Moodle Uputstvo Predavac

- PRIRUNIK ZA PREDAVAE -
SADRAJ
1
Prijavljivanje.............................................................................................................................................................. 4
Va predmet ............................................................................................................................................................... 5
2.1
Pristuni korisnici ............................................................................................................................................... 5
2.1.1
Uesnici.................................................................................................................................................... 6
2.1.2
Grupe........................................................................................................................................................ 7
2.1.3
Ureivanje profila .................................................................................................................................... 8
2.2
Aktivnosti ......................................................................................................................................................... 9
2.3
Pretraga ............................................................................................................................................................. 9
2.4
Admisnitricija ................................................................................................................................................. 10
2.4.1
Podeavanja............................................................................................................................................ 11
2.4.2
Profesori ................................................................................................................................................. 14
2.4.3
Studenti .................................................................................................................................................. 15
2.4.4
Rezervna kopija podataka ...................................................................................................................... 15
2.4.5
Vratite... ................................................................................................................................................. 15
2.4.6
Ocene ..................................................................................................................................................... 16
2.4.7
Procenti... ............................................................................................................................................... 16
2.4.8
Izvetaji o posetama... ............................................................................................................................ 17
2.4.9
Datoteke... .............................................................................................................................................. 17
2.4.10
Pomo... ................................................................................................................................................. 17
2.4.11
Forum za nastavno osoblje ..................................................................................................................... 17
2.5
Kursevi............................................................................................................................................................ 17
2.6
Predstojee aktivnosti ..................................................................................................................................... 18
2.7
Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 18
2.8
Blokovi (prilagoavanje osnovnog ekrana vaeg predmeta) .......................................................................... 18
2.8.1
Dodavanje blokova ................................................................................................................................ 19
2.8.2
Kalendar ................................................................................................................................................. 20
2.8.3
Sadraj kursa .......................................................................................................................................... 24
2.8.4
Online korisnici ...................................................................................................................................... 24
2.8.5
Sedmice (Teme) ..................................................................................................................................... 24
Ureivanje vaeg predmeta ...................................................................................................................................... 25

3.1
Dodavanje resursa ........................................................................................................................................... 26
3.1.1
Dodaj resurse.......................................................................................................................................... 27
3.1.2
Sastavi tekstualnu stranicu ..................................................................................................................... 27
3.1.3
Sastavi web stranicu ............................................................................................................................... 28
3.1.4
Link na fajl ili web sajt........................................................................................................................... 29
3.1.5
Prikai direktorij .................................................................................................................................... 30
3.1.6
Ubaci natpis ........................................................................................................................................... 31
3.2
Dodavanje aktivnosti ...................................................................................................................................... 32
3.2.1
Zadatak ................................................................................................................................................... 33
3.2.2
Razgovor (Chat) ..................................................................................................................................... 34
3.2.3
Izbor ....................................................................................................................................................... 35
3.2.4
Forum ..................................................................................................................................................... 36
3.2.5
Renik .................................................................................................................................................... 37
3.2.6
Dnevnik .................................................................................................................................................. 42
3.2.7
Lekcija.................................................................................................................................................... 44
3.2.8
Kviz ........................................................................................................................................................ 51
3.2.9
SCORM.................................................................................................................................................. 67
3.2.10
IZVETAJ ............................................................................................................................................. 68
3.2.11
VIKI ....................................................................................................................................................... 68
3.2.12
RADIONICA ......................................................................................................................................... 70
3.2.13
Forum novosti ........................................................................................................................................ 82
3.3
4
Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 84
Dodavanje audio i video materijala na predmet ....................................................................................................... 84

4.1
Audio .............................................................................................................................................................. 84
4.1.1
Dodavanje zvuka kao resurs................................................................................................................... 84
4.1.2
Dodavanje umetnutog zvuka .................................................................................................................. 85
4.2
Video .............................................................................................................................................................. 87
Uputsvo za korienje softverskog paketa Moodle

1
Prijavljivanje
Ako je va Moodle administrator postavio va predmet i mesto za prijavljivanje, idite

na va Moodle sajt i videete osnovni ekran:
Da bi ste se prijavili kliknite na taster prijava, koji se nalazi u gornjem desnom uglu
ili kliknite na va naziv predmeta. Ovo e vas dovesti do stranice za prijavu.
Popunite vae korisniko ime i lozinku i kliknite na taster prijava. Ovo e vas odvesti u va
predmet.
Va predmet
Ako je ovo prvi put da pristupate predmetu, ovaj ekran e biti potpuno prazan:
Molim vas da obratite panju da sve zasebne delove (blokove) moete da pomerate
da bi prilagodili stranicu sebi. U daljem tekstu sve e se odnositi na blokove koji se nalaze
u svom osnovnom obliku (kao to su ekrani prikazani na slici). Kasnije u priruniku e biti
detaljnije objanjeno kako se pomeraju blokovi.
2.1 Pristuni korisnici
U gornjem levom uglu nalazi se blok korisnika:
2.1.1 Uesnici
Uesnici e vam pokazati sve one koji su upisani na va predmet. Ako kliknete na
ovaj link pojavie vam se sledei ekran:
U gore navedenom primeru nalaze se samo podaci profesora. Kada razred ima
upisane studente moete takoe videti njihove podatke. Kliknite na linkAktivnost (koji
se nalazi sa desne strane) da bi videli ta je odreeni koristnik uradio. Ako elite da sve
informacije o odreenom korisniku budu prikazane kliknite na Potpun profil.. ili na
njegovu sliku. Trebalo bi da bude prikazan sledei ekran:
Da bi promenili svoje line informacije kliknite na Ureivanje profila.

Uoiti ete ikonu koverte pored vae imejl adrese. Ako kliknete na ikonu koverte
onemogui ete da bilo kakva pota od strane programa bude poslana na tu adresu. Ovo
je brz nain da onemoguite da vam program alje potu kada ste na godinjem odmoru.
2.1.2 Grupe
Ako se vratite na va prozor predmeta (kliknite na ime predmeta u gornjem levom
uglu INF u ovom primeru), sledea opcija ispod Uesnici je Grupe. Grupe vam
omoguavaju da definiete grupe studenata u okviru vaeg predmeta. Ako kliknete na
Grupe trebalo bi da vidite sledei ekran:
Da bi ste izmenili vau grupu kliknite na Ukljui ureivanje. Pojavie vam se

sledei ekran:
Ako va predmet nema jo upisanih studenata videete samo vae ime. U ovom
primeru imamo samo dva studenta. Jo uvek nema grupa da bi dodali grupu odkucajte
ime grupe u prozoru pored Dodajte novu grupu, a zatim kliknite na Dodajte novu
grupu. U ovom primeru dodali smo grupu pod nazivom Grupa 1.
Sada studenti mogu da se upisuju u grupu. Da bi dodali studenta kliknemo na ime
studenta, a zatim kliknemo na Dodajte izabrano grupi. Da bi od jednom dodali vie
studenata u grupu drimo taster shift dok markiramo svako ime. Nakon to smo
prikljuili studente grupi1 ekran izgleda ovako:
Ako kliknete na taster Iskljui ureivanje videe te novo nastalu grupu:
2.1.3 Ureivanje profila

Kada se vratite na prozor predmeta u odeljku Prisutni korisnici nalazi se
Ureivanje profila. Ureivanje profila vam omoguava da promenite informacije o
sebi. Ako kliknete na tu opciju pojavie vam se sledei ekran:
Veina polja su jednostavna, ali na neka od njih moramo obratiti posebnu panju.
Prikaz elektronske pote vam omoguava da pokaete ili sakrijete vau imejl
adresu. Moete da napravite tako da svi korisnici (ukljuujui i goste) mogu da vide
vau adresu, ili samo da studenti mogu da vide vau adresu ili niko da je ne vidi.
Kratak prikaz tipa e-poruka. Ova opcija vam omoguava da izaberete kako
elite da primate potu koju dobijate sa foruma. Ponuene su vam tri opcije:
Ne odabiri - niste napravili zabranu primanja pote, dobiete svaku poruku sa
foruma u punoj formi.
Kompletiraj - aktivirajui ovu opciju napraviete da jednom dnevno sve
poruke dobijate upakovane u jedan mejl.
Subjekti - aktivirajui ovu opciju dobijate samo naslove tema na forumima na
koje ste prijavljeni. Moete da aktivirate bilo koju temu za koju ste zainteresovani.
Automatska prijava na forum vam omoguava da birate da li elite da dobijate
poruke sa foruma imejlom.
Kad se ureuje tekst ovu opciju ostavite na Upotrebite HTML urednika. Ovo
vam omoguava posebno formatiranje teksta, ali zahteva noviji pretraiva. Ako
odkrijete da va pretraiva nedozvoljava editovanje teksta promenite ovu opciju na
Koristite standardne web forme.
Opis. Ovde moete napisati ta god hoete profesor gosp. Peri ili neki tekst
koji vas opisuje.
Nova slika. Ako elite moete ubaciti vau sliku. Da bi ovo uradili kliknite na taster
Browse, pronaite sliku koju elite da ubacite i kliknite na Open.
Kada zavrite kliknite na Auriranje profila. Prikazae vam se va ispravljen profil:
uglu.
Da bi se vratili na va Predmet kliknite na naziv Predmeta(INF) u gornjem levom
Na ovaj nain bi trebalo da se vratite na osnovni ekran.

2.2 Aktivnosti
Ovaj blok vam izlistava sve aktivnosti
koje su vam na raspolaganju na
predmetu(forumi, kvizovi, zadaci...). Prvi put kada pristupite predmetu jedina kategorija
koja e vam biti izlistana je forumi. Lista aktivnosti e rasti kako budete dodavali nove
aktivnosti vaem predmetu.
2.3 Pretraga
Dugme pretraga omoguava vama i vaim studentima da traite bilo koju re

koje se pojavljuju u bilo kom forumu na vaem predmetu. Ovo vam omoguava da
pronaete kljune rei za koje ste zainteresovani .
2.4 Admisnitricija
Na levoj strani ekrana nalaze se Administrativni alati za va predmet.
Ukljui ureivanje omoguava vam da unosite izmene za va predmet.

Podeavanja omoguava da menjate izgled vaeg predmeta.
Profesori liste svih profesora na predmetu.
Studenti lista svih standardnih korisnika (studenata) na predmetu. Odavde moete
dodati ili ukloniti studenta sa predmeta.
Rezervna kopija podataka omoguava da napravite rezervne podatke o predmetu.
Vratite omoguava vraanje rezervnih podataka o predmetu.
Ocene omoguava da definiete skalu evaluacije. Ova skala se sastoji od rei kao to
su: odlian, dobar, prosean ...
Procenti predstavlja listu ocena koji je svaki student dobio na testovima i kvizovima.
Izvetaji o posetama pokazuje vam sve aktivnosti studenata u odreenom
vremenskom periodu.
Datoteke omoguava da postavite odreenu datoteku i pregledate ve postavljene.
Pomo omoguava da pokrenete Moodle prirunik.
Forum za nastavno osoblje forum samo za profesore.
10
2.4.1 Podeavanja
Ova opcija omoguava menjanje izgleda predmeta.
Sva idividualna podeavanja imaju ? pored, koji objanjava njihovu funkciju.

Nekoliko ovih polja imaju i specijalne komentare:
- Identifikacioni broj ID ovo polje se koristi za kreiranje broja koje se moe
koristiti u interakciji sa drugim programima. Moodle sam po sebi ne koristi ovaj
broj, tako da je uglavnom ovo polje prazno.
- Pregled ovde dajete opis predmeta, ako je u podeavanju ukljueno HTML
editovanje, moete koristiti sve prednosti HTML jezika
- Format ovo je jako bitno polje. Postoje tri vrste formata predmeta Sedmini
format, Format za teme, Drutveni format. Sedmini format organizuje predmet po
nedeljama, sa zadacima, diskusijama, testovima, itd. koji su ogranieni na nedelju
dana. Format za teme je organizovan oko tema (poglavlja) bez obzira koliko
odreena tema vremenski traje. Drutveni format se zasniva na forumu, koji je
odlian za razna obavetenja i diskusije. Najee se koristi Sedmini format i
Format za teme. Ovako izgledaju razliiti formati:
11
Sedmini format
Format za teme
Drutveni format
Primeuje se da su Sedmini format i Format za teme vrlo slini, ali su potpuno

drugaije organizovani. Sedmini format je organizovan u obliku redovnog formata,
a Format za teme je sastavljen od poglavlja koji su rasporeeni hronoloki.
U nastavku bie korien samo Format za teme, ali sve funkcije funkcioniu na isti
nain u ostalim formatima.
Upisni period oznaava za koji vremenski period student moe da se upie na
predmet.
Broj sedmica/teme ovo pokazuje broj nedelja ili broj tema prikazani na stranici
predmeta(osnova postavka je 10 nedelja ili tema).
Grupni obrazac ovo su osnovna podeavanja vezano za grupe na predmetu.
Postoje tri postavke:
- Nema grupa ako je ovako podeeno predmet je jedna velika
grupa i svako moe videti svakog.
- Odvojene grupe ako je ovako postavljeno svaka grupa je
odvojena, grupe meusobno ne mogu da se vide, ne mogu
da se vide zadaci, pota, itd.. drugih grupa.
- Vidljive grupe ako je ovako postavljeno studenti pripadaju
grupama ali grupe mogu meusobno da se vide.
Obaveza (postavka povezana sa postavkom Grupni obrazac) ako je postavljeno
na Ne grupama moe biti dodeljen svaki zadatak. U ovom sluaju podeavanja
grupe za predmet su osnovna postavka, ali mogu biti promenjena. Ako je
postavljeno na Da tada podeavanje grupe ne moe biti promenjeno na nivou
zadatka.
12
Kada
Klju za prijavu ovo je lozinka za predmet. Ako upiete lozinku u ovo polje
studenti e morati da unesu ovu lozinku kada se prvi put budu prijavlivali za
predmet. Ovo je napravljeno da bi spreili studente koji nisu na vaem predmetu da
se prikljue. Lozinka moe biti bilo ta re, brojevi ili kombinacija istih. Lozinka se
moe menjati koliko god puta hoete ukoliko ostali studenti saznaju za lozinku.
Znai studenti moraju samo prvi put da unesu lozinku, posle toga ne moraju vie.
Ako neko ko nema prava pristupiti predmetu pristupi, vi posle toga promenite
lozinku, oni ne moraju ponovo da unose lozinku poto su ve uneli, ali vi ih moete
izbaciti sa predmeta. Posle izbacivanja moraju znati novu lozinku da bi se ponovo
prijavili na predmet.
Korisnik prijavljen kao gost ovo kontrolie da li ljudi bez naloga mogu da
pristupe vaem predmetu. Ako je osnovna postavka Nedozvoli ulaz gostima moe
biti promenjeno na Dozvoli ulaz gostima sa kljuem ili na Dozvoli ulaz gostima
bez kljua. Gosti ne mogu nita da menjaju na predmetu, oni mogu samo da itaju
i vide ta se radilo na istom.
Skrivene sekcije ovo kontrolie kako se skrivene sekcije pojavljuju odnosno ne
pojavljuju na vaem predmetu. Moete poeleti da sakrijete sekcije na vaem
predmetu ako obavljate izmene na njemu ili ako ne elite da vai studenti rade
zadatke u napred. Ako sakrijete neku sekciju (temu ili datum) mala oznaka e se
pojaviti koja obavetava studente da se tu nalazi skrivena sekcija. Studenti ne
mogu na vide nita to se nalazi u ovoj sekciji, ali e znati da ona postoji. Ako
postavite Skrivene opcije su potpuno nevidljive onda studenti nita nee videti.
Broj najnovijih vesti ovim podeavate koliko poslednjih vesti ete pokazati
vaim studentima. Svaki put kada poaljete neto u obliku vesti pojavie se naslov
u prozoru Najnovije vesti (prema osnovnoj postavci to se nalazi na vrhu strane).
Ako postavite broj 0 prozor nee biti postavljen.
Prikai u procentima ovim podeavate da li e studenti moi da vide ocene
koje im date za bilo koji uraeni zadatak. Prema osnovnoj postavci ova funkcija je
nametena na Da tako da studenti mogu da vide svoje ocene.
Prikai izvetaj o aktivnostima standardna postavka ove opcije je Ne. Ako
promenite na Da onda studenti mogu da vide spisak prisutnosti. Bez obzira ta je
ovde podeeno vi kao profesor moete da vidite svaiju prisutnost.
zavrite sa izmenama na predmetu kliknite na taster Sauvaj promene.
13
2.4.2 Profesori
Ovim dobijate spisak svih profesora koji imaju potpun pristup predmetu. Ovde
moete da dodate i saradnike na predmetu.
Da bi dodali novog profesora na va predmet kliknite na Dodavanje predavaa koje se
nalazi pored imena predavaa ili profesora kojeg elite da prikljuite predmetu ili otkucajte
ime predavaa ako ima previe korisnika da bi bili prikazani.
Kada ste dodali profesora moete da podesite poredak profesora (da bi napravili
spisak 1 predstavlja vrh liste a nii brojevi su numerikim redom poreani) ako elite
moete izabrati opciju sakrij u meniju poredak. Na ovaj nain ete sakriti imena
profesora od studenata (osim u sluaju kada profesor poalje neto studentu). Ova
funkcija je veoma korisna ako elite da neki drugi profesor nadgleda va as sa vama.
Poslednja funkcija je uredite. Ako je ona podeena na da profesor moe da
radi sve ono to obian profesor moe da radi na predmetu (zadaje zadatke, daje ocene,
itd..). Ako je podeeno na Ne profesor moe sve da vidi u okviru predmeta ali ne moe
nita da menja. Primer:
14
2.4.3 Studenti
Ovde moete dodavati ili ispisivati studente sa vaeg predmeta. Ekran bi trebao da
izgleda ovako:
Sa leve strane se nalaze studenti trenutno upisani na va predmet, a sa desne

