Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

Pregledni lanak
UDK 371.311.5

STICANJE KOMPETENCIJA ZA NOVE ULOGE

NASTAVNIKA U SAVREMENOJ KOLI I KOLI
BUDUNOSTI
Dr Drgn Jei
jesicpetar@neobbe.net
Pedgoki fkultet, Jgodin

Rezime
iroko otvrnje kole prem okruenju podrzumev d on
osposobljv uenike d shvtju i prihvtju promene koje nmee veom
ubrzn rzvoj drutv. Prednost n tritu se stie u kolskoj uionici u koju se
svki pojedinc mor esto vrti. Doivotno uenje postje princip vljne
obrzovne politike.
Humnistiko-psiholoke i didktike teorije nglvju obvezu kole
d uenicim omogui sticnje dve vrste kompetencij: z individulnu i
drutvenu reprodukciju. Pod prvom se podrzumev ndgrivnje prirodnih
potencijl pod drugom podrzumev zuzimnje odgovrjueg mest u
podeli rd. Promenjen koncepcij rd s uenikom u centru nstvnog
proces, potovnje njegove utonomije i interktivnosti ko socijlnog
odnos, zhtev z uspen rd svkog uenik, utie i n rzvijnje novih
kompetencij nstvnik i inovirnje rnijih z njegove nove uloge u
nstvnom procesu.
Kljune rei: kompetencije, uloge nstvnik, uloge uenik.

Summary
Liberal opening of school toward society means that it prepares
students to understand and accept changes that very rapid development of
society imposes. Priority on market is acquired at the classroom in wich each
individual has to return very often. Lifelong learning becomes the principle of
good educational policy.
Humanistic-psychological and didactical theories emphasize school
duty to enable students acquire two types of competence: for individual and
social reproduction. The first one means broadening natural potentials, and the
second one means occupying the appropriate place in classification of work.
Changed conception of work with a student in the centre of the teaching
process, respect of his autonomy and interactivity as social relationship,
requirement for successful work of each student, make an influence on the
development of new teachers compentences and inovation of previous ones
for their new roles in their teaching process.
Key words: competences, teachers role, students role.

195

Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

Otkko postoji ko orgnizovn drutven ustnov, kol im

zdtk d bude u skldu s potrebm svog vremen i potrebm
neposredne budunosti. To kolu stvlj pred velike izzove, jer je ritm
promen, nunih, tehniko-tehnolokih i drutvenih, toliko ubrzn d g
je teko prtiti, poto ljudski neurofizioloki mehnizm ne moe, u
odreenoj vremenskoj jedinici, d prihvti i obrdi toliku koliinu
novoprispelih informcij. Situcij, pre sedm, osm decenij, je bil
drugij jer je bilo mnje nuno-tehnolokih novin p ih je bilo lke
prtiti i prihvtti. iroko otvrnje kole prem okruenju podrzumev
d on osposobljv uenike d shvtju i prihvtju promene koje nmee
strhovito ubrzni rzvoj, to zni d se mormo odrei mbicij d
uenicim ulijemo u svest to vie injeninog mterijl. Drvni orgni,
strune institucije i nstvniki kolektivi se morju odupreti stlekim i
drugim pritiscim koji obrzovnje shvtju ko svoj servis z revnje
njihovih prcijlnih i trenutnih problem. Ukoliko bi se podleglo tim
pritiscim, kol bi bil onemoguen d ostvruje svoju kljunu ulogu, d
priprem mlde z ktivn ivot u svremenom demokrtskom drutvu.
Od tri inioc ekonomskog rzvoj prirodnih resurs, finnsijskog
kpitl i ljudskog fktor znj ovog treeg je njvei i kko vreme
odmie on postje presudn u trinoj utkmici. Mo sive supstnce
ndmuje sngu ostlih inilc poto se svi rdni procesi sve vie
intelektulizuju. Prednost n tritu se stie u kolskoj uionici i ko je on
simbol z obrzovnje svki pojedinc se mor u nju esto vrti, jer
doivotno uenje treb d bude glvni princip obrzovne politike.
Humnistike psiholoke i didktike teorije nglvju obvezu
kole d omogui uenicim sticnje dve vrste kompetencij: ) z
individulnu i b) z drutvenu reprodukciju. Pod prvom se podrzumev
rzvoj i ndgrivnje prirodnih potencijl, pod drugom
osposobljvnje z zuzimnje mest u podeli rd. Uz to se obvezno
nglv d proces sticnj tih kompetencij mor d prti sticnje
utonomije, smoodreenje i rspolgnje smim sobom ko prvo koje
pripd svim ljudim. Dkle, sticnje kompetencij i utonomije, odnosno
smoodreenj, posmtr se ko jedinstven proces, jer nem kompetencij
bez smoodreenj niti smoodreenj bez kompetencij. Iz ovog izviru
obveze kole i nstvnik d pnju posveuju ne smo nstvnim
sdrjim nego i rzvoju uenik ko utonomne linosti, jer
intencionlni i temtski spekt treb d ine jedinstvenu celinu. Rjner
Vinkel, utemeljiv kritiko-komuniktivne didktike, prihvt elerovo
miljenje koji ke d pogled treb d bude uprvljen ne smo n nstvne
sdrje, ve i n odnose meu uenicim, n odnose izmeu uenik i
uitelj, time i n odnose izmeu uenik i drutv p i n drutveno
ophoenje.
Njnovije psiholoke i didktike teorije sve vie insistirju n
nstvnom procesu koji e biti bogt interkcij i u kome e biti vie
uenj mnje pouvnj. Uenje se posmtr ko proces koji se odvij u

