UNUTRANJI OGANJ

Naslov originala:
THE FIRE FROM WITHIN
by
CARLOS CASTANEDA
Copyright (c) 1984 by Carlos Castaneda

ELIM DA IZRAZIM SVOJE DIVLJENJE I ZAHVALNOST

ZATITNIKU I UITELJU H. Y. L. TO Ml JE POMOGAO
DA SAUVAM SVOJU ENERGIJU, I TO Ml JE POKAZAO
JEDAN DRUKIJI PUT KA ISPUNJENJU I BLAGOSTANJU.

SADRAJ

Predgovor
1. Novi_vidovnjaci
2. Sitni_muitelji
3..Orlova_zraenja
4. Sjaj_svesti
5. Prva_panja
6. Neorganska_bia
7. Skupna_toka
8. Poloaj_skupne_toke
9. Pomicanje_nadole
10. Veliki_pojasevi_zraenja
11. Traganje,_namera_i_poloaj_sanjanja
12. Nagual_Hulijan
13. Podrka_zemlje
14. Kotrljajua_sila
15. Izazivai_smrti
16. Ljudski_kalup
17. Putovanje_sanjajueg_tela
18. Probijanje_prepreka_opaanja
Epilog

4
9
18
36
50
63
76
101
119
131
146
155
169
186
199
211
233
246
261
269

PREDGOVOR

Pisao sam opirne opisne izvetaje o svom egrtovanju

kod meksikog Indijanca, vraa, don Huana Matusa.
Poto su pojmovi i prakse koje je don Huan eleo da
shvatim i usvojim bili strani, nisam imao drugog izbora
sem da njegova uenja predstavim u pripovednom ob
liku, da ispripovedam kako se dogodilo ono to se
dogodilo.
Sistem obuke don Huana se zasnivao na ideji da
ovek ima dve vrste svesti. On ih je oznaio kao desnu
stranu i levu stranu. Prvu je oznaio kao stanje nor
malne svesti koje je potrebno u svakodnevnom ivotu.
Druga, rekao je, jeste tajanstvena strana oveka, stanje
svesti koje je potrebno da bi ovek mogao da dela kao
vra i vidovnjak. Zato je don Huan svoju nastavu podelio na uenja za desnu stranu i uenja za levu stranu.
Svoja uenja za desnu stranu izvodio je kada sam
bio u stanju normalne svesti, i ja sam ta uenja opisao
u svojim izvetajima. Dok sam se nalazio u stanju
normalne svesti don Huan mi je govorio da je vra.
ak me je upoznao sa drugim vraem, don Henarom
Floresom, i zbog prirode naeg udruenja logino sam
zakljuio da su me uzeli za svog egrta.
To egrtovanje se zavrilo jednim nepojmljivim i
nom na koji su me don Huan i don Henaro zajedno
naveli da ga izvedem. Oni su me naveli da sa vrha jedne
planinske zaravni skoim u ponor.

U jednom od svojih izvetaja opisao sam ta se

desilo na tom planinskom vrhu. U poslednjoj drami don
Henarovih uenja za desnu stranu igrali smo: don Huan
lino; don Henaro; dva egrta, Pablito i Nestor; i ja.
Pablito, Nestor i ja skoili smo sa tog planinskog vrha
u ponor.
Godinama posle toga mislio sam da je samo moje
potpuno poverenje u don Huana i don Henara bilo
dovoljno da se uklone sva moja racionalna strahovanja
od suoavanja sa stvarnim unitenjem. Sada znam da
nije bilo tako; znam da je tajna bila u don Huanovim
uenjima za levu stranu, i da je od don Huana, don He
nara i njihovih prijatelja izvoenje nastave tih uenja
zahtevalo izvanrednu disciplinu i istrajnost.
Bilo mi je potrebno gotovo deset godina da se
setim ta je stvarno u njegovim uenjima za levu stranu
bilo ono to me je povuklo da sa takvom voljom iz
vrim tako nepojmljivo delo: skok u ponor.
U svojim uenjima za levu stranu don Huan je
odao tajnu ta su on, don Henaro i njihovi drugovi
zaista radili sa mnom, i ko su oni bili. Nisu me uili
vraanju, nego kako da ovladam trima vidovima jednog
prastarog znanja koje su posedovali: sveu, traganjem
i namerom. I, oni nisu bili vraevi; bili su vidovnjaci.
A don Huan nije bio samo vidovnjak, bio je takoe i
nagual.
U svojim uenjima za desnu stranu don Huan mi
je ve bio objasnio dosta toga o nagualu i vienju.
Shvatio sam da je vienje sposobnost ljudskih bia
da uveaju svoje polje percepcije sve dok ne postanu
sposobni da procene ne samo spoljanje pojave nego
i samu sutinu svega. Takoe je objasnio da vidovnjak
vidi oveka kao energetsko polje koje izgleda kao svetlee jaje. Kod veine ljudi energetska polja su razdeljena na dve polovine. Nekolicina mukaraca i ena podeljena je na etiri ili, ponekad, tri dela. Poto su ti
ljudi prilagodljiviji od prosenih ljudi, kada naue da
vide, oni mogu da postanu naguali.
U svojim uenjima za levu stranu don Huan mi je
objasnio zamrenosti vienja i naguala. Da bude na
gual, rekao je, to je neto mnogo sloenije i dalekose-

nije nego da si samo ovek koji je nauio da vidi, koji

je prilagodljiviji od drugih. Da bi se bilo nagual, treba
da se bude voa, da se bude uitelj i vodi.
Poto je bio nagual, don Huan je vodio grupu vi
dovnjaka poznatu kao drutvo naguala, koje se sasto
jalo od osam ena vidovnjaka, Cecilije, Delije, Hermelinde, Karmele, Nelide, Florinde, Zulejke i Zoile; tri
mukarca vidovnjaka, Vinsentea, Silvija Manuela i Henara; i etiri kurira ili glasnika, Emilita, Dona Tume,
Marte i Tereze.
Osim to je bio voa drutva naguala, don Huan
je takoe obuavao i vodio grupu egrta vidovnjaka po
znatu kao novo drutvo naguala. Drutvo se sastojalo
od etiri mlada oveka, Pablita, Nestora, Eligija i Beninja, zajedno sa pet ena, Soledad, la Gorde, Lidije,
Jozefine i Roze. Zajedno sa nagual enom Kerol, bio
sam nominalni voa novog drutva naguala.
Da bi mi don Huan mogao saoptiti svoja uenja
za levu stranu, bilo je neophodno da stupim u jedin
stveno stanje perceptivne jasnoe poznate kao stanje
poviene svesti. Tokom godina druenja sa njim uvek
me je iznova pomerao u to stanje udarcem koji je
zadavao dlanom po gornjem delu mojih lea.
Don Huan je objasnio da u stanju poviene svesti
egrti mogu da se ponaaju skoro isto tako prirodno
kao u svakodnevnom ivotu, ali da svoje umove sa neo
binom snagom i jasnoom mogu da usmere na bilo
ta. Uz to, nerazdvojna osobina poviene svesti jeste
da se ne moe normalno upamtiti. Ono to se dogodi
u takvom stanju, postaje deo svakodnevne svesti egrta
jedino kroz teturavo pokuavanje da se otkrije.
Moj uzajamni odnos sa drutvom naguala bio je
primer te tekoe da se zapamti. Sa izuzetkom don
Henara, ja sam sa njima bio u vezi samo kada sam se
nalazio u stanju poviene svesti; stoga u svakodnevnom
ivotu nisam mogao da ih upamtim, ak ni kao maglo
vite likove iz snova. Nain na koji bih se sastajao sa
njima svaki put je bio gotovo ritualan. Odvezao bih se
don Henarovoj kui, koja se nalazila u maloj varoi u
junom delu Meksika. Don Huan bi nam se smesta pri
druio i onda bismo se nas trojica bavili don Huanovim

uenjem za desnu stranu. Posle toga, don Huan bi mi

promenio nivo svesti i zatim bismo se odvezli u ovei
oblinji grad gde su iveli on i ostalih petnaest vidov
njaka.
Svaki put kada bih stupao u stanje poviene svesti
nisam mogao da se ne zaudim razlici izmeu svojih
dveju strana. Uvek sam oseao kao da mi je sa oiju spao
veo, kao da sam ranije bio delimino slep a sada mogu
da vidim. Sloboda i ista radost koje su me obuzimale
u tim prilikama ne mogu se uporediti ni sa im to sam
ikada iskusio. A ipak, istovremeno, postojalo je i za
straujue oseanje alosti i enje koje je ilo ruku
podruku sa tom slobodom i radou. Don Huan mi je
rekao da ne postoji celokupnost bez tuge i enje, jer
bez njih ne moe biti trezvenosti, niti dobrote. Mudrost
bez dobrote, rekao je, i znanje bez trezvenosti, besko
risni su.
Organizovanost njegovih uenja za levu stranu takoe je zahtevala da mi don Huan, zajedno sa nekima
od svojih drugova vidovnjaka, objasni tri aspekta nji
hovog znanja: umee svesti, umee traganja i umee
nameravanja.
Ovaj rad se odnosi na umee svesti, koje je deo
njegovog sveukupnog uenja za levu stranu; sveukup
nog uenja kojim se sluio da me pripremi za izvoenje
zaprepaujueg ina skakanja u ponor.
Zbog injenice da se iskustva koja ovde opisujem
deavaju u povienoj svesti, ona nisu u sklopu obinog
ivota. Njima nedostaje poznat kontekst, iako sam ja
pokuao sve to sam mogao da to nadoknadim bez
izmiljanja. Dok se nalazi u stanju poviene svesti
ovek je u najmanjoj moguoj meri svestan okoline, jer
je njegova koncentracija usmerena na pojedinosti onoga
ime je trenutno zaokupljen.
U ovom sluaju bili smo zaokupljeni, naravno, ob
janjenjem umea svesti. Don Huan je umee svesti
smatrao savremenom verzijom jedne izuzetno stare tra
dicije koju je nazivao tradicijom starih toltekih vi
dovnjaka.
Iako je oseao da je neraskidivo vezan sa tom tra
dicijom, smatrao je da pripada vidovnjacima novog cik-

lusa. Jednom, kada sam ga upitao ta je osnovna od

lika vidovnjaka novog ciklusa, rekao je da su oni slo
bodni ratnici, da su do tog stupnja ovladali sveu,
traganjem i namerom da ih smrt nikad ne ulovi kao
ostale smrtne ljude, ve sami biraju nain i trenutak
odlaska sa ovog sveta. U tom trenutku proima ih
unutranji oganj i nestaju sa lica zemlje, slobodno, kao
da nikad nisu postojali.

1 NOVI VIDOVNJACI

Kada sam putovao u planine da traim don Huana,

stigao sam u varo Oahaka u junom Meksiku. Dok sam
u rano jutro naputao grad, naslutio sam da treba da
se provezem pored glavnog trga, i tu sam ga zatekao
kako sedi na svojoj omiljenoj klupi, kao da eka da
naiem.
Pridruio sam mu se. Rekao mi je da je u gradu
zbog posla, da je odseo u mesnom pansionu i da bi
bilo dobro da ostanem s njim zato to mora da se
zadri jo dva dana u gradu. Neko vreme smo razgova
rali o mojoj delatnosti i problemima u univerzitetskom
svetu.
Iznenada, po svom starom obiaju, kada sam naj
manje oekivao, udario me je po leima i taj udarac
me je pomerio u stanje poviene svesti.
Vrlo dugo smo sedeli u tiini. Jedva sam ekao da
progovori, pa ipak me je iznenadilo kada je to uinio.
Davno pre nego to su panci doli u Meksiko,
rekao je, postojali su izvanredni tolteki vidovnjaci,
ljudi sposobni za nepojmljiva dela. Oni su bili poslednja
karika u lancu znanja koji se protezao tokom hiljada
godina.
Tolteki vidovnjaci su bili izvanredni ljudi mo~
ni vraevi, mrani, energini ljudi koji su razmrsili
misterije i posedovali tajno znanje koje su koristili da

utiu na ljude i da ih potine, tako to bi svest svojih

rtava prikovali za ta god da su hteli.
Uutao je i gledao me netremice. Oseao sam da
eka da ga neto pitam, ali nisam znao ta bih ga
pitao.
Moram da naglasim jednu vanu injenicu, na
stavio je, injenicu da su ti vraevi znali kako da
prikuju svest svojih rtava. Nisi se na to upecao. Tebi
nije nita znailo kada sam to pomenuo. To me ne iz
nenauje. Jedna od stvari koje je oveku najtee da
prizna jeste da se na svest moe uticati.
Zbunio sam se. Znao sam da hoe na neto da me
navede. Oseao sam poznatu zebnju isto oseanje
koje bi me proimalo kad god bi on zapoinjao novi
krug svojih uenja.
Rekao sam mu kako se oseam. Zamiljeno se
nasmeio. Obino, kada bi se smejao, zraio je sreom;
sada je bio oigledno zamiljen. Za trenutak je izgle
dalo da razmilja da li da nastavi da govori. Ponovo je
napregnuto piljio u mene, lagano prelazei pogledom
itavom duinom mog tela. Tada je, oigledno zadovo
ljan, klimnuo glavom i rekao da sam spreman za svoju
poslednju lekciju, za neto kroza ta prolaze svi ratnici
pre nego to se za njih moe rei da su spremni da se
osamostale.
Govoriemo o svesti, nastavio je. Tolteki vi
dovnjaci su poznavali vetinu baratanja sveu. U stvari,
oni su bili vrhunski majstori tog umea. Kada kaem
da su znali kako da prikriju svest svojih rtava, hou
da kaem da su im njihovo tajno znanje i njihove
tajne vetine omoguavali da slobodno zau u tajnu
svesti. Dosta je od njihovih vetina opstalo do danas,
ali, na sreu, u izmenjenom obliku. Kaem, na svu
sreu, jer te delatnosti, kao to u objasniti, nisu stare
tolteke vidovnjake odvele u slobodu, nego u propast.
Da li i ti zna te vetine? upitao sam.
Pa sigurno, odgovorio je. Mi ne moemo da izbegnemo da znamo te vetine, ali to ne znai i da ih
upranjavamo. Mi imamo drukije miljenje. Mi pri
padamo novom ciklusu.

Ali ti ne smatra da si vra, don Huane, zar ne?

upitao sam.
Ne, ne smatram, rekao je. Ja sam ratnik koji
vidi. Zapravo, svi smo mi los nuevos videntes novi vi
dovnjaci. Stari vidovnjaci su bili vraevi.
Za obinog oveka, nastavio je, vraanje je
neto loe, ali ga svejedno opinjava. Zato sam te ja
u stanju normalne svesti podsticao da misli da smo
vraevi. Preporuljivo je da se tako radi. Tako se po
buuje interesovanje. Ali, kada bismo mi bili vraevi,
za nas bi to bilo kao da smo uli u slepu ulicu.
eleo sam da znam ta je time hteo da kae, ali
je on odbio da o tome razgovara. Rekao je da e taj
predmet detaljno objasniti kada nastavi sa svojim ob
janjenjem svesti.
Pitao sam ga odakle potie tolteko znanje.
Tolteci su zakoraili na stazu znanja jedui biljke
moi, odgovorio je. Bilo da su bili podstaknuti radoznalou, ili glau, ili grekom, jeli su ih. Kada su
biljke moi ve delovale na njih, bilo je samo pitanje
vremena kada e neki od njih poeti da ispituju svoja
iskustva. Po mom miljenju, prvi ljudi na stazi znanja
bili su veoma smeli, ali su mnoge stvari pogreno
tumaili.
Da li ti to sve samo pretpostavlja, don Huane?
Ne, ne pretpostavljam. Ja sam vidovnjak, i kada
svoje vienje usmerim na ono vreme, znam sve to se
tada dogodilo.
Da li ti moe da vidi pojedinosti prolih doga
aja? upitao sam.
Vienje je naroito oseanje da zna, odgovorio
je, da zna neto bez i trunke sumnje. U ovom sluaju,
znam ta su ti ljudi radili, ne samo zbog svog vienja
ve i zato to smo mi tako tesno povezani.
Zatim je don Huan objasnio da se termin Tolteci
kako ga je on upotrebio ne odnosi na ono na ta
sam ja mislio. Meni je oznaavao kulturu, carstvo Tolteka. Po njemu, termin Tolteci oznaavao je ljude
od znanja.
Rekao je da su u vreme o kome je govorio vekovima, ili moda ak i milenijumima pre panskog osva-

janja, svi takvi ljudi od znanja iveli unutar velike geo

grafske oblasti, severno i juno od doline Meksika, i
da su se bavili odreenim zanatima: leenjem, vraa
njem, pripovedanjem, igranjem, proricanjem, pripre
manjem hrane ili pia. Takva zanimanja su razvijala
naroitu vrstu mudrosti, mudrosti po kojoj su se raz
likovali od prosenih ljudi. Povrh toga, ti Tolteci su
takoe bili ljudi koji su se uklapali u strukturu svako
dnevnog ivota, isto kao u nae vreme lekari, umetnici,
uitelji, svetenici i trgovci. Oni su obavljali svoje po
slove pod strogom kontrolom organizovanih bratstava
i postajali su toliko priznati i uticajni da su ak vladali
grupama ljudi koji su iveli izvan tolteke geografske
oblasti.
Kada su neki od tih ljudi nauili da vide, poto
su vekovima uzimali biljke moi, najpreduzimljiviji od
njih su poeli da ue druge ljude od znanja kako da
vide, rekao je don Huan. I to je bio poetak njihovog
kraja. Kako je vreme prolazilo, broj vidovnjaka je
rastao, ali njihova obuzetost onim to su videli, koja
ih je ispunjavala strahopotovanjem i strahom, postala
je tako jaka da su oni prestali da budu ljudi od zna
nja. Postali su izvanredno vini vienju i mogli su da
upravljaju nepoznatim svetovima u koje su se osvedoili. Ali to im nije koristilo. Vienje je podrivalo nji
hovu snagu i nateralo ih da budu obuzeti onim to
su videli.
Ipak, bilo je vidovnjaka koji su izbegli takvu
sudbinu, nastavio je don Huan, velikih ljudi koji
uprkos vienju nikad nisu prestali da budu ljudi od
znanja. Neki od njih su nastojali da vienje upotrebe
pozitivno i da tome ue svoje drugove. Uveren sam da
su pod njihovim vodstvom populacije itavih gradova
otile u druge svetove i nikada se nisu vratile.
Ali vidovnjaci koji su jedino mogli da vide doiveli su fijasko, oni su bili bespomoni kao i bilo ko
drugi kada su zemlju u kojoj su iveli napali osvajai.
Ti osvajai, nastavio je, preuzeli su tolteki
svet sve su prisvojili ali nikad nisu nauili da
vide.

Zato misli da nikada nisu nauili da vide?

upitao sam.
Jer su oponaali postupke toltekih vidovnjaka a
nisu imali unutranje znanje Tolteka. I danas postoji
mnotvo vraeva irom Meksika, potomaka tih osvajaa,
koji slede tolteki nain, ali oni ne znaju ta rade, ili
o emu govore, jer nisu vidovnjaci.
Ko su bili ti osvajai, don Huane?
Drugi Indijanci, rekao je. Kada su doli panci,
ve vekovima nije bilo starih vidovnjaka, ali je tu bio
novi soj vidovnjaka koji su poeli da obezbeuju svoje
mesto u novom ciklusu.
Kako to misli, novi soj vidovnjaka?
Poto je svet prvih Tolteka uniten, preiveli vi
dovnjaci su se sklonili i zapoeli da ozbiljno ispituju
svoje prakse. Prva stvar koju su uinili bila je da su
traganje, sanjanje i nameru uspostavili kao kljune po
stupke ne istiui upotrebu biljaka moi; moda je to
ono to nam nagovetava ta se njima stvarno desilo
sa biljkama moi.
Novi ciklus je tek zapoinjao da se uspostavlja
kada su panski zavojevai zemlju zbrisali vatrom. Na
svu sreu, tada su novi vidovnjaci bili sasvim spremni
da se suoe sa tom opasnou. Ve tada su bili ovladali
vetinom traganja.
Don Huan je rekao da su naredni vekovi potinjenosti obezbedili tim novim vidovnjacima savrene uslove
u kojima su mogli da usavravaju svoje vetine. Zaudo,
krajnje tekoe i prinuda tog perioda bili su ono to
ih je podstaklo da usavre nova naela. I zahvaljujui
injenici to nikad nisu otkrivali svoje delatnosti, mogli
su na miru da zabelee svoje pronalaske.
Da li je bilo mnogo novih vidovnjaka za vreme
osvajanja? upitao sam.
U poetku ih je bilo. Pri kraju ih je ostala aica.
Ostali su zatrti.
Ima li ih i danas, don Huane? upitao sam.
Ima ih nekolicina. Ratrkani su na sve strane,
razume.
Da li ih ti poznaje? upitao sam.

Na tako jednostavno pitanje najtee je da se od

govori, odvratio je. Ima ih nekoliko koje poznajemo
veoma dobro. Ali nam oni nisu sasvim slini jer su
usmereni na druge naroite vidove znanja, kao to
je igranje, vraanje, prianje pria, umesto da su usme
reni na ono to novi vidovnjaci preporuuju, traganje,
sanjanje i nameru. Na put se nikad ne ukrta sa onima
koji su isti kao mi. Vidovnjaci koji su iveli u vreme
osvajanja postavili su stvari na taj nain da bi izbegli
unitenje u sukobu sa pancima. Svaki od tih vidov
njaka osnovao je svoju lozu. Poto svaki od njih nije
ostavio potomstvo, loza ima nekoliko.
Da li ti zna neku koja je sasvim ista kao naa?
upitao sam.
Svega nekoliko, uzvratio je lakonski.
Tada sam ga zamolio da mi prui sva obavetenja
koja moe, jer me je taj predmet ivo zanimao; za mene
je od presudnog znaaja bilo da znam imena i adrese
radi validacije i potvrde.
Izgledalo je da don Huan ne eli da mi odgovori.
Novi vidovnjaci su proli kroz tu vrstu potvrivanja,
rekao je. Polovina njih je ostavila svoje kosti u pro
storu potvrivanja. Tako su oni sada usamljenici. Neka
to i ostane tako. Naa loza je sve o emu moemo da
razgovaramo. O tome ti i ja moemo da kaemo ta
god nam drago.
Objasnio je da su sve loze vidovnjaka osnovane u
isto vreme i na isti nain. Negde krajem esnaestog
veka svaki se nagual sa svojom grupom namerno izolovao od bilo kakve otvorene veze sa drugim vidovnja
cima. Posledica tog drastinog razdvajanja, rekao je,
bilo je stvaranje samostalnih loza. Naa se loza sastojala
od etrnaest naguala i sto dvadeset i est vidovnjaka,
rekao je. Neki od tih etrnaest naguala imali su sa
sobom svega sedam vidovnjaka, drugi su imali jeda
naest, a neki i do petnaest.
Rekao mi je da je njegov uitelj ili njegov do
brotvor, kako ga je sam nazivao bio nagual Hulijan,
i da je Hulijanov prethodnik bio nagual Elijas. Upitao
sam ga da li zna imena svih etrnaestorice naguala. On
mi ih je pobrojao i imenovao da bih mogao da nauim

ko su oni bili. Takoe je rekao da je lino poznavao pet

naest vidovnjaka od kojih se sastojala grupa njegovog
dobrotvora i da je takoe poznavao uitelja svog do
brotvora naguala Elijasa, i jedanaest vidovnjaka iz nje
gove grupe.
Don Huan me je uveravao da je naa loza bila
sasvim naroita, jer je 1723. godine pretrpela korenite
izmene, zbog jednog spoljanjeg uticaja koji je delovao
na nas i koji je neumoljivo promenio na smer. Tog
trenutka nije eleo da raspravlja o samom dogaaju,
ali je rekao da se novi poetak rauna od tog vremena;
i da su osam naguala koji su vodili lozu od tada smat
rani sutinski razliitim od estorice koji su im pret
hodili.
Mora da je don Huan imao nekog posla jer ga sledeeg
dana nisam video sve do podne. U meuvremenu su
troje od njegovih uenika, Pablito, Nestor i la Gorda,
stigli u grad. Ili su da kupe alatke i materijale za
Pablitovu stolarsku radionicu. Pridruio sam im se i
pomogao im da pribave ono to su traili. Zatim smo
se zajedno vratili u pansion.
Sve etvoro smo sedeli i razgovarali kada je don
Huan doao u moju sobu. Nagovestio je da posle ruka
odlazimo, ali da pre nego to jedemo ipak ima jo neto
nasamo da raspravi sa mnom. Hteo je da se nas dvojica
proetamo glavnim trgom i da se posle toga svi sa
stanemo u restoranu.
Pablito i Nestor su ustali i kazali da moraju da posvravaju jo neke poslove pre nego to se sastanemo.
inilo se da je la Gorda bila veoma nezadovoljna.
O emu ete da razgovarate? izletelo joj je, ali
je ubrzo shvatila svoju greku i zakikotala se.
Don Huan je udno pogledao, ali nije nita rekao.
Ohrabrena njegovim utanjem, la Gorda je predlo
ila da i nju povedemo sa sobom. Uveravala nas je da
nam nimalo nee smetati.
Siguran sam da nam nee smetati, rekao joj je
don Huan, ali ja zaista ne elim da uje bilo ta od
onoga to imam njemu da kaem.

Bilo je oigledno da je la Gorda besna. Pocrvenela

je i dok smo don Huan i ja izlazili iz sobe, itavo joj
je lice odavalo ljutnju i napetost, sve se iskrivilo. Usta
su joj bila otvorena a usne suve.
Veoma me je zabrinulo stanje u kome se nalazila
la Gorda. Oseao sam stvarnu nelagodnost. Nisam ni
ta rekao, ali izgleda da je don Huan primetio kako se
oseam.
Trebalo bi da danonono zahvaljuje la Gordi,
rekao je iznenada. Ona ti pomae da uniti svoju samovanost. Ona je sitan muitelj u tvom ivotu, ali to
ti jo nije palo u oi.
etali smo se trgom sve dok sva moja uznemire
nost nije iilela. Onda smo ponovo seli na njegovu
omiljenu klupu.
Stari vidovnjaci su zaista imali mnogo sree, za
poeo je don Huan, jer su imali mnogo vremena da
ue velianstvene stvari. Mogu ti rei da su oni po
znavali uda kakva mi danas ne moemo ak ni da
zamislimo.
Ko ih je nauio svemu tome? upitao sam.
Sve su sami nauili uz pomo vienja, odgovorio
je. Oni su smislili veinu stvari koje mi iz nae loze
znamo. Novi vidovnjaci su ispravljali greke starih
vidovnjaka, ali osnova ovoga to mi znamo i radimo
izgubljena je u tolteka vremena.
Objasnio je . Jedno od najjednostavnijih a ipak naj
vanijih otkria sa take gledita poduavanja, rekao je,
jeste saznanje da ovek ima dve vrste svesti. Stari
vidovnjaci su ih nazivali desna i leva strana oveka.
Stari vidovnjaci su videli, nastavio je, da je
najbolji nain da prenesu svoje znanje bio da nateraju
svoje uenike da se pomere na levu stranu, u stanje
poviene svesti. Tek tu se zaista ui.
Starim vidovnjacima su davali vrlo malu decu
na poduavanje, nastavio je don Huan, tako da nisu
mogli da upoznaju bilo kakav drugi nain ivota. Ta
su deca, zauzvrat, kada bi odrasla, uzimala drugu decu
za uenike. Zamisli ta sve mora da su otkrivali u nji
hovim pomeranjima levo i desno, nakon vekova takve
vrste koncentracije.

Primetio sam kako me zbunjuju ti prelazi. Rekao

je da je moje iskustvo istovetno sa njegovim. Njegov
dobrotvor, nagual Hulijan, stvorio je u njemu dubok
rascep tako to ga je terao da neprestano prelazi iz
jednog tipa svesti u drugi. Rekao je da su jasnoa i
sloboda koje je doiveo u povienoj svesti bile u pot
punoj suprotnosti sa lanim razlozima, obmanom, ljut
njom i strahom njegovog normalnog stanja svesti.
Stari vidovnjaci su imali obiaj da stvaraju taj
polaritet da im slui u naroite svrhe; na taj nain oni
su terali svoje uenike da postignu koncentraciju po
trebnu da bi se nauile tehnike vraeva. Ali ga novi vi
dovnjaci koriste, rekao je, da bi ubedili svoje uenike
da u oveku postoje neshvatljive mogunosti.
Najbolje ostvarenje novih vidovnjaka, nastavio
je don Huan, jeste njihovo objanjenje tajne svesti.
Oni su ga celog saeli u nekoliko pojmova i radnji koji
ma poduavaju uenike dok su u stanju poviene svesti.
Rekao je da je vrednost metoda novih vidovnjaka
u tome to se u poduavanju koristi injenicom da niko
ne moe da se seti bilo ega to se desilo dok je bio
u stanju poviene svesti. Ta nemogunost da se zapamti
predstavljala je gotovo nesavladivu prepreku ratnicima,
koji su morali da se sete svih uputstava koja su im
data da bi mogli da nastave. Samo posle godina borbe
i discipline ratnici mogu da se sete uputstava. Do
tada su pojmovi i postupci kojima su ih poduavali
ve postali njihov sastavni deo i tako su zadobili snagu
koju su im namenili novi vidovnjaci.

2 SITNI MUITELJI

Nekoliko meseci don Huan nije sa mnom raspravljao

o umeu svesti. U to vreme bili smo u kui u kojoj je
ivelo drutvo naguala.
Hajdemo u etnju, rekao mi je don Huan stavlja
jui mi ruku na rame. Ili, jo bolje, hajdemo do grad
skog trga gde ima dosta sveta, da sednemo i da raz
govaramo.
Iznenadio sam se kada mi se obratio, jer sam se
u kui nalazio ve nekoliko dana, a on mi za sve to
vreme ak nije rekao ni zdravo.
Kada smo don Huan i ja naputali kuu, la Gorda
nas je presrela i zahtevala da i nju povedemo sa sobom.
Izgledalo je da je vrsto odluila da ne prihvati nega
tivan odgovor. Don Huan joj je vrlo strogim glasom
rekao da hoe o neemu da sa mnom razgovara nasamo.
Nameravate da priate o meni, rekla je la Gorda,
tonom i pokretima koji su odavali i sumnjiavost i
ljutnju.
U pravu si, suvo je odgovorio don Huan. Nije se
okrenuo ni da je pogleda dok je prolazio pored nje.
Iao sam za njim i do gradskog trga smo hodali
bez rei. Kada smo seli, upitao sam ga ta bismo, do
avola, mogli da razgovaramo o la Gordi. Jo me je
pekao njen pretei pogled koji mi je uputila kada smo
polazili od kue.

Nemamo nita da razgovaramo o la Gordi, niti o

bilo kome drugom, rekao je. To sam joj rekao da
bih izazvao njenu ogromnu samovanost. I upalilo je.
Besna je na nas. Ako je dobro poznajem, dosad je ve
dovoljno dugo razgovarala sa sobom i tako ojaala
svoju samovanost i opravdanu ljutnju to smo je od
bili i to je ispala budala. Ne bih se iznenadio ako bi
ona ovde na klupi u parku nabasala na nas.
Ako neemo da razgovaramo o la Gordi, o emu
emo da raspravljamo? upitao sam.
Nastaviemo razgovor koji smo zapoeli u Oahaki,
odgovorio je. Da bi razumeo objanjenje svesti, morae da se napregne do krajnjih granica i da bude
spreman da se neprestano premeta iz jedne ravni
svesti u drugu. Dok smo upleteni u nau raspravu, tra
im tvoju potpunu koncentraciju i strpljenje.
Nekajui se, rekao sam mu da sam se oseao
vrlo nelagodno jer je prola dva dana odbijao da raz
govara sa mnom. Gledao me je i nabrao obrve. Osmeh
mu je zaigrao na usnama i nestao. Shvatio sam da mi
stavlja do znanja da nisam nita bolji od la Gorde.
Izazivao sam tvoju samovanost, rekao je mrtei
se. Samovanost je na najvei neprijatelj. Razmisli
slabima nas ini oseanje uvreenosti zbog onoga
to su uinili ili nisu uinili nai prijatelji. Naa samo
vanost trai da vei deo svog ivota budemo uvreeni
zbog nekoga.
Novi vidovnjaci preporuuju da se uini najvei
mogui napor kako bi se samovanost iskorenila iz i
vota ratnika. Ja se drim tog saveta i uloio sam
naroit trud da bih ti pokazao da smo bez samovanosti neranjivi.
Dok sam ga sluao, oi su mu odjednom zasvetlucale. Mislio sam kako izgleda da je na samoj ivici da
prasne u smeh, iako za to ne postoji razlog, kada me
je iznenadio nagao, bolan amar po desnom obrazu.
Skoio sam sa klupe. Iza mene je stajala la Gorda
jo uvek podignute ruke. Lice joj se crvenelo od besa.
Sad o meni moe da pria ta ti je volja, i sa
vie razloga, viknula je. Ako ipak ima neto da
kae, onda mi to kai u lice!

Izgleda da ju je izliv besa iscrpeo, jer je sela

na beton i poela da plae. Don Huan se ukipio od
neopisive radosti. Sledio sam se od istog gneva. La
Gorda me je besno gledala a zatim se okrenula prema
don Huanu i krotko mu rekla da nemamo pravo da je
kritikujemo.
Don Huan se toliko glasno smejao da se presavio
skoro do zemlje. Nije ak mogao ni da govori. Dva ili
tri puta je pokuao da mi neto kae, onda je konano
ustao i otiao, telo mu se jo uvek treslo od grevitog
smeha.
Htedoh da potrim za njim, jo uvek mrko pogle
dajui la Gordu smatrao sam da je zasluila prezrenje kada mi se desi neto neobino. Shvatio sam
ta je don Huanu bilo toliko smeno. La Gorda i ja smo
bili uasno slini. Naa samovanost je bila velian
stvena. Moja iznenaenost i ljutnja to sam oamaren
bile su upravo jednake la Gordinim oseanjima besa
i sumnjiavosti. Don Huan je bio u pravu. Breme samovanosti je uasan teret.
Potrao sam za njim u zanosu, suze su mi tekle
niz obraze. Sustigao sam ga i rekao mu ta sam shvatio.
Oi su mu svetlucale avolasto i ushieno.
ta da radim sa la Gordom? upitao sam.
Nita, odgovorio je. Spoznaje su uvek line.
Promenio je predmet razgovora i rekao da nam
omeni 1 savetuju da na razgovor nastavimo u njegovoj
kui, u velikoj sobi sa udobnim stolicama ili u zadnjem
dvoritu koje je sa svih strana bilo ograeno pokri
venim zidom. Rekao je da je tim mestima zabranjen
pristup bilo kome kad god on daje svoja objanjenja
u kui.
Vratili smo se u kuu. Don Huan je svima ispri
ao ta je uinila la Gorda. Oduevljenje sa kojim su
joj se svi vidovnjaci rugali, dovelo je la Gordu u veoma
neprijatan poloaj.
*1
Omeni znaci koji predskazuju uspeh ili neuspeh nekog
poduhvata. Let ptica, promena svetlosti, temperature itd.
Prim. prev.

Protiv samovanosti se ne moe boriti uglaenou, primetio je don Huan kada sam izrazio svoju
zabrinutost za la Gordu.
Zatim je sve zamolio da napuste sobu. Seli smo i
don Huan je poeo da objanjava.
Rekao je da se i stari i novi vidovnjaci dele na dve
grupe. Prvu sainjavaju oni koji su spremni da se
uvebavaju u samouzdravanju i koji mogu da svoje
aktivnosti usmere prema pragmatikim ciljevima, to
je korisno i drugim vidovnjacima i ljudima uopte. Dru
ga grupa je sastavljena od onih koji ne vode rauna
o samouzdravanju niti o bilo kom pragmatinom cilju.
Svi se vidovnjaci slau u tome da potonja grupa nije
uspela da rei problem samovanosti.
Samovanost nije neto jednostavno i naivno, ob
jasnio je. S jedne strane, ona je sr svega to je u
nama dobro, dok je, s druge strane, sr svega pokvare
nog u nama. Potrebno je strateko majstorstvo da bi
se ovek otarasio pokvarene samovanosti. Tokom vekova vidovnjaci su odavali najvie poasti onima koji
su u tome uspeli.
Poalio sam se da mi je ideja iskorenjivanja sa
movanosti, iako mi je povremeno delovala vrlo pri
vlano, u sutini bila nerazumljiva; rekao sam mu da
su mi njegova uputstva za iskorenjivanje samovanosti
toliko maglovita da ih se ne mogu pridravati.
Mnogo sam ti puta govorio, rekao je, da ovek
mora da bude vrlo matovit da bi sledio put znanja.
Kako vidi, na putu znanja nita nije jasno onoliko
koliko bismo mi eleli da bude.
Bio sam uznemiren i dokazivao sam da mi njegovo
prebacivanje zbog samovanosti nalikuje na katolike
diktume. Poto su mi itavog ivota govorili o zlu grenosti, ja sam oguglao.
Ratnikova borba protiv samovanosti je pitanje
strategije, a ne principa, odgovorio je. Grei jer
ovo to ja kaem shvata u moralnom smislu.
Ja tebe smatram ovekom visokog morala, don
Huane, navaljivao sam.
Ti si uoio moju besprekornost, to je sve, re
kao je.

Besprekornost je isto kao i iskorenjivanje samovanosti previe mutan pojam da bi imao bilo kakve
vrednosti za mene, primetio sam.
Don Huan se guio od smeha, i ja sam ga izazivao
da objasni besprekornost.
Besprekornost je ispravna upotreba energije i ni
ta drugo, rekao je. U mojim izlaganjima nema ni
trunke moralisanja. Ja sam sauvao energiju i to me
ini besprekornim. Da bi to razumeo, treba i sam da sa
uva dovoljno energije.
utali smo dugo vremena. eleo sam da razmislim
o onome to je upravo rekao. Iznenada, poeo je po
novo da govori.
Ratnici prave strateke popise, rekao je. Oni
popisuju sve to rade. Zatim odluuju koje od tih
stvari mogu da se izmene radi toga da im omogue da
predahnu, da bi uveali svoju energiju.
Prigovorio sam da bi njihov spisak morao da sa
dri sve to postoji pod kapom nebeskom. Strpljivo je
odgovorio da strateki popis o kome on govori obuhvata
samo obrasce ponaanja koji nisu sutinski za na opsta
nak i dobrobit.
Iskoristio sam priliku da ukaem na injenicu da
su opstanak i blagostanje kategorije koje se mogu inter
pretirati na bezbroj naina, i da zbog toga nema naina
da se sloimo ta je ili ta nije sutinsko za opstanak i
dobrobit.
Dok sam nastavljao da priam, poeo sam da se
gubim. Konano sam uutao jer sam shvatio ispraznost
svojih argumenata.
Don Huan je tada rekao da se u stratekom popisu
ratnika smatra da je samovanost aktivnost koja pro
dire najveu koliinu energije, otuda i njihovi napori
da je iskorene.
Jedna od glavnih briga ratnika jeste da tu energiju
oslobode radi toga da se sa njom okrenu prema nepo
znatom, nastavio je don Huan. Preusmeravanjem te
energije stvara se besprekornost.
Rekao je da su najdelotvorniju strategiju razradili
vidovnjaci iz vremena Osvajanja, nesumnjivi majstori
traganja. Ona se sastoji od est elemenata koji se

meusobno prepliu. Pet od njih se nazivaju svojstvima

ratnitva: kontrola, disciplina, uzdravanje, prorauna
vanje vremena i volja. Oni su u vezi sa svetom ratnika
koji se bori da izgubi samovanost. esti element koji
je moda najvaniji od svih, tie se spoljanjeg sveta
i naziva se sitni muitelj.
Gledao me je kao da me nemo pita da li sam
razumeo ili nisam.
Zaista sam zainteresovan, rekao sam. Ti stalno
govori da je la Gorda sitni muitelj mog ivota. Ali
ta je zapravo sitni muitelj?
Sitni muitelj je ugnjeta, odgovorio je. To je
neko ko ima mo nad ivotom i smru ratnika ili im
jednostavno dosauje dok ne polude.
Dok mi je govorio, don Huan je zraio osmehom.
Rekao je da su novi vidovnjaci razvili sopstvenu klasi
fikaciju sitnih muitelja; iako je ta stavka jedan od
njihovih najozbiljnijih i najvanijih pronalazaka, novi
vidovnjaci su u vezi s njom imali smisla za humor.
Uveravao me je da je u svakoj od njihovih klasifikacija
postojala primesa zlobnog humora, jer je humor bio
jedino sredstvo, da protivdejstvom prisili ljudske svesti
koja ne moe da ne pravi popise i glomazne klasifi
kacije.
U skladu sa svojom praksom, novi vidovnjaci su
smatrali da je najpogodnije da na elo liste stave
primarni izvor energije, jednog i jedinog vladara uni
verzuma, i oni su ga jednostavno nazvali tiraninom.
Ostali despoti i pristalice poslunosti bez pogovora, pri
rodno, smatrani su beskonano niim od kategorije ti
ranina. Kada se uporede sa izvorom svega, najstraniji
ljudski muitelji izgledaju kao budale; shodno tome,
njih su klasifikovali kao sitne muitelje, pinches tiranos.
Rekao je da postoje dve podvrste manjih sitnih
muitelja. U prvu podvrstu spadaju sitni muitelji koji
proganjaju i nanose bol, ali koji nikada nisu stvarni
uzronici neije smrti. Njih su nazvali: mali sitni mu
itelji, pinches tiranitos. Druga se sastojala od sitnih
muitelja koji samo razdrauju i dosauju bez pre
stanka. Njih su zvali: boranija sitnih muitelja, repinches

tiranitos, ili majuni sitni muitelji, pinches tiranitos

chiquititos.
Mislio sam da su njihove klasifikacije smene. Bio
sam siguran da improvizuje panske termine. Pitao sam
ga da li je tako.
Ni najmanje, odgovorio je s izrazom lica nekog
ko se zabavlja. Novi vidovnjaci su bili velikani klasifi
kacija. Henaro je nesumnjivo jedan od najveih; ako
si ga paljivo posmatrao, mogao si da uvidi kako se
zaista novi vidovnjaci odnose prema svojim klasifika
cijama.
Kada sam ga upitao da li hoe da me nasamari,
nasmejao se buno mojoj zbunjenosti.
Ne bih to uradio ni u snu, rekao je osmehujui
se. Henaro bi moda to i uradio, ali ne ja, naroito
to ja znam tvoj odnos prema klasifikacijama. Re
je o tome da novi vidovnjaci ba nita ne potuju.
Dodao je da se mali sitni muitelji dalje dele na
etiri kategorije. Jedni mue surovou i nasiljem. Drugi
to rade tako to neiskrenou stvaraju nepodnoljivu
strepnju. Trei ugnjetavaju tugom. I poslednji, koji
ugnjetavaju tako to ratnike navode da pobesne.
La Gorda je klasa za sebe, dodao je. Ona je
prevrtljiva boranija od sitnog muitelja. Dosauje ti
namrtvo i razbenjava te. ak te amara. Ona te svim
tim ui ravnodunosti.
To nije mogue! pobunio sam se.
Nisi jo uklopio sve delove od kojih se sastoji
strategija novih vidovnjaka, rekao je. Jednom, kada
to uradi, znae koliko je delotvoran i pametan pro
nalazak da se iskoristi sitni muitelj. Sa sigurnou
mogu da kaem da strategija ne iskorenjuje jedino
samovanost; ona isto tako priprema ratnike da ko
nano shvate da je besprekornost jedino to vredi na
putu znanja.
Rekao je da je ono to su novi vidovnjaci imali
na umu bilo smrtonosni manevar u kome je sitni mu
itelj poput planinskog vrha, a svojstva ratnitva su
kao planinari koji se sastaju na vrhuncu.
Najee su samo etiri svojstva u igri, nastavio
je. Peto svojstvo, volja, uvek se uva za zavrni sukob,

kada su ratnici suoeni sa vatrenim eskadronom, da

tako kaem.
Zato se to radi ba tako?
Zato to volja pripada drugoj oblasti, nepoznatom.
etiri ostala svojstva pripadaju poznatom, ba onde gde
se sitni muitelji gnezde. U stvari, ljudska bia postaju
sitni muitelji upravo zbog opsesivnog manipulisanja
poznatim.
Don Huan je objasnio da se uzajamno dejstvo svih
pet svojstava ratnitva moe ostvariti samo kod vidov
njaka koji su besprekorni ratnici i koji su ujedno
ovladali voljom. Jedno takvo sadejstvo je vrhunski ma
nevar koji se ne moe izvoditi na nivou u kome je
ovek svakodnevno.
etiri svojstva su sve to je potrebno da bi se
izalo nakraj sa najgorim od sitnih muitelja, nastavio
je. Naravno, ukoliko je sitni muitelj otkriven. Kao
to sam rekao, sitni muitelj je spoljanji element, koji
ne moemo da kontroliemo, i to element koji je moda
najvaniji od svih. Moj dobrotvor je imao obiaj da
kae da je srean ratnik koji nabasa na sitnog muitelja.
Hteo je da kae da si srean ovek ako na svom putu
naie na jednog od njih, jer ako ne naie, morae
da ga sam potrai.
Objasnio je da je jedan od najveih uspeha vidov
njaka iz vremena osvajanja bilo ostvarenje koje je
nazvao trofaznim napredovanjem. Razumevajui prirodu
oveka, oni su mogli da dou do neospornog zakljuka
da ukoliko vidovnjaci pri susretu sa sitnim muiteljima
mogu da vladaju sobom, oni sigurno mogu da se bez
loih posledica suoe sa nepoznatim, i tada ak mogu
da podnesu postojanje nesaznajnog.
Reakcija obinog oveka je da misli da taj iskaz
treba obrnuti, nastavio je. Vidovnjak koji moe da
ostane priseban pred licem nepoznatog, moe zasigurno
da se suoi sa sitnim muiteljima. Ali, nije tako. Ta
pretpostavka je bila ono to je unitilo vidovnjake
starih vremena. Danas mi znamo vie. Znamo da nita
ne moe tako da prekali duh ratnika kao izazov susreta
sa nemoguim ljudima koji su na takvom poloaju da
imaju mo. Samo u takvim uslovima ratnici mogu da

steknu trezvenost i spokojstvo da mogu da podnesu

pritisak nesaznajnog.
Buno sam mu se suprotstavio. Rekao sam mu
da, po mom miljenju, muitelji mogu samo da svoje
rtve uine bespomonim ili surovim kao i oni sami to
su. Zajedljivo sam primetio da je o efektima fizike
i psiholoke torture takvih rtava uraeno bezbroj stu
dija.
Razlika je u tome to si upravo rekao, uzvratio
je. Oni su rtve, a ne ratnici. Jednom sam se oseao
isto kao ti sada. Rei u ti ta me je promenilo, ali da
se prvo ponovo vratim na ono to sam rekao o vremenu
osvajanja. Vidovnjaci tog vremena nisu mogli nai plod
nije tlo. panci su bili sitni muitelji koji su do krajnjih
granica iskuavali vetine vidovnjaka; poto su izali
na kraj sa osvajaima, vidovnjaci su bili sposobni da
se suoe sa bilo im. Imali su sree. U to vreme po
svuda je bilo sitnih muitelja.
Posle svih tih velianstvenih godina izobilja stvari
su se promenile u velikoj meri. Sitni muitelji nikad
vie nisu imali taj opseg; jedino je u tim vremenima
njihova vlast bila neograniena. Da bi se postalo dobar
vidovnjak, neophodan, savren sastojak je sitni mui
telj sa neogranienim povlasticama.
U nae vreme, na alost, vidovnjaci moraju da
idu u krajnost da bi pronali valjanog. Najee se mo
raju zadovoljiti vrlo sitnom boranijom.
Da li si ti i sam naao sitnog muitelja, don
Huane?
Ja sam imao sree. Jedan grandiozan je naao
mene. U to vreme sam se, meutim, oseao isto kao
ti; nisam mogao da smatram da sam srean.
Don Huan je rekao da je njegovo iskuenje zapo
elo nekoliko nedelja pre nego to je upoznao svog
dobrotvora. Jedva da je imao dvadeset godina u to
vreme. Tada je kao fiziki radnik dobio posao u ee
rani. Oduvek je bio veoma snaan, tako da mu je bilo
lako da dobije posao u kojem su se traili miii.
Jednog dana kada je nosio teke dakove sa eerom
naila je neka ena. Bila je vrlo dobro odevena i iz
gledalo je da je imuna. Imala je oko pedeset godina,

rekao je don Huan, i bila je prilino nadmena. Gledala

je don Huana, zatim je razgovarala sa predradnikom
i otila. Predradnik je priao don Huanu i rekao mu
da e ga za nagradu preporuiti za posao u gazdinoj
kui. Don Huan je rekao da nema novaca. Predradnik
se nasmejao i rekao mu da se ne brine jer e imati
dosta novca na dan isplate. Tapao je don Huana po
pleima i uveravao ga da je velika ast raditi za
gazdu.
Poto je don Huan bio neuk i prost Indijanac ni
skog roda, koji je iveo od danas do sutra, ne samo
to je poverovao u svaku re nego je mislio da ga je
dotakla dobra vila. Obeao je da e predradniku platiti
koliko god trai. Predradnik je pomenuo veliku sumu,
koja bi trebalo da se plati u ratama.
Odmah posle toga predradnik je odveo don Huana
u kuu, koja se nalazila na prilinoj udaljenosti od
grada, i tu ga ostavio sa drugim predradnikom, ogrom
nim, mranim, runim ovekom koji mu je postavljao
mnoga pitanja. Raspitivao se o don Huanovoj porodici.
Don Huan je odgovorio da nema nikoga. oveku je to
bilo toliko milo da se ak nasmejao kroz svoje krnje
zube.
On je don Huanu obeao da e mu dobro platiti
i da e ak biti u prilici da tedi novac, jer nee morati
uopte da troi poto e iveti i hraniti se u kui.
ovek se smejao na zastraujui nain. Don Huan je
znao da treba smesta da bei. Potrao je prema kapiji,
ali mu je ovek presekao put sa revolverom u ruci.
Odapeo ga je i nabio ga don Huanu u stomak. Ovde si
da radi dok ne crkne, rekao je. I nemoj to da
zaboravi. Palicom je gurao don Huana uokolo. Zatim
ga je odveo iza kue, i poto je napomenuo da svoje
ljude tera da bez predaha rade od izlaska do zalaska
sunca, dao je don Huanu da vadi dva ogromna panja.
Takoe je rekao don Huanu da e ga, ako ikada po
kua da pobegne ili prijaviti vlastima, ubiti na mestu
i da e se, ako don Huan ikad uspe da pobegne,
zakleti na sudu da je don Huan pokuao da ubije
gazdu. Ovde e da radi dok ne crkne, rekao je.

Drugi e Indijanac tada dobiti tvoj posao, ba kao

to si i ti doao na mesto mrtvog Indijanca.
Don Huan je rekao da je kua liila na tvravu,
i da je svuda bilo ljudi naoruanih maetama. Tako se
on udubio u posao i pokuao da ne misli o svojoj
neprilici. Krajem dana ovek se vratio i utirao ga je
itavim putem do kuhinje, jer mu se nije dopadao
prkosan pogled u don Huanovim oima. Zapretio je
don Huanu da e mu, ako ga ne bude sluao, presei
ile na rukama.
U kuhinji je jedna stara ena donela hranu, ali je
don Huan bio toliko uznemiren i preplaen da nije
mogao da jede. Starica ga je posavetovala da jede to
vie moe. Mora da bude jak, rekla je, jer njegovom
poslu nema kraja. Upozorila ga je da je ovek na ijem
mestu radi ba jue umro. Bio je preslab da bi mogao
da radi i pao je kroz prozor kada je pokuavao da
provali.
Don Huan je rekao da je kod gazde radio tri nedelje i da ga je taj ovek kinjio svakog trenutka svakog
od tih dana. Terao ga je da radi pod najopasnijim
uslovima, da radi najtee poslove koji se mogu zamisliti,
neprestano mu pretei noem, revolverom ili palicom.
Danima ga je slao u tale da isti pregrade dok su se
u njima nalazili nemirni pastuvi. Na poetku svakog
dana don Huan je mislio da e mu to biti poslednji
dan na zemlji. A opstajanje je znailo jedino da e
sutra ponovo morati da proe kroz isti pakao.
Kraj je ubrzao don Huanov zahtev da ga puste na
neko vreme. Izgovarao se da treba da ode u grad da
plati predradniku u eerani novac koji mu duguje.
Drugi predradnik je uzvratio da don Huan ne sme ak
ni jedan minut da prestane da radi, jer je u dugovima
do gue samo zbog povlastice to tu radi.
Don Huan je znao da mu je odzvonilo. Shvatio
je ovekove manevre. On i drugi predradnik su tajno
saraivali da bi proste Indijance izvukli iz eerane,
gonili ih da rade dok ne crknu, i delili njihovu zaradu.
Kada je to shvatio, toliko se estoko razbesneo da je
urlajui protrao kroz kuhinju i upao u glavnu kuu.
Predradnik i drugi radnici bili su zateeni. Istrao je

na prednja vrata i gotovo uspeo da pobegne, ali ga je

predradnik stigao na putu i ustrelio ga u grudi. Ostavio
ga je jer je verovao da je mrtav.
Don Huan je rekao da mu nije bilo pisano da
umre; njegov dobrotvor ga je onde pronaao i negovao
dok se nije oporavio.
Kada sam svom dobrotvoru ispriao celu priu,
rekao je don Huan, jedva je suzdrao uzbuenje.
,Taj predradnik je prava nagrada', rekao je moj dobro
tvor. ,Suvie je dobar da bi ga proerdao. Jednog dana
e morati da se vrati u tu kuu.'
Bio je ushien mojom sreom u pronalaenju jed
nog od milion sitnih muitelja sa skoro neogranienom
moi. Mislio sam da je stari aknut. To je bilo godinama
pre nego to sam u potpunosti shvatio o emu je go
vorio.
To je jedna od najuasnijih pria koju sam ikad
uo, rekao sam. Da li si se ti zaista vratio u tu
kuu?
Sigurno da jesam, posle tri godine. Moj dobrotvor
je bio u pravu. Takav sitni muitelj bio je jedan od mi
lion i nije ga trebalo proerdati.
Kako si uspeo da se vrati?
Moj dobrotvor je razvio strategiju upotrebljava
jui etiri svojstva ratnitva: kontrolu, disciplinu, uzdr
avanje i proraunavanje vremena.
Don Huan je rekao da mu je njegov dobrotvor,
objanjavajui mu ta treba da radi da bi od susreta
sa tim ljudoderom od oveka izvukao korist, takoe
rekao ta novi vidovnjaci smatraju da su etiri koraka
na putu znanja. Prvi je korak odluka da se postane
uenik. Poto uenici promene svoj stav o sebi samima
i svetu, oni prave drugi korak i postaju ratnici, to e
rei bia sposobna za najvei stepen samodiscipline i
samokontrole. Trei korak, poto se ovladalo uzdrava
njem i proraunavanjem vremena, jeste da se postane
ovek od znanja. Kada ljudi od znanja naue da vide,
oni su napravili i etvrti korak i postali vidovnjaci.
Njegov dobrotvor je naglasio injenicu da je don
Huan bio dovoljno dugo na putu znanja da bi bar u
najmanjoj meri stekao prva dva svojstva: kontrolu i

disciplinu. Don Huan je istakao da se oba ova svojstva

odnose na unutranje stanje. Ratnik je okrenut sebi,
ne na sebian nain, ve u smislu potpunog i nepre
kidnog samopreispitivanja.
U to vreme nisam imao druga dva svojstva, na
stavio je don Huan. Uzdravanje i proraunavanje vre
mena nisu u potpunosti unutranja stanja. Ona spadaju
u delokrug ljudi od znanja. Moj dobrotvor mi ih je
pokazao kroz svoju strategiju.
Da li to znai da ti ne bi mogao sam da se suoi
sa sitnim muiteljem? upitao sam.
Siguran sam da sam to mogao sam da obavim,
iako isto sumnjam da bih to izveo uspeno, darovito
i radosno. Moj dobrotvor je prosto uivao u sukobu
tako to je njime upravljao. Ideja da se sitni muitelj
iskoristi ne slui samo da bi se usavrio duh ratnika
ve takoe donosi i radost i sreu.
Kako iko moe da uiva sa udovitem koje si
opisao?
On nije bio nita u poreenju sa pravim udo
vitima sa kojima su se novi vidovnjaci susretali za
vreme osvajanja. Po svemu sudei, ti su vidovnjaci ludo
uivali kada su imali posla sa njima. Oni su dokazali
da ak i najgori muitelji mogu da donesu uivanje,
pod uslovom, naravno, da je ovek ratnik.
Don Huan je objasnio da je greka koju proseni
ljudi prave u vezi sa suprotstavljanjem sitnim muite
ljima u tome to nemaju strategiju kojoj bi pribegli;
njihovi postupci i oseanja su svevaei kao i kod sit
nih muitelja. Ratnici, s druge strane, ne samo to
imaju dobro smiljenu strategiju ve su i osloboeni
od samovanosti. Oni su shvatili da je realnost tumae
nje koje smo mi dali, i to zadrava njihovu samovanost. To je znanje bilo konana prednost koju su novi
vidovnjaci imali nad priglupim pancima.
Rekao je da se konano uverio da moe da po
razi predradnika koristei se samo saznanjem da sitni
muitelji gledaju na sebe sa smrtnom ozbiljnou, dok
ratnici to ne ine.
Po stratekom planu svog dobrotvora, dakle, don
Huan se zaposlio u istoj eerani. Niko se nije seao

da je on tu ranije radio. Peoni su dolazili u tu eeranu

i odlazili bez traga.
Strategija njegovog dobrotvora je posebno naglaa
vala da don Huan treba da bude predusretljiv prema
bilo kome ko doe da trai jo jednu rtvu. Dogodilo
se da je dola ista ena i gledala ga kao i pre nekoliko
godina. Ovog puta je ak bio fiziki jai nego pre.
Sve se odigralo kao i prvi put. Meutim, strategija
je zahtevala da se odmah odbije plaanje predradniku.
oveka nikad nisu odbili, i on je bio zapanjen. Zapretio
je da e otpustiti don Huana sa posla. Don Huan mu
je, zauzvrat, zapretio da e otii pravo u kuu one
ene da je vidi. Don Huan je znao da ena, koja je bila
supruga vlasnika eerane, ne zna ta dva predradnika
rade. Rekao je predradniku da zna gde ona ivi, jer je
radio na okolnim poljima sekui eernu trsku. ovek
je poeo da se cenjka, a don Huan je zahtevao od
njega novac pre nego to prihvati da poe u kuu
one ene. ovek je odustao i pruio mu nekoliko nov
anica. Don Huan je bio savreno svestan da je pri
stanak predradnika bio samo lukavstvo da ga namami
da poe u kuu.
Jo jednom me je lino odveo do kue, rekao
je don Huan. Bila je to jedna stara hacijenda u posedu ljudi ija je bila i eerana bogataa koji su
ili znali ta se deava a nisu se obazirali na to, ili su
bili previe nezainteresovani da bi to uopte primetili.
im smo stigli tamo, utrao sam u kuu da bih
potraio gospou. Naao sam je i bacio se na kolena
i poljubio sam joj ruku da bih joj se zahvalio. Dvojica
predradnika su pozeleneli od gneva.
Predradnik sa imanja postupio je kao i prvi put.
Ali ja sam imao odgovarajui ratni plan kako da po
stupam s njim; imao sam kontrolu, disciplinu, uzdrljivost i proraunavanje vremena. Sve se odvijalo onako
kako je isplanirao moj dobrotvor. Moja kontrola mi
je omoguila da ispunim ovekove najgluplje zahteve.
Ono to nas obino iscrpljuje u takvim situacijama jeste
habanje nae samovanosti. Svaki ovek koji ima trun
ponosa, raspadne se kada oseti da je bezvredan.

Spremno sam radio sve to je od mene traio.

Bio sam radostan i jak. Nisam nimalo mario za svoj
ponos niti za svoj strah. Bio sam besprekoran ratnik.
Kada ti je duh usklaen dok te neko gazi, to se zove
kontrola.
Don Huan je objasnio da je strategija njegovog do
brotvora zahtevala da umesto da sebe ali, to je ranije
radio, smesta prione na otkrivanje i beleenje ovekovih
jakih strana i slabosti, njegovih kaprica u ponaanju.
Otkrio je da su predradnikove najjae osobine nje
gova nasilnika priroda i smelost. Bio je ustrelio don
Huana usred bela dana pred oima brojnih gledalaca.
Njegova velika slabost bila je to je voleo svoj posao i
nije eleo da ga dovede u pitanje. Ni pod kakvim okol
nostima nije smeo sebi da dozvoli da ubije don Huana
po danu, unutar ograenog prostora. Njegova druga
slabost bila je to je bio porodian ovek. Imao je
enu i decu koji su iveli u straari u blizini kue.
Sakupiti sve te informacije dok te tuku, zove se
disciplina, rekao je don Huan. Taj ovek je bio pravi
avo. Nije imao ni jednu dobru osobinu. Prema novim
vidovnjacima, savren sitni muitelj nema ni jednu po
zitivnu crtu.
Don Huan je rekao da su druge dve osobine ratnitva, uzdrljivost i proraunavanje vremena koje jo
nije posedovao, bile automatski ukljuene u strategiju
njegovog dobrotvora. Uzdrljivost je kada se strpljivo
eka, bez urbe, bez ljutnje, jednostavno, kada se ono
to se oekuje dri u rezervi.
Danju sam puzio, nastavio je don Huan, pone
kad sam plakao pod biem tog oveka. A ipak sam bio
srean. Strategija mog dobrotvora uinila je da ivim
od dana do dana i da tog oveka ne mrzim iz dna due.
Znao sam da ekam i znao sam ta ekam. Upravo
u tome je velika radost ratnitva.
Dodao je da je strategija njegovog dobrotvora za
htevala sistematsko uznemiravanje oveka pod okriljem
jednog vieg reda, ba kao to su se vidovnjaci novog
ciklusa za vreme osvajanja titili katolikom crkvom.
Ponizan svetenik je ponekad mnogo moniji od ple
mia.

Don Huanu je tit bila gospoa koja mu je dala

posao. Svaki put kada bi je video kleknuo bi pred
nju i zvao je sveticom. Molio je da mu da medaljon
svog sveca zatitnika da bi mogao da mu se moli za
njeno zdravlje i blagostanje.
Dala mi ga je, nastavio je don Huan, i to je
potpuno raspametilo predradnika. Kada sam skupio
poslugu da se moli nou, skoro je dobio srani napad.
Mislim da je. tad odluio da me ubije. Nije mogao
da dozvoli da tako nastavim.
Zauzvrat sam organizovao rozarijum meu svim
slugama iz kue. Gospoa je mislila da imam sve oso
bine najpobonijeg oveka.
Posle toga nisam vrsto spavao, niti sam spavao
u krevetu. Svake noi sam se peo na krov. Odatle sam
dva puta video oveka kako me sa ubilakim pogledom
trai usred noi.
Svakodnevno me je gurao u tale pastuva nada
jui se da e me zdrobiti na smrt, ali ja sam imao
branik od debelih dasaka koji bih podupirao u jednom
od uglova i titio se iza njega. ovek to nije znao jer se
gadio konja, to je bilo jo jedna od njegovih slabosti,
kako se kasnije pokazalo, najsmrtonosnija od svih.
Don Huan je rekao da je proraunavanje vremena
onaj kvalitet koji upravlja razreenjem svega to se
zadravalo. Kontrola, disciplina i uzdravanje su kao
brana iza koje je sve objedinjeno. Proraunavanje vre
mena je ustava na toj brani.
Taj ovek je znao samo za nasilje kojim je ugnje
tavao. Ako bi njegovo nasilje bilo neutralizovano, postao
bi gotovo bespomoan. Don Huan je znao da se ovek
nee usuditi da ga ubije na mestu sa kojeg bi ga iz
kue mogli videti, i tako je jednog dana don Huan
u prisustvu ostalih radnika, a takoe i pred gospoom
uvredio oveka. Rekao mu je da je kukavica koja se
smrtno plai gazdine ene.
Strategija njegovog dobrotvora je zahtevala da bu
de u pripravnosti kada doe takav trenutak da bi ga
iskoristio protiv sitnog muitelja. Neoekivane stvari
se uvek tako deavaju. Najnii od slugu iznenada isme-

va muitelja, ruga mu se, ini da se osea smenim

pred znaajnim svedocima, i onda bei, ne dajui mu
itelju vremena za osvetu.
Trenutak kasnije ovek je poludeo od besa, ali
sam ja ve smerno kleao pred gospoom, nastavio je.
Don Huan je rekao da su ga, kada je gospoa
ula u kuu, ovek i njegovi prijatelji zvali da se vrati,
da navodno obavi neki posao. ovek je bio vrlo bled,
pozeleneo od gneva. Po njegovom glasu don Huan je
znao ta je ovek stvarno nameravao da uradi. Don
Huan se pretvarao da pristaje, ali, umesto da krene
prema zadnjoj strani, potrao je do tala. Verovao je
da e konji napraviti takvu buku da e gazde izai da
vide ta nije u redu. Znao je da se ovek nee usuditi
da ga ubije. To bi bilo preglasno i ovekov strah da ne
dovede svoj posao u pitanje bio je previe jak. Don
Huan je takoe znao da ovek nee ui tamo gde su
konji, to jest ukoliko ne bude iznerviran vie nego to
moe da izdri.
Uskoio sam u boks najpomamnijeg pastuva, re
kao je don Huan, i sitni muitelj, zaslepljen besom,
izvukao je svoj no i uskoio za mnom. Odmah sam
se sklonio iza svog branika od dasaka. Konj ga je jed
nom ritnuo i sve je bilo svreno.
Proveo sam est meseci u toj kui i tokom tog
perioda nauio sam etiri osobine ratnitva. Uspeo
sam zahvaljujui njima. Nijednom nisam osetio samosaaljenje niti sam plakao zbog nemoi. Bio sam rado
stan i spokojan. Moja kontrola i disciplina bile su
otre kao i uvek, i mogao sam lino da se uverim ta
uzdravanje i proraunavanje vremena mogu da uine
za besprekornog ratnika. I ja nijednom nisam poeleo
da taj ovek bude mrtav.
Moj dobrotvor je objasnio neto vrlo zanimljivo.
Uzdravanje znai duhovno zadravanje neega za ta
ratnik zna da je ispravno da se uini. To ne znai da
ratnik ide okolo kujui zavere da bi bilo kome napa
kostio, niti da planira da izravna raune. Zadravanje
je neto nezavisno. Sve dok ratnik ima kontrolu, dis
ciplinu i proraunavanje vremena, zadravanje osigurava
da e svako dobiti ono to je zasluio.

Da li sitni muitelji nekad pobede ratnike kada

se sa njima sukobe? upitao sam.
Svakako. Na poetku osvajanja bilo je vreme kada
su ratnici umirali kao muve. Njihovi redovi su bili
desetkovani. Sitni muitelji mogu da usmrte bilo koga,
jednostavno iz efa. Pod takvom vrstom pritiska vidov
njaci su dostizali uzviena stanja.
Don Huan je rekao da je to bilo vreme kada su
vidovnjaci koji su preiveli morali da se napregnu do
krajnjih granica da bi pronali nove puteve.
Novi vidovnjaci su iskoristili sitne muitelje,
rekao je don Huan gledajui me netremice, ne samo
da bi iskorenili samovanost ve i da bi uspeno izvrili
vrlo prefinjen manevar iseljavanja sa ovog sveta. Shvatie taj manevar kada nastavimo da raspravljamo o
vetini svesti.
Objasnio sam don Huanu da je ono to sam eleo
da znam bilo da li u sadanjosti, u naem vremenu,
sitni muitelji, koje je on nazivao boranijom, i kako
mogu da poraze ratnika.
U svako doba, odgovorio je. Posledice nisu tako
kobne kao to su bile u dalekoj prolosti. Danas, ra
zume se, ratnici uvek imaju priliku da se oporave ili po
vrate i da se kasnije vrate. Ali postoji druga strana
tog problema. Ako te pobedi boranija od sitnog mui
telja, to nije smrtonosno, ali je porazno. Stepen smrt
nosti, figurativno, gotovo je jednako visok. Ali ono to
hou da kaem jeste da su ratnici koji podlegnu boraniji sitnih muitelja uniteni sopstvenim oseanjem promaenosti i bezvrednosti. To je, po meni, velika smrt
nost.
Kako ti meri poraz?
Svako ko se pridrui sitnim muiteljima poraen
je. Delati u gnevu, bez kontrole i discipline, ne uzdra
vati se, znai biti pobeen.
ta se deava kada su ratnici pobeeni?
Oni se ili pregrupiu, ili naputaju traganje za
znanjem i pridruuju se redovima sitnih muitelja za
ceo ivot.

