Lociranje korisnika u elijskim radio mreama

Mirjana Simi
SADRAJ
Radio mree pruaju korisnicima jednu vrlo osobenu prednost koju ostale mree ne mogu
da prue, a to je da budu mobilni. Sa funkcijom mobilnosti, kljuni atribut postaje
lokacija, pa odreivanje lokacije korisnika u radio mreama postaje glavno orue koje
mobilnim korisnicima omoguava pravi servis, u pravo vreme i na pravom mestu. Problem
lociranja korisnika u radio mreama je vrlo aktuelan u svetu u poslednjih desetak godina.
Ipak, razvoj metoda za odreivanje lokacije korisnika u okviru tih mrea je sporiji nego
to se oekivalo. Najvei problem predstavljaju dva oprena zahteva: ostvarivanje
zadovoljavajue tanosti odreivanja lokacije i korienje postojee mrene infrastrukture
i terminala, bez dodatnih modifikacija. U ovom preglednom radu izloen je razvoj servisa
lociranja u elijskim radio mreama. Opisane su neophodne modifikacije u okviru
postojeih elijskih radio mrea kako bi iste mogle podrati novi servis i prikazane osnovne
karakteristike i principi rada standardizovanih metoda lociranja korisnika u GSM i
UMTS.
1. UVOD
Ideja o lociranju (pozicioniranju) korisnika u radio mreama poinje u okviru elijskih radio
mrea. Nastala je u Sjedinjenim Amerikim Dravama za potrebe servisa 911, tj. servisa za hitne
pozive. Razvojem elijskih radio sistema, porastao je i broj korisnika ovih sistema, pa samim tim
i broj hitnih poziva upuenih sa mobilnih stanica. Problem je bilo pravovremeno reagovanje na
ovakve pozive, s obzirom na to da korisnik esto nije znao svoju lokaciju. Zbog toga je amerika
Federalna komisija za komunikacije, FCC (Federal Communication Commission), jo 1996.
godine napravila program u nekoliko faza kojim je obavezala operatore mobilne telefonije da u
predvienom vremenskom intervalu u okviru svojih elijskih radio mrea obezbede automatsku
identifikaciju lokacije korisnika koji sa mobilnih stanica koriste usluge servisa za hitne pozive.
Novi servis bezbednosti u okviru elijskih radio mrea nazvan je Enhanced 911 (E-911). Osim
bezbednosti, poznavanje lokacije korisnika u elijskim radio mreama otvorilo je operatorima
mobilne telefonije i velike komercijalne mogunosti.
Prema definiciji meunarodne organizacije za standardizaciju, 3GPP (The Third Generation
Partnership Project), servisi koji se baziraju na poznavanju lokacije korisnika, LBS (Location
Based Services), su servisi u okviru elijskih radio mrea koji koriste dostupne informacije o
lokaciji korisnika (mobilne stanice, terminala). Ista organizacija standardizovala je osam
kategorija LBS servisa [1], to je prikazano u Tabeli 1.
Tabela 1. LBS kategorije i standardizovani tipovi servisa
LBS kategorija
Tip servisa
Servisi javne bezbednosti

Servisi za hitne pozive

Tarifiranje na osnovu informacija o lokaciji

korisnika
Servisi praenja

Praenje ljudi

Praenje vozila
Nadgledanje saobraaja

Izvetaj o zastojima u saobraaju

Napredno rutiranje poziva

Pomo na putu
Upuivanje na najblii servisni
centar

Informacioni servisi u zavisnosti od lokacije Turistike informacije

korisnika
Reklame
Mobilne ute strane
Vremenska prognoza
Servisi zabave i grupni servisi

Pronalaenje prijatelja
Zabavne igre
Vodii
Gde sam?

Posebni servisi

Dodatni
operator

servisi

koje

uvodi

U skladu sa 3GPP, podservis koji je neophodan za realizaciju LBS i koji obezbeuje podatke o
lokaciji korisnika u elijskim radio mreama (GSM, UMTS) naziva se servis lociranja, LCS
(Location Services). LCS specificira sve neophodne elemente u mrei, njihove funkcije,
interfejse i protokole, kako bi u okviru elijskih radio mrea bilo mogue locirati mobilne
korisnike.
2. FAZE RAZVOJA SERVISA LOCIRANJA
Kao to je ve reeno, ideja o pozicioniranju korisnika u elijskim radio mreama nastala je u
Sjedinjenim Amerikim Dravama za potrebe servisa za hitne pozive - 911. 1996. godine FCC je
napravio program u nekoliko faza kojim se operatori mobilne telefonije obavezuju da u
predvienom vremenskom intervalu omogue lociranje mobilnih korisnika u okviru svojih
elijskih radio mrea. Ova naprednija verzija servisa za hitne pozive u kojoj je obezbeena
automatska identifikacija lokacije korisnika nazvana je Enhanced 911 (E-911).
Servis za hitne pozive u Evropi nastao je tek 1998. godine. Evropska komisija, EC (European
Commission), ustanovila je jedinstveni broj 112 kao podrku hitnim servisima, kako za fiksnu
tako i za mobilnu telefoniju. Ovaj broj je ekvivalent amerikom 911. Jula 2000. godine, omisija
Evropske zajednice, CEC (Commission of European Communities), izdala je zahtev po kojem se
operatori mobilne telefonije u zemljama unutar Evropske Unije obavezuju da u okviru svojih
elijskih radio mrea omogue automatsku identifikaciju lokacije mobilnih korisnika. Ovaj
servis je nazvan Enhanced 112 (E-112).
2.1. E-911
FCC pravila za E-911 ustanovljena su u cilju poveanja bezbednosti ljudi, preciznije, da bi
korisnicima servisa za hitne pozive upuene preko mobilnih stanica pomo mogla biti pruena u

to kraem vremenskom periodu. Takoe, propisani su i vremenski intervali u okviru kojih

