Biblioteka

MARKSIZAM

Naslov originala
KARL
DAS
Kritik

MARX

KAPITAL

der politischen

Oekonomie

Preveli
MOSA PIJADE i RODOLJUB

BEOGRAD

OLAKOVI

1978.

Karl Marks

KAPITAL
Prvi tom

PROSVETA

Napomena

redakcije

Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom nepo

sredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867. U listu Rad
nik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine
nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma Kapitala,
a kasnije su
prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 2 3 . glave (u listu Omladina
1877. i 1888. godine i u nekim drugim periodinim publikacijama).
Godine 1900. iziao je u enevi u srpskbhrvatkom prevodu Drag.
T . Vladisavljevia izvod iz Kapitala koji je za francuske itaoce
priredio Gabriel Deville.
Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslovenskom itaocu vezan je, meutim, za ime Moe Pijade. On je
1924. godine objavio prevod skraenog izdanja Kapitala koje je pri
redio Julian Borchardt (Berlin, 1920). Prevoenje originalnog teksta
Kapitala Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme svog dugog tam
novanja u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tam
nici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i
trei t o m preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi.
Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice
u leto 1932. godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec
i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos
1933. godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog
toma, koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je ob
javljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. Trei tom je izdat prvi
put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u
prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu 1 9 4 7 - 1 9 4 9 .
i jo triput u Beogradu 1 9 5 8 - 1 9 6 1 , 1 9 6 4 - 1 9 6 5 . i 1968. godine.
Sem na srpskohrvatski, Kapital je kod nas preveden i na slovenaki i makedonski jezik. J o 1933. godine u Ljubljani je tam
pano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika
(pseudonim Staneta Kraovca), a 1952. je ponovljeno. Godine 1961.
objavljen je u Ljubljani prvi tom Kapitala u prevodu S. Kraovca,
J . Goriara, I . Lavraa i M . Veselka, a 1967. drugi t o m u prevodu
Aleksandra Bajta. N a makedonskom jeziku prvi t o m Kapitala je ob
javljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.

Za ovo izdanje preuzet je prevod Moe Pijade, s tim to je

uporeden s tekstom nemakog izdanja iz 1 9 6 2 - 1 9 6 4 . godine ( M a r x -Engels, Werke, Dietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz
1 9 6 0 - 1962 (K. Mapnc H <X>. SHTCJIBC, COHUHCHUM, vajjHae BTopoe,
MocKBa). Gde im se uinilo potrebno, uglavnom radi rektifikovanja
navoda iz engleskih i francuskih autora, redaktori su se sluili i
novijim engleskim i francuskim izdanjima ovoga dela.
Redaktorske intervencije se odnose najvema na jeziko preciziranje i na ujednaavanje terminologije, pri emu su neki termini
i tzmenjeni. Najznaajnije su izmene zamena izraza prometna urednost
(u originalu Tauschwert) izrazom razmenska vrednost i izraza ivotne
namirnice (u originalu Lebensmittel) izrazom ivotna sredstva.
P o ugledu na pomenuto nemako i rusko izdanje, citati koje je
M a r x navodio iz dela raznih autora dati su u osnovnom tekstu u
najvie sluajeva u prevodu, a na kraju knjige, u Dodatku, na jeziku
originala. U ove citate M a r x je ovde-onde ubacio poneku re radi
objanjenja ili komentara. Takvi umeci su stavljeni u oble zagrade.
Zbog specifinog karaktera i velikog broja autorskih napomena
ispod teksta, nain njihovog obeleavanja u Kapitalu je drukiji nego
u ostalim tomovima ovoga izdanja. Marxove beleke su oznaene
brojevima koji u svakom odeljku poinju od 1, a od teksta su odvo
jene kratkom horizontalnom crtom. Engelsovi dodaci tim belekama
(a i osnovnom tekstu, kojih ima u sva tri toma, a najvie u treem)
stavljeni su u vitiaste zagrade i na kraju obeleeni inicijalima F . E .
Redakcijske beleke su oznaene brojevima sa zvezdicom koji na
svakoj stranici poinju od 1; one su od ostalog teksta odvojene
dugom horizontalnom crtom. Redakcijske napomene obeleene su,
kao i u ostalim tomovima, izdignutim brojevima u uglas tim za
gradama, a date su na kraju knjige; brojevi poinju od 1 i teku
neprekidno. Redakcijski umeci u tekst stavljeni su, kao i u ostalim
tomovima, u uglaste zagrade.

KARL MARX

Kapital
Kritika politike ekonomije
P r v i tom
Knjiga I

Proces proizvodnje kapitala

Posveeno
mom nezaboravnom
smelom,

vernom,

plemenitom

prijatelju,
proleterskom

prvoborcu

Wilhelmu Wolffu
koji je roen u Tarnauu
a umro u izgnanstvu
9. maja

21. juna
u
1864.

1809,

Manesteru

Predgovor prvom izdanju

111

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je m o g a spisa Prilog

kritici politike ekonomije, koji sam objavio 1 8 5 9 . Z a dugi vremenski
razmak izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolo
vanje, koje m e je u radu esto prekidalo.
Sadrinu svog ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog
toma.l J Nisam t o uinio jedino radi povezanosti i potpunosti, nego
sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole do
putala, ja sam ovde razradio m n o g e m o m e n t e koji su ranije bili samo
nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam t a m o opirno izloio, ovde
samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca
sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta u z p r v u glavu
otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za t u istoriju.
Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Z a t o e i biti ponajtee
razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se
tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio
sam je to sam vie m o g a o . Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani
oblik, vrlo je prazan i jednostavan. P a ipak se ljudski duh vie od 2 0 0 0
godina uzaludno trudio da ga prozre, mada je b a r priblino uspeo da
analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Z a t o ? Z a t o to je lake
prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi
ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemijskim reagencijama. Njih m o r a zameniti m o apstrahovanja. M e u t i m ,
za buroasko drutvo robni oblik proizvoda rada ili vrednosni oblik
robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se
da se analiza tog oblika vrti u samim domiljanjima. Doista se tu i
radi o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.
2

Ovo mi se uinilo utoliko potrebnije Sto me je i F . Lassalle, koji veli

da je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu
kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temama, u velikoj meri ravo razumeo.M
Uzgred reeno: kad F . Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s termino
logijom koju sam ja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke
svojih ekonomskih radova, kao, npr., postavke o istorijskom karakteru kapitala,
o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd., itd., on to svakako
ini iz propagandnih razloga. Ja, razume se, ne govorim o njegovom izlaganju
detalja ni o primeni u praksi: s tim ja nemam nita.

Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva,

izuzev odeljka o obliku vrednosti. J a , naravno, podrazumevam itaoce
koji h o e da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju.
' Fiziar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju
u najizrazitijem obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji
ometaju posmatranje, bilo pravei eksperimente pod uslovima koji
obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti. Ono
to ja u ovom delu imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje
i odnosi proizvodnje i prometa koji m u odgovaraju. Dosad je Engleska
klasina zemlja toga naina proizvodnje. T o je razlog to ona slui
kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki
italac bude hteo da farisejski slee ramenima kad se govori o poloaju ,
engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki
umiruje miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka nisu tako loe,
onda m u m o r a m doviknuti: D e t e fabula narratur! Wl
U samoj stvari, ne radi se o viem ili niem stupnju razvitka drut
venih antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike
proizvodnje. Radi se o samim tim zakonima, o tim tendencijama koje
deluju i ostvaruju se gvozdenom nunou. Zemlja koja je industrijski
razvijenija pokazuje manje razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene
budunosti.
Ali ostavimo t o po strani. T a m o gde se kapitalistika proizvodnja
u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo
gore nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni.
U svim ostalim oblastima, i mi i sav ostali zapad evropskog kontinenta
patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog '
nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav
niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju sta
rinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim
i politikim odnosima. N e patimo samo od ivih, nego i od mrtvih.
L e m o r t saisit le v i f ! *
Socijalna statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama
evropskog kontinenta bedna je kad se uporedi s engleskom. P a ipak
i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina
glava. M i bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vla
de i parlamenti, kao u Engleskoj, uveli periodine anketne komisije za
ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi t e anketne komisije bile naoru
ane istim ovlaenjima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi
se u tu svrhu mogli nai isto toliko struni, nepristrasni i bespotedni
ljudi kao to su engleski fabriki inspektori, lekari-izvestioci o Public
Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploa
tacije ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae m a glena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu
1

* Mrtvi sa sobom vue ivog!

Das Kapital
Eiitik der politischen Oekonomie.
Von

Karl Marx.

Erster Band.
Such I : Dur ProduMionsproeess des Kapitals.

Du Kwht du CelxiKtnras wird VOIMIHU.

Hamborg
Verlag von Otto Mebsnen
1867.
Ke-Yotlc: L . W. Schmidt. S4 Biiclay-Street

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala

kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite

postoji.
Ali se ne smemo obmanjivati. K a o god to je ameriki rat za ne
zavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku srednju
klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19. stolea pozvao na uzbu
nu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog prevrata moe se u
Engleskoj rukom opipati. K a d se on u njoj bude razvio do izvesne
take, morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim
ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase.
Nezavisno od m a kakvih viih pobuda, najblii interes dananjih vladajuih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike
klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored
ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezul
tatima engleskog fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe
da ui od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u trag
prirodnom zakopu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste
da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe
ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka.
Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai.
Jo jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljoposednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o
linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija,
nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje
razvijanje ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-istorijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgo-.
vornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, m a koliko se on sub
jektivno moda i uzdizao iznad njih.
Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike eko
nomije samo na onog neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim
oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na
bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene
strasti ovekovih grudi, furije privatnog interesa. T a k o , npr., angli
kanska crkva radije oprata napad na 3 8 od 3 9 njenih pravila vere n e
goli na / 3 9 njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa
levis * kad se uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali
se i tu vidi izvestan napredak. Obraam panju, npr., na Plavu knjigu,
objavljenu poslednjih nedeljaf !; Correspondence with Her Majesty's
Missions Abroad, regarding Industrial Questions and Trades Unions.
T u spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim recima iskazuju
da je u Nemakoj, Francuskoj, ukratko u svim kulturnim dravama
evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada,isto
tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane
Atlantskog okeana g. W a d e , potpredsednik Sjedinjenih Amerikih D r 1

* laki greb

2 M u z - EogeU (21)

18

Predgovori i pogovori

ava, izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi

n a dnevni red preobraaj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine."
Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurnim ogrtaima
ni crnim mantijama. N e znae oni da e se s u t r a zbiti udesa. Oni
pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama zainje slutnja da dananje
drutvo nije vrst kristal, v e organizam koji se moe preobraavati i
koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja.
Drugi t o m ovog spisa govorie o prometnom procesu kapitala
(knjiga I I ) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga I I I ) , a zavrni,
t r e i t o m (knjiga I V ) o istoriji teorije.
Svaki sud naune kritike bie mi dobrodoao. A prema predra
sudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka,
drim se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca:
6

Segui il tuo corso, e lascia dir le gentiU )

London, 25. jula 1867.
KARL

MARX

Pogovor drugom

izdanju

t7]

itaocima prvog izdanja duan s a m p r e svega da p r u i m objanje

nja o izmenama koje s a m uinio u d r u g o m izdanju. D a je raspored
knjige pregledniji, vidi se v e na prvi pogled. N o v e p r i m e d b e svuda
su oznaene kao primedbe uz d r u g o izdanje. t o se samog teksta tie,
najvanije je o v o :
U glavi I , 1, n a u n o sam stroe sproveo izvoenje vrednosti
analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a
isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i
odreivanja veliine vrednosti drutveno p o t r e b n i m r a d n i m v r e m e n o m ,
koja je u p r v o m izdanju bila s a m o nagovetena. U glavi I , 3 (oblik
vrednosti) sasvim sam preradio, to m i je nalagalo v e i s a m o dvostruko
prikazivanje iz prvog izdanja. U z g r e d u napomenuti da m i je p o b u
du za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj d r L . K u g e l m a n n iz
Hanovera. Nalazio s a m se u prolee 1 8 6 7 . u poseti kod njega kad iz
H a m b u r g a stigoe korekture prvih tabaka, i on m e uveri da e za v e
inu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika
vrednosti. Poslednji odeljak p r v e glave: Fetiki karakter r o b e itd.
veim delom sam izmenio. U glavi I I I , 1 ( m e r a vrednosti) paljivo
sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemario u p r v o m
izdanju upuujui itaoca n a spis Prilog kritici politike
ekonomije,
Berlin 1 8 5 9 , u kome je taj predmet v e bio obraen. Glavu V I I , osobito
odeljak 2, znatno sam preradio.
Nije potrebno da pojedinano' govorim o mestiminim i z m e
n a m a teksta, koje su esto s a m o stilske. Njih ima po celoj knjizi. Ipak,
sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu, naao sam da
bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju preradu,
onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih o m a aka. Z a ovo nije bilo v r e m e n a , jer s a m tek s jeseni 1 8 7 1 , kad s a m bio
usred drugih hitnih poslova, dobio vest da je knjiga rasprodata, a sa
tampanjem drugog izdanja m o r a l o se poeti v e januara 1 8 7 2 .
Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje n a koje je Kapital
brzo naiao u irokim krugovima n e m a k e radnike klase. Beki fabrikant g. M a y e r , ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu,
tano je izneo u jednoj b r o u r i ^ objavljenoj za v r e m e n e m a k o -francuskog rata da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim izgubile
onaj veliki smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da

taj smisao, nasuprot tome, nanovo oivljava u nemakoj radnikoj

klasi.
Politika ekonomija ostala je u Nemakoj do ovog asa inostrana
nauka. Gustav von Glich u svom delu Geschichtliche
Darstellung
des Handels, der Gewerbe usw., a naroito u prva dva toma ovoga svog
spisa koji su izdati 1830, veim delom ve je pretresao istorijske okol
nosti koje su u nas spreavale razvitak kapitalistikog naina proiz
vodnje, a time i izgraivanje modernog buroaskog drutva. U nas,
dakle, politika ekonomija nije imala ivoga tla pod sobom. Uvezoe
je iz Engleske i Francuske kao gotovu robu; nemaki profesori poli
tike ekonomije ostadoe aci. P o d njihovom se rukom teorijski izraz
inozemne stvarnosti pretvarao u zbirku dogma, koje su oni tumaili u
smislu malograanskog sveta svoje okoline, dakle naopako. Svoje
oseanje naune nemoi, koje nisu mogli sasvim da savladaju, i uzne
mirenu savest to moraju biti uitelji u oblasti koja im je stvarno bila
tua, gledali su da prikriju sjajem knjievnoistorijske uenosti ili
ubacivanjem stranog gradiva, uzetog iz tzv. kameralnih nauka, te zbrke
znanja kroz ije istiHte mora da proe svaki punonadeni * kandidat
nemake birokratije.
O d 1848. kapitalistika proizvodnja u Nemakoj se brzo razvijala,
a danas se ona nalazi u svom vrtoglavom procvatu. Ali usud ni dalje
nije bio naklonjen naim strunjacima. Dok su se god oni mogli nepristrasno baviti politikom ekonomijom, nemaka stvarnost nije
imala modernih ekonomskih odnosa. A kad su ti odnosi nastali, do
godilo se to pod okolnostima koje vie ne doputaju njihovo nepristrasno
prouavanje u okviru buroaskog vidokruga. Sve dok je politika eko
nomija buroaska, t j . dok kapitalistiki poredak shvata ne kao istorijski
prolazan stupanj razvitka ve obrnuto, kao apsolutan i poslednji oblik
drutvene proizvodnje, moe ona ostati nauka samo dok klasna borba
ostaje latentna ili dok se ispoljava samo u usamljenim pojavama.
Uzmimo Englesku. Njena klasina politika ekonomija pada u
period nerazvijene klasne borbe. T e k njen poslednji veliki predstavnik
Ricardo dolazi naposletku svesno do toga da suprotnost klasnih interesa,
najamnine i profita, profita i zemljine rente, uini stoerom svojih
istraivanja, naivno shvatajui tu suprotnost kao prirodni zakon drutva.
T i m e je buroaska ekonomska nauka bila ujedno dospela i do svoje
nepremostive prepone. J o za ivota Ricardova, i u suprotnosti prema
njemu, ona je naila na kritiku u licu Sismondija.
Period koji je zatim doao, od 1820. do 1830, odlikuje se u Engles1

Vidi moj spis Prilog kritici politike ekonomije, 1. izd-, -Berlin 1859,
str. 39. *

* U 3. i 4. izdanju: beznadeni * Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

Pogovor drugom izdanju

21

koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period

vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv stare
kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda bilo dato, slabo je
poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim' delom rasturena
po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakter
te polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve slui
i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama
onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila izila
iz svog detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizom od 1825.
otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge
strane, klasna borba izmeu kapitala i rada ostala je potisnuta u po
zadini, politiki usled razdora izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili
okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila "buroazija,
a ekonomski usled kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristo
kratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprotnou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno iz
bilo stupanjem na snagu zakona o itu.' Engleska politikoekonomska
literatura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u
Francuskoj posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto pod
sea na prolee. Godine 1830. nastupila je kriza, koja je imala jednom
zasvagda presudan znaaj.
Buroazija u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku
vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala
izrazite i pretee oblike: Ona je oglaavala smrt naune buroaske
ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit,
nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprot
nosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog
istraivanja dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog
naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak
su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti-Corn-Law
Leaguet*] s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako
i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv
zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj
trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom izvuklo vulgarnoj
ekonomiji i ovu poslednju aoku.
Revolucija od 1848. na evropskom kontinentu odjeknula je i u
Engleskoj. Ljudi koji su jo polagali pravo na t o da vae kao naunici
i koji su hteli da budu neto vie a ne samo sofisti i sikofanti vlada-,
juih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa
zahtevima proletarijata, koji se sad vie nisu dali ignorisati. T o je
urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik
John Stuart Mili. T i m e je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije,
koje je ve N . ernievski, veliki ruski naunik i kritiar, majstorski
rasvetlio u svom delu Nacrt politike ekonomije po Millu. '
\
Tako je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do
zrelosti kada se njegov antagonistiki karakter ve bio burno ispoljio

u istorijskim b o r b a m a u F r a n c u s k o j i Engleskoj, dok je nemaki p r o

letarijat imao v e m n o g o odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka
buroazija. I zato, tek to se priinilo da je m o g u n o da se u Nemakoj
zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet
postala n e m o g u a .
P o d takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe.
J e d n i su bili pametni, praktini ljudi, eljni zarade, i okupise se oko
Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a t o e rei i najizrazitijeg p r e d
stavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na p r o
fesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J . St. Millom, pokua
vajui kao i o n d a izmire to se izmiriti n e moe. K a o i u klasino doba
buroaske ekonomije, tako i u d o b a njenog opadanja N e m c i ostadoe
aci, papagaji i podraavaoci, sitni torbari inostrane krupne trgovine.
T a k o je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao
svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu
kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, m o e ona
zastupati s a m o o n u iji je istorijski poziv da p r e v r n e kapitalistiki nain
proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle s a m o proletarijat.
U e n i i neueni branitelji n e m a k e buroazije pokuae isprva
da Kapital ubiju utanjem, kao to i m je t o polazilo z a r u k o m s mojim
ranijim spisima. Ali i m ta taktika vie nije odgovarala prilikama v r e
m e n a , poee, p o d izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva
za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti
n p r . lanke J o s e p h a Dietzgena u listu VolksstaaMt ! nadmonije
protivnike kojima do danas ostadoe duni o d g o v o r a .
U prolee 1 8 7 2 . iziao je u P e t r o g r a d u odlian ruski prevod Ka
pitala. Izdanje u 3 0 0 0 primeraka v e je sad skoro rasprodalo. A v e
1 8 7 1 . gospodin N . Sieber (3u5ep-b),
profesor politike ekonomije na
Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu Teopin
ufamoculu
u Kauuutaaa JI. Punapgo da je m o j a teorija vrednosti, novca i kapitala
u svojim osnovnim c r t a m a nuni dalji razvoj S m i t h - R i c a r d o v o g u e 10

Benetala razglavljenib vilica nemake vulgarne ekonomije pokudile stil i

nain izlaganja u mom spisu. Niko ne moe otrije od mene suditi o literarnim
nedostacima Kapitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove
publike navesti ovde jedan engleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno
neprijateljska prema mojim nazorima, rekla je prikazujui prvo nemako izdanje:
Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonomskim pitanjima poseban ar (charm).
C. - IleTepSyprcKHe B^AOMOCTH kau u broju od 20. aprila 1872. izmeu ostalog:
Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje time to je za
svakog razumljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune visine predmeta.
U ovom pogledu p i s a c . . . ni izdaleka ne lii na veinu nemakih naunika,
koji... svoje knjige piu tako zamraenim i suvoparnim jezikom da obinim
smrtnicima od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savremene nemake
nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.

Pogovor drugom izdanju

23

nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad ita solidnu Sieberovu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita.
Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje,
kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu.
Tako mi parika Revue Positiviste^ ^ s jedne strane prebacuje
da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite!da
sam se ograniio samo na kritiko ralanjavanje postojeega, umesto
da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na
ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber:
11

Ukoliko se tie iste teorije, Marxov je metod deduktivni metod itave

engleske kole, ije mane i dobre strane imaju svi najbolji ekonomisti teoreti
ari.!^]

Gospodin M. Blocku svom spisu Les Thoriciens du Socialisme

en Allemagne. Extrait du ajournai des conomistes^, juillet et aot
1872ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog:
Par cet ouvrage M . M a r x se classe parmi les esprits analytiques les plus
minents. *
1

Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj solistici. Petro

gradski B'fecTHHK'B Eponbi nalazi u jednom lanku koji govori isklju
ivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 436)t l da je
moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na
nesreu, nemako-dijalektiki. On veli:
13

Na prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj formi izlaganja, M a r x je naj

vei idealistiki filozof, i to u nemakom, t j . u ravom smislu rei. U stvari,
pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske kri
tike . . . N i na koji nain nije moguno nazvati ga idealistom.

Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko

izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati po
nekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan.
Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici
politike ekonomije, Berlin 1859, str. IV - VIII, u kom sam izneo ma
terijalistiku osnovu svog metoda, pisac nastavlja:
Za Marxa je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istrai
vanjem bavi. I nije mu od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave
imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom
periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njiho
vog razvitka, t j . prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog reda veza u 'drugi.
A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u
drutvenom ivotu i s p o l j a v a . . . Prema tome, M a r x se brine samo za jedno:

* Ovim delom g. M a r x staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.

da tanim naunim istraivanjem utvrdi nunost odreenog ureenja drutvenih

odnosa i da, koliko je god to mogue, besprekorno utvrdi injenice koje m u slue
kao polazne take ili kao take oslonca. Z a ovo m u je sasvim dovoljno kad,
utvrdivi nunost dananjeg poretka, utvruje ujedno i nunost nekog drugog
poretka u koji prvi neizbeno mora da pree, sasvim svejedno da li ljudi veruju
u to ili ne, jesu li svesni toga ili nisu. N a drutveno kretanje M a r x gleda kao na
prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne samo da su nezavi
sni od volje, svesti i namera ljudi nego, ba obratno, odreuju njihovu volju,
svest i n a m e r e . . . K a d svesni element igra ovako podreenu ulogu u kulturnoj
istoriji, onda se po sebi razume da ni kritika koja uzima za predmet samu kul
turu ne moe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezultat svesti.
T o znai da njena polazna taka ne moe biti ideja, ve samo spoljanja pojava.
Kritika e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s ide
jom, nego s drugom injenicom. Z a nju je vano samo to da obe injenice budu
to je mogue tanije ispitane i da jedna prema drugoj stvarno predstavljaju raz
liite razvojne momente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redosled, uzastopnost i povezanost u kojima se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali, rei
e kogod, opti zakoni ekonomskog ivota jedni su isti, svejedno jesu li primenjeni na sadanjost ili na prolost. Upravo to M a r x porie. P o njemu, takvi
apstraktni zakoni ne p o s t o j e . . . Naprotiv, po njegovom miljenju, svaki istorij
ski period ima svoje vlastite z a k o n e . . . im je ivot prevalio neki dati period
razvitka, im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njime vladati i drugi
zakoni. Jednom rei, ekonomski nam ivot prua pojavu analognu istoriji raz
vitka u drugim oblastima b i o l o g i j e . . . Stari ekonomisti nisu shvatili prirodu eko
nomskih zakona kad su ih uporeivali sa zakonima fizike i h e r n i j e . . . Dublja
analiza pojava dokazala je da se drutveni organizmi izmeu sebe isto tako t e
meljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski o r g a n i z m i . . . tavie, jedna ista pojava
podlee sasvim razliitim zakonima usled razliitosti u celokupnoj grai tih organi
zama, usled odstupanja njihovih pojedinanih organa, usled razliitih uslova pod
kojima funkcioniu itd. T a k o M a r x , npr., porie da je zakon stanovnitva jednak
u svim vremenima i mestima. On tvrdi-protivno, naime da svaki period razvitka
ima svoj vlastiti zakon s t a n o v n i t v a . . . Sa razlinim razvitkom proizvodne snage,
menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. K a d M a r x sebi postavlja za cilj
da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo
strogo nauno formulie cilj koji svako tano istraivanje ekonomskog ivota
mora i m a t i . . . Nauna vrednost takvog istraivanja lei u rasvetljavanju naro
itih zakona kojima se regulie nastanak, postojanje, razvitak i smrt nekog datog
drutvenog organizma i njegova zamena nekim drugim, viim organizmom. A
ovu vrednost Marxova knjiga uistinu ima.

Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim

stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u
pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego
dijalektiki metod?
Svakako, nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina
istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-

'

zuje njene razline oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj.

T e k kad je ovaj posao gotov, m o i e se stvarno kretanje izloiti na
odgovarajui nain. P o e li to za rukom, i bude li se ivot materije
ogledao u ideji, onda ne mari ako bude' izgledalo kao da imamo posla
s kakvom konstrukcijom a priori.
P o svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje
od Hegelovog, nego m u je i direktno suprotan. Z a Hegela je proces
miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekat,
demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu.
K o d mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno p r e
neseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno.
Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre
skoro 3 0 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada
sam radio na prvom t o m u Kapitala nalazili su dosadni, pretenciozni i
osrednjaki epigon^ ! koji danas vode glavnu r e u obrazovanoj N e m a koj, uivanje u t o m e da s Hegelom postupaju onako kako je u L e s singovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom,
naime kao s lipsalim psom. Z a t o sam javno priznao da sam uenik
tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i
koketirao s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika
trpi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on
prvi obimno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. K o d njega
dijalektika dubi na glavi. M o r a m o je okrenuti t u m b e da bismo u m i s
tinome omotu otkrili racionalnu jezgru.
U svom mistificiranom obliku dijalektika je postala nemaka
moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom r a c i
onalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih
doktrinarskih zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja
unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune p r o p a
sti; jer svaki nastali oblik shvata u toku kretanja, dakle i u njegovoj
prolaznoj strani; jer se ni p r e m a e m u ne odnosi sa strahopotova
njem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna.
Protivreno kretanje kapitalistikog drutva praktini buruj
osea najjae u kolebanjima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi
moderna industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. Kriza ponovo
nastupa, mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestranou
svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku
ak i u glave onih za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu
teku m e d i mleko.
14

London, 24. januara 1873.

