Swami Satyananda Saraswati

Joga
Nidra
relaksacija
meditacija
uvoenje u san

Naslov originala
YOGA NIDRA - by
Swami Satyananda Saraswati
Bihar School of Yoga
Monghur, Bihar, India
Fourth revised edition, 1982.
equilibrium2008

Kada se iskorene sankalpa i vikalpa,

karme vie nemaju uticaja,
kada se elje i iluzije neprekidnom praksom otklone,
nastaje veito blaeno stanje Joga Nidre.
Stanje u kojem oputeno uivaju jogini je Turiya;
u njemu sveprisutna Nidra u obliku iste svesti sija.
Zato uivaj tu Nidru koja nije forma prakriti
ve je manifestan oblik purue.
Yogataravali 25/28

Posveeno
Narajani
koji poiva na Ananti
u veitoj Joga Nidri

Sadraj
Predgovor
Uvod
Prvi deo Teorija
Vetina oputanja
Vebanje uma
Iskustva sa joga nidrom
Proces pratyahare
Joga nidra i mozak
Simboli nesvesnog
Izvan tela i uma
Ulazak u samadhi
Drugi deo Vebe
Opisi vebi
Opta uputstva
Joga nidra 1
Joga nidra 2
Joga nidra 3
Joga nidra 4
Joga nidra 5
Opis kratkog asa joga nidre
Opis d u g o g asa joga nidre
Vizuelizacija akri
Trei deo Nauna istraivanja
Spavanje, snovi i joga nidra
Edukacija uma
Kontrolisanje centara mozga
Terapijska primena
Psihosomatski poremeaji
Kardiovaskulne bolesti
evrti deo Dodatak
Stres i bolesti srca
Joga nidra i biofidbek
Tuma pojmova
Beleka o autoru
Biharska kola joge

4
8
14
19
24
28
33
39
47
52
58
62
67
75
85
93
105
118
125
133
139
147
156
160
166
171
177
187
198
212
214

Predgovor

Kada su ula i um umireni, a

intelekt se u tiini odmara, po
inje Najvii Put.
Ova mirna postojanost ula pred
stavlja jogu.
Katna Upaniada
U prevodu joga nidra znai psihiki (svesni) san jogina, a
Svami Satjananda ju je definisao kao relaksaciju postignutu
sabranou uma. Ona predstavlja sistematsku metodu za
postizanje potpunog fizikog, emocionalnog i mentalnog
oputanja. Njen cilj je da osposobi jogina da upranjava vie
stepene joge, kao i da pojedincu omogui da se odmori,
relaksira i izlei sam sebe. Joga nidra je jedan od
najsnanijih metoda ne samo relaksacije, nego i budjenja
uspavanih centara mozga. Ona moe da se upotrebi i kao
uvod u spavanje koje tada postaje efikasnije (veina ljudi
odlazi na poinak sa velikim brojem nereenih briga ivota o
kojima intenzivno misli u procesu usnivanja i bude se jo
umornija, nespremna da se suoi sa novim danom), ili kao
alternativa spavanju (pola sata joga nidre moe da zameni
dva sata spavanja).
Jasna je potreba oveka modernog vremena za
oputanjem koje on misli da ostvaruje, najee sasvim
pogreno, dok ita knjigu, novine, gleda televizijski
program, znai sasvim zaokupljenih ula. Budan ivot se
provodi
sa
umom
okrenutim
spolja,
uglavnom
koncentrisanim na dogadjaje izvan naih tela, dogadjaje sa
kojima nas povezuju ula. Kako nauiti da se ignorie ta
neprekidna reka ulnih stimulusa, to je neophodno za

postizanje stanja oputenosti i zapoinjanje Najvieg Puta,

puta upoznavanja samog sebe?
ovek Zapada je ekstrovertovan, determinisan vrsto da
otkrije svet van sebe, i zaboravlja da je on sam, to dokazuje
i mikrofizika, mikrokosmika replika univerzuma (Pogledaj
unutra - tamo je sve to je vredno, govorio je Svami
ivananda). Socijalna sigurnost i vrhunsko obrazovanje ne
znae i emocionalnu punou, ispunjenost ivota i njegovu
organizaciju: moderan ovek je rtva mnogobrojnih
hroninih bolesti, on je usamljen u sredini svojih
izvanrednih materijalnih dostignua, njegov um je nemiran i
njegove psihike snage iscrpljene. On ne uspeva da razvije
samosvesnost, on ne razume sebe samog i zastao je na
putu svog razvoja, na putu svoje individuacije. Zahvaljujui
iskljuivom razvijanju intelekta zanemario je, i u velikoj meri
izgubio svoju psihiku senzitivnost. Nije udo, onda, to sve
vie ljudi Zapada otkrivaju jogu i kroz jedan od
mnogobrojnih oblika joga-darana (filozofskog sistema, koji
bi, po svemu, mogao da se nazove i naunim), pokuavaju
da razviju svesnost i povrate nekad postojeu, sada
izgubljenu, celovitost duha i tela.
Joga nije uska staza, askeze, kako se esto misli, ona je
kraljevski put ka radosnoj, povienoj svesnosti koja potie
od pravog razumevanja i prihvatanja nae ljudske prirode.
Ona se vrsto zasniva na svakodnevnim realnostima i
harmoniji svih ivotnih funkcija. Joga je put ka elementarnoj
slobodi (i vie od nje), kroz ostvarivanje zdravih i prirodnih
naina izraavanja i reavanja konflikata ivota. Joga je
proces gledanja unutra I oputanja toka misli. Kada se umiri
um i vi ste u stanju da mislite i reavate probleme svog
ivljenja sa apsolutnim mirom, to je joga, govori Svami
Satjananda Sarasvati, tantriki guru i osniva u svetu
poznate Biharske kole joge, Joga ne trai, kako se, takodje,
pogreno misli, da se odreknemo tela i njegovih funkcija,
ve nas oslobadja oseanja krivice i konflikata koji stoje
izmedju nas i spontanog uivanja ivota, prihvatanjem i
osveivanjem telesnog kao osnovnog i poetnog (Onaj ko
sazna istinu tela moe da sazna istinu Univerzuma Ratnasara Tantra). Joga znai sjedinjenje, oveka sa
Brahmanom, dvojstva u jednome. I ako je to dvojstvo

jezikom joge ida i pingala, ha i tha, sunce i mesec. iva i

akti, jin i jang u kineskoj simbolici, u naem jeziku dvojstvo
bi bilo parasimpatikus i simpatikus vegetativnog nervnog
sistema, desna i leva hemisfera mozga, enski i muki
princip, Anima i Animus Junga, koje svi nosimo u sebi...
Sjedinjenjem dvojstva ovek ide dalje na putu svoje
neizbene fizike i duhovne evolucije, koristei se sopstvenim mogunostima. Joga ne zahteva da se odvojimo od
dunosti svakodnevnog ivota i nudi nain na koji moe da
se ostvari ivot ispunjenja, tu gde jesmo, ovde i sada. Ono
to je neophodno, a to ova drevna disciplina praktinog
urna omoguuje je, da adekvatno upotrebljavamo svoju
vitalnost, da dozvolimo ivotnoj snazi da produktivno tee
kroz nas.
Medicinska profesija prepoznaje neophodnost relaksacije
i neretko pominje jogu kao samostalnu ili dopunsku metodu
terapije nekih poremeaja, naroito psihosomatskih. Ona
ve dugi niz godina nudi samopomo kroz autogeni trening
koji potie iz joge. Johanes ulc, istraiva i psihijatar,
prouavao je radja jogu i istraivao razne sisteme koje je
pronaao u jogi, da bi iz njih izveo autogeni trening i sa
uspehom ga primenio u praksi.
Joga nidra, deo radja joge, je prirodna tehnika koju su
vekovima upotrebljavale razne kulture i mnogi veliki ljudi,
iako je nisu tako zvali. Gete, veliki pesnik i naunik, koristio
se procesom slinim joga nidri da bi poveao svoju
intuitivnost. Nou, u oputenom stanju pre usnivanja, on bi
vizuelizovao stvari kao to su kompletan ciklus razvoja
biljke, kroz njene razne stadijume, od semena u zaetku do
semena u plodu. Tako mu je uspelo da vidi ogromnu snagu
prirode kako deluje na najjednostavnijim njenim delovima.
Gete je zakljuio da je oputeni um najdelikatniji i
najsnaniji instrument koji moe da spozna Univerzum.
Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne
ini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne
metode kreativnog oputanja i meditacije je psihiki san, ili
san u stanju unutranje svesnosti. To je granino stanje
izmedju spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa
podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo
receptivniji. Fizioloka relaksacija koja se postie ovom

tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za krae vreme

se dogodi i omoguuje poniranje u dublje slojeve
nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju
uobiajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i
funkcioniemo na nivou oseanja. Joga nidra nas uvodi u
stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo
sopstvene snove. Simboli izabrani za vebu imaju snano
univerzalno znaenje i naroito su korisni za poveavanje
svesnosti i oslobadjanje od napetosti. Kada nauimo da
sagledavamo sadraje nesvesnog na taj nain, svoje
unutranje bie dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna
oputenost celog psihofizikog sistema dovodi do
obnavljanja sveukupne fizike i mentalne energije. Ovo
otklanja pesimizam i depresiju i poveava efikasnost i
radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru.
Ta ometajua reka ulnih stimulansa moe da se zaustavi
iskljuivanjem ula - pratyaharom, petim stepenom
osmolanog sistema joge Patandjalija. Divan instrument
pratyahare je joga nidra, svesni san, jogika i tantrika ideja,
prikazana u knjizi pred nama, onoliko detaljno koliko moe
da se razume intelektualnim umom. Izvan toga, jedini nain
da se razume vie, da zaista razumemo sebe i sopstveni
ivot, je sama praksa. Najvii Put moe i tako da pone: a
Put od hiljadu milja, ui nas Lao Ce, poinje jednim
korakom.

Uvod

Joga nidra je snana tehnika svesnog oputanja koja potie

iz drevnih tantrikih tradicija. Spavanje se u jogi ne smatra
relaksacijom. Ljudi misle da se oputaju dok sede u udobnoj
stolici sa oljom kafe, piem ili cigaretom i itaju novine ili
prate televizijski program. Sve to predstavlja samo razonodu
ula i ne zadovoljava naunu definiciju relaksacije. Pravo
oputanje je iskustvo iznad toga. Apsolutna relaksacija je
stanje u kojem je svesnost obavezno prisutna. To je joga
nidra, stanje dinamikog spavanja, sistematski metod
uvodjenja potpune fizike, mentalne i emocionalne
oputenosti. Naziv joga nidra vodi poreklo od dve
sanskritske rei: joga znai upregnue, sjedinjenje ili
svesnost usmerena u jednu taku, nidra znai spavanje. Za
vreme upranjavanja joga nidre, iako se stie utisak da se
spava, svesnost funkcionie, na dubljem nivou. Zbog toga
se ona esto smatra psihikim spavanjem ili dubokim
oputanjem sa unutranjom svesnou. U tom prelaznom
stanju izmedju spavanja i budnog stanja, spontano dolazi do
kontakta izmedju podsvesnog i nesvesnog u oveku.
U joga nidri, stanje oputenosti se postie okretanjem
unutra i odvajanjem od spoljanjeg iskustva. Ako se
svesnost odvoji od eksternog opaanja i od spavanja,
postaje veoma snana i moe mnogostruko da se primeni,
na primer, za razvijanje pamenja, porasta saznanja i
kreativnosti, i za transformaciju ovekove prirode.
U sistemu radja joge Patandjalija, pominje se pratyahara
u kojoj su um i mentalna svesnost odvojeni od puteva ula.
Joga nidra predstavlja aspekt pratyahare koji vodi viim
stanjima koncentracije u samadhiju.

Poreklo joga nidre

Moje interesovanje za razvijanje sistema joga nidre
otpoelo je pre 35 godina dok sam iveo u Riikeu, sa
svojim guruom, Svami ivanandom. U to vrerne sam bio
zaduen za sanskritsku kolu u kojoj su deaci uili da
recituju Vede. Morao sam da budem budan itavu no i
uvam kolu dok je acarya bio odsutan. U tri ujutro ja bih
pao u dubok san, a budio bih se u est i vraao u aram. U
medjuvremenu, deaci su ustajali u etiri, kupali se i
recitovali sanskritske molitve, ali ja ih nikada ne bih uo.
Posle izvesnog vremena moj aram je postao poznat i
deaci iz sanskritske kole su dovedeni tu da recituju
mantre iz Veda. Govorili su sloke koje ja nisam znao ali sam
nekako oseao da sam ih ve negde uo. Dok sam ih
sluao, to oseanje je raslo i ja sam uzalud pokuavao da se
setim gde i kada sam ih uo. Bio sam sasvim siguran da ih
nikada nisam proitao niti napisao, pa ipak su mi zvuali
veoma poznato. Na kraju, odluio sam da pitam gurua ovih
deaka da mi objasni znaenje mog stanja. Ono to mi je
rekao promenilo je moj celokupni pogled na svet. Rekao mi
je da oseanje poznatog nije iznenadjujue, jer je moje
suptilno telo ulo deake kako recituju rnantre mnogo puta,
dok sam spavao u njihovoj koli.
To je bilo veliko otkrie za mene. Znao sam da znanje
moe da se prenosi ulima, ali iz ovog iskustva sam
zakljuio da znanje moe da se postigne i bez senzornog
medijuma. Bilo je to rodjenje joga nidre. Shvatio sam da
spavanje nije sasvim nesvesno stanje. U snu jedan oblik
opaanja ostaje budan i za dogadjaje spoljanjeg sveta.
Otkrio sam da je vebanjem uma mogue iskoristiti to
stanje.
Tantriko poreklo
Posle ovog otkria poeo sam da prouavam tantrike spise
na drugi nain. Naiao sam na mnoge vane ali nedovoljno
poznate vebe koje su me veoma zainteresovale. Poto sam
ih prethodno sam upranjavao, odluio sam da kreiram novi

sistem koji se naziva joga nidra i koji e da sadri sutinu ali

i da bude bez komplikovanih ritualnih delova.
Karakteristina odlika joga nidre je bilo sistematsko
kruenje svesti u teiu, koje vodi poreklo iz tantrike niyase
(niyasa znai postaviti, staviti, ili dovesti um do te take),
Niyasa se rodila u sedeem poloaju sa upotrebom
specifinih mantri koje su se upuivale, oseale ili
doivljavale u razliitim defovima tela. Prvo je izgovarano
ime dela tela, zatim je on vizuelizovan ili dodirnut, i mantra
upuena u njega, Niyasa je predstavljala nain posveivanja
fizikog tela uvodjenjem vie, ili boanske svesnosti, u
njegove razliite delove za vreme tantrikih ritualnih vebi.
Na primer, Angushtadi-Shadanganiyasal) je koriena za
postavljanje mantri u ake na sledei nain:
(palac) Hram angushtabhyam namah
(kaiprst) Hrim tarjanibhyam swaha
(srednji prst) Hrum madhyamabhyam vashat
(domali prst) Hraim anamikabhyam vashat
(mali prst) Hraum konishthabhyam vaushat
(dlan i nadlanica) Hrah karatalaprishtabhyam - niyase,
Na slian nain, pomou Hridayi-Shadanga - niyase,
izvesne mantre su postavljene u razliite delove tela.
Sadanja forma joga nidre koju sam ja uobliio,
omoguuje da ljudi koji ne poznaju sanskritske mantre
izvuku potpunu dobrobit iz tradicionalne niyase. Joga nidru
mogu uspeno da primenjuju ljudi svih religija i kultura, U
poetku sam je nazivao jogiko spavanje, ali, kada sam
postao svestan njenih velikih mogunosti, shvatio sam, da
je joga nidra, jednostavno, samo joga nidra. Ako traite da je
prevedem na panski ili francuski, mogu samo da kaem:
joga nidra - ona predstavlja internacionalnu vebu i svojinu.
Eksperimenti sa joga nidrom
Od poetka primenjivanja sadanjeg oblika joga nidre, izveo
sam mnogo eksperimenata da potvrdim ideje koje sam
imao. Prvo sam eksperimentisao sa sobom, kasnije sa
drugima. Radio sam sa svojim uenicima i decom, kojima

sam davao uputstva, uio ih i prenosio im iskustva dok su

oni vrsto spavali,
Jedan od najinteresantnijih bio je eksperiment sa
deakom koji je doao u aram da se posveti sanjasi. eleo
sam da ga poaljem u kolu, ali on je to odbio. Bio je veoma
nemiran i nevaljao deak, po itav dan je razbijao stvari,
uznemiravao posetioce i izazivao razne nezgode. Na kraju
sam odluio da probam joga nidru sa njim. Poeo sam
recitovanjem 15. poglavlja Gite, oko tri minuta poto je on
zaspao. Ujutro, posle budjenja, dao sam mu da proita
poglavlje, to je on, naravno, nepaljivo uinio. Posle
nedelju dana bio je u stanju da recituje itavo poglavlje
napamet. Kada mu je to uspelo, nastavio sam sa drugim
tekstovima. Na taj nain nauio sam ga Srimad
Bhagawatam, Upaniade, Bibliju, Kuran, engleski, hindi,
sanskrit, sve to sam znao, dok je on vrsto spavao.
Taj deak sada ima 21 godinu i poslao sam ga u SAD.
Govori jedanaest jezika, pie i govori na engleskom bolje od
mene, a nikada nije pohadjao kolu. Njegovo uenje se
odvijalo u toku dvogodinjeg perioda dok sam mu davao
tehniku joga nidre, ega se on i ne sea.
Uskoro zatim, napravio sam jo jedan eksperiment.
Trideset ljudi je radilo joga nidru a oko desetorica je glasno
hrkala. Dao sam im uputstvo: Kada kaem: Hari Om Tat
Sat, morate svi da ustanete. Ponovio sam to dva puta. Na
zavretku joga nidre, rekao sam: Hari Om Tat Sat, i svi su
ustali, ak i oni koji su sve vreme hrkali. Pitao sam ih kako
su se probudili. Rekli su: iznenada. Nisu uli poslednji
Hari Om Tat Sat niti onaj u sredini vebe, ali su nekako
sledili moje uputstvo. Ovo je veoma vano i znai da je
unutranje ja budno i svesno za vreme spavanja.
Iz ovih eksperimenata izveo sam zakljuke da duboki san
ne mora da bude spavanje. Moda ste, dok duboko spavate
u toku noi, svesniji i imate vie mogunosti nego u
budnom stanju da uite bolje i uspenije? U to vreme
moemo da primenimo joga nidru za evoluciju uma.

Delovanje na um
Kako se ovo dogadja? Odgovor je jednostavan. Kada je
oputenost potpuna, prijemivpst uma je vea. Kada je
svesnost povezana sa svim ulima, prijemivost je manja.
To je tajna joga nidre. Zbog procesa intelektualizacije,
saznanje koje ide ka mozgu, ne ostavlja svoj trag. Ali, kada
malo iskljuite svoj um i udjete u stanje koje nije ni duboki
san niti potpuna budnost, svi utisci koji deluju na um
postaju snani i ostaju u njemu.
Nivoi uma su razliiti, neki su vrsti, neki neni, suptilni.
Svestan um je tvrda podloga jer u njemu deluju intelekt i
logika. Intelekt je sklon analizi. On ne prihvata sve, neto
odbija. Dublja svesnost je drukija. Utisci koji udju u
podsvesno ne mogu da se izbriu - oni rastu i obogauju
sve aspekte ivota. Dok radite joga nidru, sve vreme treba
da imate na umu: Ja neu da spavam i da se trudite da
ostanete budni. Medjutim, ako zaspite, ne brinite, joga nidra
i tada deluje. Pretpostavimo da ukljuite magnetofon sa
snimljenom trakom, da zaspite i ne ujete nita. Ponovo
pustite traku ujutro i sluajte sa panjom - to e stvoriti
komunikaciju ili most izmedju svesnog i nesvesnog. Tako se
ue strani jezici, tako sve moe da se ui. Ako imate navike
kojih biste eleli da se oslobodite, odgovarajue seme ili
sankalpa prvo treba da se postavi u nesvesno, a zatim treba
da je sluate svesno. Ovo je veoma vaan sistem budueg
samopreobraaja kroz jogu.
Hipnajogiko stanje
U joga nidri svesnost se nalazi izrnedju spavanja i budnosti.
U modernoj psihologiji to je hipnagogno stanje, ali ja vie
volim da ga nazivam hipnajogiko stanje. U njemu, um je
posebno prijemiv, i jezici i drugi predmeti mogu brzo da se
naue. Uputstva data u tom stanju uspeno otklanjaju
neeljene navike i tenje. U stvari, joga nidra moe da
usmeri um da postigne sve. U tome je tajna izvanrednih
postignua velikih jogina i svamija.

Joga nidra omoguuje koritenje nesvesnog dela, ona je

izvor umetnike inspiracije i najkreativnijih naunih
dostignua. Gete je upotrebio inspiracije i intuitivnost tog
stanja u reavanju problema koji su se pojavljivali u
njegovom radu. U snovima koji su se pojavljivali u takvom
stanju, Kekule je shvatio molekulsku strukturu benzena,
dobitnik Nobelove nagrade Nils Bor je izotrio svoje
zapaanje u uvenim eksperimentima misli i video
planetarnu strukturu atoma.
Intuitivnost do koje se dolazi joga nidrom, omoguuje
oveku da u sebi samom pronadje odgovore na mnoga
pitanja i izrazi svoju pravu prirodu, ivei mirno i osmiljeno
u svim uslovima. To je otvaranje treeg oka koje ini da
svesnost moe da nadvisi ponaanje uslovljeno napetou,
kompleksima i inhibicijama. Prevazilazei identifikaciju sa
umom i telom, itavo bie se obliva potpunom svesnou.
Tako Tripura Rahasya (2) kae: Zato, shvati mirnim umom
sopstvenu prirodu koja je ista, nepodeljena svesnost ispod
nemirnog duha sastavljenog iz celog univerzuma u svoj
njegovoj raznolikosti. Spoznaj mirnog uma, stanje izmedju
spavanja i budnosti.., To je pravo Sopstvo, vezan sa njim
prestaje da bude obmanjivan.

Prvi Deo

Teorija
Vetina oputanja

Za poslednjih sto godina se promenio nain ivota u

itavom svetu. Drutveni sistemi se razlikuju od sistema
prolih vremena, ovekova energija se rasipa na svim
nivoima, a ovekov um je izgubio ravnoteu i sklad u svim
sferama izraavanja. Zaokupljeni materijalnim opstankom
nismo svesni onoga to nam se dogadja. Bolesti novih
dimenzija, izraavanja i manifestacija su se rairile, dostiui
vrhunac poslednjih decenija. Medicinska nauka je pobedila
velike epidemije prolosti ali se sada suoava sa novom
epidemijom poremeaja uzrokovanih stresom i naom
nesposobnou da se prilagodimo visoko-takmiarskom
ritmu modernog ivljenja.
Psihosomatski poremeaji kao to su eerna bolest,
povien krvni pritisak, astma, ulkusna bolest (ir na elucu
ili dvanaestopalanom crevu), probavni poremeaji, razne
kone bolesti, nastaju kao posledica nereenih napetosti
tela i uma. Vodei uzronici umiranja u razvijenim zemljama,
karcinom i bolest srca, takodje su posledica nereenih,
nagomilanih tenzija.
Moderna medicinska nauka je pokuavala da rei ove
probleme na mnogo naina, ali joj nije uspelo da obezbedi
oveku neophodno zdravlje, jer stvarni problem nije u
njegovom telu, nego u njegovim promenjenim idealima,
nainu miljenja i oseanja. Kako moete da oekujete
sklad u telu i duhu kada postoji rasipanje energije, gubljenje
ideala?
Opti problem dananjeg sveta nije glad, niti su to
oskudica, droge i strah od rata. Problem je napetost,
poviena sveukupna napetost. Ako umete da se napetosti
oslobodite, umeete da reite probleme vaeg ivota. Ako

ste u stanju da uskladite svoje napetosti, moi ete da

kontroliete emocije, srdbu, strasti, moi ete da
kontroliete bolesti srca, povieni krvni pritisak, leukozu i
druge bolesti...
Trostruka napetost
Bilo da mnogo mislite ili da ne mislite uopte, napetost se
nagomilava. Ako radite fiziki posao, ili ne radite uopte, vi
nagomilavate napetost. Bilo da spavate mnogo ili da uopte
ne spavate, vi to isto inite. Nagomilavate napetost kada se
hranite tekom proteinskom hranom, kada uzimate ugljene
hidrate ili kada ste na vegetarijanskoj dijeti, a one se zatim
sakupljaju u raznim slojevima vaeg bia, taloe se u
miinom, emocionalnom i mentalnom sistemu.
U jogi se ti problemi posmatraju vrlo iroko. Mi shvatamo
da je stomak napet ako je napet duh, a onda je, opet, ceo
cirkulatorni sistem napet. To je zaarani krug dogadjaja, i
zato je u jogi oslobadjanje od napetosti jedna od glavnih
smernica.
Unutranje
napetosti
jedinke
doprinose
porastu
kolektivne psihike napetosti koja se manifestuje nesrenim
porodinim ivotom, agresivnou i ratovanjem zajednica i
nacija. Religija nije uspela da obezbedi miran duh
pojedincu. Zakoni, policija, vojske i vlade nisu uspele da
obezbede harmoniju medju ljudima. Svi tekstovi joge
nedvosmisleno govore da mir moe da se pronadje jedino
unutra, nikada spolja. Da bi se stvorio miran svet, potrebno
je da, pre svega, nauimo da se oputamo i uskladimo
sopstveno telo i duh.
Filozofija joge, kao i moderna psihologija, smatra da su
tri osnovna vida napetosti odgovorna za sve agonije
modernog ivota. Sistematskim upranjavanjem joga nidre,
trostruka napetost se progresivno smanjuje.
Miine tenzije su vezane za telo, nervni sistem i
endokrinu neravnoteu. Lako se otklanjaju dubokim fizikim
oputanjem koje se postie u stanju joga nidre.
Emocionalne tenzije koje potiu od razliitih dihotomija
kao to su ljubav/mrnja, dobitak/gubitak, uspeh/neuspeh,
se tee nadvladavaju jer nismo u stanju da ih prepoznamo

potiskujui ih, a napetost koja ih prati zatvara se u sve

dublje i dublje slojeve. Nemogue je opustiti te tenzije
obinim snom i oputanjem, za njih je potrebna metoda kao
to je joga nidra, kojom cela emocionalna struktura uma
uspeva da se smiri.
Mentalne tenzije su posledica naporne mentalne
aktivnosti. Um je vrtlog fantazija, konfuzija i oscilacija.
Iskustva koja naa svest registruje tokom ivota,
nagomilavaju se u mentalnoj sferi i povremeno izbijaju na
povrinu utiui na samo telo, um, ponaanje i reagovanje.
Kada smo tuni, ljuti ili razdraljivi, stanje svog duha
najee pripisujemo povrnim razlozima, dok je pravi uzrok
promenjenog ponaanja u nagomilanim tenzijama na
mentalnom nivou. Joga nidra je vetina oputanja koja
omoguuje da zaronimo duboko u svetove podsvesnog, da
oslobodimo i opustimo mentalne tenzije i uspostavimo har
moniju u svim aspektima naeg bia.
Uspeniji odmor
Veina ljudi misli da je oputanje jednostavan proces i da
predstavlja leanje zatvorenih oiju. Umorni ste, odete u
krevet i mislite da je to oputanje. Ali, ako se ne oslobodite
miinih, mentalnih i emocionalnih napetosti, vi se neete
opustiti. Uprkos povrnom oseanju blagostanja, veina
ljudi je u stanju stalne napetosti. Po navici oni grickaju
nokte, eu se po glavi, dodiruju svoju bradu, vrte krajeve
kose ili udaraju stopalima po podu, koraaju po prostoriji
nemirno,
kompulzivno
govore,
pokazuju
stalnu
razdraljivost ili neprekidno pue.
Ljudi se tako ponaaju nesvesni svojih unutranjih
tenzija. Oni misle da su oputeni, ali paljivi pogled
posmatraa otkriva da nisu. Da bi se potpuno opustio,
ovek treba da se oslobodi unutranjih tenzija uma, tela i
emocija. Joga nidra je nauni nain otklanjanja svih
nagomilanih napetosti. Ona je efikasniji i uspeniji oblik
psihikog i fizikog odmora i obnavljanja organizma nego
konvencionalno spavanje. Oni koji usvoje ovu tehniku kao
svoju dnevnu rutinu, uskoro doivljavaju duboke promene u
navikama spavanja. Totalna sistematska relaksacija pomou

joga nidre odgovara satima obinog, nesvesnog spavanja.

Jedan as joga nidre odmara onako kako to ine etiri asa
konvencionalnog spavanja. To je jedna od tajni
nadljudskih efikasnosti i energije mnogih velikih jogina
prolosti i sadanjosti kojima je uspelo da tako mnogo
postignu utoku jednog kratkog ivota.
U stvari, mogunost da se spava i svesno sanja u joga
nidri, je evolutivni proces koji su primenljivi mnogi izuzetni
ljudi prolosti, utirui tako put velikim inspiracijama i
dostignuima svojih ivota. Napoleonovi oficiri su, na
primer, govorili da je njihov komandant imao nedostine i
neumorne izvore energije i inspiracije. U jeku razbuktane
bitke, ba kada se odluivalo o njenom ishodu, on bi
predavao komandu potinjenom oficiru, ostavljajui
uputstva da ga niko ne uznemirava ni pod kojim uslovima,
dvadeset minuta. Tada bi otiao u svoj ator, legao na veliku
medvedju kou i zapoeo joga nidru. Odmah zatim, zvuci
njegovog regularnog hrkanja bi se pomeali sa oajnikim
zvucima bitke koja je trajala. Tano posle dvadeset minuta,
Napoleon bi se pojavio, sve, okrepljen, inspirisan, uzjahao
bi svog konja i poveo francusku armiju u odlunu pobedu.

Tajna transformacije
Primenjujui joga nidru, mi se ne samo relaksiramo, nego
restruktuiramo i preoblikujemo svoju celokupnu linost. Kao
mitski feniks, sa svakom vebom unitavamo stare
samskare, navike i tendencije i ponovo se radjamo. Ovaj
proces nije samo bri nego drugi sistemi koji deluju jedino
na spoljanjem nivou, ve su i rezultati pouzdaniji i trajniji.
Da bih ovo pojasnio, ispriau iskustvo koje sam imao sa
tekim kriminalcima. Godine 1968. obilazio sam svet i bio
pozvan u jedan zatvor da poduavam jogu. im sam se
pojavio, oko est stotina zatvorenika se okupilo oko mene.
Oni su vikali i smejali se, vukli moj dhoti, a jedan od njih mi
je poklonio kutiju cigareta. Nisu pokazivali nikakav oseaj
potovanja. Znao sam da u tom stanju neu moi da ih uim
nikakvoj jogi, pa sam odluio da pokuam sa joga nidrom.
Rekao sam im da tiho legnu na ledja i pripreme se za vebu.

Oni se nisu smirivali. Udarali su i gurali jedni druge, vikali,

pljuvali i radili razne uznemiravajue stvari dok sam ja ekao
da se umire. U toku pola asa, rekao sam samo dve
reenice. Molim vas, zatvorite oi. Ne pokreite telo.
ekao sam da se smire, ali oni to nisu uinili. I ja sam na
kraju odustao i vratio se u hotel. Sledei dan telefonirao sam
u zatvor da ih obavestim da neu ponovo doi, ali me
nadzornik molio da se vratim. Svamidji, rekao je, Vi ste ih
opinili, mirni su od kako ste Vi otili. Tako su me ubedili
da ponovo odem tamo. Kada sam stigao u zatvor,
zatvorenici su mirno leali. Rekao sam im da se pripreme za
pozdrav Suncu, a oni su odgovorili: Ne, elimo joga nidru
koju ste nas uili jue. Tako sam ih est dana uio joga
nidru, pokazivao im kako da se opuste od kraja do kraja
tela, unutra i spolja, kako da opuste svaki deo njihovog bia.
Svakodnevno su me obavetavali da im se raspoloenje
popravljalo i da je bilo manje neslaganja nego ikada ranije.
Sedmog dana je bio poslednji sastanak i svi su bili prisutni.
Kada sam ja bio na redu da govorim, izvadio sam kutiju
cigareta koju sam dobio i rekao: Prvi dan ste eleli da
puim. Evo cigareta koje ste mi dali, i sada u ih popuiti sa
vama. ovek koji mi je dao cigarete je dotrao do mene i
beskrajno se izvinjavao: Svamidji, mnogo se izvinjavam to
sam Vam dao te cigarete. Molim Vas, vratite mi ih. ovek
koji pre nedelju dana nije znao kako da postupa sa
svamijem bio je potpuno transformisan, a bila mu je
pokazana samo joga nidra.
ta je tajna ove transformacije? Propovedi? Ne. Saveti?
Ne. Oslobadjanje od tenzije, relaksacija i smiren duh su
tajna promene. Kada je ovek napet, njegovo ponaanje se
menja, kada je oputen, on se vraa svojoj prirodi. On
poznaje stvarnost, on prepoznaje istinu u stanjima
oslobodjenim napetosti.

Vebanje uma

Joga nidra predstavlja stanje izmedju budnosti i sna,

spavanje sa tragom svesnosti. Ona otvara svesne i
nesvesne nivoe uma, utie na tok bolesti, podstie
kreativnost.

Ishodite kreativnosti
Joga nidra je tantrika veba, a u tantri, evolucija uma se
odvija spontano. Ne treba da se borite protiv svoje prirode,
navika i ogranienja, jer, inei to, samo gomilate
nelagodnosti u svojoj unutranjosti. U prolosti, psiholozi su
govorili: Ako imate manu, treba da je prihvatite, ne moete
je otkloniti mrnjom. A kako mana moe da se otkloni?
Udjite u dublje slojeve uma, posecite koren i drvo e samo
umreti. Nesvesni um je osnova ovekovog normalnog
ponaanja; osnova svega to jesmo nalazi su u podruju
nesvesnog. Zato onda neprekidno seemo grane i lie?
Joga nidra je tehnika koja omoguuje da se zaroni u same
dubine ljudskog uma.
ovek je slab, jer zavisi od intelekta i informacija svojih
ula. Kada, medjutim, jednom otvori vrata dubljeg uma
radei joga nidru, on je u samom korenu kreativnosti. U
Hindu mitologiji simbol joga nidre je Narayana koji poiva
na okeanu mleka. On lei na velikoj zmiji sa mnogo glava a
lepa Lakmi mu masira stopala. Iz njegovog pupka razvija
se lotosov cvet, na kojem sedi Brahma, simbol nesvesnog.
Naravana je u poinku, u stanju joga nidre, u kojem se, tako
je simboliki prikazano, izraava nesvesno.

Dok vebate joga nidru, morate sasvim da se opustite jer

to nije veba koncentracije. Ako sledite uputstva osobe koja
vas vodi, moda ete otvoriti vrata svoje prave prirode...
Stanje receptivnosti
Veina ljudi u dnevnom ivotu nije dovoljno otvorena, ali za
vreme joga nidre um ulazi u vrlo prijemivo stanje. Kao to
od istopoljenog gvodja formirate odredjeni kalup, tako i u
vaem umu koji je za vreme primene ove tehnike u stanju
otapanja, moete da stvarate pozitivne i kreativne impresije.
Receptivnost uma se postie samo ako se uklone njegova
rasipanja, a u joga nidri to postiemo budjenjem njegove
emocionalne strukture.
Ako ja kaem ovo je dobro, a to je pogreno, vi moete
da se sloite sa mnom, ali to je intelektualno slaganje.
Uprkos injenici da se slaete, moda neete biti u stanju da
to primenite u svom dnevnom ivotu. ta vas
onemoguava? Mora da postoji razlog koji oteava
pretvaranje naih ideala u stvarnost. Ne bi trebalo da svi vii
ideali ivota ostanu u spisima - treba da ponemo da ih
ivimo. Joga nidra nas povezuje sa naim biem koje je
odgovorno za sve to mislimo i radimo; pomou nje
moemo da ponemo da uimo ono u ta verujemo. Na
primer, jednom sam sreo oveka koji je bio profesionalni
kradljivac i ogrezao kriminalac. Posle dugog razgovora
ubedio sam ga da kradja nije stvar koju treba initi. On se
ak osetio grenim i ja sam verovao da sam napravio udo i
preobratio ga. Posle pet godina vratio sam se u njegovo selo
i saznao da se jo bavi istom profesijom. Zato? Ja sam
ubedio samo njegov intelekt, ne i njegovo unutranje ja.
Ostao sam u selu est meseci pokazujui deci i uiteljima u
koli joga nidru. Kradljivac je takodje poseivao ove asove,
i uskoro zatim je sasvim napustio svoj porok.
Intelektualna ubedjenost samo je jedan aspekt ljudskog
ivota. Mi smo svi intelektualno ubedjeni u ono to je dobro
i zlo, ali treba i emocionalno da prihvatimo sve to je usvojio
intelekt. To je mogue tek kada su ometanja iskljuena a um
sasvim miran. Sve to tada deluje na um postaje korektivno,
sudbina, pravac. Ako poznajete osobu koja ima loe navike,

nauite je da veba joga nidru. Saekajte da se sasvim

relaksira, i onda napravite pozitivne sugestije. Na vrhu
receptivnosti, ona e sluati. Nelogini, nemiran um je
neposluan, ali duh joga nidre je apsolutno posluan.
Razumevanje ljudske prirode
Pre nego to primenite joga nidru neophodno je da prouite
prirodu osobe kojoj dajete uputstva, tako da materija kojoj je
uite izazove otpor u njoj. lako u joga nidri moete da
sugeriete velike i suptilne stvari, linost moe da ih odbija,
da je protiv njih. U nekom perioduivota svi mi se bunimo
protiv ustaljenih pravila, kanona, nametnutih ideja, suprotnih
naoj prirodi.
Svaka jedinka ima sopstvenu razliitu prirodu od
rodjenja, i vi je ne moete izmeniti. U jogi ta priroda
(konstitucija) se naziva swadhava (individualni emocionalni
odgovor). Navike i verovanja mogu da se izmene, ali ne i
ovekova priroda. Ona je odgovorna za sve uspehe i padove
tokom ivota.
Da biste razumeli ovekovu prirodu, moraete prouiti
njegovo spontano, a ne intelektom vodjeno ponaanje. U
svetu odraslih, medjutim, prirodna, spontana ponaanja su
retkost - deca su spontana, veoma lako prihvataju joga nidru
i od nje dobijaju najvie koristi.
Zaetak promene
Moda je najefikasniji nain vebanja uma u joga nidri
pomou sankalpe, odluke koju donosite svaki put kada je
radite. U ivotu sve moe da vas prevari, ali ne i sankalpa
koju donosite za vreme joga nidre.
Sankalpa je sanskritska re koja moe da se prevede kao
odluka, i predstavlja vanu fazu joga nidre i snaan metod
preoblikovanja vae linosti i njenog usmeravanja u
pozitivnom pravcu. Ako znate ta je to to elite da
postignete u svom ivotu, sankalpa moe da bude kreator
vae sudbine. Ako elite da postanete slikar, pisac,

govornik, moete da uvebavate sebe pomou ove

jednostavne tehnike. Ali, prvo morate da imate pravac kojim
elite da idete.
Veina od nas luta po mraku, kao stado bez predvodnika,
jedrenjaci bez jedra. Ne znamo kojim putem idemo jer smo
vodjeni, forsirani i gurani izazovima ivota. Ponekad idemo
pravim pravcem, ali to je obino zato to smo gurnuti u
njega, nemamo izbora. U joga nidri imamo izbor, a
ostvarujemo ga sankalpom, odlukom. Sankalpa ima oblik
kratkog mentalnog stava koji deluje na podsvesni um kada
je on receptivan i senzitivan na autosugestiju. Sankalpa se
donosi kada je um miran i tih, a ne intelektualno aktivan. Na
poetku i na kraju joga nidre, kratak period se posveuje
sankalpi. Odluka koju donosite na poetku vebe je kao
seme koje ste posejali, a na kraju vebe ona deluje kao
navodnjavanje.
Sankalpa predstavlja odluku da neto postanete ili da
neto uradite u sopstvenom ivotu. Svako ima mnogo elja i
ambicija, ali se veina od njih izgubi, umori ili uniti, kao
kada pospete seme na razna mesta, neto e poeti da
raste, neto nee. Sankalpa je odluka koju vi sami donosite,
i ostavljate je u vaem umu. Kad je um ist, ona se razvija.
Ako pripremite podlogu, otklonite korov i travu, i posejete
seme, biljka e rasti. Na isti nain, imate um, imate ideju.
Ako pripremite um i pravilno posejete ideju, ona e rasti u
vaem ivotu, i postati va snaan vodja.
Ljudi uglavnom donose intelektualne odluke, koje ne
daju rezultate jer nisu posadjene vrlo duboko. esto se one
donose kada je um uznemiren i nespreman da ih prihvati.
Da bi uspela, odluka mora da se donese jakom voljom i
oseanjem, kada je um relaksiran i spreman da je prihvati i
apsorbuje. Takvo stanje se upravo pojavljuje za vreme joga
nidre. Kada se sankalpa jednom postavi duboko u
podsvesno, ona sabira snage uma da bi uspela da se
ostvari. To snano seme e se ponavljano manifestovati na
svesnom nivou i dovesti do promene vae linosti i ivota.
Nema linosti koja se ne moe promeniti, i nema straha niti
opsesije koji se ne mogu izmeniti.
Seme promene se nalazi u odluci joga nidre, koja mora
da se donese sa jakom voljom i oseanjem da bi se

ostvarila. Sankalpa je snana tehnika i treba je upotrebljavati

razumno, lako moete da je koristite i u cilju ozdravljenja,
bolje je da cilj bude ostvarivanje uzvienih namera, kao to
su postizanje samorealizacije ili stanja samadhija. Ako
elite da promenite nain ivota, to lako moete da uinite
snagom sankalpe nainjene za vreme joga nidre. Ako
postoji negativna tendencija ili navika u vaem ivotu, i vi
elite da je koristite, to, takodje, moete da uinite
pozitivnom sankalpom,
Sankalpa je veoma snaan instrument u rukama oveka.
Njena svrha nije da ispuni elje, nego da ojaa strukture
uma. Ona treba da se donosi samo kada se razumeju njena
svrha i znaenje.
Sankalpa moe da promeni celi ivot ako se mudro
primeni. Pogreno je koristiti se njom samo za uklanjanje
loih navika kao to je puenje ili alkohol. Cilj sankalpe je da
promeni va nain ivota, ne samo fiziki nego i mentalni,
emocionalni i duhovni. Kada se to dogodi, vi ete
automatski proineniti loe navike. Zato, bolje je da izaberete
sankalpu koja e promeniti vau linost, tako da postanete
uravnoteeniji, sreniji i zadovoljniji. Kada sankalpa postane
snaga koja usmerava, sve to se radi u ivotu, postaje
uspeno.

Iskustva sa joga nidrom

Na koji nain joga nidra utie na telo i um? Ona relaksira

celokupni psihofiziki sistem, budi psihiko bie, dovodi do
upoznavanja astralnih ravni, otklanja pritisak iz krvnih
sudova srca i utie na fiziku materiju u mozgu.
Primenom joga nidre pokuavamo da transcendiramo
ispoljavanja spoljanjeg uma. Kada um postane suptilan,
njegova iskustva su na istom nivou kao i iskustva snova,
samo to su mnogo ivlja, jasnija. Sistematski se stimuliu
razni centri mozga, tako da iskustva koja doivljavamo
postaju obina i prirodna.
Uenje o karmi
Joga nidra je veba koja osveuje duboke nivoe uma. U
mozgu postoje milioni i milioni impresija koje se uvaju u
obliku arhetipova. Arhetipovi su skup svih iskustava ivota
koja zovemo karma. Kao to kamera registruje sve to se
fotografie na negativu, tako se podsvesno registruje svako
iskustvo koje doivljavamo, podsvesno ili nesvesno, a to
vremenom postaju arhetipovi nae podsvesti. Kao to drvo
svake godine daje seme i u toku svog ivota daje ih bezbroj,
tako i ljudski um proizvodi seme iz sopstvenog iskustva i to
seme predstavlja karmu, samskaru ili arhetip.
ovek nije samo bioloka supstanca, on je i
mikrokosmiki stvaralac. Makrokosmiki stvaralac je poznat
kao Bog, mikrokosmiki kao ovek. Makrokosmiki
stvaralac stvara planete i univerzum, a mikrokosmiki
stvaralac pravi karmu od svakog iskustva i delovanja.

Karme i samskare se nagomilavaju u slojevima ovekove

unutranje svesnosti. Najdublji sloj, u kojem su urezane i
odredjene samskare, je nesvesno, i u njemu one ostaju
latentne, bez ikakve manifestacije. Drugi sloj samskara nije
vrlo dubok, To je nivo podsvesnog u kojem su samskare u
prolazu i manifestuju se. Trei sloj samskara je u procesu
sazrevanja i uobliavanja, na nivou svesnog. U uenju o
karmi, ti nivoi se nazivaju sadanja karma, nagomilana
karma i sudbina.

Karmika iskustva
Za vreme upranjavanja joga nidre, svesnost putuje iz
jednog nivoa u drugi, prema svojim kapacitetima i
mogunostima. Ponekad, svesnost prodire veoma duboko i
iskustva su izvanredna i eksplozivna, drugi put se sve odvija
na podruju svesnog uma - tada doivljavate oputanje,
zaspite ili imate neko drugo prijatno iskustvo. Kada
svesnost prodire u podsvesno, ona se privremeno odvaja od
telesnog, i ova disocijacija tela i uma dovodi do izvanrednih
iskustava. Iskustva kroz koja prolazite na razliitim nivoima
podsvesnog i nesvesnog su samo manifestacije vae karme
iz ovog ili iz ranijih ivota. Uzrokujui ih, joga nidra otklanja
rezerve karme i proiava dublje slojeve uma.
Ponekad iskustva iz vaeg prolog ivota izlaze na
povrinu direktno, ali se uglavnom manifestuju simbolino.
Rei i koncepti su jezik svesnog, intelektualnog uma.
Nesvesni um ima svoj jezik, zasnovan na simbolima, bojama
i zvucima. To su arhetipovi koji izlaze na povrinu za vreme
joga nidre. Jedna jedina slika moe da oivi iskustvo koje
hiljadu rei ne bi adekvatno opisale. Tako, nae nesvesno
predstavlja neiscrpan rezervoar prolosti.
Prema modernoj psihologiji, itav kozmos je sadran u
umu u obliku arhetipova, i savremeni psiholozi smatraju
mozak hologramom celog univerzuma. Bezbrojni arhetipovi
su zakljuani u naem biu i treba da se osveste i doive,
ako elimo da saznamo ko smo. U toku joga nidre,
specifini simboli koji se vizuelizuju pogadjaju razliite
delove mozga i oslobadjaju arhetipove ili latentne samskare.

Simboli koji se upotrebljavaju u joga nidri su u stvari

mandale ili slikoviti prikazi - rua, amac, lav ili ovek.
Mandale su komponovane od jantri (fundamentalni
geometrijski oblici - predstavljaju kombinacije linije, take i
kruga). Jantre i mandale su najbolji nain osveivanja,
sakupljenih u umu arhetipova.
Vanulna iskustva
Pored ula i uma ije spoljanje naine izraavanja
poznajemo, postoje mnoge oblasti izvan njih, koje veina od
nas nije doivela. Ponekad u joga nidri moemo da
prodremo u samo sredite nesvesnog i izrazimo i doivimo
latentne mogunosti svog uma. Svi moemo da vidimo
spoljanje objekte, to je objektivna svesnost, iskustvo stvari.
Moemo da vidimo predmet, miriemo cvet, ujemo zvuk ili
osetimo naroiti ukus. Sve to predstavlja ulna iskustva, za
koja je neophodno prisustvo objekta koji se percipira i
spoznaje. Ako nema cveta, um ne moe da ga vidi.
Medjutim, mogue je iskustvo bez prisutnog objekta,
nadulno iskustvo. ak i slep ovek moe da vidi i gluv da
uje, ako se razviju odgovarajui centri u mozgu, u kojem
postoje centri vanulne percepcije koji se ponekad otvaraju
u joga nidri ili u meditaciji. Unutranja iskustva ne treba da
se odbace i nazovu halucinacijama, samo zato to nisu
objektivna. Pre izvesnog vremena u moju sobu je uao
ovek koji mi je rekao da je jasno osetio miris sandalovog
drveta. Bilo je to van Indije, u sobi, naravno, nije bilo mirisa
sandala, ali ja nisam odbacio njegovo iskustvo samo zato
to nije bilo i moje. U to vreme, probudio se odredjeni centar
u njegovom mozgu. Vanulni centri u mozgu su veoma
snani i ne mislim da imaju veze sa naom karmom. Samo
retkima je uspelo da razviju sposobnosti nadulnih
iskustava, iako je takva mogunost data svakom biu.

Vladanje iskustvom
Nije svako ludilo bolest, nego spiritualno iskustvo kojim
ovek nije bio u stanju da upravlja. U Indiji je bilo mnogo
jogina koji su iveli kao luaci; takodje i u Grkoj. Koja je
razlika izmedju jogina i ludog oveka? Prvi je u stanju da
rukovodi svojim iskustvom, drugi zavrava u duevnoj
bolnici. U Indiji ima mnogo luaka koji su u stanju da
upravljaju sobom, na Zapadu ima mnogo jogina koji to ne
mogu. Tehnikom jega nidre uimo ih kako da to postignu.
Um je kao motorcikl - ako njime ne upravljate ispravno,
doiveete udes, ali, ako ste dobar voza, upravljaete
dobro, bez obzira da li vozite motorcikl ili kamion. lako je
joga nidra namenjena relaksaciji, njen pravi cilj je da vas
odvede duboko u stanje u kojem ste sasvim sjedinjeni sa
svojim unutranjim biem.
Joga nidra nije koncentracija
U joga nidri nije neophodno da se koncentriete, u stvari to
ne treba da inite. Samo pokreite um iz take u taku i
budite svesni svakog doivljenog iskustva. Ako pokuavate
da se koncentriete spreiete prirodni tok svesnosti koji
vas vodi sve dublje i dublje u Sopstvo, u vae unutranje ja.
Nije bitno da li ujete uputstva svog uitelja. ak i ako
sanjate, sugestije koje uitelj daje e delovati na podsvesni
um. Sasvim je prirodno da se propuste neka uputstva, jer se
svesni um izdvaja tako da na povrini ostaje podsvesni, a
tada sve to se kae utie na njega. Od prevashodne
vanosti je da za vreme upranjavanja budete mirni. ak i
ako ste za vreme vebe napeti, u nekoj fantaziji, ili ste
ometeni spoljanjim uzrocima, pa i ako ste u stanju velikog
mentalnog nemira, ne obraajte panju. Ako niste u stanju
da leite mirno zbog nekog uzbudjenja, ustanite i vidite o
emu se radi. U joga nidri je najvanije da se predate
uputstvima svog uitelja i da pratite svako iskustvo koje se
dogodilo, sa punom svesnou i nevezivanjem.*

* Stav iskljuivanja ula, pratyahare, stav neprimar

nevezivanja. Prim. prev.

