Allin ID Biro za arnitektonsko projekiovanje | istrazivanie Architectural Research & Desian Studio Dr. Mihailo Canak dipl.ing.arh. BILTEN BEOGRAD 4/01 11000 Beograd, Zmaj ognienog Vuka + Tel. (ON)651.225, Yugoslavia UDC 725.22 STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT NA TRGU AVNOJA U LOZNIC! Nerudilee: Gradjevi Projekt: organizacija: je, Beograd Eriéa o etarbeno-poslovnom objektu ne uz lu ulice Yojvode Misige i Trea Avaoja uw Loanici, tulnije je /bar za projextante/ i od Euvene prige'o dedi i modvarl iz sr-, pskog varlanenta, Frojexat je razraéjen Institut itewtira i ‘urpanizen Dije /TAUS/ u Zeoeradu, a vogao je dobi. jen sroko internoz konurea, 5 obzirom na So da SIZ stencvanja nije raspolazao po- srebnin sredstvina za izeradnju, — uloe: investitera je vreuzelo eradjevinsko pre- Guzese "Zier" iz Tozmice 1 tada su Do Geli i problemi. Izgrednja lokela i sta- nova za treiste u canasnjin uslovine Je vezane za niz rizike voje je G.P."2idor" moralo da pribvati, ako Zeli da zaposli svoje pogone i radu sneeu, Rizici su bi. Li vezani, pre sveca, z2 pronalazenje po- Jedinih xupaca /la:ée 2a lokele, te Stanove/, s tin Sto je projektovanje Do- Selo anetno pre xonaénog zatverenja fi- nansijeke kostrvkcije. Token celoz vre- nena izrede projesta, "Zider” je erozni- Gavo tradio kurce, vresovaraos njina yne- kao neipovoljnije ponude i - neprekidng Renjao Drojektni oroerem, ne ucelini ved detalj vo detalj. Tako s¢ projektovanje oterlo /u cilju'oarzavanja sobria poslo— vaih veza, promene nieu zapieniski kon— stetovane niti su formizani anekei ugo— vora, 8t0 se poxazalo ketastrofelnom po— 3 8 usovorens uma devalvirala do nepodnosijivog nivoa. Instalateri su od- Dili da po toj ceni ierade svoje projek= da je investitoru predst ano ski deo elaborata. Investitor ie, se, odbio da revalorizuje u- govorenu suma; Institut je insistirao na Fevalorizaciji; investitor /sen ranije uplagenoz mininelnog avansa/ nije upla- vio nista; Institut, svestan da’ zbog ne- aneafovanja instalatera snosi deo xrivice, io investitora i osteo Je bez pe- ra, Investitor je, ictini za volju, po- nudio da projektantov rad privatno’ re— ponvenzira, Sto projektant 2bog obaveza prema Institutu nije mogac da prihvati i ‘ime i gan osteo bez nadoknade posle Se stoneseénog rada. Investitor jeu medju- ‘wemenu formirao’ svoj biro i nastavio da ko preduzeée "Zidar", Loznica Institut za arhitektury i urban: Mihailo Canak dipl.ing.arh. Aksonometri ja prvoplasiranog konkursnog rade penja dobi yeni proj Sxaiaci ju proseornon 2 obiivevacs vonsee Dia. Faeiese da jo hobi ano ; Bara da kea god nog ndoeers jus kegs su tp povereat no isverjengs 2 oveg Letoajag/inveati ton Je O°ton’sostedu bed gaze salo dvestiéni ji priser.feenusne so Brogeket dzvedl/ake sb ne voraner we oo yok bea sradjevineke Gozvoley vu, setae) Osiroresenoj versiga bes tkseve Kensul tacije sa projektartony Koji Jo povsune Resogandasnzeei masace prvoblenek kone cepta. Fa, kad je veé tako, odlutili smo da na ovo mestu prikazemd Setvrtu verziju o- vor baksuznoz projekta, onskvu kakva je izisia iz Tas-a, versjuéi da predloseni prostorni koncent, a narosito, arai tel tonsko oblixovanjé, nisu bez’ interesa, Hoida ée jednor dana neki od Sit:AIRD sicten 4/91 vor biltens koji se budu seta: Loznicon yogiti razliku izmedju ovoe projekta i Lavedenoe objekta, i'shvatiti Sta se de Save kada seu jednon preduzeéu koncen— brigu uloge investitora, gravjevinara 1 projektnor biroa. 4 voniwetne powite iz _ ovoz sluéaja su cledese: = Usovorne obsveze noraju ee jssno defi- nisati i, ukoliko se iste ne podtuju, treba oftah vismeno rearovati, jer se kestije, nesporazumi umnotavaiu: rojektni occerem core biti jasan, ne= Qvostisien i pismeno overes ‘od strane investitora. - Svi zsttevi aa izmonama i dopuneme pro- dektnos provrana /pa maker Dili i mi- ninalni/'mosu se prinvatiti seme uz pe- relelno sklaranje anexsa ucovore Kojima ée se regulissti produienje rokova’ poveéenje ugovorene sume. - U ugovarina treba insietirati ne reve- lorizaci gi usoverene suze u skledu sa poreston inflecije w tou agovornog ro - U vrenenina sa izraienon inflacijom,ar- bitekta treba da se trudi da posac za vrei u Sto kraGem roku, bez obzira na sve mere predostroznosti u usovoru. =U okvira projektnog biros potrebnoe je “ OSNOVA PODRUMA STR.2 izveSiti tekvu preraspodein” ugovorene sume, da saradnici koji se xesnije u- xljuéuju u projektovanje /atatike, in- stalscije, detalji/ ne enose jedini po— sledice ealovirajuée inflacije. Ovaj teret nora da bude ravnomerno rasnore- djen na sve utesnike u projektovanju, Ne treba verovati nikekvin usmenim do- govorina i obeéanjima, bilo o kome da se radi, Sve dorovore treba zapisnidii konstatovati, s one znadajnije reguli- sati aneksing ugovers, Frojevtni biro treba da bude _posebno oprezan vrilikon uspostavijanda sarad- nje se orgenizectjom koja u sedi uje dinjuje funkcije investitora, izvodja— %a, pa Sak i vrojektenta. Tekve orga— migacije lako mou biti sklone bahato- ati i nekore%tnom ponagenju. Logiéno je da é0 onej ko ina evoju projeienu oli- Hou, teZibi de od drugin usme pose, © ne de ga orepisti drumon, Sicurco je de Ge ona} investitor koji je istovreneno Vievodseé, Zeleti da projekat izmeni 1 uprosti, kako bi za istu prodajnu cenu unenjio’svoje troskove. Lozigno je,ta- kodje, de u sporu sa organizeci jon’ ko- fa dredstavija Kkombinaci ja investitora Mizvosiesa, koja projektents moze de ie u Gadi vode 4 koja je ovStinsko nuzers/, projetstant_STR. 3 ARID sitten 4791 VPIN3ZIud VAONSOARID pivten 4/91 sTR. 4 OSNOVA POTKROVLJAARID siiten 4/91 nema nikakve Genee. Jecino je resens! zep poe nore, inraj keko tise sviza udu sresen dok te pustaju fa izras, ili nepusti vosao i tra®i aruca lovié ta. Fravile igre eu tokve i tuners me- sto ni Zeloposkera ni enocijams. - Konaéno, sve ove mere ne carantuju us— peino poclovanje,ali baruizvesnoj me- mowuénoeti necvorazuna i Koji tosu da doveéu Sek i ida'aaljo saradsje i gud ao Sto’ se u konkretnon 6 prilogs je visine Par ¥F-3e37k. U podrumu, vrizemlju i ne orvor spratu, projektovani su lokeli, 2 na dva gornja sprata iu potkrovijins'su steno- vi, Dvorigni prostor je skoro potpuno po- iven enekson visine FdePel u kone su, akodje, snesteni lokali, Inajuéi u vida da investitor do voslednjeg momenta nije znao xo ée biti kupcl lokela,projektovan Jeu okviru noguénosti, flekSibiien po- alavai prostor, Koji sé na vise aoguéib na&ina moze ragdeliti prema potrebame ku- paca i investitora. Ukupna korisna povrSina objekta iznosi: 3092.57 n2, 04 Seza na lokalenaprve tri ‘SI.7 IZGLED IZ ULICE VOJVODE MISICA 1:00 STR.S eteze ospecs 130/,46 32, @ na etanove na gornjia spratovina 1725)11 m2. U objektu Je, prodektovono ukupno 27 stanova of ko- San: ersonjers veeeseeeeeeeeeees 3 ALLS nosobnih stanove .62.120. 5 /18.52%/ Gvoscbnih stanove ... & 72212287 avoiposobnin stanova’. 15 785287 trogobnib stanova . 