3 ORLOVA ZRAENJA

Sledeeg dana don Huan i ja smo poli u etnju putem

za grad Oahaku. U to vreme put je bio pust. Bilo je
dva sata po podne.
Dok smo lagano etali, don Huan je iznenada po
eo da govori. Rekao je da je na razgovor o sitnim
muiteljima bio samo uvod u oblast svesti. Kazao sam
mu da mi je to otvorilo nove vidike. On je zatraio da
mu objasnim kako to mislim.
Objasnio sam mu da se to odnosi na jednu raspravu
od pre nekoliko godina o Jaki Indijancima. Tokom nje
govih uenja za desnu stranu pokuao je da mi pria
o prednostima koje su Jaki nalazili u tome to su bili
ugnjetavani. Ja sam strasno osporavao da nije bilo mo
gue biti u prednosti u bednim uslovima u kojima su
oni iveli. Rekao sam mu da ne mogu da shvatim kako
on, koji je i sam Jaki, ne reaguje protiv takve oigledne
nepravde.
Sluao je paljivo. Zatim se, kada sam ve bio sigu
ran da e poeti da brani svoje gledite, sloio da su
uslovi u kojima ive Jaki Indijanci zaista bedni. Ali na
glasio je da je beskorisno izdvajati Jakije kada su i
votni uslovi ljudi uopte grozni.
Nemoj samo da saaljeva jadne Jaki Indijance,
rekao je. Saaljevaj ljudski rod. to se tie Jaki Indi
janaca, mogao bih ak da kaem da su oni sreni. Njih
ugnjetavaju i, ba zbog toga, neki od njih bi na kraju

mogli da budu pobednici. Ali ugnjetai, sitni muitelji

koji ih gaze, nemaju ba nikakvih ansi.
Smesta sam mu odgovorio baranom vatrom poli
tikih parola. Uopte ga nisam shvatao. Ponovo je po
kuao da mi objasni pojam sitnih muitelja, ali me je
itava ideja mimoila. Tek sada je sve dolo na svoje
mesto.
Jo uvek nita nije na svom mestu, rekao je smejui se onome to sam mu rekao. Sutra, kada bude
u svom normalnom stanju svesti, nee se ak seati
ni ta si sada shvatio.
Bio sam sasvim utuen jer sam znao da je u pravu.
Ono to e se tebi dogoditi, meni se dogodilo,
nastavio je. Moj dobrotvor, nagual Hulijan, u povie
noj svesti me je naveo da shvatim ono to si ti sam
shvatio o sitnim muiteljima. A zavrilo se tako to
sam u svakodnevnom ivotu menjao miljenje ne znajui
zato.
Neprestano su me ugnjetavali, tako da sam zaista
mrzeo svoje ugnjetae. Zamisli moje iznenaenje kada
sam shvatio da sam traim drutvo sitnih muitelja.
Mislio sam da sam izgubio razum.
Stigli smo do jednog mesta pored puta gde je kod
jednog starog odrona neko veliko kamenje bilo dopola
ukopano; don Huan je poao prema njima i seo na
jednu ravnu stenu. Pokazao mi je da sednem licem
prema njemu. I tad je, bez ikakvog uvoda, poeo da
objanjava umee svesti.
Rekao je da postoje brojne istine koje su vidov
njaci, stari i novi, otkrili o svesti, i da su takve istine
posebno sreene u naroite nizove da bi se mogle
razumeti.
Objasnio je da se umee svesti sastoji od usvajanja
svih nizova takvih istina. Prva istina, rekao je, bila je da
nas naa bliskost sa svetom koji opaamo sili da verujemo da smo okrueni objektima koji postoje kao
takvi, sami od sebe, upravo onako kako ih opaamo,
iako, u stvari, ne postoji svet objekata, ve univerzum
Orlovih zraenja.
Rekao mi je da, pre nego to objasni Orlova zra
enja, mora da govori o poznatom, nepoznatom i nesa-

znajnom. Veinu istina o svseti otkrili su stari vidov

njaci, rekao je. Ali red po kojem su one sreene izra
dili su novi vidovnjaci. Bez tog reda, te istine su gotovo
nerazumljive.
Rekao je da je jedna od greaka koje su stari vi
dovnjaci napravili bilo to to nisu traili red. Tragina
posledica te greke bila je da su nepoznato i nesaznajno
shvatili kao istu stvar. Novim vidovnjacima je palo u
deo da isprave tu pogreku. Oni su utvrdili granice i
definisali nepoznato kao neto to je skriveno od oveka,
prekriveno moda zastraujuim kontekstom, ali to se,
pored svega toga, nalazi u ovekovom domaaju. U datom trenutku nepoznato postaje poznato. Nesaznajno
je, s druge strane, neopisivo, nezamislivo, neshvatljivo.
To je neto to nikada neemo moi da znamo, a ipak
je tu, zasenjujue i zastraujue u svojoj ogromnosti.
Kako vidovnjaci prave razliku izmeu toga dvoga?
upitao sam.
Odoka, rekao je. Suoen s nepoznatim, ovek
je pustolovan. Osobina nepoznatog je da u nama budi
nadu i radost. ovek se osea snaan, veseo. ak i
zebnja koju ono izaziva ispunjava zanosom. Novi vidov
njaci su videli da ovek moe najvie da prui kad je
suoen sa nepoznatim.
Rekao je da su rezultati bili porazni kad god se za
ono to se smatra za nepoznato pokazalo da je nesa
znajno. Vidovnjaci oseaju da su iznureni, zbunjeni.
Obuzima ih uasna utuenost. Njihova tela gube snagu,
rasuivanje i trezvenost im besciljno lutaju, jer nesa
znajno nema nikakvog energetskog dejstva. Ono nije u
ljudskom domaaju; zbog toga ga ne treba uznemiravati ni namerno niti sluajno. Novi vidovnjaci su shva
tili da moraju da budu spremni da plate astronomske
cene za najmanji dodir sa njim.
Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci morali
da prevaziu strane prepreke tradicije. U vreme kada
je zapoeo novi ciklus niko od njih nije zasigurno znao
koji su postupci iz njihovog neizmernog naslea bili
ispravni a koji nisu. Oigledno, kod starih vidovnjaka
je neto krenulo naopako, ali novi vidovnjaci nisu znali
ta. Oni su poli od pretpostavke da je sve to su radili

njihovi prethodnici bilo pogreno. Ti stari vidovnjaci

bili su umetnici u nagaanju. Oni su uzimali zdravo za
gotovo da je njihova vinost vienju bila sigurna zatita.
Mislili su da su nedodirljivi, sve dok ih osvajai nisu
smrvili i veinu njih oterali u groznu smrt. Stari vidov
njaci nisu imali nikakvu zatitu uprkos tome to su bili
potpuno ubeeni da su neranjivi.
Novi vidovnjaci nisu gubili vreme na razmiljanje
o tome ta nije bilo u redu. Umesto toga, poeli su
da prave mape nepoznatog s namerom da ga razdvoje
od nesaznajnog.
Kako su pravili mape nepoznatog, don Huane?
upitao sam.
Kroz kontrolisanu upotrebu vienja, odgovorio je.
Rekao sam da sam u stvari hteo da pitam ta je
sve beleenje nepoznatog iziskivalo.
Odgovorio je da beleenje nepoznatog znai da se
ono uini pristupanim naem opaanju. Stalnom upo
trebom vienja, novi vidovnjaci su otkrili da su nepo
znato i poznato zaista na istoj osnovi, jer su oboje u
dohvatu ljudskog opaanja. Vidovnjaci, zapravo, mogu
da u datom trenutku napuste poznato i da uu u ne
poznato.
Sve to je izvan naih mogunosti opaanja nesaznajno je. A razlika izmeu njega i saznajnog je od
najveeg znaaja. Ako bi pobrkali to dvoje, kad god bi
se suoili sa nesaznajnim, vidovnjaci bi se nali u naj
opasnijem poloaju.
Kada bi se to desilo starim vidovnjacima, na
stavio je don Huan, oni su mislili da su im postupci
pogreni. Njima nikad nije palo na pamet da je vei
deo svega to nas okruuje izvan naeg poimanja. To
je bila strana greka u njihovom rasuivanju, koju su
skupo platili.
ta se dogodilo kada je otkrivena razlika izmeu
nepoznatog i nesaznajnog? upitao sam.
Zapoeo je novi ciklus, odgovorio je. Ta razlika
je granica izmeu starog i novog. Sve to su novi vi
dovnjaci uinili potie u osnovi iz te razlike.
Don Huan je rekao da je vienje bilo glavni inilac
kako u unitenju sveta starih vidovnjaka tako i u stva-

ranju novog pogleda. Uz pomo vienja novi vidovnjaci

su otkrili neke neosporne injenice, koje su iskoristili
da bi doli do izvesnih zakljuaka o prirodi oveka i
sveta, koji su za njih bili revolucionarni. Ti zakljuci
koji su omoguili novi ciklus su istine koje mi je on
objanjavao.
Don Huan me je pozvao da mu pravim drutvo
do centra grada i u etnji po trgu. Dok smo ili, poeli
smo da razgovaramo o mainama i osetljivim instru
mentima. Rekao je da su instrumenti produeci naih
ula, a ja sam tvrdio da postoje instrumenti koji ne
spadaju u tu kategoriju, poto su sposobni da obave
funkcije koje mi ne moemo da obavimo jer su izvan
naih fiziolokih mogunosti.
Naa su ula za sve sposobna, izjavio je.
Mogu odmah da ti kaem da postoje instrumenti
koji mogu da otkriju radio-talase koji dolaze iz sve
mira, rekao sam. Naa ula ne mogu da otkriju ra
dio-talase.
Ja mislim drukije, rekao je. Mislim da naa
ula mogu da opaze sve ime smo okrueni.
ta je sa ultrazvucima? navaljivao sam. Mi ne
mamo organsku opremu da ih ujemo.
Vidovnjaci su ubeeni da mi koristimo vrlo mali
deo sebe, odgovorio je.
Zakratko, je utonuo u misli kao da je pokuavao da
odlui ta e sledee da kae. Tada se nasmeio.
Kao to sam ti ve rekao, prva istina o svesti je,
zapoeo je, da svet tamo napolju nije ba onakav
kakvim ga zamiljamo. Mi mislimo da je to svet obje
kata, a on to nije.
Zastao je kao da meri utisak svojih rei. Rekao
sam mu da se slaem sa njegovom premisom, jer sve
moe da se svede na polje energije. Rekao je da sam
skoro naslutio istinu, ali da razumeti nije isto to i
proveriti. Njega nije interesovalo da li se ja slaem
ili se ne slaem, rekao je, ve ga je zanimao moj po
kuaj da shvatim ta je sve bilo u vezi sa tom istinom.
Ne moe se osvedoiti u polja energije, nastavio
je. Bar ne kao prosean ovek. Ipak, ukoliko bi ti bio
sposoban da ih vidi bio bi vidovnjak, i u tom sluaju

ti bi objanjavao istine o svesti. Da li razume ta

mislim?
Nastavio je i rekao da zakljuci do kojih se dolazi
razmiljanjem imaju vrlo mali ili nikakav uticaj u menjanju smera naih ivota. Stoga su bezbrojni primeri
ljudi koji imaju najistija ubeenja a ipak uvek iznova
delaju dijametralno suprotno; i svoje ponaanje obja
njavaju jedino time da je ljudski greiti.
Prva je istina da je svet onakav kakav nam
izgleda, a ipak nije, nastavio je. On nije toliko vrst
ni stvaran koliko nas nae opaanje navodi da verujemo,
ali nije takoe ni opsena. Svest nije iluzija, kao to
je reeno da jeste; s jedne strane je stvaran, s druge je
nestvaran. Obrati naroitu panju na to, jer se to mora
razumeti a ne samo prihvatiti. Mi opaamo. To je vrsta
injenica. Ali ono to mi opaamo nije injenica iste
vrste, jer mi uimo ta da opazimo.
Neto spolja utie na naa ula. To je onaj deo
koji je stvaran. Nestvaran deo je ono to nam naa
ula govore da je tamo. Uzmimo, na primer, planinu.
Naa nam ula govore da je ona objekat. Ona ima ve
liinu, boju i oblik. Mi ak imamo kategorije planina,
i one su savreno precizne. Tu nema nieg pogrenog;
greka je u tome to nam se jednostavno nikad nije
pokazalo da naa ula igraju samo sporednu ulogu.
Naa ula opaaju onako kako opaaju, jer ih naroita
odluka nae svesti navodi da tako rade.
Ponovo sam poeo da se slaem sa njim, ne zato
to sam to hteo, ve to nisam sasvim dobro razumeo
gledite. Bolje rei, reagovao sam na pretnju. Zaustavio
me je.
Upotrebio sam termin svet, nastavio je don Huan,
da oznai sve to nas okruuje. Ja imam bolji termin,
naravno, ali bi taj tebi bio sasvim nerazumljiv. Vidov
njaci kau da mi samo zbog nae svesti mislimo da je
tamo napolju svet objekata. Ali tamo napolju su u stva
ri Orlova zraenja, fluidna, neprestano u pokretu, a
ipak nepromenljiva, vena.
Zaustavio me je pokretom ruke ba u trenutku
kada sam hteo da ga upitam ta su Orlova zraenja.
Objasnio je da je jedno od najdramatinijih zavetanja

koje su nam ostavili stari vidovnjaci bilo njihovo otkri

e da je razlog postojanja svih svesnih bia bio da
uveavaju svest. Don Huan je to nazvao kolosalnim
otkriem.
Pola u ali, upitao me je da li znam bolji odgovor
na pitanje koje je oduvek morilo oveka: koji je razlog
naeg postojanja? Smesta sam zauzeo odbrambeni stav
i poeo da raspravljam o besmislenosti pitanja na koje
se ne moe logino odgovoriti. Rekao sam mu da
bismo, ukoliko elimo da raspravljamo o tom predmetu,
morali da govorimo o religioznom verovanju i da sve
okrenemo na pitanje vere.
Stari vidovnjaci nisu govorili samo o veri, rekao
je. Oni nisu bili praktini kao novi vidovnjaci, ali
su bili dovoljno praktini da znaju ta su videli. Ono na
ta sam pokuao da ti ukaem tim pitanjem, koje te je
toliko zbunilo, jeste da na razum ne moe sam da
odgovori koji je razlog naeg postojanja. Svaki put kada
to pokua, odgovor zalazi u podruje vere. Stari vidov
njaci su krenuli drugim putem i pronali su jedan od
govor koji ne ukljuuje samo veru.
Rekao je da su stari vidovnjaci, izlaui se neizre
civim opasnostima, stvarno videli neopisivu snagu koja
je izvor svih svesnih bia. Nazvali su je Orao, jer su
je u nekoliko kratkih pogleda koje su mogli da podnesu
videli kao neto to lii na crno-belog orla beskrajne
veliine.
Oni su videli da je Orao taj koji daruje svest. Orao
stvara svesna bia da bi mogla da ive i obogauju svest
koju im je dao sa ivotom. Takoe su videli da je Orao
taj koji prodire istu tu obogaenu svest poto je se
svesna bia u trenutku smrti oslobaaju.
Za stare vidovnjake, nastavio je don Huan, rei
da je uveavanje svesti razlog naeg postojanja nije
pitanje vere ili dedukcije. Oni su to videli.
Oni su videli da svest svesnih bia odlee u tre
nutku smrti i kao svetlei pramen pamuka plovi pravo
u Orlov kljun da bi je ovaj progutao. Za stare vidov
njake to je bio dokaz da svesna bia ive samo da bi
obogaivala svest koja je Orlova hrana.

Don Huanovo prosveivanje se prekinulo jer je

morao da ode na krai poslovni put. Nestor ga je od
vezao u Oahaku. Dok sam ih ispraao, setio sam se da
sam u poetku svog druenja sa don Huanom, svaki put
kada bi on pomenuo poslovno putovanje, mislio da
upotrebljava eufemizam za neto drugo. Napokon sam
shvatio da je mislio ono to je govorio. Kad god je
trebalo da ide na takvo putovanje, obukao bi jedno od
svojih mnogih savreno skrojenih odela sa prslukom,
i liio bi na sve drugo samo ne na starog Indijanca
koga sam poznavao. Hvalio sam prefinjenost njegovog
preobraaja.
Nagual je neko ko je dovoljno savitljiv da bude
bilo ta, rekao je. Biti nagual, izmeu ostalog, znai
nemati slabu taku. Upamti to uvek iznova emo se
vraati na to.
Vraali smo se na to uvek iznova, na sve mogue
naine; zaista je izgledalo da on nema slabu taku, ali
dok je on boravio u Oahaki, posumnjao sam. Iznenada
sam shvatio da nagual ima jednu slabu taku opis
Orla i ono to je on zahtevao, po mom miljenju strasnu
odbranu.
Pokuao sam da to pitanje postavim nekima iz
don Huanovog drutva, ali su oni izbegli moje ispiti
vanja. Rekli su mi da sam u karantinu za takvu vrstu
razgovora sve dok don Huan ne zavri svoje objanja
vanje.
im se vratio, seli smo da razgovaramo i ja sam
ga o tome upitao.
Te istine nisu neto to treba strasno braniti,
odgovorio je. Vara se ako misli da pokuavam da ih
odbranim. Te su istine skupljene da bi prosvetlile i ushitile ratnike a ne da bi probudile oseanja iskljuivog
prava. Kada sam ti rekao da nagual nema slabu taku,
mislio sam, izmeu ostalog, da kaem kako nagual nema
opsesija.
Rekao sam mu da sam prestao da pratim njegova
predavanja jer me je opis Orla opseo kao i ono to
Orao ini. Stalno sam ponavljao kako takva ideja uliva
strahopotovanje.

Nije to samo ideja, rekao je. To je injenica.

I to prokleto strana, ako mene pita. Novi vidovnjaci
se nisu tek tako igrali idejama.
Ali kakva je sila Orao?
Ne bih znao kako da odgovorim. Za vidovnjake
je Orao stvaran kao to su za tebe gravitacija i vreme,
i isto toliko apstraktan i nepojmljiv.
ekaj malo, don Huane. To jesu apstraktni kon
cepti, ali se oni odnose na stvarne pojave koje se mogu
proveriti. itave discipline su tome posveene.
Orao i njegova zraenja takoe se mogu potvrditi,
uzvratio je don Huan. A disciplina novih vidovnjaka
bavi se upravo time.
Pitao sam ga da objasni ta su to Orlova zraenja.
Rekao je da su Orlova zraenja jedna po sebi
nepromenljiva stvar, kojom je zaogrnuto sve to postoji,
poznato i nepoznato.
Nema naina da se reima opie ta su stvarno
Orlova zraenja, nastavio je don Huan. Vidovnjak
mora sam da se osvedoi u njih.
Da li si se ti osvedoio u njih, don Huane?
Naravno da jesam, pa ipak ne mogu da ti kaem
ta su ona. Ona su prisustvo, skoro bezbroj vrsta, pri
tisak koji izaziva vrtoglavo oseanje. ovek moe samo
letimino da ih vidi, kao to moe samo letimino da
vidi samog Orla.
Da li hoe da kae, don Huane, da je Orao izvor
zraenja?
Podrazumeva se da je Orao izvor svojih zraenja!
Hteo sam da pitam da li se to vidi?
U vezi sa Orlom nema nieg vizuelnog. itavo
telo vidovnjaka osea Orla. U svima nama postoji neto
to nam omoguuje da svedoimo itavim svojim telom.
Vidovnjaci vienje Orla objanjavaju veoma jednostav
no; poto se ovek sastoji od Orlovih zraenja, potrebno
mu je samo da se vrati onome to ga sainjava. Problem
se javlja sa ovekovom sveu; njegova svest je ta koja
se zapetlja i zbuni. U presudnom trenutku, kada bi tre
balo da zraenja jednostavno prepoznaju sebe, ovekova svest je prisiljena da tumai. Rezultat je vizija
Orla i Orlovih zraenja. Ali ne postoji Orao i nema

Orlovih zraenja. Ono to je tamo napolju jeste neto

to ni jedno ivo bie ne moe da dosegne.
Upitao sam ga da li je izvor zraenja nazvan Orao
zato to orlovi uopte imaju vane osobine.
To je jednostavno sluaj kada neto nepoznato i
maglovito podsea na neto poznato, odgovorio je. Na
raun toga, sigurno je bilo pokuaja da se orlovima
pripiu osobine koje oni nemaju. Ali to se deava uvek
kada ljudi podloni utiscima ue da izvode dela koja
zahtevaju veliku trezvenost. Vidovnjaci se javljaju u
svim veliinama i oblicima.
Da li hoe da kae da postoje razliite vrste vi
dovnjaka?
Ne. Hteo sam da kaem da postoji veliki broj
imbecila koji postaju vidovnjaci. Vidovnjaci su ljudska
bia puna mana, to jest ljudska bia puna mana spo
sobna su da postanu vidovnjaci. Kao i u sluaju kada
nitavni ljudi postanu vrhunski naunici.
Osobina nitavnih vidovnjaka jeste da su oni
spremni da zaborave udesnost sveta. Oni su sasvim
obuzeti injenicom da vide i veruju da je jedino njiho
va genijalnost vana. Vidovnjak mora da bude uzoran
kako bi mogao da nadjaa gotovo nepobedivu labavost
naeg ljudskog stanja. Od samog vienja mnogo je
vanije ta vidovnjaci rade sa onim to vide.
ta si time mislio, don Huane?
Pogledaj ta su nam neki vidovnjaci uinili. Pri
kaili su nam svoju viziju Orla koji nama vlada i koji
nas prodire u trenutku nae smrti.
Rekao je da je ta verzija krajnje nesigurna, i da
se njemu lino ne dopada ideja da nas neto prodire.
Po njemu, bilo bi mnogo pogodnije da se kae da
postoji snaga koja privlai nau svest kao to magnet
privlai gvozdene opiljke. U trenutku smrti itavo nae
bie se rastae pod uticajem te ogromne snage.
Smatrao je da je groteskno da se takav jedan
dogaaj interpretira kao da nas Orao prodire, jer se
na taj nain jedan neopisiv in pretvara u neto toliko
svetovno kao to je dranje.
Ja sam vrlo prosean ovek, rekao sam. Opis
Orla koji nas prodire veoma je uticao na mene.

Pravi uticaj se ne moe izmeriti sve do trenutka

dok ga ti sam ne vidi, rekao je. Ali mora da ima
na umu da nae mane ostaju sa nama ak i poto
postanemo vidovnjaci. Tako, kada bude video tu snagu,
moda e se lako sloiti sa nepouzdanim vidovnjacima
koji su je nazvali Orlom, kao to sam se i ja sloio.
S druge strane, moda nee. Moda e se odupreti
iskuenju da ljudske osobine pripie neemu to je ne
pojmljivo, i tada e za to improvizovati novo ime koje
bolje odgovara.
Vidovnjaci koji vide Orlova zraenja esto ih na
zivaju komandama, rekao je don Huan. Ne bi mi sme
talo da ih i sam zovem komandama da se nisam navi
kao da ih zovem zraenjima. To je bilo reakcija na
ono emu je naginjao moj dobrotvor; za njega su to
bile komande. Smatrao sam da taj termin vie pristaje
njegovoj monoj linosti nego meni. eleo sam neto
bezlino. ,Komande' mi zvui isuvie ljudski, ali to je
ono to one zaista jesu: komande.
Don Huan je rekao da videti Orlova zraenja znai
izazivati sudbinu. Novi vidovnjaci su uskoro otkrili da
su se nali u ogromnim tekoama, i tek posle velikih
muka u pokuajima da naprave mape nepoznatog i
razdvoje ga od nesaznajnog, shvatili su da je sve
sainjeno od Orlovih zraenja. Samo se mali deo tih
zraenja nalazi u domaaju ljudske svesti, i taj mali
deo se dalje smanjuje, do najsitnijih malenkosti, jer nas
svakodnevni ivot ograniava. Ti siuni delii Orlovih
zraenja su poznato; mali deo u moguem dohvatu ljud
ske svesti je nepoznato, a nesaznajno je ostatak koji
se ne moe izraunati.
Nastavio je, kako su novi vidovnjaci, koji su bili
pragmatiki orijentisani, odmah bili svesni silne moi
zraenja. Shvatili su da su sva iva bia primorana da
upotrebljavaju Orlova zraenja ak i ako ne znaju ta
su ona. Shvatili su takoe da su organizmi takvog kova
da hvataju odreenu koliinu tih zraenja i da svaka
vrsta ima odreen dohvat. Zraenja vre veliki pritisak
na organizme, i preko tog pritiska organizmi grade
svet svog opaanja.

U naem sluaju, poto smo ljudska bia, rekao

je don Huan, upotrebljavamo ta zraenja i tumaimo
ih kao stvarnost. Ali ono to ovek osea tako je mali
deo Orlovih zraenja da je prosto smeno da se nago
milava u naem opaanju, a ipak mi ne moemo da
zanemarimo opaanje. Novi vidovnjaci su do toga teko
stigli, poto su se izloili ogromnim opasnostima.
Don Huan je sedeo tamo gde obino sedi u velikoj
sobi. Inae u toj sobi nije bilo nametaja ljudi su
sedeli na prostirkama po podu, ali je Kerol, ena nagual, uspela da namesti sobu veoma udobnim foteljama
za sastanke na kojima bismo mu ona i ja naizmenino
itali iz dela panskih pesnika.
elim da bude vrlo svestan ovog to radimo,
rekao je im sam seo. Mi razgovaramo o umeu svesti.
Istine o kojima razgovaramo su principi tog umea.
Dodao je da je u svojim uenjima za desnu stranu
pokazao te principe mojoj normalnoj svesti uz pomo
jednog od svojih drugova, Henara, i da se Henaro po
igravao mojom sveu uz sav humor i nepotovanje
po kojima su novi vidovnjaci bili poznati.
Henaro je taj koji bi trebalo da je ovde da ti
pria o Orlu, rekao je, izuzev to njegove verzije
ne potuju nita. On misli da su vidovnjaci koji tu
snagu nazivaju Orlom bili ili previe glupi ili su se
dobro naalili, jer orlovi ne leu samo jaja, oni takoe
izbacuju i izmet.
Don Huan se nasrnejao i rekao da smatra da su
Henarovi komentari toliko na mestu da ne moe da
se ne nasmeje. Dodao je da bi, ukoliko su novi vidov
njaci ti koji opisuju Orla, opis svakako morao da
bude nainjen upola u ali.
Rekao sam don Huanu da sam u jednoj ravni
shvatio Orla kao pesniku sliku, i da me je takav oa
ravao, ali da sam. ga u drugoj ravni shvatao doslovce i
da me je to prestravljivalo.
Jedna od najveih snaga u ivotu ratnika je strah,
rekao je. On ih podstie da ue.
Podsetio me je da je opis Orla potekao od starih
vidovnjaka. Novi vidovnjaci su raistili s opisima,

uporeivanjima i pretpostavkama bilo koje vrste. Oni

su hteli da direktno stignu do izvora stvari i stoga su
reskirali neograniene opasnosti. Oni jesu videli Orlova
zraenja. Ali oni se nikad nisu zamajavali oko opisa
Orla. Oni su smatrali da vienje Orla oduzima previe
energije, i da su stari vidovnjaci ve skupo platili svoj
letimian pogled na nesaznajno.
Kako su stari vidovnjaci doli na to da opisuju
Orla? upitao sam.
Njima je kao instrukcija o nesaznajnom bilo do
voljno i najmanje usmerenje, odgovorio je. Oni su to
reili povrnim opisom snage koja vlada svime to po
stoji, ali ne i opisom zraenja, jer zraenja uopte ne
podleu jeziku poreenja. Pojedini vidovnjaci mogu da
osete potrebu da komentariu izvesna zraenja, ali to
ostaje lina stvar. Drugim reima, ne postoji dobra ver
zija o zraenjima, kao to postoji o Orlu.
Izgleda da su novi vidovnjaci prilino apstraktni,
prokomentarisao sam. Oni mi zvue kao savremeni
filozofi.
Ne. Novi vidovnjaci su bili uasno praktini ljudi,
odgovorio je. Oni se nisu uputali u izmiljanje ra
zumnih teorija.
Rekao je da su stari vidovnjaci bili ti koji su raz
miljali apstraktno. Oni su sagradili monumentalne
graevine apstrakcija koje su odgovarale njima i njiho
vom vremenu. I ba kao dananji filozofi, oni uopte
nisu kontrolisali tok dogaaja. S druge strane, novi
vidovnjaci, proeti praktinou, bili su sposobni da
vide kretanje zraenja i da vide kako ih ljudi i druga
iva bia koriste da izgrade svet svog opaanja.
Kako ovek koristi ta zraenja, don Huane?
To je toliko jednostavno da zvui idiotski. Za vi
dovnjaka, ljudi su svetlosna bia. Naa svetlost je na
injena od izvesne koliine Orlovih zraenja koja su
smetena u naoj jajastoj ahuri. Ta odreena koliina,
ta pregrt zraenja koja je zatvorena, jeste ono to
nas ini ljudima. Opaati, znai slagati zraenja koja
su sadrana u naoj ahuri sa onima koja su spolja.

Vidovnjaci mogu da vide, na primer, zraenja unu

tar bilo kojeg ivog bia i mogu da kau koja e se
od spoljanjih zraenja spojiti sa njima.
Da li su zraenja kao snopovi svetlosti? upitao
sam.
Ne. Uopte nisu. To bi bilo suvie jednostavno.
Ona su neto neopisivo. A ipak, moj lini komentar
bi bio da kaem da su ona svetlosna vlakna. Ono to je
za normalnu svest neshvatljivo jeste to da su ta vlakna
svesna. Ne mogu da ti kaem ta to znai, jer ja ne
znam ta govorim. Sve to mogu da ti kaem sa svojim
linim napomenama jeste da su vlakna svesna sebe, iva
i da vibriraju, da ih ima toliko da tu brojevi nemaju
nikakvog znaaja, i da je svako od njih venost za sebe.

4 SJAJ SVESTI

Don Huan, don Henaro i ja smo se upravo vratili iz

okolnih planina gde smo sakupljali bilje. Bili smo u
kui don Henara, sedeli smo za stolom, kada me je don
Huan naterao da promenim nivo svesti. Don Henaro
je buljio u mene i poeo da se prigueno smeje. Primetio je kako smatra da je udno to ja imam dva pot
puno razliita obrasca ponaanja za dve strane svesti.
Najoigledniji primer za to bio je moj odnos prema nje
mu. Na mojoj desnoj strani on je bio potovani i strani
vra don Henaro, ovek iji su me nepojmljivi postupci
oaravali i istovremeno me ispunjavali smrtnim stra
hom. Na mojoj levoj strani on je bio prostosrdani He
naro ili Henarito, uz ime mu nije stajalo nikakvo don,
dopadljiv i ljubazan vidovnjak iji su postupci bili
potpuno razumljivi i u skladu s onim to sam i sam
radio ili pokuavao da radim.
Sloio sam se sa njim i dodao da je na mojoj le
voj strani Silvio Manuel, najtajanstveniji od don Huanovih saradnika, bio taj ije je samo prisustvo bilo
dovoljno da me natera da drhtim od straha. Rekao
sam takoe da je don Huan, poto je bio istinski nagual, sa one strane proizvoljnih normi, i da ga ja po
tujem i divim mu se na obema stranama.
Ali, da li se on plai? upitao je Henaro drhtavim
glasom.
Plai se vrlo, ubacio je don Huan falsetom.

Svi smo se smejali, ali su se don Huan i don

Henaro smejali toliko razuzdano da sam posumnjao
kako znaju neto to skrivaju.
Don Huan me je itao kao otvorenu knjigu. Ob
jasnio je da je ovek u prelaznom stanju, pre nego to
potpuno ue u levu stranu svesti, sposoban da se izvan
redno usredsredi, ali da je takoe podozriv prema bilo
kojem shvatljivom uticaju. Bio sam pod uticajem sum
njiavosti.
La Gorda je uvek u tom stanju, rekao je. Ona
lepo ui, ali je veliki gnjavator. I ta god da joj se
nae na putu odvlai je i ona tome ne moe da se odu
pre, ukljuujui, naravno, vrlo dobre stvari, kao to je
otra usredsreenost.
Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci otkrili
da je vreme prelaska vreme kada se najbolje ui, i
da je to takoe vreme kada se o ratnicima mora vodi
ti rauna i kada im se moraju davati objanjenja tako
da ih mogu ispravno proceniti. Ukoliko im se pre nego
to uu u levu stranu ne daju objanjenja, oni e biti
veliki vraevi ali loi vidovnjaci, kao to su bili stari
Tolteci.
ene ratnici naroito padaju kao rtve, jer ih mami
leva strana, rekao je. One su toliko spretne da mogu
bez naprezanja da uu u levu stranu, onoliko puta
koliko im je potrebno.
Nakon duge tiine, Henaro je zaspao. Don Huan je
poeo da pria. Rekao je da su novi vidovnjaci morali
da izmisle niz termina da bi mogli da objasne drugu
istinu o svesti. Njegov dobrotvor je promenio neke od
tih termina da bi sebi ugodio, i on sam je uinio
isto, voen verom vidovnjaka da nema nikakve razlike
u tome kakvi se termini upotrebljavaju sve dok se
istine potvruju vienjem.
Kopkalo me je koje je termine promenio, ali nisam
znao kako tano da ga pitam. Shvatio je da dovodim
u pitanje njegovo pravo ili sposobnost da ih menja i
objasnio je da ukoliko termini koje predlaemo potiu
od naeg razuma, oni mogu da prenesu samo ve usvo
jene, proverene ideje iz naeg svakodnevnog ivota. S

druge strane, kada vidovnjak predloi termin, to nikad

nije pesnika slika, jer potie iz vienja i obuhvata sve
to vidovnjaci mogu da postignu.
Upitao sam ga zato je on promenio termine.
Dunost naguala je da uvek trai bolje naine
za objanjenja, odgovorio je. Vreme menja sve. i
svaki novi nagual treba da unosi nove rei, nove ideje
da bi opisao svoje vienje.
Da li to hoe da kae da nagual uzima ideje iz
svakodnevnog ivota? upitao sam.
Ne. Mislim da nagual govori o vienju uvek na
nov nain, rekao je. Na primer, poto si novi nagual,
morao bi da kae da svest pojaava opaanje. Ti bi
rekao isto to je rekao i moj dobrotvor, ali na drugi
nain.
ta kau novi vidovnjaci da je opaanje, don
Huane?
Kau da je opaanje stanje centriranosti; zraenja
iz unutranjosti ahure postavljena su u liniji sa spoljanjim zraenjima koja im odgovaraju. Centriranost
je ono to omoguava da svako ivo bie odgaja svest.
Vidovnjaci su to zakljuili jer oni vide iva bia onak
vim kakva stvarno jesu: svetlosna bia koja izgledaju
kao mehurovi beliaste svetlosti.
Pitao sam ga na koji nain zraenja u ahuri pri
staju da se onima spolja opaanje ostvari.
Unutranja i spoljanja zraenja, rekao je, ista
su svetlosna vlakna. Svetlosna bia su kratkotrajni me
hurovi nainjeni od tih vlakana, mikroskopske takice
svetlosti, zdruene sa beskrajnim zraenjima.
Nastavio je da objanjava da se svetlost ivih bia
sastoji od odreene koliine Orlovih zraenja koja iva
bia, eto, sadre u svojim svetlosnim ahurama. Kada
vidovnjaci vide opaanje, oni su svedoci da svetlost
Orlovih zraenja izvan ahura tih bia ari svetlost
zraenja u ahurama. Spoljanja svetlost privlai onu
unutranju; hvata je u klopku, da tako kaem, i fiksira
je. Svest svakog odreenog bia je ta fiksiranost.
Vidovnjaci takoe vide kako zraenja izvan ahure
vre odreen pritisak na deo zraenja u ahurama. Taj
pritisak odreuje stepen svesti koji svako ivo bie ima.

Upitao sam ga da pojasni kako Orlova zraenja

izvan ahure vre pritisak na ona unutra.
Orlova zraenja su vie nego svetlosna vlakna,
odgovorio je. Svako od njih je izvor bezgranine ener
gije. Gledaj na to ovako: poto su neka od tih spoljanjih zraenja ista kao i zraenja u ahuri, njihove ener
gije su kao neprekidan pritisak. Ali ahura odvaja zra
enja koja su unutar njenog tkiva i na taj nain usmerava pritisak.
Ve sam ti pomenuo da su stari vidovnjaci bili
vrhunski umetnici u baratanju sveu, nastavio je.
Sad mogu da dodam da su oni bili majstori te umetnosti, jer su nauili da manipuliu strukturom ljudske
ahure. Rekao sam ti da su oni razmrsili misteriju
svesti. Time sam hteo da kaem da su oni videli i
shvatili da je svest sjaj u ahuri ivih bia. Oni su ga
pravilno nazvali sjaj svesti.
Objasnio je da su stari vidovnjaci videli da je ljud
ska svest sjaj ilibarske svetlosti, jai nego ostali deo
ahure. Taj sjaj se nalazi na uzanom, vertikalnom po
jasu na samom kraju desne strane ahure, i prua
se itavom duinom. Vetina starih vidovnjaka je bilo
pokretanje tog sjaja, omoguavanje da se sa svog stal
nog mesta proiri na unutranju povrinu ahure, i
tavom njenom irinom.
Prestao je da pria i pogledao u Henara, koji je
jo uvek vrsto spavao.
Henaro ne daje ni pet para za objanjenja, re
kao je. On dela. Moj dobrotvor ga je neprestano gu
rao da se suoi sa nereivim problemima. Tako je on
na pravi nain uao u levu stranu i nikad nije imao pri
like da premilja i da se iuava.
Da li je bolje da se tako radi, don Huane?
Zavisi. Za njega je tako savreno. Za tebe i za
mene, to ne bi bilo zadovoljavajue, jer smo mi ovako
ili onako pozvani da objanjavamo. Henaro ili moj
dobrotvor su vie nalik starim nego novim vidovnja
cima: oni mogu da kontroliu sjaj svesti i da sa njim
rade ta god poele.
Ustao je sa prostirke gde smo sedeli i protegao
ruke i noge. Navaljivao sam na njega da nastavi da

govori. Nasmeio se i rekao da mi je potreban odmor,

da moja koncentracija opada.
ulo se kucanje na vrata. Probudio sam se. Bio je
mrak. Za trenutak nisam mogao da se setim gde se
nalazim. Bilo je neto u meni to je bilo daleko, kao
da je deo mene jo uvek spavao, a ipak sam bio sasvim
budan. Dovoljno meseeve svetlosti dopiralo je kroz
otvoren prozor tako da sam mogao da vidim.
Video sam don Henara kako ustaje i ide do vrata.
Tada sam shvatio da sam u njegovoj kui. Don Huan
je vrsto spavao na prostirci na podu. Imao sam jasan
utisak da smo nas trojica zaspali poto smo se mrtvi
umorni vratili sa puta po planinama.
Don Henaro je upalio svoju petrolejku. Iao sam
za njim do kuhinje. Neko mu je bio doneo iniju
toplog paprikaa i hrpu tortilja.
Ko ti je doneo hranu? upitao sam ga. Da li ti
ovde negde ima enu koja ti kuva?
Don Huan je doao u kuhinju. Obojica su me gle
dali smeei se. Zbog neega sam se uasavao njihovih
osmeha. U stvari, malo je nedostajalo pa da vrisnem
od straha, kada me je don Huan udario po leima i pomerio me u stanje poviene svesti. Tada sam shvatio
da sam verovatno dok sam spavao, ili dok sam se
budio, skliznuo u stanje svakodnevne svesti.
Oseanje koje sam iskusio kada sam se opet vratio
u povienu svest bilo je meavina olakanja i gneva
i najdublje alosti. Osetio sam olakanje jer sam ja opet
ja, jer sam na ta nepojmljiva stanja poeo da gledam
kao na svoju pravu prirodu. Za to je postojao jedan
jedinstven razlog u tim stanjima oseao sam da sam
potpun; nita mi nije nedostajalo. Gnev i alost bili
su odgovor na nemo. Vie nego ikad bio sam svestan
ogranienosti svog bia.
Zamolio sam don Huana da mi objasni kako je bilo
mogue da radim sve ono to sam uradio. U stanjima
poviene svesti mogao sam da se osvrnem i da zapam
tim sve o sebi; mogao sam da objasnim sve to sam
radio i u jednom i u drugom stanju; mogao sam ak
da zapamtim da nisam mogao da se setim. Ali kada bih

se jednom vratio na svoj prirodan svakodnevni nivo

svesti, nisam mogao da se setim niega od onog to
sam radio u povienoj svesti, ak i da mi je ivot
od toga zavisio.
Stani, stani malo, rekao je. Ti jo uvek nisi
nita zapamtio. Poviena svest je samo prelazno stanje.
Postoji jo beskonano mnogo izvan toga, i ti si bio
tamo mnogo, mnogo puta. Ovog trena ne moe da
se seti, ak i da ti ivot zavisi od toga.
Bio je u pravu. Pojma nisam imao o emu govori.
Molio sam ga da objasni.
Objanjenje stie, rekao je. To je spor proces,
ali doi emo i na to. Sporo se odvija jer sam ja kao
i ti: volim da razumem. Ja sam suprotnost svome do
brotvoru, kojem nije bilo do objanjavanja. Za njega je
postojala samo akcija. Obino nas je stavljao pred nereive probleme i ostavljao nam da ih sami reimo.
Neki od nas nikada nita nisu reili i mi smo svrili
skoro u istoj vrei sa starim vidovnjacima: sve sama
akcija, bez pravog znanja.
Da li su ta seanja zapretena u mom umu? upi
tao sam.
Ne. To bi bilo suvie jednostavno, odgovorio je.
Radnje vidovnjaka su sloenije nego to je razdvajanje
ljudi na telo i duh. Ti si zaboravio ta si uinio, jer
kada si radio ono to si zaboravio, video si.
Zamolio sam don Huana da ponovo ispria ono to
je upravo bio rekao.
Strpljivo je objasnio da se sve to sam zaboravio
desilo u stanju u kome je moja svakodnevna svest bila
uveana, pojaana, u uslovima koji su znaili da su
ostale oblasti mog celokupnog bia bile upotrebljene.
Sve to si zaboravio, zapreteno je u tim oblastima
tvog celokupnog bia, rekao je. Upotrebljavati te dru
ge oblasti znai videti.
Sada sam zbunjeniji nego ikad, don Huane, re
kao sam.
Ne krivim te, rekao je. Vienje je otkrivanje
sri svega, osvedoiti se o nepoznatom i okrznuti po
gledom nesaznajno. To nije uteno, ali je tako. Vidov
njaci se obino izgube kada otkriju da je postojanje

nepojmljivo sloeno i da ga naa normalna svest svojim

ograniavanjem slabi.
Ponovio je da moram da budem potpuno usredsreen, da je razumevanje od vrhunskog znaaja, da su
novi vidovnjaci smatrali da je najvrednije duboko, neemotivno razumevanje.
Na primer, nastavio je, kada si prekjue shva
tio la Gordinu i sopstvenu samovanost, ti u stvari
nisi nita razumeo. Imao si izliv oseanja i to je sve.
To kaem jer si sledeeg dana bio veoma ohol u svojoj
samovanosti kao da nikad nita nisi shvatio.
Isto se dogaalo i starim vidovnjacima. Oni su
reagovali emotivno. Ali kad je dolo vreme da shvate
ta su videli, oni to nisu mogli. Da bi razumeo, ovek
treba da bude trezven a ne emotivan. uvaj se onih iz
kojih lije razumevanje, jer oni nita nisu razumeli.
Za one koji nemaju trezvenog razumevanja, na
stazi znanja postoje neizrecive opasnosti, nastavio je.
Skiciram ti red po kojem su novi vidovnjaci sloili
istine o svesti, tako da ti slui kao mapa, mapa koju
e morati da potvrdi vienjem, ali ne oima.
Nastala je duga pauza. Gledao me je. Oigledno
je ekao da ga neto pitam.
Svi postaju rtve greke da se vienje izvodi oi
ma, nastavio je. Ali ne treba da bude iznenaen to
posle toliko godina jo uvek nisi shvatio da vienje
nema veze sa oima. To je sasvim prirodna greka.
ta je onda vienje? upitao sam.
Odgovorio je da je vienje centriranje. Podsetio sam
ga da je rekao da je opaanje centriranje. Tada je ob
jasnio da je centriranje zraenja koja se rutinski ko
riste u naem svakodnevnom ivotu opaanje, a da
je vienje centriranje zraenja koja se obino nikad ne
koriste. Dok se zbiva takva centriranost ovek vidi.
Stoga vienje, poto nastaje od centriranosti koja ne
spada u obino, ne moe da bude neto u ta e o
vek tek samo tako da gleda. Rekao je da meni, uprkos
injenici to sam video bezbroj puta, nije palo na pa
met da zanemarim svoje oi. Podlegao sam jer je vie
nje i opisivao na takav nain.

Kada vidovnjaci vide, dok se odvija nova centriranost, neto im sve pojanjava, nastavio je. Jedan
im glas u uvo govori ta je ta. Ako nema toga glasa,
ono u emu vidovnjak uestvuje nije vienje.
Nakon kratke pauze nastavio je da objanjava glas
vienja. Rekao je da bi bilo podjednako pogreno ako
bi se za vienje reklo da je sluanje, jer je ono beskraj
no vie od toga, ali da su vidovnjaci izabrali da im
zvuk bude mera nove centriranosti.
Rekao je da je glas vienja najtajanstvenija neob
janjiva stvar. Lino sam zakljuio da glas vienja
pripada iskljuivo ljudima, rekao je. Moda je tako
jer se osim oveka niko ne slui govorom. Stari vidov
njaci su verovali da je to glas jednog monog entiteta
koji je u bliskoj vezi sa oveanstvom, zatitnik o
veka. Novi vidovnjaci su ustanovili da taj entitet, koji
su nazvali ljudski kalup, ne poseduje glas. Glas vienja
je za nove vidovnjake sasvim nepojmljiv; oni kau
da je to sjaj svesti koji svira na Orlovim zraenjima
kao to harfista svira na harfi.
Odbio je da dalje objanjava tvrdei da e mi se
kasnije, kada nastavi sa objanjavanjem, sve pojasniti.
Moja koncentracija je bila do te mere potpuna dok
je don Huan govorio da se stvarno nisam seao kada
sam seo za sto da jedem. Kada je don Huan uutao,
primetio sam da je njegov tanjir s paprikaem bio go
tovo prazan.
Henaro me je gledao smeei se zadovoljno. Moj
tanjir je bio preda mnom na stolu i takoe je bio
prazan. U njemu je, kao da sam upravo zavrio sa je
lom, bio samo tanak sloj taloga od paprikaa. Nisam
se uopte seao da sam jeo, ali nisam se seao ni da
sam doao do stola i seo.
Da li ti se dopao paprika? upitao me je Henaro
gledajui u stranu.
Rekao sam da jeste jer nisam hteo da priznam ka
ko imam problema s pamenjem.
U njemu je bilo previe ilija za moj ukus, re
kao je Henaro. Ti nikad ne jede ljutu hranu, pa se
pomalo brinem ta e biti sa tobom. Nije trebalo da

pojede dve porcije. Pretpostavljam da si malo alaviji

kada si u povienoj svesti, a?
Priznao sam da je verovatno u pravu. Pruio mi
je veliki krag s vodom da utolim e i pokvasim grlo.
Kada sam ga udno do kraja ispio, obojica su prasnuli
u gromoglasan smeh.
Odjednom sam shvatio ta se deava. Shvatio sam
to fiziki. Bio je to blesak ukaste svetlosti koji me
je pogodio kao da mi je neko kresnuo ibicu pred oi
ma. Znao sam da se Henaro sprda. Nisam jeo. Bio
sam toliko udubljen u don Huanovo objanjavanje da
sam zaboravio na sve ostalo. Preda mnom je bio Henarov tanjir.
Posle veere je don Huan nastavio da objanjava
sjaj svesti. Henaro je seo pored mene, sluajui kao
da to objanjenje nikad ranije nije uo.
Don Huan je rekao da je pritisak koji zraenja iz
van ahure, koja se zovu zraenja na veliko, vre na
zraenja u ahuri, jednak kod svih svesnih bia. Ipak
su rezultati tog pritiska beskrajno razliiti meu sobom,
jer njihove ahure reaguju na taj pritisak na sve mo
gue naine. Ipak postoji i stepen jednoobraznosti u
okviru izvesnih granica.
Dakle, nastavio je, kada vidovnjaci vide pritisak
koji zraenja na veliko usmeravaju prema unutranjim
zraenjima, koja su uvek u pokretu, i zaustavljaju njiho
vo kretanje, oni znaju da je svetlosno bie u tom tre
nutku zaustavljeno sveu.
Kada se kae da se zraenja na veliko usmerava
ju na ona unutar ahure i zaustavljaju njihovo kretanje,
to znai da vidovnjaci vide neto neopisivo, iji znaaj
znaju bez i trunke sumnje. To znai da im glas vienja
govori da su unutranja zraenja potpuno umirena i
da su se sastavila sa onima spolja.
Rekao je da vidovnjaci, prirodno, smatraju da svest
uvek potie izvan nas, i da prava tajna nije u nama.
Poto je prirodno da su zraenja na veliko takva da
uvruju ona to su u ahurama, smicalica svesti je
u tome da uvrena zraenja stopi sa onim to je u
nama. Vidovnjaci veruju da ako dozvolimo da se to

desi, postajemo ono to doista i jesmo fluidni, zauvek u kretanju, veni.

Nastao je podui prekid. Don Huanove oi su sna
no svetlucale. Izgledalo je kao da me gledaju iz velikih
dubina. Oseao sam da je svako njegovo oko nezavisna
taka sjaja. Za kratko je izgledalo da se bori protiv
nevidljive sile, unutranjeg ognja koji je nameravao da
ga proguta. To je prolo i on je nastavio da govori.
Stepen svesti svakog svesnog bia ponaosob, na
stavio je, zavisi od stepena njegove sposobnosti da do
pusti zraenjima na veliko da ga ponesu.
Posle dueg prekida don Huan je nastavio obja
njavanje. Rekao je da vidovnjaci vide da se od trenutka
zaea svest poveava i obogauje kroz proces ivljenja.
Rekao je da vidovnjaci, na primer, vide da svest jednog
insekta i svest jednog oveka rastu od trenutka zaea
na zaprepaujue razliit nain, ali sa jednakom doslednou.
Da li se svest razvija od trenutka zaea ili od tre
nutka roenja? upitao sam.
Svest se razvija od trenutka zaea, odgovorio
je. Uvek sam ti govorio da je seksualna energija ne
to krajnje znaajno i da se mora kontrolisati i upo
trebljavati veoma paljivo. Ali tebe je uvek odbijalo to
to sam govorio, jer si mislio da o kontroli govorim
u terminima morala; ja sam uvek mislio u terminima
uvanja i preusmeravanja energije.
Don Huan je pogledao Henara. Henaro je klimnuo
glavom da bi potvrdio.
Henaro e da ti ispria ta nam je na dobrotvor,
nagual Hulijan, obino govorio o uvanju i preusmeravanju seksulane energije, rekao mi je don Huan.
Nagual Hulijan je govorio da je upranjavanje sek
sa pitanje energije, poeo je Henaro. Na primer, on ni
kad nije imao nikakvih seksualnih problema, jer je imao
energije na kilo. Ali mene je samo pogledao i procenio
je da je moj mlitavko samo za pianje. Rekao mi je
da nemam dovoljno energije za seksualno optenje. Re
kao je da su moji roditelji bili previe malaksali i
previe umorni kada su me pravili; rekao je da sam ja
rezultat vrlo dosadnog seksa, cojida aburrida. Takav

sam se i rodio, malaksao i umoran. Nagual Hulijan je

preporuivao da ljudi poput mene nikad ne bi trebalo
da seksualno opte; na taj nain moemo da sauvamo
ovo malo energije to imamo.
Isto je rekao Silviju Manuelu i Emilitu. Video
je da ostali imaju dovoljno energije. Oni nisu bili pro
izvod dosadnog seksa. Rekao im je da sa svojom seksu
alnom energijom mogu da rade ta god ele, ali je
savetovao da se kontroliu i da shvate Orlovu komandu
da seks slui za darivanje sjaja svesti. Svi smo rekli
da smo razumeli.
Jednog dana, bez ikakvog upozorenja, razvukao
je zavesu drugog sveta uz pomo svog dobrotvora naguala Elijasa, i gurnuo nas sve unutra, bez ikakvog
ustruavanja. Izuzev Silvija Manuela, gotovo svi smo
pomrli tamo. Nismo imali energije da podnesemo udar
drugog sveta. Niko od nas, osim Silvija Manuela, nije
sledio nagualovu preporuku.
ta je zavesa drugog sveta? upitao sam don
Huana.
Ono to je Henaro rekao, zavesa, odgovorio je
don Huan. Ali, ti se udaljava od teme. Stalno to ra
di. Govorimo o Orlovim komandama koje se tiu
seksa. Orlova komanda je da se seksualna energija ko
risti da bi se stvorio ivot. Preko seksualne energije
Orao daruje svest. Zato kada se svesna bia uputaju
u snoaj, zraenja u njihovim ahurama daju sve od
sebe da daruju svest novom svesnom biu koje stva
raju.
Rekao je da su za vreme seksualnog ina zraenja
koja sadre ahure obaju roditelja podvrgnuta dubokoj
uzburkanosti ija je vrhunska taka stapanje, spajanje
dvaju delova sjaja svesti, po jednog od svakog uesnika,
koji se odvajaju od njihovih ahura.
Snoaj je uvek darivanje svesti, iako to darivanje
ne mora da bude ujedinjeno, nastavio je. Zraenja
u ahurama ljudskih bia ne znaju za snoaj iz zado
voljstva.
Henaro se preko stola nagao prema meni iz svoje
stolice i rekao mi tiho, tresui glavom da bi naglasio:

Nagual ti govori istinu, rekao je i namignuo mu.

To zraenja zaista ne znaju.
Don Huan se borio da se ne nasmeje i dodao je
da ovek grei to dela nimalo ne potujui tajnu po
stojanja i to veruje da je toliko uzvien in darivanja
svesti i ivota samo fizika akcija u koju ovek moe
da se uputa kad god mu se prohte.
Henaro je izvodio opscene seksualne pokrete, uvi
jao kukovima u krug, bez prekida, Don Huan je klimao
glavom i rekao da je upravo to bilo tano ono to je
mislio. Henaro mu je zahvalio to odaje priznanje nje
govom jednom i jedinom doprinosu objanjenju svesti.
I jedan i drugi su se smejali kao budale govorei
mi da bih se, kad bih samo znao koliko je njihov dobro
tvor bio ozbiljan u vezi s objanjenjem svesti, i ja sam
smejao sa njima.
Ozbiljno sam upitao don Huana ta sve to znai
prosenom oveku u svakodnevnom ivotu.
Misli to to Henaro radi? upitao me je sa la
nom ozbiljnou.
Njihova radost je uvek bila zarazna. Trebalo im
je prilino vremena da se smire. Nivo njihove energije
je bio toliko visok da sam pored njih izgledao star i
oronuo.
Zaista ne znam, konano mi je odgovorio don
Huan. Znam jedino ta to znai ratnicima. Oni znaju
da je jedina prava energija koju imamo seksualna
energija koja daruje ivot. Znajui to, oni su stalno
svesni svoje odgovornosti.
Ako ratnici ele da imaju dovoljno energije da
vide, moraju da krtare sa svojom seksualnom energi
jom. To je bila lekcija koju nam je dao nagual Hulijan. Gurnuo nas je u nepoznato i skoro da smo svi
pomrli. Poto smo svi eleli da vidimo, svakako da
smo se uzdravali da traimo svoj sjaj svesti.
Ve sam ga uo da pria o tom verovanju. Svaki
put kada bi to rekao poeli bismo da se prepiremo.
Uvek sam oseao da sam prisiljen da se bunim i da
stavljam primedbe na ono to sam smatrao puritanskim
odnosom prema seksu.

Ponovo sam se usprotivio. Obojica su se smejali

do suza.
A ta je sa ovekovom prirodnom senzualnou?
upitao sam don Huana.
Nita, odgovorio je. Nema nieg loeg u ovekovoj senzualnosti. ovekovo neznanje i nepotovanje
prema sopstvenoj maginoj prirodi je ono to ne valja.
Pogreno je nemarno traiti seksualnu snagu koja da
ruje ivot i nemati decu, ali je takoe pogreno ne
znati da ovek ako ima decu optereuje sjaj svesti.
Kako vidovnjaci znaju da raanje dece optereuje
sjaj svesti? pitao sam.
Oni vide da kada imaju decu, sjaj svesti roditelja
se smanjuje a deji raste. Kod nekih preosetljivih, nenih roditelja sjaj svesti skoro iezava. Dok dete uvea
va svoju svest, velika tamna mrlja razvija se na svetlosnoj ahuri roditelja, na istom onom mestu odakle je
sjaj nestao. To je obino na sredinjem delu ahure.
Ponekad se te mrlje mogu videti izloene na samom
telu.
Pitao sam ga da li se ita moe uiniti da se lju
dima prui uravnoteenije objanjenje sjaja svesti.
Nita, rekao je. Bar vidovnjaci ne mogu nita
da uine. Vidovnjaci streme da budu slobodni, da budu
nepristrasni svedoci nesposobni, da daju svoj sud; u
protivnom bi morali da preuzmu odgovornost za utvri
vanje jo podesnijeg ciklusa. Niko to ne moe da uini.
Ako novi ciklus treba da doe, mora da doe sam od
sebe.

5 PRVA PANJA

Sutradan smo dorukovali u zoru, a onda me je don

Huan naveo da promenim nivoe svesti.
Hajde da danas odemo na jedno od prvobitnih
sastajalita, rekao je don Huan Henaru.
Svakako, rekao je Henaro ozbiljno. Pogledao me
je i zatim dodao tiho, kao da ne eli da ga ujem:
Hoe li on m o r a t i . . . moda je to previe ...
U roku od nekoliko sekundi moj strah i sumnji
avost su narasli do nepodnoljivih granica. Znojio
sam se i dahtao. Don Huan mi je priao sa izrazom sko
ro nekontrolisanog uivanja, uveravajui me da se He
naro samo zabavlja na moj raun, i da emo ii na
mesto na kojem su hiljadama godina ranije iveli prvo
bitni vidovnjaci.
Dok mi je don Huan govorio, sluajno pogledah
Henara. Polako je vrteo glavom. Bilo je to gotovo neprimetno kretanje, kao da je hteo da mi stavi na zna
nje da don Huan ne govori istinu. Zapao sam u stanje
nervne uznemirenosti, skoro histerije koje se izgubi
lo tek kada je Henaro prasnuo u smeh.
udio sam se kako lako moja emocionalna stanja
mogu da narastu do skoro nekontrolisanih visina ili da
spadnu ni na ta.
Don Huan, Henaro i ja napustili smo Henarovu
kuu rano ujutro i putovali smo kratko u okolna gola
brda. Uskoro smo se zaustavili i posedali na vrhu jed-

ne ogromne zaravnjene blago nagnute stene, u njivi

kukuruza koji je, izgledalo je, nedavno obran.
Ovo je prvobitno sastajalite, rekao mi je don
Huan. Dok traje moje objanjenje, vraaemo se ovde
jo nekoliko puta.
Vrlo udne stvari se ovde dogaaju nou, rekao
je Henaro. Nagual Hulijan je ovde stvarno uhvatio
jednog saveznika. Ili, jo pre, saveznik j e . . .
Don Huan je dao primetan znak obrvama i Hena
ro se zaustavio usred reenice. Smeio mi se.
Dan je, i suvie je rano za strane prie, rekao
je Henaro. Saekajmo da se smrai.
Ustao je i poeo da puzi okolo po steni, na vrho
vima prstiju, kime izvijene unatrag.
ta je to on priao o tome da je tvoj dobrotvor
ovde uhvatio jednog saveznika? upitao sam don Huana.
Nije mi odmah odgovorio. Uzbueno je posmatrao
Henarove ludorije.
To se odnosilo na neke istanane upotrebe svesti,
napokon je odgovorio i dalje buljei u Henara.
Henaro je napravio krug oko stene, vratio se i seo
pored mene. Teko je dahtao, krkljao je skoro bez
daha.
Izgledalo je da je don Huan opinjen onim to je
Henaro uradio. Ponovo sam oseao da se zabavljaju na
moj raun, da obojica uestvuju u neemu o emu ja
nita ne znam.
Iznenada, don Huan je poeo da objanjava. Nje
gov glas me je smirio. Rekao je da su nakon mnogo
muka vidovnjaci doli do zakljuka da se svest odra
slog ljudskog bia, sazrelog kroz proces rasta, vie ne
moe nazivati sveu, jer se pretvorila u neto mnogo
snanije i sloenije, to vidovnjaci nazivaju panjom.
Otkud vidovnjaci znaju da se ljudska svest odgaja
i da raste? upitao sam.
Rekao je da u odreeno vreme tokom rasta ljud
skih bia pojas zraenja u njihovim ahurama postaje
vrlo svetao; kako ljudsko bie prikuplja iskustvo, tako
poinje da svetli. U nekim sluajevima sjaj tog pojasa
zraenja jaa toliko dramatino da se stapa sa spolja-

njim zraenjima. Vidovnjaci koji su svedoci te vrste

poveanja moraju da pretpostave kako je svest sirov
materijal i da je panja krajnji proizvod sazrevanja.
Kako vidovnjaci opisuju panju? upitao sam.
Oni kau da je panja obuzdavanje i poveavanje
svesti kroz proces ivljenja, odgovorio je.
Rekao je da je opasnost od definicija u tome to
one pojednostavljuju stvari da bi ih uinile razumlji
vim; u ovom sluaju, definiui panju, ovek rizikuje
da magian, udesan podvig pretvori u neto opte. Pa
nja je najvei podvig. Ona se od sirove ivotinjske sve
sti razvija sve dok ne pokrije itavu skalu ljudskih al
ternativa. Vidovnjaci je poboljavaju jo i vie sve dok
ona ne pokrije itav obim ljudskih mogunosti.
eleo sam da znam da li vidovnjaci misle da po
stoji naroit znaaj alternativa i mogunosti.
Don Huan je odgovorio da su ljudske alternative
sve ono to smo kao osobe sposobni da biramo. One
se odnose na nivo naeg svakodnevnog domaaja, na
poznato; i zahvaljujui toj injenici, sasvim su ograni
ene brojano i po obimu. Ljudske mogunosti pripa
daju nepoznatom. One nisu neto to bismo mogli da
odaberemo, ve su ono to smo sposobni da postigne
mo. Rekao je da je jedan primer ljudskih alternativa
na izbor da verujemo kako je ljudsko telo objekt me
u objektima. Primer ljudskih mogunosti je vidovnjako dostignue da oveka sagledaju kao jajoliko svetlosno bie. Kada telo smatra za objekt ovek dodiruje
poznato, sa telom kao svetleim jajetom ovek se laa
nepoznatog; ljudske mogunosti usled toga imaju go
tovo neiscrpan doseg.
Vidovnjaci kau da postoje tri tipa panje, na
stavio je don Huan. Kada to kau, oni misle samo na
ljudska bia, a ne na sva svesna bia koja postoje. Ali
to nisu samo tipovi panje, to su pre tri nivoa postig
nua. To su prva, druga i trea panja, i svaka od njih
je samostalna i svaka je za sebe potpuna.
Objasnio je da je prva ljudska panja ivotinjska
svest, koja se kroz proces iskustva razvila u sloenu,
komplikovanu i krajnje krhku sposobnost koja vodi ra
una o svetu svakodnevice u svim njegovim neprebroj-

nim vidovima. Drugim reima, sve o emu ovek moe

da misli deo je prve panje.
Prva panja je sve to smo kao obini ljudi,
nastavio je. Na osnovu toga to nai ivoti podleu
jednom takvom apsolutnom pravilu, prva panja je naj
vrednije preimustvo obinog oveka. Moda je ona ak
nae jedino preimustvo.
Poto su vodili rauna o njenoj pravoj vrednosti,
novi vidovnjaci su zapoeli da strogo prouavaju prvu
panju kroz vienje. Njihova otkria su formirala ita
vu perspektivu i izglede njihovih potomaka, iako veina
njih ne razume ta su ti vidovnjaci zaista videli.
Nedvosmisleno me je upozorio da zakljuci rigoroznog prouavanja novih vidovnjaka imaju vrlo malo
zajednikog sa razumom ili racionalnou, jer da bi
prouio i objasnio prvu panju, ovek treba da je vidi.
To mogu samo vidovnjaci. Ali sutinsko je ispitivati ta
vidovnjaci vide u prvoj panji. To prvoj panji daje je
dinu mogunost koju e ikad imati da spozna sopstveno
delovanje.
U smislu ovoga to vidovnjaci vide, prva panja
je sjaj svesti razvijen do ultrasjaja, nastavao je. Ali
to je sjaj uvren na povrini ahure, da tako kaem.
To je sjaj koji prekriva poznato.
S druge strane, druga je panja sloenije i posebnije stanje sjaja svesti. Ona se bavi nepoznatim. Ona
nastaje kada se iskoriste neupotrebljena zraenja u ovekovoj ahuri.
Razlog to za drugu panju kaem da je posebna
jeste to upotrebljavanje tih neiskorienih zraenja od
oveka trai neobinu, razraenu taktiku koja zahteva
najviu disciplinu i usredsreenost.
Rekao je da mi je ranije, kada me je poduavao
umeu sanjanja, kazao da je usredsreenost koja je po
trebna da bi ovek bio svestan da sanja pretea druge
panje. Ta usredsreenost je jedan oblik svesti koji
ne spada u istu grupu sa sveu potrebnom u saobraanju u svakodnevnom ivotu.
Rekao je da se druga panja takoe naziva svest
leve strane; i ona je najogromnije polje koje se moe

zamisliti, u stvari toliko ogromno da izgleda da je be

skrajno.
Ne bih u njega zalutao ni za ta na svetu, na
stavio je. To je movara toliko sloena i bizarna da
trezveni vidovnjaci u nju odlaze samo pod strogo odre
enim uslovima.
Velika tekoa je u tome to se u drugu panju
sasvim lako ulazi, a njena primamljivost je gotovo neo
doljiva.
Rekao je da su stari vidovnjaci, koji su bili maj
stori umea svesti, svoju vetinu primenjivali na sopstvenom sjaju svesti i da su postigli da se on proiri
do nepojmljivih granica. Oni su se zaista trudili da osvetle sva zraenja u svojim ahurama, svaki put po jedan
pojas. Uspeli su, ali neobino je to to je dostignue
osvetljavanja svaki put po jednog pojasa bilo odluu
jue da postanu zarobljenici movare druge panje.
Novi vidovnjaci su ispravili tu pogreku, nasta
vio je, i pustili su da se umee svesti razvije do svog
prirodnog kraja, to jest da se sjaj svesti prostire izvan
granica svetlosne ahure jednim jedinim udarom.
Trea panja se dostie kada se sjaj svesti pretvori
u unutranji oganj, sjaj koji ne osvetljava svaki put po
jedan pojas, ve sva Orlova zraenja u ljudskoj ahuri.
Don Huan je izrazio svoje strahopotovanje prema
smiljenom naporu novih vidovnjaka da treu panju
postignu za ivota i dok su svesni svoje individualnosti.
Nije smatrao da je vredno raspravljati o sluajnim
primerima ljudi i drugih svesnih bia koji su uli u
nepoznato i nesaznajno a da toga nisu bili svesni; pre
ma tome se odnosio kao prema Orlovom poklonu. Izja
vio je da je za nove vidovnjake ulaenje u treu panju
takoe poklon, ali da ima drukije znaenje. To je vie
kao nagrada za izvesno dostignue.
Dodao je da u samrtnom asu sva ljudska bia ula
ze u nesaznajno i da neka od njih postiu treu panju
isuvie zakratko, i to samo da bi se Orlova hrana pre
istila.
Vrhunsko je postignue ljudskih bia, rekao je,
da se taj nivo panje dostigne dok se jo ima ivotne

snage, da se ne postane bestelesna svest koja se kao ti

traj svetlosti kree pravo u Orlov kljun koji je pro
dire.
Dok sam sluao don Huanovo objanjavanje, ponovo
sam sasvim izgubio iz vida sve to me je okruivalo.
Henaro je oigledno ustao i napustio nas, i nije ga bilo
nigde na vidiku. udno, naao sam se kako etvoronoke stojim na steni, dok je don Huan uao iza mene
i drao me tako, blago mi pritiskujui ramena. Opruio
sam se po steni i zamurio. Sa zapada je duvao blag
povetarac.
Nemoj da zaspi, rekao je don Huan. Ni u kom
sluaju ne sme da zaspi na ovoj steni.
Seo sam. Don Huan me je gledao.
Samo se opusti, nastavio je. Pusti neka ti unu
tranji dijalog utrne.
Sva je moja usredsreenost bila usmerena na to da
sledi ono to je govorio kada me je uzdrmao napad stra
ve. Isprva nisam znao ta je to bilo; mislio sam da me
opet obuzima nepoverenje. Ali tad me je kao grom po
godilo da je bilo kasno popodne. Ono to sam smatrao
jednoasovnim razgovorom progutalo je itav dan.
Skoio sam, potpuno svestan nepodudarnosti, iako
nisam mogao da shvatim ta mi se desilo. Osetio sam
udno uzbuenje koje je moje telo gonilo da tri. Don
Huan je naskoio na mene vrsto me zadravajui. Pali
smo na meko tlo, i on me je tu drao elinim stiskom.
Uopte nisam znao da je toliko snaan.
Telo mi se silovito treslo. Ruke su mi letele u svim
pravcima i drhtale. Kao da sam imao napad. Ipak je
jedan deo mene bio toliko nepristupaan da je postao
zadivljen posmatrajui kako mi telo vibrira, uvija se
i drhti.
Grevi su napokon uminuli i don Huan me je pu
stio. Dahtao je od naprezanja. Preporuio je da se opet
uspnemo na stenu i da sedimo tamo dok se povratim.
Nisam mogao da ga ne gnjavim svojim uobiaje
nim pitanjima: ta mi se desilo? Odgovorio je da sam
se, dok mi je on priao, probio izvan odreene granice
i da sam uao veoma duboko u levu stranu. On i He-

naro su me tamo pratili. A onda sam ja izjurio napolje

na isti nain kao to sam i prodro unutra.
Uhvatio sam te ba na vreme, rekao je. Inae
bi otiao pravo u svoje normalno ja.
Bio sam potpuno zbunjen. Objasnio je da smo se
nas trojica igrali sveu. Mora da sam se ja uplaio i
istrao bez njih.
Henaro je majstor svesti, nastavio je don Huan.
Silvio Manuel je majstor volje. Njih dvojicu su bez
milosti gurali u nepoznato. Moj dobrotvor im je inio
ono to je njemu inio njegov dobrotvor. Po nekim oso
binama Henaro i Silvio Manuel su vrlo slini starim
vidovnjacima. Oni znaju ta mogu da urade, ali njih
uopte ne interesuje da saznaju kako to rade. Danas je
Henaro ugrabio priliku da gurne tvoj sjaj svesti i svi
smo zavrili u neobinim granicama nepoznatog.
Molio sam ga da mi kae ta se deavalo u nepo
znatom.
Morae sam toga da se seti, rekao mi je jedan
glas uz samo uvo.
Bio sam toliko ubeen da je to glas vienja da ga
se uopte nisam plaio. Nisam se ak pokorio nagonu
da se osvrnem.
Ja sam glas vienja i ja ti kaem da si upljoglavac, ponovo je rekao glas i zakikotao se.
Okrenuo sam se. Henaro je sedeo iza mene. Bio sam
toliko iznenaen da sam se nasrnejao, moda malo vie
histerino nego oni.
Pada mrak, rekao mi je Henaro. Kao to sam
ti jutros rano obeao, ovde e biti bal.
Don Huan se umeao i rekao da za danas treba da
zavrimo, jer sam ja neka vrsta zgranova koji bi mogao
da umre od straha.
Ha, u pravu je, rekao mi je Henaro tapui me
po leima.
Eto, pitaj njega, rekao je don Huan Henaru. Sam
e ti rei da jeste ta vrsta zgranova.
Da li si ti stvarno od te sorte zgranova? upitao
me je Henaro mrtei se.
Nisam mu odgovorio. I to ih je nateralo da se od
smeha povijaju. Henaro se ak valjao po tlu.