KARL

MARX

26

Predgovor francuskom izdanju

London, 18. marta 1872.
Graaninu Maurice-u L a C h a t r e - u
Cenjeni graanine!
Pozdravljam Vau ideju da prevod Kapitala izdate u periodinim
sveskama. U ovom e obliku delo biti pristupanije radnikoj klasi,
a ovo je za mene vanije od svega drugog.
T o je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod,
kojim sam se posluio i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske
probleme, prilino oteava itanje prvih glava, p a se treba bojati da e
se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da
upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno
zanimaju, uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku.
T o je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to itaocu
koji trai istinu mogu, za svaki sluaj, na to da ukazem i upozorim
ga da bude pripravan. N e m a irokog druma koji vodi u nauku, i samo
oni koji se ne plae u m o r a od pentranja po njenim strmim stazama
imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove.
Primite, cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti.
KARL

MARX

4m

<X V c W i a e^ffuKs.fbAuv*. v n j I a M c c W ^ A i n ! i ^ * k .

au. ^ Y

>

V u f ^

^^J^^l^Pr^*^^^

arxovo pismo L a Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku

Pogovor francuskom izdanju

ITAOCU

Gospodin J . R o y stavio je sebi u zadatak da prui to je m o g u e

taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano.
Ali je mene ba t a stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako
bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan
jer je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom briljivou
i morale su izazvati stilske nejednakosti.
K a d sam se v e jednom prihvatio ovog rada na reviziji, naao
sam za potrebno da revidiram i originalni tekst (drugo nemako izdanje),
da neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, d a d o d a m rdi dopune
neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike
primedbe itd. M a kakvi bili literarni nedostaci ovog francuskog izdanja,
ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa treba da
bude konsultovano i od italaca koji znaju nemaki.
Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju
u kojima je r e o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu
primenjenom u ovom d e l u . *
1

London, 28. aprila 1875.

KARL

* Vidi u ovom tomu, str. 2 0 - 2 5 .

MARX

Uz tree izdanje
M a r x u nije bilo dato da ovo, tree izdanje sam pripremi za t a m
pu. Veliki mislilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protiv
nici, u m r o je 14. . m a r t a 1 8 8 3 .
Dunost da se pobrinem za ovo, tree izdanje kao i za izdanje
drugog t o m a , koji je ostao u rukopisu, pala je na mene, na mene koji
sam u M a r x u izgubio etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog
prijatelja, kome dugujem vie nego to se recima dade iskazati. K a k o
s a m izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde
poloim raun itaocu.
M a r x je isprva nameravao da veliki deo teksta prvog toma pre
radi, da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da
istorijski i statistiki materijal protegne do u .najnovije vreme. T o g a se
m o r a o odrei zbog bolesti i zbog elje da dovri redakciju drugog toma.
T r e b a l o je jzmeniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve
sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno.
(Le Capital. P a r K a r l M a r x . Paris, L a c h t r e 1 8 7 3 I ! . )
15

U Marxovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji

je on mestimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje;
pored toga, i jedno francusko izdanje sa t a n i m oznaenjem mest
koja treba iskoristiti. Ove izmene i dopune ograniavaju se s malo
izuzetaka na poslednji deo knjige, n a odeljak o procesu akumulacije ka
pitala. T u se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog nacrta,
dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Zato je stil bio
ivlji, celovitiji, ali i nemarniji, protkan angUcizmima, mestimino
nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani
momenti bili tek nagoveteni.
t o se tie stila, M a r x je s a m temeljno revidirao vie pododeljaka, pa m i je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio
granicu dokle ja m o g u ii u uklanjanju engleskih tehnikih izraza i
drugih anglicizama. Dodatke i dopune M a r x bi svakako jo preradio,
a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam
se m o r a o zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje
prvobitnom tekstu.
P r e m a t o m e , u ovom, t r e e m izdanju nije izmenjena nijedna r e
o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni n a

Uz tree izdanje

29

pamet moglo pasti da u Kapital unesem popularni argon, kojim se

obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome
se, npr., onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva poslod a v a c,
a onaj kome se rad uzima uz najamninu poslop r i m a l a c . I u f r a n
cuskom jeziku uzima se u obinom ivotu r e travail u smislu za
poslenje, ali bi Francuzi s pravom drali za luaka svakog ekonomistu
koji bi kapitalistu nazvao donneur de travail *, a radnika receveur
de travail. *
Isto tako, nisam sebi dopustio da engleski novac, m e r e i teine, koji
se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim
ekvivalentima. K a d je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko
vrsta m e r a koliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je
tada vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je izmislio krajem tridesetih
godina), dve vrste guldena i najmanje tri vrste talira, m e d u njima i
jedan ija je jedinica bila nova dvotreina.C ' U prirodnim naukama
vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu engleski sistem mera.
P o d takvim okolnostima bile su engleske jedinice m e r e prirodne
za knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uzimati gotovo is
kljuivo iz engleskih industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i
danas ostaje odluujui, utoliko p r e to su se odnosi u t o m pogledu
na svetskom tritu jedva neto promenili, t e naroito za najvanije
industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae en
gleske mere.
N a kraju, jo neto o M a r x o v o m nainu navoenja, koje nije
nailo na mnogo razumevanja. P r i donoenju injenikih podataka i
prikaza, citati, npr. iz engleskih Plavih knjiga, slue, naravno, kao
prost dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gle
dita drugih ekonomista. T u citat treba da utvrdi samo to gde, kad i
ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz
toka razvitka. P r i t o m e je od znaaja samo t o da U je data ekonomska
misao vana za istoriju nauke, da li je vie ili manje adekvatan teoretski
izraz ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o
tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu vanost za sta
novite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Z a t o ti citati sainjavaju
samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar
uz tekst i utvruju p o datumu i autoru pojedine vanije napretke
1

16

i* davalac posla * primalac posla.Kod nas su nemaki izrazi Arbeit

geber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na
nemakom bukvalno znae davalac rada i primalac rada, pa tako ispada da
radnik koji daje rad od sebe prima rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzi
ma rad od radnika ovome daje rad! Nai izrazi poslodavac, i posloprimalac,
iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zapo
slenje prima.Preo.

ekonomske teorije. A t o je bilo v e o m a potrebno u nauci iji se istoriari dosad odlikuju s a m o tendencioznim, gotovo treberskim nezna
njem. italac e , p r e m a t o m e , lako shvatiti zbog ega M a r x , u skladu
s p o g o v o r o m d r u g o m izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da
navodi n e m a k e ekonomiste.
D r u g i t o m izii e , n a d a m se, u toku 1 8 8 4 . godine.
London, 7. novembra 1883.
FRIEDRICH

ENGELS

Predgovor engleskom izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku n e treba obrazlagati.
Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko
izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko
godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno p o minju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u
ovoj knjizi.
K a d a je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je
englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel
Moore, dugogodinji prijatelj M a r x a i pisca ovih redaka, i koji je s
knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da u z m e
na sebe prevod koji su izvrioci M a r x o v o g knjievnog testamenta
eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim
rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da treba iz
vriti. K a d a se malo-pomalo pokazalo da g. M o o r e - a poslovi nje
govog poziva spreavaju da prevod zavri s brzinom koju s m o svi
eleli, prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan
deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, M a r x o v a najmlaa
ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih
mesta koja je M a r x uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je
on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko
neizbenih izuzetaka.
D r Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni
dan) i X I (Stopa i masa vika vrednosti); 2 ) esti odeljak (Najamnina)
koji obuhvata glave X I X - X X I I ) ; 3 ) od glave X X I V odeljak 4 (Okol
nosti koje itd.) do kraja knjige, to obuhvata poslednji deo glave X X I V ,
glavu X X V i ceh osmi odeljak (glave X X V I do X X X I I I ) ; 4 ) oba
pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. M o o r e . t ! Dok tako svaki
prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u radu, ja snosim od
govornost za celinu.
T r e e nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg
rada, pripremio sam ja 1883. uz p o m o pribeleaka koje je ostavio
autor i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo
zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1 8 7 3 .
17

Le Capital. Par Karl Marx. Preveo M. J . Roy. Potpuno pregledano od

pisca. Paris, Lachtre. Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige,
znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.

Izmene. koje su tako nastale u tekstu drugog izdanja uglavnom se po

klapaju s izmenama koje je M a r x u nizu rukopisnih uputa preporuio
za engleski prevod, na ije se izdavanje mislilo u Americi pre deset
godina, ali je izdanje izostalo poglavito zbog toga to se nije naao
, sposoban i prikladan prevodilac. T a j nam je rukopis stavio na raspola
ganje na stari prijatelj g. F . A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju.
U njemu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali
poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za tree
izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim
izuzetno i naroito u sluajevima gde n a m je to pomoglo u savlaivanju
tekoa. Konsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta
radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu
moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala.
Ipak ostaje jedna tekoa od koje nismo mogli potedeti itaoca:
upotreba izvesnih izraza u smislu koji se ne razlikuje samo od upo
trebe u obinom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije.
Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi
revoluciju i u strunim izrazima t e nauke. Ovo najbolje potvruje
hernija, u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike
svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedinjenje koje nije doivelo niz razliitih imena. Politika ekonomija
uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog
ivota onako kako ih je zatekla i da njima operie, pri emu je sasvim 1
previdela da se time ograniila na uski krug ideja koje su tim recima
bile izraavane. T a k o , ni sama klasina politika ekonomija, mada je
bila potpuno svesna da su i profit i renta samo pododeljci, komadi 1
onog neplaenog dela proizvoda koji radnik m o r a da daje svome preduzetniku (prvom prisvajau, mada ne poslednjem, iskljuivom posedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o
profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji M a r x
naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti, kao celinu,
pa zbog toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog
porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu
raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije
poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura,
i m e se brie razlika izmeu dva velika i bitno razliita perioda eko
nomske istorije: perioda prave manufakture, koja je poivala na podeli
runog rada, i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama.
A po sebi je razumljivo da teorija koja modernu kapitalistiku proiz
vodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji oveanstva mosa upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli
pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan.
N e e biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citi
ranja. U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumen
tacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se
mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi

Predgovor engleskom izdanju

33

put jasno izrekao neko odreeno gledite. T o se deava t a m o g d e je

navedeno miljenje o d vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz
uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izvesnom vremenu, i t o sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje M a r a
ili imaju optu vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui
komentar iz istorije nauke.
Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga
predstavlja u visokom stepenu celinu za sebe i dvadeset je godina
vaila kao samostalno delo. D r u g a knjiga, koju sam na nemakom je
ziku izdao 1 8 8 5 , oito je nepotpuna bez tree, koja se pre kraja 1887.
ne moe objaviti. K a d trea knjiga bude izdata u nemakom originalu,
bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja
obeju knjiga.
Kapital se na Kontinentu esto naziva Biblijom radnike klase.
Niko ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci
dobijem u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela
velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve
i u Francuskoj, u Holandiji i Belgiji, u Americi, p a ak i u Italiji i
paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za
najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. P a i u Engleskoj vre
M a r a o v e teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki
pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima
radnika. Ali t o nije sve. B r z o se pribliuje vreme kada e se temeljno
ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklonjiva nacionalna nunost. U kretanju engleskog industrijskog sistema,
koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, p a dakle i
trita, dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje p o m o n e
izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko
jevanelje. Strana industrija, koja se brzo razvija, svuda pilji u lice
engleskoj proizvodnji n e samo n a tritima koja su zatiena carinama,
ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. D o k p r o
izvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste
u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji. Desetogodinji ciklus
stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1 8 2 5 .
do 1867. stalno nanovo vraao, izgleda da je zaista istekao, ali samo
da bi nas doveo u barutinu oajanja jedne trajne i hronine depresije.
eljeni period prosperiteta ne dolazi; koliko n a m se god puta uini da
1

Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u Manesteru, koja je

odrana danas posle podne, doSlo je do ive diskusije o pitanju slobodne
trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome smislu da se etrdeset godina
uzaludno ekalo na to da druge nacije slede engleskom primeru slobodne
trgovine, pa Komora smatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni.
Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22
protiv. (Evening Standardi od 1. novembra 1886.)
3 Man-Engelt (21)

34

Predgovori i pogovori

smo zapazili simptome koji ga nagovetavaju, toliko su puta iileli u

vazduhu. Meutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta
da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine
u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro
izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti
svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno
da se uje glas oveka ija je ela teorija rezultat njegovog doivotnog
prouavanja ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo
prouavanje dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina
zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno spro
vesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio
da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti
ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslaverv rebellion.t '
18

5. novembra 1886.
FRIEDRICH

ENGELS

Uz etvrto izdanje
etvrto izdanje zahtevalo je od m e n e da to je m o g u e definitivnije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. E v o ukratko kako sam ovaj
zadatak ispunio:
Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa M a r x o v i m rukopisnim
belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo n e
koliko dodataka. Oni se nalaze na str. 8 0 (tree izdanje str. 8 8 ) , str.
4 5 8 - 4 6 0 (tree str. 5 0 9 - 5 1 0 ) , str. 5 4 7 - 5 5 1 (tree str. 6 0 0 ) , str.
591 - 593 (tree str. 6 4 4 ) i str. 5 9 6 (tree str. 6 4 8 ) u primedbi 7 9 . *
Isto tako, po ugledu na francusko i englesko izdanje, preneo sam u
tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima (tree izdanje str.
5 0 9 - 5 1 5 , etvrto izdanje str. 4 6 1 - 4 6 7 ) . * D r u g e male izmene isto
su tehnike prirode.
Dodao sam zatim jo nekoliko primedaba radi objanjenja, n a r o
ito tamo gde mi se inilo da t o zahtevaju izmenjene istorijske okol
nosti. Sve su t e dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i ozna
ene mojim inicijalima ili sa D . H . *
Potpuna revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna
zbog engleskog izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Z a to izdanje
dala je M a r x o v a najmlaa ki Eleanor sebi t r u d a da sva navedena mesta
uporedi s originalom, tako da t a m o citati iz engleskih izvora, koji su
najbrojniji, nisu bili prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotrebljen originalni engleski tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje
da uzmem u obzir taj tekst. Pri t o m e su se nale poneke male netanosti.
Zatim netano navedeni, brojevi strana, delom usled omaki pri prepi
sivanju iz Marxovih belenica, delom usled tamparskih greaka n a
gomilanih u trima izdanjima. N e t a n o stavljene navodnice ili takice
kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica
za izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno izabrana.
Neka mesta navedena iz Marxovih starih parikih belenica od 1 8 4 3 - 1 8 4 5 , kad M a r x jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste
1

* U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napo

menu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst ni
im nisu oznaeni. * U ovom izdanju str. 4 3 7 - 4 4 2 . * U ovom izdanju
u vitiastim zagradama s inicijalima F. E .
2

itao u francuskom prevodu i g d e je dvostrukom p r e v o d u odgovarala

laka izmena prizvuka, n p r . kod S t e u a r t a , U r e - a i d r . , i g d e se sad
m o r a o iskoristiti engleski tekst. I d r u g e sline m a l e netanosti i n e
marnosti. Ali ako se etvrto izdanje uporedi s p r e t h o d n i m izdanjima,
videe se d a sav ovaj naporni r a d n a ispravljanju nije u knjizi izmenio
nita to bi bilo v r e d n o p o m e n a . S a m o jedan jedini citat nije mogao
biti p r o n a e n t o je citat iz R i c h a r d a J o n e s a (etvrto izdanje, str. 5 6 2 ,
n a p o m e n a 4 7 * ) ; M a r x je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige. '
Svi drugi citati zadravaju p u n u dokaznu snagu ili je pojaavaju u
sadanjem t a n o m obliku.
O v d e s a m , m e u t i m , p r i m o r a n da se v r a t i m n a jednu staru stvar.
P o z n a t m i je, naime, s a m o jedan sluaj d a je jedan M a r x o v citat
bio podvrgnut sumnji. A poto se taj sluaj vukao a k i posle M a r x o v e
smrti, ne m o g u ovde da p r e e m preko n j e g a . ! '
U berlinskom listu Concordia, organu Saveza nemakih fabri
kanata, iziao je 7. m a r t a 1 8 7 2 . anonimni lanak Kako Karl
Marx
citira. T u se, uz obilno m o r a l n o zgraanje i u p o t r e b u neparlamen
tarnih izraza, tvrdilo d a je citat iz Gladstone-ovog budetskog govora
o d 1 6 . aprila 1 8 6 3 ( u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja
rad
nika o d 1 8 6 4 * , a ponovljen u Kapitalu I , str. 6 1 7 . etvrtog izdanja,
str. 6 7 0 - 6 7 1 . treeg i z d a n j a * ) falsifikovan. R e e n i c a : Ovo omamljujue
poveanje bogatstva i m o i . . . p o t p u n o je ogranieno na posednike
klase, n e nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom)
stenografskom izvetaju H a n s a r d a * . O v a se reenica nigde n e nalazi u
Gladstone-ovom govoru. U n j e m u se kae upravo suprotno. ( M a
snim slovima) M a r s je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao!
M a r x , k o m e je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg maja,
a n o n i m n o m lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna.
P o t o se vie nije seao po k o m e je novinskom izvetaju citirao, o g r a
niio se na t o da p r v o dokae da se p o m e n u t i citat nalazi u dva engleska
spisa, a o n d a je naveo referat Times-a po k o m e je Gladstone rekao:
1

1 9

20

That is the state of the case as regards the wealth of this country. I must
say for one, I should look almost with apprehension and with pain upon this
intoxicating augmentation of wealth and power, if it were my belief that it was
confined to classes who are in easy circumstances. This takes no cognizance at all
of the condition of the labouring population. The augmentation I have des
cribed and which is founded, I think, upon accurate returns, is an augmenta
tion entirely confined to classes of property.* *
5

i* Vidi u ovom izdanju, str. 528, beleka 47. ' * Vidi u 27. tomu
ovog izdanja. * U ovom izdanju citat se nalazi na str. 576. * Hansards
zvanini izvetaji o radu engleskog Donjeg doma nazvani tako po prvom
njihovom izdavau (Luke Hansard, 1 7 5 2 - 1828). * Tako stoje stvari u po
gledu bogatstva ove zemlje. Ja moram za sebe da kaem da bih morao da gledam
zabrinuto i s bolom na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bih
3

Uz etvrto izdanje

37

Gladstone, dakle, kae t u da bi m u bilo ao ako bi tako bilo, ali

da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi
jeste
potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie
kvazizvaninog Hansarda, M a r x dalje kae: U svom naknadno doteranom izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira r e
enicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog engleskog
ministra finansija. Uostalom, to je stari engleski parlamentarni obiaj,
a nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.t J
Annimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu
Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke, veli on stidljivo
da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim
belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica
stoji), i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno
poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost
onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese*. Pri tome anonimus
briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti
izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto! Uprkos tome, osea ano
nimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smi
calica. I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija
garnira krasnim epitetima, kao n p r . : mala fides *, nepotenje,
laan navod, onaj lani citat, drska lagarija, citat koji je skroz
laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno
da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u
jednom drugom lanku iznese kakvu vanost m i (anonimus koji ,ne
lae') pripisujemo sadrim Gladstone-ovih rei. K a o da njegovo
nemerodavno miljenje ima s ovom stvari m a i najudaljeniju vezu!
Taj drugi lanak iziao je u listu Concordia od U . jula.
Marx odgovori jo jednom u listu Volksstaat od 7. avgusta,
navodei i izvetaje o dotinom mestu a listova Morning Star i
Morning Advertiser* od 17. aprila 1863. I po jednom i po drugom,
Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omam
ljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno
na zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali t o poveanje
j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes
possessed o f property). Dakle, i ovi izvetaji donose toboe izmiljeno
mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove
u listu Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena
reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska
izvetaja koji su izili sledeeg jutra posle govora zaista nedostaje u
Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava,
odakle ju je, po Marxovim recima, Gladstone naknadno izbrisao, i
21

drao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi

na poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da
poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase.
* zla namera
l

izjavljuje, naposletku, d a n e m a v r e m e n a d a i dalje s a o b r a a sa a n o n i m u s o m . I z g l e d a d a je o v o m e bilo d o s t a , ili b a r M a r x u vie nisu slati

brojevi lista Concordia.
inilo se d a je s t i m e s t v a r m r t v a i p o k o p a n a . Ali s u n a m o t a d a ,
o d ljudi koji s u saobraali sa U n i v e r z i t e t o m u K e m b r i d u , j e d n o m ili
d v a p u t dolazili tajanstveni glasovi o n e k o m n e u v e n o m l i t e r a r n o m
zloinu koji je M a r x , n a v o d n o , n a p r a v i o u Kapitalu;
ali i p o r e d svih
ispitivanja nije se nita odreenije m o g l o saznati. A o n d a , 2 9 . n o v e m b r a
1 8 8 3 , o s a m m e s e c i posle M a r x o v e s m r t i , pojavilo s e u listu Times
jedno p i s m o iz T r i n i t y C o l l e g e - a , K e m b r i d , s p o t p i s o m Sedleya
T a y l o r a , u k o m e n a m je t a j s k r o m n i z a d r u g a r i u jednoj n a d o h v a t
ugrabljenoj prilici n a j z a d d a o objanjenje n e s a m o o ogovaranjima u
K e m b r i d u , n e g o i o a n o n i m u s u iz lista Concordia.
to je najudnovatije, kae ovei iz Trinity College-a, jeste to da je
p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu)
bilo rezervisano... da otkrije onu mala fides koja je oevidno diktovala citat iz
Gladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G. Karl Marx koji je . . . pokuao
da odbrani citat, bio je toliko smeo da je u samrtnom ropcu (deadly shifts), u
koji ga je iznebuha bacio majstorski Brentanov napad, tvrdio da je g. Gladstone
frizirao izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego
to je iziao u Hansardu da bi eskamotirao jednu reenicu, koja bi svakako
bila kompromitujua za jednog engleskog ministra. Kada je Brentano detaljnim
uporeivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i Hansarda poklapaju
u apsolutnom iskljuivanju smisla koji je Gladstone-ovim recima podmetnuto
lukavo izolovano citiranje, onda se Marx povukao pod izgovorom da nema
vremena!
2 2 ]

D a k l e , u t o m e je g r m u leao z e c ! i
I ovako se gloriozno o d r a
zila u p r o i z v o a k o - z a d r u g a r s k o j fantaziji K e m b r i d a a n o n i m n a k a m
panja g. B r e n t a n a u listu C o n c o r d i a ! T a k o je, dakle, stajao i upravljao
svoj m a ! ' u m a j s t o r s k o m n a p a d u ovaj sveti o r e S a v e z a n e m a k i h
fabrikanata, dok je pakleni z m a j M a r x p o d n j e g o v i m n o g a m a brzo p a o
u samrtni ropac!
P a ipak je sve o v o ariostovsko opisivanje b o j a sluilo s a m o t o m e
d a se pokriju s m i c a l i c e naeg svetog o r d a . T u vie n e m a g o v o r a o
lai, o falsifikatu, n e g o o lukavo i z o l o v a n o m navoenju (craftily
isolated q u o t a t i o n ) . C e l o je pitanje bilo odloeno, a sveti o r e i njegov
seiz iz K e m b r i d a znali s u v r l o d o b r o zato.
P o t o j e T i m e s o d b i o d a p r i m i dopis, odgovorila je E l e a n o r
M a r x u m e s e n i k u T o - D a y , f e b r u a r a 1 8 8 4 , svodei r a s p r u n a jedinu
t a k u koja je bila p o s r e d i : d a li je M a r x o n u r e e n i c u izmislio ili n e ?
N a t o je g. S e d l e y T a y l o r o d g o v o r i o :
2 3

Pitanje da li je Gladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu,

po njegovom miljenju bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu
Marxa i Brentana ako se uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u na
meti da se Gladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.

Uz etvrto izdanje

39

A na to on priznaje da izvetaj lista ,Times' zaista sadri protivrenost u recima; ali, ali, ako se veza s ostalim tekstom pravilno, t j . u
liberalno-gledstonovskom smislu objasni, onda se vidi ta je g. G l a d
stone h t e o da kae. (To-Day, m a r t 1884). Najkominije pri t o m e
jeste to da na ovei iz Kembrida sad nastoji da govor n e citira po
Hansardu, kako je t o po anonimnom Brentanu obiaj, ve po izve
taju lista Times, koji isti Brentano oznauje kao nuno
petljanski. P a , naravno, kad u Hansardu te fatalne reenice uopte
nema!
Bilo je Eleanori M a r x lako da razbije u prah ovu argumentaciju
u istom broju asopisa To-Day. Ili je g. T a y l o r itao kontroverzu od
1872. Onda je sad slagao, i t o n e samo dolagao, nego i prelagao.
Ili je nije itao. Onda je bio obavezan da dri jezik za zube. U svakom
sluaju, bilo je jasno da on nije imao hrabrosti da m a za asak podri
optubu svoga prijatelja Brentana da je M a r x lano dodao. Naprotiv,
ispada sada da M a r x nije dolagao, nego je utajio jednu vanu reenicu.
Ali je ista ta reenica citirana na 5. strani Inauguralne adrese, nekoliko
redaka ispred tobonje izmiljene. A to se tie protivrenosti u
Gladstone-ovom govoru, zar nije bio M a r x taj koji u Kapitalu na str.
6 1 8 (tree izdanje, str. 6 7 2 * ) , primedba 1 0 5 , govori o stalnim, d r e eim protivrenostima u Gladstone-ovim budetskim govorima iz
1863. i 1864! Dabogme, samo to ih on la Sedley T a y l o r ne poku
ava da rei liberalskim hvalospevima. Odgovor E . M a r x se zavrava
ovim zakljukom: Naprotiv, M a r x nije ni izostavio neto to bi bilo
vredno navesti, niti ita izmislio. Ali je on uspostavio i izvukao iz za
borava jednu odreenu reenicu iz jednog Gladstone-ovog govora,
koja je nesumnjivo bila izreena, a koja je, ovako'ili onako, nala na
ina da se izgubi iz Hansarda.
1

S ovim je g. Sedleyu Tayloru ipak bilo dosta. Rezultat itavog

ovog profesorskog ogovaranja koje se vuklo kroz dve decenije i kroz
dve velike zemlje, bio je da se vie niko nije usuivao da takne u M a r x o v u
knjievniku savesnost. Verovatno je da e odsada g. Sedley T a y l o r
isto tako malo imati poverenja u literarne ratne izvetaje g.- Brentana
koliko g. Brentano u papsku nepogreivost Hansarda.
London, 25. juna 1890.

FRIEDRICH

I * U ovom izdanju na str. 5 7 7 - 578.

