PROGRAM EDUKACIJE PACIJENATA

O EERNOJ BOLESTI

Organizatori:
Republiki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije
Republika struna komisija za eernu bolest

EERNA BOLEST:
IZABRANA PITANJA

Prirunik za pacijente
2

U Srbiji od eerne bolesti boluje

najmanje 500.000 osoba, odnosno 6,7%
stanovnitva, a u svetu ak 250 miliona
ljudi. Dijabetes je peti uzrok smrtnosti, a
statistiki podaci ukazuju da godinje od
ove bolesti u Srbiji umre oko 2.500
osoba.
Prema podacima Registra za dijabetes za
2006. Instituta za javno zdravlje Srbije
Dr Milan Jovanovi Batut, od dijabetesa
tipa 1 u Srbiji godinje oboli oko 150
devojica i deaka uzrasta do 14 godina.
Uestalost dijabetesa tipa 1 raste sa
uzrastom i najvia incidencija kod osoba
oba pola registruje se u doba puberteta,
u uzrastu 10-14 godina.

Broj obolelih od dijabetesa tipa 2 je

mnogostruko vei (oko 20 puta) u
odnosu na obolele od tipa 1 ove bolesti.
Pri tome, najmanje polovina ljudi s
dijabetesom tipa 2 nema postavljenu
dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
Ipak, najvanije u vezi sa dijabetesom je
neto to ohrabruje dijabetes moe
biti spreen i moe biti kontrolisan.
Redovnom kontrolom eera u krvi,
umerenom ishranom i fizikom
aktivnou poveava se stepen prevencije dijabetesa tipa 2, dok se dijabetes
tipa 1 uspeno dri pod kontrolom, uz
redovnu upotrebu insulina.
Preuzimanjem kontrole nad ivotom i
boleu Menjamo dijabetes!

Tip 2 eerne bolesti - organizam u

poetku stvara insulin, ali nedovoljno i on
ne deluje kao kod zdravih, udruen je sa
gojaznou i obino se javlja u srednjim i
starijim godinama ali u poslednje vreme
sve vie i kod mladih.

Zbog ega je eerna bolest ozbiljna?

Ukupan broj obolelih od eerne bolesti je
svuda u velikom porastu pa je tako u
svetu 2007. godine bilo 246 miliona
obolelih, a u narednih 20 godina taj broj
e porasti na 350 miliona.
eerna bolest je tihi ubica.

eerna bolest se moe uspeno kontrolisati i znaajno smanjiti rizik za nastanak

komplikacija.
Ova broura je napravljena sa ciljem da
pacijentima sa eernom boleu,
njihovim porodicama i prijateljima, prui
osnovne informacije i savete u leenju.
itajui ovu brouru, razumeete koliko je
vano postii preporuenu (optimalnu)
kontrolu eerne bolesti.
Sve to treba da uradite jeste da Vi
kontroliete bolest, a da ne da dozvolite
da bolest kontrolie Vas.

Svakih 10 sekundi u svetu jedna osoba umre

zbog uzroka povezanih sa dijabetesom.

ta moete uraditi da spreite

nastanak ovih komplikacija?

eerna bolest ubija isto toliko osoba

svake godine kao HIV/AIDS.

Pravilan nain ishrane, sa malo masti i

ugljenih hidrata i redovna fizika
aktivnost sniavaju vrednost eera i
holesterola u krvi.

Poznato je da nezadovoljavajua kontrola

eerne bolesti moe dati sledee
komplikacije: poremeaj vida sve do
slepila, poputanje i prestanak rada
bubrega, srani udar, modani udar,
promene na stopalu do pojave gangrene,
oteenje nerava i druge.
eerna bolest je vodei uzrok sranog
udara, modanog udara, slepila,
amputacije i slabljenja funkcije bubrega.
Meutim, postoje naini da se ovo sprei.
Tip 2 eerne bolesti se moe spreiti.
Preduslov za to je povratak na zdrav nain
ishrane i poveana fizika aktivnost.