Proces pratyahare

U sistemu joge, joga nidra se smatra oblikom radja joge, iji

klasian opis se nalazi u joga sutrama*, briljantnoj niski 196
sutre ili aforizma, koje je Patandjali napisao nekoliko vekova
pre Hristovog rodjenja. Patandjali je podelio put radja joge u
osam stupnjeva, poinjui osnovnim pravilima o ponaanju
koji vode mentalnom miru i samadhiju ili samorealizaciji
(samospoznaji), u kojoj su sadraji i delatnosti uma potpuno
transcendirani.
Ti stadijumi su:
Pripremni ili spoljanji:
1.
2.
3.
4.

Yama (drutvena pravila)

Nyama (lina pravila)
Asana (poloaji - stanja bia)
Pranayama (kontrola prane, ivotne, kosmike energije)

Vii ili unutranji stadijumi:

5.
6.
7.
8.

Pratyahara (iskljuivanje ula)

Dharana (koncentracija)
Dhyana (meditacija)
Samadhi (transcendentalna svest)

*Izreke o jogi Patandjalija, u srpskohrvatskom prevodu, izdao je BIGZ, 1977.

Prva etiri spoljanja stadijuma predstavljaju specifine

vebe koje se izvode pomou svesnog uma, racionalnog,
analitikog dela svesnog, koji je aktivan za vreme budnosti.
Vii stadijumi predstavljaju posebna stanja svesnosti kao i
vebe koje su potrebne da se ta stanja postignu. Oni
ukljuuju nesvesni um koji je rezervoar svih iskustava i ego
koji regulie ulazak informacija u svesni um* .
Iskljuivanje uma
Joga nidra pripada viim stadijumima Patandjalijeve radja
joge, jer je ona u osnovi, metod pratyahare. Svesnost se
progresivno odvaja od spoljanjeg sveta, tela, procesa dis
anja, svesnog i na kraju, nesvesnog uma. U naprednijim
stadijumima, kada je relaksacija potpuna, joga nidra
ukljuuje dharanu i samadhi kada dolazi do sabranosti i
koncentrisanosti uma. Da bi se spreilo potpuno
iskljuivanje svesnosti, budnost se odrava koncentracijom
na ulo sluha. Ostali senzorni nervni zavreci su slobodni i
njihove veze u kori mozga disocirane, tako da nijedna
poruka ne stie do centra u mozgu. Inae, ula neprekidno
prenose poruke u centralni nervni sistem koji automatski
stimulie motoriku, bilo da srno toga svesni ili ne. Kada se
ula za izvesno vreme iskljue u joga nidri, to predstavlja
peti stadijum radja joge, poznat kao pratyahara.
Joga nidra se zasniva na receptivnosti svesnosti. Kada
svest operie sa intelektom i svim ulima, mislimo da smo
budni i svesni, ali, um je tada, u stvari, manje receptivan i
manje kritian. Kada svesnost funkcionie samo kroz jedan
senzorni kanal (tj. sluh), ona postaje senzitivnija. Ali, kada
se odvoji od svih veza sa ulima, ona postaje totalna. To
stanje je tako duboko, da se gubi ak i oseaj samosves-

* Za detaljnije informacije videti etiri poglavlja o slo

bodi. Svami Satjanande Sarasvati, u izdanju Biharske kole
joge. Prim. prev.

nosti. Kada se koncentriete znate da to inite, ali kada ste u

stanju joga nidre, nastupa trenutak kada ak ni ne znate da
ste u joga nidri. Kada se um odvoji od senzornih kanala,
postaje veoma moan, ali mu je potreban trening. Sve dok
se nevoljni sistemi mozga ne uvebaju, nema velike razlike
izmedju joga nidre i sna.
U joga nidri vebamo um vodei ga kroz seriju vebi koje
dovode do eljenog stanja svesti. Nauno je pokazano da
joga nidra nije samo monotona koncentracija. Kada fiksirate
svesnost na delove tela, oseanja ili vidne predstave koje se
u vebi pominju, vi u stvari delujete na vie centre mozga.
Tako podstiete nevoljnu kontrolu tih delova i odravate
neophodnu svesnost, iako vam senzorni kanali ne daju
potrebne informacije.
Joga nidra i hipnoza
Mnogi ljudi joga nidru smatraju vrstom hipnoze jer se u njoj
postie iskljuivanje ula. Medjutim, to su dva potpuno ra
zliita stanja. lako moda polaze sa istog nivoa relaksacije i
receptivnosti, joga nidra ide u razliitom pravcu od hipnoze.
Stanje uma koje se u njoj postie je daleko iznad hipnoze,
iako, kada se um disocira od senzornog saznanja, prolazi
kroz hipnotiko stanje. Ako moete da iskljuite senzorne
kanale, a da pri tom odravate budnu svesnost, biete u
stanju da transcendirate sve barijere vae linosti i idete vi
soko i daleko koliko hoete. Svest moe da ide onoliko
daleko koliko je vi vodite. To je cilj joga nidre. U isto vreme,
treba da znate da kada transcendirate, na izvesnoj taci,
prolazite kroz obim hipnoze. Zato se za vreme vebe daje
vano uputstvo: Ne spavajte. U joga nidri morate da
pokuavate da odravate svesnost; vi ste relaksirani ali ne
spavate. Niste svesni na senzornom nivou, ula su
iskljuena, ali ste svesni da radite joga nidru. Proces
miljenja se nastavlja, mozak je potpuno budan. On dobija
vii kvalitet stimulusa i razvija tip svesnosti razliit od onog
koji doivljavamo u ovom, sadanjem trenutku. U hipnozi se
subjekt dovodi u dubok san, u kojem je mozak potpuno
iskljuen. To predstavlja pravo tamaziko stanje, dok joga
nidra poveava sve sposobnosti i stvara satviko stanje.

Nauno govorei, kada centralni nervni sistem i kora

mozga nisu stimulisani, i kada je mozak izolovan, on ulazi u
stanje koje se naziva hipnoza. To je trenutni doivljaj, malo
iskustvo u kojem su mozak i njegova kora odvojeni od en
ergetskih kanala. Prema filozofiji joge, postoje tri vana
nadija ili energetska kanala u fizikom telu: ida, pingala i
suumna. Ida predstavlja mentalnu snagu, pingala vitalnu, a
suumna spiritualnu. U naunoj terminologiji njihovi analozi
bi bili parasimpatiki, simpatiki i centralni nervni sistem.
Postoji, i dokazana je stvarna analogija izmedju ovih dvaju
sistema, joge i nauke. Tokom itavog ivota ida i pingala
neprekidno snabdevaju mozak neophodnim stimulansima
koji mu omoguavaju da prepoznaje objekt, zvuk, ideju. Ako
zatvorite idu i pingalu pomou pratyahare, mozak ostaje
izolovan i to je stanje hipnoze. Ako u isto vreme moete da
probudite suumnu (koja je zatvorena kod veine ljudi),
tada, iako su dva kanala, ida i pingala, van komunikacije s
mozgom, probudjen je centralni nervni sistem i umesto njih,
neophodnu energiju obezbedjuje suumna. Energija koju
va mozak dobija u ovom trenutku ide kroz idu ili pingalu.
Ono ega nema za vreme hipnoze je veza izmedju njih. U
joga nidri, centralni nervni sistem - suumna nadi, sasvim
budi mozak, koji, tako probudjen, reaguje potpuno na
upuene stimuiuse, i zato je takvo iskustvo svesti sasvim
razliito od svih poznatih.
Prate se uputstva, ne uitelj
Joga nidra ne zavisi od sugestije i ubedjivanja. Uputstva se
daju direktno i jedina sugestija je sadrana u odluci, koju
sami donosimo. Uimo da postignemo stanje oputenosti
pratei izgovorena uputstva. Uitelj je samo vodi, on daje
tehniku ali ne forsira. Tehnika vodi um ka osvetljenosti i
nezavisnosti prosudjivanja. a ne uitelj. Radei joga nidru,
ovek svesno sakuplja unutranje sposobnosti i dozvoljava
unutranjem znanju da raste. U hipnozi, medjutim, terapeut
dominira umom i voljom subjekta, to esto prelazi u
opsesiju, nedostatak samopoverenja i inicijative. Seksualni
nagon, intelekt, logika i samodeterminisanost su suprimovani. Subjekt pita terapeuta: Da li da idem sada u

toalet? i terapeut odgovara Da ili Ne. Ako isto pitanje

postavite uitelju joga nidre, on e vam rei: To je vaa
stvar, ne moja. Vi odgovarate sami za sebe, ja sam odgovo
ran jedino za sebe samog, ne i za vas. ak i kada uenika
joga nidre ograniavaju loe navike i ponaanje, uitelj os
taje po strani i ne ini pokuaje da menja njegov karakter,
ostavlja ga da to ini on sam.

Joga nidra i mozak

Moderni neurofiziolozi su uspeli da dokau vezu izmedju

tela i mozga koja je jogi poznata hiljadama godina. Upotre
bom stimulativnih elektroda, neurohirurzi su pokazali da je
svaki deo tela precizno predstavljen na povrini centralnog
girusa senzorimotorne kore mozga.
Relaksacija uma pomou relaksacije tela
Teorijski je mogue povezati modernu neurohirurgiju sa
meditativnom tehnikom joga nidrom koja vodi poreklo od
drevnih tantri. Ako ste ikada ovu tehniku radili, prepoznaete delove senzorimotorne kore tano kao one delove tela kroz koje prolazi vaa svesnost za vreme njene
rotacije. Mozak je fiziki posrednik svesti koji povezuje um,
telo i emocije u harmoninu celinu. Neurohirurg deluje na
telo stimuliui mozak. Uesnik joga nidre poinje sa dru
gog kraja nervnog puta: podizanjem svesnosti tela stimulie
mozak. Progresivno pokretanje svesnosti kroz delove tela
ne samo da dovodi do fizikog oputanja nego isti sve
nervne puteve, senzorne i motorne. U isto vreme, prelazimo
preko itave povrine mozga, relaksirajui um relaksiranjem
tela.
Motorni homunkulus ili oveuljak
Istraivai su nazvali neuronsku mapu ili hologram fizikog
tela koji se nalazi u sivoj masi velikog mozga, motorni ho
munkulus ili oveuljak. Svi delovi tela kroz koje prolazi
svesnost za vreme rotacije u joga nidri, mogu da se lociraju
u homunkulusu. ake, prsti, usne i nos su predstavljeni

mnogo veom povrinom u mozgu nego drugi delovi tela, a

upravo oni su najstimulisaniji za vreme kruenja svesti. Regioni mozga koji predstavljaju ove delove su skoro isto to
liko veliki kao itav ostatak tela od zgloba ake do prstiju
stopala. Po fizikim standardima, homunkulus je oveuljak
grotesknih proporcija sa veoma uveanim akama, prstima i
crtama lica. On predstavlja neuronsku apstrakciju fizikog
tela, i funkcionie preko nervnog sprovodjenja energije koja
tee kroz nervni sistem i mreu nadija koji formiraju
praniko telo.
Jasno je sada zato je vaan precizan red rotiranja svesnosti kroz delove tela u jogi nidri. Kada se jednom taj red
uspostavi, ne treba da se menja, jer on indukuje tok
pranike energije kroz neuronsko kolo motornog homunkulusa, koji je praen subjektivnim doivljajem
oputanja i oslobadjanja, jer dolazi do spontane disocijacije
svesnosti od senziornih i motornih kanala. Upoznavanje i
dnevno ponavljanje ovog puta dovodi do internalizovanja
fragmentisane i rasute svesti. Postignuto stanje predstavlja,
po Patandjaliju, pratyaharu, peti stepen radja joge i uvod u
dharanu i samadhi.
Kako joga nidra uspostavlja zdravlje
Oevidna je veza izmedju otkria dananjih istraivaa
mozga i prosvetljenih jogina i riija koji su davno razvili
tehniku joga nidre. Naravno, jogini ranijih vekova nisu ovu
tehniku smatrali nainom leenja bolesti, nego primarno
nainom postizanja vie svesti irenjem i oslobadjanjem in
dividualne svesti od njene fiksacije za fiziko telo i njegove
senzorne modalitete, prema suptilnijim pranikim, psihikim
i spiritualnim dimenzijama koje lee ispod grube materijalne
egzistencije.
Moderni ovek pati od bolesti stresa koje potiu od
prekomerne identifikacije due sa somom ili materijalnim
telom, preko senzornih kanala, to dovodi do nervnog
zamora i kasnijeg sloma odbrana i bolesti. U joga nidri, de
struktivna psihosomatska tendencija se menja suprotnim,
somatopsihikim putem.

Slika 1.
Frontalni presek mozga koji pokazuje motornu koru i
regione
mozga
du
precentralne
vijuge.
Motorni
homunkulus - simboliki ovek koji lei u sivoj masi mozga.
1. Noni prsti 2. Skoni zglob 3. Koleno 4. Kuk 5. Grudni
ko 6. Rame 7. Lakat 8. Zglob ruja 9. aka 10. Mali prst
11. Domali prst 12. Srednji prst 13. Kaiprst 14. Palac 15.
Vrat 16. Obrva 17. Oni kapak i ona jabuica 18. Lice 19.
Usne 20. Vilica 21. Jezik 22. Gutanje.
Psihosomatska
neravnotea
se
spontano
popravlja
oslobadjanjem prane ili nervne energije, koja se odvaja od
senzornih puteva i modaliteta kada se postigne stanje
pratyahare. Oslobodjena energija se onda koristi za leenje i
obnavljanje umornih tkiva i organa.
Oseaji i oseanja
Osim kruenja svesti u joga nidri postoje i druge vebe koje
potiu iz tantri: svesnost o celom telu, mozgu i unutranjim
organima; kontakt izmedju zemlje i tela, oseaj lakoe i
teine, toplog i hladnog, bola i zadovoljstva. Posle oputanja

senzorimotorne povrine mozga, izazivaju se oseanja ili

iskustva. Oni kao da izviru iz sredita naeg bia, dok se
istovremeno doivljavaju u jednom delu tela ili u celom telu.
U svim telesnim tkivima i strukturama nalaze se speci
jalno adaptirani nervni zavreci koji reaguju na specifine
stimuluse ukljuujui dodir, pritisak, promenu poloaja,
temperaturu, bol, zadovoljstvo, itd. Mali senzitivni receptori,
medju njima Painijevi korpuskuli u koi, receptori za bol i
temperaturu, slobodni nervni zavreci, proprioceptori
zglobova i miina vretena, neprekidno prikupljaju informa
cije iz svih delova tela i prenose ih u odredjene centre u
mozgu. Veina tih centara imaju preciznu lokalizaciju.
Veoma vani su centri za regulaciju temperature i za
doivljavanje zadovoljstva i bola. Kada probudimo senzacije
teine i lakoe, toplote i hladnoe, bola i zadovoljstva, itd.
stimuliemo centre u mozgu koji odravaju harmoniju
izmedju nae unutranjosti i spoljanje sredine. Alternacija
ovih opozitnih senzacija u joga nidri pomae da se odrava
homeostaza kontrolom inae nevoljnih funkcija. Joga nidra,
tako, progresivno transformie nae totalno iskustvo ulnog
ivota u fizikom telu.
Sutinsko iskustvo
Razvijanjem razliitih oseanja i senzacija u toku joga nidre,
seate se stvarnih doivljaja. Kada probate odredjeno voe,
vi ga zaista oseate u tom trenutku, ali posle nekoliko dana,
nedelja ili meseci, moete samo da zamislite doivljeno
iskustvo, a ne i da doivite naroiti ukus zbog nemogunosti
neuvebanog uma da iskustva iz prolosti prenese u
sadanjost. Veliki broj iskustva koje ljudi doivljavaju u
ivotu se nalaze zakopani u njihovoj prolosti. Ono to os
taje u umu ili u mozgu je samo memorija, ne i stvarno
iskustvo, ali to moe da se doivi ponovo u joga nidri, preko
somatopsihikog puta. ovek ne samo da se ivo sea bola
i zadovoljstva, toplote i hladnoe, nego ih i doivljava, sve
do budjenja fiziolokih odgovora: znojenja, drhtavice, itd. U
jogi je sposobnost ponovnog doivljavanja prolih iskustava
kriterijum razvijenosti istinske kreativnosti uma.

Vi ete sigurno zapamtiti divnu muziku koju ste sluali,

moete ak da je zamislite i osetite. Ali, ako ste u stanju da
zatvorite oi i ujete muziku unutra, tano kako ste je
nekada uli, onda je to eksplozivno iskustvo realnosti koje
sasvim menja itavu strukturu uma. U joga nidri se razna
iskustva doivljavaju kao prava. Ako pokuavate da oseate
teinu, trebalo bi da telo oseate tako tekim, da ne biste bili
u stanju da podignete ruku ili nogu kada biste to poeleli; ili,
ako oseate toplotu. to treba da bude oseanje takve
vruine koje e uiniti da se oznojite. Sve to se radi treba
da postane stvarno, ivo iskustvo.
Doivljavanje suprotnosti
Prvo iskustvo koje treba da se doivi u joga nidri je oseaj
teine. Fizika teina je doivljaj celog tela za kojim sledi
duboko skeletno-miino oputanje. Ako napetost i kon
trakcija zaostanu u posturalnim miiima, onda uputstvo:
Vae telo je tako teko da tone u pod, slui kao komanda
mozga koja pomae miiima da se oslobode zaostalog
tereta. Tek tada se ukupna teina tela sasvim predaje zemlji i
doivljava se iskustvo potpunog spajanja sa povrinom na
kojoj telo lei. Posle toga izaziva se senzacija lakoe:
Probudite oseaj lakoe i bezteinskog stanja u svim delovima tela... Vae telo je lako... ono kao da se odvaja od
povrine poda.
Budjenje suprotnih senzacija je u skladu sa elektrofiziolokim principima. Uvek kada neuron okida, akcioni
potencijal predstavlja impuls koji se prenosi i koji moe da
se registruje u mozgu. Medjutim, ako elija izvesno vreme
kontinuirano okida, mozak ne prepoznaje njenu poruku.
Ovaj fenomen moe lako da se pokae pomou senzacije
mirisa. Kada udjete u sobu u kojoj gori mirisni tapi, u
poetku ete biti veoma svesni njegovog mirisa. Medjutim,
posle kraeg boravka u prostoriji, vaa senzorna panja
poputa i do tada jak miris vie ne registrujete. Istraivai
nazivaju ovaj fenomen navikavanjem (mozak se navikava na
stimulus i uskoro prestaje da ga registruje kao vaan). U
toku upranjavanja joga nidre, kada se razvija oseaj teine
u celom telu, velika koliina impulsa ide u mozak. Posle

izvesnog vremena mozak poinje da ignorie ove impulse i

svesnost teine se privremene gubi, a spontano se budi
oseaj lakoe. Sada je svesnost ta koja odredjuje i
kontrolie iskustva koja telo doivljava, umesto da fizike
senzacije oblikuju svesnost.
Razvijanje emocionalne kontrole
Elektrina stimulacija specifinih delova hipotalamusa,
limbikog sistema i amigdaloidnog jedra, izaziva specifine
emocionalne odgovore kao to su bes, agresija i strah.
Veina ljudi tee kontrolie to oseanje nego pozitivne
emocije ljubavi, radosti, sigurnosti i zadovoljstva. U napred
nom stadijumu joga nidre trai se da se voljno predajemo
tim emocijama dok zadravamo stanje duboke oputenosti i
svesni smo svedoci itavog procesa. Veba u delovanje
uvodi obe hemisfere mozga, to se inae retko dogadja.
Ljubav i mrnja, zadovoljstvo i bol, radost i tuga, suprotna
oseanja, se simultano doivljavaju. Odravaju se
oputenost i svesno svedoenje konfliktnih i opozitnih emo
cionalnih reakcija. Ponovljenim vebanjem emocionalni
odgovor se lako dobija i uesnik postepeno izlazi iz po
druja patnji koje su posledica vezivanja za dvojstvo
ivotnih iskustava. U ivotu spiritualnog aspiranta, transcendencija ove barijere dvojstva je primarni cilj. Ona je
praena iskustvom rastueg oseanja blaenstva (anandam)
koje lei izvan ogranienja zadovoljstva i bola i drugih dihotomnih pojmova.
Na psiholokom planu, rezultat vebe je neprianjajui
pogled na ivot i zrelost linosti. Joga nidra tako razvija
kontrolu emocionalnih reakcija i autonomnih odgovora.
Evolutivni napredak se odraava u naem ivotu kao
izotrena percepcija, pojaana emocionalna kontrola i
rastue osveivanje sudbine.

Simboli nesvesnog

Vizuelizacija u joga nidri je vana za otvaranje sadraja

nesvesnog uma koji se normalno izraavaju samo u
snovima. U Radja joga sutrama (1:38), Rii Patandjali kae:
Svapanidrajnanalambanam va (um postaje postojan ako
upozna snove i spavanje). Potrebno je da upoznamo prirodu
snevanja da bismo imali prave koristi od joga nidre.
Svesno sanjanje
Joga nidra se naziva spavanjem bez sna jer pomou nje
uimo da udjemo u stanje izmedju spavanja i budnosti bez
gubitka svesnosti. Neprosvetljen ovek neprekidno sanja,
ak i dok je budan, a da toga nije svestan, jer su njegove
funkcije ekstravertovane. U trenutku kada odvojite svoju
svesnost od senzornih funkcija i opustite se, poinjete da
budete svedok snova, a to se postie joga nidrom.
ovekova psiha sve vreme sanja, svesno i nesvesno. Snovi
koje imamo su samo mali deo ove ukupnosti. U
uobiajenom stanju sanjanja, sadraji snova su povezani sa
spontanim oslobadjanjem psihikih tenzija iz podsvesnog, a
predstavljaju i budjenje i izraavanje dubljih, nesvesnih instikata i nagona. Medjutim, u praksi vizuelizacije u joga
nidri, prepoznavanje i oslobadjanje su voljno pokrenuti jer
mi san svesno stvaramo, u skladu sa uputstvima koja nam
daje vodi ili uitelj.
Ako je stanje sna potrebno prepoznati i upotrebiti za
ubrzavanje nae evolucije u ivotu, treba da se razvije dobra
komunikacija izmedju sna i budnog stanja, a to se postie
za vreme vizuelizacije. Podsvesni i nesvesni materijal uma
se budi i oslobadja, da bi se integrisao u svesti, to

predstavlja radjanje kreativne imaginacije udaljene

obinih procesa dnevnog sanjanja i spavanja.

od

Rezerve uma
Vodjeno matanje u joga nidri je metod upotrebe simbola
kao katalizatora za provociranje reakcije nesvesnih delova
uma. Sve to doivljavamo preko ula, ak i u mislima, os
tavlja trag u umu. Iskustva prolih ivota, ranog detinjstva i
zrelosti, su zapisana u nesvesnom. Sa poetkom
upranjavanja joga nidre i meditacije, ljudi neretko poinju
da se seaju ranijih iskustava koja su zaboravili ili smatrali
nevanim, to govori da je sadraj nesvesnog uma poeo da
se manifestuje. esto je seanje na ta iskustva razliito od
originalnog iskustva, ponekad ak i potpuno izmenjeno. Da
bismo to razumeli treba da znamo kako um obradjuje i uva
svoje impresije ili samskare.
To moe da se ilustruje primerom transmisije radio ta
lasa. Da bismo preneli radio talase potrebno je da imamo
predajnik koji e poslati signal i prijemnik koji e ga uhvatiti.
Signal moe da se predstavi talasom. Normalno se prenosi
itava shema talasa. Medjutim, moe da se upotrebi drugi
metod kojim se uzimaju uzorci talasa u regularnim inter
valima i onda alju. Kada je prijemnik sinhronizovan na istu
frekvenciju, originalna shema talasa moe da se rekonstruie na prijemnom kraju, to zahteva manje energije za
odailjanje signala, i vie poslatih informacija za isto vreme.
Vidimo da primljena informacija nema oiglednu vezu sa
originalnim signalom ili porukom, ali, kada je preradjena,
dobija i s t u , originalnu formu.
Um na slian nain obradjuje informacije. Velika koliina
informacija koje se uvaju u nesvesnom je u obliku simbola.
Razliiti simboli naeg ivotnog iskustva fomiraju sadraj
nesvesnog uma, u zavisnosti od samskara, socijalne i reli
giozne uslovljenosti, sveukupnog delovanja i reagovanja.
Normalno nemamo pristup u nesvesno jer naa svest nije
povezana sa simbolima ili izvorima informacija koji su u
njemu. Medjutim, budjenjem simbola za vreme duboke re
laksacije premoavamo prazninu svesti izmedju budnog
stanja i nesvesnog.

Selekcija slika
Potrebno je da se napravi veoma vidljiv izbor slika za vreme
joga nidre. Uitelj treba da bude upoznat sa tipovima sim
bola koji se upotrebljavaju i nivoima uma, na koje se ti sim
boli odnose. Simboli koji se koriste formiraju dve kategorije.
Prvo, uslovljeni simboli, koji su povezani sa naim
svakodnevnim socijalnim, kulturnim, religioznim i moralnim
iskustvima. Oni variraju kod ljudi raznih lokaliteta, zemalja i
rasa. Simboli iz odredjene kulturne sredine mogu da budu
bez ikakvog znaaja oveku ije se uslovljavanje odvijalo na
sasvim drugi kulturalni nain. Zatim, postoje univerzalni
simboli (kako ih je opisao Jung) kao to su mantra, jantra i
mandala, koji formiraju deo svesti svakog pojedinca, neza
visno od njegovih socijalnih, kulturnih i religijskih tradicija.
Oni formiraju kolektivno nesvesno oveanstva i upotrebljeni, daju veoma duboke odgovore.
Oslobadjanje samskara
Kako um postaje iskljuen i sabran, svesnost se odrava
fokusiranjem na seriju simbola ili slika. Svaki simbol ima
definitivan oblik, koji moe da bude figura Hrista, Bude ili
vaeg gurua, ili ima oblika lotosa, zlatnog jajeta, simbola
akre, geometrijske forme, mandale, jantre, boje ili ak
zvuka. U poetku, kada ovek pokuava da vidno predstavi
simbole, pojavljuju se mnoge ometajue slike koje mogu da
imaju oblike demona, adaje, duhova ili zmija; ili mogu da
se pojave slike lepih vrtova, mirnog jezera, svetih ljudi i
boanstva. To su sve simboli nesvesnog, samskare ili im
presije koje obuhvataju ego i koje mogu da izraavaju bolna
seanja, neostvarene potrebe, neispunjene elje, inhibicije,
strahove i komplekse. Samskare oslovljavaju nae misli i
iskustva i primoravaju nas da se ponaamo na odredjeni
nain. esto su one izvor tenzija, mentalnih poremeaja i
bolesti. Proces vizuelizacije u joga nidri omoguuje nam da
oistimo samskare iz uma, to je neophodno za duhovnu
evoluciju.

Stav svedoka
Igra simbola i slika treba da se posmatra sa distance, sa
neprianjanjem, kao da se posmatra film. Treba samo biti
svestan slika, bez pokuaja analize, kritike ili osudjivanja.
Kada se slike posmatraju objektivno, ego postaje privre
meno inaktivan, ne identifikuje se sa inhibicijama, stvarima
koje mu se dopadaju ili ne dopadaju, a koje utiu na nje
govu prirodu. Tako ego vie ne suprimuje materiju koja je u
konfliktu sa njegovim stavovima, niti selektivno prihvata
samo ono to pdrava njegovo miljenje i predrasude. Ira
cionalni stavovi, strahovi i nepraktine elje ulaze u svesno,
i posmatrane objektivno, nestaju ili se integriu sa njim.
Rezultat toga je da energija koja se ranije upotrebljavala za
supresiju ovih elemenata nesvesno moe korisno da se usmeri na druge aktivnosti. ovek bolje upoznaje sopstvenu
prirodu, i konflikt izmedju svesnog i nesvesnog uma nestaje.
Direktne i apstraktne asocijacije
Simboli koji se upotrebljavaju za vreme primene joga nidre
mogu da deluju direktnim povezivanjem sa samskarama. Na
primer, uesnici dobiju uputstvo da vidno predstave drvo.
Neko e vizuelizovati drvo koje raste u njegovom dvoritu to je direktna asocijacija. Drugi moda nee biti u stanju da
vizuelizuju drvo, nego e se setiti bolnog iskustva padanja
sa drveta koje se odigralo u detinjstvu - to je apstraktna
asocijacija. Zamiljanje drveta izvlai na povrinu bolno
seanje iz detinjstva koje je sve vreme bilo povezano sa
drvetom. Slike upotrebljene u joga nidri su najsnanije za
vreme procesa apstraktne asocijacije, jer gomila suprimovanih uspomena i samskara moe da se oivi ako uitelj
briljivo izabere simbole.
Mantra, jantra, akra
Razliiti simboli stiu u razliite dubine uma - mantra i jantra
prodiru najdublje. Razliiti simboli akri, sastavljeni od boja,
oblika, boanstava i mantri, proizvode direktne asocijacije u
odredjenim psihikim centrima i posledine apstraktne aso-

cijacije sa svim aspektima manifestacije akre kod date in

dividue. U stvari, arhetipovi ljudskog mozga su predstavljeni
akrama. Tako, otkrivanjem simbolinosti akri, otkrivamo i
oslobadjamo sopstvene arhetipove.
akre ne postoje u fizikom telu, nego u psihikom, i ne
mogu da se doive ulima. Potrebno je promenjeno stanje
uma da bi se one osetile. U joga nidri to stanje se indukuje
iskljuivanjem ula za vreme rotacije svesti kroz telo i
pomou svesnog disanja, to dovodi do pratyahare i duboke
relaksacije. U stvari, duboko oputanje predstavlja stanje
promenjene percepcije i kada se to stanje jednom postigne,
vizuelizacija se nastavlja vodjena uputstvima uitelja. Vodjenje fantazija u joga nidri predstavlja snaan metod
reavanja suprimovanih konflikata, elja, uspomena i samskara. Istovremeno, to je nain stvaranja nove kreativne indi
vidualnosti kojoj su dostupni neogranieni izvori saznanja,
Budjenje kreativnosti
Mnoga, ako ne sva kreativna otkria u nauci i umetnosti su
nainjena za vreme sjajnih kreativnih trenutaka intuicije koji
nastaju kada znanje nesvesnog izadje na povrinu svesnog*.
Van Gog je rekao: Slike mi dolaze kao u snu. Mocart je
jednom stvorio sasvim novu kompoziciju dok je dremao na
zadnjem seditu koija. Ajntajn je poveao svoju percep
ciju relativnosti dok je vizuelizovao sebe kako hoda po
sunevom zraku. Svi su oni dozvolili sebi da se opuste do
voljno duboko, tako da slike i forme njihovog nesvesnog
mogu da se manifestuju kao reenja njihovog problema ili
pitanja. ak je zapaeno da upotrebom sopstvene duboke
relaksacije i vizuelizacije, ljudi mogu da postave dijagnozu
svoje bolesti pre nego to se ona potvrdi medicinskim ispiti
vanjima. Dublji slojevi uma sadre reenja svih naih prob
lema, ali moramo da im dopustimo da se manifestuju
odravajui stanje potrebnog neprianjanja. Deca takodje
imaju tu sposobnost ali se ona obino suprimuje njihovim
uslovljavanjem tokom sakupljanja ivotnih iskustava.
* Taj proces odlino je (izmeu ostalog) opisan u dok. filmu Itzhaka Bentova
"From Atom to Cosmos" , poevi od 00:59:23 (59min 23 sek) filma

Put ka sposobnosti vizuelizacije

Problem na koji se esto nailazi ujoga nidri je tekoa
vizuelizacije. Svi imamo sposobnost da jasno vizuelizujemo
kada je um sabran, ali, kada je um rasut, to je oteano, jer
panja ne moe dugo da se odri i omogui slici da se
uoblii. U tom stadijumu preporuuje se da se ne
vizuelizuje, ve da se samo misli o slici i pokua da se sea
iskustava povezanih sa njom, to je veini ljudi lako i pred
stavlja poetni korak. Sa nastavkom vebanja, svesnost se
iskljuuje i slike poinju da se pojavljuju - one moda ne
traju dugo ili menjaju oblikali proces treba nastaviti bez
pokuaja da se slika uini jasnom i postojanom. Kada se
svesnost potpuno iskljui, koncentracija i stvaranje jasne
slike postaju mogui. Vizuelizacija je proces koji tee bez
napora, potrebno je da se ostane oputen i da se dozvoli
slici da se formira unutar svesti. Sve se odvija bez napora,
prirodno i spontano. Zatim, od pomoi je da se vidno pred
stavljanje pone sa poznatim objektima ili dogadjajima koji
su ostavili jak utisak na um. Objekt koji se vizueiizuje treba
da je to je mogue vei u mentalnom prostoru
(chidakasha) i treba da ima dinamian izraz. Tako, ako vam
se kae da vizuelizujete lava, ne zamiljajte ga kako mirno
sedi u uglu dungle. Dinamike slike akcije mogu u poetku
lake da se zamisle. Tek kada se postigne taj stadijum mogu
da se uvedu statike slike. Ne oklevajte sa upotrebom
paradoksalnih stvari u vaoj vizuelizaciji - ako slon kojeg
pokuavate da zamislite stoji na glavi, to je u redu, moete
da mu dozvolite da napravi i nekoliko akrobacija. Imate
savrenu slobodu u svom umu i upotrebite je u procesu
vizuelizacije.
Vebanje memorije
Vizuelizacija u joga nidri moe da se upotrebi i za vebanje
pamenja, pomou asocijacija koje izazivaju simboli. Kada
se od vas trai da se neega setite, treba da pronadjete to
vie predmeta i simbola povezanih sa objektom kojeg se
seate. Memorija moe takodje da se veba kontinuiranim
verbalnim ili mentalnim ponavljanjem rei, brojeva, formula

ili bilo ega to treba zapamtiti, ali je to monoton proces i

oduzima vreme. Upotreba asocijacija je direktniji i efikasniji
metod. Na primer, ako treba da zapamtite ime neke osobe,
moete prvo da se setite drugih sa istim imenom, a zatim da
izvuete asocijacije koje izlaze iz znaenja tog imena. Men
talno zamislite ponaanje, oblaenje, izraz lica te osobe, itd.
to vie asocijacija napravite, lake ete zapamtiti to to
elite. Impresije e biti snanije ako su vam asocijacije
matovitije, a tako i upamivanje i reprodukcija
Ostale vebe koje se preporuuju:
1. Pregled dnevnih dogadjaja veoma je koristan za
vebanje pamenja i za analiziranje vaih delovanja i reagovanja. Praksa moe da se proiri seanjem na jedan dan u
ivotu, koji je zavren pre nedelju, mesec ili godinu dana, ili
je dan naeg ranog detinjstva. Neophodno je samo setiti se
nekog malog incidenta koji e proiriti vau memoriju na
sled dogadjaja koji ga prate. Iznenadie vas jasno i ivo
izraavanje vae memorije,
2. Proirivanje prethodne vebe je secanje na traume iz
prolosti. Ako se zadri stav svedoka, posmatraa, to
postaje efikasan metod za prevazilaenje negativnih samskara uma, ali moe da se ide i dalje, da se ponovo doivi
isto, sada sa pozitivnim ishodom. Ovo ne samo da smanjuje
bol, nego i priprema um da pozitivno reaguje ako se pojavi
slina situacija u budunosti. Disanje moe da se koristi za
vodjenje vizuelnih slika, na primer udisanje svetlosti i izdisanje magliastih neistoa. Bol i neugodnost mogu da se
ublae upuivanjem udahnutog vazduha u oboleli deo tela i
oslobadjanjem bola izdisanjem. Nauka pranavidye se koristi
tehnikom vizuelizovanja boleu pogodjenog dela kako se
kupa u zlatnoj svetlosti, ili zamiljanjem kako se bolesno
tkivo otklanja i zamenjuje zdravim to ubrzava izleenje.
3. Da biste razvili oseanje empatije i sigurnosti, moete
da zamislite sebe u mehuru ili auri, u kojima vam je toplo,
ugodno i sigurno, a zatim proirite svoj mehur da ukljuite i
druge u njega, da ukljuite sve osobe iz prostorije u kojoj
ste. Ako je senzacija neprijatna, vratite se u udoban prostor
u kojem ste sami, dok ne budete ponovo u stanju da se

proirite. Ova ekspanzija moe da se nastavi i da ukljui sve

ljude iz vae blizine, zemlje, sveta, univerzuma.
Mogunosti vizuelizacije koje mogu da se koriste kada se
jednom otvore vrata nesvesnog, su mnogobrojne. Kreativni
potencijal svake individue je ogroman, i vebanjem
vizuelizacije u joga nidri, samorealizacija napreduje jo
jedan korak.

Izvan tela i uma

Poetni cilj joga nidre je oputanje tela i uma, a zatim, kada

se stigne do poslednjeg stadijuma vebe, pokuajte da se
od njih disocirate. Tenzije, stresovi i napori vas pogadjaju
samo kada se identifikujete sa telom i umom. Nou, kada
ste u dubokom snu, ova disocijacija se odvija automatski ne seate se svog imena, tela, niti svoje okoline. Na isti
nain, dok radite joga nidru, posle postizanja duboke relak
sacije, treba da pokuate da se emocionalno odvojite od tela
i uma.
Pet koa
Dok moderni psiholozi govore o tri dimenzije uma, o svesnom, podsvesnom i nesvesnom, u vedanti i filozofiji joge,
zovemo ih grubim, suptilnim i kauzalnim dimenzijama
ljudske linosti. One se dalje dele u pet koa ili tela, koji
ine totalni izraz ljudske linosti, od najkrupnijih do najsuptilnijih oblika postojanja. Pet koa se jogikim tekstovima
definiu na sledei nain:
1. Annamaya koa (fiziko telo) sastavljeno od organa,
opaljivo ulima. To je najgrublji nivo ljudske manifestacije.
2. Pranamaya koa (praniko telo) je energetska mrea
tela koja se sastoji od tokova prane i bioplazmike energije.
3. Manomaya koa (mentalno telo) je sloj svesnog delovanja u okviru uma.
4. Vigyanamaya koa (psihiko telo) je dimenzija linosti
koja deluje na astralnoj ravni. To je telo koje doivljavamo
u snu, izvan telesnih iskustava, zajedno sa raznim psihikim
fenomenima.

5. Anandamaya koa (telo blaenstva) je transcenden

talna dimenzija ljudske linosti koja postoji u totalnom
odsustvu zadovoljstva i bola. To je veoma vano, ali teko
objanjivo stanje. Ananda se pogreno prevodi kao srea,
blaenstvo. To je, u stvari, posebno stanje u kojem postoji
svesnost nepostojanja bola ni zadovoljstva, a doivljava se
totalna homogenost. Stanje homogene svesti je anan
damaya. Normalno, kada doivljavate bol i zadovoljstvo,
dolazi do mentalnih fluktuacija - bol je iskustvo, zado
voljstvo takodje. Ali, u anandamaya koi, najsuptilnijem telu,
nema iskustva - instrument iskustva je sasvim transcendiran.
Tabela 1
Pet koa povezanih sa psiholokim dimenzijama uma
Koa ili telo

Psiholoka
dimenzija

Psihiko
stanje

Anamaya koa
(fiziko telo)

Svesnost o fizikom telu

Svesni um

Pranamaya koa
(praniko telo)

Manomaya koa
(mentalno telo)

Iskustva

Budna
svesnost

Podsvesni
um

Snovi

Anandamaya
koa

Nesvesni

Duboki san

(telo blaenstva)

um

Vigyanamaya koa
(astralno telo)

Svesnost
o
fizijolokim funkci
jama, tj, disanju, vare
nju, cirkulaciji .
Svesnost o
mentalnim i
emocionalnim
procesima
Svesnost o
psihikim i
kauzalnim
dimenzijama
Homogena
svesnost,

Meditacija

nesvesno

Vebanje joga nidre e vas postepeno dovesti do ovog

stepena, na kojem se zadravaju samo fundamentalne vi
bracije nesvesnog, bez fluktuacija imodifikacija.To je naj
dublje iskustvo joga nidre, dimenzija totalnog nesvesnog -

anandamaya ili telo blaenstva. Lepo ga je definisao Adi

Shankaracharya u drevnom tekstu Joga Taravali:
kada um transcendira mayu (obmanu),
kada ego postane miran,
kada ula vie ne funkcioniu,
i kada se prekine svaka komunikacija izmedju uma i ula,
kada ja i ti neko vreme ne postoje...,
to je konani cilj, krajnje postignue joga nidre.
Iskustvo suptilnih tela
Suptilne koe se postepeno spoznaju, kada se iskljue ula.
Kao to se grubo telo sastoji od fizikih organa u kojima se
odvijaju procesi disanja, cirkulacije i varenja, tako i suptilna
tela imaju svoju anatomiju i karakteristike. Pranika i
psihika energija teku kroz nadije (energetske kanale) i
akre (psihike centre) i formiraju energetsku infrastrukturu
koja lei ispod grubog, fizikog tela. Nadi znai struja, tok ili
prolaz, i u jogikim tekstovima se pominje 72.000 nadija. Tri
se smatraju najvanijima: ida, pingala i suumna nadi koja
se nalazi u centralnom delu kimenog stuba. Ida nadi je sa
leve strane i provodi mentalnu energiju (manas akti) koja je
odgovorna za mentalne i psihike funkcije; pingala nadi tee
desnom stranom kimenog stuba i provodi vitalnu energiju
(prana akti) koja aktivira i odrava fiziko telo i njegove
procese, Suumna, trei veliki nadi, se smatra najvanijim.
On tee kroz centar kimene modine i neaktivan je na
poetku spiritualnog puta. Jogiki tekstovi govore o
suumni kao o uspavanom, latentnom nadiju koji je odgovo
ran za provodjenje spiritualne energije (atma akti).
Ida, pingala i suumna polaze od muladhara akre, koja
se nalazi na samom dnu kimene modine, u medjici. To je
sedite u kojem se kontaktira i budi evolutivna energija kreacije u ljudskom telu. Simbolino se prikazuje kao usnula, sklupana zmija i naziva se kundalini akti. U
mukarca, muladhara se nalazi u perineumu (medjici)
izmedju urinarnih i eksretornih organa, a u ena se nalazi na
grliu materice. Ida i pngala nadi polaze sa obe strane mu
ladhara akre i ukrtaju se u centralnoj osovini kimene
modine na etiri intermedijarne akre pre nego se zavre u

adjna akri, iznad vrha kimenog stuba, direktno iza centra

izmedju obrva. etiri pomenute akre du kimenog stuba
su: swadhisthana - na bazi kokcigealne (repne) kosti;
manipura - direktno iza pupka; anahata - u centru grudi, iza
srca; i vishuddhi na bazi vrata. Suumna nadi je direktna
linija izmedju muladhare i adjne - to su stepenice koje
povezuju zemlju i nebo. Za razliku od ide i pingale koji
funkcioniu kod svih, suumna nadi i spiritualna energija
treba prvo da se probude, a to budjenje je krunski dogadjaj
u evoluciji spiritualnosti pojedinca.
Ulazak u nesvesno
Kao to posedujete ulnu svesnost o fizikom telu,
tako moe da se razvije i svesnost o pranikom, mentalnom,
psihikom i nesvesnom telu, to predstavlja proces
ekspanzije svesti koja se dogadja u joga nidri. Kada zaronite
u sopstvenu svest, prolazite kroz te nivoe, i nastavljajui sa
upranjavanjem idete sve dublje i dublje. Od fizike svesti
do pranine, ostajete u domenu svesnog uma, od pranine
do mentalne svesti ulazite u oblast sna i podsvesnog, a
svest ostaje intaktna. Sva ula, osim ula sluha su
iskljuena, svest je internalizovana i vi postajete svesni
mentalnih manifestacija, snova i vizija. Primenom joga nidre
na tom nivou, poveava se samospoznaja i poboljava
pamenje, priroda linosti se transformie i eliminiu se
mnoge loe navike miljenja i ivljenja.
Prelaz iz mentalne u psihiku svest daje pregled nad as
tralnim i psihikim dimenzijama iskustva. Uenik postaje receptivan (otvoren) za vii kvalitet stimulusa. U toj dimenziji
se dogadjaju tzv. psi-fenomeni, astralne projekcije i vantelesna iskustva. Joga nidra takodje moe da razvije te
sposobnosti ali to nije cilj tehnike. Nema ogranienja onome
to moe da se postigne ili istrauje, ali sa spiritualnog
stanovita, ti ciljevi su beznaajni. Oni mogu privremeno da
fasciniraju kao to nova igraka obraduje dete, ali to
oduevljenje bledi pred intenzivnom svetlou nastupajue
samorealizacije.
Konani put vodi preko psihike u homogenu svest. Ot
vara se nesvesni um u kojem prestaju sve mentalne fluk-

tuacije i modifikacije i otkriva se fundamentalni ritam

nesvesnog/podsvesnog univerzuma, izvan svih ogranienja
prostora, vremena i individualne personalnosti. To je
konano iskustvo joga nidre, osvetljivanje nesvesnog uma
da bi se otkrili nadsvesni um i nadsvesno stanje.

Ulazak u samadhi

Joga nidra je tehnika koja budi boanske kvalitete i jedan je

od naina postizanja samadhija. U njoj upotrebljavamo
svesnost o fizikim dimenzijama da bismo pojaali un
utranju svesnost i uvide. Upranjavanjem radja joga
tehnike, naroito joga nidre, pokuavamo da osvestimo
podsvesna i nesvesna stanja, da bismo konano uli u
stanje nesvesnog. U radja jogi re chitta predstavlja
sveukupnu ljudsku svest, iji su talasi ili oblici poznati kao
vritti-ji. Kao to, kada bacite kamen u bistro jezero on
napravi veliki broj koncentrinih krugova i talasa, tako i
svako iskustvo koje prodje umom proizvede talase u chitti.
Kada ujete zvuk ili mislite o neemu iz prolosti, kada
izadjete napolje u tamu i od senke drveta doivite oveka,
kada leite u krevetu sasvim oputeni, u vaem umu e se
stvarati talasi svesti. Strpljenja, ljubav i mrnja i sve to
predstavlja iskustvo za um, proizvodi te talase.
U radja jogi ti talasi ili vritti-ji se klasifikuju u pet osnovnih
oblika: pravo i pogreno znanje, imaginacija, spavanje i
memorija. Prema tome, spavanje se smatra mentalnim ob
likom, ne stanjem totalne nesvesti. Kada chitta ima oblik
nidre ili sna, postoji trag saznavanja u njoj. Ujutro, kada se
probudite i pitaju vas kako ste spavali, kaete: vrlo dobro.
Da ste bili sasvim nesvesni, a oko vas nije bilo svedoka
kako biste znali da ste dobro spavali? U stanju dubokog
sna, vae sopstvo je va svedok. Ono je svedok stanju
chitte, ali chitta nije svedok sopstva.

San i samadhi
U filozofiji Samkhya-e i vedanti, duboko spavanje i samadhi
su izjednaeni. Mnoge odluke samadhija i dubokog spa
vanja su iste. U samadhiju, na primer, nema svesti o vre
menu, prostoru i objektu, jer je ego odsutan. U snu takodje
nema svesnosti o vremenu, prostoru i objektu jer je ego
iskljuen - u snu ste mirni i blaeni. U samadhiju postoji to
talna ananda, a ipak, postoji sutinska razlika izmedju ovih
stanja.
Dok je u samadhiju ego potpuno uklonjen, u snu je on
samo za kratko vreme iskljuen. U snu, ego je hibernisan, u
samadhiju potpuno prevazidjen. Posle samadhija, ego vie
ne postoji, posle sna, jo je tu. Postoji jo jedna razlika: u
samadhiju postoji totalna unutranja svesnost, jer je sopstvo, atman, bljetavo; u snu, medjutim, postoji samo trag
unutranje svesnosti i atman ili sopstvo se ne raspoznaju.
Zato se spavanje smatra stanjem hibernacije, a samadhi je
chaitanya, blaeno stanje svesnosti.
Psihiki fenomeni za vreme spavanja
Um se iskljuuje za vreme spavanja i prolazi kroz proces introverzije i transformacije, pri emu dolazi i do prilagodjavanja prane. U toku usnivanja, prana silazi u razne akre u
zavisnosti od nivoa svesti i prethodnog iskustva. Kod ljudi
kod kojih spavanje i nivoi svesti nisu razvijeni, prana
uglavnom funkcionie u manipuri (trbunoj) i swadhisthani
(polnoj akri) za vreme sanjanja, kao i za vreme budnog
ivota. Kod ljudi sa satvikim temperamentom, prana
uglavnom funkcionie u viuddhi akri u stanjima nesvesti i
u anahati kada se pojave snovi. Vie psihike i kauzalne
funkcije se odvijaju kroz ove dve akre. Medjutim, u spiritualno potpuno razvijenih ljudi, prana ne odlazi samo u viudu
i anahatu (vratnu i sranu akru) nego u sahasraru
(vrhunsku, temenu akru) u dubokom snu, i u adjnu (eonu
akru) za vreme snova i vizija - to je tantriko objanjenje
snova i spavanja.

