L,..

DRAGOLJUB PA}IG DipL inz.

I(ONSTRUI(CIJA
I PRIMENA
STEZNIH ALATA

NOVINSKO-IZDAVAC:KO PREDUZECB
TEHNICKA KNJIGA
BEOGRAD 1967.

C ,.

OVO IZDANJE JE OSTVARENO U SARADNJI SA VISOM

TEHNICKOM MA5INSKOM SKOLOM U BEOGRADU (ZEMUN,
NADE DIMIC 4)

PREDGOVOR
Savremene tendendje intenzi1mog razvitka tehnike usled
neprekidnog usavrscwanja konstrukcija masina zahtevaju elasticne i brze metode pripreme proizvodnje, Osnovni sastavni
elementi pripTeme proizvodnje su pTojektovanje tehnoloskih
procesa i konstrukcija' tehnoloske opreme: steznih rp.znih i
mernih alata.

Postojece metode pripreme proizvodnje ne zadovoljavaju

u sadasnjoj etapi naseg industr'ijskog razvitka a pogotovu u
pojedinacnoj i maloserijskoj proizvodnji. Danas se trazi takva

Nacrt za korice
MIRKO STOJNIC

lzdanje: Novinsko-izdavacko preduzece "Tehnicka knjiga", Bgd. 7. jula 26/1

Stllmpa: Voinohampatsko preduzece. Bepgrad, Mije Kovacevica 5

priprema proizvodnje koja ce omoguciti primenu visokoproizvodne opreme i usavrsavanje pojedinacne i maloserijske proizvodnje. Ovo je moguce posHCi povecanjem serija putem primena grupne obrade i tipizacijom tehnoloskih procesa. Tehnolozi i konstrukto'J'i moraju pronalaziti sve novije i saVTsenije metode pTipreme proizvodnje koje obezbeauju ne samo
skra_cenje 'rada i vremena vee i primenu naprednih metoda
rada, po odreaenom sistemu leaD sto je naprimer metoda grupne obrade.
U klasicnim uslovima vreme za konstrukciju i izradu alata
krece se u granicama ad 50 0 /0 u maloserijskoj, do 800 /0 u
l-cTupno serijskoj proizvodnji, od ukupnog vremena potrebnog
z;a pripremu proizvodnje. Jasno je da se postavlja zadatak
skracenja radnog vr-emena a sami'm tim i perioda pTipreme
proizvodnje za osvajanje novih proizvoda. Znatno skracenje
perioda pripreme proizvodnje odnosno konstrukcije i izrade
alata pri jednovremenom snizenju cene postize Be pored ostalog l standardizacijom i normalizacijom alata i ureaaja.

Pitanje terminologije u oblasti aIata nije do danas reseno

JUS-om. Zato je usvojen pr'incip po kame BU alati dobili na;;i.ve u zavisnosti od nj~hove junkcije. Tako na primer alati koji
. sluze za stezanje radnih predmeta nazvani 8U: stezni alati;
5

alati namenjeni za skidanje strugotine nazvani su rezni

alati, alati za merenje nose naziv merila iIi merni alat itd.
Terminologija u oblasti standardizacije, normalizacije i
'Unifikacije ima U Taznim zeml.?ama Tazlicito znacenje. Taka na
primer svoaenje raznoobra:z:n'ih de lava na manji braj i slieno
na engleskom se naziva Standardization, na nemackom Normung, na jrancuskom Normalization itd. Svi termini normalizacije so, nemacl-cog . francuskog i s1. prevode se na engleski
Standardization(( .
tehU ova.? se knjizi pod standardizacijom porlrazumevaju
nicki term.ini obuhvaceni drzavnim standaTClima (JUS, COST,
DIN itd.) a pod normal.izacijom tehnicki termini koji nisu
usvojeni drzavnim standarrlom vee standardom preduzeea, Instituta, zavoda i sL
N ormaIizacija alata ostvaruje se u YazIiCitim proizvodnim
ll.slovima. Zato su se pojavili razni sistemi: univerzalno montazni alati; alati za grupnu obradu; montazno-demontazni
alati itd. Qvi sistemi alata omogucuju kanstruktorima alata i
tehnolozima iznalazenje novih puteva ka racionalizaciji proizvodnJe.
Logicno je da se postavlja pitanje koji je sistem najcelishodnije pTimeniti pTi osvajanju nove proizvodnje. Zato je u
ovoj 1cnjizi dat 1netod sagledavanja ekonomskog efekta dobijenog pTimenom 1'aznih sistema.
Treba istaCi, da se pitanje standardizacije i normalizacije
shvata jos uvek kod nas kao stvar JUS-a. Preduzeca deluju
pretezno izolovano, rad"t cega se ne koriste kvaUtetni i praksom
prove1'eni standaTdi vodeCih fabrika.
U knjizi su izlo.zene saV1'emene metode konstrukcije alata
sa ma1csimalni1n uvoaenjem standm'dizacije i nOTmaIizacije
u iste.
Knjiga je namenjena studentima Visih Tehnickih Masinsl-::ih skola i konst7'uktorima alata i tehnolozima koji se bave
proucavanjem i usavrsavanjem procesa masinske obrade.
IZTazavam posebnu zahvalnast svojim saradnicima dipI.
ing Cori(: Bordu i Grbic Pef1'u, as'istentima za pyedmet Konstrukcija i primena a.lata, na tehnickoj pomoCi, saradnji i korisnim savetima datim u toku pisanja ove knjige.
Kako ova knjiga tretira u sazetom obliku materijal namenjen sirokom k'rugu strucnjaka koji rade na ovorn podTUCjU, svaka korisna primedba data u smislu poboljsanja i
prosirenja iznete mater"ije, prima se sa zahvalnoscu.
6

OSNOVI KONSTRUISANJA ALATA

OPSTI POJMOVI 0 ALATIMA I KLASIFIKACIJA

Alatima se nazivaju pomocni pribori ili mehanizmi koji se
primenjuju u procesu mehanicke obrade i kontrole radnog predmeta.
Prema nameni alati se dele na:
Stezne alate za mehal1icku obradu namenjene za lokaciju i
stezanje radnih predmeta u potreban polozaj na alatnim masinama
u odnosu na l'ezni alat. U zavisnosti od vrste obrade stezni alati se
dele na: alate za strugove, glodalice, busili'ce, brusilice itd.
Stezni alati cine 80-90% od ukupnog obima alata koji se
primenjuju u procesu mehaniCl{e obrade.
Primenom steznih alata postize se:
- tacno postavljanje radnog predmeta na masinu u odnosu
na rezni ala t.
- da se izbegne skupo obelezavanje radnog predmeta pre
abrade.
- isldjucenje utica,ia greske postavljanja na tacnost obrade
radnog predmeta sto zavlsi od individualnih sposobnosti i navika
radnika.
- mogucnost istovremene obrade nekoliko radnih predmeta.
- povecanje proizvodnosti rada u pl'ocesu rnehanicke obrade
putem smanjenja pomocnih vremena a cesto i smanjenje osnovnog
vremena i skarta.
- olaksanje i tacflije normiranje rada radnika.
- skracenje rokova osva,ianja novih proizvoda.
- mogucnost koriScenja postojeceg masinskog parka pri prelasku na novu proizvodnju.
- regulisanje duzine operacija pri proracunu lancane proizvodnje.
- prosirenje tehnoloskih mogucnosti alatne masine.
Primena steznih alata za mehanicku obradu omogucava takode snizenje cene proizvoda, radi cega 5e mora opravdanost primene steznih alata sagledati pomocu tehnicko-ekonomsldh analiza.
Pomocne pribore za postavljanje i pricvrScenje reznog alata
na alatnu masinu. Na primer: za vezu spiralne burgije sa busilicom
7

upotrebljavaju se konusne {Saure sa Morze konusom O~-5; razne

vrste trnova za pricvrscenje glodala na glodalice itd. Ovi su pribori pretezno standardizovani i dobijaju se uz alatnu masinu lmo
normalni pribor masine.
Kontrotne ,merne alate namenjene za meduoperacijsku i zavrEmu kontrolu radnih predmeta u procesu mehanicke obrade kao i
za kontrolu montiranih podsklopova i sklopova masina.
Rezni alati sluze za obradu metala. U uzem smislu to su delovi alatne masine koji neposredno menjaju oblik radnog predmeta.
Na pro splralna burgija na busilici, strugarski noz na strugu, glodalo na glodalici itd.

DEO: PRVI

STEZNI ALATI ZA MEHANICKU OBRADU

GLAVA

METODIKA KONSTRUISANJA

1. Sastavni delovi i sklopovi steznog alata

Osnovni sastavni delovi i sklopovi steznog alata Sll sledeci
elementi i mehanizmi:
L Elementi i mehanizmi koH sluze za odredivanje polozaja
radnog predmeta u odnosu na rezni alat.
2. Mehanizmi za stezanj e.
3. Elementi za vodenje koji odreduju pravac reznog alata u
procesu obrade ili postavljaju rezni alat u potreban polozaj U odnOSll na radni predmet.
4. Podeoni uredaji sa elementima za fiksiranje odredenog
polozaja,
5, Tela alata koja spajaju elemente alata u kompletan sldop.
6. Mehanizmi za automatizaciju i mehanizaciju alata (pneumatski i hidraulicni uredaji i s1.).
U izvesnim konstrukcijama alata stezanje i centriranje radnih predmeta ostvaruje se jednim istim mehanizmom, U ovom slucaju ovi elemenU se nazivaju stezno-centrirajuci.
2. Pojmovi 0 bazama. Baziranje radnih predmeta. G, !eske
baziranja.
2,1. Baziranje radnih predmeta u alatu

Pri razradi tehnoloskih operacija veoma je vazan izbor baze

na radnom predmetu - od koje zavisi tacnost njegove abrade.
Centriranje radnog predmeta po odredenim bazama u alatu odreduje polozaj r8dnog predmeta u odnosu na TR",ni alat, Primenjuju
se tri naCina odredivanja poldzaja radnog predmeta na alatnoj
masini:
a - sa pOjedinacnom proverom p<?lozaja po odredenim povrSinama.
b - pomocu ranije ocrtanih linija na radnom predmetu,
c - u steznom alatu,
9

Prva dva naNna zahtevaju znatno vece vre-me za postavljanje

radnog pre-dmeta na alatnu masinu i prime-njuju se u pojedinacnoj i maloserijskoj proizvodnji. Treci je naCin najsavrSeniji posto
obezbeduje taean polozaj radnog predmeta u radnoj zoni alatne
masine pri najmanjim pomocnim vremenima i primenjuje se u
serijskoj, krupnoserijskoj i masovnoj proizvodnji.
2.2. Pojmovi

Na slici 1a osnovna baza ose otvora sastoji se jz tri elementa: povrsina min od ko,tih su date dimenzije x i y do ose otvora i donja ravan k na koju je osa otvora upravna prema zahtevima konstruktivnog erteza.
omo6ne (tehnoloske haze) nazivaju se povrsine koje ne utiCli
na polozaj radnog predmeta u odnosu na druge delove koji se
'-Sklapaju sa njim. Ove pomoene baze sluze za lokaciju radnog predmeta u steznom alatu i obieno se formiraju na radnom predmetu
samo iz tehnoloskih razloga.
Baze za lokaci,lu mogu biti za oslanjanje i centriranje. Prema
tome postoje dva metoda odredivanja polozaja radnog predmeta i
to po:
- oslonim bazama i
-: bazama za centriranje.
Oslone baze su povrsine radnog predmeta po kojima se isti
oslanja i locira u stezrii alai.'

bazama i njihova klasifikaeija

Obrada delava sastoji se iz pajedinacnih operacija koje se izvode na razlieitim alatnim masinama. Na svakoj operadji radni
predmet se prethodno postavi na masinu, zatim stegne i obraduje
po jednoj ifi nekoUko povrsina. Baznim ili povrsinama za postavljanje na radnom pre-dmetu nazivaju 8e povrsine kojima se isti
orijentise u steznom alatu u odnosu na rezni alat. Kao baze mogu
da poslu.ze svi elementi radnog predmeta (ose, linije iIi pojedine
taeke) pomocu kojih se povrsina obrade pravilno orije-ntiSe na
alatnoj masini u odnosu na seNvo reznog alata. Radni predmeti
mogu imati bazne povrsine razliCitog oblika: cilindriene, prizmaHelle itd.
Grubim bazama llazivaju se neobrade-ne' povrsine radnog
predmeta koje se koriste za lokaciju istog na alatnu masinu pri
prvoj ope-raciji. Bazama se nazivaju povrsine ko,te sluie za lokaci,tu
radnog predmeta na masinu pri svim daljim operacijama.
,OSl:l0ynim (konstl'uktivnim bazama) nazivaju se povrsine,",lj:oje
odreduju_por6zal dela u masini iIi sklopu U odnosu na druge delove i sklopove };:oji se sprezu sa njim. Prvenstveno treba nastojati
da se osnovne baze koriste za postavljan,te radnog predmeta u
stezni A.lat.

b.}

c.}

- r

, - - - :-

..c::l
'..c::

/////

:t:

"

'(

""1.

r
\.
I

a.)

C.j

2
I
SL 2 -- Konstrukthmi i tehnoloski clementi oslone baze

Baze za centriranje su elementi radnog predmeta po kojima

se vrSi provera polozaja radnog predmeta na alatnoj masini. U
svojstvu baza ~a centriranje mogu se uzeti pored povrsina i linije
i ose. Centriranje livene cevi u steznoj glavi vI'si se po otvoru koH
podleze obradi. Ono se maze izvesti sa komparaterom ili drugim
ulatima. Ovakvo centriranje del ova zahteva mnago vremena i primenjuje se u pojedinacnoj proizvodnji.

Sl. 1

Osnovna (konstruktivna) baza ose otvora u delu na slici 1b

je oslona povrsina m. Svaka povrSina koji se obradu,te mora imati
svoju povr.sinu orijentacije u s-teznom alatu U odnosu na rezni alat.
10

11

I
..."""-

Pri lokaciji radnih predmeta po bazama za os1anjanje ne

treba vrsiti proveru - kantrolu, posta se tacan polozaj radnog
predmeta dobija u samom alatu. Ovakvo je lociranje znatno brze
i primenjuje se u krupnoserijskoj i serijskoj proizvodpji.
Pri izboru oslonih baza i trasiranju serne baziranja preporucljivo je da se u svojstvu osnovne baze koristi konstruktivna baza
povrsine koja se obraduje posto se time iskljucuje greska baziranja. U slucaju kada se konstruktivna i oslona baza poklapaju
oslona baza se naziva konstruktivnom. U koliko se oslona baza ne
javlja istovremeno kao i konstruktivna, ona se naziva pomocnom
(tehnoloskom). Na semi baziranja po slici 2a os10na se bazna povrsina jav1ja kao konstruktivna baza a na semi pod 2b oslana (1) i
konstruktivna (3) baza se ne poklapaju.
U oVCJn s1ucaju os10na se baza naziva pomocnom bazom. Na
semi bazil'anja 2c oslane baze ose otvora, kaji se busi, cine povrsine 1 i 2. Povrsina 1 je konstruktivna a povrsina 2 pomocna. Posto
osa otvora nije vezana dimenzijom za povrsinu 2 dimenzija h koja
vezuje porooe-nu oslonu bazu sa konstruktivnom naziva se baznom
dimenzijom. Na slici 3 predstavljene su razlicite baze za lokaciju.
Obrada otvora (povrsina 4) prikazana je na slici 3a. Ceona povr8ina 3 otvora mora biti obradena na rastojanju a od kraja 1. Baza
za lokaciju je u ovom slucaju povrsina 1. Stezanje se vrsi po povrsini 2, pornoe-u stezne g,lave.
Na slici 3b prikazana je obrada dela kod koga je potrebno
obezbediti dimenziju a:( od kraja 4 i obezbediti upravnost cela
4 U odnosu na osu otvo1'a 1. Baze za lokaciju Sll povrsine 1 i 2, Deo
se pri obradi narnesta na trn sa granicnikom na povrSinu 2. Stezanje se vrSi po povrSini 3.
0.)

b.J

Mernim iIi kontrolnim bazama nazivaju se povrsine, linije ili

tacke ad kojih se vrsi ocitavanje dimenzija pri merenju dela iIi
po--kojim se vrsi provera uzajamnog l?olozaj~ pov~sir:a (paralelno~t:
1..l-pravnost). Konstruktivnu bazu nekl auton nazlvaJu memom III
kontrolnom bazom,
\1

S1. 4 -

Na slici 4 dat je jednostavan primer busenja otvOl'a A u radnom predmeiu na rastojanju 1 od l'anije izbusen.og otvora B. Busenj e se izvodi na taj nacir:- sto se de.? postavl ~a elem~.nat za
lokaciju 1 (centrazni cep) a caura 2 Sl?Zl z~ yodeme burgl]e. R~
stojanje izmedu osa elementa za lokaclJu 1 1 caure 2 odgo:rara ~l
menziji I tako da ako postavimo dec na elemenat 1 sa na]manJlm

.3

i;~!////

::c,

I~~ . / y / /

SEMA BAZA

...... .,

....... 3

KONSTRUKTIVNA BA

ZA (osnorna)

SL 3 -

F-rimeri baza za lokaci.iu

Na slici 3c prikazana je obrada dela kada treba glodati osecak

na kraju vratila na rastojanju a od ose otvora. Baze za lokaciju
su povrsme 1 i 5. Radni predmet se locira na podesljivi tm po
oivaru 5 i oslanja se na tm sa ceonom povrsinom 1. Povrsina 4
SlUZl za pritezanje. Obraduje se povrsina 3.
12

Baza za lokaciju pri busenju

TEHNOLOSKA BAZA

'-_--'(=or::.::,i"na"J'----'

Sl. 5 -

Klasifikacija baza

zazorom i probusimo otvor A kroz cauru 2 dobicemo rastoj.anje izmedu osa otvora jednako zadatoj v~liCini L. U ov~0f!1 slucaJu otvor
B je baza za lokaciju, koja odreduJe kako polozaJ radn.og .predmeta U odnosu na rezni alat tako i izradu datog rastoJan]a ose
otvora.

13

I
Na s1. 5 prikazana je podela baza i baznih povrSina koja se
primenjuje u konstrukciji, tehnologiji i proizvodnji pri projektovanju tehnoloskih procesa i alata, mehanickoj obradi delova itd.
Montaza delova podsklopova i sklopova masina nije ukljucena.
Ova je klasifikacija potrebna takode u analizama tacnosti obrade
pri raznim nacinima Iokacije radnih predmeta u stezni alat. Ova
sema ne pretenduje da se usrvoji kao univerzalna. Moze se dopunjavati sa starim ili novim pojmovima. Ova bi dopuna bila interesantna sarno za specijaliste klasifikacija i nema praktienog znacaja za resenje pitanja lokacije radnog predmeta u steznorn alatu.
Prema tome ova klasifikacija u uZem smislu zadovoljava zahteve
konstruisanja reznih alata. U tabeli 1 dat je jedan sistem ia oznacavanje oslonih tacaka na baznim povrsinama. Bez ovih oznaka ne
mogu se pravilno razumeti tehnoloske skice i proracuni neophodne
dimenzije za konstrukciju alata. Ne postoji jedan jedinstveni sistem oznaeavanja tataka baziranja i stezanja delova. U tabl. 1 su
dati primeri oznacavanja nekih osnovnih natina stezanja i baziranja koji se najeesce primenjuju u SSSR-u.
bJ

Tabela I

1\tl

f
I

Vrsta oslonaca

II

Sa shane

IN epokretni oslonci
!!
I

Ii
,I

I
I
I\

Oznaka

U ravni

1-0I

regulisu se
ne mogu da se
regUlisu

Pokretni samoreguliII suei

oslonci

- kombinovani
osland

Sile stezanja
Stezni elementi
Sl. 6 -

Oznacavanjc oslonih baza

Samocentrirajuce
stezu,,: glave, eaure,
trnovl promenljivih
precnika itd.

Slika 6 prikazuje primere oznacavanja oslonaca i steznih mesta i to: a - glodanje dela (1) po ocrtanoj liniji sa stezanjem dela
u masinskirn stegamaj b - glodanje radnog predmeta sa postavIjanjem po prethodno ocrtanoj liniji. Oslonci su nepokretni - regulisuci.
2.3. Osnovne

Stezanje u steznu
glavu sa cetiri celjusti

seme baziranja po oslonirn bazama

Berne baziranja zavise od oblika povrsine radnog predmeta,

od kojih je vecina po pravilu ogranicena ravnim, cilindricnim iIi
konicnim povrsinama, ko]e se koriste u svojstvu baza za oslanjanje.
Osnovne serne baziranja su: 1 - Bema baziranja prizmaticnih
delova; 2 - Serna baziranja cilindricnih (ohrtnih) delova i 3 Serna baziranih kratkih cilindricnlh delova (obIik diska).
2.3.1. ,sema baziranja prizmaticnih delova. Po ovoJ semi baziraju se de-Iovi slicni blokovima motora, kueistima, polugarna itd.
Svaki, radni predmet prizmaticnog oblika, ako se razmatra u prostornom sistemu X, Y, Z, moze imati 6 stepeni slobode: tri pomeranja duz asa OX, OY, i OZ i tri abrtanja oko pomenutih osa, sto

Kombinovani elementi za stezanje

p
rY1Y
I

Stezanje pomocu
siIjaka _ _ _ _

;t

~.

,,;i

I
15

14
I

ukupno Clni 6 stepeni slobode kretanja. Palozaj radnog predmeta

prizmaticnog oblika odreduje se u prostoru sa 6 koordinata prikazanih na s1. 7a isprekidanim linijama.
b.J

.1

se koordinatom koja polazi ad kanala A, za klin. Cetiri oslone

tacke rasporedene na spoljnoj povrsini cilindra obrazuju dvojnu
usmeravajucu bazu. Oslona tacka na kraju cilindra odreduje povrsinu koja sImi "kao granicna baza. Kanal za klin obrazuje granicnu bazu.

a.)

b.)

z
,1

/ "J----

,, , ,

(-..:'------"v

,,
I'
"

I'

l,.r--t;.-

A: ,,/
,/ ....

L. ___

."

Sema baziranja prizmaticnih de!ova, a - Po!ozaj de!a u

koordinatnom sistemu; b - Polozaj del,a u steznom a!atu.

SL 7 -

Sl. 8 Tri kordinate koje __ odreduju polozaj dela u odnosu na ravan

XOY lisavaju deo 3 stepena slobode -- mogucnost pomeranja_ u
pravcu ase OZ i abrtanja 'cko osa OY i OX.
Dve koordinate koje odreduju polozaj dela u odnosu na ravan
ZOY lisavaju dec 2 stepena slobode: - mogucnost pomeranja u
pravcu ase, OX i obrtanja oko ose OZ.
Sesta koordinata koja odreduje polozaj dela u odnosu na
ravan XOZ lisava deo' poslednjeg stepena slobode - mogucnosti
pomeranja ,u pravcu ,(}se Qy.
Ako koorainate zamenimo sa osloncima dobija se serna baziranja prizmaticnih delava kao sto je to prikazano na slici 3h. Sile
stezanja W1, W2 i W3 obezbeduju polozaj dela prikazan na slici 7b.
Ovaj sistem baziranja radnog predmeta prizmaticnog oblika
naziva se pravilom sest tacaka. Ovo pravilo se proteze ne sarno na
delove prizmaticnog oblika koji se baziraju po spoljasnjem obliku
nego i na radne predmete drugih oblika. Povecanje baznih povrsina preko sest ne sarno da ne poboljsava nego cak i pogorsava baziranje. Ovo narocito dalazi do izrazaja kada radni predmet odstupa od pravilnog geometrijskog oblika. Donja povrsina radnog
predmeta sa tri os,lone tacke naziva se .g!avna baza za lokaciju. Za
Qvu,se uzima povrsina sa najveeim gabaritnirri- dimenzijamrC Boena
povrin".l sa dye osl?ne tacke naziva se usmeravajuca baza i -za
nju'-seJ?-Jra najduza~povrsina. Povdina"sa jednom oslonom tackom
naziva _~e _ granicna_.p~za. Rastojanja oslonaca treba po mogucstvu
izabrati inaksimalna da bi sile stezanja i rezanja delova1e iznad
oslonaca 'ili medu njima.
2.3.2. 8ema baziranja cilindriCnih delova, Na s1. 8 vidi se da
se poloiaj valjka u' prostoru odreduje za pet koordinata koje
mu oduzimaju 5 stepeni slobode; mogucnost pomeranja u pravcu
osa OX, OY i OZ i obrtanja ako osa OX i OZ. Sesti stepen slobode,
odnosno okretanje oko sapstvene ase, u danom slucaju ogranicava

16

Sema baziranja cilindricnih delova

Ako se koordinate zamene sa prizmom. dobija se druga serna

baziranja, sa stezanjem dela silom W. Na Slici 8b A je granicnik
za alat i spreeava pomeranje radnog predmeta u aksijalnom
pravcu. Sesti stepen slobode ogranicava se silom stezanja W.
Ako se baziranje vrsi po spoljnim cilindricnim povrsinama iIi po

O.J Z

," ,

'
,y!>l----"

t' ,

.,J

,, ,

,r--t--;i'

y.

L _______ '-'

st.

9 -

8ema baziranja kratkih ciHndricnih delova

o~voru s~' r~z~m

samocentrirajucim steznim glavama i na troeVIrna pOJavlJuJu se opet dvojne usmeravajuce baze' ceona povrsina se koristi u svojstvu granicne baze.
'
2.3.3. Sema baziranja kratkih cilindriCnih delova (diskova).
Ceona povrSina je glavna bazna povrsina. Ona se oslanja na tri

tacke. Sl. 9a,

2 Konstrukcija alata

17

Dve oslone tacke na kratkoj cilindricnoj povrsml nazivaju se

centrirajuca baza. Bocna povr.sina kanala za kIin odgovara jednoj
tacki i javlja se kao granicna baza. Na s1. 9b. prikazan je primer
baziranja na kratkoj prizmi a na s1. 9c u celjusti stezne glave.
2.3.4. Baziranje po konusnim povrsinama. Pri lociranju delova po konusnoj povrsini na pro po konusnom otvoru u vretenu
alatne masine, radnom predmetu se oduzima 5 stepeni slobode.
Nairne, konusna se povrsina javlja kao dvojno usmeravajuca i granicna baza. Za odredivanje ugaonog polozaja dela potrebno je jos
jedna aslona povrSina bilo u vidu kanala iIi centraznog cepa.
Pri loeiranju delova na siljke koriste se kratki eilindricni otvori. Levi konusni otvor siljka javlja se i kao centrirajl.lj!i i kao
granicna baza i oduzima de1u 3 stepena; desni - samoeentrirajuci
aduzima d~lu 2 stepena slobode.

Na slici 11 prikazana je serna uproscenog loeiranja radnih

predrneta na prizmi.
Da bi obezbedili automatsko dobijanje dimenzije Z i zahtev
simetricnosti kana1a u odnosu na osu vratila s1. 11a dovoljno je
oduzeti istorn cetiri stepena slobode.

b)

Q.)

2.4. Sema potpunog i nepotpunog baziranja

Serna potpunog lociranja sa oduzirnanjem sest stepeni slobode primenjuje se kada je potrebno dobiti dimenzije u tri pravca
po osama X, Y i Z. Za ovo je, kako je vee receno, potrebno znati
tri baze. Radi dobijanja dimenzije u dva (81. lOa) iIi jednom (s1.
lOe) pravcu maze se primeniti serna nepotpunog baziranja. Na
primer na slici IOe dobijanje dimenzije a( nema znacaja 7.8 10kaciju dela. Postavljanje dela vrsi se po glavnoj baznoj povrsini
B. Boene povrsine igraju ulogu granicnika potrebnih ne za orijentadiJu vet za stezanje radnog predmeta.

SL 11 -

Nepotpuno baziranje na prizmi

Pomeranje uzdui prizme i obrtanje oko ose radnog predmeta

ne utice na dimenziju Z. Ako je potrebno, celo vrRtila se moze
koristiti kao granicna, a ne i kao bazna povrsina. Da bi postigli
sirnetricnost kanala ne sarno u adnosu na osu vratila vee i U!, odnosu na osu otvora probusenog u njemu (s1. llb) potrebno je oduzeti pet stepeni slobode i za baziranje koristiti pet tacaka i to 10kacija na prizmu - cetiri tacke i kratak cep za eentriranje jedna tacka. Ako bi bilo potrebno da se dobije kanal odredene
duiine trebalo hi primeniti semu potpunog baziranja i iskoristiti
kraj radnog predmeta kao granicnu bazu.
2.5. GreSke baziranja i stezanja radnih p-redmeta.

Sl. 10 -

Potpuno i nepotpuno baziranje

Da bi se dobile dYe dimenzije na delu potrebno je na s1. lOb

obezbediti a i b. Radi toga-je neaphodno da se lokaeija dela izvrsi
ne sarno pomaeu usmeravajuce povrSine B nego i pomoc:u povrSine
C. U slucaju kada je potrebno obezbediti na pr. na s1. lOa tri dimenzije, a, b i c za 'okaciju radnog predrneta neophodno je koristiti tri bocne povrsine B, C i N. Ovde se radi 0 potpunam baziranju. Pri obradi eilindricnih komada cesto nije neophodno obezbediti sve tri bazne pavrsine.
18

i.:'

U procesu obrade radnih predmeta do1azi do odstupanja od

geometrijskog oblika i nominalnih dlmenzija zadatih crtezom. Ova
se odstupanja moraju nalaziti u granicama dozvoljenih tolerancija.
Ukupno odstupanje pri izvodenju rna koje operacije mehanicke abrade sastoji se iz:
- odstupanja lokacije dela
- odstupanja vezanih za alatnu masinu
- odstupanja koja nastaju u procesu obrade
Odstupanja lokaeije dela E/ pojavljuju se pri postavljanju
radnih predmeta u alat i sabiraju se sa odstupanjem pri baziranju
O~ stezanju Es i greskama u izradi alata Ea.
Odstupanja ve-zana za alatnu masinu .4..,... javljaju se pri ugradnji reznog alata u potreban polozaj a takode i usled netacnosti
kopira i granicnika, pri automatskom dobijanju zadatih dimenzija
na radnom predmetu.
2'

19

Odstupanja u procesu mehanicke obrade Aobr objasnjavaju se:

1. Geometrijskom netacnoscu alatne masine u neoptereeenom
stanju;
2. Deforrnacijom tehnoloskog sistema alatna masina - stezni
alat _ rezni alat - radni predmet, pod dejstvom sila rezanja.
3. Netacnoscu izrade i abanjem reznog i steznog alata.
4. Temperaturnim deformacijama tehnolo~kog sistema. .
Ukupno odstupanje mora biti manje od dozvolJenog ods~upanJa 0
l1a odredenoj dimenziji i operaciji radnog predmeta. DvaJ se uslov
izrazava nejednacinom:
/

+ Ao", + AGor :$

'\Ie8 2

+ Es2 + Ea2

Greska baziranja Eo javlja se u slucaju kada se konstruktivna

baza ne poklapa sa oslonom. Na 81. 12a boena oslona baza 1 radnog
predmeta javlja se kao konstruktivna baza za povrSinu 4.
Radi toga 'je greska bazlranja EIiA za dimenziju A ravna nuli
EIiA=O. Donja oslona baza 2 sluii za lokaciju. Pomocna tehnoloska
baza za povrsinu 5 je povrsina 3.

0.)

EBH

= 2 + Smax

Treba napomenuti da odstupanje E/ kao sastavni deo ukupnog odstupanja ima, pri obradi dominirajuei znacaj. Kako prema teoriji
verovatnoce i matematicke statistike vrednosti Eo, . 1 E. predstavljaju slucajne velicine cije se prostiranje podvrgava zakonu sirenja prema krivi Gausa to se njihov zbir dobija pomocu obrasca:
e[

Na 81. 12b prikazano je glodanje cilindricnog radnog predmeta na trnu. Izmedu otvora radnog predmeta i tma postoji zazor
usled cega nastaje gre-ska baziranja. Dsa otvora i trna ne poklapaju
se. Osa otvora moze se pomerati gore dole. Pomeranje na jednu
stranu iznosi S",a~. Radi toga je 61, == Smo.~. Ako je obrada dela na
s1. 12b izvedena uz pomoe elasticne caure onda nema zazora izmedu otvora i trna. Greska baziranja za dimenziju H iznosila hi
polovinu odstupanja precnika radnog predmeta (0/2). Ako postoji
zazor, ukupna gl'eska baziranja za dimenziju FI iznosi:

3
,4

Greska stezanja, Es , javlja se usled sleganja konstruktivne

baze pod dejstvom sile stezanja. Moze se smatrati da je greska
stezanja Es = 0 ako je sleganje konstruktivne baze znatno ali je
uvek konstantno. Osim sila stezanja pogresnost baziranja zavisi
od oblika i gabaritnih dimenzija radnog predmeta, od tacnosti njegovih dimenzija, oblika i velicine baznih povrsina, konstrukcije
alata, stabilnosti sila stezanja itd. Greske stezanja mogu se odrediti sarno opitnim putem za svaki konkretan slucaj. Na s1. 13 vidi
se da je za dGbijanje kote A u jednoj grupi delova glodal0 locirano na velicinu B. pri najmanjoj deformaciji veze radni predmet - elementi za lokaciju odnosno pri najmanjem sleganju
konstruktivne baze 1-1.
.
Za drugu grupu del ova pod
dejstvorn povisene sile stezanja
konstruktivna baza zauzima polozaj 2-2 odnosno maksimalno sleganje. Prerna tome dimenzija A
koleba se u granicama B i C. VeHeina kolebanja je greska stezanja.
Es=C-B

CO
\"

'"

<J

1
2

Sl. 12 -

Seme lokactje pri kojima nastaju greske baziranja

Na alatnoj maSllll osa glodala zauzima odreden, neizmenjen

polozaj. Baza 3 menja svoj polozaj u granicama c""'~ do Cmln tj. u
granicama odstupanja dimenzije C,. Rad.i tOg~. je gr<:ska baziranja
za dimenziju B jednaka odstupanJu dlmenzlJe C lZmedu oslone
(konstruktivne) i pomocne baze Eon = a.

20

Osnovni uzroci za pojavu

greske stezanja su deformacija
dela i pojedinih elemenata odnosno mehanizama alata preko kojih se prenosi sila stezanja. (Elementi za stezanje, radni predmet,
telo alata, elementi za lokaciju itd.). Pri obradi delova u alatima,
manje podloznim deformacijama, greske stezanja ne uticu bitno
na tacnost obrade i mozemo ih zanemariti.
Greske alata Ea javljaju se radi netacnosti izrade samog
alata, abanja elemenata za lokaciju, netacnosti baziranja i stezanja
alata na stolu i1i vretenu masine it,d.

Sl. 13. -

Promena konstruktivne haze pod dejstvom

sile stezftllja

Ako se izvrsi odgovarajuci proracun pri konstrukciji alata i

periodieno proverava abanje, odrzavajuci isto U okviru normativa,
crteZa alata i tehnickih uslova, greske alata mogu se zanemariti.
Izraz za proracun ukupnog odstupanja dobija sada oblik:
el

VE02

+ es
21

Priblizno cdredivanje dozvoljenog odstupanja baziranja maze

se dobiti pomOCll obrasca:

Primeri proracuna stvarnih odstupanja pri baziranju

L Najpre cerno rasmotriti primer proracuna greske baziranja
pri lokaciji radnog predmeta ravnih povrsina u stezni alat.

gde je: 0,'0"" -

dczvoljeno odstupanje pri bazlranju

tolerancija dimenzije
ukupno odstupanje (bez greske baziranja) za odgovarajucu dimenziju raqnog predmeta dobijeno na datoj oper~
ciji ili zahvatu. Ove se vrednosti dobijaju iz t.abele 2 -:- sredn~e
ekonomske tacnosti. Ovde je naved.en sarno prImer tablioe za dlmenzij e od 50 - 80 mm.

o
a

a)

o~a

glodala

c.)

b.)

u;

,;:'"

Tabela 2

cL;j

Ekonomska tacnost raznih metoda obrade (orijentaciona vrednost)

Kvalitet za dimenzije 50
80 nun
Srednja
Granicna ekonomska Granicna
Metod abrade
Srednja
ekonomska
odstuodstutacnost
panja
I taenost ,
panja
(mm)
,
I
I

struganje:
prethodno
zavrsno
tacno

struganje fino
(na masinama
za finu obra-

IT11-IT14
ITlO-IT11
IT 7-ITlO

IT

IT 5-IT 7

0,46
0,19
0,74

0,19 -0,74
0,12 -0,19
0,03 -0,03

0,19

0,013-0,03

du)
-

IT 13
IT 11
IT 9

glodanje
prethodno
zavrsno i
tacno
busenje i
upustanje

Na s1. 14a prikazan je radni predmet, postavljen na osnovnu

bazu (povrsina 1). Ova se javlja i kao konstruktivna baza. Greska
baziranja u ovom slueaju je ravna nuli i ne ulazi u ukupno odstupanje dobijeno glodanjem dimenzije 30O,15 mm. Na slici 14b oslona baza 1 je tehnoloska a konstruktivna baza je povrsina.JL Greska baziranja je neminovna i odreduje se slooecim putem.
Rastojanje C izmedu ose glodala i povrSine 1 je neizmenjeno
(C = konst.). Konstruktivna baza 3 pri4'Qbradi delova koleba se u
odnosu na ivicu glodala u granicama 0,28 mm na baznu dimenziju od 50 mm, dobijenu u prethodnoj operaciji. U datom slueaju
odstupanje izmedu povtSina 1 i 3 odreduje i gresku baziranja
radnog predmeta u alatu.
Eo =

IT 11

IT 9-IT12

0,19

0,074--0,300

IT

IT 7-IT11

0,074

0,03 --{J,190

IT11-IT14 I

0,460

IT 13

0,190--0,74

razvrtanje ,
obicno
tacno

IT
IT

9
7

IT 8-ITlO
IT 5-IT 8

brusenje
grubo
tacno
fino

IT 10
IT 6
IT 4

IT 8-ITll
IT 5-IT 8
IT 2-IT 5

i
I

0,074
0,03

10,046--{},120
0,013-0,046

0,12
0,019
0,G18

!0,013-0,03

SL 14

,
9

O~28

Greska EO ulazi u ukupno odstupanje dimenzije 200,15 mm

dobijeno pri datom naCinu lokacije radnog predmeta u alatu. 1z
ovoga se vidi da za odstupanja vezana za alatnu masinu i proces
mehanicke obrade ostaje 0,3 -;- 0,28 = 0,02 mm, sto Je veoma malo.
Da hi se glodanje moglo izvesti potrebno je ili odstraniti greske
baziranja EOJ postavljanjem komada kao na s1. 14c ili preracunati
odstupanja na dimenziji 200,15 i 500,14 mm. Posto tehnolog ne
moze bez konstruktora povecaU odstupanje na koti 20 0,15 mm,
ostaje sarno mogucnost izbora nove oslone haze. U slucaju da zelimo da izvrsimo umanjenje tolerancije na dimenziji 50 mm, isto
se moze naci iz jednacine:

10,046--0,190

I 0,003-0,013
I

Stvarno odstupanje baziranja mora biti manje iIi jednako dozvoIjenom tj.

gde je:

tolerancija na dimenzijama 50 i 20 mm
ukupno odstupanje (bez greske baziranja) uzeto za dimenziju 20 mm iz tabliea srednje-ekonomske tacnosti obrade
povrsina radnih predmeta.
Novo usvojeno odstupanje na dimenziju 50 mm unosi tehnolog u operacionu skicu i zamenjuje crtez. Na primer: pri a = 0,1
050

Q!W -

22
23

odstupanje (51) = 0,3 - 0,1 = 0,2 mm. Na osnovu ovoga, operaeiona skica mora imati dimenzije: 20O,15 i 50O,1 mm.
2. Radni predmeti se mogu bazirati i po spoljnoj i po unutrasnjoj ciJindricnoj povrsini. Prema tome imamo:
- odredivanje polozaja radnog predmeta u alatu sa spoljnom
cilindricnam baznam povrsinom pomccu prizme
- odredivanje polozaja radnog predme-ta sa unutrasnjom cilindricnom baznom povrsinom pomocll cepova za centriranje ili
trnova

tila i Ah medu osama odnosno da bi odredili velicine greske baziranja potrebno je poCi od jednaCina:
d1hl

6.hl

= ABI-AB2 =

(D,"::_D,) (1

+ si~-"-'" =

2Sinrt./2

e: 112

b.) ,

!1h

2=

+ ~)_(D2
+~) =
2sm (1./2
2
2sm rt./

(Dl

+ s~n"/~
2sinrt./2

3D (1

3D (1 - sin",,)
2 sin rt./2

D'

= 3

'K,

. (1)

K
2

(2)

cJ
. (3)

1z ovih formula imamo:

~

SL 15 -

Sema za. proracun gresaka baziranja pri postavljanju

radnog predmeta na prizmu

Kl =

!_ sin a./2
2 sin ri./z

Ako zamenimo a. sa standardnim uglovima prizmi dobicemo:

Tabela 3

~a 81. 1.5 prikazani su nacini lokacije na prizmu grupe cilindncmh radmh predmeta na kojima se glads odsccak pri eemu se
dimenzija do odseeka uzima od razlieitih baza. U s~a tri slueaja
javljaju se greske bazira~ eije velicine zavise od tolerancije BD
spoljnjeg precnika vratila 1 ugla a.
Na 51. 16 prikazana je serna kOja objasnjava uzroke radi kojih dolazi do gresaka baziranja pri obradi vratila preenika Dl i D2
na prizmi.

U gao prizme

'V

Kojef.

K
[(,

K,

60'

90"

1,0
1,5
0,5

0,7
1,,21

0,~1

I,

Il

[oJ

I 120 I 180
0,58
1)07
0..08

I 1,5
1,0
0,0
I

Zamenjujuci gornje vrednosti Kl, K i & u ranije navedenim

jednaeinama (1) (2) (3) imacema da su greske baziranja kad prizmi
sa uglorn ad 901):

a.)

b.)

Aka je ugao

0..

= ISOI) greska baziranja bice:

Ehl

= aD;

Ehz

0; Eh

0,5 OD

Na s1. 17a prikazana je lokacija pri kojoj je neophodno obezbediti dimenziju h~ i simetriean polozaj kanala u odnasu na osu
vratila. Ovo poslednje zavisi od kolebanja dimenzije h. Greske
baziranj a su:
S1. 16 -

Polozaj de!a

na prizmi

SL 17 - Varijanta baziranja
cH-indricnih radni,h predmeta

Da bi odredili rastojanje .6.hl medu gornjim taekama grarucnih preen-ika, Ah:! medu donjim tackama granicnih precnika vra-

24

Na s1. 17b vratilo se steze u samocentrirajucu steznu glavu.

Kanstruktivna baza je osa vratila. Kako se osa vratHa i osa stezne
glave poklapaju to je Eh = O. Aka bi h{{ bilo uzeto od donje povrsine onda bi Ell = 0,5 On.
25

". ?ri lo.ka~iji radniI: predmeta po uuutrasnjoj cilindricnoj povrSllll l'azhku]emo bazlranje:
- po otvoru i celu
- po povrSini) otvoru sa osom paralelnam povrsini celu
- po povrsini i dva otvora upravna na istu.
.Il}

~""-4-=~

Konstruktivna baza spoljne rotacione povrsine je osa otvora a

baza za lokaciju je osa trna. Ako postoji zazor osa otvora moze
se pomeriti U odnosu na osu trna za velicinu e ravnu polovini
zazora.
Kao l'ezultat pomeranja osa dolazi do bacanja spoljne povrsine U odnosu na unutrasnju. VeliCina bacanja iznosi 2e. Ovo je
ustvari greska baziranja.
Podimo od slucaja kada je SrnaT. = 2e.

~~

ED2 = EDl
Sm ..~ = Smin + 0,1 + On
bacanje precnika
Smin minimalni zazor
01. i On - tolerancije precnika otvora i trna.
Greske baziranja pri izradi dirnenzija a i b bice:

Tada

I
.

gde je:

c02

ce
i

biti:

E;l -

Ea

Sl. 18 -

Baziranje po otvoru i celu

= 0;

E"

= OA

a.)

./

. Na s1. l~a prikazana je lokacija na visokom cepu za centrirame. Otvor ]e osnovna a celo pomaena haza. Osnovni otvor oduzima c.etiri stepena slobode a celo jedan. Ostaje sarno moguenost
obrtanJa oko cepa. SHena je i lokacija ne fiksnom strugarskom
trnu ka::> sto to pokazuje i slika lSb.

..\-

b.}

SI. 19
a.)

Baziran;je na trnu sa fiksnim precnikom

nr;pravilno
SL 20 -

pravilno

Baziranje na rep za centriranje

Pri lOkaciJi radn~h p,redmeta na trn Hi cep za centriranje

javljaju se greske bazlranJa usled zazora. Na s1. 19 pl'ikazana je
lokacija radnog predmeta precnika D1 i D:~ kao i velicine a i b.

26

LJ
Sl. 21 -

Potpuno baziranje

U prvom slucaju konstruktivna baza (levo celo radnog predmeta) i baza za lokaciju (isto celo) poklapaju se. Greska baziranja
je ravna nuli. U drugom slueaju baze se ne poklapaju a greSka

27

baziranja po dimenziji b je ravna toleranciji dimenzije a. Ako se

lokacija radnog predmeta na trn vrsi bez zazora, greska baziranja
po precnicima ne postoji.
Na s1. 20a baziranje po otvoru (cetiri tacke) i celu (tri tacke)
protivureci pravilu sest tacaka. Deo zauzima kos polozaj a pri
dejstvu sHe W cep se deformise i savija. Da bi radni predmet bio
staticki odreden mora postojati sarno pet tacaka. To se postiZe sa
niskim cilindricnim cepovima. Na s1. 18 osnovna baza je otvor a na
s1. 20 osnovna baza je celo.
Na slici 21a prikazano je baziranje po otvoru, povrsini i celu.
Ako je zazor izmedu centraznog cepa i otvora manji oditolerancije dimenzije L, donja povrsina dela ne leze na oslonce u alatu.
Da bi otklonili ovaj nedostatak i obezbedili naleganje primenjuje
se srezani cep pomocu koga se uvelicava zazor u pravcu dimenzije
L. Kao sto se vidi iz slike 21a visoki srezani centrazni cep oduzima
dva stepena slobode.

J!!!!ni

otvori

~ Na slici 21 b prik:=tzar:a
;Ie serna potpunog bazlrauJa
,
~
radnog predmeta po celu (tri
tacke) i dva otvora (tri tacke.
\~ (.- -""!! ---', ~
Za staticko odredivanje upo.~
~.~
j
trebljava ,se niski cilindricni
--t=.::L -----t -I--- 1 srezam cep .
. f...
. t::"'-;J
'. ."-;
'"
,
--I
Na sllci 22 prikazano je
1
\.... _._J t-.._._l !
baziranje po povrsini i dva
._. ./
otvora koji se lociraju na je"
r.'il
dan cilindricni i jedan srezani
bazno p,ovrsma
L!:J cep. Ovakav sistem baziranja
primenjuje se kod blokova dSL 22 - Potpuno baziranje
lindra i slicnih delova. Donja
na dva cepa za centriranje
povr.sina je glavna bazna poad kojih svaki oduzima tri
vrSina (tri tacke) a dva otvostepena slobode
ra za cepove zamenjuju usmeravajucu i granicnu bazu.

h -'--

'
-rw2;

D1
D

d
b
Sl

min

S2 m'"

tolerancija rastojanja centara baznih otvora

tolerancija rast.ojanja centara centraznih cepova.
Sve mere u mm.

'1

L!..J

--- -...

Iz napred izlozenog proizilazi da lokacija radnih predmeta

na visokim cilindricnim cepovima oduzima cetiri stepena slobode,
niski cilindricni cep dva, visoki srezni cep dva i niski srezni cep
jedan stepen slobode. Da bi od1'edili greske baziranja po povrSini
i dva otvo1'a sa niskim cilindricnim i srezanim centraznim cepovima s1. 21b i s1. 22. potrebno je izvrsiti proracune u vezi sa zazorima izmedu otvora i centraznih cepova. Na s1. 23 irnamo:
-

r;-;'!.

I r\

00

oe;!

nominalno rastojanje izmedu osa baznih otvora i

centralnih cepova.
precnik otvora u radnom predmetu
velicina srezanog centraznog cepa
precnik cilindricnog dela srezanog centraznog cepa
sirina 8rezanog cepa na precniku d
minimalni zazor izmedu prvog otvora na radnom
predmetu i nesrezanog centraznog cepa
minimalni zazor izmedu drugog otvora na radnom
predmetu i srezanog centraznog cepa

'!

S1. 23 -

Sema baziranja na cepovima za centriranje

Na 81. 23 imamo iz trouglova 02 BA i 02BC odnos.

(0,13)'

(Dl - :' min)' _(BA)'

Iz trougla 02BC
(O,B)'

~ (~')' _

(BA

+ A C)'

Odavde dobijamo:

(~)' _ (~)' ~ (~ + S'~in)' _ (~ + ;)'

Ako resimo ovu jednacinu po x imamo
d

X=l)' 82

min

'" 2
S: min
.
- 1 2'

.
pr! cemu mozemo velicme

x2

2 -

kao male zanema1'iti.

29
23

1z jednacine se vidi ukoliko je manje b utoliko je veci zazor

x. Ipak aka je b manje, kad sl'ezanih centraznih cepova, br.ze dolazi do habanja i alat gubi tacnost. Na hI. 23b prikazan je najnepovoljniji slucaj od svih moguCih: rastojanje osa baznih otvora

odavde se proracunava:

uzeto je kao najvece L

Na 81. 23c prikazana je greska baziranja kada su bazni otvod

pomereni za ugao a. Uzecemo da su zazori izmedu otvora i centraznih cepova maksimalni.

kao najmanje L

+ a;

a rastojanje

Dsa

centraznih cepova

ace

2 .

b S.
~

82 min

ao + 3ce -

.d

. (7)

S1 min

1z slike imamo:
lz slike imamo:
2 C~;

,+

r)

81

iin + 82 ;in

(4)

1z ave se jednacine dobijaju uslovi za lokaciju na dva cilindricna cepa:

02 A

0' 2A

, 0
0 1 1

,S2max
--~2-

S1 mux

= -2;

~__max

020 2

+ _S 2 max
2

iz trougla O'20'lA dobije se:

SI max

tga="

+ S2max

(8)

2L

Ako je lokacija predvidena kao na s1. 21a - po povrSini i jednom otvoru sa visokim srezanim centraznim cepom, S1 min = O. Iz
jednacine (6) dobijaju se uslovne mogucnosti baziranja kao nB
s1. 21a; Smin

gde su:
Op<l\" ot. tolerancija rastojanja L izmedu bazne povr.sine radnog predmeta i ase otvora.
Opov. a' - tolerancija rastojanja L izmedu oslonih pavrSina u
alatu i ose centraznog cepa.
U tabeli 4 prikazane su preporuCljive dimenzije D i b centraznog cepa.

Pri baziranju na s1. 24

Eh

= 0,

Ehl = Sm"-' Eh2

Precnik cent-raz-I
I
'
1
I
4-6 I16-10110-18118-30130-50
nag tepa u mm

b
SL 24 -

Podpuno baziranje

2
d-I

,i

d-2

d-4

I,

,, 8
, d-6

12
d-4

Sm."

12 = Sm..
Tabela 4

Preko 50

14
Bira se
konstruktiv.

(5)

Ako u gornjoj jednacini 82 mlu - zazor pre srezivanja zamenimo sa uvelicanim zazororn x - posle srezivanja dobijamo uslove
mogucnosti Iokacije na cilindricni i centrazni srezani cep.
+
S2ffilll7)
d~
"
S Imm
00

30

+ 0d

(6)

Tolerancija

ov.~.

opo,.

c.~,

zavise od zahtevane taenosti i krecu

se u granicama 115 -;- 112 od tolerantnog polja rastojanja osa otvora

radnog predmeta. Lokacija radnog predmeta na jedan centrami
eep izvodi se pod H7/g6 iIi H7/f7 a na dva centrazna cepa pod
H7/f7 iIi H7/d8. Obieno se uzima u praksi za oba slucaja H7/f7.
31

Ii

-t=

Odredivan.ie visine cepova za centriranje

\ \

.............--r~
:

i~'s--! :',-

Jt.i

l-l1

Sl. 26 -

Sema skidanja radnog predmeta sa dva

centraznn cepa

8L 25 - Sema skidanja radnog

predmeta sa jednog centraznog
tepa

Obrasci za proracun

Nacin
postavljanja

Velicina

Oznaka
H

Radna visina
cepa iskljueujuci ukasenje radnog predmeta
pri skidanju

Na jedan
centrazni

cep

U slucajevima kada je to tehnoloski opravdano i moguce, baziranje se moze izvesti i na dva fiksna siljka. 81. 27.
Pri ovakvam baziranju
mogu se pojaviti greske baziranja u radijalnom i u ak. __ . __ . __ .~
sijalnam pravcu. Priblizno s e '
. ~-. - - . _ greska baziranja u radijal. __ . - _ . _ .
nom pravcu, usled pomera- '
nja osa gnezda u odnosu 11a
osu radnog predmeta, moze S1. 27 - Baziranje na dva fiksna
izracunati po obrascu:
siljkn

Formula

\_
1+0,SDl
_ ""__y2DS
1 mm"
D,
gde je I - rastojanje
od ase otvora do kraja radnog predmeta

,0 = 0.25 0,

gde je: ov . . . :. tolerancija precnika radnog predmeta.

Ova se greska javlja u vidu )bacanja radnog predmeta i
umanjuje se pri obradi.
Greska baziranja po duzini EJ javlja se usled promene visine
konusa levog gnezda koje je istovremeno i granicna baza.

gde je: 1 iJ..y -

dliZina vratila
razlika izmedu najveee i najmanje visine konusa
gnezda u jednoj grupi delova.
Ako je ugao konusa 60 0 greska baziranja u zavisnosti od velieine gnezda krece se u granicama 0,1- 0,25 mm. Da hi izbegli ovu
gresku primenjuju se odgovarajuci siljci Kojima se obezbeduje
Imnstantan polozaj radnog predmeta u aksijalnom pravcu (s1. 28).

Dl - najmanji preenik otvora rad.

predmeta

I
i

najmanji zazor
izmedu centraznog
cepa i otvora u radnom predmetu

8mlo -

II
Radna visina
centraznog cepa
za uslov D = Dl
i 1 = 11. Za zavrs. odrediv. visine H uzima se
najmanja njena
vrednast iz for-

Na dva
centraina
cepa

ImUleli2

L + I + O,SDI
L+Dl

y2(L+Dl)Sm;n (1)
gde je: L - rastojanje izmedu centara
otvora
L~ 1 +O,5D,
Dl
.
(2)
y2D 1 Smin

81. 28 -

Na 81. 29 prikazana je greska baziran.ia pri stezanju sipke u

elasticnu cauru. Greske se javljaju po dliZini I posta se radni predmet usled promene D povlaci od reznog alata. Polozaj noza je konstantan. Sipka se povlaei za velieinu El = It -1 sto predstavlja
3 Konstrukcija alata

32

Sema baziranja na siljke

33

ustvari gresku stezanja koja se moze izracunati

naeine:

liZ

pomoe jed-

El=h_l=O,580
tg~

d?ju od ugljenicnog celika sa 0.15 -T- O,201J/IJC. Cementiraju se na dubmu od 0,8 -T- 1,2 mm a zatim kale na tvrdocu HRe = 55 -T- 58.
.
Osn?v~i <:slanci se m?gu jayi~i u obliku cepova, plociea, prizmi
1 eent~azmh eepova. Obhk zaVlSl od oblika bazne povrsine. Taka
~a pr~~er ~~ baziranj~. rav.l2-ih povrsina upotrebljavaju se aslani
ce.pOVl 1. ploclce a za cllindncne radne predmete upotrebljavaju se
pnzme ltd.
3.1. Osloni cepovi za lokaciju radnih predmeta ravnih povrSina

Za odredivanje polozaja radnih predmeta ravnih povrsina u

alatima koriste se u svojstvu oslonaca cepavi i plocice.

Sl. 29 - ,sema baziranja

u elasticnoj cauri

gde je: On (J. -

Sf. 30

tolerancija precnika bazne povrsine radnog predmeta

ugao nagiba konusa caure.

Da bi se izbegle ove greske baziranja primenjuje se konstrukcIJa prikazana na slid 30. Uloga eilindricne civije a, je da spreei
pomeranje radnog predmeta pri stezanju, tako da je greska baziranja l = O.
3. Elementi i mehanizmi za odredivanje polozaja radnog

pre~

dmeta u alatu

Oslom eepovi ili elementi za lokadju alata primenjuju se da

se na njih postave bazne povrsine radnog predmeta. Prema tome
baznim povrsinama radnog predmeta odgovaraju povrsine elemenata za (odredivanje polozaja) lokaciju.
Oslond se dele na osnovne i pomocne. Osnovni oslonci sime
za oslanjanje radnih predmeta u alatu. Oni su cvrsto vezani sa
telom alata i odreduju polozaj radnog predmeta, u radnoj zoni
alatne masine, u odnosu na rezni alat. Za pravilno odredivanje polozaja radnog predmeta u alatu broj osnovnih i oslonaea ne sme
preei sest.
Pomocni oslonci primenjuju se za povecanje krutosti radnog
predmeta u alatu, odnosno ne slu.ze za odredivanje polozaja radnog
predmeta u alatu. Obieno se postavljaju tako da im je dejstvo suprotno silama rezanja.
Osnovni i pomocni oslonci su obicno standardizovani. Njihove
povrSine moraju biti otpome na habanje radi cega se obicno izra34

Sf. 31

~slonci u vidu cepa s1. 31 primenjuje se sa ravnom, loptastom

na:::eeenom glavom. Prvi cep na s1. 31a primenjuje se za lokadju
rad~ih p!edm~ta sa obrc:?enim povrsinama. Na s1. 3lb i 3le prika~am su eepovl.za lokaelJu delova sa neobradenim povrsinama pri
eemu. se os~o~el .sa loptast?m glavom upotrebljavaju samo u neophodnim slucaJevuna, na primer kada se loeiraju uski delovi neobra~enih povrSina pri eemu se teZi da se dobije maksimalno odstoJanje. izmedu oslonih tacaka. Cepovi sa naseeenom glavom obezbeduJu pogodan odgovarajuci polozaj radnog predmeta a u nekim
slueajevima zahtevaju i manje sile stezanja. Obicno se ovakvi
oslonci teze eiste ako je glava u horizontalnom polozaju.
Otvori za oslonee u telu alata buse se obieno skroz osim u
specija!nim sluea.jevima kada to iz nekih razloga nije moguce.
Osloncl se presUJU u otvore sa karakteristikom spoja H7/p6 ili
H7/n6. Povrsina dodira oslanea i tela alata moraju se obradivati
jednovremeno cime se obezbeduje ista ravan za sve oslonee. Posto
se oslond upresuju bruse se istovremeno. Dodatak na bruSenje
posle presovanja iznosi obieno 0,2 -T- 0,3 mm. Na slici 31d prikazana
~e. ce~ tfona okaljena ca~ra u ~t?ju se upresuje os'oni CeP. Caure se
Istovre~~!I0 b~~se na IS.tU VISl?U. Glave oslouih eepova rade se u
tolera~ClJI ~5 .iIi h6. OVlm se lzbegava brusenje glava oslonih cepova I skraeuJe vreme potrebno za remont alata. Za vezu eaure i
oslonog cepa primenjuje se ob~~no spoj H7(j6. Oslone plocice prika~an: ,s~ na s1. 32. Konstrukcl]a predstavlJa usku plocieu koja Sf
prlcvrsCUJe za telo alata sa zavrtnjevima preenika M6, M8 , MlO iii

3'

35

M12 u zavisnosti od poprecnog preseka ploeica. Ivice pioNca su

oborene pod uglom ad 45, radi smestaja radnog predmeta a i radi
lakseg eiscenja alata od strugotine.
a.)

