DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE MASTER STUDIJE

SEMINARSKI RAD
PREDMET
METODOLOGIJA NAUNO ISTRAIVAKOG RADA

TEMA
ZNAAJ STATISTIKOG METODA U EKONOMIJI

MENTOR:
DOC. DR SENAD GANI

STUDENT:
DAMIR KUEVI 104018/14

NOVI PAZAR, JANUAR 2015.

Sadraj
UVOD.................................................................................................................. 3
I.

POJAM I PREDMET STATISTIKE U EKONOMIJI.................................................4

I.I. Razvoj statistike............................................................................................. 5

I.II. Oblast primene statistike.............................................................................. 6
II.

KARAKTERISTIKE EKONOMSKE STATISTIKE....................................................7

II.I. Prikupljanje podataka.................................................................................... 8

II.II. Metode prikupljanja podataka......................................................................8
II.III. Obrada podataka........................................................................................ 9
III.III. Statistiki pojmovi i definicije.....................................................................9
ZAKLJUAK....................................................................................................... 11
LITERATURA...................................................................................................... 12

UVOD
Sama ekonomija je nauna disciplina koja prouava osnovna pravila ponaanja i
ekonomske zakonitosti u privrednim aktivnostima. U svakoj epohi razvoja, ekonomija
prouava privredne aktivnosti, kako drutvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i
usluga i vri njihovu raspodelu meu lanovima drutva. Ekonomija je povezana i sa drugim
naukama: sociologijom, demografijom, politikom, pa tako i sa statistikom.
Statistika je je posebna nauna disciplina koja u svrhu realizacije postavljenih ciljeva
istraivanja na organizovan nain prikuplja, odabire, grupie, prezentuje i vri analizu
informacija ili podataka, te interpretira rezultate provedene analize. Da bi ostvarila
postavljene ciljeve statistika koristi posebne metode i tehnike. Uz njihovu primenu u raznim
segmentima drutva u ekonomiji se statistike metode i tehnike koriste na nivou preduzea i
na makroekonomskom nivou.

I.

POJAM I PREDMET STATISTIKE U EKONOMIJI

Statistika kao pojam, objedinjuje statistiku kao naunu discipline koja ima svoj
predmet i metod posmatranja, statisku kao praksu koja se rukovodi statistikom teorijom i
statistiku kao podatke koji su rezultat statistikog rada 1. Prema tome, sadraj pojma statistike
u najirem znaenju, ine statistika teorija i metodologija istraivanja kojima se vri
statistika deskripcija drutva kao i druga statistika istraivanja masovnih varijabilnih
pojava.
Predmet prouavanja statistike su varijabilni (promjenljive) pojave koje se ispoljavaju
u masi sluajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je univerzalana karakteristika
prirodnih i drutvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa
ponaanje pojave zavisi od prirode, broja i naina kombinovanja tih faktora. Poto su faktori
koji djeluju na pojavu varijabilni, to e i pojava pokazivati manje ili vie izraen varijabilitet.
Elementarne pojave pokazuju najmanji varijabilitet individualnih sluajeva i rezultat
su djelovanja malog broja faktora. Odnos izmeu ovih pojava i faktora meusobno
uslovljenih ponavljaju se na priblino isti nain u svim konkretnim sluajevima. Kod takvih
pojava primjenjuje se metod pojedinanog posmatranja, ispituje se jedan ili nekoliko
sluajeva. Kod pojava koje ispoljavaju veu varijabilnost (drutveno-ekonomske pojave) tek
posmatranjem veeg broja sluajeva dolazio se do odreenih zakonitosti u njihovom
ponaanju.
Zato statistika istrauje masovne pojave a to istraivanje ima kvantitativni karakter.
Pod statistikom se danas podrazumijeva, deskriptivna statistika, statistika analiza i statistika
teorija. Deskriptivna statistika prikuplja, obrauje i povezuje podatke. Statistika analiza
omoguuje pribavljanje numerikih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju,
donoenje zakljuaka i formiranje zakonitosti ponaanja posmatranih pojava. Statistika
teorija iznalazi statistie metode, objanjava ih, dokazuje i usavrava.