Prevazilaenje ogranienja
Mnogi delovi mozga ne funkcioniu svesno i ego ili djivatma
ne mogu da se manifestuju. U joga nidri mozak postaje ho
mogeni entitet i sopstvo ili atman proimaju itavu njegovu
strukturu, i zato vebanjem ove forme dinamike unutranje
svesnosti moemo da nauimo da odravamo totalnu
svesnost ak i za vreme spavanja. Kada se koncentriete na
trikuti, taku na kojoj se sastaju obrve, videete svetlost.
Kada vaa koncentracija postaje duboka, svetlost e se iriti
i postepeno e doi do zaustavljanja disanja. Dah e ostati
suspendovan sve dok traje vaa vizuelizacija svetlosti. ta je
ta svetlost? Ona je simbol svesnosti u totalnom nesvesnom i
zato se preporuuje koncentracija na jantru ili mandalu. Ako
moete da spavate svesni mandale ili simbola, osvestiete
nesvesno.
Za sada niste u stanju da funkcioniete celim mozgom ni
u jednom stanju svesti jer veliki deo mozga nije pod vaom
kontrolom. U joga nidri, kada u duboki san ulazite sa sim
bolom, moete da transcendirate ogranienja sopstvene
prirode.
Otvaranje vrata percepcije
Dananji ovek je nekompletan. On je u stanju da upotrebl
java sve ekstremitete, on razume matematiku, fiziku i
hemiju, ali je nesavren, jer mu ne funkcionie vii um. On
ne saznaje i ne razume celim mozgom, njegove kognitivne
sposobnosti su ograniene i pogrene. Mnogi filozofi Za
pada i Istoka su istakli pogrenost i nedovoljnost ovekove
percepcije. Kada sve tihe oblasti mozga ponu da
funkcioniu i vi ponete da percipirate celim mozgom, ko
zna ta ete videti? Moda e se sve vae i naune teorije
promeniti, kao i vae filozofske i etike definicije.
Jogini imaju razliit nain miljenja, njihove ideje su nam
esto udne i ne slaemo se sa njima, Podsetimo se da je
priroda totalnog, sveukupnog mozga nesvesna, a svesna je
samo priroda njegovih delova. Ovaj svetovni mozak poseduje samo spoljanju svesnost. Zato je to tako? Parcijalni
mozak nije u stanju da ga gleda unutra ve samo da sanja

spoljanja iskustva. Nema zadovoljstava u spoljanjim ob

jektima, parcijalni mozak se superponuje na njih. Nema
nieg bolnog u spoljanjosti, ali ovaj ogranieni mozak
doivljava sav bol, svu agoniju, jer ne vidi, nema uvid u
stvari. Parcijalni mozak doivljava spoljanji objekt na
pogrean nain, a isto se dogadja kada on pogleda unutra:
nema problema unutra, ali ih ovaj mali mozak vidi mnogo.
On zamilja iskustva, elje, uspomene, a ukupni, totalni
mozak to ne ini, on je homogen i predstavlja orudje
nesvesnog.
Spavanje predstavlja takav homogeni mozak. U filozofiji
joge, totalno je hiranyagarbha - poznato jo i kao kauzalno
telo ili ivalingam. Postavlja se pitanje: kako osvestiti ovo
totalno nesvesno u kojem se ne opaaju razlike, ovo stanje
percepcije iz kojeg izlazi potpuna kreacija? Kada budete u
stanju da probudite taku svesnosti u tom sveukupnom
nesvesnom, dotai ete stanje nadsvesnog.
Vanost simbola
Pokuaemo da objasnimo oboavanje idola ili simboliku
meditaciju. Ne treba meati Boga i idol. Bog je bez oblika i
imena, izvan svih ogranienja vremena i prostora.
Nemogue je da postoje dva miljenja o tome. Ali problem
ostaje: kako izai iz nesvesnog a ipak ostati u njemu.
Potrebno je da se od samog poetka ima simbol. To moe
da bude svetlost, svea, plamen, plavi ili crveni lotos, pun
mesec, bletavo sunce, svetlucava zvezda ili va guru.
Moete da izaberete bilo koji objekt, a najbolji i najlaki sim
bol je bindu. U tantri se kae da sve potie iz bindua. Bindu
je taka i moe da se vizuelizuje kao siuna svetlost. Ta
unutranja taka iluminacije koja izlazi iz trikutija, je poznata
kao atmadjioti (atmajyoti), svetlost Sopstva. Re Sopstvo
ovde ne predstavlja ego. U jogi se Sopstvo pie velikim
slovom S da oznai Atman ili transcendentalnu svest. Ono
ne predstavlja ime, oblik, ono je samodovoljno i
sveprisutno. Ono je ovde, tamo, svuda.

Prisutnost uma
Buda je govorio o shoonya-i, nesvesnom stanju, koje se
najee prevodi kao ispraznost, odsustvo svega. Mnogi
pogreno veruju da shunya znai meditaciju na nita. Ako
ispitate budistiki nain meditiranja, vipasanu ili anapanasati, neete naii na shoonya-u. Uvek postoji osnova
uma, put svesnosti. U stvari, ni u jednom sistemu med
itacije, shoonya nije data kao praksa. U budistikim spisima
Buda uvek govori o stanju punog uma, i ni na jednom mestu
se ne pominje da um treba da se odstrani. Kada udiete i
izdiete, inite to sa prisutnou uma, ako vam telo fluktuie
neka to bude sa prisutnou uma. Bilo da je um koncentrisan ili rasut, neka to bude uz njegovo prisustvo. Sledite
um umom. Na mnogim mestima Buda kae: uvajte se
odsustva uma.
Tamna no due
Shunya je veoma vano stanje u hinduistikoj filozofiji. Oni
koji su studirali matematiku znaju vanost nule. Nula i
shunya imaju istu vrednost. Ne moete da kaete da je
shunya nita, ona ima sveopti znaaj. Svi koji ele da se
probude u tamnoj noi svoje due moraju da imaju simbol
da ih vodi kroz nesvesnu oblast shunya-e. Da li ste ikada
itali o tamnoj noi due? Naalost, oni koji su interpreti
rali to stanje nisu ga nikada doiveli, i ovo nije kritika nego
injenica. Ako je sami niste doiveli ta moete da znate o
tamnoj noi due? Jednom godinje u Indiji se slavi
ivaratri, no ive, U ovoj, sada prisutnoj tamnoj noi due,
dozvolimo svetlosti da se rasplamsa.
Simboli imaju veliku vanost. Ne moete rei da je sve
ovo imaginacija i hipotetino, samo oni koji ne razumeju
tako govore. Ako pogledate cvet, zatim zatvorite oi i unutra
ga vidite, da li ete to nazvati imaginacijom? Tano je da
cveta unutra nema, ali vaa chitta je prihvatila formu cveta, a
ako ona postane efikasnija, moi ete cvet jasno da
vizuelizujete. Kada uspete da vizuelizujete predmet a da
pritom znate da ste u stanju vidnog predstavljanja, vi ste na
podsvesnoj ravni. Kada vizuelizujete cvet iste boje i dimenz-

ija, ali niste svesni da to inite, kada niste svesni vremena i

prostora, kada je proces vizuelizacije izvan spoznaje i vi
niste svesni simbola, postoji samo cvet, tano kako ga
vidite: budni ste u tamnoj noi due. Izali ste iz totalnog
nesvesnog i to stanje prethodi eliminaciji simbola, jer u
samadhiju nema oblika. Sve forme, simboli i koncepti se
spajaju u homogenu nadsvest. Nema razlika, nema razliko
vanja. Jogini razumeju koliko je samadhi blizu spavanja.
Spavanje je u Samkhya-i, u jogi, poznato kao nidra, a
izlaenje iz tog stanja je joga nidra.
Joga nidra koju ste radili, koju radite, je samo poetak,
pravi poetak.

Drugi Deo

Vebe
Opis vebi

Joga nidra je veba koja traje od dvadeset do etrdeset

minuta. Postoje posebne tehnike za one koji boluju od
povienog krvog pritiska ili imaju neke druge tegobe, kao i
za one koji ele da prodru dublje, u spiritualniji deo joge. To
je jednostavna veba koja moe da se naui sa trake ili
ploe. Pre nego to ponete sa radom, izaberite mirnu
prostoriju i zatvorite vrata i prozore. Iskljuite televiziju i ra
dio, popustite zategnutu kragnu i kravatu i ukljuite mag
netofon. Zatim lezite na pod, zauzmite poloaj avasana i
sluajte uputstva koja vam daje glas. Mentalno pratite uputstva. Ne koncentriite se, ne kontroliite disanje, samo
sluajte uputstva i sledite ih mentalno. Najvanije je da se
borite protiv spavanja, jer ako zaspite, gubite svesnost kojoj
teite u ovoj vebi.
Priprema
Joga nidra se izvodi u poloaju avasana u kojem su sen
zacije dodira svedene na najmanju meru eliminisanjem
kontakta izmedju delova tela. Jagodice prstiju, najsenzitivniji
delovi tela, su odvojeni od poda tako to su dlanovi okrenuti
navie. Treba obui laku, iroku odeu, prostorija treba da je
ugodne temperature, ni topla ni hladna. Takodje treba eliminisati strujanje vazduha preko tela. Vidni stimulusi se
iskljuuju zatvaranjem oiju. Um se onda fokusira na
spoljanje zvuke. Ako se sve senzorne impresije nasilno
odstrane, um postaje nemiran, zato se upuuje na sluanje
zvukova, i kree se sa zvuka na zvuk sa stavom svedoka,
posmatraa.
Posle
izvesnog
vremena
um
postaje
nezainteresovan, i automatski se smiruje. Ovaj metod

smirivanja uma se zove antar mouna i priprema svest za

primenu joga nidre.
Odluka
Morate paljivo da izaberete svoju sankalpu - rei u njoj
treba da su precizne i jasne, inae nee prodreti u
podsvesni um. Slede nekoliko primera kratkih, pozitivnih i
jasnih stavova koji mogu da se upotrebe:
Ja u probuditi svoje duhovne mogunosti.
Biu pozitivna snaga za evoluciju drugih.
Biu uspean u svemu to preduzmem.
Biu svesniji i efikasniji.
Ja u postii totalno zdravlje.
Izaberite samo jednu sankalpu prema sopstvenim
potrebama i tenjama. Ne urite, kada jednom izaberete
sankalpu, ne smete da je menjate. Ne oekujte da se rezul
tati pojave preko noi. Za njeno delovanje potrebno je vreme
koje zavisi od prirode odluke i stepena do kojeg je ona inplantirana u umu. Rezultat uglavnom zavisi od vae
iskrenosti i veliine elje da ostvarite cilj svoje sankalpe.
Kruenje svesti
Kruenje svesti kroz razne delove tela nije veba koncen
tracije i ne ukljuuje fizike pokrete. Za vreme vebe
potrebno je: (1) da se ostane svestan, (2) da se slua glas i
(3) da se um pokree veoma brzo prema datim uputstvima.
Kada uitelj kae palac desne ruke, ponovite to mentalno,
mislite na palac desne ake, a zatim idite dalje. Treba da se
naviknete da sledite redosled, da mentalno ponavljate imena
raznih delova tela, kao to dete ponavlja slova abecede koju
ui. Ne treba da pamtite ta dolazi sledee. itav proces se
odvija u nesvesnom umu.
Praenje delova tela treba da je automatsko, spontano i
potpuno. Neki ljudi joga nidru ue na vrlo nesistematian
nain, ponekad ponu od glave i zavravaju sa prstima
stopala, ponekad ponu levim palcem, drugi put desnim.
Kruenje svesti se, medjutim, odvija na tano odredjen
nain - poinje se od palca desne ake i zavrava malim

prstom desnog stopala, a zatim se isto uradi na levoj strani.

Kruenje se nastavlja od pete do zadnjeg dela glave i od
glave preko lica i njegovih delova, do nogu.
Svesno disanje
Kada se zavri kruenje svesti, nastavlja se fiziko
oputanje koje se kompletira upuivanjem panje na dah.
Potrebno je da se svesno die, bez pokuaja da se dah for
sira ili menja. Dah moe da se prati u nozdrvama, u grudnoj
duplji ili u prolazu* izmedju pupka i grla. Vee oputanje
se postie simultanim mentalnim odbrojavanjem daha.
Svesno disanje ne samo da dovodi do oputanja i
koncentracije nego takodje budi energiju i upuuje je svakoj
eliji tela.
Oseaji i oseanja
Sledi oputanje emocija i odvajanje od njih. Bude se i
doivljavaju oseaji koji su intenzivno fiziki ili emocionalni,
a zatim se otklanjaju. Obino se radi sa parom suprotnih
oseanja kao to su toplota i hladnoa, teina i lakoa, bol i
zadovoljstvo, tuga i radost, ljubav i mrnja. Sparivanje
oseanja u joga nidri harmonizuje suprotne hemisfere
mozga i doprinosi uravnoteavanju osnovnih nagona i elja i
kontroli funkcija koje su normalno nesvesne. Veba takodje
razvija snagu volje na emocionalnom planu i dovodi do
emocionalne relaksacije pomou mentalne katarze, pri kojoj
se oslobadjaju uspomene koje izazivaju jaka oseanja.
Vizuelizacija
Poslednji stadijum joga nidre dovodi do mentalne relak
sacije. U ovom delu vebe vidno se predstavljaju slike koje
govori i opisuje uitelj. Poto slike koje se upotrebljavaju
imaju univerzalni znaaj i izazivaju snane asocijacije, one

* Arohan, prednji psihiki put (prolaz) u suptilnom telu,

izmedju pupka i grla. Prim. prev.

skrivene sadraje nesvesnog prevode u svesni um. Slike

mogu da ukljue pejsae, okeane, planine, hramove, svete
ljude i cvee, prie i opise snanih psihikih simbola kakve
su akre, lingam, krst ili zlatno jaje.
Vidno predstavljanje razvija samosvesnost, oputa um i
vodi ga koncentraciji ili dharani. U naprednim stadijumima
vizuelizacija se razvija u dhyanu ili istu meditaciju, u kojoj
postoji svesno iskustvo vizuelizovanog objekta u nesvesnom, nestaje razlika izmedju svesnog i nesvesnog i
ometajue slike prestaju da se pojavljuju.
Zavretak vebe
Vizuelizacija se obino zavrava slikom koja dovodi do
oseanja dubokog mira, to ini da nesvesni um postane
veoma otvoren za pozitivne misli i sugestije. Joga nidra se
zato zavrava odlukom. Direktna naredba svesnog uma
nesvesnom je seme, zrno koje omoguuje da ovek
radikalno promeni svoje stavove, ponaanje i sudbinu.
Vano je da se odluka kae jasno i pozitivno, to umu daje
snagu i pozitivnost. Takodje je potrebno da se iskreno
veruje da e odluka biti efikasna. Vera pojaava efekt odluke
nesvesnog uma i ona zaista postaje stvarnost u ovekovom
ivotu.
Joga nidra se postepeno zavrava vraanjem uma iz
stanja psihikog spavanja u stanje budnosti.

Opta uputstva

Joga nidra moe da se radi u joga grupi ili kod kue. Ona
treba da se radi u mirnoj, zatvorenoj prostoriji prijatne tem
perature, u polumraku, a ne u totalnom mraku ili na jakom
svetlu. Tama i svetlost snano deluju na mozak - u pot
punom mraku um tei spavanju, na svetlosti je ometen. Da
bi se odralo stanje oputene svesnosti, harmonije izmedju
introverzije i ekstraverzije, neophodan je polumrak. Takodje
treba izbei bilo kakava iznenadna prekidanja vebe. Pros
torija treba da je dobro provetrena, ali bez strujanja vazduha.
Ako je ukljuen ventilator, ne treba da se lei na pravcu u
kojem on deluje. Ako se radi na otvorenom prostoru, glava i
telo treba da su sasvim pokriveni da bi se izbeglo svako
fiziko ometanje. Odea u kojoj se radi treba da je laka i
komotna. Poto telesna temperatura pada za vreme
oputanja, treba se pokriti lakim pokrivaem.
Joga nidru je najbolje raditi uvek u isto vreme - rano
ujutro, izmedju etiri i est sati*, ili uvee, neposredno pre
odlaska na spavanje, da bi se indukovao dubok i
osveavajui san. Ljudi koji se vraaju sa posla kasno
popodne, treba po povratku kui da se odmore u svojoj sobi
radei joga nidru pet do deset minuta, to e im pomoi da
se opuste i lake ostvare prelaz izmedju dnevnog ivota na
poslu i u svom domu. Vebu treba raditi sa praznim stom
akom, najmanje tri sata od poslednjeg velikog obroka i pola
sata posle uzimanja male koliine lake hrane. Za vreme joga
nidre telesna temperatura brzo opada i redukovana je

* Brahmamuhurta - vreme najpogodnije za meditaciju i

druge spiritualne vebe. Prim. prev.

proizvodnja probavnih enzima. Oni koji imaju hiperaceditet

mogu slobodno da uzmu malo aja, kafe, soka, pare hleba
ili keks pre poetka, a ljudi sa hipoacidnom konstitucijom
bolje da ne uzimaju nita. Treba se uvati upadanja u
duboki dreme za vreme vebe. Ako se osea pospanost, ili
ako se joga nidra radi neposredno pre odlaska na spavanje,
dobro je da se pre poetka istuira hladnom vodom.
Potreba za kvalifikovanim uiteljem
Joga nidra je veoma jednostavna tehnika i moe da se ui i
sa trake, ali je za poetnike mnogo bolje da je ue od
iskusnog uitelja. Redovni asovi praeni naknadnim pon
avljanjem sa trake iste lekcije koja je radjena na asu joge,
daju ueniku mogunost da razume tehniku i da se lako seti
instrukcija. Duboko relaksiran, on lako ui i apsorbuje
sadraj, brzinu i sled uputstava. Ovaj nesvesni proces
uenja je potpuniji od intelektualnog razumevanja koje, u
stvari, moe da bude smetnja uspenom upranjavanju joga
nidre. Uitelj zna koji tip vebe odgovara ueniku i adek
vatno ga primenjuje. Na primer, ako je student napet, on e
delovati tehnikom upravcu veeg oputanja; ako se uenik
lako oputa, joga nidra e ii u pravcu meditacije.
Za vreme upranjavanja joga nidre esto se javlja
pospanost, kao i u drugim tipovima meditacije i koncen
tracije. Skoranja ispitivanja su pokazala da iskusni uenici
proveldu 10 do 15 posto vremena spavajui za vreme med
itacije. Kada se joga nidra radi nasamo, lako i neprimetno se
zaspi; u grupi uitelj moe da pomogne ueniku
podseanjem: Molim vas, ne spavajte, izgovorenim u
pravo vreme. Zapadanje u san nije od velikog i loeg uticaja.
Ako nema dobrog uitelja dobra alternativa je kaseta sniml
jena na pravom asu, zatim obina traka sa snimljenim ma
terijalom, i na kraju, ako nieg od ovog nema, zamolite pri
jatelja ili lana porodice da vam ita uputstva dok vebate.
Preporuuje se da se uputstva daju sve dok vam cela veba
ne bude potpuno jasna, tako da ne zastajete i ne razmiljate
ta sledi, inae ete se naprezati i veba e izgubiti svoj tok
- umesto da postignete oputenost, postaete veoma
napeti. Bolje je zato da u poetku sledite glas uitelja uivo,

ili sa kasete. Posle izvesnog vremena ete, naravno, bez

spoljanje pomoi sami slediti uputstva bez ikakvog napora.
Preliminarne asane
Bol, ukoenost i opta napetost tela su velika smetnja
pravilnom praktikovanju joga nidre. Idealno je da se joga
nidra uradi posle izvodjenja joga asana, iji sled bi mogao
da bude: pavanmuktasana, avasana (za poetnike); sarvangasana halasana, matsyasana, paimotanasana, bhudjanjgasana, salabhasana i sirasana (za naprednije prak
tikante). Kraa alternativa ovoj seriji moe da bude est do
dvanaest ciklusa surya namaskar (pozdrav Suncu) - ciklus
izvanredan za postizanje elastinosti zglobova i miia i
masau organa. Tri do pet puta uradjena naukasana indukuje optu fiziku oputenost i odlina je priprema za
joga nidru.
Poloaj
Joga nidra se radi u avasani. Naune studije su pokazale
da ovaj poloaj najbolje relaksira jer redukuje senzornu
stimulaciju na minimum. Treba lei na ledja, na tanku pro
stirku na podu. Kima treba da je prava, ruke ispruene i
lako udaljene od tela. ake treba da su oputene sa
dlanovima okrenutim navie i prstima lako savijenim. Ruke
se mogu staviti na grudi, jedna preko druge, sa laktovima na
podu. lako to poveava fiziki kontakt, dobro je za one koji
prethodni poloaj smatraju neprijatnim. Noge su ispruene i
lako razdvojene da bi se izbegao kontakt izmedju
natkolenica. Najbolje je da se ne upotrebljava jastuk, medjutim, ako je to neudobno, pod glavu se moe staviti tanak
jastuk ili savijeno ebe, ali sa krajevima ispod ramena da bi
se opustio vrat. Ne sme se upotrebljavati debeo jastuk jer on

* Asane su opisane u svakom priruniku joge i u knjizi

Joga i hipertenzija u srpskohrvatskom prevodu. Prim.
prev.

uzrokuje stvaranje napetosti u vratu. Ako se oseti bol i

nelagodnost u donjem delu ledja, moe da se stavi mali
jastuk ispod njega, lako je avasana idealni poloaj, joga
nidra moe da se radi u sedeem poloaju ili dok se stoji.
Ako vam se odmah prispava u vebi, bolje je da je radite
stojei.
Kako treba voditi vebu
Uputstva o joga nidri treba da se daju tako da se um
pokree brzo, ali mu se dozvoljava da razume i sprovede
svaku instrukciju. Brzina e zavisiti i od stadijuma vebe i
uenikovog stanja uma. Rotacija svesti i brze slike se
obino daju vrlo brzo. Um ne sme da se ni na jednoj taci
zadrava dugo, nego treba da skae sa take na taku. Ne
dozvolite da postoji vreme za koncentraciju jer e se pojaviti
psihike slike. Joga nidra nije koncentracija. Slike za
vizuelizaciju kao to su mango drvo, rua, amac na reci,
peana plaa i druge, treba da su precizne i da se kreu u
brzom sledu.
Kada dajete proirenu vizuelizaciju kao to je, na primer,
etnja kroz park, zlatno jaje, pria, itd., slike treba da su tako
prilagodjene da slue kao odskona daska za dalje vebe.
Ako poduavate decu, dajte im samo unutranju
vizuelizaciju, nepovezane slike u brzom sledu, upotrebl
javajui brojeve, forme, scene iz prirode ili slike iz mate.
Sposobnost vizuelizacije predstavlja vaan deo joga nidre, i
zato treba proveriti uenikove perceptivne mogunosti. Ako
uitelj kae crvena rua i vi zamislite kako ona izgleda, znai
da vam je receptivnost otra. Ako on kae crvena rua i vi ne
moete da stvorite sliku, znai da jo niste postigli dobar
stepen receptivnosti. Ako on kae crvena rua a vi vidite
ruu kao laku, intrapsihiku viziju, znai da ste otili daleko i
preli stanje receptivnosti. U vizuelizaciji, rapidan sled slika
najefikasnije odrava receptivnost.
Joga nidra treba da se prilagodi vremenu koje se ima i
sposobnostima uenika. Bolje je da se uradi dodavanjem ili
preskakanjem odredjenih delova nego da se menja brzina
kojom se daju uputstva. Vebe iji opis sledi su tako kon
cipirane da je to omogueno.

Smernice za uspenost joga nidre

Kada radite joga nidru, najveu greku predstavlja tenja da
se odmah ide vrlo duboko. Pokuajte da budete spontani,
oputeni, i na miru sami sa sobom. ak i ako um ponekad
ne saradjuje, ne uzbudjujte se. Periodina ometanja koja se
pojavljuju, pomoi e vam jer odravaju panju otrom i
spreavaju usnivanje. Ako osetite bilo kakvu napetost zbog
bolesti, fizike neudobnosti ili neke mentalne nelagodnosti,
setite se uvek da je to samo privremeni doivljaj. Ako se
pojavi nemir ili neudobnost, slobodno pokrenite telo i pri
lagodite poloaj, moete ak malo i da odspavate.
Izbor slika za vizuelizaciju treba vrlo paljivo obaviti.
Slike koje se upotrebljavaju su esto simboli i mogu da
proizvedu negativne reakcije u ljudi kod kojih izazivaju
neprijatne asocijacije zbog loih prolih iskustava ili ira
cionalnih strahova. Naroito treba biti oprezan sa slikama
koje izazivaju strah od pada, od duboke vode, opekotina ili
udarca padajuim predmetima. Ako se takve slike ipak
upotrebljavaju, moda treba blago pomoi reima. Iako joga
nidra poveava svesnost o sadrajima uma, osveavanje
treba da se dogodi lagano i postepeno, nikako naglo.
Ako se za vreme vebe pojave negativne slike i misli u
vaem umu, pokuajte da im ne dozvolite da vas uznemire.
Te misli su izraz mentalnih toksina koji se nalaze u dubljim
slojevima nesvesnog i trae nain da se oslobode. Dozvol
javajui im uspean prolaz, veba moda nee biti tako
uspena na poetku, ali posle izvesnog vremena negativnost e se istroiti i preovladae mirnoa.
Neke od naprednijih vebi mogu da dovedu do stanja
duboke relaksacije i meditacije i veoma je vano da se um iz
tih stanja izvede postepeno da ne bi dolo do glavobolje. Na
kraju, naroito je vano da uitelji izbegavaju direktno ili im
plicitno ocenjivanje uenikovih doivljaja za vreme vebe, i
svi doivljaji, i pozitivni i negativni, treba da se podre.
Uitelj mora da izbegava reenice kao to je: Ne brinite ako
to niste videli, jer e one sigurno uiniti da se uenik
zabrine. Takodje, uenicima treba savetovati da izbegavaju
isprazne diskusije o sopstvenim iskustvima doivljenim za
vreme upranjavanja joga nidre.

Joga nidra 1

Priprema (uvod)
Relaksacija (telo/Om)
Kruenje svesti (desna strana, leva strana, ledjni i prednji
deo tela, glavni delovi tela)
Disanje (brojanje daha sa svesnou u pupku, grudima, grlu
i nozdrvama, svaki put od 27 do 1)
Vizualizacija (uvodna)
Odluka
Zavretak
Alternativne kratke vebe
U pauzi na poslu
Kao uvod u spavanje
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana i
namestite se to udobnije. U tom poloaju telo treba da je
pravo od glave do nonih prstiju, noge lako razmaknute, i
ruke malo udaljene od tela sa dlanovima okrenutim navie.
Pauza. Prilagodite sve, svoje telo, poloaj i odeu, sve dok
se ne osetite sasvim ugodno - za vreme joga nidre telo ne
sme da se pokree. Pauza. Zatvorite oi i drite ih zatvorene
dok vam se ne kae da ih otvorite. Udahnite duboko i dok
izdiete oseajte kako brige ovog dana izlaze napolje, iz
vas. Pauza.
U vebi koja sledi razviete oseanje oputenosti tela. Ne
treba da se pokreeto i voljno oputate miie, samo razvijte
oseanje oputenosti. Pauza. To je kao oseanje koje imate
neposredno pre spavanja... kada oputenost postane
duboka dolazi san, ali vi treba da pokuate da ostanete
sasvim budni. Odluno recite neu da spavam, ostau
budan sve dok ova veba traje. Pauza.

Za vreme joga nidre vi funkcioniete na nivou sluanja i

svesnosti i jedino je vano da pratite glas uitelja. Pauza. Ne
smete da pokuavate da intelektualizujete i analizujete uputstva jer e to poremetiti vae mentalno oputanje - samo
pratite glas sa totalnom panjom i oseanjem, a ako se s
vremena na vreme pojave ometajue misli, ne brinite, nas
tavite svoju vebu. Pauza. Dozvolite sebi da se umirite ...
ako vebu radite sami, neka to traje pet minuta. Ne poinjite
naglo. Pauza.
Oputanje
Oseajte unutranju oputenost u celom telu... koncentriite
se na telo i postanite svesni vanosti potpunog mira. Pauza.
Razvijte svesnost o telu od temena glave do vrhova nonih
prstiju i u mislima izgovorite O-o-o-m-m-m. Pauza. Savreni
mir i savrena svesnost tela. Izgovorite o-o-om-m-m. Pauza.
Odravajte svesnost o celom telu... o celom telu... o celom
telu... Budite svesni injenice da ete da radite joga nidru.
Kaite u sebi: Ja sam svestan... radiu joga nidru...
Ponovite to sebi. Pauza.
Joga nidra poinje...
Odluka
U ovom trenutku treba da donesete svoju odluku. Pauza.
Ona treba da je jednostavna... pokuajte da je pronadjete
spontano. Odluka treba da je kratka, pozitivna reenica jed
nostavnog jezika... treba rei tri puta, sa svesnou,
oseanjem i verom. Pauza. Odluka koju donesete u joga
nidri postaje istina u vaem ivotu. Pauza.
Kruenje svesti
Poinjemo kruenje svesti, polazimo na putovanje kroz
razne delove vaeg tela. to je mogue bre svesnost se
kree iz dela u deo. Ponavljajte u mislima naziv svakog dela
tela i istovremeno budite svesni tog dela tela. Budite paljivi,

ali se ne koncentriite previe. Budite svesni vae desne

ruke. Pauza.
(desna strana)
Palac desne ruke, kaiprst, srednji prst, mali prst, dlan,
budite svesni svog dlana, nadlanica, zglob doruja, podlak
tica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, desni deo struka, kuk,
desna natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban,
vrh stopala, palac, drugi prst, srednji prst, etvrti prst, mali
prst...
(leva strana)
Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, levi deo struka, kuk, leva nadkolenica, koleno,
miii lista, skoni zglob, peta, taban levog stopala, vrh
stopala, palac, drugi prst, srednji prst, domali prst, mali
prst...
(lea)
Sada prema ledjima. Desna lopatica, leva lopatica...
Desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela,
kimeni stub... cela ledja...
(prednja strana)
Teme, elo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju
obrva, desni oni kapak, levi kapak, desno oko, levo oko,
desno uho, levo uho, desni obraz, levi obraz, nos, vrh nosa,
gornja usna, donja usna, brada, grlo, desni deo grudi, levi
deo grudi, sredinji deo, pupak, trbuh...
(glavni delovi tela)
Cela desna noga... cela leva noga... obe noge zajedno...
Pauza. Cela desna ruka... cela leva ruka... obe ruke za
jedno... Pauza. Cela ledja, sedalni deo, kimeni stub... ceo
prednji deo, trbuh, grudi... ceo zadnji i prednji deo... za
jedno... glava... celo telo... celo telo... celo telo...
(ponovite jedan ili dva ciklusa postepeno smanjujui brz
inu).

Molim vas ne spavajte... totalna svesnost... bez spa

vanja... bez pokreta... Pauza. Celo telo na podu, budite
svesni svog tela koje lei na podu. Pauza. Celo telo na
podu, vidite svoje telo kako savreno mirno lei na podu.
Duga pauza.
Disanje
Postanite svesni svog disanja. Pauza. Oseajte kako dah
tee u plua i iz njih. Pauza. Ne pokuavajte da promenite
ritam, disanje je prirodno, automatsko... vi to ne radite,
nema napora. Pauza. Odravajte svesnost o svom disanju,
nastavite, nastavite... kompletna svesnost disanja. Duga
pauza.
Sada se koncentriite na pokrete vaeg pupka... koncentriite se na pupak. Pauza. Va pupak se die i sputa sa
svakim udahom i izdahom, sa svakim dahom on se iri i
skuplja... koncentriite se na ovaj pokret u skladu sa vaim
dahom. Pauza. Nastavite, ali budite sigurni da to svesno
inite. Duga pauza. Sada ponite da odbrojavate svoje dis
anje unazad od 27 do 1, ovako: 27. pupak se podie, 27, pu
pak se sputa, 26, pupak se podie, 28, pupak se sputa, i
tako dalje. Izgovarajte rei i brojeve u sebi dok brojite dah.
Pauza. Pazite da ne pogreite; ako pogreite, morate da se
vratite na 27 i ponete iz poetka. Duga pauza. Sa totalnom
svesnou brojite, nastavite da brojite od 27 do 1. Duga
pauza. Nastavite sa vebom... bez greaka. Duga pauza.
Sada prenesite svoju panju na grudi, molim vas, predjite
na grudi. Pauza. Vae grudi se lako diu i sputaju sa
svakim dahom, budite svesni toga. Pauza. Nastavite da se
koncentriete na pokrete grudi i ponite da odbrojavate un
azad od 27 do 1, na isti nain kao ranije... 27, grudi se diu,
27, sputaju se, 26, grudi se diu, 26, sputaju se, i tako
dalje. Ponavljajte opet rei i brojeve u mislima, dok brojite.
Duga pauza. Bez greaka, ako napravite greku morate da
se vratite na poetak, do 27. Duga pauza. Nastavite da bro
jite, od 27 do 1, nastavite sa vebom, brojanjem i
svesnou, svesnou i brojanjem. Duga pauza.
Prestanite sa brojanjem daha u grudima i prenesite sves
nost na grlo, molim vas, predjite na grlo. Pauza. Postanite

svesni svog daha koji ulazi i izlazi iz grla... budite svesni

toga. Pauza. Koncentriite se na kretanje vaeg daha i
ponite da brojite unazad od 27 do 1 na isti nain kao
ranije... kompletna svesnost o brojanju daha. Duga pauza.
Bez spavanja, samo svesno brojanje. Duga pauza. Nastavite
sa vebom, nastavite da brojite va dah u grlu. Duga pauza.
Prestanite da brojite i predjite na nozdrve... budite svesni
daha koji ulazi i izlazi iz nozdrva... Pauza. Koncentriite se
na kretanje daha i ponite sa brojanjem kao ranije, 27 udah,
27 izdah. Duga pauza. Molim vas, nastavite sa brojanjem sa
kompletnom svesnou, bez greaka. Duga pauza.
Nastavite sa vebom. Duga pauza.
Vizuelizacija
Prestanite da brojite i da mislite na disanje... prelazimo na
vidno predstavljanje. Pauza. Rei emo izvestan broj ra
zliitih stvari, a vi treba da ih vidite, sa oseanjem i
svesnou, najbolje to moete... Pauza. Ako ste u stanju da
formirate sliku, vaa oputenost je kompletna... ako to niste
u stanju, treba jo da vebate... Pauza.
Upaljena svea... upaljena svea... upaljena svea...
beskrajna
pustinja...
beskrajna
pustinja...
beskrajna
pustinja... egipatska piramida... egipatska piramida... egi
patska piramida... pljusak... pljusak... pljusak... planine
pokrivene snegom... planine pokrivene snegom... planine
pokrivene snegom... grki hram pri izlasku sunca... grki
hram pri izlasku sunca... grki hram pri izlasku sunca...
koveg pored groba... koveg pored groba... koveg pored
groba... ptice lete preko zalazeeg sunca... ptice lete preko
zalazeeg sunca... ptice lete preko zalazeeg sunca... crveni
oblaci se kreu... crveni oblaci se kreu... crveni oblaci se
kreu... krst na crkvi... krst na crkvi... krst na crkvi... zvezde
u noi... zvezde u noi... zvezde u noi... pun mesec... pun
mesec... pun mesec...Buda se smeje... Buda se smeje...
Buda se smeje... vetar sa mora... vetar sa mora... vetar sa
mora... talasi se odbijaju sa puste obale... talasi se odbijaju
sa puste obale... talasi se odbijaju sa puste obale... nemirno
more... nemirno more... nemirno more... veno nemirno
more...Duga pauza.

Odluka
Sada je trenutak da ponovite svoju odluku... ponovite istu
odluku koju ste doneli na poetku vebe, ne menjajte je...
ponovite je sa punom svesnou i oseanjem. Pauza.
Zakljuak
Vratite panju na spoljanju sredinu, budite svesni disanja...
budite svesni svog disanja... Pauza... Svest o itavom telu i
svesnom disanju. Pauza. Vae telo potpuno lei na podu...
diite polako i tiho. Pauza. Budite svesni svog oputenog
tela od temena glave do prstiju stopala i mentalno izgovara
jte o-o-o-m-m-m. Pauza. Postanite svesni poda i poloaja
vaeg tela koje lei na podu... zamislite prostoriju u kojoj
ste, postanite svesni svoje okoline. Pauza. Leite mirno jo
izvesno vreme i drite oi zatvorene. Pauza. Ponite polako
da okreete telo, polako se protegnite... nemojte uriti.
Pauza. Kada ste sigurni da ste potpuno budni, polako sednite i otvorite oi. Ovim je veba joga nidra zavrena.
Hari Om Tat Sat.
Alternativne kratke vebe
U pauzi na poslu
Osnovni elementi joga nidre koji se mogu primeniti u cilju
relaksacije, su kruenje svesti i brojanje daha. Lako se
mogu primenjivati na radnom mestu ili kod kue, ako imate
kratku pauzu od pet do deset minuta, ili moete da se
izolujete od svoje okoline.
Zakljuajte vrata, iskljuite svetlost i navucite zavese.
Odredite u mislima vreme u kojem elite da zavrite vebu
(na primer 10 minuta). Lezite na pod ili krevet i zatvorite oi.
Ponite oputanje tela leanjem u avasani izvesno vreme.
Dozvolite umu da luta okolo i slua zvuke koji dopiru spolja.
Ne analizujte ove zvuke, samo ih budite svesni, kao neeg
spoljanjeg. Prenesite panju na telo, udahnite duboko, i

dok izdiete, osetite kako se spokojstvo iri vaim telom.

Prenesite panju na take dodira tela sa podom i razvijajte
to oseanje nekoliko minuta. Zatim brzo rotirajte svest preko
tela poinjui od palca desne ake i kreite se na ve opisan
nain (desna strana, leva strana, ledja, prednji deo, glavni
delovi). Budite svesni svog prirodnog disanja. Prenesite
panju na dah koji ulazi i izlazi iz nozdrva (ili iz grla, grudi,
pupka, kako elite). Zadrite panju na tome, izvesno vreme,
odbrojavajte dah od 11 do 1 (ili od 27 do 1, ako imate
vremena). Prestanite da brojite, i polako, duboko udahnite.
Leite mirno nekoliko trenutaka i zatim se polako protegnite.
Polako otvorite oi i ustanite. Ovim se veba zavrava.
lako je joga nidru mogue raditi stojei ili sedei, u ovom
sluaju se to ne preporuuje. Karakteristika ovog oblika re
laksacije je sistematsko kruenje svesti kroz telo, a najbolji
rezultati se postiu u leeem poloaju. Ako je potrebna
brza mentalna relaksacija a imate samo stolicu, na primer, u
kuhinji dok se kuva ruak ili u autobusu na putu do kue sa
posla, najbolje je raditi samo disanje, naroito mentalno
svesno alternativno disanje (anuloma viloma):
Proces je slian opisanom gore. Smirite se i opustite telo.
Proverite brzo koji delovi tela su vam napeti i pokuajte da
ih opustite. (Na primer, da li ste namrteni? Da li vam je vrat
ukoen? Da li su vam ruke stisnute?). Napnite sve miie i
zatim im dozvolite da se opuste. Ponovite to. Prenesite
panju na dah koji ulazi i izlazi iz nozdrva i nekoliko trenu
taka odravajte svesnost o tome. Zamislite da dah ulazi i
izlazi iz nozdrva naizmenino: ulazi kroz levu, izlazi kroz
desnu, ulazi kroz desnu, izlazi kroz levu, i tako dalje. Ponite
da brojite unazad, od 27 do 1 (ili svaki, bilo koji drugi broj
koji smatrate odgovarajuim, prema vremenu koje imate).
Nastavite vebu onoliko dugo koliko je potrebno. Kada elite
da zavrite, prestanite sa brojanjem i ponovo postanite
svesni tela. Pre nego to ustanete, udahnite duboko i dobro
se protegnite. Veba se tako zavrava.
Kao uvod u spavanje
U sluaju nesanice ili uznemirenosti uma, joga nidra moe
da se upotrebi kao uvod u spavanje. Ponite gaenjem

svetlosti odlaskom u krevet. Zauzmite poloaj avasana i

opustite glavu na jastuku koji ne treba da je previsok. Neka
vam se ruke opuste u najudobnijem poloaju, moda sa
dlanovima okrenutim nadole. Ako je duek na kojem leite
neravan, dobro je da se stave daske ispod njega. Ponite
sluanjem spoljanjih zvukova a zatim postanite svesni
taaka kojima telo dodiruje krevet. Napravite dve ili tri
rotacije svesti preko tela, to e vas normalno uspavati. Ako
je potrebno, moete da nastavite vebu sa naizmeninim
nosnim disanjem, poinjui od 54 i brojei unazad do 1. Ako
san ne dodje, dobra ideja je da uradite neke vebe pre spa
vanja, na primer da napravite dugu etnju ili da 15 minuta
radite ciklus surya namaskar.

Joga nidra 2

Priprema
Oputanje (antar mouna)
Odluka
Kruenje svesti (desna, leva strana, ledja, prednji deo, glavni
delovi tela)
Svesnost telo/pod
Disanje (od grla do pupka; 54 do 1 ili 27 do 1)
Oseaji (teina lakoa, hladno/toplo, bol/zadovoljstvo)
Unutranji prostor (ikada)
Odluka
Zavretak
Alternativno vidno predstavljanje
Planina
Telo koje pliva
Izvor/okean
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Zauzmite avasana poloaj i
namestite se to udobnije. Razdvojite malo stopala i pustite
ih da slobodno padnu u stranu. Ruke su odvojene od tela sa
dlanovima okrenutim navie. Pauza. Podesite pokriva,
odeu i poloaj u kojem ste, tako da joga nidru radite bez
pokretanja i fizike nelagodnosti. Zatvorite oi i drite ih
zatvorene. Duga pauza. Joga nidra se sastoji iz elemenata
sluanja i oseanja, koji su jedini znaajni inioci. Pauza.
Recite mentalno: Neu da spavam, samo u sluati glas...
ponovite odluno neu zaspati. Pauza. Dajte sebi malo
vremena da umirite i stabilizujete poloaj tela... udahnite
duboko dok izdiete, oseajte kako vam se spokojstvo

razliva po telu. Pauza. Recite sebi dok izdiete: oputam

se. Pauza.
Oputanje
Budite svesni svih zvukova iz daljine... budite svesni
najudaljenijeg zvuka koji ste u stanju da ujete. Pauza. Neka
vae ulo sluha deluje kao radarski zrak... traei udaljene
zvuke i pratei ih nekoliko sekundi. Pauza. Skreite panju
sa zvuka na zvuk... bez pokuaja da ustanovite izvor
zvuka... Pauza. Postepeno prenesite panju na zvukove iz
blizine... na one koji se uju izvan ove zgrade... zatim na
zvukove u zgradi. Pauza. Sada postanite svesni ove
prostorije... bez otvaranja oiju predstavite sebi etiri zida,
tavanicu, pod, vae telo kako lei na podu, vidite svoje telo
kako lei na podu. Pauza. Postanite svesni svog fizikog
tela koje lei savreno mirno. Pauza. Vae telo lei na
podu... postanite svesni svih dodirnih taaka tela sa podom.
Pauza. Budite svesni svog prirodnog disanja, dubokog,
prirodnog spontanog disanja, ali se ne koncentriite, jer e
to uticati na njegov prirodni tok. Pauza. Nastavite da sluate
glas i svesno diite. Pauza. Joga nidra poinje... Recite sebi
u mislima: Radiu joga nidru. Neu spavati, neu da
zaspim. Vebau joga nidru. Pauza. Joga nidra sada
poinje.
Odluka
Ovo je trenutak da donesete odluku. Pauza. Jednostavna
odluka... jednostavna odluka. Molim vas, izrecite svoju
odluku, sa oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza.
Kruenje svesti
Kruenje svesti kroz razliite delove tela to je bre mogue;
svesnost treba da se prenosi sa jedne take tela na drugu. U
mislima ponavljajte naziv svakog dela tela, i istovremeno
postanite svesni tog dela. Veba uvek poinje od desne
ruke...

(desna strana)
Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali
prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat,
nadlaktica, rame, pazuh, desni deo struka, kuk, desna
natkolenica, koleno, skoni zglob, peta, taban, vrh tabana,
palac desnog stopala, drugi prst, trei prst, domali prst, mali
prst.
(leva strana)
Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali
prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat,
nadlaktica, rame, pazuh, levi deo struka, kuk, leva
natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh
tabana, palac levog stopala, drugi prst, srednji prst, domali
prst, mali prst...
(ledja)
Desno rame, levo rame, desna lopatica, leva lopatica,
desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela,
kimeni stub, cela ledja...
(prednja strana)
Teme, elo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju
obrva, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo
oko, desno uho, levo uho, desni obraz, levi obraz, nos, vrh
nosa, desna nozdrva, leva nozdrva, gornja usna, donja
usna, brada, vilica, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna
kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi,
pupak, trbuh, donji deo trbuha...
(glavni delovi tela)
Cela desna noga, cela leva noga, obe noge... cela desna
ruka, cela leva ruka, obe ruke... cela ledja, ceo prednji deo,
cela glava... Sada sve zajedno... noge, ruke, ledja, prednji
deo, glava, celo telo... celo telo... celo telo zajedno... Pauza.
(Ponovite jo dva kompletna ciklusa).

Svesnost telo/pod
Postanite svesni tela... i prostora koji vae telo zauzima...
telo i prostor. Duga pauza. Budite svesni celog tela i poda,
celog tela u odnosu na pod... istovremeno budite svesni
dodirnih taaka izmedju tela i poda. Pauza. Oseajte dodirne
take vaeg potiljka i poda... lopatica i poda... laktova i
poda... nadlaktica i poda... sedalnog dela i poda... listova i
poda... peta i poda... Pauza. Svesnost o svim dodirnim
takama tela i poda, senzacija svih taaka istovremeno,
podjednako. Pauza. Nastavite da oseate ove take,
razdvojeno i jasno, ne spavajte. Duga pauza. Prenesite
panju na one kapke... oseajte tanku liniju dodira izmedju
gornjih i donjih kapaka... oseajte otre take na kojima se
oni sreu. Pauza. Zatim usne... prenesite panju na liniju
izmedju usana, prostor izmedju usana. Duga pauza.
Disanje
Prenesite panju na prirodni ritam disanja... Pauza. Oseajte
kako se dah kree du prednjeg prolaza izmedju pupka i
grudi... pri udahu penje se od pupka prema grlu, pri izdahu
on se sputa od grla prema pupku. Pauza. Budite potpuno
svesni disanja, od pupka ka grlu, od grla ka pupku... ne
pokuavajte da forsirate disanje, budite ga samo svesni.
Pauza. Odravajte panju i istovremeno ponite sa
brojanjem unazad, na sledei nain: Udiem 54, izdiem
54; udiem 53, izdiem 53, udiem 52, izdiem 52. i tako
dalje od 54 do 1 ili od 27 do 1. Ponavljajte brojeve u mislima
dok pratite kretanje svog daha od pupka ka grudima i nazad.
Pauza. Potpuna svesnost i brojanje. Pauza. Disanje je
lagano... i oputeno... nastavite da brojite.
Oseaji
(teina)
Probudite oseaj teine u svom telu, probudite oseaj
teine. Pauza. Budite svesni teine u svakom delu tela.

Pauza. Oseate se toliko tekim da tonete kroz pod. Pauza.

Oseaj teine, svesnost teine. Duga pauza.
(lakoa)
Probudite oseaj lakoe, probudite oseaj lakoe. Pauza.
Oseaj lakoe i stanje bez teine u svim delovima tela.
Pauza. Telo vam je tako lako da izgleda kao da lebdite iznad
poda. Pauza. Svesnost lakoe. Duga pauza.
(hladnoa)
Iskustvo hladnoe, probudite iskustvo hladnoe, velike
hladnoe u celom telu. Pauza. Zamislite da hodate po
hladnom podu zimi... stopala su vam veoma hladna, oseate
hladnou po celom telu. Pauza. Budite svesni hladnoe.
Duga pauza.
(vruina)
Probudite oseaj vruine, oseaj vruine. Celo telo je vrue,
celo telo je vrue... oseate vruinu u celom telu. Pauza.
Setite se oseaja toplote leti, kada ste napolju, na suncu bez
hlada... vruina u celom telu, u celom telu... Pauza.
Svesnost vruine. Duga pauza.
(bol)
Iskustvo bola, koncentriite se i pokuajte da osetite bol.
Pauza. Bilo koji bol koji ste osetili u svom ivotu, mentalni ili
fiziki, setite se oseaja bola. Duga pauza.
(zadovoljstvo)
Setite se oseaja zadovoljstva, bilo kojeg zadovoljstva,
fizikog ili mentalnog. Pauza. Setite se oseanja i doivite
ga, oivite ga, probudite oseanje zadovoljstva... Duga
pauza.
Proverite da li ste budni. Da li ste pospani?... Budite sigurni
da ne spavate. Recite sebi Ja sam budan. Pauza.