ENGELS

Knjiga prva

Proces proizvodnje kapitala

Prvi odeljak

Roba i novac
G L A V A

P R V A

Roba

/. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost

(supstancija vrednosti i veliina
vrednosti)
Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proiz
vodnje ispoljava se kao ogromna zbirka r o b a , a pojedinana roba kao
njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom
robe.
R o b a je p r e svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima
zadovoljava ljudske potrebe m a koje vrste. Svejedno je kakve su prirode
ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije. T u se ne postavlja
ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao
sredstvo za ivot, t j . kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo
za proizvodnju.
Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija itd., moe se posmatrati
s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar
celina je mnogih svojstava, t e se m o e iskoriavati s raznih strana.
Otkrivati t e razne korisne strane, a time i raznolike naine za u p o
trebljavanje stvari, istorijski je i n . T a k o je i sa pronalaenjem d r u
tvenih m e r a za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih m e r a po1

Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, Berlin 1859, str. 3 . *
elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njemu isto
toliko prirodan kao glad t e l u . . . Veina stvari ima svoju vrednost otuda to one
zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon, A Discourse concerning coining the
new money lighter. In answer to Mr. Locke's Considerations etc., London 1696,
str. 2, 3.)
Stvari imaju izvesnu unutranju vrlinu (vertue u Barbona specifian
izraz za upotrebnu vrednost), koja je svugde jednaka, kao to je vrlina magneta
da privlai gvoe. (Isto, str. 6.) Svojstvo -magneta da privlai elezo postalo je
korisno tek kad je pomou njega otkrivena magnetska polarnost.
2

* Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

tie delom iz razliite prirode p r e d m e t a koje treba meriti, a delom iz

sporazuma.
K o r i s n o s t neke stvari ini t u stvar u p o t r e b n o m v r e d n o u . Ali
t a korisnost n e lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog
tAa, o n a b e z njega n e postoji. Z b o g toga je s a m o r o b n o telo, kao elezo,
penica, dijamant itd., u p o t r e b n a vrednost ili dobro. Ovaj karakter
stvari n e zavisi o d toga d a li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava
staje oveka m n o g o ili m a l o rada. K a d p o s m a t r a m o upotrebne v r e d
nosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao:
t u c e asovnika, arin platna, t o n a eleza itd. U p o t r e b n e vrednosti
r o b a ine g r a u posebne n a u n e g r a n e poznavanja r o b e . U p o t r e b n a
vrednost ostvaruje se s a m o u p o t r e b o m ili troenjem. U p o t r e b n e v r e d
nosti ine materijalnu sadrinu bogatstva m a kakav m u bio drutveni
oblik. U drutvenom obliku koji m i i m a m o da istraimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.
R a z m e n s k a vrednost ispoljava se p r e svega kao kvantitativni
odnos, kao srazmera u kojoj se u p o t r e b n e vrednosti jedne vrste r a z m e njuju za u p o t r e b n e vrednosti druge v r s t e , a t o je odnos koji se stalno
m e n j a s v r e m e n o m i mestoni. O t u d razmenska vrednost izgleda neto
sluajno i isto relativno, nekakva r o b i unutranja, imanentna r a z m e n
ska vrednost (valeur intrinsque), izgleda, dakle, contradictio in
a d j e c t o . R a z m o t r i m o s t v a r izblie.
N e k a r o b a , n p r . 1 kvarter penice, razmenjuje se za x masti za
o b u u , ili za y svUe, ili za z zlata itd., jednom rei za druge r o b e u
najrazliiti) im s r a z m e r a m a . Penica i m a , dakle, raznolike razmenske
vrednosti, a n e s a m o jednu jedinu. Ali poto x masti za o b u u , a isto
4

Prirodna vrednost (natural worth) svake stvari sastoji se u njenom svoj

stvu da zadovoljava nune potrebe ili da slui udobnosti ljudskog ivota. (John
Locke, Some Considerations on the Consequences of the Lowering of Interest, 1691,
u: Works, izd. London 1777, sv. I I , str. 28.) U 17. veku nai emo u englei skih pisaca jo dosta esto re Worth za upotrebnu vrednost, a Value za razmensku vrednost, potpuno u duhu jezika koji neposrednu stvar rado izraava ger
manski, a prenesenu romanski.
U buroaskom drutvu vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek,
kao kupac robe, enciklopedijski razume u robama.
Vrednost se sastoji u odnosu razmene izmeu ove i one stvari, izmeu
odreene koliine ovog i odreene koliine onog proizvoda. (Le Trone, De
l'Intrt Social u: Phvsiocrates, izd. Daire, Paris 1846, str. 889.)
Nita ne moe imati unutranju razmensku vrednost. (N. Barbon,
A Discourse concerning coining etc., str. 6), ili, kao to Butler veli:
The value of a thing
Is just as much as it will bring.t !
[Jedna stvar vredi
Ba toliko koliko e doneti.J
5

24

tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog
kvartera penice, t o i x masti za obuu, y svile, z zlata itd., moraju biti
meu sobom razmenljive ili p o veliini jednake razmenske vrednosti.
Iz ovoga izlazi p r v o : vaee razmenske vrednosti jedne iste robe iz
raavaju neto jednako. A d r u g o : razmenska vrednost m o e uopte biti
samo nain izraavanja, pojavni oblik neke sadrine koja se od nje
dade razlikovati.
U z m i m o zatim dve robe, n p r . penicu i elezo. M a u kom se
odnosu vrila njihova razmena, on se uvek moe prikazati jednainom
u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza;
npr. 1 kvarter p e n i c e = a centi eleza. ta h a m ova jednaina kazuje?
D a u dvema razlinim stvarima, u 1 kvarteru penice kao i u a centi
eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A t o znai da su obe
jednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. M o r a ,
dakle, biti m o g u n o da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vred
nosti, svede ha t o tree.
Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. D a
bi se odredile i uporedile povrine svih pravolinijskih likova, rastav
ljaju se ovi na trouglove. S a m trougao svodi se na izraz koji je sasvim
razlian od njegova vidljiva lika n a polovinu proizvoda njegove
osnove i visine. Isto se tako razmenske vrednosti roba imaju svesti
na neto zajedniko, o d ega one predstavljaju veu ili manju koliinu.
T o zajedniko n e m o e da b u d e neko geometrijsko, fiziko, h e mijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopte, njihove telesne
osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakle
upotrebnim vrednostima. Ali, s druge strane, ba je apstrahovanje od
njihovih upotrebnih vrednosti ono to oigledno karakterie odnos
razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tano
koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako
veli stari B a r b o n :
Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste
veliine. Niti postoji razlika, niti ima mogunosti da se razlikuju stvari koje imaju
razmensku vrednost jednake veliine.
8

K a o upotrebne vrednosti robe su u p r v o m redu razlinog kvali

teta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino razlinog kvantiteta,
prema t o m e ne sadre hi atoma upotrebne vrednosti.
8

One sort of wares are as good as another, if the value be equal. There
is no difference or distinction in things of equal value... One hundred pounds
worth of lead or iron, is of as great a value as one hundred pounds worth of silver
and gold.* * (N. Barbon, isto, str. 53. i 57.)
1

* . . . Olovo ili elezo U vrednosti od 100 funti sterlinga ima'jednaku

vrednost kao zlato ili srebro u vrednosti od 100 funti sterlinga.

Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda

im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ah nam se i
proizvod rada ve u ruci izmenio. Apstrahujemo U njegovu upotrebnu
vrednost, m i smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i ob
like koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni
kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva
izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinar
skog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada.
Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter
radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni
oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na
jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad.
D a vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih
preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, t j . utroka ljudske radne snage bez obzira na
oblik njenog troenja. T e stvari predstavljaju jo samo to da je na nji
hovo proizvoenje utroena ljudska radna snaga, da je u njima nago
milan ljudski rad. K a o kristali ove drutvene supstancije, koja im je
zajednika, one su vrednosti robne vrednosti.
U samom odnosu robne razmene javila nam se razmenska vred
nost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vred
nosti.. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda
rada, dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili. Prema
tome, ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie
nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno
pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati
nezavisno od tog oblika.
Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo
zato to je li njoj (odnosno u njemu) opredmeen ih materijalizovan
apstraktni ljudski rad. P a kako da se meri veliina njene (odnosno
njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja stvara vrednost
a koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom rada. Sama koli
ina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme
opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as,
dan itd.
Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe
odreuje njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa
ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je
zbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava
supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske
radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako
se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih indi
vidualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga
ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-

luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj
za proizvoenje izvesne robe treba samo proseno, potrebno, ili d r u
tveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno v r e m e jeste
ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-normalne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umeriosti
i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. N a primer,
posle uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda
upola manje rada nego ranije da se data koliina pree pretvori u tka
ninu. Stvarno, engleskom r u n o m tkau trebalo je za ovo pretvaranje
i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada
proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polo
vinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje
ranije vrednosti.
P r e m a t o m e , veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti o d r e
uje samo koliina drutveno potrebnog rada ili radno vreme koje je
drutveno potrebno za njenu i z r a d u . Pojedina roba vai ovde uopte
kao proseni primerak svoje v r s t e . R o b e koje sadre podjednako
velike koliine rada, ili koje se m o g u izraditi za isto radno vreme,
imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi
se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za
proizvodnju jedne p r e m a r a d n o m vremenu potrebnom za proizvodnju
druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene m e r e zgruanog
radnog v r e m e n a .
Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno
jednaka, kad bi radno v r e m e potrebno za njeno proizvoenje ostalo
stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom p r a m e n o m u
proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okol
nosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj
razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena k o m 9

10

11

Primedba uz drugo izdanje. The value of them (the necessaries of life)

when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of
labour necessarily required, and commonly taken in producing them. [im se
upotrebni predmeti razmenjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana
koliinom raa koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.]
( Some Thoughts on the Interest of Money in general, and particularly in the Pub
lic Funds etc., London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonimni spis iz prologa veka
nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II,
otprilike 1739. ili 1740.
Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena od
reuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le Trone,
De l'Intrt Social, str. 893.)
K. Marx, Zur Kritik etc., str. 6 . *
1 0

1 1

'* Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proiz

vodnju i prirodni uslovi. N a primer, ista koliina rada predstavie se
pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4 . Ista
koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudni
cima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo
nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. I z ovoga izlazi da oni
u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. J a c o b sumnja da je zlato
ikad isplatilo punu svoju vrednost.t J J o vie vai t o za dijamante.
P o Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda
to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci,
m a d a je predstavljala mnogo vie rada, dakle i vie vrednosti. D a
su rudnici bogatiji, ista bi se koliina rada predstavila u vie dijama
nata i njihova b i vrednost pala. -Uzmogne li se ugalj s malo rada pre
tvarati u dijamant, moe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle.
U o p t e uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog
vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, t o je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je
manja proizvodna snaga rada, to je vee radno vreme potrebno za
izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina
vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema
proizvodnoj snazi rada koji e u njoj o s t v a r u j e . *
28

Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost.

T o je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su
vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to "divlje raste itd.
Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude
roba. K o svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara,
dodue, upotrebnu vrednost, ali n e i robu. D a bi proizvodio robu,
m o r a proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, v e upotrebnu vred
nost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. { I n e samo prosto za
druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom
gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak
nisu postali roba zato to su proizvoeni za druge. D a postane robom,
proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao
upotrebna v r e d n o s t . }
Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude
118

1 1 B

Primeba uz etvrto izdanje. Umetnuo sam objanjenje u zagradama

jer se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u Marxa vai kao roba svaki
proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi.F. E.

* U prvom nemakom izdanju sledi: Sada mi znamo supstanciju vred

nosti. T o je rad. Mi znamo meru njene veliine. To je radno vreme. Ostaje da se
analizira njen oblik, koji vrednost predstavlja kao razmensku vrednost. Pored toga,
bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto blie razraditi.

vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je

nekoristan i' rad sadran u njoj, ne vai kao rad, pa stoga ne stvara ni
vrednost.
2. Dvojaki

karakter

rada

predstavljenog

robama

U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno,

kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i
rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obeleja
koja m u pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu
prirodu rada sadranog u robi prvi sam ja kritiki d o k a z a o . Poto
je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekono
mije, rasvetliemo je ovde izblie.
U z m i m o dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je
vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je
vrednost 10 arina p l a t n a = , kaput j e = 2 B .
K a p u t je upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu.
D a se izradi, potrebna je odreena vrsta proizvodne delatnosti. Nju
odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat.
R a d ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti nje
gova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost,
nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra
se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom.
K a o to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne v r e d
nosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli
do postojanja krojenje i tkanje. D a te stvari nisu kvalitativno razline
upotrebne vrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih
radova, ne bi se uopte mogle sueliti kao robe. K a p u t se ne r a z m e njuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu u p o
trebnu vrednost.
U ukupnosti raznovrsnih upotrebnih vrednosti ili robnih tela
ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikih korisnih radova, razlinih
po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu drutvena podela rada.
Ona je uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna
proizvodnja nije uslov za postojanje drutvene podele rada. U staroindijskoj optini rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju
robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski
podeljen, ali se do ove podele ne dolazi time to bi radnici m e u
sobno razmenjivali svoje individualne proizvode. S a m o se proizvodi
samostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju
kao robe.
P r e m a t o m e , videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi
se odreena svrsishodna proizvodna delatnost ili koristan rad. U p o 12

1 2

Zur Kritik etc., str. 12, 13. i dalje.

4 Marx - Engeli ( 2 0

trebne vrednosti n e mogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalaze

kvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu
uzimaju oblik robe, t j . u drutvu proizvoaa roba, razvija se ova
kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovi samo
stalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan si
stem, u drutvenu podelu rada.
Uostalom, kaputu je svejedno nosi U ga kroja ili krojaeva m u
terija. U oba sluaja on deluje kao upotrebna vrednost. Isto se tako
ni sam odnos izmeu kaputa i rada koji ga proizvodi ne menja time
to krojenje postaje posebna profesija, samostalan lan drutvene podele rada. G d e ga je na to nagonila potreba za odevanjem, krojaio je
ovek hiljade godina p r e nego to je od oveka postao kroja. Ali se
do postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva
koga n e m a u prirodi, uvek moralo da dolazi putem posebne, svrsi
shodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materije prilagoava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac u p o
trebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak ljudi, uslov
nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da se
izmeu oveka i prirode omogui razmena materije, i p r e m a t o m e i
ivot ljudski.
Upotrebne vrednosti kaput, platno itd., ukratko robna tela
jesu spojevi dvaju elemenata: prirodne materije i rada. Oduzmemo li
ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu,
platnu itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni
talog koji postoji od same prirode, bez ovekova sudelovanja. U svojoj
proizvodnji ovek moe da postupa jedino kao i sama priroda, t j . moe
samo da menja oblike m a t e r i j e . I n e samo to. U samom t o m radu
oko uobliavanja, oveka stalno pomau prirodne sile. Dakle, rad
nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnog
bogatstva. K a k o William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja m u
je m a t i . i !
Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost.
Bili smo uzeli da kaput ima vrednost dvaput veu od platna. Al
je ovo samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo n e zanima
13

26

1 3

Sve pojave u vasioni, bile izazvane ljudskom rukom ili optim prirodnim
zakonima, ne predstavljaju nikakvu novu tvorevinu, ve samo menjanje oblika ma
terije. Sastavljanje i rastavljanje jedini su elementi koje ljudski duh uvek nanovo
nalazi kad ralanjuje pojam reprodukcije; ovako je isto s reprodukcijom vrednosti
(upotrebne vrednosti, iako Veni ovde, polemiui protiv fiziokrata, zapravo ne zna
o kojoj vrsti vrednosti govori) i bogatstva, kad se zemlja, vazduh i voda u polju
pretvaraju u ito, ili kad se pod rukom ovekovom lepljivo luenje insekta pret
vara u svilu, ili se nekoliko komadia metala sastave u asovnik koji izbija sate.
(Pietro Verri, Meditazioni sulla Economia Politica, prvi put tampano 1771. u
Custodijevu izdanju italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. X V , str. 21, 22.)

Stoga podseamo na t o da ako je vrednost kaputa dvaput vea od

vrednosti 10 arina platna, 2 0 arina platna imaju vrednost iste veliine
kao i 1 kaput. K a o vrednosti, kaput i platno stvari su iste supstancije,
objektivni izrazi jednorodnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno
su razlini radovi. N o ima drutvenih stanja gde isti ovek naizm e n c e kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina naina rada samo
menjanje rada iste individue, a jo ne posebne ustaljene funkcije
razlinih individua, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi,
i pantalone koje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo v a
rijacije istog individualnog rada. Dalje je oigledno da se u naem
kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada,
izvesna data koliina ljudskog rada doprinosi naizmence *u obliku kro
jenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje oblika rada ne moe da ide bez
trenja, ali m o r a da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delalnosti, odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak
ljudske radne snage. Iako su kvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga,
miia, nerva, ruke itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su
samo dva razlina oblika da se utroi ljudska radna snaga. U svakom
sluaju, sama ljudska radna snaga m o r a da bude vie ili manje razvijena
da bi se troila u ovom ili onom obliku. N o vrednost robe predstavlja
jednostavno ljudski rad, utroak ljudskog rada uopte. P a kao god to
u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku, a ovek kao
ovek, naprotiv, samo vrlo bednu u l o g u , tako je isto ovde i s ljudskim
radom. On je utroak proste radne snage koju u svom organizmu
proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitog razvijanja.
Istina, karakter samog prosenog prostog rada menja se prema r a z linim zemljama i kulturnim epohama, ali je u odreenom posto
jeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao potenciran ili
bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina komplikovanog rada jednaka veoj koliini prostoga. Iskustvo pokazuje da
se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. M o e neka roba biti
proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednost izjednauje nju
s proizvodom prostog rada, te zbog toga i sama predstavlja samo
odreenu koliinu prostog r a d a . Razline srazmere u kojima su raz
line vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere,
utvruju se drutvenim procesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda
kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svaka vrsta radne snage
vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga,
ime emo samo utedeti trud oko svoenja.
14

15

1 4

Uporedi: Hegel, Pkilosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 250, 190.
italac mora imati u vidu da ovde nije re o najamnini ili vrednosti
koju radnik dobija, recimo, za jedan radni dan, ve o robnoj vrednosti u kojoj
se njegov radni dan opredmeuje. Na ovom stupnju naeg izlaganja, kategorija
najamnine uopte jo ne postoji.
1 5

Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana r a z

lika izmeu njihovih upotrebnih vrednosti, tako je i u radovima koji
se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovih
kprisnih oblika, krojenja i tkanja. K a o to su upotrebne vrednosti kaput
i platno spojevi celishodnih proizvodnih delatnosti sa tkaninom i pre
om, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavine jednorodnog
rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog
svog proizvodnog ponaanja prema tkanini i prei, ve samo kao u t r o
ak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elementi su stvaranja upo
trebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a
supstancija vrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba
imaju, kad izuzmemo posebne im kvalitete, jednak kvalitet, kvalitet
ljudskog rada.
Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odre
ene veliine, a kako smo mi uzeli, kaput ima vrednost dvaput veu
od 10 arina platna. Otkuda ova razlika u veliini njihovih vrednosti?
Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako
da se na proizvoenje ovoga radna snaga mora troiti dvaput due
vreme nego na proizvodnju onoga.
Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran
u robi vai samo kvalitativno, u pogledu veliine vrednosti vai samo
kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad bez daljeg kvaliteta.
T a m o se o radu pita: kako? i ta?, ovde: koliko?, kakvo je njegovo
vremensko trajanje? Poto veliina vrednosti neke robe predstavlja
samo koliinu rada koja se u njoj sadri, to robe u izvesnoj srazmeri
uvek moraju biti vrednosti jednake veliine.
Ostane li nepromenjena proizvodna snaga svih korisnih radova,
zahtevanih, recimo, za proizvodnju jednog kaputa, onda veliina vred
nosti kaputa raste s koliinom samih kaputa. Ako 1 kaput predstavlja
x radnih dana, onda 2 kaputa predstavljaju 2 x radnih dana itd. Ali,
uzmimo da se rad potreban za proizvodnju kaputa udvostrui ili
smanji za polovinu. U prvom sluaju imae 1 kaput vrednost koliku
su ranije imala 2, u drugom sluaju imae 2 kaputa samo toliku vred
nost koliku je ranije imao 1, iako u oba sluaja kaput ini istu uslu
gu, a koristan rad sadran u njemu ostaje jednake valjanosti kao i
ranije. Ali promenila se koliina rada utroenog u njegovo proizvo
enje.
V e a koliina upotrebne vrednosti sainjava sama po sebi i vee
materijalno bogatstvo, dva kaputa vee no jedan. S dva kaputa mogu
se odenuti dva oveka, jednim samo jedan itd. Ipak moe rastuoj
masi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad veliine
njegove vrednosti. Ovo suprotno kretanje potie iz dvorodnog karaktera
rada. R a z u m e se, proizvodna snaga uvek je proizvodna snaga korisnoga,
konkretnog rada i stvarno odreuje samo stepen dejstva celishodne
proizvodne delatnosti u datom periodu vremena. Otuda e korisni
rad postati bogatiji ili siromaniji izvor proizvoda u upravnoj srazmeri

prema penjanju ili padanju svoje proizvodne snage. Nasuprot ovome,

promena u proizvodnoj snazi nikako ne pogaa rad koji je kao
takav predstavljen u vrednosti. Poto proizvodna snaga pripada kon
kretnom korisnom obliku rada, prirodno je da se ona vie ne moe
ticati rada im izuzmemo njegov konkretni korisni oblik. Zbog toga isti
rad, u istom periodu vremena, uvek ima za rezultat istu veliinu vred
nosti, pa ma kako se proizvodna snaga menjala. Ali on u istom periodu
vremena daje razline koliine upotrebnih vrednosti, vee ako proizvo
dna snaga poraste, manje ako padne. Ita promena u proizvodnoj
snazi koja poveava plodnost rada, a time i masu upotrebnih vrednosti
koje rad daje, smanjuje, dakle, veliinu vrednosti ove poveane celokupne mase ako skrati zbir radnog vremena potrebnog za njeno
proizvoenje. Isto tako i obratno.
Svaki je rad, s jedne strane, utroak ljudske radne snage u fizio
lokom smislu, a u tome svojstvu jednakog ljudskog ili apstraktnog
ljudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad utroak
ljudske radne snage u nekom naroitom celishodnom obliku, a u ovome
svojstvu konkretnog korisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti.
16

1 6

Primedba uz drugo izdanje.Da bi dokazao da je rad jedina konana

i stvarna mera kojom se moe ceniti i uporedivati vrednost svih roba u svim vre
menima, A. Smith veli: Jednake koliine rada moraju za radnika imati istu vred
nost u svim vremenima i na svim mestima. U normalnom stanju zdravlja, snage
i delatnosti, i uz prosean stepen umenosti koju moe imati, mora on da rtvuje
jednaku meru svoga mira, svoje slobode i svoje sree. (Wealth of Nations, knj.
I , gl. 5 . [Izdanje E . G . Wakefield, London 1 8 3 6 , knj. I , str. 104. i dalje].) S jedne
strane, A. Smith ovde (ne svuda) brka odreivanje vrednosti pomou koliine
rada utroene u proizvodnju robe, sa odreivanjem robnih vrednosti vrednou
rada te se zbog toga trudi da dokae da jednake koliine rada imaju uvek jednaku
vrednost. S druge strane, on nasluuje da rad, ukoliko se predstavlja u vrednosti
roba, vai samo kao utroak radne snage, ali ovaj utroak shvata opet samo kao
rtvovanje mira, slobode i sree, a ne i kao normalnu ivotnu delatnost. U sva
kom sluaju, on ima u vidu modernog najamnog radnika.Mnogo t a ije kae
'_ anonimni Smith-ov prethodnik, kojega smo naveli u 9. primedbi: Neko upotrebi
nedelju dana da naini kakav predmet za u p o t r e b u . . . i onaj koji mu bude dao
drugi u razmenu ne moe nai boljeg merila da oceni ta ima doista jednaku
vrednost nego da izrauna koji predmet njega staje isto toliko rada i vremena.
T o , u stvari, izlazi na ovo: da se rad koji je neki ovek u toku izvesnog odreenog
vremena uneo u neki proizvod razmenjuje za rad koji je onaj drugi upotrebio iz
raujui za jednako vreme kakav drugi predmet. (Some Thoughts on the Inte
rest of Money etc., str. 39.) { U z etvrto izdanje. Engleski jezik ima t u prednost
* da za ove dve strane rada ima dve razliite oznake. R a d koji stvara upotrebne
j vrednosti i koji je kvalitativno odreen zove se work, nasuprot rei labour;
t- rad koji stvara vrednost i koji se meri samo kvantitativno, zove se labour,
| f nasuprot rei work. Uporedi primedbu uz engleski prevod, str. 1 4 . F . E . }
fe
r

3. Oblik vrednosti

ili razmenska

vrednost

R o b e dolaze na svet u obliku upotrebnih vrednosti ili robnih tela,

kao to su elezo, platno, penica itd. T o im je obian prirodni oblik.
Ali one su robe samo zato to su neto dvostrukoupotrebni predmeti,
a u isto vreme i nosioci vrednosti. Zbog toga se one ispoljavaju kao
robe, odnosno imaju robni oblik samo ukoliko imaju dvostruk oblik:
prirodni i vrednosni.
Predmetnost robne vrednosti razlikuje se od udovice urke
po t o m e to se ne zna za ta da se uhvati.! ' U p r a v o suprotno gruboj
predmetnosti robnih tela, u predmetnost njihove vrednosti ne ulazi ni
atom prirodne materije. Stoga se neka izdvojena roba moe okretati i
obrtati do mile volje, kao stvar od vrednosti ona ostaje neshvatljiva.
Ali ako se setimo da je vrednost roba predmetna samo ukoliko su r o b e
izrazi iste drutvene jedinice, ljudskog rada, da je prema t o m e p r e d
metnost njihove vrednosti isto drutvena, onda se po sebi razume i
t o da se ona moe ispoljavati samo u drutvenom odnosu robe prema
robi. I doista s m o bili poli od razmenske vrednosti, ili odnosa u kome
se robe.razmenjuju, da bismo uli u trag vrednosti koja se u njima
krije. Sada se m o r a m o vratiti n a taj pojavni oblik vrednosti.
Svako, makar ne znao nita drugo, zna da robe imaju zajedniki
oblik vrednosti koji je do krajnosti upadljivo suprotan arenim prirodnim
oblicima njihovih upotrebnih vrednosti novani oblik. Ali tu sad
treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuavala, treba,
naime, dokazati kako je postao ovaj novani oblik, valja, dakle, p r o p r a titi razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba,
poev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa do sjajnog
novanog oblika. A s tim e ujedno otpasti i zagonetka novca.
Oevidno je da je najprostiji odnos vrednosti onaj u kome se neka
roba nalazi prema samo jednoj jedinoj robi druge, koje bilo vrste.
Zato nam odnos vrednosti dveju roba prua najprostiji izraz vrednosti
za neku robu.
27

A ) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti

x robe A=y

r o b e B, ili x robe A vredi koliko y robe B.

(20 arina platna=1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko si kaput)

/. Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik

T a j n a svakog oblika vrednosti sadri se u ovom prostom obliku
vrednosti. Zbog toga pravu tekou i predstavlja analiza ovog oblika.

D v e raznovrsne robe, A i B, u naem primeru platno i kaput,

igraju ovde, oigledno, dve razline uloge. Platno izraava svoju v r e d
nost u kaputu, a kaput slui kao materijal za izraavanje t e vrednosti.
Prva roba igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Vrednost p r v e r o b e
predstavljena je kao relativna vrednost, odnosno t a se roba nalazi u
relativnom obliku vrednosti. D r u g a roba funkcionie kao ekvivalent,
odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta.
Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik jesu momenti koji
idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u
isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljuuju, t j . oni su
polovi istog izraza vrednosti; oni se stalno razdeljuju na razliite robe
koje izraz vrednosti dovodi u meusobni odnos. N a primer, vrednost
platna ne mogu izraziti platnom. Dvadeset arina p l a t n a = 2 0 arina
platna nije nikakav izraz vrednosti. Naprotiv, ova jednaina kazuje
obrnuto: 2 0 arina platna jesu samo 2 0 arina platna, t j . odreena k o
liina upotrebnog predmetaplatna. Vrednost platna moe se, dakle,
izraziti samo relativno, t j . u drugoj robi. Otud relativni oblik vrednosti
platna ima za pretpostavku da se bilo koja druga roba prema njemu
nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane, ova druga roba, koja figurira
kao ekvivalent, ne moe se u isto v r e m e nalaziti i u relativnom obliku
vrednosti. N e izraava ona svoju vrednost. O n a samo prua materijal
za izraavanje vrednosti neke druge robe.
N a svaki nain, izraz: 2 0 arina p l a t n a = l kaput, ili 2 0 arina
platna vrede koliko 1 kaput, obuhvata i obrnut odnos: 1 k a p u t =
= 2 0 arina platna, ili 1 kaput vredi koliko 2 0 arina platna. Ali, ako
hou da vrednost kaputa izrazim relativno, m o r a m obrnuti jednainu,
a im ovo uradim, postaje platno ekvivalent namesto kaputa. P r e m a
tome, ista roba ne moe se u istom izrazu vrednosti pojaviti istovremeno
u oba oblika. Naprotiv, ovi se polarno iskljuuju.
D a li se neka roba nalazi u obliku relativne vrednosti ili u suprot
nom obliku ekvivalenta, zavisi iskljuivo od toga koje mesto kada
zauzima u izrazu vrednosti, t j . od toga da li je ona roba ija se vrednost
izraava ili roba kojom se vrednost izraava.