studenti koji mogu biti upisani na va predmet (odnosno studenti koje je sistem prijavijo).
Da bi dodali novog studenta markirajte studentovo ime i kliknite na strilicu na levo (ili
otkucajte studentovo ime u prozor za pretragu ako ima suvie studenata da bi se izlistali).
Na ovaj nain studenti e se prebaciti iz kolone Raspoloivi izbor studenata u kolonu
Prijavljeni studenti. Da bi ispisali studenta sa predmeta kliknite na studentovo ime a
potom kliknite na strelicu u desno. Obratite panju da studenti obino mogu sami sebe
da upiu na predmet jednostavno klikom na naziv predmeta na osnovnoj stranici ako niste
postavili lozinku ili zabranili upis.
2.4.4 Rezervna kopija podataka
Generalno ne morate da brinete o pravljenju rezervnih kopija podataka (to treba da
radi administrator sistema), ali ako elite da napravite rezervnu kopiju kliknite na tu opciju
i sistem e vas voditi kroz opcije ta elite da sauvate.
2.4.5 Vratite...
Ako ste napravili rezervnu kopiju podataka i elite da je vratite kliknite na ovu
opciju.
15
2.4.6 Ocene
Ovaj ekran omoguava da napravite skalu evaluacije zasnovanu na reima (prosean
odlian, itd..) ovaj ekran bi trebalo da izgleda ovako:
Ovde moete da dodajete novu skalu tako to ete kliknuti na Dodavanje nove
ocene. Tako da ete dobiti sledee opcije:
- Ime ovo je naziv ocena. Moe da bude ta hoete, na primer Ocene iz
Informatike.
- Ocena ovde unosite opisnu ocenu. Moete da imate koliko god hoete ocena ali
morate da ih razdvojite zarezom. Ocene bi trebalo da idu redom od najnie do najvie.
- Opis ovo je opciono polje. i moete da upiete opis ovih ocena.
Primer izgleda ovako:
Kada zavrite unos informacija kliknite na Sauvajte promene.Nove ocene e biti

dostupne delovima programa koje ih koriste.
2.4.7 Procenti...
Ovde upisujete ocene na testovima, kvizovima i projektima koje su studenti uradili.
16
2.4.8 Izvetaji o posetama...

Ova opcija nam pokazuje aktivnosti koje su u odreeno vreme studenti obavili na
vaem predmetu. Ova opcija moe biti veoma korisna da proverite da li su svi obavili
zadate zadatke.
2.4.9 Datoteke...
Ova opcija vam omoguava da postavite datoteku na server. Studenti nemaju
pristup ovim datotekama, osim ako ih ne poveete sa drugim delom sajta. Datoteka moe
biti tekst, dokumenti, audio datoteke, itd... Kada kliknete na ovaj link pojavie vam se
sledei ekran:
Moete kreirati novi direktorijum tako to ete kliknuti na Napravite direktorijum.

Da bi dodali datoteku na va predmet kliknite na Dodajte datoteku. Na ovaj nain ete
dobiti sledei ekran:
Moete pretraivati datoteke na vaem raunaru tako to ete kliknuti na taster

Browse. Kada locirate datoteku kliknite na Dodaj ovu datoteku time ete dodati
izabranu datoteku na va predmet.
2.4.10
Pomo...
Ovo je Moodle dokumentacija koja je odlian izvor informacija (na engleskom).
2.4.11
Forum za nastavno osoblje
Ovaj forum koji je samo za nastavno osoblje. Ovde moete da diskutujete o bilo
emu, naroito ako se rasporedi nastavnika poklapaju pa je teko zakazati sastanke.
2.5 Kursevi
Ovde su izlistani svi predmeti na kojima ste upisani ili na kojima predajete.
17
2.6 Predstojee aktivnosti

Ovde je prikazano vaim studentima koje su predstojee aktivnosti. Takoe sadri
link uz pomo kojeg moete da odete na kalendar i dodate nove aktivnosti.
Ako kliknete na datum otii ete na prikaz dnevnog kalendara. Ako je naslov
dogaaja link i vi kliknete na njega odvee vas do tog dogaaja.
2.7 Nedavne aktivnosti
Ovaj blok pokazuje ta se promenilo od poslednjeg pristupa predmetu. Ovo je
dobar nain da budete obaveteni o tome ta se promenilo na predmetu.
2.8 Blokovi (prilagoavanje osnovnog ekrana vaeg predmeta)
Moodle organizuje sve informacije koje se tiu predmeta u jedinice zvane blokovi.
Blokovi mogu da se pomeraju, iskljuuju i ukljuuju u zavisnosti od potreba vaeg
predmeta. Ako kliknete na Ukljui ureivanje koje se nalazi na vrhu vae stranice
trebalo bi da vidite sledei ekran:
Svi blokovi (Prisutni koristnici, Aktivnosti, Kalendar) su dobili dodatne simbole.

Simboli menjaju izgled ili lokaciju svakog bloka. Simboli izgledaju ovako:
18
Simboli rade sledee:

- Oko ako kliknete na oko dok je otvoreno zatvorie se. Dok je oko zatvoreno taj blok vi
moete da vidite, ali blok nije vidljiv za studente. Ako je oko zatvoreno a vi kliknete na
njega oko e se otvoriti i blok e biti ponovo vidljiv i za studente.
- X ako kliknete na ovaj simbol blok e biti uklonjen sa stranice predmeta. Ako ste
uklonili blok i kasnije elite ponovo da ga postavite, postavljate ga pomou menija
Dodavanje u bloku Blokovi, koja se nalazi u donjem desnom uglu.
- Strelice pomou ovih strelica pomerate blok u eljenom pravcu. Ako kliknete na
strelicu gore pomeriete blok gore. Ako kliknete na strelicu levo pomeriete blok levo, itd..
Ove strelice pomeraju blok po stranici i ovo moete ponavljati neoganien broj puta.
2.8.1 Dodavanje blokova
Ako ste obrisali blok i elite da ga ponovo postavite ili elite da postavite neke
blokove koji nisu postavljeni na poetku, moete ih dodati pomou menija Dodavanje..
u bloku Blokovi u donjem desnom uglu. Dodavanje e vam prikazati sve mogue
blokove koje moete dodati i jednostavnim klikom na odreeni blok vi ga postavljate na
ekran.
Ove blokove moete postaviti u bilo kom periodu.
19
2.8.2 Kalendar
Kalendar prikazuje dogaaje koji se deavaju na vaem predmetu. Dogaaji se
dodavaju u kalendar i mogu biti za individualne korisnike, za vae definisane grupe ili za
va predmet. Ako odredite konane datume za zadatke, forume, kvizove, itd., ti datumi e
se prikazati na kalendaru.Ovako izgleda kalendar sa postavljenim datumima:
Moete videti predhodni ili sledei mesec klikom na levu ili desnu strelicu pored
trenutnog meseca.
Dananji datum je uvek uokviren crnim kvadratom. Ostali dogaaji su obeleeni
odreenom bojom, a ispod kalendara se nalazi objanjenje ta koja boja predstavlja.
Mogu se sakriti odnosno prikazati odreene kategorije jednostavnim klikom na boju
kategorije u legendi. Ovo omoguava laki pregled kalendara, pogotovo ako ima mnogo
aktivnosti na kalendaru. Na primer, ako elite da sakrijete sve aktivnosti vezane za grupe
kliknete na Grupne aktivnosti na dnu kalendara. Ovo e sakriti sve aktivnosti grupe i ta
boja e nestati sa kalendara. Da bi ste ponovo prikazali aktivnosti grupe, kiknite ponovo
na Grupne aktivnosti. Moete sakriti i vie aktivnosti. Sakrivanje i prikazivanje dogaaja
se menja samo na vaem nalogu, to jest ovo se deava samo na vaem ekranu, ostali
uesnici e videti kompletan kalendar. Takoe, sakrivanje odreenog dogaaja je samo
privremeno, seledei put kad se prijavite kalendar e biti kompletan.
20
Da biste videli detalje odreenog dogaaja, jednostavno kliknete na datum

dogaaja i dobiete neto poput ovog:
Ovo vam pokazuje sve dogaaje sa detaljima za odreeni dan.

Ako kliknete na odreeni mesec u kalendaru (Jul 2005) dobiete uveani pregled
meseca:
Oba ova ekrana imaju taster Karakteristike koji se nalazi gore desno. Klikom na
ovaj taster dobijate sledee:
21
Posledje dve opcije (Maksimu priblinih aktivnosti i Upcoming events lookahead) utiu na sekciju Predstojee aktivnosti. Menjanjem ovih opcija prilagodiete
prikaz na vaem predmetu. Kad zavrite izmene kliknite na taster Sauvajte promene.
Oba ekrana (dnevni i meseni detaljni pregled) imaju taster Nova aktivnost. Ovo
vam omoguava da runo dodate dogaaj za va predmet (upamtite da e sistem
automatski dodati dananji datum za zadatke, kvizove, itd. kada dodate ove aktivnosti).
Kada kliknete na Nova aktivnost dobijate sledei ekran:
U ovom primeru moe se dodati korisnika aktivnost, grupna aktivnost, kotirana

aktivnost. Korisnika aktivnost je privatna niko sem vas ne moe videti ovu aktivnost.
Grupna aktivnost je vazana za lanove grupe birate iz padajueg menija za koju grupu je
namenjeno. Kotirana aktivnost je vidljiva za sve koji su prijavljeni na va predmet. Postoji
jo i globalna aktivnost koju postavlja administrator sistema i vide je svi na sistemu.
22
Aktivnost moe biti bilo ta to elite upisati u kalendar. Na primeru postaviemo

korisniku aktivnost. Ako kliknete na taster Sve je uredu dobiete sledei ekran:
- Ime naziv dogaaja, krai oblik (naslov).

- Opis ovde detaljno opiete dogaaj.
- Datum ovde unosite datum i vreme dogaaja, podeen je dananji datum.
- Vreme trajanja ovde unosite koliko e trajati dogaaj. Ako odaberete Isteklo
vreme dogaaj nee biti vremenski ogranien. Moete odrediti i tano do kad dogaaj
traje, kao i koliko minuta da traje.
- Ponavljanja ovim podeavate da li e se dogaaj nedeljno ponavljati ili ne. Ako se
ponavlja unositi i broj ponavljanja.
Kada zavrite unoenje informacija kliknite na Sauvajte promene. Biete
odvedeni na stranicu detaljnog prikazivanja dogaaja:
Moete vriti prepravke dogaaja klikom na nacrtanu aku koja dri olovku. Takoe
moete da obriete dogaaj klikom na X na desnoj strani.
23
Primeujete da je na kalendaru obeleen ovaj dogaaj koji smo uneli.

Ako istog dana imamo vie razliitih dogaaja, bie obojen taj dan samo u jednu boju, to
jest u boju dogaaja najvieg ranga (globalna aktivnost, deavanja na predmetu, grupna
aktivnost i na zadnem mestu korisnika aktivnost). Tako da e dan biti obojen u boju
korisnike aktivnosti samo ako za taj dan nema ni jedne druge aktivnosti.
Brzi spisak aktivnosti za odreeni dan moete dobiti jednostavnim zadravanjem
pokazivaa mia na tom datumu.
2.8.3 Sadraj kursa
Ako elite moete dodati blok Sadraj kursa vaem predmetu. Ovako izgleda:
2.8.4 Online korisnici

Blok Online korisnici prikazuje ime i sliku svih korisnika koji su prisutni u
poslednjih pet minuta (vreme moe da promeni administrator sistema).
2.8.5 Sedmice (Teme)

Ovaj blok dodaje spisak za brzi pristup nedeljama ili temama:
Kao i sa svim blokovima svi ovi dodatni blokovi mogu biti pomerani po ekranu,
sakriveni ili obrisani, koristei dugmie na svakom bloku (kada je ukljueno ureivanje)
24
Ureivanje vaeg predmeta

Ovo je mesto gde se deavaju sve stvari vezano za va predmet. Ovde dodajet
diskusione table, dnevnike, testove, kvizove, dostupne resurse i sve ostalo. Da bi ste
poeli ureivati vau stranicu kliknite na Ukljui ureivanje (na levoj strani ili na gornje
desnoj strani).
Ovo e malo promeniti izgled vae strane. Simboli za ureivanje e se pojaviti uz
ostale mogunosti. Pojavie se i dva Dodaj... menija u svakom prozoru teme odnosno
sedmice:
Za postojee celine (kao Forum novosti na slici) postoji niz simbola uz naziv. Ako
zadrite pokaziva mia iznad tih simbola dobiete objanjenje ta simboli rade.
Strelica na desno uvlai stavku (zbog organizacije), ako je stavka ve uvuena
pojavljuje se i strelica na levo za ponitavanje uvlaenja.
Duple strelice pomera stavku gore ili dole u spisku stavki.
aka sa olovkom slui za ureivanje (prepravku) stavke.
X slui za brisanje stavke.
Oko sakriva stavku od studenata (ili odkriva ako je bila sakrivena)
Lik osobe omoguava da birate izmeu Nema grupa, Vidljive grupe ili
Odvojene grupe (vidite deo 2.4.1)
25
3.1 Dodavanje resursa

Moemo dodavati resurse svakoj temi. Primeujete da pored svake stavke Dodaj
postoji upitnik (?). Klikom na njega dobijate objanjenje svake opcije u okviru Dodaj.
Prvo to moete dodati temi je tekstualna stranica. Da bi to uradili kliknite na aku sa
olovkom u prozoru teme koje hoete da unesete tekst.
To e otvoriti novi prozor:
Upiite pregled (kratak opis teme ili nedelje), zatim kliknite na taster Sauvajte
promene. Primer moe da izgleda ovako:
26
3.1.1 Dodaj resurse...

Sada moemo dodati jo resursa pomou Dodaj resurse menija. Ovaj meni sadri
sledee stavke: Sastavi tekstualnu stranicu, Sastavi web stranicu, Link na fajl ili web sajt,
Prikai direktorij, Ubaci natpis.
3.1.2 Sastavi tekstualnu stranicu

Ovaj resurs vam omoguava da postavite stranicu teksta (tekst koji ukucavate ili
prebacite pomou copy i paste funkcije iz nekog drugog dokumenta). Da bi ste dodali
stranicu teksta selektujte Sastavi tekstualnu stranicu iz menija. Dobiete sledei ekran:
- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta).

- Pregled kratak opis glavnog teksta. Koristi se da bi studenti brzo i lako
ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta
(bold, italic,...).
- Puni tekst ovde se unosi glavni tekst resursa. Po osnovnoj postavci prozor
teksta podrava ubacivanja ikonica i sve web adrese u okviru teksta postaju hiperlinkovi.
Ova podeavanja mogu biti promenjena pomou opcije Formatiranje.
27
- Formatiranje padajui meni, pomou kojeg definiemo kako se ponaa prozor

teksta. Osnovno je podeen na Moodle auto-format. Ovo je dobra sveobuhvatna opcija
koja nudi hiperlinkove i ikonice.
- Tekstualni format izaberite ovaj format ako elite da tekst izgleda kao to ste ga
uneli (bez hiperlinkova i ikonica)
- Viki format odaberite ovo ako ste upoznati sa Viki (Wiki) formatom i elite da ga
koristite.
- Markdown format format slian imejl formatu.
- Prozor: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava promenu izgleda
prikazivanja. Po osnovnoj postavci resursi se prikazuju u istom prozoru. Ako elite da se
ovaj resurs prikae u novom prozoru selektujete opciju Novi prozor. Zatim moete
podesiti i ostale opcije novog prozora (veliinu, izgled,...).
Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene.
3.1.3 Sastavi web stranicu
Ovaj resurs je veoma slian tekstualnoj stranici, osim to podrava potpuno
formatiranje teksta u opciji Puni tekst. Da bi ste dodali web stranicu izaberite opciju
Sastavi web stranicu. Otvorie vam se sledei prozor:
- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta).