18 729.638/ janovi su rasporedjeni u tri ls ele, 08 kojin se Kod dye na spratu locivaju po 2 stena, 8 u tresoj, ugsonoj Do 4. Kod sko- ro svih stenova ostverena’ je dvostruke orijentacija uz optimalne uslove osunse- aja i provetravanja. Takodje se, u okvi. ru moruénosti, teZilo de se posts: Ginalne Sere unutrainje orzenizacije se kratkin 1 directnin vezena iznedju’pode- @inih fenkctonaluih punktova. Sva steve. nista sv direktno osvetljene i ventili- Usvogen Je kone! sistem povret nih nose*1h zidova sa tipskin 0d 3,50 4 4,00 m. kao i nekin veliSinare Pedi wklapanja udinenzije pe- reele, sre*vidieno je da se objiekat s:0- ja oblo#i fuzsveno ervenon f:sadnon o- ‘om. xrov je kos, poxriven falcovanin erepon 4222BILTEN 4/91 STR. 6 IZGLED SA TRGA AVNOJA *:100 U pogledu oblikovenja tedilo se da se do— nje eteze ss poclovnin sadrejina dife— renciraju od gornjin stanbenih avojom ve— gon otvorenodéu i trensparentnoséu.U. tom cilju dus celog prizemlja prema ulicana, projektoven je trem, a na spratu galeri> Js Koji povezuju vedi broj lokala, Tri hajnize etaze su koncipirane kao jedins- tven, vertikaino dobro povezan, bazar kome'se moze dugo boraviti stalno otkri- vaguéi nove kutke 1 nove sadréaje.Jedin— stvenost koncepta i oblikovnor utiska se postize prvenstveno naterijalina; pred. vidjeno je da ceo objeket bude nonohro- matski tretiran -a ¢rveno, boji, preko _s fugovane facadne oveke i ktovndg” pokri- vaéa od falcovanog creps, kso i poploga— venje podova ne svin pesadkim povreinena crvenin potnia Keramiskin plogeme. Fose- bno se insistirslo da krovne i zidne po- vrdine dudu u istoj boji, zboe Sege Zu- ta ili dela silizatna opeka ne bi pred- stavljele pravo reSenje. Za razliku od glavnog trakta koji J2 projektovan u _no- seéim aidovima, niZi‘dvori$ni eneks Je u skeletu ime je obezbedjena flel:eibil- nost poslovnog prostors. TeHilo se da se oblikovanje i detalji /kojih ima melo, u odnosu na‘dobijenu arhitektura/ prilego— de tehnologkin moguénostina izvodjefa. SUMMARY: Mihailo anak, D.Arch. HouSTNG- SOMMRRCTAL BUTLDING TN LOZNTCA ‘The housing-commercial building in Loz- nica, at the corner of Vojvoda Misia St. and Avnoj Square, has been designed with Fievels (cellar, ground floor, three housing floors and Exo attics). Conmer- cial area covers 1,367.46 m?, and hous- ing 1,725.11. The total number of de- signed flats is 27, with a particular Attention devotnd to thelr internal dia tribution, Aas well as to insolation and Due to the fact that the investor had hot been able to secure all nenessary financial resources at the time of the design, the whole project had to be changed several times, leading finally, with a galopping inflation, to the brea- king of the contract betwoon the inves tor and the design bureau, Presently, the building is being constructed on the basis of a design amended by another or- ganization without consultation and ap- proval of the original designer.ARID sivten 4/91 Dr. Neda Ganak dipl. eonrat STR. 7 UDC 628.44.001.8 PROBLEMI PRAKTICNE PRIMENE MODELA ZA VREDNO- VANJE LOKACIJA DEPONIJE KOMUNALNOG SMECA YU.88.L1 Savetovanje: bar, 1991 "Pretman eradsko Ukoliko se u okviru postupke zbrinjava- nja komunalnin otpadaka donosioc! ofluka opredele za deponovanje, tada se kao je— Gan of naivecie problens poctavi je gives Age izdora lokscija za deponije. Ovo pi- tanje je veona konvlexsno i moze se res Sloniti na dve ervve pitanja i t = ksko definisati postupak izbors /odno~ sno vrednovanja/ lokaci jay - kako ovaj postupax primenti u prakei. Kod defintsanja vostupka icbore lokacija donseioci odluka treba da odluse: ~ da li ée vreénovanie lokec!ja biti en pirijsko /spontero/ ili kontrolisano, = ako se usvoji kontrolisano vrednovanje slrdeée je pitenje da li ée biti onis— no, kventitativno Alf konbinovaco, pri Genu se kod opisnog vrednovanja kori— ste ordinalne merne skale, a Koa kvan— titativnog i kombinovanog’ /kvantitati- vno-opisnog/ intervalne metne skale. + ako se usvosi kvantitatimme 411 opis— no/kvantitatiyno yzednovanje onda treba formirati odgovara‘uéi postupak vred= novanje /ocenjivansa/ kojim ee dolazi do kvantitativain ocena Ga kojima ee node matemstiéki menipulisati, pri ge- nu je neophodno: = definisati releventue osnovne krite— rijume, ~ definigeti merile, merne skale i era nifne vrednosti ognovni kriterijuna, - definieati jedinstvenu nernu skala nodela /postupka/ 1 transfornacione funkeije 2a sve osnovne kriteri june, kojina'se vreduosti sa skale krite ~ rijuna transformigu u ocene na skali nodela, ~ definisati enetaje /teZine/pojedinib kriterijuma, = strukturisati kriteri june, = definieati postupak sinteze ocena preko tzv. agresscionih funkcijay ~ definisati korekcione koefici jente 2a specifigne slugajeve. Autorka ovih redove se veé godinema bavi problemina izbora lokecije 2a deponoven= je otpadaka tako da je, pre vega ucilju optinizacije posla ns kone je enzazovens oformila jedan kontroliseni kventitetiv— ni nodel vrednovanja pod nszivon: Model YU.88,L1/1/kodi je sastavni deo Jednoz Si- reg, univerzalnog sistera vrednovanja na- otpada u Beogradu", Beograd, decem. avanoe Univerzain. srevem vreanovanja_u stonovanju, rad jeyinarstva i prostornoa Plenirenju Y.88,/2/.Tokon svop razvojay nodel je prinenjen a Prigtini i Leskovea au definitivnon vidu u Beoeradu, Panée- vai Tomnied. —Nodel i jereo joked strokturisan, 9 broj osnovnih. kriteriju= he Kodi se divektno ere i ocenjuju je 46. Model je prikazan na vise skapove/3,0,5/1 gtelnom je vrocesu éopunjavanja 1 vsavr= Sayanja. Wjecove prednost: su. sledes = Yodel sadr*i velitt oroj emiterijuna , Eine jo obuavaéena veona Sizoke "mate Bijo, a Sto nije mozuse postiél soon tenia vrednovanjens = Ocene su nungrifke ne evin nivoiza cenjivanja, sto oroguéuje pored jenje o- cena raznih kriterijuna, kao i. ocena aznih lokact ~ Isko se eariedavsju voaitivne 4 nex! tivne osobine avake lokacije,to olek— Bava donogenje konetne oceie: Frems dosedainjin iskuet ito- Finieu inali kritiéne stevove vrena o- von nodelu. Ne protiv, niihovi struénje- ci Sesto sami ugestvuju u procecu vre- novanja i uspeSno doprinose pronalaze- nju optinsinih retenja. Nodel je atvoren za sve sugestife i opravaane primedbe,ma da do sada, moda zboe srecifiénosti he- terije, nije bilo posobnih primedbi nit! sugestl ja svolje. ako Je do seda nodel primenjen u nenjen broju'slucajeva, stedena su odred jena i- skustya o kojina 62 u ovon ieveStaju bi- ti redi. Segledani su odredjeni problezi koji oteZavaju primenu modela u_ prakei i Zapazeni cu neki fenomeni o kojine tre- ba voditi raguna, ako se Zeli 406i do do- vrib rezultata. U procesu vrednovanja, radni tim seu praksi suotava sa razhia problemina koji su najgesée tipiéni za sve operacije, a media koje spadaju: = obezbedjenje evih uleznih podeteks ne- opbodnih 26 predvrednovenje i vredno— vanje, = rekognosciranje terena, s obziron na udaljenost 1 skrovitost pojedinin po- smatranih lokaci ja, = uspostavi jenje Kongtrukti me earadnje sa lokalnim struSnjacine,ARID eicten 4/91 ~ konfliktne situscijo sa lokalnim ste- novnistvom, koje oddija sve lokecije 5 prostorno bliske njihovom obitovalistu Lu njihovos mesnoj zajednict , = sagledavanje vin Specifiénosti kojina obiluju pojedine poaruéja i pojedine lokaci je, Kao i njihovo ukijutivanje u proces’ vrednovanja. vd svi ovih problema nejveéi su:pribav- Ljanje dokumentacije i savladavanje ot- pora lckalnog stenovnistva. avijanje dokumentaci je direktno je ve- zano za kriterijune koji se prinenjuju u procesima pre¢vrednovanja 1 vrednovanja. U procesu oredvreduovanja, #1ji je cil} vizuelizacija nepovoljnin’i povol jath po érugje ze devonije uz’ izbor nexoliko naj. povel jai ji koje se zatin deta— i se ukupno osam eli- = distanca prea igvoru otpadaka, = osetijivi predeli sa aspekta eredine, ~ koridéenje zenljista /scpre— struktura/, hidrogeologki