operatori mobilne telefonije moraju ispuniti ove zahteve.
Prva faza razvoja servisa E-911 poela je aprila 1998. godine zahtevom da, u sluaju kada se 911
poziv generie u okviru mobilne mree, operatori mobilne telefonije moraju obezbediti
informaciju o broju mobilne stanice sa koje je upuen hitni poziv, identifikovati baznu stanicu
koja u tom trenutku opsluuje mobilnu stanicu sa koje je poziv upuen i ove informacije
dostaviti agenciji za reagovanje na hitne pozive. Ovakva informacija omoguila bi grubo
odreivanje lokacije sa koje je poziv upuen, kao i mogunost ponovnog uspostavljanja veze sa
korisnikom kome je pomo potrebna, a ukoliko je u meuvremenu dolo do prekida veze.
Druga faza razvoja servisa E-911 poela je oktobra 2001. godine dodatnim zahtevom, a to je
obezbeivanje automatske identifikacije lokacije, ALI (Automatic Location Identification). Ovaj
zahtev pokrenuo je razvoj tzv. network- based metoda, kod kojih se proraun lokacije korisnika
vri na nivou mree. Narednih godina, FCC je, u cilju realizacije druge faze, dozvolila i
razvojhandset-based metoda, kod kojih se proraun lokacije korisnika vri na nivou mobilne
stanice. Istovremeno, ustanovljeni su i zahtevi po pitanju tanosti odreivanja lokacije i to u
zavisnosti od toga da li je re o network-based ili handset-based tehnologiji. Zahtevi FCC-a
vezani za drugu fazu razvoja servisa E-911 prikazani su u Tabeli 2.
Tabela 2. Zahtevane tanosti odreivanja lokacije korisnika u elijskim radio mreama, E-911 [2]
Reenje
67% sluajeva
95% sluajeva
Handset-based

50 m

150 m

Network-based

100 m

300 m

2.2. E-112
Iako se inilo da e evropski servis E-112 biti vrlo slian amerikom E-911, ispostavilo se da e
razvoj servisa E-112 ipak zahtevati reavanje dodatnih problema, pa samim tim i due vreme
implementacije. Razlog su razlike u servisima za hitne pozive u zemljama lanicama Evropske
Unije. Jula 2000. godine, CEC je napravila program u nekoliko faza kojim je najpre zahtevana
jedinstvena organizacija servisa za hitne pozive u zemljama lanicama EU, a zatim i mogunost
lociranja mobilnih korisnika koji su u okviru mobilnih mrea koristili servis za hitne pozive. U
tom cilju, iste godine CEC je pokrenula projekat pod nazivom LOCUS (Location of Cellular
Users for Emergency Services project). Takoe, formirana je i radna grupa pod nazivom
CGALIES (Coordination Group on Access to Location Information by Emergency Services).
Osnovni zadatak ove grupe bio je implementacija servisa E-112 u propisanom vremenskom
periodu, koji bi bio finansijski prihvatljiv i usvojen od strane svih zemalja unutar EU. Radna
grupa CGALIES zavrila je konaan izvetaj o svim zahtevima koje treba ispuniti u tom cilju
februara 2002. godine.
U abeli 3. prikazani su zahtevi vezani za tanost odreivanja lokacije korisnika, uz
pretpostavku da informacije o lokaciji korisnika moraju biti dostupne najkasnije 30s od trenutka
poziva. Dodatno, zahtev je i da gruba lokacija korisnika, tanosti od oko 300m za sve tipove
okruenja, bude dostupna ve 7s od trenutka poziva. Takoe, razdvojeni su sluajevi za razne
tipove okruenja kao i sluajevi kada korisnik moe dati bar neku informaciju o lokaciji na kojoj
se nalazi, kao i kada to ne moe. Statistika je pokazala da ovi drugi predstavljaju svega 6% od
ukupnog broja hitnih poziva.
Tabela 3. Zahtevane tanosti odreivanja lokacije korisnika u elijskim radiomreama, E-112 [3]

Indoor(m) Urbano
(m)

Suburbano
(m)

Ruralno
(m)

Auto-put
(m)

Sa grubom procenom 10 - 50
lokacije

25 - 150

50 - 500

100 - 500 100 - 500

Bez ikakve procene 10 - 50

lokacije

10 - 150

10 - 500

10 -500

10 - 500

3. STANDARDIZACIJA ZA LCS
Od nastanka ideje o pozicioniranju korisnika u radio mreama do danas, razvijeno je vie
razliitih metoda. Neke od njih se oslanjaju na sisteme i infrastrukture koje su iskljuivo
namenjene u svrhe lociranja (GPS, Galileo). Druge se oslanjaju na sisteme i infrastrukture iji
primarni cilj nije navigacija, ve komunikacija. Zbog toga je, u sluaju ovih drugih, bilo
neophodno razviti posebne standarde kako bi se obezbedila implementacija servisa koji se
baziraju na poznavanju lokacije korisnika u elijskim radio mreama. Ti standardi se zovu LCS
standardi.
Proces standardizacije poeo je razvojem LCS standarda za GSM mree i pokrenut je od strane
FCC. Standardizaciju vri globalna organizacija za razvoj standarda, 3GPP.
3.1. GERAN LCS
U okviru pristupne mree sistema GSM/EDGE, GERAN (GSM/EDGE Radio Access Network),
razvijen je vei broj metoda pozicioniranja koje se razlikuju kako po tanosti, tako i po
kompleksnosti kontrolnih mehanizama u pristupnim mreama i terminalima koji su neophodni za
potrebe pozicioniranja.
3.1.1. Standardizacija metoda pozicioniranja za GERAN LCS
Prema [4], za GERAN su standardizovane etiri metode pozicioniranja:
Cell-ID+TA (Cell Identification + Timing Advance),
E-OTD (Enhanced Observed Time Difference),
U-TDOA (Uplink Time Difference of Arrival), i
A-GNSS (Assisted Global Navigation Satellite System).
Implementacija Cell-ID+TA i A-GNSS u postojee GSM mree je relativno jednostavna, dok
implementacija E-OTD i U-TDOA zahteva sutinske modifikacije i uvoenje novih
komponenata.
3.1.2. Arhitektura LCS u mrei GERAN
U skladu sa [4], za potrebe implementacije LCS u mrei GERAN, neophodne su dve dodatne
komponente: SMLC (Serving Mobile Location Center) centar i LMU (Location Measurement
Unit) jedinica.
LMU jedinica je dodatni hardver koji zahtevaju neke od metoda pozicioniranja (E-OTD, UTDOA). Koristi se za precizna merenja vremena prenosa signala i na downlink-u i na uplink-u.
Na downlink-u, LMU jedinica se koristi za merenje vremenskog ofseta izmeu vremenskih
slotova sa razliitih baznih stanica, ime se obezbeuje a posteriori sinhronizacija koju zahteva
metoda pozicioniranja E-OTD. Na uplink-u, LMU jedinica slui za vremenska merenja prenosa
signala od mobilne stanice, to zahteva metoda pozicioniranja U-TDOA. Najzad, da bi se
podatak o vremenu izmeren od strane LMU jedinice mogao iskoristiti za potrebe pozicioniranja,
moraju biti poznate i geografske koordinate LMU jedinica. LMU jedinice mogu se instalirati kao

