Gramatika5 Konacno

Milo{ Kova~evi}
SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA

za peti razred osnovne {kole
UREDNIK
dr Tiodor Rosi}
RECENZENTI
dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti,
O[ Desanka Maksimovi} u Beogradu
Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti,
O[ Bora Stankovi} u Beogradu
Re{ewem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 650-02-00263/2008-06/01

odobreno je izdavawe i upotreba ovog uxbenika u petom razredu osnovnih {kola.
Milo{ Kova~evi}
SRPSKI JEZIK
I JEZI^KA KULTURA
Srpska {kola
Beograd, 2009.
PROSTA REÊNICA
SUBJEKATSKI I PREDIKATSKI SKUP REÎ
(Obnavqawe i pro{irivawe)
Proqe}e
On je jahao. Ponosito se uspravio u sedlu. Zategao je uzdu. Jezdi kao kakav delija preko
planinske doline. Razqu}en kow grize pomamno |em. Frk}e i baca mlaku, gustu pjenu.
Meka zemqa se ugiba pod kopitama. Oko wega struji svijetli, vreli proqetni dan. Povrh
wega, u toplom treperavom vazduhu, ne{to vri, dr{}e i kao da lagano {umi: proqe}e,
proqe}e!
Sino} je do velikih ve~ernica sjedio s Vidom pred hanom. Svijet je prolazio drumom.
Odozdo, uz drum razlijegala se poznata ko~ija{ka pjesma. Vida je zadrhtala. Topla, vla`na rumen oblila joj je obraze. Ona je stidqivo oborila glavu. On joj je ne{to nespretno,
zbuweno rekao. I izgubio se u mlakom ve~erwem sumraku.
Danas je na ovom vedrom, svijetlom danu jo{ vi{e razdragan. U grudima mu se budi i
di{e ìvo, drhtavo, toplo vrewe. Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji. Kroz du{u mu struji slatka neodoqiva ~e`wa. Za ~im ni sam ne zna.
Trza uzdu. Nesvjesno, pomamno bode kowa.
|em gvozdeni deo uzde koji se stavqa kowu u usta
(Petar Ko~i}, prilago|eno)
Svaki tekst, pa i ovaj Ko~i}ev, sastavqen je od re~enica. Glavni ~lanovi re~enice su

subjekat i predikat. Koliko se re~enica u navedenom tekstu sastoji samo od subjekta i
predikata?
To su samo dve re~enice:
On je jahao.
Vida je zadrhtala.
Re~enice koje u svom sastavu imaju samo subjekat i predikat zovu se
proste re~enice.
U re~enici subjekat ~esto nije izraèn, jer se podrazumeva, kao na primer:
îtam (= Ja ~itam). Pi{emo (= Mi pi{emo). Ja{e{ (= Ti ja{e{). Jahao je (= On
je jahao). Zadrhtala je (= Ona je zadrhtala).
Iz navedenih primera se vidi da se predikat i subjekat uvek slaù i u rodu i u broju. Ako je subjekat u jednini, i predikat mora biti u jednini. Tako se ne moè re}i *Mi
~itam, nego samo Ja ~itam ili Mi ~itamo, jer mi ozna~ava mnoìnu, a ~itam jedninu,
i sl.
Ako predikat pokazuje rod, on se sa subjektom mora slagati i u rodu. Tako se, na primer, ne moè re}i *On je zadrhtala, nego samo Ona je zadrhtala, jer on ozna~ava mu{ki
rod, a glagol u pro{lom vremenu zadrhtala je ènski rod.
A kakav moè biti predikat? U obe navedene Ko~i}eve re~enice predikat je izraèn
glagolom (jahao je, zadrhtala je).
Predikat koji se sastoji samo od glagola naziva se glagolski predikat.
U sastavu predikata, me|utim, ne moraju biti samo glagoli, nego to mogu biti i druge
vrste re~i, naj~e{}e imenice ili pridevi. To jasno pokazuju slede}i primeri:
Milica je u~enica.
Otac je radnik.
Sestre su lepe.
Dete je dobro.
U navedenim primerima kao deo predikata upotrebqene su ili imenice (u~enica, radnik) ili pridevi (lepe, dobro).
Predikat koji u svom sastavu ima i neku neglagolsku re~ naziva se

imenski predikat.
Navedi jo{ primera prostih re~enica s imenskim predikatom i pokaì slagawe

takvog predikata u rodu i broju sa subjektom!
Izdvojili smo iz Ko~i}evog teksta samo dve re~enice kao proste. Kakve su ostale
re~enice u tekstu?
Nijedna od wih nije sastavqena samo od subjekta i predikata. U svakoj ima i jo{ neki
drugi re~eni~ni ~lan. Pogledajmo kako je nastala slede}a re~enica:
Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji.
I ova re~enica ima svoj subjekat i predikat: Osje}aji naviru, ali su uz wen subjekat
(osje}aji) navedena i tri atributa kao wegovi dodaci (nejasni, sna`ni, nepoznati).
Atribut se obi~no dobija na pitawe: KOJI? ili KAKAV?
Pro{irivawem subjekta atributima dobija se subjekatski skup re~i.
A ~ime moè biti pro{iren predikat? Koji su dodaci predikatu? To lako moèmo
uo~iti u slede}e dve re~enice iz Ko~i}evog teksta:
Zategao je uzdu.
Svijet je prolazio drumom.
U prvoj re~enici sa izostavqenim subjektom (on) predikat je pro{iren objektom (uzdu). A objekat se dobija na pitawe: KOGA? ili [TA? [ta je on zategao? Uzdu; Koga je on
video? @enu. U drugoj re~enici predikat je pro{iren prilo{kom odredbom za mesto
(drumom). A prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na pitawe: GDE?, KUDA?, KAMO? Na koja pitawa dobijamo prilo{ku odredbu za vreme i na~in?
Ako se uz predikat navede objekat ili neka prilo{ka odredba (za mesto,
vreme, na~in, uzrok i dr.), dobija se predikatski skup re~i.
U predikatskom skupu re~i istovremeno mogu biti navedeni i objekat i jedna ili
vi{e prilo{kih odredbi. Odredi od kojih dodataka su sastavqeni predikatski skupovi
u slede}im Ko~i}evim primerima:
Ona je stidqivo oborila glavu.
Ponosito se uspravio u sedlu.
Nesvjesno, pomamno bode kowa.
U svim dosada{wim primerima u re~enici je bio upotrebqen ili sam subjekatski
skup re~i ili sam predikatski skup re~i. Ali, re~enica istovremeno moè imati i subjekatski i predikatski skup re~i. Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u
slede}im re~enicama iz teksta:
Razqu}en kow grize pomamno |em.
Meka zemqa se ugiba pod kopitama.
Skup re~i druk~ije se zove sintagma. Prosta pro{irena re~enica nastaje, dakle, kada
se umesto subjekta ili predikata upotrebe subjekatski ili predikatski skup re~i (subjekatska ili predikatska sintagma). Subjekatski skup re~i (subjekatska sintagma) jeste
spoj subjekta i jednog ili vi{e atributa, a predikatski skup re~i (predikatska sintagma) jeste spoj predikata i objekta, ili predikata i neke prilo{ke odredbe. Tako su subjekat i predikat glavni ~lanovi re~enice, a atribut, objekat i prilo{ke odredbe su zavisni (podre|eni) ~lanovi re~enice.
Re~enice koje u svom sastavu imaju ili samo subjekatski skup re~i, ili samo
predikatski skup re~i, ili oba zajedno nazivaju se proste pro{irene re~enice.
Objekat i prilo{ke odredbe uvek su zavisni ~lanovi predikatskog skupa re~i.

A da li je atribut samo deo subjekatskog skupa re~i? Da li je atribut upotrebqen u subjekatskom skupu re~i u slede}im primerima iz teksta?
Jezdi kao kakav delija preko planinske doline.
Frk}e, i baca mlaku, gustu pjenu.
U navedenim primerima atributi nisu upotrebqeni u subjekatskom skupu re~i, nego
su dodaci imenicama koje vr{e slu`bu ili prilo{ke odredbe (u prvom primeru) ili
objekta (u drugom primeru). U tim primerima atribut je deo predikatskog skupa re~i.
Prona|i u tekstu sve atribute koji nisu dodaci subjektu, nego su dodaci imenicama u
slu`bi objekta ili neke prilo{ke odredbe.
Sastavi nekoliko re~enica u kojima je atribut dodatak imenici u sastavu imenskog
predikata!
Atribut nije dodatak samo subjektu. On moè biti dodatak imenici i onda
kada je ta imenica u re~enici objekat, prilo{ka odredba ili deo imenskog
predikata. Atribut, prema tome, moè biti u sastavu i subjekatskog i
predikatskog skupa re~i. On obi~no stoji ispred imenice koju odre|uje.
GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKAT

U slede}im re~enicama odredi predikate:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Ja sam u~enica.
Svaki dan idem u {kolu.
Brat je student.
On je vredan.
Sve ispite polaè na vreme.
Majka je radila u preduze}u.
Sada je ona direktorka.
Otac je bio pilot.
Posle je radio na aerodromu.
Uskoro }e oti}i u penziju.
Koje re~enice imaju glagolski, a koje imenski predikat? Po ~emu se razlikuju glagolski i imenski predikat?
Glagolski predikat je uvek iskazan u nekom li~nom glagolskom obliku

(sada{wem vremenu, budu}em vremenu, pro{lom vremenu...). U sastavu
glagolskog predikata, osim glagola, nema nijedne neglagolske re~i.
Imenski predikat uvek se sastoji od dva dela: od glagola nepotpunog zna~ewa

(naj~e{}e su to oblici glagola jesam i biti: sam, si, je, smo..., sam bio, si bila,
su bili..., }u biti, }e{ biti..., nisam, nisam bio, ne}u biti...) i neke
neglagolske re~i: prideva, imenice, zamenice ili broja.
Imenski predikat se, prema tome, uvek sastoji od:

a) glagolskog dela (od nekog oblika nepotpunog glagola) i
b) imenskog dela (imenice, zamenice, prideva ili broja).
Na primer:
Moja drugarica je lepa. On je bio prvi. Ta kwiga je moja. Moj brat }e biti pilot.
IMENSKI PREDIKAT
MOJA DRUGARICA
JE
glagolski deo
predikata
LEPA
imenski deo
predikata
Imenski deo predikata druk~ije se zove predikativ. Imenski predikat u svom sastavu uvek, dakle, ima predikativ. Predikativ je neglagolska re~ u imenskom predikatu.
10
IMENI^KI DODACI
ATRIBUT
Lena
Lena zalepi koverat i ba{ htede da ustane od stola, a u sobu u|e Dimitrije. Prozori
su bili otvoreni, àluzine podignute; lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje
tanko tkivo pokazivale potamnelo predve~erwe nebo. Sa terase je dopirao àgor gostiju pome{an sa huktawem jednog automobila koji je leteo kamenim putem izme|u hotela i
visokog brega. Lena se za trenutak smete, ali brzo sakrije pod ono pismo koje je adresovano na wenu drugaricu ono drugo svoje pismo, i onda obadva strpa pod jednu kwigu na
stolu.
U sobi zavlada nepodno{qiva ti{ina. Dimitrije primeti Leninu uzbu|enost. On je
to vi{e ose}ao nego {to je prime}ivao. Zagrliv{i je oko ramena, on polako sede na
naslon od stolice.
[ta ti je Leno~ka? Mislila si o ne~emu vrlo tajnom i ja sam te prekinuo, zar ne?
Bilo ti je kao da je neko ~uo sve ono {to si ti mislila, bilo ti je kao da su te uhvatili
u nekom velikom prestupu.
Da, ba{ je tako kako ti kaè{ slaga Lena.
àluzine kapci na prozorima

(Branimir ]osi})
11
Osnovni imeni~ki dodatak, znamo ve} od ranije, jeste atribut. Videli smo, tako|e, da
atribut nije ~lan samo subjekatskog skupa re~i (subjekatske sintagme) nego je dodatak
imenici u bilo kojoj wenoj re~eni~noj slu`bi, pa moè biti ~lan i predikatskog skupa
re~i (predikatske sintagme).
Prona|i u tekstu: a) atribute koji su dodaci subjektu,

b) atribute koji su dodaci objektu i v) atribute koji su dodaci
imenici u slu`bi prilo{ke odredbe.
Koje re~i naj~e{}e vr{e atributsku slu`bu? To lako moèmo zakqu~iti i po atributima u slede}oj re~enici iz teksta:
... lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje tanko tkivo pokazivale potamnelo
predve~erwe nebo..
Od {est atributa ~ak je pet izraèno pridevima. Pridevi naj~e{}e vr{e slu`bu
atributa. Atributi iskazani pridevima obi~no ozna~avaju osobinu imenice uz koju stoje.
Zato se oni i dobijaju na pitawe KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? ili KOJI?, KOJA?, KOJE?
Ali pridevi u slu`bi atributa mogu odre|ivati imenicu i po pripadnosti. Takav je,
na primer, slede}i atribut izraèn pridevom:
Dimitrije primeti Leninu uzbu|enost.
Atributi koji odre|uju kome ili ~emu pripada ono {to se obeleàva imenicom dobijaju se na pitawe ÎJI?, ÎJA?, ÎJE?
Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e pridevi odre|ivati imenicu po pripadnosti.
Uz prideve, slu`bu atributa ~esto vr{e i pridevske zamenice (u prvom od navedenih
primera to je zamenica svoj). A pisac je upotrebio i zamenicu wena (... adresovano na
wenu drugaricu...). Atributi mogu biti i sve druge pridevske zamenice. Evo samo nekolika primera:
Donesi moj {e{ir.
Tvoja torba je lepa.
Videli smo wihovu k}erku.
Na{li smo nekakvu torbu.
On nije nikakav ~ovek.
12
Pridevske zamenice u slu`bi atributa, kao i pridevi, odre|uju imenicu po pripadnosti ili po osobini. Oni pokazuju ~emu pripada ili kakvu osobinu ima ono {to je ozna~eno imenicom. Zato se i atributi izraèni pridevskim zamenicama, kao i oni koji
su izraèni pridevima, dobijaju na pitawa ÎJI?, ÎJA?, ÎJE? (kad ozna~avaju pripadnost) i KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? (kad ozna~avaju osobinu). Odredi, postavqaju}i
odgovaraju}a pitawa, koje od navedenih pridevskih zamenica u na{im primerima
odre|uju imenicu po pripadnosti, a koje po osobini.
I brojevi se javqaju u slu`bi atributa, kao npr.:
... sakrije ... ono drugo svoje pismo...
Prvi takmi~ar je bio iz na{e {kole.
Brojevi u slu`bi atributa naj~e{}e se dobijaju na pitawe KOJI?
A mogu li i imenice biti u slu`bi atributa?
Mogu, {to pokazuju i slede}i primeri iz teksta:
... on polako sede na naslon od stolice.
... onda obadva (pisma) strpa pod jednu kwigu na stolu.
U prvom primeru imenica stolica (u obliku od stolice) odre|uje imenicu naslon. Da
ta imenica ima slu`bu atributa, pokazuje i to {to je moèmo zameniti pridevom:
NASLON OD STOLICE = STOLIÎN NASLON
13
Kao i pridev stoli~in i imenica u obliku od stolice ima slu`bu atributa. To najboqe pokazuje i pitawe na koje se ta imenica moè dobiti: KOJI naslon? Naslon OD
STOLICE.
A znamo ve} da na pitawe KOJI dobijamo samo atribute. Na isto pitawe dobijamo i
atribut na stolu u drugom primeru: KOJA kwiga? Kwiga NA STOLU.
Po{to se uz svaku imenicu moè dodati wen atribut, tako i imenica u slu`bi
atributa (isto kao i imenica u slu`bi subjekta, dela imenskog predikata, objekta ili
prilo{ke odredbe) moè imati svoj atribut. Takav primer imamo i u slede}oj re~enici iz teksta:
Sa terase je dopirao àgor gostiju pome{an sa huktawem jednog automobila.
U skupu re~i huktawe jednog automobila oblik imenice automobila atribut je imenici huktawe, a broj jednog atribut je uz imenicu automobila. Imamo, dakle, dva imeni~ka
skupa re~i (dve imeni~ke sintagme): a) huktawe automobila (imenica automobila
odre|uje po pripadnosti imenicu huktawe, jer se ovaj skup dve imenice moè zameniti
i pridevsko-imeni~kim skupom: automobilsko huktawe) i b) jednog automobila (skup
imenice i atributa izraènog brojem).
HUKTAWE
JEDNOG
AUTOMOBILA
Tako se moè ulan~avati veliki broj atributa jedan sa drugim, ~ine}i sve {iri i
{iri imeni~ki skup re~i (imeni~ku sintagmu).
Atribut je imeni~ki dodatak koji odre|uje imenicu naj~e{}e

po osobini ili pripadnosti onoga {to ona ozna~ava. Atributi se
dobijaju na pitawa: KAKAV?, KAKVA?, KAKVO?, KOJI?, KOJA?, KOJE? i ÎJI?, ÎJA?, ÎJE?
Atributsku slu`bu vr{e pridevi, pridevske zamenice, brojevi i
imenice.
Koliko ima atributa u skupu kwiga moje drugarice iz osnovne {kole. Odredi koji se atribut
dodaje uz koju imenicu u navedenom primeru.
14
APOZICIJA
Nu{ka
Bila nedeqa, a mene jedva otrgli sa svadbe. Kom{ija Trajko èni sina prvenca. Ku}a
mu odmah do na{e. Majka i otac oti{li tamo na ve~eru, a mene doveli da nije sama
Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela. Jedno, da ima ko ku}u da o~isti i
ru~ak zgotovi dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i Nu{ka toga dana provede; da
iz na{e ba{te preko zida gleda svadbu i ono {to }e se igrati celoga dana. I Nu{ka je
gledala celi dan. (...) Bio je silan svet u igri. âk sam i ja igrao. Hvatao se do najboqih
momaka. Oni me rado primali, ne radi mene, ve} radi Nu{ke, na{e go{}e, ~ije je belo
okruglo lice sijalo preko zida ispod grawa i li{}a. I otud je gledala ovamo u oro, ali
tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naro~ito Mladena, crvena visoka momka iz wene mahale, koji je ~ak ovamo do{ao i ubi se vode}i kolo i daju}i
bak{i{a Ciganima. I da joj, vaqda, pokaè da je voli, on, kad kolo povede, ne pu{ta nijednu devojku do sebe, ve} uzme mene, wenog ro|aka, kao da sam ja ne{to ona!
oro narodno kolo
(Borisav Stankovi})
15
Ovo je odlomak iz pri~e Nu{ka poznatog srpskog pisca Bore