2. Relativni oblik vrednosti

a) S a d r i n a r e l a t i v n o g

oblika

vrednosti

D a bismo iznali kako se prosti izraz vrednosti neke robe skriva u

odnosu vrednosti dveju roba, m o r a m o posmatrati ovaj odnos prvo sas
vim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obino se radi ba o b r
nuto, te se u odnosu vrednosti gleda samo srazmera u kojoj odreene
koliine dveju vrsta robe imaju jednaku vrednost. Isputa se iz vida da
veliine razlinih stvari postaju kvantitativno uporedive tek kad se s v e -

du n a istu jedinicu. S a m o kao izraz iste jedinice one su jednoimene,

pa stoga i samerljive veliine.
BUo da je 2 0 arina platna1 kaput i l i = 2 0 kaputa i l i = x kaputa,
tj.' vredela data koliina platna malo ili m n o g o kaputa, svaka takva
srazmera uvek ukljuuje da su platno i kaput kao veliine vrednosti
izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode. Osnovu jednaine ini: platno
=kaput.
Ali ove dve kvalitativno izjednaene robe ne igraju istu ulogu.
Izraava se samo vrednost platna. I t o kako? Njegovim jodnosom
p r e m a kaputu kao p r e m a njegovom ekvivalentu, ili neim to je razmenljivo za njega. U t o m e odnosu kaput vai kao oblik egzistencije
vrednosti, kao stvar od vrednosti, jer je samo kao takav isto to i platno.
S druge strane, vlastito vredenje [Wertsein] platna izlazi na videlo,
odnosno dobija samostalan izraz, jer se platno samo kao vrednost moe
dovesti u odnos p r e m a kaputu kao p r e m a neem to je jednake vrednosti,
ili to je razmenljivo za njega. T a k o je i maslena kiselina telo razlino
od propilformijata. P a ipak se oba tela sastoje iz istih hemijskih supstan
cijaiz ugljenika ( C ) , vodonika ( H ) i kiseonika ( O ) , i to u istom pos
t o t n o m sastavu, naime C4H8O2. K a d bismo sad postavili jednainu:
maslena kiselma=propilformijat, onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat vaio s a m o kao oblik egzistencije C4H8O2, a drugo, time bi
bilo reeno da se i maslena kiselina sastoji iz C4H8O2. Izjednaivi
propilformijat s maslenom kiselinom m i bismo, dakle, izrazili njihovu
hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika.
17

K a d kaemo da su robe kao vrednosti proste gruavine ljudskog

rada, onda ih naa analiza svodi na apstrakciju vrednosti, ali im ne daje
oblik vrednosti koji bi se razlikovao od njihova prirodna oblika. Drukije
je u odnosu vrednosti jedne r o b e p r e m a drugoj. T u se vrednosni
karakter jedne robe ispoljava u odnosu koji ona ima p r e m a drugoj robi.
N a primer, time to je kaput izjednaen s platnom kao stvar od
vrednosti izjednauje se i rad koji se u njemu nalazi s r a d o m to se
nalazi u platnu. Istina, krojenje, koje pravi kaput konkretan je r a d , raz
liit o d tkanja, koje pravi platno. Ali, izjednaujuikrojenje s tkanjem,
m i faktino svodimo krojenje na ono to je u oba rada stvarno jednako,
na njihov zajedniki karakter ljudskog rada. A ovim je okolinim
p u t e m reeno d a ni tkanje, ukoliko tka vrednost, nema obeleja koja
bi ga razlikovala od krojenja, da je, dakle, i ono apstraktan ljudski rad.
S a m o izraz ekvivalentnosti raznorodnih r o b a iznosi na videlo specifini

1 7

Onaj mali broj ekonomista koji su se, kao S. Bailey, bavili analizom
oblika vrednosti, nije mogao doi ni do kakvog rezultata, prvo, Sto brkaju oblik
vrednosti s vrednou, a drugo, Sto pod grubim uplivom praktinog buruja ve
od samog poetka imaju u vidu iskljuivo kvantitativnu odreenost. Raspola
ganje koliinama... sainjava vrednost. (Money and its Vicissitudes, London
1837, str. 11, pisac S. Bailey.)

karakter rada koji stvara vrednost, jer stvarno svodi raznorodne radove
koji se nalaze u raznorodnim robama na ono to im je zajedniko,
na ljudski rad u o p t e .
Meutim, nije dovoljno izraziti samo specifini karakter rada iz k o
jega se sastoji vrednost platna. Ljudska radna snaga u tekuem stanju,
tj. ljudski rad, stvara vrednost, ali on sam nije vrednost. R a d postaje
vrednost tek kad doe u vrsto stanje, kad dobije predmetan oblik.
D a bi se vrednost platna izrazila kao gruavina ljudskog rada m o r a se
ona izraziti kao predmetnost, kao neto to se materijalno razlikuje
od platna, a ujedno se nalazi i u platnu i u drugoj robi. Zadatak
je ve reen.
U odnosu vrednosti platna kaput vai kao neto s njime kvalita
tivno jednako, kao stvar iste prirode, jer je vrednost. Z b o g toga on ovde
vai kao stvar u kojoj se vrednost izraava, ili koja svojim opipljivim
prirodnim oblikom predstavlja vrednost. M e u t i m , istina je da je
kaput, telo kaputske robe, samo upotrebna vrednost. S a m kaput isto
tako malo izraava vrednost kao i koji m u drago komad platna. O v o
samo dokazuje da on u okviru odnosa vrednosti p r e m a platnu znai
vie nego van njega, kao to poneki ovek znai vie u mundiru n e g o
bez njega.
N a proizvodnju kaputa stvarno je utroena ljudska radna snaga u
obliku krojenja. U njemu je, dakle, nagomilan ljudski rad. S te strane
kaput je nosilac vrednosti, m a d a ovo njegovo svojstvo ne proviruje iz
njega ni kad je najotrcaniji. A u odnosu vrednosti platna on vai samo
s te strane, a stoga i kao otelovljena vrednost, kao telo vrednosti. U p r k o s
njegovoj zakopanoj pojavi, platno je u njemu ipak upoznalo lepu
srodnu duu vrednosti. Ali kaput ne moe predstavljati vrednost p r e m a
platnu, a da za platno vrednost u isto vreme ne uzme oblik kaputa.
T a k o se i individua A ne m o e prema individui B ponaati kao p r e m a
Velianstvu, a da za A Velianstvo ne uzme u isto v r e m e i telesno
oblije B-a, pa stoga menja i c r t e lica, kosu i jo tota drugo, ve
prema t o m e kakav je kad zemaljski otac.
P r e m a tome, u odnosu vrednosti u kome je kaput ekvivalent za
platno, kaputski oblik vai kao oblik vrednosti. Stoga se vrednost robe
platna izraava telom robe kaputa, vrednost jedne robe upotrebnom
17a

1 7 a

Primedba uz drugo izdanje. Jedan meu prvim ekonomistima, koji je

posle Williama Pettyja prozreo prirodu vrednosti, slavni Franklin, veli: Poto
se trgovina sastoji samo u razmenjivanju jednog rada za drugi, to je rad najpra
vilnija ocena za vrednost svih stvari. (The Works of B. Franklin etc., izdao
Sparks, Boston 1836, sv. II, str. 267.) Franklin nije svestan da cenei vrednost
svih stvari radom apstrahuje razlinost razmenjenih radova i da ih tako svodi
na jednak ljudski rad., Ali to ne zna, ipak kae. On govori prvo o jednom radu,
pa o drugom radu, a naposletku o radu bez daljeg obeleja kao o supstanciji
vrednosti svih stvari.

vrednou druge. K a o upotrebna vrednost, platno je stvar ulno razlina

o d kaputa, kao vrednost ono je jednako kaputu, pa zato i izgleda
kao kaput. T a k o ono dobija oblik vrednosti razlian od njegova pri
g o d n a oblika. Njegovo vredenje ispoljava se u njegovoj jednakosti
s kaputom, kao to se ovija narav hrianina pokazuje u njegovoj
jednakosti s jaganjcem bojim.
Vidi se, sve to n a m je ranije kazala analiza robne vrednosti, kae
n a m i samo platno i m stupi u saobraaj s drugom robom, kaputom.
S a m o to ono svoje misli odaje jedinim njemu svojstvenim jezikom,
robnim jezikom. D a bi kazalo kako njegovu sopstvenu vrednost ini
rad u apstraktnom svojstvu ljudskog rada, ono kae da se kaput, uko
liko je s njime izjednaen, dakle ukoliko je vrednost, sastoji iz istog
rada iz koga i platno. D a bi reklo da se uzviena predmetnost njegove
vrednosti razlikuje od njegova ukruena tela, ono kae da vrednost
ima oblik kaputa i da je zbog toga, kao stvar od vrednosti, i samo jed
nako s kaputom kao jaje s jajetom. U z g r e d da napomenemo, i robni
jezik ima osim jevrejskog jo m n o g e druge vie ili manje ispravne
dijalekte. N a primer, nemako Wertsein n e izraava tako dobro kao
romansko valere, valer, valoir da je izjednaenje robe B s robom A
pravi izraz vrednosti robe A. Pari vaut bien une m e s s e K
281

Dakle, posredstvom odnosa vrednosti, prirodni oblik robe B

postaje oblikom vrednosti robe A, ili: telo robe B postaje ogledalom
vrednosti robe A.
R o b a A, odnosei se prema robi B kao prema
telu vrednosti, kao p r e m a materijalizaciji ljudskog rada, ini upotrebnu
vrednost B materijalom za izraavanje njene vlastite vrednosti. V r e d
nost robe A, izraena na taj nain upotrebnom vrednou robe B>
ima oblik relativne vrednosti.
18

b) K v a n t i t a t i v n a o d r e e n o s t
relativnog oblika vrednosti
Svaka roba iju vrednost treba izraziti jeste upotrebni predmet
date koliine, 15 buela ita, 100 funti kafe itd. Ova data koliina robe
sadri odreenu koliinu ljudskog rada. T o znai da oblik vrednosti
m o r a da bude izraz n e samo vrednosti uopte, ve i kvantitativno
odreene vrednosti ili veliine vrednosti. Zbog toga se u odnosu vred
nosti robe A p r e m a robi B, platna p r e m a kaputu, robna vrsta kaput
ne izjednauje s platnom samo kvalitativno, kao telo vrednosti uopte,
1 8

U izvesnom pogledu i sa ovekom je kao sa robom. Kako na svet ne

dolazi ni sa ogledalom, niti kao filozof Fichteove ikole: Ja sam ja, ovek se
prvo ogleda u drugom oveku. ovek Petar, tek kad sebe dovede u odnos prema
oveku Pavlu, kao sebi ravnom, dovodi i sebe u odnos prema sebi kao oveku.
Ali mu na taj nain sam Pavle s mesom i kostima, u svojoj pavlovskoj telesnosti, vai kao oblik u kome se ispoljava ovek kao rod.

nego se s o d r e e n o m koliinom platna, n p r . s 2 0 arina platna, izjed

nauje odreena koliina tela vrednosti, ili ekvivalenta, n p r . 1 kaput.
J e d n a i n a : 20 arina platna = 1 kaput, ili 2 0 arina platna v r e d e
koliko 1 kaput ima za pretpostavku da s e u 1 k a p u t u nalazi t a n o
onoliko supstancije vrednosti koliko i m a u 2 0 arina platna, dakle da
obe ove r o b n e koliine staju jednaku koliinu rada, t j . jednaku koliinu
radnog v r e m e n a . Ali se r a d n o v r e m e p o t r e b n o za proizvodnju 2 0 arina
platna ili 1 kaputa m e n j a kad god s e p r o m e n i proizvodna snaga tkanja
ili krojenja. Istraimo sad izblie uticaj takvih p r o m e n a n a relativni
izraz veliine vrednosti.
I . N e k a se p r o m e n i vrednost p l a t n a , a vrednost kaputa neka ostane
ista. Ako se r a d n o v r e m e p o t r e b n o za proizvodnju platna udvostrui,
r e c i m o zbog sve v e e neplodnosti lanita, onda se njegova vrednost
udvaja. U m e s t o 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, imali bismo 2 0 arina platna
= 2 kaputa, jer sad 1 kaput sadri s a m o polovinu r a d n o g v r e m e n a
koje se sadri u 2 0 arina platna. A naprotiv, ako s e r a d n o v r e m e p o t trebno za proizvonju platna smanji upola, r e c i m o z b o g savrenijih
razboja, vrednost platna pada z a polovinu. P r e m a t o m e , sada j e :
2 0 arina p l a t n a = / 2 kaputa. D a k l e , relativna vrednost r o b e A, t j .
njena vrednost izraena r o b o m B, die se i pada u upravnoj srazmeri
p r e m a dizanju i padanju vrednosti r o b e A, ako vrednost r o b e B ostaje
nepromenjena.
1 9

I I . N e k a vrednost platna b u d e stalna, dok se vrednost kaputa

menja. P o d takvim okolnostima, udvoji li se r a d n o v r e m e p o t r e b n o
z a proizvoenje kaputa, r e c i m o zbog nepovoljne strie vune, onda
umesto 2 0 arina p l a t n a = l k a p u t , i m a m o sad 2 0 arina p l a t n a = / 2
kaputa. O b r n u t o , p a d n e li vrednost kaputa za polovinu, onda je 2 0
arina p l a t n a = 2 kaputa. P r e m a t o m e , kad se vrednost r o b e A n e m e n j a ,
onda se njena relativna vrednost, izraena r o b o m B, die ili pada u
obrnutoj srazmeri p r e m a promeni vrednosti r o b e B.
1

U p o r e d i m o li r a z n e sluajeve pod I i I I , onda proizlazi da ista

p r o m e n a veliine relativne vrednosti m o e potei iz sasvim suprotnih
uzroka. T a k o od jednaine: 2 0 arina p l a t n a = l kaput postaje 1) jedna
ina 2 0 arina p l a t n a = 2 kaputa, bilo to se v r e d n o s t platna udvojila
ili to se vrednost kaputa smanjila z a polovinu, i 2 ) jednaina 2 0 arina
p l a t n a = / 2 kaputa, bilo to se vrednost platna smanjila z a polovinu
ili t o se vrednost kaputa udvostruila.
I I I . U z m i m o d a se u isto v r e m e , u istom p r a v c u i u istoj srazmeri
promeni koliina r a d a p o t r e b n a i za proizvodnju platna i za proizvodnju
kaputa. U t o m e e sluaju i sad biti kao i ranije: 2 0 arina p l a t n a = 1
kaput, m a kako da su se njihove vrednosti promenile. P r a m e n u njihove
vrednosti otkriemo im ih b u d e m o uporedili s kojom t r e o m r o b o m
x

1 9

Izraz vrednost upotrebljen je ovde, kao to se na pojedinim mestima

ve i ranije deavalo, za kvantitativno odreenu vrednost, dakle za veliinu
vrednosti.

ija se vrednost nije promenila. Kad bi vrednosti svih roba porasle

ili se smanjile u isto vreme i u istoj srazmeri, onda se njihove relativne
vrednosti ne bi promenile. Stvarna promena njihove vrednosti razab
rala bi se iz toga to bi se sada za isto radno vreme uopte izraivala
vea ili manja koliina robe nego pre.
IV. Uzmimo da se u isto vreme i u istom pravcu, ali u nejednakom
stepenu, ili u suprotnom pravcu itd. promeni radno vreme potrebno i
za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa, a time i njihove vred
nosti. Uticaj svih moguih ovakvih kombinacija na relativnu vrednost
neke robe izvodi se prosto primenom sluajeva pod I, I I i III.
Stvarne promen u veliini vrednosti ne ogledaju se, dakle,
4iiti nedvosmisleno niti iscrpno u njenom relativnom izrazu, tj. u
veliini relativne vrednosti. Relativna vrednost neke robe moe se
promeniti, a da se njena vrednost ne promeni. Njena relativna vrednost
moe ostati nepromenjena, mada se njena vrednost promenila, i naposletku, istovremene promen veliine njene vrednosti i relativnog
izraza ove veliine vrednosti ne moraju se nikako poklapati.
20

3. Ekvivalentski

oblik

Videli smo : kad roba A (platno) izrazi svoju vrednost upotrebnom

vrednou neke robe druge vrste, robe B (kaputa), onda ona sama
namee ovoj drugoj robi naroit oblik vrednosti, oblik ekvivalenta.
Roba platno ispoljava svoje vlastito vredenje time to je kaput, ne
8 0

Primedba uz drugo izdanje.Ovo nepodudaranje izmeu veliine vred

nosti i njenog relativnog izraza eksploatisala je vulgarna ekonomija s poznatim
otroumljem. N a primer: Samo priznajte da A pada zato to se penje B, za koje
se A razmenjuje, mada se na A troi isto onoliko rada koliko i ranije, pa e
vae opte naelo vrednosti tresnuti o z e m l j u . . . Ako neko prizna da vrednost B
pada u odnosu prema A, jer se vrednost A penje u odnosu prema B, tome se
ispod nogu izmie ono tlo na koje je Ricardo postavio svoje veliko naelo da
vrednost robe uvek odreuje koliina rada koja se u njoj sadri. J e r ako kakva
promena u kotanju robe A menja ne samo njenu vlastitu vrednost u odnosu na
robu B za koju se razmenjuje, nego i vrednost same robe B u odnosu spram
A, mada se nije zbila nikakva promena u koliini rada koja se zahteva za proiz
voenje robe B, onda se rui ne samo doktrina koja tvrdi da koliina rada utro
ena na neki artikal regulie njegovu vrednost, nego i doktrina po kojoj trokovi
proizvodnje nekog artikla reguliu njegovu vrednost. ( J . Broadhurst, Political
Economy, London 1842, str. 11, 14.)
Gospodin Broadhurst je mogao isto tako da kae: pogledajmo brojne odnose
/ 2 o , / 5 0 , / i o o itd. Broj 10 se ne menja, ali se njegova srazmerna veliina, nje
gova veliina u odnosu prema imeniteljima 2 0 , 5 0 i 100 stalno smanjuje. Dakle,
oboreno je i veliko naelo da veliinu nekog celog broja, recimo broja 10, re
gulie broj jedinica koje on sadri.
10

l 0

I 0

1. glava Roba

61

uzimajui oblik vrednosti razlian od svoga telesnog oblika, izjednaen

s njom. Dakle, u stvari platno izraava svoje vlastito vredenje time
to je kaput neposredno razmenljiv za n j . Iz ovoga izlazi da je ekvivalentski oblik neke r o b e oblik njene neposredne razmenljivosti za drugu
robu.
K a d jedna vrsta robe, recimo kaput, slui kao ekvivalent, recimo
za platno, kad, dakle, kaputi dobiju karakteristino svojstvo da se
nalaze u obliku neposredne razmenljivosti za platno, onda time nikako
nije data i srazmera po kojoj su kaputi i platno razmenljivi. T a srazmera,
poto je veliina vrednosti platna data, zavisi od veliine vrednosti
kaputa. Bilo da je kaput izraen kao ekvivalent, a platno kao relativna
vrednost ili obrnuto platno kao ekvivalent, a kaput kao relativna
vrednost, veliina njegove vrednosti odreuje se kao i ranije radnim
vremenom potrebnim za njegovu proizvodnju, ona se, dakle, odreuje
nezavisno od njegovog oblika vrednosti. Ali im robna vrsta kaput
zauzme u izrazu vrednosti mesto ekvivalenta, veliina njene vrednosti
ne dobija izraz kao veliina vrednosti. Naprotiv, u jednaini vrednosti
ona figurira samo kao odreena koliina izvesne stvari.
N a primer: 4 0 arina platna vrede t a ? D v a kaputa. Poto
robna vrsta kaput ovde igra ulogu ekvivalenta, poto upotrebna vrednost
kaputa vai p r e m a platnu kao telo vrednosti, t o je onda dovoljna
odreena koliina kaputa da se izrazi odreena koliina vrednosti
platna. Zbog toga 2 kaputa m o g u izraziti veliinu vrednosti 4 0 arina
platna, ali nikada svoju vlastitu veliinu vrednosti, veliinu vrednosti
kaputa. Povrno shvatanje injenice da u jednaini vrednosti ekviva
lent uvek ima samo oblik puke koliine neke stvari, neke upotrebne
vrednosti, zavelo je Baileya, kao i m n o g e njegove prethodnike i sledbenike, da u izrazu vrednosti vide samo kvantitativni odnos. Naprotiv,
ekvivalentski oblik neke robe n e sadri nikakvo kvantitativno o d r e
enje vrednosti.
Prva osobenost koju uoavamo kad posmatramo ekvivalentski
oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava
njena suprotnost, vrednost.
Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota b e n e * ,
ovaj quid p r o q u o * zbiva se za izvesnu r o b u B (kaput, ili penicu,
ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila
m a koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Poto se
nijedna roba ne moe odnositi p r e m a samoj sebi kao prema ekvivalentu,
poto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou n e moe da uini izrazom
sopstvene vrednosti, to se ona m o r a p r e m a drugim r o b a m a odnositi
kao prema ekvivalentima, ili, drugim recima, m o r a prirodnu kou
neke druge robe uiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti.
Ilustrujmo ovo primerom jedne m e r e koja robnim telima pripada
kao takvima, t j . kao upotrebnim vrednostima. Glava eera, budui
1

pazi, zapamti * zamenjivanje, nesporazum

da je telo, teka je, ima, dakle, teinu, ali se ni na jednoj glavi eera
teina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike
komade gvozda kojima je teina prethodno utvrena. Posmatran
za se, nije ni telesni oblik eleza oblik u kome se ispoljava teina, kao
god to to nije ni telesni oblik glave eera. P a ipak, da bismo glavu
eera izrazili kao teinu, dovodimo je u odnos teine prema elezu.
U t o m e odnosu elezo vai kao telo koje predstavlja iskljuivo teinu.
Zbog toga koliine eleza slue kao mera za teinu eera, te p r e m a
glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Ovu
ulogu igra elezo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa
eer ili m a koje drugo telo iju teinu hoemo da naemo. D a obadve
stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi
mogla posluiti kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu,
onda zbilja vidimo da su kao teina jedno isto, pa da su zbog toga,
u odreenoj srazmeri, i iste teine. K a o to telo eleza kao m e r a
za teinu zastupa p r e m a glavi eera samo teinu, tako i u naem izrazu
vrednosti telo kaputa zastupa p r e m a platnu samo vrednost.
Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu teine glave eera, elezo
zastupa prirodnu osobinu zajedniku i jednom i drugom telu, njiho
vu teinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno
svojstvo obeju stvari: njihovu v r e d n o s t / n e t o isto drutveno.
P o t o relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izraava
njeno vredenje kao neto skroz razlino od njena tela i njenih osobina,
npr. kao neto jednako s kaputom, sam taj izraz nagovetava da se u
njima skriva neki drutveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog
oblika. On se ba i sastoji u t o m e to neko robno telo, kao kaput, t a
stvar onakva kakvu je vidi, izraava vrednost, dakle to od prirode
ima oblik vrednosti. Istina, ovo vai samo u okviru odnosa vrednosti
u kome se roba platno nalazi p r e m a robi kaputu kao p r e m a ekvivalentu.
Meutim, kako svojstva neke stvari ne potiu iz njenog odnosa p r e m a
drugim stvarima, ve se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, t o izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo n e
posredne razmenljivosti ima o d prirode, kao god to od prirode ima
svojstvo da je teak i da utopljava. Otuda ono zagonetno na ekvivalentskom obliku to pogaa buroaski grubi pogled politikog ekonomiste
tek kad taj oblik izie preda nj gotov kao novac. T a d a on gleda da se
spase objanjavanja mistinog karaktera zlata i srebra podmeui n a
njihova mesta manje bletave r o b e i verglajui s vazda novim zado
voljstvom katalog itavog onog robnog plebsa koji je u svoje v r e m e
igrao ulogu robnog ekvivalenta. O n i ne sluti da ve i najprostiji izraz
vrednosti, kao 2 0 arina platna = 1 kaput, omoguuje reenje zagonetke
ekvivalentskog oblika.
21

2 1

Uopte su te refleksivne odredbe neto svoje vrste. Na primer, ovaj je

ovek kralj samo zato to se drugi ljudi odnose prema njemu kao podanici. A
oni, obrnuto, dre da su podanici zato to je on kralj.

T e l o robe koja slui kao ekvivalent vai stalno kao olienje a p

straktnog ljudskog rada, a uvek je proizvod odreenog korisnog, kon
kretnog rada. T o znai da ovaj konkretni r a d postaje izraz apstraktnog
ljudskog rada. Ako, npr., kaput vai samo kao ostvarenje apstraktnog
ljudskog rada, onda krojenje koje je u njemu zaista ostvareno vai
samo kao oblik toga ostvarenja. U izrazu vrednosti platna korist krojenja
ne sastoji se u t o m e to pravi odelo, pa dakle i ljude, nego to pravi
takvo telo na kome se samom vidi da je vrednost, dakle da je gruavina
rada koji se ni u e m u ne razlikuje od rada koji se opredmetio u v r e
dnosti platna. D a bi napravilo takvo ogledalo vrednosti, samo krojenje
ne srne da bude ogledalo niega drugog do svojega apstraktnog svojstva,
svojstva da je ljudski rad.
U obliku krojenja, kao i u obliku tkanja, troi se ljudska radna
snaga. Zbog toga oba ova oblika imaju opte svojstvo ljudskog rada i
zbog toga se mogu u odreenim sluajevima, npr. pri proizvodnji
vrednosti, razmatrati samo s te take gledita. U svemu t o m e n e m a
nieg misterioznog. Ali se u izrazu vrednosti robe sve izvre naopako.
D a bi se izrazilo npr. da tkanje stvara vrednost platna ne u svome
konkretnom obliku tkanja, v e u svom optem svojstvu ljudskog rada,
stavlja se njemu nasuprot krojenje, konkretan rad koji proizvodi
ekvivalent platna, kao opipljiv oblik u kome se ostvaruje apstraktni
ljudski rad.
Druga je, dakle, osobenost ekvivalentskog oblika to konkretni
rad postaje pojavnim oblikom njegove suprotnosti, apstraktnog ljud
skog rada.
Ali, vaei samo kao izraz ljudskog rada uopte, ovaj konkretni
rad, krojenje, ima oblik jednakosti s drugim radom, s r a d o m koji se
nalazi u platnu, pa je zbog toga, iako je privatan rad kao i svaki r a d koji
proizvodi robe, ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Ba zbog
toga se on i predstavlja u proizvodu koji je neposredno razmenljiv za
drugu robu. Dakle, trea je osobenost ekvivalentskog oblika u t o m e
to privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, r a d neposredno dru
tvenog oblika.
Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae n a m jo
razumljivije ako se vratimo velikome istraivau koji je prvi analizirao
oblik vrednosti, kao i tolike druge oblike miljenja, drutva i prirode.
T o je Aristotel.
N a prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe
samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, t j . izraavanja vrednosti
neke robe m a kojom drugom r o b o m , jer kae:
5 postelja = 1 kua
ne razlikuje se od
5 postelja = toliko i toliko novca
(,,KX{uat Jtvre dtvri . . . 5aou al nbne xXivai").