Na poetku Vam moe biti teko da se

naviknete na zdraviji nain ivota, ali e
Vam to biti veoma korisno.
Pored zdravijeg naina ivota, u eernoj
bolesti neophodno je pravilno i dosledno
uzimanje lekova, to tek sve zajedno
moe dovesti do postizanja preporuenih
vrednosti eera u krvi.
Postizanje preporuenih vrednosti eera e
Vam pomoi da se oseate zdravo i
oporavljeno, i pomoi e Vam da smanjite
mogunost nastanka komplikacija eerne
bolesti.

Dobra regulacija eerne bolesti se postie uspostavljanjem kontrole eera i masti u krvi i
arterijskog pritiska.

Kontrola eera u krvi

Va lekar e Vam savetovati da redovno
koristite aparat za merenje nivoa eera u
krvi (glukometar). Ovo je veoma vano,
jer je to jedini pouzdan nain odreivanja
nivoa eera u krvi.
Veoma je dobro da odreujete nivo
eera u krvi ujutru nate, jer pacijenti sa
eernom boleu esto imaju povien
jutarnji nivo eera.

Preporuena ciljna vrednost HbA1c u tipu

1 eerne bolesti je < 7% a u tipu 2
eerne bolesti je < 6,5%.
Kontrola HbA1c preporuuje se na svaka
3 meseca naroito ako nije postignuta
zadovoljavajua kontrola eerne bolesti
ili ukoliko je promenjen reim leenja
eerne bolesti.

Kontrola masnoa u krvi

Povremeno treba odrediti nivo eera u

krvi i pre glavnih obroka i 1.5-2 sata posle
obroka (dnevni profil eera u krvi).

esto se deava da se pored povienih

vrednosti eera u krvi, registruju i
poviene vrednosti masnoa u krvi.

Preporuene, ciljne vrednosti nivoa eera

kod pacijenata sa tipom 1 eerne bolesti
pre doruka, nate su 6.5 mmol/l, a 2h
nakon obroka do 9 mmol/l.

Tako pacijenti sa povienim vrednostima

eera u krvi mogu imati i povien lo
(LDL) holesterol i trigliceride kao i sniene
vrednosti dobrog (HDL) holesterola.

Preporuene, ciljne vrednosti nivoa eera

kod pacijenata sa tipom 2 eerne bolesti
pre doruka, nate su 5.5 mmol/l, a 2h
nakon obroka do 7.5 mmol/l.

ta se deava kada postoji kombinacija

previe eera i previe masnoa u krvi?

Pokazano je da je voenje dnevnika sa

vrednostima eera Vam moe pomoi da
sagledate koliko je Vaa bolest kontrolisana i da je uspenije leite.
Drugi veoma vaan pokazatelj kontrole
eerne bolesti je glikozilirani hemoglobin, HbA1c, parametar koji pokazuje
prosenu vrednost eera za poslednja 3
meseca.

Moe se javiti vie komplikacija u ijoj je

osnovi suenje ili zaepljenje krvnih
sudova kao to su srani udar, modani
udar, bola u nogama prilikom hoda,
smanjenja oseaja u nogama i stopalima,
rane na stopalima, gangrena i
amputacija.
Preporuene vrednosti nivoa masnoa u
krvi su: ukupni holesterol <4,8 mmol/l,
HDL > 1,2 mmol/l, LDL < 2,6 mmol/l i
trigliceridi < 1,7 mmol/l.

Krvni pritisak
Kada bolujete od eerne bolesti, vano je
da redovno kontroliete krvni pritisak.
Odravanje preporuene vrednosti krvnog
pritiska spreava nastanak mnogih
komplikacija eerne bolesti.
Preporuena vrednost arterijskog pritiska
je < 130/80 mmHg.

Jelena Markovi
22 godine, 17 godina boluje od dijabetesa

Ne treba zaboraviti da je eerna bolest

oboljenje u kome postoji poremeaj
eera i masnoa u krvi, tako da je
neophodno svakodnevno voditi rauna o
unosu eera i masti.
Uopteno govorei, barena i kuvana
hrana je zdravija nego prena i peena,
jer ima manji sadraj masnoe.
Plan dijete je individualan i zavisi od:
godina ivota, pola, psihikih i fizikih
sposobnosti, naina ivota, prethodnih
navika u ishrani pacijenta, ali i motivacije
za uspenim leenjem.

Koliko obroka dnevno?

