Dr Ilija Vujai41

UDC 17:929 Tadi Lj.

316.257:32

REHABILITACIJA PRAKTIKE FILOZOFIJE

U DELU AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA
Akademik Ljubomir Tadi pripada malobrojnoj grupi poslenika u drutvenoj nauci, koji su svojim naunim i drutvenim angamanom obeleili jednu
epohu. Kao aktivni pripadnik disidentske marksistike grupe Praxis (ali ujedno i njene relativno originalne filozofske orijentacije oslonjene na Marksovu
filozofiju prakse) i jedna od njenih vodeih linosti, profesor Tadi je utirao
put kritikoj misli druge polovine 20. veka i dao odluujui doprinos irenju
intelektualnih vidika, naunih dostignua i drutvenog napretka jugoslovenskog
i srpskog drutva. Ne samo da je razvijao kritiku naunu misao i time irio
okvire jednog borniranog dogmatskog miljenja i ideologije, nego je i svojom
borbom za demokratizaciju drutva, teorijskim radovima, ali i praktinim angamanom borei se za slobodu miljenja, govora, tampe, naunog istraivanja
i udruivanja relaksirao kruti jednopartijski sistem i utirao put liberalizaciji i
demokratizaciji drutva.
Svojim kritikim odnosom prema pozitivizmu (posebno pravnom) i scijentizmu, vrednosnom neutralizmu i ogoljenom empirizmu i funkcionalizmu, profesor Tadi je u politiku i pravnu filozofiju, ali i u celu duhovnu i humanistiku
misao, unosio duh praktike filozofije, visokomoralnog stava i humanistikih
vrednosti. Zato je u njegovom intelektualnom angamanu, kako naunom tako i
praktinom, sadrana jedna filozofija slobode, pravde i istine. Od poetaka svoje
naune karijere profesor Tadi je smatrao da je kritiki intelektualni angaman i
uopte uee u drutvenim procesima vaan sastavni deo i izraz njegovog filozofskog kreda u duhu aristotelovske praktike filozofije: javno iznoenje opredeljenja i zauzimanje stava sastavni su deo delovanja kritikog intelektualca. Otud su
njegovi radovi, koji su se ticali kritike drutva i njegovo delovanje angaovanog
intelektualca, neodvojivi od teorijskog stava i predstavljaju njegov sublimat, tako
da je u njima izraen cjelokupan angaman zbog ega je bio na udaru kritike,
osporavanja i negiranja, ideolokog i politikog proganjanja i ostrakizma.

41Redovni profesor, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka.

E-mail: ilija.vujacic@fpn.bg.ac.rs

44

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011POLITIKA FILOZOFIJA AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