samostalne komponente ili mogu biti integrisane u okviru bazne stanice BTS (Base Transceiver
Station).
SMLC je komponenta koja upravlja kompletnim procesom pozicioniranja, ukljuujui alokaciju
resursa, izbor odgovarajue metode pozicioniranja, organizaciju potrebnih merenja, kao i sam
proraun nepoznate lokacije mobilne stanice. SMLC komponente moraju imati i mogunost
meusobne komunikacije u sluaju da pripadaju razliitim pristupnim mreama, a u cilju
podrke pozicioniranju za korisnike koji se kreu izmeu tih pristupnih mrea. Takoe, SMLC
moe biti instaliran kao samostalna komponenta u pristupnoj mrei ili moe biti integrisan u
okviru BSC (Base Station Controller).
U zavisnosti od metoda pozicioniranja koje podrava, pristupna mrea obino sadri jednu
SMLC komponentu i nekoliko LMU jedinica.
3.2. UTRAN LCS
Kao i u sluaju GERAN-a, u okviru pristupne mree sistema UMTS, UTRAN (UMTS Terrestrial
Radio Access Network) razvijen je vei broj metoda pozicioniranja, od koji su neke i
standardizovane.
3.2.1. Standardizacija metoda pozicioniranja za UTRAN LCS
Prema specifikaciji [5], za UTRAN su standardizovane etiri metode pozicioniranja:
Cell-ID (Cell Identification),
OTDOA-IPDL (Observed Time Difference Of Arrival-Idle Period Downlink),
A-GNSS (Assisted Global Navigation Satellite System), i
U-TDOA (Uplink Time Difference of Arrival).
3.2.2. Arhitektura LCS u mrei UTRAN
Kao i u sluaju GSM, implementacija servisa LCS u UMTS zahteva dodatne komponente,
SMLC centar i LMU jedinicu. Ipak, za razliku od GSM mrea, LCS komponente u UMTS
mreama su uglavnom integrisane u okviru baznih stanica (Node B) ili RNC (Radio Network
Controller).
U sluaju UTRAN-FDD (UTRAN - Frequency Division Duplex), LMU jedinice su obino
integrisane u okviru baznih stanica i slue za postizanje sinhronizacije izmeu baznih stanica.
Ipak, u uslovima kada izmeu baznih stanica od interesa postoje loi ili uslovi prostiranja bez
optike vidljivosti, NLOS (Non-Line of Sight), to najee i jeste sluaj, LMU jedinice se mogu
koristiti i kao samostalne komponente postavljene na mesta koja obezbeuju bolje uslove
prostiranja signala, a time i tanija merenja. U tim sluajevima, LMU jedinice su u vezi sa
pristupnom mreom preko radio-interfejsa. U sluaju UTRAN-TDD (UTRAN - Time Division
Duplex), bazne stanice su a priori sinhronizovane pa ne postoji potreba za instalacijom LMU
jedinica u okviru takvih baznih stanica. Druga LCS komponenta, SMLC, najee je integrisana
u okviru RNC, ali se, kao i u sluaju pristupne mree GERAN, moe instalirati samostalno, tj.
kao SAS (Stand-Alone SMLC).
3.3. LCS arhitektura mree
Osim pomenutih komponenata koje se za potrebe pozicioniranja moraju instalirati u pristupnim
mreama GERAN i UTRAN, itav postupak pozicioniranja zahteva dodatnu komponentu i na
nivou core mree. Sa druge strane, s obzirom na postepenu migraciju od 2G ka 3G mreama,
pristupne mree UTRAN i GERAN funkcioniu u okviru integrisane arhitekture core mree, to
omoguava zajednike komponente infrastrukture, protokole i mehanizme upravljanja. Isti
koncept prihvaen je i za LCS, to podrazumeva razliite metode pozicioniranja razvijene u
okviru oba tipa pristupnih mrea, sa jedne strane, i zajedniki element smeten u

okviru coremree, sa druge strane, koji kontrolie proces pozicioniranja nezavisno od tipa
pristupne mree.