Ulovljen je, rekao je Henaro don Huanu, mislei

na mene, poto je don Huan brzo skoio dole i pomo
gao mu da ustane. Nikad taj nee rei da je zgranov.
Suvie je samovaan, ali tresu mu se gae od straha ta
moe da mu se desi jer nije priznao da je zgranov.
Gledajui ih kako se smeju, bio sam ubeen da je
dino Indijanci umeju da se smeju sa takvom radou.
Ali takoe sam bio ubeen da u njima ima crta zlobe
iroka milju. Sprdali su se sa ovekom koji nije Indi
janac.
Don Huan je smesta shvatio ta oseam.
Ne daj svojoj samovanosti da se razgoropauje,
rekao je. Nisi ti naroit ni po kojem merilu. Niko od
nas nije ni Indijanac niti ne-Indijanac. Nagual Hulijan i njegov dobrotvor pridodali su godine uivanja
svojim ivotima smejui se nama.
Henaro se spretno popeo na stenu i priao mi.
Da sam na tvom mestu oseao bih se toliko stra
vino zbunjen da bih plakao, rekao mi je. Plai, pla
i, dobro se isplai i bie ti bolje.
Na svoje potpuno zaprepaenje poeo sam tiho da
plaem. Onda sam se toliko naljutio da sam urlikao od
besa. Tek tad mi je laknulo.
Don Huan me je blago potapao po leima. Rekao
je da je bes obino vrlo otrenjavajui, ili je to pone
kad strah ili ala. Zbog moje estoke naravi reagovao
sam samo na bes.
Dodao je da odreeno pomeranje u sjaju svesti is
crpljuje. Pokuavali su da mi obnove snagu, da me
podupru. Oigledno, Henaro je u tome uspeo tako to
me je razbesneo.
Ve je bio sumrak. Iznenada je Henaro pokazao
titranje u vazduhu u visini oiju. U sumraku je izgle
dalo da je to veliki leptir koji oblee mesto na kojem
sedimo.
Budi vrlo nean sa svojom prirodom koja je sklo
na preterivanju, rekao mi je don Huan. Ne udi. Sa
mo pusti da te Henaro vodi. Ne skidaj oka sa te take.
Treperava taka bila je nesumnjivo leptir. Mogao
sam jasno da razlikujem sve njegove obrise. Pratio

sam njegov vijugav, umoran let, sve dok nisam mogao

da vidim svaku mrvicu praha na njegovim krilima.
Neto me je prenulo iz potpune zadubljenosti. Od
mah iza sebe, ako je to ikako mogue, naslutio sam na
let tihe buke. Okrenuo sam se i ugledao itav niz lju
di na drugom rubu stene, na rubu koji je bio neto vi
i nego onaj na kome smo mi sedeli. Pretpostavljao
sam da mora da su ljudi koji ive u blizini postali sum
njiavi jer smo se itavog dana vucarali okolo i popeli
su se na stenu nameravajui da nam naude. Smesta
sam spoznao njihove namere.
Don Huan i Henaro su skliznuli niz stenu i rekli
mi da brzo siem. Smesta smo otili ne okreui se da
proverimo da li nas ljudi prate. Don Huan i Henaro su
odbili da razgovaraju dok smo ili nazad Henarovoj
kui. Don Huan me je ak uutkao estokim grakta
njem, stavljajui prst na usta. Henaro nije uao u ku
u, ve je produio da hoda dok me je don Huan uvu
kao unutra.
Ko su bili ti ljudi, don Huane? upitao sam ga
kada smo se obojica sigurno smestili u kui i kada je
on upalio svetiljku.
To nisu bili ljudi, odgovorio je.
Don Huane, nemoj da me zavlai, rekao sam.
Bili su ljudi; video sam ih roenim oima.
Sigurno, video si ih roenim oima, uzvratio je,
ali to nita ne potvruje. Tvoje oi su te zavarale. Ono
nisu bili ljudi i oni su te pratili. Henaro je morao da dh
odvue od tebe.
Ako nisu bili ljudi, onda ta su bili?
E to je misterija, rekao je. To je misterija sve
sti i ne moe se razotkriti razumom tako to e se o
njoj razgovarati. Moe samo da bude svedok miste
rije.
Hajde onda da se u nju osvedoim, rekao sam.
Ve si se osvedoio, dvaput u jednom danu, re
kao je. Sada se ne sea. Setie se u svakom sluaju,
kada ponovo osvetli zraenja koja su sijala kada si se
osvedoio u misteriju svesti o kojoj ja govorim. U me
uvremenu, vratimo se opet objanjenju svesti.

Ponovio je da svest zapoinje stalnim pritiskom

koji zraenja na veliko vre na ona koja su uhvaena
u ahuru. Taj pritisak proizvodi prvi svestan in
zaustavlja kretanje uhvaenih zraenja, koja se bore
da probiju ahuru, koja se bore da umru.
Za vidovnjaka je istina da se sva iva bia bore
da umru, nastavio je. Svest je ono to zaustavlja
smrt.
Don Huan je rekao da je nove vidovnjake veoma
uznemirila injenica to svest spreava umiranje i to
ga istovremeno podstie, jer je Orlova hrana. Poto to
nisu mogli da objasne, jer ne postoji razuman nain
da se postojanje shvati, vidovnjaci su uvideli da se nji
hovo znanje sastoji od kontradiktornih postavki.
Zato su oni razvili sistem kontradikcije? upitao
sam.
Nisu oni nita razvili, rekao je. Oni su otkrili
nepobitne injenice uz pomo svog vienja. Te istine
su sreene pojmovima toboe izrazitih suprotnosti, to
je sve.
Na primer, vidovnjaci moraju da budu metodina,
razumna bia, uzori trezvenosti, i istovremeno moraju
da zaziru od svih tih osobina da bi bili sasvim slobodni
i pristupani za uda i misterije postojanja.
Njegov primer me je zbunio, ali ne sasvim. Razumeo sam ta je mislio. On, glavom, bio je pokrovitelj
moga razuma samo da bi ga skrhao i zahtevao je da ga
potpuno nema. Rekao sam mu kako sam razumeo nje
gov stav.
Samo oseanje vrhunske trezvenosti moe da pre
mosti suprotnost, rekao je.
Moe li se rei, don Huane, da je umetnost taj
most?
Most izmeu kontradikcija moe da zove kako
god hoe umetnost, privlanost, trezvenost, ljubav
ili ak dobrota.
Don Huan je nastavio da objanjava i rekao da su
novi vidovnjaci, prouavajui prvu panju, shvatili da
sva organska bia, izuzev oveka, smiruju svoja uzruja
na uhvaena zraenja tako da ta zraenja mogu da se
centriraju sa odgovarajuim spoljanjim. Ljudska bia

to ne ine; umesto toga, njihova prva panja pravi po

pis Orlovih zraenja unutar ahura.
to je to popis, don Huane? upitao sam.
Ljudska bia zapaaju zraenja koja su u njiho
vim ahurama, odgovorio je. Nijedno drugo bie to
ne radi. U trenutku kada pritisak spoljanjih zraenja
uvrsti unutranja zraenja, prva panja poinje da
posmatra samu sebe. Ona primeuje sve o sebi ili to bar
pokuava na sve mogue najnenormalnije naine. To je
proces koji vidovnjaci zovu pravljenje popisa.
Neu da kaem da su ljudska bia izabrala da
prave popis, ili da ona mogu da odbiju da ga prave.
Popisivanje je Orlova komanda. Kako god bilo, pred
met o kome se moe odluivati jeste nain na koji se
komanda izvrava.
Rekao je da iako on ne voli da zraenja naziva ko
mandama, ona su upravo to: komande koje niko ne
moe da ne izvrava. Pa ipak, nain da se komande ne
izvravaju jeste da se one izvravaju.
U sluaju popisivanja prve panje, nastavio je,
vidovnjaci prave popis jer ne mogu da ne izvravaju.
Ali kada ga naprave, oni ga odbacuju. Orao nam ne komanduje da oboavamo svoje popise; on nam zapoveda
da ih pravimo, i to je sve.
Kako vidovnjaci vide da ljudi prave popis? upi
tao sam.
Zraenja u ahurama ljudi nisu umirena da bi se
sastala sa onima spolja, odgovorio je. To je oigled
no poto se vidi ta druga bia rade. Kada su umirena,
neka od njih se zapravo stapaju sa zraenjima na ve
liko i kreu se sa njima. Vidovnjaci, na primer, mogu
da vide da se svetlost zraenja skarabeja iri vrlo mno
go.
Ali ljudska bia umire svoja zraenja i onda se u
njima ogledaju. Zraenja su usmerena na sebe.
Rekao je da ljudska bia sprovode komandu o prav
ljenju popisa do njene logike krajnosti i ne obraaju
panju ni na ta drugo. Kada se jednom zabave popisi
vanjem, mogu se desiti dve stvari. Mogu da ne primeuju impulse zraenja na veliko, ili mogu da ih upo
trebe na vrlo naroit nain.

Krajnji rezultat tih impulsa jeste jedinstveno sta

nje poznato kao razum. Rezultat upotrebljavanja sva
kog impulsa na naroit nain poznat je kao samoudubljenost.
Vidovnjak ljudski razum vidi kao neuobiajeno is
torodan mutan sjaj koji retko, gotovo nikada ne odgo
vara na stalni pritisak zraenja na veliko sjaj od
koga jajolika koljka postaje jaa ali i mnogo krtija.
Don Huan je primetio da bi razum kod ljudske
vrste trebalo da bude obilat, ali da je u stvarnosti to
vrlo retko. Veina ljudskih bia okree se samoudubljenosti.
Tvrdio je da kod svesti svih ivih bia postoji stepen razmiljanja o sebi kako bi mogla da utiu jedna
na druge. Ali nijedna od njih, osim ovekove prve pa
nje, nema toliki stepen samoudubljenosti. Nasuprot ra
zumnom oveku, koji ignorie impulse zraenja na ve
liko, samoudubljeni pojedinci koriste svaki impuls da
ga pretvore u snagu kojom e uskomeati uhvaena
zraenja u svojim ahurama.
Posmatrajui sve to, vidovnjaci su stigli do prakti
nih zakljuaka. Oni su videli da su razumni ljudi stvore
ni da due ive zbog toga to prirodnu uzburkanost u
svojini ahurama smiruju ne obazirui se na zraenja
na veliko. Samoudubljeni pojedinci, s druge strane, ko
ristei impulse zraenja na veliko da bi stvorili veu
uzburkanost, skrauju svoj ivot.
ta vidovnjaci vide kada zure u samoudubljena
ljudska bia? upitao sam.
Oni ih vide kao povremene eksplozije bele svetlosti, koje se smenjuju sa dugim pauzama mraka, re
kao je.
Don Huan je zautao. Nisam imao vie pitanja, ili
sam moda bio previe umoran da bih ga bilo ta pi
tao. Neto je snano prasnulo od ega sam poskoio.
Ulazna vrata su se otvorila i Henaro je uao, bez daha.
Srozao se na prostirku. Znoj je stvarno lio sa njega.
Objanjavao sam o prvoj panji, rekao mu je
don Huan.
Prva panja vai samo za poznato, rekao je He
naro. Kod nepoznatog ona ne vredi ni piljiva boba.

To nije sasvim tano, uzvratio je don Huan.

Prva panja radi vrlo dobro sa nepoznatim. Ona ga
blokira; porie ga toliko estoko da, na kraju, za prvu
panju nepoznato ne postoji.
Pravljenje popisa daje nam nepovredivost. To je
razlog to je popis prvi nastao.
O emu pria? upitao sam don Huana.
Nije odgovorio. Gledao je Henara kao da oekuje
odgovor. Ali ako ja otvorim vrata, rekao je Henaro,
hoe li prva panja biti sposobna da se ponese sa onim
to ue?
Tvoja i moja nee, ali njegova hoe, rekao je
don Huan pokazujui na mene. Hajde da vidimo.
ak i ako je on u povienoj svesti? Henaro je pi
tao don Huana.
Tu nema nikakve razlike, odgovorio je don Huan.
Henaro je ustao, otiao do ulaznih vrata i irom ih
otvorio. Istovremeno je odskoio. Uao je nalet hladnog
vetra. Don Huan mi je priao a takoe i Henaro. Oboji
ca su me gledali zaueno.
Hteo sam da zatvorim vrata. Oseao sam se nela
godno zbog hladnoe. Ali kada sam se pokrenuo pre
ma vratima, don Huan i Henaro su skoili pred mene
i zatitili me.
Da li primeuje bilo ta u sobi? Henaro me je
pitao.
Ne, ne primeujem, rekao sam i stvarno sam ta
ko mislio.
Osim hladnog vetra koji je nagrnuo kroz otvore
na vrata, tu nije bilo nieg to bi se opazilo.
udna stvorenja su ula kada sam otvorio vrata,
rekao je. Zar ne primeuje ba nita?
Bilo je neto u njegovom glasu to mi je govorilo
da se ovog puta ne ali.
Sva trojica smo, dok su me oni titili, izali iz ku
e. Don Huan je podigao gasnu lampu i Henaro je zak
ljuao prednja vrata. Uli smo u kola, na vrata nasuprot
vozau. Prvo su mene ugurali. I onda smo se odvezli
do don Huanove kue u susedni grad.

6 NEORGANSKA BlA

Sutradan sam neprestano zapitkivao don Huana da ob

jasni na nagli odlazak iz Henarove kue. Odbijao je
ak i da pomene taj dogaaj. Henaro nije bio od pomo
i. Svaki put kad bih ga pitao namigivao mi je cerei
se kao budala.
Popodne je don Huan doao u zadnje dvorite svo
je kue gde sam razgovarao sa njegovim uenicima.
Kao po dogovoru, svi mladi uenici su smesta otili.
Don Huan me je uzeo podruku i poeli smo da etamo du zida. Nita nije govorio; neko vreme smo sa
mo etali okolo, ba kao da smo bili na onom javnom
trgu.
Don Huan se zaustavio i okrenuo prema meni. Kru
io je oko mene pregledajui mi itavo telo. Znao sam
da me vidi. Oseao sam udan zamor, lenost koju nisam
oseao sve do trenutka kada su njegove oi poele da
me pretrauju. Sasvim iznenada je poeo da govori.
Razlog to Henaro i ja nismo hteli da se usredsreujemo na dogaaje od prole noi, rekao je, bio
je to si ti bio vrlo uplaen dok si boravio u nepoznatom.
Henaro te je gurnuo, i tamo ti se svata desilo.
ta se desilo, don Huane?
Stvari koje je jo uvek teko ako ne i nemogue
da ti se sad objasne, rekao je. Ti nema dovoljno
vika energije da ue u nepoznato i da ga shvati. Ka
da su novi vidovnjaci sreivali istine o svesti, videli su

da prva panja uzima itav sjaj svesti koji ljudska bia

imaju, i da ne preostaje ni trunka energije. Sada je to
tvoj problem. Zato su novi vidovnjaci predloili da rat
nici koji treba da uu u nepoznato moraju da tede
svoju energiju. Ali gde da nau energiju, ako je sva
energija oduzeta. Nai e je, kau novi vidovnjaci, iskorenjujui nepotrebne navike.
Zautao je oekujui pitanje. Upitao sam ga ta
e iskorenjivanje nepotrebnih navika uiniti sjaju svesti.
Odgovorio je da e to odvojiti svest od samorefleksije i omoguiti joj da se slobodno usredsredi na neto
drugo.
Nepoznato uvek postoji, nastavio je, ali je ono
izvan mogunosti nae normalne svesti. Nepoznato je
suvian deo prosenog oveka. A suvino je jer prosean ovek nema dovoljno slobodne energije da bi ga
epao.
Posle sveg ovog vremena koje si proveo na stazi
ratnika ti ima dovoljno slobodne energije da zgrabi
nepoznato, ali nema dovoljno energije da ga shvati
ili da ga upamti.
Objasnio je da sam na ravnoj steni uao veoma du
boko u nepoznato. Ali sam se prepustio svojoj preterivanju sklonoj naravi i prestravio se, to je skoro naj
gora stvar koju iko moe da uini. Tako sam istrao iz
leve strane, kao slepi mi iz pakla; na alost, poveo
sam za sobom legiju udnovatih stvari.
Rekao sam don Huanu da se ne dri predmeta
razgovora, i da treba da mi otvoreno kae ta znai
legija udnovatih stvari.
Uzeo me je podruku i nastavio da eta okolo sa
mnom.
Objanjavajui svest, rekao je, verovatno sam
sve ili skoro sve stavio na svoje mesto. Hajde da malo
razgovaramo o starim vidovnjacima. Henaro im je,
kao to sam ti ve rekao, veoma slian.
Onda me poveo u veliku sobu. Seli smo i on je po
eo da objanjava. Novi vidovnjaci su prosto bili pre
stravljeni znanjem koje su stari vidovnjaci nakupili to
kom godina, rekao je don Huan. To je razumljivo.

Novi vidovnjaci su znali da to znanje vodi jedino u

propast. Ipak ih je ono opinjavalo, naroito prakse.
Otkud su novi vidovnjaci saznali za te prakse?
upitao sam.
One su ostavtina starih Tolteka, rekao je. No
vi vidovnjaci o njima ue uzgred. Teko da ih ikada
koriste, ali te prakse su tu kao deo njihovog znanja.
Kakve su to vrste radnji, don Huane?
To su veoma mrane formule, bajanja, dugake
procedure koje slue da se barata vrlo tajanstvenom si
lom. U svakom sluaju bila je tajanstvena starim Toltecima, koji su je maskirali i predstavljah je strani
jom nego to doista jeste.
ta je ta tajanstvena sila? upitao sam.
To je snaga koja proima sve to postoji, re
kao je. Stari vidovnjaci nikad nisu pokuali da razot
kriju misteriju te sile koja ih je navela da stvore svo
je tajne prakse; oni su je jednostavno prihvatili kao
neto sveto. Ali novi vidovnjaci su je osmotrili izbliza
i nazvali je volja, volja Orlovih zraenja, ili namera.
Don Huan je nastavio da objanjava kako su stari
Tolteci podelili svoje tajno znanje na pet postavki od
kojih je svaka imala dve kategorije: zemlja i oblasti
mraka, vatra i voda, iznad i ispod, glasno i tiho, pokret
no i nepokretno. Smatrao je da mora da postoji na hi
ljade razliitih tehnika koje su, kako je vreme prolazi
lo, postajale sve sloenije.
Tajno znanje o zemlji, nastavio je, bavi se svim
to stoji na tlu. Postojali su odreeni nizovi pokreta,
rei, masti, napitaka, koji su primenjivani na ljudima,
ivotinjama, insektima, drveu, bilju, stenama, tlu.
To su bile tehnike koje su stare vidovnjake pre
tvarale u strana bia. Svoje tajno znanje o zemlji ko
ristili su ili da odneguju ili da unite bilo ta to stoji
na tlu.
Odgovarajua suprotnost zemlji bila je ono to su
oni poznavali kao oblasti tame. Te su prakse bile neuporedivo najopasnije. One su se bavile entitetima neorganskog ivota, ivim biima koja postoje na zemlji i
nastanjuju je zajedno sa svim organskim biima.

Nema sumnje da je jedno od najvrednijih otkria

starih vidovnjaka, naroito za njih same, bilo otkrie
da organski ivot nije jedini oblik ivota koji postoji
na zemlji.
Nisam potpuno shvatio ta je rekao. ekao sam da
pojasni svoje tvrdnje.
Organska bia nisu jedina bia koja ive, rekao
je i zastao kao da me puta da do kraja promislim o
njegovoj izjavi.
Suprotstavio sam se dugim dokazivanjem o definisanju ivota i ivljenja. Govorio sam o reprodukciji,
metabolizmu, o rastu, o procesima po kojima se iva
bia razlikuju od neivih stvari.
Ti polazi od organskog, rekao je. Ali to je sa
mo jedan sluaj. Ne bi trebalo da sve to ima da kae
izvlai samo iz jedne kategorije.
Ali, kako bi drukije moglo da bude? upitao sam.
Za vidovnjaka, biti iv znai biti svestan, odgo
vorio je. Za prosenog oveka, biti svestan znai biti
organizam. Po tome se vidovnjaci razlikuju. Za njih,
biti svestan znai da su zraenja koja izazivaju svest
zatvorena u unutranjosti spremita.
Organski iva bia imaju ahuru u kojoj su zatvo
rena zraenja. Ali postoje druga bia ija spremita vi
dovnjaku ne izgledaju kao ahure. Ipak ona u sebi
imaju zraenja svesti i druge karakteristike ivota razli
ite od reprodukcije i metabolizma.
Koje na primer, don Huane?
Kao to je emocionalna zavisnost, alost, radost,
gnev itd. itd. I, zaboravio sam najbolju od svih, lju
bav; jednu vrstu ljubavi kakvu ovek ne moe ni da
zamisli.
Da li ti to ozbiljno, don Huane? upitao sam.
Najozbiljnije, odgovorio je bez ikakvog izraza na
licu i zatim prasnu u smeh.
Ako za osnovu uzmemo ono to vidovnjaci vide,
nastavio je, ivot je zaista neobian.
Ako su ta bia iva, zato se ona ne pokau oveku? upitao sam.
Ona to sve vreme rade. I to ne samo vidovnjaci
ma nego i prosenim ljudima. Problem je u tome to

svu raspoloivu energiju troi prva panja. ovekov

popis ne samo to uzima svu energiju nego takoe u
vruje ahuru do krajnje take savitljivosti. Pod tak
vim okolnostima ne postoji mogunost uzajamnog dejstva.
Podsetio me je na bezbrojne prilike, tokom mog na
ukovanja kod njega, kada sam neposredno gledao neorganska bia. Uzvratio sam da sam uspeo da objasnim
gotovo svaki od tih sluajeva. ak sam izgovorio pret
postavku da su njegova uenja, preko upotrebe halucinogenog bilja, usmerena da ubrzaju saglasnost ue
nika sa primitivnom interpretacijom sveta. Rekao sam
mu da to nisam nazvao primitivnom slikom zbog sadr
aja, ve da sam ga u antropolokom smislu oznaio
kao: pogled na svet koji vie pristaje drutvu lovaca
i skupljaa plodova.
Don Huan se smejao dok nije ostao bez daha.
Stvarno ne znam da li si gori kad si u stanju po
viene svesti ili u normalnom stanju, rekao je. Kada
si u normalnom stanju nisi sumnjiav, ali si zamorno
razuman. Mislim da mi se najvie svia kad se nalazi
u levoj strani, uprkos injenici to se uasno boji sve
ga, kao to si se jue bojao.
Pre nego to sam imao vremena da uopte bilo ta
kaem, izjavio je da ali zbog onoga to su stari vidov
njaci uinili protiv dostignua novih vidovnjaka, kao
neku vrstu kontrapunkta, uz pomo koga on namerava
da mi prui mnogo dublji uvid u nadmonog neprija
telja protiv koga se borim.
Zatim je nastavio da objanjava prakse starih vi
dovnjaka. Rekao je da se sledei od njihovih izuma od
nosi na narednu kategoriju tajnog znanja: na vatru i
vodu. Oni su otkrili da plamenovi poseduju vrlo na
roitu osobenost mogu da ponesu itavog oveka, ba
kao to moe voda.
Don Huan je to nazvao briljantnim otkriem. Primetio sam da postoje osnovni fiziki zakoni koji mogu
da dokau da je to nemogue. Zamolio me je da sae
kam da on sve objasni pre nego bilo ta zakljuim. Na
pomenuo je da treba da zauzmem svoju preteranu ra
cionalnost, jer ona stalno ometa moja stanja poviene

svesti. Tu nije u pitanju reagovanje na sve mogue na

ine na spoljanje uticaje, ve je u pitanju podlonost
sopstvenoj bespomonosti.
Produio je da objanjava kako stari Tolteci, iako
su oigledno videli, nisu razumeli ta vide. Oni su samo
koristili svoje pronalaske ne marei da ih dovedu u ve
zu sa irom predstavom. U sluaju kategorije vatre i
vode, razdvojili su vatru na toplotu i plamen i vodu
na vlanost i fluidnost. Uzajamno su postavili toplotu
i vlanost, i nazvali su ih niim svojstvima. Smatrali
su da su plamen i fluidnost via, magijska svojstva i
koristili su ih kao sredstva za prevoz itavog oveka u
carstvo neorganskog ivota. Stari vidovnjaci su se, iz
meu svog znanja o toj vrsti ivota i svojih praksi sa
vatrom i vodom, zaglibili u movari bez izlaza.
Don Huan me je uveravao da su se novi vidovnja
ci slagali u tome da je otkrie ivih neorganskih bia
zaista neobino, ali ne u onom smislu kako su verovali
stari vidovnjaci. Kada su se nali u direktnom odnosu
sa drugom vrstom ivota, stari vidovnjaci su bili pogre
no uvereni da su neranjivi, to je ubrzalo njihovu pro
past.
eleo sam da mi potanko objasni tehnike vatre i
vode. Rekao je da je znanje starih vidovnjaka bilo toli
ko sloeno koliko je bilo i beskorisno i da e on samo
da da kratak pregled.
Zatim je skraeno ispriao prakse gornjeg i do
njeg. Gornje se odnosilo na tajno znanje o vetru, kii,
sevanju munja, oblacima, grmljavini, danu i Suncu.
Znanje donjeg se odnosilo na maglu, vodu podzemnih
tokova, movare, udar groma, zemljotrese, no, meseinu i na Mesec.
Glasno i tiho bile su kategorije tajnog znanja koje
su se bavile manipulisanjem zvukom i tiinom. Pokret
no i nepokretno bili su prakse koje su se ticale tajan
stvenih vidova pokretnog i nepokretnog.
Upitao sam ga da li moe da mi pokae primer
bilo koje od tehnika koje je izneo. Odgovorio je da mi
je tokom godina ve mnogo puta praktino pokazivao.
Uporno sam tvrdio da sam razumno objasnio sve to
mi je radio.

Nije odgovorio. Izgledalo je ili da se ozbiljno ljuti

na mene to zapitkujem ili da se zaista udubio u potra
gu za dobrim primerom. Uskoro se nasmejao i rekao da
je naao odgovarajui primer.
Tehnika na koju mislim treba da se izvodi u plit
kim potocima, rekao je. Postoji jedan takav u blizini
Henarove kue.
ta u morati da radim?
Treba da nabavi ogledalo srednje veliine.
Njegov zahtev me je iznenadio. Primetio sam da
stari Tolteci nisu znali za ogledalo.
Nisu, priznao je smeei se. To je moj dobro
tvor dodao tehnici. Sve to je starim vidovnjacima bilo
potrebno jeste povr koja odbija svetlost.
Objasnio je da se tehnika sastoji od potapanja sjaj
ne povri u plitku vodu potoka. Povr moe da bude
bilo kakav ravan predmet koji ima izvesnu mo da od
raava slike.
elim da napravi jak okvir od metalnih traka za
ogledalo srednje veliine, rekao je. Ono mora da bude
otporno na vodu tako da ga mora zapeatiti katranom.
Mora sam da ga napravi, sopstvenim rukama. Kada
ga napravi, donesi mi ga i nastaviu.
Sta e se desiti, don Huane?
Ne boj se. Sam si traio da ti na primeru poka
em jednu praksu starih Tolteka. I ja sam traio isto
to od svog dobrotvora. Mislim da u odreenom trenut
ku svi to trae. Moj dobrotvor je rekao da je i sam
uinio istu stvar. Njegov dobrotvor, nagual Elijas, dao
mu je jedan primer; moj dobrotvor je isti taj pokazao
meni; i sada u ga ja pokazati tebi.
U vreme kada mi je moj dobrotvor pokazivao pri
mer nisam znao kako je to uradio. Sad znam. Jednog
dana e i sam takoe znati sutine te tehnike; shvatie ta je iza svega toga.
Mislio sam da don Huan eli da se vratim kui u
Los Aneles i da tamo napravim okvir za ogledalo. Na
pomenuo sam kako bi meni bilo nemogue da upamtim
zadatak ukoliko ne ostanem u povienoj svesti.
Postoje dve stvari koje se ne slau s tvojom primedbom, rekao je. Prvo je da ne postoji nain da

ostane u povienoj svesti jer nee biti sposoban da

funkcionie osim ukoliko te ja ili Henaro ili neko od
ratnika iz drutva naguala ne pazi svakog bojeg minu
ta tokom dana, kao to ja sad radim. Drugo, Meksiko
nije Mesec. I ovde postoje gvoare. Moemo da ode
mo u Oahaku i kupimo sve to ti treba.
Sutradan smo se odvezli u grad i kupili sve delove za
okvir. Sam sam ih pribavio u mehaniarskoj radnji uz
minimalnu doplatu. Don Huan mi je rekao da ih sta
vim u prtljanik svojih kola. Nije ih ak ni pogledao.
Kasno popodne povezli smo se nazad, prema Henarovoj kui, i stigli smo tamo rano izjutra. Traio sam
Henara. Nije bio tu. Kua je izgledala naputeno.
ta e Henaru ova kua? upitao sam don Huana.
On ivi kod tebe, zar ne?
Don Huan nije odgovorio. udno me je pogledao i
poao da upali gasnu lampu. Bio sam sam u sobi u
mrklom mraku. Oseao sam teak umor, koji sam pri
pisivao dugoj, munoj vonji preko planina. Hteo sam
da legnem. U mraku nisam mogao da vidim gde je He
naro ostavio prostirke. Spotakao sam se o gomilu. I
onda sam znao ta e Henaru ta kua on se brinuo o
mukim uenicima, Pablitu, Nestoru i Beninju, koji su
tu iveli kada su bili u stanju normalne svesti.
Oseao sam da sam ivnuo; vie nisam bio umo
ran. Don Huan je uao sa svetiljkom. Ispriao sam
mu o svom saznanju, ali on je rekao da to nije vano,
da se ja toga neu suvie dugo seati.
Zatraio je da mu pokaem ogledalo. Izgleda da
mu se dopalo i primetio je kako je lako a ipak vrsto.
Opazio je da sam upotrebio metalne zavrtnje kako bih
aluminijumski okvir uvrstio za komad metalne ploe
koju sam upotrebio kao pozadinu za ogledalo dugo
osamnaest i iroko etrnaest ina.2
Ja sam napravio drveni okvir za svoje ogledalo,
rekao je. Ovo deluje mnogo bolje od moga. Moj okvir
je bio suvie glomazan a istovremeno krhak.
*2 In mera za duinu (1 in = 2,54 cm). Prim. prev.

Da ti objasnim ta emo da uradimo, nastavio

je poto je prouio ogledalo. Ili, moda bi trebalo da
kaem ta emo mi pokuati da uradimo. Nas dvojica
emo zajedno staviti ovo ogledalo na povrinu potoka
u blizinu kue. Dovoljno je irok i plitak da moe da
nam poslui.
Stvar je u tome da se fluidnosti vode dozvoli da
vri pritisak na nas i da nas odveze.
Pre nego to sam mogao da bilo ta napomenem
ili da pitam bilo ta, podsetio me je da sam u prolo
sti koristio vodu slinog potoka i postigao neobine
podvige percepcije. To se odnosilo na propratne efekte
halucinogenog bilja, koje sam iskusio vie puta dok
sam bio potopljen u kanalu za navodnjavanje iza nje
gove kue u severnom Meksiku.
Sauvaj neka pitanja dok ti ne objasnim ta vi
dovnjaci znaju o svesti, rekao je. Tada e u druki
jem svetlu sagledati sve to smo radili. Ali, pre svega,
nastavimo sa naim postupkom.
Otili smo do oblinjeg potoka, i on je odabrao mesto sa ravnim stenjem izloenim van vode. Rekao je da
je tu voda dovoljno plitka za nae potrebe.
ta oekuje da e se desiti? upitao sam dok
me je obuzimala zebnja.
Ne znam. Jedino znam ta emo da pokuamo.
Draemo ogledalo vrlo paljivo, ali vrlo vrsto. Neno
emo da ga poloimo na povrinu vode i onda emo
ga pustiti da potone. Zatim emo ga drati na dnu. Proverio sam. Postoji dovoljno mulja na dnu da nam omo
gui da ukopamo prste ispod ogledala da bismo ga
vrsto drali.
Rekao mi je da usred mirnog potoka unem na
ravnu stenu iznad povrine i da drim ogledalo obema
rukama skoro na uglovima. On je uao spram mene
i drao je ogledalo isto kao i ja. Pustili smo da ogledalo
tone i onda smo ga drali zagnjurivi ruke skoro do
lakata.
Naredio mi je da se oistim od misli i da buljim u
povrinu ogledala. Stalno je iznova ponavljao kako je
stvar u tome da se uopte ne misli. Gledao sam napreg-

nuto u ogledalo. Mirna struja blago je poremetila od

raze don Huanovog i mog lica. Posle nekoliko minuta
zurenja u ogledalo uinilo mi se da slika njegovog i
mog lica postepeno postaje mnogo jasnija. I ogledalo
je raslo dok nije dostiglo najmanje jedan kvadratni
jard 3 . Kao da je strujanje stalo, i ogledalo se inilo
isto kao da je stajalo na povrini vode. Jo je mnogo
udnija bila sveina naih odraza. Izgledalo je kao da
mi je lice uveano, ne po veliini ve u fokusu. Mogao
sam da na koi ela vidim pore.
Don Huan je tiho apnuo da ne buljim u svoje
ili njegove oi, ve da pustim da mi pogled luta okolo
ne zaustavljajui se ni na jednom delu naih odraza.
Zuri netremice i ne pilji! ponovio je nareenje
nekoliko puta jaim apatom.
Uradio sam ono to je rekao ne prekidajui da bih
razmiljao o onome to je izgledalo kao kontradikcija.
U tom trenutku neto od mene je bilo uhvaeno u tom
ogledalu i kontradikcija je stvarno imala smisla. Mo
gue je zuriti netremice i ne piljiti, mislio sam, i
istog trena kada sam tu misao formulisao, jo jedna
glava se pojavila pored don Huanove i moje. Nalazila
se na nioj strani ogledala, sa moje leve strane.
itavo telo mi se treslo. Don Huan je apnuo da
se smirim i da ne pokazujem strah niti iznaneenje.
Ponovo mi je zapovedio da zurim i da ne piljim u no
vopridolicu. Morao sam nezamislivo da se napregnem
da ne ostanem bez daha i da ne ispustim ogledalo. Telo
mi je drhtalo od glave do pete. Don Huan mi je pono
vo apnuo da zadrim kontrolu nad sobom. Neprestano
me je gurkao ramenom.
Postepeno sam uspeo da kontroliem svoj strah.
Zurio sam u treu glavu i postepeno sam shvatio da to
nije ljudska glava niti ivotinjska. Zapravo, to uopte
nije bilo glava. To je bio oblik koji nije imao kretanja
iznutra. Kada se ta misao pojavila, odmah sam shvatio
da je nisam sam smislio. To okrie takoe nije bilo
misao. Za trenutak sam bio uasno uznemiren, a onda
*3

Jard mera za duinu (1 jard = 91 cm). Prim. prev.

mi se otkrilo neto nepojmljivo. Te misli su bile glas u

mom uvu!
Ja vidim! viknuo sam na engleskom, ali nije bilo
glasa. Da, ti vidi, rekao je glas u mom uvu na panskom.
Oseao sam da sam okruen silom mnogo veom
od mene samog. Nita me nije bolelo niti me je ita
muilo. Nisam nita oseao. Znao sam bez i trunke sum
nje, jer mi je glas tako govorio, da vrsti stisak te sile
ne mogu da slomim prosto voljom ili na silu. Znao sam
da umirem. Automatski sam podigao oi da pogledam
don Huana i istog trena kada su nam se pogledi ukrsti
li ta sila je popustila. Bio sam slobodan. Don Huan mi
se smekao kao da je tano znao kroza ta sam proao.
Shvatio sam da stojim. Don Huan je drao ogleda
lo za jednu stranu da bi se voda ocedila. U tiini smo
otpeaili nazad do kue.
Stari Tolteci su jednostavno bili hipnotisani svo
jim otkriima, rekao je don Huan.
Jasno mi je zato, rekao sam.
Snaga koja me je obujmila bila je toliko jaka da
mi je oduzela mo govora i satima posle toga nisam
ak mogao da razmiljam. Sledila me je potpunim ne
postojanjem volje. Kravio sam je sasvim postepeno.
Bez ikakvog namernog uplitanja s nae strane,
nastavio je don Huan, ova tehnika starih Tolteka podeljena je za tebe na dva dela. Prvi je bio dovoljan
samo da te upozna sa onim to se deava. U drugom
delu, pokuaemo da ostvarimo ono to su stari vidov
njaci traili.
ta se tamo zaista dogodilo, don Huane? upitao
sam.
Postoje dve verzije. Prvo u ti rei verziju starih
vidovnjaka. Oni su mislili da je povrina sjajnog ob
jekta sposobna da odraava i uveava mo vode kada
je potopljena u nju. Ono to su oni obino radili bilo
je da zure u tela vode, a povrina koja odraava slu
ila im je kao pomo da ubrzaju proces. Oni su verovali da su nae oi kljuevi za ulazak u nepoznato; zurei u vodu, oni su omoguavali oima da otvore put.

Don Huan je rekao da su stari vidovnjaci primetili da vlanost vode samo kvasi i natapa, ali da fluidnost vode pokree. Ona tee, pretpostavljali su oni, u
potrazi za drugim nivoima pod nama. Verovali su da
nam voda nije data samo za ivot ve i kao veza, kao
put do drugih nivoa ispod.
Ima li mnogo donjih nivoa? upitao sam.
Stari vidovnjaci su nabrojali sedam nivoa, odgo
vorio je.
Da li ih i ti zna, don Huane?
Ja sam vidovnjak novog ciklusa, i otud imam
drukije poglede, rekao je. Ja ti samo pokazujem
ta su stari vidovnjaci radili i govorim ti ta su oni
verovali.
Izjavio je da samo to to on ima razliite poglede
ne znai da su prakse starih vidovnjaka nevaee; nji
hova tumaenja su bila pogrena, ali su njihove istine
za njih imale praktinu vrednost. U sluaju prakse s
vodom bili su uvereni da je mogue prevoziti se telesno uz pomo fluidnosti vode bilo kuda izmeu ovog
naeg nivoa i ostalih sedam donjih nivoa; ili se, u su
tini, prevoziti bilo kuda u ovom nivou, du vodenog
toka reke u oba pravca. Oni su, prema tome, koristili
tekue vode da se prevoze po ovom naem nivou, a vo
de dubokih jezera i pustinjske izvore koristili su da
se prebace u dubine.
Ovom tehnikom koju ti pokazujem eleli su da
postignu dve stvari, nastavio je. S jedne strane, ko
ristili su fluidnost vode da se prevezu do prvog nivoa
ispod. S druge strane koristili su je da se licem u lice
sretnu sa ivim biima sa tog prvog nivoa. Oblije koje
je naliilo na glavu bilo je jedno od tih bia koje je
dolo da nas razgleda.
Znai, ona stvarno postoje! uskliknuo sam.
Sigurno da postoje, uzvratio je.
Rekao je da je stare vidovnjake unitilo njihovo
nenormalno navaljivanje da se ostane pri procedura
ma, ali da je ta god da su pronali bilo validno. Oni
su otkrili da je telo vode bilo jedno od najsigurnijih
naina preko koga se sree jedno od tih bia. Veliina

vodenog tela nije bila vana; okean ili bara slue istoj
svrsi. On je odabrao mali potok jer ne voli da se kvasi.
Mogli smo da postignemo iste rezultate na jezeru ili
na velikoj reci.
Ostali ivot dolazi da otkrije ta se deava kad
ljudska bia dozivaju, nastavio je. Ta tolteka teh
nika je kao kucanje na vrata. Stari vidovnjaci su go
vorili da sjajna povrina na dnu vode slui kao ma
mac i kao prozor. Tako se ljudi i ta bia susreu na
prozoru.
Da li mi se to desilo tamo? upitao sam.
Stari vidovnjaci bi rekli da su tebe privukli mo
vode i mo prvog nivoa, plus magnetni uticaj bia na
prozoru.
Ali ja sam u uvu uo glas koji govori da umi
rem, rekao sam.
Glas je bio u pravu. Umirao si, i umro bi da me
nije bilo tamo. U tome je opasnost izvoenja toltekih
tehnika. Krajnje su uspene, ali su najee smrto
nosne.
Rekao sam mu da se stidim da priznam da sam
se prestravio. Vienje tog oblika u ogledalu i oseanje
snage koja me obuhvata sa svih strana dokazalo mi je
dan ranije isuvie toga.
Ne bih hteo da te uznemiravam, rekao je, ali
tebi se jo uvek nije nita desilo. Ako tebi treba da se
desi ono to se meni desilo, bolje e ti biti da se pri
premi za najvei ok u svom ivotu. Bolje je da se
sad trese kao prut nego da sutra umre od straha.
Strah koji me je obuzeo bio je tako uasan da ni
sam mogao ak ni da izgovorim pitanja koja su mi pa
dala na pamet. Nisam mogao da gutam. Don Huan se
smejao dok nije poeo da kalje. Lice mu se zacrvenelo. Kada sam povratio glas, svako od mojih pitanja
podsticalo je novi napad kaljueg smeha.
Ne moe ni da zamisli koliko mi je sve ovo
smeno, napokon je rekao. Ne smejem se ja tebi.
Smena mi je situacija. Moj dobrotvor me je naterao
da proem kroz iste stvari, i gledajui tebe ne mogu
da ne vidim sebe.

Rekao sam mu da me boli stomak. Kazao je da

je to dobro, da je prirodno da se ovek plai, i da je
obuzdavanje straha pogreno i besmisleno. Kada je tre
balo da se nerazumno plae, stari vidovnjaci su upali
u klopku suzbijajui svoj strah. Poto nisu eleli da
obustave potragu niti da se odreknu svojih uljuljkujuih izmiljotina, umesto toga su kontrolisali svoj strah.
ta emo jo da radimo sa ogledalom? upitao
sam.
To emo ogledalo da upotrebimo kako bismo te
suoili s onim biem u koje si samo zurio jue.
ta se deava na suoenju?
Deava se da jedan oblik ivota, ljudski oblik,
sree drugi oblik ivota. Stari vidovnjaci kau da je
to u ovom sluaju stvaranje iz prvog nivoa fluidnosti
vode.
Objasnio je da su stari vidovnjaci pretpostavljali
da su sedam nivoa ispod naeg, sedam nivoa fluidnosti
vode. Za njih je izvor imao neizrecivu vanost, jer su
oni mislili da je u tom sluaju fluidnost vode izokre
nuta i da ide od dubine prema povrini. Oni su ga
smatrali mestom gde stvorenja sa drugih nivoa, te dru
ge forme ivota, dolaze u nau ravan da vire, da nas
posmatraju.
U tom sluaju stari vidovnjaci nisu greili, na
stavio je. Pogodili su tano u centar. Entiteti koje
novi vidovnjaci nazivaju saveznicima pojavljuju se oko
pustinjskih izvora.
Da li je bie u ogledalu bilo saveznik? upitao
sam.
Naravno. Ali ne od onih koji se mogu iskoristiti.
Tradicija saveznika, sa kojom sam te u prolosti upo
znao, potie direktno od starih vidovnjaka. Oni su i
nili uda sa saveznicima, ali nita od svega toga to
su inili nije vredelo kada su se pojavili pravi nepri
jatelji: njihovi drugovi.
Poto su ta bia saveznici, mora da su vrlo opa
sni, rekao sam.
Opasni su kao to smo i mi ljudi opasni, ni ma
nje ni vie.
Mogu li oni da nas usmrte?

Ne mogu direktno, ali sigurno mogu da nas na

smrt prestrave. Mogu sami da preu granice, ili mogu
samo da dou na prozor. Kao to si moda sada shva
tio, ni stari Tolteci nisu stali kod prozora. Oni su pro
nali udne naine da odu iza njega.
Drugi in tehnike odvijao se vrlo slino prvom,
osim to je meni trebalo dvostruko vie vremena da
se opustim i da zaustavim unutranji dijalog. Kada se
to svrilo, odrazi don Huanovog i mog lica smesta su
se izotrili. Zurio sam naizmenino u njegov i svoj od
raz oko jedan sat. Oekivao sam da se saveznik sva
kog trena pojavi, ali nita se nije desilo. Boleo me je
vrat. Lea su mi se ukoila, noge utrnule. Hteo sam
da kleknem na stenu da bih se oslobodio bola u krstima. Don Huan je apnuo da e u trenutku kada se po
javi obris saveznika moja nelagodnost nestati.
Bio je potpuno u pravu. ok od osvedoenja u to
kako se okrugli oblik pojavljuje na ivici ogledala oda
gnao je svaku nelagodnost.
ta emo sad da radimo? proaputao sam.
Opusti se i ne usmeravaj pogled ni na ta, ak
ni za tren, odgovorio je. Gledaj sve to se pojavljuje
u ogledalu. Zuri i ne pilji.
Posluao sam ga. Gledao sam u sve unutar okvira
ogledala. U uima mi je udno zujalo. Don Huan je
proaputao kako treba da pokreem oi u smeru ka
zaljke na satu ukoliko osetim da me obuhvata neka
neobina snaga; ali ni u kom sluaju, naglasio je, ne
smem da podignem glavu da bih ga pogledao.
Za tren sam primetio da ogledalo odraava vie
nego odraze naih lica i okruglog oblika. Njegova povr je potamnela. Pojavile su se take snane ljubia
ste svetlosti. Rasle su. Tu su takoe bile take najcr
njeg crnila. Tada se sve pretvorilo u neto poput spljo
tene slike oblanog nonog neba po meseini. Izne
nada, itava povr je dola u prvi plan, kao da je to
bila pokretna slika. Novi prizor je bio trodimenziona
lan, pogled na ponore koji je oduzimao dah.
Znao sam da je sasvim nemogue da pobedim og
romnu privlanost tog prizora. Poeo je da me pri
vlai.

Don Huan je glasno apnuo da treba da kolutam

oima ako mi je ivot mio. To kretanje mi je trenutno
donelo olakanje. Ponovo sam razlikovao nae odraze
i odraz saveznika. Tada je saveznik nestao i ponovo se
pojavio na drugom kraju ogledala.
Don Huan mi je naredio da zgrabim ogledalo iz
sve snage. Upozorio me je da budem smiren i da ne
pravim nagle pokrete.
ta e da se desi? proaputao sam.
Saveznik e pokuati da izae napolje, odgovo
rio je.
im je to rekao, osetio sam snaan trzaj. Neto
me je potezalo za ruke. Cimanje je dolazilo ispod ogle
dala. Bilo je kao sila koja usisava, koja je ujednaa
vala pritisak svud oko okvira.
Dri vrsto ogledalo, ali nemoj da ga razbije,
naredio je don Huan. Pobedi usisavanje. Ne daj sa
vezniku da suvie duboko potopi ogledalo.
Sila koja nas je vukla dole bila je ogromna. Oseao sam da e mi se prsti polomiti ili smrskati o stenje na dnu. I don Huan i ja smo u jednom trenutku
izgubili ravnoteu i morali smo da sa ravne stene si
emo u potok. Voda je bila sasvim plitka, ali je stru
janje saveznikove sile oko okvira ogledala bilo toliko
zastraujue kao da smo bili u velikoj reci. Voda se
oko naih nogu luaki kovitlala, ali su odrazi u ogle
dalu ostali neuznemireni.
Pazi! viknuo je don Huan. Evo ga!
Trzanje se pretvorilo u guranje odozdo. Neto je
zgrabilo ivicu ogledala; ne spoljanju ivicu okvira za
koju smo ga mi drali, ve sa unutranje strane stakla.
Bilo je kao da je povrina stakla zaista bila otvoren
prozor i kao da se neto ili neko upravo uspinjao kroz
njega.
Kada je guralo navie, don Huan i ja smo se oaj
niki borili da gurnemo ogledalo dole, a kada ga je
usisavalo vukli smo ga napolje. U takvom poloaju,
nisko povijeni, polako smo se sa prvobitnog mesta pomerili nizvodno. Voda je bila dublja i dno je bilo pre
kriveno klizavim kamenjem.

Hajde da izvadimo ogledalo iz vode i da ga slo

bodno protresemo, rekao je don Huan strogo.
Buno mlaenje se nastavilo neprekidno. Kao da
smo ulovili ogromnu ribu golim rukama i ona je divlje
plivala okolo.
Dola mi je misao da je ogledalo u sutini bilo
otvor. udan oblik je upravo pokuavao da se popne
kroz njega. Naginjao se preko ivice otvora velikom te
inom i bio je dovoljno veliki da zameni odraze don
Huanovog i mog lica. Vie nisam mogao da nas vidim.
Mogao sam samo da jasno opazim masu koja poku
ava da se izdigne.
Ogledalo vie nije bilo poloeno na dno. Prsti mi
se vie nisu utiskali u dno. Ogledalo je bilo na pola
puta do dna, drale su ga suprotne snage saveznikovih
i naih trzaja. Don Huan je rekao da e on da prui
svoje ruke ispod ogledala i da ja treba vrlo brzo da
ih zgrabim kako bismo imali bolju polugu da podig
nemo ogledalo svojim podlakticama. Kada ga je pu
stio, ono se nagnulo na njegovu stranu. Brzo sam po
traio njegove ruke, ali ispod ogledala nije bilo niega.
Kolebao sam se jedan tren predugo i ogledalo je ot
plovilo iz mojih ruku.
Zgrabi ga! Zgrabi ga! vikao je don Huan.
Uhvatio sam ogledalo ba kad je htelo da se spu
sti na stenje. Podigao sam ga iz vode, ali nedovoljno
brzo. Voda je izgledala kao lepak. Kada sam izvukao
ogledalo napolje, povukao sam takoe i izvesnu koli
inu teke gumaste tvari koja je jednostavno iupala
ogledalo iz mojih ruku nazad u vodu.
Don Huan je, pokazujui izvanrednu spretnost,
uhvatio ogledalo i podigao ga postrance bez ikakve te
koe.
Nikad u ivotu nisam imao takav napad melanholije.
To je bila tuga bez odreenog osnova; povezivao sam
je sa seanjem na dubine koje sam video u ogledalu.
Bila je to meavina iste enje za tim dubinama i sa
vrenog straha od njihove hladne usamljenosti.
Don Huan je napomenuo kako je u ivotu ratnika
krajnje prirodno biti tuan bez oiglednog razloga. Vi-

dovnjaci kau da svetlosno jaje, kao energetsko polje,

osea svoju konanu sudbinu kad god su granice po
znatog probijene. Samo jedan letimian pogled na venost izvan ahure dovoljan je da se ugodnost naeg
popisivanja poremeti. Melanholija koja iz toga nastaje
ponekad je toliko snana da moe da odvede u smrt.
Rekao je da je najbolji nain da se melanholija
iskoreni taj da se sa njom tera ega. Podrugljivo je
protumaio kako je moja prva panja inila sve da po
vrati red koji je poremeen mojim susretom sa savez
nikom. Poto nije bilo naina da se on obnovi razum
nim sredstvima, moja prva panja je to radila usmeravajui svoju mo na alost.
Rekao sam mu da ostaje injenica da je melan
holija istinska. Preputanje njoj, smuenost, sumornost,
nisu bili delovi onog oseanja usamljenosti kad sam
se seao tih dubina.
Neto je napokon doprlo do tebe, rekao je. U
pravu si. Nema nieg usamljenijeg od venosti. I, na
ma nita nije prijatnije nego da budemo ljudska bia.
To je svakako suprotnost kako ovek moe da za
dri vezu sa svojom humanou i da se ipak radosno
i odluno izlae potpunoj usamljenosti venosti? Bilo
kad da rei ovu zagonetku, bie spreman za poslednje putovanje.
Tada sam potpuno sigurno znao razlog svoje alo
sti. Ponovo mi se povratilo ono oseanje, ono koje sam
uvek zaboravljao sve dok iznova ne bih shvatio isto:
inferiornost humanosti naspram te stvari-po-sebi koju
sam video u ogledalu.
Ljudska bia stvarno nisu nita, don Huane, re
kao sam.
Znam tano ta misli, rekao je. Sigurno, mi
nismo nita, ali upravo to je ono to predstavlja ko
nani izazov, da mi nitaci moemo stvarno da se su
oimo sa usamljenou venosti.
Iznenada je promenio temu ostavljajui me otvo
renih usta i neizgovorenog sledeeg pitanja. Poeo je
da razmatra nae takmienje sa saveznikom. Rekao je,
pre svega, da borba sa saveznikom nije bila ala. Nije

stvarno bila pitanje ivota i smrti, ali nije takoe bila

ni ala.
Odabrao sam tu tehniku, nastavio je, jer ju je
moj dobrotvor meni pokazao. Kada sam ga zamolio
da mi prui jedan primer tehnika starih vidovnjaka,
gotovo da se raspukao od smeha; moj ga je zahtev to
liko podseao na njegovo sopstveno iskustvo. Njegov
dobrotvor, nagual Elijas, njemu je takoe pruio de
monstraciju iste tehnike.
Don Huan je rekao da je, poto je za svoje ogle
dalo pravio drveni okvir, trebalo da trai da i ja
uinim isto, ali je hteo da vidi ta e da se desi kada
je okvir snaniji od njegovog ili njegovog dobrotvora.
Njihovi okviri su se polomili, i oba puta je saveznik
izaao.
Objasnio je da je za vreme njegovog sopstvenog
nadmetanja saveznik skrio okvir. On i njegov dobro
tvor su ostali drei dva komada drveta dok je ogle
dalo potonulo i saveznik se ispentrao iz njega.
Njegov dobrotvor je znao kakva ga nevolja eka.
U odrazu u ogledalima saveznici nisu zaista zastrau
jui, jer ovek vidi samo oblik, gomilu oblija. Ali kada
su napolju, osim to su zaista zastraujue stvari, oni
su pravi davei. Naglasio je da je saveznicima kad iza
u iz svog nivoa vrlo teko da se vrate. Isto preteno
vai i za oveka. Ako vidovnjaci preduzmu opasan po
duhvat u nivo tih stvorenja, postoji ansa da se za njih
nikad vie ne uje.
Moje se ogledalo slomilo od saveznikove snage,
rekao je. Vie nije bilo prozora i saveznik nije mogao
nazad, tako da je poao za mnom. Zapravo je trao za
mnom kotrljajui se. Zagrebao sam na sve etiri naj
veom moguom brzinom, vritei od straha. Iao sam
uz i niz brda kao opsednut ovek. Sve vreme je savez
nik bio na ine od mene.
Don Huan je rekao da je njegov dobrotvor trao
za njim, ali je bio previe star i nije mogao dovoljno
brzo da se kree; bio je razuman ovek, ipak, da kae
don Huanu da se vraa istim putem, i tako je bio u
stanju da preduzme mere kako bi se oslobodio savez-

nika. Povikao je da e da zapali vatru i da don Huan

tri u krug dok sve ne bude spremno. Poao je napred
da sakuplja suvo granje dok je don Huan trao oko
drva, poludeo od straha.
Don Huan je priznao da je, dok je trao okolo,
pomislio da njegov dobrotvor u stvari uiva u itavoj
stvari. Znao je da je njegov dobrotvor bio ratnik spo
soban da uiva u bilo kojoj situaciji koja se moe za
misliti. Zato ne bi uivao i u ovakvoj? Za trenutak
se toliko naljutio na svog dobrotvora da je saveznik
prestao da ga prati, i don Huan je ne ba biranim re
ima optuio svog dobrotvora za zlonamernost. Njegov
dobrotvor nije odgovorio, ve je pokretima izraavao
istinski strah kada je pokraj don Huana ugledao sa
veznika, koji se nazirao izmeu njih dvojice. Don Huan
je zaboravio na svoj bes i ponovo poeo da tri ukrug.
Moj dobrotvor je zaista bio stari avo, rekao je
don Huan smejui se. Umeo je da se smeje iznutra.
To mu se nije videlo na licu, tako da je mogao da se
pretvara kako plae ili je besan kada se u stvari srnejao. Tog dana, dok me je saveznik jurio ukrug, moj
dobrotvor je stajao tamo i branio se od mojih optubi.
uo bih samo odlomke njegovog dugog govora svaki
put kada bih protrao pored njega. Kada je sa tim za
vrio, uo sam odlomak jo jednog dugakog objanje
nja: kako on mora da prikupi veoma mnogo drva, da
je saveznik veliki, da vatra mora da bude velika kao
saveznik, da itav manevar moda nee uspeti.
Samo me je moj luaki strah terao da trim.
Napokon je on izgleda shvatio da sam na ivici da pad
nem mrtav od iscrpljenosti; naloio je vatru i uz po
mo plamenova zatitio me od saveznika.
Don Huan je rekao da su pored vatre ostali itavu
no. Njemu je bilo najgore kada je dobrotvor morao
da ode i da potrai jo suvog granja i da ga ostavi sa
mog. Bio je toliko prestravljen da je obeao Bogu da
e da napusti stazu znanja i da e postati farmer.
Ujutro, poto sam istroio svu svoju energiju, sa
veznik je uspeo da me gurne u vatru i gadno sam se
opekao, dodao je don Huan.

ta se desilo sa saveznikom? upitao sam.

Moj dobrotvor mi nikad nije rekao ta je bilo
sa njim, odgovorio je. Ali oseam kao da on jo
uvek tri okolo bez cilja, pokuavajui da pronae put
nazad.
A ta je bilo sa tvojim obeanjem Bogu?
Moj dobrotvor je rekao da se ne brinem, da je
to bilo dobro obeanje, ali da ja jo uvek nisam znao
da ne postoji niko ko bi uo takva obeanja, jer Bo
ga nema. Sve to postoji Orlova su zraenja, i ne po
stoji nain da se njima daju obeanja.
ta bi se desilo da te je saveznik uhvatio? upi
tao sam.
Moda bih umro od straha, rekao je. Da sam
znao ta znai biti uhvaen, pustio bih ga da me uh
vati. U to vreme bio sam nesmotren ovek. Kada te
jednom saveznik uhvati, ili dobije srani napad i um
re ili se porve s njim. Onda, posle nekoliko trenu
taka batrganja uokolo u prividnoj razjarenosti, saveznikova energija opada. Ne postoji nita to jedan
saveznik moe da nam uini, i obrnuto. Nas razdvaja
ponor.
Stari vidovnjaci su verovali da u trenutku kada
saveznikova energija opadne, saveznik predaje svoju
mo oveku. Mo, do mojeg! Stari vidovnjaci su ima
li toliko saveznika da su im izlazili na ui i mo nji
hovih saveznika nije znaila ba nita.
Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci morali
da jo jednom raiste tu zbrku. Oni su otkrili da je
jedina vana stvar besprekornost, to jest osloboena
energija. Postojali su zaista neki meu starim vidov
njacima koje su njihovi saveznici spasli, ali to nema
nikakve veze sa moi saveznika da zatite bilo ta;
pre e biti da je besprekomost ljudi bila to to im
je omoguilo da iskoriste energiju tih drugih formi
ivota.
Novi vidovnjaci su takoe otkrili najvaniju stvar
u vezi sa saveznicima: ta ih ini korisnim ili besko
risnim za oveka. Beskorisni saveznici, kojih ima
zaprepaujui broj, jesu oni koji u sebi imaju zra
enja za koja mi u sebi nemamo odgovarajua. Oni

se toliko razlikuju od nas da su potpuno beskorisni.

Ostali saveznici, kojih je vrlo mali broj, srodni su nam,
to znai da imaju povremeno zraenja koja odgova
raju naim.
Kako ovek koristi tu vrstu? upitao sam.
Upotrebiemo drugu re umesto 'koristiti', od
govorio je. Ja bih rekao da ono to se deava iz
meu vidovnjaka i te vrste saveznika jeste potena
razmena energije.
Kako se obavlja ta razmena? upitao sam.
Preko odgovarajuih zraenja, rekao je. Ta zra
enja su, prirodno, na levoj strani ovekove svesti;
na strani koju prosean ovek nikad ne upotreblja
va. To je razlog to saveznika uopte nema u svetu
desne strane svesti, ili strane razuma.
Rekao je da odgovarajua zraenja daju obema
zajedniku osnovu. Zatim se, uz poznavanje, uspos
tavlja dublja veza koja obema ivotnim formama omo
guava da se okoriste. Vidovnjaci trae saveznike eterikih svojstava; oni su basnoslovni izviai i vodii.
Saveznici trae vee energetsko polje od ovekovog,
i sa njim oni ak mogu i da se materijalizuju.
Uveravao me je da iskusni vidovnjaci prebiraju
po tim zajednikim zraenjima sve dok ih ne dovedu
u totalni fokus; tada se vri razmena. Stari vidovnja
ci nisu razumeli taj proces, i razvili su sloene teh
nike zurenja s namerom da se spuste u dubine koje
sam video u ogledalu.
Stari vidovnjaci su imali veoma razraenu alat
ku uz pomo koje su silazili, nastavio je. To je bio
naroito upreden konopac koji su obmotavali oko stru
ka. Imao je mek deblji kraj namoen u smoli, koji
je pristajao uz pupak kao ep. Vidovnjaci su imali
jednog ili vie pomonika koji su ih drali za ue dok
su bili udubljeni u zurenje. Prirodno, zurenje pravo
u odraz duboke, bistre bare ili jezera beskrajno je
privlanije i opasnije nego ono to smo mi radili sa
ogledalom.
Ali, da li su oni stvarno telesno silazili? upi
tao sam.

Iznenadilo bi te ta su sve ljudi sposobni, naro

ito ako kontroliu svest, odgovorio je. Stari vi
dovnjaci nisu bili normalni. U svojim izletima u du
bine nalazili su udesa. Za njih je susretanje sa savez
nicima bilo obina stvar.
Naravno, do sada si shvatio da je, kada se kae
dubine, to samo govorna figura. Nema dubina, postoji
samo manipulisanje sveu. Pa ipak stari vidovnjaci
to nikad nisu shvatili.
Rekao sam Don Huanu da sam iz onog to je go
vorio o svom iskustvu sa saveznikom, i iz svoje line
impresije kada sam osetio saveznikovu mlateu snagu
u vodi, zakljuio da su saveznici veoma agresivni.
Nisu ba, rekao je. Nije da oni nemaju dovolj
no energije da budu agresivni, ve je to pre stoga to
oni imaju drugu vrstu energije. Oni su vie kao elek
trina struja. Organska bia su slinija toplotnim talasima.
Ali zato te je jurio toliko dugo? upitao sam.
To nije tajna, rekao je. Njih privlae oseanja. Bezuman strah ih najvie privlai; on oslobaa
neku vrstu energije koja im najvie odgovara. Zra
enja u njima se prikupljaju na taj bezumni strah.
Poto moj strah nije poputao, saveznik je krenuo za
njim, ili, jo bolje, moj strah je ulovio saveznika i ni
je ga putao da ode.
Rekao je da su stari vidovnjaci otkrili da savez
nici u bezumnom strahu uivaju vie nego u bilo e
mu drugom. Oni su ak otili u krajnost, jer su stvar
no prestravljivali na smrt ljude da bi namerno njiho
vim strahom snabdevali saveznike. Stari vidovnjaci su
bili ubeeni da saveznici poseduju ljudska oseanja,
ali novi vidovnjaci to vide drukije. Oni su videli da
saveznike privlai energija koju oslobaaju oseanja;
ljubav je jednako delotvorna, isto kao mrnja ili tuga.
Don Huan je dodao da bi, da je on oseao ljubav
prema tom savezniku, saveznik u svakom sluaju po
ao za njim, iako bi potera bila drukija. Upitao sam
ga da li bi saveznik prestao da ide za njim da je obu
zdao svoj strah. Odgovorio je da je kontrolisanje

straha trik starih vidovnjaka. Oni su nauili da ga

kontroliu do tog stepena da su ga komadali. Oni su
svojim strahom lovili saveznika i postepeno ga delei,
kao hranu, zaista su drali saveznika u ropstvu.
Ti stari vidovnjaci su bili zastraujui ljudi,
nastavio je Don Huan. Mada ne treba da upotreblja
vam prolo vreme, oni su zastraujui ak i danas.
Njihova je elja da dominiraju, da zavladaju svim i
svaim.
ak i danas, don Huane? upitao sam, pokua
vajui da ga navedem da i dalje objanjava.
Promenio je temu napomenuvi da sam propustio
priliku da se zaista preko svake mere isprepadam.
Rekao je da je bez sumnje nain na koji sam katra
nom zapeatio okvir ogledala spreio da voda curi iza
stakla. Smatrao je da je to bio odluujui faktor koji
je saveznika zadrao da ne razbije ogledalo.
Ba teta, rekao je. Moda bi ti ak voleo tog
saveznika. Uzgred budi reeno, to nije bio isti savez
nik koji je dolazio jue. Ovaj drugi ti je bio savreno
srodan.
Da li ti sam ima neke saveznike, don Huane?
upitao sam.
Kao to zna, imam saveznike svog dobrotvora,
rekao je. Ne bih mogao da kaem da prema njima
oseam ba ono to je oseao moj dobrotvor. On je
bio tih ali sasvim usrdan ovek, koji je izdano pokla
njao sve to je imao, ukljuujui i svoju energiju. On
je voleo svoje saveznike. Njega nije umaralo da doz
voli svojim saveznicima da iskoriste njegovu energiju
i da se materijalizuju. Naroito je bio jedan koji je
mogao da uzme groteskno ljudsko oblije.
Don Huan je nastavio da pria kako meni, poto
on nije sklon saveznicima, nikad nije pruio pravu
predstavu o njima, kao to je njemu pruio njegov
dobrotvor dok se on jo oporavljao od rane na gru
dima. Sve je zapoelo milju kako je njegov dobro
tvor udan ovek. Poto se jedva izbavio iz aka sit
nog muitelja, don Huan je posumnjao da je upao
u drugu zamku. Nameravao je da prieka nekoliko

dana dok povrati snagu i da onda, kada starac ne

bude kod kue, pobegne. Ali starac mora da mu je
proitao misli, jer je jednog dana poverljivo apnuo
don Huanu da mora da se oporavi to je mogue pre
kako bi njih dvojica mogli da pobegnu od njegovog
porobljivaa i muitelja. Tada je, drhtei od straha
i nemoi, starac otvorio vrata i udovian ovek sa
ribljim likom uao je u sobu, kao da je sluao pred
vratima. Bio je sivo-zelen, imao je samo jedno ogrom
no oko koje nije treptalo, i bio je veliki kao vrata.
Don Huan je rekao da je bio toliko zaprepaen i pre
stravljen da se onesvestio, i da su mu trebale godine
da se povrati od omaijanosti tim strahom.
Da li su ti tvoji saveznici korisni, don Huane?
upitao sam.
To je vrlo teko odrediti, rekao je. Na neki
nain, volim saveznike koje mi je dao moj dobrotvor.
Oni su sposobni da neshvatljivo uzvraaju naklonost.
Ali, meni su oni nepojmljivi. Dobio sam ih da mi
prave drutvo u sluaju da se ikad nasuem u toj
neizmernosti Orlovih zraenja.