Unutranji prostor
Koncentriite se na prostor iza vaih zatvorenih oiju,
prostor koji zovemo idaka... Pauza. Zamislite pred sobom
transparentni ekran kroz koji moete da vidite beskrajni
prostor... prostor koji se prostire daleko, dokle pogled moe
da dopre. Pauza. Usmerite panju na ovaj tamni prostor i
budite svesni svakog fenomena koji se u njemu pokae; sve
to vidite su manifestacije vaeg uma. Pauza. Nastavite sa
svesnou o svom prostoru, ali se ne ukljuujte, vebajte
samo neprijanjajuu svesnost. Duga pauza.
Vidno predstavljanje: park/hram
Zamislite sebe u parku u rano jutro... sunce jo nije izalo i
park je pust. vi ste sami u njemu. Pauza. To je divan park,
miran i nepokretan... hodajte po rosnoj travi... sluajte ptice
kako pevaju pozdravljajui novi dan. Pauza. Tu su vrtovi
cvea, rua utih, ruiastih, crvenih... oseajte njihov miris
i vidite kapi rose na njihovim laticama. U blizini je mali
ribnjak... zlatna ribica pliva po njemu, izmedju lokvanja,
vidite njene graciozne pokrete. Pauza. etate izmedju
drvea, prelepog drvea... drvea bez lia, sa liem,
razgranatog, visokog prelepog drvea. Izmedju njih je
prostor... u prostoru mali hram sa aurom svetlosti oko sebe.
Pauza. Idite do vrata, hladno je i tamno unutra... na zidovima
su slike velikih svetaca. Sedate na pod, zatvarate oi, i
postajete mirni... oseanje dubokog mira i harmonije vas
obavija dok zvuci spoljanjosti blede u daljini. Pauza.
Nastavite sa svesnou meditacije u hramu... ostanite tu
neko vreme dok vas ne preplave spokojstvo i harmonija.
Duga pauza.
Unutranji prostor
Ponovo usmerite svesnu panju u idaka, dovedite svoju
svesnost u taman prostor koji vidite ispred zatvorenih oiju.
Ovaj prostor moe da se vidi i ispred vaeg ela, tako da,
ako elite da istraujete, moete da pomerite svoj pogled
polako nagore... bez naprezanja. Pauza. Posmatrajte

paljivo tamu koju jasno vidite, nevezujui se, ne ukljuujui

se, ne dozvolite da vas to obuzme. Pauza. Odmorite svoj um
u ovoj toploj i prijateljskoj tami... ako ugledate bilo koju
tananu pojavu, na primer boje ili oblike, samo ih zapazite i
nastavite budnom panjom da posmatrate svoj unutranji
prostor. Pauza. Ako se pojave misli, neka dolaze i odlaze,
nastavite da posmatrate ovaj taman prostor, sa punom
svesnou i neprianjanjem. Duga pauza.
Odluka
Vaa odluka, setite se svoje odluke. Ponovite istu odluku
koju ste doneli na poetku vebe, istim reima i sa istim
unutranjim stavom. Ponovite je jasno, sa jakim oseanjem,
tri puta. Pauza.
Zavretak
Postanite svesni svog disanja, budite svesni svog prirodnog
disanja. Pauza. Svesno pratite disanje i budite svesni svoje
oputenosti. Pauza. Razvijte svesnost o svom fizikom
postojanju. Pauza. Budite svesni svojih ruku i nogu i tela
koje lei isprueno na podu. Pauza. Budite svesni dodirnih
taaka izmedju tela i poda. Pauza. Prenesite panju na
prostoriju u kojoj se nalazite, na zidove, tavanicu, na
umove u prostoriji i van nje... prenesite svoju svesnost
izvan prostorija, postanite svesni spoljanjeg sveta. Pauza.
Nastavite da leite mirno jo nekoliko trenutaka zatvorenih
oiju. Ponite polako da pokreete telo, polako se
protegnite... nemojte uriti. Pauza. Kada ste sigurni da ste
potpuno budni, polako se podignite i otvorite oi. Joga nidra
je ovim zavrena.
Hari Om Tat Sat

Varijante u vidnom predstavljanju

(Umesto vizuelizacije park/hram)
Planina
Zamislite da je vrlo rano jutro, jo je mrak a vi idete preko
brda i penjete se prema planini. Sami ste. Pauza. Idete ka
istoku, i ako se okrenete, vidite polumesec nisko na nebu...
uskoro e izai sunce iza planine pred vama. Pauza. Daleko
u dolini svetlucaju svetiljke malog grada kroz ranu jutarnju
izmaglicu. Pauza. Planinska staza vijuga uz strmu stranu...
izmedju velikih stena i preko mostova postavljenih preko
dubokih ponora. Pauza. Prostor izmedju dva brda otvara
pogled na ogromnu, snegom pokrivenu planinu ispred vas...
bledo nebo iza nje najavljuje zoru. Pauza. Penjete se kroz
sneg i pravite hrskavi zvuk dok probijate povrinu i tonete u
sneg... Lednik lei na vaem putu... kripi led koji se
pokree dok vi brzo prelazite preko njega. Pauza. Blizu vrha
planine postaje veoma hladno... vetrovi urlaju oko vaeg tela
i hvataju se za vau odeu... sneg i led se lepe za vau
obuu. Pauza. Stiete na vrh i pred vama se otvara
velianstven prizor... na istoku snegom pokriveni vrhovi i
tamne doline... na zapadu brda prelaze u valovite doline, ka
moru. Pauza. Pojaajte svoju imaginaciju i vizuelizujte
prizor... vidite sunce kao zlatnu loptu na istoku, zraci zlatne
svetlosti se rasipaju po snegu i zabljeskuju vam oi. Pauza.
Podignite oi ka nebu... na zapadu je jo sivo, iznad vas
plavo... na istoku neni purpur se pribliava suncu. Pauza.
Gledajte svetlost sunca kako prelazi vrhove planina i kree
se njihovim stranama... otkrivaju se duboke doline, povlae
se senke... Pauza. Sedite ukrtenim nogama i kontempliite
ovaj velianstveni prizor... zora novog dana. Pauza.
Oseajte ovo iskustvo neko vreme... neka vam um slobodno
tee preplavljen ovim iskustvom. Duga pauza.
Telo koje lebdi
Zamislite da ste na tavanici... ispod vas vidite svoje telo
kako lei u poloaju avasana na podu, i radi joga nidru

pored drugih ljudi. Pauza. Vidite sada kako vae telo polako
ustaje, na prstima ide prema vratima i polako ih otvara i
izlazi napolje neno zatvarajui vrata za sobom. Vidite kako
vae telo hoda izvan ove zgrade, posmatrajte poznate stvari
oko vas... nema oseanja napora, oseate samo lakou.
Pauza. Susreete neke poznate ljude... vi ih vidite, oni ne
mogu da vide vas. Posmatrajte ih dok prolaze i moda vode
uobiajene razgovore. Pauza. Iznenada otkrivate da vae
telo lebdi iznad mora... postanite svesni ovoga...
posmatrajte tamno plavo more kako svetluca ispod vas,
preko njegove povrine ide brod. Pauza. Vae telo lebdi kao
oblak... tamo gde vetar oduva oblake, oduva i vae telo...
oblaci prelaze preko vaeg lica. Ispod vas sunce pravi
odblesak sa obala belih oblaka... iznad vas oblai juri
plavim nebom. Pauza. Sada struja vazduha podie vae telo
i nosi ga preko zemlje... ispod vas vidite kue, briljivo
obradjena polja, guste ume, vijugave reke koje bljete na
suncu. Pauza. Zastanite za trenutak i paljivo pogledajte
sebe... telo vam je sasvim oputeno i na vaem licu je izraz
spokojstva. Pauza. Vidite vae telo iznenada utopljeno u
boje dok prolazi kroz dugu... uta, zelena, plava, ljubiasta,
crvena, oran, zlatasto uta. Oseajte kako boje proimaju
vae telo, hranei i okrepljujui vas na nekom dubokom
nivou. Duga pauza. Polako ponite da se vraate... vidite
vae telo izvan ove zgrade, ponovo ugledajte poznate
predmete. Polako otvarate vrata, ulazite unutra i zatvarate ih
za sobom. Leite na pod, pazei da nekoga ne uznemirite.
Pauza. Sada posmatrajte svoje telo kako polako radi neke
asane... vae telo se ponovo odmara u avasani. Duga
pauza.
Bunar/okean
Zamislite kako idete pustim putem, jednog veoma toplog
dana; Prolazite kroz vrata i unutra otkrivate vrt... ptice
pevaju... prelepo cvee, drvee u hladu. Pauza. Ispitujete vrt
i dolazite do kladenca sa leptirima koji krue okolo;
pogledajte u bunar... vrlo je dubok... cilindrini tunel vodi u
mrak. Pauza. Spiralne stepenice vijugaju du zidova...
poinjete da silazite... na zidovima je lakirano kamenje... ut

i beo mermer, smaragdne zelene sarpentine... Pogledajte

gore i zapazite krug svetlosti na vrhu bunara. Pauza. Iz
upljine u zidovima ujete zvuke malih ivotinja... cia i
utanje... sada ste potpuno okrueni tamom... oseate svoj
put du zidova... Pauza. Velike zelene oi vas posmatraju i
trepu... uje se udaranje krila i krici sove. Prolazite kroz
oblak svetleih insekata... sasvim prozranih... okrueni ste
njima ali vas ni jedan ne dodiruje; zidovi su vlani i
mahovinasti... dole je nejasna svetlost. Pauza. Stiete na
dno, trite kroz tunel i dolazite na zlatnu obalu... zlatnu
plau na obali beskrajnog okeana mira i blaenstva. Pauza.
Na vodi veliki beli lotosov cvet neno ljuljaju talasi... na
cvetu lei beba, ta beba ste vi... oseajte se kao beba koja
se neno ljulja na vodama beskrajnog okeana. Duga pauza.
Nastavite da se oseate kao beba, koja se neno ljulja na
vodi... osetite zvuk beskrajnog okeana... vibracije Om. Duga
pauza.

Joga nidra 3

Priprema
Oputanje (antar mouna)
Odluka
Kruenje svesti
Svesnost koe
Disanje (mentalno naizmenino nosno disanje, od 108 do 1)
Unutranji prostor (idaka)
Centar izmedju obrva/Vizuelizacija Om
Unutranji prostor (idika)
Odluka
Zavretak
Varijante u vidnom predstavljaju:
Centar izmedju obrva/zlatno jaje
Bunar/zlatno jaje
Penjanje uz svetu planinu
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana, sa
stopalima i rukama lako razdvojenim i sa dlanovima
okrenutim navie. Pauza. Zatvorite oi i prestanite da se
pokreete... prilagodite se poloaju... Pauza. Za jedan sat
zaboravite sve brige i koncentriite se na joga nidru...
zaboravite sve probleme. Pauza. Udahnite duboko, lagano...
i dok izdiete oseajte kako vae telo obliva spokojstvo.
Pauza.
Oputanje
Postanite svesni spoljanjih zvukova, budite svesni
udaljenih zvukova izvan ove zgrade. Duga pauza. Dozvolite
svom ulu sluha da prodre u daljinu a zatim ga postepeno
vratite nazad, u ovu zgradu, nazad u ovu prostoriju. Duga

pauza. Budite svesni ove prostorije... i sebe kako leite na

podu... budite svesni vaeg tela kako lei na podu. Pauza.
Budite svesni svog disanja... samo svesno diite, ne
koncentriite se. Svesnost o vaem telu i vaem disanju.
Pauza. Setite se svoje namere i recite u sebi: Radiu joga
nidru. Ostau budan sve vreme, neu spavati. Pauza.
Odluka
Izrecite svoju odluku. Sada je trenutak da u mislima kaete
svoju odluku sa punom svesnou i oseanjem, tri puta.
Pauza.
Kruenje svesti
Kruenje svesti... svesnost o razliitim delovima tela
ostvarena putovanjem kroz telo. Neka va um slobodno
skae sa jednog dela na drugi.
(desna strana)
Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali
prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat,
nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, desna natkolenica,
koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti
desnog stopala: prvi, drugi, trei, etvrti, peti prst...
(leva strana)
Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, leva strana struka, kuk, leva natkolenica,
koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti
levog stopala: prvi, drugi, trei, etvrti, peti prst...
(prednji deo)
Teme glave, elo, desna obrva, leva obrva, centar izmedju
obrva, desni kapak oka, levi kapak, desno oko, levo oko,
desno uho, levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, desni

obraz, levi obraz, gornja usna, donja usna, brada, vilica,

grlo, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi,
leti deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha,
donji deo trbuha, desna prepona, leva prepona, desna
butina, leva butina, desno koleno, levo koleno, desni list,
levi list, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni prsti
stopala, levi prsti stopala...
(ledja)
Sada ledjni deo. Desni taban, desna peta, levi taban, leva
peta, desni miii lista, levi miici lista, zadnji deo desnog
kolena, levog kolena, zadnji deo desne butine, leve butine,
desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela,
desni kuk, levi kuk, ceo kimeni stub, desna lopatica, leva
lopatica, zadnji deo vrata, potiljak, teme...
(glavni delovi tela)
Glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga, obe
noge zajedno, cela desna ruka, cela leva ruka, obe ruke,
cela glava, cela ledja, ceo prednji deo, celo telo, ... celo
telo... celo telo zajedno... Duga pauza.
(ponovite dva kompletna ciklusa)
Osveivanje koe
Posvnite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda... i
koncentriite se na njih neko vreme. Pauza. Oseajte
dodirne take izmedju tela i poda...intenzivno, jednako.
Duga pauza. Obratite panju na pete... oseajte kou na
petama svojih stopala... od vrhova prstiju. Duga pauza. Idite
prema dlanovima... oseajte kou na vaim dlanovima i
prstima... intenzivno, sa punom svesnou... Duga pauza.
Obratite panju na lice, postanite svesni koe na vaem licu,
razvijte tu svesnost. Pauza. Budite svesni koe na vaem
elu, obrazima i bradi... budite svesni svih linija na vaem
licu. Pauza. Obratite panju na one kapke, oseajte dodirnu
liniju izmedju kapaka. Pauza. Sada usne, oseajte dodirne

take izmedju usana, intenzivno, sa oseanjem. Duga

pauza.
Disanje
Obratite panju na svoje normalno disanje... postanite
svesni svog laganog, spokojnog daha. Pauza. Budite svesni
svog disanja, nita vie. Pauza. Koncentriite se na tok daha
izmedju pupka i grla... oseajte dah koji se kree ovim
prolazom. Pauza. Kada udiete, vazduh se penje od pupka
do grla, kada izdiete on se sputa od grla do pupka...
budite svesni toga. Duga pauza. Sada budite svesni toka
daha kroz nozdrve, prirodnog toka kroz obe nozdrve i
susreta na vrhu, gde se formira trougao. Pauza. Mislite na
dah koji je razdvojen, zatim se pribliava i sjedinjuje u
centru izmedju obrva. Duga pauza. Ponite da radite nadji
odhan*, mentalno svesno naizmenino disanje... brojei
unazad od 108 do 1, na sledei nain: 108 udah kroz levu
nozdrvu, 108 izdah kroz desnu nozdrvu, 107 udah kroz
desnu nozdrvu, 107 izdah kroz levu nozdrvu... i tako dalje.
Dok radite, ovo u sebi ponavljajte. Duga pauza. Zapamtite
da morate da se vratite na 108 i ponete iz poetka, ako
pogreite. Duga pauza. Puna svesnost naizmeninog
disanja i brojanja. Duga pauza. Bez greaka i spavanja.
Duga pauza. Nastavite da brojite sa punom svesnou.
Duga pauza. Nastavite. Nastavite 5 do 10 minuta. Pauza.
Unutranji prostor
Budite svesni idakaa, unutranjeg prostora iza vaeg ela.
Pauza. Budite svesni tog prostora... beskrajnog prostora koji

* Vrsta pranayame, kontrole daha, vitalne, psihike

energije. Priprema telo i um aspiranta za sigurno i
uspeno meditiranje. Nadi odhan pranayama (ovde
korien njen preliminarni oblik) - primenjena ispravno,
bez napora, je najvanija panayama za ienje tela i
smirivanje uma (Po Meditations from the Tantras,
Svami Satyanande). Prim. prev.

se prostire onoliko daleko koliko moete da obuhvatite

pogledom... tako nisko ili tako visoko i iroko, koliko moete
da vidite. Pauza. Budite svesni ovog prostora. Duga pauza.
Budite sasvim svesni ali se ne ukljuujte... posmatrajte ga
kao da gledate film... ono to vidite je projekcija vaeg
podsvesnog. Pauza. Ako vidite boje, oblike, to je samo
nain na koji se manifestuje va um... odravajte svesnost.
Nastavite. Duga pauza.
Centar izmedju obrva/vizuelizacija Oma
Prenesite panju na centar izmedju obrva, usmerite svesnu
panju na centar izmedju obrva. Pauza. Zamislite da sedite u
meditativnoj pozi u centru izmedju obrva izgovarajui
mantru Om, sinhrono sa svojim dahom... sedite u lotosu ili
nekom ugodnom poloaju... Duga pauza. Razvijte tu
svesnost, izgovarajui Om sinhrono sa disanjem. Duga
pauza. Vratite sada panju na centar izmedju obrva...
prestanite da zamiljate sebe kako meditirate... pripremite se
za povratak u idaka. Pauza.
Unutranji prostor
Vratite se na idaka, ponovo usmerite svesnu panju na
unutranji prostor koji se nalazi iza vaeg ela. Pauza. Vidite
boje i oblike koji mogu da se pojave... bez napora, samo
svesno posmatrajte taj prostor. Duga pauza. Totalna
svesnost posmatranja, bez ukljuivanja. Duga pauza.
Nastavite da posmatrate ovaj prostor i budite svesni svih
slika, svake spontane misli koja se pojavi... pokuajte da
budete svesni toga. Duga pauza.
Odluka
Postanite svesni svoje odluke, setite se odluke koju ste
doneli na poetku vebe; ovo je trenutak da je ponovite.

* Lotos - padmasana, najvaniji poloaj za meditaciju.

Prim. prev.

Pauza. Izrecite svoju odluku sa oseanjem i ubedjenjem.

Pauza.
Zavretak
Postanite svesni disanja, svog prirodnog disanja, daha koji
se kree kroz nozdrve. Pauza. Razvijte totalnu svesnost
disanja kroz nozdrve. Duga pauza. Mentalna svesnost
naizmeninog disanja... radite to neko vreme. Duga pauza.
Prenesite svoju svesnost o disanju na sve delove tela... dok
udiete oseajte ivotnu snagu kako proima vae telo.
Duga pauza. Udahnite polako, duboko, i budite svesni svog
oputenog tela, svog fizikog postojanja. Pauza. Postanite
svesni svoje okoline, poda na kojem leite, prostorije u kojoj
ste, eksternalizujte svoju panju. Duga pauza. Protegnite se,
polako, bez urbe. Pauza. Sedite i otvorite oi. Joga nidra je
ovim zavrena.
Hari Om Tat Sat
Varijante u vidnom predstavljanju
(umesto centra izmedju obrva i simbola OM)
Centar izmedju obrva/zlatno jaje
Obratite panju na centar izmedju obrva... usmerite svesnu
panju na centar izmedju obrva. Pauza. Zamislite zlatna
vrata... budite svesni velikih, vrstih, zlatnih vrata... Pauza.
Pokuajte da ta vrata otvorite. Duga pauza. Sada ste na
drugoj strani vrata, na ulazu u tamnu peinu... vizuelizujte
tamnu peinu. Pauza. Duboko u peini vidite svetlost koja
plamti... kreite se prema svetlosti... vidite ta moete da
pronadjete. Pauza. Unutar te svetlosti nalazi se malo zlatasto
jaje, malo, kao zrno bibera... vrlo maleno, vrlo bljetavo jaje.
Pojaajte svoju sliku i vidite malo zlatno jaje u plamteoj
svetlosti... to su simboli vaeg Ja, velikog i malog vaeg Ja.
Duga pauza. Ostavite bletavo, zlatno jaje i vratite se kroz

zlatna vrata... vratite svoju svesnost nazad, na centar

izmedju obrva... jo jednom postanite svesni centra izmedju
obrva. Pauza.
Bunar/zlatno jaje
Zamislite kako etate kroz polje zeleno-zlatne trave... sunce
sija... duva povetarac... ptice vas pozivaju sa drvea. Pauza.
Dolazite do kladenca u polju cvea... u vazduhu se osea
opojan miris, a leptiri igraju svoje igre. Pauza. Zamislite sebe
kako silazite u bunar... upotrebite sva sredstva koja smatrate
potrebnim da to uinite. Pauza. Dno bunara je mrano ali iz
tunela dopire nejasna svetlost. Udjite u taj tunel... on se
sputa iza ugla, penje se iza drugog ugla, zatim se ponovo
sputa. Dolazite u veliku peinu... u njoj je plamtea
svetlost... pridjite toj svetlosti i ispitajte je izbliza. Pauza. U
svetlosti je zlatno jaje... tanuno, bletavo, zlatno jaje; iz
jajeta se prema vama kreu tri zraka svetlosti, jedan prema
levom, drugi prema desnom oku, trei prema centru izmedju
obrva. Gledajte zlatno jaje i budite svesni ovih zrakova
svetlosti. Duga pauza. Ostavite sada zlatno jaje i vratite se
kroz peinu, brzo se popnite uz bunar... i izadjite u polje
zlataste trave. Ponovo osetite toplotu sunca i povetarac na
vaem licu. Pauza.
Penjanje uz svetu planinu
Zamislite kako polazite na put da biste se popeli na svetu
planinu. Znate da e to biti dug i teak uspon ali oseate
sigurnost da ete dostii cilj. Pauza. Pri izlasku iz rodnog
grada sreete vodia... osobu koju nikada ranije niste sreli...
ali znate da je ona dobar, iskusan vodi. Pauza. Teko vam
je da odredite njegov karakter... a on ne pria mnogo...
poto elite da obavite svoje putovanje, sledite ga. Pauza.
Staza kojom idete prolazi kroz veliku umu... ispod
baldahina od drvea i prelazei mnogo potoka. Pauza.
Stiete do velikog jezera, umirujue plava boje... isto je i
svee... i stajete... Vi i vodi pijete vodu i odmarate se malo.
Pauza. Poto ste nastavili put opet poinjete da oseate
strah i nepoverenje prema vodiu... uma je gusta i ni u

jednom pravcu ne moete da vidite daleko... sveta planina je

sasvim skrivena od vaeg pogleda a vi ste daleko od kue.
Pauza. Ipak, posle kraeg vremena poinjete da se penjete a
uma postaje manje gusta... gledate unazad u pravcu iz
kojeg ste doli... vidite umu i krovove kua vaeg grada.
SIika grada i umor vaeg tela ine da oseate uzaludnost
ovog putovanja... i elite da se vratite udobnosti svog doma
i prijateljima koje ste ostavili... ali vodi insistira da
produite... i vi ga sledite. Pauza. Uspon postaje strmiji i vi
ste umorni... ali vodi nastavlja postojanim korakom.
Ponekad ste ljuti zbog nemilosrdnog koraka, onda ste
zahvalni zbog njegove umenosti u penjanju i izbegavanju
teih delova terena preko kojih se vi ne biste popeli. Pauza.
Vegetacija se proredjuje... zemlja je kamenita. Sve misli na
dom su nestale jer morate da se koncentriete na penjanje i
praenje vodia. Duga pauza. Savladani umorom, padate na
zemlju da se odmorite... oseate se iscrpljenim i poraenim i
ne zanima vas da li vas vodi eka ili ne... itav put vam
izgleda besmislen. Pauza. Vodi vam prilazi, uzima vas za
ruku i ponovo kree... sa svakim korakom on ponavlja: Ja
mogu... i vi idete tano u korak za njim, i zvuk rei mogu
odjekuje kroz vae telo i um, dajui vam izvanrednu snagu i
energiju. Pauza. Vodi puta vau ruku, ali rei i dalje
odzvanjaju u vaem umu dok ga vi sledite navie. Pauza.
Kako se pribliavate vrhu svete planine, uspon je jo tei... i
vodi je daleko ispred vas. Nastavljate tromo sami...
konano stiete na vrh... tamo vas oekuje vodi. Pauza.
Dok posmatrate velianstven prizor, ushienje vam
preplavljuje telo i um. Pauza. Vodi vam se znaajno
osmehuje... i vi ste mu zahvalni za upornost pri penjanju.
Oduevljeni ste okolinom; savladani ste oseanjem koje
nikada ranije niste imali. Pauza. Jo ste zaneti ushienjem
kada vam vodi kae; sledite me... i skae sa vrha
nestajui u prostoru... bez oklevanja vi ga sledite... Duga
pauza.

Joga nidra 4

Priprema
Oputanje (Om/disanje)
Odluka
Kruenje svesti
Svesnost: telo/ogledalo
Disanje (mentalno naizmenino disanje; od 54 do 1)
Oseaji (teina/lakoa; bol/zadovoljstvo)
Unutranji prostor (okean, bunar, spontana misao)
Vizuelizacija asana
Putovanje kroz vreme
Brza vizuelizacija slika
Vizuelizacija: okean dungla
Vizuelizacija zlatnog jajeta
Odluka
Zavretak
Varijante u vidnom predstavljanju
Psihiki simboli
Psihiki centri
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana. Telo
vam je isprueno, stopala razdvojena, dlanovi okrenuti
navie i oi zatvorene. Pauza. Namestite se to je mogue
udobnije, ne treba da bude pokreta, svesnih niti nesvesnih.
Pauza. Zapamtite da ete raditi joga nidru, psihiki san, i da
treba da odravate samo svesno sluanje i oseanja. Pauza.
Telo spava ali um ostaje budan... morate da ostanete
budni... Kaite sebi u mislima: Neu zaspati, ostau
budan. Pauza. Udahnite duboko, i dok udiete, oseajte

kako se spokojstvo iri vaim telom... dok izdiete oseajte

kako vas naputaju brige i problemi. Duga pauza.
Oputanje
Postanite svesni svog tela, i potpuno se opustite, budite
fiziki mirni i nepokretni. Pauza. Oseajte da su vam
oputene noge, grudni ko, glava, ruke i ake. Pauza. Budite
svesni svog tela od temena glave do vrhova nonih prstiju i
izrecite u mislima o-o-o-m-m-m. Pauza. Kompletna svesnost
tela, celog tela... ponovite: o-o-o-m-m-m... i opet, u mislima
o-o-o-m-m-m. Pauza. U mislima opustite celo telo, opustite
se u svojim mislima. Diite svojim ritmom i postanite svesni
daha koji se kree izmedju pupka i grla. Pauza. Svesno
prirodno disanje, bez forsiranja. Pauza. Budite svesni daha
koji se kree izmedju pupka i grla i lagano oseajte kako
postajete sve oputeniji. Duga pauza. Ostavite sada disanje i
postanite svesni da ete raditi joga nidru. Joga nidra
poinje...
Odluka
Trenutak je da donesete odluku. Pauza. Budite postojani,
donesite jednu odluku i ne menjajte je. Odluka e se sigurno
ostvariti ako je podloga za nju savrena. Pauza. Ponovite je
sa oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza.
Kruenje svesti
Svesnost o delovima tela... dok se ta svesnost kree po telu,
pretvara se u pranu, vitalnu energiju u obliku toka energije.
Ne koncentriite se ni na jedan deo nego dozvolite umu da
slobodno prelazi sa dela na deo. Pauza.
(desna strana)
Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, struk, kuk, desna natkolenica, koleno, list,

skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti desnog stopala:

prvi, drugi, trei prst, etvrti, peti prst.
(leva strana)
Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, struk, kuk, leva natkolenica, koleno, miii
lista, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti levog
stopala: prvi prst, drugi prst, trei, etvrti, peti prst...
(desna strana obrnutim redom)
Vratite se desnim nonim prstima, ponite sa druge strane.
Desni noni palac, drugi prst, trei, etvrti, peti prst, vrh
stopala, taban, peta, skoni zglob, list, koleno, natkolenica,
kuk, struk, pazuh, rame, nadlaktica, lakat, podlaktica, zglob
doruja, nadlanica, dlan, desni palac, kaiprst, srednji prst,
domali prst, mali prst...
(leva strana obrnutim redom)
Vratite se na none prste levog stopala. Levi noni palac,
drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst, taban, vrh tabana,
peta, skoni zglob, list, koleno, natkolenica, kuk, struk,
pazuh, rame, nadlaktica, lakat, podlaktica, zglob doruja,
nadlanica, dlan, levi palac, kaiprst, srednji prst, domali prst,
mali prst...
(ceo ledjni deo nadole)
Idite ka zadnjem delu tela, ka zadnjem delu tela. Prema
potiljku kojim glava dodiruje pod. Zadnji deo glave, desna
lopatica, leva lopatica, ceo kimeni stub, desni kuk, levi kuk,
sedalni deo, zadnji deo desne butine, leve, zadnji deo
kolena, desnog, levog, desni list, levi list, desni skoni zglob,
levi skoni zglob, desna peta, leva peta...

(zadnji deo tela nagore)

Desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni list, levi list,
zadnji deo desnog kolena, levog kolena, zadnji deo desne
butine, leve butine, desne strane sedalnog dela, leva strana
sedalnog dela, desni kuk, levi kuk, ceo kimeni stub, desna
lopatica, leva lopatica, potiljak...
(ceo prednji deo nadole)
Idite prema prednjem delu tela, prema temenu glave. Teme,
elo, desna obrva, leva obrva, centar izmedju obrva, desni
oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko, obraz, levi
obraz, gornja usna, donja usna, brada, vilica, desno uho,
levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, grlo, desna kljuna
kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi deo grudi,
sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha, donji deo
trbuha, desna prepona, leva prepona, desna butina, leva
butina, desno koleno, levo koleno, desni noni prsti, levi
noni prsti...
(ceo prednji deo nagore)
Desni noni prsti, levi noni prsti, desno koleno, levo
koleno, desna butina, leva butina, desna prepona, leva
prepona, donji deo trbuha, gornji deo trbuha, pupak, desni
deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, desna kljuna
kost, leva kljuna kost, grlo, vilica, brada, donja usna,
gornja usna, desni obraz, levi obraz, desna nozdrva, leva
nozdrva, desno uho, levo uho, desno oko, levo oko, desni
oni kapak, levi oni kapak, desna obrva, leva obrva, prostor
izmedju obrva, elo, teme...
(glavni delovi tela)
Sada glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga,
obe noge... zajedno. Cela desna ruka, leva ruka, obe ruke...
ceo ledjni deo... prednji deo tela... cela glava... celo telo,
celo telo, celo telo. Vizuelizujte celo telo. Pauza. Pojaajte
svoju svesnost... celo telo, celo telo, celo telo.

Duga pauza.
Svesnost: telo/ogledalo
Postanite svesni dodirnih taaka izmedju poda i vaeg tela.
Pauza. Oseajte dodirne take izmedju tela i poda... otre
dodirne take... i pod. Pauza. Oseajte kako vas pod dri na
grudima, kao bebu na rukama. Duga pauza. Koncentriite se
na svoje telo kao da ga vidite spolja, gledajte svoje telo kao
neki predmet. Pauza. Vidite svoju glavu, odeu, celo telo, od
temena do nonih prstiju, kako lei u poloaju savasana na
podu ove prostorije. Pauza. Vidite svoje telo kao predmet,
kao sliku u zamiljenom ogledalu. Pauza. Gledate sopstvenu
sliku u ogledalu i vidite sebe kako leite na podu... vaa
stopala, grudi, ruke, ake, odeu, nos, zatvorene oi, elo,
kosu... sve se vidi u tom ogledalu. Pauza. Svesnost o vaem
telu kao objektu. Pauza. Proverite da li ste budni. Duga
pauza.
Disanje
Obratite panju na prirodni ritam svog disanja, budite svesni
disanja kroz nozdrve. Pauza. Prirodni dah tee kroz obe
nozdrve... i susree se na vrhu nosa gde formira trougao.
Pauza. Spontani dah ulazi kroz otvore nozdrva... kree se
nagore i sastaje formirajui trougao sa vrhom u centru
izmedju obrva*. Pauza. Budite svesni daha koji prolazi kroz
obe nozdrve... budite svesni oba dela daha, odvojeno i
simultano. Pauza. Mislite kako dah poinje razdvojeno, na
udaljenosti, pribliava se... i sjedinjuje u centru izmedju
obrva. Pauza. Sada se koncentriite na svaki dah
pojedinano i pokuajte da mu odredite temperaturu...
pokreite dah napred-nazad i poredite temperaturu. Pauza.
U jogi kaemo da je dah leve nozdrve ida, mesec, a desne
pingala, sunce. Pauza. Ida, levi dah, je hladniji; pingala
desni dah je topliji. Pauza. Nastavite svesno disanje, ali

* Trikuti, taka susreta dva nosna prolaza i ide i pingale,

levog i desnog nadija - energetskog kanala. Prim. prev.

zamislite da sada diete naizmenino kroz nozdrve... udiite

kroz jednu, izdiite kroz drugu, uz i niz strane trougla, i
ponovo isto. Pauza. Odravajte svoju svesnost, i ponite da
brojite svaki dah, sa punom panjom: dah levo, 54, izdah
desno, 54, udah desno, 53, izdah levo, 53, i tako dalje...
nastavite da brojite do nule. Duga pauza. Totalna svesnost
disanja i brojanja, ako pogreite ili dodjete do nule, vratite
se opet na 54. Duga pauza. Prestanite da brojite i postanite
svesni samo svog daha... udiite jednako na obe nozdrve,
izdiite na obe... totalna svesnost, bez spavanja... ne
spavajte. Duga pauza.
Senzacije
(teina)
Probudite oseaj teine u celom telu. Pauza. Budite svesni
teine u svakom delu tela koji se pomene: noni prsti, pete,
skoni zglobovi, listovi, kolena, butine, sedalni deo, ledja,
trbuh, grudi, ramena, ruke, glava, oni kapci, celo telo...
teko... Pauza. Doivite oseaj teine u celom telu. Pauza.
(lakoa)
Lakoa; doivite lakou u celom telu. Pauza. Oseajte
lakou od temena glave, cela glava, ramena, dlanovi, ledja,
grudi, trbuh, butine, kolena, listovi, tabani, noni prsti.
Oseajte lakou u celom telu, od temena glave do prstiju
nogu. Pauza. Lakoa tela moe da se razvije ako oseate
dodirne take izmedju tela i poda... taku po taku ili celu
povrinu na kojoj se dodiruju telo i pod. Pauza.
Koncentriite se na oblasti dodira i polako doivite lakou.
Pauza. Oseajte kako lebdite iznad poda... tako ste lagani da
lebdite do tavanice, noeni gore-dole. Pauza. Produite ovaj
doivljaj dok vas lakoa sasvim ne obuzme. Pauza.
(bol)
Bol; setite se iskustva bola, bilo kojeg bola koji ste osetili u
ivotu... glavobolja, bol u stomaku, bilo koji fiziki ili psihiki

bol. Pauza. Svako je nekada osetio bol... setite ga se,

oseajte taj bol. Pauza. Osetite to iskustvo bola, to je
jasnije mogue... probudite svoje iskustvo i oseajte taj bol
intenzivno... Pauza. Nastavite da se koncentriete na
iskustvo bola. Pauza.
(zadovoljstvo)
Zadovoljstvo; pokuajte da doivite oseanje zadovoljstva,
bilo kojeg zadovoljstva. Pauza. Koncentriite se i setite se
oseanja zadovoljstva... prema svom oseanju dodira,
mirisa, ukusa, sluha ili vida... bilo koje mentalno
zadovoljstvo. Pauza. Setite se tog zadovoljstva i pokuajte
da ga razvijete u intenzivno, ekstatiko iskustvo. Duga
pauza.
Unutranji prostor
Mislite na okean. Zamislite tamno plavi okean i postanite
svesni talasa. Pauza. Taj okean lei u unutranjem prostoru,
u idakau, a talasi predstavljaju san... izraavaju nesvesno
stanje vaeg uma. Pauza. Pokuajte da zamislite ovo stanje
nesvesnog uma, kao talase okeana. Pauza. Gore je divno
plavo nebo, a dole iroki okean sa beskrajnim talasima, koji
izraava proces nesvesnog. Duga pauza.
(bunar)
Zamislite bunar, zamislite da gledate u bunar. On je taman i
dubok... cilindrini tunel u dubinama zemlje. Pauza. Tu je i
kofa na lancu; sputate je u bunar... ona se kree u tamu
bezdana... oseate je kako visi na lancu, u dubinama... ali
ne moete da je vidite. Pauza. Sada povucite kofu nagore, iz
mraka na svetlost... ponovo emo spustiti kofu, ali ovog
puta, ako elite, moete i vi da udjete u nju, i ja u vas
spustiti i podii, sa savrenom sigurnou. Pauza. Kofa
sada ponovo krivuda, polako silazite kroz svetlost i kreete
se prema tami... nepoznatoj, sveproimajuoj tami. Pauza.
Kompletna tama i praznina su svuda okolo... tako je tamno
da ne moete da se vidite, ali znate i oseate da jeste.

Pauza. Silazite jo dublje, jo dublje, sa kompletnom

svesnou da vi jeste. Pauza. Sada vas podiem gore, kroz
tamu... u nejasnu svetlost; iz nejasne u dnevnu svetlost i
izvan bunara. Pauza.
(spontana misao)
Upitajte se: O emu mislim? ne mislite nego postanite
svesni spontanog procesa misli, spontanog misaonog
procesa... budite svedok, ne potiskujte ni jednu misao.
Pauza. Budite svedoci svojih misli i ponovo i ponovo se
pitajte: O emu ja mislim? Pauza. Istovremeno odravajte
totalnu svesnost svih misli koje prolaze kroz vidljivi okvir
vae svesti. Duga pauza.
Vidno predstavljanje asana
Sada treba da zamislite sebe kako radite asane - jogike
poloaje. Treba da pokuate da vizuelizujete sebe kako
radite vebe, samo sa psihikom svesnou, ne pokreite
telo. Pauza.
Zamislite da radite Suryunamaskar, pozdrav Suncu.
Vidite sebe u svakom poloaju, od prvog, do dvanaestog.
Pauza. Zauzmite u mislima poloaj avasana, poloaj
mrtvog oveka... iz avasane idete u sarvangasanu, sveu;
halasanu, plug; zatim u suprotni poloaj, matsyasana, riba;
zatim paimotanasana, tipaljka; bhudangasana, kobra...
kobra sa okretanjem; podmasana, lotos; zatim sirasana,
stoj na glavi. Proverite da li ste budni. Duga pauza.
Putovanje kroz vreme
Sada ete putovati u svoju prolost, isto onako kako ste
putovali iz prolosti u sadanjost... pratiete svoje
uspomene i svesnost unazad, od ovog trenutka. Pauza.
Prolost je deo vremena, a vreme je deo vaeg uma. Obino
idete kroz vreme napred, sada ete pokuati da se kreete
unazad. Seajui se svoje prolosti ulazite u dublje prostore
svoje svesti. Pauza.

Pokuajte da se setite ta se dogodilo od ovog trenutka

do vremena kada ste se jutros probudili... treba da idete
unazad kroz vreme kao da gledate film koji se odvija unazad
ili ako ne film, onda slajdove. Pauza. Setite se svega to se
dogadjalo do poetka joga nidre, zatim se setite ta ste radili
pola asa pre toga. Pauza. Setite se vanih predmeta i
oseanja iz tog perioda, zatim nastavite sa obnavljanjem
jednoasovnih i poluasovnih intervala sve do vaeg
budjenja. Duga pauza. Zamiljajte stadijum po stadijum, sa
punom svesnou, i setite se ta se radili, mislili, oseali.
Pauza. Ako ste zavrili, vratite se direktno na sadanji
trenutak. Duga pauza.
Brza vizuelizacija slika
Vratite se u sadanjost i proverite da li spavate, molim vas,
ne spavajte. Pomenuu nekoliko predmeta a vi treba da ih
zamislite sa oseanjem i svesno, najbolje to moete.
Pauza. Treba da se kreete onako brzo kako to ja inim...
prelazei sa slike na sliku; ne troite vreme na
koncentrisanje na bilo koju sliku, samo nastavite sa
kretanjem.
ivalingam... svea treperi... vrba koja jeca... v i s o k a
palma... kola se kreu po putu... mrtvo telo gori na lomai...
skupljaju se obojeni oblaci... uti oblaci... plavi oblaci... no
osuta zvezdama... pun mesec... pas stoji mirno... maka se
odmara... slon se kree... konj tri... izlazee sunce... sunce
na zalasku... okean sa talasima... ivalingam... veliki ribnjak
sa istom vodom... plavi lotos... beli lotos... ruiasti lotos...
zlatna paukova mrea... peana obala iroke reke... amac
plovi po vodi... vidite talase... mrtvo telo koje gori na
lomai... ljudski skelet... vi kako leite... sasvim nagi... zlatna
nit se protee od vaeg pupka do neba... dim iz dimnjaka
jedne stare kue... hladna zima... vatra gori u kui... zora
dana... zvono hrama zvoni... jogin sedi u dubokoj
meditaciji... Buda u svom spokojstvu... Pauza.

Vidno predstavljanje: okean/hram

Pojaajte svoju svesnost, pojaajte svesnost i idite ka
beskrajnom okeanu, veoma mimo i tiho... i pokuajte da
tamo otkrijete zvuk... Pauza. Taj zvuk postoji... beskrajni
okean, tamno zelena dungla na obali, zmije, lavovi, i
divokoze ive u prijateljstvu. Pauza. Sa obale staza vodi ka
usamljenoj kolibi u dungli... a ispred kolibe, u lotosu sedi
jogin... Pauza. Gori vatra i iri se dim iz mirisnog tapia,
mirie cvee i vlada atmosfera mira. Pauza. Svuda okolo
uje se zvuk Om. Om odzvanja preko beskrajnog okeana.
Duga pauza.
Vidno predstavljanje zlatnog jajeta
Postanite svesni svoje svesti... ne tela, ne ula, ne uma,
nieg osim promenjene svesti. Pauza. Postanite svesni da
posmatrate sebe. Pauza. Pogledajte unutra i pokuajte da
budete svesni onog koji gleda, koji je svestan onog to ste
radili do sada. Pauza. Prenesite svesnost u idika... idite u
peinu idikaa. U peini plamti svetlost... pronadjite tu
svetlost. Pauza. Pronadjite tu svetlost i vidite malo zlatno
jaje u centru... malo zlatno jaje, vrlo sjajno, vrlo svetlo, sa
svetlou oko njega. Duga pauza.
Odluka
Odluka, odluka, odluka... treba da se setite svoje odluke i da
je ponovite tri puta. Pauza. Sa intenzivnim oseanjem i
svesnou, tri puta. Pauza.
Zavretak
Napustite sve pokuaje i obratite panju na svoje prirodno
disanje, koje ulazi i izlazi kroz nozdrve. Duga pauza. Budite
svesni daha i vaeg istovremenog oputanja. Pauza.
Svesnog oputanja... i svesnost o vaem fizikom
postojanju: budite svesni fizikog postojanja vaeg tela.
Duga pauza. Budite svesni svog tela i zamislite ga kako lei
na podu. Pauza. Zatim zamislite prostoriju u kojoj ste, neka

se va um sasvim okrene spolja... ne otvarajte oi. Pauza.

Lezite mirno sve dok se vaa panja ne okrene spolja.
Ponite polako da se pokreete, protegnite se... polako bez
urbe. Pauza. Kada ste sigurni da ste sasvim budni, polako
sedite i otvorite oi. Joga nidra je ovim zavrena.
Hari Om Tat Sat.
Varijante u vidnom predstavljanju
(mogu da zamene brze slike, zlatno jaje)
Psihiki centri
Vidno predstavljanje akri ufizikom telu poinje odozdo i
kree se nagore. Prva je mooladhara akra, koja se nalazi u
perineumu (meici) mukarca, izmedju anusa (mara) i
genitalija i na grliu materice kod ene. Koncentriite se na
mooladhara psihiki centar. Pauza. Druga akra se zove
swadhisthana i nalazi se na dnu kimene modine, u visini
trtine kosti. Koncentriite se na swadhisthanu. Pauza.
Trea akra je manipura, nalazi se u kimenoj modini u
nivou pupka. Koncentriite se na manipuru, direktno... ili
indirektno, disanjem napred - nazad u pravoj liniji do pupka.
Pauza. Anahata akra je etvrta, nalazi se u kimenoj
modini, direktno iza srca i grudne kosti. Koncentriite se
direktno na anahatu... ili indirektno tako to diete napred nazad u pravoj liniji do srca. Vishuddhi je peta akra i nalazi
se u vratu. Koncentriite se na vishuddhi. Pauza. esta
akra je ana, nalazi se na vrhu modanog stabla, tamo gde
se nalazi epifiza. Koncentriite se direktno na anu... ili
indirektno disanjem napred-nazad u pravoj liniji od centra
izmedju obrva. Pauza. Bindu je sedma akra i nalazi se na
vrhu glave, pozadi, gde Hindusi nose perin. Koncentriite
se na bindu. Pauza. Poslednja je sahasrara, nalazi se na
samom temenu glave. Koncentriite se na sahasraru. Duga
pauza.
Sada poinje drugi ciklus, neto bri. Kada se pomene
akra, u mislima ponovite njen naziv i zamislite da
dodirujete fiziku taku svojim palcem: mooladhara...

medjica, grli materice... swadhisthana... zavretak kimene

modine... manipura... iza pupka; anahata... iza srca;
vishuddhi... u vratu; ana... iza centra izmedju obrva;
bindu... potiljak; i sahasrara... teme glave . Pauza.
Jo jednom: mooladhara... swadhisthana... manipura...
anahata... vishuddhi... ana... bindu... sahasrara... bindu...
ana... vishuddhi... anahata... manipura... swadhisthana...
mooladhara... Pauza.
Psihiki simboli
Vidno predstavljanje akri, simbola psihikih centara. Kada
vaa sabrana svesnost dodirne pravo mesto odgovarajue
akre, unutar nje e se pojaviti odgovarajui simbol ili vizija.
Psihiki simbol za mooladharu je crveni obrnuti trougao,
Koncentriite se na mooladharu (muladharu) i zamislite
crveni trougao okrenut vrhom nadole. Pauza. Swadhisthana
predstavlja nesvesno. Koncentriite se na swadhisthanu i
zamislite nesvesno u obliku talasa na irokom okeanu u
noi. Pauza. Jasno ut suncokret je simbol manipure.
Koncentriite se na manipuru i zamislite suncokret. Pauza.
Koncentriite se na anahatu, vidite maleni plamen svetlosti
lampe kako gori u apsolutnoj tami vrlo velike sobe; ceo
univerzum je preplavljen tamnom atmosferom, a u uglu
siuna uljana lampa gori zlatnim plamenom. Pauza.
Psihiki simbol za vishuddhu su hladne kapi nektara...
koncentriite se na anu. Pauza. Ana je seite intuicije,
koncentriite se na anu. Pauza. Zamislite polumesec u
noi, to je bindu. Pauza. I na kraju, sahasrara se vizuelizuje
kao vatra pored koje se izvode rituali, daju inicijacije i
oboavaju boanstva, kamin sa vatrom koja gori, veliki
plameni jezici. Duga pauza.

Joga nidra 5

Priprema
Oputanje
Odluka
Kruenje svesti
Disanje (centar izmedju obrva; 54 do 1)
Oseaji (hladno/toplo, bol/zadovoljstvo)
Unutranji prostor (osoba u idakau, okean,
spontana misao, voljna misao)
Vidno predstavljanje centra izmedju obrva i Oma
Vidno predstavljanje okeana i hrama
Odluka
Zavretak
Varijante u vidnom predstavljanju
Psihiki centar (mesto i oblik)
Psihiki simboli
Centar izmedju obrva/Om
Brze slike
Transparentno telo
Azura
Zlatno jaje

bunar,

Priprema
Pripremite se za joga nidru, ve dobro znate poloaj. Pauza.
Zatvorite oi i namestite se udobno. Ako elite da se
pokreete, uinite to sada. Pauza. Odmorite se. Udahnite tri
puta duboko, polako, i svaki put kada izdiete, oseajte
kako vas obliva spokojstvo. Pauza. Zaboravite svoje brige i
probleme i koncentriite se na joga nidru.

Oputanje
Postanite svesni udaljenih zvukova koji do vas dopiru iz
daljine. Pauza. Pokreite svoju panju od zvuka do zvuka...
samo sluajui, bez analiziranja. Pauza. Postanite svesni
zvukova izvan ove zgrade, zatim zvukova u njoj i na kraju, u
ovoj prostoriji. Pauza. Budite svesni ove prostorije... zidova,
tavanice,... vaeg tela kako lei na podu... vidite svoje telo
kako lei na podu, budite svesni svog fizikog postojanja.
Pauza. Koncentriite se na svoje fiziko telo... svesno pratite
svoje prirodno disanje. Pauza. Nastavite sa tom svesnou i
oseajte kako se oputate. Duga pauza. Budite svesni da
ete da radite joga nidru. Recite sebi: Radiu joga nidru, ja
u raditi joga nidru. Samo dvoja vrata vae percepcije su
otvorena... sluanje i oseanja. Joga nidra sada poinje.
Odluka
Odluka, odluka... recite svoju odluku sa oseanjem i
svesnou, tri puta. Pauza.
Kruenje svesti
Osvestite razliite delove tela... um treba veoma brzo da
prelazi sa take na taku.
(desna strana)
Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, desna strana tela, struk, kuk, desna butina,
leva butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh
desnog stopala, desni noni prst, prvi prst, drugi prst, trei
prst, etvrti, peti prst...
(leva strana)
Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat nadlaktica,
rame, pazuh, leva strana struka, kuk, leva butina, koleno,

list, skoni zglob, peta, taban, vrh levog stopala, prsti levog
stopala, palac, drugi prst, trei prst, etvrti prst, peti prst...
(prednji deo)
Predjite na glavu. Teme, elo, desna obrva, leva obrva,
prostor izmedju obrva, desni oni kapak, levi oni kapak,
desno oko, levo oko, desno uho, levo uho, desna nozdrva,
leva nozdrva, desni obraz, levi obraz, gornja usna, donja
usna, brada, vilica, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna
kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi,
pupak, gornji deo trbuha, donji deo trbuha, desna prepona,
leva prepona, desna natkolenica, leva natkolenica, desno
koleno, levo koleno, desni skoni zglob, levi skoni zglob,
desni noni prsti, prsti levog stopala...
(ledjni deo)
Sada prema ledjima. Desni noni prsti, levi prsti stopala,
taban, desni deo tabana, levi deo, desni deo pete, levi deo
pete, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni list, levi
list, zadnji deo desnog kolena, zadnji deo levog kolena,
srednji deo desne natkolenice, leve natkolenice, desna
strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desni kuk,
levi kuk, ceo kimeni stub, desna lopatica, leva lopatica,
zadnji deo vrata, potiljak, teme...
(unutranji delovi)
Unutranji delovi tela. Prenesite panju na mozak, ponite
od mozga. Mozak, nosni prolaz izmedju nosa i grla; jezik,
zubi, nepce, desna bubna opna, leva bubna opna; dunik;
jednjak; desno plue, levo plue; srce, oseajte srce
sabiranjem panje na srane otkucaje; eludac, koji se
nalazi iznad pupka, ispod grudne kosti; jetra, pod desnim
rebarnim lukom; desni i levi bubreg, pozadi, iznad nivoa
struka; u trbuhu, vrlo duga izuvijana cev koja se zove tanko
crevo i neto deblja cev oblika obrnutog slova U, koja se
zove debelo crevo... Jo jednom, samo bre. Ponite od
mozga. Mozak, drelo, jezik, desna i leva bubna opna, grlo.

jednjak, desno plue, levo plue, srce, eludac, jetra, desni

bubreg, levi bubreg, tanko crevo, debelo crevo, ceo trbuh...
(glavni delovi tela)
Sada glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga,
obe noge zajedno... desna ruka, leva ruka, obe ruke
zajedno... cela glava... cela ledja... ceo prednji deo... svi
unutranji organi zajedno... celo telo... celo telo... celo telo...
vizuelizujte celo telo dok ponavljate nazive pojedinih delova.
Pauza. Pojaajte svoju svesnost. Duga pauza. (Ponovite jo
jedan kompletan ciklus).
Svesnost: telo/pod
Koncentriite se na telo koje lei na podu... vae telo lei na
podu... budite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda.
Pauza. Glava-pod; ramena-pod; ledja-pod; sedalni deo-pod;
butine-pod; listovi-pod; pete-pod; elo telo-pod. Pauza.
Disanje
Obratite panju na disanje; budite svesni da diete... budite
svesni svog daha, samo svesni, nita vie. Duga pauza.
Nastavite sa svesnim disanjem i polako prenesite svesnu
panju na centar izmedju obrva... zamislite da diete kroz
centar izmedju obrva... i da dah ulazi i izlazi iz vaeg ela.
Pauza. Zamislite da se va dah kree kroz centar izmedju
obrva do take u sreditu zadnjeg dela glave prolazei kroz
ana akru... budite svesni tog daha. Duga pauza. Budite
svesni disanja kroz centar izmedju obrva i ponite da brojite
unazad od 54 do 1; udiem 54, izdiem 54; udiem 53,
izdiem 53, i tako dalje. Duga pauza.
Svesno disanje i brojanje... molim vas, ne spavajte... ako
pogreite, morate da se vratite na poetak. Pauza od pet
minuta. Disanje kroz centar izmedju obrva, proverite da li ste
svesni brojanja... ako ste stigli do nule, vratite se na 54 i
ponite iz poetka. Pauza od pet minuta. Prestanite da
brojite, ali i dalje svesno diite... svesni ste da diete i da
leite u avasani, i niega vie. Duga pauza.