196

Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

orgnizovnim pedgokim situcijm i to prvenstveno kroz ueniku

ktivnost u kojoj se suprotstvljju injenice, miljenj, ideje. Bogt
interktivnost podstie: ) vrednosni rzvoj jer omoguuje d se
vrednosni sistem temelji n srdnikim socijlnim odnosim; b)
kognitivni rzvoj jer se kroz vrnjku interkciju u kojoj vld
demokrtsk klim bolje i slobodnije ui nego kroz nstvnikovo
pouvnje; v) emocionlni rzvoj jer omoguuje d se uenikov lini
identitet formir zhvljujui podrci vrnjk i nstvnik. Insistir se d
nstv bude orgnizovn ko uenje povezno s socijlnim kontekstom.
Seto reeno, svremene, njprihvenije teorijske koncepcije
zlu se d se rd s uenicim temelji n sledeim principim:
) Nstv s uenikom u centru. To podrzumev d se itv
vspitno-obrzovni proces vrti oko uenik koji je glvni inilc
pozntog didktikog trougl (uenik, nstvnik, sdrji). On treb d
bude subjekt nstvnog proces onoliko koliko moe s obzirom n svoje
znnje i iskustvo, d u njemu bude ktivn, nstvnik je dun d g
podstie i d mu u tome pome.
b) Uenik je utonomn linost. kolsko delovnje treb d je
smoodreujue i suodreujue uprvljnje vlstitim ivotom. Zbog tog
se u nstvi treb usredsrediti ne smo n sdrje nego prvenstveno n
rzvoj linosti, n formirnje vrednosti, intelektulnih sposobnosti,
kritinosti prem sebi i drugim.
v) Srdnike komunikcije uenik i nstvnik. Srdniki odnos
je suprotn utoritrni koji ubij nstvu i uenje. Srdnj podrzumev
komplementrnost potreb i oekivnj. Nstvnik ko voditelj obrzovnovspitnog proces dun je d otkrije i prepozn potrebe uenik z
sznvnjem i d im pomogne d te potrebe zdovolje vlstitom
ktivnou.
g) Interkcijski odnosi. Interkcij ko socijlni odnos treb d bude
toliko bogt i rznovrsn d uenicim omogui d zuzimju stvove,
postvljju pitnj, sueljvju miljenj, uestvuju u rsprvm,
nstvnik usmeri n ulogu svetodvc i pomonik u tome procesu.
d) Nstvni sdrji i socijlni odnosi. To su dv spekt nstve i
uenj pri emu socijlni odnosi u uionici (odnosi izmeu uenik i
uenik i nstvnik) imju izuzetnu vnost i treb d rezultirju etikim
formirnjem, sticnjem smopouzdnj, izgrdnjom utonomije,
tolerncijom, demokrtizcijom i humnizcijom obrzovno-vspitnog
proces. A. Mslov je njvie zmero obrzovnom sistemu to ko glvni
cilj postvlj efiksnost koj se ispoljv ko ugrivnje njveeg broj
injenic u njvei broj dece uz minimum vremen, trok i npor
umesto d se pomogne svkom pojedincu d ne sebe.
Dve osnovne krkteristike svremene koncepcije obrzovnj su
demokrtizcij obrzovno-vspitnog proces i prenoenje teit s
pouvnj n uenje. T ozbiljn pomernj morju d se reperkutuju i n
uloge uenik i nstvnik i n njihov personlni profil. I u trdicionlnom