- Pregled kratak opis glavnog teksta. Koristi se da bi studenti brzo i lako
ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta
(bold, italic,...).
- Puni tekst ovde se unosi glavni tekst resursa. Ovaj prozor omoguava potpuno
formatiranje teksta (bold, italic,..)
28
3.1.4 Link na fajl ili web sajt
Ovaj resurs omoguava dodavanje brzog linka na datoteku koju ste uitali na
predmet, ili dodavanje linkova ka drugim web stranicama. Da bi ste dodali ove linkove
izaberite opciju Link na fajl ili web sajt. Otvorie vam se sledei prozor:
- Ime ovo je ime resursa. Moe biti bilo ta (ne mora da bude web adresa).
- Pregled kratak opis resursa. Prikazuje se na listi svih resursa. Koristi se da bi
studenti brzo i lako ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna
formatiranja teksta (bold, italic,...).
- Lokacija predstavlja pravu putanju do datoteke ili web stranice koju elite da
postavite. Ako postavljate fajl, kliknite na Izbor ili dodavanje datoteke. Ovo e vam
otvoriti novi prozor:
29
Ako je datoteka koju elite tu, kliknite na Izbor sa desne strane imena datoteke.
Ako elite da postavite datoteku sa vaeg raunara kliknite na Dodajte datoteku. Ovo
otvara sledei prozor:
Taster Browse omoguava vam da pronaete datoteku koju hoete da postavite.

Kada pronaete datoteku kliknite na nju pa zatim na taster Open. Zatim kliknete na
taster Dodaj ovu datoteku. Datoteka e zatim biti dostupna za selekciju.
Ako elite da dodate web adresu moete je jednostavno ukucati ili kliknuti na
Pretraga web stranice. Ovo otvara novi prozor za pretragu na internetu. Kada
pronaete web adresu samo je pomou copy i paste prebacite na polje Lokacija.
- Parametri: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava da vidite i
promenite podeavanja vezana za prelazak na drugi web sajt. Osnovna upotreba ovoga je
prenos korisnikog imena i lozinke na drugi web sajt koji studenti imaju mogunost da
koriste. Ima mnogo opcija za parametre, koje ete koristiti, zavisi od web sajta na koji
postavljate link. Za veinu sluajeva ova polja ostavljate prazna.
3.1.5 Prikai direktorij
Ovaj resurs omoguava studentima da vide kompletan direktorijum (folder)
odjednom. Direktorijum i datoteke u njemu moraju da postoje na sistemu (mogu se dodati
pomou linka Datoteke u sekciji Administracija). Ovo je odlian izbor ako hoete da
omoguite prikazivanje vie datoteka jednim linkom. Da bi ste dodali direktorijum
izaberite opciju Prikai direktorij iz menija Dodaj resurse.
30
Otvorie vam se sledei prozor:
- Ime ovo je ime resursa. Moe biti bilo ta (ne mora da bude isto kao ime
direktorijuma).
- Pregled kratak opis ta se nalazi u direktorijumu. Prikazuje se na listi svih
resursa. Koristi se da bi studenti brzo i lako ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor
Pregled podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).
- Prikai direktorij u ovom padajuem meniju dobijate spisak svih direktorijuma
na predmetu i birate jedan. Ako se u postojeem direktorijumu nalaze poddirektorijumi
studenti e videti sve. Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene.
3.1.6 Ubaci natpis
Ova opcija vam omoguava da ubacite tekst, slike i ostale stvari direktno na prozor
teme (ili nedelje). Da bi ste dodali natpis izaberite opciju Ubaci natpis iz menija Dodaj
resurse. Otvorie vam se sledei prozor:
31
Ovde unosite tekst koji hoete da se pojavi u prozoru teme (ili da postavite link,
ubacite sliku, itd.). Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. Ovako
izgleda ekran posle unosa odreenih resursa:
3.2 Dodavanje aktivnosti

Dodavanje aktivnosti nudi mogunosti dodavanja zadataka, foruma, itd.. Ovo se
razlikuje od resursa, jer je sve interaktivno ohrabljuje studente da uestvuju, a negde
zahteva i njihovo prisustvo. Ovaj meni sadri sledee stavke: Dnevnik, Forum, Izbor,
Izvetaj, Kviz, Lekcija, Radionica, Razgovor (Chat), Renik, Scorm, Viki, Zadatak.
32
3.2.1 Zadatak
Da bi ste dodali zadatak izaberite opciju Zadatak iz menija Dodavanje
aktivnosti. Otvorie vam se prozor:
- Naziv zadatka unosite ime zadatka.

- Opis opisujete zadatak. Prozor Opis podrava razna formatiranja teksta
(bold, italic,...).
- Vrsta zadatka omoguava da birate da li e studenti raditi zadatak van mree
(offline-papirni oblik), ili ubaciti datoteku (elektonski poslati rad). U oba sluaja, potrebno
je u opisu predstaviti zadatak. Ako ste postavili da studenti dostave elekronski rad, mogu
da postave bilo koji oblik datoteke (Word, Excel, PowerPoint, itd.). Obratite panju da
postavite maksimalnu veliinu datoteka na maksimum. 2 Mb je sasvim dovoljno za veinu
zadataka, ali za PowerPoint bi moglo da bude malo.
- Dozvoli ponovno podnoenje ako ovo postavite na Da studenti e moi
vie puta da poalju zadatak.
- Procenat predstavlja dobijenu ocenu. Moe biti od 1 do 100 ili neka opisna
ocena ranije podeena u opciji Ocene.
- Maksimalna veliina Ograniava maksimalnu veliinu zadatka koji student
dostavlja.
- Datum dospea predstavlja rok do kada zadatak mora da se zavri (dostavi).
Studenti e i posle ovog datuma moi da dostave svoj rad, ali e biti upisano koliko su
zakasnili.
Na primer, dajemo zadatak PC bezbednost i da rad bude dostavljen elektronski.
Da bi to uradili upiite naziv i opis, opciju Vrsta zadatka postavite na Dodajte
datoteku, ne dozvoli ponovno podnoenje, procenat na 100. Kada zavrite kliknite na
taster Sauvajte promene.
33
Ako kliknete na naziv zadatka(PC bezbednost ), odvee vas na stranicu opisa

eseja, kao i mogunost da vidite ko je dostavio zadatke (kliknite na link pregledajte
priloene zadatke).
Da bi se vratili nazad na ekran predmeta, kliknite na naziv predmeta gore levo.
3.2.2 Razgovor (Chat)
Ovo predtavlja sobu za razgovor. Koristi se za diskusije u ivo. Moodle omoguava
takoe i forume. Glavna razlika izmeu ove dve diskusije je u tome to razgovor (chat) je
veoma efikasan za razgovor u ivo. Ako oekujete da e se vai studenti prijavljivati na
sistem u nekoliko dana i u razliitom vremenu onda je bolji forum. Razgovor (chat) e
arhivirati sve sesije razgovora ako su uestvovale bar dve osobe u intervalu od pet minuta,
inae nee biti zabeleeno (zato arhivirati razgovor jedne osobe same sa sobom).
Kad dodate Razgovor (chat) dobiete sledei prozor:
- Ime ove priaonice naziv priaonice (ta god hoete).

- Uvodni tekst kratak opis priaonice. To to napiete ovde pojavie se u
uvodnom ekranu priaonice. Ovaj prozor podrava razna formatiranja teksta (bold,
italic,...).
- Vreme narednog razgovora ovo slui da obavestitee studenate kada da se
prikljue razgovoru. Studenti mogu i pre ovog vremena da uu u priaonicu, ali je korisno
za organizaciju razgovora.
- Ponovite seanse ovim podeavate da li e biti objavljivano kada se priaonice
ponavljaju. Ako ste ukljuili objavljivanje moete namestiti da li je to svaki dan, ili svake
nedelje.
- Sauvajte predhodne seanse ovim podeavate koliko dugo se pamte
razgovori. Moe biti od 2 dana do ne brisati nikad.
- Svako moe pregledati prethodne seanse ovim podeavate da li studenti
mogu da vide predhodne seanse (profesori mogu uvek da vide sve predhodne seanse).
34
Upamtite da seansa nee biti snimljena ako ne postoji razgovor dve osobe u periodu od
pet minuta.
Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. U ovom primeru
napravljena je soba za razgovor pod nazivom Podeavanje mree
3.2.3 Izbor
Izbor je u osnovi glasanje. Kada dodate izbor, vi postavljate pitanje i dostavljate
dva ili vie odgovora. Studenti mogu da biraju. Ovim postavljate jedno po jedno pitanje,
zato je dobro kao glasanje, ali nee biti dobro za test sa vie odgovora (nalazi se pod kviz
modulom). Da bi ste dodali izbor birajte opciju Izbor iz menija Dodaj aktivnosti.
Dobiete sledei ekran:
Ovde upiite naziv izbora i tekst izbora. Tekst izbora (pitanje) podrava razna
formatiranja teksta (bold, italic,...). Zatim popunite mogue odgovore u prozore Izbor
#broj. Imate mogunost da ograniite u kom vremenskom periodu studenti mogu da
reavaju izbor. Zatim moete da birate kada da se objave rezultati: Bez objave rezultata
studentima; Prikai rezultate studentima nakon njihovog odgovora; Prikai rezultate
studentima jedino nakon to je izbor zatvoren; Uvek prikai rezultate studentima. Zatim,
birate kako se rezultati prikazuju: sa imenom studenata ili anonimno. Birate da li student
moe da ponovi izbor. Na kraju birate da li studenti mogu da vide spisak studenata koji jo
nisu odgovorili (profesori mogu uvek da vide ovaj spisak). Kad zavrite sa unosom kliknite
na Sauvajte promene. Na primeru napravljen je izbor Memorija raunara.
Ako kliknete na naziv izbora (Memorija raunara) videete kako izbor izgleda, kao i
mogunost da birate odgovor i vidite rezultate izbora. Da bi se vratili nazad na ekran
predmeta kliknite na naziv predmeta gore levo.
35
3.2.4 Forum
U osnovi ovo je bulletin board. Moete kreirati forum za raznorazne diskusije na
predmetu. Da bi ste dodali forum selektujte opciju Forum iz menija Dodaj aktivnosti.
- Ime foruma upisujete naziv foruma.

- Tip foruma birate tip foruma, postoje tri tipa foruma:
- Jedna obina diskusija studenti mogu odgovoriti na temu, ali ne mogu napraviti
novu temu.
- Svaka osoba postavlja jednu diskusiju studenti mogu da prave po jednu novu
temu. Ovo moe biti korisno kada studenti rade razliite stvari na temi (razliite
knjige, izvetaje, itd.)
- Standardni forum za optu upotrebu studenti mogu da prave u svakom momentu
nove teme. Ovo je najraireniji oblik foruma.
- Moe li student slati poruke na forum ograniavate studente za slanje
poruka. Postoje tri mogunosti:
- Nema diskusija, nema odgovora ovo slui kao diskusija sa vestima, ovde vi kao
profesor moete da postavite teme i odgovore, a studenti mogu samo da itaju.
- Nema diskusija ali odgovori su dozvoljeni vi kao profesor moete da postavljate
teme, a studenti mogu da itaju i da odgovaraju na temu i ne mogu da postave
nove teme. Ovo je najei oblik foruma.
- Diskusije i odgovori su dozvoljeni ovde studenti imaju mogunost da odgovaraju
na postojee teme i da postavljaju svoje teme.
36
- Ubediti sve da se ulane ako je postavljeno na Da svaki student na vaem

predmetu e dobijati putem imejla kopiju svake teme na forumu. Ovo je korisno kada
forum predstavlja obavetenja za studente. Ako je postavljeno na Ne svaki student sam
bira da li e dobijati imejl poruke sa foruma.
- Maksimalna veliina priloga ovim ograniavate veliinu datoteka koje se
ostavljaju na forumu.
- Dozvoliti ocene poruka ovom opcijom omoguujete ukljuenje ili iskljuenje
ocenjivanja. Ako ukljuite ocenjivanje onda imate jo dodatnih opcija vezanih za ocene:
- Korisnici ko moe ocenjivati (imate mogunosti da svi mogu davati ocene ili
samo profesori).
- Pogled da li studenti mogu videti sve ocene na forumu ili samo svoje.
- Procenat ovde podeavate metod ocenjivanja. Moe biti od 1 do 100 ili neka
opisna ocena ranije podeena u opciji Ocene. Ako ste izabrali neku opisnu
metodu koju ste ranije definisali onda se ocenjivane vri po toj metodi (na
primer: odlian, dobar, dovoljan...), ako ste recimo izabrali broj 10 onda se
dodeljuju ocene od 1 do 10.
- Ogranieni period ocenjivanja ako ovu opciju ukljuite onda e biti mogue
ocenjivati samo u zadatom vremenskom periodu.
3.2.5 Renik
Renik je opcija koja nudi fleksibilan nain za prikaz definicija koje mogu biti
povezane preko itave stranice predmeta. Na primer, ako definiete termin sonnet i re
sonnet se pojavi u diskusiji na forumu, ta re e postati link koja e vas voditi na stranicu
sa opisom te rei. Da bi ste dodali renik izaberite opciju Renik iz menija Dodavanje
aktivnosti. Dobiete sledei ekran:
37
- Ime naziv koji e se pojaviti na stranici predmeta: moe biti na primer

Raunarski termini.
- Opis kratak opis konkretnog renika. Ovaj prozor podrava razna formatiranja
teksta (bold, italic,...).
- Unosi prikazani po stranicama ova opcija slui za pomo korisnicima sa
sporom konekcijom. Ako ograniite broj unosa od 10 do 15 po stranici, brzina uitavanja
je bra. Ako ne definiete broj unosa sistem e uitati sve unose.
- Vrsta renika ovo moe biti Drugi renik ili Glavni renik. Moe da postoji
samo jedan glavni renik za itav predmet. Drugih renika moe da postoji koliko hoete.
Unosi iz drugih renika mogu biti preneti u glavni renik. Ovo vam dozvoljava da pravite
glavni renik sa definicijama koje sadre drugi renici. Studenti ne mogu da menjaju glavni
renik.
- Studenti mogu dodati unose ova opcija ako je postavljena na Da
omoguava studentima da unose definicije u drugi renik. Studenti ne mogu direktno da
unose u glavni renik.
- Dozvoljeni su duplikati unosa ovim podeavate da li studenti mogu definisati
termin vie puta (dva ili vie studenta difiniu istu re).
- Dodati komentare za unos ovim podeavate da li ostali na predmetu mogu
pisati komentare na odreene definicije.
- Automatski linkuj nazive renika ako je postavljeno na Da svaki put kada
se re koja je definisana u reniku koristi bilo gde na predmetu, postaviti e se link koji e
voditi na opis iz renika.
- Podrazumevani status za odobrenje ako je ova opcija postavljena na Ne,
onda svi unosi od strane studenata u renik moraju biti odobreni od strane profesora da bi
bili dostupni ostalima. Ako je postavljeno na Da onda svi unosi od strane studenata su
odma vidljivi svima.
38
Sledei deo definie kako e renik biti prikazan na predmetu. Postoji vie
podeavanja:
Prikaz formata ovim podeavate kako e renik izgledati studentima. Postoji
nekoliko opcija:
- Jednostavno, u stilu renika ovim se prikazuje termin kao u reniku, sloeno
po abecedi. Dodaci su prikazani kao link. Podaci autora nisu prikazani.
- Produen bez autora ovo pokazuje termine kao jedna velika stranica, sortirani
termini po datumu. Autor nije prikazan.
- Enciklopedija ovo prikazuje termine kao u enciklopediji. Svi dodaci su odma
vidljivi, autor je takoe naveden.
- Lista unosa ovim prikazuje listu termina bez definicija. Klikom na odreeni
termin dobijate definiciju.
- FAQ (esta pitanja) ovo pokazuje termine kao na FAQ forumu. Naziv termina
e biti prikazano kao pitanje a definicija termina kao odgovor.
- Ceo sa autorom ovo je slino kao enciklopedija, osim to su dodaci prikazani
kao link, autor je prikazan.
- Ceo bez autora ovo je isto kao Ceo sa autorom samo to nisu date
informacije o autoru. Ovo prikazivanje slino je kao Jednostavno, u stilu
renika stim to su dati podaci o datumu i vremenu.
39
Primeri kako izgledaju razliita podeavanja:

Jednostavno, u stilu renika:
Enciklopedija:
FAQ(esta pitanja):
Produen bez autora:
Lista unosa:
Ceo sa autorom:
40
Ceo bez autora:
- Prikai link Specijalno ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje

studentima da pretrauju pomou specijalnih znakova ( $ % # ).
- Pokai abecedu - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da
pretrauju po abecedi.
- Prikai sve link - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da
izlistaju sve unose u reniku od jednom.
- Uvek izmeni - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da vre
izmenu u reniku bilo kad. Ako je stavljeno na Ne studenti jednom kad su izvrili upis
posle toga ne mogu vie prepravljati.
Sledea opcija u podeavanju renika vezana je za ocenjivanje postavljenih
definicija. Ako ne elite da ukljuite ocenjivanje ostavite kvadrati pored Koristite
bodovanje prazan, u suprotnom obeleite ovu opciju.
Kada ekirate opciju Koristite bodovanje sledee opcije postaju dostupne:
- Korisnici birate ko moe ocenjivati (samo profesori ili svi).
- Procenat ovde podeavate metod ocenjivanja. Moe biti od 1 do 100 ili neka
opisna ocena ranije podeena u opciji Ocene. Ako ste izabrali neku opisnu
metodu koju ste ranije definisali onda se ocenjivane vri po toj metodi (na
primer: odlian, dobar, dovoljan...), ako ste recimo izabrali broj 10 onda se
dodeljuju ocene od 1 do 10.
- Ogranieni period ocenjivanja ako ovu opciju ukljuite onda e biti mogue
ocenjivati samo u zadatom vremenskom periodu.
Na svakom reniku nalaze se sledee opcije:
Glavni tabulatori:
- Pregled po abecedi sortira termine po abecedi.
- Pregled kategorije sortira termine po kategorijama koje ste ranije definisali
(definiite kategorije sa klikom na Izmeni kategorije).
- Trai po datumu sortira termine po datumu. Moe da sortira po datumu
izmene ili po datumu kreiranja.
- Pregled po autoru sortira termine po autoru definicije (ovo radi i kad nema
prikaza autora).
41
Novi unos ovo omoguava unos novog termina i definicije u sistem.

