LINOST I SPORT

Br. 17/02 Psihologija danas, Ni

Prof, dr Petar Kostic psiholog

ta povezuje one koji iskau iz ispravnog aviona, one koji jure loptu u dresu sa dravnim grbom na
ledima, one koji tre pored reke za svojim psom, one koji se uz muziku ili bez nje znoje, diui, sasvim
nepotrebno, teke terete, kao i one koji se lomataju stepenitem do desetog sprata, a lift radi? Naravno,
poveuje ih injenica da oni koriste sopstveno telo, njegove miie, kosti i tetive da bi radili to to rade.
Dakle, svi oni zive fiziki aktivnim ivotom. U ovom tekstu, svi su nam oni jednako dragi i sve emo ih
zvati' 'sportistima'
Samo tri okolnosti testiraju konane granice pojedinca u svakoj drutvenoj zajednici: rat, sport i seks
(Ijubav), upravo tim redom, a sve ostalo je uglavnom "abokreina" naih ivota. Tu i tamo, poneke
drutvene grupe imaju "sreu" da jednolinu povrinu proticanja dana i noi zatalasaju zemljotresi, poari,
poplave ili ekstremistike politike partije, odnosno radikalne voe. Naime, razvoj civilizacije uglavnom
znai da je pojedinani ivot sve dosadniji iz generacije u generaciju, zato to drutvene institucije nastoje da
pojedincu ivot uine to je mogue lagodnijim i jednostavnijim. Lagodnost i jednostavnost u velikoj meri
podrazumevaju neupotrebu tela (fizike snage) u pojedinevoj svakodnevici. S druge strane, prosean ljudski
vek je sve dui i dui. Dakle, ljudi sve vise ive bez valjanijih razloga za to, osim banalnog nagona za
trajanjem. Moe li im sportska aktivnost obezbediti "alibi" da ive tako dugo, ak i ako nemaju nameru da
njihovo ime ue u srednjokolske udbenike? Da li sport potpomae psiholoki razvoj njegovih aktera?
Odnos izmeu sporta i osobina linosti moe se razmatrati, polazei od dve funkcije fizike aktivnosti:
1. Optebioloka funkcija fizike aktivnosti. Upotreba naeg tela je nain njegovog optimalnog
funkcionisanja u svakodnevnom ivotu, a neupotreba vodi ka slabljenju. Potpuna neupotreba, na primer kod
povreda, ima za posledicu potpunu dezintegraciju i "topljenje" miine mase. Fizika aktivnost je osnova
fizikog zdravlja. Kvalitet ukupne ljudske delatnosti je determinisan mogucnostima naeg tela. U
psiholokom smislu, telo sa svim njegovim potencijalima je jedan od etiri bazina oslonca linosti
(Preostala tri su PRIPADANJE drutvenim (primarnim i sekundarnim) grupama, MILJENJE sa svim
njegovim funkcijama (opaanje, pamcenje, rezonovanje i donoenje odluka) i SVRHA, VERA i NADA,
odnosno orjentacija ka buducnosti (videti ire u Berger, 1995).
Dakle, jedan od puteva duevnog isceljenja void preko tela, pa je uticajna psihoterapijska struja u
savremenoj psihopatologiji i psihijatriji zasnovana na telu i to nije nikakva moderna umotvorina, ve je bila