Stankovi}a. O ~emu se u ovome odlomku govori? Kako je opisan Nu{kin odnos prema svadbarima? Izdvoj detaqe koji najboqe odslikavaju wen na~in gledawa svadbe. A kako je pisac opisao Mladenov i
de~akov odnos prema Nu{ki?
U tekstu je upotrebqena i slede}a re~enica:

... a mene doveli da nije sama Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela.
U ovoj re~enici imamo jedan imeni~ki dodatak s kojim se do sada nismo susretali.
Takav dodatak imamo i u slede}im re~enicama:
Marko, moj najboqi prijateq, uvek mi pomaè u~iti.
U goste nam je do{la Jelena, mala devoj~ica.
U navedenim primerima uz jednu imenicu upotrebqena je druga imenica, sama (Nu{ka,
go{}a) ili sa svojim atributima (Marko, moj najboqi prijateq; Jelena, mala devoj~ica).
Tom drugom imenicom kazuje se na drugi na~in upravo ono {to zna~i i prva imenica.
Na dva na~ina imenuje se isto lice. I kad kaè Nu{ka i kada kaè go{}a, u navedenome
tekstu pisac tim imenicama ozna~ava istu osobu.
Dodatak imenici kojim se jo{ jednom imenuje ve} imenovana osoba ili predmet naziva se apozicija. Apozicija se uvek izraàva imenicom (samom ili pra}enom wenim
atributima). Ta imenica u slu`bi apozicije uvek stoji iza imenice koju odre|uje i
obi~no ima isti oblik kao i ta imenica.
Apozicija je dodatak imenici. Ona je uvek izraèna imenicom.

To je imenica koja je upotrebqena iza imenice ~iji je dodatak.
Apozicija je drugo ime onoga {to je ozna~eno prvom imenicom.
U navedenom tekstu ima jo{ primera za

apoziciju. Prona|i ih! Obrati pa`wu na
pisawe apozicije! Kako su u tekstu pisane
apozicije?
Apozicija se uvek u pisawu odvaja zapetom. Ako nije na kraju re~enice,

ona se odvaja sa obe strane zapetama.
16
Je li svaka imenica uz imenicu apozicija? Pogledajmo jedan primer iz teksta:

Kom{ija Trajko èni sina prvenca.
Ovom primeru sli~ni su i slede}i:
Novinar Petar Jankovi} radi u Politici.
Matematiku mi predaje profesor Markovi}.
U~enici najvi{e vole nastavnicu Lelu Petrovi}.
Imamo li u navedenim primerima apozicije?
U ovim primerima nemamo apozicije, iako su i tu upotrebqene dve imenice jedna uz
drugu.
U ovim primerima prvom imenicom ozna~ava se zvawe ili zanimawe osobe koja je ozna~ena drugom imenicom. Tek ako bi imenica za zvawe, zanimawe i oslovqavawe do{la
iza vlastite imenice, dobili bismo apoziciju, kao npr.:
U Politici radi Petar Jankovi}, novinar. Sina èni Trajko, na{ kom{ija.
Zapamtite:
U apozicije ne spadaju imenice kojima se ozna~avaju zvawa, zanimawa i
oslovqavawa kada one dolaze ispred vlastitih imenica. Te imenice se tada ne odvajaju zapetom, jer one nisu apozicije (nego imaju zna~ewe blisko
zna~ewu atributa). Tek kada se upotrebe iza vlastite imenice, imenice za zvawe i zanimawe dobijaju slu`bu apozicije, i zato se tada od vlastite imenice odvajaju zapetom.
17
GLAGOLSKI DODACI
PRAVI (BLI@I) I NEPRAVI
(DAQI) OBJEKAT
Razgovor
Moji su, pobratime, iz drugog kraja zemqe. Ovaj o kome ti pri~am je neki seqak s planine Tare. Jutros je doputovao da kupi testeru. Ja treba da mu pomognem.
E, sva{ta s tobom! Taj za kojega ti tvrdi{ da je bio s tobom, eno ga celo popodne na
Tari, u Kremnima, u zaseoku Tarabi}a. Sa sinom se~e {umu. Nego, plati ti lepo meni
pi}e. Poru~i i sebi. I nemoj da ùri{. To {to ima{ u xepu jakne baci. Popi}emo po
jednu lozu. îm ispijemo pi}e, pre|i preko puta, u Putnik. U agenciji kupi kartu za
Dubrovnik. Kad sleti{, idi odmah na Stradun, u Gradsku kafanu; Dubrov~ani bi rekli:
kavanu. Tu }e{ naru~iti espreso i lozu. Tada }e{ videti jednog ~oveka; boqe re}i:
sre{}e{ se sa jednim ~ovekom. Onaj ko te posluì, uz pri~u o vremenu i tome sli~no,
re}i }e ne{to {to ne}e{ razumeti. Ipak, zapamti te brojke. Kreni odmah ka Gradskom
arhivu. Podseti se brojke. Uporedi je s brojem, oznakom koju ja upravo ispisujem, a koju
}e{ tek tada otvoriti. Na|i dokument pod tom oznakom. I{~itaj to. Ako otkrije{ kqu~
otkri}e{. A ako ne otkqu~a{ taj spis, onda ti vi{e nema pomo}i. Ali, o tome }emo
razgovarati kad se vrati{.
(Janko Vujinovi})
18
U tekstu ima dosta primera za objekat. Znamo ve} da je objekat glagolski dodatak; da je
deo predikatskog skupa re~i. A {ta se objektom izraàva? Uo~imo to u slede}im primerima iz teksta:
Tada }e{ videti jednog ~oveka.
Tu }e{ naru~iti espreso i lozu.
Da li bi ove re~enice bile ispravne bez izre~enih objekata? Da li bi misao koja se
wima iskazuje bila potpuna bez navedenih objekata? Moè li se staviti ta~ka iza
predikata a da se re~enicom prenese bar minimalno saop{tewe (informacija)?
Poku{ajmo:
*Tada }e{ videti. *Tu }e{ naru~iti.
Prime}ujemo da tim re~enicama ne{to nedostaje. U wima glagol traì dopunu: gotovo zahteva navo|ewe predmeta (objekta) na kome }e se vr{iti wegova radwa. Ta dopuna
koju obuhvata radwa glagola u predikatu dobija se na pitawe: KOGA? (ako je dopuna
imenica kojom se ozna~ava ìvo bi}e) ili [TA? (ako je dopuna imenica kojom se
ozna~ava ne{to neìvo). Proverimo:
Vide}e{ tada KOGA? ili: KOGA }e{ tada videti?
Tada }e{ videti ÔVEKA.
Naru~i}e{ tu [TA? ili: [TA }e{ tu naru~iti?
- Tu }e{ naru~iti ESPRESO i LOZU.
Glagolski dodatak koji ozna~ava bi}e ili predmet koji su obuhva}eni glagolskom radwom (na kojima se vr{i glagolska radwa)
naziva se objekat. Objekat koji se dobija na pitawe KOGA? (za
ìvo) ili [TA? (za neìvo) naziva se pravi ili bliì objekat.
Postavqaju}i pitawe KOGA? i [TA?,

prona|i u tekstu sve prave (bliè) objekte koji su izraèni imenicom.
Ima li u tekstu primera u kojima
pravi objekat nije izraèn imenicom?
Pogledajmo slede}e primere:

Onaj koji te posluì... re}i }e NE[TO...
Ja vidim WEGA. Ona GA posmatra.
19
Kao {to vidimo, pravi objekat iskazuje se ne samo imenicama nego i zamenicama (wega i ga su oblici zamenice on i ono).
Da li se svaki objekat dobija na pitawe KOGA? Ili [TA? Da li na takvo pitawe dobijamo objekte u slede}im primerima iz teksta:
... sre{}e{ se SA JEDNIM ÔVEKOM.
Ali, O TOME }emo razgovarati kad se vrati{.
Navedeni objekti (sa jednim ~ovekom i o tome) ne mogu se dobiti na pitawe KOGA? ili
[TA? Koja pitawa moramo postaviti da bismo dobili navedene objekte? Poku{ajmo:
SA KIM }e{ se sresti? Sre{}e{ se SA JEDNIM ÔVEKOM.
O ÊMU }emo razgovarati? Razgovara}emo O TOME.
Jesu li to pravi (bliì) objekti?
Nisu, jer se pravi objekti dobijaju samo na pitawe KOGA? ili [TA?
Ovo su nepravi ili daqi objekti.
Objekti koje ne dobijamo na pitawe KOGA? ili [TA?, nego na

neko drugo pitawe nazivaju se nepravi ili daqi objekti. Nepravi
objekti dobijaju se na razli~ita pitawa, kao {to su: KOME? ÊMU? NA KOGA? NA [TO? S KIM? ÎME? O KOME? O ÊMU? i
druga.
Neki glagoli zahtevaju navo|ewe pravog, a neki navo|ewe nepravog objekta. A ima li
glagola uz koje istovremeno mogu do}i i pravi i nepravi objekat?
Takav jedan glagol imamo u tekstu, u slede}oj re~enici:
SA SINOM se~e [UMU.
Prvi objekat (sa sinom) dobijamo na pitawe SA KIM(E) se~e? pa je to nepravi objekat,
dok drugi objekat ({umu) dobijamo na pitawe [TA se~e? pa je to pravi objekat.
Ima li u tekstu jo{ re~enica u kojima je uz isti glagol upotrebqen i pravi i nepravi objekat?
Izdvoj iz teksta sve neprave objekte izraène imenicom ili zamenicom, postavqaju}i razli~ita pitawa na koja se moè dobiti
nepravi objekat.
20
PRILO[KE ODREDBE
Rasipni vladar
Nekada davno ìveo je jedan vladar koji je dugo vladao svojom zemqom. Predvodio je
vojsku u ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa i uvek pobe|ivao. U wegovom
carstvu sagra|eni su mnogi zamkovi i vile, gde bi se vladar, kada je {etao i putovao po
svojoj zemqi, odmarao. Dvorci i palate su bili uvek puni wegovih slugu i podanika.
Tamo su dolazili dràvnici i ugledni putnici iz celog sveta. Caru su donosili vredne
poklone i on im je isto tako uzvra}ao. Voleo je provode i pijanke, kao i ~esta duga putovawa raznim kontinentima. Narod mu je svuda radosno klicao gde bi i{ao i kuda bi prolazio, nosili su wegove slike i wegove darove. (...)
U posebnim parkovima i lovi{tima hrawene su svakojake ìvotiwe, jer je car mnogo
voleo da lovi. Tu su donesene retke vrste ìvotiwa iz Azije, Afrike, Novog Zelanda...
Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene s velikim rogovima, opasne divqe zveri i medvede. Wegove sluge su dresirale ìvotiwe koje bi slale tamo gde bi car stajao ili sedeo
sa zapetom pu{kom ili karabinom. Psi traga~i i goni~i jurili su ìvotiwe. Zbog pucawa psi su lajali i zavijali. Nakon odstrela pravili su piknike uz logorsku vatru, a
najboqi lovci dobijali nagrade. Tu se mnogo jelo i pilo do duboko u no}. Kaù da je to
bio jedan od najskupqih vladara sveta.
(Radoslav Brati})
21
Za vladara koga opisuje pisac kaè da je bio jedan od najskupqih

vladara sveta. Izdvoj osobine i postupke vladara koji potvr|uju
takav pi{~ev zakqu~ak. Kako je pisac opisao odnos vladara prema
podanicima i narodu, a kako wihov prema wemu? Prona|i re~enice
u kojima je pisac te odnose najboqe odslikao re~ima. [ta iz toga
moè{ zakqu~iti o na~inu vladavine ovoga vladara?
Pisac je u tekstu ~esto navodio prilo{ke odredbe. Pogledajmo koje je sve prilo{ke
odredbe pisac upotrebio:
Tamo su dolazili dràvnici i ugledni putnici iz celog sveta.
U wegovom carstvu sagra|eni su mnogi zamkovi i vile...
U ove dve re~enice imamo tri prilo{ke odredbe za mesto. Postavi pitawa na koja se
mogu dobiti te prilo{ke odredbe. U tekstu ima jo{ prilo{kih odredaba za mesto.
Prona|i ih. îme su te prilo{ke odredbe izraène?
Prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na razli~ita pitawa: GDE?, ODAKLE?, DOKLE?,
KUDA? i sl. Ona se iskazuje raznim oblicima imenica, kao {to su u navedenim primerima: iz celog sveta, u wegovom carstvu. Tako|e se iskazuje i i posebnim re~ima koje vr{e
slu`bu prilo{ke odredbe a imaju zna~ewe mesta. To su razli~iti prilozi za mesto, kao
{to su, na primer: tamo, ovde, onde, tu, svuda, odande, dovde, dole, gore itd.
Kojim su sve prilozima iskazane prilo{ke

odredbe za mesto u ovome
tekstu? Izdvoj ih!
Uz prilo{ku odredbu za mesto u tekstu je vrlo ~esto navo|ena i prilo{ka odredba za

vreme.
Evo samo nekolika primera iz teksta za ovu prilo{ku odredbu:
Nekada davno ìveo je jedan vladar...
Predvodio je vojsku u ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa...
Prilo{ka odredba za vreme dobija se naj~e{}e na pitawe: KADA? Ona se, kao i prilo{ka odredba za mesto, iskazuje oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao {to je u navedenom primeru: u ratovima, a vrlo ~esto i prilozima za vreme, kao
{to su: tada, onda, uvek, nekada, davno, ju~e, danas, sutra, malopre, itd.
22
Prona|i u tekstu sve prilo{ke odredbe za

vreme izraène:
a) oblicima imenica, i b) prilozima za vreme.
Zna{ od ranije da postoji i prilo{ka odredba za na~in. Tu prilo{ku odredbu imamo