Slika 1. 3GPP LCS arhitektura

Nova komponenta na nivou core mree koja upravlja postupkom pozicioniranja je GMLC
(Gateway Mobile Location Center), i predstavlja interfejs izmeu LCS klijenta od koga i potie
zahtev za pozicioniranjem, i SMLC komponenata u raznim pristupnim mreama. U zavisnosti od
veliine, mrea moe imati jedan ili vie GMLC-ova. Takoe, za podrku servisu pozicioniranja
za korisnike u romingu, GMLC komponente razliitih operatora su meusobno povezane.
GMLC prima zahtev za pozicioniranjem koji upuuje LCS klijent, koordinie ceo proces
pozicioniranja i najzad dostavlja LCS klijentu proraunate koordinate ciljane mobilne stanice.
Treba naglasiti da LCS klijent moe biti i sama mobilna stanica koja u tom sluaju upuuje
zahtev LCS mrei u cilju dobijanja sopstvenih koordinata. Na Slici 1. prikazana je arhitektura
3GPP LCS sa svojim najvanijim elementima [6].
4. STANDARDIZOVANE METODE POZICIONIRANJA
Kao to je reeno, metode pozicioniranja koje su do sada standardizovane su Cell-ID, CellID+TA, E-OTD, U-TDOA, OTDOA i A-GNSS.
4.1. Cell-ID
Metoda pozicioniranja Cell-ID [6, 7, 8] zasniva se na principu proximity sensing, odnosno, na
identifikaciji najblieg predajnika poznatih koordinata. Ovo je najjednostavnija i
najrasprostranjenija metoda pozicioniranja. Alternativni nazivi ove metode su i COO (Cell Of
Origin) i CGI (Cell Global Identity).
Po metodi Cell-ID, procenjene koordinate mobilne stanice su geografske koordinate bazne
stanice koja trenutno opsluuje tu mobilnu stanicu, odnosno, geografske koordinate servisne
bazne stanice iz baza podataka. Oblast u kojoj se korisnik nalazi je krug koji odgovara zoni
pokrivanja servisne elije u sluaju omnidirekcionih elija, odnosno, kruni iseak koji odgovara
zoni pokrivanja servisne elije u sluaju sektorskih elija. Metoda pozicioniranja Cell-ID se
moe primeniti bilo da je mobilna stanica u dedicated ili u idle reimu rada.
Tanost metode pozicioniranja Cell-ID zavisi od tanosti geografskih koordinata baznih stanica u
bazi podataka operatora, veliine servisne elije i tipa elije (omnidirekciona/sektorska) i kree
se od par desetina metara za sluaj pikoelija pa do nekoliko desetina kilometara za sluaj makro
elija u ruralnim zonama. Dakle, metoda Cell-ID daje rezultate loe (u ruralnim oblastima) do
umerene tanosti (u urbanim oblastima). Dodatno, ionako skromna tanost moe biti dalje

smanjena zato to, usled prirode propagacije, servisna elija ne mora uvek biti ona elija koja je
najblia mobilnoj stanici ija se lokacija odreuje [9].
Metoda pozicioniranja Cell-ID se moe primeniti u svim mobilnim mreama (GSM, UMTS).
Ipak, primena metode Cell-ID u UMTS mreama [6, 7] je neto komplikovanija u odnosu na
GSM mree. Razlog je taj to mobilna stanica, odnosno UE (User Equipment) u UMTS mrei,
moe istovremeno biti povezana sa vie elija ili baznih stanica koje ine aktivni set. U tom
sluaju, od svih elija iz aktivnog seta potrebno je izabrati jednu koja najbolje odgovara trenutnoj
lokaciji mobilne stanice. Izbor referentne bazne stanice moe biti na osnovu parametara kvaliteta
signala na ulazu u prijemnik bazne stanice. Takoe, referentna bazna stanica moe biti poslednja
servisna bazna stanica, bazna stanica koja je najee bila u aktivnom setu, bazna stanica koja je
poslednja primljena u aktivni set ili bazna stanica koja je najblia mobilnoj stanici od svih ostalih
iz aktivnog seta. Taan kriterijum na osnovu kojeg e biti izabrana referentna bazna stanica za
metodu pozicioniranja Cell-ID u UMTS mrei nije predmet 3GPP specifikacija, pa je to
ostavljeno pojedinanim operatorima da odlue [6].
Nezavisno od tipa mobilne mree, metoda pozicioniranja Cell-ID ima vrlo visoku dostupnost
unutar mree,s obzirom da je za rad ove metode potrebna radio veza samo sa jednom baznom
stanicom. Pored dostupnosti, metoda Cell-ID pokazuje dobre karakteristike i po pitanju
kanjenja, jer vreme potrebno da se dobije podatak o lokaciji mobilne stanice iznosi oko 1s.
Metoda Cell-ID se najee koristi kao alternativna metoda pozicioniranja kada neka od
preciznijih metoda pod nekim okolnostima nije primenljiva.
4.2. Cell-ID+TA
Da bi se sauvale prednosti, a ublaile mane koje karakteriu metodu Cell-ID, razvijeno je
nekoliko modifikacija ove metode, koje se uglavnom baziraju na merenju dodatnih radio
parametara koji bi trebalo da redukuju oblast u kojoj se predvia lokacija mobilne stanice. Jedan
od najee korienih parametara u primeni metode Cell-ID u GSM mreama je
parametar timing advance (TA) [4, 10, 11, 12]. Parametar odnosi se na povratno vreme
propagacije signala emitovanog od bazne stanice ka mobilnoj stanici, to je proporcionalno
dvostrukom rastojanju izmeu bazne i mobilne stanice, pa se na taj nain zona u kojoj se nalazi
mobilna stanica ograniava na prsten u ijem se centru nalazi bazna stanica. U GSM standardu
[13], parametar se definie celobrojni umnoak vremenskog trajanja jednog bita, to
omoguava rezoluciju odreivanja rastojanja u kvantima od 553,46 m. U praksi se za kvant
rastojanja parametra TA obino uzima vrednost od 550 m. S obzirom da je vrednost parametra
TA proporcionalna rastojanju izmeu mobilne i bazne stanice, parametar TA u kombinaciji sa
Cell-ID formira varijantu naprednije verzije metode pozicioniranja Cell-ID. tavie, metoda
pozicioniranja Cell-ID nikada i nije standardizovana za GSM, dok je njena naprednija verzija,
Cell-ID+TA ula u standard GSM LCS od Verzije 98.
Poboljanje Cell-ID+TA u odnosu na metodu pozicioniranja Cell-ID, ogleda se u poveanju
tanosti odreivanja lokacije mobilne stanice. Primena parametra TA znaajno smanjuje oblast u
kojoj se nalazi mobilna stanica, s obzirom da je suava na kruni prsten (u sluaju
omnidirekcionih antena) irine 550 m, odnosno na iseak krunog prstena (u sluaju sektorskih
antena) irine 550 m, Slika 2.