Importuj unose ovo omoguuje unoenje renika koji je bio eksportovan iz
nekog drugog renika.
- Prebaci unose ovo omguava eksportovanje vaeg renika.
- Saekajte odobrenje ako unos zahteva odobrenje profesora pre nego to bude
objavljen, ovde se vri odobravanje.
Takoe postoji opcija Pretraga na vrhu stranice. Ako ne selektujete opciju Pretrai celi
tekst pretraga e biti izvrena samo po nazivima termina. Ako je opcija selektovana
sistem e vriti pretragu po itavom tekstu. Ovo moe dugo da potraje i da dobijete vie
rezultata nego to ste oekivali, ali je temeljno.
Novi unos ako kliknete na Novi unos dobiete sledei ekran:
-
U polje Termin/Koncept morate uneti odreeni termin. Moete uneti Kljune rei,
koje e sistem povezati sa ovom definicijom ako se koriste te rei. Na primer, ako
definiete raunar a kljunu re kompjuter, sistem e povezati definiciju raunar sa
reenicom kompjuter ako je neko koristi na diskusiji. Moete takoe termin smestiti u
neku kategoriju, ako imate definisane kategorije. Zatim, popunite prozor Objanjenje sa
definicijom i na kraju dodate neku datoteku (sliku) opisu pomou opcije Attachment.
Kada zavrite, kliknite na taster Sauvajte promene.
3.2.6 Dnevnik
Ova opcija dodaje online dnevnik za studente. Svaki student ima svoj dnevnik i
moe da ga vidi samo on i profesor. Dnevnik moe biti ureen od strane studenta. Moete
napraviti koliko hoete dnevnika (za temu, za nedelju, za poglavlje, itd.) da bi pratili kako
svaki student napreduje tokom predmeta. Da bi ste dodali dnevnik odaberite opciju
Dnevnik iz menija Dodavanje aktivnosti. Dobiete sledei ekran:
42
Upiite ime dnevnika, postavite studentu pitanje (ili opiite za ta je dnevnik).

Zatim, imate opciju za podeavanje ocenjivanja Procenat. To moe biti Nema ocene,
jedna od vaih opisnih ocena (predhodno podeene u opciji Ocene), ili broj koji
predstavlja maksimalnu ocenu (od 1 do 100). Dnevnik moe da vidi samo profesor i
individualni student, a samo profesor ima mogunost dodeljivanja ocene. Poslednjom
opcijom podeavate koliko dugo e dnevnik biti dostupan (od jednog dana do Uvek
otvoren). Kada zavrite sa unosom dnevnika kliknite na taster Sauvajte promene.
43
3.2.7 Lekcija
Ova opcija vam nudi mogunost da dodate kompletnu lekciju koja vodi studente
kroz uenje u zavisnosti od njegovog odgovora. Moete zamisliti lekciju kao neki oblik
algoritma. Student ita neki tekst. Posle proitanog teksta postavljate mu pitanja. U
zavisnosti od odgovora koje je dao student, sistem ga alje na druge stranice. Na primer,
ako student izabere odgovor jedan sistem ga alje na stranicu tri. Ako student izabere
odgovor dva, sistem ga alje na stranicu jedan. Ako student odgovori tri, sistem otvara
stranicu pet. Lekcije su veoma fleksibilne, ali je potrebno odreeno podeavanje. Da bi ste
dodali lekciju izaberite opciju Lekcija iz menija Dodavanje aktivnosti. Dobiete sledei
ekran:
- Ime naziv lekcije (moe biti ta god hoete).

- Maksimalna ocena ovim odreujete maksimalnu ocenu za lekciju.
- Maksimalan broj odgovora/podruja ovim podeavate broj pitanja koja mogu biti
postavljena na jednoj stranici. Moete imati manje pitanja nego to podesite ovde (moete
imati samo 2 pitanja na stranici, bez obzira to ste podesili 4). Ovu opciju moete i kasnije
promeniti ako vam zatreba vie pitanja.
- Maksimalni broj pokuaja ovim podeavate koliko puta korisnik (student) moe da
pokua da odgovori na pitanje pre nego to lekcija automatski krene dalje. Ovo
omoguava studentu da napreduje, bez zaglavljivanja na nekom pitanju.
- Nastavi nakon potvrdnog odgovora postoje tri opcije:
- Normalno, pratite putanju lekcije ovo je naea opcija. Kada student tano
odgovori na pitanje, lekcija prelazi na sledeu stranicu (koju ste defenisali kao
sledeu stranicu)
- Prikai nepregledanu strnicu ovo omoguava da se lekcija ponaa kao karte za
pomo. Kada je ova opcija ukljuena, student e videti novu stranicu koju do sada
nije video (ovo ne pokazuje stranice na koje je pogreno odgovorio)
44
Prikai neodgovorenu stranicu - ovo omoguava da se lekcija ponaa kao karte za

pomo. Kada je ova opcija ukljuena, student e videti novu stranicu koju do sada
nije video ili strnicu koju je video ali pogreno odgovorio.
- Minimalni broj pitanja ovim podeavate minimalan broj pitanja na koje student
treba da odgovori. Ocena se odreuje na osnovu ovog broja. Ako je podeena na 0, ocena
e biti odreena na osnovu broja pitanja na koje je student odgovarao. Ako podesite na
neki broj (na primer 10), sistem rauna najmanje na osnovu tog broja. Ako student
odgovori na samo 5 pitanja, ocena je 5 od 10 odnosno 50%.
- Prikaz broja stranica predstavlja broj stranica koje e se prikazati studentu. Lekcija
se zavrava kada se dostigne taj broj stranica. Ako podesite na 0, svaka stranica se
prikazuje. Ako podesite ovaj broj vei od broja stranica, lekcija e se zavriti posle
prikazanih svih stranica.
- Student moe ponovo uzeti ako ovo podesite na Da studenti mogu ponovo na
lekciju. Ako podesite na Ne studenti mogu samo jednom na lekciju.
- Ureivanje ponovnih uzimanja ovim podeavate kako obraujete (ocenjujete)
ponovno uzimanje lekcije. Moete birati izmeu uzimanja najbolje ocene ili prosene
ocene.
- Dostupni od unosite datum poetka lekcije.
- Krajnji rok unosite datum do kada traje lekcija. Posle ovog datuma lekcija nee biti
dostupna.
Kada zavrite kliknite na taster Sauvajte promene. Dobiete sledei ekran:
-
45
Radi lakeg razumevanja preskoiemo ovu stranicu (kasnije se vraamo) kliknite

na Sauvaj stranicu. Dobiete sledeu stranicu:
Ovo je struktura stranice lekcije. Odavde moete da menjate, dodajete, briete ili
pomerate individualne stranice lekcije. Moete dodati i podruja (grupu stranica).
Klikom na aku sa olovkom, moete vriti prepravke stranice:
Prva stranica slui za predstavljanje lekcije. Tu ne postoje polja Odgovor i

Odziv, kao ni polje Prei. Tekst koji upiete pojavie se tako da ovde moete upisati
neki uvod u lekciju. Kada studenti vide ovu stranicu jedinu opciju koju e imati je
Nastavi, koja e ih uvesti u lekciju. Za ovaj primer uneemo tekst:
Postiji vie akcija koje moemo da izvrimo iznad i ispod postojee stranice. Akcije
koje su iznad stranice postavljaju pitanja/podruja/stranice iznad stranice. Akcije koje su
ispod stranice postavljaju pitanja/podruja/stranice ispod stranice. Postoje sledee akcije:
- Unesi pitanje ovo vam omoguava unos pitanja iz razliitih drugih programa i iz
razliitih formata. Kliknite na znak ? u okviru prozora Unesi pitanje za vie
informacija.
- Dodajte tabelu podruja ovim dodajete novo podruje lekciji. Podruja su
opcionalna, slue za navigaciju kroz lekciju. Podruja daju studentima mogunost biranja
kretanja kroz lekciju. Ne postoje polja Odziv kao to su na standartnim stranicama.
Kada se podruje zavri, moete zavriti sa lekcijom, ili moete skoiti (prei) na neku
stranicu ili drugo podruje. Primer kako izgleda stranica podruja:
46
Klikom na Kliknite ovde da saznate vie o sigurnosti. odvee studente na

stranicu vezano za sigurnost. Vi kao profesor podeavate na koju stranicu vas vodi ovaj
klik. Moe biti bilo koja stranica na lekciji.
Da bi ste dodali podruje kliknite na Dodajte tabelu podruja.
Dodajte naziv stranice kao i sadraj stranice. Ovaj prozor omoguava potpuno
formatiranje teksta (bold, italic,..). Zatim popunjavate razliite prozore opisa (ne morate
sve da popunite). Morate da izaberete za svaki uneti opis ta e da uradi (gde e da
pree): ostati na ovoj stranici, prei na sledeu stranicu, prei na odreenu stranicu, kraj
lekcije itd. Ako izaberete Kraj lekcije i student klikne na tu opciju, lekcija e se zavriti.
Bilo bi dobro da tu opciju ponudite na svakoj stranici, da bi studenti mogli da zavre lekciju
kad hoe (u suprotnom morali bi da prate lekciju do kraja). Postoji problem ako hoete da
preete na stranicu koju jo niste napravili (ona se naravno ne nalazi na spisku stranica),
tako da ete morati kasnije kad napravite tu stranicu da se vratite i prepravite opciju
Prei. Kada zavrite sa unosom kliknite na Dodajte tabelu podruja. Primer izgleda
ovako:
Primeujete da je u obe Prei opcije upisano Ova stranica. Moraemo se

kasnije vratiti i prepraviti kada dodamo nove stranice.
- Dodajte kraj podruja ovim zavravate podruje. Kada sistem naie na kraj
podruja vraa se na prvu stranicu podruja (to moete da promenite u podeavanju
vezano za Kraj podruja). Ako podruje nema Kraj podruja sistem e nastaviti do
zadnjeg pitanja u podruju i onda zavriti lekciju.
- Dodajte stranicu sa pitanjima ovo je standardna stranica lekcije. Ove stranice se
sastoje od informacija, pitanja, odgovora i Prei menija. Kliknite na Dodajte stranicu
47
sa pitanjima ovde iznad ili ispod trenutne stranice (u zavisnosti gde hoete da postavite
stranicu sa pitanjem). Dobiete sledei ekran:
Upiite Naziv stranice i Sadraj stranice. Prozor Sadraj stranice omoguava

potpuno formatiranje teksta (bold, italic,..). Ispod ovih polja postoji nekoliko polja sa
prozorima Odgovor, Odziv i meniom Prei. Obino ete zavriti stranicu sa
pitanjem. Svaki Odgovor je mogui odgovor na pitanje i svaki Odziv je opcionalna
informacija koja se daje studentu kada izabere taj odgovor. Iznad ovih odgovora i odziva
postoji padjui meni Odkucaj odgovor. Ovde imate mogunost da birate stil pitanja. U
veini pitanja vi redom postavljate odgovore a sistem ih kasnije izmea za studente.
Postoje sledee mogunosti:
- Vie izbora u ovom stilu pitanja, student mora da izabere jedan odgovor iz
skupa odgovora. Moe da postoji vie od jednog tanog odgovora, ako vi to hoete.
Ako student izabere neki od tih odgovora brojae se kao taan odgovor. Postoji
specijalna varijacija ovog pitanja moete da imate vie izbornih pitanjea sa vie
tanih odgovora, gde studenti moraju da izaberu sve tane odgovore. Da bi ste
aktivirali ovu vrstu pitanja kliknite na Ponueni odgovori ispod menija Otkucaj
odgovor. Ako ste izabrali ovo, morate podesiti da svi tani odgovori preu na istu
stranicu, isto vai i za netane.
- Tano/netano ovo su pitanja koje imaju samo dva mogua odgovora (tano,
netano)
- Kratak odgovor ova vrsta pitanja obavezuje studente da piu odgovor. Problem
pravopisa! Moete upisati i tane i netane odgovore. Ako je odgovor pogoen
sistem vraa Odziv. Ako odgovor uopte ne odgovara, sistem rauna kao
pogrean odgovor. Moete koristiti doker znakove u vaim odgovorima. Doker
znak je *. Ovaj znak moete koristiti kao deo rei ili itave rei. Na primer ako
hoete da prihvatite odgovor 2002, 2003 i 2004, moete staviti 200* kao odgovor i
48
bie prihvaene sve tri mogunosti, ali i bilo koja druga koja poinje sa 200 (2009,
200123, 200bilota). Program e stati kad naie na prvi odgovor koji odgovara(ako
imate dva slina odgovora (najvei i naj*) a student odgovori sa najvei, bie
prihvaen odgovor koji je prvi po listi). U kratkim odgovorima nema razlike izmeu
velikih i malih slova. Ako hoete da se razlikuju ukljuite opciju Ponueni
odgovori ispod menija Otkucaj odgovor
- Brojani ovaj tip pitanja zahteva broj kao odgovor. Moe da bude jednostavan
broj (kao 1), ili moete da definiete niz brojeva odvajajui najmanji i najvei sa
dvotakom (primer 1:10 prihvata sve brojeve od 1 do 10). Moete da imate vie od
jednog odgovora, ali sistem proverava odgovore redom i kad naie na taan tu
prekida proveru.
- Identinost ovaj ti pitanja povezuje dve kolone informacija. Prva lista ide u
prozore Odgovor, a druga lista ide u prozore Odziv. Na primer, pitanje bi bilo
Poveite glavne gradove sa odgovarajuim dravama, odgovor1 bi bio Beograd,
odgovor2 bi bio London, Odziv1 bi bio SCG, a Odziv2 Engleska. Bitno je napomenuti
da lista u Odgovor nije izmeana. To dozvoljava postavljnje pitanja kao Uredite
sledeu listu. Lista napravljena u Odziv se uvek izmea. Ako se tano odgovori
program e izvriti akciju Odgovora1 (prei na sledeu stranicu, prei na stranicu 5,
itd.). Ako odgovor nije taan program e izvriti akciju Odgovora2, bez obzira ako
student bira odgovor3 ili 4 (ili bilo koji netaan odgovor).
Nakon to ste izabrali tip pitanja koje elite, unosite razliite odgovore. Upamtite da
je za neka pitanja bitan raspored. Sistem e izmeati odgovore za studente (osim za
Identinost, gde e izmeati Odziv). Moete unositi Odziv ako elite. Ako ne
unesete Odziv za Odgovor sistem e popuniti to polje sa klasinim odzivom (kao
Taan odgovor).
49
Kada zavrite sa unosom kliknite na Dodajte stranicu sa pitanjima. Evo kako

izgleda primer (ovo je profesorov ekran sa odgovorima):
Link Proveri navigaciju omoguava proveru toka lekcije za vreme pravljenja

lekcije. Navigacija je definisana Prei menijima, tako da lekcija moda nee imati
logian tok kao to je prikazano na stranici pravljenja lekcije.
Ocene: Ako je ukljueno ocenjivnje, sistem sabira tane i netane odgovore i
izraunava ocenu. Taan je onaj odgovor koji pomera studenta dole u loginom rasporedu
stranica. Netaan odgovor je onaj koji studenta pomera na stranicu gore u loginom
rasporedu ili ostavlja studenta na istoj stranici. Upamtite da logian raspored (kao to vidi
profesor) i navigacioni raspored (kao to vidi student, moete proveriti linkom Proveri
navigaciju) ne moraju biti jednaki (ali mogu, u zavisnosti od lekcije). Ocene se raunaju
samo po loginom rasporedu. Prva stranica u tabeli podruja (ona sa navigacionim
tasterima) ne ulazi u ocenjivanje.
Pomeranje stranica: Ako imate postojeu stranicu i elite da je pomerite gore ili
dole u loginom rasporedu (prozor koji gledate) kliknite na ikonicu sa strelicama stranice
koju pomerate:
50
Ovo vam omoguuje da birate gde da postavite stranicu:
Ako pomerite stranicu, uverite se da Prei pokazuje na ogovarajuu stranicu.