7 SKUPNA TOKA

Nekoliko meseci posle mog sukoba sa saveznicima don

Huan je nastavio svoje objanjenje umea svesti. Jed
nog dana je opet zapoeo. udan dogaaj je to podstakao.
Don Huan je bio u severnom Meksiku. Bilo je
kasno popodne. Upravo sam bio stigao u kuu koju
je tamo imao, i on me je istog asa pomerio u stanje
poviene svesti. I ja sam se odmah setio da se don
Huan uvek vraa u Sonoru da bi se obnovio. Objasnio
je da nagual, poto je voa koji ima ogromne odgo
vornosti, mora da ima taku fizike vezanosti, mesto
na kome se stiu energije kojima je podloan. Pusti
nja Sonora je bila takvo mesto za njega.
Pri ulasku u povienu svest primetio sam da je
tu bila jo jedna osoba koja se skrivala u polumra
ku u unutranjosti kue. Pitao sam don Huana da li
je Henaro sa njim. Odgovorio je da je sam, da je ono
to sam primetio jedan od njegovih saveznika, onaj
koji uva kuu.
Tada je don Huan napravio udan pokret. Iskri
vio je lice kao da je iznenaen ili prestravljen. I is
tog trena zastraujue oblije udnovatog oveka poja
vilo se na vratima sobe u kojoj smo bili. Prisustvo
nepoznatog oveka toliko me je preplailo da sam za
ista oseao muninu. I pre nego to sam mogao da se
povratim od straha, ovek se sa ledenom okrutnou

doteturao do mene. Kada je zgrabio moje podlaktice,

osetio sam drhtaj neeg veoma slinog oslobaanju
elektrine energije.
Zanemeo sam od uasa koji nisam mogao da oda
gnam. Don Huan mi se smeio. Mumlao sam i brun
dao pokuavajui da izgovorim molbu za pomo dok
nisam osetio jedan jo jai udar.
ovek je pojaao stisak i pokuao da me baci na
zad na zemlju. Don Huan me je bez urbe u glasu
terao da se priberem i da se ne borim protiv straha,
ve da ga izbegnem. Plai se bez prestravljenosti,
rekao je. Don Huan mi je priao i, ne upliui se u
moju borbu, apnuo mi u uvo da treba svu svoju
koncentraciju da usredsredim na sredinju taku svog
tela.
Tokom godina navaljivao je da premerim svoje
telo do poslednjeg milimetra i da ustanovim njegovo
tano sredite, kako po duini tako i po irini. Uvek je
govorio da je ta taka pravo sredite energije kod sva
kog od nas.
im sam svoju panju usmerio na tu sredinju
taku, ovek me je pustio. U istom trenu sam postao
svestan da je ono to sam smatrao za ljudsko bie
bilo neto to je samo izgledalo tako. U trenu kada
je za mene izgubio ljudsko oblije, saveznik je po
stao amorfan mehur neprozirne svetlosti. Pomerio se
od nas. Poao sam za njim pokrenut velikom silom
koja me je navela da sledim tu neprozirnu svetlost.
Don Huan me je zaustavio. Blago me je poveo
do trema svoje kue i posadio me na vrst sanduk
koji je koristio kao klupu.
To me je iskustvo strano uznemirilo, ali me jo
vie uznemirila injenica da je strah koji me je paralisao nestao tako brzo i tako potpuno.
Razmotrio sam iznenadnu promenu svog raspo
loenja. Don Huan je rekao da nema nieg udnog
u nestalnosti promene, i da strah ne postoji im se
sjaj svesti preseli iznad odreenog praga unutar ljud
ske ahure.
Onda je poeo da objanjava. Ukratko je skici
rao istine o svesti koje je razmotrio: da ne postoji

svet objekata, ve samo univerzum energetskih polja

koja vidovnjaci nazivaju Orlovim zraenjima. Da se
ljudska bia sastoje od Orlovih zraenja i da su u
sutini mehurovi luminiscentne energije; svakog od
nas obavija ahura koja obavija malu koliinu tih
zraenja. Da se svest stie od stalnog pritiska koji
zraenja izvan naih ahura, koja se nazivaju zrae
njima na veliko, vre na ona unutar naih ahura.
Da svest pojaava opaanje, to se deava kada se
zraenja unutar naih ahura centriraju s odgovaraim zraenjima na veliko.
Sledea je istina da do opaanja dolazi, nasta
vio je, jer u svakom od nas postoji jedan inilac
koji se zove skupna taka, koji odabira unutranja i
spoljanja zraenja za centriranje. Ta naroita centriranost, koju opaamo kao svet, proizlazi od naro
itog mesta na kome se nalazi naa skupna taka na
naoj ahuri.
To je ponovio nekoliko puta, da bi mi dao vre
mena da shvatim. Zatim je rekao da mi je potrebna
energija kako bih mogao da potvrdim istine o svesti.
Pominjao sam ti, nastavio je, da bavljenje sit
nim muiteljima pomae vidovnjacima da ostvare prefinjen manevar: da pokrenu svoje skupne take.
Rekao je da je za mene opaanje jednog savez
nika znailo da sam pokrenuo svoju skupnu taku
daleko od njenog uobiajenog mesta. Drugim reima,
moj sjaj svesti se preselio izvan odreenog praga, takoe izbrisavi moj strah. I sve se to dogodilo zato
to sam imao dovoljno vika energije.
Kasnije, iste noi, poto smo se vratili sa puta po
okolnim planinama, to je bilo deo njegovih uenja
za desnu stranu, don Huan me je ponovo pomerio u
povienu svest i zatim nastavio da objanjava. Rekao
mi je da ukoliko elimo da raspravljamo o prirodi
skupne take, on mora da pone sa raspravljanjem
prve panje.
Rekao je da su novi vidovnjaci ispitivali nepoz
nate naine funkcionisanja prve panje, i poto su
pokuali da ih objasne ostalima, smislili su redosled

za istine o svesti. Uveravao me je da nije svaki vidov

njak sklon da objanjava. Njegov dobrotvor, nagual
Hulijan na primer, nije nimalo mario za objanjenja.
Ali je dobrotvor naguala Hulijana, nagual Elijas, koga
je don Huan imao dovoljno sree da upozna, mario.
Iz podrobnih, opirnih objanjenja naguala Elijasa, i
iz onih oskudnih objanjenja naguala Hulijana, i iz
svoga linog vienja, don Huan je uspeo da razume
i potvrdi te istine.
Don Huan je objasnio da naa prva panja, da
bi dovela u iu svet koji opaamo, mora da naglasi
odreena zraenja odabrana iz uskog pojasa zraenja
gde je smetena ljudska svest. Odbaena zraenja su
jo u naem dohvatu, ali ostaju neiskoriena, i to
kom itavih naih ivota mi ih ne upoznajemo.
Ta naglaena zraenja novi vidovnjaci nazivaju
desnom stranom, normalnom sveu, tonalom, ovim
svetom, poznatim, prvom panjom. Proseni ljudi ih
zovu realnou, racionalnou, zdravim razumom.
Naglaena zraenja sainjavaju veliki deo ovekovog pojasa svesti, ali vrlo mali deo ukupnog spektra
zraenja koja postoje unutar ovekove ahure. Izostav
ljena zraenja unutar ovekovog pojasa su zamiljena
kao neka vrsta predgovora nepoznatom, nepoznatom
koje se podesno sastoji od najveeg dela zraenja koja
nisu deo ljudskog pojasa i koja se nikad ne naglaavaju.
Vidovnjaci ih zovu svest leve strane, nagual, drugi svet,
nepoznato, druga panja.
Taj postupak naglaavanja odreenih zraenja,
nastavio je don Huan, otkrili su i izvodili stari vi
dovnjaci. Oni su shvatili da nagual mukarac ili na
gual ena mogu, zbog injenice to imaju dodatnu sna
gu, da naglaena zraenja odgurnu od obinih i da
ih navedu da se pomere do susednih. To guranje je
poznato kao udar naguala.
Don Huan je rekao da su se stari vidovnjaci ko
ristili tim pomeranjem u praktine svrhe kako bi svo
je uenike zadrali u ropstvu. Tim udarom terali su
svoje uenike da uu u stanje poviene, najizotrenije, najupeatljivije svesti; dok su bili bespomono oset-

ljivi, stari vidovnjaci su ih uili izopaenim tehnikama

koje su od uenika stvarale zlokobne ljude, ba poput
njihovih uitelja.
Novi vidovnjaci se koriste istom tehnikom, ali
umesto da je upotrebljavaju u prljave svrhe, oni se
njome koriste da vode svoje uenike u uenju o ljud
skim mogunostima.
Don Huan je objasnio da udar naguala treba da
se zada na pravo mesto, u skupnu taku, koja se od
osobe do osobe vrlo malo razlikuje. Takoe, udar tre
ba da zada nagual koji vidi. Uveravao me je da je pod
jednako beskorisno imati snagu naguala i ne videti,
kao i videti i nemati snagu naguala. U oba sluaja re
zultati su samo udari. Vidovnjak moe neprestano da
udara na pravo mesto bez snage da pomeri svest, a
nagual koji ne vidi nee biti sposoban da udari na pra
vo mesto.
Takoe je rekao da su stari vidovnjaci otkrili
da skupna taka nije u fizikom telu, ve da je u
svetlosnoj koljki, u samoj ahuri. Nagual raspoznaje
to mesto po njegovom snanom isijavanju i gura ga,
vie nego to ga udara. Snaga guranja stvara ulegnue u ahuri i ovek ga osea kao udar po desnoj ple
ki, udar koji sav vazduh izbaci iz plua.
Da li postoje razliite vrste ulegnua? upitao
sam.
Postoje samo dve vrste, odgovorio je. Jedna je
konkavna a druga je pukotina: svaka ima razliit ui
nak. Udubljenje je privremena karakteristika i daje
privremeno pomeranje ali pukotina je duboka i
trajna osobina ahure i proizvodi trajno pomeranje.
Objasnio je da svetlosna ahura okorela od samorefleksije obino uopte ne osea udar naguala. Pone
kad je, meutim, ljudska ahura veoma gipka i naj
manja sila stvara zdelasto udubljenje koje po veliini
biva od malog ulegnua do treine veliine itave a
hure; ili stvara pukotinu koja moe da se prua ita
vom irinom jajolike koljke, ili du nje, tako da a
hura izgleda kao da je sklupana.
Neke svetlosne ahure se, im se ulegnu, vraaju
istog trena u svoj prvobitni oblik. Druge ostaju ulub-

ljene satima ili ponekad ak i danima, ali se same po

vrate. Neke imaju vrsto nepopustljivo ulegnue koje
zahteva jo jedan udar naguala po graninoj oblasti
da bi povratile prvobitni oblik svetlosne ahure. I sa
mo nekoliko nikada ne gube svoje udubljenje kada
ga jednom dobije. Bez obzira koliko ih puta nagual
udario, one se nikad ne vraaju u jajolik oblik.
Don Huan je dalje rekao da ulegnue deluje na
prvu panju tako to premeta sjaj svesti. Udubljenje
pritiska zraenja unutar svetlosne koljke, i vidovnja
ci su svedoci kako prva panja pod silinom tog pri
tiska pomera naglaenost. Udubljenje, pomerajui Or
lova zraenja unutar ahure, uzrokuje da sjaj svesti
primeti ostala zraenja iz oblasti koje su obino ne
pristupane prvoj panji.
Upitao sam ga da li se sjaj svesti vidi samo na
povrini svetlosne ahure. Nije mi odmah odgovorio.
Izgledalo je da se udubio u razmiljanje. Posle moda
desetak minuta odgovorio mi je na pitanje; rekao je
da se normalno sjaj svesti vidi na povrini ahure svih
svetlosnih bia. Meutim, kada ovek razvija panju,
sjaj svesti dostie dubinu. Drugim reima, prenosi se
sa povrine ahure do velikog broja zraenja unutar
ahure.
Stari vidovnjaci su znali ta rade kada su bara
tali sveu, nastavio je. Shvatili su da stvarajui
udubljenje u ljudskoj ahuri, mogu da prisile sjaj sve
sti da se, iako on ve osvetijava zraenja unutar ahu
re, proiri i na ostala susedna zraenja.
Po tebi, sve to izgleda kao fizika stvar, rekao
sam. Kako se udubljenja mogu praviti u neemu to
je samo sjaj?
Na neki neobjanjiv nain, odgovorio je, stvar
je u tome to sjaj stvara udubljenje u drugom sjaju.
Tvoja je mana to ostaje prilepljen za popis razuma.
Razum se ne bavi ljudima posmatranim kao energija.
Razum se bavi sredstvima koja stvaraju energiju, ali
razumu nikad nije ozbiljno palo na pamet da smo
mi bolji od sredstava: mi smo organizmi koji stvaraju
energiju. Mi smo mehur energije. Nije dakle teko

shvatiti da mehur energije moe da napravi udubljenje u drugom mehuru energije.

Rekao je da sjaj svesti koji se stvara udubljenjem treba ispravno da se nazove privremeno poviena
svest, jer naglaava zraenja koja su do te mere bli
ska uobiajenim da je promena minimalna, a ipak
pomeranje stvara veu sposobnost razumevanja i usredsreenosti i, to je najvanije, veu sposobnost zabo
ravljanja. Vidovnjaci tano znaju kako da upotrebe to
pomeranje i ta se njime postie. Oni su videli da samo
zraenja koja okruuju ona koja svakodnevno koristimo
postaju sjajna posle udara naguala. Ona udaljenija ostaju
nepokretna, to im je otkrilo da ljudska bia i dok
su u stanju poviene svesti mogu da rade kao da su
u svetu svakodnevnog ivota. Nagual mukarac i nagual ena su im postali glavna potreba, jer su ta sta
nja trajala samo onoliko koliko je udubljenje ostaja
lo, posle ega su se iskustva odmah zaboravljala.
Zato ovek mora da zaboravi? upitao sam.
Zato to zraenja koja su odgovorna za veu jas
nou prestaju da budu naglaena im ratnici nisu u
povienoj svesti, odgovorio je. Bez te naglaenosti
ta god oni iskusili i emu god prisustvovali iezava
Don Huan je rekao da je jedan od zadataka, koji
su novi vidovnjaci smislili za svoje uenike, bio da
ih nateraju da se sete, to jest da ponovo, u potonjim
vremenima, naglase sami ona zraenja koja su upo
trebljavali dok su bili u stanju poviene svesti.
Podsetio me je da mi je Henaro uvek preporui
vao da pokuam da piem vrhom prsta umesto olov
kom, jer tako neu nagomilavati beleke. Don Huan
je rekao kako je Henaro u stvari mislio kako treba,
dok sam u stanjima poviene svesti, da iskoristim ne
ka nenaglaena zraenja, da uskladitim dijalog i isku
stvo i da se toga prisetim jednog dana, ponovo osvetljavajui zraenja koja sam upotrebio.
Nastavio je da objanjava da se stanje poviene
svesti ne vidi samo kao sjaj koji dopire dublje u jajoliki oblik ljudskih bia ve takoe i kao jai sjaj na
povrini ahure. Ipak, to nije nita u poreenju sa
sjajem koji odaje potpuna svest, koja se vidi kao eks-

plozija usijanja itavog svetlosnog jajeta. Ta eksplozija

svetlosti je takve jaine da se granice koljke razlivaju
i unutranja zraenja se ire izvan svega zamislivog.
Da li su to naroite prilike, don Huane?
Svakako. To se deava jedino vidovnjacima. Ni
jedan drugi ovek niti bilo koje drugo ivo bie ne
sija tako isto. Vidovnjaci koji oprezno postignu pot
punu svest prizor su za gledanje. To je trenutak
kada gore iznutra. Unutranji oganj ih guta. Pri pot
punoj svesti oni se stapaju sa zraenjima na veliko i
kliznu u venost.
Posle nekoliko dana u Sonori dovezao sam don
Huana u grad u junom delu Meksika gde su on i nje
govo drutvo ratnika iveli.
Naredni dan je bio topao i mutan. Oseao sam
se lenj i nekako smeten. Sredinom popodneva vladala
je najneprijatnija tiina u tom gradu. Don Huan i ja
smo sedeli u udobnim stolicama u velikoj sobi. Rekao
sam mu da mi ne prija ivot na meksikom selu. Nije
mi se dopadalo oseanje da je ta tiina u gradu usiljena.
Jedina galama koju sam ikad uo bili su deiji glasovi
koji viu u daljini. Nikako nisam bio sposoban da ot
krijem da li se igraju ili se od bola deru.
Kada si ovde, uvek si u stanju poviene svesti,
rekao je don Huan. U tome je velika razlika. Ali nije
vano. Treba da se navikava da ivi u ovakvom gra
du. Jednog e dana iveti u jednom takvom.
Zato bih ja morao da ivim u ovakvom jednom
gradu, don Huane?
Objasnio sam ti da novi vidovnjaci ele da budu
slobodni. A sloboda je najpustonije zamrena. Jedna
od zamrenosti je da ratnici moraju odluno da trae
promenu. Ti si predodreen da ivi onako kako ivi.
Ti drai svoj razum tako to juri kroz svoj popis i
suprotstavlja ga popisu svojih prijatelja. Ti manevri
ti ostavljaju vrlo malo vremena da prouava sebe i
svoju sudbinu. Morae da digne ruke od svega toga.
Ba isto tako kao to e, ako je sve to od ovog gra
da poznaje smrtonosan mir, morati da ranije ili kas
nije potrai i drugu stranu medalje.

Da li je to ono to vi ovde radite, don Huane?

Na se sluaj unekoliko razlikuje, jer mi smo na
kraju potrage. Mi nita ne traimo. Ono to svi mi ovde
radimo jeste neto to samo ratnik moe da pojmi.
Provodimo dane ne radei nita. ekamo. Neu se ni
kad umoriti od ponavljanja sledeeg: mi znamo da e
kamo i znamo ta ekamo. Mi oekujemo slobodu!
A sad, kad si to saznao, dodao je cerei se, vra
timo se naem razgovoru o svesti.
Kada smo bili u toj sobi obino nas nikad niko
nije uznemiravao i don Huan bi uvek odluivao o du
ini trajanja naih rasprava. Ali ovog puta se ulo ulju
dno kucanje na vrata i Henaro je uao i seo. Nisam
video Henara od dana kada smo u velikoj urbi izju
rili iz njegove kue. Zagrlio sam ga.
Henaro ima neto da ti kae, rekao je don Huan.
Rekao sam ti da je on majstor svesti. Sada mogu da
ti kaem ta sve to znai. Poto je skupna taka olabavljena udarom naguala, on moe da je natera da ode
dublje u unutranjost svetlosnog jajeta.
Objasnio je da je Henaro bezbroj puta gurao moju
skupnu taku poto sam stupio u povienu svest. Onog
dana kada smo otili na ogromnu zaravnjenu stenu da
bismo razgovarali, Henaro je naveo moju skupnu taku
da se dramatino pomeri u levu stranu toliko dra
matino, zapravo, da je to bilo pomalo opasno.
Don Huan je prestao da govori i izgledalo je da
je spreman da Henaru prepusti prvenstvo. Klimnuo je
kao da Henaru daje znak da neto kae. Henaro je
ustao i priao mi.
Plamen je vrlo vaan, rekao je blago. Da li se
sea onog dana kada sam te terao da gleda u odraz
suneve svetlosti na komadu kvarca, kada smo sedeli
na onoj velikoj ravnoj steni?
Kada je Henaro to pomenuo, setio sam se. Tog da
na, ba poto je don Huan zautao, Henaro je pokazao
prelamanje svetlosti koja je prolazila kroz komad ugla
anog kvarca koji je on izvadio iz depa i poloio na
ravnu stenu. Sijanje kvarca je odmah privuklo moju
panju. Sledee ega se seam bilo je da sam uao

na steni dok je don Huan stajao iza stene sa zabri

nutim izrazom lica.
Ba sam hteo da kaem Henaru ega sam se setio,
kad je on poeo da pria. Prislonio mi je usne na uvo
i pokazao jednu od dveju gasnih svetiljki u sobi.
Gledaj u plamen, rekao je. U njemu nema toplote. To je ist plamen. ist plamen te moe odneti
u ponore nepoznatog.
Dok je govorio, poeo sam da oseam udan pri
tisak bila je to fizika teina. U uima mi je zujalo;
oi mi se toliko suzile da nisam mogao da razaznam
pokustvo. Nisam mogao da usredsredim pogled na jed
nu taku. Iako su mi oi bile otvorene, nisam mogao
da vidim snanu svetlost gasnih svetiljki. Sve je oko
mene bilo tamno. Postojale su pruge otrovne zelene
fosforescencije koje su osvetljavale tamne oblake koji
su se kretali. Tada, kao to je odjednom iezao, vid
mi se ponovo vratio.
Nisam mogao da shvatim gde sam. inilo mi se
da lebdim kao balon. Bio sam sam. Od straha mi je
pripala muka i moj razum je pourio da prui jedino
objanjenje koje je za mene u tom trenutku imalo smi
sla: Henaro me je hipnotisao uz pomo plamena gasne
svetiljke. Bio sam gotovo zadovoljan. Lako sam lebdeo,
pokuavajui da se ne brinem; mislio sam da je nain
da se ne brinem taj da se usredsredim na stanja kroz
koja u morati da proem da bih se probudio.
Prvo to sam primetio bilo je da ja nisam ja. Ni
sam stvarno mogao ni u ta da gledam, jer nisam imao
ime. Kada sam pokuao da prouim svoje telo, shva
tio sam da jedino mogu da budem svestan, a ipak je
to bilo kao da gledam dole u beskrajni prostor. Tu su
bili udesni oblici briljantne svetlosti i mnotvo tam
nih; i jedni i drugi su se kretali. Jasno sam video mrekanje ilibarskog sjaja koji je iao prema meni kao
ogroman, spori okeanski talas. Onda sam shvatio da
kao bova plutam u prostoru i da e me talas pokupiti
i poneti. To sam prihvatio kao neizbeno. Ali, upravo
pre nego to me je pogodio, dogodilo se neto sasvim
neoekivano vetar me je oduvao sa puta tog talasa.

Silina tog vetra nosila me je uasnom brzinom.

Proao sam kroz ogroman tunel jarko obojenih svetlosti. Vid mi se potpuno pomutio i onda sam osetio
da se budim, da sam sanjao san koji je izazvao Henaro.
Sledeeg trena bio sam u sobi sa don Huanom i Henarom.
Prespavao sam vei deo sledeeg dana. Kasno popodne
don Huan i ja smo ponovo seli da razgovaramo. He
naro je pre toga bio sa mnom, ali je odbio da komentarie moj doivljaj.
Henaro je sino ponovo gurnuo tvoju skupnu taku, rekao je don Huan. Ali je moda guranje bilo
previe snano.
Nestrpljivo sam don Huanu priao o svojoj viziji.
Smeio se oigledno zamoren.
Tvoja skupna taka se pomerila sa svog normal
nog poloaja, rekao je. I to te je navelo da opaa
zraenja koja se inae ne opaaju. Zvui prazno, zar
ne? A ipak je to vrhunski podvig koji novi vidovnjaci
tee da objasne.
Objasnio je da ljudska bia uvek iznova odabiraju
da opaaju ista zraenja zbog dvaju razloga. Prvi i naj
vaniji je to smo mi nauili da se ta zraenja mogu
opaziti i, drugi, to nae skupne take biraju i pripre
maju ta zraenja za korienje.
Svako ivo bie ima jednu skupnu taku, nasta
vio je, koja odabira koja e se zraenja naglasiti. Vi
dovnjaci mogu da vide da li svesna bia isto gledaju
na stvari; tako to vide da li su njihove skupne take
odabrale ista zraenja.
Potvrdio je da je jedan od najveih prodora novih
vidovnjaka bilo otkrie da to mesto na kome je smetena taka na ahuri ivih bia nije stalna odlika, ve
da je odreeno navikom. Otud ogroman naglasak koji
su novi vidovnjaci stavljali na nove akcije, na nova
iskustva. Oajniki su eleli da se domognu novih upo
treba, novih navika.
Udar naguala je od velike vanosti, nastavio je,
jer on navodi taku da se kree. On menja njen polo
aj. Ponekad ak stvara trajnu pukotinu. Skupna taka

se sasvim izmeta, i svest se dramatino menja. Ali ono

to je jo vanije jeste pravilno razumevanje istina o
svesti, kako bi se shvatilo da se ta taka moe pokre
nuti iznutra. alosna je istina da ljudska bia uvek
gube kontumacijom. Jednostavno, ne znaju svoje mo
gunosti.
Kako ovek moe iznutra da postigne tu promenu? upitao sam.
Novi vidovnjaci kau da je ostvarenje tehnika,
rekao je. Oni kau da, pre svega, ovek mora da bude
svestan da je svet koji opaamo proizvod injenice to
su nae skupne take smetene na odreenim mestima
na ahuri. Kada se to jednom shvati, skupna taka se
moe pomerati skoro po elji, kao posledica novih na
vika.
Nisam sasvim shvatio ta je podrazumevao pod
navikama. Zamolio sam ga da pojasni svoje gledite.
Skupna taka se kod oveka javlja na odreenom
podruju ahure, jer Orao tako komanduje, rekao je.
Ali tano mesto je odreeno navikom, postupcima koji
se ponavljaju. Prvo nauimo da ona moe da se smesti
na tom mestu, i onda joj samo komandujemo da bude
tu. Naa komanda postaje Orlova komanda i ta taka
se uvruje na tom mestu. Razmotri to vrlo paljivo
naa komanda postaje Orlova komanda. Stari vidov
njaci su skupo platili to otkrie. Vratiemo se na to
kasnije.
Jo jednom je rekao da su se stari vidovnjaci na
roito usredsreivali na razvijanje hiljada sloenih
vradbinskih tehnika. Dodao je da je ono to nikad
nisu shvatili bilo da njihovi komplikovani izumi, bi
zarni kao i oni to su bili, nisu imali druge vrednosti
osim to su bili sredstvo za slamanje uvrenosti nji
hovih skupnih taaka i to su ih navodili na kretanje.
Upitao sam ga da objasni to to je rekao.
Ve sam ti pomenuo da je vraanje nalik na ula
zak u orsokak, odgovorio je. Hteo sam da kaem
da prakse vraeva nemaju sutinske vrednosti. Njiho
va vrednost je indirektna, jer je njihova prava funk
cija navoenje skupne take na pomeranje tako to

nagone prvu panju da shvati da ima vlast nad tom

takom.
Novi vidovnjaci su shvatili pravu ulogu koju su
te vradbinske prakse igrale i odluili su da pristupe
pravo procesu navoenja svojih skupnih taaka na pomeranje, izbegavajui sve druge besmislenosti rituala
i bajanja. Ipak, u ivotu svakog ratnika rituali i ba
janja su jednom zaista potrebni. Ja lino sam te uveo
u sve mogue vrste vradbinskih postupaka, ali samo
radi odmamljivanja tvoje prve panje od moi samozadubljenosti, koja je tvoju skupnu taku drala kruto
uvrenu.
Dodao je da je opsesivna zapetljanost prve panje
u samozadubljenost ili promiljanje mona sila koja
obavezuje, i da ritualno ponaanje, koje se ponavlja,
prisiljava prvu panju da jedan deo energije oslobodi
od posmatranja popisa, a kao posledica toga skupna
taka gubi krutost.
ta se deava osobama ija skupna taka izgubi
vrstinu? upitao sam.
Ako nisu ratnici, misle da gube razum, rekao je
smeei se. Kao to si ti jednom mislio da e da poludi. Ako su ratnici, oni znaju da e poludeti, ali str
pljivo ekaju. Vidi, biti fiziki i duevno zdrav znai
da je skupna taka nepokretna. Kada se ona pokrene,
to doslovce znai da je ovek poremeen.
Rekao je da pred ratnicima ije su se skupne take
pomerile stoje dve mogunosti. Jedna je da priznaju
da su bolesni i da se ponaaju poremeeno, reagujui
emocionalno na udesne svetove u koje su zbog pomeranja primorani da se osvedoe; druga je da ostanu
neosetljivi, znajui da se skupna taka uvek vraa u
svoj prvobitni poloaj.
ta ako se skupna taka ne vrati u svoj prvobitni
poloaj? upitao sam.
Onda su ti ljudi izgubljeni, rekao je. Oni su
ili neizleivo ludi, jer njihove skupne take nikad nee
moi da skupe svet onakav kakav znamo, ili su vidov
njaci bez premca koji su krenuli prema nepoznatom.
ta odreuje da li je u pitanju jedno ili drugo?

Energija! Besprekornost! Besprekorni ratnici ne

poaave. Oni ostaju netaknuti. Mnogo puta sam ti re
kao da besprekorni ratnici mogu da vide zastraujue
svetove i da ipak sledeeg trenutka zbijaju ale, da se
smeju sa svojim prijateljima ili sa nepoznatima.
Tada sam mu rekao, to sam mu inae govorio
mnogo puta pre toga, da je ono to me navodi da verujem da sam bolestan serija poremeenih ulnih isku
stava koje sam doiveo kao naknadne efekte gutanja
halucinogenog bilja. Proao sam kroz stanja potpune
prostorne i vremenske poremeenosti, kroz vrlo zamor
ne gubitke mentalne usredsreenosti, stvarne vizije ili
halucinacije mesta i ljudi u koje sam buljio kao da
stvarno postoje. Nisam mogao da ne pomislim kako
gubim razum.
Po svim uobiajenim merilima ti si zaista gubio
razum, rekao je, ali, sa gledita ratnika, ako si ga
izgubio, nisi ga mnogo izgubio. Za vidovnjaka, um nije
nita drugo do samoodraavanje ljudskog popisa. Ako
izgubi to samoodraavanje, a ne izgubi podupirae, ti
u stvari ivi jednim beskrajno jaim ivotom nego
da si ga zadrao.
Primetio je kako je moja mana moje racionalno
reagovanje koje me sputava da shvatim da je udno
vatost mojih ulnih iskustava bila odreena dubinom
do koje se moja skupna taka pomerila unutar ovekovog pojasa zraenja.
Rekao sam mu da ne mogu da razumem to to ob
janjava, jer je konfiguracija koju je nazvao ovekov
pojas zraenja meni neto nepojmljivo. Slikovito sam
to zamislio kao traku postavljenu na povrinu lopte.
Rekao je da imenovanje tog pojasa dovodi u za
bludu i da e upotrebiti analogiju da ilustruje na ta
misli. Objasnio je da je svetlosni oblik oveka kao
lopta obinog sira u koju je utisnut kotur tamnijeg
sira. Gledao me je i kikotao se. Znao je da ne volim sir.
Nacrtao je emu na maloj tabli. To je bio jedan
jajolik oblik koji je uzdu podelio na etiri dela. Rekao
je da e odmah izbrisati pregradne linije, jer ih je na
crtao samo da mi stavi do znanja gde se pojas nalazi
na ljudskoj ahuri. Zatim je nacrtao debeo pojas na

liniji izmeu prvog i srednjeg dela i obrisao pregradne

linije. Objasnio je da je taj pojas kao kotur ederskog
sira koji je umetnut u loptu obinog sira.
Da je lopta obinog sira providna, nastavio je,
imao bi savren duplikat ljudske ahure. ederski sir
prolazi sasvim kroz obian sir. To je kotur koji ide
od povrine jedne do povrine druge strane.
Skupna taka je kod ljudi smetena na povrini
svetlosne ahure visoko gore, na tri etvrti visine sve
tlosnog jajeta. Kada nagual pritisne tu taku jarkog
sjaja, taka se pomera u kotur ederskog sira. Povi
ena svest nastaje kada jarki sjaj skupne take osvetli
uspavana zraenja u dubini kotura ederskog sira. Vi
enje sjaja skupne take kako se pomera unutar ko
tura izaziva oseanje da se pomera ulevo po povrini
ahure.
Ponovio je svoje poreenje tri ili etiri puta, ali
ga ja nisam razumeo i morao je da objanjava dalje.
Rekao je da prozirnost svetlosnog jajeta stvara utisak
pokretanja ulevo, kad je zapravo svako kretanje sku
pne take kretanje u dubinu, pravo u centar svetlosnog
jajeta du najdebljeg dela ovekovog pojasa.
Primetio sam kako to to on govori zvui kao da
vidovnjaci koriste svoje oi kada vide kretanje skupne
take.
ovek nije nesaznajan, rekao je. ovekova svetlost se moe videti skoro kao da ovek koristi samo
svoje oi.
Dalje je objasnio da su stari vidovnjaci videli kre
tanje skupne take, ali da nikad nisu shvatili da je to
bilo pokretanje u dubinu; umesto toga oni su sledili
svoje vienje i skovali frazu pomeranje ulevo, koju
su novi vidovnjaci zadrali, iako znaju da je pogreno
nazivati to pomeranjem ulevo.
Takoe je rekao da je tokom mog druenja sa njim
naveo moju skupnu taku da se pokrene bezbroj puta,
kao to je sluaj ba u ovom trenutku. Poto je pome
ranje skupne take uvek u dubinu, nikad nisam izgu
bio oseanje identiteta, uprkos injenici to koristim
zraenja koja nikad ranije nisam koristio.

Kada nagual gurne taku, nastavio je, taka od

lazi u bilo koje mesto na ovekovom pojasu, ali uopte
nije vano na koje, jer gde god da ode, to je uvek novo
mesto.
Velika provera koju su novi vidovnjaci stvorili
za svoje ratnike uenike jeste da ponovo prou istim
putem kojim je ila njihova skupna taka pod uticajem naguala. Kada se to vraanje obavi, ponovo se za
dobije celokupnost oveka.
Nastavio je da pria kako novi vidovnjaci tvrde
da kada se jednom u toku naeg rasta sjaj svesti usmeri na ovekov pojas zraenja i odabere neka od njih
za naglaavanje, ulazi u zaaran krug. to vie nagla
ava odreena zraenja, to stabilnija biva skupna ta
ka. To je isto kao kad se kae da naa komanda po
staje Orlova komanda. Kada se naa svest razvije u
prvu panju, nije potrebno ni da se kae da je koman
da toliko snana da je razbijanje tog kruga i navoenje
skupne take na pokretanje istinski podvig.
Don Huan je rekao da je skupna taka takoe od
govorna za ono to prva panja opaa u uslovima jata.
Jedan primer za jato zraenja koja naglaenost primaju
zajedno jeste ljudsko telo kako ga mi opaamo. Drugi
deo naeg celokupnog bia, naa svetlosna ahura, ni
kad nije naglaena i potisnuta je u zaborav; jer uinak
skupne take nije samo da nas navede da opaamo jata
zraenja i da nas navede da ne obraamo panju na
zraenja.
Kada sam navaljivao da mi objasni skupljanje u
jata, odgovorio je da skupna taka zrai sjaj koji za
jedno u grupe okuplja snopove zatvorenih zraenja.
Tada se ti snopovi centriraju, kao snopovi, sa zrae
njima na veliko.
Okupljanje u jata se nastavlja ak i kada vidovnjaci
imaju posla sa zraenjima koja nikada nisu koriena.
Kad god se ona naglase, opaamo ih ba kao to opa
amo jata prve panje.
Jedan od najvanijih trenutaka koji su novi vi
dovnjaci ikad imali, nastavio je, bio je kada su ot
krili ta je nepoznato: samo zraenja koja je odbacila

prva panja. To je veliki dogaaj, ali da te podsetim,

to je dogaaj u kome se moe obaviti grupisanje u jata.
Nesaznajno je, s druge strane, venost u kojoj naa sku
pna taka ne moe nita da skupi.
Objasnio je da je skupna taka kao svetlosni mag
net koji skuplja zraenja i grupie ih kud god ila u
granicama ovekovog pojasa zraenja. To otkrie je
proslavilo nove vidovnjake, jer je nepoznato prikazalo
na nov nain. Novi vidovnjaci su primetili da su se ne
ka od opsesivnih vizija vidovnjaka, ona koja je bilo
gotovo nemogue pojmiti, poklapala sa pokretanjem
skupne take u predele ovekovog pojasa koji je dija
metralno suprotan mestu na kome je obino smetena.
To su bile vizije tamne strane oveka, izjavio je.
Zato je zove tamnom stranom oveka? upitao
sam.
Zato to je tmurna i zloslutna, rekao je. Nije
to samo nepoznato ve i ta-me-briga-ta-je.
ta je sa zraenjima koja su unutar ahure ali
ne pripadaju ovekovom pojasu? upitao sam. Mogu
li se ona opaati?
Da, ali na zaista neopisiv nain, rekao je. Ona
nisu ljudsko nepoznato, kao to je sluaj sa nekorienim zraenjima ljudskog pojasa, ve su gotovo neizmerno nepoznato u kome ljudske karakteristike uopte ne vae. To je stvarno jedno podruje takve neo
doljive prostranosti da bi i najboljem vidovnjaku bilo
teko da ga opie.
Ponovo sam uporno tvrdio kako mi se ini da je
misterija oigledno u nama.
Misterija je izvan nas, rekao je. U sebi imamo
samo zraenja koja pokuavaju da probiju ahuru. I
zbog te injenice mi se razlikujemo, kako god da se
okrene, bilo da smo proseni ljudi ili ratnici. Jedino
su novi vidovnjaci zaobili tu prepreku. Oni se bore
da vide. Uz pomo pokretanja svojih skupnih taaka
uspeli su da shvate da je opaanje misterija. Ne toliko
ono to opaamo, koliko ono to nas navodi da opa
amo.

Pomenuo sam ti kako novi vidovnjaci veruju da

su naa ula sposobna da otkriju bilo ta. Oni su u to
bili uvereni jer su videli da je poloaj skupne take
ono to odreuje ta naa ula opaaju.
Ako skupna taka centrira zraenja unutar a
hure u poloaju koji se razlikuje od njenog prirodnog
poloaja, ljudska ula opaaju na nepomirljiv nain.

8 POLOAJ SKUPNE TOKE

Kada je sledei put don Huan produio da objanjava

umee svesti, opet smo bili u njegovoj kui u junom
Meksiku. Ta je kua, u stvari, pripadala svim lanovima
drutva naguala, ali je Silvio Manuel slovio kao vlasnik
i svi su se otvoreno odnosili prema njoj kao prema
kui Silvija Manuela, iako sam se ja, iz nekog neobja
njivog razloga, svikao da je nazivam don Huanova
kua.
Don Huan, Henaro i ja vratili smo se u tu kuu
sa puta u planine. Toga dana, dok smo se odmarali
posle duge vonje i jeli okasneli ruak, upitao sam don
Huana emu to udno obmanjivanje. Uverovao me je
da tu nema nikakve obmane, i da je nazivanje kue
kuom Silvija Manuela bilo zadatak iz umea traganja
koji su izvravali svi lanovi drutva naguala u svim
okolnostima, ak i u privatnosti sopstvenih misli. Za
bilo koga od njih, navaljivanje da se o toj kui raz
milja pod bilo kakvim drugim okolnostima, bilo je
ravno odricanju njihove pripadnosti drutvu naguala.
Protestovao sam to mi to nikad ranije nije rekao.
Nisam eleo da moje navike budu uzrok bilo kakve ne
sloge.
Nemoj da se brine zbog toga, rekao je smeei
mi se i tapui me po leima. Ti moe ovu kuu da
zove kako god eli. Nagual je povlaen. ena nagual,
na primer, zove je kuom senki.

Prekinuli smo razgovor i nisam ga video sve dok

nekoliko sati kasnije nije poslao po mene da doem u
zadnje dvorite.
On i Henaro su etali okolo, pored udaljenijeg
kraja zida; video sam kako im se ruke pokreu, i to
je delovalo kao da ivo razgovaraju.
Bio je vedar sunan dan. Popodnevno sunce sijalo
je pravo na neke od saksija sa cveem koje je visilo sa
nadstrenice okolnog zida i bacalo senke na severni i
istoni zid dvorita. Spoj jake ute svetlosti, masivnih
vranih senki saksija i ljupkih, tananih otkrivenih sena
krhkog bilja u cvatu koje je u njima raslo bio je
divan. Neko s istananim okom za sklad i red potkresao
je to bilje da stvara tako izvanredan utisak.
ena nagual je to uradila, rekao je don Huan
kao da mi ita misli. Tokom popodneva ona zuri u
te senke.
Pomisao na nju kako tokom popodneva pilji u
te senke uinila je da u trenu osetim vrtoglavicu. Jaka
uta svetlost toga asa, utihlost tog mesta i naklonost
koju sam oseao prema eni nagual prizvah su u jed
nom trenu svu usamljenost beskrajne staze ratnika.
Don Huan je odredio obim te staze kada mi je
rekao da su vidovnjaci ratnici totalne slobode, da oni
jedino tragaju za krajnjim ciljem oslobaanja koji do
lazi kada postignu totalnu svest. Shvatio sam, neuporedivo jasno, dok sam gledao u te senke na zidu koje
mi nisu dale mira, ta je nagual ena mislila kada je
rekla da je itanje poezije naglas jedino olakanje
njenom duhu.
Setio sam se da mi je dan pre toga itala neto,
tu u dvoritu, ali nisam sasvim razumeo njenu tenju,
njenu enju. To je bila pesma Huana Ramona Himenesa Beskonani as, za koju mi je rekla da za nju
objedinjuje usamljenost ratnika koji ive da bi utekli
u totalnu slobodu.
Jedino zvono i ptica remete mir...
ini se da to dvoje priaju sa suncem to tone.

Zlatna tiina, popodne od

kristala.
istota lutajua svija mirno drvee,
i izvan svega toga
prozirna reka sni da ubori preko
biserja,
tee slobodno
i otie u beskraj.
Don Huan i Henaro su mi prili i gledali me sa
izrazom iznenaenja.
ta mi zaista radimo, don Huane? upitao sam.
Da li je mogue da se ratnici samo pripremaju za
smrt?
Nipoto, rekao je blago me tapui po ramenu.
Ratnici se spremaju da budu svesni, a potpuna svest
im dolazi tek kada u njima nema vie nimalo samovanosti. Tek kada su nita, oni postaju sve.
Utihli smo na tren. Onda me je don Huan upitao
da li sam u agoniji zbog samosaaljenja. Nisam odgovo
rio jer nisam bio naisto.
Nije ti krivo to si ovde, zar ne? upitao je don
Huan uz bojaljiv smeak.
Sigurno da mu nije krivo, uveravao ga je He
naro. Onda je za trenutak izgledalo da se dvoumi. Poeao se po glavi, onda me pogledao i podigao obrve.
Moda ti je krivo, rekao je. Je 1' ti krivo?
Sigurno da mu nije krivo, sada je don Huan
uveravao Henara. Ponovo je ekao glavu i izvijao
obrvama. Moda ti je krivo? rekao je. Je 1' ti krivo?
Sigurno da mu nije krivo! grmnuo je Henaro
i obojica su prsnula u neobuzdan smeh.
Kada su se smirili, don Huan je rekao da je samovanost pokretaka sila svakog napada melanholije. Do
dao je da ratnici imaju pravo na stanje duboke tuge, ali
da je tuga tu samo da bi ih zasmejala.
Henaro e da ti pokae neto to je mnogo uzbud
ljivije od sveg samosaaljenja koje moe da skupi,
nastavio je don Huan. To je u vezi sa poloajem skupne
take.

Henaro je odmah poeo da koraa du zida, grbei

lea i prinosei butine do grudi.
Nagual Hulijan mu je pokazao kako se hoda na
taj nain, rekao je don Huan apatom. To se zove
hod moi. Henaro zna nekoliko hodova moi. Gledaj
ga netremice.
Henarovi pokreti su odista opinjavali. Shvatio sam
da pratim njegov hod, isprva oima a zatim, ne mogavi da odolim, i nogama. Podraavao sam njegov
hod. Jednom smo proli oko dvorita i stali.
Dok smo hodali, uoio sam lucidnost koju mi je
pruao svaki korak. Kada smo se zaustavili, bio sam
u stanju otre pripravnosti. uo sam svaki zvuk; otkri
vao sam svaku promenu svetlosti i senke oko sebe. Bio
sam zanesen oseanjem hitnje, bliske akcije. Oseao
sam da sam neobino agresivan, miiav, smeo. U tom
trenutku sam video ogroman raspon ravnice pred so
bom; odmah iza sebe video sam umu. Ogromno drvee
je bilo poredano pravo kao zid. uma je bila mrana i
zelena; ravnica je bila sunana i uta.
Dah mi je bio dubok i udno ubrzan, ali ne na
nenormalan nain. Ipak me je ba ritam mog disanja
gonio da kasam u mestu. Hteo sam da ponem da trim
ili je, jo pre, moje telo to htelo, ali ba kada sam
kretao, neto me je zaustavilo.
Don Huan i Henaro su iznenada bili uz mene. Ho
dali smo uza zid, Henaro mi je bio zdesna. Gurkao me
je ramenom. Oseao sam na sebi teinu njegovog tela.
Blago mi je pokazao nalevo i mi smo skrenuli pravo
prema istonom dvorinom zidu. Za trenutak sam
imao neobian utisak da emo da proemo kroz zid, i
ak sam se pripremio za sudar, ali zaustavili smo se
ispred samog zida.
Dok sam jo uvek gledao u zid, obojica su me
vrlo briljivo prouavali. Znao sam ta trae; hteli su
da se uvere da sam pomerio svoju skupnu taku. Znao
sam da jesam, jer mi se promenilo raspoloenje. Oi
gledno su to i oni takoe znali. Blago su me uzeli pod
ruke i u tiini poli sa mnom na drugu stranu zida,
prema mranom prolazu, uzanom hodniku koji je dvo-

rite povezivao sa ostatkom kue. Tu smo stali. Don

Huan i Henaro su se odmakli nekoliko stopa od mene.
Sleva mi je bila ona strana kue koja je bila u
tamnim senkama. Gledao sam u jednu praznu mranu
sobu. Oseao sam fiziki umor, malaksalost, nezainteresovanost, a ipak sam proivljavao oseanje duhovne
snage. Tada sam shvatio da sam neto izgubio. U mom
telu nije bilo snage. Jedva sam mogao da stojim. Noge
su mi napokon popustile i seo sam a zatim legao na
bok. Dok sam leao tamo, bio sam proet najdivnijim
mislima ljubavi prema Bogu, prema bojoj dobroti.
Onda sam odjednom stajao pred glavnim oltarom
u crkvi. Bareljefi prekriveni zlatnim listiima svetlucali
su pri svetlosti hiljada svea. Video sam tamne figure
mukaraca i ena koje su nosile ogromno raspee po
stavljeno na ogromnu nosiljku. Uklonio sam im se s
puta i izaao iz crkve. Video sam mnotvo ljudi, more
svea, kako ide prema meni. Bio sam ushien. Potrao
sam da im se pridruim. Nosila me je duboka ljubav.
Hteo sam da budem s njima, da se molim Gospodu.
Bio sam na svega nekoliko stopa od mnotva kada
me je neto oinulo.
Idueg trena bio sam sa don Huanom i Henarom.
Podupirali su me s boka dok smo lenjo hodali okolo
po dvoritu.
Sutradan za vreme ruka don Huan je rekao da
je Henaro gurnuo moju skupnu taku svojim hodom
moi, i da je to mogao da uini jer sam ja bio u stanju
unutranje tiine. Objasnio je da je kljuna taka svega
to vidovnjaci rade neto o emu on pria od dana
kad smo se sreli: zaustavljanje unutranjeg dijaloga.
Stalno je naglaavao da je unutranji dijalog ono to
skupnu taku dri uvrenu u njenom prvobitnom
poloaju.
Kad se jednom postigne tiina, sve je mogue,
rekao je.
Kazao sam mu da sam potpuno svestan injenice
da sam u principu prestao da razgovaram sa sobom,
ali da ne znam kako sam to izveo. Da se od mene trai
da objasnim taj proces, ne bih znao ta da kaem.

Objanjenje je sasvim jednostavno, rekao je.

To si izveo voljom, i tako si odredio novu nameru,
novu komandu. Onda je tvoja komanda postala Orlova
komanda.
To je jedna od najizuzetnijih stvari koje su novi vi
dovnjaci otkrili: da naa komanda moe da postane
Orlova komanda. Unutranji dijalog se zaustavlja na
isti nain kao to i poinje: inom volje. Na kraju
krajeva, oni koji nas ue naterali su nas da razgova
ramo sami sa sobom. Dok nas ue, oni koriste svoju
volju a mi upoljavamo nau, i jedni i drugi ne znajui.
Dok uimo da sa sobom razgovaramo, uimo da bara
tamo voljom. Voljom, razgovaramo sami sa sobom.
Nain da se razgovor sa sobom zaustavi jeste da se
upotrebi sasvim isti metod: moramo da to hoemo,
moramo da to nameravamo.
utali smo nekoliko minuta. Pitao sam ga na koga
je mislio kada je rekao da smo imali uitelje koji su
nas nauili da razgovaramo sa sobom.
Govorio sam o onome to se deava ljudskim
biima dok su deca, uzvratio je, o vremenu kada
ih svi redom ue da ponavljaju beskrajni dijalog o sebi.
Taj dijalog postaje unutranji, i ta sila sama dri
skupnu taku uvrenu.
Novi vidovnjaci kau da deca imaju stotine ui
telja koji ih ue gde tano da smeste svoju skupnu
taku.
Rekao je kako vidovnjaci vide da deca u poetku
nemaju uvrenu skupnu taku. Njihova uhvaena
zraenja su u stanju velikih metea, i njihove se skupne
take pomeraju na sve strane unutar ljudskog pojasa,
osposobljavajui decu da se usmere na zraenja na
koja kasnije uopte ne obraaju panju. Zatim, dok
rastu, stariji ljudi oko njih, svojim znatnim uticajem
koji vre na njih, teraju skupne take dece da postanu
jo vre uz pomo poveane sloenosti unutranjeg
dijaloga. Unutranji dijalog je proces koji neprekidno
jaa poloaj skupne take, jer je taj poloaj proizvoljan
i zahteva stalno uvoenje novih snaga.
Neosporna je injenica da mnoga deca vide, na
stavio je. Veinu onih koji vide smatraju udacima i

ulau se svi napori da ih koriguju, da ih nateraju da

uvrste poloaj svojih skupnih taaka.
Ali, da li je mogue da se deca podstiu da svoje
skupne take dre jo fluidnije? upitao sam.
Samo ako ive sa novim vidovnjacima, rekao je.
Inae e upasti u zamku kao i stari vidovnjaci, u za
mrenosti tihe strane oveka. I, veruj mi, to je gore
nego da se padne u ake racionalnosti.
Don Huan je nastavio da iznosi svoju duboku na
klonost prema ljudskoj sposobnosti da zavede red u
haosu Orlovih zraenja. Tvrdio je da je svako od nas,
po sopstvenom pravu, moan mag, i naa magija je
u tome to nau skupnu taku drimo nepokolebljivo
uvrenu.
Sila zraenja na veliko, nastavio je, navodi na
u skupnu taku da odabira odreena zraenja i da
ih grupie za centriranje i opaanje. To je Orlova ko
manda, ali svako znaenje koje pridajemo onome to
opaamo naa je komanda, na magini dar.
Rekao je da je, u svetlosti toga to je rekao, ono
to je Henaro jue mene naveo da uinim bilo neto
izuzetno sloeno a ipak jednostavno. Bilo je sloeno
jer je od svih zahtevalo ogromnu disciplinu da
unutranji dijalog utrne, da se dostigne stanje poviene
svesti, i da neko odeta sa svojom skupnom takom.
Iza svih tih sloenih radnji bilo je vrlo jednostavno ob
janjenje novi vidovnjaci kau da je taan poloaj
skupne take proizvoljan poloaj koji su izabrali nai
preci, ona moe da se kree uz relativno malo napora;
kada se jednom pokrene, ona izaziva nova centriranja
zraenja, prema tome i nova opaanja.
Davao sam ti bilje moi kako bih naterao tvoju
skupnu taku da se kree, nastavio je don Huan.
Bilje moi tako deluje; ali glad, umor, groznica i druge
sline stvari imaju slian uinak. Greka prosenog o
veka je to on misli da je rezultat pomeranja samo
duevan. Kao to i sam moe da posvedoi, nije.
Objasnio je da se u prolosti moja skupna taka
pomerala bezbroj puta, ba kao to se pomerila jue,
i da su najee svetovi koje je skupila bili toliko bliski
svetu svakodnevnog ivota kao da su stvarno fantomski

svetovi. Nedvosmisleno je dodao da novi vidovnjaci

automatski odbacuju takve vizije.
Te vizije su proizvod ovekovog inventarisanja,
nastavio je. Nemaju vrednosti za ratnike koji trae
fantomsku slobodu, jer ih stvara bono pomeranje skup
ne take.
Uutao je i gledao me. Znao sam da je pod bo
nim pomeranjem mislio na pomeranje take od jedne
do druge strane po irini ovekovog pojasa zraenja namesto pomeranja u dubinu. Pitao sam ga di li je
tako.
Tano, to sam mislio, rekao je. Na obema ivi
cama ovekovog pojasa zraenja postoji skladite ot
padaka, neizmerna gomila ljudskog ubreta. To je vrlo
morbidno, zlokobno skladite. Imalo je veliku vrednost
za stare vidovnjake, ali ne i za nas.
Jedna od najlakih stvari koje ovek moe da
uradi jeste da upadne u to. Jue smo Henaro i ja hteli
da ti pruimo ivi primer tog bonog pomeranja; to je
razlog to smo etali tvoju skupnu taku, ali svaka oso
ba moe da dopre do tog skladita jednostavnim za
ustavljanjem unutranjeg dijaloga. Ako je pomeranje
minimalno, rezultati se objanjavaju kao matarije uma.
Ako je pomeranje znatno, rezultati se nazivaju haluci
nacijama.
Pitao sam ga da objasni in etanja skupne take.
Rekao je da kad ratnici jednom postignu unutranju
tiinu zaustavljanjem svog unutranjeg dijaloga, zvuk
hoda moi, vie nego njegov izgled, hvata njihove skup
ne take. Ritam priguenog kretanja odmah hvata silu
centriranja zraenja unutar ahure, koja su bila nepo
vezana zbog unutranje tiine.
Ta sila se odmah zakai za ivice pojasa, nastavio
je. Na desnom rubu nalazimo beskrajne slike fizikih
aktivnosti, nasilja ubijanja, sladostraa. Na levom rubu
nalazimo duhovnost, religiju, Boga. Henaro i ja smo
etali tvoju skupnu taku do obaju rubova, da bismo
ti pruili potpun uvid u tu ljudsku gomilu ubreta.
Don Huan je drukije izloio, kao da je razmislio
malo bolje, da je jedno od najtajanstvenijih vidova ratnikovog znanja neverovatno delovanje unutranje tiine.

Rekao je da, kada se jednom postigne unutranja ti

ina, spone koje skupnu taku povezuju za odreeno
mesto na kome je smetena poinju da pucaju i skupna
taka moe slobodno da se kree.
Rekao je da je skretanje obino ulevo, da je pred
nost takvog usmerenja prirodna reakcija veine ljud
skih bia, ali da ima vidovnjaka koji mogu da usmere.
to kretanje prema poloajima ispod uobiajenog mesta
na kome je taka smetena. Novi vidovnjaci to pomeranje nazivaju pomeranje nadole.
Vidovnjaci trpe sluajna pomeranja nadole, na
stavio je. Skupna taka se tu, na svu sreu, ne zadr
ava dugo, jer to je poloaj zveri. Odlaenje nadole nije
u naem interesu, iako je to najlake uraditi.
Don Huan je takoe rekao da je meu mnogim za
bludama u procenjivanju koje su poinili stari vidov
njaci jedna od najteih bila pomeranje njihovih skup
nih taaka u neizmerno podruje ispod, koje je od njih
nainilo strunjake u poprimanju ivotinjskih oblika.
Odabirali su razne ivotinje za svoju taku referencije i zvali te ivotinje svojim nagualom. Verovali su
da e pomeranjem svojih skupnih taaka na posebna
mesta poprimiti osobine odabrane ivotinje, njenu sna
gu, ili mudrost, ili lukavstvo, ili okretnost, ili svirepost.
Don Huan me je uveravao da ima uasnih primera
takve prakse ak i meu dananjim vidovnjacima. Re
lativna lakoa sa kojom se ovekova skupna taka kree
prema bilo kom niem poloaju veoma je primamljiva
za vidovnjake, naroito za one koji naginju na tu stranu.
Zato je dunost naguala da isproba svoje ratnike.
Tada mi je rekao da me je stavio na probu pomerajui moju skupnu taku u donji poloaj, dok sam
bio pod uticajem biljke moi. Onda je vodio moju skup
nu taku dok nisam izdvojio vranin pojas zraenja, a
rezultat toga bilo je moje pretvaranje u vranu.
Ponovo sam don Huanu postavio pitanje koje sam
mu postavljao mnogo puta. Hteo sam da znam da li
sam se ja fiziki pretvorio u vranu ili sam samo
razmiljao i oseao kao ona. Objasnio je da pomeranje
ispod uvek proizvodi potpuni preobraaj. Dodao je da
ukoliko skupna taka ode preko kritinog praga, svet

nestaje; prestaje da bude onakav kakav je kad smo

ljudi.
Priznao je da je moj preobraaj bio zaista zapa
njujui u svakom pogledu. Moja reakcija na to iskustvo
dokazala mi je da ne naginjem tom smeru. Da nije
bilo tako, morao bih da uloim ogromnu energiju ka
ko bih pobedio sklonost da ostanem u tom podruju
ispod, koje neki vidovnjaci smatraju najugodnijim.
Dalje je rekao da se nesvesno pomeranje nadole
povremeno deava svakom vidovnjaku, ali da takvo
pomeranje postaje sve ree kako se njihove skupne
take pomeraju dalje ulevo. Meutim, svaki put kada
se to desi, mo vidovnjaka kome se to deava prilino
se smanjuje. To je nazadak kome je, da bi se popravio,
potrebno vreme i veliki napor.
Ta posrnua prave vidovnjake krajnje mranim
i malodunim, nastavio je, a u odreenim sluajevima
krajnje razumnim.
Kako vidovnjaci mogu da izbegnu ta pomeranja
nadole? upitao sam.
Sve zavisi od ratnika, rekao je. Neki od njih
su po prirodi skloni da se preputaju svojim marifet
lucima, na primer ti. Oni su ti koji su teko pogoeni.
Takvima kao to si ti preporuujem dvadesetetvoroasovnu budnost ta god da rade. Disciplinovani mu
karci i ene su manje skloni takvoj vrsti pomeranja;
njima bih preporuio dvadesettroasovnu budnost.
Gledao me je ucakljenim oima i smejao se.
enski vidovnjaci se mnogo ee pomeraju na
dole nego muki, rekao je. Ali one su takoe sposobne
da iz tog poloaja iskoe bez ikakvog napora, dok mu
karci opasno oklevaju u njemu.
Takoe je rekao da ene vidovnjaci imaju neobinu
sposobnost da svoje skupne take navedu da se zadre
u bilo kom poloaju u podruju ispod. Mukarci to ne
mogu. Mukarcima je svojstvena trezvenost i nakana,
ali su veoma malo talentovani; to je razlog to nagual
u svom drutvu mora da ima osam ena vidovnjaka.
ene podstiu da se pree neizmerna pusto nepoznatog.
Zajedno sa tom prirodnom sposobnou, ili kao njenu
posledicu, ene poseduju najdivljaniju estinu. Stoga

one s lakoom mogu da uzmu ivotinjski oblik, razjaren

i neuporedivo surov.
Ako misli o stranim stvarima, nastavio je, o
neem bezimenom to vreba iz tame, ti misli, a da
to i ne zna, o eni vidovnjaku koja je u poloaju u
neizmernom podruju ispod. Prava strava se upravo
tu skriva. Ako ikada naie na izopaenu enu vidov
njaka, bei bestraga!
Upitao sam ga da li su drugi organizmi sposobni
da pomeraju svoje skupne take.
Njihove take mogu da se pomeraju, rekao je,
ali to pomeranje ne zavisi od njihove volje.
Da li se skupna taka drugih organizama takoe
obuava da bude tamo gde je?
Svaki novoroeni organizam se na ovaj ili onaj
nain uvebava, odgovorio je. Na kraju krajeva, mi
moda ne shvatamo kako tee njihova obuka, ak ne razumemo kako je to kod nas, ali vidovnjaci vide da su
novoroenad podstaknuta da rade isto to i njihova
vrsta. To je tano ono to se zbiva ljudskim mladuncima: vidovnjaci vide da se njihove skupne take po
meraju na sve strane, a zatim vide kako prisustvo od
raslih vezuje svaku taku na jedno mesto. Isto se de
ava svim drugim organizmima.
Izgledalo je da don Huan razmilja za trenutak,
a onda je dodao da postoji jedno jedinstveno dejstvo
ljudske skupne take. Pokazao je na drvo napolju.
Kada mi, ozbiljna odrasla ljudska bia, gledamo
drvo, rekao je, nae skupne take centriraju bezbroj
zraenja i postiu udo. Nae skupne take omogua
vaju nam da opaamo jato zraenja koja nazivamo
drvo.
Objasnio je da skupna taka ne samo to stvara
centriranost koja je potrebna za opaanje ve takoe
brie centriranost odreenih zraenja da bi postigla
veu istananost opaanja, pobrala kajmak, prepreden
ljudski izum bez premca.
Rekao je da su novi vidovnjaci primetili da su
samo ljudska bia sposobna da naknadno grupiu zra
enja. Upotrebio je pansku re za skupljanje, desnate,
da bi opisao in skupljanja najukusnijeg krema sa po-

vrine posude prokuvanog i ohlaenog mleka. Isto tako,

kada je re o opaanju, ovekova skupna taka uzima
jedan deo zraenja koja su ve bila odabrana za cen
triranje i od njih stvara jo ukusnije sklopove.
To to ljudi poberu, nastavio je don Huan, mno
go je stvarnije od onog to druga stvorenja opaaju. U
tome je zamka za nas. Toliko nam se ine stvarna da
zaboravljamo da smo ih mi stvorili nareujui naim
skupnim takama da se pojave tamo gde su se pojavile.
Zaboravljamo da su stvarne samo zato to je naa ko
manda da ih opaamo kao stvarna. Imamo mo da
poberemo kajmak zraenja, ali ne moemo da se zati
timo od sopstvenih komandi. To se mora upamtiti.
Ostaviti odreene ruke onome to skidamo, kao to
mi radimo, jeste zabluda u prosuivanju za koju pla
amo isto tako skupo kao i stari vidovnjaci za svoje
zablude.

9 POMICANJE NADOLE

Don Huan i Henaro su bili na putu na koji su odlazili

jednom godinje, u severni deo Meksika, u pustinju
Sonoru, u potragu za lekovitim biljem. Jedan od vidov
njaka iz drutva naguala, Vicente Medrano, koji je bio
travar, koristio je to bilje za spravljanje lekova.
Pridruio sam se don Huanu i Henaru u Sonori,
kada im se putovanje ve bliilo kraju, ba na vreme
da ih povezem na jug i vratim kui.
Dan pre nego to smo krenuli don Huan je neoe
kivano nastavio da objanjava umee svesti. Odmarali
smo se u senci nekog visokog bunja u podnoju pla
nine. Bilo je kasno popodne, gotovo mrak. Svaki od
nas je nosio veliki jutani dak pun bilja. im smo
spustili dakove, Henaro je legao na tlo i zaspao, presavivi jaknu umesto jastuka.
Don Huan mi je govorio tiho, kao da nije hteo da
probudi Henara. Rekao je da je do sada objasnio ve
inu istina o svesti i da je preostala jo samo jedna
istina o kojoj emo raspravljati. Poslednja istina, uveravao me je, bila je najbolje od svih otkria starih
vidovnjaka, a da oni sami to nikad nisu saznali. Njegovu
ogromnu vrednost uoili su mnogo godina kasnije novi
vidovnjaci.
Objasnio sam ti da ovek ima jednu skupnu taku, nastavio je, i da ta skupna taka centrira zrae
nja za opaanje. Takoe smo raspravili da se ta taka

seli sa svog utvrenog poloaja. Dakle, poslednja je

istina da, kada se skupna taka jednom pomeri izvan
odreenih granica, ona moe da sakupi svetove potpuno
razliite od sveta koji poznajemo.
Nastavljajui apatom, rekao je da odreene geo
grafske oblasti ne samo to pomau to nesigurno pomeranje skupne take ve, takoe, biraju odreene
pravce tog pomeranja. Na primer, pustinja Sonore po
mae da se skupna taka pomeri nie od svog uobia
jenog poloaja, u poloaj zveri.
To je razlog to u Sonori ima pravih vraeva,
nastavio je. Naroito vraara. Ve si upoznao jednu
od njih, la Katalinu. U prolosti sam organizovao tak
mienja izmeu vas dvoje. Hteo sam da navedem tvoju
skupnu taku da se pokrene, a la Katalina je svojim bu
dalastim vradbinama dobro prodrmala.
Don Huan je objasnio da su jeziva iskustva koja
sam doiveo sa la Katalinom bila deo ranijeg dogovora
izmeu njih dvoje.
ta misli da je pozovemo da nam se pridrui?
upitao me je Henaro glasno, dok je sedeo.
Odsenost njegovog pitanja i udna boja njegovog
glasa trenutno su me gurnule u strah.
Don Huan se smejao i drmusao me za ruku. Uveravao me je da nema razloga za uzbunu. Rekao je da
nam je la Katalina kao roaka ili kao tetka. Ona je
deo naeg sveta, iako u potpunosti ne sledi nae tra
ganje. Ona je beskrajno slinija prastarim vidovnjacima.
Henaro se nasmejao i namignuo mi.
Znam da te ona popaljuje, rekao mi je. Ona
mi je sama priznala da svaki put kada se sa njom
sretne, to se vie prepadne, to se vie popali.
Don Huan i Henaro su se srnejali skoro histerino.
Morao sam da priznam da mi se na neki nain
uvek inilo da je la Katalina vrlo zastraujua, ali da
je istovremeno krajnje privlana ena. Ono to je na
mene ostavljalo najvei utisak jeste njena energija ko
jom je odisala.
Ona ima toliko sauvane energije, komentarisao
je don Huan, da ti ne mora da bude u povienoj

svesti da ona navede tvoju skupnu taku da se pomeri

sve do dna bezdana leve strane.
Don Huan je ponovo rekao da je la Katalina sa
nama u vrlo bliskim odnosima, jer ona pripada drutvu
naguala Hulijana. Objasnio je da obino nagual i svi
lanovi njegove druine naputaju svet zajedno, ali da
postoje sluajevi kada oni odlaze u manjim grupama
ili jedan po jedan. Nagual Hulijan i njegovo drutvo
su primer ovog drugog. Iako je on otiao sa ovog sveta
pre skoro etrdeset godina, la Katalina je jo uvek
ovde.
Podsetio me je na neto to mi je ranije pomenuo
da se drutvo naguala Hulijana sastojalo od tri
potpuno nedosledna mukarca i osam izvanrednih ena.
Don Huan je uvek govorio da je ta razlika jedan od
razloga to su lanovi drutva naguala Hulijana na
putali svet jedan po jedan.
Rekao je da je la Katalina bila vezana za jednu
od izvanrednih ena vidovnjaka iz drutva naguala Hu
lijana, koja je nauila izvanrednim manevrima pokre
tanja sopstvene skupne take u donje podruje. Ona
je bila jedan od vidovnjaka koji je trebalo da poslednji
napuste svet. Doivela je izuzetnu starost i poto su ona
i la Katalina poreklom iz Sonore, vratile su se u nje
nim poodmaklim godinama u pustinju i ivele zajedno
dok vidovnjakinja nije napustila ovaj svet. Tokom
godina koje su zajedno proivele la Katalina je postala
njen najposveeniji pomaga i uenik, uenik koji je
eleo da naui ekstravagantne naine koje su stari vi
dovnjaci znali za pokretanje skupne take.
Upitao sam don Huana da li je la Katalinino zna
nje bitno razliito od njegovog znanja.
Mi smo sasvim isti, odgovorio je. Ona je vie
kao Silvio Manuel ili Henaro; ona je u stvari njihova
enska verzija, ali, naravno, poto je ena, beskonano
je agresivnija i opasnija nego njih dvojica zajedno.
Henaro je potvrdio klimnuvi glavom. Beskona
no, rekao je i opet namignuo.
Da li se ona pridruila tvojoj druini? pitao sam
don Huana.

Rekao sam da nam je ona kao roaka ili tetka,

odgovorio je. Hteo sam da kaem da ona pripada sta
rijoj generaciji, iako je mlaa od svih nas. Ona je
poslednja iz te grupe. Retko se via sa nama. Ona nas
ba i ne voli. Za nju smo suvie kruti, jer je navikla
da opti s nagualom Hulijanom. Ona vie voli pustolovnost nepoznatog nego traganje za slobodom.
U emu je razlika izmeu to dvoje? upitao sam
don Huana.
U poslednjem delu mog objanjenja istina o sve
sti, odgovorio je, raspravljaemo o toj razlici na miru
i do tanina. Ono to je u ovom trenutku za nas vano
jeste to to ti ljubomorno uva udne tajne u tvojoj
svesti leve strane; zato se ti i la Katalina volite me
usobno.
Ponovo sam tvrdio da je ne volim, ve da se vie
divim njenoj velikoj snazi.
Don Huan i Henaro su se smejali i tapali me kao
da znaju neto to ja ne znam.
Ona te voli jer zna kakav si, rekao je Henaro
i cmoknuo. Ona je vrlo dobro znala naguala Hulijana.
Obojica su me dugo gledali i od toga sam se oseao zbunjen.
Na ta ciljate? upitao sam Henara ratoborno.
Iscerio se na mene i aljivo mrdao obrvama gore-dole. Ali, utao je.
Don Huan je progovorio i prekinuo utanje.
Postoje vrlo udne zajednike crte izmeu tebe
i naguala Hulijana, rekao je. Henaro samo pokuava
da otkrije da li si ti toga svestan.
Upitao sam ih obojicu kako, za ime sveta, mogu da
budem svestan neeg toliko nezamislivog.
La Katalina misli da si svestan, rekao je Henaro.
Ona to tvrdi jer naguala Hulijana poznaje bolje od
bilo koga meu nama.
Pobunio sam se kako ne mogu da verujem da ona
zna naguala Hulijana, kad je on napustio svet pre skoro
etrdeset godina.
La Katalina nije ba zelena, rekao je Henaro.
Ona samo izgleda mlada; to je deo njenog znanja.

Ba kao to je to bilo deo znanja naguala Hulijana. Ti

si je video samo kada izgleda mlada. Da si je video ka
da izgleda stara, strano bi se prepao.
Ono to la Katalina radi, upao je don Huan,
moe se objasniti samo terminima triju umea: umea
svesti, umea traganja i umea namere.
Ali danas emo ono to ona radi ispitivati samo
u svetlosti poslednje istine o svesti: istine koja kae
da skupna taka moe da skupi svetove drukije od
ovog naeg, poto se pomeri sa prvobitnog poloaja.
Don Huan mi je dao znak da ustanem. Henaro
je takoe ustao. Mahinalno sam dograbio jutani dak
pun lekovitog bilja. Henaro me je zaustavio kada sam
hteo da ga bacim na rame.
Pusti dak na miru, rekao je smejui se. Treba
da malo propeaimo uzbrdo i da se naemo sa la
Katalinom.
Gde je ona? upitao sam.
Gore, rekao je Henaro pokazujui vrh jednog
brdaca. Ako zamuri i upilji se, videe je kao
vrlo tamnu mrlju naspram zelenog bunja.
Naprezao sam se da vidim tamno mesto, ali nita
nisam mogao da razaberem.
Imao sam vrtoglavicu i boleo me stomak. Don
Huan me je pokretom ruke pourivao da idem gore,
ali nisam se usuivao da se pokrenem. Konano me
je Henaro uzeo podruku i obojica smo se peli prema
vrhu brda. Kada smo tamo stigli, shvatio sam da se
i don Huan popeo odmah za nama. Sva trojica smo
stigli na vrh istovremeno.
Don Huan je vrlo mirno poeo da govori Henaru.
Pitao ga je da li pamti brojne prilike kada je nagual
Hulijan hteo obojicu da zadavi jer su se preputali
strahu.
Henaro se okrenuo prema meni i uveravao me da
je nagual Hulijan bio nemilosrdan uitelj. On i njegov
uitelj nagual Elijas, koji je tada jo bio u svetu, gu
rali su svaije skupne take preko krajnjih granica a
njih putali da se sami o sebi staraju.

Jednom sam ti rekao da nam je nagual Hulijan

preporuivao da ne traimo svoju seksualnu energiju,
nastavio je Henaro. Hteo je time da kae da je za
pokretanje skupne take oveku potrebna energija. Ako
je ovek nema, udar naguala nije udar slobode ve
udar smrti.
Bez dovoljno energije, rekao je don Huan, sila
centriranja mrvi. Mora da ima energiju da bi podneo pritisak centriranja koja se nikad ne dogaaju
u obinim okolnostima.
Henaro je rekao da je nagual Hulijan bio uitelj
koji nadahnjuje. Uvek je nalazio naina da poduava
i da se istovremeno zabavlja. Jedan od njegovih ui
teljskih izuma bio je da ih ulovi nespremne u njihovoj
normalnoj svesti i da im pomeri skupne take. Od tada
pa nadalje sve to je trebalo da uradi da bi imao
njihovu nepodeljenu panju bilo je da im zapreti neo
ekivanim udarom naguala.
Nagual Hulijan je bio zaista izuzetan ovek, re
kao je don Huan. Bio je vrlo vet s ljudima. inio
je najcrnje stvari na svetu, ali kada ih je on radio, bile
su to velike stvari. Da ih je radio neko drugi izgledale
bi sirove i grube.
Nagual Elijas, s druge strane, to nije umeo, ali je
bio zaista veliki, veliki uitelj.
Nagual Elijas je bio vrlo slian nagualu Huanu
Matusu, rekao mi je Henaro. Oni su se vrlo dobro
slagali. I, nagual Elijas ga je svemu nauio a da ga
nikad nije prevario niti povisio ton.
Ali nagual Hulijan je bio sasvim drukiji, na
stavio je Henaro gurkajui me prijateljski. Rekao bih
da je on ljubomorno uvao udne tajne u svojoj levoj
strani, ba kao i ti. Zar ne misli i ti tako? upitao je
don Huana.
Don Huan nije odgovorio samo je potvrdno klim
nuo. Izgledalo je da suzdrava smeh.
Bio je vragolaste prirode, rekao je don Huan
i obojica su prasnuli u gromoglasan smeh.
injenica da oigledno aludiraju na neto to znaju
naterala me je da se oseam jo ugroeniji.