:~dne ~redmete

vecih dimenzija upotrebljavaju se kao oslonci ploCice pnkazane na s1. 32 dok se manji radni predmeti obiena pastavIjaju na aslone cepave se. ravncm glavom.
Samopodesa1)ajuci aslanci prikazani su na s1. 33. Znatno poskupljuju konstrukciju alata i primenjuju se samo u izuzetnim slueajevima.
Obieno se jedan od cvrstih oslonaca zamenjuje sa samopodesavajuCim.
ReguLiS'uci oslanci primenjuju se za baziranje povrsina radnag
predmeta, sa dodatkom za obradu, koji treba skinuti u narednim
operacijama i koji za razliCite grupe radnih predmeta moze biti nejednak. Primer regulisueeg oslonca dat je na sl. 34. RegulisuCi
oslonci mogu biti osnovni iIi pomocni.
~

~'-,\
SL 32 -

PloCice za oslanjanje
'--'

Konstrukcija b predstavlja usku plocicu sa kosim kanalima.

Dubina kanala iznosi 1 -:- 2 mm. Dve Sll plocice malo sire od ploeica konstrukcije a. Placice konstrukcije a upotrebljavaju se uglavnom na vertikalnim zidovima alata a plocice konstrukcije b za horizontalne povrsine. Ako postoji vise ploNca u jednom alatu one se
SL 34 -

Regulisuci osloni

Pomocni oslonci primenjuju se zajedno sa osnovnim za poveeanje krutosti sistema radni predmet - alat. Na 81. 35 prikazan
je primer primene pamoenih oslonaca. Na s1. 35a velicina h se
kreee U odredenim tolerancijama taka da je potpuno naleganje ne-b)

'-I

~=-J!._JL,

oj

j-' -==.::r-'

'

st. 33 -

Samopodeliavajuci oslonc.i, 1, 2 Fiksni oslanci;

3, 4 Samapadesljivi oslond,

obavezno moraju obradivati zajedno kako bi naslone povrsine svih

plocica lezale u jednoj ravni. Visina ploCica H radi -se u tolerancijama 0,01 -:-.0,0015 nun. Moze se predvideti visina 1:1 sa dodatkom
od 0,2 + 0,3 mm za brusenje posle montaze ill u sklopu. Dozvoljeno
odstupauje rastojanja medu osama otvora iznosi- 0,1 mm. Za
36

Sl. 35 -

Pomocn-~

oslonci

moguce. Ram toga se jedna povrsina upotrebljava za bazu a druga

podupire pomocnim osloncem. Na 81. 35b treba glodati povrsine 1.
i 2. Racti poveeanja krutosti upotrebljava se pomoeni oslonae 3. Pomoeni oslond Sll uglavnom standardizovani.

37

Na slici 36 prikazani su pomocni oslonci koji se najcesce upotrebljavaju u konstrukciji alata.

O.J

Oslonci 1 i 2 vezuju se pomo6u navrtke 3 i poluge 4 sa 2

klipa 5. U nezategnutom stanju svaki oslonac pod dejstvom svoje
opruge samostalno stupa u kontakt sa radnim predmetom.

U novije vreme u svojstvu sredstava za grupno stezanje

oslonca koristi se kadkat hidroplasticna masa koja se komprimira
pomocll rucnih ili mehanickih prenosa. Primer jedne takve konstrukcije navecien je na slici 38. Pod dejstvom hidroplasticne mase
radni predmet 1 pomocu sape 2 stcie se na oslonac 3.
Oslanci 4 fiksiraju se pomo6u klipova 5. Pomocni oslanci Be
mogu postavljati u alatu i u rna kojem potrebnom rasporedu nezavisno od medusobnog polozaja.

3.2. Cepovi za centrhanje

Sl. 36 -

Pomocni osland

Pod dejstvom opruge kUp 2 sa zavrtnjem 3 dodiruje povrsinu

radnog predmeta 4. Klip 2 fiksira se zatvrtnjem 5 sa rucicom 6
pomocu elernenata 7 i 8. Zasek 9 na klipu 2 ogranicava podizanje
klipa. Na s1. 3~b prikazan je takode pomocni oslonac. Obrtanjem
rucice 2 pornera se klin 1 u levo. Pri tome zakoseni kraj klina podiZe klip 3 sa regulisllcim zavrtnjem do kontakta sa povrsinom
radnog predmeta 5. Klip 3 sa zavrtn.iem 4 fiksira se klinom 1. Pri
obrtanju rucice 2 i zavrtnja 6 koji pri pomeranju u leva konusnim
krajem siri 3 klina 7 fiksira se klip 1.

Sl. 37. - Pomocni oslonci koji se

aktiviraju pomocu naVTtke

Sl. 38 - Oslonci aktivirani

pomoc1( hidraptasticne mase

Pri mehanizaciji i automatizaciji alata primenjuju se pornocni

oslonci upravljani pomocu pneumatike, hidraulike ili plasticnih
masa. Ako se u 'alat postavlj.:l relativno laksi deo, potrebno je isti
pridrzavati rukom da se ne bi podigao sa osnovnih oslonaca. U
nekim slucajevirna potrebno je primeniti nekoliko pomocnih oslonaca. Njih treba povezati mehanizmom. Ovim se stedi pomocno
vreme i izostavlja mogucnost ueaktiviranja pojedinih pomocnih
oslonaca ili pak aktiviran.ie istih JOB pri samoj lokaciji raduih predmeta. Jednovremeno upravljan}e sistemom oslonaca u konstrukciji
prikazanoj na slid 37 ostvaruje se pomocu stezanja navrtkom.
38

Ovi su cepovi obicnc standardizovani S obzirom na masovnost njihove primene. Normalno se primenjuju dva centrazna
tepa pri baziranju po povrsini Hi celu, sa otvorima. Veci broj cepova ne povecava tacnost a izrada alata postaje sarno komplikovanija. Na s1. 39 prikazani su primeri konstrukcije centraznih cepova
za razlicite namene.

Sl. 39 -

Cepovi za centriranje

Konstrukcije a i h primenjuju se u slucajeviroa kada radni

predmet ne nalcie na povrsinu A tela alata vee na druge oslonce
pri cernu se konstrukcija h primenjuje za male otvore (manje od
8 mm) i kada postoje znatne sile koje deluju na centrawi cep i
mogu ga slomiti. Konstrukcija d sa klinom 2 primenjuje se kada
centrazni rep sluzi ne sarno za lokaciju dela vee i za stezanje pomoeu zavrtnja. KUn rasterecuje centrazni cep od momenta koji se
javlja pri stezanju zavrtnjem. Konstrukcije i i e tretiraju se kao
konstrukcija centraznog cepa sa plocicom. Kako se ploCica bde
haba od cepa lakse je plocice menjati nego ceo centraZni cep. Pre-

39

imucstvo pWCICa sastoji se jos i u tome sto ih je lakse prebrusiti

zajedno na istu visinu, nego sto je to slucaj ako Sli plocice i cep zajedno. Na konstrukciji g prikazano je pricvrscivanje centraznih
cepova za telo alata pomocu zavrtnjeva. Ova se konstrukcija primenjuje kod vecih alata i pogodna je zbog lakseg remonta alata.
e toku proizvodnje cesto se ukazuje potreba da se usled habanja
moraju menjati centrazni cepovi narocito pri lokaciji teskih radnih predmeta nepogodnih za postavljanje. Da bi Be ubrzala promena cepova preporucuje se konstrukcija d kao na s1. 39. Kao sto
se vidi izmena ovakvog centraznog cepa moze se lako izvrsiti na
sarnom radnom mestu. Pri konstrukciji centraznih cepova veliku
paznju treba obratiti na prijemni deo. Da bi olaksali narflestanje
radnog predmeta treba napraviti sto vecu fasetu. Prakticno je
utvrdeno dil najracionalniji oblik daje konstrukcija prikazana na
slici 39j.
Pri lokaciji po povrsini i dva otvora obicno se primenjuju
oslone ploclce s1. 40a, a pri lokaciji po celu i otvoru centrazni cepovi. Oni se mogu upresovati u oslonu plocicu kao na s1. 40b.
Konusni centrazni cepovi primenjuju se za baziranje konusnih otvora ili neobradenih cilindricnih otvora.

Za lokacij u radnih predmeta kako je vee ranije receno koriste se i sl'ezani centrazni cepovi.
b.)

D-,

oj

"~
A

~.
zaD>16mm

hCA L . . . ..
K
I

Sl. 42 -

Srezani centrazni cepo'l.li

3.3. Prizme kao oslonci

po-

Sl. 40 ~ Cepovi za centriranje sa ptocicom

Za fiksiranje prizme u odredenom polozaju upotrebljava se

Civija 2 koja bez zazora ide kroz
prizmu u tela ala1:a. Zljeb u sredini sluzi za izlaz tocila kod brusenja. Ako se koristi vise prizmi
kaa oslond. sve se po fiksiranju
bruse na istu visinu. Faseta na
ivicama prizme sluzi da se bezopasna ocisti alat i radi lakseg pomeranja radnog predmeta. Za 10kaciju stepenastih vratila primenjuju se uske prizme. Ako se radi
o tezim i vecim dimenzijama radSl. 43
nim predmetima primenjuju se
prizme od livenog gvozda ili pak
zavarene sa okaljenim celicnim plocama na oslonim stranama prizme. Radi lakse izrade neophodno je na crtezu osim dimenzija C
dati i H od osnove do centra kruga precnika D radnog predrneta.
Dimenzija C koristi se pri gruboj obradi prizme. Pomocu H kontrolise se prizma posle zavrsene obrade. Kontrola se izvodi pomocu
cilindricnog kcntrolnika nominalnog precnika. Uzajan~!1a zavisnast
iz~edu H, C, D i izrazena je sledecim obrascem:
II = II

SL 41 -

40

Pokretni konusni centrazni cepovi

+ 0,5

-DC]
- - -. a
a
[Slil"2
tg .. Z-

41

Za prizrnu sa uglom

0:.

= 900 ova fonnula glasi:

== h

a za prizmu sa uglom
H

0:.

+ 0,707 D -

0,5 C

= 120 0

== h

+0,578 D - 0,289 C.

4. Uretlaji za stezanje
4.1. Stezanje delova i prorac'Un sila stezanja

Izbor nacina baziranja radnih predmeta i raspored elemenata

za lokaciju, U alatu, odreduje velicinu i mesto dejstva sila za stezanje radnih predmeta. Prema tome, po odredivanju seme baziranja odreduje se naknadno i serna stezanja radnog predmeta.
Uredaji za stezanje u alatu moraju ispuniti sledece zahteve:
- pri stezanju ne smeju izazivati pomeranje radnih predmeta
iz prvobitno predvidenog polozaja,
- sila stezanja mora biti dovoljna da obezbedi radni predmet kako u toku obrade ne bi usled vibracije ill dejstva sila rezanja doslo do pomeranja,
- stezni uredaji moraju biti mehanizirani ili automatizovani,
Pri proracunu sile stezanja treba odrediti njihovu velicinu i mesto dejstva kao i sve ostale elemente koji su potrebni za
definisanje sila. Zatim se bira osnovna konstrukcija mehanizma i
konstrukcija uredaja za aktiviranje ovih mehanizama. Velicine sila
stezanja i pravce njihovog delovanja treba odrediti u zavisnosti
od sila rezanja i mornenata koji deluju na radni predmet.
Pri stezanju nedovoljno krutih radnih predmeta mesta dejstva
sila stezanja moraju se obezbediti iznad osionca ili po mogucstvu
sto blize osloncima. Pri stezanju krutih radnih predmeta ove tacke
odnosno mesta dejstva sila za stezanje mogu se nalaziti i medu
osloncima.

Velieine sila rezanja i njihovih momenata odreduju se po

obrascima koje je definisala teorija rezanja metaia ill se biraju
po normativima iz priruenika. Radi vece sigurnosti ove se vrednosti povecavaju mnozenjern sa koeficijentom sigurnosti K =
= 1,5 -T- 2,5. Manje vrednosti K uzimaju se pri zavrsnoj a vece pri
prethodnoj obradi.
U praksi se obieno sile stezanja odreduju priblizno, uzimajuci
u obzir sile rezanja i njihove rnornente. Da bi stekli sto bolji uvid
u izlozeni roaterijal proanaliziracerno nekoliko tipienih slucajeva
kada na radni predmet deluju sile rezanja, sile stezanja i njihovi
momenti.
Prvi slucaj. Sila stezanja W deluje na radni predmet 1. Sila
stezanja ima isti pravac i sroer i deluje na oslonac 2 alata. U ovom
slueaju potrebna je minimalna sila stezanja (Wmin) s1. 45a).
G.}

w
b.J

SL 45 -

pogresan
Sl. 44 -

ispravan

Pogresan i ispravan nacin postavljanja sape

Velicina sila stezanja moze se odrediti i na bazi staticke ravnoteie krutog dela pod dejstvom sila i momenta (sile rezanja, stezanja, tciine, otpori oslonaca, intercione sile, sile trenja, itd.).

Sema delovanja sila rezanja

sila stezanja

Drugi slucaj. Sila stezanja W i sila rezanja P deluju na radni

pre<imet u istom pravcu ali u suprotnom smeru (s1. 45b). Potrebna
sila stezanja odreduje se iz usiova da je: W = K. P.
Treci slucaj. SHa stezanja W i sila rezanja P deluju na radni
predmet u medusobno upravnim pravcima. (s1. 45c). Sile rezanja
deluju na suprot sHama trenja F izmedu donje bazne povrsine dela
i oslone povrsine alata i izmedu gornje povrsine dela i uredaja za
stezanje. U OVOID slueaiu sile stezanja odreduju se iz obrasca:

Wf'

+ Wf, == KP

Odakle dobijamo uslov da je:

W=~

h+h

42

43

\,

U ovom obrascu it i j2 su koeficijenti trenja. U na]cescem

broju slucajeva usvaja se da je it = 12 = 0,1 pa je u tom slucaju
sila stezanja:
W = 5KP
Cetvrti slucaj. Radni predmet 1 steie se u steznu glavu sa
tri celjusti i nalazi se pod dejstvom dYe sile rezanja p~ i P x (51. 46a),

Peti sLucaj. Radni predmet, caura 2, locirana je i stegnuta na

trn sa elasticnom caurom 1, na 81. 46b i nalazi se pod dejstvom sile
rezanja p" Ova sila rezanja gradi momenat rezanja M= kame se
suprotstavlja momenat sile trenja Mtr izmedu elasticne caure i
radnog predmeta. Na ovaj se nacin odreduje ukupna sila stezanja
na radni predmet;
W~k

fR=-K M",.

cdakle dobijamo:

a.J

Wuk = K M

rez

fR

I
I

---'

Sl. 46 -

Sema za proracun sita stezanja u steznoj glavi

i trnu sa. elasticnom caurom

Momenat M"z = PtR te-i;i obrnuti radni predmet oko sopstvene ose
a sila P.t: tezi da pomeri radni predmet duz ose. Ukupna sila stezanja od 3 celjusti stezne glave koja de1uje na radni predmet izracunava se po obrascu:
W", fR =K M."

IfI

_ K M rez .
IIk-JR' W= W~
z

gde je: W
R
Z
K

- sila stezanja radnog predmeta sa 1 celjusti

- poluprecnik radnog predmeta
- broj celjusti
- koeficijent sigurnosti (K = 1.5 do 2,5)
f - koefic~ient trenja izmedu povrsine radnog predmeta
i celjustL
Velicina sile W',k u odnosu na uzdmno pomeranje izracunava se
po obraspu:

odakle dobijemo da je:

W
44

KP,.

uk;:;:: - { -

Pri proracunu srednje vrednosti koeficijenta trenja maze se

uzeti:
- pri kontaktu obradenih povrsina radnog predmeta sa oslonim p10cicama f = 0,1 do 0,15.
- pri kontaktu neobradenih povrsina radnih precimeta sa
osloncima loptaste glave f = 0,2 do 0,3.
- pri kontaktu oka1jenih nasecenih elemenata (naseceni
oslonci, celjusti stezne glave, itd.) f = 0,7 u zavisnosti od tipa i dubine nasecanja.
Potre-bna sila stezanja u svakoj tacci treba da bude odredena
sto tacnije posta neopravdano povecanje sila stezanja izaziva povecanje tezine i gabaritnih mera alata, preenike ciIindara, potrosnje
vazduha itd. i kao pos1edicu svega toga smanjenje raciona1nosti
alata. Stvarne sile stezanja koje razvijaju stezni mehanizmi moraju biU jednake iIi nekoliko puta veee u odnosu na tacnc proracunate. Velicine stvarnih sila zavise od polazne sile Q i prenosnog
odnosa izmedu stvarne sile stezanja W.tv i polazne sile Q za konkretan mehanizam za stezanje. Zavisnost izmedu sile W stv i Q odreduje se jednacinom:

gde je: Wm, Q

stvarna sila stezanja radnog predmeta

polazna sila koju razvija radnik iIi mehaniziran
uredaj
prenosni odnos izmedu sila
.

Wstv

I~Q-

4.2. Klasifikacija uredaja za stezanje

Uredaji 'za stezanje mogu biti prosti i kombino~ani. Prosti

uredaji sastoje se iz jednog elementarnog mehanizma u obliku
klina, ekscentra, zavojnice i s1. i nazivaju se elementi za stezanje.
Kombinovani stezni uredaji sastoje se iz nekoliko prostih uredaj a
medusobno povezanih (zavrtnjevi sa saparna, ekscentri sa saparna itd.),
45

Kombinovani stezni uredaji karakterisu se time sto mogu stezati jedan dec u nekoliko tacaka ili nekoliko delova, u alatu, jednovremeno i sa jednakim silama. Prema stepenu mehanizacije uredaji
za stezanje mogu biti rucni, mehanizirani i automatizirani.
Ruene uredaje aktivira radnik sopstvenom snagom.
Mehanizirani uredaji aktiviraju se pomocu pnC'..unatskih, hidraulicnih ili pneumohidraulickim uredajirna ugr-adenim na alat.
Autornatizirani uredaji aktiviraju se pomeranjem stoIa, nosaea, vretena masina itd. 8to znaci bez posredstva radnika.

Zavrtanj 82 ima dYe navrtke koje sluze za podesavanje prenosa

klina odnosno hod stezanja rucice h.

4.2.1. ELementi za stezanje

4.2.2. Stezanje pomoc'U ldina. Upotreba klina je veoooa va-

zna u konstrukciji alata a sarna primena klina je dosta siroka.

Moze se reCi da je velieina uredaja za stezanje osnovana na dejstvu ldina. Tako na pr. na s1. 47 prikazan je pray pljosnat klin za
indirektno stezanje. Istovremeno je data i serna dejstva sila u mehanizmu sa jednokosim kEnom. Osirn polazne sile P, na klin deluju
normalne sile N1 i N2 i sile trenja F1 i F2 po njegovim bocnim povrsinama. Ako je <pI:;::: <p2 :;::: <pa = i prenos sile pod pravim uglom
onda dobij arno odnos:
P

= Q . [tg(a2q>ll

Klin za indirektno stezanje

Primena ovakve konstrukcije klina je mnogostruka. NajceSce
se upotrebljava za aktiviranje sapa i vretena za stezanje kod viSestrukog stezanja. Na s1. 48 prikazan je primer indirektnog stezanja

Sl. 48 -

Upotreba klina kod indirektnag stezanja na dva

stezna mesta

Ovaj se alat upotrebljava kada je zavrtanj S2 tesko pristupacan, tako se da uoCiti da se ovakvi alati mogu konstruisati za indirektno stezanje i za 3) 4 pa i vise steznih mesta. KIin se maze

OJ

predmeta. (1)

'Nagib 1:10

bJ

Sl. 47 -

Stezanje kIinom

1
Stezanje predmeta vrsi se pomocu dye sape e1 i e2 koje se 0krecu pritezanjem rucice h na zavrtnju St. Sapa 1 naleze jednim
krajem na predmet 1 a drugim krajem na klinast klip d take da
se pritisak prenosi na polugu b a prenko nje i klipa c na sapu e.
46

S1. 49 -

Primena pravog kline. za direktno stezanje kod alata

primeniti i za direktno stezanje, tj. jednom svojom stranom' U

tom slucaju dodiruje radni predmet koji steze. Na s1. 49 prikaz;na
je jedna od najstarijih konstrukcija pomocnih alata.

47

Ova vrsta klina se jos i danas primenjuje u modernim pogonima

jer su alati snabdeveni pravim klinom jeftini ~ lako se njim~ rukuje. Za taenije radne predmete ova se vrsta klma ne upotreblJava.
Takode ne treba alate sa ovakvim klinovima upotrebljavati aka
su alati fiksirani za sto alatne masine, jer se izbijanjem i nabijanjem klina maze ostetiti i alat i alatna masina. Prema tome ove
se vrste klinova mogu primeniti za manje komade kad kojih se
moze stezanje i popustanje vrsiti bez upotrebe eekica. Na s1. 49a
prikazan je klin sa jedne strane suzen da bi se pasle izbijanja ~o
gao izvuci iz alata a da se ne osteti radni predmet. Na s1. 4gb 1 C
prikazani su alati za busenje manjih radnih predmeta.
Sve konstrukcije sa klinovima imaju jedan zajednicki uslov;
Naime svi klinovi moraju biti samokoeeci sto znaci da :tm obHk
mora biti takav da ne popuste posle pritezanja a usled dejstva na
pro sila rezanja. Koeficijent trenja f uzima se obiena oko 0,1. Ugao
nagiba klina za stezanje je odreden iz uslova tga. = 0,1 i iz toga se
izraeunava ugao a. = 5 43' sto znaci da je nagib 1 : 10. Klinovi koji
su dmi od 150 mm imaju cesto nagib 1 : 20 (a. = 20 52') da bi se
visina i tezina klina dohila sto manja. Pitanje samokocenja je
mnogo vaznije kod direktnog nego kad indirektnog stezanja. U
tabcli 5 dat je pregled vGznijih vrsta klinova i serne za proracun
sila stezanja pomocu klina.
Tabela 5
Vrstc stezanja

loznaka

Q.)

Indirektno stezanje
radnog predmeta
pomoCu klina

i~

,
,

I,

--_.

Skiea i formula

i
I

11ekscenmr. Ovaj naziv nije bas najpogodniji jer se kod ovakvih

alata ne upotrebljavaju poluge sa ekscentrom, ako su savesno uradeni, nego sa spiralnim klinom jer ovaj ispunjava uslov samokocenja a kod ekscentra to nije sJucaj posto je dejstvo samokocenja
izrazeno sarno u odredenom polozaju blizu mrtve ta~ke. Sa ekscentrom se ne mogu stezati komadi sa grubljim tolerancijama.

Direktno stezanje
radnog predmeta
pomocu klina

.. --'I

1,:, ".",

Ql

tg(et.

'.

,'\ '.\\

91)

- [J - tg (0 -:-

p
<L-

-----'

+ tgq>2

~,)

. tg ~"l

,I

h.1

f'-'j \tf~_
!

I
J

~ __

tg (a -:- 2~)

Sl. 50 -

Veliema hoda kUpa \

r.'Q.'J--.--'
--.J

ctga

Spiratni klin

Spirulni klin se primenjuje vrlo cesto u gradnji alata a naroCito kad uredaja za brzo stezanje s1. 50. Poznat je pod imenom

Kruzni ekscentri. Veoma se mnogo primenjuju u praksi i kruzni ~kscentri. -Rast6janje izmedu geometrijskog centra ekscentra i
ose njegovog obrtanja naziva se ekscentric:itet. Kr~~ eks 7entri
se moraju prajektovati taka da se obezbedl samokoceUJe pn st~
zanju. Ovaj se uslov obezbeduje izborom pravilnog odnosa precnika ekscentra D i ekscentrkiteta e. Odnos precnika D i ekscentriciteta e je llstvari karakteristika ekscentra. Svakako da se ova
velicina moze u izvesnim granicama menjati u zavisnosti od koefidjenta trenja.
.
Koeficiient trenja ,f brusenih povrsina, celicnih delova obicno se
uzima 0,1. Ako ugao podizanja ekscentra u datom momentu ne pre-

48

4 Konstrukclja alata

P a -

sila na klinu
ugao klina u stepenima
cp - ugao trenja
CP1, CP2, <ps - uglovi trenja izmedu klina i klipa;
klina i horizontalne ravni i klipa i vodica.
e - hod klipa u mm

49

lazi velieinu ugla trenja ekscentar je samokoeeci. Na s1. 51a ugao

trenja je a. Na sl. 51b prikazan je ekscentar okrenut za ugao ~
u pravcu strelice. Ugao podizanja u ovom slueaju bice: 0 C'Al,
Iz trougla OBC i OA. C'

trenja f = 0,1 (ugao trenja 511 43') - Die;;:: 20 a pri f = 0,15 (ugao
trenja 81} 30') Die;,::: 14. Pri jednakim dimenzijama ekscentra, sa
karakteristikama Die;'::: 14 obezbeduje se veei stezni hod nego pri
Die;:;: 20. Samokoceci efekat dolazi u ovim slucajevima do izrazaja
pri uglu ~ == 40'. Sl. 52.

OB = OB1 = e imamo: OAl = e cos ~. Odavde proizilazi:

OAt<OB i CB = C'BI = R (radijus' ekscentra)
O.}

b.}

U tabeli 6 dat je uslov koji treba da se zadovolji da bi se

obezbedilo sarnokocenje.

(' cosfl

Tabela 6

Odnos Die

A \,

Ugao obrtanja

20
18

:Jb~~~~~P

Odnos DIe
12

16

0'
200 32'
311} 32'

14

40' 10'

Ugao obrtanja
47' 37'
54{) 27'

10

I
I

60' 50'

Iz napred izlozenog se vidi da osnovne prednosti kruznog ekscentra se sastoje iz prostog postupka izrade a nedostatak se odrazava u nepostojanosti ugla podizanja i sila stezanja.
f{_!1voHnijski ekscentri. Kadkada se umesto kruznih primenjuje--ekseentri sa dodirnom povrsinom U obliku Arhimedove spirale. Na s1. 53a prikazana je Arhimedova spirala kao oblik spirale
pogodne za klin. Ova se spirala lako izraduje na koordinatnoj busiliei. Nije uvek slueaj da ekscentar kako cemo ga dalje nazivati

Sl. 51 -- Sema 1cruznog e1cscentra

C'At = R + e sin ~ tj. C'At > C B. Prema tome ako je OCt
At manji od ugla OeB, ugao podizanja ekscentra menja se priblizno liniji ekscentriciteta u vertikalnom polozaju. Izmena ugla
podizanja nesurnnjivo utiee na samokoee6e osobine ekscentra sto
se smatra kao osnovni nedostatak kruznog ekscentra. Kako se kao
polazna velieina kruznog ekscentra uzima ekscentricitet e isti se
obieno usvaja za oko 50/11 vise od potrebnog hoda h vezanog za
odstupanje dimenzija radnog predmeta na mestu stezanja.

e 2: (1 do 1,5) B

IPocetn;
polw:oj

III St"gnut
d.

j
J

!
Sl. 52 -

Sema obrtanja ekscentTa

Ako ova nije uvek moguce obezbediti primenjuju se dopunski mehanizmi kojima se podesava ekscentar. U slucajevima kada povecanje e povlaci vece gabaritne dimenzije ekscentra prilazi se specijalnim konstrukcijama. U praksi se obieno uzima pri koeficijentu
50

Konstrukcija e1cscentra po Arhimedovoj spiTali

SL 53 -

bez obzira na krivu, naleze na radni predmet onako kako je to

prikazano na s1. 50b. Moguce je da ekscentar deluje i indirektno.
Preporuc1jivo je za svaki slucaj da bez obzira da li ekseentar steZe
direktno ili indirektno da se napravi takva konstrukcija koja ce
omoguciti dejstvo stezanja sa 8to vecom sigurnoscu.
Velicina radijusa prema slici 53a uzima se na jednakim uglovnim odstojanjima ugla ~. Tako cemo imati:

.'

T2

11

x;

1a

11

2x-;-

TD

Tl

+ (n-l) x
51

Ugao podizanja
dnacine:

(J.

po Arhimedovoj spirali odreduju se iz je1

tglX=_r
~n

gde je: ~ - ugao izmedu pocetnog n.i zavrsnog Ta radijusa. Posto

je odnos h/~II' za datu spiralu postojana velicina a l' promenljiva,
to je ugao podizanja f1. Arhimedove spirale promenljiv; tangens
ugla umanjuje se sa umanjenjern radijus-vektora. Za ekscentre
sa uglom ~II = 90 obicno se uzima:
h

Tn -

= 1,5 mm

T1

Na prikazanoj slici su:

Q - sila na rucici ekscentra u kp
l - duiina rucice u rom
CL ugao podizanja ekscentra
qlI ugao trenja nu povrSini ekscentra
<P2 - ugao trenja na osovinici ekscentra
p - rastojanje od ore obrtanja ekscentra do taCke dodira
istog sa ravni P-P.
WI - sila koja deluje na ravan"'P-P pod uglorn rI.. Prerna datoj skid mozemo uspostaviti odnose:
Q 1= W, p odakle

W,~ iL!..

Ako je razlika u radijusima mala tga. i ugao f1. mogu se smatrati kao stalne velicine. Na s1. 53b prikazan je nacin konstrukcije
profila Arhimedove spirale koja obezbeduje uslov samokocenja.
;Na razvijenom obimu precnika D visina h se odreduje iz obrasca:

Istu semu mozemo koristiti i za uspostavljanje odnosa:

h = 0.075 rrD

sila T = Wl cos IX

trougla imamo:
h

tg C(

lazl se pomocu obrasca za jednokosi klin.

0,075 rrD

= 0,5 'ITD = 0,5 n:D = 0,15

pa prema tome imamo da je ugao

(J.

= 8

Ovu silu T. mozerno tretirati kao spoljnu sUu koja deluje na

a.. Sila stezanja W koja deluje na ravan p-p na";

kliJ? pod ugl?m

w~

tg ("

3~'.

+ 'PI) + tg <p2

Aka se u ovom obrascu zameni '1' dobicerno:

w= '
tg ("

W1COS:Cl

+ 'PI) 4- tg 'P'

0{

p
////////

Sl. 54 .

//0. /

Serna dejstva sila stezanja ostvarenih pomocu

ekscentra

Preimucstvo ekscentara sa Arliimedovom spiralom sastoji se u

tome da ani mogu raditi stl uglovima obrtanja 900 i 1800 obezbedujuci znatan hod i postojanost sile stezanja.
-SHe stezanja ekscentrom
SHe stezanja ekscentrom mogu se 'sa .dovoljnom tacnoscu 00rediti ako se uzme da ekscentar .radi slieno klinu. 81. 54.

52

OJ

Sl. 55 -

KonstrukcijfL ekscentara

Sa dovoljnim priblizenj'em mozemo uzeti da je cos

zameniti sa

Q. 1. Onda ce biti: W
p.

=,

Q1

II

=1a

silu Wi

P~~+~+tg~

53

Velicina p =

0,5 D + e sin {1
cos al

a velicina ugla at po obrascu:

I cos~
at = arc tg 0,5 D + e sin ~

Pri grubim proracunima moze se uzeti da je W = 12Q a rpl = q>2 =

= 5 43'.
Sile stezanja koje se razvijaju kruznim ekscentrom pri sili
na rucici od 15 kg date su u ta beli 8.

Tabela 8

Ako jos uporedimo obrazac za proracun sile stezanja pomocu

ekscentra sa obrascem za stezanje pomocu zavrtnja ~idecemo da
je potrebno usvojiti znatno vece dliZine rucica 1 da hI se obezbedUe jednake sile stezanja.
Ekscentri se rade cd celika visokog kvaliteta za oko q,70f0 C i
termicki se obraduju na tvrdocu HRo = 50 do 55.
Kao paseban vid konstrukcije ekscentra obicno se primenjuje
i ekscentar u vidu osovinice i ploce. 81. 55.
U tabeli 7 date su formule za proracun sila stezanja.

140

Ugao obrtanja !3 u radijanima

30 1 40 1 50 1 60 1 70 1 80 1 90
295
315
340
250
260
270
280
260
275
295
320
235
240
250

180

225

Dmm \ 'mm \ Imm \

~1_2_

100

~\ _ _3_
80

- - - - - - -----230

240

Osnovne mere ekscentara date

koje se cesto primenjuju u praksi.

Sli

250 I 265

285

310

na s1. 56. za konstrukcije

TabeJa 7
JUS K. G3_18'!

Elementi

D-!
,,; -2-

e
gde je: D -

f -

Ugao podizanja
krive ekscentra

(1.

precnik ekscentra
kojef. trenja-O,l

tg C( =

ecos\3
D

T+ c ' sm

gde je: {j ' - ugao obrta ekscentra

8tezni hod
ekscentra
Razvijena sila
stezanja

e'sin\3
Q -I
Ltg (~

gdeje: cpt -

'1>2 -

Rastojanje od
centra obrtanja \
do tacke dodira
radnog predrneta
54

~
,

,. . '.

Ekscentricitet

~.*

..rtP~

Obrazac

\ Oznaka

+ ~,) + tg ~2J p
ugao trenja izmedu
ekscentra i stezne povdine
ugao trenja na osovinici ekscentra ,

D
_ ~
- +e'sm
2
cos tJ..

EIE::FI9~~$

~#'

51. 56

Tip I (sl 56)

elplhod

1,21~ 1,2
1,6

~\~
2,0 20

2,0

2,51 25

2,5

Tip II (sl 56)

e
2
2,5

e,

I3

1 r
20
25

3,5

r,

\ 28
35

'

r,

r,

20 I 10
25 _\ 15

I " I hod
8
10

_3-1~~~-~I~I....E3,5 \ 5
35
50
25
20, 16
1
1

3,01 30 l-to -4-5,'5\4055130 25 20

2,0
2,5
3,0
3,5
4,0

Kon..c;trukcija na s1. 55b razlikuje se od konstrukcije na sl. 55a

po tome sto je promena hoda podesena tako da se pri lokaciji i
skidanju radnog predmeta dobije vL<;e rnesta. Ukoliko je hod rucice ekscentra ogranicen na 100 do 1200 primenjuje se druga konstruktivna varjjanta. Radna povrsina ekscentra izncsi 600 do 900,
Najveci broj konstrukcija predvida veliCinu radne povrsine od 900.
Ovakva se konstrukcija (81. 56c) primenjuje u slucajevima kada je radi pogodnosti pri skidanju i namestanju radnih predmeta
potrebno odmaknuti stezni mehanizam na znatno rastojanje. Obrtanje ekscentra na 120 do 180 0 obezb'duje odvodenje rnehanizma
na rastojanje od 14 do 15 mm sto je obicno dovoljno a obavlja se
55

automatsk! pod dejstvom opruga. Konstrukcija na s1. 55d primenjuje se u mehanizmima za centriranje i stezanje a takode i u alatima tipa masinskih stega. 81. 57.
Ovakvi se mehanizmi primenjuju za stezanje-radnih predmeta pri mehanickoj ohradi.
Polozaj sapa regulise se zavrtnjem 1. Konstrukeije e i f
na s1. 55 primenjuju se sarno
na nepokretna vratila. Polje
dejstva je manje ne~o kod
konstrukcija a i b na istoj sliei. Ekscentricni valjci navedeni pod g i h p'rimenjuju se u
svojstvu oslonih elemenata u
valjku. Prednost treba davati
konstrukciji pod h.
Zavojni klin. Radna poSL. 57 - Stezanje sa dvostrukim
vrsina je sliena zavojnici. Priekscentrom
menjuje se za stezanje radnih
predmeta vece taenosti. Zato
je vrlo pogodan za alafe visokih kvaliteta. Na s1. 58 prikazan je
jedan takav alat sa zavojnim klinom koji se veoma cesto primenjuje u konstrukciji alata.

Stezanje pomoCu navoja

Navoji rucni elementi vrlo siroko se primenJuJu u konstrukciji alata, posta su jednostavni i obezbeduju sigurno stezanje radnih predmeta. Nedostatak ovih elemenata za stezanje je znatno
pomocno vreme neophodno za
stezanje i otpustanje radnog
predmeta, sile su razlieitog intenziteta, a postoji i mogucnost pomeranja radnog predmeta usled
dejstva sila trenja na kraju naveja. U
savremenijim
kons!. 59 - Razticiti konstruk- strukcijama u eilju da se spreei
pomeranje
elemenata
radnih
tivni oblici zavrsetka
predmeta i ostecenje dodaju se
zavrtnjeva
na kraju zavrtnjeva elementi prikazani na s1. 59.
Glave zavrtnjeva mogu biti sa pokretnom i nepokretnom rucicom
sa rucicom u obliku lopte, drske i dr. konstruktivnih elemenata.
JUS KG3.110

JUS K.63.IOO

JUS K.63.125

JUS K. 63 180
JUS K.G3.115

JUS K. G3. 105 ,

J(JS KG3 206

SL 58 -

Primena navojnog klina zatvorenog tipa

Stezanje se vrsi pomOCll donjeg dela k~ i gornjeg dela k1. Gornji

deo pomoc:u 9 okrece se dole je donji deo cvrsto nabijen u oslonu
plocu a. Ako je u pitanju liveno gvozde slabijeg kvaliteta ubacuju
se caure kako je to prikazano na 51. 58 desno. Sapa e iroa zavrtanj S
i moze se povlaciti odnosno podesavati. Takode ima zljeb u kojem
klizi eep zavojnog klina kl.

56

~JUS

G3.I'~

r~

Sl. 60 -

GLave zavrtnjeva za stezanje

57

Svi su zavrtnjevi normalno standardizovani i osim u izuzetnim

sl.ucajevima ne treba pribegavati posebnim oblieima zavrtnjeva.
Sile stezanja raduih predmeta zavise od duZine rucice sile na ruciei i oblika strane zavrtnja koja je u dodiru sa r~dnim predmetorn.

Sila na rucici sa konstruktivnim resenjem kao na s1. 61d.

Q

eft + rp)

Wrcp tg
I

Mornenat sile! Q ua ruciei

1110 == Q! ~ Wr" tg ("

+ '1')

Sila na rucici 51. 62a i b izracunava se po obrascu:

D~p - D~n
Q _ Wrcp tg
Sl. 61 -

eft + rp) + o,3~ f Dip - D~n

I

Seme za proracunavanje navojnih mehanizama

Sila na ruelel zavrtnja sa loptastim celom kao sto je to prikazane na s1. 61a izracunava se po obraseu:

Crt +

Q = Wrcp tg

y)

Momenat sile Q na razlici navojnog elementa:

1I1Q

==

Q!

==

Wr q , tg (11.

+ '1')

Sila na rucici zavrtnja sa ravnim celom s1. 6Ie.

Q

WrCJ)tg (ft+ rp) +0,67 Wfr

...~-----i
Momenat sile Q na ruCicL
1I1Q = Q.!

~ Wr~ tg (11.

+ '1') + 0,67

W f, r

U navedenim obrascirna je:

Q - potrebna sila na rucici ili kljuCll koju obezbeduje radnik
u kp
W - potrebna sila stezanja koja se izracunava po gore navedenim obrascima u kp
- duzina rucice ili kljuca u mm
r"l' srednji poluprecnik navoja u m~.
cp - prividni ugao trenja u navojnom paru (qJ = 6{130')
t - koeficijent trenja pri kontaktu dve ravne povrsine na
donjem kraju navrtke ili zavrtnja (t = 0,1 do 0,15)
r - poluprecnik eilindricnog dela donjeg dela kraja zavrtnja II mm
D.., - spoljni precnik oslonog kraja navrtke u mm
Dun - unutrasnji preenik oslonog kraja navrtke u rum
Prema potrebnoj sili stezanja W i dopustenom naprezanju odreduje se nominalni precnik d zavrtnja iz jednacine:
1td 2

b,)

W = 0,64 T

a.)

(j

O~5

A 2 cr

gde je:
(J dopusteno naprezanje na istezanje materijala zavrtnja
Odavde se dobija:

d-JW-

Sl. 62 58

Sema odrelLivanja sile stezanja: a -

pomocll loptaste
rucice; b -, pomocll navrtke sa kIjucem

0,5

(j

em.

Podloske i navrtke
S obzirom na svakodnevnu potrebu ovih elemenata, i5ti su
pretezno standardizovanL Na s1. 63 prikazani Sll razliciti elementi.
Normalno se podloske i navrtke rade od celika sa srednjim sadr-

59

zaJem ugljenika 0,35 do 0,45{)/a i skoro uvek ih treba podvrgnuti

termickoj obradi do tvrdoce od HRe 35 do 40.
Navrtke se obicno brumiraju ili fosfatiziraju.
JUSI(.GJ.071

Sape se l1ormalno rade u obliku standardnih elemenata i dele

se na tri vrste:
- pokretne
- ohrtne
- zglobne

0.)

....
f-{j-'-u

-.l

+
-+ rm
.--

b)

.LiRA

"-'~l:1
JUS K.0.1.010

!I
I

SZ. 64 -

Sl. 63 -

60

Standardne visoke navrtke i podmetaci

Standardni ablici sapa

Dimenzije pokretnih i obrtnih sapa biraju se 'U zelvisnosti cd

precnika zavrtnja koji prolazi kroz otvor sape, Raw lakseg obavljanja posla dimenzije su standardizovane. Sape se rade od celika
sa srednjim sadrZajem ugljenika od 0,45% C sa naknadnom termickom obradom kojom se postize tvrdoea od HRe = 34 do 40 i
od celika za cementaciju sa 0,15 -do 0,200/0 C sa naknadnom cementacijom oa dubinu ad, 0,8 do 1,2 mm sa kaljeojem i oclpustanjem
do povrSinske tvrdoce HRe 50 do 55. Sape se takode pqvrsinski
zasticuju bruniranjem iIi fosfatiziranj,em.

61

4.3 Kombinovani uredaj za stezanje

Ovi uredaji sastoje se iz elemenata za stezanje na pro zavrtnjeva i sapa, ekscentara sa sapama itd. Postoje uglavnom tIi varijante koje definisu mesta dejstva sile stezanja ito:
Prva varijanta
Na 81. 65 prikazan je jedan kombinovani uredaj za stezanje
sa pokretnom saporn i regulisucem 08loncem. Ovaj se uredaj primenjuje za stezanje radnih predmeta sa razlicitom visinom H.
oJ
Q
Na 81. 65b prikazana je
serna dejstva sila pri stezanju
radnog predmeta sa zavrtnjem
i saparna. Ve!icina polazne siIe l1a rucici zavrtnja:
Q

hi

Sl. 65 -

a-

Kombinovani

uredaj za stezanje;

b -

Serna dejstva sila

II
II

Na konstr,,:kciji prikazanoj na s1. 67a dato je stezanje radnog

~red~eta sa bocn~ strane. Ovakva koncepcija omogucava stezanje

I admh predmeta lstovremeno u horizontalnom i u vertikalnom

"

praycu: Na s1. 67~ data je konstrukcija uredaja za stezanje podvostrani uredaj koji obezbeduje

ocu sapa. Ovo ]e ~tandardni

n:slgurno
brzo stezan]e.
1

\)

W(h+12)
h"fJ

gde je:
11 - koeficijent korisnog
dejstva koji obuhvata gubitke
usled trenja izmedu sape za
stezanje i njenog oslanca (11 =
= 0,95). Pri 11 = 1-2 i 11 = 1,

Sl. 67 -

A)

0,5 Q.

Na 81. 66a prikazana je

konstrukcija uredaja za stezanje ked koga se sapa skida
sa radnog predmeta pomocu
brega 1. Povratak sape na radni predmet vrsi se pomo6u
opruge. Na 51. 66b' prikazano
je stezanje komada sa donje

Konstrukcija steznih sapa raz!icitih izvedbi a sa boka; b - stezanje sa dve strane

stezanje

strane.
b.)

a.)

b.J

71f /, ~
T~,
Tipska konstrukcija
uredaja za stezanje

SL 68 Sl. 66 -

sa sapama. a - Brzo
Stezanje radnog- predmeta sa donje strane

Konstrukcija tLTedaja. za stezanje

aktiv. sapa; b -

pr1.rnbnice

62

lQ

Sl. 69 - Standardni uredaj za

stezanje sa pomicnom sapom
i reguHsucim osloncem a uredaj za stezanje; b - serna.
dejstva sila

63

Za stezanje tankih komada (I) primen]uJe se konstrukcija

prikazana na s1. 68a. Obicno se stezanje vrsi preko urnetnutog clementa (2). Na s1. 68b prikazan je uredaj za stezanje radnog predmeta na stolovima rendisaJjke i glodalice .
Druga vari.janta
Na s1. 69a prikazana je konstrukcija za stezanje pornoeu sape
kada sila Q deluje na zavrtanj 3. Na s1 69a data je serna dejstva
sila pri stezanju radnog predmeta 4. VeliCina polazne sile:

Ako se uporede sva tri navedena slucaja

pri h

=l~

W=Q'l

W~Q-~

Pri 11 i 12 sHa Q = W

pri 1=0,5 L

Treca varijanta
Na 51. 70a prikazana je konstrukcija gde se takode vrsi stezanje pomocu sape kada sila deluje na zavrtanj 1. Pri zatezanju
zavrtnja 1 pomocu rucice 2 priteie se preko sape 3, uz pomoe
oslonca 4, radni predmet 5. Pri odvrtanju zavrtnja 1 izvrsi se
najpre odpustanje a zatim jos izvesno naknadno odvrtanje zavrtnja omogucuje da se zavrtanj obrne oko ose 6 a sapa oko ase 7
i oa taj naein konacno oslobodi radni predmet. Na s1. 70b prikazana je serna dejstva sila. za treCi slucaj. Velicina sile na rucici
zavrtnja je:

W=2Q'l

vidi se da konstrukcija na s1. 69 u odnosu na konstrukciju

na 51. 65 razvija dva puta vecu silu stezanja a konstrukcija na s1
70 cetiri puta vecu silu stezanja u odnosu na s1. 65.
Uredaji za stezanje pomocu ekscentra
Stezanje radnih predmeta pomoeu ekscentra je znatno brie u
poredenju sa stezanjem pomocu zavrtnja.
Tabela 9
Vrsta uredaj'l
za stezanje

Duzina stezanjaradnog predmeta u sec.

gde je:
W L -

sila stezanja radnog predmeta

rastojanje od tacke oslanjanja do tacke dejstva sileo

sa polugom
sa kljucem

Stezna glava sa
mehanickim stezanjem

b.)

cr)

Ekscentar
Zavrtanj -

0,6 -0- 1,2

1.2 ..,~ 4,2
37 12
6 --0- 18

Ovi uredaji razvijaju manju sHu stezanja nego uredaj sa navojem i ne mogu sigurno raditi pri znatnijim odstupanjima dimenzija izmedu lokacione i stezne povrsine radnog predmeta. Osnovni

7
L

Sl. 70 6.4

Stezanje pomocu sape i sema dejstva sUa

S1-. 71 5 Konstrukcija alata

Uredaji za stezanje pomocu ekscentra

65

uslov za primenu ekscentra je da isti mora biU saffickoceeL Na

s1. 71a prikazan je kombinovani uredaj za stezanje pomoeu sape i
ekscentra. Radni pre<imet 3 postavljen je na nepokretan oslonac
7 i stegnut pomocu ekscentra.
Na s1. 71b prikazano je regulisanje polozaja ekscentra po visini pomocu klina, Na s1. 72a prikazan je brzostezuei uredaj za
stezanje na kome se ekscentar nalazi na valjku. Pri obrtanju ruelee 1 sapa se automatski odvodi pomocu civije 3. Pljosnata opruga
2 obezbeduje stalan kontakt sape sa ekscentrom.

Ovaj se ugao primenjuje kada se radi 0 baziranju radnih

pre-dmeta
sa neobradenim povdinama. Ugao se usvaja u granicama
Q

a=

15

-:-

200.

0)

b.!

.~
~
,"-

,L~.

---

SL

SL 72 ~ Bno steZuci uredaj

za stezanje ponwell ekscentra

73 -

_.

Masinske stege za

stezan.1e maLih komada sa

4.4 M ehanizm,i za jednovremeno odredlvanje polozaja i stezanje radnog predmeta

U dosadasnjim razmatran}ima sagledali sma odvojeno elemente za odredivanje polozaja i stezanje radnog predmeta u
alatu. Razumljivo je da se pri ovakvoj koncepciji alata gubi izv'sno vreme potrebno za odvojeno baziranje i stezanje radnih
predmeta. U dlju povecanja produktivnosii rada pri izvodenju
operacija, u praksj se primenjuju alatt koji jednovremeno slme
za lokaciju i stezanje radnog predmeta.
Ovi se uredaji nazivaju lokaciono-stezni mehanizmi. Oni se
dele na:
- usmerava,iuce, namenjene za lokaciju i stezanje radnih
predmeta po jednoj ravni simetrije,
- samocentrirajuce, namenjene za lokaciju i stezanje radnih
predmeta po dvema ravnirna simetrije.
U ovu grupu spadaju raznc konstrukcije steznih glava, trnova ';
i samoccntrirajuelh stega i 51. Usmeravaju6i mehanizmi sa prizmama upotrebljavaju se za baziranje radnih predmeta po neobradenim povrsinama. Obicno se jedna prizma izvodi fiksna ili regulisuea a druga pokretna. Kod samocentrirajucih mehanizama abe
su prizme pokretne i pomeraju se jedna prema drugoj tako da
centriraju radni predmet po dvema medusobno upravnim ravnima.
Usmeravaju6i mehanizmi sa prizmom su veoma cesti. Kada se radi
o radnim pre<imetima koji nisu cilindricnog oblika prizma )e zasecena kao na s1. 74b.
66

Sl. 74 -

promenljivim celjustima

Serna mehanizma sa prizmom

, ~a s1. 7~ prikazana Je konstrukcija pokretne prizme pomoeu

kOJe Je moguce ne sarno usmeriti radni predmet vee i stegnuti gao
Na s1. 76 prikazani su neld elementi prizme.

Sl. 75 -

Pokretna prizrna

Sl. 76 -

Elernenti prizme

. U meh,~niz~t;1u s~ pokretn,i.m i nepokretnim prizmama 81. 77

pnzma 1 l~ncvrscena Je zavrtnJlma sa centraznim civijama za telo
alata a pnzma 2 pomera se pomoeu zavrtnja 3.
Na s1. 78 prikazan je isti mehanizam Z3 stezanje radnih predmeta ..~riz~a 1 ~e, reguliSuca a pIizma 2 pokretna. Ova se konS~!UkCIJ':. pnmenJuJe kada odkovci odnGsno odlivci imaju promen.:..
IJlve duzme.
5'

67

tela alata, zavrtnjima mozerno pomeriti u levo i udesno i tako je

postaviti na tr&zenu visinu A.
Regulisllca prizma na koju s'e odnosi opisana konstrukcija
siroko se primenjuje takode i u univerzalnim alatima. Prizma sa
regulisanjem uglovnog polozaja ose u vertikalnoj i horizontalnoj
ravni prikazana je na s1. SOb.
Sliene plizme primenjuju se u slueajevima kada je tesko iz
raznih uzroka odrediti taean polozaj osa. Osim toga pogorsanje
tacnosti moze doci pri eksploataciji alata usled habanja povrsina
prizme ili drugih delova alata kao sto EU razni klizaci kao i usled

D)

SL. 77 -

U smeravajuCi mehanizam

Nekc varijante regulisucih pdzmi prikazane Sll na 81. 79.

Prizma 1 klizi izmedu zl]ebova~ alata sa. sI?ojem H7/~6 iIi H7jg6;
reguli~e se zavrinjima 3 posle cega se f~kslr~ ~avrtnJlma ~ 2: K~m
strukcija prizmi prikazana na s1. 80 a pnmen]u]e se u slUCajeVlma

2
bJ

SL 80 -

Sl. 78

Usmeravajuci
mehanizm,i

SL 79 -

kada dimenzije delova Hi podsklopo~a koji se stezu u alat va~,i

raju u sirokim granicama radi eega j~ potrebn~ za svaku ,parb]u
delova izvrsiti korekciju visine A. Prlzmu. 1 ko)a 5e nalazl u vo-:
dicama tela alata 3 postavljenim pod neklm uglom prema osnOVl

Regulisuce prizme

udara i nepredvidenih preopterecenja. TeJo 1 prizme ima otvor

kojirp. se centrira po centraznom cepu' 2 zapresovanom u telo alata,
Druga Civija 3 ula2i slobodno U otvor u telo prizme. Sa dva zavrtnja 4 uvrnuta je u telo prizme i oslonjena na civiju 3, regulise se
polozaj radnog predmeta na prizmi okreeu6i isti za odredeni ugao u
horizontalnoj ravni U odnosu na centrazni cep 2.
Posle izvrsenog regulisanja oba zavrtnja 4 treba da se stegnu
a prizma da se prievrsti na telo alata zavrtnjima 5.

69
68

Za regulisanje ugla u vertikalnoj ravni telo. pr.izme pos~oje

dva horizontalna proreza M koji se nalaze na rastoJall]u N (1~ -;- ~2
mm). Pomacu ovih prareza moguce je deformisa~i tela:. Reguhsan~e
prizme vi'S! se obrtanjem zavrtnja 6 i 7 pomocu kO~lh se. menJ?
rastojanje M menjajuCi uglovni pol<?~aj prizme u verh~alnoJ ravm.
Posle zavrsenog regulisanja zavrtnJl se zategnu da bi se obezbedila krutost i stabilnost 10kacije na priz~. .
..
Usmeravajuci mehanizmi mogu radIt~ 1 :r:a prmCl12U poluga
kao na s1. 81. Pri pomeranju poluge 1 pahsku]e se ka sapama ~,
okretnih oko osa 3, radni predmet i usmerava s~ u pravcu deJstva sile. Pri povlacenju poluge 1, sape pod de.lstvom opruge .4
vracaju radnl predmet. U svojstvu meh~nizma. za ~usm~l'a,:"anJ:
mogu se primeniti i klinovi. Na s1. 82 prlkazam Sil ceom klmovl

Na s1. 85 prikazan je alat za busenje 3 otvora rasporedenih

po osi radnog predmeta. PIi okretanju zavrtnja 1 plocica 3 pod
dejstvom prizme 2 abrce se oko ose 4 i prievrScenim u njima civijama 5 usmeravaju radni predmet. U po]azni polozaj p1acice 3
vracaju se pomocu opruge

7
Sl. 85

Sl. 81

S1. 82

(ekscentri). Pri obrtanju rucice 1 (:eoni !tlinovi 2 na vratilu 3 ilsmeravaju radni predmet prerna vertikalnoj ravm sjmetrije.

Alat za busenje sa okretnim

nasacem yodice za busenje ima
polugu 1 na cijem se kraju na1azl prizma. Pri zavrtDnju navrtke 2 s1. 83 poluga 1 obrce se oko
ose 3 pri tome steze radni predmet ka oslono.1 plocici 4.
Na slici 84 prikazan je alat
za busenje sa elementima 1 i 2
za usme1'avanje radnog predmetao Radni predmet se priteze
osloncem 3 postav1jenim na obrtnom nosacu 4.

'-~'

~
--::,

.. ,j: I

, ,

~;

"":;

Sl. 83

SamocentrirajuCi
11~ehanizatn

SI. 88 -

Obrtni samoccntrirajuCi, nwhanizam

--:.

Mehzll1izam za istovremeno odredivanje polozaja i stezanje,

koji omogucava i funkciju pomocnih oslonaca, pri busenju, prikazan je na s1. 86.
Samocentrirajuci m~hanizam prikazan je na s1. 87. Radni
predmet se postavlja u horizontalni poloza} i steze sa pokretnim
prizrnama. Pri obl'tanju zavrtnja 1 suprotno smeru kazaljke na
sutu dolazi do sirenja klipova 3 koji se nalaze pod de,istvom opruge
taka da obl'cU pltzmu 4 oko ose 5 omogucavajud na taj naein da
se skine radni pre-dmet 6. Pri obrtanju zavrtnja 1 u smeru kazaljke na satu delovi 3 se priblizavaju a prizme 4 upiru na radni
pre-dmet, obrcud 5e u obrtnom srneru do dod ira ldipova 3 sa 1'e-guli.suCim osloncirna 7. Posle ovog ciklusa dolazi do zavrSnog stezanja komada.