Bolje je jesti manje, a ee obroke u toku
dana.
Najbolje bi bilo imati tri glavna obroka i
dve uine u toku dana.
Uina moe biti: integralni hleb, voe i
druga hrana sa malim sadrajem ugljenih
hidrata i masti. Uzimanje uina e Vam
omoguiti da ne budete previe gladni do
sledeeg glavnog obroka, ime ete izbei
prekomerno unoenje hrane.
ei, a manji obroci e Vam olakati
postizanje optimalne teine a time i
poboljati dejstvo insulina.

Koje namirnice?
U ishrani u eernoj bolesti treba prvenstveno koristiti povre, meso i mlene
proizvode sa smanjenim sadrajem masti,
a potpuno treba izostaviti samo slatkie,
mast i alkohol.
Povre je zdravo i ne utie na nivo eera
u krvi. Povre (brokoli, luk, kupus,
argarepa, zelena slata, paradajz,
krastavac) treba da predstavlja najvei
deo dnevnog unosa hrane. Pasulj i
boranija imaju visok sadraj vlakana, koji
sniava vrednost eera u krvi.
Meso, riba, jaja i sir su dobar izvor
belanevina, ali treba uzimati ove
namirnice sa niim sadrajem masti. Tako
je piletina i riba najzdraviji izbor. Sir treba
da ima to manje masti, ne vie od 18%.
Informacije o procentu masti moete
pronai na nalepnici koja se nalazi na
ovim proizvodima. Jaja su bogata
holesterolom i ne treba ih uzimati vie od
2-3 nedeljno.
Mleko i mleni proizvodi sadre mleni
eer i mogu imati vei sadraj masti.
Koristite obrana i poluobrana mleka,
jogurte i sireve sa manjim sadrajem
masti.
Voe je veoma zdravo, ali sadri znaajnu
koliinu ugljenih hidrata i ne treba uzeti
vie od 2-3 komada dnevno (1 jabuka, 1
pomoranda, 1 breskva, 1 kruka). Voe
kao to je groe, banane, suvo voe

treba po mogustvu izostaviti ili uzimati u

vrlo malim koliinama, jer imaju visok
sadraj eera.
Neophodno je ograniiti unos butera,
margarina i ulja.
Vetaki zaslaivai ne utiu na vrednost
eera u krvi, tako da njih moete koristiti
umesto eera prilikom kuvanja.
to se tie pia, najzdravija je voda.
Ukoliko pijete sokove izaberite dijetalna
pia sa vetakim zaslaivaem.

Opte preporuke
Treba uzimati puno sveeg i kuvanog
povra.
Treba koristiti namirnice sa manjim
sadrajem masti.
Preporuuje se integralni hleb.

Veoma je bitno da izaberete fiziku

aktivnost koja Vam odgovara (etnja,
tranje, vonja bicikla, plivanje ili timski
sportovi).
Vrlo je vano je da fiziku aktivnost
sprovodite redovno, po mogustvu
svakodnevno, a najmanje 3 puta
nedeljno. Redovna fizika aktivnost
omoguava laki gubitak masnog tkiva
oko struka, bolje dejstvo sopstvenog
insulina, sniava vrednost eera i
holesterola, jaa srce i poboljava krvni
pritisak.
Fiziku aktivnost treba sprovoditi u
dogovoru sa lekarom ili zdravstvenim
profesionalcem i u skladu sa stanjem
organizma i eventualnim postojanjem
komplikacija eerne bolesti.
Pri sprovoenju svake fizike aktivnosti
treba da postoji period pripreme, period
intenzivne aktivnosti i zavrni period
prilagoavanja.

Treba gledati u deklaracije koje se nalaze

na hrani koju kupujete.
Nemojte izbegavati odlaske u restorane ili
na proslave.
Sve dok su svakodnevne navike ishrane
zdrave, povremene greke u ishrani nee
uticati na nivo Vaeg eera.
Fizika aktivnost je vana za fiziko i
psihiko stanje oveka.

Dijeta sadri puno povra i hleb od integralnog brana.