Profesor Tadi je u svojoj plodnoj karijeri profesora, intelektualca, istraivaa stvorio jedan tematski razuen i irok stvaralaki opus koji se kretao u
okvirima socijalne, pravne i politike filozofije. Okosnicu tog opusa ine dela
posveena tradiciji, revoluciji, ideologijama, poretku, autoritetu, slobodi, pravdi,
kritici, retorici, javnosti, politici i demokratiji, inei kao celina svojevrsnu filozofiju delanja, koja je sadrana i u njegovom filozofskom opredeljenju za filozofiju
prakse i u politikom opredeljenju za ivot angaovanog intelektualca. Tako se
kod profesora Ljubomira Tadia nailazi na jedinstvenu povezanost javnog angamana i teorijskog delanja i tako promovisanja razboritosti, dijaloga, tolerancije
i demokratske politike kulture.
Pravnik i filozof po svom akademskom obrazovanju, istoriar pravnih i
politikih teorija i politiki filozof po svom intelektualnom senzibilitetu, mark
sistiki liberter i demokrata po svom ideolokom uverenju i normativnom stavu, profesor Tadi se stalno nalazio u sreditu aktuelnih teorijskih i politikih
rasprava. Iako politiki proskribovan, kritikovan i osporavan, njegove knjige i
demokratski angaman su predstavljali vaan orijentir za sve one generacije koje
su se obrazovale na temeljima praksis filozofije i sledile njenu kritiku misao. I
onda kada je bio izvan obrazovnog procesa, profesor Tadi je brojnim generacijama studenata predstavljao vanog tumaa filozofskih i politikih ideja, koncepata i pristupa, ija su se dela itala kao vaan izvor inspiracije i ugledanja.
Istraujui istoriju ideja u najirem smislu rei, Ljubomir Tadi se posebno bavio kulturno-istorijskim i intelektualnim, epistemolokim i metodolokim
obrtom koji se dogodio sa prelaskom iz tradicionalnog u moderno drutvo i sa
tradicionalne politike i pravne filozofije na modernu politiku nauku, nastankom modernog (politikog) racionalizma i njegovim posledicama, posebno u
vidu stvaranja modernog pozitivizma i scijentizma. Sva njegova dela su proeta razmatranjima odlika i posledica ovog kulturno-istorijskog obrta.
Ve u
svojoj doktorskoj disertaciji, posveenoj pravnom teoretiaru Hansu Kelzenu
(Kelsen) i bekoj koli filozofije prava, profesor Tadi se odredio prema pravu,
ali i ire prema celokupnoj nauno-teorijskoj delatnosti, ali i praktinom angamanu. Opredeljujui se za kritiku iste teorije prava (kako je i u podnaslovu
disertacije naglaeno Prilog kritici iste teorije prava), Tadi je ve tada postavio
svoj temeljni odnos prema istraivanju uopte, ali i odredio svoj credo i pristup i
orijentaciju u socijalnoj, odnosno pravnoj i politikoj filozofiji, koje e negovati
u svim ostalim svojim knjigama u svom bogatom teorijskom opusu. Naime,
ova pravno-filozofska kola je bila tipian izdanak modernog racionalizma i
metodolokog integralizma. Nastojala je da na polju prava implementira kartezijanska naela o sasvim jasnim i izvesnim saznanjima koja su nalaena u
matematikoj apodiktinosti kao uzoru istog teorijskog saznanja koje poiva na istom posmatranju. Nastojei da ostvari ideal iste teorije ili iste

Ilija VujaiREHABILITACIJA PRAKTIKE FILOZOFIJE U DELU AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

45

nauke, oiene od svih vrednosnih sudova, ovaj pravno-filozofski pravac miljenja ijeg je najdoslednijeg eksponenta Tadi nastojao da protumai i iskritikuje, kritikujui tako celu orijentaciju u stvari je u kasnom 19. veku teio da
ostvari epistemoloko-teorijske zadatke koje je moderna filozofija postavila tri
veka ranije u delu Rene Dekarta (Rn Descartes). Kelzen je nastojao da ostvari
ovaj zadatak nalaenja i konstruisanja iste nauke na polju prava, kao to je to
Dekart uinio na polju filozofije i nauke, Makijaveli na polju politike, Hobs na
polju socijalne i politike filozofije, Spinoza na polju etike, a Lajbnic na polju
etike i politike, odnosno, kao to je to neokantijanski beki krug uinio, svoenjem filozofije na logiku i teoriju saznanja. Kelzen je faktiki do kraja doveo
svoenje filozofije bekog kruga na logiku i teoriju saznanja primenom njenih
osnovnih naela na pravnu nauku i tako dovravanjem davno zapoetog posla
podvoenja i jurisprudencije pod zajedniki istraivaki imenitelj metodolokog integralizma, to jest svojevrsnim matematiziranjem prava. To je, naravno,
bilo mogue samo u okviru pravnog pozitivizma i njegovog ostvarivanja plana
vrednosno neutralne nauke.
Ova kritika pravnog pozitivizma je proizlazila kod profesora Tadia iz njegovog jo tada ustanovljenog i negovanog opredeljenja za normativistiki pristup
i vrednosno utemeljenu drutvenu misao po ugledu na aristotelovsku praktiku
filozofiju, ali u Marksovoj odori njegove filozofije prakse. Kasnije je, oslanjajui se na mladog Marksa, njegov antropoloki pristup i filozofiju prakse,
profesor Tadi dalje dosledno primenio svoje osnovno stanovite i razvio svoju
kritiku marksistikog dogmatizma, dijamat-marksizma, etatistikog socijalizma
i birokratizma.
Na taj nain je u svom delovanju doao u sukob sa oficijelnom
ideologijom koja je sluila opravdanju vlasti. Liberterski i demokratski kredo
profesora Tadia i njegov usaen oseaj za pravdu nisu mu dozvolili da se povinuje silama moi, a da ne sledi svoje osnovno teorijsko i ljudsko opredeljenje.
U tom smislu je posebno naglaavao Marksov pojam bezobzirne kritike svega
postojeeg. Tako je od kritike pravnog pozitivizma stigao do kritike svakog pozitivizma, a naroito onog koji se izraavao kroz dogmatski marksizam kao vladajuu ideologiju. Prvi put je to bilo primenjeno u njegovom drugoobjavljenom
delu Poredak i sloboda. Zato nije sluajno da se meu radovima u toj knjizi nalazi
vie tekstova posveenih ulozi i mestu intelektualaca u drutvu sa naglaavanjem
njihove kritike uloge. Ovakvu orijentaciju e profesor Tadi nastaviti i kasnije.
Kao istrajni kritiar tehnologije vladanja i svoenja politike na politiku
moi i sile, ostao je dosledan svom normativnom stavu kritikog i angaovanog
politikog filozofa, proetog humanistikim vrednostima i idealima pravde, jednakosti i slobode, razvijanim na najboljim demokratskim tradicijama. Otud nije
sluajno da je profesor Tadi u delu Tradicija i revolucija rano pristupio kritici
konzervativne misli koja ui: ovek je od prirode zao i stoga ga treba zauzdati