Kada upisujete stranice u Prei koristite prave nazive stranica, tada e navigacija ostati
ista. Ako koristite u meniju Prei opciju Sledea strana prilikom pomeranja te stranice
doi e do promene u navigaciji (nova sledea strana).
3.2.8 Kviz
Ova opcija dodaje kviz predmetu. Moe da sadri bilo koji broj pitanja i mogu biti
razliitog oblika: tano/netano, vie izbora, popuni prazninu. Kviz, takoe, moe da ima
povratnu vezu, kojom moe objasniti studentu zato je odgovor to to jeste. Da bi ste
dodali kviz na predmet birajte Kviz iz menija Dodajte aktivnosti. Dobiete sledei
ekran:
- Ime - naziv kviza (moe biti ta god hoete).

- Uvod ovo je uvod u kviz. Ovaj prozor podrava razna formatiranja teksta (bold,
italic,...).
- Otvaranje kviza ovde podeavate datum i vreme poetka kviza. Studenti ne mogu
pristupiti kvizu pre ovog vremena.
51
- Zatvaranje kviza ovde podeavate datum i vreme kraja kviza. Studenti ne mogu
pristupiti kvizu posle ovog vremena.
- Vreme trajanja ovim podeavate koliko vremena ima student za reavanje kviza (od
1 do 110 minuta). Ako se postavi opcija Nita studenti e imati neogranieno vremena.
- Izmeati pitanja ovim menjate raspored pitanja na kvizu svaki put kada student
reava kviz, tako spreavate prepisivanje studenata meu sobom.
- Izmeati odgovore ovo je veoma slina opcija, stim to menja raspored ponuenih
odgovora.
- Dozvoljeni pokuaji ovim podeavate koliko puta student moe da reava kviz. Ovo
moe biti korisno kada je kviz kao pregledna veba i studenti mogu da reavaju koliko god
puta hoe ( za svako reavanje dobiete izvetaj).
- Svaki pokuaj nadograuje prethodni ovim podeavate da li se kviz nadograuje
na stare kvizove. Ako je ukljueno Dozvoljeni pokuaji i ova opcija na Da onda e
rezultati prethodnih reavanja kviza biti ukljueni u narednom pokuaju (ukljuujui i
povratne informacije ako su ukljuene). Ako je podeeno na Ne svaki put kada
pokrenete kviz bie kao da reavate prvi put.
- Metod ocenjivanja ovim podeavate kako se vri ocenjivanje ako je ukljuena opcija
za polaganje vie puta. Moete birati izmeu najvie ocene iz svih polaganja, prosene
ocene, prve ocene ili poslednje ocene.
- Prikaz povratnih informacija nakon odgovora ovim podeavate da li studentu
posle odgovara dajete povratnu informaciju. Tu informaciju unosite kada kreirate pitanje.
Da bi ste aktivirali ovu opciju odaberite Da.
- Prikaz tanog odgovora u povratnim informacijama ovim omoguujete prikaz
tanog odgovora ako ste ukljuili Prikaz povratnih informacija. Da bi ste aktivirali ovu
opciju odaberite Da.
- Dozvoli pregled ovim omoguujete studentima da vide ceo kviz. Ako podesite na
Da studenti mogu da pregledaju kviz nakon to se zavri.
- Maksimalna ocena ovo je bitno polje. Ovde podeavate najviu ocenu na kvizu (od
Nema ocene do 100). Ako ste podesili na Nema ocene studenti mogu da reavaju
kviz ali nee biti ocenjeni (dobijae povratne informacije ako je ta opcija ukljuena).
- Zahtevaj lozinku ovo je neobavezno polje. Ovde unosite lozinku koju studenti
moraju da znaju da bi pristupili kvizu.
- Zahtevaj adresu mree - ovo je neobavezno polje. Ovde unosite IP adrese raunara
sa kojih se moe pristupiti kvizu. Sistem razume parcijalne IP adrese kao 192.168. i moe
da se upie nekoliko adresa razdvojenih zarezom (10.0.0.1., 10.0.0.2., itd.)
52
Kada ste zavrili sa unosom (sve ovo moete kasnije da menjate) kliknite na
Nastavak. Dobiete sledei ekran:
Sa desne strane moete birati kategoriju (postoji jedna podeena zvana

Podrazumevani). Ovako se organizuju vaa pitanja. Ako koristite ista pitanja nekoliko
puta moete ih organizovati u kategorije. Pitanja su zatim dostupna da ih koristite u
narednim kvizovima. Da bi ste dodali kategoriju kliknite na Izmeni kategorije, dodajte
kategoriju i kliknite na Sauvajte promene. Takoe imate opciju da dozvolite upotrebu
kategorije ostalim profesorima (opcija Objavi u izmeni kategorije).
Da bi napravili pitanje izaberite kategoriju (na primer Podrazumevani). Ekran e
vam zatim pokazati sva postojea pitanja (ako postoje) i dozvoliti unos novih:
U ovom primeru ne postoji ni jedno napravljeno pitanje. Postoje opcije: Unesi

pitanje iz datoteke, Prebaci pitanje u fajl, Postavi vie pitanja.
- Unesi pitanje iz datoteke ovim unosite postojee pitanje iz sistema datoteka koje
moodle prepoznaje (nekoliko formata).
- Prebaci pitanje u fajl ovim prebacujete pitanje u odreeni fajl format (GIF format).
- Postavi vie pitanja ova mogunost kreira odreeni broj sluajnih pitanja. Ova
pitanja se sluajno izvlae iz baze postojeih pitanja. Podeavate kategoriju iz koje se
izvlae pitanja, tako da moodle nee izvui pitanje koje nije vezano za taj
predmet(lekciju).
- Postavi novo pitanje:
Kada napravite pitanje ono bude smeteno u kategoriju koju ste odabrali. Posle
toga je mogue ovo pitanje koristiti u bilo kom drugom kvizu. Da bi ste napravili pitanje
selektujte vrstu pitanja iz padajueg menija. Imate sledee mogunosti: Vie izbora,
53
Tano/netano, Kratak odgovor, Brojani, Predvieno, Identinost, Opis, Sluajno pitanje,

Sluajna pitanja kratki odgovori, Ubaeni odgovori.
Vie izbora Da bi ste dodali pitanje Vie izbora izaberite opciju Vie izbora iz
padajueg menija Postavi novo pitanje. Ovo e vas odvesti na ekran unosa pitanja:
Ovo funkcionie kao standardno pitanje sa vie izbora. Upiite naziv pitanja (neto
to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje
podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). Ne unosite odgovore u polje za
pitanje. Program e ispisati odgovore u razliite Izaberi prozore.
Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji
Datoteke.
Zatim birate da li studenti mogu da izaberu vie odgovora ili je dozvoljen samo
jedan odgovor.
Dalje unosite svoje odgovore u polja Izaberi kao i povratne odgovore u polja
Povratna veza.
Neto to se razlikuje u pitanjima sa vie odgovora je teina. Pozitivni odgovori
moraju dati 100%, ili e vas sistem pitati ta predstavlja taan odgovor. Imate mogunost
da dodelite negativne procente odreenom odgovoru, tako da pogrean odgovor donosi
negativne poene umesto nita poena. Primer: ako imate ukljueno vie odgovora, odgovor
A) je vredan 50%, odgovor B) -50%, odgovor C) 50%. Ako student selektuje odgovore A i
C dobija sve poene, ako selektuje A i B nedobija nita poena ili ako selektuje samo B
imae -50%. Ako student odgovori samo sa A imae delimino taan odgovor (50%).
Kada zavrite sa unosom pitanja, odgovora, povratnih veza i ocena, kliknite na
Sauvajte promene. Biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.
54
Tano/netano ogovori na pitanja mogu biti ba to tani ili netani. Da bi ste

dodali ovo pitanje izaberite Tano/netano iz padajueg menija Postavi novo pitanje.
Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi

pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta (bold,
italic,...). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji
Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Zatim birate odgovor (tano ili netano). Moete
uneti povratnu vezu za svaki odgovor (tekst koji objanjava zato je odgovor koji je dao
taan ili netaan). Kada ste sve uneli ta ste eleli, kliknite na Sauvajte promene i
biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.
55
Kratak odgovor Da bi ste napravili pitanje sa kratkim odgovorima odaberite

Kratak odgovor iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta (bold,
italic,...). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji
Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Pitanje moe da ima do 10 kratkih odgovora. Ovo
moe biti veoma fleksibilno. Moete napraviti zadatak u vidu popuni prazna mesta (na
primer Pera je _______ godina star), ili traiti odgovor na neko pitanje (Navedi imena tri
glavna grada u evropi). Ono to studenti treba da vode rauna je da pogreno napisana
re predstagvlja greku.
Pored svakog odgovora nalazi se polje Procenat. Ukupan zbir tanih pitanja nosi 100%.
U sluaju pitanja koji se odnosi na glavne gradove, moete napraviti da svaki tano
imenovani grad nosi 33%. U sluaju zadatka popuni prazna mesta taan odgovor e nositi
100%.
Moete takoe popuniti povratne odgovore za svaki odgovor. Na primer, kada
studenti popunjavaju kratke odgovore u vidu kviza, pa im povratni odgovor kae zato je
njihov odgovor taan. Takoe, moete staviti povratne odgovore u sluaju pogrenih
odgovora, ako znate neke standardne pogrene odgovore. Povratni odgovor moe
pokazati studentima taan odgovor ako su pogreno odgovorili, ak ako njihov pogrean
odgovor ne spada u standrdne pogrene odgovore.
Kada ste sve uneli ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene. Biete vraeni
nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.
Brojani Da bi ste napravili numerika pitanja, odaberite Brojani iz padajueg

menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:
56
Numerika pitanja su pitanja u kojima se oekuje odgovor u vidu broja. Ovakva

vrsta pitanja veoma su fleksibilna i prihvataju razne vrste odgovora (10+-3 e prihvatiti
sve vrednosti od 7 do 13). Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete
pitanje u listi pitanja). U prozor Pitanje upiite pitanje koje elite da postavite (Koliko
brzo Petar moe da tri?). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate
uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Nakon toga upisujete taan
odgovor (u ovom primeru broj 10) i prihvaenu greku (2 u ovom primeru bi znailo taan
odgovor od 8 do 12). Zatim moete popuniti polje Povratna veza, ako elite da koristite.
Takoe postoji mogunost da dodate polje Merne jedinice (kao to su metri, kilometri,
itd.). Moete takoe dodati dodatne merne jedinice sa odgovarajuim multiplikatorom
(gram, dekagram, kilogram, tona).
Bitna napomena: ako aktivirate polje za merne jedinice odgovor na pitanje e biti
pogrean ako student ne unese tanu mernu jedinicu (na primer: 10 kmh nije isto to i
10km/h, jer su jedinice razliite prazna mesta ne igraju ulogu, 10kmh i 10 kmh je isto).
Kada ste sve uneli ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene; biete vraeni
nazad na ekran kviza sa upisanim novim pitanjem.
57
Predvieno da bi dodali predvieno pitanje odaberite Predvieno iz

padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:
Predvieno pitanje je slino brojanom pitanju, ali ovde moete koristiti promenjive i
postoji vie opcija za toleranciju odgovora.
- Kategorija predstavlja kategoruju kojoj pripada pitanje.
- Naziv pitanja - neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja.
- Pitanje - upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta
(bold, italic,...). Obino ete ukljuiti u pitanje promenjive tako to ete ih oznaiti
sa vitiastim zagradama. Na primer: Koliko je {x} pomnoeno {y}?.
- Pokazivanje slike na monitoru - Moete izabrati neku sliku koja e biti
prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje.
- Formula tanih odgovora ovde upisujete formulu za odgovor. Koristiete iste
promenjive kao u pitanju (na primer {x} * {y}). Ovo podrava +, -, *, /, kao i
druge matematike funkcije (sin, con, itd.).
- Tolerancija ovo omoguava unoenje tolerancije odgovora, kakav odgovor ete
uneti ovde zavisi od Vrste tolerancije
- Vrsta tolerancije ovde birate kako se tolerancija izraunava. Postoje tri naina
izraunavanja:
- Relativno ovim podeavate toleranciju relativno na konkretan odgovor
zasnovano na broju tolerancije (Tolerancija). Tolerancija se odreuje
mnoenjem Tolerancija sa odgovorom i dozvoljava da taan odgovor
bude +- toliko. Na primer: ako je stvaran odgovor 50 i Tolerancija je
postavljena na .5, rezultat tolerancije e biti +-25 (50*.5=25), tako da e
svaki odgovor u rasponu od 25 do 75 biti taan. Kada koristite relativnu
toleranciju obino postavite Tolerancija izmeu 0 i 1 (moete koristiti
58
brojeve vee od 1 ali prihvatljiv odgovor e biti vei od stvarnog odgovora

to jest ako je tolerancija 2 to e doputati 50+-100=-50 do 150
Nominalan ovo je najprostiji oblik tolerancije. Postavlja broj
Tolerancija kao toleranciju. Na primer: ako je taan odgovor 50, a
Tolerancija jednaka 7, onda je taan odgovor u rasponu od 50+-7=43
do 57. Ova vrsta tolerancije moe koristiti bilo koji broj Tolerancija.
Geometrijski ovim postavljate toleranciju relativno na taan odgovor
zasnovano na broju Tolerancija. Gornja granica prihvatljivog odgovora
je ista kao i u relativnoj toleranciji. Ako je taan odgovor 50, a broj
tolerancije .5 gornja granica e biti +25 (50*.5=25), tako da e biti bilo
koji broj od 50 do 75. Da bi izraunali donju granicu uzima se taan
odgovor koji se deli sa tolerancijom+1. U ovom primeru to e biti 50
podeljeno sa 1.5 (1 + broj tolerancije (.5)), tko da e donja granica biti
33.33. U ovom primeru taan rezultat e biti bilo koji broj izmu 33.33 i
75. Ova vrsta tolerancije e koristiti broj tolerancije izmeu 0 i 1.
Aritmetiki simbol pokazuje na koliko brojeva e biti pokazan odgovor. Ako je

odgovor 33.33, a aritmetiki simbol podeen na 2 onda e odgovor biti 33. Ako je
odgovor 1234 i aritmetiki simbol podeen na 2 onda e odgovor biti 1200.
Merne jedinice - imate mogunost da dodate merne jedinice (kao to su metri,
kilometri, itd.). Moete, takoe, dodati dodatne merne jedinice sa odgovarajuim
multiplikatorom (gram, dekagram, kilogram, tona). Bitna napomena: ukoliko
aktivirate polje za merne jedinice odgovor na pitanje e biti pogrean ako student
ne unese tanu mernu jedinicu (na primer: 10 kmh nije isto to i 10km/h, jer su
jedinice razliite prazna mesta ne igraju ulogu, 10kmh i 10 kmh je isto).
59
Kada ste uneli sve ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene. To e vas odvesti do
ekrana za podeavanje informacija o promenjlivima. Na ovom primeru ekran izgleda
ovako:
Svaka promenjljiva ima dve opcije: broj iz novog skupa brojeva koji e samo biti
korien u ovom pitanju i broj iz novog skupa brojeva koji moe biti korien za druga
pitanja u kategoriji. Korienjem bilo koje od ovih funkcija unos podataka ete vriti na
sledeem ekranu. Izaberite neku od ove dve opcije i kljiknite na Sauvajte promene. To
e vas odvesti na sledei ekran:
Sistem generie poetne vrednosti za promenjljive. Ako vam vie odgovara, moete
samo ukucati vrednost za svaku promenljivu. Poslednja kolona e vam pokazati odgovor i
raspon koji je generisan ovim brojevima. Mogunosti ovog ekrana su sledee:
- Generii novu vrednost izmeu ovo dugme kreira nove brojeve za promenljive
zasnovane na opcijama koje ste postavili.
- polja za brojeve ovde su postavljene najnie i najvie granice za brojeve koje e
sistem generisati (na gornjem ekranu vrednosti su 1.0 i 10.0
- sa # meni ovim podeavate koliko decimalnih mesta odnosno brojeva e biti
generisano. Moe biti podeeno izmeu 0 i 9.
- decimale../znamenke.. padajui meni ovim podeavate jo jedno polje za
generisanje brojeva promenljivih. Ako je podeeno na decimale.. sistem e se
postarti da bude onoliko decimalnih mesta koliko je podeeno u predhodnom sa
# meniju(9.87 ako je podeeno na 2 mesta). Ako je ovaj meni podeen na
znamenke.. onda e sistem generisati brojeve sa toliko izabranih cifara. Ako je
sa # podeen na 2 moete dobiti broj 10 ili 3.3 sve dok postoje dve bitne cifre.
60
Kada imate breojeve promenljivih koje hoete kliknite na Dodavanje. Ovim