Don Huan je prozaino rekao da se to odnosi na

bizarne tehnike vraanja koje je nagual Hulijan tokom
ivota izuio. Henaro je dodao da je nagual Hulijan,
pored naguala Elijasa, imao jedinstvenog uitelja. Ui
telja koji ga je neizmerno voleo i nauio ga neobinim
i sloenim putevima da pokrene svoju skupnu taku.
Rezultat toga bio je da se nagual Hulijan veoma neo
bino ponaao.
Ko je bio taj uitelj, don Huane? upitao sam.
Don Huan i Henaro su se zgledali i kikotali kao
dva deteta.
Vrlo je teko odgovoriti na to pitanje, uzvratio
je don Huan. Sve to mogu da kaem je da je on
uitelj koji je odstupio od toka nae loze. Nauio nas
je mnogim dobrim i loim stvarima, ali to je najgore,
nauio nas je ta su radili stari vidovnjaci. Tako su
neki od nas upali u zamku. Nagual Hulijan je jedan
od njih, a takoe i la Katalina. Mi se samo nadamo
da ti nee da poe njihovim stopama.
Odmah sam se pobunio. Don Huan me je pre
kinuo. Rekao je da ne znam protiv ega se bunim.
Dok je don Huan govorio, bio sam strano ljut
na njega i Henara. Iznenada sam pobesneo i drao se
na njih iz sveg glasa. Moja reakcija bila je do te
mere u neskladu sa mnom da me je prestravila. Kao
da sam bio neko drugi. Prestao sam i gledao ih oe
kujui pomo.
Henaro je svoje ruke drao na leima don Huana,
kao da mu je bila potrebna potpora. Obojica su se
nekontrolisano smejali.
Bio sam toliko utuen da sam skoro plakao. Don
Huan mi je priao. Ponovo me uveravajui, spustio mi
je ruku na rame. Rekao je da pustinja Sonora, zbog
razloga koji su njemu nepojmljivi, podstie odreenu
ratobornost u oveku i u bilo kom drugom organizmu.
Ljudi mogu da kau da je to zato to je vazduh
ovde suvie suv, nastavio je, ili to je suvie topao.
Vidovnjaci bi rekli da ovde postoji naroito slivanje
Orlovih zraenja, koja, kao to sam ve rekao, pomau
da se skupna taka pomeri nadole.

Kako je da je, ratnici su na ovom svetu da se vebaju da budu nepristrasni svedoci, a takoe da shvate
nau misteriju i naslauju se likovanjem kada otkriju
ta smo mi stvarno. To je najvie postignue novih
vidovnjaka. I ne postie ga svaki ratnik. Mi verujemo
da to nagual Hulijan nije uspeo. On je poklekao na
putu, a takoe i la Katalina.
Dalje je rekao da ovek da bi bio nagual bez prem
ca mora da voli slobodu, i da mora da bude vrhunski
nepristrastan. Objasnio je da ono to put ratnika ini
toliko opasnim jeste to to je on suprotan ivotnim
okolnostima savremenog oveka. Rekao je da je savremeni ovek napustio carstvo nepoznatog i tajanstve
nog i da se naselio u carstvu funkcionalnog. Okrenuo je
lea svetu crnih slutnji i likovanja i predao se svetu
dosade.
Mogunost da se iznova vrate misteriji sveta,
nastavio je don Huan, ponekad je previe i za ratnike,
i oni podleu; zavodi ih ono to sam nazvao velikom
pustolovinom nepoznatog. Oni zaboravljaju traganje za
slobodom; zaboravljaju da budu nepristrasni svedoci.
Utonu u nepoznato i vole ga.
I ti misli da sam ja jedan od tih, zar ne? upitao
sam don Huana.
Mi ne mislimo, znam to, odgovorio je Henaro. A
la Katalina zna bolje od bilo koga drugog.
Zato bi ona to znala? zahtevao sam odgovor.
Jer joj se svia, odgovorio je Henaro izgovara
jui rei kominim tonom.
Hteo sam ponovo da ponem vatreno da rasprav
ljam kada me je don Huan prekinuo.
Nema potrebe da se toliko uzbuuje, rekao mi
je. To si to si. Nekima je borba za slobodu tea. Ti
si jedan od njih.
Da bismo uspeli da budemo nepristrasni svedoci,
nastavio je, poeli smo tako to smo shvatili da je
uvrenost ili kretanje skupne take sve to je do nas
i sveta koji gledamo, kakav god da je taj svet.
Novi vidovnjaci kau da smo mi, kada smo na
uili da sa sobom razgovaramo, nauili kako da se za-

glupljujemo da bismo skupnu taku drali uvrenu

na jednom mestu.
Henaro je buno zapljeskao akama i zviznuo pro
dorno imitirajui zviduk fudbalskog trenera.
Ajde da pokrenemo tu skupnu taku! viknuo je.
Gore, gore, gore! Mrdaj, mrdaj, mrdaj!
Svi smo se jo uvek smejali kada se bunje sa moje
desne strane iznenada uskomealo. Don Huan i Henaro
su odmah seli sa levom nogom podvijenom pod telo
umesto sedita. Desna noga, sa podignutim kolenom
bila je kao tit pred njima. Don Huan mi je dao znak
da isto uradim. Podigao je obrve i uglovima usana na
pravio pokret ljutnje.
Vraevi imaju sopstvene lutke, rekao je anatom.
Kada se skupna taka pokrene do regija ispod njenog
normalnog poloaja, vidno polje vraa je ogranieno.
Ako te vide da stoji, napae te.
Nagual Hulijan me je jednom dva dana drao u
ovom poloaju ratnika, apnuo mi je Henaro. ak
sam morao da piam dok sam sedeo u ovom poloaju.
I da sere, dodao je don Huan.
Tano, rekao je Henaro. I onda mi je, kao uz
gred, apnuo: Nadam se da si ve kakio. Ako ti creva
nisu prazna kad se la Katalina pokae, usrae se u
gae, osim ako ti ne pokaem kako da ih skine. Ako
mora da kenja u ovom poloaju, treba da svue pantalone.
Poeo je da mi pokazuje kako da se izvuem iz
pantalona. Radio je to najozbiljnije i najbriljivije. Sva
moja koncentracija bila je usmerena na njegove po
krete. Tek kad sam bio bez pantalona primetio sam da
don Huan urla od smeha. Shvatio sam da se Henaro
ponovo sprda sa mnom. Ba sam hteo da ustanem
i obuem pantalone, kada me je don Huan zaustavio.
Smejao se toliko da je jedva izgovarao rei. Rekao mi
je da ostanem na mestu, da Henaro sve radi samo
napola u ali, i da je la Katalina stvarno tu iza bunja.
Njegov ton uzbuenosti, usred smeha, ulovio me
je. Sledio sam se na mestu. Trenutak kasnije utanje
u bunju bacilo me je u takvu paniku da sam zaboravio

na svoje pantalone. Gledao sam Henara. Bio je opet

obuen. Slegnuo je ramenima.
ao mi je, apnuo je. Nisam imao vremena da
ti pokaem kako da ih, ne ustajui, obue.
Nisam imao vremena da se naljutim ili da im se
pridruim u veselju. Iznenada, ba preda mnom, bunje
se razmaklo, i najuasniji stvor se pojavio. Bio je to
liko neobian da se vie nisam bojao. Bio sam opinjen.
ta god da je bilo preda mnom nije bilo ljudsko bie;
bilo je to neto to ak ni izdaleka nije podsealo na
njega, vie je liilo na reptila. Ili na velikog grotesknog
insekta. Ili ak na kosmatu, krajnje odvratnu pticu.
Nisam mogao da vidim nikakve noge, samo ogromnu
runu glavu. Nos je bio spljoten i nozdrve su bile dve
ogromne rupe sa strane. Imalo je neto poput kljuna sa
zubima. Koliko je to stvorenje bilo zastraujue, to
liko su mu oi bile velianstvene. Bile su kao dva hipnotika jezera nepojmljive bistrine. U njima je bilo
znanje. Nisu to bile ljudske oi, niti oi ptice, niti oi
bilo ega to sam ikada video.
Stvor se primakao s moje leve strane utei kroz
bunje. Dok sam pokretao glavu da bih ga pratio, primetio sam da izgleda da su don Huan i Henaro opinje
ni njegovim prisustvom kao i ja. Palo mi je na pamet
da ni oni nisu nikad videli nita slino.
U jednom trenu stvor je potpuno nestao iz vida.
Ali trenutak kasnije zaulo se mumlanje i divovsko ob
lije se ponovo pojavilo pred nama.
Bio sam oaran i istovremeno zabrinut injenicom
to se ni najmanje nisam bojao tog grotesknog stvora.
Kao da je moj preanji strah iskusio neko drugi.
Osetio sam u jednom trenutku da poinjem da
se uspravljam. Protiv moje volje noge su mi se ispru
ile i naao sam se gde stojim naspram tog stvorenja.
Nejasno sam osetio da skidam jaknu, koulju i cipele.
Bio sam nag. Miii na nogama su mi se napinjali od
snanih monih greva. Skakao sam gore-dole sa kolo
salnom okretnou, a onda smo se stvor i ja utrkivali
do nekog neopisivog zelenila u daljini.
Stvor je jurio preda mnom uvijajui se kao zmija.
Ali onda sam uhvatio korak s njim. Dok smo jurili

skupa, postao sam svestan neega to sam ve znao

taj stvor je stvarno bila la Katalina. Sasvim iznenada,
sa mnom je bila la Katalina od krvi i mesa. Kretali
smo se bez napora. Kao da smo mi bili nepokretni
i samo izvodili pokrete kretanja i brzine, dok se pej
za oko nas kretao, dajui tako utisak ogromnog ubr
zanja.
Naa trka je prestala isto tako iznenada kao to
je i poela, i tada sam bio sam sa la Katalinom u jednom
drukijem svetu. U njemu nije bilo ni jedne jedine
poznate odlike. Snaan blesak i toplota dopirali su
iz onoga to je izgledalo da je zemlja, tlo prekriveno
ogromnim stenjem. Ili se bar inilo da su to stene.
Bile su boje peara, ali nisu imale teine; bile su
kao komadi sunerastog tkiva. Mogao sam da ih raz
bacujem okolo, samo oslonivi se na njih.
Toliko me je opinila sopstvena snaga da sam
zaboravio na sve drugo. Procenio sam, ni sam ne znam
kako, da komadi naoko besteinske materije meni ne
pruaju otpor. Moja nadmona snaga razbacivala ih je
okolo.
Pokuao sam da ih zgrabim rukama i shvatio sam
da mi se itavo telo promenilo. La Katalina me je
gledala. Ponovo je bila groteskno stvorenje kakvo je i
ranije bila, a bio sam i ja. Nisam sebe mogao da vidim,
ali sam znao da smo oboje potpuno isti.
Obuzela me je neopisiva radost, kao da je radost
bila neka sila koja je poticala izvan mene. La Katalina
i ja smo skakali, vrteli se i igrali sve dok vie nisam
imao misli, niti oseanja, niti ljudske svesti u bilo
kom stepenu. Ipak, bio sam nedvosmisleno svestan.
Moja svest je bila maglovito znanje koje mi je prualo
samopouzdanje; bila je to bezgranina vera, psihika
uverenost u sopstveno postojanje, ne u smislu ljudskog
oseanja individualnosti, ve u smislu prisutnosti koja
je bila sve.
Onda je odjednom sve ponovo dolo u ljudsku iu.
La Katalina me je drala za ruku. Hodali smo po pu
stinjskom tlu meu pustinjskim bunjem. Trenutno i
bolno sam shvatio da pustinjsko kamenje i tvrdo bu
senje zemlje uasno ranjavaju moje bose noge.

Doli smo na mesto bez rastinja. Don Huan i Henaro su bili tu. Seo sam i obukao odelo.
Moje iskustvo sa la Katalinom usporilo je nae puto
vanje u povratku na jug Meksika. Pokolebalo me je
na neki neopisiv nain. U svom normalnom stanju svesti
postao sam nedrutven. Kao da sam izgubio taku
oslonca. Postao sam utuen. Rekao sam don Huanu da
sam ak izgubio elju za ivotom.
Sedeli smo u vrtu don Huanove kue. Moj auto
mobil je bio natovaren dakovima i bili smo spremni
da odemo, ali me je oseanje oajanja savladalo i po
eo sam da plaem.
Don Huan i Henaro su se smejali do suza. to
sam bio oajniji, oni su vie uivali. Napokon don
Huan me je pomerio u povienu svest i objasnio da
njihov smeh nije surovost s njihove strane, niti je re
zultat udnog smisla za humor, ve istinsko izraavanje
sree to vide da napredujem na stazi znanja.
Rei u ti ta je nagual Hulijan nama obino
govorio kada bismo stigli tu gde si ti sada, nastavio
je don Huan. Tako e znati da nisi jedini. To to ti
se deava, deava se svakom ko uskladiti dovoljno
energije da uhvati nepoznato krajikom oka.
Rekao je da im je nagual Hulijan govorio da su
isterani iz domova u kojima su celog ivota iveli. Zbog
toga to su sauvali energiju poremeeno je njihovo
prijatno ali sasvim ogranieno i dosadno gnezdo u
svetu svakodnevnog ivota. Njihova depresija, rekao im
je nagual Hulijan, nije bila toliko alost to su izgubili
gnezdo, ve sekiracija to moraju da potrae nov stam
beni prostor.
Nov stambeni prostor, nastavio je don Huan,
nije toliko prijatan, ali ima beskrajno vie soba.
Spoznaja da si iseljen dola je u obliku velike
utuenosti, gubitka elje za ivotom, ba kao to je bilo
i sa nama. Kad si nam rekao da ne eli da ivi nismo
mogli da se ne nasmejemo.
ta e sada biti sa mnom? upitao sam.
Da kaem argonom mora da nabaci drugu
gajbu, odgovorio je don Huan.

Don Huan i Henaro su ponovo zapali u stanje

velike euforije. Smejali su se histerino na svaku od
svojih opaski i stavova.
Sve je to vrlo jednostavno, rekao je don Huan.
Tvoj novi nivo energije stvorie novo mesto da udomi
tvoju skupnu taku. A razgovor ratnika koji ti nastav
lja svaki put kada se sastanemo uvrstie taj novi
poloaj.
Henaro je poprimio ozbiljan izraz i njaui me
upitao: Jesi li srao danas?
Pokretima glave pourivao me je da odgovorim.
Jesi li, jesi li? navaljivao je. Ajde da nastavimo na
ratniki razgovor.
Kada se njihov smeh stiao, Henaro je rekao da
treba da pripazim na povlaenje unazad, na injenicu
da se povremeno skupna taka vraa u svoj prvobitni
poloaj. Rekao mi je da je kod njega sluaj da ga pri
rodan poloaj njegove skupne take tera da ljude vidi
kao pretea i esto zastraujua bia. Na njegovo pot
puno zaprepaenje, jednog dana je shvatio da se promenio. Bio je mnogo smeliji i uspeno se nosio sa
situacijama koje bi ga obino bacale u haos i strah.
Naao sam se gde vodim ljubav, nastavio je He
naro i namignuo mi. Obino sam se smrtno plaio
ena. Ali jednog dana sam se naao u krevetu sa najdivljijom enom. Toliko nisam liio na sebe da sam,
kad sam shvatio ta radim, skoro doiveo srani udar.
Taj udarac je moju skupnu taku vratio u njen bedni
prirodni poloaj i morao sam da beim iz kue, drui
kao preplaen zec.
Bolje bi ti bilo da pripazi na ustuknue skupne
take, dodao je Henaro, i ponovo su se smejali.
Poloaj skupne take na ljudskoj ahuri, objasnio
je don Huan, uva unutranji dijalog, i, poto je tako,
to je u najboljem sluaju klimav poloaj. To je razlog
to mukarci i ene tako lako gube glavu, naroito oni
iji se unutranji dijalog ponavlja, dosadan je i bez
ikakve dubine.
Novi vidovnjaci kau da su najelastinija ona ljud
ska bia iji je unutranji dijalog fluidniji i raznolikiji.

Rekao je da je poloaj skupne take ratnika besko

nano vri, jer im skupna taka pone da se kree
u ahuri, ona stvara jamicu u sjaju, jamicu u koju se
od tad pa nadalje smeta skupna taka.
To je razlog to ne moemo da kaemo da ratnici
gube glavu, nastavio je don Huan. Ako ita gube, oni
gube svoju jamicu.
Don Huanu i Henaru je ta izjava bila toliko smena da su se od smeha valjali po podu.
Pitao sam don Huana da objasni moje iskustvo sa
la Katalinom. I obojica su ponovo urlali od smeha.
ene su sasvim sigurno mnogo udnovatije od
mukaraca, napokon je rekao don Huan. Zbog inje
nice to meu nogama imaju jedan otvor vie, postaju
rtve udnih uticaja. udne, mone sile ih opsedaju
kroz tu pukotinu. Jedino tako mogu da shvatim njihove
lutke.
Poutao je neko vreme, a ja sam upitao ta je time
mislio.
La Katalina nam je dola kao dinovski crv, uz
vratio je.
Don Huanov izraz kada je to rekao i Henarova
eksplozija smeha odveli su me u pravo pravcato veselje.
Smejao sam se dok mi skoro nije pozlilo.
Don Huan je rekao da je la Katalinina vetina
bila toliko izuzetna da ona u carstvu zveri moe da
radi ta god hoe. Njeno nenadmano ispoljavanje bilo
je pobueno njenom naklonou prema meni. Krajnji
rezultat toga, rekao je, bio je da je la Katalina sa so
bom povukla moju skupnu taku.
ta ste vas dvoje radili kao crvi? upitao je Henaro
i pljesnuo me po leima.
Izgledalo je da je don Huan na ivici da se ugui
od smeha.
Zbog toga sam rekao da su ene mnogo udnije
od mukaraca, napokon je primetio.
Ne slaem se sa tobom, rekao je Henaro don
Huanu. Nagual Hulijan nije imao jednu rupu vie
meu nogama a bio je mnogo udniji od la Kataline.
Verujem da je ona od njega nauila uvijanje crva.
On joj je to radio.

Don Huan je skakao gore-dole kao dete koje po

kuava da se uzdri da ne pokvasi gae.
Kada se u izvesnoj meri ponovo smirio, don Huan
je rekao da je nagual Hulijan bio nadaren da stvara
najbizarnije situacije i da ih iskoriava. Takoe je
rekao da mi je la Katalina pruila izvanredan primer
pomeranja nadole. Dozvolila mi je da je vidim kao
bie iji je oblik poprimila pomerajui svoju skupnu
taku, i onda je meni pomogla da pomerim svoju u
isti poloaj koji je njoj dao izgled udovita.
Drugi uitelj koga je imao nagual Hulijan, na
stavio je don Huan, nauio ga je kako da doe do
odreenog mesta u toj neizmernosti donjeg podruja.
Niko od nas nije mogao da ga sledi tamo, ali su ga
sledili svi lanovi njegove druine, posebno la Katalina
i ena vidovnjak koja je nju uila.
Don Huan je dalje rekao da pomeranje nadole zahteva izvestan pogled, ne pogled na drugi poseban svet,
ve na isti na svet svakodnevnog ivota vien iz druge
perspektive. Dodao je da moram, da bih video drugi
svet, da opaam drugi veliki pojas Orlovih zraenja.
Tada je dovrio svoje objanjenje. Rekao je da
nema vremena da detaljnije razradi predmet velikih
pojaseva zraenja, jer treba da putujemo. eleo sam da
ostanemo jo malo i da nastavimo razgovor, ali se on
usprotivio rekavi kako mu je potrebno podosta vre
mena da objasni tu temu, kao i da je meni potrebna
svea koncentracija.

10 VELIKI POJASEVI ZRAENJA

Don Huan je posle nekoliko dana, u svojoj kui u

junom Meksiku, nastavio da objanjava. Odveo me je
u veliku sobu. Bilo je rano uvee. Soba je bila u
mraku. Hteo sam da upalim lampe na gas, ali mi don
Huan nije dozvolio. Rekao je da treba da pustim da
njegov glas pokrene moju skupnu taku tako da ona
bleti zraenjem potpune koncentracije i potpunog
utrnua.
Zatim mi je rekao da emo razgovarati o velikim
pojasevima zraenja. Nazvao je to jo jednim od klju
nih otkria koja su stari vidovnjaci spoznali, ali da
su ga zbog svoje izopaenosti prepustili zaboravu, sve
dok ga novi vidovnjaci nisu spasli.
Orlova zraenja su uvek grupisana u jata, nasta
vio je. Stari vidovnjaci nazivali su ta jata velikim
pojasevima zraenja. Uistinu, to nisu pojasevi, ali je
ime ostalo.
Na primer, postoji jedno neizmerno jato koje
stvara organska bia. Zraenja tog organskog pojasa su
pomalo paperjasta. Prozirna su i imaju svoju jedinstve
nu svetlost, naroitu energiju. Svesna su i skau. To
je razlog to su sva organska bia ispunjena i proeta
nekom naroitom razornom energijom. Ostali pojasevi
su tamniji, manje paperjasti. Neki od njih uopte ne
svetle, ve su neprozirni.

Da li to znai, don Huane, da ahure svih organ

skih bia sadre istu vrstu zraenja? upitao sam.
Ne. Nisam tako mislio. To nije tako jednostavno,
iako organska bia pripadaju istom velikom pojasu. Za
misli to kao jedan ogromno irok pojas svetlosnih vla
kana, beskrajnih svetlosnih struna. Organska bia su
mehurovi koji rastu oko skupina svetlosnih vlakana.
Zamisli da su u tom pojasu organskog ivota neki
mehurovi postavljeni oko svetlosnih vlakana u sreditu
pojasa, drugi su okupljeni blie ivicama; pojas je do
voljno irok da primi sve vrste organskih bia i da
jo ostane mesta. Poto su tako rasporeeni, do mehurova koji su u blizini ivica pojasa uopte ne dolaze
zraenja iz sredita pojasa, u kojima uivaju samo me
hurovi koii su postavljeni u liniji sa sreditem. Na isti
nain mehurovima iz sredita nedostaju zraenja sa
ivica.
Kao to vidi, organska bia dele zraenja jednog
pojasa; vidovnjaci jo vide da su unutar tog organskog
pojasa bia raznolika koliko se samo moe zamisliti.
Ima li mnogo tih velikih pojaseva? upitao sam.
Isto koliko i venosti, odgovorio je. Ipak vi
dovnjaci su otkrili da na zemlji ima samo etrdeset
osam takvih pojaseva.
to to znai, don Huane?
Vidovnjacima to znai da postoji etrdeset osam
vrsta organizacija na zemlji, etrdeset osam tipova jata
ili struktura. Organski ivot je jedna od njih.
Da li to znai da ima i etrdeset sedam tipova
neorganskog ivota?
Ne, nipoto. Stari vidovnjaci su nabrojali sedam
pojaseva koji proizvode neorganske mehurove svesti.
Drugim reima, postoji etrdeset pojaseva koji proiz
vode mehurove bez svesti; to su pojasevi koji jedino
stvaraju organizovanost.
Zamisli da su veliki pojasevi kao drvee. Na sva
kom od njih raste voe; oni proizvode kontejnere ispu
njene zraenjima; ipak, samo na osam od njih raste
jestivo voe, a to su mehurovi svesti. Na sedam od
njih voe je kiselo, ali je i pored toga jestivo, a na jed
nom je najsonije, najukusnije mogue voe.

Nasmejao se i rekao da je u svom poreenju posmatrao sa Orlove take gledita, kojem su organski
mehurovi svesti najslai zalogaji.
ta tera tih osam pojaseva da proizvode svest?
upitao sam.
Orao daje svest preko zraenja, odgovorio je.
Raspravljao sam se sa njim zbog tog odgovora.
Rekao sam mu da je, kada se kae da Orao daruje svest
preko svojih zraenja, slino kao kad religiozan ovek
govori o Bogu, da Bog kroz ljubav daruje ivot. To
nita ne znai.
Ta dva stava ne potiu sa iste take gledita,
rekao je strpljivo. A ipak mislim da oni isto znae.
Razlika je u tome to vidovnjaci vide kako Orao daruje
svest preko svojih zraenja, a religiozni ljudi ne vide
kako Bog kroz ljubav daruje ivot.
Rekao je da Orao daruje svest posredstvom triju
dinovskih snopova zraenja koji prolaze kroz osam
velikih pojaseva. Ti su snopovi zaista jedinstveni, jer
zahvaljujui njima vidovnjaci oseaju nijansu. Jedan
snop oseaju kao be-ruiast, poput sjaja ruiasto obo
jenih ulinih svetiljki; drugi snop oseaju kao da je
boje breskve, kao blagu neonsku svetlost; trei snop
izgleda kao da je boje meda, kao ilibar.
Dakle, u pitanju je vienje nijansi, kada vidov
njak vidi da Orao daruje svest preko svojih zraenja,
nastavio je. Religiozni ljudi ne vide Boju ljubav, ali
kada bi je videli, znali bi da je ona ili ruiasta, ilibarna, ili boje breskve.
oveka, na primer, privlai ilibarni snop, ali on
privlai isto tako i ostala bia.
eleo sam da znam koja bia dele ta zraenja sa
ljudima.
Takve e pojedinosti morati da otkrije sam, po
mou sopstvenog vienja, rekao je. Ne vredi da ti
priam koja su to bia, to bi samo uvealo tvoj popis.
Dosta je da ti kaem da e to, kada sam bude otkrivao,
biti jedna od najuzbudljivih stvari koje si ikada uinio.
Da li se ruiasti i snopovi boje breskve takoe
pokazuju u oveku? upitao sam.

Nikad. Ti snopovi pripadaju drugim ivim biima,

odgovorio je.
Hteo sam jo neto da ga upitam, ali mi je on
energinim pokretom ruke dao znak da prestanem. Za
tim se duboko zamislio. Dugo vremena smo bili okru
eni potpunom tiinom.
Rekao sam ti da sjaj svesti u oveku ima razliite
boje, napokon je rekao. Tada ti nisam rekao, jer jo
nismo bili stigli do tog stupnja, da to nisu boje, ve
razliite nijanse ilibarskog sjaja.
Rekao je da ilibarni snop svesti u oveku ima
beskrajno mnogo jedva primetnih varijanti koje uvek
oznaavaju razlike u osobinama svesti. Najee su ni
janse ruiasto i bledozeleno ilibarna. Plavo ilibarna
je najneobinija, ali isto ilibarna je najrea.
ta odreuje tu ilibarnu nijansu?
Vidovnjaci kau da nijansu odreuje koliina ener
gije koju ovek sauva i uskladiti. Bezbroj je ratnika
zapoelo sa obinom ruiastom ilibarnom nijansom
i zavrilo sa najistijom od svih ilibarnih. Primer za
to su Henaro i Silvio Manuel.
Koji oblici ivota pripadaju ruiastom snopu sve
sti i snopu boje breskve? upitao sam.
Tri snopa sa svim nijansama ukrtaju se u osam
pojaseva, odgovorio je. U organskom pojasu ruiasti
snop pripada preteno biljkama, onaj boje breskve pri
pada insektima, a ilibarni pojas pripada oveku i
drugim ivotinjama.
Isto je i kod neorganskih pojaseva. Tri snopa
svesti stvaraju naroite vrste neorganskih bia u svakom
od sedam velikih pojaseva.
Upitao sam ga da podrobnije objasni vrste neorgan
skih bia koje postoje.
To je jo jedna stvar koju mora sam da vidi,
rekao je. Sedam pojaseva i ono to stvaraju odista
je nepristupano ljudskom razumu, ali ne i ljudskom
vienju.
Rekao sam mu da ne mogu sasvim da razumem
njegovo objanjenje velikih pojaseva, jer me je njegovo
opisivanje primoralo da ih zamislim kao nezavisne sno-

pove struna ili ak kao ravne povrine, poput besko

nanih traka.
Objasnio je da veliki pojasevi nisu ni ravni niti ok
rugli, ve da su neopisivo zdrueni kao stog sena, koga
u prostoru dri snaga ruke koja ga je zdenula. Prema
tome, nema reda kod zraenja; obmana je ako se kae
da postoji sredinji deo ili da postoje ivice, ali je to
neophodno da bi se shvatilo.
Zatim je objasnio da je za neorganska bia, stvore
na od sedam pojaseva svesti, karakteristino da imaju
nepokretan kontejner; to najvie nalikuje na bezoblinu
kutiju sa visokim stepenom svetlosti. Ona ne izgleda
kao ahura organskih bia. Nedostaje joj zategnutost,
nema osobinu naduvenosti koja ini da organska bia
izgledaju kao svetlosne lopte iz kojih izbija energija.
Don Huan je rekao da je jedina slinost izmeu
neorganskih i organskih bia u tome to imaju dar
svesti, ruiastog zraenja, ilibarnog ili boje breskve.
Pod odreenim okolnostima ta zraenja, nastavio
je, omoguavaju najfascinantnije odravanje veze izme
u bia tih osam velikih pojaseva.
Rekao je da organska bia sa svojim veim energet
skim poljima obino prva zapoinju komunikaciju sa
neorganskim biima, i da je prefinjeno i primetno pra
enje uvek u domenu neorganskih bia. Kada je pre
preka probijena, neorganska bia se menjaju i postaju
ono to vidovnjaci nazivaju saveznicima. Od tog trenutka
neorganska bia mogu da shvate najtananije misli, ras
poloenja ili strahove vidovnjaka.
Stari vidovnjaci su bili hipnotisani takvom odanou saveznika, nastavio je. Pria se da su stari
vidovnjaci mogli da postignu da njihovi saveznici uine
ta god oni poele. To je bio jedan od razloga to su
verovali u svoju neranjivost. Zaludela ih je sopstvena
vanost. Saveznici imaju mo samo ako je vidovnjak koji
ih vidi uzor besprekornosti; a stari vidovnjaci to jed
nostavno nisu bili.
Da li neorganskih bia ima isto kao i ivih orga
nizama? upitao sam.
Rekao je da neorganska bia nisu brojna kao organ
ska, ali da je to nadoknaeno veim brojem pojaseva

neorganskih svesti. Isto tako, meusobne razlike izmeu

neorganskih bia mnogo su vee nego razlike izmeu
organskih, jer organska bia pripadaju samo jednom
pojasu, dok neorganska bia spadaju u sedam pojaseva.
Pored toga, neorganska bia ive beskrajno due
od organskih, nastavio je. To je ono to je podstaklo
stare vidovnjake da svoje vienje usredsrede na savez
nike, zbog razloga koje u ti kasnije ispriati.
Rekao je da su stari vidovnjaci takoe shvatili
da su velika koliina energije a kasnije i visoka razvi
jenost njihove svesti bili ono to ih ini slasnim zalogajem za Orla. Po miljenju starih vidovnjaka, prodrljivost je bila razlog to Orao stvara to je mogue vie
organizama.
Potom je objasnio da proizvod ostalih etrdeset
pojaseva nije uopte svest, ve konfiguracija neive
energije. Stari su vidovnjaci reili da sve to je stvoreno
u tim pojasevima nazivaju posudama. Dok su ahure
i kontejneri polja energetske svesti, to objanjava nji
hovu nezavisnu svetlost, posude su krute kutije koje
sadre zraenja, iako nisu polja energetske svesti. Nji
hova svetlost potie jedino od. zraenja energetske ob
loge.
Mora da upamti da je na zemlji sve obloeno,
nastavio je. Sve to opaamo sainjeno je od delova
ahura ili posuda koje zrae. Obino, uopte ne opaamo
kontejnere neorganskih bia.
Gledao me je oekujui znak da sam ga razumeo.
Kada je video da nemam nameru da ga gnjavim, nasta
vio je da objanjava.
Celokupan svet je sainjen od etrdeset osam po
jaseva, rekao je. Svet koji sabira naa skupna taka,
da bismo normalno opaali, nainjen je od dvaju poja
seva; jedan je organski pojas, drugi je pojas koji ima
samo strukturu, ali ne i svest. Ostalih etrdeset i est
velikih pojaseva ne pripada svetu naeg normalnog opa
anja.
Ponovo je zastao zbog moguih pitanja. Nisam ih
imao.
Postoje drugi celokupni svetovi koje naa skupna
taka moe da skupi, nastavio je. Stari vidovnjaci

znali su sedam takvih svetova, za svaki pojas svesti

po jedan. Ja bih dodao da je, osim sveta naeg svako
dnevnog ivota, lako skupiti jo dva od tih svetova; os
talih pet su neto sasvim drugo.
Kada smo ponovo seli da razgovaramo, don Huan je
istog trena poeo da govori o mom iskustvu sa la
Katalinom. Rekao je da pomeranje skupne take u po
druje ispod njenog uobiajenog poloaja omoguava
vidovnjaku pogled izbliza na svet koji znamo. Toliko je
detaljan taj uvid da se ini kako je to sasvim razliit
svet. To je svet koji hipnotie, koji je izvanredno pri
vlaan, naroito za one vidovnjake iji je duh pustolovan
ali na izvestan nain ravnoduan i lenj.
Promena perspektive je veoma ugodna, nastavio
je don Huan. Potrebno je uloiti minimalni napor, a
rezultati su zapanjujui. Ako vidovnjak eli brzu dobit,
nema boljeg manevra od zaokreta nadole. Kada im je
skupna taka u takvim poloajima, jedini je problem
to im je za petama smrt, koja nastupa mnogo surovije
i bre nego u sluaju oveka.
Nagual Hulijan je mislio da je to odlino mesto
za ludiranje, ali to je sve.
Rekao je da se istinske promene svetova deavaju
samo kada se skupna taka pokrene unutar ovekovog
pojasa, dovoljno duboko da dosegne kritian prag, na
tom stupnju skupna taka moe da koristi drugi od
velikih pojaseva.
Kako ga ona koristi? upitao sam.
Slegnuo je ramenima. To zavisi od energije, re
kao je. Ako vidovnjak ima dovoljno energije, centralna
sila zakai drugi pojas. Naa normalna energija puta
nau skupnu taku da iskoristi centralnu silu iz jed
nog velikog pojasa zraenja. I mi opaamo svet koji
znamo. Ali ako imamo viak energije, moemo da isko
ristimo centralnu silu drugog velikog pojasa, i tako
opaamo drugi svet.
Don Huan je iznenada promenio predmet razgovora
i poeo da govori o biljkama.
Moda e to izgledati udno, rekao je, ali drvee
je, na primer, blie oveku nego to su mravi. Rekao

sam ti da drvee i ljudi mogu da razviju velianstven

odnos; to je stoga to dele zraenja.
Kolike su njihove ahure? upitao sam.
ahura dinovskog drveta nije mnogo vea od
samog drveta. Zanimljivo je da su ahure nekih maju
nih biljaka velike gotovo kao ljudsko telo i triput ire
od njega. To su biljke moi. One sa ovekom dele naj
veu koliinu zraenja, ne zraenja svesti, nego ostala
zraenja uopte.
Jo jedna jedinstvena osobina biljaka je da nji
hove svetlosti imaju razliit sjaj. One su uglavnom ru
iaste, jer je njihova svest ruiasta. Otrovne biljke
su bledouto ruiaste a lekovite biljke su svetio i jarko
ruiaste. Jedino su biljke moi belo ruiaste; neke
su mat bele, druge su sjajno bele.
Ali izmeu biljaka i ostalih organskih bia osnovna
je razlika u poloaju njihovih skupnih taaka. Kod
biljaka se ona nalazi na donjem delu ahure, dok je
kod ostalih organskih bia na gornjem delu ahure.
ta je sa neorganskim biima? upitao sam. Gde
se nalaze njihove skupne take?
Kod nekih se nalaze na donjem delu kontejnera,
rekao je. Ta su bia potpuno tua oveku, ali su
srodna sa biljkama. Ostala ih imaju bilo gde na gor
njem delu kontejnera. Ta su bia bliska oveku i
drugim organskim stvorenjima.
Dodao je da su stari vidovnjaci bili uvereni da bilj
ke odravaju najjau vezu sa neorganskim biima. Oni
su verovali da je, ukoliko je skupna taka nie, utoliko
biljkama lake da probiju granice percepcije; kod vrlo
visokog drvea i veoma malih biljaka skupne take su
izuzetno nisko na njihovim ahurama. Zbog toga veliki
je broj vradbinskih tehnika starih vidovnjaka sluilo
da se obuzda svest drvea i malih biljaka kako bi po
sluile kao vodii pri silaenju u ono to su nazivali naj
dubljim nivoima oblasti mraka.
Razume, naravno, nastavio je don Huan, da
su, kada su mislili da silaze u dubine, u stvari pomerali
svoje skupne take da se pridrue drugim svetovima
koji se mogu opaziti sa onih sedam velikih pojaseva.

Oni su svoju svest optereivali do krajnjih mo

gunosti i pristupali su svetovima pet velikih pojaseva
koji su vidovnjacima dostupni samo ako se podvrgnu
opasnom preobraaju.
Ali, da li su stari vidovnjaci uspeli da se pridrue
tim svetovima? upitao sam.
Jesu, rekao je. U svojoj izopaenosti oni su verovali da je za njih toliko vredno da probiju prepreke
opaanja, makar morali da postanu drvee da bi to
ostvarili. .

11 TRAGANJE, NAMERA
I POLOAJ SANJANJA

Idueg dana, opet rano s veeri, don Huan je doao

u sobu u kojoj sam razgovarao sa Henarom. Uzeo me je
pod ruku i proveo kroz kuu do zadnjeg dvorita. Ve
se prilino smrailo. Poeli smo da etamo okolo, iza
zida koji je opasivao dvorite.
Dok smo hodali, don Huan mi je rekao da eli
jo jednom da me upozori da je na putu znanja vrlo
lako izgubiti se u komplikacijama i morbidnosti. Rekao
je da vidovnjaci protiv sebe imaju opasne neprijatelje
koji mogu da unite njihovu odlunost, da im veu ruke,
i da ih oslabe; neprijatelje koje stvara sama staza rat
nika udruena sa oseanjem tromosti, lenosti i samovanosti koji su sastavni deo svakodnevnog ivota.
Primetio je da su greke koje su stari vidovnjaci
pravili kao posledice tromosti, lenosti i samovanosti
bile toliko ogromne i toliko teke da novi vidovnjaci
nisu imali drugog izbora nego da prezru i odbace sopstveno naslee.
Najvanija od svih stvari koje su novim vidov
njacima bile potrebne, nastavio je don Huan, bile
su praktine mere da navedu svoje skupne take da
se pomere. Poto nisu imali nijednu, zapoeli su raz
vijanjem otrog interesovanja za vienje sjaja svesti,
i kao rezultat su izradili tri skupa tehnika koje su
postale njihov kamen temeljac.

Don Huan je rekao da su sa ta tri skupa tehnika

novi vidovnjaci ostvarili najizvanrednije i najtee pod
vige. Uspeli su da sasitematino navode skupnu taku
da se pomeri iz svog uobiajenog poloaja. Potvrdio je
da su stari vidovnjaci takoe ostvarili taj podvig, uz po
mo kapricioznih, idiosinkrazijskih manevara.
Objasnio je da je ono to su novi vidovnjaci videli
u sjaju svesti rezultiralo rasporedom po kojem su sre
dili istine o svesti starih vidovnjaka. To je poznato kao
umee svesti. Odatle su razvili tri skupa tehnika. Prvi
je umee traganja, drugi je umee namere, i trei je
umee sanjanja. Tvrdio je da me je od prvog dana kada
smo se upoznali uio svakom od triju skupova tehnika.
Rekao je da me je umeu svesti uio na dva na
ina, ba kako preporuuju novi vidovnjaci. U svojim
uenjima za desnu stranu, koja je izvodio u normalnom
stanju svesti, postigao je dva cilja: uio me je ratnikovom nainu i oslobodio moju skupnu taku sa njenog
prvobitnog poloaja. U svojim uenjima za levu stranu,
koja je izvodio u povienoj svesti, takoe je ostvario
dva cilja: naveo je moju skupnu taku da se pomeri u
onoliko mnogo poloaja koliko sam mogao da podne
sem, i pruio mi je duge serije objanjenja.
Don Huan je prestao da pria i gledao me netre
mice. Vladala je nelagodna tiina; onda je poeo da
govori o traganju. Rekao je da ono ima vrlo nisko i
sluajno poreklo. Poelo je kad su novi vidovnjaci primetili da kada se vidovnjaci stalno ponaaju onako
kako za njih nije uobiajeno, neupotrebljena zraenja
poinju da sijaju u njihovim ahurama. I njihove skup
ne take se pokreu blago, skladno, jedva primetno.
Podstaknuti tim opaanjem, novi vidovnjaci su
zapoeli da sistematino kontroliu svoje ponaanje. Tu
praksu su nazvali umetnost traganja. Don Huan je
napomenuo da je, iako mu se moe prigovoriti, to ime
prikladno, jer traganje zahteva naroito ponaanje pre
ma ljudima, ponaanje koje bi se moglo odrediti kao
potajno.
Novi vidovnjaci su se, naoruani ovom tehnikom,
latili poznatog plodno i trezveno. Stalnom vebom su
uspeli da im se skupne take pokreu smireno.

Traganje je jedno od dvaju najveih dostignua

novih vidovnjaka, rekao je. Novi vidovnjaci su odlu
ili da savremeni nagual treba da ui kada se njegova
skupna taka pomeri dovoljno duboko u levu stranu.
Razlog za tu odluku je to nagual treba da naui prin
cipe traganja neoptereen ljudskim popisom. Napokon,
nagual je voa grupe, i da bi je vodio, mora da dela
brzo, ne razmiljajui prethodno o tome.
Ostali ratnici mogu da ue traganje u svojoj nor
malnoj svesti, iako je preporuljivo da ga izvode u
povienoj svesti, ne toliko zbog koristi od poviene sve
sti, ve zato to ona proima traganje tajanstvenou
koju ono stvarno nema; traganje je samo ponaanje pre
ma ljudima.
Rekao je da sada mogu da shvatim da je pomeranje
skupne take bilo razlog to su novi vidovnjaci toliku
vanost pridavali uzajamnom dejstvu sa sitnim mui
teljima. Sitni muitelji su silili vidovnjake da koriste
naela traganja i, radei tako, pomagali su vidovnjacima
da pokrenu svoje skupne take.
Pitao sam ga da li su stari vidovnjaci znali ita o
naelima traganja.
Traganje pripada iskljuivo novim vidovnjacima,
rekao je smeei se. Oni su jedini vidovnjaci koji se
bave ljudima. Oni stari su bili toliko obuzeti svojim
oseanjem moi da nisu ak ni znali da ljudi postoje,
sve dok ljudi nisu poeli da ih udaraju po glavi. Ali
ti zna sve to.
Don Huan je zatim rekao da su umee namere
i umee traganja dva remek-dela novih vidovnjaka, koja
obeleavaju dolazak savremenih vidovnjaka. Objasnio
je da su u naporima da steknu prednost nad svojim
tlaiteljima, novi vidovnjaci sledili svaku mogunost.
Znali su da su njihovi prethodnici izveli izvanredne
podvige manipuliui misterioznom i udesnom silom,
koju su samo mogli da opiu kao mo. Novi vidovnjaci
su imali vrlo malo informacija o toj snazi, zato su mo
rali da je sistematino ispitaju kroz vienje. Njihova
nastojanja su potpuno nagraena kada su otkrili da
je energija centriranja ta sila.

Poelo je tako to su videli kako sjaj raste i jaa

kada se zraenja unutar ahure centriraju sa zraenjima
na veliko. Iskoristili su to opaanje kao odskonu
dasku, isto kao to su uinili i sa traganjem, i pohitali
da razviju niz sloenih tehnika da bi upravljali tim
centriranjem zraenja.
Isprva su na te tehnike gledali kao na umee centriranja. Onda su shvatili da one obuhvataju vie nego
samu centriranost obuhvaena je bila energija koja
potie iz centriranosti zraenja. Tu energiju su nazvali
volja.
Volja je postala druga osnova. Novi vidovnjaci
su je shvatili kao slepo, bezlino, neprekidno izbijanje
energije koje utie da se ponaamo onako kako se po
naamo. Volja pravda nae opaanje sveta obinih zbi
vanja i, posredno, preko sile tog opaanja odgovara za
postavljanje skupne take u njen uobiajeni poloaj.
Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci proua
vali kako se odvija opaanje sveta svakodnevnog iv
ljenja i videli su dejstvo volje. Videli su da se centri
ranje obavlja neprekidno da bi opaanje proelo traj
nou. Da bi svaki put obnovilo centriranost sveinom
koja joj je potrebna da sastavi ivi svet, to izbijanje
energije koje potie iz tih posebnih centriranosti auto
matski se preusmerava da osnai neka izabrana centriranja.
To novo opaanje posluilo je novim vidovnjacima
kao jo jedna odskona daska koja im je pomogla da
dopru do tree osnove tog niza. Nazvali su je namera
i opisali je kao svrhovito voenje volje energije centriranja.
Silvija Manuela, Henara i Visentea terao je nagual
Hulijan da ue ta tri vida vidovnjakog znanja, nasta
vio je. Henaro je majstor rukovanja sveu, Visente
je majstor traganja, i Silvio Manuel je majstor namere.
Sada obavljamo poslednje objanjenje umea sve
sti; zato ti Henaro pomae.
Don Huan je dugo razgovarao sa enskim uenicima.
ene su sluale ozbiljna izraza lica. Bio sam siguran da

im daje podrobna uputstva o tekim, sloenim procedu

rama sudei po estokoj usredsreenosti ena.
Nisu mi dozvolili da prisustvujem njihovom sastan
ku, ali sam ih posmatrao kako razgovaraju u sobi s
prednje strane Henarove kue. Sedeo sam za kuhinj
skim stolom ekajui da zavre.
Onda su ene ustale da pou, ali pre nego to su
krenule, dole su u kuhinju sa don Huanom. Seo je
naspram mene dok su mi se ene obraale sa nelagod
nom formalnou. U stvari su me okruile. Sve su bile
neuobiajeno prijateljski raspoloene, pa ak i priljive. Rekle su da idu da se pridrue mukim uenicima,
koji su pre vie sati otili sa Henarom. Henaro e im
svima pokazati svoje sanjajue telo.
im su ene otile, don Huan je sasvim iznenada
produio objanjavanje. Rekao je da su, poto je vreme
prolazilo i poto su zasnovali svoje prakse, novi vidov
njaci shvatili da pod preovlaujuim uslovima ivota
traganje pomera skupnu taku sasvim malo. Da se po
stignu najvei efekti, za traganje su potrebne idealne
okolnosti; potrebni su sitni muitelji na poloaju ve
like vlasti i moi. Novim vidovnjacima je postalo veoma
teko da se nau u takvim prilikama; zadatak da ih
improvizuju ili da ih pronau postao je nepodnoljiv
teret.
Novi vidovnjaci su mislili da moraju da vide Orlova
zraenja kako bi pronali celishodniji nain da pokrenu
skupnu taku. Kada su pokuali da vide zraenja, suo
ili su se sa veoma ozbiljnim problemom. Otkrili su
da ne postoji nain da ih vide a da se ne izloe ivotnoj
opasnosti, a ipak su morali da ih vide. To je bilo vreme
kada su tehniku starih vidovnjaka, sanjanje, upotrebili kao tit od smrtonosnog udara Orlovih zraenja. I
uradivi to, shvatili su da je samo sanjanje najdelotvorniji nain pomeranja skupne take.
Jedna je od najstroih komandi novih vidovnjaka,
nastavio je don Huan, da ratnici moraju da ue sa
njanje dok su u normalnom stanju svesti. Postupivi
po toj komandi, poeo sam da te uim sanjanje gotovo
od prvog dana kad smo se upoznali.

Zato novi vidovnjaci zapovedaju da sanjanje mo

ra da se ui u normalnoj svesti? upitao sam.
Zato to je sanjanje toliko opasno i vidovnjaci
toliko ranjivi, rekao je. Opasno je zato to ima ne
pojmljivu energiju; sanjae ini ranjivim jer ih ostavlja
na milost i nemilost neshvatljivoj sili centriranja.
Novi vidovnjaci su shvatili da u normalnom sta
nju svesti imamo bezbroj odbrana koje mogu da nas
zatite pred silom neupotrebljenih zraenja koja se iz
nenada centriraju sanjanjem.
Don Huan je objasnio da je sanjanje, poput tra
ganja, zapoelo jednostavno posmatranjem. Stari vidov
njaci su postali svesni da se u snovima skupna taka na
najprirodniji nain neznatno pomera na levu stranu. Da
se taka zaista oputa kad ovek spava i sve vrste neiskorienih zraenja poinju da sjaje.
Stari vidovnjaci su se zainteresovali za to posmatranje i poeli su da rade na tom prirodnom pomeranju
sve dok nisu bili u stanju da ga kontroliu. Nazvali su
tu kontrolu sanjanje, ili umetnost manipulisanja sanjajuim telom.
Napomenuo je da teko da postoji nain da se
opie neizmernost njihovog znanja o sanjanju. Meu
tim, vrlo malo od toga je bilo od neke koristi za nove
vidovnjake. Tako, kada je dolo vreme ponovne izgrad
nje, novi vidovnjaci su za sebe uzeli gole osnove sanjanja
da im pomognu u vienju Orlovih zraenja i da im po
mognu da pokrenu svoje skupne take.
Rekao je da su vidovnjaci, stari i novi, shvatili da
je sanjanje kontrola prirodnog pomeranja koje skupna
taka vri tokom spavanja. Naglasio je da kontrolisati
pomeranje ne znai usmeravati ga na bilo koji nain,
ve da se skupna taka uvrsti u poloaju u koji se pri
rodno pomera u snu, a to je najtei manevar koji je
od starih vidovnjaka traio ogromne napore i usredsreenost da bi ga izveli.
Don Huan je objasnio da sanjai treba da nau
vrlo finu ravnoteu, jer se snovi ne mogu uznemiravati,
niti im se moe komandovati svesnim naporom sanjaa,
a ipak pomeranje skupne take mora potovati sanja-

evu komandu to je kontradikcija koja se ne moe

racionalizovati, ve se mora otkloniti u praksi.
Poto su posmatrali sanjae dok su spavali, stari vi
dovnjaci su odluili da snove puste da idu svojim pri
rodnim tokom. Videli su da u nekim snovima skupna
taka sanjaa ide znatno dublje u levu stranu nego u
drugim snovima. To opaanje ih je podstaklo da se
zapitaju da li sadraj sna navodi skupnu taku na
pomeranje, ili samo pokretanje skupne take proizvodi
sadraj sna aktivirajui nova zraenja.
Uskoro su shvatili da je pomeranje skupne take
u levu stranu ono to stvara snove. to je pomeranje
vee, to je ivlji i bizarniji san. Neizbeno, pokuali su
da komanduju svojim snovima, trudei se da svoje
skupne take navedu da se pomere dublje u levu stranu.
Pokuavajui to, otkrili su da, kad se snovima svesno
ili polusvesno manipulie, skupna taka se trenutno
vraa na svoje uobiajeno mesto. Poto su oni eleli da
se ta taka kree, neizbeno su zakljuili da je ometa
nje snova ometanje prirodnog pomeranja skupne take.
Don Huan je rekao da su odatle stari vidovnjaci
nastavili da razvijaju svoje zaprepaujue znanje o tom
predmetu znanje koje je ogromno uticalo na ono
to su novi vidovnjaci nameravali da uine sa sanja
njem, ali im je malo koristilo u svom prvobitnom
obliku.
Rekao mi je da sam do sada smatrao da je sanjanje
kontrolisanje snova, i da svaka od vebi koje mi je
zadao da vebam, kao ona da u svojim snovima naem
svoje ruke, nije imala zadatak da me naui da komandujem svojim snovima, iako je moda izgledalo tako.
Te vebe su bile predviene da zadre moju skupnu
taku uvrenu na onom mestu gde se pomerila u snu.
To je mesto gde sanjai moraju da se fino urav
notee. Uvrenost njihovih skupnih taaka je jedino
ime oni mogu da upravljaju. Vidovnjaci su kao ribari
opremljeni konopcem koji zabacuju gde je god mogue;
jedino to oni mogu da uine jeste da kanap dre
uvren na mestu gde je potonuo.
Gde god da se skupna taka pomeri u snu, to je
poloaj sanjarija, nastavio je. Stari vidovnjaci su po-

stali takvi strunjaci u zadravanju svog poloaja sa

njanja da su ak mogli da se probude dok su njihove
skupne take ostajale usidrene tamo.
Stari vidovnjaci su to stanje nazvali sanjajue telo,
jer su njime ovladali do krajnosti, tako da su svaki
put kada se probude u novom poloaju sanjanja stva
rali privremeno novo telo.
Moram da ti razjasnim da sanjanje uasno una
zauje, nastavio je. Ono pripada starim vidovnjacima.
Pod uticajem je njihovog naina. Vrlo paljivo sam te
proveo kroz njega, ali ipak nema naina da se bude
siguran.
Na ta me upozorava, don Huane? upitao sam.
Upozoravam te na zamke sanjanja, koje su odista
ogromne, odgovorio je. Zaista nema naina da se
pokretanje skupne take u sanjanju usmeri; jedino
to zapoveda tom pomeranju jeste unutranja snaga ili
slabost sanjaa. Upravo tu je prva zamka.
Rekao je da su se u poetku novi vidovnjaci kole
bali da koriste sanjanje. Verovali su da sanjanje umesto
da snai, slabi ratnike, ini ih nasilnim i kapricioznim.
Svi stari vidovnjaci su bili takvi. Da bi neutralizovali
opake efekte sanjanja, jer nisu imali drugog izlaza ve
da ga koriste, novi vidovnjaci su razvili sloen i bogat
sistem ponaanja nazvan put ratnika ili staza ratnika.
Tim sistemom ojaali su se i stekli unutranju
snagu koja im je bila potrebna za voenje pomeranja
skupne take u snovima. Don Huan je naglasio da
snaga o kojoj govori nije samo uverenje. Niko nije
mogao da ima jaa ubeenja od starih vidovnjaka, a
oni su ipak bili slabi do sri. Unutranja snaga znai
oseanje staloenosti, gotovo ravnodunosti, oseanje
spokojstva, ali iznad svega, znai duboku i prirodnu
sklonost za ispitivanjem, za razumevanjem. Novi vidov
njaci sve te karakterne osobine nazivaju trezvenou.
Novi vidovnjaci su bili uvereni, nastavio je, da
sam besprekorno voen ivot vodi trezvenosti, a ona
dalje redom vodi prekretanju skupne take.
Rekao sam da su novi vidovnjaci verovali da se
skupna taka moe pomeriti iznutra. Oni su otili je-

dan korak dalje i tvrdili su da besprekornim ljudima

nije niko potreban da ih vodi i da mogu sami, uvajui
svoju energiju, da uine sve to mogu vidovnjaci. Po
trebna im je samo minimalna prilika, tek da su svesni
mogunosti koje su vidovnjaci razmrsili.
Rekao sam mu da smo se vratili u isti poloaj
u kome smo bili u mom normalnom stanju svesti. I
dalje sam bio uveren da je besprekornost ili uvanje
energije neto tako maglovito da bilo ko moe da
ga tumai kako god udnovato hteo.
eleo sam jo da priam, da diskutujem i dokazu
jem, ali me je obuzeo udan oseaj. To je bio stvarno
fiziki oseaj da jurim kroz neto. A onda sam od
bacio sopstveno umovanje. Znao sam bez trunke sumnje
da je, kako god bilo, don Huan u pravu. Sve to je
potrebno jeste besprekornost, energija i da se zapone
jednim inom koji treba da bude oprezan, precizan i
podran. Ako se in ponavlja dovoljno dugo, zadobija
oseanje nepokolebljive namere, koja se moe primeniti
na bilo ta drugo. Ako se to postigne, put je ist. Jedna
stvar vodi drugoj sve dok ratnik ne shvati svoj puni
potencijal.
Kada sam don Huanu rekao ta sam upravo shva
tio, smejao se sa oiglednim zadovoljstvom i uzvikivao
je da je to zaista od boga poslan primer sile o kojoj
je on govorio. Objasnio je da se moja skupna taka
pomerila i da je pokrenula trezvenost u poloaj koji
potpomae razumevanje. Mogla je isto tako da se iz
kaprica pokrene u poloaj koji samo poveava samovanost, kao to je ranije vie puta bio sluaj.
Hajde da razgovaramo o sanjajuem telu, nastavio
je. Stari vidovnjaci su sve svoje napore usmerili na
istraivanje i iskoriavanje sanjajueg tela. I uspeli su,
upotrebljavajui ga kao mnogo praktinije telo, to se
svodi na to da su se oni osveavali na vrlo udnovat
nain.
Don Huan je nastavio da je meu novim vidovnja
cima optepoznato da se krda starih vraeva nikad nisu
vratila posle buenja u sanjajuem poloaju, kojem

su bili skloni. Rekao je da su po svoj prilici svi oni

umirali u tim nepojmljivim svetovima, ili su moda i
danas jo uvek ivi u ko zna kakvom iskrivljenom ob
liku ili nainu.
Zautao je, pogledao me i prasnuo u glasan smeh.
Crkava da me pita ta su stari vidovnjaci radili
sa sanjajuim tetom, zar ne? upitao je i pourivao
me pokretima brade da postavim pitanje.
Don Huan je saoptio da mi je Henaro, poto je
neosporan majstor svesti, mnogo puta pokazao svoje
sanjajue telo kada sam bio u stanju normalne svesti.
Tim pokazivanjem Henaro je eleo da pokrene moju
skupnu taku, ne iz poloaja poviene svesti, ve sa
njenog normalnog mesta.
Onda mi je don Huan rekao, kao da saoptava
tajnu, da nas Henaro eka u nekim poljima u blizini
kue da mi pokae svoje sanjajue telo. Neprestano
je ponavljao da sam sad u odlinom stanju svesti da
vidim i da razumem ta je stvarno sanjajue telo.
Onda smo ustali i poli kroz prednju sobu prema
spoljanjim vratima. Kada sam hteo da otvorim vrata,
primetio sam da neko lei na gomili ponjava koje su
uenici koristili kao krevete. Mislio sam kako mora da
se neki od uenika vratio u kuu dok smo don Huan
i ja razgovarali u kuhinji.
Poao sam do njega i shvatio da je to Henaro.
vrsto je spavao, mirno leei licem okrenutim nadole.
Probudi ga, rekao mi je don Huan, treba da
idemo. Mora da je mrtav umoran.
Blago sam prodrmao Henara. Polako se okrenuo,
proizvodei zvuke kao neko ko se budi iz dubokog sna.
Protegao je ruke i onda otvorio oi. Nehotice sam
vrisnuo i odskoio.
Henarove oi uopte nisu bile ljudske oi. Bile su
to dve take snane ilibarske svetlosti. Udar straha
bio je toliko snaan da sam dobio vrtoglavicu. Don
Huan me je tapao po leima i povratio mi ravnoteu.
Henaro je ustao i nasmeio mi se. Pokreti su mu
bili kruti. Kretao se kao da je pijan ili fiziki oteen.

Proao je pored mene i krenuo pravo prema zidu.

Zamurio sam zbog bliskog sudara, ali je on proao
kroz zid kao da ga nema. Vratio se u sobu kroz ku
hinjska vrata. I onda je, dok sam gledao istinski uasnut, Henaro hodao po zidovima, tela paralelnog sa tlom,
i po tavanici s glavom nadole.
Pao sam na lea dok sam pokuavao da pratim
njegove pokrete. Iz tog poloaja vie nisam video Henara; umesto toga gledao sam mehur svetosti koji se
kretao po tavanici iznad mene i po zidovima kruei po
sobi. To je bilo kao da je neko s ogromnom depnom
lampom usmerio snop na tavanicu i na zidove. Snop
svetlosti se napokon ugasio. Nestao je iz vida ieza
vajui naspram zida.
Don Huan je primetio da je moj ivotinjski strah
uvek bezmeran, da treba da se borim da ga dovedem
pod kontrolu, ali da sam se, sve u svemu, ponaao vrlo
dobro. Video sam Henarovo sanjajue telo kakvo odista
jeste svetlosni mehur.
Pitao sam ga otkud je toliko siguran da sam to
uspeo. Odgovorio je da je video kako se moja skupna
taka isprva pomera prema svom normalnom mestu da
bi potrla moj strah, a zatim se pomerila dublje ulevo,
izvan take u kojoj nema sumnje.
U tom poloaju ovek moe da vidi samo jednu
stvar: mehurove energije, nastavio je. Ali od povi
ene svesti do te druge take, dublje u levoj strani,
samo je kratko rastojanje. Pravi je uspeh pokrenuti
skupnu taku iz normalnog poloaja u taku gde nema
sumnje.
Dodao je da jo uvek imamo sastanak sa Henarovim sanjajuim telom u poljima oko kue, kada budem
bio u normalnoj svesti.
Kada smo se vratili u kuu Silvija Manuela, don Huan
je rekao da je Henarova vetina sa sanjajuim telom
vrlo neznatna pojava u poreenju s onim to su stari
vidovnjaci inili sa njim.
Videe to uskoro, rekao je zloslutnim tonom, a
onda se nasmejao.

Ispitivao sam ga o tome obuzet strahom, a to je

samo izazivalo jo smeha. Napokon je prestao i rekao
da e da govori o tome kako su novi vidovnjaci doli
do sanjajueg tela i kako su ga koristili.
Stari vidovnjaci su traili savrenu kopiju tela,
nastavio je, i gotovo su uspeli da je naprave. Jedina
stvar koju nikako nisu mogli da kopiraju bile su oi.
Umesto oiju, sanjajue telo ima samo sjaj svesti. To
ranije nikad nisi shvatio, kada ti je Henaro pokazivao
svoje sanjajue telo.
Novi vidovnjaci nisu vie morali da brinu o sa
vrenoj kopiji tela; u stvari, njih vie uopte ne interesuje da kopiraju telo. Ali, oni su zadrali naziv sa
njajue telo da oznai oseanje, talas energije koji se
prenosi pomeranjem skupne take na bilo koje mesto
na ovom svetu, ili na bilo koje mesto u sedam svetova
raspoloivih oveku.
Don Huan je onda u kratkim crtama izneo postupak
za postizanje sanjajueg tela. Rekao je da poinje ini
cijalnim inom koji zbog same injenice to ima po
drku, stvara nepokolebljivu nameru. Nepokolebljiva
namera vodi unutranjoj tiini, i unutranja tiina unu
tranjoj snazi potrebnoj da se skupna taka u snovima
pomera do odgovarajuih poloaja.
Nazvao je taj niz pripremnim radom. Kontrola se
razvija kada se zavri pripremni rad; sastoji se u tome
da se sistematski odrava sanjajui poloaj tako to
se uporno dri vizija sna. Stalna veba omoguava ve
liku lakou u zadravanju novog sanjajueg poloaja
u novim snovima, ne toliko zato to ovek stie namernu kontrolu kroz praksu, ve zato to unutranja
snaga jaa kad god se ta kontrola koristi. Ojaala
unutranja snaga dalje navodi skupnu taku da se
pokrene u sanjajue poloaje, koji su znatno, znatno
podobniji za odgoj trezvenosti; drugim reima, snovi
sami od sebe postaju sve pokorniji, ak posluni.
Razvoj sanjaa je indirektan, nastavio je. Zato
su novi vidovnjaci verovali da sami moemo da izvo
dimo sanjanje. Poto sanjanje koristi prirodno uroeno

pomeranje skupne take, nije nam potreban niko da

nam pomae.
Ono to nam je nasuno potrebno jeste trezvenost,
i niko nam je ne moe dati niti nam pomoi da je
naemo, osim nas samih. Bez nje, pomeranje skupne
take je haotino, kao to su nai obini snovi haotini.
Tako je, sve u svemu postupak da se dostigne
sanjajue telo besprekornost u naem svakodnevnom
ivotu.
Don Huan je objasnio da, kada se jednom po
stigne trezvenost, i poloaj sanjarija postaje mnogo
jai, a sledei je korak buenje u bilo kom poloaju
sanjanja. Primetio je da je taj manevar, iako zvui
jednostavno, bio zaista vrlo sloen posao, toliko sloen
da ne zahteva samo trezvenost ve i sve atribute ratnitva, naroito nameru.
Upitao sam ga kako namera pomae vidovnjacima
da se probude u poloaju sanjanja. Odgovorio je da
namera, poto je najistananija kontrola sile centriranja, jeste ono to preko trezvenosti sanjaa odrava
centriranost bilo kojih zraenja koja su se upalila po
kretanjem skupne take.
Don Huan je rekao da postoji jo jedna strana
zamka sanjanja: upravo snaga sanjajueg tela. Na primer, veoma je lako da sanjajue telo neprekidno, dui
period vremena, bulji u Orlova zraenja, ali je takoe
vrlo lako da ona potpuno proderu sanjajue telo. Vi
dovnjaci koji bez svog sanjajueg tela bulje u Orlova
zraenja umiru, a one koji u njih bulje svojim sanjajuim telima spali unutranji oganj. Novi vidovnjaci
su taj problem resili vienjem u grupama. Dok jedan
vidovnjak bulji u zraenja, ostali su kraj njega spremni
da prekinu vienje.
Kako novi vidovnjaci vide u grupama? upitao
sam.
Oni sanjaju zajedno, odgovorio je. Kao to i
sam zna, savreno je mogue da grupa vidovnjaka
aktivira ista neupotrebljena zraenja. I u tom sluaju,

takoe, nema poznatih koraka, to se jednostavno desi;

nema tehnike po kojoj se postupa.
Dodao je da u sanjanju zajedno neto u nama pre
uzima vodstvo i odjednom se naemo kako delimo isti
pogled sa ostalim sanjaima. Tada nas nae ljudsko
stanje navodi da sjaj svesti automatski usmerimo na
ista zraenja koja ostala ljudska bia koriste; mi pode
avamo poloaj svojih skupnih taaka da se uskladimo
sa ostalima oko nas. To radimo na desnoj strani, u
naem obinom opaanju, i to takoe radimo na levoj
strani dok sanjamo zajedno.

12 NAGUAL HULIAN

U kui je vladala udna uznemirenost. Izgledalo je da

su svi vidovnjaci iz don Huanovog drutva toliko ushi
eni da su zapravo bili rasejani, to nikad ranije nisam
video. Veoma sam se uplaio. Izgledalo je da se njihov
uobiajeno visok nivo energije uveao. Pitao sam don
Huana o tome. Odveo me je u zadnje dvorite. Jedan
tren smo hodali bez rei. Rekao je da se pribliava vreme kada e svi oni otii. Zurio je s objanjenjem da
bi ga dovrio na vreme.
Kako zna da se blii vreme vaeg odlaska? upi
tao sam.
To se zna iznutra, rekao je. Jednog dana i sam
e to znati. Vidi, nagual Hulijan je bezbroj puta na
veo moju skupnu taku da se pokrene, ba kao to
sam ja navodio tvoju da se pokrene. Potom mi je osta
vio u zadatak da ponovo centriram sva ona zraenja
koja mi je pomogao da centriram tokom tih pomeranja.
To je zadatak koji svaki nagual mora da izvri.
U svakom sluaju, zadatak ponovnog centriranja
svih tih zraenja utire put jedinstvenom manevru osvetljavanja svih zraenja unutar ahure. Ja sam to gotovo
obavio. Dostiem svoj vrhunac. Poto sam nagual, kada
jednom upalim sva zraenja u svojoj ahuri, mi emo
svi otii u trenu.
Oseao sam da treba da budem tuan i da plaem,
ali je neto u meni bilo presreno to uje da e nagual

Huan Matus uskoro biti slobodan, pa sam skoio i us

kliknuo od istog ushienja. Znao sam da u kad-tad
ui u drugo stanje svesti i da u plakati tuan. Ali tog
dana su me ispunjavale srea i vedrina.
Rekao sam don Huanu kako se oseam. Nasmejao
se i potapao me po leima.
Upamti ta sam ti kazao, rekao je. Ne obaziri se
na emocionalno razumevanje. Pusti neka se prvo tvoja
skupna taka pokrene, a onda, kad prou godine, shvatie.
Otili smo u veliku sobu i seli da razgovaramo. Don
Huan je na trenutak oklevao. Pogledao je kroz prozor.
Iz svoje stolice mogao sam da vidim dvorite. Bilo je ra
no popodne; oblaan dan. Izgledalo je kao da e kia.
Olujni oblaci su nadolazili sa zapada. Voleo sam oblane
dane. Don Huan nije voleo. Izgledao je nemiran dok je
pokuavao da nae udobniji sedei poloaj.
Don Huan je zapoeo da objanjava primedbom da
je teko upamtiti ono to se deava u povienoj svesti
zato to skupna taka moe da zauzme beskrajno mno
go poloaja kada se olabavi sa svog prirodnog mesta.
Lakoa pamenja svega to se deava u normalnoj sve
sti, s druge strane, u vezi je sa uvrenou skupne
take na jednom mestu, na mestu gde se ona normalno
nalazi.
Rekao mi je da saosea sa mnom. Zahtevao je da
tekoe u pamenju prihvatim i da priznam da moda
neu ispuniti zadatak i da nikad neu biti sposoban da
ponovo centriram sva zraenja koja mi je pomogao da
centriram.
Misli o tome ovako, rekao je smeei se. Moda
nikad nee moi da se seti ba ovog razgovora koji
sad vodimo, koji ti u ovom trenutku izgleda tako uopten, i koji prihvata zdravo za gotovo.
To je stvarno misterija svesti. Ljudska bia odiu
tom misterijom; mi miriemo na tamu, na neobjanjive
stvari. Ludost je posmatrati nas u bilo kom drugom
svetlu. Zato ne poniavaj ljudsku misteriju u sebi samosaaljevajui se ili pokuavajui da je racionalizuje.
Ponizi ljudsku glupost u sebi razumevajui je. Ali se
ni zbog jednog ne izvinjavaj; oboje je potrebno.