Dalje, o n uvia d a odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza

vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao
kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti
'svoje sutine n e bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samerljive
veliine, Bez jednakosti ne m o e biti razmene, veli on, a jednako
sti n e m a bez samerljivosti (oCV tadr)<; u^j otto-j<; ou(ji(ieTploci;"). Ali
ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vrednosti.
Ali je doista nemogue (rfi (i&v o5v aXri&d<x, aStSvaTov") da ovako
raznorodne stvari budu samerljive, t j . kvalitativno jednake. Ovo izjed
naenje moe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue,
dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi.l l
Aristotel n a m , dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza,
naime o t o to m u je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako
t j . ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja
kuu kao postelju? T a k v o neto doista ne moe postojati, kae A r i
stotel. Z a t o ? K u a predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko
predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji
i u kui. A to je ljudski rad.
A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak
ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao
proitati iz samog oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo n a
robovskom radu, usled ega m u je nejednakost ljudi i njihovih radnih
snaga bila prirodna osnovica. T a j n a izraza vrednosti, jednakost i jednako
vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna
m o e odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta na
rodna predrasuda. A ovo je m o g u n o tek u drutvu u kome je robni
oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi
ljudi kao proizvoaa r o b a vladajui drutveni odnosi. Genije Aristo
telov pokazuje svoj sjaj ba u t o m e to je otkrio odnos jednakosti u izrazu
vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo
spreio da iznae u e m u se taj odnos jednakosti doista sastoji.
29

4. Celina prostog oblika vrednosti

Prost oblik vrednosti neke robe sadri se u njenom odnosu vred
nosti p r e m a nekoj robi druge vrste, ili u odnosu razmene za ovu.
Vrednost robe A izraava se kvalitativno neposrednom razmenljivou robe B za robu A. Kvantitativno ona se izraava razmenljivou
odreene koliine robe B za datu koliinu robe A. Drugim recima:
vrednost neke robe izraava se samostalno ako se predstavi kao razmenska vrednost. K a d ' s m o u poetku ove glave jednostavno rekli:
roba je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, bilo je to, tano
govorei, neispravno. R o b a je upotrebna vrednost, odnosno upotrebni
predmet, i vrednost. K a o ta dvostruka stvar, to i jeste, ispoljava se
ona im se njena vrednost javi u obliku koji se razlikuje od njena pri-

rodna oblika, im stekne oblik razmenske vrednosti, a ona taj oblik

nikad nema kad se posmatra izolovana, v e uvek samo u odnosu v r e d
nosti ili razmene prema nekoj robi druge vrste. Ali kad se t o v e zna,
onda onakav nain izraavanja ne pravi zbrku, v e slui radi skraenja.
Naa analiza je dokazala da oblik vrednosti ili izraz vrednosti
robe potie iz prirode robne vrednosti, a ne obrnuto da vrednost i
veliina vrednosti potiu iz naina njenog izraavanja kao razmenske
vrednosti. A ovo je, meutim, uobraenje kako merkantilista i nji
hovih modernih podgrejaa, kao to su Ferrier, Ganilh i t d . , tako i
njihovih antipoda, modernih trgovakih putnika slobodne trgovine,
kao to su Bastiat i kompanija. Merkantilisti polau glavno teite
na kvalitativnu stranu izraza vrednosti, pa otud i na ekvivalentski
oblik robe, iji je savreni lik novac dok moderni torbari slobodne
trgovine, koji po svaku cenu moraju da se otresu svoje robe, naprotiv
na kvantitativnu stranu relativnog oblika vrednosti. Iz ovoga izlazi
da za njih ne postoje ni vrednost ni veliina vrednosti robe osim ako su
izraene odnosom razmene, dakle ako su zabeleene u dnevnom c e novniku. kot Macleod, ija je funkcija da to uevnije doteruje skroz
zbrkane pojmove L o m b a r d - s t r i t a t ' ini uspelu sintezu praznovernih
merkantilista i prosveenih torbara slobodne trgovine.
Blie razmatranje izraza vrednosti robe A, sadranog u njenom
vrednosnom odnosu prema robi B, pokazalo je da u okviru toga izraza
prirodni oblik robe A vai samo kao lik upotrebne vrednosti, a da
prirodni oblik robe B vai samo kao oblik ili lik vrednosti. Unutranja
suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti, skrivena u robi,
predstavlja se, dakle, spoljanjom suprotnou, t j . odnosom dveju
roba, u kojem ona iju vrednost valja izraziti vai neposredno samo
kao upotrebna vrednost, a, naprotiv, ona druga kojom se vrednost
izraava, neposredno samo kao razmenska vrednost. Prost oblik v r e d
nosti neke robe jeste, dakle, prost oblik u kome se ispoljava u njoj sa
drana suprotnost izmeu Upotrebne vrednosti i vrednosti.
U svakom drutvenom stanju proizvod rada jeste predmet za
upotrebu, ali odreena istorijska epoha razvitka koja rad utroen na
proizvodnju neke upotrebne stvari predstavlja kao njeno predmetno
svojstvo, t j . kao njenu vrednost, pretvara proizvod rada u robu. Iz
ovoga izlazi da je prost oblik vrednosti robe ujedno i prost robni oblik
proizvoda rada, da se, dakle, i razvoj robnog oblika poklapa s razvojem
oblika vrednosti.
22

30

2 2

Primedba uz drugo izdanje. F. L . A. Ferrier (sous-inspecteur des dou

anes *), Du Gouvernement considr dans ses rapports avec le commerce, Paris
1805, i Charles Ganilh, Des Systmes d'conomie Politique, 2. izd., Paris 1821.
1

* carinski potkontrolor

5 Mare - Engels (21)

V e na prvi pogled vidi se nedovoljnost prostoga oblika vrednosti,

toga zaetnog oblika koji tek preko niza m e t a m o r f o z a sazreva do
oblika cene.
Izraavanje vrednosti r o b e A ma kojom r o b o m B razlikuje v r e d
nost r o b e A s a m o o d njene sopstvene upotrebne vrednosti, pa je zbog
toga dovodi u odnos r a z m e n e p r e m a s a m o jednoj, bilo kojoj pojedi
nanoj vrsti r o b e koja se od nje razlikuje, umesto da prikazuje njenu
kvalitativnu jednakost i kvantitativnu srazmernost p r e m a svim drugim
r o b a m a . P r o s t o m relativnom obliku vrednosti jedne r o b e odgovara
pojedinani ekvivalentski oblik neke d r u g e robe. T a k o , kaput u rela
tivnom izrazu vrednosti platna ima oblik ekvivalenta ili oblik nepo
sredne razmenljivosti s a m o s obzirom na ovu pojedinanu vrstu robe,
n a platno.
M e u t i m , pojedinani oblik vrednosti prelazi sam od sebe u
potpuniji oblik. Istina je da se njime vrednost neke r o b e A izraava
s a m o jednom r o b o m druge vrste. Ali je potpuno svejedno koje je vrste
ova druga r o b a , kaput, ili elezo, ili penica itd. Z b o g toga nastaju razni
prosti izrazi vrednosti z a jednu istu r o b u zavisno od toga da li e ona
stupiti u odnos vrednosti sa o v o m ili sa o n o m r o b o m .
Broj moguih
izraza njene vrednosti ogranien je jedino brojem robnih vrsta koje
se o d nje razlikuju. S t o g a se pojedinani izraz njene vrednosti pretvara
u stalno produiv niz njenih razlinih prostih izraza vrednosti.
2 2 a

B ) P o t p u n i ili razvijeni oblik vrednosti

z r o b e A=u

r o b e B, \M=v r o b e C, ili=zo r o b e D, ili=x

r o b e E, i l i = i t d .

(20 arina platna=l kaput, ili = 10 funti aja, ili=40 funti kafe, ili=l kvarter
penice, ili = 2 unce zlata, i l i = / 2 tone eleza, ili = itd.)
1

/. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, n p r . platna, izraena je sad nebrojenim d r u
gim elementima robnog sveta. Svako drugo r o b n o telo postaje ogledalo
vrednosti p l a t n a . T e k sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje
23

2 2 a

Primedba uz drugo izdanje.Na primer, u Homera se vrednost jedne

stvari izraava nizom razliitih stvari.
Zbog toga se govori o kaputskoj vrednosti platna kad se njegova vred
nost predstavlja u kaputima, o itnoj kad se predstavlja u itu itd. Svaki takav
izraz kae da je to vrednost platna koja se pokazuje u upotrebnim vrednostima
kaput, ito itd. Poto vrednost svake robe izraava njen odnos u razmeni,
moemo o toj vrednosti govoriti kao o njenoj... itnoj ili suknenoj vrednosti
2 3

kao gruavina ljudskog rada uopte. J e r r a d koji nju stvara izrino je

predstavljehNkao r a d s kojim je svaki drugi ljudski r a d jednak, m a kakav
m u bio prirodni oblik, m a k a r se, dakle, opredmetio u kaputu ili u
penici, u elezu ili u zlatu itd. Z b o g toga, posredstvom svog oblika
vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu n e s a m o s jednom
pojedinanom drukijom v r s t o m r o b e , v e s r o b n i m svetom. K a o roba,
ono je graanin toga sveta. U j e d n o n a m beskrajni niz izraza r o b n e
vrednosti kae i t o d a je njoj svejedno u kojem e se p o s e b n o m obliku
upotrebne vrednosti pokazivati.
U p r v o m e obliku: 2 0 arina platna = 1 kaput, injenica d a s u t e
dve robe razmenljive u o d r e e n o m kvantitativnom odnosu m o e d a
bude sluajna. Naprotiy, u d r u g o m e obliku o d m a h izbija n a videlo
pozadina koja se bitno razlikuje od sluajne pojave i koja n j u odreuje.
Vrednost platna ostaje jednake veliine p a bila predstavljena k a p u t o m ,
kafom ili elezom itd., bezbrojnim razliitim r o b a m a , koje pripadaju
najrazlinijim vlasnicima. O t p a d a sluajni odnos dvojice individualnih
vlasnika roba. Postaje oevidno d a n e regulie veliinu r o b n e vrednosti
razmena, v e d a , o b r n u t o , veliina r o b n e vrednosti regulie njene
odnose razmene.
2. Posebni oblik ekvivalenta
Svaka roba, kaput, a j , penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti
platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni
oblik svake o d ovih r o b a sada je jedan poseban ekvivalentski oblik
pored mnogih drugih. N a isti nain, raznolike, odreene, konkretne,
korisne vrste rada, sadrane u r a z n i m r o b n i m telima, vae sada k a o isto
toliko posebnih oblika u kojima s e ostvaruje odnosno ispoljava prost
ljudski r a d .
3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti
P r v o , relativni izraz r o b n e vrednosti nedovren je, j e r je sainjen
od niza koji se nikad n e zavrava. L a n a c u k o m e s e jedna jednaina

prema tome koja se roba s njom uporeuje; i tako postoje hiljade razliitih vred
nosti, isto koliko i rob, i sve su podjednako stvarne i podjednako nominalne. (A
Critical Dissertation on the Nature, Measures and Causes of Value: chiefly in refe
rence to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the Author of Essays
on the Formation etc. of Opinions*, London 1825, str. 39.) S. Bailey, autor ovog
anonimnog spisa, koji je svojedobno podigao veliku galamu u Engleskoj, uobraava da je ovim ukazivanjem na arene relativne izraze iste robne vrednosti uni
tio svaku odredbu pojma vrednosti. Uostalom, da je on, uprkos svojoj ograni
enosti, napipao ranjava mesta Ricardove teorije, dokazuje razdraenost s kojom
ga je napala Ricardova kola, npr. u Westminster Review.

vrednosti nadovezuje na d r u g u u v e k se moe produiti pojavom svake

nove robne vrste koja prua materijal za nov izraz vrednosti. Drugo,
o n ini aren mozaik izraza vrednosti, razjedinjenih i raznovrsnih.
Najzad, ako se, kaovto i m o r a biti, relativna vrednost svake robe izrazi
u o v o m razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe
beskrajan niz izraza vrednosti, niz razlian od relativnog oblika vred
nosti svake druge robe.Nedostaci razvijenog relativnog oblika vred
nosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji m u odgovara. Poto
je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski
oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to
uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno
iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se
sadri u svakom posebnom r o b n o m ekvivalentu, samo je poseban,
dakle n e iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih
posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan oblik u kome se taj rad
ispoljava. Ali to znai da on n e m a jedinstvenog oblika u kome bi se
ispoljio.
M e u t i m , razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbi
ra prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao:
2 0 arina platna = 1 kaput
2 0 arina platna = 10 funti aja itd.
Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu:
1 k a p u t = 2 0 arina platna
10 funti a j a = 2 0 arina platna itd.
I doista: kad neki ovek razmeni svoje platno za mnoge druge
robe, p a usled toga vrednost platna izrazi nizom drugih roba, onda
nuno i o n i mnogi drugi vlasnici roba moraju d a r a z m e n e svoje robe
za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom treom
r o b o m , p l a t n o m . K a d , dakle, obrnemo r e d : 2 0 arina platna = 1 kaput,
i l i = 1 0 funti aja, i l i = i t d . , t j . kad izrazimo obratan odnos, koji se po
samoj prirodi stvari nalazi u t o m e nizu, onda dobijamo:

C ) Opti oblik vrednosti

1
10
40
1
2
lz
x

kaput
==
funti aja
=
funti kafe
=
kvarter penice =
unce zlata
=
tone eleza
=
robe A
=
itd. robe
=

2 0 arina platna

1. Izmem'em karakter oblika vrednosti

Sada robe prikazuju svoje vrednosti prvo prosto, jer je prikazuju
jednom jedinom r o b o m , a drugo jedinstveno, jer je prikazuju istom
robom. Njihov oblik vrednosti prost je i zajedniki i stoga opti.
Oblici I i I I dospeli su samo dotle da vrednost neke robe izraze
kao neto to se razlikuje od njene vlastite upotrebne vrednosti ili
njenog robnog tela.
Prvi oblik imao je za rezultat jednaine vrednosti, kao: 1 k a p u t = 2 0
arina platna, 10 funti a j a = / 2 tone eleza itd. Vrednost kaputa iz
raava se kao neto jednako platnu, vrednost aja kao neto jednako
elezu itd., ali to jednako platnu i t o jednako elezu, ti izrazi vrednosti
kaputa i aja, isto se tako razlikuju kao platno i elezo. Oevidno je
da ovoga oblika ima u praksi samo u prvim poecima, kad se proizvodi
rada pretvaraju u robe samo sluajnom i prigodnom razmenom.
1

D r u g i oblik razlikuje potpunije od prvog vrednost neke robe od

njene vlastite upotrebne vrednosti, jer sada vrednost npr. kaputa
izlazi pred njegov prirodni oblik u svima m o g u i m oblicima, kao neto
jednako platnu, jednako aju, jednako elezu itd., kao sve drugo samo
n e kao jednako kaputu. S druge strane, ovde je neposredno iskljueno
svako zajedniko izraavanje robnih vrednosti, jer se sada u izrazu
vrednosti svake pojedine robe sve ostale robe pokazuju samo u obliku
ekvivalenata. Razvijeni oblik vrednosti javlja se faktiki tek onda kad
se neki proizvod rada, npr. stoka, n e razmenjuje vie izuzetno za razne
druge robe, nego ve po navici.
Novodobijeni oblik izraava vrednosti robnog sveta u jednoj t e is
toj robnoj vrsti izdvojenoj iz njega, n p r . u platnu, te na taj nain pred
stavlja vrednosti svih roba njihovom jednakou s platnom. K a o neto
jednako platnu sada se vrednost svake robe razlikuje ne samo od njene
vlastite upotrebne vrednosti, ve od svake upotrebne vrednosti, te je
ba time izraena kao ono to je njoj zajedniko sa svima ostalim r o
bama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi robe u uzajamni odnos
kao vrednosti, odnosno ini da se meusobno pokazuju kao razmenske
vrednosti.
Oba ranija oblika izraavaju vrednost po jedne robe, bilo jednom
jedinom robom druge vrste, bilo nizom mnogih roba drukijih od
nje. Oba je puta, tako rei, privatna stvar pojedine robe da sebi dade
oblik vrednosti, i to ona izvruje bez saradnje drugih roba. O v e igraju
prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta. N a p r o t i v , , opti oblik
vrednosti nastaje samo kao zajedniko delo robnog sveta. Izvesna
roba dobija opti izraz vrednosti samo zato to u isto v r e m e i sve druge
robe izraavaju svoju vrednost istim ekvivalentom, a i svaka nova
vrsta robe mora ii za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da
se i vrednosna predmetnost roba m o e da izrazi samo njihovim sve
stranim drutvenim odnosom, jer je ona samo drutveno postojanje

tih stvari, pa zbog toga mora i njihov oblik vrednosti da bude oblik
od drutvene vanosti.
Sada se u obliku jednako platnu sve robe pokazuju ne samo kao
kvalitativno jednake, kao vrednosti uopte, ve i kao kvantitativno
uporedive veliine vrednosti. Zato to one svoje veliine vrednosti
ogledaju u jednom isfom materijalu, u platnu, ogledaju se ove veliine
vrednosti uzajamno. N a primer, 10 funti a j a = 2 0 arina platna, i 4 0
funti k a f e = 2 0 arina platna. P r e m a t o m e je i 10 funti a j a = 4 0 funti
kafe. Ili, u 1 funti kafe nalazi se samo etvrtina one supstancije vred
nosti, rada koji se nalazi u 1 funti aja.
Opti relativni oblik vrednosti robnog sveta utiskuje ekvivalentu-robi, platnu, iskljuenoj iz toga oblika, karakter opteg ekvivalenta.
Njegov vlastiti prirodni oblik zajedniki je lik vrednosti tog sveta i
stoga je platno neposredno razmenljivo za sve druge robe. Njegov
telesni oblik vai kao vidljivo ovaploenje, opte drutveno uahurenje
svega ljudskog rada. Tkanje, privatan rad koji proizvodi platno, nalazi
se ujedno i u optem drutvenom obliku, u obliku jednakosti sa svima
drugim radovima. Bezbrojne jednaine iz kojih se sastoji opti oblik
vrednosti redom izjednauju rad ostvaren u platnu sa svakim radom
koji se nalazi u drugoj robi, te time ine tkanje optim oblikom u kome
se ispoljava ljudski rad uopte. N a ovaj nain, rad koji je opredmeen
u robnoj vrednosti nije predstavljen samo negativno, kao rad od koga
su apstrahovani svi konkretni oblici i korisna svojstva stvarnih radova,
ve se ba njegova vlastita pozitivna priroda izriito otkriva. On
je svoenje svih stvarnih radova na njihov zajedniki karakter
ljudskog rada, na utroak ljudske radne snage.
Opti oblik vrednosti, koji proizvode rada prikazuje kao proste
gruavine ljudskog rada uopte, pokazuje samim svojim ustrojstvom
da je drutveni izraz robnog sveta. T a k o nam on otkriva da u okviru
ovog sveta opteljudski karakter rada sainjava njegov specifini dru
tveni karakter.
2. Odnos izmeu razvitka relativnog oblika vrednosti
i razvitka ekvivalentskog oblika
Stupnju razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stupanj
razvitka ekvivalentskog oblika. Ali, ovo treba dobro imati u vidu
razvitak ekvivalentskog oblika samo je izraz i rezultat razvitka rela
tivnog oblika vrednosti.
Prosti ili pojedinani relativni oblik vrednosti neke robe ini
neku drugu robu pojedinanim ekvivalentom. Razvijeni oblik rela
tivne vrednosti, t o izraavanje vrednosti jedne robe u svima drugim
robama, daje ovima oblik raznovrsnih posebnih ekvivalenata. N a p o sletku jedna naroita vrsta robe dobija oblik opteg ekvivalenta
zbog toga to su je sve druge robe uinile materijalom svog jedin
stvenog, opteg oblika vrednosti.

Ali u istom stepenu u k o m e se oblik vrednosti uopte razvija,

razvija se i suprotnost izmeu njegova dva pola, relativnog oblika
vrednosti i ekvivalentskog oblika.
V e p r v i oblik 2 0 arina platna = 1 k a p u t sadri t u suprotnost,
ali je n e ustaljuje. P r e m a t o m e kako se ova jednaina ita, spreda ili
odostrag, nalazi se svaka od ove d v e r o b n e krajnosti, kao platno i
kaput, podjednako sad u relativnom obliku vrednosti, sad u ekvivalentskom obliku. O v d e jo staje t r u d a da se polarna suprotnost uhvati.
U obliku B m o e uvek s a m o p o jedna v r s t a r o b e p o t p u n o d a
razvije svoju relativnu vrednost, ili ona s a m a i m a razvijen relativni
oblik vrednosti s a m o zbog toga to se i ukoliko s e sve d r u g e r o b e n a
laze p r e m a njoj u ekvivalentskom obliku. O v d e je v e n e m o g u e o b r
nuti jednainu kao 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, i l i = 1 0 funti aja
i l i = l kvarter penice itd. a d a se ne p r o m e n i itav njen karakter i
da se iz potpunoga n e pretvori u opti oblik vrednosti.
Najzad, poslednji oblik, oblik C , p r u a r o b n o m svetu opti d r u
tveni relativni oblik vrednosti zbog t o g a to su i ukoliko su sve r o b e
koje spadaju u n j , izuzimajui jednu jedinu, iskljuene iz opteg ekvi
valentskog oblika. Usled t o g a se jedna r o b a , platno, nalazi u obliku
neposredne razmenljivosti za sve d r u g e r o b e , d r u g i m r e c i m a u n e
posredno drutvenom obliku zato to se i ukoliko se sve d r u g e r o b e
ne nalaze u n j e m u .
O b r n u t o , r o b a koja figurira kao opti ekvivalent iskljuena je iz
jedinstvenog, a s t i m i iz opteg relativnog oblika vrednosti robnog
sveta. Ako bi se htelo da i platno, t j . m a koja roba koja se nalazi u obliku
2 4

8 4

Doista, na obliku opte neposredne razmenljivosti nikako se ne vidi da

je on protivrean robili oblik, isto toliko nerazdvojiv od oblika ne neposredne
razmenljivosti, kao to je i pozitivnost jednog magnetskog pola nerazdvojiva od
negativnosti drugoga. A to znai da neko moe uobraziti da se svima robama moe
istovremeno utisnuti ig neposredne razmenljivosti, kao to moe uobraziti da se
svi katolici mogu uiniti papama. Za sitnog buruja, koji u proizvodnji robe vidi
nec plus ultra * ljudske slobode i individualne nezavisnosti, bilo bi, naravno,
veoma poeljno da se oslobodi nezgoda vezanih za taj oblik, a naroito one ne ne
posredne razmenljivosti rob. Slikanje ove filistarske utopije sainjava Proudhonov socijalizam, koji se, kao to smo na drugom mestu pokazali , ne odlikuje
ni originalnou. Naprotiv, tu utopiju su davno pre njega, i mnogo bolje, izloili
Gray, Bray i drugi. Ali to ovakvoj mudrosti ne smeta da danas u izvesnim kru
govima hara pod imenom science *. Nijedna kola nije se vie od Proudhonove razmetala reju nauka, jer
1

1311

wo Begriffe fehlen,
da stellt zur rechten Zeit ein Wort sich ein. *' )
3

32

v r h u n a c * nauka * ba onde pojmova gde nema, u pravi as

e re se stvoriti.

opteg ekvivalenta, uzme uea i u optem relativnom obliku vred

nosti, morala bi ona tada sama sebi sluiti kao ekvivalent. Onda bismo
dobili: 2 0 arina platna20 arina platna, tautologiju koja ne izraava
ni vrednost ni veliinu vrednosti. D a bismo izrazili relativnu vrednost opteg ekvivalenta, m o r a m o , naprotiv, obrnuti oblik C. Opti
ekvivalent nema zajedniki relativni oblik vrednosti s drugim robama,
ve se njegova vrednost relativno izraava u beskrajnom nizu svih
drugih robnih tela. T a k o se razvijen relativni oblik vrednosti, ili oblik
B , ispoljava sada kao specifian relativni oblik vrednosti ekvivalent-robe.
3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik
Opti ekvivalentski oblik jeste jedan oblik vrednosti uopte. On,
dakle, moe pripasti svakoj robi. S druge strane, izvesna se roba na
lazi u obliku opteg ekvivalenta (u obliku C ) samo zato to je i ukoliko
je sve druge robe iskljuuju kao ekvivalent. I tek od trenutka kad se
ovo iskljuenje konano ogranii na neku posebnu vrstu robe, dobija
jedinstven relativni oblik vrednosti robnog sveta objektivnu vrstou
i optu vanost u drutvu.
Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski
oblik drutveno srastao, postaje novana roba, t j . funkcionie kao novac.
Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni mono
pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu
roba koje. u obliku I I igraju ulogu posebnih ekvivalenata za platno
a u obliku I I I zajedniki u platnu izraavaju svoju relativnu vrednost,
to povlaeno mesto istorijski je osvojila jedna odreena roba zlato.
Zbog toga, kad u obliku I I I na mesto robe platno stavimo robu zlato,
dobijamo

D ) Novani oblik
20
1
10
40
1
l2
x

arina platna
kaput
funti aja
funti kafe
kvarter penice
tone eleza
robe A

2 unce zlata.

Pri prelazu iz oblika I u oblik I I i iz oblika I I u oblik I I I zbivaju

se bitne promen. Naprotiv, oblik I V ni u e m u se ne razlikuje od
oblika 11,1 osim u t o m e to se sad namesto platna zlato nalazi u obliku
opteg ekvivalenta. U obliku I V zlato ostaje ono to je platno bilo u

obliku I I I opti ekvivalent. Napredak je samo u t o m e to je sada

oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvivalenta,
drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom
robe zlata.
Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije
pred njih istupalo kao roba. K a o i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim i
novima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivale-nata-roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. i m je osvojilo monopol toga mesta u
izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a
tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik
I V od oblika I I I , drugim recima, opti oblik vrednosti pretvorio se u
novani oblik.
Prost relativni izraz vrednosti neke robe, npr. platna, dat u robi
koja ve funkcionie kao novana roba, npr. u zlatu, jeste oblik cene.
Prema tome je cenovni oblik platna:
'
2 0 arina p l a t n a = 2 unce zlata,
ili ako su 3 funte sterlinga monetarno ime dveju unca zlata,
2 0 arina p l a t n a = 2 funte sterlinga.
Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poi
manje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vred
nosti, oblika I I I . Oblik I I I svodi se, kad idemo unazad, na oblik I I , r a z
vijeni oblik vrednosti, a njegov konstitutivni element jeste oblik I : 2 0
arina p l a t n a = 1 kaput, ili x robe A=y
robe B. Stoga je prosti robni
oblik klica novanog oblika.

