1.

Odnos stvaralac-delo-publika u usmenoj knjievnosti:

Usmena improvizacija odvija se neposredno pred sluaocima od kojih je svaki potencijalni
kaziva/peva, a sve naredne interpretacije odvijae se takoe pred sluaocima i neminovno e se
razlikovati, ali e sva ova dela biti usklaena saznanjem i oekivanjima publike.
Individualnost je u usmenoj knjievnosti osobenog tipa, jer je stvaralac dvostruko uslovljen
kolektivom i tredicijom. Kolektov omoguava nastanak i trajanje dela i podstie pojedinca na
stvaralaki in; s druge strane on ograniava ispoljavanje linog stava ili miljenja koje se razilazi
od opteprihvaenog znanja.
Tvorac i njegovo delo ne mogu u usmenoj kulturi postojeti bez publike, dok se u pisanoj
knjievnosti stvaranje i recepcija odvijaju u razliitom vremenu i prostoru, u usmenoj
knjievnosti delo nastaje i izvodi se pred publikom i u tom istom trenutku se procenjuje vrednost
varijante:
PEVA/PRIPOVEDA VARIJANTA SLUAOCI
PEVA VARIJANTA SLUAOCI
STVARANJE RECEPCIJA
Zato je za trajanje dela u usmenoj knjievnosti vano:
1. talentovanost pojedinca
2. izgraenost stilsko-izraajnog i tematskog fonda tradicije
3. zainteresovanost i afinitet sredine, koja kao kolektivni cenzor vrednije varijantu i
uestvuje u daljem trajanju prenoenju varijante usmenim putem
2. Varijanta
U irem smislu varijanta je svako izvoenje pesme, pripovetke, kratkih govornih oblika pred
publikom, pri emu je tekst koji istovremeno nastaje i izvodi se neponovljiv. No, varijanta se
moe posmatrati i na anrovsko-tematskom nivou. Tako sagledan, ovaj fenomen se moe odrediti
kao tvorevina zavisna od drugog usmenog dela (pravarijante) od kojeg uzima strukturne i
siejne osobenosti. Zahvaljujui starim, sauvanim tekstovima u delima renesansnih pesnika i
rukopisnim zbornicima, nastajalim u Primorju i Vojnoj krajini, mogue je pratiti stabilne i
promenljive inioce istog siejnog sklopa. Ta su poreenja mogua u okvirima istog poetikog
sistema (npr. epska pesma o deobi brae Jakiatematski krugovi o Prvom i Drugom kosovskom
boji; Markovi megdani...) ali i u obradama istog motiva u razliitim anrovskim konvencijama
(npr. pesme i pripovetke o zmiji mladoenji).
3. Zbog ega dolazi do menjanja teksta u usmenoj knjievnosti?
Promenljivost teksta zavisi od vie inilaca ukljuenih u sistem tradicije i usmene kulture:
1. prenoenje teksta iz jedne generacije u drugu
2. prenoenje iz jedne sredine u socijalno i kulturno drugaiju zonu
3. darovitost usmenih stvaralaca i prenosilaca
4. okolnosti spevavanja i kazivanja kontekst
5. anrovske norme

4. ta je potrebno za prenoenje jedne epske pesme kroz vreme i prostor?

Da bi se jedna epska pesma ili pripovetka usmeno prenosila kroz vreme izuzetno je vaan
udeo kolektiva - njegova zainteresovanost za odreenu temu, junaka, pa i usmeni anr. Tako
lokalni kolorit i trenutna zanimljivost umanjuju mogunosti odreenom sieu da se prenese i u
naredni narataj. Kada opevano zbivanje nema iri nacionalni znaaj, brzo se gasi interesovanje
publike. S druge strane odreene teme, imena i dogaaje mogue je pratiti u irokim vremenskim
intervalima ( Marko, Zmaj Ognjeni Vuk, Sibinjanin Janko ili Kosovski boj itd.). Stav kolektiva i
opta shvatanja uslovljavaju pevae i kazivae koji su i sami deo odreene (socijalne, etnike,
konfesionalne) grupe.
Osim toga, u zavisnosti od trenutka (i prostora) beleenja teksta varijante, moe se dogoditi da
karakterizacija pojedinih epskih junaka varira epski Marko u Erlangenskom rukopisu mnogo
je blii hajdukim i novelistikim tipovima junaka, nego onim odlikama iz pesama Vukovih
pevaa. ureva ena u bugarticama nije prokleta Jerina, ve je brina ljuba i tragina majka,
koja ostaje bez sina jedinca, a gotovo sve deseterake pesme predstavljaju je u negativnom svetlu.
Trenutni uslovi ivota, osobeni afinitet sredine i kulturno-istorijski okviri ivota usmene
knjievnosti nisu konstante. Usmeno stvaralatvo traje na irokom i razliitom prostoru, u
odgovarajuim uslovima. Migracije stanovnitva, ali i pojedinci, trgovci, putnici, slepi pevai
imaju ulogu u prenoenju usmene knjievnosti sa terena na teren.

5. Udeo pojedinca u promenljivosti usmenih dela:

Lini peat (afinitet i darovitost) pevaa/pripovedaa ogleda se kako u izboru odreene fabule
tako i u strukturi usmenih dela. Vuk je isticao Teana Podrugovia, smatrajui da je svaka njegova
pesma bila dobra, jer je u izlaganju pazio na red i na misli.
Lini afinitet se lepo uoava kada se uporede 2 varijante iz repertoara razliitih talentovanih
stvaralaca slepa Stepanija izdvaja 3 Nemanjine zadubine, a istovetna konstrukcija dijaloga
izmeu velmoa i sv. Save u Vinjievim stihovima obuhvata znatno iri katalog manastira, iji
ktitori ak nisu ni pripadali porodici Nemanjia, ali je upravo ovaj anahronizam, proiren i
plemenitom brigom za uboge i nevoljne, izdvojio rodonaelnika Nemanjia kao vladara
zemaljskog carstva
6. Da li zhanrovi imaju udela u varijantnosti?
Promenljivost internacionalnih motiva zavisi od odlika zhanrovskog sistema ( balade, epske
pesme, lirske pesme ). Svaki usmeni zhar prilagodjava i oblikovanje fabule, a u stepene
promenljivosti bitnog udela imaju i ostali uzroci (vreme, prostor, darovitost i okolnosti izvodjenja
) Iako postoje konstantni elementi fabularnog modela, niz pojedinosti se prilagodjava
zhanrovskoj konvenciji. ( Primer zmija mladozhenja epska pesma,bajka) Oblici sadrzhe
odredjene konvencije koje se moraju poshtovati ( npr. u bajci nachin predstavljanja likova,
ekspozicija, formulativnosti, sistem motivacije, izgled prostora, predstava vremena ), odnosno,
dolazi do uslovljenosti poetichkim zakonitostima.

7. Ko je definisao pojam formule u usmenoj knjievnosti i kako glasi ta definicija?

Milman Peri i njegov uenik Albert Lord uradili su terenska istraivanja na prostoru Sandaka
od 1933. do 1935. godine elei da empirijski potvrde teorijske postavke izloene u Perijevoj
disertaciji iz 1928. Predmet tih ispitivanja bile su formalne i stilske osobenosti epskih pesama
koje su ispitivane i u Ilijadi i Odiseji kao doprinos Homerskom pitanju. Peri je formulu
definisao kao izraz (grupu rei) koji se redovno upotrebljava pod istim metrikim uslovima
da bi se izrazila odreena bitna misao, neka data sutinska ideja. U delu Peva pria
(1960) A. Lord je proirio znaenje ovog termina, podrazumevajui pod njim i podudarnost
sintaksikih obrazaca. Peri je smatrao da formule pevau olakavaju neposrednu improvizaciju
nasleeni modeli se modifikuju i po analogiji se stvaraju nove fraze (formula je dinamika
jedinica). Ranija istraivanja vrili su Vatroslav Jagi koji je 1876. sainio i katalog formula,
Tomo Mareti, Gerhard Gezeman, Svetozar Mati (sainio indeks pesnikih rei) i Alojz maus
koji je smatrao da su obrasci produktivna sredstva epske tehnike sa umetnikom funkcijom.
Savremena folkloristika formulu definie kao dinamiku i stvaralaku komponentu usmene
knjievnosti na sadrinskom i strukturnom planu.

8.Koje su forme u tradicionalnom fondu najstabilnije?