u slede}im primerima iz teksta:
Narod mu je svuda radosno klicao... ... on im je isto tako
uzvra}ao. ... tamo bi car stajao ili sedeo sa zapetom pu{kom ili
karabinom.
Prilo{ka odredba za na~in dobija se na pitawe: KAKO? Ona se iskazuje naj~e{}e
prilozima: radosno (je klicao), isto tako (je uzvra}ao), dobro (u~i), lepo (pi{e), i sl.
Moè se obeleìti i oblicima imenica (naj~e{}e predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao npr.: sa zapetom pu{kom (je sedeo), ùrnim koracima (je oti{ao), i sl.
A koju prilo{ku odredbu imamo u slede}im primerima? Na koje pitawe moèmo dobiti tu prilo{ku odredbu?
Tu se mnogo jelo i pilo...
Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene...
Ovu prilo{ku odredbu dobijamo na pitawe KOLIKO?
Koliko se jelo i pilo?
Jelo i pilo se mnogo.
Koliko je car voleo da ubija jelene?
Car je najvi{e voleo da ubija jelene.
Prilo{ka odredba koju dobijamo na pitawe KOLIKO? naziva se prilo{ka odredba
za koli~inu. Ova prilo{ka odredba izraàva se naj~e{}e prilozima koji ozna~avaju
koli~inu (prilozima za koli~inu), kao {to su: mnogo, malo, prekomerno, premalo, premnogo, pomalo, najvi{e, najmawe, itd. Moè se izraziti i konstrukcijom (spojem) imenice sa
brojem kao npr.: Putovao je deset dana. U~io sam tri sata i sl.
U tekstu se nalazi i slede}a re~enica, sa prilo{kom odredbom o kojoj jo{ niste
u~ili:
Zbog pucawa psi su lajali i zavijali.
Istu prilo{ku odredbu imamo i u slede}im primerima:
Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti. On je zato ostao kod ku}e.
23
[ta se ozna~ava istaknutom prilo{kom odredbom? Na koje pitawe se ta prilo{ka

odredba moè dobiti?
Ova prilo{ka odredba dobija se na pitawe: ZA[TO?
Za{to su psi lajali i zavijali? Lajali su i zavijali zbog pucawa.
Za{to Marko nije do{ao u {kolu? Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti.
Za{to je on ostao kod ku}e? On je zato ostao kod ku}e.
Ovom prilo{kom odredbom ozna~ava se uzrok zbog koga se vr{i ili ne vr{i radwa
predikata. Prilo{ka odredba kojom se iskazuje uzrok vr{ewa ili nevr{ewa glagolske
radwe naziva se prilo{ka odredba za uzrok. Prilo{ka odredba za uzrok se naj~e{}e
obeleàva oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao {to su: zbog
pucawa, zbog bolesti, a retko i prilozima koji zna~e uzrok (a to su samo prilozi: zato i
stoga). Ovu prilo{ku odredbu naj~e{}e dobijamo na pitawe: ZA[TO? ili ZBOG ÊGA?
Prilo{ke odredbe su glagolski dodaci kojima se ozna~ava osobina ili koli~ina glagolske radwe ili okolnosti (situacije) u kojima se ta radwa vr{i ili ne vr{i. Osobina glagolske radwe
izraàva se prilo{kom odredbom za na~in, koja se dobija na
pitawe: KAKO? Koli~ina glagolske radwe izraàva se prilo{kom odredbom za koli~inu, koja se dobija na pitawe: KOLIKO?
Okolnosti pod kojima se vr{i glagolska radwa mogu biti razli~ite, a naj~e{}e su to mesto, vreme i uzrok. Te okolnosti obeleàvaju se: a) prilo{kom odredbom za mesto, koja se dobija na pitawa:
GDE?, ODAKLE?, DOKLE? i KUDA?, b) prilo{kom odredbom za
vreme, koja se obi~no dobija na pitawe: KAD? i v) prilo{kom
odredbom za uzrok, koja se naj~e{}e dobija na pitawe: ZA[TO?
ili ZBOG ÊGA?
Sve ove prilo{ke odredbe mogu se izraziti ili prilozima ili
oblicima imenica i zamenica (u predlo{ko-pade`nim konstrukcijama) kao i spojem imenice i broja.
24
UPRAVNI I
NEUPRAVNI GOVOR
(Obnavqawe i pro{irivawe)
Tata i sin
Kad mene moj tata upita: Sine, {ta je tvoj posao?, ja kaèm: Ja sam osnovac i moj
posao je da znam tri puta tri je devet i dva puta dva je ~etiri.
A kada ja moga tatu pitam: Tata, {ta je tvoj posao?, on odgovara: Ja sam metalac i moj
posao je da znam da obradim metal.
(Neboj{a Nikoli})
Ko je razgovarao u odlomku iz pri~e Moj tata je metalac

Neboj{e Nikoli}a? [ta je rekao otac, a {ta je rekao sin? Je li
wihove re~i pisac ta~no naveo? Kako nazivamo ta~no zapisane
ne~ije re~i? Kako se one u tekstu obeleàvaju, kojim znacima?
Nave{}emo jo{ jedan razgovor, u kome se najboqe moè uo~iti na koje se sve na~ine
mogu oblikovati re~enice sa ta~no zapisanim re~ima u~esnika razgovora:
Posle nastave Milan i Marija su produìli pe{ice do ku}e, jer oboje stanuju blizu
{kole. Pred samom ku}om Milan je Mariju upitao:
Marija, ho}e{ li i ti s nama danas i}i u bioskop?
Ne mogu, danas imam mnogo posla u ba{ti, odgovori Marija.
Ipak }e{ i}i, re~e Milan, jer }emo ti mi pomo}i da zavr{i{ sve poslove, pa
}emo onda svi zajedno u bioskop.
Ta~no zabeleène ne~ije re~i nazivaju se upravni govor. Upravni govor se obeleàva
navodnicima. Uz upravni govor obi~no dolaze pi{~eve re~i (re~i onoga koji pri~a),
koje obja{wavaju ko govori, kako govori i sl. Kako }e biti napisan upravni govor, zavisi od toga gde su sme{tene pi{~eve re~i u odnosu na upravni govor.
25
Kakav je poloàj pi{~evih re~i

prema upravnom govoru u navedenom
tekstu Tata i sin, a kakav u tekstu
razgovora Milana i Marije?
U razgovoru Milana i Marije iskori{tene su sve mogu}nosti navo|ewa upravnog govora. Taj razgovor pokazuje da odnos pi{~evih re~i i upravnog govora moè biti
napisan na tri na~ina: 1) pi{~eve re~i dolaze ispred (pre) upravnog govora, 2) pi{~eve
re~i dolaze iza (posle) upravnog govora i 3) pi{~eve re~i umetnute su izme|u re~i upravnog govora. Ta tri na~ina pisawa upravnog govora mogu se predstaviti i ovako:
1) ________________________: __________________________.
2) ________________________, __________________________.
3) ________________________, ______________, ____________________.
Napi{i na drugi i tre}i na~in slede}u re~enicu:
Jelena upita: Gospodine, molim Vas, moète li mi re}i koliko je sati.
Moè li se razgovor izme|u Milana

i Marije, koji je dat u upravnom govoru,
napisati i u obliku bez navodnika, u
neupravnom govoru?
Uporedi koja je razlika izme|u navedenog teksta u upravnom govoru i tog istog teksta
u neupravnom govoru:
Pred samom ku}om Milan je upitao Mariju da li }e ona s wima danas i}i u
bioskop. Marija je odgovorila da ne moè, da danas ima mnogo posla u ba{ti.
Milan je rekao da }e ona, ipak, i}i, jer }e joj oni pomo}i da zavr{i sve
poslove, pa }e onda svi zajedno u bioskop.
Ovaj tekst je dat u neupravnom govoru, jer re~i govornika (Milana i Marije) nisu
verno prenesene, nego su prilago|ene onome ko o wima govori ili pi{e. Prilago|ene su,
zna~i, licu koje ne u~estvuje u govoru. Zato su i svi glagoli i sve zamenice iz prvog i drugog lica preba~eni u tre}e lice. Neupravni govor tako predstavqa prepri~avawe upravnog govora, i zbog toga se u wemu ne upotrebqavaju navodnici.
Izdvoj sve razlike koje prate preno{ewe upravnog u neupravni govor u navedenom
tekstu. Prenesi u neupravni govor slede}u re~enicu.
Nastavnik je rekao: Danas }u vam objasniti upravni i neupravni govor.
26
PROMENQIVE I
NEPROMENQIVE REÎ
Marija
Na Vardaru na zelenom,
Gdje maj {u{ti i }arlija,
Igra se sa svojom sjenom
Niko drugi ve} Marija.
Volio bih da naslikam

Prah svileni {to ga liju
Vita breza i jasika
Sa visina na Mariju.
Vjetrovi se topli niù

Sa juga, od \ev|elije,
[ta bi dali da vam stiù
Draga pisma od Marije?
Za{to, kad nad torwem plavim

Stane pono} da izbija
Ja ne spavam ve} se pravim
Kako spavam o, Marija?
îni mi se kako ptice

I mirisi najwe`niji
Bagrema i kamilice
Lete na jug, ka Mariji.
Za{to vidim labudove,

Kao snijeg pred ko~ijom,
kako nekom barkom plove
Izdaleka sa Marijom?
Kada po~nu zvijezde nijeme,

Po|ite po Semberiji,
Kaìte tad, krizanteme,
Ne{to lijepo o Mariji.
(Bo{ko Lomovi})
Kako pesnik slika svoju qubav prema Mariji?

U kojim stihovima je posebno nagla{ena wegova
~e`wa? Kako poku{ava premostiti daqinu koja
ga razdvaja od Marije?
27
Pesnik je svaku strofu zavr{io istom re~ju imenicom Marija. Ima li ta imenica
u svim strofama isti oblik? Uporedimo sve oblike imenice Marija koje je pesnik
upotrebio u pesmi:
MARIJ A
MARIJ E
MARIJ I
MARIJ U
MARIJ A
MARIJ OM
MARIJ I
[ta moèmo uo~iti: po ~emu se podudara, a po ~emu razlikuje imenica Marija u razli~itim strofama pesme?
U svakoj od strofa imenica Marija upotrebqena je u razli~itom obliku. U sastavu te
imenice u razli~itim okruèwima (strofama) uo~avamo jedan nepromenqivi deo
(Marij- ) i jedan promenqivi deo (-a, -e, -i -u, -om).
Nepromenqivi deo re~i zove se osnova re~i ili gramati~ka osnova, a promenqivi deo re~i zove se nastavak re~i ili gramati~ki nastavak. Gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i; on se
nastavqa na gramati~ku osnovu.
Sve re~i koje se sastoje od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka potpadaju pod promenqive vrste re~i.
Osnova re~i i nastavak re~i ~ine puni oblik jedne promenqive
re~i.
U promenqive re~i, videli smo, spadaju imenice, jer im se u razli~itim re~eni~nim

okruèwima na gramati~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki nastavci.
Izdvoj sve imenice iz navedene

pesme i poku{aj im odrediti gramati~ku osnovu i nastavak!
28
Ali nisu samo imenice promenqive re~i. Ima u pesmi i drugih re~i koje nisu imenice, a ipak su promenqive, jer imaju gramati~ku osnovu i nastavak. Jesu li i glagoli
promenqive re~i?
Nave{}emo jedan glagol iz pesme i staviti ga u razli~ite re~enice da to pokaèmo:
Prah svileni... LIJU vita breza i jasika.
Prah svileni SU LILE vita breza i jasika.
LI]E prah svileni vita breza i jasika.
Glagol LITI, kao {to se vidi, ima istu osnovu, a razli~ite nastavke u sada{wem,
pro{lom i budu}em vremenu. Tako je i sa ostalim glagolima. Zato su i svi glagoli, tako|e,
promenqive re~i.
A pridevi? Jesu li oni promenqive re~i? Moèmo li kod prideva izdvojiti gramati~ku osnovu i gramati~ke nastavke? Pokaìmo to na jednom pridevu iz pesme, koji
navodimo u razli~itim re~enicama:
Vetrovi se TOPLI niù.
Od TOPLIH vetrova vrlo je sparno.
Ne volim TOPLE vetrove.
I pridevi su, dakle, promenqive re~i.
Ima li u tekstu pesme re~i koje nisu ni imenice, ni glagoli, ni pridevi a da su ipak
promenqive? Pogledajmo jednu re~ iz teksta u razli~itim re~enicama:
îni MI se kako ptice... lete na jug...
MENE pozdravqaju ptice {to lete na jug.
O MENI one pevaju.
Istaknute re~i su razli~iti oblici zamenice JA.
Sve zamenice su, tako|e, promenqive re~i.
A u promenqive re~i spadaju i brojevi, {to pokazuju i slede}i primeri (od kojih je
prvi iz pesme):
Igra se sa svojom sjenom niko DRUGI ve} Marija.
To sam saznao od DRUGOG ~oveka.
Daj to DRUGOJ u~enici.
29
Promenqive re~i su: imenice, glagoli, pridevi, zamenice i

brojevi.
Jesu li u pesmi Marija sve re~i promenqive? Moè li se kod svih re~i iz pesme izdvojiti gramati~ka osnova i gramati~ki nastavak? Izdvoj iz pesme sve promenqive
re~i.
Koje re~i su ostale? Ostale su, na primer, slede}e re~i iz pesme:
ZA[TO ... ja ne spavam...
... nekom barkom plove IZDALEKA sa Marijom.
Prah svileni {to ga liju vita breza I jasika.
Vjetrovi se topli niù SA juga, OD \ev|elije.
[ta bi dali DA vam stiù draga pisma OD Marije.
Svaka od istaknutih re~i ima isti oblik u bilo kom re~eni~nom okruèwu. Ove re~i
nemaju gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak, nego se sa istim oblikom pojavquju u
svakoj re~enici.
Re~i koje u razli~itim re~eni~nim okruèwima ne mewaju svoj

oblik nazivaju se nepromenqive re~i.
Nepromenqive re~i nemaju gramati~ke osnove i gramati~kog
nastavka, nego se uvek pojavquju u istom obliku.
Razvrstaj sve re~i iz pesme u

dve grupe: a) promenqive re~i,
b) nepromenqive re~i.
30
NEPROMENQIVE REÎ
Rastanak s bezbri`nim djetiwstvom
Kad izbi{e na zaravan pred {kolom, dje~aci spazi{e kako iza bregova, tamo negdje
nad Unom, rastu, klup~aju se i {ire oblaci gusta dima.
Gore na{i rezervoari nafte i benzina! muklo re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu
dvori{ta.
Jesu li to Nijemci zapalili? {apatom upita Jovan~e zure}i u zakovitlane dimove.
Ne znam, djeco. Mo`da su ih na{i vojnici bacili u vazduh da ne padnu u ruke neprijatequ.
Jovan~etu po|e uz tijelo ~udna, dotad nepoznata jeza, zapali mu ~itavo lice i {umno
ga ponese nekud navi{e.
Mo`da je sa wima i na{ Nikoletina! pomisli sav o{amu}en, u vatri uzbu|ewa.
Ne da rezervoara Nijemcima u ruke!
Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo, pod mo}nim talambasima dima i ogwa, i da se uz
tutaw i grmqavinu, nosi s Nijemcima zajedno s Nikoletinom, koji vitla i bije oko sebe
svojim ogromnim ru~erdama. Treperio je, te{ko disao i obeznaweno gledao u daqinu, a
kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake, u~iteqicu i {kolu, on ih sve za~u|eno
preletje pogledom kao da se pita:
[ta }u ja ovdje?
Jo{ se jednom obazreo oko sebe i odjednom osjeti da se vi{e ne moè vratiti u {kolsku klupu, uzeti kwige i mirno po~eti s ~itawem.
Pa ja vi{e nijesam |ak, gotovo je! pro{apta on kao da se budi iz sna.
Tog trenutka prestalo je ono pravo, bezbri`no djetiwstvo |a~kog haramba{e
Jovan~eta. Nastalo je jedno drugo djetiwstvo, oprqeno mrazom rata, dje~a{tvo malog buntovnika, nekada{weg odmetnika iz Prokina gaja.
ta(la)mbas ratni bubaw
(Branko ]opi})
31
O kakvom rastanku s detiwstvom pisac govori? [ta je dovelo do

preranog rastanka s detiwstvom? Kako je Jovan~e doìveo taj iznenadni trenutak rastanka sa {kolom i bezbri`nim detiwstvom?
Podvuci re~i i delove teksta gde se to raspoloèwe najboqe
pokazuje.
Izdvoj iz teksta promenqive re~i!
Koje re~i, osim prideva, naj~e{}e stoje ispred imenica. Uo~imo to u slede}im
primerima iz teksta:
Kad izbi{e na zaravan pred {kolom...
... re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu dvori{ta.
Mo`da su ih na{i vojnici bacili u vazduh...
Znamo da uz imenicu naj~e{}e stoje pridevi u slu`bi atributa. Da li su istaknute
re~i uz imenice pridevi? Imaju li te re~i slu`bu atributa? Imaju li osnovu i nastavke?
Jesu li to promenqive ili nepromenqive re~i? Kakva je wihova uloga u re~enici?
Re~i nad, pred, uz, u i sl. obi~no stoje ispred imenica. One se
predlaù ({to zna~i leè pred) imenicama, pa se zato zovu
predlozi. Predlozima se ozna~avaju odnosi imenica prema drugim
re~ima u re~enici. Oni su nepromenqiva vrsta re~i. Uti~u na oblik imenice pred kojom stoje (zato, na primer, ne moèmo re}i:
*On sedi u ku}a, nego samo: On sedi u ku}i).
Prona|i u tekstu sve predloge.

