Treci Program - Filozofija Biologije

TRE]I PROGRAM
BR. 159160
LETOJESEN 2013.
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake

ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.
sadràj
TEORIJA ANGAOVANJA
9 ASLAV KOPRIVICA
Angaovanje u teoriji ili: efemerni poloaj jedne gromade

12 PETER KEMP
Teorija angaovanja
35 HUBERT HAUZEMER
Filozofija angaovanja
50 MATIJAS GILISEN
Uvod u filosofiju angaovanja

FILOZOFIJA BIOLOGIJE
61 EVA KAMERER, SLOBODAN PEROVI
ta je filozofija biologije?
74 POL GRIFITS
Istorijski preokret u prouavanju adaptacije

95 TIM LUINS
Prirode selekcije
116 PITER MAKAMER, LINDLI DARDEN I KARL F. KREJVER
Razmiljanja o mehanizmima
142 FILIP KIER
Godina 1953. i sve ostalo: pria o dve nauke

175 ELIOT SOBER I DEJVID SLOAN VILSON
Kritiki pregled filozofskog razmatranja problema jedinica selekcije
PSIHIJATRIJA I NASILJE
201 FLORAN GABARON-GARSIJA
Metapsihologija Deleza i Gatarija i institucionalna psihoterapija

215 KLER NIO
Ustanova pobunjenika
231 IGOR KRTOLICA
Opit iz Sevena: Delinji i pitanje institucije
OGLEDI I LANCI
255 VOLTER LAKER
Nona razmiljanja o Evropi

263 MIO SAVI
Epistemoloko-psiholoko-hermeneutiko jedinstvo Diltajeve

filozofije
HRONIKA
293 MARINKO LOLI: O moralnom posrnuu i politikom bespuu
srpske elite (Slobodan Antoni, Loa beskonanost)

297 PREDRAG KRSTI: Javna dejstva intimnih pustolovina (Dragan
Prole, Unutranje inostranstvo: filozofska refleksija romantizma)
TRE]I PROGRAM
a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts
of the Radio Belgrade 3.
No. 159160, SummerAutumn 2013
CONTENTS
THEORY OF ENGAGEMENT
9 ASLAV KOPRIVICA
The Engagement in Theory
12 PETER KEMP
The Theory of Engagement
35 HUBERT HAUSEMER
The Philosophy of Engagement
50 MATTHIAS GILISSEN
Introduction to Philosophy of Engagement
PHILOSOPHY OF BIOLOGY
61 EVA KAMERER AND SLOBODAN PEROVI
What is Philosophy of Biology?
74 PAUL E. GRIFFITHS
The Historical Turn in the Study of Adaptation
95 TIM LEWENS
The Natures of Selection
116 PETER MACHAMER, LINDLEY DARDEN, AND CARL F. CRAVER
Thinking about Mechanisms
142 PHILIP KITCHER

1953 and All That. A Tale of Two Sciences
175 ELLIOTT SOBER AND DAVID SLOAN WILSON
A Critical Review of Philosophical Work on the Units of Selection Problem
PSYCHATRY AND VIOLENCE
201 FLORENT GABARRON-GARCIA

Deleuze and Guattaris Metapsychology and the Institutional Psychotherapy
215 CLAIR NIOCHE
Institution of Disobeyer
231 IGOR KRTOLICA
An Attempt from Cevennes: Deligny and the Question of Institution
STUDIES AND ARTICLES
255 WALTER LAQUEUR

Night Thoughts on Europe
263 MIO SAVI
Epistemological, Psychological and Hermeneutic Unity of Diltheys
Philosophy
CHRONICLE
Books
293 MARINKO LOLI: On Moral Stumbling and Political Going Astray of Serbian
Elite
297 PREDRAG KRSTI: Public Effects of Intimate Adventures
TEORIJA ANGAOVANJA
teorija
angaovanja
teorija ang
gaovanja
priredio:
aslav koprivica
Trei program
Broj 159160, LETOJESEN 2013
171/172
141.319.8
Informativni lanak
ASLAV KOPRIVICA
ANGAOVANJE U TEORIJI ILI: EFEMERNI POLOAJ

JEDNE GROMADE
Jedna od prepoznatljivih karakteristika moderne Evrope jeste svijest o
znaaju samorazumijevanja za konstituciju vlastitog identiteta (linog i
zajednikog), iz ega je proistekla, ponekad prekomjerna, saznajna usredsreenost evropske civilizacije ka svim uoljivim p(r)ojavama sopstvenog
ivota. Ta, takorei, narcisoidna samozagledanost, iz koje jednovremeno
proistie mnogo puta, ponajprije u samoj Evropi, osuivani ekskluzivizam,
ali i neuporediva kultura znanja, odnosno samopozna(va)nja, nekako je
zatajila kada je rije o potrebi za osvjetljavanjem fenomena angaovanja.
Iako je toliko manje znaajnih, katkad tek za potrebe samopotvrivanja
odreenih, teorijskih pravaca pa i pojedinanih istraivaa izumijevanih
pojava u istoriji evropske nauke odavno zasluilo pomnu naunu panju,
angaovanje, koje je od modernosti postalo jedna od upadljivih i nezaobilaznih manifestacija evropskog naina ivota, evropska nauna misao jedva
da je uzimala u obzir.
Za razliku od ranijih vremena, kada se lino i drutveno djelovanje odigravalo unutar jasno odreenih, te teko i sporo promjenljivih okvira, tako
da ovjeku u njegovom ivotu, u sutini, nita kardinalno nije bilo stavljeno
na kocku dok njegovi izbori nijesu bili odluke koje pogaaju njegovo bie,
koje mogu imati i kosmike posljedice, dotle bie modernog ovjeka ima
oblik egzistencije koja vazda stoji kao ulog u igri, koja ne samo to se
zbiva u svijetu ve svojim posljedicama moe iz osnova preinaiti njeno
tekue kosmiko polje. Dakle, dok domoderni ovjek ivi sudbinu, jer
ta god odluio, i ta god se iz toga izrodilo, to e biti sluenje sudbine,
bie potvrda onoga to je ona ve u svojim nedrima nosila, dok moderni,
angaovani ovjek ivi na poslijesudbinskoj istini ne zato to bi toboe
trei program LETOJESEN 2013.
10
neopozivo vladao sobom i svijetom, jer budu teko da sada ita gubi od
svoje nekadanje neprozirnosti ve zato to svojim injenjem moe da
proizvede srni novum, neto to moe da iskliza iz okvira dotad poznatog
svijeta. Pojava angaovane egzistencije u angamanskom svijetu oznaila
je kraj paradigme sudbine, pa, izmeu ostaloga, i kraj vaenja izreke nieg
novog pod kapom nebeskom. Time je, u neku ruku, neprozirnost dogaanja ivota produbljena, jer nijesu vie samo ljudski ivoti bili nepredvidivi
ostajui pritom uvijek unutar okvira koji je, u glavnim crtama, ostajao
isti, ve je sm svijet postao osjetljiv na ovjekovo djelanje, dakle povijesno nepredvidljiv, ime je iskoio iz unaprijed odreenih, vjenih putanja
i time, uslovno kazano, dobio svoju sudbinu. No, za razliku od nekadanje konstelacije, sada izostaje bilo kakav okvir utvrenog i nepromjenljivog
koji bi natkriljivao kosmiku promjenu.
Kada ukazujemo na manjak koncentrisane teorijske panje, ne mislimo
na tzv. drutveno angaovanu misao koja se pojavljuje i prije nego to je
ova klasifikujua krilatica skovana dakle, nemamo u vidu direktne pozive
ljudima od duha da se drutveno i javno angauju, ve teorijsku misao
koja za svoj predmet izriito uzima problematiku angaovanja. Po pravilu,
uz sasvim malobrojne izuzetke, kakav je u izvjesnoj mjeri bio Merlo-Ponti
[Maurice Merleau-Ponty], stepen i dubina angaovanja kod mislilaca bili
su obrnuto srazmjerni direktnosti refleksije o osobenosti situacije u kojoj
su se nalazili. To ne znai da su javno angaovani mislioci izbjegavali razmiljanje o idejama za koje su se zalagali to bi bilo netano, a, uostalom,
i neprilino rei, ma koliko svako djelanje samo po sebi nosilo iskuenje
izvjesne suspenzije distancirajue samoogledajue svijesti. No, bez obzira
na to koliko moderni i savremeni mislioci mnogo puta razlono, nerijetko i
nadahnuto, ak zadivljujue, izlagali i iznosili ideje s kojima, odnosno zbog
koji su istupali u javnosti, uvijek je iznova izostajala sistemska autorefleksija o samoj situaciji nalaenja u angaovanju, ak i kod onih mislilaca poput
Hajdegera [Martin Heidegger], koji su, da tako kaemo, otkriem situacije, objelodanili dragocjenu ideju prema kojoj se svako miljenje i djelanje
deava u nekoj situaciji, tj. polazei od nje.
Jo manje je ako se ostave po strani uzgredni, nesistemski, gnomski prosjaji, koji su se ograniavali samo na fenomen egzistencijalnog
angaovanja bilo razvijenijih pokuaja da se uspostavi vrsta veza izmeu drutvenog i linog djelovanja, rada na sebi i rada na zajednici / za
zajednicu, a ponajmanje je u angaovanju uoena epohalna karakteristika line i drutvene egzistencije moderne epohe.1 Bez obzira na to to bi
prepoznavanje ovih dvaju kljunih momenata na svaki nain doprinijelo
pojavi sistemskog zanimanja za fenomen angaovanja kao angaovanja
O ovome se vie moe pogledat u naoj monografiji: Filosofija angaovanja,
Zavod za udbenike, Beograd 2014 (u tampi).
1
TEORIJA ANGAOVANJA
to, inae, i vremenski i problemski uveliko nadilazi fenomen mode javnog

teorijskog angaovanja ostaje neobjanjivo zato dosad gotovo da nije bilo
pokuaja sistemskog teorijskog suoavanja s ovim pitanjem. Kao da je rije
angaovanja vie djelovala pokretaki kao poziv na djelovanje nego to je
doivljavana kao podobna da poslui kao vii, teorijski pojam s ije pozicije
je zgodno posmatrati, ali i pod njega podvesti sve pojedinane tipove angaovanja. Dakle, angaovanje je dosad vie bilo doivljavano kao krilatica, a
nadalje i kao rije pogodna za prirunu, teorijski neosvijeenu denotaciju
generalizaciju, nego to je bio zapaen potencijal za izriitu i produbljenu
teoretizaciju jednog razuenog sklopa pojava.
Ipak, izuzeci koji se nisu ustruavali da se bave angaovanjem kao
takvim postoje, ali oni se gotovo2 mogu svesti na tri teksta koja slijede,
odnosno na odlomke iz njih. Tekstovi Danca (Kemp), Luksemburanina
(Hausemera) i Njemca (Gilisena) nastali su u razliitim vremenima, pisani su s razliitim namjerama, i, konano, imali su razliite domete. Danski
autor, jo poetkom sedamdesetih, iskazuje sistemsku pretenziju, ali unutar
domena teologije, kojom se inae bavi, iako je dao dragocjen istorijskofilosofski pregled bavljenja pojmom angaovanja, iji prevod ovdje donosimo. Autor iz Luksemburga je, prema naim saznanjima, prvi prepoznao
mogunost bavljenja filosofijom angaovanja, za ta je u prilogu koji slijedi
ponudio nekoliko znaajnih ideja, ali je njegov tekst svjesno nosio propedeutiko-programski karakter, tako da je vie trebalo da poslui kao poziv
(drugima) na bavljenje filosofijom angaovanja nego to je mogao dati
zakljune odgovore na postavljena pitanja. On kao kljuni pojam bira tzv.
antropoloku diferenciju ovjeka u odnosu na (vie) ivotinje tako
da zbog ovakvog, ontikog pristupa proputa priliku da razvije osjetljivost
za istorijsku diferenciranost pojma, prevashodno u povijesnokulturnom i
povijesnoidejnom pogledu. Otuda Hausemer angaovanje prepoznaje, maltene, kao differentia specifica civilizovanog ovjeka uopte, tako da se ona
protee gotovo na itavu ljudsku povijest, o emu se moe i kritiki raspravljati. Konano, tekst njemakog autora predstavlja uvod u njegovo djelo
Filosofija angaovanja, koje je, uprkos svojem nazivu, vie istorijskofilosofski nego sistemski zamiljeno, a ograniava se samo na etiri kljuna autora,
pri emu se, zbog nedoreenosti i nekoherentnosti teorijske baze istraivanja mogu postavljati pitanja u pogledu opravdanosti ovakvog izbora. Ipak,
Gilisenovo djelo je znaajno po tome to je, svojim uvodnim fragmentom,
koji ovdje donosimo, ukazalo na postojanje potencijala za ambicioznijom
teorijskom upotrebom pojma angaovanja nego to je dotad bilo poznato.
2 Kao pretee mogli bismo navesti dva konceptualno zanimljiva i svjea teksta
Paul-Ludviga Landsberga [Paul-Ludwig Landsberg] napisana pred Drugi svjetski rat,
o kojima referie Kemp, kojima kasnije, naroito u vrijeme popularnosti ideja
drutvenog angaovanja intelektualaca, nije poklanjana panja koju su zasluivali.
11
trei
Trei program
program LETOJESEN 2013.
12

141.319.8
141.32:171/172
Prevod
PETER KEMP
TEORIJA ANGAOVANJA*
Tekst koji sledi, pored uvodnog dijela o etimologiji rijei angaman, gdje se autor
dotie i pretpovijesti njene teorijsko-filosofske upotrebe, recimo kod Montenja, u
svojem glavnom dijelu daje jezgrovit i uputan pregled shvatanja ovoga pojma kod
Paskala, Blondela, Marsela, Munijea, Landsberga, Sartra, te kod manje poznatih
Labertonijera i Nedonsela, dakle, kod mislilaca koji su prema autorovom shvatanju
[uz upadljiv izostanak jednoga Merlo-Pontija prim. prireivaa] dali doprinos
uvoenju i odomaivanju angaovanja kao filosofskog pojma. Vodei pojam u
oblikovanju ovog istorijskog prikaza je pojam egzistencije.
Kljune rei: angaman, egzistencija, istorija ideja.
Etimologija angamana
Angaovati znai zaloiti ili dati zalog. Rije zalog dolazi od germanske rijei wadi, a ova od latinske vas (vadis). Glagol vado znai: primiem
se nekome; imenica vas stoga poprima sljedei smisao: ono to stavljam u
neije ruke kao jemstvo svog zaloga. Ovaj se in takoe naziva vasimodium, termin koji je postao uobiajen u pravu, i oznaava gest koji garantuje da e se okrivljeni pojaviti pred sudom. Najzad, vasimodium naprosto
oznaava sudski postupak.1
Krajem XI vijeka, tj. s nastankom francuske kulture, pojavom junakih spjevova, epopeja, rije zalog biva zamijenjena rijeju wadi; u narednom vijeku, u Epu o lotarencima prvi put se pojavljuje glagol angaovati.
Istovremeno, imenicu angaman nalazimo u Abvilskoj povelji. Ali angaovati je u poetku imalo samo pravni smisao, koji znai da dunik predaje ono to je zaloio u ruke svoga povjerioca kao jemstvo svog zaloga.
Angaovati znai dati u zalog.2
* Izvor: Peter Kemp, Thorie de lengagement, I: Pathtique de lengagement, Seuil,
Paris 1973, str. 1639. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
1 A. Ernoult, A. Meillet, Dictionnaire tymologique de la langue latine II,
Klinckieck, Paris 1960, str. 714.
2 A. Dauzat, J. Dubois, H. Mitterand, Nouveau dictionnaire tymologique,
Larousse, Paris 1964, str. 330.
TEORIJA ANGAOVANJA
Tako je angaman od poetka obaveza, in kojim se ovjek (oba)vezuje.

To objanjava da angaman, u mjeri u kojoj gubi svoj strogo pravni smisao,
stie najoptiji etiki smisao. Time to vezu samoga sebe ne oznaava tek
bilo ime, ugovoreni angaman vie ne znai nuno da angaovani prua
materijalno jemstvo, dovoljna je njegova rije. Svojom rijeju on zalae
svoju ast ili vjeru; ili gubi ast i potovanje drugih ukoliko mu pomanjka rijei ili ne odri obeanje. Tako je stvoren neprelazni i povratni glagol
angaovati se, koji je esto sinonim za obavezati se. Angaman postaje uvoenje u igru samog sebe; ja vezujem samog sebe za budunost. Otuda glagol zaloiti: kladiti se. Otuda, takoe, rije opklada, koja znai odvanu igru
na sreu ili hazard. Najzad, otuda suprotnost angamanu: dezangaman,
koji ukazuje na povlaenje zaloga.
Tokom razvoja imenice angaman slabi njen prvobitni smisao; ne
samo da moemo angaovati sluavku, kunu pomonicu i sl., ve moemo zavezati amac u pijesku, a sm amac moe biti ukrcan, tj. moe pristati. Drukije od vjeridbe, ulaganje i regrutovanje su angamani, tavie,
zapoinjanje neke akcije ili poziv na djelovanje kojim se neko obavezuje;
podsticanje drugih da neto rade; a u drugom sluaju, angaman oznaava
poetak borbe, susret sa neprijateljem.3
Glagol angaovati se zahteva glagolsku dopunu ili dopunu u vidu predloko-padenih konstrukcija angaujemo se da radimo neto (odluujemo, obeavamo); angaujemo se u neemu (kreemo u neki posao, u nekom
pravcu itd.), angaujemo se za nekoga ili neto (borimo se za njih); najzad,
angaujemo se na neemu (uputamo se u raspravu o nekoj temi).4
U francuskoj literaturi, angaman shvaen kao in kojim se ja (oba)
vezujem, prvi put se pojavljuje kod Montenja [Michel Montaigne]. On takoe igra veliku ulogu u portretu kojim je nekadanji poglavar Bordoa opisao
samog sebe, posebno u poglavljima IX i X tree knjige Ogleda, napisanim
najvjerovatnije 1586.5 Ono to karakterie Montenja nakon smrti njegovog
prijatelja La Boetijea, jeste duboka rezervisanost spram svih ljudskih relacija; on ve u prvoj knjizi Ogleda pie: Ako uporedim cijeli ostatak svog
ivota... sa etiri godine uivanja u divnom drutvu te osobe, to bi bilo tek
dim, tamna i nesnosna no.6 On takoe zapaa da mu ovo prijateljstvo,
koje nije mogao imati ni sa kim drugim, nije izgledalo kao obaveza ili angaman, nego kao stanje uspostavljeno po nebeskoj odluci.7 Razoaran, on
F. Godefroy, Dictionnaire de lancienne langue franaise III, Paris 1884, str. 162;
usp.: Dictionnaire de lAcadmie franaise I, str. 463 i 582.
4 A. Blinkenberg i P. Hybye, Fransk-Dansk Ordbog I, Hagerup, Kbenhavn 1964,
str. 683684.
5 Vidjeti biljeku 808 M. Rata u: Montaigne, Essais, t. II, Garnier, Paris 1962, str.
663.
6 Montaigne, Essais, knj. I, 28 ( t. I, str. 209).
7 Ibid., str. 204.
3
13
14
se povlai u sebe, dajui prvenstvo slobodi ravnodunosti. To objanjava,

u velikoj mjeri, kao to sam potvruje u treoj knjizi, njegovo nastojanje
da izbjegne svaku vrstu angamana, prije svega u politikim poslovima:
Montenj je odgajan da bude ovjek drave, da joj slui, ali dok je bio poglavar
Bordoa odbio je da ue u grad kada je u njemu 1586. izbila kuga, i zauvijek
se povukao na svoje imanje; takoe je odbio da se prikljui bilo kojoj strani
tokom vjerskih ratova, ali nije ni radio na svojoj zatiti. Naime, imati zatitu
znai ograniiti slobodu: Ja svoju volju dajem u zalog na ime zahvalnosti.8
ini mu se da mu je zakon estitosti tei od zakonske prinude: Radije
se obavezujem preko pisara, nego lino, svijest se mnogo snanije obavezuje stvarima koje su joj jednostavno povjerene.9 Montenj ocjenjuje da se
ljudi ne usuuju da laskaju vladarima ukoliko znaju za angaman obaveze, koji je ponekad moda koristan, ali od kojeg se nikada ne oslobaaju.10
On se povlai u sebe, u svoj oklop poput kornjae11. U linim poslovima, njegovo odbijanje angamana jo je radikalnije. Naime, on je veoma
tedljiv u obeanjima, jer pokazati drugom svoje planove znai izrei sebi
presudu,12 koja je otrija i stroa od onih koje bi sudije donijele.13 Tako,
iako nastavlja da javno prua usluge sebi bliskima, on uiva njihovu nezahvalnost da bi ih se [kasnije] lino oslobodio: [tako] utedim neto od
svoje odanosti i od svoje obaveze prema njima.14
Montenj odbija angaman jer ne eli da se oduevljava ili da agituje za
neto: Zastupam malo toga i malo ime se oduevljavam15; on se nadasve plai da se d drugom koji naputa vlastiti zdravi i veseli ivot da bi
sluio drugome, donosei po mom miljenju ravu i neprirodnu odluku.16
On sebe ne nudi ni iz kojeg razloga: Ne prihvatam da se angaujem tako
duboko i u cjelosti. Kada me volja dovede do odluke, ta obaveza nije prisilna toliko da zarazi moje razumijevanje. Izvan svake sumnje drim do
staloenosti i iste ravnodunosti.17
Montaigne, Essais, knj. III, 9 (t. II, str. 405).
Ibid., str. 405406.
10 Ibid., str. 409.
11 Ibid., str. 423.
12 Ibid., str. 406.
13 Ibid.
14 Ibid., str. 407.
15 Montaigne, Essais, knj. III, 10 (t. II, str. 447). Usporediti pola vijeka kasnije,
kod Korneja: Ili podlei ili odoljeti aru koji me angauje (Cid, II, 3), ali u oima
pjesnika sukoba izmeu ljubavi i asti, strastveni angaman ne predstavlja se nedvosmisleno kao zlo.
16 Ibid., str. 451.
17 Ibid., str. 457.
8
9
TEORIJA ANGAOVANJA
Autor koji je izjavio: Teko se angaujem18, zapravo suprotstavlja

in u kojem on samog sebe zalae inu moi sve u odnosu na sebe19, toj
ravnodunosti20 koja za njega odreuje stoiku slobodu. Angaman je u
njegovim oima nespojiv sa vjerom u sebe, koju on obznanjuje navoenjem jedne Terencijeve reenice: In me omnis spes est mihi (Sva moja nada
je u meni).21
POJAVA EGZISTENCIJALNOG SMISLA RIJEI ANGAMAN;
ELEMENTI ISTORIJE FILOSOFSKOG POJMA ANGAMANA
Blez Paskal
Montenjov angaman nema egzistencijalni smisao jer se kod njega prije
radi o tome da se klonimo sveg angamana. Pola vijeka kasnije, sa Paskalom
[Blaise Pascal], pojavljuje se istinski dogaaj smisla (prema Rikerovom
izrazu),22 koji vrhuni u modernom pojmu egzistencijalnog angamana.
Istina, Paskalova filosofija prije je religiozna retorika nego stroga misao, ali
njegove meditacije o prirodnoj svjetlosti,23 tj. njegove preteoloke refleksije, znaajno su uticale na savremenu filosofiju djelovanja. Prije nego to
ispitamo smisao angamana u njoj, trebalo bi da bacimo letimian pogled
na Paskala.
Paskal je dobro poznavao Montenjove refleksije o angamanu. Ali smisao im pobija duh. Paskal je zaista dobro shvatio teme svoga protivnika, na
primjer, one koje su vezane za mo navike i obiaja.24 On, takoe, ne voli
da se (oba)vee nekome;25 to je njegova jansenistika crta samo ja i moj
Bog! (oba)vezivanje je za njega jednako potinjavanju. Meutim, kada
govori da je potrebno angaovati svoj razum i volju, on istupa upravo protiv Montenjove ravnodunosti.26
Ova ravnodunost je u svom temelju nezainteresovanost za problem
smrti i postojanja Boga. Montenj pie: Ako smo naueni da ivimo postojano i mirno, jednako uimo i da umiremo to je kraj, jo ne svrha ivota;
Ibid., str. 447.
Montaigne, Essais, knj. III, 12 (t. II, str. 495). Montenj ovom prilikom citira
Seneku: Potentissimus est qui se habet in potestate [Najmoniji je onaj ko ima vlast]
(Pisma, 90).
20 Montaigne, Essais, knj. III, 13 (t. II, str. 538).
21 Montaigne, Essais, knj. III, 9 (t. II, str. 408). Usp.: Trence, Adelphes III, v, 9.
22 P. Ricoeur, Histoire et Vrit, Seuil, Paris, 1964 (2. izdanje), str. 77.
23 Pascal, Penses, d. Brunschvig, Garnier, 1961, No 233.
24 Ibid., No 234.
25 Ibid., No 471.
26 Ibid., No 195 i 233.
18
19
15
16
to je kraj, njegov vrhunac, ali ne i njegova svrha.27 Za Paskala, takva nezainteresovanost nije razlona, jer ako je smrt vjena vrijeme ovoga ivota
je tek tren. A povodom te vjenosti postavlja se pitanje: da li je ona Bog ili
Nita?28 Problem smrti i problem Boga se, dakle, prepliu. Paskalova originalnost je u tome to pokazuje da ne moemo ivjeti ne odgovorivi na to
jedinstveno pitanje. On vie na svoje protivnike: Vi ste obavezani.29
Slavni argument o opkladi bavi se neim drugaijim nego to je opklada libertinaca. Ukoliko je ulog bio samo sticanje nekog posebnog imetka, onda nije nuno igrati, jer je konanost ve u ovjekovim rukama. Ali,
budui da je dobitak beskonanost, a gubitak konanost koju ve imamo,
onda je nuno igrati. Odbiti igru znai izgubiti; uhvaeni smo u igru, ta
god radili. ivjeti znai igrati igru; ne moemo igrati bez elje da dobijemo;
u stvari, iako se ne nadamo da emo dobiti, mi istinski igramo.
Ako ivimo, to znai da elimo da dobijemo; pa ipak, igra nije ni neosnovana ni razumna. Ovdje nije rije o nesmotrenom postupku, niti o
refleksiji koja obezbjeuje dokaz o postojanju Boga.30 Paskal samo nastoji
da dokae praktinu protivrenost u kojoj gubimo kad preziremo svoje bie
umirui ni za ta.31 Protivreiti samom sebi znai angaovati svoj razum i
svoju volju u odbijanju. ivot zahtijeva da i jedno i drugo angaujemo kako
bismo potvrdili Boga:
Imate da izgubite dvije stvari: istinito i dobro, i da angaujete dvije stvari:
svoj razum i svoju volju, svoju svijest i svoje blaenstvo; i vaa priroda ima
da izmakne dvjema stvarima: greci i slabosti. Va razum vie nije povrijeen
biranjem jednoga ili drugoga, jer on nuno mora da bira. Eto praznog mjesta. Ali vae blaenstvo? Izmjerimo dobitak i gubitak, vjerujui da Bog jeste.
Procijenimo ova dva sluaja: ukoliko dobijete, dobijete sve; ukoliko izgubite,
ne gubite nita. Zato kladite se, bez oklijevanja.32
Paskal, zapravo, samo jedan jedini put koristi glagol angaovati, a nikad
imenicu angaman. Postoji jedna metafora koja se kod njega esto javlja, a
koja pominje egzistencijalni angaman srce. Srce ima svoje razloge koje
razum ne poznaje,33 jer su oni razlozi postojanja, dok razum, odvojen od
srca ili angamana, ne slui niemu. Razum ima potrebu za znanjem srca
koje uspostavlja prva naela.34 Paskalovski angaman je, dakle, razloan,
ali ne i racionalan.
27
28
29
30
31
32
33
34
Montaigne, Essais, knj. III, 12 (t. II, str. 501502).

Pascal, Penses, No 195.
Ibid., No 233.
Ibid.
Ibid., No 157.
Ibid.
Ibid., No 277.
Ibid., No 282.
TEORIJA ANGAOVANJA
Jednom kad je nunost igre prepoznata, postoji rizik gubitka. Iako se

ivot nuno doivljava kao nada, mogue je vjerovati idui protiv samog
ivota koji smo ve izgubili. Meutim, ravnodunost je nemogua. To je
Paskalov odgovor Montenju. Paskalovski angaman se, dakle, moe definisati kao rizina volja da se nadmai konanost.
Moris Blondel
Moris Blondel [Maurice Blondel] je, prema naem saznanju, prvi filosof
koji je preuzeo pojam angamana u egzistencijalnom smislu. Njegov dragi
Paskal35 bio mu je istinski inspirator; Paskal je svakako morao biti objavljen u boljim izdanjima od onih koja su se pojavljivala tokom dva vijeka
nakon njegove smrti. Blondelova teza o Djelovanju (1893), u kojoj je, prema
naem miljenju, izraena sva njegova originalnost, jeste meditacija o jednom Paskalovom zapaanju: Svi ljudi tee da budu sreni Volja nikada
ne ini nita vie od tek koraka ka tome. To je motiv svih djelovanja svih
ljudi, ak i onih koji hoe da se objese.36 Blondelovo interesovanje odnosi
se na razlog koji nagoni ljude da trae sreu; on se pita zato smo obavezani.37 Tako je njegova tema postalo djelovanje, tj. in neophodan ovjeku
koji, zahvaljujui svojem tijelu, ne moe da ne odabere onaj postupak koji
mu se ini najboljim. Budui da tijelo prua izbor a djelovanje obavezuje,
on iskljuuje ravnodunost.
Pogledajmo ukratko sr njegovog remek-djela: Blondel se najprije
okree protiv onih koji zastupaju mogunost uzdravanja od djelanja; on,
zapravo, konstatuje da kod njih uvijek postoji volja za ostvarenjem ideala,
ideala ravnodunosti ili gubitka sebe u fenomenima. Ja eli da se oslobodi ili da nestane, ali je, ipak, tu da bi uivalo u svojoj slobodi ili svojem
nestajanju, to, prema njegovom miljenju, dobro pokazuje openhauerova
[Arthur Schopenhauer] filosofija.38 Zaista, scijentizam nastoji da svede
ljudsko djelovanje na puku funkciju fenomena, ali fenomen je spoznat od
strane subjekta, kae Blondel. Stoga, subjekt je taj koji, suprotstavljanjem
egzaktnih i posmatrakih nauka, uspostavlja pozitivne nauke. Prva etapa
nauke djelovanja sastoji se, dakle, u otkrivanju tog ina kao imanentnog
miljenju koje konstituie univerzum nauke. Potom dolazi druga etapa u
kojoj se ovaj in odreuje kao spontana inicijativa volje da pojmi naunu
nunost i da se tako prilagodi; ukratko, to je etapa slobode: ovjek se slui
svom snagom pokretakih uzroka imajui u vidu kraj. elei svoju sudbinu
35 M. Blondel, Itinarire philosophique, (razgovore vodio Frdric Lefvre), d.
Montaigne, Paris 1966, str. 22.
36 Pascal, Penses, No 425; M. Blondel, LAction, PUF, Paris 1950 (prvo izdanje
1893), str. 36.
37 M. Blondel, LAction, str. 326.
38 Ibid., prvi i drugi dio.
17
18
utoliko to je podnosi, on prihvata deterministiko odreenje. Trea etapa:

svrha je shvaena kao ovaploena u tjelesnom izvrenju jer se sloboda odrava samo svojim razvijanjem u praktinome. Bez izvrenja, djelovanje
nije djelovanje.39 Potrebno je, dakle, savladati jaz koji razdvaja odluku od
izvrenja, to je najtee, jer mi ne inimo sve to u svojoj sri elimo
naa eljena volja nije isto to i naa elea volja; treba znati vladati eljama
i tenjama u dijelovima svog tijela da bismo dostigli svrhu koja je imanentni univerzum i samo produetak tijela sasvim poslunog misli.40 U
etvrtoj i petoj etapi, Blondel pokazuje kako svoje zadovoljenje traimo u
drutvu posredstvom morala i religije. Ali svako djelovanje kojim ovjek
pretenduje da prida apsolutnu vrijednost svojim inovima ili objektima,
praznovjerno je jer je protivreno; neki in ili neka stvar samo se zavrava,
a djelovanje nikad ne moe da prestane ili da se zadovolji. Otuda krajnja
opcija koja je izraena u sljedeem pitanju: Postoji li apsolut s one strane
fenomena? Ako ne postoji, da li je samo djelovanje osueno na to da nikad
ne ispolji svoju punou? Ovaj problem ovjek neizbjeno rjeava, a rjeenje, bilo ono ispravno ili pogreno, ali svojevoljno koliko i nuno, svako
nosi u svojim djelovanjima41.
Ali, koja je onda uloga egzistencijalnog angamana u Djelovanju? Kao
kod Paskala, angaman predstavlja i volju da se nadmai trenutno stanje.
Ali on kod Blondela zadobija konkretnije znaenje samom injenicom da
se ljudski in sutinski izraava u tjelesnoj radnji. Stoga bi angaovati se
znailo otjeloviti se, svojim tijelom ostvariti lini in, izvriti misao. Nae
tijelo nam onemoguuje isto sanjarenje i potpunu ravnodunost; zbog
njega je angaman nuan, ali takoe, zahvaljujui njemu, unutranji ivot
ne umire. Zaista, za sve su potrebni zajedniki angamani ugovor, brak,
itd. in koji se ispoljava potpisom, rijeju ili gestom, koji je izbor nametnut naim otjelovljenjem: Pravilno je onemoguiti sebi uzmicanje.42
Dakle, djelovanje zatvara sve puteve osim jednog: Imam li barem sredstvo
da se zaustavim? Ne, treba nastaviti; da ukinem svoju odluku da ne odustanem ni od ega? Ne, potrebno je angaovati se pod prijetnjom da emo sve
izgubiti; potrebno je izloiti se opasnosti.43
Ibid., str. 150.
Ibid., str. 210 i 216.
41 Ibid., str. VIII. Za radove o Blondelu, vidjeti : H. Dumry, La Philosophie de
lAction, Aubier, Paris 1948; H. Bouillard, Blondel et le christianisme, Seuil, Paris 1961;
J. Lacroix, Maurice Blondel, PUF, Paris 1963. Sva tri rada istiu vane aspekte
Blondelovog djela. ao nam je samo to nedostaje analiza o Paskalovom uticaju na
Blondela. Taj uticaj nam se ini odsudnijim od dogmatskog (Dimeri), Lajbincovog
(Bujar) i Kantovog (Lakroa).
42 M. Blondel, LAction, str. 7, 20, 126, 149 i 189.
43 Ibid., str. VIIIIX.
39
40
TEORIJA ANGAOVANJA
Blondelovski angaman je paskalovski rizik ostvaren posredstvom tijela; ovjek se odreuje preko tog angamana, jer on jeste ono to ini.44
Lisjen Labertonijer
Lisjen Labertonijer [Lucien Laberthonnire] bio je strastveni paskalovac.45
On je razjasnio znaenje argumenta o opkladi46 i, samim tim, smisao angamana kod Paskala. I on je bio Blondelov sljedbenik. Blondel je projektile
pripremio u Djelovanju, a Labertonijer ih je lansirao u iru javnost. Zna
se da ga je to skupo stajalo. Ali ni sm nije neoriginalan. On je, prema
naem miljenju, bio prvi teolog koji je hrianstvo razmatrao kao interpretaciju egzistencije.47 U pogledu angamana, bio je prvi koji je lansirao
formulu: Mi smo angaovani. On je artikulie ne samo u smislu ina angamana, nego i u smislu angaovanosti, tj. bivanja nuno uhvaenim u igru
ivota. To je ono to je Paskal elio da kae viui: Vi ste obavezani. Za
Labertonijera, krajnji angaman za postojanje ili protiv postojanja Boga
namee se samom injenicom da ivimo; ivot nas stavlja u nunost odluivanja o tome da li prihvatamo interpretaciju i orijentaciju postojanja shodno vjeri, ili je odbacujemo: Religijski problem je stvarni problem, problem
u kojem smo angaovani samim ivotom.48 A vjerovati ili ne vjerovati, to
znai angaovati sve svoje bie na potvrivanju temelja stvari.49
Gabrijel Marsel
Gabrijel Marsel [Gabriel Marcel] je prvi tematizovao pojam angamana.
Na pitanje ta je angaman? on je pokuao da odgovori posebno u djelu
Bivstvovanje i imanje. Ova knjiga, objavljena 1935, ukljuuje biljeke iz
Metafizikog dnevnika koje se odnose na angaman i vraaju se na period
od 1929. do 1933. godine. Meutim, Gabrijela Marsela s pravom moemo
pohvaliti to je nacrt definicije angamana dao ve 1928. u Metafizikom
dnevniku.50 Takoe je objavio sljedeu biljeku koja datira iz 1919. godine: Angaovati se ili igrati u sopstvenu realnost: to znai uloiti u ono to
elimo.51
Ibid., str. 197.
L. Laberthonnire, Essais de philosophie religieuse, 1903, poglavlje V, str. 168
238; tekst ponovljen u Le Ralisme chrtien, Seuil, Paris 1966, str. 15238.
46 Essais de philosophie religieuse, str. 195.
47 L. Laberthonnire, Le Ralisme chrtien, str. 263, 283, 305 i dalje.
48 Ibid., str. 300; usp. str. 303 i 404.
49 Ibid., str. 317.
50 G. Marcel, Du refus linvocation, Gallimard, Paris 1940, str. 90.
51 G. Marcel, Journal matphysique, Gallimard, Paris 1935 (etvrto izdanje), str.
183.
44
45
19
20
No, ta je prema Marselu realnost? Moemo je shvatiti na dva naina.

esto se njome bavimo kao problemom koji treba deifrovati, a to deifrovanje izaziva vjerovanje u mogunost vladanja realnou. U njoj samoj
nema niega jer je problem postavljen u odnosu na onoga ko ga postavlja,
ko ga tako odvaja od sebe. Mi lino nismo umijeani u injenicu da imamo
mnogo problema. Sva filosofska pitanja koja se odnose na nae umetanje u
realnost su, dakle, nepojmljiva kao problem; postoje, strogo govorei, tehniki, ali ne i filosofski problemi.52
Uzmimo kao primjer osjet. On je nepojmljiv kao poruka koja dolazi od strane odailjaoca koji nam je spoljan, jer mi nismo primaoci koji
deifruju neki objekt osjeta; mi smo putem samog osjeta uhvaeni u jedinstvo sa onim to smo osjetili; stvari su sjedinjene u nama putem dopadanja, tj. ueem u naoj okolini i naem univerzumu. Slijedi da se osjet ne
postavlja kao problem koji se nalazi u naoj spoljanjosti, nego kao pitanje
koje brine nas same.53 Meutim, Marsel ne oajava zbog razuma, jer pojmiti realnost kao problem nije jedini nain da je promiljamo; moemo
je, takoe, shvatiti kao misteriju. To ne znai da se Marsel priklanja klasinoj mistici, na primjer, mistici Majstora Ekharta i njegove kole, jer se
ovo mistino miljenje upravo odvaja od cjelokupnog uea u opaanom
svijetu kako bi se uzdiglo do iste boanske inteligencije.54 Marsel se ne
povlai iz svijeta, ali misterija o kojoj on govori jeste sveobuhvatna realnost
koja mi omoguuje uestvovanje u drami u kojoj su ulog moj ivot i moje
tijelo. Drugim rijeima, misterija je potpuna utoliko to me angauje. To je
sfera angamana.55
Onda se postavlja pitanje smisla angamana. Marsel najprije ispituje
uobiajene angamane (na primjer, obavezao sam se da idem kod prijatelja
nedjeljom). On zapaa da su ovi angamani povezani sa budunou. Ali
mi laemo i sebe i druge ako se pretvaramo da se angaman tie osjeanja,
jer ona ne zavise od nae moi. Ja ne mogu obeati da u osjeati elju da
idem kod svog prijatelja sjutra kao to je osjeam danas. Pokreta ispunjenja angamana mora da bude vjernost principu koji je iznad osjeanja.
Dakle, angaman je transcendovanje trenutne situacije.56
Ibid., str. 286; tre et Avoir, Aubier, Paris 1935, str. 18, 25, 145, 164, 272;
Position et Approches concrtes du mystre, u: Le Monde cess, Descle De Brouwer,
Paris, str. 259.
53 G. Marcel, Journal matphysique, str. 225, 245, 261, 265, 305, 317 i dalje, 322,
327 i 328.
54 E. Gilson, La Philosophie de moyen ge, Payot, Paris 1952, str. 296299. Marsel
nije bio voljan da izrazi iskustvo koje brka ovjeka s Bogom vidjeti: Le Monde cess,
str. 300 i dalje.
55 G. Marcel, tre et Avoir, str. 25, 102, 145, 164, 169, 175 i 185; Le Monde cess,
str. 259260.
56 G. Marcel, tre et Avoir, str. 5758, 61, 68 i 70.
52
TEORIJA ANGAOVANJA
Gabrijel Marsel dolazi do sljedeeg pitanja: da li uobiajeni angamani mogu da budu neuslovljeni? Da li je mogue apsolutno se obavezati na
neko odreeno djelovanje koje e se ostvariti u budunosti? Ako je angaman ugovoren na temelju miljenja, odgovor na ovo pitanje bie negativan jer se nahoenja, kako literarna tako i politika ili neka druga, mijenjaju na osnovu promjene mojih estetikih spoznaja i moje interpretacije
zajednike i meunarodne situacije. Da li je rije o angamanu doivljenom kao vjernost u odnosu na drugo bivstvujue? Takoe je mogue da se
spoznaja i osjeanja mijenjaju. Zato Marsel predlae izumijevanje hijerarhije angamana na temelju jednog fundamentalnog angamana u pogledu
sebe samog, u pogledu tog nadtemporalnog identiteta koji me konstituie.
Ovaj fundamentalni angaman je priznanje ontoloke permanentnosti koja
se istie u razliitim okolnostima kao uvijek efikasna vjernost. Tako je fundamentalni angaman stvaralaka vjernost.57
Fundamentalni angaman nije neosnovan. Istinski se angaujemo jer
smo otkrili da se moramo angaovati. Nismo angaovani u bivstvovanju
bez njegovog uticaja na nas. Ontoloka stalnost na ijem se temelju ugovara i izvrava angaman konstituie se putem misterije realnosti i pojavljuje
se, na primjer, kao razmiljanje ili kao inspiracija. Angaovati se ne znai
imati, nego biti, ne znai posjedovati, nego primati.58 I kao to Marsel kae
u svom ogledu Pozicija i konkretni pristupi ontolokoj misteriji (1933),
angaovano bivstvujue je uesnik u stvarnosti koja se ne moe problematizovati i koja ga ustanovljuje utoliko to je on subjekt.59 Apsolutni angaman je uestvovanje.
Posljednji aspekt angamana na koji je ukazao Marsel u knjizi O odbijanju prizivanja pridruuje se navedenom zapaanju iz Metafizikog dnevnika.
Ovaj aspekt je in volje kojim se odgovorno izjanjavam. Spreman sam da
odgovorim svojim djelovanjem ako se to od mene zahtijeva. Unaprijed potpisujem priznanje: Ja sam taj koji Angaujem se u mjeri u kojoj se izlaem, u kojoj se protivim. Dakle, angaman uopte jeste odgovorna volja.60
Pol Riker je ponovio ovaj aspekt angamana u knjizi Voljno i nevoljno
(posveenoj Gabrijelu Marselu), da bi okarakterisao uraunavanje sebe u
voljnu odluku. Ali iz ove knjige iskljueno je sve to se odnosi na uestvovanje, koje je Marselu tako vano.61
Ibid., str. 5860, 69, 74, 138 i 139.
Ibid., str. 16, 18, 21, 47, 60, 63, 192; Le Monde cess, str. 267 i 271.
59 G. Marcel, Le Monde cess, str. 300.
60 G. Marcel, Du refus linvocation, 142 i dalje, 150 i 211.
61 P. Ricoeur, Le Volontaire et LInvolontaire, Aubier, Paris 1950, str. 5463, 73, 80,
201, 452 i 453. Riker je ispitivao Marselove ideje angamana i vjernosti u knjizi Gabriel
Marcel et Karl Jaspers, Temps prsent, Paris 1947. On kod Marsela stavlja akcenat na
vrijeme kao dokaz i na shvatanje tijela kao naela prvobitne vezanosti za svijet i
pribjeite njemu (str. 110, 112 i 121). On jasno izlae Marselovu filosofiju, karakteriui
57
58
21
22
Emanuel Munije (I)

Emanuel Munije [Emmanuel Mounier] smatra se teoretiarem angamana
par excellence. Zato je vano ispitati kako je on u svojim prvim spisima
shvatao angaman i kako je kasnije uspostavio istinsku teoriju angamana.
Zbog toga emo obraditi Munijeovo djelo u dvije faze.
Za Munijea, 1932. godine, dok je pripremao prvi broj svog asopisa
Esprit, problem je bio sljedei: kako izbjei spiritualizam koji okree lea
svijetu i njegovim politikim pitanjima, a ne izgubiti se u antispiritualizmu
u skladu sa Geringovim rijeima: Kada ujem rije duh, maim se za svoj
revolver. 62 Munije, u stvari, sasvim u saglasnosti sa prvenstvom zrenja,
nikako nije imao namjeru da odbaci djelovanje. Ovo prvenstvo, rei e on
u predstavljanju svoga asopisa, ne mora da bude prvenstvo dokolice nad
stvaranjem, miljenja kod kue nad miljenjem na ulici, ovjeka koji iznevjerava nad ovjekom koji se angauje.63
U vezi s angamanom Munije se u prvom broj asopisa Esprit izjanjava skoro kao Marsel. Ne znamo da li se radi o istoj koincidenciji ili
je, to je vjerovatnije, Munije u to vrijeme sluao Marselova predavanja. U
svakom sluaju, on izjavljuje da smo uronjeni u realnost koja nas angauje
u potpunosti time to nas baca s one strane nas samih.64 Ali dok se Marsel
trudi da definie fundamentalni angaman, za Munijea ostaje sutinsko to
da se duh angauje u tjelesnoj akciji; on se tako, na izvjestan nain, pridruuje pojmu otjelovljenja, koji je drag Blondelu. S tim u vezi, jedan pjesnik,
arl Pegi [Charles Peguy], koga je odabrao za svoj prvi ogled 1931. godine, takoe je inspirisao Munijea. Ovaj stvaralac, za kojeg se duh ispoljava u politikome i koji je napisao: Sve poinje u mistici, a zavrava se u
politici,65 za Munijea je postao uzor i heroj upravo zato to nije smatrao
da za autora moe postojati savrenstvo, a da se ne angauje i da ne angauje nita u svom djelu.66 U tom smislu, Munije stavlja akcenat na uticaj
Bergsona [Henry Bergson], koji ga je uio da je vrhunac djelovanja angaovanje duha u materiji.67
je kao krajnji napor da se pronae sveti smisao svijeta otjelovljenja (str. 389). Vidjeti
na drugom mjestu razgovore Rikera i Marsela: Entretiens Paul Ricoeur-Gabriel Marcel,
Aubier, Paris 1968.
62 Naveo: E. Mounier, uvres I, Seuil, Paris 1961, str. 500.
* Ovaj iskaz obino se pripisuje Gebelsu, pri emu se u njemu pominje kultura, a
ne duh prim. prir.
63 La Nouvelle Revue franaise, dc. 1932, naveo Mounier u: uvres I, str. 846.
64 Refaire la Renaissance, u: Esprit, oct. 1932 (uvres I, str. 146)
65 Naveo E. Mounier, uvres I, str. 77.
66 Ibid., str. 14.
67 Ibid., str. 112. U pismu od 2. februara 1930. (uvres IV, str. 459461), Munije
kazuje da mu je Mariten [Jacques Maritain] skrenuo panju na ovu Bergsonovu ideju.
TEORIJA ANGAOVANJA
Iz ovih razliitih izvora proiziao je pojam politikog angamana, koji

je imao takav ishod da se danas esto mijea s angamanom uopte.
Ipak, za Munijea je angaman prije svega egzistencijalni pojam; i kad
on u spise iz 1936. godine uvodi pojam linosti, angaman ini dio njegove
definicije tog pojma. Linost je, zapravo, bivstvujue koje svoje pozvanje
pronalazi razmiljanjem, koje svoje otjelovljenje prepoznaje putem angamana i koje se spaja sa drugima putem liavanja.68 Dakle, angaman je
sutinski ono to otkriva otjelovljenje, tj. ovjekovu egzistenciju i kao tijelo i kao duh. Otjelovljenje znai apsolut koji angauje akciju, beskrajnu i s one strane sebe same.69 Duh je angaman, kae Munije,70 ali ovaj
angaman, uspostavljen s one strane vremena, nema dovoljno vremena da
se iskoristi.71 Tako se angaman istovremeno smatra ponaanjem i unutranjim razmiljanjem.72
Munije u svojim prvim spisima zadrava nekoliko rezervi spram
politike akcije; on se zalae za oprez, a ne za direktno uestvovanje. U
Manifestu iz 1936. on naputa ove rezerve,73 ne toliko zbog politikih preokreta toga vremena, koliko pod uticajem Paula Ludviga Landsberga, o
kojem emo kasnije govoriti. Dakle, on suprotstavlja slobodu uzdravanja
i slobodu angamana74: sloboda angamana raa se iz jednog nemira, iz
jedne loe revolucionarne svijesti koja odbija uspostavljeni nered i promilja o zajednikom personalizmu sposobnom da probudi volju za konkretnim i odgovornim djelovanjem.75 Dakle, angaman je aktivno prisustvo linosti u dnevnim problemima.76
Paul-Ludvig Landsberg
Problem je postavljen kad ga je Munije nazvao iskuenje istote.77 Kako
istai duhovno naelo u politici a ne kompromitovati ga, budui da je poliMeutim, primjeujemo da kod Bergsona nedostaje egzistencijalni pojam angamana.
Istina je da je na predavanju iz 1911. rekao: Evolucija ivota, od njegovih korijena do
ovjeka oivljava u naim oima sliku toka svijesti koja se angauje u materiji
(LEnergie Spirituelle, PUF, Paris 1955 [1919], str. 21). Ali ovdje je angaovati se sinonim
za umetnuti se, uvui se, itd., i ne odnosi se posebno na ljudsko djelovanje.
68 E. Mounier, uvres I, str. 179 (dec. 1934).
69 uvres I, str. 305 (mart 1933); usp. str. 218 (jun 1934).
70 Ibid.
71 uvres I, str. 194 (jan. 1935).
72 uvres I, str. 328 (nov. 1933dec. 1934).
73 Vidjeti: J.-M. Domenach, LEvnement politique, u: Bulletin des amis
dEmmanuel Mounier, no 30, sept. 1967, str. 11 i dalje.
74 E. Mounier, uvres I, str. 533.
75 Ibid., str. 643644.
76 Ibid., str. 526.
77 Ibid., str. 740 (Personnalisme et Christianisme, 1939).
23
24
tika domen sporazuma, kompromisa, odricanja? Landsberg [Paul-Ludwig

Landsberg] je takoe onaj koji donosi rjeenje. Ovaj mladi njemaki
filosof je kod svoga uitelja Maksa elera pronaao jako interesovanje za
ideju linosti.78 U svom djelu Uvod u filosofsku antropologiju, objavljenom
malo nakon odlaska iz Njemake 1933. godine, on je, u izuzetnom smislu,
prikazao proces scijentizma i pokazao razliku u ontolokom nivou izmeu ovjeka na biolokom stupnju, koji je objekt posmatranja, i ovjeka sa
doivljenim iskustvom, koji se stvara putem humanizacije.79 Nakon to ga je
u Francuskoj uhapsio Gestapo, on umire 1944. godine u koncentracionom
logoru Oranijerburg, nadomak Berlina. uvi tu vijest, Munije izjavljuje:
Izvrio je ogroman uticaj na nas. Spasao nas je opasnosti istunstva.80
Taj uticaj izvrio je prevashodno lankom Refleksije o linom angamanu, objavljenom u asopisu Esprit 1937. godine. U tom lanku on
ispituje odnos izmeu linog angamana i istorije svijeta, ne samo da bi
prevaziao iskuenje istote, nego i da bi svojom filosofijom angamana
uspostavio teoriju koherentnog saznanja, ukratko ideju miljenja koje se
angauje.81
Landsberg je siguran da angaman ostvaruje ljudsku istorinost;
prema njegovom miljenju, angaovati se znai preuzeti konkretnu odgovornost za neko djelo koje treba ostvariti u budunosti, za pravac odreen
naporom ka stvaranju ljudske budunosti.82 Poto se progresivna humanizacija naeg svijeta nuno stvara posredstvom nas, ova odgovornost se
namee na takav nain da, htjeli ne htjeli, imamo izabrati izmeu stvarnih
i politikih sila i pokreta, a ne izmeu ideologij ili apstraktnih i mrtvih
naela. Ukoliko odbijemo da stvaramo istoriju, kae on, mi je opet stvaramo, ali protiv sebe samih. Samo svojim prihvaenim i linim angamanom istorija postaje nae djelo, ispunjeno zbog pune svijesti o uzroku i
posredstvom pune volje za ostvarenjem svrhe. Bez istinskog angamana,
ovjek je nemoni intelektualac, neodgovorni odmetnik. Sloboda nije isto
raspolaganje ili jednostavna ravnodunost, nego unutranja mo koja ide
protiv svih opiranja koja se suprotstavljaju pravom linom ivotu.83 Za
Na francuskom jeziku ovaj autor je objavljivan pod imenom Paul-Louis
Landsberg prim. prir.
78 Vidjeti: M. Scheler, Der Formalismus in der Ethik und der materialen Wertethik,
Gesammelte Werke II, Francke, Bern 1966 (5. izdanje), str. 370580.
79 P.-L. Landsberg, Einfhrung in die philosophische Anthropologie (1934), Vittorio
Klostermann, Frankfurt am Main, 1960.
80 Bulletin des amis dEmmanuel Mounier, no 29. mart 1967 (predavanje iz 1944).
81 P.-L. Landsberg, Rflexions sur lengagement personnel, u: Problmes du personnalisme, Seuil, 1952, str. 34 (Esprit, nov. 1937, str. 184).
82 Rflexions, str. 2930 (Esprit, str. 180).
83 Rflexions, str. 33 (Esprit, str. 183).
TEORIJA ANGAOVANJA
Landsberga, problem slobode je prije praktian nego teorijski; ovjek koji

se angauje ivi u problemu slobode.84
Ali na temelju prakse izdie se teorija. Lini angaman omoguuje nastanak svijesti o istoriji, donosei nam znanje o istorinosti koju
ivimo.85 I temeljno angaovani, mi ne saznajemo samo istorijsko kretanje
u koje smo uli kao akteri, nego osjeamo i ono to drugi ele, zahvaljujui naem suoenju sa njima. Mi smo istinski angaovani samo u mjeri u
kojoj smo svjesni situacije i svih njenih protivrenosti. To objanjava da
shvatanje protivnika upravo moe da dopusti ozbiljnije suenje o njegovoj
poziciji.86
Ali, nije li ovo prije dokaz istorijskog relativizma nego tvrdnje da znanje zavisi od angamana? Ne, zato to je angaman vezan za transcendenciju. Tano je da ova transcendencija kod Landsberga nije definisana preko
nadmaivanja temporalnoga kao kod Marsela, nego preko nadmaivanja
mnotvenosti subjekata. Angaman je identifikovanje subjekta sa istorijskom transsubjektivnom silom.87 Nije rije o istorijskom relativizmu vie
nego li o hegelovskoj teoriji duha koji se otuuje i ispostavlja u istorijskom
napretku. Zapravo, Landsbergova istorija veoma je hegelovska.
Meutim, kod Landsberga nije rije o apsolutnom znanju, ispunjenju postajanja, jer takvo ispunjenje nije mogue. Dakle, istina istorije nije
znanje posredstvom figura vjene logike bia, kao kod Hegela, nego prije
kao kod Maksa elera (u njegovoj poznoj filosofiji Bog u postajanju88),
znanje duhovnosti koja se transformie, ali ipak uvijek ostaje neispunjena.
Ova duhovnost konstituie se u transsubjektivnim vrijednostima, koje su,
ipak, prisutne u samim subjektima. Postoji uzajamna zavisnost vrijednosti i angamana, tako da nisu iskljueni kao to e sa svoje strane pokazati Roe Mel89 ni autoritet ni promjena vrijednosti. Dok se vrijednost
praktino uzima kao uzrok, dajui tako istoriji njenu stvarnu orijentaciju,
mi dolazimo do istinskog saznanja nae situacije, saznanja da se intelektualistiko ne moe dokuiti jer je uronjeno u sljedeu dilemu: ili ja ostaje
teorijsko i neutralno, ili postaje praktiko i fanatino. On ne shvata da je
praktiko kraljevski put saznanja.
istota naela je izraz iji je smisao protivrean; ova naela su stvarna ukoliko su naela zajednikih i konkretnih istorijskih akcija. Dakle, nei84
85
86
87
88
Rflexions, str. 32 (Esprit, str. 183).

M. Scheler, Die Stellung des Menschen im Kosmos (1928), Francke, Bern 71966,
str. 91.
89
R. Mehl, De l Autorit des valeurs, P.U.F., Paris, 1955.
25
26
zbjeno je da ona budu neista, ali vrijednost angamana velikim dijelom

prebiva u koegzistenciji i plodnoj napetosti izmeu nesavrenosti uzroka
i definitivnog karaktera angamana.90 Ova napetost iskljuuje fanatizam i
samim tim doprinosi dogaaju pravde. Na taj nain cjelokupni lini angaman sadri rizik i rtvu koji idu do traginosti.91
U to vrijeme (1937) Landsberg je, uprkos svemu, jo vjerovao u spasonosnu orijentaciju istorije, zato to je za njega autentini angaman odazivanje na onu orijentaciju koja nagoni ovjeanstvo da sebe ispuni istorijom. Rije je o angamanu iz pravednog razloga. Kasnije, u Moralnom
problemu samoubistva (1942), napustila ga je vjera u istorijski napredak
ljudske sree.92 Od tada, duhovna nada ne moe vie da sadri stvarnu
istorijsku vjeru.
an-Pol Sartr
U Biu i nitavilu an-Pol Sartr [Jean-Paul Sartre] ljudsku negaciju, ili
zasebinost, definie angamanom. Njegova misao je, zapravo, izvorno
odvajanje posebinosti, koja je tu i prije pojavljivanja svijesti kao temelja i
uslova cjelokupnog opaanja i poimanja, i zasebinosti, koja je svijest koja
se konstituie nitei posebinost, tj. razlikujui se od nje time to konstituie svijet, tj. smisao. Angaman odreuje ovu svijest jer je on projekcija negacije, ontoloka struktura negacije.93 Meutim, ova negacija nije
dokuiva kao isti element netemporalne logike (kao suprotnost Hegelovoj
Nauci logike),94 jer je ona djelovanje koje se neprestano ponavlja s obzirom na cilj.95 Dakle, ovjek je, putem svojih inova angaovan u svijetu s
obzirom na cilj. Tamo se nalazi teki i prijetei svijet96, a ovdje svijest kao
umanjenje bia97, kao nekonzistentnost koja eli da pronae konzistentnost
P.-L. Landsberg, Rflexions, str. 31 (Esprit, str. 181).
92 P.-L. Landsberg, Essai sur lexperince de la mort, Seuil, Paris, 1951, str. 150.
93 J.-P. Sartre, Ltre et le Nant, Gallimard, Paris, 1943, str. 242243. Ovdje emo
baciti letimian pogled na ulogu angamana kod Sartra. Sartrovu filosofiju u optem
smislu ispitivali smo u: Die gtlliche Krankheit im Sein, Neue Zeitschrift fr systematische Theologie und Religionsphilosophie, 1964, str. 360375; i u Le Concept de Dieu
chez Sartre, Revue dhistoire et de philosophie religieuses, 1967, str. 327337. Takoe
vidjeti i na uvod na danskom, Det ulykkelige begaer (nesrena udnja), Gyldendal,
Kbenhavn, 1966.
94 Vidjeti na lanak, Le Non de Sartre la logique de Hegel, Revue de thologie
et de philosophie, Lausanne, 1970, str. 289300.
95 J.-P. Sartre, Ltre et le Nant, str. 352 i 558.
96 Ltre et le Nant, str. 563 i 568.
97 Ltre et le Nant, str. 116 i 127.
90
91
TEORIJA ANGAOVANJA
time to e povratiti ovaj svijet, tj. koja se angauje da se asimiluje svijetu.

Sopstveno tijelo je upravo individuacija ovog angamana.98 Tako smo svojim tjelesnim uslovom nuno angaovani u specifinoj akciji.
Budui nuno angaovani, mi u svakom trenutku ivimo okrenuti ka
budunosti.99 Zbog toga, htjeli ne htjeli, stvaramo krajnji projekt koji se
odnosi na ono ta bi svijet bio ukoliko bismo mogli da ostvarimo sve svoje
ideje. Angaovani smo da bismo dovrili totalitet bia koje elimo da ostvarimo posredstvom ovog angamana.100 Otuda fundamentalni izbor koji se
odnosi na modalitet vlastitog ostvarenja; fundamentalni zato to obiljeava
i orijentie sve nae posebne izbore. Tako je na krajnji projekt, ujedno i
na inicijalni projekt.101
Sljedstveno tome, u Biu i nitavilu, angaman oznaava djelovanje
sprovedeno u svijetu da bi mu se dao njegov budui izgled.
Meutim, primijetimo da ovdje angaman nije jedan od dominantnih
pojmova (to su zasebinost, projekt, svijest, sloboda i elja bia); ali poto
je Sartr rijeen da svoje miljenje uini svima razumljivim da bi se angaovao do kraja102 on upotrebljava angaman kao kljuni pojam. U djelima Egzistencijalizam je humanizam (1946) i ta je knjievnost? (1948) on
predstavlja filosofiju angamana i teoriju knjievnosti kao angaovane. Ali
zbog ove netehnike upotrebe Sartr je kasnije napustio pojam angamana,
te se on ne nalazi esto u njegovoj poznoj filosofiji.
Marksisti toga vremena optuivali su Sartra da stvara subjektivizam i
da porie objektivni svijet. Na ovu optubu Sartr u Egzistencijalizmu odgovara da se ovjek odreuje s obzirom na svoj angaman i jedino s obzirom
na njega.103 Biti ovjek, izjavljuje on, znai angaovati se u ivotu, oblikovati ga i nita vie.104 Ali to je dovoljno da bi ovjek mogao da shvati samog
sebe kao moralno bivstvujue. Zapravo, Sartr je tada bio ubijeen da onaj
ko je otkrio svoj slobodni projekt, sopstveni angaman, koji u sebi sadri
cijelo ovjeanstvo, ne moe a da ne prizna slobodu drugog i da pomogne drugome u njegovom angamanu.105 On je na taj nain htio da se iz
apstraktne teorije angamana izrodi konkretni moral. elio je da uspostavi
moral akcije i angamana. To bi zasigurno pruilo rjeenje koje prethodi
Ltre et le Nant, str. 372.
Ltre et le Nant, str. 621.
100 Ltre et le Nant, str. 688, 718719.
101 Ltre et le Nant, str. 540.
102 J.-P. Sartre, LExistentialisme est un humanisme (1946), Nagel, Paris, 1962, str.
98
99
101.
103
104
105
LExistentialisme, str. 78.

LExistentialisme, str. 57.
LExistentialisme, str. 26, 33, 74 i 83.
27
28
problemu veze praksamoral. U Kritici dijalektikog uma (1960), njegova

refleksija o ovoj vezi ini se mnogo jasnijom; tu se on osvrnuo i na realnost
zajednice.
Knjiga ta je knjievnost? suprotstavlja se formuli Teofila Gotjea
[Theophile Gautier]: umjetnost radi umjetnosti. Polazei od fundamentalnog iskaza da je cijela ljudska avantura angaman, Sartr zakljuuje da
su i pisac i italac nuno angaovani u svojim uzajamnim inovima pisanja i itanja. Istina, poezija nije angaovana samim tim to je ona, takorei, spontano stvorena jezikom i ne istupa iz dobrovoljnog rada. Nasuprot
tome, knjievnost, pravo govorei roman, pozorite, itd. promiljana
je i eljena od strane angaovanog ovjeka, uprkos poetinim elementima
koji u nju mogu da uu. Tano je, kao to je rekao Kant,106 da umjetniko
djelo nema svrhu, ali Sartr dodaje da je to zato to ono jeste svrha.107 Tako
dolazimo u priliku da kaemo da ono predstavlja poziv koji nam umjetnik
upuuje da bi nas natjerao da povratimo svijet kao da on ima svoj izvor u
ljudskoj slobodi.108 Ono nas podstie da radimo za dolazak carstva svrh,
tj. da bismo uspostavili besklasno drutvo; na taj nain, ono istie nepravde
da bi nas ohrabrilo da ih otklanjamo.109
Meutim, ne angauju se svi na refleksivan nain: Ako je svaki ovjek
obvezan, to nipoto ne znai da je on toga potpuno svjestan; veina provodi vrijeme krijui od sebe svoju angaovanost.110 Izazvati kod itaoca punu svijest o njegovom angamanu u istoriji, to je zadatak pisca koji
je shvatio smisao svojeg djelovanja: Pisac je angaovan kada nastoji da
doe do najlucidnije i najpotpunije svijesti o tome da je obvezan, tj. kad
nastoji da angaovanost za njega i za druge pree iz neposredne spontanosti u smiljeno. Pisac je prevashodno posrednik, i njegov angaman je
posredovanje.111
[...]
Emanuel Munije (II)
ivei u izolaciji tokom rata, Munije je napisao svoju Raspravu o karakteru,
objavljenu 1946. godine. To je knjiga o psihologiji, ali napisana iz filosofske
perspektive. U stvari, autor u njoj potvruje svoju namjeru da se bavi ne
I. Kant, Kritik der Urteilskraft, Felix Meiner, Hamburg, 1963, 11.
J.-P. Sartre, Queste-ce que la littrature? (1948), Gallimard, Paris, 1964, coll.
Ides, str. 61 (Situations II, Gallimard, Paris).
108 La Littrature, str. 73.
109 La Littrature, str. 191, 331 i 351.
110 La Littrature, str. 97 i 90.
111 La Littrature, str. 98.
106
107
TEORIJA ANGAOVANJA
samo ovjekom, opisujui varijante karaktera i tumaei linost kao onu

koja ga nadmauje, nego i borbom za ovjeka, predlaui ideal linosti.112
Taj ideal je ravnotea izmeu unutranjeg ivota i spoljanjeg ostvarenja,
izmeu linosti, izvora nepredvidivosti i stvaranja, i njenog prisustva u
kolektivnom i tjelesnom okruenju. Ukratko, rije je o ravnotei izmeu
ostvarenja i prilagoavanja realnome.113 Ukoliko unutranjost, liena spoljanjeg ivota, postane, zapravo, sanjarenje, spoljanjost se, budui liena
unutranjeg poleta, svodi na automatske i jednoline pokrete. U korjenu
ovog miljenja nalazi se bergsonovski uticaj, tanije, suprotnost izmeu
ivotnog poleta i materije koja je, prema Duhovnoj energiji, istovremeno prepreka, instrument i nadraaj.114 To je miljenje dviju snaga koje se
susreu i trae sklad.
Dakle, u Raspravi o karakteru angaman postaje duh koji se povezuje
sa svijetom. I u toj vezi, kae Munije, linost je nuno za svijet ili protiv
svijeta.115 Ona se nalazi pred sljedeom alternativom: ili prihvatiti realno
ili ga odbaciti; ona mora izabrati izmeu raspolaganja i egocentrinosti.116
Tako je linost angaovana za ivot i za smrt u odgovoru koji daje na poziv
svijeta.117 U stvari, svijet nije samo ono to oznaavamo kao objektivno,
jer je taj stvoreni svijet tek slaba konvencija, manje realna od svih naih
fikcija.118 Svijet, u svojoj dubokoj realnosti, spaja svako bivstvujue sa
jedinstvom cjeline koje je realnije od opaljivog i praktino realnog, cjeline koja poziva linost da bude istinska.119 Linost je, zapravo, pozvana da
odgovori da li prihvata ili ne prihvata rizik ivljenja, da djela, da donosi
odluke.120 Dakle, angaman je odgovor na poziv svijeta.
Ali na taj poziv se moe odgovoriti na razliite naine. Za Munijea
je idealno da odgovor bude uravnoteen razmiljanjem o smislu poziva.
Angaman mora da bude u vezi sa sabiranjem sopstva: Nije na duhovnosti angamana da bude uravnoteena sa duhovnou dezangamana.121
Tako angaman i dezangaman moraju da budu poput lica i nalija kretanja kontinuiranog nadmaivanja datosti ka potpunoj ljudskosti i sasvim
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
E. Mounier, Trait du caractre (1946), uvres, II, Seuil, Paris, 1961, str. 7.
Trait du caractre, str. 69, 256, 275276, 362, 413 i 565.
H. Bergson, LEnergie spirituelle (1919), P.U.F., Paris, 1955, str. 22.
E. Mounier, Trait du caractre, str. 350.
Trait du caractre, str. 336 i dalje, i 352 i dalje.
Trait du caractre, str. 422.
Trait du caractre, str. 389 i 391.
29
30
ljudskom svijetu.122 Kao to je rekao an Lakroa: dezangaovati se samo

da bismo dopustili ponovni angaman, to je uvek bio Munijeov stav.123
Sutina je da miljenje bude angaovano: Autentino miljenje, aktivan posrednik izmeu dvaju djelovanja, polazi od angamana i zavrava u
angamanu.124 Ono od njega polazi jer je linost obuzeta arom, poletom
koji je gura naprijed i velikodunim obeanjem spasenja za cijeli svijet.125
Ono se u njemu zavrava jer se bori protiv bezvoljnosti miljenja koje zatvara oi i povlai se u ravnodunost i zato to konkretno odgovara svojoj
okolini rtvovanjem i izborom. Dobre namjere nisu ni sasvim ni istovremeno ostvarive. Treba znati odbaciti i pristati na manje zlo. Angaovano
miljenje odrie se istih intelektualnih igara i bira put koji e da slijedi;
ono je potvrivanje koje iskljuuje prekidanje i odlaganje i koje zapeauje miljenje realnog.126
Spisi iz 1947. godine (Uvod u egzistencijalizme i ta je personalizam?)
pribliavaju, direktnije nego Rasprava o karakteru, problem angamana. Sa
Personalizmom (1949) obezbijeeni su elementi jedne teorije angamana,
artikulisane na sljedei nain.
Munije se vraa na Hajdegerov pojam bia-u-svijetu i Jaspersov pojam
bia-u-situaciji. Ali on obojici zamjera, kao to na drugom mjestu zamjera
i Sartru, to to egzistenciju razmatraju kao nerazumljivi i apsurdni ulog,
a autentinost kao pobjedu nad stvari i protiv stvari umjesto kao praktinost, saradnju sa stvarima.127 On im suprotstavlja kjerkegorovski pojam
angamana, tenziju izmeu dva pola pojedinanog i apsolutnog, praktinog i etike svrhe. Ovaj pojam je ispravan, kae Munije, barem za autora
Ili-ili (Alternativa), koji se pita nad moguim pomirenjem ljubavi i braka,
da bi zakljuio da se moe uputiti na apsolutni nain na jednu apsolutnu
svrhu u relativnim svrhama. Istina, sm Kjerkegor je zazirao od definitivnog angamana, ali, u Munijeovim oima, to samo dokazuje da su rijetki
oni koji ostvare uravnoteeni ideal.128
Filosofija angamana je kod Munijea neodvojiva od filosofije apsoluta. Otuda, od poetka, problem istote. U stvari, s jedne strane, linost
je obavezana u tijelu, porodici, sredini, klasi, otadbini, vremenu koje
nije izabrala kae Munije, citirajui Landsberga: Ja sam jedno ja-ovTrait du caractre, str. 573.
J. Lacroix, Panorama de la philosophie franaise contemporaine, P.U.F., Paris,
1966, str. 103.
124 E. Mounier, Trait du caractre, str. 673.
125 Trait du caractre, str. 423.
126 Trait du caractre, str. 673 i 675.
127 E. Mounier, Introduction aux existentialismes, uvres III, str. 123124 i 128.
128 Introduction aux existentialismes, str. 122123 i 144. Usp.: Trait du caractre,
uvres II, str. 679.
122
123
TEORIJA ANGAOVANJA
dje-sada.129 S druge strane, poziv stvara put linosti ovim uslovljavanjem,

pozivajui je pritom da ini najbolje to moe da bi u istoriji ostvarila vjenoga ovjeka, tj. apsolut, koji je jo na kraju istorije, ili prije s one strane
istorije.130 Ljudi, brinui se o istoti, ele da zatite apsolut a da ne isprljaju
ruke. Ali Munije ocjenjuje a Sartr u svojoj drami to potvruje131 da
ova briga izraava egocentrino licemjerstvo koje je vie pridjenuto slici
samoga sebe nego zajednikoj sudbini ljudi.132 Naprotiv, on uvjerava da je
personalizam, utoliko to nam pomae da naemo svoju ravnoteu, najbolji egzorcizam protiv demona istote; personalizam poziva na ponaanje
koje se sastoji od konkretnog potvrivanja i umetanja, odgovornosti potvrene u svijetu situacij.133 No, sve situacije su neiste, pomijeane, dvosmislene i, samim tim, bolne: Uvijek se angaujemo samo u spornim borbama
izazvanim nesavrenim uzrocima.134 Slijedi da je predstavljanje vjenog
ovjeka koje daje istorijski razum uvijek partikularizovano stanovitem sa
kojeg se razmatra. Ne postoji samo jedan jedini nain, u svijetu i u istoriji,
da osiguramo ravnoteu angamana i transcendencije.135
Sljedstveno tome, nasuprot Sartru, ovjek se ne razumijeva posredstvom samog svog angamana, jer se on odnosi na horizont transcendencije. Ali istovremeno, ovaj angaovani in nije mogu, kao to je smatrao
Gabrijel Marsel, osim ukoliko prihvatimo da je u njega podjednako utisnuta izdaja koliko i vjernost: On pretpostavlja pristajanje na neistotu.136
Angaman je istovremeno cjelovit i uslovan. Cjelovit, budui da se linost ne zaustavlja na razumijevanju svijeta, nego povrh toga eli i njegovu
promjenu; ukoliko ona [zasad] izmie, to je zato da bismo joj bolje doskoili. Uslovan, jer se angaman ustanovljuje uzimajui u obzir uslove koje
postavlja svijet; on donosi polet, kao i pravilo djelovanja.137
Pravilo djelovanja i polet egzistencije angaman je istovremeno i
jedno i drugo. Ukoliko je priznat kao polet, on postaje pravilo osloboenja
personalizacijom. Sloboda je prije osloboenje nego izbor; posljednje je, u
E. Mounier, Quest-ce que le personnalisme?, uvres III, str. 191192; P.-L.
Landsberg, Le Sens de laction, Problmes du personnalisme, str. 114 i dalje.
130 E. Mounier, Quest-ce que le personnalisme?, uvres III, str. 191192, 197 i
199.
131 J.-P. Sartre, Les Mains sales (1948), Livre de poche, 1960, str. 203 (v, 3): Oderer
kae: Ja imam prljave ruke.
132 E. Mounier, Quest-ce que le personnalisme?, uvres III, str. 186187 i 193.
133 Ibid., uvres III, str. 187.
134 Ibid., uvres, III, str. 193 i 504.
135 Ibid., uvres III, str. 197 i 201.
136 Ibid., uvres III, str. 200; Le Personnalisme, uvres III, str. 504.
137 Quest-ce que le personnalisme?, uvres III, str. 243; Le Personnalisme, uvres
III, str. 463.
129
31
32
stvari, samo prekid ili negativni element slobode. Ona je nadmaenje kojim
osoba postaje to to jeste na potpuniji nain nego pomou nunosti.138
Odbiti angaman znailo bi odbiti ljudsko stanje. Uvijek se govori o
tome angaovati se, kae Munije, kao da to zavisi od nas: ali mi smo angaovani, obavezani, zaokupljeni. Eto zato je odustajanje iluzorno.139 Mi
sigurno moemo da odbijemo ovo stanje; meutim, hrabrost je prihvatiti
ga i, samim tim, prihvatiti da ivimo teku dijalektiku: angaman dezangaman, miljenje prekid.140
Moris Nedonsel
Monsinjor Nedonsel [Maurice Ndoncelle] je nadugo ispitivao pojam angamana u svom djelu O vjernosti (1953). Autor se tu pokazuje kao uzoran
Munijeov uenik, i upravo emo njime zavriti ovu kratku istoriju angamana. Nema sumnje da su i drugi mislioci dovoljno mjerodavni da bi se ovdje
nali, ali smo se ograniili na one koji su nam se inili najznaajnijim.
Najprije ukratko primijetimo temelj Nedonselove filosofije izloene u
Uzajamnosti svijesti (1942). Uzajamnost o kojoj je rije definie se kao priest linosti, i on jeste isto miljenje.141 Ovo isto miljenje suprotstavlja se prirodi. Ve je dolazak same linosti skok iz prirode u natprirodno,
jer priroda ne moe da razvije pojedinanu sudbinu; ona je ponitava ili
premjeta.142 Meutim, ja ne postoji bez ti. Prema Nedonselu, ljubav ili
ljudska uzajamnost, jeste prvobitna datost: kao skriveni poredak koji je
odkrinut a da u njemu niko istinski nije razdvojen.143 Sljedstveno tome,
ova natprirodnost koja jeste isto miljenje, prethodi prirodi uopte, te
naoj prirodnoj egzistenciji posebno, i utemeljuje ih. Da bismo nali svoje
porijeklo, moramo, dakle, da nadvladamo svoju prirodu, da se oistimo
od prirodnih tenji. Istina, priroda nije zlo; ona je ravnoduna spram
nae sudbine. Istinska tragedija nalazi se u nama samima. Ali samim tim
to je naa priroda odsjeena od duha, ona je, takoe, protivna njegovom
Le Personnalisme, uvres III, str. 444, 483484 i 487.
Ibid., uvres III, str. 504505.
140 Za najkompletniji uvod u Munijeovu misao vidjeti E. Borne, Mounier, Seghers,
1972; J. Conilh, Mounier, P.U.F., Paris, 1966; J.-M. Domenach, Emmanuel Mounier,
Seuil, 1972; L. Guissard, Emmanuel Mounier, ditions universitaires, Paris, 1962.
Pomenimo najzad i: Nouredinne Zaza, tude critique de la notion dengagement chez
Emmanuel Mounier, Droz, Gneve, 1955; Zazina zasluga je to je prepoznao
Landsbergov uticaj na Munijea, ali njegova kritika Munijea koji bi podrao subjektivni idealizam (str. 78) nije uvjerljiva.
141 M. Ndoncelle, La Rciprocit des consciences, Aubier, Paris, 1949, str. 82.
142 La Rciprocit, str. 116, usp. str. 16 i 89.
143 La Rciprocit, str. 23.
138
139
TEORIJA ANGAOVANJA
zamahu.144 I Nedonsel daje za pravo Platonu koji je izjavio da je tijelo

tamnica due.
Polazei od ove suprotnosti izmeu prirode i linosti, Nedonsel u spisu
O vjernosti pokazuje kako je angaman, prema njegovom miljenju, istovremeno nuan i nedovoljan za ovjeka. Putem objektivnog angamana
ovjek je postavljen u situaciju kao svako ivo bivstvujue. Ali putem
subjektivnog angamana, on sm stvara smisao situacije koja ga angauje.
Kad je taj smisao konstituisan krajnjim vrijednostima koje ivotinja nije u
stanju da olii, subjektivni angaman postaje lini angaman za ispunjenje linosti. Meutim, ovaj razvoj angamana nije dovoljan da se ostvari
ispunjenje linosti. ovjeku je potrebna moralna vjernost i religiozna vjera
da bi mogao da potvrdi oekivanje i priblii se njegovom ostvarenju.145
Produbimo razumijevanje triju etapa angamana kod Nedonsela.
Angaman je, u objektivnom smislu, situacija koja obavezuje bivstvujue da zauzme stav od kojeg e zavisiti njegova egzistencija ili vrijednost
njegove egzistencije.146 Objektivni angaman ne implikuje samo fizikohemijsku reakciju, nego situaciju koja otvara polje mogueg i pravi razliku
izmeu boljeg i goreg. U tom smislu, svako ivo bivstvujue u ivotinjskom
carstvu je obavezano prije nego to se smo angauje.147
Angaman u subjektivnom smislu jeste in kojim ivo bivstvujue
stvara svoje navike da bi pridalo novi smisao izvornoj situaciji; stabilnost
se tako suprotstavlja nestabilnosti tenji i instinkata. Na taj nain, ivotinja
moe doi do stabilnosti karaktera i do vjernosti nasuprot drugom bivstvujuem, ovjeku. U stvari, samo s obzirom na ovjeka, ivotinja, posebno
najtajanstvenija od svih, tj. pas, moe da se uzdigne iznad svojih kapaciteta i svojih uobiajenih nedosljednosti, posveivanjem sebe kultu onoga
transcendentnog ti.148 Objektivni i subjektivni angaman formiraju bioloki angaman.149
to se tie linog angamana, on se konstituie posredstvom dezangamana prirode. On zamjenjuje duhovni svijet prirodom koja je tek naa
kolijevka ili polje naeg djelovanja.150 Zapravo, jezgro nae svijesti uvijek
La Rciprocit, str. 153, 161, 175 i 129.
* U stvari, situaciju ima samo ono stvorenje koje moe izriito da se odnosi
prema svojim okolnostima, a time i da se eventualno i aktivno angauje spram njih, a
to je samo ovjek prim. prir.
145 M. Ndoncelle, De la fidlit, Aubier, Paris, 1953, str. 26, 28, 4243 i 49.
146 De la fidlit, str. 26.
148 De la fidlit, str. 29 i 3137.
144
33
34
sadri poziv na postajanje svih stvari i na prosvjetljenje u univerzalnoj uzajamnosti linosti.151 Dakle, distanca se stvara, s jedne strane izmeu pozitivnog i aktuelnog ja i, s druge strane, idealnog ja koje je savrenstvo, koje
jo nije ostvarenje linosti.152
Meutim, takva distanca pokazuje, prema Nedonselu, rizik inherentan
cjelokupnom angamanu.153 To je uvijek vie ili manje kao da potpisujemo ek, pritom jo ne znajui hoe li biti provizije.154 Smo priznanje
svrhe i sma distinkcija izmeu pozitivnog i idealnog ja ne donosi nikakav odgovor na pitanje da li je suludo ili razumno moralno djelovanje
koje otjelovljuje vrijednosti da bi ispunilo linost. Pravo govorei, ne radi
se o smislu na objektivnom planu na kojem se rauna samo ono to se
moe dokazati. Unutranjim inom, inom vjere, uspostavlja se vjernost ili
obeanje sebi samom koje praktino postavlja problem. U stvari, slijedei
unutranje obeanje, ovjek odrava izvjesni ivotni stil koji ga oslobaa
ropstva prirodi i uva sjeanje na izvjesna presudna iskustva koja otkrivaju
orijentaciju njegove egzistencije. Na taj nain, vjernost obeanju sastoji se
u odluci koja se sastoji od odravanja aktuelne odluke u korist vrijednosti
jastva.155 Ova odluka ne obuhvata samo projekt koji angauje iskljuivoobjektivni i spoljanji ishod i obeanje koje se odnosi samo na subjekt; ona
obuhvata i zavjet koji uvodi u igru tajanstvenu vrijednost, koja se izraava
u religioznoj smjernosti nas samih.156
Da zakljuimo, izmeu naeg angamana i svrhe koju on implikuje,
Nedonsel uvodi vjernost kao posrednicu. Zahvaljujui njoj, izbjegavamo
apsurdnost angamana koji ne zavrava ni u emu. Zahvaljujui njoj, mi
vajamo svoju unutranju statuu.157
S francuskog prevela Kristina Bojanovi
151
152
153
154
155
156
157
De la fidlit, str. 196.

De la fidlit, str. 49, 51, 52, 5657 i 61.
De la fidlit, str. 44 i 196.
Trei program
141.319.8
171/172
TEORIJA ANGAOVANJA
Prevod
HUBERT HAUZEMER
FILOZOFIJA ANGAOVANJA*
Autor u ovom tekstu, koji predstavlja nacrt u pravom smislu rei, iznosi naelna
razgranienja za ono to bi, prema njegovom shvatanju, trebalo da bude osnov neke
budue filozofije angaovanja. Njegovo ishodite prevashodno je filosofsko-antropoloko, to ukljuuje poreenje poloaja viih ivotinja i ovekove situacije, na
osnovu ega se izvode zakljuci i o odreenim znaajnim fenomenima ovekove
zajednike, drutvene egzistencije. Na drugom mjestu, autor preuzima vane distinkcije iz teorije rada Hane Arent, nadilazei njeno tematsko polje ka teoriji
angaovanja.
Kljune rei: Angaovanje, antropologija, teorija djelovanja, Hana Arent.
Uvodne napomene
Kada se kae angaovanje, nesumnjivo se prvo pomisli na militantnost.
Meutim, iako se ovde radi o istaknutoj i nezaobilaznoj formi angaovanja, ona nije niti jedina, niti najtemeljnija. U nastavku ovog razmatranja
pokuau da pokaem, polazei od antropolokog pristupa (koji se, dakle,
usredsreuje na ono to je specifino ljudsko), koji su izvori svakog angaovanja nas ljudskih bia i kakve su nam u tom pogledu mogunosti,
ali i ogranienja. Isto tako, hteo bih da pokaem na koji nain je mogue
valjano promiljati angaovanje, ne zapadajui ni u moralizam ni u aktivizam, kako bismo razumeli i to je moja glavna teza da je angaovanje za
oveka i, a fortiori, za linost, u isti mah i nunost i srena okolnost.
Moje razmatranje bie izloeno u tri etape:
Antropoloko zasnivanje angaovanja: zato ovek mora da se angauje,
da li je mogue da se ne angauje. Istovremeno, pokazaemo ta tano
znai re angaovanje.
* Naslov originala: Hubert Hausemer, Philosophie de lengagement (2006), http://
www.lvn.asso.fr/IMG/pdf/transcription_intervention_H_Hausemer_MAL.pdf
Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
35
36
Antropoloki uslovi mogunosti angaovanja: nije dovoljno da moramo

ili da hoemo, potrebno je jo da moemo da se angaujemo. ta je to to
oveka ini kadrim za angaovanje? Ovde u posegnuti za republikanskim trojstvom sloboda, jednakost, bratstvo, dodajui mu jedno pomalo neuobiajeno tumaenje i proirenje.
Materijalni uslovi mogunosti angaovanja: budui da su omoguene
razliite forme angaovanja, kako ih u datom drutvu konkretizovati? Ove
konkretizacije, ova udarna mesta, jesu, videemo, ujedno i forme angaovanja i njihovi drutveni uslovi. Tim povodom posluiu se trojnom
shemom koju je svojevremeno ponudila Hana Arent [Hannah Arendt].
Antropoloki osnov angaovanja

Zato oveku nije doputeno da ivi spokojno, nalik velikoj tromoj reci,
voen svojim instinktima, nagonima i eljama? Zato (uzrok) i zato (cilj)
angaovanja, po emu je ono neizbeno, neophodno i od ivotnog znaaja?
Ovo pitanje je u vezi s prirodom oveka, ili, ako hoete, sa odsustvom takve
prirode. Izdvojiu ono to je za nae razmatranje najvanije, delom zaobilaznim izlaganjem, posredstvom distinkcije izmeu oveka i ivotinje bar
one njemu najblie.
Poput svih drugih ivih bia, biljaka i ivotinja, ovek se nalazi u mrei
odnosa preko kojih sva ta bia, ukljuujui i ona neiva, utiu jedna na
druga. Na tome, dakle, ne poiva ovekova specifinost. Zajedno sa viim
ivotinjskim vrstama, ovek je upleten u trostruku mreu odnosa:
odnos sa materijalnim okruenjem, s prirodom, sa svetom;
odnos sa okruenjem bia jednake vrste, s drugim, drugaijim, s drugima;
odnos svakog sa samim sobom.
Ni ovde (dakle) ne pronalazimo ovekovu specifinost. U emu ona,
zapravo, prebiva?
Ljudska specifinost uglavnom poiva na injenici da ova tri odnosa
kod oveka, za razliku od ivotinja (bar onih divljih), ne ureuje priroda
(instinkti, mehanizmi, determinizmi...). Istina je da se meu viim ivotinjama otvara manje ili vie prostrano manevarsko polje u pogledu ovih
prirodnih regulacija. U tom smislu, ovek moda jeste ivotinja, ali svakako nije ni nalik ostalim ivotinjama. U sutini, kako tvrde predstavnici nemake antropologije iz prve polovine XX veka (eler [Max Scheler],
Plesner [Helmuth Plessner], Gelen [Arnold Gehlen]), ovek je promaena,
nedovrena ivotinja, s tom razlikom to on pati od ozbiljnih nedostataka u
pogledu instinkata, naroito socijalnih i relacionih.
TEORIJA ANGAOVANJA
Ovi nedostaci se ispoljavaju u vidu ozbiljne disfunkcionalnosti na

planu svakog od pomenutih tipova odnosa:
materijalno okruenje: ekoloki problemi; ivotinje ih ne stvaraju, one
trpe zbog problema koje im mi zadajemo;
ljudsko okruenje: agresivnost, svirepost, ubistvo, rat; nita od toga meu
ivotinjama ne postoji;
odnos sa samim sobom: psihopatologija, koju divlje ivotinje takoe ne
poznaju; meutim, ovek moe biti uzronik psihikih problema kunih
ivotinja.
Eto, to su injenice i situacije u koje su svi ljudi uvueni (embarqus),
kao to kae Munije.1 Ovde je re, ini se, o nultom stepenu angaovanja.
Mi smo svi angaovani u odnosima koje ne regulie priroda i koje ne biramo; otuda izraz uvueni. To je trpno, pasivno angaovanje.
Ali, isto tako, jasno je da ovek ne moe da se zaustavi na tom pasivnom angaovanju jer mu preti opasnost da izumre kao pojedinac i kao
vrsta, s obzirom na disfunkcionalnosti proistekle iz pomenutih nedostataka. Nasuprot tome, ivotinje samo treba pustiti da ive; osim u sluaju
prirodnih katastrofa, priroda se pobrinula za njihovo preivljavanje (bar
kao vrste). ovek, meutim, ne sme da se opusti; ako eli da preivi, on
mora svojski da se potrudi oko svog opstanka, lino ureujui svoje odnose. A budui da nije svako u stanju da to postigne sasvim sam i bez muke,
priskau mu u pomo uenje, kultura i tradicija.
Na taj nain, antropoloki pristup, posle onoga to smo nazvali nultim stepenom angaovanja ili pasivnim angaovanjem, otkriva angaovanje
koje bismo mogli odrediti kao regulativno, iji nuni, neizbeni i vitalni
karakter bode oi; regulativno angaovanje oznaava prvu temeljnu razliku spram ivotinja, ak i onih viih. Budui da je ovek nedovrena ivotinja, ove tri vrste odnosa, na neki nain, jesu pitanja koja mu se neprestano
postavljaju. Zbog same te injenice, on se ispoljava i kao ispitivana ivotinja kojoj se, dakle, upuuju istinska pitanja (trpno angaovanje). Ali da bi
preiveo, ovek je duan da odgovara na ova pitanja, a oigledno je u tome
dosad uspevao, bar kolektivno (aktivno angaovanje). Na taj nain ovek se
razotkriva i kao bie odgovora. Kako je u ovom konkretnom sluaju re o
njegovim sopstvenim odgovorima, koji ga obavezuju, on postaje odgovorno
bie, reju, linost.
Ali, uz nunost angaovanja radi opstanka pojavljuje se druga kljuna
razlika u odnosu na ivotinje, i to u obliku nove vrste pitanja, pitanja drugog stupnja ili metapitanja: Da li je vredno truda opstajati, te prema tome i
angaovati se? Zatim, ako je odgovor potvrdan, koji to ivot zavreuje da ga
ivimo i da se radi njega angaujemo. Drugim reima, u tom pitanju razot1
Up. Emmanuel Mounier, Oeuvres, t. 3, str. 191192.
37
38
krivamo etvrti odnos odnos oveka sa vlastitom egzistencijom; otuda

pitanje smisla ivota. ivotinje sebi ne postavljaju ovo pitanje jer nemaju
potrebe za tim, priroda ga je regulisala za njih; reenje je konkretizovano,
takorei, u njihovom organizmu.
Poput drugih neregulisanih odnosa, i ovaj poznaje svoje disfunkcionalnosti: zgaenost nad ivotom (taedium vitae u antici i srednjem veku),
depresiju, amotinju i, na kraju, samoubistvo (koje kod ivotinja ne postoji). Regulativno angaovanje ovde zadobija osobeni oblik sapijencijalnog
(od mudrost) ili simbolikog (od smisao) angaovanja.
U dosadanjem izlaganju esto smo pominjali opstanak; ovaj termin mora biti razjanjen da bismo izbegli redukcionistike nesporazume.
Zaista, opstanak o kojem je re u kontekstu regulativnog angaovanja, jeste
ponajpre bioloki individualni i kolektivni. Ali, ovde iskrsava neto znatno vee i znatno drugaije, neto to je nesumnjivo ve nagoveteno, makar
samo izmeu redova. To je psiholoki i mentalni opstanak: lini identitet i
integritet, samoprihvatanje, samoostvarenje i srea, kvalitet ivota... Na to
se nadovezuje drutveni i politiki opstanak: odnosi sa drugima u zajednici,
drutveno priznanje i status, integracija i graanstvo... Najzad, tu su i, s
jedne strane, moralni i duhovni opstanak potovanje sopstvenog i tueg
dostojanstva, i s druge strane, ve pomenuti simboliki opstanak sticanje
svesti o smislu individualnog i kolektivnog ivota.
Jo jedna napomena: antropoloki pristup angaovanju svakako rasvetljava odreene ovekove karakteristike, u koje spada, izmeu ostalog, lina
dimenzija (pitanja, odgovori, odgovornost). Ali portret tako ustanovljenog
oveka zasigurno je nepotpun, ak uzimajui u obzir crte koje se naziru iz
njegovih nedostataka. Trebalo bi govoriti, ali ovo nije mesto za to, o ovekovoj osobitoj i trajnoj ranjivosti i tronosti, o neizvesnosti (sluajnost,
nepredvidljivost, rizici) i o konanosti (ogranienja, razliitost drugoga,
smrtnost) njegove egzistencije, ne zaboravljajui njegovo telesno i polno
stanje, kao i celokupnu dimenziju jezika.
Videli smo da je ovek naelno sposoban da odgovori na egzistencijalna pitanja koja mu namee mrea odnosa u kojoj je postavljen, to jest,
sposoban je da regulie ove odnose i rukovodi njima. Ali to je, na neki
nain, naa puka tvrdnja. Sada nam valja poblie razmotriti ovu sposobnost, ovu mo regulacije. Od ega se ona sastoji i na ta se oslanja? Ova e
nam analiza pokazati ostale karakteristike ljudskog bia, kao i druge, nove
oblike angaovanja.
* Autor upotrebljava izraz sapientiel koji nije kodifikovan u teorijskoj upotrebi, i inae se retko koristi, pa smo odluili da ga na srpski prenesemo u obliku koji
prati sugerisanu etimologiju, budui da za ovu re ne postoji semantiki ekvivalent u
naem jeziku prim. prir.
TEORIJA ANGAOVANJA
Antropoloki uslovi mogunosti angaovanja

Poeu jednim uoptenim zapaanjem o ovim uslovima. Kao sva ljudska
svojstva, oni su istovremeno i injenice, date i opipljive, i zadaci, jer nisu
nekakvi raspoloivi i gotovi podaci, ve mogunosti koje treba pretoiti
u realnost. Oni mogu biti prikazani na razliite naine; zbog pedagoke
jasnoe, odabrao sam moda pomalo izvetaen, ali veoma koristan nain
prikazivanja republikansko trojstvo, kojim u se najpre posluiti po njegovom klasinom poretku (koji, uostalom, nije bio oduvek takav i nametnuo se prilino kasno): sloboda, jednakost, bratstvo.
1. Sloboda
Deficit instinkta, o emu je prethodno bilo rei, oslobodio je oveka od
okova, zahtevajui istovremeno od njega preuzimanje odgovornosti za
svoje odnose; sloboda je uslov mogunosti angaovanja u svim njegovim
oblicima, a u isti mah i neodloan poziv na angaovanje, pod pretnjom da
ljudska vrsta za kratko vreme iezne. Posmatrana u ovom kontekstu nedostatka, a ne apstraktno, sloboda dobija precizne obrise.
Vidimo, najpre, ta ljudska sloboda nije:
autarhija, samodovoljnost, nezavisnost: to su pubertetski, a ujedno i liberalno- individualistiki fantazmi;
proizvoljni, bezrazloni i neosnovani izbor: to je jo jedna pubertetska
ideja o slobodi.
Ako zaista elimo da povedemo rauna o sutinski relacionom karakteru oveka, kao i o dimenziji odgovornosti ljudske linosti, i ako pristajemo da zauvek odagnamo izmatane predstave, onda uviamo da je pravo
ime slobode autonomija.
Etimoloka i istorijska analiza razotkriva pravi smisao ovog termina,
zamagljenog aktuelnom upotrebom. Autonomija potie iz starogrkog
jezika i sastavljena je od dve rei: auto, to znai sm, smo, i nomos zakon,
pravilo. Doslovni prevod autonomije, dakle, glasi: samoregulativnost ili
samozakonodavnost. Kad se autonomija dovede u vezu sa slobodom, ova
se ispoljava kao regulisana sloboda regulativna a ne arbitrarna sloboda.
Naglasio bih da koncept autonomije, sa istorijskog gledita, ve od starih Grka pripada domenu politike (a ne etike ili psihologije). On oznaava situaciju ograniene samoregulativnosti neke teritorije u obuhvatnom
okviru. U tom smislu, danas se jo govori o autonomnim oblastima (kao
to je to, na primer, sluaj sa Katalonijom unutar panije). Kada je Kant
preneo ovaj termin iz domena politike u domen etike, on je imao na umu
upravo njegovo politiko znaenje. Eto zato kod njega autonomija ne
znai nezavisnost, kao u dananje doba, nego slobodu manevrisanja unu-
39
40
tar univerzalnog moralnog zakona koji upravlja ljudskim, kao i univerzalnim umom. Sloboda ljudske linosti, koja je jedan od antropolokih uslova
angaovanja radi opstanka, jeste, dakle, autonomija u smislu: regulisane i
uokvirene slobode.
Videli smo da, kod oveka, svaka karakteristika jeste, ali, istovremeno, treba jo da postaje i da se razvija. To vai i za slobodu: ona jeste, kao
mogunost i mo, ali neprestano mora da postaje i da se realizuje. Kod
ljudskih bia, sloboda je trajno oslobaanje, autonomizacija. Uostalom,
nita nas ne spreava da dinamiki karakter slobode proirimo na celokupnu linost, uzimajui u obzir da je sloboda podjednako i uslov humanizacije oveka: ljudska sloboda kao oslobaanje istovremeno je faktor hominizacije i personalizacije.
Dakle, istinsko znaenje slobode ili autonomije moe se iskazati i na
drugi nain, to nam razotkriva sutinsku dimenziju linosti. Ovde sam
prvi put potraio pomo od Hane Arent: za nju, ovek je bie obdareno
inicijativom (od latinske rei initium poetak, zapoinjanje). Ona esto
navodi jednu reenicu Svetog Avgustina: Initium ut esset, homo creatus
fuit, tj. ovek je bio stvoren da bi postojao poetak. Prema njenom miljenju, samo je ovek sposoban da pokrene nove procese. Ovu mo inicijative Arent povezuje sa injenicom ljudske roenosti (koju suprotstavlja
smrtnosti, pomou koje je filozofska tradicija, ukljuujui i njenog uitelja Hajdegera, odreivala oveka).
U dananjoj filozofskoj misli na Zapadu, autonomija i roenost/inicijalnost iskazuju sledee: ovek je subjekt. Ljudska linost stoji na poetku
procesa koje mora da pokrene da bi osigurala svoj opstanak (u viestrukom
smislu termina koji smo ve razmotrili) i u kojima sebe vidi sueljenu sa
brojnim alternativama i izborima. U tom smislu, ona ponajpre jeste antropoloki subjekt; ona mora samu sebe da humanizuje/personalizuje, suoavajui se tako sa izborom izmeu ljudskog i neljudskog, personalnog, impersonalnog i depersonalnog. Ona je epistemoloki subjekt, ija je sposobnost,
ali i zadatak, saznavanje (naroito etiri odnosa o kojima smo govorili),
i nalazi se pred izborom izmeu istinitog i lanog. Ona je etiki subjekt,
stavljen pred alternativu izmeu dobra i zla u upravljanju ovim odnosima.
Ona je pravni subjekt, suoen s alternativom pravinog i nepravinog. Ona
je politiki subjekt koji, u svojstvu graanina, mora da bira izmeu autokratije i demokratije. Najzad, ona je i estetiki subjekt za koji, pored saznajnog,
delatnog ili utilitarnog pogleda, postoji jo jedan, drugaiji pogled na stvari u svetu i na ljudska dela, tanije, bezrazloan pogled koji se okree ka
lepom i runom, uzvienom i vulgarnom, autentinom i neautentinom.
TEORIJA ANGAOVANJA
2. Jednakost
Moglo bi se rei da je termin jednakost najzastareliji deo republikanskog
trojstva, zahvaljujui injenici to je najpovezaniji sa istorijskim kontekstom iz kojeg je ovo trojstvo izniklo. Da bismo izbegli klasine nesporazume povodom jednakosti (pre svega njeno poistoveivanje sa egalitarizmom), predlaem da taj termin zamenimo terminom pravda.
Time nita ne gubimo jer jednakost, zacelo, moe da znai samo ovo:
jednakost pred zakonom. Zapravo, ona se ve podudara sa angaovanjem,
budui da nikako nije unapred data, ve uvek iznova treba da se pronalazi,
redefinie i realizuje. Na ovom planu, linost je pravni subjekt u dvostrukom svojstvu:
ona je subjekt prava, u smislu da raspolae pravima ili zahteva
prava;
ona je isto pravni subjekt po tome to prava ustanovljava i izrie.
Ovde nailazimo na brojne alternative, ostvarenja, odgovornosti i angaovanja.
Zamenivi jednakost reju pravda, ne samo da nita ne gubimo,
nego, zapravo, dobijamo: jer pravda iskazuje sve forme pravde distributivnu, komutativnu, proceduralnu, drutvenu i meugeneracijsku koje
umnogome prevazilaze obinu jednakost pred zakonom.
Pored toga, jednakost se uvek postavlja u optoj, reklo bi se ak i univerzalnoj, perspektivi: svi su jednaki pred istim zakonom. Teko je onda
izbei nepravde jer postoji opasnost da previdimo ili ak nasilno ugrozimo jedinstvenost razmatrane linosti. Uloga sudije ovde je od kljunog
znaaja: njegova vetina podrazumeva artikulisanje univerzalnog zakona
posredstvom jedinstvenosti pojedinanog sluaja, iji ishod zavisi od njegove odluke. On tako stvara termin jurisprudencija, u kojem pronalazimo
latinsku re prudentia, razboritost, to nije nita manje nego praktina
mudrost, tj. primena univerzalnog zakona na pojedinaan sluaj. Pravda
omoguava ono to jednakost onemoguava, to jest, praksu pravinosti.
Ovaj zahtev za pravinou jo jednom pokazuje da je ovek nedovrena ivotinja. Prirodni mehanizmi primenjuju se bez razlike i izuzetka
na sve ivotinje. oveku, meutim, nedostaju neki od ovih mehanizama i
on zato mora da se postara da ih zameni drugim tipom regulacije. Naime,
tokom svog razvoja ovek je malo-pomalo zapaao da nije ispravno da prirodne, slepe i univerzalne mehanizme zamenjuje vetakim i podjednako
egalitaristikim mehanizmima. Jo su Rimljani to znali, o emu svedoi
njihova poslovica: Summum jus, summa injuria (Najvee pravo najvea
nepravda). Pojmovi pravde i pravinosti rezultat su tog razvoja.
41
42
3. Bratstvo
Trei termin republikanskog trojstva od samog poetka zadaje problem; posebno bi trebalo ispitati sledea etiri pitanja, nejednakog znaaja:
Naizgled nevano, ali zapravo sutinsko pitanje odnosi se na redosled tri
termina: da li bratstvo treba staviti na zaelje, kao to je to inae sluaj, ili
na poetak niza?
To to je ovaj termin odmah doveden u pitanje, dugujemo injenici to je
njegovo poreklo suvie obeleeno hrianskom religijom; to je bio jedan
od razloga da ga zamenim terminom solidarnost.
Samo znaenje ovog termina, njegov sadraj, zadaje problem: ta tano
znai bratstvo, naroito u politikom kontekstu? Ovo je drugi razlog da
ga zamenim reju solidarnost.
Najzad, treba se zapitati da li bratstvo zaista zasluuje svoje mesto u trijadi. Sloboda i jednakost jesu prava koja se mogu potraivati i koja su u
nadlenosti suda, dok bratstvo oigledno nije pravo i svakako ne odgovara zahtevu koji bi mogao da bude potinjen autoritetu suda.
Moja teza u ovom pogledu je sledea:
Koncept bratstva ima precizan smisao, ali moe da poprimi i neki drugi.
Ovaj smisao doprinosi da bratstvo postane najvaniji termin, izmeu
ostalog, zato to ga druga dva termina pretpostavljaju.
Trebalo bi, dakle, staviti bratstvo na prvo mesto trijade.
Kad je re o pojmu solidarnosti, on proizlazi iz drugaije problematike
i logike nego bratstvo, ali imajui u vidu njegov znaaj, treba da se doda
trojstvu.
Sve ovo, naravno, ne znai da pojam bratstva ne zadaje probleme.
Da bih razjasnio znaenje i znaaj bratstva, poeu tako to u ga
razluiti od solidarnosti. Glavna razlika se ukazuje im shvatimo da solidarnost ne bi mogla zaiveti bez nekog dodatka, da pretpostavlja neto bez
ega nije u stanju da se pokrene.
Solidarnost je po sebi uvek selektivna: ja sam solidaran i oseam se
solidarnim sa tim i takvim, a ne s nekim drugim.
Postavlja se pitanje, na mnoge naine, zato treba biti solidaran s
nekim, ko god to bio. Solidarnost proishodi iz izbora i odluke koji zahtevaju razlog i motivaciju.
Taj razlog i ta motivacija, koje solidarnost pretpostavlja, nisu nita
drugo do bratstvo, iji se istinski smisao razotkriva na sledei nain bratstvo je priznavanje drugoga i drugih. im se ispuni ova pretpostavka, solidarnost izlazi iz svoje uaurenosti.
Bratstvo reava pitanje antropolokog statusa drugog: ta je on za
mene? ivotinja ili ovek, maina ili subjekt, neko jednak meni ili infe-
TEORIJA ANGAOVANJA
riorniji od mene? Bratstvo je antropoloki koncept, koji izraava odreen

odnos s drugim, usmeren na njegov poloaj oveka, linosti i subjekta.
Solidarnost reava problem bede, siromatva, nematine, materijalne,
psiholoke i drutvene nedae drugoga. Solidarnost je drutveni i politiki
koncept.
Suprotnost bratstvu jesu prezir i ponienje, nipodatavanje i iskljuenje (seksizam, rasizam, ksenofobija). Suprotnost solidarnosti jeste egocentrizam, egoizam i ravnodunost. Bratstvo, na kraju krajeva, potvruje ono
to u kontekstu ljudskih prava nazivamo dostojanstvom, a njegove suprotnosti podjednako su suprotnosti potovanja dostojanstva. Ako je bratstvo
priznanje drugoga, onda je to i priznanje dostojanstva drugoga, potovanje
njegovog statusa subjekta. Tako od koncepta bratstva potie zahtev da se
drugom dodele osnovna prava povezana sa ljudskim dostojanstvom i da se
otklone njegove suprotnosti (instrumentalizacija, ponienje, nasilje, itd.).
Posmatrano u takvom svetlu, bratstvo se pojavljuje kao neto pretpostavljeno ne samo u terminu solidarnost, nego je ono i u preostala dva
termina republikanskog trojstva, u slobodi i jednakosti i/ili pravdi, temelj
uvebavanja slobode i izvravanja pravde. Ako je to tano, onda bratstvu
zaista nije mesto pored ostalih termina, tanije, ono mora biti stavljeno
na prvo mesto. Bratstvo, kao priznavanje drugoga i potovanje njegovog
dostojanstva, konstituie, na neki nain, osnovno antropoloko angaovanje. Sloiemo se sa Emanuelom Levinasom [Emmanuel Levinas] da je
to angaovanje sve samo ne oigledno; prema miljenju ovog autora ono
je izriito protiv prirode. Zaista, zakon prirode i biolokog ivota jeste
zakon jaeg, prednost data opstanku mene i meni slinih. Zakon ljudske
humanosti jeste zakon priznavanja opstanka, u mnogostrukom smislu te
rei, svakog pojedinano i svih zajedno.
Bratstvo ima samo po sebi univerzalni domaaj. To, ipak, nije dovoljno
da sprei stvaranje skuenih politikih ili kulturnih zajednica koje ne obuhvataju sve ljude. U tome, naelno, nema kontradiktornosti, u onoj meri u
kojoj je re o grupama koje se formiraju unutar kruga univerzalnog bratstva, u kojem svaka osoba uiva status subjekta, potovanje svog dostojanstva, kao i prava dodeljena svakom oveku kao oveku.
Eto obrazloenja za isto antropoloke mogunosti angaovanja ta
ovek mora da bude kako bi smeo i mogao da se angauje? Ljudska bia,
meutim, ne ive pod staklenim zvonom, ona su otelovljena, ukorenjena
u prirodnom i drutvenom svetu. Otuda pitanje: kakvi bi trebalo da budu
odnosi osobe s prirodnim i ljudskim svetom da bi ona mogla da se angauje
i postane ono to jeste? Nazovimo to materijalnim uslovima angaovanja,
imajui u vidu da materijalno ovde ne shvatamo u smislu prirodnih nauka,
nego, pre, u pomalo marksistikom duhu sve to se odnosi na produkciju i reprodukciju ivota pripada materijalnom poretku. Sam ovaj izraz jo
43
44
jednom ukazuje na ovekov manjkavi karakter: njegov ivot ne moe da se

odrava sam od sebe, on mora biti produkovan i reprodukovan od strane
njega samog.
Materijalni uslovi mogunosti angaovanja radi opstanka

Kao to sam ve najavio, posluiu se ovde shemom Hane Arent, koju ona
primenjuje u okviru onoga to naziva vita activa (za razliku od vita contemplativa, koju, po tradiciji, zastupaju filozofi). Iskoristiu, meutim, ovu
shemu mimo i preko upotrebe Hane Arent.
1. Rad
Osnovni ovekov problem jeste njegov opstanak, poto se priroda nije za
to postarala. Moglo bi se, zacelo, prigovoriti da je ovaj problem zajedniki i
ivotinjama. Istina je, meutim, da to za njih zaista ne predstavlja problem,
jer one imaju u sebi i oko sebe, makar teoretski, sve to im je potrebno da
njihovo preivljavanje ne bi postalo problem. I ukoliko se, uprkos svemu,
njihov opstanak nae u opasnosti, ne postoji problem u pravom smislu
rei, jer ivotinje nisu kadre da sebi postavljaju pitanja (problem dolazi
od grke rei pro-ballo, to doslovno znai: baciti ispred sebe, ili neto
slobodnije, u naem kontekstu: postaviti pred svoj duh, objektivizovati,
a to podrazumeva sposobnost da se naini odmak, ime ivotinje ne raspolau). U sluaju ugroenog opstanka, jedino reenje za ivotinje bila bi
genetska mutacija.
to se tie oveka, on mora lino da se zauzme za svoj opstanak, poevi od njegove bioloke dimenzije. Upravo su aktivnosti pomou kojih ovek
osigurava opstanak ono to Hana Arent naziva radom. Treba napomenuti
da je taj pojam, kao i druga dva iz njene sheme koji e biti predstavljeni u
nastavku teksta, analitiki koncept koji slui analizi neega razlaganjem,
ponovnim sklapanjem i diferencijacijom; to nije, dakle, empirijski, deskriptivni i istorijski koncept.
Za Hanu Arent, rad nije, sam po sebi i u prvi mah, ekonomska kategorija, ve ponajpre i ponajvie antropoloka. Da bismo ga promiljali u
tom svojstvu, potrebno je imati na umu njegov etimoloki smisao. Rad
[fr. travail] potie od latinske rei tripalium, koja oznaava sredstvo za
muenje. Primetimo da latinska re za rad, labor, ne znai muenje, nego
napor, trud. Rad, dakle, iskazuje jednu munu i tegobnu aktivnost, ne
kaznu, kao u pojedinim mitovima, nego napor u kojem pronalazimo deficitarni uslov oveka: nasuprot simbiozi ivotinje i njenog materijalnog
okruenja, ovek uvek iznova mora da uspostavlja odnos sa prirodom, a to
se ne podrazumeva.
TEORIJA ANGAOVANJA
Rad, uglavnom, mora da obezbedi bioloki opstanak oveka (hranu,

odeu). Proizvodi rada namenjeni su potronji (consomms), prema tome i
unitenju (consums). Ono to nam rad pribavlja nije dugotrajno, ve sklono unitenju. Otuda postojani, nikada dovreni i ciklini karakter rada.
Zbog rada i njegove beskonane prinude ovek nikad nee prestati da se
sueljava s prirodom i celim svetom. Rad u aktuelnom, ekonomsko-liberalnom smislu termina, samo je jedno od olienja tog sueljavanja.
Jedan aspekt pomenutog sueljavanja zasluuje da se posebno istakne:
priroda je dugo bila posmatrana kao sveta, tj. nedodirljiva. Meutim, najkasnije sa industrijskom revolucijom, priroda je postepeno desakralizovana: ovek je poeo sebe da smatra gospodarom i vlasnikom prirode,
da preuzmemo slavnu Dekartovu formulaciju. Ali odnedavno moemo
zapaziti povratak odreenom potovanju prirode, o emu svedoi ekoloki
duh koji unapreuje odrivi razvoj, prava ivotinja, itd. Ne smemo prenebregnuti ovaj razvoj u dananjim promiljanjima angaovanja oveka radi
svog biolokog opstanka.
2. Delo
Hana Arent naglaava jednu zanimljivu distinkciju izmeu rada i dela
(labourwork, ArbeitWerk), kakva se, naime, moe nai u svim indoevropskim jezicima, preutanu u ekonomskoj teoriji.
Videli smo da rad oznaava napor uloen u cilju biolokog opstanka,
koji se, kad je re o oveku, ne podrazumeva. Isto tako smo videli da rad
obezbeuje opstanak proizvodnjom potronih dobara, tj. dobara namenjenih potronji, te tako i unitenju. Ono po emu se razlikujemo od ostalih
prirodnih bia, u pogledu preivljavanja, jeste aspekt napora koji treba uloiti, a ne aspekt potronje/unitavanja. S obzirom na ovaj aspekt, mi smo
prirodna bia poput ostalih i pokoravamo se zakonu prirode saetom u
geslu: pojesti ili biti pojeden.
Rad, kao snabdeva potronim dobrima, jeste odgovor na pitanje biolokog opstanka, ali samo delimian. Uistinu, on ne reava problem tronosti i ranjivosti oveka kojem je potrebna zatita i stabilnost. Zauzvrat,
potroaka dobra, kao to smo upravo pokazali, nisu dugotrajna. Ovde se
uplie delo, koje ne stvara potroaka, ve upotrebna dobra, predodreena
ne za manje-vie trenutno unitenje radi ispunjenja svoje uloge nego za
trajniju upotrebu. Kako bi ispunila svoju funkciju, upotrebna dobra se ne
unitavaju nego iskoriavaju, to svakako, pre ili kasnije, dovodi do njihovog troenja. Ono to ini da se razlika izmeu ove dve vrste dobara vie
niti osea niti uzima u obzir, kao to bi to zasluivala, jeste injenica to
je u oba sluaja re o dobrima koja proizlaze iz procesa proizvodnje; sam
45
46
ovaj termin pokriva, meutim, veoma razliite aktivnosti, bar u domenu

njihove svrhe.
ta je, dakle, cilj dela? Prema Hani Arent, delo slui stvaranju sveta,
koji se umee izmeu prirode i oveka. Svet je mesto koje je ovek izgradio
i uredio kako bi se u njemu nastanio i boravio. ivotinje imaju svoja stanita u prirodi, u svojoj ekolokoj nii: one su u simbiozi s prirodom i nije im
potrebno da grade svet.
ovek, naprotiv, nema nita slino tome, on mora sam sebi da stvori, u
prirodi i poev od nje, svoje prebivalite i smetaj, koji, samim tim, nije prirodni ve vetaki prostor koji ga titi od zakona dungle. Svakoj ljudskoj
zajednici, svakom pojedincu, potreban je vlastiti svet, sopstveni tajni vrt. Ti
svetovi nastanjeni su manje ili vie trajnim materijalnim i nematerijalnim
stvarima (mesta stanovanja i rada, saobraajna sredstva, ali i strukture i
institucije, obiaji i kulture, nauke i znanja/vetine).
Digresija o svojini i posedovanju

Pojam sveta Hana Arent povezuje s pojmom svojine, koji valja razlikovati od pojma posedovanja. Opet je re o distinkciji koju je ekonomska
liberalna teorija izbrisala. Ako je svet rezultat ovekovog preoblikovanja
prirode u cilju njegove zatite i obezbeivanja opstanka, u svim znaenjima
rei koja smo dosad obrazloili, svojina pak oznaava osoben odnos prema
delovima tog sveta. Da bismo to razumeli treba obratiti panju na etimologiju rei: svojina je ono to je nekome svojstveno (propre), ali ne u smislu
po kojem bi taj neko to posedovao (to nije iskljueno, ali ne ini sutinu
odnosa), ve u smislu da je to deo sakonstutivan (coconstitutif) njegovom
biu.
U veini evropskih jezika, postoje dve rei da izraze ta dva odnosa
svojina i posedovanje. Na nemakom jeziku razlikujemo Eigentum (eigen
znai svojstven) i Besitz, na engleskom, proprietor, re koja je nastala od
osnove latinskog porekla, i owner, od germanskog korena, od kojeg potie
i nemaka re Eigentum.
Svojina najpre oznaava sve ono to je nekome potrebno da bi bio on
sam: prostor, nepokretnosti, kao to su kua ili dom, imanje, porodica,
religija, kultura, itd. U terminu svojina u poetku uopte nije postojala
ideja o privatnoj svojini; svojina nema nieg liavajueg (privatif), ona
je ono to je nekome svojstveno; danas bismo rekli, ono to je konstitutivno za prirodu oveka kao linosti. Ovaj aspekt termina svojina pronalazimo jo u francuskim reima prisvajanje (appropriation) i prisvojiti (sapproprier), koje iskazuju injenicu da neto inimo svojim, da od
neega izgraujemo element samog sebe (ovu ideju takoe pronalazimo i u
nemakom izrazu Aneignung, sich aneignen).
TEORIJA ANGAOVANJA
Svojina je bila osnova za neija prava, za pravo graanstva. Kad bi

neko bio iskljuen iz zajednice oduzimala bi mu se sva njegova svojina, bio
bi tada bez kue i kuita, dakle, izvan zakona.
Posedovanje se, zauzvrat, odnosilo jedino na materijalna dobra koja
je neko mogao da ima ili nema, ali to liavanje nije povlailo gubitak
njegovog bia. Pokretna dobra nisu donosila nikakva prava, osim prava
na korienje. Tako su u nekim razdobljima starog Rima robovi mogli da
imaju posede, ak i svoje robove, ali nisu imali svojinu.
Naravno, svetska dela takoe doprinose biolokom opstanku, ali njihova se uloga ne iscrpljuje u ovoj funkciji. tavie, ona doprinose psiholokom opstanku, u onoj meri u kojoj se to zbiva jedino u svetu u kojem
ljudsko bie moe da se razvije i postane ono samo. Osim toga, svet je uslov
mogunosti drutvenog i politikog ivota. Opasnost zaboravljanja distinkcije izmeu rada i dela svodi se na redukovanje dela na potroaka dobra i,
preko toga, na prenoenje njihovih karakteristika potronja, unitavanje,
nestabilnost, gubitak zatite na sama dela. Nema vie svojine u izvornom
smislu rei, ve preostaje jedino posedovanje sve je roba.
Delo, takoe, doprinosi simbolikom i duhovnom opstanku; u njemu
se ve otelovljuje odreeni smisao, ak i ako to nije njegova glavna vokacija. Sledstveno tome, delo stremi ka treoj analitikoj kategoriji u shemi
Hane Arent, a moda ponajvie etvrtoj, koju emo morati da dodamo i
koju emo kasnije obrazloiti.
3. Delovanje
Vratimo se za trenutak odnosima koje ovek mora da regulie: rad i delo
reguliu odnos prema prirodi, a delimino i odnos prema sebi, ali ne i
odnos prema drugima. A upravo je to vokacija tree kategorije vita activa.
Hana Arent je naziva delovanje (action). Izbor termina je moda rav,
ali treba imati na umu da ga ona shvata u etimolokom smislu: agein (na
grkom) ili agere (na latinskom) ne znae pokretati se, pomerati se, a jo
manje initi ili izraivati. Ovom reju ponajpre se oznaava in stavljanja
u pogon, u pokret.
Hana Arent delovanje pribliava inicijativi, zapravo, uspostavljanju
poetka, zapoinjanju. Dakle, nije re o tome da treba delati na unapred
datoj materiji, u cilju njenog preoblikovanja, nego je re o pokretanju iz
novog i nepoznatog. Na taj nain, delovanje predstavlja momenat ovekove
stvarne egzistencijalne slobode, s onu stranu ivotnih nunosti i psiholokih prinuda. Sa svoje strane, rad i delo jesu momenat oslobaanja, a preko
toga i momenat pristupanja istini.
ta je sadanji zadatak delovanja? On se sastoji upravo u regulisanju
treeg odnosa, u organizaciji interpersonalnog i drutvenog ivota. U tom
47
48
smislu, delovanje podrazumeva najpre ono to Hana Arent naziva pluralitetom; upravo zato to nas je vie, i to tako ostaje, treba delovati, to jest,
regulisati nae odnose. Ova regulacija odvija se, i dalje prema Hani Arent,
na prvom mestu putem govora istinsko sredstvo delovanja naspram pluraliteta, a ja bih dodao, i naspram nesvodive razliitosti drugoga.
Ali govor se ne sastoji od toga da naprosto govorimo stvari, da koristimo jezik. Prema Hani Arent, u govoru postoje bar dve vane stvari: s jedne
strane, ulaganje, a s druge, zalaganje sopstva. Termin govor je prevod
grke rei logos, koja, izmeu ostalog, znai (raz)um, poredak, zakon, koji
nisu shvaeni kao neto suprotno afektivnosti, ve kao suprotnost nasilju.
Govor je sredstvo mirotvorne regulacije. U tom smislu, angaovanje govora svojstveno je politikom i drutvenom angaovanju. Govor razmenjen
u zajednici i javnosti vodi ka stvaranju mesta za rasprave i razmene, veze,
institucije i strukture. Reju, delovanje uvodi politiku dimenziju vita activa, ili tanije, ono konstituie uslov politike mogunosti prvobitnog, tj.
antropolokog angaovanja.
4. Simbol i smisao
Shema Hane Arent mora se, ipak, dopuniti; tu zaista nedostaje uslov sutinskog angaovanja, a preko toga i jednako temeljno angaovanje, na iju
smo nunost i znaaj ukazali na poetku ovog razmatranja.
Zbog svog nedostatka u pogledu instinkta, ovek nije samo suoen sa
tri vrste neregulisanih odnosa, ve mu je za vratom novi tip odnosa koji
se nimalo ne tie njegovih roaka ivotinja. Re je o nekoj vrsti metaodnosa, jer on obuhvata ostala tri odnosa to je simboliko-duhovni odnos
oveka prema svojoj egzistenciji, koji podrazumeva problem smisla, a ujedno i problem simbolikog i duhovnog opstanka.
U meri u kojoj taj smisao treba pronai ili stvoriti, ovek se suoava sa
novim i neznanim zadatkom u istoriji sveta, koji se ne ispunjava sam od
sebe; re je o autentinom, duhovnom angaovanju. Ali na osnovu najstarijih svedoanstava iz prolosti oveanstva moemo zakljuiti da se takvo
angaovanje ve odigralo. Kakva god bila priroda smisla mitska, religijska, sapijencijalna, profana ili laika on je uvek postojao. Ovo traganje za
smislom ili stvaranje smisla moe biti injenica individualnih ili kolektivnih lica, udruenja ili institucija. U svakom drutvu postoje zalihe smisla,
naini prenoenja i tradicije, i isto toliko ispitivanja i preispitivanja. Otuda
neiscrpna potreba da iznova postavljamo pitanja smisla koja nas neumitno
dovode do novih odgovora.
Oigledno je da u ovom domenu iskrsavaju novi problemi, to oteava
zadatak ovog angaovanja, utoliko pre to okvir ivota modernog (ili postmodernog) oveka ini to traganje sve hitnijim i sloenijim. Ovde mislim,
TEORIJA ANGAOVANJA
izmeu ostalog, na ubrzane promene drutvenih uslova ivota, na etiki,

politiki i kulturni pluralizam, na nezaustavljivi razvoj tehnologije, globalizaciju, itd.
Smatram da jedno od mesta ovog angaovanja jesu udruenja, iji je
istaknuti primer Novi ivot, koji bi mogao da bude riznica personalizma u tom domenu. Novi ivot mora biti, po mom miljenju, jedno od tih
mesta traganja za smislom i stvaranja smisla, mesto simbolikog i duhovnog angaovanja.
Zakljuak
U ovom izlaganju pokuao sam da konkretizujem, u perspektivi antropolokog zasnivanja, ono to je Munije napisao u Personalizmu:
Ljubav je borba; ivot je borba protiv smrti; duhovni ivot je borba protiv materijalne inercije i vitalnog dremea. Linost ne postaje svesna same sebe u ekstazi,
nego u borbi.2
eleo sam da pokaem da militantno angaovanje (politiko, sindikalno, drutveno, kulturno) nije neobavezni dodatak svakidanjem ivotu,
ve zadobija smisao samo ako se nadovee na antropoloko angaovanje.
Antropoloko angaovanje je osnov i smisao postojanja militantnog angaovanja, a ono samo je, pak, njegov krajnji ishod.
Prevela s francuskog Suzana Bojovi
Organizacija koja se, prema vlastitom razumijevanju, bavi istraivanjem i

unapreivanjem poloaja linosti, personalizma i duhovnog angaovanja prim. prir.
2 Emmanuel Mounier, Oeuvres, tom 3, str. 473.
49
50
Trei program
trei
program LETOJESEN
LETOJESEN 2013.
Broj 159160,
2013
141.319.8
165.62:141.32
Prevod
MATIJAS GILISEN
UVOD U FILOSOFIJU ANGAOVANJA*

Autor nastoji da opravda uvoenje teme angaovanja kao filosofski relevantne, ak
kao mogueg kljua za fenomenologiju, budui da fenomen angaovanja predstavlja krovni pojam ovjekove egzistencije. Pojmu angaovanja, kao interaktivnoj,
znaenjski nabijenoj razmjeni, pribjegava se zbog naelnih manjkavosti tradicionalnih filosofskih paradigmi u tematizovanju ovjeka i njegove situacije (npr. gnoseologije) ili nedoreenosti filosofije egzistencije koja, s vanim izuzetkom MerloPontija, proputa da teorijski valorizuje sredinje mjesto ovoga pojma/fenomena.
Kljune rei: Angaovanje, fenomenologija, egzistencijalizam, vitalizam.
Pitanje o odnosu izmeu ovjeka i svijeta od vajkada je u sreditu filosofskog razmatranja. U teoriji saznanja ono se postavlja kao pitanje o pretpostavkama naeg znanja, a u etici kao pitanje o ovjekovoj slobodi. Time
se implikuje ono to isprva vai kao nesporno, a to je da se ovjek kao
mislee, a time i samosvjesno bivaju, razlikuje od svijeta koji ga susree.
Poavi od ovoga razlikovanja, njihov meusobni odnos mogao je i moe
da se tumai samo kao uzajamni uticaj. Udarni podsticaj na ovakav kontakt
ovjeka i svijeta, koji se, naposlijetku, svodi na odnos tijela i duha, uopteno je traen i nalaen ili na strani racija ili na strani svjetskih stvari.1
Razraunavanje izmeu ovih dviju naelnih pozicija predstavljalo je
podlogu ne samo filosofskih istraivanja koja su zatim uslijedila, nego i meto* Izvor: Matthias Gilissen, Philosophie des Engagements. BergsonHusserlSartre
Merleau-Ponty, FreiburgMnchen 2008, str. 1321. Apstrakt i kljune rei deo su
redakcijske opreme teksta.
1 Dok je, na primjer, metodska sumnja filosofa Renea Dekarta [Ren Descaretes]
opredijelila na svoenje svakog saznanja samo na mojem miljenju svojstvenu sposobnost prosuivanja (Meditationes de prima philosophia), te na pripisivanje drugorazrednog znaaja onome to o svijetu saznajemo svojim ulima, dotle je, s druge strane,
empirijska filosofija, na primjer, preko Dona Loka [John Locke], pokazivala da je
razum prazan i da bez onoga to mu ula pribavljaju o okolnom svijetu ne moe doi
do saznanja. Suprotnost ovih dvaju stanovita paradigmatski pominjemo u sklopu
filosofske diskusije koja, u krajnjem sluaju, jo nije okonana.
TEORIJA ANGAOVANJA
dike, a konano i ishod svih nauka. Ako se ovjek uini predmetom naunog istraivanja, ispostavie se da je on izloen uticajima, ali i da ih prima.
No, to ovdje nije posljednja rije, budui da je vaan i nain primanja, koji
esto izaziva varljivost. Mogu li se nauke, na temelju ovog naelnog odreenja, primjereno ophoditi sa odnosom ovjeka i svijeta u neposrednom, svakodnevnom iskustvu, ili, naprotiv, njihova perspektiva ve poneto iskljuuje iz sopstvenog istraivakog polja, utoliko to se razumije kao jedan od
dvaju entiteta koji pokuava da analizira objektivni svijet? Pitanje je, naime,
kada ovjek sebe zaista iskusuje kao jednu naspramnost svijeta. Uz to ide i
njegovo istupanje iz neposrednog odnoenja i posmatranje sebe samoga kao
jednog objekta posmatranja unutar, navodno, objektivnoga svijeta. Neko ko,
na primjer, ita knjigu, osvjeuje sebe kao itaoca tek kada vri in itanja,
ali sebe prilikom njegovog izvoenja i posmatra. Njegov odnos prema knjizi, odnosno prema tivu, drugaiji je od radnje itanja. Naime, itanje nije
jednodimenzionalni in primanja informacije razumom. U itanje spadaju
i itaoeve relacije s autorom, svrhe koje sebi pritom postavlja, ali isto tako
i mjesto na kojem se ita, dranje tijela dok to radi, kao i hartija na kojoj su
slova tampana. Ovdje ne moe biti rijei o dvama entitetima koji se nalaze u uzajamnoj naspramnosti, ve naprosto o nesagledljivoj mrei znaenj
koja konkretnu situaciju itanja ini ovom situacijom ovoga ovjeka.
U svakodnevnom ponaanju apsorbovani smo odnosom prema svijetu.* U tom smislu, mi ivimo u svijetu i, uprkos svim razliitostima, ivimo
sa inim, a ne nasuprot njima. Taj ivot, shodno svojoj sutini, predstavlja
stalno preinaavanje kojim se ishoduje to da temeljna situacija nijednog
pojedinca ne nalikuje tuoj makar je konceptualno saeli posredstvom
nekakve statike koja bi ih sve izvukla iz njihovih zasebnih ivih odnosa.
Ako se u nekom tijelu prepozna poseban organ i ako se on secira, tada
se, dodue, posredstvom njegove sazdanosti moe zakljuivati o njegovim
funkcijama, ali se ono nikada ne moe posmatrati u svojem funkcionisanju,
jer mu tada nedostaje ono to ga ini ba tim organom njegovo mjesto u
sreditu jednog organskog sklopa.
Svijet nauka je statian. Upravo ga to, u krajnjem sluaju, odreuje i,
istovremeno, ini ga vrijednim i nunim. Naime, ukoliko nauka pribjegava uincima naune apstrakcije, tj. ukoliko propisuje sheme konkretnog,
utoliko ona obrazuje i uvruje onu apstrakciju koja je optepoznata pod
imenom slika svijeta, koja nam je potrebna da bismo mnotvo onoga
vezanog za nas same mogli da svrstamo i upotrebimo, a time i da ga u
naunom smislu razumijemo.
* Upravo ovo ne stoji, jer ovjek uopte i ne moe da se odnosi prema bilo emu,
pa ni prema svijetu zato to se njegovo dranje, a naroito njegovo bie, ne iscrpljuje
nijednim predmetnim polom svojeg aktuelnog, intencionalnog odnosa prim. prireivaa.
51
52
S druge strane, ukoliko ostane unutar ove perspektive filosofija e propustiti svoju svjetoivotnu podlogu injenicu da ovjek, kao ivo bivaju,
jeste u ovome svijetu, da se prema njemu odnosi i da iz njega proishodi
u istom smislu u kojem ga i oblikuje. Ukoliko poe od ovakvoga ishodita, filosofija, koja ovdje sebi eli da osigura podlogu, mora da se osvrne
na ono to prethodi svem razumskom, a time i refleksivnom djelovanju u
svijetu. Valja, dakle, razotkriti sa time povezanu iracionalnost, odnosno
prerefleksivnost ovjekovoga svjetoodnoenja, te, nasuprot tome, ustvrditi ono to se zadobija objektiviuom moi razuma. Razumljivo je to je
za to neophodna jedna sasvim osobena metoda koja e biti svjesna upravo
ovih razina objektivisanja i koja e uzmoi da ih izdvoji. Fenomenologija
je takva metoda koja eli da izvede na istinu pomenute strukture utoliko to ih smjeta tamo gdje nas susreu stvari svijeta, dakle s one strane
filosofskih i naunih predstanja i predrasuda. Ona, utoliko, pokuava da
zahvati ono to svijet ini onim u kojem se ophodimo i odnosimo. Ukoliko
fenomenologija razotkriva to ime se odlikuje ono sada svijeta, ona zahvata i uinke svijesti kao takve, koji su, sa svoje strane, zapravo rezultati elementarnoga ophoenja sa svijetom.
Na taj nain, ovjek biva uvezan u jedan sklop svjetskih povezanosti
koji se ispoljava kao dijalog izmeu njega i svijeta. Taj razgovor omoguava
i spremnost obiju strana da uestvuju u uzajamno povezujuem procesu
koji polae temelje njihovim posebnim sutinama. Pritom se ni na jednoj
strani ne moe razluiti udio aktivnog uticaja na ovaj proces od udjela primanja njegovog uticaja.
* * *
U francuskoj fenomenologiji rije je o ovjekovoj angaovanosti u svijetu.2
Ovim pojmom angaovanja oznaava se ovjekova dijaloka uvezanost u
svijet. Pritom treba obratiti panju na to da izvorni pojam u francuskom
jeziku nije preciziran utoliko to na nivou svakodnevice nosi znaenja koja
bi se, u najboljem sluaju, mogla pripisati praktikoj filosofiji. No, filosofiji
angaovanja, koja eli da postavi prethodno naznaena pitanja, ne moe
biti stalo do ovih svakodnevnih znaenja, budui da je ona, u krajnjem,
zainteresovana za ontoloki odnos ovjeka i svijeta.3 Meutim, francuski izrazi engagement i sengager omoguuju uspostavljanje odnosa prema
an-Pol Sartr, Bie i nitavilo.
U tom smislu, ne moe se govoriti o politikom, drutvenom ili kako ve oblikovanom angaovanju za neku stvar, kako se to u svakodnevici imenuje. To jednovremeno iskljuuje namjeru ovoga rada da osvjetli ono angaovanje o kojem je Sartr
govorio izvan svoje fenomenologije na primjer, spisateljsko angaovanje u tekstu ta
je knjievnost? No, time se svakako ne iskljuuje da e se ovo potonje iznova razumjeti
u svjetlu onoga to e ovo istraivanje pokazati.
2
TEORIJA ANGAOVANJA
ovdje razvijanom fenomenu svjetoodnoenja, ukoliko se posmatra njegov

izvorni smisao.4
Francuska imenica engagement uopteno se prevodi kao obaveza
[Verpflichtung] ili obavezivanje [Bindung], a glagol sengager sa obavezati
se (na neto). Engager kao nepovratni glagol, u smislu engager quelquun
dans quelque chose (obavezati nekoga na neto), pored ostaloga, znai i
nekoga uvui, uplesti u neto. U svim ovim znaenjima rije je o tome da
se ulo u neku vrstu obaveze koja je uporediva sa ugovorom koji povezuje
dvije strane.*5 Ovakvo obavezivanje u smislu obligacije kao osnovno znaenje ima ulaenje u neto to e djelovati na sadanju i buduu situaciju.6
Sada za razjanjavanje filosofskog problema valja iskoristiti upravo
izraena znaenja i na taj nain ispostaviti ono to predstavlja polje u kojem
obitava filosofija angaovanja. Do koje mjere odnos, o kojem je prethodno
govoreno, moe biti shvaen kao obligacija ili kao ugovor? To da se ovjek
spram svijeta obavezuje moe se vidjeti u razliitim znaenjskim ravnima. Ipak, on je taj koji djeluje, koji mijenja svijet, koji ga opaa, a povremeno i konstruie. No, to da i svijet isto tako sebe obavezuje s obzirom
na nas, u svakodnevnom shvatanju isprva nailazi na uenje. Kako svijet
moe preuzimati aktivnu ulogu spram nas? Do koje mjere se on usmjerava
ka nama ako smo, oevidno, mi ti koji djelujemo? Koliko god se ova pitanja inila neuputnima, ona su, s druge strane, ipak filosofski znaajna, jer
se putem njih iziskuje razjanjavanje onoga to se nalazi u temelju naega
svakodnevnoga ophoenja sa svijetom, a to je nae angaovanje.
Jedva da emo moi da se pozovemo na uputnu literature o pojmu filosofskog
angaovanja. Kao sredinja monografija moe se pomenuti samo disertacija Petera
Kempa. Ona nosi naslov Thorie de lengagement, a u sebi sadri dva toma 1:
Pathtique de lengagement, i 2: Potique de lengagement (navodimo izdanje: Seuil,
Paris 1973). O pojmu angaovanja Rjenik fenomenolokih pojmova (Wrterbuch der
phnomenologischen Begriffe) pominje Sartrovu i Merlo-Pontijevu poziciju, ija
izvoenja predstavljaju sredinji sastavni dio ovoga rada (usporediti: Helmuth Vetter
[prir.], 2004, str. 141).
* Naprotiv, osobenost angaovanja je upravo u tome to do njega esto dolazi
nenamjeravano, neosvijeeno, sluajno, to se ovjek u ivotu nehotice uplie ili shvata da je upleten u neto tek kada je ta konstelacija na djelu i kada je teko ili nemogue
staviti je van snage, to, naravno, ne nalikuje ugovornom odnosu koji podrazumijeva
svjesni, apriorni pristanak prim. prireivaa.
5 Ovo je etimoloki zasnovano time to engager, shodno svojem smislu, oznaava
mettre ili donner en gage u znaenju dati neto u zalog (usporediti: Peter Kemp,
Pathtique de lengagement, str. 1619).
6 Usporediti: Peter Kemp, Pathtique de lengagement, str. 17: Angaovanje postaje uspostavljanje [mise en jeu] mene samoga [time] vezujem sebe samoga za
budunost.
4
53
54
Filosofskonauna literatura o pojmu angaovanja ostavlja malo prostora za odgovor na gore postavljeno pitanje. Na nivou povijesti ideja, angaovanje se mahom razumijeva kao izrazito egzistencijalistiki pojam, a odlikuje se time to, posredstvom egzistencijalistikog patosa, ljudsku slobodu
proglaava ako ne nepotrebnom, a ono makar veoma nepreciznom. To bi,
moda, moglo da bude razlog tek uzgrednog pominjanja pojma angaovanja.7 Razvoj egzistencijalnofilosofskoga znaenja pojma angaovanja Kemp,
na primjeru nekih filosofa, eksplicitno opisuje u svojem dvotomnom radu
Teorija angaovanja. U cijelom izvoenju njemu je stalo do toga da pokae da angaovanje upuuje na egzistencijalnu vezanost, odnosno obavezu
pojedinca.8 Nadalje, Kempova intencija jeste eksplikovanje veze izmeu
angaovanja i hrianske vjere, to je osnova drugog toma njegovog djela.9
Pri svoj naelnoj slinosti s obzirom na prethodno opisano znaenje
pojma angaovanja, upravo se u sklopu hrianskog poimanja angaovanja,
koje Kemp prati, pokazuje razlika u odnosu na namjeru teorijskog pribliavanja odnosu ovjeka i svijeta. Dok, na primjer, Kemp, piui o angaovanju u Merlo-Pontijevoj filosofiji, kae: Pojam angaovanja kod MerloPontija igra minimalnu ulogu [...] Biti angaovan, to za Merlo-Pontija 1945.
znai imati tijelo, opaati svijet, otvarati se za njega i njegovu budunost10
7 Jedan, ruku na srce, neegzaktan pokazatelj moglo bi biti to to se ovaj pojam
veoma rijetko pojavljuje u predmetnim registrima, ak i ako se u dotinim monografijama on izriito pominje. Nadalje, neka bude, samo primjera radi, nasumice pomenuto
kako Merlo-Pontijevo upodobljavanje (Angleichung), odnosno prilagoavanje
(Anpassung) [assimilitaion umetnuo M. G.], Reno Barbara opisuje na osnovu
Sartrovog egzistencijalizma: U najboljem sluaju, ovo apsorbovanje u francuski egzistencijalizam istraivanja o Merlo-Pontiju uinila su bezbojnima, svodei ga na zbrkane
teme egzistencije i angaovanja (Renaud Barbaras, De l tre du phnomne: Sur
lontologie de Merleau-Ponty, Grenoble 1991, istakao M. G.).
8 Usporediti: Peter Kemp, Pathtique de lengagement, str. 1940, gdje on, pored
ostalih, pominje Paskala [Blaise Pascal], Blondela [Maurice Blondel], Munijea
[Emanuel Mounier] i Landsberga [Paul-Ludwig Landsberg]. Prema Valdenfelsu, egzistencijalnofilosofski pojam angaovanja prvi put se izriito tematizuje kod hrianskog
egzistencijaliste Marsela [Gabriel Marcel]. (Usporediti: Bernhard Waldenfels,
Phnomenologie im Frankreich, Frankfurt, 1983, str. 25 i naredna). U vezi s time
usporediti i: Pathtique de lengagement, str. 25, gdje se angaovanje kod Marsela
karakterie kao stvaralaka vjernost. (Autor slijedi francusku transkripciju imena
Pol-Luj Landsberg [Paul-Louis Landsberg] elerovog [Max Scheler] uenika koji
je, kao zreo mislilac, 1933 emigrirao iz Njemake u Francusku, gdje je objavio nekoliko
znaajnih radova pod promijenjenom verzijom imena. Mi smo, meutim, dosljedno
koristili izvornu, njemaku verziju njegovog imena prim. prireivaa.)
9 Usporediti: Peter Kemp, Pathtique de lengagement, str. 67: [d]rugi dio predstavlja poetiku hrianskog angaovanja, ili tanije: on se razvija pod formom fundamentalne teologije. Taj koncept je trenutno ukljuen u protestantsku teologiju.
10 Isto, str. 47.
TEORIJA ANGAOVANJA
dotle je, s druge stane, ono to je kod njega oznaeno kao nesutinska
uloga upravo ono to u kontekstu naeg istraivanja ima sredinje znaenje.
Angaovanje, koje treba da ini sredite ideja koje slijede, nezamislivo je bez
uraunavanja fenomen tijela, opaanja i onoga to se oznaava otvorenou za svijet. Angaovanje se, zapravo, tematizuje tek ukoliko se pokae
da je upravo ono temelj pomenutih dimenzija. Ovo angaovanje kod MerloPontija ima svaku, samo ne nesutinsku ulogu; tavie, ono je sredinja
tema cijele njegove filosofije.11 Naime, ovjekovo angaovanje pokazuje se
u konkretnom ivotu, a njegova filosofija angaovanja posmatra upravo one
fenomene u kojima se taj fenomen pokazuje. Takva fenomenologija angaovanja, na koncu, ini moguim davanje iskaz u ontolokoj ravni.
Ako izmeu ovjeka i svijeta ima udaljenosti u varci koja pobuuje
[utisak] blizine,12 tada ona nije nita drugo do dvoznani izraz angaovane i dinamike razmjene koja zamagljuje jasnou statikih korespondencija, to stvara slobodan prostor za ambivalentnosti kojih je ovjek prepun.
Upravo one, kako se pokazuje pri pomnijem posmatranju Merlo-Pontijeve
filosofije, predstavljaju pojave one slobode koja uvijek prati angaovanje.
Ljudsku slobodu treba poimati ontoloki utoliko to angaovanost ujedno
jeste i slobodnost (Frei-sein), dakle sloboda koja ovjeku mora biti dosuena ve samim njegovim biem. Time eksplikovanje pojma angaovanja
ujedno postaje razjanjavanje njegovog odnosa sa slobodom.
* * *
Ovo istraivanje predstavlja pokuaj slijeenja koncepta angaovanja na
primjeru nekolikih istaknutih filosofa. Ono sebe razumijeva kao traganje za onim aspektima koji sainjavaju angaovanje da bi se putem njih
razradila dinamika ovjekove egzistencije u svijetu. Merlo-Pontijeva filosofija igra u tome naroitu ulogu, budui da ona to je jedna od teza naeg
rada predstavlja kretanje ka razjanjavanju angaovanja, tako da, u krajnjem, vodi ka temeljnim spoznajama u ontolokoj ravni. Prilikom povezivanja Merlo-Pontijeve pozne filosofije sa glavnim dijelima iz ranog razdoblja osobito se pokazuje do koje mjere angaovanje predstavlja nit-vodilju
njegovih filosofskih promiljanja, ak i tamo gdje se o njemu ne raspravlja
izriito. Ovu okolnost njegova filosofija velikim dijelom duguje izriitim
promiljanjima filosofskih prethodnika.
Radi potkrepljenja teze da je Kemp u ovom sklopu podrazumijevao jedan
drugaiji pojam angaovanja, usporediti kod De Velensa [Alphonse de Waelhens]: Svi
njegovi napori smjeraju ka razradi uenja o angaovanoj svijesti (navedeno prema:
Maurice Merleau-Ponty, La structure du comportement, Paris, 1967, str. XI).
12 Tako to Merlo-Ponti oznaava u svojem radijskom predavanju iz 1948, koje se
nedavno pojavilo na njemakom jeziku (Ignaz Knips [prir.], Caserien 1948:
Radiovortrge, Kln, 2006, str. 29).
11
55
56
Razrada posljednje tvrdnje predstavlja jo jedan od prioriteta ove knjige. Put ka dubljem razumijevanju onoga to se podrazumijeva pod angaovanjem jeste put kroz one filosofije koje su poetkom XX stoljea naroito
obiljeile miljenje u Francuskoj, ime su otvoreni neki neophodni putevi. Pritom, treba pokazati do kojeg stepena je angaovanje tematizovano i
tamo gdje ono, posmatrano shodno pojmu, nije eksplicitno. Kao polazina
taka tu slui pojam ivota, nasuprot vladajuoj, nauno-racionalno oblikovanoj filosofiji s kraja XIX stoljea. Pojam ivota koji je u Njemakoj i
Francuskoj iskovala filosofija ivota opire se svojom iracionalnou naunoj pretenziji na totalitet, to filosofiji omoguuje primicanje promiljanju
neposredne istine, uz istovremeno uzimanje u obzir prethodno skiciranoga
problema angaovanog ophoenja sa svijetom.
Kao ono to uvijek ve nosi i obuhvata duh, kulturu, ali i pojedinanu svijest,13 ivot jeste ono to je glavno, ukoliko se eli razumjeti ovjekov odnos prema svijetu kao deavanju, kao dinamici. Svojevremeno, pod
predznakom filosofije ivota napravljeni korak ka iracionalnosti, a to dalje
od naunih pokuaja razumijevanja, u Njemakoj se, pored ostalih, susree kod Vilhelma Diltaja [Wilhelm Dilthey], a u Francuskoj prije svih kod
Bergsona [Henri Bergson]. U ovom istraivanju treba krenuti od njegove
filosofije, jer putem nje motiv intuicije, koji se u francuskoj filosofiji probija u miljenje poetkom XX stoljea, i koji, mimo naunou patvorene stvarnosti, otvara pristup sveukupnosti ivoga svjetoodnoenja, postaje
uputan za misao autor koji se u naem kontekstu smatraju znaajnima.
Posredstvom Bergsonove filosofije ispostavlja se da kretanje ivota izmie
tlo pod nogama statikom protivstavljanju ovjeka i svijeta, i da je to kretanje kadro da se potvrdi naspram ovjekove fundamentalne slobode. Ovdje
se pokazuje da ovjekovu slobodu treba promiljati samo kao istovremeno
uee u svepovezujuoj sili, kojoj, dodue, nedostaju znaajni momenti u
odnosu na ono to, u krajnjem, sainjava ovjekovo angaovanje u svijetu, ali koja svojom dinamikom predstavlja podlogu angaovanja kao razmjenskog deavanja.
U kontekstu dinamike ivota i njegovog konceptualnog znaaja za ono
to se tematizuje kao strujanje svijesti, odnosno kao genetina fenomenologija, ovo istraivanje je u svojem drugom poglavlju posveeno utemeljivau
fenomenolokog pokreta Edmundu Huserlu. Na isti nain treba izgraditi
metodsku podlogu za ono to slijedi utoliko to se pomou nje fiksira
ovjekovo prvo temeljno obavezivanje svijetom u obliku angaovanja.
13 Tako nedelbah karakterie osnovnu figure filosofije ivota u njenim razliitim
varijantama (Herbert Schndelbach, Philosophie in Deutschland 18311933, Frankfurt,
1999, str. 176). Usporediti takoe i tamo izvedeno razvrstavanje i razvijanje filosofije
ivota u Njemakoj.
TEORIJA ANGAOVANJA
Sartrova filosofija predstavlja odluujuu taku u ovom istraivanju, i

kod nje se eksplicitno uzima u obzir ono to je postalo poznato kao egzistencijalnofilosofsko angaovanje, a to emo zatim ispostaviti kao fenomenoloku osnovu koncepta angaovane slobode. Tome e biti posveeno
tree poglavlje.
Na koncu, u etvrtom poglavlju, sa Merlo-Pontijevom filosofijom ovaj
pojam angaovanja najprije se fenomenoloki diferencira i ralanjuje, da
bi se, konano, pokazalo da ideju angaovanja treba razumjeti kao samostalan pojam. U retrospektivi, angaovanje e zatim biti prikazano kao vodea
ideja koja se, poput crvene niti, moe provui ne samo kroz diskutovane
filosofije nego i kroz jedno od najuticajnijih filosofskih strujanja fenomenologiju. A odlika angaovanja je to to ono vodi u ovu filosofiju, kao to iz
nje i izvodi, nikada pritom ne iznevjeravajui njena naela.
S nemakog preveo aslav Koprivica
Literatura
Barbaras, Renaud, De l tre du phnomne: Sur lontologie de Merleau-Ponty, Grenoble, 1991.
Kemp, Peter, Thorie de lengagement, 1: Pathtique de lengagement, Edition du Seuil, Paris,
1973.
Kemp, Peter, Thorie de lengagement, 2: Potique de lengagement, Edition du Seuil, Paris,
1973.
Knips, Ignaz (prir.), Caserien 1948: Radiovortrge, Kln, 2006.
Merleau-Ponty, Maurice, La structure du comportement, esto izdanje, Paris, 1967.
Schndelbach, Herbert, Philosophie in Deutschland 18311933, Frankfurt, 1999.
Vetter, Helmuth (prir.), Wrterbuch der phnomenologischen Begriffe, Hamburg, 2004.
Waldenfels, Bernhard, Phnomenologie im Frankreich, Frankfurt, 1983.
57
58
59
filozofija
biologije
priredili:
eva kamerer i
slobodan perovi
Trei program
57.01:141
57.01:165
575.82:1
Pregledni rad
EVA KAMERER* i SLOBODAN PEROVI**
TA JE FILOZOFIJA BIOLOGIJE?
Autori u ovom tekstu nastoje da prikau sredinje ideje jedne relativno nove filozofske discipline, filozofije biologije. Iako je filozofija biologije nasledila stara filozofska pitanja koja se odnose na specifinost ivih organizama, ona se, pre svega,
razvila u dijalogu sa savremenom biologijom. Posebne nauke, naroito biologija,
doprinele su u znaajnoj meri transformaciji savremene filozofije nauke: sve vie je
prisutna ideja da za razumevanje nauke nije vano samo bavljenje naunim teorijama i njihovom funkcijom, ve i naunom praksom. Tekstovi koje nalazimo u filozofiji biologije meusobno su veoma raznoliki, i u tematskom i u konceptualnom
pogledu. Ipak, u njima autori, po pravilu, analiziraju probleme koji su nastali u
savremenim biolokim istraivanjima.
Kljune rei: filozofija biologije, adaptacija, mehanizam, redukcionizam, jedinica
selekcije.
Filozofija biologije je relativno nova disciplina, iako su razmiljanja o ivoj

prirodi, nesumnjivo, bila sastavni deo filozofije od davnina. Poev od
Aristotelovih prirodnjakih spisa, pa do savremenih vitalistikih koncepcija, filozofi su sebi iznova postavljali pitanje: ta je ivot i po emu se ivi
organizmi razlikuju od ostatka prirode? Oekivalo bi se da je filozofija
biologije neka vrsta batinika ove tradicije. To je, meutim, samo u odreenoj meri tano. Filozofiju biologije emo mnogo bolje razumeti ako je
tumaimo polazei od opte filozofije nauke, kako je ona koncipirana u XX
veku i od transformacija kroz koje je prola. Kao to je poznato, savremena
filozofija nauke bila je pod snanim uticajem logikog pozitivizma, koji je
za dugi niz godina odredio prirodu pitanja kojima se ova filozofska disci* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; e-mail:
evakamerer@yahoo.com
** Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; e-mail:
perovic.slobodan@gmail.com
Ovaj tekst nastao je u okviru projekata br. 179041 (Dinamiki sistemi u prirodi i
drutvu: filozofski i empirijski aspekti) i br. 41004 (Bioetiki aspekti: moralno prihvatljivo
u biotehnoloki i drutveno moguem), koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
61
62
plina bavi. ak su i Poperova kritika postavki logikog pozitivizma i njegova filozofija nauke, koja je izgraena na takvom kritikom polazitu, tematizovale gotovo iskljuivo probleme artikulisane u logikom pozitivizmu.
Jedan od elemenata ove filozofske kole, koji je znaajan kako za razumevanje karaktera filozofije nauke u XX veku, tako i za procenjivanje velikih
promena koje je ukljuivanje biologije u filozofsko-naune analize donelo,
jeste teza da je jedino fizika nauka u strogom smislu rei. itava nauka je
ili fizika ili sakupljanje markica, kao to je jednom prilikom cinino primetio engleski fiziar Ernest Raderford. Takvo uverenje dovelo je do toga
da se sve nauke uporeuju s fizikom, a uticaj dominacije fizike na oblikovanje koncepcije naune racionalnosti bio je dalekosean i imao je viestruke
posledice. Jedna od najoiglednijih posledica bilo je stalno nastojanje da se
posebne nauke redukuju na fiziku. esto je osporavano da su one nauke u
pravom smislu rei, bilo zbog specifinog karaktera generalizacija koje u
njima nalazimo, bilo zbog osobenosti njihovih objanjenja.
Filozofija nauke je, meutim, u poslednjih pola veka doivela velike
promene, i to, reklo bi se, pre svega zahvaljujui ogromnom uticaju posebnih nauka. Iako samoj nauci za njena objanjenja nije neophodna apsolutno
monolitna koncepcijska osnova, problemi koji su se javljali jedan za drugim zahtevali su ozbiljnu filozofsku analizu. Tako se tokom vremena potpuno izmenio lik filozofije nauke: od apstraktnih razmatranja prvenstveno
metodolokih pitanja teite se pomerilo prema analizi naune prakse, a
filozofija nauke se polagano oslobaala svog normativnog karaktera, koji je
decenijama dominirao filozofskim razumevanjem nauke. Umesto filozofskih analiza, u ijem je sreditu pitanje kako bi nauka trebalo da izgleda i
kako bi naunici trebalo da postupaju, sve je vei broj onih koje su deskriptivne, dakle, koje opisuju kako nauka zaista izgleda i u emu se sastoji
nauna praksa (up. Godfrey-Smith 2003: 6). Posebne nauke, a meu njima
naroito biologija, doprinele su tome u znaajnoj meri. I kod nas je dugo
vremena bilo dominantno shvatanje nauke kao aktivnosti koja je sutinski
odreena svojom metodologijom i kojom dominiraju naune teorije. Iako
se ovom shvatanju ne moe osporiti vrednost, ono u bitnom osiromauje
predstavu o nauci, budui da ostavlja izvan vidokruga veoma bitne aspekte
naune racionalnosti. Ideja da za razumevanje nauke nije vano samo bavljenje naunim teorijama i njihovom funkcijom, ve i naunom praksom,
otvorila je jednu novu perspektivu: naime, pokazalo se da nauka nije samo
skup precizno formulisanih apstraktnih predstava koje stoje u dobro definisanom odnosu prema skupu empirijskih fenomena; naprotiv, za razumevanje smisla i vaenja ovih predstava znaajne su i mnoge druge stvari, kao
to je dizajniranje i izvoenje eksperimenata, formulisanje naunih modela, raznoliki i veoma kompleksni vidovi testiranja hipoteza, itd. Stepen
promene koju je ovakav stav uneo u tradicionalnu sliku nauke moemo
jasno da naslutimo iz rei molekularnog biologa Guntera Stenta, koje se

odnose na jedan od najvanijih pojmova savremene biologije, na prirodnu
selekciju. Stent kae: [...] selekcija vie nije pojam... Selekcija je proces
koji moe da se proizvede i kojim moe da se manipulie u laboratoriji (v.
Rheinberger 2007: 37).
Tekstovi na koje nailazimo u filozofiji biologije meusobno su veoma
raznoliki, i u tematskom i u konceptualnom pogledu. Neki autori razlikuju
tri vrste filozofije biologije. Ova klasifikacija poiva, pre svega, na konceptualnim razlikama i na ulozi koju biologija ima u filozofskoj analizi: u
prvoj vrsti filozofije biologije, biologija predstavlja samo jedno polje unutar
koga se razmatraju teme uobiajene za optu filozofiju nauke, u drugoj filozofi tematizuju probleme koji su artikulisani u razliitim oblastima biologije, dok trea vrsta filozofije biologije predstavlja jednu vrstu pokuaja da
se u biologiji pronau reenja problema kojima se bave razliite filozofske
discipline (evoluciona etika je, moda, najbolji primer ovakvog pristupa)
(Griffiths 206: 68. i sl.). Tekstovi koji se nalaze u ovom izboru mogu najpre
da se svrstaju u drugu vrstu filozofije biologije: u njima autori tematizuju
probleme koji su nastali u savremenim biolokim istraivanjima. Pritom se
kao dogaaj koji je odluujue odredio pravac razvoja biologije kao nauke
obino uzima Darvinov Postanak vrsta (1859), jer teorija evolucije koja je
u ovom delu razvijena predstavlja taku razlaza ne samo sa idejama koje
su bile vladajue u biologiji pre Darvina, ve i sa itavom dotadanjom
misaonom tradicijom. I biolozi i filozofi biologije i dalje se naelno slau
s uvenom tvrdnjom Teodosijusa Dobanskog da [n]ita u biologiji nema
smisla osim u svetlu evolucije. Otuda se tekstovi koje smo izabrali bave
prvenstveno aktuelnim problemima u evolucionoj biologiji.
U ovom izboru nastojali smo da ponudimo reprezentativne tekstove
koji bi trebalo da prue uvid u nekoliko diskusija koje su bile relevantne
za oblikovanje filozofije biologije kao zasebne discipline. Koliko smo u
tome uspeli, najbolje e prosuditi itaoci. U naem izboru nalaze se tekstovi koji se odnose kako na kauzalne mehanizme koji su relevantan element
objanjenja karakteristika ivih organizama, tako i oni koji pruaju uvid
u specifian nain tumaenja evolucione istorije ivog sveta. U kratkom
pregledu koji sledi pokuaemo da skiciramo problemske kontekste u kojima su ovi tekstovi nastali i da damo generalnu ocenu njihove vanosti za
filozofiju biologije u celini. Iako su izabrani tekstovi relativno raznorodni,
preglednosti radi podeliemo ih u ovom uvodu u dve grupe: na one koji se
odnose na probleme kauzalne analize na podruju biologije, pre svega evolucione, i one koji tematizuju pitanje redukcionizma u razliitim biolokim
disciplinama.
63
64
1.
Pojam adaptacija jedan je od najznaajnijih u evolucionoj biologiji i o
njemu su napisani mnogi filozofski tekstovi. Grifitsov tekst Istorijski preokret u prouavanju adaptacije prua nam uvid u nekoliko odluujuih
pitanja vezanih za adaptacije. To je, prvo, pitanje ta je adaptacionizam i
kako izgleda adaptacionistika shema zakljuivanja. Drugo, autor u njemu
precizira znaenje zaokreta do kog je u prouavanju biolokih karakteristika dolo zahvaljujui kritici adaptacionizma. I, konano, Grifits analizira
domaaj tzv. filogenetske inercije kao evolucionog mehanizma. Pre nego
to izloimo osnovne ideje koje su znaajne u Grifitsovom tekstu, eleli
bismo da ukratko odredimo nekoliko pojmova koji su neophodni za razumevanje problematike kojom se on bavi. Da vidimo, najpre, ta uopte znai
kada kaemo da je neka osobina adaptacija. Darvin u Postanku vrsta smatra da je adaptacija osobina koja organizmu donosi korist. U savremenoj
evolucionoj biologiji, za odreivanje da li je neka osobina adaptacija vie
nije presudan kriterijum njene korisnosti, ve mehanizam koji je doprineo
tome da se data osobina proiri u populaciji. U sluaju adaptacija, radi se
o mehanizmu prirodne selekcije. Ovo je tzv. istorijska definicija adaptacija.
Jedan od osnovnih problema kojima se Grifits bavi u svom tekstu je upravo problem tumaenja biolokih karakteristika kao adaptacija i domaaja
jednog spora, koji je obeleio savremenu evolucionu biologiju i filozofiju
biologije: re je o sporu izmeu adaptacionista, s jedne strane, i zastupnika
raznih oblika antiadaptacionizma, s druge strane.
Adaptacionizam je, svakako, jedna od najvie osporavanih struja u
savremenoj evolucionoj teoriji. Adaptacionisti istiu da dominantnu ulogu
u evoluciji igra prirodna selekcija, i da, otud, veinu osobina ivih bia treba
tumaiti kao adaptacije. Veina osobina je, zapravo, odgovor na selektivne pritiske, pa je tako prouavanje mehanizma selekcije od veeg znaaja
od prouavanja specifine strukture organizma ili tzv. bauplan-a, kako ga
nazivaju strukturalisti u biologiji. Meutim, ako ostanemo kod ovakvog
odreenja adaptacionizma, moe nam se initi da odatle ne proizlaze neke
naroite tekoe. Neosporno je da i Darvin i savremeni evolucioni biolozi
istiu znaaj selekcije i osobina koje su nastale njenim delovanjem. Teko
je, zapravo, sasvim jasno formulisati specifinu razliku koja pretpostavke
adaptacionizma ini neprihvatljivim. Naelno, moglo bi se tvrditi da njegova specifinost nije u tome to negira osnovne principe teorije, ve to neke
od njih dovodi do krajnjih konsekvenci (West-Eberhard 203: 7). Da bismo
lake razumeli o emu se radi, pozvaemo se na razliku izmeu monistikog i pluralistikog stanovita u vezi sa evolucionim mehanizmima: naime,
dok adaptacionisti smatraju da je prirodna selekcija jedini uzrok koji bi
trebalo uzeti u obzir kod analize organizama, antiadaptacionisti naglaavaju vanost drugih faktora, kao to su genetiki drift, pomenuta struktur-
na ogranienja, sluajnost, itd., ne sporei pritom vanost selekcije. Osim

toga, generalna adaptacionistika teza problematina je i zato to ak i ako
se sloimo da je neka osobina adaptacija, to ne znai da nisu i drugi uzroci
osim prirodne selekcije uticali na nju (Sober 2006: 154).
Neubedljivost velikog broja adaptacionistikih objanjenja motivisala
je istraivae da pribegnu drugim oblicima objanjenja, u kojima se delovanju prirodne selekcije vie ne pripisuje iskljuivi znaaj. To je, delom, ono
to Grifits naziva istorijski preokret: naime, injenica postojanja evolucione konvergencije, tj. pojava slinih fenotipskih osobina kod vrsta koje su
evoluciono veoma udaljene, ne mora da se tumai iskljuivo kao tendencija
organizama da sline zadatke pred koje ih postavlja ivotna sredina reavaju na sline naine, emu su adaptacionisti skloni, ve nas ova injenica
suoava i sa pitanjem do koje mere su specifine istorijske okolnosti od
znaaja za oblikovanje biolokih karakteristika. Istorijski preokret u prouavanju organizama ima pre svega metodoloko znaenje: zahvaljujui
njemu, uvedene su osetljivije metode testiranja adaptivnih i neadaptivnih
hipoteza. Znaaj ove promene za istraivanja u biologiji teko je preceniti.
Naime, u populacionoj genetici, koja je dugo dominirala savremenom evolucionom biologijom, uobiajeno se smatralo da adaptivni scenario prua
najbolje objanjenje biolokih karakteristika. Ovo uverenje delom se oslanjalo i na generalni uspeh Darvinove teorije (Dennet 1995: 245). Jasno je,
meutim, da za bioloka istraivanja ovaj stav ne moe da bude relevantan,
budui da mnoga obeleja organizama uopte ne mogu da se objasne kao
posledica delovanja selekcije, pa je, stoga, generalna primenljivost prirodne
selekcije kao eksplikatornog principa veoma slab argument.
Uloga evolucionih mehanizama i njihova priroda oduvek je privlaila
veliku panju, ne samo biologa, ve i filozofa. Tradicionalno je analiza relativnog uticaja pojedinanih mehanizama u organskoj evoluciji bila relativno jednostavna, naime, alternativno delovanje evolucionih mehanizama
vezano je za veliinu populacije na koju oni deluju: u (beskonano) velikoj
populaciji delovae prirodna selekcija, a u maloj populaciji delovae tzv.
genetiki drift, to znai da e se uestalost gena sluajno menjati iz generacije u generaciju bez obzira na fizike razlike meu organizmima. Iako u
prirodi nalazimo samo sluajeve u kojima uporedo deluju razliiti evolucioni organizmi, ovaj model ne predstavlja samo znaajno orue u naunom
istraivanju, ve i dobro polazite za analizu nekih filozofskih pitanja koja
su od sutinske vanosti za nauku. Naime, aktuelna rasprava o tome koje
tumaenje teorije evolucije je adekvatno, statistiko ili dinamiko, pokazuje
da kauzalna uloga pojedinih evolucionih mehanizama i njihovi meusobni
odnosi moraju da se odreuju sasvim drugaije ukoliko ih konceptualizujemo u terminima statistike teorije nego ako ih tumaimo u terminima
njutnovskih sila. Zastupnici statistikog tumaenja teorije evolucije ospo-
65
66
ravaju predstavu prirodne selekcije i genetikog drifta kao sila i tvrde da se

promene na nivou populacije, koje i predstavljaju predmet objanjenja u
teoriji evolucije, mogu objasniti samo pozivanjem na statistiku strukturu
populacija (up. Walsh, Lewens i Ariew 2002: 452).
Shvatanje prirodne selekcije kao njutnovske sile potie od Eliota
Sobera, koji ga je prvi put razvio u svoj uticajnom delu Priroda selekcije iz
1985. godine. U svojoj analizi evolucione biologije Sobor teoriju evolucije
odreuje kao teoriju sila, a teorija sila zapoinje tvrdnjom o tome ta e
se deavati sa sistemom na koji ne deluju sile... [O]nda e da opie koje
efekte e svaka pojedinana sila da ima ukoliko deluje sama. Onda teorija
napreduje do tretiranja efekata delovanja sila u parovima... (Sober 1985:
31). Po analogiji sa ovim, Sober tumai i evolucione mehanizme, pre svega,
prirodnu selekciju. To mu dozvoljava da uini dve stvari: prvo, da neodreeni darvinovski govor o mehanizmima evolucije i diferencijalnom preivljavanju pretvori u govor o kauzalitetu; i drugo, da uvede veoma bitno
razlikovanje u vezi s prirodnom selekcijom Sober, naime, govori o selekciji za datu osobinu (selection for) i o selekciji date osobine (selection of).
Samo prva predstavlja kauzalni pojam, a razlike u preivljavanju i reprodukciji organizama posledica su njenog delovanja.
Neophodno je da na ovom mestu blie objasnimo pojam adaptivne
vrednosti, koji je relevantan u kontekstu diskusije o evolucionim mehanizmima. Osnovna shema koju Darvin u Postanku vrsta sledi pokazuje
da organizmi preivljavaju zato to poseduju neku prednost u odnosu na
druge organizme koji ine populaciju, ili, uoptenije reeno, zato to poseduju neku osobinu koja im je od koristi u interakciji sa relevantnim faktorima ivotne sredine. U savremenoj biologiji, meutim, ova kauzalna relacija izraava se na sasvim drugaiji, apstraktan nain: neke osobine su se
odrale zato to imaju veu adaptivnu vrednost, koja ne mora da se poklapa s kriterijumom koristi. Ovo oigledno razilaenje izmeu Darvinovog
i savremenog shvatanje postanka i prisustva organizmikih karakteristika
vodi nas do jednog zanimljivog, nimalo trivijalnog pitanja: ta je to to prirodna selekcija, metaforino govorei, vidi kada neke osobine favorizuje, a druge ostavlja po strani, ako to nije njihova neposredna korist? To
je njena adaptivna vrednost, rei e nam naunik. Ona nije jednoznano
definisana, ve se izraava kroz odreene merljive parametre: meri se vijabilnost i fertilnost organizama, tj. verovatnoa njihovog preivljavanja do
faze seksualne zrelosti i verovatan broj njihovih potomaka.
Ve sam naslov Luinsovog teksta (Prirode selekcije), predstavlja izraz
njegove osnovne teze: naime, strogo soberovsko odreenje prirodne selekcije u terminima njutnovske sile liava nas mogunosti da govorimo o prirodi selekcije (u jednini). Moemo samo da govorimo o prirodama selekcije,
jer je shvatanje selekcije kao sile povezano sa nesavladivim dvosmislenosti-
ma. To znai da ne postoji nearbitrarno shvatanje prirode selekcije, kao

to Luins efektno zakljuuje u svom tekstu. Iako istie da se u tumaenju
evolucionih mehanizama kao sila radi o analogiji koja moe da bude korisna, on u svojoj veoma minucioznoj analizi pokazuje da ova analogija vrlo
esto predstavlja izvor nepreciznih predvianja i neprihvatljive kauzalne
analize u kojoj odreene efekte u populaciji arbitrarno pripisujemo delovanju nekog uzroka, bilo da je u pitanju prirodna selekcija, bilo da se radi
o genetikom driftu. U Soberovom shvatanju evolucionih mehanizama kao
sila skrivaju se, zapravo, dva aspekta koji su meusobno nesaglasni: on,
naime, ponekad silu prirodne selekcije shvata kao varijaciju u adaptivnoj
vrednosti, a ponekad je izjednaava sa selekcijom za odreenu osobinu.
To znai da kombinuje jednu nekauzalnu predstavu adaptivne vrednosti1
i jednu kauzalnu predstavu prirodne selekcije kao deterministike sile.
Luins, s pravom, ovu nesaglasnost vidi kao izvor tekoa koje se pojavljuju
kada soberovsku kauzalnu analizu pokuamo da primenimo na konkretne
bioloke sluajeve. Ovaj tekst, koji je, po reima njegovog autora, nastajao dugo i mukotrpno, predstavlja primer filozofske analize najvieg ranga,
koja, nesumnjivo, pomera granice naeg razumevanja nauke.
Tokom poslednje dve decenije, eksponencijalno je poraslo interesovanje za filozofske aspekte molekularne biologije. Molekularna biologija i
eksperimentalna genetika, podstaknute otkriem strukture DNK, moda
su najvitalnije i najproduktivnije oblasti savremene nauke. Uvidi u molekularnu strukturu i mehanizme pomou kojih molekuli dolaze u interakciju
i prenose informacije, koje rezultiraju razviem organizma, oblikovanjem
njegovih svojstava i funkcija, impresivni su i veoma kompleksni. Tekst
Razmiljanja o mehanizmima Makamera, Dardena i Krejvera pokrenuo
je raspravu o strukturi i eksplanatornoj ulozi mehanizama u molekularnoj biologiji i eksperimentalnoj genetici. To je postala jedna od centralnih
debata ne samo u filozofiji biologije, ve i u filozofiji nauke uopte. Sam
rad je najcitiraniji lanak od nastanka asopisa Philosophy of science, koji je,
pritom, jedan od najznaajnijih asopisa u toj oblasti i u filozofiji uopte.
Iako rad obiluje detaljnim i analitinim opisima genetikih molekularnih mehanizama, osnovni uvid autora rada ne bi trebalo tu traiti. I drugi
solidni radovi u oblasti filozofije biologije obiluju takvim analizama. Ono
to je najintrigantniji aspekt rada, i to je presudno uticalo na razvoj pomenute debate, jeste distinkcija koja se odnosi na dva povezana, ali, ipak,
autonomna aspekta, naime, na entitete i njihove aktivnosti. Podstaknuti
prouavanjem savremene molekularne biologije, autori su istakli ovu distinkciju kao kljunu za razumevanje razlike izmeu mehanizma u savremeSober (1985: 85) esto tvrdi da je adaptivna vrednost kauzalno inertna, tj. da
adaptivna vrednost organizma nije uzrok njegovog preivljavanja i reproduktivnog
uspeha.
1
67
68
noj biologiji i klasinog kartezijanskog razumevanja mehanizma. Klasini

mehanizmi shvaeni su kao entiteti analogni zupanicima koji pokreu
jedni druge. Svojstva koja zupanici imaju neodvojiva su od opisa samih
zupanika, ak i za potrebe analize mehanizma. U biolokim mehanicistikim objanjenjima, naroito onim na molekularnom nivou, struktura
entiteta se definie detaljno, ali odvojeno od aktivnosti koje oni obavljaju.
Klasini mehanicistiki pristup poinje i okonava se definisanjem i identifikovanjem entiteta, to ujedno ini i granice njegove objanjavalake moi.
Veoma su retki prirodni sistemi koji se mogu objasniti pomou takvog
mehanicistikog pristupa.
Prednost razumevanja koje odvaja entitete i njihove aktivnosti ogleda
se u tome to se mehanizam shvata neuporedivo ire: i entiteti i aktivnosti
mogu se identifikovati i prouavati na razliitim nivoima organizma i molekularnih struktura, i to nezavisno. Recimo, odreene aktivnosti molekularne
strukture mogu biti vrlo precizno objanjene (npr. DNK kodiranje proteina), iako u isto vreme mnogi elementi strukture samog molekularnog kompleksa, tj. entiteta, nisu poznati niti dobro objanjeni (npr. nije bilo poznato
da struktura hromatina i poloaj samih baza sainjavaju osnovni genetiki
molekularni kompleks, uz same baze DNK molekula). Takoe, struktura
biolokih entiteta moe biti veoma dobro i detaljno opisana, kao, na primer,
u razvojnim stadijumima embriona, dok su priroda aktivnosti koje ti entiteti obavljaju i nain na koji ih obavljaju nezadovoljavajue objanjeni.
Autori smatraju da je upravo fleksibilnost mehanicistikog razumevanja, koja se zasniva na datoj distinkciji i pomaku u odnosu na klasino
razumevanje mehanizma, tajna uspeha molekularne biologije, jer omoguava adekvatan okvir za eksperimentisanje i analizu biolokih molekularnih kompleksa. Teko je ukratko dati bilo kakav sud o takvoj tvrdnji i
argumentu koji je iznet u radu, s obzirom na veliki broj kritika, pojanjenja
i drugih razvijenijih ideja u vezi sa veoma razliitim oblastima molekularne biologije, i biologije uopte, koji su se pojavili od kada je rad objavljen.
Posao donoenja suda je na ovom mestu bolje prepustiti itaocu.
2.
Interesovanje filozofa za biologiju isprva se, uglavnom, odnosilo na razliite aspekte teorije evolucije putem prirodne selekcije. Tokom osamdesetih
godina XX veka filozofi su poeli da se zanimaju i za razliite probleme
vezane za molekularnu biologiju, to nije nimalo iznenaujue ako imamo
u vidu velika otkria u ovoj oblasti koja su se nadovezala na otkrie strukture i funkcije molekula DNK 1954. godine. U prvom trenutku dominantno
je bilo razumevanje fenotipskih svojstava organizma svodivih na karakteristike molekula DNK, tanije, parova baza koje sainjavaju njegovu struk-
turu. I u samoj biologiji je takvo pojednostavljeno razumevanje preovladavalo godinama nakon Krikovog i Votsonovog otkria strukture DNK. Ova
struktura bila je shvaena kao kod za sintezu proteina, molekula od kojih se
sastoje tkivo i organi organizama. Vremenom su, meutim, dublji uvidi u
strukturu i funkciju molekularnog mehanizma nasleivanja doveli do revizije ove, relativno jednostavne, predstave. Iako je DNK centralna molekularna struktura u dugom nizu kodiranja i prevoenja informacije koja vodi
do razvia organizma i njegovih specifinih svojstava, naunici su doli do
uvida da je ovaj proces vieslojan. Ispostavilo se, naime, da posredni elementi poput ribonukleinske kiseline (RNK), hromatina (za koji se u poetku smatralo da je skela koja jednostavno pridrava molekul DNK), kao i
sami proteini, imaju aktivne i kljune uloge u tom kompleksnom procesu.
Takoe su otkriveni epigenetiki mehanizmi poput metilacionih nizova
(tj. ugljovodoninih grupa koje vezuju baze DNK), koji su kljuni u morfogenetskom procesu obrazovanja strukture organa. Elementi objanjenja
mehanizma nasleivanja, kao i procesa razvia organizma i njegovih svojstava, proireni su time do nivoa strukture proteina i elijske strukture.
Prvi uticajan rad u oblasti filozofije biologije u kom se tematizuju
svi ovi uvidi koji su doveli u sumnju jednostavan redukcionistiki model
mehanizma nasleivanja i biolokog razvia bio je tekst Filipa Kiera O
1954. i svemu tome. Glavna meta njegovog napada bilo je razumevanje
DNK kao iskljuivog nosioca osnovnih biolokih svojstava, kao i razumevanje molekularnog nivoa kao osnovnog nivoa biolokih objanjenja.
Argumenti protiv redukcionizma u nauci uobiajeno se odnose na epistemoloki ili ontoloki nivo. Epistemoloki orijentisana kritika ne dovodi u
pitanje principijelnu svodivost makrosvojstava na neka bazinija svojstva
na mikronivou. Smatra se da je takva mogunost otvorena ili se, tavie,
priznaje njena naelna neizbenost. Umesto toga, epistemoloki orijentisane kritike nastoje da pokau da redukcija nije mogua u okviru postojeih
teorijskih okvira i da je svaka tvrdnja o redukciji samo nezasnovano obeanje. Fenomeni na makronivou ne mogu se redukovati na fenomene na
mikronivou, niti makrofenomeni mogu da se dedukuju iz postojee teorije
koja se odnosi na mikrofenomene. Za razliku od toga, ontoloki orijentisane kritike redukcionizma tvrde znatno vie: ne samo da redukcionizam nije
zasnovan na postojeim naunim uvidima, ve postojea nauna objanjenja relevantnih fenomena impliciraju da su redukcionizam, kao i potencijalna objanjenja koja su na njemu zasnovana, potpuno neadekvatni.
Kierov argument moe se razumeti kao epistermoloka, ali i kao ontoloka kritika redukcionizma u biologiji. Iako su objanjenja na molekularnom nivou korisna za razumevanje niza fenomena, ona se odnose na samo
jedan od elemenata mehanizma nasleivanja i razvia. Kljuni primer na
kojem Kier zasniva svoj argument odnosi se na rastojanje izmeu elija
69
70
koje odreuje da li e doi do ekspresije odreenog gena. Naime, ukoliko

se elije dodiruju, doi e do ekspresije gena i do razvia odreenih svojstava koja taj gen kodira. Ukoliko, meutim, izmeu elija postoji razmak, do
ekspresije gena nee doi. elijska struktura je, dakle, deo biolokog mehanizma naslea i razvia isto koliko i molekularna struktura. Otuda se elijska struktura i njena kauzalna uloga ne mogu redukovati na molekularnu
strukturu, sem u trivijalnom smislu koji moe da se svede na injenicu da
se elije sastoje od molekula. Redukcija bi u ovom sluaju znaila gubitak
kljunog elementa, koji omoguava da se objasni zato dolazi ili zato ne
dolazi do ekspresije relevantnog gena.
Iako je, moda, mogue da se Kierov argument uspeno kritikuje s
pozicija redukcionizma, kao i da se navede niz primedaba na njegovo razumevanje strukture i kauzalnih svojstava kao nezavisnih od molekularnih
svojstava (kao to je to, na primer, uinio Aleksandar Rozenberg), ovaj
argument je ohrabrio i motivisao mnoge autore da formuliu niz novih
antiredukcionistikih argumenata i pristupa u filozofiji biologije, u kojima
je Kierova poetna pozicija dalje produktivno razvijena. Jasnoa strukture
njegovog argumenta, kao i jednostavnost i efektnost relevantnih primera iz
biologije sigurno su, bar delimino, razlog zato je upravo ovaj rad izvrio
tako veliki uticaj na kasniju filozofiju biologije.
Neto drugaiji pogled na redukcionizam prua tekst Kritiki pregled filozofskog razmatranja problema jedinica selekcije Eliota Sobera
i Dejvida Sloana Vilsona. Pitanje jedinica selekcije ima relativno dugu
tradiciju, a formulisano je u kontekstu diskusije o evolucionom altruizmu. Naime, biolozi su odavno zapazili da kod razliitih vrsta organizama
postoje oblici ponaanja koji mogu da se oznae kao altruistiki. Ovaj uvid
je, poev od Darvina, doveo do rasplamsavanja diskusije o nainu na koji
je altruizam evoluirao i o eventualnim vezama evolucionog altruizma i
ovekovog moralnog ponaanja. U emu je sutina ove diskusije? Kao to
smo videli, Darvin u svojoj teoriji evolucije tvrdi da je osnovni, iako ne
jedini, mehanizam evolucije prirodna selekcija. Ovaj mehanizam favorizuje osobine i ponaanje koje poveava verovatnou preivljavanja jedinke i
njene reprodukcije. Ve na prvi pogled je jasno da altruistiko ponaanje
ne predstavlja karakteristiku koju bi prirodna selekcija favorizovala, jednostavno zato to ulaganje u dobrobit druge jedinke predstavlja smanjivanje
verovatnoe sopstvenog preivljavanja. Drugim reima, altruizam bi kao
tip ponaanja trebalo da nestane pod pritiskom prirodne selekcije. Tekoe
s kojima se suoavamo kada pokuavamo da pomou principa prirodne
selekcije objasnimo evoluciju altruizma esto se naziva paradoks altruizma; naime, nepopravljivo altruistina stvorenja imaju potresnu sklonost
da umru pre nego to reprodukuju sopstvenu vrstu (Sesardic 1995: 128),
pa bi zato trebalo oekivati da emo u svetu da naemo samo sebina stvo-
renja. Sober i Vilson u svom tekstu kritikuju tezu o tzv. genskom selekcionizmu, koja je u savremenoj biologiji predstavljala osnovu veoma uticajnih
objanjenja evolucije altruizma.
Koncepciju genskog selekcionizma najbolje emo da razumemo ako
problem evolucije altruizma dovedemo u neposrednu vezu s pitanjem jedinica selekcije. Smisao ovog pitanja najlake se moe shvatiti ako krenemo
od formulacije koju nam autori nude upravo u ovom tekstu: [...] da li osobine evoluiraju zato to su korisne za pojedinane organizme ili zato to su
dobre za grupu u kojoj se pojavljuju? (Sober i Wilson 1994: 534). Najranija
evoluciona objanjenja altruizma, kao to je Darvinovo, oslanjaju se na
pretpostavku o meugrupnoj selekciji: grupa sastavljena od altruista uvek
e biti u prednosti u odnosu na grupu koju sainjavaju sebine jedinke. Ali,
istinska delotvornost selekcije na nivou grupe brzo je dovedena u pitanje,
jer se pokazalo da je dovoljno da se u grupi altruista pojavi jedna jedina
sebina jedinka, pa da altruizam kao dominantan oblik ponaanja u grupi
bude potisnut bez obzira na njegove selektivne prednosti kada se uporeuju grupe. Naime, da bi altruizam mogao da evoluira, altruisti moraju da
budu u poziciji da i sami primaju altruistike akte: tete koje altruista trpi
dok drugom obezbeuje dobrobit moraju da budu kompenzovane koriu
koju njemu obezbeuju drugi altruisti. Kako, onda, objasniti injenicu da
prirodna selekcija nije eliminisala oblik ponaanja koji sreemo, na primer,
u kolonijama socijalnih insekata u kojima se sterilne jedinke celog ivota
brinu da obezbede to vei reproduktivni uspeh kraljice?
Upravo je teza o genskom selekcionizmu bila pokuaj da se odgovori na to pitanje. Naime, iako altruistiko ponaanje sa stanovita pojedinanog organizma deluje kao anomalija, moda se ono moe objasniti
ukoliko poemo od nekog drugog nivoa bioloke organizacije. Jedan od
najznaajnijih modela koji poivaju na ovoj ideji, model selekcije u srodnikom krugu, polazi od ideje da je gen jedinica selekcije. Ovim razdvajanjem nivoa delovanja prirodne selekcije je, sasvim nedvosmisleno, otvoren
znaajan prostor za objanjenje evolucije altruistikog ponaanja.2 U teoriji
selekcije u srodnikom krugu centralnu ulogu ima koncepcija inkluzivne
adaptivne vrednosti, prema kojoj adaptivna vrednost neke jedinke zavisi i
od adaptivne vrednosti njenih srodnika, i u kojoj jedinica selekcije vie nije
jedinka sa njenim osobinama, ve su to autonomni replikatori geni.
Pojava altruizma se u ovom sluaju objanjava srodnikim vezama meu
jedinkama: to je vei stepen srodstva meu njima, to je verovatnije da e
selekcija favorizovati meusobno altruistiko ponaanje. Teza o genu kao
ekskluzivnoj jedinici selekcije dobila je nakon toga naelan znaaj i za izvesno vreme je potisnula sve konkurentske teze.
Tako, iako altruizam moe da deluje kao anomalija sa stanovita organizma, on
je savreno smislen sa stanovita gena (Okasha 2006: 145).
2
71
72
Treba naglasiti da genski selekcionizam predstavlja i jednu specifinu

vrstu redukcionizma, iako to, moda, nije uvek oigledno. Naime, genski
selekcionisti, po pravilu, insistiraju na tome da je za objanjenje biolokih karakteristika sasvim dovoljno ako se pozivamo samo na gene i da sva
druga objanjenja, u krajnjoj liniji, mogu da se svedu na objanjenja koja
operiu pojmom gena. Sober i Vilson u svom tekstu analiziraju razliita
shvatanja jedinica selekcije u filozofiji biologije, a predmet njihovog kritikog napada je upravo genski selekcionizam. Oni kroz analizu pojmovnih
parova replikator interaktor i replikator nosa, kojima su genski selekcionisti i njihovi kritiari pokuavali da preciznije odrede ta je jedinica
selekcije, podseaju da je u jednom trenutku u diskusiji o jedinicama selekcije dolo do izjednaavanja izmeu jedinica selekcije i jedinica naslea,
to je proizvelo dodatne komplikacije. Jedan od znaajnih aspekata ove diskusije odreen je i uvidom da selekcija ne moe neposredno da deluje na
gene, ve samo na fenotip organizma. Autori nam u ovom tekstu nude sveobuhvatnu analizu problema i njihov prilaz, kao i zakljuci, nisu jednostrani i iskljuivi. Naime, iako smatraju da je radikalna teza genskog selekcionizma pogrena, ne osporavaju da takvo shvatanje u nekom ogranienom
kontekstu moe da ima heuristiku vrednost. Konano, Soberov i Vilsonov
tekst svakako predstavlja jedan od radova koji je u velikoj meri doprineo
naputanju radikalnih pozicija u diskusiji o jedinicama selekcije i otvorio
prostor za formulisanje mnogo realistinije i prihvatljivije teze da ne postoji samo jedna jedinica selekcije, odnosno, da je mnogo primerenije da se
govori o delovanju selekcije na raznim nivoima bioloke organizacije.
Literatura
Dennett, D. 1995. Darwins Dangerous Idea. New York: Simon & Schuster.
Godfrey-Smith, P. 2003. Theory and Reality. An Introduction to the Philosophy of Science.
Chicago and London: The University of Chicago Press.
Griffiths, P. E. 2006. Philosophy of Biology, u: S. Sarkar, J. Pfeifer (prir.), The Philosophy of
Science: An Encyclopedia. New York and London: Routledge.
Okasha, S. 2006. The Levels of Selection. Oxford: Oxford University Press.
Rheinberger, H. J. 2007. Experimental Model Systems: An Epistemological Apercu from the
Perspective of Molecular Biology, u: M.D. Laubichler, G.B. Mller (prir.), Modeling
Biology: Structures, Behaviors, Evolution. The MIT Press.
Sober, E. 1985. The Nature of Selection. Evolutionary Theory in Philosophical Focus. The MIT
Press.
Sober, E. 2006. Filozofija biologije. Beograd: Plato.
Sober, E. i Wilson, D. S. 1994. A Critical Review of Philosophical Work on the Units of Selection
Problem. Philosophy of Science 61(4): 534555.
Walsh, D. M., Lewens, T. i Ariew, A. 2002. The Trials of Life: Natural Selection and Random
Drift. Philosophy of Science 69: 452473.
West-Eberhard, M. J. 2003. Developmental Plasticity and Evolution, Oxford: Oxford University
Press.
Eva Kamerer and Slobodan Perovi

WHAT IS PHILOSOPHY OF BIOLOGY?
Summary
The aim of this paper is to present the central ideas of a relatively new discipline, philosophy of biology. Although philosophy of biology inherited many questions from the
philosophical tradition, it has primarily developed through a dialogue between philosophy and biology. Special sciences, especially biology, made a substantial contribution to
the transformation of contemporary philosophy of science which has become concerned
with scientific practice.
Key words: Philosophy of Biology, Adaptation, Mechanism, Reductionism,

Unit of Selection
73
Trei program
trei
74
575.826/.827:168
573.7:113
159.955:168
Prevod
POL GRIFITS
ISTORIJSKI PREOKRET U PROUAVANJU

ADAPTACIJE*
Mnogi filozofi i evolucioni psiholozi tvrdili su da su napadi na adaptacionizam u
savremenoj biologiji neosnovani. Ovi mislioci poistoveuju antiadaptacionizam sa
zastupanjem neadaptivnih naina objanjenja. Oni su prevideli uticaj antiadaptacionizma na razvoj preciznijih oblika adaptivnog objanjenja. Mnogi biolozi koji
odbacuju adaptacionizam ne odbacuju darvinizam. Naprotiv, oni su pokrenuli
savremeni istorijski preokret u prouavanju adaptacije. Istinski spor, koji je meu
ovim metodolokim pristupima ostao nerazreen, jeste priroda filogenetske inercije. U kojoj je meri adaptivno objanjenje potrebno za postojanost neke osobine,
kao i za njeno poreklo?
1. Trenutno stanje rasprave o adaptacionizmu

Mnogi filozofi imali su potrebu da odbrane adaptacionizam u evolucionoj
biologiji od njegovih kritiara. U tom smislu istaknuti primeri su Helena
Kronin, i njena veoma itana knjiga Mrav i paun (Cronin 1991), i Danijel
K. Denet (Dennett 1983, 1995). Slina zainteresovanost za odbranu adaptacionizma pojavila se i u okviru pokreta evolucione psihologije (Symons
1992). Ovi autori spor povodom adaptacionizma tumae kao spor izmeu
darvinista i razvojne tradicije (Depew i Weber 1995). Pristalice razvojne
tradicije nastoje da opseg postojeih oblika objasne pomou nekog unutranjeg inioca prisutnog u uslovima koji aktiviraju evolucioni proces.
Strukturalisti procesa, poput Brajana Gudvina (Goodwin 1994), tragaju
za optim zakonima razvoja koji definiu prostor moguih organizmikih
formi. Oni evoluciju nastoje da objasne preko transformacija koje bi prema
ovim zakonima bile mogue, pre nego kao istorijsku sluajnost. Teoretiari
kompleksnosti genoma, poput Stjuarta Kofmana (Kauffman 1993), pore* Naslov originala: Paul E. Griffiths, The Historical Turn in the Study of Adaptation, The British Journal for the Philosophy of Science, Vol. 47, No. 4, 1996, 511532.
dak biolokih formi tee da objasne nunom ureenou kompleksnih

sistema. Jednom kada je antiadaptacionizam poistoveen sa gleditem
prema kojem veini osobina odgovaraju neadaptivna objanjenja, on lako
moe biti odbaen. Oni koji brane adaptacionizam samo treba da istaknu
da nijedan od alternativnih programa ne govori nita o adaptivnom skladu
izmeu organizma i njegove ivotne sredine. Drugi mehanizmi objanjavaju bioloku formu, ali ne i adaptiranost bioloke forme.
Ovakva interpretacija antiadaptacionizma, meutim, nije adekvatna. Zastupnici adaptacionizma smatraju da je tekst Stivena Deja Gulda
i Riarda Levontina Pandantifi* bazilike Svetog Marka i panglosijanska paradigma: kritika adaptacionistikog programa (Gould i Lewontin
1979) konano antiadaptacionistiko stanovite. Guld i Levontin razmatraju alternativne, neadaptivne oblike evolucionog objanjenja, ali takoe
postavljaju i pitanja o testiranju adaptivnih hipoteza i relativnom znaaju
razliitih evolucionih mehanizama. Eliot Sober tumai bioloku literaturu
o adaptacionizmu ne kao raspravu povodom toga koliko osobina predstavlja adaptacije, ve kao spor o relativnosti znaaja adaptivnih sila i drugih
evolucionih mehanizama pri odreivanju putanje i odredita organizama u
prostoru mogueg dizajna (Sober 1987, 1993). U tekstu Modeli optimalnosti i test adaptacionizma, Stiv Orzak i Sober (1994) razlikuju tri tvrdnje
o adaptaciji. Prva tvrdnja je da je ona sveprisutna. Veina osobina predmet je prirodne selekcije. Druga je da je adaptacija znaajna. Radi preciznijeg odreenja ovog pojma, oni uvode ideju ogranienog modela. Ovo je
model evolucije iz kojeg su izvesni mehanizmi bili namerno izostavljeni.
Adaptacija je znaajna ako se pokae da model iz kojeg je prirodna selekcija izostavljena u znatnoj meri pogreno predvia aktuelnu formu organizma koja se prouava. Konano, moglo bi se tvrditi da su organizmi optimalni. Orzak i Sober smatraju da je neki organizam optimalan ako model
iz kojeg su izostavljeni svi evolucioni mehanizmi osim prirodne selekcije
tano predvia formu tog organizma. Oni misle da je adaptacionizam najbolje protumaiti kao tvrdnju da je najvei broj fenotipskih osobina lokalno optimalan.
Robert Brendon i Mark Roer (u pripremi) tvrde da su neki od glavnih predmeta interesovanja antiadaptacionistike literature izostavljeni iz
Orzakovog i Soberovog prikaza. Prema Orzakovom i Soberovom pojanjenju, modeli optimalnosti odnose se samo na lokalnu optimalnost. Oni se
oslanjaju na razliku izmeu parametara koji su otvoreni za optimizaciju i
onih koji mogu biti tretirani kao ogranienja. Samo zato to su ovi modeli
specifini za odreene vrste ili skup vrsta u odreenom vremenu, u praksi
je prilino jasno koje osobine mogu biti uzete kao nepromenljiva pozadina,
* Pandantifi su umeci izmeu krakova luka.
75
76
nasuprot kojoj druge osobine mogu biti optimizovane. Ali, antiadaptacionistika literatura skrenula je panju na eksplanatorni znaaj dugoronije perspektive istih tih svojstava. Jedna od antiadaptacionistikih oblasti
interesovanja, koju Brendon i Roer pominju, jeste uloga zakona razvoja
u odreivanju koje su varijante dostupne prirodnoj selekciji. Fenotipski
skup, koji je pretpostavljen modelom optimalnosti, predmet je objanjenja u okviru drugih pristupa. Druga osnovna tema antiadaptacionizma
jeste kumulativni efekat istorije. Osobina kao to je pentadaktilni prednji
ekstremitet pingvina prola je tokom svog postojanja kroz mnoge razliite selektivne epizode. Kada se posmatra na najviem nivou analize, ona je
uzastopno bila peraje, noga, krilo i apa. ak i ukoliko je svaka epizoda
primer optimizacije u Orzakovom i Soberovom smislu, to ne mora da vai
i za proces u celini. Faktori iji su efekti zanemarljivi u okviru bilo koje
od pojedinanih epizoda mogu, ukupno uzev, da imaju znaajnu ulogu
onda kada je proces selekcije ponovljen mnogo puta i kada njegovi rezultati u svakoj epizodi slue kao ulazak u sledeu. Ova su zapaanja u savrenom skladu sa Orzakovim i Soberovim razmatranjem, ali ukazuju na to
da postoje aspekti rasprave o adaptacionizmu gde je eksplanatorni fokus
znatno drugaiji od onog kojim su se Orzak i Sober bavili.
Oni koji brane adaptacionizam nisu oduevljeni injenicom da odgovor na jednu adaptivnu fazu moe odraavati istorijsko naslee pomou
kojeg se organizam suoava s tom fazom, kao i date adaptivne sile. Denet
ove injenice poredi s ogranienjima koja su nametnuta modernom dizajnu usvajanjem QWERTY rasporeda slova na tastaturi raunara. On zapaa
da QWERTY fenomeni... jesu ogranienja, ali ogranienja koja imaju adaptivnu istoriju, te stoga i adaptacionistiko objanjenje (1995: 279). Ono u
emu on grei jeste ovaj prelaz sa adaptivne istorije na adaptacionistiko
objanjenje. Adaptivna istorija odnosi se na proces uzastopnih adaptivnih faza u kojem je ishod svake faze delimino funkcija onoga to se dogaa u poslednjoj fazi. Adaptacionistika objanjenja su ona koja objanjavaju formu nekog organizma s obzirom na adaptivni problem s kojim se
taj organizam suoavao. QWERTY fenomeni ne mogu biti objanjeni na
ovaj nain. Umesto adaptacionistikih objanjenja, za te fenomene mora se
koristiti ono to sam nazvao adaptivno-istorijskim objanjenjima (Griffiths
1994). Ta istorizovana adaptivna objanjenja osnovni su predmet razmatranja u ovom tekstu. Veliki broj biologa radio je na prouavanju adaptacije
koje se susree s problemima antiadaptacionizma.1 Veina ovih prouava1 Ispitivanja i metodoloke rasprave rada ove vrste ukljuuju: Brooks i McLentan
(1991), Coddington (1988), Felsenstein (1985), Harvey i Pagel (1991), Lauder (1981,
1982, 1990), Lauder, Armand i Rose (1993), Miles i Dunham (1993), Taylor (1987).
Horanov rad iz 1989. godine raniji je pokuaj da se skrene panja filozofa na ulogu
komparativne metode u testiranju tvrdnji o adaptaciji, naroito u sociobiologiji.
nja bavi se testiranjem adaptivnih hipoteza. Ovi biolozi nisu neadaptivisti.

Oni ne odbacuju prirodnu selekciju kao osnovnu determinantu bioloke
forme, ve, nasuprot tome, veruju da su tradicionalni pristupi testiranju
adaptivnih hipoteza alosno neadekvatni i da osuuju biologiju na nemogunost izlaenja iz domena verovatnih objanjenja. Nove metodologije
koje zastupaju vode do nove, istorizovane vizije adaptivnog objanjenja.
Tumaenje adaptacionistike kontroverze kao kontroverze povodom
testiranja hipoteza u otroj je suprotnosti sa interpretacijom filozofa poput
Helene Kronin. Ona ovaj problem posmatra kao manjkavost adaptivne
hipoteze! Kronin smatra da je problem adaptacionizma reen sedamdesetih godina, s razvojem evolucione teorije igara. Ovaj plodan izvor adaptivnih hipoteza ui nas tome koliko prirodna selekcija moe biti dovitljiv
i suptilan taktiar i dokazuje da neadaptivna objanjenja ne mogu biti
razmatrana ni na jedan drugi nain do kao poslednje pribeite (1991:
10910). Ali, ovo tumaenje nije u skladu sa istorijskim sledom dogaaja.
Upravo je u pomenutom periodu adaptacionizam postao tako vrua tema.
Problem adaptacionizma nastao je sa proliferacijom adaptivnih hipoteza.
Pokretanje nezaustavljivog mehanizma proizvodnje hipoteza dovelo je do
toga da treba hitno obezbediti adekvatnije procedure za testiranje hipoteza.
Biolozi su bili stavljeni u poziciju Hjumovog sudije, suoeni ne sa jednim
ve sa sedam svedoka, od kojih je svaki identifikovao razliitog osumnjienog. Sudija se nije radovao ovom obilju dokaza, kao ni biolozi.
2. ta je istorijski preokret?
Blagonakloni pristupi adaptacionizmu obino poistoveuju dve komponente: adaptivno miljenje i obrnuti inenjering. Adaptivno miljenje je
praksa posmatranja strukture i ponaanja organizma u svetlu ekolokih
problema s kojima se on suoava. Pretpostavlja se da ona ima heuristiku
vrednost. Ona dozvoljava adaptacionisti da izdvoji bioloki znaajne odlike iz mnotva empirijskih pojedinosti o organizmu koji se posmatra. Ona
takoe moe voditi ka otkriu osobina koje su prethodno bile nepoznate.
Obrnuti inenjering je nain zakljuivanja o istorijskim uzrocima biolokih
formi. Adaptacionista pokuava da otkrije koje su to adaptivne sile morale
da proizvedu postojeu formu tako to razmilja o adaptivnoj korisnosti te
forme, bilo u trenutnoj ivotnoj sredini bilo u predakoj ivotnoj sredini.
Obrnuti inenjering izvodi adaptivni problem iz reenja koje je usvojeno.
Adaptivno miljenje izvodi reenje iz adaptivnog problema. Obe prakse
slue se snanom vezom izmeu biolokih formi i adaptivnih sila, u emu
se ogleda osnovna teorijska privrenost adaptacionizmu. Ta privrenost
istovetna je sa tezom o optimalnosti koju su prepoznali Orzak i Sober.
Model evolucije iz kojeg su izostavljene sve sile osim prirodne selekcije
77
78
mogao bi s primerenom preciznou da predvidi putanju i odredite organizama u prostoru dizajna.

Istorijski preokret u prouavanju adaptacije jeste odbacivanje ove
osnovne adaptacionistike obaveze. Adaptacionista pretpostavlja da postoje adaptivne (ili funkcionalne, ili ekoloke) generalizacije koje mogu
objasniti postojanje odreenih biolokih formi. Ovim generalizacijama
rangiraju se alternativne osobine s obzirom na njihovu adaptivnu vrednost. Aktuelna osobina objanjava se navoenjem generalizacija kojima
mu se pripisuje vea adaptivna vrednost u odnosu na alternativne osobine. Istorijski preokret jeste uvianje da adaptivne generalizacije ove vrste
ne mogu da objasne formu, osim u konjunkciji s bogatim skupom istorijskih poetnih uslova. Ovu istorinost biologije G. C. Vilijams je uzdigao do statusa jednog od tri najznaajnija uvida moderne biologije, zajedno sa mehanizmom i prirodnom selekcijom (Williams 1992). Procesi
selekcije su istorijski jer je relativna adaptivna vrednost osobina funkcija
istorijskih uslova u kojima se selekcija odvija i kompletnog spektra prisutnih alternativnih osobina (to je funkcija protekle istorije), i jer je selekcija
zasnovana na pretpostavci stohastika. Uspena adaptacionistika objanjenja iziskivala bi adaptivne generalizacije koje nisu osetljive na istorijske
uslove i kompletan spektar prisutnih svojstava, a otporne su na delovanje
sluajnosti. Jedino bi to omoguilo objanjenje aktuelnih osobina koje bi
proisticalo iz navoenja iskljuivo funkcionalnih generalizacija.
Tradicionalni adaptacionisti pokuali su da izbegnu problem istorinosti shvatanjem adaptivnog objanjenja istovremeno i kao abduktivnog
argumenta za istinitost istorijskih pretpostavki koje ono zahteva (slika 1).
Adaptivno objanjenje objasnilo bi aktuelne osobine, ukoliko su date izvesne istorijske pretpostavke. Stoga, na osnovu najboljeg objanjenja, imamo
osnova za prihvatanje istorijskih pretpostavki. Ali ova odbrana nije na raspolaganju modernom adaptacionisti jer, kao to Kronin kae, sada shvatamo da neadaptivna objanjenja ne mogu biti razmatrana ni na jedan drugi
nain do kao poslednje pribeite (1991: 110). Adaptacioniste moemo
opravdati u vezi s onim to Denet naziva njihovim bezbrinim povereFunkcionalne
generalizacije
Objanjenje
Istorijske
pretpostavke
Potkrepljenje
Posmatrana
osobina
Slika 1. Adaptacionistika abdukcija. Pretpostavlja se da se ovim argumentom izbegava
potreba da se nezavisno testiraju postulirani adaptivni scenariji.
njem, da e bez obzira na to koliko data osobina bila nejasna adaptivno

objanjenje nastupiti pre ili kasnije. Modeli optimalnosti, evoluciona teorija igara i slino, stvorili su mehanizam proizvoenja navodnih objanjenja,
koji je u toj meri moan da ukoliko ne raspolaemo s nekoliko razliitih
potencijalnih adaptivnih objanjenja za svaku osobinu, moemo da pretpostavimo da je to zato to se nismo potrudili da ih proizvedemo. Argument
najboljeg objanjenja u ovom kontekstu postaje nemogu jer imamo vie
od jednog objanjenja koje odgovara podacima. Postoje impresivno detaljni scenariji prema kojima je porast veliine mozga kod hominida bio prouzrokovan oslobaanjem od termoregulatornog ogranienja za veliinu
mozga, to je opet bilo posledica fiziolokog prilagoavanja na dvononi
hod (Falk 1990). Podudarnost ove hipoteze sa posmatranim fenomenima ne potvruje njene istorijske pretpostavke jer bi isti argument mogao
da potvrdi i suprotne istorijske pretpostavke ukljuene u suprotne scenarije. Abdukcija se moe upotrebiti i da podri makijavelistiku hipotezu o
inteligenciji, prema kojoj je uveanje mozga bilo posledica potrebe za ovladavanjem sve sloenijim socijalnim odnosima (Byrne i Whiten 1988) ili
tradicionalnije tvrdnje o pritiscima koji su bili prouzrokovani preseljenjem
iz ume u savanu.
U nedavnom radu Sobera i njegovih saradnika istiu se metode za
ogranienje ove proliferacije hipoteza, koje zahtevaju preciznu kvantitativnu podudarnost sa posmatranom osobinom (Orzack i Sober 1994; Sober
[u pripremi]). Oni su posebno skrenuli panju na skriveni detalj distribucije osobina unutar zasebnih populacija. Iako ovaj pristup moe dovesti do
rezultata koji su veoma znaajni, on ima dva ogranienja. Prvo, njime se
zahteva obimno eksperimentisanje koje je esto nepraktino. Drugo, budui da, kada je re o podacima, zavisi od trenutnog stanja populacije, esto
je neprimenljiv na hipoteze o postanku neke osobine u nekom od prolih
perioda adaptacije. Istorijski preokret u prouavanju adaptacije je alternativna strategija za ogranienje proliferacije adaptivnih hipoteza. Hipoteze
mogu biti odbaene direktnim testiranjem njihovih istorijskih pretpostavki. Moderne verzije komparativne metode, inspirisane filogenetskom
sistematikom (kladistikom), pruaju odgovarajua orua za testiranje ovih
pretpostavki. U sledea dva odeljka detaljnije u razmotriti dve adaptacionistike aktivnosti: adaptivno miljenje i obrnuti inenjering. Pokazau
kako nas obe ove prakse mogu navesti da zalutamo i kako nas komparativni pristup moe vratiti na pravi put.
3. Adaptivno miljenje
Strategija adaptivnog miljenja suoava se sa dva osnovna problema. Kao
prvo, teko je opisati neki adaptivni problem ako ve ne znamo reenje.
79
80
Drugo, jedan problem moe biti reen na vie naina. Denet kae da kada
ne moe da se konstruie adaptivno objanjenje za neto, treba se setiti Orgelovog Drugog pravila: Evolucija je pametnija nego ti (1995: 74).
Treba pretpostaviti da je Majka Priroda imala u vidu adaptivne sile koje
su meni promakle. Ovo je odlino naelo, ali treba da bude dopunjeno obrnutim pravilom: Evolucija je kompleksnija nego to misli. Ako mislim
da mogu da uoim sve adaptivne sile, verovatno nisam u pravu. Usled toga,
nekolicina adaptivnih mislilaca tvrdila bi da je sposobna da predvidi ishode procesa selekcije. Veina njih tvrdi samo to da razmiljanje o adaptivnim problemima ima heuristiku vrednost. Predvianja adaptivnog miljenja moraju biti testirana bez obzira na aktuelne rezultate selekcije. Ovo je
pozicija koju usvajaju evolucioni psiholozi u svom ispitivanju adaptiranog
duha (Barkow, Cosmides i Tooby [1992]). Iako su entuzijaste u vezi sa
adaptivnim miljenjem, jasni su povodom toga da hipoteza o mentalnoj
strukturi ne moe biti dokazana pukim proizvoenjem adaptivnog scenarija u okviru kojeg bi ta mentalna struktura bila pogodna. Neophodna je i
empirijska demonstracija da je duh stvarno strukturiran na taj nain: Iako
je selekciono miljenje znaajan izvor inspiracije za evolucione psihologe,
priroda uvek ima poslednju re (Symons 1992: 143144). Ali, iako priroda
ima poslednju re, evolucioni psiholog smatra da je injenica da pojedina
osobina ima evolucionog smisla razlog da se ozbiljno shvati ak i potpuno marginalni podatak koji nagovetava da ona stvarno postoji. Ako se
priroda ne slae sa adaptacionistom ta to treba da evoluira, onda treba da
vie, a ukoliko se slae, treba samo da apue.
Tvrdnja da adaptivno miljenje ima heuristiku vrednost naroito je
sporna. Odeljak Donalda Simonsa koji sam upravo citirao prua dobar
primer. Simons razmatra tvrdnju da su mehanizmi seksualne privlanosti
kod mukaraca osmiljeni tako da su im najprivlanije ene koje su tek
izale iz puberteta. On primeuje da postoji znatna empirijska podrka za
gledite da su mukarcima svih kultura privlane tek stasale mlade devojke. Tvrdnja, meutim, dobija dodatnu podrku zahvaljujui injenici da
pretpostavljeni psiholoki mehanizmi koji uobliavaju predvianje imaju
izuzetan adaptivni smisao (Symons 1992: 143). Mukarac koji se prvenstveno pari sa enom koja tek to je poela da dobija menstruaciju i jo nije
rodila dete bie u evolucionoj prednosti. Ovo je taka povodom koje sam
skeptian. Pretpostavimo da empirijski podaci pokau da su najprivlanije
zrelije mlade ene. Da li e onda to to su te starije ene bile bolji ulog u
rodovskoj sredini imati izuzetan adaptivni smisao? One su bile vetije u
potrazi za hranom, ili su imale veu mo unutar grupe, ili su ve dokazale
svoju plodnost time to su rodile dete. Adaptivna pria ne moe da povea
verodostojnost podataka, jer bi neka podjednako dobra pria bila na raspolaganju za mnoge od alternativnih zakljuaka.
Adaptivno miljenje zapravo moe imati sutinski negativno heuristiko dejstvo. Ono moe da pobudi samozadovoljstvo pri suoavanju sa
nepouzdanim ili nedovoljno odreenim podacima, samo zato to ti podaci ili njihovo tumaenje imaju izuzetan adaptivni smisao. Sukob roditeljpotomak je dobar primer za to. Mnogi sociobiolozi bili su zadivljeni
Triversovom demonstracijom da dugoroni interesi roditelja ne moraju
biti identini sa onim njihovih potomaka (Trivers 1974). Postoji dopadljiva pria prema kojoj roditelj eli da ouva resurse za budue potomstvo, dok potomak eli sve to moe da dobije. Ovaj model je uziman da
bi potvrdio opservacije o prepirci izmeu roditelja i potomaka u periodu
osamostaljivanja primata, ukljuujui i ljude. On je takoe stvorio oekivanje da e potomci izneveriti elje svojih roditelja u pokuaju da dobiju vie
resursa. Ovim idejama se jo uvek pridaje znaaj u darvinistikoj psiholokoj literaturi. Sukob roditeljpotomak je inherentan ljudskim prilikama
(Pinker i Bloom 1992: 483) i njegova neminovnost ojaala je Nesovo i
Lojdovo verovanje u psihodinamike mehanizme obmanjivanja i samoobmanjivanja. Ipak, empirijska evidencija za prepirku roditeljpotomak
tokom osamostaljivanja veoma je slaba. Patrik Bejtson (Patrick Bateson
1994) nainio je saetak razliitih studija koje nisu uspele da pronau agresivne interakcije tokom osamostaljivanja kod irokog spektra vrsta, studija
prema kojima se potomci sami osamostaljuju, te studija koje pronalaze da
obe strane uestvuju u pouzdanom davanju znakova radi usklaivanja osamostaljivanja. Ove vrste ponaanja nude obilje mogunosti za adaptivno
objanjenje, ali je njihovo otkrivanje ometeno odanou prostom modelu
evolucionog problema za koji se pretpostavljalo da objanjava ponaanje
koje prati osamostaljivanje.
Drugi problem sa adaptivnim miljenjem jeste to to razliiti rodovi
reavaju isti problem na veoma razliite naine. I aligatori i anakonde su
istaknuti slatkovodni predatori, ali pristupaju zadatku donekle drugaije.
Oni u zadatak unose veoma razliite resurse, koji su akumulirani tokom
njihove istorije. Ova situacija moe se posmatrati na dva razliita naina.
Jedan je da tvrdimo da se dva roda suoavaju sa razliitim problemima,
jer su problemi delimino definisani resursima koji su dostupni za njihovo reavanje. Drugi je da ostanemo pri tome da je u pitanju jedan problem, ali da tvrdimo da isto reenje, odreeno u funkcionalnom smislu,
moe biti realizovano putem dva razliita mehanizma (Hull 1987; Griffiths
1994; Goode i Griffiths 1995). Obe formulacije razjanjavaju na koji nain
komparativna razmatranja mogu unaprediti heuristiku mo adaptivnog
miljenja. Adaptivno-istorijsko miljenje, kako bi se moglo nazvati, uzelo
bi u obzir sistematiku posmatranih organizama i ekologiju. Ono bi preporuilo onu vrstu heuristike koju je Konrad Lorenc imao na umu kada
je govorio o filogenetskoj perspektivi ponaanja. Primer ove heuristike
81
82
na delu dali su Don Garsija i Kenet Rusinjak u svojoj raspravi o mehanizmima za izbegavanje otrova. Kojot izbegava otrov mehanizmom kojim se
miris koristi da bi se obeleila hrana povezana sa muninom. Crvenorepi
jastreb suoava se sa istim problemom u istoj preriji, ali se slui vizuelnim znacima. Dve vrste reavaju adaptivni problem na nain koji ukazuje
na njihovu slinost s laboratorijskim pacovima, odnosno laboratorijskim
golubovima. Garsija i Rusinjak napominju da je uenje, poput ustaljenih
obrazaca delovanja i morfologije, takoe stvar taksonomije (1980: 153).
Adaptivno-istorijsko miljenje takoe je vetije u suoavanju s prvom
manom adaptivnog miljenja tekoom precizne karakterizacije adaptivnog problema. Filogenetskom analizom vrsta koje su predmet istraivanja
esto e se otkriti prava priroda adaptivnog problema. Majls i Danham
pruili su prost primer (1993). U mnogim prouavanjima nearktikih2
ptica selica isticana je njihova potreba da izbegnu okrutne zimske uslove.
Filogenetska perspektiva otkriva da su mnoge od ovih vrsta tropskog porekla. Migracija na jug zimi posledica je migracije na sever leti. Ovo ukazuje
na to da adaptivni problem jeste problem obezbeivanja uslova za disanje,
a ne izbegavanja okrutne zime. Time se ponaanje postavlja u sasvim drugaiju perspektivu i predlae se drugaija hipoteza o mehanizmima koji su
u njegovoj osnovi.
Antiadaptacionistika kritika adaptivnog miljenja ne poiva na
odbacivanju adaptivnog objanjenja. Ona samo zahteva da adaptivno objanjenje uzme u obzir dve znaajne odlike biologije. Prvo, adaptivni problemi
su isuvie sloeni da bi bili unapred opisani nekom deskriptivnom biologijom sistema koje su ti problemi proizveli. Pokuaji da se to uini verovatno su podjednakozavaravajui i rasvetljavajui. Drugo, usvojeno reenje je
funkcija resursa koji su dostupni rodu pri suoavanju s problemom, isto
kao to je i funkcija samog problema. Ove dve blisko povezane odlike ukazuju na to da je, kada se razmatra adaptacija, najznaajnija komparativna
perspektiva.
4. Obrnuti inenjering
Obrnuti inenjering slui se vezom izmeu adaptivnih sila i bioloke forme
u suprotnom smeru. On pokuava da izvede prirodu adaptivnog problema
iz forme reenja. Ve sam naznaio da ovo pretpostavlja postojanje funkcionalnih generalizacija koje nisu osetljive na istorijske pojedinosti i koje su
otporne na delovanje sluajnosti. U svojoj odbrani adaptacionizma, Denet
prua klasini argument za postojanje ovih generalizacija. Postojanje adaptivne konvergencije meu organizmima razliitih rodova pokazuje da
2
Zoogeografska oblast od Grenlanda do srednjeg Meksika.
postoje neke forme, koje on naziva prisilni pokreti ili dobri trikovi, koje
se, zahvaljujui svojoj adaptivnoj superiornosti, pojavljuju u irokom spektru istorijskih okolnosti. I kimenjaci i beskimenjaci glavonoci razvili su
upadljivo sline oi. Oi odreenog oblika mogue je pronai u itavom
spektru taksona. Noni umski kiviji imaju dlake i raaju visoko razvijene
mladunce, ba kao i sisari koji zauzimaju slino ekoloko stanite. Da li je
izvesno da ovi sluajevi, kao i mnogi drugi, pokazuju da postoje snane
adaptivne generalizacije one vrste koju adaptacionista trai? Razmatrajui
Guldovu tvrdnju da masovno izumiranje rodove pogaa nasumino, Denet
napominje da za koje god rodove se desilo da opstanu, oni bi... tumarali
ka dobrim trikovima u prostoru dizajna (1995: 307).
Postoje tri osnovna problema u vezi s ovim argumentom. Prvi se odnosi na pretvaranje upeatljivih primera u strogu nauku. Mislim da je ovde
korisna analogija s konvergencijom u istoriji oveanstva. Velike narativne istoriare devetnaestog veka odlikovalo je pravljenje paralela izmeu
moderne Evrope i antikog sveta. Oni su skicirali uenja o verovatnoj sudbini evropske civilizacije polazei od rimske i drugih antikih civilizacija.
Ali, niko jo nije uspeo da pretvori ove upeatljive parabole u skup generalizacija o usponu i padu civilizacija. Ako konvergencija treba da pokae
mo adaptacije, ona to mora da uini kao deo snane ekoloke teorije, a
ne kao kolekcija upeatljivih primera. Mnogobrojna narativna predstavljanja konvergencije uzimaju u razmatranje osobine koje su sline po svom
pojavnom obliku i zatim tvrde, putem adaptacionistike abdukcije, da one
moraju imati isti adaptivni uzrok. Ali sline osobine ne moraju imati slina
objanjenja. Sve oi su mehanizmi za prikupljanje vizuelnih informacija,
ali to im ne obezbeuje isto evoluciono obrazloenje. Sloene oi mnogih
beskimenjaka znatno su bolje u otkrivanju pokreta nego u stvaranju slike.
Moda su one u ekolokom smislu blie uima mnogih kimenjaka. Ono
to je u najmanju ruku potrebno jesu podaci koji bi pokazali korelaciju
izmeu evolucije osobina kod razliitih rodova i prisustvo nekog faktora
sredine. Potraga za ovom vrstom podataka bila je jedan element istorijskog
preokreta u prouavanju adaptacije.
Drugi problem poiva u Orzakovoj i Soberovoj distinkciji izmeu
gledita da je prirodna selekcija znaajna i adaptacionistikog gledita
da je prirodna selekcija dovoljno objanjenje formi. injenica da razliiti
organizmi ispoljavaju istu osobinu ne pokazuje da je njeno pojavljivanje
posledica funkcionalne generalizacije koja je neosetljiva na istorijske faktore. ak i tamo gde imamo snanu korelaciju izmeu postojanja razloga
za osobinu i stvarnog pojavljivanja te osobine, neki istorijski faktori mogu
da naprave razliku izmeu sluajeva gde se osobina pojavljuje i onih gde
se ne pojavljuje. Ova mogunost nedavno se pojavila na najneverovatnijem mestu, kolskom primeru konvergencije, oku. Istraivanja genetikih
83
84
faktora u razvoju oka ukazuju na to da oi kimenjaka i beskimenjaka

poivaju na istim, drevnim genetikim nizovima (Kviring et al. 1994). Iako
je oko nesumnjivo evoluiralo u nekoliko paralelnih pravaca, to se dogodilo
na osnovu nekih zajednikih resursa.
Trei problem je to to injenica da osobina jeste konvergentna ne
objanjava zato je ona konvergentna. Mnoge ptice lete na jug usled zime,
ali to ne spreava adaptacionistu da pogreno odredi adaptivnu prirodu
ove osobine. Adaptacionista se slui konvergencijom pri tvrdnji da postoje
ove ili one funkcionalne generalizacije, koje istrajavaju kroz razliite istorijske uslove. On zatim konstruie kandidate za ove snane generalizacije,
pokazujui da bi njihova istinitost mogla objasniti konvergentnu osobinu,
te brani njihovu istinitost na osnovu najboljeg objanjenja (adaptacionistika abdukcija). Meutim, ovaj tradicionalni adaptacionistiki pristup
ignorie metode koje pruaju najbolju priliku za razumevanje i prouavanje adaptivne konvergencije. Adaptivno-istorijska alternativa ukljuuje
metode koje nam doputaju da testiramo da li je pojavljivanje iste osobine
kod mnogih organizama zaista primer konvergencije, da empirijski lociramo faktore sredine koji su u korelaciji s pojavljivanjem osobina i da konstruiemo test za hipotezu da su ovi faktori zapravo bili osnova adaptivnih
sila koje vode konvergenciji. Ove metode, kao i drugi elementi istorijskog
preokreta, opisani su u sledeem poglavlju.
5. Komparativna metoda i adaptivno-istorijski pristup

Postoje dva osnovna naina na koja su moderne filogenetske tehnike dovele do toga da se istorijska razmatranja odnose na prouavanje ekologije i
evolucije. Donald Majls i Artur Danham (1993) nazivaju ih statistikim
pristupom i pristupom istorijske transformacije. Posmatrajui predmet
vie sa filozofskog stanovita, razmiljam o njima kao o induktivistikom,
korelacionom pristupu za postavljanje adaptivnih hipoteza i falsifikacionistikom, hipotetiko-deduktivnom pristupu za testiranje adaptivnih
hipoteza.
Ispravno shvatanje adaptacionistikog naglaavanja konvergentne evolucije jeste da pojavljivanje slinih svojstava u razliitim rodovima ukazuje na prisustvo zajednikih faktora sredine. Ali, sistematsko prouavanje i
potvrda konvergencije iziskuje iroku primenu komparativne metode. Bez
filogenetske analize nije mogue ak ni rei da neto jeste konvergencija.
Denet uoava injenicu da je toliko stvorenja od riba do ljudskih bia
snabdeveno oruem za posebnu namenu koje je udesno osetljivo na vizuelne obrasce, prikazujui simetriju po vertikalnoj osi... Ova opremljenost je
u toj meri zajednika svima da mora biti od vrlo opte koristi (1987: 303).
Denet prihvata sugestiju da je ova adaptacija ureaj za otkrivanje drugih
organizama pri gledanju pravo u predmet, i otuda je on vertikalno simetrian. Ali, treba utvrditi da li postoji ikakva potreba za konvergentnim
objanjenjem. Ako je ovaj ureaj zajednika crta svih kimenjaka, onda je
on nastao samo jednom. Nastankom i prenoenjem na potomke, on moe
da obavlja mnotvo uloga u okviru razliitih grupa i da postoji kod mnogih drugih zahvaljujui filogenetskoj inerciji (pojam koji smo opseno
razmatrali).
Potreba da se mnogobrojni primeri neke osobine s jedinstvenim evolucionim poreklom razmatraju kao jedinstveni podaci u analizi konvergencije poznata je godinama (e.g. Maynard-Smith 1978). Meutim, tehnike kojima se evoluciona promena povezuje sa varijablama ivotne sredine
razvijene su, u najveoj meri, nedavno. Dobar primer za to je prouavanje
konvergencija koje su posledica zajednikog reima ishrane kod plovua
(patke, guske itd.) Danijela Fejta. Fejt [1989] je koristio filogenetsku analizu
grupe da bi otkrio koliko slinosti izmeu vrsta moe ukazati na zajedniko poreklo. On je zatim vrstama dodelio mesta unutar prostora definisanog
onim zajednikim odlikama koje nisu posledica porekla. Razliite ose koje
prolaze kroz ovaj prostor odgovarale su osama varijacije u reimu ishrane
vrsta koje potpadaju pod te ose. Rezultat ove analize bio je skup osobina
koje poseduju potencijal da budu objanjene adaptivno, kao i skup varijabli
ivotne sredine koje su u korelaciji s pojavljivanjem ovih osobina. Poput
drugih primera induktivistike upotrebe komparativne metode, Fejtov rad
prua onu vrstu podataka koja dozvoljava prelaz od anegdotskog prikaza
konvergencije do ispitivanja adaptivnih sila koje su je proizvele.
Drugi nain na koji su istorijska i filogenetska razmatranja primenjena
na adaptaciju jeste falsifikacionistiki pristup, koji cilja na istorijske pretpostavke adaptivnih scenarija. Komparativno testiranje ove vrste nuan je
pandan izuzetne ingenioznosti u proizvoenju hipoteza koje je moderna
teorija evolucije uinila moguim. Testiranje istorijskih pretpostavki svakog modela pokree nuni mehanizam ograniavanja hipoteza kako bi se
upotpunilo proizvoenje hipoteza. Najjednostavnijim testovima mogue
je uveriti se da je aktuelni sled evolucione promene ba onaj koji je pretpostavljen adaptivnom hipotezom. Donatan Kodington daje prost primer
(Coddington 1988: 1011). ive vrste nosoroga imaju ili jedan ili dva roga.
Poto je broj rogova strategija koja je evidentno dostupna nosorozima
kroz evoluciju, razumljivo je da e biti osmiljen adaptivni scenario evoluciono stabilne strategije kada je re o broju rogova (e.g. Luontin 1978).
Jednom kada populacija dostigne veliki procenat jedinki s odreenim brojem rogova, nju vie ne mogu da ugroze mutanti s drugaijim brojem rogova. Pobedu odnosi onaj ija strategija prva prodre u odreenu populaciju.
Razni scenariji polne selekcije mogli bi da odgovaraju ovim zahtevima.
Ipak, kladistika analiza grupacije nosoroga pokazuje da stanje u kojem
85
86
ivotinja ima dva roga na filogenetskom stablu prethodi stanju sa jednim

rogom. Ovo ukazuje na to da je, u nekom trenutku, u nekoj sredini, forma s
jednim rogom bila adaptivno superiornija. Da bi se postojei predlog podrao, nuno je dodati pomonu hipotezu, poput tvrdnje da je mala populacija koja je sadrala jednoroge mutante bila izolovana i da je jednoroga
forma putem drifta postala uestala, zbog ega je postala evoluciono stabilna strategija (ESS). Ova tvrdnja mogla je takoe da se testira upotrebom
kladistikih biogeografskih metoda koje povezuju takson sa stanitima i
dozvoljavaju zakljuke o predakim zajednicama stanita.
U neto sloenijim testovima uporeuje se distribucija dve ili vie
osobina koje imaju ulogu u unakrsnim adaptivnim objanjenjima. Meri
Mekitrik (Mary McKitrick 1993) daje prost primer. Ukazivalo se na to da
je osobina niske telesne teine koja se pojavljuje u rodu medveda posledica
svojevrsne adaptivne razmene. To je cena koju medvedi plaaju za izmenu
svoje fiziologije koja im dozvoljava hibernaciju. Meutim, mapiranje ove
dve osobine na relevantnom delu filogenetskog drveta pokazuje da ovo ne
moe biti sluaj. Niska telesna teina po roenju pojavljuje se pre hibernacije i postoji i na ograncima gde hibernacija nikada nije nastala. Testovi ove
vrste imaju iroku primenu. Za hipotezu o vodenom majmunu (Morgan
1973) tvrdi se da njena posebna snaga lei u sposobnosti da objasni irok
spektar ljudskih osobina. Njome se ukazuje na to da su se ove osobine u
jednoj fazi ljudske evolucije pojavile zajedno. Ova teorija moe biti testirana mapiranjem tih svojstava na filogenetskom drvetu za ljude i njihove
srodnike.
U drugim testovima posmatraju se implikacije adaptivnog scenarija za
istorijsku vezu izmeu roda i njegovog stanita. Ovaj test je najjednostavniji
kada je faktor stanita drugi rod organizama. Hipoteza o koevoluciji treba
da se razmatra putem podudarnosti stabala za koevoluirajue organizme.
Mnoga prouavanja parazitdomain koevolucije pokazala su da se kada
se vrsta kojoj pripada domain podeli u vie vrsta, isto dogaa i sa vrstom
parazita koju ona nosi. Kladistika biogeografija prua mogunosti sprovoenja testova na mnogo irem spektru faktora stanita. Zajednice stanita mogu biti tretirane kao osobine i upotrebljene za izvoenje zakljuka
o predakim zajednicama stanita na niim delovima drveta. Upravo je
prouavanje ove vrste ukazalo na neotropsko poreklo mnogih goreopisanih nearktikih ptica selica. Oblici selica srodni su grupama ija je veina lanova tropska, to ukazuje na to da je predak kod kojeg se migracija
razvila bio tropski. Biogeografska prouavanja mogu takoe da pomognu
pri testiranju pomone hipoteze, koja je prethodno izneta, da je jednorogi
nosorog evoluirao putem drifta u maloj, izolovanoj populaciji. Kladistike
biogeografske metode mogu da se upotrebe da poveu geografsku oblast s
dogaajem nastanka, a genetska distanca izmeu savremenih vrsta moe
biti korisna pri ustanovljenju okvirnog momenta razdvajanja. Ako bi ova

prouavanja ukazala na to da se jednorogi oblik odvojio unutar velike, neizdiferencirane kopnene mase, to bi govorilo protiv hipoteze koja se brani.
Antiadaptacionistika kritika obrnutog inenjeringa nije odbacivanje adaptivnog objanjenja. Ona je uvianje da se adaptivni procesi i njihovi rezultati tipino ne podudaraju jedan na jedan. Ista osobina moe biti u
slubi razliitih ciljeva i isti cilj moe biti potpomognut razliitim osobinama. S ciljem izvoenja problema iz reenja, mora se dodati vie ogranienja kako bi se stvorila jedinstvena podudarnost. Ova ogranienja mogu
biti dobijena rekonstrukcijom evolucione istorije. Nauni proboji koji su
ovo omoguili jesu razvoj kladistikih metoda za rekonstrukciju filogenije i dostupnost molekularnih podataka kao pouzdanog izvora podataka za
kladistiku analizu.3
6. Filogenetska inercija: objanjenje postanka versus

objanjenje ouvanja
Istorijski preokret isticao je objanjenja postanka svojstava. Posledica je to
da, jednom kada je osobina evoluirala, za njegovo postojanje nije potrebno objanjenje koje bi ilo izvan mehanizama naslea. Ovu ideju sadri
pojam eksaptacije Stivena Gulda i Elizabet Vrbe. Osobina je eksaptacija
za neku funkciju ako ona sada slui toj funkciji, ali prvobitno nije bila oblikovana da bi njoj sluila. Ako je perje prvobitno bilo selektovano zato to
je korisno za izolaciju, onda je ono eksaptacija za letenje. Nekoliko autora
uoilo je osnovnu manu Guldove i Vrbine definicije eksaptacije (Griffits
1992; Reeve i Sherman 1993; Dennet 1995). Izgleda kao da je prema ovoj
definiciji sve eksaptacija. Sve osobine nastaju neusmerenom mutacijom, pa
je proces prirodne selekcije uvek onaj u kojem se postojea osobina iri
kroz populaciju zbog toga to je utvreno da je ono korisno. Neto velikodunije itanje Gulda i Vrbe kae da je svaka osobina adaptacija za ono
za ta je prvo bilo selektovano. ta je to to opravdava ovaj poseban status
koji se pripisuje prvom od mnogih pritisaka selekcije? Osnovna zamisao
koja stoji iza Guldovog i Vrbinog rada jeste da jednom kada je osobina
evoluirala, nije potrebno dalje objanjenje njenog prisustva kod potomaka.
Ona kod njih postoji zahvaljujui filogenetskoj inerciji. Naelna definicija
eksaptacije razlikovala bi one selektivne pritiske koji su doveli do fiksiranja
osobine u okviru neke populacije od onih koji su primenjeni naknadno.
Ove poslednje selektivne sile ne pomau pri definisanju funkcija svojstava.
One ne objanjavaju zato osobine postoje.
3
Za vrlo kratak uvod u kladistiku v. Griffiths (1994, 207210); za sveobuhvatnu

analizu v. Sober (1988); za istoriju kladistike revolucije v. Hull (1988).
87
88
Pojam eksaptacije izraava ono to nazivam njutnovskom slikom

filogenetske inercije. Organizam koji je predmet selektivnih sila ostaje u
nepromenjenom stanju sve dok na njega ne ponu da deluju suprotne sile.
Izgleda da je njutnovska slika u osnovi mnogih zamisli evolucionog objanjenja, ali potrebno je samo da ona bude jasno postavljena kako bi njeni
problemi postali oigledni. Robert Brendon (1990: 172) primeuje da Guld
i Vrba nisu uzeli u obzir ulogu stabilizacione selekcije u ouvanju osobine
kao fiksirane. U odsustvu kontinuirane selekcije, trebalo bi da druge osobine u populaciju uu putem mutacije, a da se dalje ire putem drifta. U
svom radu iz 1992. godine, istakao sam da je opta pretpostavka da e neka
sloena struktura koja nema nikakvu funkciju biti sklona da postane rudimentarna (regresivna evolucija). Gubitak pigmentacije i vida kod vrsta
koje ive u peinama ne odraava neku posebnu odliku peinske sredine
koja favorizuje to da se bude slep i providan. Ovo odraava nedostatak
bilo kakve prednosti koju bi donosilo posedovanje vida i boje. Postoje dva
uobiajena objanjenja regresivne evolucije. Prvo je direktna akumulacija tetnih mutacija onda kada nema selekcije protiv njih. U mom reniku
biologije smatra se da je ovaj mehanizam toliko oigledan da je na njemu
izgraena definicija rudimentarnog organa organ ija je veliina i struktura umanjena tokom evolucionog vremena usled smanjenog selektivnog
pritiska (Abercombie et al. 1990). Drugi mehanizam je Vajsmanova kompetencija meu delovima. Ovo je ekonomsko nadmetanje izmeu sistema
organa za resurse tokom razvoja. Naznaava se da e svako ekonomisanje sprovedeno u razvoju beskorisnih struktura pruiti jedinki prednost
pri razvoju korisnih struktura. Postoji, dakle, automatska selekcija protiv
bilo koje strukture koja vie ne slui uveanju adaptivne vrednosti organizma. Potreba za stabilizovanom selekcijom i mogunost regresivne evolucije ukazuju na to da kontinuirano postojanje osobine u nekoj populaciji
nije objanjeno pukom filogenetskom inercijom. Osobina se mora odrati
kao fiksirana putem ove ili one selektivne sile. Potreba za ouvanjem kreira aristotelovsku sliku filogenetske inercije. Poput tela u Aristotelovoj
teoriji kretanja, organizam koji je predmet selektivnih sila zadobija odreenu koliinu inercije. Kada se selektivna sila ukloni, ova inercija odrava
organizam u njegovom trenutnom, adaptiranom stanju. Inercija se najzad
iscrpljuje, te se organizam vraa u neodreeno stanje.
Ni aristotelovska ni njutnovska slika ne moraju da budu istinite za sve
osobine. Sistematiari su dugo imali naviku da osobine dele na one koja su
u velikoj meri konzervirane, te su stoga dobre sistematske osobine, i na one
koje su vie varijabilne. Poligene i varijabilne osobine, poput boje, mogu
relativno brzo da se iscrpu. Filogenetska inercija takoe moe biti isuvie
slaba za funkcionalnost kompleksne strukture kao to je oko.4 Ovo moe

biti pogorano s najmanjim razvojnim deficitima. Relativno mala koliina filogenetske inercije koju ove osobine poseduju objasnila bi upeatljiv
obrazac regresivne evolucije vrsta koje ive u peini. Osobina kao to je
petolani ekstremitet tetrapoda, meutim, izgleda da poseduje ogromnu
koliinu inercije. Relativne pozicije njegovih delova ouvane su svuda, od
ablje noge do krila slepog mia. ini se da je ovo njutnovska osobina.
Oigledno njutnovske osobine bile su fokus istraivanja strukturalista
procesa i ostalih pripadnika razvojne tradicije. Oni su objanjavali filogenetski stabilna svojstva koja su nalik Vodingtonovom pojmu razvojnog
kanalisanja razvoja (Waddington 1959). Vadington je tvrdio da je sistem
razvoja ovih osobina takav da e svaka manja smetnja na poetku razvoja, poput onih koje se odnose na proizvod gena, uzrokovati jedino razliku
u nainu na koji se dolazi do istog rezultata razvoja. Noviji radovi strukturalista procesa usredsreeni su na postojanje generikih formi. Ako je
sistem razvoja nekog organizma zamiljen kao kompleksan sistem, generike forme su atraktori pod koje e taj sistem potpasti, polazei od irokog
opsega poetnih konfiguracija (Goodwin, Kauffman i Murray 1993).
Strukturalisti procesa se nadaju klasifikovanju svojstava prema njihovoj generikoj formi i povratku biologije racionalnoj morfologiji
zasnovanoj na optim zakonima razvoja (Smith 1992). Stoga je program
strukturalista procesa suprotan tradicionalnom darvinistikom pristupu morfologiji, kojim se osobine klasifikuju na osnovu njihovog porekla
od zajednikih predakih formi. Meutim, njutnovske osobine mogue je razmatrati na nain koji je u potpunosti u skladu s darvinizmom.
Oigledan nain da se to uini jeste istorizacija ideje o generikoj formi.
Generike forme dele celokupan prostor biolokih mogunosti na oblasti dostupne odreenim vrstama organizama. Ovo strukturiranje prostora
biolokih mogunosti strukturalisti procesa posmatraju kao deo osnovne
strukture prirode. Malo je dokaza, meutim, kojima bi se ovakva interpretacija podrala. Generike forme koje postoje u prirodi mogu biti mali
podskup moguih generikih formi koje su mogle biti stvorene putem
istorijskog dizajniranja alternativnih razvojnih sistema (Griffits [u pripremi]). Neto slino predoio je Vadington svojim prvobitnim vienjem
razvojne kanalizacije. Vilijam Vimzat je takoe opseno pisao o darvinistikom mehanizmu koji moe da podeli prostor biolokih mogunosti na
nain generikih formi. Ovaj mehanizam je generativno ukorenjivanje
(Wimsatt 1985; Shank i Wimsatt 1986; Wimsatt [u pripremi]). Vimzat
4 Upotreba funkcije nekog predmeta prouavanja, nasuprot njegovoj strukturi
kao taksonomske osobine, osnova je lorencovske tradicije u etologiji. Opis upotrebe
funkcionalnih karakteristika u vie anatomskom kontekstu moe se pronai u radu
Dorda V. Laudera (Lauder 1990).
89
90
istie da je klju prirodne selekcije mogunost dizajna putem dodavanja.

Malo verovatne forme mogu biti proizvedene putem prostog generativnog
proizvoenja i postupka testiranja, jer mogu biti proizvedene deo po deo.
Neverovatnost celokupnog dizajna proizvod je neverovatnosti njegovih
sastavnih delova. Ova neverovatnost sastavnih delova moe biti relativno mala. Kod dizajna putem dodavanja, kasnije modifikacije nastale su
na pozadini postojeeg razvojnog sistema. Uklanjanje starih elemenata
razvojnog sistema po svoj prilici je uklanjanje pretpostavki kasnijih modifikacija i ometanje njihovog razvoja. Element razvojnog sistema stoga tei
da postane sve vie generativno ukorenjen to je vie zasnovan na njemu.
Postojei razvojni sistem organizma oblikuje prostor mogunosti koje su
organizmu dostupne.
Ako su neke osobine pre aristotelovske nego njutnovske, onda njihovo
ouvanje moe biti objanjeno kao i njihov postanak. Adaptivne sile mogu
biti postulirane da bi se objasnilo zato osobina nije postala rudimentarna ili zato nije smanjena njena uestalost u datoj populaciji. Mogunost
objanjenja ouvanja zahteva neke promene u antiadaptacionistikoj kritici. Ta kritika predlae dva naina na koje komparativna metoda moe biti
upotrebljena da pobolja prouavanje adaptacije: induktivistike metode za
proizvoenje adaptivnih objanjenja i falsifikacionistike metode za testiranje adaptivnih objanjenja. Uloga obe ove tehnike moe biti jasnije osvetljena putem distinkcije izmeu objanjenja postanka osobina i objanjenja
ouvanja svojstava.
Opte je prihvaeno da se onda kada su osobine u korelaciji sa ekolokim faktorima koji bi mogli biti odgovorni za njih, svi primeri neke osobine
koji proistiu iz jednog evolucionog ishodita raunaju kao jedan primer te
osobine. Ovaj princip ostaje ouvan kada je cilj da se razumeju uslovi pod
kojima je osobina nastala. Ako je, meutim, cilj da se razumeju uslovi pod
kojima se osobina u bliskoj prolosti odrala, onda je celokupna postojea
populacija potencijalno relevantna. Populacije bi trebalo da se procenjuju
prema duini vremena tokom kojeg su postojale kao odvojene evolucione
jedinice. to je krae vreme otkad se populacija odvojila od drugih populacija, to manje ouvanje osobina u toj populaciji iziskuje objanjenje u terminima tekuih uslova ivotne sredine. Trea mogunost je da eksplanatorni fokus ne bude ni na postanku, ni na ouvanju u bliskoj prolosti, ve
na ouvanju na ranijim stupnjevima evolucije. U tom sluaju, populacije
koje su se odvojile jedna od druge posle perioda koji je u pitanju, moraju biti tretirane kao jedna. Meutim, populacije koje su se odvojile tokom
perioda koji je u pitanju predstavljaju nezavisne take podataka ak i ako se
osobina izvodi od zajednikog pretka.
Druga razlika izmeu prouavanja postanka i prouavanja ouvanja
bie nain na koji su osobine klasifikovane. U veini komparativnih pro-
uavanja, svojstva su klasifikovana putem homologije. Sve osobine koje

potiu od jednog predakog ishodinog dogaaja razmatraju se kao da su
istog, homolognog tipa. To znai da se rudimentarni primeri osobine raunaju zajedno sa svim drugim primerima. Ovo je oigledno prikladno kada
se posmatraju postojee populacije radi utvrivanja dokaza o prolom
dogaajima. U prouavanjima skoranjih ouvanja, meutim, cilj je da se
razumeju skoranji procesi. Samo populacije u kojima data osobina postoji
u neredukovanoj formi raunae se kao one koje poseduju tu osobinu.
Falsifikacionistika verzija komparativne metode trenutno se koristi za
testiranje adaptivnih tvrdnji o postanku. Metodino formulisani adaptivni
scenariji, pruaju predvianja o filogeniji osobine koja se prouava, filogeniji srodnih osobina i o biogeografiji osobina. Neuspeh ovih predvianja
ukazuje na to da osobina nije nastala prema predloenom adaptivnom scenariju. Potpuno iste metode bie korisne pri odgovaranju na neka pitanja o
ouvanju. Adaptivni scenario moe da pokua da objasni zato je osobina
ouvana u nekom udaljenom periodu. Ovaj scenario razmatrae neke delove filogenetskog stabla i trebalo bi da prui predvianja o distribuciji osobina u postojeim populacijama. Etolozi su oduvek objanjavali posedovanje
filogenetski zastarelog ponaanja kod sadanjih vrsta putem sekundarnih
funkcija koje su sasvim razliite od onih za koje je to ponaanje prvobitno evoluiralo (e.g. Tinbergen 1952; Hinde 1966). Mnoga od ovih objanjenja podrana su pozivanjem na distribuciju osobina meu postojeim
populacijama. Ipak, u sluajevima gde se objanjenje ouvanja odnosi na
skoru prolost, falsifikacionistika verzija komparativne metode nee biti
relevantna. Hipoteze o dogaajima u neposrednoj evolutivnoj prolosti ne
pruaju predvianja o distribuciji osobina koja bi bila drugaija od toga da
e osobina biti udruena sa predloenim kauzalnim faktorom. Ovim vezama se pristupa induktivnom upotrebom komparativnih podataka.
7. Zakljuak
Antiadaptacionizam je u biologiji esto tumaen kao odbacivanje prirodne
selekcije. Pokuao sam da pokaem da je on takoe bio i poziv na reformu
metode koja je koriena za prouavanje adaptacije. Disciplinarna teskoba u vezi sa adaptacionizmom osamdesetih godina, poput disciplinarne
teskobe u vezi sa hipotezom o grupnoj selekciji sedamdesetih godina, bila
je izazvana rasprostranjenom zabrinutou zbog onoga za ta je postojao
oseaj da je nesigurna igra. Poput debate o grupnoj selekciji, ona je dovela do veoma znaajnog uvrivanja i teorije i prakse. Istorijski preokret
u prouavanju adaptacije doprineo je razvoju monih empirijskih metoda
za proizvoenje i testiranje adaptivnih hipoteza. One su sutinska dopuna
postojeim metodama za proizvoenje hipoteze.
91
92
Jedan nain na koji je istorijski obrt mogao otii predaleko bio je nagovetaj da se jedina zanimljiva pitanja o adaptaciji tiu krajnjeg porekla osobina. Nedavno su poele da se pojavljuju kritike ovog gledita (Griffiths
1992; Reeve i Sherman 1993). Njima se tvrdi da adaptivna razmatranja
mogu objasniti kako su se osobine odrale, jednako kao i kako su nastala.
Zahvalnica
U pripremi ovog teksta pomogli su mi komentari Dejvida Hala (David L.
Hull), Roberta Brendona (Robert Brandon), Eliota Sobera (Eliott Sober),
Kima Sterelnija (Kim Sterelny), Danijela Deneta (Daniel C. Dennett), Keli
Smit (Kelly C. Smith) i Alirija Rozalesa (Alirio Rosales). Ranija verzija teksta izloena je na konferenciji Evolucija i svest (Evolution and the Mind) u
Hamner Springsu, Novi Zeland, 1995. godine.
S engleskog prevela Ana Petkovi
Literatura
Abercombie, M., Hickman, M., Johnson, M. L. i Thain, M. 1990. New Penguin Dictionary of
Biology, London: Penguin Books.
Barkow, J. H., Comides, L. i Tooby, J. 1992. The Adapted Mind: Evolutionary Psychology and the
Generation of Culture. Oxford: Oxford University Press.
Bateson, P. 1994. The dynamics of Parent-Offspring Relationships in Mammals, TREE 9(10):
399402.
Brandon, R. 1990. Adaptation and Environment. Princeton: Princeton University Press.
Brandon, R. N. i Rauscher, M. D. Manuskript: Testing Adaptationism: A Comment on Orzack
and Sober.
Brooks, D. R. i McLennan, D. A. 1991. Phylogeny, Ecology and Behaviour. Chicago: Chicago
University Press.
rn, R. W. i Whitten, A. (prir.), 1988. Machiavellian Intelligence. Oxford i New York: Oxford
University Press.
Coddington, J. A. 1988. Cladistic Tests of Adaptational Hypotheses, Cladistics 4: 322.
Cronin, H. [1991]. The Ant and the Peacock. Cambridge: Cambridge University Press.
Dennett, D. C. [1983]. Intentional Systems in Cognitive Ethology: The Panglossian Paradigm
Defended, Behavioral and Brain Sciences 6: 343390.
[1987]: Evolution, Error and Intentionality u The Intentional Stance. Cambridge, MA:
Bradford Books / MIT Press, 287321.
1995. Darwins Dangerous Idea, New York: Simon & Schuster.
Depew, D. J. i Weber, B. H. 1995. Darwinism Evolving: System Dynamics and the Genealogy of
Natural Selection, Cambridge, MA: Bradford Books / MIT Press.
Faith, D. 1989. Homoplasy as Pattern, Cladistics 5: 235258.
Felsenstein, J. 1985. Phylogenies and the Comparative Method, American Naturalist 125:
115.
Falk, D. 1990. Brain Evolution in Homo: The Radiator hr, Behavioral and Brain Sciences
13: 333381.
Garcia, J. i Rusiniak, K. W. 1980. What the Nose Learns from the Mouth, u D. MullurSchwarze
i R. M. Silverstein (prir.), Symposium on Chemical Signals in Vertebrates and Aquatic
Invertebrates, New York: Plenum Press, 141155.
Goode, R. i Griffiths, P. E. 1995. The Misuse of Sobers Selection of/Selection for Distanction,
Biology and Philosophy 10: 99108.
Goodwin, B. C. 1994. How the Leopard Changed its Spots: The Evolution of Complexity. New
York: Charles Scribner & Sons.
Goodwin, B. C., Kauffman, S. A. i urr, J. D. 1993. Is Morphogenesis an Intrinsically Robust
Process?, Journal of Theoretical Biology 163: 135144.
Gould, S. J. i Vrba, E. S. 1982. Exaptation: A Missing Term in Science of Form, Paleobiology 8:
415.
Gould, S. J. i Lewontin, R. 1979. The Spandrels of San Marco and the Panglossian Pardigm: A
Critique of the Adaptadonist Programme, Proceedings of the Royal Society of London
205: 581598.
Grffiths, P. E. 1992. Adaptive Explanation and the Concept of a Vestige, u P. E. Griffiths (prir.),
Trees of Life: Essays in Philosophy of Biology, Kluwer: Dordrecht, 111131.
1994. Cladistic Classification and Functional Explanation, Philosophy of Science 61:
206227.
[predstojei]: Darvinism, Process Structuralism nd Natural Kinds, Philosophy of
Science Supplemental Issue; PSA 96, Contributed Papers.
Harvey, P. H. i Pagel, M. D. 1991. The Comparative Method in Evolutionary Biology. Oxford i
New York: Oxford University Press.
Hinde, R. A. 1966. Ritualisation and Communication in Rhesus nkeys, Philosophical
Transactions of the Royal Society, 251: 285294.
Horan, B. L. 1989. Functional Explanations in Sociobiology, Biology and Philosophy 4: 131
158.
Hull, D. 1987. Genealogical Actors in Ecological Roles, Biology and Philosophy, 2: 168184.
1988. Science as a Process. Chicago: University of Chicago Press.
Kauffman, S. A. 1993. The Origins of Order. Self-Organisation and Selection in Evolution, New
Yrk: Oxford University Press.
Lauder, G. V. 1981. Form and Function: Structural Analysis in Evolutionary Morphology,
Paleobiology 7(4): 430442.
1982. Historical Biology and the Problem of Design, Journal of Theoretical Biology 97:
5767.
1990. Functional Morphology: Studying Functional Patterns in an Historical Context,
Annual Review of Ecology and Systematics 21: 317340.
Lauder, G. V., Armand, M. L. i Rose, M. R. 1993. Adaptations and History, TREE 8(8): 294
297.
Lewontin, R. C. 1978. Adaption, Scientific American 239: 21230.
McKitrick, M. 1993. Phylogenetic Constraint in Evolutionary Thr: Has it n Explanatory
Power?, Annual Review of Ecology and Systematics 24: 30730.
Maynard-Smith, J. 1978. Optimisation Theory in Evolution, Annual Review of Ecology and
Systematics 9: 3156.
Miles, D. B. i Dunham, A. E. 1993. Historical Perspectives in Ecology and Evolutionary
Biology: The Use of Phylogenetic Comparative Methods, Annual Review of Ecology
and Systematics, 24: 587619.
Morgan, E. 1973. The Descent of Woman. New York: Bantam Books.
Nesse, R. M. i Lloyd, A. T. 1992. The Evolution of Psychodynamic Mechanisms u J. H. Barkow,
L. Cosmides i J. Tooby (prir.), The Adapted Mind: Evolutionary Psychology and the
Generation of Culture, New York i Oxford: Oxford University Press, 601626.
Orzack, S. E. i Sober, E. 1994. Optimality Models and the Test of Adaptationism, American
Naturalist 143: 361380.
93
94
Pinker, S. i Bloom, P. 1992. Natural Language and Natural Selection u J. H. Barkow, L.

Cosmides i J. Tooby (prir.), The Adapted Mind Evolutionary, Psychology and the
Generation of Culture, New York i Oxford: Oxford University Press, 45194.
Quiring, R., Walldorf, U., Kloter, U. i Gehring, W. J. 1994. Homology of the Eyless Gene of
Drosophila to the Small Gene in Mice and Aniridia in Humans, Science 765: 785
789.
Reeve, H. K. i Sherman, P. W. 1993. Adaptation and the Goals of Evolutionary Research,
Quarterly Review of Biology 68(1): 131.
Schank, J. C. i Wimsatt, W. C. 1986. Generative Entrenchment and Evolution, Proceedings of
the Philosophy of Science Association 1986 2: 3360.
Smith, K. C. 1992. Neo-rationalism Versus Neo-Darwinism: Integrating Development and
Evolution, Biology and Philosophy 7: 431452.
Sober, E. 1984. The Nature of Selection. Cambridge: MA, MIT Press.
1987. What is Adaptationism? u J. Dupre (prir.), The Latest on the Best, Cambridge,
MA: MIT Press, 105118.
1988. Reconstructing the Past: Parsimony, Evolution and Inference. Cambridge, MA:
MIT Press.
1993. Philosophy of Biology. Boulder, Colarado: Westview Press / Oxford: Oxford University
Press.
[u tampi]: Evolution and Optimality: Feathers, Wine Bottles and the Thesis of
Adaptationism u A. er i J. Gn (prir.), Cahiers de CREA.
Symons, D. 1992. On the Use and Misuse of Darwinism in the Study of Human Behavior u J.
H. Barkow, L. Cosmides i J. Tooby (prir.), The Adapted Mind: Evolutionary, Psychology
and the Generation of Culture, Oxford: Oxford University Press, 127159.
Taylor, P. J. 1987. Historical Versus Selectionist Explanations in Evolutionary Biology,
Cladistics 3: 113.
Tinbergen, N. 1952. Derived Activities: Their Causation, Biological Significance, Origin and
Emancipation During Evolution, Quarterly Review of Biology 27: 132.
Trivers, R. L. 1974. Parent-Offspring Conflict, American Zoologist 14: 24964.
Waddington, C. H. 1959. Canalisation of development and the inheritance of acquired characters, Nature 183: 16541655.
Williams, G. C. 1992. Natural Selection: Domains, Levels and Challenges. New York: Oxford
University Press.
Wimsatt, W. C. 1985. Developmental Constraints, Generative Entrenchment and the InnateAcquired Distinction u W. Bechtel (prir.), Integrating Scientific Disciplines, Dordrecht:
Martinus Nijhoff, 185208.
[u tampi]. (Piecewise) Approximations to Reality: A Realist Philosophy of Science for
Limited Beings. Chicago: University of Chicago Press.
Trei program
575.826/.827:168
573.7:167/168
Prevod
TIM LUINS
PRIRODE SELEKCIJE*1
Eliot Sober i njegovi sledbenici smatraju da su selekcija, drift, mutacija i migracija
razliite evolucione sile. U ovom radu otkriva se dvosmislenost u Soberovom shvatanju sile selekcije: ponekad deluje kao da silu selekcije izjednaava s varijacijom u
adaptivnoj vrednosti, a ponekad sa selekcijom za svojstva. Soberovo shvatanje
adaptivne vrednosti kao svojstva koje je analogno oekivanoj duini ivota pokazuje na koji nain se ove dve koncepcije razilaze. Sluajevi u kojima postoji selekcija protiv varijanse u broju potomaka takoe pokazuju da se selekcija i drift ne
mogu razlikovati na nain na koji se Sober nada. Ovi problemi su vani bez obzira
na lokalno pitanje o koherenciji Soberovog sistema. Ne postoji dobro zasnovan
odgovor na pitanje koje osobine populacije doprinose adaptivnoj vrednosti. Ovo
znai da ne postoji nearbitrarno shvatanje prirode selekcije.
1. Evolucione sile
Pitanje da li bi se prirodna selekcija i drift uopte mogli razumeti kao sile,
privuklo je tokom prethodnih godina veliku panju, koja je u znatnoj meri
izazvana Volovim, Luinsonovim i Erjuovim (Walsh, Lewens i Ariew 2002)
napadom na uticajno izlaganje Eliota Sobera (1984). Vol i drugi raspravljali su istovremeno o brojnim problemima koje je trebalo da dre razdvojenima, ukljuujui i teme koje se tiu tumaenja verovatnoe, nivoa na
kojem selekcija deluje i tako dalje. U ovom radu hteo bih da suzim proble* Naslov originala: Tim Lewens, The Natures of Selection, The British Journal
for the Philosophy of Science, 15, 2009, str. 121.
Verzije ovog govora su izloene na Univerzitetu u Bostonu u oktobru 2006, na
sastanku povodom rada Eliota Sobera na UCL u junu 2007, kao i na konferenciji
IHSPSSB, Ekster, u julu 2007. godine. Zahvalan sam tamonjoj publici (posebno
Eliotu Soberu), kao i najmanje trojici recenzenata iz BJPS, zbog izuzetno korisnih
komentara u vezi s ranijim skicama ovog teksta. Rad je bio zavren za vreme moje
posete IHPST, u Parizu. Ovaj rad je nastao uz podrku stipendija koje su dodelile
fondacije Leverhulme i Isaac Newton Trust.
95
96
matiku, razmatranjem specifinog naina na koji su Sober i njegovi sledbenici razumeli prirodu selekcije i drifta, i njihov status kao sil. Pokazau
da u Soberovom shvatanju postoji dvosmislenost kada je re o tome ta je
prirodna selekcija. On obino izjednaava selekciju s varijacijom u adaptivnoj vrednosti; ponekad selekciju izjednaava sa selekcijom za svojstva.
Ove dve koncepcije nisu iste, u najmanju ruku nisu iste ako vai Soberovo
razumevanje adaptivne vrednosti kao svojstva koje je analogno oekivanoj
duini ivota. Kada se ova dvosmislenost jednom uoi, Soberova odbrana
gledita da su selekcija i drift uzroci postaje nategnuta. Takoe, pokazujem
kako je Soberovo razumevanje odnosa izmeu selekcije i drifta pod pritiskom zbog nekih sluajeva na koje je filozofima biologije ukazao lino
Sober. Ovi sluajevi ukljuuju selekciju protiv varijanse u broju potomaka. Konano, nadovezau se na ove sluajeve kako bih doao do zakljuka
iji znaaj prevazilazi pitanje unutranje koherencije Soberovog sistema.
Ne bi trebalo da oekujemo nijedan dobro zasnovan odgovor na pitanje za
koje elemente nekog evolucionog procesa treba da smatramo da doprinose
adaptivnoj vrednosti, pa stoga ne bi trebalo ni da oekujemo nijedno utemeljeno shvatanje o tome kako treba da razumemo silu selekcije.
2. Selekcija i drift
Da rezimiramo osnovne odlike Soberovog razumevanja drifta i selekcije,
onako kako su izloene u The Nature of Selection (Sober 1984). Moemo
razumeti odnos izmeu ove dve sile koristei se analogijom s bacanjem
novia. U kratkoj seriji bacanja pravilnog novia verovatnoa da svaki
put padne glava vea je nego u duoj seriji bacanja. Sober navodi razloge zbog ega duinu serije moemo smatrati promenljivom koja utie na
verovatnou da se postigne odnos 50 : 50 glave i pisma. Nagib na noviu
takoe utie na verovatnou. Iskrivljen novi ima veu verovatnou da
odstupi od odnosa 50 : 50 nego pravilan novi. ta se deava u stvarnoj
populaciji organizama takoe zavisi od verovatnoe za opstanak i reprodukciju lanova populacije, kao i od veliine populacije. Sober je, dakle,
u mogunosti da razlikuje drift koji se shvata kao malo verovatan ishod
ako je data neka distribucija verovatnoe od drifta koji se shvata kao faktor promenljive snage koji utie na distribuciju verovatnoe. Ovako gledano intenzitet drifta obrnuto je srazmeran veliini populacije, a intenzitet
selekcije srazmeran je varijaciji u adaptivnoj vrednosti u populaciji.
Pretpostavimo da smo pravilan novi bacili 100 puta i da je 80 puta
pala glava. Ovaj ishod je malo verovatan. Pre bi trebalo da odnos glave
i pisma bude otprilike 50 : 50. (Ovo, naravno, ne znai da je specifina
serija od 80 glava i 20 pisama, ta god bilo, verovatnija od bilo koje specifine serije od 50 glava i 50 pisama.) Meutim, iako se moemo sloiti da
je pomenuti ishod malo verovatan, to se ne deava usled nekog posebnog

uzroka koji se uplie i utie na pojedinana bacanja i poneki put spreava da padne pismo iako bi trebalo. Ovo je najoiglednije u sluaju kada
se novi baci samo jedanput. Tada glava moe da padne u 100% sluaja,
ali ovo ne odraava uticaj nekog uzroka koji izaziva greke jakog naleta
vetra, na primer i koji snano deluje na to pojedinano bacanje. Slino
tome, u sluajevima gde je stvarni odnos glave i pisma priblino 50 : 50 ne
postoji nikakav naroiti uzrok koji deluje na pojedinana bacanja i osigurava da e glava i pismo da padnu u pravom odnosu. Bilo da odnos odgovara
verovatnoi da pri bacanju novia padne glava, bilo da od toga odstupa,
isti su uzroci koji deluju na pojedinana bacanja. Slino razmiljanje navelo
je Vola i druge da osporavaju da je drift uzrok koji deluje na pojedinane
organizme, kao i to da je drift sila koja se razlikuje od selekcije. Meutim,
ovakva kritika ne naruava Soberovo stanovite. Soberovo shvatanje analogije s bacanjem novia uinilo je da drift, koji je obrnuto srazmeran veliini populacije, bude analogan duini serije bacanja, i nije tvrdilo nita o
tome da li on deluje na jedinke ili populacije.
Pouka koju Sober (i sledbenici) nastoje da izvuku iz ovih rasprava jeste
da se treba vrsto drati razlike proizvod/proces kada govorimo o driftu (ili
selekciji). Drift koji se shvata kao proces prosto meri veliinu populacije,
tako da veoma velika populacija u kojoj je varijanta koja poseduje manju
adaptivnu vrednost najuspenija moe da ima mnogo drifta shvaenog kao
proizvod, ali malo drifta shvaenog kao proces. Slino tome, sluaj u kojem
prilikom bacanja pravilnog novia padne glava u 80 od 100 puta jeste
primer u kojem postoje i drift shvaen kao proizvod i drift shvaen kao
proces. Smatram da je oznaka proizvod/proces pomalo nespretna jer veliina populacije nije proces. Meutim, Soberova distinkcija je vana kada se
upoznajemo sa njegovom koncepcijom drifta i selekcije kao sila. Selekcija i
drift se ubrajaju meu sile zato to im se moe pripisati intenzitet i zato to
promena ovih sila ima za posledicu predvidljive razlike u verovatnoama
distribucija raznih osobina.
U skoranjem radu, Sober i apiro (Sober i Shapiro 2007) daju kratak
pregled ovog stanovita:
Nae gledite je da se drift (proces) javlja u populaciji kad god je ona konana,
isto kao to se proces selekcije javlja u populaciji kad god postoji varijacija u
adaptivnoj vrednosti...
Soberovo razumevanje drifta odgovara njegovoj upotrebi meu populacionim genetiarima. ak i prividne mane postaju njegova snaga pri paljivijem ispitivanju. Jedno od pitanja koje je znaajno populacionim genetiarima odnosi se na verovatnou da nove, poeljne mutacije nestanu iz
populacije im se pojave. Na ovo pitanje se direktno odgovora pozivanjem
na komparativnu adaptivnu vrednost nove mutacije, bez obzira na veliinu
97
98
populacije. Lako je videti zbog ega je ovo sluaj: uopte, pitanje koliko je
verovatno da jedinka ima potomke koji e naslediti njene osobine ne zavisi
od toga koliko ima drugih lanova u populaciji. Ako jedinka nije uspena
u reprodukciji uprkos tome to ima prednost u adaptivnoj vrednosti, onda
zaista moemo da istaknemo tu pojedinanu epizodu kao primer neuspeha selekcije. Takoe, mogli bismo da doemo u iskuenje da to pripiemo dejstvu drifta, uprkos injenici da snaga efekta ne zavisi od veliine
populacije. Ipak, interesantno je da se, upravo zbog toga to se snaga efekta
ne meri veliinom populacije, Gilespi osea nelagodno u pogledu naziva
drift (Gilespie 2004: 92).
3. Evolucione i njutnovske sile

Da li su drift i selekcija sile? Nabolje bi bilo da se ovo pitanje ne postavlja
na ovako direktan nain. Umesto toga, trebalo bi prosto pitati po emu
su drift i selekcija sline njutnovskim silama i na koji naine se razlikuju, vodei pri tome rauna o opasnostima zavodljive metafore. Kristofer
Stivens (Christopher Stephens 2004) ve je uradio deo posla u razreavanju ovog zadatka, a ispitivanje analogije sa silama nastavio je Brendon
(Brandon 2006), ali je na mestu da se d jo nekoliko komentara. Kao to
smo videli, selekcija i drift su sline silama jer imaju magnitude ije su promene sistematski povezane s verovatnoom da e se populacija menjati na
razliite naine. Ono to nije slino klasinom njutnovskom sistemu tie se
naina na koji populacija koja evoluira treba da bude promenjena kako bi
se iz nje odstranile sile. U njutnovskim sluajevima sile se odstranjuju tako
to se odstranjuju materijalna tela. Meutim, u konanoj populaciji koja
se razvija silu drifta odstranjujemo dodajui organizme sve dok populacija
ne postane bezgranino velika. S obzirom na to da ne postoji populacija
koja je bezgranino velika, neizbenost drifta prua nain da se opravda
Brendonova skoranja tvrdnja da drift nije posebna sila u evoluciji; to
je standardno stanje. Postoji jo razlika. Drift (ali ne i selekcija) razlikuje
se od njutnovskih sila zbog toga to ako su dve osobine sa istom adaptivnom vrednou prisutne u konanoj populaciji, onda bez obzira na to to
veliina populacije odreuje verovatnou da jedna od ovih osobina bude
eliminisana iz populacije, to nam ne dozvoljava da predvidimo koja e biti
eliminisana. U ovom smislu, drift je sila koja ima magnitudu, ali ne i pravac (Sober 1984: 116). U jednom irem smislu, kao to su primetili Sober
i Stivens, drift ima pravac jer ima tendenciju da eliminie heterozigotnost.
Brendon se protivi, sasvim ispravno, tvrdei da drift nema nikakvu tendenciju da fiksira neki poseban homozigot (2006: 325). Ali, umesto da se
zakljui da je analogija sa silama u sluaju drifta neispravna, treba prosto
rei da, poput svih analogija, ona ima ogranienja.
Takoe, moemo da razmiljamo retrospektivno, od ishoda populacije

do prisustva evolucionih sila. Za poetak, postavimo pitanje na koji nain
bi populacija trebalo da se ponaa ako su na delu neke poznate sile. Onda,
posmatrajmo nain na koji se populacija stvarno ponaa. Ako dolazi do
nepodudarnosti, moemo da pretpostavimo da je delovala neka dodatna i
nepoznata sila. Ovo je jo jedna slinost evolucionih sila sa njutnovskim
silama, ali je opet, u najboljem sluaju, ta analogija delimina. Razlog je u
tome to veliina populacije pravi razliku jedino u verovatnom ishodu u
toj populaciji. Konzistentno je sa veoma snanom silom drifta (drugim
reima, s malom populacijom) da posmatrane uestalosti osobine mogu
da odgovaraju oekivanjima na osnovu adaptivne vrednosti. Takoe, sa
posmatranim uestalostima osobina, koje znatno odstupaju od oekivanja
na osnovu adaptivne vrednosti, konzistentno je to da je sila drifta veoma
slaba (odnosno da je populacija, u stvari, velika). U drugom sluaju pogreili bismo ako bismo, na osnovu injenice da se populacija ne menja kao
to oekujemo na osnovu poznate jaine drifta i selekcije, pretpostavili da
je na populaciju delovala neka dodatna evoluciona sila. Nasuprot ovome,
ako ispalimo projektil i on skrene sa puta koji su predvidele nama poznate sile, onda njutnovski model pokazuje da jeste delovala neka nepoznata
sila.
Ova razlika ima jo posledica. Ako razmotrimo populaciju koja se
razvija i na koju deluju samo selekcija i drift, moemo rei koje sile deluju,
moemo im dodeliti intenzitete, i moemo rei koji je ishod verovatan s
obzirom na prisutne sile. Ipak, hajde da pretpostavimo da je stvarna promena, s obzirom na prisutne sile, malo verovatna. Sober tvrdi da ne moemo
rei koliko je ovaj malo verovatan ishod posledica drifta, a koliko selekcije
(1984: 117). Ovo je jo jedan primer razlike u odnosu na njutnovske sile.
Postoji nain da se u situacijama poput ove uporede kauzalna dejstva
selekcije i drifta, pa da se tako selekcija i drift priblie njutnovskoj paradigmi. To prirodno sledi iz Soberovog pristupa, iako on to porie. Sober
kae:
Kada se populacija razvija pod uticajem grupe deterministikih sila, potpuno
je logino da se pitamo koji je doprinos svake pojedinane sila [...] Moemo da
procenimo njihove relativne doprinose tako to emo videti kako bi osobina
evoluirala u populaciji u kojoj deluje samo jedna sila (ibid.).
Moemo, meutim, da uinimo neto slino kada su prisutni drift i selekcija. Ne moemo rei sa sigurnou ta bi se desilo da je drift bio jedina
sila. Ali, moemo se zapitati ta bi se desilo da je selekcija bila jedina sila.
Odnosno, zapitali bismo se ta bi se desilo da je populacija bila bezgranino velika. Mogli bismo da zakljuimo da bilo kakvo odstupanje od onoga
to bi se desilo iskljuivo pod dejstvom selekcije jeste kauzalna posledica
drifta. Ako se, na primer, veoma velika populacija promeni na nain koji
99
100
znaajno odstupa od oekivanja zasnovanih na adaptivnoj vrednosti, onda

emo rei da slab drift ima neobino mono kauzalno dejstvo. Primetimo
da ovakvo shvatanje znai da nikada neemo smatrati da je sila selekcije
imala malo verovatne efekte: kad god se populaciji desi i neto to je malo
verovatno, uzevi u obzir intenzitete selekcije i drifta, uvek e za takav ishod
biti odgovoran drift. Ovaj zakljuak je u skladu sa Soberovom tvrdnjom da
je selekcija deterministika sila, dok je drift indeterministika.
Zato Sober odbacuje ovakvo poreenje selekcije i drifta? Klju za
odgovor nalazi se u njegovoj raspravi o bacanju novia:
Ako pri bacanju pravilnog novia glava padne est od deset puta, ne moe se
rei koliko je verovatnoa da padne glava doprinela ovom ishodu, s obzirom na
to da je on baen svega deset puta (ibid.).
Meutim, da je novi baen bezbroj puta, verovatnoa da u polovini bacanja padne glava (pre nego u est desetina sluaja) bila bi proizvoljno blizu
jedinice. Ako ovako razmiljamo, Soberovo shvatanje sila moglo bi da nas
navede da kaemo da je to to je novi baen svega deset puta odgovorno
za to to je ee pala glava.
Ovo zvui besmisleno, i to daje osnova za sledeu sumnju kada je re o
tome da se selekcija i drift smatraju silama. Pri bacanju pravilnog novia,
neobino je da njegovu pravilnost shvatamo kao deterministiku silu koja
osigurava da e glava pasti u 50% sluajeva, pod uslovom da se druge sile
poput kratke serije bacanja ne umeaju. Meutim, upravo je ovo nain
na koji Sober shvata selekciju. Umesto toga, moemo da mislimo o pravilnosti novia kao o indeterministikom faktoru, koji noviu daje verovatnou da pri bacanju padne glava u zavisnosti od toga koliko je puta baen.
Verujem da bi ovo bilo neto to bi tvrdili zastupnici tumaenja verovatnoe (chance) kao sklonosti. Melor, na primer, opisuje verovatnoe kao dispozicije za proizvoenje ograniavajue uestalosti (2005: 50).1 Meutim, ako
je pravilnost novia dispozicija za proizvoenje neke hipotetike ograniene uestalosti glava, ta ista dispozicija takoe prenosi verovatnoe za alternativne uestalosti glave i pisma u kraim serijama bacanja. Na isti nain
moglo bi se misliti o selekciji kao o indeterministikoj sili koja populaciji
daje verovatnou da se promeni i koja varira zajedno sa veliinom populacije. Soberov razlog za odbijanje da uporedi kauzalnu efikasnost drifta i
selekcije pokazuje da kada tvrdi da je selekcija deterministika sila nema
1 Melor se na ubedljiv nain zalae za to da, strogo govorei, treba da mislimo o
sklonostima kao o svojstvima bacanja novia, a ne samih novia: trebalo bi da se
usredsredimo na pravilno bacanje novia, pre nego na pravilnost novia. Ova tekoa
je vana za shvatanje adaptivne vrednosti koje se oslanja na pojam sklonosti, ali neu
se baviti tim pitanje u ovom radu, a tekoe na koje nas upuuje ne naruavaju poentu
o deterministikoj prirodi selekcije.
nameru da pod tim podrazumeva neku fundamentalnu metafiziku istinu.

To je pre artefakt jednog posebno vrednog naina da se uporede populacije
pozivanjem na njihovu veliinu i varijaciju u adaptivnoj vrednosti, koje se
shvataju kao dve nezavisne promenljive. Kao to on kae:
[] dekompozicija evolucionog procesa na njegove deterministike i stohastike
komponente moe delovati dosta iskonstruisano. Zar ne bismo i bacanje novia
mogli da tumaimo kao da sadri dve komponente, jednu deterministiku i
drugu stohastiku? [] Razlog za ovo jeste da se olaka uporeivanje razliitih
populacija (1984: 115).
Sober se takoe slae sa gleditem da bi na govor o silama u evolucionoj

teoriji trebalo gledati kao na analogiju koja se procenjuje na osnovu toga
koliko je korisna. Selekcija i drift su, kao to je Sober naveo u svojoj originalnoj raspravi iz 1984. godine, u nekom smislu sline njutnovskim silama,
a u drugom se razlikuju. Prihvatajui nekoliko razlika, Sober kae o govoru
koji koristi termin sila da nita previe ne zavisi od ove terminologije.
(1984: 117). Tako da bi Sobera trebalo da tumaimo kao da brani deflaciono gledite o evolucionim silama: njegove namere pogreno se razumeju
kada ga napadaju tvrdei da je analogija sa njutnovskim silama nesavrena.
Prethodna rasprava je vana jer nam dozvoljava da izdvojimo dva osnovna
elementa Soberovog shvatanja drifta i selekcije, koji su pogodne mete za
napad. Sober veruje da su selekcija i drift uzroci evolucione promene koje
je mogue razlikovati. U delovima 4 i 5 ovog rada istai u probleme koji se
javljaju u vezi sa Soberovim pokuajem da pokae da je selekcija uzrok. U
delu 6 istai u problem u vezi sa specifinim nainom na koji Sober nastoji da razlikuje selekciju od drifta.
4. Da li je prirodna selekcija uzrok?

Iako sam pokazao neku naklonost prema gleditu da su prirodna selekcija i
drift sile, do ove take sam izbegavao pitanje da li su oni uzroci. Oigledno
da tvrdnja da je prirodna selekcija uzrok ne povlai da je ona sila analogna
njutnovskim silama. Mnogi uzroci genetiki i sredinski uzroci bolesti,
na primer imaju samo daleke slinosti sa njutnovskim silama u pogledu mogunosti njihovog poreenja. Manje je oigledno da tvrdnja da su
prirodna selekcija i drift u raznim pogledima slini njutnovskim silama
ne povlai sa sobom to da su oni uzroci. Uzmimo u obzir, na primer, na
koji nain stranice pravougaonika doprinose povrini pravougaonika. Ako
krau stranicu uveamo za neku jedinicu, to vie utie na povrinu pravougaonika nego ako duu stranicu poveamo za istu jedinicu. Moglo bi se,
verujem, rei da se povrina pravougaonika moe pripisati uticaju dve nezavisne sile, i da promena na kraoj stranici deluje veom silom na celokupnu
povrinu nego promena na duoj stranici. Mora se priznati da je analogija
101
102
sa silama slaba, ali ove uticaje moemo smatrati dovoljno silovitima da

govor o silama ovde bude primeren na kraju krajeva, i Soberov govor
o silama doputen je zahvaljujui prostoj injenici da nam to omoguava
da uporeujemo populacije, pa moemo da pravimo poreenja i kada je
re o pravougaoniku. Ipak, pretpostavimo da ne govorimo o stranama pravougaonog kukuruznog polja, ve o stranama apstraktnog geometrijskog
pravougaonika. Verujem da niko ne bi smatrao da je duina njegove stranice uzrok povrine pravougaonika. Slino tome, ak i ako se sloimo s tim
da veliina populacije i razlike u adaptivnoj vrednosti imaju odnos poput
sila, s obzirom na promene u uestalostima osobina u populaciji, ne sledi
da se one moraju razumeti kao uzroci tih promena u uestalosti. Zaista,
ako sam u pravu da Soberova odbrana gledita o silama treba da se smatra
deflacionom po stilu, ne treba da oekujemo da na neki neposredan nain
dovede do jo metafiziki obojenih zakljuaka o kauzalnom statusu drifta
i selekcije.
U izvesnom broju skoranjih radova tvrdilo se da su prirodna selekcija
i drift uzroci, na osnovu toga to objanjenja putem selekcije i drifta zadovoljavaju Vudvardov (Woodward 2003) kriterijum mogunosti manipulacije koji je relevantan za kauzalna objanjenja (Reisman and Forber 2005;
Sober i Shapiro 2007). Argument manipulacionista razvija se na sledei
nain. Najpre, definiemo prirodnu selekciju kao silu (ili faktor, injenicu, uticaj ili neto drugo) koja postoji uvek kada postoji varijacija u adaptivnoj vrednosti u populaciji. Postojanje varijacije u adaptivnoj vrednosti
omoguava neke budue promene u populaciji. Promenom varijacije u
adaptivnoj vrednosti menja se i kasnije oekivano stanje populacije. Jedna
komparativna injenica to to jedinke jednog tipa, u proseku, bolje uspevaju da opstanu i da se reprodukuju nego jedinke drugog tipa uzrokuje
drugu komparativnu injenicu porast u uestalosti jedinki prvog tipa.
Drift izjednaavamo s veliinom populacije. Ovim se takoe moe manipulisati, i ove manipulacije ponovo imaju za posledicu predvidljive razlike
u kompoziciji populacije. S obzirom na to da se i selekcijom i driftom moe
manipulisati na naine koji imaju sistematske uticaje na ishode populacije,
i selekcija i drift jesu uzroci.
5. Dvosmislenost u Soberovom shvatanju selekcije: Varijacija

u adaptivnoj vrednosti nasuprot selekciji za
Shvatanje manipulacionista zahteva da se ogranie dozvoljene varijable na
kojima bi neko da intervenie. Manipulacionista e, verujem, nastojati da
porekne da je apstraktna povrina geometrijskog pravougaonika uzrokovana njegovom duinom ili irinom. Stoga manipulacionista mora da porekne da su duina i irina pogodne mete za intervenciju. Pitanje kako bi ovo
moglo da se postigne nije neto ime u se ovde baviti. Ipak, zaista deluje
da je za Sobera teko da sledi manipulacionistiku odbranu kauzalne efikasnosti sile selekcije u njenom osnovnom obliku jer Sober porie da je adaptivna vrednost kauzalno svojstvo. Sober veruje da adaptivna vrednost sama
po sebi nije kauzalna dispozicija, ve da je ukupnost drugih kauzalnih dispozicija, onih koje prave razliku u sposobnosti da se preivi i reprodukuje.
Ovo je razlog zato Sober tvrdi da je adaptivna vrednost poput oekivane
duine ivota (1984: 95). Soberovo gledite je da je oekivana duina ivota
rezultat aktuarskog rauna koji uzima u obzir smrt usled svih potencijalnih
uzroka bilo da oni deluju ili ne kako bi proizveo opte probabilistiko oekivanje za duinu ivotnog veka. Slino tome, adaptivna vrednost je
rezultat analognog rauna koja uzima u obzir mogunost smrti i reprodukcije u svim potencijalnim ivotnim dobima da bi proizveo opte probabilistiko oekivanje za reproduktivni ishod. U ovom radu pretpostaviu da je
Soberov argument za nekauzalnu prirodu adaptivne vrednosti dobar argument. Problem je u tome to ako adaptivna vrednost nije kauzalno svojstvo, a selekcija predstavlja varijaciju u adaptivnoj vrednosti, onda je teko
videti na koji nain bi selekcija mogla da bude kauzalna sila.
U odgovoru na ovaj problem, Sober i apiro (2007) kau da Vol,
Luins i Erju (2002: 466) izjednaavaju selekciju sa varijacijom u adaptivnoj vrednosti osobina; kao posledica toga oni se usredsreuju iskljuivo
na selekciju neega i zanemaruju pojam selekcije za. Meutim, upravo
se u selekciji za deava kauzalna radnja. Takoe, ponekad deluje kao da
Sober i apiro izjednaavaju selekciju sa varijacijom u adaptivnoj vrednosti, tako da je nejasno da li ovo izjednaavanje smatraju grekom. (Treba
se prisetiti njihovog komentara da se proces selekcije deava u populaciji
kada god postoji varijacija u adaptivnoj vrednosti.) Verovatno je najvrednija interpretacija, takoe nagovetena u Soberovim ranijim radovima, da
kada on i apiro tvrde da se selekcija deava kada god postoji varijacija
u adaptivnoj vrednosti, oni ne misle da izjednae selekciju sa varijacijom u
adaptivnoj vrednosti. Koje god tumaenje bilo ispravno, pokazau da ova
dva koncepta nisu ekstenzionalno ekvivalentni.
Soberov argument da se na adaptivnu vrednost gleda kao na svojstvo
analogno oekivanoj duini ivota navodi na pomisao da ak i ako neka
osobina daje pozitivan doprinos adaptivnoj vrednosti, ne sledi da osobina
uzrokuje uspenost organizma koji je u pitanju. Evo primera koji je Sober
koristio 1984. godine:
Pretpostavimo da za neki organizam postoji izvesna verovatnoa da opstane uprkos predatorima, a da za drugi postoji izvesna verovatnoa da opstane uprkos
bolesti. Dalje, pretpostavimo da se desi da jedinku napadne predator i da ona
uspe da pobegne, ali da nikada ne bude izloena nekoj bolesti, odnosno da je
izloenost bolesti mogunost koja se nikada nije aktualizovala. U ovom sluaju,
103
104
smatrati da je adaptivna vrednost uzrok znai sjediniti istinit prikaz onoga to

je bilo pravi uzrok sa beznaajnim prikazom toga to je uzrok mogao da bude,
ali nije bio (1984: 91).
Soberovo nain razmiljanja pomae nam u pokazivanju da selekcija

shvaena kao varijacija u adaptivnoj vrednosti nije ekvivalentna selekciji
shvaenoj kao selekcija za neka svojstva. Uzmimo u razmatranje sluaj
koji je dosta slian ovom koji je predstavio Sober. Svake godine, postoji
jednako visoka verovatnoa da populaciju pogode malarija, kolera i male
boginje. Ove tri bolesti podjednako su smrtonosne za onoga koga pogode.
Pretpostavimo da u ovoj populaciji postoje dve vrste. Prva, Kolpoksi, koji
su otporni na koleru i male boginje, ali ne na malariju. Druga, Malsi, koji su
otporni na malariju, ali ne na koleru i male boginje. S obzirom na to da je,
prema Soberu, adaptivna vrednost analogna meri oekivane duine ivota,
ovo moemo da smatramo sluajem u kojem Kolpoksi imaju veu adaptivnu vrednost nego Malsi trebalo bi da oekujemo da Kolpoksi bolje prou.
Ali, zapravo, ve posle dve ili tri generacije, malarija se redovno pojavljuje,
dok se kolera i male boginje ne pojavljuju nikada. Ova situacija je, dodue,
malo verovatna trebalo bi da oekujemo da e se kolera i male boginje
pojaviti, ali se to prosto nikad ne deava. (Da su verovatnoe da se ove
bolesti pojave zapravo veoma niske, ne bi bilo legitimno da se otpornost
na njih rauna kao vaan doprinos adaptivnoj vrednosti.) U ovim okolnostima, kada se desi da se pojavi samo malarija, Malsi bi mogli da budu
fiksirani uprkos injenici da imaju niu adaptivnu vrednost od Kolpoksa.
Pretpostavljam da Sober ovo smatra primerom u kojem postoji selekcija
za otpornost na malariju, ali ne i za otpornost na koleru ili male boginje.
Adaptivna vrednost, kao to kae Sober, jeste ukupnost vrednih dispozicija, od kojih se za mnoge ispostavlja da su neaktualizovane i stoga ne igraju
nikakvu ulogu u stvarnoj sudbini Kolpoksa.
U skoranjem radu, Sober i apiro deluju nesigurno u pogledu toga da
li je Sober bio u pravu kada je poricao da je adaptivna vrednost kauzalno
svojstvo. Kau da je Sober pogreio to je smatrao da dispozicija ne uzrokuje svoju manifestaciju. Na primer, smatraju da bi krhkost mogla biti uzrok
lomljenja, ak iako je komparativno neinformativno rei da se vaza polomila jer je bila krhka. Kao to emo videti, ostaje razlika izmeu koncepcije selekcije kao varijacije u adaptivnoj vrednosti i koncepcije selekcije kao
selekcije za, ak i ako su Sober i apiru u pravu kada tvrde da je adaptivna
vrednost kauzalna dispozicija. Ako su u pravu to se kauzalnog karaktera
adaptivne vrednosti tie, mogli bi i dalje da smatraju da varijacija u adaptivnoj vrednosti i stoga, selekcija u ovom smislu moe da bude uzrok, iako
ne isti uzrok kao selekcija u smislu selekcije za. Soberu je teko da prihvati
ovu mogunost jer opta zabrinutost oko eksplanatorne relevantnosti dispozicija nije bio njegov jedini razlog, ak ni osnovni razlog, za to da porekne
da adaptivna vrednost moe da bude uzrok. Problem koji je naveo Sobera

da porekne da je adaptivna vrednost kauzalna jeste to to je smatrao da je
adaptivna vrednost ukupnost dispozicija organizma koje mogu, ili ne mogu,
da budu manifestovane. Soberov argument bio je da su istinska kauzalna
svojstva bilo koje manifestovane dispozicije nieg nivoa, i za posledicu,
zapravo, pruaju objanjenje preivljavanja i reprodukcije organizma koji je
u pitanju. Verovatno imajui ovo u vidu, Sober i apiro ponavljaju Soberovu
tvrdnju iz 1984. da dok selekcija neega nije uzrok, selekcija za jeste: U
bilo kom sluaju, ak i da su adaptivne vrednosti kauzalno inertne, ne sledi
da je to sluaj i s prirodnom selekcijom. Razlika izmeu koncepata selekcije neega i selekcije za objanjava zbog ega je tako (2007: 253).
Sluaj o kojem je bilo rei otkriva potencijalnu dvosmislenost u
Soberovoj koncepciji selekcije. Na nekim mestima, deluje da izjednaava
selekciju shvaenu kao uzrok s varijacijom u adaptivnoj vrednosti. Na drugim mestima, hoe da izjednai selekciju shvaenu kao uzrok sa selekcijom za. Ove dve koncepcije selekcije mogu se razii jer adaptivna vrednost moe da dosee do neaktualizovanih dispozicija. Za Sobera ovo je bio
osnovni razlog da porekne da je adaptivna vrednost kauzalno svojstvo. Da
bismo videli na koji nain se razilaze ove dve koncepcije, treba da imamo u
vidu da u sluaju koji smo razmatrali postoji varijacija u adaptivnoj vrednosti. Hipotetiki, Kolpoksi imaju veu adaptivnu vrednost nego Malsi.
Ovo bi trebalo da navede Sobera da kae da je sila selekcije prisutna i da
favorizuje Kolpokse. Meutim, ovo znai samo to da nas superiorna adaptivna vrednost Kolpoksa, kada se uporedi sa Malsovom, navodi na oekivanje da e, verovatno, Kolpoksi zameniti Malse. Opet, problem je u tome to
su komponente adaptivne vrednosti Kolpoksa koje doprinose ovom oekivanju otpornost na koleru i male boginje neaktualizovane dispozicije.
Postoji selekcija za otpornost na malariju, ali ne i za otpornost na koleru ili
male boginje. Ako je selekcija shvaena kao uzrok izjednaena sa varijacijom u adaptivnoj vrednosti, onda sila selekcije favorizuje Kolpokse. Ako je
selekcija shvaena kao uzrok izjednaena sa selekcijom za, onda sila selekcije favorizuje Malse. Ponekad deluje da Sober zaista izjednaava selekciju
shvaenu kao uzrok sa selekcijom za: [...] prirodna selekcija odnosno,
selekcija za neku osobinu jeste jedan od uzroka evolucije (1984: 101).
Ovo nije ekvivalentno gleditu koje izjednaava prirodnu selekciju s varijacijom u adaptivnoj vrednosti.
Sober bi mogao da se suprotstavi ovoj primedbi za dvosmislenost na
razne naine. Najverovatnija reakcija, kao to je nagoveteno u Soberovim
ranijim radovima, bila bi moda da tvrdi da se on oduvek drao sledee
dosledne pozicije. Selekcija, koja se shvata kao varijacija u adaptivnoj vrednosti i selekcija koja se razume kao selekcija za zaista jesu razliite koncepcije. Upravo je selekcija za kauzalni proces, a ne selekcija koja se shva-
105
106
ta kao varijacija u adaptivnoj vrednosti. Meutim, upravo je selekcija koja

se shvata kao varijacija u adaptivnoj vrednosti, a ne selekcija za, ta kojoj
pripada uloga sile u populacionoj genetici.2 Tako nam Sober govori da: [...]
prirodna selekcija odnosno, selekcija za neku osobinu jeste jedan od
uzroka evolucije... i istovremeno govori da razlike u adaptivnoj vrednosti
meu organizmima ili osobine same po sebi ne otkrivaju za koja svojstva
je izvrena selekcija, niti protiv kojih svojstava (1984 1012). On bi onda
verovatno tumaio ranije izloen sluaj kao primer u kojem sila selekcija
zaista favorizuje Kolpokse, ali nije kauzalno efikasna. Selekcija za otpornost
na malariju, s druge strane, jeste kauzalni faktor koji ima za posledicu fiksiranje Malsa uprkos sili selekcije.
Ovakva interpretacija Soberovog stanovita dovodi ga u blisku vezu
sa, povrno gledano, suprotnim stanovitem koje brane Vol i drugi (2002)
i Luins (2004). Ovi autori se zalau za distinkciju izmeu sile selekcije
i selektivnih sila. Ovo drugo se izjednaava s vrstama ekolokih faktora insekticidima, sunevom svetlou, predatorima koji uzrokuju smrt
nekih pojedinanih organizama dok drugi ostaju netaknuti, i koji stoga
uzrokuju promene u kompoziciji populacije koja evoluira. Vol i drugi, kao
i Luins, smatraju da ove selektivne sile ne mogu da se izjednae sa silom
selekcije razmatranom u populacionoj genetici, i istraenom u Soberovom
shvatanju evolucije kao teorije sila.
Umesto toga, Sober bi mogao da raspravlja o nainu na koji je konstruisan primer, tvrdei da zbog toga to nema selekcije za otpornost na
male boginje i koleru, Malsi, u stvari, imaju viu adaptivnu vrednost od
Kolpoksa. ini mi se da ovo naruava Soberovo objanjenje adaptivne
vrednosti kao analogne oekivanoj duini ivota. Jedini razlog zato iskljuujemo otpornost na male boginje i koleru iz naeg razumevanja adaptivne
vrednosti jeste to to ona [otpornost] ne igra nikakvu kauzalnu ulogu u
ivotu i smrti Kolpoksa. To ima za posledicu da izjednaavamo adaptivnu
vrednost sa ukupnou aktualizovanih dispozicija koje utiu na preivljavanje i reprodukciju, i na taj nain oslabljujemo Soberov osnovni razlog
zbog kojeg porie da je adaptivna vrednost kauzalno efikasna. Isto vai za
tvrenje da s obzirom na to da se malarija redovno pojavljuje, dok se kolera
i male boginje ne pojavljuju uopte, ne moe biti re o tome da Kolpoksi
imaju viu adaptivnu vrednost od Malsa. Hipotetiki, podjednako je verovatno da e izbiti sve tri bolesti, ali se na kraju pojavljuje jedino malarija.
Ako uinimo da determinante adaptivne vrednosti doseu jedino do efikasnih uzroka, pre nego do verovatnih (ali neefikasnih) uzroka, onda se
udaljavamo od koncepcije adaptivne vrednosti koja je analogna oekivanoj
duini ivota.
2
Zahvalan sam anonimnom recenzentu koji me je ohrabrio da nastavim sa ovakvom interpretacijom Sobera.
Mislim da se distinkcija izmeu selekcije shvaene kao varijacije u

adaptivnoj vrednosti i selekcije shvaene kao selekcije za ne moe porei.
Da li ona naruava Soberovo shvatanje odnosa selekcije i drifta? Hajde da
pretpostavimo da Sober eli da izjednai silu selekcije populacione genetike
s varijacijom u adaptivnoj vrednosti. Ve sam govorio da se Soberovo stanovite najplauzibilnije tumai kao da porie kauzalnu efikasnost ove sile
u sluajevima poput onog o kojem raspravljamo, dok umesto toga selekciji za priznaje kauzalnu efikasnost. Prema ovom gleditu, Kolpoksi imaju
viu adaptivnu vrednost nego Malsi zbog oekivanog dueg ivotnog veka.
Stoga je ovo sluaj u kojem sila selekcija favorizuje Kolpokse. Prisetimo se,
Sober smatra da je prirodna selekcija deterministika. S obzirom na to da
Kolpoksi ne bivaju fiksirani, to mora da je usled dejstva suparnike evolucione sile koja se suprotstavlja sili selekcije. Jedina sila koja bi za to mogla
da bude kandidat jeste drift. Ako interpretiramo Soberovo stanovite kao
da porie da je sila selekcije kauzalna, onda moemo da pretpostavimo da
je sila drifta takoe nekauzalna. Ipak, obe sile objanjavaju trasu kojom se
kree populacija. Ako Sober eli da zadri nain na koji razlikuje selekciju od drifta, mora da tvrdi da u sluaju da je populacija bila bezgranino
velika relevantne dispozicije Kolpoksa i Malsa ne bi bile neaktualizovane.
Prisustvo drifta objanjava zato ne postoji selekcija za otpornost na koleru ili male boginje, te objanjava i zbog ega Malsi zamenjuju Kolpokse, i
takoe zato sila selekcije nema ishod kakav bi se oekivao.
Ovaj odgovor vie obeava nego to bi se moglo misliti. Njegova plauzibilnost zavisi od plauzibilnosti protivinjenikog kondicionala da je
populacija bila bezgranino velika, onda relevantne dispozicije Kolpoksa i
Malsa ne bi bile neaktualizovane. U situaciji koju smo opisali, verovatno je
da i kolera i male boginje pogode populaciju, ali se to prosto ne deava. S
jedne strane, moglo bi se rei da je protivinjeniki kondicional neplauzibilan. Zamiljamo mnogo veu populaciji, ali smatramo da je nepojavljivanje
kolere i malih boginja fiksirano. U ovim okolnostima, ak i ako populacija
postaje vea, kolera i male boginje i dalje se ne pojavljuju. Moda je, ipak,
protivinjeniki kondicional plauzibilan. Dok posmatramo veu populaciju, razmatramo prostorno i vremenski vei deo ivotne sredine. Zato
postaje manje plauzibilno da se pomenute bolesti za koje mora postojati
verovatnoa da e izbiti ako otpornost na njih treba da bude shvaena kao
element adaptivne vrednosti ne pojave. Ako je populacija bezgranino
velika, onda je njihova pojava osigurana. Ovu procenu ak podrava praksa populacione genetike, koja pretpostavlja da dokle god je selekcija jedina
sila koja deluje pretpostavka koja zauzvrat zahteva da je populacija bezgranino velika moemo da smatramo da je adaptivna vrednost deterministika. Ako ovako interpretiramo, onda protivinjeniki kondicional
mora da se pokae istinitim; ako nije istinit, onda je nae poetno razumevanje adaptivne vrednosti bilo pogreno.
107
108
Tekoa pri odluivanju o plauzibilnosti kljunog protivinjenikog

kondicionala zaostavtina je naeg razumevanje drifta kao sile koja slabi
na due staze. Problem je u tome to ovaj pojam pokazuje dvosmislenost
izmeu blagog porasta veliine populacija tokom nekog odreenog vremena, i porasta veliine populacije tokom dueg perioda. Mi dispozicionalno
razumemo adaptivnu vrednost ona nam govori o oekivanom reproduktivnom ishodu neke osobine na due staze. Prema tome, sledi da kako
period postaje dui, tako se pribliavamo oekivanom reproduktivnom
ishodu. U situaciji u kojoj je reproduktivni ishod ispod oekivanog jer se
sredina ponaa na malo verovatan nain, moemo sa sigurnou da pretpostavimo da bi na due staze sredina dola na svoje i ponaala se shodno oekivanju. Predstava o tome ta bi se desilo na due staze ukljuuje
i vremensku ekstenziju sredine i brojanu ekstenziju populacije. Meutim,
moemo, takoe, da zamislimo populaciju koja raste iako se sredina i dalje
ne ponaa onako kako oekujemo. Ako se usredsredimo na veliinu populacije pre nego na njeno trajanje, onda zamagljujemo pojmovnu vezu koju
dui period uspostavlja izmeu oekivanog reproduktivnog ishoda i stvarnog reproduktivnog ishoda.
6. Drugi problem: Determinante adaptivne vrednosti

Soberov rad (2001) skrenuo je panju na zanimljive sluajeve, koje je prvobitno otkrio Gilespi (Gillespie 1974), u kojima je neka osobina favorizovana, oigledno selekcijom, ak iako su svi lanovi populacije imali identian
oekivani broj potomaka (i u narednim generacijama unuka). Sober koristi
ove primere da ilustruje probleme koji se javljaju stalno kad se misli da se
adaptivna vrednost moe izjednaavati sa sklonou jedinke da preivi i da
se reprodukuje. On koristi pojednostavljen primer u kojem jedinke mogu
imati jednu od dve reproduktivne strategije. Pretpostavimo da je reprodukcija aseksualna i da potomstvo potpuno nalikuje roditeljima. Jedinke tipa
A imaju dva potomka u svakoj generaciji. Sve jedinke tipa B imaju jednaku
verovatnou da imaju ili jednog ili tri potomka. Oekivan broj potomaka
oba tipa jedinki je, prema tome, dva. Sober pokazuje da e uprkos ovome,
sve dok je populacija konane veliine, jedinke tipa A koje imaju manju
varijansu u broju potomaka pouzdano poveati svoju uestalost.
Moglo bi se naivno pomisliti da je ovaj rezultat kontingentan u odnosu, na primer, na postojanje nekog predatora kojem je lako da pojede bilo
jednog ili tri potomka, ali ne i dva. Ili je to moda zato to je roditelju lake
da redovno vodi rauna o dva potomka, umesto naizmenice o jednom i o
tri potomka. Meutim, ovo dovodi do pogrenog miljenja da uzroci uspeha na duge staze moraju da budu ekoloki, i ako bi bilo koji od ovih razloga
bio ispravan, onda bismo, u bilo kom sluaju, greili ako bismo oba tipa
jedinki razumeli kao da imaju isti oekivani broj potomaka. Zapravo, obrazloenje koje stoji iza uspeha jedinki tipa A u poreenju sa onima tipa B u
sutini je isto matematiko.
Sober prolazi kroz svoj primer takozvane unutargeneracijske varijanse na sledei nain. Zamislimo da u prvoj generaciji postoje samo dve
jedinke tipa A i dve jedinke tipa B u populaciji. ta god da se desi, u sledeoj generaciji e biti etiri A. Koliko e biti B? Svaki B ima verovatnou od
50% da ima ili jednog ili tri potomka. Tako da postoji verovatnoa od 25%
da budu dva B, a 50% da ih bude etiri, i 25% da ih bude est. Odluujue je
da broj potomka koje B ima takoe proizvodi razliku u celokupnoj veliini
populacije, stoga i u uestalosti A. Celokupna veliina populacije moe biti
est, osam ili 10. Tako se oekivana uestalost A izraava raunicom od
4/6, 4/8 i 4/10. Zavravamo sa oekivanom uestalou A koja iznosi 0,52, i
oekivanom uestalou B koja iznosi 0,48. Trebalo bi da oekujemo da e
A postati uestaliji.
Sober koristi ovaj primer da napravi vanu poentu ako se adaptivna
vrednost razume kao oekivani broj potomaka, ona nee uvek biti dovoljna
da predvidi kolebanja u uestalosti osobina. U ovom primeru, A i B imaju
isti proseni broj potomaka, a ipak je A, sa niom varijansom, favorizovan.
Ako je nae teorijsko interesovanje za koncept adaptivne vrednosti takvo
da treba da odraava verovatnou da neka osobina bude fiksirana, onda je
potrebno da se ukljue informacije koje prevazilaze oekivani reproduktivni ishod (Frank i Slatkin 1990: 255). Kako pokazuje Soberov primer, ak
i ako dva tipa organizma imaju isti oekivani broj potomaka, varijansa u
broju potomaka moe napraviti razliku u fiksaciji verovatnoa.
Sober u svom radu iz 2001. razmatra i nekoliko drugih primera od
kojih svi ukazuju na potrebu da se na fleksibilan nain pristupi razumevanju adaptivne vrednosti. Na primer, postoje sluajevi kada moramo da
koristimo geometrijsku sredinu broja potomaka, izraunatu tokom vremena, pre nego aritmetiku sredinu, ako hoemo da predvidimo promenu u
kompoziciji populacije. Ipak, sluaj koji smo detaljnije izuavali ima posebne posledice za Soberov opti okvir razmiljanja o selekciji i driftu. Kao to
istie Sober, ovo je zato to Gilespijev matematiki tretman unutargeneracijske varijanse rauna adaptivnu vrednost osobina na takav nain da je
jaina selekcije za komponentu varijanse obrnuto proporcionalna veliini
populacije (Gillespie 1974: 602). Ovo je, stoga, sluaj u kojem kako raste
veliina populacije, tako se oekivanje da e uestalost tipa A da raste u
poreenju sa tipom B opada. Ovaj sluaj naruava Soberovo razumevanje
prirode drifta i selekcije na dva razliita naina. Prvo, ova vrsta sluaja povezuje dve sile: promenom intenziteta drifta (na primer, smanjenjem veliine
populacije) menja se i intenzitet selekcije. Sober bi mogao da odgovori da
je ovo primer gde dve razliite sile kontrolie ista varijabla. Ne postoji nita
109
110
posebno neobino u ovome: udaljenost izmeu estica moe uticati kako

na gravitacionu silu, tako i na elektrostatiku, a da ove dve sile ne postanu jedna. Plauzibilnost ovog odgovora ograniena je u domenu evolucije,
delimino zato to Soberov argument, kojim brani gledite da su selekcija
i drift razliite sile, poiva na upotrebljivosti ovog pristupa kod poreenja
alternativnih situacija. Zato to moemo promeniti izglede za populaciju
na dva razliita naina bilo promenom veliine populacije dok adaptivne vrednosti ostaju iste, ili promenom adaptivnih vrednosti njenih lanova
dok veliina populacije ostaje ista korisno je da se o selekciji i driftu misli
kao o nezavisnim silama. Tako, ako se ispostavi da sama selekcija varira u
odnosu na veliinu populacije, izgleda da postoje sluajevi u kojima ova
vrsta poreenja ima ogranienu vrednost. Ovim dolazimo do drugog naina na koji razmatrani sluaj naruava Soberovu generalnu sliku. Bez obzira
na to ta sluaj govori o odnosu selekcije i drifta, on potkopava Soberov
opis selekcije. Prema Soberovom uobiajenom razumevanju selekcije kao
sile, trebalo bi da oekujemo da ona bude najefikasnija u velikim populacijama, gde je sila drifta mala. Sam intenzitet selekcije ne bi trebalo da zavisi od veliine populacije, ali njeno dejstvo moglo bi da bude preplavljeno
snanom silom drifta koja postoji u malim populacijama. Drift bi, s druge
strane, s porastom populacije trebalo da postane slabiji. U primeru koji
razmatramo, s porastom populacije selekcija postaje slabija.
Istina, Sober bi mogao da tvrdi da neki oblici selekcije zavisne od gustine ine da i veliina populacije daje doprinos adaptivnoj vrednosti, tako da
uopte nije greka ako se pronae sluaj u kojem selekcija varira sa veliinom populacije. Nejasno je da li ovo zaista pomae Soberu, poto mu
ne dozvoljava da opovrgne oiglednu zamrenost drifta i selekcije. Kako
god bilo, u tipinim sluajevima selekcije zavisne od gustine, jedinke koje
pripadaju istoj vrsti ine vaan deo sredine. S porastom populacije, priroda
selektivne sredine se menja zbog (na primer) verovatnoe da se naie na
drugog lana narastajue vrste. Kako sam Sober primeuje, u sluaju selekcije protiv varijanse situacija je potpuno drugaija. To nije sluaj u kojem je
prenaseljenost osobina sredine koja je kauzalno relevantna za uspeh jedinke. Selekcija protiv varijanse je primer u kojem snaga selekcije varira s veliinom populacije iz sasvim drugaijih razloga od onih koji stoje u osnovi
standardnih modela selekcije zavisne od gustine.
Dok razmatramo na koji nain bi Sober mogao da odgovori na ove
tekoe, javlja se druga sporna taka, koja prouzrokuje optije probleme za
nae razumevanje prirodne selekcije. U tipinim diskusijama unutar populacione genetike, koncepti adaptivne vrednosti i selekcije blisko su povezani toliko blisko da su maltene sinonimi. Ako je relativna adaptivna vrednost osobine X via nego kod osobine Y, ovo povlai da selekcija favorizuje
X u odnosu na Y; i ako selekcija favorizuje X u odnosu na Y, onda relativna
adaptivna vrednost X prevazilazi adaptivnu vrednost Y. U sluaju o kojem

smo raspravljali, jedinke tipa A su isto toliko dobro prilagoene svojim
lokalnim sredinama koliko i jedinke tipa B, barem ako merimo ovaj odnos
koristei se oekivanim brojem potomaka. Zbog ega onda u navedenom
primeru treba da razumemo da tip A poseduje veu adaptivnu vrednost
nego tip B? Zato ne bismo rekli da poseduju istu adaptivnu vrednost, ali
da iz demografskih razloga koji nemaju nikakve veze sa adaptivnom vrednou, selekcijom ili driftom, svejedno moemo predvideti da e A verovatno zameniti B? Ovakav korak omoguio bi Soberu da pobolja nain na
koji razlikuje silu selekcije od sile drifta. Zaista, Sober bi mogao da tvrdi
da zato to nain na koji razlikuje selekciju od drifta dobro funkcionie u
onim sluajevima koje moemo smatrati standardnim, moemo da koristimo taj uspeh da opravdamo poricanje toga da se uspenost A u poreenju
sa B uopte moe smatrati sluajem selekcije.
Sober ne bira ovaj put, verovatno iz obzira prema tome kako biolozi
koriste ove pojmove. Gilespi smatra da selekcija favorizuje A, kao to ini
i Sober. Sober bi onda mogao da se vrati slabijoj poziciji, koja prua nain
da se selekcija razlikuje od drifta koji funkcionie u osnovnim sluajevima,
ali koji ne uspeva da objasni neke neobine sluajeve selekcije. Opet, moglo
bi se pomisliti da se moe braniti Soberova odluka da uspeh A u odnosu
na B smatra sluajem selekcije, uprkos njenom neuspehu da se usaglasi sa
njegovim generalnim shvatanjem toga ta je selekcija, time to bi se pozivao na teorijsku motivaciju da varijansu uini delom adaptivne vrednosti.
Ako elimo da adaptivna vrednost odraava verovatnou da neka osobina
bude fiksirana, adaptivna vrednost mora da ukljui varijansu. Moemo da
preobrazimo ovu teorijsku motivaciju u plauzibilni princip: kad god moemo da budemo sigurni da e se tip A verovatno postati uestaliji u odnosu
na tip B, trebalo bi da smatramo da A ima veu adaptivnu vrednost od B.
Takoe, moe se pomisliti da ovaj princip dobija opravdanje na osnovu
drugih epizoda u evolucionoj biologiji, gde je pojam adaptivne vrednosti
proiren. Fier se vie nego jedanput zalagao za to da adaptivnu vrednost ne
treba meriti oekivanim brojem potomaka, ve oekivanim brojem daljih
unuka (Fisher 1930). Takvo merenje adaptivne vrednosti pominje se u njegovoj raspravi o odravanju odnosa polova 50:50, i u njegovoj raspravi o
samoubrzavajuoj seksualnoj selekciji. Osobina koja ne proizvodi razliku
u oekivanom broju potomaka organizma, ali proizvodi pozitivnu razliku
u oekivanom broju njegovih daljih unuka jeste ona za koju moemo da
oekujemo da e tokom vremena postati uestalija. Ona se, dakle, smatra
osobinom sa veom adaptivnom vrednou, verovatno zato to moemo
pouzdano da oekujemo da e postati uestalija. Ovim postaje legitimno
da se dispozicija za proizvoenje i mukih i enskih potomaka u jednakoj
meri objasni kao osobina koja odrava delovanje prirodne selekcije.
111
112
Moda bi, kad god naiemo na neki faktor koji utie na verovatnou da se uestalost neke osobine povea, trebalo da ga smatramo jednom
od determinanta adaptivne vrednosti osobine. Meutim, Sober se protivi
ovom principu, i to iz dobrih razloga. On smatra da je greka da se adaptivna vrednost koristi kao ukupnost svih faktora koji utiu na verovatnou
da jedna osobina zameni drugu. Ovo je lekcija koju Sober izvodi iz sluaja
heterozigotne superiornosti, izmeu ostalog. U ovom sluaju, homozigot bi
mogao da bude letalan homozigoti bi mogli da uopte nemaju potomke
ipak, usled injenica o seksualnoj reprodukciji, homozigoti e se ipak javljati u narednim generacijama. injenice koje odreuju koliko je verovatno
da se neka osobina proiri u populaciji, ili da se odrava, ukljuuju injenice koje su u vezi s nainom na koji je osobina nasleena. Zbog interesa
eksplanatorne transparentnosti, Sober eli da razdvoji injenice koje stoje u
vezi s adaptivnom vrednou od injenica koje su u vezi sa nasleem. Sober
takoe istie, kao to smo videli ranije, da u malim populacijama heterozigotnost tei da bude redukovana. Sober ovim pokazuje da drift ima tendenciju da eliminie heterozigotnost, a ne da u malim populacijama postoji
selekcija za homozigotnost. Jo jednom, odluka da se ovo smatra sluajem
selekcije ostavila bi vane eksplanatorne injenice nejasnim.
Iz ovih razloga, Sober i apiro se protive preporuci Erjua (2002) da se
adaptivna vrednost koristi kao ukupnost svih naih oekivanja da e jedna
osobina da potisne drugu. Meutim, Soberova odluka da objasni porast
uestalosti niske varijanse u malim populacijama kao primer selekcije podsea nas na to da postoji tenzija izmeu podataka i elje da se razvije eksplanatorni vokabular kojim se moe lako upravljati. Ovakav kompromis oteava smiljanje bilo kakvog nearbitrarnog odgovora na pitanje koji bi faktori
trebalo, a koji ne bi trebalo da se smatraju prihvatljivim determinantama
adaptivne vrednosti.
Sober u radu iz 2001. brani svoje gledite da je adaptivna vrednost
istovremeno ekoloki deskriptor i matematiki prediktor (2001: 309).
Moemo da koristimo adaptivnu vrednost (stoga i selekciju) na jedan obuhvatan, matematiki predvidljiv nain, da bismo dali opti pregled sudbine
neke osobine u populaciji. Sober ne odobrava ovakvu upotrebu jer smatra
da ona ini nejasnim kauzalne injenice za koje bismo hteli da ostanu jasne
u eksplanatorne svrhe. Kao to smo videli, Sober smatra da bi trebalo da
napravimo razliku izmeu injenica o verovatnom broju potomaka i injenica o nasleu. Zato se ne bismo jednako vrsto drali distinkcije izmeu
injenica o verovatnom broju potomaka i injenica o varijansi u broju potomaka? Zato ne bismo insistirali jednako strogo na upotrebi adaptivne vrednosti, stoga i selekcije, tako da ona obuhvata jedino prvi tip injenica? Deo
problema koji se nalazi u osnovi ovih pitanja jeste da uvek postoje razlike
nieg nivoa izmeu kauzalnih procesa koje bi neki eksplanatorni projek-
ti hteli da ekspliciraju. Darvinu je bilo potrebno mnogo truda da napravi

razliku, kako konceptualno tako i empirijski, izmeu onih osobina koje su
korisne u borbi za opstanak, i onih koje su, mnogo vie, korisne u borbi
za partnere (videti, na primer, Darwin 1877/2004: 244). Smatrao je da je
ova razlika dovoljno vana da rezervie prirodnu selekciju za objanjenje
osobina prve vrste. Ova konceptualna podela manje obavezuje u dananjoj
klimi koja zajedno grupie obe vrste osobina na osnovu toga to one poveavaju reproduktivni uspeh. Ipak, dananji biolozi tipino prepoznaju seksualnu selekciju kao poseban oblik selekcije. Ako postoji interesovanje da se
adaptivna vrednost koristi da bi se napravile eksplanatorno vane razlike,
onda, teorijski, iz odreenja adaptivne vrednosti mogu da se iskljue faktori
koji doprinose seksualnoj selekciji.
Ovo dovodi Sobera pred dilemu. S jedne strane, on eli da usko tumai
prirodnu selekciju, na nain koji omoguuje da ona bude suprotstavljena
drugim silama koje bi mogle da dovedu do porasta uestalosti osobine.
Ovako se suprotstavlja Matenu i Erjuu. Meutim, on istovremeno eli da
varijansu smatra elementom adaptivne vrednosti, te stoga i selekcije. Zato
ovako iroko tumaiti prirodnu selekciju, ali ne i ire? Eksplanatorna pedantnost ne moe da bude odgovor.
Postoji mnogo faktora koji doprinose oekivanoj promeni u uestalosti
osobine. Postoji li bilo kakav nearbitraran nain da se kae koji od njih pripadaju determinantama adaptivne vrednosti, i koji bi trebalo da se tumae
kao doprinos migracije, mutacije, transmisije ili drugih faktora? Postoje dve
ekstremne pozicije kojima se moemo okrenuti kako bismo dobili naelne
pozicije. Jedna je maksimalno iroka pozicija. Ovo je gledite Matena i Erjua,
koje podrazumeva da se adaptivna vrednost smatra ukupnou oekivanih
promena uestalosti. Tako procesi poput mutacije i migracije, zajedno sa
nasleem, postaju elementi selekcije. Oigledno, ova pozicija je uvredljiva
za one koji su osetljivi na nain na koji veina biologa opisuje stvari.
Drugi ekstrem je maksimalno uska pozicija. Meutim, ostaje nejasno ta ova pozicija podrazumeva. Jedna mogunost (Soberova) razlikuje
selekciju od mutacije, migracije i drifta, ali dozvoljava da selekcija ukljuuje
sluajeve razlike u oekivanim reproduktivnim ishodima i sluajeve razlike u varijansi u broju potomaka. Druga, ua pozicija od ove, rezervisala bi
selekciju za faktore koji doprinose oekivanom broju potomaka, dok bi
druge faktore, poput razlike u varijansi, drugaije oznaila. Postoji jo ua
pozicija koja razlikuje prirodnu selekciju od seksualne selekcije. Ako razlog
za odbranu uske pozicije ima osnova u ideji da nai termini treba da omogue da na informativan nain razgraniimo jasne uzroke, onda nije jasno
da li emo naii na bilo kakav prirodan oslonac za prikladnu maksimalno
usku poziciju. Zakljuujem da nije smiljen nijedan dobar argument u prilog ovoj poziciji.
113
114
Kada odgovaramo na pitanje: ta je prirodna selekcija?, izgleda da

postoje dva dobra odgovora. Jedan je maksimalno iroka pozicija Matena i
Erjua. Ova pozicija je metafiziki zasnovana, ali nas je izneverila zbog slabog uinka kada se primenjuje u biologiji. Snaniji odgovor bio bi da, dokle
god je ukljuena metafizika, razgranienje doprinosa adaptivnoj vrednosti (stoga i selekciji) predstavlja neto arbitrarno. Moemo da biramo da li
emo razgraniiti uzroke na uzak ili irok nain, i nikakva bioloka injenica nee reiti problem koliko iroko moemo otii pre nego to postane
neprikladno da se govori o adaptivnoj vrednosti i selekciji. Zapravo, izgleda
da biolozi uzimaju u obzir injenice o varijansi, ali ne i injenice o nasleu,
mutaciji ili migraciji meu determinantama adaptivne vrednosti. Ovo je u
saglasnosti sa shvatanjem da ne postoji nijedan zanimljiv princip za odreivanje koji faktori imaju udela u adaptivnoj vrednosti, a koji su preputeni
neselektivnim silama.
7. Zakljuak
U ovom radu doli smo do dve vane poente. Obe proizlaze iz ispitivanja Soberovog uticajnog okvira za razumevanje selekcije i drifta kao sila.
Prva je da postoji razlika izmeu selekcije za i sile selekcije, kojom se
brani kauzalni karakter ove druge. Drugi je da kada se usredsredimo na
silu selekcije, uviamo da ona ima arbitrarni ili konvencionalni karakter,
koji proistie iz injenice da ne postoji dobro zasnovan nain da se odredi
za koje od brojnih faktora, koji proizvode razliku u verovatnoi da neka
osobina postane uestalija, moemo da kaemo da doprinose adaptivnoj
vrednosti osobine. Ove dve poente nisu nezavisne jedna od druge. Biolog
moe da prisustvuje specifinim ekolokim epizodama koje se zavravaju
nestankom nekih jedinki i uspehom drugih. Pored toga, biolog se moe
udaljiti od ove usredsreenosti na kauzalne interakcije izmeu jedinki i
njihovih sredina, kako bi se razumele tendencije u uestalostima osobina u
populaciji. Poetni nain da se ovo uradi ukljuuje odreivanje probabilistikih oekivanja za verovatan broj potomaka koje e imati razliiti tipovi
organizma. Taj korak uvodi Soberovu nekauzalnu predstavu o adaptivnoj
vrednosti koja se razume kao svojstvo analogno oekivanoj duini ivota.
Ogranienje ovog koncepta, kako Sober istie, jeste da postoje predvidljivi
trendovi prema osobinama u populacijama koje ovaj pojam ne moe da
obuhvati i koji, umesto toga, mogu biti obuhvaeni pomou faktora koji
su u vezi sa (izmeu ostalog) oekivanim brojem potomaka u daljim generacijama (tj. brojem unuka), ili varijansom u broju potomka. Tako, kada
jednom napravimo korak ka shvatanju adaptivne vrednosti kao oekivanog
broja potomaka, izgleda da eksplanatorni projekat razumevanja promena
u uestalosti osobina opravdava irenje koncepta adaptivne vrednosti tako
da bi se ukljuili ovi dodatni faktori. Zaista, moda biolog prosto treba da

pree na stvar i definie adaptivnu vrednost kao i selekciju kao opte
oekivanje u vezi s promenom uestalosti osobine u populaciji. Problem
je to ovo za posledicu ima koncepciju adaptivne vrednosti koja je previe obuhvatna za potrebe objanjenja: njom bi se raunalo da su mutacija
i migracija determinante adaptivne vrednosti i da stoga doprinose selekciji. Potrebno je shvatanje ovih pojmova koje je dovoljno obuhvatno, ali
ne i previe obuhvatno. Ali, jednom kada biolog zapone projekat s ciljem
da razume kolebanja osobina u populacijama, ne postoji dobro zasnovano
shvatanje koji e mu rei na koji nain treba da izvede taj uravnoteavajui
in.
S engleskog prevela Lusi Stivens
Literatura
Brandon, R. 2006. The Principle of Drift: Biologys First Law, Journal of Philosophy 103: 319
335.
Darwin, C. [1877] 2004. The Descent of Man, 2. izdanje, uredili i predgovor napisali Adrian
Desmond i James Moore, London: Penguin.
Fisher, R. A. 1930. The Genetical Theory of Natural Selection. Oxford: Oxford University Press.
Frank, S. i Slatkin, M. 1990. Evolution in a Variable Environment, American Naturalist 136:
244260.
Gillespie, J. 1974. Natural Selection for Within-Generation Variance in Offspring Number,
Genetics 76: 601606.
Gillespie, J. 2004. Population Genetics: A Concise Guide, 2. izdanje, Baltimore: Johns Hopkins
University Press.
Lewens, T. 2004: Organisms and Artifacts: Design in Nature and Elsewhere. Cambridge, MA:
MIT Press.
Matthen, M. i Ariew, A. 2002. Two Ways of Thinking about Fitness and Natural Selection,
Journal of Philosophy 99: 5583.
Mellor, D. H. 2005. Probability: A Philosophical Introduction. London: Routledge.
Reisman, K. i Forber, P. 2005. Manipulation and the Causesof Evolution, Philosophy of Science
72: 11131123.
Sober, E. 1984. The Nature of Selection. Chicago: University of Chicago Press.
---. 2001. The Two Faces of Fitness, u R. Singh, C. Krimbas, D. Paul i J. Beatty (ur.), Thinking
about Evolution: Historical, Philosophical, and Political Perspectives, Volume 2.
Cambridge: Cambridge University Press.
Sober, E. i Shapiro, L. 2007. Epiphenomenalism: The Dos and the Donts, u P. Machamer i G.
Wolters (ur.), Thinking about Causes: from Greek philosophy to modern physics,
Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 235264.
Stephens, C. 2004. Selection, Drift, and the Forces of Evolution, Philosophy of Science 71:
550570.
Walsh, D., Lewens, T. i Ariew, A. 2002. The Trials of Life, Philosophy of Science 69: 452473.
Woodward, J. 2003. Making Things Happen: A Theory of Causal Explanation. Oxford: Oxford
University Press.
115
trei program
Trei
116
167/168
167:001
57.01:167
Prevod
PITER MAKAMER, LINDLI DARDEN I KARL F. KREJVER
RAZMILJANJA O MEHANIZMIMA*
Pojam mehanizam analizira se na osnovu entiteta i aktivnosti koji su organizovani
tako da proizvode promene koje se odvijaju prema nekim pravilnostima. Pomou
primera pokazuje se kako mehanizmi funkcioniu u neurobiologiji i molekularnoj
biologiji. Razmiljanja bazirana na pojmu mehanizma prua nam novi okvir za
pristup mnogim tradicionalnim filozofskim problemima: uzronosti, zakonima
prirode, objanjenju, redukciji i promenama u nauci.
Kljune rei: objanjenje, uzronost, objanjenje, sinteza proteina, redukcija,
entiteti i aktivnosti
1. Uvod
U mnogim oblastima nauke objanjenja koja se smatraju zadovoljavajuim
treba da prue opis mehanizma. Tako ne iznenauje da vei deo naune
prakse moe da se razume na osnovu otkria i opisa mehanizama. Cilj je
da skiciramo mehanistiki pristup u analizi neurobiologije i molekularne
biologije, koji je utemeljen na pojedinostima naune prakse, a mogao bi se
uspeno primeniti na druge oblasti nauke.
Na mehanizme se pozivamo esto i na mnogim mestima u filozofiji i
nauci. Pretraga u kojoj za kljunu re izaberemo mehanizam u naslovima
i apstraktima asopisa Nature, izdatim izmeu 19921997. (ukljuujui i
dopunske asopise kao to je Nature Genetics), daje 597 rezultata. Pretraga
u Philosophers Index za isti period daje 205 rezultata. Ipak, prema naem
gleditu, ne postoji adekvatna analiza toga ta mehanizmi jesu i kako oni
funkcioniu u nauci. Poeemo (odeljak 2) dualistikom analizom pojma
mehanizam na osnovu entiteta kao i na osnovu aktivnosti koje ga sainjavaju. U treem odeljku iznosimo argumente za ontiku adekvatnost ovakvog dualistikog pristupa i ukazujemo na neke njegove implikacije vezane
za analizu funkcija, uzronosti i zakona. U etvrtom odeljku koristimo se
* Naslov originala: Peter Machamer, Lindley Darden, and Carl F. Craver, Thinking
about Mechanisms, Philosophy of Science, Vol. 67, No. 1, 2000, str. 125.
primerom mehanizma neuronske depolarizacije da bismo pokazali adekvatnost definicije mehanizma. U petom odeljku izneemo osnovne karakteristike opisa mehanizma obraujui takve aspekte kao to su hijerarhije,
fundamentalne aktivnosti, sheme mehanizama i skice. U ovom odeljku
takoe ukazujemo na istoriografsku poentu koja see dotle da bi se vei
deo istorije nauke mogao sagledati kao da je pisan s pojmom mehanizma na umu. Jo jednim primerom, u estom odeljku, mehanizmom sinteze proteina, pokazujemo kako razmiljanje o mehanizmima razjanjava
aspekte otkria i naune promene. U zavrnom odeljku ukazujemo na nove
naine pristupa nekim od glavnih filozofskih problema, kao i na nove naine da ih reimo ili razreimo (naime, objanjenje i razumljivost u odeljku
7 i redukcija u odeljku 8). Ove argumente ne razraujemo detaljno, ali bi
trebalo da su dovoljni da prikau kako nam razmiljanje o mehanizmima
prua drugaiji pristup mnogim problemima u filozofiji nauke.
Ipak, najpre nekoliko napomena. Prvo, re mehanizam koristimo zato
to se esto koristi u nauci. Ali, kao to emo precizirati, ne bi trebalo da
se o mehanizmima misli iskljuivo kao o mehanikim push-pull sistemima.
Koncepcija onoga to se ubraja u mehanizme u nauci razvijala se tokom
vremena i verovatno e nastaviti da se razvija. Drugo, ograniiemo nau
panju na mehanizme u molekularnoj biologiji i neurobiologiji. Ne tvrdimo da svi naunici tragaju za mehanizmima, niti da su sva nauna objanjenja opisi mehanizama. Pretpostavljamo da je ova analiza primenjiva na
mnoge druge nauke i moda ak i na kognitivne ili drutvene mehanizme,
ali ovo pitanje ostavljamo otvorenim. Najzad, mnoge nae poente iznosimo
provokativno i ukratko. Verujemo da postoje celoviti argumenti koji potkrepljuju ove poente, ali ako bismo ih ovde detaljno izneli, uinili bismo
nejasnom celokupnu sliku.
2. Mehanizmi
Za mehanizmima tragamo da bismo objasnili kako neki fenomen nastaje
ili kako neki znaajan proces funkcionie. Tanije:
Mehanizmi su entiteti i aktivnosti organizovani tako da proizvode pravilne promene od poetka ili polazne take (set-up) do kraja ili zavrnog stanja.
Na primer, u mehanizmu hemijske neurotransmisije, presinaptiki neuron

prenosi signal na postsinaptiki neuron oslobaajui neurotransmiterske
molekule koji difunduju kroz sinaptiku pukotinu, vezuju se za receptore,
i tako depolarizuju postsinaptiku eliju. U mehanizmu replikacije DNK,
zavojnica DNK se odmotava, izlaui baze slabog naelektrisanja za koje se
vezuju komplementarne baze, stvarajui, posle jo nekoliko stadijuma, dve
iste zavojnice. Opis mehanizma pokazuje kako zavrna stanja nastaju preko
117
118
poetnih stanja i prelaznih stadijuma. Dati opis mehanizma za neki fenomen znai objasniti taj fenomen, tj. objasniti kako je on nastao.
Mehanizme ine i entiteti (sa svojim osobinama) i aktivnosti. Aktivnosti
proizvode promene. Entiteti su one stvari koje uestvuju u aktivnostima.
Da bi se aktivnosti odvijale, entiteti obino moraju imati odreenu vrstu
osobina. Dva entiteta, neurotransmiter i receptor, vezuju se putem aktivnosti, zahvaljujui svojoj strukturi i raspodeli naelektrisanja. DNK baze i
komplementarne baze formiraju vodoninu vezu zbog svojih geometrijskih struktura i slabog naelektrisanja. Organizacija ovih entiteta i aktivnosti determinie nain na koji oni proizvode odreeni fenomen. Entiteti
esto moraju biti odgovarajue pozicionirani, strukturirani i orijentisani,
a aktivnosti u kojima uestvuju moraju imati vremenski poredak, brzinu i
trajanje. Na primer, dva neurona moraju biti prostorno blizu da bi se desila
difuzija neurotransmitera. Mehanizmi su pravilni po tome to uvek ili u
veini sluajeva funkcioniu na isti nain pod istim okolnostima. Pravilnost
se ispoljava u tipinom nainu na koji se mehanizam odvija od poetka do
kraja; ono to ga ini pravilnim jeste produktivni kontinuitet meu stadijumima. Potpun opis mehanizma obuhvata produktivni kontinuitet bez praznina od poetka do zavrnih stanja. Produktivni kontinuiteti su ono to
vezu meu stadijumima ini razumljivom. Ako je mehanizam predstavljen
shematski putem ABC, onda kontinuitet lei u strelicama i on se objanjava pomou aktivnosti koje strelice predstavljaju. Strelica koja nedostaje,
koja je zapravo nesposobnost da se aktivnost specifikuje, ostavlja eksplanatorni jaz u produktivnom kontinuitetu mehanizma.
Nismo jedini koji smatraju da je pojam mehanizam kljuan za adekvatno filozofsko razumevanje bioloke nauke. I drugi su se zalagali za
znaaj mehanizma u biologiji (Betchel i Richardson 1993, Brendon 1985,
Kauffman 1971, Wimsatt 1972) i posebno u molekularnoj biologiji (Burian
1996, Crick 1988). Na primer, Vimsat kae da barem u biologiji, veina
naunika vidi svoj posao kao objanjavanje vrsta fenomena putem otkrivanja mehanizama... (Wimsatt 1972: 67). afner (Schaffner) esto ukazuje na znaaj mehanizama u biologiji i medicini, ali tvrdi, drei se Mekija
(Mackie 1974), kako diskurs o uzronim mehanizmima zavisi od prethodeeg i fundamentalnijeg diskursa o zakonima funkcionisanja (Schaffner
1993: 287, 306-307). Na drugom mestu afner tvrdi da je mehanizam,
shvaen onako kako ga koriste Vimsat i drugi, neanaliziran termin koji
on eli da izbegne (Schaffner 1993: 287).
Kada se pojam mehanizam analizira, on se, po pravilu, analizira razlaganjem sistema na njihove delove i interakcije (Wimsat 1976; Betchel
i Richardson 1993). Drei se ove interakcionistike tradicije, Glenan
(Glennan 1992; 1996) definie mehanizme na sledei nain. Mehanizam
koji lei u osnovi ponaanja je sloen sistem koji proizvodi to ponaa-
nje putem... interakcije mnotva delova u skladu sa direktnim uzronim

zakonima (Glennan 1996: 52).
On tvrdi da se svi uzroni zakoni objanjavaju pruanjem [objanjenja] mehanizama nieg nivoa sve dok se ne pronae najnii mehanizam
u fundamentalnim neuzronim zakonima fizike. Glenanovo oslanjanje na
pojam zakon smatramo problematinim, jer se u naim primerima retko
javljaju direktni uzroni zakoni kojima se moe opisati kako aktivnosti
funkcioniu. Jo je vanije to da nam se ini, kao to tvrdimo u treem
odeljku, da interakcionistiko oslanjanje na zakone i interakcije previa
produktivni karakter aktivnosti.
Na nain razmiljanja naglaava [znaaj] aktivnosti u mehanizmima.
Termin aktivnosti upuuje na odgovarajue konotacije koje ima u uobiajenoj upotrebi; meutim, namena mu je da bude tehniki termin. Aktivnosti
su obino oznaene pomou glagola ili glagolskog oblika (particip, gerund
itd.). Aktivnosti proizvode promene. One su konstitutivne za transformacije koje proizvode nova stanja stvari ili nove proizvode. Referiranje na aktivnosti motivisano je ontikim, deskriptivnim i epistemolokim obavezama.
Ovaj raskid sa krtou, ovaj dualizam entiteta i aktivnosti, opravdavamo
ukazujui na ove filozofske potrebe.
3. Ontiki status mehanizama (ontika adekvatnost)

U odgovarajui ontiki opis mehanizama moraju se uvrstiti i aktivnosti i entiteti. Naa analiza pojma mehanizma je eksplicitno dualistika.
Pokuavamo da navedemo zdrave filozofske intuicije koje su u osnovi i
supstantivistike ontologije i ontologije procesa. Supstantivisti ograniavaju svoju panju na entitete i osobine verujui da je mogue redukovati diskurs o aktivnostima na diskurs o osobinama i njihovom prenoenju.
Supstantivisti, prema tome, govore o entitetima sa sposobnostima [capacities] (Cartwright 1989) ili dispozicijama da deluju. Meutim, da bismo
identifikovali sposobnost entiteta, moramo najpre identifikovati aktivnosti u kojima taj entitet uestvuje. Ne znamo da aspirin ima sposobnost
da ublai glavobolju ukoliko ne znamo da aspirin dovodi do ublaavanja
glavobolje. Supstantivisti takoe govore o interakcijama meu entitetima
(Glennan 1996) ili o promenama njihovih stanja. Smatramo da promene
stanja moraju biti potpunije opisane pomou aktivnosti entiteta i naina na
koji te aktivnosti uzrokuju promene koje ine sledei stadijum. Isto vai i
za raspravu o interakcijama, pri emu se naglaavaju prostorno-vremenski
preseci (inersection) i promene u osobinama bez opisivanja produktivnosti
koja deluje na te promene na tim presecima.
Supstantivisti, s razlogom, usmeravaju panju ka entitetima i osobinama u mehanizmima, poput neurotransmitera, receptora i njihove kon-
119
120
figuracije naelektrisanja ili DNK baza i njihovih slabih polariteta. Ono to

uestvuje u aktivnostima jesu entiteti i oni to ine zahvaljujui nekim svojim osobinama. Upravo zbog toga su relacije statistike relevancije (Salmon
1984) izmeu osobina entiteta u jednom trenutku i osobina entiteta u drugom trenutku (ili generalizacije koje uspostavljaju inputoutput relacije
i promene stanja) korisne u opisivanju mehanizama. Ipak, usiljeno je i loe
opisivati mehanizme samo na osnovu entiteta, osobina, interakcija, inputaoutputa i promena stanja tokom vremena. Mehanizmi neto ine. Oni
su aktivni i zato bi trebalo da se opiu pomou aktivnosti svojih entiteta, a
ne samo pomou promena u njihovim osobinama.
Nasuprot supstantivistima, ontologiari procesa konkretizuju aktivnosti i pokuavaju da redukuju entitete na procese (Rescher 1996). Dok
ontologija procesa priznaje znaaj aktivnih procesa smatrajui ih fundamentalnim ontolokim jedinicama, njen program redukcije entiteta je u
najboljem sluaju problematian. Koliko nam je poznato, nema aktivnosti
u neurobiologiji i molekularnoj biologiji koje nisu aktivnosti entiteta (activities of entities). Ipak, ontologiari procesa ispravno naglaavaju znaaj
aktivnih vrsta promena. Kao to postoje vrste promena isto tako postoje i
vrste entiteta. Nauka priznaje te razliite vrste i one ine osnovu nain na
koje stvari funkcioniu.
Aktivnosti se identifikuju i izdvajaju uglavnom na isti nain kao i entiteti. Entitete obino identifikujemo i izdvajamo pomou njihovih osobina i
prostorno-vremenskog odreenja. Aktivnosti se isto tako mogu identifikovati i izdvojiti prema svojim prostorno-vremenskim odreenjima. One se
takoe mogu individualizovati prema brzini, trajanju, vrsti entiteta i vrsti
osobina koje uestvuju u njima. Specifiniji individualizujui uslovi mogu
biti njihov nain funkcionisanja (na primer, delovanje preko dodira nasuprot privlaenju na daljinu), usmerenost (na primer, pravolinijski nasuprot
onom pod pravim uglom), polarnost (privlaenje nasuprot privlaenju i
repulziji), potrebna energija (na primer, koliko je energije potrebno da bi
se formirala ili raskinula hemijska veza) i domen aktivnosti (na primer,
elektromagnetna sila ima dalekosenije dejstvo nego jaka i slaba sila u jezgru atoma). Generalizacije ili zakoni su esto iskazi iji predikati referiraju
na entitete i osobine koe su vane za izdvajanje aktivnosti. Mehanizmi se
identifikuju i izdvajaju pomou aktivnosti i entiteta koji ih ine pomou
njihovih poetnih i zavrnih stanja i njihovih funkcionalnih uloga.
Funkcije su uloge koje entiteti i aktivnosti igraju u mehanizmu.
Gledati na aktivnost kao na funkciju znai videti je kao komponentu nekog
mehanizma, tj. videti je u kontekstu koji se smatra vanim, sutinskim ili
na neki drugi nain znaajnim. Uobiajeno je da se govori o funkcijama
kao osobinama koje imaju entiteti, kao kada se kae da srce ima funkciju pumpanja krvi ili da kanali imaju funkciju provoenja natrijuma.
Ovaj nain govora podrava supstantivistiku tendenciju kojoj smo se mi

suprotstavljali. Funkcije bi pre trebalo razumeti pomou aktivnosti zahvaljujui kojima entiteti doprinose radu mehanizma. Prikladnije je rei da je
funkcija srca da pumpa krv i tako dostavlja (uz pomo ostatka sistema za
cirkulaciju) kiseonik i hranljive materije ostatku tela. Slino tome, funkcija
natrijumovih kanala jeste da usmeravaju strujanje natrijuma pri stvaranju
akcionog potencijala. U obimu u kojem aktivnost mehanizma kao celine
doprinosi neemu u nekom kontekstu za koji je prethodno odlueno da
je vaan, vitalan ili na neki drugi nain znaajan, u tom obimu se ta aktivnost moe smatrati funkcijom mehanizma kao celine (Craver 1998, Craver
under review).
Entiteti i odreeni podskupovi njihovih osobina determiniu aktivnosti u kojima oni mogu da uestvuju. Obrnuto, aktivnosti determiniu
kakve vrste entiteta (i kakve osobine tih entiteta) mogu da budu osnova za
takve radnje. Drugim reima, entiteti koji imaju odreene vrste osobina
su nuni za mogunost delovanja na odreeni nain, i tano su odreene
vrste aktivnosti jedino mogue onda kada imamo entitete sa odreenim
vrstama osobina. Entiteti i aktivnosti su korelativni. Oni su meusobno
zavisni. Ontiki adekvatan opis mehanizama ukljuuje oba.
3.1. Aktivnosti i uzrokovanje. Aktivnosti su vrsta uzroka. Termini kao
to su uzrok i interakcija jesu apstraktni termini koje treba specifikovati pomou neke vrste aktivnosti i esto su tako specifikovani u tipinom
naunom diskursu. Anskombova (Anscombe 1971: 137) je zapazila da je
re uzrok sama po sebi krajnje opta i da jedino ima znaenje kada joj se
pridrue drugi, odreeniji uzroni glagoli, na primer strugati, gurati, suiti,
nositi, jesti, zapaliti, oboriti. Entitet deluje kao uzrok kada uestvuje u stvaralakoj aktivnosti. To znai da se za objekte simpliciter, ili ak za prirodne
vrste, moe rei da su uzroci u izvedenom smislu. Nije penicilin ono to
uzrokuje da upala plua proe ve samo dejstvo penicilina.
Mekijev (Mackie 1974) pokuaj da analizira nunost uzronosti
pomou zakona funkcionisanja na mnogo naina je slian naoj analizi.
On naglaava da zakoni funkcionisanja moraju biti otkriveni empirijski i
da se ne mogu pronai a priori (str. 213, 221). On takoe tvrdi da protivinjenike [kondicionale] podrava induktivna evidencija da takvi osnovni
procesi deluju (str. 229). Meutim, on eli da analizira uzronost pomou
kvalitativnog ili strukturalnog kontinuiteta procesa (str. 224) i, jo neodreenije, pomou proisticanja [flowing from] ili istiskivanja [extruding]
(str. 226). Nejasno je kako bi takvi pojmovi mogli da se primene u naim,
biolokim sluajevima. Ali, on ih moda koristi da bi referirao na ono to
mi nazivamo aktivnosti i da bi predstavio znaenje onoga to podrazumevamo pod produktivnou.
121
122
Na naglasak na mehanizmima je u neku ruku kompatibilan sa Salmonovom mehanicistikom filozofijom, poto su mehanizmi u osnovi
mehanicistike filozofije. Mehanizmi su za Salmona sainjeni od procesa (stvari koje ispoljavaju konzistentnost osobina tokom vremena) i interakcija (prostorno-vremenskih odseaka koji ukljuuju stalne promene u
tim procesima). Ispravno je uporediti na nain govora o aktivnostima sa
Salmonovim nainom govora o interakcijama. Salmon identifikuje interakcije pomou prenesenih oznaka i relacija statistike relevancije i, u
skorije vreme, pomou razmene konzerviranih kvantiteta (Salmon 1997,
1998). Iako priznajemo mogunost da Salmonova analiza obuhvata sve
to se moe rei o odreenim fundamentalnim interakcijama u fizici, njegova analiza ne nudi nita kada se pitamo o svojstvima produktivnosti u
aktivnostima kojima se bave mnoge druge nauke. Puki govor o prenoenju
oznaka ili o razmeni konzerviranih (conserved) kvantiteta ne iscrpljuje ono
to ti naunici znaju o produktivnim aktivnostima i o tome kako aktivnosti
utiu na pravilne promene u mehanizmima. Kao to emo na primerima
pokazati, vei deo onoga ime se neurobiolozi i molekularni biolozi bave
treba posmatrati kao napor da se razumeju te raznovrsne produktivnosti i
naini na koje one funkcioniu.
3.2. Aktivnosti i zakoni. Tradicionalni pojam univerzalnog zakona
prirode ima malo mesta za primenu, ako ga uopte ima, u neurobiologiji i molekularnoj biologiji. Ponekad se pravilnosti aktivnosti mogu opisati
pomou zakona. Ponekad se to ne moe uiniti. Na primer, Omov zakon
se koristi da bi se opisali aspekti aktivnosti u mehanizmu neurotransmisije. Ne postoji zakon koji opisuje pravilnosti u vezivanju proteina za delove DNK. Ipak, pojam aktivnosti ima neke od karakteristinih odlika koje
povezujemo sa zakonima. Zakoni se smatraju determinisanim pravilnostima. Oni opisuju neto to radi na isti nain u istim okolnostima, tj. kada
imamo isti uzrok imaemo istu posledicu. (Schafner [1993: 122] ih naziva
univerzalnim generalizacijama). Na isti nain govorimo o mehanizmima i njihovim aktivnostima. Mehanizam je serija aktivnosti entiteta koja
dovodi do kraja ili zavrnog stanja na pravilan nain. Te pravilnosti nisu
sluajne i podravaju protivinjenike kondicionale u onoj meri u kojoj oni
opisuju aktivnosti. Na primer, ako bi se odreena pojedinana baza DNK
promenila, a mehanizam sinteze proteina funkcionisao uobiajeno, onda
bi se na nastalom proteinu pojavilo aktivno mesto koje se vre vezuje.
Ovaj protivinjeniki kondicional opravdava nain govora o mehanizmima i njihovim aktivnostima koji ukljuuje neku vrstu nunosti. Nita se u
filozofiji ne postie postuliranjem neeg jo vieg, nekog zakona, to je u
osnovi produktivnosti aktivnosti.
Da sumiramo, mi smo dualisti: i entiteti i aktivnosti ine mehanizme.
Nema aktivnosti bez entiteta, a entiteti nisu nita bez aktivnosti. Zalagali
smo se za ontiku adekvatnost ovakvog dualizma pokazujui da moe da

obuhvati uvide i supstantivista i ontologiara procesa, pokazujui kako su
aktivnosti potrebne da bi se odredila upotreba pojma uzrok, i kroz analizu
aktivnosti pokazujui njihovu pravilnost i nunost koja je ponekad odreena zakonima.
4. Primer mehanizma (deskriptivna adekvatnost)

Pogledajmo klasian udbeniki opis mehanizma hemijske transmisije u sinapsama (Shepherd 1988). Hemijska transmisija moe se razumeti apstraktno kao aktivnost konvertovanja elektrinog signala u jednom
neuronu, relevantnom entitetu, u hemijski signal u sinapsi. Ovaj hemijski
signal se zatim konvertuje u elektrini signal u drugom neuronu. Videti
eferdov dijagram na slici 1.
Dijagram je dvodimenzionalni prostorni prikaz entiteta, osobina, i
aktivnosti koje sainjavaju ove mehanizme. Mehanizmi se esto predstavljaju na ovakav nain. Takav dijagram prikazuje prostorne relacije i strukturne odlike entiteta u mehanizmu. Obeleene strelice esto predstavljaju
aktivnosti koje uzrokuju promene. Na ovakav nain dijagrami predstavljaju
odlike mehanizama koje bi se mogle opisati reima, ali se lake shvataju
vizuelno.
U epardovom dijagramu entiteti se gotovo iskljuivo predstavljaju
slikovno. Tu spadaju elijska membrana, vezikule, mikrotubule, molekuli
i joni. Aktivnosti su predstavljene obeleenim strelicama. Tu spadaju biosinteza, transport, depolarizacija, insercija, skladitenje, recikliranje, voenje, difuzija i modulacija. Dijagram je komplikovan jer nastoji da prikae
mnotvo razliitih mehanizama koji se mogu nai u hemijskoj sinapsi. Mi
koristimo prvu fazu ovog mehanizma depolarizaciju da bismo detaljno
prikazali odlike mehanizma.
Neuroni imaju elektrinu polarizaciju u stanju mirovanja (to je njihov
membranski potencijal u mirovanju, koji iznosi priblino -70 mV [milivolti]); tenost unutar elijske membrane je negativno naelektrisana u odnosu
na tenost izvan elije. Depolarizacija je pozitivna promena u membranskom potencijalu. Neuroni se depolariu kada se kanali koji su propustljivi
za pozitivne jone natrijuma (Na+ kanali) na membrani otvore, doputajui
pozitivnom jonu natrijuma (Na+) da ue u eliju putem difuzije i elektrine
atrakcije. Promene u distribuciji jona, koje odatle slede, ine intraelijsku
tenost sve manje i manje negativnom i, na kraju, pozitivnijom od ekstraelijske tenosti (najvie dostiui priblino + 50 mV). epard predstavlja
ovu promenu u gornjem levom uglu slike 1 s plusevima (+) unutar i minusima () izvan membrane presinaptike elije. Slika 2, koju smo nacrtali
sluei se Halovim verbalnim opisom voltano osetljivih Na+ kanala, jeste
123

A. Biosinteza
124
B. Transport
1
Depolarizacija
D. Insercija
Ca2+ Priliv
C. Skladitenje
E. Neuromodulacija
Ca2+
IP3
DAG
cAMP
Voenje
8b
CaM II
Recikliranje membrane
Oslobaanje
Fuzija
Ponovno
8a preuzimanje
transmitera
9a
Vezivanje za
autoreceptore
8 Hidroliza
7 Difuzija
9 Vezivanje za receptor
E. Neuromodulacija
G AG
10a
Sekundarni
glasnik
11a
10 Promena provodljivosti
11 Sinpatiki
potencijal
Ca2+
PK
D'. Umetanje
12 Drugi efekti
B'. Transport
Slika 1 Biohemijski mehanizmi u hemijskim sinapsama. Preuzeto od Gordona M.

eparda, Neurobiologija, 3/e; 1994 Oxford University Press, Inc. Ovde prikazano po
njihovoj dozvoli.
(Slika 4.8) Sumiranje nekih od glavnih biohemijskih mehanizama koje smo identifikovali u hemijskoj sinapsi. AE. Dugotrajni koraci u sintezi, transportu i skladitenju neurotransmitera i neuromodulatora; ubacivanje u membranske kanale proteina i receptora; i neuromodulirajui efekti. 112. Ovim se sumiraju bri koraci u
neposredno signaliziranje u sinapsi. Ovi koraci opisani su u tekstu, a jo podrobnije
o razliitim tipovima sinapsi raspravljamo u osmom poglavlju. Skraeno: IP3, inozitol-trifosfat; CAM II, Ca/kalmodulin zavisna protein kinaza II; DAG, diacilglicerol;
PK, protein kinaza; R, receptor; G, G protein; AC, adenilat ciklaza.
idealizovani krupni plan mehanizma pomou kojeg plusevi na slici 1 (to

su u stvari Na+ joni) ulaze u membranu neurona. Paneli na slici 2 predstavljaju, od vrha ka dnu, poetne uslove, sredinje aktivnosti, i zavrne uslove
depolarizacionog mehanizma.
4.1. Poetna stanja. Opis mehanizma poinje idealizovanim opisom
poetka ili poetnog stanja. Takva stanja mogu biti posledica prethodnih
procesa, ali ih naunici obino idealizuju kao statine delove vremena
(time slices), koji se smatraju poetkom mehanizma. Poetna stanja ukljuuju relevantne entitete i njihova svojstva. Strukturalna svojstva, prostorne
relacije i orijentacija u prostoru esto su kljuni da bi se pokazalo kako
e entiteti moi da izvre aktivnosti koje ine prvi stadijum mehanizma.
Poetno stanje takoe ukljuuje i razne okvirne uslove [enabling conditions] (kao to su, na primer, raspoloiva energija, pH vrednost i raspored
naelektrisanja). Jednostavnosti radi, mnogi od takvih uslova se izostavljaju
(na primer u udbenicima) i jedino se pojavljuju kljuni entiteti i strukturalne deskripcije. Meu relevantnim entitetima i osobinama, neki su kljuni da bi se pokazalo kako e se sledei korak [u procesu] odvijati. Veina
svojstava poetnih stanja (prostornih, strukturalnih i drugih) nisu inputi
mehanizma, ve su i sami delovi mehanizma. Oni su kljuni da bi se pokazalo ta sledi; zato se klonimo govora o inputima, outputima, i promenama stanja i radije se sluimo poetnim stanjima, zavrnim stanjima i
sredinjim stadijumima entiteta i aktivnosti.
Linije pluseva i minuseva du membrane na vrhu epardovog dijagrama predstavljaju irenje depolarizacije aksona, kljuni poetni uslov
za depolarizaciju aksonskog terminala. Ovaj poetni uslov oznaen je pri
vrhu slike 2.
Takoe su kljune lokacije, orijentacije i raspored naelektrisanja komponenata Na+ kanala i razliite koncentracije pozitivnih jona natrijuma
(Na+) unutar elije i izvan nje. Dve strukturalne odlike Na+ kanala su kljune i obe su prikazane pri vrhu slike 2. Prva je spiralno oblikovana grupa
proteina (alfa heliks) poznata kao naponska kapija. Ona sadri ravnomerno rasporeene, pozitivno naelektrisane aminokiseline. Druga odlika
je dvostruka zavojnica u proteinu, poznata kao porubi pora, koja ima
sopstvenu konfiguraciju naelektrisanja. Drugi faktori vani za aktivnost
mehanizma jesu temperatura, pH vrednost, i prisustvo, odnosno odsustvo
farmakolokih agonista i antagonista; takvi faktori su sadraj ceteris paribus formulacija, esto implicitno prisutnih u deskripciji aktivnosti kanala.
Strukturalna i prostorna poetna stanja nisu inputi u mehanizam, niti su
to temperatura i pH vrednost. Ipak, ovi faktori i relacije su kljuni da bi se
videlo kako e se mehanizam odvijati.
4.2. Zavrna stanja. Opisi mehanizama zavravaju se okonanjem
mehanizma ili zavrnim stanjima. Ovi uslovi su idealizovana stanja ili
125
126
Okretanje
zavojnice
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
MEMBRANE
Vm 60 mV
Na+
irenje
depolarizacije
-heliks
Na+
(3) Ukosnice
ulaze u poru
Na+
(4) Na+ joni se kreu

kroz kanale
unutar elije
Na+
Na+
60 mV<Vm<50mV
(2) -heliks se
okree, kanal
se otvara
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
(1) Poveavanje
depolarizacije odbija
-zavojnicu
Priliv pozitivno naelektrisanih jona

natrijuma depolarizuje eliju
Na+
Na+
V m +50 mV
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Na+
Slika 2: Idealizovana naponska osetljivost Na+ kanala i mehanizmi depolarizacije. Paneli

(od vrha ka dnu) predstavljaju poetna stanja, posredujue aktivnosti i zavrna stanja (po
uzoru na verbalni opis, Hall 1992)
parametri koji opisuju privilegovanu krajnju taku, kao to su mirovanje,

ekvilibrijum, neutralizacija naelektrisanja, suzbijeno ili aktivirano stanje,
eliminacija ili proizvodnja neega. Postoje mnogi razlozi zato su takva stanja privilegovana. Na primer, krajnji proizvod moe biti stvaranje odreene
vrste entiteta ili stanja stvari, koje smo nameravali da razumemo ili stvorimo. Ili, moe biti krajnji stadijum onoga to identifikujemo kao jedinstven,
potpun proces. Zavrna stanja se najee idealizuju kao krajnje take ili
zavrni proizvodi; pogreno se nazivaju ishodima ili outputima.
U sluaju mehanizma depolarizacije, zavrnim stanjima smatramo
poveanje intraelijske koncentracije Na+ i pratei porast u naponu membrane. Ovo je prikazano u donjem delu slike 2. Ovo stanje je privilegovano,
te je stoga zavrno stanje, zato to se smatra krajem jedinstvenog procesa,
naime, depolarizacije aksonskog zavretka. Ovo je prikazano na donjem
panelu slike 2, gde se vidi kako se natrijumovi kanali poravnavaju (line up)
u odnosu na povrinu elijske membrane. Ako bi se ovaj zavrni stadijumom nazvao output, pogreno bi se ukazivalo da neto izlazi napolje.
4.3. Posredujue aktivnosti. Oigledno, mehanizme ne ine samo njihova poetna i zavrna stanja. Pored toga, kompletan opis mehanizama
opisae entitete i aktivnosti koji u njemu uestvuju i koji uzrokuju zavrno
stanje polazei od poetnog. Opis mehanizma opisuje relevantne entitete,
svojstva i aktivnosti koje ih spajaju, pokazujui kako deavanja u jednom
stadijumu utiu na deavanja u sledeim stadijumima i kako ih uzrokuju.
U kompletnom opisu mehanizma nema praznina zbog kojih bi odreeni
koraci bili nerazumljivi; proces kao celina je razumljivo prikazan pomou
entiteta i aktivnosti koje su prigodne odgovarajuem polju u odgovarajue
vreme. U najjednostavnijem sluaju faze mehanizma organizovane su linearno, ali se takoe mogu granati, spajati ili biti cikline. esto su mehanizmi kontinuirani procesi koji se mogu tretirati, ako nam je tako zgodnije,
kao serije diskretnih stanja ili koraka.
Pogledajmo opet primer depolarizacije. Aktivnosti posredstvom kojih
e se elije depolarizovati, mogu se predvideti na osnovu poetnih stanja.
Ove posredujue aktivnosti su predstavljene na sredinjem panelu slike 2.
Depolarizacija koja se iri od aksonskog akcionog potencijala (1) odbija
pozitivna naelektrisanja u voltanim kapijama alfa-heliksa, (2) rotirajui ih
oko centralne ose i otvarajui pore ili kanale kroz membranu. Nastala promena u rasporedu (ili savijanje) proteina (3) pomera vanelijske zavojnice
u poru. Odreena konfiguracija naelektrisanja kod ovakvog poravnanja
pora ini kanale propustljivim za pozitivne jone natrijuma (Na+). Posledica
toga je da (4) Na+ joni prolaze kroz pore, pa zatim u eliju. Ovo poveanje u intraelijskoj koncentraciji Na+ depolarizuje aksonski zavretak (vidi
donji deo slike 2). Iako moemo opisati ili predstaviti ove posredujue
aktivnosti kao stadijume u delovanju mehanizma, preciznije je na njih gle-
127
128
dati kao na kontinuirane procese. Kako se aksonska depolarizacija iri, sile

repulzije koje deluju na pozitivna naelektrisanja u zavojnicama su sve vie
i vie potisnute napolje, rotirajui heliks i otvarajui pore Na+ propustljivih
kanala.
Aktivnosti voltano osetljivih Na+ kanala su prema tome kljune komponente u mehanizmu depolarizacije. Kroz ove aktivnosti ovih entiteta
saznajemo kako se depolarizacija odvija.
5. Hijerarhije, sputanje na fundamentalni nivo, sheme

mehanizama i skice
Mehanizmi se pojavljuju u obliku hijerarhija uklopljenih jedne u druge
i deskripcije mehanizama u neurobiologiji i molekularnoj biologiji esto
se odnose na vie nivoa. Nivoe u ovim hijerarhijama treba posmatrati
kao hijerarhije delova u odnosu na celinu, s dodatnim ogranienjem da
su entiteti, svojstva i aktivnosti nieg nivoa komponente u mehanizmima
koje stvaraju fenomene vieg nivoa (Craver 1998, Craver i Darden tek e
biti objavljeno). Na primer, aktivacija natrijumovih kanala je deo mehanizma depolarizacije, koji je deo mehanizama hemijske neurotransmisije,
koji je deo veine mehanizama vieg nivoa u centralnom nervnom sistemu.
Sline hijerarhije se mogu nai u molekularnoj biologiji. Dejms Votson
(Watson 1965) raspravlja o mehanizmima formiranja jakih i slabih hemijskih veza, koji su delovi mehanizama replikacije, transkripcije, i translacije
DNK i RNK, svakog mehanizma ponaosob, od kojih je svaki komponenta
u mehanizmima u brojnim elijskim aktivnostima.
5.1. Sputanje na fundamentalni nivo. Deskripcije mehanizama u kojima mehanizmi po hijerarhiji potpadaju jedni pod druge, tipino zapoinju od mehanizama na niem nivou. To su komponente za koje se smatra
da su relativno fundamentalne ili se smatraju neproblematinim za nekog
naunika, istraivaku grupu ili oblast nauke. Ono to se smatra fundamentalnim je relativno: odreena oblast nauke se zaustavlja kod razliitih
vrsta entiteta i aktivnosti pri objanjavanju mehanizama. U objanjavanju
se dolazi do kraja i deskripcija mehanizama nieg nivoa bila bi irelevantna
za interese te oblasti nauke. Takoe, za naunike, obuka je esto usmerena
ka odreenim nivoima mehanizama. Neurobiolozi s razliitim teorijskim
ili eksperimentalnim interesima uzimaju za fundamentalne razliite vrste
entiteta i aktivnosti. Neke neurobiologe najpre zanima kako se ponaaju organizmi, neke druge zanimaju aktivnosti molekula koji ine nervne
elije, a neki posveuju panju fenomenima koji su izmeu. [Naunici iz]
oblasti molekularne biologije i neurobiologije, u 1999, obino se ne sputaju do kvantnog nivoa da bi govorili o aktivnostima, na primer, hemijskog
vezivanja. Retko kada anomalije ili neki drugi razlozi nagone biologe da se
spuste na tako niske nivoe, iako neki problemi zahtevaju i to. Nivoi ispod
molekula i hemijskih veza nisu fundamentalni za oblasti molekularne biologije i molekularne neurobiologije. Ali treba se prisetiti da ono to smatramo fundamentalnim nivoom moe da se promeni.
U molekularnoj biologiji i molekularnoj neurobiologiji u hijerarhiji
mehanizama nailazimo na fundamentalne nivoe u deskripciji aktivnosti
makromolekula, manjih molekula i jona. Oni se obino smatraju fundamentalnim entitetima; verujemo da smo identifikovali najvanije vrste
fundamentalnih aktivnosti. Ove fundamentalne aktivnosti u molekularnoj biologiji i molekularnoj neurobiologiji mogu se podeliti na etiri vrste:
geometrijsko-mehanike, elektrohemijske, energetske i elektromagnetne.
1) Geometrijsko-mehanike aktivnosti poznate su nam iz mehanike
filozofije XVII veka. One ukljuuju uklapanje, okretanje, otvaranje, sudaranje, savijanje i izgurivanje. Rotacija alfa heliksa u natrijumovim kanalima
i geometrijsko uklapanje neurotransmitera i postsinaptikih receptora jesu
primeri geometrijsko-mehanikih aktivnosti.
2) Privlaenje, odbijanje, vezivanje i raskidanje jesu elektrohemijske
vrste aktivnosti. Hemijsko vezivanje, kao formiranje jake kovalentne veze
izmeu aminokiselina u proteinima, jeste specifian primer. Spoj enzima
i njegovog supstrata, kao brave i kljua, ukljuuje geometrijske oblike i
mehanike stresore i hemijsku privlanost. Kao to emo videti, za istorijski razvoj mehanizma sinteze proteina bilo je neophodno otkriti aktivnost
koja e linearno urediti delove proteina, njihove aminokiseline; prvobitna
ideja koja se najvie oslanjala na geometrijsko-mehanike aktivnosti zamenjena je idejom koja ukljuuje, najpre, slabe elektrohemijske aktivnosti
vodoninog vezivanja.
3) Termodinamika je u osnovi energetskih aktivnosti. Vrsta energijskih aktivnosti ukljuuje prostu difuziju supstance, kao na primer, kada
koncentracija na suprotnim stranama membrane dovodi do kretanja supstance kroz membranu.
4) Elektromagnetne aktivnosti se povremeno koriste da se istaknu fundamentalni mehanizmi u ovim naukama. Provoenje elektrinih impulsa
kroz nervnu eliju i navigacioni mehanizmi odreenih morskih vrsta mogu
se dati kao primeri.
5.2. Istorijski ekskurs. Ove kategorije relativno fundamentalnih aktivnosti ukazuju na istorijsku strategiju u istraivanju istorije mehanizama.
Otkrie i izdvajanje razliitih entiteta i aktivnosti su znaajan deo naune
prakse. U stvari, vei deo istorije nauke je napisan, mada nesvesno, utvrivanjem otkria novih entiteta i aktivnosti koji oznaavaju promenu u odreenoj grani nauke.
Moderna ideja objanjavanja pomou mehanizama postala je aktuelna u XVII veku kada je Galileo artikulisao geometrijsko-mehaniku
129
130
formu objanjenja zasnovanu na Arhimedovim jednostavnim mainama

(Machamer 1998). Ubrzo je proirena verzija ovog geometrijsko-mehanikog naina opisivanja i razmiljanja o svetu postala rasprostranjena irom
Evrope (i Novog sveta) i nazivana je mehanikom filozofijom.
U XVIII i XIX veku hemiari i naunici koji su se bavili elektricitetom,
poeli su da otkrivaju i opisuju druge entitete i aktivnosti koje su smatrali
fundamentalnim u strukturi sveta i tako su proirili poimanje onoga to se
moe deavati u mehanizmima. Takoe, u devetnaestom veku vidimo da
su potencirani pojmovi energije i elektromagnetizma. Ove drugaije vrste
delatnih sila bile su nove i drugaije vrste aktivnosti.
U svakom sluaju, naunici su bili primorani da dodaju nove entitete i nove forme aktivnosti da bi bolje objasnili kako svet funkcionie. Da
bi to postigli, oni su postulirali entitete i aktivnosti, predstavili kriterijum
za njihovu identifikaciju i prepoznavanje i prikazali obrasce pomou kojih
ovi [entiteti i aktivnosti] formiraju zajednicu koja ini mehanizam. To su
postali novi zakoni ili novi naini funkcionisanja razliitih nauka. Beleenje
takvih novih entiteta i aktivnosti omoguava nam da prikaemo promene
koje su postale osnov istorije nauke.
Ovaj mali prelet preko relevantne istorije brz je i jednostavan nain
da se pokae da je otkrie razliitih vrsta mehanizama sa njihovim odgovarajuim entitetima i razliitim aktivnostima vaan deo naunog razvoja.
Savremene nauke, kao to su neurobiologija i molekularna biologija, pripadaju ovoj tradiciji, i entitete i aktivnosti na koje se one oslanjaju omoguili
su neka od ovakvih istorijskih otkria.
Istorija ovakvih promena implicira da se tokom vremena menja ono
to se smatra prihvatljivim vrstama entiteta, aktivnosti i mehanizama. U
razliitim istorijskim trenucima, u razliitim oblastima nauke bili su otkriveni i prihvaeni razliiti mehanizmi, entiteti i aktivnosti. Skup vrsta entiteta i aktivnosti otkrivenih do sada verovatno nije potpun. Dalji razvoj nauke
vodie do otkria novih vrsta.
5.3. Mehanizmi, sheme i skice. Naunici ne pruaju uvek kompletne
deskripcije mehanizama na svim nivoima kada imaju posla sa hijerarhijom
na vie nivoa. Takoe, njih zanimaju vrste mehanizama, a ne svi detalji koji
su potrebni da bi se opisala posebna instanca mehanizma. Uvodimo termin shema mehanizma za apstraktnu deskripciju vrste mehanizma. Shema
mehanizma je skraena apstraktna deskripcija vrste mehanizma u koju se
mogu ubaciti deskripcije poznatih delova i aktivnosti. Primer je predstavljen u Votsonovom dijagramu (1965) centralne dogme molekularne biologije (videti sliku 3).
Sheme ispoljavaju razliite stepene apstrakcije, u zavisnosti od toga
koliko je detalja ukljueno. Apstrakcije se mogu konstruisati tako to uzmemo egzamplaran sluaj ili instancu i uklonimo detalje. Na primer, konstan-
131
TRANSKRIPCIJA
DNK
TRANSLACIJA
RNK
Protein
UDVAJANJE
Slika 3. Votsonov dijagram centralne dogme (nacrtano na osnovu Watson 1965)
ta se moe pretvoriti u promenjivu (Darden 1995). Pojedinani niz DNK

se moe apstrahovati u bilo koji niz DNK. Naunici esto koriste termine
shema, kao to su transkripcija i translacija, kako bi kompaktno prikazali
mnotvo aspekata osnovnog mehanizma. Oni se mogu okarakterisati kao
aktivnosti mehanizma vieg nivoa.
Stepene apstrakcije ne treba meati sa stepenima optosti ili obima. U
apstrakciji je bitno pitanje koliko emo detalja ukljuiti u deskripciju jedne
ili vie instanci mehanizma. Optost sheme je obim (mali ili veliki) domena u kojem se ona moe instancirati. Mogli bismo opisati jednu instancu
mehanizma, manje-vie apstraktno. Nasuprot tome, shema, na bilo kojem
nivou apstrakcije, moe imati opti obim. Shema za centralnu dogmu je
gotovo svetski univerzalna, jer se odnosi na veinu instanci sinteze proteina kod veine vrsta. Meutim, shema sinteze proteina kod nekih RNK
virusa je samo:
RNK protein
Kod drugih RNK retrovirusa, shema je:
RNK DNK RNK protein
Ove sheme su isto toliko apstraktne kao Votsonova shema centralne
dogme (slika 3), ali su u znatno veoj meri ogranienog obima.
Neurobiolozi i molekularni biolozi ponekad koriste re teorija da bi
referirali na hijerarhijski organizovane sheme mehanizmima s promenljivama, iako su u optem sluaju manjeg obima od univerzalnog. Sheme
mehanizama, kao i deskripcije pojedinanih mehanizama, imaju mnoge
uloge koje se pripisuju teorijama. Kako nauka napreduje, one se otkrivaju,
procenjuju i revidiraju u ciklusima. Takoe, one se koriste radi opisivanja,
predvianja i objanjavanja fenomena, da bi se osmislili eksperimenti i da
bi se interpretirali rezultati eksperimenta.
Sagledavanje mehanizama kao da su sainjeni od entiteta i aktivnosti,
prua sredstva za razmiljanje o strategijama za promene u nauci. Poznate
132
vrste entiteta i aktivnosti u nekoj naunoj oblasti pruaju nam razumljive

gradivne jedinice od kojih konstruiemo hipotetike sheme mehanizama.
Ako znamo koje su vrste aktivnosti potrebne da bi se neto postiglo, onda
tragamo za vrstama entiteta koji to mogu da postignu i vice versa. Naunici
u odreenoj oblasti nauke esto razlikuju sluajeve kada imamo poznate
vrste entiteta i aktivnosti, koje mogu da izvre hipotetike promene, od
onih kada imamo empirijsku evidenciju da je mogua shema uverljiva.
Kada se jednom instancira, shema mehanizma daje mehanicistiko
objanjenje fenomena koje taj mehanizam proizvodi. Na primer, kada se
instancira shema za Na+ kanale, prikazana na slici 2, onda se ona moe
koristiti da bi se objasnila depolarizacija odreene nervne elije. Sheme
mehanizama se takoe mogu specifikovati tako da nam daju predvianja. Na primer, poredak aminokiselina u proteinu moe se predvideti ako
imamo specifikaciju sheme centralne dogme koja ukljuuje odreeni poredak DNK baza u regionu kodiranja. Tree, sheme nam daju planove za
osmiljavanje istraivakih protokola (Darden i Cook 1994). Tehniar moe
instancirati shemu u eksperimentu ako zaista izabere fizike instancijacije
svakog od entiteta i poetnih uslova i ako pusti da se mehanizam odvija.
Dok mehanizam radi, eksperimentator moe da intervenie kako bi promenio neke delove mehanizma i posmatrao promene u zavrnim stanjima
ili u onome to mehanizam radi. Promene koje stvara takva intervencija
mogu nam pruiti evidenciju za hipotetiku shemu (Craver i Darden, u
tampi).
Ukoliko se predvianje napravljeno na osnovu hipotetikog mehanizma ne ostvari, suoeni smo sa anomalijom i mnoga reenja su mogua. Ako
je eksperiment dobro sproveden, a anomalija se moe opet dobiti, onda je
moda neto drugo, umesto hipotetike sheme mehanizma, pogreno, na
primer, hipoteze o poetnim stanjima. Ako se anomalija ne moe razreiti
drugaije, onda moda treba revidirati hipotetiku shemu. Moemo napustiti celu shemu mehanizma i predloiti novu. Ili, moemo revidirati deo
pogrene sheme. Razmatranje u svetlu propalih predvianja ukljuuje, najpre, dijagnostiki proces kojim izolujemo pogreni deo sheme mehanizma
i, zatim, proces redizajniranja gde menjamo jedan ili vie entiteta ili aktivnosti ili faza da bismo poboljali hipotetiku shemu (Darden 1991, 1995).
Sheme mehanizama mogu se instancirati kroz bioloke komponente
(wet-ware) (kao u eksperimentalnom sluaju o kojem smo ve govorili) ili
se mogu predstaviti u hardveru maine. Na primer, biolog koji se bavi proraunima moe da napie algoritam koji oslikava relacije izmeu poretka
DNK-baza, RNK-baza i aminokiselina u proteinima. Ovaj algoritam predstavlja shemu mehanizma centralne dogme. Ipak, sam algoritam postaje
stvarni mehanizam potpuno drugaije vrste kada se napie programskim
jezikom i instancira u hardveru koji moe da ga pokrene kao simulaciju.
Iz epistemikih razloga, skica mehanizma se moe suprotstaviti shemi.

Skica je apstrakcija za koju se (jo uvek) ne mogu pronai fundamentalni
entiteti i aktivnosti ili koja sadri praznine u svojim fazama. Produktivnom
kontinuitetu od jedne faze do druge nedostaju delii, te imamo crne kutije koje jo ne znamo kako da ispunimo. Prema tome, skica slui tome da
ukae na to ta dalje treba preduzeti da bismo imali shemu mehanizma.
Ponekad, treba da napustimo skicu u svetlu novih otkria. U drugim sluajevima ona moe postati shema, koja slui kao apstrakcija koja se moe
instancirati kada zatreba, radi gore pomenutih svrha, na primer, objanjenja, predvianja i osmiljavanja eksperimenta.
6. Studija sluaja: otkrie mehanizma sinteze proteina

Otkrie mehanizma sinteze proteina ilustruje pojedinano otkrie sheme
mehanizma, pri emu se u razliitim oblastima nauke dolo do otkria
razliitih komponenti mehanizma. Ono, takoe, istie znaaj pronalaenja
aktivnosti, isto kao i pronalaenja entiteta, tokom otkria mehanizma.
Pre otkria informacione RNK (iRNK), biohemiari i molekularni
biolozi su predlagali mehanizam sinteze proteina koji se usredsreuje na
drugaije entitete i aktivnosti. Suprotstavljena shema mehanizma je ivopisno prikazana na dva dijagrama (vidi sliku 4): jedan po Zamekniku
(Zamecnik), biohemiaru, i drugi po Votsonu, molekularnom biologu.
Zameknikov dijagram iz 1953. fokusira se na proizvodnju energije (formiranje ATP-a (adenozin-trifosfat)) i aktivaciju aminokiselina pre njihovog
ukljuenja u proteinski polipeptidni lanac. Mikrozome (oznaene brojem
3 na dijagramu) prikazuje kao mesta sinteze proteina. (Za mikrozome se
kasnije ispostavilo da su ribozomi povezani s drugim elijskim komponentama; v. Zamecnik 1969. O tome je raspravljao i Rajnberger [Rheinberger
1997]). U ovom dijagramu oigledno nedostaje neko uputstvo o reanju na
osnovu kojeg bi se video redosled aminokiselina u proteinu. Iako se znalo
da je nukleinska kiselina RNK deo mikrozoma, Zameknik ne predstavlja
eksplicitno bilo koju nukleinsku kiselinu kao deo entiteta ovog mehanizma. Prema tome biohemiarev dijagram je nepotpuna skica; nedostaju
kljuni entiteti i, jo vanije, bilo kakvo upuivanje na aktivnosti koje mogu
da utiu na redosled aminokiselina.1
1 U pismu 8. decembra 1999, Zameknik se prisea da su bili svesni potrebe da se
ukljui DNK, poev od 1944, zbog Averijevog rada. Sangerova prezentacija 1949. na
simpozijumu u Kold Spring Harburu, na kojem je Zamecnik govorio, pokazuje da
sekvenca proteina nema prosta ponavljanja. Votson i Zameknik su diskutovali o vezi
izmeu njihovih radova, poev od posete 1954. i potonjih kontakata. Takoe se razmatrala uloga RNK kao posrednika, zbog radova drugih naunika. On zakljuuje
umesnom metaforom koja pokazuje kako su se dve linije istraivanja spojile: Kao pri
133
134
ZAMEKNIKOV BIOHEMIJSKI TOK SINTEZE PROTEINA
(1)
(2) aminokiselina C14
P~kreatin
A.T.P.
mikrozomi
(3)
enzimi iz 105.000xg supernatanta

inkorporacija
VOTSONOV TOK INFORMACIJA, FEBRUAR 1954
Hemijska transformacija?
dezoksiriboza riboza
DNK
RNK
Replikacija
komplemenata
Replikacija
komplemenata
Protein (Gamovljev uvoj)

Slika 4. Biohemijska i molekularno-bioloka skica sinteze proteina (Horace Judson, The
Eighth Day of Creation, expanded edition; 1996 by Cold Spring Harbor Press. Korieno
uz dozvolu CSHP-a, Dejmsa Votsona i Pola Zameknika)
U Votsonovom dijagramu iz 1954. vidi se fokusiranost molekularnog

biologa na aktivnosti nukleinskih kiselina DNK i RNK. On prikazuje ranu
geometrijsko-mehaniku shemu za odreivanje redosleda aminokiselina.
Fiziar Dord Gamov (Gamow, 1954) predloio je da se proteini sintetiu
direktno na DNK zavojnici uklapajui se u rupe u zavojnici (reeno na
graenju transkontinentalne pruge, jedan tim poinje iz San Franciska, drugi iz sredita
kontinenta. Oba moraju biti svesna kuda pokazuje kompas ako treba da se sretnu
negde na sredini.
vie tehniki nain velike i male praznine u zavojnici). Votson je bio svestan biohemijskih dokaza da se proteini ne formiraju neposredno na DNK,
nego se, umesto toga, spajaju sa RNK. Modifikujui Gamovljevu ideju u
svetlu ove evidencije, Votson je predloio da RNK ima Gamovljeve uvoje
iji je oblik odreen okolnim bazama. Razliite aminokiseline bi se onda
uklopile u razliite uvoje. Redosled RNK baza odreuje oblik uvoja koji se
ponavljaju (sequential holes) i, prema tome, redosled aminokiselina (putem
geometrijsko-mehanikih aktivnosti). Poto se aminokiseline uklope u
uvoje, susedne aminokiseline e formirati kovalentnu vezu (elektrohemijska aktivnost) jedna sa drugom, formirajui protein (analizirano u Watson
1962).
Shema ovih geometrijskih uvoja je bila plauzibilna: pruala nam je
entitete i aktivnosti koji mogu dovesti do krajnjeg rezultata (poreane aminokiseline u proteinu), i bila je konzistentna sa dostupnom evidencijom
koja nam govori da je RNK ukljuena u mehanizam. Meutim, evidencija
je ubrzo opovrgla ovu uverljivu shemu. Iako se sekvence DNK-baza kod
razliitih vrsta znatno razlikuju, sekvence baza ribozomskog RNK (gde je
najvea koncentracija RNK) veoma su sline kod razliitih vrsta (Belozersky
i Spirin 1958, videti Crick 1959). Ako su ribozomi slini meu vrstama,
onda je malo verovatno da imaju dovoljno razliito oblikovane uvoje da bi
to uslovilo razliito reanje aminokiselina u razliitim proteinima.
Prema tome, ispostavilo se da su i biohemijska i molekularno-bioloka
shema problematine. Iako je biohemijska shema jasno ukazivala na izvor
energije u formiranju kovalentnih veza (ATP) i identifikovala mikrozome
kao mesto sinteze proteina, nedostajala joj je aktivnost koja opisuje redosled aminokiselina. Ispostavilo se da je hipotetiki molekularno bioloki
mehanizam pogrean, jer se aminokiseline ne reaju geometrijskim rasporeivanjem aminokiselina u uvoje u RNK. Bilo je potrebno jo teorijskog i
empirikog truda da bi se otkrili dodatni entiteti i aktivnosti neophodni za
sintezu proteina. Tu spadaju transportna RNK (Crick 1958), koja doprema
ribozomu svaku od 20 aminokiselina, i informaciona RNK. Informaciona
RNK [iRNK] je linearna kopija DNK koja omoguava reanje aminokiselina putem vodoninog vezivanja izmeu baza u iRNK i njima komplementarnih [baza] u transportnoj RNK [tRNK]. Ispostavilo se da ribozomi
nisu jedino mesto gde se iRNK i tRNK sastaju da bi adekvatno orijentisale
aminokiseline u prostoru i da bi dolo do kovalentnog vezivanja po pravom redosledu (vie o otkriu tRNK i iRNK moe se nai u Judson 1996,
Morange 1998, Olby 1970, Rheinberger 1997). Za otkrie mehanizma sinteze proteina bili su potrebni entiteti i aktivnosti iz obe naune oblasti da bi
se ispravile i elaborirale hipoteze o RNK fazi mehanizma i da bi se pronala
odgovarajua aktivnost, vodonino vezivanje, za reanje aminokiselina u
toku sinteze proteina.
135
136
Teorije u oblasti molekularne biologije mogu se sagledati kao skupovi

shema mehanizama. Primarni mehanizmi su DNK replikacija, mehanizam
sinteze proteina i drugi mehanizmi genske regulacije. Potpunom istorijom
njihovog razvitka bio bi naglaen znaaj otkria slabog hemijskog vezivanja, do kojeg je doao Linus Pauling, i kljuna uloga ove aktivnosti u
otkriima do kojih su doli Frensis Krik (1988, 1996) i drugi. Prema tome,
u deskriptivno-adekvatnoj istorijskoj proceni moramo nai raspravu o
otkriu novih vrsta aktivnosti, kao to je vodonino vezivanje, isto kao i
raspravu o otkriu novih entiteta (na ta se obino fokusiramo). Ovaj primer takoe ilustruje kako nas razmiljanje o vrsti aktivnosti moe voditi
prema konstrukciji mehanizma, kao kada je Krik doao do zakljuka da su
baze nukleinskih kiselina posebno pogodne za vodonino vezivanje i koristio se tom aktivnou da bi postulirao transportni RNK i njegove akcije.
Dalje, ovaj primer pokazuje kako nepotpune skice ukazuju na crne kutije
koje treba popuniti i kako se pogrene sheme mogu promeniti zamenom
vrste aktivnosti. Prema tome, tano odreeno znanje o vrstama aktivnosti
je kljuno kada se razreavaju anomalije i konstruiu novi mehanizmi.
7. Aktivnosti, razumljivost i objanjenje (epistemika

adekvatnost)
Ipak, jo jedno opravdanje (kod nas tree, zajedno s ontikim i deskriptivnim) za razmiljanje o mehanizmima u terminima aktivnosti i entiteta jeste epistemiko: kao to smo ilustrovali, oba su sutinska za pruanje
mehanistikih objanjenja. Savremeni mehanistiki pogled na svet je, izmeu ostalog, uverenje o tome kako fenomene treba razumeti. Aktivnosti su
esencijalne da bi se fenomeni razumljivo prikazali (Machamer, tek e biti
objavljeno). Razumljivost se sastoji u tome da se mehanizmi prikau pomou fundamentalnih entiteta i aktivnosti odreene naune oblasti.
Dozvolite da ukratko i nepotpuno skiciramo neke od implikacija ove
tvrdnje. Razumevanje koje dobijamo mehanistikim objanjenjem moe
biti tano ili netano. Bilo kako bilo, objanjenje ini fenomene razumljivim. Deskripcija mehanizma pokazuje kako je mogue da stvari funkcioniu, kako je plauzibilno da stvari funkcioniu, ili kako zaista stvari funkcioniu. Razumljivost nije posledica tanosti objanjenja, ve pre rezultat
objanjavalake relacije izmeu eksplanansa (poetnog stanja, sredinjih
entiteta i aktivnosti) i eksplananduma (zavrnih stanja ili fenomena koje
treba objasniti). Sinteza proteina moe se razjasniti ako referiramo na
Gamove uvoje. Sposobnost nerava da sprovode signal moe se uiniti razumljivom ako referiramo na unutranje vibracije. Nijedno od ovih objanjenja nije tano; ipak svako nam prua razumljivost, pokazujui kako je
mogue da je taj fenomen nastao.
Ne treba podlei iskuenju da sledimo Hjuma i kasnije logike empiriste u shvatanja da se razumljivost aktivnosti (ili mehanizama) moe svesti
na njihovu pravilnost. Deskripcije mehanizama ine zavrnu fazu razumljivosti, pokazujui kako se do nje dolo preko fundamentalnih entiteta
i aktivnosti. Objasniti ne znai samo ponovo opisati jednu pravilnost kao
seriju nekoliko pravilnosti. Pre e biti da objanjenje ukljuuje otkrivanje
produktivne relacije. Razmotavanje, vezivanje i raskidanje je ono to objanjava sintezu proteina; vezivanje, savijanje i otvaranje je ono to objanjava
aktivnost Na+ kanala. Nisu pravilnosti ono to objanjava, ve aktivnosti
odravaju pravilnosti.
Ova rasprava nas vraa do nae etiri vrste fundamentalnih aktivnosti:
geometrijsko-mehanike, elektrohemijske, elektromagnetne i energetske.
Te fundamentalne aktivnosti su sasvim opte vrste apstraktnih sredstava
proizvodnje, koje se mogu plodno primeniti u posebnim sluajevima da
bi se objasnili fenomeni (ako vas zanima diskusija o tome kako ovo funkcionie u sluaju balansiranja, geometrijsko-mehanike aktivnosti videti Machamer i Woody 1994). Mehanistiko objanjenje u neurobiologiji i
molekularnoj biologiji ukljuuje pokazivanje ili demonstraciju toga da je
fenomen koji treba objasniti proizvod jedne ili vie od tih apstraktnih i
ponavljajuih vrsta aktivnosti ili rezultat produktivnih aktivnosti viih
nivoa.
Ne moemo da ponudimo neku loginu priu o tome kako su ove fundamentalne aktivnosti, ove vrste proizvodnje, zauzele privilegovano mesto
u objanjavanju. Ono to se smatra razumljivim (i razliiti naini da se
neto uini razumljivim) menjaju se tokom vremena kako razliite oblasti unutar nauke daju deskripcije fundamentalnih mehanizama, sluei se
razliitim entitetima i aktivnostima za koje se smatra da su neproblematini ili su to postali. Ovim se veoma uverljivo ukazuje na to da je razumljivost istorijski uslovljena i relativna u odnosu na razliite naune discipline
(to je ipak konzistentno s tim da postoje univerzalne opte karakteristike
razumljivosti).
Takoe, verujemo da je verovatno, iako za to ovde ne moemo dati
argumente, da je razumljivost proizvod ontogenetskog i filogenetskog
razvoja ljudskih bia u svetu kao to je na. Ukratko, ulo vida je bitan izvor
onoga to smatramo razumljivim; mi neposredno vidimo mnoge aktivnosti
kao to su kretanje i sudaranje (Cutting 1986, Schaffner 1993). Ali gledanje
nije jedino sredstvo pomou kojeg pristupamo aktivnostima. Bitno je istai,
kinestetika i proprioceptivna ula takoe pruaju iskustvo aktivnosti, na
primer, guranje, vuenje i rotacija. Emotivna iskustva verovatno su takoe polje na kojem stiemo iskustvo razumljivosti za aktivnosti privlaenja,
odbijanja, hidrofobije i hidrofilije. Ove aktivnosti nam pruaju smisao koji
se potom proiruje na oblasti izvan primitivne ulne percepcije. Upotreba
137
138
osnovnih perceptivnih glagola kao to su videti ili pokazati protee se na

ire polje razumljivosti, na primer, na dokazivanje ili demonstraciju.
Razumljivost, barem u molekularnoj biologiji i neurobiologiji, dobija
se deskripcijom mehanizama; to jest, kroz elaboraciju konstitutivnih entiteta i aktivnosti kada se ulno iskustvo proiri nainima funkcionisanja,
dobija se razumevanje kako je neki fenomen nastao.
8. Redukcija
U filozofskim raspravama o redukciji bilo je pokuaja da se rasvetle pitanja
o ontologiji, naunoj promeni i objanjenju. Budui da smo uveli pojam
relativno fundamentalno, neemo se baviti pitanjima osnovne ontologije. Umesto toga, nasuprot redukciji, na fokus je na naunoj promeni i
objanjenju.
Za modele redukcije, ukljuujui i deduktivne modele (e.g. Nagel
1961, Schaffner 1993), tvrdilo se da su naini opisivanja naunih promena i
naunih objanjenja. Ovi modeli se ne uklapaju u neurologiju i molekularnu biologiju. Umesto toga, predlaemo terminologiju mehanizama.
Promena u teoriji u neurologiji i molekularnoj biologiji najpreciznije
se opisuje pomou postepene i odvojene konstrukcije, evaluacije i revizije
shema mehanizama na vie nivoa (Craver 1998, Craver i Darden, tek e biti
objavljeno). Eliminaciju ili zamenu treba razumeti pomou drugaijeg formulisanja ili naputanja fenomena koje treba objasniti, predloene sheme
mehanizma ili delova koje on sadri. Ovo je suprotno statikim dvomesnim relacijama izmeu razliitih teorija (ili nivoa) i logikoj dedukciji.
Uvek se smatralo da deduktivni modeli pruaju analizu objanjenja
tako to vie nivoe objanjavaju niim, na osnovu identifikacije termina i
izvoenja zakona vieg nivoa iz onih nieg nivoa (radi vie detalja, videti
Schaffner 1993). Pored injenice da su identifikacija i izvoenje sporedni
za primere o kojima smo raspravljali (kao to i afner priznaje), ovi modeli
ne mogu da sadre preovlaujui vieslojni karakter objanjenja u naukama kojima se ovde bavimo. U ovim sluajevima, entiteti i aktivnosti na vie
nivoa treba da ine objanjenja razumljivim. Entiteti i aktivnosti u mehanizmima moraju se razumeti u vanom, kljunom ili na neki drugi nain
znaajnom kontekstu, a za to je neophodno da se razume kako mehanizmi
funkcioniu na vie nivoa. Aktivnost Na+ kanala ne moe se ispravno razumeti odvojeno od njihove uloge u stvaranju akcionih potencijala, otputanju neurotransmitera i prenosu signala s neurona na neuron. Prema tome,
entiteti i aktivnosti vieg nivoa su kljuni za razumevanje onih na niim
nivoima u istoj meri u kojoj su oni na niim nivoima kljuni za razumevanje onih na viim nivoima. Upravo je integracija razliitih nivoa u produktivne relacije ono to ini fenomen razumljivim i stoga ga objanjava.
139
9. Zakljuak
Razmiljanje o mehanizmima nudi bolji nain da mislimo o neijim ontikim obavezama, odnosno zanimljiv i dobar nain da sagledamo istoriju
nauke. Razmiljanje o mehanizmima prua nam deskriptivno adekvatan
nain govora o nauci i naunim otkriima. Razmiljanje o mehanizmima
nagovetava nove naine ophoenja s nekim vanim filozofskim pojmovima i problemima. U sutini, ako se ne razmilja o mehanizmima ne mogu
se razumeti ni neurobiologija, ni molekularna biologija.
Preveo s engleskog Nikola urkovi
Literatura
Anscombe, Gertrude Elizabeth Margaret. [1971], 1981. Causality and Determination, u
Metaphysics and the Philosophy of Mind, The Collected Philosophical Papers of G. E. M.
Anscombe, v. 2, str. 133147. Minneapolis: University of Minnesota Pres.
Bechtel, William i Richardson, Robert C. 1993. Discovering Complexity: Decomposition and
Localization as Strategies in Scientific Research. Princeton: Princeton University Press.
Belozersky, Andrei N. i Spirin, Alexander S. 1958. A Correlation between the Compositions of
Deoxyribonucleic and Ribonucleic Acids, Nature 182: 111112.
Brandon, Robert. 1985. Greneon Mechanism and Reductionism: More Than Just a Side
Issue, u Peter Asquith and Philip Kitcher (prir.), PSA 1984, v. 2, str. 345353. East
Lansing, MI: Philosophy of Science Association.
Burian, Richard M. 1996. Underappreciated Pathways Toward Molecular Genetics as
Illustrated by Jean Brachets Cytochemical Embryology, u Sahotra Sarkar (prir.), The
Philosophy and History of Molecular Biology: New Perspectives, str. 67185. Dordrecht:
Kluwer.
Cartwright, Nancy. 1989. Natures Capacities and Their Measurement. Oxford: Oxford
University Press.
Craver, Carl F. 1998. Neural Mechanislns: On the Structure, Function, and Development of
Theories in Neurobiology, Ph. D. Dissertation. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh.
(u razmatranju), Functions, Mechanisms, and Hierarchy in Contemporary
Neurobiology.
Craver, Carl F. i Darden, Lindley (u tampi). Discovering Mechanisms in Neurobiology: The
Case of Spatial Memory, u Peter Machamer, R. Grush, i P. McLaughlin (prir.), Theory
and Method in the Neurosciences, Pittsburgh: University of Pittsburgh Press.
Crick, Francis. 1958. On Protein Synthesis, Symposium of the Society of Experimental Biology
12: 138167.
1959. The Present Position of the Coding Problem, Structure and Function of Genetic
Elements: Brookhaven Symposia in Biology 12: 3539.
1988. What Mad Pursuit: A Personal View of Scientific Discovery. New York: Basic
Books.
1996. The Impact of Linus Paulingon Molecular Biology u Ramesh S. Krishnamurthy
(prir.), The Pauling Symposium: A Discourseon the Art of Biography, str. 318.
Corvallis, OR: Oregon State University Libraries Special Collections.
Cutting, James E. 1986. Perception with an Eyefor Motion. Cambridge, MA: MIT Press.
Darden, Lindley. 1991. Theory Change in Science: Strategiesfrom Mendelian Genetics. New
York: Oxford University Press.
140
1995. Exemplars, Abstractions, and Anolnalies: Representations and Theory

Changein Mendelian and Molecular Genetics, u James G. Lennox i Gereon Wolters
(prir.), Concepts, Theories, and Rationality in the Biological Sciences, str. 137158.
Pittsburgh: University of Pittsburgh Press.
1996. Generalizationsin Biology: Essay Review of K. Schaffners Discovery and
Explanation in Biology and Medicine, Studies in History and Philosophy of Science 27:
409419.
Darden, Lindley i Cook, Michael. 1994. Reasoning Strategies in Molecular Biology:
Abstractions, Scans and Anomalies, u David Hull, Micky Forbes, i Richard M. Burian
(prir.), PSA 1994, v. 2, str. 179191. East Lansing, MI: Philosophy of Science
Association.
Gamow, George. 1954. Possible Relation between Deoxyribonucleic Acid and Protein
Structures, Nature 173: 318.
Glennan, Stuart S. 1992, Mechanisms, Models, and Causation. Ph. D. Dissertation. Chicago, IL:
University of Chicago.
1996. Mechanismsand The Nature of Causation, Erkenntnis 44: 4971.
Hall, Zach W. (prir.), 1992. An Introduction to Molecular Neurobiology. Sunderland, MA:
Sinauer Associates.
Judson, Horace F. 1996. The Eighth Day of Creation: The Makers of the Revolution in Biology,
Expanded Edition. Cold Spring Harbor, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press.
Kauffman, Stuart A. 1971. Articulation of Parts Explanation in Biology and the Rational
Search for Them, u Roger C. Buck i Robert S. Cohen (prir.), PSA 1970, str. 257272.
Dordrecht: Reidel.
Machamer, Peter. 1998. Galileos Machines, His Mathematics and His Experiments, u Peter
Machamer (prir.), Cambridge Companion to Galileo, New York: Cambridge University
Press, 2752.
(u tampi). The Nature of Metaphor and Scientific Descriptions, u Fernand Hallyn
(prir.), Metaphor and Models in Science. Dordrecht: Kluwer.
Machamer, Peter i Woody, Andrea. 1994. A Model of Intelligibility in Science: Using Galileos
Balance as a Model for Understanding the Motion of Bodies. Science and Education 3:
215244.
Mackie, John Leslie. 1974. The Cement of the Universe: A Study of Causation. Oxford: Oxford
University Press.
Morange, Michel. 1998. A History of Molecular Biology. Cambridge, MA: Harvard University
Press.
Nagel, Ernest. 1961. The Structure of Science. New York: Harcourt, Brace and World.
Olby, Robert. 1970. Francis Crick, DNA, and the Central Dogma, u Gerald Holton (prir.),
The Twentieth Century Sciences, str. 227280. New York: W. W. Norton.
Rescher, Nicholas. 1996. Process Metaphysics: An Introduction to Process Philosophy. Albany,
NY: State University of New York Press.
Rheinberger, Hans-Jrg. 1997. Experimental Systelns: Towards a History of Epistemic Things.
Synthesizing Proteins in the Test Tube. Stanford: Stanford University Press.
Salmon, Wesley. 1984. Scientific Explanation and the Causal Structure of the World. Princeton:
Princeton University Press.
1997. Causality and Explanation: A Reply to Two Critiques. Philosophy of Science 64:
461477.
[1998]. Causality and Explanation. New York: Oxford University Press.
Schaffner, Kenneth. 1993. Discovery and Explanation in Biology and Medicine. Chicago:
University of Chicago Press.
Shepherd, Gordon M. 1988. Neurobiology, 2. izdanje, New York: Oxford University Press.
Watson, James D. 1977 [1962]. The Involvement of RNA in the Synthesis of Proteins, in
Nobel Lectures in Molecular Biology 19331975, str. 179203. New York: Elsevier.
1965. Molecular Biology of the Gene. New York: W. A. Benjamin.
Wimsatt, William. 1972. Complexity and Organization, u Kenneth F. Schaffner i Robert S.

Cohen (prir.), PSA 1972, Proceedings of the Philosophy of Science Association, str.
6786. Dordrecht: Reidel.
1976. Reductive Explanation: A Functional Account, u Robert S. Cohen (prir.), PSA
1974, str. 671710. Dordrecht: Reidel, Pretampano u Elliott Sober (prir.), 1984.
Conceptual Issues in Evolutionary Biology: An Anthology, str. 477508. Cambridge,
MA: MIT Press.
Zamecnik, Paul C. 1969. An Historical Account of Protein Synthesis, With Current

Overtones A Personalized View. Cold Spring Harbor Symposia on
Quantitative Biology 34: 116.
141

Trei
142
575.1:167/168
577.2:167/168
Prevod
FILIP KIER
GODINA 1953. I SVE OSTALO: PRIA O DVE NAUKE*1

Moramo li mi genetiari da postanemo bakteriolozi,
fizioloki hemiari i fiziari, pored toga to smo zoolozi
i botaniari? Nadajmo se da je tako.
H. J. Miler (1922: 115)
Godine 1953. Dejms Votson i Frensis Krik u sopisu Nature objvili su tekst
Molekulrn struktur nukleinskih kiselin, ko i lnk kojim pojvju i
zotrvju svoj stnovit pod nslovom Genetike implikcije strukture dezoksiribonukleinske kiseline. Prepoznvnje strukture DNK, rzumevnje genske
replikcije, trnskripcije i trnslcije, rzbijnje genetskog kod, prouvnje genske regulcije svi ovi i drugi pojmovi obevli su odgovore n mnog pitnj
koj su zbunjivl klsine genetire. Meutim, uspeh molekulrne biologije i
trnsformcij klsine genetike u molekulrnu genetiku zvetli su jedn filozofski problem: budui d postoje mkr dve teorije o fenomenu nsleivnj
klsin i molekulrn genetik, postvlj se pitnje kkv je odnos izmeu tih
dveju teorija, kko molekulrn teorij osvetljv klsinu teoriju, i d li se klsin
teorij moe redukovti n molekulrnu. Premd su filozofi biologije nsledili
pojm redukcije iz optih rsprv u filozofiji nuke, i to prvenstveno n primerim
* Naslov originala: Philip Kitcher, 1953 and all That. A Tale of Two Sciences,
The Philosophical Review, Vol. 93, No. 3, 1984, str. 335373.
Ranije verzije ovog rada proitane su na Univerzitetu Dons Hopkins i na
Univerzitetu u Minesoti, a veoma sam zahvalan odreenom broju ljudi na njihovim
komentarima i sugestijama. Posebno bih eleo da zahvalim Piteru Ahinstajnu (Peter
Achinstein), Donu Bitiju (John Beatty), Barbari Horen (Barbara Horan), Patrisiji
Kier (Patricia Kitcher), Riardu Levontinu (Richard Lewontin), Kenetu afneru
(Kenneth Schaffner), Vilijamu Vimzatu (William Wimsatt), jednom anonimnom
itaocu i urednicima The Philosophical Review, koji su znaajno uticali na konanu
verziju. Suvino je rei da ove ljude ne treba smatrati odgovornim za preostale greke.
Takoe sam zahvalan Amerikom savetu uenih drutava i Muzeju uporedne zoologije
na Univerzitetu Harvard za podrku i gostoprimstvo dok sam bio angaovan u
istraivanjima o temi ovog rada.
iz fizike, pokzae se d su pokuji primene pojm redukcije u sluju genetike

podloni veom ubedljivoj kritici.
Kljune rei: molekularna biologija, klasina genetika, molekularna genetika,
nasleivanje, filozofija nauke.
1. Problem
Pred sm kraj svog rada, najavljujui molekularnu strukturu DNK, Dejms
Votson i Frensis Krik, pomalo lakonski primeuju da struktura koju predlau moe osvetliti neka od centralnih pitanja genetike (Watson and Crick
1953: 737738 [1959:.1 Prolo je trideset godina otkada su Votson i Krik
objavili svoje uveno otkrie. Molekularna biologija je zaista transformisala
nae razumevanje nasleivanja. Prepoznavanje strukture DNK, razumevanje
genske replikacije, transkripcije i translacije, razbijanje genetskog koda, prouavanje genske regulacije svi ovi i drugi prodori kombinovani su kako bi se
odgovorilo na mnoga pitanja koja su zbunjivala klasine genetiare. Milerova
nada, izraena u ranim danima klasine genetike, uveliko je ispunjena.
Ipak, uspeh molekularne biologije i transformacija klasine genetike u
molekularnu genetiku zavetali su jedan filozofski problem. Dve skoranje
teorije razmatraju fenomen nasleivanja. Prva, klasina genetika, proistie
iz studija T. H. Morgana, njegovih kolega i studenata, a predstavlja uspean
izdanak Mendelove teorije nasleivanja, ponovo otkrivene poetkom XX
veka. Druga, molekularna genetika, proizlazi iz rada Votsona i Krika. Kakav
je odnos izmeu tih dveju teorija? Kako molekularna teorija osvetljava klasinu teoriju? Kako su se tano Milerove nade ispunile?
Popularan filozofski odgovor na problem postavljen u ova tri povezana pitanja glasio je klasina genetika je redukovana na molekularnu
genetiku. Filozofi biologije nasledili su pojam redukcije iz optih rasprava u filozofiji nauke, rasprava koje su se obino zasnivale na primerima iz
fizike. Naalost, pokuaji da se pojam redukcije primeni u sluaju genetike
podloni su ubedljivoj kritici. ak ni posle znaajnog popravljanja pojma
redukcija, ne moe se tvrditi da je klasina genetika bila (ili jeste) svedena
na molekularnu genetiku.2 Meutim, antiredukcionistika poenta je obi1
Molekularna struktura nukleinskih kiselina (Watson and Crick 1953a: 737

738; pretampano u Piters 1959, str. 241243). Votson i Krik pojaavaju svoju sugestiju u tekstu Genetike implikacije strukture dezoksiribonukleinske kiseline (Watson
and Crick 1953b: 934937).
2 Najsofisticiraniji pokuaji da se razradi branjiva verzija redukcionizma nalaze
se u tekstovima Keneta afnera (Kenneth Schaffner). Videti, posebno: Schaffner 1967,
1969, 1974, 1976. Pogledati takoe: Ruse 1971 i Goosens 1978. Raznovrsni antiredukcionistiki argumenti izneti su u: Hull 1972 i prvom poglavlju Hull 1974,
Kimbrough 1979 i Mayr 1982.
143
144
no negativna.3 Ona porie adekvatnost jednog odreenog reenja problema

koji karakterie odnos izmeu klasine genetike i molekularne genetike.
Ona ne nudi alternativno reenje.
Moj cilj je da u ovom radu ponudim jedan drugaiji pogled na interteorijske odnose. Plan je da se preokrene uobiajena strategija. Umesto to
bih se trudio da ukalupim sluaj genetike, koji navodno uzima vane osobine primera iz fizike, ili se zadovoljim negiranjem da taj materijal moe
biti ukalupljen, pokuau da razumem gledita razmatranih teorija i odnosa izmeu njih, to e objasniti skoro univerzalnu ideju da je molekularna
biologija uinila neto vano za klasinu genetiku. Nadam se da u tako
rasvetliti opta pitanja o strukturi naunih teorija i odnosa koji mogu nastati izmeu sukcesivnih teorija. S obzirom na to da moje pozitivno shvatanje
pretpostavlja kako neto nije u redu s redukcionistikim tretmanom sluaja
genetike, poeu od dijagnostikovanja mana redukcionizma.
2. Koji su nedostaci redukcionizma?

Klasino razmatranje redukcionizma Ernesta Nejgela4 moe se za nae
potrebe pojednostaviti. Naune teorije se smatraju skupovima iskaza.5
Redukovati teoriju T2 na teoriju T1, znai izvesti iskaze T2 iz iskaz teorije
T1. Ukoliko se u iskazima T2 javljaju nelogiki izrazi koji se ne pojavljuju u
iskazima T1, onda je dozvoljeno da iskaze T1 dopunimo dodatnim premisama koje e povezati renik T1 sa osobenim renikom T2 (tzv. premou3 Najee, ali ne bez izuzetka. U sugestivnom eseju Reduktivno objanjenje:
jedno funkcionalno gledite, Vilijam Vimzat iznosi veliki broj zanimljivih ideja o
interteorijskim odnosima i sluaju genetike (Wimsatt 1976). Isto tako su provokativni
lanci Nensi Mol Objedinjavanje nauka bez redukcije (Maull 1977) i Lindli Darden i
Nensi Mol, Meudomenske teorije (Darden i Maull 1977). Moj glavni prigovor navedenim radovima odnosi se na to da se autori u njima pozivaju na neobjanjene tehnike
pojmove, kao to su mehanizmi, nivoi, domeni, polje, teorija (ponekad na oigledno
nedosledne naine), tako da nikada nije dat precizan odgovor na filozofski problem
koji je postavljen u tekstu. Ipak, nadam se da e rasprava u kasnijim delovima ovog
rada pomoi da se jasnije izraze neki od originalnih uvida ovih autora, naroito onih
koji se nalaze u Vimzatovom bogatom eseju.
4 Nagel 1961, poglavlje 11. Pojednostavljen prikaz se moe nai u: Hempel 1966,
poglavlje 8.
5 Ovo je oigledno slaba verzija onoga to je nekada bilo prihvaeno gledite
naunih teorija, artikulisano u radovima Nejgela i Hempela, citiranih u prethodnoj
napomeni. Odriv prikaz i kritika ovog gledita dti su u Uvodu zbornika Struktura
naunih teorija (Suppe 1973). injenicu da standardni model redukcije pretpostavlja
tezu prema kojoj je teorije opravdano smatrati skupovima iskaza primetio je Klark
Glajmur (Glymour 1969), kao i Deri Fodor (1975: 11, fn 10). Glajmur prihvata gornju
tezu; Fodor je skeptian.
jui principi). Interteorijska redukcija se smatra bitnom, jer se iskazi koji su

izvedeni iz redukovane teorije mogu objasniti ovim izvoenjem.
Ipak, kao to svako ko se muio s paradigmatskim sluajevima fizike veoma dobro zna, redukcija Galilejevog zakona na Njutnovu mehaniku i redukcija zakona idealnog gasa na kinetiku teoriju, ne odgovaraju
ba Nagelovom modelu. Prouavanje ovih primera ukazuje na to da kako
bismo redukovali teoriju T2 na teoriju T1, dovoljno je izvesti zakone T2 iz
odgovarajui modifikovane verzije T1, eventualno je dopuniti odgovarajuim premisama.6 Jednostavno reeno, ovaj dovoljni uslov je opasno nejasan.7 Tolerisau njegovu nejasnost, predlaui da pitanje redukcije u genetici
razumemo sluei se primerima iz fizike kao paradigmatinim za pogodne modifikacije i odgovarajue dodatne premise. Redukcionisti tvrde da
je odnos izmeu klasine genetike i molekularne biologije dovoljno slian
interteorijskim odnosima predstavljenim u primerima iz fizike da bi vaili
za isti tip stvari: naime, kao interteorijska redukcija.
Moda izgleda da je redukcionistika teza danas postala toliko amorfna
da e biti imuna na pobijanje. Ali, to je netano. ak i kada smo izmenili
klasini model redukcije tako da moe da prihvati primere koji su je motivisali, redukcionistika tvrdnja o genetici zahteva da prihvatimo tri teze:
(R1) Klasina genetika sadri opte zakone o transmisiji gena koji
mogu da poslue kao zakljuci redukcionih izvoenja.
(R2) Specifian vokabular klasine genetike (predikati poput c je
gen, c je dominantan u odnosu na d) mogu se povezati s renikom
molekularne biologije pomou premoujuih principa.
6 Filozofi esto ukazuju na to da se u redukciji izvode ispravljeni zakoni redukovane teorije iz neizmenjene teorije koja se redukuje. Ali, to nije nain na koji se stvari
odvijaju u paradigmatskim sluajevima: ne moete ispraviti Galilejev zakon pomou
Njutnove mehanike; umesto toga, zanemaruju se beznaajni termini u Njutnovoj
jednaini kretanja za telo koje pada pod uticajem gravitacije; slino, u izvoenju Bojl
arlovog zakona iz kinetike teorije (ili statistike mehanike), standardno je da se
iznose idealizujue pretpostavke o molekulima, i tako dobije tana verzija Bojl
arlovog zakona; naknadno, ispravljene verzije su nastajale oduzimanjem
idealizujuih procedura. Iako redukciju obino smatra izvoenjem ispravljene verzije
redukovane teorije, afner napominje da se redukcija moda moe ponekad izvesti
menjanjem redukujue teorije (Schaffner 1967: 138; 1969: 322). Zapravo, ovu misao je
ve izneo Nejgel (Nagel 1961).
7 Delimino zbog toga to modifikovanje moe proizvesti nedoslednu teoriju
koja bi dozvolila izvoenje bilo ega. Delimino zbog toga to je tradicionalno
uznemirujui problem pravilne forme premoujuih principa u heterogenim redukcijama u fizici. Prvi problem je razmatran u: Glymour 1969: 352 i Shapere 1971. Za
raspravu o drugom problemu, videti: Sklar 1967, Causey 1972 i Enc 1976. Pitanja koje
u postaviti poprena su u odnosu na ova poznata sporenja.
145
146
(R3) Izvoenje optih principa o genskoj transmisiji iz principa molekularne biologije objasnilo bi zato zakoni o transmisiji gena vae (u onoj
meri u kojoj vae).
Tvrdiu da je svaka od navedenih teza lana, a to e biti moja dijagnoza bolesti redukcionizma.
Pre nego to iznesem kritike, trebalo bi objasniti zato redukcionizam
pretpostavlja (R1)(R3). Ako odnos izmeu klasine genetike i molekularne
biologije treba da lii na npr. odnos izmeu teorije idealnih gasova i kinetike teorije, onda bi trebalo nai opte principe koji se mogu prepoznati kao
centralni zakoni klasine genetike, koji mogu da poslue kao zakljuci redukcionih izvoenja. (Treba nam antipod za Bojlarlov zakon.) To bi bili opti
principi o genima, a, zbog toga to je klasina genetika teorija o nasleivanju
osobina, jedini verovatni kandidati su zakoni koji opisuju prenoenje gena
izmeu generacija. [Tako, redukcionizam vodi ka (R1).] Ukoliko elimo da
izvedemo ovakve zakone iz molekularne biologije, onda moraju da postoje premoujui principi koji povezuju prepoznatljiv renik koji figurie u
zakonima genske transmisije (po svoj prilici su to izrazi poput cje gen, a
moda i c je dominantan u odnosu prema d) s renikom molekularne
biologije. [Otuda (R2).] Konano, ako izvoenja imaju za cilj interteorijsku
redukciju, onda ona moraju da objasne zakone genske transmisije. [(R3).]
Filozofi esto izjednaavaju teorije s malim skupovima optih zakona. Meutim, u sluaju klasine genetike ovo izjednaavanje je teko i oni
koji raspravljaju o mogunosti redukcije klasine genetike na molekularnu
biologiju esto postupaju na razliite naine. Dejvid Hal koristi opis uzet
od Dobanskog: klasina genetika prouava razlike meu genima; postupak za prepoznavanje gena jeste hibridizacija: ukrtani su roditelji koji se
razlikuju u nekoj osobini i posmatrana je distribucija te osobine u hibridnom potomstvu.8 Ovo nije neobino u diskusijama o redukciji u genetici. Mnogo je lake identifikovati klasinu genetiku referirajui na predmet
i metode istraivanja, nego ponuditi nekoliko reenica koje e obuhvatiti
sadraj ove teorije.
Zbog ega je to tako? To je zato to nam je kada itamo glavne radove
velikih klasinih genetiara ili kada itamo udbenike u kojima su sumirani njihovi radovi, teko da izdvojimo bilo koje zakone genetike. Ovi dokumenti su puni informativnih iskaza. Uzeti zajedno, oni nam mnogo govore
o hromozomskom ureenju pojedinanih gena u odreenim organizmima,
o uticaju razliitih mutacija na fenotip, o uestalosti rekombinacije itd.9 U
8
Hull 1970: 23; prilagoeno iz: Dobzhansky 1970: 167. Slino, za molekularnu
genetiku se kae da ima zadatak da otkrivanja kako molekularno okarakterisani geni
proizvode proteine koji se kombinuju kako bi formirali najbitnije fenotipske osobine
(Hull: ibid.; videti Watson 1976: 54).
9 Razlika fenotip/genotip uvedena je kako bi se razlikovale raspoloive karakteristike od osnovnih genetskih faktora jednog organizma. U narednim razmatranjima
nekim sluajevima moda moemo da objasnimo odsustvo formulacija o

optim zakonima genetike (ak i pozivanje na takve zakone), sugeriui da
su ove stvari optepoznate. Ipak, to jedva da doprinosi prirodi udbenika
ili radova koji su skovali sredstva klasine genetike.
Ukoliko se osvrnemo na premorganovsku eru, zaista pronalazimo dva
opta genetika pravila, pre svega Mendelove zakone. Drugi Mendelov
zakon kae da e se u diploidnom organizmu koji proizvodi haploidne
gamete geni na razliitim lokusima prenositi nezavisno; tako, na primer,
ako su A, a i B, b parovi alela na razliitim lokusima i ako je organizam
heterozigotni na oba lokusa, onda je podjednaka verovatnoa da e gamet
dobiti bilo koju od etiri mogue genetske kombinacije AB, Ab, aB, ab.10
Prihvaeno je da su geni (uglavnom) hromozomski segmenti, (kao to su
to biolozi otkrili ubrzo nakon ponovnog otkrivanja Mendelovih zakona),
mi razumemo da taj zakon nee vaiti u celini: aleli koje su na istom hromozomu (tanije, blizu na istom hromozomu) imae sklonost da se prenose zajedno zato to se (izuzimajui rekombinaciju)11 jedan lan svakog
homologog para distribuie u jedan gamet.12
U ovom trenutku moe izgledati da sve to nije naroito vano. Mi
sigurno moemo nai tanu zamenu za Mendelov drugi zakon njegovim
ograniavanjem, tako da govori samo o genima na nehomologim hromozomima. Naalost, ovakav pristup nije dobar. Moe doi do ometanja
normalnih citolokih procesa, pa segregacija nehomologih hromozoma ne
pojam fenotip proiren je tako da obuhvata osobine koje se ne mogu lako uoiti (na
primer, kapacitet organizma da metabolie odreenu aminokiselinu). O proirenju
pojma fenotipa raspravljam u svom radu Geni (Kitcher 1982).
10 Lokus je mesto na hromozomu koje zauzima neki gen. Razliiti oblici gena koji
se mogu javiti na istom lokusu nazivaju se aleli. U diploidnim organizmima hromozomi se postrojavaju u parovima neposredno pred mejotiku deobu u kojoj nastaju
gameti. Upareni parovi su parovi homologih hromozoma. Ako se razliiti aleli pojavljuju na odgovarajuim lokusima na paru homologih hromozoma, kae se da je na
ovim lokusima organizam heterozigotni.
11 Rekombinacija je proces (koji se javlja pred mejotiku deobu) u kojima hromozom razmenjuje materijal s odgovarajuim homologim hromozomom. Aleli koji se
javljaju na jednom hromozomu mogu se tako preneti na drugi hromozom, tako da
mogu nastati nove genetske kombinacije.
12 I za ostale glavne Mendelovske iskaze takoe se ispostavilo da su lani.
Mendelovski princip, da ako je jedan organizam heterozigotan na lokusu, onda je
verovatnoa za svaki alel koji se prenosi u gamet jednaka propalim sluajevima
mejotikog upravljanja. Poznati primer je t-alel kod kunog mia, koji se prenosi u
95% sluajeva sperme mujaka koji su heterozigotni i alela divljeg tipa; videti: Lewontin
i Dunn 1960. ak se mora odustati od ideje da se geni prenose generacijama, neizmenjeni prisustvom u posrednikim organizmima, jednom kada smo prepoznali da moe
doi do unutar alelne rekombinacije.
147
148
mora da bude samostalna.13 Meutim, moj prigovor drugom Mendelovom

zakonu ne odnosi se na njegovu tanost: mnoge nauke koriste zakone koji
se jasno priznaju kao aproksimacije. Mendelov drugi zakon, bio izmenjen
ili ne, jednostavno postaje nebitan u odnosu na kasnija istraivanja u klasinoj genetici.
Sagledali smo popravljanje Mendelovog drugog zakona pomou elementarnih principa citologije, zajedno sa identifikacijom gen kao hromozomskih segmenata, kako bi se ispravilo ono to je bilo manjkavo u nepopravljenom zakonu. Upravo injenica da je njegova primena tako laka i
da se moe sprovesti mnogo optije, ini zakon koji proizvodi irelevantnim. Moemo razumeti transmisiju gena analizirajui sluajeve koji nas
interesuju iz citoloke perspektive polazei od prvih principa. tavie,
taj pristup moemo usvojiti bilo da je organizam haploidan, diploidan ili
poliploidan, bilo da se reprodukuje seksualno ili aseksualno, bilo da geni
koji nas interesuju jesu ili nisu na homologim hromozomima, bez obzira
na to da li postoji ili ne postoji distorzija nezavisne segregacije hromozoma u mejozi. Citologija nas ne ui samo tome da je drugi zakon pogrean;
ona nam takoe govori kako da se uhvatimo ukotac s problemom na koji
se drugi zakon odnosi (problem odreivanja frekvencija za parove gena u
gametima). Izmenjeni drugi zakon predstavlja ogranieni iskaz o rezultatima dobijenih korienjem opte tehnike. U genetici nakon Morgana uglavnom figurie tehnika, a to teko da iznenauje kada shvatimo da je jedan
od glavnih istraivakih problema klasine genetike bio problem otkrivanja raspodele gena na istom hromozomu, to je problem koji prevazilazi
obim izmenjenog zakona.
Preimo sada sa (R1) na (R2), pod pretpostavkom da moemo, nasuprot onome to smo tvrdili, izjednaiti sadraj klasine genetike s optim
principima o transmisiji gena. (Pretpostavimo ak, radi konkretnosti, da
su ovi principi Mendelovi zakoni izmenjeni na nekakav nain na koji
to redukcionisti odgovara.) Da bismo izveli ove principe iz molekularne
biologije, potreban nam je premoujui princip. Razmotriu prvo iskaze
oblika
(*) (x) (x is a gene Mx),
13 Koliko znam, mehanizmi ove smetnje nisu dobro shvaeni. Za kratku diskusiju
v. Sybenga 1972: 313314. U ovom radu u pojam distorzija segregacije koristiti tako
da oznaava sluajeve u kojima postoji sklonost da se nehomologi hromozomi sortiraju zajedno. Mejotiko upravljanje e oznaavati primere u kojima jedan lan para
homologih hromozoma ima veu verovatnou da bude prenet u gamet. Literatura o
genetici pokazuje neke varijacije u upotrebi ovih termina. elim da eksplicitno
naglasim da e, po ovim konstruktima, i distorzija segregacije i mejotiko upravljanje
biti drugaije od nejednake deobe hromozoma, procesa u kojem se hromozom zajedno
sa celim (ili delom) homologog hromozoma prenosi u gamet.
pri emu je Mx otvoren niz (mogui kompleks) na jeziku molekularne

biologije. Molekularni biolozi ne nude nikakav odgovarajui iskaz, niti su
zainteresovani da ga prue. Tvrdiu da se ne moe pronai odgovarajui
premoujui princip.
Veina gena su segmenti DNK. (Postoje neki organizmi virusi
iji je genetski materijal RNK; ubudue u ih zanemarivati.) Zahvaljujui
Votsonu i Kriku, znamo molekularnu strukturu DNK. Otuda problem
iskaza u gornjem obliku upuuje na to da se molekularnom terminologijom kae koji se segmenti DNK mogu smatrati genima.
Geni mogu biti razliitih veliina, a za svaku datu veliinu moemo
nai segmente DNK iste veliine koji nisu geni. Dakle, geni se ne mogu
identifikovati kao segmenti DNK koji sadre odreeni broj parova nukleotida. Niti bi pomoglo ponuditi molekularnu karakterizaciju onih kodona
(triplet nukleotida) koji otpoinju i prekidaju transkripciju i uzimati gen za
segment DNK izmeu uzastopnih start (zapoinjuih) i stop (okonavajuih) kodona. Pre svega, mutacija moe da proizvede jedan alel koji sadri
kodone za prekidanje i ponovno pokretanje transkripcije.14 Drugo i mnogo
vanije, ovaj kriterijum nije opti, s obzirom na to da nije svaki gen prepisan na mRNK.
14
Ovo miljenje pokree neka zanimljiva pitanja. Uobiajena je praksa u genetici

da se segment DNK smatra jednim genom, ukoliko je proizveden mutacijom iz gena.
Tako se mnogi mutirani aleli posmatraju kao segmenti DNK u kojima je izmena redosleda baza prerano zaustavila transkripciju, rezultujui genskim proizvodom koji je
zarubljen i nefunkcionalan. Moj zamiljeni sluaj jednostavno pretpostavlja da se
druga mutacija deava nie na segmentu, tako da transkripcija poinje i zavrava se na
dva mesta, stvarajui dva beskorisna genska proizvoda. Istorijska veza s originalnim
alelom slui identifikaciji segmenta kao jednog gena.
Nasuprot tome, tamo gde nema istorijske veze s bilo kojim organizmom, moe se
sumnjati da segment DNK treba raunati za gen. Pretpostavimo da u nekom prostoru
hir prirode spaja konstitutivne atome u belooke mutante Drosophila melanogaster, i
zamislimo da su ti atomi rasporeeni na pravi nain. Da li ovde imamo gen Drosophila?
Ako je pravi odgovor ne, onda bi izgledalo da se molekulska struktura samo rauna
kao gen s obzirom na odgovarajuu istoriju. Odmah dodajem da odgovarajua istorija ne treba da ukljuuje uobiajene bioloke naine na koje organizmi prenose,
repliciraju i modifikuju gene: neko se moe nadati da e sintetisati gene u laboratoriji.
Ovaj sluaj izgleda slian pitanjima koja se javljaju u vezi s linim identitetom. Ako su
psiholoke karakteristike neke osobe replicirane procesom koji uspostavlja pravu
vrstu kauzalne veze izmeu oveka i proizvoda, onda smo u iskuenju da proizvod
raunamo kao preivelu osobu. Slino tome, ako molekularna struktura nastaje na
nain koji uspostavlja pravu vrstu uzrone veze izmeu strukture i nekog prethodnog gena onda se ona rauna za gen. U oba sluaja, kauzalne veze prave sorte mogu
se uspostaviti na svakodnevne bioloke naine i putem namernog pokuaja da se
replicira prethodna struktura.
149
150
Druga taka je vredna razvijanja. Molekularni genetiari priznaju regulatorne gene, kao i strukturne gene. Da navedemo klasian primer, operater region u lac operon E. coli slui kao mesto za pripajanje proteinskih
molekula, ime koi transkripciju mRNA i regulie proizvodnju enzima.15
tavie, sve je oiglednije da geni nisu uvek prepisani, ve da imaju razliite
uloge u ekonomiji elije.16
Na ovom mestu redukcionista na silu moe pokuati da proizvede premoujui princip. Jednostavno, postoji ogranien broj zemaljskih organizama (prolih, sadanjih i buduih) i ogranien broj gena. Svaki gen je
segment DNK odreene strukture i naelno bi bilo mogue dati detaljan
molekularni opis te strukture. Sada moemo dati molekularnu specifikaciju
gena nabrajajui gene i raznorodnih molekularnih opisa.17 Prethodno istaknutu poentu da segmenti koje smatramo genima ne dele nikakva strukturna svojstva sada moemo iskazati preciznije: svaka (*) koja zamenjuje
M strukturnim predikatom iz jezika molekularne biologije, unee predikat
koji je u sutini disjunktivan.
Zato je ovo vano? Zamislimo redukcionistu koji koristi strategiju
nabrajanja kako bi izveo opti princip o prenosu gena. Posle obimnog rada
otkriveno je da svi aktualni geni zadovoljavaju ovaj princip. Tvrdim da je
potrebno vie od ovoga kako bi se redukovao zakon o genskoj transmisiji.
Zamiljamo zakone kao da podravaju protivinjenike iskaze, kao da se
primenjuju na primere koji su se mogli dogoditi, iako zapravo nikad nisu.
Da bi se ovaj zakon redukovao, neophodno je pokazati kako bi mogli da ga
zadovolje mogui, ali nepostojei geni. Redukcionistiki cilj ne moemo
ostvariti ni daljim dodavanjem disjunkata zamiljenom premoujuem
principu. Jer, iako postoji konaan broj aktualnih gena, postoji beskonano
mnogo gena koji bi mogli da nastanu.
15
Takozvana struktura gena usmerava formiranje proteina kodiranjem RNK

molekula. Oni su prepisani da bi proizveli transportnu RNK (tRNK), koja slui kao
neposredniji nacrt za izgradnju proteina. Transkripcija poinje i zaustavlja se delovanjem regulatornih gena. U najjednostavnijem regulatornom sistemu (lac operon)
podruje pored strukture gena slui kao damping teren za molekul. Kada koncentracija proteinskog proizvoda postane previsoka, molekul se vezuje za ovo mesto i
transkripcija prestaje; kada je potrebno vie proteina, elija proizvodi molekul koji
uklanja inhibicije molekula iz susedstva strukturnog gena i transkripcija poinje ponovo (v. Watson 1976, poglavlje 14; Strickberger 1976, poglavlje 29).
16 Situacija se komplikuje postojanjem introna segmenata u okviru gena iji
se proizvodi pod transkripcijom kasnije isecaju i od ogromne koliine repetitivne
DNK, koju veina organizama izgleda da sadri. tavie, izgleda da su regulatorni
sistemi u eukariotima mnogo komplikovaniji nego prokariotski sistemi (od kojih je lac
operon jedna paradigma). Za pregled stanja, videti: Davidson 1976.
17 Ovo shvatanje e biti jo komplikovanije ako uvaimo predlog dat u fusnoti 15
i pretpostavimo da, ukoliko emo jednu molekularnu strukturu smatrati genom, ona
mora biti proizvedena na pravi nain.
U tom sluaju redukcionista bi mogao da protestuje jer mu to ne ide

na ruku. Nema potrebe da se proizvede premoujui princip oblika (*).
Podsetimo se da pokuavamo da izvedemo opti zakon o genskoj transmisiji, ija je paradigma Mendelov drugi zakon.
Gruba logika forma Mendelovog drugog zakona glasi:
(1) (x) (y) ((Gx & Gy) Axy).
Moemo se nadati da emo ovo dobiti iz iskaza oblika
(2) (x) (Gx Mx)
(3) (x) (y) ((Mx & My) Axy)
gde je Mx otvorena reenica (open sentence), na jeziku molekularne biologije. Izvesno je da e biti istinitih iskaza u formi (2): na primer, moemo
uzeti Mx kao x se sastoji od DNK ili se x sastoji od RNK. Pitanje je da
li moemo kombinovati ovakve izjave s drugim odgovarajuim premisama, na primer, nekim delovima (3) kako da ih izvedemo, a samim tim i
objasnimo (1). Nijedan genetiar ili molekularni biolog nije izneo nikakvu
odgovarajuu premisu, i to s dobrim razlogom. Otkrivamo prave iskaze
oblika (2) lovei slabe nune uslove na genima, uslove koje moraju ispuniti geni, ali koje takoe ispunjava i mnotvo drugih biolokih entiteta.
Moemo se samo nadati da emo ostvariti slabe nune uslove zbog fenomena koji su nas prethodno zaokupljali: s molekularnog stanovita, geni se
ne razlikuju od bilo koje obine strukture. Nevolja nastaje kada pokuamo
da pokaemo kako je slab nuni uslov dovoljan za zadovoljenje svojstva
(samostalno sortiranje u mejozi) koje pripisujemo genima. Ova tekoa
je ilustrovana gornjim primerom. Ako uzmemo da Mx bude x se sastoji
od DNK ili se x sastoji od RNK onda e izazov biti pronalaenje optijeg
zakona koji regulie raspodelu svih segmenata DNK i RNK!
Zakljuujem da je (R2) lana. Redukcionisti ne mogu da pronau premoavajue principe koji su im potrebni i taktika naputanja forme (*) u
korist neke slabije je bezuspena. Sada u razmotriti (R3). Hajde da dopustimo obe take koje sam odbacio, dozvoljavajui da postoje opti zakoni o
prenosu gena i da su premoujui principi u pripremi. Tvrdim da izlaganje
izvoenj zakona prenosa iz principa molekularne biologije i premoujuih
principa ne bi objasnilo zakone, pa stoga ne bi ispunilo glavni cilj redukcije.
Kao ilustraciju koristiu zamiljenu izmenjenu verziju Mendelovog
drugog zakona. Zato se geni na nehomologim hromozomima svrstavaju
nezavisno? Na ovo pitanje odgovor daje citologija. U mejozi se hromozomi
postroje sa svojim homologima. Tako je mogue da homologi hromozomi
razmene neki genetski materijal, proizvodei parove rekombinovanih hromozoma. U mejotikoj deobi po jedan lan svakog rekombinovanog para
ide u svaki gamet, a zadatak jednog lana jednog para u gametu probabilistiki je nezavisan od zadatka lana drugog para u tom gametu. Geni
151
152
koji se javljaju blizu na istom hromozomu verovatno e biti zajedno preneti

(nije verovatno da e izmeu njih doi do rekombinacije), ali e se geni na
nehomologim hromozomima svrstavati nezavisno.
Ovo shvatanje predstavlja savreno zadovoljavajue objanjenje toga
zato je na predvieni zakon istinit u onoj meri u kojoj jeste. (Mi priznajemo da zakon moe propasti ako je postojao neki neobian mehanizam koji
povezuje pojedinane nehomologe hromozome.) Naglasiti adekvatnost
objanjenja ne znai negirati da se ono moe proiriti na odreene naine.
Na primer, moda emo eleti da saznamo vie o mehanici procesa kojim
se hromozomi prenose u gametu. U stvari, citologija nam prua takve
informacije. Ipak, obraanje molekularnoj biologiji ne bi produbilo nae
razumevanje zakona prenoenja. Zamislite uspeno izvoenje ovog zakona
iz principa hemije i premoujueg principa oblika (*). U grafikom prikazivanju detalja molekularne preraspodele samo izvoenje bi zamaglilo pregled jednostavne citoloke prie, dodajui hrpu nevanih detalja. Geni se
na nehomologim hromozomima svrstavaju nezavisno, jer se nehomologi
hromozomi nezavisno prenose u mejozi, i dokle god ovo priznajemo, nije
neophodno da znamo od ega su hromozomi napravljeni.
Pri objanjavanju nekog naunog zakona L esto se prua izvoenje
zakona L iz drugih principa. Ponekad je neke od principa koji se koriste u izvoenju mogue objasniti izvodei ih, zauzvrat, iz daljih zakona.
Priznavanje mogunosti niza izvoenja mami nas da pretpostavimo da
smo mogli da proizvedemo bolje objanjenje zakona L njihovim kombinovanjem, proizvodei detaljnije izvoenje na jeziku naih krajnjih premisa. Ali, ovo je netano. Ono to je relevantno za svrhu nekog objanjenja
moe biti sasvim drugaije od onoga to je relevantno za potrebe objanjenja zakona koji se koristi u davanju izvornog objanjenja. Ovo opte mesto
moe se ilustrovati bliskim sluajem. Poeemo pitajui se zato se geni na
nehomologim hromozomima rasporeuju sluajno? Na ovo pitanje odgovara jednostavna citoloka pria koju smo ve izloili. Ta pria generie
dalja pitanja. Na primer, moemo se pitati zato se nehomologi hromozomi samostalno distribuiu u mejozi. Da bismo odgovorili na ovo pitanje,
trebalo bi da opiemo stvaranje deobnog vretena i migraciju hromozoma na polovima vretena neposredno pre mejotike deobe.18 Ovaj narativ
generisao bi jo jednom dalja pitanja. Zato se hromozomi kondenzuju u
profazi? Kako se formira vreteno? Moda bismo u odgovore na ova pitanja
poeli da uvodimo detalje hemijskih procesa. Ipak, jednostavno ukljuivanje
18 Rano u procesu koji prethodi mejotikoj deobi hromozomi postaju kompaktniji. Kako mejoza protie, jezgro poinje da sadri sistem niti koje podseaju na
vreteno. Homologi hromozomi se reaju zajedno u blizini centra vretena i orijentisani
su tako da je jedan lan svakog para malo blii jednom polu vretena, dok je drugi neto
blii suprotnom polu.
molekularnog razumevanja u narativ koji je ponuen u prethodnim fazama,

umanjio bi mo objanjenja tih narativa. Za odgovor na nae izvorno pitanje
bitna je injenica da se nehomologi hromozomi rasporeuju sluajno. Za
pitanje: Zato se nehomologi hromozomi rasporeuju sluajno?, bitna je
injenica da hromozomi nisu selektivno orijentisani ka polovima vretena.
(Moramo eliminisati sumnju da su, na primer, oevi i majini hromozomi
postali razdvojeni i usmereni prema suprotnim polovima vretena.) Ni u jednom sluaju nisu relevantni molekularni detalji. Zapravo, dodavanjem ovih
detalja samo bi se prikrio relevantni faktor.
Postoji prirodan redukcionistiki odgovor. Razmatranja poslednjih
stavova pretpostavljaju suvie subjektivno vienje naunog objanjenja.
Uostalom, ak i ako se izgubimo u molekularnim detaljima, bia koja su
saznajno monija od nas sigurno bi mogla prepoznati eksplanatornu snagu
zamiljenih molekularnih izvoenja. Meutim, ovaj odgovor ne pogaa
metu. Molekularno izvoenje gubi neto vano.
Podsetimo se prvobitnog citolokog objanjenja. Ono je prikazivalo
prenos gena identifikovanjem mejoze kao procesa odreene vrste: procesa u
kojem su upareni entiteti (u ovom sluaju, homologi hromozomi) odvojeni
silom, tako da se po jedan lan svakog para dodeljuje entitetu potomku (u
ovom sluaju, gametu). Nazovimo procese ove vrste PS-procesima. Tvrdim,
prvo, da objanjenje zakona prenosa zahteva identifikovanje PS-procesa
kao formiranja prirodne vrste, kojoj pripadaju procesi mejoze, i drugo, da
se s molekularnog gledita PS-procesi ne mogu identifikovati kao vrsta.
Ako prihvatimo poznato razumevanje objanjenja na osnovu obuhvatnog zakona, onda emo videti da se citoloki narativ poziva na zakon
o tome da su procesi mejoze PS-procesi, primenjujui elementarne principe
verovatnoe kako bi distribuciju gena u gametu izraunao iz zakona koji
reguliu PS-procese. Ako razjanjenje koje nam daje narativ treba sauvati
u molekularnom izvoenju, onda emo morati da budemo u stanju da izrazimo relevantne zakone kao zakone na jeziku molekularne biologije, a to e
zahtevati da budemo u stanju da okarakteriemo PS-procese kao prirodne,
s molekularnog gledita. Do istog zakljuka, naime, da eksplanatorna mo
citolokog razumevanja moe biti sauvana samo ako moemo da identifikujemo PS-procese kao prirodne u molekularnim smislu, moe se doi i na
sline naine ako prihvatimo potpuno razliite pristupe naunom objanjenju, na primer, ako objanjenje zasnujemo tako da navodi kauzalno relevantna svojstva ili odgovarajue pojave u jedinstveno razumevanje prirode.
Meutim, s molekularnog gledita PS-procesi su heterogeni. Ne postoje ogranienja u molekularnoj strukturi uparenih entiteta ili u nainima
na koje ih osnovne snage kombinuju kako bi se uparili i razdvojili. Veze
se mogu stvarati i raskidati na bezbroj naina: jedino je vano da postoje
veze koje na poetku uparuju ove entitete i da se naknadno mogu (nekako)
153
154
raskinuti. U nekim sluajevima, veze se mogu direktno formirati izmeu

konstitutivnih molekula pomenutih entiteta; u nekim sluajevima mogu
biti ukljuene gomile pomonih (akcesornih) molekula. U nekim sluajevima, mogu se razdvojiti zbog delovanja elektromagnetnih sila ili ak nuklearnih sila; ali je lako setiti se primera u kojima se odvajanje vri delovanjem
gravitacije. Tvrdim, dakle, da se PS-procesi realizuju u raznovrsnosti molekularnih naina. (Treba izriito napomenuti da je ovaj zakljuak nezavisan
od pitanja da li redukcionista moe da pronae premoujue principe za
pojmove klasine genetike.)
Tako smo odgovorili na redukcionistike optube da odbacujemo
eksplanatornu mo molekularnog izvoenja, jednostavno zato to oekujemo da e se nai mozgovi pokazati kao preslabi da se nose sa njegovom
sloenou.19 Molekularno shvatanje objektivno ne uspeva da prui objanjenje, jer ne moe da iznese tu odliku situacije koja je istaknuta u citolokoj
prii. Ono nam ne moe pokazati da se geni prenose na naine na kakve ih
nalazimo, jer je mejoza PS-proces i zato bi svaki PS-proces dao povoda za
sline raspodele. Dakle, (R3) je kao i (R1) i (R2) lana.
3. Koren problema
Gde smo pogreili? Evo prirodnog predloga. Najosnovniji neuspeh redukcionizma jeste neistinitost (R1). Bez razumevanja teorija koje bi se lako
19
Poenta koju iznosim odnosi se na jedno zapaanje Hilarija Patnama.

Razmatrajui slian primer, Patnam pie: Isto objanjenje e vaiti u bilo kojem svetu
(bez obzira na mikrostrukturu) u kojem su prisutne strukturne osobine vieg nivoa; on
nastavlja tvrdei da je objanjenje superiorno ne samo subjektivno, ve metodoloki
[...] ako iznosi na videlo relevantne zakone (Putnam 1975: 296). Ovu poentu je izneo
Alan Garfinkel (1981); i Vilijam Vimzat je izneo slina razmatranja o objanjenju u
genetici.
Primamljivo je misliti da se nezavisnost strukturnih osobina vieg nivoa u
Patnamovom i mom primeru moe lako uspostaviti: treba samo napomenuti da postoje svetovi u kojima je prisutna ista osobina bez ikakve molekularne realizacije. Dakle,
u vezi sa sluajem o kojem se raspravlja u tekstu, PS-procesi se mogu odvijati u svetovima gde su svi objekti bili savreno nastavljani. Ali, iako ovo pokazuje da PS-procesi
formiraju jednu vrstu koja bi se mogla ostvariti bez molekularne preraspodele, mi
znamo da svi aktualni PS-procesi ukljuuju takve preraspodele. Redukcionista moe
uverljivo da tvrdi da ako je skup PS-procesa s molekularnim realizacijama i sam
prirodna vrsta, onda eksplanatorna mo citolokog shvatanja moe biti ouvana kroz
identifikovanje mejoze kao procesa ove ue vrste. Tako, kljuno pitanje nije da li
PS-procesi formiraju neku vrstu s nemolekularnim realizacijama, ve da li ti PS-procesi
koji imaju molekularne realizacije, formiraju jednu vrstu koja se moe okarakterisati s
molekularne take gledita. Dakle, jednostavna strategija odgovora redukcionisti mora
dozvoliti pristup koji je usvojen u tekstu. (Zahvalan sam urednicima The Philosophical
Review to su mi pomogli da primetim ovu poentu.)
mogle primeniti na sluajeve klasine i molekularne genetike, pokuaj iscrtavanja odnosa izmeu ovih teorija bio je osuen na propast od poetka.
Ako elimo da uradimo bolje, moramo poeti postavljanjem preliminarnog pitanja: ta je struktura klasine genetike?
Slediu ovu prirodnu sugestiju, nastojei da predstavim sliku strukture
klasine genetike koja se moe koristiti da bi se bolje razumeli interteorijski
odnosi izmeu klasine i molekularne genetike.20 Kao to smo videli, glavna tekoa u pokuaju aksiomatizacije klasine genetike jeste odluiti koji se
korpus iskaza pokuava aksiomatizovati. Istorija genetike jasno pokazuje da
su Morgan, Miler, Sturtevant, Bidl, MakKlintok i drugi znaajno doprineli
genetikoj teoriji. Ali, iskazi koji se pojavljuju u spisima ovih naunika izgledaju isuvie specifini da bi posluili kao delovi opte teorije. Oni se odnose
na gene pojedinih vrsta organizama prvenstveno paradigmatskih organizama, kao to su vone muice, plesan i kukuruz. Ideja da je klasina genetika prosto jedan heterogeni skup iskaza o dominaciji, recesivnosti, pozicionom efektu, nerazdvajanju hromozoma itd., u Drosophila, Zea mays, E. coli,
Neurospora itd. uvreda je za nau intuiciju. Iskazi koje iznose veliki klasini
genetiari izgledaju vie kao ilustracije teorije nego kao njene komponente.
(Da bismo znali klasinu genetiku, nije neophodno da znamo genetiku bilo
kojeg organizma, ak ni Drosophila melanogaster.) Ali, ini se da bi jedina
alternativa bila pretpostaviti da postoje opti zakoni u genetici, koje nikada
nisu iskazali genetiari, ve su ih rekonstruisali filozofi. U najmanju ruku,
ova pretpostavka trebalo bi da podstakne zabrinutost da su osnivai oblasti,
kao i oni koji danas piu udbenike, obavili lo posao.
Naa neprilika izaziva dva glavna pitanja. Prvo, ako se usredsredimo na odreeni trenutak u istoriji klasine genetike, najverovatnije emo
nai skup iskaza o nasleivanju kod pojedinih organizama, koji sainjavaju korpus koji prihvataju genetiari tog vremena: kakva je veza izmeu
ovog korpusa i verzija klasine genetike teorije koja je bila vladajua u to
vreme? (Upuivanjem ovog pitanja pretpostavljam, suprotno injenicama,
da se zajednica genetiara uvek odlikuje neobinom harmonijom u miljenju; nije teko oslabiti ovu pojednostavljenu pretpostavku.) Kao drugo, mi
zamiljamo genetike teorije kao neto to istrajava kroz razliite verzije:
kakav je odnos izmeu verzija klasine genetike teorije koje su prihvatane
u razliitim vremenima (verzije 1910, 1930. i 1950, na primer) koje nas
primoravaju da ih raunamo kao verzije iste teorije?
20 Bilo bi nemogue u okviru ovog rada detaljno se baviti razliitim koncepcijama naune teorije koje su nastale iz propasti prihvaenog gledita. Detaljno
poreenje perspektive kojoj sam naklonjen s tradicionalnijim pristupima (kako onih
koji su ostali verni osnovnim idejama prihvaenog gledita [tj. logikog pozitivizma]
tako i onih koji usvajaju semantiko gledite o teorijama) dau nekom drugom prilikom.
155
156
Moemo odgovoriti na ova pitanja menjajui preovladavajuu koncepciju o nainu na koji bi trebalo karakterisati stanje u nekoj nauci u jednom
vremenu. Korpus iskaza o nasleivanju karakteristika koji je prihvaen u
datom trenutku predstavlja samo jednu komponentu mnogo komplikovanijeg entiteta koji u nazvati praksom klasine genetike u datom vremenu.
Postoji zajedniki jezik koji se koristi za razgovor o naslednim fenomenima, skup prihvaenih iskaza na tom jeziku (pomenuti korpus verovanja o
nasleivanju), skup odgovarajuih pitanja koja bi trebalo postaviti o fenomenu nasleivanja i skup obrazaca rasuivanja koji slue kao odgovori na
neka od prihvaenih pitanja (takoe: skupovi eksperimentalnih procedura
i metodolokih pravila, kreiranih za upotrebu u proceni ponuenih odgovora; ovo se moe zanemariti za trenutne potrebe). U ovom trenutku praksa klasine genetike potpuno je odreena identifikovanjem svake od navedenih komponenata.21
Obrazac rasuivanja predstavlja niz shematskih reenica, tj. reenica
u kojima su pojedini predmeti nelogikog renika zamenjeni dublerskim
slovima, zajedno sa skupom dopunskih uputstava kojima se precizira kako
treba vriti zamene u shemama da bi se proizvelo rasuivanje koje ovaplouje obrazac.22 Ovaj pojam obrasca namenjen je obrazloenju ideje zajednike strukture koja je sadrana u osnovi grupe reenj problem.
Navedene definicije omoguavaju nam da odgovorimo na dva glavna
pitanja koja sam ve postavio. Verovanja o odreenim genetskim karakteristikama pojedinih organizama ilustruju ili daju primer za verziju vladajue genetike teorije u nekom vremenu, u smislu da se ova verovanja javljaju
u pojedinim reenjima problema nastalim sadanjom praksom. Odreeni
obrasci rasuivanja primenjuju se kako bi dali odgovore na prihvaena
pitanja, prilikom primene se iznose tvrdnje o nasleivanju u odreenim
organizmima. Klasina genetika opstaje kao jedinstvena teorija s razliitim
21 Moj pojam prakse mnogo duguje nekim zanemarenim idejama Silvejna
Brombergera i Tomasa Kuna. Videti posebno: Bromberger 1963 i 1966, Kun 1962,
poglavlja IIV. O odnosu izmeu pojma prakse i Kunove koncepcije paradigme govori
se u poglavlju 7 moje knjige Priroda matematikog znanja (Kitcher 1983).
22 Tanije, opti obrazac argumenata je trostruk i sastoji se od niza shematskih
reenica (shematski argument), skupa dopunskih uputstava (uputstva kako treba zameniti dublerska slova), kao i skupa reenica koje opisuju karakteristike zakljuivanja u
shematskom argumentu (klasifikacija za shematski argument). Redosled reenica slui
kao primer za opti obrazac argumenta samo u sluaju da ispunjava sledee uslove: (i)
niz ima isti broj lanova kao i shematski argument opteg obrasca argumenta, (ii)
svaka reenica u nizu dobijena je od odgovarajue shematske reenice u skladu s
odgovarajuim dopunskim uputstvima, (iii) da je mogue konstruisati lanac rasuivanja
koji svakoj reenici dodeljuje status odgovarajue shematske reenice po klasifikaciji.
Za neke pokuaje objanjenja i motive videti moj rad Explanatory Unification (1981:
507531).
verzijama, u razliitim vremenima, u smislu da su razliite prakse povezane lancem praksi u kojem postoje relativno male modifikacije jezika u
prihvaenim pitanjima i obrascima za odgovore na pitanja. Pored ovog
uslova istorijske povezanosti, verzije klasine genetike teorije povezane su
zajednikom strukturom: svaka verzija koristi odreene izraze da okarakterie nasledne pojave, prihvati kao vana pitanja odreenog oblika i ponudi
opti stil rasuivanja kao odgovor na ova pitanja. Konkretno, tokom ivotnog veka klasine genetike, ova teorija je usmerena ka odgovorima na pitanja o raspodeli karakteristika u uzastopnim generacijama jednog rodoslova,
i predlae da se na ova pitanja odgovori sluei se verovatnoom raspodele
hromozoma, kako bi se izraunala verovatnoa genotip potomaka.
Pristup klasinoj genetici koji je sadran u ovim odgovorima potkrepljen je razmiljanjem o gradivu koje ue brucoi. Oni ne ue (i nikada nisu
uili) nekoliko fundamentalnih teorijskih zakona iz kojih treba izvoditi
genetike teoreme. Oni su upoznati s odreenom tehnikom terminologijom, koja se koristi kako bi se unapredio veliki broj informacija o specijalnim organizmima. Postavljana su odreena pitanja o nasleivanju kod
ovih organizama i na njih su davani odgovori. Oni koji razumeju teoriju
jesu oni koji znaju koja pitanja treba da postave o dosadanjim neprouavanim primerima, koji znaju kako da primene tehniki jezik na organizme
koji se koriste u ovim primerima i oni koji umeju da primenjuju obrasce rasuivanja koji treba da budu oprimereni/otelotvoreni u konstruisanju odgovor. Jednostavno reeno, uspeni studenti shvataju opte obrasce
rasuivanja koji se mogu upotrebiti za reavanje novih sluajeva.
Uz to u dodati neke detalje na moju skicu strukture klasine genetike i time pripremiti put za istraivanje odnosa izmeu klasine genetike
i molekularne genetike. Poetna porodica problema u klasinoj genetici,
porodica iz koje je ovo polje nastalo, jeste porodica problem rodoslova.
Ovakvi problemi nastaju kada suoimo nekoliko generacija organizama,
koji su u srodstvu preko odreenih veza porekla, s datom distribucijom
jedne ili vie karakteristika. Pitanje koje se namee moe se odnositi na
razumevanje date raspodele fenotipova ili na predvianja raspodele fenotipova u sledeoj generaciji ili na odreivanja verovatnoe s kojom e jedan
odreeni fenotip proizai iz odreenog parenja. U principu, klasina genetika teorija odgovara na takva pitanja pravei hipoteze o relevantnim genima, njihovim fenotipskim efektima i njihovoj distribuciji meu individuama istog rodovnika. Svaka verzija klasine genetike teorije sadri jedan
ili vie obrazaca za reavanje problema koji ovaplouju ovu optu ideju, ali
su detaljne osobine obrasca rafinirane u kasnijim verzijama, tako da mogu
obuhvatiti prethodno nepokorne (recatitrant) sluajeve problema.
Svaki sluaj problema rodoslova moe se okarakterisati skupom podataka, skupom ogranienja, kao i jednim pitanjem. U svakom primeru poda-
157
158
ci su iskazi koji opisuju raspodelu fenotipova izmeu organizama u jednom rodoslovu ili je to dijagram koji prenosi istu informaciju. Nivo detalja
u podacima moe da varira: moe nam biti dat potpun opis unutranjih
relacija meu svim pojedincima i svim polovima onih koji su obuhvaeni;
ili nam podaci mogu dati samo broj pojedinaca s posebnim fenotipovima u
svakoj generaciji; ili, s minimumom detalja, moe nam se jednostavno rei
da je ukrtanjima izmeu individua s odreenim fenotipovima pronaen
odreeni opseg fenotipova.
Ogranienja problema se sastoje u optoj citolokoj informaciji i opisima hromozomske konstitucije lanova vrste. Prvo ogranienje ukljuivae
tezu da su geni (skoro iskljuivo)23 hromozomski segmenti i principi koji
upravljaju mejozom. Drugo ogranienje moe da sadri razliite iskaze.
Moe biti relevantno znati kako se vrsta koju prouavamo reprodukuje,
kako se seksualni dimorfizam ogleda u nivou hromozoma, zatim, broj hromozoma tipinih za vrstu, povezanih lokusa, koje su frekvencije rekombinacij itd. Kao i u sluaju podataka, u ovim ogranienjima moe iroko da
varira nivo detalja (a time i uverljivost).
Najzad, svaki od navedenih problema sadri pitanje koje se odnosi na
organizme opisane u podacima. Ova pitanja mogu poprimiti nekoliko oblika: Koja je oekivana distribucija fenotipova iz ukrtanja a i b? (gde su
a, b odreeni pojedinci koji pripadaju rasi opisanoj u podacima), Koja je
verovatnoa da e ukrtanje izmeu a i b proizvesti pojedinca koji ima P?
(gde su a i b navedeni pojedinci koji pripadaju rasi opisanoj u podacima,
a P je fenotipsko svojstvo koje se manifestuje u ovoj rasi), Zato nalazimo
raspodelu fenotipova opisanu u podacima? i drugo.
Problemi rodoslova reavaju se izlaganjem delova rasuivanja koji otelotvoravaju primere [instantiate] za mali broj srodnih obrazaca. U svim
sluajevima rasuivanje poinje od genetike hipoteze. Funkcija genetike
hipoteze sastoji se u odreivanju relevantnih alela, njihovih fenotipskih
izraza i njihovog prenoenja kroz rodoslov. Iz tog dela genetske hipoteze, koji precizira genotipove roditelja u bilo kojem parenju koje se javlja u
rodoslovu, zajedno s ogranienjima problema, izraunava se oekivana raspodela genotipova meu potomstvom. Konano, za bilo koje parenje koje
se pojavljuje u rodoslovu, pokazuje se da je oekivana distribucija genotipova meu potomcima u skladu s dodeljivanjem [assignment] genotipova
koje daje genetika hipoteza.
Ovaj oblik rasuivanja se lako moe prepoznati u primerima primerima koji su poznati svakome ko je ikada pogledao udbenik ili istra23
1976.
Ponekad estice u citoplazmi vae za nasledne osobine. Videti: Strickberger
ivaki izvetaj u genetici.24 Zanima me upravo nain samog rasuivanja.

Ono poinje genetikom hipotezom, koja nudi etiri vrste informacija:
(a) specifikaciju broja relevantnih lokusa i broja alela na svakom lokusu;
(b) specifikaciju odnosa izmeu genotipova i fenotipova; (c) specifikaciju odnosa izmeu gena i hromozoma, injenicu o prenosu hromozoma u
gameti (na primer, odgovor na pitanje da li postoji poremeaj normalne
segregacije) i detalje o formiranju zigota; (d) dodelu genotipova individuama u rasi. Nakon pokazivanja da je genetika hipoteza u skladu s podacima
i ogranienjima problema, za izraunavanje oekivane distribucije genotipova iz ukrtanja upotrebljavaju se principi citologije i zakoni verovatnoe.
Oekivane raspodele se zatim uporeuju s onima pripisanim u delu (d)
genetike hipoteze.25
Tokom itavog ivotnog veka klasinih genetika, problemi rodoslova
razmatraju se i reavaju rasuivanjem opteg tipa, kao to smo upravo naveli. Svaka verzija klasine genetike teorije sadri obrazac za reavanje problema rodoslova pomou metode za izraunavanje oekivanih genotipova,
koja se prilagoava da bi odraavala odreenu formu genetikih hipoteza koje propisuje. Stoga se jedan od naina da se grupiu razlike izmeu
uzastopnih verzija klasine genetike teorije sastoji u poreenju njihovih
koncepcija mogunosti za genetiku hipotezu. Kako se genetika teorija
razvija, postoji promenjiv skup uslova koji je prihvatljiv za genetiku hipotezu. Pre otkria poligenije i plejotropije (na primer), za deo (a) bilo koje
odgovarajue genetike hipoteze smatralo se kako se upravlja zahtevom da
e korespondencija izmeu lokusa i fenotipskih osobina biti jedan prema
jedan.26 Posle otkria nepotpune dominacije i epistaze, priznato je da bi
deo (b) jedne odgovarajue hipoteze mogao poprimiti formu koja prethodno nije bila dozvoljena: nije nuno dodeliti heterozigot fenotipu koji je
dodeljen jednom od homozigota, a takoe je dozvoljeno da se relativizuje fenotipski efekt gena u njegovom genetskom okruenju.27 Slino tome,
uvaavanje fenomena povezanosti, rekombinacije, nerazdvajanja hromozoma, segregacione distorzije, mejotikog upravljanja, nejednakog ukrtanja
i suzbijanja ukrtanja [crossover suppression], menjaju uslove prethodno
nametnute jednom delu (c) bilo koje genetike hipoteze. U principu, svaku
24 Za primere videti: Strickberger 1976, poglavlja 612, 1417, posebno poglavlje
11; Peters 1959; Whitehouse 1965.
25 Uporeivanje e koristiti standardne statistike metode, kao to je hi-kvadrat
test.
26 Poligenija se javlja kada mnotvo gena utie na ispoljavanje jedne osobine; plejotropija se javlja kada jedan gen utie na ispoljavanje vie od jedne osobine.
27 Nepotpuna dominacija se javlja kada fenotip heterozigota posreduje izmeu
fenotipova homozigota; epistaza se javlja kada efekt jedne posebne kombinacije alela
na jednom lokusu zavisi od toga koji su aleli prisutni na drugom lokusu.
159
160
verziju klasine genetike teorije moemo smatrati povezanom sa skupom

uslova (koji obino nije eksplicitno formulisan) koji upravljaju prihvatljivim genetikim hipotezama. Premda kroz razvoj klasine genetike istrajava
opti oblik rasuivanja, obrasci rasuivanja koji se koriste za reavanje sluajeva problema rodoslova stalno se podeavaju u meri u kojoj genetiari
menjaju svoje stavove o tome koji su oblici genetike hipoteze dozvoljeni.
Do sada sam se koncentrisao iskljuivo na klasinu genetiku teoriju
kao porodicu srodnih obrazaca rasuivanja za reavanje problema rodoslova. Prirodno je postaviti pitanje da li verzije ove teorije sadre obrasce rasuivanja za reavanje drugih pitanja. Verujem da sadre. Srce teorije je teorija o prenoenju gen, dok je porodica obrazaca rasuivanja
usmerena ka problemu rodoslova. Iz ove teorije nastaju druge podteorije.
Teorija mapiranja gena nudi obrazac rasuivanja koji se odnosi na pitanja
o relativnim poloajima lokusa na hromozomima. To je direktan rezultat
Sturtevantovog uvida da se kod odreenih vrsta moe sistematski istraivati skup problema rodoslova. Zauzvrat, teorija mapiranja gena postavlja
pitanje kako identifikovati mutacije, pitanje na koje treba da odgovori teorija mutacije. Tako, moemo da razmiljamo o klasinoj genetici kao da ima
centralnu teoriju, teoriju o prenoenju gen, koja se razvija na ve opisane
naine, okruenu brojnim satelitskim teorijama, usmerenim ka pitanjima
koja proizlaze iz tenji centralne teorije. Neke od ovih satelitskih teorija (na
primer, teorija o mapiranju gena) razvijaju se na isti kontinuirani nain.
Druge teorije, kao to je teorija mutacije, podleu prilino dramatinim
promenama u pristupu.
4. Molekularna genetika i klasina genetika

S razumevanjem strukture i evolucije klasine genetike, konano se moemo vratiti na poetno pitanje. U emu se sastoji odnos izmeu klasine
genetike i molekularne genetike? Ako razmotrimo udbenika izlaganja i
pionirske istraivake lanke koji se u njima citiraju, nije teko uoiti vane
naine na koje je molekularna biologija unapredila nae razumevanje
naslednih fenomena. Lako moemo identifikovati odreena molekularna
objanjenja koja se odnose na pitanja koja su nepotpuno, ako su uopte,
razmatrana iz klasine perspektive. Zbunjujua je upravo povezanost ovih
objanjenja s teorijom klasine genetike. Nadam se da e nam objanjenje
navedeno u poslednjem odeljku omoguiti da uspostavimo ovu vezu.
Razmotriu tri najslavnija dostignua molekularne genetike. Razmotrimo prvo pitanje replikacije. Klasini genetiari su verovali da se geni
mogu replicirati sami od sebe. ak i pre eksperimentalnog dokazivanja da
se svi geni prenose na sve somatske elije embriona u razvoju, genetiari
su se sloili da normalni procesi mitoze i mejoze moraju ukljuivati repli-
kaciju gena. Milerova (Muller) sugestija da je centralni problem genetike

razumevanje naina na koji su mutirani aleli, nesposobni za obavljanje
funkcija divljeg tipa u proizvodnji fenotipova, ipak u stanju da se replikuju, to otelotvorava ovo shvatanje. Ipak, klasina genetika nije poznavala
gensku replikaciju. Molekularno objanjenje predstavlja gotovo neposredni
dobitak od VotsonKrikovog modela DNK.
Votson i Krik su predloili da se dva lanca dvostruke spirale odviju i da
svaki lanac slui kao ablon za formiranje jednog komplementarnog lanca.
Zbog specifinosti uparivanja nukleotida, rekonstruisanje DNK se moe
nedvosmisleno upravljati prema jednom lancu. Ovaj predlog je potvren
i uoblien kasnijim istraivanjima u molekularnoj biologiji (up. Watson
1976, poglavlje 9; Kornberg 1974). Pojedinosti su komplikovanije nego to
su to Votson i Krik moda prvobitno verovali, ali nacrt njihove prie stoji.
Drugo vano rasvetljenje koje je proizvela molekularna genetika
odnosi se na osobine mutacije. Kako gen razumemo kao jedan segment
DNK, raspoznajemo naine na koje mogu nastati mutirani aleli. Greke u
kopiranju tokom replikacije mogu proizvesti nukleotide koje treba dodati, izbrisati ili zameniti. Ove promene e esto voditi nastanku alela koji
kodiraju razliite proteine, a koji se lako mogu zapaziti kao mutirani, zbog
proizvoenja devijantnih fenotipova. Meutim, molekularna biologija
jasno naglaava da ne moe biti skrivenih mutacija, mutacija kakve nastaju
kroz nukleotidne zamene koje ne menjaju protein koji proizvodi strukturni
gen (genetski kod je suvian) ili zamenama koje menjaju oblik proteina na
uobiajene naine. Molekularna perspektiva daje opti odgovor na pitanje:
ta je mutacija? naime, mutacija je modifikacija jednog gena kroz umetanje, brisanje ili zamenjivanje nukleotida. Ovaj opti odgovor (u principu)
daje osnovni metod za reavanje pitanja oblika: Da li je a jedan mutirani
alel?, tj. da li prua dokaz da je a nastao kroz promene nukleotida iz alela
koji opstaju u trenutnoj populaciji. Ovaj metod se esto koristi u studijama genetike bakterija i bakteriofaga, a ponekad moe biti ukljuen ak i u
istraivanja o komplikovanijim organizama. Tako, na primer, postoji dobar
biohemijski dokaz za verovanje da su neki aleli koji proizvode otpornost na
pesticide kod razliitih vrsta insekata nastali kroz promene nukleotida u
alelima koji prirodno dominiraju u toj populaciji (up. Georghiou 1972).
Ukazao sam na dva opta naina na koja molekularni biolozi odgovaraju na pitanja koja klasina genetika nije razreila na pravi nain. Podjednako
je oigledan veliki broj specifinijih dostignua. Identifikacija molekularne
strukture pojedinih gena u odreenim organizmima omoguila nam je da
shvatimo zato se odgovarajui geni kombinuju kako bi proizveli odgovarajue fenotipove. Jedan od najpoznatijih sluajeva jeste primer normalnog
alela za sintezu hemoglobina oveka i mutiranog alela odgovornog za anemiju srpastih elija (up. Watson 1976: 189193; Maugh 1981: 265267).
161
162
Molekul hemoglobina ija je struktura poznata do detalja sastoji se od

etiri lanca aminokiselina (dva -lanca i dva -lanca). Mutirani alel nastaje
iz zamene jednog nukleotida s ishodom da je jedna aminokiselina drugaija
(esta aminokiselina u -lancima). Ova mala modifikacija izaziva promenu
u interakciji molekula hemoglobina: dezoksigenirani mutantni molekuli
hemoglobina se kombinuju kako bi formirali duga vlakna. elije koje sadre abnormalne molekule postaju deformisane poto odbace svoj kiseonik,
zbog ega postaju krute, mogu se zaglaviti u uskim kapilarima ako prerano odbace svoj kiseonik. Pojedinci koji su homozigotni za mutantni gen
ranjivi su na doivljavanje blokada krvotoka. Meutim, kod heterozigotnih
pojedinaca ima dovoljno normalnog hemoglobina u krvnim zrncima da
se odloi vreme formiranja oteujueg vlakna, pa je pojedinac fizioloki
normalan.
Ovaj primer je tipian za irok dijapazon sluajeva, u koje spadaju
neka od najistaknutijih ostvarenja molekularne genetike. U svim navedenim sluajevima jednostavnu tvrdnju o postojanju odreenih alela, koji
vode nastanku raznih fenotipova, moemo zameniti molekularnom karakterizacijom onih alela iz kojih moemo izvesti opise fenotipova koji su im
prethodno pripisani.
Tvrdim da se uspesi molekularne genetike koje sam samo ukratko
opisao a koji predstavljaju najisticanija dostignua u biolokoj literaturi
mogu razumeti iz perspektive o teorijama, koju sam prethodno razvio.
Tri navedena primera odraavaju tri razliita odnosa izmeu sukcesivnih
teorija, pri emu je svaki odnos drugaiji od klasinog pojma redukcije (i
njegovih uobiajenih modifikacija). Razmotrimo ih.
Tvrdnja da se geni mogu replicirati, nema status centralnog zakona
klasine genetike teorije.28 To nije neto to figurira u objanjenju koje
prua teorija (kao to je, na primer, Bojlarlov zakon istaknuta premisa u
nekim objanjenjima dobijenim pomou fenomenoloke termodinamike).
To je pre tvrdnja koju klasini genetiari uzimaju kao samorazumljivu, to
je pre tvrdnja koju objanjenja pretpostavljaju, nego njihov eksplicitni deo.
Pre nastanka molekularne genetike ova tvrdnja je postajala sve problematinija. Ako se geni mogu replicirati, kako uspevaju da to uine? Molekularna
28 Meutim, moe se tvrditi da je stav geni se mogu replikovati zakon genetike,
po tome to je opti, zakonolik i istinit. Ovo ne naruava moju tvrdnju da strukturu
klasine genetike ne treba traiti u skupu optih zakona, jer zakon koji je u pitanju
toliko je slab da su mali izgledi za pronalaenje dodatnih principa koji se mogu udruiti
sa njim da bi pruili predstavu genetike teorije. Predlaem da je iskaz geni se mogu
replikovati slian termodinamikom zakonu, gasovi se mogu iriti ili Njutnovom
zakonu: Sile se mogu kombinovati. Ako bi jedini zakoni koje moemo nai u termodinamici i mehanici bili slabi iskazi ovog tipa, teko da bismo bili u iskuenju da
zamislimo ove nauke kao skupove zakona. Smatram da ista stvar vai i za genetiku.
genetika je odgovorila na ovo zabrinjavajue pitanje. Ona je dala teorijsku

potvrdu mogunosti jedne prethodno problematine pretpostavke klasine
genetike.
Moemo rei da jedna teorija pretpostavlja iskaz p ako u teoriji postoji
neki obrazac reavanja problema, tako da svaki primer obrasca sadri iskaze koje zajedno impliciraju istinitost p-a. Pretpostavimo da u datom trenutku razvoja jedne teorije naunici priznaju argument, iz inae prihvatljivih
premisa, kojim se zakljuuje da je p nemogue. Tada je za ove naunike
pretpostavka p problematina. Oni bi eleli upravo onaj argument koji
pokazuje da je p mogue i koji objanjava ta je pogreno sa zakljuivanjem
koje moe da ugrozi mogunost p-a. Ako nova teorija stvara argument ovog
tipa, onda moemo rei da nova teorija prua teorijski dokaz mogunosti
prethodno problematine pretpostavke stare teorije.
Jedan manje apstraktan prikaz pomoi e nam da shvatimo ta se deava u sluaju genske replikacije. Naunici esto u svojim objanjenjima uzimaju kao samorazumljiva neka opta svojstva entiteta na koja se pozivaju.
Njihova pretpostavka moe izgledati problematina ako ovi entiteti treba
da pripadaju nekoj vrsti i tu nastaje opravdana sumnja u to da li pripadnici ove vrste mogu imati pripisano svojstvo. Blaa verzija ovog problema
nastaje kada se dobije negativan odgovor u svim sluajevima u kojima se
na pitanje o tome da li stvari opte vrste imaju odgovarajue svojstvo moe
odgovoriti pozivanjem na polaznu [background] teoriju. U ovim okolnostima naunici su obavezani da posmatraju svoje omiljene entitete kao razliite od onih stvari iste vrste koje su dostupne za teorijsko prouavanje s
obzirom na svojstvo o kojem se raspravlja. Situacija je jo gora ako pozadinska teorija daje argument za miljenje prema kojem ne postoje stvari
date vrste koje mogu imati to svojstvo.
Razmotrimo sada sluaj replikacije gena. Za svako reenje problema
koje daje bilo koja verzija teorije o genskoj transmisiji (centralna podteorija klasine genetike teorije), to reenje problema e sadrati reenice koje
impliciraju to da su aleli o kojima se raspravlja u stanju da se replikuju.
Klasina genetika pretpostavlja da se veliki broj identifikovanih gena moe
replikovati. Ova pretpostavka je uvek bila malo problematina, jer se geni
smatraju sloenim molekulima i u svim sluajevima u kojima je okretanje
biohemiji moglo da odgovori na pitanje je li molekularna struktura sposobna za replikaciju problem je reavan negativno. Miler je dodatno razbuktao problem, sugeriui da su mutirani aleli oteeni molekuli (ipak, mnogi
od njih su proizvedeni rendgenskim bombardovanjem, jednim ekstremnim
oblikom muenja molekula). Tako, izgleda da postoji snaan argument protiv mogunosti replikacije bilo kojeg mutiranog alela. Posle rada Votsona,
Krika, Kornberga i drugih izveden je teorijski dokaz ovih navodno problematinih mogunosti. Moe se pokazati da se geni mogu replikovati poka-
163
164
zivanjem da se bilo koji segment DNK (ili RNK) moe replikovati. (DNK
i RNK su genetski materijal. Uspostavljanje moi genetskog materijala da
se replikuje zaobilazi problem odluivanja o tome koji segmenti su geni.
Tako su izbegnute potekoe koje namee lanost [R2].) VotsonKrikov
model prua karakterizaciju (glavnog/osnovnog) genetskog materijala, a
kada se ovaj opis unese u standardne obrasce hemijskog rasuivanja, moe
nastati argument iji zakljuak tvrdi da se, pod odreenim uslovima, DNK
replikuje. tavie, s obzirom na molekularnu karakterizaciju DNK i mutacije, mogue je videti da, iako su mutirani aleli oteeni molekuli, vrsta
oteenja (umetanje, brisanje ili zamena nukleotida) ne utie na sposobnost replikovanja proisteklog molekula.
Poto teorijska demonstracija mogunosti prethodnih problematinih
pretpostavki podrazumeva izvoenje zakljuaka jedne teorije iz premisa
koje obezbeuje pozadinska teorija, lako ih je izjednaiti (pomeati) s klasinim pojmom redukcije. Meutim, u prikazu [account] koji dajem postoje dve vane razlike. Prvo, ne postoji obavezanost prema tezi da se genetika teorija moe formulisati kao (deduktivno zatvorena) veza zakona.
Drugo, ne pretpostavlja se da su svi opti iskazi o genima jednako potrebni
za molekularna izvoenja. Umesto toga, jedna posebna teza, teza koja lei
u osnovi svih objanjenja koja prua klasina genetika teorija, smatra se
posebno problematinom, a molekularna izvoenja se vide kao upuivanje
na jedan specifian problem koji su klasini genetiari ve uoili. Tamo
gde redukcionista identifikuje optu korist u izvoenju svih aksioma redukovane teorije, usredsreujem se na posebno izvoenje tvrdnje koja nema
naslov aksioma klasine genetike, izvoenje koje predstavlja odgovor na
odreenu eksplanatornu tekou koje su klasini genetiari bili naroito
svesni. Opti redukcionistiki odnos izmeu teorija ne stoji kada je re
o odnosu izmeu klasine i molekularne genetike, ali neto slino tome
opstaje izmeu posebnih fragmenata ovih teorija.29
Drugo glavno dostignue molekularne genetike, kao to je shvatanje
mutacije, podrazumeva pojmovno preciziranje prethodne teorije. Za kasnije teorije se moe rei da pruaju pojmovna preciziranja ranijih teorija,
onda kada kasnija teorija daje specifikaciju entiteta koji pripadaju proirenjima predikat jezika ranije teorije, s ishodom da se naini na koje se utvruju referenti ovih predikata menjaju u skladu s novim specifikacijama.
Pojmovno preciziranje moe nastati na vie naina. Nova teorija moe da
prui opisnu karakterizaciju proirenja jednog predikata za koji prethodno
29 Slinu poentu nainio je Kenet afner (Kenneth Schaffner) u svojoj predstojeoj
knjizi o teoriji strukture u biomedicinskim naukama. afnerova terminologija razlikuje se od moje i on je i dalje zainteresovan za perspektive globalnog smanjenja, ali
postoji znaajna konvergencija izmeu zakljuaka do kojih dolazi i onih koje zastupam u ovom odeljku.
nije bila dostupna opisna karakterizacija; ili moe ponuditi novi opis koji
ini razboritim da se izmene karakterizacije koje su prethodno prihvaene.30
U datom sluaju, referent mnogih primeraka mutiranog alela prvobitno
je utvren opisom hromozomski segment koji proizvodi nasledni devijantni fenotip. Posle Bridisovog (Bridges) otkria nejednakog ukrtanja
na Bar lokusu Drosophila, klasinim genetiarima je postalo jasno da ovo
deskriptivno odreenje obuhvata sluajeve u kojima je promenjena unutranja struktura gena i sluajeve u kojima su transponovani susedni geni.
Stoga je neophodno vratiti se na manje primenjiv opis hromozomskog
segmenta koji proizvodi nasledni devijantni fenotip kao rezultat unutranjih promena u alelu. Molekularna genetika daje precizno shvatanje unutranjih promena, s rezultatom da opis moe biti vie informativnog tipa:
mutirani aleli su segmenti DNK koji proizlaze iz prethodnih alela kroz brisanje, umetanje ili zamenu nukleotida. Ovo ponovno utvrivanje referenta
mutiranog alela, u principu, omoguava razlikovanje sluajeva mutacije
od sluajeva rekombinacije, a time i reavanje sporova koji esto nastaju iz
upotrebe mutiranog alela u kasnijim danima klasine genetike.31
Konano, razmotrimo primenu molekularne genetike u rasvetljavanju
delovanja [action] odreenih gena. Ovde ponovo pronalazimo vezu koja
na prvi pogled izgleda bliska redukcionistikom idealu. Iskazi koji se navode kao premise u posebnim problem-reenje iskazima, koji pripisuju pojedinane fenotipove pojedinim genotipovima izvedeni su iz molekularne
karakterizacije odgovarajuih alela. Prema prikazu klasine genetike datom
u 3. poglavlju, svaka verzija klasine genetike teorije u svojoj shemi za
genetsku hipotezu ukljuuje iskaz koji se odnosi na genotipove fenotipova
(klauzula [b] u opisu genetike hipoteze na str. 356. Uoptavanjem primera
o hemoglobinu, moda emo otkriti obrazac razmiljanja unutar molekularne genetike koji e kao svoj zakljuak generisati shemu za dodeljivanje
fenotipova genotipovima.
Nije teko okarakterisati ovu zamiljenu relaciju. Recimo da teorija T
daje eksplanatorno proirenje teorije T samo u sluaju da postoji neki obrazac reavanja problema teorije T, obrazac ije shematske premise mogu
nastati kao zakljuci obrasca reenja problema teorije T. Kada nova teorija daje eksplanatorno proirenje stare teorije, onda se pojedine premise
koje se javljaju u eksplanatornim izvoenjima datim u staroj teoriji mogu i
same objasniti pomou argumenata stvorenih novom teorijom. Meutim,
odatle ne sledi da se objanjenja koja prua stara teorija mogu poboljati
zamenom odgovarajuih premisa izvoenjima koja im pripadaju. Ono to je
30
Brojni su primeri ovakvih modifikacija u istoriji hemije. Trudiu se da budem

fer prema ovoj vrsti sluaja u: Kitcher 1978 i 1982.
31 Molekularna biologija je takoe znaajno doprinela preciziranju termina gen i
alel. Videti: Kitcher 1982.
165
166
relevantno za potrebe objanjavanja nekog iskaza S ne mora biti relevantno

za potrebe objanjenja iskaza S koji se javlja u eksplanatornom izvoenju
iskaza S.
ak iako redukcionizam nije uspean, moe izgledati da moemo
zahvatiti deo redukcionistikog duha upotrebom pojma eksplanatorno
proirenje. Teza da molekularna genetika prua eksplanatorno proirenje
klasine genetike, otelotvorava ideju opteg odnosa izmeu dveju teorija, izbegavajui dva od tri problema za koje smo utvrdili da optereuju
redukcionizam. Tom tezom se ne tvrdi da se neka specifina pretpostavka
klasine genetike (na primer, tvrdnja da se geni mogu replikovati) moe
izvesti kao zakljuak jednog molekularnog argumenta, ve se nudi jedna
opta veza izmeu premisa eksplanatornih izvoenja u klasinoj genetici
i eksplanatornih argumenata iz molekularne genetike. Ona je formulisana
tako da se prilagodi neuspehu (R1) i da uvai sliku klasine genetike, razvijenu u 3. odeljku. tavie, na to ne utie neuspeh (R2). Ako uzmemo primer
hemoglobina kao paradigmu, moemo opravdano tvrditi da eksplanatorna
ekstenzija ne zahteva nikakvu optu karakterizaciju gena u molekularnom
smislu. Sve to je potrebno jeste mogunost izvoenja fenotipskog opisa iz
molekularne karakterizacije struktura pojedinih gena. Tako, poto je zaobila dve prepreke, naa modifikovana redukcionistika teza oigledno je
nadomak uspeha.
Ipak, ak je i preporoeni redukcionizam osuen na propast, nadomak spasenja. Iako je tano da molekularna genetika pripada grozdu teorija koje, uzete zajedno, daju eksplanatorno proirenje klasine genetike,
molekularna genetika ne moe sama po sebi da donese dobrobit. Postoje
neki sluajevi u kojima pomone teorije ne doprinose objanjenju klasine
tvrdnje o ponaanju gena. U takvim sluajevima, klasina tvrdnja se moe
izvesti i objasniti navoenjem primera obrasca izvedenog iz molekularne
genetike. Primer ljudskog hemoglobina prua jedan takav sluaj. Ali, ovaj
primer je atipian.
Razmotrite nain na koji funkcionie primer sa hemoglobinom.
Odreenje molekularnih struktura normalnih i mutiranih alela, zajedno s
opisom genetskog koda, omoguava da izvedemo sastav normalnog i mutiranog hemoglobina. Primena hemije tada daje opise interakcija proteina.
Uz pomo nekih injenica o ljudskim krvnim elijama, moe se zakljuiti
da e se efekt srpastog oteenja javiti u abnormalnim elijama, a s obzirom
na neke injenice o ljudskoj fiziologiji, mogue je izvesti opise fenotipova.
Ovde postoji jasna analogija s nekim sluajevima u fizici. Izgleda da pretpostavke o krvnim elijama i fiziolokim potrebama imaju istu ulogu kao
i granini uslovi o oblicima, relativnim poloajima i brzinama planeta koje
se javljaju u Njutnovim izvoenjima Keplerovih zakona. U Njutnovom
objanjenju moemo videti primenu opteg obrasca rasuivanja izvoe-
nje eksplicitnih jednaina kretanja iz specifikacija delujuih sila to daje

opti rezultat prema kojem e se telo pod uticajem centralno usmerene
inverzne kvadratne sile kretati po kupinom preseku (krivoj koja ima oblik
preseka kupe); opti rezultat se zatim primenjuje na kretanja planeta ukljuivanjem delova astronomskih informacija. Slino tome, izvoenje klasine tvrdnje o delovanju normalnog i mutiranog gena hemoglobina moe se
posmatrati kao isto hemijsko izvoenje nastanka odreenih molekularnih
struktura i njihove interakcije. Hemijski zakljuci se potom primenjuju na
bioloki sistem, uz razmatranje uvoenja tri granina uslova: prvo, tvrdnje da izmenjena molekularna struktura utie na razvoj jedino u meri u
kojoj zamenjuje drugi molekul u eritrocitima (krvnim elijama koje prenose hemoglobin); drugo, opisa hemijskih uslova u kapilarima; i tree, opisa
efekata kapilarnog zaepljenja na organizam.
Ovaj primer moe da prui olakanje redukcionizmu, upravo zbog
jedne atipine osobine. U stvari, koncentriemo se na razlike izmeu fenotipova, uzimajui kao samorazumljivu injenicu da e se u svim sluajevima razvoj normalno nastaviti do nivoa proizvodnje eritrocita koji su, za
sve namere i svrhe, jednostavno vree koje sadre molekule hemoglobina
i poredimo razliku u hemijskom smislu u sluajevima u kojima eritrociti sadre razliite molekule. Detalji o procesu razvoja mogu se ignorisati.
Meutim, retko se deava da je efekt mutacije tako jednostavan. Veina
strukturnih gena predstavlja kd za molekule ije prisustvo ili odsustvo
stvara suptilne razlike. Stoga e mutacija obino uticati na raspodelu hemikalija u elijama embriona u razvoju. Verovatni rezultat je promena u javljanju unutarelijskih reakcija, promena koja zauzvrat moe da promeni
oblik elije. Zbog promene oblika, moe biti promenjena geometrija embrionalnih elija. elije koje obino dolaze u kontakt mogu se ne dodirivati.
Zbog ovoga, neke elije ne moraju dobiti molekule neophodne za paljenje/
ukljuivanje/aktiviranje odreenih baterija gena. Otuda e hemijski sastav
ovih elija biti promenjen. I tako se kree nadalje.32
Sasvim oigledno, u primerima kao to je ovaj (koji ukljuuju veinu
sluajeva u kojima se molekularna razmatranja mogu uvesti u embriologiju), rasuivanje koje nas vodi opisu fenotipa povezanog s genotipom,
bie mnogo komplikovanije od onog u sluaju sa hemoglobinom. Ono se
ne sastoji prosto u hemijskom izvoenju prilagoenom pomou nekoliko
graninih uslova koje daje biologija. Umesto toga, nailazimo na niz podargumenata: molekularni opisi vode odreivanju elijskih osobina, iz ovih
odreenja izvodimo zakljuke o elijskim interakcijama, a iz tih zakljuaka
dolazimo do daljih molekularnih opisa. Jasno je da ovde postoji obrazac
rasuivanja koji ukljuuje molekularnu biologiju i koji proiruje objanje32
Za primere videti: Wessels 1977, posebno poglavlja 6, 7, 1315; Ede 1978,

posebno poglavlje 13.
167
168
nja kakva prua klasina genetika, pokazujui kako fenotipovi zavise od

genotipova ali mislim da bi bilo luckasto sugerisati da ovo proirenje daje
sama molekularna genetika.
U drugom odeljku otkrili smo da tradicionalni odgovor na filozofsko
pitanje o razumevanju odnosa izmeu molekularne genetike i klasine
genetike, redukcionistiki odgovor ne zadovoljava. Trei odeljak poiva
na pokuaju dijagnostikovanja bolesti redukcionizma, dajui razumevanje
strukture i evolucije klasine genetike to bi poboljalo sliku kakvu nude
oni koji favorizuju naune teorije zasnovane na tradicionalnom pristupu prirodi. U ovom delu rada pokuao sam, koristei okvir treeg odeljka, da razumem odnose izmeu molekularne genetike i klasine genetike.
Molekularna genetika je uinila neto vano za klasinu genetiku, a njene
uspehe moemo uoiti ukoliko ih vidimo kao primere interteorijskih odnosa koje sam opisao. Stoga tvrdim da je problem od kojeg smo poli reen.
Pa ta? Da li mi ovde imamo samo jednu studiju o konkretnom sluaju
sluaju koji se, da budemo sigurni, pokazao kao zbunjujui za uobiajeno
shvatanje naunih teorija i naune promene? Nadam se da ne. Iako su se
tradicionalni pristupi moda pokazali korisnim za razumevanje nekih od
otrcanih primera koji su bili uobiajeni u filozofiji nauke u dvadesetom
veku, verujem da e se za pojam naune prakse, skiciran u treem odeljku,
zajedno sa ovde ukratko opisanim interteorijskim odnosima, pokazati da
je od pomoi u analiziranju strukture nauke i rasta naunog znanja, ak i u
onim oblastima nauke u kojima su se tradicionalna gledita inila najuspenijim.33 Otuda, pria o dve nauke koju sam kazivao nije zamiljena samo
kao deo lokalne istorije koja ispunjava jedan mali, ali problematian jaz u
ortodoksnim hronikama. Nadam se da uvodi pojmove od opteg znaaja u
projekt razumevanja rasta nauke.
5. Antiredukcionizam i organizacija prirode

Preostaje jedna nedovrena tema. Istoriju biologije obeleava kontinuirano
suprotstavljanje izmeu redukcionista i antiredukcionista. Redukcionizam
profitira eksploatiui optubu da prua jedinu alternativu nerazumljivosti vitalizma. Antiredukcionisti odgovaraju da su njihovi protivnici ignorisali organsku sloenost prirode. Imajui u vidu gornji prikaz, moemo se
zapitati kako danas izgleda ovaj tradicionalni spor?
Sugeriem da e ovde ponueno razumevanje genetike omoguiti
redukcionistima da prue egzaktniji prikaz onoga to tvrde, a da e anti33
Kako se ista perspektiva moe plodno primeniti i na druge primere pokuavam

da pokaem u: Kitcher 1981 (odeljci 3 i 4), 1982b (poglavlje 2) i Darwins Achievement
(u tampi), u zborniku Pittsburgh Studies in the Philosophy of Science.
redukcionistima omoguiti da budu precizniji u pogledu onoga ta je to

to poriu. Redukcionisti i antiredukcionisti se slau u minimalnom fizikalizmu. Prema mom saznanju, nema velikih linosti u savremenoj biologiji
koje osporavaju tvrdnju da je svaki bioloki dogaaj, stanje ili proces kompleksan fiziki dogaaj, stanje ili proces. Najzamreniji deo ontogenije ili
filogenije podrazumeva bezbroj promena fizikog stanja. Antiredukcionisti
upravo naglaavaju organizaciju prirode i interakcije meu pojavama na
razliitim nivoima. Prigovor organizaciji ima dva razliita oblika. Ukoliko
je predmet spora prava forma evolucione teorije, antiredukcionisti e tvrditi
da je nemogue razumeti svu selekciju kao operiuu na nivou gena.34 S tim
u vezi ne zanima me ovo podruje sukoba izmeu redukcionista i njihovih
protivnika, ve pokuaj da se ospore zahtevi za hegemonijom molekularnih
studija u razumevanju fiziologije, genetike i razvoja organizama.35
Sofisticirani redukcionista treba da prizna da je priroda, u dosadanjoj
biolokoj praksi, podeljena na nivoe koji ine odgovarajue delove oblasti
bioloke studije: molekularnu biologiju, citologiju, histologiju, fiziologiju i
tako dalje. O svakoj od ovih nauka se moe misliti tako da se slui odreenim jezikom kako bi formulisala pitanja koja smatra vanim i tako to
obezbeuje obrasce rasuivanja za reavanje tih pitanja. Redukcionisti sada
mogu izloiti prvu od dve glavne tvrdnje. Jaa teza glasi da se objanjenja
koja prua bilo koja bioloka teorija mogu preformulisati u jezik molekularne biologije i preinaiti tako da predstavljaju primere obrazaca rasuivanja koje obezbeuje molekularna biologija. Slabija teza glasi da molekularna biologija daje eksplanatorno proirenje drugih biolokih nauka.
Tvrdi redukcionizam postaje rtva razmatranja iznesenih protiv (R3).
Distribucija gena u gamete ne moe se objasniti ponavljanjem neprijatnih
detalja o stalnom meanju molekula, ve zapaanjem da su hromozomi
poravnati u parovima neposredno pre mejotike podele, a da se po jedan
hromozom iz svakog para prenosi u svaki od gameta. Ovu poentu moemo
formulisati u obliku eljenog idioma biologa, tako to emo rei da sortiranje alela treba razumeti na citolokom nivou. Ono to se misli pod ovim
opisom jeste da postoji obrazac rasuivanja koji se primenjuje kako bi se
izveli opisi sortiranja alela, a koji ukljuuje predikate koji opisuju elije i
njihove velike (large-scale) unutranje strukture. Taj obrazac rasuivanja
34
Ekstremnu verzija redukcionizma brani Riard Dokins (Dawkins 1976, 1982).

Za odlinu kritiku, videti: Sober i Lewontin 1982. Ambicioznije oblike antiredukcionizma u vezi sa evolucionom teorijom iznose: Gould 1980, Eldredge i Cracraft 1980,
Stanley 1979. Klasini rani izvor nekih (ne i svih) kasnijih antiredukcionistikih tema
je Animal Species and Evolution (Mayr 1963), posebno poglavlje 10.
35 Guldova Ontogeny and Phylogeny (Gould 1977) daje istorijsko rasvetljenje obe
oblasti spora o redukcionizmu. Savremene antiredukcionistike argumente o embriologiji su izrazili Wessels 1977 i Ede 1978. Videti takoe: Oster i Alberch 1982,
169
170
trebalo bi da bude objektivno pretpostavljen molekularnom obrascu kojim

bi bila izvedena ta komplikovana pregrupisavanja pojedinanih molekula,
jer se moe primeniti na niz sluajeva koji bi iz molekularne perspektive
izgledali heterogeno. Intuitivno, citoloki obrazac stvara veze koje se gube
na molekularnom nivou i zato bi trebalo da je poeljniji.
Do sada se antiredukcionizam pojavljivao kao teza da postoje autonomni nivoi biolokog objanjenja. Antiredukcionizam tumai sadanju podelu biologije ne samo kao privremenu osobinu nae nauke koja proizlazi iz
naih kognitivnih nesavrenosti ve kao odraz nivoa organizacije u prirodi. Eksplanatorni obrasci u kojima se koriste pojmovi citologije istrajae
u naoj nauci, jer bismo se [u suprotnom] odrekli znaajnog objedinjenja
(ili ne bismo uspeli da primenimo relevantne zakone ili da identifikujemo
kauzalno relevantna svojstva) pokuavajui da izvedemo zakljuke na koje
se primenjuju pomou renika i obrazaca rasuivanja molekularne biologije. Ali, teza o autonomiji predstavlja samo poetak antiredukcionizma.
Jedna snanija doktrina moe nastati suprotstavljanjem slabijoj verziji sofisticiranog redukcionizma.
U etvrtom odeljku sam istakao mogunost da se molekularna genetika
moe posmatrati kao da prua eksplanatorno proirenje klasine genetike
kroz izvoenje ematske reenice koja fenotipove dodeljuje genotipovima
iz jednog molekularnog obrasca rasuivanja. Ova oigledna mogunost ne
uspeva na jedan pouan nain. Antiredukcionisti ne samo da nisu u stanju
da tvrde da postoje autonomni nivoi biolokog objanjenja ve mogu i da
se odupru slabijem redukcionistikom gleditu da objanjenje uvek tee od
molekularnog nivoa pa navie. ak i ako se redukcionisti povuku prema
skromnoj tvrdnji da dok postoje autonomni nivoi objanjenja, opisi elija i
njihovih sastojaka se uvek objanjavaju opisivanjem gena, opisi geometrije
tkiva uvek se objanjavaju opisivanjem elija i tako dalje, antiredukcionista
moe da odoli slici jednosmernog toka objanjenja. Razumevanje fenotipske manifestacije gena, smatrae oni, zahteva neprestano pomeranje napred
i nazad preko nivoa. Poto su razvojni procesi kompleksni i poto promene u vremenu [timing] embriolokih dogaaja mogu proizvesti kaskadu
efekata na vie razliitih nivoa, ponekad se mogu koristiti opisi na viim
nivoima kako bi se objasnilo ta se deava na jednom fundamentalnijem
nivou.
Na primer, da bi se razumeo fenotip povezan s mutiranim alelom limpbud, moglo bi se poeti praenjem geometrije tkiva na osnovnoj molekularnoj strukturi. Molekularni sastav mutiranog alela dovodi do nefunkcionalnog proteina, uzrokujui neku nepravilnost u unutranjoj strukturi elija.
Abnormalnost se ogleda u osobenostima oblika elije, to, zauzvrat, utie
na prostorne odnose izmeu elija embriona. Do sada imamo jednosmeran protok objanjenja koje redukcionistika predvia. Meutim, naredni
smer objanjenja je drugaiji. Zbog abnormalnog tkiva geometrije, elije

koje su obino u kontaktu ne dolaze u dodir; poto se ne dodiruju, neki
vani molekuli, koji aktiviraju neke baterije gena, ne dospevaju do kljunih
elija; jer ovi geni nisu ukljueni, neophodni morfogen se ne proizvodi;
rezultat je abnormalna morfologija u ekstremitetu.
Redukcionisti mogu sasvim ispravno ukazati na to da postoji neki
veoma sloen molekularni opis cele situacije. Geometrija tkiva je ipak
konfiguracija molekula. Ali, ova poenta nije relevantnija od uporedive
tvrdnje o procesu mejotike podele u kojoj se aleli distribuiraju u gametu. Odreeni geni nisu izraeni zbog geometrijske strukture elija u tkivu:
relevantne elije su suvie udaljene. Meutim, ovo se ostvaruje na molekularnom nivou, naa objanjenja moraju izneti najbitniju injenicu, da se
prisustvo jaza izmeu elija koje su inae susedne objanjava neekspresijom gena. Kao i u primeru prenosa alela u mejozi, gubimo iz vida vane
veze pokuavajui da razmotrimo situaciju iz molekularne perspektive.
Kao i ranije, ova poenta se moe izotriti razmatranjem situacija u kojima
radikalno razliite konfiguracije molekula realizuju kljunu osobinu geometrije tkiva: situacije u kojima heterogene molekularne strukture ostvaruju slom komunikacije izmeu elija.
Dakle, embriologija prua podrku za snaniju antiredukcionistiku
tvrdnju. Ne samo da postoji sluaj teze o autonomnim nivoima objanjenja
ve nalazimo primere u kojima se tvrdnje na jednom fundamentalnijem
nivou (posebno tvrdnje o genskoj ekspresiji) objanjavaju pomou tvrdnji
na manje fundamentalnom nivou (naroito opisi relativne pozicije relevantnih elija). Dva antiredukcionistika biologa jezgrovito govore o ovoj
poenti:
... razvojni program ne treba posmatrati kao linearno organizovan kauzalni lanac
od genoma do fenotipa. Umesto toga, morfologija se javlja kao posledica sve
sloenijeg dijaloga izmeu elijskih populacija, koje se odlikuju svojim geometrijskim kontinuitetima i elijskim genomima, koji se odlikuju stanjima genske
aktivnosti (Oster i Alberch 1982: 454).36
Posledica je da objanjenja koja su ponudile manje fundamentalne bioloke nauke nije proirila molekularna biologija.
Bilo bi preuranjeno tvrditi da sam pokazao kako se moe preformulisati antiredukcionistiki prigovor organizaciji prirode na jedan potpuno
precizan nain. Moj zakljuak je da u onoj meri u kojoj moemo shvatiti
trenutne eksplanatorne strukture u biologiji, ta podela oblasti na podoblasti odgovara nivoima organizacije u prirodi isto tako moemo razumeti
antiredukcionistiku doktrinu. U svom minimalnom obliku, to je tvrdnja
36
Dijagram na str. 452 daje podjednako jednostavan prikaz njihove antiredukcionistike pozicije.
171
172
da posveenost nekolicini eksplanatornih nivoa prosto ne odraava naa

kognitivna ogranienja; u svom jaem obliku, to je teza da se neka objanjenja protive pravcu eljenog redukcionistikog objanjenja. Redukcionisti ne
treba da odbace ove doktrine kao suvie neshvatljive ukoliko nisu spremni
da kao nerazumljivu odbace bioloku strategiju podele oblasti (strategija
koja mi se ini jasnom, iako nije analizirana).
Primeri koje sam izloio izgleda da podravaju obe redukcionistike
doktrine. Da zakljuimo, neophodna je dalja analiza. Pojam eksplanatornih nivoa oigledno vapi za objanjenjem i bilo bi prosvetljujue zameniti neformalni argument kojim se tvrdi da se objedinjenje naih verovanja
najbolje postie prezerviranjem vie eksplanatornih nivoa, argumentom
zasnovanim na jednom egzaktnijem kriterijumu objedinjenja. Ipak, nadam
se da sam dovoljno rekao kako bih nainio prihvatljivim stanovite da, uprkos ogromnoj vrednosti molekularne biologije koju su Votson i Krik pokrenuli 1953. godine, molekularne studije ne mogu da proderu [cannibalize] ostatak biologije. ak i ako genetiari moraju da postanu fizioloki
hemiari, ne bi trebalo da odustanu od toga da budu embriolozi, psiholozi
i citolozi.
S engleskog preveo Ivan urlan
Literatura
Bromberger, Silvain. 1963. A Theory about the Theory of Theory, u W. L. Reese (prir.),
Philosophy of Science: The Delaware Seminar. New York.
1966. Questions. Journal of Philosophy 63: 597606.
Causey, Robert. 1972. Attribute Identities in Microreductionism. Journal of Philosophy 69: 407
422.
Cohen, R. S. et al. (prir.) 1976. PSA 1974. Boston: D. Reidel.
Garfinkel, Alan. 1981. Forms of Explanation. New Haven: Yale University Press.
Georghiou, G. P. 1972. The Evolution of Resistance to Pesticides. Annual Review of Ecology and
Systematics 3: 133168.
Glymour, Clark. 1969. On Some Patterns of Reduction. Philosophy of Science 36: 340353.
Goosens, William K. 1978. Reduction by Molecular Genetics. Philosophy of Science 45: 7895.
Davidson, Eric H. 1976. Gene Expression in Early Development. New York: Academic Press.
Darden, Lindley i Maull, Nancy. 1977. Interfield Theories. Philosophy of Science 44: 4364.
Dawkins, Richard. 1976. The Selfish Gene. New York: Oxford University Press.
1982. The Extended Phenotype. San Francisco: W. H. Freeman.
Ede, Donald. 1978. An Introduction to Development Biology. London: Bleckie.
Eldredge, N. i Cracraft, J. 1980. Phylogenetic Patterns and the Evolutionary Process. New York:
Columbia University Press.
Enc, Berent. 1976. Identity Statements and Micro-reductionism. Journal of Philosophy 73: 285
306.
Fodor, Jerry. 1975. The Language of Thought. New York: Crowell.
Gould, S. J. 1977. Ontogeny and Phylogeny. Harvard.
1980. Is a new and general theory of evolution emerging? Paleobiology 6: 119130.
Hampel, C. G. 1966. Philosophy of Natural Science. Englewood Cliffs, N. J.: Prentice Hall [prevod: K. G. Hempel, Filozofija prirodnih nauka, Plato, Beograd 1997].
Hull, David. 1970. Philosophy of Biological Science. Prilagoeno iz: Theodosius Dobzhansky,
Genetics of the Evolutionary Process, New York: Columbia University Press.
1972. Reduction in Genetics-Biology or Philosophy? Philosophy of Science 39: 491499.
1974. Philosophy of Biological Science. Englewood Cliffs, N. J.: Prentice Hall.
Kimbrough, Steven Orla. 1979. On the Reduction of Genetics to Molecular Biology. Philosophy
of Science 46: 389406.
Kitcher, Philip. 1978. Theories, Theorists, and Theoretical Change. The Philosophical Review
87: 519547.
1981. Explanatory Unification, Philosophy of Science 48: 507531.
1982. Genes. British Journal for the Philosophy of Science 33: 337359.
1982b. Abusing Science. Cambridge: MIT Press,
1983. The Nature of Mathematical Knowledge. New York: Oxford University Press.
Kornberg, Arthur. 1974. DNA Synthesis. San Francisco: W. H. Freeman.
Kuhn, Thomas. 1962. The Structure of Scinetific Revolutions. Chicago: University of Chicago
Press [prevod: Tomas Kun, Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd 1974].
Lewontin, R. C. i Duun, L. C. 1960. The Evolutionary Dynamics of a Polymorphism in the
House Mouse. Genetics 45: 705722.
Maugh II, T. H. 1981. A New Understanding of Sickle Cell Emerges. Science 211: 265267.
Maull, Nancy. 1977. Unifying Science Without Reduction. Studies in the History and Philosophy
of Science 8: 143171
Mayr, Ernst. 1963. Animal Species and Evolution. Cambridge: Harward University Press.
1982. The Growth of Biological Thought. Cambridge, Mass: Harvard University Press.
Miler, H. J. 1922. Variation due to change in the individual gene, pretampano u Peters 1959:
104116.
Nagel, E. 1961. The Structure of Science. New York: Harcourt Brace [prevod: E. Nejgel,
Struktura nauke, Nolit, Beograd 1973].
Oster, G. i Alberch, P. 1982. Evolution and Bifurcation of Developmental Programs. Evolution
36: 444459.
Peters, J. A. (prir.) 1959. Classic Papers in Genetics. Englewood Cliffs, N. J.: Prentice-Hall.
Putnam, Hilary. 1975. Philosophy ond our Mental Life, u Mind, Language, and Reality, str.
291303. Cambridge: Cambridge University Press.
Cohen, R. S. et al. (prir.) 1976. PSA 1974. Boston: D. Reidel.
Ruse, M. 1971. Reduction, Replacement, and Molecular Biology. Dialectica 25: 3872.
Schaffner, K. 1967. Approaches to Reduction. Philosophy of Science 34: 137147.
1969. The Watson-Crick Model and Reductionism. British Journal for the Philosophy of
Science 20: 325348.
1974. The Peripherality of Reductionism in the Development of Molecular Biology.
Journal of the History of Biology 7: 111139.
1976. Reductionism in Biology: Prospects and Problems, u Cohen et al. (prir.), PSA
1974, str. 613632. Boston: D. Reidel.
Shapere, Dudley. 1971. Notes towards a Post-Positivistic Interpretation of Science, u P.
Achinstein i S. Barker (prir.), The Legacy of Logical Positivism. Baltimor: Johns Hopkins
University Press.
Sklar, Larry. 1967. Tipes of InterTheoretic Reduction. British Journal for the Philosophy of
Science 18: 109124.
Sober, Elliott i Lewontin, Richard C. 1982. Artifact, Caise, and Genic Selection. Philosophy of
Science 49: 157180.
Stanley, Steven M. 1979. Macroevolution. San Francisco: W. H. Freeman.
Strickberger, M. V. 1976. Genetics. New York: Macmillan.
173
174
Suppe, F. 1973. Introduction, u F.S uppe (prir.), The Structure of Scientific Theories. Urbana:
University of Illinois Press.
Sybenga, J. 1972. General Cytogenetics. North-Holland Publishing Company.
Watson, J. i Crick, F. 1953a. Molecular Structure of Nucleic Acids. Nature 171: 737738.
1953b. Genetic Implications of the Structure of Deoxyribonucleic Acid. Nature 171:
934937.
Watson, J. 1976. Molecular Biology of the Gene. Menlo Park, Ca.: V. A. Benjamin [prevod:
Molekularna biologija gena, Nauna knjiga, Beograd 1977].
Wessels, N. K. 1977. Tissue Interactions and Development. Menlo Park, Ca.: W. A. Benjamin.
Whitehouse, H. L. K. 1965. Towards an Understanding of the Mechanism of Heredity. London:
Arnold.
Wimsatt, William. 1976. Reductive Explanation: A Functional Account, u R. S. Koen

et al.(prir.), PSA 1974, str. 671710. Boston: D. Reidel.
Trei program
175
575.82:167/168
57.01:167/168
Prevod
ELIOT SOBER i DEJVID SLOAN VILSON
KRITIKI PREGLED FILOZOFSKOG RAZMATRANJA

PROBLEMA JEDINICA SELEKCIJE*
Evolucionistiki problem jedinica selekcije podstakao je obiman konceptualni rad
meu filozofima. Osvrnuemo se na ovaj rad kako bismo ustanovili trenutno stanje problema.
Kljune rei: varijansa, interaktori i replikatori, adaptivna vrednost, selekcionizam,
trijaa.
1. Uvod
Filozofi su napisali veliki broj radova s ciljem da razjasne pojam jedinice
selekcije. Pre nego to se upustimo u neposredne tehnike detalje te literature, poi emo od jednog neformalnog opisa problema selekcije. Jer, kao
to su pozitivisti imali obiaj da kau, explicandum mora biti razjanjen
pre nego to se proceni adekvatnost explicansa. Problem se izlae u odeljku 2. U odeljcima od 3 do 7 baviemo se kritikom osnovnih ideja, ranije
predstavljenih. U odeljku 8 izlaemo na pristup problemu, a u odeljku 9
izvodimo zakljuak iz prethodnih odeljaka.
2. Natrag ka osnovama
Jo od Darvina, panju evolucionista privlai problem jedinica selekcije.
On se odnosi na dilemu o tome da li osobine evoluiraju zbog doprinosa
* Naslov originala: Elliott Sober and David Sloan Wilson, A Critical Review of
Philosophical Work on the Units of Selection Problem, Philosophy of Science, Vol. 61,
No. 4, dec. 1994, 534555.
Zahvaljujemo se Nacionalnoj Naunoj Fondaciji na finansijskoj podrci (NSF
Grant SBE9212294). Takoe smo zahvalni Robertu Brendonu (Robert Brandon),
Piteru Godfri-Smitu (Peter Godfrey-Smith), Dejvidu Halu (David Hull), Riardu
Luontinu (Richard Lewontin), kao i anonimnom referentu ovog asopisa na korisnim
predlozima.
176
individualnom organizmu1 ili zato to doprinose grupi u kojoj se pojavljaju. Neto skorije, pojavila se i trea alternativa, prema kojoj se osobine
razvijaju jer doprinose genima koji ih kodiraju (Williams 1966, Dawkins
1976).
Izbor koji je Darvin razmatrao izbor izmeu organizma i grupe kao
jedinica selekcije bio je vaan zbog problema evolucionog altruizma.
Altruistina osobina smanjuje adaptivnu vrednost organizama koji je poseduju, ali doprinosi grupi u kojoj se pojavljuje. Altruistine osobine su loe
po organizam, ali su dobre po grupu. Kada bi jedinica selekcije bio iskljuivo organizam, altruizam se ne bi mogao razviti. Meutim, ako je ponekad
grupa jedinica selekcije, altruizam postaje evoluciona mogunost.
Vredi pomenuti dve posledice ovog uobiajenog sparivanja altruizma
sa grupom kao jedinicom selekcije i sebinosti s organizmom kao jedinicom selekcije (Wilson 1990). Prvo, altruizam i sebinost definisani su efektima koje ponaanje ima na adaptivnu vrednost; oni nemaju nita sa psiholokim motivima. Drugo, altruizam nije isto to i pomaganje. Roditeljska
briga je jedan od primera pomaganja, ali ukoliko su roditelji koji vode
brigu adaptivniji od onih koji je ne vode, onda roditeljska briga nije vid
altruizma.2
Da bismo uobliili ideje, bie korisno da primenimo kontrast izmeu
grupe i organizma kao jedinica selekcije na nekoliko primera. Nije nam cilj
da se pogode svi bioloki detalji, ve da se itaocu omogui jasniji pogled
na relevantni konceptualni kontrast. Razmotrimo, najpre, razlog zbog kojeg
zebre pre tre brzo nego sporo. Odgovor je da su zebre koje su trale bre
bile i uspenije u dostizanju reproduktivnog doba od zebri koje su trale
sporo. Osobina brzog tranja je evoluirala jer doprinosi organizmu koji je
poseduje. Uporedimo sada to sa aokom pele. Kada pela aokom ubode
uljeza, pela sa aokom gubi i sopstvene unutranje organe. Dakle, aoka se
nije razvila zato to je pomagala pelama koje je poseduju. Naprotiv, aoke
su se razvile jer su koristile grupi i uprkos injenici da su tetile organizmima koji su je posedovali. Roj sainjen od jedinki sa aokom prolazio je
bolje od onog bez takvih jedinki.3
1
Pojmove individua i organizam smo koristili sinonimno kao vid terminoloke pogodnosti. To ne prejudicira temeljne tvrdnje da su vrste individue (sensu Hull
1988) ili da su grupe ponekad organizmi (sensu Wilson i Sober 1989, 1994a).
2 Ovo je najoiglednije kada uzmemo u obzir. vrste sa uniparentalnom
reprodukcijom. Takoe, trenutna poenta ne iskljuuje mogunost roditeljsko/
potomakog sukoba interesa (Trivers 1972, Haig 1993).
3 Zamolili bismo itaoce koji smatraju da aoke evoluiraju delovanjem selekcije u
srodnikom krugu i da selekcija u srodnikom krugu nije vid grupne selekcije da prihvate ovaj primer iskljuivo kao ilustraciju. Mi tvrdimo da je selekcija u srodnikom
krugu tip grupne selekcije (gde se grupe sastoje od srodnika) u Vilson i Sober (1989,
Ukoliko bioloki podaci odgovaraju izloenim primerima, treba

zakljuiti da je organizam jedinica selekcije u evoluciji brzine tranja zebre,
dok je grupa jedinica selekcije u evoluciji aoke kod pela. Generalizacijom
dolazimo do sledeih definicija:
U evoluciji osobine T, organizam je bio jedinica selekcije ako i samo
ako je jedan od faktora koji je uticao na evoluciju T, taj da je T doprinosila
organizmu.
Pri evoluciji osobine T, grupa je bila jedinica selekcije ako i samo ako
je jedan od faktora koji utie na evoluciju T, taj da je T doprinelo grupi.
Ova dva posebna sluaja generalizacijom daju sledeu formulaciju.
Objekti na nivou X, pri evoluciji osobine T, bili su jedinica selekcije
ako i samo ako je jedan od faktora, koji je uticao na evoluciju T, taj da je T
doprinelo objektima na nivou X.
Dok prve dve definicije ne opisuju nain na koji bi gen bio jedinica
selekcije, trea formulie: ako osobina evoluira zato to doprinosi genu koji
je kodira, onda je gen jedinica selekcije.4
Zabeleimo dve posledice prethodne propozicije. Prvo, razliite osobine mogu evoluirati iz razliitih razloga; grupa moe biti jedinica selekcije
za jednu osobinu, ali ne i za drugu. Drugo, ista osobina moe evoluirati iz razliitih razloga nekoliko jedinica selekcije moe biti povezano s
evolucijom jedne posebne osobine. Iako celovito reenje problema jedinica
selekcije moe postojati (npr. gen je jedna jedina jedinica selekcije za sve
osobine), takvo reenje se mora eksplicitno argumentovati; sama formulacija problema ne sme diktirati i njegovo reenje.
Verujemo da ova prosta shema moe biti od pomoi kao preliminarni
orijentir za shvatanje problema jedinica selekcije. No, bilo kako bilo, ostaju mnoga pitanja o kojima trba diskutovati pri razjanjavanju, pa emo se
njima baviti u daljem tekstu.
3. Replikatori i interaktori
Hal (Hull 1980, 1981, 1988) je tvrdio da je distinkcija izmeu replikatora
i interaktora presudna za razumevanje problema jedinica selekcije. On je
generalizovao teme kojima se Dokins bavio. Dokins je razlikovao replikatore i nosae (vehicles). Dokinsov termin nosa Hal je zamenio terminom
interaktor, jer je verovao da je Dokinsova terminologija isuvie uslovljena
perspektivom sebinog gena, prema kojoj je iskljuivo gen, a ne organi1994a). Ovo je pozicija koju takoe zauzima Sili (Seeley 1989); naslov njegovog rada je
instruktivan: Kolonija pela kao superorganizam.
4 ini se da iz ovoga sledi da je gen uvek jedinica selekcije. Ovo e biti diskutovano u 7. odeljku.
177
178
zam ili grupa, jedinica selekcije. Hal je stoga eleo da formulie iri teorijski okvir od onoga koji je artikulisao Dokins, koji bi mogao da ukljui i
da razjasni vie razliitih pozicija u vezi sa problemom jedinica selekcije.
Drugi autori su podrali Halove predloge (e.g. Lloyd 1988, Brandon 1990),
dopunjujui ih vlastitim predlozima tehnike prirode.
Hal je definisao replikator kao entitet koji svoju strukturu prenosi
direktno kroz replikaciju, a interaktor kao entitet koji pri interakciji deluje kao skladna celina tako da je replikacija diferencirana (Hull 1980: 318).
Najvredniji momenat Halove (i Dokinsonove) distinkcije jeste razlikovanje problema naslea od problema koji su kauzalni procesi u pozadini
diferencijalne reprodukcije. To da su geni jedinica nasleivanja, nikad nije
ni bilo sporno kada se govorilo o problemu jedinica selekcije. Ako procesom grupne selekcije evoluira neka altruistika fenotipska osobina, gen
koji kodira tu osobinu takoe mora evoluirati. Ideja da su geni jedinica
nasleivanja da su replikatori jeste opteprihvaena.
ak iako koncept replikatora nije centralni za problem jedinica selekcije, on ipak zasluuje filozofsku panju. Ako je replikator definisan kao
objekt koji svoju strukturu prenosi direktno, ta tu direktno moe znaiti
i ta je replikacija? Proces replikacije gena je jako sloen. U kojem smislu
onda geni roditelja direktno stvaraju gene potomaka?5
Dokins je smatrao da organizmi sa seksualnom reprodukcijom nisu
replikatori, ve da tu ulogu igraju geni. Ali na koji nain polni organizmi
ne uspevaju da se replikuju, dok geni uspevaju? Polni organizmi esto ne
ispoljavaju potpunu doslednost pri replikaciji, mada, kada je re o kanalisanim osobinama, doslednost replikacije prilino je velika. Ljudi imaju
jedno srce, kao i njihova deca. U svakom sluaju, ako organizmika (organismic) reprodukcija ukljuuje nepotpunu doslednost pri replikaciji, zato
bi to znailo da organizmi uopte nisu replikatori? Zato se, umesto toga,
ne moe rei da je njihova replikacija nesavrena?
Dokins tvrdi da replikatori pre podleu Vajsmanovim principima nego
Lamarkovim replikatori ne mogu posredovati u nasleivanju steenih
osobina. Ova nemogunost ilustrovana je figurom 3.1. Kada majka irafa
produava svoj vrat istezanjem, to ne podstie i mutaciju u genima koje
ona prenosi svojim potomcima i koji bi im omoguavali da imaju dugake
vratove bez istezanja. Dakle, fenotipske osobine steene tokom razvoja ne
menjaju gene prenesene u reprodukciji.
Mi se slaemo s ovim rutinskim odbacivanjem Lamarkove ideje, iako
naglaavamo da je pitanje da li je Vajsman uvek u pravu empirijske prirode.
5
Pitanje interpretacije direktnosti postaje jo problematinije kada uzmemo u

obzir predloge (Hull 1988, Dawkins 1982, Williams 1992) da aseksualni organizmi,
populacije i/ili vrste mogu biti replikatori.
potomaki fenotip
roditeljski fenotip
roditeljski genotip
potomaki genotip
Slika 3.1
S druge strane, ne vidimo zato bi koncept replikatora neposredno pretpostavljao i Vajsmanove tvrdnje. Ako se geni ponekad opiru Vajsmanovim
zakonima, zar to znai da oni nisu replikatori?
Drugo pitanje tie se odnosa izmeu koncepta replikatora i koncepta naslea. U biologiji, naslee se meri uz pomo koncepta heritabilnosti.
Kada potomci fenotipski nalikuju roditeljima, to moe biti zato to dele ili
gene ili istu ivotnu sredinu, ili i jedno i drugo. Fenotipska osobina ima
vrednost heritabilnosti (heritabilnost u uem znaenju) razliitu od nule
ukoliko se slinost izmeu roditelja i potomaka bar delimino moe pripisati zajednikim genima.
Kao takva, heritabilnost je svojstvo fenotipskih osobina organizama.
Isti pojam se direktno primenjuje i na grupe organizama. Ako iz grupe
organizama nastanu erke-kolonije, one mogu nalikovati roditeljskim
populacijama usled genetikih podudarnosti. Naslee odlikuje grupe na isti
nain na koji odlikuje i pojedinane organizme (Maynard Smith [Maynard
Smith 1987] i Ridli [Ridely 1993] se ne slau; mi sledimo stanovite Vilsona
i Sobera [1989, 1994b]).
Heritabilnost je od sutinske vanosti da bi prirodna selekcija uzrokovala evoluciju. Ukoliko brzina tranja kod zebre treba da evoluira individualnom selekcijom, onda organizmi potomci moraju da nalikuju svojim
roditeljima. A ako kod pela aoke treba da evoluiraju selekcijom preko
grupne selekcije, onda erke kolonije moraju da nalikuju svojim roditeljima. Ovde uopte nije bitno da se odlui ta ima ulogu replikatora dok je, s
druge strane, od sutinskog znaaja da se utvrdi da su osobine nasledne.6
Ukoliko i organizmi i grupe mogu posedovati nasledne osobine, ta
onda gene ini posebnim? Oni su, po definiciji, objekti koji fenotipovima
objekata vieg nivoa daju njihovu heritabilnost (u uem znaenju). Ipak,
to ne znai da su reprodukcija i slinost izmeu roditelja i potomka jedina svojstva gena. Sve u svemu, iako nije isto biti replikator i biti nasledan,
nema nieg pogrenog u tome da jedinicu naslea odredimo kao gen.
Vano je pomenuti jo jedan problem koji se odnosi na koncept replikatora. Da li su papiri koje stavljamo u fotokopir mainu replikatori?
6
Ovo je jedan od razloga zato je Darvin mogao da razvije toliko uvida o prirodnoj selekciji iako je njegova slika o mehanizmu nasleivanja bila potpuno pogrena.
179
180
Svakako, kopije se prave od njih. Ali da li oni prave kopije sebe samih?
Naravno, odgovor je ne. Stranice papira su replikovane, ali nisu i same
replikatori. U tom smislu, jedna od implikacija replikatora jeste ta da oni
aktivno prave sopstvene kopije. Njihova replikacija je aktivna. Oni nisu
pasivni entiteti ije se kopije prave. Ideja da su geni replikatori preuveliava
stepen posebnosti koji poseduje proces replikacije.
Vratimo se sada konceptu interaktora. U odeljku 2 predstavili smo
brzinu tranja zebri i aoku pela kao radne primere organizma i grupe
kao jedinica selekcije. Da li koncept interaktora pogaa traenu distinkciju? Pogledajmo.
Nain na koji se ova dva primera razlikuju sada moramo eksplicirati.
U naem hipotetikom primeru vezanom za brzinu tranja zebri, zamiljamo da je individualni organizam, a ne grupa jedinica selekcije. S druge
strane, u sluaju aoke, moramo prepoznati dve jedinice na evoluciju
osobine utie kako injenica da je aoka dobra za grupu, tako i injenica
da je odsustvo aoke dobro po organizam. U ovom sluaju i grupa i organizam su jedinice selekcije. Ukoliko bi Halov predlog trebalo da reflektuje
ove ideje, onda bi u prvom sluaju moralo biti tano da zebre kao pojedinani organizmi, a ne krda zebri kao jedinstvene celine, direktno stupaju u
interakciju sa svojom ivotnom sredinom na takav nain da je replikacija
diferencijalna. Nasuprot tome, u drugom primeru, mora biti tano da pele
kao jedinke i roj kojem pripadaju, kao jedinstvena celina stupaju u interakciju sa svojom ivotnom sredinom tako da je replikacija diferencijalna.
Ipak, teko je proceniti neposrednost interakcije. Navodno, zebre stupaju neposredno u interakciju s lavovima koji ih ubijaju; isto vai i za pele
i medvede. Ali ta ako jedno celo krdo zebri izumre zato to su svi njegovi lanovi bili spori, a drugo preivi zato to su njegovi lanovi bili brzi?
Ukoliko ovo nije primer neposredne grupne interakcije s okolinom, kako
se onda taj sluaj razlikuje od onog u kojem konica, u kojoj pele ne razviju aoke, izumire, a ona u kojoj razviju, preivi? Da bi grupa bila jedinica
selekcije, potrebno je vie od injenice da neke grupe prolaze bolje od drugih. Kako ideja stupanja u neposrednu interakciju kao jedinstvena celina
nadometa ovaj nedostatak, ostaje nejasno.
4. Analiza varijanse
Vimsat predlae sledeu definiciju.
Jedinica selekcije je bilo koji entitet meu entitetima tog nivoa za koji postoji
nasledna varijansa adaptivne vrednosti nezavisna od konteksta, koja se ne pojavljuje kao nasledna varijansa adaptivne vrednosti zavisna od konteksta (i, ija je
varijansa adaptivne vrednosti stoga zavisna od konteksta), na bilo kojem niem
nivou organizacije (Wimsatt 1980: 236).
Kako shvatiti ideju nezavisnosti od konteksta? Vimsat objanjava kako

ideja aditivnosti, koja ima jasno znaenje u statistikom metodu analize varijanse, predstavlja poseban sluaj nezavisnosti od konteksta.
Fokusiraemo se na aditivnost, budui da ne razumemo u potpunosti ire
znaenje koncepta nezavisnosti od konteksta.
Razmotrimo adaptivnu vrednost s obzirom na odnos izmeu dvaju
lokusa od kojih svaki sadri po dva alela. Na jednom su mogua tri genotipa (AA, Aa, aa), kao i na drugom (BB, Bb, bb). Adaptivna vrednost genotipa ova dva lokusa moe biti prikazana na sledei nain:
A-lokus
BB
AA
Aa
aa
B-lokus
Bb
w11
w21
w31
bb
w12
w22
w32
w13
w23
w33
Ukoliko je wi2 tano izmeu wi1 i wi3, a w2j tano na pola puta izmeu
w1j i w3j ( i, j = 1, 2, 3), onda su odnosi adaptivnih vrednosti aditivni, pa
Vimsatov kriterijum odreuje jedan jedini gen kao jedinicu selekcije.
Ipak, Vimsatov kriterijum pokazuje da barem u dva sluaja pojedinaan gen ne moe biti jedinica selekcije. Prvo, heterozigoti ne moraju biti
tano na sredini, iako odnosi unutar jednog lokusa ne zavise od stanja
stvari na drugom lokusu. Sledea tabela adaptivnih vrednosti procenjenih
preko varijabiliteta nudi jedan hipotetiki primer:
A-lokus
BB
AA
Aa
aa
B-lokus
Bb
0,8
0,7
0,3
bb
0,7
0,6
0,2
0,6
0,5
0,1
Budui da AA lokus ispoljava nadmo u adaptivnoj vrednosti, Vimsatov kriterijum pokazuje da jedinica selekcije nije pojedinaan gen, ve
pojedinaan genotip na lokusu.
Drugi sluaj u kojem pojedinaan gen ne uspeva da bude jedinica
selekcije, prema Vimsatovom kriterijumu, ukljuuje epistazu u adaptivnoj
vrednosti. To nastaje kada adaptivna vrednost jednog genotipa zavisi od
vrednosti onog drugog, kao to pokazuje sledea postavka hipotetikih
podataka:
A-lokus
BB
AA
Aa
aa
B-lokus
Bb
0,1
0,1
0,2
bb
0,2
0,3
0,1
0,3
0,2
0,3
181
182
Primetiemo da poredak adaptivnih vrednosti B-genotipova zavisi od

onoga to je istinito na A-lokusu. Ukoliko bismo se drali Vimsatovog kriterijuma, zakljuili bismo da je jedinica selekcije genotip dva lokusa, a ne
sam gen, ili genotip jednog lokusa.7
Vimsat predstavlja svoj kriterijum kao kritiku argumenta koji je
Vilijams (1966) unapredio, a Dokins (1976) ponovio, pri emu je cilj ove
kritike da pokae kako je zapravo mejotiki razdvojeni gen jedinica selekcije. Evo kako Vilijams iznosi svoj argument.
Oigledno je nerealno verovati da pojedinaan gen ivi u izolovanom svetu bez
daljih komplikacija, osim apstraktnih selektivnih koeficijenata i stopa mutacije.
Na prvi pogled ini se da jedinstvo genotipa i funkcionalna subordinacija pojedinanih gena jednih prema drugima, kao i prema njihovoj okolini, obesnauje
model prirodne selekcija koji se ograniava na jedan lokus kao jedinicu selekcije.
Zapravo, ova razmatranja se i ne podudaraju s bazinim postulatima ove teorije.
Bez obzira na to koliko jedan gen moe biti funkcionalno zavisan, i bez obzira
na to koliko proces njegove interakcije s drugim genima i okolinom moe biti
komplikovan, uvek mora biti tano da data supstitucija gena ima aritmetiki srednji efekat na adaptivnu vrednost u bilo kojoj populaciji. Jedan alel uvek se moe
posmatrati kao da ima odreeni koeficijent selekcije relativno prema drugom
alelu na istom lokusu, u bilo kojoj taki u vremenu. Takvi koeficijenti su brojevi
kojima moemo operisati algebarski, a zakljuci do kojih smo doli na jednom
lokusu mogu se ponoviti na svim lokusima. Adapcija se onda moe pripisati
efektu selekcije koja deluje nezavisno na svakom lokusu ponaosob (Williams
1966: 5657).
Vimsat smatra da iako posmatranje frekvencija i adaptivnih vrednosti jednog gena moe da poslui kao dobro sredstvo pri voenju knjiga, to posmatranje nimalo ne doprinosi utvrivanju statusa gena kao jedinice selekcije.
On ipak tvrdi da bi odgovarajui kriterijum bio kriterijum aditivnosti, koji
smo upravo razmatrali, a on vodi do sasvim drugaijih zakljuaka.
Mi se slaemo sa Vimsatovom kritikom Vilijamsovih stavova, ali se
ne slaemo u vezi s kriterijumom aditivnosti koji je Vimsat predloio. Pre
nego to objasnimo razlog neslaganja, opisaemo detaljnije Vimsatovu kritiku. Ukoliko je evolucija definisana kao promena u frekvenciji gena, onda
evolucija putem prirodne selekcije implicira da e se geni razlikovati po
adaptivnoj vrednosti bez obzira na to ta je jedinica selekcije. Ako selekcija
putem grupne selekcije prouzrokuje evoluciju altruistinog gena, onda je
taj gen adaptivniji od sebinog alela koji zamenjuje. To govori o tome da se
problem jedinica selekcije ne moe reiti pukom injenicom da razliiti aleli
imaju razliite adaptivne vrednosti koje mogu biti tretirane algebarski
(Sober i Lewontin 1982; Sober 1984, 1993; videti takoe Godfrey-Smith
7
Vimsatov kriterijum motivisalo je poslednje poglavlje Luontina (Lewontin

1974) koje se zove Genom kao jedinica selekcije.
i Lewontin 1993. o irelevantnosti modelove dimenzionalnosti modela za

problem jedinica selekcije).
Primenimo sada Vimsatov kriterijum aditivnosti na primere organizmikih i grupnih adaptacija koji su predstavljeni u odeljku 2. Prva taka
upuuje na to da problem aditivnosti nema nikakvu ulogu u objanjavanju
zato je brzina tranja zebri adaptacija koja se razvila za dobro pojedinanog organizma. Geni koji utiu na brzinu tranja mogu, a i ne moraju da
ispolje dominantnost ili epistazu. Ova pitanja su relevantna za utvrivanje koliko brzo e osobina da evoluira (kako saznajemo iz Fierove fundamentalne teoreme [1958]); meutim, one nemaju uticaja na pitanje da li je
organizam jedinica selekcije u ovom sluaju.
Smatramo da isti zakljuak treba izvesti kada se kriterijum aditivnosti
primeni na pitanje ta to znai da je grupa jedinica selekcija. Da bismo
objasnili razlog tome, moraemo prvo da kaemo neto vie o pojmovima altruizam i sebinost. Figura 4.1 predstavlja dve fundamentalne injenice o ovim evolucionim konceptima. Bez obzira na to kakva je meavina
altruistinih i sebinih organizama zapaena u grupi, sebine jedinke su
Adaptivna
vrednost
Slika 4.1
183
184
u proseku adaptivnije od altruistinih. Drugo, altruizam koji nalazimo u

grupi u jednakoj meri uveava adaptivnu vrednost altruista kao i sebinih
jedinki. Ako definiemo adaptivnu vrednost grupe kao prosenu adaptivnu vrednost jedinki u grupi, onda iz drugog stava sledi da grupe u kojima
je altruizam uobiajen imaju veu adaptivnu vrednost od onih u kojima je
altruizam retkost.
Figura 4.1 je standardni prikaz odnosa adaptivne vrednosti evolucionog altruizma i sebinosti. Kada skup populacija, gde svaka populacija
sadri svojevrsnu meavinu altruizma i sebinosti, zadovolji odreene dalje
uslove, uestalost altruizma moe da se poveava procesom grupne selekcije. To je dovoljno da grupu odredimo kao jedinicu selekcije.
Primetiete da su funkcije adaptivne vrednosti prikazane figurom
prave linije. Ovde je adaptivna vrednost grupe aditivna funkcija proporcije
altruista koje grupa sadri. Ipak, ova aditivna relacija ne spreava grupu da
bude jedinica selekcije. Naravno, lako je modelovati i neaditivan sluaj. Na
primer, na slici 4.1 moete samo saviti adaptivne funkcije tako da grupe
imaju koristi od dodatnih altruista prema pravilu opadajueg obitka. Tako
dobijamo neto analogno dominantnosti u adaptivnoj vrednosti, a da to
opet nita ne menja u pogledu toga da li je grupa jedinica selekcije.
Sober (1984) i Lojd (Loyd 1988) slau se s Vimsatom da odsustvo
dominantnosti i epistaze jeste kriterijum po kom je gen jedinica selekcije.
Lojd i Majr (Mayr 1990) koristili su aditivnost kao kriterijum za grupu kao
jedinicu selekcije, dok se Sober (1984) opirao ovom zakljuku. Implicitnu
izofrenost Soberovog odnosa prema problemu istakao je D. S. Vilson u
jednom razgovoru, a nezavisno ju je identifikovao Valton.
Tvrdimo da je aditivnost u potpunosti pogrena.8 Ako je brzina tranja
evoluirala kod zebri zato to je bila od koristi individualnom organizmu,
to nita ne govori o detaljima genotipskog kodiranja fenotipa. Slino tome,
ni grupna selekcija ne zahteva da grupni fenotip bude emergentan (to
be emergent), ako ispoljavanje emergencija implicira neaditivnost. Grupa
kao jedinica selekcije otelotvorava svojevrsni holizam (Sober 1981, Wilson
1988, Wilson i Sober 1994a), ali takav holizam koji ne pretpostavlja emergentizam (emergentism ).
5. Obrazac varijacije adaptivne vrednosti

Aditivnost opisuje odnos koji se moe obrazovati izmeu adaptivnih vrednosti. Iako aditivnost vodi u zabludu u vezi s jedinicom selekcije, vredno je
8 Riardson (1985), Mejnard Smit (1987), Sterelni i Kier (1989) i Voters (1991)
doveli su u pitanje mogunost kriterijuma aditivnosti primenjujui ga na sluaj superiornosti heterozigota (argument koji su izneli Sober i Luontin 1982). Godfri Smit (1992)
razvija dalje prigovore kriterijumu aditivnosti.
panje pitanje da li se moda neki drugi odnos posmatran na datoj varijaciji adaptivne vrednosti moe upotrebiti za odreivanje jedinice selekcije.
Smatramo da argument koji je predstavio Sober pokazuje da je odgovor negativan. Zamislimo ispitivanje niza populacija, pri emu je svaka
interno homogena u pogledu visine. U prvoj populaciji, visina svakog
organizma jednaka je jednoj jedinici. U drugoj, visina je jednaka dvema
jedinicama i tako dalje. Pri merenju adaptivne vrednosti ovih jedinki, nalazimo da je visina u savrenoj korelaciji sa adaptivnom vrednou. U ovom
sluaju nema varijanse u adaptivnoj vrednosti unutar grupe; sva varijacija
je izmeu grupa.
Kada bi obrasci varijacije nekako determinisali ta je jedinica selekcije, izloena informacija bi bila dovoljna za utvrivanje jedinice selekcije u
ovom sluaju. Meutim, ona to nije; dve razliite hipoteze su konzistentne
sa datom informacijom. Prvom se predlae postojanje individualne selekcije za visinu, pri emu bi jedinka bila jedinica selekcije. Drugom se tvrdi
da je re o grupnoj selekciji koja favorizuje grupe s veom prosenom visinom, to bi naravno znailo da je grupa, a ne jedinka, jedinica selekcije.
Iako obrazac stvarne varijacije u adaptivnoj vrednosti ne determinie
ta je jedinica selekcije u primeru s visinom, lako je osmisliti eksperiment
koji bi osigurao korisne dokaze. Zamislimo da se suoe neke heterogene
grupe i da se potom meri adaptivna vrednost jedinki. Ako sve visoke jedinke imaju istu adaptivnu vrednost, nezavisno od vrste grupe kojoj pripadaju, onda je to dokaz da se selekcija odigrava na individualnom nivou. A ako
i visoke i niske jedinke u istoj grupi imaju istu adaptivnu vrednost nezavisno od njihovih individualnih fenotipova, onda ovaj primer daje prvenstvo
hipotezi o grupnoj selekciji.
Zakljuak koji je Sober izveo o ovim primerima da obrasci varijacija
adaptivnih vrednosti ne definiu ta je jedinica selekcije doveli su u pitanje Lojd (Loyd 1988) i Grismer i Vejd (Griesmer i Wade 1988). Oni su tvrdili da se biolozi koriste i dodatnim pozadinskim informacijama, koje im
dozvoljavaju da posmatranu adaptivnu vrednost iskoriste da bi zakljuili
ta je jedinica selekcije u datom sluaju. U odreenoj meri, Sober i njegovi
kritiari zapravo nisu govorili o istoj stvari. Soberov je tvrdio da injenice
o varijaciji unutar i izmeu grupa, same po sebi, ne odreuju jednoznano ta su jedinice. Kritiari su tvrdili da te injenice, zajedno s drugim
pretpostavkama, konano razjanjavaju stvar. Oigledno, ove dve tvrdnje
su kompatibilne.
ak i ako odreeni obrazac varijacije u adaptivnoj vrednosti ne odreuje jedinice selekcije, trebalo bi razmotriti srodan kriterijum. Nova ideja
bila bi da je grupna selekcija prisutna tano onda kada adaptivna vrednost
organizama zavisi od vrste grupe kojoj pripadaju. Sober (1984) se protivio ovoj ideji, tvrdei da je novi kriterijum previe doputa. U mnogim
185
186
sluajevima individualne selekcije individualna adaptivna vrednost individua zavisi od kompozicije grupe. Na primer, pretpostavimo da pri evoluciji
osobina A i B prednost ima osobina koja je uobiajena; unutar svake populacije u kojoj se osobine ispoljavaju proces individualne selekcije odvija se
prema ovom pravilu zavisnom od uestalosti. Zamislimo sada dve populacije. U prvoj je A uestala osobina, dok je u drugoj retka. Ove dve grupe
e evoluirati u razliitim pravcima. Meutim, ovo nije sluaj s grupnom
selekcijom.
ak i kad bi ova kritika imala pravo, moramo priznati da je obrazac
varijacija u adaptivnoj vrednosti unutar i izmeu populacija znaajan, i
to na nekoliko naina. Prvo, obrazac varijacije moe biti dokaz postojanja
razliitih procesa selekcije. Drugo, obrazac varijacija moe biti od pomoi prilikom predvianja naina na koji e neki sistem evoluirati. Konano,
obrazac varijacije zaista ima odluujuu ulogu u graninom sluaju.
Selekcija na datom nivou zahteva i varijaciju adaptivnoj vrednosti na tom
nivou. Ako grupe ne variraju u adaptivnoj vrednosti, grupa ne moe biti
jedinica selekcije. Ako organizmi koji se prouavaju ne variraju u adaptivnoj vrednosti, organizam ne moe biti jedinica selekcije.
Grupna selekcija zahteva vie od variranja grupa u adaptivnoj vrednosti. Nije dovoljno ni to to variraju u adaptivnoj vrednosti niti to se
razlikuju u stopi izumiranja i kolonijalizacije. Pre je vano da ovaj obrazac
varijacije postoji zbog njihovih razliitih osobina.
6. Trijaa
Brendon (Brandon 1984, 1990) je tvrdio da statistiki koncept trijae
(screening-off) moe razjasniti koncept jedinice selekcije.9 Za Y se kae da
se moe razdvojiti od Z tano onda kada P(Z|X&Y) = P(Z|Y) P(Z|X).10
Kada se ova veza uspostavi, Y i X su u asimetrinoj relaciji prema zadatku
predvianja Z; ako znamo Y, dodatak da je X istinito ne menja predvianje. Prema Brendonu: selekcija se deava na datom nivou (u uobiajenoj
selektivnoj sredini), ako i samo ako (1) postoji diferencijalna reprodukcija entiteta na datom nivou; i (2) ako fenotipovi entiteta na tom nivou
razdvajaju svojstva entiteta na svakom drugom nivou od reproduktivnih
vrednosti na datom nivou. Brendon primenjuje ovaj kriterijum u dva kon9
Brendon koristi pojam nivo selekcije kada govori o onome to mi nazivamo

jedinica selekcije. Termin jedinica rezervisao je za drugu upotrebu. Mi termine nivo i
jedinica koristimo naizmenino.
10 Bolja formulacija Rajhenbahove ideje (Reichenbach 1956) tretirala bi X, Y i Z
kao varijable koje stupaju u stanja. Neka X = a znai da je X u stanju a. Onda Y
odvaja Z od X tano kada, za sve i, j, k P(Z = i | Y = j | X = k) = P(Z = i | Y = j) P(Z =
i | X = k).
teksta. Prvo, on tvrdi da se ovim kriterijumom razjanjava zato selekcija, po pravilu, deluje na fenotip organizma, a ne na gene koje organizam
poseduje. Drugo, kriterijumom se objanjava ta je grupna selekcija i kako
se razlikuje od selekcije na nivou individualnog organizma. Razmotriemo
ovo jedno za drugim.
Genotip
organizma
Fenotip
organizma
Preivljavanje organizma
Reproduktivni uspeh
Slika 6.1
Majr i Guld naglaavaju da selekcija deluje direktno na fenotip organizma, a na njegove gene tek indirektno (Mayr 1963: 184, Gould 1980:
90). Guld koristi ovaj stav kako bi osporio stanovite sebinog gena tezu
da je gen jedna jedina jedinica selekcije. Brendon sugerie da Majr/Guldovo
stanovite o direktnosti selekcije moe biti obuhvaeno pojmom trijae,
kao i da pomenuti kriterijum objanjava zato selekcija obino deluje na
nivou fenotipa organizma, a ne na nivou gena.
Majrova i Guldova kauzalna tvrdnja ilustrovana je na slici 6.1. Iako
dijagram ne uspeva da predstavi kauzalnu ulogu ivotne sredine, poenta je
da je fenotip organizma proksimativniji uzrok uspenosti u preivljavanju
i reprodukciji, dok je njegov genom dalji uzrok preivljavanja organizma i
njegovog reproduktivnog uspeha.
U mnogim kauzalnim lancima, proksimativni uzrok odvaja dalji uzrok
od efekta.11 Da li je ovo tano u datom sluaju? Obino jeste. Ako je adaptivna vrednost zebre odreena njenom brzinom, onda fiksiranje njene
brzine omoguava (probabilistiko) predvianje zebrinog preivljavanja i
reproduktivnog uspeha; dodavanje informacija o genima koji zebri obezbeuju njenu brzinu nee promeniti rezultat predvianja.
Jednostavan sluaj genetike dominantnosti ipak je izuzetak.12
Pretpostavimo da su dve jedinke koje poseduju AA i Aa genotipove fenotipski identine, ali da se obe fenotipski razlikuju od onih jedinki koje
poseduju aa genotip. Neka AA i Aa imaju iste anse za preivljavanje od
jajeta do zrele jedinke, a neka aa jedinke poseduju nii vijabilitet. Onda
AA i Aa imaju razliite izglede za reproduktivni uspeh. Razlog tome je to
AA jedinke nikada ne proizvode aa potomke, dok ih Aa jedinke ponekad
proizvode. Reproduktivni uspeh nikad nije meren pukim brojem potomaka, ve njihovim brojem vijabilnih, fertilnih potomaka. U ovom sluaju,
11
Ovo se deava esto, ali ne i uvek. Kada je lanac deterministiki, ili kada ne
uspeva da ukljui sve faktore koji igraju kauzalnu ulogu, trijaa moe da izostane.
Videti diskusiju kod Sobera (1992).
12 Ova zapaanja dugujemo Mari Ensur, Duli Falhaber i Denifer Hepner.
187
188
fenotip ne odvaja genotip od reproduktivnog uspeha.13 Ali kako smo pokazali u odeljku 3, organizam moe biti jedinica selekcije ak i kad postoji
dominantnost.
Okrenimo se sada Brendonovoj primeni kriterijuma trijae na reavanje problema razlikovanja grupe i individualnog organizma kao jedinica
selekcije. Polazei od pretpostavke da u zamiljenim grupama postoji diferencijalna reprodukcija, Brendon predlae da grupa bude jedinica selekcije upravo onda kada postoji neko grupno svojstvo (fenotip grupe) koje
odvaja sva druga svojstva od reproduktivnog uspeha grupe reprodukcije
(Brandon 1990: 87). Ako delimino modifikujemo Brendonovu formulaciju, moemo rei da je, prema njegovom miljenju, grupa jedinica selekcije
tano onda kada:
OBP(n|G&F) = Obp(n|G) Obp(n|F)
Ovde OBP(n|) znai da je n oekivani broj grupa propagula koji
odreena grupa proizvede (zavisno od )14, pri emu je G grupni fenotip,
a F specifikacija fenotipa organizama te grupe. Brendon napominje da nije
nuno da ovaj dvostruki uslov bude zadovoljen. On opisuje sluaj u kojem
je jednakost tana, a nejednakost netana, potonja onda kada bi fenotip
svake jedinke unutar grupe odreivao adaptiranost te jedinke, a vrednost
adaptiranosti svakog lana grupe odreivala vrednost adaptiranosti grupe
(ibid.).
Meutim, nas zbunjuje zato bi nejednakost koju zahteva ovaj kriterijum uopte bila istinita, budui da unarna i relaciona svojstva jedinki evidentno odreuju svojstva grupe. Razmotrimo sluaj aoki pela. Ovde je
grupa jedinica selekcije. Grupa ima koristi zato to u njoj ima jedinki koje
poseduju aoku. tavie, u ovom sluaju grupni fenotip je odreen fenotipovima jedinki u grupi.
13 Brendon govori da pojmovi genotipa i fenotipa nisu meusobno iskljuivi.
Genotip organizma ini deo njegovog fenotipa. Tako me moja tvrdnja obavezuje na
poziciju prema kojoj bilo koja promena na genotipu koja dovodi do promene u
reproduktivnom uspehu mora predstavljati i promenu fenotipa organizma (Brandon
1990: 8485). Ovaj uslov spasava Brendonov predlog od problema koje izaziva dominantnost. Ipak, on ugroava itavu Brendonovu konstrukciju. Ako fenotip treba da
uslovi odvajanje efekata od genotipa, onda fenotip ne moe da ukljuuje genotip.
Krenje ovog zahteva znailo bi da neke od uslovnih verovatnoa koje zahteva relacija
trijae nisu definisane; ako P treba da razdvoji G od neeg, onda sve mogue kombinacije P-stanja i G-stanja moraju imati verovatnou razliitu od nule.
14 Brendon se fokusira na broj potomakih grupa, ne uzimajui u obzir njihovu
veliinu, jer mu se ini da je ovo od esencijalnog znaaja za grupnu selekciju. Ova formulacija je problematina kada sve roditeljske grupe imaju isti broj potomakih grupa,
ali se razlikuju u veliini grupa iji su osnivai.
Jedno od moguih reenja jeste strogo ograniiti ta se smatra svojstvom grupe a ta svojstvom organizma. Brendon zapaa da nije uvek
jasno ta bi se moglo uraunati kao svojstvo grupe (ibid.), ali dodaje da
oigledni primeri ukljuuju [...] relativnu uestalost odreenih alela unutar grupe [i] fenotipsku distribuciju unutar grupe Meutim, ova svojstva
grupe oigledno ne vre trijau, budui da ona zavise od poretka svojstava
koja jedinke u grupi poseduju.15
7. Da li je genski selekcionizam znaajan i uopte mogu?

Na nekoliko mesta (Sober 1984, 1990b, 1993; Wilson i Sober 1989, 1994a)
tvrdili smo da je Dokinsova teza o genima kao jedinim jedinicama selekcije (Dawkins 1976, 1982) ili netana ili prazna. Sterelni i Kier (Sterelny i
Kicher 1988) su ipak branili Dokinsa tvrdei da je njegov stav i netrivijalan
i znaajan. Prema njihovom miljenju, vano Dokinsovo stanovite jeste
da, izuzevi komplikacije, prosena sposobnost gena u genskom fondu
da se reprodukuju, raste s vremenom (ibid., 340). Smatramo da ova tvrdnja nije deo Dokinsove teorije, kao i to da, u svakom sluaju, u biolokom
pogledu nije opravdana.
Dokins je esto naglaavao da bi prirodna selekcija, delujui unutar
granica iskljuivo jedne grupe, eliminisala altruistine osobine. Isto vai i
za gene. Naime, gen za altruizam bio bi u ovom sluaju zamenjen genom
za sebinost.
Bilo da se ovo pitanje odnosi na fenotip bilo na gene, odnos izmeu
sebinosti i altruizma jeste onakav kakav je prikazan na slici 4.1. Veliina
[ve bar] meri prosenu adaptivnu vrednost jedinki u populaciji, a jednako
meri i prosenu adaptivnu vrednost gena u populaciji. To znai da, selekcija iskljuivo unutar grupe smanjuje vrednost . Kako sebinost zamenjuje altruizam, opada prosena adaptivna vrednost jedinki u populaciji.
I zaista, isto vai i za gene. Adaptivna vrednost gena opada usled procesa
subverzije iznutra, na koji je Dokins skrenuo panju. Smatramo da ovo
ukazuje na to da se Sterelnijeva i Kierova pozitivna rekonstrukcija onog
to je znaajno u Dokinsovoj teoriji ne moe odrati.16 Adaptivna vrednost
gena se ne uveava kada geni za sebinost zamene gene za altruizam (Sober
15
Brendon povezuje svoj kriterijum trijae u vezi s problemom jedinica selekcije

sa generalnijim gleditem koje se tie toga ta ini najbolje objanjenje efekta. On
predlae da ako Y odvaja X od Z, onda Y bolje objanjava Z, nego to to ini X. Miel
pokazuje da zamenom explananda, Brendonov kriterijum moe biti iskorien za
odbranu genskog stanovita. Sober (1992) takoe razvija prigovore ovom predlogu.
Brendon i njegovi saradnici odgovaraju na ovu kritiku (Brandon et al. 1994).
16 Alternativno, mogli bismo interpretirati Sterelnija i Kiera tako da nije re o
tome da se w uveava, ve da geni, ija je adaptivna vrednost vea od prosene, tee da
189
190
1990b). Ve, paradoksalno, adaptivna vrednost gena se moe uveati kada

grupna selekcija dovede do evolucije altruizma. Meutim, grupna selekcija
je proces za koji Dokins nee ni da uje.
Sterenli i Kier (1988), Kier i saradnici (Kicher et al. 1990) i Voters
(1991), tvrdili su da u prilog tezi o sebinom genu ide injenica da svi procesi selekcije mogu da se predstave pomou pojedinanih gena i njihovih
svojstava. Oni primeuju da isto ne moe da se kae i za organizam ili
grupu kao jedinice selekcije. Prihvatamo njihov stav da ova razlika postoji,
ali je vidimo kao manu, a ne kao snagu ove tvrdnje. Argument koji Kier,
Sterelni i Voters ovde istiu samo je varijacija argumenta reprezentacije
koji su Vilijams i Dokins unapredili, kao to smo videli u odeljku 4. ak i
ako se grupna selekcija moe predstaviti kao vid genske selekcije, genski
selekcionizam opet ne predstavlja znaajnu alternativu bilo emu. Teorija
sebinog gena ostaje prazna ukoliko je konzistentna sa svim pa, prema
tome, i sa bilo kojim vidom selekcije.
Ukoliko nije neposredno izvesno da li je grupa ili organizam jedinica
selekcije, isto treba da vai i za gen. Adekvatno razjanjenje problema jedinica selekcije treba da posmatra ova tri nivoa kao konceptualno jednako
vredna, ne zato to su svi podjednako tani, ve zato to bi trebalo da budu
odmereni prema jednakom standardu.17
8. Zajednika sudbina
Ispravno razumevanje problema jedinica selekcija mora uzeti u obzir jednu
vanu simetriju: Kao to su organizmi delovi grupa, tako su i geni delovi
organizama. Delovi celine mogu stajati u kooperativnom odnosu, poveavajui tako adaptivnu vrednost celine na sopstveni raun. Obrnuto, delovi
mogu da budu u kompetitivnim odnosima, poveavajui sopstvenu adaptivnu vrednost na raun celine u kojoj se nalaze. U prvom sluaju, delovi se
ponaaju altruistino, a u potonjem ponaaju sebino.
Dokins je s pravom naglasio da evolucijom ne nastaju nuno visoko integrisani i dobro prilagoeni individualni organizmi kakve sada
posmatramo (Dawkins 1976, 1982). Ako do toga treba da doe, konkurencija izmeu delova organizma treba da bude umerena. Mendelovski
ostave vie svojih kopija. Ovakvo itanje ini Dokinsovu poziciju trivijalnom; istinita
je ak i kada je grupa jedinica selekcije.
17 Dokins tumai gene koji sarauju i gene koji se takmie jedan protiv drugog
kao egzemplare gena kao jedinice selekcije. To doprinosi ispraznosti njegove verzije
genske selekcije; bez obzira na to ta gen radi, on se vodi svojim interesom. Takva
konfuzija ne bi se mogla pojaviti u vezi sa odnosom grupa/organizam. Organizam koji
rtvuje vlastito blagostanje zarad grupe razlikuje se od organizma koji rtvuje blagostanje grupe zarad sopstvenih, sebinih interesa.
sistem je u velikoj meri uspeo da stvori ovaj uslov time to je mejozu uinio fer[procesom]. Svaki gen u organizmu, po pravilu, ima istu ansu da
dospe do sledee generacije. U svakom organizmu geni imaju podjednaku
adaptivnu vrednost.18 Izuzeci od ovog obrasca, naravno, postoje kao to je
sluaj s mejotikim voenjem. Ako ove izuzetke ostavimo po strani, geni
u organizmu dele zajedniku sudbinu (Sober 1981, Walton 1991, Wilson i
Sober 1994a); ovo pomae pri objanjavanju zato su organizmi bili sposobni da evoluiraju u funkcionalno integrisane celine.
Kada geni unutar organizma tonu ili plivaju zajedno, moe se pojaviti
kompeticija izmeu organizama, ali ne i unutar njih. U takvim sluajevima, organizam je jedinica selekcija, a ne gen. Mejotiko voenje je, s druge
strane, ist primer genske selekcije (kao to je to i dinamika nekodirajue
DNK). Ponekad je gen zaista jedinica selekcija, mada esto to nije.19
Empirijski dostupni sluajevi mejotikog voenja ukljuuju i gensku i
organizmiku selekciju koje deluju u suprotnim pravcima.20 Unutar organizma, vodei alel D ima veu adaptivnu vrednost od normalnog alela N
sa kojim se takmii. Ipak, organizmi sa dve kopije alela D proi e loije
od organizama s jednom ili nijednom kopijom alela D. Ovde se odvijaju
dva kauzalna procesa. S jedne strane, geni jednog organizma takmie se
jedan protiv drugog, a s druge strane, svi geni jednog organizma su u istom
poloaju.
Moemo proiriti okvir ovih ideja kako bismo stekli perspektivu iz
koje vidimo kako se organizam i grupa meusobno odnose kao kandidati
za jedinicu selekcije. Moemo poeti pitanjem zato su grupe esto manje
integrisane i adaptirane od organizama kao njihovih delova. Odgovor je da
kompeticija meu organizmima esto ima supstancijalan znaaj. Organizmi
iste grupe esto se takmie meu sobom i imaju nejednake anse preivljavanja i reprodukcije.
Kada se grupna i individualna selekcija pojave zajedno, onda se javljaju i dva tipa kauzalnih procesa jedan unutar grupa, drugi izmeu grupa.
Razmotrimo kako evoluiraju altruizam (A) i sebinost (S). Unutar bilo koje
18
Naravno, germativna linija i somatske kopije istog gena imaju razliite anse
da dospeju u sledeu generaciju. Ovde je poenta da geni razliitih germinativnih linija
u istom organizmu imaju jednaku verovatnou. Bas je diskutovao kako je ovaj
aranman evoluirao (Buss 1987).
19 Ovaj predlog je ortogonalan u odnosu na kriterijum aditivnosti o kome smo
raspravljali u odeljku 4. Ako su geni unutar organizma vezani zajednikom sudbinom,
onda gen ne uspeva da bude jedinica selekcije, bez obzira na to da li su adaptivne vrednosti genotipa aditivne.
20 Bez selekcije protiv vodeeg gena, taj gen e se fiksirati. Ako se to desi, u populaciji vie nee biti heterozigota, i naunici nee moi da vide da je taj gen, u stvari,
vodei gen.
191
192
grupe, jedinke S imaju veu adaptivnu vrednost od jedinki A. Meutim,

grupe u kojima se nalazi vie S jedinki prolaze gore od onih u kojima ih je
manje. Evolucija D i N alela izomorfna je evoluciji S i A fenotipova.
Pojam zajednike sudbine ujedinjuje ova dva primera. U svakom pojedinanom sluaju postoji odnos kompetencije izmeu delova, ali drugi
proces delove putme zajednike sudbine povezuje u jednu jedinu celinu.
Jedan kauzalni proces utie diferencijalno na delove iste celine, dok drugi
zdruuje delove u celinu i tretira ih kao sline.
Do sada smo se bavili komplikovanim tipom sluaja u kojem selekcija deluje na nivou delova i u isto vreme na nivou celine. S druge strane,
jednostavniji scenariji, u kojima selekcija deluje samo na jednom nivou,
mogu se opisati prostim potiskivanjem u stranu varijacija adaptivne vrednosti na svim nivoima, osim na jednom. Lako je opisati sluajeve u kojima se ne pojavljuje grupna i genska selekcija, a jedini proces koji deluje je
organizmika selekcija. Slino se moe predstaviti monolitna dinamika i na
drugim nivoima koji su kandidati za selekciju. U svakom od tih sluajeva,
utvrivanje jedinice selekcije ukljuuje otkrivanje naina na koji delovi i
celine variraju u adaptivnoj vrednosti i zato to ine.
Na kriterijum nema za posledicu da je selekcija zavisna od uestalosti
nuno sluaj grupne selekcije problem dotaknut u odeljku 5. Nije dovoljno
da grupe variraju u adaptivnoj vrednosti zbog njihove razliite unutranje
kompozicije; da bi lanovi grupe delili zajedniku sudbinu, neka svojstva
grupe moraju imati taj efekat da lanove postavljaju u isti poloaj.
Kada se celina takmii sa celinom, a delovi s delovima, postoje dve
jedinice selekcije. Osobine koje tada evoluiraju esto predstavljaju kompromis izmeu onoga to je dobro za celinu i onoga to je dobro za delove. Na
primer, kada selekcija deluje isto unutar granica jedne populacije, individualna selekcija e dovesti do odnosa polova u kojoj roditelji podjednako
ulau u oba pola (Fisher 1958); ukoliko je ulaganje u oba pola jednako,
odnos polova e biti 1:1. Alternativno, kada selekcija deluje isto izmeu
grupa, u njima bi trebalo da evoluira odnos snano u korist enki u kojoj
se mujaci produkuju samo do stepena u kojem su potrebni za oplodnju
enki. Odnosi polova u korist enki, posmatrani u prirodi, tipina su kompromisna reenja izmeu ova dva ista sluaja. Odnos polova nije ni isto
individualna adapcija, niti je evoluirao samo zato to donosi korist grupi.
On je evoluirao iz dva, meusobno sukobljena razloga, i nesavren je kada
ga prosuujemo prema jednom ili drugom monolitnom kriterijumu.
Slino kompromisno reenje evidentno je i u sluaju pomenutog mejotikog voenja. Vodei gen (driving gene) ne biva fiksiran (to bi bio sluaj
da je gen iskljuivo jedinica selekcije), niti se on eliminie (to bi bio sluaj
da je organizam iskljuivo jedinica selekcija).
U odeljku 2 je reeno da je u sluaju evolucije osobine T, X jedinica

selekcije, ako je jedan od faktora koji utie na evoluciju T taj da T doprinosi X. Sada moemo iskoristiti koncept zajednike sudbine da bismo
razjasnili ovu shemu. Kljuni pojam jeste pojam diferencijalnog doprinosa. Kada je razvoj osobine vid adaptacije organizma (to e rei da je bio
jedinica selekcije u evoluciji osobine), tada osobina doprinosi organizmu
u onom smislu u kojem e, unutar iste grupe, organizmi koji poseduju tu
osobinu proi bolje od organizama koji je ne poseduju. Iz nae poetne
formulacije proizalo je pitanje da li su geni uvek jedinica selekcije, jer se
inilo da svaka osobina koja evoluira doprinosi genu koji je kodira. Sada
moemo da vidimo da je ovaj utisak bio pogrean. Ako su svi geni u jednom organizma u istom poloaju, onda jedan gen ne moe proi bolje od
drugog u istom organizmu.
Time ne tvrdimo da je ideja zajednike sudbine naa originalna ideja.
Dokins i Hal su shvatili da ako se problem jedinica selekcije odnosi na pitanje koji su tipovi adaptacija evoluirali, onda je to problem nosaa/interaktora, a ne replikatora. Smatramo da ideja zajednike sudbine omoguava
da se razjasni ta je potrebno da bi geni, grupe i organizmi bili nosai/
interaktori.
9. Realizam, pluralizam i konvencionalizam

Neki su se pitali zato je nuno odabrati jednu perspektivu kada je re o
jedinicama selekcije u prirodi. Na primer, Dokins je tvrdio da je odluka kojom je gen jedina jedinica selekcije stvar konvencije, a ne injenice
(Dawkins 1982). Nekoliko filozofa (e.g. Cassidy 1978, Sterelny i Kitcher
1988, Kitcher et al. 1990, Waters 1991) analiziralo je ovakve pozicije.
Smatramo da je problem jedinica selekcije zapravo faktiki, a ne konvencionalan, jer razliite hipoteze tipino daju suprotna predvianja o tome
koje e osobine evoluirati. Na primer, ista grupna selekcija dovee do
evolucije altruizma, dok e ista individualna selekcija dovesti do evolucije
sebinosti. Budui da je mogue nai meavinu osobina u prirodi, imamo
nesporan razlog da se prema problemu odnosimo nekonvencionalistiki.21
Kako je zabeleeno u odeljku 7, Sterelni, Kier i drugi autori tvrdili
su da se kauzalni procesi koji se odvijaju prilikom prirodne selekcije mogu
21 Smatramo da je za raspravu izmeu dveju hipoteza dovoljno da one pruaju
osnovu za suprotna predvianja o onome to se moe posmatrati pa da ta rasprava
bude nekonvencionalna. Neemo ovde diskutovati o tome da li je to i nuan uslov.
Ipak, primeujemo da konkurentne hipoteze ponekad predviaju isti oblik ravnotee.
Ovo se deava npr. kada obe, i grupna i individualna selekcija favorizuju evoluciju
pojedine osobine. Meutim, ak i u ovom sluaju, obino je mogue osmisliti proveru
kako bi se razlikovalo izmeu konkurentskih hipoteza.
193
194
se uvek opisati na osnovu onoga to se deava s genima (Sterelny i Kicher

1988, Kicher et al. 1990). Odobravamo ovu tvrdnju, ali smisao kauzalne
deskripcije, o kojoj oni diskutuju, nije relevantan za empirijski problem da
se odredi o kojoj vrsti adapcije je re u prirodi. Kao to je zabeleeno ranije,
njihov argument samo je varijanta argumenta reprezentacije, koji su unapredili Dokins i Vilijams i koji smo mi ve komentarisali.
Naa pozicija realiste u vezi s problemom jedinica selekcije prisiljava
nas da biramo izmeu svakog para kauzalnih deskripcija. Kada evoluira
vea brzina tranja kod zebri, u isto vreme evoluira i niz gena koji kodira dati fenotip. Kada genotip uzrokuje fenotip, oba tipa osobine su uzroci
preivljavanja i reproduktivnog uspeha, kao to i oba imaju koristi u tom
smislu jer im se uestalost poveava. Nema potrebe da se bira izmeu ova
dva aspekta (Mitchell 1987). Ipak, u ovom sluaju organizam je jedinica
selekcije, a ne gen ili grupa. Geni zebre vezani su zajednikom sudbinom;
ovo je u potpunosti konzistentno sa injenicom da zebre s jednim nizom
gena tre bre nego zebre sa drugim nizom.
Iako mislimo da je problem jedinica selekcija supstancijalan i nekonvecionalistiki, ipak uviamo da genska perspektiva ima heruistiku vrednost,
nezavisno od toga da li je gen zapravo jedinica selekcije. ak i u sluaju gde
je grupa jedinica selekcije, razmatranje evolucije iz genske perspektive (na
primer, gen za altruizam) moe biti korisno. Privueni pluralistikim pozicijama kada je re o heruistikom pristupu problemu, ostajemo monisti
kada je re o faktikim iskazima o prirodi.22
10. Zavrne napomene

U ovom lanku, pokuali smo da polemiemo o pojedinim temama koje
su zaokupljale filozofska razmiljanja o problemu jedinica selekcije u
poslednjih deset, petnaest godina. Ipak, ogranienost prostora ne dozvoljava nam da uzmemo u obzir i druge bitne probleme. Na primer, Vilijams
(1966) i Dokins (1976) pozvali su se na princip Okamove otrice kako
bi opravdali tezu o genu kao jedinici selekcije, dok mi nismo razmatrali
ulogu takvog principa u razmatranju problema jedinica selekcije (ali, videti
Sober 1990a). Isto tako, nismo razmatrali pragmatike prednosti razliitih
problemskih okvira za razmiljanje o selekciji, niti smo razmatrali empirijske probleme merenja i testiranja (Lloyd 1986, 1988). Takoe, morali
smo da preskoimo pitanja koja se odnose na interpretacije Hamiltonove
ideje (1964) inkluzivne adaptivne vrednosti, kao i pitanje da li je selekcija
22 Veza izmeu onoga to se deava u prirodi i moguih pristupa pokazuje zanimljivu asimetriju. Kada grupna selekcija nije na delu, teko je videti neku korisnost u
prikazivanju procesa na nivou grupe. Meutim, kada grupna selekcija jeste na delu,
predstavljanje tog procesa na nivou gena je korisno.
u srodnikom krugu zapravo grupna selekcija (Sober 1993, Sober i Wilson

1989, 1994a). Dalje, preskoili smo pitanje statusa vrsne selekcije (Eldredge
i Gould 1992, Stanley 1979, Sober 1984, Loyd 1988, Williams 1992, Loy i
Gould 1993), kao i vezu izmeu problema jedinica selekcije i pojma individualnosti (Hull 1980; Sober 1991, 1993). Takoe, morali smo da se uzdrimo od diskutovanja o optijim filozofskim problemima koji se odnose
na kauzalnost, objanjenja, realizam i konvencionalizam. Sve ove probleme
smatramo interesantnim i vanim i zato nije sluajno to je ovaj problem
izazvao toliko filozofskih diskusija.
S engleskog preveo Milo Ristanovi
Literatura
Brandon, R. 1984. The Levels of Selection, pretampano u R. Brandon i R. Burian, (prir.),
Genes, Organisms and Populations: Controversis Over the Units of Selection, str. 133
141. Cambridge, MA: MIT Press.
1990. Organism and Environment. Princeton: Princeton University Press.
Brandon, R., Antonovics, J., Burian R., Carson, S., Cooper, G., Davies, P., Horvath, C., Mishler,
B., Richardson, R., Smith, K., Thrall, P. 1994. Discussion: Sober on Brandon on
Sreening-Off and the Levels of Selection. Philosophy of Science 61: 475486.
Buss, L. 1987. The Evolution of Individuality. Princeton: Princeton University Press.
Cassidy, J. 1978. Philosophilcal aspects of the Group Slection Controversy. Philosophy of
Science 45: 575594.
Dawkins, R. 1976. The Selfish Gene. New York: Oxford University Press.
1982. The Extended Phenotype: The Gene as a Unit of Selection. San Francisco:
Freeman.
Eldredge, N. i Gould, S. 1972. Punctuated Equillibria: An Alternative to Phyletic Gradualism,
u T. Schopf (prir.), Models in Paleobiology, str. 82115. San Francico: Freeman,
Fisher, R. 1958. The Genetical Theory of Natural Selection. New York: Dover.
Godfrey-Smith, P. 1992. Additivity and Units of Selection, u D. Hull, M. Forbes i K. Okruhlik
(prir.), PSA 1992, vol. 1, str. 315328. East Lansing, MI: Philosophy of Science
Association.
Godfrey-Smith, P. i Lewontin, R. 1993. The Dimension of Selection. Philosophy of Science 60:
373395.
Gould, S. 1980. Caring Groups and Selfish Genes, u Pandas thumb: More Reflections on
Natural History, str. 8592. New York: Norton.
Griesmer, J. i Wade, M. 1988. Laboratory Models, Causal Explanations, and Group
Selecetion, Biology and Philosophy 3: 6796.
Haig, D. 1993. Genetic Conflicts in Human Pregnancy. Quarterly Review of Biology 68: 495
532.
Hamilton, W. 1964. The Genetic Theory of Social Behaviour I and II. Jornaul of Theoretical
Biology 7: 152.
1980. Individuality and Selection. Annual Review of Ecology and Systematics 11: 311
332.
1981. The Units of Evolution A Metaphysical Essay, u U. Jensen i R. Harre (prir.),
Philosophy of Evolution, str. 2344. Sussex: Harvester Press.
195
196
1988. Science as a Process: An Evolutionary Account of the Social an Conceptual

Development of Science. Chicago: Chicago University Press.
Kitcher, P., Sterelny, K. i Waters W. 1990. The Illusory Riches of Sobers Monism. Journal of
Philosophy 87: 158160.
Lewontin, R. 1974. The Genetic Basis of Evolutionary Change. New York: Columbia University
Press.
1992. Biology as Ideology: The Doctrine of DNA. New York: Harper Collin Publishers.
Loyd, E. 1986. Evaluation of Evidence in Group Slecetion Debates, u A. Fine i P. Machamer
Association.
1988. The Structure and Confirmaton of Evolutionary Theory. New York: Greenwood
Press.
Loyd, E. i Gould S. 1993. Species Selection on Variability. Proceedings of the National Academy
of Science 90: 595599.
Maynard Smith, J. 1987. How to Model Evolution, u J. Dupr (prir.), The Latest on the Best:
Essays on Evolution and Optimality, str. 119131. Cambridge, MA: MIT Press,
Mayr, E. 1963. Animal Species and Evolution. Cambridge, MA: Harvard University Press.
1990. Myxoma and Group Selection. Biologisches Zentrale blan 109: 453457.
Mitchell, S. 1987. Competing Units of Selection? A Case of Symbiosis. Philosophy of Science
57: 351367.
Oyama, S. 1985. The Ontogeny of Information: Developmental Systems and Evolution. New
York: Oxford University Press.
Reichenbach, H. 1956. The Direction of Time. Berkeley and Los Angeles: University of
California Press.
Richardson, R. 1985. Bilogical Reductionism and Genic Selectionism, u J. Fetzer (prir.),
Sociobiology and Epistemology, str. 133260. Dordrecht: Reidel,
Ridley, M. 1993. Evolution. Boston: Blackwells Scientific.
Seeley, T. 1989. The Honey Bee Colony as a Superorganism. American Scientist 77: 546553.
Sober, E. 1981. Holism, Individualism, and the Units of Selection, u R. Giere i P. Asquith
Association.
1984. The Nature of Selection: Evolutionary Theory in Philosophical Focus. Cambridge,
MA: MIT Press.
1990a. Lets Razor Ockhams Razor, u D, Knowels (prir.), Explanation and Its Limits.
Cambridge: Cambridge University Press.
1990b. The Poverty of Pluralism. Journal of Philosophy 87: 151157.
1991. Organisms, Individuals, and Units of Selection, u A. Tauber (prir.), Organism
and the Origins of Self, str. 273296. Dordrecht: Kluwer.
1992. Screening-Off and the Units of Selection. Philosophy of Science 59: 142152.
1993. Philosophy of Biology. Boulder. CO: Westview Press.
Sober, E. i Lewontin, R. 1982. Artifact, Cause, and Genic Selection. Philosophy of Science 47:
157180.
Stanley, S. 1979. Macroevolution: Pattern and Process. San Francisco: Freeman.
Sterenly, K. i Kitcher, P. 1988. The Return of the Gene. Journal of Philosophy 85: 339361.
Trivers, R. 1972. The Evolution of Reciprocal Altruism. Quarterly Review of Biology 46: 3557.
Walton, K. 1991. The Units of Selection and the Bases of Selection. Philosophy of Science 58:
553573.
Williams, G. C. 1966. Adaption and Natural Selection: A Critique of Some Current Evolutionary
Thought. Princeton: Princeton University Press.
1992. Natural Selection: Domains, Levels, and Challenges. New York: Oxford University
Press.
Wilson, D. S. 1988. Holism and Reductionism in Evolutionary Biology. Oikos 53: 269273.
1990. Weak Altruism, Strong Group Selection. Oikos 59: 135140.

Wilson, D. S. i Sober, E. 1989. Reviving the Superorganism. Journal of Theoretical Biology 136:
337356.
1994a. Reintroducing Group Selection to the Human Behavioral Sciences. Behavior
and Brain Sciences 17 (u tampi).
1994b. Reply to Comments on Introducing Group Selection to the Human Behaviroal
Sciences. Behavior and Brain Sciences 17 (u tampi).
Wimsatt, W. 1980. Reductionistic Research Strategies and Their Biases in the Units of
Selection Controversy, u T. Nickles (prir.), Scientific Discovery: Case Studies, vol. 1, str.
213259. Dordrecht: Reidel,
1981. The Units of Selection and the Structure of the Multi-Level Genome, u R. Giere
i P. Asquith (prir.), PSA, vol. 2, str. 122183. East Lansing, MI: Philosophy of Science
Association.
197
198
199
psihijatrija
i nasilje
psihijatrij
a i nasilje
Trei program
201
159.964.2
616.895.8:159.964.2
615.851:141.7
Originalan nauni rad
FLORAN GABARON-GARSIJA*
METAPSIHOLOGIJA DELEZA I GATARIJA I

INSTITUCIONALNA PSIHOTERAPIJA
Kritika edipovske metapsihologije omoguava Delezu i Gatariju da ponude jo
jedan obrazac podsvesnog. Taj obrazac vie se ne osniva na neurozi, ve na shizofreniji. On, takoe, omoguava novi nacrt institucionalnih interakcija. Kako pokazuje primer klinike La Bord, umesto da budu objekti preskriptivnosti buroaskog
poretka koji prenose i brane, mentalne institucije postaju uesnici u drutvenoj
promeni koja se zasniva na zahtevima klinike prakse.
Kljune rei: metapsihologija, shizofrenija, neuroza, institucionalne interakcije.
Shizofreni proces, shizofrenija kao oboljenje

U osvrtu na Frojda i na jedan od njegovih prvih tekstova iz 1924. o razlici
izmeu neuroze i psihoze1, Delez i Gatari se pitaju zato on prvi put doivljava izvestan uspeh i popularnost u Francuskoj i da li razlog tome lei u injenici da je otkrio ideju blisku tradicionalnoj psihijatriji, poput Kapgrasove
ideje, prema kojoj je ludilo povezano s gubitkom oseanja stvarnosti.2
Poznato je da je Frojd odbijao dijalog s nadrealistima i da nije verovao
u njihove eksperimente, dajui prednost legitimnosti naunih autoriteta.
* Univerzitet Pariz VII i klinika La Bord; e-mail: gabarronfr@yahoo.fr
1 Sigmund Freud, La perte de la ralit dans la nvrose et dans la psychose,
Nvrose, psychose, perversion, PUF, Paris 1973.
2 Gilles Deleuze, Felix Guattari, L anti-oedipe, Capitalisme et schizophrnie,
Edition de Minuit, Paris 1972, str. 146 (upor. il Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip, prevod Ana Morali, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci 1990).
202
Ali ba kao i francuski psihijatri koji su zatvorili Artoa, izvan Edipa ni on

nije mogao da dopre do onoga to oznaava psihoza kada je re o mehanizama nesvesnog. Upravo e na ovoj vrsti istraivanja insistirati Lakan,
kao i Delez i Gatari, da bi produbili i obogatili psihoanalizu s one strane
stvarnosti. Prvi Lakanov pokuaj da pomou strukturalizma radikalizuje
Frojdovo itanje omoguio je oslobaanje od tog naivnog pristupa psihozi.
Konstatujui da je pola veka primene frojdistikog pristupa psihozi ostavilo
problem nereenim jer se on koristio za promovisanje pojma gubitka oseanja stvarnosti,3 Lakan se vraa na itanje rebera. Tekst Preliminarno
pitanje4 govori o oslobaanju od ovakvog naivnog pristupa psihozi, gde
je ulog najpre bio usmeren na odnos Ja prema stvarnosti. Lakan, dakle,
pokazuje da se perceptum pre svega odnosi na strukturu govora, a ne na
percipiens (stupanj verovanja), kao i da nije vano da li predmet postoji
ili ne postoji u stvarnosti. Halucinacija, po prirodi bez predmeta, ne proizlazi iz projekcije Ja. Jednostavnije reeno, ono to se tu otkriva zapravo je
uslovljen odnos subjekta prema Drugome, izvan imaginarnog. Tako strukturiran Edip, tj. Edipov kompleks, zavisio je od oznaitelja: bio je to prvi
korak koji je omoguio da se psihoanaliza oslobodi normativnih uinaka
familijarista. Otac ima funkciju metafore kroz koju se odrava ono simboliko: re je o tome da se sa oca, njegovog poretka ili njegovog zakona,
pree na uslov pod kojim se tom metaforom sluimo.
Nita manje nije izvesno da su Lakanovi sledbenici razumeli tu prvu
lekciju. Koristei se poslednjim strukturalnim koncepcijama svog uitelja,
oni ih skreu sa subverzivnog pravca da bi to bolje sproveli ponovno uspostavljanje Edipa i iskljuenje Shizofreniara:
nije sluajno to je Lakanov simboliki poredak bio preobraen, iskorien, da
bi se uspostavio Edip ija je struktura primenjiva na psihozu i da bi se familijaristike koordinate proirile izvan njihovog stvarnog, pa ak i imaginarnog
domena.5
Lakanovci su jasno podvrgnuti Delezovoj i Gatarijevoj kritici. Gatari zna o

emu govori: on jo od pedesetih godina radi sa shizofreniarima na klinici
La Bord i veoma dobro poznaje pariske psihijatrijske i psihoanalitiarske
krugove, kojima je svesrdno pripadao i u kojima se progoni forkluzija.6 Takva
3 Jacques Lacan, Nvrose et psychose. O commence l anormal?, Tonus, No
331, S1968, str. 23.
4 ak Lakan, Od preliminarnog pitanja do svakog mogueg leenja psihoze,
Spisi, Prosveta, Beograd 1983.
5 Anti-Oedipe (u kasnijim fusnotama AO), str. 431 (up. str. 295 naeg izdanja).
6 Ovde preuzimamo kritiko itanje ana-Kloda Polaka koji je dobro upoznat sa
ovim godinama poto je i sam bio psihijatar i psihoanalitiar. Jean-Claude Pollack,
Epreuves de la folie, Eres, Paris 2006.
praksa, naalost, i dalje postoji7 i svetlosnim godinama je udaljena od prakse

koja se institucionalizovano primenjuje na klinici La Bord. Zapravo, Delez
i Gatari diu glas protiv idealistikog i pogrenog tumaenja Lakanovog
stava o psihozi i forkluziji: ak i tako dubok pokuaj kao to je Lakanov,
da se zbaci Edipov jaram, bio je neoekivano protumaen kao nain da se
on uini jo teim i da se u njega ponovo upregne shizofreniar.8
Anti-Edip predlae drugaiju kliniku za shizofreniju, usmerenu na
primat Stvarnog, za koju moemo s punim prvom da pretpostavimo da je
nadahnula i poznog Lakana.9 Izvan svakog Edipovog nedostatka, re je o
promiljanju pozitivnosti neke uoptene halucinacijske funkcije zavisne od
Drugog i od uslova za stvaranje10 simbolikog. Upravo je to korak koji je
Lakan preao u sopstvenom razumevanju psihoze od rebera do Dojsa.
Daleko od toga da je najpre bila znak forkluzije, ostvarena psihoza jednog
Dojsa obavetava nas svojim simptomima o mogunosti stvaranja da bi se
dobila zamena u realnosti.11 Familijarista je delirijum razumevao iskljuivo
negativno u odnosu na edipalno simboliko. Budui da sam Edip nije nita
drugo do mogue odreenje simbolikog, upravo se opisom nekog stvarnog ne-oznaitelja simbolika geneza i dogaa, i to je ono za ta se, zapravo,
vezuju Delez i Gatari u Anti-Edipu. Otuda i zanimanje za Artoa. Kao sutinsko mesto odreene primarne neorganizovanosti, Artoovo telo bez organa obezbedie prototip tog Realnog; re je o tome da se oznai propadanje
svake organizacije, kako psihike i drutvene, tako i bioloke: Organizacije
su neprijatelji tela.12 To bi znailo da je ono realno nemogue ako se gleda
samo iz perspektive koja daje prednost simbolikom. Upravo je, meutim,
suprotno jer je sve ono to je mogue u realnom, nemogue u drutvenom.
Uputno je, dakle, interesovati se za realno iz pozitivne perspektive. Izvan
mogunosti dela, metapsiholoki ulog je, dakle, dobro razluiti primarni
proces pomou kojeg se prepoznaje shizofrenija kao proces uopte. Upravo
imajui na umu ovo poslednje, treba jednako dobro razumeti psihozu i neurozu, kao i perverziju forkluzija je uoptena.
7
Na ovom mestu se pozivamo na raniji lanak Florent Gabarron-Garcia,

Critique pitstmologique de la prsentation de malades, Chimres 74: Biopolitiques?
Revue des schizo-analyses, Difpop, Paris 2011.
8 AO, str. 206207.
9 Vie o tome videti u: Florent Gabarron-Garcia, L anti-oedipe, un enfant fait
dans le dos de Lacan, pre du sinthome, Chimres 72: Clinique et politique, Difpop,
Paris 2009.
10 O pojmu stvaranja i njegovog odnosa sa politikim, upuujemo na Guillaume
Sibertin-Blanc, Deleuze et l Anti-oedipe, la production du dsir, PUF, Paris 2010.
11 Jacques Lacan, Seminaire XXIII. Le sinthome, Le Seuil, Paris 2005 (1975).
12 Antonin Artaud, Pour en finir avec le jugement de Dieu, Gallimard, Paris 2004,
str. 1654.
203
204
Psihoanaliza postaje zainteresovana za umetnika i njegovo delo (Dojs

i Arto) da bi ponovo promiljala nesvesno.13 Re je o tome da se pribliimo
trenutku u kojem se jezik vie ne odreuje posredstvom onoga to kae,
jo manje posredstvom onoga to oznaava, ve posredstvom onoga zbog
ega on tee, protie, odjekuje. Na taj nain bit generacija, koja se protivi Hemingvejevom pismu, povezuje svoje iskustvo u pisanju sa iskustvom
uzimanje droge, ciljajui na ono izvan smisla (le hors sens). Lakan e, zbog
toga, moi da oslobodi pojam uivanja (joui-sens) upotrebu droge koja
omoguava razvod braka s falusom. Neobino je, uostalom, itati izvesne lakanovske proizvode koji s uasom otkrivaju da je Lakan istraivao
ameriku knjievnost kao nalije kastracije.14 Lakan je govorio o naliju
kastracije u vezi s anglosaksonskom knjievnou, dok e Delez i Gatari,
koji nalaze uporite u analizi Sera Leklera, nastojati da ponude nalije
strukture. Lekler strukturu definie kao isto bie elje u kojem se vidi
viestrukost pre-line posebnosti, u kojem se bilo koji element odreuje
odsustvom veza s drugim elementima.15
Drugim reima, primarni odnosi proizvodnje treba da budu opisani u
sebi samima, a ne s obzirom na neku psihogenezu razvoja i neke psihike mehanizme (introjekcija/projekcija), s obzirom na totalizaciju koja tek
treba da se dogodi na osnovu tela u realnosti, kao to to ini Melani Klajn.16
Telo bez organa predstavlja telo ukoliko je ono najpre Realno: re je o
13
Veina lakanovaca otkriva ovu poentu 35 godina kasnije! Colette Soler, Lacan,
L inconscient rinvent, PUF, Paris 2009; Jacques Alain-Miller, L inconscient rel,
Quarto, No 88/89, Bruxelles 2007; Jacques Alain-Miller, Tout le monde dlire, Revue
de la cause freudienne, No 67, Paris 2007; Genevive Morel, La loi de la mre, Essai sur
le sinthome sexuel, Anthropos, Paris 2008; Fabienne Hulack, La lettre et l oeuvre dans
la psychose, Eres, Paris 2006.
14 U stvari, ovi lakanovski proizvodi u tome vide najgore: neka to svakako bude
znak njihove strukturalne greke. Ali najgore je tek dolo sa Bezbrinom generacijom
i njenom neobuzdanom voljom da pie drugaije od Hemingveja. Sklad zadire u
pedesete i ezdesete, a odnosi se na iseak koji se vie ne odnosi na smisao ve na ono
to je Lakan nazvao uitak smisla. Imenitelj ovog pokuaja, ostvaruje se sa knjievnom
tehnikom V. S. Borouzovog Cut Up-a, najmranijeg od tri anela iz Bezbrine generacije. Cut-up se sastoji u sastavljanju teksta od delia napisanih ili utih rei, delova
koji su iseeni i pomeani nasumice pod dejstvom heroina. Cut se odnosi na van-smisao, ali se zasniva na iskustvu uivanja droge. Lakan je zabeleio da upotreba droge
omoguava raskidanje veze sa falusom i pristup u ono to bi bilo nalije kastracije [...].
Dominique Laurent, Introduction la lecture du seminaire XVIII, Revue de la cause
freudienne, Paris 2006.
15 Serge Leclaire, La ralit du dsir, Sexualits humaines, str. 242249. Upor.
AO, str. 369.
16 Melanie Klein, Dveloppements de la psychanalyse, PUF, Paris 2001, str. 187
209.
neuspehu uzglobljavanja nekog oznaitelja s njegovim uivanjem. To je

telo koje nita ne totalizuje: ono ne pretpostavlja ni integraciju nekog Ja,
niti diferencijaciju bilo koje instance.
U stvari, kao kod poznog Lakana, re je o upotrebi uivanja.
Novoroene koje sisa nema posla s majkom kao celovitim objektom koji
osea intuitivno, objektom koji e doi ili e se izgubiti, ve se nalazi u
situaciji u kojoj je iskustvo tela stvoreno spajanjem deliminih objekata iji
cilj nije predstavljanje, niti je, izvorno, to njihova svrha. Nasuprot svakom
teleolokom itanju formiranja subjekta, re je o tome da se na analitiki
nain doe do primarnih slojeva elje u kojima uivanje, svedeno na svoju
najprostiju formu, moe da bude navedeno na isputanje fluksa i njegov
prekid usta kao delimini objekat spajaju se sa dojkom i prekidaju oticanje mleka. To znai da telo nikada nije dato u organizovanoj predstavi.
Predstava, po pravilu, dolazi posle, da bi pripitomila telo, a ono je najpre
proizvedeno spajanjem deliminih objekata. Telo bez organa je instanca na
kojoj se stvaraju veze te primarne proizvodnje elje. U tom smislu, subjekt
je uvek ustrojen (machin). Maina je, zapravo, pojam koji kod Deleza
i Gatarija oznaava problematine modalitete odnos izmeu uivanja i
naina na koji ono jeste ili nije strukturirano, izgraeno ili kodirano. Zato
Delez i Gatari kau da je od autistine osobe, preko umetnika, do psihotiara (bilo da je re o Dojsu, Artou ili reberu), prelazei preko neuroze,
problem uvek u mainama. Kao i za objekat a sa idejom maine re
je o tome da se objekat oznai kao funkcija, odnosno bez pojma. U logici
fantazma, fantazam titi realno koje je oznaeno kao objekat a. Takoe,
prolazak kroz fantazam omoguava da se doe do objekta a, uzroka elje
subjekta i njegove podele. S one strane oznaiteljskog lanca, subjekt se
uspostavlja kao ostatak procesa koji ga see, koji ga deli i koji ne znai
nita: radikalni spaltung shizofrenog procesa koji odnosi prevagu, stvara
ga i razara. Upravo na ovim molekularnim sintezama nesvesnog kroz koje
se uivanje dogaa na primarnom nivou, moe da se proizvede neto kao
subjekat na rubu realnog. Takoe, to svuda funkcionie, as bez prestanka, ak s prekidima i svi smo mi majstori, svako za svoje maine.
Anus sudije rebera preseca fluks sunevih zraka.17 Ali isto tako je svako u
svojim izborima objekata proizveden preko presecanj fluksa koji prelazi
preko jednog drutva, prodire u njega i iz njega izlazi povezujui ga s drugim drutvima, antikim ili savremenim, dalekim ili iezlim, mrtvim ili
koja tek treba da se rode, sa Afrikom ili orijentom, uvek pomou skrivene
niti libida.18
17
18
Paul-Daniel Schreber, Memoires d un nvropathe, Seuil, Paris 1985.

AO, str. 422.
205
206
U sutini, mainsko nesvesno proizvodi subjekte koji se sastoje samo

od spajanja eleih maina.19 ak i autistina osoba, van diskursa, pribegava maini. Nijedna funkcija malog Doa, kojim se bavi Betelhajm, ne
funkcionie: on ne moe ni da spava, ni da jede, niti da izbacuje izmet bez
svoje maine. Upravo uz njenu pomo on pronalazi zamenu u Realnom.
Neuroza, psihoza, perverzija, autizam: Dojs i Arto nam pokazuju da je po
pravilu re o mainama koje spajaju uivanje s deliminim objektima, sve
do simbolizovanja u figurama koje im umeravaju upotrebu. Subjekt se ne
podupire simbolikim prevashodno zato to dolazi do kastracije na nebu
oznaitelja, ve zato to je to simboliko, kome je on podreen i koje ga
ini subjektom, fundamentalno mainsko. Upravo se u tom saivotu drutvenog polja i elje uspostavlja subjekt kao ostatak. U tom smislu, elja nije
monadska, niti je prevashodno potinjena zakonu, ali je uvek ustrojena,
sklopljena, sintomatina, u odreenom odnosu izmeu tela bez organa i
drutvene norme. Neuroza, psihoza ili perverzija: njihovi odnosi ne zavise prvenstveno od determinisane socijalne figure (bilo da je re o Edipu,
bilo o neem drugom) ve od situacije svake figure ponaosob u pogledu
procesa i naina na koji svaka predstavlja jedan nain prekida.20 Uasnut
shizofrenim procesom, neurotini subjekt se povlai u edipovsko proizvoenje, potiskujui dekodirane flukseve elje.21 Pervertit e se, nasuprot svojim fluksevima, posluiti lukavstvom.22 Shizofreniar se povlai u telo bez
organa na kojem se svaka elea proizvodnja zaustavlja, ili se pravi da se
zaustavlja psihoza.23
19 O odnosu parcijalnih objekata Melani Klajn sa eleim mainama, moemo se
pozvati na str. 44, 5254 i 351 AO. Takoe upuujemo na nedavni lanak Christian
Kerslake, Les machines dsirantes de Felix Guattari, De Lacan lobjet a de la subjectivit rvolutionnaire, Multitudes, No 34, Paris 2008, kao i na kljunu knjigu Guillaume
Sibertin-Blanc, Deleuze et l Anti-oedipe, la production du dsir, PUF, Paris 2010.
20 AO, str. 162.
21 Pomerie ogranienje ovog procesa ka unutranjosti drutvene obuke, izmeu
proizvodnje i drutvene reprodukcije u koju ulae, a porodina reprodukcija koju na
kraju prihvata, i na koju primenjuje sva svoja ulaganja [...] da li je krajnja teritorijalnost svedena na sofu psihoanalitiara, pre nego dekodirani fluksevi elje koji bee,
protiu i vode nas, kuda? Takva je neuroza, premetanje granice kako bi se za sebe
odvojio mali kolonijalni komad zemlje, AO, str. 162.
22 Pervert eli devianskije i istinski egzotinije zemlje koje crta i uspostavlja
du zida, na mestima perverzije, AO, str. 162.
23 Drugi, zgaeni od rabljenja Edipa, ali i zbog perverzne bezvrednosti i estetizma, stiu do zida i skau na njega, ponekad i izrazito nasilno. Onda se ukoe, uute i
povuku u telo bez organa, i dalje teritorijalnost, ali ovog puta potpuno pusta, na kojoj
se zaustavlja itava elea proizvodnja, ili se nepomina pravi da prestaje psihoza.
Nepokretno, ono je mirno i povlai se na telu bez organa, opet jedna teritorijalnost, ali
ovog puta sasvim pusta, na kojoj se svaka proizvodnja elje zaustavlja, ili nepokretna,
Ovo metapsiholoko itanje omoguava plodnu kliniku u kojoj iznova

moe da se razmilja o instituciji. Institucije i osobe ne bi bile toliko bolesne zbog neuspeha simbolikog, koliko zbog zaustavljanja procesa proizvodnje kroz koji svaki subjekat postoji postajui: pre svega neuroza, psihoza ili nelagoda u kulturi nastaju zbog orsokaka u kojem se nalazi proces
proizvodnje. aliti za mitskim vremenom u kojem je ime oca zauzimalo
prvo mesto privida nije samo nazadnjaki ve potie iz operacije forkluzije
nesvesnog i unitavanja njegovih moi. Kada se libido uspostavlja u stagnaciji, to je zato to postoji zastoj ili prekid procesa. Prema tome, objanjenje
psihoze na osnovu edipalne forkluzije svodi se na to da se psihotini pacijent uini u veoj meri hroninim, kao i na to da se obmanjujemo smatrajui da bi stvarna porodica bila neka vrsta metaistorijskog uzvienog, dok
je ona samo jedna od figura koje su determinisane u poretku simbolikih
figura istorije.24
Upravo psihotini pacijent pati od istog spaltung-a kao i njegov psihijatar, od istog procesa, osim to je njegov spaltung jai, sve do delirijuma koji
se vie ne moe deliti, koji je nepokretan na telu bez organa: [...] nepokretan, on je utljiv i svija se na telu bez organa, opet jedna teritorijalnost,
ali ovoga puta sasvim pusta, na kojoj se svaka elea proizvodnja zaustavlja, ili se, sleena, pretvara da se zaustavlja psihoza. Ova katatonina tela
upala su u reku kao olovo [...], svom snagom ona su se predala prvobitnom
potiskivanju [...]. Naime, psihijatrovo znanje i njegovi dispozitivi, naalost, najee pojaavaju otuenost shizofreniara. Situaciju shizofrenog
bolesnika kidnapuje psihijatrijska maina, jer ogoljenija represija sruuje
se na one koji se poistoveuju sa shizofreniarem iz bolnice, velikim autistiarem, klinikim entitetom kojem nedostaje Edip.25
Sa ovog stanovita moemo bolje da razumemo da psihotina injenica i njeno leenje nameu kritiku klasinih institucija. Klinika za shizofreniarsko ludilo odreuje plan koji ostaje pri pojmu subjekta, to implicira korenitu kritiku svakog terapeutskog normativnog poduhvata (koji
se, uopteno govorei, sprovodi samo polazei od neurotske paradigme).
U bolnicama u kojima se ludilo ispoljava uglavnom kao reakcija na utatoboe prestaje psihoza. Ova katatonina tela upala su u reku kao olovo [...], svom
snagom ona su se predala prvobitnom potiskivanju [...] ali se na njih svaljuje jo
ogoljenija represija koja ih odreuje kao shizofreniare iz bolnice, velikog autistiara,
kliniki entitet kojem nedostaje Edip, AO, str. 162.
24 Ovde neposredno pridruujemo poslednje preokupacije psihoanalitiara u
vezi sa istorijom nae discipline (i njenim odnosima kako sa porodicom, tako i sa
pitanjem oca), od Zafiropulosa do Miela Tora. Markos Zafiropoulos, Lacan et le sciences sociales. Le dclin du pere 19381953, PUF, Paris 2001. Michel Tort, La fin du
dogme paternel, Aubier, Paris 2005.
25 AO, str. 162.
207
208
mnienje, re je o tome da se dopusti pravo na ludilo.26 U stvari, nasuprot

dravnoj psihijatriji, re je o tome da se izloimo riziku sintomatskog izumevanja da bismo prihvatili psihotini subjekat, zaustavljen u delirijumu.
Pokrenuti shizofreninu dinamiku procesa simbolikog proizvoenja kako
za pacijenta, tako i za terapeuta i za instituciju. Kao to vidimo, ovde se
pretpostavljaju uzajamni uticaji, ali i terapeutovo prepoznavanje plastinosti psihe, u kojoj je i on sam uesnik i iji je deo. Upravo se toj proizvodnji
subjekta koji proizlazi iz osnovne heterogeneze realnog, kliniar i njegova
institucija moraju otvoriti.
Heterogeneza nesvesnog i institucije i razlike u reimima

U klasinoj koncepciji analitiki mehanizam se promilja u dvostrukom
odnosu koji naglaava dvosmisleni sukob raslojavanja ja. Meutim, praksa leenja psihoze se, prema Uriju, moe sprovoditi samo na vie nivoa:
Dobro je poznato da dvostruki odnos nikada nije dvojan: to je veoma sloen
sistem, a partner analitikog odnosa nikada nije tu osim kao podrka [] i utoliko vie na nivou psihotinih struktura gde postoji rasipanje investicija.27
Uzet u neorganizovanom nizu prekida i priliva, Uri e rei da je psihotiki

transfer razdvojen. Nikada nismo potpuno dvoje i to je naroito tano
onda kada imamo posla sa psihotinim strukturama. Shizofrenija, zapravo, istie ideju mnogostrukosti ili heterogeneze nesvesnog koju analitiar
treba da slua.
Takoe, jedna od uloga klinike La Bord zapravo se odnosi na pitanje
Kolektivnog28 koje je stvorilo uslove da se ovaj poduhvat osmisli i odobri:
[K]olektiv zapravo nije ni ustanova ni grupa niti institucija, ve jedna vrsta
apstraktne maine koja omoguava da ovakvi sistemi funkcioniu.29
26
Jean-Claude Polack, Danielle Sivadon, La Borde ou le droit la folie, CalmannLevy, Paris 1976.
27 Oury, ibid., str. 16. Ovu ideju pronalazimo u projektu pisanja Anti-Edipa:
Napisali smo Anti-Edipa u dvoje. Kako je svako od nas bio vie osoba, to je inilo ve
mnogo sveta. Ovde smo koristili sve to nam se pribliavalo, ono najblie i ono najudaljenije. Dodelili smo lukave pseudonime da bismo bili neprepoznatljivi. Zato smo
sauvali naa imena? Iz navike, iskljuivo iz navike. Da se sada uinimo neprepoznatljivim. Da uinimo neprimetnim, ne nas same, ve ono to nas nagoni da delamo,
oseamo ili mislimo. Gilles Deleuze, Felix Guattari, Mille Plateaux, Capitalisme et
schizophrnie, Edition de minuit, Paris 1980, str. 9.
28 Postoji uostalom Urijev seminar s ovom temom: Jean Oury, Seminaire de
Sainte-Anne, Le collectif, Editions du Scarabe, Paris 1984.
29 Felix Guattri, Jean Oury, Franois Tosquelles, Pratique de l institutionnel et
politique, Editions Matrice, Paris 1985, str. 22.
Prema tome, terapija se odvija u multireferencijalnom prostoru. Nije re

samo o tome da se kolektivni sistem postavi na svoje mesto i da se ouva
svaija posebnost, ve i da taj kolektiv moe da bude izgovor za singularizaciju svake osobe koja bi elela da ponovo stekne tu posebnost. Upravo polazei od heterogenosti stvari, svako moe da majstorie sa svojim mainama.
Ideja Urijeve apstraktne maine, ideja koju sreemo i kod Gatarija, nastoji da prikae opte procese semiotizacije s one strane oznaitelja. Nije re
samo o osobama ve i o sloenom povezivanju eleih flukseva. Batovan,
recimo, sekretarica, raspored asova, skup, svakodnevna dunost, izlazak u
pozorite, radionica za keramiku, rasprava o politikom dogaaju ili neka
italaka grupa ine brojne elemente koji se upisuju u libidinalnu kartografiju tokom neprekidnog rada konfiguracije.
ar-Klod Polak, psihijatar i psihoanalitiar koji je radio na klinici La
Borde i blizak je Gatariju, opisuje klinike posledice takvog pristupa:
Termin kolektivnog [...] dobro opisuje heterogenezu nesvesnog i sloenost kolektivnog sklopa (agencement) iskaza. Montaa se ne odnosi obavezno na hir pojedinaca. U sanatorijumima, montaa podrazumeva obrazovanje institucije, naine
rada, sastanke, raspored asova. itanje i tumaenje iskaza od tada ne pripada vie
specijalistima ili naunicima, ve oni mogu da budu proizvedeni posredstvom
dijagram funkcionisanja, odsustava, istih navika, simptoma osoblja, otpora
prema promenama.30
Isto kao to subjekt nikada nije monadski, tako ni simptom nije izdvojen i ne potvruje vid funkcionisanja nekog psihikog aparata ili strukture subjekta u njegovom odnosu sa forkluzijom oevog imena, nego je
uvek otvoren za stvaranje grupa i heterogenosti kolektiva. an-Klod Polak
jasno odreuje kliniku dobit ili kliniko otvaranje koje ukljuuje sledea
razmatranja:
Terapeut nije duan da popravlja taj (traumatini) dogaaj, da pravi spojeve radi
totalizacije ja. On moe da omogui pristup infiltracijama iz detinjstva, kao i
brojna ponavljanja procesa posle dugog isuvie dugog odsustva. On nastoji da doe u kontakt sa dezintegracijama svog pacijenta, neintegrisanog sveta
intenziteta, deliminih i pre-reprezentujuih objekata unutar kojih je bolesnik
ograen kada nijedna jezika veza ne moe da izrazi njihov zabrinjavajui nered.
[] Ravnodunost i neobina prisutnost mnogostrukosti izaziva novu liniju
aktivnosti i diskursa, novih subjektiviteta.31
Posao moe da se odvija s panjom koja je usmerena na detalje32 ili, kao

to kae Gatari, na mogunosti nekog dogaaja u meri u kojoj se u njega
upisuje elja. Gatari govori o svojoj klinici:
30
Jean-Claude Polack, Epreuves de la folie, Eres, Paris 2006, str. 169.

Ibid., str. 105. an-Klod Polak je urednik Chimres, asopisa za shizopsihoanalizu, koji su osnovali Gatari i Delez.
32 Marie Depuss, Dieu git dans les dtails. La borde, un asile, POL, Paris 1993.
31
209
210
elja mi se ini kao proces singularizacije, kao taka proliferacije i stvaranja

mogueg u okviru utvrenog sistema. Ovaj proces moe da pree u marginalne
stagnacije manjinskih postajanja, dok oslobaa zaetke singularnosti. ta nam
to zapravo govori u jednoj instituciji kao to je La Borde? U jednom vremenskom
intervalu u kojem se ceo svet dosauje, iskrsava dogaaj, koji menja ambijent, a da
ni sami ba ne znamo zato. Jedan neoekivani proces dovodi do luenja svetova
razliitih referenci. Vidimo stvari drugaije, ne samo da se menja subjektivnost
ve se menjaju i polja mogueg, ivotni projekti. Na primer, kuvar poreklom iz
Obale Slonovae odluuje da se vrati u svoju zemlju, ali nema novca da se nastani
u svom selu. Radi godinama u La Borde. Svi ga oboavaju. Obrazuje se grupa koja
eli da mu pomogne i koja prerasta u udruenje po zakonu iz 1901: Labordslonovaa. Ona prikuplja dva miliona santima [stoti deo francuskog franka]
kako bi kuvar otiao zbrinut. Zatim mu jedan doktor i medicinska sestra odlaze
u posetu. Potom je tu i neki ovek koji dolazi da provede tri meseca u La Borde.
Govorimo o Obali Slonovae. Prave se slavlja, organizuju se rasprave. Sada je to
grupa od est penzionera koji e tamo otii na tronedeljni odmor. Eto ta je proces
institucionalne singularnosti [...]. elja, to je injenica da tamo gde je svet bio
zatvoren iskrsava proces koji izluuje druge referencijalne sisteme, koji odobrava
ali nikada nita nije zagarantovano otvaranje novih stepena slobode.33
Na taj nain se osniva pokret: pokret deteritorijalizacije institucije. Terapeut

se uvek nalazi u sloenoj optoj libidinalnoj ekonomiji koja se sklapa ili
ustrojava u susretu s pacijentom i institucijom. Upravo poev od prepoznavanja tog sklopa, ponovno ubacivanje elje u tok i proces singularizacije mogu da budu pokrenuti s onog mesta na kojem su bili zaustavljeni u
ponavljanju ili na mrtvoj liniji, odnosno sa onoga mesta na kojem nikada
nisu mogli da dou do svesti. Jasno je da od tada sama institucija treba da
bude u stanju da razgrauje svoje organe, da deteritorijalizuje svoje institucije, da svoj plan o postojanosti uini to lukavijim da bi omoguila ponovno pokretanje nekog procesa, a ne da udvostruuje psihotino otuivanje
preko drutvenog otuivanja koje je sastavni deo shizo bolnice.
Uri i Gatari crpu svoje nadahnue naroito iz Delinjijevih iskustava
sa delinkventima i autistinim osobama.34 Opklada na slobodu kretanja,
mogunost da se izabere terapeut, ili da se uestvuje ili ne uestvuje u
takvoj aktivnosti ili takvom zadatku iz svakodnevnog ivota, za pacijenta
su neodvojivi od toga da se dovede u pitanje nain uobiajenog funkcionisanja neke bolnice. Grupa zaduena za negu zamiljena je tako da ne bude
organizator, ve induktor ovog procesa.
Jedan pacijent je stalno beao iz bolnica. Kada takav pacijent dospe u
institucionalnu kliniku u kojoj vai pravilo slobode kretanja, zabrine nas
njegova istorija beanja. Utoliko vie ako pone da uestvuje u grupi iji
33
Felix Guattri (Jean Oury, Franois Tosquelles), Pratique de l institutionnel et

politique, str. 6364.
34 Fernand Dligny, Graines de crapules, Eres, Paris 2005.
je zadatak da vozi kola koja svakodnevno omoguavaju drugim pacijentima iz dnevne bolnice da se dovezu do klinike. Kada prevazie strah od
sledeeg bekstva, pacijent nije sputan u svojoj elji da bude taksista. U
stvarnosti, on dolazi do institucionalnog prostora koji mu omoguava da
vie ne bei.
Institucija treba da bude dovoljno plastina da bi postigla da induktor funkcionie, da bi se kod shizofreniara ponovo pokrenuo zaustavljeni
proces i izbegao prelazak u hroninu bolest. Isto kao to je neurotiar najpre bolestan od Edipovog kompleksa i kao to je u analizi prvenstveno re
o tome da se ponovo pokrene zaustavljeni proces, tako i psihijatrijskom
institucijom ne treba da rukovodi pratei strogi plan organizacije: bolesnik
e se pretvoriti u hroninog bolesnika, ba kao i sama institucija, jer institucija nikada nije neutralna; naprotiv, treba iznova analizirati njena dejstva
i odnose u kojima uestvuje. Ova konceptualizacija omoguava oslobaanje pogleda kliniara tako to razlae njegove predrasude kada se koristi
pojmovima forkluzije ili drutvenim dispozitivima, kao, na primer, ekscitacijom da bi se sauvao od psihoze. Ovde pronalazimo politike posledice
ove metapsihologije stvarnog. Ona omoguava oslobaanje istine koja je
neprihvatljiva sa psihijatrijskog stanovita, ali sasvim korisna sa klinike i
politike take gledanja: psihijatar je sasvim nalik na shizofreniara, opsednut primarnim procesom. Dakle, nije re o tome da u ime simbolikih figura
kojima se podupire poput figure Edipa kliniar koji je zaduen za shizofrenika bude nasamaren zbog onoga to ini: postoji odreeni aranman
izmeu drutvenih maina (na primer: psiholog, bolniarka, psihijatar) i
eleih maina, gde je edipovska maina mogla izvrsno da uspostavi vezu
izmeu njih. Nasuprot tome, bilo bi uputno da analizira i drutvene smernice moi koje su ga tu postavile, kao i subjektivne predstave kao teorijske,
da bi se sa pacijentom upustio u moguu izgradnju novih odnosa. Upravo
analiza treba da se okrene ka pitanjima mogunosti ponovnog pokretanja
procesa. Potrebno je otvoriti se za pitanje o snagama nesvesnog, koje su
uvek ustrojene, ureene u institucijama i drutvenim odnosima. Da bi se
to postiglo treba, dakle, opustiti pravila organizacije azila povezujui je,
na primer, sa nekom zajednicom pacijenata koji je, u saradnji sa bolnikim osobljem, subvertiraju (to e biti funkcija terapeutskog kluba). Takoe,
upravo u svetlu ovih pretpostavki, pravilnici, uloge i funkcije svakog ponaosob (bolnikog osoblja i bolesnika) treba da budu ponovo promiljene da
bi omoguile igru nunu za institucionalnu gipkost, koja je u stanju da
proizvede konkretne uslove za prihvatanje specifinosti shizofrenije.
Lekar35 koji je odgovoran za psihijatrijsku ustanovu preuzima upravljanje strukturom u kojoj odrasli pacijenti (koji su u sutini shizofreniari)
35
Iznosimo po seanju anegdotu koju je ispriao Heitor de Maceido.
211
212
uestvuju u svakodnevnom ivotu i njegovim dunostima. Meu njima

nema nijednog koji je u akutnoj fazi ludila ve vie godina. Naime, jedan
od prvih problema s kojima se odgovorno lice suoava jeste sledei: jedan
od tienika pansiona ija je dunost bila da bude babasera (to znai da
se brine o toaletima i zajednikim prostorijama) bio je dovoljno izleen da
bude otputen sa klinike. Postavlja se gorue pitanje njegove zamene. Nema
nijednog dobrovoljca ni meu pacijentima niti meu bolnikim osobljem.
U nedostatku dobrovoljaca, tokom zajednikog sastanka bolnikog osoblja
i bolesnika, on se sam nudi da obavlja ovu funkciju. Tada je uzela re prestraena paranoiarka i rekla da bi ona rado obavljala tu dunost zajedno sa
njim. Od tog trenutka njen delirijum je prestao.
Ovaj poduhvat omoguen je zahvaljujui kontinuitetu libida koji ide
od subjekta ka drutvenim strukturama. Prirodni identitet se, meutim,
artikulie u razliitosti reima koji je kliniaru poznat i koji on pokree.
Odmiui se od svog mesta koje je socijalno odreeno, odgovorno lice
institucije podriva psihijatrijsku drutvenu mainu. On ne premeta samo
zamiljene i simbolike predstave, ve, inei to, proizvodi transverzalnu
mainu u kojoj su fluksevi i prekidi uivanja time podjednako dostignuti.
Tom proizvodnjom nije zahvaen samo pacijent ve i analitiar... ponekad
i na sopstveni rizik.
Protiv izvetaenosti klinikih predstava u bolnicama i isprazne retorike konstruisanja sluaja koje veina psihoanalitikih kola nastavlja da
gomila kao dokaze kojima bi ozakonile praksu leenja psihoza, pre e biti
da je re o work in progress koji, ini se, treba da svedoi o svakoj istinskoj
klinici. Svaki kliniki rad u instituciji ne proizlazi iz toga to psihoanalitiar konstruie neki sluaj, ve iz procesa proizvoenja, iz eksperimentisanja kojim je obuhvaen i sam kliniar i koji oslikava sloeni odnos izmeu elje i institucije, grupa i subjekata, i iz nastajanja tih odnosa. Odnosi
nazvani transferencijalnim potpuno su preplavljeni mnotvom flukseva
koji ih tkaju, ali ih i nadilaze (nesvesno kao subjektivnost bolniara, ivot
institucije, politika stvarnost, ivot pacijenata itd.), tako da ne radimo prevashodno kao profesionalci na psihikom polju i sa sleenim pojmovima,
ve uvek jesmo ili nismo zahvaeni u mogunosti da izgradimo odnose...
ili ih ne izgradimo. Ponekad izgradnja jedne takve transverzalnosti moe
da doivi neuspeh, spotiui se o odnose moi i fantazme neanaliziranih
grupa.
S francuskog prevela Emilija Andrejevi
213
Literatura
No
Alain-Miller Jacques, L inconscient rel, Quarto,

88/89, Bruxelles 2007.
Alain-Miller Jacques, Tout le monde dlire, Revue de la cause freudienne, no. 67, Paris 2007.
Artaud Antonin, Pour en finir avec le jugement de Dieu, Gallimard, Paris 2004.
Deleuze Gilles, Guattari Felix, L anti-oedipe: Capitalisme et schizophrnie, Edition de Minuit,
Paris 1972.
Deleuze Gilles, Guattari Felix, Mille Plateaux, Capitalisme et schizophrnie, Edition de Minuit,
Paris 1980.
Depuss Marie, Dieu git dans les dtails: La borde, un asile, POL, Paris 1993.
Dligny Fernand, Graines de crapules, Eres, Paris 2005.
Freud Sigmund, La perte de la ralit dans la nvrose et dans la psychose, Nvrose, psychose,
perversion, PUF, Paris 1973.
Gabarron-Garcia Florent, L anti-oedipe, un enfant fait dans le dos de Lacan, pre du sinthome, Chimres 72: Clinique et politique, Difpop, Paris 2009.
Gabarron-Garcia Florent, Critique pitstmologique de la prsentation de malades, Chimres
74: Biopolitiques? Revue des schizo-analyses, Difpop, Paris 2011.
Guattri Felix, Oury Jean, Tosquelles Franois, Pratique de l institutionnel et politique, Editions
Matrice, Paris 1985.
Hulack Fabienne, La lettre et l oeuvre dans la psychose, Eres, Paris 2006.
Kerslake Christian, Les machines dsirantes de Felix Guattari, De Lacan lobjet a de la subjectivit rvolutionnaire, Multitudes, No 34, Paris 2008.
Klein Melanie, Dveloppements de la psychanalyse, PUF, Paris 2001.
Lacan Jacques, Nvrose et psychose: O commence lanormal?, Tonus, no. 331, 1968.
Lakan ak, Od preliminarnog pitanja do svakog mogueg leenja psihoze, prevod Radoman
Kordi, Spisi, Prosveta, Beograd 1983..
Lacan Jacques, Seminaire XXIII. Le sinthome, Le Seuil, Paris 2005 [1975].
Laurent Dominique, Introduction la lecture du seminaire XVIII, Revue de la cause freudienne, Paris 2006.
Leclaire Serge, La ralit du dsir, Sexualits humaines...
Morel Genevive, La loi de la mre: Essai sur le sinthome sexuel, Anthropos, Paris 2008.
Oury Jean, Seminaire de Sainte-Anne (Le collectif), Editions du Scarabe, Paris 1984.
Pollack Jean-Claude, Sivadon Danielle, La Borde ou le droit la folie, Calmann-Levy, Paris
1976.
Pollack Jean-Claude, Epreuves de la folie, Eres, Paris 2006.
Schreber Paul-Daniel, Memoires d un nvropathe, Seuil, Paris 1985.
Sibertin-Blanc Guillaume, Deleuze et l Anti-oedipe, la production du dsir, PUF, Paris 2010.
Soler Colette, Lacan, L inconscient rinvent, PUF, Paris 2009.
Tort Michel, La fin du dogme paternel, Aubier, Paris 2005.
Zafiropoulos Markos, Lacan et le sciences sociales. Le dclin du pere 19381953, PUF, Paris
2001.
Florent Gabarron-Garcia
DELEUZE AND GUATTARIS METAPSYCHOLOGY AND THE
INSTITUTIONAL PSYCHOTHERAPY
Summary
The criticism of oedipian metapsychology enables Deleuze-Guattari to offer another
pattern of the subconscious. Based no more on neurosis but on schizophrenia, the latter
214
also enables to redesign institutional interactions. As the example of La Borde points

out, rather than being objectified in the perscriptiveness of the bourgeois order that they
relay and defend, mental institutions become an agent of social change based on the
requirements of clinical practice.
Trei program
215
316.334:616.89]:159.964.2
616.89:141.7
159.964.2:141.7
Prevod
KLER NIO*
USTANOVA POBUNJENIKA**
Ovaj tekst nastoji da pokae da klinika praksa razmatra posebne sluajeve u okviru
institucija koje nisu potpuno pomeane s dravom, odnosno one koje su trude da
odre distancu, ak i neslaganje s njima. Na taj nain etika i politika utiu na nain
miljenja onih koji psihoanalizu primenjuju u praksi.
Kljune rei: institucija, klinika praksa, Sen-ist, Delez.
Na ovim stranicama zastupau pretpostavku da je klinika koja vodi rauna

o pojavljivanju singularnost mogua samo u institucijama koje nisu potpuno pomeane sa dravom, odnosno koje nastoje da zadre otklon, rekla bih
ak nesaglasnost distancu. Ne uvodi ustanova kliniku koja se u njoj praktikuje, ve je, jednim delom, uvode kliniari. Na mestu povezivanja pozicije kliniara i pitanja ustanova mogue je razmiljati o smislu prakse koja
se interesuje za pojavljivanje singularnog u okviru kolektivnog. Kliniko
pitanje se ne postavlja bez iskazivanja mesta ili adrese: upravo se iz pozicije
kliniara razvija praksa klinikog polja i njegove razumljivosti, s obzirom
na izreku da nema klinike bez kliniara. Poziciju kliniara odslikava protokol koji primenjuje i naini koje kliniar pronalazi da u njega uvede igru,
vakuole, da se posluimo Delezovim izrazom. Kliniar treba da donese
odluku da bi se orijentisao u praksi; i zbog toga su neophodne reference u
miljenju. Zato sam prinuena da prvo istaknem tekou izgradnje objekta koji se zove ustanova. Polazei od toga, predlaem da se ta kategorija
* Unit Transversale de Recherche Psychognese et Psychopatologie, Universit
Paris 13, SPC.
** Prevod teksta uraen je prema originalnom autorkinom rukopisu iz 2009.
godine. Francuska verzija teksta: Claire Nioche, Linstitution des insoumis, Chimres,
No 72, 2010, p. 3756.
216
dovede u krizu, kako bi se, itanjem Sen-ista i njegovih Republikanskih

ustanova, ponovo otvorile njene mogunosti. Trea stavka odnosi se na
sadanje psihijatrijske ustanove i na iskustvo postavljanja meuprostora u
psihijatrijskom poretku, kroz radionicu pisanja.
1. Institucije koje su predmet nae rasprave

Rasprava o ustanovama danas je veoma zatamnjena. Da bi ova kategorija
bila prikladna za kliniara i da bi mogla da ga usmeri u njegovoj praksi, ne bi trebalo da se postavlja pitanje uspostavljanja ustanova kao predmeta u klasinom sociolokom postupku koji je izveden iz neke istorije
ili geneze.1 Pojam ustanove, koji je uvek izloen realnoj opasnosti da bude
uzet kao objektivnost, ili da bude postvaren, bie na ovim stranicama podvrgnut determinisanoj privatnoj upotrebi, da se posluimo Gatarijevim
reima. On je potinjen slobodnom ponovnom prilagoavanju. Tako se,
kae Gatari, u takvim devijacijama uobiajeno korienih pojmova moe
dogoditi subjektivacija, pa ak i grupna subjektivna jedinica namesto psihosocijalne analitike. Problem ustanova je, u pogledu metode, znaajan. ta
se danas moe promiljati pod tim terminom?
O postojeim ustanovama, kojima emo se baviti kasnije, posluiemo se jednom Fukoovom sumnjom. On 1973. objanjava, pozivajui se na
svoje prethodne radove, da mu se uinilo da je od samog poetka XIX veka
psihijatrijsko znanje duboko povezano sa institucionalizacijom psihijatrije. Ali, dodaje:
Ne mislim vie ni da je pojam ustanove dovoljno prihvatljiv. ini mi se da on
skriva odreeni broj opasnosti, jer kad ponemo da govorimo o ustanovi, u sutini, u isti mah govorimo o pojedincima i o zajednici, ve predstavljajui sebi i
pojedinca i zajednicu i pravila koja njima upravljaju, pa prema tome moemo tu
ubaciti sve psiholoke ili socioloke diskurse.2
U delima Istorija ludila u doba klasicizma i Raanje klinike on je, meutim, pokazao kako klinika medicina i psihijatrija institucionalizuju ludilo
1 Za Dirkema su ustanove zapravo predmet sociologije: Institucijama moemo
[...] nazvati sva verovanja i sve vidove ponaanja koje je uspostavio kolektiv; sociologija
onda moe da bude odreena kao nauka o ustanovama, njihovom nastanku i njihovom
funkcionisanju (Durkheim, Les Regles de la methode sociologique, p. XXI). Istorina
dimenzija svojstvena sociolokom postupku naznaena je problematikom geneze
ustanova: Dotina ustanova se uspostavila deo po deo; delovi koji je obrazuju nastali
su jedan za drugim, tako da je dovoljno da pratimo njihovo stvaranje tokom vremena,
odnosno u istoriji da bismo videli elemente iz kojih ona nastaje kao potpuno razdvojene (odvojene) (Durkheim, Textes I. Elments de thorie sociale, str. 59).
2 Miel Fuko, Psihijatrijska mo, Predavanja na Kole de Fransu 19731974,
Svetovi, Novi Sad 2005, str. 29.
i pogled na smrt, inei da racionalnost, jedan normalizatorski diskurs o

bolesti i ludilu, odgovara konkretnim institucionalnim strukturama. Ali
zatim, sa stanovita metode, on predlae da se postupi drugaije i stavlja
naglasak na analizu mikrofizike moi pre nego na analizu racionalnosti
koja je na delu u ustanovama. Upravo zato on na svojim predavanjima na
Kole de Frans, u delu Psihijatrijska mo, kae:
Budimo odluni antiinstitucionalisti. Ove godine stavljam sebi u zadatak da prikaem mikrofiziku moi. ak i pre analize ustanove. Ustanove dobijaju inteligibilnost od analize odnosa moi: da bi se analizirala institucija potrebno je poi
od mikrofizike odnosa moi.3
On, dakle, izuzima analizu ustanove u kojoj bi ustanova bila u poziciji

objekta. On prevashodno pokuava da shvati koje su taktike na delu u silama koje se suprotstavljaju. Tako,
nije re o negiranju vanosti ustanova u ureivanju odnosa moi, ve o sugestiji
da bi ustanove trebalo analizirati poev od odnosa moi, a ne obratno, i da bi
taku fundamentalnog usidrenja odnosa moi, ak i ako oni dobijaju telo i kristaliu se u ustanovi, trebalo traiti s ove strane.4
Meutim kod Fukoa postoji jo jedna crtica o institucijama. To je ono to

moemo zajedno s njim nazvati problematizacija ustanova. Izvan metodoloke kritike objekta ustanova, on predlae dovoenje u krizu prakse
stvarnih ustanova:
esto bi mi se uinilo da kada bih na tradicionalan nain suprotstavio reformizam i revoluciju, nema razloga da se pomisli ta je moglo da dovede do pravog
preobraaja.5
Pojam ustanove je teko objektivizovati bez tekih pretpostavki. Ono to

moe da bude interesantno u ustanovama jesu situacije u kojima, u subjektivnosti, postoji mogunost unutranje igre, odstupanja. Ako elimo da
budemo inventivni i da preobratimo kategoriju, moramo, dakle, da postupimo drugaije. Predloeno iskustvo je da se dovede u krizu kategorija ustanove i da se sagledaju uinci koji su na takav nain stvoreni u miljenju i
praksi. Jedan od naina da se kategorija dovede u krizu jeste da se predloi
neuvena okolnost, nemiljena u bilo kom prostoru njenih mogunosti. Na
taj nain se kategorija vraa na svoj poetak, na svoju uroenu mo. Da bi
se ponovo otvorila ta prezasiena re ustanova, razmislila sam o jednom
dogaaju koji se zbio u jeku Francuske revolucije, a koji belei Sen-ist.
U vezi sa Revolucijom iz 1789, Komunom, Revolucijom iz 1917, Gatari i
Delez govore iz ugla dogaaja koji se ne moe svesti na drutvene deter3
4
5
Ibid, str. 52.

Fuko, Spisi i razgovori, Fedon, Beograd 2010, str. 406.
Ibid, str. 1456.
217
218
minizme i uzrone nizove, iako su im istoriari prilepili naknadne uzronosti. To izdvajanje iz poretka uzronosti, to razdvajanje ili ta devijacija u
odnosu na zakone, izaziva nestabilno stanje, novo polje mogunosti kojem
se treba posvetiti. Nestabilno stanje koje smo ovde izabrali sadrano je u
Sen-istovoj reenici:
Obrazovati graanske ustanove, ustanove na koje jo nikako nismo pomislili:
nema trajne slobode bez njih.6
2. Fragmenti revolucionarnih ustanova

Tek to se pojavio, tek to se zaeo, Termidor je sahranio projekat republikanskih ustanova i tada je Revolucija za demokratsku republiku zaista
bila pokopana. Termidorci, bonapartizam i restauracija iz 1815. ponovo
negiraju samu ideju republikanskih ustanova, graanske veze, da bi na to
mesto postavili vlast i dravu koji su suprotstavljeni narodu; da bi projekt
civilnih institucija zamenili konkretnom stvarnou birokratskih institucija, delotvornom strukturom sklopa represivnih praksi i diskursom proetim mikropsihologijom moi. Vraamo se ovde na veoma kratak trenutak
politike u kojem je Sen-ist pokuao da definie ono to se ne moe definisati: republikanske ustanove, brzo svedene na tiinu. One i danas ostaju
horizont politikog miljenja ako imamo dovoljno strpljenja da napravimo
taj zaokret. Re je o tome da se rei institucij d inventivna genealogija
i da se zahvati ono to je ta re donela u trenutku u kojem se otvorila ka
moguem. Kao to o tome piu Gatari i Delez u beleci iz 1984. o maju
1968,7 sam dogaaj nije mogao da zastari, on se nije dao prevazii i ono
mogue stvoreno je tim dogaajem.
Zanimljivo je da se ponovo upustimo u fragmente Sen-istovih
Republikanskih ustanova8; Delez ih nadugako citira u svojoj antologiji Instinkti i ustanove.9 Revolucionarna problematika ustanova, u situaciji
politike krize, potie od ljudskog izuma graanske veze i distanciranog
odnosa sa dravom u nastajanju: Sen-istove republikanske ustanove su
prava ratna maina u Delezovom smislu rei. Prema Sen-istu republikanske ustanove su sam duh Revolucije ona ne moe da opstane bez
revolucionarnih ustanova. Tema ustanova, kako programska tako i politika, pojavljuje se u njegovim govorima od poetka 1794. godine. Poslednji
6
Saint-Just, Oeuvres compltes, Edition Ivrea, Paris 2003, str. 818.

Deleuze et Guattari, Mai 68 na pas eu lieu, Les nouvelles, 3, 9 maj 1984.
8 Prvu posthumnu zbirku Sen-istovih Republikanskih ustanova objavio je 1800.
njegov prijatelj Gato pod naslovom Fragmenti republikanskih ustanova, gde je sabrao
tekstove iz 17931794; potom se pojavio vei broj verzija, pa je izdanje ovih fragmenata gotovo podjednako problematino kao i izdanje Paskalovih Misli.
9 Deleuze, Insticts et institutions, Classiques Hachette, Paris 1953.
7
govor od 9. termidora (jedanaesti mesec u republikanskom kalendaru, od

20. juna do 19. ili 20. jula), godine II zapoinje i zavrava se pozivanjem na
ustanove koje su predloene kao novi politiki put za Revoluciju izlaz za
oslobaanje iz kripca Terora, maine za upravljanje, drugaije nego to
to ine Popustljivi. Sen-ist misli da se Teror iscrpeo i da vie ne otvara
politiki put. Zato kae da je revolucija zaleena. Istrajati na revolucionarnom putu znai nastaviti revoluciju drugim sredstvima. Na poetku govora
(koji nije mogao da odri) on pie:
Zbog toga traim jo nekoliko dana od Provienja kako bi francuski narod i
njegovi zakonodavci razmislili o ustanovama. Sve ovo to se danas deava u vladi,
ne bi se desilo da su postojale ustanove.10
Sen-ist ne sumnja da ustanove treba izumeti, ili e Revolucija samu sebe

preplaviti u pokretu reakcije. Zato na kraju govora on predlae Narodnom
konventu da donese uredbu da e ustanove biti sredstvo koje bi ograniavalo vladu a da ona ne izgubi nita od svog revolucionarnog ara u
njenoj samovolji, ambiciji, tenji da ugnjetava, ili uzurpira predstavljanje
naroda.11
Teror moe da nas oslobodi monarhije i aristokratije; ali ko e da nas oslobodi
korupcije? Ustanove. Na njih i ne mislimo; mislimo da smo uinili sve to je
potrebno jer imamo mainu za vladanje.12
Meutim, dva sata kasnije izdat je nalog za hapenje Sen-ista, Lebaa,

Kutona, Robespjera i Robespjera mlaeg. Revolucija se nastavlja kroz vrlinu u narodu, ona ne prolazi kroz samu vlast koja e, bez principa, naginjati ka tiraniji nekolicine. Vrlinu o kojoj je ovde re, treba razumeti u
politikom smislu, kao uslov slobode. Jer nestajanje ustanova, istovremeno
graanskih i politikih, znak je slobode preputene narodu:
Stvoriti graanske ustanove, ustanove na koje uopte do sada nismo pomiljali:
nema trajne slobode bez njih. One podravaju ljubav prema otadbini i revolucionarni duh ak i onda kada je revolucija prola.13
Ustanove nedostaju progresu i okonavanju Revolucije. Misliti na ustanove

za Sen-ista znai takoe pobuditi nadu namesto straha, znai izgraditi
novu politiku posle Terora. Spinozinim reima, to znai pozvati na istu
strast koja pokree slobodno mnotvo, a ne na onu koja aficira potinjeno
mnotvo.
10
11
12
13
Sen-ist, Republikanske ustanove, Filip Vinji, Beograd 1987, str. 302.

Ibid., str. 308.
Citirao Delez u Insticts et institutions, str. 35.
Saint-Just, o. c., str. 818819.
219
220
Dok se, zapravo, slobodna masa rukovodi nadom a ne strahom, ona koja je potinjena vodi se pre strahom nego nadom.14
Pod senkom Termidora, republikanske ustanove su ostale iskustvo politikog miljenja utopijskog u tom smislu. Ali one se i dalje moraju promiljati ako ih razumemo kao odluku o politikim prilikama, diktiranim
iz unutranjih imperativa i politikih bezizlaza onog vremena. Ustanove
koje tee miru najpre su bojno polje ili su, kako bi to rekao Delez, ratna
maina, jer se po samoj svojoj prirodi snano sukobljavaju sa voljom za
vlast i upravljanje (sa dravnim aparatom, ako hoete). U svom poslednjem govoru, Sen-ist objavljuje da su neki krenuli nizbrdicom tiranskog
upravljanja; zato se neposredno obraa Konventu, ne uspevi, avaj, da bude
ozbiljno shvaen. Vlast neizbeno postaje korumpirana, naroito ako nedostaju ustanove. Ali, ta su ustanove? One nisu ni zakon ni drutveni ugovor.
One su garancija graanskih veza protiv podele i tiranije, pozitivan princip politikog i graanskog jedinstva naroda, to je potpuno drugaije od
predstavljanja u vladi i parlamentu. Ustanove su jedino oruje protiv nepovezanih frakcija koje napadaju Konvent, dakle, narodni suverenitet (ne
pripadam nijednoj frakciji, svima u se suprotstaviti...). Kada su odvojene,
prestaje svako odluivanje u okrilju naroda, a prestaje i revolucionarna politika. Tako su ustanove, kao nosioci principa i definicija, uslov za odluivanje i revolucionarno i narodno delovanje. Zato one moraju da budu i
ratna maina protiv frakcija koje dele Konvent i pomrauju opti interes.
Frakcije optuuju, kritikuju, ali odbijaju da raspolau optim principima
republike i javnog dobra, one zaboravljaju na opti interes. Izvorni raskid
Sen-ista je pozitivnost onoga to predlae da bi sruio frakcije, pozitivnost
ustanove (a ne Teror). Na poetku govora iz 9. termidora godine II, rekao
je da e ustanove unititi frakcije, da e dovesti do njihovog gaenja.
Kao to istie Silven Lazaris u tekstu o Sen-istu, sam Konvent nije
regulisan ustavom, tako da se on ne razvija u ve normiranom, pravno
regulisanom prostoru (donoenje ustava odloeno je do postizanja mira).
Ustanove su, dakle, predloene u prostoru koji nije unapred normiran, to
samo po sebi pretpostavlja snagu inventivnosti, invencije, potencijalnosti
sve je podrano projektom republikanskih ustanova koje predlau raskid,
rascep, neto mogue u formi koju moemo nazvati perspektivnom, odnosno neto to je mogue pod odreenim uslovima.15
Neobina stvar sa politikog stanovita jeste da ove ustanove ne pripadaju ni vladi ni dravi. Na vrhuncu Terora, samo bi ustanove mogle omo14
Spinoza, Trait de lautorit politique, in Oeuvres compltes, La Pliade, Paris

1954, str. 951.
15 S. Lazarus, A propos de la politique et de la Terreur, in La Rpublique et la
Terreur, priredili C. Kintzler i H. Rizk, Edition Kime, Paris 1995, str. 6587.
guiti pojavljivanje paradoksa vlasti negativnu vlast. Sen-istov izum

lei upravo tu: revolucionarna republika nikada se ne mea s vladom, ali
se ni institucije ne meaju s Republikom one su njen duh i one su nosioci
njenih principa i odreenja.
Tako neodredive, institucije nisu instance moi; ni u jednom trenutku republikanske ustanove ne ulaze u koliziju s dravom ili vladom. One
konstituiu po prirodi odvojeni politiki prostor zaista poseban prostor
uestvovanja u duhu Revolucije. Republikanske ustanove nisu ni zupanici
drave, niti posrednika tela; one nisu smetene u sredite same moi, ve
su, kao to bi rekao Delez, deteritorijalizovane. One su duh Revolucije kada
se ona usadila, na graanski nain, u sam narod, kao svest, kao subjektivnost i kao moral. U organizovanom obliku, one nastavljaju revolucionarni
duh drugim sredstvima.
Samo su ustanove garancija protiv negativne vlasti, negativna vlast je zemlja
alosti.16
Zato to su na distanci ili kao dodatak vlasti, ustanove nisu ni drutveni

ugovor ni zakoni. S pravne take gledanja, ustanove su drugaiji mehanizam od ugovora, kada je re o zakonu: ugovor stvara zakone dok ustanove
ine zakone beskorisnim, one na mesto sistema prava i dunosti postavljaju dinamiki model delanja, vlasti i moi. Delez prilino insistira na tome i
u svom radu Predstavljanje Zaher-Mazoha on izjednaava kritiku zakona i
drutvenog ugovora Sada i Sen-ista, koji se, inae, u svemu ostalom razlikuju.17 I kod Sada i kod Sen-ista pitanje je isto: Kakve bi bile ustanove koje
bi imale minimum zakona i koje, u krajnjoj liniji, ne bi uopte imale zakone
(tako blagi zakoni, u tako malom broju...)?
Sadovske ustanove su tajna drutva, libertinska drutva, ustanovljena
tako da budu izrazi prirode, njenog stalnog kretanja. Pravi republikanac
treba da dri vlast iji je lan u stanju permanentne pobune.
Prema Sadu, pie Delez, zakoni onemoguavaju delovanje time to ga
moralizuju. Tako su iste ustanove bez zakona po prirodi modeli slobodnih delovanja, u veitom pokretu, u permanentnoj revoluciji, odnosno u
stanju stalne imoralnosti. Sada i Sen-ista, kao istaknute figure, razdvaja
pitanje Dobra i Zla. Meutim, ba kao i Sad, Sen-ist se udaljava od Rusoa
jer odbija svaku pomisao na drutveni ugovor. Kod Sen-ista, takoe, pronalazimo kritiku zakona: potrebno je mnogo ustanova, ali veoma malo
zakona. Kada je Republika samo mogunost, zakoni odnose prevagu nad
ustanovama.
16
17

Deleuze, Prsentation de Sacher-Masoch, Edition de Minuit, Paris 1967.
221
222
Ima previe zakona, a premalo graanskih ustanova. Imamo ih samo dve ili tri.
U Atini ili Rimu je bilo mnogo ustanova. Verujem da je narod slobodniji kad
ima vie ustanova. U monarhiji ima malo ustanova, a jo manje u apsolutnom
despotizmu. Despotizam je jedinstvena vlast, njega ima manje tamo gde ima
vie ustanova...18
Biti zainteresovan za teoriju institucija znai biti na strani pozitivnosti i

inventivnosti. Jedna takva teorija nosi u sebi politike kriterijume, poto je
tiranija reim u kojem ima mnogo zakona a malo ustanova, dok je demokratija reim u kojem ima mnogo ustanova a malo zakona. Isto tako, Senistove ustanove su ustanovljujue, one ustanovljuju duh Revolucije, ali ne
zakonima vlasti koji ih ne uslovljavaju. Ako se i izraavaju preko zakona, to
su zakoni koji jasno odreuju graanske veze, oni su unutar same graanske veze. Mi tu graansku vezu nazivamo ethos ili obiaj. Pretpostavka
koju Sen-ist iznosi jeste da izvesna veza izmeu ljudi, sazdana od prijateljstva i vrline, postaje neraskidiva ako je institucionalizovana. Ove graanske veze bile bi toliko snane da bi zatitile narod od tiranije vlasti.
Logino, drava, ili vlast, moe samo da pokuava da uniti te veze koje
joj izmiu ili joj se opiru. Kako? Zapravo, pokuavajui da potkupi ljude
i nastojei da ih korumpira. Naime, subjektivnost ili stanje svesti koje se
ogleda u ustanovama postavlja ethos graanskih veza izvan pitanja moi,
vlasti i njenih kriza.
Projekat ustanova je, u stvari, znaajan. U skici plana njegovog dela
itamo da postoje: graanske, ruralne, praznine, domae, boanske, politike za vreme rata, pomorske, trgovake, javne,19 ali i omladinske i vaspitne ustanove. Zbog toga obiaji treba da budu zaista shvaeni kao itav
ethos jednog naroda u miru. Ustanove su pozitivnost nezavisnog graanskog stanja. One imaju dvostruku vrednost: krive prirodu vlasti i pletu graanske veze. Transverzalne i transcendentne drutvu i vlasti, ustanove ne
ujedinjuju graanske veze i mo vlasti, tako da ove dve komponente ostaju
razdvojene. Ustanove ine trei deo, posrednika koji spreava tetni antagonizam. One imenuju kvalitet neke graanske veze i njihova kljuna re je
prijateljstvo. Kod Sen-ista ustanove su nenormirane: one su ono to nedostaje i to treba izmisliti. Re je o novom polju mogunosti u politici kada
postoji krizna taka. One su ovde zamiljene kao subjektivnost graanskog
drutva koje nosi mo preobraavanja. To znai da su one, za narod kojem
su date, mogunost stvaranja snane subjektivnosti, mogunost novog graanskog i pravnog ureenja; to su mogunosti o kojima se do sada nije razmiljalo. Tako shvaene, ustanove su ono to nam nedostaje, ali to zahteva
beskrajno promiljanje.
18
19
Saint-Just, o. c. (citirao ga je Delez), str. 236.

3. Savremeni psihijatrijski mehanizam

Meutim, postoje ustanove koje su ustanovljene i preko kojih u stvarnosti
prelazi linija razdvajanja iji je razlog drava i koja se odnosi na dravu
(gde je sama drava subjektivna i subjektivirajua figura, a ne prosti aparat). Ustanove imaju dva lica: one su izraz ustanovljene drave, postojanja
njenih brojnih pipaka kojima sprovode dravnu vlast i silu nad telima: one
sterilizuju i sprovode mo politike administracije. Ali, one su i inventivna
mogunost za stvaranje distance, kao to smo ve videli. Ustanove koje se
mogu razumeti u dva smisla izobliuju elju kao kreativni trenutak, ali,
takoe, imaju mo da ga aktualizuju i da ponekad budu kreativna forma.
Na vrhuncu te tekoe i imajui na umu da drava postoji i da danas nije
u opasnosti da nestane, budui da je prisutna svuda, kao gas na svim
spratovima, mi moramo da traimo taku po taku, tamo gde se nalazi sve
ono to odoleva da bude institucionalizovano u dravnom smislu te rei.
Ali deava se da se ustanova, i to dravna, podeli u samoj sebi i da sadri fragmente neke paradoksalne ustanove u apsolutnoj razliitosti koja je
neodvojiva od krize. Ova krizna taka unutar dravne ustanove koja radi
na svojoj sveprisutnosti otvara u sebi ponor mogunosti za svaiju odluku
i za kolektivnu odluku, za prostore prakse i miljenja u koje treba investirati. Malo je vano to to institucionalni fragmenti, bilo inventivni ili
stvarni, nastaju najpre na najnioj skali, pod pretpostavkom da se u njoj
stvara i izmilja ivot. Time emo se sada pozabaviti: paradoksom odluka
i njihovom nunou u samom institucionalnom kontekstu zabravljenom
od strane dravnog mehanizma.
U stvarnosti psihijatrijskih leenja, na prvom mestu je Toskelovo
razlikovanje izmeu ustanove (tablissement) i institucije (institution). Uvoenje ove razlike je sutinski vano. Pojam institucije je jedini
koji ostavlja mogunost za igru, prostor za igru jednog drugog prostora.
Ustanova je stvorena preko injenice, zakona, propisa, drave i administracije: to je, dakle, omeeni entitet. Institucija je ono to nudi neki poloaj,
neko mesto, onome ko ga nema ili ko je iskljuen iz svih drugih drutvenih mesta, kao da tamo nije poeljan. Institucija moe, i to samo u ovom
smislu, da ima pozitivnu valencu: stvaranje mesta za onoga ko je lien ili
iskljuen iz mesta. Nain organizacije se apsolutno ne mea s nainom na
koji se osobe koriste prostorom stvorenim na taj nain, pomou pokreta utisnutog spolja. Institucije mogu da budu povezane sa mogunostima
onoga to moe da se ustanovi izmeu pacijenta i lekara. Kategorija pronalaska je smelo odluujua u miljenju: konkretno mesto propisano preko
naredbe politiki je zasieno; deo koji nam se vraa jesu doek, veza, susreti koji se tu ostvaruju.
Institucionalna psihoterapija je odavno odredila instituciju kao patoplastinu i opisuje fenomene dvostrukog otuenja, drutvenog i psiho-
223
224
tinog. Posmatrana iz tog ugla, institucionalizacija je stalna strukturalna

analiza Ustanove. Institucionalna propedeutika govori o neizbenoj naddeterminaciji mesta leenja. Ali danas emo radije rei da postoji jo jedan
nivo: etatizacija psihijatrijskih institucija je takva da su pokreti institucionalizovanja (u smislu u kojem to objanjava an Uri) postali veoma retki i
teki. Dejstvima koja su inherentna svakoj produkciji institucije danas se pridruuje vea etatizacija samih institucija: to je ono to mi nazivamo okretom
navoja. Horizont ove ideje je, dakle, da se prikae klinika pozicija unutar
institucije danas, koja bi iskoristila potencijal odmaka od drave (Silven
Lazaris), potencijal klinike pozicije koja bi ponovo dala mo pojmovima
kolektivnog (an Uri), transverzalnosti i kolektivnog ureenja iskaza
(Feliks Gatari). Institucije su, dakle, ono to nam neprestano nedostaje, kao
to smo videli vrativi se Sen-istu.
Pojam dispozitiv je koristan da bi se zamislila ta etatizacija institucija, toliko suprotna stvaranju posebnosti i kolektivnog. Fuko u razgovoru iz
1977. objanjava da pod dispozitivom podrazumeva
konano heterogeni skup koji sadri diskurse, institucije, arhitekturalna ureivanja, propise, zakone, administrativne mere, naune iskaze, filozofske, moralne i
filantropske predloge; reju, ono to je reeno ali i ono to je neizgovoreno. Eto
elemenata ovog dispozitiva. Sam dispozitiv predstavlja mreu koju uspostavljamo
izmeu ovih elemenata.20
Dispozitiv je heterogena diskurzivna ili nediskurzivna celina, to je formacija koja ima konkretnu i strateku funkciju u hitnim okolnostima, ekspresivnu u odnosima moi, internu u moi. On uvodi u te odnose sila racionalnu i usaglaenu intervenciju koja tei tome da ih najpovoljnije uposli.
Dispozitiv je upisan u igru moi, ali je on, takoe, uvek vezan za jednu ili
vie granica znanja koje iz njega nastaju, ali koje ga ujedno i uslovljavaju.
Dispozitiv, kako ga razume Fuko, opisuje politiku, i moemo, takoe, analizom savremenog dispozitiva da procenimo stanje i mesto psihijatrijskih
institucija; tu imamo dobar okvir za istraivanje da bismo prouili savremenu psihijatrijsku bolnicu.
Psihijatrijska bolnica je velika medicinska i administrativna maina
koja ureuje ivot hiljadama ljudi. To je mesto koje uvodi odnose moi
i znanja (medicinskog znanja). Prema tome, paradoks je da je nemogue
iveti u psihijatrijskoj bolnici, ali da upravo tu treba delovati, zato to je u
njoj zadrano ili zatvoreno na stotine osoba, od kojih neke dolaze da bi se
izleile ili da bi potraile zatitu. Sutinska ideja je upotrebiti ono postoji
tu koje pripada sloenoj stvarnosti ustanove. Ali da bismo danas podrali
zahtev za tom idejom treba da govorimo o onom dodatnom obrtaju navoja koji je ovde odreen kao etatizacija institucija i same psihijatrije; tako
20
Foucault, Dits et crits, tom III, str. 299.
emo na nov i savremen nain ukazati na nastanak psihijatrije kao dravne

medicine. Upravo zato moramo znati od ega je sazdano ono nae postoji,
prema izrazu ana Urija. Predlaemo da ukratko damo okvir i savremene termine istraivanja u psihijatrijskoj bolnici. Iz toga proizlazi fenomen
ponitavanja i unitavanja pojedinanog kroz semioloki, deskriptivni i
klasifikatorski pristup u kojem je brisanje posebnog direktna pretnja za
subjekta. itav cilj je da se pronae kako bi klinika posebnost mogla ipak
da bude podrana kao institucija u polju psihoza.
Danas drava zadaje svoje ciljeve psihijatrijskoj instituciji, a operatori
njenog diskursa su sledei: evaluacija i kvalitet (dakle rentabilnost); klasifikacija (DSM IV i ICD); drutvena kontrola (procena pretnje); prevencija
(poremeaji ponaanja, nasilje, delinkvencija); pravne prisile (reim prisilne hospitalizacije); kanjavanje; sudska mera obaveznog leenja (koja moe
da pogodi bilo kog izvrioca kaznenog dela); krenje prava (zloupotreba
zatvaranja); sporazum sa medicinsko-socijalnim (normativnost)... Da
bismo dali nekoliko elemenata ovog dispozitiva kroz rei dananje drave, uporite emo nai u Sarkozijevom obraanju u Antoniju iz decembra
2008. godine. Tu se, prema Fukou, nalaze svi termini dispozitiva: finansijski
imperativi, nauni diskurs ija je kljuna re dijagnostika, administrativne
i pravne mere koje se vrte oko prefekta, ideologija koju nose rei bezbednosni i nacionalni (varijante otadbinskog), bezbednost na arhitekturalnom nivou i uspostavljanje aparata koji tei efikasnosti ove politike.
Mnogi od nas danas misle i govore da drava, preko svojih predstavnika, kompromituje i unitava odnos brige, kao i samu mogunost terapeutske prakse. Na primer: prefekt, nezaobilazna figura dravne politike.
Medicinska odluka je, po svom principu, zamenjena odlukom drave.
Mogunosti da se izae iz bolnice drava suprotstavlja nunost zatvaranja.
Leenju pacijenta drava suprotstavlja sigurnost drutva i zatitu sunarodnika, prema reima iz Sarkozijevog govora u Antoniju.21
Neemo raspravljati o humanizaciji psihijatrijskih bolnica, jer je ovde
re o ratu za ludake: o injenicama koje su izuzetno vane. Ludilo kao
bolest postavljeno je kao nepodnoljiva, neizdrljiva ljudska stvarnost.
Treba vie nego ikad zatvarati ludake, stavljati ih izvan prava. Kako? Preko
prirode prepisanih terapija, pomou isto finansijske logike zbrinjavanja;
dravnom intervencijom ak i na nivou medicinske odluke, to je veoma
ozbiljno; ponitavanjem svakog pravnog prostora. Psihijatrijska bolnica kao
institucija, ve proeta medicinsko-administrativnim tenzijama, svedok je
kako se pitanje moi zaotrava na neposredno dravni nain u krenju najosnovnijih medicinskih pravila. Za prisilno hospitalizovane bolesnike (to
se odnosi na mentalne bolesnike koji ugroavaju javni red i bezbednost
21
Govor je dostupan na sajtu http://www.elysee.fr/president/ u rubrici govori. Svi

dalje navedeni citati izvueni su iz ovog govora.
225
226
ljudi, administrativna mera koju je doneo prefekt tog odeljenja ili prefekt
policije u Parizu), Sarkozi predvia:
Ukljuivanje odluka o probnim izlascima iz psihijatrijskih ustanova koje su
doneli prefekti na osnovu miljenja psihijatara i dva republika tuioca.
On je najavio donoenje nacrta zakona koji e reformisati prinudnu psihijatrijsku hospitalizaciju i prepustiti prefektima ili sudu ovlaenja za
izlaske.
Zato prefektu? Zato to je on predstavnik drave. [...] Strunjaci daju svoje
miljenje, ali odluku mora da donosi drava ili, u odreenim sluajevima, sud,
ali ne strunjak. [...] Praktiar treba da moe da d svoje struno miljenje o
tome da li je dotina osoba sposobna da izae i da li joj je potrebno leenje. Ova
procena, ovo ubeenje savreno su potrebni i uvaeni, ali treba da budu suoeni
s drugom ocenom, onom koja potie od osobe koja treba da osigura javni red i
bezbednost drugih. A prefekt je tu da predstavlja dravu.
Svakako postoji transfer od medicinske odluke ka isto dravnoj odluci,

koja je u tom smislu proizvoljna i ija logika moe da bude samo zatvaranje, poto dravu definie sam Sarkozi kao zatitnik poretka i sugraana.
Kako bi neki prefekt mogao da eli izlazak makar i jednog jedinog bolesnika? To je, dakle, centralni i konkretni strateki ulog leenja u psihijatriji
danas. Svakodnevno moemo primetiti da probne izlaske gotovo sistematski odbijaju doktori iz prefekture, uprkos detaljno obrazloenom miljenju
lekara koji vode pacijenta. Odbijanje se uglavnom ne obrazlae. Izuzetno je
teko uloiti albu. Videli smo sledee sluajeve: pacijent je odleao kaznu
od osam godina za delo za koje se smatrao krivino odgovornim. Po izlasku
iz zatvora on e biti direktno prebaen u psihijatrijsku bolnicu, na prisilnu
hospitalizaciju, i ubudue e biti smatran bolesnikom, dakle krivino neodgovornim i bie podvrgnut sudskoj odluci o obaveznom leenju. Zatvor
plus bolnica. To ide zajedno s projektom reforme prisilne hospitalizacije.
Ve moemo zapaziti da su prisilne hospitalizacije mnogo ee i proizvoljnije nego ranije. Ono to je nekad predstavljalo samo 13% hospitalizacija
sada moe da ini do treine pacijenata nekog odeljenja. Prinudno su hospitalizovani jedan mladi koji je bio pripit na javnom mestu; drugi koji je
zapalio kantu za smee, trei koji se uhvatio za ulinu svetiljku ili za peurku na autobuskoj stanici ili ena koja vie na svoje komije. Ovi ne-ludaci
takoe e ui u psihijatrijsku bolnicu.
U svom govoru Sarkozi otresito kae: Moja je dunost da zatitim
drutvo i nae sunarodnike. Dakle u ime zatite sugraana i drutva
bie preduzete najkorektivnije i najnasilnije mere: potencijalno opasni
bolesnici moraju da budu stavljeni pod posebnu kontrolu da bi se izbegao eventualni prestup, kada je poznato da veza izmeu mentalne bolesti i
opasnosti nema, zapravo, nikakvu kliniku realnost.
U svom govoru, Sarkozi je najavio plan obezbeivanja psihijatrijskih

bolnica. Ministar zdravlja e naloiti izgradnju 200 elija ili soba za izolaciju. etiri nova centra za teke bolesnike sa po 40 mesta u svakom od
njih. Obezbeena bolnica podrazumeva: blindirana vrata, kamere, reetke, opremu za nadzor, telesni pretres, ak i pse ili sistematinu upotrebu
policije unutar bolnice. Izgradnja zidova koji se ne mogu preskoiti, kontrole na vratima bolnice, elija i odeljenja. Za bolesnike koji su izali iz
bolnice, Sarkozi predvia sledee: Obaveza leenja mora da bude stvarna
ak i u sluaju odsustva ili nedostatka porodice. Na primedbu da niko ne
moe da bude leen bez sopstvenog pristanka, Sarkozi odgovara: Ja imam
obavezu da pokaem rezultate u odnosu na drutvo. Odluka izuzetne teine, napad na slobodu, upad kod ljudi kada nisu u bolnici: obaveza leenja
moe da se nametne kod kue. Ko e nadgledati sprovoenje tog obaveznog leenja? Policajac koji e donositi lekove na kunu adresu i naterati
pacijenta da ih proguta? irina prostora za uticaj drave na ivot bolesnika je neuvena. Ulazimo u jednostavnu protivrenost sa samom idejom
leenja. Obavezno leenje, protiv volje odreene osobe, moe samo od
pacijenta da napravi neprijatelja drutva i njegovih sugraana. Poto je
on ve, u principu, neprijatelj drave. Ovde, dakle, imamo mehanizam ije
sredite i ulog predstavljaju ludaci.
4. Vakuola: radionice za pisanje

Dakle, koje danas naine kao kliniki psiholozi imamo da stvorimo te
vakuole o kojima govori Delez, ta odstupanja unutar institucije? Kako
napraviti tu graansku vezu, koju je tako divno opisao Sen-ist, koja ne bi
bila u saglasnosti sa negativnom vlau? To je odluka koju treba smestiti
u samo jezgro njene prakse i miljenja koja treba da poslui kao kvasac u
kolektivnom radu.
Na poslednjim stranicama htela bih da spomenem kako je unutar neke
teke psihijatrijske jedinice u odreenim sluajevima bilo mogue stvoriti vakuolu. Re je o ustanovi u kojoj je znaajno ono to sam nazvala
etatizacijom ustanove, koja udvostruuje otuenje svojstveno onom drutvenom i teini ustanove. Radionica pisanja je ustanovila vakuolu jer je
dozvolila dve stvari: zatvaranje posebnosti u kolektiv unutar psihijatrijske
bolnice; ali i mogunost za postojanje grupe koja pacijente opaa drugaije,
koja radi drugaije. Zanimljivo je zabeleiti da smo morali da idemo zaobilaznim putevima jer ustanova nije bila zainteresovana da sprovodi institucionalnu analizu i odgovara na njene zahteve.
Da bi iz tog kolektivnog ureenja iskaza, u koji se pretvorila radionica pisanja, nastala stilistika svojstvena svakom pacijentu, njegov delimini i
poseban potpis, treba objediniti odreene uslove. Prvi je da radionica bude
227
228
otvorena: ova otvorenost najpre se sastoji u tome da u nju svako moe da

doe, da u njoj ostane ili da se iz nje povue ako eli; doi ili ne doi znai
prihvatiti da je situacija otvorena. Postoji otvorenost izmeu pacijenata
lako nam je da tvrdimo da je u ivotu izofreniara vrlo teko razumeti
drugoga: u radionici pisanja deava se suprotno, dolazi do istinske razmene
ukrtenih vetina i transfera. Ono to ostaje otvoreno jeste odsustvo dela:
pacijenti koji odlue da dolaze ne ine to zbog nekakvog rezultata koji iekuju. U radionici, pisanje nije delo ve ono to nas spaja, ono to elimo da
radimo zajedno u datom trenutku. To je pisanje koje prevazilazi tekou
pisanja u dokolici. Ono je privremena izgradnja sveta posveenog drugima. Kako pie Delez, od tada pisati nema nieg zajednikog sa oznaiti,
ve sa premeriti, kartografisati, ak u kartu ucrtati i budue predele. Svako
ima svoj stil premeravanja, i taj stil je mnogo vie od potpisa patologije.
Pojavljivanje posebnosti deava se kada radionica proizvede ono to ini
potpis nekog pacijenta, a ne naprosto potpis ludila ili potpis depersonalizacije. Za vreme radionice, postoji neto to podsea na prekid njihovog
ludila. Odreeni simptomi su prikriveni dok traje radionica. Prestajemo da
se bavimo pitanjem bolesti. Radionica je mogunost da se stvari kau drugaije, i pacijenti su u radionici zaista drugaiji. Radionica pisanja postavlja prostor-pisanja u prekid sa vremenom ispunjenim delanjem i inom,
koji dominira praksom leenja koja je podlona kvantifikovanju, adaptivnoj normi ponaanja i izostajanju govora. To je svaki put izmiljeno mesto,
s promenljivom geometrijom. Dimenzije, potke i odnosi su promenljivi i
nisu unapred utvreni: ritam je ponekad spor, a ponekad brz, ali se potpuno regulie iznutra, odnosno nije utisnut spolja. Govor je as gust, as
proreen i teak. Ne postoji broj grupe, mera njenog rada, njenih interakcija i transfera. Podravati ovu ideju jedini je nain da se primete efekti posebnosti usvojeni u kolektivu radionice. To je jedini nain da se ona
prepusti kretanjima svojstvenim posebnim mnogostrukostima. Ono to se
deava spada u rizom koji je shvaen kao sposobnost da se prime heterogenost i heterogene veze; semiotiki elementi itave prirode mogu da budu
povezani u sistemima razliitih kodiranja, koji vode poreklo iz razliitih
reima znakova, ali i iz razliitih statusa stanja stvari. Ureivanja kolektivnog iskaza zapravo funkcioniu direktno u mehanikom ureivanju, i
nije mogue uspostaviti radikalni prekid izmeu reima znakova i njihovih
predmeta.22 Sa tog stanovita, apsolutno je odluujue ono to razmenjuju
pacijenti u intervalima i unutar seansi radionice: to je ono izvan teksta. Sve
to se dogaa u radionici, i to nadilazi pisano i pismo, ima veliku vrednost,
snano se ispoljava, i to u heterogenom.
Jednog dana je A., autistini mladi od 18 godina, na sam zvuk glasa
nekog pacijenta koji je itao svoj tekst, uao u trpezariju, izvukao stolicu
22
Deleuze et Guattari, Mille Plateaux, Editions de Minuit, Paris 1980, str. 13.
i prepustio se itanju, a potom napustio prostoriju jednako smireno kao

to je i doao. Posle nekoliko sati, teskoba i patnja su toliko narasle da je
grizao svoje ruke do krvi, vritao, bacao se na pod, te ga je bolniki tim
smestio u sobu za izolaciju; zatraeno je pojaanje da bi se ulo u njegovu
sobu, kao da je bio opasan. Nekoliko dana pre toga, zamalo je umro od
guenja bezuspeno pokuavajui da zapui usta hranom koju nije eleo da
proguta i cele noi je, prema reima pacijenta sa susednog kreveta, udarao
glavom o vrata sobe u kojoj je bio zatvoren. Ujutru su ga bolniari pronali
u besvesnom stanju s temperaturom od 34 stepena i odveli ga u urgentni
centar. Sve dok ovakvi postupci bolnikog tima nisu postali deo klinikog
miljenja, gotovo niko iz slube nije imao pojma da on uje rei koje mu se
upuuju, ljudske interakcije kojima je izloen kada ga prebacuju od jednog
do drugog lana bolnikog tima. Malo njih je pokuavalo da pronae rei
koja bi ga umirile. Dakle, nije preterano rei da su mesta poput radionice
pisanja, ije bi oblike trebalo uviestruiti, takva da trenutno ukidaju nasilje
ili su po strani od izrazitog institucionalnog nasilja, te omoguavaju vreme
za kliniko razmiljanje. Ali, treba stalno iznova iriti i deliti ta nedovrena
mesta. To znai, jo jednom, doneti kolektivnu odluku da se kae da postoji
miljenje klinike, kao i da treba pronai mesta za stvaranje ovog miljenja
ako ne elimo da budemo zatoenici i onemogueni da se bavimo svojom
praksom, to se sve ee dogaa. U ovom sluaju mi smo oni koji to treba
da predloe. To miljenje klinike (budui da je klinika sama u iekivanju
znanja) u ovom sluaju ogleda se u odravanju internog seminara u bolnici, koji vode bolniki psiholozi Marija de Freitas i Okba Natahi. U njemu
je uestvovao veliki deo slube i dugo smo, vie puta, govorili o efektima
radionice na pacijente: svako iz svoje pozicije, ali u okviru tima, mogao je
da posvedoi u sopstvenom praktinom polju o onome to bi moglo da
bude stvoreno kao vakuola.
Eto, ukratko, neizvesne ali stvarne putanje refleksije o kategoriji institucije i o mogunosti da se na nain iv i kolektivan ma koliko bio mali
napravi okret navoja kojim bi svako, u svojoj praksi, interiorizovao etatizaciju klinike u zahtevima za integralnim nasiljem na mestu naroite egzistencije psihijatrijskih pacijenata. Zavriu Sen-istovim reima:
Ovo je zemlja alosti u kojoj se narodom iskljuivo upravlja i koji nema nikakvo
jemstvo protiv negativne vlasti. Predlaemo vam graanske ustanove preko kojih
i dete moe da se odupre ugnjetavanju monog i nepravednog OVEKA.23
23
229
230
Literatura
Deleuze G. et Guattari F, Mai 68 na pas eu lieu, Les nouvelles, 3/9 maj 1984.
Deleuze, Gilles, Insticts et institutions, Classiques Hachette, Paris 1953.
Deleuze, Gilles, Prsentation de Sacher-Masoch, Edition de Minuit, Paris 1967.
Deleuze G et Guattari F, Mille Plateaux, Editions de Minuit, Paris 1980.
Durkheim, Emile Les Regles de la methode sociologique.
Durkheim, Emile, Textes I. Elments de thorie sociale.
Fuko, Miel, Psihijatrijska mo, Predavanja na Kole de Fransu 19731974, Svetovi, Novi Sad
2005.
Foucault, Michel, Dits et crits, tom III.
Fuko, Miel, Spisi i razgovori, Fedon, Beograd, 2010.
Lazarus, Silvain, A propos de la politique et de la Terreur, C. Kintzler i H. Rizk (prir.) La
Rpublique et la Terreur, Edition Kim, Paris 1995.
Saint-Just, Oeuvres compltes, Edition Ivrea, Paris 2003.
Sen-ist, Republikanske ustanove, Filip Vinji, Beograd 1987.
Spinoza, Trait de lautorit politique, Oeuvres compltes, La Pliade, Paris 1954.
Clair Nioche
INSTITUTION OF DISOBEYER
Summary
This article theorizes that practical clinicians can be attentive to the appearance of singularities only in institutions that do not completely merge with the State i.e. which
strive to keep a gap, a distance and a dissension. It is thus an ethical and political matter
that affects our way of thinking as practicing psychoanalysts.
Trei program
231
376.4:616.89-008.48-053.2
616.89-008.48:615.851
376:929 .
Prevod
IGOR KRTOLICA*
OPIT IZ SEVENA: DELINJI I PITANJE INSTITUCIJE**

Za razliku od koncepta institucije, Delinji naziva opitom razliite kolektivne eksperimente koji su obeleili njegov ivot. U ovom lanku govoriu o ovoj razlici,
usredsreujui se na eksperimente koje je on sproveo u (francuskom junocentralnom regionu) Sevenima sa autistinom decom, i usput ih uporediti sa tri
najvanije institucije protiv kojih se Delinji borio: azilima i psihijatrijskim institucijama predvienim za rad sa ludilom, kolskim i obrazovnim institucijama
predviene da formiraju i oblikuju graane i, eventualno, strankama kao politikim
institucijama ubaenim u kalup dravnog aparata.
Kljune rei: autizam, institucija, eksperiment, Delinji.
Posle iskustva na klinici La Grand Korde (La Grande Corde) (19481962),

mree za leenje slobodnom terapijom adolescenata bez roditeljskog staranja i filma Moindre geste (Najmanji pokret) (19621964), Delinji je zaokupljen svojom materijalnom situacijom: an Uri i Feliks Gatari pozivaju
ga da radi na klinici La Bord (La Borde). Tu ostaje dve godine, od 1965.
do 1967. godine. U meuvremenu, 1966. dvanaestogodinjeg an-Marija
. (prekrtenog u anmari), kome je u bolnici Salpetrijer dijagnostikovana duboka encefalopatija, tada smatrana neizleivom, majka poverava
Delinjiju. Delinji, njegova partnerka Ani Diran i njihov sin Vensen naputaju La Bord zajedno sa anmarijem i nastanjuju se na Gatarijevom imanju u Gurgasu u Garu. Bio je to zaetak prihvatne mree za autistinu decu,
koja zvanino poinje da radi 1969, kada Mod Manoni, Fransoaz Dolto i
* Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu; e-mail:
krtolica.igor@neuf.fr
** Prevod teksta uraen je prema originalnom autorovom rukopisu iz 2009.
godine. Francuska verzija teksta: Igor Krtolica, La tentative des Cvennes: Deligny et
la question de linstitution, Chimres, 72, 2010, p. 7397.
232
Emil Manro poveravaju prvu decu ovoj grupi, koja se iri dolaskom Gija
Obera, Mari-Roz Ober i aka Lina.1
Mrea Sevena je jedan novi opit (la tentative). Opit je naziv koji
Fernan Delinji daje razliitim iskustvima, od kojih u najpoznatija spadaju
njegovo zvanje edukatora za duboko i nepovratno zaostalu decu u azilu
Armentijer (Armentires) (od 1939. do 1943), La Grande Korde (od 1948.
do 1962) i mrea iz Sevena (Cvennes) (od 1969. do 1986). Ovaj poslednji opit proizlazi iz utvrivanja injeninog stanja i obrtanja perspektive.
Iz injeninog stanja sledi da je autistinoj deci univerzum jezika nepoznat.2 Ako obrnemo perspektivu, nain na koji osoba koja govori posmatra
nemu decu moe se zameniti takom gledanja neme dece na svet jezika.
Umesto da se pitamo ta to nedostaje autistinoj deci da bi doprla do sveta
jezika, treba da pronaemo ta je to to nas ini strancima u njihovom
svetu. Stvoriti uslove za ivot polazei od toga da su oni koji govore stranci u svetu tiine, umesto da se o autistinoj deci brinemo zbog tobonjeg
nedostatka. Ukratko, preokretanje perspektive oznaava pokuaj da se spozna prisustvo jezika u odnosu na njegovu odsutnost, a ne obrnuto: autizam
kao taka gledanja na jezik. Ovoga puta bilo je rei o tome da, polazei od
praznog mesta jezika, kako to doivljavaju ova deca, pokuamo da vidimo u kojoj meri mi odreujemo zastarelu upotrebu jezika koji od nas ini
ono to jesmo, drugim reima, da razmotrimo jezik polazei od pozicije
nemog deteta, ba kao to moemo da vidimo pravdu oima nekog klinca
delinkventa.3 Naime, kada se postavimo na stranu delinkvenata, ludaka
ili srednjokolaca, onda pravda, kola i psihijatrijske ustanove imaju udnu
njuku; isto tako, kada se stavimo na stranu nemih, tada i jezik ima udnu
njuku.4
Cilj ovog teksta je da promisli prirodu opita iz Sevena. ta je to opit?
Za Delinjija je to, pre svega, neto to se razlikuje od institucije.
Opit nije institucija u smislu da opit predstavlja malu celinu, malu i veoma gipku
mreu koja se plete u stvarnosti kakva jeste, u okolnostima kakve jesu, idui ak
1 Za Delinjijevo vienje istorijata odluke da se vodi jedan novi opit, v. F. Deligny,
Oeuvres, Paris, LArachnen, 2007, str. 691693. Za detaljan opis prijema u mreu, v.
ibid., str. 992 sq.
2 Sindrom autizma je kasniji izum psihijatrijske nozografije uspostavio ga je
Leo Koner, 1943. godine. Iako kategorija autizma nije psihoanalitikog porekla, ona u
okviru analiza deijih psihoza (Klajn, Abraham, Maler) i lakanovske koncepcije psihoza poprima teorijsko znaenje koje u recepciji odreuje da moe postojati neko ko
poput Delinjija pripada francuskom intelektualnom krajoliku. O psihoanalitikoj
teoriji o deijoj psihozi, v. M. Ledoux, Conceptions psychoanalytiques de la psychose
infantile, PUF, Paris, 1984, coll Le fil rouge.
3 F. Deligny, Oeuvres, str. 691.
4 Ibid., str. 865.
u susret veoma retkim dogaajima koji ne mogu da budu stvoreni proizvoljno.

[...] Jer ako postoji neto na ta su psihotina deca alergina, to je namera: oni
nas iz daljine vide da dolazimo.5
Razmiljati o opitu iz Sevena zahteva usvajanje klinikog i politikog gledita jer on prua dva nerazdvojiva aspekta: nain eksperimentisanja sa
ivotnim tokovima (klinika) i nain bivanja u mrei (politika). Prema
prvom aspektu treba ispitati funkciju koju opit preuzima na sebe u okviru
psihijatrijskog i edukativnog polja uopte (ematski: azil i kola, i nain
na koji se ove ustanove razlikuju i meusobno proimaju, celina u okviru sfere moralnog tretmana) i u odnosu na sredine posebno posveene
bavljenju dejim autizmom (Manoni, Betelhajm). Prema drugom aspektu,
treba istraiti nain na koji se organizuje dispozitiv postojanja ili bliska
sredina opita iz Sevena. U emu se ogleda specifinost naina bivanja u
ovakvoj mrei nasuprot, na primer, mrei politike partije? Koje su, in fine,
pozicije koje neki opit sadri u odnosu na principe koji reguliu ivot neke
institucije?
1. Psihijatrija, pedagogija, politika

1.1. Opit na raskru tri struje: ludilo, detinjstvo, politika
Opit iz Sevena inicijalno nije pojam. To je najpre zauzimanje praktike
pozicije u datim okolnostima (1960. u Francuskoj) i unutar odreenog
polja (naroito psihijatrije i pedagogije). Kada Delinji spominje instituciju,
on ne govori o instituciji uopte, ve pre svega o psihijatrijskoj ustanovi tog
doba, koju je veoma dobro upoznao radei vie godina u azilu Armentijer
(prekrten u psihijatrijska bolnica 1937). Pre nego to prui elemente
teorijske koncepcije, neposredno pozvanje opita iz Sevena jeste da autistinu decu potedi psihijatrijskog zatvaranja. Opklada? Neka se bilo koje
dete razvija na nain koji e ih potedeti od zatvaranja u instituciju, ma
kakva ona bila.6 Sauvati anmarija od ivota u azilu bio je poetni impuls
opita iz Sevena. Distanca koja nas danas odvaja od Delinjija, posebnost
njegovog postupka i zagonetna marginalnost njegove linosti i njegovog
pristupa, neki su od mnogih izazova za itaoca ili komentatora da stvori
idealizovanu sliku o ovoj mrei i njenim akterima. Meutim, ne treba samo
ponovo umetnuti posebnost opita iz Sevena u potku Delinjijevih prolih
iskustava nego je i iznova smestiti u istorijske okolnosti u kojima je postojala. Ovakav sticaj okolnosti u susretu tri struje moe se ematski prikazati
na sledei nain: preobraaj psihijatrijskog polja, pojavljivanje kategorije
5
Ibid., str. 705.

Ibid., str. 708; v. ta Delinji kae u vezi sa anmarijem: Potedeli smo ga ivota
u azilu (str. 705).
6
233
234
neprilagoenog detinjstva i kriza pedagokog pitanja, promena institucionalne problematike u politikoj borbi ezdesetih godina XX veka.
Iskustvo azila Armentijer pre Drugog svetskog rata najoigledniji je
pokazatelj Delinjijeve delimine pripadnosti psihijatrijskom polju: razlog
zbog kojeg on pokuava da autistinu decu potedi azila lei iskljuivo u
tome to ga isuvie dobro poznaje. Njegove line inovacije u Armentijeru
i u La Grand Korde, kao i dve godine provedene na klinici La Bord, gde se
meaju psihijatrijska praksa i psihoanalitika terapija, pruili su Delinjiju
jasnu svest o mogunostima transformacije psihijatrijske problematike.
Daleko od toga da je on bio prvi koji je kritikovao azil i reim zatvaranja u
azil. Ponovno dovoenje u pitanje psihijatrijskog poretka, zapoeto krajem XIX veka, dobija odluujue mesto u posleratnom periodu, kada na
scenu stupa ponekad jetka i radikalna kritika postupaka koji vode poreklo
od prisilnog zatvaranja propisanog zakonom iz 1838, kako sa stanovita
institucija za upravljanje mentalnim zdravljem, tako i subjektivnih stavova
medicinsko-psihijatrijskog osoblja koje tu radi.7 Od 1960. do 1970. godine pojavile su se mnogobrojne spoljanje teorijske kritike azila, izraene
u sociolokim radovima Ervinga Gofmana, koji azil proglaava totalitarnom institucijom, Istoriji ludila Miela Fukoa,8 ili u istraivanjima Robera
Kastela (Psihijatrijski poredak, Upravljanje rizicima). Nema sumnje da
odbacivanje zatvaranja u azilu kod Delinjija vie potie od njegovog linog
iskustva u Armentijeru i njegovog rada kao vaspitaa koji hvalama obasipa
postupak slobodnog zbrinjavanja, nego od itanja Gofmanovih, Fukoovih
ili Kastelovih teza (koje su, uostalom, dole kasnije i koje su prevashodno
7 Za analizu krize azilarne ustanove, v. R. Castel, Lordre psychiatrique. Lage dor
de lalinisme, Minuit, Paris 1976, gl. 7: Prelazak: sa zlatnog doba na aggiornamento.
Naznaimo uzgred da Rober Kastel nije savremenik krize Drugog svetskog rata, ve
druge polovine XIX veka: Suprotno uobiajenoj predstavi o istoriji psihijatrije, duboka kriza tradicionalne organizacije nije dakle izbila nedavno (1945? 1960?). Ne samo
da 60-ih godina XIX veka nijedan od ovih elemenata nije izostao, ve poinju da se
oslobaaju odnosi izmeu razliitih kritika (str. 283). Uprkos tome, pokret za promenu
psihijatrijskog polja zapravo je nikao u vrtlogu Drugog svetskog rata: Premda je i
postojala kritika azila, ili zakon iz 1838, ili psihijatrijskog znanja ili medicinskih tretmana, koji su bili podjednako lucidni kao i u modernoj antipsihijatriji, tek se pre nekoliko decenija pojavio globalni alternativni metod koji se nametnuo i zamenio nekadanji
sistem preuzevi sve njegove funkcije, sa jo nekoliko drugih (str. 13).
8 Up. E. Goffman, Asiles. Etude sur la condition sociale des maladies mentaux
(1961), Minuit, Paris 1968 (sa prikazom, indeksom i napomenama Robera Kastela): o
pojmu totalitarne ustanove, videti posebno dugako poglavlje I (poznato je da je
Delinji itao Gofmana: v. F. Deligny, Oeuvres, str. 858); M. Foucault, Folie et Draison.
Histoire de la folie lage classique, Plon, Paris 1961. (reizdanje Histoire de la folie lage
classique, Gallimard, Paris 1972): v. posebno poglavlje Naissance de lasile.
imale ulogu teorijske potvrde): ipak, to ne umanjuje injenicu da su ove

teze nesporno pripadale duhu vremena koje Kastel naziva psihijatrijski
aggiornamento. U tom periodu, naime, posebno je zastupljena unutranja
kritika koja potie od samih lekara, ne toliko zbog medicinskog neuspeha mentalne medicine, koliko zbog odbacivanja psihijatrijske moi koja je
takva da stvara azilarno naslee i ispunjava jedan deo dunosti dravnog
aparata.9 Sektorska psihijatrija i institucionalna psihoterapija u Francuskoj
(an Uri i Feliks Gatari, naslednici Toskela), antipsihijatrija (u Engleskoj sa
Ronaldom Lengom i Dejvidom Kuperom, u Italiji sa Frankom Bazaljijem, u
Francuskoj sa Roeom antijem) i uspon (posebno lakanovske) psihoanalize, upuuju mnogobrojne kritike tradicionalnoj psihijatriji, kao i mogunosti da se ona reformie. Daleko od toga da su ove razliite perspektive
meusobno iskljuive; one se esto i prepliu (upor. meavinu lakanizma i
psihijatrije na La Bordu, ili meavinu lakanizma i antipsihijatrije u Boneju
na Marni [Bonneuil-sur-Marne]). Iako je sinteza ovih spornih pozicija stvar
akrobatike, njihov je zajedniki imenitelj to to zahtevaju duboku promenu psihijatrijskih praksi i trae poreklo psihikih poremeaja na strani
patologije odnosa, te tako mogu zajedno da nastupaju protiv organicistike
medicinske eme (videti: Bela Knjiga o psihijatriji 19651967).10 Uz to, u
vreme kada Delinji ivi povuenim ivotom sa autistinom decom duboko u Sevenima, postoje dve druge institucije koje zbrinjavaju psihotinu
decu, posebno autistinu: osnovna kola Bonej na Marni, u Francuskoj,
koju je osnovala Mod Manoni, i Ortogenika kola iz ikaga, u Sjedinjenim
Dravama, koju je osnovao i kojom upravlja Bruno Betelhajm. Videemo
na kojim mestima se one razilaze: bilo kako bilo, ovaj spoj bolnicakola
(ija bi pretea bio sluaj leenja Viktora de Lavejrona koje je sprovodio dr
Itar) pokazuje da se razvoj deteta postupno uspostavio kao psihijatrijski
objekat u novonastaloj medicinsko-pedagokoj alijansi.11
9
R. Castel, La gestion des risques, Minuit, Paris 1981, str. 13. Izraz psihijatrijska
mo je aluzija na naziv kursa koji je Fuko drao na College de France 19731974 (M.
Foucault, Le Pouvoir psychiatrique, Seuil/Gallimard, Paris 2003).
10 Up. R. Castel, La gestion des riques. De lanti-psychiatrie lapres-psychanalyse,
Minuit, Paris 1981, str. 59; up. str. 93: Da bi se utemeljio psihijatrijski reformizam,
nije re o tome da se psihijatrijska praksa povee sa jasnom teorijskom orijentacijom,
ve da prihvati razliite tendencije time to e potvrditi njihov neprotivrean karakter
i traiti u tom eklektizmu dejstvo uzajamnog jaanja. O ovome, v. str. 5860: Unit
theorique, ou consensus tactique?
11 Rober Kastel i Miel Fuko predlau dve razliite verzije psihijatrizacije detinjstva: razliite periodizacije ubacuju u igru razliite komplekse znanja i moi. Prema
Fukou, princip irenja psihijatrije u XIX veku treba traiti u psihijatrizaciji detinjstva i
u domenu povezivanja sanitarnih i pedagokih ustanova (v. M. Foucault, Le pouvoir
psychiatrique, str. 199 sq.). Kastel, naprotiv, zastupa ideju da se bavljenje detinjstvom
235
236
Na drugom mestu se nalazi jedan drugaiji domen na koji se odnosi Delinjijev postupak: detinjstvo, i to posebno neprilagoeno detinjstvo,
preko edukativnih problema koje postavlja.12 Detinjstvo kao domen intervencije skorijeg je datuma. Ono se pojavljuje krajem XIX veka s novom
kategorijom profesija: socijalni rad (socijalni radnici, specijalni vaspitai,
animatori). Godine 1977. ak Donzelo svojstva ove profesije odreuje na
sledei nain:
[Ova zanimanja] nisu vezana samo za jednu instituciju, nego se, naprotiv, nakalemljuju kao dopuna na ve postojee aparate: pravosudne, asistivne, vaspitne.
Rasejana po brojnim mestima primene, ona su, naprotiv, objedinjena samim svojim domenom delovanja, koje povezuje osobenosti manje favorizovanih klasa.
Unutar tih drutvenih slojeva, ova zanimanja su usmerena na povlaenu metu,
na patologiju detinjstva u njenom dvostrukom obliku: detinjstvo u opasnosti, ono
koje nije dobilo svu brigu u poeljnom odgoju i vaspitanju, i opasno detinjstvo,
ono koje se odnosi na delinkvenciju. U tome lei itava novina socijalnog rada,
itava njegova modernost: u poveanoj panji za probleme detinjstva.13
Delinji, socijalni radnik u sektoru za neprilagoeno detinjstvo? Iako se ini

da od predratnog perioda njegova praksa spada u ovaj okvir, nije izvesno
da upravo ona ne prua radikalno osporavanje datog okvira: jer ta je za
Delinjija autistino dete, ako ne sve osim neprilagoenog subjekta kojeg
bi trebalo vaspitati i popraviti? Ipak, Delinji pripada toj irokoj struji koja
dovodi u pitanje edukativne modele iz kojih se, poetkom XX veka, pojavljuje pokuaj bavljenja detinjstvom, bilo stvaranjem novih kolskih okruenja, bilo uspostavljanjem pedagoko-terapeutskih sredina koje su namenjene neprilagoenoj deci novo vaspitanje u Francuskoj i u Sjedinjenim
Dravama (Don Djui, Selestin Frene), kola Samerhil u Engleskoj (A.
S. Nil), Makarenkove kolonije u SSSR-u, institucionalna pedagogija u
Francuskoj (Fernan Uri), ali i La Grand Korde... Delinji e esto biti prinuen da izdri uporeivanje opita koji vodi u Sevenima s ovim razliitim
modelima. Dakle, Delinji kao vaspita? On to jeste, barem do La Grand
Korde: ali svakako vaspita krajnosti koji preobraava strukturu polja
svog delovanja i dovodi ga do njegovih krajnjih granica.14
preko diskursa i psihijatrijskih ustanova odigralo sredinom XX veka, pridajui poetno
marginalnom sektoru detinjstva ulogu poprita za irenje savremenih medicinskopsiholokih tehnika (v. R. Castel, La gestion des riques, str. 5558).
12
O Delinjijevom odnosu prema pedagogiji i detinjstvu, v. delo P.-F. Moreau,
Deligny et les ideologies de lenfance, Retz, Paris 1978.
13 J. Donzelot, La police des famillles, Minuit, Paris 1977/2005, str. 91.
14 Up. J. Houssaye, Deligny, ducateur de lextrme, Eres, Ramouville Saint-Agnes,
1998. O Delinjiju kao vaspitau, naroito videti str. 1336: Usej ovde razliku est
svojstava Delinjijevog vaspitnog stava (skicirati, ponovo stvoriti, osloboditi, odbiti
afekt, odbaciti moral, odbaciti psihologiju). Up. F. Deligny, Oeuvres, str. 1009: Ali, da
Trea struja za koju se vezuje Delinjijev postupak: u tadanjoj politikoj

borbi postoji rastue osporavanje organizacije koja se oblikuje po ugledu na
politiku partiju. Svakako, poznato je da u marksistiko-lenjinistikoj tradiciji kritika partijskog ustrojstva ne nastaje u posleratnom periodu: naprotiv, ona zaobilazi itavu istoriju borbi i organizacionih problema koje sama
postavlja i prevashodno se osmiljava u dijalektikim suprotnostima spontanizamcentralizam, lokalne borbe masovni pokreti. Meutim, takoe
je poznato da u godinama posle Drugog svetskog rata, rastui reformizam
radnikih masa (povezan sa poveanjem ivotnog standarda u zemljama
naprednog kapitalizma u punom ekonomskom rastu) i njihovih predstavnikih tela (parlamentarizacija sindikata i masovnih radnikih partija), kao
i korelativno umnoavanje arita borbe (studentski i feministiki pokreti,
borba crnaca za graanska prava, borbe za nezavisnost u kolonijama treeg
sveta itd.), daju novu dimenziju ovom problemu. Politike borbe ne prolaze vie obavezno kroz partijske aparate koji su izgubili sposobnost da ih
predstavljaju. Mogli bismo da formuliemo nove datosti ovog problema u
odnosu na dvostruku nemogunost: nemogunost da organizuju borbe,
nemogunost da ih organizuju prema partijskom ustrojstvu. Otuda potreba
za treim nainom, izvan alternative izmeu spontanizma i centralizma.
Delinjiju ovaj pokret nije bio stran: on je u vie navrata od 1933. do 1965.
bio lan Komunistike partije Francuske, a njegovi odnosi s partijom bili su
promenljivi ponekad je bio dobrovoljno izopten, ponekad aktivan lan,
ponekad puki simpatizer. Prema sopstvenim reima bio je slobodan lan:
Vodio sam zacelo, govorio je, posebnu vrstu neubilake gerile i oseao
sam se, oseali smo se, kao deo partije kojoj nismo pripadali, ak i za one
koji su uvek bili njeni lanovi.15 Istovremeno dok Gatari razvija teoriju borbenih grupa (preko razlike izmeu potinjenih grupa i grupa podanika),16 a
Delinji pokuava da stvori sredinu lokalnog postojanja, otvorenu ka nepredvidljivom, sredinu koja povezuje heterogene elemente: Partije imaju istoriju, kao i bilo ko drugi. One su linosti, dok se opit improvizuje i ne odnosi
se na masovni pokret. Ako neki pokuaj pomalo i odjekne, to se dogodi,
li sam ja ikad rekao da inovacije o kojima sam govorio poto sam ih iskusio treba da
budu svrstane u pedagoku rubriku? Uvek sam se od toga branio, ali nita se tu nije
moglo uiniti. [...] Naime, ako postoji i trunka inoviranja u tim opitima, to je zato to
su se oni oslobodili svoje predviene funkcije, to jest pedagogizacije ili pedagogizovanja slinih savremenika.
15
F. Deligny Carte prise et carte trace (1979), Larachnen, Larachnen, Paris
2008, str. 134.
16 O teoriji grupa kod Gatarija i odbijanju alternative izmeu spontaneizma i
centralizma, up. G. Deleuze, Trois problmes de groupes (1972). Predgovor,
Psychoanalyse et transversalit, Maspero, Paris 1972, reizdanje, La Dcouverte, Paris,
2002, str. VII.
237
238
njegove pristalice su toliko razliite, toliko raznorodne, da je u interesu ne

ujedinjavati ih u generalnu skuptinu. Oni se ne bi sloili, toliko se njihove line ideologije razlikuju ili suprotstavljaju.17 Drugaija je, dakle, forma
institucije protiv koje Delinji osmiljava specifinost svog opita: nije vie
re o psihijatrijskoj bolnici ili pedagokoj sredini, ve o partiji kao politikoj instituciji za planiranje. Leiti, vaspitavati, planirati, jesu funkcije koje
odgovaraju psihijatrijskim, pedagokim i politikim institucijama: nije preterano rei da Delinjijev opit raskida sa svim ovim ciljevima.18
1.2. Ne postoje subjekti koje treba leiti, vaspitavati ili predstavljati

Zamiljen sa biografskog stanovita, raskid koji je uspostavio Delinji sa tri
navedene funkcije (leiti, vaspitavati, planirati) mogao bi da bude razmatran kao posledica kritike distance prema institucijama kroz koje je sam
proao: psihijatrijska bolnica (azil Armentjer), kola (Centar za posmatranje zaostale dece u Lilu), partija (KPF). Prema tome, nije bez znaaja
to to se stvaranje mree Sevena dogodilo tek posle iskustva iz La Grand
Korde: ovo iskustvo, uprkos inovativnim stavovima koje je sadralo, jo
nije potpuno raskinulo spone koje su ga povezivale s programom uklapanja i normalizacije zaostale dece. Bio je to poslednji izraz, prelazak na granici koji otkriva nunost nove dimenzije one dimenzije koja e zahtevati
prihvatanje autistine dece. Jer, autizam je neto sasvim drugo u odnosu na
poremeaj ponaanja ili delinkvenciju. Od 1967. nije vie re o ponovnom
povratku u drutvo. Upravo suprotno, re je o tome da se ova tako specifina deca iskljue iz drutvene igre i specijalizovanih institucija, kako bi
ostala izvan bilo ije vaspitne volje.19 Uprkos zapanjujuoj neodgovornosti
koju pojedini kritiari pripisuju opitu iz Sevena, autistino dete tu nee biti
ni leeno (nema terapije), ni vaspitavano (nema pedagogije), niti organizovano prema nekom planu (nema svrsishodnosti). Umesto da ih podvrgava terapeutskom projektu, Delinji e pokuati da im omogui da ive;
umesto da ih prilagoava i vaspitava, on e radije smatrati da im nita ne
fali; suprotno pokuaju da ih ukljui u program ureen po ivotnim principima, on preputa mrei da se sama organizuje voena nainima ivota
koji se ispoljavaju u njoj samoj.
Mrea nema na prvom mestu terapeutski smisao. Uzmimo za primer
Ortogeniku kolu iz ikaga koja, pod Betelhajmovom upravom, prihvata
gotovo iskljuivo psihotinu i autistinu decu. U prvom trenutku moe17
F. Deligny Carte prise et carte trace (1979), Larachnen, str. 135.

Up. L.-P. J.-M. Caillot-Arthaud, C.-L. Chalaguier, Fernand Dligny. 50 ans
dasil, Privat, Toulouse 1988, Quatrime partie: Anti-thrapie, Pdagogie et
Politique.
19 J. Houssaye, o. c., str. 37.
18
mo samo da budemo zapanjeni bliskou ova dva postupka: poto se autistinom detetu ne pristupa u odnosu na zaostalost koju bi trebalo ublaiti,
angaovanje itavog osoblja nije usmereno ka tome da psihotino dete
izvede iz njegovog sveta, ve, najpre, da ga odvede ka njemu. Meutim,
u sledeem koraku pristupi se razilaze: kretanje ka svetu autistinog deteta dobija smisao samo u odnosu na povratak preko kojeg autistino dete
ponovo dolazi u vezu sa naim svetom da bi se u njega integrisalo. Odlazak
je, prema tome, samo sredstvo s obzirom na tradicionalni terapeutski cilj:
dovesti do toga da autista, razvijanjem sopstva, pristupi naem svetu u kojem
treba da bude sposoban da deluje svojom glavom, svojevoljno, odnosno
samostalno.20 S terapeutskog stanovita, iako se sredstva menjaju u odnosu na klasinu psihijatriju, svrha ostaje ista izleenje. Dok je Betelhajm
razvijao ortogeniku instituciju kadru da izlei posebno teke sluajeve, da
li sam ja ikada pomislio da skujem slian terapeutski instrument? Svakako
ne.21 Osnovno razilaenje izmeu ova dva postupka u sutini poiva na
tome ta je cilj, ta su dispozitivi postojanja: prema Betelhajmu, psihotiar
je, in fine, onaj koji treba da promeni ivot i da doe do ljudskog statusa u potpunosti, dok su prema Delinjiju u stalnom dodiru sa autistinom
decom dovedeni u pitanje upravo nai naini postojanja.22 Od tog trenutka,
on e se zadovoljiti time da stvara sredinu koja e im omoguiti da ive
(boravine zone).
Mrea, na drugom mestu, nema pedagoki projekat. Primer je samoupravna kola Samerhil koju je, 1921. godine u Engleskoj, osnovao
Aleksandar S. Nil.23 Ovaj pokuaj ima iskljuivo edukativni smisao (ona
ne prima zaostalu decu): obrazovanje koje ona promovie odgovor je na
20
Neophodnost da se razvije samostalnost deteta da bi mu se omoguilo da deluje u svetu jeste konstanta dela La fortresse vide: tu Betelhajm zastupa tezu da je izlazak
iz autistinog Anlage u velikoj meri povezan sa mogunou koju dete ima da bude
aktivno (v. B. Bettelheim, La forteresse vide [1967], Gallimard, Paris 1969, str. 7172).
To se moe videti u izvetaju koji daje ilustraciju osnovnog razilaenja izmeu
Betlehejma i Delinjija, Le dtours de lagir ou le Moindre geste). O funkcionisanju institucije Ortogenike kole iz ikaga, videti B. Bettelheim, Un lieu ou renaitre. La somme
de trente ans dexperience lEcole orthognique de Chicago (1974), Robert Laffont,
Paris, 1975, posebno poglavlje 15: Tentative de cration dun milieu thrapeutique
total.
21
F. Deligny, Les enfants et le silence, Galile et Spirali, Paris 1980, str. 77.
22 Ibid., str. 267. Verovatno je da su stvari sloenije poto Ortogenika kola
namee dvostruki preobraaj pojedinaca: ozdravljenje pacijenata i uzajamno povezano
reavanje problema vaspitaa. Meutim, preobraavanje vaspitaa ostaje sredstvo (protiv prenosni) za ozdravljenje dece, koje je jedina prava svrha ustanove (v. ibid., str.
267).
23 O koli Samerhil, videti uveno delo: A. S. Nil, Slobodna deca Samerhila, BIGZ
Narodna knjiga Alfa, Beograd 1999
239
240
duboki neuspeh tradicionalne kole. Radikalnost Nilovog postupka nalazi

se u odbijanju da privileguje gledite odraslog u odnosu na stav deteta. Ali
ova pozitivna koncepcija deteta praena je potrebom da ono razvija svoje
sposobnosti i postane samostalno.24 Samoodreenje predstavlja osnovni
princip Samerhila: ono regulie nain ivota demokratski ureenog samoupravnog kolektiviteta i definie ispunjenje razvoja deteta.25 Nita od toga
ne postoji u mrei Sevena: nikada nije re o razvoju moi, osvajanju samostalnosti ili sticanju nekakve sposobnosti. Dubinski nema, veina autistine dece iz mree nee ni progovoriti (kao anmari), ili e jedva progovoriti (prostom eholalijom, odnosno u deliima), bilo da razumeju bilo da
ne razumeju jezik. I nikada im Delinji nee uputiti re, niti e pokuati da
izazove re kod njih, kao to nee eleti ni da razgovara o njima sa ostalim lanovima mree. uveni postupak s kartama koje trasiraju uobiajene
putanje autistine dece (njihove linije lutanja) postae zamena za jezik.26
Na kraju, ova mrea nema politiki program. Uzmimo za primer kolonije koje je Makarenko uspostavio u Rusiji dvadesetih godina XX veka.
Iako nije bio lan KPSS, Makarenko je grupama delinkventne dece koju
je vodio postavljao kao cilj formiranje novog oveka koji e odgovarati
interesima nastajueg Sovjetskog Saveza.27 Delinji ima jasnu svest o njihovom dubokom razilaenju u ovom opitu: Nikada nisam stvorio kolektivitet. Dogodilo mi se da me zbog tadanjeg izvesnog borbenog entuzijazma smatraju francuskim Makarenkom, ali to nije bilo upereno protiv
mene, ve protiv Makarenka koji je bio prvenstveno sovjetski vaspita. [...]
Jer, zamislimo da pravo zbore: dok se Makarenko dovijao da stvori nepatvorenog sovjetskog graanina polazei od oiglednog karta, da li sam
24
Up. ibid., str. 2425.

Up. ibid., str. 7385 (Autodtermination).
26 O poreklu karata, v. J. Lin, La vie de radeau. Le rseau Deligny au quotidien
(1996), Le mot et le reste, Marseille 2007, str. 54: Uprkos zadatku da se ne obraam
deurliji, deava mi se da zabeleim u svesci brige u vezi s jednim od njih. Na to sveska
nikada ne odgovara. Fernan Delinji, koji nikada nije siao na donje ostrvo, predlae da
se iscrtaju putanje kretanja za decu. Deiji koraci kreu u jednom smeru zatim u
drugom, vraaju se unazad i skreu. Oni idu oko drveta, kamena ili ni oko ega tj.
neega to mi moemo da vidimo ali za ovu decu bez jezika, tek treba otkriti oko
ega oni idu Za nas koji govorimo, re putanja ima smisao: mi idemo od atora ka
vatri da bismo napravili kafu; putanja je neodvojiva od projekta. Za kretanje maliana,
re putanja ne znai bogzna ta i Fernan Delinji predlae umesto toga linije lutanja
to je prikladnije.
27 Up. A. S. Makarenko, in L. Gotovitch, Makarenko. Pdagogue praticien, PUF,
Paris 1996, str. 13: Uen i vaspitan lan zajednice, svestan svojih prava u SSSR, lan
Komunistike omladine, boljevik, organizator, odgovorno lice koje ume da izdaje
naredbe i da se potini, da se bori i da gradi, da ivi i da voli ivot.
25
ja ikad nastojao da oblikujem francuskog graanina?28 Prema Delinjiju,

ono to Makarenka vezuje za jednu partijsku politiku (ovde je to politika
KP Sovjetskog Saveza) poiva na upisivanju njegovog postupka u istoriju,
bilo da bi joj se skrenuo pravac, bilo da bi se time podrao pokret. Dok
neki opit sutinski ostavlja mesto improvizaciji po elji okolnosti, partija
ili sindikat treba da ima plan: ona je nuno dirigovana.29 Moglo bi se prigovoriti da je ivot u mrei vie nego ijedan drugi potinjen imperativima
uobiajenog, poto su autistina deca izrazito osetljiva na promene koje se
dogaaju u njihovoj sredini (promena putanje, sled gestova, vreme obroka,
nezatvorena vrata, nesakupljeni otpaci itd.). Ali ono uobiajeno nema nieg
zajednikog s planiranjem: dok je plan uinak svesnog i svrhovitog projekta (to Delinji naziva injenje), ono uobiajeno izraz je naina bivanja
bez namere ili svrhovitosti, ispoljavanje ljudske prirode (isto delovanje),
heterogeno u odnosu na proticanje vremena i nemogunost upisivanja u
tok istorije. Ponavljanje gestova i putanja nema, prema tome, smisao koda
ponaanja, unutranjeg ustrojstva, ak ni rituala: isto bezlino, ono nije
injenica nijednog subjekta, ne pokorava se nijednom propisu i nije usmereno ni na jedan cilj, ve je ispoljavanje uroenog.30
2. Raskid sa privilegijom simbolikog

2.1. Naspram gledita subjekta, gledite autistine osobe
Kako objasniti Delinjijev raskid s terapeutskim, pedagokim i politikim
ciljevima? Autistina deca jesu pojedinci, ali nisu subjekti: ni subjekti koji
pate, ni subjekti u nastajanju, niti politiki subjekti. Prema lakanovskoj
psihoanalizi, subjekat se uspostavlja pristupom simbolikom, odnosno
pristupom u svet jezika: ona definie autizam kao formu deije psihoze
obeleene dubokim poremeajima u jeziku ak i njegovom istom i prostom odsustvu gubitkom simbolike strukturiranosti. Meutim, prema
Delinjiju, ova definicija koja za referencu uzima simboliko (preko gubitka,
nedostatka) ostaje negativna. Iako autistine osobe ne smatra za subjekte,
Delinji zbog toga ne predlae za njih negativnu koncepciju: jer nita nas ne
prinuuje da sudimo o nesimbolinom polazei od simbolikog, o nesubjektivnom ivotu polazei od subjektivnog postojanja. Re je, moda, o
minornoj razlici, ali su njene posledice znaajne.
To je ono to pokazuje poreenje Delinjijeve mree s drugom francuskom prihvatnom strukturom za autistinu decu tog doba: Opitna kola
28
29
30
177.
F. Deligny, Les enfants et le silence, str. 77.

O razlici izmeu sindikata i opita, v. F. Deligny, Oeuvres, str. 1002.
Up. F. Deligny, Oeuvres, str. 707; Lobligatoire et le fortuit, in LArachnen, str.
241
242
Bonej na Marni, pod upravom Mod Manoni (koja je godinama obezbeivala goste za mreu Sevena, naroito tokom letnjih raspusta).31 Bonej je
proizvod susreta antipsihijatrije i Lakanove psihoanalize, i to je ukrtanje
koje omoguava da se objasni razlika izmeu otvorene ustanove koju je
osnovala Manoni i opita Sevena. Na prvom mestu, Mod Manoni nasleuje od antipsihijatrije ideju da je mentalna bolest normalna reakcija na
situaciju koju nameu porodine, kolske ekonomske i druge institucije,
ija je ideologija usmerena na to da odri moralni i drutveni poredak;
reakcija koja bi spontano pronala poeljan izlaz kada korektivna ideologija psihijatrijske bolnice ne bi zamenjivala mehanizam represije nastojei
da smanji drutveni nered i time to ujedno sankcionie ponitavanje ove
reakcije odrednicom bolest ili izofrenija. Pojam otvorene ustanove,
koju je predloila Manoni i koja je pokrenuta u Boneju, izraava otvaranje
kole ka neizvesnim i promenljivim faktorima koji su izvan svake unutranje logike:32 uzimanje u obzir posebnosti egzistencijalnih situacija, stalno
doterivanje pravila u odnosu na sve neobino to se pojavljuje, kretanje
pacijenata izmeu kole i mesta izvan ustanove, uslovi su da psihotina
reakcija tienika dobije mogunost da pronae poeljan izlaz.33 Meutim,
Delinji odbija da svoj postupak svrsta u biografsku potku: on ne trai medicinske istorije bolesti, ne otvara dosijee koje mu daju i pridaje sasvim malo
znaaja egzistencijalnom uticaju razvoja psihotinih procesa. Nikada nije
re o ishodu.
Prema tome, Manoni shvata psihotine reakcije, na poetku boravka u Boneju, kao procese koji moraju da izau na neto drugo nego to
su one same: na dogaaj eleeg subjekta. Naime, preuzimanje od Lakana
jednog takvog postulata, koji je za Delinjija u osnovi teleoloki, ponovo
uvodi negativnu definiciju psihotikih procesa, poto se oni odmeravaju
prema jo neuspostavljenom subjektu elje. Iako odbacuje svaku adaptivnu
nameru, Mod Manoni zadrava ono pretpostavljeno zajedniko antipsihijatriji i lakanovskoj klinici prema kojem infantilni psihotiki proces
nema sopstvenu svrhovitost, ve svoj smisao i istinu nalazi u subjektivnoj
31
O odnosima izmeu Boneja i Sevena, v. F. Deligny, Oeuvres, str. 676 i 683.

O pitanju institucije kod Mod Manoni, videti posebno M. Mannoni, Lenfant,
sa maladie et les autres, Seuil, Paris 1967; Education impossible, Seuil, Paris 1973, gl.
III Linstitution clate; Un livre pour vivre, Seuil, Paris 1976.
33 Up. M. Mannoni, Education impossible, str. 77: Pojam otvorene institucije,
koji smo uveli, usmeren je ka tome da izvlai korist iz svega neobinog to iskrsava
(ono neobino koje mi, naprotiv, esto suzbijamo). Umesto da ponudi trajnost, okvir
institucije od tada nudi u sutini stalnost otvorenosti ka spoljanjem, pukotine svih
vrsta (na primer, boravci izvan ustanove). Ono to ostaje: mesto za povlaenje, ali
sutina ivota se odvija drugde u poslu ili projektu spolja. U tom oscilovanju od jednog mesta do drugog moe se pojaviti subjekat koji se pita ta hoe.
32
problematici koja ga prevazilazi: U pitanju je subjekat, subjekat koji nije

dat, ve mora da se dogodi usred ivotnih iskustava.34 Ovakva predrasuda,
koliko praktina toliko i teorijska, sama po sebi objanjava stalno insistiranje Mod Manoni na pristupu simbolikom registru jezika kao kriterijumu
terapeutsko-pedagokog uspeha. Naime, kao to smo videli, polazna taka
opita Sevena je u preokretanju perspektive koja od autizma ini stanovite o jeziku. Naputajui svaku privilegiju koju Lakanova klinika pridaje
simbolikom, raskidajui s biografskim pristupom psihotikim procesima
antipsihijatrije, Delinji na kraju ujedno odbija i njegove posledice: pojavljivanje eleeg subjekta i preuzimanje prekinutog toka postojanja nije vie
mesto zbrinjavanja autizma, budui da su, zapravo, subjekti koji govore
stavljeni u kolu nesubjektivne tiine autizma.
2.2. Opit sa autistinim bolesnicima ili opit na njima?

Obino se prigovara da, ma koliko bio zavodljiv u teoriji, ovaj stav o deci
iju mogunost ozdravljenja Delinji odbija da uopte zamisli, u praksi nije
poteen izvesnog prezira ak i instrumentalizacije. Ve je Betelhajm
obrazlagao svoj terapeutski pristup stanjem teskobe i straha u kojem ive
autistina deca: i kako ne eleti izleiti autistinu decu za koju se pretpostavlja da bi mogla da se oporave? Ovu primedbu treba shvatiti ozbiljno.
Primetiemo najpre da ova mrea nema nikakvu monopolistiku pretenziju: ona nije model koji treba slediti. Delinji nikada ne sudi o strukturama
prijema za autistinu decu prema sopstvenoj strukturi, niti se razmee vlastitim postupkom u odnosu na tui. Iako me se vladajui ili diskurzivni
moral, psihoterapije i pedagogije tiu, njima se ne bavim, niti su mi cilj;
niti ih prihvatam, niti ih prezirem. Radije ivimo ovde u etvoro ili petoro,
nego negde drugde.35 Treba, dakle, bukvalno shvatiti re opit: kao eksperiment koji nema model i koji ne pretenduje na to da postane model. Re je
pre o stalnom istraivanju nego o reavanju nekog problema:
Izmeati Makarenka, Betelhajma, Nila, Ilia i koga jo hoete od onih koji su imali
neto da kau o ovome, nema nieg zajednikog sa voenjem opita koji zapravo
naruava njihove neprijatne odjeke jer se tu pomealo sve sa svaim. Dobro se vidi
da nije dovoljno procediti ovaj ideoloki bukuri. Treba obraivati neto drugo
[...] Ostaje da se inovira to nema nikakve veze s pronalaenjem reenja to
moda naprosto znai promeniti projekat, odbaciti pedagoko i terapeutsko.36
34
M. Mannoni, Un livre pour vivre, str. 55.

F. Deligny, Oeuvres, str. 722. Delinjijeva nezainteresovanost u pogledu drugih
institucija, koju je Mod Manoni dvosmisleno nazvala usamljenost pesnika, tamo gde
drugi mataju o vaspitnim monopolima (M. Mannoni, Education impossible, str. 53).
36 F. Deligny, Moments, in Les enfants et le silence, str. 78.
35
243
244
Namee se pitanje ta u stvari opravdava ovaj opit?

Iako Delinji ne namerava da izlei one koje prima, dve injenice svedoe o tome da mrea nije zasnovana na potcenjivanju ili instrumentalizaciji autistinih bolesnika. S jedne strane, razlog to mrea esto primi do
desetak dece u isto vreme jeste taj to su ona odlazila uglavnom mnogo
bolje raspoloena nego to su bila pri dolasku. Primera autistine dece
koja dolaze u zabrinjavajuem stanju uznemirenosti (nasilne krize, tendencije ka samopovreivanju i drugo), a odlaze smirena nakon boravka u
Sevenima ima napretek. To, s druge strane, objanjava relativnu dugovenost mree (dvadesetak godina) za iji ugled moemo da zahvalimo podrci vaspitaa, terapeuta i analitiara koji imaju vee institucionalno priznanje (posebno Fransoaz Dolto, Mod Manoni, Emil Monro). Mrea je pre
eksperiment voen sa autistinom decom nego to je opit sprovoen na
njima. Ovo eksperimentisanje predstavlja istraivanje na ostatku nesimbolikog u jeziku, na tragovima ljudske prirode u oveku kulture, ispitivanje o
mestu raskida izmeu animalnog sveta i ljudskog sveta.37
Veoma mi je dobro poznato da se traganje za postojanjem tog ljudskog-sirovog
izlae opasnosti da bude puko dreniranje stagnirajuih humanizama. Otuda uporno razraujem praksu koja, neizbeno, bez prestanka, skree s pravog puta, ali
koju uporno odravam i radim na njoj kako bi iz sebe izbacila ideoloku preoptereenost i najmanju re iz tog jezika koji nas ini onim to jesmo.38
Prema tome, moemo razumeti zato se Delinji uporno brani od svake

empatije prema autistinima (pre im pomagati nego ih voleti), od svakog
razumevanja njihove sudbine. Jer, pored izraenih dobrih namera, razumeti autistinu osobu nuno se sastoji u tome da ponitimo rastojanje koje
nas od nje odvaja i da zanemarimo ono to je u njima otporno na simboliku subjektivizaciju (i sva njena odgovarajua svojstva: svest, volju, projekat,
elju za priznavanjem itd.). Ukratko, za Delinjija, i sam in razumevanja
autistinog pacijenta ve je sam po sebi in prisile nad njim.39
37
F. Deligny, Oeuvres, str. 1022.

Ibid., str. 1021.
39 O problematinom pitanju razumevanja, Delinji je napisao kljuni tekst:
Autistina deca (Les enfants et le silence, str. 6170): Dakle, razumeti ovu decu?
Pokazati im razumevanje koje bi bilo kao irokogrudi zagrljaj? Moemo svakako da
naslutimo da je to prvi polet koji nam dolazi ili koji nam je doao, a potom se taj
nejasni polet povukao, poput vode koja nadolazi i povlai se. Oni su ve ili gotovo ve
bili potopljeni tim talasom. Ostalo je da otkrije, izmeu nas i njih, to tu: topos [...]
Mogli smo da budemo uzdignuti na vii nivo razumevanja, i to se esto toj deci
dogaalo, o kojoj uostalom kaemo da razumeju sve, emu treba dodati: i ostalo. Jer
postoji ostatak. Pomalo umorni od tog preteranog razumevanja za koje je bilo
oigledno da dete vie ne moe da primi, a kada se pojavilo neto to ne moe da
38
3. Opit i institucija
3.1. Linija podele: proces bez subjekta i objekta
Dok razmatramo prirodu ovog opita, shvatamo da od njega ne moemo
nainiti prost proizvod Delinjijeve (zdrave ili mahnite, razumne ili utopijske) mate. Opit se nije razvijao s njegovog gledita, ve iz nesimbolike
take posmatranja autistine dece, s take gledanja jedinki koje se opiru
potinjavanju jeziku. Ne treba da nas zaudi to Delinji za sebe tvrdi da je
pokreta opita, a ne onaj koji ga vodi; on je neto poput sluajnog izvora,
ali ne njegov princip postojanja.40 Ideja da anmari, doslovno, vodi opit,
ima duboko znaenje. Ona implicira opozivanje delatne uloge pojedinaca
koji u opitu uestvuju i, u isto vreme, potrese istorije a upravo je istorija sredina u kojoj se opit dogaa uzdie na rang imanentnog uzroka. S
jedne strane, odbijajui da sebi prida funkciju osnivaa, Delinji, u stvari,
tvrdi da stvaranje mree nije njegov izum. On nije svojom voljom preuzeo
inicijativu ili pokrenuo opit. Inicijativa se, zapravo, sama zapoinje, ba kao
to se i opit sam stvara ili kao to se mrea sama plete pri emu ovo se
ima bezlino, a ne povratno znaenje. to se mene tie, dogaa se to da se
inicijativa samo zaela. Ona se sama primila, ili gotovo sama. Nemogue je
otkriti gde i kada se dogodio raskid.41 Zato je, s druge starne, raskid koji
predstavlja nepripisivo poreklo inicijative raskid od istorije pre nego raskid
u istoriji: pukotina u koju pojedinci upadaju, ali koju nisu sami stvorili. Na
taj nain preobraavanje psihijatrije, kriza pedagogije i mutacija institucionalne problematike u politikim borbama predstavljaju primere brojnih
podrhtavanja istorije koja odzvanjaju zahvaljujui opitu iz Sevena nova
pukotina koja se sada iri.
Neki kau: stvorimo bez oklevanja minijaturne pukotine kad god se ukae prilika... To e (moda) uzdrmati istoriju. Mislim da se varaju. Ako uspeju da naprave
jednu pukotinu, to znai da se istorija (ve) trese: mogue je da ona u osnovi
uvek podrhtava.42
Da li bi isto tako, kako bi se udaljila svaka ideja o aktivnom subjektu, trebalo poput stoika upotrebiti infinitiv umesto imenice pokuati umesto
preivi, poeli smo da mislimo da topos moe da postane mesto tog ostatka, to jest za
ono to se ini da se suprotstavlja razumevanju (str. 63).
40 F. Deligny, Oeuvres, str. 705; v. str. 722: Istini za volju, oni sami vode ovo
istraivanje, oni ga vode za nas, oni su nas u njega doveli neka bude i iz svojih
ekstravagancija; ovo istraivanje tei tim katastrima prostora i vremena i nije spremno
da sa njima izae na kraj. Amen.
41 Ibid., str. 1002. Up. F. Deligny, LArachnen, str. 77: Ako mrea postoji, nismo
mogli da je napravimo. Sama priroda Dakle smo je treba pustiti da radi? Nema
nieg teeg nego pustiti samu prirodu da radi [...].
42 F. Deligny, Oeuvres, str. 1003.
245
246
pokuaj, inicirati umesto inicijativa. Mrea postoji samo u infinitivu.43

Lieno subjekta, iskustvo je u isti mah lieno i objekta: ono nema ni cilj ni
svrhu.
Ponekad raspolaemo kriterijumom razlikovanja linijom podele kae
Delinji izmeu opita i institucije: ono to u opitu ne proizlazi iz procesa
bez subjekta i objekta, nastaje iz institucije ili iz onog to se moe institucionalizovati. Pogreno nazvano povraaj preko institucija oznaava,
zapravo, pojavljivanje subjekta (terapeuta, vaspitaa, upravnika) i odgovarajueg naziva funkcija (leiti, vaspitati, planirati). Tako se, recimo, Delinji
brine to mrea, koja esto prima autistinu decu tokom kolskih raspusta (u Boneju, na primer), sve vie lii na odmaralite: kada mrea Sevena
postane medicinski klub, opit postaje institucija.44
Inovirati, to je infinitiv koji dolazi izdaleka: to je kao istraivati. Onako, ni zbog
ega. Od trenutka kada postoji za s kljuem (za leenje, za vaspitavanje itd.)
re je o inovaciji. Ovaj povratak na imenicu s nastavkom -cija tie se onih koji
nastoje da to je mogue bolje na sebe preuzmu sopstvenu funkciju, makar to
bilo na rubu institucije. [...] Kada je re o inoviranju, to je svakako primordijalan
infinitiv.45
Sada moemo da razumemo ta znai ideja da anmari vodi opit: kao autistino dete, on nije subjekat koji deluje prema svrhama, ve on postoji u
infinitivu kao opit koji se tie delovanja a ne injenja.46
3.2. Drati poziciju spoljanjosti

Delinji kae: voditi opit sastoji se u dranju neke pozicije. Moemo da
sastavimo listu stavova koje je podravao opit iz Sevena i da ih smatramo
za brojne kontrapunkte principima na kojima se zasniva neka institucija.
43
F. Deligny, LArachnen, str. 59.

Up. F. Deligny, Oeuvres, str. 721722: A mi u etvoro, petoro, tu smo se sastali da bdimo nad time da se ono utvreno to treba da se uspostavi sluajno ne izgubi.
[...] Tokom tih meseci, naa briga je bila da prestanu da nas smatraju za odmaralite,
na to nas tera ve utvreno i potrudie se da nas tu i zadri. Evo ta zatvara usta onima
koji misle da su pozvani neto da kau jer imaju neto novca i nekretnina. Neka to
mesto za boravak bude mesto za odmor i eto vam profita koji su eleli (naglaavam); v.
takoe, str. 692: Trebalo je da prevariti ono to u ambijentalnim navikama i kulturi
ima snagu ustanovljenog, kao na primer raspust. Ustanove se zatvaraju, roditelji odlaze
da se odmore. A psihotina deca? Sevena je postala toliko zatrpana prijavama kao da je
postala kvazi Klub Med (francuski lanac luksuznih letovalita, prim. prev.). [...] Nema
govora da je to mesto za odmor kao to nije ni mesto za jezik.
45 Ibid., str. 1007; up. ibid., str. 1013.
46 Up. F. Deligny, LArachnen, str. 75: Neka mrea bude delovanje [...] to je
teko prihvatiti. A ipak, ili je delovanje ili mree nee biti.
44
Princip idealnosti i prepoznavanja pozicija skretanja. Institucija

primenjuje principe ili ideje. ak i kada su principi praktini umesto da
budu teorijski, oni postoje uvek pre njihove stvarne primene (idealizam
institucije) i prema njima moemo prepoznati i odrediti neku instituciju
(sistem prepoznavanja). I to da bi se obavestili oni koji mogu da pomisle da opit ine ideje koje se primenjuju: jer, upravo suprotno, opit nema
prethodno uspostavljene principe ba kao to ni ne nastoji da ih utvrdi.
Kao eksperimentisanje bez modela i svrhe, opit se ne ureuje ni za jedno
uspostavljeno znanje ili domen. On se stvara u raskidu sa svakim odreenjem, on je osloboen od prinuda sopstvenog stanja,47 to je postupak a
ne primena principa; to, na kraju krajeva, nije ak ni primenjivanje ideja.48
Dvostruka posledica: s jedne strane, opit je bez subjekta poto je on kao
uzrok po sebi (niko se, dakle, ne moe pohvaliti da je njegov osniva ili da
njime upravlja); s druge strane, on je bez objekta poto nema program ve
eksperimentie ili inovira (prema tome, on onemoguava svaku operaciju
prepoznavanja).49 Primenjivanje principa, postavljanje upravljaa i utvrivanje programa karakteristike su politike partije. Dok partija zna odakle
je potekla i jasno odreuje kuda ide, makar to bilo ka nekoj drugoj vlasti,
opit nema svog prethodnika ili se s njim ne identifikuje. [...] Opit je blii
umetnikom delu nego bilo emu drugom. Onaj koji namerava da stvara,
treba dobro da se udalji od onoga initi kao.50
Princip hijerarhijske moi delikatna pozicija. Institucija je uspostavljena sa stanovita njenih inicijatora ili pokretaa. Ona poseduje hijerarhijsku organizaciju u meri u kojoj zavisi od stvaralakog principa i u meri
u kojoj ima autora koji diktira njen zakon: zakon azila je zakon doktora,
ustrojstvo kole je ustrojstvo direktora, linija partije je linija njenih upravljaa. U okviru psihijatrijske ustanove, figura doktora-naunika obezbeuje funkcionalno razdvajanje izmeu teorije i prakse: primenjivanjem
principa ona na materijalnom planu sprovoenja vlasti i organizacije institucije ostvaruje zahteve principa idealnosti. Na taj nain princip idealnosti
i princip hijerarhijske moi ine dva lica iste stvarnosti. Nasuprot tome,
opit, budui da nema nikakav smisao (edukativan, terapeutski, zahtevajui), ne uvodi hijerarhijski odnos dominacije izmeu lanova mree. To
bi, uostalom, bilo naprosto nemogue jer sprovoenje vlasti pretpostavlja
barem jedan intersubjektivni odnos prepoznavanja, koji je stran autistinim bolesnicima. Odsustvo odnosa drugosti, izbegavanje reciprociteta51
47
F. Deligny, Carte prise et carte trace, in LArachneen, str. 135; Oeuvres, str.
1005.
48
49
50
51
Ibid., str. 706.

Up. F. Deligny, LArachnen, str. 56.
F. Deligny, Carte prise et carte trace, in LArachnen, str. 135.
247
248
bolje rei: njegove nemogunosti daje opitu automatsku mrenu strukturu koja se po svemu razlikuje od dirigovane hijerarhijske strukture neke
institucije. Delinji istrauje ovaj vid boravljenja u mrei u tekstu koji je
dugo ostao neobjavljen Pauinasto (Larachnenne). Pauinasta mrea
se plete izmeu dva pola, njene institucionalizacije (mo) i njenog raspadanja (smrt).52
Princip stalnosti efemerna pozicija. Zasnovana na istorijskom ili
mitskom poreklu, institucija istrauje i odreenu stalnost. Rei da ona ima
smisao za istoriju znai tvrditi da ona nastoji da traje i, posebno, da vremenom ovlada: osloboditi se istorije znai upisati se u nju kao njena supstanca.
Idealizam institucije ono to je idealistiko u instituciji: njeni principi,
njeno zasnivanje i njen program spaja je sa istorijom na poseban nain:
cilj institucije nije da u istoriji stvori neto novo, ve da njen tok svede na
principe koji njome upravljaju, da uvede modele postojanja (za ludake, za
decu, za graane) koji prevazilaze nepredvidljive istorijske okolnosti i iznenadne promene. Malo je vano to psihotini bolesnici propadaju u psihijatrijskim bolnicama: one su te koje izlaze s njima na kraj; nevano je to se
aci dosauju u koli, oni su duni da u nju idu; nije bitno to graani nisu
zadovoljni politikim sistemom, moraju mu se prilagoditi. Nasuprot tome,
opit je sutinski privremen: on je pozicija do koje drimo onoliko koliko
to okolnosti nalau i koju modifikujemo kada one to zahtevaju. On ima
smisao trenutka: partija se hvata ukotac sa istorijom, dok se opit smeta
u prostor sadanjosti, gde je istorijski trenutak sada.53 Opit ne pokuava da
produi svoje trajanje ve da u nekom odreenom trenutku lagano nestane:
on je potinjen principu trenutnog eksperimentisanja koje definie njegovu
sposobnost da opstaje kako bi otkrio i ostvario nove vidove postojanja.54
Princip monopola lokalna pozicija. Institucija ima monopolistiko
pozvanje: ona se maksimalno iri, preko posebnosti svake situacije i nepredvidljivih okolnosti svoje egzistencije. Ona se namee kao model za druge
institucije, uspostavlja svoje bie kao kriterijum za prosuivanje drugih
institucionalnih formi. Drugaiji nain da se kae da su brojne institucije
ustanovljene na istim principima: u delu Nadzirati i kanjavati Fuko pokazuje da se Bentamov Panoptikon moe primeniti kao apstraktni model za
razliite institucije zatvorenog tipa kao to su kole, radionice, zatvori i bolnice. Ukratko, relativnost i posebnost postojanja ne predstavljaju dimenziju bia institucije: ona, naprotiv, tei apsolutnom. Naime, apsolutno, to
nije ono to je dobro. To je ono to postoji nezavisno od svakog uslova ili
52 Ibid., str. 25: Da li mrea treba moe da se okona? Dvosmislenosti ovog
termina zvone na uzbunu. Mrea moe da se dovri ako nestane, ili u instituciji. Jedini
oslonac koji omoguava mreu jeste pukotina, greka.
53 Ibid., str. 135.
54 Up. F. Deligny, LArachnen, str. 56.
svakog odnosa sa drugom stvari.55 Zauzvrat, budui da nema monopolistiku ili hegemonijsku pretenziju, opit se ne namee kao paradigma. Zato
Delinji strahuje da mrea ne naraste previe: on samo nastoji da ona bude
kadra da napravi pukotinu i prui priliku drugim opitima da se sprovedu,
drugim mreama da se ispletu i drugim inicijativama da se pokrenu. Vie
od toga to je privremen, opit je strogo lokalan: ova mala, sasvim siuna
parcela zemljine kugle po kojoj hodaju i tre deca, iji su iscrtani putevi
linije njihovog lutanja, ne namerava da zaseje celu povrinu i uopte ne tei
globalnosti u kojoj bi se ideoloko apsolutno pronalo kao endemsko.56
etiri principa idealnost, hijerarhijska mo, stalnost i monopol lie
na jedan jedini: princip unutranjosti kojem treba suprotstaviti pozicije
spoljanjosti ovog opita. Uspostavljanje sredine unutranjosti je horizont
neke institucije koji emo radije odrediti preko njegovog svoenja i integracije sa sredinom nego pomou relativne nezavisnosti u odnosu na spoljanji svet. U tom smislu, Delinji predlae koncepciju institucije koja je
bliska onoj koju je razvio Gofman u Azilima. Pojam totalna institucija
ovde oznaava opti tip drutvene organizacije koja prevazilazi posebnost
sredine azila grupa specijalizovanih objekata za uvanje ljudi i totalitarna kontrola njihovog naina ivota.57 I obrnuto, opit ne uspostavlja sredinu unutranjosti, ve predstavlja polje spoljanjosti. On nije nita drugo
do privremena putanja samih neoekivanih okolnosti nekog konanog
prostora, putanja prekinuta usred neke sredine koja postoji samo zato da
bi bila trasirana. Metodu, pisao je Delinji, nikada nisam ni imao. Re
je u nekom odreenom trenutku, na nekim veoma stvarnim mestima,
u okolnostima ne moe biti konkretnijim o poziciji koju treba zastupati.
Nikada mi se nije dogodilo da uspem da je odrim vie od dve, tri godine.
Svaki put bi bivala opkoljena, opsednuta, i ja sam se iz nje upao kako sam
mogao, bez oruja i prtljaga, i uvek bez metode.58
3.3. Transfer iskustva i deja politika

Od kakve koristi, nama i danas, moe biti ovakav opit? Voen u okolnostima koje nam vie ne pripadaju, integriui svoju prostorno-vremensku konanost kao unutranji uslov postojanja i odbijajui mogunost da
poslui kao model, da li njegovo zavetanje ima samo istorijsku, muzejsku
vrednost koja pothranjuje nostalgiju za jednim prolim dobom? Pitanje nije
retoriko i zasluuje da bude postavljeno. Ono se bavi onim u Delinjijevom
opitu to nas danas navodi na razmiljanje i na delanje. Dovoljno je da
55
56
57
58
F. Deligny, Carte prise et carte trace, in LArachnen, str. 137.

Ibid., str. 138.
R. Castel, Presentation, E. Goffman, Asiles, str. 11.
249
250
se zapitamo ta se iz ovako posebnog eksperimentisanja moe preneti na

druga mesta i na druge okolnosti. Zar preneti ne znai obavezno izdati ga?
Naime, paradoksalno, tano je upravo suprotno. Jer, ako je njegov poziv da
zahvati itav drutveni prostor i da se u njemu ukoreni za stalno, onda ne
bi bilo mesta pitanju: projekat totalne i nepovratne revolucije ne ukljuuje
eventualnost njenog prenoenja, ve je podrazumeva kao moguu. Samo
kada je perspektiva potpunog preobraaja drutvenog polja naputena
raa se perspektiva transfera iskustva. Ovakva problematika se, zapravo,
pojavljuje od ezdesetih godina, kada rastue nepoverenje prema velikim
revolucionarnim projektima izaziva meusobno povezanu fragmentaciju
borbi. I u tom kontekstu nita vee pitanje nije kako objediniti specifine
borbe, nego pitanje kako odbraniti njihove nepovratne posebnosti. Na isti
nain je i problem organizacije borbi morao da odbaci lanu alternativu
izmeu spontanizma i centralizma; problem njihove efikasnosti trebalo je
da se suprotstavi varljivom dualizmu unifikacije koja unitava posebnost
pokreta i singularizacije koja izolovane borbe osuuje na bespomonost.
Kako onda odrati ova dva aspekta, unititi dvostruku opasnost horizontalnog rasipanja i vertikalne totalizacije? Kako povezati pojedinane borbe,
a istovremeno ouvati njihovu heterogenost, kako ih artikulisati u njihovoj
razliitosti? Izmiljanje transverzalnih veza postao je nov problem.
Mrea Sevena svakako nije militantni politiki pokret koji ima neke
zahteve; ali nije ni apolitina grupa ograniena na determinisanu sferu
drutvenog polja ona je eksperiment o nainu na koji se biva u mrei.
Ona sasvim sigurno nema za cilj revoluciju, ali nita vie ni marginalnu
subverziju ona istrauje podrhtavanje istorije i otvara pukotine u drutvenom tkivu. Sutina ovog opita sastoji se u tome da uini nevaeim, prevazienim, suprotnosti i uspostavljene domene koji dobijaju svoj smisao
samo u suoavanju sa utvrenim moima na nivou institucije.59 Voditi
opit znai izmiljati nove ivotne mogunosti: inovirati, eto ta se prenosi ili
prevodi. Jer, ne moemo imitirati stvaranje novog: u najboljem sluaju mi
ga prenosimo, u najgorem ga prekidamo, ono se nastavlja ili se zaustavlja,
ali se ne moe reprodukovati u istom obliku. Samo se prenosi neprenosivo,
samo se prevodi neprevodivo novo.60 Prema tome, problem nije izabrati
59
Videti F. Deligny, Oeuvres, str. 1007: Svaki pokuaj moe da se pojavi kao revolucionaran ili marginalan. Meutim, da li ovaj termin zavisi od njega od njegovog
plana ili od onog ko ga posmatra? Povrh toga, uvek je re o tome da se posmatra
stvar na nivou institucije i tobonjeg prizora koji nudi, kao mala grupa pojedinaca
koji se poto ne pripadaju... organizuju.
60 Ne moemo se u vezi s ovim suzdrati da ne pomislimo na Niea, S one strane
dobra i zla: Ako, dakle, neka crta u slici filozofa budunosti daje povoda slutnji da oni
moda, u napred naznaenom smislu, moraju biti skeptici, time bi ipak bilo obeleeno
samo neto na njima a ne oni sami. S jednakim pravom mogli bi se oni nazvati
izmeu vertikalne primene i horizontalnog deljenja, hegemonijske ekspanzije i povlaenja u posebnost, ve stvoriti drugaije, drugu stranu. Ne
postoji, dakle, nikakva protivrenost kod Delinjija kada istovremeno tvrdi
da opit nema nikakvu monopolistiku pretenziju ali da nastoji da se iri,
da nema vrednost paradigme ali da poziva druge mree da se pletu. Ono
to mi izgleda najvanije jeste da drugi mogu neoekivano da se pojave.61
U tom smislu, prevesti znai izdati, pri emu izdati izraava apsolutnu vernost stvaranju novog.62
Prosta injenica da je opit iz Sevena uopte mogao da postoji i danas
predstavlja povod za dodatno negodovanje s obzirom na budunost koja
nam je odreena. U asu kada je mentalna medicina obeleena povratkom na snagu organicistikog objektivizma kojem se suprotstavlja samo
jedna nova psiholoka kultura u kojoj totalitet postojanja postaje predmet
leenja;63 u asu u kojem je pedagogija, od kole do univerziteta, rtva lane
alternative izmeu logike umetanja i drutvene adaptacije (preko potinjavanja zahtevima trita i razvoja kompetencija) i humanizma nezainteresovanog za saznanja;64 u trenutku kada je i dalje aktuelno pitanje naina
politike organizacije koja se oslobaa partijskog ustrojstva;65 ukratko, u
trenutku kada se te rekonfiguracije kompleksa znanja i moi osmiljavaju u
nostalginim diskursima o nestajanju autoriteta, mrea Sevena, kao daak
sveeg vetra u atmosferi koja je postala zaguljiva, uva mo netaknute
transverzalnosti koju mi treba da uobliimo.
Literartura
Actuel Marx, br. 46, drugi semestar 2009. PARTIS/mouvements
Bettelheim, B. La forteresse vide, Gallimard, Paris 1969.
kritiarima; u svakom sluaju, oni e biti ljudi eksperimenata. Imenom koje sam se
usudio da im dam, ja sam ve izriito naglasio pokuavanje i zadovoljstvo u
pokuavanju: je li se to desilo stoga to oni, kritiari telom i duom, vole da se slue
eksperimentom u jednom novom, moda irem, moda opasnijem smislu? (210, s
nemakog preveo Boidar Zec, Dereta, Beograd 2011).
61 Ibid. str. 1001.
62 O izdaji kao apsolutnoj vernosti, kao vernosti koja prevazilazi smrt, pomiljamo
na roman Romain Gary, Claire de femme.
63 Up. R. Castel, La gestion des risques, gl. 2 i 4.
64 Cf. Sibertin-Blanc, S. Legrand, Esquisse dune contribution la critique de
lconomie des savoirs, Le Clou Dans Le Fer, Reims 2009.
65 Mimo nedavnih izjava Evropske ekoloke alijanse u tom smislu, v. Actuel Marx,
br. 46, drugi semestar 2009. PARTIS/mouvements
251
252
Bettelheim, B. Un lieu ou renaitre. La somme de trente ans dexperience lEcole orthognique de

Chicago, Robert Laffont, Paris 1975.
Caillot L.-P, Chalaguier C.-L. Fernand Dligny. 50 ans dasil, Privat, Toulouse 1988.
Castel, Robert. Lordre psychiatrique. Lage dor de lalinisme, Minuit, Paris 1976.
Castel, Robert. La gestion des risques. De lanti-psychiatrie lapres-psychanalyse, Minuit, Paris
1981.
Deligny, Fernand. Oeuvres, LArachnen, Paris, 2007.
Deligny, Fernand. Carte prise et carte trace (1979), Larachnen, Paris 2008.
Deligny, Fernand. Les enfants et le silence, Galile et Spirali, Paris 1980.
Deleuze Gilles, Trois problmes de groupes (1972). Predgovor, Psychoanalyse et transversalit,
Maspero, Paris 1972, reizdanje La Dcouverte, Paris 2002.
Donzelot, J. La police des famillles, Minuit, Paris 2005.
Foucault, M. Folie et Draison. Histoire de la folie lage classique, Plon, Paris, 1961. (Miel Fuko,
Ludilo u doba klasicizma, Mediterran, Novi Sad 2013, prevod Jelena Staki.)
Foucault, Michel. Le Pouvoir psychiatrique, Paris, Seuil/Gallimard 2003. (Miel Fuko,
Psihijatrijska mo, Svetovi, Novi Sad 2009.)
Goffman, E. Asiles. Etude sur la condition sociale des maladies mentaux, Minuit, Paris 1968.
Gotovitch, L. Makarenko. Pdagogue praticien, PUF, Paris 1996.
Guillaume, Sibertin-Blanc, S. Legrand, Esquisse dune contribution la critique de lconomie des
savoirs, Le Clou Dans Le Fer, Reims 2009.
Houssaye, J. Deligny, ducateur de lextrme, Eres, Ramouville Saint-Agnes 1998.
Ledoux, M. Conceptions psychoanalytiques de la psychose infantile, PUF, Paris 1984.
Lin, J. La vie de radeau. Le rseau Deligny au quotidien, Le mot et le reste, Marseille, 2007.
Mannoni, M. Lenfant, sa maladie et les autres, Seuil, Paris 1967.
Mannoni, M. Education impossible, Seuil, Paris 1973.
Mannoni, M. Un livre pour vivre, Seuil, Paris 1976.
Moreau, P.-F. Deligny et les ideologies de lenfance, Retz, Paris 1978.
Nil, A. S. Slobodna deca Samerhila, BIGZ, Narodna knjiga, Beograd 1999.
Nie, Fridrih. S one strane dobra i zla, prevod Boidar Zec, Dereta, Beograd 2011.
Igor Krtolica
AN ATTEMPT FROM CEVENNES: DELIGNY AND THE
QUESTION OF INSTITUTION
Summary
As distinct from the concept of institution, Deligny calls attempt the various collective
experiments which punctuated his life. In this article I will elaborate this distinction by
focusing on the experiments he carried out in the Cevennes with autistic children and
comparing them alongside with the three most important institutions Deligny struggled
against, namely asylums and psychiatric institutions meant to deal with insanity, school
as an educational institution meant to form and shape citizens and eventually parties as
political institutions cast in the mould of the State apparatus.
OGLEDI I LANCI
253
ogledi i
lanci
Trei program
255
141.7(4)
316.722:141.7(4)
930.1
Prevod
VOLTER LAKER
NONA RAZMILJANJA O EVROPI*

Mirovni kongres odran je u Parizu 1849, u godini prolea naroda. U glavnom govoru, koji je odrao Viktor Igo (Victor Hugo), objavljuje se da e
doi dan kada e ti Francusko ti Rusijo ti Nemako kada ete svi vi narodi
kontinenta, ne gubei svoje osobine po kojima se razlikujete i vau slavnu posebnost, biti stopljeni u superiorno jedinstvo i kada ete stvoriti evropsko bratstvo.
[...] Doi e dan kada e metke i granate zameniti glasovi. Univerzalno pravo glasa
naroda, pod uzvienom upravom velikog Suverenog senata, koji e biti za Evropu
ono to je Parlament za Englesku, to je Diet za Nemaku, to je Zakonodavni
savet za Francusku.
Prolo je 160 godina otkako je objavljena ova plemenita vizija; neka vrsta
evropskog parlamenta jeste stvorena, ali nije, zapravo, evropsko bratstvo, i
moglo bi se posumnjati da Viktor Igo i dalje ne bi bio zadovoljan stanjem
na kontinentu.
Moja seanja na Evropu proteu se unazad do detinjstva u Vajmarskoj
republici i odrastanja u nacistikom Treem rajhu. Napustio sam zemlju
neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, dolazio sam u kratke posete, i u nekoliko duih, mnogo puta od tada, bio sam u mnogim evropskim
zemljama i ovaj kontinent je predmet mog prouavanja. Moja deca ila su
u kolu sa obe strane Atlantika. Evropska kultura imala je kljuni uticaj u
mom ivotu (ona prola, priznajem, vie nego ova sadanja), tako da sam
imao lepu priliku da izvuem korist iz raznovrsnosti globalnih vienja.
Kada pogledam kroz prozor u Vaingtonu, mogu videti rakune i veverice
na drveu Rok krik parka; a kada pogledam iz svog stana u Hajgejtu, u
Londonu, vidim veverice u parku Vaterlo a zimi, kad opadne lie, spomenik Karlu Marksu.
* Naslov originala: Walter Laqueur, Night Thoughts on Europe, National
Interest, novembar/decembar 2011.
256
Poto sam video Evropu i u dobrim i u loim vremenima, moda je

doao dan da sve sumiram. Odavno sam nauio da je kriza period izmeu
druge dve krize, ali ova sadanja je dublja i moe biti sudbonosna. Pre pet
godina, u knjizi Poslednji dani Evrope (The Last Days of Europe) razmatrao
sam nestajanje one Evrope koju sam poznavao. Knjiga je naila na delimino uzdran prijem; gledite koje sam zastupao nije bilo moderno, a knjiga
se, nesumnjivo, pojavila prerano. Prema irokom konsenzusu, XXI vek pripada kontinentu, civilnoj supersili kojoj drugi mogu zavideti i s kojom se
mogu nadmetati.
Evropa, a posebno Evropska unija, nije stajala nimalo loe. Zar nije
prela na zajedniku monetu? Kritiar u Ekonomistu (mojoj bibliji meu
nedeljnicima) optuio je moju knjigu za nezasnovane apokaliptike
zakljuke. A sada, u nedavnom uvodniku tog istog magazina, upravo o
istoj temi, vidim naslov Zurenje u provaliju.
Ali ja u to vreme nisam zurio u provaliju, pa to ne inim ni sada; jednostavno sam razmatrao mogunosti da se Evropa pretvori u muzej ili park
kulture za dobrostojee turiste iz istone Azije. Moja ideja nije ni herojska
ni tragina, ali nije ni apokaliptina. Izvesno je, u to vreme sam se vie
bavio dugoronim izazovima s kojima se kontinent suoavao, kao to su
demografski trendovi. U skorije vreme, kao proizvod globalne recesije, a
posebno evropske dunike krize, odjeknule su neposredne opasnosti. To
je potpuno prirodno jer su kolaps banaka, uvoenje asketskog budeta i
rastua nezaposlenost oigledne i prisutne opasnosti. Dugorone pretnje
mogu se ostaviti po strani; uvek postoji ansa da se one moda nee ostvariti. Sledeih pet godina to nije vie od minuta za istoriju mogu izgledati kao venost.
Kada se razmilja o budunosti Evrope treba se setiti knjige Francuza
Remona Arona (Raymond Aron) Odbrana dekadentne Evrope, objavljene
sedamdesetih godina XX veka, i rasprave koju je ona izazvala. I pored prirodnog pesimizma, Aron nije verovao da e dekadentna Evropa pasti kao
rtva superiorne ideoloke privlanosti komunizma i ekonomske, vojne i
politike moi Sovjetskog Saveza.
I pored sve njegove naklonosti prema liberalnoj Evropi, Aron je bio
svestan procesa dekadencije (ili propadanja, da upotrebimo pojam koji je
vrednosno neutralniji), koji je poeo s Prvim svetskim ratom i koji se ubrzao posle Drugog svetskog rata. Razlozi su poznati: devastacija usled sukoba, velikog krvoprolia i duboko destruktivnih ideologija koje su doneli.
Pedesetih i sedamdesetih godina Evropa se ve uveliko oporavila u materijalnom smislu; ilo joj je bolje nego ikad. Ali nije povratila svoje samopouzdanje. Uistinu, mnogo se govorilo o zajednikim evropskim vrednostima,
ali u stvarnosti su konzumerizam i materijalizam (ne u filozofskom smislu)
kao nain ivota bili sigurno znaajniji faktori.
OGLEDI I LANCI
Ipak, prouavaoci istorije znaju veoma dobro da se predmetu propadanja mora paljivo prii i da postoje mnogobrojna pogrena predskazanja.
Bilo je sluajeva ne samo preivljavanja nego i ozdravljenja zemalja, kontinenata i civilizacija od kojih su svi digli ruke kao od izgubljenih sluajeva. Kada je pao zapadni Rim, bilo je opteprihvaeno da e i istoni deo
Rimskog carstva takoe propasti, ali Vizantija je ivela jo sledeih hiljadu
godina. Posle poraza od Pruske 1871, opte miljenje u Francuskoj bilo je
da je doao Finis Galliae, u vidu nestajanja stanovnitva, opteg defetizma, odsustva patriotizma i samopotovanja, kao i drutvenih zala kao to
su alkoholizam i ono to se tada nazivalo erotizam; Francuska je gotova i nikada se vie nee podii. Ipak, u periodu od trideset godina situacija se radikalno promenila: dekadentnost je izala iz mode i uglavnom
je zamenjena militarizmom, pa ak i ovinizmom; sagraena je Ajfelova
kula; otkriven je sport koji je postao popularan; i Francuska je opet bila ona
svoja. Jo skorije, Nemakoj je trebalo samo petnaest godina posle poraza u
Prvom svetskom ratu da se ponovo pojavi kao najjaa i najopasnija zemlja
u Evropi.
Tako su nastali evropski postnacionalistiki model mira, prosperitet,
drutvena pravda i ekoloka vrlina. Nesumnjivo je podsticajno znati da
stopa smrtnosti u Evropi iznosi etvrtinu one iz Sjedinjenih Drava, da je
vea stopa pismenosti, kao i oekivana duina ivota. U Evropi se tokom
poslednjih ezdeset godina desila revolucija koju veina Amerikanaca jednostavno nije primetila. Ona je uspostavila novu ravnoteu izmeu individualnih prava na svojinu i zajednikog dobra, izmeu regulacije vlade
i slobodnog trita, izmeu slobode i jednakosti, to Amerika, sa svojom
naivnom verom u trite koje poseduje mo da sve lei, nikada nije uspostavila. Ekscesi potroakog kapitalizma su umanjeni. Evropa je uvela novi
pristup humanitarnoj spoljnoj politici. U dugom periodu ivi u miru sa
sobom i sa ostatkom sveta. Evropa je zdrava i samoodriva; nema stresova,
za razliku od grozniave, neuravnoteene Amerike. Izgledalo je da budunost pripada evropskom modelu. Trebalo bi da se on nametne itavom
svetu, kao svetionik celom oveanstvu.
Jednog depresivnog jutra, jedine vesti u medijima bile su o Irskoj na
ivici kolapsa, o tome da se Britanija suoava s godinama tednje, da je
Grka u beznau, a da je Portugalija ve prola kroz beznae, da su Italija i
panija u smrtnoj opasnosti; tranja je hronino slaba, ciklusi slabljenja,
sukobljeni tokovi u Evropi, ubijanje evra, fatalne posledice i stremljenje ka provaliji te vesti sada izgledaju kao smak sveta.
Lako je, isuvie lako, ismevati iluzije iz prolih godina. Posleratne generacije evropskih elita teile su da stvore drutvo sa vie demokratije. Teile
su da smanje ekstreme bogatstva i siromatva i da obezbede neophodne
drutvene usluge na nain na koji to nisu uradile predratne vlade. One su
257
258
htele sve to da urade ne zato to su verovale da je to moralno ispravno

nego i zato to su drutvenu jednakost posmatrale kao nain da se umanje
bes i frustracije koji neminovno vode ka ratu. Za nekoliko decenija mnoga
evropska drutva su, vie ili manje, postigla ovaj cilj. Evropa je bila mirna i
civilizovana, nije bilo ni prizvuka rata.
Jednostavno nije istina da su za sadanju krizu u celini krivi Don
Mejnard Kejnz (John Maynard Keynes) i socijaldemokrati. Kejnz je ve
odavno mrtav, a nijednom veom evropskom zemljom (izuzev panije)
socijaldemokrati nisu vladali godinama. Ipak, u odreenom periodu evropska ideja poela je da gubi zamah. Ona se zasnivala na pretpostavci stalnog
privrednog rasta i nije se uzimao u obzir problem starenja evropskih drutava. Jednom kad je rast zaustavljen i kada su ljudi iveli due, osnova je
poela da puca. Temeljne greke su napravljene i u drugim oblastima, kao
to je nagomilavanje dugova i uverenje da bi se moglo uspostaviti ekonomsko-finansijsko jedinstvo i onda kada ne postoji politiko jedinstvo.
Evropa je trebalo da se zasniva na oseanju evropskog identiteta i
zajednikim vrednostima. Ali ona se zaela, zapravo, kao unija za gvoe, elik i ugalj. Istina, an Mone (Jean Monnet), osniva Evropske unije,
kasnije je rekao da bi on naglasak pre stavio na kulturu nego na ekonomiju,
ako bi poinjao sve iz poetka. Ali on je zapoeo sa ekonomijom, i takav
pristup nije lien smisla.
Evropska integracija bila je tako teka ne zato to je trebalo prevazii
ono to su neki nazivali vetakim konceptom nacionalne drave (nacionalna drava se razvijala vekovima; moda bi svet i Evropa bili bolji bez nje,
ali ona ni u kom sluaju nije vetaka) ve zato to je zajednitvo zajednica
vetako. Sva istraivanja su pokazala da ljudi oseaju privrenost mestu
i zemlji u kojoj su roeni (90%), ali znatno manju prema iroj instituciji
koja ukljuuje drugaiji nain ivota ili drugaiji jezik. Prema istraivanju
koje je izvrio Evrobarometar iz 1996, samo se 51% Evropljana osealo
Evropljaninom i izgleda da se ovaj broj od tada nije poveao. Bilo je pokuaja da se osnai oseanje zajednikog kulturnog naslea, ukljuujui tu i
evropsku himnu i evropsku zastavu, to je imalo malo uticaja. Pojedini kulturni dogaaji imali su neto vie uspeha, ukljuujui i Pesmu Evrovizije
(koja je proizvela i prilinu zlovolju, to je bilo posledica politikog manipulisanja) i Beki novogodinji koncert Johana trausa (ali u njemu su uivali i milioni gledalaca u Kini i Japanu).
Ne bi bilo u redu da se zakljui da je Evropa postala lenja, ali je sigurno
da je okrenuta sebi i da je postala letargina, da joj nedostaje ljubopitljivosti i preduzimljivosti. Nema nieg loeg u elji da se uiva u ivotu, ali
zbunjuje ukoliko sve to prati nepostojanje interesovanja za budunost.
Nekad su u istoriji velike promene nastajale s pojavom nove generacije; veita srea oveanstva, kao to je govorio jevrejski filozof Martin
OGLEDI I LANCI
Buber. Ali mlade generacije su takoe napravile veliku tetu na kontinentu,

kao to su pobede faizma i komunizma koji su, bar u poetku, bili pokreti
mladih.
Ukoliko doe do podmlaivanja Evrope, ono e nastati u velikoj meri
zbog mladih ljudi koji nemaju evropsko zalee. Ali, uz znaajne izuzetke,
Evropa nije u stanju da privue najbolje meu njima i nema potrebe da se
do detalja rekapituliraju veliki problemi koji su nastali prilikom integracije
toliko velikog broja novih imigranata. U svakom sluaju, u Evropi e se
omladinska eta smanjivati u narednim decenijama. Kontinent stari, to je
posledica niskog nataliteta i produavanja prosenog ljudskog veka. Ovo
ne predstavlja samo problem za evropsko zdravstveno i penziono osiguranje ve e, najverovatnije, izazvati i pad ivotnog standarda. U isto vreme,
to je paradoks, masovna nezaposlenost mladih e potrajati, a mladi treba
da ponesu teret ogromnih dugova napravljenih u prolosti. Mnogo manja
eta mladih treba da radi za dobrobit mnogo vee grupe starih.
Stoga e sukob generacija biti novo pravilo. Pobune mladih nisu bile
este u Evropi XIX veka, i one su po svom karakteru bile uglavnom politike, a ne socijalne. Nedavno, dolo je do pobune mladih u Francuskoj,
Britaniji, paniji i Grkoj. Da li e nacionalna (ili evropska) solidarnost biti
dovoljno jaka da izdri ove pritiske u godinama koje dolaze?
Postoji skoro neogranieni broj mogunosti za neuspeh Evropske
unije, ali izgleda da problemi u tehnikim odlukama koje e se doneti o
ekonomiji i finansijama Evrope nisu odluujui, ve je re o dubljim politikim i psiholokim faktorima: nacionalizmu ili postnacionalizmu, da li e
prevagnuti dinamizam ili stezanje kaia. Postoje trendovi koji se sa odreenim stepenom verovatnoe mogu predvideti, ali postoje i imponderabilije
koje se ne mogu ni meriti ni procenjivati, a da ne govorimo o predvidljivosti, jer su predmet trenutne promene. Izgleda da e imponderabilije biti te
koje odluuju.
Mnogi Evropljani ale se na nedostatak demokratije i plae se, najverovatnije s pravom, da e Evropa kojom dominira Brisel biti ak manje demokratska. Malobrojni se ale na nedostatak liderstva, iako je ono, sigurno,
isto toliko potrebno, ako ne i vie. Jer Evropa se kree, ali uopte nije jasno
u kom smeru.
Koliko e biti demokratije u svetu sutranjice? Sistem starog poljskog parlamenta s njegovim libertum veto, gde je jedan negativan glas bio
dovoljan da zaustavi svaku inicijativu, izvesno je, nee raditi. Poslednji
Lisabonski ugovor (2009) uinio je neke korake u tom smislu, ali u praksi
nije napravio znaajnije pomake. Nemaka i Francuska su se udruile da
povuku EU, inei proces odluivanja brim i efikasnijim i uvodei striktna
pravila i kontrole. Ali to nije mnogo pomoglo i ne postoji potpuna saglasnost izmeu njih dve. Drugim zemljama se ne sviaju pokuaji da se EU
259
260
preoblikuje po uzoru na Nemaku i Francusku, bez obzira na to koliko im

je nuno potrebna pomo. Ali one, naravno, takoe nemaju alternativu.
Moda je Robert Kuper (Robert Cooper) u pravu. On je ve due
vreme, uz povremene prekide, savetnik za spoljnu politiku EU. Prema
njegovom gleditu, Evropa je postmoderna, posveena mirnoj meuzavisnosti i modernoj kooperaciji, dok su politike drugih drava ukorenjene
(u najboljem sluaju) u idejama tradicionalnih zona uticaja i u ravnotei sila. Ali, kako e postmoderno preiveti u svetu u kojem suvie esto
prevladava haos, ne zakoni Meunarodnog suda za zloine, ve Hobsovi
(Hobbes) zakoni? Postmodernisti e delovati u skladu s dva skupa pravila:
jednim koja vae izmeu civilizovanih naroda i drugim (grublje metode
iz prethodnog doba) kada imaju posla sa pustahijama koji jo nisu dospeli
do naprednog stupnja postmodernizma. To moe zvuati smisleno, ali je
nepraktino. Liberalni imperijalizam nije nuno provokativan izraz, to
nije realna politika za slanje nekoliko hiljada ljudi u ogranienom periodu
u neku udaljenu zemlju s naredbom da ne pucaju.
Kuperova teza, to ne iznenauje, iritirala je one koji su bili skloni da
nau opravdanje za klerikalni faizam, diktaturu, pa ak i za genocid, ukoliko se to deava izvan Evrope i Sjedinjenih Drava. Ali prava slabost ove
politike nalazi se na drugom mestu: ona ne obuhvata samo diskriminaciju
ve i determinaciju koja, izgleda, ne postoji u dananjoj Evropi. Kao moni
igra Evropa bi bila izuzetno dobrodola, ali kako se postaje moni igra? Da
li Evropa u svojoj apatiji to eli? Kao to kae openhauer (Schopenhauer),
eleti je lako ali eleti da se eli (wollen wollen) skoro da je nemogue. U
nedavno objavljenoj knjizi pod naslovom Un monde sans Europe? (Svet bez
Evrope?) iz 2011, Pjer Asner (Pierre Hassner) pie da Evropa treba da bude
faktor ravnotee, koordinacije i pomirenja jer je dovoljno jaka da utie na
druge i da se odbrani, a ne da osvaja i dominira: Evropa je potrebna svetu,
svet je potreban Evropi. Plemenite rei ko se ne bi sloio s ovakvim oseanjima? Ali, da li svet deli ta oseanja, da li Evropa ima unutranju snagu,
ambiciju da izvri ovu misiju?
Azijski politiki filozofi i dravnici su, verovatno, u pravu kada
Evropljanima kau da e njihov autoritarni model upravljanja biti pogodniji da se suprotstavi izazovima u godinama koje nam predstoje. Evropa
je, kako to oni vide, istroena sila, u sutini carinska unija koja nikada nije
ozbiljno imala nameru da postane globalna sila. Oni smatraju da je udno
da Evropa, izgleda, i nije svesna svoje skromne uloge u svetskim poslovima
i da je to ne brine. Da li e postojati jedna Evropa, ili Europe des patries
(prema reima arla de Gola), ili nee uopte biti ujedinjene Evrope, teko
da bi ita od toga bilo vie demokratsko od ovoga to je sada. Bie sve tea
borba da se zadri sadanji nivo demokratskih sloboda.
Nikada nije postojala evropska superdrava, ak ni neka naznaka takve
drave. Istina, postoje zajedniki interesi, ali zar ne bi Latinska Amerika
OGLEDI I LANCI
mogla da poslui kao uzor? Zemlje Latinske Amerike ive u miru jedna
s drugom i sarauju u odreenom obimu: one su uspostavile neku vrstu
zajednikog trita (Mercosur), obezbeujui slobodan protok roba i carinsku uniju. Pre dvesta godina, Venecuelanac Simon Bolivar imao je ambicioznije planove za ujedinjenje regiona, ali se njegova vizija sukobila s
latinoamerikom stvarnou i nije se ostvarila, iako ove zemlje imaju vie
zajednikog nego Evropa (ak, sa izuzetkom Brazila, i zajedniki jezik).
Bilo je i kasnije nekih pokuaja da se uspostavi tenji politiki okvir; ali je
sumnjivo da li je uinjen neki bitan napredak.
Izgledi za prosperitet Evrope jo su gori. Siromana sirovinama i energetskim resursima, Evropa e teko uspeti da zadri svoj ivotni standard
i socijalne privilegije ukoliko nije ujedinjena. Nasuprot Latinskoj Americi,
njen geografski poloaj ini je izloenijom politikim pritiscima snabdevaa energijom. Ukoliko se upravljanje ekonomijom ne pritegne, javljae
se stalne krize, neravnotea izmeu zemalja e se poveavati i doi e do
povratka ekonomskog nacionalizma i protekcionizma. Ukoliko ne postoji zajednika energetska politika, Evropa e se suoiti s problemom da
nee biti konkurentna na svetskom tritu. Ukoliko ne postoji zajednika
odbrambena politika, Evropa e se jo nie kotirati u svetskim poslovima.
Sada, izgleda da veina nije odluila kojim pravcem da krene. Ona
okleva da otvoreno raskine sa EU, ali istovremeno okleva da se pokrene ka
stvaranju superdrave. Neki misle da e u narednim godinama sami bolje
proi; malo je, govorilo se, lepo. ivot u malom gradu imao je u prolosti poseban arm. Svakodnevica, kako je na svojim slikama prikazuje Karl
picveg (Carl Spitzweg), nemaki slikar romantiar, sigurno je neuporedivo prijatnija nego ivot meu satanskim fabrikama u Engleskoj.
Moda zajednike veze i vrednosti nisu dovoljno jake da poslue kao
osnova za pravo ujedinjenje. Moda e se, ako se svaka zemlja stara o sebi,
postii isto ono to bi se postiglo i udruenim snagama.
Ukoliko im ne ide ba dobro, to bi se kompenzovalo veom sreom.
Nije sigurno ak ni da bi ujedinjena Evropa imala snage i politike volje
da igra istinski znaajnu ulogu u meunarodnoj politici. I uvek postoji
ansa da e dolazee bure mimoii Evropu zbog njenog skromnog profila.
Odravanje skromnog profila ovih dana izgleda lake nego izgradnja politike volje a sasvim je izvesno da izgleda mnogo manje rizino.
Evropa kakvu sam poznavao u procesu je nestajanja. Na njenom mestu
stvara se neto izmeu regionalne sile i muzeja vrednosti. Za sada sam,
uprkos svemu, sklon da se sloim sa Alfredom, lordom Tenisonom: Bolje
pedeset godina Evrope nego sva venost Kine.
Ima mnogo toga emu se divimo iz evropske prolosti, pa ak i u njenom sadanjem oslabljenom stanju. Ali vie nisam siguran u kom obimu
Tenisonova oseanja deli veina Evropljana, u kojoj meri postoji vrsto
261
262
verovanje u evropski identitet, evropski model i evropske vrednosti i, povrh

svega, u postojanje volje da se to brani. Umesto toga, javlja se utena misao
da su i drugi delovi sveta u procesu opadanja. Sadanja kriza nije prvenstveno finansijsko-dunika, ve kriza nepostojanja volje, inercije, zamora
i sumnje u sebe, i, bez obzira na esto pozivanje na evropske vrednosti,
kriza nepostojanja samopouzdanja, slabog ega u psihoanalitikom smislu.
Mesto Evrope u svetu bilo je izuzetno bitno poslednjih nekoliko vekova, ba kao ranije nekih drugih sila; tome je doao kraj. Sva pisana istorija
je pria o usponu i padu. Nasuprot univerzitetskim profesorima, supersile nemaju imovine. U praskozorje modernog doba, ambatista Viko
(Giambattista Vico) u svojoj uvenoj i izuzetno uticajnoj knjizi Scienza
nuova (Nova nauka) tvrdi da se istorija kree u stalno istim ciklusima
boanskim, herojskim i ljudskim (to je nesavreni prevod za Leta degli
uomini). Evropa je u postherojskom dobu. Vidimo da postaje ljudska.
S engleskog preveo Rade Kalik
Trei program
OGLEDI I LANCI
14 .
801.73:167.522
Originalan nauni rad
MIO SAVI*
EPISTEMOLOKO-PSIHOLOKO-HERMENEUTIKO
JEDINSTVO DILTAJEVE FILOZOFIJE
Razvijajui tezu o sutinskom jedinstvu epistemolokih, psiholokih i hermeneutikih aspekata Diltajeve filozofije, autor u ovom radu posebnu panju poklanja
sredinjoj ulozi hermeneutike u celokupnom Diltajevom delu. On najpre pokazuje
da je epistemoloki projekt Diltajeve filozofije sutinski odreen metafizikom
tradicijom novog veka. Potom Diltajevu psihologiju eksplicira kao filozofiju ivota,
naroito se fokusirajui na znaaj fenomena temporalnosti ivota i pokazujui
hermeneutiku dimenziju ovog fenomena. Autor zatim izlae osnovne crte Diltajeve
hermeneutike kao teorije interpretacije, iji je cilj objektivno saznanje izraza ivota.
U zavrnom delu rada, autor istie neukidivu protivrenost izmeu Diltajevog
epistemolokog projekta i temeljnih ideja njegove Lebensphilosophie. Ova
protivrenost ima za posledicu shvatanje hermeneutike, pre svega, kao metodologije duhovnih nauka, a ne kao filozofije. Kritiki sledei Diltaja, Gadamer e
kasnije hermeneutiku uzdii na nivo (praktine) filozofije.
Kljune rei: Diltaj, hermeneutika, razumevanje, povesnost, duhovne nauke.
Uvod
Prema nekim istraivaima, Diltaj (Dilthey) je tokom svoje duge i plodne
filozofske karijere proao kroz tri jasno odeljene faze. Prva faza, koju odlikuje izrazit uticaj pozitivizma, obuhvata period od otprilike 1852. do 1876,
a kulminira u ogledu ber das Studium der Geschichte der Wissenschaft
vom Menschen, der Gesellschaft, und dem Staat (1875). Drugu fazu karakteriu nastojanja da se izgradi jedna metodologija duhovnih nauka, koja
se prevashodno oslanjaju na analitiku i opisnu psihologiju. Najznaajnija
dela ove faze su Uvod u duhovne nauke (1883) i Ideje za opisnu i analitiku
psihologiju (1894). Trea faza je u znaku hermeneutike i traje od 1900. do
* E-mail: savic717@yahoo.com
263
264
1911. godine; kljuna dela ove faze su ogled Nastanak hermeneutike i

obuhvatno delo Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama.1
Prema ovoj podeli Diltajevog misaonog puta, koja inae potie od njegove studentkinje Ane Tumarkin i koju su potom sledili mnogi interpretatori njegove filozofije, hermeneutika eksplicitno stupa u Diltajev misaoni horizont relativno kasno, i to kao posledica neuspeha da se duhovne
nauke utemelje na psihologiji. Odustajui od psihologije, Diltaj se nadovezuje na romantiarsku tradiciju, u kojoj je hermeneutika, pre svega u delu
lajermahera (Schleiermacher), razvijena prevashodno kao metoda razumevanja spornih mesta u uzornim tekstovima tradicije.
Ovu liniju interpretacije Diltaja, meutim, otro osporavaju neki od
najeminentnijih tumaa njegovog dela, pre svih Hans-Urlih Lesing (Lessing)
i Fritjof Rodi, koji, kako istie Bambah (Bambach 1995: 131), nastoje da
dokau sutinsko jedinstvo epistemoloko-psiholoko-hermeneutikih
crta Diltajeve filozofije. Prema njihovom miljenju, Diltajev projekt kritike
istorijskog uma predstavlja, zapravo, sklop blisko povezanih aspekata, a ne
poduhvat koji odlikuju otri rezovi i sasvim nova zapoinjanja. U osnovi, isti stav o pitanju unutranjeg jedinstva Diltajeve misli izneo je meu
prvima Martin Hajdeger (Heidegger) u svojoj uvenoj knjizi Bivstvovanje
i vreme, delu koje u znatnoj meri predstavlja produktivnu i kritiku recepciju bitne tendencije Diltajeve filozofije. Tako Hajdeger, nesumnjivo jedan
od najmerodavnijih tumaa i, svakako, najuticajniji nastavlja Diltajevog
dela, u pomenutoj knjizi istie:
Znanstvenoteorijska, znanstvenopovijesna i hermenutiko-psiholoka istraivanja
neprestano se proimaju i ukrtaju. Gdje prevaguje jedan smjer gledanja, ve su i
drugi tu, kao motiv i sredstvo. Ono to se kao nutarnja podvojenost i nesigurno,
sluajno isprobavanje izdvaja, to je elementarni nemir tenje k jednom cilju:
privesti ivot filozofskom razumijevanju i tom razumljenju osigurati iz samog
ivota neki hermeneutiki temelj. Sve se usredotouje u psihologiji, koja treba
razumjeti ivot u njegovoj povijesnoj razvojnoj i djelatnoj povezanosti kao
nain na koji ovjek jest kao mogui predmet duhovnih znanosti u isti mah kao
korijen tih znanosti. Hermeneutika jest samorazjanjavanje tog razumljenja i tek
u izvedenom obliku metodologija historije (Heidegger 1988: 452).
Ovim interpretacijama svakako ide na ruku i injenica da je Diltajev misaoni razvoj zapoeo upravo eksplicitnim bavljenjem hermeneutikom, to se
pak neretko gubilo iz vida prilikom tumaenja njegove filozofije, a to je,
po svemu sudei, za posledicu imalo uglavnom pogreno uverenje da hermeneutika dospeva u iu Diltajevog interesovanja tek u njegovim poznim
godinama. Naime, Diltajev nagraeni spis pod naslovom lajermaherov
hermeneutiki sistem u odnosu prema ranijoj protestantskoj hermeneutici,
1
Vie o tome videti u Bambach 1995: 131.
OGLEDI I LANCI
koji iscrpno izlae istoriju hermeneutike, zavren je jo 1860, kada je Diltaj

imao samo 27 godina. No, Diltaj je pustio u tampu samo deo ovog rada, i
to 1892. godine. U delima koja je kasnije publikovao Diltaj re hermeneutika ili uopte ne koristi ili je retko upotrebljava. Ovo vai ak i za njegove
kljune spise, kao to su Uvod u duhovne nauke, Ideje za opisnu i analitiku psihologiju i Izgradnja duhovnog sveta u istorijskim naukama, to moe
delovati prilino paradoksalno, utoliko pre to potonja dva spisa slove za
radove od krucijalnog znaaja za njegovu hermeneutiku teoriju duhovnih
nauka. U ovim delima je, kako istiu Mekril i Rodi, mnogo toga reeno o
prirodi razumevanja, ali odve malo o samoj vetini interpretacije, odnosno o hermeneutici kao njenoj teoriji. Diltajev prvi opseniji rad o ovoj
temi pod naslovom Nastanak hermeneutike pojavio se 1900. godine, dok
je hermeneutika kao teorija interpretacije svoje najeksplicitnije uoblienje
zadobila u njegovom spisu Razumevanje drugih osoba i njihovi ivotni
izrazi, napisanom tek 1910. kao deo Plana za nastavak izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama (v. Makreel i Rodi 1996).
Ipak, uzme li se u obzir Diltajevo mladalako bavljenje hermeneutikom
i njegovi kasniji radovi, jasno se uoava vrsta nit koja povezuje ishodinu
i zavrnu fazu njegovog miljenja, iji je glavni beleg upravo hermeneutika. Paljiviji pogled na ono to stoji izmeu dve krajnje take njegovog
filozofskog puta omoguava, pored toga, i razgovetniji uvid u to da su neki
od kljunih aspekata hermeneutike zapravo dobrano utkani u celokupno
tkanje njegove misli. U toj optici se onda lako razvejava dugo odravani
privid o otro odeljenim fazama njegove misaone gradnje i jasnije pomalja slika kompaktnijeg misaonog zdanja, sazdanog od tri blisko povezana
bloka. Otuda je, reklo bi se, Hajdeger potpuno u pravu kada u Diltajevom
delu vidi jedinstveno pregnue da se sam ivot privede filozofskom razumevanju.2 A u skladu s tim je i ocena koju iznosi Bambah kada kae: Ako
nakon 1900. Diltaj tematizuje hermeneutiku na samosvesniji nain, onda
to moda ne treba shvatiti kao raskid s njegovim ranijim delom, ve pre
kao pomeranje akcenta (Bambach: 131).
U tekstu koji sledi nastojaemo da podrobnije razvijemo ovu, kako
nam se ini, sasvim osnovanu tezu o sutinskom jedinstvu Diltajevog dela,
i to pre svega s obzirom na sredinju ulogu hermeneutike u njegovom
celokupnom filozofskom poduhvatu. S druge strane, pokuaemo da otrije osvetlimo i imanentnu ambivalentnost Diltajeve filozofije, uslovljenu
dobrim delom modernom metafizikom potkom njegovog epistemolokog
projekta, koja njemu samom nije bila u dovoljnoj meri transparentna, ali i
da ukaemo na onu dimenziju njegove filozofije koju e kritiki usvojiti i
dalje plodotvorno razvijati filozofi ija su dela, moda, i najvie obeleila
2
O pitanju kontinuiteta Diltajevog dela videti i Gadamer 2003c: 268.
265
266
filozofiju prolog i poetka ovog veka u Nemakoj (i ne samo u Nemakoj),

kao to su, pre svih, Hajdeger i Gadamer.
Diltajevo shvatanje filozofije kao epistemologije

Diltajevo eksplicitno formulisanje osnovnog zadatka filozofije izraz je
temeljnih pretpostavki njegovog vremena.3 Njegova filozofija se, naime,
razvija tokom druge polovine XIX stolea, razdoblja koje stoji u znaku
zavidnih uspeha prirodnih nauka, konstituisanih na osnovama moderne,
galilejevsko-kartezijanske paradigme tumaenja sveta. Novovekovnu prirodnu nauku, povrh svega, karakterie fundamentalni projekt stvarnosti
kao objekta za predstavljajue miljenje saznajnog subjekta, iji krajnji cilj
postaje ovladavanje prirodom na osnovu teorijskih rezultata do kojih se
dolazi strogim metodskim miljenjem.4 Tako je jedna od vanih posledica
velianstvenih postignua moderne nauke bila i radikalna kritika metafizike kao teorije koja pretenduje na isto umno saznanje temeljnih naela
stvarnosti, koja je svoju kulminaciju dostigla u Hegelovom sistemu apsolutnog idealizma. U skladu s tim, u drugoj polovini XIX veka teza o tzv.
slomu nemakog idelizma5 postae bezmalo opte mesto, pa e i sama jo
vie osnaiti u filozofiji ionako uveliko prisutna antimetafizika stremljenja. A upravo na tom fonu zapoinje i Diltaj svoje bavljenje filozofijom.
Ve pomenute tendencije beskompromisnog odbacivanja metafizike iznedrile su potrebu za temeljnim redefinisanjem same filozofije, radi
njenog saobraavanja novom duhu vremena. Tako se u razdoblju u kojem
su posebne nauke zaposele gotovo sva podruja predmetne stvarnosti,
pri tome decidirano zahtevajui za sebe status jedinog legitimnog naina
3
Ovim se, zapravo, pokazuje u kojoj se meri Diltajevi uvidi o tome da je svako
miljenje odreeno sopstvenim horizontom ili, kako je Hegel isticao, da je svako
neizbeno dete svog vremena, odnose i na samog Diltaja. Tako Diltaj, govorei o pojmu
duha vremena, na jednom mestu navodi: Time je u isti mah dato to da svaka takva
epoha nalazi ogranienje u jednom horizontu ivota. Pod tim podrazumevam
ogranienje u kome ive ljudi jednog vremena, u pogledu njihovog miljenja, oseanja
i volje. U njemu postoji jedan odnos ivota, ivotnih odnosa, ivotnog iskustva i
formiranja miljenja, koji pojedince dri i vezuje u jednom odreenom krugu modifikacija shvatanja, obrazovanja vrednosti i postavljanja ciljeva. Ovde nad pojedinanim
individuama vladaju neizbenosti (Diltaj 1980b: 224).
4 Up. Moderni pojam nauke skovan je zahvaljujui razvoju prirodne nauke u
XVII veku. Ovom razvoju dugujemo rastue ovladavanje prirodom, pa se tako i od
nauke o oveku oekuje da podupre slino ovladavanje ovekovim istorijskim svetom
(Gadamer 1996: 46).
5 Up. Devetnaesti vek je postao vek teorije spoznaje, jer je tek ukidanjem
Hegelove filozofije konano razorena po sebi razumljiva podudarnost logosa i bitka
(Gadamer 1978: 251).
OGLEDI I LANCI
otkrivanja istine, sasvim prirodnim doima u to doba preovlaujujui stav o

potrebi novog odreenja filozofije u smislu jedne teorije naunog saznanja.
Sastavni deo ove mone struje vremena bilo je i gotovo samorazumljivo
uverenje da se pod istinskim znanjem moe smatrati samo ono znanje to
se kree u granicama mogueg iskustva, a koje je, kako se vrsto verovalo,
podlono konanoj verifikaciji.
Ovakvo shvatanje filozofije najustrije su zagovarali pozitivizam Ogista
Konta (Comte) i njegovih sledbenika, odnosno batinici ranije empiristike filozofije, iji je glavni protagonista u ovom periodu bio Don Stjuart
Mil. Oni su strastveno ali, kako e se pokazati, u znatnoj meri dogmatino
i jednostrano negovali duh prosvetiteljstva XVIII stolea, nastao pod snanim uticajem empirizma i racionalizma prethodnog veka, s jedne strane,
i fascinantnih dostignua prirodnih nauka, pre svega Njutnove fizike, s
druge strane. Njutnova fizika, koja je neupitno vaila za primer neoborive
naune teorije, te kljune ideje empirizma i racionalizma izvrie enorman
uticaj i na Kantov kriticizam, koji i sam deli neke od noseih pretpostavki
miljenja XVIII i XIX veka, premda Kantovo delo, s druge strane, predstavlja sutinski preokret u pogledu elaboracije kljunih filozofskih pitanja tog
doba.
U Nemakoj druge polovine XIX veka otklon od metafizike uopte,
a nadasve od Hegelovog spekulativnog idealizma, uglavnom je vodio ka
obnavljanju duha Kantove filozofije. Tako e krilatica povratak Kantu
postati ideja vodilja kako neokantijanstva, filozofije koja je tada suvereno
vladala nemakom filozofskom scenom, tako i Diltajeve filozofije, koja se
odluno suprotstavljala neokantijanstvu, a koja je umnogome iznikla iz tla
nemake romantike prve polovine XIX veka,6 odnosno iz niza filozofija
ivota iji koreni seu sve do grke filozofije.
Oslanjajui se i sam na gotovo opti stav da je metafizika nepovratno
otpravljena u muzej starina i da je svako panje dostojno znanje iskustvenog karaktera, Diltaj7 se svesrdno okree ka Kantovoj transcendentalnoj
filozofiji, pristajui i sam uz preovlaujue shvatanje Kritike istog uma
kao, iznad svega, jedne antimetafizike teorije naunog saznanja,8 najupe6
Up.: Ali, dok je u drugim zemljama Evrope filozofija bila potpuno odreena
prirodnonaunim duhom, u Nemakoj je romantiarsko naslee predstavljalo jedan
od ivotno vanih momenata istorijske kole (Gadamer 2003a: 257). Inae, Diltaj je
sebe video i kao metodologa istorijske kole, iji je glavni predstavnik bio Ranke.
7 Up.: Celokupna nauka je iskustvena nauka, ali sve iskustvo ima svoj izvorni
sklop i svoje time odreeno vaenje u uslovima nae svesti, unutar koje se pojavljuje, u
celini nae prirode (Diltaj 1980a: 4546).
8 Ovakvo tumaenje Kanta Hajdeger je nastojao da radikalno preispita u svom
delu Kant i problem metafizike, dekonstruktivno interpretirajui Kantovu Kritiku istog
uma kao zasnivanje metafizike, tj. kao svojevrsnu fundamentalnu ontologiju.
267
268
atljivije otelotvorenog u matematici i (Njutnovoj) fizici. Pa ipak, Diltajeva

revitalizacija kantijanstva nipoto nije znaila puku restauraciju Kantove
filozofije, niti naprosto popunjavanje praznine to je ostala da zjapi nakon
Kantove Kritike istog uma, praznine koja se odnosila na odsustvo odgovarajueg utemeljenja duhovnih nauka, ve je primarno bila kritiko sleenje bitnih mogunosti koje prua Kantov transcendentalni pristup. Diltaj,
naime, u prvom redu usvaja Kantovo osnovno pitanje, iskreno uveren da je
kenigsberki mislilac jednom zasvagda precizno i upeatljivo formulisano
temeljno filozofsko pitanje o uslovima mogunosti optevaljanog saznanja.
Sledei u tom smislu Kanta, Diltaj je i sam duboko ubeen u nuno transcendentalni karakter svake valjane teorije znanja, izriito pritom oznaavajui i vlastiti poduhvat kao vid transcendentalne filozofije.9 Otuda Diltaj,
smatrajui uzornom Kantovu Kritiku istog uma, postavlja sebi zadatak
saznajnoteorijskog utemeljenja duhovnih nauka u jednoj Kritici istorijskog
uma. Naime, kao to je Kant utvrdio kategorije objektivnog saznanja prirode, tako bi sada i transcendentalna filozofija koja za cilj ima filozofsko
utemeljenje duhovno-naunog saznanja trebalo da ispostavi osnovne kategorije povesnog sveta,10 kao sveta koji se uvek konstituie kroz raznolike
manifestacija ljudskog duha. Tako se onda ispitivanje samog duha, zapravo
psihikog sklopa u kojem se konstituie svekoliko saznanje i koji iz sebe
proizvodi tvorevine koje su predmet duhovnih nauka, namee kao prvorazredan zadatak teorije ove grupe nauka.
Konsekventno tome, ulogu transcendentalne filozofije usmerene ka
otkrivanju kategorija duhovno-naunog saznanja preuzima najpre psihologija, i to kao nauka o totalitetu psihikog ivota. Celokupnost ljudske prirode postaje primarna tema istraivanja zato to u duhovnim tvorevinama do
izraaja dolazi upravo totalitet psihikog ivota oveka, a ne samo saznajna
komponenta njegovog bia. Tim stavom Diltaj se ve na samom poetku
vidno distancira od Kanta, iji mu se pristup u tom pogledu ini isuvie
apstraktnim. No, psihologija koju Diltaj razvija sutinski se razlikuje i od
tradicionalne psihologije, i psihologija je, kao to Hajdeger s dobrim razlozima primeuje, u stvari samo po imenu (Heidegger 2000: 133), budui
da u osnovi predstavlja rasvetljavanje temeljnih struktura samog ljudskog
ivota, kao svagda povesnog ivota.
Odnos predmeta i metode

Saobrazno osnovnoj liniji moderne filozofije, koja problem metode vidi
kao jedan od stoernih problema miljenja, ovaj problem i kod Diltaja zau9
Up.: Mi moramo da nastavimo delo transcendentalne filozofije (Diltaj). Vie

o tome videti u ini 1980: 1315.
10 Up. Gadamer 1978: 252.
OGLEDI I LANCI
zima istaknuto mesto. Iako u znatnoj meri prihvata moderno odreenje

metode i ciljeva saznanja, Diltaj ipak odstupa od, u njegovo vreme sve izraenijih, nastojanja da se nivelie bitna razlika izmeu prirodnih i duhovnih
nauka i, sledstveno tome, afirmie univerzalna nauna metoda kao okosnica jedinstvene nauke. Ali u meri u kojoj odluno brani tezu o neukidivoj
distinkciji izmeu prirodnonaunog i duhovno-naunog saznanja, s jedne
strane, a i sam sledi geslo o povratku Kantu radi rasvetljavanja teorijskosaznajne osnove duhovnih nauka, s druge strane, Diltajeva pozicija pokazuje
se kao nesumnjivo srodna poziciji neokantijanaca.
Neokantijansko stanovite o pitanju kriterijuma demarkacije izmeu
nauka o prirodi i duhovnih nauka na najpregnantniji nain formulisao je
Vilhelm Vindelband (Windelband), jedan od korifeja badenskog neokantijanstva. On pomenutu razliku iskazuje kao razliku izmeu nomotetikih
i ideografskih nauka, precizirajui pritom da prve za cilj imaju objanjavanje pojava njihovom supsumcijom pod univerzalne zakone, dok su druge
preteno deskriptivne, budui da tematizuju jednokratne pojave, koje se ne
mogu legitimno tretirati kao sluajevi optih zakonitosti.
Iako i sam naglaava tezu o jednokratnosti duhovnih tvorevina, Diltaj
odluno odbacuje neokantijanski kriterijum, istiui kao glavni protivargument nespornu injenicu da su i prirodne nauke, u manjoj ili veoj meri,
ideografske, a ne samo nomotetike, kao to su, opet, i mnoge duhovne
nauke (npr. lingvistika i ekonomija) nomotetike. Diltaj istie da se linija
razgranienja izmeu pomenutih grupa nauka mora povui uzimanjem u
obzir prvenstveno osnove iz koje nastaju njihovi predmeti, ime se u isti
mah implicira neophodnost sasvim osobenih metodskih postupaka u prirodnim i duhovnim naukama.11
U tom pogledu Diltajevo shvatanje ide ruku-podruku sa shvatanjem
Brentana, koji je, kao i sam Diltaj, bio uenik Trandelenburga, koji je, kao
to Hajdeger12 napominje, utemeljio aristotelovsku tradiciju, to je bila
iva od 1840, tradiciju ije se snano prisustvo oituje i u Diltajevoj, kao i
u Brentanovoj filozofiji. Sam Brentano je, naime, vlastito shvatanje filozofske metode nedvosmisleno izneo ve u naslovu svoje habilitacijske teze iz
1866, koji je glasio: Istinska filozofska metoda nije ni jedna druga do ona
prirodne nauke. Ali time Brentano, kako istie Hajdeger, nipoto nije eleo
da se stavi na stranu pobornika univerzalne naune metode, ve upravo
11
Up.: Razlika saznanja u prirodnim i istorijskim naukama je postavka od koje

Diltaj polazi, a ona treba da bude legitimisana rekonstrukcijom osnove iz koje istorijsko saznanje nastaje, dakle, rekonstrukcijom naina pojavljivanja njegovog predmeta
injenica istorijskog ivota i pojmovnog aparata kroz koji se te injenice povezuju
u nauni sistem (ini 1980: 8).
12 Up. Heidegger 2000: 1819.
269
270
obrnuto: hteo je da naglasi to da e filozofija biti na visini svog zadatka

samo ukoliko na sopstvenom podruju bude inila ono to prirodne nauke
ine na svom, tj. samo ako joj poe za rukom da iznae metodu primerenu njenom predmetnom polju, kao to su to ve uinile prirodne nauke za
vlastiti domen istraivanja. U skladu s tim Brentano e u delu Psihologija
s empirijskog stanovita uspeti da se oslobodi od prenoenja prirodnoznanstvene psiholoke metode na istraivanja duevnog ivota (Heidegger
2000: 19), a isto e, u sutini, nastojati da izvede i Diltaj u svom poduhvatu
izgradnje analitike i opisne psihologije, koja za cilj ima da temeljne strukture psihikog ivota obelodani iz njega samog, dakle, klonei se (koliko
god je to mogue) bilo kakvih konstruktivnih zahvata svojstvenih, inae,
prirodnim naukama. Na tom tragu Diltaj spremno odbacuje i asocijacionistiku psihologiju, koja psihiki ivot redukuje na impresije, kao svojevrsne atome od kojih je, navodno, sazdan celokupan psihiki ivot oveka,
a ija bi se zakonitost mogla otkrivati pomou naunih hipoteza, dakle,
upravo po modelu prirodnonaunih istraivanja. Nasuprot tradicionalnoj
psihologiji, Diltaj istie da nam je, za razliku od spoljanjeg sveta, psihiki
ivot neposredno dat u unutranjem iskustvu i stoga bi nova psihologija
trebalo da se strogo pridrava ovog osobenog vida iskustva, kako bi uopte
bila kadra da dovede do evidentnog saznanja sutinske aspekte psihike
strukture. tavie, s obzirom na neposrednu datost sopstvenog predmeta, psihologija je, kao to Diltaj vrsto veruje, ak u izvesnoj prednosti u
odnosu na prirodne nauke, iji je predmet saznajnoj svesti potpuno stran
(Diltaj 1980b: 47), a koje su upravo zato i primorane da poseu za hipotezama kao misaonim konstrukcijama radi deifrovanja prirodnih zakona.13
Shodno tome, nauka o psihikom ivotu, kakvu na umu ima Diltaj, nije
i ne moe biti prirodna nauka, kao to je to u osnovi (bila tradicionalna)
psihologija.14
Psihologija kao filozofija ivota

Uzimajui u svojoj novoj, nekonstruktivnoj psihologiji za temu celinu psihikog ivota (celog oveka), a ne kao Kant, Lok, ili Hjum samo njegovu
saznajnu stranu, Diltaj se sada poduhvata zadatka da deskripcijom i ralanjavanjem, nekom vrstom protofenomenologije, iznese na videlo konsti13
Neemo se pokazati kao pravi uenici velikih prirodnonaunih mislilaca time

to emo metode koje su oni pronali preneti na nae podruje, ve tako to emo nae
saznanje prilagoditi prirodi naih objekata i to emo se prema naem podruju
odnositi upravo onako kako se ti naunici odnose prema svom. Natura parendo vincitur... (Diltaj 1980: 53).
14 Up. Gadamer 2003c: 271.
OGLEDI I LANCI
tutivne momente psihikog sklopa i na neposredan nain utvrdi prirodu

njihovog uzajamnog odnosa.15
I pored toga to umnogome i sam prihvata tradicionalnu podelu due
na tri konstitutivna dela saznajni, voljni i emocionalni Diltaj, u otrom
protivstavu spram platonizma ranije psihologije, koja ove delove tumai
kao na neki nain odvojene16 delove due, nastoji da demonstrira sasvim
osoben modus njihovog uzajamnog odnosa. Iskazujui specifinu meuzavisnost delova due u pojmu psihikog sklopa, Diltaj u osnovi psihiki
sklop izlae kao svojevrsnu teksturu koju odlikuje uzajamno odreivanje
celine delovima i delova celinom. Re je, dakle, o jednom odnosu koji je,
pod imenom hermeneutikog kruga, tradicionalna hermeneutika uvek
navodila kao osnovnu karakteristiku razumevanja tekstova, premda se
Diltaj pri analizi psihikog sklopa uopte ne poziva na hermeneutiku.
Odnos izmeu delova psihikog sklopa, zapravo, nije jednostavan
uzrono-posledini odnos, to znai da se nijedan njegov deo ne da kauzalno izvesti iz drugih delova. Uprkos tome to zadravaju samosvojnost,
oni su u isti mah naroita vrsta jedinstva uzajamno odreujuih delova, u
smislu da modifikacija jednog dela psihikog sklopa neizostavno uslovljava modifikaciju njega kao celine, to e rei da su u svakom aktu svesti na
delu (u odreenoj srazmeri) i saznajni i voljni i emocionalni aspekt celovitog duevnog ivota. A o tome, ini se, dovoljno reito svedoe sledee
Diltajeve rei:
Prepoznati prisustvo oseanja u svakom ivotnom svesnom stanju, zavisi [...]
od shvatanja ove komponente psihikog ivota u celokupnom njegovom obimu.
Ono ukljuuje ne samo zadovoljstvo i bol ve i odobravanje i neodobravanje,
zadovoljstvo i nezadovoljstvo i celokupnu skalu suptilnih oseajnih akcentuacija.
15 U ilama saznajnog subjekta koji su konstruisali Lok, Hjum i Kant ne kola
stvarna krv, ve razreeni sok uma kao puke delatnosti miljenja. Mene je, meutim,
istorijsko kao i psiholoko bavljenje celim ovekom dovelo do toga da njega, u
raznovrsnosti njegovih snaga, ovo bie koje ima volju, osea i predoava, stavim takoe
u osnovu objanjenja saznanja i njegovih pojmova (kao to su spoljanji svet, vreme,
supstancija, uzrok), ma koliko da se ini da saznanje ove svoje pojmove tka samo od
materijala opaanja, predoavanja i miljenja. Zbog toga je metoda sledeeg pokuaja
ova: svaki sastavni deo savremenog apstraktnog naunog miljenja dovodim u vezu sa
celokupnom ljudskom prirodom, onako kako su je pokazali iskustvo, prouavanje jezika i istorije, i traim sklop (Diltaj 1980b: 47).
16 To da je u sri Diltajevog miljenja tenja da se prevlada platonistiki chorismos na svim nivoima jednom vrstom aristotelizma sugeriu i ove rei: Svejedno otkuda to dolazilo, u ivotu subjekta istorijski deluju socijalne kategorije: uzajamna obvezanost, dunost, pravo, organizacija. One imaju sadraj, koji jedino sainjava njihovu
egzistenciju. Tako je ispunjen zahtev da oblici ne budu odvojeni od sadraja. Ukidanje
itave te lane suprotnosti. Te kategorije, oblici, pojmovi su u predmetnom svetu istorije uglavnom ostvareni (Diltaj 1980a: 337).
271
272
U svakom instinktu neizostavno su na delu i nejasna oseanja. Panja je voena

interesom, ali ovo drugo je oseajna komponenta koja je rezultat uslova sopstva
i njegovog odnosa prema objektu. U odluivanju, slika prisutna u volji praena
je zadovoljstvom; tavie, odluivanje esto ukljuuje averziju prema sadanjem
stanju; konano, oseanja konstituiu njegovu pokretaku snagu. Prisustvo oseanja u naem predodbenom i saznajnom ponaanju tee je utvrditi, ali paljiva
opservacija ipak doputa njihovo dovoenje do evidencije (Dilthey 1997: 83).
To to se odreena stanja svesti, istie dalje Diltaj u istom tekstu, obino

shvataju kao isto voljna, ili predodbena, ili samo kao emocionalna stanja proistie, zapravo, iz toga to u odreenom kompleksnom stanju svesti
prevagu odnosi samo jedan aspekt, tako da se drugi jedva uoavaju ili se
uopte ne zapaaju. Pa ipak, osmotri li se paljivije stvarno stanje stvari,
belodanim ipak postaje da svaki modus svesti sadri u sebi (u izvesnoj proporciji) sve aspekte celovitog psihikog sklopa.17 I upravo stoga se sloena
stanja svesti ne mogu jednostavno razloiti na nezavisno postojee delove, koji bi se tek naknadno sintetizovali, niti bilo koje stanje svesti faktiki
postoji bez ostalih (u svakom predstavljanju dati su u odreenom stepenu i
emotivni i voljni moment), ve ona ine upravo jednu strukturu, tj. re je o
odreenoj celini koja proima delove, pri emu, opet, sami delovi odreuju
celinu.
Sama stanja svesti, uz to, nikada nisu zatvorena u neki za sebe postojei subjekt, koji bi tek naknadno stupao u odnos sa svetom kao objektom,
ve izmeu sopstva (onog Ja) i sveta (stvari i drugih ljudi) postoji izvorna
korelacija,18 koja je sutinski odreena izvornim odnosom sopstva prema
samom sebi. U sopstvu se, dakle, konstituie svet, tj. razumevaju se stvari i
drugi ljudi s obzirom na iskonski odnos sopstva prema sebi,19 to se onda
manifestuje kroz konkretno stanje svesti kao odreene modifikacije celine
predstavljanja, oseanja i volje.
17
Up. Dilthey 1997: 83.

Diltaj tvrdi: Nama nikada nije dat na jednoj strani ivot a na drugoj strani
svet, ve su obe strane uvek ne samo zajedno nego u najivotnijem jedinstvu: tek razvoj intelektualnih tvorevina sve vie razreava ovaj sklop; Svet kao samostalna
veliina je obina apstrakcija (u ini 1980: 22).
19 Na ovo ukazuje i K. O. Apel, koji istie da je Diltaj uvideo da se subjekt
razumijevanja ne moe shvatiti, poput subjekta objektivne spoznaje u prirodnoj nauci
kao ista svijest, koju odreuje aficirajua stvar-o-sebi kao zakonomjerne pojave, nego
kao ivot koji se iznutra razumije u doivljaju i u izrazu doivljaja. Napominjui da
je prema Diltaju za razumevanje tueg ivota neophodno da ovek razume uvek ve
sam sebe kao ivot, Apel onda istie: Na ovu Diltheyevu koncepciju prema kojoj
ljudski ivot, razumljiv iznutra, a iza koga se ne moe ii nazad, uvijek ve premauje
kartezijansko-kantovsku subjektobjekt razdvojenost i stoga se moe izloiti iz svog
samorazumijevanja nadovezuje se Heidegger u Bitku i vremenu (Apel 1980: 226
227).
18
OGLEDI I LANCI
Time je Diltaj na sebi svojstven nain nastojao da prevlada opoziciju subjektobjekt, karakteristinu za najvei deo moderne epohe, ali je taj
poduhvat, kako se ispostavilo, bio samo delimino uspean.
Doivljaj i vreme
Kao rezultat meudejstva transcendentalne strukture sopstva i spoljanjeg
sveta, s kojim je ona, kao to smo videli, u izvornoj korelaciji, nastaje ono
to Diltaj naziva doivljaj (Erlebnis). U njemu se manifestuje sam ivot, iza
koga, kako Diltaj posebno naglaava, nije mogue ii. No, ono to svakako zavreuje naroitu panju u Diltajevoj deskriptivnoj analitici strukture
doivljaja jeste njegovo snano insistiranje na bitno temporalnom karakteru doivljaja. Ovo osvetljavanje sutinske temporalnosti naih doivljaja
predstavlja, bez ikakve sumnje, panje vrednu novinu u odnosu na gotovo
sva dotadanja tumaenja psihikog sklopa ili ivota,20 to e biti od krucijalnog znaaja za filozofije koje e se razviti upravo pod nesumnjivim uticajem Diltajevih ideja, kao to su Hajdegerova i Gadamerova filozofija.
Naime, duevni sklop, prema Diltajevom miljenju, nije statina struktura, ve je u osnovi osobena aktivnost, koja pritom nije ni nekakav jednostavan tok u vremenu, nego pokrenutost naroite vrste. Ta specifina
pokrenutost psyche jeste, u stvari, konkretno, ivotno vreme, koje sutinski
prethodi obinom pojmu vremena. Kao aktivnost, psihiki sklop je, drugim
reima, specifina aktivna forma, to u isti mah znai teleoloka pokrenutost ivota koja se sada, pomou deskriptivne analize doivljaja, konkretnije osvetljava s obzirom na njegov bitno vremenski karakter. Tako Diltaj, na
tragu ove osobene, uglavnom neizriite rehabilitacije aristotelizma, ukazuje
na sutinu vremena koja je ostala skrivena skoro svim misliocima do njega,
od samog Aristotela pa do Kanta i Hegela, a koju e onda, upravo sledei u
velikoj meri samog Diltaja, do kraja eksplicirati Hajdeger u Bivstvovanju i
vremenu, odreujui pritom terminoloki ovu razliku izmeu uobiajenog
i novog poimanja vremena kao razliku izmeu tzv. izvornog i vulgarnog
pojma vremena. No, ve Diltaj dovoljno odluno istie da sama vremenitost psihikog sklopa, kao samog ivota, nije vreme u smislu puke sukcesije
trenutaka, niti vreme kao prazna, a priori forma ulnosti (Kant), ve upravo
konkretno, ivotno vreme, ija je sutina u osnovi ekstatika (Hajdegerov
izraz), u smislu da je tu svagda re o jedinstvenom tkanju ispunjenih horizonata prolosti, sadanjosti i budunosti.
U tom smislu Diltaj pokazuje da sadanja stanja svesti nikada ne teku
mirno kroz meusobno nezavisne vremenske trenutke, ve je svaka sadanjost (koja je pritom uvek konstituisana u nekoj korelaciji sopstvosvet)
20
Diltajevom shvatanju vremena najblie je Bergsonovo shvatanje.
273
274
odreena u isti mah i budunou (mogunou, onim to se oekuje, emu

se nadamo, to elimo, emu teimo...) i onim to se zbilo u neposrednoj
ili daljoj prolosti. Svaka sadanjost, uvek ispunjena nekim sadrajem, jeste
deo u kojem se (kao u svojevrsnoj monadi) ogleda celina ivota, kao jedinstvo sve tri dimenzije vremena. Dakle, psihiki ivot jeste jedna celina,
koja ima odreeni smisao; on je izvesna aktivna forma, to se ispoljava kao
konkretno vreme, a unutar koje pojedini momenti dobijaju odreena znaenja. Dakle, upravo ova izvorna temporalnost doivljaja omoguava da
celina ivota bude na neki nain data, a ta datost sutinski determinie njegove pojedinane delove. U tom smislu Diltaj kae:
U nizu koji tako nastaje, prolo kao i budue, mogue, transcendentno je momentu ispunjenom doivljajem. Ali oboje, prolo i budue, odnose se na doivljaj u
jednom nizu koji se kroz takve odnose povezuje u celinu. Sve prolo, poto seanje
na njega ukljuuje prepoznavanje, odnosi se na neki bivi doivljaj, strukturalno
kao otisak. U budunosti mogue je isto tako povezano sa nizom preko njime
odreenog kruga mogunosti. Tako u ovom procesu dolazi do opaanja psihikog
sklopa u vremenu koje ini tok ivota. U ovom toku ivota, svaki pojedinani
doivljaj povezan je sa celinom. Ova ivotna celina nije suma ili skup sukcesivnih momenata, nego je celina konstituisana odnosima koji povezuju sve delove.
Polazei od sadanjeg, mi unazad prolazimo niz seanja dotle dok se nae malo,
neovrslo, neoblikovano Ja ne izgubi u tami, i od tog sadanjeg prodiremo napred
ka mogunostima koje su postavljene u njemu i koje poprimaju nejasne, daleke
dimenzije. Tako nastaje jedan rezultat vaan za sklop duhovnih nauka (Diltaj
1980b: 185).
Istu misao Diltaj koncizno iskazuje na jednom drugom mestu:

ivot je najtenje povezan sa ispunjenjem vremena. [...] U vremenu ivot postoji
kao odnos delova prema celini, znai prema njihovom sklopu. Isto tako je dato
i ono to je u razumevanju naknadno doivljeno. ivot i ono to je naknadno
doivljeno imaju poseban odnos delova prema celini. To je odnos znaenja delova
za celinu (Diltaj 1980a: 290291).
Dakle, tek iz ove unapred date celine ivota pojedinani doivljaji zadobijaju znaenje, pri emu se ono uvek odnosi na neto pojedinano, tj. na
delove koji nose odreenu celinu, s tim to ova celina ima smisao. A to
dalje govori da se znaenje kao osnovna istorijska kategorija temelji upravo
na izvornoj strukturi ivota, naime, na bitno vremenskom ivotu-u-svetu.
S ispostavljanjem ivota kao osobene vrste toka koji je samo konkretno
vreme, kao jedinstvo ispunjenih horizonata sadanjosti, prolosti i budunosti, jasnije se ocrtava i svrha, kao jo jedna bitna kategorija ivota. A
budui da je bitno teleoloka pokrenutost, ivot se onda razotkriva kao
proces ostvarivanja mogunosti, to opet upuuje na njegov bitno budunosan karakter, ali i na kategoriju moi kao vanu kategoriju ivota.
OGLEDI I LANCI
Svuda se ovde pokazuje teleoloki karakter strukturnog sklopa. [...] Tako se u

povezanosti samih procesa sadrano stremljenje ka cilju koje, kao tenja ukotvljena u psihiki sklop, podstie da se realizuje jedno primerenije stanje, i to primerenije samo sa gledita ovog individualnog psihikog sklopa ne u objektivnom smislu. Psihika struktura je svrsishodna, jer ona ima tendenciju da ivotne
vrednosti stvara, odrava i poveava i da ravnoduno i neprijateljsko iskljuuje...
Zadovoljenje jedne strasti, proirenje egzistencije, mir i sigurnost due, usavravanje, dunost sve su to samo tipovi beskonane raznolikosti individualne
usmerenosti. [...] Strukturni sklop nije usmeren samo unazad u seanje i njegovu
nepromenljivost, on neprestano i to je njegova najjaa crta nadire iz prolosti
i sadanjosti u budunost, raunajui, igrajui se slikama, ali i teei. Doivljaj
koji ukljuuje takvu tenju sadri u sebi u isti mah ogranienje i slobodu, nikada
kao zakljuak, nego upravo kao doivljavanje. S obzirom na krug mogunosti
on je odreen sadanjou i prolou, oblikom ivota [kurziv M. S.] i ivotnim
odnosima (Diltaj 1980b: 244)
Kao ivotna forma, tj. volja koja se prema svetu odnosi polazei primarno
od svrhe ijoj realizaciji tei, ivot onda vrednuje. Neemu pripada pozitivna
ili negativna vrednost s obzirom na njegov odnos prema odreenom ivotu,
koji fenomene koje sree u svetu razumeva shodno tome da li podstiu tenju
ivota ka ostvarenju sopstvenih mogunosti, ili su prema njoj ravnoduni, ili
je pak sputavaju, to se manifestuje u odgovarajuim oseanjima i voljnim
aktivnostima usmerenim, u krajnjoj liniji, ka realizaciji odreenih vrednosti.
A to onda govori da same vrednosti nisu nikakvi izvanvremenski i izvansvetski (nepovesni) fakti, kako su u to, posve u duhu platonizma, bili duboko
uvereni neokantijanci, ve one, zapravo, izrastaju iz samog konkretnog ivota koji je, kao teleoloka pokrenutost, tj. kao proces ostvarivanja mogunosti, u isti mah nain procenjivanja kao modusa ivotnog odnoenja. Naime,
vrednosti su date u doivljaju kao proizvodi jedinstvenog psihikog sklopa
budunosti, prolosti i sadanjosti, koji podrazumeva interakciju sa, iz ovog
obuhvatnog temporalnog horizonta shvaenim, stvarima i drugim osobama.
Drukije iskazano, sam ivot, kao volja za mo ili, kao to bi Diltaj pre mogao
da kae, kao mo koja je volja, energija (energeia) vrednuje, procenjuje; isti
uvid ve je iskazao Nie, koji onda decidirano tvrdi da ivot kao volja za
mo, to u isti mah znai kao rast, odnosno razvoj, uvek interpretira.
Ovo ne znai nita drugo nego to da sutini samog ivota pripada da
uvek iz sebe za sebe nekako vrednuje, procenjuje. U skladu s tim Diltaj
moe da kae21:
21 Tako Diltaj na jednom mestu tvrdi da ne postoje vrednosti koje bi vaile za
sve nacije. [...] Sama istorija je stvaralaka snaga koja odreuje vrednosti, stvara ideale,
svrhe prema kojima se meri znaenje ljudi i dogaaja (Diltaj 1980a: 349). Iz ivota
proistie pojam vrednosti (isto: 349). Up. takoe: Jer u doivljavanju lei neko zauzimanje stava, neko ponaanje prema svemu to se u njemu pojavljuje kao pojedinani
ivotni odnos, kao to su privredna egzistencija, prijateljstvo, nevidljivi svet. To je
275
276
Ne postoje ovek ili predmet koji bi za mene bili samo predmet a ne bi sadrali
pritisak ili zahtev, cilj neke tenje ili povezanost s voljom, vanost, zahtev za uzimanjem u obzir i unutranju bliskost ili otpor, distancu i tuost. ivotni odnos,
bio on ogranien na dati momenat ili trajan, ini ove ljude i predmete za mene
nosiocima sree, proirenja moje egzistencije, poveanja moje snage, ili oni u
ovom pogledu ograniavaju pozornicu moje egzistencije, vre pritisak na mene,
smanjuju moju snagu. A predikatima, koje stvari tako dobijaju samo u ivotnom
odnosu prema meni, odgovara promena stanja u meni samom, promena koja
potie iz ivotnog odnosa (Diltaj 1980b: 175).
Ali, za razliku od Niea, Diltaj u mnogo veoj meri obraa panju na povesni karakter ivota, naime, ivota koji se uvek odvija unutar povesno otelotvorenih formi objektivnog duha. Navedeno konkretno jedinstvo vremenskih dimenzija (ili ekstaza) ukazuje, s obzirom na ispunjenost njihovih
horizonata odreenim sadrajem, na bitnu povesnost doivljaja. Povesnost,
koja se sada pokazuje kao jedna od temeljnih kategorija ivota, ne moe se
uzme li se u obzir bitno vremenska struktura ivota-u-svetu redukovati na momenat prolosti, ve je neophodno shvatiti je upravo s obzirom
na pomenuto izvorno jedinstvo ivota, omogueno sintetikim uinkom
konkretne vremenosti: sadanjost je odreena prolou ali i budunou,
koja je i sama odreena prolou; kao to je i sama prolost, tj. ono to
se u konkretnoj situaciji pojavljuje kao relevantno u prolosti, odreena
budunou, tj. svrhama koje konkretni ivot projektuje kao mogunosti koje nastoji da ostvari. Zahvaljujui ovom iskonskom jedinstvu ivota, uvek nekako prisutnom u doivljaju koji datosti okuplja oko odreene teme,22 sam ivot upravo kao bitno temporalan, to u isti mah znai
sklop delovanja uslovljen tim stavom, tom unutranjom pozicijom. U ivotu postoje
veze s onim prema emu on zauzima stav, prema emu postoji neko ponaanje; to su:
otuenost, povlaenje iz nekog ivotnog odnosa, izdvajanje, ljubav, povlaenje u sebe,
enja u jednom pravcu, suprotstavljanje, potreba za postojanjem neega, postulisanje
toga, potovanje, oblik, bezoblinost, protivrenost izmeu ivota i objektivnosti,
nemo ivota u odnosu na objektivno, volja da se u postojeoj objektivaciji otkloni ono
to je nepodnoljivo kako bi ivot opet mogao uivati sam sebe, ideal, seanje, razdvajanje, spajanje. U samom ivotnom sklopu postoji bol zbog konanosti, tendencija da
se on otkloni, tenja ka realizaciji i objektivaciji, negiranje postojee ogranienosti i
njeno otklanjanje, razdvajanje i povezivanje. Predikatske odredbe ivota su svetovnost,
siromatvo, lepota ivljenja, sloboda, nain ivljenja, sklop, razvoj, unutranja logika,
unutranja dijalektika (Diltaj 1980a: 299).
22 Up. Erlebnis ili ivljeno iskustvo Diltaj odreuje kao jedincu koja se dri na
okupu zahvaljujui zajednikom znaenju: ono to u struji vremena formira jedinstvo
u sadanjosti zato to ima unitarno znaenje jeste najmanji etititet koji moemo oznaiti
kao iskustvo. Idui dalje, moe se iskustvom nazvati svako obuhvatajue jedinstvo
delova ivota povezanih zajednikim znaenjem za tok ivota ak i ako su neki delovi
odvojeni jedni od drugih dogaajima koji prekidaju tok. Drugim reima, znaenjem
OGLEDI I LANCI
povestan ima, zapravo, strukturu jedne prie ili melodije; shodno tome,
on se pokazuje kao osobeno harmonino jedinstvo delova, koje se ostvaruje ve na prerefleksivnom nivou doivljaja i koje se onda na razliite naine
izraava u ulno dostupnom vidu, tj. u izrazima doivljaja. Pri tome su potpunije vrste izraza doivljaja bremenite ne samo onim to potie iz svesti
ve i onim to je neosvetljeno sveu, a ipak u doivljaju delatno, dok je u
izrazu, na neki nain, dato. U njima se, naime, izraava celovit, konkretan
psihiki sklop, koji je kao vremenit uvek odreen poveu koja se dogaa
kao mnogostruko ispoljavanje ivotnih formi. Prema tome, veina izraza se
ne da svesti na uinak uma, ve su oni pre rezultati (Ergebnisse) osobenog
sadejstva svesnog i nesvesnog aspekta psihikog sklopa.
Duhovne nauke i trijada doivljajizrazrazumevanje

Tako se onda ovek moe na adekvatan nain saznavati samo posredstvom
tumaenja ispoljavanja celovitog oveka, kao jedinstva nesvesnog i svesnog
u njemu. U skladu s tim, Diltaj moe tvrditi da ovek sebe saznaje samo u
istoriji, nikada introspekcijom (Diltaj 1980a: 338), zato to je introspekcija prevashodno svesni (u osnovi bitno popredmeujui) akt, kojem izmie
itava jedna dimenzija ivota, dimenzija koja se, ipak, pokazuje u izvesnim
vidovima ispoljavanja doivljaja, a koji su onda podloni interpretaciji.23
Otuda, u meri u kojoj istorija ima za temu iroku lepezu formi ljudskog
stvaralakog duha, ona s pravom zadobija status jedne od najvanijih nauka
o ljudskom ivotu. Zapravo, duhovne nauke uopte javljaju se u ovoj optici
kao nauke koje za cilj imaju da razumeju sam ivot posredstvom tumaenja
njegovih manifestacija, duhovnih tvorevina, koje Diltaj naziva jo i izrazima ivota ili objektivacijama duha. Stoga su duhovne nauke konkretnije
odreene preko trijade doivljajizrazrazumevanje, pri emu se saznajnoteorijski zadatak sada jasnije pokazuje kao izgradnja metode koja e
obezbediti optevaljano razumevanje duhovnih tvorevina, koje predstavlja
specifian vid objektivnog saznanja u duhovnim naukama.
Poto je analitiko-deskriptivna psihologija iznela na videlo da su
uslovi mogunosti produkovanja izraza, kao predmeta duhovnih nauka,
u osnovi isti kao i uslovi mogunosti razumevanja tih izraza, kojima se
ispunjeno iskustvo slikanja, na primer, moe ukljuivati mnogo susreta odvojenih u
vremenu a da se jo uvek nazove iskustvom/doivljajem (Erlebnis). Iskustvo/doivljaj
romantine ljubavi ne zasniva se na jednom susretu, ve ujedinjuje dogaaje razliite
vrste, vremena ili mesta; ali njihovo jedinstvo znaenja kao iskustva izdie ih iz struje
ivota i dri ih zajedno u jedinstvu znaenja, tj. iskustva (Palmer 1969: 107).
23 Up. Jer, izraz izvire neposredno iz due, bez refleksije, i svojom vrstinom
odoleva razumevanju; tako on sadri vie od doivljaja nego to samoopaanje moe
pronai (Diltaj 1980b: 243).
277
278
bavi hermeneutika, onda se u tom smislu hermeneutika pojavljuje upravo kao samorazjanjenje razumevanja koje je svojstveno samom ivotu jo
na prerefleksivnom nivou. Hermeneutika, zapravo, treba da to je mogue
eksplicitnije izloi neophodne pretpostavke za jedan proces koji je u odnosu na produkovanje izraza obrnut, a to upravo znai da omogui ponovno
doivljavanje zahvaljujui kojem e totalitet psihikog sklopa uestvovati i
u razumevanju objektivizacija duha, kao to je bio na delu i prilikom konstitucije doivljaja kao osnove izraza.
Naime, samo produkovanje izraza, s jedne strane, i razumevanje izraza, s druge, uinci su istovetnog psihikog sklopa, jedinstvene ljudske prirode, to onda predstavlja jedan od temeljnih preduslova mogunosti razumevanja. Saobrazno tome, Diltaj na jednom mestu istie da je u onome to
duhovne nauke uistinu rade re o tome da tu ivot saznaje ivot (Diltaj
1980b: 181) ili duh razumeva duh. A budui da je bie koje karakterie
osobeni psihiki sklop (koji ini jedinstven nacrt predoavanja, oseanja
i volje), ovek je bie koje se odlikuje razumevanjem ivota i na predteorijskoj ravni, to se onda na spontan nain izraava i u raznim vidovima prednaunog shvatanja samog ivota, kao to su narodne umotvorine,
poslovice, sage i sl. A to, onda, govori o tome da je samoj ljudskoj prirodi
imanentan refleksivitet, tj. da je stremljenje ka pojmu sutinska crta ivota. I upravo zbog toga Diltaj moe decidirano da tvrdi da duhovne nauke
nastaju u produetku ove prirodne tendencije ljudskog ivota da sam sebe
razumeva. One, naime, samo radikalizuju ono to je samom ivotu i inae
svojstveno.
Duhovne nauke, izriito i metodski svesno uzimaju za predmet sve
ono u emu se duh ispoljio, dakle, ono to je postalo ulno dostupan izraz
doivljaja ili objektivacija duha, pri emu su ove objektivacije duha celine organski povezanih delova, odnosno delovi obuhvatnijih celina koje ih
odreuju. Tako je onda ono to odvajkada slovi kao bitna odlika razumevanja tekstova, hermeneutiki krug, koji zahteva da se tekst razumeva u
procesu koji ide od delova ka celini i od celine ka delovima, utemeljen u
samoj psihikoj strukturi, koja je u sebi povesno odreena celina delova i
koja tvori dela kao povesno odreene celine delova. Razumevanje tekstova je, drugim reima, modifikacija izvornog razumevajueg odnosa oveka
prema sebi i svetu.
Duhovne tvorevine su, kao to smo videli, produkti ljudskog ivota koji je imanentno povestan. Teza da je ovek bie koje dela u povesti,
predstavlja, zapravo, kvintesenciju Diltajevog stanovita. Otuda se manifestacije ivota, kao bitno povesnog delovanja, moraju shvatiti i interpretirati uzimanjem u obzir kulturnopovesno otelotvorenih sklopova, povesno odreenih ivotnih formi, koje su uvek na izvestan nain hijerarhijski
uklopljene u obuhvatnije povesne forme. Naime, sasvim u aristotelovskom
OGLEDI I LANCI
duhu, Diltaj zastupa miljenje da su singularni sklopovi i sami inkorporirani u ire sklopove, tj. da oni fungiraju kao osobene aktivne ivotne forme
koje su delovi obuhvatnije forme, npr. duha epohe ili, u krajnjoj liniji, celine povesti. Ove obuhvatnije forme poseduju odreeni smisao, dok forme
manjeg obima imaju odreeno znaenje unutar tog obuhvatnijeg sklopa.
Shodno tome, slobodno se moe rei da je povesno dogaanje nadindividualno dogaanje; zahvaljujui formama objektiviranog duha, kao to su
obiaji, moral, religija, pravo, ekonomija, ali i nauka, umetnost i filozofija,
ono zapravo nosi ivot individua, ali se, s druge strane, dogaa samo kroz
njihovo delovanje, koje je, kao to smo videli, primarno teleoloko i kao
takvo oblikotvorno, dakle, u isti mah i slobodno (dakako, samo u granicama konkretne situacije). Naime, kao i kod Hegela, duh nije neto izvan
sveta i vremena, ve se konkretno vreme i svet zbivaju samo kroz ljudske
stvaralake aktivnosti, tj. ispoljavanjem stvaralakih energija konkretnih
povesnih individua, i to kao ispoljavanje totaliteta oveka u povesti, kao
povesno ispoljavanje raznolikih ljudskih mogunosti. Pritom, budui da je
uvek manifestacija odreenog ivotnog odnosa, ljudsko delovanje podrazumeva u isti mah akciju i reakciju; delovanje se svagda suoava s jaim
ili slabijim otporima koje je prinueno da savlauje, pa je, u skladu s tim,
svekoliko delovanje u stvari faktiko ispoljavanje povesnih snaga (moi),
koje katkad podrazumeva i ispoljavanje volje za mo u njenim najgrubljim
oblicima. A ono to se raa kroz ovu borbu povesnih snaga upravo su ve
pomenute povesno odreene duhovne tvorevine, kao naini povesnog
ispoljavanja ivota, odnosno kao vidovi delanja u povesti. Oni odreuju
povest, ali su u isti mah i odreeni njome, to e rei da su momenti jedinstvenog dogaanja povesti zahvaljujui delovanju povesnih bia.
Tako onda ne samo duhovne tvorevine, kao to su umetnika dela,
pravni propisi, drave, institucije itd. nego i povest kao celina predstavlja
jedan sklop, uporediv s tekstom u uem smislu, koji konstituiu konkretni
delovi, a ije znaenje treba razumeti uz razumevanje smisla celine teksta.
Upravo stoga je znaenje centralna kategorija povesti. Navodei na jednom
mestu da su znaenje, vrednost, svrha, razvoj i ideal osnovne kategorije
povesnog sveta, Diltaj istie:
Sve ostale zavise od toga to se sklop ivotnog toka moe shvatiti samo kategorijom znaenja pojedinanih delova ivota prema razumevanju celine, i to se svaki
iseak iz ivota oveanstva samo tako i moe razumeti. Znaenje je obuhvatna
kategorija kojom ivot postaje shvatljiv. (Diltaj 1980a: 293).
Hermeneutika kao teorija interpretacije

Esej Razumevanje drugih osoba i njihovi ivotni izrazi, nastao 1910. kao
deo Plana za nastavak izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama,
predstavlja Diltajev najsistematiniji i najeksplicitniji spis o hermeneutici.
279
280
Na samom poetku eseja Diltaj istie da su razumevanje i interpretacija

metoda duhovno-naunog istraivanja, te da razumevanje i doivljavanje
samog sebe predstavlja uslov za razumevanja drugih osoba i njihovih ivotnih manifestacija. Diltajeva napomena da ovde nije primarna psiholoka
analiza, ve je prvenstveno re o istraivanju koje ima karakter teorije znanja, nedvosmisleno svedoi o injenici da je on i u poslednjim godinama
svog stvaranja ostao svesrdno posveen svom osnovnom zadatku ispitivanja
uslova mogunosti optevaljanog saznanja u duhovnim naukama,24 a da je
psihologija relevantna utoliko to treba da osvetli sutinu ljudskog ivota,
budui da ovek kao bie koje dela u povesti produkuje ono to predstavlja predmet duhovnih nauka. Predmeti duhovnih nauka su manifestacije
ljudskog ivota, ije objektivno saznanje zahteva odgovarajue, metodski
voeno istraivanje. Interpretaciju kao metodu Diltaj odreuje i kao osobenu vetinu, koja, kao i svaka vetina, poiva na utvrenim pravilima, ije
potovanje upravo i treba da omogui postizanje cilja njene primene, istine
o duhovnim tvorevinama. U tom pogledu je sama hermeneutika odreena
kao teorija interpretacije, dakle kao metodologija duhovnih nauka.
Diltaj u pomenutom spisu razlikuje tri klase ivotnih manifestacija,
koje uveliko korespondiraju s tripartitnom podelom psihikog sklopa na
saznajni, voljni i emocionalni moment. Ove manifestacije su razliitog stepena potpunosti, odnosno apstrakcije. Prvu klasa ispoljavanja ivota, koja
ima isto saznajni karakter, ine pojmovi, sudovi i obuhvatnije misaone
tvorevine, drugu delovanja, dok u treu spadaju izrazi doivljaja u naglaenom smislu, od gestova i izraza lica pa do umetnikih dela i refleksivnih
spisa.
Prva klasa ivotnih manifestacija predstavlja, u stvari, apstrakciju iz
kompleksnih doivljaja. One su namenjene saoptavanju i nezavisne su
od vremensko-prostornog konteksta njihovog izricanja, pa je upravo zato
njihov smisao uvek isti a njihovo razumevanje ne zahteva naroit stepen
hermeneutikog napora. S obzirom na njihov krajnje apstraktan karakter,
ova klasa ivotnih manifestacija (izraza) odlikuje se i time to se njima,
zapravo, ne otkriva nita o linosti onoga ko ih iskazuje.
Za razliku od isto intelektualnih iskaza, ljudski postupci, kao specifian vid ispoljavanja duhovnog, otkrivaju dosta toga o linosti samog delatnika. Pa ipak, budui da je u spoljanjem svetu data samo radnja koja je
posledica odluke, dok sam proces promiljanja i izbora postupka izmeu
razliitih mogunosti ostaje spoljanjem posmatrau nedostupan, ovi izrazi
24 Na ovu vrstu kontinuiteta Diltajevog misaonog puta ukazuje i Gronden
(Grondin) u svom Uvodu u hermeneutiku: Od najranijih poetaka svojih misaonih
pokuaja oko 1860. godine, pa sve do poslednjih beleaka, ceo njegov ivotni projekt
voen je pod motivom kritike istorijskog uma, iji je zadatak bio pruanje saznajnoteorijskog legitimiteta naunom rangu duhovnih nauka (Gronden 2010: 130).
OGLEDI I LANCI
samo delimino obelodanjuju ukupan sadraj doivljaja koji im je u osnovi.

Stoga, kako istie Diltaj, ukoliko ne bude objanjeno kako su u njemu spojeni okolnosti, svrha, sredstva i ivotni sklop, nee se moi svestrano odrediti unutranje stanje iz koga je taj postupak potekao (Diltaj 1980a: 267).
Tek u treoj klasi ivotnih manifestacija sreemo izraze doivljaja u
najpotpunijem smislu. Re je, naime, o izrazima koji sadre itavo bogatstvo aspekata doivljaja, koji reflektuju celinu psihikog ivota na nain
koji nije svojstven navedenim klasama. A upravo se kroz njih ispoljava ne
samo svesni aspekt duhovnog ve i ono to dopire iz tamnih dubina ivota.
Budui da ovi izrazi doivljaja sadre neto to svest ne uspeva u potpunosti da osvetli, njihovo razumevanje se otuda i ne moe oslanjati na puku
introspekciju, ve zahteva jedan diferenciran postupak interpretacije koji
primenom odreenih pravila tek treba da omogui njihovo razumevanje. I
otuda, pre svih, ta klasa ivotnih manifestacija zahteva hermeneutiku, koja
ima za cilj eksplikaciju uslova mogunosti njihovog objektivnog saznanja.
Izrazi doivljaja, kakvi su, pre svega, umetnika dela, odlikuju se i jednom specifinom osobinom, na koju e posebnu panju obratiti hermeneutika filozofija XX veka, koja se razvila, u velikoj meri, sledei upravo
bitne impulse Diltajevog pregnua. Naime, nasuprot intelektualnim iskazima kao to su sudovi i sl., kod kojih se procenjuje tanost ili netanost,
izrazi doivljaja poput delovanja i umetnikih dela procenjuju se s obzirom
na njihovu istinitost, odnosno neistinitost. Naime, za razliku od svakodnevnih postupaka, koji su u borbi ivotnih interesa esto sraunati na to
da obmanu u pogledu stvarnih namera delatnika, umetnika dela nikad
ne nastaju s tim ciljem, niti pak imaju za primarnu svrhu da bilo ta iskau
o svom tvorcu. Izmetena iz bojnog polja svakodnevlja, umetnika dela,
zapravo, poivaju u sebi i iz sebe samih kazuju o tajnim dubinama ivota,
koje ostaju nedostupne isto intelektualnom pristupu.
Istinito u sebi, ono je pred nama fiksirano, vidljivo, trajno, i to nam omoguuje da
ga u njegovom umetnikom svojstvu pouzdano razumemo. U granicama izmeu
znanja i dela stvara se krug u kome se ivot otkriva u dubini koja nije dostupna
ni posmatranju, ni refleksiji ni teoriji (Diltaj 1980a: 268).
Ukazujui na razliku izmeu elementarnog i vieg razumevanja, Diltaj najpre elementarno razumevanje blie odreuje kao neposredno razumevanje
neke pojedinane ivotne manifestacije unutar odreenog konteksta objektivnog duha,25 napominjui pritom da ono, logiki uzev, predstavlja vid
25 Tako, na primer, odreene izraze lica neposredno dovodimo u vezu sa
odreenim oseanjima; ili, kada stolar u radionici posegne za ekiem, onda tu radnju
na osnovu prethodnih iskustava, koja podrazumevaju ve poznate drutveno ustanovljene modele ponaanja, neposredno razumemo kao svrhovitu za konkretnu radnju,
na primer, za zakucavanje letvica radi izrade rama za sliku. Podloga za ovaj vid razume-
281
282
analognog zakljuivanja omoguenog pre svega opteprihvaenim obrascima ponaanja u odreenoj zajednici.
Vii oblici razumevanja koji se, inae, naslanjaju na elementarne oblike, zahtevaju znatno razvijeniji, eksplicitniji postupak interpretacije. Ovi
oblici razumevanja postaju neophodni u svim sluajevima kada je neposredno razumevanje iz bilo kog razloga ometeno, kada na osnovu samorazumljivosti koje vladaju u odreenoj kulturno-povesnoj zajednici oekivano znaenje ne nalazi potvrdu u samoj stvari koja se razumeva. Neuspeh
u razumevanju namee tada potrebu da se izriito uzme u obzir iri sklop
unutar kojeg se ono to treba razumeti javlja. Stoga se u ovom sluaju
zakljuivanje po analogiji mora dopuniti osobenom vrstom induktivnog
zakljuivanja. Ovu vrstu indukcije, kako Diltaj istie, nipoto ne treba
brkati s indukcijom koja na osnovu niza pojedinanih sluajeva dolazi do
generalnog zakljuka. Ova specifina vrsta indukcije, svojstvena i prirodnim i duhovnim naukama, polazi, zapravo, od pojedinanih sluajeva da bi
pronikla u sklop, tj. celinu unutar koje ti sluajevi fungiraju kao strukturni delovi. Interpretativni postupak, pritom, ima za cilj razumevanje smisla
tvorevine pre svega iz nje same.26
Predmet razumevanja je, naime, uvek neto jednokratno, a to podjednako vai i za samu istoriju, koja tematizuje mnotvo individualnih ispoljavanja duha. Otuda njen primarni cilj i ne moe biti da povesne pojave
objasni kao sluajeve neke opte zakonitosti, ve upravo to da razume ono
individualno, jednokratno u njegovom specifinom znaenju.
Pretpostavka ovog razumevanja, kao to smo ve nagovestili, jeste istovetna ljudska priroda, jedinstveni psihiki sklop, koji je u osnovi identian
i kod onoga ija se ivotna manifestacija razumeva, i kod onoga ko nju
razumeva. Predmeti razumevanju su, zapravo, odreeni modusi psihikog
vanja jeste, dakle, i objektivni duh, koji unapred odreuje modele ponaanja u konkretnoj zajednici, a koje pojedinci uglavnom slede.
26 Navodei kao primer gledaoevo razumevanje drame koja se pred njim prikazuje, Diltaj (1980: 273) kae: Njegovo se razumevanje usmerava na sklop radnje, na
karaktere linosti i na preplitanje momenata koji odreuju preokrete ljudskih sudbina.
[...] itavom oblau takvog razumevanja duhovnih tvorevina vlada jedino odnos
izmeu izraza i duhovnog sveta izraenog u njima. Na delu je, dakle, razumevanje
jednokratnog u sebi dovrenog sveta, kao osobenog pojavljivanja onog duhovnog iz
njega samog, pri emu se to razumevanje stalno kree od dela ka celini i od celine ka
delu, sve dotle dok se ne razume potpuni smisao drame. Tako gledalac, obrazovan ili
ne, razumevajui biva uvuen u dogaanje unutar same drame kao jednog sveta koji
poiva u sebi samom. On pritom ne uzima u obzir injenicu da je radnja koja se odvija pred njegovim oima tvorevina umetnikove mate. Onog asa, meutim, kada toga
izriito postane svestan, sa razumevanja same drame prelazi se u jednu drugu ravan, u
kojoj se sada uspostavlja odnos izmeu autora i njegove tvorevine, ime se otvara
mogunost za psiholoko, socioloko ili neko drugo objanjenje tvorevine.
OGLEDI I LANCI
sklopa koji su doli do izraaja u odreenoj duhovnoj tvorevini. Ovi individualni modusi uvek su uinci naglaavanja, odnosno priguivanja izvesnih
aspekata celine jedinstvene ljudske prirode, koji se mogu ponoviti na nain
naknadnog doivljavanja, dakle, razumevanja u kojem uestvuje celina psihikog sklopa. U tom smislu Diltaj na jednom mestu istie:
Kada bi bilo mogue da u inu razumevanja takorei aktiviramo ta dva elementa promenu duevnog ivota i njegovog stanja, koja je rezultat okolnosti, kao
spoljanji princip individuacije, i varijaciju, koja je rezultat razliitih naglaavanja strukturnih momenata, kao unutranji princip onda bi razumevanje ljudi,
pesnikih i knjievnih dela bilo put da se pristupi najveoj tajni ivota. U stvari,
tako i jeste (Diltaj 1980a: 274).
Uzimajui u obzir da je svaki izraz nastao u specifinoj ivotnoj situaciji, premetanje sebe (transpozicija) u okolnosti u kojima dela ili stvara
neka linost predstavlja jo jedan od neizostavnih uslova za naknadno
oblikovanje ili doivljavanje, tj. za razumevanje onog to je u izrazu izraeno.27 Kako se ono ljudsko ispoljava tokom povesti na mnotvo raznovrsnih naina, onda nam istorija i umetnost omoguavaju da doivimo i
ono to nikada ne bismo mogli s obzirom na ogranienost uslova i formi
svakog pojedinanog ivota. Tako zahvaljujui jedinstvenoj ljudskoj prirodi i mogunostima modifikacije psihikog sklopa, koje nam omoguuju
mata i odgovarajui metodski postupak, koji podrazumeva eksplikaciju
kulturno-istorijskog konteksta javljanja objektivacija duha, dospevamo u
situaciju da razumemo prole i tue kulture, tj. da ovladamo kulturnoistorijskim svetom.28 Zapravo, kada razumevanje nije neposredno ostvareno,
kao to je to sluaj kada treba da razumemo neto to pripada prolom ili
tuem svetu, iskrsava potreba za viim oblikom razumevanja koji podrazumeva primenu strogog metodskog postupka radi postizanja pouzdanog,
objektivnog saznanja ulno dostupnih manifestacija ivota; pritom, jeziki
27 Tako, primera radi, prilikom itanja nekog romana, delovanje linosti u njemu
razumevamo tako to se prenosimo u njihovu ivotnu situaciju i naknadnim doivljavanjem dolazimo u priliku da sagledamo unutranju logiku njihovih radnji. Ovo je
mogue zahvaljujui tome to je mata kadra da pojaa ili smanji naglaenost raznih
naina ponaanja, snaga, oseanja, tenji, idejnih usmerenosti sadranih u naem vlastitom ivotnom sklopu i da tako naknadno oblikuje svaki tui duevni ivot (Diltaj
1980a: 276). Razumevanje trijumfuje kada nizanje pojedinanih dogaaja sagledamo u
njihovom kontinuitetu i imanentnoj logici njihovog razvoja u konkretnom sklopu
ivotnih okolnosti, tj. onda kada proniknemo u znaenje koje pojedinani dogaaji
imaju za celinu koja ima neki smisao i iz koje se odreuje znaenje pojedinanog.
28 Uzimajui u obzir tumaenje stvaralakog ina kao delimino svesnog a
delimino nesvesnog, interpretacija koja vodi rauna o onom to nije bilo izriito u
svesti tvorca neke duhovne tvorevine, omoguava da autora, kao to je lajermaher
tvrdio, moemo, pa i moramo razumeti bolje nego to je on sam sebe razumeo.
283
284
spomenici ovde imaju odreenu prednost u odnosu na sve druge. A taj

postupak je, naglaava Diltaj, upravo tumaenje ili interpretacija.
Metodsko razumevanje trajno fiksiranih ivotnih manifestacija nazivamo tumaenjem. A poto se duhovni ivot samo jezikom potpuno i iscrpno izraava, a
time je omogueno objektivno shvatanje, tumaenje se dovrava u interpretaciji
zapisanih ostataka ljudskog postojanja. Ta vetina je temelj filologije. A nauka o
toj vetini je hermeneutika (Diltaj 1980a: 278).
U stvari, hermeneutika, koja je prvobitno razvijena kao filoloka metoda

tumaenja nejasnih tekstova, moe se posve legitimno primeniti i u istoriji,
budui da je povest struktura koja je analogna tekstu. O sutinskoj istovetnosti postupka razumevanja jezikih tvorevina i povesnih tvorevina uopte
moda najbolje govore ove Diltajeve rei:
1. Najjednostavniji sluaj u kome se pojavljuje znaenje jeste razumevanje jedne
reenice. Svaka pojedinana re ima neko znaenje, a iz spoja rei izvodi se smisao reenice. Dakle, postupak je da se na osnovu znaenja pojedinih rei doe do
razumevanja reenice. Izmeu celine i izmeu delova postoji uzajamno delovanje,
na osnovu kojeg se odreuje neodreenost smisla, naime mogunosti nekog
smisla, kao i pojedinane rei. 2. Isti takav odnos postoji i izmeu delova i celine
jednog ivotnog toka, pa se i tu razumevanje celine, smisao ivota [razumeva] iz
znaenja... 3. Odnos izmeu znaenja i smisla postoji, dakle, u vezi sa ivotnim
tokom; pojedinani dogaaji koji ga sainjavaju, kada se pojavljuju u ulnom
svetu, imaju, kao i rei jedne reenice, neki odnos prema onome to znae. Tim
odnosom je svaki pojedinani doivljaj u nekoj celini obuhvaen kao znaajan. I
kao to se rei u reenici spajaju kako bi se ova razumela, tako iz sklopa doivljaja
proizilazi znaenje ivotnog toka. Isti je sluaj i sa istorijom (Diltaj 1980a: 296).
Zavrna razmatranja
Povesnost svih oblika ispoljavanja ivota, utemeljena u vremenskoj prastrukturi psihikog sklopa, kao to smo naveli, stavlja interpretatora objektivizacija duha pred zadatak rekonstrukcije izvornog konteksta njihovog
pojavljivanja. Pri tome, svest o neukidivoj povesnoj odreenosti samog
interpretatora, istorijska svest, nalae zauzimanje kritikog stava i prema
sebi i prema predmetu interpretacije. Ne samo kritika izvora ve i neka
vrsta suspendovanja sopstvenih predmnjenja postaje sada imperativ koji
se postavlja pred onoga ko hoe da objektivno sazna duhovne tvorevine
iz njih samih, uzimajui pritom u obzir odgovarajui povesni horizont. U
skladu s tim, prevashodni cilj istraivaa jeste da nepristrasno istrai ono
to je bilo, to je reeno, napisano, uinjeno itd., strogo se uvajui da sopstvena uverenja ili uverenja svoga vremena ne uita u ono to tumai.
A to, zapravo, podrazumeva neku vrstu bekonovskog ienja svesti od
idola, odnosno metodsku predostronost kao zapreku za mogui prodor
idola u induktivno istraivanje samih pojava. Naime, Bekonov metodski
OGLEDI I LANCI
zahtev da se u carstvo nauke mora ui kao u carstvo boje, ist poput deteta, ovde se nastoji realizovati u formi samokontrolisane istorijske svesti.
To se, zapravo, postie i tako to razumevanje biva takorei principijelno
odseeno od same stvari koja u nekom tekstu dolazi do rei. Interpretacija,
kao jedna techne, treba, dakle, da omogui razumevanje duhovne tvorevine bez uputanja u to da li je ono to je u njoj izraeno i samo istinito.29
Sopstvena preduverenja o stvari, prema tome, moraju biti metodski stavljena na stranu da bi objektivni smisao same duhovne tvorevine doao do
rei. U tome, prevashodno, treba da se oituje interpretatorova nepristrasnost, koja podrazumeva i spreavanje upliva vlastitog interesa u interpretativni proces. Metodskim istraivanjem on treba da se potinjava svom
predmetu da bi uopte doao u priliku da ovlada istorijskim svetom kao
svojim objektom.
Ali ukoliko istorijska svest, kao stroga metodska svest, treba da predstavlja neku vrstu uma oienog od predrasuda, koji samo ima da razume izraz odreenog doivljaja, onda ovo dolazi u notornu protivrenost s
tezom o uvek konkretnom duhu, na kojoj Diltaj od samog poetka nepokolebljivo istrajava, kritiki se odnosei, s jedne strane, prema Kantovoj
ideji istog uma, a s druge strane, prema Hegelovom pojmu apsolutnog
duha. Kao to Gadamer s pravom uoava, Diltaj, u osnovi, iako to nigde ne
kae eksplicitno, na mesto apsolutnog duha postavlja istorijsku svest, kao
novi vid beskonanog znanja.30 No, unutar Hegelovog sistema to je jo i
moglo biti sasvim legitimno, ali se u Diltajevoj filozofiji javlja kao oigledna kontradikcija koja je posledica neprevladane metafizike subjektivnosti u
njegovom delu.
29 Up. Filozofija i umetnost su isti izrazi i nee da budu nita drugo do to. Ali
i takve one nisu neposredna istina, ve slue samo kao organ za razumijevanje ivota
(Gadamer 1978: 261).
30 Videti Gadamer 1978: 260. Up. takoe Palmer 1969: 123: Mnogo toga se
promenilo u hermeneutici nakon Diltaja. [...] on nije u potpunosti uspeo da se iskobelja iz scijentizma i objektivnosti istorijske kole, koju je nastojao da prevazie. Mi
danas jasnije vidimo da je traganje za objektivnou valjanog saznanja bilo odraz
naunih ideala potpuno suprotnih povesnosti naeg samorazumevanja. O tome da se
Diltaj zapetljava u poziciju koja pretpostavlja da se moe stei stajalite izvan povjesti
s kojeg se ona moe pregledati s obzirom na u njoj ozbiljene tipove kao neku vrst platonskih ideja govori Landgrebe u Suvremenoj filozofiji. Up. Landgrebe 1976: 93, kao i
Gronden 2010: 137. Hans Kremer (Krmer), meutim, smatra da je antinomija
izmeu jednog odgovarajueg relativizma i pretenzije nauke na apsolutno vaee
rezultate, od koje Diltaj nije mogao odustati samo prividna (Kremer 2010: 24). Ovu
aporiju relativizma Gadamer je kasnije slijedei Hajdegera, razrijeio u korist relativizma, navodi Kremer, koji u Kritici hermeneutike, kvalifikujui hajdegerovsko-gadamerovsku liniju razvijanja hermeneutike antirealistikom, argumentuje u prilog
realizmu, koji nastoji da rehabilituje ideal naune objektivnosti (isto: 183).
285
286
Naime, ukoliko je svaki duh bitno temporalan, tj. povestan, onda to

podjednako mora da vai i za samu istorijsku svest.31 A ako vai i za nju,
onda cilj koji je Diltaj sebi postavio kao prioritetan da obrazloi mogunost objektivnog saznanja u duhovnim naukama naelno nije mogue
postii, to onda ovu koncepciju neminovno sueljava sa sablau relativizma i skepticizma.32 Sam Diltaj je bio potpuno svestan ove konsekvence
svojih osnovnih premisa. U govoru odranom u Berlinu povodom svog
sedamdesetog roendana Diltaj tvrdi da mu reenje ovog problema lebdi
pred oima i izraava nadu da e ga pronai ili on ili njegovi sledbenici.33
No, ono to Diltaj nije uspeo da sagleda jeste da se problem relativizma,
koji se ispreio pred njegov poduhvat, javio zapravo kao neizbena posledica duboke, neprevladive diskrepancije izmeu njegove filozofije ivota
i kartezijanske tradicije s njenim pojmom objektivnog saznanja. Njegovo
insistiranje na metodi kao putu ka istini, shvaenoj pre svega (iako ne
iskljuivo) kao podudaranje (tanost) predoenog smisla duhovnih tvorevina i njihovog objektivnog smisla, pri emu se odnos prema stvari o
kojoj je u tekstovima re potiskuje kao gotovo nebitan, takoe je uinak
metafizikih predrasuda karakteristinih za novi vek. Odreenje metode
kao orua, organona, za objektivno saznanje kao nain ovladavanja istorijskim svetom, kao to prirodnonauna metoda ovladava prirodom, svedoi
pak o tome da je i Diltajevo prevladavanje relacije subjektobjekt, takoe
karakteristine za modernu paradigmu, ostalo samo polovino.34 Shvatanje
metode, interpretacije kao techne odaje, naime, bitno tehniki karakter
odnosa prema duhovnim tvorevinama, to upuuje na to da se hermeneutiki zadatak kod Diltaja pokazuje ipak kao jedan odnos vladavine, a to
znai kao vid ispoljavanja volje za mo.
U skladu s tim je i Diltajevo shvatanje ivota i povesti, u osnovi, po
modelu pojma physis, koji je opet nastao po modelu techne. Jer povesno
dogaanje on, sasvim u duhu romantike, vidi kao otelotvoravanje bogatstva povesnih formi povesnih subjekata, s tim to interpretativni postupak
31 Osvrui se na Trelovu formulu od relativiteta ka totalitetu, Gadmer kritiki
primeuje: Da li je pojedinac, da li je bilo koji ovek, uopte u stanju da naini taj
korak od sopstvene uslovljenosti i konanosti ka totalitetu? Nije li to beskonana
zadaa? (Gadamer 2003b: 260).
32 Ovo naglaavaju Palmer, Landgrebe i Gadamer. Up. takoe Urbani 1980:
11.
33 Videti Bambach 1995: 175.
34 Istorijski skepticizam moe se prevladati samo ako se od metode ne oekuje
da utvruje motive. Istorijski skepticizam bie prevladan samo ako psiholoku
utananost zameni razumevanje duhovnih tvorevina. One postoje kao neto to je
objektivisano u spoljanjem svetu, pa mogu postati predmet metodskog razumevanja
(Diltaj 1980a: 319).
OGLEDI I LANCI
kao techne ima za cilj da te otelotvorene povesne forme dovede do prisutnosti tako to e se postaviti u odnos istovremenosti sa svojim predmetom,
kao to je i u prirodnonaunom saznanju odnos saznajnog subjekta i prirode kao objekta odnos istovremenosti i odnos pred-stavljanja. Saznanje je
saznanje formi, prirodnih ili povesnih.35 Uslov za to je prethodno postavljanje predmeta kao stalno prisutne forme koju metodski treba otkriti.
No, kao to smo videli, ovi novovekovni, u osnovi kartezijanski fundamenti Diltajevih nastojanja kose se sa filozofijom ivota kao povesnim
dogaanjem. Pored toga, Diltaj ne uzima na zadovoljavajui nain u obzir
ni bezmalo notornu injenicu da povest nikada nije zaokruena celina, ve
dogaanje iji smo i sami deo, tj. pria u koju uskaemo i koju svojim delanjem/tumaenjem nastavljamo, ali je ni u kom sluaju ne okonavamo.
Ali, premda u pojedinim aspektima polovian, Diltajev poduhvat
postae baza od koje e dalju gradnju puta ka izlasku iz novovekovnog
skuenog prostora metafizike nastaviti Hajdeger, nadovezujui se, zapravo,
na ono to on naziva bitnom tendencijom Diltajeve filozofije, pod im u
prvom redu podrazumeva njegovu Lebensphilosophie. Zahvaljujui upravo Hajdegeru, postae evidentnija aristotelovska tradicija, ija se osobena
rehabilitacija moe pratiti u nizu filozofija ivota koje se razvijaju tokom
druge polovine XIX veka, a koje dobrim delom izrastaju iz nemake
romantike, koja na scenu stupa u otrom protivstavu spram prosvetiteljstva
XVIII stolea. No, u svim ovim tendencijama, ukljuujui i Diltajevu, uticaj
prosvetiteljstva, tj. kartezijanske tradicije, kao modernog vida platonizma,
ostae i dalje snano prisutan.
Na ovu liniju pokuaja da se doslednije sprovedu bitne ideje filozofije
ivota kao uvek povesno odreenog, nadovezuje se i Gadamerova filozofska
hermeneutika, koja e aporije moderne filozofije nastojati da razrei odlunijim okretanjem ka Aristotelovoj praktinoj filozofiji.36 Na tom putu sve
vie e u prvi plan izbijati etika dimenzija hermeneutike, sada kao filozofije, a ne kao puke metode, odnosno metodologije duhovnih nauka. Samo
35 Apel istie da ovakva pozicija stvara problem nihilistikog istorizma, koga je
Diltaj bio samo delimino svestan, a koji je Muzil na tragu Niea sveo na formulu
ovek bez svojstava. Doista bi ovjek, koji nauno objektivira sve obavezujue istine i
norme i koji bi u istovremenosti imaginarnog muzeja skupljao jo samo razumljivi
smisao, sliio jednom biu koje ne moe da dobije nikakva svojstva, istom ovjeku
mogunosti, kako to Musil takoe kae, koji nije u stanju da aktualizuje svoj ivot. On
bi izgubio sve veze s tradicijom... (Apel 1980a: 323).
36 Sam Diltaj, kao to uoava Gadamer, nije bio u stanju da plodotvorno usvoji
tradiciju praktine filozofije. Tradicija praktike filozofije se nije bez razloga okonala
upravo u epohi nauke. Konsekventno tome, Diltaj vie nije mogao na pravi nain da
iskoristi svoje pozivanje i nadovezivanje na aristotelovsku tradiciju (Gadamer 2003c:
281).
287
288
tumaenje bie odlunije i doslednije eksplicirano kao moment povesnog

dogaanja, kao toka kojem kao povesna, konana bia uvek-ve pripadamo,
a koji se ne okonava u nekom kraju povesti. Shodno tome, povest se onda
ne moe jednostavno postaviti kao tekst koji je pred tumaem koji samo
treba da razume njegov objektivni smisao. U tom obzorju pokazae se da
je odnos istine i metode delikatnije pitanje nego to je to mislila moderna
epoha. Sama Diltajeva filozofija, u kojoj hermeneutika ima kljunu ulogu,
ostaje, iz ove perspektive osvetljena, dobrim delom odreena metafiziki
shvaenim odnosom istine i metode.
Literatura
Apel, Karl-Otto. 1980a. Scijentistika, hermeneutika, kritika ideologije, u Karl-Otto Apel,
Transformacija filozofije, str. 305334. Sarajevo: Veselin Maslea.
1980b. Heideggerovo filozofsko radikalizovanje hermeneutike i pitanje o kriterijumu smisla jezika, u Karl-Otto Apel, Transformacija filozofije, str. 221279. Sarajevo: Veselin
Maslea.
Bambach, Charles R. 1995. Heidegger, Dilthey, and Crisis of Historicism, Ithaca, NY: Cornell
Universlity Press.
Berlin, Isaija. 2006. Koreni romantizma. Beograd: Slubeni glasnik.
Beti, Emilio. 1988. Hermeneutika kao opta metoda duhovnih nauka. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada.
Diltaj, Vilhelm. 1980a. Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, Beograd: BIGZ.
1980b. Zasnivanje duhovnih nauka. Beograd: Prosveta.
1989. Pesnika imaginacija. Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
1997. Sutina filozofije. Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
2004. Doivljaj i pesnitvo. Novi Sad: Orpheus.
Dilthey, Wilhelm. 1996. Hermeneutics and the Study of History (Selected Works. Vol. IV).
Princeton, New Jersy: Princeton University Press.
1997. Descriptive Psychology and Historical Understanding. The Hague: Martinus Nijhoff.
ini, Zoran. 1980. Diltajeva kritika istorijskog uma i mogunost neobjektivistikog modela
saznanja, u Vilhelm Diltaj, Zasnivanje duhovnih nauka, str. 735. Beograd: Prosveta.
Gadamer, Hans-Georg. 1978. Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Maslea.
2003a. Za stoti roendan Vilhelma Diltaja 1933, u Hans-Georg Gadamer, Hegelova dijalektika, str. 255258. Beograd: Plato.
2003b. Nedovreno i nedovrivo: Povodom 150. roendana Vilhelma Diltaja, 1983, u HansGeorg Gadamer, Hegelova dijalektika, str. 259266. Beograd: Plato.
2003c. Problem Diltaja: Izmeu romantizma i pozitivizma, 1984, u Hans-Georg Gadamer,
Hegelova dijalektika, str. 267287. Beograd: Plato.
2003d. Diltaj i Ortega: Filozofija ivota, 1985, u Hans-Georg Gadamer, Hegelova dijalektika,
str. 288301. Beograd: Plato.
2003e. Hermeneutika i Diltajeva kola, u Hans-Georg Gadamer, Hegelova dijalektika, str.
302325. Beograd: Plato.
Gronden, an. 2010. Uvod u filozofsku hermeneutiku. Novi Sad: Akademska knjiga.
Heidegger, Martin. 1988. Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed
2000. Prologomena za povijest pojma vremena. Zagreb: Demetra.
Hodges, Herbert Artur. 1952. The Philosophy of Wilhelm Dilthey. London: Routledge.
Kremer, Hans. 2010. Kritika hermeneutike. Novi Sad: Akademska knjiga.
Landgrebe, Ludvig. 1976. Suvremena filozofija. Sarajevo: Veselin Maslea.
OGLEDI I LANCI
Makkreel, Rudolf A., Rodi, Frithjof. 1996. Introduction to Volume IV, u Wilhelm Dilthey,
Hermeneutics and the Study of History (Selected Works, Vol. IV), str. 329. Princeton,
NJ: Princeton University Press.
Palmer, Richard E. 1969. Hermeneutics: Interpretation Theory in Schleiermacher, Dilthey,
Heidegger, and Gadamer. Evanston: Northwestern University Press.
Urbani, Ivan. 1980. Utemeljenje duhovnih nauka filozofija ivota, u Vilhelm Diltaj,
Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, str. 564. Beograd: BIGZ.
Mio Savi
EPISTEMOLOGICAL, PSYCHOLOGICAL AND HERMENEUTIC UNITY
OF DILTHEYS PHILOSOPHY
Summary
Developing the thesis about the essential unity of the epistemological, psychological
and hermeneutic aspects of Diltheys philosophy, the author of this paper insists on the
centrality of hermeneutics within the overall Diltheys works. The author first shows that
the epistemological project of Diltheys philosophy is primarily determined by the metaphysical tradition of the modern era. Then, he expounds Diltheys psychology as a philosophy of life, focusing particularly on the importance of the phenomenon of temporality
of life and showing the hermeneutical dimension of this phenomenon. Then, the author
exposes the baselines of Diltheys hermeneutics as a theory of interpretation, which aims
objective knowledge of expressions of life. Finally, the author points to the contradiction
between Diltheys epistemological project and the fundamental ideas of his
Lebensphilosophie. This contradiction results in the conception of hermeneutics as the
methodology of human studies, not as a philosophy. Critical following Dilthey, Gadamer
will later raise hermeneutics to the level of (practical) philosophy.
Key Words: Dilthey, hermeneutics, understanding, historicallity, human studies.
289
290
hronika
HRONIKA
KNJIGE
O MORALNOM POSRNUU
I POLITIKOM BESPUU
SRPSKE ELITE*
U znamenitoj biblioteci Politika i drutvo, ija je delatnost posle prekida koji
je nastao 1940. godine i trajao nekoliko
decenija obnovljena 1991, izala je, kao 79.
po redu, knjiga naeg uglednog sociologa
srednje generacije Slobodana Antonia
Loa beskonanost: prilozi sociologiji srpskog drutva. Kako nas u uvodnoj beleci
autor obavetava, rasprave sabrane u ovoj
knjizi, nastale su u periodu od 2008. do
2011. godine u okviru vie istraivakih
projekata i predstavljaju temeljnu kritiku
analizu najnovijih ideolokih, politikih,
kulturnih, ekonomskih fenomena u kojima se, seizmografskom osetljivou, registruju promene svesti elitnog dela srpskog
drutva i sagledavaju problemi njegovog
integrisanja u transnacionalnu kapitalistiku klasu (TNKK).
Knjiga Loa beskonanost sadri est
poglavlja u kojima autor razmatra est
kljunih problema savremenog srpskog
drutva.
U prvom poglavlju Antoni nastoji da
kritiki analizira shvatanja slojne strukture srpskog drutva u naoj sociologiji i da,
prema savremenim sociolokim kriterijumima klasne strukture savremenog drutva koje predlau Skler i Robinson, ispita
da li se i u Srbiji danas moe govoriti o
postojanju transnacionalne kapitalistike
klase i koje su njene specifinosti, odnosno srpske osobenosti.
* Slobodan Antoni, Loa beskonanost,
Slubeni glasnik, Beograd 2013.
293
Polazei u svom razmatranju od najnovijih empirijskih istraivanja srpskog

drutva, koja pokazuju da pripadnici vie
srednje klase u Srbiji smatraju da su, ne
samo u svom profesionalnom radu, ve i
po svom drutvenom statusu, mnogo vie
vezani za Evropsku uniju (EU) nego za
svoju zemlju, autor pokuava da odgovori
na pitanje da li je tako shvaena integrisanost srpske gornje klase u evropske
transnacionalne strukture dovoljna da bi
se i sama mogla nazvati transnacionalnom
kapitalistikom klasom. Prema njegovom
miljenju, na te pretpostavke vie upuuju
neke tvrdnje i elje nego empirijski pokazatelji. Kao ilustraciju ovih stavova pisac
navodi nekoliko tvrdnji pripadnika ove
klase srpskog drutva u kojima oni istiu
da su, po broju profesionalnih kontakata
sa EU, odmah iza Nemake i Danske, a
po znanju engleskog jezika iznad Italije,
Francuske i panije; takoe, da su (ime
naroito mogu da se pohvale) manje vezani za svoju zemlju od nekih lanica EU:
Grke, Poljske, Francuske i Nemake.
Naravno, autor knjige Loa beskonanost je svestan da tvrdnje ispitanika, bez
obzira na jasne indikacije, nije mogue
empirijski sasvim potkrepiti. On, meutim, istie da su one plauzibilne za ispitivanje kljunih karakteristika o stvarnoj
ili ideolokoj povezanosti srpske transnacionalne kapitalistike klase. Antoni
smatra da je ovde manje vano da li je
srpska elita zaista tako malo vezana za
svoju zemlju kao to sama tvrdi; ve injenica da ona tako govori pokazuje da je
to deo njenog vrednosnog sistema (str.
19), njene kolektivne ideologije. Prema
autorovom miljenju, tvrdnja o estim
komunikacijama sa EU partnerima, ba
294
kao i tvrdnja o maloj vezanosti za svoju

zemlju, izraavaju ili stvarno injenino
stanje ili ideoloko prieljkivanje pripadnika ove klase: U oba sluaja, re je o
integrisanosti u transnacionalne strukture
stvarnoj ili ideolokoj (str. 21). Ipak,
Antoni kritiki primeuje da objektivno
stanje politike i ekonomske integrisanosti
u EU strukture, srpske elite, jeste takvo,
da Srbija teko moe biti integrisanija od,
recimo, Nemake. Stoga se, po njegovom
miljenju, s pravom moe pretpostaviti
da je ideoloka sastojnica integrisanosti
u srpskoj eliti verovatno znaajnija nego
stvarnosna (str. 22).
U svom razmatranju ove veze, Antoni
pokazuje da kod pripadnika srpske TNKK
postoji snano izraena ideoloka povezanost sa najekstremnijim oblicima ideolokog diskursa ove klase. Ideoloki ekstremizam srpskih pripadnika TNKK Antoni
vidi u njihovom prihvatanju vladajuih
ekonomskih neoliberalnih principa, koji
celu neoliberalnu ideologiju saimaju u
devizu (reanimiranu u novom istorijskom
kontekstu) da slobodno trite reava
sve. Meutim, ono to, prema autorovom
miljenju, ini specifinost srpske TNKK
jeste njen radikalizam, koji se ispoljava u
svojevrsnom socijalnom rasizmu, favorizovanju neoliberalnih vrednosti graanskog drutva, suprotstavljanju urbanog i
ruralnog i sl. Antoni istie da najnovija
istraivanja pokazuju da ovoj klasi pripadaju vii slojevi politike, ekonomske i
medijske elite srpskog drutva.
Kao jedan od najkompetentnijih istraivaa nae savremene politike i drutvene stvarnosti, koji kontinuirano, ve vie
od dve decenije, paljivo prati promene
srpskog drutva, Antoni naglaava da se
tranzicija srpskog drutva proteklih decenija odvijala po diktatu i pod dominacijom
neoliberalne ideologije, to je dovelo do
stvaranja velike napetosti u najirim njegovim slojevima, koja, zajedno s dubokom
ekonomskom krizom, snano optereuje

egzistenciju tzv. gubitnika tranzicije. Iako
je Antoni u svojim ocenama esto veoma
otar, mora se, ipak, primetiti da je on, kao
iskusan istraiva politikih i socijalnih
fenomena, odmeren u svojim zakljucima,
to njegovoj diferenciranoj analizi stanja i
perspektiva savremenog srpskog drutva
daje posebnu uverljivost.
Poput nekih drugih istraivaa savremenog srpskog drutva Antoni smatra da
su tamne strane nae socijalne stvarnosti
obeleene prisustvom ekstremnih aspekata elitizma, koji ine: agresivna politika
retorika, razliiti oblici autoritarizma, socijalno-generacijski rasizam, antiparlamentarizam, diskurs prekih reenja i dr. Sve
ove maligne karakteristike srpske drutvene stvarnosti mogu se, prema njegovom
miljenju, tumaiti kao izraz osobene socijalne panike tranzicijom uzdrmane srednje
klase i viih srednjih slojeva naeg drutva.
U tom kontekstu, Antoni s pravom podsea na tezu nemakog sociologa Teodora
Gajgera da je upravo panika u srednjem
staleu dvadesetih godina prolog veka
dovela naciste na vlast u Nemakoj. Po
njegovom miljenju, na slian nain mogu
se objasniti i agresivni i ekstremni aspekti
neoliberalne ideologije shvaene na srpski
nain. Antoni devedesete godine XX veka
opisuje kao vreme ekonomske i socijalne frustracije veine pripadnika graanskih slojeva u Srbiji, koji su nakon pada
Miloevievog reima (2000) oekivali
brz povratak na preanji standard i dobijanje drutvenog statusa kakav su imali
tokom sedamdesetih i osamdesetih godina minulog veka (str. 3940). Naalost, u
postmiloevievskom dobu neoliberalne
tranzicije desilo se neto sasvim suprotno.
Ovaj drutveni sloj, posle pada Miloevia,
nastavio je da jo bre propada i da gubi
pozicije u drutvu.
Drugo poglavlje Antonieve knjige posveeno je razmatranju fenomena
HRONIKA
kompradorske i nacionalno-modernizatorske elite, koji, prema njegovom

miljenju, ini bitno obeleje znaajnog
dela transnacionalne klase i nacionalne
buroazije. Ovo poglavlje predstavlja
nastavak, tanije, autorovo konsekventno razvijanje prethodnih teza o karakteru TNKK i njihovu primenu na analizu
klasne strukture dananje Srbije. U ovom
delu rada Antoni uverljivo pokazuje da u
svetu ubrzane globalizacije veliku vanost
ima uvoenje transnacionalne perspektive u istraivanje naina na koji nastaju i oblikuju se vie i vie srednje klase
u savremenim drutvima. Iz naznaene
perspektive autor nam otkriva da klasni
poloaji predstavljaju mesta na kojima se
ostvaruje sistemska renta zasnovana na
monopolisanju ponude. Posmatrana sa
tog stanovita, na eklatantan nain pokazuje se razliku izmeu kompradorskih i
nacionalno-modernizacijskih slojeva. Ti
slojevi razlikuju se ne samo po ideologiji, ve i po materijalnom poloaju, koji
je posledica njihovog razliitog mesta u
drutvenom sistemu (str. 4546).
Nasuprot uobiajenoj sociolokoj slici
srpskog drutva koja, uglavnom, poiva
na predstavi o klasama kao unutarnacionalnoj pojavi, Antoni u svojoj analizi sledi miljenje malezijskog sociologa
Embonga, koji tvrdi da je globalizacija
transnacionalno preustrojila klasne odnose, zbog ega je socioloka analiza koja se
ograniava samo na prosta drutva postala pomalo arhina (str. 50). Antoni je
uveren da pristup koji predlae Embong
moe biti od koristi, naroito sociolozima koji prouavaju zemlje sa periferije ili
poluperiferije sistema, posebno zemlje u
tranziciji. Upravo na primeru ovih dveju
kljunih strategija, po njegovom miljenju,
otkriva se nain na koji se u tim zemljama vodi borba za popravljanje poloaja u
sistemu, ne samo donjih i srednjih, nego
i delova gornjih slojeva drutva. Prva
[strategija] je drutvena (politika i ideoloka) podrka onim aspektima globalne

integracije zemalja u tranziciji koji vode
proirenju monopolskih struktura i uvoenju sistemske rente na raun donjih slojeva, i dobijanje prava na uivanje jednog
dela tako uveane rente, kao nagrade za tu
uslugu. Druga strategija za koju se zalae i
autor ove knjige, jeste ouvanje lokalnog
podsistema u kome je stopa sistemske
rente nia nego u globalnom sistemu, uz
nastojanje da se ue u nemonopolske, ali
i monopolske, segmente globalnog trita
i da se, preko poveanja produktivnosti i
specijalizacije, popravi sopstveni poloaj,
a posredno i poloaj donjih slojeva. Akteri
koji su pribegavali prvoj strategiji, nazivani su kompradorskom buroazijom, a oni
drugi, pripadnici druge strategije nacionalno-modernizatorskom buroazijom
(str. 55).
U svojoj veoma diferenciranoj analizi Antoni se ne bavi samo razliitim
frakcijama kompradorske elite (politika,
ekonomija, kultura, mediji), ve analizira i razliite aspekte tzv. kompradorskog
ponaanja, koje karakterie pripadnike
gubitnikog sloja drutva, koji oekuju da
e, podravanjem i prihvatanjem kompradorske ideologije, popraviti svoj poloaj u
budunosti.
U treem poglavlju ove knjige, autor
ukazuje na svetskosistemske aspekte krize
i nain na koji se ona reflektuje na politike, ekonomske i kulturne promene u srpskom drutvu. Antoni smatra da primena
analize karaktera kompradorske elite na
razmatranje savremenog srpskog drutva
pokazuje da, prema Sklerovoj skali, u svim
slojevima srpskog drutva postoje njene
frakcije, koje ine: domai predstavnici
velikih stranih preduzea, uvozniki lobi,
politike strukture, lanovi nekih nevladinih organizacija, predstavnici medija,
jedan broj zaposlenih na univerzitetu,
itd.
295
296
Posebno vaan deo ove vredne rasprave predstavlja Antonieva analiza reforme srpskog obrazovnog sistema. Tom
problemu posveeno je etvrto poglavlje
ove knjige, naslovljeno Transnacionalne
strukture i srpsko obrazovanje, u kojem
je, kad je re o domaoj aktuelnoj teorijskoj literaturi, moda najpreciznije ukazano na katastrofalne posledice reforme
srpskog obrazovanja. Antonievi prodorni
uvidi pokazuju da se danas, uglavnom,
previa da je osnivanje modernog univerziteta ne samo dugo smatrano projektom modernizacije, ve se u stvaranju nacionalnih obrazovnih institucija i
nacionalne inteligencije videla mogunost
potpune politike i kulturne emancipacije. Nasuprot tome, univerzitet danas, u
veini malih evropskih zemalja, ne predstavlja taku kritikog otpora negativnim
tendencijama globalizacije ve, tavie,
zbog svojevrsne izdaje temeljnih principa
akademske zajednice, postaje jedan od
instrumenata promocije i nekritikog irenja razliitih koncepcija ideologije novog
porobljavanja.
U petom poglavlju autor nastoji da
osvetli tranziciju srpskog drutva iz ugla
glavnih srpskih politikih aktera. U tom
poglavlju data je veoma koncizna kritika
analiza kljunih politikih stavova vodeih srpskih politiara koji su u proteklim
decenijama odigrali zapaenu ulogu ne
samo u kreiranju srpske politike scene,
ve i celokupnog ivota u naoj zemlji.
Antoni s velikom dozom rezignacije konstatuje da je jedini pozitivan rezultat srpske politike tranzicije u tome to je Srbija,
sa Kotunicom i Tadiem, konano dobila
pristojne demokratske politiare kojih se
graani nisu vie morali plaiti i niko vie
nije morao da strepi da e mu vlast, iz
isto politikih razloga, ugroziti ivot.
Teorijski i socioloki intrigantna razmatranja o aktuelnim problemima srpskog savremenog drutva, zbog kojih je
ovaj sociolog, u delu nae intelektualne

javnosti, esto bio meta otrih napada,
naroito, srpskih evroentuzijasta, zavravaju se kritikom analizom pojave prvih
oblika evroskepticizma u naoj sredini.
Sasvim koncizno, Antoni je na pregledan
nain razjasnio znaenje pojmova evroentuzijazam, evroskepticizam i evrorealizam u srpskom ideolokom kontekstu,
i pokazao kako se oni javljaju u srpskom
javnom mnjenju, kod stranakih i drutvenih autoriteta, u publicistici, naunoj
periodici i naunoj literaturi, posebno
ukazujui na vanost ekonomsko-politikih i kulturolokih argumenata srpskih
evroskeptika.
Antonieva razmatranja problema
savremenog srpskog drutva kojima se
bavi u ovoj knjizi odlikuje metodoloki
i teorijski dobro utemeljen pristup, koji
uvek prati otar ali odmeren i verodostojan kritiki sud o sumornim i za sada
jo neizvesnim zbivanjima u savremenom
srpskom drutvu.
Pored serioznog strunog pristupa,
Antonievu knjigu Loa beskonanost
krasi i jedna osobina koja je bila karakteristina za pripadnike klasine beogradske
kole pisanja, na koju je jednom prilikom
ukazao Bogdan Popovi, piui o svom
ueniku i dostojnom nasledniku Jovanu
Skerliu; rekao je da je najvea vrednost
Skerlievih kritika u tome to je za svakog
pisca umeo da pronae podesnu etiketu
kojom je, koncizno, oznaavao celokupan
rad nekog autora. Moglo bi se rei da i
neke Antonieve socioloke analize imaju
neto od tih dubokih uvida znamenitog
srpskog kritiara, posebno kada je re o
onom delu nae dananje intelektualne
elite koju on precizno oznaava pojmovima misionarska i kompradorska.
Njegova reaktuelizacija ovih pojmova u
savremenom istorijskom i drutvenom
kontekstu potpuno je opravdana. U novoj
neoliberalnoj konstelaciji politikog i
HRONIKA
ekonomskog globalnog poretka, naa

elita, ne samo intelektualna, uglavnom
je nepatriotski orijentisana. To je zaista
veliki paradoks, jer je u XIX veku srpska
politika i intelektualna elita, nadahnuta
idejama evropskog liberalizma, u svom
javnom delovanju bila izrazito patriotski
usmerena.
Na kraju, moemo rei da je cela
Antonieva knjiga, zapravo, kritika
socioloka rasprava o kljunim obelejima srpske tranzicije i bitnim temama
savremenog srpskog drutva. Antonieve
studije sabrane u ovoj knjizi usmerene su
na to da zainteresovanom itaocu prue

neophodnu orijentaciju, koja mu, nema
sumnje, u ovom naem dubokom moralnom posrnuu i politikom bespuu tako
dugo nedostaje. Stoga se rasprave naeg
autora, koje on skromno naziva skicama,
mogu shvatiti kao dobar putokaz i utemeljen pokuaj samoodbrane kritikog
miljenja o drutvu ija je kriza proizvod
same krize savremene teorije o drutvu i
povesnog sklopa za koji je i sama socioloka misao duboko saodgovorna.
JAVNA DEJSTVA INTIMNIH

PUSTOLOVINA*
no, hronino dovodi u pitanje jedinstvo

pojma. Naglasak je, takoe, na ovakvo
(delo o romantizmu), zato to se moe
pristupiti i drugaije i zato to se obino
pristupa drugaije: priguujui, potirui
razlike, redukujui sloenost na nekoliko
upotrebljivih fraza i likova, falsifikujui za
aktuelne polemike potrebe romantizam
na jedan gest ili dranje ili dovodei ga
do kauuk ifre u koju manje ili vie proizvoljno moe stati ta god da je drago ili,
ee, potrebno.
Dragan Prole je neprijatelj takve i ikakve teorijske arogancije, olakih saimanja
i likvidiranja nataloenih problema ispod
skruenih pojmova, paualnih objava koje
omoguavaju, s jedne strane, sedimentiranje produktivne polifonije u udobne
fraze, a s druge strane nasilna povezivanja
i prilici prikladna grupisanja. Ukratko,
potovanje samosvojnosti likova filozofskog i knjievnog ivota i njihovih prelomljenih uticaja i isticaja pod krhkom ali
Potrebno je mnogo spreme, sposobnosti

za irinu i dubinu zahvata i, (ne) na kraju,
hrabrosti da bi se napisalo ovakvo delo o
romantizmu. Naglasak je i na ovakvo i
na romantizmu. Na romantizmu, zato
to romantizam, kao i drugi takvi termini
kojima se definie itav jedan istorijski
pokret ili orijentacija, pati od manjka
mogunosti jednostavnog odreenja; zato
to je on od svojih poetaka konstrukt
razliitih reakcija i stremljenja, razumevanja i strujanja, koji mu tek u istorijskom, idejnom, pa i politikom kontekstu
priskrbljuju znaenje i to, po pravilu,
znaenje koje, ukoliko je iole odgovor* Dragan Prole, Unutranje inostranstvo: filozofska refleksija romantizma, Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad
2013.
Marinko Loli
297
298
odredivom kapom poetike romantizma

kao radikalne individuacije i pokreta
romantizma kao afirmacije mnotva u
kulturnoj, drutvenoj i umetnikoj sferi,
odnosno, jednog pluralnog romantizma
o kojem nije mogue govoriti u jednini.
Takav pristup zahteva, pre svega, redefinisanje poslovino prihvaene slike Herdera
kao protoromantiara, jedne naknadne
interpretacije koja ne samo da nije vaila
u samorazumevanju ranog romantizma
u Jeni, nego je oita konstrukcija ili preadaptacija kasnijih nefilozofskih, a po svoj
prilici i vanteorijskih razvrstavanja. To
redefinisanje bi da vrati pravo Kantovom
subjektivistikom prelomu, uz koji je
romantizam stao i koji ga je omoguio,
ne bi li se preko investiranja u umetnost
i razlaganja (ne)sluenih potencijala
estetizacije i poetizovanja sveta, izveo
zakljuak u minucioznom koliko i stvaralakom ulanavanju srpskog sluaja
u romantiarski kompleks, ulanavanja
koje diferencirano i smelo ustanovljuje da
povesna determinisanost dozvoljava tek
da govorimo o romantizaciji one potrebe
koja je bila prea i nezadovoljena: o prosvetiteljstvu koje je romantizovano.
Autor pomnom analizom Herderovog
zavetanja postavlja osnovu za najfinije tkanje prelomljenih uticaja njegovog
unutranjeg putovanja i njegovog
povesnog pristupa na romantizam, ali
prevashodniji uticaj ostaje vezan za onaj
transcendentalni i kritiki postupak koji
obeleava Kantovo zrelo delo. Herderova
Metakritika Kritike istog uma svedoanstvo je ne samo kardinalnog osporavanja Kanta i njegovih nastavljaa, nego i
romantizma, koji se razvio na pretpostavkama njegove kritike transcendentalne
filozofije. S druge strane, romantiari koji
su vlastiti udeo videli u razvijanju one
subjektivnosti koja je njome inaugurisana,
nisu u Herderu mogli videti neposrednog
inspiratora, oseajui da svaki napad koji
iz osnova dovodi u pitanje transcendentalnu filozofiju indirektno ugroava i njihovu poziciju. Romantiarska vezanost
za nemaki idealizam, prevashodno za
Fihteovu, a zatim i za Kantovu filozofiju,
veoma rano se pokazala kao dublja i znaajnija od svega onoga to su romantiari
dugovali Herderu.
Uljebljujui svoje izvoenje izmeu
tih sloenih misaonih tokova jednog burnog razdoblja, Prole majstorski replicira
recepcijama koje ga simplifikuju: rehabilitacije Herdera koje istiu njegove
zasluge za promociju modernoistorijske i povesno-filozofske svesti ne treba
istovremeno da, starajui se oko celine
Herderovog dela, slave i njegovu metakritiku Kanta, budui da ona nema isti
filozofski rang, i pre bi se moglo rei da
je kompromitovala i njegovu zamisao
povesnog razvoja kao duhovne geneze iz
Ideja za filozofiju povesti oveanstva, koja
je do danas sauvala svoju upozoravajuu
aoku. Ona, pre svega, ako dobro rekonstruiemo, (treba da) funkcionie kao protivotrov onome za ta Herder obino stoji,
zahvaljujui ravom itanju ili neitanju,
kao amblem ili makar pretea: protivotrov samopotvrivanju istinitosti vlastitog
verovanja i destruktivne energije koja ga
prati. Osporavajui glasove koji su veliali jedinstvenost nemake nacije, ismevajui klasicistiku modu poistoveivanja
sa antikim Grcima, kritikujui sistem
evropske politike zbog primene ratnike
i religijske pljake, i traei ono boansko
pre svega u obrazovanju ka humanosti,
Herderove knjige su ponudile itav arsenal ideja koje i danas deluju upotrebljivo
i podsticajno!
Upotrebe i podsticaji su, meutim,
(ne)oekivano preoblikovani. Iz odbacivanja hijerarhije meu verama i kulturama,
koje je brana svakom narcizmu koji velia vlastitu tradiciju, izrodio se povesni
relativizam, a iz njega istorizam. Prema
HRONIKA
Proleovom miljenju, Herderove ideje

ipak ne treba odvie olako osuivati zbog
potkopavanja povesno univerzalnih kategorija: Svojim relativizovanjem Herder
nije ciljao na destabilizovanje opteg, nego
na ruenje agresivnih pretpostavki posebnog, na kojima su tradicionalno poivala
meureligijska i meuetnika uporeivanja. Isto tako, uvodei pojam narodnog
duha kao novu oznaku povesne subjektivnosti, Herder je insistirao na decentriranju pojma povesti i obezbedio instancu
u kojoj su posredovani kultura i povest,
liavajui pritom povesno vreme, prvi
put, uniformnosti pridajui mu formu
mnoine i povezujui ga sa celokupnim
iskustvom i kulturnim dostignuima koja
se nasleuju i prenose.
Prole pokazuje kako se, ne odustajui od tradicionalnog filozofskog pitanja
optosti, ono preoblikuje i ispunjava sadrajem one stvarnosti za koju pretenduje
da je merodavna, sa svim implikacijama
koje to ima po razumevanje filozofskog
zadatka, izgleda teorije i osetljivosti pristupa. Kljuni pojam na ijem se razumevanju lomi i razumevanje istorije jeste
pojam tradicije, koji u njegovim kontinuiranim, diskontinuiranim, kontinuiranim
u diskontinuitetu, pa i progresivistikim
recepcijama na prelazu iz XVIII u XIX vek,
autor Unutranjeg inostranstva ne samo
da izlae nijansirano i sugestivno, nego
i tako da ono postaje uputno sa savremenost. Savremeno arhivarsko i revizionistiko shvatanje tradicije ne moe
proi dobro pred Herderovim sudom
koji naslee poima ne kao akumulaciju
predaje, nego upravo kao inspiracije za
povesne promene.
Nakon raiavanja predromantiarskog terena, autor se hvata u kotac sa jo
veom zbrkom u interpretacijama samog
romantizma. Izljutiti njegovo znaenje
nemogue je drugaije do kroz naslage
maeih tumaenja, pre svega ideologi-
zovanih levih osuda i desnog prisvajanja

romantizma. Na primeru njegove politike
(zlo)upotrebe, Prole modelski prepoznaje
udnu sudbinu romantizma. Uz pozivanja na upozorenja Valtera Benjamina na
procese estetizacije politike i politizacije
umetnosti u nemakom nacionalsocijalizmu i sovjetskom boljevizmu, koji su
se preneli i na polje kulture, on odluno
ukazuje na prazne floskule kojima je
operisao preteni deo sporova u vezi s
romantizmom. Umesto produktivnih
uvida, preesto smo imali posla sa otrcanim optim mestima, koja odaju svoju
ispraznost im ih ogledamo u arolikoj i
bogatoj ponudi pojedinih romantiara.
Upravo te procese moemo da imenujemo
kao kljune, kada je re o neobinom scenariju pod kojim se odvijala delatna povest
romantizma. Naime, recepcija romantizma nam pre prua svedoanstvo o siromaenju i redukovanju poetnih motiva
nego o njihovom grananju, irenju i uslonjavanju... [R]omantizam je neobinom
brzinom i efikasnou prilagoavan interesima koji poivaju na banalizovanju,
na raznolikim vidovima usiljenog pojednostavljivanja, iji reiseri su u poetku
prevashodno bili istaknuti politiki, a
nedugo zatim i ekonomski akteri. Pitanje
o moi ili nemoi romantizma se utoliko
preplie sa zadatkom da se poloi raun
o neuverljivim uspesima u pogledu njegovog prikladnog razumevanja. Posebno
kada imamo u vidu da se u literaturi u
poslednjih nekoliko decenija mogu uoiti
podsticajna itanja, koja su mnogo stroa
prema tumaima romantizma nego prema
samim romantiarima. Meu takva itanja spada i Proleovo itanje romantizma
i reflektovanje njegovih simplifikujuih
politikanskih i inih zakrivljenja.
Bilo da je re o tome da se predstava
lutalice otpadnika operie od interpretativne obrade koja podrazumeva elemente
nasilja i povee sa utopijom celovitog
299
300
oveka, vernom slovu i duhu romantiarske umetnike pobune protiv nedostojnih

vidova ljudskosti; bilo o fragmentarnosti
romantiarske forme koja je postala kreator moderne vizije o ovekovoj totalnosti,
koja poiva u ideji da je celovito samo
ono to se nalazi u neprekidnom postajanju, to je spremno na unutranje prekide
i lomove, a ne ono to ivi u spojnom,
ali i statinom identitetu celine i delova;
bilo o izvesnoj demokratizaciji genija
koja se zbila u pomeranju znaenja tog
pojma u koji se, ovako ili onako, mnogo
investiralo; bilo o prefinjenom pretapanju
ne samo teita, nego i suprotstavljanja i
semantike forme venosti u beskonanost uvek se radi o sjajnim zapaanjima
ija se pronicljivost moe meriti jedino
njihovom uputnou i inspirativnou za
analize savremenog Zeitgeista. To, takoe,
vai za rekonstrukciju sloenih kretanja ka
nesvesnom i neposrednosti (potonje,
dodue, u jednom okretu od refleksivnosti ka neposrednosti, koji se, prema
Proleovoj interpretaciji, usmerava protiv
kritike), koji ne to se samo pojavljuju,
nego se i mitologizuju u prelomnim godinama koje obeleavaju romantiari.
Lucidnu rekonstrukciju kretanja
miljenja i delatnog iskuavanja pojmovnih orijentira izmeu samounitenja i samostvaranja, samounitenja kao
samostvaranja, slobode, slobode paradoksa, fragmenta, simbola, ili u njima,
smenjuje obrazloeno izlaganje instaliranja i demontaa pojma tendencija, koji
je uznapredovao do fenomena, opet u
jednoj sloenoj interakciji s pojmovima
(inverznog, udvostruenog) subjekta,
refleksije i radnje, ina. Minuciozno je,
pritom, locirana i ubedljivo ispraena
figura primata samosvesnog i tvorakog
subjektiviteta u njenoj upotrebi kod Fihtea
i u njenom raznovrsnom nasleu koje
se, preko Kjerkegora i Marksa, protee
sve do Huserla, filozofije egzistencije i
strukturalizma. Tako se vienje legelovih

(epohalnih) tendencija kao neega do
ega se tek valja uzdii, a ne kao nekakve
datosti, u ovoj briljantnoj analizi koja do
poslednje konsekvence prati domet njihovog samorazvoja, reflektuje kako na sklop
odreenosti i neodreenosti, status
konanog i beskonanog, uloge tvorca i
tvorevine u geografiji tendiranja, tako i
na razumevanje onog povesnog vremena
[koje] uvek kasni za samim sobom i one
vizije umetnikog dela koja je liena iluzija
samoniklosti i samostalnosti.
Delimino se oslanjajui na dijagnoze
romantizma Isaije Berlina, a delimino na
odluujuim mestima odstupajui od njih,
Prole se pokazuje i kao vet karakterolog,
istoriar ideja ali i istoriar intelektualne
mode, koji toliko suvereno koliko i prodorno opisuje kako je neprilagoenost
u moralnom registru postala vrlina, a u
umetnikom registru uslov mogunosti
bilo kakvog stvaralakog iskoraka, kako
je iskazano jednom nenadmano lepom
i pogoenom sintagmom romantiarski
otkaz objektivnom i istinitom polemiki kontekstualizovan estetskim preferencijama koliko i teorijskim nasleem i
politikom dimenzijom.
Posebnu vrednost Unutranjeg inostranstva predstavlja lokalni kontekst,
ivot ideja na prostorima na kojima je
knjiga pisana, prelamanje povesnih uticaja
i znaaj recepcija u domaem ambijentu.
Odjeci Herderovih ideja u dve najstarije
srpske gimnazije, u Sremskim Karlovcima
i Novom Sadu, otkrivaju okvire negdanjeg
prosvetnog i pedagokog rada i ponekad
udnih putanja i selekcija evropskog kulturnog glavnog toka. One pritom predstavljaju uzoran, dragocen i, na alost,
redak sluaj domaeg istinskog arhivskog
rada u oblasti filozofije, i ne samo u njoj.
Prole se ne zadrava samo na naelnim
presudama jednoj kulturi u nastajanju,
ve ilustruje osnovanost svake tvrdnje na
HRONIKA
bibliografskoj grai studija i prevoda ili

na njihovom manjku.
Branko Radievi, ura Jaki, Jovan
Jovanovi Zmaj, Laza Kosti, svedoci su
zakasnele i hitajue, prelomljene istorije evropskih taktova i domaih odzvona
pesnikih ali i diskurzivnih formacija,
koje je tek naknadna obrada konstruisala kao diskurs o romantizmu i romantiarima, dok oni sebe, najblae reeno,
nisu tako doivljavali. Univerzalistiki
doktrinarni impuls prosvetiteljstva, kao i
ranog romantizma, protkao se borbom za
nacionalnu emancipaciju, idealizacijom
vlastite nacije i denuncijacijom Evrope
i napravio je udan ali jedinstven sloaj.
Motivi, vremena, povodi i sudbine povezuju i razdvajaju Jakia i Novalisa, Zmaja i
Hajnea, Kostia i Fridriha Teodora Fiera;
u zaleu stoje i Vuk i Ruvarac, i Ljubomir
Nedi i Bogdan Popovi, i mnogi drugi.
Mimo samostalne vrednosti ovih studija o pesnicima srpskog romantizma, u
Unutranjem inostranstvu one funkcioniu i kao jedan u delo stavljeni prikaz,
sasvim romantiarski, kao da nema disciplinarnih granica duha. Vie nego ijedna
domaa istorijska, knjievnoistorijska ili
istorijskofilozofska studija, ovo refleksivno tkanje slika, takoe, drutveni i pojmovni ambijent jednog jezika i miljenja
koji nastoje da se afirmiu u kolebanju i
ustanovljenju na ponosnim marginama
evropskih tokova druge polovine XIX i
poetka XX veka.
Tako se virtuozno izvoenje, kada je
re o rekonstrukciji i recepcijama Herdera,
preko pomnog praenja izmetanja naglaska i znaenja uvek briljivo probranih
prekretnikih termina, zakljuuje svojevrsnom istorijom pojmova koju prate
intervali njihove tvorbe u srpskoj batini.
Moda se jedina manjkavost ovog istinskog poduhvata i istinskog postignua
sastoji u tome to je tako visoko postavilo
lestvicu kako akademskih uzusa, tako i
filozofske imaginacije, da se ne vidi kako
bi se ona uskoro (ili kako bi se uopte)
mogla preskoiti. Stoga bi ono moglo izazvati pre paralizu nego nadahnue kod
onih koji se interesuju ne samo za romantizam, nego za filozofsku refleksiju uopte
u Srbiji. Ali tek takvim merilima se, valjda,
jedna kultura i potvruje i, nadamo se,
razvija.
Predrag Krsti
301
302
Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti

dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slovnih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate duè od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice str.). Na primer: Marc Aug, Non-Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
2324.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 12, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133134, III, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati

na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Aug, Marc. 1995. NonPlaces: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 12: 325. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji. Tre}i program, 133134 (III): 928.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.
303
TREI PROGRAM
Glavni i odgovorni urednik: mr Predrag arevi
Redakcija asopisa: dr Petar Bojani, dr Slobodan Samardi, dr Karel Turza
Redakcija Treeg programa Radio Beograda: Jovan Despotovi, Vladimir
Jovanovi, Sanja Kunjadi, Svetlana Matovi, Tanja Mijovi, dr Ivan
Milenkovi, Ivana Neimarevi, Olivera Nui, Ksenija Stevanovi, ura
Vojnovi
Operativni urednik: Duan asi
Spiker: Marica Milanovi Jovanovi
Sekretarijat: Ksenija Vuievi, Ivana Petra, Ljiljana Ceki
Lektura i korektura: Milka Cani, Tanja Milosavljevi
Likovno reenje: Bole Miloradovi
Izdava: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Trei program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 42 648, 32 24 623, 32 47 157,
centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165, 109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
iro raun: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije, Beograd,
Takovska 10 (za asopis Trei program)
tampa: tamparija RTS, Beograd
tampanje zavreno juna 2015. godine
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TREI PROGRAM / glavni i odgovorni urednik
Predrag arevi. God. 1. br. 1 (juli 1969)
.
Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969
(Beograd : tamparija RTS). 24 cm
Tromeseno
ISSN 05647010 = Trei program Radio Beograd
COBISS.SRID 3311106

Treci Program - Filozofija Biologije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Treci Program - Filozofija Biologije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TRE]I PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake

Angaovanje u teoriji ili: efemerni poloaj jedne gromade

Uvod u filosofiju angaovanja

Istorijski preokret u prouavanju adaptacije

Godina 1953. i sve ostalo: pria o dve nauke

Kritiki pregled filozofskog razmatranja problema jedinica selekcije

Metapsihologija Deleza i Gatarija i institucionalna psihoterapija

Opit iz Sevena: Delinji i pitanje institucije

Nona razmiljanja o Evropi

Epistemoloko-psiholoko-hermeneutiko jedinstvo Diltajeve

srpske elite (Slobodan Antoni, Loa beskonanost)

Prole, Unutranje inostranstvo: filozofska refleksija romantizma)

142 PHILIP KITCHER

PSYCHATRY AND VIOLENCE

201 FLORENT GABARRON-GARCIA

255 WALTER LAQUEUR

ANGAOVANJE U TEORIJI ILI: EFEMERNI POLOAJ

trei program LETOJESEN 2013.

to, inae, i vremenski i problemski uveliko nadilazi fenomen mode javnog

Broj 159160, LETOJESEN 2013

Tako je angaman od poetka obaveza, in kojim se ovjek (oba)vezuje.

trei program LETOJESEN 2013.

se povlai u sebe, dajui prvenstvo slobodi ravnodunosti. To objanjava,

Autor koji je izjavio: Teko se angaujem18, zapravo suprotstavlja

trei program LETOJESEN 2013.

Montaigne, Essais, knj. III, 12 (t. II, str. 501502).

Jednom kad je nunost igre prepoznata, postoji rizik gubitka. Iako se

trei program LETOJESEN 2013.

utoliko to je podnosi, on prihvata deterministiko odreenje. Trea etapa:

trei program LETOJESEN 2013.

No, ta je prema Marselu realnost? Moemo je shvatiti na dva naina.

trei program LETOJESEN 2013.

Emanuel Munije (I)

Iz ovih razliitih izvora proiziao je pojam politikog angamana, koji

trei program LETOJESEN 2013.

tika domen sporazuma, kompromisa, odricanja? Landsberg [Paul-Ludwig

Landsberga, problem slobode je prije praktian nego teorijski; ovjek koji

Rflexions, str. 32 (Esprit, str. 183).

R. Mehl, De l Autorit des valeurs, P.U.F., Paris, 1955.

trei program LETOJESEN 2013.

zbjeno je da ona budu neista, ali vrijednost angamana velikim dijelom

time to e povratiti ovaj svijet, tj. koja se angauje da se asimiluje svijetu.

LExistentialisme, str. 78.

trei program LETOJESEN 2013.

problemu veze praksamoral. U Kritici dijalektikog uma (1960), njegova

samo ovjekom, opisujui varijante karaktera i tumaei linost kao onu

trei program LETOJESEN 2013.

ljudskom svijetu.122 Kao to je rekao an Lakroa: dezangaovati se samo

dje-sada.129 S druge strane, poziv stvara put linosti ovim uslovljavanjem,

trei program LETOJESEN 2013.

zamahu.144 I Nedonsel daje za pravo Platonu koji je izjavio da je tijelo

trei program LETOJESEN 2013.

De la fidlit, str. 196.

trei program LETOJESEN 2013.

Antropoloki uslovi mogunosti angaovanja: nije dovoljno da moramo

Antropoloki osnov angaovanja

Ovi nedostaci se ispoljavaju u vidu ozbiljne disfunkcionalnosti na

Up. Emmanuel Mounier, Oeuvres, t. 3, str. 191192.

trei program LETOJESEN 2013.

krivamo etvrti odnos odnos oveka sa vlastitom egzistencijom; otuda

Antropoloki uslovi mogunosti angaovanja

trei program LETOJESEN 2013.