Principi

razvoja nacionalnih

TELEKOMUNIKACIJA
Miroslav L. Duki, Djordje Paunovi,
Jovan Radunovi i Branko Kovaevi
Elektrotehniki fakultet u Beogradu
ETF, Ekspertski tim

Telfor
2004
TELFOR2004.

Predgovor Znaaj telekomunikacija

Telekomunikacije predstavljaju jednu od osnovnih potreba
ljudskog drutva na poetku treeg milenijuma.

Razvijene telekomunikacije uslov su za razvoj savremenog

informacionog drutva, saglasno deklaracijama i praksi EU.

Razvoj ove oblasti u svetu u prethodne dve decenija bio je

veoma brz i raznolik - kratki tehnoloki ciklusi, brz obrt
kapitala, veoma brz uspon ili pad kupovne moi pojedinih
svetskih korisnikih trita, itd.

Strteki svezi izmedju velikih kompnija - globlizcija

telekomunikcionog trita i usluga.
ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

Predgovor Savremeno drutvo

Globalizacija svetske privrede. Strteki znj globlizcije
posebno se ogleda kroz liberlizciju i privtizciju,
tehnoloki rzvoj kao i kroz multilterlnu konkurenciju na
telekomunikcionom tritu. Web ekonomija!!
Svremeno drutvo je drutvo znnj, informaciono drutvo.

eneva (dec. 2003.), Svetski samit infrmacionom drutvu

(WSIS), uz uee 54 efva drava, premiera, predsednika i

pdpredsednika, 83 ministra i zamenika iz 176 zemlje sveta.

WSIS Deklaracia - zaednika vizia vrednsti infrmacio-

nog drutva, i kcini plan za ostvarenje ve vizie uz primenu IT tehnlgia, sa snvnm prukm da se prevazidje tzv.
"digitalna pdela" sveta do 2015.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

Digital Access Index- Globalni!

80

Infrastruktura
(fiksna, mobilna)

Broj zemalja!
58

60

55

Korienje

Dostupnost

40
40
20

25

Visoko-razv.
drutva
Razvijena
drutva
Srednje razv.
drutva
Nerazvijena
drutva

Kvalitet

Znanje

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

Predgovor Trite telekomunikacija

Globlno trite ICT je u periodu 1996.2000. porslo po

obimu za preko 60%. U 2000. godini udeo trita ICT u
bruto svetskom proizvodu bio je oko 9%.
2000.2004. usporen rast globlnog trita ICT i on je na
godinjem nivou iznosio oko 5%.
U 2004. oekuje se obrt na svetskom ICT tritu od oko
3000 mlrd . Usluge, 3 puta vei udeo u odnosu na
opremu.
Uoava se oporvk vodeih opertora i proizvodj
telekomunikacione opreme, i vrlo brzo uvodjenje nove
genercije opreme i uslug.
Trite telekomunikacija u Srbiji, oko 1.1mlrd !

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

ICT - Poetak

Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT),

predstavljaju osnovu svih infrastruktura i ekonomskog
razvoja celokupnog drutva u treem milenijumu!

ICT, veoma brz tehnoloki razvoj u toku zadnjih 20 g.

Servisi prenosa govora, podataka i irokopojasnog
prenosa, prethodnih godina razdvojeni brojnim
regulativama, zahtevima i oekivanjima trita, kao i
raznorodnim tehnolokim reenjima, danas
konvergiraju ka jedinstvenom servisu i tehnologiji!

Jedinstveno i uredjeno
telekomunikaciono trite!
ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

ICT Cilj!

Kao osnova za elektronsku trgovinu, bankarstvo, upravljanje i druge E-servise, zatim za rast i irenje Interneta,
telekomunikacije su kljuni faktor u razvoju nove
privrede i ekonomije.
Ekonomski razvijene zemlje opredelile su se za liberalizaciju i poveanu konkurenciju u svim segmentima
telekomunikacionog trita.

Umesto telekomunikacionog trita sa usamljenim,

monopolistikim, nacionalnim operatorom -

telekomunikaciono trite sainjeno od vie

telekomunikacionih mrea i operatora usluga.
Objedinjena regulativa!
ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

Evropska iskustva

I faza liberalizacije trita telekomunikacija u EU, 1984.

Osnovni instrumenti za otvaranje trita u EU bili su:

II faza razvoja telekomunikacija u EU 1987. - Zelena

knjiga Zajednice .
Monopolska prava, prepreke za
slobodnu trgovinu i krenje pravila konkurencije u EU.