SL 87

,-, l ',' ',,':','

SL 80

SL 84

Na s1. 88 obrtni cilindricni deo postavljen je u ve-rtikalni polozaj. Ose c1veju prizmi nalaze se uvele U l'avni simctrlje koja pro1azi k1'oz OSU zavl'tnja. Prizme su na krajevlma poluge koje se
obrcu oko osa 2. Zavrtanj 3 prolazi kroz navrtke 4 slobodno postavljene u poluge. Radi toga je moguce menjati ugao izmedu
zavrtnjeva i poluga. Ove prizme se kl'ecu k1'oz zljebove u telu

70

71

alata. Prema tome, prizme se ne pomeraju postepeno, nego se

obrcu oko osa us1ed cegn se radni predmet ne sarno locira nego
i steze pomocu prizmi.
4.5 Viscstczni aLaH
OV1 su alati namenjeni za jednovremeno stezanje nekoliko
rvdnih predmetn iIi jedan radni predmet u nekoliko tacaka. Radi
ekonomisanja sa vremenom pIi lokaciji radnih prEdmeta tezi se
da se svi alati konstruisu taka da se svi predmeti koji se smestaju
u njih stezu posredstvom jedne rucice. Primenom vistl steznih
alata znatno se skracuje pomocno vreme. Konstruktivno izvodenje
stezanja je vrl0 razlicito. Ceo sistem predstavlja ustvari povezane
pokretne sape Hi elemente za stezanje raznih kamada.
Prema pravcu delovanja sila stezanja mehanizmi se mogu podeUti u sledece grupe:

Na s1. 91 predstavljen je sematski visestezni alat n8 kome se

pojedine dimenzije radnih predmeta A kompenziraju pokretnim
elementima u obliku kuglica B. U plocu 1 upresovani su oslonci 2
l\:oji prenose sHu stezanja preko kuglice na radni predmet, Kuglice
B mogu se laka pomerati i prenositi Silu na sve str"me podjednako.
Zahvaljujuci tome, sila stez~,nj8. Q r~vnOlnerno se rasporeduje izmedu radnjJ1 predmeta odnof'nc na same radne predmete na me-

- sa pardelnim dejstvom, stezanje se vrsi u nekoliko paralelnih pravaca.

- sa rednim dejstvom. Sila sa stezanja predaje iz jednog
smera, sa jednog radnog predmeta na drugi.
Na s1. 89 dat je visestezni alat paralc1nog dejstva sila stezanja, aktiviranih ekscentrom. Zahvaljujuci plivajucoj konstrukciji paluga cmogucena je kompenzacija razllke u precnicima radnih predmeta.
Ceo sistem se steze pomocu jedne rucice sa ekscentrom.

SL 90 -

SL 91 -

Sema visesteznog aIata

stima dodira kuglica i radnih predmeta. Ipak je lokaciju radnih

predmeta znatno otezana i neudobna osobito kada se kuglice upotrebljavaju u vecem broju. Pogodnije je umesto kuglica primeniti
tecnost i pl'asticne mase koje po Paskalovom zakonu 0 ravnomernem pritisku, u zf)tvorenom sudu, mogu sa uspehom ispuniti sve
iunkcije kuglica u alatu i to brie, balje i tacnije.

Stezanje pomocu gume

Sl. 89 -

Visestezni alat
sa ekscentrom
Sl. 92

Visesiezni alat istoga tipa prikazan je na slid 90, Umesto plivajucih poluga postoji sapa 2 u koju je umetnuta tvrda guma (oko
60 Shore-a). Razlika u precnicima radnih predmeta, u datom alatu,
kompenzira se elasticnom deformacijom gume 3. Jednovremeno
stezanje svih 8 radnih predmeta ostvaruje se pomocu rucice 1.
72

Sl. 93

Alat sa dYe sape 1 za siezanje cetiri dela istovremeno, prikazan je na slici 92. Radi ravnomernog stezanja sape moraju imati
mogucnost osciliranja. U zavisnosti od precnika radnog predmeta
elemenat 2 se maze menjatL Na s1. 93 prikazan je visestezni alat
73

za stezanje 4 radna predmeta. Dimenzije radnih predmeta na mestima stezanja ne smeju imati veCih odstupanja.
Visestezni alati paralelnog dejstva takode Sil nasH primenu pri
stezanju jed.nog radnog predmeta u vise tacaka. Jedna od tipskih
konstrukc~ja sa dve stezne tacke prikazana je na s1. 94. Pri zatezanju navrtke 1, sila stezanja se prenosi na sapu 2 i istovremeno

Na s1. 98 ekscentar 6 deluje preko Idina 4 koji klizi u telu 5.

spustajuCi elemente 2 i steiuei cetiri radna predmeta istovremeno.
Osnovni Idin se oslanja na valjcic 3. Vracanje klma u polazni polozaj izvodi se pomoeu opruge L

SL. 97 -

Sl. 94

Stczanje radnog predrneta sa donje strane

Sl. 95

preko prenos!log mehanizma 3 okrecuci se oko tacke 4, prenosi se

na sapu 6. Sape se vracaju u pocetni poloiaj pomoeu opruga.
SHean mehanizam leaa i prethadni dat je i na s1. 95, samo iHo se
stezanje ostvaruje ekscentrom 1.
Na s1. 96 prikazan je mehanizam za Jednovremeno stezanje
radnog predmeta u dYe tacl{e. Stezanje se ostvaruje obrtnim vretenom koje ima ekscentar 1 na konusnom delu.

Na s1. 99 sila stezanja prenosi se preko zavrtnja 1 kuglice 2

i kUpu 3 na radni predmet, Na s1. 100 prikazan je mehanizam paralelnog dejstva za stezanje jednog dela u cetiri tacke. Ovaj se

alat koristi za stezanje otpresaka. Radni predmet se postavlja na

plocice 3 i steze sa dva para sapa, aktiviranih ad pos.ebm?g pneumatskog agregata. Pomeranjem poluge 1 na dole potIsku]e se takode i mehanizam 4 na dole stezuCi r8.dni predme~ na cetiri mesta.

5L 98

SL 96 -

Stezanje pomocu sapa i konnsa

Konstrukcija prikazana na slici 97 primenjuje se za stezanje odozdo. Dimenzije radnog predmetct ne smeju imati vecih odstupanja.

74

SI. 99

Znatno vecu primenu dobili su alati kod kojih se sila stezanja

prenosi sa jednog radnog predmeta lla dl'ugi.
SlUm 101 prikazuje alat pomocu koga se stezu cetiri valjka
postavljena na dYe okaljene plocice 8 i priij~bljC'ne na plocicu 6.
Stezanje se vrsi pomocu pneumatskog agregai<l 1 i poluga 2, 4- i 5.
Za postavljanje glodala sluii gabarit 7.
Normalno stezanje delova moguce je U ovom slul:aju sarno aka su
strogo paralelne bocne strane radnih predmeta. Na s1. 102 prikazano je stezanje okruglih radnih predmeta. Ovi radni predmeti se
postavljaju u eaure 4 sm03tcne u klizne segmente 2. Pri zatezanju
75

Stezni alaU so_ el astifnim caurama, klinovima, fiksnim trnovirna i slieno, eesto izazivaju deformaeije, pri stezanju, a u vezi
sa ovim i ost-ecenje bazne povrsine, radi cega se obrada radnih
predmeta sa t2nkim zidovima znntno otezava. Obrada radnih
predmeta ad mekog materijala sa ovim alatima prakticno je nemoguca. Eventualna upotreba uredaja za proveru deformacija izazvanih stezanjem radnog predmeta lociranog u alat zahteva znatna pomocna vremenu radi cega se izbegava. Ovi se problemi resavaju prlmenom mehanizama sa hidroplasticnim masama. Oni
imaju elasticne eaure, pomocu kojih se vrsi baziranje radnih predmeta po otvaru iIi po spoljnoj eilindricnoj povrsini sa vrlo visokom
tacnoscu.
,
Centriranje i stezanje radnih predmeta u ovim alaUma vrSi se
uvecanjem _ili umanjenjem precnika elasticne eaure pod pritiskom
hidroplasticnih masa. Promena precnika elasHen<=:' eaure na koji
se postavlja radni predmet vrsi se po eeloj povrsini radi cega se
postize visoka tacnost centriranja koja omogucava izvodenje obrade velike preciznosti.
Elastiene caure dodlruju radni predmet po celoj baznoj povrSini a ne sarno u pojedinim tackama. Ova iskl)ucuje moguenost
ostecenja i deiormacije pri stezanju, olaksava obradu radnog predmeta sa t2nkim zidovima, a takode i radnih predmeta od mekih
metala.

_ visestezne alate kod kojih se hidrostaticki pritisak obezbeduje sistemom kliznih klipava, Na .s1. 103 data je konstrukcija cepa
za centriranje (lokaciju) i stezauJe radn~g pr~dm::ta po otV?ru.
Alat se sastoji od tela 1 na kome ]e pncvrscena elasilcna
caura 2. Cilindricna povrsina eaure i venae slliZe za lokaciju radnog predmeta 3. Caura 2 je navucena na telo ~lata sa lal,;-O p~eso
vanim spojem i pricvrscena za tela sa zavrtllJlma 5. U caUrl ~o
stoji kruzni kanal )a", spojen radijaln,im l(a~alom b .~a centra~~
otvorom tela alata. Uvrtanjem zavrtn]a 6 hldrol?last~ena I?asa su:
tanki dec eaure 2 koji se. svoje strane centnra 1 steze radm
predmet.
.
.~
.. A
"
Praktieno je ustanovlJeno da elastlCna deformael]a Ll.D caurve . sa
0
debljinom zida h do 2 mm ne sme da p~e?e 0,003 /0 O? precm~a
eaure. Radi ovoga, ovi se alati primenJu]u za :?~aCIJl!. radnm
predmeta po ctvoru iIi spoljnaj cilindricnoj povrsml kO]l su obradeni u kvalitetu IT7 ili ITS, (ISO).
~.
Zazor izmedu caure alata i otvora radnog predmeta oznaClcerno sa ,6. S.
,
.
Pri AD,n"_, - LlS ma = 0 mehanizam obezbeduje samocentrlraDJe
radnog predmeta.
.
Pri ,6. Dm.~ < Srnin postoji zazor; pri ,6. Dmax -,6. Sm~ > 0 meha!11zam ne sarno da centrira vee i steze radni predmet. ZavrtanJ 7
zatvara otvor koji sluzi za ispust vazduha pri nalivanju hidrop~a
sticne mase. Zavrtanj 8 sluzi kao osiguranje protiv preterano vellke
deformacije caure pri skinutorn delu 3. Regulisanjem ovoga zavrtnja mogu se izbeci takode i defonnacij radnog predmeta sa
iankim zidovima.

Sl. 103 - Centriranjc i

stezanje radnog predmeta
na centra],nom cepu

Sl. 104 - Brzo stezuCi trn sa

h-idroplasiicnom 1lwsom

Osim toga, pnmena mehanizama sa plasticnim masama znatno skraeuje pomocno vreme za postavljanje i skidanje radnih
predmeta, narocito u slucajevima kada je potrebno tacna centriranje, Gabariti alata sa hidroplasticnim masama znatno su manji
od slicnih alata sa klasH':nim metodama stezan,ia. Sigurnosi rada
steznog uredaja sa hidraplasticnom masom u znatnoj meri zavisi
od pravilnog izbora dimenzija eaure, klipova, i zavrtnjeva za stezanJe,
Navedene osobine hidronlastiCnih masa koriste se za konstrukciju dYe vrste alata:
-- samocentrirajuci stezni alati sa elasticnom caurom sa tankim zidovima. Radijalna deformacija caure u granicama elasticnosti obezbeduje tacna centriranje i stezanje radnih predmeta.

Sl. 106

S1. 105

Na slici 104 prikazano je steza11je radnog predmeta pomocu

eaure 1. Potisldvanjem hjdroplasticne mase vrsi se palugom.2 od
pneumatskog cilindra koja prenosi silu .J?omocu sape 3 ~.a hldroplasticnu masu 5. Punjenje kanala plashcnom masom vrSl se kroz
otvor zavrtnja 6, Zavrtanj 7 sluzi za ispustanje vazduha u momentu punjenja kanala sa hidroplasticnom masom.
79

78

Trn prikazan na s1. 105 moze raditi i u slueaju kada do~e do

prekida sabijenog vazduha. Centriranje i stezanjem ostvaru]e se
caurom sa tankim zidovima pritiskom hidraplasticne mase pre-ka
poluge 2. Ako nerna vazduha
centriranje i stezanje se- ostV<;lrujc pornocu zavrtnja 3 i kHpa 4. Na s1. 106 prikazan je
trn sa rucnim stezanjem. Radni predmet se centrira po
otvoru i steze caurorn 1 pritiskom zavrtnja 3 i klipa 4
na plasticnu masu 2.

5 6

Ff12i!Ci,1 1/~,i-nJl

. . .. n

0:"

rr-"-1~"1f 0: ,~~ J

I
I

na tela alata. Regulisanje zavrtnja 3 vdl Be pomocu je-dnog kalibra koH ima nesto veCi otvor ad otvora radnog predme-ta. Trn na
slid 107 ima upresovanu cauru 5, u toplom stanju, koja ima Dct
mestu B 5pecijalna udubljenja sa ciljem da se poboljsa zaptivanje. Stezanje se vrsi prelw zavrtnja 2.
Stezna glava prikazana na slici 108 sastoji se i2 tela I koje se
prievrs(:uje na plocu odnosno prirubnicu montiranu na vreteno
masine. Pomocli zavrinja 2 i klipa 3 pritiskom plastiene mase steze
se i centrlra radni predmet. Na slid 109 i 110 dati su primeri steznih glava sa hidroplasticnim masama.
Na s1. 110 radni predmet se uvlaCi do cepa 1. Stezanje sa
jednovremenim centriranjem vrsi se elementima 2 koji se aktiviraju hidroplasticnom masom 3. Stezna glava na slici 111 sluz.i
za tatnu lokaciju konusnih zupcanika kod kojih se unutrasnje
ozIjebljenje vrsi na masini sistema Fellow. Radi povecanja tankog
deia eaure u istoj je -napravljen kanaL Navrtka 4 -izradena je od
bronze. U zavrtanj 5 zakovana je prema s1. 111 eelicna kuglica 6
koja deluje na zavrtanj 7 uvrnut u 1<1ip 8.

SL 107

SL 108 8tezna glava

sa hidroplasticnom
1nasom

Punjenje se vdi kroz otvor zavrtnja 5. Da bi se sprecila preterana deformacija eaure predvideno je da se zavrianj 3 osloni

8L 109 - Stezna glava za

stezanje i centriranje radnog
pred. po spoljnoj cilindricnoj
povrsini

80

Sl. 110 -

Stezna glava za
stezanje radnih predmetn
manjih precnika

SL 111
Ste:zna glava za tacna centriranje
Na s1. 112 prikazana je konstrukcija trna za ozubljenje. Primena hidroplasticnih masa obezbeduje visoku tacnost lokadje
radnm predmeta. Alat za busenje pomocu hidroplasticnih masa
nrikazan je na s1. 113.
Proracun osnovnih velicina caure
Dopunski prirasiaj stezne povrsine caure.
AD = A Sm + 0.",
gde Ll. 8m oznacava zazor boene povrSine rCldnog predmeta i c~ure.
0'1<>: oznacava visall:: prirastaja namenjenog za stezanje.
Velicma AD prirastaja eaure zavisi od osobina celika iz kojeg je caura napravljena j ad terrrueke obrade. U industriji se za
caure primenjuju ugljenieni i Jegirani celici, sa granicom elasticnof;ti Go Dosle termicke obrade od 70-90 kgimm:!.
Tvrdaca je posle termieke obrade eaure preenika do 40 mm
HRc = 35--:.-40 a preko 40 mm HRc = 33--:'-36.
6 Konstrukcija alata

81

Dozvoljena granica elastic!].osti po kojoj se proracunava prirastaj .6. D precnika caure mora da bude (0,7--;.-0,8) Q'e.

Brusiti osione povrsme caure

Prethodno obrusiti povrsine u dodiru sa radnim predmetom
zagrejati spoljni deo do temperature lOO-1l50 C ili ohladiti
unutrasnji dea, pomocu suvog lecta, sa temperaturom isparenja - 79!JC
- Nalivanje alata hidroplasticnom maSOlli.
- Zavrsno brusenje povrsina za lokaciju.
Na s1. 114 data je nekoliko konstrukcionih koncepcija caura.
Osnovni parametri caura s1. 115 odreduju se na sledeci naNn.
Nominaini precnjk caure D uzima se kao precnik radnog predmeta.
Duzina tankog dela caure Ip bira se konstruktivno prema radnom
predmetu. Debljina tankog dela caure t na]azi se u tab1. 11. Maksimalno dozvoljena deformacija srednjeg dcla caure (povecanje iIi
sabijanje u granieama elasticnih defonnacija).
Go

LD~-'Drnrn

SL 112

SL 113

U cilju najracionalnijeg iskoriScenja elasticnih osobina caura

za stezanje i centriranje, povrsine radnih predmeta koje se spajaju
sa telom alata rade se u tolerancijama H 7 iIi g 6 (za stezne glave i caure). Praktiena
prirnena caura od eelika sa
granicom elasticnosti Cl'od",_ =
'.:::0 50-:-70 kg/mm" moguca je za
Tadne predmete sa baznom
povrsinom izradenom u kvalitetu 6 (d .2. 10 mm); kvali"
tetu 7 (d :2:: 25) i kvalitetu 8
(d ;;; 90 mm). Debljina zidova
moze varirati u granicama od
0,05 mm.
SL 114 - eaure za stezne
gLauc i trnove

nominalni precnik caure u mm.

Tedozv. '=' 50 - 70 kp/mm2
E - modul elasticnosti (21.000 kpimm2 )
Za duge caure, od celika sa saddajem
D [mm) , za duge caure od konstrukcionog
[mm]. Za luatke caure sa sadrZajem hroma
- q) (x)1, za kratke caure od konstrukcionog
[1- q> (x)] gde se q> x bira iz tabl. 11.
D -

hroma, .6. D je 0,003

celika D
0,002 D
t:. D = 0,003 D [1celika A D = 0,002 D

Odrediuarde debljine zida t radnor dela eaure u mm

Duzina tankog dcla

caurc u mm

_ _ ~.ormula za EE.?racun
10~ 50

pri D u mm
50~ 150

-+-

0,5

0,025 D

Ill> DI2

0,015 D

D12> 1" > DI4

O~010D +~O~5--!~'

---.~""'""""~.~.""-'"""-.-~

0,010 D

D14> 1" > DI8

-+- 0,25

Tabcla 11

1----

0,020D

0,015

n---Tabcla 12

Ip

0,9

SL 115 -

Osnovne dimenzije eaure

Tehnoloski proces za izradu caura i njihovu ugradnju u alat

ireba da bude:
- Strugom obraditi sve operacije izuzev tankog dela caure,
- Termieki obraditi eaure ad celika, sa oko 0,70/0 C, do tvrdoce HRe = 38-36.
- Obraditi tanki deo eaure.
82

:y;,D II

~ (x)

0,0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7

1,00
0,99
0,97
0,93
0,88
0,82
0,76
0,70

Ip
0.,9 / _

,D

0,8

0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5

I
,

I
!

I
,

9 (x)

,
i

I
I
I

I,

0,64
0,57
0,51
0.,45

0.,39
0..,34-

0,28
0,24
,

I,
0,9-\7;1)

I
I

1,6
1,7
1,8
1,9
2,0
2,1
2,2
2,3

Ako Je l-".2. 2 h racuna se da Je eaur8 duga. Ako Je

smatra se da je caura kratka.
6'

<p (x)

0,20
0,16
0,12
0,09
0,07
0,04
0,02
0,01
~

<2k
83

~ 2,6 D,J~

2 1,

mm gde je k duzina tankog dela no delormi-

sanoj cauri..
Maksimalni zazor spoja radni predmet - eaura mora biti:
- pri spoju radnog predmeta po unutrasnjem otvoru,
as = Dma~ caure - D min rad. predmeta
-

pri spoju radnog predmeta po spoljasnjem precniku,

11 S = D caure - D",;: rad. predmeta

Stezni negativni zazor: Cst = I:l. D - ~ S.
IilOX

Debljina t p

2 h

(J--~s-'
- - 1 ) + Ip mm
3 + f!.S
st

za

kratke caure

--i,-,

lei """ Ip

Ost

+ !J,.S

= 500 m

m Gst D2 kgcm gde jc

11'1 =

Debljina tk bira se konstruktivno.

Sirina k::::; kt gde je Jet silina ka11a1a l1a radnom predmetu.
Siril1a T "'" 2,5 fin mm. Sirina tt = 1,25 T rom.
Ugao P preporucuje se u granicama 350+450.
Visina fI = 2 -eF D mm.
Precnik eaure d, za slucaj kada je spojna povrsina bazna u
slucaju kada je bazni precnik radnog predmeta obraden,
- do IT 7 (ISO), d = D-2t-H-2 mm
- do IT 7 (ISO) d = D-2t-2H +2 mm
Za eaure kod kojih je cilindriCna povrsina bazna i ako je radni
predmet izraden.
- do IT 7 (ISO) d=D+2t+H+2 mm
- do IT 3 (ISO) d = D+2t+2H-2 mm
Radijus r = (0,03-0,05) D mm
Pritisak neophodan za stezan.ie radnog predmeta:
pri J p
pri J p

> O,3D;
< 0, 3D ;

2/lDEt
"
P ==~ kpjcm~

"D..DEr
,~
P = 1, 2 oJ
-D2 n kplcm:'

~
.<>

'"

1p

Pri konstrukciji alata i proracuna steznih centrirajucih caura

koristiti tabI. 13. Medutim, ako se radi 0 konstrukciji samocentrirajucih caura namenjenih za centrinmje radnih predmeta onda
koristiti tabI. 14.

'"'~

.::

~,

::S

:~

00

"

-~--

"W:)jJ3){

if

"

"

q.
'NNr"',

'"'

;;;

"

rS,.,.

'7

'n or,

-.+''''::;

"T

~""TV,

000

I '-'10 V,

"<T ""T

co

0:::::0

000

-< r l

-~"

000
oo~
...... r,"1"

oa'n

ooe)

.c

ooe

0 0 or,

t'l .... "

00"""
000
t"",

60r:5

--~----~I----------f
i

onr--

0 __

~o~-.:t;,

0\600'

"'2

.""

I ....

Vi

r-:' 00'

'" 0

,
.",..

0'. N

V ) N ......

0':56i

"

\D

'rlOOOO

OOon
'i"

-~"

~'"'~

V,

"

unu n 1

"

on

'r:

".;;

c,.

0,

'-

'"
"'.:::;"

I
,

---c------~~------'-----I

:::; E

000

000
000

'""'-nO

~~

~,

-- \0 ("--!

OJ

~.

'r:-

I I

('-!

I
~.--.

,8
~

.~

.,i'''::;'

00:0
00

\D 0

>r,

~~

'n

",;'

"'00

00 ' "

00
00
-~

00
-..,

"'''

! 'n

" ! I

000
000

'n 00
-. {'-\

-~--

'0

t
c
"
.-::;

6
6

~.------.

II

-~

N_

80

I I 2:~'
"'0
.

"-<iQ

00

.
----,-----_._.

.Q,!~

."

I I

M
~

.c

.I;
;;
Gde jt': n

"

- - - - - _ ..,-

1;'

mm

Maksimalni moment torzije koji se maze prenositi preko spoja

M kp

tutu n

":i}

(0,75-0,9) tk mm

Duzina kontaktne povrsine caure sa radnim predmetom, U

toku rada' iznosi:
za duze caure

le~ =

.,

60

~N

2;d'

1
I

61 I! 66

tutu n

- - - -....- - ' - - - -

'e"

"

'"0
liU!

~I 66 I 0"'::
+-_ _'I -_ _1
~o

I ___

I IT:=;:8 II

!, - '"

I,

00
O~
M~

I,

00
0<'
""~,

'--~---~'~il----'-o--c--~-I
~
00

84
85

'"'"

E
E

kIt u
kg(cm

"

p u

D u mm

"

kg/em'

kIt 1.1
kg/em

tk

"

950
2500

0,5
1,0

0,04
0,02

1500
4000

140 1

0,04'
0,02
0,05

1,5

om i

180

3000 -I
8500

1,0
1,5

0,06
0,03

4500
10000

1,0
2,0

--0,07-

1,2
1,8
2,7

0,1
0,05
0,03

1600
8000
15000

1,4
2,3 I
I 3,0!

0,12
0,05
0,04

7
8

2500
IS000

1,6
1,8

0,13
0,09

17000

:::
3,0

6
7

10

13

10000
23000

1,5
2,5

0,1
0,07

150
350

9
17

350

15

0,04

100
400

15
20

10
9

,------

300 i 25000
---1______

2,0

25000

2,0

400

25000

2,0

q"

iUt

0,09

I
'I

200
400

18
24

10
13

kg/em

E
E

20000

15
16
20

130
200

16' 8,5
18
II

0,32

0,1

350

24

12

036
'

3,0'

0,08

300

25

IS

3,0

0,2

24

IS

20

20 __ 0,5
5
25
50

0,2
0,4 I
0,6 i

----[------------- -,
30

40

150

20

15

25000

100

22

I 17

25000

D u mm

pu

.Mt

tk

2,5

1'- 0-;-

'
_._------

200

26

los

'

1' ___ __

18

0,6

- - - _ _ _ _ __

0,35

100

32

20

0,7

0,4

100

35

i 24

I 0,8

i------ -------- - - - - - - - ..""----.-,-3,0

E
U

kg/em

D u mm

"

tk

",Jf

,~

~ 1,0-

0,01

I - 'I
10 \ 0,4
0,Q2
450_~_I
__ I,..s __ }..s_....!J2..._Q,~S_

300
450

0,02
0,01
0,01

100
250
450

4
4
4,S

1,0
2
2,5

130
350
450

3,5,
4 I
6'SI'

2,0
3,5
3,S

S
8!

4,
4,5

5,0'
2S
50

;::l.~

"
1p

0,3
O,S
0,8

0,04
0,02
0,01

20
90
200

0,5.
0,8 I
1,3 I

0,06
ISO
0,03
3S0
0,02
4S0
0,0-7- ~O

200
4S0

1,0
1,7

1500

3600

8,5
1l,5

3000
7000

'I

0,28

2
1,5
~....2.....I
I'

4
4
5

0,03

1,5
2,41 0,04
2,4

---- ._--- - - --.---- ------1---- --- - -

20
90
200
40

0,4'
0,01
0,6
0,03
1,0
0,02
0,4-0,06-

100
250
450...
100 ..

200
450

0,8
1,2

0,04
0,02

250
450

1500

0,03

3600

2,S

0,04'

450

121

600
3000
7000

1,0
2,0
3,0

0,08
0,06

250
450

14
IS

----;;:s2x--,;o--ro,sTI

0,04
0,02,

250
450

2,5

0,04

450

3,5
1,5
2,6!
3,6 i

0,05
0,15
0,1
0,07

450
150
2S0
4SO

'I

4,S
5 1

-I--r'-rl i~g -.. If'g:~~ -I

'.4;516
8,5

2
3,5 I 0,06
3,S
3- ' - S I 0,08
6

~~gTr ~,5 I~~I~

II
I~gf -t~ -g:b~1 ~~gITI-T- I~gg ~:~ g:b~ l;g' :g .-1-1~~~

80

::j

75jl

~~g ~:~ g:gf\ ~~g

60'

100

,____ ----I

Lp ~ 0,75
15

8
12
13

I~~:--~~~I--~~~-I'"
1

D/2

----I, ..

25000
2,S
0,3
150
________________
0 __

0,14

0,24

130
270
450

0,16

"

25000

12

.----- -.- -.-.--,---

.. ---- - - - ____-1_ ----- ---- ________

200- - -22--

kg/cm

10 1 6
14
8,5
17' 10

-soool-;.,slo;16-- - 10018--;6

- - - --- ---- ------ ----, . ------ -- - - , - -

100
300
450

I ____ ,_~ _ _ ,_" ____ 1_ _ _ _ _ _ _ _ _ _

150---il'-14--8-~~~~-

-I

- - - - - -------- ._------

I'

1000
5000
9500

6000

350

5
5,5

________ "' __ ,__ ------1--

160

250

8
12

250
350

------ ---20vu
1,0

200

100
350

1-.----,---1,0
1_2

'""

D/2 "" 0,5

_ _ 1_ _ _ _ _ _ ,_

tk

1p

nil "" 0,25

"-'!.

",Jf

_lp

120,I

Os

D u mm

450

i 10

O,IS-~ 11--- 1-6- ----;;00

8,5

13

15
19

10
13

--I '1-4- -7,5--I

0,2

co

'"

8E

Aft u

"

kg
!e
. m::l

,...,

1
"
P, u
D U 111m! k g,'cm
2
1

\000

550U

10000
1600
9000
19000

1--110

180

----

1,4
2,:\

IU]
0,1

],7

0,0('

1,5

(U~

JJ)

0,1
O,()A

4/1-

2500
[flO. J3500
. _ 22000

1,8

;::!

I'" i

[iFf

100

IJ

250

17!

450

20

100

16
20
2,t

Jon
<15()

100
JOt.)!
_~1~~ Ii

3500
17000

1 2,0
I 3,6 i

0.,22
0,16

50eV
20000

2,2
3,7

0,23
0,15

100
220

10000
25000

3,0
3,5

0,29
0, J 5

100
150

25000

3,0

0,48

25000

3,5

100
250

--1----

g,5
D

1 14

1000

I.R 1

5500

3,0

10000
5,0
i l l
1 8,)
1600
2,0!
II
15
9000
],7 il
18
19000
6,0!

18
23
30

22
25

!!
17
17

Ii

II
15

2500
13500
23000

I 24
30

]2
10

30
30

15
18

35

40

20

17
1::-;

12

450

24,

16

0,2
0,11
0, I

150
280
500

18
20
2()

LO
15.
18,5

0,23
0,19

J 50
30.0

22
22

12
19

5,0

_~),!_J

2,7

----------------1-300

---,

350

---

-41)0-250()0

22
30

13
22

0,28
0,2

ISO
250

25
30

16
04
24'

150
200

32
32

20
22

3,8
4,7

0,35
0,24

18'

16000

4,5

0,24

0,56

kg/em

{r
])/2

8 1
10 1

25000

5,3

0,5

45

I:?A I

25000

tk

..

(t02
0,02
0,01

250
.150
450

0,4
0,5
0,7

0,04

(),IS

250
350
450
250
350
450
250
)00
450
250
300
450
250
350
450
200
300

0,12

400

__, _I_..I~()I)_
co

'"

300
1700
3600

0,5

0,7
0,9

()J5 '
1,0
1,4
1,0
1,4
18
1,5
2

2,7

'Z'
2,8
3,6

O,OS
0,04

0,03

Om

0,06
0,05
0,(19
0,08
0,06

0,14
0,11
0,09
0,19

'5,5-

Aft u

kg/em

"

15

O,(),

- - - -I'
!

0:781

11 111m

J(,

'" ,

---

05
'

---1------ ---

1 150
130

;:l

'8Y_

I
I

42

0,6

26

0,7

'2S- -0:8-

50

tk

"

~1f
Ip

0,3
0,4
0,5

0,02

-----

i 120 ,40 23
-, -------,----, -------

-!--------- ------ ----

{ji2

{),6
3,4
7

0,{)3

,----1-

1,5

400

20
90
200
40
40
200
450
----i-- - ,
130
('0 I
750

'I

p u
kg!cm~

(t,o I

30

80

100

0,3

5
2__'
6{J

20

2
10
25

15

leo

D u mm

"

--- ---- ,----- - - - - - - - ,

I DO

'------

4,0- 0,64

Mt u

"

-- -------

0,:\2

150
260

10000
25000

0,28

0,25
0,22

3,0
4,8

0,24

22

1--- - ----- ---- - -- ---------- ----- ----1--- - .---- ------- -- -----250

4~~) ____ I ,___ ~~:__

-- -- ,-----1

150

2,4!
4,2'

4,5

! .,0

250

5000
20000!

;::l'
('0

ILl 7
O,I!
0,07

I
I

3500
17000

------- -----

88

tIt

~~

'fA

,------- ---

200

0, I 5

0,19
0..11
0,1

3,.'~
i

1
Aft .
u 1
S 8 1 "S " I
k
u
1 I
-g,lcm i D u mm
;:Ibn

~
15/2
120

tk

,~

0,03

0,05

200

4,0

2,0

0,,1

0,02

450

1,5

0,3

0,01

100

3,1)

2,0

0,6

0,J)4

450

2,0

2,0

0,5
1,0

0,01

100

0,05

400

2
3

0/")

0,01

450
450

0,016
0,02

25
2,0
100

25

],5
3,5
4,5
4
6
7
7

3
3,5
4
5
5

5,5

}~_
10
12
1
15
18

om
0,04

~_

250
85

,j -

0,(17

800
200

I
I

0,9- - 1
2,0 '

2~~_~ ____ ~:~

0.,02
0,09

450
450

_ ~~~_

450
450

7000!

1,8

0,04

]0

16l1i) !--4,0

'0,:18

450
450

12
13

I 2~4

0,05

450

16000

8,~

9,0

0.06

3,0
6,0
0,08

8
10

7;01 -4,5
-

10
13

4,5
10

137LO~21
18

12

20

, 0,16

o'"

Q"

hIt u

kg/em

pu

D u mm

"

kg/cm

Ip

jUt U

kg/em

tk

2,5

1000
6000

3
4,2

9000
19500
2500

3500

0,23

8
T

;:I-~

"

E
;:!

fk

co

"'"'"
Ip _ = 2

D/y"",,1,5

600

's

D u mm

D12

200

115

10

0,28
0,22

250
350

18
21

5,0
6,3
4,0

0,25
0,21
0,38

350
450
250

25
34
25

10
17
21
15
19
20
15

4,5

0,43

250

25

18

3100
-

0,2

450

22

I 0,2

15

. . ..

_lOOt ~6gg .. _~L g;:~ J_JJL__ Jill! 3~~~~-I-t6-1--~:~~- ~~~- ~~ :~

I
I
I
- I- -.lf~~~--t~ I ~:;I -I--~~~ .. -.~~
2;~~~ . -kb I ~:~ I_I' ..~~~ - -if -i~
-'1 _ .....- -.._....._...._.... _.
--_.. -- --- .,--_
......-..
i
l1g~L ~;~ ....g;~5 ... ~~g
j~
~~ ..
2~ ~
120

140'

25000

160_

180 1

'

2,5,

0,15

200

22

12500

8,0

0,35

450

36

25000

..... 2,4

18000

. 0,2

1.200

0,4,

I'

14

0,24
0,28

~--.-

25

..

0,32

450

40

28

036

450-

45-32-

-i;~:~.- ~~s...I_~~~_I'~~ ~~- -25000 -.1.0.-.. '450-

36-! . .
..25... __=- ..-:: ... ___..__ . _-=-_ -=-. _'-_

200 . . 2~6~~ -,- ~,3_&!; - _. ~~- -~~ - ~~ 25006 To-

6,45

.
~1~~'~l~~=I==~l~=T=-~~~I+i-=I=~~=I~~==-~*==~I~~~+I*'
-.250.
___ .

sl
~
\1

oJ

~~~~~-I

81

lJ1ft u
,gem

::l

0,6'

350. ~ .

2400()_....s2.... 0,48

kP( U

D u mm

gem

JkWt u

lk

81- 'I"5
E

'

.i.E..
~
D(2
8 i

20
1,5
20
30

10

------------1'

15

___ I __
20 I
30

__ I
1

40.... ,

I
. I

I 0,3
I 0,4

4..2_1 __.E....~
3
1,5 I
1,5
0,3
3
I,5
10
0,4
3 I 1,5 I
30
0,5 I

- - - , - - - --"--"----

~:~I ~:~}-I ~~~-I-iE.I-- 2~~

I

750
5000
17000

I. .

0,18
0,13
0,09

E
S

(I{

;:::l

00

0'.01
0,03
0,02
0,015

450
200
300
450

---,.--.. - -

0,4
0,6
0,7
0,5
0,7

~:~

0,04
0,03
0,02
0,05
0,04

250
350
450
250
300

~:~~- ~~~

1. 4 ,1_ 2,.
3'],5
3 i 1,5
3
1,5

0?()1~

I 0,02

---~------~-

2,5
3,5

2
2
2,5
2~S
3,0

_.. ~?o
5
5

0,D3
0,04

+-t(j

..
250
5
4
.300
1,0
0,06 1 300
6
4,5 0,06
4~_7_.....<I2.. _~.. ~ ~5__
450
7,5~ ___.
150
6
4
100
1,0
0,1
250
7,5
5
250.
8 ,5
700
1,4
0,08.
300
9
6
0,08
45[)_
9
6,5
1700
1,9
0,06.. .....<I~()_.I 10
.._8_, __ _
150
9
5
320
1,6
0,14. 250
10
8

I
I

..itl . g;b2._I.~~t
1,3
2,0
3,2

0'-5

Ip

400
200
300
450

0,8 I 0,05
1,2 I_O,Q3 _ I .
0,7 I
0,09 I
1,0
0,07
200()~'1 0,05
..
320
1,0 I~~I

47

;:::...u:

D72 ~

250
900
100
650

.~ouggg
80

0,3 10,01....
0,2
0,02
0,3
0,015
0,4
0,01

....
.... biJ

0,G3
150
2
2
5
0,025
250
2,5 I 2
4
lll()... _0,6 .Jl,015 1 .~~()_4_,_2_ _ ~()_
12
0,3 I
0,05 I - 150
. 4 I 2,5
12
85
0,5 I 0,D3
250
I 4,5 I 2,5
90
~,O

...-I-~ig

D u mm

gem::l

'"

~_

150
250
450

:~
15
I 15
17

I
I

,~Jrigg.~;l

g;b~ I ~~g. iJL'~L ~~~

10,
750
10 'I 5600
12
14000

0,19
0,15
0,12

2,0
3,0,
3,8 I

250
350
450

15
18
22

10
12
13

I 0,16

"

E
8

All.

"

kgcn1

"

,]u

1-6

1500
9500
25000

3,5

J 00

kg-em

.1'

0.,28

150
250
450

15
18
20

8
11

I 3,6
2,61

J 500
10000

_~~ ___ I __ ?~5.0?~_1 _ . 2~ ____

150
2.-W

16
20

350

22

4000

2,.\

O,J

150

22

2~n()n

3;5

0,23

250

25

t4
18

25000

3,..}

0,3

200

26

21

12
16
16

i--~-

25000 --J- 3,6

~10 1_ZS:000JJ8 1
__25~_1 2500.0. ___ 1 4,0 I
3?O I ,_ 25000"
5,0
1__

:;

,=~~'IS~~~I

::l-~
on

lk

18
22
27

13
14
15

20
29

16
18

"
'"

0,35

200

0,4_:100.,.1

28

25

0.,16

;-;-1

J,7

0,32

250

25

18

25000

4,9

0,27

350

30

20

6000

4,,2
5,0

0,37
0,34

250.
350

30
21 ! 012
3~:_______ ~3_ 1_ .'-

5A

0,4

280

35

1_25000 __ 5,8

0,55

150 __

I___~~~___

30 _ f

150

j 36

27!

0,2

4000

380

0,66

0,28
0.,22

_3.2____ 1_=~~~_

/ __ 27

250
350
450

0,23
0,19

3,0.
4,6

25000
250.0.0.

1__ 25000 _

180

's

j) U n111l

lp

(1,26
(1,17

25000

E
6

D/2

1,9
3,0 i
3,5 '

16500

1,10

kg/crn~

IU!,

lk

0.,22
0,17
0,12

2,5

2500

flO

"'-"
1p
Dj2

100

p u

I) u nUll

?~?~_S:?___

25000 _

8,0.

(J'~
0,56

0,68

I, =:
1

0,24

0,28

'II

I 0,36

25

280~, .... 28.10,4."

_~.__~3____I__~r~:~
2~O 40 40. I 0,6

___

~::- -::~ '11~ ,I';~-I ;;~~F I-~F'~~F= =EFI-=~: . . -:FFS-

Tabela H
Odredivanje dililenzija samocentriraJu6h (aura deformacija tankog dela i pritiska liidroplastiCl1ih lila ,a

Aft u

"

kg/em

"

p u
kg/cm 2

D u mm

6
S

6
E

"

;:

"

AIL U
kg/em

"

1:';

30

5,5

,
40 ,
60

SO

'"

100

-I - 1- ;,21

, ..._

.. 201_,,_,..

____________

____

l _~- -I~- .

3,0

"~~"'I'

0,Ql

450

5 , _2,

0,5

0,02

250

5
15
J

0,3

0,06

10

0,4

0,()9

~~~--i ____~~:_l___

15
200

0,5
1,8

0,12
0,04

1
"_1 ___
'I

50

,"_~50_
50
450

10

6'

G
_ ,15
1

7,5
16

4,0

.
... 0,01

_1~ ..Jl'~2-,1_ ~o
0,9 I 0,04
200

4,0

O,J

~~_~=10

4,0

__ 1~

4,0
5,0

15
330

.. 440

:"O~O;=~~40

2~ _ ~ _1 __

2,0
3

0,6
0,8

_ la...

3,0

~: I __=~~__

450
40

~~__ J_,_,,~_____~,~: ________~~__ " _, ___ ,,~_~__

1_~~ ____ !_~____ ,__~~~_~_

"

Jp__ oc-O,5

1--=
I
I

l' u mrn

7512

D/2

10

kg/cm~

;:

."zE_~0,25
8

D u mm

__

0,02
0,12

I ~o~
~,~6

0,5
0,18
:': I _
0,7
3,2

0,23
0,08

440
40

"1

2,0

4,0!

2,0

7,0

3,0

I'

3,0

5
____ ___ , ___ __.__
6
2

440

13 ___ .. __ 1___ 6

50
440

17

50
440

8
22

I___

M_~

4
10

,..
<0

8
8

jUt u

S
~

kg/em

p u
kg/cm 2

D u mm

iU t

kg(cm

S
h

. .: :

"

Ip

20

6:61

Ip

35
550
50

140 _
160 _ _

7512

0,7

0,15
0,0:_
0,17

0,8

0,19,

3~ ~I'~

~ I'_~~O~ ~

0,9

200

11~0

120

1,0
__ 3,5

__

250

1,3

300

400
5000

0.3
0,09

1,5
5,3

40
900
60
1300

1,0 I'
0,32
4,5
1,2
9,37
5,0 ___

50
12
_440 ___
__
50
17
__

90
1900

_~I_ ~_~

50

'

16

~s:~

~~_I

00

950
12500

II

8
S

jHt u

kg/em

2,0
7,0

1,5
4,0

2,2
9,8

0,68'

2,6

18

650
1400

12
20

950
2100

40
1 72

----

8
8

Alt u

kg/em

8
S
~

0,5
15

4,0

0,6
0,9

0,03
0,02

250
450

2,0
4,0

."---~---------------

0,08
0,04

150
450

---:b'~1 ~;~--g;~i~r !;g

--1--'
4,5

III

2,0
2,0

-----,- .... ---------

3,0
7,0

2,5
),0

150,

6
114

2
6

150

15
22

1,2
3,6

0,2
0,1

450

20

1,5

500

4,5

0,25
0,12

450

~_I_~! ___o,O~I_~0__
10
250

~~_

20
43

50

26

10
25

50
440

32
65

JO
31

11

0,8
0,27

50
440

3~
11
7) . ___36_

3,0
13

0,92
0,31

50
440

42 86

0,24

_~~~~ ___ ~58__

-

pu

D u mm

T umm

kg/cm z

7,0
20

12
40

8
8
~

D/2

150

1,0
5,0

0,

02

~'-I.. 0,02
0,5 1
0,8

0,3
2,0

2,0

~-~--

0',15

__

50
440

:'!'

1,OI~,6~

I 16

--------1

0,9.!

..
1'

:'!'

_3,-0.

450

50

-lL~I,O

0,02

0,5 I
1,4

0,46
0,16

400
9000

10

~~

1,5

9
16

-,._-_. - -

3~

0,57
0,2

0,7

1-

5,0

18

1,8
8,0

I 3056

120
___.2500 _

- I_=-I_~ -11-=-_II--=-=--I--...oLO,31
_..0,5_
40
I

0,4
0,14

Ip__ =O,75

2,0

10

1,3
5,8

/l/2

~_

~_1~

250
5200

~51_0,o!