sastav podloge, resurei povréinske vode, toposratijs, zevljiste i zekoneka ogranigenja Eivotne infre- Svaki kriterijum je crafiski prikazan ne posebno} Kart:. Lerte su izradjene na transparent oleatana ea tacnije nijanei- ranin oeranigenjim za deponije sueée, Preklananjem ovin karata, dobijaju sé suetle povrtine koje se provide, sa nej- nanje oeraniéenia 2a izeradnja deronije. lia tin prostorina se trate mixroloxacije za ovu funkci ju, 9 pre svega na preklo- pu svetlin vovrlina i evidentiranih po- voljnih vodrué ja za devoniju.Gvakav era~ figki posturak u selekei ji potenci jalain devonija, predstavija istovreseno vizu- elno vondéno sredstvo, koje noze da ola- ke jevau raspravu u trocesu usvajenja Loksei je. Fokagatelji iz ovin kriteri juma se kezuju na sinteznon grafiskon prilogn zvandn "Osnovna obelesja podruéja" a re— zmeri 1:20,000, 1:25.000 i11 1:50.000. shodno veligini naseije i raspoloztve} Gokurentaciji. Keo izvori podateke ce o- bisno koriste: = graficka dokunentaciona osnova raspo- loSivih prostornin planova / prostorni plan opstine, generaini urbenistiski plan naselja, regulacioni plan naselja, plan posebne'nanens 1 sl./, ~Brafiska dokunentaciona dshove komasa- eije poljoprivrednog zeal ji ste, = fopoerarska xolor kerta vraznéri 1:20,000, 1:25.00 114 1:50.00, ~ gerosteréosninei a bilo kojoj raspolo- Yivoj razmeri, oma geolodka karta u racreri 1:25.01 aspoloziva bidrogeo- STR. 8 Lofka 1 indinjerekoseolodks dokunente- chia, ~ pedoloska karta u razmeri 1:50,000 4 druge respolosive input karte ga izra— du karte bonitets zenliista. ~ katestar izvora i bunara, = postojeéi izvectaji o stvaranju dake £ gbepens odgtrangivenje t rigéenja, ~ usnene kénsultacije sa resorskin stru~ Enjacina /eeolozom, hidroinzinjeron 5 geodetom, urbsnistén, itd./. otpa— isko— Ton prilikem, istra#ivas /koordinstor is- trativanja/ ge najéesée euodava sa slede— éin konkretnin problenine: Vieni vodeci eu rasuti na ragnin mesti- ma iu regnin orgenizactjana, @ nelin u- opite 1 nena. Ss svoje strane, orzaniz: cise Kod kojih se vojedini podaci nala: nign uve sprenne ze saradnju, 111 pom uslovijaveju finansijskin zahtevin: ii nerealni. 7 Getkosu Si ne obje%t: posebne namene, Siji pover- sno'é¢a prolonzire «He tenji oreblen su ntirgne "divije" vikendice, koge isu keo peéurke, Seevim je mornée de sa- kupljenje uleznih podataka tree nede~ Ljena va i nesec kag i da nedostat: sano jednoe od njih’otezs, 2 mozda i one nogvél vrednovanje. Froblene odsustve ulesnih vodeteka, 2 ilustruje lezigte oiclarske zerije'u Be- ogradazoj opétini Zenun. lever: fikevana, nigde evidentirana nova lokacija ciclané je predlozena 2a deponiju seéa. Hekned- ho Pomeranje mikrolokacije sevonije, ne- minovao ge odrazilo na povesanje srosko- va i vrese istrafivenja denoni je sneéa 2a ov beneradsiu opstinu /Gratiski prilog 1, fs. Fosaci mogu biti zastareli. testo se Sava da ne kartana, pa i serostreosnin — cima na pojedinia mestine neva nigega o— sin oranica, da bi se kesuije ispostavi- lo de je teren pod plantetnin vocnjakom, ili da’ je u medjuvrenenu caltene potpu- no izeradjen "divi jin’ vikendicame, da i- na i novih sacbraéajnice, vodova,itd.Ne— aiurni podeci, dakle, motu u mnozome’ da iznene rezultate vrednovenja. Provera ne licu_mesta je vezana sa_mno~ Fiz teskocens. FoSto se teZi da lokacija dude ns Sto skrovitijem nestu, do njo se po pravilu tedko dolazi. Okolai Zibelji koji vas avereéu na pustin mostima, ved naviknuti na svakojake udarce, instinkti- yno oseéaju da ee neéto exrema, pa ven odigno postavijaju mnoge nesrijetna pi- tanja, na koja'se, abog ligne sigurnosti ne ane uvek odnovareti, itd. U obilesiu terena treba, po pravilu, da péestvuju svi grenski ekeerti iz tina .AURID siLten 4/91 Fo8to su oni najéesse iz resnih prednze- éa /seolozi, hitrolosi, urbenict!, geo- deri, instalateri/, dosta je teks oku- piti'ih na. jodnow Seetu i sinhronizovedd Bjitove avtimnseti, Doste ge Sesto dedava da ce tir Kosi ra- Gina Tzbore lokscije 2a deronije 1 na tennolofiji denonovanje, sus! se proti~ yaicina postunze deponovanja, koji se 2du- kno izjagnjavalu se visoke tehnolor!je , pre svega Ze szaljivante ctpadaka.aco sh oni iz redova dondetlaca odluka, ansées~ Ge se produzava yrene istrefivanja devo- nije /priner zenéeve/, pai same verifi- kecija deroniie /priter Secerade/. 0 je prekrivanje sreda no ore@lo%eno4 lokeci si uslovijeno oteainiz inertal: terijelor, neizvesnost reslizacije sani~ torne deronije je konst: ‘esko u fe ai istrasivenja t tovanje, & u fo2i ekeploatecije devoni je. Hrvi urine je Beograd, nova lokaci ja ae— ponije na sresokrsci ndsolje, Uswinovel— Eatejntea /Graficki prilog 1/,/6/. U ne istravivenja ceronije 1987/88 ZoAine, jzabrona je mikrolome! ja we pol joprives- Gnon zenljidtu nize> bonitets, bez pre= ‘erivnog nater!jala ne lice neste, jer je feprike odlivaks ¥o3 ostvarila niperpro- Gukeiju /200't/an, /otpednos livaskoe pe- ska poeodnog za prekrivanje sneéa. Danas, nekon getiri eo*ine prolonsiranja’ skvi- ja devonije, fabrika odlivaka radi Sa scanjenin kapsciteton, © nelavesna Je njena byduénost u celini, $i, neizvesna Je budeéa protevodnje otpednos” liveskor Beske, To se roverkutuje na ismena wikro- loksci je denonije oneca. Cavaja se obli- je plodno poljovrivredno ze=ijiste /TT bonitetne klosa/ sa dedijom nadizdanskos zonoa, posodnon za formiranje pozajmisca prekrivae zemlje. Ovo stoge, Jer obeabe— Gienje prekrivire na licu nesta, jedino m Fe piti earencije 2a saniterno odlagange Drugi primer je Lozntea 1 jena od njenih rocuéif lokaci Je deponi ja’ enese na posto- jeden odlagsii Stu pepela i 8ljake terro~ blextrene "Viskoza". /rafigki priloz 2 y lokecije deponije # 15/, /7/.. Nelaves” post postojanja’ pepelista kao" izvora or krivnog naterijala na sadetnjos lokseiai Teperkutuje se ins neievesnoet realiza- Gije deponije sveéa na oj lokact ji. Ne— ine, postojecia redenjem revitelizecije, {"phobireaje pepeliste na sadasnjoj to. keeiji, suprotstevije se najnovija solu- cija /'o8 oktobre 1991/ @ se ovai otvad- ni meterijal u celosti koristi ko sekun- Garna sirovina - repronaterijal za febri- ku cementa u Beoéinu. Od ishoda nevede- nin regenja savisiée, oito, vrene res Lizseije deponije i delovigénacti ca nie- fo neotevano sontelonlsanses Konfliktne situacije sa lokalnin stanov- pistvon, Koje oabija sve lokacije devo- nije sreéa, izraiene su u svim Aenokrat— STR.9 gki uredjenin zerijore, a ne sano une Sin prostorima, to je izrakeni sindron: "ne u mom évorittu", Tlustrativan je pri- ner Zitelja naselja xaéarevo u FanSevu (Grafisui' prilogs , lokacija 4/,/8/,kod4 su, da bi snreéili'deponija u svon atara ispunili kopove cielane vodos, poribil hi proglasili ribnjekom. Iéentitna Je bila sitvacija iu Leckoveu, ste su #i- veljt neselja Hele Grebovnica kov ciele— ne ispunili vodom i progleeili svojonre- krezoionon zonom /3/. Nakon predvrednovenje teritorije, potre- duo je pre detaljnog vrednovanis’ prila— piti'niz dopunexin inforracija vezenih 2 de osnovnin riterijuna, eroblest st ie- ti kao i kod predvrednovanja, 8 tin éto je droj orzenizecija kod kojih se ingor- racije nalaze joS veéi, kao’: roesénos’ da n2ke od njih nedostaju. Preksa pokazuje de se anoge povolipi gi re zultati dobijeju, ako u tim u’estvaju t struénjaci koji teritoriju dobro poznaju. Zo je nerogito vaino kod’ identifikecije lokscije, kao i kod iznalazenja na