6 BEINE LAN MREE

6.1 Uvod
Za samo nekoliko godina popularnost beinih LAN mrea je jako skoila na tritu
LAN. Razlog za to je zato to beini LAN omoguavaju moblilnost, relokaciju i pokrivanje
teritorije gde je teko uvesti kablove. Beini LAN koriste sredinu za prenos za beinu
primopredaju. Do skora, ovaj tip LAN se malo koristio. Razlozi za to su: visoke cene, mali
protoci, problemi sigurnosti i potreba za radio-dozvolom. Kada su ovi problemi prevazieni
njihova popularnost je naglo skoila.

6.2 Beine LAN aplikacije

6.2.1 LAN ekstenzija
Na beinoj LAN mrei moe da se utedi jer ne moraju da se uvode kablovi.
Takoe, mogue je seliti mreu kao i vriti razne modifikacije mree. Ove prednosti beine
LAN mree su prevaziene u uslovima gustih zgrada sa velikim brojem korisnika na relativno
maloj povrini. Moderne zgrade su takve da je uvoenje kablova lako.
Meutim, u mnogim drugim okruenjima su poeljnije beine LAN mree. Tu
spadaju zgrade koje se nalaze na otvorenom prostoru (fabrike), skladita, istorijske zgrade gde
se ne smeju butiti zidovi, male kancelarije gde uvoenje kablova nije ekonomino, itd. U
svim ovim sluajevima beini LAN obezbeuju bolju alternativu. U mnogim ovim
sluajevima, organizacija ima i klasini LAN da podri beini i obrnuto. Na primer, u fabrici
postoji sprat sa kancelarijama koji mora da bude u vezi sa samom fabrikom. U ovom sluaju
je najefikasnije I najekonominije da beini LAN bude povezan sa klasinim LAN.
Na slici 6.1 prikazana je jednostavna beina LAN konfiguracija koja je tipina za
mnoga okruenja. Postoji LAN sa okosnicom, kao to je Ethernet, koji podrava servere,
radne stanice i jedan ili vie mostova ili routera za povezivanje sa drugim mreama. Kontrolni
modul (CM- Control Modul) deluje kao sprega za beini LAN. CM ima ili funkciju mosta ili
rutera tako da moe da povee beini LAN na okosnicu.On sadri neku vrstu logike za
kontrolu pristupa, kao to je na primer eton. Neke od krajnjih stanica su serveri ili radne
stanice. Jo neki korisniki moduli (UM-User Modul) koji kontroliu stanice obinog LAN
mogu takoe da budu deo beinog LAN.

Mrea na slici 6.1 je u stvari beini LAN sa jednom elijom, jer je sve u dometu
jednog kontrolnog modula. Na slici 6.2 prikazana je mrea sa vie elija. Svaki kontrolni
modul kontrolie nekoliko beinih sistema u svom dometu.
Slika 6.1 Beina LAN konfiguracija sa jednom elijom
Slika 6.2 Beine LAN konfiguracija se vie elija
6.2.2 Veze izmeu zgrada
Jo jedna upotreba beinih LAN je da povee zgrade koje nisu mnogo udaljene. U
zgradama se koristi ili klasini LAN ili beini.LAN Za povezivanje zgrada koristi se beini
link taka-taka. Ureaji koji se koriste su uglavnom mostovi ili routeri.
6.2.3 Nomadski pristup
Nomadski pristup obezbeuje beini link izmejdu LAN hub-a i mobilnog terminala
koji ima antenu, kao to je labtop raunar ili notepad raunar. Primer ovakve primene je da se
omogui zaposlenom koji se vraa sa poslovnog puta da sa svog mobilnog raunara izvri
prenos podataka do servera u kancelariji. Nomadski pristup se koristi u okruenjima gde ima
vie zgrada (bliskih) unutar jedne organizacije. U oba ova sluajeva korisnici se mogu kretati
okolo sa svojim mobilnim raunarima i mogu da imaju pristup serveru na beinom LAN sa
raznih lokacija.
6.2.4 Ad Hoc mrea
Ovakav tip mree se postavlja privremeno zbog nekih hitnih potreba. Na primer, grupa
ljudi moe biti u konferencijskoj sobi zbog sastanka a da pri tome imaju mobilne raunare.
Ova grupa ljudi moe privremeno da svoje raunare povee u mreu za vreme sastanka.
Na slici 6.3 prikazana je razlika izmeu a) beinog LAN koji podrava LAN
ekstenziju i nomadski pristup i b) ad hoc beine LAN. Mrea a) ini stacionarnu
infrastrukturu koja se sastoji od jedne ili vie elija sa kontrolnim modulom za svaku eliju. U
svakoj eliji moe biti vie sistema. Nomadske stanice se mogu kretati iz jedne elije u drugu.
U ad hoc mrei nema infrastrukture. Mrea se sastoji od stanica koje su u meusobnom
dometu i koje se mogu povezati u priremenu mreu.