Sran Staletovi
37 godina, 6 godina boluje od dijabetesa

Aparati za odreivanje nivoa eera u krvi

(glukometri) su pouzdan metod za
procenu kontrole eerne bolesti i
obezbeuju redovnu kontrolu nivoa eera
u krvi u ambulantnim uslovima.
Odreivanje nivoa eera u krvi je veoma
vano, s obzirom da nije mogue odrediti
nivo eera u krvi prema tome kako se
oseamo.
Samokontrolom i beleenjem izmerenih
vrednosti nivoa eera u krvi pacijent ima
uvid u kontrolu eerne bolesti.
Na osnovu dnevnika samokontrole
pacijent moe proceniti usklaenost
reima ishrane, fizike aktivnosti i primenjenih lekova u eernoj bolesti.
Preporuka za pacijente u zavisnosti od
vrste terapije:
- na terapiji tabletama: dnevni profil eera
1x meseno, u meuvremenu odreivati
nivo eera nate najmanje jo 1x nedeljno
- kombinovana terapija tablete+insulin ili
samo terapija insulinom (2 doze dnevno):
dnevni profil eera 1x nedeljno, u
meuvremenu odreivati nivo eera nate
najmanje jo 1x nedeljno
- intenzivirana insulinska terapija (3-4
dnevne doze insulina): dnevni profil eera
najmanje 2x nedeljno, u meuvremenu
odreivati nivo eera nate najmanje jo
1x nedeljno.
Ukoliko je izmereni nivo eera izvan
preporuenih vrednosti, potrebno je
analizirati razloge za to, korigovati ishranu
ili fiziku aktivnost.

10

Leenje eerne bolesti u cilju postizanja

preporuenih vrednosti nivoa eera u
krvi i HbA1c, obuhvata sledee individualno prilagoene postupke: pravilna
ishrana, fizika aktivnost, samokontrola,
tablete i insulin.
Pravilan dijetetski reim i fizika aktivnost
nisu dovoljni za odravanje optimalne
kontrole bolesti, pa je neophodno uvesti
lekove za eernu bolest: u tipu 1 eerne
bolesti insulin, u tipu 2 eerne bolesti tablete i/ili insulin.

Tablete
Postoji veliki broj lekova u obliku tableta
koji se koriste u leenju tipa 2 eerne
bolesti.
esto je neophodno kombinovanje ovih
lekova radi postizanja preporuenih
vrednosti eera u krvi. Tablete se ne
mogu koristiti u tipu 1 eerne bolesti.
Vano je znati da se lekovi u obliku
tableta meusobno znaajno razlikuju, i
da se ne mogu zamenjivati jedni za druge
automatski ve da je neophodan dogovor
sa lekarom.

Insulin
Kako godine prolaze, eerna bolest
napreduje i Va organizam stvara sve
manje insulina. Nekada e biti neophodno
uvoenje insulina u terapiju i ranije u cilju
postizanja optimalnih vrednosti eera u
krvi. Tako, ako postoji potreba, to se
ranije zapone i dobro sprovede leenje
insulinom, to je uinak bolji.

Cilj terapije insulinom je nadoknada

oteenog i/ili nedovoljnog delovanja
insulina u organizmu.
Leenje insulinom se prilagoava svakom
pojedinanom pacijentu i zavisi od tipa
eerne bolesti, kontrole eerne bolesti,
mogunosti i spremnosti pacijenta da se
obui za davanje insulina, uzrasta,
ivotnog stila pacijenta i od mogunosti
sprovoenja samokontrole eera u krvi.
Izbor preparata insulina obavlja lekar na
osnovu uvida u leenje.
Leenje se po pravilu zapoinje humanim
insulinima, a u sluaju neuspeha terapije
ovom vrstom insulina mogu se primeniti
insulinski analozi.
Kod pacijenata sa tipom 2 eerne bolesti
insulin se uvodi u terapiju najee kao
kombinovana (lekovi + insulin) terapija.
Insulin se daje potkono, najee
korienjem insulinske pen brizgalice.
U tipu 1 eerne bolesti, insulin se daje u
4 dnevne doze, pre svakog glavnog
obroka i pre spavanja. Ukoliko se ne
postignu preporuene vrednosti eera,
primenjuje se insulinska pumpa, mali
kompjuterizovani aparat koji moe stalno
da daje precizno dozirani insulin preko
odgovarajueg katerera.
U tipu 2 eerne bolesti, insulin se daje u
kombinaciji sa tabletama u vidu jedne,
dve ili retko vie od dve doze dnevno.