Liberalizacija monopolizovanog sektora.

Pratee mere harmonizacije, konkurencija.

Bonn 1997., Deklaracija o globalnoj informacionoj mrei.

Politiki, sistemski i strategijski ciljeve uvodjenja ICT.

Puna liberalizacija trita u EU, 1998.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

10

Evropska iskustva

Reg. okvir - Fza 3 (feb. 2002.), obaveza integracije u svoje zkonodvstvo u roku od 15 meseci. Prioriteti su rzvoj
i uvodjene konkurencije u oblasti pristupnih mre.

Trea faza (Lisabon marta 2000.), EU savet usvojio je pet

novih direktiva: zajedniki regulatorni okvir, licence,

interkonekcija, univerzalni servis i zatita podataka.

Reg. okvir - Fza 4 (2002.-2003.) obuhvata:

Definisanje odnosa izmedju nacionalnih regulatornih tela.

Optu licencu za sve operatore, definisanje SMP operatora.
Ista pravila za sve telekomunikacione mree i usluge.
ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

11

Indikatori razvijenosti sektora telekomunikacija

Pstjanje politike, strategije i akcionog plana

razvoja nacionalnih telekomunikacija.
Liberalizacija trita (prast indeksa kmpetitivnsti).
Privatizacija i restruktuiranje dravnih peratra.

Reeni vlasniki odnosi!

Stepen penetracije u fiksnj i mbilnj mrei.

Stepen digitalizacije telekomunikacione mree.
Uskladjenst zaknske regulative sa direktivama EU.
Razvoj univerzalng servisa.
Balansirana tarifna politika.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

12

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

13

Platforma Vlade Republike Srbije Znaaj!

Nasuprot svetskim kretanjima, razvoj telekomunikacija u

Srbiji u toku poslednje dve decenije bio je spor.

Izuzev donoenja ZoT, institucionalne reforme u sektoru

telekomunikacija u Srbiji nisu zapoete.

Institucionalne reforme u sektoru telekomunikacija vaan

su element ukupnih reformi privrede Srbije u narednim
godinama. Ovim reformama uspostavie se regulatorni
okvir usaglaen sa zahtevima WTO i EU.

Resorno Ministarstvo priprema platformu o razvoju nacionalnih telekomunikacija, na osnovu koje Vlada Republike
Srbije definie strategiju razvoja telekomunikacija.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

14

Platforma Vlade Republike Srbije Ciljevi!

Jasna i dosledna politika liberalizacije trita telekomunikacija, sa ravnopravnim uslovima za sve operatore.

Osiguranje investicija radi modernizacije i proirenja postojee telekomunikacione infrastrukture, a time i stvaranja
uslova za pruanje novih usluga.

Jasno definisani vlasniki odnosi u ICT sektoru.

Glavni preduslov za obezbedjenje stratekih investicija.

Primena savremenih telekomunikacionih tehnologija.

Dostizanje prosenog Evropskog stepena razvoja
telekomunikacija u narednom petogodinjem periodu.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

15

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

16

Telekomunikacioni sektor u Srbiji - Stanje1

Razvoj sektora telekomunikacija u Srbiji u toku proteklih

10 godina nije bio strateki usmeren.
Delimina privatizacija Telekoma Srbija 1997.g. (29%
Telecom Italia i 20% OTE) bez uticaja na dalji razvoj
telekomunikacija. Telekom Srbija dobio je monopol na
fiksnu telefoniju do juna 2005.g.
Fiksna telefonija: penetracija 33%, digitalizacija oko 64%.
Mobilna telefonije: 3.5mil. korisnika (MTS i Mobtel). Za 45 godina ostvarena je penetracija i pokrivenost vea od one
koju je fiksna mrea dostigla za skoro 100 god. razvoja.
Drava poseduje 80% vlasnitva u Telekomu Srbija, i
najmanje 58% vlasnitva u Mobtelu?!

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

17

Telekomunikacioni sektor u Srbiji - Stanje2

Krajem 2003.g Telekom Srbija uvodi UMTS!