6.3 Zahtevi za beinu LAN mreu

Beini LAN mora da ispuni iste zahteve kao i klasini LAN, ukljuujui veliki
kapacitet, mogunost da pokrije mala rastojanja, potpunu povezanost izmeu stanica. Pored
ovih zahteva postoje i dodatni zahtevi:
- Iskorienje sredine za prenos: protokol kontrole pristupa sredini za prenos (MAC)
mora maksimalno da iskoisti beinu sredinu kako bi kapacitet bio maksimalan
- Broj vorova: Beini LAN nekada mora da podre stotine vorova koji se nalaze u
elijama.
- Povezivanje na okosnicu LAN: U mnogim sluajevima potrebn je povezivanje
stanica na okosnicu. Za beini LAN ovo je lako i postie se pomou kontrolnih

modula koji se povezuju na oba tipa LAN. Treba napomenuti da se ponekad vre
adaptacije za mobilne korisnike i ad hoc mree.
Slika 6.3 a) Infrastruktura beine LAN mree i b) Ad hoc mrea
-

Podruje servisa: Tipina zona koju pokriva beini LAN je prenika 100m do
300m.
Baterijsko napajanje: Mobilni korisnici koriste radne stanice koje se napajaju iz
baterija koje mora da imaju dug vek zato to se koriste sa beinim adapterima.
Beine LAN implementacije mogu da smanje potronju dok ne koriste mreu, to je
tyv. faza spavanja.
Bezbednost: Ako nije pravilno dizajnirana, beini LAN moe biti i prislukivan.
Mrea mora da obezbedi prenos i u bunim okruenjima i mora imati odgovarajuu
bezbenost.
Raspodeljene mrene operacije: Sa porastom popularnosti beinih LAN, raste
mogunost da dve mree rade u istom podruju, tako da moe doe do ometanja
izmeu njih. Ova ometanja mogu poremetiti rad MAC algoritma.
Rad bez dozvole: Korisnici bi vie voleli da koriste LAN bez dozvole za korienje
odreenog frekvencijskog spektra (radio-dozvole).
Handoff/roaming: MAC protokol treba da omogui mobilnim stanicama da se kreu
iz elije u eliju bez prekidanja aktivnosti.

6.4 Vrste beinih LAN mrea

Beine LAN mree su podeljene po tome koju tehniku prenosa koriste. Sve postojee
beine LAN mree spadaju u jednu od sledeih kategorija:
- Infracrveni (IR) LAN: elija IR LAN je ograniena na jednu sobu, zato to
infracrvena svetlost ne prolazi kroz zidove.
- LAN koje koriste tehniku proirenog spektra: Ove mree rade u ISM opsegu
( Industrial, Scientific, i Medical) tako da dozvola nije potrebna.
- Uskopojasni mikrotalasni LAN: Ove mree rade na mikrotalasima, ali ne koriste
proireni spektar. Za neke su potrebne dozvole zbog frekvencije koju koriste.
U Tabeli 6.1 su date najvanije karakteristike ovih tehnika.
6.4.1. Infracrvene LAN mree
Optike beine komunikacije u infracrvenom delu spektra se esto koriste u
domovima, kod raznih daljinskih upravljaa. Infracrvena tehnika se moe upotrebiti i za
beine LAN mree.
6.4.1.1. Prednosti i mane
Infracrvene mree imaju vie prednosti nad mikrotalasnim. Infracrveni opseg je vrlo
irok, to omoguava jako visoke protoke. Meutim, ovaj opseg nije regulisan svuda u svetu
to nije sluaj kod mikrotalasnih opsega.
Infracrveni opseg zahvata neke delove spektra vidljive svetlosti to ga u nekim LAN
konfiguracijam ini atraktivnim. Infracrvena svetlost se difuzno reflektuje od svetlo obojenih
predmeta. Ovo moe da se koristi da bi se postiglo pokrivanje cele sobe. Infracrvena svetlost
ne prolazi kroz zidove i druge neprozirne predmete. Ovo ima dve prednosti: infracrvene