4. Fetiki

karakter

robe i njegova

tajna

N a prvi pogled roba izgleda stvar sama po sebi razumljiva, tri

vijalna. Iz njene analize izlazi da je ona veoma vraka stvar, puna m e
tafizikih domiljanja i teolokih muica. Ukoliko je upotrebna vrednost,
nema u njoj niega misterioznog, bilo da je posmatram sa stanovita
da svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe, ili da ta svojstva
dobija tek kao proizvod ljudskog rada. Oigledno je da svojom delatnou ovek menja oblike prirodnih materija na nain koji m u je ko
ristan. N a primer, menja se oblik drveta kad se od njega pravi sto.
P a ipak sto ostaje drvo, ordinarna ulna stvar. Ali im istupi kao roba,
pretvara se u stvar ulno natulnu. On n e samo da stoji nogama na
podu, nego i dubi na glavi pred svima drugim r o b a m a , t e iz svoje

drvene glave puta udne muice, mnogo udnije nego kad bi bez
guranja poeo i g r a t i .
Znai, dakle, da mistini karakter robe ne potie iz njene upo
trebne vrednosti. On isto tako ne potie ni iz sadrine odredaba vred
nosti. J e r , prvo, m a koliko razliiti bili korisni radovi ili proizvodne
delatnosti, fizioloka je istina da su oni funkcije ovekova organizma
i da je svaka takva funkcija, m a kakvi joj bili sadrina i oblik, u sutini
troenje oveijeg mozga, nerva, miia, ulnog organa itd. A drugo,
ono to slui kao osnova odreivanju veliine vrednosti, vremensko
trajanje tog troenja ili kvantitet rada, taj se kvantitet rada ak oi
gledno dade razlikovati od njegovog kvaliteta. U svim drutvenim
stanjima, iako ne podjednako na razliitim stupnjevima razvitka,
moralo je ljude interesovati koliko radnog vremena staje proizvodnja
ivotnih s r e d s t a v a . Naposletku, im ljudi m a na koji nain rade
jedni za druge, dobija njihov r a d drutven oblik.
25

26

Iz ega, onda, potie zagonetni karakter proizvoda rada im on

uzme oblik robe? Oevidno iz samog ovog oblika. Jednakost ljudskih
radova dobija konkretan oblik jednake predmetnosti vrednosti pro
izvoda rada, merenje utroka ljudske radne snage njegovim vremen
skim trajanjem dobija oblik veliine vrednosti proizvoda rada, napo
sletku, uzajamni odnosi proizvoaa u kojima dejstvuju drutvene
odredbe njihovih radova, dobijaju oblik drutvenog odnosa proiz
voda rada.
T o znai da se tajanstvenost robnog oblika sastoji prosto u tome
to on ljudima drutvene karaktere vlastita njihova rada odraava kao
karaktere koji objektivno pripadaju samim proizvodima rada, kao
drutvena svojstva koja te stvari imaju od prirode, a otuda im i dru
tveni odnos proizvoaa p r e m a celokupnom radu odraava kao
drutven odnos koji izvan njih postoji meu predmetima. Ovim quid
p r o quo [zamenjivanjem] proizvodi rada postaju robe, ulno natulne ili drutvene stvari. T a k o se i svetlosni utisak neke stvari na nerv
vida ne pokazuje kao subjektivan nadraaj samog nerva vida, ve kao
objektivan oblik stvari izvan oka. AH pri gledanju, stvar, spoljanji
predmet, doista baca svetlost na drugu stvar, na oko. T u imamo fiziki
odnos meu fizikim stvarima.* Nasuprot tome, robni oblik i odnos

2 5

Setimo se da su stolovi i Kina poeli igrati kad je- izgledalo da itav

ostali svet stoji pour encourager les autrest**!.
Primedba uz drugo izdanje.U starih Germana raunata je povrina
jutra zemlje prema jednodnevnom radu, pa je jutro zbog toga nazivano Tagwerk
(i Tagwanne, jurnale ili jurnalis, terra jurnalis jornalis, ili diurnalis), Mannwerk,
Mannskraft, Mannsmaad, Mannshauet itd. Vidi: Georg Ludwig von Maurer, Ein
leitung zur Geschichte der Mark-, Hof-, usw. Verfassung, Mnchen 1854, Str. 129.
i dalje. Journal kao oznaka za meru izvesne povrine zemljita, npr. jednog
jutra, jo se uje u nekim delovima Francuske.
2 8

vrednosti proizvoda rada, u kome se on ispoljava, nemaju apsolutno

nikakva posla s njihovom fizikom prirodom i onim odnosima izmeu
stvari koji iz nje proistiu. Ovde je stvar samo u t o m e da odreen
drutveni odnos meu samim ljudima uzima za njih fantasmagorian
oblik odnosa meu stvarima. Zbog toga, da bismo nali analogiju,
moramo pribei maglovitim regionima verskog sveta. U njemu pro
izvodi ljudske glave izgledaju kao da su samostalna bia, obdarena
sopstvenim ivotom, i koja se nalaze u odnosima meu sobom kao i
s ljudima. Ovako je i s proizvodima ljudskih ruku u robnom svetu.
Ovo ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se
proizvode kao robe, i koji je zbog toga nerazdvojno skopan s robnom
proizvodnjom.
T a j fetiki karakter robnog sveta potie, kako je prednja analiza
ve pokazala, iz osobenog drutvenog karaktera rada koji proizvodi
robu.
Upotrebni predmeti postaju robe uopte samo zato to su pro
izvodi privatnih radova koji se vre nezavisno jedni od drugih. K o m
pleks tih privatnih radova sainjava ukupni drutveni rad. Poto
proizvoai stupaju u drutveni dodir tek razmenjivanjem proizvoda
svog rada, to se i specifina drutvena obeleja njihovih privatnih
radova pokazuju tek u okviru t e razmene. Ili, privatni radovi potvruju
se kao lanovi ukupnog drutvenog rada tek putem odnosa u koje
razmena dovodi proizvode rada, a preko ovih i proizvoae. Zbog toga
se ovima drutveni odnosi njihovih privatnih radova prikazuju kao
ono to jesu, t j . ne kao neposredno drutveni odnosi samih lica u nji
hovim radovima, ve, naprotiv kao, predmetni odnosi meu licima,
a drutveni odnosi meu stvarima.
T e k u okviru svoje razmene dobijaju proizvodi rada drutveno
jednaku predmetnost vrednosti odvojenu od njihove ulno razliite
upotrebne predmetnosti. Ovo cepanje proizvoda rada na stvar od ko
risti i na stvar od vrednosti nastupa u praksi tek poto" se razmena
dovoljno rasprostranila i stekla vanost da bi se korisne stvari proizvo
dile u svrhu razmene, kad se, dakle, ve pri samoj njihovoj proizvodnji
uzima u obzir njihov karakter kao vrednosti. Od toga asa dobijaju
privatni radovi proizvoaa stvarno dvostruk drutveni karakter.
S jedne strane, kao odreeni korisni radovi moraju oni zadovoljavati
odreenu drutvenu potrebu i na taj se nain potvrditi kao lanovi
celokupnog rada, samoniklog sistema drutvene podele rada. S druge
strane, oni zadovoljavaju raznolike potrebe svojih vlastitih proizvo
aa samo ukoliko je svaki poseban koristan privatni rad razmenljiv
za svaku drugu vrstu korisnog privatnog rada, dakle, s a m o ukoliko je
jednak s njim. Jednakost razliitih radova toto c o e l o * moe se sasto
jati samo u apstrahovanju od njihove stvarne nejednakosti, u svoenju
1

* u svakom pogledu

na zajedniki karakter koji imaju kao troenje ljudske radne snage,

kao ljudski rad uzet apstraktno. Mozak privatnih proizvoaa odraava
ovaj dvostruki drutveni karakter njihovih privatnih radova samo u
oblicima koji se javljaju u praktinom prometu, u razmeni proizvoda
drutveno korisni karakter njihovih privatnih radova u tome obliku
to proizvod rada mora biti koristan, i to za druge, drutveni karakter
jednakosti raznovrsnih radova u obliku zajednikog vrednosnog ka
raktera tih materijalno razliitih stvari, proizvoda rada.
P r e m a tome, ne dovode ljudi proizvode svog rada u uzajamni
odnos kao vrednosti zato to u tim stvarima gledaju puke materijalne
omotae istovrsnog ljudskog rada. Naprotiv. T i m e to u procesu
razmene izjednauju svoje raznovrsne proizvode jedan s drugim kao
vrednosti, izjednauju oni i svoje razline radove jedne s drugima kao
ljudski rad. Oni t o ne znaju, ali ine t o . P r e m a tome, vrednosti ne
pie na elu ta je ona. Ba naprotiv, vrednost pretvara svaki proizvod
rada u drutveni jeroglif. Docnije pokuavaju ljudi da odgonetnu
smisao jeroglifa, da proniknu u tajnu svog vlastitog drutvenog pro
izvoda; jer odreenje upotrebnih vrednosti kao vrednosti isto je tako
njihov drutveni proizvod kao i jezik. Pozno nauno otkrie da su
proizvodi rada, ukoliko su vrednosti, samo materijalni izrazi ljudskog
rada utroenog u njihovu proizvodnju, ini epohu u istoriji razvitka
oveanstva, ali nikako ne otklanja predmetni privid drutvenih ka
raktera rada. Ono to vai samo za ovaj posebni oblik proizvodnje,
za robnu proizvodnju, naime da se specifini drutveni karakter m e
usobno nezavisnih privatnih radova sastoji u t o m e to su svi oni
jednaki kao ljudski rad i da taj karakter uzima oblik vrednosnog karak
tera proizvoda rada, ini se, posle otkria o prirodi vrednosti kao i
pre njega, onima to su zahvaeni odnosima robne proizvodnje, isto
toliko konaan kao to oblik vazduha produuje da postoji kao fizikalni
telesni oblik i posle naunog rastavlj'anja vazduha na njegove elemente.
2 7

Ono to razmenjivae proizvoda praktino pre svega interesuje

jeste pitanje koliko tuih proizvoda dobijaju za vlastiti proizvod, dakle
u kojoj se srazmeri proizvodi razmenjuju. i m ove srazmere navikom
steknu izvesnu stalnost, ini se kao da proistiu iz prirode proizvoda
rada, tako da su npr. 1 tona eleza i 2 unce zlata jednake vrednosti kao
to su 1 funta zlata i 1 funta eleza jednake teine, uprkos njihovim
razlinim fizikalnim i hemijskim svojstvima. Uistinu se vrednosni
karakter proizvoda rada ustaljuje tek kad ovi stanu istupati kao veliine
vrednosti. Ove se stalno menjaju nezavisno od volje, namere i injenja
2 7

Primedba uz drugo izdanje.Zbog toga bi Galiani kad kae da je vred

nost odnos izmeu dva licaLa ricchezza e una ragione tra due personemo
rao dodati: odnos skriven pod omotom stvari. (Galiani, Della Moneta, str. 221,
sv. III Custodijeve zbirke Scrittori Classici Italiani di Economia Politica. Parte
Moderna, Milano 1803.)

razmenjivaa. Sopstveno njihovo drutveno kretanje ima za njih oblik

kretanja stvari pod ijom kontrolom stoje umesto da oni njih kontroliu. Potrebno je da se robna proizvodnja potpuno razvije pa da iz
samog iskustva izraste nauno saznanje da se privatni radovi, vreni
nezavisno jedan od drugoga, ali koji su kao prirodni lanovi drutvene
podele rada u svestranoj meusobnoj zavisnosti, stalno svode na svoju
srazmernu drutvenu meru, jer se u sluajnim i stalno kolebljivim
odnosima razmene njihovih proizvoda radno v r e m e drutveno p o
trebno za njihovu proizvodnju sprovodi silom kao regulatoran prirodni
zakon, kao, recimo, zakon tee kad se kome kua srui na g l a v u .
Zbog toga je injenica da se veliina vrednosti odreuje radnim v r e
menom tajna koja se skriva pod vidljivim kretanjima relativnih vred
nosti roba. Otkrivanje ove tajne ukida privid isto sluajnog odrei
vanja veliina vrednosti proizvoda rada, ali nikako ne ukida i m a t e
rijalni oblik tog sluajnog odreivanja.
28

Razmiljanje o oblicima ljudskog ivota, pa, dakle, i njihova

nauna analiza, uopte udara putem koji je suprotan stvarnom razvitku.
Ono poinje post f e s t u m * , pa otuda od gotovih rezultata procesa
razvitka. Oblici koji proizvodima rada utiskuju ig roba te zbog toga
ine pretpostavku za robni promet, v e imaju stalnost prirodnih oblika
drutvenog ivota p r e n o to ljudi i pokuaju da sebi poloe rauna
ne o istorijskom karakteru tih oblika koji im se, naprotiv, ve ine
nepromenlfivi, nego o njihovoj sadrini. T a k o se jedino putem analize
robnih cena dolo do odredbe veliine vrednosti a jedino putem za
jednikog novanog izraza roba do utvrivanja njihovog vrednosnog
karaktera. A ba ovaj gotovi, novani oblik robnog sveta umesto da
otkriva, zastire materijalnim velom drutveni karakter privatnih r a
dova, a time i drutvene odnose privatnih radnika. K a d kaem da se
kaput, izme itd. odnose prema platnu kao prema optem ovaploenju apstraktnog ljudskog rada, onda ludost ovog izraza bode oi.
Ali kad proizvoai kaputa, izama itd. dovode ove robe u odnos
prema platnuili prema zlatu i srebru, to stvar niukoliko ne menja
kao prema optem ekvivalentu, onda im se odnos njihovih privatnih
radova prema celokupnom drutvenom radu pokazuje upravo u t o m
luakom obliku.
1

A ba takvi oblici sainjavaju kategorije buroaske ekonomije.

2 8

Sta da se misli o nekom zakonu koji se moe sprovoditi samo periodi

nim revolucijama? On je upravo prirodni zakon koji poiva na nesvesnosti
uesnika. (Friedrich Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie u
Deutsch-Franzsische Jahrbcher, izdali Arnold Rge i Karl Marx, Paris
1844.*)

* naknadno * Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

T o su oblici miljenja kakvi vae u drutvu, dakle objektivni oblici

miljenja za odnose proizvodnje ovog istorijski odreenog drutvenog
naina proizvodnje, robne proizvodnje. Zbog toga i nestaju odmah
sav misticizam robnog sveta, sva arolija i sve ini koje zamagljuju
proizvode rada na osnovici robne proizvodnje im pribegnemo drugim
oblicima proizvodnje.
29

Poto politika ekonomija' voli robinsonade , neka se prvo pojavi

Robinson na svome ostrvu. M a d a je vaspijtan u skromnosti, on ipak
m o r a da zadovoljava raznovrsne potrebe, te zbog toga mora da vri
korisne radove raznih vrsta, da pravi alate i nametaj, da pripitom
ljuje lamu, da ribari, lovi itd. N e e m o ovde govoriti o njegovim m o
litvama i t o m e slino, jer one Robinsonu priinjavaju zadovoljstvo i
on takvu delatnost smatra za razonodu. Uprkos razlinosti svojih
proizvodnih funkcija, on zna da su t o samo razlini oblici delatnosti
istog Robinsona, dakle samo razlini naini ljudskog rada. S a m a
ga nevolja nagoni da svoje v r e m e tano raspodeljuje na svoje razli
ite funkcije. Koja e zauzeti vie, a koja manje mesta u njegovoj
ukupnoj delatnosti, zavisi od toga jesu li vee ili manje tekoe to ih
ima da savlada radi postizanja nameravanog korisnog uinka. U tome
ga pouava iskustvo, i na Robinson, koji je iz brodoloma spasao a sovnik, glavnu knjigu, mastilo i pero, ubrzo poinje da kao dobar
Englez vodi knjigu o samom sebi. Njegov inventar sadri spisak upo
trebnih predmeta koje ima, razlinih operacija potrebnih da se oni
naine i, naposletku, radnog vremena koliko ga odreene koliine
tih razliitih proizvoda proseno staju. Svi odnosi izmeu Robinsona
i stvari koje sainjavaju njegovo bogatstvo stvoreno njegovim vlastitim
rukama ovde su tako jednostavni i providni da se sme pretpostaviti da
bi ih bez osobitog umnog naprezanja razumeo ak i g. M . Wirth.
P a ipak, oni sadre sve bitne odredbe vrednosti.
Prenesimo se sad sa sunanog ostrva Robinsonova u mrak evrop"
skog srednjeg veka. Namesto slobodnog oveka, nalazimo da je ovde
svako zavisan kmetovi i feudalni gospodari, vazali i suvereni, laici
i popovi. L i n a zavisnost karakteristina je ne samo za drutvene
odnose u materijalnoj proizvodnji nego i za oblasti ivota koje su na
njoj izgraene. Ali ba zbog toga to odnosi line zavisnosti ine datu
drutvenu osnovicu, nisu ni radovi niti proizvodi prinueni da uzimaju
fantastina oblija razlina od njihove predmetnosti. U drutveni
2 9

Primedba uz drugo izdanje. Ni Ricardo nije bez svoje robinsonade.

Praribar i pralovac odmah razmenjuju ribu i divlja kao vlasnici robe, srazmerno radnom vremenu opredmeenom u tim razmenskim vrednostima. U ovom
sluaju on pada u anahronizam da se praribar i pralovac za proraunavanje svo
jih orua za rad slue anuitetnim tablicama koje su 1817. bile u vanosti na lon
donskoj berzi. ini se da su paralelogrami g. OwenaI l bili jedini drutveni oblik
koji je on poznavao osim buroaskoga. (Karl Mane, Zur Kritik etc, str. 38, 39.)
34

mehanizam ulaze oni kao naturalne inidbe i naturalna davanja. N a

turalni oblik rada, njegova posebnost, a ne kao na osnovici robne
proizvodnje njegova optost, jeste ovde njegov neposredni drutveni
oblik. Kuluk se isto tako dobro meri vremenom kao i rad koji proizvodi
robe, ali svaki kmet zna da sluei svoga gospodara troi odreenu
koliinu svoje line radne snage. Desetak koji je obavezno davati pop
jasniji je od popova blagoslova. P r e m a tome, m a kako rasuivali o
karakternim maskama pod kojima se ljudi ovde susreu, drutveni
odnosi lica u njihovim radovima ispoljavaju se n a svaki nain kao njihovi
sopstveni lini odnosi i nisu prerueni u drutvene odnose stvari,
proizvoda rada.
Radi posmatranja zajednikog, t j . neposredno podnitvljenog
rada, nismo primorani ii unazad do njegovog prvobitnog oblika,
koji sretamo na pragu istorije svih kulturnih n a r o d a . Blii je primer
koji nam prua patrijarhalna radinost seljake porodice koja za sopstvenu potrebu proizvodi ito, stoku, preu, platno, bdeu itd. P r e m a
porodici stoje ove razne stvari kao razlini proizvodi njenog porodinog
rada, ali se izmeu sebe ne sueljavaju kao robe. Razlini radovi koji
stvaraju ove proizvode, zemljoradnja, stoarstvo, predenje, tkanje,
krojenje itd., jesu u svome prirodnom obliku drutvene funkcije, jer
su funkcije porodice koja ima sopstvenu, samoniklu podelu rada, kao
god i robna proizvodnja. Razlike u polu i uzrastu, a i prirodni uslovi
rada koji se menjaju prema godinjim dobima, reguliu njihovo raspo
reivanje u porodici i radno v r e m e pojedinih lanova porodice. Ali se
ovde utroak individualnih radnih snaga, koji se meri vremenskim
trajanjem, od samog poetka ispoljava kao drutvena odredba samih
radova, jer individualne radne snage deluju ve od samog poetka
samo kao organi zajednike porodine radne snage.
30

Naposletku, predstavimo sebi, promen radi, zajednicu slobodnih

ljudi koji rade drutvenim sredstvima za proizvodnju i svoje mnogo
brojne individualne radne snage svesno troe kao jednu drutvenu
radnu snagu. Sve odredbe Robinsonova rada ovde se ponavljaju,
samo to su drutvene umesto individualne. Svi proizvodi Robinsonovi bili su iskljuivo njegov lini proizvod, pa zato i neposredno

3 0

Primedba uz drugo izdanje.U poslednje vreme rasprostrla se smena

predrasuda da je oblik prvobitne zajednike svojine specifino slovenski, ak
iskljuivo ruski. Zajednika je svojina praoblik ije postojanje kod Rimljana, Ger
mana i Kelta moemo dokazati, no od kojega se, mada delimino u razvalinama, kod
Indijaca jo uvek nalazi itava mapa uzoraka s raznolikim primercima. Podrobnije
prouavanje azijskih, specijalno indijskih oblika zajednike svojine utvrdilo bi
kako iz razlinih oblika prvobitne zajednike svojine rezultiraju i razlini oblici
njena raspadanja. Tako se, npr., razlini originalni tipovi rimske i germanske pri
vatne svojine dadu izvesti iz razliitih oblika indijske zajednike svojine. (Karl
Mane, Zur Kritik etc, str. 10.)

upotrebni predmeti za njega. Ukupni proizvod zajednice drutven je

proizvod. J e d a n deo toga proizvoda slui opet kao sredstva za proiz
vodnju. O n ostaje drutven. Ali drugi deo troe lanovi zajednice kao
sredstva za ivot. T o g a radi on se mora razdeliti medu njima. Nain
Ove raspodele menjae se prema posebnoj vrsti samog organizma
drutvene proizvodnje i prema odgovarajuoj visini istorijskog razvitka
proizvoaa. S a m o radi paralele s robnom proizvodnjom, uzeemo da
je udeo svakog proizvoaa u sredstvima za ivot odreen njegovim
radnim vremenom. T a k o bi radno v r e m e igralo dvojaku ulogu. Nje
govo rasporeivanje po drutvenome planu regulie pravilnu srazmeru
izmeu razlinih radova i razlinih potreba. S druge strane, radno
vreme slui ujedno i kao mera za individualni udeo proizvoaa u
zajednikom radu, a otuda i u o n o m delu zajednikog proizvoda koji
slui individualnoj potronji. T u drutveni odnosi ljudi p r e m a nji
hovim radovima i prema proizvodima njihova rada ostaju sasvim
jednostavni, kako u proizvodnji tako i u raspodeli.
Z a drutvo robnih proizvoaa, iji se opti drutveni odnos u
proizvodnji sastoji u tome to se prema svojim proizvodima odnose
kao prema robama, dakle kao prema vrednostima, t e u tom materijal
nom obliku dovode svoje privatne radove u meusobni odnos kao
jednak ljudski rad, najpriliniji je oblik religije hrianstvo sa svojim
kultom apstraktnog oveka, osobito u svom buroaskom razvitku,
u protestantizmu, deizmu itd. U staroazijskim, antikim itd. nainima
proizvodnje, pretvaranje proizvoda u robu, a usled ovoga i postojanje
ljudi kao robnih proizvoaa, igra podreenu ulogu, ali ta uloga biva
utoliko znaajnija ukoliko zajednice vie ulaze u stadijum svog raspa
danja. Pravi trgovaki narodi postoje samo u intermundijama * sta
roga sveta, kao Epikurovi bogovi' ! ili kao Jevreji u porama poljskog
drutva. Oni stari drutveni organizmi proizvodnje nesravnjivo su
jednostavniji i providniji o d buroaskoga, ali poivaju ili na nezrelosti
individualnog oveka, koji se jo nije odvojio od pupane vrpce koja
g a je sa ostalima vezivala u prirodnu rodovsku celinu, ili na odnosima
neposrednog
vladanja i potinjenosti. Oni su uslovljeni
niskim
stupnjem razvitka proizvodnih snaga rada i odgovarajuim skuenim
odnosima ljudi u okviru procesa proizvodnje njihova materijalnog
ivota, pa usled toga i skuenim odnosima meu njima samima i izmeu
njih i prirode. Ova se stvarna skuenost ogleda idejno u starim pri
rodnim i narodnim religijama. Uopte, religiozni odraz stvarnoga
sveta m o e se izgubiti tek onda kad odnosi praktinog svakodnevnog
ivota budu iz dana u dan pokazivali ljudima providno razumne odnose
meu njima i prema prirodi. Proces drutvenog ivota, odnosno proces
materijalne proizvodnje, skinue sa sebe mistini magleni veo samo
kad kao proizvod slobodno udruenih ljudi bude stajao pod njihovom
1

35

meusvetovima

svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu materijalnu

osnovicu drutva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije koji su
i sami opet samonikao proizvod duge i bolne istorije razvitka.
Politika ekonomija je, istina, makar i nepotpuno , analizovala
vrednost i veliinu vrednosti i otkrila sadrinu koja se u ovim oblicima
krije. Ali nikad nije ni postavila pitanje zato ta sadrina uzima onaj
oblik, odnosno zato se rad predstavlja u vrednosti, a merenje rada
njegovim vremenskim trajanjem u veliini vrednosti proizvoda r a d a .
31

32

3 1

Manjkavost Ricardove analize veliine vrednostia t o je najbolja analiza

videe se u treoj i etvrtoj knjizi ovog dla. A to se tie vrednosti uopte,
klasina politika ekonomija nigde ni izrino ni s jasnom sveu ne razlikuje rad
kako se on predstavlja u vrednosti od rada kako se predstavlja u upotrebnoj vred
nosti svoga proizvoda. Naravno, ona t u razliku faktino ini, poto rad posmatra
sad kvantitativno, sad kvalitativno. Ali joj ni na u m ne pada da isto kvantitativna
razlika radova ima za pretpostavku njihovo kvalitativno jedinstvo ili jednakost,
dakle njihovo svoenje na ljudski rad uzet apstraktno. N a primer, Ricardo izjav
ljuje da se slae s Dcstuttom de T r a c v j e m kad ovaj kae: Poto je izvesno da
jedino nae telesne i duhovne sposobnosti sainjavaju prvobitno nae bogatstvo,
to je i primena tih sposobnosti, rad ma koje vrste, prvobitno nae blago, i tom se
primenom stvaraju sve stvari koje nazivamo b o g a t s t v o m . . . P o r e d toga, izvesno
je da sve te stvari predstavljaju samo rad koji ih je stvorio, pa kad imaju vred
nost ili ak dve razline vrednosti, one m o g u te vrednosti uzimati s a m o iz v r e d
nosti rada od kojeg potiu. (Destutt de T r a c y , Elements d*idologie 4 . i 5 . deo,
Paris 1826, str. 3 5 , 3 6 . Citirano u Ricardovom delu The Principles of Political Eco
nomy, 3. izd. London 1821, str. 3 3 4 . ) Ukazaemo samo na t o da R i c a r d o p o d
mee D e T r a c y j u svoj sopstveni dublji smisao. Istina, Destutt s jedne strane
kae da sve stvari koje sainjavaju bogatstvo predstavljaju r a d koji ih je stvorio,
ali s druge strane kae da one svoje dve razline vrednosti (upotrebnu i r a z mensku vrednost) dobijaju od vrednosti rada. T i m e on pada u povrnost vulgarne
ekonomije, koja pretpostavlja vrednost jedne robe (ovde r a d a ) , pa onda p o m o u
nje odreuje vrednost drugih roba. Ricardo ga ita tako kao da se i u upotrebnoj
i u razmenskoj vrednosti pokazuje r a d (ne vrednost rada). A i on sam tako malo
razlikuje dvorodni karakter rada, koji se dvostruko pokazuje, da se kroz itavu
glavu Value and Riches, their Distinctive Properties* * s mukom m o r a da pregoni s trivijalnostima jednog J . - B . Saya. Zbog toga se on na kraju toliko udi
kako to da se Destutt dodue slae s njim u t o m e da je rad izvor vrednosti, a da
se s druge strane ipak slae sa Sayovim pojmom vrednosti.
3

3 2

Jedan od osnovnih nedostataka klasine politike ekonomije jeste to joj

nikad nije polo za rukom da iz analize robe, a osobito iz analize robne vred
nosti, iznae oblik vrednosti, koji robu upravo ini razmenskom vrednou. U p
ravo njeni najbolji predstavnici, A. Smith i D . Ricardo, tretiraju oblik vrednosti kao

i> Vrednost i bogatstvo, osobenosti po kojima se razlikuju.

6 Marx-Engels (21)

Formule kojima na elu stoji napisano da pripadaju takvoj drutvenoj

formaciji u kojoj proces proizvodnje gospodari ljudima, a ovek jo ne
procesom proizvodnje, vae za njenu buroasku svest kao prirodna
nunost isto tako razumljiva kao i sam proizvodni rad. Zbog toga ona
i tretira predburoaske oblike drutvenog organizma proizvodnje
otprilike kao crkveni oci prehrianske religije.
33

neto skroz nevano ili kao neto to stoji izvan same robe. Razlog ovome nije
s a m o to analiza veliine vrednosti zauzima svu njihovu panju. On lei dublje.
Oblik vrednosti proizvoda rada najapstraktniji je, ali i najoptiji oblik buroaskog naina proizvodnje, koji nain proizvodnje time dobija obeleje naroite
vrste drutvene proizvodnje, a time ujedno i svoje istorijsko obeleje. Pa stoga,
kad se u njemu pogreno vidi veiti prirodni oblik drutvene proizvodnje, onda
se nuno previda i ono to je specifino na obliku vrednosti, dakle na robnom
obliku, a u daljem razvitku na novanom obliku, kapitalskom obliku itd. Zbog
ovoga se u ekonomista koji se potpuno slau u merenju veliine vrednosti rad
nim vremenom nalaze najarenije i najprotivrenije predstave o novcu, t j . o
gotovom liku opteg ekvivalenta. T o izbija do oiglednosti npr. kad se govori
o bankarstvu, gde uobiajene opte definicije novca vie nisu dovoljne. Stoga se,
kao suprotnost t o m e , pojavio restaurisani merkantilni sistem (Ganilh i dr.) koji
u vrednosti vidi samo drutveni oblik, tavie samo njegovu prividnost bez su
tine. N a p o m e n u u jednom zasvagda da pod klasinom politikom ekonomijom
razumem svu ekonomiju od W . Pettyja naovamo, koja ispituje unutranju pove
zanost odnosa buroaske proizvodnje, nasuprot vulgarnoj ekonomiji, koja se po
tuca samo po oblasti prividne povezanosti i koja samo iznova preiva materijal
to ga je nauna ekonomija ve odavno pruila, radi prijemljivog popularisanja
tako rei najgrubljih fenomena i za domau potrebu buroazije, dok se inae
ograniava na to da otrcane i sujetne predstave agenata buroaske proizvodnje o
svome vlastitom najboljem svetu sistematizuje, ispedantira i proglasi kao vene
istine.
3 3

udnovat je nain na koji ekonomisti postupaju. Z a njih postoje samo

dve vrste ustanova: vetake i prirodne. Ustanove feudalizma vetake su, usta
nove buroazije prirodne. U tome oni lie na teologe, koji takoe razlikuju dve
vrste religija. Svaka religija koja nije njihova izum je ljudi, dok je njihova vlastita
religija otkrovenje g o s p o d n j e . . . T o e rei da je istorije bilo, ali da je vie nema.
( K a r l M a r x , Misre de la Philosophie. Rponse la Philosophie de la Misre de
M . Proudhon, 1 8 4 7 , str. 1 1 3 * . ) Zaista je komian g. Bastiat koji uobraava da
su stari Grci i Rimljani iveli jedino od pljake. M e u t i m , kad se mnogo vekova
ivi od pljake, mora stalno da bude ega za pljakanje, ili da se predmet pljake
stalno nanovo proizvodi. Dakle, bie da su i Grci i Rimljani imali svoj proces
proizvodnje, dakle svoju ekonomiju, koja je bila materijalna osnovica njihovog
sveta upravo kao buroaska dananjeg. Ili ^astiat, moda, dri da nain proiz1

* Vidi u 7. t o m u ovog izdanja.

Koliko se jedan deo ekonomista obmanjuje fetiizmom koji

prianja uz robni svet, drugim recima predmetnim prividom dru
tvenih odredaba rada, dokazuje dosadna i glupa prepirka o ulozi
prirode u obrazovanju razmenske vrednosti. Poto je razmenka vrednost odreen drutveni manir da se izrazi rad utroen na izvestan
predmet, ne moe ona sadravati vie prirodne materije od, recimo,
meninog kursa.
Poto je robni oblik najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske
proizvodnje, zbog ega se rano i javlja, iako ne na isti vladajui, dakle
karakteristiani nain kao danas, izgleda da je njegov fetiki karakter
jo relativno lako prozreti. Kod konkretnijih oblika gubi se ak i taj
izgled jednostavnosti. Otkud iluzije monetarnog sistema? Otud to on
na zlatu i srebru nije mogao da vidi da oni, kao novac, predstavljaju
neki drutveni odnos proizvodnje, ali ga predstavljaju u obliku prirodnih
stvari koje imaju naroita drutvena svojstva. A moderna ekonomija,
koja se nadmeno ceri monetarnom sistemu? Zar njen fetiizam nije
oigledan im progovori o kapitalu? Koliko je vremena proteklo otkako
je odbaena iluzija fiziokrata da zemljina renta raste iz zemlje, a ne
iz drutva?
No da ne bismo otili suvie napred, bie ovde dovoljan jo jedan
primer u vezi sa samim robnim oblikom. Da robe mogu govoriti,
kazale bi: naa upotrebna vrednost verovatno zanima ljude. Nama

vodnje koji poiva na robovskom radu poiva na sistemu pljake? Onda staje
na opasno tlo. Ako je takav din misli kao to je bio Aristotel greio veliajui r o
bovski rad, zato bi bio na pravom putu patuljak-ekonomista Bastiat veliajui
najamni rad?Koristim ovu priliku da s malo rei odbijem zamerku koju mi je
prilikom objavljivanja mog spisa Zur Kritik er politiscken
Oekonomie, 1859,
uinio jedan nemako-ameriki list. T a m o je reeno da je moje gledite da od
reen nain proizvodnje i odnosi proizvodnje kakvi m u uvek odgovaraju, ukratko
da ekonomska struktura drutva ini realnu osnovicu na kojoj se die pravna i
politika nadgradnja, i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti, da na
in proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i du
hovnog ivota uopte, da je sve ovo, dodue, pravilno za dananji svet u kome
vladaju materijalni interesi, ali ne i za srednji vek, u kojem je vladao katolicizam,
niti za Atinu i Rim, gde je vladala politika. P r e svega se moramo zauditi da
neko izvoljeva pretpostaviti da su ove svemu svetu poznate fraze o srednjem veku
i antikom svetu makar kome ostale nepoznate. Toliko je jasno da srednji vek
nije mogao iveti od katolicizma kao ni antiki svet od politike. Ba obrnuto,
nain na koji se tamo privreivalo objanjava zato su u jednom sluaju politika,
a u drugom katolicizam igrali glavnu ulogu. Uostalom, dovoljno je samo malo
poznavati npr. istpriju rimske republike pa znati da istorija zemljinog poseda
ini njenu zakulisnu istoriju. A s druge strane, ve je don Kihot ispatao zbog
svoje zablude da se potukako vitetvo slae sa svim ekonomskim oblicima
drutva.

kao stvarima ona ne pripada. Ono to nama pripada kao stvarima jeste
naa vrednost. T o dokazuje na vlastiti saobraaj kao robnih stvari.
Mi se nalazimo u meusobnom odnosu samo kao razmenske vrednosti.
ujmo sad kako ekonomist govori iz due robe:
Vrednost (razmenska vrednost) svojstvo je stvari, bogatstvo (upotrebna
vrednost) svojstvo je oveka. Vrednost u ovom smislu nuno obuhvata razmenu,
bogatstvo n e . Bogatstvo (upotrebna vrednost) atribut je ljudi, vrednost atri
but roba. ovek je bogat, zajednica je bogata; zrno bisera ili dijamant su drag o c e n i . . . Zrno bisera ili dijamant imaju vrednost kao biser i dijamant.
84

35

Dosad jo nijedan hemiar nije otkrio razmensku vrednost u bi

seru ili dijamantu. Ali ekonomisti pronalazai te hemijske supstancije,
koji toliko pretenduju na kritiku dubinu, nalaze da je upotrebna
vrednost stvari nezavisna od njihovih stvarnih svojstava, a da im, na
protiv, vrednost pripada kao stvarima. Ono to ih u ovom podrava
jeste udna okolnost to se upotrebna vrednost stvari ostvaruje za
oveka bez razmene, dakle u neposrednom odnosu izmeu oveka i
stvari, a njihova vrednost, naprotiv, samo u razmeni, tj.' u jednom
drutvenom procesu. Ko se ovde ne bi setio dobrog Dogberrvja kako
pouava nonog straara Seacoala:' !
36

Lepo izgledati kao ovek, dar je okolnosti, ali umeti itati i pisati, dolazi
od prirode.
38

3 4

Value is a property of things, riches of man. Value, in this sense, ne

cessarily implies exchanges, riches do not. (Observations on certain verbal dispu
tes in Political Economy, particularly relating to value and to supply and demand,
London 1 8 2 1 , str. 16.)
3 5

Riehes are the attribute of man, value is the attribute of commodities.

A man or a community is rich, a pearl or a diamond is valuable. . . A pearl or a
diamond is valuable as a pearl or diamond. ( S . Bailey, A Critical Dissertation on
the Nature, Measures etc. of Value, str. 165.)
3 6

Autor spisa Observations i S. Bailey optuuju Ricarda da je razmensku

vrednost, neto samo relativno, pretvorio u neto apsolutno. Naprotiv. Onu pri
vidnu relativnost koju te stvari, recimo biser i dijamant, imaju kao razmenske
vrednosti, sveo je on na pravi odnos skriven iza prividnosti, na njihovu rela
tivnost kao prostih izraza ljudskog rada. to rikardovci odgovaraju Baileyu grubo,
ali ne ubedljivo, dolazi otuda to ni u samom Ricardu nisu mogli nai objanje
nje za unutranje jedinstvp vrednosti i oblika vrednosti ili razmenske vrednosti.

G L A V A

DRUGA

Proces razmene

Robe ne mogu same ii na trite, niti se same razmenjivati. Zato

moramo potraiti njihove uvare, tj. njihove vlasnike. Robe su stvari,
pa se stoga ne mogu odupirati oveku. Kad one nee milom, ovek
moe upotrebiti silu, drugim recima uzee ih. Da bi ove stvari
dovodili u uzajamni odnos kao robe, moraju se njihovi uvari drati
jedan prema drugom kao lica ija volja obitava u tim stvarima, tako
da neko otuujui svoju vlastitu robu moe i da prisvoji tuu samo
voljom drugoga, dakle i ovaj i onaj mogu to uiniti samo pomou
zajednikog akta volje. Toga radi moraju jedan drugog priznati kao
privatne vlasnike. Ovaj pravni odnos iji je oblik ugovor, bio ovaj
oblik zakonski razvijen ili ne, jeste odnos volja u kome se ogleda eko
nomski odnos. Ovom pravnom odnosu ili odnosu volja daje sadrinu
sam ekonomski odnos. T u lica postoje jedna za druga samo kao
87

38

3 7

U 12. veku, toliko razvikanom sa svoje pobonosti, mogae se meu

ovim robama esto nai' veoma- suptilnih stvari. T a k o , jedan francuski pesnik
onoga vremena reda meu robama to su bile sabrane na sajmu u Landiju t'J,
pored tkanina za odela, obue, koa, zemljoradnikih alata, nepreraene koe
itd. jo i femmes folles de leur corps *.
1

8 8

Svoj ideal o pravinosti, o justice ternelle* * crpe Proudhon prvb iz

onih pravnih odnosa koji odgovaraju robnoj proizvodnji, ime, uzgred budi r e
eno, prua svoj sitno; buroaziji tako utean dokaz da je i oblik robne proizvod
nje veit kao pravda. A onda obrnuto hoe da prema tome idealu preinai stvar
nu robnu proizvodnju i stvarno pravo koje njoj odgovara. Sta bi se reklo o hemiaru koji bi, umesto da prouava stvarne zakone razmene materije, da na toj
osnovici reava odreene zadatke, hteo da preinai razmenu materije pomou
venih ideja, naturah t i * i amnite *? Zar emo, recimo, o zelenatvu znati
neto vie ako reemo da se ono protivi justice ternelle i quit ternelle* * i
mutualit ternelle* * i drugim verites eternelles *, nego to su znali crkveni o d
1

* ene vrelog tela (javne e n e ) * venoj pravdi *

s v o j s t a v a * srodnosti * venoj pravinosti ** venoj
s t i ' * venim istinama
4

specifinih
uzajamno

predstavnici roba, dakle kao njihovi vlasnici. Uopte emo u daljem

toku razlaganja nai da su ekonomske karakterne maske koje nose lica
samo olienja ekonomskih odnosa i da se lica susreu kao nosioci tih
odnosa.
O n o to naroito razlikuje vlasnika robe od robe jeste okolnost
da robi svako drugo robno telo vai samo kao oblik u kome se ispoljava njena vlastita vrednost. Z a t o je ona, kao roeni leveller * i cinik,
uvek spremna kao zapeta puka d a sa svakom drugom robom, makar
ta bila -i vea rugoba od M a r i t o r n e *, razmeni ne samo duu nego i
telo. T o to roba n e m a smisla za konkretnu stranu robnog tela do
punjuje njen vlasnik sa svojih pet i vie ula. Z a njega njegova roba
nema neposredne upotrebne vrednosti. Inae je ne bi nosio na trite.
Ona ima upotrebnu vrednost za druge. Z a njega ima neposredno
samo tu upotrebnu vrednost to je ona nosilac razmenske vrednosti, dakle
to je sredstvo za r a z m e n u . Z a t o on i hoe da je otui i za nju dobije
robu ija e ga upotrebna vrednost zadovoljiti. Sve robe su neupotrebne
vrednosti za svoje posednike, a upotrebne vrednosti za one koji ih ne
poseduju. T o znai da one n a sve strane moraju da idu iz ruke u ruku.
Ali ovo kretanje iz ruke u ruku ini njihovu razmenu, a razmena ih
dovodi u uzajamni odnos" kao vrednosti i ostvaruje ih kao vrednosti.
Zbog toga, da bi se mogle realizovati kao upotrebne vrednosti, robe
se prethodno moraju realizovati kao vrednosti.
1

39

S druge strane, moraju se one pokazati kao upotrebne vrednosti

pre nego to se uzmognu realizovati kao vrednosti. J e r ljudski rad utroen
na njih rauna se samo ako je utroen u obliku korisnom po druge.
A da li je koristan, da li, prema tome, njegov proizvod zadovoljava
potrebu .drugih, moe pokazati samo njihova razmena.
Svaki vlasnik robe hoe da otuuje svoju robu samo za takvu
tuu robu ija upotrebna vrednost zadovoljava njegovu potrebu.
Utoliko je razmena za njega samo individualan proces. S druge strane,
on hoe da svoju robu realizuje kao vrednost, dakle da je po svojoj
volji realizuje u svakoj robi iste vrednosti, pa imala ili nemala njegova
3

govorei da se ono protivi grace eternelle *, foi eternelle * i volont ter

nelle de Dieu *.
Jer dvojaka je upotreba svakog dobra.Jedna je svojstvena samoj stvari,
druga nije; tako sandale slue i za obuvanje i za razmenu. I jedno i drugo jesu
upotrebne vrednosti sandala; jer i onaj koji sandale razmenjuje za togod to
mu nedostaje, recimo za hranu, takoe iskoriuje sandale kao sandale. AU ne na
prirodni nain njihove upotrebe. Jer sandale nisu tu radi razmene. (Aristotel,
De Repblica, 1, I, gl. 9.)
5

3 9

i* egalitarac, borac za jednakost * Maritornaruna krmarica iz Cervantesovog romana Don Kihot * venoj milosti * venoj veri * venoj
volji bojoj
s

sopstvena roba upotrebne vrednosti za vlasnika d r u g e r o b e . Sa t e

strane razmena je za njega opti drutveni p r o c e s . Ali isti proces n e
m o e da bude istovremeno za sve vlasnike r o b a s a m o individualan i
ujedno samo optedrutven.
Pogledamo li stvar blie, videemo da svakom vlasniku r o b e
svaka t u d a r o b a vai kao poseban ekvivalent njegove r o b e , t e da m u
usled toga njegova vlastita r o b a vai kao opti ekvivalent svih drugih
roba. N o kako svi vlasnici r o b a i n e t o isto, t o nijedna r o b a nije opti
ekvivalent, pa zbog toga r o b e nemaju ni opteg relativnog oblika
vrednosti u kome bi se kao vrednosti izjednaile, a kao veliine v r e d
nosti uporedile. O t u d se one uopte n e sueljuju kao robe, v e s a m o kao
proizvodi ili u p o t r e b n e vrednosti.
U svojoj nedoumici, nai vlasnici r o b a misle kao F a u s t . U poetku
bee d e l o J ! Oni su, dakle, v e delali p r e no to su poeli misliti.
Zakoni r o b n e prirode sprovedoe se u p r i r o d n o m nagonu vlasnika r o b a .
Svoje r o b e m o g u oni dovoditi u uzajamni odnos kao vrednosti, p a ,
sledstveno, kao r o b e s a m o ako ih dovode u odnos suprotnosti p r e m a
m a kojoj drugoj robi kao o p t e m ekvivalentu. T o je pokazala analiza
robe. Ali s a m o akcija drutva m o e neku odreenu r o b u uiniti optim
ekvivalentom. S t o g a drutvena akcija svih drugih r o b a iskljuuje
neku odreenu r o b u u kojoj o n e svestrano prikazuju svoje vrednosti.
T i m e prirodni oblik t e r o b e postaje ekyivalentskim oblikom koji vai
u itavom drutvu. Funkcija opteg ekvivalenta postaje p u t e m d r u
tvenog procesa specifinom drutvenom funkcijom iskljuene robe.
T a k o o n a postaje n o v a c .
3 8

lili unum consilium habent et virtutem et potestatem suam bestiae traunt. Et ne quis possit emere aut vender, nisi qui habet characterem aut nomen
bestiae, aut numerum nominis ejus. * (Apokalipsa^ *))
1

N o v a n i kristal nuan je proizvod procesa r a z m e n e u k o m e se

raznovrsni proizvodi r a d a stvarno izjednauju, p a stoga i stvarno
pretvaraju u r o b e . Istorijsko rasprostiranje i produbljivanje r a z m e n e
razvija suprotnost izmeu u p o t r e b n e vrednosti i vrednosti koja d r e m a u
prirodi robe. P o t r e b a da se z a saobraaj n a e spoljanji izraz ovoj
suprotnosti nagoni na stvaranje samostalnog oblika r o b n e vrednosti,
i ne miruje i ne prestaje dok taj oblik konano ne postigne podvajanjem
r o b e u r o b u i n o v a c . Z b o g t o g a se u istoj m e r i u kojoj se vri p r e t v a r a n j e
proizvoda rada u r o b e vri i pretvaranje r o b e u n o v a c .
4 0

4 0

Po ovome treba suditi o bistrim sitnoburoaskog socijalizma, koji hoe da

ovekovei robnu proizvodnju, a da u isto vreme ukine suprotnosti izmeu novca
i robe, dakle sam novac, jer on i postoji samo u toj suprotnosti. Isto bi se tko
! * Ovi jednu volju imaju, i silu i vlast svoju dae zvijeri. Da niko ne moe
kupiti ni prodavati osim ko ima ig ili ime zvijeri, ili broj imena njezina.
(Prevod ura Daniia i Vuka Karadia. Red.)

Neposredna razmena proizvoda ima s jedne strane oblik prostog

izraza vrednosti, a s druge strane jo ga nema. Onaj oblik je bio: x
robe A y robe B. Oblik neposredne razmene proizvoda jeste: x
upotrebnog predmeta A = y upotrebnog predmeta BM Ovde stvari
A i B nisu robe pre razmene, ve postaju t o tek razmenom. Prvi uslov
da predmet za upotrebu bude po mogunosti razmenska vrednost
jeste da postoji kao neupotrebna vrednost, da bude ona koliina upot
rebne vrednosti koja premauje neposredne potrebe svoga vlasnika.
S a m e sobom stvari su oveku spoljanje, a stoga i ptuive. D a bi ovo
otuivanje bilo uzajamno, dovoljno je da ljudi po preutnom sporazumu
stanu jedan pred drugog kao privatni vlasnici tih otuivih stvari,
a upravo time kao meusobno nezavisna lica. Meutim, ovakav odnos
meusobne tuintine ne postoji za lanove prvobitne zajednice,
imala ona oblik patrijarhalne porodice ili staroindijske optine, drave
I n k a t ! itd. R a z m e n a robe poinje gde se zajednice zavravaju, na
takama njihova doticaja s tuim zajednicama ili sa lanovima tuih
zajednica. Ali im stvari jedanput ve postanu robe u spoljanjem
ivotu zajednice, one obratnim dejstvom postaju robe i u njenom
unutranjem ivotu. Kvantitativni odnos njihove razmene u prvi je
m a h sasvim sluajan. One su razmenljive, jer njihovi vlasnici imaju
volju da ih meusobno otue. Ali se potreba za stranim upotrebnim
predmetima postepeno ustaljuje. Stalnim ponavljanjem, razmena pos
taje redovan drutveni proces. Zbog toga se tokom vremena bar jedan
deo proizvoda rada m o r a namerno proizvoditi u svrhu razmene. Od
toga asa s jedne se strane utvruje odvajanje korisnosti stvari za nepo
srednu potrebu od njihove korisnosti za r a z m e n u ; njihova upotrebna
vrednost razdvaja se od njihove razmenske vrednosti. S druge strane,
kvantitativna srazmera u kojoj se razmenjuju biva zavisna od same nji
hove proizvodnje. Navika ih utvruje kao veliine vrednosti.
40

U neposrednoj razmeni proizvoda svaka je roba neposredno

sredstvo za razmenu za svoga vlasnika, a ekvivalent za svoga poten
cijalnog vlasnika, ali samo ukoliko je za njega upotrebna vrednost.
T o znai da artikal koji se razmenjuje jo ne dobija oblik vrednosti
nezavisan od njegove vlastite upotrebne vrednosti, odnosno od indi
vidualne potrebe, razmenjivaa. Nunost ovakvog oblika postaje sve
vea to vei bivaju broj i raznolikost roba koje ulaze u proces razmene.
Zadatak se postavlja jednovremeno s pojavom sredstava za njegovo
reenje. Promet, u kome vlasnici roba razmenjuju i uporeuju svoje
vlastite artikle s raznim drugim artiklima, nikad se ne zbiva a da
mogao ukinuti i papa, a zadrati katolicizam. Blie o ovome vidi u mome spisu
Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 61. i dalje.
Sve dok god se jo ne razmenjuju dva razliita upotrebna predmeta,
nego se, kao to je esto u divljaka, kao ekvivalent za neto tree nudi itava
haotina hrpa stvari, nalazi se i sama neposredna razmena proizvoda tek na po
etku.
4 1

u t o m prometu razni vlasnici roba svoje razline robe ne razmenjuju

i ne uporeuju kao vrednosti s jednom istom t r e o m vrstom robe.
Takva trea roba, postavi ekvivalentom za razne druge robe, dobija n e
posredno, iako u uskim granicama., oblik opteg ili drutvenog ekviva
lenta. Ovaj opti ekvivalentski oblik raa se i nestaje s trenutnim d r u
tvenim dodirom koji ga je rodio. On pripada naizmence i za kratko v r e
m e sad ovoj sad onoj robi. Ali s razvijanjem robne razmene on prianja
iskljuivo za naroite vrste robe, ili kristalie se u novani oblik. U prvi
mah zavisi samo od sluaja za koju e robu prionuti. Ali, uglavnom,
odluuju dve okolnosti. Novani oblik prianja bilo za najvanije artikle
uzimane u razmenu iz tuine, a koji su, u stvari, samonikli oblici u
kojima se ispoljava razmenska vrdnost domaih proizvoda, bilo za
onaj upotrebni predmet koji ini glavni element otuivog domaeg
poseda, kao to je, na primer, stoka. Novani oblik razvijaju prvo
nomadski narodi, jer je sva njihova imovina u pokretnom, a otud u
neposredno otuivom obliku, i jer ih njihov nain ivota stalno dovodi
u dodir sa stranim zajednicama i time ili podstrekava na razmenu.
Ljudi su esto i same ljude, u obliku robova, inili prvobitnim nov
anim materijalom, ali zemlju nikada. T a k v a je ideja mogla iskrsnuti
tek u ve izgraenom buroaskom drutvu. Ona se javlja u poslednjoj
treini 17. veka, dok je pokuaj da se ona realizuje u nacionalnom
razmeru uinjen tek stolee kasnije u francuskoj buroaskoj revoluciji.
U istoj meri u kojoj razmena roba raskida svoje iskljuivo lokalne
granice, te stoga robna vrednost u sve irem obimu postaje ovaploenjem
ljudskog rada uopte, prelazi i novani oblik na robe koje su po prirodi
pogodne za drutvenu funkciju optega ekvivalenta, na plemenite metale.
Da je pak novac po prirodi zlato i srebro, a da zlato i srebro
nisu od prirode n o v a c , pokazuje podudarnost njihovih prirodnih
svojstava s funkcijama n o v c a . Ali dosad mi poznajemo samo
jednu funkciju novca: da slui kao oblik ispoljavanja vrednosti r o b e
ili kao materijal u kome se drutveno izraavaju veliine robnih v r e d
nosti. Adekvatan oblik u kome se ispoljava vrednost, ili ovaploenje
apstraktnoga i otud jednakog ljudskog rada, moe da bude samo
takva materija od koje svi primerci imaju isti jednoobrazni kvalitet.
S druge strane, poto je razlika veliina vrednosti isto kvantitativna,
mora novana roba da bude sposobna za isto kvantitativne razlike,
dakle za proizvoljno deljenje i ponovno sastavljanje iz svojih delova.
A zlato i srebro imaju ova svojstva od prirode.
42

43

Upotrebna vrednost novane robe postaje dvostruka. P o r e d

posebne upotrebne vrednosti koju ima kao roba, npr. zlato da slui

4 2

Karl Marx, Zar Kritik etc., str. 135. Metali s u . . . od prirode novac.
(Galiani, Deila Moneta, u Custodijevoj zbirci, Parte Moderna, sv. III, str. 137.)
Blie o ovome u mom gore navedenom spisu, odeljak Plemeniti metali.
4 3

za ispunjavanje upljih zuba, kao sirovina za luksuzne predmete itd.,

novana roba dobija i formalnu upotrebnu vrednost koja izvire iz
njenih specifinih drutvenih funkcija.
Poto su sve druge robe samo posebni ekvivalenti novca, a novac
njihov opti ekvivalent, to se one Odnose kao posebne robe prema
novcu kao optoj robi.
Videli smo da je novani oblik samo odraz odnosa svih ostalih
roba koji se zaustavio na jednoj robi. Da je novac roba , otkrie je,
dakle, samo za onoga koji polazi od njegova gotova lika da bi ga tek
posle toga analizovao. Proces razmene ne daje vrednost robi koju pre
tvara u novac, ve joj daje poseban oblik vrednosti. Brkanje ovih dveju
odredaba dovelo je do zablude da se vrednost zlata i srebra smatra
imaginarnom. Zato to se novac u odreenim funkcijama moe da
zameni znacima njega samoga, dolo je do druge zablude da je on prost
znak. Ali, s druge strane, u ovom se shvatanju nalazila slutnja da je
novani oblik stvari neto spoljanje samoj stvari i da je puki pojavni
oblik iza koga se kriju ljudski odnosi. U tome bi smislu svaka roba bila
znak, jer je kao vrednost samo materijalni omot ljudskog rada utroe
nog na nju. A kada se drutveni karakteri koje dobijaju stvari, ili mate44

45

49

47

4 4

Novac je opta roba. (Verri, Meditazioni sulla Economia Politico, str. 16.)
Samo srebro i zlato, koje moemo oznaiti optim imenom ,plemenitih
metala', j e s u . . . r o b e . . . ija se vrednost penje i pada. Plemenitome metalu moe
se pripisati vea vrednost kad se manja njegova teina razmenjuje za veu koli
inu zemljoradnikih ih" industrijskih proizvoda u nekoj zemlji itd. ([S. Clement,]
A Discourse of the General Notions of Money, Trade and Exchange, as they
stand in relations to each other. By a Merchant, London 1695, str. 7 . ) Mada se
zlato i srebro, iskovani u novac ili ne, upotrebljavaju kao merilo za sve ostale
stvari, upravo su isto toliko robe koliko -i vino, ulje, duvan, odelo ili oha.
([J. Child,] A Discourse concerning Trade, and that in particular of the East
Indies etc., London 1 6 8 9 , str. 2.) Neumesno je jedino u novcu gledati imetak
i bogatstvo Kraljevine [Engleske], niti se zlatu i srebru sme odrei karakter roba.
( { T h . Papillon,] The East-India
Trade a most Profitable
Trade, London
1677, str. 4 . )
4 5

4 4

Zlato i srebro imaju vrednost kao metali pre no to postanu novac.

(Galiani, Delia Moneta, str. 7 2 . ) Locke veli: Opti sporazum medu ljudima
pridao je srebru imaginarnu vrednost zbog svojstava koja su ga inila zgodnim
za novac. (John Locke, Some Considerations etc., 1691. u: Works, izd. 1777,
sv. I I , str. 15.) Naprotiv, L a w : Otkudabi razne nacije mogle dati imaginarnu
vrednost bilo kojoj s t v a r i . . . ili, otkud bi se t a imaginarna vrednost mogla odr
ati? Ali, koliko je i sam od toga malo razumevao: Srebro se razmenjivalo po
upotrebnoj vrednosti koju je imalo, dakle po svojoj stvarnoj vrednosti; a svojim
odreenjem kao novac dobilo je dodatnu vrednost (une valeur additionnelle).
(Jean L a w , Considrations sur le numraire et le commerce, u izdanju E . Daire-a:
Economistes Financiers du X V I I I e siecle, str. 4 6 9 , 4 7 0 . )

rijalni karakteri koje dobijaju drutvene odredbe rada na osnovici nekog

odreenog naina proizvodnje, proglase za proste znakove, proglauju
se oni ujedno i za proizvoljni proizvod ljudskog razmiljanja. A ovo je
i bio omiljen manir prosvetitelja 18. veka da bi se zagonetnim oblicima
ljudskih odnosa, iji se proces nastajanja jo nije mogao deifrovati,
bar privremeno skinuo izgled neega stranog.
Ranije smo napomenuli da ekvivalentski oblik neke robe ne uklju
uje kvantitativno odreivanje veliine njene vrednosti. Znamo li da
je zlato novac, i stoga neposredno razmenljivo za sve druge robe, ne
znai da znamo i koliko vredi, npr., 10 funti zlata. Kao svaka roba, moe
i zlato svoju vlastitu veliinu vrednosti da izrazi samo relativno u dru
gim robama. Njegovu vlastitu vrednost odreuje radno vreme koje se
iziskuje za njegovu proizvodnju, a izraava je ona koliina svake druge
robe u kojoj se zgrualo isto toliko radnog vremena. Ovo se utvri48

4 7

Novac je znak za njih (robe). (V. de Forbonnais, Elments du Com

merce, novo izd., Leyde 1766, sv. I I , str. 143.) Njega robe privlae kao znak.
(Isto, str. 155.) Novac je znak stvari i zastupa stvar. (Montesquieu, Esprit des
Lois, Oeuvres, London 1767, sv. I I , str. 2.) Novac nije prost znak, jer je i sam
bogatstvo; on ne zastupa vrednost, on je sam vrednost. ( L e Trone, De l'Intrt
Social, str. 9 1 0 . ) Razmatramo li pojam vrednosti, m i samu stvar uzimamo jedino
kao znak, i ona nam vie ne vai kao ona sama, ve kao ono to vredi. (Hegel,
Philosophie des Rechts, str. 100.) Pravnici, koji su kroz ceo srednji vek u lakejskoj slubi kraljevske vlasti pravo kraljeva da falsifikuju monetu zasnivali na
tradicijama Rimskog Carstva i na novanim pojmovima pandekata I l , dali su
maha zamiljanju zlata kao prostog znaka i isto imaginarne vrednosti plemenitih
metala mnogo pre ekonomista. Niko ne moe i ne srne sumnjati, veli njihov
marljivi uenik Philippe de Valois u jednom dekretu od 1346, da samo Nama
i Naem Kraljevskom Velianstvu p r i p a d a . . . zanatsko pravo, kovanje, kakvoa,
zaliha i svako izdavanje propisa u pogledu novaca, stavljanje njihovo u promet
i odreivanje njihove vrednosti kako N a m se bude svidelo i kako N a m se bude do
bro uinilo. P o rimskoj pravnoj dogmatici, car je dekretovao vrednost novca.
Bilo je izriito zabranjeno tretirati novac kao robu. Nikome se ne sme dozvoliti
da trguje novcem: jer ono to je odreeno za javnu upotrebu ne sme postati roba.
Dobro izlaganje o ovome vidi u: G. F . Pagnini, Saggio sopra il giusto pregio
dette cose, 1 7 5 1 , kod Custodija, Parte Moderna, sv. I I . Osobito u drugom delu
spisa Pagnini polemie protiv gospode jurista.
41

4 8

Ako je neko kadar da jednu uncu srebra iskopanu u Peruu prenese u

London za isto vreme koje bi mu bilo potrebno da proizvede buel ita, onda
je ono prirodna cena ovoga; ako se pak ponu eksploatisati novi, izdaniji rud
nici, pa se dobiju dve unce srebra sa istim trudom kao ranije jedna, onda e,
ito sa cenom od 10 ilinga po buelu biti isto toliko jevtino kao to je ranije bilo
po ceni od 5 ilinga caeteris paribus.* * (William Petty, A Treatise of Taxes
and Contributions, London 1667, str. 3 1 . )
1

i * pod ostalim nepromenjenim okolnostima

vanje njegove relativne veliine vrednosti zbiva u neposrednoj razmeni

na s a m o m izvoru njegove proizvodnje. i m u d e u p r o m e t kao novac
njegova je vrednost v e data. Poslednjih decenija 17. veka bilo se v e
znatno odmaklo o d poetka analize novca t i m e to se znalo da je novac
r o b a , ali se ipak bilo odmaklo tek o d poetka. Nije tekoa u t o m e
da se shvati da je n o v a c roba, nego kako, zato i kroto je r o b a n o v a c . *
Videli s m o kako v e i u najprostijem izrazu vrednosti, x r o b e A
=y r o b e B, o n a stvar kojom se predstavlja veliina vrednosti neke
druge stvari izgleda da svoj ekvivalentski oblik i m a nezavisno o d toga
odnosa, kao drutveno prirodno svojstvo. Propratili s m o uvrivanje
t e prividnosti. O n a je zavrena i m opti ekvivalentski oblik sraste s
prirodnim oblikom neke posebne vrste robe, i m se iskristalie u n o v
a n i , oblik. J e d n a r o b a n e izgleda da je postala n o v a c samp zato to
sve d r u g e r o b e u njoj svestrano prikazuju svoje vrednosti, v e , obrnuto,
izgleda d a sve o n e u njoj prikazuju svoje vrednosti zato to je ona
novac. K r e t a n j e koje je do ovoga dovelo gubi se u svom vlastitom
rezultatu n e ostavljajui traga od sebe. B e z svoga uea, nailaze r o b e
na gotov lik svoje vrednosti u r o b n o m telu koje postoji izvan i pored
njih. O v e stvari, zlato i srebro, onakve kakve izlaze iz u t r o b e Zemljine,
ujedno su i neposredno ovaploenje svega ljudskog rada. O t u d a i
magija novca. isto atomizirani odnos ljudi u drutvenom procesu
proizvodnje, a zbog toga i materijalno oblije njihovih sopstvenih
odnosa u proizvodnji, koji su nezavisni od njihove kontrole i njihovog
svesnog delanja, ispoljavaju se p r e svega u optoj pojavi da proizvodi
njihova rada uzimaju oblik robe. Z b o g t o g a je zagonetka novanog
fetia s a m o zagonetka robnog fetia koja je postala vidljiva i zasenjuje oi.
4

4 9

G. profesor Roscher, poto nas je prvo pouio: Pogrene definicije

novca mogu se podeliti u dve glavne grupe: u one koje ga dre za neto vie,
i one koje ga dre za neto manje od robe, reda areni katalog spisa o novar
stvu, Sto ne odaje ni najudaljenije razumevanje prave istorije teorije, i onda daje
ovaj moral: Uostalom, ne da se porei da najvei deo modernih nacionalnih
ekonomista nije dovoljno imao u vidu osobenosti kojima se novac razlikuje od
ostalih roba (dakle ipak neto vie ili manje od r o b e ? ) . . . Utoliko polumerkantilistika reakcija Ganilh-a i dr. nije sasvim neosnovana. (Wilhelm Roscher, Die
Grundlagen der Nationalkonomie, 3. izd., 1858, str. 207 - 210.) Viemanjene
dovoljnoutolikone sasvim! Kakve definicije pojmova! I ovakvo eklektiko
profesorsko truanje g. Roscher skromno krsti anatomsko-fiziolokim metodom
politike ekonomije! Pa ipak njemu dugujemo za jedno otkrie, naime da je novac
prijatna roba.

G L A V A

T R E A

Novac ili robni promet

1 . Mera vrenosti
U ovome spisu svugde u, uproenja radi, uzimati zlato kao
novanu robu.
Prva funkcija zlata sastoji se u tome da robnom svetu prui ma
terijal za izraavanje njegovih vrenosti, tj. da robne vrenosti pred
stavlja kao jednoimene veliine, kvalitativno jednake, a kvantitativno
uporedive. Time ono funkcionie kao opta mera vrenosti, i tek
ovom funkcijom postaje zlato, ta specifina ekvivalentska roba, novcem.
Ne postaju robe samerljive preko novca. Naprotiv. Zato to su
sve robe kao vrenosti opredmeen ljudski rad, usled ega su same
po sebi samerljive ,mogu one i zajedniki meriti svoje vrenosti istom
specifinom robom i time ovu pretvoriti u zajedniku meru svojih
vrenosti, ili u novac. Novac kao mera vrenosti nuan je oblik u kome
se ispoljava ona mera vrenosti koja se nalazi u'samoj robi radno
vreme.
Izraz vrenosti neke robe u zlatux robe A~y novane robe
njen je novani oblik ili cena. Sada je dovoljna i kakva izdvojena jednaina, kao 1 tona eleza=2 unce zlata, da se vrednost eleza izrazi
50

5 0

Pitati zbog ega novac neposredno ne predstavlja samo radno vreme, tako
da, npr., neka papirna novanica predstavlja x asova rada, znai prosto pitati
zato se na osnovici robne proizvodnje proizvodi rada moraju predstavljati kao
robe; jer predstavljanje robe ukljuuje njeno podvajanje u robu i novanu robu.
Ili, zato se privatni rad ne moe tretirati kao neposredno drutven rad, kao nje
gova suprotnost. Plitki utopizam radnog novca na osnovici robne proizvodnje
opirno sam objasnio na drugom mestu^ (Karl M a r a , Zur Kritik etc, str. 61
i dalje.) Pomenuu ovde jo to da je, npr., Owenov radni novac isto toliko
malo novac koliko i, recimo, pozorini tantuz. Ovvenova pretpostavka jeste nepo
sredno podrutvljen rad, dakle oblik proizvodnje dijametralno suprotan robnoj
proizvodnji. Svedodba o radu utvruje samo individualni udeo proizvoaev u
optem radu, kao i njegovo individualno pravo na onaj deo opteg proizvoda koji

na n a i n koji i m a d r u t v e n o vaenje. T a k v a jednaina vie n e m o r a

d a m a r i r a u potiljak s j e d n a i n a m a v r e d n o s t i d r u g i h r o b a , jer ekviv a l e n t - r o b a , zlato, v e i m a karakter n o v c a . Z b o g t o g a sad opti r e
lativni oblik r o b n i h vrednosti i m a opet vid njihovog prvobitnog, p r o s t o g
ili pojedinanog relativnog oblika vrednosti. S d r u g e s t r a n e , razvijeni
relativni izraz vrednosti, rli beskrajni niz relativnih izraza v r e d n o s t i ,
postaje specifian relativni oblik vrednosti n o v a n e r o b e . A ovaj niz
sada je v e d r u t v e n o dat u r o b n i m c e n a m a . -itajte o b r n u t o c e n e
kakvog cenovnika, pa e t e veliinu vrednosti n o v c a nai izraenu
u s v i m a m o g u i m r o b a m a . N a s u p r o t o v o m e , n o v a c n e m a c e n u . D a bi
uzeo u e a u o v o m jedinstvenom r e l a t i v n o m obliku vrednosti ostalih
r o b a , m o r a o bi s e n o v a c staviti p r e m a s a m o m e sebi u odnos kao p r e m a
s v o m s o p s t v e n o m ekvivalentu.
C e n a ili novani oblik r o b a jeste, kao u o p t e njihov oblik vrednosti,
oblik koji s e razlikuje o d njihovog opipljivo s t v a r n o g telesnog oblika,
d a k l e s a m o ideealn ili zamiljen oblik. V r e d n o s t eleza, platna, p e
n i c e itd. postoji, m a d a nevidljiva, u s a m i m t i m s t v a r i m a ; ona se p r e d
stavlja n j i h o v o m jednakou sa z l a t o m , o d n o s o m p r e m a zlatu koji
postoji t a k o r e i s a m o u njihovim glavama. Z b o g t o g a u v a r r o b a
m o r a d a i m pozajmi svoj jezik ili da i m okai p a p i r n e cedulje d a bi
spoljanjem s v e t u saoptio njihove c e n e . K a k o je izraz robnih v r e d
nosti u zlatu zamiljen, t o s e z a o v u operaciju i m o e d a u p o t r e b i s a m o
zamiljeno ili ideelno z l a t o . Svaki u v a r r o b a zna da je jo daleko o d
t o g a d a pozlati svoje r o b e k a d njihovoj v r e d n o s t i da oblik c e n e ili
zamiljen zlatni oblik, i d a m u n e t r e b a ni g r a m a istinskog zlata d a bi
milione r o b n i h vrednosti cenio u zlatu. S t o g a n o v a c u funkciji m e r e
vrednosti slui kao s a m o zamiljen ili ideelan n o v a c . O v a je okolnost
izazvala najlue t e o r i j e . M a d a za funkciju m e r e vrednosti slui s a m o
N

5 1

52

je namenjen potronji. Ali Owenu ni na um ne pada da ka-> pretpostavku uzme

robnu proizvodnju, pa da onda njene nune uslove ipak zaobie novanim ujdur
mama.
Divljaci ili polvidivljaci upotrebljavaju svoj jezik drukije. Tako, primera
radi, kapetan Parry pie o stanovnicima zapadne obale Bafinskog zaliva: U ovom
sluaju* (pri razmeni proizvoda) . . . liznu oni stvar (ponueni predmet) jezikom
dva puta: to im je znak da smatraju da je posao zakljuen na njihovo zadovolj
stvo.! ] Isto tako je kod istonih Eskima razmenjiva uvek lizao predmet koji
je primao. Kad na severu jezik ovako igra ulogu organa za prisvajanje, nije
udo to na jugu trbuh vai kao organ akumulisane svojine i to Kafri cene bo
gatstvo ljudi prema debljim trbuha. Kafri su doista pametni momci, jer dok se
zvanini engleski izvetaj o zdravlju za 1864. alio na oskudicu masnoa u hrani
velikog dela radnike klase, dotle je iste godine neki doktor Harvey, koji, uosta
lom, nije pronaao krvotok, napravio velike novce vaarskim receptima kojima je
buroaziji i aristokratiji obeavao skidanje bremena preobilnog sala.
6 1

42

5 2

Vidi: Karl Marx, Zur Kritik etc., Theorien von der Masseinheit
Geldes, str. 53. i dalje.

des

zamiljen novac, ipak cena potpunce zavisi od stvarnog novanog

materijala. Vrednost, tj. koliina ljudskog rada koja se sadri npr.
u jednoj toni eleza, izraava se izvesnom zamiljenom koliinom
novane robe koja sadri isto toliko rada. Prema tome, dakle, da li
zlato, srebro ili bakar slui kao mera vrenosti, dobie vrednost jedne
tone eleza sasvim razline cenovne izraze, odnosno bie predstavljena
sasvim razliitim koliinama zlata, srebra ili bakra.
Usled ovoga, ako dve razline robe, npr. zlato i srebro, jednovremeno slue kao mere vrenosti, sve robe imaju dva razlina cenovna
izraza, zlatnu cenu i srebrnu cenu. Ove dve cene mirno idu naporedo
dok god se ne promeni odnos srebra prema zlatu, koji je, recimo,
1: 15. Ali svaka promena u ovom odnosu vrenosti naruava odnos
izmeu zlatnih i srebrnih robnih cena, te tako prua stvaran dokaz
da udvajanje mere vrenosti protivrei njenoj funkciji.
Sve robe kojima su cene odreene predstavljaju se u ovom obliku;
a robe Ax zlata; b robe B~y zlata; c robe C~z zlata itd., gde a,
b, c predstavljaju odreene mase roba vrste A, B, C, & x, y, z odreene
mase zlata. Time se robne vrenosti pretvaraju u zamiljene koliine
53

5 3

Primedba uz drugo izdanje. T a m o gde zlato i srebro naporedo postoje

kao zakonit novac, t j . kao m e r a vrenosti, oduvek je injen uzaludan pokuaj da
se s njima postupa kao da su jedna ista materija. Pretpostavi li se da se isto radno
vreme nepromenljivo mora opredmeivati u istom odnosu izmeu zlata i srebra,
onda se u stvari pretpostavlja da su srebro i zlato ista materija i da odreena
masa manje vrednog metala, srebra, ini nepromenljiv razlomak odreene m a s e
zlata. Od vlade Edwarda I I I pa do vremena George-a I I istorija engleskog novar
stva tee kroz stalan niz poremeaja poteklih iz sukoba meu zakonskim odre
ivanjem odnosa vrenosti zlata i srebra i stvarnim kolebanjima njihovih vrenosti.
as je bilo precenjivano zlato, as srebro. Potcenjeni metal izvlaio se iz p r o m e
ta, pretapao i izvozio. Onda je zakonskim putem opet menjan odnos m e u vrednostima oba metala, ali je nova nominalna vrednost ubrzo opet dolazila u sukob
s istinskim odnosom vrenosti kao god i stara. U nae vreme vrlo slab i prolazan
pad vrenosti zlata prema srebru, pad izazvan indijsko-kineskom tranjom sreb
ra, prouzroio je u najveem stepenu istu pojavu u Francuskoj, izvoz srebra
i njegovo istiskivanje iz prometa zlatom, U godinama 1 8 5 5 - 1857. iznosio je
viak uvoza zlata u Francusku nad izvozom zlata iz Francuske 41 5 8 0 0 0 0 , dok
je viak izvoza srebra nad uvozom srebra iznosio 3 4 7 0 4 0 0 0 J C * . I stvarno, u
zemljama gde oba metala zakonski vae kao mere vrenosti, te se zbog toga oba
moraju primati pri plaanju, ali svako po volji moe plaati bilo u srebru bilo u
zlatu, metal ija se vrednost penje nosi aiju i kao svaka druga roba meri svoju
vrednost precenjenim metalom, dok jedino ovaj drugi slui kao m e r a vrednostj.
itavo istorijsko iskustvo u ovoj oblasti svodi se prosto na to da gde dve robe
zakonito vre funkciju m e r e vrenosti faktiki uvek samo jedna od njih odrava taj
poloaj. (Karl Mane, Zur Kritik etc> str. 5 2 , 5 3 . )
1

Od 2. do 4. izdanja: 14 7 0 4 0 0 0 .

zlata raznih veliina, dakle u jednoimene, zlatne veliine, uprkos

zbrkanom arenilu robnih tela. K a o ovakve razline koliine zlata,
one se meusobno uporeuju i m e r e , t e se razvija tehnika potreba
da se dovedu u odnos prema nekoj utvrenoj koliini zlata kao prema
svojoj -jedinici mere. Sama ova jedinica razvija se daljom podelom
na alikvotne delove u merilo. P r e no to postanu n o v a c , zlato, srebro i
bakar v e imaju takva merila u svojim metalnim teinama, tako da za
jedinicu m e r e slui npr. 1 funta, koja se ovamo deli na unce itd., a
o n a m o sabira u cente i t d . Zbog toga zateena imena merila teine i
jesu prvobitna imena novanog merila, ili merila c e n a u svakom m e
talnom opticaju.
K a o m e r a vrednosti i kao merilo cena novac vri dve sasvim razli
ne funkcije. Ulogu m e r e vrednosti on vri kao drutveno ovaploenje
ljudskog rada, a ulogu merila cena vri kao utvrena teinska koliina
metala. K a o m e r a vrednosti slui za t o d a vrednosti najrazlinijih
roba pretvori u cene, u zamiljene koliine zlata, kao merilo cena
on meri te koliine zlata. M e r o m vrednosti mere se robe kao
vrednosti, merilo cena, naprotiv, meri koliine zlata jednom koli
inom zlata, n e vrednost jedne koliine zlata teinom druge. Za
merilo cena m o r a se utvrditi odreena teina zlata kao jedinica
mere. O v d e , , k a o god i pri odreivanju svake druge m e r e za jedno
imene veliine, odluna vanost pripada stalnosti merskih odnosa.
Otuda e merilo cena utoliko bolje ispunjavati svoju funkciju ukoliko
nepromenljivije jedna ista koliina zlata bude sluila kao jedinica mere.
K a o m e r a vrednosti moe zlato da slui samo zato to je i samo proizvod
rada, dakle vrednost podlona p r o m e n a m a .
54

65

P r e svega je jasno da kakva promena u vrednosti zlata ni na koji

nain n e skuava njegovu funkciju kao merila cena. M a kako se m e njala vrednost zlata, vrednosti razlinih njegovih koliina ostae uvek
u istom meusobnom odnosu. K a d bi vrednost zlata pala za 1000
na sto, opet bi kao i ranije 12 u n c a zlata imalo 12 puta veu vrednost
nego 1 unca, a kod cena se i radi samo o uzajamnom odnosu razlinih
koliina zlata. A poto, s druge strane, 1 unca zlata n e menja svoju
teinu time to je njena vrednost pala ili se popela, to se isto tako ne
menja ni teina njenih alikvotnih delova, te na taj nain zlato stalno
5 4

Primedba uz drugo izdanje. udna okolnost to u Engleskoj unca zlata

kao jedinica novanog merila nije podeljena na alikvotne delove objanjava se ovim:
Naa je moneta isprva bila udeena samo za upotrebu srebra zbog toga se
unca srebra uvek moe podeliti na odreen odgovarajui broj komada novca;
a kako je zlato uvedeno tek docnije u kovanje koje je bilo prilagoeno samo
srebru, to se od unce zlata ne moe iskovati odgovarajui broj komada novca.
(Maclaren, History of the Courrency, London 18S8, str. 16.)
Primedba uz drugo izdanje. U engleskim spisima vlada neizreciva kon
fuzija u pogledu mere vrednosti (measure of value) i merila cena (standard of
value). Poto se stalno brkaju funkcije, brkaju im se i imena.
M

vri istu slubu kao utvreno merilo cena, m a kako se menjala njegova
vrednost.
P r a m e n a u njegovoj vrenosti ne spreava zlato ni u funkciji
mere vrenosti. P r o m e n a pogaa jednovremeno sve r o b e caeteris
paribus: ona, dakle, nee dirati u njihove uzajamne relativne vrenosti,
iako se sada sve one izraavaju zlatnim cenama veim ili manjim nego
ranije.
K a o god kod predstavljanja vrenosti jedne r o b e upotrebnom
vrednou neke druge, tako se i kod procenjivanja roba u zlatu ini
samo t a pretpostavka da u datom vremenu proizvoenje izvesne ko
liine zlata staje odreenu koliinu rada. Uopte, u pogledu kretanja
robnih cena vae ranije izloeni zakoni prostog relativnog izraza
vrenosti.
Opte dizanje cena roba moe da nastupi, ako se n e menja v r e d
nost novca, samo ako se podignu vrenosti r o b a ; ako vrenosti roba
ostanu iste, samo onda ako vrednost novca padne. I obrnuto. Opti
pad cena moe da nastupi ako vrednost novca ostane ista, samo ako
padne vrednost r o b a ; ako vrednost roba ostane ista, samo ako poraste
vrednost novca. Iz ovoga se nikako ne srne izvesti da dizanje vrenosti
novca povlai za sobom srazmerno padanje robnih cena, a padanje
vrenosti novca njihovo srazmerno dizanje. Ovo vai samo z a robe
ija se vrednost nije promenila. T a k v e robe, npr., ija vrednost raste
ravnomerno i jednovremeno s vrednou novca, zadravaju uvek
iste cene. B u d e li se njihova vrednost dizala sporije ili b r e nego
vrednost novca, onda e razlika izmeu kretanja njihove vrenosti i
vrenosti novca odreivati padanje ili dizanje njihovih cena.
Vratimo se sad razmatranju oblika cene.
Novana imena metalnih teina postepeno se odvajaju od prvo
bitnih njihovih teinskih imena iz razliitih razloga, medu kojima
su od odlunog istorijskog znaaja: 1) Uvoenje stranog novca kod
manje razvijenih naroda, kao to su, n p r . , u starom R i m u srebrni i
zlatni novci opticali prvo kao inozemna roba. I m e n a tog stranog novca
razlikuju se od domaih imena za teine. 2 ) S razvijanjem bogatstva
plemenitiji metal istiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca,
srebro bakar, zlato srebro, m a koliko da ovaj red protivrei svakoj
pesnikoj hronologiji. ! ! F u n t a je, npr., bila novano ime za istinsku
funtu srebra. N o im zlato potisne srebro kao meru vrenosti, isto se
ime prideva moda jednoj petnaestim funte zlata, p r e m a t o m e kakva
je srazmera izmeu vrenosti zlata i srebra. Sada se funta kao n o v
ano ime i funta kao obino ime za teinu zlata, razdvajaju. 3 ) K r o z
56

43

57

5 8

Uostalom, on nema opte istorijsko vaenje.

Primeba uz drugo izdanje.Tako engleska funta oznauje manje od /s
svoje prvobitne teine, kotska funta pre ujedinjenja- ! samo / 3 A , francuska
livra ht, panjolski maravedi manje od Viooo, a portugalski rej jo mnogo manji
razlomak.
5 7

44

7 Mfttx - Engdi (21)

vekove protezano krivotvorenje n o v c a od strane vladalaca, usled ega

su od prvobitnih teina kovanog n o v c a ostala s a m o i m e n a .
Ovi istorijski procesi dovode do toga da se n a r o d privikne na
odvajanje novanog imena metalnih teina o d njihovog obinog t e
inskog imena. P o t o je n o v a n o merilo s jedne strane isto konven
cionalno, a s d r u g e m u je strane p o t r e b n o da ima optu vanost, biva
ono najzad zakonski u r e e n o . Izvestan deo teine plemenitog metala,
n p r . 1 unca zlata, zvanino se razdeli n a alikvotne delove, koji se okrste
zakonskim imenima k a o : funta, talir itd. T a k a v alikvotni deo, koji onda
vai kao prava jedinica m e r e za n o v a c , deli se nanie n a d r u g e alik
v o t n e delove sa zakonskim imenima k a o : iling, peni i t d .
Odreene
metalne teine ostaju i dalje merila metalnog n o v c a ; izmenilo se samo
razdeljivanje i imenovanje.
C e n e , ili koliine zlata u koje se r o b n e vrednosti ideelno pretvaraju,
izraavaju se, dakle, sada n o v a n i m imenima, odnosno zakonski u t v r
enim raunskim imenima zlatnog merila. Dakle, u m e s t o da se kae
1 kvarter penice jednak je 1 u h i zlata, reklo bi se u Engleskoj da je
jednak 3 funte sterlinga, 17 ilinga i I0 ]z pensa. N a ovaj nain, svojim
n o v a n i m imenima r o b e kau jedne drugima koliko v r e d e , a n o v a c
slui kao raunski n o v a c kad god neku stvar t r e b a fiksirati kao v r e d
nost, a stoga u n o v a n o m o b l i k u .
I m e stvari sasvim j e . s t r a n o njenoj prirodi. J a o n e k o m oveku
ne z n a m nita ako z n a m da se zove Jakov. I s t o se tako i u novanim
imenima funta, talir, franak, dukat itd. gubi svaki trag odnosu v r e d
nosti. Z a b u n a oko tajnog- smisla ovih kabalistikih znakova tim je
v e a to n o v a n a imena izraavaju vrednost r o b a , a u isto v r e m e i
alikvotne delove neke m e t a l n e teine, novanog m e r i l a . A, s druge
58

5 9

60

61

5 8

Primedba uz drugo izdanje. One vrste novca ija su imena sada

samo jo jedino ideelna, najstarije su u svih naroda. Sva su imena nekad bila
realna i ba zbog toga to su bila realna, sluila su za raunanje. (Galiani,
Delia Moneta, str. 153.)
Primedba uz drugo izdanje.U svojim Familiar Words, veli g. David
Urquhart da je strano (!) to je funta sterlinga, jedinica engleskog novanog
merila, jednaka otprilike jednoj etvrtini unce zlata: To znai krivotvoriti meru,
a ne postavljati merilo. U ovom lanom imenovanju zlatne teine, kao i svugde
inae, on vidi falsifikatorsku ruku civilizacije.
Primedba uz drugo izdanje.Kad upitae Anaharzisa emu Jelinima
treba novac, odgovori on: za raunanje. (Athenaeus, Deipnosophistarum Ubri
quindecim, 1, IV, 49, sv. 2 [str. 120], izd. SchweighSuser, 1802.)
Primedba uz drugo izdanje.Zbog toga to se zlato * kao merilo cena
javlja pod istim raunskim imenima kao i robne cene, npr. to se i jedna unca
zlata i vrednost jedne tone eleza izraava sa 3 , 17 ilinga i IO / pensa, nazvata
5 9

6 0

6 1

* Od 2. do 4. izdanja: novac.