Postoji nekoliko brzih Internet-konekcija, malo DSL
konekcija, praktino ne postoje irokopojasni DSP!
ISP; vie od 250,000 korisnika (ukupno oko 600,000?).
RTV infrastruktura, 300mil $ tete u sukobu sa NATO.
Zvanino postoji 26 CaTV operatora, ali je stvarni broj
vei. Dva najvea operatora su PTT i SBB (priv. vlasnik).
Potencijalno KDS trite preko 2 miliona korisnika?
Poloeno je vie od 6000km optikih kablova.
Ukupan prihd domae telekmunikacine industrije k 40mil. US$ u 2000.g. (oko 0.41% GDP).

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

18

Telekomunikacioni sektor u Srbiji Problemi!

Zakon o telekomunikacijama:

Usvojen, ne sprovodi se!

Nije formirana Agencija za telekomunikacije!
Nisu reeni vlasniki odnosi drave i operatora!

Politika razvoja telekomunikacija:

Ne postoji politika Vlade Republike Srbije o principima

razvoja nacionalnih telekomunikacija. Prema ZoT inicijalni
predlog politike razvoja definie resorno ministarstvo.

Ne postoji strategija razvoja nacionalnih telekomunikacija. Objektivna odgovornost resornog ministarstva.

Ne postoji knsulttivn tlo z ICT plitiku.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

19

Telekomunikacioni sektor u Srbiji Posledice!

Ne postoji liberalno, transparentno i fer trite

telekomunikacija.
Razvoj telekomunikacija je stihijski - i regulatorno i
tehnoloki!
Neprimena ZoT znai i odsustvo regulisanog trista tarifa,
kako korisnikih tako i u oblasti interkonekcije.
Nema priliva kapitala stratekih investitora.
Telekomunikacioni sektor veoma malo utie na opti
privredni razvoj.

Znaajno zaostajanje u razvoju nacionalnih

telekomunikacija u poredjenju sa EU!
ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

20

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

21

Zakon o telekomunikacijama

ZoT (2.6.2003.) u skladu sa standardima U i ITU.

ZoT predstavlja pravni osnov za kornit rform i
uredjenje odnosa u oblasti nacionalnih telekomunikacija:

Uvodi se red u oblast nacionalnih telekomunikacija.

Deregulacija, osnivanje nzavisnog rgulatornog tla.
Slobodno i otvorno telekomunikaciono trite.
Podsticanje tehnolokog napretka.
Ravnopravan poloaa svih usnika.
Podizanj nivoa i kvalitta usluga i zatita korisnika.

ZoT uzima u obzir i zatno stanj u oblasti telekomunikacija kroz princip pravn sigurnosti.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

22

Osnovne odredbe Zakona o telekomunikacijama!

Zakonom se definie raspodla nadlnosti izmdju

Vlad Rpublik Srbi i resornog ministarstva, kao
dravnih organa, i RAT osnovan ovim zakonom, sa
odrdjnim avnim ovlanjima. RAT ima funkciu
rgulatornog tla u oblasti tlkomunikacia.
Nadlnosti dravnih organa u ovo oblasti svod se
iskljuivo na stratka pitanja.
Vlada Republike Srbije na predlog resornog ministarstva
utvrdjuje politiku i strategiju razvoja nacionalnih
telekomunikacija.

Neophodna je dopuna ZoT!

ETF, Ekspertski tim
TELFOR 2004.

23

Republika agencija za telekomunikacije!

RAT nezavisan samostalni pravni subkt. ZoT definie njenu ulogu u urdjenju oblasti tlkomunikacia.
Kljuna uloga u pravnom, ekonomskom i tehnolokom
razvoju nacionalnih telekomunikacija!
Primena strategije razvoja telekomunikacija.
Kontrolno-nadzorna funkciu, dlimino i funkcia
arbitra u ravanju sporova izmdju tlkomunikacionih opratora i korisnika njihovih usluga.
Sprovodjnj tarifn politik.
Rad Agencije finansira se iz prihoda koi in srdstva
ostvarna od naknada i taksi naplaenih od opratora.
Posebno je znaajan Upravni odbor Agencije! Javnost!

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

24

Sadraj
1

Informaciono-komunikacione tehnologije

Evropska iskustva

Politika razvoja nacionalnih telekomunikacija

Stanje telekomunikacionog sektora

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije

Principi razvoja nacionalnih telekomunikacija

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

25

Ciljevi razvoja nacionalnih telekomunikacija

Uskladjivanje domaih tehnikih i pravnih reenja sa

evropskim i svetskim standardima.
Dostizanje EU penetracija u fiksnoj telefoniji od 45% i
80% u mobilnoj mrei, do kraja 2005.?
Digitalizacija magistralne i regionalne telekomunikacione
infrastrukture na 95% teritorije Srbije - 2005.?