Najstabilnije formule uglavnom su povezane sa imenom junaka, glavnom radnjom,
vremenskim i prostornim odrednicama. Stajaa imena epskih junaka nisu
proizvoljna ve slue karakterizaciji : Roksanda, Kandosija- ena plemenite krvi i
carskog porekla; Jelica odana sestra ili ljuba; Vidosava nevernica ; Goluban, Vaistina,
Milutin verne sluge; Rade neimar; Nedeljko svetenik; Duka grenik. iri
semantiki potencijal imaju imena individualizovanih junaka npr. Marka Kraljevia,
Zmaj Ognjenog Vuka, Starine Novaka, Stojana upia, Karaora, ree enskih likova
kao to su majka Jevrosima, carica Milica, prokleta Jerina ali i junakih konja (Jabuilo
krilati konj vojvode Momila, arac Marka Kraljevia). Stabilne formule koje se tiu
radnje mogu se javiti u svim delovima pesme: na poetku se javljaju inicijalne formule
kao to je Poletela dva vrana gavrana; stihom Vino pije + ime uvode se glavni
protagonisti i to tako to u asimetrinom desetercu prvi polustih istie radnju, a u drugom
od 6 slogova se predstavlja ime npr
Vi | no | pi | j e +
Kra | lje | vi | u | Mar | ko
Mu | sa | Ar | ba | na | sa
Tri | dest | ka | pe | ta | na ;
izazov na megdan izraava se formulom Knjigu pie____/ pa je alje_____ , slutnja
preokreta Sanak snila _____, a formulama se mogu iskazati i siejni modeli npr Kad
se eni _____/Na daleko isprosi evojku, ali i emotivna stanja junaka Planu ___kako
oganj ivi, U obraz se ljuto namrgodio/Gotove mu suze udariti. Formulama se iskazuju i
finalni segmenti teksta , esto opozicijom Ode____ gorom pevajui,/osta____ .
Vremenske formule se vezuju za krsne slave koje svi junaci slave ( Sveca slavi Srpski
car Stjepane /sveca slavi, svetog Aranela; Slubu slui slavni knez Lazare,/slubu
slui svetog Amosija) i za vane datume obrednog kalendara (tako su hajduke druine
aktivne od Mitrovdana do urevdana), a u lirskim pesmama i za verske praznike kao to
su Boi, Vaskrsenje, Ramazan. Ovakve formule najee nisu od semantikog znaaja.
U tradiciji se razliita verovanja vezuju za svaki dan u sedmici, naroito za nedelju.
Nekada se perspektiva vremena uklapa i u naraciju pevaa. Lokalizacija je vrlo bitna i
istie se i u imenu junaka koji su uvek smeteni u odreene geografske koordinate

( Milo Obili-Milo od Pocerja, Marko Kraljevi-od Prilepa Marko) kao i u opisivanju

bojeva u epskoj stilizaciji. Gradovi se konkretno imenuju pri emu se opeva njihovo
podizanje i izgled (najee su opasani zidinama). Opis grada, naroito u pesmama
srednjih vremena, zavisi od toga kakvo ga stanovnitvo naseljava, srpsko ili tursko.
Formulativno se opisuju i crkve, kule, bijeli dvori, pejzai. Gora predstavlja mitski
prostor i povezana je sa predstavama o smrti i odsustvom etike i junatva. Sve prostorne
odrednice stvaralac kreativno upotrebljava. , koristei ih i za psiholoko portretisanje.
Istovetne formule, zavisno od konteksta, mogu biti i nosioci suprotnih znaenja. I stih je
formulativan jer se sastoji od odreenog broja (ne)naglaenih slogova. Zagonetke,
poslovice i ostali jednostavni govorni oblici mogu se i sami posmatrati kao gotove
formule.
9.Navedite sve nivoe formulativnosti.
Termin formulativnost podrazumeva sve procese stvaranja tokom kojih se pomou
formula uobliava odreeni sadraj. Sistemi formula se mogu svrstati u dva osnovna
nivoa: izraajni i sadrinski. Izraajni obuhvata stilske figure, formalna obeleja stiha i
razne tipove kompozicionih modela. Komponente sadrinskog nivoa ine svojevrsnu
tehniku usmenog stvaranja i bliske su i stvaraocu i sluaocima (poznavanje fonda oba
ova nivoa omoguava i brzu improvizaciju i trenutnu recepciju i pravilno vrednovanje, uz
darovitost pevaa i odgovarajui senzibilitet kolektiva).
10.ta ini sadrinski nivo formulativnosti?
Elementi sadrinskog nivoa formulativnosti su motivi, sklopovi motiva, varijante,
tipski likovi, opisi I etike norme. U svojoj iroj koncepciji motiv se shvata kao
tematsko jedinstvo ili pripovedna jedinica koja u raznim usmenim delima (u tradiciji
raznih naroda) ostaje celovita, a uem smislu kao najsitniji nedeljiv element
tradicionalnog fonda. Dele se na motive vezane za nosioca radnje, usmerene na
jednolana zbivanja i pozadinske motive koji prikazuju kulturne i etike, uglavnom
stabilne, segmente. Vladimir Prop je izuavajui ruske bajke odredio motiv kao
najjednostavniju jedinicu pripovedanja i izdvojio 31 funkciju pomou kojih se izraavaju
sve vrste avantura. Motivi kao deo narativne gramatike imaju razne uloge: mogu biti
dinamiki, uvodni, statiki (koji su vani u skupinama predanja). Skupovi motiva
konstituiu fabulu, a kada se ona konkretizuje uspostavlja se sie posebno sklopljene
varijante (nain predstavljanja uzajamno povezanih dogaaja i motiva). Tipski likovi
(npr. vila, najmlae dete) imaju optepoznate osobine, prirodu, fiziki izgled pa i
motivaciju postupaka i time se lako uklapaju u sloenije mikrostrukture. Nisu samo
junaci i mitski likovi tipizirani ve i biljke i ivotinje (npr. bosiljku se pripisuju mo
isceljenja i metamorfoze dok su u basnama odreene karakteristike trajno pripisane
nekim ivotinjama). Svaka tipizacija ima korene u arhainim slojevima tradicije pa ak i
u kosmogonijskim mitovima. Formulativna deskripcija je esto hiberbolina (buzdovan,
sablja, katalozi svadbenih darova, junaki stas i odelo, epski megdani, susret prijatelja, u
lirskoj poeziji lepota devojke). Opisi usporavaju radnju i nagovetavaju obrt i povezani su
sa svim stilskim figurama, od epiteta do slovenske antiteze. Opisima prirode se izraavaju
emocije i duevna stanja (pastoralna idila), a u proznim oblicima opisi doprinose

dokazivanju istinitosti. Etike norme obuhvataju obiaje, verovanja, religijske i

drutvene konvencije. U katalogu grehova nalaze se nepotovanje roditelja , kumstva,
pobratimstva. Formule kao to su zakletve, blagoslovi i kletve zajednike su i za lirske i
za epske pesme.
11. Koji su rodovi usmene knjievnosti?
Rodovi i vrste usmene knjievnosti:
1. lirska narodna poezija
2. epska narodna poezija
3. narodna proza.
12. Na osnovu kojih kriterijuma je Vuk podelio lirsku narodnu poeziju, a kako glasi
savremena klasifikacija lirike?
Lirske pesme su starije. Velika rasprostranjenost lirskih, enskih pesama znatno je
oteala njihovu klasifikaciju, utoliko pre to se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko
vrsta. Vuk ih je svrstao u 20 grupa; vrste na osnovu:
1.
namene pesme i vreme izvodjenja prema prigodi (dogaaju) uz koju
se pevaju: svatovske, kraljike, dodolske itd.
2.
mesta izvoenja mesto ili pokrajina gde se pevaju (potrovsko
naricanje nad mrtvima, pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan)
3.
okolnosti u kojima je pesma izvedena.
Najvei deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadrati, jer ine posebne
podvrste, ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. Meutim, izdvajanje
pesama po mestu gde su zabeleene nije prihvatljivo pripevi uz zdravice samo su deo
svatovskih pesama, a poastice nisu nita drugo do pripjevi uz zdravice. Sve pripeve uz
zdravice treba uzeti kao podvrstu obiajnih pesama. Isto tako, bavanske pesme treba
pridodati ljubavnim, jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje

VUKOVA PODELA
1. Pjesme svatovske
2. ...
3. Pjesme bavanske naega vremena
enske pesme su u I knjizi. Kriterijum podele na muke i enske vezan je za
injenicu da je emotivnost lirike za ene, a junaki dogaaji su iz mukog sveta. Nije
bitan pol pripovedaa, mada enske uglavnom pevaju ene. Za enske pesme bitna je
melodija, dok je ona za muke na drugom mestu.
Savremena podela (princip podele je namena):
1.
obredne i obiajne pesme koledarske, dodolske, boine, kraljike,
spasovske, na ranilu, uskrnje, svatovske, tubalice

