FAKULTET ZA MENADMENT VALJEVO

Seminarski rad iz predmeta Menadment u sportu

Tema:

MENADMENT SPORTSKOG KLUBA

Profesor: Doc. Dr Tomislav Obradovi

Valjevo, 17.12.2010.godine

Sreko Vuievi
F4017/10
1

SADRAJ:

1. SPORTSKI MENADMENT3
1.1.
PREDVIANJE
3
1.2.
PLANIRANJE
...4
1.3.
ORGANIZOVANJE
..12
1.4.
RUKOVOENJE
.....15
1.5.
KADROVANJE.....
16
1.6.
KONTROLA..
16
2. EVOLUCIJA SPORTSKOG MENADMENTA...17
3. DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA...17
4. MENADMENT U SPORTU I NJEGOVI NOSIOCI....21
5. PRINCIPI MENADMENTA U SPORTU.....23
5.1.
RAZVIJANJE SPORTA OUVANJE MISIJE I DUHA SPORTA..
...24
5.2.
ZADOVOLJAVANJE CILJEVA VIESTRUKE
JAVNOSTI....24
5.3.
RAZVIJANJE KONKURENTSKE I STABILNE POYICIJE SPORTSKE
ORGANIZACIJE......24
5.4.
RAZVOJ KREATIVNIH
SPOSOBNOSTI..24
5.5.
DECENTRALIZACIJA I DELEGIRANJE AUTORITETA
25
5.6.
PRIMENA I RAZVOJ SVIH FUNKCIJA MENADMENTA..........
..25
6. SPORTSKA ORGANIZACIJA....26
7. VRSTE SPORTSKE ORGANIZACIJE......28
8. SPORTSKA ORGANIZACIJA KAO SISTEM..30
9. SPORTSKI KLUB..32
10. UPRAVLJAKE FUNKCIJE U SPORTSKOM KLUBU.33
11. POSLOVNE FUNKCIJE...35
12. UPRAVLJAKI TIM SPORTSKE ORGANIZACIJE..36
13. FUNKCIJA ORGANIZOVANJA U SPORTU I SPORTSKOM KLUBU38
14. STRUKTURA I KARAKTER SPORTSKE ORGANIZACIJE.40
15. OSNIVANJE SPORTSKOG KLUBA...42
16. KIK BOKS KLUB CRVENA ZVEZDA...44

17. LITERATURA....51

1. SPORTSKI MENADMENT

ta je sportski menadment?
Direktan odgovor na ovo pitanje glasi: Izuavanje proverenih i sreenih znanja o tome kako
sportska organizacija postie svoje ciljeve, pribavljajui, rasporeujui i koristei ograniene
ljudske, materijalne, informacione i novane izvore svog uspeha. Nauka menadmenta je
identifikovala pet funkcija menadmenta, kao neizostavnog opteg uslova uspenog upravljanja
svakom organizacijom, pogotovo onom koja deluje u poslovnom/ trinom okruenju. Pripadnici
sportske organizacije, koji obavljaju ove funkcije, pripadaju menadmentu te organizacije. Te
funkcije su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
1.1.

Predvianje
Planiranje
Organizovanje
Rukovoenje
Kadrovanje
Kontrolisanje
PREDVIANJE

Predvianje je pokuaj razmiljanja o moguoj budunosti i eljenim stanjima sportske organizac

ije, prilikom kojeg se sagledavaju i eksterni uticaji na sam sistem. Smanjuje rizik i neizvesnost d
ogaaja koji slede. Samostalna je funkcija sportskog menadmenta sa sledeim faktorima:
-

kontinuiran proces koji prethodi planiranju

kontinuirana aktivnost menadera
interaktivna funkcija sa ostalim menadment funkcijama
3

posebna nauna disciplina

Bitno je definisati strategije kao vetinu korienja naina za ostvarenje eljenih stanja.

1.2.

PLANIRANJE

Planiranje je fundament upravljanja u sportskim organizacijama. Planiranjem

se utvruju misija, filozofija, ciljevi i zadaci organizacije i izbor optimalne varijante za izvrenje
tih ciljeva, te je planiranje FUNDAMENT organizovanja, motivacije, rukovoenja i kontrole.
Planiranje prati velika doza inventivnosti. Bez bazinog planiranja nema uspeha u radu sportske
organizacije. U osnovi planiranja se nalazi analitiko sagledavanje stanja u prolosti, sadaanjosti
i predvianje stanja u budunosti.
Procesom planiranja se odreuju ciljevi sportske organizacije, a zatim se vri
izbor strategije, programa i plana za njihovu realizaciju.

Opte karakteristike planiranja su :

-

demokratinost u donoenju planskih odluka

dobit od planiranja

kontinuitet planiranja

prioritetnost

realnost planiranja

efikasnost planiranja

integralnost planiranja

orijentacija na marketing

Osnovni model procesa planiranja moe se prikazati sljedeom emom:

DUR A TE VF I N
K
IRZ S V A I N V J
T IV I
EAO N J C J I E L J
RAN
EO S V V A I O
JE P
RHD GA M A N
L N
IOB Z R G A U C I J
OVA
EA NN O

SE T I

R A Z V O J A O K D T A U I V B T I R V A R N D E J I E E V F A P I N L J I A E S N A S O N V V J I E H A C M I L O J E G V U A O N O R G S T A I N I Z A C I J E

Osnovne karakteristike planiranja u sportu su:

-

najvanija funkcija menadmenta

proces jasnog utvrivanja zadataka

sistem razvijanja programa akcija

proces donoenja odluka

sistem sa meusobno integrisanim ciljevima, strategijama i programima

vetina, sposobnost i praksa su bazirane na znanju i intuiciji.

Planiranje je teoretska pretpostavka, koja daje osnovne smernice praksi. Dobar plan
mora biti: jasan, logian, primenjiv, razumljiv, elastian i ekonomian.
Planiranje u sportu se odnosi na utvrivanje sredstava, metoda i oblika rada kao i
izvriti kompletnu procenu stanja za odreeni vremenski period. Samim tim planiranje
se postavlja kao veoma struan i ozbiljan rad koji se poverava najiskusnijima najboljima
u upravljakom timu sportske organizacije
Tabela 1 Sadraj planiranja
OPTI

USMERAVAJUI

AKCIONI

Gde smo sada?

Gde elimo stii?
Kako emo tamo stii_
Kako emo znati das mo stigli?
ta su nae osnovne vrednosti?
ta je misija I svrha nae organizacije?
Radi koga postojimo?
Gde se trenutno nalazimo? Koje su nae snage I slabosti?
Gde elimo da stignemo?
Kako emo tamo stii?
Koji sun am zadaci I strategije?
Kako emo doneti odluke?
Koja je struktura nae organizacije?
Kako emo znati das mo stigli?

Osnovne faze planiranja u sportu:

1. utvrivanje svrhe postojanja sportske organizacije
2.determinisanje ciljeva sportske organizacije
3. izbor i razvoj strategije (optimalne i alternativne)
4. planiranje pojedinanih funkcija
5.razvoj operativno taktikih mera
6.primena i kontrola plana
Tabela 2 Vrste planiranja u sportu

KRITERIJUM KLASIFIKACIJE

Vremenski faktor

VRSTE PLANIRANJA
Dugorono
Srednjerono
Kratkorono

Metodologija I sutina utvrivanja planskih

Strategijsko
Operativno
7

ciljeva
Taktiko

Dugorono plairanje je planiranje na dui rok i zadueno je za utvrivanje okvira i

pravaca razvoja sportske organizacija, na 10 do 20 godina. Samim tim je i faktor pouzdanosti ova
kvih faktora nizak.
Srednjerono planiranje se odnosi na period izmeu dva velika takmienja (Olimpijske
igre, svjetsko i evropsko prvenstvo). Po Tomiu (2007) taj ''sportskoinvesticioni'' ciklus traje min
imalno 2, a najdue 5 godina.
Kratkorono planiranje precizno odreuje aktivnosti u odreenom vremenskom periodu. Shodno
vremenskoj sekvenci planiranja razlikuje se:
Godinje, gde se planiraju aktivnosti u jednoj (takmiarskoj ili kalendarskoj) godini. Za
njega su, takoe, vezani operativni planovi; i
Ciklusno, koje se planski operacionalizuje za vremenski period krai od jedne godine
(1,2,3,6,... mjeseci). Oni u najveoj moguoj meri detaljiu planske zadatke sportske
organizacije, kako za celinu, tako i za pojedine njene delove.

Strategijsko planiranje se odnosi na sportsku organizaciju u cjelini, a karakterie

ga planiranje na dui rok, podrazumijeva odreivanje najznaajnijih ciljeva organizacije i
strategiju pomou koje e se aktivirati svi raspoloivi resursi. Osnovni elementi
strategijskog planiranja u sportskoj organizaciji su: vizija i misija, ciljevi, strategija i taktike.
Vizija se naziva jo i mentalna slika kojom se realistiki oblikuje budunost sportske
organizacije.
Misija predstavlja svrhu sportske organizacije ili opti razlog postojanja.
Cilj je meta koja se eli postii, krajnji rezultat koji organizacija eli postii.
Ciljevi izraavaju razloge postojanja sportske organizacije. Osnovni cilj sporta je stvaranje
trajnih ljudskih i drugih sportskih vrednosti.
Strategija je u stvari eljeni cilj, ono to elimo postii u budunosti izbor pravaca
akcije, racionalna nabavka i alokacija resursa za ostvarivanje cilja. Nema strategije koja
je prava za sva preduzea, jedina prava strategija je ona koja proizlazi iz detaljne analize strategij
ske situacije organizacije. Ostvarenje nekog cilja zavisi od plana, a planovi su

strategije i oni moraju ostvariti cilj.

Taktike predstavljaju skup postupaka, naina i sredstava koji se primjenjuju da bi se
postigla realizacija ciljeva sportske organizacije.
Operativno planiranje je nastavak i realizacija strategijskog planiranja, naini i postupci
kojima e se sportska organizacija sluiti na putu ka dostizanju postavljenih ciljeva,
usmerena je na krai rok sa ciljem da se saini niz specifinih planova ( plan treninga,
finansija ...), tj. operativni planovi sadre podatke kako da se u procesu svakodnevnog
poslovanja sportske organizacije realizuje strategijski plan. Operativno planiranje
predstavlja konkretizovanje aktivnosti na realizaciji utvrenih strategijskih odluka
sportske organizacije. Osnovni elementi koji se odnose na operativno planiranje planovi, progra
mi, procedure i budeti.
Taktikim planiranjem se zadaci dele na pojedina funkcionalna podruja i mesta
trokova. Ono se sprovodi na najniem hijerarhijskom nivou planiranja te obuhvata
vremenski period od jednog meseca.

Tabela 3 Hijerarhija planiranja u sportu

HIJERARHIJA PLANIRANJA U SPORTU
KOMPETENCIJA
VRSTA
Vlasnik kluba (osniva), upravni odbor ili
IZJAVA O MISIJI
glavni menader
STRATEGIJSKI PLANOVI
Top menaderi (srednji nivo)
OPERATIVNI PLANOVI

Operativni menaderi I menaderi srednje linije

Plan kao izraz operacionalizacije eljenog pravca aktivnosti, u sebi treba da sadri etiri
osnovna elementa:
Ciljeve koji preciziraju budua stanja organizacije,
Akcije kao sredstvo za ostvarenje ciljeva,
Resurse izvore koji definiau ostvarljivost ciljeva
Realizaciju plana usmjeravanje ljudskih potencijala prema izvraenju plana
Programi predstavljaju konkretizaciju plana. Oni nisu ``dopune`` plana, ve posebna
planska odluka kojom se odreuju:
9

 glavne faze akcije,

konkretna zaduenja ljudskog potencijala,
scenario akcije,
mere koje se preduzimaju tokom reavanja konkretnog problema, itd.
Programiranje se obavlja na nivou organizacionih jedinica (celina) sportske organizacije,
ili radnih grupa za pojedine vrste aktivnosti: procjenjivanja potreba, osnovnih
planskih postupaka i evaluacije programa.
Programiranje oznaava varijantu organizacionog planiranja. Ono se temelji na
usvojenoj misiji, filozofiji i ciljevima organizacije, kao i na prethodnim postupcima
koji su utvreni aktivnostima pre izrade Plana rada (operativnog plana periodinog,
godinjeg, i sl.).
Da bi se mogao saniti odgovarajui plan i program neophodno je utvrditi odreene
elemente:

1.Inicijalno stanje sportiste, koje obuhvata niz znaajnih parametara njegovih statusnih
karakteristika, a posebno:
-

celovitu procenu morfolokih karakteristika;

detekciju funkcionalnih sposobnosti organizma;

stanje motorikih sposobnosti i tehnikotaktikih znanja;

intelektualne karakteristike svakog pojedinca;

osobine linosti, motivacione dispozicije,;

socijalni status, itd.