jpovo- Ljnijih lokaci ja ne tolerabilnin tereni- ma. Bez obzire’na struénost istrazivaé- kot tia, u njenu uvele treba da sudeluja A struénjeci iz toe odreéja /arbanisti, geolozi, seodete/ koji mog znati mnoge detalje'kojih nena u dokumentacija 1 ko~ Ji treba da ne odgovarejuée nadine budu Stimulisent. Tokom vrednovanja se skoro uvek ukazuje potreba za korekcijom pojedinih kriteri- juua. To se, pre svegs, O¢nosi ns trans- formacione funkcije, a’redie na sara re~ rile, Ove korekclja'se moze vréiti samo kod izbora konkretne lokacije, a mote se korigovati i model u celini, take da ko- rekcija vali i za sledeéa vrednovanja. Potrebno je paziti da se ove korekeije ne pretvore u svesno ili nesvesno "frizire- nje” recultata, u cilju davanja predno- sti nekoj o@ 1dkacijay Dr, Neda GANAK dipl. zeograt Diplomirale 1961 god, na Prirodnometeme- tickom fakuitetu a Beogradu. Magistrirala 1975 god. na Arhitektonskon faxultetu u Beogradu ea tenom: "Problem. vigensnenskog koriSéenja podruéja Mais", Doktorsku disertaciju sa temon:*#igi jen- ski problemi savrenene urbane sredine' od branila 1991 god. na Araitektonskom fa- kultetu a Beograda, Specijalnost: zastite Zivotne aredine,ko- munaina higijena, tretman komunalnia Grugin otpadaka, vrednovanje lokact Zaposlana u Gradsxon zavodu 2a planirange greda Beograda na rednom mestu samostal— nog savetnika. Autor postupka vrednova— aja lokacija 2a deponije komanalnin ot— padeke YU,88,51, keo i’ vise studige iz o- ve oblasti. :ARID sicten 4/91 ‘LITSRATURA /1/ Ganak,N.: Hisijensil problemi savrenene urbane sre- dine Doktorsks disertacija, Univerzitet u Be- orradu, Arbitektonsii'tacultet, Zeorrad, 1960 enizan Srbi- r je lokaeiga ni ja komunainin Evrstih otpada’a", HAUHT DANI 1:69 "Deponovanie, ovtle- je, stansvort i tzbor lokaci te deno- ELigh, Tugosloventie sevetovanje o” Cpe todolosii pristup lociranja ‘omunalnog szeé oni ja u odnosu na predeo", h_netoda i tehnike u'pej- ‘ffoa ureddsnaa orosto- STR. 10 pod- rudju Eeograda", Geolocije i zaStite si- vothe stedine, ‘nosaike radora {usteloves- Eko-Eheslova’kog simvosijume a irstisis— 3, DIP Srbije, seorrad, 1990,05.209-257 Z6/ Canak,Ne i aes: Decentslizovani gisten deponiie keo du= Eorotno Fetenje elininscije kosuneinor~ a, Gradski zavod ca ola- mje 7interai naterijal/, Beorred, /2/ Canak,N. 4 ars: Istrasivanje loksgije deponije komunal- nih fvrseth Otpades aa -erad-tooniou = > Bird 2a arhite&tonsko projektovanje i 1 trazivanje "ARD", Beograd 1991. £3/ Genak,i. i ar. Tesrasivanje lokscije deponije komuna?- min Evestin Stpadata ge arad roneevo. Vavio preduzece za uPbenictioxe poslove i prostorno pleniranje "Urbanizan", Pan- Bevo 1991 29/ Sgnak,. 4 are: Istrszivanjé lokagije denonije komunal- wih Svrstia Ovsadata ge ered Lesrove Skupstina e¥eda eskoves, lestovae T98E- SUMMARY: Nada Canak, D.Sc. (Geography) EVALUATION MODRI, OF THR COMMUNAL WASTR DRPOST? STTR = Problems of Application — The mode] of evaluation of the laeation of 8 communal waste deposit YU.AB.Li has been applied in the towns of Belgrade, Pristina, Leskovac, Pancevo and Loznica. During its application, the team of re= searchers was faced with a number of Specific problems, which are presented in this report, encompassing: = the question of securing all data necessary for pre-evaluation evaluation; = field scouting of possible locations, considering their distance and difti~ culties of comparison: = establishment of constructive collabo- ration with local experts; = resistance of experts and” politicians input ‘and who have opt: te disposa. = conflicting situations with local po- pulation, resisting in principle all Sites near their place of resédence and their local community; = Understanding of all specific features of individual sites and locations, as d for other types of was= well_as. their introduction into’ the evaluation process. The significance of all these problems: has been illustrated in the text by nna merous examples based upon research and experience gained in various towns. Rve~ ry new research brings fresh experience and knowledge, leading in fact to a re- vision of the applied evaluation nodel.RID sivten_ 4/91 sTR M1 sit ISTRARIVANTS- IOKACTIE. DEPONTIE: KONUNAINOG SMBGA Za PODRUGIE IEVS OBALE SAVE-U SSOCRADU- OSNOVINA OBBLEZTA FoDRUCTA werego gute xan once iSeries Sanak, WN, nje eliminae: ecentralizovani sistem deponija kao dugoroéno reée- je komunalnog smeéa ze Beograd", Gradski zavod za famed mabamé tnt) Daannad 10R2” /o/ARID sitten 4/91 STR.12 S12 ISTRAZIVANJE LOKACIJE DEPONUE SMECA U LOZNICI OSNOVNA OBELEZJA PODRUCJA ISTRAZIVANAE 1a pEPONTA | he fe OMUNALN oss om n24a Po ULOZNICL Canak, M.:"Istrazivanje lokacije deponije komunalnih évrstih otpadaka za grad Loznicu", Biro za arhitektonsko projektove- nje i istrazivenje "ARD", Beograd 1991 /7/ARID sicten 4/91 STR. 3 SI.3 Canak, Ne otpadaka za grad Pandevo", Javno preduzeée ze urbe poslove i prostorno planiranje "Urbanizam", Pandevo 1991 /8/AYRID Bitten 4/91 STR. 14 Dr. Mihailo Canak d.i.a., Milos anak G.isae: UDC 728.3:693.95 PRIMERI IZ KATALOGA INDIVIDUALNIH STAMBENIH ZGRADA U SISTEMU 50 Some examples from the Catalogue of one-family houses in System 50 Qsnovni Tip 50,01 Basic type 50.01 eS easy ut ee Cs = OSNOVA PODRUMA —. ‘OSNOVA PRIZEMLJA-A OSNOVA PRIZEMLJA:B BASEMENT PLOOR 1:200 GROUND #100R 1:200 GROUND PLOOR 1:200 y + ay se OSNOVA SPRATA 1 OSNOVA SPRATA:2 lst FLOOR 1:200 OSNOVA SPRATA-3 lat FLOOR 1:200 1st FLOOR 1:200 OSNOVA SPRATA.4 PREDNUJI IZGLED ZADNUI IZGLED Ast Fi00R 1:200 BACK BLEVATION 1:200 FRONT ELEVATION 1:200 Kombinacije: 50.01 - A1, A2, A3,A4,81,82,83,B40.02 STR.15 ype Basic t: SNOVE, SPRATA OSNOVNI TIP 50.02 OSNOVE PRIZEMLJA att AIR sivten 4/91 4 ja Sai eS besa ZADNJA FASADA BACK SIEVATION 1:200 00z!T HOOTE 3st | fF 00Z*T HOOTE aeT a ae PREDNJI IZGLED FROW? ZIBVATION 1:200 0z?T Yoote ances |e 00ZT HOOTd anos | O ooz?T “ooTs aunoxe| Q 002!T YOOTA aNNOEDSTR. 16 ARID Bitten 4/91 Basic type 50.03 OSNOVE SPRATA OSNOVNI TIP 50.03 OSNOVE PRIZEMLJA ooz'T woot axnoxa| 0021 HOOTE 39T ooz'T Hoots anAo¥D ooz?t woos aunoHD 00z#1 HOOT axnoxD PREDNUI IZGLED ZADNJI IZGLEDARID eivten 4/91 STR.17 Snrat 50.01.A1 50.01.42 50.01.43 50.01.A4 50.01.81 50.01.82 $0.01.83 50.01.84 Snnat $0.02.A1 50.02.A2 50.02.A3 50.02.44 50.02.81 50.02.82 50.02.83 50.02.84 50.02.C1 $0.02.c2 $0.02.c3 $0.02.C4 izemlje. 50.02.01 50.02.02 50.02.03 50.02.04 Prizi 50.03.A1 50.03.A2 $0.03.A3 50.03. A4 50.03.81 50.03.82 50.03.83 50.03.84 50.03.C1 50.03.c2 50.03.C3 50.03.04 ; Xu 50.03.01 50.03.02 50.03.03 50.03.04 alIRD Bi-ten 4/91 STR. 18 Dr. Mihailo Ganak, dipl.ing.arh., visi nauéni saradnik PROBLEMI TRZISNOG KOMUNICIRANJA U ARHITEKTON - SKOJ PROFESIJI UDC 380.13:72 Saoptenje sa savetovanja "Marketing pristup i trZi&no* komunici- ranje u gradjevinarstvu", MAB , Beograd 1991 Pored karakteristiza zajedniskih ca po- elovno kotunicirenje u Skoro svim profe- eijema, poslovno konuniciranje arhiteka- te eadrzi i niz svecifignosti koje proi- stigu iz sene profesije i situackje uko- joj se ista danas u natoj zemlji nalazi, ite'ovon nesta 6e se konstatovati odre. joni fenoneni, Kerckteristi&ni 2a naga sredinu koji, moze se reéi, poslovno ko~ gunicirenje Jof vel konpitiagu 1 oteta Subjektd sa kojima arhitekta/projektant, odnosno planer, Sinvestitori /aruétvoni i1i privatad su bjektt yy ey = gradjevinari /arudtven: sudjekti/, = politigékoZuprevne strukture /skup3tine gradova i opStine, winistarstva,ita./, - saradnici/statiéari, infrastrukturali, urbanisti i ar./, - sadainja ili potéucije Zazugi arbi tektonskt tekti/, ~ pratesé slugbe /tehniéki servisi:kopi- ranje, umnoZsvanje, kompletiranje, ko- rigenje, ekspedicije, vekovanje,nabav— ka i prodaja materijale, infortetivai centri, posrednitke agencije, itd./. 