50

0~~_-=40_1

8
13

50
450

kg/cm~

6
9

_I_~

50
25
450_1 47

--_.-,--

p u

0,28

450

0,40
0,15

D u mm

0,9

17

350
650
1.8
0,43
50
35
__ __.!50~_ !,O ~ ~3 ___4:0~ __ 65
4

37~~

50
450

-~ 50

-.--~-,--

__

0,37
0,11

--_.- ._-

50
12 1 5
450_
24_
8 I'"
50
15
5.0
450 __
_ _ 8;5,

0,22

0,25

2S

~3~

-'_~.07_ ~I~

-~~I_'l~~ .~

~cO,5

50

8~~_~,()6
80

~:O __ ~~_~;7I~~~570'1 4,01~~_~44O_ _ _ 2~J_:~

~~~ _0,Q7_~

180

S
8

l' u mm

:'!'

D(:f~0,25

120

p u
kg/cruz

D u mm

0, 7
1,0

0,04
0,02

1_

450

-o:os-~~.w-I
0,03
450
I

1,0
1,5

0,07
0,05

340
450

..

2 ......... _. 0,02
2
0,03
2

4
6

3
3

0,04

4
5,0

0,06

7
90

i - i;i ~-Ig;g~ 1- ~~g I~

-1---- ~
-I

1--- -~ --12
27

3.
4
5

'----------.-,----

--------I-------~--

2,5
15

_I ~._3. _____
2 _I '16_

'450
340
450

20

2,0

0,14

5,5
11,0

50
300

2,8
4,0

0,2
0,14

600

3,5
5,0

0,25

15

340

lJO~~_I_~~ ~_~_450 ~I

1-7 --'I-l~O--I~
I

0,18

0,08

13
18

8
10

012
'

17

340
450

25

12
13

0,16

340

21
29

15
17

0,2

450

UIill

Na s1. 116 dat je graficki prikaz kako se mogu koristiti e1asticne caure za stezanje radnth
predmeta.

OCr".
~ .. O\ i <"'."'7
,..-,,,, 'VIr): <r,t'-

vtrr,..q

~oo
\000
,{

--'---'-----,--'-------'---~----,i

oo',2e",~91I00!ooiooloo
~~,
~~,
~~i~~'~O'~O
__-:_M_"_T "_,l_M_,,"_-+:_M_""__~1_M_"-,I_('rl_ ~ i ('rl ~ ('rl ~
00

00

~~

~~

~'"
M

__

!
I
ool~N'1

E
E

"
n

i,

\Oi:2~loo~io-,

,....,

~~I~~j~~I~~!\o~!~\o I~~
00iOO

Q
UlUI

I ~ 0 i 0,0 i 0 : ~ tr)-[~<n----'----'~,--l
.p '" : "<x.- : on"co v5 d: l" "' S_c:_oo_'_::_',i~o_'_~_~!_::_~_~1_3__f:_
oo:ooiooloo"oo:ooioo,ool~o
~gll~g!~~:~~ "'O!~o!oo!oo 00
N 0

l oo 166 661dd 6d

Il i i

0)., q

I -,
I

1"1'

'I

,....,1~;!~~I~~!~gl~~
:
i
I ..... I
N
i N

'-1!Nol'tr)('rl'II\O\O:~~I\O\OI_~looli~o
-N,~N!_NINM!('rl~;('rl~

0-, _ _ 1"1

tuul

n.L

f::;:: if:;:;
I

I
I

~ 'i I~ ~,i ;;;:7, !;;;:;; ;-~-i

Ii

-<~'-~I-~I-~I""'~

UlUl

96

n J

-:;;--i-:;::-8-

-:;>-,

S;~ S;~ I,-~~ I g-g Ig;rl"~~

~~

~\O

' i

-<

00100
Intr)
~~

-;- "" 1-"

I

C,D"''"'1:;;;;;~~q:+;;='F+:=c=1
2'O~ ~
-;-:...~

Na dijagramu stepenastirn linij. ograniceni su najveei zazori dobijeni pri kombinacijama baznih otvora na
radnom predmetu po H 7 i H 8
i lokacionih precnika caure za
centriranje sa kvalitetom h 6
i 9 6. Nagibna prava pokazuje
dopusteni porast precnika caura za centriranje pri njihovom sirenju. 1z navedenog dijagrama vidi se pri kojim se
kombinacijama tolerancija caure za centriranje i baznih
otvora obezbeduje za svaki
preculk caure, stezanje radnog predmeta.

o
Dijagram za odredivanje mogucnost-i koriscenja e!asticne eaure za stezanje radnog
predmeta

Sl. 116 -

Visestezlli alati sa hidropla.sticnilll masalla

Principijelna serna konstrukcije alata za stezanje veceg broja radnog predmeta
prikazana je na s1. 117.
U kanalima dela 2 nalazi
se hidroplasticna masa 4 i trn
SL 117
klipa 1. Pomocu zavrtnja 3
deo 2 se pomera u vodicama
5 i steze 1'adne predmete. Pritisak sa strane zavrtnja 3 ravnomerno
se prenosi na sva t1'i kUpa nez8visno od lwiebanja dimenzije i
radnog predmeta. Pri odvrtanju zavrtnja 3 nosae 2 se vraca u
polazni polozaj. Zavrtanj 6 zatvara otvor u telu alata.
Konslrukcije ovih alata mogu se podeliti u dve grupe:
- mehanlzmi iIi uredaji sa pokretnim telom koje'se pri stezanju i otpustanju radnih p1'edmeta sklapa i rasklapa pomocu
zgloba.
- mehanizmi se nepokretnim telom ciji radni klipovi imaju
takve ureaaje koji im pomazu da se pomeraju u telu alata i stezu
radne predmete.
7 Konstrukcija alata

97

Atati sa pokrctnim teLom rade se U obliku stezaca i poluge u

kojima su smesteni kanali sa hidroplasticnim masama i radni klipovi. Na s1. 118 prikazane BU speci,ialne celjusti za masinske stege.
Za lokaciju. i stezanje cilindricnih cepova celjusti 1 imaju prizme
2 i oslonce 3. Pritisak se prenosi na klipove 5 koji klize kroz otvore
u spoju H 7/h6.
A:A

Br

posiavljaju u prizme 3 levim krajem dodir:uju oslonac 4. Radni

klipovi su postavljeni, sa hidroplasticnom masom, u polugu 4. Pritezanjem zavrtnja 1 stezu se preko radnih klipova i radni predmeti.
Na ovim je alatima moguce stezati i radne predmcte drugih precnika i oblika npr. prizmaticnih radi tega je potrcbno -sarno promeniti baznu ploeu 3. Posto se poluga 4 pomera radni klipovi su
pomoeu osigurat'a 6 osigurani da ne ispadaju.
AlaU sa 'nepokl'etnim telom
Na s1. 120 data je konstrukcija jeduog steznog uredaja. Vazduh pod pritiskom
preko dijafragme 2 i klipa 3
vrsi pritisak ua hidroplasticnu masu 1 koja pornera radni
Idip 8, koji steze radni predmet.

'",.
10. :
... 1
U'>!

-$-

Sl. 118 -

Celjnsti za stezanje sa hidropiasticnim masama

Na s1. 119 prikazan je alat za stezanje malih cilindricnih delova

na kojima se glodcju zljebovi na vertikalnoj glodalici. ValjciCi se

SI. 120

Alat sa nepokretnim

sr.

121

Kaseta

ZQ

alat

tdom

L
SL 119 -

98

Alat sa hidToplasr. Trwsorn namenJen za stezanje

sitnih ciHndrlcnih radnih predmeta.

Uko1ilw ne raspolazemo sa vazduhom pod pritiskom stezanje

se moze izvrsiti i pomocu zavrtnja 7.
Radni predmeti se postavljaju u kasetu 3 na kojoj se nalaze
centrazni tepovi 2. (S1. 121).
Kaseta se oslanja n3 dva osIonca 10 na s1. 120. Da bi se stegla
dva dlindra predviden je plivajuci pritiskiv_"1f' 4.
Radni klipovi 8 vracaju se u pocetni poJozaj pod dejstvom
opruge 9 eija sila treba da bude oko 20...;-.35 kg (s1. 120) .
Spoj izmedu radnog klipa i otvora u telu a13ta treba da bude
H7/h6. Da bi se sprecilo curenje hidroplasticne mase na radnim
klipovima postoje kanali koji se napune masom i sluze za -zaptivanje.
7'

odakle se dobija:

SQ~ swn(~r
gde je:
pomeranje steznog klipa,
pomeranje radnog klipa,
- broj radnih klipova.

So Sw -

.sema za proracun sUa stezanja i hod01:a

Sl. 122 -

radnih klipova

Proracnn sila stezanja i pomeranja klipova

Nakon zavrsenog stezanja uspostavlja se odredeni hidrostaticki pritisak p kg/cm:! i svi klipovi nalaze se u ravnotezL 1z uslova
ravnoteze steznog klipa 1, Q =
=

W --

1t'D'J.p,

rod'.!.. p

~-4~'

i svakog radnog klipa 2,

deljenjem dobija se:

Ako uzmemo

Ako postoje

obzir i trenje

povratne opruge imamo:

Gde je:
W - sila stezanja svakim radnim klipom u kp
Q - polazna sila razvijena radnim klipom u kp
d - precnik steznog klipa u em
D - precnik radiiog klipa u em
'Il - koeficijent korisnog dejstva ("f} = 0,9-0,95)
P - sila opruge u kp
Iz uslova jednakosti zapremine dobija se hod.
V

100

r. d 2

~ ~--

Sri

1C D2

~-~-

Swn

HidroplastiCne mase mogu se nabavljati od razlicitih proizvodaca sluzeci se njihovim katalozima gde su navedene najvaznije
osobine hidroplasticnih masa i njihova osnovna namena. Najpoznatije sovjetske marke hidroplasticnih masa BU CM, DM i MATI 1-4. Obieno se hidroplastitne mase -tope u kupatilu glicerina sa
temperaturom od oko 150-169C. Ove podatke najpreciznije daje
proizvodac. Alati se obicno zagrevaju na temperaturi od 140_
150C. Svakako da su ovo sarno orijentacione vrednosti vezane za
jedan odredeni tip alata i hidroplasticne mase.
Hidroplasticne mase razlicitog sastava imaju i razlicite reiime
nalivanja i zagrevanja alata.
4.7 Stezanje pomoc1t tanjirastih opruga

Tanjiraste opruge s1. 123 primenjuju -?e u alatima za centriranje i stezanje po spoljnoj i unutrasnjoj abradenoj cilindricnoj
povrsini. Za razliku od hidroplasticnih caura koje rade na principu porasta lokacionog precnika u granieama elasticnih deformacija, tanjiraste opruge imaju znatno veei porast lokacionog
precnika na racun ispravljanja opruga u procesu stezanja (pri
osnom potiskivanju).
Porast lokaeionog precnika kreee se u granieama 0,1+0,4 mm.
Precnik radnog predmeta moze biti u toleranciji 0,1-0,25 mm.
Tacnost eentriranja radnlh predmeta sa baznam povrSinom obradenom po IT 7 (ISO), primenom tanjirasti opruga, dostize vrednost
od 0,01 do 0,02 mm.
Sile stezanja su U ovom slucaju znatne. Braj opruga u alatu
odreduje i sile stezanja. Promenom broja opruga menjamo i silu
stezanja.
I
Pri siezanju pomocu tanjirastih opruga nema trenja klizanja
koje je neizbezno pri stezanju elasticnirn caurama. Radi toga se
iskljucuju dopunski gubitci sila za stezanje, sto se moze smatrati
vrlo povoljno. 1z tabele 15 mo-gu se videti osnovne karakteristike
tanjirastih opruga.
U tabeli 16 date su preporucljive osnovne dimenzije tanjirastih opruga. Tehnoloski postupak izrade tanjirastih opruga je
sledeci:
-

iseeanj e iz trake,
busenje otvors u paketu,
struganje spoljnih precnika u paketu,
presovanje oblika,
termicka obrada,
101

- oznacavanje proreza,
- secenje prOreza radi poboljsanja elasticnih osobina opruge,
- prethodno brusenje paketa tanjirastih opruga po spoljnom precniku,
- zavrSno brusenje po spoljnom precnik'..l u sklopu.

Tabela 16

No

II

opruge,

D,

I~o

i
I

r} '[ Broj
proreza

~a

~---'-~'---'-~

Tabela 15

Karakteristike tanjirastih opruga

Uske opruge

Dopusterlo otstupanje tolerisanog precnika

polufabr.
--~-~.---__ ~_i
!

12

'~I

0,12

I
1

0,18

---~'~-

..- - .. - - -

57

--~--I

Siroke opruge
13
14
15
16
17

18
19
20
21
22
23

24

3140
3900
4700
5600
6550
7500

~
~
~
~
~

8700 -

10000
11300
12700
14100
15700

3900
4700
5600
6550
7500
8700
10000
11300
12700
14100
15700
17300

285
315
345
380
410
440
475
505
535
565

600 -

630 -

62
315
345
380
410
440
475
505
535
565
600
630
660

,_..c. -_._..c 0,5

.~,~

30

;~;--'i~1

0,25

'-~~'-----~

~..ll:7..;
!

98

0,25 1--1

iii

92'

!,~--,--

36
..-

102
103

Primeri primene tanjiTastih opruga dati su na sledeCim s1ikama. Na Pl'. na s1. 124 dat je t1'n namenjen za lokaciju i ['tezanje
radnih predmeta za zavrsnu obradu na strugu. Za prethodno vodenje sluzi povrsina 1.

Tanjiraste opruge se mogu sa uspehom primenjivati i za busenje kako je prikazano na slici 126. Centriranje i stezanje VI's!
se po baznom otvoru radnog predmeta. Za tacnije centriranje i da
se ne bi ostetio radni predmet, U konstrukciji na s1. 127 sila se
prenosi na radni p1'edmet posredstvom obloge sa tankim zidavima.
Poluga 1 pri pomeranju u leva siri lmglice 2 lroje pomeraju -elemente 3 i 4. Sila koja razdvaja e1emente prenasi se tanjirastim
oprugama 5 i 6 koje se ispravljaju, rastezu oblogu 7 i preko nje
centriraju i stezu radni predmet.

Sl. 120 -

Alat za busenjc

sr.

127 -

Alat za ozubljenje

U grupu ap1'uga za centriranje spadaju i apruge prikazane

na s1. 128. a) b). Alat na slid 128a sluzi za unutrasnje centrlranje
radnih predmeta, a na s1. 128b za spoljasnje centriranje radnog
predmeta.

a.)

SL 123 -

,1

b)

PreporuCIjive dimenzije tanjirastih op1'uga

Pri zav1'tan.iu navrtke 2 tanjiraste opruge 3 SE' pritiskuju

jednovremeno sa zavrsnim centriranjem stezu radni predmet 3.

L.-1

SL 128 AIaU sa membranom

Stezanje se vrsi pomocu zav1'tnja 3 kaji se maze zameniti

pneumatskim ili hidraulicnim uredajem.
Sl. 124 -

Trn

SL 125 -

Stezna glava.

Stezna giuva na s1. 125 sluzi za lokaciju i stezanje radnog

p1'edmeta, u obliku cevi, pri zavri3noj strugarskoj obradL Radni
predmet se postavlja u gnjezdo tanjirastih op1'uga 1 kaji se zatezu
navrtkom 2 preko podloske 3.
104

4.8 Mehanizmi za povecanje sUe stezanja

Ovi rnehanizmi s]uze za povecanje pocetne sile stezanja kod

mehanizovanih alata putem pneumatike, hidrclUlika i s1. Primenjuju se kada se zahteva veca sila stezanja radnih predmeta u
alatu.
105

PremEl principu rada, mehanizmi za povecanje sile stezanja,

dele se na mehanizme sa polugama, klinovima, hidraulikom i pneumohidraulikom.
Prema konstrukciji ovi se mehanizmi dele na mehanizme sa:
- jednom polugom jednostranog dejstva,
- dYe poluge jednostranog dejstva,
- dve poluge dvostranog dejstva (ave se nazivaju jos i samocentrirajuce),
Na s1. 129 prikazan je mehanizam za zglobom jednostranog
dejstva, sa polugom 1 i valjcicem 2.
W -~R

,",,

Prava kaja tangira ove krugove gradi se pravom AB ugaa {3. Paralelno liniji xx povucena je prava CB na udaljenju 2p od centra.
1z trougla ACB dobjjam.o:
.2p211d
Sin

Aka je f

Sl. 1.10 -

Mehanizam. sa jed-

djL ~ 0,2; ~

Tf

= 1'10'

Velicina SI = AB = L sin a a S2 = L-BC = L (l-cos a)

Pri rJ.-::",O cos a-- 1 (81. 129).
S2-+0

Na pr. pri duzini poluge L = 100 mm a = 10 S2 = 1,5 iIi

= 0,5 mm. Obicno se usvaja ex. :::;: 5 za pocetni polozaj mehanizma,

ex.

50 S2

Q.)

Sl. 129 -

= 0,1,

~ ~

b.}

U1'edtvanje ugla

1wm pol1lgom jednost'ranog

dejstva

1z trougla WRC dobija se za idealan mehanizam W =Q

AIm rJ.-+0 mehanizam razvija sHu
proracunava se po obrascu:
W~Q

W;<!-7

=.

rg-;

Stvarno dobijena sila

tg (0:.

;~)

klizanja u zglobovima:

1F
tg

~ =

tg

106

1[1
tg(~+'ff) -

1F = Q 2
tg <p2pr

IS

tg

cp2pr

prividni koeficijent trenja koji uzima

obzil' trenje na

klipu 9.

tpl

precnik os(>vine zgloba i valjciCa

spoljni precnik valjciCa
f - koeficijent trenja klizanja u zglobu
tg q>l - koeficijent trenja klizanja na osloncu valjcica.
Na s1. 130 prikazana je poluga 1 i potrebni elementi za odredivanje ugla {3. r je radius otvora poluge. 1z centra otvora sa radijusom p = r f opisana su dva kruga (prikazano isprekidano).
d D -

Q 2 tg ( 17..- 'is:;:
1:'/

Sila stezanja W za realni mehanizam (S1. 131b) iznosi:

. f . Td
arcsm

hvata gubitke na treYlje na osloncu valjciCa

tplJ)r

Cj'lpr

tg tplpr- prividni koeficijent trenja kotrljanja koji obutg

Mehanizmi sa dve polage jednostranog dejstva

Sila stezanja W za realni mehanizam (51. 131a) iznosi:

dopunski ugao ugla a koji uzima u obzir trenja

gde je:

Sl. 131 -

tg

tp2pr

tg

92

31

2-

gde je tg (j)2 - koeficljent trenja klizanja kUpa U osloncu,

a - duZina vodka klipa,
t - rastojanje od ose zgloba do sredine vodka klipa u
osloncu.
Pri l/a:::;: 0,7, tg (j)2 - 0,1, tg CP2IH = 0,21
S, = 2L (1- cos a;)
107

Na s1. 132 prikazan je mehanizam sa pneumatskim stezanjem.

5

pog/ed A

Ovi se mehanizmi mogu proracunavati kao spareni jednopoluzni mehanizmi.

Za stvarni mehanizam bez klipova
IVuk

~ Q tg

(1.
rx

~)

Za mehanizam sa klipovima

Wu,,~Q

1, O)-tg

tg (a

i-'

9']ai]

Na 81. 134 prikazana je tipska konstrukcija jednog alata sa

dYe poluge.

Sl. 132 -

l't!-ehanizam sa pneumatskim stezanjem pomocu

Jcdne po~uge sa zgLobom i vaLjciCem

. Sila ~te~anja preko sistema poluga prenosi se na palae 5 a

zailm na celJust 6. Na kraju viljuske 4 namesten je valjcic 3 koji
vezuje polugu 2 sa viljuskom.
Na s1. 133 prikazan je zglobni mehanizam ZB stezanje sa d \ e
poluge, dvostranog dejstva.

a.)

SL 133 -

108

Mehanizam sa pneurnatskint stezanjem sa dve

po[uge dvostranog dejstva

Sl. 134 -

Zglobni mehanizam za stezanje sa dve polugc

dvostr.anog dejstva

109

4.8.2. Mehanizn"d za p01)CCanjc sHe stezanja sa klinom. Na s1.

135 prikazan je mehanizam za povecanje sHe

obliku pljosnatog
.iednokosog kUna koji sluzi za povecanje pocetne sile Q. Ona deluje na klin, mehanizovanog uredaja, obezbedujuci vertikalnu sUu
slezanja W na povrsini abo
Otpor sUi stezanja W Cine sile trenja F1 i F2 sa ..silom N. Ako
se posmaira ldin u stanju ravnoteze, bez uticaja trenja imacema:
Sile N i Fl daju rezultantu
Rl. Ova se razlaze na sile W i P.
Iz us]ava ravnoteze klina sa
silam trenja po dvema radnim
a)
Jl:-_fl
pavrsinama ab i cd nalazi se da
se dye sile sLezanja uzajamno
uravnotezuju a pocetna 8ila Q
nravnotezava se sa sUama P i F~.
1z ovoga se dobija odnos:
Q = P + F,
U

U~lovi sa~okoc~~ja Idina pri trenju po dvema povrsinarn

odreduJu se neJednacmom rL::; <pt + ([.12. Aka se uzme da je CPt ~
tp2 =:: <p dobija se (J. :s: 2 <po Koeficijent trenja klizanja f = tg<p CL;'
=:: 0,1 odgovara uglu a
5 43'. Ugao nagiba rL:S 111) pri <p
5 43'.
Na s1. 136 data je praldicna primena mehanizma za povecanje
sile stezanja sa dvostranim klinom. Pri pomeranju klina, u pravcu
strelice, sape stezu radni predmet. Pri povratku klina I)ba se klipa
vracaju u prvobitan poloiaj pomoeu opruge vezanih za sape. Me-

bJ

(:~

kLin

IQ
1

L '---,""";"""~,,-..L.-J d
C

S1. 135

Mehani-zam sa
kHnom

SL 136 Mehani-zar/1. za
st:Czanje so. dvokosi-rn klinom

jcdnokosim

1z trouglava sila dobijamo:

P

=W

tg (a_

+ 'P');

F,

=W

tg 'P'

1z ovih jednacina dobija se:

Q = W [tg (a + cpl) + tg cp2]
gde je:
a
ugaa nagiba radne povrsine ab klina,
tpl
ugaa trenja klizanja na nagibnoj povrSini ab klina
cpo:
ugao trenja klizanja na horiz. ravni cd klina
tg Cj}2
koeficijent trenja klizanja.
Odnos sile stezanja W prerh_a polaznoj sUi mehanizovanog
ngregata daje prenosni odnos sila.
o

1,

U"

~.

--.--

tg

o-;--c-c:-

(I. +q;1)

+ tg

q;2

Pomeranje S~, po vertikali, tacke dejstva sile stezanja W

prema pomeranju SI sile Q naziva se prenosni odnos pomeranja
sila.

110

SL 137 -

Mehanizam sa jedrwkosim kHnom i dva vatjcica

hanizam Sa kllnom maze se konstruisati i u obliku jednokosog klina

sa dva valjcica. Na s1. 137 prikazano je dejstvo ldina 1 koji prenosi
sHu stezanja preko valjcica 2 i 3. U ovom slucaju se u obrazac za
adredivanje sile stezanja W umesto koeiicijenta trenja klizanja
tg tp2 i ugla trenja klizanja tpl uvode prividni koeficijenti ',:;::enja
kotrljania tg <p2pr i ugao trenja kotrljanja tplp,. U ovom slucaju
obrazac za odredivanje sile stezanja dobija obUk:
U"

0- -.-..
-

tg (a

+ q>2pr) + tg

q>2pr

111

Prividni koeficijenat trenja za gornji valjcic tg

(j)lpr

d
= tg <PI 75

Tabela 17

Prividni koeficijent irenja kotrljanja 7.a donji valjcic:

TabHca sa podacima

U ovim obrascima je:

d - ullutrasnji preenik valjcica u mm,
D - spoljni precnik valjcica u mm.

Ako uzmemo da je tg (jJ~

vidni koeficijent trenja biti:
tg

tp2pr

tg

= 0) a oduos

1p2

diD

t1

= 0,5, tada ce pril

d
IT
= 0,1

. 0,5

0,05

0,5. Tada imamo da je tg CPP<

Uslove samokocenja

=5{} 40',

0,05 a

I'Jlpr

arc tg 0,05

W'." ..~
b

;ar ~~Q
I

.J,

[ill

I W - - ..

~"

sila stezanj a u kp
Q
sila koju razvija mehanizovani uredaj (pneumatski
eilindar) u kp
a, b - kraei poluge u mm
f
- koeficijent trenja u zglobu
r
- polupreenik osovine zgloba u mm
a
- ugao nagiba poluge u mm
tg 'I' - koeficijent trenja na osloneu valjcica
P - ugao trenja u zglobu
d
-" preenik osoviniee zgloba u mm
L
- rastojanje medu osama poluge u mm
D
- precnik oslonog valjciCa u mm
- rastojanje ad ase zgloba do sredine vodiea zgloba
umm
TJ
- kaeficijent karisnog dejstva mehanizma sa kHnam

j-"-

. .'

G.

It--

'I." O,~3

,I

~
I

I
W

drr
b

fl.'

1,1

'qld.~);"if

f:;~o.rc5InF

t9'i'"tr

_-----Q

"""","

IT~

~~

\,I25Q

IW

Mehanizmi sa klinom i valjciCima primenjuju se kada je

a. .::5 10 i nije potrebno da ureda] bude samokot:eci. U ovim slucajevima gubici na irenje Sli manji a sile stezanja vece nego u mehanizmima sa klinom bez valjcica. Na primer prj istoj sili Q za
mehanizam sa klinom (a.. = 20 ), bez valjcica, sila stezanja je W =
= 4,14 Q a za mehanizam sa klinom sa dva valjCica W = 8 Q.
lVIehanizmi sa klinom za povecanje sila za stezanje primenjuju u steznim glavama i trnovima. U sledecoj tabeli dati su najcesCi slubajevi primene mehanizma za povecanje sila siezanja koje
se prenose posredstvom odredenih mehanizama od pneumatskog
dEndra do steznog elementa alata. U tabEd 17 su navedene sledece
oznake:

21) 50'.

ovom slucaju obezbeduje ugaa a =

mehanizndma sa kHno1n

w"2,55Q

Iw

Uslovi samokocenja Idina odreduju se koeficijentom trenja klizanja f i cdnosom dID pIi cemu je j = tg qJt = tg q>2 = 0,1 i diD =

cnU-+

~V~
~

(,./:lq(oc.l')
(b::.

*
~~Q

::J
w"2,9Q

'1

-to

......

~
/

i _~__

'"['gl","01-19'1']

tqcr"*+

."

._--w::O,40

';

b 1 ... .....
Q
-

1,1:%,

-------

"l",0,53
I

r --

0,51

I-h3,OQ

_Q

arc.s/nsf-or

"Zoo 0,6
I

--'-A/"3.Sq
i

"2",0,62

0>

II

--1

U grupu mehanizama za poveeanje sila stezanja spadaju ela:

sticne caure. To su konicne opruzne caure koje centriraju i stezu
radni predmet po unutrasnjoj iIi spoljnoj povr.slni. Sarna caura
ne predstavlja mehanizam vee se abieno javlja sa dl'ugim elernentima za stezanje pa tek onda II takvoj kombinaciji sacinjuva mehanizam. Zato se elasticna caura, u vecini strucne liierature, naziva jednostavno stezna caura.

112
fJ

Konstl'ukcija alata

113

U alatima se elasticna caura primenjuje uglavnom za stezanje sitnih cilindricnih predmeta a takode i delova sa tankim zidovirna, Dobar rad sa elastic'nom caurom postize se sarno pri neznatnim izmenama dimenzija radnog predmeta koji se steze sa elasticnom cam'om. Elasticne caure ne obezbeduju visoku tacnost centriranja. Zazari izmedu listova elasticne CRure i radnog predmeta
Gati su u tabeli 18.

savladuje sila trenja ,Fl, i F2, po dvema radnim povrsmama. Aka

nema o~l~~ca 3 svakl J!st elasticne caure 1 pri stezanju sipke 2.
pomeraJucl se po povrsmama ab, radi kao jednokosi klin i savla~

Tabel. 18

Dopusteno
Precnik
stezanja

Velieina

zazora

D(lr:uste~D

pomeranje
Precnik
listova
i stezanja
el. eaure

VcliCina

pomerame
listova
el. caure

zazora

I-~~~~~~--~-----'---

Pri stezanju po prethodno

obradenoj povrSini

Pri stczanju sipkastog ma[crijaia

I~~~;-----,-~

0,08'-0,10

0,3

5e-15 10,02e-O,041

(},2

30

0,10--:-0,13

0,5

0,13e-0,18

1,0

15 e- 30 1,04- 0, 06 1
30e- 55 :0,06--:- 0,08

0,4

30 c- 55
55~90

0,18--:-0,25

1,0

55e- 90 :0,08-.;.-0,121

0,8

91k

0,25 --:- 0,,40

1,3

90'-

10,12e-O,18(

1,1

navise

15~'

nuvlse

0,6

Stezanje elasticnom
caurom

Sl. 140 -

Elasticna caura

~'tj~p~~m~ Sil~

-~~

5c15

Sl. 139 -

tre?ja ~l na jednoj radnoj povdini (sila F2 - 0)

.
,s a s eZ,anJa ~2. nag predmeta na svim listovima caurE~- prl
l'enJu sarno po Jedno] ravnoj povrsini ab:
TV!

IV Ilk

Q ~--~-tg (o.T!'pI)

Ukupna 811a st~zanja radnog predme-ta S8 svim listovima elasticne

caure pri trenJU po dvema povrSinama:
0 -----.}-.,,___ _
- tg (0. + !'pI) + tg 92
SHa stezomja svakim p oJe
~ d~ ~
mlm 1~IS t om dobija se iz obrasea:
W = If!"!.0
n
n:?uk =

I
~~~~,,--.--

gde je:

Ugao !conusa elastiet1e- caure, radi olaksanja skidanja radnog

predmetu, treba da bude 30u, Za elastiene caure kOje sluie za stezanje radnog predmeta po otvoru, ugao konu8a moze biti 5 do 15,
U tom slucaju konstrukcija caure mora biti predvidena taka da
se skidanje radnog predmeta vrsi pod dejstvom sileo Za pravilno
siezanje mdnog predmetn potrebno je da se uglovi konusa eaure
i trna odrede tako da ste-zanje i dodir POCDU sa prednje strane

n - broj listova elasticne caure

Odredivanje osnovnil;_ dimenzija elasticnih caura 1
se za odnos Did po s1edeelm obrascima:
s, 140 vr-si

(l/asfrcno

eaure so

~2S21II rtia-, :~""'i5~:'~

WI
-

30'31" 31'

Sema stezanja

Na 81. 139 prikazan je mehanizam sa elasticnom caurom i granicnikom za stezanje- sipke 2, Elasticna se caura kliza po nepokret-

noj konusnoj povI'sini ab koja radi kao jednokosi klin. Pri tome
114

\ld3I

t1 =

0,75

,\Id;

L = ----

\Id

h
1

2,72

+ 13,

V-;r,:-

O~O 0,3 7 ~/d;"

+ 2)-=-1

,,/d7""
2,9Vd;-+ 0,5

k ~
R ::::; 0,1 dl -;- 0,2 dl

..

3,3 d 1

+ 2h

1, 67

b, ~ I\~ (dl

30'

Sl. 138 -

rud. pred.

sL 133.

= d

111 =

4
_,_ 5
V ';
d1

-Pebljina :z:ida elasticnog dela caure, u zavisnosti od dimen-

~lJa cau.~e, kreee. se U gr~nica~a 1,5 ~ 3 mm, Za vece debljine,

cau~a l1lJe. d?",:,olmo elast,lCna 1 potrebna je znatno veca sila ste-

zanJa. Bro] zlJebova krece se obieno za:

d md: pred. do 30 mm ..
3 korn.
"
do 80 mm
4
preko 80 mm
G

"

115

Elasticne caure se rade od kvalitetniI: ugljeni6nih.~celi~a za

kaljenje i celika za cementaciju. Za tezve ~adove, elast:~ne ~aure
se obicno proizvode ad legiranih vrsta cehka. Za elastlcne caure
sa tankim zidovima i naglim prelazom od konusa k;a telu - drzacu primenjuje se celik legiran sa hromom. Tvrdoca ne: ra~no.~
delu krece se 52 -:- 62 HRe a na drZacu 40 do 50 HRe. OVI se celICl
malo deformisu pri termickoj obradi i imaju velilm otpornost
prerna habanju. Celici za cementaciju legi~ani sa hr?m~Jln ~akode
Stl cesto u upotrebi, radi duzeg veka, man.1eg habanJa 1 veee elasticnosti. Ovi celici se eementiraju i kale na tvrdocu 6,0 -:- 63 HRc
dok su na radnom delu i ddacu znatno manje tvrdoce.

Oznake u tabeIi:
a - ugao konusa elasticne caure u 0
<p ugao trenja izmeau elastiene caure i prstena koji steze
cauru u 0
1\.1 - moment pomerene elasticne caure u kp mm
r - radijus bazne povrsine u mm
q - sila za aksijallw pomeranje radnog predmeta u l{p
CP1 - ugao trenjfl izmedu elastiene caure i radnog predmeta
f - koeficijent trenja izmedu elastii'.'ne caure i radnog
predmeta (za glatke e]asUcne caure j = 0,25)
o - zazor izmcdu elasticne caure i radnog predmeta u mm
D - sp01jni precnik listova elasticne caure u mm
t debIjiil:..l zida lista u preseku A-A u mm
[ - duzina lista ad mesta proreza do sredine konusa u .mm
Elasticne caure primenjene za stezanje sipkastog materijala
zahtevaju odredenu tacnost i pravilnost poprecnog preseka sipke,
usled cega se sipke podvrgavaju kalibriranju. Ova operacija svakako da l.ZBziva i dopunske troskove. Da bi se oVl troskovi izbegli,
u novije vreme se primenjuju elasticne caure specijalne konstrukcije koja omogucava stezanje sipki ciji precnici odstupaju u
granieama 1 do 3 mm. U takvoj elasticnoj cauri s1. 143 radijalno

Sf. 142

Sf. 141

Tabela 19
Obrasc"/, za proracunavanje sUe stezanja

Vrste stezanja

loznaka

Stezanje sa vucnom
1
silom s1. 141
Osna sila neophodna za I
zatezanje elast. caure

I------i
Ukupna sUa stezanja
bazne povrsine radnog
predmeta

I
,I

Formula

(a

(Q+Q') tg 2 +~ kp

\-- W\

-,2-

I! -

---------------------i ---Q-,-Sila neophodna za ste- l.

zanje listova elast, ca- I
ure do dodira sa povrs,
radnog predmeta
I

+q2

kp

~ast. caure~;~---

--a. Za
lista
600

8D S t

-13"-

b. Za elast. caure sa cetiri

lista

2_0_0:_3~ _3-3_'-

Stezanje pritiskom

\[-----"--"i _____

elast. caure na oslonac

[I

(s1. 142)

116

PI

_ __k_P___________

CQ+Q')'ltg(-i+9)'f-tgCPl]

SL 143 -

Caura specijaLne konstrukcije

su rasporedene plocice 1 sa uglom nagiba ad 150, vezane medusobno pomocu plasticne mase 2 koja omogucava plocieama da
stegnu i da Dslobode radni predmet zahvaljujuci elasticnim osobinama plasticne mase. Ovakve elasticne caure omogucavaju tacnije
i sigurnije stezanje dela u odnosu na klasicne konstrukcije posto
plocice 1 nalezu celom duzinom na konusni otvor glave. Na s1. 144
prikazana je primena elasticne caure za stezanje radnog predmeta
po otvoru sa uredajem za prinudno osiobaaanje radnog predmeta
od sila stezanja.
117

Elasticna ("aura je dvostrana odnosno ima kanus na abe

strane. Sa leve strane SiTi se pomocu kOl1usa 1 a sa desne konusom
2 povezanim za -mehanizovan pneumatski uredaj 3. Stezanje se
moze izvesti i rucnim putern. Pri zatezanju stapa 3, U levo, dolazi
do sirenja caure 4 izmedu konusa 1 i 2. Ako se radni predmet
skida, stap 3 se mora prethodno pokrenuti u desna. Moze se desiti

da se sarno .ledna strana elasticne eaure oslobodi. Skidanje radnog

predmeta, U ovom slucaju, je otezano. Radi olaki3anja skidanja

OJ.- ..1L1).'~,
.e..,

. <.' "".

/2_

,/

"

,',

,/ //

:;,

SL 144 - Prirnena elasticne

eaure za stezanje de~ova po
unntra,~n.1o.1 cHindrieno,j
povrsini-

SL 145 -

za centriranje radnih predmeta po uuutrasnjoj neobradenoj povrsini. Mehanizmi sa klinom primenjuju se sa jednim ili vise elemenata za stezanje. Ukoliko alat ima jedan ili dva elementa, isH se
koriste za pojacanje sila stezanja. l\1ehanizmi sa klinom, sa viSe
elemenata za stezanje, koriste kao mehanizmi za centriranje, u
steznim glavama i trnovima. Na s1. 145 prilmzan je mehanizam sa
trostranim klinom 2 i elementima za stezanje 1. Ovakvi se mehanizmi veoma mnogo koriste za trnove namenjene za obradu radnih
predmeta sa grubo obradenim otvorima. Na 51. 145b prikazan je
samocentrirajuCi mehanizam sa klinom kod koga se stezanje vrsi
pomocu konusa 2 i kuglice L Lokacije trnava na vretena alatnih
masina prikazane su na 51. 146 j 147.
Na s1. 146 prikazan je zavrsetak vratila alatne masine sa pomocnom platom 1 i trnom 2. Ovakva konstrukcija omogucava dobro centriranje po ploei 1. Gre-ske se mogu pojaviti sarno U okviru
predvide-nih toleranci.ia sklopa place 1 i troa 2. Upotreba ovakve
ploce omogucava da se isti tmovi Hi glave postavljaju na alatne
'uasine sa razlicitim konstruktivnim I'eSenjima krajeva vratila.

Mehanizam sa Idinom

radnog pre~meta ugr'7duje se zavrtanj 6 Ciji jedan kraj ulazi u

konus 2. Pn pomeranJu stapa u desno isti potiskuje zavrtanj 6 i
elasticnu cauru i na taj nacin omogucuje skidanje radnog predmeta:. Ca~ra 7 .sluzi radi obezbedenja elasticne caure ad preteranag slrenJa, pn radu odnosno brusenju eaure u sklopu.

3
S1. 148

SL 146

SL 147 - Mehanizam sa ktinom i dopunskim stezanjem

dela na oslonu povTsinu

Kako je vee naglaseno mehanizmi sa klinom primenjuju se

cesto u alatima u svojstvu raznih trnova. Elementi za stezanje
bilo cilindricnog iIi prizmaticnog oblika prinudno se pomeraju po
tacnom otvoru iIi zljebu, pomocu Idina, i primenjuju se uglavnom

1lS

SL 149

Na 51. 147 konstrukcija mehanizma sa klinom omogucava stezanje radnog predmeta na oslonu ravan. Tri elementa za stezanje
1 postavljena pod uglom od 15(\ prema osi alata omogucavaju stezanje pomocu okrugle glave b i stapa 2. Stezanje se vrsi pomeranjem stapa 2 u levo. Sa ovakvim mehanizmom, za taean rad
potrebno je obezbediti strogu upravnost radnog kraja glave b i
cslone povrSine p prema osi stapa.
Konstrukcije na s1. 146 i 147 mcgu se upotrebiti sarno u svojstvu mehanizama za stezanje odnosno ne mogu im se priznati i
karakteristike samocentriranja,
Kadkada je sta vise neophodno takvo ogranicenje mogucnosti centriranja u alatima, kao na pro kada se polozaj radnog predmeta potpuno odredi pomocll centraznlh cepova ill prizmi. U ovom
slucaju centriranje nije potrebno, vee je neophodno sarno stezanje. '
119

Mehanizmi za povecanje sile stezanja pomocll hidraulike

Konstrukcija prikazana na s1. 148 upotrebljava se u svojstvu

mehanizma za poveeanje sila stezanja pomoeu plasticnih masu.
Kroz otvor 1 ulazi u komoru 2 ulje pod odredenim pritiskom.
Klip 3 prenosi pritisak polugom 4 na plasticnu masu 5. Porast specificnog pritiska na plastienu masu prenosi se preka elemenata za
stezanje 6 na radne predmete koji se steiu.
Sila stezanja izracunava se po obrascu:
Dz'2

1]7,"----

d'

p-~

Gde je;

preenik hidraulienog cilindra 3 u mm

preenik poIuge 4 u mm
P - sila razvijena pritiskom ulja na klip 3 u kp.
11 - stepen iskoriscenja. Uzima se u granicama 0,8 -;... 0,85.
Na primer ako je D~ = 100 mm i d = 25 mm

D2 d

(100 '

IV""" \ 25) . p. "f]=16P"f]

Sila stezanja se, ne uzimajuei u obzir trenje, poveeava za 16

puta. Konstrukcija prikazana na s1. 149 takode predstavlja mehanizam za poveanje sile stezanja pomoeu plasticne mase. Ako
se pod dejstvom pneumatskog cilindra stap 3 pomera u leva; pomeraee se i klip 4 prltiskujuCi na plasticnu masu 5 i preko elemenata 6 na plocu 2. Ova ploea pritiskuje na kuglice 1 a preko njih
na membranu u radni predmet. Ovakva konstrukcija omogucava
da se smanji radijalno bacanje pri obradi do 0,01 nun. SUa koja
se predaje na ploeu 2 moze se izracunati iz obrasca:
gde je: 117

gde je:
P d.

n D Dl -

Tela alata moraju da obezbede brzu lokaciju i skidanje radnih predmeta, 1ako ciScenje od strugotjne i prljavstine, da budu
pogodna za brzo i pravilno posiavljanje na radni sto masine (radi
(-ega treba da raspolazu sa elementima za lako odredivanje polozaja alata na 21ainoj masini) itd. Kod alata opremljenih sa pneumatskim i sL uredajima katkada su u ielu alata ugradeni cilindri
Hi komore, sto takode utice na konfiguraciju tela alata.
SHe stezanja i rezanja ko]e deluju na radni predmet prenose
se i na tela alata tako da u slucaju nedovoljne krutosti tela alata
moze dod i do deformacija pri stezanju radnih predmeta, vibracija
u procesu mE.hanieke obrade ltd. sto je vrlo nepozeljno i treba
nastojati da se pogodnom. konstrukcijom ove pojave spreee.
5.1 Nozice se upotrebljavaju kod alata koji se okrecu kao sto
je slueaj kod alata za busenje. One sluze da alat bolje nalegne
na radni sto masine nego sto bi t.o bio slucaj kada bi alat nalegao
celom glatkom povrsinam. Na s1. 150b prikazani su oblici najcesee primenjenih uvrnutih noziea za alat. Na s1. 150c prikazane
su notice koje se uputrebljuvaju kod alata od lakog metala. Povr~ine naleganja noziea obiCno su okaljene i potrebno je iste prebrusiti posto 5e uvrnu u alat. Narocito je cesta pojava lomljenja
noiica za busenje s1. 151, radi cega nozice alata treba raditi prema
s1. 152.

Il.}

-ff -:- B
ru
{E r J r.---f---']
b-)

/////.

d 2nP

- - - - - kp
D2~D12

d.)

c.)
sila obezbedena dejstvom pneumatskog cilindra
precnik elemenata 6
broj elemenata na krugu
precnik klipa 4
preenik poluge klipa 4

Na ovaj se naNn dobija da je sila stezanja jednaka sili razvijenoj u pneumatskom cilindru pomnoienoj sa odnosom zbira povrsina krajeva svih elemenata 6 prema radnoj povrsini klipa 4.
5.0 Tela stez1wg' alata

Tela alata je osnovni deo alata. Na njemu se nalaze pricvrseeni stezni elementi i uredaji, elementi za lokaciju, yodice reznog
alata, 1'azni pomoeni ureaaji za fiksiranje polozaja itd. Oblik i dimenzije tela alata odreduju se oblikom i gabaritnim merama radnog predmeta i datim rasporedom elemenata za lokaciju stezanje
i vodenje reznih alata.

120

S1. 150 -

Nozlce na tetu alata

Tela malih alata za busenje mogu imati noilee izradene unakrsnim rendisanjem naslone povl'sine. Ovo je jednostavan i vrlo
cesto upotrcbljavan nacin. Nozice se nakon zavrsene obrade rendisanja zajedno obruse u sklopu.

121

5.2 Vodice

Smestaj alata na radni sto alatne masine moze se izvesti na

viSe nacina. Pravilno postavljanje alata nR. radni sto masine bez
naknadne provere moguce je izvesti pomocll vodica koje ulaze

S1. 151

S1. 152

)iT,( zljebove stoIa. Ispravno konstruisana veza alata sa alatnom

masinom prikazana je na s1. 153. Na alatu je izveden standardni
zljeb 20 H7 koji se postav!ja u gornji deo standardne yodice 20 h6.
8tandardne yodice se izvode
u ova osnovna oblika za }} T
zljebove i to do 18 mm (s1. 154) i
preko 18 mm (51. 153). Prednosti
ovakvog pastavljanja alata su:
/
- lako definisanje polozaja
alata na radnam stalu alatne
masine,
- zljeb 20H7, na alatu, ne
maze se lako ostetiti i deformisati pri skladistenju alata,

- T zljebovi na radnom stolu masine se ne ostecuju pri

montazi alata.
Ispravno pricvrscivanje alala na radni sto masine prikazano
je na 51. 155. Rupe za zavrtnje za
pricvrscivanje treba upotrebiti
same kad malih alata koji se
mogu lako podiCi s1. 155a.
Povoljnije je pncvr8cenJe
alata pomocu izreza na sarnam
alatu i to po rnogucnasti sa odlivenjm rubom s1. 155b. Ako konstrukcija alata zahteva stezanje
se moze izvrsiti i sa sapama kao
sto je to prikazano na s1. 155c.
Pri vezi vanju alata na vretena struga treba prvenstveno
primenjivati stezanje na prirubnicu vretena a iZbegavati smestaj
alata pomacu konusa i siljka. Vodice se normalno rade ad ugljenicnog kanstrukcionog celika sa
aka 0,45'% C ugljenika i termicki
S1. 155
se abrade na tvrdocu ad HRc =

~o ~

45,'

5.3 Ruciee
Za podizanje i transport alata upotrebljavaju se rucice i usice.
Na 81. 156 prikazane su ruCice a na s1. 157 prikazane su usice najcesce upatrebljavanih oblika.

zavareno

I
,-,/

Sl. 156 -

Rutiee

Sl. 157 -

Usice

Zavrtnji odnosno usice prikazani na s1. 157 su standardizovani.

Mate,rijaU i Po.stupci izrade
SL 153

alat se moze pastaviti na razne masine sa razlicitim dimenzijama

zljeba cime se postize izvesna elasticnost u proizvodnji,
))'1'((

122

Tela alata se mogu izradivati:

- Spajanjem zavrtnjima. Ovaj se naNn izrade primenJuJe
pretezno za prosta tela alata, pri cemu se pajedini elementi tela
prethodno obrade sa svih strana. Materijal je obicna kanstrukcioni
celik a mogu biti i lald metali a sta vise i tvrd papir.

123

- Zavarivanjem. Ovaj se nacin izrade primenjuje pretezno za

maloserijsku proizvodnju, proizvoljnih oblika, a naraCito za alate
zatvorenog hpa. Materijal je konstrukeioni celik (ern = 40

-7-

60

kp/mm 2 ). Pri zBvarivanju nastaju uDutrasnja napre-zanja koja u

toku abrade a i kasnije u periodu eksploatacije- alata mogu iza-

zvati defOl'macije. Radi toga je patre-bna ova naprezanja otkloniti

odgovarajuCim postupkom zarenja.
- Live-nje-m. Ovaj se nadu izrade primenjuje prete-2no za
izradu veceg broja alata komplikovanijeg oblika. Obieno se upo-

trebljava SiV1 Iiv boljeg kvaliteta koga trehu po mogucstvu ostariti

prirodnim ill vestackim putem. U slucaju aka je potrebno da tela
alata budu laksa mogu se tela alata odliti od lakih metala.
Zavarena tela alata u sravnjenju sa livenim od sivog livenog
gvozaa imaju manju teZinu (za 30""- 40 % ), nize su cene i jednostavnija su za izradu. Radi povecanja krutosti tela c;Jata, zavarene
se kanstrukci.ie pojacavaju rebrima (51. 158). Ako je potrebno izradiU veei bra] alata, pre nego sto se nonese odluka 0 izboru konstrukcije tela alata, treba proracunati koji je postupak jeftiniji:
livena iii ZCi.varena konstrul(cija. Nairne postoji rlJ.ogucnost da bude
rentabilnija livena -konstrulccija. Za zavarivanje se obicno primenjuje ele-ktrozavarivanje a narocita Arcatorn sistem zavarivanja,
.leI' ovaj postupak daje na.iCistiji rad, uz najmanje deformacije koje
uastaju prilikom hladenja materijala.

S1. 161

Sl. 160 -

A~at

ZQ.

busenje ad

standardnih paLujabrikata

S1. 158 - Oblici

zavarenih tela
alata

Sl. 159

Tela alata za male i sreclnje veliCine radnih predmcta obitno

se rade od standardnih livenih polufabrikata koji treba da su
uskladisteni u svakom prirucnom magacinu alatnice. Polufabrikati tela pasle prethodne mehanicke obrade podvrgavaju se staren,iu. Na 81. 159 prikazana je konstrukcija alata sa U profilom.
Alat je namenjen za busenje sa dve strane. Stezanje se vrsi
pomocu zavrtnja i navrtke. Na s1. 160 dat je alat od L polufabrikata namenjen takode za busenje.

124

Na s1. 161 prikazau je alat za

glodanje sa adllvenim standard~
nim telom. Na s1. 161a prikazan
je alat za glodanje a na s1. 161b
prikazano je sarno telo alata.

SL 162 -

Standardnl visinsk-i gabarit

Kvalitet radnih ~ovrsina. eI~menata)ec 1~. <?dstupanje uprav~

nosti i paralelnosti sVlh obrademh povrs1Ds ]e lspod 0,03 mm, n
duiini od 100 rom.
125

6. Elementi za vooenjc reznog alata

0.)

6.1 Gabariti za glodu'Iljc

Pri obradi delova n3 glodalicama, sa automatskim dobijanjem dimcnzija odredene tacnosti pricvrscuju se nEl tela alata gabariti. Oni s]uze za koordinaciju uzajamnog polozaja glodala i
radnog predmeta pre pacetka abrade. Na povrsinu gabarita postavlja se placica tacnih dimenzija. Pomeranjem stoIa, dovodi se,
pre pocetka abrade, glodalo n dodir sa ploCicom. Na s1. 162 dati
su standardni visinski gabariti a na 81. 163 standardni uglovni gabariti.

TipA

do boze

f.l

5,0,013
~--,-

~I

c.)

a do bozp

b.J
gloda/o

glodolo

SL. 163 -

St:andardni ,,-fJlovni {]Q,ba.rit

Na s1. 164 prikszani 3U gabariti za razUcite vrste giadala. Na s1.

1643 koturasto se glodalo usmerava po visini S. Vellcina naznacena na skid })do baze sabira se sa visinam plotica S i dobija
visina na Imju se obraduje radni predmet. Oznaka do baze oznacava visinu od oslone povrSine ainta do radl1e povrsine gabarita.
Tolerancija visine na ko,iu se gloda radni predmet umanjuje
se 2--3 puta u odnosu no. toleranci,iu datu crtezam. Qbieno se ove
djmenzije, od asionc povrsine aIata do radne povrsine gabarita
rade u toleranciji 0,05 mm n na operacijama grube abrade sa
tolerancijom O,l mm. U svim prikazanim sluca,ievima gabarit
treba da obezbedi mogucnost brze i tat:ne orijentacije glodala u
odnosu na radni prf'dmet.
Gabariti se rade od celika so. 0,15 do O,20{l/{I C a zatim cementiraju na dubinu ad 0,8 do 1,2 mm i termicl{i obrade 118 tvrdocu
HRc 550-60.
Gabariti se mogu raditi i od ugljenicnog celika za kalenje,
sa oka 0,45% C. Posle termickc obrade dobijaju tvrdocu HRe :::::

d)

do boz..

e.)
kontrolnik

q
gloda/o-

kontrolnik

Si. 164 -

Go.bari.ti

127
126

= 35 -;- 40. Radi sprecavanja korozije potrebno je gabarite povrsinski zastititL U tu svrhu obicno se primenjuje postupak fosfatiziranja.
Plocice S jmaju debljine 1, 3 i 5 mm a cilindricni kontrolnici
d = 3 i 5 mm sa osnovnom toleranci.iom koja odgovara IT5 po ISO
sistemu. Plocice i cilindricni kontrolnici najcesce se prave od
ugljenicnog celika sa O,7DfoC koji se termicki obraduje na tvrdocu
HRe 55 -:- 60.

Ii
'I

PromenLjwe vodice prlmenjuju se kada je neophodna bl'za zamena vodiea, u slucaju intenzivnog habanja. Promenljive yodice se
postavljaju u fiksne eaure sa spojem H7!g6 iIi H6ig5. Da bi se spreblo ob:!'tanje i lJodizanje, osigul'avaju se na. viSe nacina prikazanih
na 31. 167.

~Q,~~A;r~I'
.~ ~1~1

~~ JlLl.l1J L~JtJfu

6.2 Caure za voaenje reznog alata

Vodice za busenje slaZe za vodenje reznog alata, pri obradi

otvora na busilicama. Vodice se izraduju do 015 mm od .alatnog
legiranog ili ugljenicnog eelika za kalenje a preko 015 od legiranog
iIi ugljenicnog celika za cementaciju. Tvrdoca vodica za busenje,
posle termicke obrade, treba da bude HRe = 60 -;- 64. Prepolucuju
se alatni celici na bazi hrom-mangana. Orijentacioni vek ovakvih
caura se krece negde oko 15.000 busenja. Pri gradnji teskih alata,
yodice za busenje se mogu raditi i od livenog gvozda.
Duzine vodica se obieno krecu u granicama (1,5 do 2) d gde
je d = preenik rupe za busenje. Ivice vodica za busenje, sa strane
koja ulazi u telo alata treba da budu oborene i na spoljnem i na
unutrasnjem preenjku a na strani na kojoj ulazl rezni alat u vodicu ivieu treba jako zaobliti. S obzirom na siroku primenu vodica,
neki tipovi su standardizovani. Vodice se dele na fiksne i promenljive.
Fiksne yodice se primenjuju bez venca iIi sa vencem u zavisnosti od toga koji je tip yodice pogodniji u konkretnoj situaciji.

Sl. 165 -

Fiksne voc"lice bez

venca

Sl. 166 -

"/0

0)

b)

vim! ~ W/lw;C7/:0J WJ ivc ~ ,""'-

Th; .... '7' !y/'",

~...J...i...t:/...A ~lli:/~J il4..lfz.:..........,.J L:.~,.::l...J',..J w.:J:/....-.:l

4t$$u-$I~@
t)

SL. 167 -

dJ

tJ

Q/

[loc1ice teznog alata

Fiksne caure u kojima su smestene promenljlve vodice upresuju se u telo alata sa spojem H7/n6!H7!n6 ili H7/p6,
Brzo zamenljive yodice primenju.iu se slmpa sa fiksnim caurama sa spojem H7/g6 iIi H6/g5 i sluze pr! obradi tacnih otvOla,
sa nekoliko alata, na primer, sa spiralnom burgijom, upustacem,
razvrtaeem itd.

Za vodenje 3vakog od ovih navedenih

alata potrebna je testo sopstvena vodlea.
Brzo promenljive voc1icc za bu.senje imaju
na vencu zasel~ koji omogucava brw skidanje yodice za busenje bez odvijanja zavrtnja za pricvrscenje yodice. Radi lakseg
skidanja eaure su po vencu nasecene. Nosac vodiea za busenje, upustanje i razvrtanje prikazan je nF, 31. 168.

Fiksne 'Uoaice sa
vencorn

Fiksne vodice nabijaju se u telo alata sa spojem H7Jp6 iIi

H7.im6 tako da eaura viri iz tela alata za veliClnu a (s1. 165b).

Ovakav naNn postavljanja caura sprecava ubacivanje strugotine,

pri eiScenju alata, u vodicu za busenje. Vodice treba da budu tako
smestene da izmedu njih i radnog predmeta postoji rastojanje h.
Ova veliCina sluzi za odvodenje strugotine.
Pri upotrebi vodiea, prema konstrukciji prikazanoj na s1. 166a
ost!""tce spiralne burgije jako se ostecuju. Konstrukcija koju prikazuje 31. 166b je bolja i treba joj davati prioritet pri upotrebi.
Obieno se uzima h = (113 do 1) d. Vece vrednosti za h uzimaju se za eelik a manje za liveno gvozde. Postoje i konstrukcije
alata da yodice za busenje dodiruju radni predmet. Ovakva se
resenja srecu kada vodica za busenje sluzi istovremeno i za stezanje radnog predmeta.

123

SL 169 SL 168 - Nosac voc1ica za busenje J upu!tanje i razvrtanje

9 Konstrukcija aJata

Voc1ica m

busenje sa ekscentricnim prstenom

129

Na s1. 169 prikaz3no je osiguranje vodica koje se cesto primenjuje. Izmenljiva vodica }) b je na naci~ kako ~e to prikazano
snabdevena sa ekscentriCnim vencem U vldu lastmog repa e a
osnovna caura )g je snabdevena sa ekscentricnim nesto veeim
kanalom U obliku lastinog repa )e. Osiguranje promenljivih vodiea postize se okretanjem na desno pri cemu se prsten 8( uglavi
cvrsto.
Dugacke yodice za busenje imaju prosirenje kao na 81. 170.
Ono ne srne da bude konusno kao na s1. 170a posto otupljuje alat
vee kao na 81. 170b voditoe.

Vodice za buseTIje koje ,sluie istovremeno i za stezanje nazivaju se navojne vodice za bu8enje. Ove se vodice veoma cesto
primenjuju posta jednovremeno sluie i za centriranje i za stezanje dela. Na s1. 175 prikazana je navojna vodica za busenje koja

oJ

b.)

SL 170 -

Duge vonice

SL 171 -

Upotreba jiksne
eaure

Fiksne caure za promenljive yodice za busenje treba izbegavati i primenjivati ih samo gde tacnost dozvoljava. Na s1. 171
prikazana je upotreba vodiea za busenje.
Pored svake vodice treba oznaciti i precnik aluta za busenje
a na svakoj promenljivoj vodici oznaciti i broj alata za busenje.
Kako bi se izbegle zamene pri busenju, viSe rupa razlicitih precnika u jednom a18tu za busenje, treba sve spoljne pre-cnike izmenjivih vodiea i odgovarajuce fiksne caure izraditi u razlicitim dimenzijama. Osim standardnih vodica za busenje primenjuju se i
specijalne konstrukcije vodica. Tako na primer na s1. 172 prikazana je specijalna duga vodiea za busenje.
Na s1. 172b prikazana je vodiea za busenje okruglih radnih
predmeta. Pri upotrebi vodiea
ovakve konstrukcije rezni alat ee
se sacuvati ad lomljenja u pocetnoj fazi rada. Vodenje burgije
treba da bude vise nego sto je
'
propisano odnosno 115 do 2 precSl. 172
nika spiralne burgije. Na s1. 173
prikazana je konstrukcija duge
izmenljive vodice. Za vodenje burgije upotrebljava se u ovom slucaju posebna normalna vodica.
Kod rupa koje se nalaze na b'1;skom rastoj~nju mora se upotrebiti konstrukeija prikazana na s1. 174a mada Je, normalno, treba
izbegavati jer 'je prilicno skupa. Pri vrlo bliskim rupa~a treba se
odluciti za konstrukciju prikazanu na s1. 174b ko.~ ~oJe se upotrebljava izmenljiva vodiea z~.b~.senje sa ~ksce~tncmm vode~Jem
burgije. Fiksiranje se izvodi ClVlJom po zlJebovlma prorezamm u
vodici.

SL 173

SL 174 -

Specijalne voniee

ima donje eentriranje. Ovo treba izvesti 8to je moguce duze. Za

radne predmete veee tacnosti upotrebljava se konstrukcija prikazana na g1. 176.

9.

130

S1. 175

Sl. 176

Vrlo cesto se preporucuje vodica prikazana na s1. 177 kod

koje se stezanj0 vrsi navrtl;:cm m i ruCicom h. Kao sto je prikazano na s1. 177 navrtka ima desni i levi navoj. Unutrasnja caura
g takode ima dvohodi levi navoj a spoljna caura f dvohodi desni
navoj.
Da bi se sprecilo okretanje caure g ista je vezana zavrtnjem
i kJinom K uz telo pomocnog alata. KIin k ulazi u jedun od tri
zljeba koji se predvidaju da bi se put. stezanja na cauri g odnosno
9'

131

ugaa zakretanja rUClce h magaa padesavati. Kao sto se to iz s1.

177 vidi vodica e je izvedena 1>:ao izmenljiva. PricvrsCivanje vodica
za busenje moze se takode izvrSiti. na naNn kako je to prikazano
na s1. 178. U eilju olaksanja promene vaaiea za busenje ove se
izraduju sa drskama. Na 5L 179
prikazana je vodiea za busenje
sa dr.2:';kama kod koje Sll obe drske standardizovane. Na s1. 180
data je kODstrukcija yodice za
busenje sa dva proreza, koja se
upotrebljava sa drskom u abliku
kljuca.

Tacnost busenja u alatima za busenje uslovljcna jc sledecim

fCiktorima:
- tolerancljom rastojanja izmedu
eentara otvora TIa nosaeu vodica,
- vellcinom zazora izmedu otvora fiksne eaure (ili nosaca promenljive yodice) i promenljlve vodice za busenje,
- veliCinom zazora izmedu otvora yodice ZEl busenje i spiralne burgije,

Sl. 181

SL 182 -

Osnovne veHcine pri

busenju u t;Ilatlt sa dva atvora

st. 177 - Zavojna voaica Za bulienje sa dvodelnirn navojent

- ekseentrieitetom vodicom za busenje,

- dubinom bu.senja,
- duzinom otvora za vodcnje eaure za vodenje,
- rastojnnjem izmedu eela voalee za busenje
radnog
predmeta.
Na s1. 182 date su osnovne dime-Dzije sa odstupanjima od
oslone haze do Jedne ose otvora a zatim i izmedu osa otvora.
Da bi. se uzele, sve gore navedene grei3ke u obzir potreban je
s]ozen proracun. U praksi se tolerancija O~, na pokazane velicine
uzima 2-3 puta manja od toleraneije na erieiu radnog predmeta.
Mogu se uzeti u obzir i sledece preporuke:
- za alate koji sluze za busenje otvora za z8vrtnje, netacne
otvore za navoj zakivke i s1. 82 = O,05 do 0,1 mm. Za alate
ad kojih se trazi vee a taenost. 82 = O,02 mm.

Caura 'za busenje i

stezanje sa sapom

SL 178 -

===fi

~E~
S!. 179

S!. 180

Obrtne yodice se primenjuju pri razvrtanju otvora, sa donjim

vodenjem. 81. 181. Na alat se namesta okaljena celicna caura 2
koja se ne okrece u cauri 1. Ovo iskljuc:uje mogucnost upadanja
sitne. strugotine izmedu nosaca alata i cam:-e 2. Za odvod strugotine predviaa se konusni zasek na cauri L
U koliko dode do habanja nOBaea alata preporucljivo je donju
vodieu izvesti sa iglicastim lezajem. Izmedu tela reznog altha (burgija, upustac, razvrtac) i precnika yodice za busenje, predvida se,
za grubu obradu klizni spoj 7 ili 8 kvaliteta, po ISO sistemu, na
primer H7Jh7 a za finu'obradu 6 kvalitet, na pro H7/h6. Obicno se
uzima za vodenje najveci preenik radnog dela reznih alata.

7. Podeoni uredaji (filtsatori)

Podeoni uredaji sluze za fiksiranje, u potreban polozaj, obrtnog dela stezllog alata sa radnim" 'predmetom U odnosu n's rezni
~]c:t. Pode.on~ ure.daji se sastoje iz padeone ploce- sa otvorima i ure9aJ~, za flkslranJe, U odredenom polozaju. Podeona se ploea pricvrseuJe na obrtnom delu alata.
U Pr:aksi se, pr~rnenjuju fiksatori razliCitih konstrukcija, Na
51: ~83 Pr:l~~z~n J~ flksator konusnog oblika, koji se cesto primellJuJe. Pn f1ksu'an.1U radnog predmeta treba okrenuti glavu 1 i po-

132

133

Umanjenje gresaka postize se smanjenjem tolerantnog polja

staviti civiju 2 u zljeb caure 3. Pod dejstvom opruge 5 parnera se

u leva fiksator 4, kroz cauru 3, pricvrscenu na nepokretan deo
alata i uskace u jednu ad caura 6, na obrtnom delu alata.

i usvajanjem finijih sp0.leva. Spoj fiksatora sa vodicom za normalnu tacnost je H7/g6 a tolerancija O! :::; 0,03 mm.
Za tacne podele usvaja se H6:'h5 i 01 :::; 0,02 mm. Za veorna
tacne podele zDzori ne smeju prelaziti vrednost ad 0,01 mm sto

se postL~e finom obradom (pasovanje pomocu paste) a rastojanje

medu OS8ma 01 :::; 0,015 mm.
Otvori za podeone caure bu.se se sa preciznim alatnim masinama ko:ie obezbeduju dobijanje linijske tacnosti dimenzija sa
0,005 mm. Ako se zeli umanjiti uticaj zazora i povecati tacnost
primenjuju se fiksatori sa konicnim iIi pnzmaticnim radnim delorn. S1. !l85b, c. 1] tom slucaju Sl = 0. Postoji citav niz resenja
koja imaju zadc>tak da odstrane uticaj zazora u fiksatofu, i kompenziraju abanje eaure.

SL 183 -

Konusni fiksator

SI. 184 -

Fiksator sa kHnom

1z eaure 6 fiksator 4 izvlaci se glavom 1 pri cemu se civija

2 pomera u desno po zljebu u vodecoj cauri 3. Nakon izlaska iz
zljev~a. ~iks<1tor 4 obrce se za 901) i dd! se u zategnutom polozaju
sa CIVIJom 2. Na s1. 184 predstavljen je fiksator za podelu sa klinom. Ovakva konstrukci,ia umanjuje sHu potrebnu za aktiviranje
fiksatora.
. Kod. cilindricnih 1'iksatora ukupns greska koraka dobijena pri
delJenJu 1 prenesena na radni predmet ne zavisi sarno ad toleran~ije rm~toj(mj[1 053 dve susedne caure nego i od zazora S1 i S~ u
spoju fiksatorR sa caurama 1 i 2. Aka se uzme u obzir i ekscentridtet eaure, ukupna se greska koraka maze izraziti pomocu obrasca:

o=

Sl

oj

82

+ 01 + C

C!.~~

.
Sl. 185 134

Serna

8a

proracun gresaka podele

Aka se proanalizira vreme potrebno za odredivanje polozaja

stezanje radnih predmeta, onda irnamo sledecu situaciju (lzrazenu u procentima):

GLAVA II

Na
Na
Na
Na

strugove
busilice
glodalice
brusilice

30%
400f0
60%

121)/0

Iz izlozenog se vidi kakvu ulogu igra mehanizacija i automatizacija steznih alata i uvoaenje progresivnijih konstrukicja.
Prema tome, mehanizacija i automatizuci,ia se juvljaju kao neophodni iaktori pri razmatranju koncepcija pojedinih sistema konstrukcija alata.

Novije kcnstrukcije masilla omogucavaju zuatno veee brzine

rezanja, jace su, robusnije i produktivnije. Ove nove smernice
postA.vljaju i nove zadatke pred tehnologe i konstruktore alata.
Kako je vee naglaseno, u cilju skracenja pomocnih vremena raz-

1. MEHANIZACIJA ELEMENATA I UREDAJA

STEZNIH ALATA

Prema stepenu mehanizacije i automatizacije alati se dele na

ruene, mehanizovane, poluautomatske i automatske. Stepen automatizacije alata odreduje se brojem operacija obuhvacenih mehanizacijam i automatizacijom. U sadasnje vreme mebanizuju se 1
c:lutomatizuju:
- dovodenje radnih predmeta u radnn zonu alata. Ovo se izvodi ugradnjom uredaja za dovoaenje ili mehanickih ruku. Na Pl'.
pri obradi sipke na revolver automatima i revolver strugovima,
sipka se dovodi pomocu specijalnih uredaja za posmak i s1.
- Baziranje radnih predmeta odnosno dovodenje njihovih
baznih povrsina u dadir sa osloncima u alatu. Ovo se izvodi sa pomocnim cilindrima ili komora sa dijatragmama, povezanim sa uredaJima namen]enim za zavrsno stezanje.
- Stezanje i otpustanje radnih predmeta.
- Povremeni obrti l'adnih predmeta, pri obradi na obrtnom
stolu, sa nalmadnim fiksiranjem i stezanjem.
- Udaljenje radnih predmeta iz radne zone alata.
- Ciscenje oslonih elemenata alata od strugotine, tecnosti za
hladenje i dr. strujom saoijenog vazduha.
Ako se uzme da udea masinskog vremena za obradu, prosecno,
u sadasnje vreme ne prelazi 45 do 50% od radnog vremena na
smenu, proizilazi da se ostalo vreme gubi na pomo6ne radove:
lokaciju i stezanje radnog predmeta, upravljanje masinorn, kontrolu u pl'ocesu izrade itd,
Pamocno vreme; u zavisnosti od serija, iznosi u proceri't,ima
od vremena radne smene:

za strugove, busilice, brusilice do

za revolver strugove do
za glodalice do
136

30%

25%
40 %

raauju se i uvode univerzalnl standardizovani pneumatski odnosno

hidraulieni cilindl'i i komol'e sa dijafragmama. Pojavom ovih dopunskih uredaja polozeni su temelji za sil'oko uvodenje mehanizacije u stezne alate, pri serijskoj proizvodnji.
Automatizaclja ale.ta bazira se u veCini slucajeva na primeni
pneumatskih, pneumatsko hidraulil!klh ill hi.draulickih i2vo1'a e11C1'gije, koji se aktiviraju radnim org<mima alatne masine preko sistema ventila i granienika.
Aim se automatizovani radni ciklus alatne masine dopunl sa
automatiz<.!cijom radnog ciklusa alata, obiene univerzalne masine
postoje poluautomati. Ovim se moze postiCi dn se vise masina posluzuju odjednom .sto u krajnjo,i liniji znaiSi povecanje produktivnosti rado..
U mehanizovanim steznim alatima pomoeu pneumatskih i drugih uredaja vrsi se stezanje 1 odpustanje radnih pre-dmeta, Aka se
radi 0 stezanju radnih predmeta veCih gabarita, pored stezanja i
otpustanja, tj, mehanizovanim alatima se v1'8l jos i baziranje odnosno dovodenje radnog predmeta u odrcden polozaj. U poluautomatskim alatima dec operacije stavljanja radnog predmeta u alat
izvodi se automatski bez ueesca radnika a ostale operaclje ostaju
mehanizovane iIi rucne.
U automatskim alatima sve operaclje pocevsi od dovoden,ia
radnog predmeta u odreden polozaj, ste-zanja, otpustanjo ukljucujuci i skidanje, vrse se automatski, bez ueesca radnika,
1.1 Pneumats7cI uredaji za stacionarne stezne alate

Ovi su ''liredaji dobili veoma siroku primenu u mehanizaciji

automatizaciji alata, zahvaljujud sledecim osobinama:
- prosta konstrukcija i jednostavna eksploatacija,
- mogucnost sirokog koriScenja,
- brzo dejstvo. Ova je osobina uslovljena brzinom strujanja
vazduha kroz spravodnike (cevi).
137

Radi ilustracije uporedicemo brzinu strujanja ulja u cevima,

koja iznosi 2,5 -;- 4,5 rnisek a u specij81nim slueajevima cak i do 9
misek, sa brzinom strujanja sabijenog vazduha u cevima koja dostize vrectnosti do 180 mJsek pa i vise.
Pneumatski uredaji obezbeduju neprekidno dejstvo sila stezanja usled eega se nonnalno mogu koristiti sile stezanja koje su
po vrednosti tri do cetiri puta manje ncgo na pr. pri rucnom stezanju.
Ova je osobir:a veoma bitna pri obradi radnih predmeta, tankih zidova, sk10nih deformaciji pri stezanju.
Mehanizovani ure-daji ukljucujuCi i pneumatiku omogUcavaju
regulaciju i kontrolu sila stezanja koje deluju na radni predmeL
Da bi 'koristili sabijeni vazduh u alatima, potrebna je odgovarajuca aparatura za obezbedenje SilR stezanja, cevni vodovi i uredaji za kontrolu i regulaciju.
Vazduh treba da .ie, za normalan rad, po mogucstvu osloboden
vIage, kiseJina i svih ostalih mehanickih primesa. I\feispunjavanje
ovih uslova vodi kr, zapusavanju instdacije, koroziji vodova i najzad oste(:enju sieznih uredaja alata.