Senzacije
(hladnoa)
Probudite oseaj hladnoe. Koncentriite se na kimenu
modinu i razvijte oseaj hladnoe i drhtavice. Pauza.
Koncentriite se na dah u vaoj levoj nozdrvi i oseajte
hladnou u itavom telu... sa svakim udahom telo vam
postaje hladnije i hladnije. Pauza. Koncentriite se na levu
nozdrvu i na levi dah i sa svakim udahom doivite hladnou.
Duga
pauza.
Razvijte
oseanje
toplote
u
telu
koncentrisanjem na manipura akru u oblasti pupka... u
ovom centru moete da proizvedete toplotu i rairite je kroz
telo. Duga pauza. Oseaj toplote u manipuri, u centru iza
pupka i u desnoj nozdrvi. Pauza. Koncentriite se na toplotu
koju ste stvorili oko vaeg tela. Duga pauza.
(bol)
Setite se bola, bilo kojeg bola... pokuajte da razvijete to
oseanje tako duboko, da vam um bude obavijen bolom.
Pauza. Setite se bola, oseajte ga; probudite svoju volju i
oseajte bol, stvaran bol u bilo kojem delu tela ili u itavom
telu. Duga pauza. Koncentriite um dok budite oseanje
bola... prikupite energetske estice bola... izrazite iskustvo
bola. Duga pauza.
Unutranji prostor
(osoba u idakau)
Prenesite svesnu panju na idaka, tamni prostor ispred
vaeg ela. Pauza. Koncentriite se na sebe kako sedite i
meditirate. Meditirate, a ispred vas sedi neka vana osoba;
to je vaan dogadjaj u vaem ivotu. Duga pauza. Vi
meditirate, ta osoba takodje; va centar izmedju obrva i
njegov centar jedno su. Obojica diete kroz taj centar, kroz
bhrumadhya-u... kada izdiete dodirujete njegov centar
izmedju obrva svojim dahom, kada on izdie dodiruje va...
veza je uspostavljena. Duga pauza.

(okean)
Koncentriite se sada na idaka i budite svesni talasa na
velikom okeanu, pod tamnim nebom. Pauza. Talasi su
simboli vaeg nesvesnog... vidite tamno nebo, iroki okean i
talase. Pauza.
(bunar)
Pojaajte svoju koncentraciju i zamislite bunar... vrlo dubok
bunar. Pomou ueta spustite se to dublje moete, zatim
izadjite... doivite to: Duga pauza.
(spontana misao)
Vratite se u idaka i postanite svesni svake spontane misli.
Pauza. Budite svesni svog spontanog misaonog procesa...
pre nego to se misao zavri, predjite na drugu. Duga
pauza.
(voljne misli)
Zaustavite spontani misaoni proces, odbacite sve spontane
misli, odbacite spontane misli. Umesto toga, izaberite
misao, svojom voljom. Pauza. Sami odaberite misao... jasno
je vidite. Posmatrajte svoje misli. Duga pauza.
Centar izmedju obrva i vizuelizacija Oma
Koncentriite se na centar izmedju obrva... i otkrijte u njemu
mali krug... mali krug koji postaje sve vei i vei sve dok se
ne spoji sa beskrajem... otkrijte krugove koji izrastaju iz
centra izmedju obrva. Duga pauza. Koncentriite se na
simbol Om kao da je tu napisan... koncentriite se na simbol
Om. Pauza. Sa udahom vidite krunu ekspanziju i
kontrakciju Oma... u centru izmedju obrva, sa ritmom
disanja... ekspanzija i kontrakcija Oma. Koncentriite se na
Om, vidite ga jasno. Duga pauza.

Vidno predstavljanje okeana i hrama

Pojaajte imaginativnost i koncentraciju. Pauza. Zamislite
okean, miran i tih... taman. Zamislite da ste vi na njegovoj
povrini... polako poinjete da tonete. Duga pauza.
Postanite nesvesni... tonite dublje i dublje... Pauza. Tonite
dublje i dublje i otkrivajte tajne tela... u svetu koji je sasvim
unutra. Duga pauza.
Pojaajte mo svoje imaginacije i koncentracije. Pauza.
Vidite tamnu dunglu, udjite u dunglu... udjite duboko u
nju, nastavite da idete. Pauza. Udjite jo dublje u
prostranstvo dungle... vidite usamljenu istinu sa aurom
svetlosti oko nje... svetlost dolazi iz oblinjeg hrama. Pauza.
Hram je kao kua osvetljena u noi koja ima i auru svetlosti
okolo, spolja... vi to vidite iz daljine. Pauza. Postajete svesni
da hram pulsira sa vibracijama zvuka Om... unutar hrama
izgovaraju se mantre i zvone zvona... miriu tapii... Duga
pauza. Pribliite se hramu i oseajte atmosferu mira... vrata
hrama su otvorena, gledate unutra, nema niega. Pauza
Niega osim kaludjera - sanjasina u oran odei... koji sedi u
lotosu, zatvorenih oiju. Sedite ispred njega i pogledajte mu
lice... vidite ko bi to mogao da bude... koncentriite se. Duga
pauza.
Odluka
Budite svesni daha... budite svesni svog disanja. Duga
pauza. Setite se svoje odluke, sankalpe... ponovite je sa
apsolutnim ubedjenjem i svesnou... ponovite svoju
odluku, svoju sankalpu tri puta... Pauza.
Zavretak
Celo telo... celo telo... celo telo... ostavite sve pokuaje i
postanite svesni celog tela. Duga pauza. Prenesite svesnu
panju na svoj prirodni dah, miran prirodni dah... postanite
svesni svog mirnog daha. Postepeno pojaajte, produbite tu
svesnost. Pauza. Budite svesni svog fizikog postojanja...
budite svesni fizikog postojanja vaeg tela i stanja vae
fizike oputenosti... udahnite polako, duboko i izdahnite.

Pauza. Budite svesni svog tela, sasvim oputenog tela kako

lei na podu. Zamislite prostoriju koja vas okruuje... neka
se va um okrene sasvim spolja... ponite polako da
pokreete telo... savijte prste, pokrenite none prste... ruke i
noge. Pauza. Drite oi zatvorene, udahnite duboko
nekoliko puta i dobro se protegnite tri puta, sa rukama iznad
glave, polako, bez urbe. Pauza. Kada ste sigurni da ste
sasvim budni, sedite i otvorite oi. Joga nidra je ovim
zavrena.
Hari Om Tat Sat.
Alternativna vizuelizacija
(Umesto centra izmedju obrva i Oma, okeana i hrama)
Psihiki simboli
Otkrijte psihike centre... koncentriite se na psihike centre
ili akre. U mislima ponavljajte za mnom nazive akri i
oseajte njihov poloaj kao da ih dodirujete malim cvetom:
mooladhara... medjica, swadhisthana... zavretak kimene
modine... manipura... iza pupka, anahata... iza srca,
vishuddhi... iza grla, ana... iza centra izmedju obrva, bindu...
na potiljku glave, sahasrara... teme glave. Sahasrara...
bindu...
ana...
vishuddhi...
anahata...
manipura...
swadhisthana... mooladhara.
Ponovo: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata,
vishuddhi, ana, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, ana,
vishuddhi, anahata, manipura, swadhisthana, mooladhara.
Jo jednom: mooladhara, swadhisthana, manipura,
anahata, vishudhi, ana, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu,
ana, vishuddhi,
anahata,
manipura,
swadhisthana,
mooladhara. Pauza. Koncentriite se na oblik akri. Kada se
pomene svaka akra, pokuajte da osetite kako se lotos iri
iz njenog sredita. Mooladhara... crveni lotosov cvet sa etiri
latice... u centru je bia mantra ili mantra-seme lam. Pauza.
Swadhisthana... plavi lotos sa est latica... u centru je bia
mantra wam. Pauza. Manipura... iz manipure izvire uti lotos

sa deset latica... u njegovom centru je bia mantra ram.

Pauza. Anahata... plavi lotos sa dvanaest latica... bia
mantra yam. Pauza. Vishuddhi... ljubiasti lotos sa esnaest
latica... bia mantra ham. Pauza. Ajna... sivi lotos sa dve
latice... bia mantra Om. Pauza. Bindu, nema lotosa,
polumesec. Sahasrara... crveni lotos sa hiljadu latica i
ivalingamom u sreditu. Pauza.
Psihiki simboli
Koncentriite se na simbole psihikih centara... razvijte slike
onako kako se pominju: mooladhara... obrnuti crveni
trougao. swadhisthana... nesvesno, kao talasi na okeanu u
noi, manipura... sjajno uti suncokret, anahata... jedan
plamen, uti plamen svetlosti, vishuddhi... hladne kapljice
nektara, ana, sedite intuicije, bindu... polumesec u noi,
sahasrara... vatrite sa upaljenom vatrom. Pauza.
Centar izrnedju obrva/Om
Koncentriite se na centar izrnedju obrva. Pauza. Sa
udahom vidite kako se krugovi Oma ire i skupljaju. Pauza.
Oseajte ritam daha u centru izrnedju obrva, zajedno sa
irenjem i skupljanjem Oma u krugu. Duga pauza.
Brze slike
Sada poinjemo dharanu, mentalnu kontrolu koncepta ili
predmeta. Pojaajte svoju imaginativnost i kako ja
pomenem predmet brzo sledite oblik, viziju i svesnost
pomenutog...
ivalingam, lampa koja treperi, veliko banjan drvo,
visoko mango drvo, guava drvo, automobil se kree po
putu, mrtvo telo gori na lomai, oblaci se formiraju, uti
oblaci, olovni oblaci, ruiasti oblaci, no sa nebom osutim
zvezdama, meseina, pun mesec, pas stoji, maka se
odmara, konj tri, izlazee sunce, talasi okeana, ivalingam
u hramu, veliki ribnjak sa bistrom vodom, plavi lotosov cvet,
beli lotos, ruiasti lotos, zlatna paukova mrea, peana
obala reke, amac plovi po vodi, mrtvo telo na vatri, ljudski

skeleti, vi leite bez odee, sasvim nagi, dim iz dimnjaka

neke stare kue, hladna zima, vatra gori u kui, zora dana,
zvono hrama zvoni, sanjasin obrijane glave, jogin u
meditaciji, Buda se odmara, beskrajni okean, miran i tih,
tamno zelena dungla na obali, kobre, lavovi, koze, ive
zajedno u prijateljstvu; doivite zvuk, vibracije Oma kroz
celu dunglu, pojaajte svesnost Oma. Duga pauza.
Transparentno telo
Udjite u sopstveno telo... udjite u svoje telo i postanite
svesni svoje prane ili svoje ivotne snage... ivotne snage u
obliku toplote. Pauza. Svesni ste sebe, svesni ste toplote,
svesni ste ugodnog oseanja... budite svesni svoje prane,
ivotne snage... doivite pranu kao toplotu... doivite je u
celom telu. Duga pauza. Koncentriite se na pupak, zlatna
nit izlazi iz vaeg pupka i ide nagore; na kraju te zlatne niti je
vae fiziko telo... na drugom kraju niti je vae
transparentno telo... vidite ga ne razlikujui oi niti druge
organe. Pauza. Pokuajte da vidite fiziko telo kao udaljeno
od transparentnog tela; fiziko telo je magliasto i dobro
definisano. Pauza. Vidite fiziko telo i transparentno telo
kako lebdi iznad njega... povezano svetlucavom zlatnom niti
sa pupkom. Duga pauza.
Aura
Budite svesni sebe... pogledajte sami sebe. Pauza.
Pogledajte sebe kao da gledate u ogledalo, ili, kako vas ja
gledam, a vi gledate mene. Pauza. Pogledajte sami sebe i
vidite svoju auru... gledajte sebe iz razliitih uglova, spreda,
sa desne strane... sa leve strane... odozdo... odozgo...
Pauza. Pronadjite svoju auru i vidite da li je uta, zlatna,
ruiasta, crvena, ljubiasta, jasno uta, braon, zelena,
vatreno uta, crna, bela, plava, lila... Duga pauza.
Zlatno jaje
Postanite svesni sebe. Pitajte sebe: Da li sam svestan
sebe? Da li sam budan ili spavam? Vidite vae telo od vrha

glave do prstiju nogu, tako jasno kako ga ja vidim...

Pokuajte da vidite svoje telo izvan ovog fizikog, spolja.
Zapitajte se: Da li sam ja ovo telo, ovo moje telo koje e na
kraju umreti? Pauza. Pogledajte sada svoja ula, pet ula
pomou kojih poznajete svet. Pitajte se: Da li sam ja ova
ula, ula koja umiru sa telom? Pauza.
Pokuajte da budete svesni sebe, pogledajte um, um
pomou kojeg razumete sebe i svet. Pitajte se: Da li sam ja
um, um koji takodje umire? Pauza. Budite svesni sebe,
pogledajte sebe i vidite sopstvenu auru... budite je svesni.
Pitajte se: Da li sam ja ova aura ije je postojanje vezano za
telo? Pauza. Gledajte dalje... budite svesni prane u vaem
telu. Pitajte se: Da li sam ja ova prana? Pauza. Ponovo
pogledajte unutra i budite svesni postojanja vae svesti,
pomou koje znate da radite joga nidru. Pitajte se: Da li
sam ja ova svest? Da li ova svest preivljava smrt tela?
Pauza.
Pogledajte unutra i postanite svesni zlatnog jajeta u
centru vae glave... zlatno jaje, vrlo malo, vrlo malo, vrlo
malo... to je sedite vae vie svesti. Pauza. Zlatno jaje,
maleno zlatno jaje, to je sedite vrhunske svesti u vama, kao
va centar
pokuajte da se identifikujete sa njim. Duga
pauza. Pokuajte da vidite sebe kao zlatno jaje... i kaite
sebi: Izvan uma, tela, ula, karme, prirode i svega fizikog,
mentalnog, psihikog, nesvesnog, Ja sam u obliku ovog
zlatnog jajeta. Duga pauza. Recite svom umu: Ja sam
To*. Duga pauza.
Hari Om Tat Sat.

* ili Aham brahmasmi - Ja sam brahma (Yadjur-veda):

Konani smisao religije u Indiji je trajno oslobodjenje
(muktih) iz iluzije o fragmentarnosti bia (avidya) i njegovo
uranjanje u sveobuhvatnost brahmena kao kapi vode u more
(. Veljai, Razmedja azijskih filozofija). Prim. prev.

Kompletna shema vebi od 1 - 5

Priprema

avasana.
Opta
Opomena da se ne
pokree telo;

Oputanje

Telo/Om; antar mouna; Om/disanje;

Odluka

Donesite svoju odluku;

Kruenje svesti

Desna strana tela; leva strana; ledjni

deo; prednji deo; glavni delovi tela;
ledja i prednji deo; desna strana
obrnutim
redom;
leva
strana
obrnuto; cela ledja; ceo prednji deo;
unutranji delovi;

Svesnost tela

Telo/pod; telo/ogledalo; telo/koa;

Disanje

Pupak, grudi, grlo i nozdrve; grlo

pupak; mentalno naizmenicno no
sno disanje; centar izmedju obrva;

Senzacije

Teina/lakoa;
bol/zadovoljstvo;

Unutranji prostor

Prostor ispred
ula
i
oiju;
chidakasha; boje i oblici; okean;
bunar; spontana misao; meditacija;

Vizuelizacija prie

Park/hram; planina; telo koje lebdi;

bunar/okean; centar izmedju obrva
(Om) zlatno jaje; bunar/zlatno jaje.

uputstva.
spava niti

hladno/toplo;

Unutranji prostor
(slobodan izbor slika)
Vidno predstavljanje
psihikih centara

Poloaj i oblik psihikih centara ili

akri. Kruenje kroz njih.

Vidno predstavljanje
psihikih simbola

Simboli svake akre

Vizuelizacija Om/centar
izmedju obrva
Krugovi
obrva

Oma

centru

izmedju

Vizuelizacija asana

Vidite sebe kako radite asane

Putovanje kroz vreme

Pregled dogadjaja unazad

Brza vizuelizacija slika Brzo zamiljanje velikog izbora slika

Vizuelizacija prie
Vizuelizacija transparentnih tela
Vizuelizacija aure
Vizuelizacija zlatnog
jajeta

Okean/hram; okean/dungla;
Fiziko i transparentno telo povezani zlatnom niti
Boje
Zlatno jaje u plamteoj svetlosti
cidakashe. Zlatno jaje u centru
glave.

Odluka

Ponovite odluku

Zavretak

Disanje, svesnost tela i prostorije

Opis kratkog asa Joga nidre

Priprema
Odluka
Kruenje svesti (desna strana, leva strana, ledja, prednji
deo)
Kontakt telo/pod
Svetlost senzacija (teina/lakoa, naizmenina teina i
lakoa, toplo i hladno)
Brza vizuelizacija slika
Vizuelizacija akri
Zavretak
Uvod
Joga nidra je deo tantre. Ona nije spavanje. Ona nije
koncentracija, ona je otvaranje unutranjih delova vaeg
uma. Pomou nje prodirete u unutranje dimenzije vae
svesti. Kao to pomou ueta ulazite u dubine peine i zatim
iz nje izlazite, tako ete pomou zvuka mog glasa istraivati
svoj um - nije potrebno da bilo ta znate o joga nidri pre
toga.
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Oi su zatvorene i teto mirno.
Um eli da se opusti. Ne pokuavajte da se koncentriete.
Ne trudite se da koncentriete um.
Radite joga nidru. Postanite svesni svog tela. Leite u
lepoj prostoriji sa ljudima koji su na istom mentalnom nivou.
Skoro svi emituju istu frekvenciju vibracija. Cela atmosfera
je ispunjena jednom vrstom snane vibracije. U toj atmosferi
vi leite na svojoj prostirci. Vae telo je mirno.

Vae disanje je ritmino i lagano. Vae telo je u stanju

oputanja. Recite sebi u mislima: Ja u raditi joga nidru.
Sluam uputstva. U stalnoj sam vezi sa instruktorom. ujem
zvuk njegovog glasa i mi smo vrsto povezani.
Odluka
U ovom trenutku se setite da treba da donesete sankalpu.
Sankalpa je odluka. Ne morate da je donesete sada, ali ako
je imate, ponovite je. Ako moete da smislite jednu, uinite
to sada. Ako ne moete, ima vremena. Najvea od svih
odluka je odluka da se probudi kundalini koja poiva u
mooladhara akri. Ako ve imate sankalpu, ponovite je. Ako
vam je potrebna jedna, moete da upotrebite ovu: Budim
kundalini koja poiva u mooladhara akri, i pokreem je
kroz suumnu ka sahasrari. Ovo je sankalpa: Ja budim
svoju kundalini.
Kruenje svesti
Sluajte moj glas, i radite ono to vam kaem. Nemojte da
se koncentriete. Ne pokuavajte da analizujete stvari.
Budite svesni palca desne ake i recite sebi u mislima:
Palac desne ake. Bez pokreta.
(desna strana)
Palac desne strane, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst,
dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica,
rame, pazuh, struk, kuk, butina, koleno, list skoni zglob,
peta, taban, vrh stopala, palac, desnog stopala, drugi prst,
trei prst, etvrti, peti prst.
(leva strana)
Sada predjite na levu stranu. Budite svesni levog palca ake,
kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica,
zglob doruja. podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh,
struk, kuk, butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh

levog stopala, palac levog stopala, drugi prst, trei prst,

etvrti, peti prst...
(ledjni deo)
Predjite na ledjni deo tela. Zadnji deo glave, vrat, desna
lopatica, leva lopatica, desna strana sedalnog dela, leva
strana sedalnog dela, desna peta, leva peta...
(prednji deo)
Sada prednji deo tela. Teme glave, elo, desna slepoonica,
leva slepoonica, desno uho, levo uho, desna obrva, leva
obrva, prostor izmedju obrva, desno oko, levo oko, desna
nozdrva, leva nozdrva, ceo nos, desni obraz, levi obraz,
gornja usna, donja usna, obe usne zajedno, brada vrat,
desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi
deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha,
donji deo trbuha, desna noga, leva noga, desna ruka, leva
ruka, cela glava, celo telo, celo telo, celo telo...
Kontakt telo/pod
Postanite svesni svog tela koje lei na podu. Obratite panju
na dodirne take tela i poda. Peta i pod. Obe pete su na
podu i na odredjenim takama dodiruju pod. Sada od vrha
glave. Glava i pod, ledja i pod, desna aka i pod, leva aka i
pod, desni lakat i pod, levi lakat i pod, sedalni deo i pod,
pete i pod. Zamislite dodirne take vaeg tela i poda, celog
tela i poda. Telo je na podu. Budite svesni celog tela. Ne
skupljajte telo i ne irite ga.
Svetlost senzacija
(teina)
Zamislite da vam telo postaje veoma teko. Probudite ideju
teine u telu. Postepeno oseajte da vam telo postaje sve
tee i tee. Glava postaje teka. Desni dlan je teak, levi dlan
je teak. Obe ruke i oba ramena su teki. Ledja su teka,

sedalni deo i prepone su teki. Desna butina je teka, leva

butina je teka. Obe kolene aice su teke, obe noge su
teke, obe ruke su teke, glava je teka, oi su teke, usne
su teke. Celo telo je teko. Mislite kako vam je celo telo
teko. Pojaajte oseaj teine. Postepeno se oputajte, deo
po deo.
(lakoa)
Sada oseajte kako vam telo postaje sve lake i lake. Glava
je laka, tako laka da moe da se podigne sa poda. Desni i
levi dlan postaju laki. Obe ruke i oba ramena su laki. Ledja,
sedalni deo i prepone su laki. Desna butina je laka. Leva
butina je laka. Pete su lake, celo telo je lako i bez teine.
Kada vam telo postane tako lako, oseate kao da se
podiete sa poda. Kao da je celo vae telo gomila paperja.
(teina i lakoa)
Pamuk
predstavlja
lakou,
elik
teinu.
Vebajte
naizmenino ova dva iskustva. Celo telo je elino; celo telo
je elik. Nema kostiju, kostne sri niti krvi, samo postoji
elini okvir. Promenite oseaj. Celo telo je iako kao pamuk,
celo telo je pamuk. Nema kostiju, sri niti krvi, sve je
sastavljeno od pamuka. Celo telo je lako kao pamuk.
Opet promenite oseaj. Celo telo je kao elik, teak elik,
nema kostiju, sri niti krvi. Celo telo je teko kao elik.
Promenite ideju. Celo teio je lako kao pamuk. Oseajte da
vam je telo napravljeno od pamuka. Pamuk je tako lagan da
se telo moe podii sa poda.
(toplota)
Predjite sada na oseaj toplote. Zamislite da ste blizu
vatrita i da oseate intenzivnu toplotu. Celo telo treba da
doivi toplotu plamene pei, vrelog tropskog sunca.
Probudite oseaj toplote to je ivlje mogue.

(hladnoa)
Promenite iskustvo. Celo telo doivljava hladne vetrove koji
duvaju sa snenih planina, istu hladnou koja postoji u
hladnjaku sa dubokim zamrzavanjem. Iskustvo hladnoe,
probudite iskustvo hladnoe.
Brza vizuelizacija slika
Prenesite svesnu panju na centar izmedju obrva. Ne
naputajte tu taku dok vam ja to ne kaem. Pomenuu
nekoliko predmeta i dok ih pominjem, pokuajte da ih brzo
zamislite. Ako ne uspete, ne brinite. Nastavite da sledite
moja uputstva.
Ponekad u ii veoma polako, ponekad brzo. Takodje u
se slikama vraati nekoliko puta. Neke slike e vam biti
poznate, ali ne mislite mnogo o njima. One treba da sijaju
same za sebe.
Obratite panju na centar izmedju obrva. Tama, ruiasta
rua, talasi na okeanu, tamno plavo nebo u noi, tamna no,
siune svetlee zvezde na nebu, visoka planina sa snegom
pokrivenim vrhovima, brod plovi preko beskrajnog mora,
peana plaa, netaknuta uma sa visokim, gustim
drveem, golub, konj koji galopira, mala koliba u umi, vatra
gori u bunju, olujna no, pun mesec, planinski potok,
usamljena stena u planini, velike bate sa rascvetalim
cveem, izlazee sunce.
Vaa svesnost treba da je usmerena na centar izmedju
obrva. Zamislite veliko jezero sa lotosovim cveem, amac
koji plovi, usamljena drvena koliba u planini, pusta dolina,
visoka planina sa snegom pokrivenim vrhovima, mirno vee,
divan zalazak sunca, cvrkutanje ptica, tigar u umi, slon,
kobra, simbol Om, zbuk zvona, talasi na okeanu, brod plovi,
mirno i tiho vee u meseinom obasjanoj dolini, planinski
potok, osveavajue hladno kupanje u planinskom potoku,
doivljaj ushienja.
Sada svesnost o dahu. Udahnite kroz levu nozdrvu i
izdahnite kroz desnu. Vebajte u mislima naizmenino
nosno disanje; udah kroz levu, izdah kroz desnu; zatim
desno udah, levo izdah.

Ponovo se vratite na centar izmedju obrva. Zamislite

izlazak sunca, crvenog sunca, oblake kako se skupljaju na
nebu. kiu koja sipi, maglu svuda okolo, ruiastu ruu,
suncokret, jabuku, list salate, izvor tople vode, visoku jelu,
grodje, simbol Om, usamljenu drvenu kolibu u dolini,
vrhove pokrivene snegom, planinski potok, hladno kupanje,
brod koji plovi morem, lotos na jezeru, ljude koji plivaju...
Vizuelizacija akri
Prenesite svesnu panju na akre i njihov poloaj u
kimenom stubu. Mooladhara akra u medjici izmedju
polnih organa i mara. Kod ena ona je na grliu materice.
Svesnost u mooladhari. Ne kontrahujte tu taku, nego
pokuajte da osetite spontane kontrakcije u njoj. Zamislite
kontrakcije, ali ne pravite ih vi. Kontrakcije u mooladhari.
Zatim, na bazi kimene modine je swadhisthana. U
kimenom stubu, iza pupka je manipura. Iza srca je anahata.
U grlu je vishuddhi. Na vrhu modanog stabla je ajna (ana).
Na potiljku glave je bindu. I, na vrhu glave je sahasrara.
Pokuajte da se setite poloaja akri. Ponovite nazive za
mnom, i brzo mentalno dodirnite vau kimu, na pravom
mestu. Nije toliko vano ako u ovom trenutku to ne moete
da osetite.
Ponovite nazive u mislima za mnom: mooladhara,
swadhisthana, manipura, anahata, vishuddhi, ana, bindu,
sahasrara, bindu, ana, vishuddhi, anahata, manipura,
swadhisthana,
mooladhara;
swadhisthana,
manipura,
anahata, vishuddhi, ana, bindu, sahasrara; bindu, ana,
vishudhi, manipura, swadhisthana, mooladhara.
Zavretak
Sada, pri zavretku vebe, postanite svesni celog svog tela.
Pomislite: Ja radim joga nidru. Zamislite celo svoje telo i
ovu prostoriju. Postanite svesni svoje okoline. Budite svesni
sebe. Recite sebi: Ja radim joga nidru. Svi oko mene rade
joga nidru. Ja vidim svoje telo i sve oko sebe.
Ponovite sada svoju sankalpu tri puta. Ako je imate,
upotrebite je, ako je nemate, pokuajte da je sami

pronadjete. Ako elite, predloiu vam jednu: Budim svoju

kundalini koja poiva u mooladhara akri, kree se kroz
suumnu, i ide prema sahasrari.
Postanite svesni svoje okoline. Izadjite iz duha joga nidre
i vratite se normalnoj svesnosti. Otvorite oi i polako sedite.
Hari Om Tat Sat.

Opis dugog asa joga nidre

Priprema
Oputanje
Svesnost suptilnih pokreta i disanja
Odluka
Kruenje svesti
Kontakt telo/pod
Svesnost senzacija
Vidno predstavljanje akri
Zavretak
Uvod
Jezik uputstva nije znaajan u joga nidri - ako radite na
sasvim nepoznatom jeziku vi u stvari prelazite intelektualni
aspekt joga nidre. Na primer, ako vam govorim na hindiju
umesto na vaem jeziku, vaa svesnost e opet porasti.
Vani su boja glasa i linost koja govori uputstva. Poto
nema uvek instruktora, ovu tehniku moete da uite sa
trake. Ukljuite kasetofon, leite na pod i sluajte glas, ak i
ako ne razumete jezik. Zvuk glasa snane linosti kakva je
va guru imae veliki uticaj na celu vau psihofiziku
strukturu, jer taj glas nije samo glas neke obine osobe - on
vie deluje kao milost i blagoslov. Ako vas Swamii ui na
sanskritu to je najbolje, jer melodija jezika kao i njegovo
znaenje ulaze u sloj unutranje svesnosti i menjaju je.
Priprema
Pripremite se za joga nidru. Lezite na pod i pokrijte se, ako
oseate potrebu. Glava treba da se odmara na podu. Zatvo
rite oi i zauzmite poloaj avasane, sa dlanovima
okrenutim navie i stopalima Iako razmaknutim. Sva

prilagodjavanja uinite sada, u sledeih 45 minuta ne bi

trebalo da se pokreete.
Drite oi i usta zatvorene. Telo je mirno ali pod vaom
kontrolom. Vi ste svesni, iako vam se telo ne pokree. Nema
fizikih pokreta, nema pokreta prstiju, glave, nogu. Nema
drhtaja tela, nema zatezanja miia. Nema protezanja tela.
Oputanje
Prenesite svesnu panju na svoje telo i ponite da
istraujete fiziko telo. Svaki zglob na akama, stopala,
prste na stopalima, skone zglobove, listove, kolena, butine,
tetive, sedalni deo, ledja, ramena, grudi, ruke, laktove, ake,
glavu i vrat. Ako postoji neka napetost opustite je. Ako su
miii zategnuti, opustite ih.
Za vreme joga nidre ne treba da pokreete fiziko telo.
Ne smete da pravite fizike pokrete bez obzira na senzacije
koje oseate, bilo da je to svrab, bol, ili da vas napadaju
insekti. Bez obzira na sve dogadjaje, ne smete da pokreete
telo. To je prvi i najvaniji uslov joga nidre. Takodje, ne treba
da spavate. Joga nidra je veba koja treba da vas osvesti, da
vam probudi suptilnu unutranju svesnost, ne grube
unutranje slojeve vaeg bia. Neka vam celo telo izvesno
vreme ostane mirno i neka deluje samo na nivou suptilne
svesnosti.
Svesnost o suptilnim pokretima tela i disanju
Sada kada vam je celo telo mirno i nepokretno, pokuajte da
doivite sve suptilne pokrete u njemu. Fiziko telo se
pokree samo od sebe, bez napora, uprkos vaoj kontroli.
Koji deiovi se pokreu? Gde je pokret? Da li se vaa stopala
pokreu? Da li se prsti stopala, aka ili butine trzaju? Da li je
glava okrenuta na jednu stranu? Da li se grudi ili stomak
pokreu? Da, trbuh se kree napred - nazad, gore - dole. Vi
to ne radite, proces se odvija sam od sebe i vi ga ne
zaustavljate. Samo posmatrajte. Kako se taj pokret odvija?
Da li ste otkrili razlog za pokretanje pupka, stomaka, trbuha i
grudi?

Izgleda da se oni pomalo ire i skupljaju sve vreme. Dah

ulazi i izlazi kao posledica toga grudi se pomalo ire i
skupljaju. U grlu, izmedju kljunih kostiju, izgleda da ima
nekog pokreta. Kao da se udubljenje na vratu pokree gore dole sa disanjem. Dah ulazi i izlazi kroz nozdrve. On je uzrok
svih ovih pokreta, i ak dovodi do pulsiranja u suumni
izmedju obrva. Uprkos svim vaim naporima, pokreti se jo
pojavljuju u vaem fizikom telu. Ovo se odvija samo po
sebi, dvadeset i etiri asa dnevno, od trenutka vaeg
rodjenja.
Postanite svesni tog pokreta, pokreta daha, udaha i
izdaha kroz nozdrve.Taj dah uzrokuje mnoge pokrete u
vaem telu. Najvei pokreti se odvijaju u trbuhu, stomaku,
srcu, grudima, grlu i nozdrvama. Ovo su najkrupniji pokreti
na koje vam obraam panju. Naravno, celo telo vibrira,
svaka dlaica tela i sve prane se pokreu, ali smo najee
toga nesvesni.
Dah ulazi i izlazi kroz nozdrve. Obratite panju na taj
proces. Pokret izgleda da ide od pupka prema grlu pri udanu
i od grla nadole, prema pupku, pri izdanu. Nastavite da
posmatrate, budite samo svedok toga. To je sakshi bhava,
stav svedoenja. Dopustite svesnosti da krui izmedju grla i
pupka. Dah se moda kree kroz nozdrve, ali svesnost mora
da ide od pupka do grla i od grla do pupka.
Odluka
Pre nego to ponemo joga nidru, donosimo sankalpu,
kratku odluku. Ona moe biti materijalna, mentalna ili
spiritualna. Prvo treba da izaberete koju vrstu odluke elite.
Neki ljudi odlue da ele da se oslobode loih navika, da
izlee bolest, drugi da slue oveanstvu, postignu neki
siddhi, ili udesnu snagu. Ali, bolje je ne troiti snagu na
tako male stvari. Mudar ovek donosi odluku da postigne
vie kvaliteta ili da napreduje na spiritualnom putu. Prema
tome, dobro razmislite pre nego to donesete svoju
sankalpu.
Slobodni ste da sami napravite izbor. Moete da
donesete svaku odluku koja vam padne na pamet. Sankalpa
treba da je kratka, od samo nekoliko rei, i ista reenica

treba da se upotrebi uvek kada je ponavljate. Rei ne treba

da se menjaju, ak i ako bi znaenje ostalo isto pri tome.
Svaki put kada radite joga nidru, meditaciju ili bilo koju
sadhanu, treba da se setite svoje sankalpe na poetku, i
ponovite je nekoliko puta. Moete odluku da donesete sada
ili neki drugi put. Ako je ve imate, setite je se sada. Ne
morate da urite sa donoenjem odluke, ali moete da je
donesete sada, ako znate ta elite da postignete, ta elite
da budete u ivotu.
Donesite odluku i uvrstite oblik njenog jezika. Ne
donosite je danas na engleskom, sutra na italijanskom i
sledei dan na hindiju. Bilo koju frazu ili jezik da izaberete,
oni uvek treba da ostanu isti, sve dok se odluka ne ostvari.
Sankalpa koja se donese za vreme joga nidre se uvek
ispuni. Samo, ne smete da budete nestrpljivi, morate da
ekate i radite sa njom. U mislima ponavljajte svoju
sankalpu.
Nastavite sada sa svesnim disanjem. Proverite da li
pokreete fiziko telo. Molim vas odstranite dreme i budite
svesni. Ne gubite se u mislima. Budite svesni onoga to
vam govorim. Sledite me svesno a ne mehaniki.
Kruenje svesti
Sada u vas voditi kroz razliite delove vaeg tela. Proveu
vau svesnost kroz sve delove fizikog tela. Vi ete
istovremeno vizuelizovati svaki deo i ponavljati u sebi
njegov naziv. Ponavljajte u mislima naziv dela tela koji
pomenem i zamiljajte ga. Kretau se sa dela na deo, a vi
ete me slediti svojom svesnou.
(desna strana)
Pripremite se za pokretanje svoje svesnosti; ne pokreite
telo. Vizuelizujte palac desne ake i recite u mislima: palac
desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst.
Vizuelizujte sve prste zajedno, dlan ake, nadlanicu, zglob
doruja, podlakticu. Vodim vas preko desne strane, rei u
vam kada da predjete na levu. Vizuelizujte desni lakat,
nadlakticu, rame, pazuh, desni deo grudi, struk, kuk, sedalni

deo, butinu, tetivu kolena, koleno, list, skoni zglob, petu,

taban, vrh stopala, palac desnog stopala, drugi prst, trei
prst, svih pet prstiju zajedno.
(leva strana)
Prenesite svoju svesnost na levu stranu. Kao to smo
vizuelizovali desnu stranu, tako emo vizuelizovati i delove
leve strane. Ponite sa palcem leve ake, zatim sledi
kaiprst, srednji prst, domali i mali prst, svih pet prstiju
zajedno, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat,
nadlaktica, rame, pazuh, leva strana, struk, kuk, sedaini deo,
butina, kolena tetiva, koleno, list, skoni zglob, peta, taban,
vrh stopala, palac levog stopala, drugi prst, trei, etvrti, peti
prst, svi prsti zajedno.
(desno/levo)
Sada u vas odvesti od prstiju stopala do temena glave.
Spremite se da prebacite svoju svesnost sa stopala na
glavu. Palac desnog stopala, drugi prst, trei, etvrti, peti
prst, svih pet prstiju zajedno. Vizuelizujte sve prste levog
stopala zajedno.
Pokreite
svoju
svesnost
levo/desno,
kako
ja
naizmenino pominjem delove tela. Desni taban, levi taban,
oba tabana zajedno. Desna peta, leva peta, obe pete
zajedno. Desni skoni zglob, levi skoni zglob, oba skona
zgloba zajedno. Desno koieno, levo koleno, oba kolena
zajedno. Desna butina, leva butina, obe butine zajedno.
Desna kolena tetiva, leva kolena tetiva, obe tetive zajedno.
Desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela,
sedalni deo zajedno. Desni kuk, levi kuk, oba kuka zajedno.
Struk, donji trbuh, gornji trbuh, ceo trbuh. Desni deo grudi,
levi deo grudi, cele grudi. Desna kljuna kost, leva kljuna
kost, centar izmedju kljunih kostiju.
Desno rame, Ievo rame, desna ruka, leva ruka, desni
lakat, levi lakat, desna aka, leva aka. Desni palac, kaiprst,
srednji prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno. Dlan,
nadlanica. Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali,
mali prst, svih pet prstiju zajedno, dlan, nadlanica. Ramena,

gornji deo ledja, donji deo ledja. Desni deo ledja, levi deo.
Ceo kimeni stub. Zadnji deo vrata, prednji deo vrata, ceo
vrat.
Brada, donja usna, gornja usna, obe usne zajedno, zubi,
jezik. Desni obraz, levi obraz, oba obraza. Desna nozdrva,
leva nozdrva, obe nozdrve, vrh nosa, ceo nos. Desni oni
kapak, levi kapak, desna ona jabuica, leva ona jabuica,
obe one jabuice zajedno. Desna slepoonica, leva
slepoonica, elo. potiljak, teme. Celo lice, cela glava.
Sada emo prei telo u delovima. Cela desna ruka, cela
leva ruka, cela desna noga, leva noga, ceo prednji deo, cela
ledja, cela desna strana tela, leva strana. Celo telo, celo telo
zajedno, celo telo...
Kontakt telo/pod
Vidite va fiziki oblik kako lei na podu kao da stojite izvan
svog tela. Postanite svesni dodirnih taaka tela i poda.
Postanite svesni kako vae fiziko telo upija energiju sa
poda. Postanite svesni kako prednji deo vaeg tela uzima
pranu iz vazduha. Oseajte kako se vibracije prane kreu
kroz vae telo.
Vae telo je potpuno mirno. Postanite svesni drugih tela
koja vas okruuju. Postanite svesni mene koji vam dajem
uputstva i vas samih kako me mentalno sledite. Doivite mir
i tiinu. Postanite svesni cele okoline i ceiog vaeg tela.
Celog tela, celog tela, celog tela...
Molim vas, ne spavajte. Ne smete da spavate, naroito
ako vebu radite u spiritualne svrhe. U joga nidri ne spavate,
niti ste budni, nego negde izmedju. Ako elite da postignete
stanje joga nidre, izbegavajte spavanje i ne gubite se u
mislima. Pokuajte da ne budete nesvesni. Paljivo, a ne
mehaniki, sluajte uputstva, sledite ih i radite ono to vam
se kae.

Svesnost senzacija
(toplota)
Vizuelizujte celo telo kako lei na podu sasvim mimo i
oputeno. Oseajte kako vae telo postaje vrue. Pokuajte
da doivite senzaciju vruine u celom telu. Setite se oseaja
velike vruine koju ste doiveli, bilo zbog letnjeg sunca,
pei, ili tople odee. Pokuajte da ostvarite senzaciju
vruine. Pokuajte da je osetite tano onako kako ste je
doiveli u prolosti. Ako nikada niste osetili izuzetnu
vruinu, pokuajte da je osetite sada.
(hladnoa)
Sada obrnite oseaj. Pokuajte da osetite hladnou, kao da
stojite napolju na ledenom vetru, obueni u vrlo tanku
odeu. Kako bi vam bilo hladno! Pokuajte da svesnim
naporom osetite tu hladnou, jer ovde nema hladnog vetra.
Nema spoljanjih uticaja koji bi delovali na telo i uinili da
se oseate hladno. Formirajte doivljaj hladnoe u vaoj
svesti. Pokuajte da doivite tu hladnou.
(teina)
Pokuajte sada da doivite teinu u vaem fizikom telu.
Telo postaje sve tee i tee. Postalo je tako teko da niste u
stanju da pomerite ni jedan njegov deo. Niste u stanju da
podignete ak ni oni kapak. Niste u stanju da pomerite ni
prste na rukama i nogama, telo je postalo tako teko.
(lakoa)
Doivite sada oseaj lakoe u celom telu, ne teinu, nego
lakou. Oseajte kako vae telo postaje sve lake i lake,
kao da je sasvim bez teine. Telo je lagano, kao pare
pamuka. Pokuajte da osetite lakou u vaem fizikom telu.

Vidno predstavljanje akri

Prei emo sada na akre. U svom lakom fizikom telu
vizuelizujte akre: mooladhara, swadhisthana, manipura,
anahata, vishuddhi, ana i sahasrara. Sahasrara se nalazi na
temenu glave. Ajna (ana), guru akra, je iza centra izmedju
obrva. Povezana je sa epifizom koja se nalazi na vrhu
modanog stabla. Sledea je vishuddhi, u kimenom stubu,
u visini grla. Ispod je anahata, iza srca, manipura iza pupka,
swadhisthana u visini treeg prljena krsne kosti
mooladhara na bazi kimene modine u perineumu medjici.
Ovi centri su vezani sa delovima nervnog sistema. Uvek
su predstavljeni simbolima i razliito obojenim lotosovim
cvetovima.
Pokuajte da se setite smetaja svake akre kako se ona
pomene. Mooladhara na dnu kimene modine, swadhi
sthana, u visini treeg prljena krsne kosti, manipura iza
pupka, anahata iza srca, vishuddhi iza grla, ana na vrhu
modanog stabla i sahasrara na temenu glave. Lagano telo
koje doivljavate je u stanju da vidi suptilno telo koje je
unutra i mesta na kojima su smetene akre.
Zavretak
Spremite se da zavrite vebu. Opet se setite svoje sankalpe
i ponovite je mentalno. Bez otvaranja oiju polako sedite i
okrenite se oko sebe. Moete da postavite dlanove preko
oiju i da ih tako drite jedno vreme. Sklonite dlanove i
pokrenite fiziko telo, postepeno i mirno, bez protezanja.
Sedite sa uspravnom glavom, zatvorenih oiju i dlanovima
na kolenima. Ponoviemo Om tri puta zajedno. Udahnite
duboko i sa izdahom ponavljajte Om za mnom.
Om, Om, Om...

Vizuelizacija akri

Priprema
Relaksacija (disanje/Soham)
Odluka
Kruenje svesti
Vidno predstavljanje akri
Odluka
Zavretak
Priprema
Lezite na pod sa stopalima lako razdvojenim. Opustite celo
fiziko telo - neka ne bude napetosti ni u jednom njegovom
delu. Pokuajte sada da se opustite i mentalno. Namestite
se tako udobno da ne morate da se pokreete sve dok vam
ja ne kaem Hari Om Tat Sat na kraju vebe.
Proverite da li vam je telo oputeno. Prsti ruku i nogu su
labavi i oputeni; butine i stopala se ne pomeraju, mirni su i
oputeni. Glava je okrenuta nagore i celo telo lei udobno
na podu. Ono je kao telo mrtvog oveka, mirno i
nepokretno. Odravajte taj mir i nepokretnost sve dok vam
ne kaem da se pomerite.
Oputanje
Postanite svesni svog prirodnog i normalnog daha,
spontanog daha, bez napora, neka dah i svesnost idu
zajedno. Dah ide od grla do pupka pri udahu i od pupka do
grla se
kree pri izdanu. Ovaj proces se neprekidno odvija a i vi ga
sada inite svesnim. Proces prirodnog disanja utie da se
celo telo pokree i podrhtava. Ponekad su pokreti lagani,

ponekad brzi. drugi put grubi, ponekad blagi. Oseajte kako

se va trbuh i udubljenje na vratu pokree gore - dole.
Postanite svesni svog prirodnog daha. U prirodnom
procesu disanja dah se kree od pupka ka grlu i od grla ka
pupku. Nastavite da posmatrate svaki udisaj i izdisaj. Ne
dozvolite da dah udje niti izadje a da vi to ne primenite. Da
bi vam svesnost bila stalna i neprekidna moete da
upotrebljavate mantru, bilo vau linu, vaeg gurua ili neku
optu mantru. Moete da upotrebite Om ili Soham ako
nemate linu mantru. Od pupka ka grlu je So a od grla ka
pupku je Ham. Ako pravac daha postane obrnut mantra se
takodje obre i postaje Hamso. Neka vas to ne brine,
dogadja se posle izvesnog vremena i sasvim je prirodno.
Tada vi postajete jedno sa dahom. Nastavite sa mantrom
So od pupka do grla i Ham od grla do pupka.
Molim vas, ostanite budni. Budite svesni onoga to vam
govorim i onoga to radite. Ne gubite se u mislima. Ne
dozvolite sebi da zaspite - ne treba da spavate niti da
pokreete svoje fiziko telo, sve dok vam ja to ne kaem.
Odluka
Setite se sada svoje sankalpe. Ponovite sankalpu, ponovite
sankalpu, ponovite svoju sankalpu.
Kruenje svesti
Sada u vas brzo voditi kroz razliite delove vaeg fizikog
tela a vi ete ih vizuelizovati i mentalno ponavljati njihove
nazive, kako ih ja pomenem.
(desna strana)
Ponite sa desne strane. Palac desne ake, kaiprst, srednji
prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno. Desni dlan,
nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame,
pazuh, desna strana, struk, kuk, desni deo sedalnog
predela, butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh
stopala... Desni palac stopala, drugi prst, trei prst, etvrti

peti prst, svih pet prstiju zajedno. Vizuelizujte svih pet prstiju
stopala zajedno.
(leva strana)
Idite prema levoj strani vaeg tela. Ponite sa palcem,
kaiprstom, srednji prst, domali prst, mali prst, zamislite sve
prste zajedno. Levi dlan, nadlanica, zglob doruja,
podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, Ievi
deo sedalnog predela, butina, koleno, list, skoni zglob,
peta. taban... Palac, levog stopala, drugi, trei, etvrti, peti
prst, svi prsti zajedno.
(ceo prednji deo)
Neka vaa svest naizmenino putuje, desno levo, od
prstiju stopala do temena glave. Ponite od desnog palca
stopala, drugog prsta, vidite trei prst, etvrti, peti prst,
vidite svih pet prstiju zajedno. Levi palac stopala, drugi prst,
trei prst, etvrti, peti prst, svi prsti zajedno. Desni taban,
Ievi taban, oba tabana, desna peta, leva peta, obe pete,
desni skoni zglob, Ievi skoni zglob, oba skona zgloba,
desni list, Ievi list, oba lista, desno koleno, levo koleno, oba
kolena, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog
dela, obe strane zajedno, desni kuk, struk, donji deo trbuha,
gornji deo trbuha, ceo trbuh, pupak, stomak, desna strana,
leva strana tela. Desni deo grudi, Ievi deo grudi, cele grudi.
Desno rame, levo rame, desni pazuh, Ievi pazuh, desna
ruka, leva ruka, desni lakat, Ievi lakat, desna podlaktica, leva
podlaktica, desni zglob doruja, Ievi zglob doruja, desni
dlan, Ievi dlan. Desni palac, kaiprst, srednji prst, domali,
mali prst, svih pet prstiju zajedno. Desno rame, levo rame,
desna kljuna kost, leva kljuna kost, centar izmedju
kljunih kostiju, udubljenje na vratu, zadnji deo vrata, ceo
vrat.
(glava i lice)
Brada, donja usna, gornja usna, obe usne, desni obraz,
levi obraz, desno uho, levo uho, oba uha, svi zubi, jezik,

desna nozdrva, leva nozdrva, vrh nosa, koren nosa, ceo

nos, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko,
desna obrva,leva obrva, obe obrve, centar izmedju obrva,
desna slepoonica, leva slepoonica, elo, potiljak, teme,
celo lice, cela glava.
(ledja)
Desna lopatica, leva lopatica, centar izmedju lopatica,
gornji deo ledja, donji deo ledja, desni deo ledja, levi deo
ledja, cela ledja, ceo kimeni stub. Od mooladhare do ane,
vizuelizujte celu kimu, ne samo spoljanje povrine nego i
finu unutranjost, kimenu modinu. Vizuelizujte ceo
kimeni stub kao tap koji lei na podu. On je kao lanac,
sastavljen od prstenova ive kosti, koji u pravoj liniji lei na
podu. Osetite svaki njegov deo, od mooladhare do ane.
Vidno predstavljanje akri
Vizuelizujte svoju kimu kako lei na podu, oseajte samo
kimeni stub i ni jedan drugi deo tela. Osecajte kao da
stojite u blizini i posmatrate ga. Na samoj osnovi kimene
modine vidite peteljku kako izlazi iz njene unutranjosti. Na
vrhu te peteljke formira se cvet a oko cveta nekoliko listova,
divnih, zelenih, okruglih listova sa kapima rose koji sijaju
kao biseri. Ako protresete listove, biseri se dele, u mnogo
sitnije perlice. Ako ih protresete ponovo, biseri se skupljaju i
postaju veliki. Kako tresete lie, voda se skuplja i rasipa u
fragmente.
Lotosov cvet u mooladhari je tamno crven i ima etiri
latice. Gledate ga odozgo jer je koren ispod kimene
modine koja lei na podu. Zatim, u korenu kime, u
swadhisthani, vidite svetlocrveni lotos sa est latica. Na
liu se takodje nalaze kapljice vode. Moete da ih
protresete kao u mooladhari, i voda e se raspriti na
biserne kapljice.
Voda nikada ne dodiruje latice lotosa, iako je koren
lotosa na dnu vode i iz vode izlazi, njegove latice nikada se
ne pokvase. Tako nas sveti ljudi i jogini ue da ne prianjamo
ni za ta u univerzumu, kao to lotos ne prianja za vodu.