[ta se ozna~ava slede}im (istaknutim) nepromenqivim re~ima? Kakvu slu`bu imaju
te re~i u re~enici?
... iza bregova, tamo negdje nad Unom... klup~aju se i {ire oblaci gusta dima.
Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo...
... a kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake...
... on ih sve za~u|eno preletje pogledom...
Kom skupu, subjekatskom ili predikatskom, pripadaju istaknute re~i?
Navedene re~i pripadaju predikatskom skupu re~i. One uvek imaju slu`bu neke prilo{ke odredbe u re~enici, i to: a) prilo{ke odredbe za mesto (tamo, negdje, okolo), b) prilo{ke odredbe za vreme (najzad, ve}) i v) prilo{ke odredbe za na~in (za~u|eno). Takve nepromenqive re~i, koje u re~enici vr{e slu`bu prilo{ke odredbe, nazivaju se prilozi.
32
Izdvoj sve priloge iz

navedenog teksta i odredi wihovu slu`bu i
zna~ewe!
Prilozi su nepromenqive re~i koje se prilaù (dodaju)

glagolima da ozna~e osobinu (na~in) glagolske radwe ili situaciju (okolnost) u kojoj se ta radwa vr{i. U re~enici uvek imaju
slu`bu neke prilo{ke odredbe: za mesto, vreme, uzrok, na~in,
koli~inu, itd.
Posebno treba obratiti pa`wu na priloge koji se po obliku podudaraju s pridevima.

Treba strogo razlikovati prideve i priloge koji su isti po obliku, kao npr.:
a)
Milan je dobro dete. To je lepo odelo.
b) Milan dobro u~i. To je lepo napisano.

U primerima pod (a) re~i dobro i lepo su pridevi, jer su dodaci imenici i imaju
slu`bu atributa (dobro dete, lepo odelo). Te prideve dobijamo na pitawe: KAKVO (dete,
odelo)? U primerima pod (b) dobro i lepo su prilozi, jer su dodaci predikatu i imaju
slu`bu prilo{ke odredbe za na~in (dobro u~i, lepo je napisano). Ovakve priloge dobijamo na pitawe KAKO (u~i, je napisano)? Osim toga, pridevi su promenqive, a prilozi
nepromenqive re~i.
Ima li jo{ nepromenqivih re~i u navedenom tekstu? [ta ozna~avaju slede}e re~i iz
teksta? Kakva je wihova uloga u re~enici?
Gore na{i rezervoari nafte i benzina!
... najzad (je) do{ao k sebi i vidio okolo |ake...
... odjednom osjeti da se vi{e ne moè vratiti u {kolsku klupu.
Ove nepromenqive re~i sluè za povezivawe re~i, skupova re~i i re~enica u ve}e celine, pa se zato zovu veznici.
Prona|i i podvuci sve

veznike u navedenom tekstu!
Veznici su nepromenqive re~i koje sluè za povezivawe re~i i

re~enica.
33
U tekstu imamo i slede}u re~enicu:

Mo`da je sa wima i na{ Nikoletina!
Uporedimo zna~ewe istaknute re~i sa sli~nim re~ima u slede}im re~enicama:
S wima je, verovatno, na{ Nikoletina!
S wima je, sigurno, na{ Nikoletina!
On ba{ to ne zna.
Nau~i bar istoriju!
[ta se ozna~ava ovim nepromenqivim re~ima?
Navedenim re~ima onaj koji govori izri~e svoj stav (odnos) prema sadràju ili cele
re~enice (stav sigurnosti, verovatno}e, mogu}nosti i sl., kakav je slu~aj s re~ima mo`da,
sigurno, verovatno u navedenim primerima) ili svoj stav prema sadràju samo jednog dela
re~enice (kao u primerima s re~ima ba{, bar). Takve re~i nazivaju se re~ce.
Re~ce su nepromenqive re~i kojima govornik iskazuje svoj emocionalni stav (odnos) prema sadràju cele re~enice ili nekog
wenog dela.
U nepromenqive re~i spadaju i uzvici. Evo nekoliko primera:

Joj, {to je hladno!
Ej, do|i ovamo!
Oho, koliko on pojede!
[ta se izraàva uzvicima?
Uzvici su nepromenqive re~i kojima se naj~e{}e izraàvaju

li~na ose}awa i raspoloèwa, kao {to su ose}awe bola, straha, radosti, divqewa, iznena|ewa i sl.
Zakqu~imo: koje sve vrste re~i pripadaju nepromenqivim re~ima?
Nepromenqive re~i su: prilozi, predlozn, veznici, uzvici i

re~ce. Od svih nepromenqivih re~i samo prilozi mogu vr{iti
slu`bu re~eni~nog ~lana, i to slu`bu prilo{ke odredbe. Ostale
nepromenqive re~i (predlozi, veznici, uzvici i re~ce) nikad same ne mogu vr{iti slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana: ni subjekta,
ni predikata, ni atributa, ni objekta, ni prilo{ke odredbe.
34
SLO@ENA REÊNICA
[kolski drug
Kwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam. Sve narodne pesmice u selu, svi kalendari brzo su pro{li kroz moje ruke. Onda sam po~eo moliti {kolskog druga Vasu da mi
posudi na ~itawe neku svoju kwigu. On ih je imao mnogo. Wegov otac bio je bogat, pa mu
je u gradu ~esto kupovao lepe kwige. Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu,
hvalio se wome, pokazivao nam ju je. Naro~ito ih je pokazivao meni, jer je poznavao moju
glad za kwigama. Kwigu bi mi pokazao, ali mi je ne bi dao u ruke.
I ùdeo sam za wima. Ponekad ih sawao.
Jednog jutra Vaso je doneo u {kolu novu kwigu sa neobi~no lepim slikama. Po~eo sam
ga saletati da mi je da na ~itawe. On mi je, na moje veliko iznena|ewe, tog jutra zbiqa i
dade. Brzo se, me|utim, predomislio. Za vreme ~asa pruì ruku ispod klupe da izvadi
svoju kwigu iz moje torbe. Bio sam brì i pritisnuo je obema rukama. Vaso me je grubo
odgurnuo, pa zaka~ismo moju tablicu. Ona slete s klupe, pade i razbi se u komadi}e. Svi
de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali su prema nama dvojici. Stari u~iteq
tako|e.
(Aleksa Miki}, prilago|eno)
Kako je pisac opisao odnos izme|u {kolskih drugova?

[ta de~ak koji govori voli od malih nogu? Kako je
prikazan wegov drug Vaso? [ta de~ak od wega kao druga
o~ekuje? Da li Vaso izneverava de~akova o~ekivawa?
35
Videli smo da postoje proste i proste pro{irene re~enice Proste su one koje se sastoje od subjekta i predikata, koje nemaju dodatke (nemaju pro{irewe) subjekta ili
predikata, pa ih zato moèmo zvati i nepro{irenim prostim re~enicama. Pro{irene su
one proste re~enice koje nastaju pro{irewem subjekta ili predikata wihovim dodacima.
[ta je zajedni~ko i nepro{irenim i pro{irenim prostim re~enicama? Izdvoj iz
teksta sve nepro{irene i pro{irene proste re~enice i obrati pa`wu na predikat.
Koliko ove re~enice imaju predikata u svom sastavu? îme su izraèni predikati?
Sve proste re~enice i nepro{irene i pro{irene u svom sastavu imaju samo jedan
predikat. Predikat se uvek izraàva li~nim glagolskim oblikom, svaki predikat u svom
sastavu mora imati bar jedan li~ni glagolski oblik (npr.: prezent ili sada{we vreme,
perfekat ili pro{lo vreme, futur ili budu}e vreme itd.). Odredi kojim su li~nim
glagolskim oblicima obeleèni predikati u prostim nepro{irenim i pro{irenim
re~enicama u tekstu!
Koliko predikata ima u slede}im re~enicama iz teksta? Da li te re~enice ozna~avaju samo po jednu radwu?
1. Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu, hvalio se wome, pokazivao nam ju je.
2. Svi de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali su prema nama dvojici.
3. Naro~ito ih je pokazivao meni, jer je poznavao moju glad za kwigama.
4. Kwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam.
U prvoj re~enici upotrebqena su tri predikata, koji ozna~avaju tri razli~ite radwe. U drugoj re~enici su dva predikata; u tre}oj tako|e dva predikata, i u ~etvrtoj
tri predikata. Po tome vidimo da ovo nisu proste re~enice (ni nepro{irene, ni pro{irene), jer proste re~enice mogu imati u svom sastavu samo jedan predikat.
Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata
nazivaju se sloène re~enice. Koliko ima predikata u sloènoj
re~enici, toliko ima prostih re~enica u sastavu sloène re~enice.
Sloène re~enice nastaju tako {to se vi{e prostih (nepro{irenih ili pro{irenih) re~enica spoji u jednu re~enicu:
1) Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu,
2) hvalio se wome,
3) pokazivao nam ju je.
36
U navedenoj re~enici (a isti je slu~aj i sa na{om drugom re~enicom) proste re~enice

se niù jedna za drugom.
U ~etvrtoj re~enici takvog nizawa nema, nego ulazak prostih re~enica u sastav
sloène moèmo prikazati na slede}i na~in:
1) Kwigu sam zavoleo
2) ~im sam nau~io
3) da ~itam.
U ovoj re~enici proste re~enice se ne niù u sloènoj re~enici, nego jedna drugu
nadopuwavaju.
Druga prosta re~enica u sastavu ove sloène re~enice prema prvoj re~enici ima istu slu`bu kakvu ima prilo{ka odredba za vreme u prostoj re~enici prema predikatu. A
tre}a re~enica dopuwava drugu na isti na~in kao {to objekat dopuwava predikat u prostoj re~enici.
Granice me|u prostim re~enicama u sloènoj re~enici ~esto moèmo prepoznati po
veznicima.
Jedna vrsta veznika povezuje samo proste re~enice u sloènoj. Takvi su, na primer,
veznici: da, kad, kako, ~im, dok, jer, ako, iako, zato {to, kao {to, kao da i mnogi drugi.
Druga vrsta veznika moè povezivati i re~i ili skupove re~i u prostoj (pro{irenoj)
re~enici, ali i proste re~enice u sastavu sloène re~enice. Takvi veznici su: i, pa, te,
ni, niti, no, a, ali, nego, ve}, ili, a kamoli.
Izdvoj iz teksta sve sloène

re~enice i pokaì od koliko
prostih re~enica je svaka od wih
sastavqena.
37
PROMENA IMENICA
Sve imenice su promenqive re~i. A sve promenqive re~i, ve} smo nau~ili, imaju
gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak. To zna~i da promenqiva re~ u razli~itim re~eni~nim okruèwima zadràva istu osnovu, a mewa svoj gramati~ki nastavak.
Uporedimo oblike imenice ruka u slede}oj narodnoj poslovici:
RUKA RUKU MIJE, OBRAZ OBADVIJE.
[ta je gramati~ka osnova, a {ta gramati~ki nastavak u dva istaknuta primera
imenice ruka?
Znamo ve} da je osnova onaj deo re~i koji se ne mewa, dakle onaj deo re~i koji je isti u
wenim razli~itim upotrebama. U navedenom primeru gramati~ka osnova je RUK- (jer je
taj deo isti i u ruka, i u ruku), a gramati~ki nastavci su -a i -u:
RUK-A
RUK-U
Gramati~ka osnova kod imenica zove se imeni~ka osnova (u navedenim re~ima to je osnova ruk-), a ona se dobija kada se odbije gramati~ki nastavak. Dodavawem razli~itih
nastavaka na imeni~ku osnovu dobijaju se razli~iti oblici imenica (ruka, ruke, ruci,
rukom, ruke, rukama i sl.).
Razli~iti oblici u kojima se pojavquju imenice nazivaju se padeì.
Pade`ni oblici se dobijaju kad se na imeni~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki

nastavci. A gramati~ki nastavci kod imenica se zovu pade`ni nastavci. To zna~i da
pade`ne oblike dobijamo kad na imeni~ku osnovu dodamo pade`ne nastavke. Promena
imenica kroz padeè naziva se deklinacija.
Srpski jezik ima sedam padeà. Svaki pade` dobija se na posebno pitawe.
Nave{}emo nazive padeà po redu i pitawa na koji se svaki od padeà dobija.
Prvi pade` zove se NOMINATIV, i dobija se na pitawa: KO? (za imenice za ìvo) i
[TA/[TO? (za imenice za neìvo); npr.:
KO u~i? Sestra. [TA leti? Avion.
38
Drugi pade` zove se GENITIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za ìvo) i ÊGA? (za
neìvo), kao npr.:
Od KOGA je stiglo pismo? Od sestre. ÊGA se pla{i{? Aviona.
Tre}i pade` zove se DATIV, i dobija se na pitawa: KOME? (za ìvo) i ÊMU? (za
neìvo), kao npr.:
KOME pi{e{ pismo? Sestri. ÊMU se divi{? Avionu.
êtvrti pade` zove se AKUZATIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za ìvo) i
[TA/[TO? (za neìvo); kao npr.:
KOGA posmatra{? Sestru. [TA posmatra{? Avion.
Peti pade` zove se VOKATIV, i on je pade` dozivawa, pa dolazi uz uzvike: O! Ej!
Npr.:
Ej, sestro! Ej, avione!
[esti pade` zove se INSTRUMENTAL, i dobija se na pitawa: S KIM(E)? (za ìvo)
i ÎM(E)? (za neìvo); kao npr.:
S KIME razgovara{? Sa sestrom. ÎME se vozi{? Avionom.
Sedmi pade` zove se LOKATIV, i dobija se na pitawa: O KOME? (za ìvo) i O ÊMU?
(za neìvo) kao npr.:
O KOME razgovaraju? O sestri. O ÊMU razgovaraju? O avionu.
Svaki pade` ima i oblik jednine i oblik mnoìne.
Obrati pa`wu na osnovu imenice u slede}oj re~enici:
U desnu ruku je uzeo sladoled, jer je u levoj ruci drào novac.
Kao {to vidimo, u jednom obliku imenice RUKA osnova je RUK- a u drugom RUC- . Ispred nastavka -I u obliku RUCI do{lo je do promene zavr{nog glasa osnove. To se ~esto doga|a. Zavr{ni glas u osnovi u nekim padeìma ispred odre|enih pade`nih nastavaka se mewa, kao npr.:
Vojni~e, pozdravi vojnike!
Ona ìvi u Americi.
39
Treba zapamtiti:
U svim padeìma imenice nemaju potpuno istu osnovu. Zavr{ni glas
(suglasnik) osnove ispred nekih pade`nih nastavaka mewa se u neki drugi
glas. To zna~i da neki pade`ni nastavci izazivaju odre|ene glasovne promene u osnovi imenica (kao npr.: junak juna~e, junaci, junacima; drug
druè; biblioteka biblioteci, itd.).
40
NOMINATIV
Srbija
Desanka ustaje. Ponovo seda. Lista kwigu sa ~ijih se korica ~ita: Vuk Karaxi}. Lista
i ~ita.
Ja sam u Srbiji ro|en i meni, kao Srbinu, veoma je stalo (kao {to je svugdje u svijetu
svakom po{tenom rodoqubu) do blagostawa svoje otaxbine. Tu sam se podwivio, i vjerujem da od Srbije qep{e zemqe na svijetu nema.
Sklapa kwigu. Po}uti.
E, moj zemqa~e! Moj Vu~e! Nismo ti mi, Srbi, ba{ neke cve}ke. Znamo, brate, biti i
ovakvi i onakvi. I sama sam se u Srbiji rodila, podwivila i poìvela. Pravo govore}i,
mi, Srbi, qudi smo sevapa i inata. Zavirila sam Srbiji u lice i u du{u joj se zagledala.
Svoju sam du{u pred wom otvorila. Od svega, zasigurno znam: Srbija je velika tajna. I za
nas u woj ro|ene, a tek za stranca! Prvo {to sam u Srbiji ~ula bilo je: pesma ptica i graja |aka. Prve su re~i koje mi padaju na um, uz re~ detiwstvo: za~u|enost, ushi}ewe, è|
saznavawa, potreba za ne`no{}u, za{titom. Pamtim sne`ni predeo, ogromnost neba,
strah u no}i, slutwe... Pamtim i pamti}u sve...
podwiviti se podi}i se, odrasti
(Dragomir Brajkovi}, Desankine oporuke)
41
Velika srpska pesnikiwa Desanka Maksimovi} ~ita jednu od kwiga Vuka Karaxi}a. Znate li po ~emu je Vuk Karaxi} jedan od najpoznatijih Srba u istoriji? Do ~ega je wemu posebno stalo? [ta na to kaè
pesnikiwa? Koje osobine Srba ona navodi? [ta Vuk, a {ta Desanka
kaù o Srbiji? Kakva se}awa na Srbiju pesnikiwa nosi iz detiwstva?
Ima li u navedenom tekstu imenica u nominativu? Podsetimo se da nominativ dobijamo na pitawa KO? (za ìvo) i [TA? (za neìvo).
Prva re~enica teksta glasi:
Desanka ustaje.
Kakvu slu`bu (funkciju) ima u toj re~enici nominativ imenice Desanka? Na koje
pitawe moèmo taj nominativ dobiti? Koje zna~ewe ima taj nominativ?
Nominativ Desanka, koji dobijamo na pitawe KO (ustaje)? ima slu`bu subjekta.
Subjekat koji je iskazan oblikom nominativa zove se