Uredaji jednostranog dejstva s1. 186a sa oprugama su prostije

konstrukcije i ekonomicniji u potrosnji sabijenog vazduha, po:';to
se zaptivanje- i potrosnja vazduha vr8i sarno sa jedne strane. Pri
radu se trosi jedan deo sile na
savladivanje opruge. Zato se uredaji jednostranog dejstva grade
nesto veCih dimenzijH nego dvostranog dejstva. Ovi su uredaji
pogodni sarno u slucajevima kada nije neophodan veci hod klipa.
U uredajima dvostranog dejstva s1. 186b pomeranje klipa u
SL 186 - 5ema dejstva
radni i polazni polozaj vrsi se pod
kHpnih ureaa,ja
dejstvom sabijenog vazduha. Konstruldivno su slozeniji, po dimenzijama kompaktniji a narocHo su pogodni kada se mora zbog geometrije radnog predmeta lwristiti veCi hod klipa.

"

U pneumatskim alatima, S8. mehanizmima u vidu klina, ekscentra, i slieno, sa uglom koji uslovljava samokocenje primeniuju
se iskljucivo uredaji dvostranog dejstva<

Ako je v,uduh top no preporucljivo je propustiti ga kroz specijalni cevni hlndnjak u kojcm se pod uticajem vade koja prolazi
kroz cevi ohlDdi do sobne iemperature i izgubi suviSnu viagu.
Potrcbna clopunslw sredstva dodaju se u speci.iainim aparaiurama.
Pritisak vnzduha na izlazu 1Z komprcsora obicno 1znos1 7-8 kgJcm~.
Kroz vodove Dritisak vazduha pada tako da na radnom mestu 1Znosi negde ad 4~5 kgJcm~.

Pneumatski cilindri mogu se JJriCvrstiti na te10 alata na sledece nacine, s1. 187.
-

Prem8. nncinu ugradnje u alatIma, pneumatski uredaji se

dele na:

Tela cilindra su izradena od livenog gvozda a mogu biti i od cevi.

Poklopci se mogu vezati za telo
cilindra zavrtnjima.

- urcdaje u obliku cilindar2 Hi komora sa dijafragmama

koji se:; izraduju direl.dno u telLi alata. Obr2.da cilindara i tela za
dijafragmu vr.si se posle zavarivanja odnosno livenja tela alata.
Ovakvi se cilindri javl,iaju kao specijalna konstrukcija koja se odlikuje se malim brojem delova i kompaktnoseu, ali je nepogodna
usled toga sio se ne moze koristiti za ugradnju u veei broj alata.
- uredaje koji se, kaa standardni gotovi proizvodi. prievrste
HZ telo ala tn. Ako se radnl uredmet vi.~e ne proizvodi, uredaj se
odvaja i koristi u drugim alatima.
~ Potpuno odvojene iIi agreg8tne pneumatske uredaje koji
se kor;iste kao potpuno samost31ni agregati u kombinaciji sa razlicitil11 grupnim Hi specijalnim alatim2.
NC1jkarnkteris1icniji pokazatelji svakog pneumatskog uredaja
za alate su pritisak na celo klipa, najveci hod klipa i prcenik ci!indra Hi ,kDmore sa dijafragmom.

Pricvrsceni po veneu s1. 187 a i 187b.

-

Pricvrseeni sa specijalnim nosaeima s1. 187c i 187b

Pricvrsceni pomocu zgloba s1. 187e.

Zaptivanje. U pneumatskim
cilindrima zaptivanje mora odgovarati sledecim zahtevima:

Sigurnost prj dozvoljeninl

pritiscima i razlicitm
peraturama,
dugi vek u eksploataciji,
malo habanje,
minimalno trenje klizanja,
prosta konstrukcija,
laka montaza i demontaza.

1.2 Klipnf pneumaLki, uredaji

Ovi uredaji su veoma rasireni u praksi. Sema dejstva takvih

uredaja prikazana je na 81. 186.
138

SL 187 -

Konstruktivno reSenje

pricvrscenja ciUndra

139

U savremelllm konsirukcijama 5.1ata primenjuju se tri vrste

z(;,ptivanja:
- Ugaone zaptivke u obliku slova L{(
- Zaptivke U obliku slova V
- Prstenaste zaptivke kruznog preseka.
Najcesce se primenjuju zaptivke U obliku slova V i kruZnog
prstenastog preseka. Na 81. 188 dati su primeri zaptivanja pomocu
V zaptivki i to s1. 188a za zaptivanje klipova, i s1. 188b za zaptivanje poluge klipa.

Na s1. 189 i 190 date su osnovne veliCine kana~ .... u koje se

postavljaju zaptivke.
Ako se za zaptivanje upotrebljava prsten kruznog preseka
(GOST 9833-61) treba imati u vidu da se ovakvi pneumatski cilindri mogu primeniti za pritiske do 6 kg/cm2 i pri brzini pomeranja kUpa cilindra koja ne prelazi vrednost od 0,5 misek. Karakteristicne konstrukcije zaptivanja klipnih uredaja date Sil na
s1. 191 i 192.

a.)

sr.

st.

188 -

Razni naCin-t zaptivanja sa V zaptivkama

(GOST 6969-54)

191 -

Zap1:ivanjc sa L
zaptivkarna

Sl. 192 Zaptivanje sa zaptivkama k:ruinog presel-',,;a

Dimenzije V zaptivki date su po GOST-u 6969-54 a prs~e

nastih zaptivki kruznog preseka po GOST-u 9833-61. Ove zaphvke do danas nisu obuhvacene JUS-om.
Gubiei na trenje pri upotrebi V zaptivki mogu se priblizno
izracunati po obraseu T = 7t Dhpf kp
gde je: h - visina radne zone - dodira - izmedu zaptivke i
zaptivne povrsine u em.
f - koeficient trenja zaptivke i zaptivne povrSine (uzima
se iz tabele 20, prema GOST-u 6969-54),
D - precnik klipa u cm
p - specifieni pritlsak u kp/em~
Sila trenja zaptivnog prstena klipa

T~ TenDc+ TP"- (Dc 2 -Dk2)

4

o.5L~ e~~
h
h
Sl. 189 pu

Kanal na kIipneumatskog cHin-

dra (GOST 6969-54)

140

SL 190 - Kanal za zaptivku za zaptivanje sa strane poluge klipa (GOST

6969-54)

gde je: Dc - precnik eilindra u em

Dk - precnik kanala u em
Te - sile trenja koja se javlja usled prethodl1og sabijanja
zaptivnog prstena, Ova sHa moze biti odredena prema dijagramu
prikazg,nom na s1. 193, a U z8visnosti ad tvrdoee prstcna izrazene
u jedinicama Shore-a i relativnog sabijanja prstena:
:!... 100%;
d

Dsp-Dc

= --2

141

pritisak sabijenog vazduha u instalaciji u kp/cm~.

gubici na trenje u zaptivkama u kp
q _ sHa povratne opruge (za uredaje sa jednostranim
dejstvom) u kp

p _
T -

spoljni precnik prstena (Dsp = D + 2d)

Tr - sila trenja izazvana pritiskom radnog fluida (na
1 em povrsine zaptivanja prstena).

gde je: D,!, -

Proracun site za cilindar jednostranog dejstva

_ Sila na poluzi uredaja kada se radna komora nalazi na
strani klipa suprotnoj ad poluge. s1. 194a.

SHa Tp u zavisnosti ad pritiska radnog fluida maze se odrediti po dijagramu predstavljenom na s1. 193b.

Tabela 20

pri

kre~anju

ulje

emulzija

voda

bez ;naziva

O,Q8S

0,18
0,33

0,25
0,33

0,58
0,58

0~33

u mlru'

Tp

Te
q75r--.~--~-~~--~

0,5 O+--+--i-+--=<-~J.,...o"1

0, 25 t---t--b.-4=..........e!'F--l

VI

10

80 160

s].

(T,

+ q)

194b.
P

(Fp) -

gde je: '1'2 -

kp

(T, +T,

+ q)

kp

gubici na trenje u zaptivkama poluge u kp

~-.

--

a.j

'":'

b.)

24Zp;:::.r

Sl. 194 -

Prilisak radnp sredine

Pne:umaiski uredaj jednostranog dejstva

Proracun site za cilindar dvostranog dejstva

_ Sila na poluzi urectaja, kada se radna komora nalazi na
strani kUpa suprotnoj od poluge s1. 195a.

SL 193 - Dijagrmn za odredivanje sHa trcnja i zaptiavnja: a - za

odreaivanje sHe trenja Te u zavisnosti ad tvrdoce prstena po

(Fp)-T, kp

Za slucaj kada se radna komora nalazi na strani poluge s1. 195b.

l.

100{J/{J. b - za
a
odrcdivanje sHe trenja Tp 11 zavisnosti od pritiska radnog fluida
izrazenog u kp/cni'.
Shore-u i re1.ativnof} sabijan.7a prstena

(Fp) -

gde je: TI - gubici na trenje u zaptivkama klipa u kp

_ Za slucaj kada se radna povrsina nalazi na strani poluge.

----,----1

Stanje

Sredstvo

(Fp) -

(T, -;.. T,) u kp

SHa trenja zaptivnog prstena poluge kUpa:

I,;

gde je: Dpol -

precnik poluge.

Prora~9n

pneumatskih uredaja
SHa na poJuzi kEpa.
P

gde je: It -

142

(Fp) -

(T

-+-

q) kp

korisna povrsina kUpa izrazena u cm:?

(povrSina klipa manje povrsina preseka poluge)

b.) iz magis/role
SL 195 _

a -

Pneumatski ureda.1i dvo.<:tranoa dejstvu sa radnom

komorom koja se nala.zi:

sa strane poluge; b -

sa strane suprotno od poluge

143

Kretanje klipa u desno izvodi se pritiskom vazduha na oba

klipa. Vazduh prolazi kroz kanale, a i b. Kretanje klipova u leva
vrSi se pIi strujHnju vazduha kroz otvore bid. Na ovaj naein aba
kretanja klipova su izjednacena po svojim karakteristikarna u odnosu na sHu na poluzL
Posebnu paznju treba obratiti pri ovalrvim konstrukcijama dn
5e obezbedi zaptivanje poluge u pregradnom zidu i na prednjem
delu, preko kaga se cllindar vezuje za alai.
Za slucaj da imamo konstrukciju prikazanu na s1. 197a i 197b
sUa na poluzi klipa bice:

Iroracun dvojnog ldipnog ureoaja

U praksi se srecu zahtevi za povecanjem sUa stezanja, bez
povecanja precnika cilindra. Ovakvi se zahtevi postavljaju l;:ada je
potrebno cilindre postaviti na bliskom rastojanju (na pl'. na visevretenim busilicama) iIi kada se tezi dobiti sto manje- dimenzije
alata (m8sinski stezaCi za glodan,je). Povec:anje sile na poluzi postize se konstrukcijom prikazanom na s1. 196. Dva klipa 1 i 2 nalaze se na poluzi 3.

Za slucaj a

P=(Fd-Fm)p - (T1_ I + T 2_ 1+ T1_IIl+ 1'z_1Il+{/1I+qlv) kp

gde je: FI i FIll -

T1-1,

T1_I1I -

korisna povrSina klipa odgovarajucih komora (povrsina klipa umanjena za povrsinu preseka poiuge).
gubici na trenje u zaptivkama klipa

T 2_1, T 2_ 1II i poluge u odgovarajucim komorama.

gIl, glv -

~\

1~

Za slucaj );b

P=(Fn+Flv) p -- (Tl_U+ TI_1V+ T2_IV+q! +qm) kp

gde je: FIx, Fry -

Ii

T1_11, 1'1_11' -

TZ-IV -

qI i qm -

Sl. 196 -

Cilindar sa dva Idipa

sile povratnih opruga u odgovarajuCim komorama.

korisna povr~ina Idipa odgovarajucih komOIa (povrsina klipa umanjena za povdinu prcseka poiuge).
gubici na [renje u zaptlvkama klipa u odgovarajucim
komorama.
gubici na [renje u zaptivkama poiuge U odgovara)utim komorama
sile povratmh opruga

odgovarajuCim komorama.

Proracun klipnog uredaja sa dva spojena ldipa

dvostranog dejstva.
- SHa koju razvija uredaj na poluzi kada se radna komora
nalazi na strani poluge:

P=(Fl+Fm)p - (1'1_1+ 1'2_1+ Tl_w+ T 2._IIl) kp

gde je: 1'1_1 i T 1 _ IIl

T 2-1 i T2'_rrr -

gubici na trenjc u zaptivkama kiipa

juCim komorama.

odgovara-

gubici na trenje u zaptivkama poluge u odgovarajuCim komorama.

Za slucaj kada se radne Immore nalaze na strani suprot-

Sl. 197 - KUpni pneumatski ureaaj jednostranog dejstva sa 2 klipa

kada se radna komora nalazi: a - sa strane poluge; b - na strani
suprotnoj ad po~uge

no} ad klipa.

144

10 Konstrukcija alata

P=(Fu+F1v)p - (T1-n+ T 2_ 11 + T 1_ 1V) kp

145

Proracun klipnog uredaja sa dva klipa

jednostranog dejstva 51. 198
Proracun sila na svakoj poluzi racuna se po izlozenim obrascima.

Primeri primene pneumatsltih uredaja u konstrukciji alata

Kako je vee naglaseno pneumatslti se uredaji mogu ukomponovati u alat na vise nacina. J edan od tih naCina prikazan je na
sl. 201, gde je cilindar ugraden neposredno u telo 1 alata. Konstrukcija je veoma kompaktna. Lokacija i skidanje radnog predmeta 2 je olaksano primenom sape 3 koja se moze obrnuti za odreden ugao, zahvaljujuci zlebu.

/
S1. 198 - KUpni ureaaJi sa dva spojena klipa .dvostranog dejstva
sa radnom komorom' a - sa strane poluge Idtpa; b - sa strane
suprotno od poluge k!ipa

.,,--,

SL 201

iz magistro-

Le
.b)

0)

SL 202

Bolje resenje ugradnje cilindra u telo alata predstavljeno je

na s1. 202 gde je upresovana posebna caura 3 koja sluzi kao cilindarska kosuljica. Resenje je pogodno usled toga sto postoji mogutnost zamene iste prilikom reparature alata a pored toga izbegava se skart pri obradi novih tela alata koji nastaje usled pojave
mogueih gres&ka na odlivku.

SL 199 - Klipni ureaaji sa dva kripa jednostranog dejstva sa

komorama: a - sa obe strane; b - sa jedne strane

Proracun klipnog uredaja sa dva klipa

dvostranog dejstva s1. 199
Proracun sila ovakvog uredaja vrsi se ,Po obrascima izvedenim za uredaje sa klipovima dvostranog de]stva.

Sl. 203 -

iz mOSl!::
strale
Uotmosferu
0)

b)

SL 200 - KHpni uredaji go dva kUpa dvostranog dejstva sa polugama kl.ipa: a - suprotno postavljenirn; b - postavtjenim
sa jedne strane

146

Alat za gI.odanje' krajeva vratila

Univerzalni alat za glodanje krajeva kratkih cilitidricnih vratUa i osovina prikazan je na 51. 203. Glodanje Se vrsi sa ceunim
glodalom. Radni se predmet 3 postavlja izmedu bocnih oslonaca
7 i 10 l1a oslomi plocu 8 i steze sapom 9. Stezanje se ostvaruje
posredstvom ciUndra i poluge 1 sa klinom na kraju. Pri promeni
precnika radnih predmeta, pokretni oslonac 7 se regulise, a pri
izmeni duzina pomera se oslonac 4 po dvema vodicama 6 i steze
zavrtnjem 5.
147

Primena standardnih pneumatiC-nih eilindara pricvrScenih na

alat prikazana je na s1. 204. Alat je n8menjen za podrezivanje krajeva cilindricnih osovina, koje imaju stupnjevito obradene spoljne
precnike.

Alat za glodanje prikazan na s1. 207 sluzi za _stezanje dva

l;:ucista pomocu produzen ih poluga klipova. Cilindri su pric-vrsceni
za liveno postolje. Istovremeno .s0 stezu i otpustaju dva radna
pre-dmeta.

~~"I
,

SL 204 -

ALat za gLodanje

81. 20'1 -

Na s1. 205 dat je prikaz ugradnje pneumatskog cilindr'a. Posle

postavljanJa radnog pre-dme-ta 2, pomncu pneumatskog eilindra pome-ra se sapa 1 u desno, ostvaru.iu(~i stezanj(-'- radnag pre-dme-ta.
Jednovreme-na pneumatski cilindar, pre-ko sistema poluga, obreeoslonae 3 do dadira sa zavrtn,iem 4. Posle zavrSene abrade vazduh
se pusta u drugu komuru cilindra 5 a oslonae 3 se udaljuje i omogucava lako skidanje radnog predrneta.

Nekoliko prjrnera primene staei01l3rnih cilindara u sV(Jjstvu

uredaja za stez3nje, po siste:nl1 agregatiranja, prikazano je na
s1. 208.

0.)

b.1
SL 205 8tezanje pomoc'U
pokrctnih oslonaca

SL 206 -

A~at

c.}

c1.)

za busenje

Poluge klipa mogu se koristiti i direktno za stezanje radnog

predmeta 1. Alat na s1. 206 sluzi za busenje otvora upravnih na
osu radnog predmeta. Stezanje se vrsi preko okretne sape 2, obrtne
ako zavrtnja 3. Cilindar 4 je pricvrscen na telo alata po venell, a
caura 5 sImi za ee-ntriranje radnog predmeta.
148

Alat za uloclanjc

SL 208 -

Primeri agregutinmjn pnemnatskih ciIindara

149

Primer primene pneumatskih cilindara u svo,;stvu posebnog

agrega ta prikazan j e na s1. 209.

Agregat je razraden za precnike D = 150 i D = 200 mm.

Prema TGL nonnarna razradeni su agregatirni uredaji za brzo
stezanje radnih predmeta na busilicama, glodalicama, i specijalnim
masinama. Uredaj na s1. 210, jednostranog dejstva, moze stezati u
horizontalnom i vertikalnom pravcu. AIm se steze vise komada
treba predvideti razvod pomocu jednog razvodnog ventila.
Prikazani agregatirani uredaj oznacava se sa precnicima klipa i
to: 25, 40, 63, 80, 100 i 125 mm. SHe stezanja se mogu izracunati
prema vee navedenirn 'obrascima:
Pneumatski uredaj za stezanje marke ADAST - CSSR namenjen je za mehanizaciju stezanja radnih predmeta na alatnim
masinama. Sila stezanja moze se regulisati pomocu razvodnog ventila.

SL 209 ~ Agregati pneutnais1cih cilinda-ra

:I
I

'

II

c
Sl. 2.11 -

Pnennwtski ureaaji za stezanje

Konstrukcija dva uredaja sa pneumatskim dejstvom prikazana je

na 51. 212.

"P
PU'

PU 2

PU'

PU'

SL 210 -

150

Primer primene agregatnog uredaja (TGL 12720)

sr.

212 -

.-., .'"p",
n

,~~

'"

".,

H~

pri SIlp/cm 2
IftQ.:<

!!':>

"""'. In

--

1570

Razvod pod pritis1com dva pneumatska uredaja

151

Na s1. 212 prikazan je regulator pritiska 8 i rucni ventil za vazduh 7.

U CSSR-u primenjuju se uredaji na s1. 211 i sl. 212, pri pritisku vazduha ad 5 kp/cm2 , za sledece sile stezanja:
PU1 PU2 -

390 kp
640 kp

PU3 PU4 -

Konstrukcija pneumatske komore

SEI

dijafragmom je prosiija

ad konstrukcije pneumatskih cilindara i znatno je jeftinija. Zahtevi za kvalitetom i tacnoscu abrade povrslne nisu izuzetno visoki

izuzev poluge, Mehanizam dijafragme je osetljiv a izdrZava ne

manje ad 500 hiljada radnih ciklusa.

1080 kp
1670 kp itd.

U grupu univerzalnih agregatnih uredaja sa klipom spada i

uredaj za stezanje po normama TGL 12721, namenjen za brzo stezanje pri busenju, glodanju, rendisanju i drugim operacijama masinske abrade.
Primer primene avakvih uredaja prikazan je na s1. 213 gde
se vrsi glodanje kuciSta. Za stezanje se koriste cetiri uredaja pricvrscena direktno na sto masine. Rukovanje se ostvaruje preko
jednog centralnog razvodnog ventila, da bi se u.stedelo Vl'eme stezanja.

Sl. 214 - Dijagram zavisnos6

sHc stezanja. od veHc-tne hoda
potuge p1'i priti;;ku vazd'uha
od 4 at.

Sl. 215 -- Skica za prol'acun

elel1wnata ]J1Leumatslce
/eomore

Proracun pneumatsldh kmnora

SUa na poluzi zavisi, pri nepromenjenom precnllm dijafragme,
C'd odnosa DI/D. Sa povecDn,iem odnosa DliD sila raste ali se umanjuje velicma hoda. IVIonuno naglasiti da opadanje sHe nije srazmerno hoau, Iz dijagrama proizilazi da nije moguce koristlti ceo
radni hod.

Sl. 213 -

Primer prirnene agregatiranih urcdaja sa klipom

1.3 Pneumats7ce komol'c sa di.1afTagmorn

Hod poluge pneumatske komore zavisi ad precnika debljine i

materija~~ od..koje je izradena dijafragma. Na s1. 214 tiat je dijagram kO)l prlkazuJe promenu sile na poluzi u zavisnosti ad hoda
poluge.
Podaei su dati za precnike komora 1-230 mm, 2-200 mm i
3-175 mm.
"'<'
Dijagram je konstruisan po eksperimentalnim podacima dobi-
jenim ~l jednom ad instituta SSSR. lz dijagrama se vidi do je sila
promenljiva. U krajnjoj tacki hoda, sila stezanja je ravna null.
Obicno se koristi 3/4 od moguceg hoda. U oVom se intervala sila
menja u granicama 15 -;- 20{)/o.
152

Sl. 216 -

Standanlna talijirasta
dijafragnw

Sf. 217

PLjosnate 1wmore sa
dijafragmorn

Praldicno je utvrdeno da je najpogodniji odnos Dl/D = 0,7. 1:

ovom slucaju duzina hoda poluge iznosi:
_ Za tanjiraste dijafragme (0,25 - O,35)D, u .iednu stranu
od polaznog polozaja. (Hod unazad kocl ovoga bpa dijairagme ne
postoji).
153

Na s1. 216 data je tanjirastu dijairagma ad cetiri sloja debljine

1,8-2 mm, sa dYe strane pokrivene gumom otpornom na ulja.
Ukupna debljina membrane je 6 do 7 mm.
Matelijal za dijafragmu treba do. imo. tvrdocu po SCHORE-u
50 -;- 60 jedinica.
Visina dijafragme je h = 30 -;- 34 mm. Pri hodu ravnom priblizno
visini hI ne postoji veci otpor kretanju, sto se smatra znatnim
preimucstvom. Kaka je debljina 6-7 mm od uticaja na elasticna
svojstva, prepol'uc1jivo je smanjiti precnik dislm i uzeti ga ne vecim od 0,66 ad precnika Ilnutrasnje komore. Medutim, ukolilw je
precnik diska veci, dobija se veca sila na poluzi. Podaci f( tanjirastim dijsfr8gmama dati su u sledecoj tabeli.

gde je: dl -

-precnik poluge u em.

Odrediti velicinu sile na poluzi u rna kojem polozaju poluge

moguce je jediuo ako postoji dljagram zavisnosti sile od hoda poluge za svaki precnik i matelijal dijafragme. U tablici 22 su navedeni podaci 0 debljini dijafragme velicine K i zazoru Z. (S1. 215)
u zavisnosti od precnika D. Radijusi Tl i r2 biraju se u zavisnosti
od debljine dijafragme: T1 = t i r2 = 2 t. Radi smanjenja habanja
dijafragme svi radijusi na s1. 215 su fino (glatko) obradeni. Spoljni
precnik Dz = D + 2K a spoljni precnik polufabrikata dijafragme
DlI> D2.
Velicme h1 i h2 biraju se taka da hI mora biti vece pri podizanju dijafragme usled sabijenog vazduha, a dubina h3 u telu mora
biti ravna po]ovini hoda.

Tabela 21
Osnovnc dirnenzi-je tan-ji-raste dijajragme

Tabela 22
Osnovni parametri dijafragme

Dimenzija dijafragme

D,

174
198
228

130
148
]78

I
,
,

I
,

D,

D,

,,

154 !
178
I
204

60
70
85

aO

30
22,5
20

I,

broj
otvora

,
,

diD u <j-;)

12
16

Dopunski parametri

]8

60
58
66

I
I
I

,
i
I

t-

D
u

88
103
118

Za pljosnate dijafragme duzina hoda poluge uzima se (0,180,22) D; od toga (0,12-0,15) D nazad od poloznog polozaja i (0,060,07) D napred - za stezanje. Najpogodniji polozaj, pri primeni
pljosnatih dijafragmi, je onaj koji omogucava stezanje - u pocetku hoda i povratak steznih elemenclta i uredaja u polazni polozaj - pri hodu nazad. Sila na poluzi pri gore izlozenim uslovima
iznosi:
- Za tipove jednostranog dejstva,
P

gde je: q -

= [0,2(D + D,)' , P-q]

ltp

oipor povratne opruge u kg

- Za uredaje dvostranog dejstva sa pljosnatim dijafragmarna pri odredivanju sile na poluzi neophodno je uzeti u obzir dupunske gubitke na deformaciju druge dijafragme i trenje u zaptivkama poluge, koje po opitima iznosi negde 20-30%
Velicina korisne sile na poluzi pneumatske komore sa dijafragmom dvostranog dejstva, kada sabijen vazduh ulazi u dec komore sa 5uprotne- strane od poluge iznasi:
p

0,16(D

+ D,)'p

30-50
50-80
80-120

2
2
3

I z I

6
8
10

6,5
6,5
10

120-160
160-200
200-250
250-300

I
1

I
I
I

3
4
5
6

K
12
14
16
18

2
10

13
17
20

U koliko je zazor izmedu oslone ploce (nosaca poluge za prenos sile) i zida komore manji, sila na poluzi uredaja je veca. Medutim, debljina dijafragme armirane platnom nema dovoljne elasticnosti radi cega se ne maze skracivati zazor. Radi ovoga se pajavljuje teznja da dijafragma ne bude deblja od 1-3 mm.
Telo kuciSta i poklopac su odlivci od sivog livenog gvozda ili
se presuju od cElika sa malim procentom ugljenika. Unutrasnje
zidove posle obrade treba lakirati. Posle sklapanja komoru treba
ispitati na cvrstocu i nepropustljivost pri pritisku vazduha od
7-9 at.
1.4 Pneurnatski uredaji sa cevast07n dijafragmom

Kod ovih uredaja cev od gume sluzi za stezanje radnih predmeta. Na s1. 218 dat je alat za stezanje sa cevastom dijafragmom.
Krajevi cevi 1 zatvoreni su cepovirna. U jedan od cepova postav-

ltp

Za slucaj k8da sabijen vazduh u]azi. u dec komore sa strane

poluge, korisna dla na poluzi uredaja je:
P = 0,14 [(D

154

D,)' -

dt']p u ltp

Sl. 218 -

Stezanje pomocu cevi ad gume

155

Ijen je prikljucak za sabijeni,vazduh. Pod dejstvom vazduha pomera se Idip 3 stcZuei radni predmet. Pri ispustanju vazduha klip
;) se vraea u polc.:.zni polozaj.

Sl. 219 -- Alat za stezo,nje pornoeu

ceva.~te

Univerzalni agregatirani pneumatski uredaj sa dijafragmom sa

jednom polugom dat je na 51. 223. Na prikazanoj slid sila na poluzi je 2000 kg u radni hod 15 mm. pri pritisku sabijenog vazduha
od 4 at.

dijajragTIw u radu

Cevasia dijafragma 2 na sl. 218 postavljena je u specijalan

zljeb tela 1 i zatvorena cepom 6. Na dijafragmu su postavljeni
klipovi 3 sa oslonom povrsinom u obhku pravougaonika. Klipovi se
krecu kroz otvore 5. Pri ulasku sabijenog vazduha u komoru, sabijaju se opruge i pomeraju klipove nn rastojanje L. Pri otpustanju, klipovi se pod dejstvom opruga vracaju u polazni polozaj.
Usled pogorsanih uslova rada klipa 7 osnovica im se gradi nesto
sira.
Kako je vee naglaseno pneumatske komore sa dijafragmom
mogu biU ugradene u alat, pricvrscene uz telo alata zavrtnjimn i
kaa posebni agregati pridodatl alatima za stezanje. Na s1. 220 prikazana je ugradc-na a na 51. 221 agregatirana pneumatslm komorD..
Ureaaji ugradeni ili pricvrsceni u alatu veom.a se mnogo primenjuju, ekonomski opravddDo, pri. konstrukciji univerzalnih i grupnih alata u serijskoj proizvodnji. Kako se specijnlni alah prime-

SL 220

U graaena pneurnatska kamora

SL 221 Agregc"tirana pneumatska, k01rLora

njuju i u serijskoj proizvodnji, isti se Sreell u kombinaci iama sa

agregatiranim uredajima. Jedan pneumatski komorni uredaj, pricvrscen na stolu masine, maze sluziti nekoliko specijalnih alata.
Primer primene pneumatske komore sa dijafragmom dat je na
sl. 222.
156

SL 222 -

Primena pneumatske Iwmore tt k07noinaciji

sa specijalnim alatimd

Sl. 223 -

Agrega'tirana r.meumatska komora sa jednom polugom

157

1.5 PneumatsJd stolovi

Primer prjmene pneumatskog stoIa prikazan je na s1. 225.

. Pne~matski stolav!. nasH su siro~n: primenu u konstrukciji

al~ta. Sluz~ dEl se na nJlh postave alatI sto nije slucaj pri primeni
ul11verzall12h agregatiranih pneumatskih cilindara i komorama sa

,J( /

/'

-'", II

SL 225 +--

"1--

Alati montimni no pncumatski stD

1z slike se vidi da je moguee citav niz alata smcstiti na sto bila

da se radni predrneti pricvIseuju pomoeu sape ili pak pomoeu
specijalnih drzaca,

-,ill
\

1.6 Sema pneumatske instnlacije za stacionarne stezne alate

/
Stika 224 -

Pneumatski sto sa dijaf'togmom

:iij<;lfragmom koji se post3vljaju na sto alatne masine. Ovi su sto-

1,OVl :v:~om~. pogO~~i zc1 konstrukciju alata za grupnu obradu 0 cemu

ce blh reCI kaSDl.le.

158

Seme instalacije mogu biU veoma razliCite. Za alate za glodanje, busenje, i druge alate sa jednim cilindrom (iIi komorom sa
dijafragmom) eesto se primenjuju proste seme koje osim cilindra
imaju samo rueni komandni ventil i cevnLl instalaciju.
Rueni komandni ventll se postavlja na sto -masine ili- alata,
na mestu koje je pristupacno radniku, Radi poveeanja veka trajanja izmedu slavine za vazduh i rucnog komandnog ventila montiraju se dva uredaja i to jedan za odvajanje vode od vazduha a
drugi za obavijanje funkcije podmazivanja.
U uredajima za povecanje sile stezanja pomoeu ldina neophodno je da sila Q na poluzi, pri praznom hodu, (vraeanje Idina)
bude ravna ili nesto malo vee a nego pri radnom hodu. U ovom
slucaju se primenjuje sema prikazana na 51. 226 sa regulatorom
pritiska.
Vazduh posle ventila 1 proiazi kroz uredaj za odvajanje vade
2, zauljivanje 3 u specijalni rucni komandni ventil 4 sa dva ulazna

159

gde je: V _ zapremina sabi,ienog vazduha koji prolazi kroz instalaci,iu u m 3 isel'::.
.
v _ brzina strujanja vazduha koja se UZIma 1{(0~ g~~v)
nih vodova u okvirima 1O:-}5. mlseI,::, a za. 0_ vo :
pOn1ocne vodove do potrosacluh mesta 20-:-2b mJs.~l:...
b"
d ha koji prolazi kroz mstalaCl]U,
za~lretmin~ 'msaa IJseenod~ v]. :zJ' ~dnaka 'kolicini ~ vazduhC1 potrebnoj
vrelua a a u UZ1
c ,
alat.

otvora. Kroz levi otvor u1a7i vazduh iz mreze sa pritiskom p

kp/cm2 a kroz dE'.sni preko regu1atora pritiska 5, sa smanjenim
pritiskom Pl kplcrn2. Na ovaj se nacin putem rucnih kornandnih
ventila lako regulise Q prazno ~ Q radno. Instalacija sa regulatorom brzlne data je na 51. 227.

za

1
.1

gde je:
~,

sr.

_= Is,3,'e(dPnJ+a 1) zVapsRr~i~~l komore cilindra

Vazduh preko ventila 1, odvajaca vode 2, regulatora priti5ka

3 sa manametrom 4 i rucnim komandnim ventilorn 5, kroz regulator sa obrtnim ventilam ide u radnu kornoru cHindra. Prolaskom
kroz regulator 6 omoguceno je podesavanie brzine radnog hoda.

gde je: D _ precnik cHindra u m

S - hod klipa u m.
Za pneumatske Immore sa dijafragmom. S1. 217.

Pri praznom hodu vazduh izlazi kroz ventil 6 u atmosferu.

Na 51. 228a prikazana je serna pneumatske instalacije prl
primeni vise uredaja za stezanje kaje treba jednovremeno sve
ukljuciti. Ovde je potrebno da duzina cevnog hoda ad mesta dovoda i uvoda sabijenog vazduha do cilindra bude po rnogucstvu
jednalw. Radi razlike u duiini cevne insta1acije moze doti do zakasn.ienja u stezanju eirne se poa.)
b.}
,
mera radni predmet iz prvobit'
/
nog polozaja odredenog pri nje7-- - - ,
govorn baziranju.
Na sl. 228b primenjena je
serna koja se cesto sl'ece u praksi kada je jedan cilindar narneujen za prethodno, a drugi za zavrsno stezanje radnih pre-dmeta
81.. 228 - Sema za ukljucenje
ua oslone elemente.
jednovremeno (a) i po redu (b)
Proracun unutrasnjeg precdVa ciilndra
nilea cevi vazdusne instalacije
mora se izvrsiti da ne bi 0.0810 do
< pada pritiska sabijenog vazduha
a samim tim i sporednog reagovanju alata. Precnik cevi se odreduje po obrascu.

V = ;; (D2

V! ~,~T:V

160

instala~~je

+ DD1 + Dl2.). S

111

gde je: D - preenik radnog dela dijagrama urn

Dl _ precnih:. oslonog diska u m
S - hod poluge u m.

,
12
"
Gfb2
~

d=2'"

I,:

uzeta iza uredaja za l'aspodelu, napunJen a sabI]e

, nim vazduhom pri svakom hodu, u jednu stranu.
- broj pneumatsldh alata
t
casu
_ sTednji broj hodova alata u ~ed~u s 1'anu po
_ manometarski pritisak u kg/cm-.

Koeficijent 1,3 obuhvata gubitke sabijenog vazduha u cevima i uredajima.

Za pneumatske cilindre zapremine
j1' D2
3
Vdl = -4-' S m

St. 227 - Sema pneumatske

instalacije sa regulatoTom
brzine

226 - Serna pneumatslce

instalacije sa regulatorom pri~
tiska

Vol
VSR

1.7 Hidraulicn'i. uredaj za stacionarne stezne alate.

Polazeci od cinjenice da vecina preduzeca iI?~ ko:mpresorsku

.
h .
.' . automatizaciju tehnoloslnh SIstema konstamcu, za me amzac~Ju 1
t ke uredaje radi njihove jedstruktori opreme konste prenurna s
nostavnosti i niske cene.
..'
d h
Posto pneumatski uredaji rade sa niskim &nh~cll1?~ ~:z d~S~~
0
pri zahtevima za veclm silama stezanja potre !I . ~e leI
velikim precnicima ciIindara (200, 250, 300 mm 1 VIse).
<>'
Hidraulicni uredaji razvija,iu pritis~k do 100 kP/~~~ _1 vise
pokazujuci niz preimucstava u poredenJu sa pneuma s ...1lIJ. uredajima:
gaba_ precnici cHin d ara Sll znatn o manJ'i pa Sli manje
ritne dimenzije a1ata,
.
. ..
_ posto su pritisci rel.ativ:no visoki. m]e potrebno primenjivati mehanizme za povecanJe sile stezan]8,

\
i

11 Konstrukci.ia alata

161

- radni fluid je ulje tako da nije potrebno nikakvo dopunsko podmazivanje. U ovom slucaju vek je alata znatno duzi posto
je habanje svedeno na minimum,
- za normalno odvijanje posla nije potrebna instalacija za
vazduh u radionicama,
- hidraulicni alati nasuprot pneumatskim rade skora besumno.
Hidraulicni se sistem sastoji iz tri osnovna dela:
- pumpa sa elektromotororn,
- uredaji za raspodelu teenosti i regulaciju brzine protoka
tecnosti,
- cilindar koji transformiSe energiju pritiska protok(a tecnosti u mehanicku energiju.
Na s1. 229 data je .serna hidraulicnog sistema koji ima tri
osnovna del a, gore navedena. Tecnost iz rezervoara 1 potiskuje se
pumpom 2, kroz uredaj za raspodelu 5 u komore cilindra 6 potiskujuci na taj naNn klip 7. Na s1. 229 tecnost ulazi sa leve strane
klipa a istiee preko uredaja za raspodelu u rezervoar.

cilindri

(SI. 231).

dvostranog

dejstva

koji rade

na

obe strane

Obieno se uredaji sa hidraulikom primenjuju za stezanje

krupnih radnih predrneta u nekoliko tacaka ili nekoliko radnih
predrnetR~ u alatu za stezanje veceg broja komada. U zavisnosti
od broja steznih rnesta odreduje se i broj radnih cilindara koji
deluju jednovremeno.

SL 231 -

Cilindri dvostrukog
dejstva

SL 232 - Princip rada pneumatsko-hidranlicnog uredaja

II

~B

7
6

5
3

2
SL 229 -

0)

----

*Jl
. 0

.;

~I

-~'O~"F~
ti r

C)

D12

r.

Ph =-4-=P"-4Iz j -dnaCine nalazimo:

Ph=Pv ' ( D )'

Sl. 230 - Cilindri

jednostrukog dejstva

Ako je ventil za raspodelu u polozaju 1, klip se kreee na suprotnu stranu. Sigurnosni venti! 3 obezbeduje sistem od preopterecenja. Za zaustavljanje klipa 7 u rna kojem polozaju sluzi regulator 4.
Na prikazanolTl IJolozaju regulatora 4 teenost ide u hidrauileni sistem. lVIectutim posle obrtanja regulatora za 900 (polozaj II _
u pravcu kazaljke na satu) teenost odlazi u rezervoar. Prema konstrukciji hidraulienih radnih cilindara razlikujemo uglavnom:
- cilindre jednostranog dejstva koji rade sarno na jednu
stranu (SI. 230),
162

d 2 r.

I;

Scma hidraulicnog
uredaja

Prerna izvoru energije koja obezbeduje pritisak tacnosti, hidraulieni uredaji se dele na pneumohidraulicne, mehaniekohidraulicne i hidraulicne. U pneumohidraulicnim uredajima izvor
energije je sabijeni vazduh dok je kod mehanickohidraulicnih uredaja izvor energije je ruka radnika. Hidrati.licni uredaji imaju ili
pojedinacnu ill grupnu pumpu a kod alatnih masina s~ hid~,:uli
korn izvor energije se obezbeduje pomocu sopstvenog hldrauhcnog
sistema masine. Na s1. 232 prikazana je serna rada pneumatsko-hidraulienog uredaja.
Klip 1 pneumatskog uredaja jednostranog dejstva povezan je
sa klipom 2 hidrauIicnog cilindra. Pod dejstvom sabijenog vazduha
sistem se mora nalaziti u ravnoteznom polozaju, odakle dobijamo:

gde je: Ph - pritisak teenosti u kp/cm2

P v - pritisak vazduha u kp/cml!
Iz jednacine se vidi da se pritisak u hidrosistemu povecava srazmerno kvadratu odnosa precnika. Taka na primer pri:

Ph~4(2~r ~

100 kp/cm

Iz ovoga se vidi da se pritisak poveeava za 25 puta. Sila Q na poluzi hidrocilindra iznosi:

Q

11'

= Ph D24 r.1) = P v (~1

r.

D24 r. Yj

163

r.: Dl

Tecnost potisldvana polugom 1 prenosi pritisak na klipove 2

koji stezu radni predmet.
Prema TGL-30-12717 normama prikazan je uredaj za stezanje na s1. 234. Osnovne mere date su u tabeli ispod sUke.

Ako se Ql = -4-' P v zameni, dobijamo

gde je: Q -

sUa na poluzi radnog cilindra

sila u pneumatskom eilindru
Koeficijent iskoriscenja kreee u granieama 1];
Pri D==8 em i d==4 em
Ql -

Ql

(48)"., = 4 Ql

'tJ

==

0,8 + 0,9.

tj. povecava se sila za 4 putci..

1z jednacina ravnoteze zapremina oba upotrebljena medijuma, veza

izmedu kl(pa 2 i 3 daje:
2
L"d ="D2.

~ I( ~

.
I'l~NA
r--ii[GUlISAWA

gde je: L -

hod pneumatskog eilindra

1 - hod poluge radnog eilindra
uzimajuci u obzir vrednosti 11 = 0,95 dobijamo:
L

Ako se radi

~ I (~r

:0 ~

1,05 I

SL 234 - Univerzalna hidropneu'matska jedinica

(-~r

Tabela 23

grupi radnih eilindara, hod L se odreduje po obrascu:

L

~I I

;1.~

~ 1,05 I ( ~r ~

gde je: n - broj radnih eilindara

Zapremina vazduha koja se utrosi za jedan ciklus stezanja
dobija se po obraseu

v -_- 4D12- L
it"

em

I'

ZI

233 -

I! b,

I'
I
I, li2 . lui
I

75
105

I
I

i
Ii

III

i i ! I
11'1. i 11 I [2 i h

;;

til

or;

Ii:;

.1

.:!,

.~ ~

Sila ~nezanja pri

l1omi.llal-

nom pritisi';.u od
63 kp/cm

-'----"-"----'~

18 42 126.. 141 24 108 20 23 90.. 105

25 57 143 .. 163 24 148 25 25 100.120

1000 kp
2500 kp

Ureda;j je veoma pogodan za stezanje gae nema aovoljno

prostora i maze se ugraditi na standardne ploce ill na sta masine. Radni pritisak vazduha iznosi 4 at i moze- se po potrehi podesavati pomocu redukcionog ventila.
Sa prikazanim uredajem na s1. 235 maze se postiei pritisak
od oko 100 lcp/em:!. Stezanje i atpustaje radnog komada vr.si se
preko noznog komandnog venUla.
Na 81. 236 prikazan je alat za stezanje pomocu jednog cilindra u dva pravea.
Radni ciJindal' pokreee dvostrani ekscentar koji sa jedne
strane podue sapu a sa druge pokrece dva klipa U obllku Idina.
Sa otpustanjem radnog predme-ta rueiea 1 automatski povIaei

A-A

sr.

b,

40 40 95 11
63 50 130 13,5

Na s1. 233 prikazan je pneumatski uredaj koji sluZi za stezanje i funkcionise na r'clnije opisanom principu.
3

I
I

Stezanje pomocu vneumatsko-hidraulicnog uredaja

sapu 2.

164

165

...
I

GLAVA III

OP5TA PITANJA KONSTRUISAN,TA STEZNIH ALATA

~===BUettr---

VEt{i)L 2/:. REDUY,CU 1J PRIT!S'

NO~Nl KOMANDNf VENTIL

i
SL 235 -

VAZD1JH 1Z MREZE

SA i.,

at.

Primena stc2nih pneumohidrauHcnih .1edint.ca za stezQ,nje

pri glodanju

1. Klasifikacija
Alati za mehanicku obradu mogu 5e podeliti na Vlse nacma.
Opsta priznata klasifikacija, u danasnje vrerne, takoreci i ne postoji. Prema tehnoloskoj nameni alati se dele po tipovima alatnih
masina na strugarske, za busenje, glodanje, provlacenje itd.
Po stepenu mehanizacije i automatizacije alati se dele na
ruene, mehanizovane poluautomatske i autornatske.
Prema stepenu specijalizacije:
- specijalni alati koji su namenjeni za izvodenje jedne operacije pri obradi jednog ili vise radnih predmeta. Ove alate obicno
projektuju i izraduju fabrike u svojim alatnicama.
- alati za grupnu obradu koji se koriste za obradu grupe
radnih predmeta razlicitih oblika i dimenz'lja ali bliskih po konstruktivno-tehnoloskim karakteristikama. Ovi alati zahtevaju regulisanie za svaki srodni deo. U ave alate spadaju: stezne glave sa
promenljivim celjustima, masinski stezaei sa promenljivim elementima za stezanje radnog predmeta, obrtni stolDVi, alati za busenje
po JUS-u, itd. Naknadno regulisanje se ostvaruje putem zamene
elemenata za lokaciju i stezanje radnih predmeta, regulacijom
njihovih polozaja. Ovi se alati obicno usvajaju kao fabricki
standard.
- Univerzalni alati koji 5e koriste za obradu veceg broja razliCitih radnih predmeta. Dni ne zahtevaju naknadno podesavanje
(strugarske univerzalne stezne glave, masinske stege, podeone
glave itd.).
Po metodu pripajanja odnosno sastavl,ianja alata mogu biti
agregatirani i neagregatirani.
Agregatirani alati sastavljaju se iz pojedinih delova, podsklopova i sklopova. Oni se standardizuju i imaju univerzalni karakter, t8ko da se mogu upotrebljavati u raznim kombinacijama
alata. Sklopovi su obieno pneumatski iIi hidraulicn}" zatim pneumatske komare sa dijafragmom, uredaji za regulacjfu i slieno.

U ovu grupu spadaju: monlazno-demontazni alati (MDA) spe-

SL 236 - Stezanje pomocu

hidrauli-cnog cilindra
166

cijalni montazno-demontazni alati (SMDA), univerzalni montazni

alati UMA i grupni montazno demontazni alat (TUMA).
-Neagregatirani alati se ne sastavljaju prerna zahtevima proizvodnje. Pod ovim nazivom se podrazurnevaju pribori i uredaji koji
167

se ne rasklapaju posle skidanja radnog predmeta sa proizvodnog

programa, da bi se ukomponovali u drugi alat, izuzev malog broja
standardnih del ova,
.
U Sovjetskoj strucnoj literaturi najcesce se moze naei sledeca klasifikacija alata, koja se usvaja u ovoj knjizi kao orijenta-

ciona podela.
Alati za mehanicku obradu

--cc:--:-'-- . - -

Unificirani
(specijalizirani)
"----'--

Specijalni

,_1-

"

,."
"

i~
.0
o

"

~
,! a.>u ...1=1
,

Q,'N

t/}

11

.-c 0

..:::\tJ

~~

,--

Sa glediSta specijalizacije svi alan 5e mogu podeliti na tri

grupe:
- prva gl'upa obuhvata alate cija se konstrukcija sastoji od
preteino (oko 90%) originalnih delova, podsklopova i sklopova.
Ovi se alati nazivaju ireverzibilni. U DVU grupu spadaju specijalni
alati (SA) i univerzalni alati (UA),
- druga grupa obuhvata alate eija se konstrukcija sastoji iz
odredenog udela standardnih delova (oko 25-30tl/o), Ovi se alati
nazivaju deHmicno ireverzibilni. Ovde spadaju montaznodemontazni alati (MDA) i (SMDA), alati za grupnu obradu (AGO). univerzalni alati (UA) i grupni univerzalni montazni alati (GUA),
- treea grupa saCinjava alate cija je konstrukcija sastavIjena od 100% standardizovanih delova. Kao primer mogu se uzeti
univerzalno montazni alati (UMA) , Ova se alati nazivaju reverzi-

bilnim.

2.0 Izbor alata u zavisnosti od v1'ste proizvodnje

Izbor vrste alata je usko povezan sa vrstom proizvodnje,

(pojedinacna serijska, Vi50ko serijska i s1.).
168

Prema zahtevima i uslovima proizvadnje odreduje se stepen

specijalizacije, niva mehanizacije i autamatizacije i osta11 parametri potrebni za pravilan izbor koncepcije alata.
Specijalni se alati primenjuju u serijskoj i velikoserijskoj
proizvodnji. Oni 5e obieno kombinuju sa pneumatikom i hidraulikom. Pored osnovnih zahteva taenosti, krutosti i kompaktnosti od
njih se zahteva da se maksimalno mehanizuju i automatizuju, da
budu sto produktivniji i da olaksavaju rad radnika. Ovi se alati
konstruisu taka da obraduju vise radnih predmeta odjednom, postavljaju se na obrtne stalove, a po mogucstvu i automatizuju.
Ovde spadaju i viSevretene glave, stolovi za neprekidnu obradu,
agregatne glave itd,
Za velikoserijsku proizvodnju pogodni su pored specijalnih i
montazno-demontazni alati, (MDA i SMDA). Ovaj se sistem primenjuje uglavnom za operacije glodanja i busenja.
U serijskoj proizvodnji primenjuju se relativno pro5tiji alati
namenjeni uglavnom za postizanje trazene tacnostl. Alati treba
da budu mehanizirani pneumatikom i hidraulikom, a u nizu slucajeva da budu i poluauLomatizovani. Za ove se svrhe sa uspehom
primenjuju i alati za grupnu obradu (AGO) .
U uslovlma maloserijske i opitne proizvodnje primenjuju se
univerzalni alati (UA), a takode i univerzalnomontazni alati, (UMA).
Dalja teznja za skracenjem vremena potrebnog za montazu alata
UMA realizovala se u ostvarenju novog sistema grupnih univerzalnih montaznih alata (GUNIA) koji 5e mogu sa uspehom prlmcnjivaU u uslovima maloserijske i srednje serijske proizvodn,ie .
Ovde Sli date osnovne smernlce za iz'oo1' sistema alata pri odgovarajucem nivou pl'oizvodnjc, Kako 5e u jednom preduzecu srecu
razne proizvodnje pocevsi od maloserijske do vellkoserijske, potrebno je 11a bazi detaljne tehnicko-ekonomske anallze utvrditi
koje slsteme uvestl u pogonima iIi iei na jedan zajednicld sto se
svakako smatra najopravdanije,

3.0 Standardizacija alatu

Standardizacija delova i ureaaJa alata igra veoma vaznu

ulogu pri konstrukciji alata. U veCini nasih fabrika projektuje se
cgroamn broj specijalnih alate sa rU(;llim upravljanjem. Da bi S0
snizila cena i povisio l;:valitet neophodno je potrebno izvrsiti
standardizaciju elemenata i ureaaja alata.
Standardizovati se mogu:
- osnovni konstruktivni elementi. (navoji, konusi, cvrsti
spojevi sa klinom, spojevi itd,). Izbor 'spojeva zavisi preiezno od
ekonomskih faktora. Zato se prema Vl'sti proizvoda moraJu odabrati odgovarajuci spojevi i duzinske mere. Konstruktoru alata se
ne stavlja na raspolozenje ceo rSA sistem toleraneija, vee se ogranicava na me podrucje tolerancija sa kojima moze zadovoljiti odgovarajueu vrstu proizvodnje. Pri konstrukciji alata usvojen je
sistem zajednicke QSQvine. Tabela 24,
169

Izbor spojeva za gradnju alata

Vrsta spoja

Tabela 24
Tolerancija po lSA

I zajednicke osovine

h6

slobodno naleganje

F7

klizno naleganje

H7

tesno naleganje

K6

cvrsto naleganje

P7

Za osovine

Za rupe

vrIo cvrsto naleganje

Prema izboru iz ISA

sistema

~, ,Izbor ostalih konstruktivnih elemenata vrSi se na bazi raspo-

JUS-normi a u koliko iste ne postoje treba usvojiti neke

druge standarde k;~ji po svojoj sustini najviSe odgovaraju bilo
usI:? porekla tehmcke dokumentacije ili zbog vee izvrsene orijentaCI]e u prectuzecu.
.
- Poluf2brikati tela alata. Preporucljivo je da se pri kOH~tru~c.ij~ al~ta primenjuju polufabrikati pri izradi tela specijalnih
1 umflClramh alata. Nije pogodno primenjivati polufabrikate tela
10ZlVlh

Ukoliko je telo alata komplikovanije dolazi viSe do izrazaja

standardizacija polufabrikata tela alata. Vrlo se cesto primenjuju
razni profili, obradeni i odliveni. Proiili se seku na odgovarajueu
duzinu i obraduju na mestima gde je potrebno. Grubo uzevsi, pri
primeni livenih tela alata vreme potrebno za mehanicku obradu
tela alata skracuje se za 3 -;- 4 puta a cikius izrada priblizno za
dva puta.
Ipak primena polufabrikata nije naisla na siroku primenu
kakvu zasIuzuje sa ekonomskog glediSta, jer se cesto ne nalazi
mogucnost da se primene standardi polufabrikata pa se polufabrikati gomilaju na skladistima.
Standardizacija polufabrikata, delova i sklopova dovela je do
izrade tela alata za montazno demontazne alate (MDA). Ova tela
zahtevaju znatno manje mehanicke obrade nego sto je to slucaj za
polufabrikate prikazane na s1. 237.
Standardizacija deleva alata. Primenjuje se kod svih sistema
alata. Na pro ovde spadaju stezne sape sa regulisanjem visine pomoeu stepenica. One se primenjuju uglavnom za univerzalne alate
u maloserijskoj i serijskoj proizvodnji, jednostavne su za izradu i
niske cene narocito ako se proizvode u velikim serijama. Pogodni
su za brzo postavljanje na sta masine i stezanje radnih predmeta.

Sl. 2.18 -

Sl. 237 -

St-andardi polufabrikata za tela alata

Hlata za unverzalne alate, jer se isti izraduju pretezno u serijama.

Kod njih je celishodno standardizovati delove i sklopove. Posebno
je intcresantno koristiti polufabrikate tela alata za izradu steznih
specijalnih alata jer se time snizava cena alata. Standardizacijom
tela alata ubrzava se metod projektovanja i izrade alata a samim
tim skracuje i yok za pripremn proizvodnje. Standardi~acija tela
alata prikazana je na s1. 237.
170

Standardi delova aIata

Standardizacija svih elemenata i sklopova kod specijalnih

atata je veoma pozeljna jer skracuje rokove izrade i snizava troskove proizvoonje alata. Prema nekim podacima primena visokog
procenta standardnih delova i sklopova, kao i koriScenje u 50-600 jo
slucajeva polufabrikata od odlivaka za telo alata, cena izrade alata
snizava se za 20 -;- 30'o/c, a opsti ciklus osvajanja novih radnih predmeta smanjuje .;;e za 30 -:-40'fl/o,
Ekonomska opravdanost primene ovih delova lezi samo u mogucnosti proizvodnje istih u velikim serijama. Ukoliko simba nabavke nije u stanju da obezbedi dovoljan i pravovremen asortiman

171

standardnih delova, mogu se cene delova alata usled nagomilavanja

neodgovarajuceg asortimana izjednaciti sa specijalno projektovanim i napravljenim delovirna i uredajima.
Upotreba i korlScenje standardnih delova u konstrukcijama
novih alata zavisi, u najvecern broju slucajeva ad iskustva i secanja konstruktora alata. Organizaciono ovo pitanje nije do danas
kompletno reseno.
Standardizacija unificiranih delova i sklopova bice objasnjena u poglavljima 0 montazno-demontaznim alatima (MDA) i
univerzalno montaznim alatima (UMA).
- Pneumatski, hidraulicni i pneumatsko-hidraulicni ,uredaji
(cilindri, komore sa dijafragmom, pneumatski stolovi sa d~jafrag
mom Itd.).
- Kompletni stezni alatL Od univerzalnih alata ovde spadaju
masinske stege sa fiksnim polo.zajem elemenata za lokaciju, masinske stege sa padesljivim elementima za lokaciju odnosno stezanje
radnih predmeta nepmvilnih oblika i dr.
Unificirani alati sa pomerljivim i regulisucim elementima nemaju promenljivih elemenata. Za razliku od koriscenja univerzalnih alata, prelaz na obradu radnih predmeta jedne koniiguracije
ka drugoj, vdi se putem regulisanja odnosno izmeno-m rastojanja
izmedu elemenata za lokaciju iIi elemenata za voaenje, Zamena
elemenata za lokaciju i stezanje ne dolazi u obzir, Ovde spadaju
univerzalne stege sa pneumatskim cilindrom i rucnlm upravljanjem, cije se rastojanje maze regulisati, viSevretene glave) kruzni
stolovi i td.
Standarde ne treba usvajati u jednoj fabrici sarno na bazi izdatih driavnih stnndarda na pr. JUS-a. Potrebno je stalno i sistematsko pracenje utrosenih delova i sklopova, u proizvodnji. Ovaj
posao je veoma odgovoran i zahteva dobru organizovanu tehnieku
sIliZbu i dovoljno strucan kadar.
Standardi mogu da se predlazu i iz proizvoanje i tehnoloskih
biroa. Alati, standardni elementi i uredaji posle anaIize konstrukcije i utvrdivanja njihove univerzalnosti crtaju se na formate A4
i dostavljaju odeljenju standardizacije na usvajanje. NakoD usvajanja crteZi se kopiraju i dostavljaju svakom konstrukto-ru alata.
Konstruktor alata je obavezan da ih upatrebljava u sto je
moguce vecoj meri. Svaki konsiruktor alata mora iroati kompletnu
zbirku standarda alata, delova i uredaja. Nije preporuCIjivo imati
sarno nelmlika kampleta, posta je pral{Sa pokazala da je bolje da
svaki konstrukior ima po jedan komplet standaI'da, kako radi povecanja liene odgovornosti tako i iz higijenskih razloga,
4.0 Konstrukcija spedjalnih alata

Konstrukcija alata je usko vezana sa oI'ganizaClJom tehnicke

pl'ipreme u fabrici. Po-stoje fabrike u kojima je tehnologija obrade
odvojena ad konstrukcije alata, Ovo je u izvesnom smislu viSi
stupanj organizacije te cerno se na njemu duze zadriati. Naime,
postoji i takva organizacija tehnicke pripreme, gde je izrada postupka obrade i konstrukcija alata organizovana po grupama.
172

Grupe razraduju postupke abrade ~ . k~nstrui~~ ~!ate, ~vakav si-:

stem ol'ganjzacije je manje prihvatlJlv Jer trazl VIse umverzalnosh
a manje specijalnosti, pogotOVtl ako. ~e ad tehnologa zc:hte~'a no~
miranje tehnoloskih procesa mehamcke abrade, Kao s~o Je gOle
navect'eno, tehnolog razraduje operaci.oni postup, ?rta. skl.ce obra~e
sa kotama i tolerancijama i odreduJe serne bazlrar:,Ja 1 stezB:nJa
radnih predmeta. Mesto baziranja i ste.zanja oznacava znaClma
prerna posebno usvojenim tablicama. Dal]e, tehpolog, mora ~a naznaCi da Ii se radi 0 steznom alatu z:a stezanJe vece~ broJa 1mmada, poluatomatizovanam iIi mehamzovanom radu ltd.
Da bi mogao priCi konstl'uisanju" alata _ko~struktor. maze
imati odredene podatke kao na pr, crtez polufabnkata a 1 gotovag dela:
- Oper[,cione slace radnih predmeta sa semama baziranja i
stezanja.
- Opis operacije tehnolaskog procesa, ukljucujuci rezime
rezanja vremena i opremu.
- Godisnji program proizvodnje,
- Standarde delava, sklopova i alata.
- Podatke 0 masini ukljucujuci i uputstva za ruko:ranje
masinom, masillsku kartu, prihvatne mere ~ ~morze l~onus, prlru~
nice, zljebovi na stalu za vezu al~ta. s~ m':lsll1oI?) Sk.lC~ normalmh
i specijalnih pribora, podatke a lspltlvanJu tacnosh ltd,
v

4.1 Redosled kanstruisan.1a

Razrada konstrukcije alata poCinje se postepenim ucrtavanjem elemenata i uredaja alata aIm crteza radnog predmeta.
Preporueuje se da se projekcije radnog predmeta .~asporede na
dovoljnom rastojanju jedna od druge da bi se oko nJlh mogle nacrtati projekcije alata.
Radni predmet trebn po mogucstvu ucrtav~ti u razmeri 1 : 1,
tankim tacka - crta linijama. Katkada se radm predmet ucrtav~
i crvenom olovkom, Izuzetak, u razmeri, cine krupni i sitni radm
predmetL Povrsina na radnom p~edmet1-: kOj.a. ~e obraduje, vobelezava se po potrebi crvenim tanlum pumm ImlJama sa ukrstenom
srafurom.
Osovinske linije isprekidane linije i dimenzione linije mogu
biti debele sarno 1/4 'ad debljine linije alata (debljine 0,8-1 mm),
radi bolje preglednosti crteza. Strelice, bro,ieve .1 natpise ~tr.eba izraditi tusem. Radni predmeti moraju da se crta]ll u po]ozaJu upotrebe i sa strane sa koje se alat poslliZuje.
Radi ustede u vremenu pri crtanju preporu(:uje se upotreba
stamnanih listova na kojima treba napraviti sarno minimalne izmem~, dopune i upisivanje dimenzija.
Alati se moraju crtati na for~a~ima predvidenirr:- JUS-0!l1'
Ako je potrebno ucrtati rezni alat, Ish se l~crtava ~ank<ln:, zelen~lm
linijama. Preporucljivo je pored alat~,. t::mklm I?lavlffi hI?-lJa~a s~
matski nacrtati mesto na alatnoj masml na ko]e se bazlI'a 1 steze
stezni alat. Na crtezima gde je prikazano stezanje pomocu stv~zni~
glava i trnova treba dati konturu glave vretena alatne masme 1
173

prihvatne place za steznu glavu; na crtezima alata za glodanje

treba dati oblik stoIa sa zljebovima i elementima za vezu alata za
alatnu masinu. Aka se stezni alat pastavlja na padeani sto iIi neki
slibm uredaj isH se takode oznacava tankim plavim linijama. Redosled ucrtavcnja elemenata i uredaja alata, aka radnag predmeta, bio bi slede6i:

~
'.(

>

ii"

>
>,

-.:

'

i i '

,.~f!lL=::' ::~,~tf,.;;L-t-U
,

"

SL 240

SL 239

- tela alata, koristeei sto je moguce vise standardnih polufabrikata tela alata,
- drugostepeni delovi itd.
Dalja razrada bi se svela na:
- srafiranje preseka i otkrivenih mesta,
- upisivanje dimenzija (gabalitnih, funkcionalnih, spojeva
itd,j,
- oznacavanje pozicija delova,
- ispitivanje specifikacije i tehnickih uslova.
Na s1. 239 prikazana je klipnjaca koju treba probusiti na mestima 1, 2, 3. Prethodno je probusen veei otvor 4 i obradene bocne
povrsine obeju pesniea. Na s1. 240 data je prva faza konstrukeije.
Ovde su uertane caure za voden}e reznog alata. Kroz fiksnu vodicu 1 busi se slepi otvor u maloj pesniei. Dubina busenja ogranicava se pomoeu granicnika postavljenog na spiralnu burgiju. Vodice za busenje 2 i 3 treba da budu promenljive da bi se obezbedilo busenje otvora najpre manjeg a zatim veceg precnika. Dubina
busenja odreduje 5e granicnikam.

t. :.1!t6

~~>; '.~'

~:

Dalja razrada prikaZ8!lU je na s1. 241 gde trn 7 sa navrtkom

SL 2501

_
sto su
_
174

najpre se ucrtavaju elementi za vodenje reznih alata kao

caure za vodenje i gabadti za glodanje,
dalje se konstruiSu elementi za lokaciju i baziranje,
stezni elementi i mehanizmi,

5 i brzo promenljivom pOdloskom 6 sluzi za baziranje i stezanje.

Mala se glava oslanja na oslonac 1, pre stezanja navrtkom 5. Osne

sile pri busenju prima pomocni oslonac 3 koji se fiksira zavrtnjem 2.
Stezanje klipnjace vrSi se pomocu okretne sape 3 na s1. 242.
Sapa 3 postavlja se tako da su ase zavrtnjeva 1 i 4 pomerene u
175

za lokaciju; kod alata za glodanje treba dati odstojanje od povrsina gabarita (elemenata za odredivanje polozaja reznog aIata), do
odgovarajucih elemenata za lokaciju. Talerancije za ave dimenzije
uzimaju se 2-3 puta manje od tolerancija na konstruktivnom crtezu radnog predmeta. Tolerancije uzajamne paraielnosti i upravnosti lokacionih povrsina i osa centrirajuCih elernenata upisuju se
tekstuelno i ne smeju preCi polovinu odgovarajuCih tolerancija na
radnom predmetu. AIm tolerancije paralelnosti i upravnosti niSil
date onda se uzimaju u granicama 0,02 -:- 0,05 mm na 100 mm duzine. Tolerancije ugla ne smeju biti vece ad 1_2. Spojevi (klizni,
cvrsti) se oznacavaju na detaljima i daju se tabelarno. Ako postoje
promenljive vodice za busenje, precnici se posle proracupa daju
na crtezu takode tabelarno. U slucajevima kada treba delove alata
termicki obraditi, tekstuelno se napise kakva se obrada primenjuje na pt. cementacija, kaljenje, otpustanje u solima no. tvrdocu
HRe
50 -0- 55 iii kaljenje na HRe 55 -;- 60 itd.
UkoIiko greske baziranja
nije proraeunao tehnolog obavezno ih proraeunava konstruktor alata. Za pravilno odredivanje dimenzija elemenata i uredaja alata potrebno je
priblizno proracunati sile stezanja polazeci od zadatih sila
rezanja. Takode je potrebno
izvrsiti proracun osnovnih
karakteristika i konstruktivnih
parametara uredaja i elemenata za stezanje sa eventualnim odredivanjem sila razviSl. 250
jenih uredajima za pojacanje
sila stezanja. UkoIiko su neki
elementi posebno optereceni treba ih proveriti na velicinu dozvoljenog naprezanja za usvojene materijale. Radi proracuna ekonomiCnosti rada alata sa pneumatskim stezanjem radnog komada
potrebno je proracunati i kolieinu vazduha koja se uvodi u toku
jednog radnog ciklusa.

4.3 Ekonomski ejekat primene specijalnih steznih aIata

Pl'oracun se sastoji u uporedenju cene kostanja alata sa ekonomicnoscu postignutom smanjenjem pomocnih i pripremnih zavrSnih vremena. Cena kostanja alata sastoji se lz amortizaclonih
otpisa i rashoda na odrZavanje i eksploataciju (remoni, elektroenergija skladistenj"e-, podmazivanje, podesavanje ltd.).
Opravdano je uvodenje novih alata ako je ekonomija veca od
cene kostanja alata racunato na jednu godinu. Pri ovim proracunima polazi se od pretpostavke da ce i postojeCi i nov! alah raditi
na istoj masini i istim reznim alatom pri istoj potrosnji elektroenergije. Zato se svi ovi elementi zanernaruju i porede se samo
cene obrade po jednoj operaciji zavisno od konstrukcije alata.
Cenu obrade sa novim ala tom oznaCimo sa C A a cena obrade sa starim alatom Ci. U tehnoloskom procesu izrade radnih predmeia
osim steznih alata mogu ucestvovati i drugi alati. Zato je pri odredivanju ekonomskog efekta neophodno uzeti u obzir izmenu utrosenog rada pri mehanickoj obradi sa svim alatima. VeliCina snizenja utroska rada za jedan dec na jednom alatu izrazava se obrascem:

e'~-----

M
D

gde je: 2: El -

utrosak rada za deo pre upotrebe alata

2: E'!. -

D M -

utrosak rada posle pl"imene alata

broj operacija u tehnoloskom procesu
broj steznih alata u tehnoloskom procesu.

U slueaju da se jedan stezni alat zamenjuje drugim produktivnijim

D

l:.

El blee utrosak potrebnog rada za obradu na starom alatu,

D

a l:. E2 na novom.

Polazeci od osnovnih postavki da alati sluie za obezbedenje

potrebne tacnosti, povecanju proizvodnosti i olaksanju rada radniku. za izvodenje jedne tehnoloske operacije mogu se koristiti
alat( koji obezbeduju istu taenost, ali Sil raz!iciti po slozenosti,
ceni i proizvoanostL Najvazniji faktor za odredivanje stepena mehanizacije ili autornatizacije alata je godisnji program proizvodnje.
Nairne, pri malom godisnjem programu veorna slozeni alati sa 11idrauIikom iIi pneumatikom mogu se pokazati nerentabilni posta; se
njihovom primenom ne .sniZava cena izrade operacije vee naprotiv
poskupljuje. U praksi se obieno postavlja zahtev da Be izrade novi
iIi pak zamene postojeci alati, bilo radi poveeanja produktivnosti
iIi radi dotrajalosti. I u jednom i u drugom slueaju potrebno je
pre,konstruisanja proracunati da Ii je ekonomski opravdano uvesti
nove alate.

Za placanje rada e potrebno je znati tarifnu stavku radnika

11a dotienoj operaciji pre i posle opremanja sa ala tom. Tada ce
biti:

178

12'

.l: EIRI - l:. E2R2

c=

M
Aka se radi 0 jednoj operaciji i jednom steznom alatu biee:
e = EIRl -

E2R2

osim ovoga pri odredivanju ekonomskog efekta neophodno je

uzeti U obzir i rezljske rashode.
179

Ekonomski efekat. od uvodenja jednog alata namenjenog za

obradu radnog predmeta uzimajuci u obzir feZijske fashode u procentima od zaradene plate izn05i:
E

(1

0,01II) e

Pored vrednosti E na cenu kostanja abrade jedne operacije

utiCll i troskovi alata proracunati na jedan deo, u dinarima. U slucaju da treba sprovesti uporedivanje dva po efektu i troskovima
razlicita alata mogu se koristiti obrazci:

_ (1 + 100
H), p,N (IA , 100,
q)

Cl -

Cz

gde je: Pl, P2 N A -

q -

Cl

~ "(I + I~O) -I ~ (~

-I

=
(P, - Pz) .

;.~

H)

+ 100

I c,

(2..A ' _'100L)

L

je dat godisnji program

_ IIO~OO'----;;2OOl;';;---;;JOOO;:;;;---;;"Pkarn

N> N x

bolje je primeniti slozeniji alat

J~O)

S!. 251

i obratno.

troskovi izrade alata u dinarima

gadisnji plan proizvodnje u kam.
rok amortizacije alata u godinama
rashodi vezani za remont, odrZavanje i opravku
alata.

Posto je odreden ekonomski efekat izrazom E = (1 + O,OlH) e magu

se dobiti uslovi koji odreduju ekonomsku opravdanost primene
alata.
P~E

gde je: P N -

visina godiSnjih troskova za eksploataciju jednog

alata.
godiSnji plan proizvodnje datog radnog predmeta.

Ako se prihv3ti krajnje dozvoljeni slucaj mogucnosti primene

alatn pri jednakosti troskova alata i ustede koje se postizu primenom obrade radnog predmeta, tada je ocigledno da je

C.N'

gde je: P - troskovi izrade alata

N' - broj delova u alatu
C - konstanta koja zavisi od slozenosii alata i njegovog
gabarita.
Za proste alate C = 1200 + 1500.
Za alate srednje slozenosti C = 2400 + 3000.
Za slozene alate C = 3600 + 4500.
Orijentaciona cena kostanja izrade alata moze se dati i na
bazi utrosenog vremena izrade tehnoloske dokumentacije mnozeci
to vreme sa koeficijentom 8 -;-- 10. Za najgrublje proracune godisnji
troskovi za specijalne alate mogu se oceniti iz tezine i cene po 1 kg.
A - rok amortizacije preporucuje se:
za proste alate (stezne glave) A = 1 godina
za alate srednje slozenosti kao sto su alati sa pneumatikom
A = 2-3 godine. Za slozene alate kao sto su viSevretene
glave, stezne glave sa plasticnim masama itd. A
4-5 godina.

Ako je paznat period proizvodnje u godinama, onda se A uzima

jednako godinama proizvodnje.
Godjsnji l'ashodi q = 2Q(1/o od cene P.
180

Nl~

(Pz - PI)' 1

1z dijagrama se vidi da ako

1z obrasca se vidi da cena kostanja obrade na jednoj te istoj

operaciji zavisi uglavnom od godisnjeg programa proizvodnje. Da
bi se proracunale gornje jednacine potrebno je znati velicine PI i
P::.. Ipak je vrIo tesko odrediti odmah cenu alata kada je poznata
sarno sema baziranja i stezanja. Zato se cesce primenjuje priblizan
prora(;un po obrascu.
P

Na s1. 251 dal je dijagram zavisnosti cene kostanja proizvodnje od

godiSnjeg programa. Tacka preseka K obeju krivih odgovara programu NK pri kojem BU abe varijante jednake. Ovaj se program
moze odrediti aIm se rese jednacine po N.

Ovaj obrazac daje maksimalne godiSnje dozvoljene troskove alata

kod odredenog godiSnjeg programa proizvodnje. 1z ovog se obrasca
l110gu dobiti i minimalne velicine serije dclova Nm;n kod koje se
troskovi kompenziraju dobijenom ustedom. Tada obrazac glasi:
P
Nmin= E

Takode se moze izracunati i minimalan efekat koji se mora

osigurati pri obradi istog dela kod utvrdenih godisnjih troskova
za alat i zadani program.

E~--~
Nmin

Ukupan eltonomski efekat Eu pri usvajanju novog alata bice:

Eu

= (Np

Nmln)

gde je: Np - velicina godisnjeg programa proizvodnje

Ekonomski se efekat maze sagledati i uporedivanjem dva po efektu
i troskovima razlicita alata koristeci obrazac:

NK =

1 -

Pz

E1 - Eo!.

181

gde

odgovarajuci troskovi i ustede koji se odnose

na stariji (jeftiniji) alat.
troskovi i ustede skupljeg alata
kriticki program koji odgovara jednom istovetnom ekonomskom efektu oba alata.

od broja projekcija i kota na crtezu. Podaci Sli navedeni u sledecoj tablici 25 u minutirna.

Aka je NK manje od programa proizvodnje primena novog (skupIjeg) alata je opravdana sto se moze takode proveriti i na dijagramu s1. 252. Na s1. 252 prikazan je dijagram troskova i ustde
pri uvodenju jednog alata.

Tabela 25

BU:

Pf! i E2 PI i EI -

NK -

Tablica vremena za konstrukciju alata

Broj leota na crtezu detalja

Broj
proj.

:,

-<

'

"

:;l?'~,,;-"
".. -- 01
'1' I '
I

~rQ ; J'UfW~

'>

'.

, ' ' "' ';i;;;;r

"n
OJ

,'"0 I ' ,
Ii '-I
'" 71'
II ,
I
,I I
r

iCIII

: i ;;~~
I;
..... ''';I<<1yilD Q'lD~~

I! I

ul(IIpfltl

ufb~tr

t''r''

pI9I"/1Cvfl~l'r, fI(1

,I
I

,I

.J

.1

.'.-.L
I

II

8 10 12 15 17 19 21 25 29 33 37 41 4548 52 55 60 64 68
12 14 16 18 20 23 25 31 37 41 46 52 58 63 68 74 79 85 90

,1
Broj kota na crtezu detaLja

I
I

J.v-

~
I

Kl

5 7 9 12 14 16 18 20 23 25 28 30 32 35 37 39 41 44 46

III

J-:;:

ii

.G: A"I

Broj
proj.

!~~

21

22 23

I 43 51

I f;

I1

BROJ DELOYA

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36 37

38

71

75

67

69

71

74

76

79

81

83

87

53

55

5B

60

62

64

79

83

87

90

95

98101 105108113117121 125 \29 133 137

85

95 100 106 111 117 121 126133 138 144 14~ 157 161 165 171 175 182 187

Sl. 253 - Dijagrarn poredenja

ekonomskog efekta dva alata
Broj kota na crtezu detalja
Broj
proj.

Na s1. 253 pl'ikazan je dijagram na kome su uporedeni troskovi i

ustede dva alata razliCitih ekonomskih efekata.
Program N K odgoval'a preseku krivih A' i A. Kao sto je prikazano
noviji alat A porastom serija ukazuje se ekonomski opravdanim
iako je skuplji dok se alat A' pokazuje opravdanim pri proizvodnji

II

NK>N.

III

39 40

41

42

43

90 92 95

99

101

4.2.1 OdreCiivanje vremena za konstrukciju alata. Postoji vise

metoda za nOl'miranje vremena za konstrukciju alata. Neke od ovih
polaze od slozenosti gabarita i broja delava u alatu a neke se baziraju na iskustvima pojedinih konstruktora. Ovde je data jedna
prakticna metoda za normiranje koja se pokazaia prihvatljivom
u nasim uslovima. Razumljivo ana ne pretenduje da bude univerzalna ali sa izvesnim korektijama maze se prllagoditi i primenitl
u tehnolaskim biroima veceg broja preduzeca. Ovaj slucaj polazi

44

47

48

49

50

104 106 108 111

113

115

117

140 144 148 152 158 161

192 198 203

2a odredivanje ekonomskih efekata specijalnih alata cesto se

primenju,iu nomogrami obradeni u specijalnoj Hteratul'l.

182

24

III

SL 252 - Dijagram trosleova i

ustede pri uvodcnju jednog
ulata

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

208

45

46

164 168

214 219 225

238

171

175 179 183

243

248 254 259

Normativi za tusiranje detal,inih crteza odreduju se sa

vrednosti za konstrukciju detalja.

50~i~

od tablicnih

vrednosti u tablicl odnose se iskljul:!ivo na nestandal'dhe delove. Za

svaki standardni de~ za sklopne crteze. u jednoj prO]Ckcljl, odobl'ava
se 5 minuta. za dve projekcije 7 minlltu n za tri projekcije 10 minuta.

Vreme za studiju, idejne skice i 81. oc1o~rava se ~am? za nove k~I?-~

strukcije koje se ne izvode na osnovu slicnosti poswJcclh konstrukclJ8

i to za studiju 30% a za idejnu skicu 15 Q/fr od vremen;,l. odobrenog za lwn~

strukciju slclooa.

183

5. }{onstrukcija montazno-demontaznih alata

5.1 Opsti- pojnwvi 0 siste1nu MDA

Standardizacija i unifikacija delova i sklopova formirala je
postepeno nOVil grupu alata nazvanih montazno-demontazni alati.
(MDA). Ovaj se sistem karakterise time da se alat moze sastaviti
od standardnih delova iIi sklopova bez dopunske mehanicke obrade i vrlo malog broja specijalnih delova, koji 5e moraju konstruisati i napraviti prema radnom predmetu,
Ovi alati uglavnom otklanjaju nedostatke specijalnih alata
time sto je moguce veCinu sklopova i delova, naroCito osnovnih pretezno teskih za izradu, koristiti kao gotove unificirane sklbpove i
posle demontaze alata. U ovome sistemu telo alata je sastavljeno iz
veceg broja- prostih elemenata. Sa odredenim brojem ovih elemenata moguce je sastaviti ma koje telo alata.
Obicno se za lokaciju, fiksiranje i stezanje koriste delovi koji
su standardizovani. Oko 80% alata uzeto grubo, snaodeveno je
brzodelujucim steznim uredajima.
Svi se delovi i sklopovi montiraju na postolja i vezu sa istim
i medusobno zavrtnjima. Tela alata se rade sa rebrima i bez rebara. Procenat specijalnih delova u ovom slucaju iznosi ako 1520{l/o.

Alati konstruisani po ovom sistemu koriste se u toku obrade

radnog predmeta i demonti1'aju se sarno posle skidanja radnog
predmcta sa proizvodnog programa. Ovaj se sistem, kako je vidljivo koristi uglavnom za operacije glodanja i bUenja.
Pogodni su za veliku serijsku proizvodnju i zahteva.iu 1'olaHvno malo vremena za sastavljanje. Obieno se rade ad jeftinijih
materijala (livenog gvozda) sa normalnim stepenom. tacnosti.
Elcmcnti za lokaciju konstruisu prema radnom predmetu i
izraduju kao specijalna varijanta. Postoje i standardizovani elementi za lokaciju.
Sistem specijaliziranih montazno-demontaznih alata (SlVIDA)
razraden je kasnije nego sistem MDA na bazi iskustava MDA i
UMA, u proizvodnji. Ovaj 5e siste-m primenjuje u maloserijskoj i
serijskoj proizvodnji za obradu jednotipskih delova. Sklopovi se
sastoje od standardnih-unificiranih i specijalnih delova.
Alati sistema SMDA obieno su opremljeni sa hidraulicnim
uredajima za stezanle koji rade sa pritiskom tecnosti oko p =80...;100 kp/cm~. Alati sistema MDA imaju takode mogucnost primene
hidraulicnih ureda,ia klasicnih konstrukcija ali su ovi vecih gabarita i rade sa znatno manjim pritiscima. 1z ovih razloga razvile
su se posebne konstrukcije hidraulicnih uredaja za sistem SlVIDA.
PolazeCi ad cinjenice da se ovi alati grade iz krupnih sklopo va vreme pot1'ebno za sklapanje alata je znatno krace nego sio
je to slucaj sa alatima sistema MDA.
Mozda bi se radi toga mogli nazvati i l11ontazno-sklopni alati.
Pri skidanju radnog predmeta iz proizvodnje ovi se alat! demontiraju a Dormalizovani delovi i sklopovi skladiSte da bi se
ponovo iskoristili za novi alat. Ako .ie potrebno, u opitnoj proizvodnji, mogu eesce da se demonti1'aju i montiraju.
Normalizovani delovi i sklopovi u ovom sistemu (za razliku
od sistema MDA) primenjuju se bez naknadne dora de.
184

Regulisanje alata radi obrade jedne grupe jednotipskih delova ostvaruje se putem regulisanja pokretnih delova i promenom
elemenata za lokaciju.
Hidraulicni uredaji sa sapama sastoje 5e iz tela, zatim cilindra, klipa sa reguIisucim osloncem i opruge za vracanje klipa u
polazni polozaj. Uredaj je univerzalan i maze se regulisati po
visini ohrtanjem samog uredaja oko ose.
Napajanje steznog hidraulienog sistema moze se vrSiti ili iz
pOjedinacnih ili iz grupnih izvora. Promenljivi elementi za lokaciju omogucavaju sigurno lociranje radnog predmeta razlicite konstrukcije.
Place, ugaonici, Dslonci itd., imaju zljebove za klinove. Sklopovi se montiraju pomocu zavrtnjeva iT zljebova. Nepokretne veze
ne primenjuju se.
U komplet standardizovanih sklcpava i delova ulaze ploce za
postolja, ugaonici, hidraulicni cilindri, neki manji delovi itd,
Sklapanje alata iz standardizovanih delova i sklopova no1'malnih i specijalnih elemenata za lokaciju vrsi se prema radnom
predmetu.
testo je moguce montazu sklopova za stezanje i elemenata
za lokaciju vrsiti na samom stolu masine. Konstrukcija sklopova
je takva da se mogu primenjivati kao specijalizirani za obradu
jedne grupe delova istoga tipa i kao obieni specijalni alati namenjeni za izradu jedne odredene operacije. Ova karakteristika
odvaja ovaj sistem od svih drugih sistema (MDA, UMA i GUMA).
Specijalizirani alati sa promenljivim elementima za lokaciju
mogu da se koriste za obradu aka 20 tipova del ova, u jednom
alatu.
Alati sistema SMDA mogu da ohraduju radne predmete do
900 X 500 rum. Duzi i veci radni predmeti zahtevaju komponovanje viSe postolja ili jedno specijalno. Postolja se mogu fiksirati
na sto alatne masine.
Komplet standardnih delova sastoji se iz vrlo ogranicenog
broja i veliCina tipova de-lova. Na pr. ima osnovnih ploea -12,
ugaonika -10, steznih, fiksirajucih i drugih sklopova -39, cilindaTa -9, itd. Moguca je kombinacija sistema UMA i SMDA eime
bi se omogucila sira primena sistema UMA na podrueje serijske
p1'oizvodnje. Radi toga bi bilo potrebno unificirati zljebove za spajanje ova dva sistema.
1z izlozenog se vidi da se ovaj sistem odliku,ie jeftinim materijalima za- izradu, rnalim brajem sklopova, malim vremenskim
gubicima za montaz.u i znatno kracim pomocnim vremenima za
stezanje i odpustanje radnih predmeta. Ove osobine cine ga rentabilnim i pri malim serijama delova. Slicne koncepcije alata sistema MDA i SMDA razraduju se u Engleskoj, Nemackoj i Cehoslovat:koj.
5.2 Konstruktivni

e~ementi

i '/.;

~daji

mon1:azno-demontaznih

alata
Komplet normalizovanih elemelmta i uredaja sastoji se iz:
- Osnovnih ploca~ stubova, ugaonika, sapa sa uredajem za
stezanje, hidraulicnih cilindara, regulisucih i fiksnih oslonaca, sa185

mocentrirajuCih mehanizama, stezuih mehanizama elernenata za

lokaciju navrtki hidraulicne aparature- itd. Detaljniji podaci hiee
dati prerna sovjetskoj lite-raturi (sistem SSRP).
Kosa osnovne place grade se u dimenzij ama:
700X400X 60-0,15
200 X 300 X 40-0,15
500 X 200 X 45-0,2
200 X 400 X 45-0,15

300 X 400 X 45-0,15

300 X (600, 700, 800) X 55
300X500X50
450X900X60
450X700X60

Place imaju T zljebove i zljebove za klinove koji slu.ze za centriranje postolja sa ostalirn delovima alata. Broj T 'Zljebova
670

'5
65

60

A-A

.50- 7=1.20

.: , ~ir:=i' .'i""i'. 'T=i'l ~ ~.'i7(f

~.

.2~

"G

.~

~-

1--1
'-'

fI
~I

1=
=

==

'-

f--

.-

I ~-i
L....J

It---

~-,

,_.

'- '-

f-

I
,~--

e- e-

r-

!-- ~_, I

SL 254 -

i'-

Lr-1

JIO

~~t~;

il

Ibli
I

1
,

= i

,'$;;~
[j;~

lJ-L- 1!~

---, ,1I

~-~----mi55

700

(@

186

1--

I<!t., I~ ,
1=

maze biti ad 1-9 a iljebova za klinove 1-6. Zljebovi mogu biti

rasparedeni bila upravno Hi poprecna na uzduznu osu place, Sirina zljebova je 18 R8.
PioGe se liju od ugljenicnih celika sa 0,17 -7- 0,25% C, cementiraju na dubinu 0,8 do 1,5 mm i kale na tvrdocu ERe = 50 -:- 56.
Neparalelnost povrsina B{( i )G ne prelazi vrednost od 0,01
mm na duzini od 100 mm. Neparaleinost i neuravnoie-ze-nost 2lje-bova 18 H8 medu sobom, ne prelazi vrednost od 0,01 na duzini od
]00 mm.
Primer jedne osnovne ploce dat je na s1. 254. Ploca ima jedan
uzduzni i 9 poprecnih 1'{( zlje-bova. ZIjebovi u preseku B-B sluieza klinave.
Osnovne ploce- sa tri uzduzna ))T iljeba i tri popreena zljeba za
klinove prikazane Sli na slikama 255 i 256.

~:_ ''--

1,=

"=

r~:

F
I

i--

r- ',- h

I~

r::!

I!

, ,~~

II':

i~

ilB

r;-

Osnovna ploca sa jednim uzduznim T zljebom

S!. 255

S1. 256

Stttbovi sluie za postavl,ianje elemenata i ure-daja za stezanje

a prerna zahtevim8 radnih pre-dme-ta. Postoje samo dve lwnstrukci,ie; kvadratne - dirnenzija 110X 100 X 65 i pravougaone dimenzije
2~4X 75-45. Na sl 257 prlkazani su kvadra-tni stubovi sa zljeboVIrna 18 HB za vezu sa postoljem. Na gornjem delu se nalaze 4
otvora MID.
Materijal je liveni ugljenicni celik sa cementacijom na dubinu 0,8 do 1,5 mm i kaljen.iem na tvrdocu ERe = 50-56. Pravougaoni stub prikazan je na s1. 258.
Neparalelnost povrsina A:, i ))B" ue treba da prede 0,01 mm,
na 100 rom duiine. Neparalelnost j neupravnost zljebova 14 HB i
18 HB medusobno ne sme da prede 'i/rednost od 0,01 mm ne. 100 nun.
Ugaonici se rade sa:
- 2 vertikalna i jednirn harizontalnim ))T ztjebom (81. 259)
dimenzija 150 X 150 X 150 nun
- 2 horizontalna i 2 vertikalna ))T( zljeba, dimenzija 200X
X 200 >( 200 mm
187

3 vertikalna i 2 horizontalna zljeba, dimenzija 200X200X

X300 mm
- 3 vertikalna i 3 horizontalna T zljeba, dimenzija 200X
X200X250 i 200)(2DDX300 mm
- 4 vertikalna i 2 horizontalna zljeba, dimenzija 20Q>(200X
X400 mm
- 5 vertikalnih i 2 horizontalna ))T zljeba, dimenzija 200 X
X 200 X 500 mm (sl. 260)
B-B

oslonim zavrtnjem uvrnutim u klin. Postoje dve varijante A i B.

Njihova je primena vezana za visinu radnog predmeta. Podaci u
Tabl. 26 i 27.