Lotos izlazi iz vode, postaje zahvaljujui njoj, a ipak ne

moe da se pokvasi, voda ne moe da ga dodirne. Na isti
nain, mi ivimo u svetu, hranimo se i uivamo i patimo,
upranjavamo sadhanu i radimo razne druge stvari i od
svega treba da smo odvojeni, ne treba ni za ta da se
vezujemo.
Sada u manipuri, iza pupka, vizuelizujte uti lotos sa
deset latica. Vidite lie koje blista sa bisernim kapljicama
rose. Iza srca, u anahata akri, vidite plavi lotos sa dvanaest
latica. Njegovi listovi su takodje pokriveni finim kapljicama
rose. Vizuelizujte to. u vishudhi, iza grla, je lotos sa esnaest
latica ljubiaste boje, sa kapljicama rose koje sijaju kao
biseri. U ani, iza centra izmedju obrva, vidite sivi lotos sa
dve latice i sa dva lista ispod, prekrivenih bisernim
kapljicama rose. I svetao pun mesec je iznad njih, oko pet
santimetara iznad. Iznad ane, na vrhu glave je bindu. Tamo
ete nai svetao pun mesec. Ako idete jo dalje, iznad
punog meseca, jo nekoliko santimetara dalje, videete
sjajno crveni lotos od hiljadu latica u sahasrari.
Ima mnogo latica u sahasrari, a kapljice vode su kao
svetlucavi korali, svuda oko njih. Predjite ponovo na mesec:
tako je miran, tih i hladan. Zatim idite u anu... u
vishuddhi... u anahatu... u manipuru... u swadhisthanu... u
mooladharu. Kad ih pogodi meseeva svetlost, kapljice
vode na listovima sijaju kao hiljadu dragulja. Neke izgledaju
jednostavno, druge su kao biseri korala - zavisi od ugla
posmatranja. Sijaju kao dijamanti, kao gomilice zlata i
srebra, kao mnogo meseca, kao zvezde. Jedino cvetovi
mogu da se vide zbog svetlosti koja se reflektuje sa tih
sjajnih kapljica dragulja.
Ponovo vizuelizujte mooladharu, sa svim liem i kapima
rose na njima. Zatim swadhisthanu... manipuru... anahatu...
vishuddhi... anu... bindu... sahasraru... U sahasrari vidite
hiljadu latica, vidite lie sa kapljicama vode koje sijaju kao
dragulj. Oseajte kvalitete raznih akri i svih senzacija koje
zrae iz njih. Ponovo: sahasrara... bindu... vishuddhi...
anahata... manipura... swadhisthana... mooladhara.
Postavite sada vae celo telo na lotosov cvet. Ono lei
oputeno na cvetu lotosa, i taj cvet se stapa sa vaim
fizikim telom.

Odluka
Setite se sada svoje sankalpe. Ponovite sankalpu. Ponovite
sankalpu. Ponovite vau sankalpu.

Zavretak
Postanite svesni fizikog tela, svog grubog, smrtnog tela.
Postanite svesni poloaja avasana u kojem vae telo lei,
radei joga nidru. Vae celo telo, na fizikom,
emocionalnom, mentalnom i spiritualnom planu je postalo
tako mirno i tiho. a ipak svee, obnovljeno i puno energije.
Celo telo, budite svesni celog tela. Postanite sada svesni
svoje okoline. Budite svesni sebe i mene u ovoj prostoriji.
Postanite svesni da vas ja vodim u joga nidri i da je vi radite.
Budite svesni cele okoline, cele okoline, cele okoline.
Sada, bez veeg pokretanja tela i otvaranja oiju, sedite i
okrenite svoje lice ka meni. Sedite u poloaj ukhasana* sa
uspravnim ledjima. Udahnite i dok izdiete, izgovarajte Om.
Hari Om Tat Sat.

* Laki meditativni poloaj sa ukrtenim nogama, kod nas

poznat kao turski sed. Prim. prev.

Trei Deo

Nauna istraivanja

Spavanje, snovi i joga nidra

Dok je budno stanje svesti svima poznato, spavanje jo
uvek predstavlja zagonetku. Ipak, modernim istraivaima je
uspelo da odrede mnoge psihofizioloke funkcije i
karakteristike spavanja i njihova otkria su osnova za
naunu analizu joga nidre.
Spavanje je prirodno, reverzibilno stanje opteg odmora i
relaksacije uma i tela sa odsustvom svesnih misli, senzacija
i pokreta. Ono je prirodna forma pratyahare (iskljuivanja
ula) koja se pojavljuje kada se svesnost spontano odvoji
od senzornih i motornih kanala iskustva. Kada se svest
disocira od senzornih organa (gyanendriyas) i motornih
organa (karmendryas), kontakt izmedju senzorimotorne kore
mozga i spoljanjeg sveta se postepeno gubi. Kako se ovo
dogadja, svest se postepeno izdvaja i upuuje unutra ka
svom izvoritu.
Istraivanja su pokazala da se za vreme spavanja ulni
modaliteti sistematski iskljuuju fiksiranim redosledom, dok
se svesnost upuuje unutra prema dubljim nivoima uma.
Prema filozofiji tantre, ulazak u stanje spavanja moe da se
razume kao iskljuivanje svesti njenim ponovnim prolaskom
kroz akre prema kosmikom izvoru (sahasrari). Na primer,
prema podacima istraivanja, ulo mirisa se prvo iskljuuje.
U tantri tome odgovara mooladhara akra i tattwa ili element
zemlja. Iza mirisa dolazi ukus, koji odgovara swadhisthani, i
tattwi vode. Posle ukusa, iskljuuje se vizuelni kapacitet koji
je modalitet (tanmatra) manipura akre, zatim dodir
(anahata, element vazduh) i na kraju sluh (vishuddhi,
akasha ili eter). Jasno je da joga nidra, u kojoj je ouvano
samo svesno sluanje verbalnih uputstava, odgovara stanju
spavanja na samoj granici budnosti i snevanja.

Stanja svesti
Jogini, psiholozi i fiziolozi istiu postojanje tri osnovna i
odvojena stanja individualne ljudske svesti. To su: budno
stanje, san i stanje dubokog spavanja. Svakom od ovih
stanja svesti, kao i graninom stanju joga nidre, odgovara
odredjena elektrina aktivnost mozga (tabela 2).
Tabela 2.

STANJA SVESTI

Stanje svesti

Budnost

Psiholoka

Modani

dimenzija

talasi

Iskustvo

Svesni um

Beta

Senzorna svesnost

(13-20 c/s)

spoljanje

doivljaj

saznanje
2

Joga nidra

Nadsvesni

Alfa

(Turiya)

(8-12 c/s)

hipnagogna

Sanjanje

vizije, svesno
sanjanje,

granica izmeu

Duboka
relaksacija,

um

arhetipsko raz

budnosti i

miljanje, osveiva-

spavanja

nje arhetipova

Podsvesni

Teta

Oslobadjanje
emocija,

um
(4-7 c/s)

suprimovanih
strahova i elja

Duboki san

Nesvesni um

Delta

Budjenje instikata i

(0-4 c/s)

primitivnih nagona

U budnom stanju, svesni um je aktivno zainteresovan za

spoljanju okolinu preko senzornih kanala iskustava. Za
vreme tog perioda na EEG-u (elektroencefalogramu)
dominiraju beta talasi (frekvencije do 13 do 20 ciklusa u

* zapis elektrine aktivnosti modanih elija. Prim. prev.

sekundi). Za vreme sna, kada dominira podsvesno, aktivno

se izraavaju suprimovane elje, strahovi, inhibicije i duboko
usadjene impresije (samskare). To stanje se karakterie teta
talasima (frekvencije 4 do 7 ciklusa u sekundi).
U stanju dubokog spavanja manifestuje se nesvesni um,
izvorite instikata, nagona i duboko skrivanih iskustava
ranijih evolutivnih stadijuma. Nasuprot stanju sna, sve
mentalne samskare (impresije prolosti) i vasane (latentne
elje) su inaktivisane i um i telo su paralisani. Svesnost i
prana su odvojeni od individualnog uma i tela i povlae se
ka sopstvenom kreativnom izvoru. Za vreme tog perioda,
koji je u tantrikim i jogikim spisima poznat kao no
Brahme i. takodje, kao ishodite kreacije (hyranyagarbha),
na EEG-u se zapisuje spori delta ritam (frekvencije 0 - 4
ciklusa u sekundi), osnovna ritmika vibracija materijalnog
univerzuma.
Hipnagogno stanje
Izmedju stanja budnosti i sna nalazi se odvojen i vaan deo
svesti i iskustva koji su psiholozi nazvali hipnagogno stanje.
To prolazno stanje retko traje due od 3 do 5 minuta i
karakterie se alfa talasima (frekvencija 7 - 12 c/s). Praeno
je dubokom, progresivnom relaksacijom miinih napetosti
u itavom fizikom telu i gubitkom svesnosti za spoljanju
okolinu. Kako se gubi budno stanje realnosti, stanje sna ga
zamenjuje.
Joga nidra se nalazi na prelazu izmedju ovih stanja svesti
i spavanja. U nju se ulazi uenjem da se produi kratko
hipnagogno stanje koje prethodi normalnom spavanju. U
joga nidri izolujemo mozak i postajemo introvertovani dok
odravamo stepen spoljanje svesnosti sluanjem i
mentalnim praenjem serije uputstava. Za vreme joga nidre,
periodine plime alfa talasa se ubacuju izmedju
naizmenienih perioda beta i teta dominacije, to znai da se
svesnost nalazi na granici izmedju budnog stanja i sna dugo
vremena, ciklino se pomerajui izmedju ekstraverzije i
introverzije. Ekstraverzija vodi ka budnoj, senzornoj svesti, a
introverzija ka dubokom snu. Ako se ostane budan i svestan

u alfa dominantnom stanju izmedju njih, postie se duboko

iskustvo totalnog opaanja, koje, ne samo da je mnogo
korisnije nego konvencionalno spavanje, nego je, takodje, i
ulazak u via stanja svesti.
Silazak u san
Za vreme prelaska budnosti u duboki san, frekvencija
modanih talasa normalne osobe se menja od beta preko
teta do delta talasa. U joga nidri, ovaj proces je razliit. Beta
talasi su zamenjeni alfa talasima i period alfa dominacije je
produen. Poto je poveana alfa aktivnost karakteristina
za stanje relaksacije, ovaj nalaz govori da joga nidra dovodi
do mnogo oputenijeg stanja, spavanja.
Veina ljudi spava, a da pre toga nije reila svoju
trostruku napetost, miinu, mentalnu i emocionalnu,
uglavnom zato to prelaze direktno iz beta u delta stanje bez
alfa talasa i totalne oputenosti izmedju. Mnogi se zato bude
umorni sledeeg jutra. Duboka relaksacija, ak i za vreme
spavanja, pojavljuje se samo kada alfa talasi postaju
dominantni. Razlika izmedju normalnog, neuvebanog
spavanja i joga nidre je, to se u joga nidri pojavljuje stanje
u kojem dominiraju alfa talasi i razvija se totalno oputanje
izmedju beta predominantnog budnog stanja i laganog delta
ritma dubokog spavanja. Zato je odmor u joga nidri tako
koristan i osveavajui za telo i um.
Joga nidra se smatra sasvim razliitim stanjem svesti od
sna - nidre. Nidra znai spavanje, bez obzira kako i zato, ali
joga nidra znai psihiko spavanje, spavanje posle
odstranjivanja problema. Ona je iskustvo otpune relaksacije.
Kratak pogled na um
Mnogi ljudi izgube svest u toku nekoliko minuta
uspavljivanja. Medjutim, mogue je produiti ovu vanu
prelaznu fazu pred vratima sna i sauvati deli svesti
ouvan, to omoguuje da se stanje spavanja doivi
drugaije. Veina ljudi sadraje snova i dubokog spavanja
doivi samo sluajno (svesni um ih sluajno saznaje)
povremenim seanjem na snove, ili vizijom, koji su tako

visoko simboliki i arhetipski, da ih svesni um ne razume i

zato ostaju neintegrisani. Posledino, obian ovek ivi u
suenoj oblasti svog uma, nesvestan dubljih elja, potreba i
mogunosti. Svest mu je fragmentisana i on nije u stanju da
prepozna duboke izvore saznanja u sebi. U nemogunosti
da reintegrie psihika iskustva snova i stanja spavanja u
svojoj svesti, modernom oveku ne uspeva da razume sve
nivoe svoje svesti. On ne zna ko je, niti kuda ide, i to je
stvarni razlog njegove patnje. Samo zbog toga on nije u
stanju da ivi u harmoniji sam sa sobom. Kako onda moe
da razume i bude u miru sa drugima?
Joga nidra je nain komuniciranja sa izvorom
samospoznaje i inspiracije koji lee u svakoj osobi. To je
tehnika samoindukovanog sanjanja pomou koje riznica
nae svesti moe sistematski da se osvetljava, istrauje i
zatim koristi za obogaivanje naeg dnevnog ivota.
Kontrolisanje procesa sanjanja.
Snovi se pojavljuju kao oblici energije, oslobadjanja ili
eksplozije psihikog tela. Obino se oni pojavljuju sami, a u
joga nidri mi utiemo na to oslobadjanje. Kada jednom
dostignete izvestan stadijum spiritualnog ivota, postaje
mogue da promenite svoje snove, da sami stvarate svoj
san. Da biste to uinili, treba da ste u stanju da odravate
dvojnu svesnost snevaa i sna, tako da dok sanjate, vi znate
da sanjate. Sposobnost da posmatrate svoj svesni san je
dinamika forma pratyahare.
Joga nidra je najbolji nain da se osveste snovi. Mnogi
ljudi sanjaju, ali njihova svesnost o snovima ostaje gruba i
neefikasna, zbog ega se snovi najee i zaboravljaju. San
je mogue jasno vizuelizovati samo kada svesnost
posmatraa ostane budna, a to se postie joga nidrom.
Istraivai pokazuju da, ako se odri stav posmatraa,
svedoka, za vreme iskustva spavanja i snevanja, moe da
dodje do fundamentalne evolutivne promene u centralnom
nervnom sistemu i njegovom funkcionisanju, praene
iskustvom sasvim razliitog etvrtog stanja svesti u kojem
se suptilna stanja percepcije, ukljuujui astralne, psihike i

kauzalne dimenzije, doivljavaju simultano sa normalnim

budnim stanjem senzorne percepcije.
Ovo etvrto, supersvesno stanje, koje ukljuuje svest o
budnosti, snovima i stanju dubokog spavanja ali na koje ni
jedno od tih stanja ne utiu, je opisano u jogikim
tekstovima starim hiljadama godina, i poznato je kao turya.
Do nedavno, to stanje je bilo nepoznato i nepristupano
istraivaima, dok nije pokazano u uslovima laboratorije.
Neurofizioloki ovo stanje poviene svesti odgovara
povienom elektrofiziolokom funkcionisanju kore velikog
mozga to predstavlja posmatranje ili svesni mozak,
zajedno sa boljom kontrolom i redukovanom nadraljivou
limbikih centara, tj. emocionalnog mozga. To dovodi do
evolucije ljudske linosti, koja sada poseduje vie nivoe
unutranje i spoljanje svesti, sa simultano smanjenom
emocionalnom reaktivnou.
Joga nidra tako zapoinje proces rasta samosvesti, koja
je praena promenom unutranjih kontrolnih i regulatornih
mehanizama svesti u mozgu i dovodi do poveanja
stabilnosti, pojaane emocionalne kontrole i osveivanja
sudbine.
Eksperimenti sa Swami Ramom
Izvanredna eksperimentalna potvrda ovog etvrtog stanja
sjedinjene, transcendentalne svesti u koje moe da se udje
joga nidrom, stanjem izmedju senzorne svesti i svesnog
sna, prvi put je dobijena u Menniger Foundation u Kanzasu,
SAD, 1977. godine (1* ). Pod rukovodstvom dr Elmer Greena,
naunici su upotrebljavali EEG da bi registrovali aktivnost
mozga indijskog jogina Swami Rame, dok je on progresivno
relaksirao svoju mentalnu, fiziku i emocionalnu strukturu
pomou joga nidre. EEG zapisi su bili iznenadjujue otkrie
za naunu javnost. Swami je pokazao sposobnost da voljno
udje u razliita stanja svesti, to je dokazano znaajnim
promenama elektrine aktivnosti mozga. Poto se relaksirao
u laboratoriji, on je prvo uao u stanje joga nidre,
proizvodei 70% alfa talasa u periodu od 5 minuta, tako to
je zamiljao plavo nebo sa belim oblacima koji se kreu po
njemu. Zatim je Swami Rama uao u stanje spavanja sa

snovima, praeno sporim teta talasima koji su inili 75%,

sledeih pet minuta. Ovo stanje je kasnije opisao kao
buno i neprijatno postignuto je smirivanjem svesnog
uma i izbegavanjem podsvesnog. On je doiveo unutranja
iskustva elja, ambicija, slike iz prolosti u formi arhetipova
koji su se pojavljivali iz podsvesnog i nesvesnog kao bujica,
tako to je svaki od njih zauzimao itavu njegovu svest. Na
kraju, Swami je uao u stanje (nesvesno) dubokog spavanja,
to je potvrdjeno pojavom karakteristinih sporih delta
talasa. Medjutim, on je ostao sasvim svestan za vreme
itavog eksperimentalnog perioda. Kasnije je ispriao
dogadjaje koji su se odigrali u laboratoriji za vreme
eksperimenta, ukljuujui i pitanja koja mu je postavljao
jedan od ispitivaa za vreme dubokog spavanja sa delta
talasima, dok je njegovo telo lealo i tiho hrkalo.
Ovakvo izvanredno vladanje nestalnom sveu, do tada
nije bilo pokazano u uslovima laboratorije. Sposobnost da
se ostane svestan dok se proizvode delta talasi i doivljava
duboko spavanje je jedan od pokazatelja supersvesnog
stanja (turya-e). To je krajnje stanje joga nidre u kojem se
uklanjaju konvencionalne barijere izmedju budnosti,
snevanja i dubokog spavanja, otkrivajui simultano
funkcionisanje svesnog, podsvesnog i nesvesnog uma.
Rezultat je prosvetljeno stanje svesti i savreno relaksirana i
integrisana linost. Oni koji su realizovali ovo stanje ne
sanjaju, ve su u jednom stanju postojanja koje se ne
menja. Budnost i sanjanje su jedno za njih, jer oni uvek
doivljavaju etvrto spiritualno stanje supersvesti.
Supersvest
Stanje supersvesti je u prolosti uvek smatrano mistinim i
religioznim - sada je definisano kao psiholoka realnost.
uveni vajcarki psihijatar K.G. Jung je pokuao da to
stanje definie kao stapanje sa kolektivnim nesvesnim.
Parapsiholoka istraivanja, psi-fenomeni i psihotronika,
daju danas eksperimentalnu potvrdu da univerzalni um, u
stvari, postoji. Taj supersvesni, univerzalni um se
progresivno realizuje otklanjanjem barijera koje dele tri
normalna stanja svesti vebama - tehnikama kao to su joga

nidra i meditacija. Taman i nepoznat nesvesni um individue

se osvetljava, otkrivajui nadsvesnu dimenziju. Ovaj proces
iluminacije totalnog uma je pravo znaenje oslobodjenja,
samorealizacije, kaivalya-e, mokshe ili samadhija.

Edukacija uma

Joga nidra nije samo efikasan nain da se oslobode stresovi

i indukuje duboki fizioloki odmor i relaksacija.
Eksperimenti pokazuju da je ona i izvanredan nain
poveanja sposobnosti uenja. Ona moe sasvim da
promeni metode uenja u budunosti, omoguujui
studentima svih uzrasta da asimiluju znanje spontano, bez
napora.
Jogiki sistem edukacije
Poslednjih decenija su uvedeni mnogi metodi u sistem
obrazovanja. Najei metod je, naravno, uenje u uionici
sa nagradama i kaznama: uitelj predaje i student pokuava
da to to se predaje, razume; ako je inteligentan, dobija
dobru ocenu, ako nije pada na ispitu. To stvarno predstavlja
sistem poduavanja, ali sigurno ne i sistem obrazovanja.
Pravo obrazovanje je edukovanje uma i ak ni nove forme
uenja ne ispunjavaju taj cilj. Uenje se uglavnom odvija na
intelektualnom nivou. U sistemu joge, saznavanje je
spontana stvar, koja se dogadja na dubljim nivoima uma. U
svakom trenutku naeg ivota, od samog rodjenja, primamo
utiske koji se ne zapisuju u mozgu na nain na koji u njega
ulaze; zapisani su u obliku simbolinih vibracija. Zato svaki
valjani sistem obrazovanja mora da vodi rauna o
simbolikoj prirodi uma.
Nema predmeta koji ne moe da se naui pomou
simbolikih metoda. Intelektualni koncept moe direktno da
se objasni inteligentnom detetu jer je ono u stanju da ga
razume, ali. neinteligentno dete ne moe da ui na ovaj
nain, jer svesni um, njegov intelekt, nije u stanju da
direktno prima informacije. Znanje treba da se prenosi na
simoblian nain, i upravo tu je mesto joga nidre u
obrazovanju.

Poboljanje memorije
Metod joga nidre su prihvatili mnogi pedagozi u cilju
poboljanja procesa upamivanja i reprodukcije, a time i
sposobnosti uenja. U proces uenja su ukljuena dva
faktora: sposobnost mozga da apsorbuje informacije i
sposobnost da se te informacije kasnije reprodukuju. Joga
nidra utie na ovaj proces ostvarujui stanje maksimalne
receptivnosti podsvesnog uma, uz istovremeno prisustvo
svesnosti.
Mogunost asimilovanja znanja dok spavamo i zatim
njegovog reprodukovanja u budnom stanju, tj. hipnopedija,
zavise od sposobnosti uma da pasivno apsorbuje znanja
sugestijom, dok je u stanju relaksacije. To nije neobjanjivo
ako prihvatimo da u sva vremena, ak i za vreme spavanja,
ostaje dimenzija svesnog koja je budna. Kao pasivni
svedok, ona neprekidno belei sve dogadjaje i zapaanja
dnevnog ivota kako se oni pojavljuju, ak i one kojih nismo
svesni. Na primer, ulo sluha neprekidno registruje sve
zvuke koji dopiru do nas, a da mi to i ne znamo. Primljene
impresije se uvaju u irokim okvirima meomorije sive mase
naeg kompjutera, modane kore. Tu one ostaju latentne i
nepristupane, osim ako pronajemo nain da ih ponovo
oivimo. Ponekad, dok odrastao ovek uje odredjenu
melodiju dogodi se da ga preplave davno zaboravljene
uspomene iz ranog detinjstva. Na isti nain, informacije
zabeleene za vreme joga nidre mogu ponovo da se oive
ako im se da odgovarajui stimulus. U ovom sluaju,
stimulus je ponovno itanje ili sluanje materijala koji je bio
asimilovan u toku noi.
Joga nidra integrie hemisfere mozga.
Istraivai tvrde da je joga nidra pravo stanje za uenje jer
su u njoj angaovane obe hemisfere mozga: logina,
racionalna, leva, i nelogina, intuitivna, desna. U
tradicionalnoj uionici od uenika se trai da budu paljivi
(funkcija leve hemisfere), ali, dok pokuavaju da apsorbuju
ono to im uitelj govori, njihov podsvesni um (desna
hemisfera) neprekidno registruje signale koji nisu ni u

kakvoj vezi sa onim to treba da se naui. Medjutim, u

stanju joga nidre, signali koje prima podsvesno su
reorganizovani na takav nain da je ceo um prijemiv za
njih. Tako je mnogo vei deo totalnog mozga bez napora
fokusiran na ono to treba da se ui.
Muzika je najpodesniji medijum za ovu svrhu. Dok slua
pogodnu muziku, studentova desna hemisfera je sasvim
otvorena i receptivna, a logina, kritika, leva hemisfera
ostaje pasivna. To, na primer, dozvoljava da se lekcija jezika
odmah ukljui u podsvesno. Kasnije, kada se ta lekcija
ponovo ita u uobiajenom budnom stanju, obe, logika
leva hemisfera i intuitivna desna, postaju aktivne u
integrisanju i izraavanju novog znanja.
Uenje bez napora
Moderni obrazovni metodi koji se koriste ovim stanjem
proizvode spektakularne rezultate. Inovatori u obrazovanju,
kao to je dr Georgi Lozanov, bugarski psiholog, direktor i
osniva Instituta za sugestopediju u Sofiji, koriste se joga
nidrom za kreiranje atmosfere u kojoj se znanje dobija bez
napora i reprodukuje bez blokade. Poto stanje aktivne i
relaksirane svesnosti budi kod studenata elju za uenjem,
popravlja memoriju i redukuje inhibicije, Lozanov je razvio
metode koje sasvim menjaju tradicionalnu atmosferu
poduavanja. Studenti su zavaljeni u udobne stolice a uitelj
postepeno ostvaruje spontani stav relaksirane svesnosti
pomou igara, skeeva, pesama, relaksacije, vebi disanja i
muzike, na paljivo odabran nain. Kako as napreduje,
studenti bez napora stiu veliku koliinu specifinog znanja,
to bi, u uslovima konvencionalne uionice sigurno dovelo
do oseanja naprezanja, umora i gubitka koncentraije.
Pomou ove tehnike Lozanovu je uspelo da studente
naui strani jezik u jednoj petini vremena koje zahtevaju
konvencionalne metode. Njegovo istraivanje pokazuje da
fenomen izvanredne sposobnosti upamivanja i ak
fotografskog pamenja (hipermnezija) mogu da se razviju u
stanju duboke relaksacije i spontane svesnosti, stanjima
karakteristinim za joga nidru. EEG ispitivanja studenata za
vreme uenja takodje potvrdjuju da je stanje pasivne

svesnosti koje je ostvareno, kombinacijom ovih dvaju

faktora, to je upravo i klju uspeha ove tehnike.
Psiholozi sa Univerziteta u Floridi (SAD) su decidirano
pokazali efikasnost ove forme lingvistike edukacije. U toku
pet dana oni su putali traku sa snimljenim ruskim
imenicama koje su bile povezane sa odgovarajuim
engleskim reima, dvadesetorici studenata, od kojih niko
nije znao ruski jezik. EEG je pokazivao da je bila iskljuena
normalna budna svest. Prosena retencija (upamivanje) je
bila 13%, dok je najvia bila 30%, to je definitivni pokazatelj
da podsvesno uenje stvarno postoji. tavie, proseni
procenti retencije su se kretali od 10% prve tri noi do 17%
poslednje dve noi, pokazujui da se uenje u snu
vremenom popravlja.
U Kanadi, u kojoj slubenici treba da znaju dva jezika,
engleski i francuki, prihvaen je metod Lozanova i njegova
varijanta joga nidre, sa izvanrednim rezultatima. Ne samo da
je uenje stranog jezika pet puta efikasnije, nego prema dr
Gabriele Racie, koja vodi program: Pristup je od koristi
itavoj linosti. Ne samo da psihosomatski problemi esto
nestaju (glavobolja, grevi u trbuhu, strepnja), nego vidimo i
da se linost razvija: ona postaje sigurnija u sebe,
kreativnija i izraava se lake.
Uitelji u raznim zemljama upotrebljavaju joga nidru u
cilju razvijanja sposobnosti panje i budjenja radosti uenja
kod njihovih mladih studenata. Oni izvetavaju da tehnika
kao to su kruenje svesti i vizuelizacija, poveavaju
sposobnost relaksacije i interesovanja kolske dece. Umor
i dosada nestaju u novoj, relaksiranoj atmosferi, koja
stimulie
razvijanje
unutranjeg
samootkrivanja
i
samodicipline. Deca prihvataju metod spontane relaksacije,
koji zatim upotrebljavaju uvek kada su umorna ili u depresiji.
Psihiko razvijanje dece
Psihiko razvijanje i vanulna percepcija (ESP) se
ponavljaju sa postizanjem stanja relaksiranosti.
Prema
tome, joga nidra je moda najefikasnija tehnika za
doivljavanje psihikih i intuitivnih dimenzija koje lee izvan
barijera senzorne svesnosti. Deja sposobnost vidjenja

mentalnog ekrana bez napora i tekoa, je izvanredan. Kada

su ostavljena sama sebi, mnoga deca mogu da se kreu u
unutranjoj dimenziji iskustva u kojoj ih zamiljeni prijatelj ili
vodja savetuje u njihovim neobinim igrama, svaki dan.
Mogu, takodje, da se prebace iz linih, unutranjih
dimenzija dole, u realnost odraslih, uvek kada to od njih
zahtevaju roditelji i uitelji.
Prema psihofiziologiji joge to je mogue zato to adjna
akra, komandni centar ili sedite intuicije koje se kontaktira
u taki izmedju obrva, jo prirodno funkcionie u male dece.
Ovo, unutra vodjeno tree oko, koje omoguuje ulazak u
via stanja svesti, odgovara pinealnoj lezdi koja se nalazi
na vrhu modanog stabla u m o z g u . Sve do osme godine
lezda je velika i funkcionalna i ima kontroliui uticaj nad
sekretornim ponaanjem hipofize. Medjutim, ova kontrola
postepeno nestaje sa pojavom puberteta. Hipofiza postaje
autonomna, vrhovna lezda endokrinog sistema, i
aktivirajui reproduktivne lezde ona inicira zrelo seksualno
ponaanje. Sa poetkom odraslog ivota, pinealna lezda je
neto vie od kalcifikovanog ostatka i iskustvo detetovih
viih dimenzija svesti postaje samo daleka uspomena.
Sposobnost deteta da vizuelizuje i fantazira je danas stvarno
izgubljena u svetu odraslih, to liava modernog oveka
darova kreativne linosti, ostavljajui ga socijalno
izolovanog, bez zadovoljstva samoizraza i inei ga
potencijalnom rtvom psihosomatskih bolesti.
Joga nidra ima vitalnu ulogu u osiguravanju psiholokog
budueg zdravlja i dobrobiti dece koja rastu u urbanoj
tehnolokoj kulturi. Njene slike prirode i ivotinja su kao
daak sveeg vazduha za gradsku decu koja su liena
lepote zelenih pejsaa i kontakta sa prirodom, koja ive u
gruboj konkretnoj realnosti u unutranjosti grada. tavie,
sadanje audiovizuelno doba, u kojem dete raste okrueno
radiom, televizijom, stripovima i bioskopskim platnima,
dovodi do paradoksalne degeneracije dejeg imaginativnog
funkcionisanja, to je posledica uticaja bezbrojnih slika iz
spoljanje sredine, koje od detetove ejdetske sposobnosti
prave stereotipove, spreavajui prirodan tok i razvitak
unutranje svesnosti i intuitivnog znanja. Joga nidra je
idealni antidot: ona uva i potencira detetove prirodne

sposobnosti i razvija njegove kreativne funkcije na najlaki,

spontani nain.
Suprotstavljanje stresu
Stres je aspekt modernog ivota koji pogadja veinu ljudi.
ivot je postao kompleksniji i konfuzniji za mnoge ljude,
koji, ak i kada im se prua prilika, nisu u stanju da se
opuste i smire. Moderno ivljenje je lieno tradicionalnih
oblika emocionalnog i psihosomatskog oslobadjanja kao
to su molitve, religijsko predstavljanje, sport ili kreativna
rekreacija, i mnoge osetljive linosti dolaze u stanje spiralne
napetosti iz kojeg nema bekstva. Najee posledice su
mentalni slom ili fizike bolesti.
Odgovor na stres
Stanja strepnje, depresije, frustracije i ljutnje su praena
fizikim znacima kao to su lupanje srca, prekomerno
znojenje, dijareja, poremeaj varenja, glavobolja i opta
slabost. Ove reakcije su posledica kompleksnih procesa
kojima se sistemi tela bore protiv stresa, a koji su nazvani
stresni odgovor od pionira istraivaa ovog problema, dr
Hans Selye-a
iz Kanade. Stresni odgovor podrazumeva i
stanje ubrzanog rada srca i povienog krvnog pritiska,
napetosti u skeletnim miiima i povienog nivoa kortizona i
kateholamina (hormona nadbubrene lezde) u krvi. Ako se
stanje stresa odrava, otpornost tela slabi. Neravnotea
autonomneg nervnog sistema, lezda sa unutranjim
luenjem (endokrinog sistema) i hemijskog i hormnskog
sastava krvi postaje trajna, to dovodi do poremeaja
funkcija svih organa i sistema tela. Kako se remeti telesna
ravnotea, ak i u miru se manifestuju razliiti simptomi kao
to su nesanica, strepnja i razdraljivost, koji esto vode u
manifestnu neurozu. Iz loe regulisanih psihikih napetosti
javljaju se psihosomatske bolesti kao to su astma, ulkusna
bolest (grizlica na elucu ili dvanaestopalanom crevu) i
hipertenzija (povien krvni pritisak).
Radovi dr K. N. Udupe sa Univerziteta u Benaresu
(Indija), pokazuju da poremeaji stresa prolaze kroz etiri

definisana stadijuma. Na poetku, psiholoke promene

kao to su anksioznost, razdraljivost i nesanica se
pojavljuju
kao
posledica
prekomerne
stimulacije
simpatikog nervnog sistema. U drugom stadijumu,
izraavaju se jasni fiziki simptomi kao to su povien krvni
pritisak, ubrzan rad srca ili povean crevni motilitet. U
treem stadijumu dolazi do ozbiljne fizike i (ili) biohemijske
neravnotee i kliniki se manifestuje poremeaj organa. Na
kraju, pojavljuju se ireverzibilne lezije, esto sa tekim
simptomima
koji
zahtevaju
hirurki
ili
dugotrajni
farmakoloki tretman.
Joga nidra se suprotstavlja stresu
Joga nidru u poslednje vreme preporuuju lekari mnogih
zemalja kao preventivnu i kurativnu terapiju za bolesti
stresa. Ona je, takodje, najefikasniji dodatak tretmanu
psihosomatskih poremeaja koji progrediraju u teak,
strukturalno ireverzibilni stadijum. Joga nidra dovodi do
efikasnog simptomatskog poboljanja i pomae bolesniku
da prepozna i prihvati svoje stanje i razvije najbolji mogui
stav prema njemu.
Nedovoljnosti modernog tehnolokog stila ivljenja su
jasni mnogim ljudima ukljuujui i lekare, koji sada trae
efikasniji, nauni nain postizanja duboke sistematske
relaksacije. Joga nidra, tehnika subjektivno orjentisana, koja
upuuje oveka unutra, prema njemu samom, pomae
mnogim napetim, otudjenim i frustriranim ljudima, koji,
menjajui stil ivljenja ukljuivanjem u svoj dnevni ivot
joga nidru, potpuno menjajui svoje poglede i svhatanje i
doivljavanje ivota.
Relaksirajui odgovor
Izgleda da joga nidra stanje, predstavlja integrisani odgovor
hipotalamusa koji dovodi do smanjenja simpatike
(nadraajne)
aktivnosti
i
poveanja
parasimpatike
(relaksirajue) funkcije. Ovaj relaksirajui odgovor moe
da se smatra suprotnou tzv. borbenog odgovora.
Poznato stanje simpatike hiperaktivacije hipotalamusa i

endokrinog sistema priprema telo za trenutnu zatitnu akciju

kao odgovor na preteu opasnost. To je evolutivni opstanak
ivljenja primitivnog oveka ija je fizika egzistencija bila u
stalnoj opasnosti.
Naalost, ovaj mehanizam je postao izrazita sklonost
prosene moderne osobe koja nije postigla nikakvu
autonomnu kontrolu. Stresni uslovi savremenog urbanog
ivota
esto
uzrokuju
permanentu
aktivnost
ovih
odbrambenih mehanizama naih predaka. Istraivanja su
pokazala da obrambeni mehanizam koji je jo 1931. g.
definisao Cannon, ima veliku ulogu u patogenezi arterijske
hipertenzije i mnogih drugih mentalnih i psihosomatskih
poremeaja modernog oveka.
Relaksacija postignuta joga nidrom slui da se umanje
tetni efekti ovog borbenog odgovora. Studije pokazuju da
regularno upranjavanje joga nidre dovodi do znaajnog
pada sistolnog i dijastolnog pritiska u hipertenzivnih osoba,
a menja i nivoe cirkuliuih stresnih hormona, ukljuujui
adrenalin i kortizol, koje lue nadbubrene lezde. Joga
nidra deluje menjanjem neurohumoralne reaktivnosti u
stresu, stvarajui somatsko stanje sasvim suprotno onom
koje prouzrokuje simpatika hiperaktivnost. Za vreme joga
nidre organi i sistemi tela postiu duboki, fizioloki odmor i
aktiviraju se jaki, inherentni, regenerativni mehanizmi tela.
Tako, telesna tkiva jaaju i brane se od stresa, postajui
manje podlona njegovim tetnim uticajima. Duboko
iskustvo miine, mentalne i emocionalne relaksacije koje
se postie joga nidrom, dovodi do ravnotee psihikih i
vitalnih
energija
unutar
psihikih
kanala
(nadija)
energetskog okvira fizikog tela. Slobodan tok ovih energija
formira osnovu optimalnog fizikog i mentalnog zdravlja.
Porast otpornosti prema stresu
Krajnji cilj joga nidre je mnogo izvan suprotstavljanja
stresnim uticajima i uspostavljanja ravnotee poremeene
loim manipulisanjem stresom. Riiji koji su prvi primenili
ovu vebu nisu bili zainteresovani za tekoe modernog
ivota. Oni su izmislili joga nidru kao direktan put za
postizanje samorealizacije (samadhija). Samadhi nije stanje

transa, otpora niti pasivnosti, kao to mnogi veruju. Termin

samorealizacija sugerie pasivno iskustvo, ali samadhi je
dinamiko stanje aktivnosti i samoizraavanja.
Blesak samadhija koji postie ovek koji radi joga nidru,
pretvara ga iz rtve stresa u pobednika ivota. Kao to
postaje otporan na stres u pritiscima, nesigurnostima i
tekoama modernog ivota, ovek ustvari ui da pobedjuje
iste tekoe, tenzije i loe uslove koji druge vode ka
mentalnoj agoniji, emocionalnoj samodestrukciji i fizikom
slomu. To je velika tajna joga nidre. Ona nije samo nain
suprotstavljanja
stresu;
ona
obezbedjuje
nain
transformisanja i pozitivnog korienja tenzija kao
odskonog kamena ka veoj svesnosti, efikasnosti i
postignuima ivota.
Put ka uspehu
Joga nidra moe da regulie anticipirani stres ivljenjem
unapred. Svaki oekivani fiziki ili mentalni detalj stresnog
doivljaja se doivljava u imaginaciji kao da se stvarno
dogadja. To je jedna od najefikasnijih joga vebi za
postizanje uspeha u ivotu. Briga nastaje u pokuaju da se
odstrani stresna situacija to samo poveava stresnost, sve
do stepena gubitka sigurnosti, pojave anksiozne neuroze ili
neuspeha u ivotu. Ali, ak i tamo gde ne uspeva snaga
volje, uspeva imaginacija. Korienjem pozitivne snage
imaginacije i njenim svesnim upuivanjem u budunost, ne
ostavlja se mesto za neuspeh. Nepredvidivi ishodi se
transformiu u neizbean uspeh i ivot postaje proces
svesnog zakona. Poslednjih godina ovaj proces sa
uspehom primenjuju vrhunski sportisti i njihovi treneri u
cilju postizanja izvanrednih rezultata. Medjutim, pravi
potencijal joga nidre kao tehnike samospoznaje samorealizacije, nije jo upoznat; ona moe svaku situaciju
u ivotu, bez izuzetaka, da transformie u neoekivanu i
ispunjavajuu radost.

Kontrolisanje centra mozga

Mehanizmi kojima joga nidra deluje centralno na mozak da

bi indukovala relaksaciju nervnog sistema i poveala
otpornost fiziolokih sistema, su postali vana oblast
istraivanja. Ovo stanje relaksacije je definisano razliitim
terminima, ukljuujui hipnagogno stanje, kreativno
preputanje i relaksirajui odgovor. Svaki se odnosi na
isti proces joga nidre - stanje duboke psihofizioloke
relaksacije i metabolikog sistema.
Mnogi fizioloki parametri ovog iskustva su identifikovani
naunim eksperimentima. Oni ukljuuju promenjenu
frekvenciju elektrinih ritmova mozga, smanjenu frekvenciju
srca i snien sistolni i dijastolni krvni pritisak, promenjene
nivoe cirkuliuih stres hormona ukljuujui adrenalin i
kortizol nadbubrenih lezda i smanjenu simpatiku
aktivnost, to pokazuje poveana galvanska otpornost koe.
Psiholoki testovi su pokazali poveanu toleranciju na
frustracije, poveanu sposobnost koncentracije i vie nivoe
mentalnog i fizikog blagostanja. Izgleda se za vreme joga
nidre pojavljuje energija za leenje unutar psihofiziolokog
okvira, to je predmet mnogih modernih istraivanja.
Uloga hipotalamusa
Eksperimentalni dokazi govore da joga nidra stanje
predstavlja integralni odgovor hipotalamusa, oblasti mozga
koja je kontrolni centar celokupnog autonomnog nervnog
sistema. Ova mala oblast ispod prednjeg dela mozga ima
dve vitalne uloge: integrie psihosomatske i somatopsihicke
funkcije i odgovorna je za odravanje homeostaze
organizma.
Hipotalamus prima signale iz spoljanje sredine putem
senzorimotornog dela modane kore. On, takodje, dobija
informacije iz suptilnih psihikih dimenzija egzistencije kroz

razliite druge tihe oblasti kore mozga. Intrapsihiki

stimulusi i stimulusi iz okoline koji prolaze kroz
hipotalamus, iniciraju mentalne i emocionalne reakcije koje
percipitiraju autonomne i hormonske odgovore kroz sve
fizioloke sisteme tela. Hipotalamus je direktno povezan sa
mnogim vanim oblastima mozga. On je velikim brojem
nervnih puteva povezan sa emocionalnim centrima
limbikog sistema i amigdaloidnim jedrima na bazi mozga.
Preko tih veza fizioloki i hormonski odgovori direktno utiu
na nae emocije. Hipotalamus je takodje deo ascedentnog
retikularnog aktivirajueg sistema (RAS), dela modanog
stabla odgovornog za spavanje i budnost. Promenjena
shema spavanja u osoba koje praktikuju joga nidru, izgleda
da se postie pomou ovog mehanizma.
Uloga hipofize
Hipofiza je mala endokrina lezda koja se nalazi na bazi
mozga, na vrhu turskog sedla (dorsum sellae turcicae). Do
osme godine ona je pod kontrolom epifize, zatim preuzima
primarnu ulogu, kao vrhovna kontrolna lezda itavog
endokrinog sistema. Podredjena je hipotalamusu sa kojim je
povezana pomou peteljke, infundibuluma. Rad hipofize je
pod direktnim uticajem nivoa mentalne i emocionalne
aktivnosti koju modulie hipotalamus. Male koliine vitalnih
neurosekretornih supstancija teku preko dugih sekretornih
aksona infundibuluma iz jedara hipotalamusa u zadnji reanj
hipofize. Hipofiza tako dobija neurosekretorne poruke od
hipotalamusa i odgovara sekrecijom razliitih hormona
direktno u krv.
Hipofizni hormoni, kojih ima oko dvadeset, su odgovorni
za harmonino integrisanje emocionalnog i instnktivnog
ponaanja tela, i svesnih elja, ideala i aspiracija. Putujui
krvlju do odgovarajuih reaktivnih tkiva, male koncentracije
ovih ekstremno monih neurohormona, aktiviraju i
kontroliu sve lezde endokrinog sistema, ukljuujui
titastu lezdu, nadbubrenu lezdu i gonade (testise i
ovarijum). Na taj nain, pituitarni hormoni se ukljuuju u

sve aspekte ivota fizikog tela i zato se velika panja

posveuje psihofiziologiji ove lezde u sistemu kundalini
joge. Funkcije hipofize, na koje utie epifiza, se u kundalini
jogi smatraju funkcijama adjna akre. Joga nidra je jedan od
najsnanijih naina kojima se budi ovaj psihiki centar.
Komandni centar
U kundalini jogi i u itavom uenju tantre, adjna akra se
smatra jednim od najvanijih psihikih centara u suptilnijim
strukturama pranikog tela koje lei ispod grubog,
materijalnog okvira. Smatra se integratorom mentalnih
(unutranjih) i fizikih (spoljanjih) sfera aktivnosti u kojima
simultano svi funkcioniemo i takodje se naziva
komandnim centrom ili guru akrom. Na sanskritu adjna
znai komanda i naziv je odgovarajui, jer iz ove lezde
potiu hormoni koji zapoinju fizioloke akcije i odgovore
neophodne za regulisanje svakog aspekta dnevnog ivota,
kao to vitalne naredbe i instrukcije sa kontrolnog tornja
reguliu sav avionski saobraaj.
Pituitarni* hormon rasta (GH) upravlja naim fizikim
rastom i razvojem; tiroidni* stimuliui hormon (TSH) preko
tiroideje utie na telesni metabolizam; seksualni i
reproduktivni
odgovori
su
inicirani
gonadotropnim
hormonima; na odgovor na stalno promenljive uslove
spoljanje okoline se odvija preko adrenokortikotropnog
hormona (ACTH). Osim toga, novo otkrivene pituitarne
sekrecije kao to su endorfini i encefalini, izgleda da su
ukljueni u psihiku integraciju percepcije i iskustva bola.
U tantri se smatra da se adjna akra nalazi na vrhu
modanog stabla, direktno na liniji centra izmedju obrva
(bhrumadhya). Koncentracija i meditacija na ovu taku
(shambhavi mudra) i vebe vizuelizacije u joga nidri, bude
ovo tree oko koje u veini ljudi ostaje zatvoreno. To
budjenje dovodi do boljeg razumevanja, vidjenja ivota.
* Pituitarni - hipofizni; glandula pituitaria - hipofiza Prim.
prev.
* gl. thyroidea - titasta lezda Prim. prev.

Unutranje vodstvo u obliku intuicije se budi i postepeno

postaje nepogreivi vodi koji nam omoguuje da savreno
reagujemo u svim situacijama. Svesnost koja se budi joga
nidrom se naziva unutranji guru. Sa ovim dodatnim
dimenzijama svesnosti, jogin ima viziju misterija ivota koja
mu omoguuje uspeh, ak i tamo gde drugi neizbeno
gube.

Terapijska primena

Joga nidra se primenjuje u leenju bolesti svih vrsta i imae

sve veu ulogu u budunosti, jer njene mogunosti danas
sagledavaju lekari i psiholozi. Njena uloga u leenju bolesti
je istraivana poslednjih godina u mnogim istraivakim
centrima irom sveta, i implikacije tih istraivanja su
izvanredne. Joga nidra moe da se upotrebi sama ili
povezana sa konvencionalnim formama medicinske terapije.
Korisna je u aktivnim i hroninim stanjima, naroito
degenerativnim, kao i bolestima stresa kao to su
hipertenzija,
koronarna
bolest
i
artritis.
Bolesti
psihosomatskog porekla, kao to su astma, peptiki ulkus i
migrena, dobro reaguju na terapiju joga nidrom. Ona takodje
igra vanu palijativnu ulogu u rehabilitaciji i gerijatiji, u
kojima jaki bolovi, gubitak motivacije i psihika depresija
predstavljaju glavne barijere konvencionalnom tretmanu.
Osim toga, joga nidra ima preventivnu ulogu u zdravih,
aktivnih ljudi, delujui preko poputanja akumulisane
napetosti, poveanjem otpornosti na stres i porastom
sveukupne
efikasnosti,
spreavajui
tako
nastanak
psihosomatskih bolesti.
Psihiki poremeaji
Joga nidra je efikasni dodatak tradicionalnim formama
psihijatrijskog tretmana, naroito u sluajevima koji su
rezistentni na psihoterapiju. Uesnik joga nidre postaje
sam svoj terapeut, prepoznaje i sistematski pobedjuje line
probleme i interpersonalne tekoe. U stanju joga nidre
otvara se podsvesno i ranije suprimovani materijal koji je
izvor bola i promenjenog ponaanja spontano se osveuje,
a linost se uspeno reintegrie. Proces je olakan
upotrebom specifinih slika i arhetipova koji su koncipirani
tako, da su u stanju da oslobadjaju podsvesni materijal.