2.
3.

poslenike pesme (pesme o radu npr. etalake)

religiozne pesme (religiozno-moralistike) jo je Vuk razlikovao
hrianske i mitoloke pesme; u ovu grupu spadaju i sljepake pesme
4.
porodine pesme pealbarske, vojnike
5.
ljubavne pesme.
Najbrojnije su porodine i ljubavne, koje su najverovatnije i najmlae. Ljubavne
su najraznovrsnije, jer ih ne suava mesto izvoenja i namena.
13. Kakav je Vukov odnos prema pesmama na mei i kakva je njihova savremena
podela?
Pesme na mei epsko lirske. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I
knjige, u kojoj su enske, a one u kojima preovladava naracija na poetak II sa junakim.
Kriterijumi ( odnos ) : duzhina, nacin izvodjenja, dominantna komponenta : emotivnost /
narativnost.
Savremena podela : 1. balade 2. romanse
odnosima 4. legende u stihu 5. bajke u stihu

3. novelistichke pesme o porodicnim

14. Koji su Vukovi kriterijumi za podelu junakih pesama?

Epiku, tj. muke ili junake pesme Vuk j podelio na:
1.

2.

3.

pesme starijih vremena, tj pesme junake najstarije one obuhvataju

period do propasti samostalnih srednjevekovnih drava, do XV veka.
Nalaze se u Vukovoj II knjizi; tu su i pesme koje obrauju razne motive,
kao to je Zmija mladoenja, pa i one koje govore o ljudskoj rtvi
(Zidanje Skadra dodue, nosioci radnje su poznati likovi, Mrnjaevii
- Vukain, Ugljea, Gojko). Opevaju dogaaje i linosti iz feudalnog
poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i
crkve. To je i doba borbe protiv turskih osvajaa, to je i deo tema ovih
pesama. Najraniji pomeni lica iz nae istorije odnose se na XII vek
(Nemanja, sveti Sava). Znatno vei broj pesama odnosi se na linosti i
dogaaje iz XIV veka: irok krug pesama o Marku Kraljeviu i o
Kosovskom boju. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakie, ugarske
vazale iz XV veka.
pesme srednjih vremena, tj. pesme junake srednjih vremena nalaze se u
Vukovoj III knjizi. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII
veku. esti junaci tih pesama su Starina Novak, Jankovi Stojan i starac
Vujadin. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka, a poeli su
da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci).
pesme najnovijih vremena, tj. pesme novijih vremena o vojevanju za
slobodu. To su pesme o narodnim borbama za osloboenje Srbije i Crne
gore od Turaka XVIII i s poetka XIX veka (Poetak bune protiv
dahija, Boj na Miaru, Rastanak Karaorija sa Srbijom). U ovim
pesmama su istorijski dogaaji prikazani vernije nego u ostalim, i u
njima su sauvana tana imena mesta i junaka.

Starije pesme daju vie optih motiva o dogaajima, dok su novije hroniarske.
Kriterijumi : hronoloshki i tematski ( grupisanje pesama prema dogadjaju ili junaku )
Tematski krugovi : Neistorijske pesme, Pretkosovski, Kosovski, Marko Kraljevic,
Brankovici, Jakshitji, Crnojevici, Ugrishici + hrvatski banovi, O hajducima, O uskocima,
Oslobodjenje Srbije i Crne Gore.
15. Prema kojim polazistima se mozhe klasifikovati narodna epska poezija?
Savremana klasifikacija:
1. prema prirodi stiha ( osmeracka, epske bugarshtice, deseterachka)
2. prema stepenu istoricnosti i tipu stilizacije : motivske i hronicarske
3. prema hronoloshko-tematskuom polazistu ( tematski krugovi)
Prema J Dereticu :
1. viteshka, feudalna epika 2. odmetnicka, hajducka 3.granicarska 4.oslobodilacka
16. Kako je Vuk podelio narodne pripovetke i po kojim merilima?
Merila:
1. Odnos izmedju fantastichnih i realistichnih elemenata
2. Duzina price
3. Udeo humora u prikazivanju junaka i razvoju radnje
Podelio ih je na : mushke i zhenske + pripovetke na medji ( kombinacija elemenata )
17. Kako glasi savremena klasifikacija narodnih pripovedaka?
Basne i prie o ivotinjama, bajke, novele, aljive prie, anegdote i ratniko- patrijahalne
anegdote, legendarne prie i skaske.
18. Uporedite Vukovu i savremenu podelu narodnih predanja.
Vuk je predanja tampao u Rijeniku, uz poslovice i uz pojedine epske pesme.
Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja - ivot i obiaji naroda
srpskog. Za potrebe izdavanja te knjige, Vuk je predanja klasifikovao tematski, po opisu:
1. vjerovanja u stvari kojih nema
2. o postanku gdekojih stvari
3. junaci i konji njihovi.
U predanjima je drugaiji tip fantastike nego u bajkama. I sluaoci i pripovedai
treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja zavravaju materijalnim dokazima
za isprian dogaaj.
Savremena podela (paralelna je Vukovoj):

1.

Mitoloka i demonotoloka predanja zasnovana na ovekovom

verovanju u natprirodna bia (zmajevi, vile...).
2.
Etimoloka i eshatoloka predanja o postanku sveta, kosmosa,
oveka, biljaka, ivotinja. Kada se govori o dogaajima posle smrti ili
poljednjem vremenu (smak sveta, kataklizma) onda je re o
eshatolokim predanjima.
3.
Kulturno-istorijska predanja neka vrsta usmene istorije o junacima
i dogaajima, zaviaju. Tee da sluaocu uliju divljenje prema precima.
Istinitost (vremenske i prostorne odrednice): sve tri vrste predanja imaju izraenu
crtu istinitosti, po emu se razlikuju od pripovedaka. Kaziva to naglaava stalno: Srbi
pripovjedaju, priaju ljudi; tako je i u pripovetkama, dok kaziva predanja pria u prvom
licu, tj. on je bio prisutan. Da bi se naglasila istinitost mitolokih i demonolokih predanja
koriste se vremenske i prostorne odrednice (no, tabuisana mesta).
Istinitost se potvruje kod etiolokih i eshatolokih predanja - npr. nastanak mlenog
puta, krtice i sl. time to znamo da postoje i vidimo i mleni put i krticu.
19. ta ini kratke govorne oblike?
1. Poslovice najee u sveanom tonu, u stihu ili u ritmikoj prozi. Stih
je najee deseterac (4+6). To su saeto formulisana opaanja, prihvaena u
tradiciji, a zasnovana na iskustvu generacija. Veina poslovica u deseterakom
stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina.
Ipak, vie poslovica je u ritmiko sreenoj prozi. I narodne prie sadre
poslovino kazane misli o ivotu koje su preuzete kao i stihovi pesama. Basne
i aljive prie se esto saimaju u poslovice. Postoji takoe, i obratan postupak
prvo je izreeno zapaanje u obliku poslovice, pa se proirilo u priu.
Poslovice predstavljaju individualno stvaralatvo, jezgrovite zakljuke iz
linog ili opteg ivota, iz knjievnosti, iz Biblije, iz staroorijentalne i grkorimske tradicije.
Mogu izraavati opte prihvaene istine ili dvostruke poglede na istu
pojavu. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz odreene
sredine.
Izraavaju se najee pomou metaforike slike, a pouku otkriva tek
prenosno znaenje Gvoe se kuje dok je vrue.
One mogu i da utvrde stanje stvari Sve je dobro to se dobro svri, ili da
budu delimino vaee pravilo Kad ovek tone i za vrelo gvoe se hvata.
Najee su retrospektivne, a retko upravljene ka budunosti i tada ostaju
samo preporuka, a ne zapovest. Tekoe, retko su u neposrednom imperativu
Ispeci, pa reci.
Poslovice se odnose na sve domene ljudskog ivota, gorkog i prijatnog
iskustva, i ta moralna stanovita nisu uvek visoki moralni ideal; nekad su u
vidu preporuke da se preivi Umiljato jagnje dvije ovce sisa.
2. Pitalice kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog
dela sa glagolom pitati i dijalokog dela: pitanja i odgovora. Narativni deo

3.