komunikacije se mogu lako zatititi od prislukivanja od strane mikrotalasnih i u svakoj sobi

moe da radi posebna infracrvena instalacija.
Jo jedna prednost je ta to oprema za infracrvene mree ima relativno nisku cenu i
jednostavna je. U ovim mreama se koristi intenzitetska modulacija (ASK), tako da IR
prijemnici treba samo da detektuju amplitudu signala, a mikrotalasni prijemnici moraju da
detektuju frekvenciju ili fazu.
Infracrvene LAN mree imaju i svoje mane. Mnoge prostorije pate od infracrvene
radijacije koja potie od suneve svetlosti i vetake svetlosti. Ova dodatna svetlost je um za
prijemnike. Zbog ovoga mora da se povea snaga predaje, ali do odreene granice jer moe da
prouzrokuje oteenje vida.
Tabela 6.1 Karakteristike beiihe LAN tehnika
Infracrveni
Difuzni

Proireni spektar

Radio

1 do 4

Direktivni
snop
1 do 10

Frekvencijsko
skakanje
1 do 3

Direktna
sekvenca
2 do 20

Uskopojasni
mikrotalasni
10 do 20

Stacionarni/
mobilni

Stacionarni
(opt.vidljiv.)

Mobilni

Stacionarni/
mobilni

Mogunost
otkrivanja
Talasna
duina/
Frekvencija

Zanemariva

Zanemariva

Mala

Stacionarni
/
Mobilni
Mala

800 nm do
900 nm

800 nm do
900 nm

Modulacija
Izraena
Snaga
Metod
Pristupa

ASK
-

ASK
-

FSK
< 1W

QPSK
< 1W

CSMA

Token Ring,
CSMA

CSMA

CSMA

Ne

Ne

Ne

Ne

Protok
(Mb/s)
Mobilnost

Potrebna
dozzola

902 MHz do 928 MHz

2,4 GHz do 2,4835 GHz
5,725 GHz do 5,85 GHz

Postoji
902-928MHz
5,2GHz do
5,775GHz
18,825GHz
do
19,205GHz
FS/QPSK
25 mW
Reyervacija
ALOHA
CSMA
Da

6.4.1.2 Tehnike emitovanja

-

Postoje tri tehnike emitovanja koje se koriste kod infracrvenih beinih LAN mrea:
signal moe da se emituje fokusiran;
signal moe da se emituje omnidirekciono;
signal moe da se odbija od svetlo obojenog plafona.

6.4.1.3 Direktan signal

Direktan IR signal se koristi za veze taka-taka. U ovom sluaju domet zavisi od

snage emitovanja i od ugla fokusiranja. Fokusiran IR link moe imati domet od nekoliko
kilometara. Ovoliki dometi nisu potrebni za konstrukciju unutranjih LAN. IR link moe se
koristiti za povezivanje zgrada tj. mostova ili routera na zgradama koji su u liniji optike
vidljivosti.
Na slici 6.3. prikazana je veza vie IR mrea. One ine TR mreu. Svaki transceiver
podrava radnu stanicu ili hub stanica, a hub obezbeuje funkciju mosta.
6.4.1.4 Omnidirekcioni signal
Omnidirekciona konfiguracija je nainjena od jedne bazne stanice koja je u liniji
optike vidljivosti ostalih stanica u LAN mrei. Najee je bazna stanica na palfonu. Ovo je
prikazano na slici 6.4. Bazna stanica se ponaa kao ripiter. Predajnik emituje omnidirekcioni
signal koga mogu primiti svi IR prijemnici u okolini. Ovi drugi tranceiveri emituju direktan
sigan ka baznoj stanici.
Slika 6.3. Token Ring LAN sa infracrvenim linkovima
Slika 6.4. Omnidirekciona infracrvena LAN mrea
Slika 6.5. Difuzna infracrvena LAN mrea
6.1.4.5 Difuzni signal
U ovoj konfiguraciji su svi IR transceiveri upereni ka difuznom plafonu. Ovo je
prikazano na slici 6.5. IR signal koji pada na plafon se reflektuje od plafona i to
omnidirekciono tako da mogu da ga prime ostali prijemnici.
Na slici 6.6. prikazana je jedna IR LAN konfiguracija. Na plafonu je bazna stanica,
jedna za svaku prostoriju. Svaka stanica obezbeuje povezanost vie stacionarnih i mobilnih
radnih stanica u okolini. Sve bazne stanice su ino povezane za server koji omiguava
pristup klasinom LAN-u ili WAN-u. U konferencijskim sobama nije postavljena bazna
stanica ve ad hoc mrea.
Slika 6.6. IR LAN konfiguracija