46

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011POLITIKA FILOZOFIJA AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

silom, verom, predrasudom, pozivom na vene zakone i steena prava. Jednom

reju, civilizacija je nezamisliva bez starateljskog autoriteta.42 Zato njegova knjiga o konzervativizmu predstavlja najtemeljniju nau raspravu o konzervativnoj
tradiciji i konzervativnom osporavanju prosvetiteljstva. Ona je ujedno i primer
kako je profesor Tadi odabirao teme koje e da istrauje, otvarajui u pravo
vreme vana pitanja i pokreui preko potrebne rasprave. Naime, ova knjiga
je proizvod njegovog istraivanja konzervativne misli upravo u vreme kada je
u Jugoslaviji sedamdesetih godina prolog veka krenuo trend sveobuhvatnog
dogmatizovanja i konzerviranja postojeeg stanja birokratskog socijalizma. Isto
tako je, ne sluajno, profesor Tadi objavio i raspravu Dijalektika ilegitimnosti
i legitimnosti vlasti u socijalizmu, koja pokazuje njegov teorijski i angamanski
oseaj za kljune probleme u pravo vreme. Onog trenutka kada se uveliko raspravljalo o legitimnosti u kapitalizmu, profesor Tadi je prvi napisao raspravu
o problemu legitimnosti u socijalizmu, odnosno poimanju drave i shvatanju legitimnosti i ilegitimnosti dravne vlasti kod marksista i anarhista. Zato je svaka
nova knjiga profesora Tadia predstavljala kulturno-istorijski dogaaj.
Kada se razmotre njegova dela koja pripadaju politikoj filozofiji, a unutar
nje naroito ona koja su posveena prvenstveno razmatranju praktike filozofije, pokazuje se da su u njegovim tumaenjima i razmatranjima sintetizovane
ideje normativne demokratske i liberterske tradicije u politikoj filozofiji. On
je u marksistiku drutvenu teoriju unosio probleme, teme i pristupe iz drugih
teorijskih usmerenja i tako obogaivao okotalu i dogmatizovanu misao omoguavajui kritiko miljenje. U tom smislu je posebno zasluan za utemeljivanje filozofije prava i politike filozofije kod nas, gde je posebno radio na poja
njavanju pojmova i kategorija, minucioznim istraivanjima njihovog porekla i
razvoja, doprinosei tako stvaranju kategorijalnog aparata bez koga je drutvena
nauka nezamisliva. U tom okviru su znaajna njegova istraivanja na polju istorije ideja, posebno istorije politikih i pravnih teorija.
U istraivanju istorije politike filozofije, profesor Tadi je dao poseban
doprinos razumevanju obrta koji se dogodio prelaskom sa klasine politike
filozofije na modernu politiku nauku, gde je nastojao da odri duh i temelj
normativne politike misli i sauva zrno aristotelovske praktike filozofije, kako
u politikoj, tako i u pravnoj teoriji. Tako on pokazuje koje su sve konsekvence
novovekovnog razdvajanja etike i politike i vezivanja politike za vetinu vladanja: Umesto prakse kao politike vetine ili umetnosti koja u sebi sadri vrednosno (normativno) obeleje, dolazi tehnika u smislu majstorije, to jest vetine
pripremanja i obrade nekog predmeta... Pretvaranje politike iz praktine u tzv.
42 Ljubomir Tadi, Tradicija i revolucija, u: Ljubomir Tadi, Izabrana dela, Slubeni glasnik,
Beograd, 2007, tom III (Tradicija, legitimnost i revolucija), str. 215.