11

ta je neophodno da pacijent zna

o podeavanju doze insulina?
Doza insulina se koriguje svaka 2-3 dana.
Doza insulina se ne podeava, odnosno ne
smanjuje ili ne poveava za vie od 2-4
jedinice ili za 10%.
Strah od uboda iglom je uobiajen, ali je
fobija od igle veoma retka pojava.
Odreivanja nivoa eera iz prsta je bolnije
nego davanje insulina u potkono tkivo!
Insulin moe dovesti do niskih vrednosti
eera u krvi (hipoglikemije).
Hipoglikemija je snienje nivoa eera u
krvi ispod 4 mmol/l ili nagli pad eera u
krvi koji izazivaju drhtanje, uznemirenost,
preznojavanje, zamagljenje vida, nelagodnost, ubrzani rad srca i veliki broj drugih
nekarakteristinih tegoba.

Pre davanja neophodno je izvaditi insulin iz

friidera, da bi bio bar 30 minuta na
sobnoj temparaturi.
Igle su za jednokratnu upotrebu.
Penovi su veoma jednostavni za upotrebu i
omoguavaju precizno doziranje, ali je
potrebno prouiti njihovo korienje pre
prve primene.
Insulin se daje u potkono tkivo.
Potkono tkivo sastoji se od vezivnog tkiva i
varira u gustini i veliini od osobe do osobe

12

ta treba uraditi u tom sluaju?

Ukoliko je svest ouvana treba pojesti 2-3

komada slatke hrane + jednu kriku
integralnog hleba, ili au soka od
pomorande + jednu kriku integralnog
hleba (25g ugljenih hidrata). Uzimajui ovu
hranu, nivo eera u krvi e se znaajno
poveati, i vie neete oseati simptome
hipoglikemije. Ne brinite, Va lekar e Vas
upoznati sa simptomima i nainom leenja
hipoglikemije. Bitno je samo da budete
spremni da se tako neto moe desiti.
Ukoliko se svest poremeti, to moe da se
dogodi u teoj hipoglikemiji, treba odmah
i bez ekanja pozvati hitnu pomo. Tada je
opasno davati slatku hranu.

i moe biti i manje od 6 mm kod mravih

osoba i u dece, to zahteva upotrebu
odgovarajuih igala. U potkonom tkivu
apsorpcija insulina (prelazak u krvne
sudove i dalje dopremanje do svih delova
organizma) je konstantna, dok davanje
insulina u miino tkivo moe uzrokovati
nepredvidive razlike u apsorpciji insulina i
bol na mestu davanja.
Brzina apsorpcije zavisi od mesta davanja
insulina. Osnovna mesta davanja insulina
su: trbuh, slabinski predeli, butine i
nadlaktice.

Najbolja i najbra apsorpcija insulina je na

trbuhu, neto sporija na nadlakticama,
zatim znaajno sporija na butinama i
najsporija u predelu kukova i slabinskih
predela.

Ne treba trljati mesto davanja nakon

davanja.

Neophodno je odabrati pravilno mesto za

davanje insulina u zavisnosti od vrste
insulina koji koristimo.

Brzodelujui insulinski analozi se daju

neposredno pre obroka, a izuzetno se
moe dati i posle obroka (po dogovoru sa
lekarom).

Posebnu panju je potrebno posvetiti

estom menjanju mesta davanja insulina
zbog mogunosti ujednaenosti apsorpcije
insulina i moguih komplikacija na mestu
davanja.
Koa treba da ostane uzdiguta prstima
tokom davanja, ali i jo 10-15 sekundi
nakon toga.

Brzodelujui humani insulini se daju 30

minuta pre obroka.

Srednjedelujui humani insulini, meavine

humanih insulina, srednjedelujui i bifazni
insulinski analozi se daju pre obroka ili pre
spavanja po dogovoru sa lekarom.
Insulin se pre upotrebe uva u friideru, na
+4C i ne sme se zamrzavati.