Jedan od velikih manevara tragaa je da misteriju

suprotstave gluposti u svakom od nas.
Objasnio je da prakse tragaa nisu neto u emu
ovek moe da uiva; u stvari, one su sasvim za osu
du. Kada su to otkrili, novi vidovnjaci su shvatili da ni
u ijem interesu ne bi bilo da se naela traganja izvode
ili razjanjavaju u normalnoj svesti.
Ukazao sam mu na jednu nepodudarnost. Rekao je
da ratnici ne mogu da delaju u svetu dok su u povi
enoj svesti, a takoe i da je traganje jednostavno po
naanje prema ljudima na naroit nain. Ta dva stava
protivree jedan drugom.
Kada sam rekao da ga ne treba uiti u normalnoj
svesti, to se odnosilo na naguala, rekao je. Traganje
ima dvostruku svrhu; prvo, da se skupna taka pomeri
postojano i sigurno u to je mogue veoj meri, i da
nita ne moe tako dobro da obavi taj posao kao traga
nje; drugo, da svoja naela utisne tako duboko da se
ljudsko popisivanje zaobie, kao to je prirodno reagovanje odbijanja i prosuivanja neega to bi moglo
da bude napad na razum.
Rekao sam mu da isto sumnjam da mogu da pro
suujem ili da odbacim bilo ta slino. Nasmejao se i
rekao da ja nisam izuzetak, da u reagovati kao i svi
ostali kada jednom ujem o podvizima majstora traga
nja, poput njegovog dobrotvora naguala Hulijana.
Ne preterujem kada ti kaem da je nagual Hulijan bio najizvanredniji traga koga sam ikada upo
znao, rekao je don Huan. Ve si od svih ostalih uo
o njegovoj vetini traganja. Ali ja ti nikad nisam rekao
ta je meni uinio.
Hteo sam da mu razjasnim kako o nagualu Hulijanu ni od koga nisam nita uo, ali ba kad sam se spre
mao da izgovorim svoje neslaganje, preplavilo me je
udno oseanje nesigurnosti. Izgleda da je don Huan
odmah znao ta oseam. Prigueno se nasmejao uiva
jui u tome.
Ne moe da se seti, jer jo uvek ne raspolae
voljom, rekao je. Potrebno ti je da besprekorno ivi

i potreban ti je veliki viak energije, i tada e volja

moi da oslobodi ta seanja.
Ispriau ti priu o tome kako se nagual Hulijan
ponaao prema meni kada sam ga upoznao. Ako ga ti
prosudi i nae da je njegovo ponaanje za osudu ka
da si u povienoj svesti, pomisli samo koliko bi te on
izazvao u normalnoj svesti.
Pobunio sam se da me on vara. Uveravao me je da
sve to on eli svojom priom jeste da opie nain delovanja tragaa i razloge iz kojih tako rade.
Nagual Hulijan je bio poslednji od tragaa iz starih
vremena, nastavio je. Nije on bio traga zbog ivotnih
okolnosti toliko koliko je to bila njegova karakterna
sklonost.
Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci videli
da postoje dve glavne grupe ljudskih bia; oni koji se
brinu za druge i oni koji se ne brinu. Izmeu tih dveju
krajnosti videli su smjesu toga dvoga. Nagual Hulijan je
pripadao vrsti ljudi kojima nije stalo; don Huan je se
be svrstao u suprotnu kategoriju.
Ali zar mi nisi rekao da je nagual Hulijan bio ve
likoduan, da bi ti dao koulju s lea? upitao sam.
Sigurno da je bio, odgovorio je don Huan. Ni
je on bio samo dareljiv; bio je takoe beskrajno ar
mantan, privlaan. Uvek se duboko i iskreno zanimao za
sve oko sebe. Bio je ljubazan i otvoren i davao je sve
to je imao kome god je to bilo potrebno, ili bilo kome
ko mu se dopao. Svi redom su ga voleli jer im je, poto
je bio majstor traganja, pokazivao svoja istinska oseanja: ni za koga od njih nije nimalo mario.
Nisam nita rekao, ali je don Huan bio svestan da
oseam nevericu ili ak i zabrinutost zbog toga to je
govorio. Prigueno se smejao i vrteo glavom.
To je traganje, rekao je. Vidi, nisam ak ni za
poeo svoju priu o nagualu Hulijanu a ti si se ve uz
budio.
Prasnuo je u gromoglasan smeh dok sam pokuavao
da objasnim ta oseam.
Nagualu Hulijanu nije bilo stalo ni do koga, nasta
vio je. Zato je i mogao da pomogne ljudima. I pomagao

im je; davao im je koulju sa svojih lea jer za njih

nije nimalo mario.
Hoe da kae, don Huane, da svojim drugovima
pomau samo oni koje je za njih ba briga? upitao sam
istinski oneraspoloen.
To tvrde tragai, rekao je sreno se osmehujui.
Nagual Hulijan je, na primer, bio izuzetan lekar. Po
magao je hiljadama i hiljadama ljudi, ali nikad nije pri
mio priznanje za to. Ostavio je ljude u uverenju da je
jedna ena vidovnjak iz njegove grupe lekar.
Dakle, da je bio ovek kome je stalo do njegovih
drugova, on bi zahtevao priznanje. Onima kojima je
stalo do drugih, stalo je i do njih samih i zahtevaju
priznanje za ono za ta se priznanja daju.
Don Huan je rekao da on, poto spada u grupu
onih koji se brinu za svoje drugove, nikada nikome ni
je pomogao: nije umeo da bude dareljiv; nije ak mo
gao ni da zamisli da bude voljen, kao to je bio nagual
Hulijan, i sigurno bi se oseao glupo da bilo kome da
koulju s lea.
Toliko mnogo volim svog druga, nastavio je, da
za njega nita ne inim. Ne bih znao ta da uinim.
I uvek bi mi smetalo oseanje da mu svojim darovima
nameem svoju volju.
Prirodno, sva sam ta oseanja prevaziao kao rat
nik. Svaki ratnik moe da bude uspean meu ljudima,
kao to je bio nagual Hulijan, ako svoju skupnu taku
pomeri u poloaj u kojem nije bitno da li ga ljudi vole,
ne vole, ili ga ne primeuju. Ali, to nije isto.
Don Huan je rekao da je kada je prvi put postao
svestan naela tragaa, kao to sam i ja, bio veoma
oaloen. Nagual Elijas, koji je bio veoma slian don
Huanu, objasnio mu je da su tragai poput naguala Hulijana prirodne voe naroda. Oni mogu da postignu da
ljudi urade bilo ta.
Nagual Elijas je rekao da ti ratnici mogu da po
mognu ljudima da se izlee, nastavio je don Huan, ili
da mogu da pomognu da se razbole. Mogu da im po
mognu da nau sreu ili da im pomognu da nau jad.
Predloio sam nagualu Elijasu da umesto da kaemo ka
ko ti ratnici pomau ljudima, trebalo bi da kaemo da

oni utiu na ljude. Rekao je da nije da oni samo utiu

na ljude ve da ih stalno okupljaju u drutva.
Don Huan se tiho nasmejao i gledao me netremice.
Oi su mu vragolasto svetlucale.
Zar nije udno, upitao je kako su tragai uredili
ono to vide u vezi sa ljudima?
Onda je don Huan zapoeo svoju priu o nagualu
Hulijanu. Rekao je da je nagual Hulijan proveo mnogo
i mnogo godina u iekivanju jednog uenika naguala.
Na don Huana je naleteo jednog dana, vraajui se kui
iz kratke posete poznanicima iz oblinjeg sela. Razmi
ljao je, u stvari, o ueniku nagualu dok je iao putem
kada je uo glasan pucanj iz pitolja i video kako ljudi
bee na sve strane. Pobegao je sa njima u bunje po
kraj puta i izaao je iz skrovita tek kada je video gru
pu ljudi okupljenih oko ranjenika koji je leao na tlu.
Ranjena osoba je, dakako, bio don Huan, koga je
ustrelio predradnik muitelj. Nagual Hulijan je u tre
nu video da je don Huan naroit ovek ija je ahura
razdeljena na etiri namesto na dva dela; takoe je
shvatio da je don Huan teko ranjen. Znao je da nema
vremena za gubljenje. elja mu se ispunila, ali je mo
rao da radi brzo, pre nego to bilo ko nasluti ta se
zbiva. Uhvatio se za glavu i zakukao: Ubili su mi
sina!
Putovao je sa jednom enom vidovnjakom iz nje
govog drutva, krupnom Indijankom, koja se javno uvek
predstavljala kao njegova zla goropadna ena. Bili su
odlian par tragaa. Namignuo je eni vidovnjaku, i ona
je takoe zaplakala i zacvilela za njihovim sinom, koji
je bio bez svesti i mogao da iskrvari. Nagual Hulijan
je preklinjao posmatrae da ne zovu vlasti, ve da mu
radije pomognu da svog sina prenese u kuu u gradu,
koji je bio neto udaljen. Ponudio je novac nekolicini
snanih ljudi da ponesu njegovog ranjenog sina koji
umire.
Ljudi su odneli don Huana u kuu naguala Hulijana. Nagual je bio vrlo dareljiv i bogato im je platio.
Oaloeni par, koji je plakao celim putem do kue, do
te mere je dirnuo ljude da su odbili da prime novac, ali

je nagual Hulijan navaljivao da ga uzmu za sreu nje

govog sina.
Tokom nekoliko dana don Huan nije znao ta da
misli o ljubaznom paru koji ga je primio u kuu. Re
kao je da je njemu nagual Hulijan izgledao kao jedan
gotovo izlapeo starac. Nije bio Indijanac, ali je bio oe
njen mladom naprasitom debelom Indijankom, koja je
bila isto toliko fiziki snana koliko i zloudna. Don
Huan je mislio da je sigurno ona bila lekar, sudei po
tome kako je leila njegovu ranu i po koliini lekovitog
bilja uskladitenog u sobi u koju su njega smestili.
Isto tako, ena je gospodarila starcem i terala ga
da svakodnevno vida don Huanove rane. Za don Huana
su napravili krevet od debele podne prostirke, i starcu
je bilo uasno teko da klekne da bi ga dosegao. Don
Huan je morao da se bori da se ne nasmeje kominom
izgledu slabog starca koji na sve mogue naine poku
ava da savije kolena. Don Huan je rekao da je sta
rac, dok mu je ispirao ranu, neprestano mrmljao; oi su
mu prazno gledale, ruke su mu drhtale i telo mu se
treslo od glave do pete.
Kada je kleao, nikako nije mogao sam da se us
pravi. Dozivao bi svoju enu, viui promuklim glasom,
ispunjen suzdranim besom. ena bi dola u sobu i obo
je bi se grozno svaali. esto bi ona izala ostavljajui
starca da se sam uspravi.
Don Huan me je uveravao da nikad nikoga nije a
lio kao to je alio tog jadnog, ljubaznog starog oveka. Mnogo puta je eleo da ustane i pomogne starcu
da se digne, ali je jedva mogao da se pokrene. Jednom
je starac pola sata psovao i vikao dok je brektao i pu
zao kao pu, dok se nije dovukao do vrata i bolno se
uspravio.
Objasnio je don Huanu da su za njegovo jadno
zdravlje krive poodmakle godine, slomljene kosti koje
su pogreno srasle i reumatizam. Don Huan je rekao da
je starac pogledao put neba i priznao don Huanu da
je on najvei bednik na zemlji; bio je doao da od isceliteljke trai pomo i zavrio je tako to se njome oe
nio i postao rob.

Upitao sam starca zato nije otiao, nastavio je

don Huan. Oi starog oveka su se izbeile od straha.
Davio se u roenoj pljuvaki pokuavajui da me uutka, onda se ukoio i kao klada pao na pod pored mog
kreveta, pokuavajui da me natera da uutim. 'Ti ne
zna ta pria; ne zna ta pria. Niko ne moe da pobegne odavde', ponavljao je starac sa luakim izrazom
u oima.
I poverovao sam mu. Bio sam uveren da je mnogo
bedniji, mnogo jadniji nego to sam ja ikad bio. I sva
kim narednim danom bilo mi je sve nelagodnije u toj
kui. Hrana je bila izvrsna i ena je stalno bila van ku
e, kod bolesnika, tako da sam bio sam sa starcem. Mno
go smo razgovarali o mom ivotu. Voleo sam da mu pri
am. Rekao sam mu da nemam novca da mu platim za
njegovu dobrotu, ali da bih uinio sve da mu pomo
gnem. Rekao mi je da njemu nema pomoi, da se spre
mio da umre, ali ako sam ja ozbiljno mislio ono to
sam rekao, bilo bi mu drago da se oenim njegovom e
nom kada on umre.
Tada sam shvatio da je starac aknut. I onda sam
takoe znao da treba da beim to je mogue pre.
Don Huan je rekao da mu je, kada je prezdravio to
liko da moe da hoda bez pomoi, njegov dobrotvor pru
io hladnu demonstraciju svoje sposobnosti tragaa. Bez
ikakvog upozorenja ili predgovora suoio je don Huana
sa jednim neorganskim ivim biem. Poto je osetio da
don Huan planira bekstvo, ugrabio je priliku da ga pre
plai saveznikom koji je nekako uspevao da izgleda kao
udovian ovek.
Skoro sam poludeo kada sam video tog saveznika,
nastavio je don Huan. Nisam verovao roenim oima,
a ipak je udovite bilo preda mnom. I slabani starac
je bio uz mene cvilei i preklinjui udovite da mu po
tedi ivot. Vidi, moj dobrotvor je bio poput starih vi
dovnjaka; mogao je da svoj strah raspara na delove i
saveznik je reagovao na to. To tada nisam znao. Sve to
sam roenim oima mogao da vidim bilo je grozno stvo
renje koje nam je prilazilo spremno da nas rastrgne,
deo po deo.

U trenutku kada se saveznik nagnuo nad nas, pitei kao guja, onesvestio sam se. Kada sam ponovo do
ao sebi, starac mi je rekao da se nagodio sa stvore
njem.
Objasnio je don Huanu da je ovek pristao da ih
obojicu ostavi u ivotu pod uslovom da don Huan radi
za njega. Don Huan je sa zebnjom upitao ta bi sve on
trebalo da radi. Starac mu je odgovorio da e to biti
ropstvo, ali mu je napomenuo da je don Huanov ivot
visio o koncu pre nekoliko dana kada su ga ustrelili.
Da on i njegova ena nisu zaustavili krvarenje, don Huan
bi sigurno umro, stoga je bilo malo toga ime bi se po
gaao, ili za ta bi se pogaao. udovini ovek je to
znao i drao ga je u aci. Starac je rekao don Huanu
da se ne koleba i da pristane na pogodbu, jer ako odbi
je, udovini ovek, koji slua iza vrata, provalie i ubi
ti ih na mestu, i bie svreno.
Bio sam dovoljno drzak da slabanog starca, koji
se tresao kao list na vetru, upitam kako e nas taj o
vek ubiti, nastavio je don Huan. Rekao je da to u
dovite planira da nam polomi sve kosti, poev od naih
stopala, dok emo mi vritati u neizrecivoj agoniji, i
da emo umirati najmanje pet dana.
Smesta sam prihvatio uslove tog oveka. Starac mi
je suznih oiju estitao i rekao da pogodba nije stvarno
tako loa. Vie emo biti zatvorenici nego robovi tog u
dovinog oveka, ali emo jesti bar dva puta dnevno, i
poto smo ivi, moemo da se oslobodimo; moemo da
planiramo, da se tajno dogovaramo, i da izborimo izlaz
iz ovog pakla.
Don Huan se prvo nasmeio a onda prasnuo u smeh.
Jo ranije je znao ta u misliti o nagualu Hulijanu.
Rekao sam ti da e se oneraspoloiti, rekao je.
Stvarno ne razumem don Huane, rekao sam. U
emu je smisao izvoenja do te mere razraenog pre
tvaranja?
Razlog je vrlo jednostavan, rekao je jo uvek se
smejui. To je jo jedan nain obuke, i to vrlo dobar
nain. Od uitelja trai ogromnu matovitost i izvan
rednu kontrolu. Moj nain obuke je blii onome to ti

smatra obuavanjem. Zahteva ogromno mnogo rei. Ja

odlazim u krajnosti prianja. Nagual Hulijan je iao u
krajnosti traganja.
Don Huan je rekao da kod vidovnjaka postoje dva
metoda obuke. Njemu su oba bila bliska. Vie je voleo
onaj koji je iziskivao da se sve objasni i da se druga
osoba unapred obavesti o toku zbivanja. To je sistem
koji odgaja slobodu, izbor i razumevanje. S druge stra
ne, metod njegovog dobrotvora je bio mnogo nasilniji i
nije pruao mogunost izbora ili razumevanje. Njegova
velika prednost je bila to je ratnike nagonio da ive
neposredno ratnikim nainom, ne objanjavajui po
sredno.
Don Huan je objasnio da je sve to mu je inio nje
gov dobrotvor bilo strateko remek-delo. Svaka pojedina
re ili pokret naguala Hulijana bili su promiljeno oda
brani da izazovu odreene efekte. Bio je umetnik da
svoje rei i pokrete snabde najudesnijim kontekstom,
tako da oni izvre neophodni uticaj.
To je metod tragaa, nastavio je don Huan. On
ne odgaja razumevanje, ve potpuno shvatanje. Na primer, trebalo mi je ceo ivot da razumem ta mi je ura
dio suoavajui me sa saveznikom, iako sam to sve
shvatio bez ikakvog objanjenja, dok sam proivljavao
to iskustvo.
Rekao sam ti da Henaro, na primer, ne razume ta
ini, ali je njegovo shvatanje onoga to radi otro koliko
samo moe da bude. To je zbog toga to se njegova skup
na taka pokrenula metodom tragaa.
Rekao je da, kada se skupna taka istera iz njenog
uobiajenog mesta metodom objanjavanja svega, kao u
mom sluaju, uvek je potreban neko drugi ne samo da
pomogne u toku pomeranja skupne take ve i da objas
ni ta se dogaa. Ali ako se skupna taka pomeri meto
dom tragaa, to je sa njim bio sluaj, ili sa Henarom,
potreban je samo poetni katalitiki in da otrgne skup
nu taku s njenog poloaja.
Don Huan je rekao da se, kada ga je nagual Hulijan
suoio sa udovinim ovekom, njegova skupna taka
preselila pod uticajem straha. Tako snaan strah kao

onaj prouzrokovan suoenjem, zajedno sa njegovim sla

bim fizikim stanjem, bio je idealan za pomeranje nje
gove skupne take.
Da bi se neutralizovala tetna dejstva straha, njegov
uticaj je trebalo ublaiti, ali ne sasvim. Objanjavanje
onoga to se dogaa svelo bi strah na najmanju meru.
Nagual Hulijan je hteo da se osigura da taj poetni
katalitiki strah moe da iskoristi onoliko puta koliko
mu bude potrebno, ali je takoe eleo da se osigura da
moe da ublai njegov pustoei uticaj; to je bio razlog
pretvaranja. to su sloenije i dramatinije bile njego
ve prie, to je vei bio njihov ublaavajui uticaj. Ako
izgleda da je i on sam u istom sosu sa don Huanom,
strah nije toliko veliki kao to bi bio kad bi don Huan
bio sam.
Svojom sklonou za dramsko, nastavio je don
Huan, moj dobrotvor je bio u stanju da moju skupnu
taku pomeri dovoljno da me odmah ispuni neodoljivim
oseanjem za dve osnovne osobine ratnika: naporom za
odranjem i nepokolebljivom namerom. Znao sam da
u jednog dana, da bih ponovo bio slobodan, morati da
radim mirno i postojano i u saradnji sa slabanim star
cem, kome je po mom miljenju moja pomo bila po
trebna koliko i meni njegova. Znao sam bez i trunke
sumnje da je to ono to iznad svega drugog elim da
uinim.
Ponovo sam uspeo da razgovaram sa don Huanom dva
dana kasnije. Bili smo u Oahaki, etali smo glavnim
trgom rano izjutra. Deca su ila u kolu, ljudi u crkvu,
nekoliko mukaraca je sedelo na klupama, taksisti su
ekali goste iz glavnog hotela.
Samo po sebi se razume da je na putu ratnika naj
tee pokrenuti skupnu taku, rekao je don Huan. To
pokretanje je zavretak ratnikovog traenja. Nastaviti
dalje, znai ponovo traiti; to je pravo traenje vi
dovnjaka.
Ponovio je da na putu ratnika pomeranje skupne
take predstavlja sve. Stari vidovnjaci su potpuno pro
pustili da shvate tu istinu. Oni su mislili da je pomera-

nje skupne take poput oznake koja odreuje njihove

poloaje na lestvici vrednosti. Oni nikad nisu ni po
mislili da je ba taj poloaj bio ono to odreuje sve
to opaaju.
Metod tragaa, nastavio je don Huan, u rukama
majstora traganja poput naguala Hulijana, objanjava
udesna pomeranja skupne take. To su veoma bitne
promene; vidi, podupirui uenika, uitelj traga zadobija punu saradnju i potpuno uee uenika. Zadobijanje neijeg potpunog uea i potpune saradnje skoro
je najvaniji rezultat metoda tragaa; a nagual Hulijan
je bio najbolji u zadobijanju i jednog i drugog.
Don Huan je rekao da ne postoji nain da opie
nemir kroz koji je prolazio, dok je malo-pomalo otkri
vao bogatstvo i sloenost linosti i ivota naguala Huli
jana. Sve dok je pred sobom imao uplaenog, slaba
nog starca koji je izgledao bespomono, oseao se pri
lino oputeno, komotno. Ali jednog dana, ubrzo poto
su se nagodili sa onim za ta je don Huan verovao
da je ovek koji izgleda kao udovite, njegova opute
nost se rasprila u prah kada je nagual Hulijan pruio
don Huanu jo jedan rastrojavajui primer svojih vetina traganja.
Iako je do tada don Huan bio sasvim dobro, nagual
Hulijan je jo uvek spavao u istoj sobi sa njim kako
bi mogao da ga neguje. Kada se tog dana probudio, ob
javio je don Huanu da je njihov porobljiva otiao na
nekoliko dana, to znai da ne mora da se ponaa kao
star ovek. Poverio je don Huanu da se on samo pre
tvara da je star kako bi prevario oveka udovinog
izgleda.
Ne dajui don Huanu vremena da razmisli, skoio
je sa svoje prostirke neverovatno gipko; savio se i zamoio glavu u lonac s vodom i drao je tako neko vreme. Kada se ispravio, kosa mu je bila sasvim crna, bela
boja se isprala i don Huan je gledao oveka koga nikad
pre nije video, oveka koji je moda bio u poznim tride
setim. Napinjao je miie, disao duboko, i protezao
svaki deo tela kao da je predugo boravio u tesnom
kavezu.

Kada sam naguala Hulijana video kao mladog

oveka, stvarno sam mislio da je on avo, nastavio je
don Huan. Zatvorio sam oi znajui da mi je kraj
blizu. Nagual Hulijan se smejao do suza.
Don Huan je rekao da ga je onda nagual Hulijan
umirio navodei ga da se pomera napred-nazad iz desne
u levu stranu svesti.
Dva dana se mladi ovek epurio po kui, na
stavio je don Huan. Priao mi je prie o svom ivotu
i ale od kojih sam se teturao po sobi smejui se. Ali jo
je vie zaprepaivalo to kako se njegova ena izmenila.
Bila je stvarno vitka i lepa. Mislio sam da je to sasvim
druga ena. Oduevljavao sam se njenom promenom i
lepim izgledom. Mladi ovek je rekao da je ona, kada
je njihov porobljiva odsutan, stvarno druga ena.
Don Huan se nasmejao i rekao da je njegov avol
ski dobrotvor govorio istinu. Ta je ena zaista bila dru
gi vidovnjak iz drutva naguala.
Don Huan je pitao mladog oveka zato se oni pre
tvaraju da su neto to nisu. Mladi ovek je gledao don
Huana, oiju punih suza, i rekao da su misterije sveta
zaista nedokuive. Njega i njegovu mladu enu uhvatile
su neobjanjive sile i oni moraju da se zatite tim pre
tvaranjem. Razlog to se on i dalje stalno pretvara da
je nemoan starac je taj to njihov porobljiva stalno
viri kroz pukotine u vratima. Preklinjao je don Huana
da mu oprosti to ga je prevario.
Don Huan je upitao ko je taj udovini ovek. Du
boko uzdahnuvi, mladi ovek je priznao da on to ne
moe ak ni da pretpostavi. Rekao je don Huanu da,
iako je sam obrazovan ovek, poznat glumac iz Meksiko
Sitija, ne ume to da objasni. Sve to zna jeste da je do
ao da se lei od suice od koje je godinama patio.
Bio je skoro na samrti kada su ga roaci doveli kod isceliteljke. Ona mu je pomogla da se izlei, on se ludo
zaljubio u prelepu mladu Indijanku i oenio se. Planirao
je da je odvede u prestonicu da bi se na raun njenih
isceliteljskih sposobnosti obogatili.
Pre no to su krenuli na put u Meksiko Siti, ona ga
je upozorila da treba da se prerue kako bi izbegli vra-

eve. Objasnila mu je da je njena majka takoe iscelitelj i da je isceliteljstvu poduavao majstor vra, koji
je zahtevao da ona, erka, ostane sa njim doveka. Mladi
ovek je rekao da je odbio da sa enom razgovara o
tom odnosu. eleo je jedino da je oslobodi i tako se preruio u starca, a nju u debelu enu.
Njihova pria se nije sreno zavrila. Taj uasni o
vek ih je uhvatio i drao kao zarobljenike. Nisu se usu
dili da se otkriju pred tim komarnim ovekom, i u nje
govom prisustvu nastavili su da se prave kao da se mrze;
ali, u stvarnosti, eznuli su jedno za drugim i iveli sa
mo za ono kratko vreme kada je taj ovek bio odsutan.
Don Huan je rekao da ga je mladi ovek zagrlio i
rekao mu da je soba u kojoj don Huan spava jedino
sigurno mesto u kui. Da li bi on, zamolio ga je, izaao
da straari dok on vodi ljubav sa svojom enom?
Kua se tresla od njihove strasti, nastavio je don
Huan, dok sam ja sedeo napolju i oseao se krivim
to sluam i samrtniki se bojao da e se ovek svakog
trena vratiti. I naravno, uo sam kako ulazi u kuu.
Lupao sam po vratima i, poto se oni nisu javljali, uao
sam. Mlada ena je spavala naga a mladog oveka nije
bilo nigde. Nikad u ivotu nisam video lepu nagu enu.
Jo uvek sam bio vrlo slab. uo sam kako udovite
angrlja napolju. Moja zbunjenost i strah bili su toliko
veliki da sam se onesvestio.
Pria o delima naguala Hulijana uzbuivala me je
beskrajno. Rekao sam don Huanu da ne uspevam da
shvatim vrednost tragakih vetina naguala Hulijana.
Don Huan me je sluao ne iznosei nikakvu primedbu,
putajui me da bez prestanka brbljam.
Kada smo konano seli na klupu, bio sam veoma
umoran. Nisam znao ta da kaem kada me je upitao
zato me je objanjavanje metoda naguala Hulijana tako
mnogo potreslo.
Ne mogu da se oslobodim oseanja da je on bio
obeenjak, rekao sam napokon.
Obeenjaci svojim obeenjaklucima niemu ne po
duavaju smiljeno, uzvratio je don Huan. Nagual Hu-

lijan je igrao drame, magine drame koje su zahtevale

pomeranje skupne take.
Meni on izgleda kao vrlo sebina osoba, nisam
poputao.
Tako ti izgleda zato to ti sudi, odgovorio je.
Ti si moralizator. I sam sam proao kroz sve to. Ako
se tako osea sluajui o nagualu Hulijanu, pomisli ka
ko je moralo biti meni koji sam godinama iveo u nje
govoj kui. Osuivao sam ga, bojao ga se i zavideo mu,
ba tim redom.
Takoe sam ga voleo, ali je moja ljubomora bila
vea od moje ljubavi. Zavideo sam mu na spokojstvu,
na njegovoj tajanstvenoj sposobnosti da kad god zaeli
bude mlad ili star; zavideo sam mu na njegovom daru,
i iznad svega, na njegovom uticaju na sve koji bi se
nali u blizini. Dovodilo me je do ludila kada bih uo
kako sa ljudima zapodeva najzanimljiviji razgovor. Uvek
je imao ta da kae, ja nikad nisam, i uvek sam se oseao nesposoban, zapostavljen.
Don Huanova otkria su me navela da se oseam
nelagodno. eleo sam da promenim temu, jer nisam
hteo da ujem da je bio isti kao ja. Po mom miljenju,
bio je zaista neuporediv. On je oigledno znao kako mi
je. Nasmejao se i potapao me po leima.
Priom o svojoj zavisti, nastavio je, pokuavam
da ti ukaem na neto od velikog znaaja; da poloaj
skupne take odreuje kako se ponaamo i kako se oseamo.
Moj veliki propust u to vreme bio je to nisam
mogao da shvatim to naelo. Bio sam sirov. iveo sam
u samovanosti, ba kao ti, jer je moja skupna taka tu
bila smetena. Vidi, jo nisam bio nauio da je nain
za pokretanje te take bio da se zasnuju nove navike,
da se ona pokrene voljom. A kada se ona pomerna, ono
je to kao da sam upravo otkrio da se moe imati posla
sa ratnicima bez premca kakav je bio moj dobrotvor ako
se nema samovanosti, tako da ovek moe da ih slavi
nepristrasno.
Rekao je da postoje dve vrste poimanja. Jedno je
samo ivahan razgovor, veliki izliv emocija i nita vie.
Drugo je proizvod pomeranja skupne take ono nije po-

vezano s izlivom emocija, ve sa delanjem. Emocio

nalno shvatanje dolazi godinama, poto su ratnici upo
trebom ojaali nov poloaj svojih skupnih taaka.
Nagual Hulijan je sve nas neumorno vodio prema
toj vrsti pomeranja, nastavio je don Huan. Svi smo
mi u potpunosti saraivali i sasvim uestvovali u njego
vim dramama vanijim od ivota. Na primer, svojom
dramom sa mladim ovekom i njegovom enom i njiho
vim porobljivaem zadobio je moju nepodeljenu panju
i interesovanje. Meni je pria o starcu koji je mlad bila
vrlo dosledna. Video sam roenim oima udovinog oveka, to znai da je mladi ovek zadobio moju beskraj
nu naklonost.
Don Huan je rekao da je nagual Hulijan bio mag,
maioniar koji je snagom volje vladao u toj meri da je
to neshvatljivo prosenom oveku. U njegovim drama
ma uestvovale su magine linosti prizvane silom namere, kao neorgansko bie koje je moglo da poprimi
groteksno ljudsko oblije.
Mo naguala Hulijana bila je toliko besprekorna,
nastavio je don Huan da je mogao bilo iju skupnu
taku da prisili da se pomeri i centrira zraenja tako da
opaa ta god nagual Hulijan eli. Na primer, mogao je
da izgleda vrlo star ili vrlo mlad za svoje godine, za
visno od toga ta eli da postigne. I sve to bi iko mo
gao da kae o godinama naguala Hulijana jeste da se
one kolebaju. Tokom trideset i dve godine, koliko sam
ga poznavao, u nekim prilikama mi nije izgledao mno
go stariji nego to si ti sada, a u drugim prilikama bio
je toliko bedno star da ak nije mogao ni da govori.
Don Huan je rekao da se pod vodstvom njegovog
dobrotvora njegova skupna taka pomerala neprimetno,
a ipak duboko. Na primer, jednog dana je tek tako shva
tio da je proet strahom koji mu s jedne strane izgleda
besmisleno, dok mu s druge strane znai sve na svetu.
Bojao sam se da u iz gluposti propustiti priliku
da budem slobodan i da u ponoviti ivot svog oca.
Nije bilo nieg loeg u ivotu mog oca, zna. iveo je i umro ni bolje ni gore nego veina ljudi; stvar
je bila u tome to se moja skupna taka pomerila i ja

sam jednog dana shvatio da ivot i smrt mog oca nisu

vredeli ni prebijene pare, ni njemu samom niti drugima.
Moj dobrotvor mi je rekao da su mi otac i majka
iveli i umrli samo da bi me stvorili, i da su njihovi
roditelji uinili isto za njih. Rekao je da se ratnici raz
likuju u tome to svoje skupne take pomeraju dovolj
no da shvate ogromnu cenu koja je plaena za njihove
ivote. To pomeranje im uliva potovanje i strahopoto
vanje koje njihovi roditelji nikad nisu oseali prema i
votu uopte, niti to su ivi.
Don Huan je rekao da ne samo to je nagual Hulijan uspeno navodio svoje uenike da pokrenu svoje
skupne take ve je silno uivao dok je to radio.
Ja sam ga sigurno neizmerno zabavljao, nastavio
je don Huan. Kada su poeli da stiu ostali vidovnja
ci iz mog drutva, godinama kasnije, ak sam se i ja
veselio apsurdnim situacijama koje je on stvarao i raz
vijao sa svakim od njih.
Kada je nagual Hulijan napustio svet, ushienje je
otilo s njim i nikad se nije vratilo. Henaro nas pone
kad oara, ali niko ne moe da zauzme mesto naguala
Hulijana. Njegove su drame uvek bile vee od ivota.
Veruj da nismo znali ta je pravo uivanje sve dok ni
smo videli ta radi kada se neka od tih drama okrene
protiv njega.
Don Huan je ustao sa svoje omiljene klupe. Okre
nuo se prema meni. Oi su mu bile blage i sjajne.
Ako si toliko glup pa ne ispuni zadatak, rekao
je, mora bar imati dovoljno energije da pokrene svo
ju skupnu taku tako da doe na ovu klupu. Posedi
ovde, bez misli i elja; gde god da sam, pokuau da
doem ovde i da te saberem. Obeavam ti da u po
kuati.
Onda je prasnuo u buran smeh, kao da je veliina
njegovog obeanja bila previe smena da bi se u to
poverovalo.
Ove rei treba rei u kasno popodne, kazao je, i
dalje se smejui. Nikako izjutra. Jutro oveka navodi
da bude optimista i ovakve rei gube svoje znaenje.

13 PODRKA ZEMLJE

Hajde da etamo putem za Oahaku, rekao mi je don

Huan. Henaro nas eka negde na putu.
Njegova elja me je iznenadila. itav dan sam e
kao da nastavi sa objanjenjem. Napustili smo njegovu
kuu i u tiini ili kroz grad do neasfaltiranog puta. Du
go smo lagano hodali. Iznenada je don Huan progovorio.
Sve vreme ti priam o velikim otkriima starih vi
dovnjaka, rekao je. Ba kao to su otkrili da organ
ski ivot nije jedini ivot na zemlji, tako su otkrili da
je sama Zemlja ivo bie.
Saekao je trenutak pre nego to je nastavio. Nasmeio mi se kao da me poziva da prigovorim. Nisam
mogao da smislim ta da kaem.
Stari vidovnjaci su videli da Zemlja ima ahuru,
nastavio je. Oni su videli da postoji lopta koja oblae
Zemlju, svetlosna ahura u kojoj su zatvorena Orlova
zraenja. Zemlja je dinovsko svesno bie, podlono is
tim silama kao i mi.
Objasnio je da su se stari vidovnjaci, im su to ot
krili, odmah zainteresovali za praktinu upotrebu tog
znanja. Rezultat tog interesovanja bio je da su najrazraenije kategorije njihovog vraanja imale veze sa Zem
ljom. Oni su smatrali da je Zemlja krajnji izvor svega
to smo mi.

Don Huan je potvrdio da stari vidovnjaci u tom po

gledu nisu greili, jer Zemlja zaista jeste nae krajnje
ishodite.
Nije vie nita rekao, dok nakon priblino milju pu
ta nismo sreli Henara. ekao nas je, sedei na kamenu
pored puta.
Doekao me je vrlo srdano. Rekao mi je da emo
se popeti na vrh nekih malih grebenastih planina pre
krivenih ilavom vegetacijom.
Nas trojica emo sesti uz stenu, rekao mi je don
Huan, i gledaemo u sunevu svetlost dok se bude ogle
dala na istonim planinama. Kada Sunce zae za za
padne vrhove, Zemlja e ti moda dopustiti da vidi centriranost.
Kada smo stigli na vrh planine, seli smo kao to
je don Huan rekao, leima uz stenu. Don Huan me je
posadio da sedim izmeu njih dvojice.
Pitao sam ga ta namerava da uini. Njegove tajan
stvene izjave i njegova duga utanja bili su zloslutni.
Bio sam strano preplaen.
Nije mi odgovorio. Nastavio je da pria kao da ja
uopte nita nisam rekao.
Stari vidovnjaci su bili ti koji su, otkrivi da je .
opaanje centriranost, nabasali na neto monumental
no. Tuno je to su ih njihova zastranjivanja ponovo
spreila da saznaju ta su postigli.
Pokazao je na planinu koja se pruala istono od
male doline u kojoj lei grad.
Dovoljno je sjaja u ovim planinama da pokrene
tvoju skupnu taku, rekao mi je. Ba pre nego to
Sunce zae za zapadne vrhove, imae nekoliko trenu
taka da uhvati dovoljno sjaja. Magijski klju koji ot
vara vrata Zemlje nainjen je od unutranje tiine i
bilo ega to svetluca.
ta tano treba da radim don Huane? upitao sam.
Obojica su me prouavali. Mislim da sam u njiho
vim oima video meavinu ljubopitljivosti i odvratnosti.
Samo prekini unutranji dijalog, rekao mi je don
Huan.

Imao sam jak napad uznemirenosti i sumnjiavosti;

nisam verovao da to mogu da izvedem kad zaelim. Na
kon poetnog trena snane frustracije, pomirio sam se
sa sudbinom i opustio se.
Gledao sam okolo. Primetio sam da smo dovoljno
visoko da moemo da gledamo dole na drugu, uzanu do
linu. Vie od polovine doline bilo je u senci kasnog popodneva. Sunce je jo uvek obasjavalo podnoje isto
nog lanca planina, na drugoj strani doline; od suneve
svetlosti grebenaste planine su izgledale ukaste, dok su
udaljeniji plaviasti vrhovi poprimili purpurne nijanse.
Uvia da si ovo i ranije radio, zar ne? rekao mi
je don Huan apatom.
Rekao sam mu da nita ne shvatam.
Sedeli smo ovde ranije u drugim prilikama, nije
poputao, ali to nije vano, jer se ovo sad rauna.
Danas e, uz Henarovu pomo, pronai klju koji
sve otkljuava. Jo uvek nee moi da ga upotrebi, ali
e znati ta je i gde je. Vidovnjaci plaaju najviu cenu
da to saznaju. I ti sam si to otplaivao sve ove godine.
Objasnio je da je ono to je nazivao kljuem za sve
bilo neposredno znanje da je Zemlja svesno bie i da
kao takva moe da prui veliku podrku ratnicima; to
je jedan impuls koji iz same svesti Zemlje dopire u is
tom trenu kada se zraenja unutar ahure ratnika cen
triraju sa odgovarajuim zraenjima unutar zemljine a
hure. Poto su oboje, i ovek i Zemlja, svesna bia, nji
hova zraenja su podudarna ili, jo pre, Zemlja ima sva
zraenja koja postoje u oveku i u svim svesnim bii
ma, organskim i neorganskim, to se toga tie. Kada
doe do centriranja, svesna bia koriste to centriranje
ogranieno i opaaju svoj svet. Ratnici to centriranje mo
gu da koriste da opaaju kao i svi drugi, ili kao podrku
koja im omoguuje da prodru u nezamislive svetove.
Oekivao sam da mi postavi jedino razumno pita
nje koje moe da se postavi, ali ti to nikad nisi uinio,
nastavio je. Zakaio si se da zapitkuje da li je tajna
svega toga u nama. Ipak, priao si dovoljno blizu.
Nepoznato nije zaista u ahuri oveka, u zraenji
ma koja svest ne dodiruje, a ipak jeste tu, na izvestan
nain. To je stvar koju nisi razumeo. Kada sam ti re-

kao da moemo da skupimo sedam svetova, pored ovog

koji znamo, shvatio si da je to unutranje zbivanje, zato
to je tvoje predubeenje da veruje kako ti samo za
milja sve to radi sa nama. Zbog toga me ti nikad
nisi zapitao gde se nepoznato zaista nalazi. Godinama
sam kruio rukom da bih pokazao sve oko nas i govo
rio sam ti da je nepoznato tamo. Ti to nikad nisi po
vezao.
Henaro se zasmejao, onda se nakaljao i ustao. Jo
uvek nije povezao, rekao je don Huanu.
Priznao sam im da sam, ako je trebalo uvideti neku
povezanost, propustio da to uinim.
Don Huan je stalno iznova ponavljao da je koliina
zraenja unutar ovekove ahure tu samo zbog svesti, i
da svest povezuje tu koliinu zraenja s istom koliinom
zraenja na veliko. Ona se nazivaju zraenja na veliko
jer su neizmerna; i kad se kae da je izvan ljudske ahu
re nesaznajno, znai da je nesaznajno unutar zemljine
ahure. Kako bilo da bilo, unutar zemljine ahure je
takoe i nepoznato, a unutar ljudske ahure nepoznato
su zraenja koja svest ne dodiruje. Kada ih sjaj svesti
dotakne, ona postaju aktivna i mogu se centrirati s od
govarajuim zraenjima na veliko. Kada se to jednom
dogodi, opaa se nepoznato i postaje poznato.
Suvie sam glup, don Huane. Treba da mi to razbije u manje komade, rekao sam.
Henaro e da to razbije za tebe, uzvratio je don
Huan.
Henaro je ustao i poeo da izvodi isti hod moi koji
je izvodio ranije, kada je kruio oko ogromne pljosnate
stene u kukuruzitu kraj njegove kue, dok je don
Huan oaran posmatrao. Ovog puta mi je don Huan ap
nuo u uvo da treba da pokuam da ujem Henarove po
krete, naroito pokrete njegovih butina dok se, svaki put
kada korakne, penju ka njegovim prsima.
Pratio sam pogledom Henarove pokrete. Posle neko
liko sekundi osetio sam da je jedan deo mene ulovljen
pokretima Henarovih nogu. Pokret njegovih butina nije
me putao. Oseao sam kao da i ja hodam sa njim. ak
sam se zadihao. Onda sam shvatio da stvarno pratim

Henara. Stvarno sam iao sa njim, podalje od mesta

gde smo sedeli.
Nisam video don Huana, samo Henara koji na isti
udan nain hoda preda mnom. Hodali smo satima i sa
tima. Bio sam toliko umoran da sam dobio uasnu gla
vobolju, i iznenada mi je pozlilo. Henaro je stao i pri
ao mi. Oko nas je snano svetlucalo i svetlost se odbi
jala o Henarovo oblije. Oi su mu plamtele.
Ne gledaj Henara jedan glas mi je naredio u
uvo. Gledaj okolo!
Posluao sam. Mislio sam da sam u paklu! ok od
vienja okoline bio je toliko teak da sam kriknuo od
straha, ali nisam mogao ispustiti glas. Oko mene je bila
najjasnija slika svih opisa pakla iz mog katolikog od
goja. Gledao sam crveni svet, vreo i ugnjetaki, mra
an i poput peine bez neba, bez svetlosti osim opakih
odraza crvenkastih svetlosti koje su neprestano, velikom
brzinom, kruile oko nas.
Henaro je ponovo krenuo, i neto me je povuklo za
njim. Sila koja me je gonila da sledim Henara takoe
me je spreavala da gledam okolo. Moja svest se zalepila za Henarove pokrete.
Video sam kako se Henaro sruio kao da je bio
uasno iscrpljen. Istovremeno kada je dodirnuo zemlju
i ispruio se da se odmori, neto se u meni otkailo i
mogao sam ponovo da posmatram okolo. Don Huan me
je radoznalo gledao. Stajao sam pred njim. Nalazili smo
se na istom onom mestu na kome smo u poetku sede
li, na prostranom kamenitom obodu na vrhu male pla
nine. Henaro je duvao i dahtao, a i ja takoe. Nisam
mogao da doem do daha. Kosa mi je bila vlana od
znoja. Odelo mi je bilo mokro kao da sam se smoio
u reci.
Boe moj, ta se deava! uzviknuo sam sasvim oz
biljno i zabrinuto.
Uzvik je zvuao toliko smeno da su don Huan i
Henaro poeli da se smeju.
Pokuavamo da te navedemo da shvati centrira
nje, rekao je Henaro.
Don Huan mi je paljivo pomogao da sednem. Seo
je do mene.

Da li se sea ta je bilo? upitao me je.

Rekao sam mu da se seam, a on je navalio da mu
tano ispriam ta sam video. Njegov zahtev nije bio u
skladu s onim to mi je govorio da je jedina vrednost mojih iskustava bila pokretanje moje skupne take,
a ne sadraj mojih vizija.
Objasnio je da je Henaro ranije pokuavao da mi
pomogne na sasvim isti nain kao i sad, ali da ja nikad
nita nisam mogao da upamtim. Rekao je da je ovog
puta Henaro vodio moju skupnu taku, to je i ranije
inio, da centrira svet sa narednim od velikih pojaseva
zraenja.
Dugo smo utali. Bio sam ukoen, okiran, a ipak je
moja svest bila otra kao i uvek. Mislio sam da sam
najzad shvatio ta je centriranost. Neto u meni, to
sam aktivirao ni sam ne znajui kako, omoguilo mi je
da budem siguran da sam shvatio veliku istinu.
Mislim da poinje da prikuplja sopstveni im
puls, rekao mi je don Huan. Hajdemo kui. Dosta ti
je za jedan dan.
Oh, nemoj, rekao je Henaro. Jak je kao bik. Tre
ba ga gurnuti malo dalje.
Ne! rekao je don Huan odseno. Moramo da tedimo njegovu snagu. Ima je jo samo malo.
Henaro je navaljivao da ostanemo. Gledao me je i
namignuo.
Gledaj, rekao mi je pokazujui istoni lanac pla
nina. Sunce je jedva pomerilo jedan in iza tih pla
nina, a ipak si se ti gegao po paklu satima i satima.
Zar ti to ne izgleda porazno?
Ne plai ga nepotrebno! pobunio se, gotovo vatre
no, don Huan.
Tada sam video njihove mehurove. U tom trenutku
glas vienja mi je rekao da su don Huan i Henaro par
izvanrednih tragaa koji se igraju sa mnom. Uvek je
don Huan bio taj koji me gura izvan mojih krajnjih mo
gunosti, ali je uvek putao da izgleda da je to Henaro.
Onog dana u Henarovoj kui, kada sam dospeo u opas
no stanje histerinog straha jer je Henaro pitao don
Huana da li da me gurne i kada me je don Huan uve-

ravao da se Henaro zabavlja na moj raun, Henaro se

u stvari brinuo za mene.
Moje vienje me je toliko zaprepastilo da sam po
eo da se smejem. Obojica, don Huan i don Henaro,
gledali su me iznenaeno. Tada je izgleda don Huan
shvatio o emu razmiljam. Rekao je Henaru, i obojica
su se srnejali kao deca.
Postaje zreo, rekao mi je don Huan. Ba na vreme; nisi ni previe glup ni previe bistar. Ba kao ja.
Nisi na mene u svojim odstupanjima. Vie si nalik na
naguala Hulijana, osim to je on bio briljantan.
Ustao je i protegao se. Gledao me je najprodorni
jim, najsurovijim pogledom koji sam ikad video. Ustao
sam.
Nagual nikad nikome ne doputa da sazna da je
on odgovoran za neto, rekao mi je. Nagual dolazi i
odlazi ne ostavljajui trag. Ta sloboda je ono to ga i
ni nagualom.
Oi su mu zasjale na tren, a onda ih je zastro ob
lak blagosti, ljubaznosti, ovekoljublja, i bile su to po
novo oi don Huana.
Nisam mogao da odrim ravnoteu. Bespomono
sam se onesvestio. Henaro mi je priskoio i pomogao
mi da sednem. Obojica su mi seli uz bok.
Dobie podrku Zemlje, rekao mi je u jedno uvo
don Huan.
Misli o oima naguala, rekao je Henaro u drugo.
Podrka e doi u trenu kad bude video svetlucanje na vrhu te planine, rekao je don Huan i pokazao
na najvii vrh istonog lanca.
Vie nikad nee videti oi naguala, apnuo je
Henaro.
Idi sa podrkom, gde god te odvela, rekao je don
Huan.
Ako misli na oi naguala, shvatie da postoje dve
strane medalje, apnuo je Henaro.
Hteo sam da mislim o emu je govorio jedan i o
emu je govorio drugi, ali me misli nisu sluale. Oseao
sam da se hladim. Neto me je pritiskalo. Oseao sam
muninu. Video sam veernje senke kako brzo napre-

duju uz bokove tih istonih planina. Oseao sam da ju

rim za njima.
Polazimo, rekao mi je Henaro na uvo.
Gledaj veliki vrh, gledaj blistanje, rekao je don
Huan na moje drugo uvo.
Tamo je odista bila snano blistava taka na najvi
em vrhu venca gde je don Huan bio pokazao. Posmatrao sam poslednji sunev zrak koji se na njoj odraa
vao. Oseao sam rupu u trbunoj duplji, kao da sam
jurio toboganom u zabavnom parku.
Osetio sam, vie nego uo, tutnjavu udaljenog zem
ljotresa, koja me je iznenada zatekla. Seizmiki talasi su
bili toliko glasni i tako ogromni da su za mene izgubili
svako znaenje. Bio sam samo beznaajni mikrob koji
se okretao i vrteo.
Kretanje se postepeno usporilo. Bio je jo jedan
udar pre no to se sve zaustavilo. Pokuao sam da pogle
dam okolo. Nisam imao taku reference. Kao da sam
bio posaen, kao drvo. Nada mnom je bilo belo, oba
sjano, nepojmljivo veliko kube. Njegovo postojanje me
je nateralo da se oseam ushien. Leteo sam prema
njemu ili, tanije, bio sam ispaljen kao projektil. Oseao
sam lagodnost, negu, sigurnost; to sam blie prilazio
kubetu, to su ta oseanja bila jaa. Na kraju su me
preplavila i izgubio sam svaku svest o sebi.
Sledee ega se seam, je da sam se lagano njihao
u vazduhu kao list koji pada. Oseao sam iscrpljenost.
Uasna sila poela je da me privlai. Proao sam kroz
mranu rupu i ponovo se naao sa don Huanom i Henarom.
Sutradan smo don Huan, Henaro i ja otili u Oahaku.
Dok smo don Huan i ja etali oko glavnog trga u kasno
popodne, iznenada je poeo da govori o tome ta smo
jue radili. Pitao me je da li sam razumeo na ta je
mislio kada je rekao da su stari vidovnjaci nabasali na
neto monumentalno.
Rekao sam mu da sam razumeo, ali da to ne mogu
da objasnim reima.

A ta misli, koja je glavna stvar koju smo eleli

da otkrije na vrhu te planine? upitao je.
Centriranost, rekao je glas u moje uvo, i istovre
meno sam sam to rekao.
Okrenuo sam se mahinalno i sudario se sa Henarom, koji je odmah iza mene hodao po mom tragu. Br
zina kojom sam se pokrenuo iznenadila ga je. Zakikotao
se i onda me zagrlio.
Seli smo. Don Huan je rekao da moe da kae
samo nekoliko rei o podrci koju sam od zemlje
dobio; da su ratnici u takvim trenucima uvek sami, i da
pravo razumevanje dolazi kasnije, posle mnogo godina
borbe.
Rekao sam don Huanu da je moj problem u razumevanju uvean injenicom to su on i Henaro obavili
sav posao. Ja sam jednostavno bio pasivno izloen i
reagovao sam jedino na njihove manevre. Ni za ivu
glavu ne bih mogao da podstaknem bilo koje delo, jer
ne znam tano koje delo treba da bude, niti znam kako
da ga podstaknem.
Tano, u tome je stvar, rekao je don Huan. Jo
uvek ne treba da zna. Sam e morati to da rei, sam
ponovo da sredi sve to ti mi sada radimo. To je
zadatak sa kojim svaki nagual mora da se suoi.
Nagual Hulijan je meni uradio isto, jo znatno
nemilosrdnije nego to mi tebi radimo. On je znao ta
radi; bio je sjajan nagual, koji je bio u stanju da za
nekoliko godina ponovo sredi sve emu ga je nagual
Elijas nauio. Nije mu uopte trebalo vremena za neto
za ta bi tebi i meni bio potreban ceo vek. Razlika je
u tome to je sve to je nagualu Hulijanu ikad trebalo
bila neznatna insinuacija; njegova svest bi je otuda
uzela i otvorila jedina vrata.
ta misli time, don Huane, jedina vrata?
Hou da kaem da kada ljudska skupna taka
pree izvan presudne granice, rezultati su uvek isti, za
sve ljude. Tehnike za njeno pokretanje mogu da budu
razliite to je mogue vie, ali rezultati su uvek isti,
to znai da skupna taka skuplja druge svetove, uz
pomo zemljine podrke.

Da li je podrka zemlje ista za sve ljude, don

Huane?
Svakako. Za prosenog oveka je unutranji dija
log tekoa. Samo kada se postigne stanje potpune ti
ine, ovek moe da koristi podrku. Potkrepie doka
zima tu istinu onog dana kad sam pokua da koristi
tu podrku.
Ne bih ti preporuio da to pokua, rekao je
Henaro iskreno. Potrebne su godine da se postane besprekoran ratnik. Da bi podneo uticaj zemljine podrke,
mora da bude bolji nego to si sad.
Brzina te podrke ponitie sve o tebi, rekao je
don Huan. Pod njenim uticajem postajemo nita. Br
zina i oseanje linog postojanja ne idu zajedno. Jue
na planini Henaro i ja smo te podupirali i sluili ti kao
sidra; inae se ti ne bi vratio. Bio bi poput nekih ljudi
koji su bez svrhe iskoristili tu podrku i otili u nepo
znato, i tamo jo uvek tumaraju po nekoj nepojmljivoj
neizmernosti.
Hteo sam da dovri o tome, ali je odbio. Iznenada
je promenio temu.
Postoji jo neto to nisi shvatio o zemlji kao
svesnom biu, rekao je. I Henaro, taj grozni Henaro,
hoe da te gura sve dok ne razume.
Obojica su se smejali. Henaro me je aljivo podgurkivao i namigivao mi dok je izgovarao: Ja sam
grozan.
Henaro je uasan nadzornik, zao i nemilosrdan,
nastavio je don Huan. On ne daje ni pet para za tvoj
strah i nemilosrdno te gura. Da nije m e n e . . .
Bio je savrena slika dobrog, mudrog starog gos
podina. Spustio je pogled i uzdahnuo. Obojica su zaurlali od smeha.
Kada su se utiali, don Huan je rekao da Henaro
hoe da mi pokae ta jo nisam shvatio, da je vrhovna
svest zemlje to to nam omoguava da prelazimo u
druge velike pojaseve zraenja.
Mi, iva bia, opaamo, rekao je. Mi opaamo
jer neka zraenja unutar ljudske ahure postaju cen
trirana sa nekim spoljanjim zraenjima. Centriranost
je, dakle, tajni prolaz, a zemljina podrka je klju.

Henaro hoe da ti posmatra trenutak centriranja.

Gledaj ga!
Henaro je ustao i naklonio se kao zabavlja, onda
nam je pokazao da nema nita u rukavima ni u nogavicama. Izuo je cipele i istresao ih da bi pokazao kako
u njima takoe nita nije skriveno.
Don Huan se potpuno razuzdano smejao. Henaro je
dizao i sputao ruke. To kretanje je trenutno stvorilo
fiksaciju u meni. Osetio sam da smo sva trojica odjed
nom ustali i otili sa trga; oni su me pridravali sa
strane.
Dok smo hodali dalje, izgubio sam perifernu mo
vida. Vie nisam razlikovao ni kue niti ulice. Nisam
primetio ni planine niti rastinje. U jednom trenutku sam
shvatio da sam iz vida ispustio don Huana i Henara;
umesto njih video sam dve svetlosne skoice kako idu
gore-dole pored mene.
Odmah sam se uspaniio, ali sam se svladao. Imao
sam neobino ali dobro znano oseanje da ja jesam ja
a da ipak nisam. Ipak, bio sam svestan svega oko sebe
uz pomo tue i istovremeno veoma bliske sposobnosti.
itav sam svet ugledao odjednom. Sav sam video; unu
tranjost onog to sam u normalnoj svesti zvao mojim
telom mogla je da osea kao da je postala jedno ogrom
no oko koje je sve opaalo. Prvo to sam otkrio kada
sam video dva svetlosna mehura bio je izotren ljubiasto-purpurni svet sastavljen od neeg to je izgledalo
kao obojene table i baldahini. Pljosnate plohe poput zas
tora nepravilnih koncentrinih krugova bile su posvuda.
Osetio sam svud po sebi veliki pritisak, i onda sam
zauo glas u uvu. Bio sam vienje. Glas je rekao da
kretanje stvara pritisak. Kretao sam se zajedno sa don
Huanom i Henarom. Osetio sam slab udar, kao da sam
probio papirnatu prepreku i naao se licem u lice sa
luminiscentnim svetom. Svetlost je zraila odasvud, ali
nije bletala. Bilo je to kao da samo to se Sunce nije
razbuktalo iza nekakvih belih prozranih oblaka. Gledao
sam dole u izvor svetlosti. Bio je to prekrasan prizor.
Nije bilo zemlje, samo neki beli oblaci i svetlost. I mi
smo hodali po oblacima.

Onda me je neto ponovo zarobilo. Iao sam uko

rak sa dva svetlosna mehura sa strane. Oni su postepeno
poeli da gube sjaj, zatim su postali neprozirni, i ko
nano su to bili don Huan i Henaro. Hodali smo pus
tom stranom ulice, podalje od glavnog trga. Onda smo
krenuli nazad.
Henaro ti je upravo pomogao da centrira svoja
zraenja sa onim zraenjima na veliko koja pripadaju
drugom pojasu, rekao mi je don Huan. Centriranje
mora da bude vrlo miran, neprimetan in. Bez odletanja, bez velike larme.
Rekao je da se trezvenost koja je potrebna da bi
skupna taka mogla da centrira druge svetove neto to
ne moe improvizovati. Trezvenost treba da sazri i pos
tane sila za sebe, pre nego to ratnici bez rizika probiju
prepreku opaanja.
Prilazili smo glavnom trgu. Henaro nije rekao ni
rei. Hodao je utke, kao da se zaneo u misli. Upravo
pre nego to smo stigli na trg, don Huan je rekao da
Henaro hoe da mi pokae jo jednu stvar: da je po
loaj skupne take sve, i da je svet koji zbog njega opa
amo toliko stvaran da ne ostavlja prostor ni za ta
drugo sem stvarnosti.
Henaro e pustiti svoju skupnu taku da centrira
drugi svet samo za tvoju dobrobit, rekao mi je don
Huan. I onda e ti shvatiti da, dok ga on opaa, sila
njegovog opaanja nee ostaviti mesta ni za ta drugo.
Henaro je iao ispred nas, i don Huan mi je nare
dio da kolutam oima u smeru suprotnom od kretanja
kazaljke na satu, dok gledam Henara, da bih izbegao
da me odvue sa sobom. Posluao sam ga. Henaro je
bio na pet ili est stopa od mene. Iznenada je njegovo
oblije postalo difuzno i u jedan mah nestao je kao
daak vetra.
Razmiljao sam o nauno-fantastinim filmovima
koje sam gledao i pitao se da nismo moda, i nesvesno,
svesni svojih mogunosti.
U ovom trenutku Henaro je od nas odvojen sna
gom opaanja, tiho je rekao don Huan. Kada skupna
taka skupi svet, taj svet je celokupan. To je bilo udo

na koje su nabasali novi vidovnjaci i nikad nisu shvatili

ta je to bilo: svest zemlje moe nam dati podrku da
centriramo druge velike pojaseve zraenja, i snaga te
nove centriranosti ini da svet iezava.
Svaki put kad bi stari vidovnjaci stvorili novo
centriranje, verovali su da su se spustili u dubine ili se
popeli na nebo. Nikad nisu saznali da svet nestaje kao
mehur od sapunice kada nas nova potpuna centriranost
navede da opaamo drugi celokupan svet.

14 KOTRLJAJUA SILA

Don Huan se taman spremao da pone svoje objanje

nje umea svesti, ali se predomislio i ustao. Sedeli smo
u velikoj sobi promatrajui trenutak tiine.
Hou da pokua da vidi Orlova zraenja, rekao
je. Da bi to postigao, prvo mora da pomera svoju
skupnu taku sve dok ne vidi ljudsku ahuru.
Hodali smo od kue prema centru grada. Seli smo
na jednu praznu uglaanu klupu u parku pred crkvom.
Bilo je rano popodne; sunan vetrovit dan i mnotvo
ljudi koji su se gurali okolo.
Ponovio je, kao da pokuava da to silom utisne u
mene, da je centriranost jedinstvena sila jer ili pomae
da se skupna taka pokrene, ili je odrava zalepljenu na
njenom uobiajenom poloaju. Onaj vid centriranosti
koji taku zadrava nepomino, rekao je, jeste volja; a
vid koji je pokree je namera. Primetio je da je jedna
od najnametljivijih misterija kako se volja, bezlina sila
centriranosti pretvara u nameru, personalizovanu silu,
kojom raspolae svaki pojedinac.
Najudniji deo ove misterije je to se promena
tako lako postie, nastavio je. Ali ono to nije tako
lako jeste da sebe uverimo da je promena mogua. Tu,
upravo tu je utvriva osiguraa. Treba da budemo uvereni. A niko od nas to ne eli da bude.
Tada mi je rekao da sam u stanju najotrije svesti,
i da je mogue da namerom navedem svoju skupnu

taku da se pomeri dublje u moju levu stranu, u poloaj

sanjanja. Rekao je da ratnici ne bi trebalo nikad da
pokuavaju vienje osim ukoliko nisu potpomognuti
sanjanjem. Dokazivao sam kako jedna od mojih jaih
strana nije da zaspim na javnom mestu.
Razjasnio je svoju izjavu rekavi da pokrenuti skup
nu taku sa njenog prirodnog mesta i zadrati je uvr
enu na novom poloaju znai da ovek spava; vreme
nom, vidovnjaci naue da spavaju a da se ipak ponaaju
kao da im se nita ne deava.
Posle kraeg vremena dodao je da radi vienja ljud
ske ahure ovek treba da zuri u ljude otpozadi, dok
se udaljavaju. Beskorisno je zuriti u ljude spreda, jer
jajolika ljudska ahura s lica ima odbrambeni tit, koji
vidovnjaci nazivaju odbrambena ploa. To je jedan go
tovo neprobojan, nedostupan oklop koji nas itavog
ivota titi od juria naroite sile koja potie iz samih
zraenja.
Takoe mi je rekao da se ne iznenadim ako mi se
telo ukoi, kao da se smrzlo; rekao je da u se oseati
vrlo nalik nekom ko stoji usred sobe i gleda kroz pro
zor na ulicu, i da je brzina od kljune vanosti, jer e
se ljudi kretati krajnje brzo ispred prozora mog vie
nja. Onda mi je rekao da opustim miie, iskljuim unu
tranji dijalog, i dozvolim da moja skupna taka odluta
pod uticajem unutranje tiine. Poterao me je da se
blago ali vrsto pljesnem s desne strane, izmeu bedre
ne kosti i grudnog koa.
Uradio sam to tri puta i vrsto zaspao. Bilo je to
najudnije stanje sna. Telo mi je spavalo, ali ja sam
bio savreno svestan svega to se deavalo. Mogao sam
da ujem kako mi don Huan govori i mogao sam da
pratim svaku njegovu primedbu kao da sam budan, a
ipak nisam uopte mogao da pokrenem telo.
Don Huan je rekao da e jedan ovek proi pored
prozora mog vienja i da treba da pokuavam da ga
vidim. Bezuspeno sam pokuavao da okrenem glavu i
tada se pojavio svetao jajolik oblik. Bio je blistav.
Obuzelo me je strahopotovanje prema tom prizoru, i

pre nego to sam se povratio od iznenaenja, nestao je.

Otplovio je, skakuui gore-dole.
Sve je bilo tako iznenadno i tako brzo da sam se
oseao nestrpljiv i frustriran. Oseao sam da poinjem
da se budim. Don Huan mi je ponovo govorio i terao
me da se opustim. Rekao je da nemam prava ni vre
mena da budem nestrpljiv. Iznenada, drugo svetlosno
bie se pojavilo i otilo. Izgledalo je kao da se sastoji
od belog fluorescentnog runa.
Don Huan mi je apnuo na uho da, ukoliko elim,
moje oi mogu da uspore sve na ta se usredsrede.
Onda me je upozorio da dolazi jo jedan ovek. Shva
tio sam u tom asu da postoje dva glasa. Prvi, koji
sam upravo uo, bio je isti onaj koji me je ukorio
da budem strpljiv. Taj je bio don Huanov. Drugi, onaj
koji mi je rekao da upotrebim oi kako bih usporio
kretanje, bio je glas vienja.
Tog popodneva video sam deset svetlosnih bia u
usporenom kretanju. Glas vienja me je vodio da se u
njima osvedoim o svemu to mi je don Huan priao o
sjaju svesti. Postojao je uspravan pojas sa jaim ilibarnim sjajem na desnoj strani tih jajolikih svetlosnih
stvorenja, oko jedne desetine celog obima ahure. Glas
je rekao da je to ljudski pojas svesti. Glas je ukazao na
jednu taku na ljudskom pojasu, na taku snanog
sjaja; bila je visoko na duguljastim oblicima, skoro na
njihovoj ubi, na povrini ahure; glas je rekao da je
to skupna taka.
Kada sam video svako svetlosno stvorenje sa strane
sa take gledita njegovog tela, njegov jajasti oblik bio
je kao ogroman asimetrian jo-jo koji stoji ivicom
nagnut napred, ili kao jedna skoro okrugla poklopljena
inija koja se oslanja na stranu. Deo koji je izgledao kao
poklopac bio je prednja ploa; bio je moda debeo kao
jedna polovina itave ahure.
Nastavio bih vienje tih stvorenja, ali je don Huan
rekao da sada treba da zurim u ljude suelice i da
neprekidno zurim sve dok ne probijem prepreku i ne
vidim zraenja.

Postupio sam po njegovom nareenju. Skoro tre

nutno video sam najbriljantniji skup ivih, silovitih
svetlosnih vlakana. To je bio zaslepljujui prizor koji
je odmah poremetio moju ravnoteu. Pao sam na be
tonsku stazu, na stranu. Odatle sam video kako se
silovita svetlosna vlakna umnoavaju. Prskala su i milijarde drugih vlakana izlazile su iz njih. Ali se vlakna,
iako su bila silovita, na neki nain nisu meala sa onim
to obino vidim. Mnotvo ljudi ilo je u crkvu. Vie
ih nisam video. Oko klupe je bilo svega nekoliko ena
i mukaraca. Hteo sam da svoje oi usredsredim na
njih, ali umesto toga primetio sam kako se jedno
od tih svetlostih vlakana iznenada izobliilo. Postalo je
kao vatrena lopta od oko sedam stopa u preniku.
Zakotrljala se na mene. Prvo sam nagonski poeleo da
joj se sklonim s puta. Pre nego to sam mogao da
pokrenem i jedan mii, lopta me je pogodila. Osetio
sam to tako jasno kao da me je neko blago udario u
stomak. Trenutak kasnije jo jedna vatrena lopta me je
pogodila, sada sa primetno vie snage, a tada me je don
Huan akom zaista jako udario po obrazu. Skoio sam
nehotino i izgubio iz vida svetlosna vlakna i balone
koji su naletali na mene.
Don Huan je rekao da sam uspeno podneo svoj prvi
kratak susret sa Orlovim zraenjima, ali da je nekoliko
nasrtaja prebacivaa opasno otvorilo moju pukotinu.
Naglasio je da se lopte koje su me pogodile zovu
kotrljajua sila, ili prebaciva.
Vratili smo se u njegovu kuu, mada se ne seam
kako i kada. Proveo sam nekoliko sati u nekoj vrsti
stanja polusna. Don Huan i ostali vidovnjaci iz njegove
grupe davali su mi da pijem ogromne koliine vode.
Takoe su me nakratko potapali u kadu ledene vode.
Da li su ta vlakna koja sam video bila Orlova zra
enja? pitao sam don Huana.
Da. Ali ti ih nisi stvarno video, uzvratio je. im
si poeo da ih vidi prebaciva te je zaustavio. Da si
ostao samo jo trenutak, zbrisao bi te.
ta je tano prebaciva? upitao sam.