2. Definisanje eljenog finalnog stanja, uzimajui u obzir karakteristike poetnog

(inicijalnog) stanja sportiste;
3. Strune razrade konstruktivnih elemenata plana:
-

metoda trenanog rada;

metoda doziranja optereenja;

izbora sadraja treninga; analize efekata trenane aktivnosti na osnovu kontrolnih mehani
zama (tranzitna merenja).
Voenje trenanog procesa oslanja se, u osnovi, na viegodinje i godinje planiranje.
Godinje ili operativno planiranje usmjereno je na izradu detaljnog i konkretizovanog plana aktiv
nosti, a koji proizilazi iz okvira perspektivnog plana. Elementi godinjeg plana,
kojim se preciziraju periodi, faze i metode trenanog procesa definiu se, najee, u tri
ciklusa: pripremni period, takmiarski ciklus i prelazni period.
Svaki plan mora da sadri odreen broj strukturalnih elemenata, od kojih su najvaniji:
-

analiza stanja,

ciljevi (za ekipu i sportiste),

rokovi (za postizanje ciljeva),

sredstva koja e delovati kao spoljanji uzroci izazivanja promena u

adaptacionim mehanizmima svakog sportiste (vebe, postupci, mere, ...),

11

ciklusi u kojima se primenjuju odreena sredstva treninga (vrste i trajanje),

raspodela raspoloivog vremena (dani, nedelje, meseci, ...),

forma plana (izrada modela plana u

kome se za svaki ciklus odreuju parametri: ciljevi, zadaci, sadraji treninga,
trajanje i nain kontrole),

osnovna takmienja.

Plan je, u sutini, odreenje strategije kako dostii projektovane sportske ciljeve
sportiste (ekipe) u odreenom periodu. Godinjim planom se, izmeu
ostalog, definiu parametri znaajni za kompletnu i sveobuhvatnu realizaciju trenanog procesa i
odnose se na:
-

opte ciljeve i zadatke koji se utvruju zajedniki sa rukovodstvom kluba za

takmiarsku (kalendarsku) godinu

odreivanje ciklusa i njihovog vremenskog trajanja

odreivanje perioda i njihovog vremenskog trajanja

utvrivanje faze i njihove veliine

odreivanje zadataka i ciljeva koje treba ostvariti

oblici rada, mjesto, trajanje sadraj rada

prostorni i materijalni uslovi

plan kontrola (fizikih, funkcionalnih, zdravstvenih)

plan ishrane sportista i sredstva oporavka

na kraju plana predstaviti: KOLIKO TO KOTA ?

Periodini plan rada podrazumeva pojedine segmente godinjeg plana rada,a sadri:
- mezocikluse, njihovo trajanje i optereenje u njima,
- vrste priprema (sadraj rada), vremensko trajanje i optereenja,
- metode koje e se primeniti u pojedinim vrstama priprema,
- vrste odmora i oporavka.

Program predstavlja konkretnu operacionalizaciju prethodno sainjenog plana i kroz

njega se daje ''odgovor na 3 pitanja'':

1.3.

TA RADITI ?

KAKO RADITI ?

KOLIKO RADITI ?

ORGANIZOVANJE

Organizovanje se kao menadment funkcija odnosi na grupisanje zadataka i alokaciju

resursa po sektorima organizacije, a sve u svrhu realizacije ranije postavljenih ciljeva.
Organizacija je dinamika organizaciona struktura, a organizovanje se konstantno vri na
svim njenim nivoima.
Sa aspekta menadmenta organizacija se moe shvatiti na dva naina:

kao funkcija menadmenta, jer je logian nastavak funkcije planiranja,

kao menadmentska aktivnost koja je odgovorna za uspostavljanje

odgovarajueg sistema odnosa izmeu ljudi i planiranih aktivnosti koje treba
praktino sprovesti.

Organizovanje je proces koji se ne moe objasniti bez organizacije.

Organizacija je drutveno grupisanje. Organizacija se moe predstaviti kao otvoren
drutveni sistem koji inpute iz okoline pretvara u izlazne autpute. Jedan od procesa te
pretvorbe je organizovanje.

13

Organizovanje u sportskoj organizaciji je proces koji ima viae faza i postupaka:

unutranja podela rada,
raspodela zaduenja,
identifikacija autoriteta i odgovornosti,
kompetencija i raspon kontrole,
racionalisanje poslovanja.
Svaka organizacija ima svoju strukturu. Pri definisanju organizacione strukture svaka
organizacija trebala bi dati odgovore na nekoliko kljunih pitanja:
1.specijalizacija uloga vri se grupisanje radnih zadataka, koji su vezani za istu funkciju u organi
zaciji. Ovaj metod se naziva funkcionalna specijalizacija, a njime se stvara
funkcionalna organizaciona struktura.
2. standardizacija ponaanja potrebno je samo definisati okvire izvan kojih
ponaanje pojedinaca ili grupe ne treba ide. Ostalo treba da se prepusti zaposlenima da bi im om
oguili kreativnost u poslu.
3. nivoi autoriteta zavisi od veliine i podruja delovanja kompanije.
4. stepen centralizacije (decentralizacije) odluivanja zavisi od veliine i vrste aktivnosti
kompanije. Maksimalnu centralizaciju imaju male organizacije, dok velike organizacije

delegiraju funkciju odluivanja van centra kompanije. U principu kod decentralizovanih

organizacija se vri alokacija funkcije odluivanja u resorima ljudskih resursa, finansija i sirovin
a. Prednosti decentralizacije se ogledaju u sledeem:
1) Omoguavaju da se top menadment bavi strategijom organizacije, a odluivanje
delegira na nie strukture u organizaciji.
2) Bre se donose taktike odluke. Nii menaderski nivoi odluuju bez konsulacija
sa top menadmentom.
3) Menaderi lokalnih poslovnih jedinica samostalno odluuju o problemima, koje
najbolje poznaju.
4) Kod mlaih menadera se potie oseaj odgovornosti i mogunost inicijative, te
se poveava radna motivacija istih.
Prilikom definisanja organizacione strukture neophodno je poi od stanovta da ne
postoji opta organizaciona struktura koja je prihvatljiva za sve oblike i nivoe organizacije, jer je
poznato da svrha postojanja i ciljevi organizacje odreuju njenu strukturu.

Prilikom defnisanja organizacione strukture neophodno je poi od:

ciljeva postojanja organizacije
organizacionih delova za obavljanje planiranih poslova
podjele rada shodno postavljenim ciljevima i organizacionim delovima
meusobne povezanosti i uslovljenosti izmeu elemenata i delova cjeline
organa upravljanja po hijerarhiji
nadlenosti sa opisom radnih zadataka
delegiranja autoriteta, ovlaenja i odgovornosti
zakonitosti i pravila kojih se treba pridravati u ostvarivanju ciljeva
kriterijuma stimulisanja i nagraivanja i dr.

15

1.4.

RUKOVOENJE

Rukovoenje (eng. leadership) se definie kao proces kojim se djelatnost lanova grupe
usmerava ka ostvarenju zadataka. Tri vane komponente pri rukovoenju su:
1. Komunikacija kao sredstvo povezivanja ljudi ka ostvarenju zajednikog cilja.
2. Motivacija kao proces pokretanja aktivnosti oveka, njenog usmjeravanja na
odreene objekte i regulisanje te aktivnosti za postizanje odreenih ciljeva. U
sportu, tako i u plesu, motivacija ima veliku ulogu i naravno najvie pripada
psiholokoj sferi i materijalno finansijskim mogunostima sportske organizacije kluba.
3. Liderstvo (eng. leadership) se definie kao proces kojim se djelatnost lanova
grupe usmerava ka ostvarenju zadataka.
Znaenja liderstva su da kao proces podrazumeva druge ljude, podrazumeva
nejednaku raspodelu moi izmeu lidera i lanova grupe, te sposobnost da se na razliite
naine koriste razni oblici moi, kako bi se uticalo na ponaanje lanova grupe.
Liderstvo odgovara sljedeim fazama menadmenta: planiranje i budetiranje,
organizovanje i angaovanje ljudi, kontrola i reavanje problema.

Naravno da se ovde namee i pitanje stila voenja sportske organizacije, od ega i zavisi koliko
e se menader meati u samu struku.
Autokratski stil rukovoenja gasi kreativnost I inovativnost trenera, demokratski stil
podrazumieva veliku dozu razumievanja za predloge podreenih i timski rad i na kraju
Leissezfaire stil sa minimalnim meanjem menadera u radkineziolokih strunjaka (trenera).

1.5.

KADROVANJE

Kadrovanje je aktivnost upravljanja i razvijanja ljudskog resursa u sportskoj organizaciji.

Odnosi se na ljudske resurse uopte i na sportiste. Osnovne kategorije ljudskog resursa
u sportskoj organizaciji su: specifian resurs-sportisti i osnovni ljudski resurs menaderi, struni sara
dnici, upravljai, volonteri. Funkcija
kadrovanja se naziva KADROVSKA POLITIKA.
Funkcija kadrovanja obuhvata:

1. izbor i obezbeenje kadrova

2. kadrovsku orijentaciju
3. trening kadrova
4. razvoj kadrova

1.6.

KONTROLA

Kontrola je utvrivanje, merenje i uporeivanje rezultata organizacije sa postavljenim

parametrima u planu. Ishod kontrole moe biti sledei: korektivna akcija, korekcija utvrenih
ciljeva, nastavak planskih aktivnosti bez korekcije i otvaranje novog planskog ciklusa.
Kontrola trenanog procesa se odnosi na:
1.

praenje treninga

2. odgovarajue testove
3. takmienja

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u razliitom obimu na
razliitim nivoima menadmenta. Realizacija funkcija i drutvenih uloga zahteva da menaderi
neprekidno stiu i usavravaju tri vrste ekspertskih sposobnosti.
Prvo, konceptualne/ logiko-misaone sposobnosti koje obuhvataju mo analize, razjanjavanja i
reavanja problema.
Drugo, intrpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanja meuljudskih odnosa.
Tree, tehnike sposobnosti koje se odnose na posebne zahteve konkretne organizacije.

