preputena mi je bez komentara.

" Nije objasnio re,

'preputena', niti mu je Voj to zatraio. "Onda ste vi otkrili ovu
greku?" "Da." "I niste o tome izvestili Svevremensko Vee?"
"Ne, nisam." Voju se najpre oteo uzdah olakanja, a onda se
ponovo pribrao. "Zbog ega?" "Samo bi mali broj ljudi mogao
da izbegne tu greku. Pomislio sam da u moi da je ispravim
pre no to prouzrokuje tetu. To sam i uinio. Zato onda
dizati prainu?" "Ovaj... hvala vam, Tehniare Harlan. Pokazali
ste se kao pravi prijatelj. Greka Odeljka, koja je, kao to ste
rekli, praktino bila neizbena ostavlia bi nepopravljivo rav
utisak u izvetaju." Napravio je kratku pauzu, a onda
nastavio. "Razume se, ako se uzmu u obzir preinaenja
linosti koje e izazvati ova Promena Stvarnosti, od male je
vanosti prethodna smrt nekoliko ljudi." Harlan je
nepristrasno razmiljao o svemu: Voj nije izgledao odve
zahvalan. Kada malo bude promozgao o ovome, verovatno e
mu se jo manje dopasti to ga je raalovanja spasao jedan
Tehniar. Kada bih bio soociolog, on bi mi pruio ruku, ali sa
Tehniarem ne eli da se rukuje. Brani se, osuujui desetak
ljudi na guenje, ali odbija da dodirne jednog Tehniara. Poto
bi bilo fatalno ako bi dopustio da ova kivnost uzme maha,
Harlan je rekao bez oklevanja: "Nadam se da e mi va
Odeljak u znak zahvalnosti uiniti jednu malu uslugu."
"Uslugu?" "U pitanju je Projektovanje ivota. Imam uz sebe
sve neophodne podatke. Takoe posedujem podatke za
predloenu Promenu Stvarnosti u 482. veku. elim da saznam
uticaj ove Promene na ustrojstvo verovatnosti odreene
osobe." "Nisam sasvim siguran", ree sociolog polako, "da
sam vas razumeo. Vi jamano imate mogunosti da to uradite
i u vaem vlastitom Odeljku?" "Imam. Meutim, ono to
preduzimam jeste istraivanje line prirode, tako da ne elim
da bude registrovano. Bilo bi teko izvesti to u mom Odeljku
bez...", rukom je napravio neodreen zakljuak nezavrene
reenice. "Neete, dakle, da se to obavi zvaninim putem",

ree Voj. "elim da stvar ostane poverljiva. elim poverljiv

odgovor." "Ovaj... to se kosi sa pravilima. Ne mogu pristati na
to." Harlan se namrti. "Nita se vie ne kosi sa pravilima
nego moj propust da prijavim vau greku Svevremenskom
Veu. Protiv toga niste imali nita protiv. Ako emo dosledno
potovati pravila u jednom sluaju, onda to moramo uiniti i u
drugom. Mislim da smo se razumeli, zar ne?" Pogled na
Vojevo lice to mu je bespogovorno potvrdio. Sociolog isprui
ruku. "Mogu li da vidim dokumenta?" Harlan odahnu. Preena
je glavna prepreka. Radoznalo je posmatrao sociologovu
glavu nagnutu nad folijama koje je doneo. Sociolog je samo
jednom dao glasa od sebe: "Tako mu Vremena, pa ovo je
mala Promena Stvarnosti." Harlan je uluio priliku i odmah
reagovao. "Tako je. ta vie, sasvim mala stvar. Stvar je
upravo u tome. Nalazi se ispod kritine razlike i ja sam
izabrao jednu osobu kao ogledni sluaj. Naravno, ne bi bilo
diplomatski izvesti to u naem Odeljku sve dok ne budem
sasvim siguran da sam u pravu." Voj nije nita odgovorio i
Harlan je zastao. Nema potrebe nastaviti preko granice
bezbednosti. Voj ustade. "Dostaviu to jednom od mojih
Projektanata ivota. Stvar e ostati privatna. Vi shvatate,
meutim, da ovo ne sme izgledati kao presedan." "Svakako."
"Ako nemate nita protiv, voleo bih da posmatram odvijanje
Promene Stvarnosti. Nadam se da ete nam uiniti ast linim
sprovoenjem u delo M.N.P.-a." Harlan klimnu. "Preuzimam
punu odgovornost." Dva ekrana u sobi za gledanje bila su
ukljuena kada su uli. Inenjeri su ih ve fokusirali na tane
koordinate u Prostoru i Vremenu, a zatim su izili. Harlan i Voj
bili su sami u blistavoj prostoriji. (Podeenost molekularnog
filma bila je primetna, pa ak i vie od toga, ali Harlan je
gledao na ekrane.) Obe slike su bile nepomine. Mogle su da
predstavljaju prizore smrti, poto su prikazivale matematike
trenutke Vremena. Jedna slika bila je otrih, prirodnih boja;
predoavala je strojarnicu onoga to je Harlan znao da je

eksperimentalni svemirski brod. Jedna vrata stajala su

pritvorena, a kroz procep koji je ostao nazirala se sjajna
osnova stuba od nekog crvenog, poluprovidnog materijala.
Nije se micala. Nita se nije pokretalo. Da se slika mogla
toliko izotriti da prikae zrnca praine u vazduhu, ni ona se
ne bi pomerala. Voj ree: "Dva asa i tredeset est minuta
posle vienog trenutka strojarnica e ostati prazna. U ovoj
Stvarnosti, razume se." "Znam", promrmlja Harlan. Navlaio
je rukavice i ve je hitrim pogledom pamtio poloaj kritinog
kontejnera na polici, merei korake do njega i procenjujui
najpogodnije mesto gde bi ga prebacio. Za as je upravio oi
ka drugom ekranu. Dok je mainska odaja, koja se nalazila u
zoni oznaenoj kao