Ilija VujaiREHABILITACIJA PRAKTIKE FILOZOFIJE U DELU AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

47

socijalnu filozofiju imalo je kao posledicu da se politika poela baviti pitanjem

korektno izraunatih pravila, odnosa i ustanova, tj. problemima stvaranja jednog
mehanizma kojim se moglo instrumentalno ovladati, tj. postii optimalno efikasne rezultate u vrenju politikog zanata ili majstorije upravljanja ljudima kao
stvarima.43 Na taj nain je teoretizacijom prakse politika sputena sa njenih
klasinih visina da bi zadobila sigurnost ili izvesnost tanog rasuivanja i tako
stekla novovekovni status nauke. 44 Pored istraivanja heuristikih i epistemoloko-metodolokih temelja ovog obrta, profesor Tadi ga prati i na planu
menjanja samog podruja istraivanja u nauci o politici, jer prati ovaj obrt i kao
svoenje politike nauke na problematiziranje moi. Padom nauke o politici sa
normativnih visina prouavanja naela dobro ureenog drutva na prvenstveno
empirijsko-kvantitativnu analizu, merenje moi, vlasti i politikog uticaja, odnosno uea u politikom procesu, postaje glavna tema nove nauke o politici,
bez obzira na raznovrsnost njenih naziva.45
U svom obuhvatnom istraivanju i izlaganju savremenih varijanti nauke
o politici i njenih osnovnih problema, profesor Tadi je kritiki razmotrio i sistematizovao sve aktuelne pristupe, metode i analize u politikoj nauci i time
dao jedan celovit kritiki uvid koji predstavlja svojevrstan rezime dometa politikologije u drugoj polovini 20. veka. Kritiki se odnosei prema vrednosnom
neutralizmu pozitivistike nauke i polazei od shvatanja politike kao normativne i preskriptivne nauke koja se ne odnosi ravnoduno prema drutvu, ve
kritiki vrednuje i procenjuje domete ostvarenja dobrog poretka sa stanovita
humanistikih i liberterskih vrednosti, profesor Tadi je uvao i branio antiki
utemeljenu etiku zasnovanost politike i njene teleoloke temelje. Na taj nain
on je u nau drutvenu misao i filozofsku raspravu uneo i rehabilitovao topiku
kao sredstvo aristotelovske praktike filozofije i dijalektiko miljenje u svrhu
propitivanja i realizovanja usmerenja na javno dobro i delanje u optem interesu
unutar demokratskog poretka. Zato on istie otru razliku izmeu politike kao
teorije moi i politike kao praktike filozofije: Zakljuci praktine filozofije
su drukije vrste. Izbor i odluka nisu apodiktiki izvesni sudovi, ve dijalektiki sudovi, dijalektiki u smislu antike filozofije. Oni pretpostavljaju razgovor, savetovanje i veanje. Gde nema dijaloga odluka je neminovno tiranskog

43 Ljubomir Tadi, Poredak i sloboda. Prilozi kritici politike svesti, u: Ljubomir Tadi, Izabrana dela, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, tom II (Poredak, autoritet i sloboda), str. 21.
44 Ljubomir Tadi, Nauka o politici, u: Ljubomir Tadi, Izabrana dela, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, tom IV, str. 41.
45 Navedeno delo, str. 57.

48

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011POLITIKA FILOZOFIJA AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