4 privetai na_konkurencija roi ili erhi — Na ovon mestu neée biti tretirani metodt grefiskog konunioiranja preko crojekata, Yeé samo problemi konuniciranja iamedjd projektanate s jedne i investitora sdru- ge Strane. Polotej arbiteketa u nagoj cembji U posleanje veene, status arhiteksta una Boj zemlji potinjé u nekim asvektina da se menja, dok jeu drugin nepromenjen veé bife'aecenija, pa moda i od kraja rata, Ovaj status karakterise: ~reletivno skroman uticaj arbitekata u drustva, ismeaju ogtalog i cbog njiho— vog vellkog broja /koji-se stalno’ po~ veéave/, 2 Koji snatno premabuje potre- be nase'zenlj2, - keizns ekonomska situacija, koje desti- mulife sve investicione poduhvate, pre svega stambenu izersdnju,éini’ pro Jektanteku konkurenciju sve surovijom, a borbu za posso sve nekorelctni jom, sto neminovno sranjuje i ugled arhitekate a 8izoj javnosti, = invesna doze izolovenosti arhitekata od axtuelnth drussveno-politiékih zbiva- nja i negnatno uéesée u upravnin stru— Keurana; Sak i tamo sde je njihovo uée- Bée neophoduo /etrusne slusbe i sekze~ teri jati u skupstinana opstina i gra~ dova i pinistarstvira/, njihov uticaj he donoSenje anatajnijih odluke je re~ Jativno mali, da ne kaZeno zenemeruju- ey - relativne nizak teanoloSsi mivo nage Gseradnje /narosito zavrSnin radove/, kao i redukovana materijaina sredstva, oneaoguéuju arhitexte da postignu vr~ funexe rezultate; medjutin, 8ira jey- host ne interesuju razlozi, veé regul~ fati koje pripicuju araitektina,a Sine se ujinov ugled dalje ugrozava, ~ tokom studija, budui arhitektl ne do bijaju pouke kako de afirmiiu profes: gua arattva; oni, sa seni izusecina ba studi ja izlase’kso izraziti indivi listi, orijentisani sano na svoje perciialae ingereae, iake je ofisledno Ga bi kroz veéu afitneciju vrofesije 4 njinov status bio povoljniji, Arhitek- fonsie asocijacije su kod nes polvans— Serske tyorevine i to ée 1 ostati dok Soni arhitekti ne promene svoj o¢nos prea njina. U medjuvremenu, ucled ar— Bitektonske profesije /ne pojedinsea/, kod nas ée gnatno zaostejati od usleds koji isti udivaja u drugim evropekin zenljena. Praktikovanjen evoje profesije, arhitek- ta kontaktire yeliki broj rain druit- yenih slojeva i profesionelnin struktur: oa mekvalifixovanin radnike, do najugle- Qnijsh gredjenay na neki naéin on ostva- ruje vertikalni’ prodor kroz razne druSt- vene slojeve i bijerarhije, sto ga oslo- dadja unogih Klashih i nalderadjenckin predrasida- 5 ruge strane,medjutia, or- Riteita Jo" zbog nezavidnog’ savers jelnog Stetuea Yeona Sesto primoran daradi pod ponizavajuéin uslovine, izlofen Sikeni- Fanju babetia i nedousénih narutilaca.O- vim problemina ée u deljem izleganju bi- ‘i posveéeno vie prostora. Ukratko, arkitektonska profesija se us~ led ekotomske krize i "kadroveke infla- eije" trenutno no moze onatrati ni elit- nom ni probitagnon. Arbitekti su prizo - rent da intenziviraju svoje angaZovanjeAURID sicten 4/91 na posloynom plsnu, a ovde ée biti sage Gani neki problemi’na koje se tom prili~ kom nailezi. Odnosi_projektant/investitor Sto je obi izgradnje menji, a broj ar- hitekata veéi, to je 1 povlaéseniji po lofaj naruéioca-investitora. Kako je po- znato, investitor moze biti: = pravno lice /ariavna administracija , aruétveno preduzese, privatno ili medd. vito preduzeée, ita:/, ~ fizigko lice /trivetna radnja-firsa,in dividualal nerudilsc, itd./, Sve Je nanji broj projektensta 4 projek- gain’ diros koji Sekaju da im neruSioci, keo renije, sani dodju na noge. Svima po- steje jasno de se treiste nora’ kontinu- alno obradjiveti. Projektentski marke- ting je u fukena Sefova /direktora, vle- gaike/ biroa, éije su_sposobnosti Snale- Eenja na slobodnon triisty neujednaéene. Za projektanta nije bisno de li je ruiles pravno ili fizitko lice, veé da Li Je solventan. U ovon prelasnom perio- au moguéa su nebrijatns imnenedjenje,te- ko da su inforsacije.o solventaosti ‘na rugioca velan ulezni podatak za formira- ade ponude, utvrdjivanje avansa itd, Ne Ealost, nije nam poznato da je,bilo udi- roina 11i van njih ovo prikuplijenje pret— hodnib inforsacija o investitorina na bi- lo kekev nafin profesionelizoveno,pa ka- snije neretko dolazi do xonflixtnih si- tuaciga. Projektant treba da na da li naruéilae ima’ sopstvenu investitorsku slugbu, i1i koristi usluge drugih. Tesni kontakti sa ovom sluzbom su imperativ, ne zbog pri- vatizacije odnosa i smanjenja obeveza veé zbog blagovrensnog refavenja — svih problema i obezbedjenja brze i kvalitet- he gradnje, koja 2 zadovoljiti sve po- crebe korignika. Ukolixe je investitorska uloga narudioca trejna /stambene zadruge, veliki naruéi- gel‘ stenova, proizvodjaéi stanova za tr— Bite, ita./, projektent 60 teZiti da u- spostavijeni kontakt progiri i prenese na nove naridzbine. U prakei, ovi odnosi no- gu da se deformizu u rezné forme famili Jarnosti, Pamilijernost je jedan od pri- mitivnih vidova marketings, jer se kon- takti ca buduéim inveetitorom Sesto us- postavijaju posredstvom prijateljskih ve- za i pounanetava, To avekako ne 2naéi da familijarnost obszbedjuje projektantu i uaanjonje odgovornosti, veé samo de se in- vestitor oseéa sigurnijim uz poznatog pro jektanta koji je veé opravdac poverenje, a koji za usvret dobija posao lake ‘od arugin. Suprotnost familijarnom odnosu izmed ju i- avestitora i projektanta je autoritativ- nost investitora, koja se graniti sa Da- natoSéu, Prinitima! narutiocl, tiziéka STR. 19. 414 pravna Lica , sku vanju projektanta 1 njecove struke, sna- trajuéi da im novac koji ulaiu daje pra- vo na sve. Ukoliko je u nevolji, a uvek postoji neko ko jeete, projeltant ée pri- stati‘na ovakav ddnoe i staviti se u po- dredjon polozaj, degradirajuéi i sebe profesiju. Moze'se reéi da je slobodno triste prirodai reguletor odnosa iame- dju projektentg i investitora i da devi— Jacije ne trsigtu utigu i na devijantno PonaSanje subjekata. Sevreneni morketing kso sredstyo komun: cirenja ianedju projektanta i investito- re, kod nas je tek u povoju.Frojektni bi- rod se oglaSavesu uglavnom & straénin fa- sopisina, koje investitori ne ditaju 4 koji i né poai8ijaju da projektante tra Ze Dreko oplasa. Ide se dotie da se ogle- Zevanje u javain glesilins tusati kao sla post i snek neuspeinoe postovanja.Fredu- bed jenje da uspesnom birou nije potrebna reklama, jer au investitori sa poslovina semi dolaze, relikt je Sezdesctin i se~ @andesetib godine, kada je drustvena sta- mbeng izgradnja kod nas bila intenziyna, ivkeds su dobri projextanti bili opste” posuati 1 preopteredeni poslovina. Sada Se situacija dijanetraino innenila, broj dovrin projektanava se udvostrusio, a o- bim izeradnje prepolovio, Sto rezultuge potrebon za insenzivnin 1 profesional — nin marketingon. U nastupy projextnih biroa ne tréistu 4 treienju potencijalnih investitora,nogu- ée su sledeée solucije: ~Poslovodni organi /kojina je to uosta- lom 4 u opisu radnog mesta/ a u koje spade ju direktor, teuniéki’ airektor ", Set biroa, Sefovi sextora/ sami obez * bedjuju poslove, odrzevaju i Sire po- stojege veze i Otvaraju nove poslovne kontekte. oslovednia organima ce poneked pridm Zuju 4 projektanti koji seni odrZavaju neke poslovne linije, naroéite u poje- dinim manjia gradovime i kod veéih in— vestitora, formirajuéi tako jedan ana— terski ali razgranati i Sesto uspesni uerketing tim u okviru birca. Nedoste— tak ovog sistena je Sto projektanti gu- be vrene 2a projektovanje i Sto Sesto dolazi-do sukoba ianedju projektanata i rukovodilacs iz vile razloga. - U okviru biros formira se posetna mar- keting sluiba koja se u sarednji sa po- slovodnin organisa bevi plasnanom pro- jektantskih usluga i pribavijanjem po- Blova. Ovaj vid organizacije Je kod nae primenljiv seme kod velikih tira i to azo na Tagpologenju stoje veona sposo- bai menedzeri i posreénici, éije se en- gazovanje birou isplati. - Biroi se obreéaju ze ponoé samostelnin posredniékim egencijema ili pojedinci- ba uz odgovarejueu proviziju, Ova siz stea, na cau principu nejedreva jt Joo uvek kod nas ne funkcionise, jer nema odgovarajuce regulative, pe'ovakv!AMRID_Biten 4/91 geucije ze soa gos uvek noma. Sto se $ige pojedineca, oni, ako eu uspesni , vadije pretenduju na’rukovodede mesta u projektnia omzenizecijama, imajuéi u vidu privilegije koje ove funkeije pre- te 1 jo8 uvek nedovoljno arud rEisane 1 poStovane privatne inicija— Kontaktirenje sa investitorima moze biti @irektno 1 inéirektno. U naSim uslovima, airektna veza izmedju rukovodioca birca i investitora najéeSéi je vie kontekta , pri femu se poslovi dobijaju: = dirextnon pogodbom, = preko pozvanih konkursa sa ogranigenia brojem pozvanin subjekata, ~ preko javnih Konkursa na Kojima mnogu uéestvovati svi zainteresovani. eredno traenje investitora se ostve- pajer = oglegavenjom i devenjem intervjua uno- vinama, Gasopisima, he radiju i tele- viziji, preko penoa, avetleéin reila- nay izhog: 5 ~ aktivnin uéeséem na kongresina, seai- nerima i savetovanjime na Kojima ée u Sestvovati i potencijaini investitori, = izlodbama projekata biroa ili pojedi~ naca na koje se pozivaja 1 svi zainte- Fegovant subjekti za koje Je biro za- interesovan, ~ indavanjen publikacija koje se distri- buiraju Siroj struinoj jevaosti, pos- tera, video traka, spotova, filnova , godisnjaka, katalogs, prosbekata,itd., - uéestvovanjen na sajnovins i drugia Komerci jalnin priredtana, = distribucijon cirkularnih rekleanih wa terijela koji se dostavijeju velikom broju subjekate aa koje se oceni da mo- gu imeti interesa ze rad biroa, - poklonima i suvenirina medju koje spa- deja: kalendari, rokovnici, digitroni, clovke, knjige, bloxovi, razni sitni predneti isl. - Srganizovanjea’ctruénin poseta reali- zacijema biroa ili zajednigkin strué- nib ekekurzije, na koje se pozivajuin- vestitori i gradjevineri, ~ pregentacijon meketa 1 perspektiva naJ- efektni jin realizacija biroa, i. to ka» ko u prostorijana biroa, takd i na iz— loibana, u iziozina, koi investitora , ita. Jeéno o@ osnovnib pravila u poslovnom ko- wunicirenju je da svi pisani Stampeni ma- terijali kojlisleze iz biroa, treba de udu dizajoirani na jedinetven nagin,kao ida ovej meterijal mora da bude: = lako prepoznetijiv i pogedan 2a pamée- Bes = Lkévno kveliteten, = Geketuaino eaZet, 4 ipak doveljno formavivany = stilaki dobro eroven i leko rezumijiv. ane U iniddu firme 04 velitog st znadaja: STR. 20 = naziy firae, pedat i zaglevige firme, T Svi Etampand obrasei: mfnorenduni, fe— Kture, vizit karte, novogodiinje ‘Ses— titke, korice projekate i studija,itd, = Infortativni prospexti, katelozi, re~ ference, itd. U kontaktu sa potencijalnim investitoron projektant Ge 2a dobijenje buduéeg posia da koristi sve raspolozive ergunente kao Sto su: <"postojege reference biroa /progekti,re- Blizacije, nagrade, vreme postojanja Siroa, poslovna situacija, postojeéi klijenti/, = podaci o afirnisanim projektantina ko- Hi rade u birou ili za biro, = preporuke odredjenib afirmigenih orge- hitselja i pojedinace, koje svedote 0 dosadsinjoj usgesnosti biroa, itd. Svekeko, pored ovin standarénih argune- hata, Eesto je odlusujuél sam nastup pro jektanta xojl treba da karekteriéu:ubed- ijivost, konciznost, uljudnost, prile - gedljivest profilu gagovornika, poznava— nje aterije, stelozenost, opreznost, itd. Treba izbegavati preteranu agresivne: fanilijernost pri. pevom kontaktu, servi: nost, opSirnost, kao i sve vreste prete- Fivanja. Nije na pr. preporuéljivo: - ponuditi preterano niske cene i krabke Fokove za koje nije moguée kvalitetno praditi posao u madi da ée se kasnije igvrditi revelorizaciia, - dSekivati i investitors ubedjiveti aa ée sve biti uredjeno lsko i bez pro- lena, kso Sto ne velja ni poteti kon- tekt 2a jadikovanjen: problema 62 ne- guondiyo biti Tajik’ sigba seetno sa gledati i zajedniéki redevati; reslis- tigki i krititki pristup je najbolja gerancija ozbiljnosti projektanta, ~ Pokazivatida nas je do buduéeg posla previte stalo, Zaleéi se pri tome na trenutan posiovau situaeiju / jer nike ne voli nendikepirene partnere,kao Sto te voli ni ruine lice/, kso to se ne treba praviti ni da nah je svejedno de 1i emo posao dobiti ili‘ne/jer nan to és veroveti, ei uvredljivo je za investitora/; ztinteresovanost se ne krije eli i ne potencira. ~ iztaiavati se negstivne @ Yonkurentina i ogovarati in, jer nate nigljenje 0 Rjims nije ni cbjextivao ni merodayno; @ozvoljeno je sano /ukoliko to prilixe dozvoljavaju/ skrenuti peinju investi- toru da ne‘ snetne s una neke relevant. ne kriterijume izbore projektanta koji mogu da obezbede optinalne reaultate,a kogi G0 moféa biti u nalu korist, - biti ni suvise Sirok ni cuvise siti Eav prilikea definisenja medjucobnib obaveze, ~ ostavijati otvorena pitenja 2a kasnije kaa nose doéi do ozbiljnih nesporazi~ ma, pa i konflixtnin sibuacije, ita.ARID inten 4/91 Yeoma Je poteljno da se pre kontekta 5a potencijainim poslovnim partnerina dobi- ju Sto detalgnije informacije o buduéin sagovornicine 1 to © aJihovoa = ponaganju u direktnia kontaktlae, = poslovnon moralu i ophodjenju sa. lovain pratnerine, = deklerisenin i, ako je moguée,nedekle- risaniz interesime, ciljevina’i uslovi ~ solventnosti, efikasnosti i poslovnos- tie Na taj nagin, projektant 60 moi da bla govrenono priproni odgovarajuéu strate— Giju poslovnog nastupa i izbogne nopri- Jetue situacije i iznensajenja. pos Korisno je unspred znati ko ée od strene investitora prisustvovati razgovorins.A- ko je investitor zastupljen tinom strué- ajeke, pozeljno je da i Biro blagovreme- nO obézbedi precoveratki tim koji ée bi- ti u stanju de postavi kijuéna pitanja 1 pruzi ubedl jive odgovore ag pitanja aru- gin. Ekipa treba da Je brifljivo odebre na ida se ponaSa po sledeci praviliza = Jedna osoba trebs da vodi razgovor is- Pred tina, dox se drugi ukljucuja pre- za potredi, ~ Glanovi tike ne trebs de u prvi plan istiéu sebde 1 svoje ligne interese ~ u Pregovorine je pre sveza firma i njeni interest su u prvom plenu. = Dobro Je ds Elenovi tine generacijski, kulturoloki i profesionalno korespon~ diraju se pregoveradkin tinom, ali to nije i neothodno, = ukeliko se prineti da neki &: yaraékog tina gubi kentrolu nad pone- Sanjen /Sto je sluiej nezo Sto se ticli/, njegovo istupenje treba svesti na neophodn! mininun - Ligni inias Slenove time moZe do odre- djene mere da utige i na tok i reaul- tate rezgovora. Preterana ustogijenost