6.5 LAN mree koje koriste proireni spekta

Ovaj tip beinih LAN su najpolularnije. U ovom mreama je mogua konfiguracija sa
vie elija. Svaka elija koristi druge frekvencije da ne bi dolo do ometanja.
U jednoj eliji topologija moe biti sa hubom ili bez. U hub topologiji, hub je uglavnom
na plafonu i povezan je za okosnicu klasinog LAN da bi obezbedio povezanost izameu obe
vrste LAN mree. Hub takoe moe da kontrolie pristup, pomou funkcije koordinacije
opisane u IEEE 802.11 standardu. Hub moe da kontrolie pristup i kao multiportni ripiter
koji slino funkcionie kao Ethernet multiportni ripiter. U ovom sluaju sve stanice u eliji
predaju i primaju od huba. Svaka stanica moe omnidirekciono da emituje da bi sve stanice
primile signal. Ovakva konfiguracija ukazuje na bus topologiju.
Jo jedna funkcija huba je handover mobilne stanice. U odreenom vremenu stanice su
dinamiki dodeljene jednom hubu. Kada jedan hub primi oslabljen signal on predaje stanicu
susednom hubu.

U topologiji bez huba koristi se MAC algoritam kao to je CSMA za kontrolu pristupa.
Ova topologija se koristi kod ad hoc LAN mrea.

6.6 Uskopojasne mikrotalasne LAN mree

Ovaj tip beinih LAN mrea koristi uskopojasni mikrotalasni frekvencijski opseg za
prenos signala. Do skoro su za sve mree ovog tipa bile potrebne dozvole. Mree su iste
konfiguracije kao i LAN mree koje koriste proireni spektar.

6.7 IEEE 802.11 standard za beine LAN mree

IEEE 802.11 standard je napravljen za beini LAN i obezbeuje MAC protokol i
specifikacije fizike sredine za prenos. Na slici 6.7. prikazana je IEEE 802.11 arhitekrura.
Najmanji blok zgrade beine LAN mree se zove BSS (Basic Service Set), koji se sastoji od
broja stanica koje koriste isti MAC protokol i dele isti beinu sredinu za prenos. BSS moe
biti izolovan ili moe biti povezan na okosnicu kao distribucioni sistem DS preko take
pristupa, (AP- Access Point). AP funkcionie kao most. MAC protokol moe biti kontrolisan
od strane centralne koordinacione funkcije koja se nalazi u AP. BSS se moe posmatrati kao
jedna elija. DS moe biti komutator, ina mrea ili beina mrea.
Na slici 6.7 svaka stanica pripada jednom BSS. To znai da je stanica u dometu onih
stanica koje su u istom BSS. Mogue je da jedna stanica bude u dva BSS. Veza izmeu
stanice i BSS je dinamika: stanice se mogu iskljuiti, biti van dometa i u dometu.
ESS (Extended Service Set) se sastoji od vie BSS koje su povezane preko
distribucionog sistema. Najee je distribucioni sistem okosnica klasinog LAN, a moe biti
bilo koja komunikaciona mrea. ESS je za LLC sloj jedan LAN.
Taka pristupa je deo stanice koja omoguava pristup distribucionom sistemu. Da bi se
IEEE 802.11 arhitektura integrisala sa klasinim inim LAN, koristi se portal. Portal je
implementiran u most ili ruter koji je deo klasinog LAN i koji je povezan za DS.
IEEE 802.11 definie devet servisa koje treba da obezbedi beini LAN da bi
funkcionisao kao klasini LAN. Postoje dve kategorije servisa:
- Nudilac servisa moe biti stanica ili distribucioni sistem, DS. Servisi stanica su
implementirani u svaku stanicu. Distribucioni servisi se koriste za osnovne servise
izmeu BSS-a. Ovi servisi mogu biti implementirani u AP ili u neki drugi ureaj.
- Tri servisa se koriste za kontrolu IEEE 802.11 LAN pristupa. est servise se koriste za
podravanje MAC servisnih jedinica podataka (MSDU-MAC Service Data Unit).
MSDU je blok podataka koji se prenosi od MAC korisnika do MAC sloja. Ako je
MSDU mnogo veliki on se deli na seriju MAC okvirova.
Slika 6.7. IEEE 802.11 arhitektura
6.7.1 Funkcije MAC sloja
-