karaktera.46 Tako delujui, profesor Tadi je afirmisao i negovao kritiki dijalog

kao osnovnu kategoriju drutvene misli i njenog napretka i kao samu sutinu
demokratije. Zato je posle razmatranja odnosa poretka i slobode (u Poretku i
slobodi), optih razmatranja razvoja i problema nauke o politici (u Nauci o politici), kritikog razmatranja jednog od kljunih politikolokih pojmova kao to
je autoritet i razumevanja autoriteta i moi u istorijskoj dimenziji, a posebno i
problema socijalizma i birokratije (u delu Autoritet i osporavanje), sasvim dosledno u razvijanju svoje celovite politike teorije, profesor Tadi prosledio svoja
istraivanja na polje javnosti (Ogled o javnosti) i topike retorike (Retorika. Uvod
u vetinu besednitva). U ovoj razvojnoj liniji tema i problema profesor Tadi je
dosledno branio i reafirmisao vrednosti normativne politike filozofije i njenih
osnovnih premisa, a u tom okviru naglaavajui etiko-politiki temelj retorike:
Stari evropski narodi su verovali da dobro govoriti moe samo dobar ovek. U
tome valja traiti etike temelje istinskog besednitva, imunizaciju od kvarenja
kojem moe biti izloena ne samo svaka vetina nego i sama nauka, pa i filozofija.47 Zato i nije nimalo sluajno da profesor Tadi pie posebno delo o retorici
kao sastavnom delu praktike filozofije. Za razliku od logike, retorika istie
znaaj analogija, primera i slika. U praktinoj filozofiji mora se nai mesta savetovanju i raspravljanju, koji osiguravaju razboritost naih odluka i naeg izbora. Retorikom uvebavamo nae saznanje u svrhu praktinog delanja.48 Na taj
nain je zaokruio bavljenje svim aspektima i elementima praktike filozofije,
ostavljajui u naoj i filozofiji legat vaan za svako budue bavljenje normativnim pitanjima politike nauke.
Isto to je uinio i u polju pravne nauke. Tako, dok pie svoju filozofiju
prava, koja predstavlja klasino razraunavanje sa pravnim pozitivizmom i drav
nim razlogom, zaogrnutim u formu revolucionarne celishodnosti, profesor
Tadi istie da je filozofija prava i dalje ostala deo praktike filozofije, ali zbog
razdvajanja (graanskog) drutva i (politike) drave, vie ne u klasinom ruhu
platonsko-aristotelovske filozofije o ljudskim stvarima, jer je phronesis (razboritost) zamenio Vernunft (um).49 Zato on odreuje filozofiju prava, ire, kao deo
praktike filozofije, kao disciplinu koja iz ljudskog sveta, odnosno socijalnog
ivota istrauje umne principe kojima se usmerava kretanje drutva, u ijem
46 Ljubomir Tadi, Ogled o javnosti, u: Ljubomir Tadi, Izabrana dela, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, tom V (Javnost i retorika), str. 75.
47 Ljubomir Tadi, Retorika. Uvod u vetinu besednitva, u: Ljubomir Tadi, Izabrana dela,
Slubeni glasnik, Beograd, 2007, tom V (Javnost i retorika), str. 97.
48 Navedeno delo, str. 9899.
49 Ljubomir Tadi, Navedeno delo, Naprijed, Zagreb, 1983, str. 18.

Ilija VujaiREHABILITACIJA PRAKTIKE FILOZOFIJE U DELU AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

