UPUTSTVO ZA IZBOR MATERIJALA,

PRIPREMU KONSTRUKCIJA,
I KVALITET TOPLOG CINKOVANJA

1. Veza sa drugim standardima

Elementi moraju biti pripremljeni za cinkovanje u skladu sa standardom:
EN ISO 14713:1999
Protection against corrosion of
iron and steel in structures
Metal-Cinkara d.o.o. toplo cinkovanje potapanjem vri u skladu sa standardom:
SRPS EN ISO 1461:2005
Prevlake cinka koje se nanose toplim
postupkom na proizvode od gvoa
i elika
identinim sa EN ISO 1461:2009
Durch Feurverzinken auf Stahl
aufgebrachte ZinkberzugeStckverzinken
2. Dimenzije konstrukcija
Najvee mere konstrukcuja su ograniene dimenzijom kade za cinkovanje
d x x v = 13750 x 1700 x 3100 (mm)
Najvea teina konstrukcijskog elementa moe biti 10000 kg.
3. Izgled (istoa) elemenata i konstrukcija za cinkovanje
Povrina ne sme da sadri ostatke boja, lakova, obojenih oznaka, alkalnim sretstvima
neodstranjivih masnoa i ulja (visoko postojana mineralna ulja, masti, ulja i masnoe koje se teko
emulgriraju,...), sprejeva za zavarivanje, konzervansa parafina, katrana, ostalih premaza i ostataka
prethodnih povrinskih zatita.
U cevima i uglovima konstrukcija ne sme biti ostatka nakon peskarenja (eline kuglice, praina).
4. Otvori
Svaki element ili konstrukcija mora imati otvore (buotine, iseke i sl.) u skladu sa standardom
ISO14713 (1999) za:
a) Izlaz vazduha i ulaz cinka iz zatvorenih cevi i uglova. Ovi otvori moraju biti u krajnjim gornjim,
odnosno donjim takama, neposredno uz mesto vara

slike1, 2, 3 - Primeri rasporeda otvora na cevnim konstrukcijama

Ako konstrukcija ima nevidljive otvore za izlaz vazduha i izlaz cinka

slika 4 Nevidljivi otvori na cevnoj konstrukciji

naruilac mora obavezno dostaviti nacrt.
Najmanje veliine otvora pretstavljene su u tabeli 1.
eline cevi - mere u mm

Najmanji otvora u mm

15
20
30
40
50
60
80
100
120
160
200

Otvori moraju na oba kraja

cevi moraju biti neposredno uz
mesto vara.
6
8
10
12
16
20
20
25
25
32
32

15
20
30
40
50
60
80
100
120
160
200

20 x 10
30 x 15
40 x 20
50 x 30
60 x 40
80 x 40
100 x 60
120 x 80
160 x 80
200 x 120
260 x 140

b) Kaenje
Konstrukciju moemo zakaiti i na za to posebno zavarena uha. Za jednostavne
elemente duine do 2500 mm dovoljna je jedna taka za kaenje, barem 20mm od ivice. Za due
konstrukcije i elemente potrebne su dve ili vie taaka za veanje i to 1.5 m od ivice zbog spreavanja
savijanja profila, duih od 8m.

slike 5-6 Otvori za kaenje I i U profila

Slika 5-6-1 Otvori za kaenje dugakog profila

c) Ozraivanje
Potrebno je uraditi otvore (ozranike) i kod zatvorenih povrina izmedju dve ploe, koje su u celini
zavarene meusobno, radi spreavanja eksplozije u toku cinkovanja. Otvor moe biti na samo jednoj
ploi ili kroz obe.