4.
5.
6.
7.

slui samo da uvede linost koja moe biti istorijska linost a ponekad i
ivotinja.
Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. Raspon humora je od
obine ale do gorke satire. Prikazuju jedno zapaanje iz ivota, uobliavaju
sliku naih naravi i istorijskih situacija.
Mogu biti izvuene iz prie ili novele, ali su ipak prie ee saimane u
pitalice.
Zagonetke misaone govorne igre enigmatine forme. Sastoje se iz
metaforikog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma, u vidu pitanja, ije
ime treba pogoditi. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji.
Predmet zagonetki mogu biti najrazliitije stvari i pojave iz ivota ljudi:
nebeska tela, godinja doba, pojave u prirodi, razne ivotinje, delovi oveijeg
tela itd. Retko se ire u priu.
Brzalice govorni izrazi za zabavu i vebu. Zasnivaju se na igri glasova i
slogova tekih za izgovor.
Brojalice stihovana, uglavnom besmislena kazivanja, kojima se razbrajaju
uesnici u igri.
Blagoslovi najee stihovane, dobronamerne elje koje se prenose u
tradiciji. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholokih i
etikih odnosa meu likovima.
Kletve ritmiki uobliene elje koje prizivaju zlo onome kome su upuene.
Ima ih u lirskoj, epskoj poeziji i baladama.

4.
Koji su drushtveno-istrojski procesi uticali na osobenosti narodne
knjizevnosti Srba?
Dolazak Slovena na Balkan ( kontakt izmedju kultura doshljaka i starosedeoca), primanje
hrishcanstva u IX veku, cvrsta crkvena organizacija i uspostavljanje jakih feudalnih
drzava Srbija, Bosna, Zeta, isprepletanost razlicitih uticaja i formiranja slojeva tradicije,
kontakt medju kulturnim zonama, idealni uslovi za razvoj epike u patrijarhalnom drustvu,
dodir usmene i pesmene njizevnosti.
22. Kako se mogu podeliti materijalni dokazi o starosti usmene knjizevnosti Srba?
Svedocanstva o postojanju narodne poezije javlju se u tragovima od IV veka i mogu se
pratiti na stranicama vizantijskih i grckih istoricara i hronika, u letopisima i putopisima
stranaca. Prvi zapisi, pocev od XV veka, uklopleni su u delo renesansnih, baroknih
pesnika, dok se od kraja XVII javljaju na terenima Dubrovnika i Primorja rukopisne
pesnarice, mali zbornici narodnih pesama. ???????

23. Koje su osnovne odlike bugartica?

B. su epske narodne pesme dugog stiha, najstariji poznat sloj srpskohrvatske

usmene epike. Razmatranje njihovih osobenosti oteava nedostatak pouzdanih
svedoanstava i zapisa. Najverovatnije se sam pojam moe povezati sa nainom pevanja
stihova. Bugartice su se izvodile u osobenoj melodijskoj liniji, otegnutim pevanjem ,
tunim glasom. Stih je silabiki ili silabiko-tonski, broj slogova nije stalan kod, kod
starijih bugartica kree se od 13 do 18, s tim to je najei petnaesterac, dok kod novijih
preovlauje esnaesterac. Karakteristina pojava bugartikog stiha jeste refren, koji se
javlja, iako ne uvek, posle svakog drugog stiha. U nekim zapisima bugartica refren je
izostavljen ili ga nije ni bilo.
Od opevanih dogaaja najvanije su dve bitke na Kosovu (1389. i 1448.), zatim
bojevi kod Varne i na Krbavskom polju. Bugartice su manje narativne u nainu izlaganja
od deseterakih pesama, u njima se iznose vie oseanja nego dogaaji, lirsko
preovlauje nad epskim.Veina bugartica je proeta oseajnou, vrlo esto s traginom
notom. Nastale su u prvoj polovini XVIII u Dubrovniku. Tematski : zbivanja, junaci XIV
i XV veka. 1. one koje pevaju o opshtim junacima. 3. one koje pevaju o lokalnim
24. Pretpostavke o znaenjima termina bugartice:
Pretpostavljalo se da termin nastaje od latinskog naziva carmen vulgaris , kojim
se obeleavalo pevanje prostog puka. Neki prouavaoci su pojam dovodili u vezu sa
pesmama bugarskog naroda, mada se odrednica bugarin veoma dugo na
junoslovenskom prostoru odnosila na stoare i pastire. Najverovatnije se sam pojam
moe povezati sa sa nainom pevanja stihova. Bugartice su se izvodile u osobenoj
melodijskoj liniji, otegnutim pevanjem , tunim glasom.
Mada ne postoji ujednaen opis izvoenja, ve 1555/1556. podudara se
oznaavanje tipinog pevanja bugartica, i to na razliitim prostorima, iz okoline Hvara i
u Maarskoj. I Petar Hektorovi i Sebastijan Tipodi, nezavisno jedan od drugog,
posvedoili su o srpskom nainu pevanja bugartica, pri emu je hvarski pesnik ostavio
i notni zapis pesme koju je bugario ribar Nikola Zet.
25. Najstariji zapisi nae narodne poezije:
- Prvi zapisani stihovi potiu iz 1497. godine u gradiu june Italije, u okviru
sveanosti prireene u ast napuljske kraljice, doseljenici slovenski pevai pevali su
na srpskom jeziku bugarticu o tamnovanju Sibinjanina Janka. Njenih prvih deset stihova
zabeleio je italijanski pesnik Roero di Paienca, u svom spevu Balcino.
- Krajem XV veka u Dubrovakom zborniku Nike Ranjine pojavljuju se zapisi
istih usmenih lirskih pesama. - Hektorovic
- Hanibal Lui u svojoj drami Robinja (pre 1553.) stavlja u prolog narodne
lirske stihove.
- Marin Dri u Skupu (1555-1556), belei stihove o devojci koja nee da se uda
za starca.
- Celovite zapise dveju epskih pesama i jedne balade zabeleio je 1555. pesnik
Petar Hektorovi.
- Juraj Barakovi u Vili Slovinki 1614, ostavlja zapis bugartice Majka Margarita.

- Nikola Ohmuevi uz prepis Osmana tokom 1651,1653. i 1654. belei

bugartice O pogiblji kralja Vladislava na Kosovu i Smrt Zmaja despota Vuka.
- Petar Zrinski (oko 1663.) ostavlja zabeleenu Popevku od Svilojevia...
-1878 Valtazar Bogishic na osnovu njegovog dela mozhe se pratiti kontinuitet
razvitka narodne knjizevnosti
-1925 otkriven Erlangenski rukopis

26. Tani naslovi i godine objavljivanja Vukovih zbirki narodnih umotvorina (zbirke
pesama; zbirke pripovedaka):
Vuk je skoro pola veka sabirao i izdavao nae narodne umotvorine: Mala prostonarodna
slaveno serbska pjesnarica 1814; Narodna srpska pjesnarica, 1815; Srpske narodne
pjesme (I-IV, Lajpciko izdanje, 1823-1833; I-IV Beko izdanje, 1841-1862); Srpske
narodne poslovice i druge razline kao one u obiaj uzete rijei, 1834. Iz njegove bogate
zaostavtine izdata je knjiga enskih pesama iz Hercegovine 1866, a zatim pet knjiga
pesama u Dravnom izdanju (V-IX, 1897-1902) u kome je izdanje iz 1866. popunjeno
enskim pesmama iz Vukovih rukopisa.
28.Sta obuhvata i zbog cega je znacajan za teorijska izucavanja Vukov racun o
pesmama?
Vukov racun o pesmama nalazi se na kraju njegove IV knjige. Obuhvata raspravu
odnosu istorije i poezije ( Ne treba traziti istinite istorije ) i merila na osnovu kojeg je
podelio junacke pesme po tematsko-hronoloskom principu. ????????
29. Etape izdvojene u rekonstrukciji trajanja srpske narodne poezije?
1. Pocetni stadijum opevavanje konkretnih dogadjaja. Epska tehnika i stil su
izgradjeni ali ne postji tematsko-idejno jezgro oko kojega bi se koncentrisalo
vishe ( razlicitih) pesama. Osobena epska gronika bliska je istorijskom sloju iz
kojeg se dobija podsticaj.
2. Faza obelezhena konstituisanju unutrashnjeg jedinstva izmedju veceg broja
pesama. One se odnose na istog junaka ili dogadjaj, te se na osnovu niza
varijanata mozaicno sklapaju tematski krugovi. Za ovakvu ideju potreban je
odgovarajuci spoljasnji pokretac i zajednichka velika ideja od nacionalnog
znacaja.
3. Formiranje epa kao velike org. celine.
Drugi pristup na pochetku razvoja postavlja se sam ep, nakon chijeg raspadanja joosh
uvek traju zasebni krugovi ( ciklusi )
30. Odnos izmedju istorijske i epske stilizacije. Ilustrujte primerom.