poznata i starim Helenima ("u zdravom telu je zdrav duh"). Upravo je nedostatak tela i telesne svesnoti
sutinsko ogranienje inteligentnih maina.
2. Druga, specifinija, funkcija dinamikih potencijala tela vezana je za prilagoavanje pojedinca svetu
rada i profesije. Naime, ak i u savremeno doba, mnoge su ljudske delatnosti nezamislive bez primerene
fizike sposobnosti, a neka zanimanja su upravo njome ograniena (odbrana, proizvodnja, zabava itd.), dok
neka druga, mada su potpuno automatizovana zahtevaju velike "rezerve ivog organizma", "zlu ne trebalo"
(piloti, mornari).
Ve iz ovih uvodnih razmatranja, zdravorazumski je opravdano pretpostaviti da postoje veze i odnosi
izrrfeu linosti, u psiholokom smislu, i sportske aktivnosti, u fizikom smislu. Prema Kejnu, a u vezi
uticaja osobina linosti i sportskih interesovanja postoje etiri paradigme:
1. SPORTSKIPOETNICI I SPORTSKI VETERANI SU SLINI
Prvo stanoviste tvrdi da linost odreuje sportske aktivnosti: osobe izvesnog linosnog sklopa bavice se
sportom, a one druge, sa drugaijim osobinama, nece.
2. POETNICINISU SLINI, VETERANI JESU
U ovom drugom polazitu sadrana je ideja da sport gradi osobine linosti sportiste. Dakle, suprotno od prve
hipoteze.
3. POETNICI SLINI, VETERANI NISU SLINI
Tree gledite veli da odreene osobine utiu da neko zapone da se bavi nekim oblikom sporta, a sport sa
svoje strane menja i modelira osobine linosti.
4. POETNICI NISU SLINI, VETERANI NISU SLINI
U etvrom stanovitu negira se svaka veza izmeu linosti i sporta. Naravno, psiholokim
istraivanjanjima su testirane sve etiri hipoteze, ajedino nespomo je da etvrta hipoteza nije tana, mada ne
postoji saglasnost koja je od prve tri najvie valjana. Dakle, sportisti jesu, kao linosti, po nekim svojstvima
slini meusobno i razliiti od nesportista po tim istim svojstvima. Koje su to osobine koje krase sportiste?
Mi cemo prikazati rezultate jednog istraivanja (Havelka i Lazarevic, 1981) u kome je ispitano ukupno
1176 osoba odrasle dobi razdeljenih u tri poduzorka: vrhunski sportisti (N=277), standardni sportisti (N=413)
i nesportisti (N=499). Vrhunski sportisti su bili nacionalnog ranga, standardni lokalnog, a nesportisti se nisu
ni individualno, ni organizovano bavili bilo kojom sportskom aktivnou. Psiholoki instrument kojim su svi
ispitani bio je, izmeu ostalih, Katelov inventar linosti 16PF koji, kao to mu samo ime kae, meri 16
faktora linosti. Cak na devet od 16 linosnih faktora naene su manje ili vise znaajne razlike i to na
faktorima B (visoka kristalizovana inteligencija), C (snaan ego), G (snaan superego), H (straljivost), i