Ninoslav Rakovi
33 godine, 10 godina boluje od dijabetesa

13

Jedna od najteih posledica loe kontrolisane eerne bolesti je gubitak oseaja u

stopalima, to moe dovesti do nastanka
rana koje teko zarastaju, napreduju i
tako nastaju opasne promene u vidu
dijabetesnog stopala.
Kod bolesnika sa eernom boleu, rane
na stopalima se moraju paljivo leiti, jer
sporo i teko zarastaju.
Pojava rane na stopalu je najei uzrok
produenih bolnikih leenja, a eerna
bolest je najvaniji uzrok netraumatskih
amputacija.
Svakih 30 sekundi negde u svetu izgubi
se jedna noga kao posledica eerne
bolesti.
Najvanije je spreiti nastanak rana i
drugih poetnih oteenja.
Potrebna je svakodnevna higijena sa
pranjem stopala mlakom vodom i
sapunom, a nakon toga obavezno
posuite posebno prostore izmeu prstiju
stopala.
Maite stopala svakodnevno hidratantnim
neparfimisanim kremama.
Ne doputajte da nokti suvie porastu,
secite nokte popreno i ne ostavljajte
otre ivice noktiju.

Dragica Bratanovi
68 godina, 14 godina boluje od dijabetesa

14

Nikada ne hodajte bosonogi.

arape su najbolje vunene ili pamune,
odgovarajue veliine, da ne steu,
dokolenice se ne preporuuju.
Cipele treba obavezno da budu dovoljno
iroke u prednjem delu, da ne steu, vrlo
je bitan oprez pri kupovini cipela.
Ne koristite termofore, elektino ebe i
druga grejna tela da ugrejete stopala.
Opreznost ako registrujete uljeve,
zanoktice, urasle nokte, kurije oi, ukljeve,
deformisane zglobove ili ranice na stopalu.

Bol u nogama pri hodu je najee

uzrokovan
Bol u nogama pri hodu je najee
uzrokovan
loom cirkulacijom, izazvanom arteriosklerozom.
Treba da prestanete sa puenjem, etate
to vie i odravate preporueni nivo
eera u krvi.
Leenje razvijenog dijabetesnog stopala je
vrlo komplikovano, mnogo
komplikovanije od spreavanja, i o njemu
moe odluivati samo lekar.

Nikako promene ne leiti stavljanjem

lekovitih biljaka i melema. Ako se pojavi
promena, treba se obratiti lekaru.
Promena moe biti bezopasna i izleiti se
bez problema, ali zbog rizika od infekcije
koja se moe proiriti, neophodna je
profesionalna nega.
Pokuajte da steknete naviku da redovno
proveravate Vaa stopala: potraite
crvene tragove od pritiska cipela, naroito
ako su uske.
Posebnu panju treba da obratite na
stopala ako imate smanjen oseaj za bol,
toplotu i hladnou, jer rane mogu
nastati, a da ih ni ne osetite.
Uvek proverite unutranjost cipela pre
obuvanja.
Potrebno je da stopala proverite jednom
godinje kod Vaeg lekara.

Za pregled stopala koristite ogledalo.

15

Vaa porodica
ivot sa eernom bolesti zahteva
poseban trud, a naroito je vana
promena ivotnog stila u toku prve
godine bolesti.
Stalno, a posebno tokom prve godine,
bie Vam potrebna pomo ljudi u Vaoj
okolini, i njihova podrka e Vam biti
veoma dragocena.
Ne treba da se plaite i oklevate da
potraite pomo, kako od Vaeg lekara
tako i od Vae porodice. Pozitivan stav o
eernoj bolesti u mnogome e olakati
Va ivot sa eernom boleu.
Intenzivna fizika aktivnost i bavljenje
sportom kod mladih se mogu ostvariti i
kada postoji eerna bolest ali zahtevaju
dodatnu kontrolu bolesti u saradnji sa
lekarom i porodicom.
eerna bolest nije prepreka za trudnou.
Za uspenu trudnou u eernoj bolesti je
izuzetno vano da ona bude planirana, i
da u vreme zaea i dalje tokom trudnoe
eerna bolest bude pod striktnom
kontrolom.