Konkretan istorijski dogadjaj moze posluziti kao podsticaj za nastanak pesme. ( V.

Karadzic ne traba traziti istinite istorije ). Interesovanje kolektiva za odredjeni dogadjaj
utice da se tokom vremena, udalje varijante od istorijskog polozaja i razvije citava mreza
situacija, likova, koji nemaju uporiste u istoriji ( Jugovici ) . I razvrstavanje epskih
biografija prate slicni procesi.
Pesme mogu pratiti tacne istorijske pojedinosti ( Markov otac Vukasin ), ali najcheshce
epski zhivot dobija niz internacionalnih motiva ( fantasticno poreklo), a neretko znaci i
odstupanje od realne podloge ( Vuk Brankovic ).
Istorija i poezija, 3 tipa veze :
1. protivrecene 2.poklapaju 3.jezgro na koje se pletu motivi
Marko Kraljevi istorijska je injenica da je vladao posle svog oca Vukaina,
bio je turski vazal u Prilepu. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno
velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi, Hrvati, Makedonci, Bugari). Motivi su oigledno
rasprostranjeniji od istorije.
Vuk Brankovi u poeziji je zapamen kao kosovski izdajnik to je istorijski
netaan podatak, branio je Kosovo i svoje teritorije.
Vukain u poeziji zapamen kao izrazito negativan lik, uzurpator kraljevstva,
ak se za njega vezuje i motiv caroubice. U istoriji on je legitiman kralj, a motiv
caroubice je istorijski nemogu zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroa jer je
poginuo 1371. u Marikoj bici).
Despotica Jerina u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog
junaka prokleta.
Jugovii epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji.
31. Elementi epske biografije
Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Junaci starijih vremena
nastaju u braku izmeu smrtnika i fantastinih bia brak oveka i vile ili ene i zmaja
to objanjava junakovu snagu (mitsko polazite): Vukain se eni vilom = Marko
Kraljevi; Starina Novak se eni vilom = Grujica Novakovi; ena i zmaj = Zmaj
Ognjeni Vuk; ena i zmaj = Relja Krilatica. Ovo je internacionalni sloj Ahil, Jason,
Orfej.
a)
Odnos ujak sestri (starija vremena): Momilo vojvoda je
ujak Marka Kraljevia, a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn
Vuku; Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Izraena je jaina linije
po majci. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac sin:
Duan - Uro, Nemanja - Sveti Sava.
b)
Odnos otac sin (srednja vremena); naglaava se u imenu
junaka: Starina Novak Grujica Novakovi; Janko od Kotara
Stojan Jankovi. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen
individualizacije.
(33.) Epski atributi su junako oruje i konj. Junako oruje starijih vremena su:
ma ili sablja, koplje, buzdovan, no, srednjih: ma, sablja i vatreno oruje, a novijih:
vatreno oruje.

Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (ma kralja Artura).
Junaki konji njihovo ponaanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka; arac
posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. Onesposobljavanje konja je put za
savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabuila Momilovog onesposobi
(krila mu spri), moe i njega samog. Miloa Obilia mogu ubiti jedino ako ga rastave od
konja.
(31.) Individualizacija; opis junaka: fiziki opisi, svaki junak ima svoje atribute.
Najdui opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. Opisi su najee pred megdan i
pripreme za svadbu. Individualizacija junaka se postie njegovim fizikim opisom.
Porodini odnosi do opisa odnosa junaka i lanova porodice se dolazi na osnovu
vie pesama o junaku, retko samo u jednoj varijanti.
Duhovna srodstva su vana neprikosnoveno je kumstvo, pobratimstvo. Bilo
kakav kontakt meu pobratimoom i posestrinom je nemogu; to je kao krvno srodstvo.
Toplica Milan i Kosani Ivan su pobratimi Miloa Obilia. Vukain i Duan su
kumovi, kao i njihovi sinovi Marko i Uro.
*Junak otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja Sveti Sava).
Negativni: Vukain i Marko Kraljevi, Uro i Mrnjaevii, Vukain proklinje Marka jer je
njegova odluka ije e biti carstvo pala na Uroa.
*Junak majka: veoma je bitna uloga ene u patrijahalnoj porodici; odnos Marka
Kraljevia i majke Jevrosime (Uro i Mrnjaevii, enidba Marka Kraljevia, Oranje
Marka Kraljevia). Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujiine, Ban Milutin i
Duka Hercegovac).
*Junak brat: esto se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i
Nenad). ena moe da podstie mua na bratoubistvo. Bratska sloga moe da izazove
vilinsku zavist. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovia.
*Junak sestra: uvek su emotivno vezani. Brat je sestrin zatitnik, a sestra bi sve
uinila za brata (Milica i Jugovii; sestra vojvode Momila kontrast je njegovoj nevernoj
eni).
*Junak ujak: najvei stepen idealizacije.
*Junak ljuba: ona je uvek verna. Kada junak treba da nae nevestu, na snazi je
formula: on trai za sebe devojku, ali i prijatelja za svoje roditelje - oba uslova moraju
biti ispunjena. Vidosava zarad raskonog ivota izdaje Momila. Kada mu sazna za
neverstvo uvek dolazi do direktnog suoavanja i mu e savladati ljubavnika. Preljubnicu
stie kazna: rastrzanje konjima na repove, spaljivanje, vaenje oiju. Izuzetak je Banovi
Strahinja, on svojoj eni prata.
32. Objasniti poreklo izuzetnih junaka
Izmedju smrtnih i izuzetnih bica chovek + vila, zhena + zmaj. Na taj nacin se
objashnjava junakova snaga. ( Pr. Vukasin + vila = Marko Kraljevic ).
34. Modeli junakih enidbi:
Zavisno od epohe u kojoj junak ivi svoj istorijski ili epski ivot , ustaljuju se
kompozicione sheme, razliite za junake starijih vremena do propasti carstva I
gospodstva srpskog, I za junake srednjih vremena- hajduke I uskoke. U prvu grupu

spadaju tzv. enidbe sa preprekama koje se kreu u srednjovekovnom junakom

ambijentu. Do izraaja dolaze jae od mladoenje njegov zatonik (dever, zastupnik) I
svatovi. U ovu grupu spadaju enidbe veine srpskih srednjovekovnih vladara I epskih
junaka(cara Duana, despota ura Brankovia, Sibinjanina Janka). Shema: 1. prosidba I
prstenovanje; 2. uslovi koje postavlja tazbina s prikrivenom podvalom 3. otkrivanje
podvale I prekraj postavljenih uslova; 4. svatovski pohod uz savlaivanje prepreka ili
reavanje postavljenih zadataka 5. srean ishod.
U drugu grupu spadaju pesme o enidbi jednog od junaka iz hajduke ili uskoke
druine, otmicom isproene devojke. Kompoziciona shema: 1. odluka junaka da otme
isproenu devojku (uz njen pristanak ili bez njega); 2. pozivanje I okupljanje uvenih
junaka(koji ine ratniko-svatovsku povorku); 3. polazak svatova, putovanje kroz zasede;
4. susret I borba protivnikim taborom; 5. pobeda I venanje ( enidba bega Ljubovia,
Grujice Novaka, od Zadra Todora). Odstupanja od ovakve kompozicije teku u nekoliko
pravaca: ka proirivanju motivima iz prve grupe (isticanje junatva jednog junaka, samog
mladoenje), ka kontaminaciji s temom otmice, s preoblaenjem I preruavanjem iz tree
grupe; I ka uproavanju sheme, npr. otmicom devojke pomou lae trgovinom.
Kompozicija. Zhendibe starijih vremena ( zhenidbe sa preprekama) :
1. prosidba i prstenovanje
2. uslovi koje postavlja tazbina sa prikrivenom prevarom
3. otkrivanje podvale i prekrshaj postavljenih uslova
4. pohod svatovske povorke
5. resavanje prepreka
6. srecan ishod
Zhenidbe srednjih vremena:
Junak otima devojku iz epske neprijateljske sredine cime taj postupak dobija
obelezhje nacionalnog podviga. Srecan kraj krunisan prekrstavanjem turske
devojke.
Shema :
1.Odluka junaka da otme isproshenu devojku
2.Pozivanje i okupljanje poznatih junaka
3.Opis protivnicke povorke kao paralelni epski katalog junaka
4.Polazak svatova, putovanje kroz zasede
5.Susret i borba sa protivnicim taborom
6.Pobeda i veselje
Junak se mozhe odluciti da :
1. sam ode po devojku
2. otmica sa preoblacenjem
3. mladicev boravak u devojcinoj kuci ili kao zatocenik ili kao izmecar.
1. Odlazak po devojku
2. Prerusavanje ili zarobljivanje
3. Prepoznavanje, otmica, bekstvo

4. Gonjenje i srecan kraj

35. Na osnovu kojih elemenata se moze izdvojiti tipologija epskih dvoboja?
Megdan predstavlja centrali deo pesme. Ukljucen je u neki drugi internacionalni motiv.
Dokaz junastva i mogucnost za sticanje epske slave. Protivnik je vazniji. On se paralelno
opisuje sa epskim junakom. Pokrece radnu. Moze biti fantasticni i antropomorfni..
Protivnici su licni ili nacionalni. Takodje moduc je megdan sa nepoznatim srodnikom
( braca.. ). Zatocenik, zaticati onaj ko se bori umesto nekog.
Zapocinje izazovom. Borba se vodi na konjima, kopljima, kad se padne sa konja
buzdovanima prsa o prsa. Zavrsava se ubistvom jednog, dok drugi odlazi sa mesta
dvoboja. Dramski sukob je u sredistu. Dele se na :
1. otvorene ( javne ) javna pobeda i siri znacaj
2. unutransnje neshto shto se ne vidi
3. nedovrshene odustajanje ( M.Kraljevic i Ljutica Bogdan )
37. Elementi epske biografije Marka Kraljevia:
On je najpopularniji epski junak srpskih pesama, a o njemu pevaju i pesme drugih
okolnih naroda. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i
epskoj slavi. Uostalom, starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za
razliku od, recimo, Oranja Kraljevia Marka). tavie, vrlo je jasno u tim pesmama da je
on turski podanik.
U pesmi Marko Kraljevi i Arapin (Vuk, II, 60) on se bori protiv odmetnika,
crnog arapina, za sultanov raun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama
relativizuje putem eufemizama; tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). U
pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedijom, dvojicom turskih
odmetnika, sugerie se da je ba Marko jedini koji moe da rei problem i zato je
neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama, sultan ga polumrtvog pouta iz tamnice da
bi se borio protiv Muse (Vuk, II, 67); do tada je bio tri godine u tamnici).
Narodne pesme ne pominju Marka meu kosovskim junacima. Nejasna je njegova
istorijska uloga na Kosovu. U graenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu;
njegov brat Andrija nekada se pominje, a nekada ne. Najstarija epska pesma je upravo
Marko Kraljevi i brat mu Andrija i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv Kain
i Avelj (s obzirom na Markov visok drutveni status - otac mu je kralj Vukain, proces
enidbe u pesmi enidba kralja Vukaina). Neobino je to ga majka Jevrosima tera da
ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk, II, 70). Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne
duhovite poente o neizbenosti Markove borbe sa Turcima. Za njega se vezuju i opte,
internacionalne teme drugovanje sa natprirodnim biima (npr. vila od Vrvina), megdan
sa crnim ratnicima (Arapima). Neprijatelji su mu Musa Kesedija, Ljutica Bogdan, Turci
i Arapi. On ume i da uplai i da ubije boljeg od sebe. Njegov lik predmet je izrazite
hiperbolizacije koja ne moe a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog.
Pesme kao to su Marko Kraljevi i Arapin i Marko Kraljevi i Musa Kesedija
upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. Obe pesme imaju vrlo
slinu strukturu. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljivia, koji je,

inae, po pravilu dorastao i najveim junacima koji se bore za pravdu. U prvoj pesmi
Marko se javlja u cariinonm snu, ali isprva odbija da izae na megdan Arapinu. Kree
tek poto mu sama careva ki to zatrai - ispisano krvlju sa njenog obraza, alje mu
pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom.
U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i ve zaboravljenom
junaku koji postaje careva uzdanica. Meutim, upravo ta poetna situacija zaboravljenog
i utamnienog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji
ostatak pesme. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje, koji odmah
po izlasku trai vina i rakije, mesa i hleba, zatim jo jedna hiperbola kree u bitku tek
poto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovau koji ga vrea i
prema sestri Leke kapetana). Bitka je duga i ravnopravna, kao i u prvoj pesmi. Markovo
priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga.
Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifian nain dat je u pesmi Marko
Kraljevi i Ljutica Bogdan, u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih
junaka. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba.
Doslednu sliku Markovog prkoenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz
ramazan vino (pije vino zato to ga voli i nije mu bitno to je zabranjeno).
Hiperbola je i sama duina Markovog ivota preko 300 godina.
38. Motivi oko Prvog kosovskog boja:
Boj iz 1389. predstavlja omiljeni predmet pevanja I pripovedanja u epskim narodnim
pesmama starijih vremena. Njegovu siejnu okosnicu nose dva osnovna motiva: podvig
pozitivnog heroja (Milo Obili) I izdaja negativnog junaka ( Vuk Brankovi). Pesme
koje se neposredno vezuju za samu bitku u Vukovoj zbirci obuhvataju:
- Muratovu objavu rata knezu, poruku da se preda ili izae u boj.
- Kneeva veera predstavlja dramsku scenu. Na njoj se okupljaju glavni junaci: Jug
Bogdan, devet Jugovia, Vuk Brankovi, Milo Obili, Kosani Ivan I Toplica Milan..
na njoj se sustiu prethodna zbivanja I iznosi skica buduih. Knez izraava svoju sumnju
u Miloevu vernost, a Milo, pravdajui se, otkriva klevetnika I izdajnika, kao I svoje
namere da e ubiti turskog sultana.
- Polazak u boj kao jedinstvena skupna slika ratnika na konjima dat je u pesmi Car
Lazar I carica Milica..
- Boj kao centralni dogaaj dat je u tri nezavisna stilska postupkakoja se meusobno
dopunjuju:
1. Sveznajui narator u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog
zapovednika sa njegovim ratnicima I prati ishod borbe (Propast carstva srpskog).
2. Glasnici daju retrospektivni izvetaj. Kao sastavni deo izvetaja o optoj
pogibiji izdvaja se Miloev herojski in nasuprot Vukovom izdajstvu.

3. Sa slikom kosovskog razbojita susreu se neposredno posle bitke junaci

legende (Kosovka devojka, Majka Jugovia, Musi Stefan).
Dogaaji posle boja su vrsta epiloga, oseanje I seanje svih onih koji su ostali ivi
Sie je upotpunjen I obradom mnogih internacionalnih motiva: sukob sestara oko
prvenstva; oklevetan junak I zavet na podvig; veera pred (odluno) zbivanje; uhoenje
neprijatelja; zavetovanje na dobroinstvo; zakasneli junak I sl.
39. Junaci pesama o Prvom kosovskom boju: (Grupisanje motiva oko pojedinih
likova)
Uz cara Lazara, Miloa Obilia, Vuka Brankovia, ovaj krug pesama obuhvata mnoge
linosti, poznate iz istorije, a jo vie iz narodene tradicije: Musia Stevana, Toplicu
Milana, Kosania Ivana, Sru Zlopogleu, Relju od Pazara, Banovi Strahinju, Juga
Bogdana, devet Jugovia, caricu Milicu, majku Jugovia, Kosovku devojku I dr.
Milo Obili
Nosioci dogaaja povezani su na planu delanja, ponaanja i uvek tipskih odnosa:
porodinih, pobratimskih, feudalnih. Likovi su povezani i na planu zajednike ideje,
verskog i nacionalnog opredeljenja podvig Miloa Obilia motivisan je (npr.)
feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru, ali je produbljen idejom rtvovanja za
slobodu naroda. Milo dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju
Ravanice, kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednaava sa poljednjim
vremenom, i drugi put kada odbacuje Lazareve optube i predsakazuje stvarno
zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. U narodnoj pesmi Miloevom podvigu
prethodi dramski zaplet kneeva veera (fragment koji je Vuk zabeleio od svog
oca) koji je projekcija buduih dogaaja; to je skup koji e obuhvatiti likove tih
dogaaja i dati njihove odlike. Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova veera, to
znaajno pomae uvoenju lika izdajnika.
Knez Lazar
I Pesme prevashodno oblikuju epsku junaku biografiju kneza Lazara, poev od
njegovog boravka na Duanovom dvoru i enidbe Milicom (enidba kralja Lazara,
Vuk II, 32). To nije nimalo sluajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana
Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi meu lanove
srpske carske dinastije. On se shvata kao zakoniti produetak Nemanjia, ime se
utvruje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. Prema enidbi kralja Lazara
Milica je sestra Jugovia; to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Duan. Istu
funkciju pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjia imaju i pesme o

zidanju Ravanice. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara
jer ne gradi zadubine, kao to su to inili Nemanjii (pritom navodi opsean katalog
nemanjikih zadubina). Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice.
Tako se katalogu ktitora zadubina pridodaje i Lazarevo ime, a nemanjikim
manastirima i Ravanica.
Ove dve pesme takoe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem
opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Pojavljuju se protagonisti koji e igrati bitnu
ulogu u boju Milo Obili i Jugovii.
II Neposredno pre bitke Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju
Muratovu izjavu rata knezu Lazaru; u jednom dubljem sluaju budue zbivanje na
Kosovu postulirano je kao plod izbora, svesnog izbora kneza Lazara izmeu carstva
nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). Zatim je tu Kneeva
veera (fagment 50, II), zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci Jug
Bogdan, Jugovii, Vuk Brankovi, Milo Obili, Kosani Ivan i Toplica Milan. Ta
dramska scena upuuje (prejudicira) na budua zbivanja; Miloev odgovor na
Lazarevu optubu otkriva pravog izdajnika, ali i Miloevu nameru da ubije turskog
sultana.
Fragment 50/IV donosi izvetaj Kosani Ivana Milou o velikoj brojnosti turske
vojske, kao i Miloevo raspitivanje o poloaju Muratovog atora, te ponavljanja
zakletve. U Propasti carstva srpskoga imamo prieivanje srpske vojske. Polazak
ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica, i u pesmi o zakasnelom
polasku usamljenog ratnika Musi Stefana (47).
III Bitka Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se meusobno
dopunjuju:
1.

sveznajui prpoveda u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po

jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga);
on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retorikog pitanja: Koji ono
dobar junak bee? I opet sledi epski katalog (Banovi Strahinja, Sra
Zlopoglea, Boko Jugovi)
2.
kada glasnici daju retrospektivan izvetaj dva vrana gavrana i sluga
Milutin i Vladeta vojvoda (48). Po pravilu se Miloev herojski in
stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu
3.
trei je sluaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreu sa
kosovskim bojitem (Kosovka devojka, majka Jugovia, Musi Stefan).
Dogaaji posle boja imaju karakter epiloga, seanja i oseanja onih koji
su ostali ivi, sve do njihove smrti.
Posebnu temu ini Obretenije glave kneza Lazara (53), koja je neka vrsta zavretka
kneeve epsko-poetske biografije.
Siejnu osnovicu pesama o Kosovu ine dva osnovna motiva:
1. podvig pozitivnog junaka (Milo Obili) i
2. izdaja negativnog junaka (Vuk Brankovi).
Prisutni su mnogi internacionalni motivi oklevetani junak i njegov zavet na
podvig, veera pred odluujue zbivanje, uhoenje neprijatelja, zakasneli junak.

Vuk Brankovi
Istorijski je bio najvei srpski velika svoga doba, uz kneza Lazara. Vrlo
rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja sredinju
temu njegove epske biografije. U idejnom obrascu kneeve veere koji je zasnovan na
Hristovoj tajnoj veeri, Vuku Brankoviu pripala je uloga izdajnika. Izvetaji o samoj bici
u pesmama kosovskog ciklusa, po pravilu se zavravaju poentom o Vukovoj krivici za
srpski poraz (Car Lazar i carica Milica, Propast carstva srpskoga, Carica Milica i
Vladeta vojvoda).
Braa Jugovi
Najsnaniju sliku odanosti brae Jugovia herojskoj etici vidimo u pesmi Car
Lazar i carica Milica, u kojoj Boko i Vojin Jugovi odbacuju sestrinu molbu da ostanu u
Kruevcu; oni vre ogreenje o obiajni kodeks u korist junakog principa odanosti
otadbini i opredeljenja za nacionalne ideale. Jug Bogdan i Jugovii, inae istorijski
nepoznati, imaju vanu ulogu u kosovskom mitu. Meutim, u nekim pesmama koje nisu
strogo vezane za Kosovski boj, oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikai (npr.
Banovi Strahinja nee da potede svoju sestru, Banovu enu).
Kosani Ivan i Toplica Milan
Oni su takoe istorijski neindetifikovani. Objica su pobratimi Miloa Obilia.
Kosani Ivan je taj koji daje, kao izvidnik, sjajnu sliku ogromne turske vojske na
Kosovu, i koga Milo zaklinje da knezu Lazaru ne saopti kolika je stvarno turska sila
(fragment 50/IV). Milo, Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku
devojku.
Musi Stefan
Pesma o njemu je specifina, jer se strah od kletve pretvara u linu tragediju. Ona
je najdublje poniranje u psihu junaka, njegovo herojstvo je samo izvrenje onoga to
junak osea kao moralnu nunost, izvrenje koje stoji izvan svake racionalnosti.
Lazar je prokleo sve koji ne dou na Kosovo i Musi Stefan zna da mu je odlazak
u boj dunost. No pre pije sa slugom. Ujutru, njegova ena moli slugu da ga ne budi jer
je usnila straan san; sluga budi gospodara jer je to njegova dunost. Zajedno odlaze u boj
i na putu sreu Kosovku devojku, koja im pria o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i
srpskih klobuka; junaka i konja. Daruje je sa tri dukata. Odlazi, ubija tri turska ratnika i
gine od etvrtog.
Motiv zakasnelog junaka on ulazi u ve izgubljenu bitku da bi tako dokazao
vernost dravi.
Banovi Strahinja

Vuk je pesmu o Banovi Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj.
onih koje boju prethode). Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po
toponimima, imenu glavnog junaka. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV), ija
je funkcionalnost problematina.
Pored Vukove varijante postoji i vei broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje,
pre svega kad je re o zavretku. U drugim varijantama (pa i u Bogiievoj istoimenoj
bugartici) ena je kanjena smru. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije
1822. godine, Banovi Strahinja titi enu od gnevne brae. Ma koliko odudarao od
usmene tradicije, taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja ojstvenog
junaka u pesmi.
Istorski nepoznat, jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih
ratnika. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. On je poseban lik jer njegovo
ponaanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama pratanje eni je
neto to epski junak ne bi uinio (on je oenjen sestrom brae Jugovia, Jug Bogdan mu
je tast).
Postoji vie tumaenja:
- prata radi tazbine (srodstvo po braku)
- prata i raskida sa tazbinom.
Razlog spora je u poslednja etiri stiha govora:
Ne dam vau sestru pohariti,
Bez vas bih je mogao stopiti,
Al u stopit svu tazbinu moju,
Nemam s kime ladno piti vino,
No sam ljubi mojoj poklonio.
Banovi Strahinja i deset Jugovia su kontrastni likovi. On ima i herojski moral i
portvovanje.
Pesme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu;
prerastanje ciklusa u ep.
Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazei razne
uzroke. Uzeta su tri:
1. nadmonost turske vojske
2. boja volja
3. izdaja Vuka Brankovia.
Prvi se potvruje pesmom Kosani Ivan uhodi Turke, a drugi i trei u Propast carstva
srpskoga, dok se trei nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda.
40. Uporedite slicnosti i razlike pesama o prvom kosovskom boju u bugarshticama i
Vukovoj zbirci.
Uprkos uocljivim razlikama u leksici i razmeru epske pesme, nezavisno od vremena
belezenja, podudaraju se u vise nivoa. Istovetna ili srodna tematika uoblicena je pomocu
odgovarajucih modela i kompozicionih shema ( univerzalnih ) figura, i formula. Bliske
po sintagmatickom rasporedu segmenata, postupcima gradjenja dogadjaja i junaka, po
osobenom okviru teksta, bugarstice i deseteracke varijante svedoce o kompleksu usmene

tradicije i kontinuiteta epskog pesnistva. Pr. Djuradj Brankovic u bugarshticama

slavni despot, kasnije onaj koji je poneo breme nevjere ??? valjda :P
41. Varijanta o Banovi Strahinji iz Vukove zbirke i starijeg zapisa:
Pesmu Banovi Strahinja Vuk je hronoloki stavio u krug pesama koje prethode boju.
Pored Vukove varijante postoji i vei broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje, pre
svega kad je re o zavretku. U drugim varijantama (pa i u Bogiievoj istoimenoj
bugartici) ena je kanjena smru. U Vukovoj varijanti, koju je zapisao 1822. od starca
Milije, Banovi Strahinja titi enu od gnevne brae.
42. Navedite osnovne anrovske odlike bajke/ basne, prie o ivotinjama, novele,
aljive prie, legendarne prie, kategorije predanja/.
1.