noze da bude odbojna ve i korisna, dol Se neurecnost i raspojasanost nog oro- tunaéiti uvredijivin 2a pregovanaée druge strane /na incled bernaéajne si- tplée k2o Sto su neobrijenost, nekori- Séenje dezodoransa, neurednost i sl. ; poteneijainoz partners 4 "ed povoljuin refarenci/. n prego- U dgkumentaciju xoju vrojextent prethod— no falje investitoru ili’ je noi ea sobos na rezgovore, spadaju pre svega: ~ Prospekt, ‘poatert, reklemne publics - cijo, - ketalozi tipekih 4 an gova, industrijskih i poslovnia zgrada Ekola, itd./fobosi, fotokovije i sl., - veferénce projektnor biroa /pudlikacl— je, inserti iz Sccopiea, dokunentacio— Ai’listovi, ita./, - reference projektanata eagsZovanih uw birou /sa oéredjenin brojen dokunente- clonin listova © njthovin realizectja- Odi_iz jevnih glasila koja informi- regenje/ata- STR. 21 Su 0 resligacijana projektnos biros. projextanata unjenu /posebuo nacrade/, ~ eventualno dijapozitive, filnove,video brake i sl. Mije od odlutujuée vaznosti da li ce pr— vi kontakt realizuje kod inveetitora 111 kod projektanta. Prevpostavija se da ¢e poeta invectitora birou pruziti vise prilike 2a Koupletnije upoznavanje sa ra— dom 4 Pecultatiza biros, Sto je o¢ pose- nog interesa ako biro raspolaie repre- zentetivain prostorijana, dobrin refe— rencana i adekvatnin tebhikena prezenta— cies Poglovno morslna obsveza projektanta je a se prena invectitorina odnose sa is~ ‘tim uvagevanjem, bez obzirs na to da li se radio veéen ili menjem poslu, jednon poslu ili Kontinualnoj sarsdnji,'bogaton il4 siromainom investitoru. Nesolvent - nost investitora noZe da redukuje voslo- yne 1 ugovorne obaveze projektanta, ali nikeko I d= proneni na%in njegovos pona- Zanje i konunicirenja. Ljubaznost, /koja ai u xom sluejy nije stnonin 2a servil- nogt/ je neizbelni element poslovnoz po- nadanja i inidie kuée i projektenta ~ po- Jedine: Drugi element poslovnog ponadsnja je in- oruisanost projektanata, koji moraju da = ko su eve potencijelni kori. hovin usluga, ~ kakve su in botrebe, Gnesti i naklonosti, - ko su potencijalni kretoon posiu i kale = Kekvi su problemi u realizaciji budu~ éin poslova /nedostatax planske doku- mentacije, necredjeni imovinsko pravni odnosi, népovoljni prirodni uslovi, su- ‘djektival problemi, itd./, ~ kekv! su op8ti invegticloni program u Gomenu stanovanja, Skolstva,sdzavstva, industrije i javain sadriaja, kao i aa Li postoje noguénosti de se iro uklju- Gi uneke od njih, fel ngi- naterijelne rogue oniurenti na kon: su im argumenti, Pored ovin oficijelnin infornacija,kori- ano je, a nekad 1 presudno, doéi'do in- formaclja © povezanceti potenci jalnih in vectitora ca drugim subjektina, kso imo- guénostina da se biro inkorporira u_ ove Sisteme veza, ove informacije se obitno dobijaju privataia putem, pri emu treba razluéiti subjektiyne ocene lica koje in- formi’e od Sinjenitnog stanja. Informisanost biroa se moZe odnositiina postojeée reslizacije u gradu, zeniji i inostrengtvu. Redovna nabavka’domaéin i stranih Gasosiss, struéne ekekurzije i interna dokumentacija 0 savrenenin rea- Lizacijana predstavijaju element peras— nentne edukacije i poveéevaju sposobnost poslovnog komuniciranja u civilizovanin uslovina,ARID sitten 4/91 Stedeés elenents postovnog ponadange, su egzaktnost i konciznost, Frojektant tre GEGe bude spossban dia Devon trenuelm postevi sva relevantza pitanja, keo i da Ba postavijena pitanja odgovara jasno i koncizno. Srojektant ue treba ds’ bude ko~ Jebljiv /var ne pred investitoron/, ali ni tvrdoglav ukolixo su kontraarguzenti Kojima mi se investitor suprovstev1ja do- Voljno dokumentovani i ubedljivi.?ri ut- vrdjivanju ugovornih obaveza, preporugu- je_se dase precizira sve Sto je moguée, a Sto manje ostavi za Kasnije Tedavenje: fon prilikon, do izraza dolaze samo ele— aenti poslovaog ponaSanja kao Sto su ta! tignost i oureznost, U tom emislu je pe robs = pasljive easluSati stevove investitors Lerigijivo voditi reéuna da naga even- tualna suprotne si8ljenja ne budu iz regena na grub ili uvrealjiv naéin, ~ kad god je noguée, podvusi da cu Ste~ vovi projekvanata izvedeni iz nei prethodnih stavova i ideja investitora ~ inbegavati enccionalne i’ pre peramentne istupe, - prilagodita se kulturcloskon lo&kom nivon sagovornike bez sti ili oSbojnosti /rezume se, ukolike sagovornik ne izaziva ekscesne situe- eije/, ~ prinvatati samo najaeopuodni je pre varanja tako de, ukolixo do usoyargnia ne dogje, diro ne bude suvise oteden. /na pe. inrade pretvhodnih skica, ela- borata, studija, maketa itd./. Taktisnost 1 opreanost misu a sukobu sa i Projektant treba da tatno od~ SUMMARY: Mihailo Ganak, D.Arch. PROBLEMS OF BUSINESS COMMUNICATION IN ARCHITECTURE Paper submitted at the Symposium on the Market Approach and Market Communication in Building Industry, MAB, Belgrade, 1991 The paper states that there are reasons why the position of architects in our country is unsatisfactory and worse than in other European countries. several With the decrease of the volume of building, and the increased competition on the’ architectural market, the position of investors becomes more pri- Vileged. Therefore the architect who de— signs has to acquire greater knowledge in marketing and to study all techniques, STR. 22 Je granica rentabilnosti i tolerancije na kojoj mora da ce zeustevi, Dez obzira na ponude kenkurencije. Ton prilixom, on norg da bude u stenju da egzaktno obra— zlozi svoj pristanak na redukeiju pret— hodno ponudjene cene, na tesue rokove i druge obaveze koje naknadno prihvateykao 4 zaSto ispod zacrtane granice ne moze i- Gi, Odluénost nije sinonim za tvrdoela— vost. Erojektant treba da je u moguénos— ti da raziudi opravdane of neopravdanih zahteva i one prve da prihvati bez enogo opiranja. Kod spornih situacija on de avoja gledista branitd, eli argusentove- noi stalozeno. Ukolixo se pred vroje tanta postavijaju nepribvatijivi zahtevi treba raspotriti i mozuénost’ odustajanja 0d posla, bes obzira na materijalne as- pekte, poSto se za konaéne rezaltate ne okrivijuje investitor veé samo projek- tant. Lofa realizscija cnenjuje ne samo ugied, veé i poslovni bonitet projektan- ta i ono tome treba da vodi radunai oa vagne sve azgumenze ZA i PRODIV. U posednoj je situaci ji projextant kade je investitor ictovreneno i izvodjaé re~ Qova /eradjevinar/, Investitor teda noze da stupi u posloval odnos sa sanostelnia biroom ili 4a ofermi svoj sopstvent, bi- Po. T ovon poslednjen sluéaju,projektant fe obigno pokriven poslom /na'de ni .. to Aije uvek sluaj/, ali mu je slobode od~ Tudivanja, a naro8ito sloboda kreativnos izravavanja znatno suzena i podredjena tetnologiji invessitora-proizvodjave, U fakvim slugajeviea pourebno je ulozita gnatno vite Gaxte i truda debi se pro~ jektantski koncept realizovao bes desre— dscije i veéih odstupanga. of business approach, directly or indi- rectly seeking new options. While direct contacts are established in negotiations or through tenders, indirect job seeking has to be achieved through mass media, radio, TV, advertizing, congresses and other meetings, exhibitions, various in- ternal” publications and catalogues, fairs, exchange of visits and excursions of professionals, etc. In contacts with prospective architects should be convincing, con~ cise, polite, adaptable, competent, clear, cautious, and last but not least, should possess a negotiating