To je sila iz Orlovih zraenja, rekao je. Nepre

kidna sila koja nas udara svakog trena u naem ivotu.
Smrtonosna je kada se vidi, ali inae, u obinim okol
nostima, mi je nismo svesni, jer imamo zatitna polja.
Mi smo obuzeti interesovanjima koja upoljavaju svu
nau svest. Zabrinuti smo za na poloaj, nae posede.
Ti oklopi, meutim, ne dre prebacivaa na rastojanju,
ali nas jednostavno spreavaju da ga neposredno vidimo,
spreavajui tako da nas povredi strah kad vidimo
vatrene lopte koje nas udaraju. titovi su nam velika
pomo i velika smetnja. Oni nas smiruju i istovremeno
nas varaju. Daju nam lano oseanje sigurnosti.
Upozorio me je da e doi trenutak u mom ivotu
kada u biti bez ikakvog oklopa, neprekidno preputen
milosti prebacivaa. Rekao je da je to jedno od neizbenih stanja u ivotu ratnika, poznato kao gubljenje
ljudskog oblika.
Pitao sam ga da mi jednom za svagda objasni ta
je to ljudski oblik i ta znai izgubiti ga.
Odgovorio mi je da vidovnjaci opisuju ljudski
oblik kao monu silu centriranosti zraenja upaljenih
od sjaja svesti tano na onom mestu na kome je pri
rodno uvrena ljudska skupna taka. To je sila koja
nas ini linostima. Tako, biti osoba, znai biti nateran
da se udrui sa tom silom centriranosti i da se udrui
sa tanim mestom gde se ona stvara.
Zbog njihovih delatnosti, u jednom trenutku skup
ne take ratnika odlutaju nalevo. To je trajno pomeranje, a rezultat toga je neuobiajeno oseanje povuenosti, ili kontrole, ili ak naputenosti. To zanoenje
skupne take zahteva novu centriranost zraenja. To
je poetak niza veih pomeranja. Vidovnjaci su veoma
zgodno to pomeranje nazvali gubljenjem ljudskog ob
lika, jer oznaava neumoljivo kretanje skupne take
sa njenog prvobitnog boravita, koje se zavrava ne
povratnim gubljenjem nae vezanosti za silu koja od nas
ini osobe.
Tada je od mene zahtevao da opiem sve pojedi
nosti o vatrenim loptama kojih se mogu setiti. Rekao

sam mu da sam ih video tako kratko, da nisam siguran

da mogu potanko da ih opiem.
Ukazao je da je vienje eufemizam za premetanje
skupne take, i da u ako svoju premestim vie nalevo, imati jasnu sliku vatrenih lopti, sliku koju u
tada moi da opiem onako kako sam ih upamtio.
Pokuao sam da pojasnim sliku, ali nisam mogao,
tako sam opisao ono to sam upamtio.
Sluao me je paljivo, a onda me je terao da se
setim da li su to bile lopte ili krugovi vatre. Rekao
sam mu da se ne seam.
Rekao je da su te vatrene lopte od kljune vanosti
za ljudska bia jer su one izraz sile koja se u svakoj
pojedinosti tie ivota i smrti, koju novi vidovnjaci
zovu kotrljajua sila.
Pitao sam ga da objasni ta je mislio pod tim sve
pojedinosti ivota i smrti.
Kotrljajua sila je sredstvo preko koga Orao pre
nosi ivot i svest za uvanje, rekao je. Ali to je takoe sila koja, da kaem, naplauje raune. Ona sva
iva bia navodi da umru. To to si danas video, stari
vidovnjaci su zvali prebaciva.
Rekao je da ga vidovnjaci opisuju kao jedan bes
krajan lanac prstenova duginih boja, ili vatrenih lopti,
koji se neprekidno kotrljaju na iva bia. Svetlosna or
ganska bia se sudaraju sa kotrljajuom silom, sve do
dana kada se sila pokae prejaka za njih i stvorenja
konano doive slom. Stari vidovnjaci su bili hipnotisani prizorom, kada su videli kako ih potom preba
civa kotrlja do Orlovog kljuna, da budu prodrani.
To je bio razlog to su ga nazvali prebaciva.
Rekao si da je to prizor koji hipnotie. Da li si
ga ti video kako prebacuje ljudska bia? pitao sam.
Sigurno da sam ih video, odgovorio je, i nakon
pauze dodao, ti i ja smo ih videli nedavno u Meksiko
Sitiju.
Njegova tvrdnja je bila takva izmiljotina da sam
morao da mu kaem kako ovog puta grei. Nasmejao
se i podsetio me na onaj as kada smo sedeli na klupi
u Alameda parku u Meksiko Sitiju, i bili svedoci smrti

jednog oveka. Rekao je da sam taj dogaaj zadrao

u svakodnevnom seanju a isto tako i u zraenjima
moje leve strane.
Dok mi je don Huan govorio, oseao sam da se
neto u meni postepeno razjanjava, i mogao sam iz
vanredno jasno da vidim itav dogaaj u parku. ovek
je leao na travi a tri policajca su stajala kraj njega
ne dozvoljavajui posmatraima da priu. Jasno sam
se seao da me je don Huan udario po leima da bi
mi promenio nivo svesti. I tada sam video. Moje vie
nje nije bilo savreno. Nisam mogao da se oslobodim
prizora iz sveta svakodnevnog ivota. Na kraju je ispala
meavina vlakana najdivnijih boja postavljenih preko
zgrada i saobraaja. Vlakna su zapravo bili zraci obo
jene svetlosti koji su poticali odozgo. Bili su ivi iz
nutra; bili su sjajni i buktali su od energije.
Kada sam pogledao samrtnika, video sam ono o
emu je don Huan govorio; neto to se odjednom kao
vatreni krugovi ili lopte osuene trave, u duginim
bojama, kotrljalo gde god bih usmerio pogled. Krugovi
su se kotrljali na ljude, na don Huana, na mene. Ose
ao sam ih u stomaku i pripala mi je muka.
Don Huan mi je rekao da u iu stavim umirueg
oveka. Video sam kako se u jednom trenutku uvija,
kao to se uvija crv na dodir. Usijani krugovi su ga
odgurkivali u stranu, kao da su ga sklanjali sa svog
velianstvenog nepromenljivog puta.
Nije mi se svidelo to oseanje. Nisam se bojao
vatrenih krugova; nisu ulivali potovanje, niti su bili
zlokobni. Nisam se oseao bolesno niti mrano. Krugovi
su vie izazivali gaenje. Oseao sam ih stomanom
dupljom. Takvu sam odvratnost oseao tog dana.
Seanje na njih ponovo je u potpunosti prizvalo
oseanje nelagodnosti koje sam iskusio u toj prilici.
Don Huan se, tome to je meni bilo loe, smejao dok
nije ostao bez daha.
Ti si momak koji toliko preteruje, rekao je. Kotrljajua sila nije toliko loa. Ona je divna, u stvari.
Neki vidovnjaci prepriavaju da se prema njoj otvara
mo. Stari vidovnjaci su se takoe otvorili prema njoj,

ali iz razloga i u svrhu voenu uglavnom samovanou

i opsednutou.
Novi vidovnjaci su se, s druge strane, sprijateljili
s njom. Zbliili su se s tom silom postupajui s njom
bez imalo samovanosti. Rezultat je zapanjujui.
Rekao je da je pokretanje skupne take sve to
je potrebno da se ovek otvori prema kotrljajuoj sili.
Kazao je da ako se sila vidi oprezno, postoji minimalna
opasnost. Situacija koja je krajnje opasna, meutim,
jeste nenamerno pokretanje skupne take zbog, na
primer, fizikog umora, emocionalne iscrpljenosti ili
prosto manje emocionalne ili fizike krize kao to je
prestraenost ili pijanstvo.
Kada se skupna taka pomeri nenamerno, kotrljajua sila slama oveka, nastavio je. Mnogo puta
sam govorio o pukotini koju ovek ima ispod pupka.
Ona nije stvarno ispod samog pupka, ve je na ahuri,
u visini pupka. Pukotina je vie kao udubljenje, pri
rodna udolina u inae glatkoj ahuri. Prebaciva nas
neprekidno udara ba tu, i tu se ahura lomi.
Nastavio je da objanjava kako je, kada je pomeranje skupne take malo, pukotina vrlo mala, ahura se
brzo oporavi, i ljudi doive ono to je svako kad tad
doiveo: mrlje boja i iskrivljeni oblici koji ostaju ak
i kad zatvori oi.
Ako je pomeranje znatno, i pukotina je ira i da
bi se ahura popravila potrebno je vreme, kao kod
ratnika koji bez svrhe koriste biljke moi da bi na
mamili to pomeranje ili kod ljudi koji uzimaju droge
i nesvesno rade to isto. U takvim sluajevima ljudi oseaju koenje i hladnou; teko govore i ak teko misle;
kao da su se smrzli iznutra.
Don Huan je rekao da u sluajevima kada se skup
na taka pokrene drastino, kao posledica ranjavanja
ili smrtonosne bolesti, kotrljajua sila pravi pukotinu
du itave ahure; ahura se slomi i skvri, i pojedinac
umire.
Da li voljna pokretanja takoe prave takve puko
tine? pitao sam.
Ponekad, odgovorio je. Mi smo zaista krhki.
Kako nas prebaciva stalno udara, smrt u nas stie

kroz pukotinu. Smrt je kotrljajua sila. Kada uoi sla

bost u pukotini svetlosnog bia, ona ga automatski lomi
i tera da smalake.
Da li sva iva bia imaju pukotinu? pitao sam.
Svakako, odgovorio je. Kad je ne bi imala,
umrla bi. Pukotine se razlikuju, meutim, po veliini
i sastavu. Ljudska pukotina je zdepasto udubljenje
veliine pesnice, vrlo krhkog i ranjivog sastava. Puko
tine drugih organskih bia su vrlo sline ljudskoj;
neke su jae od naih, druge su slabije. Ali pukotina
neorganskih bia je sasvim drukija. Vie je nalik
dugoj niti, kao svetlosni konac; stoga su neorganska
bia beskrajno trajnija od nas.
Ima neeg prokleto privlanog u dugovenosti tih
stvorenja, i stari vidovnjaci nisu mogli da odole da ih
ta privlanost ne zanese.
Rekao je da ista sila moe da proizvede dva sasvim
suprotna svojstva. Stare vidovnjake je kotrljajua sila
porobila, a novi vidovnjaci su nagraeni za svoj napo
ran rad darom slobode. Zbliavanjem sa kotrljajuom
silom preko umea namere novi vidovnjaci, u datom
asu, otvaraju svoje ahure i sila ih preplavi namesto
da ih kotrlja kao uvijene crve. Krajnji rezultat je nji
hovo trenutno i potpuno raspadanje.
Postavljao sam mu mnoga pitanja o opstanku svesti
nakon to svetlosno bie proguta unutranji oganj. Nije
odgovarao. Samo se prigueno smejao, slegao ramenima
i nastavio da pria kako je stare vidovnjake opsednutost prebacivaem zaslepila drugom stranom te sile.
Novi vidovnjaci su, zbog uobiajenog temeljitog odba
civanja naslea, otili u drugu krajnost. U poetku su
potpuno odbijali da svoje vienje usmere na prebacivaa; dokazivali su da je potrebno da shvate silu zra
enja na veliko s aspekta onoga koji ivot daje i kro
titelja svesti.
Shvatili su da je beskrajno lake da se neto
srui, nastavio je don Huan, nego da se izgradi i
odrava. Da se ivot otkotrlja nije nita u poreenju
sa tim da se on i neguje. Dakako, u tom pogledu novi
vidovnjaci nisu bili u pravu, ali su blagovremeno ispra
vili greku.

U emu nisu bili u pravu, don Huane?

Zabluda je kada se bilo ta izdvoji da bi se videlo.
U poetku su novi vidovnjaci radili sasvim suprotno
od onoga to su radili njihovi prethodnici. Oni su jed
naku panju usmerili na drugu stranu prebacivaa. Ono
to im se desilo bilo je jednako uasno ako ne i gore,
kao i ono to se desilo starim vidovnjacima. Glupo su
umirali, kao to umiru proseni ljudi. Nisu posedovali
misterioznost niti opakost starih vidovnjaka, niti su
tragali za slobodom dananjih vidovnjaka.
Oni prvi novi vidovnjaci sluili su svima. Poto
su svoje vienje usmerili na onu stranu zraenja gde
je ivot, ispunjavali su ih ljubav i paljivost. Ali to ih
nije sauvalo od kotrljanja. Bili su ranjivi ba kao i
stari vidovnjaci, koje je okupiralo mranjatvo.
Rekao je da je za savremene vidovnjake bilo ne
zamislivo da se posle disciplinovanog ivota i tekog
rada nasuu kao oni ljudi koji nikad u ivotu nisu imali
trenutak ispunjenja.
Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci shvatili,
poto su ponovo prihvatili naslee, da je znanje starih
vidovnjaka o kotrljajuoj sili bilo potpuno; u jednom
trenutku su stari vidovnjaci zakljuili da, u stvari, po
stoje dva razliita vida iste sile. Vid prebacivanja od
nosi se iskljuivo na unitenje i smrt. Kruni vid je,
s druge strane, ono to uva ivot i svest, ispunjenje
i svrhu. Odabrali su, meutim, da se bave iskljuivo
onim prvim.
Zurei u grupama, novi vidovnjaci su mogli da
vide razdvojenost izmeu tih dvaju vidova, objasnio
je. Videli su da su obe sile zdruene, ali da nisu jedno.
Kruna sila stie nam malo pre sile prebacivanja; toliko
su blizu jedna drugoj da izgledaju kao da su jedno.
Nazvali su je krunom silom jer dolazi u prstenovima, konastim obruima svih duginih boja zaista
je vrlo osetljiva pojava. I isto kao sila prebacivanja,
ona neprekidno udara sva iva bia, ali iz drugog raz
loga. Udara ih da im da snagu, pravac, svest; da im
da ivot.
Novi su vidovnjaci otkrili da je ravnotea tih
dveju sila u svakom ivom biu veoma osetljiva, na-

stavio je. Ako u bilo kom asu pojedinac oseti da sila

prebacivanja udara jae od krune, to znai da je rav
notea poremeena; od tad pa nadalje sila prebacivanja
udara sve jae i jae, dok ne slomi pukotinu ivog bia
i dovede do toga da ono umre.
Dodao je da iz onoga to sam nazvao vatrenim
loptama nastaje jedan obru u duginim bojama, tane
veliine tih ivih bia, bilo oveka, drveta, mikroba ili
saveznika.
Da li postoje krugovi razliite veliine? pitao sam.
Nemoj tako bukvalno da shvata, pobunio se.
Ne postoje prsteni o kojima bi vredelo priati, samo
kruna sila koja vidovnjacima koji je sanjaju daje oseanje prstenova. Niti ima razliitih veliina. To je nedeljiva sila koja odgovara svim ivim biima, organskim
i neorganskim.
Zato su se stari vidovnjaci usmerili na silu pre
bacivanja? pitao sam.
Zato to su verovali da im ivot zavisi od toga
da li e je videti, odgovorio je. Bili su sigurni da e
im vienje pruiti odgovore na prastara pitanja. Vidi,
smatrali su da e ako razotkriju tajne kotrljajue sile,
biti neranjivi i besmrtni. Tuno je to su oni u potpu
nosti razotkrili tajne a ipak nisu bili neranjivi niti
besmrtni.
Novi vidovnjaci su sve promenili shvativi da je
uzaludno udeti za besmrtnou dok god ovek ima
ahuru.
Don Huan je objasnio da stari vidovnjaci oigledno
nikad nisu shvatili da je ljudska ahura prijemiva i
da ne moe veito da otrpi juri kotrljajue sile. Uprkos
svem znanju koje su nakupili, na kraju sigurno nisu
doiveli bolji, a moda su doiveli i mnogo gori kraj od
prosenih ljudi.
Kako su to umirali gore nego proseni ljudi? upi
tao sam.
Njihovo ogromno znanje ih je nateralo da zdravo
za gotovo uzmu da je njihov izbor bio potpuno ispravan.
Tako su odluili da ive po svaku cenu.

Don Huan me je pogledao i nasmeio se. Teatralnom

pauzom hteo je da mi saopti neto to nisam mogao
da dokuim.
Odluili su da ive, ponovio je. Ba kao to su
odabrali da postanu drvee da bi sakupili svetove tih
gotovo nedostinih velikih pojaseva.
Kako to misli, don Huane?
Mislim da su kotrljajuu silu iskoristili da svoje
skupne take pomere u nezamislive poloaje sanjanja,
umesto da ih puste da se otkotrljaju u kljun Orla, da
bi bile prodrane.

15 IZAZIVAI SMRTI

Stigao sam u Henarovu kuu oko dva po podne. Don

Huan i ja bili smo obuzeti razgovorom, a onda me je
don Huan naveo da se pomerim u povienu svest.
Evo nas opet sva trojica zajedno, ba kao i onog
dana kada smo otili na onu zaravnjenu stenu, rekao
je don Huan. A veeras emo jo jednom otputovati u
tu oblast.
Sada ima dovoljno znanja da izvlai vrlo ozbiljne
zakljuke o tom mestu i njegovom delovanju na svest.
ta je s tim mestom, don Huane?
Noas e otkriti neke jezive injenice do kojih
su doli stari vidovnjaci o kotrljajuoj sili; i videe
ta sam hteo da kaem kada sam ti rekao da su stari
vidovnjaci odabrali da ive po svaku cenu.
Don Huan se okrenuo prema Henaru, koji samo to
nije zaspao. Prodrmao ga je.
Zar ti se ne ini, Henaro, da su stari vidovnjaci
bili uasni ljudi? upitao ga je don Huan.
Sto posto, rekao je Henaro odreito, a onda kao
da je poeo da ga savladava premor.
Glava mu je pala na grudi. U tren oka je zaspao,
glave umorno sputene na grudi. Hrkao je.
Hteo sam glasno da se nasmejem. Ali, onda sam
primetio da Henaro bulji u mene, kao da spava otvo
renih oiju.

Oni su bili toliko uasni ljudi da su izazivali ak

i smrt, dodao je Henaro ne prestajui da hre.
Zar te ne kopka da sazna kako su ti uasni ljudi
izazivali smrt, upitao me je don Huan.
Izgledalo je da me podstie da zatraim primer nji
hove grozote. Zastao je i pogledao me sa sjajem ie
kivanja u oima, kako mi se inilo.
eka da te pitam za primer, zar ne? rekao sam.
Ovo je veliki trenutak, rekao je tapui me po
leima i smejui se. Moj dobrotvor me je na ovom
mestu drao u neizvesnosti da sam se vrteo na seditu
od nestrpljenja. Zamolio sam ga da mi prui primer,
i on je to uradio; sad u i ja tebi da pokaem jedan
primer hteo ti to ili ne.
ta e da uradi? upitao sam, toliko uplaen
da su mi se creva zavezala u vor a glas drhtao.
Potrajalo je prilino dok don Huan nije prestao
da se smeje. Svaki put kada bi poeo da govori, spopao bi ga smeh praen kaljem.
Kao to ti je Henaro rekao, stari vidovnjaci su bili
uasni ljudi, rekao je briui oi. Postojalo je neto
to su eleli da izbegnu po svaku cenu: nisu eleli da
umru. Moe da kae da ni prosean ovek takoe
ne eli da umre, ali stari vidovnjaci su, u odnosu na
prosenog oveka bili u prednosti to su imali koncen
traciju i disciplinu koje su potrebne da se namerom
odagnaju stvari i, zapravo, oni su namerom odagnali
smrt.
Zastao je i pogledao me uzdignutih obrva. Rekao
je da zaostajem i da ne postavljam pitanja kao obino.
Napomenuo sam kako mi je jasno da me on navodi da
pitam da li su stari vidovnjaci uspeli da odagnaju smrt
namerom, ali da mi je on sam rekao da ih njihovo
znanje o prebacivau nije spasio od umiranja.
Oni su uspeli da namerom odaganju smrt, rekao
je, izgovarajui rei naroito paljivo. Ali ipak su mo
rali da umru.
Kako su namerom odbili smrt? upitao sam.
Posmatrali su svoje saveznike, rekao je, i poto
su videli da su oni iva bia mnogo otpornija na kotr-

ljajuu silu, nastojali su da se ugledaju na svoje sa

veznike.
Stari vidovnjaci su shvatili, objanjavao je don
Huan, da samo organska bia imaju otvor koji lii na
zdelu. Otvor je zbog svoje veliine, oblika i krhkosti
idealan da ubrza pucanje i raspadanje svetlee koljke,
kada ga napada kotrljajua sila. Saveznici, s druge
strane, imaju samo liniju umesto otvora, koja ima
tako malu povrinu da su praktino bezbedni od kotrljajue sile, gotovo besmrtni. Njihove ahure mogu sko
ro neogranieno da podnose napade prebacivaa, jer mu
otvor veliine ljudske vlasi ne odgovara.
Stari vidovnjaci su razvili najbizarnije tehnike da
bi zatvorili svoje otvore, nastavio je don Huan. Bili
su sasvim u pravu kada su pretpostavili da je otvor
oblika posekotine otporniji nego zdelast otvor.
Da li te tehnike jo uvek postoje? upitao sam.
Ne, ne postoje, rekao je. Ali postoje neki od
vidovnjaka koji su ih koristili.
Iz nepoznatih razloga, to to je izjavio izazvalo je
kod mene reakciju pravog pravcatog uasa. Disanje mi
se istog trena poremetilo i nisam mogao da kontroliem njegov ubrzani ritam.
Oni su i dan-danas ivi, zar ne Henaro? upitao
je don Huan.
Apsolutno, promrmljao je Henaro, iako je izgle
dalo da vrsto spava.
Upitao sam don Huana da li zna razlog to sam se
toliko uplaio. Podsetio me je na prethodnu priliku,
kada su me u toj sobi upitali da li primeujem udna
stvorenja koja su ula im je Henaro otvorio vrata.
Tog dana je tvoja skupna taka otila vrlo duboko
u levu stranu i skupila zastraujui svet, nastavio je.
Ali to sam ti ve rekao; no, ti se ne sea da si otiao
pravo u neki vrlo udaljen svet i da si se tamo upiao
od straha.
Don Huan se okrenuo prema Henaru, koji je mirno
hrkao potpuno opruen.
Zar se nije upiao od straha, Henaro? upitao je.
Sto posto se upiao, promrmljao je Henaro i
don Huan se nasmejao.

Hou da zna da te mi ne krivimo to se plai,

nastavio je don Huan. I nas same izazivaju neki od
postupaka starih vidovnjaka. Siguran sam da ti je do
sada postalo jasno da je ono ega ne moe da se seti
u onoj noi bilo tvoje vienje starih vidovnjaka koji su
jo ivi.
Hteo sam da se pobunim da nita ne shvatam, ali
nisam mogao da pustim glasa od sebe. Morao sam vie
puta da proistim grlo pre no to sam uspeo da izgo
vorim i jednu re. Henaro je ustao i blago me tapao
po leima, nie vrata, kao da sam se guio.
Ima u grlu abu, rekao je.
Zahvalio sam mu se jako piskavim glasom.
Ne, mislim da je re o piletu, dodao je i spustio
se da spava.
Don Huan je rekao da su se novi vidovnjaci po
bunili protiv svih tih bizarnih praksi starih vidovnjaka
i da su ih proglasili ne samo za beskorisne ve i kao
tetne za nae celokupno bie. Oni su ak otili toliko
daleko da su ove tehnike iskljuili iz svega to su uili
novi ratnici; i ove prakse se uopte ne pominju gene
racijama unazad.
Tek je poetkom osamnaestog veka nagual Sebastijan, koji je pripadao istoj lozi naguala kao i don
Huan, ponovo otkrio postojanje tih tehnika.
Kako ih je otkrio ponovo? uiptao sam.
Bio je izvanredan traga, i zbog svoje besprekornosti imao je priliku da naui uda, odgovorio je don
Huan.
Rekao je da je jednog dana nagual Sebastijan, spre
majui se da radi svoj svakodnevni posao bio je
crkvenjak u katedrali u gradu gde je iveo naao na
vratima crkve sredovenog Indijanca koji je izgleda
bio u velikoj nevolji.
Nagual Sebastijan je priao oveku i upitao ga da
li mu je potrebna pomo. Potrebno mi je neto energije
da zatvorim svoj otvor, rekao mu je ovek glasno i
jasno. Da li bi mi ti dao neto svoje energije?
Don Huan je rekao da se pria kako se nagual
Sebastijan zabezeknuo. Nije znao o emu taj ovek

pria. Predloio je Indijancu da ga odvede parohu. ovek je izgubio strpljenje i ljutito optuio naguala Sebastijana da vrda. Potrebna mi je tvoja energija jer si
ti nagual, rekao je. Poimo tiho.
Nagual Sebastijan je podlegao maginoj moi stran
ca i krotko je poao u planine s njim. Kada se vratio,
ne samo to je drukije gledao na stare vidovnjake ve
je do tanina poznavao njihove tehnike. Taj stranac je
bio jedan od starih Tolteka. Jedan od poslednjih preivelih.
Nagual Sebastijan je otkrio uda o starim vidov
njacima, nastavio je don Huan. On je prvi saznao
koliko su groteskni i izopaeni bili. Pre njega, o tome
se znalo samo iz predanja.
Jedne noi moj dobrotvor i nagual Elijas su mi
pokazali primer tih izopaenosti. U stvari, pokazali su
meni i Henaru zajedno, pa je tako jedino ispravno
da ti mi zajedno pruimo isti primer.
Hteo sam da razgovaramo da bih odugovlaio; tre
balo mi je vremena da se smirim i da razmislim. Pre
nego to sam bilo ta uspeo da kaem, don Huan i
Henaro su me praktino izvukli iz kue. Poli su prema
istim onim brdima u koja smo odlazili i ranije.
Zaustavili smo se u podnoju velikog golog brda.
Don Huan je pokazao prema nekim udaljenim plani
nama na jugu i rekao da izmeu mesta na kome stoji
mo i prirodnog useka kroz jednu od tih planina, useka
koji je izgledao kao otvorena usta, postoji najmanje
sedam mesta na koja su stari vidovnjaci usmerili svu
mo svoje svesti.
Don Huan je rekao da ti vidovnjaci nisu imali sa
mo ogromno znanje i hrabrost ve su bili i krajnje uspeni. Dodao je da je njegov dobrotvor njemu i Hena
ru pokazao mesto na kome su se stari vidovnjaci, noe
ni ljubavlju za ivotom, ivi sahranili i zapravo odbili
kotrljajuu silu namerom.
Na tim mestima nema nieg to bi zapelo za oko,
nastavio je. Stari vidovnjaci su bili obazrivi i nisu os
tavljali tragove. To je obian predeo. ovek mora da
vidi da bi znao gde su ta mesta.

Rekao je da ne eli da ide do udaljenih mesta, ali

da e me odvesti na ono koje je najblie. Navaljivao
sam da mi kae ta traimo. Rekao je da emo da vidi
mo zakopane vidovnjake, i da zbog toga moramo da
ostanemo dok se ne smrai, moramo da ostanemo zaklo
njeni u nekom zelenom bunju. Pokazao ga je; bilo je
udaljeno moda pola milje, na jednoj strmoj padini.
Stigli smo do bunja i seli to smo udobnje mogli.
Vrlo tiho je poeo da objanjava da su stari vidovnjaci,
kako bi od zemlje dobili energiju, umeli da se na izvesno vreme zakopaju zavisno od toga ta su eleli da
postignu. to im je zadatak bio tei, due su bili zako
pani.
Don Huan je ustao i melodramatino mi pokazao
jedno mesto udaljeno pet metara od nas.
Dva stara vidovnjaka su tu zakopana, rekao je.
Zakopali su se pre otprilike dve hiljade godina da izbegnu smrt, ne da bi pobegli od nje, ve da bi joj prko
sili.
Don Huan je zamolio Henara da mi pokae tano
mesto gde su stari vidovnjaci zakopani. Okrenuo sam
se da pogledam Henara i shvatio da sedi pored mene i
ponovo vrsto spava. Ali, na moje potpuno iznenaenje,
skoio je i zalajao kao pas i na sve etiri potrao do
mesta koje je don Huan pokazivao. Tu je trao oko
mesta savreno imitirajui psetance.
Njegova predstava je bila urnebesna. Don Huan
se skoro sruio od smeha.
Henaro ti je pokazao neto izuzetno rekao je
don Huan, poto se Henaro vratio do nas i ponovo zas
pao. Pokazao ti je neto u vezi sa skupnom takom i
sanjanjem. On sada sanja, ali moe da dela kao da je
sasvim budan i moe da uje sve to kae. U takvom
stanju moe da uradi vie nego da je budan.
utao je malo kao da razmilja ta da kae. Henaro
je ritmino hrkao.
Don Huan je napomenuo da je njemu lako da na
lazi mane u onome to su radili stari vidovnjaci, pa
ipak morao je da prizna da mu nikad nee dosaditi da
ponavlja kako su udesna bila njihova postignua. Re-

kao je da su oni do savrenstva shvatili zemlju. Ne sa

mo to su otkrili i iskoristili podrku zemlje ve su takoe otkrili da, ukoliko ostanu zakopani, njihove skup
ne take centriraju zraenja koja su obino van doh
vata, i da takvo centriranje izaziva udnu i neobja
njivu mogunost zemlje da odbija neprekidne udare
kotrljajue sile. Stoga su razvili najudnije sloene teh
nike da se zakopaju na izuzetno dug period vremena
bez ikakve tete po sebe. Borei se protiv smrti, naui
li su kako da te periode produe na milenijume.
Bio je obian dan i no je brzo pala. Neprimetno,
sve je utonulo u tamu. Don Huan je ustao i poveo me
ne i Henara, koji je hodao u snu, do jedne ogromne
ravne, ovalne stene koja mi je privukla pogled im
smo stigli na to mesto. Bila je nalik onoj zaravnjenoj
steni koju smo ranije posetili, ali je bila vea. Palo mi
je na pamet da je ta tako ogromna stena tamo namerno postavljena.
Ovo je jo jedno mesto, rekao je don Huan.
Ova velika stena je postavljena kao zamka, da privlai
ljude. Uskoro e znati zato.
Osetio sam kako mi drhtaji prolaze telom. Mislio
sam da u pasti u nesvest. Znao sam pouzdano da je
moja reakcija preterana, i hteo sam da kaem neto
o tome, ali je don Huan nastavio da pria promuklim
glasom. Rekao je da Henaro, poto sanja, ima dovoljnu
kontrolu nad svojom skupnom takom da je pomera
dok ne stigne do odreenih zraenja koja e probuditi
sve to je oko stene. Preporuio je da pokuam da po
krenem svoju skupnu taku, i pratim Henarovu. Rekao
je da to mogu da uradim tako to u prvo da postavim
svoju nepokolebljivu nameru da je pokrene i da u,
kao drugo, pustiti da razvoj dogaaja odredi gde da
se pomeri.
Poto je razmislio za trenutak, apnuo mi je u uvo
da se ne brinem oko procedura, jer se veina zaista
neobinih stvari koje se deavaju vidovnjacima, pa i
obinim ljudima, deava sama od sebe, uz samo malo
uplitanje namere. Uutao je za trenutak i zatim dodao
da e za mene biti opasno to to e zakopani vidovnja
ci neizbeno pokuati da me na smrt prestrave. Terao

me je da ostanem miran i da ne podlegnem strahu, ve

da pratim Henarove pokrete.
Borio sam se oajniki da mi ne pripadne muka.
Don Huan me je tapao po leima i rekao da sam u
izigravanju nevinog posmatraa pravi profesionalac.
Uveravao me je da ja ne odbijam svesno da dozvolim
svojoj skupnoj taki da se pokrene, ve da svako ljud
sko bie to radi automatski.
Neto e te isprepadati namrtvo, apnuo je. Ne
moj da se preda, jer, ako to uradi, umree i ovi sta
ri leinari e se pogostiti tvojom energijom.
Hajdemo odavde, moljakao sam, zaista me vi
e uopte ne interesuje da vidim primer grotesknosti
starih vidovnjaka.
Suvie je kasno, rekao je Henaro, koji je potpu
no budan stajao pored mene. ak i kad bismo poku
ali da odemo, dva vidovnjaka i njihovi saveznici bi te
smaknuli na drugom mestu. Oni su nas ve okruili.
Tano je esnaest svesti usredsreeno na tebe ovog
trenutka.
Ko su oni, apnuo sam Henaru na uvo.
etiri vidovnjaka i njihova svita, odgovorio je.
Otkad smo stigli, svesni su da smo tu.
Hteo sam da podvijem rep i da spaavam ivu gla
vu, ali me je don Huan uhvatio za ruku i pokazao pre
ma nebu. Primetio sam da je dolo do znaajne promene u vidljivosti. Umesto potpune tame koja je do tada
vladala, zavladao je ugodni sumrak praskozorja. Brzo
sam odredio strane sveta. Nebo je na istoku bilo ne
sumnjivo svetlije.
Osetio sam pritisak oko glave. U uima mi je zujalo.
Istovremeno mi je bilo i hladno i vrue. Bojao sam se
vie nego ikad, ali najvie me je muilo teko oseanje
poraza, oseanje da sam kukavica. Oseao sam se bo
lesno i jadno.
Don Huan mi je aputao na uvo. Rekao je da mo
ram da budem oprezan, i da emo napad starih vidov
njaka osetiti svakog asa sva trojica.
Moe da se uhvati za mene, ako hoe, hitro
je proaputao Henaro, kao da ga je neko gonio.

Kolebao sam se za trenutak. Nisam hteo da don

Huan poveruje kako se toliko bojim da mi je potrebno
da se drim za Henara.
Stiu! rekao je Henaro glasnim apatom. Svet
mi se okrenuo naopako kada me je neto zgrabilo za
levi gleanj. Osetio sam hladnou smrti po itavom telu. Znao sam da sam nagazio na gvoa, moda na
zamku za medvede. Sve mi je to proletelo kroz um
pre nego to sam prodorno kriknuo, toliko jako koliki
je bio moj strah.
Don Huan i Henaro su se glasno smejali. Stajali
su mi sa obe strane, na oko metar udaljenosti, ali ja
sam se bio toliko prepao da ih nisam ni primeivao.
Pevaj! Pevaj da spase goli ivot, uo sam kako
mi don Huan nareuje sasvim tiho.
Pokuao sam da oslobodim nogu. Onda sam osetio
ubod, kao da su mi igle probadale kou. Don Huan je
stalno navaljivao da pevam. On i Henaro su poeli da
pevaju jednu popularnu pesmicu. Henaro je izgovarao
stihove, dok me je gledao sa razdaljine od jedva dva
metra. Pevali su fal, hrapavim glasovima, i do te mere su izgubili dah i toliko su izali iz raspona svojih
glasova da sam se na kraju smejao.
Pevaj, ili e poginuti, rekao mi je don Huan.
Hajde da napravimo trio, rekao je Henaro, pevaemo bolero.
Pridruio sam se u fal triju. Pevali smo popri
lino dugo iz sveg glasa, kao pijanci. Osetio sam
da elini stisak na mojoj nozi postepeno poputa.
Nisam se usuvao da pogledam svoj lanak. U jednom
trenutku sam ipak pogledao i shvatio da me ne dri
klopka. Tamno, glavoliko oblije me je ujedalo!
Samo uz krajnje napore uspevao sam da se ne
onesvestim. Osetio sam da mi pripada muka i auto
matski sam pokuao da se previjem, ali me je neko
nadljudskom snagom zgrabio bezbolno za laktove i
potiljak i nije mi dao da se mrdnem. Ispovraao sam
se svud po svojoj odei. Toliko mi je bilo muka
da sam poeo da gubim svest. Don Huan mi je
poprskao lice vodom iz male tikve koju je uvek nosio

kada smo odlazili u planine. Voda mi se slila niz okovratnik, hladnoa mi je povratila psihiku ravnoteu,
ali nije uticala na silu koja me je drala za laktove i
vrat.
Mislim da preteruje sa strahom, rekao je glas
no don Huan, tako prozaino da je to odmah stvorilo
oseanje reda.
Hajde da ponovo pevamo, dodao je. Hajde da
pevamo neku sadrajnu pesmu, neu vie bolera.
Tiho sam mu zahvalio na njegovoj trezvenosti i ve
likom stilu. Toliko me je dirnulo kada sam uo da pe
vaju La Valentinu da sam poeo da plaem.
Jer toliko udim ja,
svud me prati srea zla.
I vrag glavom
nek je to.
Znam kako treba umreti
Valentina, Valentina.
U susret ti hrlim ilo.
Ako ve moram sutra umreti
zato to ne bi danas bilo?
itavo moje bie bilo je uzdrmano pod uticajem
tako nepojmljivog suprotsavljanja vrednosti. Nikad mi
nijedna pesma nije toliko znaila. Kada sam ih uo
kako pevaju te stihove, koje sam obino smatrao za
jeftin sentimentalizam, mislim da sam razumeo ethos
ratnika. Don Huan mi je utuvio da ratnici ive sa smr
u pored sebe, i iz saznanja da je smrt sa njima crpli
su hrabnost da se suoe sa bilo im. Don Huan je rekao
da je najgore to moe da nam se desi to to moramo
da umremo, i poto je to ve ionako naa neizbena
sudbina, mi smo slobodni; oni koji su ve sve izgubili
nemaju vie ega da se plae.
Priao sam don Huanu i Henaru i zagrlio ih da im
izrazim svoju bezgraninu zahvalnost i divljenje.
Onda sam shvatio da me vie nita ne dri. Don
Huan me je bez rei uzeo za ruku i poveo da sednem
na ravnu stenu.

Predstava samo to nije poela, rekao je Henaro

aljivo, dok je pokuavao da sedne u udobniji poloaj.
Upravo si platio ulaznicu. Svugde ti je po grudima.
Pogledao je u mene, i obojica su se zasmejali.
Nemoj da sedne ba pored mene, rekao je He
naro. Ne volim bljuvatore. Ali, nemoj takoe ni preda
leko. Stari vidovnjaci jo nisu ispucali sve trikove.
Pribliio sam im se onoliko koliko je to utivost
dozvoljavala. Jedan trenutak sam bio zabrinut zbog
svog stanja, a onda su sve moje strepnje postale be
smislene, jer sam primetio da neki ljudi idu prema na
ma. Nisam mogao jasno da razaznam njihove obrise,
ali sam razlikovao nekoliko ljudskih figura koje su se
kretale u polutami. Sa sobom nisu nosili svetiljke niti
baterijske lampe, to im je u tom asu jo uvek bilo
potrebno. Taj detalj me je nekako zabrinjavao. Nisam
eleo da se usredsredim na to i proraunato sam po
eo da mislim racionalno. Zamiljao sam da mora da
smo privukli panju glasnim pevanjem i da su oni do
li da vide ta se zbiva. Don Huan me je dotakao po ra
menu. Bradom mi je pokazao na ljude koji su bili is
pred ostalih.
Ta etvorica su stari vidovnjaci, rekao je. Ostali
su njihovi saveznici.
Pre nego to sam mogao da primetim da su to sa
mo ovdanji seljaci, uo sam zviduk iza samih lea.
Brzo sam se okrenuo u stanju potpune panike. Pokret
mi je bio toliko iznenadan da je don Huanovo upozore
nje dolo prekasno.
Ne okrei se! uo sam kako urla.
Njegove rei su bile kao pozadina; nita mi nisu
znaile. Kada sam se okrenuo, video sam tri groteskno
izobliena oveka kako se penju na stenu odmah iza
mene; puzali su ka meni usta razjapljnih u komarnu
grimasu i ruku ispruenih da me epaju.
Hteo sam da kriknem iz sve snage, ali sam ispu
stio samo muno krianje, kao da mi je neto blokira
lo dunik. Nagonski sam se otkotrljao na zemlju van
njihovog domaaja. Kada sam ustao, don Huan mi je
priskoio u istom trenutku kad je gomila ljudi, predvo
ena onima na koje je don Huan pokazao, kidisala na

mene poput leinara. Pitali su ba kao slepi mievi ili

pacovi. Vrisnuo sam od uasa. Sada sam mogao da is
pustim prodoran krik.
Don Huan me je okretnou sportiste u vrhunskoj
formi otrgao iz njihovih kandi i gurnuo nazad na
stenu. Strogo mi je rekao da se, bez obzira na to koli
ko sam se uplaio, vie ne okreem. Rekao je da savez
nici uopte ne mogu da me gurnu, ali da mogu da me
uplae i nateraju da padnem na zemlju. Na zemlji, me
utim, saveznici mogu da zadre bilo koga. Kada bih
pao na zemlju u blizini mesta gde su zakopam vidov
njaci, bio bih im ostavljen na milost i nemilost. Oni bi
me rastrgli dok bi me njihovi saveznici drali. Dodao je
da mi sve to nije ranije rekao jer se nadao da u biti
prisiljen da to vidim i shvatim sam. Njegova odluka
me je skoro stajala ivota.
Oseaj da su groteskni ljudi odmah iza mene bio
je gotovo nepodnoljiv. Don Huan mi je energino na
redio da mirujem i usredsredim panju na etvoricu
ljudi na elu gomile od moda deset ili petnaest stvore
nja. U trenu kada sam na njih usmerio pogled, svi su
kao po dogovoru krenuli prema rubu ravne stene. Tu
se se zaustavili i stali da pite kao guje.
etali su napred-nazad. Izgledalo je kao da su im
kretnje usklaene. Pokreti su im bili toliko ured
ni i pravilni da su delovali mehaniki. Kao da su
sledili obrazac koji se ponavlja da bi me hipnotisali.
Ne zuri u njih, mali, rekao mi je Henaro kao da
govori detetu.
Smeh koji je usledio bio je histerian koliko i moj
strah. Smejao sam se toliko glasno da je smeh odjek
ivao po okolnim brdima.
Ljudi su se smesta zaustavili kao da su se zbuni
li. Raspoznavao sam oblike njihovih glava koje su se
kretale gore-dole kao da su se meusobno savetovali.
Tada je jedan od njih skoio na stenu.
Pazi! Ovaj je vidovnjak! uzviknuo je Henaro.
ta emo sad? prodrao sam se.
Moemo ponovo da pevamo, odgovorio je don
Huan razlono.

Moj strah je tada dostigao vrhunac. Poeo sam da

skaem gore-dole i urlao kao ivotinja. ovek je skoio
na zemlju.
Nemoj vie da obraa panju na te klovnove,
rekao je don Huan. Hajde da razgovaramo kao i obi
no.
Rekao mi je da smo tu doli radi mog prosveivanja i da sam bedno omanuo. Trebalo je da se reorganizujem. Prvo je trebalo da shvatim da se moja skupna
taka pokrenula i da sada sjaji tamnim zraenjem. To
to sam oseanja iz svog obinog stanja svesti poneo u
svet koji sam skupio bilo je zaista smeno, jer strah
preovladava jedino kod zraenja svakodnevnog ivota.
Rekao sam mu da ukoliko se moja skupna taka
pomerila, kao to on kae da jeste, onda imam neto da
mu kaem. Moj strah je bio beskrajno vei i pustoniji
nego bilo ta to sam iskusio u svom svakodnevnom
ivotu.
Grei, rekao je. Tvoja prva panja je zbunjena
i ne eli da prepusti kontrolu, to je sve. ini mi se da
ti moe da ode pravo do tih stvorenja i da se suoi
sa njima i da ti oni nee nita uiniti.
Uporno sam tvrdio kako sigurno nisam u stanju
da ispitujem tako besmislene stvari.
Smejao mi se. Rekao je da u ranije ili kasnije
morati da se izleim od svog ludila, i da je preuzima
nje inicijative i suoavanje sa ta etiri vidovnjaka bes
krajno manje besmisleno nego sama ideja da ih uopte vodim. Rekao je da je za njega bilo ludo suoiti se sa
ljudima koji su bili zakopani tokom dve hiljade godi
na i koji su jo ivi, i ne smatrati da je to vrhunac
besmisla.
Jasno sam uo sve to je rekao, ali u stvari nisam
na njega obraao panju. Prestravili su me ljudi koji su
okruili stenu. Izgledalo je da se spremaju da skoe na
nas, u stvari na mene. Usredsredili su se na mene. Des
na ruka je poela da mi se trese kao da je pogoena
nekim miinim poremeajem. Onda sam postao svestan da se svetlost na nebu promenila. Nisam ranije
primetio da je ve skoro svanulo. udno je bilo to da

me je neobuzdana potreba navela da ustanem i odjurim

do te grupe ljudi.
U tom trenutku sam u vezi sa istim dogaajem
imao dva potpuno razliita oseanja. Slabije je bilo
oseanje istog uasa. Drugo, vanije, bilo je oseanje potpune ravnodunosti. Bilo me je ba briga.
Kada sam doao do grupe, shvatio sam da je don
Huan bio u pravu; to u stvari nisu bili ljudi. Samo
etvorica od njih su imali neku slinost s ljudima, ali
ni oni nisu bili ljudi; bili su udna stvorenja sa ogrom
nim utim oima. Ostali su bili samo oblija koja su
pokretala ona etvorica to su podseala na ljude.
Oseao sam se neizrecivo tuno zbog tih stvorenja
sa utim oima. Pokuao sam da ih dotaknem, ali ih
nije bilo. Nekakav vetar ih je odneo.
Potraio sam don Huana i Henara. Nisu bili tu.
Ponovo je bio mrkli mrak. Neprestano sam uzvikivao
njihova imena. Lutao sam po mraku nekoliko minuta.
Don Huan mi je priao i prepao me. Nisam video He
nara.
Hajdemo kui, rekao je, eka nas duga etnja.
Don Huan je komentarisao kako sam se dobro poka
zao na mestu zakopanih vidovnjaka, naroito u toku
poslednjeg dela naeg susreta sa njima. Rekao je da
pomeranje skupne take karakterie promena svetlosti.
Po danu svetlost postaje vrlo tamna, nou tama postaje
sumrak. Dodao je da sam ja sam izveo dva pomeranja,
potpomognut jedino ivotinjskim strahom. Zamerio mi
je jedino to se preputam strahu, naroito poto sam
shvatio da ratnici nemaju ega da se boje.
Otkud zna da sam to shvatio? upitao sam ga.
Jer si bio slobodan. Kad nestane strah, sve veze
koje nas sputavaju nestaju, rekao je. Jedan saveznik
te je epao za nogu jer ga je privukao tvoj ivotinjski
strah.
Rekao sam mu koliko mi je bilo ao to nisam
mogao da postupam po svojim saznanjima.
Nemoj da te to mui. Smejao se. Zna da takve
spoznaje ne vrede ni piljiva boba; one se ne odnose na

na ta u ivotu ratnika, jer se ponite kada se pomeri

skupna taka.
Ono to smo Henaro i ja hteli da uinimo jeste
da te navedemo da se pomeri vrlo duboko. Ovog puta
Henaro je tu bio prosto da bi namamio stare vidovnja
ke. On je to ve jednom uradio, i ti si otiao toliko da
leko u levu stranu da e poprilino potrajati dok se
toga ne seti. Tvoj veeranji strah bio je podjednako
snaan kao to je bio prvi put kada su te vidovnjaci
i njihovi saveznici sledili ba do ove sobe, ali tvoja brbljiva prva panja nije ti dozvolila da ih bude svestan.
Objasni mi ta se dogodilo na mestu vidovnjaka,
zamolio sam.
Saveznici su izali da te vide, odgovorio je. Po
to oni imaju vrlo nisku energiju, uvek im je potrebna
pomo ljudi. etiri vidovnjaka su sakupila dvanaest
saveznika.
Meksika sela i pojedini gradovi su opasni. To to
se tebi dogodilo moe da se desi bilo kom oveku ili
eni. Ako oni nabasaju na taj grob, mogu ak da vide
vidovnjake i njihove saveznike, ukoliko su dovoljno
elastini da dopuste da im strah navede skupne take
na pomeranje; ali jedno je sigurno: mogu da umru od
straha.
Ali da li ti iskreno veruje da su ti tolteki vidov
njaci jo uvek ivi, upitao sam.
Nasmejao se i zatresao glavom u neverici.
Vreme ti je da pokrene tu svoju skupnu taku
bar malice, rekao je. Ne mogu da priam s tobom
kad si u svom idiotskom stanju.
Pljusnuo me je dlanom na tri mesta: prvo po vrhu
desnog bedra, posred lea ispod lopatice, i po gornjem
delu desne strane grudi.
U uima mi je odmah zazujalo. Mlaz krvi mi je po
tekao iz desne nozdrve i neto u meni se otpuilo.
Kao da je neki energetski tok bio blokiran i iznenada
se ponovo pokrenuo.
ta su hteli ti vidovnjaci i njihovi saveznici, upi
tao sam.

Nita, odgovorio je. Mi smo njih traili. Ti vi

dovnjaci su, svakako, ve primetili tvoje polje energije
kada si ih prvi put video; kada si se vratio bili su sprem
ni da se pogoste tobom.
Tvrdi da su oni ivi, don Huane, rekao sam.
Mora da si mislio da kae da su oni ivi kao i savez
nici. Zar nije tako?
Upravo tako, rekao je. Oni ne mogu biti ivi
kao ti i ja. To bi bilo besmisleno.
Nastavio je da objanjava kako je stare vidovnjake
njihova opsednutost smru navela da ispituju najbizarni
je mogunosti. Oni koji su usvojili obrazac saveznika
bez sumnje su udeli za nebesima. I pronali su ih, u
uvrenom poloaju u jednom od sedam pojaseva neorganske svesti. Ti vidovnjaci su se tu oseali relativno
sigurno. Uostalom, bili su od svakodnevnog sveta raz
dvojeni gotovo neprelaznom preprekom, preprekom opa
anja koju je postavila skupna taka.
Kada su etiri vidovnjaka videli da ti moe da
pomeri svoju skupnu taku, pobegli su od tebe kao
avo od krsta, rekao je i nasmejao se.
Da li hoe da kae da sam ja skupio jedan od
tih sedam svetova upitao sam.
Ne, nisi, odgovorio je. Ali si to uradio ranije,
kada su te vidovnjaci i njihovi saveznici gonili. Toga
dana si zaao duboko u njihov svet. Problem je u tome
to ti voli da se glupo ponaa, tako da toga uopte
ne moe da se seti.
Siguran sam da je prisustvo naguala to to po
nekad navodi ljude da se glupo ponaaju. Dok je nagual Hulijan jo bio tu, bio sam gluplji nego sad. Uveren
sam da e kada me vie ne bude bilo biti sposoban da
se svega seti.
Don Huan je objasnio da su ih poto mu je bilo
potrebno da mi pokae izazivae smrti, on i Henaro na
mamili na granicu naeg sveta. Ono to sam prvo ura
dio bilo je duboko bono pomeranje koje mi je omo
guilo da ih vidim kao ljude, ali sam na kraju izveo
tano pomeranje koje mi je omoguilo da vidim izazi
vae smrti i njihove saveznike onakve kakvi stvarno jesu.

Vrlo rano sledeeg jutra, u kui Silvija Manuela, don

Huan me je pozvao u veliku sobu da porazgovaramo o
sinonim dogaajima.
Oseao sam se iscrpljen i eleo sam da spavam,
da se odmorim, ali don Huan nije imao mnogo vreme
na. Odmah je poeo da objanjava. Rekao je da su
stari vidovnjaci otkrili kako da iskoriste kotrljajuu
silu i kako da se pomou nje kreu. Namesto da podlegnu naletima prebacivaa, oni su ga pojahali i pustili
ga da pokrene njihove skupne take do krajnjih grani
ca ljudskih mogunosti. Don Huan je izrazio neskriveno divljenje prema jednom takvom postignuu. Priznao
je da nita drugo ne moe da skupnoj taki prui takvu
podrku kakvu prua prebaciva.
Pitao sam ga za razliku izmeu podrke zemlje i
podrke prebacivaa. Objasnio je da je podrka zemlje
sila centriranosti samo ilibarskih zraenja. To je po
drka koja svest poviava do nesluenog stepena. Pre
ma novim vidovnjacima, to je udar neograniene svesti,
koji nazivaju totalnom slobodom.
Rekao je da je podrka prebacivaa, s druge stra
ne, sila smrti. Pod uticajem prebacivaa skupna taka
se seli u nove, nepredvidive poloaje. Stoga su stari
vidovnjaci uvek bili sami na svojim putovanjima, iako
je poduhvat koga su se latili uvek bio grupni. Drutvo
drugih vidovnjaka na njihovim putovanjima bilo je slu
ajno i obino je znailo borbu za prevlast.
Priznao sam don Huanu da mi je opsednutost sta
rih vidovnjaka, kakvi god da su oni bili, bila gora nego
mrane prie strave i uasa. Grohotom se nasmejao.
Izgledalo je da se zabavlja.
Mora da prizna, bez obzira koliko god se gnu
ao, da su ti avoli bili vrlo smeli, nastavio je. Kao
to zna, sam ih nikad nisam voleo, ali ne mogu a da
im se ne divim. Njihova ljubav prema ivotu zaista je
izvan moga poimanja.
Kako to moe biti ljubav prema ivotu, don Huane? To je neto odvratno, rekao sam.
ta bi drugo moglo da odvede oveka u takve kraj
nosti ako ne ljubav prema ivotu? upitao je. Oni su

ivot voleli toliko snano da nisu bili voljni da ga se

odreknu. Ja to vidim tako. Moj dobrotvor je video ne
to drugo. On je verovao da se oni boje da umru, to
nije isto to i voleti ivot. Kaem da su se bojali da
umru jer su voleli ivot, i jer su videli uda, a ne zato
to su bili mala gramziva udovita. Ne. Bili su izopaini, jer ih niko nikad nije izazivao i bili su pokvareni
kao razmaena deca, ali je njihova smelost bila besprekorna, a takva je bila i njihova hrabrost.
Da li bi se ti upustio u nepoznato iz pohlepe? Nika
ko. Pohlepa vai samo u svetu obinog dogaanja. Da
bi se upustio u tu zastraujuu usamljenost, ovek mora
da osea neto vie od pohlepe. Ljubav, oveku je po
trebna ljubav prema ivotu, prema tajanstvu, prema
misterijama. oveku je potrebno da poseduje neutaivu
radoznalost i petlju. Zato nemoj meni da pria te glu
posti o tome kako si bio izazvan. To je sramota!
Don Huanove oi su se sijale od priguenog smeha. Pokazao mi je gde mi je mesto, ali se tome smejao.
Don Huan me je ostavio samog u sobi otprilike jedan
sat. 2eleo sam da sredim svoje misli i oseanja. Nikako
to nisam mogao. Znao sam, bez li trunke sumnje, da je
moja skupna taka u poloaju u kome ne dominira
umovanje, pa ipak sam bio razumno zabrinut. Don
Huan je rekao da smo, im se skupna taka pomeri,
praktino zaspali. Pitao sam se, na primer, da li sam
ja vrsto spavao i sa take gledita spoljnog posmatraa, kao to je Henaro meni izgledao usnuo.
Upitao sam don Huana o tome im se vratio.
Ne mora da legne da bi zaspao, odgovorio je.
Kada bi te ljudi u normalnom stanju svesti sada vi
deli, izgledalo bi im da ima slabu vrtoglavicu, ili ak
da si pijan.
Objasnio je da tokom normalnog sna pomeranje
skupne take ide du jedne od ivica ovekovog pojasa.
Takva pomeranja su uvek praena dremeom. Pomeranja koja su izazvana namerno deavaju se du sredi
ne ovekovog pojasa i ne prati ih dreme, a ipak sanja
spava. Ba na ovom mestu se novi i stari vidovnjaci
razilaze u pokuaju da dou do moi, nastavio je. Sta-

ri vidovnjaci su eleli kopiju tela, ali fiziki snaniju,

pa su pokretali svoje skupne take da klize du desne
ivice ljudskog pojasa. to su se one dublje kretale du
desne ivice, bizarnije je postajalo njihovo sanjajue telo.
Ti si se sino lino osvedoio o udovinom ishodu du
bokog pomeranja du desne ivice.
Rekao je da su novi vidovnjaci sasvim razliiti, da
oni svoje skupne take odravaju du sredine ovekovog pojasa. Ako je pomeranje plitko, kao to je pomeranje u povienu svest, sanja je skoro kao bilo ko drugi
na ulici, osim blage osetljivosti na emocije kao to su
strah i sumnja. Ali u odreenoj dubini sanja koji se
pomera du sredine postaje mehur svetlosti. Svetlosni
mehur je sanjajue telo novih vidovnjaka.
Takoe je rekao da je takvo bezlino sanjajue te
lo mnogo podesnije za razumevanje i prouavanje, koji
su osnova svega to novi vidovnjaci rade. Snano humanizovano sanjajue telo starih vidovnjaka navelo ih je
da trae odgovore koji su bili podjednako lini, humanizovani.
Izgledalo je da je don Huanu ponestalo rei.
Postoji jo jedan izaziva smrti, rekao je odseno, koji uopte ne lii na onu etvoricu koje si video,
i gotovo se ne razlikuje od obinih ljudi sa ulice. On
je ostvario ovaj jedinstven podvig tako to je bio sposo
ban da svoj otvor po elji otvara i zatvara.
Igrao se prstima, skoro nervozno.
Stari vidovnjak koga je nagual Sebastijan otkrio
1723. godine je taj izaziva smrti, nastavio je. Taj
dan mi smatramo za poetak nae loze, novi poetak.
Taj izaziva smrti, koji je na zemlji ve stotinama godi
na, promenio je ivote svih naguala koje je upoznao, ne
ke mnogo temeljitije nego druge. I on je sreo svakog
pojedinog naguala nae loze od tog dana 1723.
Don Huan me je netremice posmatrao. Oseao sam
se udno zbunjen. Mislio sam da je moja zbunjenost
nastala iz nedoumice. Vrlo ozbiljno sam sumnjao u sa
draj prie, i istovremeno sam zbunjeno verovao da je
sve to je on rekao istina. Objasnio sam svoju nedo
umicu.

Problem racionalne neverice nije samo tvoj, rekao

je don Huan, mog dobrotvora je u poetku muila ista
stvar. Naravno, kasnije se svega setio. Ali mu je za to
trebalo dugo vremena. Kada sam ga upoznao, bio se ve
skoro svega prisetio, tako da se nikad nisam osvedoio
u njegove sumnje. Samo sam sluao o tome.
udno je to da ljudi koji nikad nisu videli tog oveka imaju manje tekoa da prihvate da je on jedan
od prvobitnih vidovnjaka. Moj dobrotvor je rekao da
je njegova nedoumica proizlazila iz injenice to je ok
od susreta sa takvim stvorenjem slepio skupa izvestan
broj zraenja. Tim zraenjima je bilo potrebno vreme da se razdvoje.
Don Huan je nastavio da objanjava da e, kada mo
ja skupna taka nastavi da se pomera, doi trenutak ka
da e pogoditi pravu kombinaciju zraenja. U tom tre
nutku e dokaz o postojanju tog oveka postati nesum
njivo oigledan.
Oseao sam da moram ponovo da razgovaram o svo
joj nedoumici.
Skreemo s teme, rekao je. Moda izgleda kao
da ja pokuavam da te uverim da taj ovek postoji; u
stvari, elim da govorim o injenici da stari vidovnjak
zna kako da manipulie kotrljajuom silom. Nije vano
da li ti veruje da on postoji ili ne veruje. Jednog e
dana sa sigurnou znati injenicu da je on zaista uspeo
da zatvori svoj otvor. Energija koju on pozajmljuje od
naguala svake generacije slui mu iskljuivo za to da
zatvori svoj otvor.
Kako je on uspeo da ga zatvori? upitao sam.
Nema naina da se to sazna, odgovorio je. Raz
govarao sam sa drugom dvojicom koji su se suoili sa
tim ovekom, nagualom Hulijanom, i nagualom Elijasom. Nijedan od njih ne zna kako. Taj ovek nikad ni
je otkrio kako zatvara taj otvor, koji, pretpostavljam,
posle izvesnog vremena poinje da se otvara. Nagual
Sebastijan je rekao da je, kada je prvi put video starog
vidovnjaka, taj ovek bio vrlo onemoao, u stvari na
samrti. Ali kada ga je moj dobrotvor upoznao, on je
io poskakivao, kao mladi.

Don Huan je rekao da je nagual Sebastijan tom

bezimenom oveku dao nadimak stanar, jer su oni
napravili sporazum po kome je on dobijao energiju,
tako rei smetaj, a zakupninu je plaao u obliku uslu
ga i znanja.
Da li je u toj razmeni neko ikad povreen? upitao sam.
Nijedan od naguala koji su sa njim razmenjivali
energiju nije bio povreen, odgovorio je. ovek se
obavezao da e od naguala uzimati samo malo od vika
energije, u zamenu za darove, neobine sposobnosti. Na
primer, nagual Hulijan je dobio hod moi. Mogao je
njime da probudi ili uspava zraenje unutar svoje a
hure kako bi po elji izgledao mlai ili stariji.
Don Huan je objasnio da su izazivai smrti vei
nom ili toliko daleko da nisu osvetljavali sva zraenja
unutar svojih ahura, izuzev onih koja su odgovarala
zraenjima saveznika. Tako su bili sposobni da na izvestan nain imitiraju saveznike.
Svaki od izazivaa smrti koje smo susreli na steni,
rekao je don Huan, mogao je da pokrene skupnu taku
do odreenog mesta na svojoj ahuri, kako bi osvetlio
zraenja koja imaju i saveznici i da dela zajedno sa
njima. Ali, niko od njih nije mogao da je vrati u njen
uobiajeni poloaj i da saobraa sa ljudima. Stanar, s
druge strane, moe da pomeri svoju skupnu taku da
skupi svakodnevni svet kao da se nikad nita nije desilo.
Don Huan je takoe rekao da je njegov dobrotvor
bio uveren, a i on se u potpunosti slagao sa njim, da
ono to se deava tokom pozajmljivanja energije jeste
da stari vra pokree skupnu taku naguala da naglasi
zraenja saveznika unutar ahure naguala. On tada i iskoriava veliki udar energije, koji proizvodi ona zra
enja koja su se iznenada centrirala poto su prethodno
bila tako duboko usnula.
Rekao je da energija koja je u nama zatvorena u
nenaglaenim zraenjima ima strahovitu snagu i neza
misliv domet. Moemo samo maglovito da zamislimo
koliki je delokrug te strahovite sile, ako uzmemo u ob
zir da energija koja se koristi u opaanju i delanju u

svetu svakodnevnog ivota nastaje kao proizvod centri

ranja jedva jedne desetine zraenja koja su zatvorena
unutar ljudske ahure.
U trenutku smrti sva se ta energija oslobaa od
jedanput, nastavio je. U tom trenutku iva bia pre
plavi najnepojmljivija sila. To nije kotrljajua sila koja
im je slomila otvore, jer ta sila nikad ne ulazi u unu
tranjost ahure; ona je samo natera da kolabira. To
to ih preplavi je snaga svih zraenja koja se iznenada
centriraju, poto su itavog ivota dremala. Tako velika
sila ne moe da izae ni na koje drugo mesto sem kroz
pukotinu.
Dodao je da je stari vra pronaao nain da tu
energiju istoi. Centrirajui ogranien i vrlo naroit
spektar zraenja koja dremaju unutar ahura naguala,
stari vidovnjak istoi ogranien ali strahovit udar.
ta misli, na koji nain on tu energiju prima u
svoje telo? upitao sam.
Tako to odkrine otvor naguala, odgovorio je.
On pomera skupnu taku naguala sve dok se otvor
malo ne odkrine. Kada se energija novocentriranih zra
enja oslobodi kroz taj otvor, on je prima kroz sopstveni otvor.
Zato taj stari vidovnjak radi to to radi? upitao
sam.
Mislim da je on uhvaen u krug koji ne moe da
prekine, odgovorio je. Mi smo sa njim sklopili je
dan sporazum. On se trudi da ga se pridrava, a i mi
takoe. Mi ne moemo da prosuujemo o njemu, pa ipak
moramo da znamo da njegov put ne vodi u slobodu.
On to zna, i on takoe zna da ne moe to da izmeni;
postao je rtva prilika koje je sam stvorio. Jedino to
moe da uradi jeste da to je mogue vie produi da
postoji u obliku slinom saveznikovom.

16 LJUDSKI KALUP

Odmah posle ruka don Huan i ja smo seli da razgo

varamo. Poeo je bez ikakvog uvoda. Rekao je da je
sa mnom razmatrao, briljivo i detaljno, sve istine o
svesti koje su stari vidovnjaci otkrili. Rekao je da ja
sada znam novi poredak po kome su ih uredili novi vi
dovnjaci. U naim poslednjim susretima, rekao je, pru
io mi je detaljan opis dveju sila koje pomau naim
skupnim takama da se kreu: podrka zemlje i kotrljajua sila. Takoe je objasnio tri tehnike koje su raz
radili novi vidovnjaci traganje, nameru i sanjanje
i njihov uticaj na kretanje skupne take.
Sada, jedino to ti je ostalo da uradi pre no to
se objanjenje umea svesti zavri, nastavio je, jeste
da sam probije prepreku opaanja. Mora da pomeri
svoju skupnu taku bez iije pomoi i da centrira drugi
veliki pojas zraenja.
Ako to ne uini, sve to si uio i radio sa mnom
bie samo puka pria, samo rei. A rei su prilino
jeftine.
Objasnio je da kada se skupna taka udaljava sa
svog uobiajenog poloaja i stie u odreenu dubinu,
ona probija prepreku koja zaas remeti njenu sposob
nost da centrira zraenja. To doivljavamo kao trenu
tak opaene praznine. Stari vidovnjaci zvali su taj tre
nutak zid od magle, jer se zona magle pojavljuje kad
god posustane centriranje zraenja.

Rekao je da ima tri naina na koja se prema tome

moe odnositi. Moe se uzeti apstraktno kao prepreka
opaanju; moe se oseati kao in probijanja zategnu
tog papirnog zastora itavim telom; ili se moe videti
kao zid od magle.
Tokom mog naukovanja kod don Huana bezbroj
puta me je vodio da vidim prepreku opaanja. U poet
ku mi se dopadala ideja da je to zid od magle. Don
Huan me je upozorio da su stari vidovnjaci takoe naj
vie voleli da to vide na taj nain. Rekao je da u vi
enju toga kao zida od magle postoji velika uteha i
zadovoljstvo, ali da takoe postoji velika opasnost od
pretvaranja neeg nepojmljivog u neto tmurno i zlo
kobno; zato je on preporuivao da je bolje nepojmljive
stvari ostaviti nepojmljivim nego da one postanu deo
popisa prve panje.
Nakon kratkotrajnog oseanja lagodnosti od vie
nja zida od magle morao sam da se sloim sa don Huanom da je bolje da period prenosa ostane kao (ne
pojmljiva apstrakcija, ali tada mi je ve bilo nemogue
da probijem ustaljenje moje svesti. Svaki put kada bih
bio u poloaju da probijem prepreku opaanja, video
bih zid od magle.
Jednom prilikom, ranije, alio sam se don Huanu i
Henaru da, iako elim da vidim to kao neto drugo, ne
uspevam. Don Huan je protumaio da je to razumljivo,
jer sam ja morbidan i mraan, i da smo on i ja vrlo
razliiti u tom pogledu. On je bio bezbrian i prakti
an, i nije oboavao ljudski popis. Ja, s druge strane,
nisam hteo da odbacim svoj popis, i shodno tome bio
sam teak, zlosrean i nepraktian. Bio sam pogoen i
rastuen njegovim otrim prebacivanjem i postao sam
vrlo sumoran. Don Huan i Henaro su se smejali dok im
suze nisu potekle niz obraze.
Henaro je dodao da sam ja, povrh svega, osvetolju
biv i da sam sklon gojenju. Tako su se smejali da sam
napokon morao da im se pridruim.
Don Huan mi je onda rekao da vebanje sakuplja
nja drugih svetova omoguava skupnoj taka da stekne
iskustvo o pomeranju. Uvek sam se, meutim, pitao
kako da doem do podsticajne podrke da izmestim

svoju skupnu taku iz njenog prvobitnog poloaja. Ka

da sam ga ranije pitao o tome, ukazivao je da, poto je
centriranje sila koja sve proima, namera ini da se
skupna taka pokree.
Ponovo sam ga pitao o tome.
Ti si sada u poloaju da na to pitanje sam odgo
vori, uzvratio je. Umee svesti je ono to skupnoj
taka daje podrku. Na kraju krajeva, zaista vrlo malo
zavisi od nas, ljudskih bia; mi smo, u stvari, jedna
skupna taka uvrena u odreenom poloaju. Na ne
prijatelj i istovremeno na prijatelj je na unutranji di
jalog, na popis. Budi ratnik; iskljui svoj unutra
nji dijalog; napravi popis i onda ga odbaci. Novi vidov
njaci prave popise i onda im se smeju. Bez popisa skup
na taka postaje slobodna.
Don Huan me je podsetio da je dosta govorio o jed
nom od najistrajnijih vidova naeg popisa: o naoj ideji
Boga. Taj vid, rekao je, jeste kao jak lepak koji vezuje
skupnu taku za njen prvobitni poloaj. Ako bih hteo
da skupim drugi pravi svet sa jo jednim velikim pojasem zraenja, morao bih da preduzmem obavezne ko
rake kako bih svoju skupnu taku oslobodio svih veza.
Taj korak je da se vidi ljudski kalup, rekao je.
To mora danas da uradi bez pomoi.
ta je ljudski kalup? upitao sam.
Mnogo puta sam ti pomogao da ga vidi, odgo
vorio je. Zna ti o emu ja govorim.
Uzdrao sam se da priznam da ne znam o emu
pria. Ako on kae da sam video ljudski kalup, sva
kako je tako i bilo, iako nemam ni bledu predstavu ka
ko on izgleda.
Znao je o emu mislim. Uputio mi je poznati osmeh
i lagano zavrteo glavom.
Ljudski kalup je prostran sveanj zraenja u veli
kom pojasu organskog ivota rekao je. Zove se ljud
ski kalup jer se taj sveanj javlja jedino unutar ljudske
ahure.
Ljudski kalup je ona koliina Orlovih zraenja ko
ju vidovnjaci mogu neposredno da vide bez ikakve
opasnosti po njih.

Duga je bila pauza pre nego to je ponovo pro

govorio.
Probijanje prepreka opaanja poslednji je zadatak
u umeu svesti, rekao je. Da bi svoju skupnu taku
doveo u taj poloaj, mora da skupi dovoljno energije.
Otputuj natrag. Seti se ta si uinio!
Bezuspeno sam pokuavao da se prisetim ta je
ljudski kalup. Oseao sam bolnu frustraciju i nemo
koja se ubrzo pretvorila u pravi bes. Bio sam ljut na
sebe, na don Huana, na sve.
Don Huana nije doticao moj gnev. Rekao je proza
ino da je taj bes prirodna reakcija na oklevanje skup
ne take da se pokrene po komandi.
Proi e dosta vremena pre no to uspe da primeni princip da je tvoja zapovest Orlova zapovest, rekao
je. To je bit umea namere. U meuvremenu, zapovedaj i ne sekiraj se, ak ni u najgorim trenucima sum
nje. Bie to spor proces, da se ta komanda uje i po
tuje kao da je Orlova komanda.
Takoe je rekao da postoji neizmerno podruje
svesti izmeu uobiajenog poloaja skupne take i po
loaja u kome vie nema sumnje, koji je skoro mesto
gde se pojavljuje prepreka opaanja. U tom neizmernom
podruju ratnici upadaju u sva mogua shvatljiva nedela. Upozorio me je da budem na oprezi i da ne gubim
samouverenost, jer u kad tad neizbeno biti pogoen
naletima oseanja poraza.
Novi vidovnjaci preporuuju jednostavan in ka
da im nestrpljenje, ili oajanje, ili ljutnja, ili tuga sta
nu na put, nastavio je. Oni preporuuju da ratnici ko
lutaju oima. Bilo koji pravac je delotvoran; lino vie
volim smer kazaljki.
To kretanje oiju navodi skupnu taku da se tre
nutno pokrene. To kretanje e ti doneti olakanje. Ono
je umesto pravog umea namere.
Poalio sam se da on nema dovoljno vremena da
mi kae o nameri.
Sve e ti se to vratiti jednog dana, uveravao me
je. Jedna e stvar pokrenuti drugu. Jedna kljuna re,
i sve e pokuljati iz tebe kao da su vrata na pretovare
nom ormanu popustila.

