Glava V

Pojmovno odredjenje ekoloske krize

Ekoloska kriza predstavlja narusavanje uravnotezenosti uslova I uticaja u covekovoj
zivotnoj sredini, u jedinstvu njene prirodne I drustvene komponente I izrazava se u
ugrozenosti stabilnog funkcionisanja kako bisofere tako I drustva, dovodeci u pitanje
covekovu egzistenciju kao prirodnog drustvenog bica. Najcesce kao 3 modaliteta njenog
ispoljavanja navode: zagadjenje, ugrozenost I destrukcija. Zagadjenje predstavlja najnizi
stepen poremecenja ekoloske ravnoteze. Ugrozenost oznacava znatno smanjenje sposobnosti
ekosistema I biosfere I za njihovu samoregulaciju I za uspostavljanje uravnotezenosti uslova
I uticaja u njima potrebna je covekova delatnost. Destrukcija oznacava onaj stadijum
razaranja ekosistema kada je obnova njihovih funkcija skoro nemoguca ili zahteva velike
napore coveka u dugom periodu. Kao sigurni znaci ekoloske krize javljaju se problem
ishrane, demografska eksplozija, iscrpljivanje prirodnih resursa. O karakteru ekoloske krize,
u smislu da li ona ima globalni ili lokalni karakter, postoje razlicita shvatanja. Prema nekim
shvatanjima ekoloska kriza nema globalni karakter buduci da funkcionisu osnovni principi
biosfere, sto pokazuje da ona nije izgubila sposobnost samoregulacije I dinamicku ravnotezu.
Prema tome ekoloski problemi, narusavanje ekoloske ravnoteze, prema tim shvatanjima
imaju samo lokalni karakter. Ovakvo shvatanje karaktera ekoloskih problema naucno je
neodrzivo jer se zasniva na netacnom I nepotpunom shvatanju elemenata covekove sredine.

Uzroci ekoloske krize

Jedan od prvih mislilaca koji je ukazivao na to da ekoloski poremecaji nastaju kao posledica
koriscenja razvijenih proizvodnih snaga u okviru robno trzisnih, drustvenih odnosa, bio je
Karl Marks. Uzroke ekoloske krize treba istrazivati I na globalnom I na lokalnom planu. U
njihovom istrazivanju treba imati u vidu da su oni medjusobno povezani I da se cesto I
prozimaju. Smatramo da se kao osnovni uzroci narusavaja ekoloske ravnoteze, koji
dovode do ekoloske krize mogu navesti:problemi stanovnistva-demografski bum, iscpljivanje
prirodnih resursa I problem energije, zagadjivanje prirode kao univerzalni problem.
Rapidno povecanje stanovnistva zapoceto je sa industrijskom revolucijom. Njegov brz porast
posledica je neuskladjenosti izmedju nataliteta I mortaliteta, tj.zadrzavanjem stope nataliteta I
opadanjem stope mortaliteta usled poboljsanja uslova zivota I razvoja medicine. Postoje
fizicke granice koliki broj ljudi moze ziveti na zemlji. S razvojem industrije, broj I kolicina
zagadjivaca su u stalnom porastu. Lista zagadjivaca:ugljen-dioksid, ugljen-monoksid,
sumpor-dioksid, isparljivi ugljovodonici I njihovi produkti, olovo, kadmijum, fosfati, nitrati,
azbest, nafta, organske materije, patogeni organizmi, pesticidi, toplota I cvrsti otpad.

Anticka I srednjovekovna shvatanja o odnosu drustva I prirode

U starom veku kod sofista srecemo shvatanje da je covek subjekt a priroda objekt kome
covek namece svoju volju kao subjekt. Aristotel je smatrao da je dobro za coveka onaj cilj
kome I sama priroda tezi. I dela filozofa I mislilaca starog Rima sadrze ukazivanje na
odredjena ekoloska nacela, tako dela filozofa Lukrecija, pesnika Virgilija sadrze neke

elemente ekoloskih nacela. U srednjem veku, u doba Justinijana doneti su propisi o rusenju
starih zgrada. Nagovestaji o merama zastite zivotne sredine srecu se u 13. I 14.veku u Velikoj
Britaniji. Tako je za vreme vladavine Edvarda I pod pritiskom protesta gradjana protiv
upotrebe uglja izdat edikt protiv upotrebe uglja za lozenje pod pretnjom smrtne kazne.

Shvatanja o odnosu drustva I prirode u novom veku

Kod francuskih materijalista odnos drustva I prirode bio je postavljen na materijalistickim
osnovama. Ideja o preteznom uticaju prirode na coveka posredstvom geografskih faktora
potpunije je razvijena u delima Bodena, Monteskjea i Rasela. Ova ideja je bila cak dotle
razvijena da se smatralo da geografska sredina I prirodni uslovi odredjuju ne samo drustvenu
organizaciju vec I karakter naroda tako da coveku ostaje da se samo prilagodi prirodi.
Medjuti, s razvojem proizvodnih snaga I prirodnih nauka postaje prisutnije I shvatanje da
covek moze I potcinjavati prirodu. Sa ovim saznanjem, pored ideje, u jedinstvu coveka I
prirode, javlja se I ideja o njihovom suprotstavljanju. Ova ideja prisutna je u filozofiji 17.i
18.veka od Bekona, preko Hobsa do Dekarta I Lajbnica. Hobs nije najpotpunije izrazio
ideju o suprotstavljanju coveka I prirode. On je ukazivao na to da se covek nalazi na granici
prirode kao njen deo I kao deo drzave.
U novom veku nastaju ne samo rasprave I razmatranja o odnosu prirode I drustva vec se
donose I pravni propisi, pre svega zakoni o zastiti covekove zivotne sredine. U 18.i 19.veku
brz reazvoj industrije, povecanje br.stanovnika I slivanje stanovnistva u gradove, sve vise
zagadjuje covekovu zivotnu sredinu. U Rusiji je Petar Veliki pocetkom 18.veka doneo zakon
kojim je zastitio jednu zivotnjsku vrstu-losa-severnog jelena, koja je bila ugrozena lovom. U
Svedskoj se u 18.i 19.veku donose dva znacajna zakona iz oblasti zastite zivotne
sredine:zakon o zastiti voda 1734. I zakon o planovima sirenja gradova 1874. U Beogradu
1841.objavljena je naredba o odrzavanju cistoce u gradu.

Opsti pogledi na shvatanja o odnosu drustva I prirode u savremenom

drustvu
Ekoloski pokreti su isticali zahtev za preokret u odnosu covek-priroda koji bi omogucio da
covek I priroda mogu ziveti u odnosu produktivne harmonije sto bi sprecilo ekolosku
katastrofu. Oni su nastali tek kada su podrucja u kojima je stanovala burzoazija I njeni uslovi
zivota bili ugrozeni ekoloskim nevoljama koje industralizacija sa sobom nosi.

Rimski klub I ekoloski problemi

Rimski klub nastao je tako sto je Aurelio Pillccei potpredsednik Fiata u aprilu 1968.sazvao
konferenciju ekonomista, geneticara, politikologa, sociologa, menadzera I rukovodilaca
svetskih istrazivackih institucija s ciljem razmatranja ekoloskih problema. Na konferenciji je
osnovan Rimski klub ciji je zadatak bio da primenom egzaktnih metoda istrazi stanje
covekove sredine I predlozi najracionalniju strategiju za resavanje ekoloskih problema. Prvi
izvestaj za Rimski klub pripremila je grupa naucnika sa Masacusetskog instituta na cijem
celu se nalazio Denis Midous. Taj izvestaj je objavljen u vodu knjige pod nazivom Granice
rasta 1972. U izvestaju se polazilo od odredjenih rezervi sirovina I energije I pretpostavljalo

se da ce ekonomski sistem I ljudske vrednosti ostati iste. Bavili su se pitanjima ubrzane

industralizacije, brzog porasta stanovnistva, svetski rasirene nedohranjenosti, iscrpljivanja
neobnovljivih prirodnih izvora I narusavanja covekove okoline. Drugi izvestaj se pojavio
dve godine posle prvog u knjizi Covecanstvo na raskrscu. Autori ovog izvestaja su Mihajlo
Mesarovic I Eduard Pestel. Nastojali su da odgovore na 5 pitanja:da li su krize energije,
hrane, sirovina itd.stalne ili su proizvod naseg neshvatanja I nepaznje, mogu li se krize resiti
u nacionalnim, podrucnim, ili lokalnim granicama ili trajna resenja treba traziti u svetskim
razmerama, da li se krize mogu resiti primenom tradicionalnih mera ili strategija treba da
ukljuci u sebe sve vidove drustvenog zivota, postoji li nacin da se totalne krize rese sa
radnjom, bez nepravednih zrtvi bilo kog ucesnika svetskog sistema. Treci izvestaj pod
nazivom RIO-preoblikovanje medjunarodnog poretka napisao je Jan Tinbergen I njegov
tim. U ovom izvestaju analizirane su moguce mere koje treba sprovesti da bi se stvorilo novo
ljudsko drustvo. Kao jedna od takvih mera predlagana je preraspodela dohotka preko
uvodjenja medjunarodnog proizvoda na prihod multinacionalnih kompanija, porez na trajnu
luksusznu potrosacku robu, porez na naoruzanje I porez na upotrebu prirodnih resursa. Prva
tri izvestaja su ukazala na opasnost koja preti covecanstvu od ekoloske katastrofe, sto je
imalo za posledicu sirenje pesimisticnog raspolozenja medju ljudima. Zato je I postojala
potreba da se pruzi optimisticki pogled na buducnost covecanstva. Sa tim ciljem Rimski klub
je poverio izradu novog cetvrtog izvestaja istrazivackom timu Ervina Lasla, u knjizi Ciljevi
covecanstva. Globalni cilj ljudske zajednice prema shvatanju Ervina Lasla je ocuvanje mira
kao preduslova njene bezbednosti. Drugi interes je obezbedjivanje hrane za celokupno
covecanstvo. Kao treci globalni cilj navodi se briga o energiji I prirodnim resursima. Isto tako
kritikovano je svodjenje problema savremene civilizacije na probleme hrane, energije I
resursa, uz zapostavljanje problema zagadjivanja covekove zivotne sredine I posledica
povecanog nataliteta u zemljama u razvoju.

Socijalizam I resavanje ekoloskih problema

Dvadesetih godina dvadesetog veka socijalizam je od teorijskog projekta socijalne formacije
poceo da se ostvaruje kao drustveno-ekonomsko uredjenje u pojedinim zemljama, prvo u
Rusiji, a potom 50-ih godina u zemljama istocne Evrope I sire. Osnovni motiv proizvodnje u
socijalizmu trebalo je da bude podmirenje ljudskih potreba I zato se mogu smanjiti ulaganja u
proizvodnju, u prisvajanje prirode I vise ulagati u zastitu prirodne sredine-tehnologija za
svaki proizvod treba da razvija proces koji racionalno trosi sirovine I energiju u okolini.

GLAVA VI
1. Zatita ovekove .s. i teorije zatite
Zatita .s. obuhvata skup mera koje imaju za cilj zatitu ovekove sredine na globalnom i
lokalnom nivou od narusavanja ekoloske ravnoteze i otklanjanja posledica te narusene
ravnotee kako bi se coveku obezbedila .s. njemu primerena kao prirodno-drustvenom biu.
Mere koje se preduzimaju mogu se svrstati u 4 grupe: pravne, tehnicke, obrazovno-vaspitne i
politicke. Radi zastite covekove z.s. donose se pravni propisi skoro u svim dravama i u
medjunarodnom pravu.

Tehnike mere zatite .s. preduzimaju se radi mogunosti otklanjanja naruavanja ekoloke
ravnotee. Obrazovno vaspitne mere preduzimaju se radi razvijanja ekoloke svesti.
Politike mere se iskazuju unoenjem stavova o potrebi zatite ovekove .s. u programe
politikih stranaka.
Kao rezultat delovanja Rimskog kluba tj. u njegovim izvetajima razradjene su Teorija
granice rasta, Teorija organskog sveta, Teorij preobraaja medjunarodnog poretka i Teorija
postojanog stanja.

2. Socioloki aspekt zatite .s.

Savremeno oveanstvo postaje sve jedinstvenije, tako da se govori o ujedinjavanju svih
drutava u jedno drutvo. Globalnim problemima savremenog drutva nazivaju se i oni
problemi koji proizilaze iz svojevrsnog ujedinjavanja svih drutava u jedno drutvoujedinjeno oveanstvo. Jedan od ovih problema je zatita .s., ouvanje ekoloke ravnotee
na planet, a to znai, reavanje savremenih ekolokih problema. Sociologija se pojavila kao
nauka o najoptijim zakonitostima nastanka, strukture i razvoja ljudskog drutva, sve
zakonitosti je formulisala uoptavajui saznanja o pojedinim drutvima. Sociologija treba da
promilja ne samo odnos drutva i prirode ve i odnos pojednih drutava prema prirodnoj
sredini, kao i njegov odnos prema drugim drutvima i prema drutvu uopte.
Savremeno drutvo je drutvo u kome e se prvi put oveanstvo sjediniti u jedno. Za
reavanje globalnih problema najpotrebnija je SARADNJA drava. Jer neko zagadjenje me
mora biti smo unutar jedne zemlje ve moe vetar da je nosi i u drugu zemlju, zato je
potrebna saradja medju dravama.

3. Globalni karakter ekolokih problema-osnova medjunarodne zatite .s

Efikasna zatita od tetnog uticaja na prirodu esto zahteva saradnju vie drava. Otrovni
gasovovi mogu donositi i donose vetrovi iz drugih drava. Zatita od tetnih hemikalija
postoji u zemljama gde se one proizvode zahvaljujui razvijenosti tih zemalja , medjutim ta
zatita u drugim dravama uvoznicama to ne postoji. Zagadjenost voda je jo vei ekoloki
problem, naravno i ovde je potrebna saradnja medju dravama u zatiti podzemnih voda.
Prostiranje zagadjenja preko granica drave ne prostire se samo preko vode i vazduha ve i
prenosom prljavih tehnologija u zemlje koje su manje razvijenije od drave koja ih izvozi, to
naravno mnogo utie na reazvoj te drave.
Drutvo je zavisno od prirode, postoji ogranienost bogatstva, ona nisu neiscrpna, ne postoji
beskranina regeneracija!!

4. Medjunarodno-pravna saradnja u zatiti .s.

Medjunarodno-pravno uredjivanje zatite i unapredjivanje .s. nije kako se esto smatra
sasvim nova delatnost u medjuravnim odnosima.

U Stokholmskoj deklaraciji 1972 istaknuto je da ovekova okolina ima dve komponenteprirodnu i onu koju je izgradio sam ovek i da su obe bitne za blagostanje i uivanje osnovnih
prava na sam ivot.
PRVA konferencija Ujedinjenih nacija o ovekovoj okolini - STOKHOLM 1972.,
ucestvovalo 112 drava usvojena deklaracija o ovekovoj okolini. 20to godinje iskustvo u
zatiti .s. - RIO DE ANEIRO 1992. povod za ovu konferenciju UN, bila je kritika u njenoj
primeni i da se razmotri iskustvo u zatiti .s. Na ovoj konferenciji je usvojen dokument
AGENDA 21- Program aktivnosti za 21 vek, koji predstavlja plan akcija u svim podrujima
relevantnim za odrivi razvoj. Sadri 4 dela sa 40 poglavlja. 10 godina posle Ria odrana je
konferencija u JOHANESBURGU 2002. - Svetski samit o odrivom razvoju. Usvojene su tri
komponente odrivog razvoja- ekonomski rast, socijalni razvoj i zatita ivotne sredine. Cilj
deklaracije je bio iskorenjavanje siromatva.
Veliki zaaj za saradnju evropskih drava u oblasti zatite .s. 9ma i usvajanje Evropske
povelje o .s. i zdravlju.

5. Osnovni uzroci i oblici degradacije ovekove .s. Srbija i Crna Gora

U srbiji i Crnoj Gori postoji 5 osnovnih uzroka koji na jedan ili drugi nain u manjoj ili veoj
meri dovode do degradacije, to su
-brz i specifian proces industralizacije
-urbanizacija
-upotreba ''profitno orjentisane'' tehnologije
-''rasipniki model potronje i mehanizam trinoj privredjivanja
Posle 2.sv rata materijalni rast bio je privilegovan po cenu degradiranja prirodne sredine.
Ovakav odnos prema prirodi doveo je do raznih oblika naruavanja ekoloke ravnotee. Jo
jedan uzrok zagadjenja u Jugoslaviji bila je prljava tehnologija.

6. Faze u razvoju sistema zatite .s. u Srbiji i CG

Postoje 3 faze zatite ovekove sredine u naoj dravi, to su
1. faza - period od 1945-1970. prvih godina ekoloki problemi nisu ni uoavani ni reavani.
To je bio period Jugoslavije kada je smatrano da su pr. bogatstva data da se to bolje iskoriste
za ostvarivanje privrednog rasta. Postepeno se dolazilo do saznanja da je potrebno biti
obazriviji u iskoriavanju bogatsava, da prekomerno korienje moe dovesti do neeljenih
posledica.
2. faza - poinje 70-tih godina. U ovoj fazi javljaju se ne samo ekoloki problemi ve i svest
o njihovoj povezanosti sa ekolokim problemima u drugim zemljama. Uloga drave je u
poetku bila kontrolna i vrlo skromna.

3. faza - poinje 80-tih godina sa drutvenom i privrednom reformom koja dovodi do

naputanja koncepta drutvenog razvoja. U ovoj fazi znaajno mesto ovekove sredine dobija
drava i njeni organi.
Odnos prema ekolokim problemima u sistemu socijalistikog samoupravljanja u Jugoslaviji
izgradjivan je na osnovu shvatanja socijalizma kao drutvenog uredjenja u kome motiv
proizvodnje nije profit i u kome je ovek najvea vrednost.
Savezna skuptina usvojila je Zakon o osnovama zatite .s. 12.maja 1998. Zakonom se
uredjuju principi, kriterijumi i mere ijom realizacijom treba da se obezbedi zdrava .s.

7. Pravo na zdravu ivotnu sredinu

Pravo oveka na zdravu .s. moe se posmatrati kao prirodno pravo i kao ustavno-pravo. Kao
prirodno pravo to je pravo oveka na uslove ivota i na ivotnu sredinu koja mu omoguava
da ivi kao ljudsko bie. Kao ustavno pravo ono je pravna formulacija objektivno postojeeg
drutvenog odnosa i procesa i tenje i potrebe drutva da zbog posledica nastalih i moguih
zagaenja i razaranja .s. sauva i unapredi .s. za sadanje i budue generacije.
Potreba za ustanovljenjem prava oveka na zdravu .s. kao i ustavnog prava nastaje sa
saznanjem da je ovekova sredina tako ugroena da njena degradacija predstavlja opasnost za
opstanak oveka. U Jugoslaviji je ustavno pravo na zdravu .s. ustanovljeno 1974.god
iskazom ovek ima pravo na zdravu .s. i blagovremenom obavetenju o njenom stanju.
Takoe ustavom je reeno da svako ko iskoriava zemljite, vodu ili drugo prirodno dobro
duan je da to vri na nain kojim se obezbeuju uslovi za rad i ivot oveka u zdravoj
sredini. Kod nas osnovna informacija koja prodire do javnosti moe se rei da se pravni
propisi o zatiti ovekove sredine nisu potovali i ne potuju se, i da sluajevi zagaenja
ovekove sredine nisu retki. To je posledica relativno niske ekoloke svestiali i neefikasnosti
pravnog sistema.

8. Zatita ivotne sredine i bezbedni uslovi rada

Pravo na zdravu .s. u tesnoj je vezi sa pravom na bezbedne uslove rada tj. sa pravom na
zdravu radnu sredinu, radnu sredinu u kojoj oveku ne preti opasnost da bude naruen njegov
fiziki, psihiki i moralni inegritet. I to tako Ustav predvia da radnik ima pravo na
zdravstvenu i drugu zatitui linu sigurnost na radu (Ustav Jugoslavije 1974.). Uslovi u
kojima se ostvaruje zatita ovekovog fizikog integriteta u radnoj sredini obezbeuju se
merama tehnike zatite. Najznaajniji vidovi naruavanja psihikog inegriteta su
psihoneuroze i psihoze, drutveni odnosi u radnoj sredini trebaju da budu takvi da ovek ne
dolazi u sukom ni sa sobom ni sa sredinom.

Glava VII
Ekoloka kriza i ekoloka svest
Nekada se smatralo da je priroda neiscrpni izvor bogatstva a da se snaga ljudskog uma,
izraava u moi oveka da u to veem obimu i to efikasnije prisvaja to bogatstvo. Meutim,
novo promiljanje razvoja ukazuje da je ekonomski rast ,,pokretan intenzivnom tehnologijom
i prekomernom eksploatacijom prirode, glavni faktor degradacije prirodne okoline i istie
potrebu da se on napusti iznalaenjem alternativnih naina razvoja, koji nee imati za
posledicu degradaciju prirodne okoline.
Ideja humanizma pretpostavlja ljudsku sposobnost samorealizacije i kontrole izbora i toka
samorealizacije.
Nova ekoloka svest dovela je i dovodi u pitanje nain ivota ,,dotad obuhvaen
tehnobirokratskim i industrijsko-gradskim okvirom i istie brigu o ,,ouvanju eko-sistema i
tenju da se nae nova ravnotea ovek-priroda. Bitna komponenta u strategiji oveanstva
za ouvanje ravnotee ovek (drutvo) - priroda, treba da predstavlja izgraivanje novih
moralnih normi, nove moralnosti.

Ekoloka svest i ekoloka kultura

Ekoloka svest nastaje kako na osnovu oiglednog saznanja tako i na osnovu naunog
istraivanja. Ekoloka svest sadri saznanja o stanju i promenama u prirodi koje nastaju
odnosom drutva prema njoj, shvatanja o moguim putevima i nainima reavanja ekolokih
problema i saznanja o potrebi zatite prirode od daljeg naruavanja ekoloke ravnotee u njoj.
Ekoloka svest nastaje u istorijskom periodu kada odnos drutva prema prirodi dovodi do
naruavanja ekoloke ravnotee u prirodi tj. ekoloke krize.
Ekoloka svest se razliito pojmovno odreuje. Najkrae se odreuje tako to se kae da ona
kao svest o okolini obuhvata shvatanja, naine ponaanja, motive delovanja, elje i
oekivanja koji se odnose i na ovekovu prirodnu okolinu.
Ekoloka svest u sebi sadri vie dimenzija:
teorijsku dimenziju (nauno miljanje)
vredonosnu dimenziju (ciljeve)
socijalnu dimenziju (ideju nove zajednice)
istorijsku dimenziju (mogunosti)
politiku dimenziju (ako je delovanje socijalnih snaga)
subjektivnu dimenziju (pretpostavke, uverenja i elje)
Za reavanje ekonomskih problema postoje dva uzajamno povezana imperativa :
1. ekoloki - da ovek svoju delatnost usaglasi sa razvojem biosfere;
2. moralni - da se u saznanju pojavi novi tabu - ne zagauj prirodnu sredinu, ne radi
suprotno zakonitostima u njoj.
Osnovni elementi ekoloke svesti:

ekoloka saznanja - tu spadaju saznanja o ogranienosti prirode, saznanja o sutini

odnosa u sistemu ,,drutvo-ovek-tehnika-prirodna sredina. Bez obzira da li se radi o
saznanjima na globalnom ili lokalnom nivou, ona treba da izraavaju jedinstvo
prirodno-naunog i humanistinog pristupa u saznavanju ekolokih problema.
vrednovanje ekoloke situacije - izraava stavove drutva ili grupe prema ivotnoj
sredini koju treba tititi i ouvati kao vrednost.
ekoloko ponaanje - jer ekoloka svest ne podrazumeva samo odreena saznanja
pojedinaca i grupa o ekolokim problemima, ve i konkretnu drutvenu i individualnu
akciju koja ima za cilj reavanje ovih problema. Ekoloko ponaanje nije odreeno
samo ekolokim saznanjima i vredonosnim sistemom, ve i drugim iniocima, kao to
su osobine linosti, ljudske potrebe, mogunosti njihovog zadovoljavanja..
Ekoloka svest nastaje i razvija se pod uticajem socijalnih snaga i promena vrednosti
sistema. Nastajui pod uticajem ovih inilaca, ekoloka svest kao osnova ekoloke
politike, moe imati kozervativno ili progresivno obeleje.
Istraivanje ekoloke svesti u Jugoslaviji bilo je skromno, kako po broju istraivaa tako i
po mogunostima koje su istraivanja pruala za neko optije zakljuivanje. Meutim, na
osnovu rezultata tih skromnih istraivnaja, moe se rei da ekoloka svest u Jugoslaviji
jo nije bila dovoljno razvijena i to zbog relativno nedovoljnog poznavanja ekolokih
zakonitosti i njihovog ispoljavanja i zbog relativno niskog kvaliteta ivota.
Razmatranja o sadraju i znaaju ekoloke svesti, prerasla su u zahtev za razvoj ekoloke
kulture.
Ekoloka kultura predstavlja nain ivota drutva sa sistemom duhovnih vrednosti,
etnikih principa, ekonomskim mehanizom, pravnom regulativom u kome se formiraju i
zadovoljavaju ljudske potrebe uz razvijanje duhovnosti ljudi, potovanja kulturne
raznolikosti i komuniciranja ljudskih zajednica u odnosima ravnopravnosti, uz ouvanje
ekoloke ravnotee za obezbeivanje ivota na Zemlji.
Moskovska dekleracija o ekolokoj kulturi (7.maj 1998. god) - dekleracija poinje
preambulom, u kojoj se istie da su savremeni drutveni svet i tehnokratska kultura doli
u otar konflikt sa prirodom u kojoj ovek nema adekvatno mesto. U kontekstu ovog
pristupa, ukazuje se na potrebu razvoja ekoloke kulture koja treba da se razvija na 6
osnovnih principa. (pie u knjizi o svakom principu po neto, al stvarno mislim da to ne
treba a i ne razume se nita). Pored ovih principa, Dekleracija sadri i iskaze o globalnom
partnerstvu, odgovornosti i ekolokoj kulturi, o ekolokoj bezbednosti.

Pojam i ciljevi obrazovanja za zatitu i

unapreivanje ovekove sredine
Znaaj obrazovanja za zatitu i unapreivanje ovekove sredine, ukazano je u Dekleraciji
prve konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini u Stokholmu (1972. god) i u
Dekleraciji konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini u Najrobiju (1982. god).
Problemima obrazovanja za zatitu i unapreivanje ivotne sredine posebnu panju su
posvetile dve oraganizacije, UNESCO i UNEP. Poseban znaaj imaju konferencije u
Beogradu (1975. god) i Tbilisiju (1977. god) i kongres u Moskvi (1987. god).
Obrazovanje za zatitu ovekove sredine, postalo je sastavni deo obrazovnih sadraja od
osnovnog do visokog obrazovanja. Ovo obrazovanje treba da bude prilagoeno na
odgovarajui nain svim kategorijama stanovnitva (stanovnitvo razliitih uzrasta,
obrazovanja i profesionalne orijentacije).

Ekoloko obrazovanje se najire moe odrediti kao proces sticanja znanja o ekolokim
problemima, kao globalnim problemima, uzrocima njihovog nastanka i mogunosti
njihovog reavanja.

GLAVA VIII
1. Politika kao drutvena delatnost
Sa naraslim ekolokim problemima koja su poprimila i obeleja ekoloke krize, poelo je
i ukazivanje na potrebu voenja ekoloke politike, tj. na potrebu da se usmeravanjem
ovekove delatnosti prema prirodi, uz pomo i angaovane drave i politikih
organizacija, posebno politikih stranaka, obezbedi ouvanje ekoloke ravnotee u
prirodi. Savremeni svet suoen je sa loim stanjem u svim prirodnim okruenjima,
pokazatelji tog loeg stanja su: porast stanovnitva i nedostatak hrane, razvoj tehnologije,
iskorienje resursa i slino. Zato se reavanje nastalih ekolokih problema voenje
ekoloke politike javlja kao neophodnost. I danas skoro sve zemlje, naruito industrijsko
razvijene nastoje da formuliu svoju ekoloku politiku, da urede plansko korienje
prirodnih resursa i obezbede finansijska sredstva za regeneraciju prirodnih resursa. Skoro
sve drave nastoje da vode odreenu politiku u ouvanju i korienju prirodnih resursa.

2. Pojmovno odreivanje ekoloke politike

Eelooka politika predstavlja svesnu i organizovanu drutveno usmeravajuu delatnost
kojom se posredstvom drave i drutvenih, posebno politikih organizacija, usmerava
odnos drutva prema prirodi radi zatite i unapreivanja ivotne sredine. Ekoloka
politika moe biti nacionalna, regionalna ili meunarodna. Principi na koima se zasniva
ova politika mogu biti: politiki ( principi demokratinosti, javnosti, dobrovoljnosti,
aktivnosti i pregovaranja) i socijalno-ekoloki (usaglaavanje privrednog razvoja sa
ekolokim mogunostima, stvaranje sistema potreba ije zadovoljavanje nee dovesti do
degradacije ovekove .s....). Kao metode ekoloke politike najee se navode: tehnikotehnoloke, ekonomske, zakonodavno-pravne, politike i vaspitno-obrazovne.

3. Principi I ciljevi ekoloke politike

Ekoloka politika je odreena politikom drave u kojoj se ostvaruje. Reavanje sloenih
ekolokih problema treba da ima za cilj zatitu I unapreenje ovekove .s. Njihovo
reavanje zahteva jasnu formulaciju osnovnih principa ekoloke politike. Formulacija
ovih principa treba da poe ne samo od ekolokih problema I njihovih ispoljavanja sa
negativnim posledicama koje su nastupile, ili je izvesno da e nastupiti, ve i od karaktera
drutveno-ekonomskih odnosa koji odreuje uticaj kako na politiki sistem tako I na
organizaciju I principe poslovanja privrednih subjekata. Pet osnovnih principa su:
usaglaavanje privrednog razvoja sa ekolokim mogunostima, upotreba dostignua
naunotehnikog progresa u skladu sa zahtevima za ouvanje ekoloke ravnotee,
stvaranje sistema drutvenih potreba ije zadovoljavanje nee dovesti do degradacije .s.,
drutveni razvoj koji obezbeujui zadovoljavanje potreba sadanjih generacija ne

ugroava zadovoljavanje potreba buduih generacija I integracija sektorskih politika I

politika zatite .s. Osnovni principi zatite I unapreenja .s. treba da omogue
pravovremenu I drutvenu optimalnu akciju usmerenu na zatitu ovekove sredine.
Programski ciljevi ekoloke politike mogu se svrstati u etiri osnovne grupe: unapreenje
.s. u okviru socijalnog i ekonomskog razvoja (integracija politike zatite .s. sa ostalim
politikama, uslovi za poboljanje ljudskog zdravlja, racionalnog korienja energije,
unapreenje odrivog razvoja seoskih I gradskih naselja), zatitai i unapreenje
prirodnim resursima o globalnim pitanjima .s. ( zatita atmosfere I klime, zatita I
racionalno korienje zemljita I upravljanje umskim bogatstvima, upravljanje osetljivim
ekosistemima), upravljanje posebnim oblastima .s. (zatita posebnih vrednih prirodnih
podruja, zatita graditeljskih batina I efikasno upravljanje otpadom), upravljanje
organizaciono-institucionalnih uslova za efikasno ostvarenje politike zatite I
unapreenja .(unapreivanje pravne regulative, uspostavljanje efikasnog sistema
finansiranja nauke I informacije za odrivi razvoj u oblasti .s.)
U Jugoslaviji nije postojala jasno definisana ekoloka politika do sedamdesetih godina.
Definisanju politike zatite I unapreenja .s. pristupilo se posle Prve konferencije
Organizacije ujedinjenih nacija o .s.., Stokhlomske konferencije 1972.godine. Osnovna
naela ekoloke politike definisana su Ustavom SFRJ koji je usvojen 1974.godine. Kao
najznaajniji ekoloki problemi javljaju se: unitavanje ivog sveta, unitavanje
ekosistema I vegetacije, unitavanje uma I zemljita, zagaenje prirode, sea uma. Zato
su definisani principi zatite: integralni sistemi zatite .s. koji se uspostavlja planiranjem
I upravljanjem prirodnim bogatstvom I sprovoenjem mera zatite .s, spreavanje
zagaenja .s. na mestu nastajanja, ostvarivanje zatite .s. sprovoenjem tehnikih I
drugih propisa, zatita biodiverziteta I biolokih resursa na nain koji omoguava njihov
opstanak, prednost u korienju materija koje se mogu ponovo upotrebiti, jasne podatke o
.s. I dunost dravnih organa da objektivno obavetvaju javnost o stanju .s. itd.

4. Subjekti ekoloke politike

Drava- kao subjekat ekoloke politike ima znaajnu ulogu u ouvanju ivotne
sredine. Drava radi ostvarivanja odrivog razvoja I vieg kvaliteta ivota treba da
ublai I ukine neodrive naine proizvodnje I potronje. Odreujui pravce
strategijskog razvoja ona kao subjekat ekoloke politike u njih ugrauje I principe
te politike. Te principe ona dalje razrauje, pre svega donoenjem pravnih propisa.
Drava ostvarujui svoju funkciju u zatiti I unapreenju ovekove ivotne
sredine utvruje naine obavljanja privrednih I drugih delatnosti tako da
obavljanje tih delatnosti ne dovede do degradacije. Drava kao subjekat ekoloke
politike treba da obezbeuje zatitu .s. ne samo na svojoj teritoriji, ve radi
ouvanja jedinstva ekosistema zemlje ona treba meusobno da sarauje.
Preduzea- u obavljanju svoje delatnosti treba da vode rauna I o ouvanju .s.
Takva obaveza preduzea ustanovljava se pravnim propisima a pre svega
zakonom o preduzeu I zakonom o zatiti .s. kao I drugim pravnim propisima
koja se donose na osnovu svih zakonao preduzeu I zakonom o zatiti .s. kao I
drugim pravnim propisima koja se donose. Preduzea su obavezna u fazi

projektovanja tehniko-tehnolokih procesa da vode rauna da njihova realizacija

ne dovede do degradacije .s. ili ukoliko dovede, predvidi postupke otklanjanja
posledica te degradacije. U stvari pravnim propisima se ureuju obaveze
preduzea sa stanovitva zatite .s., kao I korienja prirodnih resursa, tako I u
postupanju sa opasnim I tetnim materijama koja se javlja kao posledica
proizvodnog procesa. Time se pravnim propisima ustanovljava obaveza preduzea
da pre poetka izgradnje proizvodnih kapaciteta, odnosno realizacije svakog
proizvodnog programa, urade strunu studiju o uticaju tih programa na ovekovu
.s. I mogunosti uklanjanja eventualnih tetnih posledica po tu sredinu.
Naune institucijei strune organizacije- njihova uloga postaje sve znaajnija sa
saznanjem da odrivi razvoj predpostavlja vee ulaganje u nauna istraivanja I
naunu zasnovanost u koncipiranju I ostvarivanju razvojnih programa. Nauna
zasnovanost razvoja pretpostavlja ne samo naunorazvojna istraivanja ve I
prenoenje I interpretaciju njihovih rezultata tvorcima politike I menaerima. Na
osnovu naunih saznanja. Ili I , rezultata empirijskih istraivanja ove institucije
mogu uestvovati I u koncipiranju programa I mera za reavanje pojedinih
ekolokih problema. Njihova delatnost finansira se, u osnovi, na dva naina preko
resornih ministarstva I na osnovu posebnih ugovora I poslovnoj saradnji sa
privrednim subjektima koji imaju poslovnu a pre svega ekonomsku potrebu za
takvu saradnju. Strune organizacije su institucije koje raspolau opremom I
kadrovima za merenje I kontrolu kvaliteta vode, vazduha ili zemljita. Ove
organizacije mere stepen zagaenosti I o utvrenom stanju obavetavaju nadlene
organe, posebno inspekcijske slube.
Politike organizacije- posebno ako su organizovane kao politike stranke javljaju
se I kao subjekti ekoloke politike. Kao to je poznato osnovni akteri u politikim
procesima nisu pojedinci ve drutvene grupe razliitih oblika organizovanja, od
kojih su najznaajnije politike stranke. Politike stranke su relativno trajne
dobrovoljne politike organizacije, iji lanovi imaju zajednike politike interese
izraenu u zajednikoj politikoj ideologiji iskazanoj u programu stranke I svoju
organizaciju radi osvajanja I sprovoenja politike vlasti.

Glava IX
Novi drustveni pokreti I ekoloski pokreti
Ekoloske pokrete treba razmatrati kao jednu vrstu pokreta u spektru novih drustvenih
pokreta,kao pojave modernog goba,koje nastaju sa razvojem demokratskih prava I
sirenjem prostora za ispoljavanje politickih prava I slobode gradjana.Novi drustveni
pokreti nastaju kao izraz sposobnosti drustva da pruzi odgovore na mnoga nepoliticki
nacin.Karakterisu se neformalnoscu,spontanoscu,samoorganizovanoscu,I neoficijalnoscu.
Oni su od znacaja za jacanje intelektualne I moralne solidarnosti savremenog
covecanstva.Oni se mogu svrstati nakonzervativne I progresivne(emancipatorske).Prema
vremenskoj dimenziji mogu se podeliti na trajne I ad hok pokrete.

EKOLOSKI POKRETI

Nastali su kao specifican drustveni odgovor na rastuce ekoloske probleme razvijenih

industrijskih zemalja.Najcesce su odredjivani kao drustveni I kulturni pokreti sto znaci da
im se redje pridaje I politicki karakter.U savremenim ekoloskim pokretima srecu se 2
teoeijski razlicite teze:Naturalisticka teza polazi od toga da je covek,iako se razlikuje od
ostlih zivotinja,samo pripadnik jedne od zivotinjskih vrsta.Zato stvarajuci svoj svet on se
mora podvrgavati prirodnim zakonima u ogranicenoj prirodi.Ako se covek u stvaranju
svog sveta ne pridrzava prirodnih zakonitosti,on ce unistiti celokupan
ekosistem.Znaci,covekova kultura I napredak su ograniceni pririodom,njenim
moucnostima I zakonitostima koje u njoj postoje.Antropocentristicka teza polazi od
toga da priroda zivi u covekovom kulturnom svetu koji jos uvek nije dovoljno kultivisan I
da postoji mogucnost da covek bezgranicno prisvaja,preradjuje prirodu,rukovodjen
egoistickim I profiterskim teznjama.Zajednicko za ove pokrete je to da se odnose prema
industrrijskoj civilizaciji.U oblasti politike ekoloski pokreti isticu potrebu za povecanjem
ucesca gradjana u odlucivanju o vitalnim pitanjima usmeravanja razvoja drustva I
ostvarivanja elementarnih potreba za sve ljude.U Sovjetskom Savezu 90ih godina nastaje
I Pokret plavih kao socijalno ekoloski pokret koji kao svoj cilj istice
razotkrivanje,zastitu,I realizovanje bezgranicnih stvaralackih potencijala coveka I
njegovu stvaralacku sustinu.On se naziva plavim cime simbolizuje boju neosfere
dovodeci se u vezu sa najvisem poimanjem duhovnosti I stvaralastva.Znacajne
organizacije su: Naucni komitet za probleme zivotne,Medjunarodni savez zastite prirode I
prirodnih resursa,Grinpis(Zeleni mir),Medjunarodna komisija za okolinu I razvoj I
Medjunarodni zeleni krst.Medjunarodni savez zastite prirode I prirodnoh resursa je
nevladina medjunarodna organizacija osnovana na inicijativu UNESC-A 1948.

Ekoloske partije
Predstavljaju nov tip politickih stranaka u spektru visestranackog politickog zivota.Njihov
nastanak je povezan sa narastanjem ekoloskih problema razvojem industrijske civilizacije
u kojoj je doslo do narusavanja ekoloske ravnoteze u pririodi,do degradacije zivotne
sredine koja se iskazala kao ekoloska kriza sa mogucnoscu da preraste u ekolosku
katastrofu.Srza programa tih zelenih partija I njihove politike cini ekologizam.Prve
ekoloske politicke partije nastaju u Kanadi I SAD.Zatim u EvropiFinska,Italija,Francuska,Belgija,Austrija I Svedska. I dozivljavaju dinamican razvoj.One
ukazuju da degradacija zivotne sredine predstavlja opasnost po opstanak ljudske
civilizacije,isticuci zahteve za zastitom zivotne sredine od raznih oblika njene
degradacije.Socijalnu strukturu zelenih partija cine srednji,visoko obrazovanui
intelektualci,ucenici I studenti kao I sluzbenici.Programska nacela zelenih partija usla su
u dokument Globalna zelena povelja,kao globalni principi:Ekoloska mudrost,socijalna
pravda,neposredna demokratija,nenasilje,odrzivost I uvazavanje razlicitosti,Najznacajnije
su ekoloska mudrost koja sadrzi saznjanje da je planeta resurno ogranicena I da zato treba
zastititi biljni I zivotinjski svet I prirodne elemente covekove zivotne sredine,I princip
odrzivosti po kome bogate nacije tre ada ogranice sviju potrosnju kako bi I siromasni
mogli da ucestvuju u koriscenju prirodnih resursa,cime bi se obezbedilo ostvarivanje
prava svih zivih bica na zdrav I produktivan zivot.Zemlje centralne I Istocne Evrope su
kao ciljeve svoje partijske aktivnosti isticale:odrziv razvoj,zastitu zivotne sredine o njeno
unapredivanje,odrzavabnje
bioloske
raznovrsnosti,ostvarivanje
nuklearne
bezbednosti,ekonomski razvoj usaglasen sa ekonomskim mohucnostima,socijalni razvoj I
smanjenje siromastva,jacanje ekonomske svesti I ekoloske kulture,jacanje ljudskih prava
I razvoj civilnog drustva.Clanstvo ekoloskih partija u zemljama tranzicije u pocetku je

poticalo iz redova alternativnih ekoloskih drustvenih pokreta.U ovoj fazi partije dobijaju
politicki legitimitet I ulaze u politicki zivot.Izlaze na parlamentarne izbore,dobijaju
izvestan broj poslanika I nastokje da preko parlamenta I vlada ostvaruju svoje partijske
programe pa I ekoloske ciljeve.U Jugoslaviji je na nivou federacije bilo vise akcija
preduzetih radi zastite I unapredjivanja zivotne sredine.Tako je posle samo jedne godine
od odrzavanja prve konferencije UN o zivotnoj sredini 1972.formiran Jugoslovenski savet
za zastitu I unapredjivanje zivotne sredine 1973.a god,dana kasnije I inaugurisano
ustavno pravo na zdravu zivotnu sredinu.U Srbiji se u procesu astanka visestranackog
sistema medju prvim politickim partijama osniva zelena partija 1990.godine.Ova
stranka usvaja Manifest od 10 celina sa motom:Bez demokratije nema ekologije!Bez
ekologije nema demokratije!.

Glava X
1. ODRIVI RAZVOJ
Prva konferencija UN o ovekovoj sredini odrala se 1972.godine u Stokholmu, ovom
konferencijom je istaknuta povezanost i neophodnost ekonomskog i socijalnog razvoja uz
voenje rauna o zatiti i unapreivanju ovekove ivotne sredine. U ovakvom nastojanju
Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj podnela je (1987) izvetaj pod nazivom " Naa
zajednika budunost." U tom cilju na Drugoj konferenciji Svetske industrije o ekolokom
menadymentu 1991 usvojena je Poslovna povelja za odrivi razvoj. Ova povelja dala je
industrijiskim preduzeima orjentaciju za izgraivanje osnovnih komponenti ekolokog
menadymennta u uslovima odrivog razvoja.
Prva Konferencija o odrivom razvoju UN je odrana u Stokholmu 1972. ona je rukovoena
razmatranjima i stavovima iz prvog izvetaja Rimskog kluba, koji je objavljen u knjizi "
Granice raspleta". Osam godina kasnije 1982. godine u Najrobiju zagovaran je koncept
odrivog razvoja. Godinu dana kasinije 1983. Generalna skuptina UN donela je rezoluciju o
preduzimanju inicijative za formiranje Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj. Koncept
odrivog razvoja prihvatila je EU 1990.
Druga Konferencija UN o ivotnoj sredini odrana je 1992. godine u Rio de aneiru,
usvajanjem dokumenta Rio deklaracija o ivotnoj sredini.
Na konferenciji OUN o odrivom razvoju* Svetskom samitu o odrivom razvoju u
Johanezburgu 2002, usvojena je Johanesburka deklaracija o odrivom razvoju.
Agenda 21- Program aktivnosti za 21.vek dokument je usvojen na ve pomenutoj prvoj
deklaraciji 1992 godine, u kojoj se ovi problemi razmartaju u okviru 4 grupe pitanja. U stvari
odrivi razvoj ima 4 komponente : privredna, drutvena, kulturna i ekoloka. U ovom
slismu Franesko di Kastri , koristei za ilustraciju sliku renesansne stolice sugerie da
odrivi razvoj moe da funkcionie samo kada su etiri oslonca razvija - privredna,
drutvena, kulturna i ivotna sredina od podjednakog znaaja i jaine.

Za Agendu 21. proitajte u odrivom razvoju jer je tamo mnogo bolje objanjeno, ako hocete
da ispriate neto vie od ovoga, mada je i ovo sasvim dovljno jer je ovo sutina.

2.NAUKA I EKOLOKI PROBLEMI

Nauna istraivanja treba da omogue otkrivanje i spreavanje opasnosti koje mogu ugroziti,
i ugroavaju, ivotnu sredinu, ato nije ni malo jednostavno, budui da se svet nije menjao
tako brzo kao danas. Ustvari politika treba da se zasniva na naunim saznanjima koja su
nastala kao rezultat interdisciplinarne saradnje naunika.
Smer nazadovanja- entropije, postoje dva osnovna vida nazadovanja u savremenom svetu.
Jedan se ispoljava u smanjivanju ukupne koliine materije i energije koje se zasniva na
shvatanju o neogranienom rastu materijalnih dobara iscrpljivanjem prirodnih izvora. Drugi
vid entropije izraava s eu prelazu ekolokog sistema iz stanja stabilnosti u stanje
neravnotee, dezintegracije.
Nauka ima znaajnu ulogu u reavanju ekolokoh problema i ostvarivanju ekoloke
bezopasnosti. 2 koncepcije razvoja su = resursna i biosferna. Po resursnoj koncepciji
stabilan razvitak je razvitak koji zadovoljava savremene potrebe, a ne ugroavajui
mogunost buduih generacija u zadovoljavanju njihovih potreba. Po bisfernoj koncepciji
stabilan razvitak je onaj koji obezbeuje poboljavanje ivota ljudi, u uslovima stabilne
biosfere, uvajui obim prirodne sredine koji je sposoban d aobezbedi stabilnost biosfere sa
promenama koje nastaju u njoj privrednom delatnou.

3.SOCIJALNA EKOLOGIJA I ODRIVI RAZVOJ

Socijalna ekologija je posebna sociologija koja za predmet svog prouavanja ima specifine
veze izmeu oveka i njegove ivotne sredine. Ona nastaje sedamdesetih godina kao posebna
nauka i model globalnog razvitka. Socijalna ekologija prouava odrivi razvoj na globalnom
nivou. Svojim saznanjima ona ukazuje da su neograniene mogunosti razvoja sociotehnikih sistema koji nastaju kao rezultat ovekove sposobnosti promiljanja i stvaralatva, a
da su prirodni resursi ogranieni, aneki i neobnovljivi.
Ekologizacija, najoptije predstavlja harmonizaciju proizvodnih procesa sa ekolokim
faktorima sredine.

Koncipiranje modela globalnog razvoja zasniva se na pet kumulativnih polazita. Prvo, na

graninom tempu porasta broja stanovnitva planete Zemlje i pojedinih njenih delova.
Drugo, reavanje zadataka obezbeivanja ishrane stanovnitva u uslova njegovg rasta i
ogranienosti resursa planete. Tree, potrebe zasnivanja racionalnog korienja prirodnih
resursa. etvrto, iznalaenju naina smanjenja ekonomske granice izmeu razvijenih
zemalja i zemalja u razvoju. Peto, zatite ovekove sredine i ouvanje ivota na zemlji u
uslovima povanog antropogenog optereenja prirodnih kompleksa.