charm. One should avoid agreasiveness, familiarity, servility, extensiveness, as vell as all forms of exageration. The paper analyses individual elements of business behavior _and recommends certain activities. clients,ARID _sivten 4/91 STR. 23 Aleksandar Pej&i UDC 625.712 GRADSKI TRG SA UKOPANIN SADRZAJIMA U NAUCNOM GRADU KANSAI, JAPAN a na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu ing.erl Diplomski ‘tromed ji. ai grad hanne brdins, koja se od reke Riza do Tkoma plating ne najveGem japen- ekon ostrvu Hon’u, Plenizani grad ¢e ze~ 180,000 Urbanistiéxa postavke je bezirana prema plenu veé projektovanog objexte, se pri- im kotana, nestom ulaza u objeket , Keo 4 oboduin pedaékin koridorina, Teren ge u padu iduéi od objekta di jagonalno kroz lokeciju ka raskrsnici glavne i spo- j j \ } L\ sitAMRID siiten 4/91 STR. 24 redne ulice. To je sprovedeno na nivow kote 102,20'ka0 i na dijagonali gornjeg platoa kore 105.20. ReSenje peatkos pri- stupa glavnon alagu,-oblike levka u os— novi “usisava" peSaéka kretanja iz glav— ne ulice ka ulazu u objekat. U osi "lev— ka" je dat "nost-eksponat” - simbol ne~ Xekvag dubovnoz skoka pri ulesku iz spo- ljne sredine uobjekst duss i kulture,on ujecno vréi pefséio usmeravanje, Zelene povréine prate i usmeraveju, kako tokove ako i gastejanje, sedenja, odzaranja.0~ svetljenje se obezbedjuje preko Kandels— bra, reflextora kso i'evetleéih tela u- kopanih w podiogu, Poploéavanje platoa Je ievréeno: = Ra ulegnom delu 4 podu atrijuma crani- tnim plofama. 1 Uligni, obeani delovi sivon opekon. Pleto,’gornji nivo botonckim plocane. lovi oko Vodenih inetalacija teraco, ivene snese, objekta je anfiteatraini a- ijum, usegen u nivo glavnog platoayko— ji, "kao i atrijuaoa postojeése okrusénja prinvata krugnu formu. Atri jun ostvaruje vezu za platoom preko metalnih stepenica koje se u sate kada je objeket zatvoren, gogu i podiéi /gazista rotiraju u polo” %aj platforme/. Fo obodu atrijurajna ni- vou gornjeg tra, dizu se stubovi’ koji ne metalne resetke "instalacije", koje sbdevene elektriénim instalacijana,six te ta noSenje $ viranje displejayse. OSNOVA TRGA R_1:100 51.2 LEGENDA 2 DONT PLATO~ULAZ U BEZISTAN, 2 POKRETNI MOST-STEPENICE & VODENE ATRAKCIE VODPAD POVRSINA © FONTANE +SVETLO 7 RESETKASTA INSTALACIZA 24 OSVETLIAs,DISPLEJE,EFERTE nafora, reflektorskog 1 arugog osvetja- ge, 2 fostogi i noguénost —instaliranja hologramskih inetalacija /sligno kao kod Arh. floje Ita: "Kula vetrova"/. Ipak,pri- marna je veza atrijuna sa conjin platoon /ispred bazena-"jozera"/ ostvarena vizu- @lno u Sirokom pojasu, @ Komunikaciono preko prostranog nosta. Sve lokale pove. guje kruini peSeéki koridor, koji opasu. ge kolonadu stubova i resetki oko atri- Suma. Ostvarena Je podele objexta na dve polo- vine, se razligitin tretmanom prostora: Frva polovine, orijenticana dijaconalno ke reskrenici ’ulics je sva u svotiu, od konstrukeije se javijaju sano ctubovi pregrade cu od providnog stakla. Prostor je slobodan. 0a" jezerceta"se sa leve Strane nalasi lokel: poslastiSarnica-bi- fe, 8 desno restoran, Sa obodnih delova ovin lokala, se kote sornjeg platca so sliva voda & vidu vodopada, tako dase preko dana prelama dnevno svetlo, s noéu iz postayljenih inctalecije ns spoljnoj strani objekta. To bi trebalo ostvariti tako da odblesei vode "'vijuaadu" po re- brastoj t_vanici /ecocijacija: "pecinski avod"/, stolovina i licira Ljudi. Kontakt voda-svetlo se ostvaruje u Eonzoinin te- rasama lokale ka "jezercetu’ koje su od netalne konstrukeije, sa podom od _stek- Leni blokova /"sedenje na vodi"/.Is ove polovine ektiviran je i viauelni kontaktAIRID_ei-ten_4/91 STR.25 SI.3 OSNOVA PARTERA > 2 R 1:100 e_) 2 Sa! Se LEGENDA te tuz ~ ust é 2 mien (roousrmeererie) gS” 2. rowoe (maNsraRETNoEN ERO) sme emasreamaca 6, ARRUUM-snGATAR-BASTA, ‘r Puuaca YoDs 8, UNUTRASNAT ODN, 8. woKaLt 1M, VRRTIKALL OMUNIR, SNABDEVANZA 12, WC A HBNDIMEPIRANA LICK 39, SILAE m4 JAvNI Fo 14, HLA PROSTOR 45, VEZA SA GunAZoM ciTRAING oBd. S14 LEGENDA 1. VBR, HOMUNIEAC. SNABDEVANEA 2, SNABD.=HAGACIYSET PROSTOR 3, supcaza 4. JATIT-AC SA PRISTUPOM 5, POMOCM PROSTOR KATP RESTORANS ‘A uler 2m encblje 3 ckouomsid pristup © garderate D Sate E levhinis F lunoet ta means { ples © ontave rane XH pranje poradia Le cabin {, POM PROST. KATE POSLASICARNICE Be oxobyje © gerderobe D ome B keohinje F Lifton! ee hranu 4 plee G ontare 10. OSTAVE LOKala } 11, IDRAGUEA 24 Foor, sTEPEACAg*ARID sitten 4/91 STR. 26 Tredicija se u det trazile'u materije nom. Navegéeno nek: i nadjenih ?/ esoci jects KRUG - ave polovine, ave cuprotne strane Astog auha /ne oraa’i bela/. MOS? - vrlo Seet elomenat 1 reznerana je prenoiéavanja berijera, povaSINA - dvorista, & jeaera, treve. pIZuGs STEFENICE - x: VODA MIRUJUGA ~ VODA PADAIUGA ~ARID BiLten 4/91 STR. 27 gledon ke thu, ba: ~ Fastereste opta oc stoidenin olokova , seettenas aa raemee teore tt Zate drntevi kompjutorski orte%i samo s gerigu trazenja form i oetavijaju pr stora oku de materijaliauje i ano vizije. Senog’cloga’ /verai ja je OL gecnesieeiaetARID Bitten 4/91 Osnovni cilj diplomskog vada _ arhitekte Pejéiéa bio je projektovanje jednog grad- skog trga u hautnon gradu Kansai u Japa- nu i kendidat Je ovaj cilj uspesno pos— tigao, Nanje je vidljivo aa je kandidat sam esbi postavic jedan dopuneld ,izuzet- no ganinljivd sloen cilj, a to’ je da prigu o ovom trgu ispriga jezikon perso- nalnog ragunara skeomnih kepaciteta /FO, 386, HD 40 MB, 16 MHz/ uz prinenu AUTO" GaD10, koji ge u praksl veé zamenjuje verzijén 11; bez plotera i bez laserskog Stompaéa, Dobijenin reaultatina, koji su vise nego asdovoljavejuéi /a Kojima. is- pitua komisije nije u dovoljnoj meri po- Svetila zeslusenu painju/, kandidat Je dokazso ds Kompjuterska gtafika nije sa STR.28 mo privilesija stanju de sebi ten software 1 nalne kadrove. dokezac,’ Analo: izaradnji Lepih i kvalitetnin 2 jeftinil | Jecnostavnin meterijala %eo plemeniti napori da se SUMMARY: The task of arch. Aleksandar Pejéis s diploma work was a designing a city square in the scientific city of Kansai, Japan. ‘The upper platform of rounded contep- fion of the square is designed in two levels with 2 central opening. By light erecting stairs across the opening, and directly from the lower level you cen reach to a partly interred ground-floor waich contains three shopps and two res taurants. This floor is conected by underground coridor with basenent of neighborouring busines object. At lowest underground floor there are Lower parts of the shopps and service rooms of the restaurants, 28 well as other services and tenniéal rooms. By series of associative elements a discreet contact with tradicional spirit is achieved, responding to the place and the basic city function - science. Grafic elaboration of the project is realized bya personal conpyter with mo~ dest performances, by which is proved, that compyter technic: is not accessible only to a big and veltay firs but also fo Students, single architects and snail Izdavaé: /Publisher: Isdeved: : YARD", Biro 2a arhitektonsko projektova- nije i istradivanje, Beograd "ARD", APchitectural Research Design Studio, Belgrade 11000 - Beograd, Zmaj Ognjenog Vu- ka 4, Pe1/011/631. 323 Yugodlavia Urednik:/24i tor: Dr. Hihailo Canak dipl.ing.arh. ovaj proj siltens umoten Jeu 100 pri~ meraka 2 diatrisaina so besplatne posto Ynim srijateljims Sioa "AR".