Slika 2. Metoda pozicioniranja Cell-ID+TA sa omnidirekcionim i sektorskim antenama

Raspoloivost podatka o procenjenoj lokaciji mobilne stanice i vreme potrebno da se on dobije
isti su kao i za osnovnu metodu Cell-ID. Ipak, ogranienja Cell-ID+TA su uglavnom nasleena,
pa ak i proirena iz osnovne metode Cell-ID. Naime, parametar TA je dostupan samo kada se
mobilna stanica nalazi u dedicated reimu rada. Najozbiljniji problem ipak predstavljaju NLOS
uslovi prostiranja izmeu bazne i mobilne stanice, kada izmerena vrednost parametra TA moe
biti vea od one koja odgovara stvarnoj udaljenosti izmeu bazne i mobilne stanice. Ovaj
problem moe uzrokovati velike greke pozicioniranja, ili metodu svesti na obinu Cell-ID.
4.3. E-OTD
E-OTD je metoda standardizovana za pozicioniranje u GSM mreama. Metoda pozicioniranja EOTD zasniva se na merenju vremena i primenjuje princip cirkularne ili hiperbolike lateracije. U
sluaju cirkularne lateracije, mobilna stanica meri vreme prispea signala, TOA (Time of Arrival)
od oblinjih baznih stanica, dok u sluaju hiperbolike lateracije, mobilna stanica meri
vremenske razlike prispea signala, TDOA (Time Difference of Arrival) od oblinjih baznih
stanica. U skladu sa tim, cirkularna lateracija zahteva sinhronizaciju izmeu mobilne stanice i
baznih stanica koje uestvuju u postupku lateracije, dok hiperbolika lateracija zahteva
meusobnu sinhronizaciju izmeu baznih stanica. S obzirom da u GSM mreama nijedan od
ovih uslova nije ispunjen, za ostvarivanje a posteriori sinhronizacije mora se koristiti dodatna
komponenta u pristupnoj mrei GERAN, LMU jedinica. Princip rada E-OTD prikazan je na Slici
3.

Slika 3. E-OTD metoda pozicioniranja

Bilo da je u pitanju hiperbolika ili cirkularna metoda E-OTD, merenja vremena na strani LMU
jedinica uvek se vre u odnosu na referentnu baznu stanicu. Referentna bazna stanica postaje ona
bazna stanica koja sa LMU jedinicom ostvaruje propagaciju na bazi optike vidljivosti, LOS
(Line of Sight). Takoe, sva merenja vremena LMU jedinica vre se na kanalu BCCH (Broadcast
Control Channel), i s obzirom da je u pitanju kontrolni kanal, obezbeen je kontinualni prenos,
to je preduslov za bilo kakva merenja.
Metoda pozicioniranja E-OTD se moe realizovati i kao handset-based i kao handsetassistedreenje. U prvom sluaju, proraun lokacije vri sama mobilna stanica, dok se u drugom
sluaju proraun vri na nivou mree, ali uz pomo podataka koje je mobilna stanica izmerila i
dostavila mrei.
Novije studije [8] pokazuju da se tanost metode pozicioniranja E-OTD procenjuje od 50 m do
500 m, sa kanjenjem do 10 s. Metoda pozicioniranja E-OTD zahteva modifikacije i na strani
mobilne stanice i na strani mree. Na strani mree to su standardne komponente neophodne za
podrku servisu pozicioniranja, sa napomenom da se ne zahteva da svaka bazna stanica ima
instaliranu LMU jedinicu, s obzirom da jedna LMU jedinica obezbeuje funkcionalnost za
nekoliko oblinjih baznih stanica (obino do pet). Neophodne modifikacije na strani mobilne
stanice uglavnom su softverske prirode, to ipak znai da metodu E-OTD ne podravaju
standardni terminali.
4.4. U-TDOA
4.4.1 U-TDOA u GSM mreama

Metoda U-TDOA standardizovana za pozicioniranje u GSM mreama zasniva se na merenju

vremena i primenjuje princip hiperbolike lateracije, kao i E-OTD. Za razliku od E-OTD, ovo
jenetwork-based reenje. U okviru metode pozicioniranja U-TDOA meri se vreme prispea
(TOA) poznatog signala sa mobilne stanice do tri ili vie LMU jedinica, Slika 4. Od izmerenih
vrednosti TOA, SMLC rauna TDOA, a zatim primenjuje hiperboliku trilateraciju u cilju
dobijanja nepoznatih koordinata mobilne stanice. Prvi bitan preduslov koji zahteva metoda
U-TDOA je da mobilna stanica mora biti u dedicated reimu rada, s obzirom da LMU jedinice
mogu meriti neophodna vremena samo ako mobilna stanica emituje signal. U sluaju kada se
mobilna stanica nalazi u idle reimu, a javi se zahtev za pozicioniranjem, mrea mora stimulisati
emisiju signala sa mobilne stanice (asinhroni handover) kako bi se obavila neophodna merenja.

Slika 4. Metoda pozicioniranja U-TDOA

Sledei bitan preduslov koji zahteva metoda U-TDOA je dovoljan broj LMU jedinica u
okruenju mobilne stanice ija se pozicija odreuje. Prema uslovu trilateracije, u bliskom
okruenju mobilne stanice ija se pozicija odreuje moraju se nalaziti barem tri LMU jedinice,
ali je za vee tanosti poeljno da ih bude i vie od tri.
Tanost odreivanja lokacije mobilne stanice primenom metode pozicioniranja U-TDOA vea je
u ruralnim i suburbanim podrujima u poreenju sa urbanim, i to prvenstveno zbog problema
viestruke propagacije koji je izraeniji u urbanim zonama. Isti argument za manju tanost vai i
za zatvoren prostor. Brojne simulacije su pokazale da se tanost metode U-TDOA moe znaajno
poboljati poveanjem broja LMU jedinica u sistemu.
Vreme potrebno da se ovom metodom dobije podatak o procenjenoj lokaciji je oko 10s. Osnovna
prednost u odnosu na metodu E-OTD je to je U-TDOA network-based metoda, to znai da se
sva merenja i prorauni vre na strani mree, pa nisu potrebne nikakve promene na postojeim
terminalima (mobilnim stanicama). Veliki nedostatak je cena, s obzirom da je, za razliku od EOTD, neophodno instalirati znatno vei broj LMU jedinica. Nedostatak predstavlja i to to
metoda U-TDOA doprinosi dodatnoj signalizaciji na radio-interfejsu.
4.4.2. U-TDOA u UMTS mreama