2. EVOLUCIJA SPORTSKOG MENADMENTA

Sportski menadment kao vetina i zanatsko/ empirijsko, nestrukturirano iskustvo talentovanih
menadera, pojedinih sportista, timova i klubova nastalo je sa pojavom prvih profesionalnih
17

sportskih organizacija. Pojava sistemskog naunog znanja o sportskom menadmentu vezuje se

sa: rastom profesionalizacije sporta i njegovog podreivanja zakonitostima trine/ uslune
ekonomije, i nastankom nauke menadmenta, prvo u profitnom sektoru korporativnog biznisa a,
potom i njenim irenjem na sektor neprofitnih javnih i privatnih delatnosti.
3. DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA
Delokrug sportskog menadmenta podrazumeva: delokrug izuavanja, i delokrug praktine
primene znanja koja se izuavaju. Menadment je proces, ciklino kretanje kroz pet funkcija
koje menaderi realizuju pripremajui, izvodei i kontroliui kretanje organizacije njenih
ciljeva. U uem smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja
znanja o menadmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.
Menadmen u sportu je organizujua sila koja ini bazinu I integralnu komponetnu svake
sportske I bilo koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu ine ljudi, grupa ljudi, sa svojim
sposobnostima, znanjima I vetinama, koji nose teret menadmenta a takve ljude nazivamo
menaderima. Sport ine ljudi. U celom njegovom okruenju je ovek, bilo da je u
menadmentu, ili na sportskom igralitu. ovek je pokreta svih aktivnosti I niko drugi I nita
drugo izvan te kategorije. Menadment u sportu najmanje se moe baviti tehnologijama, ili
proizvodnim linijama I slinim kategorijama, a najvie sa ljudima sportistima. U sportu
najvaniji resurs je ovek sa njegovim nadama, eljama I stvaralakom akcijom sportiste I
sportskog strunjaka. ovek je take najvaniji resurs menadmenta, odnosno grupe ljudi koji u
jednoj sportskoj organizaciji donosi krupne odluke, najee za I u ime drugih ljudi sportista.
Vie nego u drugim oblastima, na primer u proizvodnji ili ekonomiji, menadment u sportu moe
doi u konflikt sa svojim osnovnim ljudskim resursom sportistima. U svakom preduzeu cilj
poslovne aktivnosti je profit, dok je u sportu osnovni cilj ovek kao sportska potencija.
Menadment u sportu otvara mogunost stvaranja vrhunskih sportista od najdarovitijih sportista,
koji su prethodno proli sve faze selekcije.
Menadment u sportu mora da uoi I sve propratne, tzv. bone uticaje na sport, koji danas u
modernom drutvu ine znaajne faktore, I da ih prilagodi svojim interesima I ciljevima sporta.
Konano, efikasnost menadmenta jedne sportske organizacije merie se I u odnosu na
iskorienost I ostalih resursa, proteklih iz imida kluba I njegovih sportista.
Blie reeno, sportski menadment predvia kretanje I tendencije sportskog razvoja I usmerava
svoje ponaanje prema pomenutim predvianjima, zatim planira opte uslove za razvoj selekcije
I pipremanje sportista, kao I za razvoj drugih komplementarnih oblasti u sportu, organizuje
resurse, procese I funkcije, obezbeuje visoko kreativan struno-sportski rad I ostvaruje politiku

razvoja ljudskih resursa, organizuje poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju, koordinaciju,

motivaciju I eliminie destruktivne konflikte, kontrolie procese, odnosno jednim slovom,
obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevodei je iz jedne nie
u jednu viu poziciju, u dominantno uvaavanje misije sporta I sportske organizacije, visoko
vrednujui sve humane I pozitivne tekovine, sadrane u teoriji I filozofiji sporta.
Cilj I zadatak sportskog menadmenta je da povea sportsku produktivnost, podrazumevajui sve
humane aspekte stvaranja novih ljudskih vrednosti.
Ne treba naglaavati da se visoka sportska produktivnost ne moe zamisliti na dui rok, bez
humanih aspekata stvaranja novih ljudskih I sportskih vrednosti. Suptilnost pronalaenja mere
izmeu produktivnosti I humanizacije u sportu, znai I ostvarivanje opte sportskih I
menadmentskih ciljeva.
Jedna od definicija sportskog menadmenta, na bivem YU prostoru, dolazi nam iz Hrvatske.
Tako nam autor M. Bartoluci, jedan od plodnijih autora iz Hrvatske na podruju sportskog
menadmenta, daje sledeu definiciju: ...Menadment u sportu moemo definisati kao process
organiziranja I upravljanja sportom ili sportskom organizacijom radi ostvarivanja sportskih I
drugih ciljeva uz racionalno koritenje ogranienih resursa. Ova definicija sportskog
menadmenta sadri za naa poimanja sve potrebne aspekte definisanja sportskog menadmenta.
Sport ima svoje podruje delovanja, ima subjekte delovanja, ima predmet svog delovanja, ima I
svoje krajnje ciljeve postignue rezultata, I to vrhunskih u koliko pod ovim podrazumevamo
ne samo postignua koja su vezana za neka duevna stanja drutva ili pojedinaca, ve, iako se,
iza ovoga, manifestuju najdublje ekonomske manifestacije, I drutva I pojedinaca. Ukoliko nema
ovog zadnjeg, teko da se moe govoriti o sportskom menadmentu I svrsi bavljenja sportom
uopte.
Jedna od definicija sportskog menadmenta jeste, da se on zasniva na ...Koordinaciji razliitih
aktivnosti, tehnologoja I procesa usmerenih u pravcu uinkovitog stvaranja sportskih rezultata I
stvaralatva. Ova definicija sportskog menadmenta ukazuje nam da je njen autor usmerio
svoje posmatranje na raznolikost sportskog izraavanja I ujedno njegovu koordinisanost kao
razliitih tehnologija koje potpomau mnogostrukost izraavanja sportskih nadmetanja. Ova nam
definicija, na neki nain, sugerie da obratimo panju na to, da je sport po sebi, viestruka fizika
aktivnost, da je razliit u izraavanju I nivoima izraavanja.
U okviru definicija sportskog menadmenta jeste I ova : Sportski menadment podrazumeva
specifian menadment povezana sa sportskim aktivnostima iji je temeljni zadatak koordinacija
sportskih aktivnosti. Ovakva definicija naglaava tzv. specifian menadment, koji se realizuje u
okviru I sadejstvu sportskih aktivnosti, ali I sa zadatkom meusobne koordinacije sportskih
19

aktivnosti. Oznaavanje tzv. specificnog menadmenta, u svakom sluaju, izaziva nau panju,
obzirom na nedovoljno pojanjenje od strane samog autora definicije.
Iz navedenih I predstavljenih miljenja o definisanju sportskog menadmentamogli smo uoiti,
da sve definicije polaze od jednog zajednikog supstrata, kad je u pitanju sportski menadment
to je proces organizovanja i upravljanja sportom.
Menadment je proces ciklinog kretanja kroz pet funkcija koje menaderi realizuju
pripremajui, izvodei i kontroliui kretanje organizacije ka ostvarivanju njenih ciljeva. U uem
smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja znanja o
menadmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.
Udruenja za fiziko obrazovanje i za sportski menadment Severne Amerike za atestiranje
(ocenu) programa obrazovanja sportskih menadera na univerzitetima Severne Amerike, utvrdila
je sledee standardne sadraje izuavanja sportskog menadmenta: izuavanje sociokulturnih
dimenzija sporta, menadment i liderstvo u sportu, etika u sportskom menadmentu, marketing u
sportu, komunikacije u sportu, budet i finansije u sportu, pravni aspekti sporta, ekonomika
sporta, menadment sportskih objekata i priredbi, upravni organi i strukture u sportu, praktino
iskustvo u sportskom menadmentu.
U praksi fizikih aktivnosti, u koje spada sport sa svim njegovim organizacionim podrujima,
sportski menadment i administracija javljaju se kao posebne karijere u sledeim profesionalnim
delokruzima:
Fizike aktivnosti hendikepiranih lica - administrativni poloaji u kolama i univerzitetima,
sportskim organizacijama i klubovima.
Akvatike aktivnosti (na vodi) - menadment i administracija u kolama i koledima, klubovima,
optinskim agencijama, banjama, preduzeima i klubovima zdravlja.
Obrazovanje u domenu plesa - administrativni poloaji u kolama i na univerzitetima, plesnim
studijama i klubovima.
Fitnes - direktor fitnesa u banji, na brodu, voenje sopstvene firme, klubovi zdravlja, klinike,
bolnice.
Parkovi i rekreacija - menaderski poloaji u letnjim kampovima, nacionalnim parkovima,
banjama, na brodovima, rekreacionim objektima.

Sportska administracija i menadment - administrativni poloaji sportskog direktora u srednjim

kolama, koledima i na univerzitetima, referenti pri upravnim telima sportskih saveza i sl.,
referenti za pribavljanje fondova, za publicitet i sl., poloaji menadera u profesionalnom sportu,
sportskim klubovima, banjama, sportskim udruenjima, upravnim telima.
Biznis - preduzea sporta i fitnesa - komercijalni, marketinki, finansijski poslovi u robnim
kuama i kompanijama sportskih dobara, fitnes opreme, rehabilitacije i sl.
Sportski mediji - poloaji sportskog direktora i producenta na televiziji i sl.
Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mree visokokolskih institucija
sportskih nauka utvrdila je pet profesionalnih kategorija u delokrugu sportskog menadmenta i to
su: Menader trenane institucije u sportu, Menader sportskog objekta, Menader nacionalne
sportske organizacije, Menader sportskog kluba, Menader (druge) servisne sportske
organizacije (fitnes, sportski turizam, agencija za sportiste, kola skijanja, agencija za promociju
dogaaja i sl.).

4. MENADMENT U SPORTU I NJEGOVI NOSIOCI

PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK MENADMENTA U SPORTU

Govoriti o pretpostavka za nastanak menadmenta u sportu, unapred podrazumeva odreeno

teorijsko uoptavanje same teme, kako bi potomi konkretnije mogli da doemo do onih inilaca,
koji su sine qua non, da se menadment, kao pratea ekonomska delatnost pojavi I u sportu.

21

Pre nego ukaemo na takve mogunosti, potrebno je naznaiti, da emo govoriti o takvim
naznakama u profesionalnom sportu. Razlog za tako neto lei u injenici, da dananje bavljenje
sportom u svetskim razmerama zahteva skoro osamdeset do devedeset odsto uea
profesionalnog bavljenja sportom. Ovakva srazmera u korist profesionalnog sporta nastala je
naroito posle sloma socijalistikih zemalja (1989) godine.
Do ovog perioda, uee sportista amatera bilo je u mnogo veoj meri I skoro u izjednaenoj
razmeri. Ipak, poto menaderska aktivnost nije prepoznatljiva u amaterskom sportu kao to je to
u profesionalnom, kao I u skladu sa novim ekonomskim I politikim prestruktuiranjima u svetu
mi emo se usredsrediti na pojanjavanju pretpostavki za nastanak menadmenta u sportu
karakteristinih za profesionalni sport.
1. Potrebno je otuda istai, da sport kao odreena slobodna ljudska delatnost, u
kapitalistikom okruenju potpada pod proizvodnu delatnost, a time I delatnost od koje
se moe oekivati dobit (profit).
2. U skladu sa ovim, sport kao organizovana delatnost ljudi, podlee zakonima ekonomskog
trita I zakonima koje svojim postojanjem ono proizvodi. Pre svega, zakonu ekonomske
konkurencije.
3. Sport kao specifina ljudska delatnost I koja u svom teorijskom odreenju izmie
konanom definisanju, podlee I svom svetskom korporativnom udruivanju. Naime, u
sportu postoje razliiti nivoi udruivanja, poev od onih na nivou jedne nacionalne
zajednice, a zatim I u predstavljanu I zastupanju iste na svetskom nivou. Svakako, da na
svetskom nivou, meu nizom slinih nacionalnih sportskih organizacija dolazi do
meunaradno organizovanih saveza na razliitim nivoima. Po svojoj snazi, ugledu koji
uiva u svetu I pojedinanoj nacionalnoj zastupljenosti, svakako da prednjai olimpijski
komitet. Ovaj savez, po svojoj brojanoj zastupljenosti registrovanih sportista ne samo da
je je najvei, ve I najorganizovaniji u svakom pogledu. Kako ovaj savez takoe podlee
I posluje pod ekonomskim zakonitostima, cilj svakog nacionalnog saveza je da svojom
delatnou kao I profesionalnim sportskim dostignuima (individualnim I grupnim),
obezbedi ekonomsku dobit iz uea svojih sportista. To se I postie samim
kvalifikacijama za najvee svetsko takmienje Olimpijske igre.
4. Organizacija Olimpijskih igara, po svom organizacionom delovanju, snazi I vetini koja
je potrebana da bi se same Olimpijske igre organizovale, zasigurno spadaju u vrhuneske
domete menaderskog umea organizacionog delovanja. Otuda nije ni malo
iznenaujue, da profesionalna menadeska delatnost, koja se sprovodi na Olimpijskim
igrama, zahteva punu panju od strane menaderske profesije. Moglo bi se ak I

pretpostaviti, da bez dobre I organizovane menaderske delatnosti, ne bi bilo ni one

znaajnosti Olimpijskih igara u svetu, koje, one svojim postojanjem nose u sebi.
5. Odreena koordinacija, koja je nadasve potrebna, izmeu razliitih sportova, I njihovih
sportskih organizacija I saveza, uslovljena je ne samo meusobnom aktivnou, ve
zahteva I punu akcionu menadersku mobilnost, koja bi sve sportive dovela do svog
punog profesionalnog izraaja.
6. Krajnji smisao menaderske delatnosti u sportu je izvlaenje ekonomske dobiti. Ona se
pak ostvaruje iz ostvarenih rezultata sportista a na osnovu uloenog profesionalnog rada
svakog ponaosob, kao I delatnost menadera u sportu. Ostvarenje tog krajnjeg cilja tee
zajedniki kao neposredni uesnici (sportisti) tako I menaderski sloj. Obe strane imaju
isti zajedniki interes u postizanju to povoljnijih rezultata. Na pitanje, ko je zasluniji u
postizanju njavieg cilja, sportisti ili menaderi u sportu, teko je odgovoriti decidno.
7. Kao to se iz svega moe videti, ovde smo govorili o profesionalnom sportu koji je danas
najzastupljeniji u svetu. Meutim, jo uvek je u opticaju I amaterski sport I organizovanje
kao I njegovo prezentiranje. Svakako, da amaterski sport podlee drugaijem
organizovanju, odluivanju I nagraivanju- kako samih sportista tako I prateih
organizacionih slubi u amaterskom sportu.

5. PRINCIPI MENADMENTA U SPORTU

Principi menadmenta u sportu ne mogu biti isti kao principi kod profitnih (biznis) organizacija.
Sport pripada drutvenoj nadgradnji, u kojoj postoji drutveni interes zadovoljavanja
odgovarajuih potreba pojedinaca, grupa I same drave. U isto vreme principi I zakonitosti
neprofitnih organizacija mogu se aplicirati to je ve iskazano, I na postulate sporta I sportske
organizacije. Takoe, sport je kreativna oblast, u kojoj stvaralaka dimenzija igra odluujuu
23

ulogu u ostvarivanju ciljeva vrhunskog karaktera, iji je parameter vrednovanja: umetniki

domet sporta I svetska komparacija.

To su kljuni momenti o kojima treba voditi rauna prilikom isticanja osnovnih principa
menadmenta u sportu. Pokuaj definisanja osnovnih principa menadmenta u sportu mogao bi
se smestiti u sledee okvire:

5.1.

Razvijanje sporta ouvanjem misije I duha sporta

Osnovni interes sporta I svake sportske organizacije je da zadovolji potrebe pojedinaca,
grupa I drutva (drave), iz jednostavnog razloga to sport zbog toga postoji I to su zbog
toga I obrazovane sportske organizacije. Taj cilje sporta nee biti ostvaren ako se misija,
odnosno svrha postojanja sporta I sportske organizacije ne ouva u izvornom obliku.
Menadment, uopte ima tendenciju da proverava I menja misiju. Svoje prisustvo u
sportu, menadent e opravdati, ukoliko razvija sport ouvanjem njegove Misije I Duha,
koji njime vlada.

5.2.

Zadovoljenje ciljeva viestruke javnosti

Menadment koji tei uspenosti mora da zadovolji sve, ili bar veinu ciljeva viestruke
javnosti, koja je u svakodnevnom pritisku, na menadment. Jedan od tih ciljeva
viestruke javnosti je: opta Politika sporta, koju definie drutvo, odnosno drava kao
njen instrument.

5.3.

Razvijanje konkurentske I stabilne pozicije sportske organizacije

Sa stanovitapostavljenih ciljeva menadment tei da u osnovnoj sportskoj delatnosti,
uvaavajui misiju, odnosno svrhu postojanja, odri I uvea jkonkurentsku poziciju
sportske organizacije, koja moe omoguiti vee uee u raspodeli sportskih rezulatata.
To praktino znai da je menadment odgovoran za postizanje onih sportskih rezultata
koji odgovaraju ciljevima sportske organizacije, ali I onih rezultata koji su primereni
objektivnoj snazi I mogunostima jedne sportske organizacije.
U isto vreme menadment mora da uvaava princip ouvanja stabilne pozicije sportske
organizicaije, u svim njemin delovima, funkcijama I resursima, naroito u materijalnim.
Menadment u sportskoj organizaciji je odgovoran I za poslovno materijalnu stabilnost
kao nune pretpostavke za normalno odvijanje sportske aktivnosti.

5.4.

Razvoj kreativnih sposobnost

Jedan od osnovnih principa menadmenta u sportu je razvijanje kreativnih sposobnosti
organizacije kao celine I ljudi u njoj. Sportska aktivnost je pre svega kreativni process
stvaranja visokih trajnih ljudskih vrednosti, ukljuujui I odgovarajue sportske
rezulatate. To je I in u kome uestvuje sva kreativna snaga sportista I trenera, pre svega.
Kako je menadment stvaralatvo, otuda on mora obezbediti sve neophodne uslove za
razvoj tih sposobnosti, bez kojih se utvreni ciljevi ne mogu realizovati.
Ceo sport je stvaralatvo blii umetnosti. Svrha postojanja (misija), svake sportske
oraganizacije naslonjena je na sportsko stvaralatvo. Sportska organizacija svoj
menadment mora da opredeli istraivanjima novih putevasportske kreacije, preko
inovacija, preduzetnitva I stvaralakih sposobnosti trenera menadera, trenera
visokih srunjaka, ostalih menadera, odnosno preko znanja I umea svog najkreativnijeg
dela ljudskog resursamu organizaciji.

5.5.

Decentralizacija I delegiranje autoriteta

U soprtskoj organizaciji, pored osnovne delatnosti sportske, postoje raznorodni I
razueni poslovi kojima se mora nezavisnije upravljati. Osnovnoj delatnosti, koja izvire
iz svrhe poslovanja, takoe, potrebna je podrka da bi obezbedila realizaciju osnovnih
ciljeva. Ta podrka se moe obezbediti finansijama, objektima, strunjacima,
administracijom, biznis marketing resursima I sa tog aspekta podrka mora biti
25

organizovana I osmiljena. Najee podrke dopunskih delatnosti organizuju se kao

posebni sektori, organizacione jedinice, koji, da bi ispoljili sve svoje stvaralake snage,
dobijaju relativnu samostalnost voenja pojedinih poslova, za koje I odgovaraju. Praenje
tih poslova vie je nemogue operativno organizovati iz centra.
Princip decentralizacije posla sadi u sebi centralizaciju kontrole I decentralizaciu
odluivanja (aktiviranje skrivenih potencijala I energije kadrovske structure). Na taj nain
se stavljaju u veu odgovornost delovi celine za sopstvene, ali I ukupne rezultate sportske
organizacije.
Ovaj princip je u najuoj korelaciji sa principom delegiranja autoriteta I ovlaenja na
delove celine I menadmenta u njemu. Menadment mora da delegira autoritet I
ovlaenja na podreene, zbog oslobaanja od rutinskih I nie strunih poslova, kako bi
se stvorio proctor za najkreativniji rad u organizaciji. Meutim, sutinsko pitanje
delegiranje autoriteta vezano je za decentralizaciju, jer sa odgovornou za uspeh dela
celine mora ii I autoritet, kao instrument menadmenta.
5.6.

Primene I razvoj svih funkcija menadmenta

Menadment u sportu mora primenjivati I razvijati, integralno, sve funkcije
menadmenta: predvianje, planiranje, organizovanje, kadrovsku politiku, rukovoenje I
kontrolu.
Svaka za sebe, izdvojena iz celine procesa menadmenta, pojedinane funkcije, ne znae
nita. One moraju imati svoju sukcesiju I interakciju. Ceo process mora poeti
predvianjem buduih dogaaja I stanja, zatim da se planiranjem odredi organizacija
spram predviene budunosti, potom da se organizuju structure I resursi za realizaciju
ciljeva, izaberu ljudi kao nosioci celokupnog procesa,da se njima rukovodi, kako bi
koordinisano I motivisano obavilo posao I na kraju kontrolom ocenili uinjeno sa
planiranim.

6. SPORTSKA ORGANIZACIJA

Pod strukturom sportske organizacije kao sistema se podrazumevaju njeni fiziki elementi i
informacione veze koje proizvode njeno ponaanje. To je nain na koji su gradivni elementi
sistema organizovani ili meuzavisni. U realnim sportskim sistemima - organizacijama, struktura
se sastoji od vie fizikih elemenata i sloene mree informacionih veza. Poznavanje ove mree
elemenata i informacionih veza omoguuje upravljanje sportskom organizacijom kao
dinaminim (u vremenu promenljivim) sistemom. Identifikovanje strukture neke sportske
organizacije poinje analizom protoka entiteta i raspodele ljudskog resursa na razliite fizike

elemente - organizacione blokove i aktivnosti/ operativne pogone koje su njeni osnivai

predvideli za postizanje projektovanih ciljeva.

To je analiza grupisanja poslova na odeljenja ili tzv. departmentalizacija sportskog kluba Na

primeru jednog fudbalskog kluba I-B Savezne lige - izdvajanjem i pregrupisanjem elemenata
funkcionalnog kao i upravljakog bloka, dolazi se do slike strukture operativnih elemenata/
aktivnosti kroz koje se odvija protok entiteta/ sportista razliitih kategorija: amaterskog pogona petlia i poetnika, pionira, kadeta, juniora, i profesionalnog pogona - seniora Prvog tima.

Funkcionalnom bloku pripadaju, takoe, struni tab koji ini menadment profesionalnog
pogona, kao i ekonomat kao organizacioni element koji rukuje fizikim resursima kluba stadion,
magazin i sl.).Upravljaki blok obuhvata fizike elemente/ operativna odeljenja: menadmenta ,
(kadrovi i prostor-kancelarije predsednitva, sekretara, i sl.), administracije (personalni odsek,
raunovodstvo) kao i marketinku slubu.

U nekim sluajevima, sportske organizacije u svojoj strukturi imaju elemente parafunkcionalnog

bloka: trgovinsku agenciju, igre na sreu-tombolu, i sl. Kroz ovako predstavljenu strukturu
fizikih organizacionih odeljenja sportskog kluba odvija se protok ljudi - sportista/ korisnika
usluga kao i pripadnika ljudskog resursa - strunjaka, zaposlenih radnika, dobrovoljaca Sportisti/
entiteti tokom vremena prolaze kroz razliite etape svoje sportske transformacije.
U sistem ulaze regrutovanjem u kategoriju podmlatka ili transferom ve selektiranih sportista iz
drugih klubova. Iz sistema izlaze bilo osipanjem mladih kategorija sportista, bilo transferom
vrhunskih takmiara ili prirodnim naputanjem aktivnog bavljenja sportom. Pripadnici ljudskog
resursa kluba sami nisu obuhvaeni sportsko-trenanom transformacijom, nego, naprotiv - ostaju
trajan i stabilan faktor obavljanja odgovarajuih funkcionalnih ili upravljakih aktivnosti kluba.

Osoblje kluba sa funkcijom ljudskog resursa ulazi u sistem zapoljavanjem ili imenovanjem od
strane nadlenog organa/ predstavnika vlasnika, ili prihvatanjem statusa dobrovoljca. Iz strukture
sportskog sistema ovo osoblje izlazi privremeno (zbog bolovanja, odsustvovanja sa radnog
mesta) ili trajno (otputanje, samovoljni otkaz, penzionisanje, i sl.). Opisani proces dinamike
ljudskog resursa kluba predstavlja osnovnu sadrinu funkcije kadrovanja menadmenta sportske

27

organizacije. Sva pomeranja sportista i osoblja sportske organizacije mogu se kvantifikovati,

pratiti i planirati primenom bilansa obrta entiteta i osoblja.

Osim napred date analize naina na koji su grupisani/ departmentalizovani poslovi i zadaci
ljudskog resursa, identifikovanje strukture sportskog kluba zahteva prikaz lanca komandovanja
koji odslikava informacione veze/ odnose izmeu poslova i odeljenja. Uspostavljanjem lanca
komandovanja i delegiranja ovlaenja. osnivai sportskog kluba nastoje da obezbede jedinstvo
komandovanja i da stvore hijerarhiju autoriteta, odgovomosti i poverenja meu pripadnicimaklubskog menadmenta svih nivoa, radi kontrole svih aktivnosti i resursa. I sportu se najee
primenjuje linijsko-tabno organizovanje.

Osim opisane pravne strukture, priprema za upravljanje sportskom organizacijom zahteva da se

ispitaju:
1) neformalna socioloka struktura i
2) struktura sa stanovita sistemske dinamike.
Formalne strukture propisuje rukovodstvo ali u realnom funkcionisanju sportskog sistema uvek
deluje i neformalna struktura sastavljenja od srodnih grupa koje imaju snaan uticaj na ponaanje
sportista i osoblja koji im pripadaju. To su neplanirane strukture koje nastaju zbog spontanog
meusobnog delovanja ljudi. Neformalne strukture nastaju povezivanjem/ druenjem ljudi u
grupama koje imaju funkciju ouvanja grupne kulture, odravanje sistema komunikacija,
uspostavljanje unutar-grupne i spoljane kontrole kao i drutvenog ivota pripadnika takve
neformalne grupe.
Menadment koji ne vodi rauna o ovim neformalnim strukturama, nailazi na tekoe u
upravljanju svojom formalnom organizacijom.Sa stanovita sistemske dinamike, otkrivanje
povratnih uzrono-posledinih veza u sportskom sistemu ima dalekosean znaaj. U svakom
sistemu postoje esto nezapaene povratne/ krune meuzavisnosti koje mogu da iskoriste u
upravljanju ponaanjem sistema u duem vremenskom periodu. Ako neka od takvih povratnih
sprega izmeu strukturnih elemenata sistema izmakne kontroli, sistem moe da ispolji dugoronu

nestabilnost, sa velikom amplitudom porasta i opadanja kljunih tokova, na primer, takmiarskih

rezultata (uspon na vrh rang-tabele, a nakon toga ispadanje iz vieg ranga takmienja i sl.).
Otkrivanje takvih strukturnih informacionih povratnih sprega/ petlji u strukturi sportskog sistema
zahteva primenu Foresterove metodologije sistemske dinamike.

7.

VRSTE SPORTSKE ORGANIZACIJE

Svaka savremeno organizovana sportska aktivnost se odvija u nekoj konkretnoj, posebnoj

sportskoj organizaciji, najee u njenom institucionalnom obliku sportskog kluba. Prvi korak
nastajanja takve organizacije predstavlja izbor njenog primerenog institucionalnog oblika i
sprovoenje postupaka njenog osnivanja na osnovu izrade odgovarajueg elaborate o osnivanju.
Sportski klub je vrsta udruenja, grupisanja lica koja su se udruila radi fizikog vebanja,
treniranja i takmienja, kao zajednike svrhe ili cilja. U stvarnosti sportski klubovi se, po
prirodi udruivanja, sadrini aktivnosti i nainu postizanja postavljenih ciljeva, mogu znatno da
se razlikuju. Veina sportskih organizacija su udruenja (association). Taj izraz oznaava
organizaciju koja obuhvata svoje lanstvo, iskljuujui jedino lica iji su interesi i potrebe
razliiti od interesa i potreba tipinih lanova. Sportska organizacija moe da bude drutvo
(society), blisko udruenju ali koje ukljuuje uu svrhu, vru povezanost lanova i njihovo
aktivnije uee, kao i umerenije kriterije izbora lanstva.

Klub (club) je udruenje osoba koje se povremeno okupljaju, radi druenja ili ostvarivanja
zajednikog interesa, naroito u politici, nekoj profesiji ili nekom obliku rekreacije (sport). Klub
se odlikuje privatnou jer se pristupanje u njegovo lanstvo uslovljava izborom i
kandidovanjem, takoe ukljuuje prostorije za skupove i razonodu lanova i zato se naziv "klub"
obino odnosi kako na zgrade i prostorije tako i na organzaciju. lanstvo u klubu moe da bude
brojano ogranieno ili selektivno. Novi lanovi obino bivaju izabrani putem glasanja ve
postojeeg lanstva posle prihvatanja pristupnice od strane odbora lanova. Nkei klubovi su
vlasniki odnosno nalaze se u neijem vlasnitvu ili ih vodi radi profita neki pojedinac ili grupa
lica (ortaka).

Amaterski sportski klub

Osnivaju ga zainteresovani aktivnosti kao udruenje graana, ulanjenje je uslovljeno
prihvatanjem odgovarajuih pravila ponaanja (prava i obaveza), glavne odluke donosi skuptina
29

lanova-aktivista (statut, ovlaenja izvrnim organima, finansijski plan), odluke o prijemu u

lanstvo donosi skuptina ili ovlaeni organ skuptine, upisnina i lanarina namenjeni su
finansiranju ukupnih delatnosti organizacije a ne pokrivanju trokova ugovorenog programa.

Privatno sportsko preduzee

Osnivaju ih i vode privatnici, pojedinci ili ortaci, radi ostvarivanja finansijske koristi, ulanjenje
je otvoreno za sva lica koja su spremna za plate odgovarajuu upisninu i kao protiv uslugu
prihvataju ugovoreni program vebanja i prateih pogobnosti, sportska rekreacija, sport za sve.

Profesionalni sportski klub kao akcionarsko drutvo

Osnivaju ga pojedinci ili grupe graana, glavne odluke donosi skuptina akcionara (izbor uprave,
ulaganje novca, rapodela ostvarenog profita), vode ga profesionalne uprave radi postizanja
rentabiliteta, isplauju se dividende investitorima-akcionarima, pojedini vlasnici-investitori
prodajom kluba po vioj ceni naplauju profit, profit se postie prodajom sportista, naplatom
prodaje prava prenosa utakmica, naplatom reklama i slino.

8. SPORTSKA ORGANIZACIJA KAO SISTEM

SISTEM
Sistem se definie kao skup meusobno povezanih elemenata i njihovih odnosa.
Podelementi sistema funkcioniu pojedinano, ali zajedno deluju kao integrativna,
funkcionalna celina.
Svaki sistem je sastavljen iz tri bloka:

Odnosi izmeu elemenata u sistemu svode se na primanje i davanje

informacija (energije , resursa) stvarajui na taj nain strukturu (veze , relacije).
Znaaj elemenata (podelemenata) sistema je razliit i oni koji su primarniji
ujedno diktiraju jainu promena u sistemu. Cilj je zadovoljavanje funkcija u smislu
promena stanja sistema odnosno svrsishodan transfer resursa u izlazne veliine.
Definicija i struktura sistema u matematikom obliku glasi:

S =(P,E,V)

S (Sistem) se moe definisati kao trolani skup.

P (podsistemi), delovi sistema koji su sami svoj
sistem a sastoje se od elemenata izmeu kojih su uspostavljene veze (relacije)
E (elementi), najmanji sastavni dijelovi sistema
V (veze), dinaminost (cirkulacija informacije) i celovitost unutranjih i spoljnih uticaja

Optimalno funkcionisanje vetakog sistema podrazumeva cilj kao tenju upravljanja

sistemom sa svrhom obezbeivanja novog kvaliteta i kvantiteta.
Ciljevi su motiv postojanja poslovnog sistema u budunosti, tj. motiv stanja
31

u koje neki poslovni sistem eli da dospije.

Nain spajanja delova u sistem predstavlja njegovu strukturu koja u vetakom
(poslovnom) sistemu oznaava organizovanje elemenata, nain povezivanja u skladnu
cjelinu koja treba da funkcionie, meusobne relacijske odnose i to vii stepen ureenosti.
Model osnovne strukture sistema sastavljen je od odgovarajuih elemenata, poslovnih
funkcija i njihovih meusobnih hijerarhijskih relacija u okviru kojih su grupisane
(koncentrisane) odreene grupe aktivnosti (poslova).
To znai da strukturu sistema ine podsistemi kao povratne sprege, subsistemi kao
stanja sistema i mikrosistemi sa elementima promena stanja.
Struktura relacija izmeu dijelova sistema (ulaz, transfer, izlaz) moe se
predstaviti matricom sprege, ija je specifikacija veza izmeu delova ulaza i delova
izlaza u sistemu.
Kompletan sistem upravljanja sistemom podrazumeva i izuavanje njegovih
pojedinanih funkcija: predvianje, planiranje, organizovanje, koordinisanje,
rukovoenje i kontrola. Pomenute funkcije predstavljene su ujedno kao i osnovne
funkcije menadmenta.
Sportske organizacije su sistem institucionalizovan kroz sportske klubove, koji su
i najei oblik organizovanja na naim prostorima. Prema zakonskoj regulativi
sportske organizacije mogu biti organizovane kao: udruenje graana, sportsko
drutvo, sportsko preduzee i sportski klub. Analizirajui svetske trendove najei oblici organi
zovanja sportskih organizacija su: sportske sekcije, sportski klubovi, sportske asocijacije
vieg i nieg nivoa i strukovne sportske organizacije.
Mogui oblici organizovanja u pravnom smislu, u oblasti sporta mogu biti:
-

sportski klub (amaterski i profesionalni)

sportsko drutvo

sportski savez u odreenom sportu

sportski klub invalidnih lica

sportski savez invalidnih lica

Olimpijski komitet

Paraolimpijski komitet

ustanove i institucije u oblasti sporta

Navedene sportske organizacije mogu se udruivati radi ostvarivanja zajednikih ciljeva i

interesa (reprezentovanja, organizovanja takmienja, statusa sportista itd.)

9. SPORTSKI KLUB
Najei oblik organizovanja sportista kod nas i u svetu su sportski klubovi. To su, samostalne
organizacione celine, nezavisne u postavljanju ciljeva svoje organizacije i odabiranju strategija i
akcionih planova za ostvatrivanje ciljeva. To su konzistentne, koherentne i autonomne celine u
sportu. Njihova autonomnost ima relativna ogranienja u propisima okruenja, drave ili
sportskih asocijacija, u koja su dobrovoljno ulanjeni.
Sportski klub je osnovna organizaciona forma u kojoj se izvodi specijalizovana i na
zakonskim osnovama organizovana aktivnost u svim delatnostima sistema sporta.
Sportski klubovi predstavljaju samostalne organizacione, konzistentne, koherentne i
autonomne celine, nezavisne u postavljanju ciljeva i odabiranju strategija i akcionih
planova za ostvarenje ciljeva.
Organizacijska struktura sportskog sistema prema Neiu i Loliu (2008) sastoji se od
fizikih elemenata i informacionih veza. Spoj navedena dva dijela je odgovoran za
funkcionisanje organizacije i proizvodi njeno ponaanje. Fizike elemente ine
organizacioni blokovi i operativne aktivnosti. Na kraju sportski sitem sadri jo jedan
neophodan element, a to su resursi. Resursi se mogu podeliti na funkcionalne resurse
(ljudski resursi koji pruaju direktne ili indirektne usluge sportistima) ili logistike
resurse (fiziki i materijalni resursi).
Prilikom odreivanja funkcionalne strukture sportskog kluba i odnosa organizacionih
delova i celine razlikuju se organizacione funkcije koje mogu biti upravljake, sportske I
poslovne.

10. UPRAVLJAKE FUNKCIJE U SPORTSKOM KLUBU

Najee upravljake funkcije u naim klubovima su: skuptina, upravni odbor i
direktor kluba.

Skuptina, kao najvii organ odluivanja i upravljanja, utvruje i donosi statut i druge
akte kojim se definiu ureivanja osnovnih pitanja unutranje organizacije
i delovanja, programe aktivnosti i razvoja, godinji plan rada, prava i
dunosti lanova, kompetencije i odgovornosti, bira upravni odbor, usvaja
izvjetaje o aktivnostima izmeu dve sednice itd.

Upravni odbor, kao izvrni organ, rukovodi klubom izmeu sednica

Skuptine u operativnom smislu i izvrava zadatke koje mu poveri Skuptina,
33

donosi normativna akta, predlae godinje planove i programe, usvaja izvetaje.

Direktor, kao lice sa ovlaenjem, odgovornou i autoritetom u radu na
organizovanju, koordiniranju, odluivanju i neposrednom izvravanju
zadataka sarauje sa sekretarom i drugim poslovnim licima. Zaduen je za
operativno, dnevno delovanje.

Sportska organizacija se zasniva na tri temelja: strukturi, funkcijama i procesima. Prema

Tomiu (2001) osnovu prilikom definisanja strukture i odnosa organizacionih
resursa u delovima i celini ine funkcije sportske organizacije. Tako da se u literaturi
najee navedene funkcije razdvajaju u dve celine: sportske funkcije i poslovne funkcije.
Sportske funkcije su:

funkcija selekcije

funkcija treninga

funkcija oporavka

funkcija takmienja

Funkcija selekcije podrazumeva konstantnu aktivnost koju ine usmeravanje, izbor I

usavravanje potencijalnog sportiste u odreenoj sportskoj grani. Usmeravanje je postupak za
selekciju nadarene dece uopteno za sport, a potom I za skupinu sportova koja je najpriblinija
onoj u kojoj e dete postizati najbolje rezultate.izbor je postupak u kome se detepo svim svojim
karakteristikama (antropolokim, motoristikim I dr.)poredi sa jednainom uspeha u odreenom
sportu. Process selekcije moe se izraziti linearnom jednainom:
SP=GK+KO+RK
SP- sportista
GK genetska komponenta (endogeni faktor);
KO- komponenta okruenja (egzogeni faktor);
RK razvojna komponenta (faktor vremena).
Selekciju mogu vriti samo struna lica i pripada delokrugu stuno-pedagokih i
menadmentskih aktivnosti. Tri osnovne faze selekcije su:
1. faza prve selekcije (izbor dece za sportske aktivnosti i njihovo ukljuivanje u
organizovano vebanje),
2. faza specijalizovane selekcije (najtalentovaniji sportisti se usmeravaju na dalje sportsko
usavravanje, koje ima usmeravajui karakter) i
3. faza visoke selekcije (podrazumeva usmeravanje sportiste ka najviim sportskim

dostignuima).
Najznasjniji faktori pri selekciji su: talenat, naslee, bioloka starost i visoka organizacija
podsistema selekcije.
Funkcija treninga je NAJVANIJA sportska funkcija. Trening je sloen, dinamian i
sveobuhvatan proces. Sportski trening je specifian transformacioni proces u kome se
postizanje sportskih rezultata postie specifinim sredstvima, metodama i optereenjem kroz
odreeno vrijeme. Upravljanje treningom mora biti
nauno zasnovano, efikasno upravljanje sloenim dinamikim sistemom, kao to je
ovek, mogue je samo pod uslovom ako je poznata struktura pojedinih podsistema
(dimenzije) u okviru sistema njihovih meusobnih relacija.
Psihosomatski status sportista najee se definie kao organizovani sistem morfolokih,
motorikih, kognitivnih i konativnih dimenzija linosti, zatim dimenzija odgovornih za
funkciju pojedinih organskih sistema (funkcionalnih), motorikih informacija,
motivacionog prostora, mikrosocijalnog statusa i socijalne prilagodljivosti, sistema
vrednosti, socijalnog statusa i zdravstvenog statusa (Momirovi i saradnici 1971).
Funkcija oporavka dobija na znaaju to je trening sloeniji i intenzivniji te predstavlja
sastavni deo sistema priprema sportista, isto kao i sam trening. Najbitnije u okviru ove
sportske funkcije je izbor sredstava oporavka (trenanih, psiholokih i medicinskih), koji treba da
bude strogo individualan i prilagoen svakom sportisti kako bi mogao to
uestalije da sprovodi
trenani proces, bez ikakvih posledica i uticaja na smanjenje radne sposobnosti.
Funkcija takmienja predstavlja kontrolni mehanizam i pokazatelj sportske forme
odnosno kvalitet trenanog procesa. Takmienja predstavljaju prostorne i vremenske periode
(mesto i datum) u kojem sportisti u toku takmiarske sezone postiu svoje planirane rezultate.
Na osnovu kalendara takmienja odnosno utvrenog nivoa, datuma i mesta nastupa sportista u
zemlji i inostranstvu u odreenoj sportskoj grani, pristupa se izradi klupskih, individualnih i
grupnih takmiarskih planova nastupa takmiara i ekipa u toku
takmiarske sezone. Veoma je bitno precizno i realno, shodno mogunostima sportiste i
ekipe planirati takmiarsku sezonu i
uee na takmienjima uz informacije o kvalitetama protivnika i informacijama o uslovima
takmienja.
Funkcija tehnologije u uem smislu obuhvata modele eljenih stanja (modele kompleksiteta ili
jednaine specifikacije) u pojedinim sportovima:
- Dijagnosticiranje stanja sportista
- Planiranje
- Programiranje
- Operacionalizacija
- Registraciju i
- Klasifikaciju operacionalizovanih trenanih sadraja, metoda i optereenja,
- Kontrolu dijagnosticiranih antropolokih karakteristika koji su sadrani u modelu
35

eljenog stanja,
Obradu izmerenih podataka prilikom djagnosticiranja i kontrole relevantnih
antropolokih karakteristika, analizu efektivnosti,
Korekciju programiranih i operacionalizovanih trenanih sadraja, metoda i
optereenja, kao i
Komparaciju ostvarenih sa planiranim sadrajima i rezultatima,
Njihovu meusobnu povezanost, uslovljenost i komponovanost, radi postizanja
optimalnih transformacionih procesa i postignutih sportskih rezultata.

11. POSLOVNE FUNKCIJE

Funkcija kadrovanja se odnosi na upravljanje i razvijanje ljudskog resursa
u sportskoj organizaciji. Ljudski resurs u sportskoj organizaciji ine: sportisti
takmiari, upravljai, menaderi, volonteri i treneri, naunici i strunjaci.
Funkcija menadmenta obezbjeuje integralnost svih procesa u jednoj sportskoj organizaciji.
Sportske i poslovne funkcije su sinhronizovane, objedinjene na
najefikasniji i najefektivniji nain primenom ove funkcije prilikom ega se nikada ne sme
zaboraviti da su sportisti i treneri najvaniji resurs bez kojeg sportska organizacija ne bi ni postoj
ala. Danas se najvie koriste dva modela menadmenta: strategijski menadment i
menadment upravljanja prema ciljeva.
Funkcija marketinga u sportu je da obezbedi finansijska sredstva za optimalno
funkcionisanje sportske organizacije. Marketing je kovanica anglosaksonskog porekla
(market -triate) i predstavlja proces koji kreira i razreava odnose razmene, pri emu se
razmena posmatra kao proces koji se odvija izmeu pojedinaca i drutvenih grupa
(organizacija).
U osnovi svake marketinke aktivnosti je razmena. Razmena se definie kao proces u kome
dva ili vie uesnika daju neto od vrednosti jedni drugima, da bi se
zadovoljile njihove potrebe.Prema tome, radi se o razmeni proizvoda,usluga i ideja. Za sada
opte prihvaena definicija marketinga u svetu ne postoji. Meutim, poznato je da
je Ameriko udruenje za marketing prihvatilo kao zvaninu definiciju: Marketing je
proces planiranja i
sprovoenja koncepcija, cena, promocije i distribucije ideja, roba i
usluga, da se kreira razmena koja zadovoljava potrebe pojedinca i organizacija.
Sportski marketing, ili marketing kao poslovna funkcija sportske
organizacije, predstavlja prvenstveno ekonomski proces povezivanja proizvodnje
(sportske organizacije sa sportistima i trenerima) i potronje (sportska i druga javnost). Sportsk
i marketing je proces upravljanja baziran na drutvenoj koncepciji marketinga,
kojim pojedinci i drutvo u celini, osebujnim pristupom i primjenom u delatnosti sporta
dobijaju ono to im je potrebno i ono to ele, a uz pomo vanih skupova aktivnosti
kojima se putem trita razmenjuju primarno sportski proizvodi i usluge.
Funkcija objekata se odnosi na mesta odvijanja treninga i takmienja. Objekti predstavljaju ure
ene i opremljene povraine koje ispunjavaju uslove za obavljanje osnovnih delatnosti u sportskom

klubu. Jedinicom sportskog objekta smatra se: stadion, hala,

sala, igralite, borilite, bazen, klizalite, strelite. Objekti moraju odgovarati zadacima
treninga, specifinim potrebama
odreene sportske grane ili discipline, kriteriju lokacije van stambenih blokova, klimatskim
potrebama i opremljenou savremenim ureajima za trening i kontrolu sportista.
Funkcija opreme se pored sportske opreme odnosi i na laboratorijsku opremu,
raunarsku opremu i trenaersku opremu. Sportska oprema podrazumijeva sprave za trening i
takmienje, linu opremu sportista, ureaje, instrumente, rekvizite po sportskim
disciplinama (sportovima) i razliitu aparaturu (kardiolidere, ergospirometre, telemetrijske
aparate...) koja mora biti izraena i standardizovana i atestirana u skladu sa normativima sigurno
sti, standardima za trening i takmienja, kao i ekolokim standardima koje propisuje nadleni
organ.
12. UPRAVLJAKI TIM SPORTSKE ORGANIZACIJE

Optimalni model upravljakog tima sportske organizacije treba da zadovolji propisane

normativne zahteve i obezbedi realizaciju svih poslova opretaivno uslunog i sportsko poslovnog
menadmenta savremene sportske organizacije. Prema pravilniku o uslovima za obavljanje
sportskih aktivnosti i delatnosti u Republici Srbiji, organizacija iz oblasti sportskih igara se
smatra sposobnom za obavljanje svoje delatnosti ako ima u radnom odnosu najmanje dva
sportska strunjaka (jedan najmanje sa viim obrazovanjem u oblasti sporta odnosno fizike
kulture, i jedan najmanje sa drugim stepenom osposobljenosti na poslovima rekreativnog sporta,
odnosno rada sa mlaim kategorijama), kao i najmanje jo po jednog sportskog strunjaka na
svakih 360 lanova (korisnika) usluga.

Pored sportskih strunjaka (sportskog instruktora, trenera, sportsko rekreativnog vodia),

pravilnik nalae da sportska organizacija svoj upravljaki tim kompletira sa jo tri strunjaka sa
sportskim zvanjem organizatora sportskog poslovanja, direktorom sa sportskim zvanjem
sportskog menadera i licem sa odgovarajuim zvanjem za obavljanje poslova sportskih strunih
usluga (savetodavne i strune usluge, informativni i propagandni poslovi, istraivako-razvojni
rad, sportsko posredovanje...)

Poslovi upravljakog tima sportske organizacije se grupiu na poslove operativno-uslunog

menadmenta i na poslove sportsko-poslovnog menadmenta. U okviru operativno-uslunog
menadmenta se realizuju poslovi kojima sportski strunjaci neposredno deluju na krajnje
korisnike programa (usluga). Od realizatora ovih poslova zahteva se da poseduju kompentencije
37

(da su osposobljeni za odgovarajue poslove putem predvienog obrazovanja -teorijskog i

praktinog).

Poslovi operativno-uslunog menadmenta:

Pedagoka zanimanja - poslovi sportskog instruktora, trenera, sportsko-rekreativnog vodia.
Organizaciona zanimanja - poslovi sportskog vodia, poslovi spasioca, poslovi menadmenta
sportskog tima.

U okviru sportsko-poslovnog menadmenta obavljaju se poslovi za koje nomenklatura trai

sticanje odgovarajueg organizacionog, informativno-propagandnog ili istraivako-tehnikog
zanimanja.

Poslovi sportsko-poslovnog menadmenta:

Organizaciona zanimanja - poslovi organizatora sportskog poslovanja (sekretar), poslovi
sportskog menadera (direktor), poslovi sportskog posrednika, raunovodstveni poslovi, poslovi
pribavljanja fondova i sponzorstva, poslovi planiranja i organizovanja sportskih dogaaja,
poslovi komunikacija.
Informativno-propagandna zanimanja - poslovi sportskog informisanja, poslovi sportskog
marketinga i odnosa sa javnou.
Istraivako-tehnoloka zanimanja - poslovi sportskog savetnika, poslovi menadera za
inovacije.

13. FUNKCIJA ORGANIZOVANJA U SPORTU I SPORTSKOM KLUBU

Bez obzira na raznovrsnost sportskih klubova i naina na koji lanstvo u njima uestvuje
(aktivisti-vebai, treneri, funkcioneri-administrativci, volonteri, gledaoci-navijai), kod svih
klubova se javlja potreba da budu dobro organizovani radi voenja njihovih aktivnosti.
Najefektivniji nain da se ta potreba zadovolji jeste ukljuivanje svog klubskog lanstva u proces
planiranja koji sve dovodi na put ka boljoj budunosti. Prvi susret sa sportskom organizacijom

zahteva njeno razumevanje kao sistema: upoznavanje njenih vitalnih elemenata/ delova i njene
strukture, naina na koji ona deluje, njenih resursa i "uskih grla", prednosti i slabosti procesa
upravljanja. Snalaene u toj analizi olakava poznavanje menaderske funkcije organizovanja projektovanja novog ili reorganizovanja/ reininjeringa nekog postojeeg sportskog sistema.

Organizovanje je proces podele rada u sportskoj instituciji na pojedinane podatke i grupe

meuzavisnih zadataka, kojim menaderi odreuju odgovornosti u okviru pojedinih zadataka i
grupa kao i njihove meusobne odnose. Podela rada daje vii nivo produktivnosti ako se izvede
po principu specijalizacije jzvrilaca radnih zadataka. Krajnja jedinica podele rada je posao koji
se dodeljuje pojedincu. Posao se sastoji od: zadataka koji treba da se izvre, na primer,
odravanje asa treninga rukometaa; saniranje povrede sportiste; ienje sale i sl; odgovornosti
povezanih sa odreenim skupom zadataka, kao na primer, timskog fizioterapeuta koji ima
obavezu da prui uslugu desetorici sportista tokom njihovog jednodnevnog treninga; pristupa
resursima neophodnih za izvrenje dobijenih zadataka i ispunjavanje odgovornosti, kakvi su - u
primeru fizioterapeuta - to za masau, aravi, pekiri, ulje i sl.Nakon podele rada na poslove,
menadment sportske institucije pristupa grupisanju svih utvrenih poslova prema planu koji
omoguuje sistem njihove koordinacije. Ovaj proces grupisanja poslova naziva se
departmentalizacija.

Mogue je grupisanje poslova po razliitim principima: po principu funkcionalnog organizovanja

(svi slini poslovi se svrstavaju prema njihovoj funkciji - svi treneri u operativno-usluno
odeljenje, svi poslovi marketinga u slubu marketinga i sl.); po principu vrste usluge u ijem
proizvoenju odreena grupa poslova uestvuje (odravanje stadiona, iznajmljivanje sportske
opreme, prodaja ulaznica i sl.); po principu vrste klijenta ili lokaciji pruanja usluge (usluge
vrhunski sportistima, sportskom podmlatku, rekreativcima, enskoj populaciji, i sl., odnosno,
pruanje usluga u centralnom objektu, u pomonim objektima, u isturenom odeljenju - kampu,
na plai i sl). Za proces organizovanja je posebno znaajno da se utvreni poslovi i njihove
grupacije uveu u lanac komandovanja resursima neophodnim za izvravanje postavljenih
zadataka. Radi toga je neophodno da se obezbedi raspored autoriteta u skladu sa utvrenim
odgovornostima.

Autoritet ukljuuje: pravo preduzimanja akcije u delokrugu posla (troenje novanih fondova,
korienje sprava, slanje informacija i sl.) i pravo nareivanja potinjenima da izvre poverene
obaveze. Lice na vrhu piramide menadmenta ispoetka raspolae celokupnim autoritetom
organizacije, ali ga, nakon formiranja odeljenja i radnih grupa, prenosi na menadere tih niih
organizacionih jedinica. To je proces delegiranja autoriteta. Taj proces mora da potuje dva
39

principa: jedinstvo komadovanja (svaki pojedinac ima samo jednog efa) i lanac komandovanja
(neprekidna hijerarhija autoriteta koja povezuje nadreene i potijene od vrha do dna
organizacije). Radi prikazivanja lanca komandovanja i odnosa izmeu odeljenja u nekom
trenutku, koriste se or-ganogrami (grafiki dijagrami). Proces delegiranja uvek ukljuuje tri
elementa: zadatke ili dunosti koji treba da se izvre, orgovornosti koje idu uz te dunosti i
autoritet komandovanja resursima koji su potrebni za izvravanje zadataka i ispune odgovornosti.
Delegirani autoritet mora da bude srazmeran dodeljenoj odgovornosti.

Autoritet ili kontrola nad aktivnostima i resursima moe biti centralizovana ill decentralizovana.
Jedan menader moe da kontrolie vei ill manji broj izvrilaca (i podreenih menadera), to
se naziva rasponom menadmenta ili kontrole. Ako je autoritet u rukama nekolicine menadera
sa vrha piramide, nastaje struktura koju karakterie centralizacija. Ovakva struktura optereuje
vrhovni menadment i znatno smanjuje inicijativu potinienih, takoe poveava trokove
organizacije jer zahteva vei broj menadera i reakcije na promene u okruenju ini usporenim.
Ako je autoritet slobodno delegiran kroz organizaciju nastaje decentralizacija. Ova struktura
zahteva manje nivoa hijerarhije, jeftinija je i bre odgovara na promenljive zahteve okruenja.

Slabost decentralizacije je u mogunosti gubitka kontrole jer menaderi na niim nivoima

dobijaju slobodu da donose odluke koje ne moraju da budu na liniji ciljeva organizacije kao
celine. U organizacijama koje se razvijaju i u kojima nastaju novi specijalizovani elementi
(odeljenja, pogoni, slube), javlja se potreba horizontalne koordinacije. Ovo biva osobito kada se
uspostave savetodavne i potporne organizacione jedinice (tabovi, komisije, slube). Iz ove
potrebe nastaju strukture sa kombinovanim lancima komandovanja: linijsko-tabna organizacija,
linijske strukture sa modifikovanim autoritetom (obaveza konsultovanja taba pre preduzimanja
akcije i sl.) i matrina organizacija (u vie projekata ukljuuju se funkcionalni specijalisti kao
savetnici i nadzornici).

14. STRUKTURA I KARAKTERISTIKE SPORTSKE ORGANIZACIJE

Postoji vie pristupa definisanju strukture organizacije, upravo zbog njenice da nema opte
organizacione strukture, prihvatljive za sve organizacije, al ii zbog razliitosti svrha postojanja,
odnosno misija, koju one imaju u drutvenom i ekonomskom sistemu. Svrha postojanja i ciljevi
organizacije odreuju njenu strukturu, uvaavajui i sve izmeu delova celine. Sa stanovita
teorije sistema, struktura sistema (ili unutranje sreenosti sistema) je "opte kvalitetno odraen i
relativno stabilan poredak unutranjih odnosa izmeu elemenata sistema.

Za definisanje strukture organizacije znaaj imaju funkcije organizacije, na osnovu kojih se i

struktuira organizacija na elemente, koji su meusobo povezani u jedinstvenu celinu. Struktura
organizacije se moe definisati i kao skup meusobnih veza i odnosa, izmeu podsistema i
elemenata u ogranizaciji.
Polazite za definisanje strukture sportske organizcije moraju biti:
Svrha postojanja organizacije i njeni ciljevi
Podela rada (po razliitosti prouzrokovanih ciljevima)
Sredstva i organizacioni delovi za obavljanje odgovarajuih predvienih poslova
Relcije izmeu elemenata i delova celine
Organi upravljanja
Nadlenosti
Delegiranje autoriteta, ovlaenja i odgovornosti,
Pravila i zakonitosti procesa koji se preduzimaju u ostvarivanju ciljeva
Nagradjivanje

Sa stanovita sporta najprikladnije su strukture koje su uveli Fayol-funkcionalna struktura i

Weber-sektorsko-odelenjska struktura. Meutim, postoji potreba u pojedinim sluajevima,
naroito kod sloenijih sportskih organizacija (sportska drutva,sportske asocijacije) za
kombinovanjem ove dve strukture, pa je stoga i primenljiva kombinovana struktura. Struktura
organizacije ini njenu statiku, a procesi u njoj dinamiku organizacije. Procese u organizaciji
svakako, ne treba meati sa procesom organizovanja.

Proces organizovanja ima brojne faze i postupke. To je process koji se sastoji iz raznih aktovnosti
iji je cilj uspeno izvravanje poslovnih i proizvodnih poduhvata organizacije. Osnovne faze i
postupci su: podela rada,podela dunosti, dodela autoriteta, dodela odgovornosti, utvrivanje
irine kontrole, racionalizacije organizacije. Karakteristike organizacije su skup obeleja koja
imaju znaaja za analizu i istraivanje organizacije. Osnovne karakteristike organizacije mogu
biti:
41

Struktura, predstavlja anatomiju organizacije. Organizaciju ine kadrovska, radne i druge

strukture.
Svrsishodno usmeravanje, oznaava ciljno usmeravanje, odnosno organizovanje akcije,
aktivnosti i procesa, neophodnoh za ostvarivanje ciljeva.
Otvorenost, predstavlja vezu organizacije sa okruenjem. Veza organizacije sa okruenjem je u
povratnoj sprezi ("Feedback")
Transformacija, predstavlja karakteristiku organizacije u kojoj se procesima u okviru
organizacije ulazi (kadrovi, novac, energija, material) transformiu u jo upotrebljivije izlazne
rezultate. Miner, razraujui "inpute" i "outpute" dolazi do zakljuka da se novac procesima u
organizaciji moe pretvoriti u profit ili gubitak, materijalni resursi u dobra, a ljudski resursi daju
preko procesa odgovarjue usluge. Meutim, uopteno gledajui "ulazi" u organizaciju (material,
energija, informacija) izraeni preko rada, novca, materijala, opreme i podataka daju u "izlazu"
dobra, usluge i nove informacije. U sportu najznaajniji su oni "ulazi" koji tretiraju oveka sa
svojim psihfizikim potencijalima i novanim ulaganjima u njegova razvoj. U sportskim
procesima treninga i takmienja takvi "ulazi" transformiu se u odgovarajue "izlaze" novostvorene trajne vrednosti iskazane najee preko sportskih rezultata. Izmeu "ulaza" i
"izlaza" u sportu stoji process pripremanja sportista za vrhunske rezultate ko osnovni proces, ali
sport u sebi sadri i mnoge druge znaajne i manje znaajne procese. Procesom selekcije dolazi
se do neophodnih ljudskih resura, dok procesom valorizacije, preko marketinkih i drugih
poslovnih aktivnosti, do novanih resursa. Svi procesi u sportskoj organizciji stoje u
interaktivnoj vezi sa internim i externim okruenjem to podrazumeva da je ona otvoreni sistem.
Usmeravanje aktivnosti, podrazumeva process regulacije i prilagoavanja organizacije
unutranjim i spoljnim promenama.
Sinergizam, oznaava karakteristiku kojom se stvara dodatna efikasnost organizacije na osnovu
koncepta sinteze. Ova karakteristika otklanja zablude da se istraivanjem delova celine moe dati
zakljuak o celini. Bez izuavanja relacija i organizacije delova sa celinom ne mogu se donositi
validni zakljuci o celini.

15. OSNIVANJE SPORTSKOG KLUBA

Osnivanje sportske organizacije se razlikuje u zavisnosti od institucionalnog oblika u koji ona

treba da se ukljui. Institucionalizacija odreene sportske aktivnosti predstavlja postupak koji
rezultira osnivanjem nove ili obnavljanjem neke ve postojee sportske organizacije. Rezultat
institucionalizacije je trajno postojanje i funkcionisanje osnovane sportske organizacije.

Osnivanje nove sportske organizacije poinjem neophodnog novca i formulacijom njenog prvog
projekta. Sledei korak ini izbor lokacije, podizanje objekata na izabranoj lokaciji i izbor
personala neophodnog za ostvarivanje ciljeva osnovne organizacije. Prvi projekat sportske
organizacije formulie se u obliku elaborate o njenom osnivanju (strategija razvoja) ili
reorganizaciji (strategija promena).

Elementi elaborata o osnivanju sportskog kluba

Osnivai: ciljevi, motive i interesi
Vrsta firme: ta je predmet (ciljevi) delatnosti, institucionalni oblik
Motivi osnivanja: opravdanost firme, potencijalni korisnici, oekivani finansijski efekat
Statut ili osnivaki ugovor: ko su osnivai, kako e se regulisati njihovi odnosi, nain uea
osnivaa u dobiti
Izvori finansijskih sredstava: sopstveni ulozi, uzimanje kredita, sponzori i slino.

Organizacija i lokacija, mrea kontakata

Funkcionalne jedinice: sportske aktivnosti, pratee poslovne funkcije, dopunska delatnost
Upravljaka struktura: vrhovni menadment, menadment poslovnih funkcija, timski
menadment
Lokacija kluba: pozicioniranje u irem okruenju, ua lokacija
Mrea kontakata: sportske, kolske, privredne i druge ustanove i firme sa kojima je potrebna
saradnja.

Programi, vrste usluga

Osnovna delatnost: sportski program: monosportska orijentacija, multisportska orijentacija
Dopunska delatnost
Organizacija aktivnosti kluba: radno vreme, odravanje terena, lanstvo kluba
Kapacitet ponude programa

43

Resursi: materijalna baza i personal

Graevine: funkcionalne, pratee, pomoni proctor
Oprema: sprave, rekviziti, instrumenti, lina orema
Vozila: vrsta, dokumentacija
Personal: funkcionalni, tehniki, administrativni, pomoni

Tarife, finansijski predraun

Procena tarifa: upisnine, lanarine, rezervacije, kotizacije, ulaznice, premije, reklame
Finansijski plan: svi prihodi i rashodi neophodni za realizaciju predvienih program investicija
Kalkulacija cene kotanja: utvrivanje prosenog ukupnog troka po programskoj jedinici
Projekcija finansijskog rezultata: oekivani isti finansijski rezultat

Marketinke pripreme rada i razvoja kluba

Procenat trita i odreivanje trine mete
Projekat promotivne kampanje
Projekt privlaenja i zadravanja sponzora

Ovako pripremljen elaborate prua pouzdanu orijentaciju za donoenje odluke o osnivanju novog
ili za reorganizaciju ve postojeeg sportskog kluba. Takoe se dobija slika o situaciji u kojoj se
klub nalazi.

16. KIK BOKS KLUB CRVENA ZVEZDA

Kik boks je nastao u Americi sedamdesetih godina prolog veka i za kratko vreme stekao je
veliku popularnost. Nastao je sintezom rune tehnike iz boksa i atraktivne none tehnike iz
karatea i tekvondoa. Kik boks je vrlo brzo preao okean i doao u Evropu. Skoro istovremeno
poeo je da se trenira i na naim prostorima. Meu pionirima ovog sporta na prostorima
Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, spadaju i osnivai, odnosno takmiari naeg kik boks
kluba Neven Dondur, Borislav Pelevi, Neca Miloevi i Dragan Neri.
Prava ekspanzija ovog sporta u naoj zemlji poinje od Svetskog prvenstva u Parizu 1991.
godine kada su osvojene jedna srebrna i jedna bronzana medalja. Obe medalje osvojili su budui
borci i takmiari naeg kik boks kluba Dragan Neri i Duan Plea.

Dobar i struan rad trenera Nevena Dondura i Nece Miloevia, koji su ujedno sve ove godine
neprikosnoven tandem i u strunom tabu reprezentacije, doprineli su velikim uspesima i
omoguili da kik boks postane jedan od najtrofejnijih sportova u naoj zemlji, a da se u svetskim
okvirima naa reprezentacija kotira meu tri najuspenije na svetu. Veliki je broj reprezentativaca
iz naeg kluba koji su tom uspehu dali nemerljiv doprinos.
Zlatnim slovima u anale naeg kik boksa bie upisana imena Dragana Neria, Stanke Savi,
Milovana Gaia, Bojane Trajkovi, Stanka Pavlovi a, Dragana Jovanovia Samo za
poslednjih deset godina, od 1995. do 2004. godine, osvojeno je 76 medalja i tri profesionalna
pojasa na prvenstvima Sveta, Evrope, Mediterana i Balkana, dok je na domaim ampionatima
osvojeno 665 medalja.
Kik-boks je sport koji se sastoji iz sledeih disciplina: ful kontakta, lou kika, taikikboksinga, lajt
kontakta, semi kontakta, muzike forme i aero kikboksinga. U naoj zemlji i naim takmienjima
za sada se upranjavaju samo takozvane tvrde forme kik boksa: ful kontakt, lou kik i
taikikboksing, u kojima je dozvoljen pun kontakt rukom i nogom u odreene zone(glava i telo).
Nedozvoljene zone su teme, potiljak i genitalije. Za razliku od ful kontakta gde su dozvoljeni
samo visoki noni udarci (iznad pojasa), u lou kiku su jo dozvoljeni i udarci iznad kolena po
unutra njosti i spoljnoj strani butine. Ipak, mnogi za vrhunac borbe u kik boksu smatraju
taikikboksing, gde je dozvoljen i udarac kolenom, a pored gornjeg dela tela udarci su dozvoljeni
po celoj nozi. U izvornom muaj taiju, odnosno tajlandskom boksu koji su takoe upranjavali
nai takmiari dodaju se jo i udarci laktovima. Inae, borci za vreme borbi koriste i specijalnu
zatitnu opremu koja se sastoji od rukavica, titnika za genitalije, gumu za zube, titnik za
cevanice, kao i specijalne zatitne papue.
MEDALJE SA POJEDINANIH PRVENSTAVA DRAVE

1995. godine: 19 zlatnih, 12 srebrnih, 7 bronzanih;

45

1996. godine: 24 zlatnih, 26 srebrnih, 0 bronzanih;

1997. godine: 18 zlatnih, 15 srebrnih, 19 bronzanih;
1998. godine: 33 zlatnih, 20 srebrnih, 12 bronzanih;
1999. godine: 9 zlatnih, 6 srebrnih, 10 bronzanih;
2000. godine: 13 zlatnih, 5 srebrnih, 10 bronzanih;
2001. godine: 11 zlatnih, 13 srebrnih, 13 bronzanih;
2002. godine: 9 zlatnih, 11 srebrnih, 7 bronzanih;
2003. godine: 12 zlatnih, 8 srebrnih, 9 bronzanih;
2004. godine: 8 zlatnih, 7 srebrnih, 11 bronzanih;

MEDALJE SA POJEDINANIH PRVENSTAVA REPUBLIKE

1996. godine: 15 zlatnih, 8 srebrnih, 0 bronzanih;

1997. godine: 16 zlatnih, 14 srebrnih, 18 bronzanih;
1998. godine: 9 zlatnih, 10 srebrnih, 12 bronzanih;
1999. godine: 5 zlatnih, 3 srebrnih, 5 bronzanih;
2000. godine: 24 zlatnih, 21 srebrnih, 18 bronzanih;
2001. godine: 14 zlatnih, 13 srebrnih, 9 bronzanih;
2002. godine: 9 zlatnih, 8 srebrnih, 8 bronzanih;
2003. godine: 3 zlatnih, 8 srebrnih, 3 bronzanih;
2004. godine: 7 zlatnih, 5 srebrnih, 23 bronzanih;

OSVOJENE MEDALJE NA PRVENSTVIMA SVETA

1995. godine: Stanka Savi, bronzana medalja u ful kontaktu; Rajo Boovi, bronzana medalja
u ful kontaktu;

1997. godine: Stanka Savi, bronzana medalja u ful kontaktu;

1999. godine: Bojana Trajkovi, srebrna medalja u ful kontaktu; Milovan Gai, bronzana
medalja u tai boksu; Dragan Durmi, bronzana medalja u tai boksu; Bojana Trajkovi, srebrna
medalja (juniorsko prvenstvo sveta);

2000. godine: Bojana Trajkovi, zlatna medalja u ful kontaktu (juniorke);

2001. godine: Bojana Trajkovi, srebrna medalja u ful kontaktu; Dragan Jovanovi, srebrna
medalja u taikikboksingu; Stanko Pavlovi, srebrna medalja u lou kiku; Marija Grujii,
bronzana medalja u aero kikboksu; Dejan Keki, bronzana medalja u ful kontaktu; Marija
Divjak, bronzana medalja u ful kontaktu; Milan Maljkovi, bronzana medalja u taikikboksingu;
Nenad elap, bronzana medalja u taikikboksingu;

2002. godine: Mile Nikoli, srebrna medalja u ful kontaktu (juniori);

2003. godine: Nenad elap, bronzana medalja u taikikboksu; Stanko Pavlovi, bronzana medalja
u taikikboksu

OSVOJENE MEDALJE NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA

47

1996. godine: Stanka Savi, zlatna medalja u ful kontaktu; Milovan Gai, bronzana medalja u
lou kiku;

1998. godine: Bojana Trajkovi, bronzana medalja u ful kontaktu; Dragan Durmi, bronzana
medalja u tai boksu;

2000. godine: Bojana Trajkovi, bronzana medalja u ful kontaktu; Dragan Durmi, bronzana
medalja u tai boksu;

2002. godine: Stanko Pavlovi, zlatna medalja u taikikboksu; Ivan Soo, zlatna medalja u lou
kiku; Dragan Jovanovi, srebrna medalja u lou kiku; Milan Maljkovi, srebrna medalja u
taikikboksu; Marija Divjak, zlatna medalja u ful kontaktu;

2004.godine: Dragan Durmi, srebrna medalja u taikikboksu; Dragan Jovanovi, bronzana

medalja u lou kiku; Olivera Milanovi, bronzana medalja u ful kontaktu;

OSTALI MEUNARODNI USPESI

1995. godine: Milovan Gai osvojio pojas profesionalnog ampiona Evrope;

1997. godine: Nenad elap, zlatna medalja na prvenstvu Balkana u ful kontaktu; Sran
Mihajlovi, zlatna medalja na prvenstvu Balkana u lou kiku; Vladan Cvetkovi, zlatna medalja
na prvenstvu Balkana u ful kontaktu; Nikola Pavkovi, srebrna medalja na prvenstvu Balkana;
Nenad orevi, bronzana medalja na prvenstvu Balkana;
1998. godine: Duica Jankovi, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana i zlatna
medalja na prvenstvu Balkana; Nikola Pavkovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu
Mediterana i bronzana medalja na prvenstvu Balkana; Nenad elap, zlatna medalja u lou kiku na
prvenstvu Mediterana; Dragan Durmi, srebrna medalja na prvenstvu Mediterana i dve srebrne
medalje na prvenstvu Balkana, u ful kantaktu i lou kiku; Nenad orevi, bronzana medalja na
prvenstvu Mediterana i bronzana medalja na prvenstvu Balkana; Sran Mihajlovi, srebrna
medalja na prvenstvu Balkana; Vlada Jovanovi, bronzana medalja na prvenstvu Balkana;
2000. godine: Sran Mihajlovi, srebrna medalja u ful kontaktu na Svetskom kupu i zlatna
medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana; Nenad elap osvojio pojas profesionalnog
ampiona Balkana i srebrnu medalju u lou kiku na prvenstvu Mediterana;
2001. godine: Mia Nikoli, zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu; Nenad elap,
zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu i zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu
Balkana; Milan Miljkovi, zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu; Dejan Keki,
srebrna medalja u lou kiku na Svetskom kupu, bronzana medalja u lou kiku na prvenstvu
Mediterana i srebrna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Petar Ili, srebrna medalja u
lou kiku na Svetskom kupu i srebrna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Sran
Mihajlovi, bronzana medalja u lou kiku na Svetskom kupu; Marija Divjak, bronzana medalja u
ful kontaktu na Svetskom kupu, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana i zlatna
medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Dalibor olakovi, zlatna medalja u lou kiku na
prvenstvu Balkana; Dragan Jovanovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana;
2003. godine: Stanko Pavlovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Sran
Mihajlovi, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Nikola Pavkovi, srebrna
medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Daliborka Jankovi, srebrna medalja u ful kontaktu na
prvenstvu Balkana; Dejan Keki, srebrna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Petar
Ili, bronzana medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana;
2004. godine: Nenad elap, bronzana medalja u lou kiku na Svetskom kupu i srebrna medalja u
lou kiku na prvenstvu Mediterana; Dragan Jovanovi osvojio pojas profesionalnog ampiona
Evrope i zlatnu medalju u lou kiku na prvenstvu Balkana

49

MENADMENT KLUBA
PREDSEDNICI SKUPTINE

1993-1993

Ranatovi eljko Arkan

1994-1994

Pelevi Borislav

1995-1999

Ranatovi eljko Arkan

1999-2004

Pelevi Borislav

PREDSEDNICI

1993-1993

Pelevi Borislav

1994-1994

Ranatovi eljko Arkan

1995-1999

Pelevi Borislav

1999-2004

Sui Milija

GENERALNI SEKRETARI

1993-1995

Jovanovi Neboja

1993-1995

Karanovi Velimir

1995-2004

Karanovi Velimir

UPRAVA
1999-2004

Dondur Neven B.

1999-2004

Gai Milovan

1999-2004

Karanovi Velimir

1999-2004

Miloevi Neboja

1999-2004

Pavkovi Nikola

1999-2004

Pelevi Borislav

1999-2004

Savi Stanka

1999-2004

Sui Milija

1999-2004

ivanovi Milutin

17. LITERATURA:
1.Prof. dr Milan Tomi, Osnovi sportske organizacije, Beograd 2006
2. Dr Danilo Aimovi, Osnove menamenta u sportu, Ni 2004
3. Prof. dr Milan Tomi, Menadment u sportu, Beograd 2001
4. Rai A. Maksimovi N., Sportski menadment, Novi Sad 2006
5. Novak I., Sportski marketing I industrija sporta, 2006
6. www.savremenisport.com
51

7. www.sd-crvenazvezda.net
8. www.kick.rs
9. www.fit.edu.rs
10. www.sportsmanagement.co
11. www.akademijafudbala.com
12. www.wikipedia.org
13. http://umitrovic.wordpress.com
14. www.serbiansport.com
15. www.tims.edu.rs