49

se fokusu nalazi problem smisla prava u ljudskom svetu.50 Jer, ukoliko je, pored dobra i opte koristi i pravda veliki cilj politike, onda politika, etika i pravo
sainjavaju jedinstvenu celinu.51 Ve smo videli da je na tim pretpostavkama
(praktike filozofije) profesor Tadi razmatrao i nauku o politici i negovao jedno usmerenje u politikoj filozofiji koje je bilo uveliko razmeteno u odnosu na
dominantni isto empiristiki trend u tadanjoj politikoj i pravnoj, ali i uopte
drutvenoj nauci. On je u tom smislu minuciozno razmotrio istoriju nauke o
politici podrazumevanim obrtom od praktine filozofije kao klasine politike
filozofije na modernu politiku nauku i njenu pozitivistiku i scijentistiku orijentaciju.
Time je morao da zahvati u same temelje promene filozofsko-naune paradigme do koje dolazi u Novom veku, njene heuristike i epistemoloke temelje
od praktikog ka teorijskom usmerenju i tako od praktikog ka instrumentalnom
i kalkulabilnom umu i odstupanju od phronesisa ka epistemi, odnosno prevrednovanju celokupnog drutvenog saznanja pod pritiskom metodolokog integralizma i njime podrazumevanog podvoenja humaniora pod principe i ciljeve matematikog i prirodno-naunog saznanja. O tom obrtu u novovekovnoj naunoj
orijentaciji profesor Tadi pie u Filozofiji prava: Misao naune strogosti je
usko jednosmerna tako da tenja sistemu koja joj je inherentna nuno dovodi u
pitanje humanu uviavnost i smisao za mogue, verovatno i drugaije. Moderna
nauka se opredelila za istinitije, a siromanije sudove, rtvujui manje istinite,
ali bogatije. Tako je u ime tanijeg suen prostor otroumnijem, a samim tim i
mogunost sabiranja posebnog, odvojenog i razliitog u jedno.52
Oslanjajui se na ovakav normativni stav
u svom velikom opusu, profesor
Tadi je izvrio jedno sistematsko istraivanje temeljnih pitanja politike egzistencije drutva, pitanja kao to su: temelji i smisao zajednitva, odnos pojedinca
i zajednice, poreklo, karakter i svrha zakona, ponaanje upravljaa, prava i obaveze podanika, pitanja autoriteta, vlasti, sile i moi. Tako su njegova razmiljanja uvek razmiljanja o temeljnim problemima ljudskog postojanja, on obnavlja
svest o politikim naelima, osnovama i smislu zajednikog ivota, slobodi i
pravdi i vri stalno propitivanje moralnih pitanja politike, pitanja normi i ciljeva.
Zato se njegovo celokupno delo moe svesti na nekoliko temeljnih normativnih
pitanja na koja je pruao odgovore: Koje su to politike vrednosti koje ivot u
zajednici ine vrednim ivljenja u njoj?; Kako se uspostavlja, a kako unapreuje
ugodan, koristan i pravedan zajedniki ivot?; Kako pomiriti naloge slobode i
naloge poretka?; U emu se sadre sloboda i pravda?; Kada je vlast legitimna?
50 Navedeno delo, str. 23.
51 Ljubomir Tadi, Ogled o javnosti, nav. izdanje, str. 73.
52 Ljubomir Tadi, Filozofija prava, navedeno izdanje, str. 171.

50

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011POLITIKA FILOZOFIJA AKADEMIKA LJUBOMIRA TADIA

ta ini jedan politiki poredak dostojnim podrke, ali i zavisti onih koji ive u
neredu, rasulu, graanskom meteu, dobrovoljnom ropstvu i tiranskoj izopaenosti?
Profesor Tadi na tragu aristotelovske praktike filozofije naglaava da se
nauka o politici pita o ljudskom opstanku pojedinca i zajednice i istrauje mogunost oveku dostojnog ivota. Otud i njena vanost i odgovornost, posebno s
obzirom na nesluene razmere moi, koja preti opipljivom opasnou potpune
kontrole ljudske linosti. Tome nas ue netom doivljene moderne strahovlade
i tiranije desnih i levih totalitarnih poredaka i ideologija, kao i skorije prakticirani i dobrovoljnim ropstvom podravani cezaristiki poreci i populistike
diktature. Tamo gde su zdruene volja i mo, tvorei neutaivu volju za mo,
etiki problem postaje pretpostavkom svakog bitnog politikog pitanja. Stanje
neslobode i arbitrarne vlasti jo ponajbolje podsea na neizvesnost budunosti
i ukazuje da sadanje ponaanje odreuje mogunosti sutranjeg ivota. Prevodei

helenski izraz phronesis, koji oznaava osnovni organon one delatnosti kojom se
mi bavimo, u svoj prudentia, Rimljani su kao pravniki narod ovaj topos nauke
o politici priklonili pravu, tako da ve od tada politika ili mudrost vladanja, kao
sciencia civilis, i mudrost zakona, kao juris-prudentia, idu zajedno i susreu se
u topici, zajednikom stecitu politike, retorike i jurisprudencije. Sve to obuhvata
istraivanje profesora Tadia, rodonaelnika i doslednog rehabilitatora praktike
filozofije u jugoslovenskoj i srpskoj socijalnoj, politikoj i pravnoj filozofiji. Za
to mu duguju, individualno, mnogi njegovi mnogobrojni neposredni i posredni uenici i nastavljai (meu kojima smatram i sebe, koga je misao profesora
Tadia, jo u studentskim danima, usmerila ka normativnoj politikoj nauci i rehabilitaciji praktike filozofije i kome je akademik Tadi bio i potpisnik referata
za izbor u prvo nauno zvanje),53 a kolektivno celokupna intelektualna zajednica
i naa drutvena nauka u celini.

53 Najneposredniji uticaji se ogledaju u mojoj knjizi Politika teorija studije, portreti, rasprave, FPN i igoja tampa, Beograd, 2002.