Slika 7 Ozraivanje rebara i ploa na U i I profilima

Slika 8 Ozraivanje zatvorenih oblika

Slika 9 Ekonomino konstruisanje ograde za cinkovanje

5. Spojevi i veze
Kod bilo kakvog spajanja dve ploe postoji opasnost od naknadnog izlivanja kiseline iz upljina
zbog neispunjavanja cinkom. Spojevi moraju biti nepropustljivi, oieni od otpadaka i kapljica od
zavarivanja. Elektrode neka sadre to manje silicijuma. Spojevi pomou nitovanja, ne smeju biti
izvedeni nitnama od obojenih metala.
Lemljeni spojevi :
Meke lemljene spojeve nije mogue pocinkovati. Tvrde lemljene spojeve potrebno je isprobati.
Navojni spojevi :
Navoje (navrtki, zavrtnjeva) je nakon pocinkovanja potrebno ponovo prerezati, zbog toga je bolje da
se prethodno uvai tolerancija za debljinu nanosa cinkove prevlake (50 - 200 m). Pre cinkovanja
je mogua i prethodna zatita zavrtnja i navrtke posebnom bojom.
arke i ostali klizni elementi
Ove elemente (npr. okrugle cevi ili profili u telu) naruilac mora dostaviti odvojeno.
Sastavljaju se tek nakon cinkovanja. Kod konstruisanja potrebno je uvaavati i tolerancije zbog
debljine nanosa cinka. Nataknuti delovi arki (na istoj konstrukciji) s jednim jedinim otvorom,
moraju biti okrenuti u istom smeru ili otvoreni sa obe strane.
6. Hladno oblikovanje i kovanje
Lim na povrini ne sme sadrati brazde ili are koje su nastale kod hladnog oblikovanja.
Takve su greke nakon cinkovanja vrlo vidljive ( hrapavost prevlake). Razne ivice na cevima
moraju biti skinute ( bez ostatka iglica, strugotina i opiljaka). Hladnim oblikovanjem nakon
cinkovanja oteuje se se prevlaka, pre svega kod elemenata s debljinom zida veom od 1mm,
poto ovi imaju deblju prevlaku s loijim svojstvom gipkosti. Kovane elemente preporuljivo je
peskariti.
7. Termike deformacije
Kod sastavljanja konstrukcijskih elemenata u materijalima postoje razne napetosti - u
procesima valjanja, zavarivanja, izravnavanja i hladnog oblikovanja. Pod uticajem visoke
temperature rastopljenog cinka te se napetosti oslobaaju i dolazi do deformacija.

Dijagram 1- Zavisnost napetosti materijala od temperature

Obim deformacija zavisi od:
veliine unutranjih napetosti
preuzete toplote u odnosu na poloaj teine linije konstrukcije.
preseka: a) simetrina ili nesimetrina konstrukcija
b) otvorena(U - i T profili) ili zatvorena konstrukcija (cevi).
Unutranja napetost kod zagrevanja smanjuje se za deo a (nastupi plastina
deformacija), a unutranja napetost veliine b ostaje i dalje.
Najei primeri termikih deformacija su kod:
tankih limova veih dimenzija
konstrukcija gde su zavareni limovi razliitih debljina
mreama uvrenih u okvir ili pojedinano
duih cevi ili profila - poluga
Deformacije moemo izbei ili ih smanjiti na sledei nain:

spajanjem zavrtnjevima umesto zavarivanjem

simetrinim zavarivanjem to blie teinoj liniji i ne vie nego to je
potrebno.
prethodnim arenjem - poputanjem napetosti u materijalu
prethodnim naprezanjem konstrukcije
umetanjem ojaanja koja moraju biti od istog materijala i to
ujednaenijih debljina.
utiskivanjem ukrtenih ili piramidastih oblika visine 20 - 30 mm
i savijanjem lima - bombiranjem
kaenjem konstrukcije na vie taaka zbog spreavanja savijanja (ako
to omoguava oblik konstrukcije)

slika 10 - Nain smanjivanja termikih deformacija

slika 11 - Mogunost deformacije duih elemenata

8. Zatvorene konstrukcije
Takve konstrukcije cinkujemo samo sa spoljne strane (baterije, kotlovi, toplotni
izmenjivai). Naruilac mora podneti izjavu o probi sudova na nepropustljivost pod
pritiskom od 200 kPa.Unutranjost odzraujemo odukom minimalnog prenika 10 mm a sve zbog
mogueg prisustva vlage koja pri temperaturi od 450 C dostie pritisak do 20 Mpa. Tako
izbegavamo opasnost od eksplozija. Zatvarai moraju biti primerni (450C). Kod tih konstrukcija
zbog plutanja je potrebno optereenje (za 1 l zatvorenog vazduha 7.2 kg optereenja).
Svaka zatvorena konstrukcija mora biti izraena tako da je omogueno potapanje tegom za
prevazilaenje pritiska.
9. Konstrukcije s lamelama
Razmak izmedju lamela neka bude vei od 4 mm zbog povrinske napetosti cinka koji
ograniava njegovo izlevanje. Lamele neka budu to tanje, njihov materijal ne sme sadrati silicijum
mimo dozvoljenih granica.

Zahtevi u vezi s materijalom koji se cinkuje

10. Hemijski sastav

Hemijski sastav elika odluujue utie na debljinu, izgled i kvalitet cinkove prevlake.
Daleko najvei uticaj ima silicijum zbog toga elici ne smeju sadrati silicijum.