(otra narav), M (orijentacija na stvarnost), O (spokojstvo), Q2 (orijentacija na druge ljude) i Q3 (visoko

samopotovanje). Profil linosti sportista (vrhunskih i standardnih) u odnosu na nesportiste dat je na slici.

CRTE
A B C E F G H I L M N O Ql Q2 Q3 Q4
sportisti
5.4 7.0 6.5 6.1 6.1 6.1 5.6 4.9 5.5 5.6 5.7 5.1 6.1 5.1 5.4 5.6
nesportisti 5.5 6.2 6.0 6.0 6.0 5.7 5.7 5.9 5.9 5.9 5.6 5.8 6.0 5.7 5.5 5.8
Slika: Uporedni profili sportista i nesportista na Katelovom testu 16PF
Sada emo potanko prikazati osobine i svojstva linosti sportista, a posebno funkcionalnost ovih osobina u
svakodnevici.
VISOKO B (visoka kristalizovana inteligencija)
Obdareni su smislom za apstraktno miljenje, bistrinom uma, bogatstvom kulturnih navika, velikim
znanjem o svetu oko sebe i brzim uenjem iz iskustva.
Skloni su da, u ponaanju (koje je skoro redovno usmereno jasnom cilju), prepreke prevazilaze primenom
naunih metoda i logike analize.
U meuljudskoj komunikaciji prihvataju neformalnost, dajui prednost sutini stvari.
Tee pismenom izraavanju, javnim nastupima i pozivaju se na " nauni metod". Vole da itaju, ponekad i
beletristiku.
Poteno priznaju line neuspehe i poraze: bez racionalizacija i 'cepanja dlake na etvoro' (kada se radi o
sloeniin problemima i elegantnim reenjima, koja sami nisu videli, dok im drugi na njih nisu ukazali).
Cene inteligenciju, znanje i obrazovanje.
Imaju visoke intelektualne aspiracije, kulturoloke elaboraeije sa estetskom osetljivou za jednostavne
stvari.
"Kristalizovana inteligencija" je onaj aspekt optih sposobnosti koje se zasnivaju, prevashodno, na
nasleu, ali se javljaju i narastaju pod uticajem kulturnog miljea. Dakle, nije realno tvrditi da sportska
aktivnost razvija inteligenciju, ali ona svakako pomae da se dostignuti stepen razvoja inteligencije odri do
duboke starosti. Prednost pobuivanja inteligentnog ponaanja u sportu, naspram svakodnevnih problemsituacija, je u tome to je "s druge strane" aktivan i kreativan ljudski um koji nam "pravi probleme". Rutina,
trivijalnost i predvidivost svakodnevice umeju da "otupe otricu" inteligentnih reenja. S druge strane,
usporavanje brzine odvijanja kognitivnih i metabolikih procesa tokom starenja organizma dodatno nas
"zaglupljuje". Aktivan (sportski) ivot usporava obe tendencije. Da zakljuimo, prva paradigma objanjava
vezu izmeu sportske i inteligentne aktivnosti: inteligentnije osobe ele da aktivnije ive.
VISOKO C (snaan ego)
Staloeni su, istrajni, postojani, zreli, odluni i kontrolisani.
I oni umeju da menjaju raspoloenja ali na predvidljiv, objektivno oekivan nain.
Odlikuje ih uspeno prevazilaenje tekoa i problema, realna procena situacija, a zatim donoenje brzih
odluka koje se uporno i energino sprovode u delatnosti.
Uspeno odravaju radni elan u drutvenoj grupi, ne pokazuju znake nerealnog umora, ak ni fizikog
umora i pri duem psihofizikom naprezanju.
Kontroliu svoja oseanja i uspeno reavaju emotivne probleme, pa i onda kada postoje izuzetno snana
uzbuenja "ispod povrine".
I ova dimenzija ponaanja, veinski kontrolisana nasleerri", tangirana je aktivnim ivotom i u
fizikom pogledu. Stabilnost reagovanja, kakva god da nam je data genetskom opremom, sportskim stilom
ivota biva oplemenjena i stimulisana. Onima koji je imaju nedovoljno, sport podaruje sticanje, a njome vec
bogate osobe bivaju sportskim ivotom jo bogatije. Drugom paradigmom se objanjava veza izmeu
sportske linosti i izvorne crte C.
VISOKO G (snaan superego)