Samoprepoznavanje i desenzitizacija bolnih uspomena se

pojavljuju spontano .
Joga nidra je uspena terapija za skoranje i starije
psihike poremeaje svih vrsta, naroito anksioznih stanja i
neurotinog ponaanja.
Anksioznost je neprijatno
emocionalno stanje koje se karakterie subjektivnim
oseanjem napetosti i strepnje uz aktivaciju autonomnog
nervnog sistema. Primena jogike relaksacije uspeno
redukuje tenzije i popravlja psihiko stanje anksioznih
osoba.
Autonomni simptomi visoke anksioznosti kao to
su glavobolja, vrtoglavica, bol u grudima, palpitacije,
znojenje, bol u trbuhu i nervozna dijareja, veoma dobro
reaguju na nju. ak i ljudi sa teim poremeajima mogu da
se naue da je rade sami, da pobede strah i anksioznost, a
da se ne oslanjaju samo na terapijske sastanke sa lekarom.
Relaksacija i vizuelizacija u sistemu joga nidre su takodje
odline terapijske tehnike za decu sa poremeajem
ponaanja i maladaptivnim sindromom. Pedijatri, deji
psiholozi i pedagozi, istrauju jogu nidru kao dodatak ili
alternativu tradicionalnim - terapijskim metodama
sa
upotrebom lekova i psihoterapijom. Na primer, u studijama
sprovedenim u SAD i Evropi, hiperaktivna deca koja su
nauila joga nidru. znaajno su smanjila nemir, bunost i
nivo skeletne miine n a p e t o s t i . Tehnika je prihvaena
i u drugim oblastima deje psihologije, ukljuujui
emocionalnu deprivaciju i hendikepe
, i poremeaje
ponaanja
, sa visoko pozitivnim preliminarnim
rezultatima.
Joga nidra upotrebljena u psihijatrijskim o d e l j e n j i m a ,
redukovala je zavisnost pacijenata od sedativa i hipnotika i
poveala njihovu sigurnost, smanjujui tako trajanje
bolnikog leenja. Ona je takodje vrlo uspena u prevenciji
suicida u teko poremeenih, depresivnih pacijenata.
Nesanica
Ne iznenadjuje to je joga nidra efikasan tretman nesanice
Ljudi koji su patili od nesanice, a poeli su da rade
joga nidru u vreme odlaska na spavanje, govore da se
obino uspavaju za vreme trajanja vebe. Za leenje

nesanice, joga nidra se primenjuje uz ostali dnevni program

koji ukljuuje asane i druge fizike aktivnosti a iskljuuje
spavanje preko dana. Kada se postigne kompetencija u
izvodjenju joga nidre, nestaje zavisnost od sedativa i
hipnotika ime se izbegavaju nusefekti dugotrajne upotrebe
ovih lekova, kao to su nona mora, poremeaj ritma
spavanja i drugi nervni poremeaji.
Narkomanija i alkoholizam
Kao odgovor na poveanu stresnost modernog ivota,
vezanost za duvan, alkohol i druge stimulante i depresante,
je postala veliki problem. Mnogi ljudi misle da im puenje
cigareta, alkohol i droge pomau da se opuste. Ove metode,
medjutim, nikada nisu zadovoljavajue, jer nisu u stanju da
dovedu do potpunog oputanja bez sporednih efekata posle
preterane upotrebe. Redukovanjem duboko zasnovanih
konflikata i tenzija, joga nidra dovodi do opteg oseanja
blagostanja, to dovodi do smanjenja ekscesivne upotrebe
kafe, cigareta i alkohola
a pomae i u odvikavanju od
upotrebe narkotika.
Hronine bolesti
Uticaj joga nidre na hronine degenerativne bolesti je
istraivan u nekoliko zemalja. U studiji sprovedenoj u Davisu na Univerzitetu Kalifornijskog medicinskog centra (SAD),
istraivai su zakljuili da joga nidra moe uspeno da se
primeni u sluajevima nemonih, vezanih za krevet i
hronino obolelih pacijenata u svim stadijumima bolesti
Oni tvrde da joga nidra moe da pobolja ivote ovih
pacijenata na nekoliko naina:
1. Regulisanjem nesanice i poremeaja spavanja;
2. Smanjujui percepciju bola;
3. Deliminim smanjivanjem oseanja bespomonosti i
depresije koji tako esto komplikuju izgled hroninih
bolesti;
4. Smanjujui potrebu za analgeticima, hipnoticima i
sedativnim lekovima.

Joga nidra umanjuje bol

Joga nidra verovatno smanjuje percepciju bola tako to
stimulie hipofizu da oslobodi svoja sopstvena jedinjenja
koja suprimuju bol. Skoranja istraivanja su pokazala
postojanje endogenih hormona slinih morfinu, koji su
nazvani endorfini i encefalini. Izgleda da ove prirodne
supstance proizvodi hipofiza pod uslovima ekstremnog
stresa i produenog, nepodnoljivog bola, i secernira ih u
cerebrospinalnu (modano-kimenu) tenost koja okruuje
ceo centralni nervni sistem. Izolacija ovih prirodnih
analgetika, ija snaga prevazilazi sve sintetike proizvedene
medikamente, je pozitivan dokaz tvrdjenja starih jogina da je
telo u stanju da proizvodi sopstvene lekove. Naunici tvrde
da ove supstance deluju centralno u mozgu i transformiu
percepciju bolnih stimulusa koji stiu iz nekog perifernog
fokusa bolesti u telu. Joga nidra, stvaranjem senzacija
zadovoljstva (bola, toplote) hladnoe, itd., i vizuelizacijom
specifinih jantri i psihikih simbola, takodje moe da bude
podsticaj za stvaranje ovih maginih sekrecija hipofize.
Sposobnost joga nidre da kontrolie bol je istraivana u
studiji koju je izvela Prezbiterijanska univerzitetska bolnica u
Pitsburgu, SAD. Potreba za analgetikom medikacijom je
eliminisana ili znaajno smanjena u 54 pacijenta koji su bili
ukljueni u studiju
. Dve treine pacijenata je patilo od
glavobolje, bilo migrenoznog, miinog tipa ili kao posledice
psihike tenzije. Ostali su patili od razliitih stanja
karakterisanih dugotrajnim ili intermitentnim bolovima,
ukljuujui gastrointestinalni bol (sindrom grizlice na elucu
ili dvanaestopalanom crevu), bolnog ramena i vrata
(sindrom spondiloze), i bolnih ledja (poremeaj diskusa).
Posle est nedelja terapije joga nidrom, pokazano je
efikasno smanjenje bola u 8 1 % sluajeva.
Druga studija izvedena na bolesnicima od migrenoznih
glavobolja u Meninger Foundation u Kanzasu, SAD,
pokazala je redukciju simptomatologije u 803 sluaja,
pomou biofidbeka i joge nidre.
Druge studije su dole
do slinih rezultata
. Joga nidra je takodje uspeno
upotrebljena za smanjenje bola u hroninom artritisu
, a
pokazano je i da uspeno kontrolie bol, krvavljenje i

salivaciju

u toku izvodjenja stomatolokih operacija.

Trudnoa, porodjaj i poremeaji menstrualnog ciklusa

Upranjavanje joga nidre za vreme cele trudnoe stvara
najbolje uslove za intrauterini rast i razvoj fetusa. Pokazano
je da stres oslobadja hormone u krv majke i da to utie na
plod. Stresni hormoni kao to su noradrenalin i adrenalin,
prelaze barijeru posteljice i ulaze u fetalnu cirkulaciju - tamo
deluju kao toksini i utiu na mentalni i fiziki razvoj deteta.
Majke koje su pod stalnim stresom, a ne poznaju vetinu
relaksacije,
ee radjaju decu sa
maladaptivnim
ponaanjem, hormonskom neravnoteom i endokrinim
poremeajima u periodu adolescencije i odraslog ivota.
Joga nidra takodje ima vanu ulogu u novim tehnikama
prirodnog radjanja, kao to je tehnika Leboyera
, u kojoj
duboka fizika relaksacija i spontano svesno disanje
formiraju osnovu za porodjaj bez lekova. U porodilitima u
kojima su vebe joga relaksacije ukljuene u prepartalne
pripreme, budue majke se oslobadjaju strepnje i
doivljavaju manje bola za vreme samog porodjaja. Rezultat
je siguran, svesna majka koja prolazi kroz iskustvo
prirodnog rodjenja svog deteta bez neeljenih komplikacija,
i zdrava beba koja dolazi u spoljanji svet relaksirana i
nepovredjena.
Joga nidra se takodje preporuuje za regulisanje bolnih
mesenih ciklusa i ekscesivne premenstrualne napetosti. U
studiji vodjenoj u East Texas Univerzitetu (SAD), istraivai
su zakljuili da joga nidra treba da se propisuje ee kao
dodatak ili alternativa konvencionalnoj terapiji menstrualne
disfunkcije i bola.

* Salivacija - luenje pljuvake

Gerijatrijska medicina
Joga relaksacija pomae starim ljudima da prevazidju
specifine psiholoke probleme povezane sa starou,
prema skoranjoj studiji izvedenoj u francuskoj gerijatijskoj
bolnici
. Stariji ljudi doivljavaju mnoge tekoe, kao to
su gubitak sigurnosti, smanjenje samopotovanja, depresija,
usamljenost, dosada, i strah od budunosti. Francuski lekari
su zakljuili da je joga nidra naroito korisna za starije
osobe koje pretvaraju svoje psiholoke tekoe u fizike
simptome, i tegobe povezane sa starou. Ovi pacijenti
nesvesno ulaze u stanje rapidne fizike i mentalne
deterioracije ako se njihovi samodestruktivni mehanizmi ne
modifikuju.
Stariji pacijenti koji su svakodnevno praktikovali joga
nidru bili su u stanju da prepoznaju i ree svoje probleme,
odravajui dobro zdravlje, siguran, aktivan i nezavisan
ivotni stil i vedar pogled na budunost. Osim toga, lekari
koji su uestvovali u studiji govore da je joga nidra popravila
sposobnost njihovih pacijenata da komuniciraju sa linim i
situacionim tekoama, omoguujui tako bri proces
izleenja.

Psihosomatski poremeaji

Jogika tehnika oputanja, uz druge medicinske procedure i

tehnike joge, veoma je efikasna u leenju psihosomatskih
bolesti, ukljuujui bronhijalnu astmu, kolitis (zapaljenje
debelog creva) i karcinom. U nabrojanim bolestima
psiholoki faktori obino imaju najvaniju ulogu. Napadi
astme, rast tumora, egzarcerbacija simptoma ulkusa - ira,
ili nadraaj debelog creva, esto su posledica kompleksnih
psihofizikih reakcija, interpersonalnih i intrapsihikih
konflikata, hipersenzitivnosti, regresije, frustracije, izolacije i
drugih, duboko ukorenjenih emocionalnih kriza. Terapija
joga nidrom dovodi do prepoznavanja i analize tih
psiholokih faktora i oslobadja potisnute konflikte, i zato
predstavlja vaan deo jogikog i medicinskog tretmana
psihosomatskih poremeaja.
Aleksitimija
Istraivai su nedavno pokazali da psihosomatski pacijenti
esto imaju osiromaen ivot fantazija u poredjenju sa
ostalim ljudima.
Ovo stanje, nazvano aleksitimia (alexithymia - bez rei za oseanja), definie posebnu
strukturu psihosomatskih bolesnika koji nisu u stanju da
opiu svoja emocionalna doivljavanja, ve imaju fiksiran i
pragmatitaan
nain
miljenja
i
karakteristinu
nesposobnost da izraze dublja oseanja na odgovarajui,
prihvatljiv nain. Umesto toga, dogadja se da emocije koje
se pojavljuju ne budu izraene nego potisnute u nesvesni
um, stvarajui tako uslove za pojavu psihosomatskih
poremeaja kao to su povien krvni pritisak, kolitis, astma,
ekcem i drugi. Ova koncepcija objanjava pozitivno
reagovanje velikog broja bolesnika na tehniku joga nidre.
Uporedo sa simptomatskim poboljanjem oni doivljavaju i
paralelno budjenje unutranjih dimenzija svoje linosti uz

oslobadjanje arhetipova koji su bili blokirani i nepoznati.

Skoro udesno nestaju fiziki simptomi jer se oslobadjaju
podsvesne tenzije, ak i bolesnika koji nisu reagovali na
konvencionalnu terapiju.
Bronhijalna astma
Bronhijalna astma je stanje koje se karakterie napadima
respiratornog distresa zbog spazma bronhija i ekscesivne
proizvodnje guste lepljive sluzi u vazdunim putevima.
Psiholoki i fizioloki faktori zajedno uzrokuju ovo stanje.
Razliiti stadijumi praktikovanja joga nidre, ukljuujui i
duboko miino oputanje, psihiku desenzitizaciju pomou
vizuelizovanja i autosugestije (sankalpa), imaju veliki
znaaju tretiranju dece i odraslih koji boluju od ove bolesti.
Studije su pokazale da je jogika relaksacija efikasan vid
terapije, koji dovodi do subjektivnog ponaanja kao
klinikog objektivnog popravljanja respiratorne funkcije.
Kao to je sluaj i sa drugim oblicima terapije, stepen
odgovora astmatiara na joga nidru je pod uticajem faktora
kao to su ivotno doba i teina stanja, ipak, visoko
signifikantno smanjenje uestalosti i teine napada je
pronadjeno u pacijenata koji redovno praktikuju joga nidru.
Mnogima je uspelo da znatno smanje svoju zavisnost od
lekova, dok je veliki broj pacijenata sasvim prestao da ih
uzima
. U jednoj studiji, 17 pacijenata od 27 ispitivanih
je pokazalo poboljanje respiratorne funkcije posle
intenzivnog vebanja joga nidre, pranajame i drugih joga
krija, a u 63% je dolo do definitivne relaksacije i dilatacije
bronhijalnog stabla (pokazano ponovnim testiranjem
respiratornih funkcija).
Joga nidru su upotrebili pedijatri iz Teksasa u leenju
teke astme adolescenata
. Deca su nauila da se uvedu
u stanje joga nidre zamiljanjem lepe mentalne slike posle
oputanja tela u udobnom poloaju. Jedan deak je
zamiljao sebe kako tri i slobodno die dok se njegova
plua iste. Posle uenja joga nidre, deca su jo patila od
napada astme, ali su ti napadi postajali krai i redji, i
zahtevali su manje lekarskih pregleda i hospitalizacija. Sva
deca su prestala da uzimaju lekove, a ovo poboljano stanje

se zadralo u toku sedam meseci koliko je trajalo praenje.

Deak koji je vizuelizovao sebe kako tri, zaista je i pobedio
u jednoj trci na takmienju.
Kolitis i peptiki ulkus
Iritabilno debelo crevo i ulcerozni kolitis (zapaljenje sa
stvaranjem grizlica na debelom crevu) su dva blisko
povezana psihosomatska poremeaja, u kojima crevo
postaje prvo
inflamisano*,
zatim ulcerisano. Glavni
simptom je uestala, rekurentna dijareja. Uzrok je primarno
psihiki, iako je stanje esto agravirano preteranim
unoenjem hrane. Recidivi se pojavljuju u vreme stresa, a
do remisije dolazi posle medicinskog tretmana. Blagi
sluajevi, kao to je studentska dijareja pred ispit, reavaju
se sami, poto prodje akutna stresna situacija. U drugim
sluajevima, posao ili porodine frustacije mogu da dovedu
do pojave napada.
Studija sprovedena u vedskoj je pokazala postizanje
remisije simptoma iritabilnog kolona posle tronedeljnog
treninga oputanja
, dok je teak i dugotrajni kolitis bio
izleen i efikasno kontrolisan dnevnim programom
specifinih asana, ukljuujui i avasanu, zajedno sa
ajurvedskim tretmanom i dijetalnim modifikacijama, u
kontrolisanoj studiji u Odeljenju ajurvedske medicine,
Benares Hindu Univerziteta u Indiji
.
Peptiki ulkus je stanje ekscesivne sekrecije kiseline i
iritacije eluca koja dovodi do erozije sluznice i postepenog
formiranja bolne grizlice ulkusa, u zidu eluca ili
dvanaestopalanog creva. Dugotrajna briga, strepnja,
psihiki problemi i niska tolerancija na frustracije, su
predisponirajui faktori koji su esto udrueni sa
konzumiranjem gastrinih iritansa kao to su cigarete,
alkohol i zainjena hrana. Novi i rekurentni ulkusi
izvanredno reaguju na terapiju joga nidrom i na dijetalnu
regulaciju, bez ili sa konvencionalnom medikacijom mesec
dana u terapijskoj atmosferi joga arama ili u uslovima

* Inflamacija - zapaljenje; ulkus - grizlica. Prim. prev.

bolnice, daleko od uobiajenih porodinih ili poslovnih

frustrirajuih situacija. Na ovaj nain esto moe da se
izbegne hirurka intervencija.
Joga nidra i terapija karcinoma
Joga nidra moe da se primeni kao oblik terapije karcinoma
svih tkiva i u svim stadijumima. Ona se posebno
preporuuje uz meditativnu terapiju, koja podrazumeva
meditaciju u jednom od sedeih poloaja sa ukrtenim
nogama, koju zatim sledi joga nidra u avasani. Na taj nain
se postie ravnotea izmedju koncentracije i relaksacije.
Dok meditacija podrazumeva napor, joga nidra predstavlja
oputanje, predavanje. Ova tehnika moe da se primeni u
terapiji karcinoma na nekoliko naina. Na prvom mestu,
uspomene i iskustva iz ivota izlaze iz podsvesnog uma,
prepoznaju se i koriguje se maladaptacija na njih, to
izgleda
pokree
defektne
imunoloke
obrambene
mehanizme
i
stvara
fizioloko
stanje
suprotno
kontinuiranom rastu i multiplikaciji anarhinih elija. Stanje
jo moe da se olaka upotrebom slika i arhetipskih
simbola, da bi se probudile duboko potisnute uspomene,
iskustva i fantazije.
U jogi nidri dolazi do budjenja i mobilisanja prane
(bioplazmine energije) i njenog svesnog upravljanja kroz
telo. U tantri to je specifina terapeutska tehnika poznata
kao prana vidya, koja se izraava u dubljim stadijumima
joga nidre. Ovaj sistem predstavlja osnovu psihikog,
pranikog i mentalnog leenja. Veza izmedju prana vidya-e i
joga nidre se razvija svesnom vizuelizacijom, projekcijom i
utelovljenjem snaga leenja, energija i formi razliitih vrsta.
Leenje moe vidno da se predstavi kao tok svetlosti ili
energije kroz fiziko telo, ili moe da se doivi na druge
naine - kao svesna imaginacija na poetku, da bi postala
stvarno iskustvo sa napredovanjem primene. Leenje
takodje moe da pone na mentalnom planu kreativnom
fantazijom i vizuelizacijom slika. Zamilja se karcinom kako
se smanjuje; vojska belih krvnih elija se skuplja i alje da
se bori protiv elija raka; telo se stalno zamilja u
perfektnom zdravlju. Sve to predstavlja mentalno leenje.

Konana primena joga nidre u terapiji karcinoma je

razvijanje podsvesne volje (sankalpa akti), U leenju ove
bolesti neophodni su veliko strpljenje i snaga volje. Da bi se
to postiglo primenjuje se sankalpa u joga nidri. Sankalpa je
lina odluka koja se oslobadja kao seme i ulazi u podsvesni
um u specifino vreme, za vreme joga nidre, kada je
relaksacija duboka, a podsvesni um ist i u stanju
receptivnosti. Nai lini eksperimenti vodjeni u toku
nekoliko godina nesumljivo su pokazali da osveivanjem
ove snage mogu da se naprave uda u ivotu oveka.
Preduzete studije u vezi sa leenjem karcinoma, imaju
cilj da odrede taan stepen do kojeg rast karcinoma moe
direktno da bude pod uticajem relaksacije i meditacije, bilo
da se one primene same ili povezano sa postojeim
oblicima terapije kao to su hirurgija hemioterapija i
zraenje. Radovi australijskog psihijatra dr Ainslie Meares-a
su pruili najvie dokaza do sada. On je pokazao jasnu
regresiju karcinoma rektuma (zavrnog dela debelog creva)
koja nastupa posle meditacije
i remisiju metastatskih
tumora koji su se razvijali iz primarnog karcinoma plua
.
Znaajne rezultate primene jogike relaksacije u
tretiranju karcinoma su takodje dobili istraivai u SAD. Dr
O. C. Simonton, radioterapeut iz Teksasa, je pokazao u
kontrolisanoj studiji, da specifini oblik joga nidre znaajno
produava ivotni vek pacijenata koji su na radioterapiji
.
U Simontonovoj prilagodjenoj vebi vizuelizacije, pacijenti
su zamiljali svoje bele krvne elije kako aktivno napadaju,
okruuju i unitavaju elije karcinoma, to je, izgleda,
uticalo na pacijentove imune odgovore i dovodilo do
klinikog poboljanja stanja, i parcijalne, pa ak i kompletne
remisije simptoma i znakova bolesti.
Po stavovima naunika, petogodinje preivljavanje
posle inicijalnog otkrivanja bolesti i primene terapije, smatra
se izleenjem. Jo je rano da se zauzme definitivan stav o
ulozi meditacije i joga nidre u leenju karcinoma. Ipak,
rezultati obeavaju, i mnogi lekari i istraivai u celom svetu
postaju sve vie ubedjeni da joga nidra, delujui na
pojaavanje bolesnikovih svesnih napora da bude zdrav i
celovit, predstavlja efikasan oblik terapije karcinoma.

Kardiovaskulne bolesti

Joga nidra je efikasna preventivna i kurativna tehnika za

tretiranje degenerativne i ishemike bolesti srca, ukljuujui
anginu pectoris, postinfarktno stanje i razne nivoe srane
insuficijencije. Ona deluje na isti nain kao i jednostavna
djapa joga, poveavajui toleranciju na stresove iz
spoljanje okoline i na intrapsihike konflikte, direktnim
delovanjem na hipotalamus i simpatiki nervni sistem
.
Posledica takvog delovanja je regulisan puls, krvni pritisak i
ishrana miokarda (sranog miia)
.
Koronarna linost
Prema psiholozima, ljudi koji pate od degenerativnih bolesti
srca kao to je koronarna bolest (u koju spadaju angina
pectoris i srani infarkt), pripadaju istom psiholokom tipu.
Oni su napeti, ambiciozni, veoma odredjeni i uspeni ljudi.
To je takozvani tip A, koji ima vie mogunosti da dobije
rani infarkt ili neki drugi srani incident
. Koronarna
linost kompulzivno radi, jede, pije i pui, i nije u stanju da
se opusti, niti rekreira. Njoj ne uspeva da pronadje izlaz
svojim emocionalnim tenzijama, imajui izgled tvrdog srca
i neizraajnosti iza kojih se krije veoma senzitivna
unutranja struktura. Ona na frustracije reaguje napadima
besa, ljutnje, strasti i agresije. Porast emocionalne napetosti
i opisano ponovljeno reagovanje na frustracije predstavljaju
veliki napor za srce, koje je prisiljeno da mnogo radi pa u
poetku funkcionalno, a kasnije i organski oboli.
Joga nidra predstavlja odlinu preventivnu i terapijsku
tehniku za kardiovaskulne poremeaje. Ona stvara
oputeniji mentalni stav i osposobljava ljude da uspeno
podnesu stresove dnevnog ivota.

Delovanje na nivo masti u krvi

U studiji izvedenoj u Tel Avivu (Izrael), pokazano je da je
joga nidra znaajno smanjila nivo serumskog holesterola u
pacijenata sa bolestima srca.
Druge studije su pokazale
snienje nivoa metabolikih i endokrinih stres hormona,
ukljuujui lipide, laktate, aldosteron, testosteron, adrenalin
i dopamin-beta-hidroksilazu
.
Hiperhoresterolemija
(povien nivo serumskog holesterola) jedan je od
najpoznatijih faktora rizika u koronarnoj bolesti i
generalizovanoj arteriosklerozi. Kod osoba iji nivo lipida je
visok serum je mlean, gust i mutan, nasuprot bistrom,
vodenastom serumu zdrave osobe koja je na dijeti sa vrlo
malo
zasienih
(ivotinjskih)
masti.
Neprekidno
ispumpavanje ove teke, viskozne tenosti kroz arterijske
stablo, koje traje mesecima i godinama, predstavlja veliki
napor za srani mii, kao to se motor koji pumpa gustu,
uljastu meavinu troi bre nego onaj koji pumpa vodu. U
prolosti,
medicinari
su
pokuavali da
kontroliu
hiperholesterolemiju specifinim lekovima (kao to je
holestiramin) uz dijetu sa malo masti, sa ogranienim
uspehom. Joga nidra je efikasna tehnika za sniavanje ovog
vanog faktora rizika u koronarnoj bolesti.
Uticaj mukih seksualnih hormona
Kolebanja krvnog pritiska zbog nestabilnih emocionalnih
stanja i iznenadnih oslobadjanja emocionalnih tenzija, su
uvek smatrani tetnim za kardiovaskulno zdravlje. Istraivai
sa Teksas univerziteta, San Antonio (SAD), su pokazali
jasnu vezu izmedju mukih seksualnih hormona i
kardiovaskulnih oteenja
. Oni su otkrili postojanje
specifinih receptora za molekule testosterona u zidovima
velikih arterija i u miokardu (sranom miiu). Danas se
smatra da ekscesivno oslobadjanje testosterona koje se
javlja u usiovima stresa oteuje srce i krvne sudove, jer se
molekuli hormona fiksiraju za receptore.
Mnogi kardiolozi, ukljuujui dr Kristiana Bernarda,
pionira u transplantaciji srca, poslednjih godina shvataju
vrednost relaksacije i drugih vebi joge u postizanju

stabilizujueg i harmoniueg uticaja na emocionalno

ponaanje i endokrinu sekreciju. Oni su poeli rutinski da
preporuuju jogu nidru za prevenciju sranog udara i za
indukovanje duboke mentalne, fizike i kardiogene (srane)
relaksacije u anksioznih pacijenata.
Mali i vei srani udari
Angina pectoris ili mini srani udar se pojavljuje kada se
srani mii privremeno lii adekvatnog snabdevanja krvlju
(kada postoji nesrazmera izmedju potrebe miokarda i
njegove stvarne snabdevenosti krvlju). Karakteristini,
prolazni bolovi u grudima (bolovi srane insuficijencije) se
javljaju u stanjima poveane potrebe zbog napora ili emocija
kao to su ljutnja, bes ili nekontrolisana strast. Bolovi se
smiruju posle fizikog odmora i mentalne relaksacije. U
prolosti se glavnim uzrokom angine pectoris smatralo
ovrivanje koronarnih arterija koje snabdevaju srani
mii krvlju (hranidbenih krvnih sudova srca). Danas se to
smatra faktorom od sekundarnog znaaja. Infarkt miokarda
ili veliki srani udar je praen jakim, teko podnoljivim
bolom koji ne prestaje posle odmora. Do njega dolazi kada
itav deo sranog miia prestane da se snabdeva krvlju,
to dovodi do nekroze zahvaenog podruja, odnosno
njegove smrti. Miokardni infarkt se, za razliku od angine
pectoris, pripisuje tromboembolizmu, totalnoj obstrukciji
krvi u jednoj od koronarnih arterija ili njenih grana.
Koronarni vazospazam
U klinici je teko razlikovati anginozni napad od sranog
udara, naroito posle pojave sranog bola. Ipak, opte je
prihvaen
stav
da
su
dva
razliita
mehanizma
(arterioskleroza i tromboembolizam) uzroci ovih stanja.
Radovi sa Univerziteta u Pizi (Italija), pokazuju da je uzrok
oba stanja isti mehanizam, nazvan koronarni vazospazam
, koji predstavlja parcijalni ili totalni spazam kao odgovor
na emocionalnu i psihiku tenziju koja vodi poreklo iz
limbikih (emocionalnih) centara mozga, i ide do zidova
koronarnih krvnih sudova preko hipotalamusa i simpatikih

(vazokonstruktivnih)
nervnih vlakana za
srce.
Ovi
revolucionarni nalazi sugeriu da su formiranje tromba i
arterioskleroza uglavnom postmortalni dogadjaji, bez veeg
znaaja u inciranju sranog bola. Izgleda, prema tome, da je
glavni uzrok sranog udara i angine pectoris, porast
emocionalne i sveukupne psihike tenzije.
Sposobnost relaksacije da promeni emocionalnu i
mentalnu klimu sranog pacijenta kombinacijom relaksacije
i odvraanja panje, ili da sprei incipijentnu anginu ili
pretei infarkt, jo nije sasvim prihvaena u medicinskim
krugovima iako je opisana u literaturi pre 30 godina. Aron
Friedell, ameriki kardiolog je pisao 1948. godine, da je
svesno nosno disanje (poznato u jogi kao anuloma viloma ili
psihiko nosno disanje) najefikasniji nain za kontrolisanje i
smanjivanje anginoznog bola u sranih pacijenata bez
upotrebe medikamenata
.
Tek u poslednje vreme se prepoznaje znaaj joga nidre
kao glavne terapeutske tehnike u ishemijskoj sranoj
bolesti. Veba stvara stanje dubokog mentalnog mira i
emocionalne relaksacije. Rapidno dolazi do poputanja
koronarnog vazospazma, olakanja anginoznog bola i
spreavanja potencijalnog infarkta, to je od velikog znaaja
za negu koronarnih bolesnika.
Hipertertzija (visoki krvni pritisak)
Hipertenzija i njene komplikacije su vodei uzroci smrti u
modernom drutvu. Posle dugotrajnog izlaganja arterijske
mree povienom krvnom pritisku, psihosomatskom
poremeaju povezanim sa stresom, dolazi do oteenja
srca, krvnih sudova, oiju, bubrega i mozga. Visoki procenat
populacije je pod doivotnim tretmanom antihipertenzivnim
lekovima, koji se propisuju da bi se spreile komplikacije i
rana oteenja organa.
Veina (9 od 10) hipertoniara imaju dijagnozu
esencijalne (idiopatske) hipertenzije, za koju nije pronadjen
uzrok. Veliki broj ovih pacijenata nema nikakve simptome.
Do sada jedina terapija je bila trajna primena
antihipertenzivnih lekova. Naalost, postojei lekovi nisu
idealni, stvaraju mnoge sporedne efekte i navode pacijente

da se odreknu terapije i prihvate rizik pojavljivanja ozbiljnih

komplikacija. Zbog svega ovoga, joga nidra predstavlja
siguran, efikasan i jeftin nain tretmana blage i umerene
hipertenzije i ohrabrujua je za lekare i drutvo u celini.
Izvedene su brojne klinike studije koje su pokazale
efikasnost joga nidre u smanjivanju povienog krvnog
pritiska (5, 19, 15). Vebu propisuju lekari u mnogim
zemljama. Joga nidra, bilo sama ili kao dodatak
konvencionalnoj terapiji, redukuje sistolni pritisak u proseku
za 1 5 - 2 0 mm Hg (2,0 - 2,7 kPa), a dijastolni pritisak za 10
mm Hg (1,3 kPa) posle tronedeljne ili due primene.
Novootkriveni i asimptornatski hipertoniari tako mogu
da povrate svoj pritisak na prihvatljive nivoe bez medikacije,
ija upotreba dovodi do sporednih efekata kao to su
poremeaj spavanja, depresija i impotencija mukaraca. U
teim i dugotrajnijim sluajevima, joga nidra je korisna
dopunska terapija, koja daje mogunost pacijentima da
znaajno smanje ili prekinu sa uzimanjem lekova. Samo
mali procenat ispitanih osoba nije povoljno reagovao na ovu
terapiju.
Istraivanja
Nedavno izvedena studija na Stanford univerzitetu (SAD)
pokazala je da je pad krvnog pritiska indukovan joga nidrom
dugotrajan, da se zadrava u toku dana, a nije samo
prolazni efekat koji koincidira sa trajanjem vebe
. Druga
kontrolisana
studija
izvedena
na
Langley
Porter
Neuropsihijatrijskom institutu u Kaliforniji, je pronala da je
redukcija krvnog pritiska
i nivoa anksioznosti u
hipertenzivnih pacijenata trajala dvanaest meseci posle
praktikovanja joga n i d r e .
Kao rezultat ovih studija, jogika relaksacija postaje
terapija izbora novootkrivenih blagih oblika hipertenzije, dok
u teim sluajevima koji slabije reaguju, kao dodatna
terapija smanjuje mogunost nastupanja sporednih efekata i
koliinu primenjene doze leka.
Tim istraivaa sa Oeljenja za kardiologiju K. E. M.
bolnice u Bombaju, pod rukovodstvom dr K. K. Datey-a, u
velikoj studiji, je odredio uticaj vebi relaksacije na

hipertenziju. Pacijenti su nauili preliminarni oblik joga nidre

koji se zove avasana. Posle tronedeljnog treninga, veina
pacijenata
je
pokazala
simptomatsko
poboljanje.
Glavobolja, vrtoglavica, nervoza, iritabilnost i nesanica su
nestali u skoro svim sluajevima. Ostali simptomi su postali
manje teki a dolo je i do poboljanja raspoloenja i opteg
stanja. Znaajno snienje krvnog pritska i (ili) primenjenih
doza lekova su postignuti u 52% pacijenata. Istraivai su
zakljuili da ova terapija daje nove mogunosti u regulisanju
hipertenzije. Pomenuta studija je in extenso reprodukovana
u odeljku koji sledi.

etvrti Deo

Dodatak
Stres i bolesti srca *
ovek je, danas vie nego ikada tokom istorije, podloan
stresu. Tehnoloki i ekonomski napredak su stvorili ritam i
ivotni stil sa kojim on ne moe da dri korak. ovek je rtva
monstruma kojeg je sam kreirao za sebe, monstruma
napretka. Mentalni stres i napetost su kazna koju on plaa
za svoju civilizovanost.
Tano je da su neke osobe sklonije patnjama koje
uzrokuju stres, ali, imunih nema, radi se samo o pravu
reaktivnosti. Stres pogadja razne delove tela i dovodi do
stvaranja raznih bolesti. Incindencija koronarne srane
bolesti i hipertenizje je u stalnom porastu. lako je visoki
krvni pritisak tako est u celom svetu, malo se zna o
njegovom uzroku. Oko 10% sluajeva predstavljaju
posledicu bolesti bubrega, aorte, endokrinih lezda, itd, i
tada se nazivaju sekundarnom hipertenzijom. U preostalih
90% uzrok ne moe da se otkrije, i to stanje se oznaava kao
esencijalna ili idiopatska hipertenzija. Gradska populacija u
proseku ima vii krvni pritisak nego seoska
, to je
verovatno posledica injenice da su ljudi u urbanim
oblastima ee izloeni stresu. Vii standard ivljenja, vea
edukovanost,
vea
materijalna
primanja
i
sve
specijalizovanije profesije su povezani sa viim nivoima
krvnog pritiska.
Neki poslovi su stresogeniji od drugih. Izvrioci,
profesionalci i ljudi koji rade na poslovima povezanim sa ro
kovima su pod stresom veliki deo svog radnog vremena.
Russek i Zohman
su zapazili u svojoj studiji koronarnih
bolesnika, da je stres pravio veu razliku izmedju

*
Pretampano iz Quaterly Journal
Sciences, vo. 13, nos. 3-4, Sept.-Dec. 1977.

of

Surgical

Veina pacijenata koji boluju od hipertenzije se tretiraju

lekovima koje moraju da uzimaju tokom itavog ivota. Loe
strane lekova su sporedna dejstva i neretko visoka cena, i
zato su dobrodole druge mere koje bi pomogle sniavanju
krvnog pritiska. U tom smislu, biofidbek, joga i neke tehnike
relaksacije imaju veoma veliku ulogu.
Studija predstavljena ovde sprovedena je u cilju
odredjivanja efekata tehnika relaksacije, biofidbek treninga i
avasane (joga vebe) u pacijenata obolelih od hipertenzije.
Materijal i metode
Efekt biofidbek treninga ispitivan je na 27 pacijenata, a efekt
avasane na 86 pacijenata.
Biofidbek grupa
Grupa se sastojala od 27 pacijenata (16 mukaraca i 11
ena). Godine starosti su se kretale od 39 do 78 (55 u
proseku). Ispitanici su bolovali od hipertenzije najmanje
godinu dana, a u nekim sluajevima imali su je 20 godina (u
proseku 6,8 godina). Etiologija hipertenzije je u 25 sluajeva
bila esencijalna a u 2 sluaja renalna, bubrena. Svi osim
dvojice su uzimali antihipertenzivne lekove, ali pritisak im
nije bio adekvatno regulisan. U kontrolnoj grupi bilo je 9
ena i 11 mukaraca. 18 je imalo esencijalnu a 2 renalnu
hipertenziju. Prosena visina krvnog pritiska je prikazana na
tabeli 1.
Tabela 1
Prosean krvni pritisak u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi
Grupa

Prosena
starost

Visina krvnog pritiska (mm Hg)

srednji srednji
originalni
pre
ispitivanja

Eksperimentalna
Kontrolna

55
57

168/105
170/108

157/98
166/100

origin.pre ispit.
126
128

118
122

Originalni krvni pritisak je onaj koji je registrovan kada je

prvi put otkrivena hipertenzija. Pritisak pre ispitivanja je
proseni pritisak izmeren u toku tri dana posle
poluasovnog odmora svakog dana. Krvni pritisak je meren
u stojeem, sedeem i leeem poloaju a zatim je
odredjivana njegova prosena vrednost. Slini kriterijumi su
primenjivani za kontrolnu grupu.
Simptomi poremeaja koje su pokazivali pacijenti su bili
razliiti. Po redu uestalosti bili su to umor, glavobolja,
oteano disanje pri naporu, vrtoglavica, razdraljivost, bol u
grudima, palpitacija, nervoza i depresivnost. Glavobolja i
zamor su bili veoma esti i prisutni u 70% odnosno 65%
ispitanika. Simptomi su bili slini u eksperimentalnoj i
kontrolnoj grupi.
Tehnika
Svi pacijenti su odgovarajue motivisani da bi se dobila
njihova maksimalna saradnja. Sa njima je radjeno
individualno po pola sata tri puta nedeljno u toku devet
nedelja. Pritisak je meren u sedeem, stojeem i leeem
poloaju, na poetku i na kraju svake seanse. Upotrebljavan
je obian ivin sfigmomanometar koji je esto proveravan.
Visina dijastolnog pritiska je odredjivana u petoj fazi.
Pacijenti su proli trening relaksacije i biofidbeka. Pacijenti
kontrolne grupe su takodje poseivani tri puta nedeljno u
toku 9 nedelja. Njihov krvni pritisak je odredjivan po dolasku
a zatim ponovo posle pola sata odmora na ieaju. Oni nisu
uili tehnike relaksacije niti im je saoptavana veliina
njihovog krvnog pritiska i nisu bili povezani sa biofidbek
instrumentima.
Trening se izvodio u prostoriji prijatne temperature.
Spoljanja buka je svedena na minimum, ali nije bilo
pokuaja da se ona potpuno ukloni. Uzimanje hrane nije bilo
dozvoljeno jedan as pre poetka treninga. Uklonjeni su
tesna odea i naoare. Za vreme treninga pacijenti su
sasvim oputeni leali na kauu za ispitivanje. Oi su im bile
zatvorene. Od njih se trailo da diu polako i ritmino, bez
napora. Za vreme cele seanse pacijenti su bili povezani sa
biofidbek aparatom koji je pokazivao galvanski otpor koe

pomou kontinuiranog zvunog signala. Promene u otporu

koe predstavljaju relativno pouzdanu meru stepena
relaksacije. Uzrok promene otpora koe nije sasvim poznat,
ali aktivnost znojnih lezda koja je proporcionalna aktivnosti
simpatikog nervnog sistema je jedan od vanih faktora.
Kako napreduje relaksacija raste otpor koe, a do pada
dolazi sa padom zvunog signala. Tako se korektan
odgovor odmah stimulie i ohrabruje pacijente da nastave
sa naporima u tom pravcu.
Na kraju seanse, svakom ispitaniku se govorilo koliki je
njegov krvni pritisak bio pre a koliki na kraju. Preporuivano
im je da praktikuju relaksaciju kod kue dva puta dnevno.
Doziranje leka je prilagodjavano prema odgovoru pacijenta
koji je aktivno uestvovao u odluivanju oko prilagodjavanja
doze.
avasan grupa
Grupa se sastojala od 68 mukih i 18 enskih pacijenata.
Prosek godina je bio 40. Njihov prvobitni krvni pritisak je
varirao izmedju 160 i 270 mm Hg (21,3 - 36,0 kPa) a
dijastolni od 90 - 145 mm Hg (12,0 - 19,3 kPa). Proseni
krvni pritisak je bio 186/115 mm Hg (24,8 - 15,3 kPa).
Etiologija hipertenzije je bila esencijalna u 62, renalna u 19 i
arteriosklerotina u 5 sluajeva.
Pacijenti su bili podeljeni u tri grupe kao to je pokazano
u Tabeli 2.

Tabela 2
Pacijenti u avasan grupi podeljeni u tri grupe
Grupa
Arterioskler-

ETIOLOGIJA HIPERTENZIJE (broj pacijenata)

Ukupno
Esencijalna
Renalna
otina

1. Bez lekova

15

45

2. Krvni pritisak
adekvatno kontrolisan
lekovima
36
3, K.P. neadekvatno
kontrolisan
uprkos lekovima
Ukupno

18

62

19

26
5

86

Grupa 1 se sastojala od 15 pacijenata koji nisu uzimali

antihipertenzivne lekove iako su bolovali od hipertenzije.
Mesec dana pre uenja poloaja avasana, dobijali su
tablete placeba. Grupa 2 se sastojala od 45 pacijenata koji
su uzimali lekove najmanje dve godine i pritisak im je bio
adekvatno kontrolisan. Trea grupa se sastojala od 26
pacijenata iji pritisak nije bio adekvatno regulisan, uprkos
uzimanju antihipertenzivnih lekova. Krvni pritisak pacijenata
koji nisu uzimali lekove meren je u leeem i stojeem
poloaju i kod njih se nije pojavljivala posturalna
hipertenzija. U pacijenata koji su uzimali lekove pritisak je
meren u tri poloaja: leeem, sedeem i stojeem. Srednji
pritisak je raunat kao dijastolni pritisak plus jedna treina
pulsnog pritiska. Prosean krvni pritisak u leeem poloaju
u grupi 1 i proseni krvni pritisak u sva tri poloaja u drugoj i
treoj grupi su prikazani na tabeli 3.

Tabela 3
Prosean krvni pritisak tri grupe koje su radile avasanu
Grupa

*
**

Krvni pritisak pre bilo koje

terapije (mm Hg)*

Inicijalni krvni pritisak sa

placebom ili lekovima**

1.

136

Placebo 134

2.

137

Lekovi 102

3.

147

Lekovi 120

Krvni pritisak meren kada je prvi put otkriveno da

postoji hipertenzija
Krvni pritisak meren posle davanja lekova ili placeba,
ali pre izvodjenja avasane.

Simptomi su bili: vrtoglavica, glavobolja, palpitacije,

nedostatak daha, angina, iritabilnost, nervoza i brzo
zamaranje. Sva ispitivanja su izvedena pre poetka
avasane i kasnije u regularnim intervalima. Elektromiogram
temporalnog miia je registrovan pre i za vreme vebe da
bi se potvrdila oputenost za vreme vebe. Ispitivanja su se
ponavljala i pacijentima je preporueno da svakodnevno
poseuju kardioloki centar da bi nauili vebu; kada bi je
nauili pravilno, savetovano im je da dolaze jedanput
nedeljno da bi se proverio njihov krvni pritisak i korigovala
tehnika vebe.
Tehnika vebe (avasana)
Jedan as pre izvodjenja vebe pacijentima je bilo
dozvoljeno da uzmu lak doruak. Bili su obueni u laku
udobnu odeu. Veba se izvodila na sledei nain: pacijent
lei na ledjima, sa nogama razmaknutim 30 stepeni a
rukama pod uglom od 15 stepeni u odnosu na grudni ko,
sa prstima aka lako savijenim. Pacijentima se pokazuje
lagano, ritmino dijafragmatsko disanje sa kratkom pauzom
posle svakog inspirijuma i duom posle svakog ekspirijuma.

Kada se uspostavi ritmino disanje, daje se uputstvo da se

obrati panja na senzacije u nozdrvama, na hladnou
udahnutog vazduha i toplotu izdahnutog. Ovaj postupak
pomae da se ostane budan i da se zaborave uobiajene
misli i tako bude manje svestan spoljanje okoline, to
doprinosi uspenijem oputanju.
Pacijentima se kae da opuste miie tako da mogu da
osete teinu raznih delova tela. To se automatski postie
kada pacijent naui vebu. avasana se izvodi 30 minuta.
Iskusan instruktor proverava da nema nikakvih pokreta tela,
osim ritminog kretanja trbuha. Fizika oputenost se s
vremena na vreme proveri podizanjem ekstremiteta i zatim
njihovim putanjem da bi se proverila mlitavost. Veina
pacijenata naui da korektno izvede vebu u toku tri nedelje.
Puls, krvni pritisak i respiracija se odredjuju pre i posle
vebe. Poto pacijenti naue vebu, broj respiracija je
obino 4 - 10 u minutu.
Doziranje lekova pacijentima u drugoj i treoj grupi se
prilagodjava njihovom reagovanju. Procenat redukcije
lekova se meri u svakom sluaju prema poetnom zahtevu
za lekovima, pre zapoinjanja avasane.
Rezultati
Subjektivno poboljanje je postignuto u veine pacijenata
obeju grupa. Simptomi kao to su glavobolja, nervoza,
iritabilnost i nesanica su nestali u veine pacijenata. Svi su
izjavljivali da se oseaju bolje.
Biofidbek grupa
U eksperimentalnoj grupi je dolo do znaajnog pada
krvnog pritiska, u 21-og od tretiranih 27 pacijenata.
Prosean krvni pritisak je smanjen od 118 do 103 mm Hg, a
posle etiri meseca iznosio je 107 mm Hg. Uoko 50%
pacijenata lekovi su u proseku smanjeni za 41%. U
kontrolnoj grupi nije bilo znaajne promene krvnog pritiska.

avasan grupa
Pad krvnog pritiska je zabeleen u sve tri grupe. U
pacijenata prve grupe prosean krvni pritisak je pao sa 134
mm Hg na 107 mm Hg (pad od 27 mm Hg), Rezultati su
pokazani na tabeli 4,
Tabela 4
Objektivno poboljanje u 15 pacijenata, postignuto bez
lekova
Prosean krvni pritisak

mm Hg

Inicijalni
Posle avasane
Smanjenje

134
107*
27

* p manje od 0,05
U drugoj grupi pad krvnog pritiska je bio od 102 do 100
mm Hg ali potreba za uzimanjem lekova je smanjena na
32%. U treoj grupi prosean krvni pritisak je pao od 120 na
110 mm Hg i potreba za lekovima je smanjena na 29%.
Rezultati su prikazani na tabeli 5.
Pacijenti koji nisu dobro reagovali su bili oni koji nisu
redovno dolazili na vebe.
Tabela 5
Objektivno poboljanje u drugoj i treoj grupi (71. pacijenta
koji su uzimali lekove)
Grupa i broj
pacijenata

krvni pritisak

II (45)

102 mm Hg

Prosean krvni
pritisak posle
avasane
100

III (26)

120 mm Hg

110

Inicijalni srednji

Potreba za
lekovima
32% u 27
(60%)*

p manje od 0,05

29% u 10
(38%)

Iz prikazanih rezultata jasno je da tehnike relaksacije kao

to su biofidbek trening i avasana pomau u smanjenju
krvnog pritiska hipertenzivnih pacijenata.
Diskusija
Hipotalamus je kontrolna stanica autonomneg nervnog
sistema i odrava homeostazu organizma. Hemodinamke
promene u esencijalnoj hipertenziji su sline onima koje se
pojavljuju u normotenzivnih osoba za vreme emocionalnog
stresa
. Ove promene takodje mogu da se ostvare i
direktnom elektrinom stimulacijom motornih centara i
regiona hipotalamusa. Izgleda da ponavljana stimulacija
hipotalamusa dovodi do povienog krvnog pritiska. U
literaturi je poznato da psihiki stres igra vanu ulogu u
etiopatogenezi hipertenzije.
Bilo koja da je etiologija hipertenzije, postoji skok nivoa
na kojem deluju homeostatski mehanizmi koji sada reaguju i
protiv porasta i protiv pada krvnog pritiska. Tako je,
verovatno, regulatorni mehanizam hipotalamusa podignut
na vii nivo u hipertenziji, a hipertenzija moe da se
kontrolie onda kada se uspostavi predjanji normalan nivo.
Normalno, kora mozga dobija veliki broj informacija iz
okoline koje zatim dovodi do emocionalnog i mentalnog
odgovora. Zatim se poruke prenose limbrkoj oblasti koja
dovodi do hipotalamusnih i hipofiznih odgovora, a koji se
izraavaju fizioloki, tj, pri dobijanju telefonskog poziva
osoba poinje da se znoji, dobija palpitacije i raste joj krvni
pritisak.
Joga trening dovodi do povienog kortikalnog i
istovremeno smanjenog limbikog uzbudjenja, koje se
izraava u linosti i subjektivnom iskustvu u vidu poviene
percepcije i simultano redukovane emocionalne reakcije.
Regulatorni mehanizam hipotalamusa se tako postavlja na
normalni, ili skoro normalni nivo, to pomae smanjivanje
visokog krvnog pritiska. U biofidbek treningu, fiziolke
pojave se registruju iz trenutka u trenutak pomou
instrumenata, to motivie osobu da modifikuje promene rezultat
predstavljaju
modifikacije
hipotalamusnih i
hipofiznih odgovora. Tako ove tehnike postiu sline

rezultate iako su posredovane razliitim neurofiziolokim

putevima.
Rezime
ovek je vie nego ikada ranije izloen stresu i napetosti.
Stres igra vanu ulogu u etiopatogenezi esencijalne
hipertenzije.
27 pacijenata sa hipertenzijom pohadjali su biofidbek
trening. Galvanski otpor koe je bio
pokazatelj
relaksiranosti. Subjektivno poboljanje je zabeleno u
veine pacijenata na kraju ispitivanja. Srednji krvni pritisak
je redukovan od 118 na 103 mm Hg, a potreba za lekovima
na 41%. Slini rezultati su primeeni u regulaciji temperature
biofidbekom.
26 pacijenata sa hipertenzijom je nauilo avasanu, vebu
joge. Pacijenti su zatim podeljeni u tri grupe: prva se
sastojala od onih koji nisu uzimali antihipertenzivne lekove,
druga od pacijenata iji krvni pritisak je adekvatno
kontrolisan lekovima, a trea od pacijenata iji pritisak nije
bio kontrolisan adekvatno uprkos uzimanju lekova. Posle
izvodjenja avasane, na kraju treeg meseca, veina
pacijenata je imala popravljeno opte stanje, a simptomi kao
to su glavobolja, nesanica, nervoza, itd., su nestali. U
drugoj grupi potreba za lekovima je redukovana na 32%. U
treoj grupi srednji krvni pritisak je redukovan od 120 do 110
mm Hg a potreba za lekovima je smanjena na 29%. U prvoj
grupi dolo je do smanjivanja krvnog pritiska od 134 do 107
mm Hg.
Diskutovan je mehanizam redukcije krvnog pritiska.
Zakljueno je da su biofidbek trening i/ili avasana vani
dodaci postojeem antihipertenzivom tretmanu.

