hata joga pradipika, Geranda samhita, Gorak a samhita i Hata joga ratnavali, iva Sam

hita, Joga Jagjavalkja.

Ukratko, mladi Vivekananda je pre bio harizmaticni sanjar i vizionar , nego sistema
ticni mislilac. Najosetljiviji je bio pri citanju romanticara, narocito elija, ko
ji ga je impresionirao uverenjem da kosmos sadr i duhovno nacelo jedinstva. Kasnij
e u ivotu, narocito u obracanjima zapadnjackoj publici, Svami je hvalio pesmu Edv
ina Arnolda Svetlost Azije , poniklu iz romanticnog miljea americkog transcendental
izma. Ramakri na je usvojen kao duhovni voda Vivekanadinog Ramakri na pokreta .Mladi Sv
ami stigao je do Amerike u julu 1893. i tamo je ostao do decembra 1896. godine.
Tokom ovog vrmena stvorio je svoj neo-vedantski okultizam: njegovo najpoznatije
delo Rad a Joga objavljeno je 1896. godine.Prvo je u februaru 1896. iza la knjiga o Ka
rma jogi, a Raja joga je iza la malo kasnije i odmah bila rasprodata, pa je odmah
izdato i drugo izdanje iste godine.
(Elizabeth De Michelis, A History of modern Yoga: Patanjali and Western Esoteric
ism (London and New York: Continuum, 2005), 122.) Odlucio se da iri hinduizam na za
padu. Bice to veoma specificna verzija hinduizma , prilagodena zapadnoj publici. Ka
ko je glatko teklo ovo prilagodavanje, svedoci i Vivekanandino pismo prijatelju
i saradniku E. T. Sturdiju (E. T. Sturdy), pisano iz Londona. U tom pismu Viveka
nanda opisuje posetu dva intelektualno kultivisana duhovna tragaoca, koji su elel
i da saznaju koji su rituali njegove vere:
Apsolutno je neophodno da oblikujemo neki ritual i da imamo Crkvu. Pod tim mislim
da moramo da izmislimo neki ritual to je pre moguce...treba da odemo do bibliote
ke Azijskog dru tva ili bi ti mogao da nabavi za mene knjigu Hemadri Kosha (enciklo
pedija drevnih religioznih obreda), iz koje mo emo da izvucemo ta nam je potrebno,
a molim te da donese i Upani ade. Smislicemo ne to grandiozno, od rodenja pa do smrti
coveka. Ljudima ne odgovara opu teni filozofski sistem .
(Vivekanadina sabrana dela 8: 356-7)
Ove ideje nisu ostvarene na kraju, ali otkrivaju kako je Vivekananda arko eleo da
udovolji svojim poklonicima i kako je o troumno shvatio da im ne treba filozofiranj
e , vec ne to konkretno. Praktikovanje joge je bilo upravo to ne to konkretno, to ce od
govoriti te njama Vivekanandinih poklonika.
Cvetaju mnogi stilovi posturalne joge (joge u kojoj je naglasak na polo ajima, tj.
asanama, prim.prev.), koju su promovisali ucitelji indijskog porekla, ukljucuju
ci Ajengar (Iyengar) i ivananada (Sivananada) kole, A tanga vinjasa ili power jogu Pat
abija D oisa (Pattabhi Jois), kao i vrelu jogu ( hot yoga ) koju je nedavno patentirao
Bikram Caundri (Bikram Chaudhary). Meditativniji oblici joge, koje promovi u ucen
ici Vivekanande (Vivekananda), ivanande (Sivananda) i drugih, manje su popularni.
Naklonost Amerikanaca prema posturalnoj jogi, u odnosu na meditativnu, nije uop t
e samo njima svojstveno: u Indiji, takode, stotine miliona prate Babu Ramdeva (B
aba Ramdev), koji poducava cistu, medikalizovanu jogu, gde je naglasak na izvode
nju asana. Hinduisticka Americka fondacija (HAF), nimalo se ne ponosi time. Naprot
iv, nedavno je optu ila americku industriju joge da je ukrala jogu od hinduzima.Uces
nici kampanje Uzmi nazad jogu nisu nimalo impresionirani rastucom vidljivo cu hindui
stickih simbola i rituala u jogijskim i drugim kulturnim institucijama u SAD. Iz
gleda da ova kampanja povracaja joge ima manje veze sa jogom nego sa cudnom me avi
nom potrebe hinduisticke dijaspore da se brani i preteranog shvatanja savr enstva
elitnih, sanskritskih aspekata hinduisticke religije i kulture. Narotiv, moderna
joga je rodena u kasnom 19. i ranom 20. veku. Ona je dete renesanse hinduizma i
indijskog nacionalizma
A tanga vinjasa sistem Patabija D oisa, na primer, navodno je zasnovan na rukopisu n
a palminom listu, nazvanom Yoga Kurunta , koji je D oisov ucitelj, cuveni majstor jog

e, T. Kri namacarija (T. Krishnamacharya) (1888-1989), iskopao u biblioteci u Kalk

uti. Ali ovaj rukopis su, tako ide prica, pojeli mravi. Ovakvi iskazi pojacavaju
sumnju u drevnu naslednu liniju A tanga vinjasa joge Patabija D oisa i Ajengarove jog
e. I D ois i Ajengar su ucili od Kri namacarije tokom kasnih 30-ih godina 20. veka
Tako su klanjanja uz namaste , izgovaranje om -a i pevanje mantri na sanskritu, postal
i deo iskustva bavljenja jogom u Americi. Mnogi joga studiji koriste klasicnu il
i kirtan muziku, miri ljave tapice, om znakove