 Odlikuje ih unutranji "kategoriki imperativ", postojani nadlini ciljevi i ideali, unutranji izvor zabrane
grehova, moralna i fizika hrabrost, spremnost da se ispunjava dunost, odgovornost i marljivost,
emocionalna zrelost i uporno " dranje reda".
(Skloni su ozbiljnim planovima utemeljenim na stvarnosti, a okreriutim uspehu. Biraju za prijatelje takoe
vredne i samima sebi sline ljude.
Tani su i savesni u obavezama.
Realistini su, praktini, nezavisni u pristupu i reavanju problema.
Strogo vode rauna o linom uspehu i svojoj drutvenoj reputaciji.
Kada se ogree, nenamerno, o drugoga, umeju prema toj osobi da budu preterano popustljivi (zbog
osec'anja krivice). Tada mogu da budu izmanipulisani.
Crta G svakako je rezultat sredinskih uticaja. I u ivotu, kao i u sportu, potovanje "pravila igre" je
uslov regularnosti, a izvorna crta G, upravo, podrava pridravanje pravilima, ma odakle da ona izviru.
Naravno, socijalizacijska funkcija sporta uopte nije sporna. Cak i osobe koje nisu ule u sport ba uzorno
moraine, njime bivaju potkrepljene da se ponaaju regularno i savesno. Ukratko, drugo od gore istaknutih
obrazaca veze linosti i sporta objanjava odnos crte G i aktivog ivota.
NISKO H (straljivost)
Karakterie ih nestabilnost, brzo javljanje osecaja uznemirenosti i ugroenosti, praeno burnim
emocionalnim ispoljavanjem.
Oni su obzirni prema autoritetima (iz straha), skloni su oseanju manje vrednosti i nemaju samopouzdanja.
Imaju mali broj prijatelja, pokazuju smetnje u samoispoljavanju, povlae se u sebe i nisu zainteresovani za
suprotni pol.0 Skloni su usamljenikim poslovima, a na izazove situacije reaguju trzanjem i zastraenou.
Stidljivi su, neiskreni iz straha, srameljivi, kruti i obuzdani, promiljeni i briljivi, zatvoreni su pa
izbegavaju da kontaktiraju sa ljudima.
Skloni su pasivnoj agresiji i neprijateljstvu, povlae se u sebe iz zbivanja, a i delimino (selektivno)
odravaju kontakte sa stvarnou koja ih okruuje.
Na prvi pogled, nije oekivano da "kukaviluk", a ne hrabrost bude odlika sportista. Meutim, valja
imati na umu da je izvoma crta H, diktirana snagom parasimpatikusa, dakle genetski. Havelka i Lazarevi
koriste mehanizam kompenzacije da bi objasnili zato spotisti nisu "momci bez straha i mane". Dakle, mnoge
osobe, oseajui se manje vrednim pod pritiskom ugroavanja, okrecu se sportu da bi tako razvile adekvatne
sklopove odgovora na opasnost, pretnju i neizvesnost. Sportski ivot ih "ui" hrabrosti. Trec'i hipotetiki
model veze objanjava zato se bioloki manje otpomi organizmi okreu sportu. Sportski poetnici su u
razliitoj meri otporni na stres, ali ih sportski ivot ujednauje i ini meusobno slinim, a time i otpomim na
ugroavanja.
NISKO I (otra narav)
Svojstvene su im i vidljive crte cinizma, nepotinjavanja, samokontrple, realnog procenjivanje stvari i
dogaaja, odsustvo mate, samodovoljnost i vrstina (ilavi su i istrajni).
Oni vladaju oseanjima.
Otri postupci kojima su (verovatno) bili podvrgnuti u porodinoj obuci (vaspitanju i socijalizaciji) izgradili
su u njema surovi reallzam i spartanske kvalitete.
"Stoje na zemlji obema nogama", hrabro se suoavaju sa svetom oko sebe i vspremni su da samokontrolom
i samopouzdanjem prevaziu prepreke i savladaju osujecenja.
Verovatno su bili grubi i odbojni u mladalatvu. Vode emotivno jednostavan ivot podreen razumu i
gvozdenoj logici.
Mpgu da budu neotesani i neosetljivi, ali i bez mogunosti da zamilj'aju budua stanja stvari i dogaanja.
Ne reaguju sentimentalno na fiziki invaliditet ili histerine reakcije drugih (" ne veruju suzama").
Skeptini su na kulturoloke elaboracije, otmenost i etikeciju.
Rado ih primaju u drutvo, jer umeju da razumno organizuju rad grupe, ta god da je predmet
zajednikograda.
Imaju dobar kontakt sa realnou - stvari procenjuju jednostavno i logino.
Karakteriu ih "muke" osobine: otrina, vrstina, voenje rauna o sebi, samozadovoljnost i samostalnost.
Uopte nije neoekivano da sportske tipove odlikuje otrina i beskompromisnost u nastupu i
ponaanju. Sport jeste igra, ali i borba. U borbi pobeuje, izmeu ostalog, i nesentimentalna distanca prema
protivniku. Cvrst odgovor na izazov, uz potovanje pravila, odreuje duinu preivljavanja u sportskoj borbi.
Ne postoji nadmoc' nijednog modela objanjenja ove veze. Tanije reeno, prva i treca hipoteza su skoro
jednako validne u njenom objanjenju.
NISKO M (orijentacija na stvarnost)
Okrenuti su spol.janosti i praktinom.
Skloni su da podlegnu prisilnim mislinia (o ncpovoljnom dogaanju) ili da nesvesno ine neke mehanike
radnje kada su pod optereenjem.

 Oprezni su, zabrinuti i strepljivi, pa su im ponekad zato i interesovanja suena.