U-TDOA je metoda standardizovana i za pozicioniranje u UMTS mreama. Ovo je metoda koja

je od svih pomenutih metoda pozicioniranja u UMTS mreama poslednja ukljuena u standard,
tanije, tek od Verzije 7 u okviru 3GPP TS 25.305, 2005. godine. Uopte, princip U-TDOA, bilo
da je u UMTS ili GSM mreama, nastao je kao rezultat devetogodinjeg istraivanja od
straneTruePosition, vodeeg provajdera u oblasti lokalizacije korisnika u beinim mreama za
potrebe javne i nacionalne bezbednosti. Metoda U-TDOA se zasniva na merenju vremena i
primenjuje princip hiperbolike lateracije. U pitanju je network-based reenje u okviru kojeg se
meri vreme prispea (TOA) poznatog signala sa mobilne stanice do tri ili vie LMU jedinica. Od
izmerenih vrednosti TOA, RNC/SAS rauna TDOA, a zatim primenjuje hiperboliku lateraciju u
cilju dobijanja nepoznatih koordinata mobilne stanice. Dakle, princip rada je isti kao i kod
istoimene metode standardizovane u GSM.
Osim standardnih uslova koje zahteva trilateracija, preduslov rada metode pozicioniranja
U-TDOA je i da mobilna stanica bude povezana, u connected reimu rada, tanije u CELL_DCH
ili CELL_FACH reimu. Metoda U-TDOA ne zahteva izmene ni na nivou postojeih baznih
stanica, ni na nivou postojeih mobilnih stanica, i moe se primeniti i u FDD i u TDD reimu.
Takoe, dalja unapreenja metode bilo bi lako implementirati jer bi sve modifikacije bile
softverske, i to na nivou RNC i LMU jedinica.
Za razliku od OTDOA, U-TDOA ne zahteva implementaciju idle perioda na downlinku, to
znaajno utie na stabilnost itavog sistema. Testiranja metode U-TDOA pokazala su njenu
superiornost i u odnosu na A-GPS po pitanju dostupnosti, naroito u okruenju smanjene optike
vidljivosti sa GPS satelitima (zatvoreni prostor i gusta urbana okruenja).
Greka pozicioniranja i kanjenje u najboljem sluaju iznose 40 m i 5 s, respektivno [14]. Treba
naglasiti da je U-TDOA metoda za koju se predvia da e obezbediti najbolje performanse u
najrazliitijim tipovima okruenja i pod razliitim uslovima za pozicioniranje, a pod
pretpostavkom minimalne kompleksnosti i uticaja na postojeu mrenu infrastrukturu.
4.5. OTDOA
OTDOA je metoda standardizovana za pozicioniranje u UMTS mreama i predstavlja ekvivalent
metode E-OTD u GSM mreama. To znai da su princip rada i uslovi koje zahteva ova metoda
isti kao i u E-OTD, a to su cirkularna ili hiperbolika lateracija, dostupnost i u dedicated i
u idlereimu rada, i najzad, mogunost implementacije kao handset-based ili handsetassistedreenje. Kljuna razlika proistie iz merenja vremena, to je posledica drugaije strukture
radio-interfejsa u UMTS mreama.
Kao to je ve reeno u okviru E-OTD metode pozicioniranja, za merenje neophodnih vremena
koja e se koristiti u svrhe pozicioniranja, zahteva se sinhronizacija izmeu mobilne i baznih
stanica, ili baznih stanica meusobno. Ako ovaj zahtev nije ispunjen, mora se ostvariti a
posteriori sinhronizacija, primenom dodatne komponente u sistemu, LMU jedinice. Za potrebe
pozicioniranja u UMTS mreama, LMU jedinice je neophodno instalirati samo za bazne stanice
koje rade u UTRAN-FDD reimu, s obzirom da su bazne stanice u UTRAN-TDD reimu ve
meusobno sinhronizovane. Kao i u sluaju metode E-OTD, LMU jedinice vre neophodna
merenja vremena prispea signala sa referentne i susednih baznih stanica, samo to se merenja u
ovom sluaju vre na pilot signalima, CPICH (Common Pilot Channel).
Nedostaci metode OTDOA su nepostojanje a priori sinhronizacije baznih stanica u UTRANFDD reimu, osetljivost na geometrijski raspored baznih stanica u prostoru, smanjenje
kapaciteta, kao i neophodne modifikacije mobilne stanice.
Ozbiljan problem metode pozicioniranja OTDOA predstavlja i nedovoljan broj pilot signala
neophodnih u postupku prorauna lokacije mobilne stanice. Naime, da bi imala zadovoljavajuu