Dijagram 2.- Zavisnost nanosa cinka od procenta silicijuma

Povoljan sadraj silicijuma u sledeim podrujima (u %):
a) 0 < Si < 0.
b) 0,13 < Si < 0,20
Najkritiniji sadraj je:
0,03% < Si < 0,12%. (Sandelino podruje).
Ako je sadraj silicijuma ispod Sadelinog podruja (0,03 %),
fosfora. Tada mora biti ispunjena sledea empirijska formula:
Si (%) + 2.5 . P (%) < 0,09%
Sadraj ostalih hemijskih
granicama:
C<0,2%
P<0,045%
S<0,05%
Cu<0,5%
Mn<0,5%

elemenata

nije

vrlo

je

vaan i sadraj

tako bitan , ali je poeljno da bude u sledeim

Sadraj izvan ovih parametra moe jako pogorati izgled prevlake

(sivost, hrapavost, prionljivost)

11. Stanje povrine elika

elik ne sme sadrati sledee greke:
dvoplasnost
zavaljivanja koja su vidljiva u obliku uzdunih crta
zavaljivanja otpadaka kod zavarivanja
uvaljanja neiste emulzije i neistoa (oksida)
Povrina hladno valjanog lima mora biti svetla i blago hrapava, nikako polirana, kvaliteta stanja
povrsine P - 3 (bez oksidnog sloja, dekapirana). Greke nakon cinkovanja odraavaju se na prevlaku
cinka koja postaje tamno siva sa neravnomernom debljinom, pojavom hrapavosti, a moe se javiti i
ljutenje cinkove prevlake.
12. Obojeni metali i sivi liv
Obojene metale ne cinkujemo. Sivi liv je pre cinkovanja obavezno peskariti da se s povrine
ukloni oksid, pesak, neistoe i grafit. Sivi liv sa 1,7 - 4,5 % ugljenika se vrlo teko cinkuje, poto
kod luenja u hlorovodoninoj kiselini ugljenik difundira na povrinu i spreava priljubljivanje cinkove
prevlake. Kod sivog liva postoji nakon cinkovanja opasnost od lomljenja.

13. Debljina prevlake

Debljina nanosa cinka mora biti u skladu sa standardom SRPS EN ISO 1461:2005 identinim sa
EN ISO 1461:2009.
Tabela 2: Debljina cinkove prevlake na elementima koji nisu centrifugirani
Komadi i debljina
njihovih zidova
elik 6mm
elik3mm do <6 mm
elik1.5mm do<3mm
elik<1.5 mm
Sivi liv 6mm
Sivi liv < 6 mm

Lokalna debljina na prevlake

(najmanje)a
(m)
70
55
45
35
70
60

Srednja debljina prevlake

(najmanje)b
(m)
85
70
55
45
80
70

(a)Lokalna debljina prevlake (local coating thickness) je srednja vrednost debljine

prevlake dobijena iz utvrenog broja merenja na referentnoj povrini magnetskom
metodom ili pojedinana vrednost dobijena gravimetrijskom metodom.
(b) Srednja debljina prevlake (mean coating thickness) je prosena vrednost lokalnih
debljina na velikom proizvodu ili na svim proizvodima u kontrolnom uzorku.

NAPOMENA: Tabela 2 slui u optoj upotrebi, posebni standardi mogu odstupiti. Za

deblje premaze ili dodatne zahteve mogu je dogovor izvan ovog standarda.

14. Popravka nepocinkovanih mesta

Ukupna nepocinkovana povrina, koja se popravlja moe zauzeti najvie 0,5% celokupne
povrine jednog elementa. Pojedinano nepocinkovano mesto moe biti veliine 10cm. Popravka je
dozvoljena pomou termikog nanoenja cinka ili prikladnim nanosom na bazi cinkovog praha koji
zadovoljava potrebe kvaliteta.
15. Bela ra
Posledica je nastajanja cink-hidroksida na svee pocinkovanim elementima i to na ploama, gde
je bio omoguen dotok ugljen-dioksida uz prisutnost kondenzata (vlaga). Bela ra nije uzrok za
reklamaciju.

16. Paletizacija i transport

Elementi, poslati na cinkovanje, moraju biti pravilno paletizovani tako da tokom spoljanjeg i
unutranjeg transporta ne dodje do mehanikih ili hemijskih oteenja konstrukcija ili cinkove
biti takva da
prevlake. Metalne palete moraju biti povrinski zatiene. Paletizacija mora
omogui transport elemenata u prostorije za cinkovanje pomocu paleta.

Metal- Cinkara d.o.o.

Inija