A-A

Ugaonik sa dva 1)eriika.lna i 1 horizontalnim zljebom

SL 259 -

'....------(]O

~~~L
.,-L---".
~ -'0
II
100 ----I

Kvadratni stub

SL 257 -

sr.

Ugaonik sa 5 vertikalnih j, 2 horizontalna T(( zljeba

260 -

-'

"

,I

1--62

!::
204

,32,
'

elL'

--'0 ,-,

L==//2SL 258 -- Pravougaoni stub

Materijal i termicka obrada su istovetni 1;;ao i za osnovne ploce i

stubove. Neupravnost povrsina ))B i vertikalnih zljebova na ravan
A ne sme preci vrednost od 0,01 mm na 100 mm duiine. Neparalelnost horizontalnih zljebova U odnosu na ravan A ne sme biti
veca od 0,01 mm na 100 mm. Nepara1elnost zljebova za klinove
11a povrsini ))B nE sme da prede 0,01 mm na duiini od 100 rom.
Sape za stezanjc su standardizovane i unificirane. Stezanje se
vrsi hidraulicnim cilindrom. Vracanje u prvobitni polozaj izvodi se
pomocu opruge. 81. 261. Visina stezanja H i Ht mogu se regulisati

188

1
Ina;m.1 na;v. Inajrn.HI\ najv. I! A I B I D, I L,
I
I
60
80
I 45 i, 45 46
35 I 7
55
40
60
80 I 100
I
- - - - - . - - -I- - - - - - - - - - - - ---1D

i- L

62 --LB

Tabela 26

mm

70

95
I
55
55
56
65
70
95
120
--- - - - --- - - - - - - .I - - - - - - , - - - - - - - - 1
90
120
50
8
60
80
I
75
62
60
90
120
150
45

45

189

Tabcla 27

IPriti' sak

I Sila

Ikg/em, I

kg

19
24
24

100

962
1590
1963

mm
L,

d
M 12
M 16
M 20

18
20
25

d,

i 50

20
25
30

II

I
I

54
76

hI

28
32
50

hz
18
23
28

h,

25
27
40

Sklop sape sa regulacijom za stezanje radnih predmeta prikazan je na s1. 263. Ova se konstrukcija upotrebljava za boena
stezanje grupe delova razlicitih dimenzija i tolerancija.

Sklop sape i elemenata za stezanje moze biti i mehanicki (s1.

262). Vrlo se cesto primenjuje kada ne postoji mogucnost upotrebe
hidraulicnih, uredaja. Podaci u Tabeli 28.
Tip A

Tip B

SI. 264 - Ho'rizontalni oslonac

155

SL 261 -

Sape sa hidraulicnim
stezanjem

Sl. 262
Sklop sape sa mehaniCkim stezanjem

Tabela 28
A

IB
I

II

B, ' H
1
I -H,- - - L
najm. naj.1 naj. najv.

I I 32
~~

I L,

60 90
40 60

80 100 115 55

55 50 40 70 100
45 70
- - -90 120
75 60
1
44 60 90

95 120 140 65

190

120 150 175

80

I I IdIlhlhlHs
L,

18 M12120 33120/25/14
-------20 M16 25 37 23
-- - - - - - - -27
25 M20 30 55 28

40

117
22

Sl. 263 - Regulisuca sapa

sa hidraulicnim stezanjem
Regulisuci osland

Oslonci mogu biti veoma razliciti po konstrukciji i nameni.

Mogu podeliti prema polozaju u
kojem vrse oslanjanje i to:
- Regulisuci oslonci horizontalni (s1. 264) jednostrane konstrukcije i relativno malog gabarita.
Vertikalno ugaoni Dslonne

Sl. 265 -

VertikaLno ugaoni

oslonci

(SL 265),

191

Veoma je pogodan za obradu livenih

meta.

kovanih zadnjih pred-

Elementi za lokaciju. Radi fiksiranja elemenata za lokaciju upotrebljavaju se konstrukcije prikazane na 51. 269. Centrazni cep 1
radi se prema radnom predmetu. Ovaj se mehanizam postavlja na
osnovnu plocu zajedno sa centraznim cepom. Podesavanje polozaja
centraznog cepa omoguceno je prorezorn 2.
I

S. 266 -

Ilorizontalno-verHkalni
oslanci

VertikaVno-horizoTI -

SL 267

L...c--100 _ _ _..J

talni oslonac

St 268

Kontaktne povrsme mogu biti nasecene, Podesljivi su po

visini u intervalu od 65 do 30 mm.
- Horizontalno-vertikalni oslonci s1. 266 veoma su pogodni
za obradu grupe delova razlicitih gabarita. Podesljivi BU po visini u intervalu 110-140 mm.
Vertikalno-horizontalno ugaoni aslonac na s1. 267 maze se
vcrtikalno podesavati u intervalu 45-145 mm a horizontalno u
intervalu 12{}-170 mm.
'
Oslonac za podesavanje sarno po visini prikazan je na s1. 268, Visina L moze se uzeti iz tablice 29.

Sl. 269 -

Elementi za nosenje

centraZnih cepova

Samopodesljivi oslonac prikazan je Da s1. 270. Postoje dva tipa.

Prihvatni elementi su u vidu prizme ill zarubljene kupe. Primena
jednog iIi drugog tipa zavisi od radnog predmeta. Podesavanje po
visini vrsi se u intervalu 40 +- 50 mm.

Tabela 29
Tip
I
II
III

192

II

mm

minim,

maksim.

60
70

90

85

115

85

~~
,
Sl. 270 -

Samopodesavajuci oslo~ Sl. 271 -

Zavrtnji za stezanje

nac
13 Konstrukcija slata

193

Zavrtnje'Vi za stezanje prikazani Sll na 51. 271. Mogu6e je stezati u intervalu 20 +- 70 mm kako je to na 81. 271 prikazano.

80

Nosaci elemenata za lokacij'b

St. 272 -

~
'@
D

:t:

<S'

..

~7
i '

-<:

'

, '' ) . .

SL 273 -

Elementi za lokaciju vezuju se prema s1. 272, Nosae

elemenata vezuje se sa dva
zavrtnja za osnovnu plocu.
Navrtke se rade od celika sa
0,45% C, sa naknadnim kaljenjem na tvrdocu HRe 33-38.
Zatim se fosiatiraju iIi bruniraju. 81. 273. Padaci u Tabeli

lSI

Navrtke

30.

c
Tabela 30

mm

30
38
38

H
15
20
20

s
22
28
28

I
I
I

M12

M12

8
8

MlO

13.8
17,8
17,8
St. 274 -

HidrauHcni hotizontalni cilindri

Ridraulicni cilindri za alate sistema SMDA razlikuju se od

klasicnih cilindara po znatno manjim dimenzijama. Da bi se obezbedile dovoljnQ velike sile stezanja koriste se znatno, -veci hidraulicni pritisci U granicama 90-100 kp/cm2. Cilindri se"mogu koristiti i nakon demontaze alata odnosno skidanjem proizvoda sa proizvodnog programa.
Cilindri za alate sistema MDA nesto Sll vecih dimenzija od
cilindara sistema SMDA. Rade se kao horizontalni s1. 274. Postoje
tri tipa A, B i C. Padaci u Tabeli 31.
194

13'

195

Ta~la

~ ID

31

mm

1 L

I L,

1 Lz

I Dl 1 b I

11,.,

I d, 1 d, I

~I I~'-=L=--=-I-=-

~150 I-=-~I-=-~-=-

M"xl,5

25

,
-=-I-=--=-

C I
124
18
13
15
15
--\-'--1-------1----\--\--\---\,--,
I
'
I

__
-=I -'

~'

I~-=--=-

_B_ 60

124
75 M36xl,5
- - - ---- --12-4 - - -2-2-

-=-j-=-[-=-+

25

--;;-\15-;-;-

-------\--\--\----\--------

~
C[

75

i 112 -~;;-I
1--1130

90

M" xl,5

251

28
I

- -=-1I
20

18

Sl. 276 -

Hidrauticni cHin-dar sa specijalnim nosacem

22

s
SL 275 -

Vertikalni hidrauHcni
cilindri

Hidraulicni cilindar sa navojem za vezivanje sa telom

Sl. 277 -

alata

Tabela 32

mm

Radna
povIsina klipa

i I
Vertikalni hidraulicni cilindri
prikazani Stl na s1. 275. Ovi cilindrl,
kao i horizontalni, rade sa pritisci-

rna tecnosti od ake 65 kp/cm1,

Hidraulicni cilindar za alate
sistema SMDA prikazan je na sl.
276. Cilindar se veze za tela alata
preko posebnih nosaca. U radu moze da oscilira. SHa opruge 1znosi oko 15 kp. Hidraulicni cilindar
sa navojem na prednjem kraju za priC\'TScenje na telo alata, prikazan je na 81. 277. (Tab!, 32).

D D,L

I d i d,

I~i~~

35 45 108 18 M"
40 50 110

S S,

Hod

klipa

~I~
22 36 14
30_
22

2,4,

13

0,65

15

9,6

7,1

20

0,78

15

12,6

10,1

22

1,0

---------\--1--\---------

50 62 125 25 MIG 40 25 55 19

18

19,6

17,1

72

1,8
197

Tabela 34

Hidraulicni cilindri za alate sistema SMDA mogu biti i jednostranag dejstva (81. 278). Prltisak klipa u prvobitnom polozaju obezbeden je pomocu opruge. (Tab!. 33).

I
I
Sl. 278 -

Hidraulicni citindar jednostranog dejstva

Tabela 33
mm
DI

.~

Tolerancija h8

16

40

18

50

-;z

MIG

83

65

87

60

28

M20

86

68

97

M"

30

-0,045

40
34
-----40

I~

46

MlO

72

MI'

--78

88

Mra
M20

91

77

"CD' - d')
4

kg

precnik klipa u em
precnik poluge u em
p - pritisak u kpJem2
Obrazae ne uzima u obzir sile trenja i opruge u cilindrima jednostranog dejstva.
d -

~I
97

69

gde je: D -

---I

-0,050

60

. Primeri p~icvrscivanja hidraulicnih cilindara jednostranog

deJstva prkazam su na s1. 280. Elementi za vezu hidraulicnih cilin ..
dara sa telom alata standardizovani su po GOST-u 1588-42 i
GOST-u 1477-58.
Obrasci za proracun velicine pocetne sile na poluzi hidraulicnih eilindara.
1t D2
Sila: P 1 = P - - kg
4
P2~P

30

78

~-==-I

Z
I- - -

30

Drugi tip hidraulicnog cilindra jednostranog dejstva prikazan je

na s1. 279. Prlcvrscenje se maze izvesti na vise naNna bilo sa
gornje ill sa donje strane. (Tab!. 34).

...;! :
,

l
Sl. 279 - Hidraulicni cilindar Sl. 280 - Primeri veze hidraulicjednostranog dejstva
nih cilindara sa telom alata
198

It
Sl. 281 -

.~

.:in

i ".

..

..

~I :
.

1Il: r

Id,

IlG I

.. - f..

f-

q
.. ~

Alat za glodanje krajeva radnog predmeta

199

5.3 'l'ipske
alata,

konstrukcije

specijatnih

montazno~demontaznih

Kako je vee napomenuto ovi se alati uglavnom rade za gIodanje i busenje. U njih se ugraduju specijalni elementi za lokaciju i odredivanje polozaja.
Na 81. 281 data je konstrukcija alata za glodanje, formiranog
na bazi standardnih elemenata, Na crtezu je naznaceno da se za
lokaciju upotrebljava specijalni deo,

Alat za glodanje istog radnog predmeta sa unutrasnje strane

dat je na s1. 283. I ovde su elementi za lokaciju radeni kao specijalni delovi sarno je u ovom slucaju dat i oblik prizme.
Tela alata mogu biti i U obliku ugaonika kako je prikazano
na s1. 284 alata za glodanje. Ovde nije neophodan specijalni deo
za lokaciju,

St 284 -

(j)
St. 282 -

SPECiJALN]

Alat za glodanje

CEO

Alat za glodanje sa strane

Alat za glodanje bocnih strana radnog predmeta prikazanog

na s1. 281 dat je na s1. 282. 1z slike se vidi da se na lokaciju upotrebljava samopodesljivi oslonac koji U ovom slucaju ima oblik
zarubljene kupe. Ovaj oslonac je u stvari specijalan deo koji se
radi prerna radnom predmetu.

Alata za busenje prikazan je

na sl. 285. Specijalni delovi su
prikazani na samoj slici a stezanje se vrsi preko
dva
hidraulicna

cilindra. Veza sa

(j)
Sl. 283 -

200

Alat za glodanje sa unutrasnje strane

SPECIJAlNI

Sl. 285 -

DEO

alatnom masinom
ostvaruje se preko
proreza na

Alat za busenje

201

osnovnoj pIoeL Stezanje radnog predmeta moze biti na vise mesta.

u zavisnosti od konfiguracije. Tako napr. s1. 286 stezanje se vrsi na
tri mesta pomoeu hidraulicnih cilindara.

Obieno se dYe sape nalaze sa jedne, a treea, sa druge strane,

postavljena izmedu njih. Kako je to vee prikazano na s1. 286 i ovde
specijalni delovi ne sluze sarno za lokaciju, vee i za stubove za
vodice i za nosace vodica.
Na s1. 287 prikazan je alat za busenje sistema MDA sa podeonom plocom koja ima 24 zljeba na jednakom rastojanju. N~ ploci
je mO"'uce izvrsiti podele na 2, 3, 4, 6, 8, 12 i 24 dela. Radm predmet s~ locira sa promenljivim delom koji se postavlja na obrtnu
ploeu. Tacnost podele je 0,1. Normalizovani delovi alata za busenje su p05tolja, stub i uredaji za stezanje.

-----~

CD

SPECIJALNI

OED

s1. 286
85

A-A
B

S1. 288 -

Sl. 287 202

Alat za busenje

sa vertikalnom podeonom ptocom

'- A

..;-'J.la.t za glodanje veceg broja komada

Alat za glodanje sistema MDA prikazan na 51. 288 slu.zi za jed:

novremeno glodanje Zljebova, na vecem broju komada. RadID
predrnet se steze pomocu promenljivih delova koji se postavljaju u
zljeb ~Hrine b. Alat je opremljen uredajem za pneumatsko stezanje.
203

5.4 Ekonomski efekat pril1tene sistema MDA

Uzimajuei da prosek izrade jednog specijalnog alata iznosi

aka 700 N.D. cena opremanja za 1 alatnu operaciju hiee:

Normalizovani delovi alata mogu se koristiti u nk razlicitih

kombinacija sistema MDA. Broj kombinacija nk zavisi od grupa
radnih predmeta i odreduje se iz odnosa.
~_--=h=a,banja
T promena proizvoda

gde je:

habanJa

Tprome""

prolnlod~

srednji period habanja osnovnih elemenata normalizovanih de-Iova sistema J.\.IDA.

srednji period promene proizvoda u prpizvodnom procesu.

Opiti eksploatacije su pokazali da srednji period habanja u

vazduhoplovnim zavodima, moze da bude 6 -;- 8 godina.
Polazeci od danasnjeg stanja razvoja tehnike, promene proizvoda u proizvodnom procesu uzima se ako dYe godine. Tada ee
biti:

Na ovaj broj grupa delova biee podeljena cena standardnog

dela alata MDA.
Troskovi eksplotacije specijalnog dela alata MDA proracunavaju se po metodi koja se primenjuje na ireverzibilne specijalne alate.
UzimajuCi U obzir tekuei remont, koeiicijent godiSnjeg eksploatacionog rashcda za specijalne alate maze se uzeti 0,6. Nairne
aka se alat otpisuje za dye godine, na svaku godinu otpada 50(0
dodajuci jos 8-10fl / Q za remont. U tom slueaju je koeficijent godisnje eksploatacije 0,6.
U cilju anaHze godisnjih troskova i tehnicko ekonomskih pokazatelja alata postoje razne metode. Jedna od njih je metoda koja
se bazira na odredivanje visine godiSnjih troskova. Pomoeu koeficijenta optereeenja alata jednom operacijom, na jednom delu.
PrakticIio koriscenje ove metode je malo teze, posta je komadno
kalkulaciono vreme za razlicite delove jedne grupe dosta raznoliko. Radi toga je i koeficijent optereeenja, raznim delovima, jednog te istog alata razlicit. Ovu metodu preporucuju sovjetski autori
B.B. KY3bMMHbIM Jil -q, r. HafI,n;OBbIM - )KeJIe30BbIM.
Aka se godisnja proizvodnja izrazi kroz optereeenje opreme,
cena opremanja, za 1 deo - operaciju, specijalnim alatom biee

gde je: Os Kai -

204

ts

Prvobitni troskovi vezani sa izradom specijalnih

alata,
koeficijent opterecenja opreme,
kapacitet alatne masine izrazen za jedan radni
predmet, koji se obraauje pomocu datog alata,
godiSnji fond casova u dye smene.

SS

--420,
P.Koi
$

Obrazac koji odreduje cenu opremanja po 1 delu ciji, sa alatima sistema MDA glasi:
1
SMDA= F. K i'O,6,OMDA
o

gde je:

OMDA

[~ +C1-d)]'

opera-

tMDA

ukupni troskovi vezani sa projektovanjem, izradom i odriavanjem alata sistema MDA,

specificni udeo normalizovanih delova u opstoj
ceni MDA t pri srednjem nivou standardizacije
d = 0,7.

Opiiti troskovi eksploatacije MDA u adnosu na radni predmet - operaciju iznose:

SMDA

= F'

I
Koi'

127,6

tMDA

Moze 1'eei da je proracun ekonomskog efekta primene alata ovog

ili onog sistema laksi, prostiji i sigurniji pomocu drugog metoda
koji se bazira na poredenju usteda postignutih primenom alata
sa godiSnjim troskovirna alata obuhvatajuci izradu, remont i odrzavanje.
Ukupan ekonomski efekat ad primene novog alata u toku
jedne godine dobija se po obrascu:

E.. =E (Nn-Nmln)
gde je: NT! - velicina godisnjeg proizvodnog programa.
Posto je EN = E, a ENml1l = p to ee biti:

Eu=E,-P
E, je godiSnja usteda u radu na izradi dela, pomocu alata,
Pored' neposrednih godisnjih troskova na amortizaciji i eksploataciji alata moraju se uzeti u obzir i kapitalna ulaganja na
opremabje proizvodnje. Zato se velicma P mora korigovati i zameDiU sa pI gde je P' > -P. Tada imamo:

Alati sistema MDA i SMDA -

sklapaju se ad s!andizavanih

delova i sklopova i specijaJnih elemenata koji zahtevaju nakanadnu

doradu, mada se koriste kao specijalni alati, posle promene proizvodnog 'programa demontiraju se i naknadno montiraju u nove
alate. Prema tome vek trajanja alata sistema MDA i SMDA za205

visi sarno od istrosenja njegovih

samih proizvoda. Radi toga je i
nepromenljiv.
Konstrukcija alata sistema
Ijanju gotovih elemenata, tako

MDA i SMDA sastoji se u sastavda je i tehnicka dokumentacija

znatno uproscena. Cene elemenata alata sistema MDA i SMDA u
velikoserijskoj proizvodnji i pri mogucnosti reverzibilnog koriscenja delova i sklopova nije velika.
GodiSnji troskovi PUDA i svedeni troskovi P'MDA na jedan alat
odreduju se po obrascu.
P MDA
PI MDA

gde je:

+ A 1iMDA).
+ AEMDA + A NKE)

CAtDA (AaMD,j

CArDA (A.UDA

CMDA

cena nabavke (pri sopstvenoj izradi cena kostanja) standardizovanih i specijalnih delova i sldopova iz kojih se sastavlja
alat ukljucujuci doradu delova i sklopova

C mDAM

kostanje delova i sklopova iz kojih se sastavlja a1at,

koeficijent troskova za projektovanje alata,
odgovarajuca norma amortizacije i koeficijent godisnjih troskova na eksploataciju
alata sistema MDA i SMDA,
normalni koeficijent efektivnih troskova.
Uzima se vrednost od 0,25 do prvobitne
eene i zavisi od odnosa ukupnog ekonomskog godisnjeg efekta Eu i dopunskih prvobitnih troskova namenjenih za adaptaciju
alata.

C~fDA

ApMDA

A aMDA'

AEMD.I -

ANKE

6.0 Konstrukcija univerzalno montaznih alata (UMA)

delova a ne od duzine proizvodnje

koeficijent amortizacije uglavnom

C"'DAM

NKE~

(1

A pMDA).

Eu
ae

6.1 Opsti pojmovi

sistemu UMA

Ovaj sistern se razvio u preduzecima sa opitnom i maloserijskorn proizvodnjom.

Tvorci ovog sistema VS. Kuznjecov i VL. Ponornarev postavili su temelje ovakve gradnje alata na kojima su kasnije izrasle
vrlo interesantne konstrukcije.
Sistem ne zahteva mehaniclm doradu delova i primIjenih
sklopova ..U specijalnim alatima i alatima sistema MDA koriscenje
standardnih i normalizovanih delova i sklopova pozelJno je ali ne
i obavezno. Alati sistema UMA grade se na principu 1000/0 prirnene
standardnih elemenata i sklopova.
Sustina sistema sastoji se u tome da se iz jednih istih normalizovanih delova i sk1opova mogu viSe puta (sklapati) montirati
novi, razliciti, alati. Po zavrsetku obrade na datoj operaciji alati
se demontiraju i uskladiste. Ukoliko se ukaze potreba opet se delovi koriste za montazu novih alata prema zahtevima proizvodnje.
Osnovna ideja ovog sistema otklanja nedostatke specijalnih alata
koji su namenjeni za izvodenje jedne operacije.
U sistemu UMA sastavni delovi imaju duZi vek posto su radeni tako da poseduju veliku otpornost prema habanju. U ovom
pogledu imaju znatne prednosti nad alatima sistema MDA i AGO.
Prakticno alati sistema UMA sacinjavaju kruzni ciklus demontaz.a-montaza-eksploatacija. Alati sistema UMA sluze za izvodenje
operacija busenja, struganja, glodanja, prosirivanja, ozubljenja,
brusenja, zavarivanja i kontrole.
- Prema podacima na moskovskom zavodu Kalinjin BO%
alata ovog sistema primenjuje se za busenje, 100/0 za glodanje,
4% za balansiranje, 2,50/0 za prosirivanje otvora na horizontalnoj
glodalici i busilici i 1,5{)/0 za brusenje a ostali za struganje. U vazduhoplovnoj proizvodnji ovaj odnos je nesto drukciji. Za glodanje
se na pr. primenjuje 66% za busenje 23% a za bruenje 7%. Neki
detaljniji podaci 0 primeni ovog sistema dati su u tab!, 35, 36 i 37.
Tabela 35

AIati sistema MDA i SMDA u proseku podlozni su reverzibilnosti oko tn puta. Ako je vek jednog proizvoda 2-3 godine proizilazi da se moze koristiti najvise 6 puta. Obieno se uzima 5 godina.
Posto se konstrukcija alata ovog sistema svodi na tipska resenja, svrstana u priruenike, troskovi projektovanja mogu biti 0,2.
Takode se i koeficijenat eksploatacije moze uzeti 0,2. Koeficijent
normativne efikasnosti, kako je reCeno, uzima se 0,25. Tada ce biti:
PMDA
P'UDA

n,78CMDAM

Masinski
zavod.
Moskva

Moskovska
baza

Alai za busenje
Ala! za glodanje

23,5

72,0

54,5

16,1

4,7

Alat za strug.
Alat za brusenje
Ostali a1ati

4,6

8,4

6,9

1,2

6,2
17,5

10,5

2,3

1,6

Vrsta a1ata

= O,4BCMDAM = O,5CMDAM

= O,BC

MDAM

Ovako dobijeni godisuji troskovi za eksploataciju jednog

alata moraju biti manji ili jednaki ekonornskom efektu E = (1 +
+ 0,01 H) e pomnozenim sa brojem komada predvidenih sa godisnjim planom proizvodnje.
206

Primena UMA po vrstama abrade u %

UMA

Minska
baza

UMA
70,0

-207

Sastav kompleta delova univerzalno-montaznih alata u (I/o

Tabels 36
Na Moskovskoj
bazi UMA
~

"

Grupa delova

'0''"'

t'E!

0..:;

::>g,

""

'c; ob

.ti~
~~

z-tl

'~
0,..,

:r:Z
::>~

Na Minskoj
bazi UMA

I
I

"e

~ "
3g
I
"" I

'til ob

..!l:>
w~
~O

.ti~
~

0"

fr~

z"

...

"
N
~,

0,8

0,5

1,1

1,0

Oslona

11,4

14,2

18,2

8,6

12,0

12,0

Lokacioni

17,3

22,7

19,9

22,0

20,5

15,0

Bazni .

0,97

VodeCi
PomoCni za stezanje
Stezni

2,78

3,24

10,4

4,5

7,5

3,0

3,6

3,12

2,0

2,1

2,5

4,0

47,4

44,7

56,0

49,0

60,0

6,75

6,2

2,1

5,4

5,4

3,0

1,9

2,1

1,9

2,0

2,9

2,0

55,3

Razni .
SkIopovi.

1,05

Udeo tezina grupe delova UMA pri montazi atata za razlicite

namene u 0/0

Tabela 37

V r s t a
Grupa
delova

I
I

Alati
za
busenje

Alati
za
glodanje

a 1a t a

Alati
za
struganje

Alati
za
zavarivanje

Bazni

0,6

1,5

1,54

0,4

Osloni

11,1

9,8

7,4

9,5

26,6

24,1

Lokacioni

23,76

24,5

1,6

0,08

0,15

0,6

Pomoe za stez.

1,9

3,0

2,1

1,9

55,3

58,1

59,8

59,1

Vodeei
Stezni
Rezni
Sklopovi
208

1,8

2,82

4,32

3,0

1,1

0,8

0,93

1,0

Na alatnim masmama pomocu alata sistema UMA mogu se

obradivati delovi duzine do lODO mm i zavarivati delovi dliZine
do 15DO mm. Prema podacima iz sovjetske literature jedan komplet bilo u okviru preduzeea Hi rejona, iz nekaliko hiljada delova
i sklopava, neprekidno se koristeci za formiranje raznih alata u
toku svoga veka, moze ustedeti izdatke na nekoliko desetina
hiljadD specijaInih alata i drugih pribora.
Kako ovaj sistem nije razvijen kod nas svi podaci 0 standardima tacnosti, uslovima prijema itd. biee uzeti iz sovjetske
literature. Ovaj sistem nosi naziv u sovjetskoj Hteraturi USP.
Posebno se istice znacaj ovih alata, jer se isti koriste prvenstveno u maloserijskoj i opitnoj praizvodnji. Polazeci od karaktera proizvodnje u velikom broju preduzeca ovi bi alati mogli odigrati vrlo znacajnu ulogu pri trazenju savremenijih puteva u povecanju produkcionosti rada. Najgrublja orijentaciona vrednost
jednog kornpleta ad nekoliko hiljada komada iznosi prerna sadasnjim pracenama na tdiStu oka 500 hiljada ND.
'freba napomenuti da se ova moze smatrati kao znatan iznos
i da treba iei na objedinjavanje nekoliko preduzeca, bilo u okviru
poslovnih ili drugih strucnih udruzenja, radi nabavke jednog
komplcta. U tome slucaju postojala bi centralna alatnica koja bi
mantirala alate prerna crteZu gotovog dela i davala na usluge
preduzecima. Nakon zavrsenog posla alati bi se vratili, demontiraH j lmristili za nove alate. Preduzeca bi placala odredene iznose
dme bi se staine odrZavao i obnavljao komplet, patreban za jednu
grupu istaraduih preduzeca. Jasna da se najbolje resenje maze
postiei aka se objedinjuju preduzeea iste grane, npr. metalopreradivaeka. drvna i s1.
Ako u jednoj fabrici postoji vise pogona, celishodno je centralizovati montazu i demantazu kao i sldadiste delava, Po pravilu
ovi se alati montjraju u alatnici na osnovu crteza dela ili gotovog
deJa. lVIontaza traje za prostije alate 1-2 easa, za alate srednje
slozenosti 3-7 easova, a za sloienije alate vise od 7 easova. Demontaza traje od 0,5-2 easa. Praktieno je ustanovljeno da jedan
alatnicar za jednu smenu maze montirati i demontirati u proseku
4-5 alata.
Alate ovog sistema montira,iu alatnieari sa velikim iskustvom
bez crteza, samog alata, Zahvaljujuei tome i Cinjenici da jedni te
isH delovi i sklopovi sluze u raznim alatima, gubici vremena za
izrc:..du alata znatno se skracuju a samim tim i priprema proizvodnje, Troskovi konstruisanja i montaze alata, amortizacije elemenata, demontaza i skladistenje sistema UMA cine neznatan iznos
od cene kostanja specijalnag alata namenjenog za jednu operaciju
(ireverzibilni). Rok formiranja alata UMA skracuje se ua 2-3 easa
umesto 2-3 ;}edelje pa i mesec dana koliko je potrebno za izradu
specijalnog alata.
Treba takode istaei da uvodenje sistema UMA ne iskljueuje
primenu drugih sistema alata na pr. alata za grupnu obradu, montazno-demontaznih alata itd. Svaki od ovih sistema nalazi primenu
u odredenim uslovima proizvodnje.
11 Konstrukcija alata

209

Prema izlozenom najveci gubici, gledano u opstoj SUIill gubitaka su gubici na montazi. Ukoliko su cesce promene proizvoda
u p;oizvodnam procesu u toliko su veci gubici na montazi.
Da bi se smanjili gubici na montazu prislo se formiranju
grupnih univerzalnih montaznih alata (GUMA). Prvi opiti primene
takvih alata. u maloserijskoj i srednjoserijskoj proizvodnji izvedeni
su u Harkovskom projektno tehnoloskom istrazivackom institutu
pod rukovod5tvom V. V. Anisimov-a.
Prema ovim radovima alata sistema GUMA deli se na dva
dela: bazni i promenljivi.
Bazni se deo sklapa iz elemenata UMA uklil1cujuci minimum
specijalnih delova i sklopova (uglavnom hidranlicni stezni' uredaji
koji ne ulaze u sastav normallzovanih kompleta UMA). PromcnIjivi se deo' sastavlja iz delovu UMA i specljalno izradenih dc!ov.a.
Na 51. 289 data je nekoliko prirnera alata sistema UMA sastavlJemh

Alat za bu~enje 4 otvora precnika 4 rum dat je pod 3. Radni

predmet se okrece radi busenja otvora na jednakom rastojanju na
periferiji. Montaza alata traje 24 casa. Alat za provlacenje 4 proreda sa tacnom podelom po periferiji, pod 4 manUm se za 3 casa.
Na s1. 290 pod 5 prikazan je alat za brusenje krajeva korena turbinske lopatice. Montaza je izvrSena za 2,5 casa. Alat za montazu
elemenata radi z3varivanja i za kontrolu posle zavarivanja prikazan pod 6 montiran je za 2,5 casa.

Sl. 290 -- Alati za bfusenje, zavariuanjc i k,ontrolu

SL 289 -

Primpri alata sistema UMA (za struganje, glodanje,

busenje i provlacenje)

iz standardnih elemenata. Alat pod 1 namenjen je za strugarsku

obradu otvora u kucistu i montira se za 2,5 casa.
Alat pod 2 namenjen je za glodanje radnog predmeta profilnim glodacem a montira se za 3 casa.

210

Na s1. 290 pod 7 prikazan je alat za kontrolu i oznacavanje

gnezda za centriranje na radnom predmetu sa tri kraka. Alat je
montiran za 2,5 casa. Alat za kontrolu odpresaka prikazan pod 8
montiran je za 3,5 casa. Treba istaci da zapadnc, inostrane finne,
takode rade na iormiranju alata sistema UMA. Tako na primeI'
engleska firma Wharton radi na razvijanju alata ovog sistema po
ugledu 11a americku firmu General Elegtrkk Bendix i dr. Sliean
je slucaj i sa engleskom firmom Purefoy.
Na ovome se sistemu radi i u Saveznoj Republici NemaCkoj.
Ovde su osnovnl elementi ploce kruznog i pravougaonog oblika i
ugaonici sa otvorima na jednakom rastojanju. Otvori su na 2/3 duzine glatki a na 1/3 snabdeveni navojem. Radni predmet steze se
u alat pomocu sapa i uredaja univerzalnog tipa, U DDR-u ovaj
14'

211

se sistem naziva Bauakasten in Nutsystem (Veb - vorrichtungsbau - Hohenstein - Ernstthal).

U Cehoslovackoj se na ovom sistemu radi u Plzenu, u zavodu
)Lenjin, Stezanja su izvedena pneumatski, pneumohidroplasticnim masama Ud. Svi uredaji imaju zljcbove i proreze koji sluic
za montiranje na osnovnu plocu.

Tabela 38
Bazni detovi

a
i.

6.2. Konstrukcijn normalizovanih delova, komplctn sistema

UMA

:"'

II
"

1'';-'
60

Kvadratna ploea
c

180X240X300><360 mm

-----1

Aldi se formiraiu pomocu kompleta normalizovanih delava

CIJl se broj kreee od 500-600 (u fazi osvajanja) do 50.000. Kompleti od 10.000-25.000 delova najvise su rasprostranj'eni.
Delovi U1\1A dele se na 8 grupa u zavisnosti od funkcije koju
imaju u sklopu alata. Grupe se dele na tipove a ovi po velicinama.
Broj tjpova i velicina je razlicita na raznim zavodima. Na primer
na Moskovskom zavodu >}Kalinjin{( komplet delova sastoji se od

Pravougaona ploca
bxa = 120>< 180 do 300>< 120

mm

8400 kom.

Obieno se jedan komplet sastoji iz sledecih 8 grupa: bazna,

oslona, lokaciona, za vodenje reznog alata, sape za stezanje, stezni
delovi, razni delovi i sklopovi.
I grupa - bazni delovi.
Ovde spadaju razliCite ploce pravougaonog, kvadratnog i
okruglog oblika. Ovi delovi imaju siroku primenu. Oko gOo/I) alata
fo1'mira se pomocll baznih delova. Bazni delovi predstavljeni su u
tablici 38. Na radnoj povrSini ploce izradeni EU T zljebovi i kanali
za fiksjranje pod pravim uglom. Neparalelnost i neupravnost kanala i zljebova ne sme dC!. p1'ede 0,01 mm na duzini od 200 mm.
Sirine zljebova Sll 12 H7. Na dYe bacne stnme su uradeni uzdu.zni
zljeboyi koji sIuze za spajanje dYe iIi viSe ploea iIi za pricvrscivanje neophodnih elemenata sa bocne strune. Na drugim dvema
stranama postoje dzepovi kaji sluze za prenos ploea i za stezanje
is1,ih za sio lTIssine. U cilju smanjenja tezine takode su glodani
delovi sa strane koja lezi na masini. Sa iste stl-ane postoji zljeb
lmji sluzi za odrecUvanje polozaja alata na masini. Korak zljebova
na jednoj povrsini place iznosi 60 mm. Tolerancije koraka izmedu
rna koja 2 zljeba iznosi +0,05 mm. Tolerancije su date u plusu
da bi se obezbedila laksa montaza elemenata na plocama. Tole~
rancije duzine, visine i sirine, rade se u kvalitetu H8.
Zljebevi na okruglim plocama imaju korak takode 80 mm i
radijalan raspored pod 45 11 i 60{l. Sve (krugle ploce imaju centralni
otvor i prosirenje za centriranje alata na vretenu masine. Prievrscenje se vrsi pomocu otvora rasporedenih oko centraJnog
otvora.
Ploce i ugaonici rade se od eelika koji je legiran sa hromom
i niklom a pogodan za eementaciju. Cementiraju se na dubinu od
1, 2 do 1,4 mm a kale na tvrdocu HRo = 56 -7- 62. Kvalitet obrade
je 6 po JUS-u* sto se obezbeduje brusenjem.
~

212

m~[l]
~

" .~"

Ugaonici
axb

120X190 do 180X420
mm

220. 340. 460, 580 mm

"~~-

"-~~-~~~-.,-.--~-

... ---..

~-

-..

~.-~!

Okrugla ploea
D

=220, 340, 460, 580

mm

Okrugla ploca
D

220, 340 460, 580 mm

JUS MA 1 023 JUS MA 1 025

213

Prema podacima S. M. Mirzoev-a, autori sistema su uporedili 38

veliCina u cilju dobijanja predstave 0 pravom odnosu ekonomicnosti pojedinih alata. Svesavezni Naucno-istrazivacki institut za normalizaeiju u masinogradnji (VNIIHMAS) izucavajuci i ispitujuCi
sistem UMA razradio j'e normalizovane elemente MN, u prvoj
redakciji, na 34 velicine baznih delova,
II grupa -

I~vadratne

I
!

Osloni (kucUhli) delovi

1--

Visina H = 1,5; 2; 2,5; 3; 5 mm

"~--""

_ __

,U

Kvadratni osland 60X60 mm

Visina H = 10; 12,5; 15; 20 mm

h6

Kvadratni osland 60X60 mm

Vis ina H = 40, 80, 120 mm

i-

Ugaoniei se obicna upotrebljavaju u konstrukciji alata sistema

UMA u svojstvu elemenata za povecanje krutosti. Tacnost i materijal su slicni materijalu oslonaca,
Umetci se rade u raznim dimenzijama. Materijal i kvalitet
obrade Sil isti kaa i kad oslone grupe.

-.-~-"-'-~-~I

Tabela 39
Stubni delovi

~
on

~.

--------"~---

I Pravougaone

ploce

1,5; 2; 2,5; 3' 5; 10;

12,5; 15; 20 mm

I Vlsma: H =

1------~-"---~1------~---1

90

II-

od 100 mm.

60

------"------- II

kanalima pamocu zavrtnjeva M5. Korak zljebova po bocnim stranama iznosi 400,01 mm.
Oslanci se rade od hrom nikl celika za cementaciju. Cementiranje se vrSi na dubinu od 0,3-1,2 mm (u zavisnosti od gabarita), i sa naknadnim kalenjem na tvrdocu HIt: 58 do 62. Kvalitet
obrade radnih povrsina oslonaca je 6 a kanala za fiksiranje 7 po
JUS-u*.
Tolerancije osnovnih gabaritnih mera su 0,01. Neparalelnost i neupravnost mogu da odstupaju najviSe do 0,01 na duzini

"--"

-1--------"-------1

Ova grupa spada medu vaznije grupe kompleta pomenutog

sastava i zavisi mnogo od konstrukcije alata. Radi toga, ova grupa
po broju tipova zauzima prvo mesta. Razni obliei dati su
odgovarajucim tabelama. Postoji nekoliko podgrupa: oslond, umetci,
prizme, ugaoni elementi, oslonci za lokaciju vodica za busenje.
Oslo"YIci imaju oblik paralelopipeda raznih dimenzija. Na
njima postoje zljebovi, otvori i kanali za spajanje sa elementima
drugih dimenzija. Oslonci imaju razne visine, taka da je moguce
vrsiti padesavan}e u granicama 0,5 mm. Kanali sluze za vezivanje,
H7
po spoju . Sirina kanala je 12 mm. Umetci se pricvrscuju u

---

ploce

I
I

I-I

--"

--~-- - - - -

--II

~"'"""m ill''''"

-;-' " ~'

~~:i;; !,= 2; 2.5; 3,5; 10; 12.5;

~.--I :;::"~;":' :~';;:',;~"':

:,' I

- --.-..- - - - -

--~i

stezni osland
H = 20, 30, 40, 80 mm

Pravaugaoni oslond
45 X 60 mm. Visina H
120 mm

1
*
214

JUS MA 1 020 JUS MA 1 021

40, 80,

!-;";aoni umetaCi

00 10'; 00 15'; Oil 20'; 10; 10

JUS MA 1 023 JUS MA 1 025

215

- ----

I
!I

"=1~.;.g J

Ugaoni oslonci
_ 2(J 30'; 50; 100 itd. do 45<)

(kr~

_ ,
...

Regulisllce prizme
D = 12, 18, 26 mm

a ------t -II Ugao::-- -----____ I

I

5)

19 B33.

----I

':-.--

Ugaoni oslanci

--.-

II

(levi i desm)
axbH = 45X60X52

45X60X72 mm

2(' 30' -:- 45(1

Duzinski umetaCi

I
-

---

I
- , - - -

--...

__ IIi

B=45i60mm
L = 180 -7 480 mm

I,

Stubni ugaonici

120 -:- 280 mm

Siroki urn~taCi
b = 120 mm
L = 180 -7 420 mm

--_.-

Rebrasti ugaonici

Siroki umetaCi
b
L

90 mm
180 -7 420 mm

Plocaste pl'izme
b = 45, 60 mm

Vodeci oslonci
axb = 30X45; 45X60

-----Oslane prizme
axb: od 30 ,< 25 do 120X60

Prizme
axb: od 4"'-' >( 30 do 52,5 X 65 mm

216

60X60; 60X90 mm
[_.

B83

F:
~
. --',~- . --"

''~--,

IiO

Oslanci za lokaciju
D

'
arb;

18, 26, 35, 45, 58 mm

0 d 60X60 do 60X90 mm

217

_.-----_._----,-----

Tabela ,10
Delovi za lokaciju

Oslanci za lokaciju
D = 18+58 mm
axbxH; od 30X60X90
od 60X145X80 mm

II'

I
I DOslond
=

Nosac caure
b = 22,5 i 30 mm
, d = 8 i 12 mm
i L = 100 c 150 mm
- - . - - - - - - . _____
___ ---._.__.______
I,_~

Nosac caure

za lokaciju

18~45

D
L

mm

H od 30 do 60 mm

=
=

12, 18 mm
52,5 -;- 192,5 mm

Nosac caure
D=26i35mm
L = 150 -;-- 232,5 mm

PrFm

~~

Ugaonici za lokaciju
H

,
, -.---.-----------

12-;.- 240 mm

Nosac elemenata za lokaciju

D
18, 26, 35, 45, 58, 70, 90 mm
b = 45---;-120 mm
L = 60 -:- 360 mm

---i

Ugaonici
a=5--;-45

Umetak
H
L

5, 8, 10 mm
13 i 20 mm

Ugaonici

a =. 90 -;- 180 mm

,_._--_.._--_.

Umetak

. - - - '--'--"

Umetaci

H
12,5; 15; 20 mm
iL=30i45mm
I

- - _ . - _ ._ _ _ _ _ _ _ 1 _ . - _ -__._ .._ - _ __

D = 12 -:- 35 mm
axb = 45X90; 60X170 mm

.:r

"i ' ,W
,
'1
Y

Centralni cep
d

= 3-;-80 mm

12 i 18 mm

PTizme primenjuju 80 uglavnom sa uglom od 90, Tacnost iz'

rade treba da odgovara tacnosti izrade oslone podgrupe. Prizme

sluze za baziranje iddnih predmeta po spoljnim cilindrienim povl"sinama.
U gaonici su namenJeni za obradu povrsina pod uglom. Moguce je postici tacnost od 5 minuta u granicama od 0-90 0 Predvideno je 17 polaznih uglova.
218

Srezan cep Z8 lokaciju

d = 12 i 18 mm
I D = 3+80 rum
- - - - - - - - - - -I - -. .

---~~--

.... -

-219

Di.sk za lokaciju

D = 50-180 mm

I~~-~---~---~~~SreZ3n disk za lokaciju

Nosae centro cepa

D = 12, 18, 26 rom
axb

::=

30 i 45; 45X60 mm

Osionci za lokaciju
Ovi elementi imaju otvore precnika 8, 12, 18, 26, 35, 45,
58 rum, u koje se mogu pastaviti elementi za centriranje. Moguce
je takode fiksirati radni predmet ili postaviti elemente za vodenje
reznog alata. Otvorl su radeni u kvatetu IT? po ISO-sistemu.
Nosaci yodice za busenje sluze uglavnom za vadenje reznog
alata. Mogu biti jednostrani i dvostrani, imaju tacan otvor i dimenzije kao i oslonci za lokaciju.
Prema 8M Marzoevu dYe poslednje podgrupe bi mogle pripasti u grupu elemenata za lokaciju. Ipak je zadr.zana podela
koju su izvrsili autori sistema UMA Kuznjecov i Ponomarev.
III i IV grupa. Delovi za odredivanje polozaja (lokaciju) radnag predmeta i reznog alata.
Primeri delova za lokaciju prikazani su u tablici 36. Ovi se
de]ovi rade od ugljenienog eelika sa 0,8 -:- 1,2% C, a zatim se kale
na tvrdocu HRo = 52-62.
Tabe\a 41

Sape za stezanje

~--~---~--~~~--~-----

Caura

! d = 8-:-35 mm

F
: [ i '!

L = 12. --;-. 24 mm

b
a

Brzo promenljiva cam"a

28 -;- 45 mm
45 +110 mm

,
,-- ~~---~~-----~~-I

d-=8--:-58mm

---

~---- ~~~ ~--i-

Pljosnate sape

Vil.luskaste sape
A =35-0-80 mm
B = 50 -0- 100 mm

Konusne eaure
18 + 35 mm
d
48 -0- 70 111m
L

~---I---~-

___,--+{
--f -c
t

e:: -

Kanus; Morze NO 1 -;- 3

Fiksne nozice
d:= 3+50 mm

;~--~~-----

Osovinica
D = 18~ 26, 35 mm
L

220

400

-0

800 mm

--------~-~~~-~~--~~~-~~----- ~~-~l

ill-~
tB

Sape .lednakih strana

A = 30-0-45 mm
B = 45 -0- 105 mm

221

Al=.3'

____ ___
I ...........

.m~3s-'

~_==~

~
.

VI grupa. Delovi za stezanje.

Predvidena je aka 21 tip sa 260 veliCina, zavrtnjeva, UVrlnjeva, navrtki, podmetaca itd .. ~ N~j:~ise . se primen,iuje zavoj
M12 >< 1,5 za montazu i M5 za pncvrSCIVan.le klmova .
U tablici 38 dati su uslovi za ste-zanje predvide-ni slstemorn

II Savijene sape
I A == 28 -'- 45 mm

I,~==

~-:r
~ I

UMA po sovjetskim normama.

75 -'- 135 mm

._---

Tabela 42
Delovi za stezanje

Sape sa zglobom

Goli z3\'rtanj M8 i M12

L = 50 -:- 250 mm

----

~-'------

Zavrtanj sa zljebom M8
L

15 -0-. 300 mm

Zavrtanj oblika
L

M12

50 ---;-- 140 mm

._-_._----

Obrtni zavrtanj M12

L

- - - - - ..

~
.'; +-

"

.,' .",

Produiene sape

-----..........

A
B

:~.............
I

__ __ __ __

- ; <""

-_._'-'--'

.._....

_--,

'

il=C:3~

30 -:- 200 mm

Zavrtanj sa ))INBUS glavorn

M12
L

==

18-75

!-~

28+40 mm
110 -;- 175 mm

Zvezdaste navr1.ke
M8 i M12

V grupa. Sape za stezanje.

Rade ~e u razlicitirn konstruktivnim oblicima, od ugljenicnog
celika za cementaciju. Delovi se cementiraju i kale na tvrdocu
RRe
56-62. Dubina cementacije 0,8-1,1 mm. Kvalitet povrsine
9 i 8 po JUS-u. Tab!. 37.
Po sistemu UMA predvideno je 8 tipova sa 32 velicine. Ovo
nije dovoljno za uspesan i brz rad. Zato je GOST 4735-57,
4734-57, 1055-59 i drugi, predvideo 7 tipova sa 192 velicine.

.~ ~.
..

222

Nareckane navrtke M8
L

M12

25-26 mm

223

I Zavrtnji sa cilindricnom glavicomM5

: L :::: 7, 11, 15 mm

Qt

-E::tr

Podmetaci

--.-.----.-.--- .1,

zavrtnji za stezanje M8 i M12.

L

Gornji deo loptaste podloske

Navrtke nize M8 i M12

H.

Donji deo loptaste podloske

= 50+ 160 mm

H=5i6mm

- - -_ _.___ 1_--..

Navrtke visoke M8 i M12

Prosecne podloske

. 0-:"___ ~_=_40 ~_:_1..2..

!--

Rucice M8

M12

~p

i.

Navrtka sa l'ucicom

1
.-'

~~

ll.

ittD

t----- - - ------""1

1,1

'-11

,,d
.......,0}-_'_ _.. il_~_6~..~_~'.c-~~~_m..m_ __

_ _ _ . .

t::F:::l
Bt=~.

Zavrtanj za lokaciju M6, MS,

! M12
L

15

-7-

80 mm

..------..---

I--~----

Stepenasti zavrtnji M6 i M8

I
1_ __

224

Navrtke ,produz.ene M8 i M12

H=22i30mm

Okrugle navrtke M8

M12

D = 14 i 22 mm
If
= 8-;.-20 mm
_ _ _' - -_ _ _.. _ _ _ _ _. .

Zavrtanj sa loptastom glavicom

i2";",,-''''L..

11

I.:

--'

14 i 20 mm

i
1-------

0_=_

L = 21 i 26 mm

Za izradu odgovornih delova za stezanje upotrebljava se eelik

legiran sa hromom a za manje odgovorne delave ugljenicni konstrukcioni celik (C :::::: 0,45%). Svi se celici kale na HRc :::::: 38 -:- 42.
Po zavrSetku mehanicke obrade potrebno je delove zastititi fosfatiranjem iIi nekim sIicnim postupkom. GOST predvida oko 750
velieina delova za stezanje, dok je JUS obuhvatio standardima
l'elativno manji broj ovih elemenata.

VII Grupa. Razni delovi.

Delovi ~ve grupe stvarani su u toku eksploatacije sistema
UMA i javljaju se kao dopuna kompletu koju su predlozili Kuznjecoy i Ponomarev. Ovde se mogu ubrojati ekcentri i opruge, rucice
i razni slicni elementL
15 Konstrukcija alata

225

Tabela 43
Razni delovi

E"t
"-~Qf
-~

, -.:. _L

Poluga dvostrana

I Osovinica
L == 25+65 mm
I

Jjgm
~~ j:

IffiJ

.'

'

':

'.

'_..:::'

'j

I.

fEt--L-"=t
--I 1 ' "-c-1t
c!B=---~3
I
226

D=8+12mm

fL7i

Zglobne uske

L = 40+52 mm

I.

Loptasta oslona kota

H

18 mrn

I
I

Zljebasta oslona kapa

Zglobne viljuske

H:::::18mm

L = 40 + 52 mm

Laptast oslonac

Opruge

H=20mm

"l i

E~"1CI

A=45i60mm
L = 60+120 mm

--I

Siljak

Zupcast oslonac
H=20mm

D = 8+26 mm
L==45+120 mm

Osloni siljak

Stezni dec zavrtnja

L = 78 + 145 mm

28~60

Konus: Morze 1 -;- 3

Polusiljak oslani

Prsten

mm

D = 14-0-35 mm
H=1+60mm
Pecurkasti oslani siljak
D

22-;.-80 mm
I

Delovi ave grupe

BU

. . III
.. povrsinski otvrdnut{
o b aveZDa k alJem

227

VIII Grupa, Sklopovi.

Predlozeno je bilo u pocetku, pored pojedinih delova navedenih grupa, da se usvoji i znatan broj sklopova. Ipak oni nisu
nasli siroku primenu. Radl toga se ovde navode sarno oni koji se
cesto mogu koristiti u formiranju alata sistema UMA.

--------~

Tabela 44
Sklopovi.

f.t.r~
~-~
r ,

",_---.l

Okretna glava
L

,~

'ITJ
!-~~~_ .!_____ I '_:_o_:_r_e:_~_,a_4p_ '5~_iz_6:_a_m_m - _-~-

____

180, 240, 300 mm

]."J.!
.",

".

Nagibni sto
H

= 90 i

IS

120 mm

N osae sUj aka

H = 60, 90, 120 mm
..

--~~~~~~~~~~~~ ,-~~~~--~~~~~~-- --~-,

U
.

Padeoui disk

0[',

'

D = 180, 240, 350, 470 mm

broj otvora

24, 48, 72

--~~i---.---

~-'-

{f!Tj~

Obrtna sapa

~
.

:. "

,~"

75, 90, 120 mm

30, 35, 40 mm

____

__

II'

I
Fiksator

--'-,,-

60

Taka naprimer okretne glave zajedno sa podeonim diskom i

fiksatorom prirnenjuju se za busenje i glodanje. Nagibni sto se
koristi za lokaciju pod uglom osnovnih ploea i drugih Ellata vecih
gabarita.
Razradom normalizovanih delova ovog sistema postize se:
- unifikacija delova i sklopova alata,
- obezbedenje medusobne zamenjivosti delova koji se rarle
u raznim preduzecirna,
- izrada jedinstvene tehnieke dokumentacije za organizaciju centralizovane izrade delova i sklopova sistema UMA,
- oslobadanje preduzeea od razrade crteZa za delove i sklopove alata.
Sada se u SSSR-u preporueuje upotreba kataloga VNIINMAS-a i albuma sa crtezima UMA, ad V. S. Kuznjecova i V. A,
Ponomareva, pod imenom )Album crteZa UMA.

b=45i60 mm

'------I--~-,---A

--'

Stezni sklop

Stega
L

150, 180, 240 mm

6. 3 Formiranje razlicitih sklopova UMA

Alati sistema UMA moraju imati kao i specijalni alati elemente i uredaje za lokaciju, stezanje, vodenje reznih alata, odvod
strugotine i teenosti itd. Ipak se moze reCi da bazirajuCi i steznj
elementi alata zahtevaju veCu paznju. Radi toga cemo analizirati
montazu istih, pri koriscenju standardizovanih delova i sklopova.
6.3.1 Elementi za baziranje radnih predmeta u alatu. -

Lo-

kacija radnih predmeta sa cilindricnim otvorom.

228
229

Za ave se svrhe upotrebljavaj'l cepavi za centriranje i lokacioni diskovi. Precnik: elemenata za lakaciju dobija se po obrascu:
-/!.
- (/!. + aD)
~D

gde je: D 1 -

precnik lokacione povrSine (tepa),

ODI tolerancija izrade precnika,
A - garantovan zazor za obezbedenje mogucnosti spajanja,
D - najmanji precnik baznog otvora.
Obieno se elementi za lokaciju rade sa g6 odnosno po GOST-u
u 2 klasi tacnosti.
U sluc'aju baziranja po otvoru, standardni cepovi ne omogucavaju odreden kvalitet spoja elemenata za lokaciju i otvora radnog predmeta, radi cega Be rade specijalni centrazni cepovi iIi diskovi za loknciju, ciji se precnici odreduju prema gornjoj formulL Obicno se specijalni cepovi, odnosno diskovi, uskladiste termicki obradeni sa dodatkom za brusenje, koje se naknadno obavlja
prema patrebi.

Na s1. 291c prikazano je lociranje na dva centrazna cepa 1 od

kojih je jedan srezan, a drugi cilindrican. Rastojanje, visoke tacnosti regulise se plocama (umetcima). Cepovi se postavljaju u
place za lokaciju. Takode i na s1. 291 e data }e lokacija centraznog
cepa 1 na oslonac 3. Za lokaciju radnih predmeta, po atvorima
precnika vecih od 80 rom primenjuju se diskovi.
Na s1. 291d data je kombinacija diska i centraznog cepa. Precnici Dt, D~ i D3 rade S'c strogo koncentricno. Diskovi se rade sa
precnicima 40 -:- 240 mm. Na s1. 292 prikazan je nacin baziranja
radnih predmeta po unutrasnjem precniku, vecem od 240 mm. U
ovom se slucaju primenjuju diskovi ili centrazni cepovi manjeg
precnika.

. J

b.}

c.)

d. }

a.)
SL. 291 -

..

SL 292 - Lokacija radnih

predmeta veceg precnika
1 disk za lokaciju, 2 radni predmet i 3 - osnovna'
ploea

Primer montaze centranih cepova

Cepovi i diskovi za centrjranje prikazani l1a s1. 291 imaju

precnike 12 h6 ili 18 h6. RaBtojanje otvora za lokaciju na radnom
predmetu zavisi od rasporeda kanala za fiksiranje i toleriSe se u
vrlo uskim granicama, posto se na kanale za fiksiranje postavljaju elementi za lokaciju.
230

Sf. 293

KonstT'ukcija
oslonaca

Cesto se pri montazi alata primenjuju osland za lokaciju

radnih predmeta, po otvorima. Sistem predvida mogucnost primene oslonaca razliCitih precnika. Osavinice imaju na kraju otYore sa obe strane, precnika 12 h6, 18 h6 i 26 h6. Na s1. 293 prikazana je osovinica sa diskom. Spoljni precnik osovlnice treba
da odgovara standardnirn precnicima otvora na osnovnim plocama .
Sistem UMA je vrlo elastican i dozvoljava ponekad primenu
steznih glava koje se postavljaju U osi alata pomocu standardizovanih diskova. Moguce joe takode kombinovati sistem UMA sa lmnusnim trnovima, elasticnim caurama itd.
Lokacija radnih predmeta po spoljnoj cilindricnoj povrsini.
Za lokaciju cilindricnih delova po spoljnoj povrSini primenjuju
Be prizme. Na 81. 294 prikazano je nekoliko primera baziranja na
prizmi.
231

Prizme imaju ugao od gOo. Kako je vee navedeno kod sp:ecijalnih alata, greska baziranja iznosi oko 0,70 gde je 0 tolerancija
izrade preenika radnog predmeta. Ako je za lokaciju potrebna uska
prizma primenjuje se konstrukcija prikazana na s1. 294a. Moguce
Je takode kombinacija kao na 81. 294c.

Takode je moguce centriranje radnih predmeta po spoljnoj

cilindricnoj povrsini u sistemu UMA i pomocll steznih glava sa
tri celjusti, razlicitih caura i slicnih steznih ureCiaja. U sistemu

a= ~~~;
~
. ::
I

l. rc:J--,r--~-r-c:p-j
l

..-,-,

~'

f'
~~
b.)

a.)

b.)

i'T,

Sl. 295 -

Regulisuce prizme

Sz. 296 - Lokacija radnog predmeta po otvoru i ravnoj

povrsini na dva diska

d-J
UMA za lokaciju radnih predmeta sa cilindricnim rukavcem koriste se normalizovane caure. Neophodno je potrebno odrediti
proracunom unutrasnji precnik caure, po obra8cu:
Dl ~ (D

+ t.) + 3Dl ~

(D

+ Ct. + 3D I)
+ t.)

Greska baziranja dobija se iz obrasca:

c.)
SL 294 -

Loknc-ija radnih predmeta na prizl1w

Primeri lokacije radnih predmeta na prizmi, veCih gabarita

prikazani Bli na s1. 294b i 294d.
Na 81. 295 prikazani su primeri primene reguliSucih prizmi.
Ukoliko je potrebno imati ugao prizme, razlicit od 90, isti se moze
dobiti sastavljanjem dva ugaonika kao sto je to prikazano na s1.
295a. Sirenjem ugaonika mogu se bazirati radni predmeti vecih
precnika. Takode je i na sL;?:95b moguce- dozvoliti lokaciju radnih
predmeta razlicitih precnika. Ploce imaju zakosene radne povrsine. Ako je potrebno obezbeditj baziranje radnih predmeta razIicitih pTeenika na uskim lokacionim povrsinama primenjuje se
konstrukcija prikazana na 81. 295c.
Na ugaonicima se mogu nalaziti otvori sa navojima za pricVrScenje graniC-nih oslonaca.
232

e: = A + aDZ + {).6., gde je

aD. tolerancija izrade radnog predmeta.
Ako je moguce primeniti standardizovanu cauru treba voditi
racuna 0 lolerancijama spoja standardizovane caure i radnog
predmeta.
- Lokacija radnih predmeta na dva otvora. Kao i kod specijalnih alata i ovde se primenjuju centrirajuci cepovi - okrugli
i srezani. Za vece preenike primenjuju se diskovi okrugli i
srezani.
Na 81. 296 dat je nacin baziranja po otvoru i ravnoj povrsini.
Da bi izbegU izradu specijalnog srezanog diska ve6eg precnika,
isti je zamenjen sa dva lokaciona diska 3, manjeg preenika. Oni
dodiruju bazni otvor u dvema tackama i centriraju radni predmet.
Greska baziranja kompenzuje se pomocu ovih diskova.
Ako se radi o,,-t:;entraznim cepovima i njihovoj primeni na
podrucju sirih tolerancija na radnom predmetu, srezani disk moze
se zameniti cilindricnim - pokretnim. Pomeranja se vrse po
iljebu na ploCi Hi ugaoniku, eime se kompenzira greska baziranja.
- Lokacija radnih predmeta po ravnoj povrSini.
Za oslanjanje radnih predmeta ravnih povrsina upotrebljavaju se oslond prikazani na s1. 297. Nacelno se dozvoljava veca
233

povrsina dodira izmedu oslonaca i povrsme radnog predmeta ako

je povrsina radnog predmeta tacno obradena. Na s1. 297a prikazan je nazubIjen oslonac 2. Na osnovnu plocu 3 postavljen je zavrtanj 4 sa caurom 1 i osloneem 2. Caura sluzi za regulisnnje visine
oslone povrsine Dslouca.
SHean naein oslanjanja dat je na s1. 297b. Frimena produzene navrtke 2 i oslouca 1 prievrscenih pomocu zavrtnja 3 na plocu
4 data je na s1. 297e. Ako ne postoji T zljeb na mestu gde je
potrebno postaviti oslonac primenjuje se konstrukcija kao na s1.
297d. Visina se moze regulisati sa zavrtnjem 5 utvrdenjern u sapu
7. Navrtka 4 sluzi kao osigurac.
Pored navedenih primera odredivanja polozaja za ol::1ractene
radne povrsine primenjuju se razni kvadratni, pravougaoni i
okrugli oslonci.

- Drugi naciui odredivanja polozaja radnih predmeta.

Cesto se primen.iuje lokacija radnih predmeta pomOC:ll SlIjaka. Siljci sa nosacem mogu biti standardizovani kao sklopovi.
Na s1. 299a dat je nosae siljka sa pecurkastim siljkom. D nosae
se postavlja caura 2 sa konusnim otvorom koji eentrira pecurkasti
siljak 3. Zavrtnjem 4 prievrscuje se nosae siljka za osnovnu plocu.

L . - . .:::J

o. )

A
-.

--'

c. )
SL. 298 -

Sl. 297 -

Elementi za osIanjanje radnih predrn.eta

po neobradenirn. po'Vrsinama

Za lokaciju dclova podloznih deformacijama pri obradi, primenjuju se p0l1?-0cni oslond. Na s1. 298a prikazan je oslonae sa
loptastim oblikom glave. Samoloeirajuci oslonci koji su "standardizovani prikazani su na s1. 298b. Telo oslonca ima standardni
navoj tako da se moze primeniti zavrtanj rna koje duzine.
Prema S. M. Mirzoev-u posebnu paznju zasluzuje opitna
konstrukcija na s1. 298c, posto se na istoj moze kontinualno l'cgulisati rastojanje od radne do oslone povrsine. Za ove se namene
mogu konstruisati razliciti oblici.

234

b.}

.A

Pomocni

,.

OSL01Wi

Na sL 299b data je konstrukcija pokretnog ~iljka.

Siljak 7 pomera se k1'oZ otvar nosaca i oslonca 6. Opruga tezi
da odvede siljak u leva. U sapu 2 uvijen je zavrtan.i 1. Obrtanjem ovog zavrtnja ste-ze se radni p1'2dmet. Da bi urnanjili gubitak
vremena na skidanje radnog predmeta sa ?iiljaka, sapa 2 zajedm)
sa zavrtnjem 1 ok1'0ce se oko zavrtnja 8. Zavrtanj 1 oslanja se lln
glavu zavrtnj8. 3. Pasle padesRvanja zavrtnja 7 osigul'anje is tog
treba obavlti pornocu navrtke 4. Ako se lokacija radnog predmcta
vrsi po r;,eobradenom otVOl'U, potrebno je da centrazni cep bude
konusnog oblika kao na s1. 298c. Konus 3 radi se specijalno prerna
radnoi-n. pre-dmetu iii grupi radnih prcdme-ta. Pod dejstvom teiine
radnog pre-dmeta opruga 5e sabi,la a konus 3 ulazi u telo 2, obezbedujuci baziranje radnog predrneta po otvoru.
Kao sto se vidi na s1. 299d oslonae 3 pricvl'scuje se za oslonu
plocu 7 pomocu dva rebrasta ugaonlka 6.
Zavrtanj 5 ograniCava pomeranje konusa 3. Oslm navedenih
baziranja moguce pomocu sistema U1VLA ostvariti i baziranje po235

mocu otvora i dYe paralelne povrsine: otvora i spoljne eilindricne

povrSine ;dve cilindricne spoljne povdine itd. Lokacija radnih
predmeta po navoju konusnoj iIi profilnoj povrsini ostvaruje se
pomocu specijalnih del ova povezanih sa elementima VMA.

0)

c)

b)

d)

Sl. 299 -

jevima primenjuje speeijaini nosac vodica, Isti je slucaj i sa buenjem rupa cije se ose nalaze na bliskom rastojanju, Na s1. 300
dati su primeri lokaeije nosaca vodiea. Moguca je kombinacija kao
na s1. 300a pomocu prizme i stuba - nosaca yodice. U ovom
slucaju odstojanje A je fiksno i ne treba ga proveravati. Na s1.
300b dat je primer Iokaeije kod koje se vrsi podesavanje rastojanja A, Ploca 1 moze se raditi kao specijaIna, Ako je potrebno
tacnije vodenje reznog alata primenjuje se konstrukeija kao na
slici 300e. U zavisnosti od tehnoloskog zahteva moguce je primeniti prednje i zadnje vodenje reznog alata iIi sarno zadnje iIi
pak sarno prednje.
Obrni nosaci vodica za busenje primenjuju se radi lakseg
skidanja i namestanja radnog predmeta iIi radi izvodenja pri
jednom stezanju i drugih operacija (upustanje, razrtanje Ud.).
Uredaji slicni opisanim primenjuju se za vodenje raznih trnova sa
nozevima kad masina za busen}e i glodanje (Borwerk). Kod specijalnih alata za vodenje glodala predvidaju se gabariti. U alatima
sistema UMA takvi se elementi ne predvidaju. Ovde se za te svrhe
mogu uzeti ma koje slobodne povrsine Cije se rastojanje od baznih
povrSina lako odreduje na osnovu koraka zljebova na osnovnoj
ploci i gabaritnih dimenzija radnog predmeta. Ipak se katkada
koriste i oslonei, prizme, ploce i slicno. I ovde se koriste okaljene
plocice standardnih debljina kako je to ranije objasnjeno.

Primer [okacije nosaca vonice

a. )
SL 300 -

h.)

..

c )

Lo1cacija rad,nih predmeta pomocu siljaka

a. )
Sl. 301 -

Za vodenje reznog
alata (spiralne burgije, upustaci, razvrtaci i s1.) upotrebljavaju se
caure za vodenje. U alatima ovog sistema moze u nosac da se stavi
sarno jedna caura za vodenje. Ako je potrebno busiti viSe rupa nije
moguce postaviti sve nosace caura. Ovo u izvesnom smislu ogranicava mogucnost primene ovog sistema. Zato se u ovakvim sluca-

Konstrukcija

)
f;t~znih

uredaja

6.3.2 E[ementi za vodenje reznog alata,

236

6.3.3 Ureaaji za stezanje radnog predmeta

lako

U ovom se sistemu najcesce koristi stezanje pomocu navoja.

je razgraden niz konstrukcija .mehanizovanih uredaja

237

ipak se oni primenjuju jos relativno malo. Ovo se moze objasniti

time da ovi uredaji nisu sigurni i cak ni taka j-ednostavni sto u
prakticnom smislu predstavlja izvesnu manu. Konstrukcija mehanizovanih uredaja za stezanje bazirane su na pneumatskim i hidraulicnim principima.

6.3.4 Koriscenje delova sistema UMA u drugim sistemima

Na s1. 301 date su neke konstrukcije uredaja za stezanje.

Tako napr. na s1. 30la prikazan je uredaj za stezanje rukom ili
kljucem. Na s1. 301b prikazan je rucni. uredaj za stezanje. Na vrhu
zavrtnja nalazl se deo koji se moze adaptirati prema obliku povrsine radnog predmeta. 81. 30le daje primer stezanja pomocu
krive sape.
Neke konstrukcije uredaja za stezanje date su na 51. 302. Tako
napr. oa s1. 302a dato je stezanje radnog predmeta jednovremeno
sa dve sape pomocu navrtke 6.
Zavrtnjevi 1 vezani Sil sa sapam
5 pornotu civija 4. Na oslonoj
a.)
ploCi 3 nalazi se otvor kroz koji
se proviace zavrtnjevi 1. Na s1.
302b dato je stezanje pornec:u
obrtne sape oko osovinice 2. Stezanje 2 komada prlkazano je na
s1. 302c.
U sistemu alata UMA cesto
se primenjuje sklop u obliku masinskih stega s1. 303.' Ovaj sklop
se moze koristiti dvojako. Ako
b) 1
5
dec 3 nije ukIjucen a nosae 5
ukljucen alat radi kaa samocentrirajuci. Pri skinutom delu 5 i
ukljucenom zavrtnju 3 alat nije
samocentrirajuci vec radi kao
plivajuci.

SL. 304 -

SL 303 -

Sklop stega

SL 302

Ako je potrebno povecati osnovnu plocu vrSi se kombinacija

kao na s1. 305. Ploce 1 i 3 spajaju se pomoc:u produzenih sapa 4
i klinova. Sa sirane se prievrscuju zavrtnjevima zajedno sa sapama. Na s1. 305 prikazano je spajanje ploea 1 i 4 pomocu rebrastih ugaonika 11 i oslonih ugaonika 3.

Na s1. 303 vreteno 2 ima levi i desni navoj. Na steznfm povrsinama rnogu se nalaizti otvori sa zavojem za lokaciju dopunskih
elemenata, - celjusti. Mogu se naci i kalibrirani otvori za 10kaciju centraznih cepova ill slicnih elemenata. Veoma se cesto primenjaju i konstrukcije kao na s1. 304. Stezu se dva radna predmeta pomocu zglobne klackalice 2 i viljuske 1.
238

Stezni uredaji

Na s1. 306a prikazana je primena klinova.

Klin 4 bira se sa takvoIl). visinom da spaja oslonce 1 i 3 kao
i umetak 2. Na s1. 306b data je veza nekoliko delova 2, 3, 4, 5 sa
dva visrika klina 1 i 6. Primena klina T oblika 3 priCvrscenog
pomocu zavrtnja 4 data je na 81. 306e. KIin vezuje dec 1 sa plocom
2. Na s1. 306d data je veza delova 1 i 4 sa upravno rasporedenim
zljebovima. Klin }}T oblika sluzi za eentriranje i pricvrscuje se
pomocu zavrtnja 3. Na s1. 307 prikazan je nacin za dobijanje raznih uglova pomocll podmetaca. Na 81. 307a ugao at = zbiru uglova
11.2 i ct:l, a na slici 307b jednak je razlici pomenutih uglova.

239
I

r
,-l

Na 81. 308 prikazan je nacm pncvrscenja indikatora u kontrolnim alatima, Indikator 5 postavljen je u nosac-sapu 3 kn~'" ima
otvor 8 h6 i pricvrScuje se zavrtnjern.

-I-~-,-,t- ..,,;"

+-+-+-+--t--

-t--t-1 -t--t' -h -I,," T'~

/-"
]

Sl. 307 -

Primena ugaonih

SL 308 -

Lokacija indikatora

podmetaca

L
b.)
SL 305 -

Sapa 3 pricvrscuje se na deo 6. Obrtanjern zavrtnja 1 pornera

se nosae 6 zajedno sa indikatorom 5 cline se obezbeduje neaphodna kinematska veza.
Pored navedenih primera primene delova sistema UMA postoji i Citav niz mogucih kombinacija. Ovi primeri Imzuju da 81stem UMA nema usku vee naprotiv, vrlo siroku primenu. UMA
mogu veoma pogodno koristiti i kao montainL
Uvodenjem ovog sistema u proizvodnju daju se tehnolozima
sire mogucnosti za izbor onog sistema alata koji po odredenim
proizvodnim uslovima predstavlja optimalno resenje.

Primeri vezivanja ploea

<,I

b.}

Q,

I
Ii

! -ri
I

'!I

d.)

,i

Sl. 306 240