IEEE 802.11 MAC sloj ima tri funkcije:

Pouzdanost u prenosu podataka: umovi, interferencije i ostali efekti uzrokuju
gubitak okvira. I pored kodova za korekciju greke neki okvirovi nee stii. Zbog toga
IEEE 802.11 standard koristi protokol za prenos okvira. Izvor prvo alje okvir zahteva
(RTS) odreditu. Odredite alje odgovor kao CTS (clear to send). Kada primi CTS
izvor alje okvir podataka, a odredite odgovara sa ACK. RTS obavetava sve stanice

koje su u dometu izvora da e da se izvri prenos. Te stanice tada ne alju da bi izbegle

sudar. CTS obavetava sve stanice koje su u dometu odredita da e doi do prenosa.
Kontrola pristupa: IEEE 802.11 koristi MAC algoritam za kontrolu pristupa koji se
zove DFWMAC (Distributed Foundation Wireless MAC). Na slici 6.8. prikazana je
arhitektura protokola. Na slici 6.9. prikazana je logika kontole pristupa. Stanica koja
hoe da poalje okvir prati ta se deava na sredini za prenos. Ako je sredina za prenos
u praznom hodu, ona eka da vidi da li e ostati slobodan za vreme IFS (Interframe
Space). Ako je I dalje u praznom hodu, stanica odmah alje. Ako je sredina za prenos
zauzeta, stanica eka da se oslobodi pratei ga sve vreme. Kada se zavri prenos na
sredini za prenos, stanica eka jo jedan IFS. Ako je za to vreme sredina i dalje
slobodna, stanica eka jo neko vreme i onda alje.
Bezbednost prenosa: IEEE 802.11 standard koristi algoritam bezbednosti WEP
(Wired Equivalent Privacy algorithm). U ovom algoritmu se koristi tajni klju koji
znaju samo stanice koje kominiciraju.
Slika 6.9. Arhitektura IEEE 802.11 protokola

6.7.2. MAC okvir

Postoje tri vrste MAC okvira: kontrolni okvir, okvir podataka i okvir upravljanja. Na
slici 6.10. prikazan je format okvira. Polja MAC okvira su:
- Kontrola okvira (FC): Ukazuje na tip okvira i obezbeuje kontrolne informacije
- Kanjenje/veza (D/I): Ako se koristi za kanjenje, pokazuje vreme koje je potrebno za
uspean prenos MAC okvira.
- Adresa: u ovom polju su adrese izvora ili odredita.
- Kontrola sekvence: 4 bita slue da bi se okvirovi poreali na prijemu, a 12 bita slue
da bi se izbrojali.
- Podaci: To je uglavnom MSDU.
Na slici 6.11 prikazano je kontrolno polje. Kontrolno polje se sastoji od sledeih polja:
- Verzija protokola: Za sada je verzija 0.
- Tip okvira (Type): Identifikuje koji je tip okvira.
- Podtip okvira (Subtzpe): Identifikuje funkcije okvira.
- Za DS (to DS): Ovaj bit je podeen na 1 ako okvir naputa distribucioni sistem.
- Od DS (From DS): Oznaava da li dolazi iz drugog distribucionog sistema
- Vie okvira (MF): Ovo polje je podeeno na 1 ako ima vie okvira.
- Retransmisija (RT): Ovo polje je 1 ako je retransmisija u pitanju.
- Napajanje stanice (PM-Power Management): Ovo polje je podeeno na 1 ako je
stanica u fazi spavanja.
- Vie podataka (MD): Obavetava da stanica ima jo podataka da alje.
- W (WEP): podeen na 1 ako se korist WEP algoritam bezbednosti.
- Poredak (O-Order): Obavetava odredite da se okviri moraju sloiti u odgovarajui
poredak.
Slika 6.9. Logika kontrole pristupa
Slika 6.10. MAC okvir
Slika 6.11. Kontrolno polje

6.7.3. IEEE 802.11 fiziki sloj

Postoje tri verzije fizikog sloja IEEE 802.11. Prva verzija specificira tri fizika sloja,
dva u opsegu 2,4 GHz i jedan u infracrvenom opsegu, koji rade sa protocima 1 i 2 Mb/s.
Druga verzija IEEE 802.11a radi u opsegu 5 GHz sa protokom 54 Mb/s. Trea verzija radi u
opsegu 2,4 GHz sa protocima 5,5 i 11 Mb/s.