Ne gube glavu u kritinim situacijama.
Bez obzira na stvarni uspeh, ovakvi ljudi mogu da budu uspeni u profesionalnoj karijeri.
Sport je realna aktivnost, odvija se "ovde i sada". Nije nemogue da unutranji ivot, virtuelna
"stvarnost" i mata imaju mesta u sportu kao i u ivotu, ali sve to biva objektivno testirano. Oni ija je mata
nedisciplinovana, niim ogranienai preesto neutemeljena bivaju gubitnici u sportu, kao i u ivotu. Sport
nas privodi realnosti i prihvatanju praktinih i objektivno proverljivih reenja. Dakle, drugi model veze
odgovara zato su sportisti realistine i nematovite osobe.
NISKO O (spokojstvo)
Srdani su, prilagodljivi, samopouzdani i sigurni u sebe, "jakih ivaca", trpeljivi su na sve vrste
ugroavanja i sposobni da " izau na " sa problemima ivljenja, zadravajui pri torn vedrinu duha i
emotivnu stabilnost.
Vole j ednostavnost i elegancij u oiglednih r eenj a.
Nisu osetljivi na raspoloenje grupe, pa se deava da ih sredina odbaci pre nego to oni sami uvide
postojanje problema. Kao mlade, odlikuje ih samouverenost, mirnoa, pouzdanost i zadovoljstvo sobom.
Aktivan ivot, prepun izazova i sueljavanja tera Ijude da ga podnpse bez oseanja krivice za
uinjeno i bez grie savesti zameuinjeno. Nije neobino da upravo to svojstvo razdvaja s sportiste od
nesportista. Bavljenje sportom njegove aktivne uesnike ini oputenim i stabilnim u porazima, a mirnim u
pobedama. Parafrazirajuci jednu poznatu misao, moemo reci da su sportisti dovoljno jaki da uine sve to je
u njihovoj moi u aktuelnoj situaciji, dovoljno razumni da ne pokuavaju nemogue i dovoljno mudri da
razlikuju stvarno od mogueg i, to jeste najvanije, da zadre ravnoteu kada (i ako) se ispostavi da su
"pobrkali lonice".
Nisko Q2 (orijentacija na druge ljude)
Zavisni su od drutvene sredine i naklonosti drugih osoba.
Odani su socijalnim grupama kojima pripadaju i zato vise vole da rade i odluuju u zajednici: dobri su
sledbenici.
Ne poseduju samostalnost i hrabrost predvodnika; naprotiv, neodluni su i nesamostalni u miljenu i
ponaanju.
Usled nesamostalnosti i neodvanosti skloni si pomodarstvu i imitiranju dominantnih trendova u polltici i
stavovima.
Uslovno reeno, usamljeniko tranje po parku, izolovano pucanje u metu u streljatvu, fudbal
prepun grubih sluajnih sudara i boks, pun namernog udaranja, su podjednako "kolektivni" sportovi. Razlika
je u tome koliko su kolektiviteti prisutni i dodirljivi dok se aktivnost odvija. Drugim reima, ekipe i ne
moraju da budu stvarne, vano je da one postoje ili, jo vise, da samo "u principu" mogu da postoje. Bilokako-bilo, aktivan sportski ivot njegove uesnike ini sauesnicima u nekom drutvenom dogaanju,
upuuje jedne na druge, poveava uzajamnu zavisnost i nesamostalnost. Upravo to, upuenost i zavisnost od
drugih u aktivnom ivotu, ini prirodnom vezu izmeu ove izvorne crte i linosti.
Nisko Q3 (visoko samopotovanje)
Ponekad odbijaju da vide zahteve sredine u kojoj ive, ne prihvataju " pravila igre", pa su u sukobu sa
autoritetima.
Rukovode se sopstvenim procenama i odlukama, a na osporavanja odgovaraju emotivno i tvrdoglavo.
Ponekad su nepaljivi prema drugima, manje obzirni prema autoritetima i, uopte, neposluni.
U sluaju da se njihove line potrebe sukobe sa zahtevima ili normama sredine, razreenje sukoba odredie
line potrebe na utrb uticaja iz sredine.
Vise vole da sami nau i ponude reenja, pa i onda kada postoje tua, moda akibolja.
Previaju realne zahteve, ispoljavajui emocionalno ponaanje koje nije saobraeno drutvenim normama i
u neskladu je sa protokolom (kada onpostoji).
Skloni su da uleu ili se upliu u konfliktne situacije.
Integriui razlike sportista i nesportista na izvornim crtama Q2 (prevlast kolektivizma) i Q3 (dominiranje
individualizma), moemo zakljuiti da je sportska aktivnost idealno okruenje za uravnoteen razvoj
poeljnih, kako grupnih (drutvenih: poverenje u druge i sradnja sa njima), tako i individualnih (linih:
oslanjanje na samog sebe i voenje raunao sebi) karakteristika.
Ma koliko sport bio grupni dogaaj, a postignue kranisano naporima svih uesnika (od trenera, navijaa,
do realizatora), uvek ima mesta za pojedinane zvezde. Slava i poznatost pojedinca, makar i ne bile
planetame, vec samo do nivoa moje ulice", uvek su jojedan od razloga za sportsku "krv, znoj i suze".
Dakle, kolektivnost sportskih dogaaja ne iskljuuje individualni peat njegovih uesnika. Ukratko, sportisti
i vise nego drugi ljudi vole da se ogledaju u drutvenom ogledalu. To povacava njihovu individualnost i
narcisoidnost. Dakle, nije neobino da sportisti sebe opisuju u terminima gore navedene izvorne crteQ3.