tanost, metoda pozicioniranja OTDOA zahteva merenja vremena prispea signala sa to vie
predajnika, to esto nije zadovoljeno [15]. Praktino, da bi ova metoda imala prihvatljivu
tanost, potrebno je da mobilna stanica ija se lokacija odreuje vidi bar est baznih stanica
[16].
Ipak, najvei nedostatak metode pozicioniranja OTDOA ipak predstavlja tzv. problem ujnosti
(hearability). Ovaj problem je inae karakteristian za sisteme bazirane na tehnologiji CDMA, a
deava se kada se mobilna stanica nalazi blizu servisne bazne stanice koja u tom sluaju moe
blokirati prijem signala sa ostalih baznih stanica koje rade na istoj uestanosti. Konkretno, s
obzirom da OTDOA zahteva vie baznih stanica u cilju procene lokacije mobilne stanice, moe
se desiti da, kao posledica problema ujnosti, ova metoda bude dostupna praktino samo na ivici
servisne elije, to je nedopustivo. Kako bi se prevaziao ovaj problem, svaka bazna stanica
mora u nekom kratkom vremenskom periodu stopirati svoj prenos kako bi mobilna stanica mogla
detektovati pilot signale (CPICH) sa susednih baznih stanica i izvriti neophodna merenja. Ovi
vremenski periodi se zovu prazni (idle) periodi, dok se mehanizam koji upravlja povremenim
prekidima emisije signala sa baznih stanica zove IPDL (Idle Period Downlink). Varijanta metode
pozicioniranja OTDOA koja koristi IPDL se shodno tome naziva OTDOA-IPDL. Greka
pozicioniranja koju treba oekivati od OTDOA-IPDL metode iznosi 125 m (u 67% merenja),
odnosno, 400 m (u 90% merenja), pod pretpostavkom da mobilna stanica vidi est pilot
signala.
Osim standardne OTDOA-IPDL, postoje i drugi brojni pokuaji da se na raun cene i
kompleksnosti terminala povea ujnost pilot signala. Najuspenije varijante ovoga tipa su: TAIPDL (Time Aligned IPDL) [17, 18], PE-IPDL (Positioning Elements IPDL) [19], IC-IPDL
(Interference Cancelation IPDL) [20] i CVB (Cumulative Virtual Blanking) [21]. Procena je da
bi CVB tehnika ostvarila najznaajnija poboljanja, kako po pitanju tanosti pozicioniranja, s
obzirom da je oekivana greka pozicioniranja oko 20 m u 67% sluajeva procene pozicije, tako
i po pitanju implementacije, s obzirom da zahteva samo sitne softverske izmene na nivou
mobilne i baznih stanica.
4.6. A-GNSS
A-GNSS je metoda pozicioniranja standardizovana i u GERAN i u UTRAN mreama. Za razliku
od prethodnih metoda pozicioniranja koje su isto elijske, A-GNSS se oslanja na satelitsku
infrastrukturu, tj. postojee sisteme za globalno pozicioniranje. Najpopularniji od postojeih
satelitskih sistema za globalno pozicioniranje je GPS, pa se pod pojmom A-GNSS zapravo
podrazumeva metoda pozicioniranja A-GPS (Assisted Global Positioning System).
Imajui u vidu injenicu da GPS ima globalno pokrivanje i visoku tanost, logino je da se
nametnula ideja o moguoj primeni GPS za potrebe pozicioniranja korisnika u elijskim
mreama, odnosno, za potrebe LCS. Ipak, imajui u vidu zahteve FCC-a vezane za LCS, GPS
pokazuje vrlo ozbiljne nedostatke, kao to su loa energetska efikasnost, odnosno, velika
potronja baterije GPS prijemnika, mogue veliko kanjenje usled visoke vrednosti TTFF (Time
To First Fix), kao i loa dostupnost, naroito u zatvorenom prostoru. Sa druge strane, GPS je
samostalan sistem za pozicioniranje i ne poseduje nikakvu mogunost korienja za potrebe
komunikacije. U cilju korienja dobre tanosti GPS sistema u pogledu pozicioniranja, uz
istovremeno izbegavanje prethodno pomenutih problema, nastala je ideja o integraciji GPS
sistema i elijskih mrea, koja je proizvela novu, satelitsko-elijsku metodu pozicioniranja, AGPS.
Osnovna ideja metode pozicioniranja A-GPS je formiranje tzv. referentne GPS mree.
Alternativni naziv ove mree je wide-area DGPS (Differential GPS) mrea. Lokacija referentne

GPS mree unutar postojee elijske mree birana je tako da uvek bude obezbeena optika
vidljivost prijemnika referentne mree i satelita koji se u tom trenutku nalaze iznad tog dela
zemljine kugle. Ova mrea je povezana sa elijskom mreom, a zadatak joj je da kontinualno
nadgleda konstelaciju i obezbeuje pomone podatke za potrebe pozicioniranja, kao to su gruba
lokacija mobilne stanice (najee je to lokacija servisne bazne stanice), vidljivost satelita,
efemeris korekcije, korekcije vremena kao i Doplerov pomeraj. Za potrebe metode
pozicioniranja A-GPS nije neophodno da se svaka elija opremi sopstvenom referentnom
mreom. Umesto toga, jedna referentna mrea dovoljna je za pokrivanje podruja poluprenika
od oko 200 km [22]. Osim izmena na nivou mree, metoda A-GPS zahteva i izmene na nivou
mobilne stanice, koja mora biti opremljena GPS prijemnikom (handset-basedreenje) ili GPS
senzorom (handset-assisted reenje). Princip rada metode pozicioniranja A-GPS prikazan je na
Slici 5 [6].

Slika 5. Metoda pozicioniranja A-GNSS (A-GPS)

Metoda A-GPS pokazuje najbolju tanost u odnosu na ostale metode pozicioniranja. Greka
pozicioniranja je najmanja u ruralnim oblastima, i iznosi oko 10 m, dok u urbanim zonama
dolazi do izraaja problem senki, naroito izmeu visokih zgrada, pa raste i greka
pozicioniranja. Kanjenje metode A-GPS se procenjuje na do 10 s. Prirataj optereenja metode
A-GPS zavisi od toga da li je primenjena handset-based ili handset-assisted varijanta.
Generalno, handset-based reenje zahteva manje signalizaciono, ali vee raunarsko optereenje
(na strani mobilne stanice). Ozbiljan nedostatak ove metode predstavljaju neophodne izmene, i
softverske i hardverske, u okviru mobilne stanice, pa ovu metodu zato ne podravaju standardni
terminali.
5. ZAKLJUAK
Poev od 1996. godine, kada se prvi put javila potreba za odreivanjem lokacije korisnika u
elijskim radio mreama, pa do danas, razvijen je veliki broj metoda, od kojih su u okviru ovog
rada prikazane one standardizovane u GSM i UMTS mreama. Ipak, kljuni problemi koji
usporavaju implementaciju servisa koji se zasnivaju na poznavanju lokacije korisnika u elijskim
radio mreama jo uvek nisu reeni. Reenja koja obezbeuju zadovoljavajuu tanost u
znaajnoj meri poveavaju kompleksnost, kako na nivou mree, tako i na nivou samih terminala,
a time i cenu. Istovremeno, popularne tehnike pozicioniranja koje se zasnivaju na identifikaciji
najblie elije u elijskim radio mreama, jednostavne su za implementaciju, ali nemaju

zadovoljavajuu tanost. Dakle, i pored brojnih tehnika pozicioniranja u elijskim radio