gramati~ki subjekat.
Subjekat Desanka u navedenoj re~enici ima zna~ewe vr{ioca radwe: subjektom je ozna~en onaj koji vr{i radwu ustajawa.
A imaju li takvo zna~ewe i subjekti u slede}im re~enicama?
Jelena je tajanstvena.
Rado{ je pametan.
Dete je nesta{no.
I ovi su subjekti upotrebqeni u nominativu. Oni su, zna~i, gramati~ki subjekti. Tim
subjektima se, me|utim, ne ozna~ava vr{ilac radwe, jer se predikatom i ne obeleàva
radwa, nego osobina subjekta. Ovim subjektima imenuju se nosioci osobina koje su izraène predikatom.
A kakav je predikat u tim re~enicama: glagolski ili imenski? Koja je neglagolska vrsta re~i upotrebqena u sastavu tih imenskih predikata?
Mogu li i imenice u nominativu biti deo imenskog predikata? [ta je imenski deo
predikata (predikativ) u slede}oj re~enici iz teksta? [ta je subjekat u toj re~enici i
kakvo zna~ewe ima (vr{ioca radwe ili nosioca osobine)? Na koje pitawe dobijamo taj
subjekat?
Srbija je velika tajna.
42
Imenica tajna (a zapravo imenski skup re~i velika tajna) upotrebqena je u nominativu i ima slu`bu imenskog dela predikata (predikativa) jer zajedno s glagolskim delom
predikata je predstavqa predikat: je (velika) tajna. Uz imenske predikate subjekat u
nominativu obi~no ima zna~ewe nosioca osobine. Odredi nominative u slu`bi imenskog dela predikata u slede}im re~enicama:
Milica je u~enica.
Marko je student.
On je pametan ~ovek.
Ova visoka ku}a je lepa gra|evina.
Da li su subjekat i imenski deo predikata u svim re~enicama iskazani samo imenicom? U kojim su primerima subjekat i imenski deo predikata izraèni imeni~kim skupom re~i (sintagmom)?
Nominativ je pade` koji se dobija na pitawa: KO? ili [TA? U

re~enici nominativ ima slu`bu (funkciju) ili subjekta ili
imenskog dela predikata (predikativa). Subjekat u nominativu
naziva se gramati~ki subjekat. Gramati~ki subjekat obi~no ima
zna~ewe ili vr{ioca radwe ili nosioca osobine. To zna~i da se
predikatom subjektu pripisuje ili radwa koju on vr{i ili osobina kojom se on odre|uje.
Napi{i po nekoliko re~enica u kojima }e nominativ imati: a) slu`bu subjekta

sa zna~ewem vr{ioca radwe, b) slu`bu
subjekta sa zna~ewem nosioca osobine, v)
slu`bu imenskog dela predikata.
43
GENITIV
Poàr
Crveni kombajni su se zarivali u zlatno runo leta. Za wima su ostajali o{i{ani
p{eni~ni breùqci i svetloùte kocke slame. Ludovao je i vreli ju`ni vetar i unosio
nemir u ve} suvu i krtu letinu... Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika
tupo puf}u po pra{ini. U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi. Jure preko wiva,
kroz kukuruze, preska~u plotove, izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te. Ne{to
vi~u, ali se od vetra ni{ta ne razume. Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha.
Na sve strane se rastr~ala deca. Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glasova. U trku se dodaju kante, kofe, lonci...
Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima. Izvirila je iz dve ogromne buktiwe
u sewaku. Gorela su dva stoga sena... Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi. Tiskaju se mala i velika, garava, oznojena i od straha ru`na lica. Nad bunarima vitlaju ruke, zateù
se konopci, pqu{ti voda. Uz uàrene kupe propiwu se lonci vode. U mete` uska~u vi`qaste de~je figure, donose te{ke lonce vode. Devoj~icama mokre haqinice, isprqane. I
one donose vode. Spletovi de~jih ruku padaju po dr{kama lonaca, grabe se. Grozni~avo
pomaù jedno drugom.
Neko je {apnuo jedno ime. Brzo se saznalo da se jedan de~ak zbog ne~ega ~esto krio u sewaku. Taj de~ak je sad najvi{e bio upla{en i uznemiren. Ne{to je kri{om izvadio iz xepa i bacio u vatru.
(Milorad Radunovi})
44
Pisac je na vrlo slikovit na~in opisao poàr. Kako je opisao

pona{awe qudi kada su ~uli za poàr? Kako ga{ewe poàra? Ko sve
u~estvuje u ga{ewu? Izdvoj karakteristi~ne detaqe koji najboqe odslikavaju mete` i uùrbanost qudi pri ga{ewu poàra. Na koji nam
na~in pisac otkriva ko je izazvao poàr (uzro~nika poàra)?
U tekstu je pisac upotrebio dosta imenica u obliku genitiva. Svi genitivi nemaju istu slu`bu (funkciju) u re~enici. Koju slu`bu imaju genitivi u slede}im re~enicama iz
teksta?
Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika tupo puf}u po pra{ini.
U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi.
S tim primerima uporedimo i slede}e srodne primere:
Ku}a wegovih roditeqa nalazi se na jednom breùqku.
Sveska moje drugarice veoma je uredna.
Volim ~itati pri~e Branka ]opi}a.
Jesu li navedeni genitivi dodaci
imenicama ili glagolima? Na koje pitawe
ih moèmo dobiti? [ta se na osnovu toga
pitawa moè zakqu~iti o zna~ewu genitiva imenica u ovim re~enicama?
U svim navedenim primerima imenica u genitivu je dodatak drugoj imenici.
Imenica u genitivu sa imenicom ~iji je dodatak ~ini imeni~ki skup re~i: koraci prolaznika, huka vetra, ku}a roditeqa, sveska drugarice, pri~e Branka ]opi}a.
ZAPAMTI:
Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (a nije apozicija) jeste
atribut.
Genitivi u navedenim primerima imaju, zna~i, slu`bu (funkciju) atributa. Wima se

ozna~ava pripadawe (posesivnost), zato ih i moèmo dobiti na pitawe ÎJI?, ÎJA?
ili ÎJE? îji koraci? Koraci prolaznika. îja huka? Huka vetra. îja ku}a? Ku}a
roditeqa, itd. Da ovi genitivi imaju zna~ewe pripadawa, vidi se i po slede}em opisnom na~inu predstavqawa wihovog zna~ewa:
Ku}a wegovih roditeqa = Ku}a koja pripada wegovim roditeqima = roditeqska ku}a.
Imenica u genitivu naj~e{}e je pra}ena i svojim atributom. Pokaì koji su atributi upotrebqeni uz imenicu u genitivu.
45
Genitiv kojim se ozna~ava da ono {to je wime obeleèno pripada onome {to je iskazano imenicom uz koju taj genitiv stoji
naziva se prisvojni ili posesivni genitiv. Prisvojni genitiv
uvek ima slu`bu atributa i dobija se obi~no na pitawe: ÎJI?,
ÎJA?, ÎJE?
A kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im primerima? êmu su one dodaci:
glagolu ili imenici?
Za wima su ostajali o{i{ani p{eni~ni breùqci i svetloùte kocke slame.
Gorela su dva stoga sena.
... donose te{ke lonce vode.
I u ovim primerima genitiv stoji uz imenicu i s wom ~ini imeni~ki skup re~i
(sintagmu): kocka slame, stog sena, lonac vode. Zato i ovakvi genitivi imaju slu`bu
atributa. Imenica uz koju ovakav genitiv stoji uvek ozna~ava neku koli~inu, dok se genitivom ozna~ava materija ~ija se koli~ina odre|uje imenicom uz koju genitiv stoji.
Takav genitiv naziva se deoni ili partitivni genitiv.
Kada se genitiv nalazi u imeni~kom skupu re~i uz imenicu kojom se ozna~ava deo onoga {to je obeleèno imenicom u genitivu,
takav genitiv ima slu`bu atributa i zove se deoni ili partitivni genitiv. Deoni genitiv dolazi uz imenice koje zna~e koli~inu,
kao npr.: kilogram hleba, kilometar puta, sat vremena, stog sena,
naramak drva, ~a{a vode, i sl.
A kakvu slu`bu i zna~ewe ima genitiv u slede}im primerima, od kojih je prvi iz navedenog teksta? Pripadaju li ti genitivi imeni~kom ili glagolskom skupu re~i?
I one donose vode.
Kupi hleba.
Genitivi u navedenim primerima stoje uz glagole i dobijaju se na pitawe: [TA? [ta
one donose? Donose vode. [ta treba da kupi? Treba da kupi hleba. Zato oni imaju slu`bu
pravog (blièg) objekta. Genitivom se ozna~ava neodre|ena koli~ina onoga {to je obuhva}eno glagolskom radwom. Zato se ovaj genitiv moè dobiti i na pitawe ÊGA? I taj genitiv u slu`bi pravog objekta ima zna~ewe deonog genitiva.
46
Deoni genitiv koji je dodatak glagolu i dobija se na pitawe

[TA? uvek ima slu`bu pravog (blièg) objekta. Takav genitiv
pravog objekta moè se uvek zameniti jednim drugim padeòm koji se zove akuzativ, kao npr.: One donose vode. One donose vodu; Kupi
hleba. Kupi hleb.
Kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im re~enicama iz teksta? Je li tu genitiv u sastavu imeni~kog ili glagolskog skupa re~i? Na koja pitawa moèmo dobiti te
genitive?
Jure preko wiva... izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te.
Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima.
Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glasova.
Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi.
Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha.
U svim navedenim primerima imenica u genitivu nije upotrebqena sama, nego je ispred we (sa wenim atributom ili bez wega) naveden i neki predlog: preko, iz, od, do, oko,
zbog. Spoj imenice ili imeni~ke grupe re~i sa predlogom naziva se predlo{ko-pade`na
konstrukcija. Sve navedene predlo{ko-pade`ne konstrukcije imaju slu`bu prilo{ke
odredbe, i to u posledwem primeru prilo{ke odredbe za uzrok, a u ostalim primerima
prilo{ke odredbe za mesto.
Genitiv s predlozima moè imati razli~ita zna~ewa. Genitivna predlo{ko-pade`na konstrukcija kao dodatak glagolu ima
slu`bu prilo{ke odredbe, i to naj~e{}e prilo{ke odredbe za mesto, vreme (npr.: Posle ru~ka iza{ao je u grad) ili za uzrok. Sami
predlozi po pravilu pokazuju koje zna~ewe ima prilo{ka odredba
izraèna genitivnom predlo{ko-pade`nom konstrukcijom.
47
DATIV
Potvrda
An|elko je od upraviteqa {kole dobio potvrdu slede}e sadrìne:
Potvrda
Ova se potvrda izdaje |aku crnom An|elku, kojom mu se dozvoqava da za vreme ~asa
drì kapu na glavi, a iz razloga da wegova }ela ne bi zasewivala o~i ostalim u~enicima.
Upraviteq, svojeru~no
(Aleksandar Popovi})
Znate li {ta je potvrda?

Za{to se ona izdaje? Kako zami{qate |aka kome se ovakva
potvrda izdaje?
Potvrda se obi~no izdaje kada ne{to primamo od nekoga ili kada ne{to {aqemo nekome. Ona mora da sadrì slede}e podatke: a) {ta se prima ili {aqe, b) ko to prima, v)
ko izdaje potvrdu, g) gde se predaje i d) kada se predaje.
Sadrì li sve te podatke i navedena potvrda? Da li je ovakva potvrda obi~na? [ta je
u woj neobi~no?
48
Pisac kaè:
... potvrda se izdaje |aku crnom An|elku.
Koji je to pade`? Na koje ga

pitawe moèmo dobiti? [ta
se tim padeòm ozna~ava; koje
je wegovo zna~ewe?
Imenice |aku i An|elku (kao i atribut crnom) upotrebqene su u dativu. Dativom je ozna~eno lice kome je namewena (upu}ena) potvrda. Dativ, dakle, ima zna~ewe namene
(potvrda je namewena An|elku). Takav dativ odgovara na pitawe: KOME? i ima slu`bu
nepravog (daqeg) objekta uz glagol izdavati.
Napi{i jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ imati slu`bu nepravog (daqeg) objekta uz glagole: kupiti, napisati, pokloniti, doneti, pomo}i.
Ima li dativ zna~ewe namene i slu`bu nepravog (daqeg) objekta i u slede}im primerima?
Marko se uputio prema igrali{tu.
Jelena je po{la ka {umi.
Rado{ prilazi ku}i.
Zahtevaju li glagoli uz koje je ovde upotrebqen dativ navo|ewe objekta ili prilo{ke
odredbe? S kojim predlozima su upotrebqene imenice u dativu u navedenim primerima?
U navedenim primerima dativ je upotrebqen uz glagole kretawa, i ima slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Dativom se obeleàva mesto kao ciq prema kome je usmereno
kretawe. Uz glagole kretawa dativ ima zna~ewe usmerenosti glagolske radwe (radwe
kretawa) i upotrebqava se ili s predlozima prema i ka ili bez predloga.
Dativ je pade` kojim se ozna~ava namena ili usmerenost glagolske radwe. Dobija se na pitawe: KOME? ili ÊMU? i ima slu`bu (funkciju) ili nepravog (daqeg) objekta ili prilo{ke odredbe za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dativ se ~esto
upotrebqava s predlozima prema ili ka.
Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ s predlozima ka i prema ili bez
predloga biti u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto uz glagole: do}i, prima}i se, putovati, kretati se, {etati i tr~ati.
49
AKUZATIV
Mali Bauk
Jedne mra~ne pono}i jesewe rodio se u jami Bauk. Bio je tada mawi od senke kakve vrane
i jedva se drào na svojim mekim nogama. Mesec dana nije nikud iz jame izlazio, majka mu
je donosila hranu i pi}e i nau~ila ga da puzi i hoda. A kad je posle mesec dana iza{ao u
jarugu, bio je ve} pravi Bauk, velik i crn, da ga nisi mogao razlikovati od tame ni na
metar razdaqine. Jedino kada zapali svoja dva oka, fewerima sli~na, znao si da je negde
u blizini.
Kad je napunio mesec dana, mati mu je rekla:
Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat. [umar ima desetoro dece, poku{aj no}as da ih
upla{i{. Zajedno sa mrakom do}i }e{ pred wegovu ku}icu, i kad {umarka iza|e napoqe
da kupi iverje, ti stani na vrata i izbe~i o~i; a ~im deca udare u dreku, beì opet u mrak
da te {umar ne bi uhvatio.
A {ta da radim ako on pojuri za mnom u {umu? upita upla{eno Mali Bauk svoju
majku.
Brzo se uspuì uz drvo i obesi se o grawe. [umaru }e se od tebe u~initi da je obi~na
no}na tama. A kad on pro|e, si|i pa beì u jamu.
(Desanka Maksimovi})
O ~emu se u tekstu govori? Postoji li Bauk? Za{to su
qudi izmislili Bauka? Kome su namewene pri~e o
Bauku? Kada se one obi~no pri~aju? Za{to odrasli decu
stra{e Baukom? Govori li pisac u tekstu o Bauku kao
stvarnom ili kao nepostoje}em bi}u?
Obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta:

1) ...majka mu je donosila hranu i pi}e.
2) Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat.
3) ... upita upla{eno Mali Bauk svoju majku.
4) ... {umarka iza|e napoqe da kupi iverje...
êmu su dodaci istaknute imenice ili imeni~ki skupovi re~i: imenicama ili
glagolima? Postavi pitawa na koja se mogu dobiti ti dodaci? Kako se zovu ti dodaci? U
kom padeù su upotrebqeni? Da li se taj pade` pojavquje bez predloga ili s predlogom u
navedenim primerima?
Navedeni dodaci su pravi (bliì) objekti. Dobijaju se na pitawe: KOGA? (za ìvo)
ili [TA/[TO? (za neìvo). Upotrebqeni su u akuzativu bez predloga.
50
Akuzativ bez predloga je pade` pravog (blièg) objekta.