197

Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

konceptu nstve od uenik se trilo d bude motivisn z uenje i d se

socijlizcijsko-komunikcijski osposobljv z ivot i rd u okruenju,
od nstvnik d bude struno kompetentn, d se profesionlno usvrv
i d ume s uenicim i roditeljim. Koncepcij s uenikom u centru
nstve i uenj zhtev d se u skldu s tim nlizuju i sgledju uloge
nstvnik pri emu se morju imti u vidu socijlni kontekst, tj. sredinski
inioci, i sistemsko-koncepcijski pristup obrzovnju. U svkom
obrzovno-vspitnom sistemu polzite su ciljevi, u vezi s njim i uloge
uenik i nstvnik u nstvnom procesu. Svremene didktike
koncepcije se zlu d se u nstvi posveti pnj ne smo svlivnju
reprezenttivnih znnj iz rznih oblsti nego, u istoj meri, ko ne i vie,
rzvijnju intelektulnih potencijl, svlivnju logikih opercij,
revnju problem, smostlnom uenju, rzvijnju komunikcijskih
sposobnosti,
socijlizcijom,
interkciji,
srdnikom
uenju,
demokrtskim odnosim, uvvnju stvov drugih.
Moderne didktike koncepcije zhtevju d se sutinski promeni
ulog nstvnik u nstvi. Trdicionln predvk ulog u kojoj se
nstvnik oslnj n fktogrfiju i nvoenje injenic koje uenici treb
d zpmte sve vie se potiskuje, nstvnik postje orgniztor
smostlnog uenj (uenje uenj) u kome je teite n rzmiljnju, n
rzvijnju sposobnosti z revnje problemskih situcij, n srdnikom
rdu. Nstvnik je dun d oblikuje i odrv dinmiku odgovrjuih
pedgokih situcij koje osigurvju interktivnost p je njegov zdtk
(ulog) prvenstveno d orgnizuje i usmerv ktivnost uenik to zni
d se pripremi i plnirnju nstve mor posveivti ve pnj. Nroito
je bitn priprem didktikih mterijl i sredstv koji imju podsticjnu
vrednost poto je udbenik ko sredstvo nedovoljn, iko je i dlje
neophodn. Sm nstvnik treb d bude i kretor nstvnih sdrj i
posrednik izmeu uenik i sdrj. U obrzovno-vspitnom procesu
nstvnik je strunjk koji uprvlj uenjem, on je prtner u komunikciji
s uenicim, odgovr n njihov pitnj, pome im d steknu
smopouzdnje, demokrtski se pon.
Z uspeno ostvrivnje ulog u nstvnom procesu primerenom
sdnjem i buduem vremenu nstvnik mor d im odgovrjue
kompetencije koje treb d stekne tokom profesionlnog kolovnj meu
kojim su njvnije:
Strunost: pouzdno poznvnje struke i prenje rzvoj struke;
Didktiko-metodik kultur: sposobnost d se nstvni sdrji
didktiko-metodiki tko trnsformiu d ih uenici mogu shvtiti i
prihvtiti, tj. usvojiti znnj i vrednosti koje oni sobom nose;
Poznvnje psihofizikih odlik uenik: nstvni proces treb d
bude diferencirn i individulizovn tko d zhtevi i stil rd budu
prilgoeni potrebm i mogunostim uenik;
Socijlne vetine: uvvnje linosti uenik i spremnost z
prtnerski i srdniki odnos s uenicim, z uspostvljnje interkcije i

198

Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

predstvljnje idej tko d uenik koji ne zn szn i koji ne rzume

shvti;
Orgniztorske sposobnosti: smiso z orgnizciju vspitnoobrzovnog proces, posebno srdnike nstve i smostlnog rd
uenik, z jsno i logino strukturirnje nstvnog mterijl;
Poverenje u uenik: podrk ueniku, emptij i ltruizm,
prihvtnje uenik, podsticnje z rzvoj identitet i utonomije;
Zntske vetine: poznvnje nstvne tehnologije pod kojom se
podrzumev ne smo ovldnost svremenim nstvnim metodm i
tehnikm nego i vetin u pripremnju i orgnizovnju nstvnih
mterijl i korienje moderne informcione tehnologije.
Z sticnje novih kompetencij neophodn su nov znnj koj
budui nstvnici treb d steknu n nstvnikim fkultetim. Svko ko se
priprem z rd s uenicim moro bi, pored ue strunih znnj iz
nstvnog predmet, d: svld i neophodn pedgok znnj; d upozn
osnove rzvojne psihologije; d stekne potrebn didktik znnj
ukljuujui i svremene didktike teorije; d ovld tehnikom i
orgnizcijom voenj nstvnog proces; d se osposobi z korienje
moderne informtike tehnologije u neposrednom rdu s uenicim.
Svremen informtik tehnologij omoguuje kreirnje i
korienje bogtih i njrznovrsnijih nstvnih mterijl. Knjig, iko je i
dlje vna, nije vie jedino obrzovno sredstvo, jer postoji niz drugih vrlo
efiksnih resurs koji nmeu novi nin uenj i omoguuju d se
preoblikuje i uini delotvornijom postoje nstvn prks. Web portali
mogu biti veom bogt riznic teorijskih postvki o rzliitim pitnjim
nstvnog proces i obrenih nstvnih jedinic prireenih tko d
nstvnici mogu lko d ih primene u prksi uz eventulne izmene, dopune
i obogivnj. Interktivn nstv i uenje koje se zsniv n korienju
internet omoguuje elstiniju orgnizciju nstve koj dleko
prevzilzi uionike okvire, li njeni mogui efekti e izostti ko se ne
primenjuju kko vlj. Uenje preko svetske informtike mree
podrzumev nstvnike osoposobljene z ovkvu nstvu p je zto
obvez nstvnikih fkultet d u nstvnim plnovim dju
odgovrjue mesto pripremi nstvnik z informtike tehnologije.
Pri tome treb polziti od prednosti koju ov tehnologij im u
odnosu n klsinu (predvnje, zpmivnje, korienje knjig), one
nisu mle i ogledju se u: brem npredovnju uenik, povenoj
individulizciji, trjnijim znnjim, poveenoj motivciji i misonoj
mobilizciji uenik, korienju rznovrsnih i bogtih izvor znnj,
uspenom voenju uenik kroz progrme, boljoj kontroli nstvnog
proces, efiksnijem vrednovnju uenikih postignu, rzvijnju
uenike smostlnosti, oslobnju nstvnik od rutinskih poslov to
mu omoguuje d vie vremen posveti orgnizciji i voenju nstvnog
proces.

199

Svarog 1/ 2010

asopis za drutvene i prirodne nauke

Litertura:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Glser, V. (1994): Kvlitetn kol, Eduk Zgreb

Delor, Z. (1996): Obrzovnje skriven riznic, Ministrstvo prosvete
Republike Srbije, Beogrd
Evropsk komisij (1995): Nstv i obrzovnje uslov npretk drutv,
Luksenburg
Mndi, P. (1989): Obrzovnje z 21. stolee, Svjetlost, Srjevo
Durinski, A. N. (1999): Rzvoj obrzovnj u svremenom svetu, Izdvki
centr "Vldos" Moskv
Vilotijevi, M. (2004): kol dns i mogui prvci promen, Ministrstvo
prosvjete Republike Srpske Bnj Luk
Jei, D. (2006): Nstvnik i optereenost uenik, kolsk knjig,

200