Uvodjenje savremenih servisa.

Ubrzana dogradnja okosnice telekomunikacionog sistema

(magistralnog i regionalnog dela mree), i posebno
rekonstrukcija i dalja izgradnja mrea za pristup.
Dostupnost univerzalnog servisa.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

26

1Strategija

razvoja nacionalnih telekomunikacija

Transparentna, stabilna i nediskriminatorska politika

razvoja telekomunikacija, saglasno medjunarodno
prihvaenim pravnim i tehnikim standardima.
Ubrzana tehnoloka modernizacija telekomunikacija.
Prilagodjavanje politike razvoja telekomunikacija
zahtevima savremenog trita.
Realizacija instutucionalnih reformi u sektoru telekomunikacija, postepena liberalizacija trita i privatizacija
dravnog kapitala. Kljuni faktor je odgovarajua
priprema privatizacije i liberalizacije.
Dugoroni razvoj telekomunikacionih mrea i usluga.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

27

2Strategija

razvoja nacionalnih telekomunikacija

Modaliteti ulaganja u javne telekomunikacione mree.

Kroz strategiju razvoja telekomunikacija u Srbiji definiu

se opcije ulaska Telekoma Srbija na trita telekomunikacija u regionu.

Posebnu panju treba pokloniti obrazovanju, usavravanju

i specijalizaciji odgovarajuih kadrovskih resursa.

Obnavljanje nacionalnih i lokalnih RTV sistema.

Modaliteti pokrivanja slabo razvijenih podruja Republike

javnim telekomunikacionim uslugama.

Razvoj telekomunikacionih sistema posebne namene.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

28

1Prioriteti

u razvoju telekomunikacija!

Izbr upravnog odbora RAT i stvrnj uslova z rad.

Uvodjenje reda u oblast telekomunikacija. To se
posebno odnosi na izdavanje dozvola i ispunjenje tehnikih
uslova za postavljanje telekomunikacionih sistema.
Definisanje vlasnikih odnosa i uloge drave kod znaajnih
operatora na nacionalnom telekomunikacionom tritu,
posebno u sluaju mobilnih operatora!!
Univrzlni srvis, intrknkcia, trifna politika.
Restruktuiranje nacionalnog operatora Tlkm Srbija
u periodu liberalizacije trit telekomunikacija.
Krdinacija rzvnih plnv vlikih imlac vnih
mrea i mrea posebnih namena.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

29

2Prioriteti

u razvoju telekomunikacija!

Intnzivn zv intligntnih i pslovnih tlkmunikcinih mrea uz diversifikaciju usluga i pvnj

njihovog kvaliteta, psbn Interneta.
Obnavljanje nacionalnih i lokalnih RTV sistema.
Pokretanje procesa digitalizacije radiodifuzije (DAB i
DVB).
Izgradnja kontrolno-mernih centara.
Izrd zkn/prpis E-poslovanju, E-upravi ....
Frmirnj knsulttivng tl z sprovodjenje ICT
plitike. Rlizcia plnv rzv ICT drutva.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

30

Politika Vlade u oblasti irokopojasnih servisa!

Otvoreno trite, konkurencija (liberalizacije lokalnih petlji,

prenosivost broja i dr.), regulisan pristup infrastrukturi itd.
Ove inicijative je mogue klasifikovati u tri grupe:

Finansijska podrka operatorima!

Vlada treba da omogui primenu irokopojasne tehnologije ak i
kada ne postoji trenutna tranja.
Treba omoguiti fleksibilan pristup vlasnitvu nad
infrastrukturom.

OECD - konkurencija je kljuan uslov za razvoj irokopojasnih servisa i tehnolokih inovacija. Vlada ima odgovornost za obezbedjivanje nacionalne dostupnosti irokopojasne
telekomunikacione infrastrukture.

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

31

Umesto zakljuka!

Zato su telekomunikacije bitne!

Kljuna infrastrukturna komponenta u ekonomskom

razvoju!

Kljuni faktor otvorenog i fer trita!

Smanjenje razlika izmedju EU i zemalja kandidata za

prijem u EU!

Faktor zbliavanja i saradnje!

Kljuni faktor za prevazilaenje razlike izmedju

razvijenih i nerazvijenih!

ETF, Ekspertski tim

TELFOR 2004.

32