Potom se vratio na raspravljanje o ljudskom kalu

pu. Rekao je da videti ga sam, bez iije pomoi, pred
stavlja vrlo vaan korak, jer svi mi imamo odreene
ideje koje se moraju slomiti da bismo se osloboditi;
vidovnjak koji putuje u nepoznato da vidi nesaznajno
mora da bude u besprekornom stanju.
Namignuo mi je i rekao da biti u besprekornom
stanju postojanja znai biti osloboen racionalnih pret
postavki i racionalnih strahova. Dodao je da me i moji
racionalni strahovi i pretpostavke spreavaju da ponovo
centriram zraenja koja e me navesti da se setim vie
nja ljudskog kalupa. Pourivao me je da se opustim i da
kolutam oima, kako bih pokrenuo svoju skupnu taku.
Stalno je ponavljao da je zaista vano da se ovek seti
da je video ljudski kalup, pre nego to ga ponovo vidi.
I poto je on imao vrlo malo vremena, mojoj sporosti
tu nije bilo mesta.
Pokretao sam oi kao to mi je predloio. Gotovo
odmah zaboravio sam nelagodnost i zatim mi je naglo
sinuo blesak seanja i znao sam da ja jesam video
ljudski kalup. To se dogodilo pre vie godina, jednom
prilikom koju sam sasvim dobro zapamtio, jer je, s gle
dita mog katolikog odgoja, don Huan iznosio stavove
najveeg svetogra koje sam ikada uo.
Sve je zapoelo kao sluajan razgovor dok smo peaili u podnoju planina u pustinji Sonori. Objanja
vao mi je ta je znailo ono to mi je radio svojim ue
njima. Zaustavili smo se da bismo se odmorili, i seli
smo na nekakvo veliko kamenje. Nastavio je da obja
njava proceduru svog nauka, i to me je podstaklo da
po stoti put pokuam da mu opiem kako ja na to
gledam. Bilo je oigledno da on ne eli da ikada vie
uje za to. Naveo me je da promenim nivo svesti i re
kao mi da u ako vidim ljudski kalup, moi da razu
m a n sve to on radi, i tako nam obojici utedeti godi
ne tekog rada.
Potanko mi je objasnio ta je ljudski kalup. Nije
o njemu govorio u terminima Orlovih zraenja, ve ter
minima energetskog ablona koji slui da utisne ljud
ske osobine u amorfni mehur bioloke tvari. Bar sam ja
to tako razumeo, naroito poto je on kasnije opisao

ljudski kalup sluei se analogijama iz mehanike. Rekao

je da je to kao ogromna presa koja beskrajno tampa
ljudska bia dok ona pod nju stiu na tehnikoj pokret
noj traci. ivo je imitirao taj proces, velikom silinom
udarajui dlanom o dlan, kao da je kod svakog pljeska
presa ukalupila jedno ljudsko bie.
Takoe je rekao da svaka vrsta ima svoj kalup, i
da svaki pojedinac svake vrste ukalupljen tim proce
som pokazuje osobine koje su karakteristine za nje
govu vrstu.
Onda je poeo krajnje uzbudljivo da objanjava
ljudski kalup. Rekao je da stari vidovnjaci, kao i misti
ci u naem svetu, imaju neto zajedniko oni su bili
sposobni da vide ljudski kalup, ali nisu razumeli ta je
to. Mistici su nam vekovima davali dirljive izvetaje o
svojim iskustvima. Ali mana tih izvetaja, koliko god
prelepi bili, jeste krupna i oajna greka verovali
su da je ljudski kalup svemogui sveznajui svedritelj;
a takvo je i tumaenje starih vidovnjaka, koji su ljudski
kalup nazivali dobrim duhom, zatitnikom oveka.
Rekao je da su novi vidovnjaci jedini bili trezveni
da vide ljudski kalup i shvate ta je on. To to su oni
spoznali jeste da ljudski kalup nije stvaralac, ve da je
obrazac svih zamislivih ljudskih osobina, i nekih koje
ak i ne moemo da zamislimo. Taj kalup je na Bog,
zato to smo mi ono to on u nas utisne, a ne zato to
nas on stvara ni iz ega prema svojoj slici i prilici.
Don Huan je rekao da padanje na kolena u prisustvu
ljudskog kalupa zaudara na oholost i samoljublje.
Strano sam se zabrinuo kada sam uo don Huanovo objanjenje. ak i ako sebe nikada nisam smatrao
uzornim katolikom, okiralo me je njegovo bogohulje
nje. Iako sam ga uljudno sluao, eleo sam da kia sve
togrdnih sudova prestane, i da se tema promeni. Ali
on je nemilosrdno nastavio da izvikuje svoje gledite.
Naposletku sam ga prekinuo i rekao mu da verujem da
Bog postoji.
Uzvratio je da se moja vera zasniva na poverenju,
pa je stoga to polazno ubeenje koje se ne svodi ni na
ta; moje verovanje da Bog postoji je, kao i verovanje

svih ostalih, zasnovano na rekla-kazala, a ne na inu

vienja, rekao je.
Uverio me je da bih, ak i kad bih mogao da vidim,
vrlo brzo pogreio u proceni kao to su i mistici greili. Svako ko vidi ljudski kalup, odmah prihvata ideju
da je on Bog.
Rekao je da je mistino iskustvo sluajno vienje,
dogaaj koji se jednom desi i koji nema nikakvog zna
aja, poto je rezultat sluajnog kretanja skupne take.
Izjavio je da novi vidovnjaci zaista jedini mogu da do
nesu poten sud o toj stvari, jer je kod njih sluajno
vienje iskljueno, i jer su sposobni da vide ljudski
kalup kad god im se prohte.
Oni su, dakle, videli da je ono to mi zovemo Bo
gom nepokretni protitip ljudskosti bez ikakve moi. Jer
ljudski kalup ni pod kojim okolnostima ne moe da nam
pomogne interveniui u nau korist, niti da nas kazni
za naa zlodela, niti da nas bilo kako nagradi. Mi smo
samo proizvod njegove prese; mi smo njegov otisak.
Ljudski kalup je tano ono to nam njegovo ime kae
da je ablon, obrazac, kalup koji okuplja poseban
sveanj vlaknastih tvari, koji mi nazivamo ovekom.
To to je rekao veoma me je oalostilo. Ali izgleda
lo je da ga ne zabrinjava moja istinska uznemirenost.
Nastavio je da me zadirkuje, zbog onog to je nazvao
nedopustivim zloinom sluajnih vidovnjaka, koji nas
navode da svoju nezamenjivu energiju usmerimo na ne
to nemoni da bilo ta uinimo. to je vie govorio, to
sam se vie ljutio. Kada sam se toliko naljutio da sam
hteo da viknem na njega, pomerio me je u jo dublje
stanje poviene svesti. Udario me je sa desne strane, iz
meu bedra i grudnog koa. Taj udarac me je odneo
u svetlosno zraenje, u difuzni izvor najmirnijeg i najizuzetnijeg blaenstva. Ta svetlost je bila nebo, oaza u
tami oko mene.
Sa moje subjektivne take gledita, video sam tu
svetlost neizmerno dugo. Divota prizora nije se mogla
opisati reima, a ipak nisam mogao da otkrijem ta
ga je inilo tako lepim. Tada mi je sinula ideja da je
lepota izbijala iz oseanja sklada, oseanja mira i opu
tenosti, oseanja postignua, sigurnosti zauvek. Ose-

ao sam kako udiem i izdiem smireno i lako. Kakvo

divno oseanje obilja! Znao sam, bez i trunke sumnje,
da sam suoen sa Bogom, sa izvorom svega. I znao sam
da me Bog voli. Bog je bio ljubav i pratanje. Kupao
sam se u svetlosti i oseao oien, osloboen. Nekontrolisano sam plakao, preteno nad sobom. Prizor te
sjajne svetlosti navodio me je da se oseam bezvredan,
nevaan.
Iznenada, u uhu sam zauo don Huanov glas. Re
kao je da treba da izaem iz kalupa, da je kalup samo
stanica, zastanak na putovanju, koji prua privremen
mir i spokojstvo onima koji putuju u nepoznato, ali da
je sterilan, nepokretan. On je istovremeno i istovetan
odraz slike u ogledalu i samo ogledalo. I lik je bio ljudski
Duboko me je vrealo to to don Huan govori; po
bunio sam se protiv njegovih bogohulnih reci i sve
togra, hteo sam da ga izgrdim, ali nisam mogao da
prekinem vezanost za mo vienja. Ono me je ulovilo.
Izgleda da je don Huan tano znao kako se oseam
i ta elim da mu kaem.
Ne moe da grdi naguala, rekao mi je u uvo.
Nagual ti omoguava da vidi. To je tehnika naguala,
mo naguala. Nagual je vodi
Tada sam shvatio neto u vezi sa glasom u mom
uvu. To nije bio don Huanov glas, iako mu je po boji
bio vrlo slian. Takoe, glas je bio u pravu. Podstrekiva tog vienja bio je nagual Huan Matus. Njegova
tehnika i njegova mo navele su me da vidim Boga.
Rekao je da to nije Bog, ve ljudski kalup; znao sam
da je u pravu. Ipak nisam mogao da se pomirim s tim,
ne zbog ljutnje ili tvrdoglavosti ve prosto zbog oseanja krajnje privrenosti i ljubavi prema boanstvu
koje je bilo preda mnom.
Dok sam u tu svetlost piljio svom svojom strau,
svetlost kao da se zgusnula i video sam oveka. Sjaj
nog oveka koji je odisao ljubavlju, razumevanjem,
iskrenou, istinom, milou. oveka koji je bio skup
svega to je dobro.
Uarenost koju sam osetio u vienju tog oveka
bila je daleko od bilo ega to sam ikad osetio. Pao

sam na kolena. eleo sam da sluim olienju Gospoda,

ali se don Huan umeao i udario me po levoj strani
grudi blizu kljune kosti, i izgubio sam Boga iz vida.
Ostalo je muno oseanje, meavina aljenja, ushi
enja, sigurnosti i sumnje. Don Huan mi se podsmevao. Nazivao me je pobonim i neopreznim i rekao
da u postati veliki svetenik; mogao bih ak da pro
em kao duhovni voa koji je sluajno video Boga. a
ljivo me je podsticao da ponem da propovedam i da
svima opisujem ta sam video.
Sasvim neusiljeno, ali naoko zainteresovano, dao
je izjavu koja je delimino bila pitanje, a delimino
tvrdnja.
A taj ovek? upitao je. Ne moe da zaboravi
da je Bog mukarac.
Neka neobjanjiva neizmernost poela je da mi
se razjanjava i stupio sam u stanje velike bistrine.
Vrlo prijatno, a? dodao je don Huan smeei
se. Kakvo olakanje, Bog je muko!
Poto sam prepriao don Huanu sve ega sam se
seao, pitao sam ga o neemu to mi je upravo sinulo,
jer je bilo vrlo udno. Poto sam video ljudski kalup,
oigledno je da se moja skupna taka pokrenula. Seanje na ta oseanja i spoznaje bilo je toliko ivo da je
izazvalo oseanje potpune uzaludnosti. Sve to sam
tada radio i oseao oseao sam i sad. Pitao sam ga
kako je mogue da sam ga, iako sam imao tako jasan
uvid, tako potpuno zaboravio. Kao da se nita od svega
to mi se dogaalo nije desilo, jer sam uvek morao da
ponem od poetka, bez obzira koliko sam moda uzna
predovao u prolosti.
To je samo emocionalni utisak, rekao je. Potpu
na zabluda. Sve to si radio godinama unazad, vrsto
je zatvoreno u nekim neiskorienim zraenjima. Tog
dana kada sam te naveo da vidi ljudski kalup, na primer, i sam sam bio u velikoj zabludi. Mislio sam da
e, ako ga vidi, moi da ga razume. To je bila moja
prva pogreka.

Don Huan je objasnio da je za sebe uvek mislio

da vrlo sporo shvata. Nikada nije imao priliku da svoje
uverenje proveri jer nije imao sa im da se poredi. Ka
da sam ja pristupio a on postao uitelj, to je za njega
bilo sasvim novo, shvatio je da nema naina da se razumevanje ubrza i da izmetanje skupne take nije
dovoljno. On je mislio da e biti dovoljno. Ubrzo je
shvatio da poto se skupna taka u snu prirodno po
kree, kad god pretrpimo namerno pomeranje, svi mo
emo to odmah da popravimo. Mi se neprestano uravnoteujemo i delatnosti se nastavljaju kao da nam se
nita nije desilo.
Napomenuo je da vrednost zakljuaka novih vidov
njaka postaje oigledna tek kada ovek pokua da
pokrene skupnu taku nekog drugog. Novi vidovnjaci
kau da je u tom sluaju jedino vredan napor da se
ojaa postojanost skupne take u njenom novom polo
aju. Smatrali su da je jedino taj postupak vredan raz
matranja. I znali su da je to dug proces i da ga treba
ostvarivati deo po deo, brzinom pua.
Don Huan je zatim rekao da je upotrebljavao bilje
moi na poetku mog egrtovanja, u skladu sa prepo
rukama novih vidovnjaka. Oni su iz iskustva i vienjem.
znali da bilje moi razdrma skupnu taku sa njenog
prirodnog boravita. Dejstvo bilja moi na skupnu ta
ku je u sutini vrlo slino delovanju snova: snovi je
pokreu; ali bilje moi upravlja pokretanjem u veem
i irem obimu. Uitelj tada koristi dezorijentiua dejstva takvog pomeranja da potkrepi miljenje da opa
anje sveta nikako nije konano.
Tada sam se setio da sam ljudski kalup video jo
pet puta tokom godina. Svaki put sam bio sve ravno
duniji prema njemu. Ipak nisam nikako mogao da pre
eni preko injenice da sam Boga uvek video kao mu
karca. Na kraju, to za mene vie nije bio Bog, ve je
postao ljudski kalup, ne zato to je to rekao don Huan,
ve zato to je uverenje da je Bog mukarac postalo
neodrivo. Onda sam shvatio don Huanove izjave o
njemu. Nisu ni najmanje bile bogohulne niti svetogra
i nije ih donosio iz konteksta svakodnevnog sveta. Imao

je pravo kada je rekao da novi vidovnjaci imaju pred

nost jer mogu da vide ljudski kalup onoliko esto koli
ko ele. Ali meni je jo vanije bilo to to su oni bili
trezveni pa su mogli da ispituju to to vide.
Upitao sam ga zbog ega sam ljudski kalup uvek
video kao mukarca. Rekao je da je to zato to moja
skupna taka tada nije bila postojana pa nije mogla
da ostane potpuno prilepljena u svom novom poloaju
i da se pomerala bono u mukom pojasu. To je bilo
isto kao u sluaju vienja prepreke opaanja kao zida
magle. Skupnu taku je na bono pomeranje navodila
gotovo neizbena potreba, ili nuda, da nepojmljivo
predstave pojmovima koji su nam najblii: prepreka
je zid a ljudski kalup ne moe da bude nita drugo do
ovek. Smatrao je da bih, da sam ena, ljudski kalup
video kao enu.
Don Huan je zatim ustao i rekao da je dolo vreme da se proetamo gradom, da treba da vidim ljud
ski kalup meu ljudima. U tiini smo ili prema trgu,
ali pre nego to smo tamo stigli, doiveo sam neza
driv nadolazak energije i odjurio sam niz ulicu prema
gradskoj periferiji. Doao sam na most, i upravo tu,
kao da me je ekao, video sam ljudski kalup kao bli
stavu, toplu, ilibarsku svetlost.
Bacio sam se na kolena, ne toliko iz pobonosti
koliko zbog fizike reakcije strahopotovanja. Prizor
ljudskog kalupa bio je zadivljujui. Osetio sam, bez
trunke oholosti, da sam pretrpeo ogromnu pramenu
od vremena kada sam ga prvi put video. Meutim, sve
stvari koje sam video i nauio samo su poveale i pro
dubile razumevanje uda koje mi je bilo pred oima.
U poetku je ljudski kalup bio izloen nad mostom,
onda sam oi ponovo doveo u iu i video da se ljudski
kalup protee i gore i dole u venost; most je bio samo
slaba ljuska, tanka crta postavljena nad venim. Takva
su bila i siuna oblija ljudi koji su se kretali oko
mene, posmatrajui me sa bestidnom ljubopitljivou.
Ali bio sam izvan njihovog domaaja, iako sam u tom
trenutku bio potpuno izloen. Ljudski kalup nije imao

mo da me zatiti ili da me potedi, pa ipak sam ga

voleo bezgranino duboko.
Mislim da sam tada razumeo neto, to mi je don
Huan esto govorio, da prava naklonost ne moe da
bude ulaganje. Rado bih ostao sluga ljudskog kalupa,
ne zbog neega to mi on moe dati, jer nema ta da
da, ve zbog iste ljubavi koju sam prema njemu oseao.
Osetio sam da me neto odvlai, i pre nego to
sam nestao iz njegovog prisustva, proaptao sam obe
anje ljudskom kalupu, ali me je velika sila zbrisala
odatle pre nego to sam uspeo da izloim sve to sam
hteo. Najednom sam kleao na mostu dok me je grupa
seljaka gledala i smejala se.
Don Huan mi je pritekao i pomogao mi da se us
pravim i otpratio me do kue.
Postoje dva naina da se vidi ljudski kalup, za
poeo je don Huan im smo seli. Moe da ga vidi
kao oveka i moe da ga vidi kao svetlost. To zavisi
od pokretanja skupne take. Ako je pomeranje bono,
kalup je ljudsko bie, ako je pomeranje po sredini
ljudskog pojasa, kalup je svetlost. Jedina vrednost toga
to si danas uradio jeste da ti se skupna taka pomerila po sredini.
Rekao je da je poloaj u kome ovek vidi ljudski
kalup veoma blizu onih poloaja u kojima se pojavljuje sanjajue telo i prepreka opaanja. To je razlog
to novi vidovnjaci preporuuju da se ljudski kalup
vidi i razume.
Da li si siguran da si shvatio ta je stvarno ljud
ski kalup? upitao je uz osmeh.
Budi ubeen, don Huane, da sam savreno sve
stan ta je ljudski kalup, rekao sam.
uo sam kako apue gluposti ljudskom kalupu,
kada sam stigao na most, rekao je uz najzlobniji
osmeh.
Rekao sam mu da sam se oseao kao bezvredni
sluga koji slui bezvrednog gospodara, i opet sam po
nesen istom naklonou obeao besmrtnu ljubav.

Sve mu je to bilo smeno i smejao se sve dok nije

poeo da se gui.
Obeanje bezvrednog sluge bezvrednom gospoda
ru bezvredno je, rekao je i ponovo se zaguio
smehom.
Nije mi bilo stalo da branim svoj stav. Moja naklo
nost prema ljudskom kalupu ponuena je slobodno
bez ikakvog uzvraanja. Nije mi bilo vane to je moje
obeanje bezvredno.

17 PUTOVANJE SANJAJUEG TELA

Don Huan mi je rekao da emo se nas dvojica poslednji put odvesti u grad Oahaku. Bilo je sasvim jasno
da nikad vie neemo biti tamo zajedno. Moda e se
njegova oseanja vratiti na to mesto, rekao je, ali ni
kad njegova celokupnost.
U Oahaki je don Huan proveo sate gledajui svetovne, trivijalne stvari, izbledelu boju zidova, oblik uda
ljenih planina, are na ispucalom betonu, ljudska lica.
Onda smo otili do trga i seli na njegovu omiljenu klu
pu, koja nije bila zauzeta, kao i uvek kada je njemu
bila potrebna.
Za vreme naeg dugotrajnog hodanja po gradu vrlo
snano sam nastojao da se oseam alosno i mrzovoljno,
ali jednostavno to nisam mogao. Bilo je neeg veselog
u vezi sa njegovim odlaskom. Objasnio je da je to ne
zadriva snaga potpune slobode.
Sloboda je kao zarazna bolest, rekao je. Prelazna je; nju prenosi besprekoran nagual. Ljudi to mogu
da ne cene, jer ne ele da budu slobodni. Sloboda je
zastraujua. Upamti to. Ali ne i za nas. Pripremao sam
se skoro itavog svog ivota za ovaj trenutak. A tako
e i ti.
Stalno je iznova ponavljao da u stanju u kome smo
uee razuma ne sme da ometa moje postupke. Rekao
je da su sanjajue telo i prepreka opaanja poloaji
skupne take, i da je to znanje od ivotnog znaaja za

vidovnjake, kao to je savremenom oveku vano da

ume da ita i pie. I jedno i drugo su uspesi postignuti
nakon godina vebanja.
Vrlo je vano da se seti, sad odmah, vremena ka
da je tvoja skupna taka dola u taj poloaj i stvorila
tvoje sanjajue telo, rekao je veoma hitro.
Onda se nasmeio i primetio da vremena ima sa
svim malo; rekao je da e priseanje mog sanjajueg
tela na glavno putovanje staviti moju skupnu taku u
poloaj da probije prepreku opaanja kako bi skupila
drugi svet.
Sanjajue telo je poznato pod raznim imenima,
rekao je posle duge pauze. Ja najvie volim ime drugi.
Taj termin pripada starim vidovnjacima, kao i njegova
ud. Ja se posebno ne brinem za njihovu ud, ali mo
ram da priznam da mi se dopada njihov termin. Dru
gi. Misteriozan je i pretei. Ba kao i starim vidovnja
cima, prua mi oseanja tame, senki. Stari vidovnjaci
su rekli da drugi uvek stie ogrnut vetrom.
Godinama su don Huan i ostali lanovi njegovog
drutva pokuavali da me uvere da moemo istovre
meno da budemo na dva mesta, da moemo da isku
simo jednu vrstu opaajne dvojnosti.
Dok je don Huan govorio, poeo sam da se seam
neeg toliko duboko zaboravljenog da je u poetku to
bilo kao da sam samo sluao o tome. Tada sam, korak
po korak, shvatio da sam to iskustvo i sam doiveo.
Bio sam istovremeno na dva mesta. To se desilo
jedne noi u planinama severnog Meksika. Celog dana
sam sa don Huanom sakupljao bilje. Zaustavili smo
se da prenoimo i ja sam gotovo zaspao od umora ka
da je iznenada naleteo vetar i don Henaro iskoio iz
tame pravo preda me i na smrt me uplaio.
Prva misao mi je bila sumnjiava. Verovao sam da
se don Henaro itavog dana krio u grmlju, ekajui
da se spusti mrak pa da izvede svoje zastraujue po
javljivanje. Dok sam ga gledao kako se epuri uokolo,
primetio sam da se s njim zbilo neto istinski udno
te noi. Neto primetno, stvarno, a ipak neto to ni
sam mogao da odredim.

alio se sa mnom i ludirao naokolo, izvodei po

krete koji su ikali moj razum. Don Huan se kao ble
sav smejao mom zaprepaenju. Kada je prosudio da
je kucnuo as, naveo me je da se pomerim u povienu
svest i za trenutak sam mogao da vidim don Huana i
don Henara kao dva velika mehura svetlosti. Henaro
nije bio Henaro od krvi i mesa koga sam poznavao u
stanju normalne svesti, ve njegovo sanjajue telo. Tvr
dim to jer sam ga video kao vatrenu loptu koja je bila
iznad tla. Nije bio ukorenjen kao to je bio don Huan.
To je bilo kao da je Henaro, mehur svetlosti, bio na ivici
poletanja, ve gore, u vazduhu, nekoliko stopa iznad
zemlje, spreman da odzuji.
Sledea stvar koju sam izveo te noi, koja mi se
iznenada jasno ukazala kada sam se setio tog dogaaja,
bilo je da sam znao da treba da kolutam oima da bih
naveo svoju skupnu taku da se pokrene. Mogao sam,
namerom, da centriram zraenja koja su mi omoguila
da vidim Henara kao mehur svetlosti, ili sam mogao
da centriram zraenja koja su me navela da ga vidim.
sasvim udnog, nepoznatog, stranog.
Kada sam video Henara kao udnog, oi su mu
imale zao sjaj, kao oi zverinja u mraku. Ali bile su
oi, i pored toga. Nisam ih video kao take ilibarske
svetlosti.
Te noi je don Huan rekao da e Henaro pomoi
da se moja skupna taka pomeri vrlo duboko, da treba
da ga podraavam i da radim sve to i on radi. Henaro
je isturio stranjicu i zatim vrlo snano potisnuo karlicu napred. Mislio sam da je to skaredan gest. Stalno
je to iznova ponavljao, okreui se okolo kao da igra.
Don Huan me je gurkao po ruci, pourujui me da
podraavam Henara, i podraavao sam ga. Obojica smo
se okolo ludirali, izvodei taj groteskni pokret. Posle
nekog vremena osetio sam da moje telo samo izvodi
taj pokret bez uea onoga to sam smatrao svojim
pravim ja. Odvojenost mog tela od stvarnog mene po
stala je jo izraenija, i onda sam u odreenom tre
nutku video neki smean prizor kako dva oveka
jedan prema drugom izvode nepristojne pokrete.

Gledao sam oaran i shvatio da sam ja jedan od

te dvojice. U trenutku kada sam to shvatio, osetio sam
kako me neto povlai i naao sam se ponovo kako karlicu potiskujem napred-nazad u skladu sa Henarom.
Skoro istovremeno primetio sam da nas drugi ovek,
koji sedi pored don Huana, posmatra. Vetar je duvao
oko njega. Mogao sam da vidim kako mu je kosa raz
baruena. Bio je go i izgledao zbunjen. Vetar ga je
okruio kao da ga titi, ili, moda naprotiv, kao da
pokuava da ga oduva.
Sporo sam shvatio da sam ja taj drugi ovek. A
kada sam to shvatio, doiveo sam najvei potres u i
votu. Jedna nedokuiva fizika sila razvukla me je nadvoje, kao da sam bio od vlakana, i ponovo sam buljio
u oveka, koji sam bio ja, kako se ludira okolo sa He
narom, a istovremeno sam gledao golog oveka, koji
je isto bio ja, kako pilji u mene dok sa Henarom pra
vim nepristojne pokrete. Potresao sam se toliko sna
no da sam izgubio ritam pokreta i sruio se.
Don Huan mi je pomogao da ustanem, to je sledea
stvar koje se seam. Henaro i drugi ja, onaj goli, ne
stali su.
Takoe sam se setio da je don Huan odbio da raz
govara o tom dogaaju. Nije ga objanjavao osim to
je rekao da je Henaro, strunjak da stvori svog dvoj
nika, ili drugog, i da sam ja imao duge uzajamne uticaje sa Henarovim dvojnikom u stanju normalne sve
sti a da to nikad nisam otkrio.
Te noi, kao i stotinama puta ranije, Henaro je
tvoju skupnu taku naveo da se pokrene veoma duboko
u tvoju levu stranu, objanjavao je don Huan poto
sam mu ispriao sve ega se seam. Njegova mo je
bila takva da je on odvukao tvoju skupnu taku tamo
gde se pojavljuje sanjajue telo. Video si svoje sanjajue telo kako te gleda. A njegovo igranje te je preva
rilo.
Pitao sam ga da mi objasni kako je Henarov nepri
stojan pokret mogao da ima tako drastino dejstvo.
Ti si istunac, rekao je. Henaro je iskoristio tvo
je trenutno nezadovoljstvo i zbunjenost to mora da
izvodi skaredne pokrete. Poto se nalazio u svom sa-

njajuem telu, imao je mo da vidi Orlova zraenja;

stalnim preimustvom mogao je da sasvim sigurno na
vede tvoju skupnu taku da se pomeri.
Rekao je da je sve to mi je Henaro pomogao da
izvedem te noi bilo manje vano, da je Henaro pomerao moju skupnu taku i navodio je da napravi sanjajue telo mnogo, mnogo puta, ali da ti dogaaji nisu
bili ono ega je on eleo da se setim.
elim da ponovo centrira odgovarajua zraenja
i da se seti vremena kada si se stvarno probudio u
sanjajuem poloaju rekao je.
Izgledalo je da je udan talas energije eksplodirao
u meni, i znao sam ega je eleo da se setim. Meutim,
nisam mogao da seanje usmerim na ceo dogaaj. Mo
gao sam samo delimino da ga se prisetim.
Setio sam se da smo jednog jutra don Huan, don
Henaro i ja sedeli ba na ovoj istoj klupi dok sam bio
u stanju normalne svesti. Don Henaro je sasvim izne
nada rekao da e svoje telo naterati da ode sa klupe
a da sam nee ustati. Ta izjava je bila sasvim izvan kon
teksta onoga o emu smo raspravljali. Bio sam se navi
kao na don Huanove mirne, poune rei i postupke.
Okrenuo sam se prema don Huanu, oekujui objanjenje, ali je on ostao neosetljiv, gledajui pravo preda
se kao da don Henaro i ja uopte nismo bili tu.
Don Henaro me je gurkao da bi privukao moju
panju, i tada sam bio svedok najuznemiravajueg mo
gueg prizora. Stvarno sam video Henara na drugom
kraju trga. Mahao mi je da priem. Ali takoe sam vi
deo don Henara kako sedi pored mene, gledajui pravo
napred, ba kao i don Huan.
Hteo sam da kaem neto, da bih izrazio svoje stra
hopotovanje, ali sam zanemeo, zarobljen nekom silom
svud oko sebe, koja mi nije dala da govorim. Ponovo
sam pogledao Henara preko parka. Jo uvek je bio ta
mo, pokazujui mi pokretima glave da mu se pri
druim.
Moja emocionalna uznemirenost rasla je iz trena
u tren. eludac mi se prevrtao, i napokon sam imao
suenu perspektivu, koja je vodila pravo do Henara
na drugoj strani trga. A tada me je velika ljubopitlji-

vost, ili ogroman strah, to je u tom trenutku izgle

dalo isto, povuklo do mesta gde je bio on. Naveo me
je da se okrenem i pokazao mi tri oveka koja su sedela na klupi, nepokretno, kao da je vreme iezlo.
Osetio sam se uasno nelagodno, nekakav unutra
nji svrab, kao da su se meki organi zatvoreni u mom
telu zapalili, i zatim sam se opet naao na klupi, ali
Henaro je ve bio otiao. Mahnuo mi je u znak pozdra
va preko trga i izgubio se meu ljudima koji su ili
na pijacu.
Don Huan je ivnuo. Nastavio je da me posmatra.
Ustao je i hodao oko mene. Ponovo je seo i nije mogao
da zadri ozbiljan izraz lica dok mi je govorio
Shvatio sam zato se tako ponaa. Stupio sam u
stanje poviene svesti bez pomoi don Huana. Henaro
je uspeo da navede moju skupnu taku da se sama
pokrene.
Nesvesno sam se nasmejao kada sam video svoju
belenicu, koju je don Huan sveano stavio u dep.
Rekao je da e moje stanje poviene svesti iskoristiti
da mi pokae kako misteriji oveka i misteriji sveta
nema kraja.
Potpuno sam se koncentrisao na njegove rei. Me
utim, don Huan je rekao neto to nisam razumeo.
Zamolio sam ga da ponovi ta je rekao. Poeo je da
pria vrlo lagano. Mislio sam da je snizio glas da nas
drugi ljudi ne bi uli. Sluao sam paljivo, ali nisam
razumeo ni re od onoga to je govorio; ili je govorio
jezikom koji mi je bio stran, ili je trtljao. Najudnije
od svega je bilo to to je neto dralo moju panju na
okupu, ili ritam njegovog glasa ili injenica to sam
se silio da razumem. Oseao sam da mi je um drukiji
nego inae, iako nisam mogao da pronaem u emu
je ta razlika. Dugo sam razmiljao pokuavajui da
shvatim ta se zbiva.
Don Huan mi je govorio vrlo tiho na uvo. Rekao
je da je, poto sam uao u povienu svest bez njegove
pomoi, moja skupna taka vrlo klimava, i da mogu
da je pustim da se pomeri u levu stranu oputajui se,
zapadajui u polusan na toj klupi. Uveravao me je da

me uva, da nemam ega da se plaim. Pourivao me

je da se opustim, da dozvolim svojoj skupnoj taki da
se pokrene.
Odmah sam osetio teinu kao da sam zaspao du
bokim snom. U jednom trenu sam postao svestan da
sanjam. Video sam kuu koju sam video ranije. Pri
bliavao sam joj se hodajui ulicom. Bilo je i drugih
kua, ali na njih nisam obraao panju. Neto je uvr
stilo moju svest za tu odreenu kuu koju sam video.
Bila je to, velika, savremena, omalterisana kua, sa trav
njakom ispred.
Kada sam priao blie kui, osetio sam bliskost
sa njom, kao da sam je i ranije sanjao. Hodao sam
poljunanom stazom do ulaznih vrata; bilo je otvo
reno i uao sam. Tu je bilo tamno predvorje i velika
gostinska soba sa desne strane, nametena tamnocrve
nim kauem i prikladnim foteljama postavljenim u
ugao. Nedvosmisleno sam imao suenu perspektivu;
mogao sam da vidim samo ono to mi je bilo pred
oima.
Jedna mlada ena stajala je pored kaua kao da
je upravo ustala kad sam ja uao. Bila je tanka i visoka,
prefinjeno odevena u odeu po meri. Bila je moda
u poznim dvadesetim. Kosa joj je bila tamnosmea,
vatrene crne oi koje su izgledale kao da se smee, i
zailjen, lepo izvajan nos. Bila je svetle puti ali sada
divno preplanule. Smatrao sam da je zanosno lepa. Iz
gledalo mi je da je Amerikanka. Klimnula je, smeei
se, i ispruila ruke s dlanovima na dole, kao da mi po
mae da se podignem.
Stisnuo sam joj ake najtrapavijim pokretom. Upla
io sam se i pokuao da se vratim, ali me je ona
drala vrsto, a ipak tako blago. Ruke su joj bile duge
i prelepe. Govorila mi je na panskom, sa slabim tra
gom stranog naglaska. Molila me je da se opustim, da
osetim njene ruke, da svoju panju usredsredim na
njeno lice i da pratim pokretanje njenih usana. Hteo
sam da je pitam ko je ona, ali nisam mogao da izustim
ni rei.
Onda sam u uhu uo don Huanov glas. Rekao je:
Aha, tu si, kao da me je upravo pronaao. Sedeo sam

sa njim na klupi u parku. Ali sam takoe mogao da

ujem glas mlade ene. Rekla je: Doi i sedi sa mnom.
Upravo sam to uradio i zapoeo najneverovatnije menjanje take gledita. Naizmenino sam bio sa don Huanom i sa tom mladom enom. Mogao sam ih oboje videti sasvim jasno.
Don Huan me je upitao da li mi se ona svia, da
li mi ona izgleda umirujue i privlano. Nisam mogao
da govorim, ali sam mu nekako preneo oseanje da
mi se ta mlada ena neizmerno dopada. Mislio sam,
bez ikakvog oiglednog razloga, da je ona uzor dobrote,
da je ona neophodna za ono to don Huan radi sa
mnom.
Don Huan mi je opet govorio na uvo i rekao da,
ako mi se ona toliko svia, treba da se probudim u
njenoj kui, da e me voditi oseanje topline i privla
nosti prema njoj. Kikotalo mi se i bio sam oputen.
Oseanje neodoljivog uzbuenja strujalo mi je kroz
telo. Oseao sam se kao da me to uzbuenje u stvari
razlae. Nije me brinulo ta se sa mnom deava. Rado
sno sam se zagnjurio u tamu, neopisivo crnu, i onda
sam se naao u kui te mlade ene. Sedeo sam sa njom
na kauu.
Posle trenutka istog ivotinjskog straha, shvatio
sam da nekako nisam potpun. Neto je u meni nedo
stajalo. Meutim, nisam smatrao da je situacija pre
tea. Kroz um mi je minula misao da sanjam i da u
se uskoro probuditi na klupi u parku u Oahaki sa don
Huanom, gde se zaista nalazim, gde stvarno pripadam.
Mlada ena mi je pomogla da ustanem i odvela me
do kupatila gde je velika kada bila puna vode. Tada
sam shvatio da sam potpuno go. Blago mi je pomogla
da uem u kadu i pridravala mi je glavu dok sam
napola plutao u vodi.
Posle nekog vremena pomogla mi je da izaem iz
kade. Oseao sam se slabo i lomno. Legao sam na kau
u gostinskoj sobi i ona mi je prila sasvim blizu. Mo
gao sam da ujem kako joj lupa srce i kako joj krv
kola telom. Oi su joj bile kao dva zraea izvora ne
ega to nije bila ni svetlost ni toplota, ve neto udno
izmeu to dvoje. Znao sam da vidim ivahnu silu kako

se prenosi iz njenog tela kroz njene oi. itavo njeno

telo bilo je kao uarena pe, sjajilo se.
Osetio sam udan drhtaj koji je uzbudio itavo
moje bie. Bilo je to kao da su mi ivci bili na udaru
i kao da ih je neko upao. Oseanje je bilo muno.
Onda sam se ili onesvestio ili zaspao.
Kada sam se probudio, neko je pekire potopljene
u hladnoj vodi stavljao preko mog lica i pozadi na vrat.
Video sam da mlada ena sedi pored moje glave, na
krevetu u kome sam leao. Vedro vode bilo je na no
nom stoiu. Don Huan je stajao u podnoju kreveta
sa mojom odeom prebaenom preko ruke.
Bio sam sasvim budan. Seo sam. Pokrili su me
ebetom.
Kako je putnik? upitao me je don Huan smeei
se. Da li si sad u jednom komadu?
To je bilo sve ega sam mogao da se setim. Ispri
ao sam tu epizodu don Huanu, i dok sam govorio,
setio sam se jo jednog dela. Setio sam se da mi se don
Huan rugao i zadevao me to me je naao golog u kre
vetu te gospe. Bio sam strano razdraen zbog njihovih
primedbi. Obukao sam svoju odeu i u besu buno iza
ao iz kue.
Don Huan me je sustigao na prednjem travnjaku.
Vrlo ozbiljno je primetio da sam ponovo onaj isti glupi
ja, da sam doao sebi tako to sam se zbunio, to nje
mu dokazuje da mojoj samovanosti jo uvek nema
kraja. Ali dodao je pomirljivo da to sada nije vano;
znaajna je bila injenica to sam svoju skupnu taku
pomerio vrlo duboko u levu stranu i kao posledicu
toga proputovao sam ogromnu razdaljinu.
Govorio je o udima i misterijama, ali nisam bio
u stanju da ga sluam, jer sam bio prikljeten u unu
tranjoj vatri straha i samovanosti. Zapravo sam se
ljutio. Bio sam ubeen da me je don Huan hipnotisao
u parku i da me je zatim odveo u kuu te dame, i da
su mi njih dvoje radili uasne stvari.
Moj bes se prekinuo. Neto je tamo napolju na
ulici bilo tako zastraujue da je moj bes odmah pre
stao. Ali pre nego to su mi se misli sasvim sredile,
don Huan me je udario po leima i od onog to se

upravo deavalo nita nije ostalo. Ponovo sam bio u

svojoj svakodnevnoj blaenoj gluposti, sreno sluajui
don Huana, brinui se da li mu se dopadam ili ne.
Dok sam priao don Huanu o novom odlomku koga
sam se upravo setio, shvatio sam da je jedan od nje
govih metoda da manipulie mojom emocionalnom uznemirenou bio da me pomeri u normalnu svest.
Jedina stvar koja smiruje one koji putuju u nepo
znato jeste zaborav, rekao je. Kakvo je olakanje biti
u obinom svetu!
Tog dana si ostvario velianstven podvig. Bilo je
trezveno da ti ne dozvolim da se usredsredi na sve to
se zbivalo. Ba kad si stvarno poeo da panii, naveo
sam te da se pomeri u normalnu svest; pokrenuo sam
tvoju skupnu taku u poloaj gde vie nema nesigurno
sti. Za ratnike postoje dva takva poloaja. U jednom
vie ne sumnja jer sve zna. U drugom koji je normalna
svest, ne sumnja jer nita ne zna.
Jo je za tebe tada bilo rano da zna ta se stvarno
desilo. Ali mislim da je sad pravo vreme da zna. Gleda
jui tu ulicu, bio si na putu da otkrije gde je bio tvoj
sanjajui poloaj. Tog dana si preao ogromnu razda
ljinu.
Don Huan me je prouavao sa meavinom veselja
i alosti. Davao sam sve od sebe da odrim pod kontro
lom udnu uzbuenost koju sam oseao. Oseao sam
da je neto strano vano izgubljeno u mom seanju,
ili, kako bi to rekao don Huan, unutar nekih neupo
trebljivih zraenja koja su jednom bila centrirana.
Pokazalo se da je moja borba da ostanem hladan
bila pogrena. Najednom kolena su mi klecnula i nervni grevi su prostrujali. Mumlao sam, nesposoban da
izgovorim jedno pitanje. Morao sam da gutam i duboko
diem pre nego to sam povratio prisebnost.
im smo seli ovde da razgovaramo, rekao sam
da nikakvo uee racionalnog ne treba da ometa po
stupke vidovnjaka, nastavio je strogo. Znao sam da
e, ukoliko bi utvrdio ta si uradio, morati da izosta
vi racionalnost, ali da e to morati da uradi u nivou
svesti u kome si sada.

Objasnio je da moram da razumem da je racio

nalnost stanje centriranosti, to je samo rezultat polo
aja skupne take. Naglasio je da to treba da shvatim
kada sam u stanju velike ranjivosti, kao to sam u tom
trenutku bio. Ako bih to shvatio kada mi se skupna
taka nala u poloaju gde nema sumnje, bilo bi besko
risno, jer su saznanja te vrste opta mesta u tom polo
aju. Jednako beskorisno bi bilo shvatiti to u stanju
normalne svesti; u takvom stanju takve spoznaje su
emocionalni izlivi koji vrede samo dok oseanja traju.
Rekao sam da si tog dana proputovao veliku razda
ljinu, kazao je blago. To sam rekao jer znam. Bio
sam tamo, sea se?
Obilno sam se znojio od nervoze i zabrinutosti.
Putovao si jer si se probudio u udaljenom sanjajuem
poloaju, nastavio je. Kada te je Henaro povukao
preko trga, ba odavde sa ove klupe, on je prokrio
put za tvoju skupnu taku da se pomeri iz normalne
svesti sve do poloaja u kome se javlja sanjajue telo.
Tvoje je sanjajue telo u stvari preplovilo neverovatnu
razdaljinu za vreme od jednog treptaja. Ipak to nije
vaan deo. Misterija je u sanjajuem poloaju. Ako je
on dovoljno snaan da te povue, moe da ode do
kraja ovog sveta ili izvan njega, ba kao i stari vidov
njaci. Oni su iezli sa ovog sveta jer su se probudili
u sanjajuem poloaju izvan granica poznatog. Tvoj
sanjajui poloaj onog dana bio je u ovom svetu, ali
podaleko od grada Oahake.
Kako se odvija takvo putovanje? upitao sam.
Nema naina da se sazna kako se to deava, re
kao je. Snano oseanje, ili nepokolebljiva namera,
ili veliko interesovanje slue kao vodi; tada se skupna
taka snano uvrsti u sanjajuem poloaju, dovoljno
dugo da tu dovue sva zraenja koja su unutar ahure.
Don Huan je tada rekao da me je tokom godina
naeg druenja navodio da vidim bezbroj puta, bilo u
stanjima normalne ili poviene svesti; video sam bez
broj stvari koje sada poinjem da razumem na povezaniji nain. Ta povezanost nije logika ili racionalna,
ali razjanjava, kako god da to ini, sve to sam uinio,

sve to su mi radili i sve to sam video tokom svih tih

godina sa njim. Rekao mi je da je sada potrebno poslednje razjanjenje: povezana ali iracionalna spoznaja
da je sve to smo na svetu nauili da opaamo, neraskidivo povezano sa poloajem u kome se nalazi skupna
taka. Ako se skupna taka premesti sa tog poloaja,
svet prestaje da bude ono to inae jeste.
Don Huan je tvrdio da premetanje skupne take
preko srednje linije ljudske ahure ini da itav svet
koji znamo iezava trenutno pred naim oima, kao
da je zbrisan, jer su stabilnost i supstancijalnost, koje
izgledaju kao da pripadaju sudu naeg opaanja, samo
sile centriranosti. Pojedina zraenja se rutinski centri
raju zbog uvrenosti skupne take na naroitom me
stu; to je sve to se tie naeg sveta,
Postojanost sveta nije udo, nastavio je, udo
je uvrenost skupne take na bilo kom mestu. Kada
vidovnjaci pokrenu svoje skupne take, oni se ne susre
u sa iluzijom, oni se susreu sa drugim svetom; taj
drugi svet je isto tako stvaran kao i onaj koji sada gle
damo, ali nov poloaj njihovih skupnih taaka, koji
stvara taj novi svet, mnogo je udesniji od stare uvr
enosti.
Uzmi sebe, na primer; ti si sada u stanju povi
ene svesti. Ono to moe initi u takvom stanju nije
iluzija; jednako je stvarno kao i svet sa kojim e se
suoiti sutra u svom svakodnevnom ivotu, a ipak su
tra svet, iji si sada oevidac, nee postojati. On postoji
samo kada se tvoja skupna taka pokrene sa odree
nog mesta u kom si sad.
Dodao je da je zadatak sa kojim se ratnici suoa
vaju kada zavravaju uvebavanje zadatak sastavlja
nja. Tokom uvebavanja ratnici, naroito mukarac nagual, nastoje da se pokreu u to je vie mogue po
sebnih taaka. Rekao je da sam se ja selio u bezbroj
poloaja koje jednog dana treba da sastavim u pove
zanu celinu.
Na primer, ako bi pokrenuo svoju skupnu taku
u odreen poloaj, ti bi se setio ko je ta dama, nasta
vio je sa udnim osmehom. Tvoja skupna taka bila

je na tom mestu stotinama puta. Trebalo bi da ti bude

najlake da ga sastavi.
Kao da je moje seanje zavisilo od njegove suge
stije, poeo sam maglovito da se priseam oseanja
pripadnosti. Tu je bilo oseanje bezgranine naklonosti,
koja kao da me je privlaila; neprijatna slatkoa ispu
nila je vazduh, kao da mi je neko doao s lea i pro
suo taj miris po meni. ak sam se i okrenuo. I tada
sam se setio. Ona je bila Kerol, ena nagual! Jo jue
sam bio sa njom. Kako sam mogao da je zaboravim?
Imao sam jedan neopisiv trenutak u kom su, mi
slim, sva oseanja mog psiholokog repertoara proju
rila kroz moj um. Da li je bilo mogue, pitao sam se,
da se probudim u njenoj kui u Tusonu, u Arizoni, na
dve hiljade milja udaljenosti? I da li je svako pojedi
nano stanje poviene svesti toliko izolovano da ovek
ne moe da ih zapamti?
Don Huan mi je priao i stavio mi ruku na rame.
Rekao je da tano zna kako mi je. Njegov dobrotvor
ga je naterao da proivi slino iskustvo. I upravo ono
to on sada pokuava da uradi sa mnom, pokuao je
njegov dobrotvor sa njim: da utei reima. On je bio
zahvalan svom dobrotvoru za taj pokuaj, ali je su
mnjao, kao to i sad sumnja, da postoji nain da se
utei bilo ko ko je spoznao putovanje sanjajueg tela.
U mom umu sada vie nije bilo sumnje. Neto u
meni je proputovalo razdaljinu izmeu grada Oahaka
u Meksiku i Tusona u Arizoni. Oseao sam udno olak
anje, kao da sam se najzad posle svega oistio od greha.
Tokom godina koje sam proveo sa don Huanom,
imao sam praznine povezanosti i seanja. Moj boravak
u Tusonu s njim toga dana bio je jedna od tih praznina.
Zapamtio sam da nisam mogao da se setim kako sam
stigao u Tuson. Na to, meutim, nisam obratio nikakvu
panju. Mislio sam da je omaka bila proizvod mojih
delatnosti sa don Huanom. On je uvek veoma pazio da
ne produbi moju racionalnu sumnjiavost u stanjima
normalne svesti, ali ako bi sumnja bila neizbena, uvek
bi davao kratka objanjenja, navodei kako priroda
naih delatnosti podstie ozbiljna neslaganja u seanju.

Rekao sam don Huanu da se, poto smo obojica

tog dana zavrili na istom mestu, pitam da li je mogue
da se dvoje ili vie ljudi probudi u istom poloaju sa
janja.
Svakako, rekao je. Tako su stari tolteki vra
evi odlazili u nepoznato u mnotvima. Pratili su jedan
drugog. Ne moe se saznati kako ovek prati drugoga.
Jednostavno, to se radi. Sanjajue telo to, eto, radi.
Prisustvo drugog sanjaa podstie ga da to radi. Onog
dana si me povukao sa sobom. I ja sam te pratio jer
sam eleo da budem sa tobom.
eleo sam da mu postavim toliko pitanja, ali je
svako od njih izgledalo izlino.
Kako je mogue da se nisam setio ene naguala,
promrmljao sam, i uasna patnja i enja su me zgra
bile. Pokuavao sam da se vie ne oseam alostan, ali
je alost prosto prostrujala kroz mene kao bol.
Ti se jo uvek ne sea, rekao je. Samo kada
se tvoja skupna taka pokrene, moi e da se seti.
Ona je za tebe kao fantom, a i ti za nju. Video si je
jednom u stanju normalne svesti, ali ona tebe nikada
nije videla u stanju svoje normalne svesti. Za nju si
ti podjednako vana linost kao i ona za tebe. S tom
razlikom to ti moe da se probudi jednog dana i sve
sastavi. Ti ima dovoljno vremena da to uradi, ali
ona nema. Njeno vreme ovde istie.
Oseao sam kao da se bunim protiv strane ne
pravde. U umu sam imao spremnu pregrt primedbi,
ali ih nikad nisam izustio. Don Huanov osmeh je zra
io. Oi su mu sijale istom radou i avolstvom. Ose
ao sam da oekuje moje izjave, jer je znao ta u da
kaem. Isto oseanje me je spreilo ili, radije, nita
nisam rekao jer se moja skupna taka sama ponovo
pomerila. I onda sam znao da ena nagual ne moe
da ali to nema vremena, niti ja mogu da se radujem
to ga imam.
Don Huan me je itao kao bukvar. Pourivao me
je da zavrim sa razumevanjem i da kaem zato ne
treba aliti niti se radovati. Jedan tren sam oseao da
znam zato. Ali sam onda izgubio nit.

Uzrujavanje to se ima vremena jednako je uzru

javanju to vremena nema, rekao je. To ti je sasvim
isto.
Biti alostan nije isto to i aliti, rekao sam. A
ja sam strano alostan.
Koga je briga za alost, rekao je. Misli samo na
misterije; misterija je jedino vana. Mi smo iva bia;
treba da umremo i da se odreknemo svoje svesti. Ali
ako moemo da promenimo makar mrvicu u tome, ka
kva tajanstva mora da nas oekuju! Kakva tajanstva!

18 PROBIJANJE PREPREKA OPAANJA

Kasno popodne, jo uvek u Oahaki, don Huan i ja smo

lagano etali oko trga. Kako smo se pribliavali njego
voj omiljenoj klupi, ljudi koji su tu sedeli ustali su
i otili. Pourili smo do nje i seli.
Stigli smo na kraj mog objanjenja svesti, rekao
je. A danas e ti samo da skupi drugi svet i da sve
sumnje ostavi zauvek.
U onome to e da uini ne sme biti nikakve
greke. Danas e, iz povoljnog poloaja poviene svesti,
sam da pokrene svoju skupnu taku i u jedan mah
e da centrira zraenja drugog sveta.
Kroz nekoliko dana, kada se Henaro i ja naemo
sa tobom na planinskom vrhu, uinie isto to iz nepovoljnijeg poloaja normalne svesti. Morae da centri
ra zraenja drugog sveta u sekundi; ako to ne uini,
umree smru prosenog oveka koji je pao sa litice.
To se odnosilo na jedan in koji je eleo da izve
deni kao poslednje od njegovih uenja za desnu stranu:
in skakanja sa planinskog vrha u ponor.
Don Huan je razjasnio da ratnici zavravaju obuku
kada se osposobe da bez pomoi probiju prepreku opa
anja, polazei iz normalnog stanja svesti. Nagual vodi
ratnike do tog praga, ali uspeh zavisi od pojedinca.
Nagual ih samo kua, neprestano ih gurajui da se sami
za sebe staraju.

Jedina sila koja moe privremeno da poniti centriranost jeste centriranost, nastavio je. Ti e morati
da poniti centriranost zbog koje opaa svet svako
dnevnih zbivanja. Nameravajui nov poloaj svoje sku
pne take i nameravajui da tamo ostane dovoljno du
go uvrena, centrirae drugi svet i izvui e se iz
ovog.
Stari vidovnjaci do dananjeg dana prkose smrti
jer rade ba to, nameravaju svoje skupne take tako
da ostanu uvrene u poloajima koji ih smetaju u
bilo koji od sedam svetova.
ta e se desiti ako uspem da centriram drugi
svet? pitao sam.
Otii e u njega, odgovorio je. Kao to je Henaro otiao jedne noi na ovom istom mestu, kada ti
je pokazivao tajnu centriranja.
Gde u se nai, don Huane?
U drugom svetu, naravno. Gde drugde?
A ta je sa ljudima oko mene, i sa zgradama, i
planinama, i sa svim ostalim?
Bie od svega toga razdvojen istom onom pre
prekom koju si probio; preprekom opaanja. I ba kao
vidovnjaci koji su se zakopali da bi prkosili smrti, ti
nee biti u ovom svetu.
Kada sam uo njegove izjave, u meni se povela
borba. Jedan deo mene je galamio da je don Huanovo
gledite neodrivo, dok je drugi deo znao da je on izvan
svake sumnje u pravu.
Pitao sam ga ta e da se desi ako svoju skupnu
taku pokrenem dok sam na ulici, usred saobraaja u
Los Anelesu.
Los Aneles e nestati kao daak vetra odgovorio
je ozbiljna izraza. Ali ti e ostati.
To je misterija koju sam pokuavao da ti obja
snim. Ti si je iskusio, mada je jo uvek nisi razumeo,
ali danas hoe.
Rekao je da ja jo uvek ne mogu da se koristim
podrkom zemlje da bih se pomerio na drugi veliki
pojas zraenja, ali poto imam potrebu koja mi zapoveda da se pomerim, ta e mi potreba posluiti kao
lansirni ureaj.

Don Huan je pogledao u nebo. Protegao je ruke

iznad glave kao da je suvie dugo sedeo i kao da iz tela
razgoni obamrlost. Zapovedio mi je da utrnem unu
tranji dijalog i da uem u unutranju tiinu. Zatim
je ustao i poao do trga; dao mi je znak da ga pratim.
Poao je pustom stranom ulice. Prepoznao sam da je
to ista ulica u kojoj mi je Henaro demonstrirao cen
triranje. U trenutku kada sam se toga setio, naao sam
se kako sa don Huanom koraam po mestu koje mi
je odavno bilo vrlo blisko: pusta ravnica sa utim dina
ma neega to je izgledalo kao sumpor.
Prisetio sam se tad da me je don Huan naveo da
taj svet opazim stotinama puta. Setio sam se takoe
da je izvan opustoenog pejzaa dina tu bio drugi svet
koji je sijao izvanrednom, ujednaenom, istom belom
svetlou.
Ovog puta, kada smo don Huan i ja uli u njega,
osetio sam da svetlost koja je stizala sa svih strana
nije bila okrepljujua svetlost, ve je bila toliko umirujua da sam oseao kao da je sveta.
Kada sam se okupao u toj svetoj svetlosti, jedna
razumna misao je eksplodirala u mojoj unutranjoj
tiini. Mislio sam da je bilo sasvim mogue da su mi
stici i sveci bili na ovom putovanju skupne take. Oni
su Boga videli u ljudskom kalupu. Videli su pakao u
fosfornim dinama. A zatim su videli nebesku slavu u
prozranoj setlosti.
Moja razumna misao zgasla je skoro istog asa
pred snanim napadima onoga to sam opaao. Svest
mi je bila opsednuta mnotvom oblika, oblija ljudi,
ena i dece svih uzrasta, i drugih nepojmljivih utvara
koje su sjale zaslepljujuom belom svetlou.
Video sam don Huana kako ide pored mene, gle
dajui u mene a ne u utvare, ali sledeeg trenutka video
sam ga kao svetleu loptu koja se kretala gore-dole
na nekoliko stopa od mene. Lopta je nainila nagao
i zastraujui pokret i prila mi blie, i ja sam video
njenu unutranjost.
Don Huan je radio svojim sjajem svesti za moju
dobrobit. Iznenada je sjaj zasjao na etiri ili pet kon-

astili vlakana na levoj strani. Tu je ostao uvren.

Sva je moja usredsreenost bila na njemu neto
izduene, krute figure, uzburkane drhtanjem kao lie
na povetarcu. Bili su naspram gotovo fluorescentne
ruiaste pozadine. U trenutku kada sam svoje oi usredsredio na njih, doli su tu gde sam ja bio, ne hoda
jui niti klizei niti letei, ve su se vukli du nekakvih
beliastih vlakana koja su izlazila iz mene. Belina nije
bila svetlost ili sjaj, ve su to bile linije kao nacrtane
kredom. Brzo su se razgradile, pa ipak nedovoljno brzo.
Saveznici su bili na meni pre nego to su linije iezle.
Okruili su me. Uzbudio sam se i saveznici su se
odmah udaljili, kao da sam ih izgrdio. Bilo mi ih je
ao, i to oseanje ih je odmah vratilo. Ponovo su doli
i trljali se o mene. Tada sam video neto to sam video
u ogledalu na potoku. Saveznici nisu imali unutranji
sjaj. Nisu imali unutranja kretanja. U njima nije bilo
ivota. A ipak, oigledno su bili ivi. Oni su bili udni
groteskni oblici koji su podseali na zatvorene vree
za spavanje. Tanka linija na sredini njihovih izduenih
oblija inila je da izgledaju kao zaiveni.
Nisu bili prijatni. Oseanje da su mi potpuno stra
ni nateralo me je da se osetim nelagodno, postao sam
nestrpljiv. Video sam da se tri saveznika kreu kao da
skau gore-dole; u njima je bio slabaan sjaj. Sjaj je
rastao i jaao, dok nije bar kod jednog od saveznika
postao sasvim blistav.
U trenutku kad sam to video, suoio sam se sa
crnim svetom. Nisam mislio da kaem da je bio mra
an kao to je no mrana. Pre bi se moglo rei da je
sve oko mene bilo potpuno crno. Pogledao sam u nebo
i nigde nisam nalazio svetlost. Nebo je takoe bilo crno
i doslovce prekriveno linijama i nepravilnim krugovima
razliitog stepena crnila. Nebo je izgledalo kao crn ko
mad drveta. Videli su se tragovi godova.
Pogledao sam zemlju. Bila je paperjasta. Izgledalo
je kao da se sastoji od pahuljica agar-agara; nisu to
bile pahuljice tupog sjaja, ali nisu bile ni sjajne. Bilo
je to neto izmeu, to nikad u ivotu nisam video:
crni agar-agar.

Zauo sam glas vienja. Rekao je da je moja sku

pna taka sakupila itav svet sa drugim velikim pojasevima zraenja: crni svet.
eleo sam da upijem svaku re koju sam uo; da
bih to uradio, morao sam da razbijem usredsreenost.
Glas je utihnuo; oi su mi ponovo dole u iu. Stajao
sam sa don Huanom samo nekoliko blokova od trga.
Odmah sam osetio da nemam vremena za odmor,
da bi bilo beskorisno preputati se oku. Prikupio sam
svu svoju snagu i upitao don Huana da li sam uradio
ono to je oekivao.
Uradio si tano ono to se od tebe oekivalo da
uradi, rekao je ubedljivo. Hajdemo nazad do trga
da se jo jednom proetamo oko njega, poslednji put
na ovom svetu.
Odbio sam da razmiljam o odlasku don Huana,
pa sam ga upitao o crnom svetu. Maglovito sam se seao da sam ga i ranije video.
To je najlaki svet za skupljanje, rekao je. I
od svega to si iskusio, samo je crni svet vredan panje.
On je jedina prava centriranost drugog velikog pojasa
koju si ikad napravio. Sve ostalo je bilo bono pomeranje du ovekovog pojasa, ali jo uvek unutar istog
velikog pojasa. Zid od magle, ravnica sa utim dinama,
svet utvara sve su to bone centriranosti koje nae
skupne take prave dok se pribliavaju presudnom
poloaju.
Dok smo se vraali na trg, objasnio je da je jedna
od udnih osobina crnog sveta da nema ista zraenja
koja se u naem svetu tiu vremena. To su razliita
zraenja koja daju drukije rezultate. Vidovnjaci koji
putuju u crni svet oseaju da su u njemu boravili i
tavu venost, ali u naem svetu to traje jedan tren.
Crni svet je uasan jer u njemu telo stari, rekao
je nedvosmisleno.
Zamolio sam ga da razjasni to to je izjavio. Uspo
rio je hod i pogledao me. Podsetio me je da je Henaro,
na svoj neposredan nain, jednom pokuao da mi ukae
na to, kada mi je rekao da smo se mi vukli kroz pakao
itavu venost, dok u svetu koji mi znamo nije proao
ak ni minut.

Don Huan je primetio da ga je u mladosti opsedao

crni svet. Pitao se, pred svojim dobrotvorom, ta bi se
desilo kada bi on otiao i ostao u njemu neko vreme.
Ali, poto njegov dobrotvor nije bio sklon da objanja
va, jednostavno je zagnjurio don Huana u crni svet da
bi mu omoguio da sam to otkrije.
Mo naguala Hulijana je bila tako izuzetna, na
stavio je don Huan, da su mi bili potrebni dani da se
vratim iz crnog sveta.
Misli, trebalo ti je vie dana da svoju skupnu
taku vrati u njen normalan poloaj, zar ne? upitao
sam.
Da. To sam mislio, rekao je.
Objasnio je da je za nekoliko dana, koliko je bio
izgubljen u crnom svetu, ostario najmanje deset godina,
ako ne i vie. Zraenja u njegovoj ahuri su oseala
pritisak godina usamljenike borbe.
Sa Silviom Manuelom je bilo sasvim drukije. Nagual Hulijan je njega takoe zagnjurio u nepoznato, ali
je Silvio Manuel sakupio drugi svet sa drugim skupom
pojaseva, svet koji takoe nije imao zraenja vremena
ali je obrnuto delovao na vidovnjake. Nestao je na se
dam godina, a ipak mu se inilo da je odsustvovao samo
na tren.
Sakupljanje drugih svetova nije samo stvar vebe
ve i stvar namere, nastavio je. I nije to samo veba
iskakanja iz tih svetova, kao da si povuen na lastiku.
Vidi, vidovnjak mora da bude smeo. Kada jednom
probije prepreku opaanja, ne mora da se vrati na
isto mesto u svetu. Shvata ta mislim?
Polako mi se razjasnilo ta je govorio. Gotovo neo
doljivo sam poeleo da se nasmejem takvoj besmislenoj
ideji, ali pre nego to je ta ideja prerasla u uverenje,
don Huan mi je govorio i poremetio ono to sam hteo
da upitam.
Rekao je da je za vidovnjake opasnost sakupljanja
drugih svetova u tome to su ti svetovi isto tako posedniki kao i na svet. Snaga centriranosti je takva da
kada se skupna taka jednom probije sa svog normalnog
poloaja, uvruje se na drugim poloajima, u drugim

centriranostima. Ratnici se uzlau riziku da se nasuu

u neizmernoj usamljenosti.
Radoznali, razumni deo mene primetio je da sam
ga ja video kao svetlosnu loptu u crnom svetu. Prema
tome, mogue je da se u tom svetu boravi sa ljudima.
Samo ako te ljudi prate okolo, pokreui svoje
skupne take kada ti pokrene svoju, odgovorio je.
Ja sam pokrenuo svoju da bih bio sa tobom; inae ti
bi tamo bio sam sa saveznicima.
Prestali smo da hodamo, i don Huan je rekao da
je dolo vreme da ja poem.
elim da zaobie sva bona pomeranja, rekao
je, i da ode pravo u sledei celokupan svet: crni svet.
Kroz nekoliko dana morae to isto da uradi sam.
Nee imati vremena za traenje. Morae to da uradi
da bi izbegao smrt.
Rekao je da je probijanje prepreke opaanja vrhu
nac svega to vidovnjaci rade. Od trenutka kada je
prepreka probijena, ovek i njegova sudbina poprimaju
drukije znaenje za ratnike. Zbog transcendentalne va
nosti probijanja te prepeke, novi vidovnjaci upotreblja
vaju in probijanja kao poslednju proveru. Provera se
sastoji od skakanja u ponor sa planinskog vrha u sta
nju normalne svesti. Ako ratnik koji skae u ponor ne
izbrie svakodnevni svet i ne pridrui se drugom svetu
pre nego to stigne do dna, on umire.
Ono to e da uradi jeste da natera ovaj svet
da nestane, nastavio je, ali ostae donekle svoj.
To je poslednje uporite svesti, ono jedino na koje novi
vidovnjaci raunaju. Oni znaju da, poto sagore od
svesti, pomalo zadravaju oseanje da oni jesu oni.
Nasmeio se i pokazao na ulicu koju smo mogli da
vidimo sa mesta na kome smo stajali na ulicu u
kojoj mi je Henaro pokazao misterije centriranja.
Ta ulica, kao i svaka druga, vodi u venost, re
kao je. Sve to ti treba da radi jeste da ide njom u
potpunoj tiini. Vreme je. Idi sad! Idi!
Okrenuo se i poao od mene. Henaro ga je ekao
na uglu. Henaro mi je mahnuo i napravio pokret kojim

me pouruje da poem. Don Huan je nastavio da hoda

ne okreui se. Henaro mu se pridruio. Poeo sam da
ih pratim, ali sam znao da je to pogreno. I onda sam
poao u suprotnom smeru. Ulica je bila mrana, usam
ljena i crna. Nisam se preputao oseanjima neuspenosti ili nepodesnosti. Hodao sam u unutranjoj tiini.
Moja skupna taka se kretala velikom brzinom. Video
sam tri saveznika. Zbog linije na sredini izgledalo je da
se sa strane smeju. Osetio sam se bezvredan. I tada je
sila nalik vetru oduvala svet.

EPILOG

Posle nekoliko dana celo drutvo naguala i svi uenici

okupili su se zajedno na ravnom planinskom vrhu o
kome mi je don Huan govorio.
Don Huan je rekao da se svaki od uenika ve op
rostio sa svima i da se svi nalazimo u stanju svesti
koje ne priznaje sentimentalnosti. Za nas, rekao je,
postoji samo delanje. Bili smo ratnici u stanju krajnje
borbenosti.
Izuzev don Huana, Henara, Pablita, Nestora i mene,
svi su se malo udaljili, da bi Pablitu i meni omoguili
usamljenost kako bismo stupili u stanje normalne svesti.
Ali pre nego to smo to uinili, don Huan nas je
uzeo pod ruke i etao sa nama po zaravnjenom vrhu.
Za koji trenutak namerom ete pokrenuti svoje
skupne take, rekao je. I niko vam nee pomagati.
Sada ste sami. Morate tada da imate na umu da namera zapoinje komandom.
Stari vidovnjaci su uobiavali da kau da ukoliko
e ratnik imati unutranji dijalog, trebalo bi da to bu
de umestan dijalog. Za stare vidovnjake to je bio dija
log o arobnjatvu i uveavanje njihove samorefleksije. Za nove vidovnjake to nije dijalog, ve nepristrasno manipuliisanje namerom trezvenim komandama.
Neprestano je ponavljao da manipuliisanje name
rom zapoinje komandom koju ovek sebi daje; ko-

manda se zatim ponavlja sve dok ne postane Orlova

komanda, i tada se skupna taka pomera. Prema to
me, u tom trenutku ratnici postiu unutranju tiinu.
injenica da je takav jedan manevar mogu, rekao
je, jeste neto to je od najvee mogue vanosti za vi
dovnjake, kako za stare tako i za nove, ali zbog dija
metralno suprotnih razloga. Znanje o tome doputalo je
starim vidovnjacima da svoje skupne take pokrenu
do nepojmljivih poloaja sanjanja u nesamerljivo nepo
znato; za nove vidovnjake to znai odbijanje da se
bude hrana, znai da se Orao izbegne pokretanjem
skupnih taaka u odreeni poloaj sanjanja koji se zove
potpuna sloboda.
Objasnio je da su stari vidovnjaci otkrili da je
mogue da se skupna taka pokrene do granice pozna
tog i tu se uvrsti u stanju puke poviene svesti. Iz
tog poloaja oni su videli izvodljivost neprestanog la
ganog pomeranja svojih skupnih taaka u druge poloa
je izvan te granice udesan podvig skopan sa drs
kou ali i netrezvenou, jer oni nikako nisu mogli da
povuku kretanje svojih skupnih taaka, ili moda to
uopte nisu ni eleli.
Don Huan je rekao da e pustolovni ljudi, suoeni
sa tim da biraju izmeu smrti u svetu obinih zbivanja
ili smrti u nepoznatim svetovima, bez sumnje odabrati
ovo drugo, i da su novi vidovnjaci, shvativi da su nji
hovi prethodnici odabrali da samo promene mesto svoje
smrti, napokon razumeli uzaludnost svega toga; uzalud
nost borbe da potine svoje drugove, uzaludnost skup
ljanja drugih svetova i, iznad svega, uzaludnost samovanosti.
Jedna od najsrenijih odluka koju su novi vidovnja
ci doneli bila je, rekao je, da nikad ne dopuste svojim
skupnim takama da se trajno kreu ka bilo kom po
loaju osim poloaju poviene svesti. Iz tog poloaja
oni su zaista razreili dilemu uzaludnosti i otkrili su
da reenje nije u jednostavnom odabiranju drugog sve
ta u kojem bi se umrlo, ve u odabiranju totalne svesti,
totalne slobode.

Don Huan je napomenuo da su, odabravi totalnu

slobodu, novi vidovnjaci nesvesno nastavili tradiciju
svojih prethodnika i da su postali sutinski izazivai
smrti.
Objasnio je da su novi vidovnjaci otkrili da ukoliko
je skupna taka naterana da se neprekidno kree do
granice nepoznatog, ali da se stalno vraa na poloaj
krajnjih granica nepoznatog, onda, kada su oslobodi,
ona iznenada poput munje kree preko itave ovekove
ahure, centrirajui sva zraenja u ahuri odjednom.
Novi vidovnjaci gore snagom centriranosti, nas
tavio je don Huan, snagom volje koju su oni pretvorili
u snagu namere ivei besprekomim ivotom. Namera
je centriranost svih ilibarskih zraenja svesti, zato je
ispravno rei da totalna sloboda znai totalnu svest.
Da li je to ono to ete svi vi da uinite, don Huane? upitao sam.
Veina od nas sigurno hoe, ako budemo imali
dovoljno energije, odgovorio je. Sloboda je Orlov
poklon oveku. Na alost, vrlo malo ljudi shvata da sve
to nam je potrebno da bismo prihvatili tako velian
stven poklon jeste da imamo dovoljno energije.
Ako je to sve to nam je potrebno, tada na svaki
nain moramo da postanemo energetske cicije.
Posle toga don Huan nas je naveo da uemo u sta
nje normalne svesti. U sumrak smo Pablito, Nestor i ja
skoili u ponor. I don Huan i drutvo naguala plamteli
su unutranjim ognjem. Oni su uli u potpunu svest,
jer su imali dovoljno energije da prihvate zapanjujui
poklon slobode.
Pablito, Nestor i ja nismo umrli na dnu te klisure,
a nisu ni ostali uenici koji su ranije skoili, jer ni
kada nismo ni stigli tamo; svi smo mi, pod uticajem
tako izvanrednog i nepojmljivog ina kao to je skaka
nje u sopstvenu smrt, pokrenuli svoje skupne take i
skupili druge svetove.
Sada znamo da smo ostali da se setimo poviene
svesti i da ponovo steknemo sopstvenu celokupnost.

I takoe smo znali da to se vie seamo, to je jae

nae iskuenje, nae uenje, ali su vee nae sumnje,
na nemir.
Za sada, izgleda kao da smo mi ostavljeni samo
da bi nas muila naj dalekosenija pitanja o prirodi i
sudbini oveka, dok i mi ne budemo imali dovoljno ener
gije ne samo da proverimo sve emu nas je don Huan
uio ve da i sami prihvatimo poklon Orla.