Pregledni radovi Kejna i saradnika iz 1972., razlikuju se od nalaza Havelke i Lazarevica utoliko to Kejn
tvrdi da relacije linosti (merene testom 16PF) i fizike sposobnosti (brzina, snaga i izdrljivost) valja
istraivati multivarijantnim metodama (kanonikom korelacionom analizom), dakle ne linearno
korelacijskim nacrtima, zato to "...veza biva maksimalno ispoljena onda kada se pojedinane mere linosti i
fizikih sposobnosti na odgovarajuci nain kombinuju u kompleksne faktore" (Kejn, str. 196).
Nae istraivanje, mada izvreno drugaijom metodologijom i instrumentarijem i na bitno razliitim
uzorcima, u glavnim crtama potvrduju ova istraivanja. Naime, Ana i Olivera (Videti rad Dorevic u
ovom broju) su ispitale 81 vebaicu fitnes kluba "Top form" iz Nia, u irokom rasponu 16 do 53 godine
(prosek 25) i 37 osoba enskog pola koje nisu vebale. Primenjeni su psiholoki instrumenti EPQ-43 i
PIE/JRS, a najvanije razlike su date u donjoj tabeli.
CRTA

GRUPE

AS

t-test
1.919

Znaajnost

Drugi me ljudi smatraju ivahnom osobom,

punom pozitivne energye

37

4.0617

.057

81

4.3514

2.335

.021

Ne poznajem nikoga s kim ne bih imala

ta da priam

37

2.6486

-2.107

.037

81

3.2469

-2.071

.042

Ono to drugi ljudi nazivaju "prava

ljubav" za mene je, pre svega, "dobar seks"

37

1.2703

-3.109

.002

81

1.9506

-4.116

.000

Inkorporacija: poverenje u druge ljude i

drutvene institucije, predanost grupama
kojima pripada

37

2.8765

2.647

.009

81

3.6216

2.750

.007

Orijentacija: dinaminost ivljenja,

nesputanost doivljavanja i avanturizam
u drutveno-fizikom okruenju

37

1.9189

-3.654

.000

81

2.7778

-3.863

.000

Reprodukcija: drutvenost,
potreba za bliskou i toplinom uz
izraene heteroseksualne potrebe

37

1.5891

-3.231

.000

81

2.3478

-3.421

.000

I nae sportu predane dame su pokazale sklop osobina linosti slian velikom broju sportista iz navedenih
istraivanja: otvorenu drutvenost, dominaciju, otresitost, dinaminost i izbalansiran odnos na dimenziji JA
spram DRUGIH LJUDI.
Zakljuujemo da bavljenje sportom, osim zdravstveno-fizikih boljitaka, ima i svoje psiholo.ke,
istaknute, poeljne i hvale vredne prednosti.