mreama, univerzalno reenje ovog problema jo uvek ne postoji. To znai da se operatorima
mobilne telefonije ostavlja sloboda da sami izaberu odgovarajuu tehniku pozicioniranja u cilju
implementacije mnotva servisa koji se baziraju na poznavanju lokacije korisnika. 2005. godina
je bila krajnji rok za operatore u zemljama Evropske unije da u okviru svojih mrea
implementiraju najjednostavniju tehniku pozicioniranja, Cell-ID. Za implementaciju tanijih
tehnika ostavljeni su dui vremenski rokovi i sloboda kompromisa izmeu tanosti i cene uz
pretpostavku da su zadovoljene minimalne tanosti koje zahtevaju servisi za hitne pozive. Bez
obzira za koje se reenje odlue, operatori mobilne telefonije gotovo uvek ostavljaju bar
jednu network-based metodu kao alternativno reenje pozicioniranja u sopstvenoj mrei, kako ne
bi izgubili korisnike koji nisu raspoloeni da zbog dodatnog servisa kupuju nove mobilne
terminale.
Zahvalnica
Zahvaljujem se prof. dr Miroslavu L. Dukiu, sa Elektrotehnikog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, na predloenoj temi i korisnim sugestijama tokom pisanja rada.
Literatura
[1] 3GPP TS 22.071, release 8 (v8.0.0), Location Services (LCS) Service description; Stage 1,
2007.
[2] The FCC,Fact SheetFCC Wireless 911 Requirements, FCC, January 2001.
[3] Coordination Group on Access to Location Information for Emergency Services (CGALIES),
Report on implementation issues related to access to location information by emergency
services
(E112)
in
the
European
Union,
(2002), available
at:
http://ec.europa.eu/echo/civil_protection/civil/pdfdocs/cgaliesfi nalreportv1_0.pdf.
[4] 3GPP TS 43.059, release 8 (v8.0.0), GSM/EDGE Radio Access Network, Functional stage 2
description of Location Services (LCS) in GERAN, 2007.
[5] 3GPP TS 25.305, release 8 (v8.0.0), Stage 2 Functional specification of UE positioning in
UTRAN, 2007.
[6] A. Kpper: Fundamentals of Positioning in Location-based Services: fundamentals and
operation, Wiley, Chichester, England, 2005.
[7] Y. Zhao: Standardization of mobile phone positioning for 3G systems, IEEE
Communication Magazine, vol. 40, no. 7, July 2002, pp. 108116.
[8] G. Sun, J. Chen, W. Guo, K.J.R. Liu: Signal processing techniques in network-aided
positioningA survey of state-of-the-art positioning designs, IEEE Signal Processing
Magazine, vol. 22, No 4, July 2005, pp. 1223.
[9] E. Trevisani, A. Vitaletti: Cell-ID location technique, limits and benefits: an experimental
study, Proceedings of 6th IEEE Workshop on WMCSA, 2-3 December 2004, pp. 5160.
[10] C. Drane, M. Macnaughtan, G. Scott: Positioning GSM Telephones, IEEE
Communication Magazine, vol. 36, No 4, pp. 4654, 59, April 1998.
[11] J. H Reed, K. J. Krizman, B. D. Woerner, T. S. Rappaport: An overview of the challenges
and progress in meeting the E-911 requirement for location service, IEEE Communications
Magazine, vol. 36, no. 4, 59, April 1998, pp. 3037.
[12] M. A. Spirito: On the accuracy of cellular mobile station location estimation, IEEE
Transactions Vehicular Technology, vol. 50, no. 3, May 2001, pp. 674685.
[13] 3GPP TS 05.10, release 1999 (v8.8.0), GSM/EDGE Radio Access Network, Digital cellular
telecommunications system (Phase 2+); Radio subsystem synchronization, 2001.

[14] 3GPP TSG-RAN WG1 doc. no RP-040164: Inclusion of Uplink TDOA UE positioning
method in the UTRAN specifications (2004).
[15] C. Johnson, H. Joshi, J. Khaleb:WCDMA radio network planning for location services and
system capacity, Proceedings of International Conference on 3G Mobile Communications
Technologies, May 2002, pp. 340-344.
[16] 3GPP TSG-RAN WG1 doc. no R1-040567: Expected performance of OTDOA-IPDL
positioning - initial indications based on live measurements, 2004.
[17] 3GPP TSG-RAN WG1 doc. no R1-99b79: Time Aligned IP-DL positioning technique,
1999.
[18] B. Ludden, L. Lopes:Cellular based location technologies for UMTS: a comparison
between IPDL and TA-IPDL, Proceedings of IEEE Vehicular Technology Conference, vol. 2,
May 2000, pp. 1348-1353.
[19] 3GPP TSG-RAN WG1 doc. no R1-00-1186: Initial Simulation Results of the OTDOA-PE
positioning method, 2000.
[20] S. Kim, Y. Jeong, C. Lee:Interference-cancelation based IPDL method for position location
in WCDMA systems, Transactions on Vehicular Technology, vol. 54, issue 1, January 2005, pp.
117-126.
[21] P. J. Duffett-Smith, M. D. Macnaughtan: Precise UE positioning in UMTS using
cumulative virtual blanking, Proceedings of International Conference on 3G Mobile
CommunicationTechnologies, May 2002, pp. 355-359.
[22] 3GPP TR 25.850, release 4 (v4.3.0), UE positioning in UTRAN Iub/Iur protocol aspects,
2001.
Autor
Mirjana Simi diplomirala je 1998. godine na smeru za Telekomunikacije Elektrotehnikog
fakulteta u Beogradu. Magistrirala je 2006. godine, a doktorirala januara 2010. godine na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu radom na temu Odreivanje lokacije korisnika u radio
mreama postupkom segmentacije prostora. Od decembra 1998. godine zaposlena je na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu najpre kao saradnik, a trenutno se nalazi u zvanju
asistenta na Katedri za telekomunikacije. Uestvuje u izvoenju nastave iz veeg broja predmeta
iz oblasti radio komunikacija na osnovnim i master studijama. Dr Mirjana Simi je u svom
dosadanjem radu bila angaovana u velikom broju strunih projekata iz oblasti
telekomunikacionih sistema i mrea. Recenzent je asopisa IEEE Communication Letters, i lan
udruenja IEEE i Drutva za telekomunikacije. Objavila je vie radova na domaim i
meunarodnim konferencijama kao i u meunarodnim asopisima.