1 Njego B. olak. Statistika u ekonomiji i menadmentu, Ekonomski fakultet u

Kragujevcu, Mladenovac, 2001, 1.
4

I.I. Razvoj statistike

Prva prebrojavanja stonog fonda u istoriji sprovedena su u Vavilonu oko 3800.

godine pre nove ere, dok se prvi popisi stanovnitva vre u Egiptu 2500. godine pre nove ere
sa ciljem procenjivanja radne snage neophodne za graenje piramida. Najorganizovaniji
popisi u starom veku vreni su u Rimskoj republici 2.U istoriji oveanstva zabeleene su
mnoge akcije koje se po obimu i metodu sprovoenja mogu nazvati statistikim. To su
prvenstveno akcije popisivanja stanovnitva poput popisa poznatog kao cenzus iz
analitikog doba Rima. Sprovoen je u petogodinjoj periodici. Popisivano je stanovitvo po
obelejima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.
Danas se smatra de je re "statistika" prvi upotrebio nemaki profesor Herman
Konring (Hermann Conring) 1660. godine u svojim predavanjima o ureenju ipolitici raznih
drava u svetu. Prvi koji je koristio re statistika (nemaki Statistik) na univerzitetskom
nivou3 u pisanoj formi bio je nemaki profesor univerziteta u Getingenu, Gotfrid Ahenval
(Gottfried Achenwall) 1749. godine. On je smatrao da naziv statistika dolazi od italijanske
rei statista to znai dravnik, i da je zadatak statistike u sistematizaciji podataka o
stanovnitvu i privredi u cilju voenja dravne politike.
Znaajan podstrek brem razvoju i iroj primeni statistike tokom druge polovine XX
veka predstavljao je nesumnjivo i nagli razvoj sistema elektronskih raunara. Statistika se
tokom XX veka do te mere razvila da njen sadraj daleko prevazilazi uski okvir prvobitne
definicije koju je dao Ahenval. Pod statistikom se danas podrazumeva dvostruki sadraj:
teorijska i primenjena statistika. Teorijska ili matematika statistika (eng.
mathematical statistics) iznalazi nove statistike metode, objanjava ih, dokazuje i usavrava.
Ona se moe smatrati delom primenjene matematike.
2Oni

rimski graani koji ne bi doli na cenzus bili su najotrije kanjavani. Poznato je

da im je Servije Tulije

pretio zatvorom ili smru, dok su kasnije za vreme Republike

mogli biti prodati kao robovi.

3 Budui da veliki broj knjiga i enciklopedija navodi da je Ahenval tvorac rei statistika, navedimo da
se termin statistika u pisanoj formi pojavio prvi put u satirinom delu Helenusa Politanusa Microscopium
Statisticum 1672., a kasnije u radu Kaspar Turmana (Caspar Thurmann), Bibliotheca Statistica, 1701.
godine.

Primenjena statistika (eng. applied statistics) podrazumeva statistike metode

prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i donoenje zakljuaka formulisanje zakonitosti
ponaanja posmatranih pojava. Primenjena statistika moe se podeliti u dve grupe:
deskriptivnu i inferencijalnu statistiku.
Deskriptivna statistika (eng. descriptive statistics) obuhvata prikupljanje i
obradu podataka, i njihovo prikazivanje u obliku tabela, grafikona i sumarnih (deskriptivnih)
mera. Njen domen je ogranien samo raspoloive podatke.
Inferencijalna statistika (eng. inferential statistics) podrazumeva primenu
statistikih metoda (kreiranih u okviru teorijske statistike) koji nam omoguuju da zakljuke
o pojavi koja se ispoljava na velikom broju sluajeva (u skupu) donesemo na osnovu samo
jednog dela podataka (dela skupa). Stoga je njen domen znatno iri od deskriptivne statistike.
Zakljuci dobijeni primenom metoda inferencijalne statistike baziraju se na (svoje uporite
imaju u) rezultatima teorijske statistike i teorije verovatnoa.
I.II. Oblast primene statistike

Statistika ima enciklopedijsku irinu. Univerzalni predmet istraivanja i univerzalna

statiskika metodologija istraovanja omoguuju primenu statistike u svim domenima ivota i
rada. Statistika se podjednako uspeno primenjje u ekonomiji, sociologiji, psihologiji,
medicine, biologiji, hemiji, fizici, astronomiji, poljoprivredi, meteorologiji, i dr4.
Statistika metodologija predstavlja mono sredstvo ovladavanja mnogim dogaajima
i pravi alat u rukama strunjaka raznih specijalnosti.
Poznavanje osnovnih principa statistike, statistika kultura, danas su neophodan deo
svakog pojedinca. U strunim asopisima i publikacijama, u novinama, na radiju i televiziji
svakodnevno su pristine statistike informacije i statistike interpretacije mnogih pojava.

4 Njego B. olak, Statistika u ekonomiji i menadmentu, op. cit., str. 3

6

II.

KARAKTERISTIKE EKONOMSKE STATISTIKE

Na osnovu definicije statistike moe se uoiti da ona ima tri osnovne karakteristike:
1. da istrauje varijacije obeleja masovnih pojava,
2. da istraivanje ima kvantitativan pristup,
3. da istraivanje ima kvalitativan pristup.

Istraivanje varijacija obeleja masovnih pojava u cilju sticanja saznanja o

pravilnosti i zakonotosti ponaanja pojava, je prva karakteristika statistike. Iz statistike
prakse je poznato da ako se posmatra mali broj promenljivih pojava ne moe se doi do
saznanja o nekoj pravilnosti i zakonitosti u variranju istih, jer dolazi do velikih odstupanja i
nepravilnosti. Meutim, ako se promenljive pojave posmatraju u masi, u odnosno velikom
broju, sve vie dolazi do izraaja zakonitosti tih pojava. Bez obzira to su sve pojave manje ili
vie varijabilne ipak postoji neto to im je zajedniko, a da bi se to otkrilo promenljive
pojave e se posmatrati u sto veem broju.
Druga karakteristika statistike je da statistiko istraivanje ima kvantitativan karakter
odnosno da se prikupljeni podaci o posmatranoj pojavi mogu brojano izraziti. Brojevi u
statistikom istraivanju slue kao sredstvo iazraunavanja kvantitativnih i kvalitativnih
karakteristika posmatrane pojave. To znai da se prve i najvanije informacije o posmatranoj
pojavi izraavaju brojevima. Kvalitatitavan pristup ili kvakitativna analiza je trea osnovna
karakteristika statistike, veoma znaajna, bez koje je zapravo ne mogue donositi pravilne
ocene o ponaanju posmatranih pojava.
Kvantitativni pristup je usko povezan sa kvalitativnim i jedan drugo proimaju i
dopunjuju. Prikupljeni statistiki podaci i ne mogu biti podaci ako se ne vri kvalitativna
amaliza. Drugim reima, kvaliatativna analiza je uslov za vrenje statistike analize na
osnovu koje se dolazi do odreenih zakonitosti posmatranja pojava. Statistika je nauna
disciplina koja se bavi prikupljanjem, analizom i tumaenjem podataka masovnih pojava.
Statistika je nauna disciplina koja na organizovan nain pristupa prikupljanju, selekciji,
grupisanju, prezentaciji, analizi informacija ili podataka, te pri intrerpretiranju rezultata
sprovedene aneaize, a u svrhu realizacije postavljenih istrazivakih ciljeva.
7

II.I. Prikupljanje podataka

Da bi se ostvarili prethodno navedeni ciljevi i zadaci, statistika zahteva vlastiti
instrumentarijum: statistike metode i tehnike na osnovu kojih se dolazi do odreenih
podataka. One se primenjuju u podruju ekonomije, obrazovanja, nauke, zdravstava, kulture,
politike, sporta itd. Sam podatak je injenica koja moe, ali i ne mora, biti brojana i koja
predstavlja informaciju koju moemo koristiti u naem istraivanju. Za prikupljanje podataka
moemo koristiti vie metoda.

II.II. Metode prikupljanja podataka

Direktno posmatranje evidentiranje - Pod posmatranjem podrazumevamo

svaku injenicu koja se odnosi na jednu situaciju, fenomen ili sluaj, pod

uslovom da oni ne mogu biti promenjeni posmatranjem.

Anketa - Anketa se sastoji u ispitivanju odreenog broja osoba jedne
populacije. Prikupljanje podataka ovom metodom podrazumeva realizaciju
vie etapa Potrebno je precizno definisati potrebnu informaciju u funkciji cilja
i predmeta istraivanja, sredstva kojima raspolaemo, rok za prikupljanje
podataka. Poto se anketa odnosi na osobe jedne populacije potrebno je
precizno definisati populaciju. Tip ankete koji se najee

primjenjuje u

praksi je anketa odreenog broja osoba populacije. Odabrani broj osoba iz

populacije se naziva uzorak.

Popis - Popis je oblik prikupljanja podataka pri kojem se obuhvataju sve
jedinice statistikog skupa u odreenom trenutku. Popis je najobuhvatniji
nain prikupljanja podataka. Poto zahteva veliki utroak sredstava i vremena

sprovodi se samo u odreenim vremenskim intervalima, npr. svakih 10 godina.

Eksperiment - Prikupljanje podataka eksperimentisanjem podrazumeva
sistematsku i kontrolisanu realizaciju eksperimenta sa namerom da se
izuavaju razni fenomeni, porede situacije ili provere hipoteze. Potrebno je
naglasiti da se postupak eksperimenta strogo kontrolie prema unapred

utvrenom protokolu.
Izvetaji i ostale indirektne metode prikupljanje podataka - Sledei postupak
prikupljanja podataka obuhvata metode ija je zajednika karakteristika da ne
analiziraju direktno jednu situaciju ili fenomen (dakle nema direktnog
8

posmatranja) nego neke njihove posledice. Kao primer ovog postupka

prikupljanja podataka moemo navesti razne izvetaje kojima se podaci
prikupljaju periodino, istorijske dokumente, itd.5

II.III. Obrada podataka

Obrada prikupljenih podataka podrazumeva realizaciju tri osnovne etape koje
prethode donoenju odluka6:

Eksploatacija podataka (upoznavanje podataka, evidentiranje i sreivanje da

bi se imala globalna vizija prikupljenih podataka).

Deskriptivna analiza sledi posle prve etape i cilj joj je da opie i predstavi
prikupljene podatke pomou tabela, grafikih prikaza, izraunavanja osnovnih
parametara. Bitni postupci u ove dvije etape su klasiranje, vizualizacija i

sinteza prikupljenih podataka.

Trea faza obuhvata ocenu intervala poverenja za analizirane parametre i
proveru hipoteza koje se odnose na istraivani fenomen. Analiza prikupljenih
podataka bi trebala omoguiti realizaciju tree faze iji cilj je generalizacija
dobijenih rezultata i donoenje odluka.

III.III. Statistiki pojmovi i definicije

Statistiki skup koji je predmet istraivanja se naziva populacija.

Elementi populacije se nazivaju statistike jedinice.
Broj elemenata (statistikih jedinica) koji ine populaciju naziva se veliina

populacije.
Aplikacija koja svakom elementu populacije pridruuje jednu vrijednost
naziva se statistika varijabla.
Kategorije ili vrijednosti koje moe imati jedna statistika varijabla nazivaju

se modaliteti.
Broj elemenata statistikog skupa koji posjeduju posmatrani modalitet naziva
se frekvencija modaliteta.7

5 Prof dr. Rabija Somun-Kapetanovi,

Ekonomski fakultet u Sarejvo, Sarajevo, 2008, 17.
6 Ibid. str. 19
7 Ibid. str. 23
9

Statistika u ekonomiji i menadmentu,

III.

VANOST STATISTIKE U EKONOMIJI

Danas je nemogue zamisliti ozbiljan rad u oblasti ekonomije bez znaajnog

korienja statistike. Donoenje odluka na osnovu ekonometrijskih modela je postalo
neophodno, kako u ekonomskim istraivanjima, tako i u funkcionisanju svakog preduzea.
Statistika ima veoma vanu ulogu u ekonimiji. Ekonomija u velikoj meri zavisi od
stastike, jer znaaj statistike se ogleda u svakoj oblasti poslovanja. Ona nam pokazuje i daje
merenja o tome, koliko neto dobro radi i koliko je verovatno da e se neto desiti. Polje
ekonomije u velikoj meri zavisi od verovatnoe da e se neto dogoditi. Statistika u
ekonomiji govori koliko prihoda ima prosena osoba i koliko ona meseno troi8.
Veza izmeu ekonomske statistike i ekonomske teorije je u tome da ekonomska
statistika polazi od ekonomske teorije za identifikovanje ekonomskih pojava u praksi u cilju
njihovog operativnog obuhvatanja i merenja. Ekonomska statistika na osnovu rezultata
empirijskih istraivanja moe doprineti unapreenju ekonomske teorije, posebno u uslovima
krize.
Podatke ekonomske statistike mogu da koriste:
-

vlada, dravni organi i institucije radi donoenja mera ekonomske politike;

strunjaci i istraivai radi sprovoenja kvalitetnih teorijskih i empirijskih

istraivanja;
privrednici radi donoenja poslovnih i pre svega investicionih odluka;
stanovnitvo da dobije brze i kratke informacije o postignutim rezultatima
ekonomske aktivnosti (stopa inflacije, stopa nezaposlenosti, stopa rasta BDP i
sl.)

ZAKLJUAK
Statistika kao i svaka nauka ima svoj nastanak koji je usko povezan sa razvojem
ljudskog drutva kroz sve epohe. Od nastanka pa do dananjeg dana, ljudsko drutvo
8 Mladenovi D., olevi V., oki, Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2000
10

okrueno je raznim pojavama koje su vie ili manje uticale na njegov razvoj. ovek, kao
jedinka ljudskog drutva, stalno tei da u svom razvoju posmatra, belei i tumai pojave, s
ciljem sticanja znanja o nastanku, uzrocima i posledicama promjena tih pojava.
Statistika se danas do te mere razvila da i sam njen naziv vie ne odgovara
savremenoj sadrini. Pomou statistikih metoda vre se procene, odmeravaju rizici, istrazuju
tendencije, analiziraju odnosi i faktori koji ih odreuju. Ona se jos uvek bavi i kvantitativnom
deskripcijom stanja, ali stanja shvaenog u smislu trenutka ili take na dinaminoj liniji
razvoja.
Pod statistikom se danas podrazumeva trostruki sadraj. Pored statistike u uem
smislu ili deskriptivne statistike, ona obuhvata statistiku analizu i teoriju. Statistika u uem
smislu ili deskriptivna statistika usmerena je na prikupljanje, obradu i prezentovanje
podataka. Statistika analiza predstavlja skup statistikih metoda kvantitativne analize pojava
i njihovih odnosa, koji omoguavaju pribavljanje numerikih informacija, njihovu
kvalitativnu informaciju, donoenje zakjluaka i formulisanje zakonitosti ponaanja
posmatranih pojava. Statistika teorija iznalazi statistike metode, objanjava ih, dokazuje i
usavrava.

11

LITERATURA

Njego B. olak. Statistika u ekonomiji i menadmentu, Ekonomski fakultet u

Kragujevcu, Mladenovac, 2001

Prof dr. Rabija Somun-Kapetanovi, Statistika u ekonomiji i menadmentu,
Ekonomski fakultet u Sarejvo, Sarajevo, 2008

Mladenovi D., olevi V., oki, Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet

u Beogradu, Beograd, 2000

12