dodajete brojeve skupu brejeva i sistem kreira vie moguih vrednosti za promenljive:
Ovo ponovite onoliko puta koliko hoete varijanti podataka da imate. Pitanja e biti
kreirana pomou nasumice izabranih podataka iz baze koju ste kreirali. Kada zavrite sa
unosom podataka kliknijte na Nazad na ureivanje kviza. Vraate se na strnicu kviza sa
dodanim novim pitanjem.
61
Identinost - da bi dodali pitanje identinosti odaberite Identinost iz

padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

pitanja). U prozor Pitanje upiite glavno pitanje, ovo je uvod koji e studenti videti. Ovo
moe biti:Poveite sledea pitanja sa tanim odgovorima. ili Poveite glavne gradove
sa odgovarajuim dravama. ili slino. Zatim treba da upiete bar tri pitanja koja e se
slagati sa odgovorima koje ponudite. Pitanja mogu da budu jedna re koja e se slagati sa
odgovorom. Svaki pogoen par vredi isto (ako imate etiri para svaki vredi 25% od
ukupne vrednosti pitanja). Celo pitanje moe biti kasnije vrednovano na kvizu.
Kada ste uneli celo pitanje (nemojte zaboraviti da se program odnosi prema
ovakvom pitanju kao prema jednom pitanju, bez obzira to se moe sastojati iz ak 10
parova), kliknite na Sauvajte promene. Biete vraeni nazad na ekran kviza sa
upisanim novim pitanjem (u ovom primeru to je Glavni gradovi.
62
Opis - da bi dodali opis odaberite Opis iz padajueg menija Postavi novo

pitanje. Opis ne predstavlja klasian oblik pitanja. Ovo vam omoguava da ubacite u kviz
tekst (u obliku prie ili lanka) na osnovu kojeg ete kasnije postaviti pitanje. Ekran
podeavanja opisa izgleda ovako:

pitanja). Zatim u prozor Pitanje ubacite svoj tekst (pria, lanak, itd.). Moete izabrati
neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi
na pitanje. Kada ste sve ovo uradili kliknite na Sauvajte promene. Va opis trebao bi
da se pojavi u listi pitanja.
Sluajno pitanje - da bi dodali sluajno pitanje odaberite Sluajno pitanje iz

padajueg menija Postavi novo pitanje. Sluajno pitanje e nasumice izabrati pitanja
koja ve postoje u bilo kojoj kategoriji koju odredite. Ako imate deset pitanja u odreenoj
kategoriji sistem e nasumice izabrati jedno od tih pitanja. Ekran podeavanja sluajnih
pitanja izgleda ovako:
Izaberite kategoriju iz koje elite da pitanja budu izvuena (Podrazumevani u

ovom primeru). Moete ako elite imenovati pitanje (korisno je dati ime pitanja po
kategoriji pitanja uz dodavanje rei Sluajno). Obratite panju da moete meati sluajna
pitanja sa obinim pitanjma na kvizu. Kada zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte
promene i trebalo bi da vidite ekran ureivanja kviza sa dodatim Sluajnim pitanjem.
63
Sluajna pitanja-kratki odgovori Ovo pitanje pravi pitanje povezivanja

(Identinost) tako to nasumice izvlai pitanja i odgovore iz grupe kratkih pitanja i
odgovora koje ste ve napravili. Morate imati bar dva pitanja Kratak odgovor u
kategoriji da bi ova mogunost funkcionisala. Da bi dodali sluajna pitanja-kratki odgovori
odaberite Sluajna pitanja-kratki odgovori iz padajueg menija Postavi novo pitanje.
Ekran podeavanja izgleda ovako:
Kategorija predstavlja kategoriju u kojoj ste bili kad se izabrali Sluajna pitanjakratki odgovori. Upiite naziv pitanja, mada bi bila preporuka da ostavite to to je
upisano samo da dodate na kraju redni broj. Moete takoe ostaviti tekst koji je upisan u
polje Uvod. Zatim izaberite koliko pitanja elite da imate (minimum 2). Kada zavrite sa
unosom kliknite na Sauvajte promene i trebalo bi da vidite ekran ureivanja kviza sa
dodatim Sluajna pitanja kratki odgovori.
Ubaeni odgovori ova pitanja ubacuju odgovore u pitanja. Ovo vam omoguava
da ubacite pitanja kao to je ovo:
64
Ovo su odlina pitanja, ali zahtevaju odreena formatiranja. Ekran Ubaenih

odgovora izgleda ovako:

pitanja). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji
Datoteke, koja se odnosi na pitanje. U prozor Pitanje unosite vae pitanje, ali mora
da sadri formatiranje. Treba se navii na sintaksu formatiranja. Ovaj tekst je ispravno
formatiran tekst:
Ovo pitanje je sastavljeno od teksta sa odgovorom ubaenim ba ovde
{1:MULTICHOICE:Pogrean odgovor#Povratni odgovor za ovaj pogrean odgovor~Drugi
pogrean
odgovor#Povratni
odgovor
za
drugi
pogrean
odgovor~=Taan
odgovor#Povratni odgovor za taan odgovor~%50%Odgovor koji daje pola
poena#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena} i odmah posle ovog postoji polje za
kratak odgovor {1:SHORTANSWER:Pogrean odgovor# Povratni odgovor za ovaj pogrean
odgovor~=Taan odgovor#Povratni odgovor za taan odgovor~%50%Odgovor koji daje
pola poena#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena} i na kraju morate uneti odeeni
broj
{2:NUMERICAL:=23.8:0.1#
Povratni
odgovor
za
taan
odgovor
23.8~%50%N/A#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena u blizini tanog odgovora}.
Ovo pravi pitanje kao to je na polom primeru.
Ovo su pravila formatiranja:
- Normalan tekst je jednostavno upisan (kao Ovo pitanje je sastavljeno od teksta sa
odgovorom ubaenim ba ovde od gore)
- Da bi otvorili polje u ubaenom pitanju koristite otvorenu vitiastu zagradu { i zavrite sa
zatvorenom vitiastom zagradom }.
- Za ubacivanje padajueg menija upiite broj poena (1, 2, 3, itd.) koje nosi to polje
(padajui meni). Celo pitanje nosi zbir poena svih delova (poene menia i kratkih
odgovora). Iza broja ide dvotaka a zatim re MULTICHOICE iz koje ide ponovo dvotaka
(1:MULTICHOICE:). Zatim kucate mogue odgovore razdvajajui ih sa znakom ~. Taan
odgovor mora da poinje sa znakom jednakosti =. Odgovor koji nosi odreen procenat
65
poena poinje sa procentom pa brojem procenta pa ponovo procentom (%50%).

Kompletan primer izgleda ovako:
{2:MULTICHOICE:Ljubljana~Zagreb~Sarajevo~=Beograd~%50%Podgorica}
Ovo bi napravilo Padajui meni sa pet mogunosti. Ovaj meni bi vredeo 2 poena.
Pogreni odgovori bi bili: Ljubljana, Zagreb, Sarajevo. Taan odgovor: Beograd. Polutaan
odgovor (nosi 50% poena): Podgorica.
- Za ubacivanje kratkog odgovora (popuni prazno polje) upiite broj poena (1, 2, 3,
itd.) koje nosi to polje. Iza broja ide dvotaka a zatim re SHORTANSWER iza koje ide
ponovo dvotaka (1: SHORTANSWER:). Zatim stavite znak jednakosti (=) iza kojeg sledi
taan odgovor i na kraju zatvorena vitiasta zagrad }. Primer bi izgledao ovako:
{2:SHORTANSWER:=Novi Sad}. Ovim bi napravili Polje za unos odgovora vredno 2 poena
gde je Novi Sad taan odgovor. Moete dodati jo tanih odgovora razdvajajui ih
znakom ~, kao na primeru (nemojte zaboraviti znak jednakosti (=):
{2:SHORTANSWER:=Novi Sad~=Zrenjanin}.
Kada ste sve uradili kako elite kliknite na Sauvajte promene. Vae novo
napravljeno pitanje bie na listi.
Predpostavimo da su ovo sva pitanja koje elimo da stavimo u kviz. Da bi napravili
kviz moramo da oznaimo kvadrati pored svakog pitanja koje elimo da ubacimo u kviz
(ne zaboravite da postoje pitanja koje moda ne elimo da ukljuimo u kviz jer su iz neke
druge oblasti) i zatim kliknite na taster Dodaj selektovano za kviz:
Na primeru je ubaeno pet pitanja u kviz. Pitanja mogu biti preureena samo za
ovaj kviz, biranjem opcije sa leve strane ekrana, a originali da ostanu kakvi jesu. Takoe
moe da se promeni redosled pitanja tako to ete kliknuti na strelicu gore dole na levoj
strani ekrana.
Sluajno pitanje e izabrati neko od pitanja iz te kategorije koja nisu ubaena u
kviz.
66
Pitanja u kvizu mogu biti vrednovana. Ispod Procenat nalazi se padajui meni za
svako pitanje. Pomou kojeg moete odrediti vrednost za svako pitanje (od 0 do 10). Ako
veina pitanja ima vrednost 1 onda pitanje sa vrednou 5 e biti pet puta vrednije
od ostalih pitanja. Ovo je bitno zato to ete na taj nain moi da pitanja identinosti
vrednujete vie od ostalih pitanja. Ako veina pitanja ima vrednost 1, a imate dva
pitanja identinosti od kojih se svako sastoji od pet delova moete im dodeliti vrednost
5 i na taj nain pokazati da se svako od njih sastoji od vie delova. Celokupan rezultat
kviza moe imati vrednost koju elite (ne mora da bude okruglo 10 ili 100), jer e biti
pravilno rasporeen do maksimuma koji je odreen na prvoj stranici ureivanja kviza.
Kada ste zavrili kreiranje kviza i njegovo vrednovanje kliknite na Sauvaj kviz u
celini i kviz e biti dodat na va predmet.
3.2.9 SCORM
Scorm aktivnost vam omoguava da ubacite scorm lekciju u moddle. Scorm je
uobiajeni sistem za sastavljanje online iskustava steenih prilikom uenja. Postoji mnogo
paketa koji mogu da prebace aktivnosti u Scorm format. Ako imate Scorm materijal koji bi
eleli da ubacite na va predmet selektujte Scorm iz padajueg menija Dodavanje
aktivnosti. Ovo e vas odvesti na sledei ekran:
Moete da mu zadate bilo koje ime, kao i Pregled koji podrava formatiranje
teksta (bold, italic, itd.). Da bi ste uitali vau Scorm lekciju kliknite na Izaberite i
aurirajte scorm programski paket. Ovo e vas odvesti na sekciju Datoteke na vaem
predmetu.
Ako je vaa Scorm aktivnost ve uitana naite je i kliknite na Izbor. Ako treba
da uitate datoteke na va predmet kliknite na Dodajte datoteku. Ovo e vas odvesti do
ekrana na kojem ete moi da preteujete vae datoteke.
Kada datoteka bude uitana kliknite na Izbor da bi odabrali Scorm aktivnost. Poto ste
sve popunili kliknite na Nastavak. Ovim ete ubaciti scorm aktivnost na predmet.
67
3.2.10
IZVETAJ
Ovim dodajete ve napravljen izvetaj na predmet. Uglavnom se koristi na online
uenju na daljinu. Ako ste znatieljni slobodno ubacite jedan, uvek moete da ga izbriete
ako vam ne koristi. Budue verzije programa moddle bi tebalo da omoguuju korisnicima
da kreiraju izvetaj.
3.2.11
VIKI
Ovim se ubacuje Viki na va predmet. Viki je slian web prijavi ili dnevniku, osim
to omoguava da svako moe da dodaje svoje komentare, ureuje, itd.. Viki pota nije
odobrena od strane administratora sistema, tako da njen sadraj moe brzo da se puni
(profesor moe uvek da preuredi viki stranicu). Da bi ste dodali viki starnicu selektujte
opciju Viki iz padajueg menija Dodavanje aktivnosti. Ovo e vas odvesti na sledeu
stranicu:
68
- Ime unosite naziv Viki.

- Pregled kratak opis Viki. Ovaj prozor podrava formatiranje teksta (bold, italic, itd.).
- Vrsta ovde se podeava vrsta viki. Postoje tri vrste i svaki tip postavlja pristupna
pravila, koja zavise i od toga da li se grupe na predmetu koriste ili ne. Opcija Grupe u
viki Vrsta nije povezana sa podeavanjima grupa na predmetu (samo su nazvane istim
imenom).
Na primer ako postavite Viki vrstu na Grupe i pritom nemate definisanih grupa na
predmetu ili na viki onda e viki biti vidljiv od strane profesora i studenata.
- tampaj viki ime na svaku stranicu ovim podeavate da li se ime prikazuje ili ne.
- HTML obrazac ovim birate kako je viki autorizovan. Postoje tri opcije:
- Bez HTML ovom opcijom ignoriete sve HTML komande i autori ne mogu da
koriste opcije za formatiranje teksta (koji je zasnovan na HTML). Sva formatiranja
teksta se rade pomou Wiki Words (stil formatiranja specijalan za viki)
- Sigurni HTML ovom opcijom omoguavate korienje runo unetog HTML koda,
ali ne omoguuje korienje opcija formatiranja.
- HTML jedino ovom opcijom omoguavate potpuno korienje standardnog HTML i
opcija za formatiranje, ali viki rei se ne mogu koristiti. Ako do sad niste koristili viki
verovatno ete koristiti ovu opciju.
- Omogui dvojne datoteke ovim podeavate da li e biti dozvoljeno dodavanje
binarnih datoteka (slika, zip, itd.). Obratite panju da se ovo odnosi samo na prikaene
datoteke (attchments), ak ako je ova opcija podeena na ne studenti mogu da ubace
sliku preko HTML koda.
- Viki je automatski povezivan opcijama prema osnovnoj postavci viki moe
automatski povezati odreene rei koriene u viki. Moete iskljuiti ovu opciju tako to
ete oznaiti opciju Onemoguiti CamelCase povezivanje. Ako ste u nedoumici ostavite
kao to je bilo.
- Administratorske studentske opcije ovim podeavate ta studenti mogu da urade
u bilo kojoj viki koju administriraju (ako dozvolite studentima da imaju svoje viki). Postoje
tri opcije:
- Omogui postavljnje straninih zastava stranine zastave definiu ta je viki
stranica (tekst, podatak, samo za itanje, itd.). Ako je ovo oznaeno studenti mogu
da postavljaju stranine zastave.
- Omogui traku stranica traka stranice isti viki otklanjajui stare verzije stranica i
uvajui samo najnovije.
- Omogui premetanje stranica ovo omoguava studentu-administratoru da
premeta zasebne stranice iz viki. Ova opcija bi trebalo obazrivo da se koristi.
- Omogui povrat masovnih promena ovo omoguava odklanjanje promena koje je
izvrio autor.
- Ime stranice (neobavezan) ovde moete upisati ime prve stranice. Ako je ostavite
prazno na prvoj stranici viki e biti napisano vikino ime (na vrhu stranice).
- Izaberi prvobitnu stranicu ova opcija omoguava uitavanje tekstualne datoteke
koja e postati sadraj prve stranice viki. Ako postoji vie tekstualnih stranica u
dirktorijumu u okviru vae sekcije Datoteke na predmetu, sve tekstualne datoteke e
postati sadraj za viki ali datoteka koja se ovde obelei e biti na prvoj strani.
69
Kada podesite sve ove opcije kliknite na Sauvajte promene. Biete prebaeni na ekran
gde moete ureivati sadraj kreiranog viki:
- Pretrai viki ako imate postojee stranice u viki moete vriti pretragu termina
pomou ove opcije.
- Izaberi viki linkove ako imate postojee stranice u viki ovaj padajui meni e vas
prebaciti na stranice koje odgovaraju kategorijama u meniju (kao Novije stranice ili
Najee poseene stranice)
- Administracija ovaj padajui meni vam omoguava da obavite administrativne
funkcije kao to su Postavi zastave stranice, Izmetanje stranica, itd..
Viki stranica takoe ima etiri tabulatora:
- Vidi- ovo je osnovni tabulator. Omoguava vam da vidite viki stranicu. Moete da
upisujete viki stranicu ako je nova.
- Uredite podatke ovaj tabulator vam omoguava da uredite ve postojei
sadraj na viki stranici.
- Linkovi ovo vam pokazuje koje stranice su povezane sa ovom stranicom.
- Istorija ovo vam pokazuje istoriju viki stranice (datum kreiranja, datum
modifikovanja, itd.)
Imate opciju da vidite kako izgleda stranica (Prikaz). Moete da ponitite sve promene
koje ste napravili (Zatvori). Kada ste zadovoljni sa izgledom stranice kliknite na
Sauvati.
3.2.12
RADIONICA
Ovim kreirate radionicu za predmet. Koristi se za laki pregled deavanja na
predmetu. U sebi sadri irok asortiman opcija. Da bi dodali radionicu selektuje
70
Radionica iz padajueg menija Dodavanje aktivnosti. Ovo e vas odvesti do sledeeg

ekrana:
- Naslov predstavlaja ime radionice.