2.

Basne i prie o ivotinjama uvek kratke i alegorijske; tu dimenziju nemaju

prie o ivotinjama, koje su vie epizodine i po pitanju duine razvijenije.
Svaka basna ima pouku. U priama o ivotinjama takoe se kazuju
karakteristine osobine ivotinja, ali se pri tome ne misli na prikriveno
prikazivanje ljudi, njihovih osobina i karakteristika, kao to je sluaj sa
basnama.
Bajke vrsta fantastinih pria (fantastike ima i u basnama i u priama o
ivotinjama, ali se ogleda samo u tome to se izvesna svojstva pripisuju
ivotinjama). Za bajke je karakteristina distanca kolektiva prema sadraju (koji
i slualac i pripoveda smatraju neistinitim i nestvarnim). U bajci nije re o
alegorijskom tipu fantastike, kao u basnama. Moglo bi se rei da se u bajci tei
vraanju ustaljenog reda koji je u samom poetku poremeen. Junak i njegovi
pomagai nastoje da povrate revnoteu koja je naruena i da isprave nepravdu
nainjenu junaku koristei se svim sredstvima. Psiholoki razvoj junaka
izostaje, a nema ni emotivnih doivljaja. Moe postojati samo doslovan fiziki
preobraaj (npr. avoljev sluga). Svet bajki je jednodimenzionalan, stvarno i
nestvarno se nalaze u istoj ravni. Kada junak dospe u donji svet, dolazi, obino,
do inverzije, pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u avo i njegov
egrt). Fantastinost prostora u bajkama ne postoji, postoji samo prelaz iz
jednog u drugi svet kao fantastian. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u
prostoru, ali je ogranien linearnim vremenskim tokom. Bajka je u potpunosti
zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi, odabiru i kombinaciji
odreenih motiva, ogranienom broju delokruga likova i formulnim izrazima.
Postoje tri tipa formula u bajkama:
Opte: zajednike za razliite rodove i vrste usmene knjievnosti
Lokalne: funkcioniu samo u odreenoj pripovetci
Formule anra: osobito uvodne i zavrne.
U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta, vremena i
nosilaca radnje. Kad je re o nosiocima radnje, svaki motivski krug, svaki tip,
najavljuje se ve u uvodnoj formuli; ako je osnovni motiv zmija, mladoenja
ili udnovato zaee, u uvodu e se pojaviti ena bez poroda, sticanje velikog
blaga zapoee sluenjem siromanog seljaka kod bogataa itd.

*Motivi: sve su bajke meusobno sline, kod svih naroda one obrauju
iste ili sline motive mladi koji se nalazi pred tekim zadatkom; on je
osporavana linost (najmlai brat; Zlatna jabuka i devet paunica). U nekim
bajkama taj junak je siromaan mladi (retko devojka). Da bi reio zadatak
junak mora da izae na kraj ne samo sa natprirodnim biima, ve i sa
neprijateljstvom i mrnjom drugih ljudi. To zlo esto dolazi od najroenijih. U
mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu
mu odaju). Pobedu nad natprirodnim udovitem junak postie tako to uz
pomo nekog drugog lika (oteta sestra ili ena) sazna gde se krije snaga
udovita. Samo u retkim sluajevima on ne postie pobedu svojom snagom
(Adaja i carev sin). Pojavljuje se humoristika tendencija da bi se naruila
ozbiljnost. udesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera, a zatim
se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju.
3.
Novele muke pripovetke realistine sadrine, po strukturi sline bajkama.
Tee zanimljivosti pa se esto dre neobinih i iznenadnih obrta. Lik novele je
dinamian, menja se u okviru prie (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). U
mnogome se pribliava aljivoj pripovetci. Ima ih mnogo manje od bajki i krae
su.
4.
aljive prie jednoepizodine prie (inae prerastaju u novelu), opisuju
jedan dogaaj, jednu osobinu, daju jedan odgovor. Sve su aljive prie muke,
tj. u njima nema nieg fantastinog i neverovatnog. Opisana situacija je smena
i slikovita, a daje na kraju jednu iru ideju o ljudima, sredini, religiji itd. Likovi
su tipizirani i dobijaju nacionalno obeleje u zavisnosti od regije u kojoj su
nastale (kod Srba Era).
5.

Anegdote i ratniko-patrijahalne anegdote kratke, duhovite prie o

nekom zanimljivom i malo poznatom dogaaju iz ivota poznatih ljudi
najrazliitije sadrine. Funkcija im se protee od zabavne do poune. Ratnikopatrijahalne su na granici anegdota i predanja. Karakteristine su za rodovskoplemenska ureenja (Crna gora, Hercegovina). One ne slue uveseljavanju ve
osvetljavanju istorijskog perioda, linosti i deluju pouno. Poput epske pesme
one se osnose na odreeno lice, uzdiu junatvo, etika poenta. Kratka slika
dogaaja, bez opisa.
6.
Legendarne prie i skaske vieepizodine, sa dosta udesnih elemenata,
uvek religiozno obeleenih. Pouavaju i zabavljaju. Skaske etimoloka i
eshatoloka predanja. elja pripovedaa je da nas upozna sa postankom naselja,
obiaja, planina. U legendama uvek ima i poneto istine, npr. ime neke linosti
ili naselja, ali je sama pria izmiljena. U njima ima i veliki broj izmiljenih
linosti (zmajeva, vila, vukodlaka), pa je nekada teko odvojiti legendu od
bajke.
44. Motivi u lirskim ljubavnim pesmama:

Motivi po motivima ljubavne pesme su razliite, ali se najee peva o tipinim

momentima ljubavi: o prvim susretima, sastancima, savlaivanju prepreka, do srenog ili
traginog zavretka.
Prvi susreti su uglavnom sluajni npr. 388 Nijesam ga nikad ni viela, nego
jednom na vodi studenoj. Ljubavna oseanja bude se na ovim, prvim susretima, ree je
re o nekom postupnom upoznavanju i zbliavanju (554).
Izraavanje ljubavi je obino diskretno (baca venac cvea niz reku da ga odnese
dragom) i esto posredno (devojka mladiu daje cvee) 331.
esti su motivi devojinog razgovora sa konjem mladievim ili sa ogledalom
(407, 425), a ljubav se izraava i preko pesme u kolu.
Mnogo se peva i o enji posle prvog susreta (319, 359). U muslimanskim
pesmama, po pitanju ove teme, ima vie senzualnosti i neposrednosti Porodine obaveze
esta su prepreka ostvarivanju ljubavnih elja. est je sluaj da kada rodbina sazna za
ljubav, veza bude osujeena, npr. Dragojlo i Smiljana devojina braa se ne slau sa
njenim izborom. U nekim pesmama nalazimo i kletve. Maeha, po pravilu, ne eli sreu
pastorki (Mara bjeljarica). Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrena devojka.
Rastanku voljenih esto prethode zloslutni snovi (640). Rastanak obino nije
jasno motivisan. Izgleda da je bilo vano opevati tugu izazvanu rastankom ili sam
rastanak, a da je sve ostalo sporedno (Tuba na polje).
Oko ovih tipinih momenata (susreti, enje, sastanci, rastanci, smetnje, slutnje)
moe se grupisati najvei broj pesama.
45. Osnovne odlike lirsko-epskih pesama:
U ovim pesmama se opeva neki dogaaj, ali sa puno oseanja. To su, kako Vuk
kae, pesme na mei izmeu lirskih i epskih. U njima se prepliu dva elementa:
narativnost i emotivnost. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige
(one se vie pevaju), a one u kojima preovladava naracija na poetak II knjige (one se
vie kazuju).
Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama:
balada, romansa, legenda u stihu, bajka u stihu, novelistike teme u stihu
(o porodinim odnosima)
Vuk ih je nazivao baladinim narodnim pesmama i delio na:
1. Balade u njima se pria o nekom dogaaju ili o sudbini neke linosti, to je
odlika epske poezije, ali je to prianje veoma ivo, dramatino, sa puno
oseanja, a kraj najee tragian. Motivi su skoro uvek iz porodinog ivota:
Hasanaginica, Smrt Omera i Merime, Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska),
enidba Milia Barjaktara.
2. Romanse u njima je opevano veselo i sreno raspoloenje, ali sumorno i
bolno oseanje, samo nikada takvo koje bi izraavalo tragian dogaaj kao u
baladama. Romansi ima njavie meu ljubavnim pesmama, ali nisu retke
romanse ni sa porodinim motivima: Biljana platno belie, Stojan i Ljiljana
(porodina).