Joga nidra i biofidbek

Naveden je preliminarni izvetaj programa redukcije stresa

koji je izveden u Satjananda Aramu u Pertu, Australija,
1980-81. godine, tehnikama joge uz pomo biofidbeka. U
osnovi programa je bila primena joga nidre iako su i ostale
tehnike kao to su asane, pranajama i meditacija bile
ukljuene kada je to bilo potrebno. Svaki kurs je trajao 10
nedelja, po dva sata nedeljno, u grupama od po 12 do 14
odraslih mukaraca i ena. Cilj je bio razvijanje sposobnosti
postizanja duboke relaksacije i stimulacije razvoja linosti
primenom ovih tehnika. Biofidbek je odlina metoda koja je
pokazivala pacijentima kako su napredovali u svom
treningu. Takva potvrda efikasnosti joga nidre je dovodila do
jo receptivnijeg stanja i boljih rezultata.
Sprovedeni program je otkrio da, iako je joga nidra
efikasan metod za postizanje duboke relaksacije, problemi
stresa ne potiu uvek od poveanog uzbudjivanja i
nemogunosti da se uspeno relaksira. Zakljueno je da su i
ostale tehnike joge korisne za harmonizovanje poremeenih
tendencija, pre uvodjenja duboke relaksacije.
Oprema
Glavni upotrebljavani instrument je bio elektrini mera za
otpor koe koji je precizniji od najee upotrebljavanog
GSR metra. On meri vrednost otpora koe na dlanu ake,
koji direktno zavisi od promene autonomnog nervnog
sistema. Mera ima dve skale. Jedna je graduisana do 2 M
oma. Uopteno govorei, nizak bazalni otpor koe pokazuje
aktivno stanje ili stanje uzbudjenja, dok visok otpor
pokazuje stanje relaksacije, iskljuenosti i smanjenje
uzbudjenosti.
Na drugoj skali igla meraa je postavljena na centru sa
kojeg moe da se pomera levo - desno i meri procentualnu

promenu odgovora autonomneg nervnog sistema. Njeni

pokreti udesno pokazuju uzbudjenje, koje je uglavnom
povezano sa aktivacijom simpatikog nervnog sistema u
odgovoru na neki izazov ili stres. Kretanje igle nalevo
pokazuje stepen relaksacije koji je postignut i u vezi je sa
parasimpatikim nervnim sistemom.
Upotrebom ove dve skale, zajedno sa brojnim testovima
pacijentove sposobnosti da odgovori na stimulus ili da se
opusti, moe da se dodje do velikog broja zakljuaka o
stepenu kontrole nad autonomnim nervnim sistemom.
Eksperiment
Na poetku svakog kursa uesnici su prolazili est osnovnih
testova pomou ESR metra. Beleeni su njihovi autonomni
odgovori i pomou njih je dobijan muitidimenzionalni profil
linih psihofiziolokih odgovora na stres, koji je
omoguavao primenu odgovarajuih vebi.
1. Merenje bazalnog otpora koe u normalnom budnom
stanju, pokazivalo je da li je ispitanik bio visoko napet ili
miran kada je bio u stanju koje je smatrao normalnim za
sebe.
2. Merenje procentualne promene otpora koe dok su
uesnici sprovodili sopstveni netrenirani oblik relaksacije u
toku desetominutnog perioda. Rezultati su beleeni grafiki,
tako to je na apscisi bilo prikazano vreme, a ordinata je
pokazivala procentualnu promenu otpora koe. Na primer,
dobar relaksirajui odgovor bi bio pokazan na ESR metru
lakim pomeranjem igle ulevo, a grafikon bi pokazivao
kretanje prema nivoima duboke relaksacije.
Dobijeni su razliiti rezultati. Na primer, osoba koja po
svaku cenu pokuava da se relaksira moe u stvari da
postane uzbudjena, to pokazuje pomeranje igle udesno,
umesto ulevo. Kod ostalih, nivo relaksiranosti nije bio tako
dubok, ili je varirao.
3. U testu 2 meren je bazalni otpor koe posle
desetominutne relaksacije. Merenje je pokazivalo da li je
osoba u stanju da se duboko relaksira, i da li se, umesto
relaksacije, pojavljivalo uzbudjenje. Ispitanicima je zatim

dozvoljavano da se vrate u svoje normalno budno stanje,

a igla je vraena na centar skale.
4. Odgovor na izazov: sastojao se od spoljanjeg
stimulisanja kao to su jak zvuk ili ubod iglom, a zatim je
registrovano pomeranje igle sa centra. Stimulus predstavlja
izazov centralnom nervnom sistemu, a test pokazuje kako
obino osoba reaguje na takav izazov ili stres. Poeljan
odgovor je ravnomerno kretanje igle nadesno. Sasvim je
normalno da ovek reaguje na stres - problem se, medjutim,
pojavljuje kada on nije u stanju da se brzo vrati u normalno
stanje ili da se posle stresa opusti.
5. Merenje vremena koje je igli potrebno da se vrati u
centar posle primenjenog stimulsa. Uravnoteenoj osobi je
potrebno 1 - 2 minuta ali napeta osoba se teko ponovo
relaksira i igla dugo ostaje na desnoj strani, to pokazuje
dominaciju simpatikog dela autonomnog nervnog sistema.
6. Na kraju, grupi ispitanika je pokazana jednostavna
tehnika joga nidre, posle koje je postignut dublji nivo
relaksacije u poredjenju sa prethodno postignutom
idealnom ili maksimalnom oputenou.
Rezultati
Kako je izvodjenje programa napredovalo, postalo je jasno
da se pojavljivao jedan od pet odgovora autonomnog
nervnog sistema. Prema njima je nainjen odgovarajui
program vebi joge, sa ciljem da se usklade tendencije koje
su postale oevidne u svakoj grupi.
1. Preveliko uzbudjenje: Osobe su imale nizak inicijalni
bazalni otpor koe. Testovi 4 i 5 su pokazivali preteranu
reaktivnost na stresne stimulse i nemogunost naknadne
relaksacije. Ovaj tip linosti je, karakteristino, konstantno
aktivan, kompetitivan, ambiciozan i agresivan. Visok nivo
anksioznosti i brige je tipian za ove osobe, koje nalaze da
im je oputanje i predavanje veoma teko. Autonomni nervni
sistem je kod njih u neravnotei i dominira tonus
simpatikusa. To je refleksija visoko eksternalizovanog
ivotnog stila sa prevelikim vezivanjem za prolazne
dogadjaje ivota. Ovaj tip linosti je naroito sklon
kardiovaskulnim bolestima i vebe kao to su joga nidra

nadi odhan, udjaji pranajama * i pavanmuktasana su bile

veoma efikasne u uspostavljanju njihove nervne ravnotee.
2. Fiksirani tip; Dokazuje se malim pokretanjem igle ERS
ili njenom nepokretnou za vreme bilo kojeg testa od 2 - 6.
Ovaj tip ne bi bio u stanju da sasvim adekvatno odgovori na
spoljanje dogadjaje, niti bi mogao da se relaksira i uiva u
unutranjim iskustvima uma. Ljudi ove grupe obino
govore: Dobro mi je, dok im je ivot, ustvari, bez boja,
dosadan i bez inspiracije. Oni su izgradili koljku oko sebe
kojom se tite od misli i oseanja. Testovi otkrivaju da ovaj
tip ljudi ne reaguje ni na stimulaciju ni na relaksaciju. Zato je
neophodno da se pone sa drugim joga vebama u koje
spadaju akti bandhe, trikonasan, surya namaskar,
bhastrika, bandhe**, izgovaranje Oma, kirtan a u rigidnijim
sluajevima
ankaprakalana***
koja
ima
snane
psiholoke i fizioloke efekte. Kada se jednom probiju
blokade koje postoje, sa uspehom se primenjuju
jednostavne meditativne tehnike i joga nidra. Potrebna je
izvesna kontrola nad autonomnim funkcijama pre nego to
se indukuje duboka relaksacija inae ne dolazi do odgovora
na tehniku.
3. Fluktuantni tip: Karakterie se hirovitim kretanjem igle
ESR meraa za vreme testova. U ovu grupu spadaju ljudi
koji su temperamentni, ekscitabilni i udljivi. Oni obino
zapoinju radnje sa velikim entuzijazmom da bi lako upali u
depresiju kada se susretnu sa tekoom. Bez unutranje
stabilnosti, oni su esto prisiljeni da zavise od drugih.
Njihovo reagovanje na joga nidru je bilo veoma povoljno i
bilo je potencirano joga programom vanijih statikih asana,
poloaja ravnotee, trbunog disanja, nadi odan pranajame
sa akcentom na ritam disanja i kumbhaku, djapu i trataku.

* Vebe disanja - Prim. prev.

** Sve navedene tehnike su opisane u knjizi Joga i
hipertenzija.
*** Tehnika ienja tela - Prim. prev.

4. Manje uzbudljive osobe: Imaju vrlo visok bazalni otpor

koe, slab odgovor na izazov (test 4), brzo iskljuivanje (test
5) i esto se vraaju do nivoa nieg od onog koji je postojao
na poetku. Ove linosti su uglavnom introvertovane, tee
da ive sopstvene misli, i ne uspeva im da uspeno
komuniciraju sa spoljanjim svetom. U ovoj grupi dominira
parasimpatiki nervni sistem (ida nadi). Ova grupa moe
lako da se relaksira, medjutim, uvek je u zatvorenom,
introvertovanom stanju, i ne uspeva joj da odgovori na
ivotne izazove.
Joga nidra nije dobra za ovaj tip ljudi, jer uesnici imaju
velike tekoe da izadju iz stanja poveane iskljuenosti
indukovanog vebom. Cilj joge je da se postigne kontrola
nad autonomnim nervnim sistemom to podrazumeva, ne
samo mogunost relaksacije nego i sposobnost da se
postane uzbudjen. Joga nidra moe da se primenjuje samo
u sluajevima kada su uesnici u stanju da se vrate iz stanja
iskljuenosti. Da bi se to olakalo, program koji se
preporuuje sastoji se od surya namaskar, dinamikih
asana, akti bandhi, bhastrika pranajame, agnisare i kundjal
krije.
5. Uravnoteeni: Zdrav, balansirani tip se karakterie
srednjim opsegom bazalnog otpora koe u testu 1, sa
ravnomernom krivom relaksacijom do visokog bazalnog
otpora koe u testovima 2 i 3. Testovi 4 i 5 indukuju
normalan odgovor na izazov sa relaksacijom koja se vraa
na normalne nivoe u toku nekoliko minuta. Posle inicijalnog
treninga, ova grupa moe da praktikuje joga nidru i svaku
drugu tehniku sa velikim uspehom.
Diskusija
Ispitivanja su bila u poetku posveena preekscitiranom tipu
osoba (grupa 1), ali je, kada su se razvili pojmovi o ostala
etiri oblika vegetativnog ponaanja, postalo jasno da nisu
samo ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji izloeni stresu.
Takodje je interesantno da su ovi kursevi za regulisanje
reagovanja na stres privukli sasvim razliit tip ljudi od onog
koji bi obino bio ukljuen u joga grupu, ali njihov stav
prema jogi je postojao mnogo pozitivniji kada su jednom

shvatili da ona zaista deluje, to im je uspevalo pomou

biofidbek mehanizama, i kada su se uverili da za takva
dejstva postoji ozbiljna empirijska osnova.
Proces preputanja
Yogaschitta vritti nirodhah (sutra 1), Patandjalijev klasian
odgovor na pitanje ta je joga? govori da je joga proces
blokiranja obrazaca svesti. Blokiranje ne znai supresiju,
nego sposobnost da se prepusti i uskladi sa raznim
obrascima svesti. To je sposobnost koja se postie
upranjavanjem joga nidre. Kao to smo videli u diskusiji
naeg istraivanja, osoba koja moe da promeni svoje
normalno stanje u odgovoru na stres i zatim napusti stanje
uzbudjenosti kada se stresna situacija zavri, promeni svoje
normalno budno stanje da bi se duboko relaksirala, a zatim
izadje iz relaksiranog stanja kada to situacija zahteva, je
osoba koja poseduje psihofizioloku zrelost. Ona moe
svesno da reava sve ivotne situacije, da kontrolie svoj
vegetativni nervni sistem i ivi uskladjen, radostan i plodan
ivot. To su ciljevi i iskustva joge.
etiri definisaha tipa pomou ESR meraa, pokazuju neki
oblik mentalne opstrukcije ovog procesa preputanja,
spreavajui
balansirano funkcionisanje autonomnog
nervnog sistema, stvarajui neravnoteu izmedju ide i
pingale, izmedju mentalnih energija (manas akti) i vitalnih
(prana akti). Kada su uravnoteeni ida i pingala, tee
suumna nadi (spiritualna energija) i postoji stanje
meditacije, dok je neravnotea izmedju ove dve snage uzrok
mentalne neravnotee i psihofiziolokih poremeaja.
Lepota eksperimenata izvedenih u Programu za redukciju
stresa, lei u injenici da oni jasno ilustruju stav Svarni
Satjanande, da su sve vebe joge, bez izuzetka, usmerene
na stvaranje stanja meditacije u dnevnom ivotu,
uravnoteavanjem ide i pingale, i na taj nain kontrolisanjem
funkcionisanja simpatikog i parasimpatikog nervnog
sistema, i, takodje, da bez obzira na problem, uvek postoji
tehnika joge kojom moe da se problemu suprotstavi i
sistem pokrene prema ravnotei. Istovremeno, treba znati da
neke vebe mogu da budu neodgovarajue u specifinim

stanjima neravnotee. Tehnike joge su kao jaki lekovi i ne

treba da se propisuju bez iskustva.
Iako je opisano pet tipova psihofiziolokog ponaanja,
medju njima nema jasnih granica. Na primer, neki ljudi imaju
normalan odgovor na relaksaciju da bi se u toku procesa
zaustavili, ili ak postali uzbudjeni iako je postignuto stanje
relaksacije, to govori o verovatnom bloku na nesvesnom
nivou, koji zatim uzrokuje strah ili poremeaj koji se
pojavljuje kada se susretne sa potisnutim traumatskim
iskustvom koje nije sasvim razreeno. Te opstrukcije se
esto vraaju u istom stadijumu joga nidre, to pomae
prepoznavanje i prihvatanje problema i oiakava proces
preputanja.
Pronalaenje sopstvene ravni
Veoma je vano da se svaka osoba posmatra u svojoj
celovitosti i razliitosti. Postoje razne metode i naini
regulisanja stresa, a osim toga, neki ljudi mogu uspeno da
funkcioniu pod stresom dok drugi to ne mogu. Stres moe
da se definie jednostavnom formulom:
Broj stresnih situacija
Stres = ----------------------------------------sposobnost suprotstavljanja
Tako, da bismo umanjili delovanje stresa, moemo ili da
smanjimo broj stresnih situacija menjanjem ivotnog stila, ili
poveavanjem nae sposobnosti da mu se suprotstavljamo,
tehnikama joge. esto je potrebno oboje. Svaka osoba se
nalazi pod razliitim nivoima stresa u zavisnosti od
spoljanje situacije i mogunosti da se stresu suprotstavi.
Trajne promene u ivotu
U ovom programu se insistiralo na sankalpa terapiji da bi se
pomoglo pacijentima da konsoliduju promene u njihovim
ivotima. To je ukljuivalo razmatranje njihovih stavova,
psihikog funkcionisanja, mehanizma suprotstavljanja,
yame i niyame, to je omoguilo da se ivi punije, bez

stresova. Ukljueni su bili razgovori, diskusije i intervjui koji

su svakom uesniku pomagali da sagleda svoje pogrene
stavove koji su mu ometali relaksaciju. Kako je to radjeno
samo na intelektualnom, svesnom nivou, sankalpa u joga
nidri je postala snaan medijum za prenoenje eljenih
promena u dublje nivoe nesvesnog uma.
Dalje mogunosti
lako je ova studija pokazala samo mali uvid u veoma bogatu
oblast, kombinacija joga nidre i biofidbeka je vana za one
koji nisu razvili zadovoljavajuu samosvesnost, da bi bili u
stanju da procene svoje unutranje akcije i reakcije.
Sprovedeni kursevi su se uglavnom koncentrisali na
redukovanje stresa, ali su lako mogli da idu dalje i ljude
odvedu u meditaciju i razviju kreativnost uma. To bi
ukljuivalo upotrebu EEG-a (elektroencefalografa) da bi se
beleili modani talasi za vreme progresivne joga nidre. lako
je ovaj sloeniji aparat bio dostupan, ESR mera je bio
sasvim dovoljan da ljudima pomogne da razviju potrebnu
samosvesnost.
Relaksacija je neophodan preduslov za meditaciju. Kada
se jednom savlada, tada meditacija postaje mnogo
znaajnije iskustvo. Odatle, mogunosti mogu samo da se
ire - na sve strane.

SHEMA UNUTRANJIH ORGANA

1. Mozak
2. Kimena modina
3. Kimeni stub
4. Dunik
5. Aorta
6. Levo pluno krilo
7. Srce
8. Dijafragma
9. eludac
10.Slezina
11.Pankreas - guteraa
12.Popreni deo debelog creva
13.Silazni deo debelog creva
14.Tanko crevo
15.Sigmoidno crevo - izuvijani deo debelog creva
16.mar
17.Jednjak
IS.Desno pluno krilo
19.Dijafragma
20.Jetra
21.una kesica
22.Ulazni deo debelog creva
23.Slepo crevo
24.Crvuljak
25.Pravo crevo - zavrni deo debelog creva

Tuma pojmova

ACARYA - uitelj
ADJNA - psihiki komandni centar; guru akra; sedite
intuicije; esta akra koja se manifestuje u oblasti srednjeg
mozga; bidja mantra Om; odgovara centru izmedju obrva
(bhrumadhya-i).
AKAA - eter, prvi od pet materijalnih elemenata ili stanja
materije, prostor izmedju astralnog i fizikog sveta.
ANALGETICI - sredstva
spreavaju oseaj bola.

koja

ublaavaju,

odnosno

ANAHATA - etvrta akra, odnosi se na fiziku oblast srca;

bidja manta Yam; psihiki centar koji je izvroite svih
emocija i koji je povezan sa psihikim zvucima doivljenim
u meditaciji.
ANANDAM - dobrobit, radost, srea, blaenstvo, u smislu
nezahtevnosti, zadovoljenosti.
ANANTA - kralj Naga, zmijskih boanstava; izuvijana ini
leaj na kojem poiva Vinu.
ANTAR - MOUNA - unutranja tiina; predmeditativna
tehnika kojom se postie svesnost unutranje tiine i
unutranjeg zvuka; sadhana iji je cilj da aspiranta uini
svesnim unutranje tiine i uzburkanosti.
ANULOMA VILOMA - jogika veba svesnosti kretanja daha
naizmenino kroz svaku nozdrvu, sa koncentracijom na vrh
nosa ili trikuti.

ARHETIP - nesvesna, preegzistentna forma koja je, izgleda,

deo nasledjene strukture psihe i prema tome, moe da se
manifestuje svuda, u bilo koje vreme. Zbog svoje instiktivne
prirode arhetip je u osnovi oseajnih kompleksa i deli
njihovu autonomnost, U svojoj sutini arhetip je prazan i
formalan, facultas praeformandi, mogunost izraavanja
data a priori (K. G. Jung, The Archetypes and the Collective
Unconcious, Coll. Works, Vol. 9, par. I, pp. 79).
ASANA - Stabilan, udoban poloaj tela, prvobitno asana
oznaava sedite, a potom sedenje. U jogikoj tradiciji,
pak, pod asanom se podrazumeva poloaj, pozicija,
odnosno situacija u kojoj se zbiva joga (shvaena i kao
tehnika i kao rezultat). (Z. Zec, - Patandjali Izreke o jogi,
Str. 90, BIGZ, 1977).
ASTMA - Bronhijalna astma, oboljenje u kojem se javljaju
napadi oteanog disanja usled gra bronhija; naroito je
otean izdisaj.
ARAM - doslovno: umsko boravite. Sanskritska re koja
oznaava mesto na kojem se odvija duhovni i fiziki rad.
Sistem arama stvoren je jo u davnanja vremena da bi se
uenicima i drugim iteljima pruila mogunost da ive u
zajednici sa svojim uiteljem i da u obliku rada i raznovrsne
delatnosti izraze svoju mentalnu i fiziku energiju,
omoguujui na taj nain oslobadjanje napetosti, konfuzije i
pritiska sopstvene karme.
ATMA - (osn. atman): kljuni termin indijske filozofije uopte
(u palijskom budizmu atta, u vedanti atma, u djainizmu
djivah) koji budisti otro negiraju. Sopstvo, svojstvo,
individualnost, sutina, na strane jezke esto prevodjeno
aproksimativno kao dua, transendentalni subjekt, svest,
duh; oznaava individualnu manifestaciju apsoluta iako na
nju nije ogranien. Nije podloan propadanju. Po
Radakrinanu,
atman
je
beskonanost
otkrivena
introspektivno. Atman je istovetan s paramatmanom.
sveobuhvatnim sopstvom, koji je sve to jeste, brahman.

AJURVEDA - drevni sistem leenja u Indiji.

BANDHA - psihomiina kontrakcija koja zadrava pranu u
izvesnim delovima tela tako da njena snaga moe da se
preusmeri i koristi; miina i psihika kontrakcija medjice perineuma - mula bala bandha, trbuha - udijana bandha i/ili
grla - djalandhara bandha.
BANJAN DRVO - ficus bengaliensis, stablo koje je simbol
preporodnog duha. Raste tako to granama sputa korenje
u zemlju i tako s vremenom prerasta u gustu umu - stablo.
BHRUMADHYA - centar izmedju obrva; taka u kojoj se
kontaktira adjna akra.
BIDJA MANTRA - osnovni vid mantre - njena klica ili seme;
svaka akra ima svoju mantru.
BINDU - kap ili taka; akra koja se nalazi u zadnjem delu
glave; psihiki centar povezan sa mesecom i psihikim
zvucima, veoma vaan u praksi kundalini joge; kroz ovu
akru prolazi Om, kosmiki zvuk, prelazei u manifestnu
egzistenciju.
BIOFIDBEK - mehanizam koji obezbedjuje vizuelni ili sluni
dokaz o stanju autonomne telesne funkcije, tako da osoba
moe da razvije kontrolu nad tom funkcijom (npr. postie
kontrolu krvnog pritiska ili svoje oputenosti).
BRAHMA - Stvaralac, kreator; ima etiri glave koje pokazuju
njegovu inteligenciju. Vrhovni apstraktni bog koji vlada nad
brahmalokom - Brahminim svetom ili svetom brahmana. U
Hinduizmu je, uz ivu i Vinua, objedinjujui lan trojstva.
BHAGAVAD GITA - indijska poema, odlomak epa
Mahabharata, u kojoj boansko otelovljenje Krina daje
kralju Ardjuni uputstva o jogi; najpopularnija pesma
sanskritske knjievnosti; Gita je najuticajnije deblo indijske
misli. Govori se da je to najlepa, moda jedina zaista

filozofska pesma koja postoji na bilo kom poznatom jeziku

(Wilhelm van Humoldt).
BUDDHA - probudjeni. U budizmu, oznaka oveka koji je
uvideo prirodu egzistencije, ugasio edj ivota i obustavio
prianjanje koje je uzrok bolnosti i venog vraanja
(samsara). U kasnijem razvoju budizma, probudjenost se
divinizira i hijerarhizuje. Gautama Buda je jedan u sledu i
hijerarhiji probudjenih, a probudjenost se stepenuje D. Pajin
Druga znanja, bibl. Dob, 1975).
AKRA - sanskr. toak; psihiki centar astralnog tela koji
vlada grupom funkcija. Simboliki se predstavlja u vidu
lotosovih cvetova i svaka od sedam akri ima odredjen broj
latica i karakteristinu boju. Latice predstavljaju razliite
manifestacije psihike energije u akrama i tokove psihike
energije koji vode ka njima ili od njih.
CHAITANYA PURUA - Stanje vieg bivsta u kojem se
postaje svestan svih faza egzistencije.
DARAN - uenje, teorija, sistem.
DHARANA - koncentracija; esti stepen Patandjalijevog
sistema radja joge.
DHARMA - dunost.
DHYANAU - (pali: Jhana, kineski; chan, japanski: zen) meditacija, kontemplativna zadubljenost.
DIABETES - ist kolokvijalni naziv za eernu bolest,
(diabetes mellitus) koja predstavlja metaboliki poremeaj u
kojem je sposobnost oksidacije (metabolisanja) ugljenih
hidrata manje ili vie izgubljena, najee zbog neadekvatne
aktivnosti pankreasa (guterae).
DJAPA - rotacija; vrsta meditativne prakse koja se izvodi
ponavljanjem mantre.

DJIOTI - jyoti: unutranja svetlost.

DJIVA - jiva: jedinica ivota, princip ivota, dua.
DJIVATMA - individualno sopstvo, individualno utelovljen
duh.
EPIFIZA - epiphysis cerebri (sinonimi: pinealno telo - corpus
pineale, glandula pinealis); lezda sa unutranjim luenjem
smetena na zadnjem delu medjumozga. Funkcija ove
lezde kod oveka je jo nepoznata, najverovatnije vri
neuroendokrinu kontrolu nad hipofizom, a mogue je da
utie i na funkcije koje su uslovljene biolokim ritmovima.
EJDETSKA SPOSOBNOST - mnoge osobe, a naroito deca,
imaju izvanrednu sposobnost zadravanja konsekutivnih
likova, tako da su u stanju da dugo vreme posle nadraaja
stvaraju optike utiske sa neobinom otrinom.
GURU - spiritualni uitelj, duhovni vodi, otolovljenje
boanskog znanja i vidjenja.
GH - engl. growth hormone. Hormon rasta, lui ga prednji
reanj hipofize (adenohipofiza)
HARI OM TAT SAT - ovim reima uitelj u BJ (Biharskoj
koli joge) zavrava prenoenje znanja ili razgovor (satsang)
sa uenicima.
HIPNOTICI - sredstva za izazivanje sna.
HIPOFIZA - endokrina lezda (lezda sa unutranjim
luenjem) sa mnogostrukom ulogom, smetena na bazi
mozga u tzv. turskom sedlu (sella turcica).
HIPOTALAMUS - donji deo medjumozga u kojem se nalaze
vii vegetativni modani centri. Povezan peteljkom sa
hipofizom.

HIPERTENZIJA - najee se odnosi na povien pritisak krvi

(arterijska hipertenzija).
HIRANYAGARBHA
prapoetka.

zlatna

klica.

Pokuaj

pronalaenja

HOMEOSTAZA - odravanje stalnih uslova u unutranjoj

okolini elija organizma
INDRYA - organ ili ulo akcije
JAMA - yama - opta pravila ispravnog postupanja; prvi
stadijum Patandjalijevog sistema joge.
JANTRA - instrument: instrument za odravanje svesnosti.
Simbol svesnosti ili dubljih slojeva psihe koji se manifestuju
na svesnom nivou uma kao geometrijske figure. Jantra je
vrsta geometrijskog dijagrama koji moe da se napravi od
trouglova okrenutih navie (kao iva) ili nadole (kao akti),
krugova, kvadrata, estouglova, itd. Moe da se nacrta na
papiru, tkanini ili nekom drugom materijalu ili direktno na
pesku ili zemlji. Jantra je vidljiva vibracija mantre i svaka
jantra ima svoje boanstvo. (Iz knjige Yoga from Shore to
Shore, Svami Satjananda Sarasvati Izdanje Biharske kole
joge).
JOGA - upregnue, sjedinjenje, metod i praksa koji vode
ka svesnom sjedinjenju ljudske svesnosti sa boanskim
principom. Prema Patandjaliju, joga je metodski napor da se
postigne savrenstvo pomou kontrole raznih elemenata
ljudske prirode, telesnih i psihikih.
JOGA SUTRA - niska o jogi; Patandjalijevo delo o jogi
sastavljeno iz etiri dela: prvi deo obradjuje prirodu i cilj
samadhija (samadhipada), drugi izlae sredstva za
postizanje tog cilja (sadhanapada), trei prua opis
nadprirodnih moi koje se mogu stei vebama joge
(vibhutipada), a etvrti obrazlae prirodu oslobodjenja
(kaivalyapada). (Izreke o jogi, Patandjali, izdanje BIGZ-a,
1977).

KAIVALYA - najvie stanje svesti koje je lieno svake

manifestacije ili asocijacije; apsolutno stanje.
KARMA - doslovno znai: delo. Od vremena Upaniada,
karma je uzronost po kojoj se bezlino nasledjuju dela iz
jedne egzistencije u drugu.
KARMA JOGA - nesebino delovanje. Podrazumeva
obavljanje svakodnevnih ivotnih obaveza uz prisustvo pune
svesnosti, ali bez vezivanja za plodove i dobit od svog rada,
za dobro drugih i za ispunjenje dharme.
KARMENDRYA - organ akcije, delovanja, na pr. aka.
KORONARNA BOLEST - ili ishemijsko oboljenje srca,
obuhvata klinike i druge pojave nastale u sranom miiu
usled smanjenja priliva krvi u njega i to usled delimine ili
potpune opstrukcije koronarne (srane) arterije. Kliniki
oblici su: pektoralna angina, preinfarktni (intermedijarni)
stadijum i infarkt sranog miia.
KIRTAN - kontinuirano ponavljanje razliitih imena Boga u
obliku pesme; deo bhakti joge, joge predanosti Bogu ili
vrhunskoj svesnosti u jednoj od njenih manifestacija.
KOA - omota tela.
KRIJA - akcija, dejstvo; vebe kundalini joge.
KUMBHAKA - zadravanje daha - posle udisaja
kumbhaka) i posle izdisaja (bahiranga kumbhaka)

(antar

KUNDALINI - vitalna snaga ili mo koja poiva na osnovi

kime (simbolino se predstavlja kao zmija savijena tri i po
puta u trouglu u muladhara akri); ovu energiju koristi ovek
seksualno ili je kontrolie za spiritualne ciljeve.
LAKMI - enski princip,
prosperiteta i bogatstva

pratilac

Vinua,

boginja

LEUKOZA - leukemija; maligno oboljenje hematopoeznih

organa koje se ispoljava znatnim poveanjem belih krvnih
elija
u
perifernoj krvi
s istovremenim znatnim
procentualnim poveanjem mladih (nezrelih) elija.
LINGAM - simbol koji predstavlja ivu, muki aspekt
kreacije.
LOTOS - Sanskr. Padma - simbol duhovnog razvoja,
svetlosti, istote. Centri svesnosti u ovekovom telu (akre)
su predstavljeni lotosima ija boja odgovara njihovim
individualnim karakteristikama, a broj latica funkcijama.
Kao to lotos raste iz tame blata ka povrini vode, otvarajui
svoj cvet tek kada se izdigne iznad povrine i ostajui
nedodirnut zemljom i vodom koji su ga hranili, tako i um
rodjen u telu oveka razvija svoje prave kvalitete (latice)
kada se izdigne iznad bujica strasti i neznanja, i preobrazi
svoje tamne moi dubina u ist nektar prosvetljenosti svesnosti (bodhiita), neuporedivi dragulj (mani) u cvetu
lotosa (padma). Foundations of Tibetan Mysticism, Lama
Anagarika Govinda.
MAYA - iluzija, varka (u vedanti) po kojoj nam se pojavno
ini kao konana istina, po kojoj nam se ono to je
apsolutno i nedeljivo ini relativnim i deljivim. Maya oteava
na uvid u najviu istinu.
MANIPURA - akra ili psihiki centar povezan sa vitalnou i
energijom; fiziko sedite u kimenoj modini u visini
pupka; bidja mantra Ram.
MANDALA - tantriki dijagram; koristi se u meditaciji i
simboliki predstavlja dublje aspekte ovekove psihe i
kosmike, mitoloke ili psihomeditativne snage i odnose.
MANTRA - zvuk ili serija zvukova koji imaju fiziku, psihiku
ili spiritualnu mo kada se recituju na odgovarajui,
propisani nain. Izgovaranje mantre treba da bude pravilno
jer se njena svrsishodnost sastoji u vibracionom dejstvu

koje pojaava delovanje kooridinisanog kompleksa poloaja

tela, disanja, svesnosti tela i oputanja.
MOKA - oslobodjenje od ciklusa radjanja i umiranja.
MULADHARA - akra ili psihiki centar, sedite seksualne i
spiritualne energije u oveku (kundalini akti). Smetena u
kimenoj modini u visini medjice (kod mukarca) i grlia
materice kod ene. Bidja manta Lam.
MUDRA - psihiki stav, esto praen fizikim gestom,
pokretom ili poloajem, koji utie na tok psihike energije u
telu.
NADI - psihiki kanali prane u astralnom, suptilnom telu. Ima
ih 72000, a od najveeg znaaja su tri: Ida (kanal mentalne
energije), Pingala (kanal vitalne, pranike) i Suumna nadi
(kanal spiritualne energije).
NARAYANA - bog Vinu, uvalac ivota
NIDRA-san
NIYAMA - pravila line discipline koja ine da um bude
miran u pripremi za meditaciju.
OM - ili AUM - primordijalna vibracija, Re koja iskazuje
Apsolut; mantra koja iskazuje Apsolut ili suptilni princip
Brahmana; re moi.
PARIVRADJAKA - lutanje, prvi stadijum tradicionalnog puta
povlaenja iz materijalnog sveta.
PATANDJALI - drevni jogin koji je opisao tehnike za
postizanje stanja meditacije (Joga sutre); njegov sistem je
poznat kao radja joga.
PRAKRITI - energetska i supstancijalna osnova ukupne
pojavnosti, fizike i psihike.

PRANA - vitalna sila, univerzalna

manifestuje u svim ivim biima.

energija

koja

se

PRANA VIDYA - tehnika kontrole pranike energije, koristi se

i u svrhe leenja.
PRATYAHARA kojoj se um
automatsko,
Patandjalijevog

iskljuivanje ula; taka u joga sadhani u

usmerava unutra a napredovanje postaje
vodjeno samo guruom;
peti
stepen
sistema radja joge.

PURANE - ukupno ima 18 purana koje sadre teogonije,

opise razvoja sveta, i ivotopise svetaca i avatara
(ooveenje boga - silazak boga u ljudski lik. Avatari boga
Vinua su Rama i Krina).
PURUA - ovek, osoba; u Samkhya-i nezavisni duhovni
entitet, isti posmatra, nadilazei princip u oveku.
RADJA JOGA - kraljevska nauka mentalnog majstorstva. Po
Patandjaliju, sastoji se od osam lanova ili stepena joge:
yama, nijama, asana, prenayama, pratyahara, dharana,
dhyana i samadhi.
RII - drevni mudrac, onaj ko je stekao uvid i spoznao istinu.
SADHANA - duhovna disciplina koja se sprovodi u
svakodnevnoj praksi, iji je cilj samospoznaja boanskog
znanja.
SAHASRARA - najvia akra ili psihiki centar
simbolizuje prag izmedju psihike i spiritualne ravni.

koji

SAMADHI - stanje sabranosti u kojem se pojedineva svest

spaja s kosmikom, tj. atman s brahmanom. Indijski
filozofski sastavi razlikuju sva stepena samadhinih stanja:
delimino i potpuno stapanje. U potpunom stapanju nema
poredjenja, prestaje svaka delatnost uma, a razlika izmedju
atmana i brahmana biva izbrisana. Kod deliminog
samadhija jo se zadrava svesnost o razlici.

SAMKHYA - filozofski sistem povezan sa jogom, zasnovan

na podeli egzistencije na puruu i prakriti.
SAMSKARE - akumulisane mentalne impresije i sklonosti
koje predstavljaju ostatke ranijih iskustava.
SANJASA - odricanje od svetovnih iskustava kao ciljeva
ivota.
SANJASIN - onaj ko se opredelio za nesebino sluenje na
putu svog usavravanja, odbacivi mentalnu privrenost za
bilo ta nieg reda; onaj ko je usvojio uproen nain ivota
u tenji za sticanjem najvie mudrosti. Ideal sanjasina je
unutranje odricanje od plodova svih akcija. Sanjasa je u biti
unutranji stav.
SANKALPA - odluka; dejstvo volje.
SANSKRIT - drevni jezik Indije na kojem je napisana veina
tekstova joge.
SAT - stvarnost; karakteristika vrhovnog, Brahmana.
SATTVA - jedna od tri gune prakritija; svetlost, istoa. U
filozofskom sistemu Samkhya-e, tri gune predstavljaju
agregatna stanja kondenzacije materije od svetlosti ili
umnog (sattwa), preko strau zamagljenog (radjas), do
zgusnutog (tamnog) stanja inertne materije (tamas).
SIDDHI - savrenstvo, spiritualna mo; jedna od 80 okultnih
moi.
SLOKA - dvostih kojim je napisana Ramajana, i najvei
deo Mahabharate.
SARASVATI - enski princip, pratilac Brahme; boginja
umetnosti. Ponekad poznata kao Vagdevi, boginja govora.
SOMA - boanski nektar koji tee iz vishuddhi akre.

SRIMAD BHAGAVATAM - Bhagavata Purane, posveene

Vinuu. Deseta knjiga obradjuje njegovu inkarnaciju kao
Krine.
SWABHAVA - bit; sopstvena priroda bia; samosvojstvo,
nezavisno bivstvo.
SVAMI - svoj gospodar. Onaj ko se na putu svog duhovnog
razvoja ne vezuje za bilo koju religiju ili verovanje.
SWADHISTHANA - druga akra ili psihiki centar, povezana
sa nesvesnim umom. Bidja mantra Vam.
AKTI - snaga; enski aspekti ili partneri tri velike deve Brahme, Vinua, ive, inkarnisani u Kali, Devi, Durgi;
primalna energija; manifestovana svesnost.
AVASANA - Osnovni poloaj za oputanje, zove se i mrtvo
telo. Izvodi se tako to se legne na ledja na vrstu podlogu,
sa rukama pored tela, dlanovima okrenutim navie i nogama
lako razmaknutim. Prepusti se podlozi i kasnije obrati
panju na trbuno disanje.
IVALINGAM - simbol svesnosti; simbol ive; obino ima
formu cilindra od drveta ili kamena sa zaobljenim vrhom;
muki aspekt kreacije.
IVA - prvi aspekt Brahmana koji se naziva unitavalac i
ponovni stvaralac, povezan sa obnavljanjem ivota.
UNYA - isprazno, nitetno, uslovljeno, relativno, bez biti i
sopstvene prirode; u ranom budizmu oznaava osnovnu
karakteristiku pojavnosti, kasnije zbilje uopte.
TAMAS - tama, inertnost, jedna od tri gune praktiti.
TANTRA - etimoloka struktura rei tantra oznaava ideje o
dva velika procesa - prvi od njih podrazumeva tan - irenje,
a drugi tra: oslobadjanje ili razreenje. Kada se govori o
tantra jogi imaju se u vidu prakse usmerene na irenje

individualne svesti i, u krajnjoj liniji, njeno oslobadjanje od

stega prakriti, ili prirode i materije. Tantre ili tantriki spisi:
razliiti tekstovi i spisi posveeni duhovnim tehnikama u
obliku dijaloga izmedju ive i akti.
TAT - ono; izvan, razliito od ovog; Brahman.
TATTWA - to; stvar po sebi.
TRATAKA - veba joge u kojoj su oi fokusirane na jednu
fiksnu taku; metod razvijanja snage koncentracije.
TREE OKO - psihiki centar intuicije; drugo ime za adjna
akru.
TRIKUTI - Odgovara adjna akri; taka susreta dva nosna
prolaza i ide i pingala nadija.
TURYA - etvrto stanje najdubljeg sna (transcendentalno),
u kojem se doivljava, makar na trenutak, uvstvo potpunog
izbavljenja.
ULKUSNA BOLEST - psihofizioloki poremeaj koji se
manifestuje grizlicom na sluznici dvanaestopalanog creva
ili eluca.
UPANIADE - tekstovi joge, filozofski dijalog izmedju gurua i
uenika; komentari najstarijih poznatih religioznih tekstova
Veda.
VAIRAGYA - bestrasnost; svesnost o vlasti koju ima onaj ko
se oslobodio edji za predmetima vidjenja ili otkrovenja. Na
najviem stepenu vairigya-e, kada se javlja prepoznavanje
sebe (svest o sebi), nema opasnosti od podlonosti eljama
za predmetima i njihovim kvalitetima.
VASANE - latentne elje koje se nalaze iza svake misli i
delovanja ivota.

VEDE - najstariji poznati religijski (filozofski) tekstovi,

napisani oko 5000 godina pre nove ere; znanje; Poznate
su etiri zbirke himni: Rg, Yadjur, Sama i Atharva - vede.
VEDANTA - zavretak Veda, konana i saeta filozofska
misao Veda, izraena u Upaniadama.
VIKALPA - imaginacija, fantazam.
VRITTI - vrtlog; modifikacija svesti.
VISHUDDHI - grlena akra; psihiki centar proienja; bidja
mantra Ham.
VINU - Narayana, uvalac ivota; poznate inkarnacije su
Rama, Krina, Buda i Kalki. Vinu se inkarnie da bi
sauvao svet od unitenja.

Beleka o autoru

Svami Satjananda Sarasvati je

rodjen 26. 07. 1923. godine u
Indiji, u malom gradu blizu
Almore, u podnoju Himalaja.
Jo kao dete pokazivao je
izvanredne spo sobnosti a prvo
spiritualno iskustvo doiveo je u
estoj godini. Dobio je blagoslov
mnogih svetih ljudi i sadhua koji
su p r o l a z i l i pored njegovog
doma na svom putu za Himalaje.
Oni su u njemu podstakli intenzivnu elju da dostigne
duhovne visine i pobedili jako oseanje vairagya-e.
Posle zavretka formalnog obrazovanja (studirao je
veterinu, psihologiju i neurofiziologiju), napustio je kuu
svojih roditelja i krenuo u potragu za guruom. U Riikeu je
sreo Svami ivanandu, lekara, jogina, koga je prepoznao
kao svog duhovnog uitelja. Tokom dvanaest godina koje je
proveo u aramu svog gurua, Svami Satjananda se predao
karma jogi do tog stepena, da je Svami ivananda govorio
kako je on obavljao posao za etvoricu. Idealan uenik,
Svami Satjananda je radio od ranih asova zore do kasno u
no, uestvujui u svakom poslu, od noenja vode do
rukovodjenja asramom. Sluenje guruu bilo je njegova strast
i njegova vrhunska radost.
lako je bio veoma otrog intelekta (opisan od strane
Svami ivanande kao svestrani genije), njegovo uenje nije
poticalo od studiranja u guruovom aramu. Sa najdubljom
verom on je sledio jedno naredjenje svog gurua: Radi
mnogo i bie oien. Ne treba da trai svetlost, ona e
izai iz tebe samog. I to se zaista dogodilo. Svami
Satjananda je postigao vrhunsko razumevanje tajni
duhovnog ivota i postao veliki autoritet za tantru, hata jogu,
kundalini i krija jogu. Poto je proveo 12 godina u aramu
svog gurua, Svamidji je zapoeo parivrajaka ivot i osam

godina je proveo putujui, peaei po Indiji, Avganistanu,

Burmi, Nepalu i ri Lanki. Za vreme tog perioda sreo je svete
ljude i jogine, a vreme je provodio uglavnom sam u
usavravanju tehnika joge koje bi mogle da umanje patnje
oveanstva.
Godine 1965., njegova misija je postala jasna i on je
osnovao Biharsku kolu joge. Kako se to dogodilo dok je
boravio u Munger-u, on se nastanio tamo, pored Ganga, da
bi pomogao ljudima da se kreu ka spiritualnim visinama.
Uskoro su u Munger-u poeli da dolaze uenici iz cele Indije
i drugih zemalja i uenje Svami Satjanande je poelo da se
iri po celom svetu.
Godine 1968. Svamidji je zapoeo svetsko putovanje na
kojem je govorio o drevnoj praksi joge ljudima svih kasti,
religija i nacionalnosti. Od tada je postao vrlo poznat na
svim kontinentima kao vodei predstavnik joge i tantre koji
inspirie mnoge traioce spiritualne istine i mnoge arame i
joga centre u svetu. U poslednjih deset godina on je podelio
svoje vreme na putovanja po inostranstvu, Indiji i boravak u
Munger-u.
lako mnogi prosvetljeni ljudi nisu u stanju da efikasno
deluju na materijalnoj ravni, Svami Satjananda ne osea da
se nalazi izvan domena karma joge. Njegova misija, koja
predstavlja irenje spiritualnosti u svetskoj kulturi, je glavna
motivacija njegovog ivota i on ima veoma dinamiku ulogu
u vodjenju svog arama i uenju sanjasina. lako on
praktino poduava u svim aspektima ivota i daje svakom
ueniku mogunost da prepozna svoje unutranje vrednosti
i razvije ih, niko ne moe da prevazidje njegovu briljantnu
sposobnost organizovanja i planiranja.
I pored toga to je postigao kosmiku realizaciju,
Svamidji spremno diskutuje o svim problemima, kao obian
ovek. On ima ogromno znanje o drevnim spisima i
interesuje se za dostignua savremene nauke, ali nije uitelj
koji ui svoje uenike pomou formalnih lekcija i uputstava.
Njegov nain poduavanja je putem transmisije i kontakata.
Kao to je i sam otelovljenje mudrosti svog gurua, Svami
Satjananda prenosi isto univerzalno znanje svojim
uenicima koji su proistili svoj um i koji su otvoreni i
spremni da to znanje primaju.

BIHARSKA KOLA JOGE

Biharska kola joge u Munger-u, na severu Indije, je dom
Svami Satjanande Sarasvatija. Osnovana je 1965. godine
kao kola joge za sanjasine i za ljude koji vode obian
porodini ivot. Ova jedinstvena institucija je postala mesto
za masovni povratak drevnim receptima nauke joge. 1968.
godine je odran prvi kurs za uitelje joge iz Evrope. Od
tada, kola je prerasla u veoma poznat internacionalni
centar, sa mnogobrojnim sledbenicima i velikim brojem
ogranaka u celom svetu.
Danas se Biharska kola joge sastoji od centralnog
ivananda arama i Ganga Darana, novog aramskog
kompleksa koji je sagradjen na velikom brdu sa pogledom
na Gang. Ovde, u divnom prirodnom ambijentu, okruen
bujnim vrtovima, zelenim mekanim poljima i prekrasnim
panoramskim pogledom na Gang, inspirisana je nova vizija
ivota joge.
Tehnika integralne joge, koje se ovde ue, sinteza su
svih pristupa razvitku linosti. Organizuju se kratki i dugi
individualni kursevi za stanovnike arama i za dnevne
polaznike. Takodje se vode i kursevi krija joge. Svamiji
kvalifikovani u medicinskoj nauci daju asove joga terapije.
Vaan deo kurikuluma su kursevi za uitelje joge. esto se
izvode jednomeseni kursevi za porodine ljude, koji im
omoguuju da dalje pokazuju jednostavne vebe lanovima
svojih porodica i sredine u kojoj ive.
Biharska kola joge je poznata po svojoj odlinoj sanjasa
obuci, i bila je jedna od prvih ovakvih institucija koja je
uvela kurseve za strance i za ene sanjasine. Gurukul
trening podrazumeva specijalno vodjenje dece svih uzrasta.
U koli se nalazi i Istraivaki koordinacioni centar sa
velikom kolekcijom knjiga, injenica i podataka u vezi sa
istraivanjima i terapiji jogom. Aram Grafiks, moderna
tamparija, tampa sve publikacije ove kole. Ona je
moderno opremljena i umeno je vode sanjasini i lanovi
arama, koji rade sve, od pripreme publikacija za tampu,
do njihove distribucije po svetu.
Simpozijumi, seminari i predavanja, ire jogu od vrata do
vrata i od obale do obale. Svake godine, Biharska kola

joge, pod vodjstvom Svami Satjanande Sarasvatija,

organizuje medjunarodne susrete, u Indiji i raznim krajevima
sveta, za ljude koji su zainteresovani za nauku joge, za one
koji su krenuli putem spiritualizalije, i za sve ostale.

JOGA NIDRA - BLAENO OPUTANJE

Veina ljudi spava ne reavajui svoju

napetost; to se zove nidra.
Ali, joga nidra je spavanje posle
uklanjanja optereenja, ona je
blaenog, vieg kvaliteta.
Kada je svesnost odvojena od
vrittija i izolovana, kada budnost, san
i duboko spavanje prolaze kao oblaci,
a ipak ostaje svesnost atme,
to je iskustvo totalne relaksacije.
Relaksacija ne znai spavanje.
Relaksacija znai blaenu sreu kojoj
nema kraja.
Blaenom zovem apsolutnu
relaksaciju;
spavanje je neto drugo,
ono samo odmara um i ula.
Blaenstvo relaksira atmu, unutranje
sopstvo, i zato se u tantri,
joga nidra smatra ulaznim vratima u
samadhi.
Svami Satjananda Sarasvati