- Opis ovde opisujete radionicu.
- Maksimalna ocena podeavate maksimalnu ocenu u opsegu od 1 do 100.
- Strategija procenjivanja ima nekoliko opcija Prikupljeno, Nema ocena, Greka
filtriranja, Kriterijum, Crveno oznaen.
- Prikupljeno Ovo je osnovna postavka. Prikupljeno ocenjivanje deli svaki projekat
na sekcije (odreujete broj sekcija od 1 do 20) koje mogu biti pojedinano
ocenjvane i komentarisane od strane profesora. Ocene svakog dela odreuju
konanu ocenu (u zavisnosti od maksimalne ocene koju ste postavili). Ova vrsta
pregleda koristi Da/Ne pitanja, skale ocena (npr. Nedovoljan do Odlian) i
isto numeriko ocenjvanje (od 1 do 100).
- Nema ocena ova opcija omoguava pregledanje i komentarisanje rada od strane
studenata, ali oni ne ocenjuju rad. Profesor moe dati ocenu na osnovu komentara
studenata. U sluaju kada profesor ne oceni rad koji je prokomentarisan od strane
studenata, znai da taj rad nije za ocenjvanje (koristi se samo da kolege
prokomentariu rad).
- Greka filtriranja ova vrsta ocenjivanja postavlja mnogobrojna Da/Ne
oekivanja za zadatak. Ako postoji element (odgovor Da) bodovi su dobijeni. Ako
ne postoji (odgovor Ne), bodovi nisu dati za taj deo zadatka. Svaki zasebni deo
zadatka moe biti vrednovan.
- Kriterijum Za ovu vrstu ocenjivanja postavite kriterijume koje e studenti birati.
Studenti zatim biraju jedan kriterijum koji najbolje odgovara projektu. Svakom
kriterijumu je dodeljena odreena ocena, tako da birajui odreeni kriterijum,
student daje ocenu koja odgovara tom kriterijumu.
71
Crveno oznaen ova postavka pregleda je slina Kriterijumu, osim to

profesor zadaje razliite sekcije svakom projektu. Potom u okviru svake sekcije
student selektuje jedan komentar koji najblie odgovara projektu. Ocene date za
svaku sekciju se ujedinjuju i zajedno daju konanu ocenu.
- Broj komentara, Elementi ocjenjivanja, Pojas ocena, Kriterij izvjetaja ili
kategorija u rubrici - odreuje koliko elemenata jednog zadatka e biti evaluirano. Ovo
predstavlja broj elemenata koje elite da evaluirate. Moete da postavite ovu opciju na 3 i
da onda na primer ocenjujete stil, sadraj i gramatiku. Ako je ova opcija postavljena na 0
onda studenti mogu da daju svoje komentare vezane za zadatak u odeljku za opte
komentare.
- Doputanje ponovnih podnesaka ova opcija omoguava studentima da ponovo
predaju svoje zadatke u bilo koje vreme. Ovo moe biti korisno da podstakne studente da
napiu nekoliko skica jednog istog rada koristei sugestije. Sistem e pamtiti najviu ocenu
od svih predatih zadataka studenta.
- Broj ocenjivanja primerima nastavnika ova opcija obavezuje studente da moraju
da proitaju jedan ili vie ve uraenih projekata postavljenih od strane profesora.
Studenti moraju da daju svoje komentare i ocene projekat, a njihove komentare e
ocenjivati profesor. Student ne moe da preda svoj rad dok ne proe kroz sve primere
koje je profesor zadao.
- Broj ocjenjivanja studentskih predloga ova opcija odreuje koliko drugih
projekata student moe da komentarie i evaluira. Ako ima vie projekata od broja
dozvoljenih, student e dobiti sluajno izabrane projekte.
- Isto ocenjivanje ako je ovo polje podeeno na Da studentu je omogueno da
evaluira i komentarie svoj rad. Ovo ocenjivanje se dodaje Broj ocenjivanja studentskih
predloga (na primer: ako je Broj ocenjivanja studentskih predloga podeen na 5,
student i dalje mora da evluira 5 radova drugih studenata). Ako je Broj ocenjivanja
studentskih predloga podeeno na 0 i ovo polje podeeno na Da, onda ovo slui
samo za samoevaluaciju.
- Ocenjivanje mora biti utvreno ako je ovo polje podeeno na Da onda drugi
studenti mogu pregledavati evaluacije studentovog projekta. Ako se drugi studenti ne
slau sa evaluacijom onda se proces evaluacije nastavlja dok se svi studenti ne sloe
(postignu dogovor) ili dok ne proe vreme predvieno za ovaj zadatak.
- Sakrij procente pre prihvatanja ova opcija omoguava profesoru da sakrije
numerike ocene od drugih studenata dok pokuavaju da postignu dogovor. Ako je ovo
polje podeeno na Da onda su svi numeriki delovi evaluacije sakriveni studenti mogu
da vide samo meusobne komentare. Ocene e se pojaviti kada pregledai postignu
dogovor o evaluaciji.
- Maksimalna veliina ovim ograniavate maksimalnu veliinu projekta. Generalno je
bolje postaviti to vee osim ako nemate problema sa prostorom.
- Krajnji rok ovim odreujete kada se radionica zatvara. Posle ovog datuma pojavljuju
se ocene (ako su sakrivene) i prestaje evaluacija (davanje komentara i ocena).
-
72
Tipovi evaluacije radnih grupa

Pripremanje radne grupe za evaluaciju zahteva podeavanje svake sekcije (elemente). Ovi
elementi mnogo zavise od tipa evaluacije koje ste izabrali.
Kada ste zavrili sa unosom glavne stranice Radionice, kliknite na Sauvajte promene,
otvorie vam se prozor za popunjavanja elemenata evluacije zasnovano na Strategija
procenjivanja
Strategija ocenjivanja za Prikupljeno
Ovo je osnovna strategija ocenjivanja. Dozvoljava razliite stilove evaluacije, kao
to su Da/Ne pitanja, pitanja gradacije i numerika evaluacija:
Na ovom primeru evaluacije je izabrano 5 elemenata (dva se ne vide na ekranu).

Obino se upotrebljava izmeu 5 i 10 elemenata, ali moete imati izmeu 1 i 20.
U prazan prostor pored Element 1 upisujete va standard evaluacije. Ovo zavisi
od tipa elemenata koje koristite. Za element 1 koristiemo 2 boda Da/Ne skale. Obratite
panju da 2 boda ne predstavljaju koliko bodova nosi pitanje (ovo podeavate sa
Vrednost elementa). 2 boda se odnose na to da imate dva mogua odgovora (Da i
Ne). Sa obzirom da u ovom primeru koristimo Da/Ne odgovor, treba nam element koji e
biti odgovoren sa Da/Ne pa emo postaviti sledei element: Da li je rad dui od 2
stranice?
Vrsta skale pomou ove opcije odreujete kako ete element evaluirati. Postoje
sledee opcije:
- 2 boda Da/Ne skale
- 2 boda Prisutan/Odsutan skala
- 2 boda Tano/Netano skala
- 3 boda Dobro/Loe skala
- 4 boda Odlino/Nedovoljno skala
73
5 boda Odlino/Nedovoljno skala

7 boda Odlino/Nedovoljno skala
Broj bodova do 10
Broj bodova do 20
Broj bodova do 100
U svakoj opciji bodovi predstavljaju broj moguih odreivanja. Broj bodova do
100 ne predstavlja bodove za itav projekat ve samo za element kojem je dodeljen.
Vrednost elementa ovom opcijom podeavate kolika je vrednost elementa. Na
ovom primeru svi elementi (pet elemenata) imaju vrednost 1. To znai da svaki element
isto vredi, odnosno vredi 20% (5 elemenata po 20% = 100%). Ako mislite da neki
element treba da vie ili manje vredi od drugih elemenata moete to podesiti.
Za Element 2 izabraemo 5 boda Odlino/Nedovoljno skala. Ovo kreira skalu
koja ima pet opcija, od Odlino do Nedovoljno. Ocenjivanje elementa zasniva se na izboru.
U ovom primeru svaki element vredi 20%. Ako neko vrednuje zadatak sa treom opcijom
sa skale, taj zadatak e dobiti 3/5 (rangira se sa 3 od moguih 5) od 20, odnosno 12
poena za ovaj element. Opis elementa mora da se popuni na nain koji e odgovarati skali
Odlian do Nedovoljan. U ovom primeru koristie se Rangirajte rad na osnovu toga koliko
dobro je napisan.
Za Element 3 izabraemo Broj bodova do 100 skalu. Ovo omoguava
pregedau da bira rezultat izmeu 0 do 100 za ovaj element. Ocena za ovaj element se
zasniva na datim rezultatima. Ako se dobije rezultat 75 na skali, dobie se 75/100 kredita,
ili 15 poena (75% od 20 ukupno poena). Mora se opisati element tako da se moe
evaluirati sa skalom od 100 poena. U ovom primeru koristie se Na skali od 100, odredite
kako je autor uradio istraivanje.
Ostali elementi su popunjeni na slian nain. Kliknite na Sauvajte promene da
snimite sve. Zatim e vam se otvoriti prozor Upravljnje radionicom (pogledaj odeljak
3.2.12.6).
-
Kako izgleda evaluacija Prikupljeno.

U ovoj fazi bilo bi korisno da vidite ta e studenti videti prilikom evaluacije. Da bi
to videli kliknite na Obrazac forme ocenjivanja:
74
Strategija ocenjivanja Nema ocena

Ova strategija ocenjivanja koristi se samo za komentare studenata. Moete imati do
20 elemenata ali svaki element ima samo odeljak za komentare. Ekran popunjavanja
elemenata izgeda ovako:
Popunite svako polje elementa sa opisom koji e pomoi pregledau u davanju

komentara (kao na primer: Raspravite prednosti i slabosti uvodnog teksta). Kada
popunite sve ove elemente kliknite na Sauvajte promene. Otvorie vam se prozor
Upravljnje radionicom (pogledaj odeljak 3.2.12.6).
75
Strategija ocenjivanja Greka filtriranja

Ova strategija ocenjivanja zasnovana je iskljuivo na Da/Ne odgovorima za
evaluaciju. Ekran popunjavanja elemenata izgeda ovako:
Za razliku od drugih ovde se nalazi tabela za ocenjivanje koja je smetena na dnu

stranice:
Tabela za ocenjivanje omoguuje profesoru da postavi predloene ocene koje su

zasnovne na datim Ne odgovorima od strane pregledaa. Ne mora da budu linearne (na
ovom primeru 5 poena se gubi na prvom datom Ne odgovoru, 10 na drugom i 15 na
treem). Ovo su samo ponuene ocene pregleda moe da modifikuje ocene +-20
poena (moda ete eleti da naglasite studentima da bi trebalo da imaju jako dobre
razloge za menjanje vaih ponuenih ocena).
Popunite svaki element sa Da/Ne pitanjem i dodelite mu odreenu vrednost. Kada
odreujete vrednost pitanja odnosie se na razliku vrednosti izmeu da i ne odgovora. Na
primer: ako postoje tri pitanja i jedno pitanje se vrednuje sa 2 boda a ostala dva sa po
jednim bodom. Tako da e prvo pitanje imati dva puta veu vrednost od druga dva. To
znai da ako pregleda za prvo pitanje odabere Ne to e imati vrednost na skali kao dva
ne odgovora.
Kada zavrite kliknite na Sauvajte promene.
76
Strategija ocenjivanja Kriterijum

Ova strategija dozvoljava pregledau da bira jednu izjavu koja odgovara projektu.
Svakoj izjavi odgovara odreena ocena. Ekran popunjavanja elemenata izgeda ovako:
Popunite svako polje elementa sa izjavom koju elite da date i predoite ocenu uz
tu izjavu. Pregleda moe da modifikuje ocene +-20 poena. Kada zavrite sa unosom
kliknite na Sauvajte promene.
Strategija ocenjivanja Crveno oznaen
Ova strategija je veoma slina strategiji Kriterijum. U strategiji Crveno
oznaen, pregleda mora da bira jednu izjavu koja odgovara projektu. Svakoj izjavi
odgovara odreena ocena. Razlika kod Crveno oznaen je da ovo dozvoljava izjavu za
nekoliko elemenata, tako da projekat moe imati pet elemenata od kojih e svaki imati
izjave koje e odgovarati projektu. Konana ocena daje se na osnovu svakog pojedinanog
elementa.
Prozor elementa je mesto gde upisujete ta elite da pregleda evaluira. Zatim
moete zadati vrednost elementa. Potom popunite bar dva polja Procenat, ali moete i
svih pet. Sistem e ignorisati sva polja Procenat posle pojavljivanja prvog praznog i
izraunae ocenu na osnovu toga koliko je mogunosti (polja Procenat) upisano. Evo
primera: ako imamo 5 elementa koji imaju vrednost 1, onda svaki element ima vrednost
20%. Svako polje Procenat (u svakom elementu) deli tih 20 procenata dodeljenih
elementu. Ako popunimo dva polja Procenat, Procenat 0 vredi 0 poena (ovo polje
uvek nosi 0 poena bez obzira koliko polja je popunjeno) a izjava u polju Procenat 1
vredi svih 20 poena. Ako popunimo tri polja onda Procenat0 vredi 0 poena,
Procenat1 vredi 10 poena, a Procenat2 svih 20. Ako pomunimo svih pet polja,
Procenat0 vredi 0, Procenat1 vredi 5, Procenat2 vredi 10, Procenat3 15, a
Procenat4 vredi svih 20 poena. Pregleda e izabrati jednu izjavu za svaki element.
77
Popunite svaki opis elementa, izaberite vrednost, a popunite koliko elite prozora
procenat za svaki element (morate popuniti bar dva za svaki element ili element nee biti
uzet u obzir). Najvii procenat se poklapa uvek sa poslednjom izjavom. Na kraju kliknite na
Sauvajte promene. Ovako izgleda primer:
U ovom primeru element 1 e imati tri izbora. Pregleda e odabrati jedan od ta tri.
78
Upravljanje radionicom
Posle unoenja podataka za bilo koju radionicu kliknite na Sauvajte promene i
biete prebaeni na ekran upravljanje radionicom:
Postoji est tabulatora na dnu stranice koji vam dozvoljavaju da upravljate

zadacima radionice. Moete se kretati kroz tabulatore koliko god hoete i moete
preskakati faze ako elite.
Tabulatori:
1. Postavljanje zadatka ova faza ima dve opcije:
- Izmena elemenata procene ovo e vas odvesti nazad na prozor unosa procena za
radionicu
- Administracija ovim podeavate kako e funkcionisati evaluacija radionice. Postoji
dve vrste postavke na administrativnom ekranu:
- Broj za prijavu ova opcija vam omoguava da birate koliko najbolje
ocenjenih radova ete prikazati u radionici. Ako je ovaj broj postavljen na 0 (tako je
u osnovnoj postavci) nijedan rad nee biti prikazan.
- Sakrij imena od studenata ovom opcijom biramo da li da sakrijemo imena
autora rada od studenata
2. Dozvoli student predloge ova faza dozvoljava studentima da podnesu svoje
radove ali jo uvek ne dozvoljava da procenjuju radove jedni drugih. Ovo je dobra opcija
ako elite da budete sigurni da li je nekoliko radova dostupno evaluaciji pre nego to
dozvolite studentima da to urade. Ova faza ima dve opcije koje se odnose na profesore:
- Ne ocenjeno ocenjivanje studetskih predloga ova opcija vam pokazuje
koliko radova je pristiglo ali nije jo ocenjeno od strane studenata.
- Studentski predlozi za ocenjivanje - ova opcija pokazuje koliko radova je
ocenjeno od strane studenata. Na osnovu toga moete pregledati procene studenata i
oceniti te procene. Ova opcija vam omoguava da vodite rauna da procene studenata
budu pravedne. Takoe imate opciju da ocenite rad bez njegove predhodne procene
od strane studenata.
3. Dozvoli student predloge i procene ova faza omoguava studentima da predaju
svoje radove i dozvoljava da ih evaluiraju meusobno. Ova faza ima dve opcije za
profesore koje su iste kao u fazi 2.
79
4. Dozvoli student procene ova faza dozvoljava samo da studenti procenjuju

meusobno radove. Studentima nije dozvoljeno da predaju nove radove u ovoj fazi. Ova
faza ima dve opcije za profesore koje su iste kao u fazi 2.
5. Prikai konane ocene ova faza vam dozvoljava da izraunate konane ocene, kao
i da analizirate rezultate procena. Postoje etiri opcije za profesore:
- Ne ocenjeno ocenjivanje studetskih predloga ova opcija vam pokazuje
koliko radova je pristiglo ali nije jo ocenjeno od strane studenata.
- Studentski predlozi za ocenjivanje - ova opcija pokazuje koliko radova je
ocenjeno od strane studenata. Na osnovu toga moete pregledati procene studenata i
oceniti te procene. Ova opcija vam omoguava da vodite rauna da procene studenata
budu pravedne. Takoe imate opciju da ocenite rad bez njegove predhodne procene
od strane studenata.
- Kalkulacija finalnih ocena ovim sistem izraunava krajnje ocene studenata.
Ovaj link vodi vas na sledei ekran:
Opis pojedinanih opcija:

Vrednost nastavnikih ocenjivanja ovom opcijom vrednujete svaku ocenu
koju je profesor dao. Profesori ne moraju da ocene svaki rad, u tom sluaju ovo
vrednovanje se ne uzima u obzir. Ova opcija je korisna ako primetite da ocene koje
su dali studenti nisu pravedne (previsoke ili preniske). Ako visoko vrednujete ovu
opciju vaa ocena e izbalansirati studentske ocene.
Vrednost jednakih ocenjivanja ovom opcijom vrednujete koliko e ocene koje
su date od strane studenata (jednakih) imati uticaj na konanu ocenu. Ocena data
od strane studenata predstavlja prosenu ocenu svih ocena studenata. Ako je
opcija Ukljui nastavnike ocene postavljena na Da (koja se nalazi na sredini
ekrana) onda e profesorske ocene biti ukljuene u izraunavanje konane ocene
studenta.
Vrednost odstupanja ovom opcijom odreujete koliko ete vrednovati
odstupanje u davanju ocena od strane studenata. Sa ovom opcijom ete dati
80
negativne poene studentu ije ocene za tui rad odstupaju od eventualne konane
ocene. Generalno, ova vrednost bi trebalo da bude niska ili ak 0.
Vrednost pouzdanosti - ova opcija pokazuje koliko pouzdano su studenti ocenili
radove svojih kolega. Ako je student dao visoku ocenu radu kojem je veina
studenata dala visoku ocenu i dao nisku ocenu radu kojeg je veina studenata isto
tako ocenila, onda je pouzdanost ocene visoka. Mogue je da sudent ima visoku
pouzdanost, a da dobije negativne poene za odstupanje.
Vrednost procentualnog ocenjivanja ovom opcijom odreujete vrednost
ocena koje ste dati studentu na osnovu njegovog ocenjivanja i komentarisanja
radova svojih kolega. Ovo je jako bitna kategorija i treba da ima najveu vrednost
(pogotovo veu od odstupanja i pouzdanosti).
Ukljui nastavnike ocene ova opcija se koristi za postavku da li e ocene
profesora ui u izraunavanje konane ocene studenata. Ako je postavljena na
Ne ocena profesora nee se uzeti u obzir. Ako je postavljeno na Da uzee se u
obzir.
Broj za prijavu ova opcija vam omoguava da birate koliko najbolje ocenjenih
radova ete prikazati u radionici. Ako je ovaj broj postavljen na 0 (tako je u
osnovnoj postavci) nijedan rad nee biti prikazan.
Analize ocena ovo vam omoguava da analizirate rezultate procesa
procenjivanja i ocenjivanja. Postoje tri opcije koje moete da menjate. Moete da
ponovite analizu nekoliko puta.
- Uitavanje Profesor ocenjivanja ovom opcijom odreujete vrednost
profesorskih ocena. Ako elite da vaa ocena dominira analizom poveavajte ovaj
broj dok se vaa ocena ne pokae sa najmanjom grekom na tabeli greaka.
- Vrednost procentualnog ocenjivanja ovom opcijom odreujete vrednost
ocene date na osnovu studentovog ocenjivanja drugih radova.
- Odbaeno ocenjivanje u procentima ovom opcijom odreujete za koiliko
procenata da smanjite ocenu. Ovu opciju moete menjati koliko god vam je
potrebno, dok vam rezultati u tabeli greaka ne budu prihvatljivi.
6. Phase 6 ova faza vam omoguava da prikaete konane ocene studenata.
81
Izgled ekrana sa ubaenim resursima i aktivnostima:
3.2.13
Forum novosti
Primetiete da se na vrhu stranice predmeta nalazi forum zvan Forum novosti.
Ovaj forum je uvek prisutan (ak i onda kada ga izbriete on e se ponovo stvoriti).
Ovaj forum postoji da bi slali vesti koje imaju veze sa vaim predmetom. Da bi
dodali novu vest kliknite na Forum novosti:
To e vas odvesti na sledei ekran:
Pre nego to kliknete na Dodaj novu temu objasniemo link u gornjem desnom
uglu, koji je prema osnovnoj postavci podeen na Svi su ulanjeni u ovaj forum. Ovo
znai da svaki put kada dodate novu vest sistem e automatski poslati svima koji su na
vaem predmetu. Da bi promenili ovo kliknite na Svi su ulanjeni u ovaj forum i
promenie
se
u
Svi
mogu
izabrati
da
se
82
ulane - studenti mogu da biraju da li e dobijati poruke sa foruma Novosti. Ako hoete
da vratite da su svi prijavljeni, kliknite ponovo na Svi mogu izabrati da se ulane.
Ako kliknete na link Dodajte novu temu biete odvedeni na ekran gde dodeljujete
obavetenju ime, unosite tekst konkretnog obavetenja i imate mogunost da dodate
datoteku.
Ova
pripojena
datoteka
moe
biti
bilo
koji
fajl Word, Excel, PowerPoint, itd.. Kada ste zavrili sa unosom obavetenja kliknite na
Poruka u forum. Nova poruka e biti prikazana na forumu Novosti:
Ako se vratite nazad na glavnu stranicu predmeta (klikom na skraeno ime

predmeta gore levo) videete da se je naslov obavetenja pojavio u sekciji Najnovije
vesti (osim ako niste iskljuuli ovu sekciju):
Bitno: po osnovnoj postavci forum novosti dozvoljava studentima da daju odgovor

na vau temu (vest) ali ne mogu da postave novu vest (temu). Da bi ovo onemoguili
kliknite na taster auriranje (aka sa olovkom) koja je pored News forum i promenite
opciju Moe li student slati poruke na forum? sa Nema diskisija ali odgovori su
dozvoljeni na Nema diskusija nema odgovora.
Ovo je sve vezano za auriranje vaeg predmeta. Kada zavrite kliknite na dugme
Iskljui ureivanje da bi videli kako izgleda vaa stranica predmeta.
83
3.3 Nedavne aktivnosti

Ovj blok je jako koristan za studente. Obino se nalazi sa desne strane ekrana.
Ovde se nalazi spisak svih stvari koje su promenjene na predmetu od zadnjeg
prijavljivanja pojedinca na sistem:
Ovo je odlino mesto da vidite ta se novo desilo na predmetu.

4
Dodavanje audio i video materijala na predmet
4.1 Audio
Moodle vam omoguava da dodate audio zapis modulima (forum, kviz, itd.) na
predmetu. Postoje dva naina da to uradite: dodavanje zvuka kao resurs(odvojeni modul)
ili dodavanje zvuka kao audio dodatak u modulima koje koristite.
Obratite panju da administrator mora ukljuiti ovu opciju da bi zvuk radio.
4.1.1 Dodavanje zvuka kao resurs
Uverite se da ste u modu ureivanja predmeta. Idite na temu (nedelju) na koju
hoete da dodate zvuni zapis i izaberite opciju Link na fajl ili web sajt iz padajueg
menija Dodaj resurse. Ovo e vas odvesti na sledeu stranicu:
Unesite ime vaeg resursa, kao i pregled. Zatim kliknite na Izbor ili dodavanje
datoteke. Otvorie vam se prozor sa spiskom svih dostupnih datoteka na predmetu:
84
Ako je tu audio datoteka koju hoete da ubacite kliknite na link Izbor sa desne
strane datoteke. Ako vau datoteku tek treba da uitate na predmet kliknite na Dodajte
datoteku. Zatim moete pomou tastera Browse da pronaete datoteku na vaem
raunaru:
Kada pronaete fajl selektujete ga i kliknite na taster Open. Putanja fajla e biti
upisana u polje. Klikom na Dodaj ovu datoteku izabrani fajl e biti postavljen na spisak
postojeih datoteka na predmetu. Kliknite na link Izbor sa desne strane datoteke. Zatim
birate da li hoete da se zvuni zapis otvori u novom prozoru ili u postojeem. Kada
zavrite kliknite na Sauvajte promene. Va zvuk e se pojaviti kao resurs na predmetu.
Kada kliknete na resurs, pokrenue se zvuk (koristei podeeni plejer za taj tip zvunog
zapisa Real Player, Quicktime, Media Player, itd.).
4.1.2 Dodavanje umetnutog zvuka
Dodavanje zvuka kao resursa dobro funkcionie, ali zahteva od vaih studenata da
kliknu na resurs, to znai da treba da otvore drugi prozor pretraivaa ili da napuste
modul u kojem se nalaze. Moodle ima sposobnost da umetne zvuk u drugi modul (kao
forum ili kviz).
Moete samo dodati zvukove koje ste ve uitali na va predmet i audio fajlovi bi
trebalo da budu u mp3 formatu. Ostali formati audio zapisa e takoe funkcionisati, ali
mp3 radi najbolje. Ako treba da dodate novi zvuk kliknite na link Datoteke koji se nalazi
na levoj strani osnovne stranice predmeta. Ubacite auto datoteku sa ekstenzijom mp3 kao
to je opisano u poglavlju 2.4.9 Datoteke.
85
Vratite se na osnovnu stranicu predmeta tako to ete kliknuti na skraeno ime predmeta
u gornjem levom uglu. Sada je sve spremno da dodate zvuk na bilo koje mesto.
Na primeru dodaemo zvuk na forum, ali na istom principu funkcionie na bilo kom
modulu.
Napravite forum (ili koristite ve napravljen). Ovako izgleda primer:
Otvorite forum i naite diskusiju na koju elite da dodate zvuk. Kliknite na

Odgovor i dobiete sledei za davanje odgovora.
Upiite tekst poruke. Negde u tekstu dodajte neki tekst koji e biti link za zvuk(obino ali
ne obavezno na kraju teksta). Da bi ste dodali zvuk koristite kursor da bi ste selektovali
tekst koji predstavla link (na primeru Zvuk):
Zatim kliknite na link ikonu na paleti sa alatima (izgleda kao lanac):

otvoriti sledei prozor:
. Ovo e
Da bi selektovali datoteku koju ste uitali (ili bilo koju datoteku na vaem
predmetu) kliknite na Pregledanje potom ete videti datoteke na vaem predmetu.
Kliknite na naziv zvune datoteke koju elite da pustite. Sistem e popuniti URL prozor
umesto vas. Dodajte naslov za zvunu datoteku. Moete takoe odabrati da vam se zvuk
otvori u drugom prozoru kao i druge opcije u meniju Cilj. Kada zavrite kliknite na
Potvrdi. Va prozor e sada prikazati zvuk kao link:
86
Moete dodati vie zvukova ili vie teksta ako elite. Kada zavrite kliknite na
Poruka u forum.
Da bi ste uli zvuk koji ste dodali treba samo da kliknete na dugme play i sistem e
pustiti zvuk.
4.2 Video
Dodavanje video datoteke funkcionie isto kao dodavanje audio datoteke. Moodle
podrava Quicktime, Windows Media Player i Flash Player formatted video.
87

Moodle Uputstvo Predavac

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moodle Uputstvo Predavac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

- PRIRUNIK ZA PREDAVAE -

Pristuni korisnici ............................................................................................................................................... 5

Ureivanje profila .................................................................................................................................... 8

Rezervna kopija podataka ...................................................................................................................... 15

Izvetaji o posetama... ............................................................................................................................ 17

Forum za nastavno osoblje ..................................................................................................................... 17

Predstojee aktivnosti ..................................................................................................................................... 18

Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 18

Blokovi (prilagoavanje osnovnog ekrana vaeg predmeta) .......................................................................... 18

Dodavanje blokova ................................................................................................................................ 19

Sadraj kursa .......................................................................................................................................... 24

Online korisnici ...................................................................................................................................... 24

Sedmice (Teme) ..................................................................................................................................... 24

Ureivanje vaeg predmeta ...................................................................................................................................... 25

Dodavanje resursa ........................................................................................................................................... 26

Sastavi tekstualnu stranicu ..................................................................................................................... 27

Sastavi web stranicu ............................................................................................................................... 28

Link na fajl ili web sajt........................................................................................................................... 29

Prikai direktorij .................................................................................................................................... 30

Ubaci natpis ........................................................................................................................................... 31

Dodavanje aktivnosti ...................................................................................................................................... 32

Razgovor (Chat) ..................................................................................................................................... 34

Forum novosti ........................................................................................................................................ 82

Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 84

Dodavanje audio i video materijala na predmet ....................................................................................................... 84

Dodavanje zvuka kao resurs................................................................................................................... 84

Dodavanje umetnutog zvuka .................................................................................................................. 85

Uputsvo za korienje softverskog paketa Moodle

Ako je va Moodle administrator postavio va predmet i mesto za prijavljivanje, idite

Da bi promenili svoje line informacije kliknite na Ureivanje profila.

Da bi ste izmenili vau grupu kliknite na Ukljui ureivanje. Pojavie vam se

Ako kliknete na taster Iskljui ureivanje videe te novo nastalu grupu:

2.1.3 Ureivanje profila

Da bi se vratili na va Predmet kliknite na naziv Predmeta(INF) u gornjem levom

Na ovaj nain bi trebalo da se vratite na osnovni ekran.

Dugme pretraga omoguava vama i vaim studentima da traite bilo koju re

Ukljui ureivanje omoguava vam da unosite izmene za va predmet.

Sva idividualna podeavanja imaju ? pored, koji objanjava njihovu funkciju.

Primeuje se da su Sedmini format i Format za teme vrlo slini, ali su potpuno

Sa leve strane se nalaze studenti trenutno upisani na va predmet, a sa desne

Kada zavrite unos informacija kliknite na Sauvajte promene.Nove ocene e biti

2.4.8 Izvetaji o posetama...

Moete kreirati novi direktorijum tako to ete kliknuti na Napravite direktorijum.

Moete pretraivati datoteke na vaem raunaru tako to ete kliknuti na taster

2.6 Predstojee aktivnosti

Svi blokovi (Prisutni koristnici, Aktivnosti, Kalendar) su dobili dodatne simbole.

Simboli rade sledee:

Ove blokove moete postaviti u bilo kom periodu.

Da biste videli detalje odreenog dogaaja, jednostavno kliknete na datum

Ovo vam pokazuje sve dogaaje sa detaljima za odreeni dan.

U ovom primeru moe se dodati korisnika aktivnost, grupna aktivnost, kotirana

Aktivnost moe biti bilo ta to elite upisati u kalendar. Na primeru postaviemo

- Ime naziv dogaaja, krai oblik (naslov).

Primeujete da je na kalendaru obeleen ovaj dogaaj koji smo uneli.

2.8.4 Online korisnici

2.8.5 Sedmice (Teme)

Ureivanje vaeg predmeta

3.1 Dodavanje resursa

To e otvoriti novi prozor:

3.1.1 Dodaj resurse...

3.1.2 Sastavi tekstualnu stranicu

- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta).

- Formatiranje padajui meni, pomou kojeg definiemo kako se ponaa prozor

- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta).