by voki

ristina Hol je radila u poznatoj advokatskoj kancelariji "Smit&Smit".

Na posao je putovala metroom jer se kancelarija nalazila u Don
Henkok centru u ikagu.
Put na posao je trajao nekih pola sata i Kristina se obino zabavljala itajui
neku knjigu.
To jutro joj je panju privukao zgodan mladi kojeg nije primetila na stanici,
ali je seo preko puta njenog sedita. To je bilo prvi put da ga je primetila.
Kasnije ga je viala uvek na istom mestu na peronu, jo pre nego to bi stigao
voz. Uvek je izgledao veoma obuzet knjigom koju je itao i od koje se, tako joj
je izgledalo, nikada nije rastajao. inilo joj se da ne primeuje nikoga od svojih
saputnika.
Jednoga dana, neko je ve zauzeo njihova uo biajena mesta u kupeu i tako su
se nali jedno pored drugog na istoj klupi.
Ispostavilo se da oboje itaju istu knjigu. Bila je veoma iznenaena kad je
videla.
Led je ipak probila Kristina.
- ta mislite, da li e uspeti da predu preko planine - upitala je i pokazala
oima na knjigu. Videla je da su otprilike stigli do istog mesta u knjizi.
- O, izvinite - prenuo se. Njegove zelene oi su pogledale u njene i zatreptale.
Kristina je ponovila pitanje sasvim jednostavno, kako se to obino deava u
ovakvim situacijama, ali oi su joj bile nasmejane.
On je ponovo potraio njen pogled kao da je eleo da proveri da li mu se ona
podsmeva, ili je taj osmeh samo izraz prijateljskog raspoloenja.
- O kakva koincidencija! - rekao je tek kada mu se pogled zaustavio na knjizi
u njenim rukama. - ini mi se da hoe. A ta vi mislite?

by voki

- Ne znam - odgovorila je. - ini mi se da bi im bio potreban neki zaista

spretan ovek da ih izvede odatle.
- Da sam ja u slupanom avionu, na planini, ve-rovatno bih ostao tamo i ekao
pomo!
- Znai, ne volite avanture?
- Ne... ne na taj nain. Za mene avantura moe da bude i mnogo jednostavnija
stvar. Eto, koliko ljudi sreemo svakog dana...
Kristina se nasmejala.
- Pa da vam verujem...
Sad se i on nasmeio i zatvorio knjigu, kao da je otkrio da je devojka mnogo
zanimljivija od prie koju je itao.

***
Tada je poela njihova pria.
Tako su se upoznali pre etiri meseca. Od tada su njihova putovanja bila
zanimljivija. Viali su se svakog dana i razgovarali o knjigama, politici, religiji,
muzici, pozoritu, sportu i... o svemu to bi im palo na pamet.
Na kraju su postali dobri prijatelji. Naravno, nije im smetalo to su oboje
previe zaposleni. Ni jedno, ni drugo nije u tom trenutku pomiljalo da bi to
prijateljstvo moglo da se pretvori u neto drugo.
Veoma dugo sve se zavravalo tim zajednikim odlaskom na posao,
razgovorom i zajednikim povratkom.
Kristina je pretpostavljala da e tom prijateljstvu biti kraj kada ona bude
prela da ivi kod svoje tetke Agnes, koja je kupila kuu u Vestesteru.
Kada se tamo budu preselile, vie se nee voziti ovom linijom i tada vie nee
sretati svog prijatnog saputnika.
Ali, to je bilo pre ove noi...

***

by voki

Da li je to ljubav, pitala se Kristina. Ta misao je gotovo zapanjila, iako je

shvatila da nije u stanju da radi bilo ta, sem da gleda u Kolina.
Ipak, sve se desilo zaista iznenadno i ako je to bila ljubav, inilo joj se da se
njen ivot odjednom sav preokrenuo.
Gledala je Kolina Luisa dok se izmicala iz njegovog naruja, sa rukama jo
uvek na njegovim ramenima, kako ih je drala, dok su se vrteli u taktu muzike.
Duboko je uzdahnula i napeto se nasmeila. On joj je uzvratio osmeh.
Prouavao je njeno lice i u isto vreme, bio sve-stan da i ona prouava njega.
U uglovima njegovih oiju pojavilo se neto, to je nagovetavalo radost. Ili
joj se to samo inilo
to se nje tie, bila je vie zbunjena nego radosna zbog ovog otkria.
Iz razmiljanja su je trgli ponovni zvui muzike i ona se opet nala u
njegovom naruju.
Iako je bilo rano prolee, vreme je bilo toplo, a u dvorani punoj igraa, bilo je
prilino sparno. A kad su se nali kraj vrata susedne sobe, koja je imala izlaz na
terasu, Kolin je poveo tamo.
Ali, nisu izali na terasu. Stali su kraj prozora i ve sledeeg trenutka oboje su
zaboravili na igru. Nagnuli su se kroz prozor, posmatrajui upaljena svetla
grada i puteve, koji su se slivali u centar sa svih strana.
Kolin joj je skretao panju na najvanije take grada, koji su se videli sa
prozora. Jasno se videla zgrada skuptine grada i ispred nje Pikasova skulptura.
- Onu ulicu prelazim svako jutra u punom trku. Naroito poslednjih stotinak
metara.
Klimnula je glavom i osetila radost zbog ovog iznenadnog prijateljstva.
- Hvala ti to si me doveo ovde veeras, mnogo se lepo oseam. - rekla je
Kristina, a onda zau-tala.
Posle nekog vremena, Kristini se uinilo da se utanje koje je tada nastalo,
prilino oduilo, pa je rekla:
- Pretpostavljam da se esto saplie kad se uvee vraa tim putem.
- On je odgovorio osmehom. Onda su prijatno askali izvesno vreme, a
Kristini se inilo kao da se oduvek poznaju.
- "U ovakvoj noi..." - recitovao je stihove iz poznatog pozorinog komada i
ispriao joj, kako je igrao glavnu ulogu u tom komadu - Bilo je to poslednje

by voki

godine kolovanja i ta reenica mi se stalno namee. Naroito u ovakvim

prilikama.
Priali su jo izvesno vreme, a onda su se vratili u poluosvetljenu salu.
Jo na vratima ih je zapljusnuo talas muzike i poeli su da se kreu parketom
u ritmu muzike ne progovarajui vie ni rei.
Dok se preputala muzici, Kristina je ponovo poela da razmilja o ovom
iznenadnom izlasku, i nije mogla sebi da ne prizna da je Kolin Luis ozbiljno
uzburkao njena oseanja.
Uzdahnula je kada su Kolinove usne ovla dotakle njene i opustila se u
njegovom zagrljaju.
Nije mogla ni da sanja da e veeras igrati sa Kolinom, a kamoli da e njihov
sastanak doneti takvo uzbuenje.
Nije bila ni svesna ta joj se poelo deavati. Uzbuenje je raslo u njoj.
Kolin Luis je bio strastan igra golfa i bio je lan kluba golfera. I sad su bili
na humanitarnoj proslavi koja je bila organizovana kao pomo nezbrinutoj deci.
Pozvao je sasvim sluajno. To vee, njegova devojka je otkazala sastanak.
Rekla je da mora da radi prekovremeno.
On je to objasnio Kristini veoma jednostavno, kada je jue ujutru, pozvao da
veeras pode sa njim u klub.
- Ne volim da idem u klub bez devojke. Naroito kada je tamo zabava.
Uinila bi mi veliku uslugu kad bi pola sa mnom.
To vee je bila slobodna i zato je prihvatila poziv.

by voki

II
Pomerila se malo da bi ga videla i, gubei takt, srela njegove oi.
Pa lep je, zakljuila je Kristina jer do tada nikada nije razmiljala o njegovom
izgledu.
Bila je svesna da je bio prijatan kao pojava ali, na jedan sasvim obian nain.
Bio je lepo graen, imao je gustu taninu kosu, zelene oi i usne... njegove
usne... Kristina vie nije bila u stanju da razmilja o neem drugom, jer joj se
on ponovo pribliio i ponovo dotakao njene usne svojima.
Zaudila se sama sebi to je ve u sledeem trenutku mogla da misli i na to
kako ona izgleda u njegovim oima.
Bila je zadovoljna to je svoju crvenu talasastu kosu uredila veoma lepo za
veeras. Bila je kod svoje frizerke koja je jedina umela da ukroti njenu grivu,
kako je u ali nazivala svoju kosu.
U stvari, bila je zadovoljna svojim celokupnim izgledom. Naroito joj je bilo
drago to je obukla svetio zelenu svilenu haljinu koja je isticala njenu skladnu
figuru i slagala se s njenim oima.
Nasmeila se, ne krijui zadovoljstvo koje je osetila u tom trenutku. Bila je
sigurna daje veoma lepo izgledala.
Setila se kako im je, tek to su uli u klub, priao jedan mladi i zamolio
Kolina da joj ga predstavi.
- Kristina... da te upoznam. Ovo je Adrian Tomson rekao je Kolin. - A ovo je
Kristina Hol.
Kristina je pruila ruku mladiu i nasmeila se. Njegov zadivljeni pogled je
jasno govorio kako ona izgleda.
- Zaista mi je drago to sam vas upoznao Kristina - rekao je. - Kolin je
veeras doveo najsimpatiniju i najzgodniju devojku u klub.
Kristina je podigla obrve.
- Kako bi bilo da me izaberete za svog partnera veeras?" ponudio se mladi.
iroko se osmehnuo, izraavajui zadovoljstvo to je mogao da razgovara sa
njom.

by voki

Prilino zbunjena, Kristina je pogledala u Ko-lina, koji je jo uvek stajao

pored nje i sluao sve sa posebnim zanimanjem. A kada ga je Adrian upit no
pogledao, rekao je koraknuvi ispred Kristine.
- Samo preko mene mrtvog, Kristina je veeras moja partnerka - alio se.
Adrian se nasmejao i slegnuo ramenima.
- Pa, onda, drugi put, Kristina ... Mada u se truditi da veeras iskoristim
svaku, eventualnu, ansu.
Kolin je uhvatio Kristinu za miicu i poveo je prema podijumu za igru.
Da, tako je bilo, seala se Kristina.
Bilo je to divno proleno vee, ba kako su trebale da budu veeri u to doba
godine.
Vazduh je bio mek, pun mirisa rascvetalog kestena i nabujalih, neizgovorenih
oseanja.
Kristina je oseala svoj puls kako ubrzava. Bila je srena to je mlada i to je
ivot tek pred njom.
Igrala je sa Kolinom, sa Adrianom i sa nekoliko drugih mladia i vee joj je
izgledalo neverovatno lepo.
A vrlo blizu je bila i misao, da je moda i ljubav na pomolu.
Da li je ona ve zaljubljena, pitala se. Onda je pomislila kako bi bilo lepo da
se to stvarno dogodilo i da to bude zauvek.
Njene oi su ponovo srele Kolinove. Bila je kao oamuena. inilo joj se da
joj noge ne dodiruju zemlju, ve da lebdi iznad oblaka.
Za trenutak on je pustio, a zatim je uhvatio za bradu i podigao joj lice. Nije
ula korake, ni Adrianovo zvidanje.
U prvom trenutku nije shvatila, zato je Kolin izgledao tako zbunjen. Gledao
je negde preko njenog ramena. A onda ga je ula kako je rekao tiho:
- Klaudija!
- Izgleda prilino iznenaen - rekla je devojka koja se tog trenutka pojavila u
sali. - Oigledno me nisi oekivao.
Kolin je gledao devojku kao hipnotisan, a Kristina ih je posmatrala
zainteresovano.
- Mislim da ste meni obeali ovu igru Kristina - trgao ih je sve troje Adrian,
koji se odnekud opet stvorio kraj njih.

by voki

- Kristina nije shvatila ta se deava, ali je mehaniki prihvatila njegovu ruku.

Bila je svesna da je Klaudija posmatra, dok je odlazila sa Adrianom na podijum
za igru.
- Da li... da li je to devojka koju je Kolin trebalo da dovede veeras? - pitala je
Adriana, kada se dovoljno pribrala i oslobodila iznenaenja.
- Da, to je Klaudija Braun, njegova verenica.
- Kristina je igrala sa Adrianom kao automat, jedva sledei ritani muzike. I
samo zahvaljujui tome to je on bio odlian igra, uspevala je da prati takt.
Bila mu je duboko zahvalna to je spasao one neprijatne situacije.
- Hvala - rekao je utivo, kada je muzika prestala. Glas mu je bio veoma
topao, a oi nasmee-ne. - Pretpostavljam... Moja kola su iza zgrade ...
Predstavljalo bi mi veliko zadovoljstvo ako biste mi dozvolili da vas odvezem
kui. - Pogledao je okolo kao da je hteo da kae da sada nju nema ko da otprati
i kao da je zbog toga i njemu bilo neugodno.
- Oh, Adriane, bilo bi mi veoma drago - odgovorila je Kristina.
- Pa, onda je sve u redu - laknulo mu je - samo recite kada.
- Ako vam nije suvie rano onda sada - rekla je Kristina jednostavno Stanujem u Ouk parku.
- Ja sam spreman - rekao je - Idem samo da dovezem kola pred vrata, a onda
u vas pozvati.
- Kristina je uzela svoj ogrta i pribliila se vratima. elela je da saeka
Adriana.
- Dok je tako stajala, pitala se da li Kolin igra sa Klaudijom, ili se, moda,
prepiru zbog ove veeri.
- Pogledala je u salu. Nije ih videla na podiju-mu za igru, pa je pretpostavila
da su u drugoj sobi.
- Tu sam! - viknuo je Adrian, uzeo je za ruku i poveo prema izlazu.
Uskoro su se nali na ulici. Ouk park, rekli ste?
- Ulica Rendolf - odgovorila je i bila mu je zahvalna to nita nije pitao.
Isto tako, bez rei, zaustavio je kola, okrenuo se i zavereniki joj se
osmehnuo.
- Hvala vam - rekla je samo kada je izala iz kola.
Ipak, to nije bilo dovoljno, pa je Adrian odmah odgovorio.

by voki

- Bilo mi je veliko zadovoljstvo - A moda bih... moda bih mogao da vas

vidim jo neki put? - upitao je oklevajui.
Ona je odmahnula glavom.
- Bojim se da ne...
On je pogledao upitno, a ona je objasnila.
- Uskoro se selim u Vestester.
Adrian nije odlazio, ve je jo uvek zaintere-sovano posmatrao, a ona je
prisilila sebe da bude utiva i da mu poblie objasni.
- To je vrlo lepo imanje sa simpatinom kuom i kestenovim drvetom pored
garae. Selim se tamo sledeeg petka.
- Razumem - bezvoljno je slegao ramenima i tada je podigao ruku u znak
pozdrava i otiao.

III
Kristina je ula u svoj stan, stala pred ogledalo i dugo posmatrala svoj lik,
razmiljajui o protekloj veeri.
Jo uvek je izgledala lepo. Onaj neprijatni dogaaj sa Klaudijom joj je
pokvario raspoloenje, razmiljala je ta se to desilo. Kolin je lagao da mu je
devojka zauzeta. Ali on pritom nita nije obeao, ta se to desilo, pitala se.
Adrian je tako rei spasao veoma neprijatne situacije.
Ali bez obzira na sve, gledajui se u ogledalu zakljuila je da veoma dobro
izgleda. Sa tom konstatacijom obuzeo je neki udan oseaj. Kao da je to to se
njoj samo inilo da izgleda dobro, trebalo da ima drugaije, povoljnije
rezultate.
ta je to, pitala se. Da li je to, moda, muzika ove prolene noi uticala da se
osea tako udno?
Nije mogla da objasni sebi ta se deava i nije mogla da razume sebe.
A to se tie Kolina, zakljuila je, o njemu ne treba vie ni da razmilja.
On je, verovatno, kao i svaki drugi mladi, vo-leo da potri za devojkom, a
naroito ako mu ona na bilo koji nain prui ansu.

by voki

udila se sebi to to ranije nije pomislila ni jednog trenutka. Moda je i dobro

to se sve zavrilo ovako.
Posle ove, ne ba naroito srene noi, u kojoj joj se inilo da nije nimalo
spavala, Kristina je odluila da ode do svoje tetke Agnes.
Htela je da sredi sve oko preseljenja za koje su se dogovorile da bude u petak.
- ta se dogaa sa tobom? - radoznalo je upitala tetka Agnes, im su se srele.
- Da nisi bolesna?
- Malo sam se prehladila - odgovorila je Kristina, koristei odgovor koji je
nala u tetka Agnesinom pitanju.
- Izgleda mi neto smueno, ta se deava sa tobom?
Kristina osmeh nije bio naroito ubedljiv i bila je svesna kad su napokon
poele da razgovaraju o stvarima zbog kojih je dola kod tetke u posetu.
- Ja sam za sutra organizovala preseljenje. Doi e ljudi koji e mi preneti
nametaj. Ti moe da doe i kasnije - poela je Agnes.
Kristina je ravnoduno klimala glavom.
- Prosto ne mogu da verujem, da e kroz nekoliko dana, moj davnanji san
postati stvarnost - rekla je tetka Agnes. - Najzad u biti penzioner i imau malu
vilu iz svojih snova u blizini grada.
A onda je na Kristinino uenje, izgovorila nekim grlenim glasom:
- Zaljubljeni vole prolee ...
Da li je zaista tako, pomislila je Kristina.
Tetka Agnes je poela da pretura po nekim papirima. Bili su to spiskovi stvari
koje je trebalo prebaciti u novu kuu. Imala pasiju da pravi planove za svaki
svoj poduhvat. Uvek je oko nje bilo uasno mnogo nekih papiria, u kojima se
snalazila samo ona. A ponekad, koliko je Kristina vide-la, ni ona sama se vie
nije snalazila.
Potrajalo je to nekoliko trenutaka, a onda je podigla glavu i rekla devojci, kao
da nastavlja malopreanji razgovor.
- Bata e biti divna. Imaemo lale, ladole koji e se penjati uz zid i drvee
roze i bele magnolije. Volim starinsko cvee.
Lice joj se ozarilo sreom, kao da je ve sada videla sve te rascvetale i
razbokorene biljke kako bujaju oko kue.

by voki

- Imaemo sve vrste prolenog cvea... Kristina je samo bezvoljno klimala

glavom.
Nije se uopte oduevljavala lepotom o kojoj je priala Agnes.
Sada su joj se sva obeanja prolea, ljubav i romantini susreti, inili kao
ruganje. Bila je ubeena da tako misle svi, koji se oseaju kao ona sada.
Razmiljala je o Kolinu kojeg nije videla od one veeri.
- Ove godine emo da vidimo ta sve moe da uspeva na onoj zemlji... nastavljala je Agnes. Sledeeg prolea emo sve da isplaniramo.
- Da, da... mehaniki je odgovarala Kristina.
- U stvari, mogle bismo ve sada da vidimo ta ima tamo. Videemo ta je do
sada uspevalo u dvoritu pa emo neto ostaviti, a neto emo izvaditi iz
zemlje. Jedva ekam da se preselimo i da ponem da ureujem batu oko kue.
Oh, kad bi ve jednom prestala da pria, pomislila je Kristina.
Ona je veoma volela svoju tetku, za koju je, dodue uvek mislila da je malo
neobina, ali, sad joj je ve bilo dosta razgovora o bati. Ima li kraja ovoj prii,
pitala se Kristina...
Agnes je u jednom momentu zastala i nemono podigla ruke. Oigledno nije
mogla da se snae u svim ovim papirima, a htela je jo neto da pokae
Kristini. Kao da nije primeivala da Kristina razmilja o neem drugom i da je
u ovom trenutku njena bata uopte ne zanima.
- Pa, imala sam tu taj spisak, pre nekoliko minuta - traila je uporno, a
Kristina je bila zadovoljna to ga nije nala. Bar nije morala da slua jo neke
planove za buduu kuu.
Odmah posle kafe, Kristina se oprostila i pola kui.

by voki

IV
Svanula je nedelja, a to je bio dan kada je Kristina obino, sreivala svoj
stani, ali sada to nije imalo nikakvog smisla, jer je uskoro trebalo da se seli. I
preko nedelje je sve drala u redu, a nedeljom je samo malo morala da
pospremi.
Gotovo ceo dan je tumarala po sobi i razmiljala. Imala je dvadeset i pet
godina i odavno je sebe smatrala odraslom. Ali, danas joj se inilo, da nita ne
zna o sebi.
Najzad je sela i napisala pismo svojoj porodici u Bostonu, a onda je krenula
po policama da trai neku knjigu koju bi itala. Razmiljala je da ode da se
proeta, ali joj se nigde nije ilo. Stalno je razmiljala o Kolinu.
Dok je preturala po knjigama koje je kupila, a nije jo proitala, pod ruke joj
je dola knjiga koju je itala kada se upoznala sa Kolinom.
Sada, kada je prolo tako malo vremena, sama je sebe ubeivala, da se nije
zaljubila u Kolina Luisa.
Poznaje ga ve dosta dugo, ali nikada joj ni na kraj pameti nije palo da sebe
zamilja u situaciji, kakva je bila pre neki dan u klubu.
Tano, nikada nije razmiljala o njemu na neki romantian nain. On joj se
jednostavno sviao, bio je pametan, naitan, komunikativan, ali sve u svemu
nije ga uopte dovoljno dobro poznavala.
Dola je do prozora, gledala je na ulicu, ali ipak nita nije videla.
Ukljuila je radio. U prvom trenutku je primetila da emituju neku zabavnu
muziku, ali je uskoro prestala da je slua. Bila je potpuno obuzeta svojim
mislima.
Za ono kratko vreme dok je bila u klubu sa Ko-linom, samo na trenutak je
pomislila da se zaljubila...
Ipak, jo uvek nije mogla da se oslobodi misli o tome...
Kada je vee palo, ona je osetila neobjanjivu tugu.
Od idueg petka vie nee ii na posao metro-om, linijom kojom se
svakodnevno vozila do ikaga. A sutra je tek ponedeljak. Opet e uhvatiti isti

by voki

voz... Ne, nee! Ne eli da vidi Kolina i zato... resila je da hvata jedan voz
ranije.
A onda, se opet predomislila.
- Ne! To ne bi bilo pametno. Izgledalo bi kao da bei. Najbolje e biti da ide u
uobiajeno vreme, da sretne Kolina i da se ponaa kao da se nita nije
dogodilo... Pa i nije se nita dogodilo, teila se Kristina!
im je to sebi rekla, mogla je nekako da zaspi.
A sutra ujutro, stvari su joj izgledale drugaije. Pola je neto ranije, saekala
voz kojim je obino ila. Meutim, u guvi na peronu, nije ga primetila. Traila
ga je pogledom ali nije ga videla.
Tek kada je ula u vagon, u koji se obino penjala, primetila ga je na
uobiajenom mestu.
Kada je naila, nije je pozvao, iako je ugledao jo izdaleka. Kada je dola do
kupea u kome je bio, pruio joj je ruku i pomogao joj da se smesti, kao to je to
obino inio. Ponaao se kao da se nita nije dogodilo.
Iako joj je srce luaki tuklo, Kristina je sela kraj njega, trudei se da se to ne
primeti na njenom licu. Sve sile je upotrebila da se na njoj ne primeti nita.
- Zdravo! - Glas joj je bio za oktavu nii nego obino i bio joj je potreban
veliki napor, da sebe prisili da govori normalno.
- Prilino neugodno jutro, zar ne? Rekla je Kristina.
- Jeste - odgovorio je Kolin kad je proistio grlo. - Dugujem ti izvinjenje od
prolog petka.
Kristina je vrsto stisnula pesnice prisiljavajui sebe da u razgovor ne unese
vie emocija, nego to je potrebno. Slegla je ramenima i rekla.
- Oh, pa to nije bilo nita strano.
Kakav glup oseaj, pomislila je. Morala je sebe da prisili da vlada sobom i da
mu ne pokae koliko je u stvari bila povreena.
Osim toga, inilo joj se glupo da sada razgovaraju o tome. Oko njih je bilo
toliko nepoznatih ljudi.
Kolinov glas je bio malo tii, kada joj je odjednom rekao.
- Izgleda veoma lepo!
- Ostavi se komplimenata sada Koline. Nije ni vreme ni mesto za to. - rekla je
i sama se zaudila zato je reagovala tako otro.

by voki

Nije mogla sada da razgovara o tome. Moda je to bilo zato to jednostavno,

nije mogla da smisli takav razgovor, naroito posle one veeri i to jo ovde... u
metrou. to je vie razmiljala o toj veeri oseala je sve vee ponienje.
Sve to je elela bilo je, da se ovo putovanje zavri to pre, a dok ne stignu na
svoje odredite, ako moraju da razgovor vode o svakodnevnim stvarima.
- U redu... u redu... Stvarno, to treba ostaviti iza nas.
- A ta to ita danas? - promenila je temu i pokazala na knjigu, koju je drao
u ruci.
Taman je htela da postavi jo neko pitanje, kada je Kolin progovorio, ne
odgovarajui na njeno pitanje.
- Adrian mi je rekao da te je odvezao kui.
- Da! To je bilo veoma ljubazno od njega.
- On je dobar momak. Jedan od najboljih koje poznajem.
Kristina je klimnula glavom. Kolin ju je pogledao za trenutak, a zatim joj je
pokazao novine, koje je drao u ruci.
- Da li si videla ovo?
Kristina je proitala naslov lanka na prvoj strani, a zatim nekoliko redova
teksta. Bio je to izvetaj o velikoj provali koja se dogodila u petak uvee,
nedaleko od kluba u kome je ona bila sa Kolinom.
Sa naporom je pratila ono to je itala. Shvatila je da su lopovi odneli sto
dvadeset hiljada dolara gotovog novca i obveznice iz sefa firme, ali nije
shvatala, zato je to toliko zanimalo Kolina.
Za firmu koja je opljakana, to je zaista uasno, ali takve se stvari esto
dogaaju, razmiljala je dok je sluala Kolina, koji je priao o racijama, koje su
sprovedene u raznim delovima grada sa namerom da se ue u trag
kriminalcima. To je bila kriminalna grupa koja je operisala po ikagu. Ulazili
su nou u firme ili bogate kue i obijali sefove. Bili su veoma dobro obaveteni
i tano su znali gde se nalaze sefovi i lako su ih obijali i odnosili novac i druge
hartije od vrednosti koje su nalazili.
Put je proao mnogo bre nego to se nadala i konano su se ponovo nali na
starom terenu, razgovarajui samo o vremenu i o uobiajenim svakodnevnim
stvarima.

by voki

V
Dan joj je proao uobiajeno. Vratila se umorna sa posla, ali je te veeri reila
da se spremi za selidbu. I sama se zaudila, kada je videla koliko je nakupovala
stvari za ovih trinaest meseci, od kako je u ovom stanu.
Jo iz roditeljske kue je ponela neka stara pisma, nakupilo se mnogo nekih
kataloga i novina koje je morala da baci, i odvajala ta e da ponese, a ta da
izbaci iz stana. Dok je radila, razmiljala je stalno o Kolinu Luisu. Nikako nije
mogla da prestane da misli na njega.
- Ne budi dete - rekla je sebi glasno. - Zaista, nema razloga za tako detinjasto
ponaanje.
Na kraju krajeva i Kolin se izvinio za ono to se dogodilo, teila je sebe.
Moda to zaista, njemu nije nita znailo, ali setila se da, ipak nije mogao da
izdri, a da joj ne napravi kompliment, kada je danas ugledao. Bilo joj je drago
zbog toga.
I dok je razmiljala o tome, ula je zvono na vratima. Pobogu, ko bi to mogao
da bude, pitala se. Sada joj ba nije potrebna poseta: soba je kao bojite... Stvari
su bile razbacane na sve strane. Kutije po celoj sobi su bez ikakvog reda stajale
svuda. Neke je napunila, a neke su bile prazne.
A onda se uplaila. Pomislila je, da se neto desilo tetki Agnes. Potrala je niz
stepenice i otvorila vrata.
- Zdravo - iznenadio je posetilac. Bio je to Kolin Luis.
Kristina je bila okirana. Od iznenaenja nije umela da odgovori na pozdrav.
Jedva se pribrala...
- Mogu li da uem? - upitao je Kolin.
- Otkud ti? Zato se nisi javio da e doi? Ja sam u velikom poslu, spremam
se za selidbu. Govorila je brzo. Osetila je neobjanjivo uzbuenje. - Zato si
doao, pitala je Kristina.
- Ja... eleo bih da razgovaram sa tobom - jednostavno i pomalo zbunjeno je
rekao Kolin.
Kristina je malo oklevala, a onda, kada da joj je situacija postala glupa,
izgovorila je.

by voki

- U redu, ui... samo u mojoj sobi je straan nered. Ja se spremam za selidbu.

Izgledalo je kao da nije uo njeno izvinjavanje i poao je u sobu gde je seo na
fotelju, na kojoj je ona u poslednjem trenutku napravila mesto.
Kristina ga je posmatrala, pitajui se zato je doao, ali ekala je da on prvi
progovori. Meutim, on je sedeo utei.
Nije mogla due da izdri i prilino otro je prekinula tiinu.
- Pa, zato si doao? On kao da se trgao.
- Znam daje ovo neumesno sa moje strane, ali bio sam zabrinut za tebe...
Kristina je jedva savladala nestrpljenje.
- Zabrinut si bio za mene? Zato?
inio joj se nekako nesreen, pa se valjda zato nije izraavao precizno.
- Hoe li kafu - ponudila mu je Kristina. I ne ekajui njegov odgovor, pola
je u kuhinju i brzo se vratila sa kafom. To mu je dalo malo vremena da se sredi.
Kolin je popio gutljaj nes kafe i zahvalio se.
- Doao sam ovamo prilino zbunjen - objasnio je. - To je zbog Klaudije,
raskinula je veridbu. Naao sam prsten na stolu, kada sam se danas vratio kui.
Kristina ga je pogledala pravo u oi i nije mo gla da se uzdri, a da ne kae.
- udi me da nije raskinula veridbu u petak uvee.
-Da!
Izgledalo je da je to rekao samo zato, to je mislio da ona oekuje taj odgovor,
a ne zato to i on tako misli.
- Pa? - pourivala ga je Kristina - Kakva je moja uloga u tome? - Moda
misli da mogu da ti pomognem. Moda da potraim Klaudiju, ili tako neto?
Ja mislim da nema nita loe u tome, to smo nas dvoje poli na tu dobrotvornu
priredbu u petak uvee. Uostalom, zato joj nisi rekao da e mene povesti. Ja
nisam ni znala da si ti veren, ta oekuje od mene. Zamisli samo u kakvoj sam
se ja neprijatnoj situaciji nala. Da nije bilo Adriana, koliko bi mi tek onda bilo
neprijatno. - ta je u pitanju i kako ja...
Nije joj dao da nastavi bujicu reci koja je prosto provalila iz nje, sakupljajui
se proteklih dana.
- Mislio sam da bi moda mogla da mi pomogne nekim savetom, Klaudija je
nestala.
Kristina ga je pogledala ne shvatajui ta govori, a onda je on objasnio.

by voki

- Danas sam iao u njen stan, ali tamo su mi rekli da se preselila, stanovala je
u jednom pansionu. Sada je tamo nema. Otila je, kau.
- Zato? ta misli, zastoje otila? I kako to misli nestala je?
- Ne znam, a naroito me je zaudilo to je napustila i posao. Vlasnik
pansiona mi je rekao da je nala drugi posao, i to ne ovde... pa kae, zato je
morala da se iseli. Sve je neto pomeao. Jedva sam razumeo ta govori.
- Da li mu je ostavila svoju novu adresu?
- Nije!
- Moda bi bilo dobro da nazove njene roditelje. Oni e znati gde je.
- Ona nema porodicu. Otac joj je poginuo u saobraajnoj nesrei kada je
imala pet godina, a ubrzo za njim je umrla i majka. Klaudija kae, od tuge za
svojim voljenim suprugom. Odrasla je u domu za nezbrinutu decu.
Kristina vie nije znala ta da predloi. Osim toga, nije znala zato bi ona
trebala da se mea u sve ovo.
- Brinem se ta je mogla da uradi - rekao je Kolin.
Kristina se trgla.
- Valjda ne misli?... Ne bi valjda sebi neto uinila? Ne mogu da verujem u
tako neto. Uostalom zato bi naudila sebi? Zato to si ti sa mnom proveo jedno
vee? Ma to je Koline prosto neverovatno! - rekla je Kristina.
- Ah, ne! Ja sam zabrinut zbog neeg drugog. ini mi se da je upala u neko
sumnjivo drutvo. Nema jo ni dvadeset i tri godine, a prilino je usijane glave.
- A zato si doao kod mene? ta bi eleo da ja uradim? - pitala je ponovo
Kristina.
- Pa, mislio sam da e moda imati neku ideju.
- Ne verujem da bi bilo koristi ni da je imam. Uostalom, ja nisam poznavala
tu devojku. Bilo bi mi teko da zamislim, ta bi ona bila u stanju da uradi.
- Ipak, ti si ena...
- Nismo sve jednake iako smo ene. - Gledala ga je i pitala se, kako je doao
na ideju, da joj se obrati za pomo. Uprkos onoj kratkoj epizodi u petak, oni su
ipak bili stranci jedno drugom. - I ta sad misli... ta si odluio da uradi?
Pretpostavljam da si imao neki plan.
Ovlaio je usne i pogledao oko sebe.

by voki

- Da, imam ideju. Mislio sam da te zamolim, da porazgovara sa devojkama

iz pansiona u kome je stanovala. Tamo ima nekoliko devojaka. Moda bi
mogla neto da sazna. Zna, devojke esto priaju jedna drugoj o svojim
planovima.
- Tebi je mnogo stalo da je pronae, zar ne?
- Pa, jeste! Samo, neprijatno mije da idem i da se raspitujem kod devojaka.
Tebi to ne bi bilo tako komplikovano. Osim toga, ve sam razgovarao sa
vlasnikom pansiona, pa bi to. moglo da izgleda malo sumnjivo, u najmanju
ruku.
- A, ako doznam kuda je otila?
- Uzeu dan-dva slobodno, pa u otii da je pronaem. Da li bi htela da ode
do pansiona i da se malo raspita? - upitao je poto se Kristina zamislila.
- Ne znam ta da ti kaem Koline, ba nisam rada da se meam u vae odnose.
Umeao si me u odnose izmeu vas dvoje iako nisam ni znala u ta sam se
upetljala...
Malo je pocrveneo i ponovio molbu malo priguenim glasom:
- Znam da traim previe. Ali, to mi je jedino palo na pamet. Zaista ne znam,
ta da uradim i kako da je naem.
Kristina je sagla glavu. Kolin joj nije liio na oveka koga je ranije poznavala.
Bio je zbunjen i bespomoan.
A onda je ustao naglo i videlo se da mu je neprijatno, kada je rekao:
- Nisam trebao da dolazim ovamo... Izvini... Kristini je odjednom bilo ao.
Ustala je i ona i
upitala ga odluivi se odjednom:
- Da li je kasno, da sada odemo do pansiona?

by voki

VI
Odmah su seli u njegov auto i krenuli prema pansionu.
- Mislim da si se previe zabrinuo zbog Klaudije. Moda je samo htela da te
malo uplai. Ubeena sam da e se brzo vratiti- govorila je Kristina, a u sebi je
pomislila, ako ga voli, vratie se. Nije joj bilo jasno da je neko veren i samo da
se pokupi bez rei i da ode. Kakva je to ljubav?
- Mislim da nisi u pravu - odmahnuo je glavom. - Nee biti da i Klaudija misli
tako. ak bih mogao da kaem, da sam siguran u to. Poznajem je, ali nema
smisla da te gnjavim svojom priom. Neprijatno mi je i to sam te zamarao
ovoliko. Ja ovde nemam nikog svog. Moja jedina sestra ne ivi ovde, a sa
tobom sam nekako uspostavio blizak odnos, pa sam mislio...
- A da li ti je Klaudija ostavila neku poruku sa tim prstenom?
- Na paretu papira je napisala da je odluila da raskine veridbu.

***
Vlasnik pansiona je izgledao spreman da pomogne koliko moe, ali Kristina
nije saznala nita vie od onog to je ula od Kolina.
Klaudija Braun je otila u subotu. Ponudila je ak da plati do kraja meseca,
meutim, vlasnik pansiona nije eleo da uzme novac. Izdae on stan nekom
drugom, to mu bar nije nikakav problem. To su mali i vrlo lepi stanii.
- Rekla je da je nala novi posao i da mora da se seli iz ikaga - objasnio je
vlasnik pansiona. -A kako vama nita nije rekla, kad kaete da ste joj
prijateljica?
- Nismo se ule neko vreme, a ovo je izgleda ispalo neto iznenada, a mobilni
telefon joj je iskljuen pa sam se malo zabrinula. - Lagala je Kristina.
Ipak, uputio je kod devojaka, koje su stanovale u staniima na spratu.
- Klaudija Braun? Da, poznajem je - rekla je jedna plavokosa devojka.
- Ja je u stvari, ne poznajem - objasnila je Kristina - samo elim da
pomognem njenom vereniku da je pronae.
Za kratko vreme se okupilo nekoliko devojaka. Govorile su skoro sve u glas.
- Da li je nekoj od vas rekla kuda je oti la?

by voki

- Klaudija? Ona je bila dobra sa svima, ali nije govorila mnogo o sebi.
- Imala je divno srce - rekla je jedna devojka. - Bila je odlian drug.
- Tano! - dodala je druga devojka. - esto je kupovala kolae za sve nas.
Snabdevala nas je cigaretama i nikad nije dozvoljavala da joj se revaniramo.
Ja mislim da je ona dobro zaraivala. Uvek je imala novca. Bila je ba
drugarina...
- Deavalo se kada sedimo kod neke od nas samo da narui picu za sve. Ali o
sebi nije govorila, kad razmislim, ja o njoj ne znam nita. Rekla je jedna od
devojaka.
Kristina je shvatila da od ovih devojaka nee nita saznati jer ne znaju nita.
One su bile dobronamerne, ali prilino povrne i premalo su znale o devojci
koju je traila.
Klaudija Braun je bila odluna osoba, to joj je bilo jasno, a isto tako, njen
nestanak nije bio samo hir.
Kristinu je sada zainteresovala itava ova situacija.
Kolin je nestrpljivo ekao u kolima.
- Nisam nita uspela da saznam. Ove devojke ne znaju nita. Priaju o
Klaudiji sve najlepe, ali je generalno uopte ne poznaju. ta misli, da li da
odem sutra do firme u kojoj je radila. Pitala ga je Kristina.
- Kristina, bio bih ti veoma zahvalan, ali ne elim da te upetljavam ni u ta. I
ovo je previe.
Kristina ga je pogledala pravo u oi.
- Koline, sada je kasno za to. Ve si me upetljao.
***
Sledeeg dana, Kristina je otila do firme u kojoj je radila Klaudija. Bila je to
mala privatna kompanija koja se bavila proizvodnjom konditorskih proizvoda.
Kancelarije su im se nalazile samo na jednom spratu neke stare zgrade.
Kristina je bila malo iznenaena. Navodno je Klaudija dobro zaraivala, a
radila je u jednoj ovakvoj firmi...
Kristina je razgovarala sa sekretaricom, koja je u to vreme bila sama u
kancelariji. Svi ostali su za vreme pauze izali iz zgrade.

by voki

Sekretarica je sedela kraj prozora u skromno nametenoj kancelariji i jela svoj

sendvi.
Na stolu je imala stari kompjuter, mobilni i fiksni telefon i brdo papira koji su
bili razbacani po celom stolu.
- Ne moemo svi da naputamo kancelarije u vreme ruka - objasnila je svoje
prisustvo. - Neko mora da ostane, za sluaj potrebe. A ta ste vi eleli?
Kristina je pitala za Klaudiju, a sekretarica je odgovarala prilino spremno.
- Klaudija je bila dobar radnik i znala je svoj posao. Ali nikada nisam mislila
da e ostati ovde za stalno. Ovo ba nije neki perspektivan posao. Moram da
kaem, da me je ipak iznenadio njen odlazak... Samo se jedan dan javila i rekla
da vie nee doi na posao.
- Znai li to da nije objasnila zbog ega odlazi?
- Da, upravo to znai! Dola je u subotu... tada radi samo polovina slubenika.
Jednostavno je rekla efu da odlazi i to je bilo sve. Govorila je sekretarica
preko sendvia.
- Jeste li neto uli o njoj od tada?
- Nisam! Nisam se ni interesovala. Dodue, mi smo se slagale dobro, mada
nikada nismo bile prave prijateljice.
- Zar vam nije rekla nita, kada je u petak uve-e ostala da radi
prekovremeno? - Kristina se setila da ju je Kolin pozvao u klub zato to je
Klaudija radila prekovremeno.
- Kada, kaete? U petak? Posle radnog vremena? Ne, nije ostala... Kod nas
niko ne ostaje u kancelariji posle radnog vremena. Mi nemamo toliko posla da
bi radili prekovremeno. Sav svoj posao uspevamo da zavrimo za vreme
radnog vremena. Nama i fabrika radi samo u dve smene, tako da nema nikakve
potrebe da mi u kancelarijama radimo prekovremeno. Veoma temeljno je
objasnila sekretarica.

by voki

V II
Kada je Kristina ispriala Kolinu ta je ula od sekretarice, on je duboko
uzdahnuo. Klimnuo je glavom, kao da nije ba naroito iznenaen.
- Hvala ti Kristina! Hvala ti to si mi poklonila toliko vremena. Nego, da li bi
htela da odemo negde na veeru?
Kristina je oklevala. Za trenutak je mislila da ga odbije, mogla je da nae i
izgovor, ali bilo joj je ao ovog mladia. Vie nije razmiljala o tome koliko je
povredio, sada joj ga je bilo nekako ao.
Za vreme veere razgovarali su o Klaudiji.
- Bojim se da ti nisam mnogo pomogla - rekla je Kristina. Nismo saznali ama
ba nita, ni jednu jedinu nit nismo uhvatili, koja bi mogla da nas odvede do
Klaudije.
- Nismo - sloio se Kolin.
- Ali, ako ste vas dvoje vereni, kako ne zna ta je sve u stanju da uradi tvoja
verenica? Nije mi jasno da je ba toliko malo poznaje, a hteo si njome da se
oeni. Kako ne zna ta je sve u stanju da uradi? Ti mi nisi jasan Koline.
- Moda bih bio u stanju loginije da razmiljam o svemu, da nisam toliko
zabrinut - rekao je Kolin po malo nervozno.
Kristina ga je pogledala paljivo. Srela je njegove oi i tog trenutka je bila
sigurna, da joj nije rekao sve. Moda nije eleo ba da sakrije, ali oseala je da
ima neto to on sluti i to oigledno, nee da joj kae.
I sad je ponovo bila zagolicana njena ljubopit-ljivost.
Pitala se samo, zato je on pokuavao da je umea u tu situaciju oko Klaudije
i kakvu joj je ulogu namenio u celoj toj stvari.
A onda, nije mogla da zamisli, da on nije dobronameran i pokuala je da se
stavi u njegov poloaj.
On joj je rekao da nema nikoga kome bi mogao da se obrati za pomo. To joj
nije bilo sasvim strano. Sigurno je oseao potrebu da se nekome poveri i da sa
nekim podeli svoje brige, sumnje i strepnje. Samo, zato onda nije rekao sve
to ima?

by voki

Uostalom, niko ga nije terao da ide u klub sa drugom devojkom, kad mu je

devojka zauzeta.
Kristina se pitala ta to Kolin krije od nje. Polako, razmiljala je, na kraju
uvek sve izae na videlo.
Iz razmiljanja je prenuo Kolin.
- Klaudija je nekada radila kao volonter u bolnici - govorio je - Ali i to je
ostavila. Rekla im je, da vie nee dolaziti.
To je bila dodatna informacija, a ona nije nita vie rasvetljavala Klaudijin
odlazak.
Kristina je poela malo da razmilja i u tom pravcu.
- Moda bi mogao malo da se raspita po bolnicama. Moda je otila u neku
bolnicu na drugom kraju grada.
U trenutku dok je to govorila, Krisitna je shvatila besmislenost svog predloga.
Koliko je samo bilo bolnica, prihvatilita, rehabilitacionih centara u ikagu. I
koliko bi mu vremena trebalo da se u svakom raspita. A ko zna, ako je tako
nestala bez traga, moda je promenila ime, moda se preselila u neki drugi
grad. Sve je mogue.
Kolin je nastavio.
-Kad je radila u jednoj bolnici, desilo joj se da je izgubila prsten, koji sam joj
poklonio. Angaovano je celo bolniko osoblje da ga pronae. - Zastao je za
trenutak, kao da je mislio da li da kae sve to misli ili da prestane da govori.
-To mora da je bio skupocen prsten - prekinula ga je.
Kolin je klimnuo glavom i objasnio.
- Moj otac je juvelir.
Kristina je podigla obrve, a onda je klimnula glavom, kao da je elela da kae,
da to objanjava stvar. Zato je onaj prsten mogao da bude tako skupocen. Jer,
jedan uitelj u osnovnoj koli, sigurno ne bi mogao da ga kupi.
Konano, veera je bila zavrena i Kolin je odvezao kui. - ao mi je to
nisam mogla vie da ti pomognem - rekla je Kristina na rastanku. - Nadam se
da e uskoro pronai Klaudiju.
- Hvala ti mnogo, ti si divna devojka, Kristina. Hvala ti jo jednom i laku no!
Bilo je to pred njenim vratima. Kristina je zastala jo trenutak. On je upalio
motor, mahnuo joj jo jednom i uskoro se izgubio iza prvog ugla.

by voki

V III
Doao je i dan selidbe. Kristina je popakovala sve svoje stvari u kutije i u
subotu se preselila kod tetke Agnes. Sve je ilo brzo i bez problema. Bilo je
dobro i to to je Agnes, jo pre nekoliko dana, napravila precizan plan. Prvi put
Kristina je morala da prizna, da Agnesine ceduljice imaju nekakvog smisla.
Kristina je neke sitnice prenela svojim malim Renoom. Ve ujutro rano
pokupila je svoje stvari i tri Agnesina ljubimca, psa, maku i papagaja i odvezla
se u Vestester.
U novoj kui Agnes je opet bila zaokupljena ispisivanjem nekih spiskova.
Kristina je nije pitala nita. Znala je da to ne bi ni imalo smisla. Znala je isto
tako, da nikad nee razumeti sklonost svoje tetke, da ivi meu tolikim
papirima.
Dok su ekale da stigne kamion sa nameta-jem, Kristina je skuvala kafu i
zamolila Agnes da se, bar za trenutak, iskobelja iz svojih papira.
Agnes se nasmejala i pridruila joj se, pevuei neku staru pesmicu iz
tridesetih godina.
Kristina se nasmejala. Znala je da e u ovoj kui uvek biti te stare muzike.
Hobi njene tetke bio je da sakuplja ploe sa tim pesmama. I jo neto, stalno je
sakupljala knjige o filmovima i pozorinim komadima koji su se tada igrali.
Volela je da gleda pozorine predstave iz tog vremena i vrlo esto je ila u
pozorite.
Kada je stigao nametaj, nastali su problemi. Agnes je dok se Kr istina nije
preselila premeravala sobe i isplanirala kako da rasporedi nametaj, ali sada se
to nekako nije uklapalo u njene planove, sobe nije dobro premerila, pa neto od
nametala nije moglo da stane kako je ona isplanirala i nastao je itav haos oko
toga. Po nekoliko puta je premetala pojedine komade nametaja, sa jednog
mesta u drugo. Neto je, ipak morala da izbaci.
- Stavite to u garau iza kue - rekla je ljudima, koji su joj pomagali da
rasporedi nametaj. - Kasnije emo razmisliti ta emo da uradimo sa svim tim
stvarima. Ne elim da mi to stoji tako nabacano. Htela bih da preuredim
garau. Iznad garae u u sobi napraviti filmski atelje.

by voki

Garaa je bila ozidana i iznad nje je bila soba sa prozorima koji su bili preko
celog jednog zida. Agnes je osmislila da od te prostorije napravi atelje.
- To je jedna od mojih zamisli bila im sam videla ovu kuu. Rekla je Agnes.
- To e mnogo dobro izgledati.
Kristina, kada je ula da je Agnes smislila da napravi filmski atelje, pogledala
je.
- Da, da, imam kameru, pa u snimati filmo ve... Mislim da ovde izvodimo
predstave, koje u ja snimati. U stvari, mislim da predstava treba da bude samo
dekor muzici, koju u putati sa ploa i traka. Verujem da e to biti zanimljivo
za nae susede. Ti e vrlo lepo izgledati u jednom kostimu iz tridesetih godina
prolog veka.
- Ja? Pobogu, pa ja ne znam da pevam.
- Ma, ti e samo da otvara usta. Ali, o tome emo se dogovoriti kasnije.
U tom trenutku su zauli da ih neko trai.
- Ima li koga u kui? - javljao se neko s baten-skih vrata.
Agnes i Kristina su se pogledale, a onda su izale i pozvale gou.
- Ja sam arlota Bel - rekla je niska crna ena, ustrih pokreta, koja se
pojavila na vratima. - Videla sam da ste se jutros preselili. ivim ovde, u
susedstvu, pa sam dola da vidim, da li vam treba neka pomo. Da li mogu
neto da uinim za vas?
- Hvala vam, ali nije potrebno - zahvaljivala se Agnes. - Jedini problem nam
je viak nametaja, koji ne znamo gde da stavimo.
- Ja mogu da vas oslobodim toga - rekla je arlota spremno, a Kristina je
pomislila da je ona zbog toga i dola. - Mogu da vam pomognem, da rasprodate
sve to vam je suvino... Ljudi iz grada donose u selo previe nametaja...
Agnes je pokuala da zaustavi tu bujicu rei kojom je bila obasuta.
- Samo ostavite na stranu, to vam ne treba -govorila je arlota. - Najbolje da
odmah pogledamo - izvadila je mali notes. - Sutra u biti ovde u pola jedanaest.
Ostavite to meni. Nego, ima li jo neto u emu mogu da vam pomognem? Da
li je ono va suprug, tamo na putu?
- Molim? - zapanjila se Agnes.
- Onaj ovek u odelu od tvida... tamo ispred kue. Da li je on sa vama?
- Ne, nije!

by voki

- Mora da je neki stranac. Ba me zanima gde stanuje. A sada moram da

idem. Sutra u biti ovde u dogovoreno vreme, sa kolima agencije za otkup
stvari.
Okrenula se i pola, a Agnes je odahnula. Ipak, morala je da prizna, da je lepo
od arlote to joj se ponudila da joj pomogne. A bie lepo i osloboditi se ovih
nepotrebnih stvari.

IX
U subotu, rano ujutro, imali su jednog posetioca.
- Neki mladi ovek eli da te vidi, Kristina -pozvala je Agnes.
- Mene? - zaudila se Kristina. Srce joj je ubrzano lupalo, mada ni sama nije
znala razlog svog uzbuenja. - Ne poznajem nikoga, ko bi mogao da me trai
ovde.
Negde u dubini due nadala se da bi to mogao da bude Kolin i pitala se zato
je prvo pomislila na njega? Nije htela sebi da prizna da bi je njego va poseta
obradovala. Ipak, ljubazno je pozdravila svog posetioca. Bio je to Adrian
Tomson.
- Otkud vi ovde? - pitala je iznenaeno.
- Setio sam se da ste rekli da se u petak selite u Vestester, pa, poto mi je uz
put, resio sam da svratim do vas. Idem na auto trke.
Adrian je bio veliki oboavalac auto-trka.
- Uite - pozvala ih je Agnes. - Zato stojite u holu? Odmah u doneti kafu.
ao mi je to nemamo nita drugo. Jo se nismo sredile.
Adrian je upitno pogledao Kristinu. Kristina se nasmejala, jer je shvatila ta
se deava u Angnesinoj glavi.
I dok su pili kafu, tetka Agnes je prela na stvar, gledajui pravo u Adriana.
- Jeste li nekad igrali u nekoj pozorinoj predstavi? - upitala je mladia.

by voki

On je odmahnuo glavom, gledajui upitno Kristinu i svojski se opekao o

gutljaj kafe, koju je upravo popio. Oigledno, ovo pitanje ga je iznenadilo, ali
Agnes mu nije dala da razmilja dalje.
- Izgledali biste izvanredno u kostimu... - Tada mu je ispriala kako eli da
snimi film i da misli da bi on izvanredno odigrao jednu zanimljivu ulogu.
On je utivo sasluao, a onda je bezvoljno klimnuo glavom.
- Moemo da pokuamo - rekao je. Kasnije su on i Kristina izali u dvorite i
seli pod suncobran koji je Agnes namontirala im se preselila. Nije mogao da
ostane dugo, ali nije mu se mnogo ni urilo, to je bilo oigledno.
Kristina ga je posmatrala. Nosio je bradu, koja mu je izvanredno stajala. Ipak,
izgledao je veoma mladoliko i Kristina se zaudila, kada je ula da ima ve
trideset i jednu godinu. Razgovarali su o svemu i svaemu. Kristina je
razmiljala kako je fin i neposredan mladi. O njemu posle one veeri kada su
se upoznali nije ni razmiljala. Misli su joj bile preokupirane Kolinom.
- To je fini mladi - bio je Agnesin komentar kada je Adrian otiao. - A nosi i
bradu, to mi se svia. Retko mi se neko od tvojih prijatelja tako dopao. Kada e
doi ponovo?
Kristina je slegla ramenima. Nije znala ta da odgovori. Nisu se nita
dogovarali o nekom daljem vianju. Adrijan je nije pitao ovaj put da li eli da
se vide ponovo.
- Gde si ga upoznala? - bila je uporna Agnes.
- U prostorijama golf kluba prolog petka. Bila je neka humanitarna zabava na
koju sam bila pozvana.
***
etale su batom, a pas Bruno, foksterijer je veselo skakutao pored njih.
Iznenada se Agnes zaustavila.
- Zar ono nije arlota Bel? Rekla je da e doi danas u pola jedanaest. A sada
je ve pola dvanaest. Ne ide ovamo.
Potraila je broj telefona arlote Bel, im su se vratile u kuu.
Rekli su joj da arlota nije kod kue. Izala je veoma rano i nee se vratiti pre
ruka.

by voki

- Kakva ena - nervozno je prokomentarisala Agnes, kada je spustila

slualicu. - A ja sam elela da oistim kuu jo danas.
Kristina se nasmejala. Ponudila se da ode do centra Vestestera. Tamo je bio
Centar za rehabilitaciju, a gospoda Bel je rekla da e oni, verovatno, uzeti neke
delove nametaja.
Agnesi se dopala ta ideja.
- Uzmi moja kola.
Vonja je bila prijatna, bez semafora i gradske guve. Samo je jednom morala
da pritisne sirenu i upozori oveka, koji joj je prelazio put. ovek je bio odeven
u odelo od tvida. Verovatno je to isti onaj za kojeg je arlota pretpostavljala da
je Agnesin mu, pomislila je Kristina.
Najzad kad je stigla do Centra za rehabilitaciju, zaustavila je kola.
U dvoritu su bili razmeteni batenski stolovi i stolice. Za stolovima je
sedelo nekoliko ljudi.
Upravnica je bila zadovoljna njenim predlogom, pa joj je rekla da e odmah
poslati ljude da preuzmu taj nametaj.
- Zaista je ovo mesto lepo - rekla je Kristina i pogledala oko sebe.
Odjednom se trgla i protresla glavom, kao da nije mogla da veruje svojim
oima.
Jedna devojka, u odelu bolniarke, razgovarala je sa nekim elegantnim
ovekom. On je sedeo za stolom, a ona je stajala kraj njega.
Ta devojka bila je Klaudija Braun.
Dok je ila prema kolima, primetila je da Klaudija gleda za njom, ali nije
mislila daje prepoznala. Izgledalo joj je da je bila suvie zauzeta razgovorom sa
onim elegantnim ovekom.
Klaudija Braun u Vestesteru! To je bilo udno, razmiljala je Kristina. Setila se, kako je u jednom trenutku pomislila da bi Klaudija mogla da izvri
samoubistvo. Kako je to sad izgledalo smeno. Klaudija je, inilo joj se, bila
veoma zadovoljna.
Srce joj je ubrzano tuklo. Sada je jedino elela da to pre doe kui i da
telefonira Kolinu.
Da telefonira Kolinu? Zar prvi dan kako je ovde? A verovala je da vie nikada
nee imati priliku da razgovara sa njim.

by voki

Ipak, resila je da nita ne pomene Agnes i im je bila sama, okrenula je

njegov broj.
- Halo Koline, ovde Kristina.
- Kristina Hol? - pitao je Kolin, a u glasu mu se oseala sumnja. Morala je
ponovo da kae svoje ime.
- Da, sluaj ... - Kristina je morala da proisti grlo. - Pronala sam ti Klaudiju.
- Klaudiju?
- Da! Ona je ovde u Vestesteru. Videla sam je!
- To je zaista neobino. Da li si razgovarala s njom?
- Ne, nije bila sama. Mislim da me nije ni videla.
- ekaj da malo razmislim ... Mogu li da doem tamo danas?
- Doi na ruak - pozvala ga je.
- Teko da u moi tako brzo. Ipak, pokuau da doem to pre. Nadam se da
vam neu biti na smetnji.
- Ja sam slobodna celo popodne - odgovorila
je.
Tada se vratila kui i rekla tetki Agnes. - Pozvala sam Kolina Luisa da doe
na ruak - rekla joj je.
- Oh - bilo je sve to je rekla, Agnes, ali bilo je oigledno, da eka dalje
objanjenje.
Kristina je razmiljala, kako da joj kae i koliko daje upozna sa dogaajem
oko Klaudije Braun.
- Jesam li ranije ula neto o njemu? - pitala je Agnes.
- Nisi. Priala sam ti samo, da sam bila na dobrotvornoj zabavi sa njim, ali,
nita vie, sea se?
Agnes je podigla obrve.
- To ve izgleda kao neka zavrzlama. Prvo Adrian, a sada taj Kolin Luis. Da li
i on nosi bradu?
- Ne - nasmejala se Kristina.
- E ba teta, na nekim mukarcima lepo stoji brada! Jel eli da spremim
neto vie za ruak, ili bi trebala neki poseban ruak da spremim?

by voki

- Tetka, ta si to umislila? Nita ne brini. Moe se desiti da i ne stigne na

ruak. Doi e to pre moe, ali nije znao da mi kae, kada e to biti, ako uspe
da ode sa posla, doi e ranije.
- U svakom sluaju, treba jo neto dokupiti, hoe li ti da ode do marketa da
kupi ta nam treba u kui... A moda e te izvesti na veeru?
- Mislim da nee...
- Hajde Kristina, reci ta se tu krije? Kristina se malo zbunila, nije elela da se
vidi
da joj je stalo i trudila se da ne pridaje neku veliku vanost svojim recima.
- Pa... - rekla je - njegova devojka je raskinula veridbu i nestala, ne
ostavljajui nikakav trag. Samo mu je na stolu ostavila prsten i nestala.
- Pa to je vrlo interesantno! - uzviknula je Agnes, koja se oduevljavala
dramatinim situacijama.
- Videla sam je danas u Centru za rehabilitaciju i zato sam mu telefonirala.
- Kakva sluajnost! Da li je ona tamo na oporavku?
- Ne! Ona tamo radi. Bila je u odelu bolniarke.
- Pa to znai da e tvoj prijatelj Kolin doi da pokua da razrei situaciju oko
raskida veridbe i da pokua da je privoli da se ipak uda za njega. Pa nije mi
jasno zato bi on eleo da se oeni sa nekim ko je od njega pobegao i ko ne eli
da bude sa njim.
Kristina nije odgovorila. I sama se pitala ta se tu krije. Da li je to prevelika
Kolinova ljubav prema Klaudiji ili neto sasvim drugo.
- Idem do marketa po hleb - rekla je i ponovo prila kolima. Upalila je motor i
brzo se pribliavala centru, razmiljajui da li e opet videti ove-ka u odelu od
tvida. Ali, nije ga videla.
Parkirala je kola na skveru i ula u radnju da kupi hleb i jo neke sitnice.
Zadrala se u radnji svega nekoliko minuta, a kada je izala, ugledala je grupu
ljudi sakupljenih oko njenih kola.
Pourila je da vidi ta se dogodilo i ugledala oveka prljavih kolena kako sedi
na ivinjaku, a pored njega je bio oboren bicikl.
- ta se to desilo? - upitala je prilazei kolima.
- Jel biciklista naleteo na kola?

by voki

Ljudi koji su se okupili su u glas pourili da je uvere da je sve u redu. Nije

bilo razloga za brigu.
ovek je ustao, izvinjavajui se. Bio je debelju-kast, tridesetih godina i
mirkao je iza naoara.
- ta se to desilo, bunjeno je govorila Kristina.
- Jesu li vam se to moja kola ispreila na putu?
ovek je nervozno odmahnuo rukom.
- Samo sam pokuao da budem pametan. Kristina je uzdahnula s olakanjem.
- I pokuali ste da proete izmeu kola i ivinjaka, zar ne?
- Mnogo mi je ao - izvinjavao se. - Nadam se da nisam napravio tetu na
kolima. Moje ime je Daglas Dons. Moete me nai u hotelu Folk Stoun"
ovde u Vestesteru... sledeih desetak dana - nasmeio se.
- Sigurna sam da niste napravili nikakvu tetu, gospodine Dons - rekla je
Kristina.
- Uveravam vas... gospoice... Kristina nije htela da kae svoje ime.
- Ne bih eleo da imate neprijatnosti sa osiguranjem - nastavio je. - Ne
poznajem ovde nikoga, sem jednog prijatelja ovde u Vesesteru.
Izgledalo je kao da reci izleu iz njega. Proteklo je dosta vremena pre nego
to je Kristina uspela, da se izvue i da ode.
Posle ruka je sela da se malo odmori. Dan je bio prilino zamoran. Mnogo
dogaaja je bilo za tako kratko vreme. Srea da je uzela godinji od mor za
selidbu.
Popodne je bilo mrano sa niskim oblacima, koji su se kovitlali nebom. Nije
bilo kie, a nije bilo ni hladno.
- Previe duva vetar da bi mogla kia da padne - rekla je Agnes koja je imala
svoje prognoze vremena. - Ali, kad kia padne...
Kristina je gledala kroz prozor i posmatrala ulicu.
Razmiljala je o Kolinu, uskoro e doi, mislila je. Oekivala ga je da doe, a
onda je rekla sebi da e se oseati jo gore, kada on ponovo ode.
Stigao je ba u trenutku, kada je sunce ponovo poelo da se promalja kroz
oblake.
Kada je ugledala njegov auto, istrala je iz kue.

by voki

- Moe da parkira ovde - rekla je stojei ispred garae. - Agnes je otila da

se proeta, ali nee ostati dugo.
Posmatrala ga je dok je parkirao kola.
- Da li je ovako u redu? - pitao je.
- Jeste!
Izaao je iz kola i pruio joj ruku. Zadrao je njenu ruku malo due od
uobiajenog, u svojoj ruci.
- Kako si? - pitao je i posmatrao ako sebe. -Ovo je zaista divno mesto. Proao
sam kroz grad, ba je lep. Mirno mi deluje. Nije daleko od ikaga, a kao da je
kilometrima udaljeno. Ne osea se ona gradska vreva u kojoj ivimo u ikagu.
Kristina je utala, dok je on posmatrao ogromno drvo kestena, koje je u
punom cvatu natkrililo dobar deo bate.
- "Ispod rascvetalog kestena..." - citirao je prve stihove jedne pesme i
posmatrao nekako izgubljeno njegove grane sa prelepim cvetovima.
- Da li eli da popijemo kafu? - prekinula ga
je- E ba bi mogli! Zaista je neverovatno da si pronala Klaudiju - rekao je
odjednom.
Kristina se trgla. Kao da je zaboravila zato je Kolin ustvari doao. Potisnula
je tu injenicu u svojim mislima. Kolin nije doao zbog nje, nego je doao zato
to je ona sasvim sluajno pronala Klaudiju.
Seli su u dnevnu sobu i uz kafu Kristina mu je ispriala sve to se desilo.
- Sigurna si da je to Klaudija?
- Naravno da sam sigurna! Dodue ja sam je u klubu videla samo nekoliko
trenutaka, ali njeno lice mi je ostalo jasno u seanju.
- Mmm, odlina ti je kafa - pijuckao je zamiljeno. - Kae da te nije videla?
- ini mi se, da nije, ali nisam sigurna. Pogledala je u jednom trenutku ka
meni, ali mi nije de-lovalo kao da me je prepoznala.
- Onda emo pokuati da je iznenadimo. Odjednom Kolin je ustao.
- Hajde da poemo, sad sam ve nestrpljiv. Seli su u kola i odvezli se do
Centra. U kolima su oboje bili zaokupljeni svako svojim mislima. Povremeno
bi Kristina govorila gde treba da idu.

by voki

Iako je Kolin eleo da iznenade Klaudiju, nisu je iznenadili. Klaudija je videla

Kristinu onaj dan kada je bila u Centru, to joj je kasnije rekao Kolin.
im su uli u Centar, otili su do upravnice i Kolin je pitao da li moe da
razgovara sa Klaudijom Braun.
- Svakako, - odgovorila je ljubazno upravnica - pozvau je da sie u sobu za
posete.
Pokazala im je rukom da odu u susednu sobu, koja je bila nametena vrlo
prijatno.
- Sada u te ostaviti - rekla je Kristina, ali je znala da joj glas nije zvuao
potpuno ravnoduno, iako nije elela da Kolin primeti. - Biu na terasi, ili
negde u bati.
- Hvala ti puno. Nai u te kasnije. Kristina je sila u batu, ali svi stolovi su
bili prazni. Gosti su, verovatno, bili u svojim sobama i odmarali se posle ruka.
- Ovo je zaista lepo mesto - zaula je utiv muki glas pored sebe.
Okrenula se i ugledala elegantnog oveka, koga je videla tog jutra, kako
razgovara sa Klaudijom.
- Da, zaista je prijatno.
- Dozvolite da se predstavim. Martin... Sesil Martin. Jeste li doli da nam se
pridruite gospoice?
- O ne, nisam - nasmeila se Kristina. - Samo sam u poseti.
- Oprostite! Trebalo je da pretpostavim. Izgledate suvie zdravi da biste bili
ovde na oporavku. Imate li, moda nekog prijatelja ovde?
- Ne - odmahnula je glavom. - Moj prijatelj je eleo da vidi nekog od osoblja.
Nije znao put, pa sam dola sa njim da mu pokaem.
Sesil Martin je klimnuo glavom, a zatim je koraknuo prema stolici.
- Hoete li da sednemo. Nisam u stanju da stojim dugo. Noga me jo uvek
boli...
- Naravno! Moram svakako da priekam malo. Sela je sa njim za sto i pitala
se, uz put, o emu su Klaudija i Kolin sada razgovarali. Da li su, moda,
obnoviti veridbu? Osetila je nelagodnost i okrenula se Martinu.
- Vi se oporavljate... Jeste li dugo ovde?
- Svega nekoliko dana, ali ve se oseam bolje. Ovo je zaista dobar Centar za
rehabilitaciju. Imamo sve to elimo.

by voki

Kristina je klimnula glavom.

- A vi? - Nasmeio se. - Zar mi nita neete rei o sebi?
- Ja sam se tek jue doselila, tu u blizini - na-smeila se Kristina. - Stanujem
na ivici Vesteste-ra. Odmah pokraj ume.
On je sluao paljivo. Izgledao je zainteresovan i Kristini je godila ta panja.
Ispriala mu je potom kako su se ona i Agnes preselile ovamo i rekla mu je
svoje ime.
- Imate veoma lepo ime. - Pogledao je dugim pogledom.
Kristina je pokuala da misli o njemu dok su razgovarali. inilo joj se da ne
moe da ima vie od etrdeset godina. Bio je veoma pristojnog ponaanja, a uz
to, i prilino zgodan i privlaan.
Kada je Kolin izaao sam, Kristina ga je po-smatrala, pokuavajui po izrazu
njegovog lica, da pogodi ta se dogodilo. On je zastao na vratima, traei je
pogledom. Izraz njegovog lica, meutim, nije joj govorio nita.
Ustala je, a za njom i Sesil Martin, ali ga je Kristina zamolila da se ne trudi
oko nje. Pruila mu je ruku.
- Do vienja - rekla je ljubazno.
On je za trenutak zadrao njenu ruku, posmatrajui je.
- Nadam se da u vas ponovo videti - rekao je. - Moda, kad va prijatelj
ponovo doe u posetu.
Kristina je rekla da ne zna, a zatim se pridruila Kolinu, koji je ve ekao kraj
kola.
- ao mi je to sam te zadrao - rekao je, a ona se pitala, ta li se dogodilo u
meuvremenu. Umirala je od elje da ga pita, ali nije nalazila prave rei. Grlo
joj je bilo nekako suvo. Morala je da se nakalje.
- Kako je bilo? - upitala je konano.
- Onako, kako sam i oekivao - glasio je odgovor.
Kristina je zautala. Nije htela da pokae suvie interesovanja. Kada sam nije
hteo da joj ispria ta se dogodilo, mislila je da nije pristojno da pita.
Kada su se vratili kui, tamo je bila komsinica arlota Bel, sva uurbana i kao
i proli put vrlo raspriana.
- Dola sam samo na trenutak. Moram odmah da idem - izjavila je. Ali, sudei
po izrazu Agnesinog lica, izgleda da je to govorila ve bar sat vremena.

by voki

- Dola sam da kaem, da sam se brinula zbog nametaja. Nisam zaboravila

na to. Rekla sam da u doi danas prepodne, ali imala sam nekog posla... Ipak,
kako vidite ja sam tu... Samo, zaboravila sam da vas prethodno nazovem
telefonom.
- Rekla sam vam, gospodo Bel - objanjavala je Agnes strpljivo - da nisam
mogla vie da ekam, nametaj je ve odnet i nema nikakvih problema niti
mesta za sekiraciju.
- Meni je ba neprijatno. Izgleda kao da sam vas prevarila. Ne mogu to da
oprostim sebi. Moda ima jo neto u emu mogu da vam pomognem nastavljala je neumorno arlota.
Konano je otila i Kristina je dobila priliku da predstavi Kolina tetki Agnes.
Agnes je ostala sa njima jo pola sata pre nego to ih je ostavila same. Ni ona
nije bila osoba, koja je znala da se povue na vreme.
Dugo su utali, kada su ostali sami. Kristina je osetila da napetost raste i
pitala se, da li e joj Kolin ita rei. A onda mu je predloila da se malo
proetaju.
Kolin je odmah prihvatio i inilo se da mu je laknulo, to su konano, nali
neto o emu mogu da razgovaraju.
Izali su u batu, a onda se uputili prema livadi. Ve su stigli do kapije kada
vie nije mogla da izdri i morala je da pita.
- Da li je Klaudiji bilo drago to te je videla?
- Nije! -Pa?
- Pa, rekao sam ti jo u ikagu da sam se u stvari brinuo da Klaudija ne
zapadne u loe drutvo...
Krisitna je klimnula glavom.
- Klaudija voli novac - nastavio je Kolin. - Ona voli mnogo da troi i veoma je
zainteresovana da dode do novca. Mislim da je mnogo i ne zanima nain na
koji e doi do novca...
Kristina je shvatila ta je Kolin hteo da kae, ali je odmahnula glavom, kao da
to ne prihvata.
- Ipak, to je tako - rekao je.
- Dok je radila kao volonter u bolnici, nekom od osoblja je bio ukraden novac.
To je bilo kratko vreme pre nego to je napustila tu bolnicu. To je bilo onda

by voki

kada je rekla da je izgubila prsten. Kasnije je bilo slinih sluajeva. Na primer,

momcima iz naeg kluba su nestajale stvari, naroito iz kaputa, koje su
ostavljali preko stolica, dok su igrali.
Glas mu je postajao sve tii i na kraju je zautao.
- Ima li nekakvih dokaza da je to bila ba Klaudija? - pitala je Kristina.
- Bilo je suvie okolnosti koje su me navodile na takav zakljuak. Ali, jedino
to je evidentno to je da je esto bila u ne ba dobrom drutvu. Kada je vratila
moj prsten... - ponovo je zastao - dijamanti iz prstena su bili zamenjeni
prvoklasnom imitacijom. To je bio majstorski posao.
Kristina je zgranuto gledala Kolina. Dobro je ula ta je rekao, ali
jednostavno nije mogla da poveruje daje to istina. inilo joj se da ita
kriminalni roman. A on je nastavio.
- Poslao sam prsten ocu. On je potvrdio moje miljenje. Smatra daje to posao
nekog strunjaka.
- To znai, nije moglo da bude uraeno u bolnici... mislim, tamo gde je
Klaudija izgubila prsten - rekla je Kristina zbunjeno.
- Moglo je biti uraeno ba tada, ali gde, ne znam.
- Moda ona nije nita znala o tome.
Kolin je morao da se sloi, da je i za tako neto postoji mogunost.
- Ipak, ima mnogo sluajnosti u svemu tome. I onaj petak... gde je Klaudija
bila? Nije radila prekovremeno, kao to mi je rekla, sea se?
Kristinino srce je zakucalo bre.
- To je bio dan kada je opljakana firma blizu kluba gde smo bili ono vee.
Pokazao sam ti lanak u novinama.
Kristina je bila jo zbunjenija. Sigurno je imao razloga da govori takve stvari
o Klaudiji.
- Nagaam da je Klaudija upetljana sa nekom bandom kriminalaca - rekao je
najzad. -I to mora da su kriminalci visokog kalibra.
Kristina je sagla glavu. Kolin joj je izgledao kao ovek, koji zna ta govori.
Verovatno ume da zakljuuje ispravno.
- Ali, kako bi ona mogla da doe u kontakt sa pravim kriminalcima? - pitala
je.
On je slegao ramenima.

by voki

Dobro organizovana banda ima potrebu za raznim ljudima, a naroito esto se

oslanja na neiskusne devojke, eljne novca i avantura. To je za poetak dosta.
Samo, nadam se, da ve nije umeana u neto krupnije.
- ta bi ti uradio, da ja nisam pronala Klaudiju? - pitala gaje.
- Nastavio bih da tragam. Verujem da bih uspeo da je naem, ali, naravno,
trebalo bi mi vremena. Sad mi je drago, to se sve dogodilo ovako.
- A ta, zapravo, namerava da uradi?
- Uiniu najbolje to mogu. Pokuau da je otrgnem iz drutva u koje je
upala.
- Ali... Mislim, volela bih da znam, o emu ste razgovarali danas u Centru.
- Klaudija me je oekivala. Ona te je videla i prepoznala. - Kolin je malo
pocrveneo i pitao se, da li da joj kae sve. A onda, kao da je odluio da kae
sve iskreno, rekao je. - Kae da misli da si ti zainteresovana za mene ... Ipak je
verovala da sam doao da je ubedim, da ne raskida veridbu.
Kristina je posmatrala travu na livadi. Nokti su joj se zabadali u dlanove, dok
je ekala da Kolin nastavi.
- Klaudija je rekla da vie nemam nikakve anse. Ja joj nisam rekao nita.
Nije bilo razloga da joj objanjavam, da nisam doao, da bih obnovio veridbu.
Kristina ga je gledala paljivo i pitala se, da li on to govori ozbiljno.
- Doao sam da je pitam, hoe li da napusti Vestester i da se vrati ikago.
Mislim da bi to bio prvi pametan korak, koji bi mogla da naini, da bi se
oslobodila ovog drutva u koje je upala iz meni nepoznatih razloga, jedini
razlog koji ja mogu da smislim je novac koji je Klaudija volela ak previe. A u
ikagu bih mogao da joj pomognem da opet ivi poteno.
Kristina ga je sluala paljivo. Znai, on neto zna, zakljuila je.
- Ve ranije, kada sam prvi put posumnjao, pokuao sam daje nagovorim, da
ode kod socijalnog radnika. Znao sam da se meni nee poveriti. Ali, nisam
imao uspeha. teta! Mnogi ljudi upadaju u kriminal, ni sami ne znajui zato. A
mnogi zbog neke teke situacije u ivotu. Klaudija je imala poremeeno
detinjstvo, ali ja znam da ona jo uvek ima dobrih strana.
- Sada je ta tvoja ideja propala - prekinula ga je Kristina. - ta e sada da
uini?

by voki

Pokuau da otkrijem, zato je ba ovde. A ako je i to sa nekim planom, koji

bi imao loe posledice, spreiu je u tome.
Kristina je odmahnula glavom. Njoj se to inilo kao beznadean pokuaj. To
mu je i rekla.
- Klaudija ve ima dovoljno godina da moe da razlikuje dobro od loeg.
Mislim da se ti uputa u neku borbu sa vertenjaama i ne verujem da moe da
promeni bilo ta. Ljudi u odreenim godinama ve imaju izabran svoj put, a
mislim da je i Klaudija izabrala svoj.
On se nasmejao. Sada joj je rekao kakva je situacija i oseao se lake.
- Ranije, ili kasnije, Klaudija e me dovesti do neke vanije linosti u tom
svom drutvu rekao je.
Kristina je slegla ramenima. Nije joj bilo jasno zato se upetljao u sve to ako
ne eli sa Klaudijom da obnavlja veridbu. Postoje ljudi koji su obueni za to.
Ona preko advokatske kancelarije u kojoj radi poznaje mnogo ljudi iz policije
koji su obueni za takve sluajeve. ak mu je i predloila jednog poznanika
koji je bio ovek od poverenja da ispita taj sluaj. Meutim, Kolin nije eleo ni
da uje za to.

by voki

X
- Nije lo momak - rekla je Agnes, kada su posle veere ostale same. - Dosta
se razlikuje od mnogih momaka, koje sam upoznala.
Kristina je kliminula glavom. Kolin joj se dopadao sve vie.
Odjednom, zaula je zvuk motora, koji se pribliavao. Uskoro su se kola
zaustavila ispred kue i na svetlosti lampe ispred vrata, ona je ugledala
Adriana.
ta li ga je dovelo ovamo, pitala se i pourila da mu otvori vrata.
- Sigurno se pitate, zato sam opet navratio? -rekao joj je Adrian umesto
pozdrava. - Ali, ovuda me put vodi kui. Hteo sam samo da vas zapitam, da li
biste eleli, da izaete sa mnom jedne od narednih veeri.
Nije mu odgovorila nita, ali ga je pozvala na kafu. On je prihvatio sa
zadovoljstvom, a posle toga, izali su u batu, da sednu malo u bati i
porazgovaraju.
Seli su na garnituru za sedenje od ratana, sa velikim jastucima.
- Prolog petka ste pretrpeli prilian udarac, zar ne? - upitao je Adrian.
- Nije mi ni na kraj pameti bilo, da je Kolin veren - rekla je tiho.
- Tako sam i mislio.
- Mi smo se sretali u metrou. Obino smo razgovarali o knjigama, pozoritu
i... uopte o svemu. Ne mogu da kaem, da mi je bilo neprijatno - nasmeila se.
Adrian je utao, a Kristina nije znala kako da nastavi razgovor.
- Kolin se sa Klaudijom upoznao u klubu - rekao je, kao da je znao, da to
zanima njegovu sagovornicu. - Klaudija je stanovala u pansionu za devojke, ali
svako vee je bila u klubu. On je tamo dolazio prilino esto. U poslednje
vreme, ona je prestala da dolazi redovno. Da li vi uopte poznajete Klaudiju?
- Ono vee u klubu sam je videla prvi put...
- Klaudija je veoma prijatna devojka, mada ima neto udno u njoj.
Kristina je klimnula glavom.
- Nikada nisam mislio, da su jedno za drugo. Kolin je momak koji mnogo ita
i veoma je pametan i interesantan. Problem je kod njega to uvek mora da vodi
rauna o nekome.

by voki

Mislim da je to jedan od znaajnih razloga, koji ga je privukao njoj. Osetio je

da joj je potrebna zatita.
Kristina je bila iznenaena, to joj Adrian go vori o svemu ovome. On
oigledno nije znao da je Klaudija raskinula veridbu sa Kolinom.
Razgovarali su jo malo o svakodnevnim stvarima, a onda se Adrian oprostio
i otiao.
Sutradan joj se Kolin ponovo javio. Pozvao je da se malo proetaju po
Vestesteru.
- Slaem se - rekla je Kristina. Bila je prilino radoznala da uje, kako je
proveo prepodne. Pretpostavljala je da je nekako opet bio sa Klaudijom. Bila je
nestrpljiva da uje da li se dogodilo neto zanimljivo.
- Zar nema nita, da mi ispria? - podsticala ga je, kada su se nali to
popodne.
- Sve to mogu da kaem to je da uivam u le-pom vremenu i drutvu u kome
sam sada - rekao je ozbiljno.
- Mnogo sam razmiljala o tvojim planovima, uvezi s Klaudijom...
On je slegao ramenima. Usne su mu bile tako vrsto stisnute, da su inile
jednu crtu. Zatim je sagao glavu.
Ona je zautala, razmiljajui o njegovoj nameri da ne dozvoli Klaudiji da
uleti u neku nevolju.
Za nepunih pola sata, stigli su do centra Vestestera.
- Ovde je zaista lepo, mislim da nisi pogreila to si se preselila iz ikaga rekao je Kolin.
- Oni iz Centra organizuju putovanje do jezera Malard, ak su i iznajmili
brodi za plovidbu po jezeru. Brodi je pogodan za izlete.
- Da, znam - rekla je Kristina - arlota Bel je rekla Agnes da slave neku
godinjicu, pa e ii nekud na izlet. Nagovarala je i nas dve da poemo. Kae
da je taj izlet dosta skup, pa im odgovara, da imaju goste i van njihovog
oporavilita, jer oni plaaju punu cenu.
- Da li bi ti volela da ide? -Da!
- Pa, onda emo ii. Kristina je podigla obrve.
- Zar nee biti zauzet?

by voki

- Neu! Osim toga, to e biti za vreme vikenda, tada ne radim pa moemo da

idemo...
Neko vreme su se etali po gradu, malo su razgledali izloge lokalnih
prodavnica, kada je odjednom, Kristina ugledala jednog visokog mladog
oveka. Prepoznala ga je. Bio je to ovek u odelu od tvida, na koga im je
panju skrenula arlota Bel.
Kristina je paljivo posmatrala oveka, a on kao da je to osetio, naglo se
okrenuo i pogledao je.
- ta misli, kako bi bilo da popijemo aj? -pokazao je Kolin na oblinju
prijatnu kafanicu, sa stolovima napolju, na terasi. - Moemo da sedne-mo na
terasu i da se malo odmorimo.
- Izgleda privlano - rekla je Kristina, penjui se na terasu. Izabrala je jedan
prijatan sto ispod arenog suncobrana. Sela je leima okrenuta zidu, tako da je
mogla dobro da vidi Kolinovo lice. Zatim ga je zapitala. - ta si novo doznao?
- Pa, ne ba mnogo. Ali neto, ipak jesam.
- Hajde Koline ne budi tako zagonetan, upetljao si me u celu priu, a sada ne
mogu da izvuem ni re od tebe. Reci mi ta se deava.
- Doznao sam malo, ali mislim da je prilino vano. Centar za rehabilitaciju
ne prima samo ljude kojima je potrebna rehabilitacija. Tamo mogu da odsednu
i sasvim zdravi ljudi.
- To znai da ne mora da ih uputi lekar, ili neka bolnica?
- Da! Tamo je veoma lako dospeti.
-1 misli lako je opljakati taj Centar?
- ini mi se da ponekad ne razume ta govorim.
- Moda! Ali, ti si rekao... jednom... da eli da sprei neku guvu u koju bi
Klaudija mogla da se uplete.
- Ne! Ja sad razmiljam o sasvim drugoj stvari. Taj Centar bi mogao da bude
idealno skrovite za lopove, koji ekaju novi posao.
Doneli su im aj i Kolin je taman prineo solju ustima, kada je zaustavio dah.
- Gledaj - rekao je. Vidi li? -Ne!
- Klaudija i jedan mladi. Kristina je pogledala.
Klaudija je bila sa Daglasom Donsom, ovekom, koji je naleteo biciklom na
Agnesin automobil, kad ga je vozila Kristina.

by voki

- Poznajem ga - rekla je tiho, a onda je ispriala kako je upoznala Daglasa

Donsa.
- On je na odmoru. Kae da poznaje nekog u Vestesteru... Imala sam utisak,
da je njegov poznanik neki pacijent.
Kolin je lagano klimnuo glavom.
- Da, da! On je sigurno namerno hteo da se upozna sa tobom.
Kristina ga je pogledala zaueno.
- udno, zar ne? - rekao je Kolin. - Ali to je sasvim mogue, hajde da
rezimiramo. Ima ih troje do sada: Sesil Martin, Klaudija i Daglas Dons. Njih
dvojica su se upoznali sa tobom, a obojica imaju neke veze sa Klaudijom. Vrlo
interesantno.
- Mogu da ti kaem, da izgleda kao da si na nekom vanom zadatku opomenula ga je Kristina.
Kolin se nasmejao.
- Moda bi bolje bilo da malo proetamo. Izali su i sili na etalite. A onda
su ugledali
Klaudiju i Daglasa Donsa, kako se vraaju, idui im u susret.
Kristina je oseala da ne moe da sredi misli. Jo malo pre je primetila da
Kolin nije iznenaen to vidi Daglasa i Klaudiju zajedno. ta je on na-meravao
ovom etnjom, pitala se. Stalno je imala utisak da Kolin od nje krije neto
znaajno, ali joj nije bilo jasno zato krije. Znala je samo delove prie.
- Hajde da se vratimo u kafanicu ponovo da pojedemo po kola.
Kristini sada vie nita nije bilo jasno. Ovo je postalo igranje make i mia.
- Pitam se... - rekao je, kada su ponovo seli za sto, posmatrajui tanjiri sa
kolaima - pitam se, koji ti se kola najvie svia.
Kristina je imala utisak da je on u poslednjem trenutku promenio odluku i da
joj nije rekao, ta je zapravo hteo da pita. Usput je razmiljala o Klaudiji i pitala
se, ta li e uraditi sada, kada je videla Kolina i nju zajedno.
Ali, Klaudija je prolazei pored njih, samo bacila pogled u njihovom pravcu i
nastavila da eta, priajui sa Daglasom Donsom.
Kolin je izgledao, kao da je zauzet svojim kolaem. Meutim, Kristina je
primetila, da ih je po-smatrao veoma paljivo. ta li se u stvari deava, pitala
se.

by voki

ula ga je kako je duboko udahnuo, naslonio se na sto i zagonetno se

nasmeio. Kristina ga je pogledala upitno.
- Saznao sam ta je trebalo da znam. ini mi se da sam logian u
zakljuivanju. Imamo naa tri osumnjiena, uslovno naravno. Da ti objasnim.
Iao sam jutros u Centar. Bio sam tamo sa jednom grupom ljudi. Konano sam
naleteo i na oveka sa kojim si jue razgovarala.
- Na Sesila Martina?
- Ba na njega! Od kako se on pojavio, nekako mi je najsumnjiviji. Rekla si
mi da je Klaudija razgovarala sa njim onaj dan kad si je videla prvi put ovde.
- Upravo tako, sa njim je taj dan razgovarala!
- Ja sam samo sabrao dva i dva.
- Moda je to bio sticaj okolnosti - promrmljala je Kristina.
- Priao sam malo sa njim i rekao mu da u danas doi ovamo.
- Zato?
- Da vidim da li e me pratiti. Bio sam siguran da e mu Klaudija rei kakvu
sam ulogu igrao u njenom ivotu i da e on postati podozriv. Pretpostavljao
sam, da e hteti da sazna zato sam ovde.
- A ja sam mislila da si eleo da se proeta sa mnom.
Izgledalo je da su ga njene rei iznenadile.
- Nisam mislio tako - poeo je da se izvinjava. - Mislio sam samo, da e
poslati Klaudiju da vidi, da li sam doao ... Naime, eleo sam da vidim, da li je
to isto drutvo - poeo je da muca i sam shva-tajui da je Kristina mogla da
dode do sasvim pogrenog zakljuka.
Ona se nasmejala, videi ga u neprilici.
- A zato bi to njega zanimalo?
- Pretpostavljam da u meni vidi potencijalnu opasnost. A to znai - glas mu je
odjednom bio pun nekog trijumfa - da sam bio u pravu. Danas sam nauio
dosta.
Kristina je posmatrala Kolina sa sve veim zanimanjem. Sve to joj je rekao,
zvualo joj je veoma udno, iako je jasno pratila njegove misli.
- Oni, u stvari, sumnjaju u tebe, jer ti sumnja u njih - rekla mu je kasnije. - Ti
pretpostavlja da su oni krivi zbog neega.
- Tano tako! Sad znamo da smo na pravom tragu.

by voki

- Ko to mi? - zaueno gaje pogledala Kristina. - Ako oni neto posumnjaju,

mogli bi da se primire, bar za izvesno vreme.
- Ne mislim ba tako. Pretpostavljam da ne misle da sam doao da im
pokvarim planove.
- Sve mi ovo lii na igru make i mia. Samo, jo ne znam ko je maka, a ko
mi.
- Nema veze! Pokuaemo da pogodimo - rekao je raspoloeno.
Tada su opet ugledali Klaudiju i Daglasa kako se vraaju. Od prvog vienja je
prolo neto oko pola sata. Izgledalo je da su se uputili nazad, u Centar za
rehabilitaciju.
- ini mi se da ona ve treba da se vrati. Mora da je u Centru oko est sati primetio je Kolin.

by voki

XI
Kristina je utala. Mnogo puta su njegove opaske nagovetavale neto.
Meutim, sada nije mogla da nazre ta bi to moglo da bude.
- Pitani se, kako e stii na vreme? I ta uopte, rade sve vreme? Valjda imaju
po koji sat slobodan?
- Tada prate tebe, kao to ti prati njih - pecnula ga je Kristina.
- Hajde da ih pitamo - predloio je, a Kristina se zapanjila. Prosto nije mogla
da ga shvati. Nije valjda eleo da ispadne smean?
I nije!
Kolin je naglo krenuo prema parkingu gde su ostavili auto.
- Ovde sam ostavio svoja kola, pre nego to sam krenuo po tebe. Mislio sam
da moda nee eleti da se vraa peke.
Seli su u kola i Kolin je vozio lagano. Na vrhu brda je zastao. Sa ovog mesta
video se ceo Vestester. Cela dolina im je bila pod nogama. Sa dvogledom je
bilo lako ak prepoznati likove ljudi, ali i golim okom su se raspoznavale
njihove figure.
- Sada emo da vidimo - rekao je Kolin.
U tom trenutku, Kristina je ugledala kako su kola, kojima su se vozili
Klaudija i Daglas, skrenula prema raskrsnici.
- ini mi se da je to put za onaj mali aerodrom-mrmljao je Kolin. - Sada ve
ne bismo mogli da ih stignemo. teta! - Gledao je za kolima. Mali avion je
kruio iznad aerodroma.
Taj aerodrom je najvie sluio privatnim avionima.
- I? - zapitao je Kolin.
- ta, i?
- Jesmo li se nauivali u lepom vidiku?
- Ne - slegla je ramenima, a zatim je dodala. -U svakom sluaju, bilo je
uzbudljivo. Moe li jo da vidi kola?
- Ne, dok ne izau iza onog drvea... Ako se pojave tamo iza one umice,
moemo biti sigurni, da im je cilj aerodrom.
- A ako se ne pojave?

by voki

- Onda e se jedna od mojih pretpostavki pokazati kao netana. - Nije

objasnio o kojoj se pretpostavci radi. Samo je paljivo posmatrao put.
Odjednom, na licu mu se ukazao osmeh zadovoljstva.
- Kola su se pojavila. Idu prema aerodromu. Moda su vozili polako, da bi
nam dali priliku da ih pratimo. Bio bi to dobar smisao za humor.
- ta je sada na programu?
- I ja se pitam.
- Pa, onda hajdemo do kue - pozvala ga je. -Mislim da je ve ionako vreme
da se vratimo.
- Hajdemo! Ali, da jo jednom pogledamo. Vidik je zaista lep - govorio je i
lagano okretao dvogled ka njoj.
Kristina je duboko disala, uivajui u pejzau, koji ih je okruivao. Malo je
zbunio Kolinov komentar.
- Agnes je izabrala lep kraj - primetio je Kolin kasnije, kada su se pribliavali
kui. Ubrzo im se na vidiku ukazala i kua.
- To je ono to i Agnes misli. Njen san je konano, postao stvarnost nasmeila se. - Ona namerava da ovde snima kratke filmove. Kae da joj je to
hobi. Trenutno je okupirana traenjem nekoliko aktera, koje bi kostimirala i
naterala ih da otvaraju usta, dok bi sa mini linije putala neke pesme iz
tridesetih godina. Bie odlino dok nas ne natera da pleemo kao Fred Aster i
Dinder Roders.

by voki

X II
Agnes je bila zadovoljna to ih vidi.
- Nadam se da ste se lepo proveli. Ostavite kola pred garaom, Koline - rekla
je jo pre nego to su izali iz kola.
- Dok je on parkirao kola, ona je iznela kameru iz kue.
- Stanite tu, molim vas, ti Kristina prii malo blie. Kako vam se ini sada?
Kolin je bio iznenaen, ali inio je sve to je Agnes zahtevala. Kristini je
dolo da se nasmeje njegovoj ozbiljnosti, no zadovoljila se samo da kae:
- Da smo u kostimima, mislim da bi i okolina morala malo da se izmeni.
Ovako je suvie ivopisno.
Poeli su sve troje da se smeju. A onda je Kristina ugledala kraj zelene ivice
nekog oveka, kako ih posmatra. Tek kad se malo podigao, shvatila je da je to
ovek u odelu od tvida.by voki
Prila je blie ivici i upitala ga - ta vi radite ovde?
Put kojim je ovek iao pripadao je Agnesinom imanju. To je ustvari bio
prilazni put od glavnog druma.
Agnes je pogledala oveka, koji se podigao iznad ivice i ljubazno se
smekao.
- Samo sam posmatrao vau ivu ogradu - rekao je.
- Zato? - upitala je Agnes.
- Zanimljiva vrsta, ja sam biolog - rekao je i predstavio se kao Ed. - Ova
ograda je, verovatno isto tako stara kao i vaa kua.
Kristina je pogledala Kolina i pitala se da li se setio da su ovoga oveka sreli
u Vestesteru.
Pogledala je znaajno u Kolina, ali na njego vom licu se nije video da se setio
oveka u odelu od tvida.
Meutim, Kolin je uskoro rekao da mora da ide. Ponudio je oveku da ga
poveze, a uskoro su se obojica pozdravili, seli u kola i poli.
- Vie mi se svia Adrian nego Kolin - rekla je Agnes, im su kola izala kroz
kapiju.

by voki

Kristina je podigla obrve. To je zbog brade. Mislim da bi Adrian bolje

izgledao u nekom odelu iz tridesetih. Ako se Adrian uskoro ne pojavi, mora ga
nazvati. ta on radi?
- On radi na berzi.
-I oboava auto trke.
- Da, voli auto trke. Ne znam zato ih poredi, njih dvojica su potpuno
razliiti tipovi.
- Moram da ih poredim da bih znala koji je bolji mukarac za tebe.
- Agnes nemoj uopte o tome da razmilja -rekla je Kristina.
- Kristina, oigledno je da ti se Kolin svia. ta se to sa njim deava, dolazi
kod tebe, a trai bivu verenicu.
- Malo je komplikovano, ispriau ti ovih dana sve, molim te nemoj sada da
priamo o tome.
Sad sam umorna, razne stvari su se desile u poslednjih nedelju dana i stvarno
mi nije sada do prie o tome.
Agnes nije htela da insistira, poela je da joj pria ta je sve uradila danas u
kui i oko kue i onda se prisetila da ima jo neke ormane koje bi dala u
rehabilitacioni centar i zamolila je Kristinu da sutra ode kod upravnice, i
ukoliko im trebaju ormani, da poalje nekoga po njih.
Kristina je pristala.
***
Svanulo je divno jutro u Vestesteru. Kristina je otila do Centra i dogovorila
se sa upravnicom oko ormana. Kada je izlazila iz zgrade, gotovo je naletela na
Sesila Martina.
- Gospoice Kristina, kakvo divno iznenaenje! - uzviknuo je kad je video. Hajde da posedimo malo u bati.
Kristina je pristala.
- Hteo sam da vas zamolim neto.
- Recite slobodno.
- Poto mi je ovde jako dosadno, a ima vrlo malo interesantnih knjiga u
biblioteci, da li biste hteli da mi kupite nekoliko knjiga u lokalnoj knjiari, ako
imate vremena.

by voki

- Naravno, bie mi zadovoljstvo. ta bi eleli da itate?

- Kupite neto po vaem izboru. Ne sumnjam da ete napraviti dobar odabir.
Jo malo su popriali i rastali se.
***
Tog dana je Kolin nazvao ponovo.
- Danas nemam asove Kristina, voleo bih da doem, imam neto novo da ti
ispriam.
- Doi slobodno, od kada se druim sa tobom, u ivotu mi je stalno neka
akcija. Nasmejala se.
Kolin je doao posle sat vremena. Parkirao je kola i seli su u dnevnu sobu da
porazgovaraju.
Kristina mu je ispriala da se srela sa Sesilom Martinom i Kolin joj je rekao
da obavezno ode i da mu kupi knjige...
- Nabavio sam mapu ove oblasti. Ubeleio sam najvanije take. Mislim da
znam, koja e kua prva biti na udaru bande - rekao je Kolin.
Kristina je klimnula glavom sa razumevanjem.
- Mnogo mi je pomogao otac u ovome. im je video prsten sa onako
savrenom imitacijom kamena, posumnjao je da bi to mogli da budu profesionalci. I, izgleda da je u pravu
- Hm - primetila je Kristina. - Jedino u ta sam sigurna, to je, da se neto
deava. Ali...
- Ti misli da sam ja smean, to pokuavam da neto resim na svoju ruku, zar
ne?
- Otprilike! Rekao si da pretpostavlja, daje to dobro organizovana banda. Ali
nije mi jasno zbog ega ne ode u policiju. Pa rekla sam ti da poznajem dosta
ljudi od poverenja koji su inspektori u policiji. Pozvaemo nekoga od njih i
ispriati o emu se radi. Zato ne eli?
- Zbog Klaudije! Ona je samo orue u njihovim rukama i neu da je strpaju u
zatvor. To bi joj upropastilo celu budunost. Pokuavam, u stvari da je izvueni
iz guve.

by voki

Znai sve ovo to Kolin radi, samo je zbog Klaudije, pomislila je Kristina, a
srce joj se steglo. Poela je nenadano da je izjeda ljubomora. Shvatila je da se
zaljubila u Kolina, ali je videla da on samo razmilja o Klaudiji i sve ovo to
radi, radi samo zbog nje.
Razmiljala je ta da uradi, kako da se izvue iz cele prie, a da ne bude
previe povreena. Njeno srce je jedva izdravalo sve ovo to se deavalo.
Kada se pojavila Agnes sa arlotom Bel, prestali su naglo da priaju o
Klaudiji.
- Svratila sam samo na nekoliko minuta. Ne bih mogla da ostanem due rekla je arlota jo s vrata, kao to je uvek govorila.
Kolin je gotovo ponovio njene rei.
- Mislim da ni ja ne bih mogao da ostanem due. - Podigao se i poao, a
Kristina gotovo i nije primetila, kad je izaao iz kue. Suvie je bila zauzeta
oko Agnes i arlote.

by voki

X III
Agnes i Kristina su zavravale veeru, kada je nazvao Adrian.
- Dobro vee gospoo Agnes, kako ste, da li je Kristina kod kue?
- O Adriane, hvala na pitanju, to ne svratite malo kod nas?
- Svratiu, hvala vam - rekao je Adrian.
- Ovo je za tebe - rekla je Agnes, pruivi slualicu Kristini.
- Adriane! Otkud vi?
- U stvari, ja sam dola zbog onog izleta - rekla je arlota. - U listu gostiju
sam unela i Agnes i vas Kristina. ini mi se da smo se tako dogovorile. Vi ete
doi sa Kolinom, zar ne?
- Ali, ja nisam sigurna da emo doi - prote-stovala je Kristina.
arlota se nasmejala.
- Ja sam sigurna da e Kolin pristati, naravno ako vi pristanete.
U tom trenutku Agnes je prila telefonu i govorila neto, to Kristina nije
odmah shvatila.
- Saekajte trenutak Adriane - zamolila je. -ta si htela da kae Agnes?
Agnes je htela da bude sigurna, da li e Adrian igrati u njenom komadu. Bila
je zaokupljena samo time.
Kristina se nasmejala i prenela poruku.
- Obavestiu vas, kad budem mogao - rekao je Adrian.
- Pozovi ga da doe ovamo za vikend - predloila je Agnes. Odela bi trebalo
da stignu sutra, a onda emo moi da snimao.
Adrian je prihvatio poziv bez oklevanja.

by voki

X IV
Sledeeg dana Kristina je otila do knjiare i izabrala nekoliko knjiga za
Sesila Martina. Kolin joj se nije javio, a ona vie nije imala volje da se
zapetljava u celu tu stvar oko Klaudije. Obeala je Sesilu knjige i odluila da
odri re.
Sesil Martin je sedeo na svom uobiajenom mestu na terasi i nije primetio
Kristinu, sve dok nije dola do njega. Pogledao je tek kada ga je oslovila.
- O Kristina, nisam vas video. Jeste li doli peice?
- Ne! Dola sam kolima. Eno ih! Jue sam dolazila peice, a danas sam dola
kolima.
- A, doneli ste mi knjige - promenio je on temu. - To je ljubazno od vas.
Sedite malo, draga moja. Pruite mi zadovoljstvo, da izvesno vreme provedem
u vaem drutvu.
Razgovarali su o knjigama, a on joj je ponudio kafu.
- Ovo je zaista divno mesto - primetio je. - Ne bih mogao da poelim neto
bolje i prijatnije.
- Hoete li i vi ii na onaj izlet u subotu? - upitala je.
- Ne znam kada misle da se ide na izlet, u subotu, ili nedelju? Nisam siguran
da u ja moi da idem. Put nije ba kratak za mene. Ne verujem da sam se
dovoljno oporavio, da bih proveo itav dan van Centra.
- ao mi je - rekla je Kristina utivo, a onda se digla, oprostila se od njega i
odvezla se kui.
- Imamo posetu - rekla je Agnes, im je ugledala na vratima. - Doao je
Kolin.
- Doao sam da vidim, kako si prola sa Sesilom Martinom i tim knjigama objasnio je Kolin. - Jesi li videla Klaudiju?
- Ne, nisam!
- A Daglasa Donsa?
- Ni njega! Nisam se zadravala dugo. Pitala sam Sesila, da li e ii na izlet.
Kae da nee.
Kolin nije bio iznenaen.

by voki

- Ako sve bude onako, kako mislim da e biti, Sesil i nee biti ovde u subotu.
- Ne razumem.
- Nisam siguran, ali verujem da sam naao novi izvor informacija.
Kristina nije shvatala nita.
- Informacije sam naao tamo, gde sam se najmanje nadao. U svojoj
kancelariji.
- Ti izgleda nee nita da kae o tome?
- Jo ne mogu.
U tom trenutku, Kristina je osetila kako je po-crvenela i pogledala je u stranu.
Nije trebalo da mu dozvoli da misli da je tako ljubopitljiva.
- U stvari... to nije moja lina stvar - pokuao je da objasni svoje dranje
Kolin.
- Ostavimo sada to. Izvini, moram da pomognem Agnesi oko ruka.
Uto se pojavila Agnes i spasla ovu nespretnu situaciju.
- Ba sam krenula da ti pomognem - rekla joj je Kristina.
- Nema potrebe! Sve sam ve sredila. Jesi li rekla Kolinu za subotu? U subotu
idemo na izlet? A za petak? Jesi li rekla Adrianu da ga oekujemo u petak?
Agnes je imala obiaj da uvek postavi nekoliko pitanja odjednom, a esto nije
saekala odgovor ni na jedno.
Kristina se nasmejala. Pogledala je Kolina, pa Agnes.
- Adriana u nazvati kasnije - rekla je.

by voki

XV
Kristina je oslukivala bat Kolinovih koraka dok je odlazio prema putu.
Primetila je kako koraci postaju tii, sve dok se nisu izgubili u daljini.
Ula je u trpezariju da pripremi sto za aj. Bila je ljuta na sebe to je pokazala
Kolinu koliko je za-interesovana za itavu ovu situaciju oko Klaudije i njenog
drutva. Pomogla mu je koliko je mogla, a on sada nita ne govori, kao da
nema poverenja u nju.
Dobro raspoloenje joj je vratio Adrian to je rekao da prihvata Agnesin
poziv. Kristina ga je nagovorila da doe u petak i da bude spreman za izlet u
subotu.
- Odlino! - rekla je Agnes, kada je Kristina obavestila da se Adrian javio.
- Moram jo da razgovaram sa arlotom - rekla je Agnes. - Ona je obeala da
e mi kupiti... neto ... neto, to ne mogu jo da ti kaem Nego, kako bi bilo da
malo proetamo.
- Moemo - sloila se Kristina. Vee je zaista bilo lepo, pa su odluile da se
spuste do centra Ve-stestera. Pole su preko livade, a kue je skakuta-lo pored
njih.
- Pitam se ta li tvidi"- tako je zvala Eda Vili-jamsa, oveka u odelu od tvida
- nalazi u ovoj ivoj ogradi - primetila je Agnes dok su se sputale niz padinu,
uz ivicu.
- Ne znam za ogradu - rekla je Kristina - ali videla sam ga ve nekoliko puta
da se mota ovuda. Valjda je ovde na odmoru.
Tako, u razgovoru, stigle su do hotela Folk Stoun". Kristina je poela da se
osvre oko sebe. Nekoliko kola je bilo parkirano ispred hotela, ali Kolinova tu
nisu bila, iako je rekao da e odsesti tu.
A tada joj je srce zakucalo jae. Na stepenicama hotela pojavio se Kolin u
razgovoru sa jednim ovekom. Bio je to ovek u odelu od tvida, Ed Vilijams.
Agnes je neto priala, ali je Kristina nije sluala. Mislila je samo, kako je
dobro to ih Kolin nije primetio i kakva je to sad veza izmeu njega i Eda
Vilijamsa.
Meutim, kad su se vraale nazad, Agnes je primetila Vilijamsa i povikala.

by voki

- O, gospodine Vilijams! - mahala mu je s obe ruke.

Kristina ga je videla kako prilazi, a zatim se okrenula, jer je iza sebe zaula
neije korake. Znala je da je to Kolin.
- Zdravo Koline - pozdravila gaje Agnes. - Da li se sea gospodina
Vilijamsa? On je biolog.
- Da seam se - rekao je Kolin.
- Drago mi je to smo se sreli.
Kolin, u stvari, nije lagao, mislila je Kristina. Samo je prikrio jedan deo
istine.. udila se samo kako ih Agnes nije videla, kad su njih dvojica
razgovarali na stepenitu hotela.
- Gde li je nestao Bruno? - upitala je odjednom Agnes, shvativi da ve dosta
dugo nije videla svoga psa.
Sada su svi troje poeli da dozivaju psa, i u toj zbrci. Agnes se prilino
odvojila od svih, a Kristina je iskoristila priliku, da se oprosti i krene za njom.
Uskoro su se vraale utei. Tek kad su se pribliile Centru, Agnes je
zamolila da odvede Bruna kui, jer je elela da navrati kod arlote.
Kristina je klimnula glavom i pozvala psa. Pogledala je u batu Centra. Jo je
bilo prilino rano za spavanje, ali nikog od pacijenata nije bilo napolju.
Verovatno su svi na veeri, pomislila je.
Gurnula je kapiju Centra. Htela je da krene poprenom stazom. Tuda je blii
put do kue. Nije se oseala samom, jer je Bruno bio s njom.
U parku nije bilo nikoga, a kua, puna svetla, ostala joj je za leima. Ve je
bila na ulazu u umicu, kada se ponovo okrenula i pogledala Centar. Odavde se
sasvim lepo videla kuhinja i Kristina se pitala, da li je tamo Klaudija.
Stajala je tako zaneta mislima kad je odjednom, trgao neki um. Istog trenutka
neko je tiho progovorio, a ona se sva ukoila.
Odmahnula je glavom, kao da je htela da ohrabri sebe i malo oslunula. inilo
joj se da prepoznaje glas Daglasa Donsa.
Tiho, to je mogla tie, pozvala je psa i uhvatila ga za njuku da ne laje.
Naulila je ui. Daglas se smejao. Zatim joj se uinilo da uje neku prepirku, a
onda je nastala tiina. Stajala je tu jo izve-sno vreme, ali nita vie nije ula.
Pustila je psa i pourila prema kui. Laknulo joj je kada je kroz granje ugledala
osvetljene prozore. Sama je sebi bila smena. Ve je poela da uobraava.

by voki

I taman je mislila, da je dobro to je proao strah, stala je kao ukopana kraj

jednog drveta. Sasvim jasno je ula korake. Napregla je oi i ugledala nekog
mukarca. Iao je stazom od njihove kue. Proao je pored nje i tada ga je
prepoznala. Zadrala je dah. Bio je to Sesil Martin.
Da, Sesil Martin je iao prema Centru. Ali, najvee iznenaenje za nju bilo je
to, to on uopte nije hodao teko. Znai, on je varalica. Svima je govorio da
hoda teko i da ne moe da peai, pa se tako i ponaao u Centru. Govorio je,
da je zbog toga i doao na oporavak.
Odjednom, Bruno je glasno zalajao, Sesil se trgao, zastao i sledeeg trenutka
je ula da je poeo da se vraa.
Meutim, ovaj put nije se uplaila. Samo joj je mozak radio neverovatnom
brzinom. Jedan minut brzog tranja i bie kod kue.
Iskoila je iz svog sklonita, zakoraila na stazu i skoro se sudarila sa nekim.
Saplela se i pala pravo u njegove ruke. On je dohvatio i zadrao.
Ona je uzviknula, a on joj je stavio ruku na usta. Pokuala je da se oslobodi i
u tom trenutku je ugledala drugog oveka. To je bio Kolin.
- Ti! - uzviknula je ljutito.
- Pst! - umirivao je. Oigledno, i on je video Sesila i sad ga je oekivao da se
vrati.
- To je Sesil Martin - rekla je tiho, ekajui njegovo objanjenje. - Izgleda da
je zastao.
- Otiao je! - rekao je, klimnuvi glavom. Kasnije je saznala, kako ga je
iznenadila i kako je bio zbunjen.
- Sesil je etao - rekla je Kristina, jo uvek zbunjena.
- Jeste - rekao je Kolin otro.
- A kada me je zamolio da mu kupim knjige u lokalnoj knjiari rekao je, da ne
moe dugo ni da stoji, a kamo li da eta.
- Da! Rekao sam ti da je on varalica. Nego, ti si pola kui, zar ne?
- Da, idemo Bruno...
- A ta si radila ovde? - upitao je, kada je ona ve krenula.
- Pa, pola sam kui. Ostavila sam Agnes kod arlotinog imanja, a ja sam
produila. inilo mi se da je ovuda krai put, pola sam... A zato?
- Samo pitam.

by voki

- Da nije zato to je to neprijateljska teritorija? - upitala je podrugljivo.

On je odmahnuo rukom, kao da je hteo da kae, da nee da razgovara na
takav nain.
- Ali, ta si ti radio ovde? - tek sada ga je upitala.
- Bio sam do vae kue, a tada sam ugledao ovu stazu i pomislio da bi to
mogao biti krai put. Bio sam u umi, kada sam uo da neko dolazi. ini mi se
da sam uo i Daglasa Donsa.
- I ti si se prikrio? -Da!
- ta misli, odakle je doao Sesil? Ja sam imala utisak da je doao od nae
kue.
- Nije! Doao je iz grada. Na tvoju stazu je izaao upravo onda, kad si ga ula.
Bila je to duga etnja, ali sigurno ima svoje razloge. Vrlo blizu je onaj privatni
aerodrom, a avionom za tren oka moe da se stigne bilo gde. A ako ovek hoe
da napravi dobar posao, mora prvo da ispita teren, zar ne?
Znai, i Kolin je sve ovo vreme radio. A tada se setila njegovog razgovora sa
Vilijamsom i pitala se, ta znai to poznanstvo i da li neto znai?
Utom su stigli do kue. Kristina je gorela od elje da sazna, kakva je njegova
veza sa Vilijamsom, ali se nije usuivala da ga pita. Nije elela da joj opet
kae, da ne moe da joj objasni u emu je stvar. Zato je odluila da uti.
Tiinu je prekinula Agnes, koja se pojavila iz kue i prijateljski ih doekala.
- Do malopre sam bila kod arlote. Sva je okupirana onim izletom.
- ta je bilo s tim? - pitala je Kristina, kad je Agnes zastala. Bilo joj je drago
to nee biti sama sa Kolinom, pa je podsticala Agnes da pria.
- Ako sve bude onako kako je isplanirano, bie divno - oduevljavala se
Agnes. - U svakom sluaju, ja sam odgovorna za nau malu grupu.
Opet je poela da trai neke papire, a zatim je otvorila tanu.
- A zato stojite ovde? - upitala je. - Zato ne uete u dnevnu sobu?
- Ja moram da idem - rekao je Kolin.
- Priekajte da ujete plan. Ah, evo ga. Dakle, bie nas oko etrdeset.
Polazimo u devet. Koline, molim vas recite Edu Vilijamsu da doe.
- Zar je i on u naoj grupi? - planula je Kristina.
- Zato da ne? - pogledala je Agnes zaueno. - ta vi mislite Koline?
On je slegnuo ramenima.

by voki

- Pa, pitajte ga - rekla je sad ve malo pokolebana. - Znai, bilo bi nas petoro
u grupi.
Jo malo su razgovarali o izletu, a zatim je Ko lin otiao. Nastala je neka
udna zategnutost, a Agnes nije mogla da ne primeti.
- Pravimo se hladni, a? - Poto Kristina nije odgovarala Agnes je slegla
ramenima i otila da gleda televiziju.
I Kristina je gledala program, ali nije uspevala da prati ta se sve deava na
ekranu. Njene misli su bile zaokupljene Kolinom. Veeras je bila neka
neobina situacija.
Pokuala je da ne razmilja o tome i da se skon-centrie na program ali, nije
uspevala.
Tada je Agnes opet prekinula njene misli.
- Kristina, arlota mi je rekla da u centru or-ganizuju neku zabavu u petak
uvee. Da li hoe da odemo?
- Tetka, molim te da ja ne idem, zaista mi se ne ide. Ti ako eli, poi sa
gospoom arlotom.
Agnesi nije bilo pravo, ali nije nastavila razgovor o tome.

by voki

XVI
Sledeeg jutra, Agnes je bila okupirana pripremama za izlet, pa je Kristina
resila da joj pomogne.
- ini mi se da e vreme biti lepo - rekla je Agnes. - Ja predlaem da prvo
napravimo plan. Gde je moja olovka? Treba da napravim i spisak za kupovinu.
Kristina je uzdahnula, ali je ipak pronala olovku. Pristala je da pravi
spiskove sa Agnes. Tako je bar mogla da odvrati misli od Kolina. Nije joj izbijao iz glave. Stalno je razmiljala o njemu. Bilo joj je krivo to nije hteo sa
njom da podeli stvari koje je saznao o Klaudiji i o grupi ljudi oko nje. Kristina
se toliko zaljubila da ni o emu vie nije mogla da razmilja.
- Za ruak... mogla bi da napravi neke kolae. Bie nam potrebno i mnogo
salate. Zatim hleba i butera... Bie zaista lepo i radujem se to e Adrian da ide
sa nama. Nije uopte neki kompliko-van ovek.
Kristina je pomislila, da ni Kolin nije neki komplikovan ovek. Jedino to je s
njim uspostavila drugaiji odnos. Samo, nije mogla da razume zato su joj neki
njegovi postupci bili toliko nejasni.
Kada bi bar mogla da se vrati na onaj stari odnos, koji su njih dvoje imali
nekada. Onda bi sigurno mogla da ga razume mnogo bolje.
Onda, kada su svakog dana zajedno putovali i razgovarali o svemu i svaemu,
ona jo nije znala da postoji i Klaudija...
- A sada - poela je Agnes da nabraja ta jo treba da se kupi, a Kristina se
trgla. - Znai to je lista?
- Koja lista? - pitala je Kristina zbunjeno, dok je Agnes vadila neki spisak iz
gomile ceduljica, koje je imala u ruci.
- Kako, koja lista? Pa, ona za materijal za snimanje. Htela bih da napravim
nekoliko snimaka na izletu. Da, kad smo ve kod toga, u petak stiu i kostimi.
Kristina se nasmejala. Znai da se prilino zamislila, kad nije ula ta joj je
Agnes govorila malopre.
Posle ruka, Agnes je sva bila zaokupljena svojim planovima za snimanje, a
Kristina je paljivo sluala. I dok su tako razgovarale, Kristini se uinilo, da je
ula motor neijih kola.

by voki

Nekoliko trenutaka kasnije ispod njenog prozora se zaustavio Kolin i upitao

je, da li bi joj prijala jedna vonja po okolini.
Kristina ga je posmatrala uzdrano, prosto ne verujui da se opet stvorio
ovde.
On se nasmejao.
- Hteo bih da ti kaem neto i da te zamolim za pomo.
- E, to me zaista zanima - odvratila je Kristina.
- Dobro! Hoemo li da poemo?
- Kuda?
- Kud god ti se svia.
Odvezli su se do jednog malog kafea na ivici ume. Sada je i kia poela da
promie, sunce je zalo za oblake, i cela okolina je postala siva.
- Hteo sam da ti priam o Klaudiji i Daglasu Donsu - poeo je Kolin, kad su
im doneli nes kafu.
Kristina je klimnula glavom da mu pokae da ga slua.
- Dobio sam, konano, neke informacije. Posao e biti obavljen u etvrtak.
- Kakav posao?
- Ne znam tano kakav i gde, ali to je zakazani dan.
- Zar oni nameravaju da izvre neko kriminalno delo?
On se nasmejao.
- Tano!
- Kako zna?
- E, to ti ne mogu rei.
- Znai, treba da ti verujem na re? -Da!
- Mislim da nije lepo od tebe to mi uvek govori ovako napola.
On je pocrveneo, ali se uzdrao od komentara. Poeo je tiho.
- Uveravam te da je stvar zaista ozbiljna. Ona se nasmejala.
- Nisam uverena. Sve mi je to tako maglovito
i...
- Sluaj, Kristina znam da ti ovu stvar ne shva-ta ozbiljno...
- Ja... Naprotiv, ja je shvatam ozbiljno, ali mislim da ti...
- Reci, reci ta misli - podsticao je hladno. Ona je odgovorila brzo.
- Videla sam te kako razgovara sa Edom Vilijamsom.

by voki

-Da?
- Kada vas je Agnes predstavila jedno drugome, uopte niste pokazali da ste,
samo pet minuta ranije, razgovarali. To je za mene isto to i la.
On je duboko uzdahnuo i popio gutljaj nes kafe.
- Jesi li slagao? - insistirala je.
- Bilo je glupo, priznajem. Nisam razmiljao o tome na taj nain. Ali,
pretpostavljam da me razume.
- Ne, ne razumem!
- To, onda oteava stvar.
Kristina je ovlaila usne. Znai li to, da on opet ne namerava da joj objasni o
emu se radi. On je utao neko vreme, a onda je rekao.
- Potrebna mi je tvoja pomo.
ekala je dok joj je srce ubrzano lupalo, a nervoza poela da je obuzima.
- Ti si jedina osoba, koja moe da mi pomogne - dodao je i pomilovao je po
licu.
- Laskanjem nee mnogo postii - presekla ga je. Toliko je zbunio njegov
dodir da nije mogla da razmilja u tom trenutku.
Izgleda da ga je ta re pogodila.
- Kada sam ja to laskao?
- Kada ti je neto potrebno, onda na scenu stupa tvoj arm.
Vrat mu se zacrveneo, a obrazi poeli da me-njaju boju.
- Ali, Kristina zaboga!
- Zar to nije istina? Zar nisam dokazala svoju dobronamernost prema tebi?
Zar ve nekoliko puta nisam uinila neto za tebe? Zar nisam pokuala da
pronaem Klaudiju u ikagu? Zar nisam izlazila s tobom i izigravala pijuna?
Kristina je odjednom dobila elju da pobegne odavde. Nije mogla da obuzda
svoje emocije.
- Eto, tako ja vidim stvari. Nisam zainteresova-na za tebe i za Klaudiju, i ne
vidim zato bih bila umeana u celu ovu aferu.
- Da, u pravu si - rekao je zamiljeno. - Ti nisi zainteresovana, ali... pogledao je pravo u oi.

by voki

- Sad, kad znamo da e posao biti obavljen u etvrtak i prilino smo sigurni
gde, mislim da ne bi bilo lepo, da me ostavi. Meni bi bilo mnogo lake da ih
pratim, ako si ti sa mnom.
- Koga to da prati?
- Pa, Klaudiju i Daglasa Donsa.
- A zato ja treba da budem s tobom? Zato ti ne bi iao sam?
- Zato to bi s tobom bilo manje sumnjivo. Nas dvoje bismo izgledali kao
mladi i devojka, koji idu u etnju, to e uostalom, i oni raditi.
- Misli da ja treba da igram ulogu tvoje devojke? Ne, hvala!
Kolin je prihvatio njeno odbijanje bez komentara, gledajui nekoliko
trenutaka kroz prozor ka-fea.
Kia je poela da pada i izgledalo je da se sprema jedno tmurno, prohladno
vee.
Kristina je gledala u Kolina i traak interesovanja pojavio joj se u oima.
- ao mi je to se tako osea - rekao je Kolin.
- Jesi li stvarno iznenaen?
- Jesam!
- Tada ti jedino mogu da kaem da ti zaista ne poznaje ene.
- Da, ne poznajem ene - rekao je tiho, a Kri-sitna je videla kako mu se oi
svetlucaju. - U stvari, to sa tobom nije bila moja ideja. Toga se setio neko
pametniji.
Pogledala ga je zaueno.
- Ja nisam mogao sve to da radim sam.
- Nego?
- Ne smem sve da kaem. - Nakaljao se, a zatim nastavio tiho. - Jednom
prijatelju sa posla sam se poverio i on me je uputio na svog prijatelja, koji je
ovde.
Kolinove oi su paljivo gledale Kristinino lice, kao da je eleo da proveri, da
li je shvatila bar neto. I inilo mu se da jeste.
Ipak, se iznenadio, kada je uo kako govori.
- Nai nekog od tih svojih prijatelja da ti pravi drutvo.
- To su mukarci - objasnio je. - Zato te molim da poe sa mnom.

by voki

elim da spreimo jednu provalu. Zato ba hoe da ti sve kaem. Zar mi ne

veruje?
- Uh - uzdahnula je Kristina i bila je svesna da je pobeena.
- Dozvoli da ti kaem sve to mogu, a onda reci ta si odluila - predloio je. Dobili smo informaciju da e objekt pljake biti Belvud. To je ono imanje pod
umom, veoma moderno i prilino bogato.
-I?
- Izgleda da e kraa biti izvedena kao i ona u gradu kada smo bili u klubu.
Ne verujem da Klaudija ima neku vanu ulogu u tome, osim moda, da pazi da
neko ne naie. Oni verovatno ele da iskoriste zabavu u Centru koja je
organizovana u etvrtak, jer e tada svi ljudi iz okoline biti tamo.
- Pa, zar zabava nee biti u petak? Pominjala mi je Agnes da treba da se
organizuje neka zabava u Centru, ali nisam uopte obratila panju na to, jer
nisam mislila da idem.byvoki
- Nee! Promenili su datum, zbog izleta. Ljudima je potreban jedan dan
odmora pred izlet.
- Znai, ti si zaposlen kao detektiv.
- Ne ba sasvim tako. Vano je jedino da treba da spreimo tu pljaku. Kupio
sam mobilni telefon sa pripejd brojem i podeen je tako da mu se ne moe ui u
trag, pa bi preko njega bio u kontaktu sa... - zastao je.
Ona nije komentarisala.
Uskoro su se vratili kui, ali Kolin nije hteo da ude unutra. Rekao je da ima
da uradi jo nekoliko stvari. Izaao je iz kola da je isprati do kapije. Za stali su
pred kapijom, a Kolin je uhvatio za ruku.
- Hvala ti Kristina, rekao je gledavi je u oi, sagnuo se i spustio jedan lagani
topli poljubac na njene usne. - Hvala ti - rekao je jo jednom i otiao.
Kristina je stajala kao ukopana gledajui za njim dok joj auto nije nestao sa
vidika. ta je ovo trebalo da znai, pitala se...

by voki

XVII
Agnes je pogledala iznenaeno kada je Kristina rekla da e sa Kolinom ii na
zabavu u etvrtak uvee. Ona se ve dogovorila sa arlotom da idu zajedno na
zabavu jer je Kristina odbila. Bilo joj je jasno da se izmeu Kristine i Kolina
deava neto, ali nije htela da komentarie nita.
Kolin je u etvrtak doao neto pre sedam. Izgledao je veoma privlano u
svom elegantnom odelu. Te veeri u hotelu im se pridruio i Ed Vilijams.
- Nadam se da vam nee smetati, Kristina -nasmeio se. - Kolin i ja delimo sto
u hotelu otkad smo se sreli.
- Koliko dugo ostajete ovde? - upitala je.
- Nisam siguran. Ovo je prijatno mesto, a moj posao... u ovom trenutku imam
nekih planova.
- Kako Agnes napreduje sa filmom? - pitao je Kolin.
Kristina nije mogla da se otme utisku, da on namerno menja temu.
- Oekuje kostime. Treba da stignu sutra, a onda ko zna ta e Vestester
imati prilike da vidi.
Veera je tekla u prijatnom raspoloenju. Ed Vilijams je bio zabavan i askali
su o Vestesteru i okolini i naravno, o Centru za rehabilitaciju.
- Pretpostavljam da su svi rado prihvatili ideju o tom izletu, sve dok nisu
videli koliko e to da ko ta - rekao je Vilijams - a arlota nee da razoara
nikoga. Zato svako ko doe sa strane, ima da plati, da bi pacijentima Centra
uspeo izlet.
- arlota se brine o bolesnicima - rekla je Kristina ozbiljno.
- Sasvim - pogledao je Vilijams.
Polako se okrenula prema Kolinu. ta li on misli, pitala se. Ali, nita nije
mogla da konstatuje. Izgledao je smiren kao i uvek.
Neto kasnije, pola je sa Kolinom do Centra na zabavu. Sada se vi e nije
udila kada je, poto je zaustavio kola na parkingu Centra, Kolin javio daje
stigao.

by voki

Kristina ga je pogledala, ali nije postavljala pitanja.

Zatim su izali iz kola, pa je Kolin odveo do stola, koji je ranije bio rezervisan
za njih.
- udno - rekao je Kolin - oni nisu ovde. -Pogledao je na sat. Mislim da bi
trebalo da stignu.
Kolin je jo jednom morao da izae da se javi, jer se plan nije odvijao onako
kako su pretpostavljali.
Mnogo kasnije, Klaudija i Daglas su stigli. Bili su neto neraspoloeni, to se
videlo na njima.
- Hajde da igramo - rekao je Kolin, pruajui joj ruku. I dok su pratili taktove
muzike, Kristina se oseala nekako udno u njegovom naruju. Nije bila
sposobna da razmilja o provali i nije oseala nita drugo, osim njegove bliz ine.
- Pravi se iznenaena to ih vidi - apnuo joj je Kolin na uho. To je bilo
dobro, jer da je nije opomenuo, ko zna kako bi reagovala neto kasnije.
Kada su naputali podijum za igru, Kolin je drao za ruku. Iao je polako.
Oigledno, eleo je da ih Klaudija i Daglas dobro vide, a ona je shvatila svoju
ulogu i nasmeila se, mada ni ona nije znala, zato joj je to sve trebalo.
- Klaudija - ula je glas Daglasa Donsa - pogledaj ko je ovde.
- Koline! - uzviknula je Klaudija, a Kristina je brzo pogledala prema njima.
- Oh, stigli ste - rekao je Kolin, kao da ih je tek sada primetio.
Stojei pored Kolina, Kristina je samo sluala amor razgovora, koji je
usledio, ali nije trajao dugo.
- Hajdemo - rekla je naglo Klaudija Daglasu, kada je muzika ponovo poela
da svira.
Kolin je gledao za njima sa zadovoljnim izrazom na licu. Sada e imati razlog
da se malo zamisle - rekao je. - Pitae se, da li smo ovde sluajno, ili neto
sumnjamo.
- Misli da bi mogli da promene plan.
- Da, mislim. Uostalom, to je moja elja. Edi i ostali misle drugaije.
Kristina je ula ime i zapanjeno ga pogledala. Rekao je, Edi.
- Ko je Edi? - upitala je.
- Moja veza.
- To je Vilijams? - upitala je.

by voki

- Otkud ti je to palo na pamet?

- Samo tako pitam.
- Onda u sve da ti objasnim. Kada sam se naao u situaciji koja ti je poznata,
pitao sam jednog kolege za savet, ta da radim. On mi je savetovao da se
obratim Edu Vilijamsu, koji ve radi na ovom sluaju.
- Kakvom sluaju?
- Pa, na hvatanju bande lopova, koja provaljuje u sefove i privatne kue. Sada
je resio da malo ispita ovu oblast.
- Znai, ti si jo u ikagu imao dogovor?
- Ne! Ali, kada si mi ti javila da si pronala Klaudiju, raspitao sam se za
Vilijamsa, pa su mi rekli da je negde ovde. On je veliki strunjak, pa sam se
potrudio da ga pronaem.
- I ta sad misli da uradi?
- Ono to sam hteo od poetka. Da pomognem da se sprei pljaka, ili da se
pohvataju lopovi na bilo koji nain.
Zatim je nastavio da joj objanjava, koliko je to u ovom trenutku smeo. Sesil
Martin je odavno sumnjiv, ali policiji nikako nije uspevalo da ga uhvati na
delu.
- I ja sam odmah posumnjao u njega. Samo, ja sam mislio da e on posetiti i
vau kuu. Naime, video sam ga kako se muva oko one umice u blizni vae
kue, pa sam se zato i ja tamo nalazio sve ee. Zato smo se sreli svi troje
onoga dana. Sea se?
- Pretpostavljam da posle obavljenog posla namerava da pobegne avionom,
moda u Kanadu.
- Ako je tako veliki kriminalac, on je u tom poslu iskusan i nije trebalo da
misli, da e se zalepiti za moju i Agnesinu kuu. On je sigurno odmah
procenio da kod nas nema ta da krade.
- Ko to zna - slegnuo je ramenima Kolin.
- U svakom sluaju, oigledno je da neto muti.
- Tie! - iznenada je rekao Kolin i poeo da gleda okolo. - Zaboravili smo na
Klaudiju i Daglasa. Vidi li ih negde?
Kristina je pogledala okolo po prostoriji ali Klaudija i Daglas, kao da su
propali u zemlju. Kolin je pogledao na sat i rekao joj vreme.

by voki

- Zapamti koliko je sati - rekao je. - Sigurno su poli na svoj posao. Trebalo bi
da se javim Ediju.
Kolin je to govorio vie za sebe. Izgledalo je kao da nije znao ta treba da
uradi. Prvi put ga je Kristina sada videla u takvoj situaciji.
- Hajde da pogledamo paljivo - rekao je najzad. - Moda su u baru. Tamo
ima jedno zaklonjeno mesto, koje se odavde ne vidi.
Ali, Klaudija i Daglas nisu bili tamo. I taman su hteli da izau, kada je
Kristina dotakla Kolinovu ruku.
On je pogledao zainteresovano. Bio je sav napet i odgovarao je na svaki mig
kao seizmograf.
Kristina mu je pokazala oima na separe levo od vrata.
Bacio je brz pogled u tom pravcu i ugledao Klaudiju i Daglasa. Odahnuo je sa
vidnim olakanjem.
Kao da ih je uo, Daglas se okrenuo i pogledao ih. Mahnuo im je rukom i
rekao dovoljno glasno.
- Seli smo ovde, jer nam se inilo da je suvie buno tamo, u sali. Sedite sa
nama.
- Zar vam se ne svia na igranci? - upitao je Kolin.
- Lepo je tamo, ali, mi nismo ba tako oduevljeni igrai.
Kristina je primetila kako je Daglasov glas neuobiajeno dubok i inilo joj se
da je osetila malo nervoze u njemu.
Kolin i Kristina su seli za njihov sto. Oboje su smatrali da e ih na taj nain
najbolje imati pred oima. A Kolin je mislio daje najvanije, da Klaudija ne
uestvuje u pljaki.
Bio je siguran samo u jedno, dok je sa njom, to nee moi da uini.
Posedeli su tek nekoliko minuta, kada je Daglas poeo neto da se mrti.
- Ovde je zaista nepodnoljivo - rekao je. - Od te treerazredne muzike,
oveku puca glava.
- Da, prilino je buno - sloio se Kolin.
- Znam jedno mesto gde je mnogo prijatnije. ovek bar moe mirno da
razgovara - rekao je Daglas.
- Pa, hajdemo tamo - brzo je predloila Klaudija.
- Koje je to mesto? - pitao je Kolin.

by voki

- La Grand Park, ima jedan lep restoran tamo i u sluaju bolji od ove rupage.
Hajde, poite i vi sa nama.
Kristina je videla kako je zapanjenost bljesnula u Kolinovim oima.
- Mislim... hou da kaem, da ne bih ba iao tamo - rekao je Kolin
neodluno.
- A ta kae Kristina? - ponovo je poeo Daglas.
Ona je slegla ramenima.
- To je dobra ideja - poela je da insistira Klaudija. Pogledala je Kolina.
- Zato ba hoe da ostane ovde?
- Hajde Koline, siguran sam da e se Kristina sloiti.
On i Klaudija su ve ustali, a za njima su se neodluno podigli Kolin i
Kristina.
Klaudija je obila oko stola i uhvatila Kristinu pod ruku. - Hajdemo da
uzmemo kapute. Pole su do garderobe, a Kristina je pomislila da bi Kolin
trebalo da obavesti svoju vezu o ovoj iznenadnoj promeni situacije.
Zato se nije osvrtala na njega. Htela je da mu da priliku da ostane sam, bar na
kratko.
Kada su njih dve izale napolje, nale su Daglasa kako stoji pored svojih kola,
ali Kolina nije bilo nigde.
Kristina se nala u nezgodnoj situaciji i gledala je u Daglasa.
- Kolin je otiao da uzme va al - rekao je Daglasa.
- O emu to govorite? Moj al je ovde - zaudila se Kristina.
- Ovuda - rekao je Daglas, uhvatio je za ruku pokuavajui da je gurne u kola.
- Ne! - viknula je uplaeno.
- Da, da - rekao je Daglas grubim tonom. A onda neto prijatelj skije dodao. Kolin e nas pratiti sa Klaudijom.
- Neu - pokuala je da se otrgne Kristina, ali Daglasov stisak oko njenog
runog zgloba bio je tako jak, da je htela da vrisne.
On je bio toliko snaan da je bukvalno ubacio u kola. ula je kako je zalupio
vrata iza nje.
Dok je obilazio kola da bi seo za volan, pokuala je da otvori vrata. Ali
napolju je stajala Klaudija i vrsto ih drala.

by voki

- Ne moe to tako - rekla je uplaenoj Kristini. - Sve je u redu, Daglase, krei

brzo!
Kreui iz mesta, kola su bukvalno poskoila.

XVIII
U onom naglom trzaju kola, Kristina se zanela i skoro ostala bez daha.
Pokuala je da kae neto, ali je Daglas prekinuo.
- Imate tu sigurnosni pojas, ako se bojite - rekao je.
Kristina se malo uspravila i pokuala da sredi misli. Okrenula se nazad, ali
vie nije mogla da vidi mesto odakle su krenuli.
- ta se to deava? - upitala je, trudei se da joj glas zvui mirno.
- Pa, idemo do La Grand Parka, naravno. Mislio sam da ste i vi bili za to.
Tamo svira mnogo bolja muzika i prijatnije je. Svidee vam se.
Kristina je upitno pogledala Daglasa. On je go vorio sasvim normalnim
tonom, kao da je sve bilo u redu.
- Tamo moete da dobijete pie u svako doba dana i noi - nasmejao se.
- Mislim da vam je ve dosta - rekla je otro.
- ta time hoete da kaete?
Skoro se sasvim okrenuo prema njoj, a Kristina se pitala, da li je dovoljno
sposoban da dri volan.
Odgovorila je to je mogla hladnije.
- Ne biste... ne biste me tako ubacili u kola da ste trezni, ubeena sam u to.
- Zaista? - upitao je, a zatim je ponovo obratio panju na put. Sad je izgledao
dovoljno pribran. -A zato mislite da ne bih?
- Zato to sam ja veeras izala sa Kolinom.
- Odluili smo da promenimo mesto, zar ne? Zato ne bismo zamenili i
saputnike?
- To nije obostrani pristanak.

by voki

- Mislim da Kolin nee zameriti.

Kristina je stisnula aku i pokuala da se sredi. -A ja?
- Ah, pustite sad to. Vodim vas samo u jedan lep restoran i nita vie. Zar ima
neto loe u tome?
Da li je ba tako? Pomislila je Kristina. Strah joj se uvukao u telo i estoko se
borila da je ne uhvati panika.
Moda je to bilo zato to je znala da ona i Ko lin nisu izali samo da bi uivali
u provodu. Oni su imali odreeni zadatak. A sudei po Kolinovim reima, ni
Klaudija ni Daglas nisu doli samo zbog zabave. Sada je samo razmiljala o
elji da se sve zavri to pre. Nije je vie zanimalo koliko je Klaudija bila
umeana u celu situaciju. Gotovo je bila sigurna da svi oni pripadaju grupi
pljakaa i morali su za to da plate.byvoki Klaudija je uivala u tome. A to je
pokazala nainom kako je pomogla da se Kristina ugura u auto.
U jednom trenutku joj se uinilo da uje neka kola za njima.
Okrenula se i ugledala farove automobila. Osetila je olakanje. To mora da je
Kolin.
Pitala se, da li bi bilo pametno da insistira da je Daglas pusti iz kola.
Ipak, resila je da se pravi da je sve u redu i da nita nije razumela. Nadala se
da e tako najbolje pomoi Kolinu.
Daglas je doao do raskrsnice, pa je usporio. Pokazao je na jedan put, koji su
proli.
- Sada ne bismo mogli da skrenemo tamo... proli smo put.
- A zato bismo skrenuli?
- Pa, mislim da je tim puteni blie. Ovuda e nam trebati jo pet kilometara.
Ali, ba nas briga, ne urimo nigde!
Kristina je pogledala nazad.
Kolinova kola nas jo uvek prate, pomislila je s olakanjem. Klaudija mu
sigurno nije rekla pod kojim okolnostima se ona nala u Daglasovim ko lima.
utali su dosta dugo. Ni Daglasu, oigledno nije bilo do prie.
- No nije tako loa - rekla je, da bi razbila tiinu.
- Da, mislim da nije loa - odgovorio je - ali, nisam ba u naroito dobrom
raspoloenju. Gde li je taj La Grand Park ve jednom? Mislim da u se oseati
mnogo bolje, kad stignemo tamo.

by voki

- Mislite.
Daglas je iznenada pokazao interesovanje za nju i postao malo govorljiviji.
- Dobro, dobro - poeo je ak da pevui. Konano su stigli do La Grand
Parka.
- To je to mesto, zar ne? - upitala je Kristina.
- Da! Samo, prilino je tesno za sav onaj svet, koji dolazi. I slabo je
osvetljeno.
Kristina je iznenada osetila neku nelagodnost. Da li je Kolin iao za njima,
posumnjala je ponovo.
Okrenula se i ugledala svetla automobila, koji je bio dosta daleko. U ovom
mraku sve joj je to delovalo sablasno. I prvi put se upitala, da ovo nije klopka i
za nju, i za Kolina.
- ta?... - poela je otro.
- Ne razumem - rekao je Daglas, gledajui okolo. - Mogao bih da se zakunem
da je to restoran u koji smo poli.
Meutim, zgrada je bila u potpunom mraku. Svetlela je samo jedna sijalica,
koja ih je i dovela ovamo.
Njih dvoje su stajali i gledali u restoran tamnih prozora. Nikakav zvuk se nije
uo, zavese su bile navuene i bilo je oigledno da restoran ne radi.
Odlino, pomislila je Kristina, bar emo pre otii odavde.
- Pa, ta emo sada? - ula je Daglasov zadihan glas i ponovo je osetila neku
jezu niz kimu.
Jo izvesno vreme su stajali tako, a onda se iza okuke pojavie Kolinova kola
i zaustavie se kraj njih.
Za neto oko pet sekundi nije bilo nikakvog pokreta, a onda su, se vrata
Kolinovih kola otvorila. Izala je Klaudija, smejui se podrugljivo.
- ta, zar ovi ne rade? - upitala je. - Koji je danas dan, Daglase?
- etvrtak!
- Pobogu, ba smo pogodili! To je jedini dan u nedelji, kada ne rade.
Kristina je oseala kako gubi tle pod nogama.
Svuda oko njih je bilo tiho. Negde je samo lajao pas, a zatim je tiinu naruila
sirena Kolinovog automobila. On je, verovatno, nehotice pritisnuo rukom, kada
je izlazio iz kola.

by voki

Pribliio im se i na svetlosti farova njegovih kola, Kristina je primetila da je

neto suvie bled. Usne su mu podrhtavale kada je rekao.
- Hajdemo Kristina, vraamo se.
- ekajte! - poeo je Daglas. - Znam drugo mesto.
- Idi tamo sam .- rekao je Kolin otro i ponovo pozvao Kristinu da ue u kola.
- Vi ste nam samo pokvarili vee.
- Da, pretpostavljam da jesmo i neobino mi je drago to je tako - rekao je
Daglas. Kristini je osetila porugu u njegovim recima.
Sada joj je bilo jasno da ih je doveo ovamo samo zato da im se podsmehne i
da pokvari Ko-linov plan.
Okrenula se i pola prema Kolinovim kolima. Prola je pored Klaudije i pitala
se, da li e ona pokuati da je zadri.
- Dobro! Sada ti Klaudija moe da pree u moja kola - pozvao je Daglas.
Klaudija se nasmejala i ula.
- Brzo! - povukao je Kolin Kristinu, a ve u sledeem trenutku jurnuo je za
Daglasovim kolima, koja su se vraala na glavni put.
Daglas je stalno poveavao brzinu, a Kolin ga je pratio odravajui
dozvoljenu razdaljinu. U isto vreme preko mobilnog telefona je obavetavao
svoju vezu o situaciji.
- Nisam mogao da ga koristim dok je Klaudija bila u mojim kolima - objasnio
je.
- Da, mislila sam na to.
- Bilo je prilino glupo to smo naseli na tako providan trik. Da promenimo
mesto! Kakva budalatina - ljutio se Kolin. Hej, eno sada prolaze kraj Belvuda,
a ne zaustavljaju se.
Daglas je skrenuo desno i za trenutak je izgledalo kao da okleva.
Zatim je usmerio kola prema Vestesteru.
- Oni nameravaju na aerodrom - rekao je Kolin.
Meutim, Daglas nije iao na aerodrom. Na jednoj raskrsnici je okrenuo i
konano se uputio prema Centru za rehabilitaciju. Bilo je pola dva ujutro.
- Dakle, idu za Centar - zamiljeno je konstatovao Kolin.
- Izgleda da je gotovo - prekinula je Kristina tiinu, koja je potrajala nekoliko
sekundi.

by voki

A onda opet, neko vreme nisu izmenjali ni re.

- ta sam ono rekao danas? Imaemo jedno prijatno vee, zar ne? ini mi se
da nije bilo ba tako.
Kristina je prasnula u smeh. - Da, ovo je bila ideja! Tvoj plan!
- ao mi je to nije ostvaren. Predvideli smo mnoge mogunosti, ali eto, sve
je omanulo. Deava se! Ceo plan je izgledao genijalan, a onda -slegao je
ramenima.
Bio je veoma umoran, a Kristini ga je bilo ao.
- Zato je, zato je Daglas poveo mene, a Klaudiju ostavio sa tobom?
- Da bi bio siguran da neemo odustati. Moda je ak znao i za mobilni? Hteo
je da bude siguran da ga neu upotrebiti... bar za izvesno vreme.
- Jesi li bar razgovarao s Klaudijom?
- Jesam, ali nisam saznao nita. Zautao je, a onda pogledao u nju.
- Nadam se da nije pokuao da ti se udvara?
- Nije! Ponaao se sasvim pristojno. ula je kako je Kolin odahnuo.
A ta je bilo s njim i Klaudijom, pitala se. Pokuala je da ih zamisli jedno
pored drugog.
- Ipak, nije mi sasvim jasno, kakva je bila njihova namera i zato su nas vodili
okolo. Moda su samo hteli da nam pokau, da su superiorniji - razmiljala je
Kristina glasno.
- Moglo bi biti i to.
- Ali, meni je ve svega dosta. Prilino sam umorna.
- I ja sam - progunao je Kolin. - Nego, mislim da bi jo nato trebalo da
pokuamo.
- Prilino je kasno - odgovorila je Kristina. Meutim, nije se ba urila da se
rastane od njega.
Okrenuo je kola i odvezao je do kue.
No je bila divna. Kristina je duboko udahnula sve vazduh, gledajui predeo
obasjan meseinom. Sve je izgledalo kao daje preliveno srebrom.
- ,,U ovakvoj noi..." - Kolin je poeo da recituje svoj omiljeni stih.
Kristina se trgla. To je ula i ranije... kada su prvi put izali.
Nije elela da misli na to. Meutim, Kolin je nastavio da recituje do kraja
strofe, a onda je upitao.

by voki

- Zar nije sve arobno?

Kristina je klimnula glavom. Znala je ta je mislio, ali, nije putala
oseanjima da je savladaju.
- Nije ba sve ispalo onako, kako sam ti obeao - rekao je na kraju.
- Nije to vano. Samo je teta to ni ti nisi imao neke koristi. Sada bih ve
morala da se oprostim.
- Mora li?
- Pa, mislim da bi trebalo ...
- Da, ali no je tako divna. Molim te ostani jo malo. Bila si divna veeras,
Kristina. Nikada neu moi da ti dovoljno zahvalim.
- Sve je u redu - rekla je, a zatim je izala iz kola. Poelela mu je laku no i
ula u kuu.
Kolin je mahnuo, i kola su krenula.

by voki

X IX
Sledeeg jutra Agnes je rano donela novine. Osim toga, vest su uli i na
radiju. Kada je Kristina sila na doruak Agnes je jedva ekala da joj, kae.
- Zna li da se dogodila velika pljaka? Ovde u okolini, zamisli!
- Zaista? A, gde?
- U Belvudu. Ukradeno je drago kamenje ogromne vrednosti.
- A zna li gde je ta kua? - proveravala je Kristina.
- Sasvim blizu, tu iza umice. Agnes je dobro poznavala ovaj kraj. Obila ga
je uzdu i popreko, pre nego to se odluila za ovo imanje. I sad su joj ve
opljakali susede.
Kristina je napregnuto razmiljala.
Klaudija i Daglas imaju alibi, to joj je prvo prolo kroz glavu. Vesto su
iskoristili nju i Kolina.
Dok su njih dvoje obraali panju na Klaudiju i Daglasa, neko drugi je izveo
pljaku.
A onda je pomislila na Kolina. On je ve sino izgledao loe. Sada e mu biti
jo gore, kad bude uo novosti.
- U koje vreme oekuje Adriana? - prekinula je Agnes u razmiljanju.
Agnes je ve zaboravila na pljaku. Smatrala je da je to stvar policije, a ona je
imala druga posla.
- Nadam se da e Adrian doi pravo ovamo. Tako bi mogao da bude kod nas
na veeri - rekla je, kada Kristina nije odgovarala.
- Da, verovatno e tako uiniti - najzad se osvestila Kristina. - Samo, nee
doi pre sedam.
Odgovarala je na Agnesina pitanja, ali nikako nije uspevala da se skoncentrie
ni na ta. Stalno je razmiljala o Kolinu. Brinulo je kako se osea sada...
- Izgleda nekako sanjivo - pogledala je Agnes. - Da se sino nije neto
dogodilo, kad sa bila sa Kolinom? Ili je to zbog Adriana?
Kristina je odmahnula glavom i nasmejala se, a zatim je poela da pomae
Agnes u sreivanju kuhinje.
Posle izvesnog vremena je stigla i pota. Za Agnes je bio jedan paket.

by voki

- To su kostimi, zar ne? - pitala je Kristina, a Agnes je nervozno raspakivala.

- Izvanredni su! Pogledaj! - oduevljavala se svakim komadom.
Dan je bio divan sa puno sunca, a nebo je bilo bez ijednog oblaka.
Samo da se ovakvo vreme zadri i preko vikenda, pomislila je.
- Moe li da zamisli Adriana u ovom kostimu? - pitala je Agnes. - A ova
zelena haljina je za tebe.
Agnes je jo uvek bila uzbuena, kada je stigao Kolin.
- Hoemo li da ga nagovorimo da proba ovaj kostim? - pitala je nestrpljivo
im je ugledala njegova kola.
Kristina se nasmeila kiselo. U svako drugo vreme, elela bi da uje ta Kolin
misli o kostimima, ali danas je elela da razgovara o sinonjem dogaaju.
Agnes je bila razoarana, kada je Kristina zamolila da ostavi kostime za
kasnije.
- Kako ti kae - odgovorila je Agnes tuno i ostavila je da doeka Kolina.
- ula si ve ta se desilo? - upitao je Kolin, im se pojavio na vratima.
- Dobro su nas nasamarili, zar ne?
- Pa, mislim da jesu.
- Moemo da im estitamo, ali to nam ne pomae. Policija misli da je to
uinio samo jedan o-vek. Mora da je saraivao sa nekim od posluge, jer su
vrata bila otkljuana.
Izili su u batu da proetaju. Razgovarali su malo, ali, misli su im se vraale
na sinoni dogaaj.
- I ta sada? - pitala je Kristina.
- Pa, nita! Jedino mogu da te pitam, a zato sam i doao ... da li eli veeras
da izae sa mnom. Potrebno mi je da malo razbistrim glavu.
Kristina ga je gledala razoarano.
- ao mi je, ali ne mogu. Veeras dolazi Adri-an. Ostae ovde preko vikenda.
- Oh, nisam to znao. - Kolinov glas je zvuao razoarano. - Znai, onda,
zauzeta si.
- Bojim se da je tako.
***

by voki

Adrian je stigao rano. Negde oko pola sedam.

- Potrudio sam da doem ovamo to sam mogao pre, da bi mi vikend bio dui
- rekao je umesto pozdrava.
Nasmeio se, a Kristina ga je toplo pozdravila. Agnesi je bilo drago to ga
vidi.
I dok je on ostavljao svoj prtljag u predsoblju, nije mogla da se strpi, nego je
odmah pokuala da ga nagovori da proba svoj kostim.
- Sve sam uredila. Uz ovo emo pustiti plou Jesenja ljubav". Vi i Kristina
ete se etati batom, tamo do onih rua.
- Meni se vie svia kesten. Njegovi cvetovi izgledaju velianstveno.
- Da, divni su. Ali, ja sam zamislila da radnja pone da se deava ovde kod
rua.
Kristina je posmatrala divno kestenovo drvo. Izgledalo je zaista velianstveno
sa grozdovima ruiastih i belih cvetova.
Posle veere, ona i Adrian su izali u batu. Opet su stali ispod kestena. Vee
je bilo toplo, a cvetovi su se potpuno otvorili.
Neto kasnije, produili su do onih vrata, koja su vodila na livadu i tamo
zastali.
Kristini je bilo veoma prijatno sa Adrianom. On je uvek govorio o tako
obinim stvarima. Obeao joj je da e doi sledee nedelje, da je po vede u
obilazak.
U tom trenutku, osetila je da vie nisu sami. Okrenula se i ugledala Kolina,
koji im je upravo prilazio.
Objasnio im je da ga je Agnes videla sa prozora, kada je dolazio i rekla mu da
su njih dvoje ovde, u bati.
Adrian je bio iznenaen.
- Pa, to si ti! Kako je svet mali! - uzviknuo je. Kolin je odgovorio tiho. Rekao
je da ne moe
da ostane dugo i obavestio ih da je sreo arlotu Bel.
- Rekla mi je da e se ipak ii na izlet.
- Zato ipak? - upitala je Kristina. - Zar to nije bilo u planu.
- U prvom trenutku jeste. Kasnije su konstatovali da nemaju dosta novca. Zar
ti nisi znala da je plan bio izmenjen?

by voki

- Nisam!
- E, vidi, bio je izmenjen. I sada, arlota kae, da je neki nepoznati
dobroinitelj uplatio potreban novac i tako omoguio gostima Centra da vide
jezero.
Kristina ga je sasluala paljivo, a onda ga je pozvala da proeta s njom i
Adrianom.
- Ne mogu! Moram da idem. Videemo se sutra!
Kristina i Adrian su poli s njim do kestena, a kad je on otiao, Agnes ih je
pozvala i jo sa vrata im rekla da je plan menjan i to dva puta.
Oni su, naravno, to znali, ali nisu hteli da joj uskrate zadovoljstvo.
- Znai, ide se na jezero - bila je oduevljena Agnes. - Mogu da zamislim,
kako e arlota uivati.
Kristina je klimnula glavom, a tada se trgla. Odjednom, postala je svesna
situacije. Ako Klaudija i Daglas krenu na izlet, to e im biti izvanred na prilika.
Bez po muke e moi da odnesu dragulje do aerodroma. Tuda se prolazi.
Sada je bila sigurna da je zbog toga i Kolin morao odmah da se vrati u hotel.
Sigurno ima neki dogovor sa Vilijamsom.
- Pitam se zato je plan menjan? - rekla je Agnes, koja oigledno nije bila
podrobno obavetena.
- Zbog novca - rekao je Adrian i objasnio joj u emu je bila stvar.
- Ali, ko je, za ime sveta, dodao novac? To nije ba tako mala suma.
To je bila zagonetka i Agnes je pourila da pozove arlotu.
Ona je bila veoma uzbuena, dok joj je saoptavala novost.
- Neki nepoznati prijatelj, dobrotvor anonimno je uplatio novac - rekla je.
- Tako emo moi da organizujemo zaista atraktivan izlet.
Kada im je to Agnes prenela, Kristina je opet osetila jezu. To moe da znai
samo jedno. Neko, ko je jako zainteresovan da ljudi iz Centra odu na izled, a da
se pritom proe pored aerodroma i verovatno tamo i zastane da se tamo izvri
primopredaja plena, neko ko ima novac, imao je razlog da plati.
To moe da bude samo ovek koji je izvrio sinonu pljaku, bila je sigurna u
to.
Pogledala je Adriana, koji je sedeo u fotelji i razgovarao sa Agnes. Njega,
oigledno, ta stvar nije mnogo zanimala.

by voki

Pustila je novi CD, a onda je otila do telefona u predsoblju. Kada je dobila

Kolina, rekla mu je bez ikakvog povoda.
- Rekao si da se sutra ide na izlet, zar ne?
-Da!
- Zar to ne bi mogao da bude nain da lopovi pobegnu?
ula je kako je uzdahnuo.
- I Agnes je malo pre razgovarala sa arlotom. I ona pria o nekom
dobrotvoru.
-I ta?
Kristina je utala.
- Mogu ti rei da je, ipak sve u redu - rekao je Kolin. - I hvala ti to si me
pozvala.
Posle jednog trenutka iznenaenja, Kristina je spustila slualicu.
Vratila se u sobu gde su Adrian i Agnes paljivo sluali muziku.
- Ovo je zaista divna muzika - rekao je Adrian, kada su utihnuli poslednji
akordi.
Ostatak veeri su razgovarali o muzici i niko vie nije pominjao sutranji
izlet.

by voki

XX
Sledeeg dana Kristina je bila prilino uznemirena.
Dan je bio divan. Sunce je sijalo sa jasnoplavog neba koje je bilo bez ijednog
oblaka.
Stajala je na prozoru svoje spavae sobe i mislila o Kolinu. On je, u stvari, i
bio razlog zbog kojeg je toliko uzbuena.
I zato se onako zvanino ponaao sino, nije mogla da objasni.
Luka na jezeru izgledala velianstveno, kada su stigli.
Brodi kojim je trebalo da idu na izlet bio je vlasnitvo jedne porodice iz luke.
Kapetan je doekivao putnike i sa svakim se prijateljski pozdravio.
- Dan e biti kao izmiljen za izlet - rekao je Kristini, pozdravljajui se sa
njom.
Kolin je stigao sa Vilijamsom, koji ovaj put nije imao odelo od tvida i bio je
obuen u svetle pan-talone i tamni blejzer.
Kolin je takoe, imao sportsko odelo.
Prvu grupu stanovnika Centra pratila je neumorna arlota.
- Mislite li da bih mogao neto da pomognem arloti? - pitao je Adrian, a
Agnes je odmahnula glavom.
- Ostavite sve arloti. Ona je roeni organizator.
- Da poem, onda da vam nabavim jo neku ideju za film? - predloio je.
Agnes, koja se nije odvajala od svoje kamere, bila je radosna zbog
Adrianovog predloga.
Dok su razgovarali, Kristina je posmatrala okolinu. Kolin je stajao sa strane.
Vilijams je stajao malo dalje od njega, kao da oekuje nekog.
Onda joj je Kolin priao blie, a ona nije pokazivala da ga je primetila.
- Hvala ti to si mi sino telefonirala - rekao je. Adrian je pogledao prema
njima. Nije pokazao da mu se ne svia, to ona razgovara sa Kolinom, ali
Kristina je to oseala na neki nejasan nain.
Pogledala je okolo traei neki zanimljiv objekat za Agnesinu kameru.
U tom trenutku su stigla jedna ko la. Kristina je videla kako Adrian gleda
prema njima, a zatim kako zastaje otvorenih usta.

by voki

- Hej, vidite ko je tamo!

To je bila Klaudija sa Daglasom Donsom.
- Kristina, vidite li ko je tamo?
- Da, Klaudija Braun.
- Znai, zato je Kolin ovde. Zar oni nisu raskinuli?
- Mislim da to nema veze. Klaudija je pronala posao. Radi u Centru.
- Ja nita ne razumem - rekao je Adrian rezignirano.
Kristina je ponovo pogledala u Kolina. Izgledalo je da ne obraa panju ni na
ta, ali bila je sigurna da motri na Klaudiju i Daglasa.
Pogledala je ta su nosili sobom i pitala se, da li su oni, stvarno, umeani u
sinonu pljaku.
Klaudija je imala veliku tanu, ali i Kristina je imala slinu.
Daglas je nosio kameru, kao i veina putnika.
Utom su stigla jo jedna kola. Kristina je ugledala Sesila Martina kako izlazi
iz njih.
U sledeem trenutku kraj njega je ve bio Daglas Dons i pomogao mu da
izae iz kola. Sesil se oslonio na njegovu ruku i teko vukui nogu doao sa
njim do broda.

by voki

XXI
Konano su podigli lenger, brod se zaljuljao, a onda lagano krenuo da plovi
po jezeru.
Maine su malo utihle i ujednaile rad, a Kristina je osetila kako joj prijatan
povetarac miluje lice.
Prila je Sesilu Martinu, koji je sedeo na jednoj stolici. Na naslon je okaio
dve kamere i ostali fotografski pribor.
- Vi ste izgleda dobro opremljeni - rekla mu je umesto pozdrava.
- To je moj hobi!
- I moje tetke Agnes. Moram vas kasnije upoznati. Ta kamera izgleda kao
njena.
Pruila je ruku da dotakne kutiju i odjednom je osetila kako se jedna snana
aka stegla oko njenog zgloba.
Zaueno je pogledala Sesila Martina, koji je otro gledao pravo u oi.
- Ta kamera je jako osetljiva - rekao je i pustio joj ruku.
Kristina je posmatrala svoj zglob u koji se krv polako vraala, posle Sesilovog
stiska.
- Kako je? - upitao je Adrian prijateljski se smeei Sesilu.
- Odlino, ali gospodin Martin nije ba najbolje - odgovorila je Kristina.
- Oh! - Adrian ga je pogledao upitno.
- Gospodin Martin je jedan od pacijenata iz Centra.
- Ali, svakog trenutka se oseam sve bolje - upao joj je u re Sesil Martin.
- Odlina ideja je ovo putovanje, zar ne? - pitala je Kristina, gledajui ga
paljivo.
- Za vas mlade ljude da, ali sumnjam da u moi da se udaljim s broda, kada
pristanemo.
Da li zaista nee moi, pitala se Kristina.
- Klaudija je bolniarka gospodinu Martinu, Adriane - rekla je ni sama ne
shvatajui, zato je nastavila razgovor.
- Moram je pozdraviti - rekao je Adrian. - Mislim da e se iznenaditi, kada me
bude videla.

by voki

Kristina je gledala Sesila Martina dok je Adrian govorio. Uhvatila je njegov

otar pogled, koji je dobacio Adrianu, kad je ovaj govorio o Klaudiji.
- Mi smo bili lanovi istog kluba - rekao je Adrian, ali to objanjenje nije
izbrisalo zabrinutost na Sesilovom licu.
- Ovo e ih malo naterati da se zamisle, mislila je Kristina. Pitala se da nije
moda Sesil Martin onaj nepoznati dobroinitelj, koji finansira ovaj put.
Potraila je pogledom Kolina i Edija.
Oni su stajali na donjem delu palube i razgovarali. Videla je da se Sesilov
pogled ee zadravao na njima. Mnogo bi dala da je mogla da proita misli
ova tri oveka.
Pomakla se malo dalje od Sesila Martina, naslonila se na ogradu i posmatrala
vodu jezera.
- Lepo putovanje - ula je Kolina kako joj govori iza leda.
Podigla je glavu, okrenula se i pogledala ga upitno.
- Kapetan mi je rekao da imaju radio-stanicu. Tako se svakog trenutka moe
uspostaviti veza sa kopnom, ovde mi nije dobar domet na mobilnom telefonu.
Mislim ako neko...
Kristini se uinilo da je pogledao u Sesila Martina. Ali nije bila sigurna.
- Imamo i doktora na brodu - upala im je arlota u razgovor. - Zar to nije
divno?
- I pojaseve za spaavanje - dodao je Adrian, koji im se takoe pridruio.
Popriali su malo, a onda su se opet rasturili po palubi. Kolin je pozvao
Kristinu da pode sa njim na drugi deo palube, gde su mogli da razgovaraju na
miru.
- Nisam bio sam prolo vee, kad si mi telefonirala - rekao joj je tiho.
- Telefon je u holu, a bilo je mnogo sveta okolo. Zato sam morao da budem
onako zvanian. - Mislio sam da e pretpostaviti tako neto. Kristina ga je
pogledala.
- S tobom nikad ne znam na emu sam.
- Ovo je proklet posao... Mislim ovaj zbog kojeg sam ovde. - Odjednom glas
mu je zamro.
Kristina se osvrnula i shvatila. Prilazili su Klaudija i Daglas. Ali nisu se
zaustavili kraj njih, ve su produili i zaustavili se kraj Sesila Martina.

by voki

Kolin je uhvatio Krisitinu za ruku.

Ona se malo pomerila da bi se oslobodila, a tada se na njegovim usnama
pojavio osmeh.
Posmatrala je ono troje. Izgledalo je da vode neki bezazleni razgovor. Nisu
bili ni nalik na kriminalce.
Iznenada, Kristina je pocrvenela setivi se one zabave u golf klubu.
Pogledala je Kolina. Nije mogla da mu vidi oi, jer je nosio naoare za sunce.
Ali, videla je da mu je vrat pocrveneo.
Pokuala je da misli na neto drugo.
U tom trenutku je prestala muzika, koja se do tada ula preko zvunika.
Zauo se neki snaan glas.
- ao mi je, ali primili smo vesti, koje e izme-niti nae planove. Govori
kapetan broda.
Kristina je stajala iekujui.
Sesil Martin je odjednom izgledao kao progonjena zver. Napeto je sluao.
Adrian, Agnes i arlota su mirno stajali i oekivali da uju o emu se radi.
Tek tada im je kapetan rekao da su dobili poruku preko radija, da je jedan
deak krenuo sam amcem na jezero i da se nije vratio ve nekoliko sati.
Izgleda da je doiveo nesreu.
Kapetanija je dala nareenje svim brodovima da krenu u potragu i koji ga
brod prvi ugleda, da mu prui pomo.
Naravno, tome se nije moglo prigovoriti.
Brod je usporio vonju. Na palubu su izala dva mornara sa dvogledima u
rukama.
Paluba je odjednom opustela. Svi su poleteli ogradi, gledajui u more.
Brod se opasno nagnuo na jednu stranu. Kapetan je morao da intervenie.
Zamolio ih je da se ravnomerno rasporede uz ogradu, jer on ne zna sa koje
strane bi mogao da se pojavi amac.
Kolin je odjednom nestao. Verovatno se pridruio Ediju, pomislila je Kristina.
Tek tada se setila Sesila Martina i potraila ga pogledom.
On je sedeo na svome mestu, gledajui pravo pred sebe. Klaudija i Daglas su
bili na drugoj strani. Posmatrali su jezero.

by voki

Kristina je ponovo pogledala ka jezeru. Sesil Martin sad nije mogao da uini
nita. Mora da mu ovo nije bilo nimalo prijatno.
Na brodu je vladala tiina. Jedino je arlota Bel uzdisala.
- To je beznadeno i uasno... beznadeno! -jadikovala je.
Onda su primetili jedan brod sa njihove leve strane, a sa kopna je sleteo mali
avion, koji je, verovatno imao zadatak da istrai jezero malo dalje.
Iznenada se zauo uzvik. Jedan od mornara je mahao rukama, pokazujui
prema vodi.
- Gde? Ne vidim nita - trgla se Klaudija i nagla se preko ograde. Krsitina je
tada ve stajala kraj nje.
Pucanj rakete iz kapetanove kabine je objavio da je to bio nestali amac.
Kristina je osetila kako joj srce lupa, a usta postaju suva.
- Deak je u amcu! - uzviknuo je neko.
Gromki uzvici pozdravili su ovu vest.
Ali, u isto vreme, je usledilo upozorenje kapetana da je deak, moda, u
loem stanju i svi su se odjednom uutali...
U tiini, brod je nastavio da se pribliava malom amcu.
im se brod pribliio, kapetan je spustio amac i otplovio do deaka, koji je
leao onesveen. Uzeo je deaka na ruke, prebacio ga u svoj amac i za minutdva bio je s njim na brodu.
Deaka su preneli u kabinu i tek tada je na palubi ponovo nastao agor.
Krsitina je pogledala okolo da vidi ta je sa Se-silom Martinom.
On je jo uvek bio na svom mestu samo je sada drao na krilu obe svoje
kamere. Mislei, valjda, da ga niko ne vidi, hitrim pokretom je izvadio neto iz
depa i stavio pod kamere.
Kristina je razrogaila oi. Bio je to revolver!

by voki

XXII
O deaku je vodio brigu lekar, koji je doao sa pacijentima iz Centra, pa su
bili sigurni da e sve biti u redu.
Ipak, gotovo svi putnici sa palube sili su dole u salon kraj kabine. Svi su
eleli da znaju da li se deak osvestio.
Adrian, Agnes i Kristina su ostali na palubi razgovarajui.
- Znai, snimili ste sve? - upitao je Adrian. -To je prava drama!
Agnes je klimnula glavom. Bila je srena to je ta drama imala srean
zavretak.
U razgovoru ih je prekinuo kapetanov glas, koji se ponovo uo iz zvunika.
Kapetan je saoptavao da se deak osvestio, ali da mu je potrebna intervencija
koja se moe pruiti samo u bolnici i, normalno, brod mora da se vrati u luku.
U tom trenutku, Adrian je podeavao Agnesi-nu digitalnu kameru. Zatim joj
je pruio, a ona je poela da krui palubom nosei kameru.
Kristina je pogledala Sesila i setila se revolvera. ta li e on uraditi sada, kada
je put prekinut, pitala se. I gde li su Kolin i Ed? Razmiljala je kakav li je bio
plan, ako je ovo grupa koja je opljakala dijamante. Sigurno su sa nekim trebali
da se sretnu kada pristanu na obali. Jezero jeste veliko, ali verovatno su imali
vezu koja je trebala da odnese dijamante do malog aerodroma i da ih iznese
avionom iz zemlje. A poto Kanada nije daleko, moda uopte nisu trebali
avionom da se prenesu dijamanti - razmiljala je Kristina.voki
Za to vreme Adrian je bio zauzet oko Agnes, dajui joj savete ta bi mogla i
kako da snimi.
- Tako... Samo ne tako brzo... malo sporije prema luci...
Agnes je okretala kameru po njegovim sugestijama, a onda se on okrenuo i
pogledao u Sesila.
- Pitam se... - pogledao je u kameru koju je Sesil drao na krilu.
Kristina je osetila kako je neto stee u grlu. ta je to Adrian nameravao? On
ne zna da Sesil Martin ima pitolj. Po izrazu Sesilovog lica moglo se pogoditi
da nee oklevati da ga upotrebi.
U jednom skoku, Kristina je bila pored Adriana.

by voki

- Samo trenutak - rekao joj je Adrian. - Hteo bih da zamolim gospodina Sesila
da mi posudi kameru ... Znate - okrenuo se Sesilu - hteo bih samo neto, da ne
izgubim...
Pruio je ruku prema kameri da pokae ta ga interesuje, ali Sesil Martin ga je
zgrabio za ruku.
- Dalje ruke! - zareao je.
- Pobogu! - Adrian je zaprepaeno gledao u njega.
- Ostavite, Adriane - pokuala je Kristina da ga odvue. Ali, Adrian se
zainatio. Nije mogao da shvati ovakvo reagovanje Sesila Martina i hteo je da
vidi u emu je stvar.
- ta je sa vama? - pitao je. - Da vam nije loe? Sesil se malo okrenuo, kamera
na krilu mu se pomakla, a Agnes je vrisnula. Ona je sve to snimala i sad je
ugledala revolver.
Sesil Martin je izgleda izgubio nerve i uhvatio je revolver.
Kristina je instinktivno prila jo blie Adrianu.
Adrian je gledao, ali nije bio uzbuen.
- ta je to? Igraka? Samo sam vas pitao za kameru...
- Zavei! - otro je izdrao Sesil, gledajui okolo.
- Bolje bi bilo da odem po doktora - rekao je Adrian posmatrajui i dalje
Sesila s interesovanjem.
Napravio je pokret, kao da hoe da krene i istog trenutka se zauo pucanj.
Adrian se zaneo i sa treskom se sruio na palubu.
Istog trenutka na palubu je izleteo Kolin. Bacio je neto na Sesila, ali Kristina
nije videla ta.
Sesil je hitro nanianio na Kolina. Ponovo se zauo pucanj i Kolin je pao. U
tom trenutku na Sesila je skoio Ed Vilijams, koji se odnekud stvorio kraj
njega.
- Ne putajte nikoga na palubu! - povikao je Agnes. - Zovite lekara!
Kada je videla Kolina kako je pao, Kristina je vrisnula. Ali ve u sledeem
trenutku, on je ponovo bio na nogama.
Bilo je oigledno da je pao namerno, da bi iz-begao Sesilov metak.
Kristina ga je ponovo pogledala, a kad je videla daje sve u redu, pritrala je
Adrianu.

by voki

Sada je i Kolin ve bio kraj njih i pomogao joj da podigne Adriana.

- Bie sve u redu! Nije teko povreden - rekao je Kolin, pokuavajui da je
umiri.
Kristina ga je pogledala pravo u oi. U tom trenutku ula je da Edi zove
Kolina. Podmetnula je rame pod Adrianovu ruku i pokuala da ga pridri, a
Kolin je pourio do Edija. Oni su oigledno, jo imali posla oko Sesila.
Adrian je bio pogoen u rame, ali kost nije bila povredena i to je bila srea.
Bilo je dosta krvi, ali rana sama po sebi nije bila opasna.
Pored bolnikih kola, na obali ih je ekala i policija. Sesil je sada sasvim lepo
mogao da ide do policijskih kola izmeu Kolina i Edija.
Klaudija i Daglas su nevoljno ili za njima.

by voki

XXIII
Tog popodneva, Kolin je doao da poseti Kristinu i da im ispria kako su se
stvari razvijale dalje.
On i Ed su bili nepoznati dobroinitelji, koji su uplatili novac za izlet.
- Nameravali smo da Sesila odvratimo od Klaudije i Daglasa. Znali smo da e
pokuati da preda plen svojoj vezi, ali nismo bili sigurni gde ga ovek eka...
- A Klaudija i Daglas?
- Oni nisu vani - rekao je Kolin. - Glavni je bio Sesil Martin. Oni ak nisu ni
znali sve njegove planove. Ali bili su umeani, to je sasvim dovoljno da
odgovaraju pred zakonom. Kristina je utala.
Bilo joj je drago da je sve konano zavreno. Kradljivci su bili uhapeni,
dokaza je bilo i suvie protiv svih njih.

***

Te veeri, ona i Kolin su poli da proetaju batom. Doli su do kapije koja je

vodila prema umi.
- "U takvoj noi..."- poeo je Kolin, a Kristina ga je pogledala toplo.
Instinktivno je osetila da e se dogoditi neto znaajno.
- Nikada nisam pomislio da se moj san nee ostvariti - rekao joj je i uhvatio je
za ruku.
Kristina gaje pogledala.
utali su nekoliko minuta. A onda su se snano zagrlili. Vreme je stalo u tom
trenutku. Nikoga nije bilo, postojali su samo njih dvoje. Sve to je Kristina
oseala bile su suze sree koje su joj se sputale niz lice i toplina njegovih
usana koja ih je brisala. Poeli su njeni snovi. Nikada nije oseala takvu ljubav
i nikada nije bilo jasnije da je Kolin bio njena polovina. Svaki minut bio je deo
sna, svaki njegov uzdah bio je san, a svaki njegov pogled trenutak venosti.

by voki

Kolin se pribliio njenim usnama sa velikom enjom iekujui trenutak da

im se usne spoje, taj divan oseaj neizvesnosti koji je neponovljiv. A onda su
im se usne spojile u jedan dug i neponovljiv poljubac.
Dugo oekivani poljubac koji je znaio venost.