Putovanje
Pre odlaska na putovanje potrebna je
posebna priprema koja se zasniva na
planu da se odri redovan raspored
primene dijete, fizike aktivnosti i
naroito leenja insulinom.

16

U sluaju promene vremenskih zona treba

se konsultovati sa lekarom i napraviti
poseban proraun (posebno rasporeda
davanja insulina) u cilju to bre stabilizacije terapije na zavrnoj destinaciji.
Pre odlaska na odmor, mesto odmora se
moe izabrati prema sopstvenom
afinitetu, ali je poeljno da nije previe
daleko od mesta na kome se moe dobiti
lekarska pomo.
Obavezno u runi prtljag staviti lekove i
insulin, trake i aparat za samokontrolu
eera u krvi, a sa sobom poneti i slatke
namirnice za sluaj snienja eera u krvi
(hipoglikemije).
Treba obratiti panju da plivanje, duge
etnje i druge intenzivnije fizike
aktivnosti koje se sprovode u toku
odmora ubrzavaju apsorpciju insulina i
esto dovode do hipoglikemije

Puenje
Puai imaju najmanje 3 puta vei rizik od
nastanka infarkta srca ili mozga. Ako ste
pua, oteenje krvnih sudova u tipu 2
eerne bolesti se znaajno ubrzava.
Stoga prestanak puenja treba da bude
prvi na listi Vaih prioriteta.

Druge bolesti
Ako se razbolite, moete se pitati kako e
to uticati na eernu bolest. Najvanije je
da nastavite sa uobiajenom terapijom za
eernu bolest.

Problemi
Kada imate privatnih problema ili tekoa, moda
ete imati jai ili slabiji apetit to moe uticati na
eernu bolest. Ipak, pokuajte i tada da se
hranite to vie u skladu sa preporukama.

Uro Gagi
23 godine, 5 godina boluje od dijabetesa

17

Hrana koju unosimo u na organizam pretvara se u glukozu (1).

Glukoza putuje kroz krvne sudove (2) i stie do elije (3).
Kada na pankreas registruje poveane koncentracije glukoze u krvi (4),
njegove beta elije ponu da lue insulin (5).
Insulin putuje krvotokom i stie do elija (6).
Samo zahvaljujui njemu zid elije se otvara i elija je u stanju da primi u sebe
glukozu koja je neophodna za njen metabolizam (7).
Tako se u stvari hrani na organizam, eliju po eliju (8).

18

Hrana
Glukoza

4
elija

Insulin

Pankreas

19

U sluaju prekomerne ishrane u krvi se pojavljuje mnogo vea koliina glukoze (1,2).
Ta velika koliina glukoze stie do nae elije koja je zamaena takoe zbog
prekomerne ishrane (3).
Kada na pankreas registruje veu pojavu glukoze u krvi, njegove beta elije
ponu da proizvode vie insulina (4,5).
Insulin opet stie do elije ali je elija zamaena zbog prekomerne ishrane i
potrebno je vie doza insulina da bi se elija otvorila (7).
ak i kada se to dogodi van elija ostaje viak glukoze koji nije predvien da
bude u naim krvnim sudovima i zato ih razara (8).
Vremenom beta elije u naem pankreasu zbog neprirodno velike proizvodnje
gube sposobnost proizvodnje insulina.
U krvi ostaje sve vie glukoze koja nam unitava krvne sudove. To je trenutak
kada smo dobili dijabetes, a sve vreme dok nismo pazili na ishranu i nismo
praktikovali kretanje mi smo ga polako dobijali.

20

Zahvaljujui nepostojanju insulina u organizmu dijabetes dovodi do stradanja

krvnih sudova to dalje vodi do loga, slepila, infarkta, oteenja nerava,
bubrega i amputacija (1).
Upotrebom insulina kao leka spolja koji uspeno menja na prirodni insulin,
spreavamo razorne posledice dijabetesa (2,3).
Mi preuzimamo kontrolu nad dijabetesom i moemo provesti svoj ivotni vek
bez ovih posledica.
Glukoza opet ulazi u elije i one dobijaju neophodnu ishranu, a samim tim se
glukoza ne zadrava u krvi i ne unitava krvne sudove (4,5).

22

23

www.menjamodijabetes.rs