"''Razne varijante primene steznih delova

6.4 Tehnolos1ce mog'lLcnosti primene sistema UMA

Tehnolog mora imati predstavu 0 tehnickim mogucnostima

UMA i 0 ekonomskoj celishodnosti primene jstih. Treba poci od
cinjenice da su UMA specijalni sa gledista primene jer se komponuju sarno za jednu odredenu operaciju. Medutim, delavi ovih
alata mogu da se koriste i za montazu drugih alata. Sa ovog
aspekta ovi su alati unificirani.
Radi postizanja veceg ekonomskog efekta u eksploataciji,
UMA trcba da se koriste u uslovima grupne abrade. Nairne, treba
proanalizirati konstrukcije radnih predmeta, naparviti klasifikaciju i padeliti deloV' u grupe. Radni predmeti koji spadaju u istu
16 Konstrukcija alata

241

grupu imaju isti tehnoloski proces i semu baziranja. Naprimer

grupa glatkih vratHa, grupa stepenastih vratHa, grupa siskova,
grupa prirubnica itd. Grupe se mogu podeliti na podgrupe po dimenzijama itd. Za svaku grupu maze se napraviti montazni grupni
alat. Ako postoji mogucnost, sa aspekta velieine kompleta delova,
alaU se mogu montirati ranije i pri pustanju u proizvodnju delova
lansirati one alate koji odgovaraju grupi delova. Na ovaj se naein
znatno skracuje vreme montaze a samim tim i vreme ptiStanja
u proizvodnju odgovarajucih radnih predmeta. Ovakva podela
delova i priprema alata dali su novu varijantu grupnih univerzalnih montaznih alata. (GUMA). Ako ovakve mogucnosF ne postoje preporueljivo je napraviti album tipskih UMA eime se takode skrauje vreme za montazu.
U ovom slueaju alatnicar ne mora da razmiSlja 0 konstrukeiji alata. Primena albuma omogucava pravilan izbor kompleta
delova a takode i lakse definisanje primenjljivosti delova koji
ulaze u komplet. Pri razradi tehnoloskog procesa tehnolog donosi
adluku 0 celishodnosti primene UMA za datu operaciju. Aka treba
specijalni deo, treba ga blagovremeno razraditi. UkoIiko tehnolog
poznaje bolje ovaj sistem bice moguca i siTa primena istog. UMA
mogu se primenjivati za operacije busenja, glodanja, brusenja itd.
Dalje cemo razmotriti nekoHko takvih primena.

Tabela 45

Dimenzije caura za vodenje

Dimenzije
D

~lf~jf

R.

1~

~~,5,

18

30
45
60

In

16,5

'~'~-'~~'~"~~"I~~I--!- --I ~~--I

26
35
,~_~ ~

~~

II

15
22,5
1
30
"_1,,,_,_,

12

45

10

18

45

12,5

6.4.1 Alati za bu.senje

Ovi se alati primenjuju u maloserijskoj proizvodnji, gde su

nasH vrlo siroku primenu. Na nekim zavodima u SSSR-u udeo
alata za busenje iznosi i do 90%.
Primena alata znatno prosiruje tehnicke mogucnosti alatne
masine - busilice. U nizu slucajeva razne operacije prosirivanja
rupa koje se izvode na strugovima i specijalnim masinama prebacuju se na busilice, primenjujuci stezni alat i specijalni rezni
alat. Ovo se objasnjava cinjenicom da su busilice jednostavnije,
udobnije u eksploataciji i nezahtevaju visakokvaIifikovanu radnu
snagu. Obrada radnih predmeta u alatima za busenje obezbeduje
neophodnu tacnost u proizvodnji i ekonomican rad. Pored toga,
ovim se alatima mogu izvoditi operacije bez ocrtavanja (raj sovanja) koje je vrlo skupo.
Da bi se sastavio alat za busenje, tehnolog mora da ima odgovarajucu tabelu 46 u kojoj su date dimenzjje nosaca caura za
vodenje. Ako treba napr. proveriti da Ii se moze od standardizovanih delova sastaviti alat za busenje dva otvora precnika 12 mm
sa meduosnim rastojanjem 24 mm treba uraditi sledece:
U tabIici 46 se nade da :.;a otvor od 12 mm treba da bude
B = 18 l11I1l, B = 22 mm, R = 15 mm. Rastojanje izmedu osa otvora
je 24 mm, a sirina nosaca 22 mm. Treba izmedu dva nosaca caura
postaviti umetak od 2 nun. Ako nije moguce kor:istiti siandardizovani nosac konstruise se specijalni a po mogucstvu i obrtni. Mogu
biti i dva obrtna nosaea tako da se posle busenja prvi otklanja i
bui'li se sa drugim.
242

Iff

22,5

.""

12

30
30

18
I

lW *!jfr
i

~llE'~.

12
18

I
I

12
18

22

10
15

II

44S
,

7,5
10,5

1-,,'

13
19
25

I
iI
i

7
20
15

Ako nije moguce ni ova primeniti pribegava se obrtanju

radnog predmeta po gotovom otvoru. Ako pak ni ova kombinacija
nije moguca pogodno je delove podeliti u grupe i izbusiti u vise
alata. Na s1. 309 dat je alat za busenje otvora po krugu. Na
vretenu obrtne glave 1 postavljen je disk 3 sa potrebnim brojem
otvora i kruina bazna p]oca 4. Na ploci se mogu postaviti razliciti elementi za baziranje radnih predmeta. U ovom slucaju je centrazni cep 5. Na bocnoj 'strani nalazi se filrsator 2 i kvadratni ~tub
10 sa plocom 11. Na stubu'10 nalazi se nosac 8 i caure za vodenje
reznog alata 7. Ovde je primenjen obrtnl nosac 9 radi lakseg skidanja i namestanja radnog predmeta. Svi otvori se buse k1'oz jednu
cauru za vodenje. Ako se bUBe otvori veceg precnika radi rasterecenja fiksatora primenjuju se dopunski uredaji za stezanje koji
stezu plocu sa podeonim diskom za telo obrtne glave.
243

"\\\ \

ima 4 nozice. Broj zljebova moze biti 3 6 i 8 radi cega se uvecava

precnik.
'
Alat za busenje sa lucnim zIjebovima dat je oa 81. 311a. Caure
Be lociraju u specijalne uosaee koji imaju mogucnost obrtanja oko
zavrtnja 4 cime se ustvari menja rastojanje izmedu Dsa caura 5.
Posle zavrsnog podesavanja nosaci se pricvrscuju zavrtnjevima 3
i 4. N~ dis~:::u. Be ~alazi tolerisan ctvor za centrazni cep. Brej zljebova 1 precmk dlska mogu se prerna petrehi izabrati.
Veoma se cesto srece u praksi alat prikazan ua s1. 311b, On
nije ukljucen U l1ormale. Medutim, njegovD nastajanje lisledUo
j:,. ust,vari spajanjem nekih standardizovanih deleva i prostih specIJalmh delava take da je alat u stanju da se koristi u dosta 8irokom domenu.
Na s1. 311b prikazano je bu~enje otvora koji se na1aze na ma10m rastojanju. Na te10 10 pricvrscen je ugaonik 1 11a koji se
pomocu diska 3 postavlja specijalni centrazni cep. Radni predmet se. postavlja na centrazni cep i steze nosacem 6. Nosac je
postavlJen u vodice 8 koje se pomeraju vertikalno sa stubam 9
pomocu rucice 2.

:t

\\

r--~~'$,~&lI

\,

II!

Sl. 309 -

lIP

244

sa

\\

a)

SL 3Ha - Alat za busenje

sa Lucnim zljebovima (levo),

,.

I
\ /4

.,

_L_

.C7t1

Na minskom zavodu razraden je alat za busenje sa pravim

zljebovima, UMA norme ne predvidaju konstrukciju ovih alata.
Na s1. 310 prikazan je alat za busenje koji je nasao vrlo siroku
primenu, U disku 3 postoje 2
upravna zljeba dubine 3 mm u
koje se postavljaju standardni nosac i caura sa kliznim spojem. Za
prolaz spiralne burgije zajedno
sa zljebovima izglodana su 4
ovalna okna. Za lokaciju cepa 1
predviden je tolerisan otvor. Alat

n%

'-

/.

Alat za buscnjc otvom po krugu

Alat za busenje
pravim ;Zljebovima

Jedino je potrebno proveriti velicine R. Padeoni diskovi imaju

24, 48 i 72 otvora na jednakom rastajanju. U slucaju zahteva proizvodnje mogu se izraditi diskovi
i sa drugim brojem otvora. Radi
i
toga je korisno imati polufabrikat diska. Nakon busenja na preciznoj busilici 11 disk se upresuje
kaljena caura. Ovakav se alat
smatra grupnim za obradu radnih predmeta sa to1erisanim centralnim otvorom (diskovi, prirubnice i 51.), Pri prelasku sa jedne
grupe delova na drugu treba zameniti cep 5 i regulisati velicinu R.

,9L 310 -

.. ~

2,

J.

1
I
~~--"
b)

SL :-111 b - Alat ZQ. busenje pomocu zupcaste poluge (desno),

Na oi meiee nalazi se zupcanik spregnut sa ozubljenom

polugom. Caura za bu.senje je specijalne konstrukcije. Umesto
standardnog nosaca 6 moze biti usvojen i specijalni nosac sa
potrebnim brojem otvora, sto jos viSe prosiruje polje primene ovog
alata.
.
Na s~. 312 prikazan je alat za zabusivanje ekscentricnih vrahla. Radm prcdmet se locira u prizmu 5 i steze se sa nosacem 6
i zavrtnjcm 7. Telo alata su elementi 9 koji su povezani pomocu
. okruglih navrtki 10,
.
Ovj se alati obieno grade od manjih i lakSih delova, U protIvnom postaju vrlo teki i neudobni u eksploataciji. Za busenje
otvor.a na vratilima dat ,ie alat na s1. 313. Radni predmet se postavl]a na prizmu 9 i steze sapom (na crtezu nije prikazano), No245

saCI CRura 3, 5, 7, 9 postavljaju se sa umetcima 4, 6, 8 po odredenom rasporedu iIi se vezu klinovima i zavrtnjem 1 sa ugaonikom 2. Ovi su postavljeni na nosace, odnosno osnovne place 11
pomoeu klinova. Ako je potrebno maZie se uzeti u specijalni nosae

jedan Hi VIse radnih predmeta. Za radovE' koji zahtevaju podelu

koristi se obrtna glava. Na s1. 314 dat je alat za glodanje proreza
na kriski. Na kvadratnom osloncu 2 priCvrScen je osloni stub l.
Kroz njega prolazi sapa 7 za stezanje radnog predmeta. Na osloni
stub pricvrScen je elemenat 5 koji sluzi za oslanjanjc radnog predmeta. Za pricvrscenje na sto alatne masine sluzi ugaonik 6. KUnovi 4 sluie za postavljanje alata po zljebavima stoIa alatne
masine.

I
~I
~!

RADNI

PREDMET

Sl. 312 -

Alat za busenje e/cscentricnih vratila

caure, napr. u slucaju da treba fiksirati vratilo po zljebu za klin

Hi vee po pl'obusenom otvoru. Ova se ostvaruje pomocu cepa postavljenog u nosae caure. Za obradu stepenastih vratila obieno se
pod prizmu dcdaju podmetaci radi dobijanja potl'ebne visine. Gsa
vratila treba da bude paralelna radnoj povrsini osnovne ploce.
17
SL 314 -

Sl. 313 .- Alat za bu.senje otvora u vratilima ili osovinama

6.4.2 A~ati za gLodanje. U zavisnosti od konfiguracije radnog
predmeta mogu se formirati alati za glodanje na jednoj ili viSe
osnovnih ploea i ugaonika.- Katkada je moguce formirati alat na
stolu masine neposredno, bez oslonih ploca. Alati za glodanje mogu
se primenjivati za razne operacije glodanja; ravnih povrsina zljebova, profilnih povrsina itd. Mogu se takode formirati i alati za

246

\6

Alat za glodanje zljeba

Alat za kopiranje iljebova prikazan je na s1. 315. 1z ugaollika 5 i oslonaca 3 nR ploCi 6 formirani su stubovi u kojima se
okrece vreteno 1. Na njemu se nalazi kopir 4 i radni predmet. U
zljeb kcpira ulazi civija 8 pricvrscena na osionu plocu. Pri obrtanju vrati13 Civija se pomera po zljebu i dovodi u odreden polozaj radni predmet prema reznom alatu - glodalu.
Kod UMA retko se primenjuju brzodclujuci stezni uredaji.
U prvim godinama pri!:nene smatralo se necelishodnim primenjivatj ovakve uredaje u maloserijskoj i opitnoj proizvodnji. Ov1 alati
sada nalaze primeIlu i u serijskoj proizvodnji. Zato se sve viSe
tezi da se opreme brzodelujuclm steznim uredajima. Na osnovu
ovih pokusaja vee su se javile neke opitne konstrukcije brzodelujucih steznih uredaja na bazi pneumatike i hldrauUke. lpale, ovi
aredaji Z<.l sada imaju mulu primenu, nisu unlverzalni u punam
247

smislu reci. Kao mana mogu im se pripisati znatno velike gabaritne mere. Medutim, mora se istaci da se ovaj sistem sve viSe
usavrsava i razraduju novi tipovi kampleta kako za sitne, tako
i za krupne radne predmete. Istiua ovi se kompleti jos nalaze u
opitnoj fazi ali su vee dali dobre rezultate, u rnoskovskom i rninskarn zavoda UMA.

~-

SL 315 -

Alat

za

kopiranje

6.4.3. AIaU za struganje. Odmah na pocetku moramo da napomenemo da i ovi alati, uostalom kao vecina drugih, imaju svojih
specificnosti. Normalno alati za glodanje i busenje su nepokretni
nasuprot alatima za struganje i unutrasnje brusenje koji se obrtil
sa zuatnim obimnim brzinama. Pored zahteva za visokom proizvodnoscu, od alata za struganje trazi se obezbedenje higijensko-tehnickih mera i uravnotezenje alata.
Kao sto sma vee napomenuli, posta se ovi alati obreu sa znatnim brzinama postoji mogucnost ispadanja radnih predmeta a u
krajnjoj liniji i povreda radnika. Zato je potrebno ave alate obloziti limom. Da bi se ova ostvarilo postoje radijalni otvori sa zavojnicom ua osnovnoj ploCi. Delavi alata maraju S'e obavezno vezati
sa osnavnom plocom pomoeu klinova. PricvrsCivanje u svakom
slucaju mora biti potpuna, sigurno i bezbedno.
Forrniran alat treba obavezno uravnateziti. Ova uravnatezavanje je u izvesnim slucajevima moguce izvesti na uredajima za
uravnoteZavanje tocila. Na akruglim osnovnim plocama postoji
centralni ctvor u kaji se postavlja trn za uravnotezavanje. Za sarno
uravuotezavanje upotrebljavaju se specijalni protiv tegovi (celicni
segmenti odgovarajucih radijusa). Aka na osnovnoj placi nema
mesta rnagu se upotrebiti rna koji delavi UMA.

Alat za glodanje sa pncumatskim cilindrima sa sHom stezanja 500-800 kp prikazan je na s1. 316, Na osnovnoj ploci 9 postavljeni su i pricvrsceni zavrtnjevima 7 dva pneumatska cilindra

I
i,

~~"-

__2L__

~,.,"',il,
__ __-"________ __-L-"____

~,

____

~!~

\
IL/

Sl. 316 -

Alat

za struganje

A[at za gIodanje sa pneumatskim cilindrom

6. Lokacija raduog predmeta vrsi se pomocu centraznog cepa 10

postavljenog na plocu 8" ispod koje se nalazi podmetac 11. Sahijen
vazduh pomera n8 vise klip sa polugam 2. Poluga 3 okrece se oko

ose i steze radni predmet. Postoje i druge konstrukcije cija je

primena ogranicena usled nedostataka dovaljno racianalnlh resenja u preDOSU sile; stezanja ad poluge klipa do mesta stezanja
radnog pl'ecimeta.

248

Sl. 317

Na s1. 317 prikazan je alat za struganje. Na kruZnoj osnavnoj

ploci 5 postavljena su dva para ugaonika 6 11a koje su, pricvrscene
ploce 3 zavrtnjwima 1. Izmedu ugaonika nalaze se delle prizme 4.
Velicina pameranja prizmi od ose obrtanja odreduje se proracunom i zavisi ad precnika vratila i ekscentriCnosti )e. Polozaj
prizrni odreduje se slogom umetaka 2. Za tacna regulisanje, primenjuju se folije. Vratilo se pastavlja na dYe prizme. -Njihova
rastojanje se odreduje umetkom 7. Stezanje radnog predmeta

249

lindrican deo ulazi u otvor sape 1 a konicni centrira otvor radnog

predmeta. Posle stezanja radnog predmeta sa sapom 4 kontroinik
6 se vadi i vrsi se mehanicka obrada.

ostvaruje se pomocu sape 9. Za uravnotezenje alata upotrebljavaju

se kako je vee ranije napomenuto protivtegovi.
Pricvrscivanje alata za glavno vretenO' struga prikazano je na
81. 318. Na 8vim kruznim plocama predviden je upust preenika
120 H7 koji se koristi za postavljanje na alatnu masinu. Najbolji
je nacin prikazan na s1. 318a, pomocu prirubnice. Radi toga je
preporucljivo imati vee gotove, odlivene prirubnice od livenog
gvozda raznih dimenzija. Jos bolje resenje je ubacivanje medu
ploce izmedu alata i prirubnice koja se u ovom slucaju ne skida.
Menja se sarno meduploca. Na nekim strugovima alat se mora
vezati pomocu konusa, s1. 318b. Kanus se mora pricvrstiti .zavrtnjem. Ovaj nacin lokacije je nesto netacniji od prethodno 4 pomenutog. Lokacija alata moze se izvesti i po primeru datom na s1.
3I8c. Ovaj metod je univerzalniji posto se alat steze u steznu glavu
sa tri celjusti. Radi HTZ mora se osnovna ploca vezati sa zavrtnj'em kroz vreteno masine. Provera se vrsi komparaterom kako je
to prikazano na s1. 318c.

,
5

---

Sl. 319 -

A~at

...

za brusenje otvora u ekscentru

6.4.5 Alati za razne namcnc. UMA mogu se primenjivati za

prostije i slozenije operacije kontrole. Ovi alati sa uspehom zamenjuju kontrolne alate. Na s1. 320 prikazan je alat za proveru paralelnosti dye povrsine. Na ugaonik 3 vezana je zavrtnjem 1 ploca
2 koja pri merenju dodirujc jednomernu pov~sinu. Sa druge sirane
nalazi se nosac sa komparaterom.
Moguca je primena UMA za rendisanje, ozubl,ienje, zavarivan,ie
itd. Tako na Pl'. na s1. 321 prikazan je alat za z3varivanje. Na
oslonac 2 pricvrscuju se ugaonici 3 koji obezbeduju polozaj zavarenih plocica pod potrebnim uglom. Plocica A locira se na cep 8
i kraj diska 9.

LJ
b
SL 318 -

bl

Lokacija atata za str1Lganje na alatnoj masini

Radijaino bacanje pozeljno je proveriti po centralnom otvoru kruine osnovne place.

i;I;

L---i,~

Ili~-~ 01 : 2011

iI'

1_~ }--~~ITI

r---'~___lJ

6.4.4 ALati za brusenje. Osnovni zahtev ovih alata je povecana

tacnost. Ako se radi 0 brusenju kao zavrsnoj operaciji treba predvideti mogucnost merenja radnog predmeta U "aJatu. Delikatnost
primene ovih alata u toliko je veca- ukoliko se uPoirebljavaju del~vi alata raznih velicina, tolerancija i s1ieno. Na s1. 319 prikazan
je alat za brusenje otvora u ekscentru. Radni predmet postavija
se na podmetac 5. Na kruznoj ploCi 3 sapa 1 postavlja se tako da
se njen otvor poklapa sa osom obrtanja alata. Centriranje deia vrsi
se pomocu kontrolnika 6 koji ima cilindrican i koniean deo. Ci-

W1
I

SL 320 - Alat za proveru

paralelnosti povrsina

Sl. 321 -

Alat za zavarivanJe
ploCica

Plocice B i C postavljaju se na ugaonike 3 u polozaju da dodiruju

plocicu A. Stezanje plocica ostvaruje se sapama 5 i zavrtnjem 6.
Za operacije zavarivanja koje su predviaene pri grubl.llm rado251

250

,
virna nije opravdano primenjivati visoko tacne i visoko kvalitetne
delove UMA. Ka.ko prilikom zavarivanja moze da dode do raznih
ostecenja delova USP prislo se razradi prostijih delova, jeftinije
izrade. Ipak se moze reei da su mogucnosti UMA za formiranje
alata za zavarivanje vrlo velike.

taka. Montaza osnovne ploce sa osloncima bez kEnova pri promeni

bocnih ogranicivaca data je na s1. 323c. Rezultati proracuna varijanti sa slike dati su u tabeU 46.

11.)

h.J

6.5 Tacnost UMA

Na konacnu tacnost UMA uticu tacnost izrade delova UMA

tacnost provere fWlkcionalnih dimenzija alata.
Utvrdeno je da ovi alati ne ustupaju po tacnosti sp~ci.ialnim
alatima i obezbeduju tacnost izrade radnih predmeta u kvalitetu
IT7 i ITS ,Po ISO sistemu.
Na crtezima razlicitih organizacija sreeu se dva nacma kotiranja na osnovnim plocama s1. 322. Po I varijanti polazi se ad
jednog zljeba da bi se dimenzionisali ostali. Odstojanje L/2 uzima
se od bocne strane. Tolerancija koraka je + 0,05 mm. Tolerancija
gabaritnih dimenzija oslonaca i delava po prvoj varijanti iznosi
0,01 mm. Po II varijanti dimenzije se daju od ose krajnjeg zljeba.
Tolerancija karaka zljeba je 0,02 mm. Tolerancija gabaritnih
dimenzija oslonaca po ovoj varijanti daje se u kvalitetu ITS po
ISO sistemu (h8). Ova se druga varijanta cesce sreee.

.L
B
c .J

Proracun tacnosti obeju varijanti vrsio je "VNIIt\TMAS u cilju

ustanovljenja najboljeg nacina formiranja alata. Proracuni su dati
za neke slucajeve koji se najcesce srecu u praksi.

a..,. dB

~-,~---~~"I

,
~fP:51
,

~I
:

l:.

i :i

SL 323 -

Rako se vidi iz tablice 46 pri kotiranju po prvoj varijanti postoji

samo jedan slucaj montaze sa negativnim zazorom od 0,04 mm.
Rezultati p1"ol'acuna sa slik,e 323

Skica na sUci 323

a
b

c
d

Serna na s1. 323a prikazuje montazu 2 stuba pomoC:ll klinova na

Dslonu plocu. Na s1. 323b data je kombinaciJa sa tri stuba. Dva
krajnja su vezana klinovima a srednji je bez klina. Na s1. 323c
dat je primer montaze dYe osnovne ploce 1 i 2 pomoeu nosaca 3
i klinova. 81. 323d daje montazu bloka od raznih oslonaca i ume-

II
Granicne velicine zazora, mm
.
max,
max.
min.
I

min.

Dve varijantc kotiranja osnovnih pLocu

TaheJa 46

Varijante kotiranja

II

SL 322 -

. J

Tipicni nacini spajanja delova UMA

0,01
0,01
-0,04
0,006
0

I,

0,04
0,05

0,14
0,106
0,2

-0,016
-0,007
-0,09
-0,138
-0,130

I
I

0,044
0,063
0,21
0,008

0,03

Pri kotiranju po drugoj varijanti javljaju se 4 slucaja sa negativnim zazorom od 0,007 - 0,138 mm.
,
Na osnovu izlozenog treba uzeti kotiranje po prvoj varijantI
a duZinu osnovnih ploca sa tolerancijom po kvalitetu ITS P,~ ISO
sistemu. Gabaritne dimenzije oslonca normalno se tolensu sa
O,O1 mm.

252
253

6.6 Ekonomski efekat prirnene UMA

Analiza ekonomskog efekta, kako je vee navedeno maze se

izvesti putem proracuna cene kostanja alata i Opremlje~osti jednog dela operacija sa raznim alatima (1) i putem poredenja ekonomskog efekta dobijenog primenom alata sa troskovima vezanim
za izradu, remont i eksploataciju alata (II).

AUMA

Ot;'

AV~t1

0,1 0"

SUMA --

troskovi izrade svih del ova jednog baznog kompleta UMA

amortizaciona surna na 1 godinu.

Aka se predpostavi na nazi prakticnog iskustva da se 30-4(Yl/o

alata mogu montirati bez osnovnih ploea, broj jednovremeno sa~
stavljenih alata cini 1,35.
Na bazi jednog tipskog kompleta moze se ostvariti u toku
godine 1,35 E sklapanja gde je E - braj e-misija (lansiranja) radnih
predmeta u toku godine.
Po podacima moskuvskog centra, srednji period lansmana
alata iznosi 10 dana ili oko 30 Iansmana godisnje

(e = ~07)
10 .

U ovim

uslovima stvarni troskovi na jedno fonniranje Aum iznose:

A

Aka se zamene vrednosti

A

ali

= -j~e-

0,1 . 11 .200

pIaL

1,15. Z (t", + ta + t s)
troskovi montaze i demontaze
Z
- zarada po tarifnoj stavci
tm
ta - vreme montaze i demontaze alata koje po sovjetskoj literaturi iznos1 aka 2 casa
t.
- vreme za skladistenje u proseku se uzima 45'.
Pod pretpostavkom da zarada po tarifnoj stavei 1znos1 500 dinara po casu bite:
-

T"", ~ 1,155,00 (2,0"'0.75) '" 15,8 ND

- koeficij-ent amortizacije pomocnog pribora za rok od 5 gadina bice 0,2. Prerna sovjetskim podacima troskovi reznag alata
T ra iznose za 1 montazu oko 1,05 N. Din.
- Prema podacima moskovske baze, UMA troskuvi alatnice
iznose 70o/u od zaradene plate radnika.
254

be

T Db

(
tm"
T td -,. t s)

+ TT]

be } tU/I1A

broj reverzibilnih montaza UMA

vreme jednog lansiranja u minutima
K"" - koeficijent opterecenja opreme izvadenja date operacije
za period j'ecinog lansiranja.
Za srednje uslove eksploatacije SUMA moze se odrediti po sledecem obraseu
SUMA

1
T~62,26 bc-tUAIA
op
"0

Prerna podacima u strucnoj literaturi visinu troskova na UMA

treba pomnoziti sa koeficijentom 1,8 do 2.

PUMA ~ -

Tmd
T",d

+ 1,96' Z

gde je:

35 ND

.Troskovi na montazu i demontazu alata ukljucujuCi

radmka za navedene radave i skladiste-nje- delova iznose:

{[0,1
1,35O'i
E

Sastoji se u odredivanju tro.skova

ciju jednog alata pomocu obrasca:

= 11,200 ND bice:

UMA ~ -ITs~30 ~

Tob 1Koo

II metod

0,1 Gli

W\JA

gde je:

35+1,7 15,8+0,4 = 62,26 N. D.

Cena kostanja opremljenosti jedne operacije zavisi i od broja
reverzibilnih montaza i koeficijenta opterecenja opreme za izvodenje date operacije.
SUMA =

I metod

Vek trajanja UMA iznosi aka 10 godina i vise. Prema tome

koeficijenat amortizacije u tom slucaju maze se uzeti 0,1. Svake
godine amortizaciona suma jednog kompleta iznosice:

gde je:

- Transportni troskovi na jednu montazu iznose oko TT =

5,6 N.D.
Iz gore izlozenog proizilazi da opsti troskovi na jednu montazu iz.nose:
Oli
(
T
S UMA = 0,1
1,35 E: = 1,15' ],7 Z tm + td + t s) + T

B,

PUA1A

na izradu i eksploata-

+ B"q

Mk
bro] opiimalnih (koji se ne ponavljaju) form1ranja
izvr.se u toku godine ukljucujuCi jednovremeno i

gde je: Mk UMA koji .!!Ie

dublere.
G - reverzibilnost jednog istog alata u toku godine VeliCine
q je jednaka broju lansiranih, u toku godine, partija de-lova iste
N

namene q = - .
n
gde je: N - godiSnji program
n - srerlnja veliCina serija
B1 i B2 rashodi koji zavlse od konkretnih uslova proizvodnje. VeHNna Bl odreduje se po sledecem obrascu:
B1 = GUMA' ArMA + Z;. (1,0,01 H)
gde je:
CUM.!. cena kompleta del ova UMA
ZI:
- godisnji fond zarada lwnstruktorske grupe
H
- rezijski rashodi konstruktorske grupe u procentima od
zaradene plate
255

Velicina B2 odreduje se po obrascu

B, ~ Z,t m (1 +0,01 H)
gde je: Za till -

zarada po casu alatnicara

vreme montaze i odpreme ns. radno mesto u nonna

casovima
U knjizi }\Tehnicko-ekonomiceslde osnavi normalizaciji i unifikaciji prisposobljenije( ad Prokurjakov-a dati su nomogrami za
odredivanje srednjih godiSnjih gubitaka na jedno formiranje UMA.
Ovako lzracunati troskovi moraju biti manji ad ekonomskog efekta
dobijenog primenom alata
P IIM ,) :S. E. N.
gde je:
E ~ (1+0,01 H) E
N - broj komada po godisnjem planu
7.0 Konstrukcija alata za grupnu obradu
7.1

Op.~ti

pojmm)i

Savremena tehnologija poznaje vise naCina za poveeanje produktivnostL Jedan od tih naeina je uvodenje metoda grupne obrade. Ova se metoda temelji na klasifikaciji delova u grupe za
ciju su obradu potre-bne masine istog tipa, isti alati i isto postavIjanje tih alata.
Grupna se obrada moze primeniti bila na pajedine operacije
iIi komplctnu izradu svih radnih predmeta sa istim redosledom
operacija. Konkretnu klasifikaciju de-lova prikazacemo na sledecern prime-ru. Na s1. 324 prikazani su delovi za koje treba razraditi
tehnoloski proces.
Kako se iz slike vidi potrebno je uraditi onoliko tehnoloskih
procesa koliko ima delova. Za svaki se deo treba kanstruisati
odgovarajuce steznet rezne i meme alate. Na s1. 325 prikazani su
isti delavi sarno formirani u grupe. Kako se iz same slike vidi
postoji razrada 18 tehnolosldh grupnih procesa sa odgovarajucom
tehnoloskom obradoffi. Ovde nece biti govon. 0 parametrima koje
treba uzetl u obzir pri grupisanju delova. Detaljnije pitanje parametara r8zradeno je u knjizi S. R. Mitrofanova Naucne osnove
grupne tehnologije.
Primena metoda grupne obrade znaci unosenje odredenog sistema
u tehnolosku pripremu proizvodnje iIi postavljanje tehnologije na
naucnu bazu. Ova metoda omogucuje siroIeu primenu alata za
grupnu obradu, usvajanje grupnih proizvodnih linija i drugih automatskih linija u serijskoj proizvodnji. Takode se ovom metodom
mogu povecati ~erije grupisanjem deli..,va slicnih po konstruktivno
tehnoloskim karakteristikama. U fabrikama sa pojedinacnom i
maloserijskom proizvodnjom razraduje se znatan broj specijalnih
81ata i druge oprerne. Vreme projektovanja iznosi 60-800/0 ad
ukupnog trajanja ciklusa tehnoloske pripreme.
Sirok asortiman proizvoda u maloserijskoj proizvodnji onemogucava koriscenje vee postojeee opreme. Svaki tehnolog i kon256

SL 324 -

Detovi za koje treba razraditi tehnoloske procese

I
Sl. 325 -

Ktasijikacija ddova sa jormiranJ~'m grupa

17 Konstrukcija alata

257

struktor stvara nove specijalne alate nezavisno ad onih koji se

primenjuju u proizvodnji.
Konstrukcija specijainih alata za svaki dec i operaciju ne
dozvoljava siru primenu pneumatskih i hidrau!icnih uredaja za
brzo stezanje jer isti znatno poskupljuju alat. Ovaj se problem
resava primenom metoda grupne obrade, posto ova metoda omogucava povecanje serija a sarnim tim opravdava i uvodenje skupih alata pogodnih za serijsku i visoko serijsku proizvodnju. U
procesu konstruisanja alata za grupnu obradu moze se javiti potreba za unosenje ispravki i grupisanje delova i u tehnoloski proces. Kod konstruisanja specijalnih alata resava se pitanje baziranja
i stezanja jednog dela, a kad grupnih alata zadatak je lfampleksniji posta se radi 0 grupi delava. Zato se pri konstruisanju alata
za grupnu, obradu konstruisu i promenljivi delovi za centriranje i
stezanje. Na ovim alatima mogu se obradivati 21 -+- 40 delova promenom elemenata za baziranje a po potrebi i za stezanje (promenljivi elementi).

Tabela 47

Red,
broj
"

'

<

7.2 Primeri konstru1.sanja alata z.a grupnu obradu

7.2.1 Alati za gladanje

~-fr~
",.,.,,~'.

I~~~ ~
~!--I t)~~
~ "I
Sl. 326 -

Serna baziranja
i stezanja jedne grupe

258

U okviru jedne grupe

delova, preenici i visine
kao na pr. datom na s1.
326 su razHciti. Na alatu
je stoga potrebno predvideti mogucnast postavljanja pomocnih elemenata
za baziranje i promenljiv
uredaj za stezanje.
Zadatke za konstrukciju alata odreduje tehnolog pri grupisanju delova
i razradi grupnog tehnoloskog procesa. Na s1. 326
prikazana je grupa del ova
na kojima treba glodati
zljebove, ureze i bokove .
Svi se delovi baziraju na
celo i stezu se po spoljnim
cilindricnim povrsinama.
Delovi se postavljaju
po visini POmOell promenljivih fiksatora.
U posebnoj tablici 43
data je jedna grupna operacija glodanja na horizontalnoj glodalici za 5 razlicltih delova iz iste grupe.
Svi se ovi delovi obraduju
na jednom alatu za grupnu
obradu. Pri promeni deloV8. potrebno je menjati samo rezni alat.

Skica operacije

ISadriaj operacije"

~~a ~~~ila Z1J:~

\---'~~-I---I
Glodalo za zljeb

I-I'~1/ gl~gali
I

Rezni alat

~~ / .'

.l'7

7~'>

IILokacija
semi

po

~fo~~l~lno

profilni

dela po

!I

II I ! - - ~-'-'----I'
,

0) (0

I,

~~Elm, " R,~~nai_

f/

~///''';Ih?/)'/

i~----,--

_I
I

G10dali "Ijeb
Lokacija dela
'IPosemi

141

1_ _ 1

'I

'I

'

'-"/;>"

I _atj_
I

-/-1 ____

~~.:";;
~, LJL~n,
. . .i~aJ~,
.;"u- :(j::'~""
f

------~-"--I

Glodati boene
Koturasto
glodalo
slrane
1Lokacija dela po
j selni
I'

-'

Trostrano koturasta glodalo

I
1

119;JOdati
zlJeb

radijusni Koturasto radijusno glodalo

Lok~cij~ dela

,po sem,

\l"G

--_._--------'---

17'

259

Posta se odredi serna baziranja i steZ2.nja delova poCinje se

sa konstruisanjem alata za grupnu obradu. Za stezanje se U ovom
slucaju upotrebljavaju izmenljive elastiCne eaure. Ostaje .los da
5e resi pHanje urcdHjn Z1l sigurno i brzo stezanje delova. U datom

" -v7:;j;'\;1~[il\n
5 -t7";+,~

SL 327 -

Alat za grupnu obradu sa pncumo-hidraulicnim

stezanjent

,
-~

~~

slucaju pogodno je primeniti pneumohidraulicni uredaj prikazan

na 81. 327. Alat se sastoji iz dva osnovna sklopa: pneumohidraulicnog cilindra 1 sa veCim i manjim klinom i tela alata 2 sa steznim

-~~

"

J) ~ru~
I

~.~. ~.'

~
-~
\:El~
I

81. 328 260

Opsti

izg~ed

grupnog

a~ata

~
,

prikazanog na sl. :-J27

261

uredajem. U telo alata postavljen je sklop 4 sa navrtkom 5 i

sklop 6 sa promenljivom steznom navrtkom 7 i oprugorn 8. U
sklop 4 postavlja se promenljivi fiksator 9 i prornenljiva elasticna
caura 10 koja se steZe navrtkom 11. Sabijen vazduh ulazi desno
od klipa u cilindar 1 usled cega se klip pornera u levo. l\tIanji klip
pritiska ulje pod cijim se dej')tvom sklop 6 sa navrtkom 7 spusta
dole i ste:te elasticnu cauru 10, cime se postize i stezanje delova.
Pri otpustanju sabijeni vazduh ulazi leva ad klipa dlindra 4 i
pornera klip udesno. Ako pIitisak ulja opada, sklop 6 sa navrtkom
7 pod dejstvom opruga vracaju se u polazni polozaj. Caura 10
navrtka 7 i filrsator 9 menjaju se u zavisnosti od dimenzija radnog predmeta. Radi promene elasticne caure treba odviti navrtku 11.
Na navedenom alatu mogu se obradivati 60 razlicitih delova
u grupi. Ranije se za istu svrhu upotrebljavalo 45 specijalnih alata .
Na sl., 328 date Sil sUke alata sa kompletom promenljivih elemenata.

~
~

"
~

~
..%',...',:\:.
\\
'\.'

'

--~ "
N

,.
'.

';.'

-+-"7- -

\.

.~

''""
~

"
N

~
~

-;;

t,

(\s--~

,_-

'T~
1,- ._
.

-'-

"1- -"
1

~<:iHDI
,

,
I
I

1
1
I
1

4;-1
-- u
262

i'

L,
<0

:
.

""
~

"-

.,c
'"t;l

Na s1. 329 prikazana je grupa delova dobijenih Iivenjem pod

pIitiskom. Kod ovih delova treba obraditi boene, paralelne strane.
Svi se ovi delovi obraduju na jednom alatu za grupnu obradu .
Pre primene grupnih alata svaki se deo obradivao na specijalnom alatu.
U!cupno je prikazano 18 najkarakteristicnijih delova ove
grupe sa naznacenirn povrsinama za baziranje i stezanje. U svojstvu baza za lokaciju upotrebljavaju se povdine razlicitih dimenzija i kombinacija radi i'":ega je potrebno obezbedlti promenljive
elemente za stezanje i lokaciju. Ovi se elementi rade prema obliku
i dimenzijama radnih predmeta. Na s1. 330 prllwzani su razni elementi za stezanje i lokaci.iu .
Paralelne povrsine del ova obraduju se na horizontalnoj glodalici sa 2 koturasta glodala. Grupni alat prikazan je na s1. 332.
On se sastoji iz tela 1, poluge 2 sa promenljivim steznim racvama
i promenljivim plocama koje obezbeduju lolmciju na alatu bilo
kojeg dela grupe.
Radni predmet se postavlja zajedno sa promenljivom plocom
u alat na baznu povrsinu ploce 3. Za stezanje se upotrebljava
odgovarajuca racva koja se veze za polugu 2 sa zavrtnjevima postavljenim u otvor.e racve i poluge.
Telo stoia 81. 331 je obieno standardizovano. Odliveno je iz
sivog livenog gvozaa. PricvrsCivanje za sto glodalice vrSi se pomocu 2 zljeba i odgovarajuCih zavrtnjeva. U telu alata nalaze se
dye dijafragme 2, i 3 medu kojima se nalazi klip 4. Gornja dijafragrna je vezana zavrtnjima 6 za Idip. Po periferUi diskovi su
vezanl za tela alata poklopcem sa zavrtnjem 8 i meduprstenom 9,
Klip je vezan sa polugom koja ima unutrilsnji navoj namenjenu za vezu sa steznim sklopom alata, Radni hod dljafragme
je 14 mm a sila na poluzi je 2400 h:p pri pritisku radnog medijuma od 14 at.
263

Pomocu slavine 10 montirane na telo stoIa i kanala u telu,

sabijeni vazduh ulazi prema potrebi u gornji iIi pak donji deo
dijafragme. Da bi ~e obczbedilo ravnomerno stezanjc radnih predmeta polugn 2 na sl. 332 mora se obrtati ako ose sap a 5, Alat se

Opsti izgled alata za grupnu obradu delova sa paralelnim

-bocnim stranama zajedno sa pneumaiskim stolom prikazan je na
s1. 333, Na slici je sa b oznacen sablon za namestanj:e radnih
predmeta, a sa )~a ploce za baziranje.

--t----

.1

---1

~,,
,

promenljiva racYQ

~-;l

fa;
Rf

if!i

1@

1I

I5f

j-@-

promenljlve ploce

Sl. 332

Grupni_ alat za obra.du radnih predrneta

paralelnirn bocnirn stranama

~!a

SL 331 -

Konstrukcija pneumatskog stolu:,

postavlja na pneumatski sio pomocu klinova a pricvfscuje 5e

pomocu z3vrtnjeva. Na s1. 332 predstavljen je alat za grupnu
obradu 88 promc11jivim raCnl.111Cl za stezanje i elemcntima za 10kaciju za grupu ddava prikazanih nn 81. 329
264

U prccesu grupisanja delova i razrade tehnoloskih pastupaka

obrade ukazuje se potreba za eventualnom korekcijom crteza radi
unifikacije gabaritnih mera, sistema kotiranja i uskladivanja tehnoloske pog('dr,Qsti kaa i konstrukcije delova. Ova korekd,ia
olaksava ra.zradu grupnih tehnoloskih postupa i istovremeno se
izvodi unifikacija elemenata i delava,

265

Ielnih strana a takooe i sa cela i to tako da se istovrerneno obraduju dYe strane.

Dalje se vrsi glodanje pravougaonog zljeba koji se ako je
potrebno profiliSe na zeljeni oblik.

Alat za grupnu obradu prikazan na 81. 334 sluzi za glodanje

grupe delova prikazanih na s1. 329. Vecina delova ima izveden
zIjeb sliean lastinom repu. Radni predmeti su odliveni pod pritiskom, otpresovani od lima Hi od okruglog materijala.

SL 333 Alat za g~odanje bocnih

paraldn'ih povrsina zajedno sa
pneumatskim stoLom

~EPill

SL 334 ALat za gtodanje zljebova

sa pneumatskim stolom

-cdA~~

Pravougaoni delovi imaju sirinu 10-60 mm a visinu 6-48

mm. Duzina se krece ad 36-102 mm. Sa alatima prikazanim na
s1. 333 i s1. 334 mogu se obradivati radni predmeti sa svih para-

ffi*1
I

cp

~ o/J

~ tE

1=

'~i _/~AA
:::j

II

"
SL 335 -

Sl. 336 -

ALat za gruprw obradu zljebova

Na s1. 336 dat je izgled alata za stezanje delova na kojima

treba izvrsiti obradu zljeba. Alat se sastoji od tela 1 stubova 2 i
3, steznog sklopa 4 i veznog sklopa 5. Kako se vidi iz sL334 ovaj
je alat postavljen na pneumatski st~. Pri ulasku sabijenog vazduha u donji deo komore stezni sklop <1 krece se na vise i steze
radni predmet sa stubovima 2 i 3. Regulacija steznog sklopa 4 po
visini izvodi se pomocu zavrtnja 6. Podesavanje stubova po sirini
izvodi se pomocu zljebova kroz koje prolaze stubovi 7 namenjeni
za stezanje na osnovnoj ploci.

Grupa delova na 1cojima se vrsi glodanje paralelnih

strana i Zljebova

267

26~

Alati za grupnu abradu mogu biti i tipa masinskih stega.

Alat na s1. 337 namenjen je za glodanje krajeva, Sastoji se iz postolja 1, oslonog stuba 2 :;a sklopom koji obezbeduje stezanje radnag predmeta u neophodnom polozaju i stuba 3 sa sklopom delova
4 i 5 za pokretanje pomicnog stuba po povrsini nsnovne ploce,
Alat se postavlja na pncumatski sto i steze sa zavrtnjima. Pre
abrade rna kojeg dela grupe postavljaju se promenljive celjusti i
ugaonici koji obezbeduju lokaciju i stezanje delova.

Pomeranjem stuba 2 podesava se rastojnnje meclu stubovima

u zavisnasti od climenzija radnog predmeta. Stezanje se 08tvaruje pomocll dela 5 vezanog za pneumatsld sto koji deluje na
polugu 4.

Sl. 339 ~ Grupa delova sa unutrasnjim odnosllo spoljafujim

zljebovim a

SL 337 -

Alat za grupnu obradu tipa maSinskih stega

S1. 340 __ Alat za gri'.;cnu obradu delo'//G koji su prikazani na sL 339

31. 338 -

268

Izgled alata za grupnu obradu delova prikazanill

na sl. 335 sa promenljivim etementima.

Na 81. 339 data je grupa cilindricnih delova na ~ojima j~

potrebno izraditi spoljne iIi unutrasnje zljebove. G:lodanJe se vrSl
na horizontalnoj glodalici sa koturastim glodalom 1 to u dva pro-

269

laza. Pasle glodanja jednog zljeba radni predmet se okrece i vrsi

se obl'ada drugog zljeba. Unutrasnji uglovi zljebova obl'aduju se
u jednom prolazu. Radni predmet se loeil'a i steze u grupni alat
po spoljnim iIi unutrasnjim eilindricnim povrsinama.
Alat za grupnu obradu na s1. 340 sastoij se iz tela 1, caure 2
i vretena 3 u kajem se nalaze ste-zne eaure iIi trnovi sa celjustima,

koji se stezu zavrtnjem 4. Vratilo je obrtno a njegov se polozaj

odreduje uredajem 5. Trnovi sa celjustima se primenjuju za stezanje radnih predmeta pri glodanju uzduznih zljebova a stezne
caure pri glodanju ugaonih spoljasnih i unutrasnjih zljebova.
Alat za grupnu obradu pri glodanju radnih predmeta kod
kojih je potrebno povecati tacnost podele prikazan je na s1. 34l.
U alat se stezu razni trnovi. Tacnost delova obezbedcna je specijalnim mehanizmom za fiksiranjc sa hidroplasticnom maSOffi. Pritisak hidroplasticne mase predaje se ravnome1'no na zidove caure
1 cime se ostvaruje tacno fiksiranje podeonog diska 2. Telo alata
4 zavareno je za osnovnu plocu 5. U otvoru tela loch'ano je vreteno 7 posredstvom eaure 8. Obrtanje vretena 7 (vellCina osnog
zazora) regulise se rasecenom navrtkom 9. Radni predmet se steze
na specijalni promenljivi trn (nije poltaznp na crtezu) koji se pricVrScuje zavrtnjem 10. Na prednjem delu vretena nalazi se podeoni disk. Na kraju zavrtnja nalazi se zvezdasta ruCica 11. Obrtanje diska osivaruje St' pomocll zamajca 12 i ruNee 13. Fiksiranje
poloz.aja vI'si se pomocu caura 14 i 15 a zavrtnja 16 so. rucicom
17. Tacni podeoni polozaj odreaujc se fiksatorom 3 na cijem je
kraju posiavljena caura 1 sa tankim zidovima a na drugom ruciea 8. U prostoru izmec.lu fiksatora i tela alata postavljena je
opruga 19 koja se oslanj8. na prirubnicu 20. Da bi okrenuli podeoni di.sk 2 sa vretenom 7 treba smanjiti pTitisak odvrtanjem
zavrtnja 21 a zaUm rucieorn povuti fiksator odnosno cauru iz
otvora diska. Posle obrtanja diska postupak je obrnut. Tacno fiksiranje polozaja izvodi se pomocu zavrtnja 21 pritlskom kroz deo
22 i klin 23 na hidroplasticnu masu koja defoI'mlse cauru i eliminise zazore.
Primenom prostih trnova i promenljivih diskova alat na 81.
341 se rnoze uspesno koristiti pri primeni metoda grupne obrade.
Na s1. 342 prikazan je alat za grupnu obradu razlicitih delova, Alat
je namenjn za 8tezanje bilo. i)ritislwm ill pal( vucenjem,
Primed primene ove jedinice su dati nn sledccim slikama. Na
::;:1. 343 prikazan je jedan obrtni deo stegnut na alai. Centriranje
l'adnog predmeia vr.si se pomocu posebne place pricvrScene zavrtnjevima za telo alata. Poprecno na stezni alat postavljena su V1'8271

Dalje je moguce konstruisati citaV' niz alata za grupnu

obradu tipa masinskih stega primenom pneumatike. Ova je oblast
posebno interesantna usled svoje jednostavnosti i relativno niske
cene. Konkretni primeri razrade nicu pri razradi grupnih metoda
obrade po metodu Mitrofanova.
Podatke efikasnosti primene grupne abrade na podrucju alata
dacema prerna podacima iz ))Naucni osnovi grupne tehnologije od
Mitrofanova. Prema autoru, u jednom od slucajeva iz prakse, 800
delova koji zahtevaju glodanje, svedeno je na 13 grupa. U tabeIi
48 dati su karakteristicni podaci za pripremu proizvodnje prj prelasku sa pOjedinacne na grupnu obradu.

tila iIi sUeni racini predmetL Pomocu glodala mogu se poravnjavati cela ill glodati zljebovi.

Tabela 48
I

Pokazatelji
SL 342 -

Pneumatska stezna jedinica

-

Na s1. 342 i 343 stezanje radnog predmeta izvadi se na principu vuce.

S1. 344

SI. 343

Glodanje z]jebava sa dva .koturaysta g~odala dat? je n~ ~l. 344:

Radn; prcdmeti Sli postavljelll uzduz alata. stezan}e vehlnh ko
~ada~ urikazano 'je na s1. 345. Za stezanje vecih kamada maze se
prinlc,;W i nekoliko jcdinic::l.

1\
SI. 345

I
!!
I!

Broj delova
I!
Broj alata
!
Brej promenljivih del ova za baziranj e ~~ ;tezanje
Srednja cena kostanja alata u rub- j
i
ljama
Srednja cena kostanja jednag komI
pleta izmenljivih delava
Prosecno vreme za konstrukciju !
alata (u casavima)
Prosecno vreme za lconstrukciju 1
kornpleta promenljivih delava
I

Pojedinacna
abrada
2

Grupna
obrada

800
552

800
22

475

800

1770

160

22

115

I
!
!

7.2.2 Alati za busen3e. Vreme bu.senja na busilicama iznosi

oko 40-50% ad ukupnog vremena pri pojedinacnoj i serijskoj proizvodnji i 60-65,% u velikoserijskoj proizvadnji. Na upravljanje
masinom upotrebljava se oko 31010, na postavljanje, atezanje, otpustanje i skidanje delova oko 46{1/0, na zamenu alata ako 15% i oko
8% na kantralu. Prema tome postoje znatne rezerve vremena u
okviru gore navedenih 46%. U vezi sa ovim treba svakaka nastojati
da se snizi vreme za pripremu proizvodnje od kaga najveci dea
atpada na konstrukciju alata i ostale opreme.
Jedan od naNna za smanjenje kolicine opreme za busilice i
rokove pripreme jeste metoda grupne abrade. Najbitniji uticaj na
klasifikaciju delova imaju alat1 za grupnu obradu. Konstrukdja
alata zavisi od oblika f velicine delova, uzajamnog rasporeda :'..upa
i alatne masme.

Osnovna dva faktora za projektovanje alata su tacnost precnika otvora i tacnost uzajamnog rasporeda osa rupa. Prerna rasporedu rupa, delovi koH se obraduju na bu.silicama mogu se podeUti
u sledece grupe:
18 Konstrukcija alata

273

- Cilindricni delavi sa radijalnim otvarom,

- Cilindricni delovi sa otvorima paralelnim osi radnog
predmeta,
- Ravni ili krivi delovi,- sa jednim iIi sistemom paralelnih
otvora upravnih na ravnu povrsinu,
- Delovi Cije su ose rupa smestene na raznim povdinama.
Osim rasporeda rupa pri klasifikaciji se moraJu uzeti u obzir
takode i geometrijski oblik i gabaritne dimenzije delova, zatimtacnost i cistoca povrsine otvora i velicina serija.
Broj, oblik i velicina rupe, taenost i r:istoca povrsine njihove
obrade odreduju u izvesnom smislu i konsiruktivne osobine ulata
za busenje. Ako pored bnsenja otvora treba izvrsiti i uPUi5tanje,
prosirenje iIi narezivanje navoja na alatu se predvida primena
promenljivih iE zglobnih steznih ploea.

1r m 'Tf.

<p

m!f! ~IO

.$-~~

Ty+4+f
. Q)1~~$
/: ~ , m

:1

.1n

1ft

$~)fV~@
bazne PDvrsll1~

lOt>!"

I
I

povd. za fiksiro- nfX!vdina za prit~zC1-

nje
S1. 346 -

nog predmeta. N~ svim delovima bazne povrsme su obradene

grupnorn tehnoloskom procesu na prethodnim operacijama,
Kao oslona baza upotrebljava se jedna od povrsina a kao
centrirajuca spoljna iIi unutrasnja cilindricna povrsina. Pritezanje delova vrSi se sa druge
ravne povrsine, Sve Su povrsine
na crtezu oznacene dogovorenim
znacima za lokaciju i stezanje.
Za obradu delova navedene grupe konstruiSe 5e alat za grupnu
obradu prikazan na s1. 347.
Alat se sastoji od vodece
place ! i pomocnog uredaja za
stezanJe. Prvo se stavlja ploea
~, potrebna za obradu odgovaraJllceg dela i reguliSe se stezni
uredaj prerna visini radnag pred"
meta.
~ Ploca 3 stavlja Se u otvor
place 1 i fiksira kljDom.
SL. 347 - ALat za grupnu
81. 348 prikazuje neke izobradu delova prikazanih
merujive delove alata.Alat prikana st. 346
z?-p 11:'l- s1. 347 zamenjuje 120 specIJalmh alata. Izmenljive ploce
rade se od celika i termiCId obraduju ne tVl'docu HB 55-GO HR
Za delove prikazuue na s1. :34G sa radijalnim oivorim~e usvoiene s~~

nJ~

Sema ba.ziranja t stezanja grupe deLova tipa poktopaca,

prirubnica Hi diskova

Preporucljivo je pre kanstrukcije alqta za grupD~ obradu

napraviti pregled svih del ova za busenje uzimajuci za svaki dec
sledece podatke: gabaritne mere, broj rupa, precnik rupe, i velicinu serije. Na osnovu ovoga odreauje se zavrsna nomenklatura
delova koji ulaze u konk1'etnu 1'upu. Dalje se v1'8i korekcija u cilju
standardlzecije precnika obradivanih rupa, Cime se omogucava
srnanjenje nomenklature reznog alata, Na 51. 346 data je serna
baziranja grupe delova sa osama rupa koje Sll paralelne osi rad-

II
il

Sl. 348 274

PTOmenljivi clementi tt alatu prikazanim na. sl. 347

18"

275

ol'na cilindricna povrsina i ('eio kao baze z~ l?k~ciju" Za ove

1 ~~ ]ed an ~~
obardu del ova spoljnih preenika od 10 -7- 34 ,mm ,1 duzme 304 mm a drugi za delove precnika 34 - 60 mm 1 duzme 12 nun,
Alat za grupnu obradu na s1. 350 sastt?ji se_ iz tela 1, ,sape ~
sa podesljivim uredajem za pritezanje 4, dlska n, sa 0Jvo~lma za
vaden' e reznog aIata i prizme za Iokaciju, 6. J.edan a . 0 vor~ u
disku Jkroz koji se vrsi upustanje i narezlvanJe navoJa radl se
sa vecim preenikam,
'

:lo~e konstruisana su dva grupna a1ata za busenJ,e

w

kL;J::}

.~-

~ -@
~

;:

~'

[rg

~
....

\[:ff

G, El Ef
{.
(t
mw
mOJ
~
l i-!'J

Eil':J.

@-

Iozaj i fiksira civijom 9, PomeTanje diska radi dobijanja potrebnog rastojanja, od kraja radnog predmeta do ose otvora koji se
busi, vrsi se pomeranjem nosaca 10 sa osovinicom na kojoj se
okrece disk, kroz yodice oblika lastinog repa formiranog plocama 11 i 12,

d=

;~ ~ ~
:;
:'J

\~
'",.

I
.;

~
[)'
.
,

I\\:@

'

,
~

@
,

)'i'

~'"

81. 349 -

~
~J

Grupa ddova sa radijal.nim otvorima

Radni predmet se postavlja na priz~lU 6 i pute~ p!,ibli~a

vanja rucica 2 i 7 steze se celom na povrsnu za lokacJu., podesavanje alata pri prelazu na obradu grupe delova s.a drU_glm. otvorima svodi se na sledece: odvija se navrtka 8 kOJa steze .d~~k za
vodenje reznog alata 5, Zatim se disk okrene u odgovaraJucl po276

SL 350 -

Alat xu grupnu obradl! dclova prika,zanih na sl. 349

Podesavanje prizme 6 po visini u zavisnosti od precnika radnog predmeta vrsi se njenim pomeranjem u vertikalnom smeru
posle cega se fiksira zavrtnjima 13, U zavisnosti od duzine radnog predmeta vrsi se podesavanje i uredaja za pritezanje 3, Ram
toga se otpusta zavrtanj 14 i ploea 15 zajedno sa sapom 3 i pomeraju se u potreban polo.zaj, Grupa delova prikazanih na s1. 351
objedinjuje vise od 100 razlieitih delova koji se: obraduju u jednom alatu prikazanom na s1. 352.
U telu 1 grupnog alvta za busenje montirana je pneumatska
komora 2 sa dijafragmom 3 i slavinom za raspodelu vazduha 4.
Gornja pokretna pioea 5 u koju se postavljaju primenIjive eaure
6 i prsten 7 vezana je sa dva stuba 8 sa dijafragmom 3, Radni
predmet se prethodno obradi sa obe strane, a zatim se postavlja
u alat. Centrir8.nje se vrSi pomocu prstena 7.

277

Posle lokacije' obrtanjem rucice 9 sabijeni vazduh ulazi u komoru. Dijafragma 3 sa stubovima 8 i plocom 5 spustaju se i stehl
radni predmet. Posle abrade iskljucuje se vazduh i ceo sklop dijafragme sa sttibovima vracaju se u polazni polozaj, pod dejstvom
oprug e 10. Pri prelaslm na drugu grupu delova menja 5e caura
11 ciji je spoljni preenik manji ad precnika pesnice, a veel od
otvora radnog pr.edmeta. Dalje se menja prsten 7 koji centrira
deo i cauru za vodenje reznog alata 5. Polozaj place po visini
regulise 5e pramenljivim prstenovima 12 u zavisnosti ad visine
pesnice radnog precimeta. Ovaj je alat namenjen zu abradu precnika pesnice do 100 mm visine do 80 mm i otvora do 40 rom. Aka
je u pitanju obrada krilpnih delava primenjuju 5e radijalne busllice. Ako se radi 0 malim serijama preporuclijvo je primeniti pneumatski stezni uredaj kaji se montira na postolje radi.talne busHiee. Takav uredaj prikazan je na s1. 353. Uredaj se sastoji ad
pneumatskog ciEndra.1 i pneumatske aparture 7, 8, 9 i regulisuceg uredaja za- stezallJe.

GES
.' . .

: ~
-i

/,'

"*::t

-.

0$

~
sr.

351 -

Sl. 352 -

3Dst- ~
3~

ti

ZQ

busenje de [ova prilca:::u'nih nQ sL 351

~~==~~~if'd&#Y/~ij@/~~~.i/~~.

Grupa detova sa otvorima upravnim na mdnu povrsinu

/''I

Za vezu poluge pneumatskog uredaja sa reguliSucim uredajem za stezanje postoji orvor u postolju. Deo 3 uvije se J.l polugu
pomocu navoja -i osigurava navl'tkom 6. Na delu 3 postavljena
joe sapa 5 za stezanje.
Gabariti alata zavise od radijalne busilice i gabarita radnog
predmeta. Na s1. 354 prikazane su seme stezanja delova razlicitih
po dirnenzijama i konfiguraciji.

Ii

L7a="~~-,,=/~
SL 353 -

278

Alat

Pncmnatsld 'u1'edaj za ste:::anje

lW

radfjalnim bufiWcama

279

Na pozicijama A i B prikazano je stezanje delova na kojima

treba busiti otvore na prirubnici. U prvom slucaju delovi su isH
po visini a u drugom Sil razliciti. Na pozidjama C i D prikazano
je stezanje cilindricnih delova na ploeu stoIa i na prizmu. Na poziciji D data je stezanje paketa pljosnatih delova a na poziciji D pomocni oslonac i cev n3 kojoj se buse otvori po prirubnici.

Na s1. 356 prikazani su primeri alata sa 81. 355. Na s1. 356a

prikazc'lno je odredivanje poloiaja ploce za lokaciju i busenje na
alatu pomocu oSGvinice. Na s1. 356b prikazan je primer busenja
poklopca za cilindar pod pritiskom. Odredivanje polozaja ploce
za lokaciju i busenje slieno je leao i u prethodnom slueaju.
',7 F7

tI

n.8
...... ~
u .~D
U
,,-,-;:-,"

'

I '. ,
~OJ
. ..~....
<B!n)
- ~ -.
....-

~
~~ ~-~~
!

--

--

'

-----

SL 354 -

L~

Sema stezanja razHci.tih delova na postolju radijaLne

OJ

bl

Sl. 356 -

Primeri prime1!e aInJa sa s1. 355

Alat za busen,ie dva upravna otvora na cilindricnim delovima

prikazan je na sL 357. Mogu se obradivati delovi raz!ieitih preenika
podesavanjem nosaca vodica za
vodenje reznog alata. Alat moze
da obraduje radne predmete pre'
cnika 5-15 mm i rastojanja cen-

bllsitice

RADNI PR!;;DME T

SL 355 -

Pneumatski arm: za grupnu obradu busenjem

Na s1. 355 prikazan je pneumatski alat za grupnu obradu.

Ploea za Iokaciju i busenje radi se prema radnom predmetu. Odredivanje polozaja place Zd baziranje vrsi se pomocu zljeba za stezanje pomocu zavrinja. Alat je pogodan za stezanje tankih supljih
kucista i za komnde kojl imaju centrazni otvor najmanje 20 mm.
280

.--{if}t.ttf-j!!9-

'::L-r*;jy:~,.-i:.~"
,

~,
13 hU

~JShI2---.j

Sl. 357 -

Alat za busenje uzajamno upravnih otvora

281

tara ot'~"ora do cela radnog, predmeta do 15 mm. Za busenje otvora

na razhcitim spoljnim precnicima treba ,menjati nosace.
~. Bazne povrsine rad~lO~g predmeta su spol,ina cilindricna povrsma glc:lVe, 0 10 h 11 1 celo glave. Na osnovu 4 pricvrscena je
racva. Na nJoj su napravljeni zljebovi za voaenje celicnih okaIjeni~ plocica 1 ~ 2. One imaju ulogu caura te se na njima nalaze
otvon za voatnJe reznag alata. Alat ima placice na kojima se
~ala~e ~tvori r<;tzlicitih precnika. Plocice se pomeraju po zljebu
1 l,?c.rraJu po~ocu skale u P?treban polazaj. Na plocicama 1 i 2 i
raCVl ~ P~:lStO]l skala sa nomUSOffi. Posle lokacije plocice se stezu
zavrt~)e::lma 5. Na bocnoj povrsini racve 2 pricvrscen je nosac 6 sa
regullsUClm osloncem 3.

Granicnik odreduje polozaj otvora od cela radnog predmeta.

Radi regul~sa~ja oslona,sa. na potrebnu duzinu upotrebljava
se skala sa nomUBlma. Gramcmk se posle podesavanja u odredenom polozaju pricvrscuje sa zavrtnjem 8. Stezni mehanizam se
sastoj~ od zavrtnja sa trapeznom zavojnicom i navTtkom 11. Zavrtan] ,9 obezbeden ~e od okretanja zavrtnjem 10. Osno pomeranje
za:rrtnJa 9 ob.e~bedu~e .se navrtkom 11. Alai je pogodan radi svoje
umv~rzalnosU 1 kOrlstl se u m>:tloserljskoj proizvodnji ili pri primem met,oda grupne obrade. Kao nedostatak maze se smatrati potreba za lZradom kompleta plocica 1 i 2.

racija itd, Cilj klasifikacije je "forrniranje grupe delova koji imaju

zajednicki plan abrade, Obrada del ova svake grupe vrsi se na odl'edenom tipu opremE' ukljucujuci i prime-nu grupnih alata. Obrada
koncent~'iCnih delava izvodl se u zavlsnosti ad broja operacija, bilo
sa obi(::~im nasacem Hi sa specijQlnom glavom koja saddi veCi
broj reznih alata.
Centricni se deIovi obra<1uju pomocu si1jka i kopirnog urenaja. IvIoguce je take konstruisati sablan za kopiranje delova da se
na njemu predvide relativno svi moguci oblici vratlla odnosno
osovine. Najinteresantnija je obrada slozenih delova na s1. 359. Na
ovim se delovima obraduju spoljne obrtne povrsine i sistem otvara sa paralelnim (pomerenim) m~ama, Tacnost meausobnih rasto,ianja je do 0,02 mm, Svi se delovi mogu stegnuti u steznoj
glavi sa t1'i celjusti i obraditi sa drZacern sa 4 noza. Radi pomeranja
osa otvora, stezna glava je postavljena na podeoni alat cija je konstrukcija prikazana l.1.a s1. 360.

7.2.3 Alati za obradu na strugu. Strugovi saCinjavaju oko 30%

vlse..?d ul~,!pnog broja alatnih masina u metalopreradivackoj indUStl~lp. Oblcno se koriste u pojedinacnoj ili maloserijskoj proiz:,odn]L Prema sovjetskim i podacima po ENISM-u. Srednji utrosak radnog vremena sastoji se iz :
,

.V

pripremnozavrsnog vremena
masinskog vremena
pomocnog vremena
gubitak vremena radi organizaciono tehnickih uzroka _
_
_ _ _
_

oko 16%
oko 26%
oko 24%
oko 26%

!z nay:d;nog se: vidi d.a je koriscenje strugova relativno malo.

Da bi doblh sto raclOnalni]e koriScenje i povecanje proizvodnosti
rada potrebno je prici grupnoj metodi obrade na stru.govima.
~
~vi delovi koji se obraduju na strugovima, u prvom priblizavan]u, .J?~gu se, podeliti na koncentricne, centricne i slozene.
Kon~entrlc,m, delovl s~u ,obrtna ~~ela na kojima se ne obraduju sarno
Sp?l]ne yee 1 ur:ut~a?nJe povrsme: ~ O,vde spadaju caun.,. prstenovi,
pnrubmce, .z?pCamCl 1 s1. ~entncm delovi su obrtna tela kaje
treba .obradltl sarno po spolJnim povrsinama pomocu siljka. Ovde
spada]u osovlne, vratlla, vretena osovinice i sL Ovde se ne trazi
obr?d~ unutr~sn~ih povrsina izuzev u specijalnim slucajevima.
Slozem . dclovl :r:1S,U ~?rtna tela. Ovde spadaju kuCista, poluge,
poklopCI, StU~oVl I sl!cno. Jedna grupa delova koja se obraduje
n<:-~ s~rugu pn~a~ana ,Je r:a :,1. 358. Na njoj su prikazani koncentncm ~, cer:~nc~l ~, 1 ~lozem c d~lovL Dalje se uzima u obzir: polufabnkat, clstoca 1 tacnost pOVrSlUf> .gabaritne dimenzije konfigu282

SL 358 -

Grupe clclova: a - koncentricni, b

slozeni dclovi

centrierL"i, c -

Na nosacu 1 postavljene su dve yodice 2 i 3, Vodica 3 stegnuta

je konstuntno a druga se zateze zavrtnjevlma 4 posle pomeranja
pIece 5, 1.1 potrcban poloiaj. Na nosacu se nalazi navrtka sa zavrtnjem 7. Drugi def.) zavrtnja vezan je za p10cu 5. Pri obl'tanju
zavrtnja 7 pomera se ploea 5. Da bi se ocitavao polozaj ploce 5
predvidena je skala sa podelom u mrn. Na ploei 5 postoji nonius
9 sa tacnoscu oNtavanja od 0,02 mm. Stezna glava 10 postavljena
je na prsten 11 lociran 1.1 atvor 5. Ploca 5 ima );T zljeb u kojem
se nalazi zavrtanj 12 lwji obczbcduje Ilksiranje prstena sa steznom
glavOlTl u potrebnom polozaju.
283

Na cilindricnom delu prstena 11 nalazi se podela u stepenima po celom obimu a na plaN 5 je postavljen index. Na alatu
5e maze pomeriti osa stezne glave prema osi masine na rastojanje
do 100 mm sa tacnoscu od 0,02 mm i okretati steznu glavu zajedno sa delom za rna koji ugao. Na 51. 361 data je grupa delova
koja se sastoji iz diskova, ploea, poluga i drugih delova koji zahtevaju koordinatnu obradu otvora.

U osnovi ovaj alat je sliean pretho~~nom a~~usf:;~:z~r~:e

81. 360 sarno se stezanj~ .deIo,:u ne vrs1vpomo
celjustima vee sa ~}T~~ zlJeboVlma u ploel 3.

~:

w
,,

@.

.,.

,@

JL
,

SL 359 -

Grupa delova sa vise osa

Za obradu ove grupe primljena je konstrukcija alata prikazana na s1. 362 koja se sastoji iz univerzalne ploce 1, nosaea stezne glave 2 i obrtne ploce 3 sa T zljebovima za ste73nje
delova

Ploca 3 moze se pomerati gore dole u vodicama i obrtati

oko ose za 360. Velicina pomeranja DC-ita va se na skali 4 sa niniosom 5 a' obrtanje pomocu podele na ploCi 3 i indeksa na no!acu 2.
Sr. 360 -

284

Alat za grupnu

obradu deIova prikazunih na sL 359

285

-J.

_it

I'

I .

itb

, /,

.
!

~."
~

tM2V/ZV2jLa
SL 361 _

'
((Tuna
.

~, __
-s::;=-

del ova sa otvorima

'5

SL 362 _

286

Alat za grupnu obradu delo'vu na s7ici 359

U

.~