Parabola

(iz teorije knjievnosti dr Radmila Dimitrijevia iz 1962.)

Parabola (od grke rei parabola uporeivanje, primer) ili slika ima,
kao i basna, isti cilj, da poui, ali se ipak od nje razlikuje nekolikim
svojim osobinama:
1. u njoj su nosioci radnje najee ljudi;
2. ona je opirnija i pisana je uzvienijim stilom;
3. ona iskazuje kakvu uzvienu istinu;
4. ona pouava vie ta ljudi treba da rade, dok basna ukazuje vie na
ljudske poroke i mane.Paraboli je cilj da ukae na neku religioznu ili
moralnu istinu.
Radnja u njoj je verovatna i podudara se sa stvarnim ivotom stoga to
su nosioci radnje u njoj ljudi.Parabola ima, kao basna, preneseno,
alegorijsko znaenje, samo to se u njoj alegirija ne razreava kao to
se to ponekad ini u basni, jer se lako moe pogoditi.Kao i basna
parabola moe biti pisana u stihu ili u prozi.
Poznate su parabole iz Svetog pisma: o sejau i semenu, o bludnom
sinu, o milostivom Samarjaninu.Parabola ima i u umetnikoj
knjievnosti; tako su parabole pisali: Gelert, Herder, Gete, iler,
amiso, Tolstoj, a u naoj knjievnosti parabole su pisali LJubomir
Nenadovi i Anton Akerc.
Apsurdna parabola ili antiparabola
Najnovije je vrijeme stvorilo jo apsurdnu parabolu ili antiparabolu, koja
se pojavljuje u dramskim dijelima tzv. apsurdnog teatra. Pisci toga
smjera (Samjuel Beket, Harold Pinter, Een Jonesko i dr.) polaze od
pretpostavke o potpunoj apsurdnosti svijeta koji se nikako ne moe
osmisliti s nekakvom pozadinom, kao to je to bio sluaj u zagonetne
parabole.
Za razliku od pounih biblijskih primera gde se sve na kraju zavri
dobro i sve ima smisla na nekoj vioj moralnoj razini, kod navedenih
pisaca apsurdni, isprazni a esto i brbljivi likovi (ena koja pria iz svog
groba kod Beketa ili Mr. i Mrs. Smith kod Joneska) ne znaju ta bi, kuda
bi, gaaju se praznim reima i mehaniki ponavljaju radnje liene
smisla. Iza bede i besmisla svakodnevice ne postoji nita to je
opravdava ili je ini (na viem, onozemaljskom, planu) svrhovitom.