Pravi objekat izraàva se, osim akuzativom bez predloga, jo{ i
deonim genitivom koji tada mora biti dodatak glagolu. Svaki deoni genitiv pravog objekta moèmo zameniti akuzativom bez predloga, kao npr.:
Donesi krede Donesi kredu; Kupi hleba Kupi hleb; i sl.
Ima li akuzativ u slede}im primerima slu`bu pravog (blièg) objekta?

Tada sam pomislio na majku.
On se razo~arao u sestru.
Kada akuzativ s predlozima ima slu`bu objekta, takav objekat je

nepravi (daqi) objekat. To zna~i da je svaki akuzativni objekat s
predlozima nepravi objekat, a svaki akuzativni objekat bez predloga pravi objekat.
U slede}im re~enicama iz teksta tako|e imamo upotrebqene akuzative s predlozima.

Kakvo zna~ewe imaju glagoli uz koje su upotrebqeni ti akuzativi? Traè li ti glagoli
navo|ewe objekta? Kakvu slu`bu u re~enici imaju te predlo{ko-pade`ne akuzativne
konstrukcije?
A kad je posle mesec dana iza{ao u jarugu, bio je ve} pravi Bauk.
A {ta da radim ako on pojuri za mnom u {umu!
... ti stani na vrata i izbe~i o~i. Brzo se uspuì uz drvo.
U ovim primerima akuzativi s predlozima dolaze uz glagole kretawa i imaju slu`bu
(funkciju) prilo{ke odredbe za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto naj~e{}e
dolazi akuzativ s predlozima: u, na, uz, kroz i niz. Akuzativom s predlozima u i na uvek
se obeleàva samo mesto zavr{etka kretawa, dok se akuzativom s predlozima kroz (npr.:
Proputovao je kroz Srbiju), uz i niz (npr.: Si{ao je niz brdo) obeleàva mesto i pravac
celog toka kretawa. Akuzativ u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dobija se na pitawe
KAMO? ili KUDA?
Osim prilo{ke odredbe za mesto, akuzativom s predlozima mogu se obeleìti i druge
prilo{ke odredbe, kao {to su prilo{ka odredba za vreme (na pr.: Doputovao je na Novu
godinu; Do{ao je pred praznik) ili prilo{ka odredba za na~in (npr.: Promrmqao je ne{to
u bradu.).
51
Akuzativ s predlozima ~esto ima funkciju (slu`bu) prilo{ke odredbe. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za mesto ili
prilo{ka odredba za vreme.
Sastavi nekoliko re~enica u kojima

}e akuzativ s predlozima u i na biti u
slu`bi: a) prilo{ke odredbe za mesto i
b) prilo{ke odredbe za vreme.
52
VOKATIV
Strah
Lijepa, neobi~no lijepa bila je ta jesen... Kao god {to je bila ta jesen lijepa, tako su
bile lijepe i ve~eri u na{oj su{nici, gdje se ~esto sjedilo do kasno u no}...
Jednom kad su se poslije takvog sijela svi razi{li svojim ku}ama, u su{nici ostadosmo samo djed i ja. On mi u uglu su{nice napravi leàj, pokri me svojom bundom. Mrak je
navirao u slabo osvijetqenu su{nicu... Posmatraju}i ispod bunde mrak koji je zjapio na
vratima, u~ini mi se kao da }e sad ne{to uletjeti kroz vrata, zgrabiti me i zajedno sa
djedovom bundom odnijeti u pomr~inu. Pri toj pomisli uzdrhtah, skupih se jo{ vi{e i
bundu navukoh do samih o~iju. ]utao je djed, }utao sam i ja i ta ti{ina za mene je bila
te{ka, nesnosna. I da to sve prekinem i ~ujem svoj vlastiti glas, zovnuh djeda:
Djede, o djede!
Oj! odazva se on otresaju}i o nagorjelu kladu pepeo iz svoje lule.
[to psi no}as tako ~udno zavijaju?
Kako ~udno? To se tebi samo ~ini... Tako oni uvijek.
Uvijek! A ja to ranije nisam primijetio...
A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a? upita me djed smije{e}i se...
Djede, jesi li se ti kada bojao ~ega?
Ma ~ega da se bojim kad nema ni{ta.
A je li te kada {to prepalo, djede?
Na ovo pitawe djed se opet nasmija.
(Aleksa Miki})
êga se de~ak pla{i? Kako poku{ava

razbiti svoj strah? Na koji na~in pisac
odslikava de~akovu upla{enost? Po kojim detaqima se ona najboqe uo~ava?
Pisac je u upravnom govoru naveo i slede}e de~akove re~i:

Djede, o djede!
Djede, jesi li se ti kada bojao ~ega?
U kom je padeù de~ak upotrebio imenicu djed? [ta se ozna~ava tim padeòm?
53
Imenica d(j)ed upotrebqena je u vokativu. Tim oblikom imenice de~ak doziva deda.
Zato se i kaè da je vokativ pade` dozivawa. To se vidi i po tome {to vokativ ne dobijamo ni na kakvo pade`no pitawe, nego ga dobijamo stavqawem re~ce za dozivawe ispred
wega, kao npr.: Ej, Milane! O, Jelena! i sl.
A da li i u dedovom obra}awu de~aku upotrebqeni vokativ ima zna~ewe dozivawa? Je
li zna~ewe dozivawa jedino zna~ewe vokativa?
-A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a?
U ovoj re~enici vokativ nema zna~ewe dozivawa, nego ima zna~ewe obra}awa.
Oblikom vokativa deda se samo obra}a de~aku. Vokativ, prema tome, osim zna~ewa dozivawa moè imati i zna~ewe obra}awa ili zna~ewe skretawa pa`we nekome na ne{to.
Oblik vokativa naj~e{}e se upotrebqava u upravnom govoru.
Koju slu`bu u re~enici vr{i vokativ? Ima li slu`bu subjekta, objekta, atributa ili
prilo{ke odredbe vokativ u navedenim re~enicama iz teksta?
Vokativ nije re~eni~ni ~lan. On ne vr{i nijednu slu`bu u re~enici: ni slu`bu subjekta, ni slu`bu dela imenskog predikata, ni slu`bu atributa, ni slu`bu predikata, ni
slu`bu prilo{ke odredbe.
Vokativ je pade` kojim se obeleàva lice koje dozivamo, kome

se govornik obra}a ili mu skre}e pa`wu na ne{to. Vokativ se
obi~no upotrebqava u upravnom govoru.
Vokativ ne vr{i slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana, ni glavnog
ni zavisnog.
Obrati pa`wu na pravopis na pisawe zapete uz vokativ! [ta je karakteristi~no za

pisawe vokativa u navedenim, a i u slede}im prierima:
Ti }e{, Marko, danas odgovarati.
Milice, donesi krede!
Ho}e{ li mi dati xeparac, mama
54
ZAPAMTI: Vokativ se u pisawu uvek odvaja zapetom. Ako je u sredini

re~enice, vokativ se odvaja s obe strane zapetama.
55
INSTRUMENTAL
Odlazak u kupovinu
Stanovali smo pod obli`wim brdom. Majka, otac i sestra odlu~i{e da danas popodne
krenemo u grad u kupovinu. Morao sam po}i i ja sa porodicom. Oni su oti{li autobusom. Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom. Dogovorili smo se da se na|emo pred najve}om
robnom ku}om. Dok sam stigao, majka je sa sestrom pro{etala gradom i razgledala nekoliko izloga. Najpre sam se susreo sa ocem. On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om. Dok smo
~ekali majku i sestru, razgovarao sam s ocem o tome {ta èlim da mi kupi. Kad su wih
dve stigle, u{li smo u robnu ku}u. Kupili smo za svakog po ne{to: majka je kupila
cipele, otac ko{uqu, a sestra i ja farmerke. Platili smo na kasi kod jedne vrlo qubazne
prodava~ice. To je bila èna s plavom kosom i s crnim o~ima.
Posle kupovine svratili smo u poslasti~arnicu, a onda krenuli ku}i. Oni su se ponovo vozili autobusom. Po{to sam imao bicikl, nisam se mogao vratiti s wima. Nisam
se ni biciklom mogao voziti. Do{ao sam biciklom, ali sam se vratio s biciklom, pe{ice.
Obrati pa`wu na pade`ne oblike u slede}im re~enicama iz teksta! U kom pade`nom obliku su upotrebqene
istaknute imenice? [ta se tim oblicima imenica u
navedenim re~enicama ozna~ava? Na koje pitawe dobijamo pade`ne oblike istaknutih imenica?
Oni su oti{li autobusom.

Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom.
Oni su se ponovo vozili autobusom.
Do{ao sam biciklom.
Svim istaknutim imenicama ozna~ava se sredstvo kojim je izvr{ena radwa subjekta

(radwa dolaska, odlaska, vo`we). Taj pade`ni oblik dobija se na pitawe ÎME (su
oti{li / su se vozili)? i naziva se instrumental. Instrumental bez predloga naj~e{}e
ozna~ava sredstvo (oru|e ili instrument) kojim se vr{i glagolska radwa. Takav instrumental jeste instrumental sredstva.
56
A da li zna~ewe sredstva ima intrumental i u slede}im primerima iz teksta? Dobija

li se on na pitawe ÎME? ili na kakvo drugo pitawe?
... majka je sa sestrom pro{etala gradom.
Morao sam po}i i ja sa porodicom.
Najpre sam se susreo sa ocem.
... razgovarao sam s ocem...
U navedenim primerima instrumentalom s predlogom s(a) ozna~ava se dru{tvo (u prvom primeru tako se kazuje da je majka zajedno, u dru{tvu sa k}erkom pro{etala gradom).
Instrumental koji iskazuje dru{tvo dobija se na pitawe S KIM? Upravo zato {to
obeleàva dru{tvo, ovakav instrumental zove se instrumental dru{tva.
Razmisli za{to je u posledwoj re~enici teksta (Do{ao sam biciklom, ali sam se vratio s biciklom) jednom upotrebqen instrumental bez predloga (instrumental sredstva),
a drugi put instrumental s predlogom s (instrumental dru{tva). Je li se de~ak mogao
voziti biciklom uz brdo, ili mu je bicikl pravio dru{tvo po{to ga je gurao pored
sebe?
Instrumental dru{tva uvek dolazi s predlogom s(a), dok se instrumental sredstva
uvek upotrebqava bez predloga.
Koju slu`bu u re~enici vr{i instrumental

dru{tva i sredstva u
navedenim re~enicama?
Instrumental je pade` koji naj~e{}e ozna~ava ili a) dru{tvo

ili b) sredstvo. Instrumental dru{tva dobija se na pitawe S
KIM? i uvek dolazi s predlogom s(a); instrumental sredstva dobija se na pitawe ÎME? i uvek dolazi bez predloga.
Instrumental dru{tva i instrumental sredstva naj~e{}e vr{e
slu`bu nepravog (daqeg) objekta.
A koje zna~ewe i slu`bu u re~enici imaju istaknuti instrumentali u slede}im

re~enicama iz teksta?
Stanovali smo pod obli`wim brdom.
On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om.
57
Instrumental se slaè sa vi{e predloga: nad, pod, pred, za i me|u. Instrumental s tim
predlozima naj~e{}e (kao i u dva navedena primera) ima slu`bu prilo{ke odredbe za
mesto. Instrumental moè imati i slu`bu prilo{ke odredbe za vreme (kao npr.: Nedeqom idemo na utakmicu) ili prilo{ke odredbe za na~in (kao npr.: Postigli smo to
te{kom mukom) itd.
êmu je dodatak instrumental s predlogom s(a) u slede}oj re~enici iz teksta: imenici ili glagolu?
Kakvu slu`bu i zna~ewe ima taj instrumental s predlogom s(a)?
To je bila èna s plavom kosom i s crnim o~ima.
U ovom primeru instrumetal s predlogom s odre|uje imenicu èna po boji kose i boji o~iju. Tim instrumentalom ozna~ava se pratila~ka osobina pojma izraènog imenicom (èni se pripisuje, ènu prati plava kosa i crne o~i kao osobina). Takav instrumental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) ima slu`bu atributa.
Poku{aj zameniti instrumental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) u
navedenom primeru genitivom bez predloga. Moè li se navedeni imeni~ki skup u instrumentalu (s plavom kosom, s irnim o~ima) zameniti (sloènim) pridevom?
Svaki instrumental pratila~ke osobine u slu`bi atributa nije, me|utim, mogu}e zameniti niti genitivom bez predloga niti sloènim pridevom, kao na primer:
U podrumu je bure s obru~ima. Video sam ~oveka s mantilom preko ruke. @ena s velikim {e{irom pro|e plaòm, itd.
58
LOKATIV
Bajka o vrta~i
Na zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan duguqasti, obli kamen. Li~io je na ogromno, poloèno jaje neke nepoznate i izumrle ptice,
koje se vremenom skamenilo. Iza kamena se nalazilo par~e zemqe. Iz zemqe je stole}ima
izbijalo kr`qavo `buwe, su{ilo se u jesen ili za su{e, a u prole}e ponovo listalo. Ponekad bi mu na laku granu pala iz neba jo{ lak{a ptica, a na belom kamenu bi se sun~ao
zelenkasti gu{ter. Opazili bi jedno drugo, gledali bi se koji trenutak, upla{ili, pa se
oboje vra}ali odakle su i do{li: ptica u nebo, gu{ter u pukotinu.
A onda bi danima ~amili sami, okruèni velikom ti{inom, bez pokreta: okrugao kamen i kvadrat zemqe...
Ali jednoga dana, iznenada, dobi{e i tre}eg suseda. Tik uz obli kamen nastani se
inokosni starac. Ozida izbu od kr{a, otkri tanani izvor u blizini i nastavi svoj oskudni ìvot daleko od qudi koji su mu neku golemu nepravdu bili u~inili... Malo-pomalo, zaima se starac kraj svoje vrta~e. Izvijao se ve} i tanki dim iz izbe, koja se ina~e
po svojoj boji nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj
pustiwi.
Jedino se jo{ uvek izdvajao i belasao veliki obli kamen na rubu vrta~e. U zalazak sunca, na wega bi sedao starac umoran od teretna dana. Posmatrao je nebo. Voleo bi po wemu
da naga|a o sutra{wem vremenu. U neki svoj ~as, javila bi se kratkotrajno i pomuzena
koza, a zatim bi se za~ula i ìvina, koja je na kr{u oko izbe birala legalo. Navratio bi
i gu{ter na ugrejani kamen, a ptica na jedini `bun koji se jo{ izvijao iz zemqe. Vi{e
se nisu pla{ili jedno drugoga. Bilo ih je sada vi{e oko vrta~e.
zaimati ste}i imetak;
izba mawa ku}a, soba;
inokosan sam, bez radne snage;
kr{ kamen.
(Stevan Rai~kovi})
59
Ko je glavni stanovnik vrta~e? Kako ga je pisac

naslikao re~ima? Sa ~ime ga poredi da bi slika bila upe~atqivija? Ko su ostali stanovnici vrta~e?
Kako je opisan wihov me|usobni odnos?
A sada obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta:

Na zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan
duguqasti, obli kamen.
Izba se nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj pustiwi.
... ìvina... je na kr{u oko izbe birala legalo.
Koje zna~ewe imaju istaknuti pade`ni oblici u navedenim re~enicama? Javqaju li se
ti pade`ni oblici sa predlozima ili bez wih? Koja je slu`ba ovih predlo{ko-pade`nih
konstrukcija? Kako se zove ovaj pade`?
Navedenim imenicama s predlozima ozna~ava se mesto vr{ewa glagolske radwe.
Pade` u kome su upotrebqene te imenice (ili imeni~ke grupe re~i) naziva se lokativ.
Lokativ se uvek upotrebqava s predlozima. Predlozi koji se javqaju uz lokativ su: u, na,
po, pri, prema i o. Osim predloga o, ostali lokativni predlozi kao osnovno imaju
zna~ewe mesta. Lokativ s predlozima naj~e{}e ima slu`bu prilo{ke odredbe za mesto.
Lokativ s predlozima moè imati i slu`bu prilo{ke odredbe za vreme, kao npr.: Maja se
rodila u maju. Dobro smo se zabavqali na wenom ro|endanu.
Lokativ je primarno pade` mesta, jer je wegovo osnovno zna~ewe obeleàvawe mesta vr{ewa cele glagolske radwe. Lokativ je jedini pade` u srpskom jeziku koji se ne moè upotrebiti bez predloga. Predlozi koji se upotrebqavaju uz lokativ su: u, na, po, pri,
prema i o. U re~enici lokativ po pravilu ima slu`bu (funkciju)
prilo{ke odredbe za mesto, ali moè biti i u slu`bi prilo{ke
odredbe za vreme.
Da li se navedeni predlozi upotrebqavaju samo s lokativom? S kojim se jo{ padeòm

upotrebqavaju predlozi u i na? Jesu li ti predlozi u navedenom tekstu upotrebqeni samo
uz imenice u lokativu?
60
Uo~imo to analizom slede}e re~enice iz teksta:

Ponekad bi mu na laku granu pala iz neba jo{ lak{a ptica, a na belom kamenu bi se
sun~ao zelenkasti gu{ter.
U kome je padeù predlo{ko-pade`na konstrukcija na laku granu, a u kome na belom
kamenu?
Imaju li ta dva padeà s istim predlogom na podudarno zna~ewe?
Predlozi na i u dolaze i uz akuzativ i uz lokativ. Ta dva padeà akuzativ i lokativ
nemaju, me|utim, nikad iste pade`ne nastavke, niti im je ikada zna~ewe potpuno isto.
Akuzativ s predlozima na i u u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dolazi samo uz glagole
kretawa, a lokativ sa istim predlozima dolazi samo uz glagole mirovawa. Lokativ obeleàva mesto na kome se vr{i cela glagolska radwa, a akuzativ s tim predlozima obeleàva samo mesto na kome se zavr{ava radwa kretawa (odnosno mesni ciq kretawa).
Strogo razlikuj lokativ s predlozima u i na od akuzativa s

predlozima u i na. Ti padeì nemaju iste pade`ne nastavke, a ni
istu vrstu zna~ewa mesta. Akuzativ s tim predlozima dolazi samo
uz glagole kretawa i ozna~ava mesto kao ciq kretawa, a lokativ
dolazi uz glagole mirovawa i ozna~ava mesto na kome se vr{i cela
glagolska radwa (kao npr.: U{ao je u ku}u; Sedi u ku}i; Do{ao je na
Zlatibor; @ivi na Zlatiboru.
Izdvoj iz teksta sve lokative i sve akuzative s predlozima u i na u slu`bi prilo{ke

odredbe za mesto!
Ima li lokativ uz sve glagole slu`bu prilo{ke odredbe? Kakvu slu`bu ima lokativ s
predlogom o u slede}im re~enicama, od kojih je prva iz navedenog teksta?
Voleo bi po wemu da naga|a o sutra{wem vremenu.
Oni razgovaraju o izletu.
Jelena je mnogo razmi{qala o svojoj novoj drugarici.
Pri~ao je vrlo zanimqivo o raznim zemqama.
Uz neke glagole, od kojih su naj~e{}i oni sa zna~ewem mi{qewa i govorewa, lokativ s
predlogom o ima slu`bu nepravog (daqeg) objekta.
Sastavi nekoliko re~enica u kojima }e lokativ s predlogom o imati slu`bu nepravog
objekta uz slede}e glagole: misliti, razgovarati, pisati, ~itati, diskutovati i pevati.
61
PRIDEVI
Majstorova radionica
Pri~e o majstoru imale su hiqadu po~etaka i jo{ vi{e zavr{etaka. U svakoj je bila
neka smutwa i podvala... [ta sve nijesu pri~ali i izmi{qali. I {ta sve nijesu na |avoqoj preslici i vretenu ispredali.
Zato tiho, na prstima, u|imo u ku}u majstorovu, da vidimo {ta je od svega istina.
Ostavimo sve mra~ne pri~e, sva zla koja u wima kqu~aju, svaku zavist i mr`wu...
Majstorova soba li~i na prvobitnu biblijsku sliku u kojoj se mnogo toga nazire. Po
patosu leè oblice, skinuta kora s drveta, piqevina i bezbroj malih drvenih par~i}a,
odrezanih, isjeckanih i sastruganih. Sve to li~i na haos i rasulo. Alatke su svuda razbacane po sobi, leè u neredu. Klije{ta pritisnuta tijelom blawe, turpija reza~em.
Drveni metar se ispruìo kao da ne{to na patosu mjeri, a dlijeto napola skriveno bijelom masom strugotine. Sasvim u kraju majstorova kutija s duvanom. U piqevini se gu{e
i {ila, ~ekaju da budu o~i{}ena. Gvozdeno lice reza~a izgleda nadmo}no i vje~no, wegova se o{trica sjajka. Majstor djeqe drvo na kamenu tako da ga nikada ne dodirne o{trica noà. Negdje u uglu suknena torba, za{titnica alata od vlage i propadawa. Tako slijepqena miruje i spava. U {poretu puk}e vatra, pi{ti neko vla`no drvo, otvara o~i i
pokre}e uspavanog ma~ka. [ta mu vrijedi {to mijaukne kada nema ni~ijeg odgovora. Na
zidu ikona svetog Tome, za{titnika drvodjeqa, s wegovim zagonetnim licem u kojem stoji hiqadu pitawa. Svetac u ruci drì oblak spreman da donese èqenu ki{u.
Sasvim blizu prozora, u uglu koji najboqe hvata zrake sunca, na obli`woj drvenoj
stolici, zarasla u bradu, kao monah, posavijena prilika majstora. Di{e u ritmu pokreta ruke. âs se ~ini da ne pomjera ruku, a ~as da kroti divqeg bika. Za trenutak li~i na
~ovjeka privezana za stijenu, ka`wenog i utamni~enog, ali sposobnog da izdrì najve}e
vru}ine i mrazove. U krilu majstor drì komad drveta pretvorenog u oblik instrumenta gusala. Na glavi instrumenta pojavi{e se lica: Wego{evo, Kara|or|evo i Vuka Karaxi}a.
blawa alat za gla~awe drveta, rende
(Radoslav Brati})
62
[ta izra|uje tajanstveni majstor ~iju radionicu

pisac opisuje? [ta se sve nalazi u majstorovoj sobi?
Koje karakteristi~ne detaqe pisac posebno isti~e?
Kako? Kako je opisan sam majstor? Koje pojedinosti
pisac izdvaja u wegovom opisu?
Zna~ewe i vrste prideva

U opisu predmeta iz majstorove radionice pisac je naj~e{}e upotrebqavao prideve.
Izdvoj iz teksta: a) opisne, b) gradivne, v) prisvojne prideve.
Spadaju li i u jednu od tih grupa pridevi iz slede}ih re~enica:
Ku}a ima dva sprata. Gorwi sprat ima pet soba, a dowi sprat ima jednu sobu mawe.
Vrata su na levoj strani ku}e.
Ju~era{wi dan je bio topao, a dana{wi je jo{ topliji.
Letwi dani su duì od zimskih.
[ta se ozna~ava istaknutim pridevima?
Navedenim pridevima imenica se odre|uje po mestu (gorwi, dowi, levi) ili po vremenu
(ju~era{wi, dana{wi, letni, zimski). Ti pridevi, prema tome, imaju mesno ili vremensko zna~ewe. Sve prideve po zna~ewu tako moèmo podeliti u pet vrsta: a) opisni,
b) prisvojni, v) gradivni, g) mesni i d) vremenski pridevi.
Obrati pa`wu na pravopis! Kako se pi{u prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih
imenica nastavcima -ov, -ev, i -in? Kako se pi{u prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima: -ski, -~ki i -{ki? Kako se pi{u prisvojni pridevi od imenica koje u osnovi imaju suglasnik j?
Pravopis:
Pisawe prisvojnih prideva
a) Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev ili -in uvek se pi{u velikim po~etnim slovom,
kao npr.: Markov, Milo{ev, Jelenin, Ilijin itd.
b) Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ski, -~ki ili -{ki pi{u se malim po~etnim slovom,
kao npr.: beogradski (parkovi), uì~ki (restoran), ~e{ko (pivo) i sl.
v) Prisvojni pridevi izvedeni od imenica koje u osnovi imaju
suglasnik j zadràvaju suglasnik j i u pisawu, kao npr.: armijski (od: armija), {umadijski (od: [umadija), biblijski
(od: Biblija), popadijin (od: popadija), sudijin (od: sudija) i
sl.
63
Slagawe prideva s imenicama i wihova funkcija u re~enici

Obrati pa`wu na gramati~ke osobine prideva uz imenice u slede}im primerima iz
teksta. U kome je rodu upotrebqena imenica, a u kome pridev koji uz wu stoji? U kome je
broju (jednini ili mnoìni) upotrebqena imenica, a u kome pridev? U kome je padeù
imenica, a u kome pridev koji uz wu stoji?
Majstorova soba li~i na prvobitnu biblijsku sliku...
Drveni metar se ispruìo kao da ne{to na patosu mjeri.
Gvozdeno lice reza~a izgleda nadmo}no i vje~no.
Pridev svoj rod, broj i pade` preuzima (dobija) od imenice uz

koju stoji. Pridev se zato uvek slaè u rodu, broju i padeù s
imenicom uz koju stoji. Takvo slagawe prideva i imenice naziva
se kongruencija.
A koju slu`bu imaju pridevi u navedenim re~enicama? Odredi slu`bu i ostalih

prideva u tekstu. Imaju li takvu slu`bu i pridevi u slede}im re~enicama:
Jelena je lepa.
Muzika je tiha.
Vreme je lo{e.
Ovo selo je veliko.
U navedenim primerima pridevi sa oblikom glagola biti jesam (a taj glagol nikada sam ne moè biti predikat) ~ine imenski predikat. Pridevi ~esto imaju slu`bu dela
imenskog predikata (predikativa). Proveri da li se i pridev kao deo imenskog predikata slaè u rodu, broju i padeù sa imenicom koja je subjekat!
Koje, dakle, slu`be (funkcije) u re~enici mogu imati pridevi?
Pridevi u re~enici vr{e slu`bu (funkciju) ili atributa ili

imenskog dela predikata (predikativa).
Promena prideva
Pridevi se kao i imenice mewaju po padeìma. Me|utim, pridevi imaju posebnu
pade`nu promenu. Pridevi razli~itog roda imaju razli~ite pade`ne nastavke:
64
MU[KI ROD
Jednina
Mnoìna
N. mal-i muzej
G. mal-og(a) muzeja
D. mal-om(e) muzeju
A. mal-i muzej
V. mal-i muzeju
I. mal-im muzejem
L. mal-om(e) muzeju
mal-i muzeji
mal-ih muzeja
mal-im muzejima
mal-e muzeje
mal-i muzeji
mal-im muzejima
mal-im muzejima
SREDWI ROD
Jednina
Mnoìna
N. velik-o selo
G. velik-og(a) sela
D. velik-om(e) selu
A. velik-o selo
V. velik-o selo
I. velik-im selom
L. velik-om(e) selu
velik-a sela
velik-ih sela
velik-im selima
velik-a sela
velik-a sela
velik-im selima
velik-im selima
@ENSKI ROD
Jednina
Mnoìna
N. lep-a ku}a
G. lep-e ku}e
D. lep-oj ku}i
A. lep-u ku}u
V. lep-a ku}o
I. lep-om ku}om
L. lep-oj ku}i
lep-e ku}e
lep-ih ku}a
lep-im ku}ama
lep-e ku}e
lep-e ku}e
lep-im ku}ama
lep-im ku}ama
Ovo je u srpskom jeziku uobi~ajena promena prideva. Pojedini nastavci ne vaè za sve
prideve srpskoga jezika. Tako se kod prideva mu{koga roda akuzativ jednine razlikuje
ako imenica zna~i ìvo ili neìvo: ako zna~i ìvo, akuzativ je jednak obliku genitiva;
ako zna~i neìvo, akuzativ je jednak obliku nominativa (npr.: Vidim velikog ~oveka, ali:
Vidim veliki grad). Isto tako kod prideva sredweg roda ako se pridevska osnova zavr{ava na meki suglasnik, nastavak za dativ i lokativ jednine nije -om, nego -em (npr.: sveèm
jutru).
Poku{aj odrediti u
kojim su pade`nim
oblicima upotrebqeni
pridevi u tekstu!
65
Pridevski vid
U ~emu se razlikuju istaknuti pridevi u slede}im re~enicama?
U ovoj prodavnici svaki auto je nov.
Onaj novi auto ve} je prodat.
Pridevi nov i novi razlikuju se najpre po obliku. Osim toga, oni ne odre|uju na isti
na~in imenicu uz koju stoje. Pridev nov upu}uje na neodre|en auto (bilo koji auto koji
je nov), a pridev novi upu}uje na odre|eni auto (ta~no taj auto o kome se govori).
Osobina prideva da ukazuju na odre|en ili neodre|en pojam ozna~en imenicom naziva se pridevski vid. Postoji neodre|eni i odre|eni pridevski vid. Neodre|eni pridevski
vid dobija se na pitawe KAKAV? KAKVA? KAKVO? Odre|eni pridevski vid dobija se na
pitawe KOJI? KOJA? KOJE? Uporedi:
KAKAV auto }e{ kupiti? Kupi}u nov auto.
KOJI auto }e{ kupiti? Kupi}u novi auto.
Da li sve vrste prideva razlikuju pridevski vid? Pridevski vid nemaju sve vrste
prideva. Pridevski vid po pravilu imaju opisni i gradivni pridevi (crven xemper
crveni xemper; zelen bor zeleni bor; drven sto drveni sto; zlatan prsten zlatni
prsten, i sl.). Odre|eni vid u mu{kome rodu ima nastavak -i, a u ènskom i sredwem rodu isti su oblici i za odre|eni i za neodre|eni vid, pa se odre|eni vid razlikuje od neodre|enog samo u akcentu (naglasku) i duìni. Uporedi!
KAKVA reka proti~e kroz taj grad? Kroz taj grad proti~e mala reka.
KOJA reka proti~e kroz taj grad? Kroz taj grad proti~e mala reka.
Oblici neodre|enog pridevskog vida uvek se upotrebqavaju kada je pridev u slu`bi
dela imenskog predikata (predikativa), kao npr.: ôvek je dobar. Auto je nov. Xemper je
skup.
Oblici odre|enog pridevskog vida upotrebqavaju se uvek u nadimcima, npr.:
Aleksandar Veliki, Du{an Silni, Ivan Grozni, i sl. Isto tako se odre|eni pridevski
vid upotrebqava iza re~i ovaj, taj, onaj, kao npr.: Ovaj dobri ~ovek mi je pomogao. Taj
novi auto je nedavno kupqen. Onaj visoki bor zasadio je moj deda.
Napravi nekoliko re~enica sa pridevima star, mlad, visok, nizak, prijatan, stra{an, gvozden, drven, zlatan, i to tako da pridevi budu upotrebqeni: a) iza re~i (zamenica) ovaj, taj ili onaj, i b) u predikativu (kao deo imenskog predikata). Napravi nekoliko takvih re~enica sa prisvojnim, mesnim i vremenskim pridevima. Zakqu~i na osnovu toga da li prisvojni, vrmenski i mesni pridevi razlikuju pridevski vid.
66
KOMPARACIJA PRIDEVA
Kakve je boje potok
Potoku koji {umom te~e
Oprezno pri|e jedan jelen
I napiv{i se vode, re~e:
Potok je kao {uma zelen.
Kroz poqe potok daqe te~e

Pod vedro nebo iza{av,
A lastavica ozgo re~e:
Potok je kao nebo plav.
Kraj stijene potok daqe te~e,

O kamena se lome} rebra,
Skaku}u}i zeko re~e:
Potok je ovaj sav od srebra.
I potok daqe te~e, te~e,

Nad wim oblaci bijeli stoje,
Lebde}i bijeli leptir re~e:
Potok je ovaj bijele boje.
S mno{tvom zvijezda do|e ve~e,

Ugasi sve boje dan,
Pla{qiva srna tiho re~e:
Gle, sav je potok ozvjezdan.
(Grigor Vitez)
Riba i djevojka
Djevojka sjedi kraj mora,
Pak sama sebi govori:
Ah, mili Boè i dragi!
Ima l' {to {ire od mora?
Ima l' {to duè od poqa?
Ima l' {to brè od kowa?
Ima l' {to sla|e od meda?
Ima l' {to draè od brata?
Govori riba iz vode:

Djevojko, luda budalo!
[ire je nebo od mora,
Duè je more od poqa,
Brè su o~i od kowa,
Sla|i je {e}er od meda,
Draì je dragi od brata.
(Narodna pesma)
67
Sun~ev sistem
Sunce je najve}e:
Sa devet planeta se okre}e.
Merkur je najmawi,
ali najbliì Sun~evoj putawi...
Zemqa najvi{e nam zna~i:
Plavetnilo u svemir zra~i.
Najvi{i je Jupiter, po redu peti.
Oko wega dvanaest satelita leti...
Pluton sa imenom rimskoga boga smrti
najdaqe od Sunca se vrti.
Izgleda u Sun~evoj orbiti
jedino ìvi smo ja i ti.
(Dragan Mraovi})
O ~emu pesnik peva u prvoj pesmi? Uo~i kako pisac razvija pesmu
tako {to }e{ izdvojiti prilo{ke odredbe za mesto u svakoj strofi!
Za{to boju potoka razli~ito odre|uju jelen, zeka, lastavica, leptir
i srna?
O ~emu se peva u drugoj, narodnoj, pesmi? êmu se ~udi devojka?
Slaè li se riba s devoj~inim mi{qewem?
O ~emu peva pesnik u tre}oj pesmi? Kako si razumeo zavr{etak pesme? Kako se pi{u
nazivi planete: malim ili velikim po~etnim slovom?
68
Podvuci prideve u sve tri pesme. Razlikuju li se oni po obliku? Uo~i da li su u istom obliku upotrebqeni pridevi u slede}a tri stiha iz svake od navedenih pesama.
Upotrebqavaju li se ti pridevi samo u navedenim oblicima?
Potok je kao {uma zelen.
Brè su o~i od kowa.
Sunce je najve}e.
Kojoj vrsti prideva po zna~ewu pripadaju navedeni pridevi? Mogu li bi}a i predmeti imati neku osobinu u ve}em ili mawem stepenu? Uporedimo:
Potok je zelen, livada je zelenija od potoka, {uma je najzelenija.
Kow je brz, ptica je brà od kowa, a o~i su najbrè.
Merkur je velik, Zemqa je ve}a od Merkura, a Sunce je najve}e.
U svakoj re~enici naveli smo po tri imenice kojima se ozna~avaju razli~iti pojmovi. U svakoj re~enici pojmovi imaju istu osobinu: u prvoj potok, livada i {uma imaju zelenu boju; u drugoj -kow, ptica i o~i imaju osobinu brzine; a u tre}oj se Merkuru,
Zemqi i Suncu pripisuje veli~ina. Jesu li te osobine ozna~ene istim oblikom prideva?
Imaju li pojmovi kojima se pripisuje ista osobina tu osobinu u istom stepenu (istoj
koli~ini)? Kako se nazivaju ti razli~iti stepeni osobine iskazani razli~itim
oblicima prideva? Mogu li se i prisvojnim, gradivnim, mesnim i vremenskim pridevima izraàvati razli~iti stepeni osobine?
Pore|ewe dva, tri ili vi{e bi}a ili predmeta prema istoj zajedni~koj osobini koja se javqa u razli~itim stepenima (koli~inama) naziva se komparacija (pore|ewe) prideva. Komparaciju
imaju samo opisni pridevi.
U koliko razli~itih stepena je izraèna osobina zelenila, brzine i veli~ine

u navedenim primerima? Kako se ti stepeni osobine nazivaju?
69
Osnovni oblik prideva naziva se pozitiv, kao na primer: zelen, brz, velik, pametan,
lak i sl.
Prvi poredbeni stepen je komparativ i wim se ozna~ava da neko ili ne{to ima osobinu u ve}em stepenu (ve}oj koli~ini) od one izraène pozitivom, kao na primer: zeleniji, brì, ve}i, pametniji, lak{i i sl.
Drugi poredbeni stepen je superlativ i wime se ozna~ava da neko ili ne{to ima osobinu u najvi{em stepenu, kao na primer: najzeleniji, najbrì, najve}i, najpametniji, najlak{i i sl.
U prvoj pesmi upotrebqeni su samo oblici pozitiva prideva; u drugoj (Riba i djevojka) upotrebqeni su samo komparativi prideva, a u tre}oj samo superlativi prideva.
Moè{ li zakqu~iti na osnovu navedenih primera kako se tvore (grade) komparativ i
superlativ prideva?
Komparativ se gradi kada se na pozitiv dodaju nastavci: -iji, -ji ili -{i:
najve}i broj opisnih prideva, me|u kojima su svi oni koji imaju tri i vi{e slogova, tvori komparativ dodavawem nastavka -iji na oblik pozitiva: pametn-iji,
vaspitan-iji, bogat-iji, zanimqiv-iji, popularn-iji i sl.
samo tri prideva (lak, mek, lep) tvore komparativ nastavkom -{i: lak-{i, mek-{i,
lep-{i.
gotovo svi ostali pridevi tvore komparativ nastavkom -ji, koji se uvek ostvaruje
kao nastavak -i, jer se glas (suglasnik) j naj~e{}e sliva (jotuje) sa krajwim glasom
(suglasnikom) osnove, kao na primer: duì (< dug + ji), brì (< brz + ji), gor~i (< gork
+ ji), ù}i (< ùt +ji), lewi (< len + ji), debqi (< debl + ji) itd. Ako se pridev ili
wegova osnova zavr{avaju na glasove (suglasnike) r, ` ili }, gubi se j iz komparativnog nastavka -ji: vru}i, teì, {iri i sl.
mali broj prideva ima nepravilan oblik komparativa: dobar boqi, zao gori, velik ve}i, malen mawi.
Odredi pozitiv prideva u pesmi Riba i djevojka i pokaì

na koji su na~in gra|eni komparativi upotrebqeni u toj pesmi.
Kako glasi ispravan oblik komparativa prideva visok (pazi:
nisu ispravni oblici: viso~iji ni vi{qi)?
70
Superlativ se od svih opisnih prideva gradi tako {to se ispred oblika komparativa doda re~ca naj, kao na primer: najduì, najboqi, najvi{i, najpametniji, najbeqi, najmek{i, najjednostavniji itd.
U pesmi Sun~ev sistem pridevi su upotrebqeni samo u obliku superlativa. Navedi
za te prideve oblike pozitiva i komparativa!
Obrati pa`wu na pravopis! Kako se pi{e superlativ kada pridev po~iwe glasom (suglasnikom) j?
Pravopis
Ako pridev po~iwe suglasnikom j, onda se u superlativu pi{u
oba j (i ono iz re~ce naj i ono kojim po~iwe komparativ prideva),
kao npr.: najja~i, najjednostavniji, najjasniji, najjadniji itd.
71
IMENI^KE ZAMENICE
Geografija
Jo{ gore bi bilo kada bi nam profesor obja{wavao planetarni sistem.
Neka iza|u one planete od pro{log ~asa rekao bi. Te planete bili smo @ivko,
Sreten i ja.
Ti, @ivko, kao {to se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno, okre}i se oko
sebe!
Ti }e{ se, Sretene, tako|e okretati oko sebe i istovremeno tr~ati oko ovoga @ivka koji predstavqa, kao {to zna{, Sunce. Zatim stavi mene u red.
Ti si Mesec. Ti }e{ se okretati oko sebe, a i oko ovoga Sretena i, s wim zajedno,
okreta}ete se oko Sunca, odnosno oko @ivka.
On to nama tako objasni, pa onda uzme {tap i stane sa strane kao ukrotiteq zverova
kako bi nas udario po glavi ako neko pogre{i, i onda, na wegovu komandu, stane jedno
okretawe i tr~awe, da te bog sa~uva. Okre}e se @ivko u mestu, okre}e se jadni Sreten oko
sebe i oko @ivka, okre}em se ja oko sebe, pa oko Sretena i s wim zajedno oko @ivka... Ne
napravimo ni prvi krug, a mi se svi sru{imo onesve{}eni od vrtoglavice. Najpre ja kao
Mesec, na mene Zemqa, a na wu Sunce. Napravi se jedna gomila, niti zna{ ko je Mesec, ko
je Sunce a ko Zemqa. Vidi{ samo: viri jedna noga Sun~eva ili nos Zemqin ili tur
Mese~ev. A profesor stoji nad tom gomilom i, dok mi stewemo, on obja{wava |acima
planetarni sistem.
(Branislav Nu{i})
Poznati srpski pisac Branislav Nu{i} opisao je jedan

detaq iz svog {kolovawa: kako je nastavnik geografije
primewivao o~iglednu nastavu. [ta je sme{no u ovome
opisu o~igledne nastave geografije? Ukaì na elemente koji opis ~ine sme{nim (humoristi~kim).
72
Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz Nu{i}evog teksta:

Te planete bili smo @ivko, Sreten i ja.
Ti, @ivko, kao {to se zna, ti si Sunce.
... on obja{wava |acima planetarni sistem.
... mi se svi sru{imo onesve{}eni od vrtoglavice.
[ta se ozna~ava tim re~ima? Koju slu`bu one imaju u navedenim re~enicama? Da li je
umesto wih pisac mogao upotrebiti imenice? Na {ta svaka od tih re~i upu}uje u tekstu?
Kako se te re~i zovu?
Re~ ja ozna~ava lice koje govori ili pi{e o sebi. Re~ju ti ozna~ava se lice kome se
govori (kome se ja obra}a kao sagovorniku), dok on ozna~ava lice o kome se govori. Re~ju
mi ozna~ava se mnoìna lica koja govore, a za mnoìnu lica kojima se govornik obra}a
upotrebqava se oblik vi; za mnoìnu lica ili predmeta o kojima govorno lice pri~a
ili pi{e upotrebqavaju se oblici oni (za mu{ki rod), one (za ènski rod) i ona (za
sredwi rod). Sve ove re~i, prema tome, upu}uju ili na govornika (ja, mi), ili na sagovornika (ti, vi), ili na ono o ~emu se govori (on, ona, ono, oni, one, ona). Ovim re~ima
se zamewuju imena tih lica ili predmeta, pa se zato i zovu zamenice.
Zato {to onaj koji govori (govornik) i onaj kome se govori (sagovornik) mogu biti
samo lica, ove zamenice se zovu li~ne zamenice.
Zna{ ve} da imenice razlikuju mu{ki, ènski i sredwi rod.

Razlikuju li i li~ne zamenice (kao re~i koje zamewuju imenice) rod?
Koju }e zamenicu upotrebiti za sebe mu{karac, koju èna, a koju dete
kad je govorno lice? Koja se zamenica upotrebqava za sagovornika
kad je on mu{karac, èna ili dete? Koju zamenicu upotrebqavamo kad govorimo o licu
ili predmetu mu{koga roda? Koju kada govorimo o licu ili predmetu ènskoga roda, a
koju kad govorimo o licu ili predmetu sredweg roda?
73
Zamenice koje upu}uju na lica koja su u~esnici govorne situacije (lice koje govori i
lice kome se govori) ni u jednini, ni u mnoìni ne razlikuju rod. Svako govorno lice
i mu{kog i ènskog i sredweg roda kada govori, kaè za sebe ja (a u mnoìni mi); za
svakog sagovornika, bez obzira na rod, upotrebqava se zamenica ti (a u mnoìni vi).
Zamenica koja upu}uje na lice ili predmet o kome se govori (to je zamenica tre}ega lica) razlikuje rod, pa ima razli~ite oblike za mu{ki rod (on u jednini, a oni u
mnoìni), za ènski rod (ona u jednini, a one u mnoìni) i za sredwi rod (ono u jednini, a ona u mnoìni). Osim toga, zamenice prvog i drugog lica (ja, ti, mi, vi) upu}uju
samo na lica (samo na qudska bi}a), dok zamenice tre}eg lica (on, ona, ono, oni, one, ona)
upu}uju i na lica i na predmete.
Re~i kojima se upu}uje na u~esnike govorne situacije: na govornika, sagovornika i na lice ili predmet o kome se govori nazivaju se li~ne zamenice. Li~ne zamenice imaju oblike jednine i oblike mnoìne. Zamenice prvog i drugog lica u jednini i mnoìni
ne razlikuju rod (nego se i za mu{ki, i za ènski, i za sredwi rod
upotrebqavaju isti oblici: ja i ti u jednini, a mi i vi u
mnoìni). Zamenica tre}eg lica i jednine i mnoìne razlikuje
rod, pa se za mu{ki rod upotrebqava zamenica on u jednini a oni u
mnoìni; za ènski rod zamenica ona u jednini a one u mnoìni;
a za sredwi rod zamenica ono u jednini i ona u mnoìni.
Imaju li li~ne zamenice u svim re~eni~nim okruèwima isti oblik? Da li se one

mewaju po padeìma? Uo~i to na primeru zamenica u slede}oj re~enici iz teksta:
On to nama tako objasni, pa onda uzme {tap i stane sa strane kao ukrotiteq zverova
kako bi nas udario po glavi ako neko pogre{i...
U re~enici su upotrebqeni oblici nama, nas. O kojoj zamenici je tu re~? [ta iz toga
moèmo zakqu~iti: imaju li li~ne zamenice pade`ne oblike kao imenice ili kao
pridevi?
Sve zamenice, pa i li~ne, jesu promenqiva vrsta re~i. One se mewaju po padeìma.
Li~ne zamenice imaju posebnu vrstu pade`ne promene (posebnu deklinaciju). Ta promena
nije podudarna ni sa pade`nom promenom imenica, ni sa pade`nom promenom prideva.
Neki padeì li~nih zamenica imaju dva oblika: duì i kra}i. Duì oblici su nagla{eni, a kra}i nenagla{eni. Duè oblike upotrebqavamo kad posebno isti~emo (nagla{avamo) lice obeleèno zamenicom. Zato su u upotrebi ~e{}i kra}i (nenagla{eni)
oblici zamenica.
74
Evo sada pade`nih oblika i duìh (nagla{enih) i kra}ih (nenagla{enih) svih

li~nih zamenica:
1. lice
Jednina
nagla{eni nenagla{en
N
ja
G mene
me
D
A
meni
mene
V
I mnom(e)
L (o) meni
mi
me
-
Mnoìna
nagla{eni
nenagla{eni
mi
nas
nas
nama
nas
(s) nama
(o) nama
nam
nas
-
2. lice
N
G
D
A
V
I
L
Jednina
nagla{eni nenagla{en
ti
tebe
te
Mnoìna
nagla{eni
nenagla{eni
vi
vas
vas
tebi
tebe
ti
(s) tobom
(o) tebi
vama
vas
vi
(s) vama
(o) vama
ti
te
-
vam
vas
-
3. lice
c
Jednina
nagla{eni
nenagla{en
on i ono
wega
G
D
wemu
A
wega
V
I (s) wim(e)
L ( )(o) wemu
Mnoìna
nagla{eni
nenagla{eni
ona
ga
mu
ga, w
-
we
woj
wu
(s) wom(e)
( ) (o) woj
je
joj
ju, je
Mnoìna
N
G
D
A
V
I
L
nagla{eni
oni, one, ona
wih
wima
wih
(s) wima
(o) wima
nenagla{eni
ih
im
ih
-
75
Koji padeì u sva tri roda imaju nagla{ene i nenagla{ene oblike zamenica? U kojim
padeìma se nikada ne upotrebqavaju nenagla{eni (kra}i) oblici li~nih zamenica?
Prona|i u tekstu sve li~ne zamenice i odredi u kome su padeù

upotrebqene. Odredi slu`bu svake od
li~nih zamenica u tekstu.
Da li li~ne zamenice vr{e slu`bu koju vr{e imenice ili slu`bu koju vr{e pridevi?
Li~ne zamenice vr{e u re~enici istu slu`bu kao i imenice:

naj~e{}e slu`bu subjekta ili pravog i nepravog objekta. Po{to
vr{e slu`bu koju vr{e i imenice, sve li~ne zamenice pripadaju
grupi imeni~kih zamenica.
Povratna li~na zamenica (li~na zamenica svakog lica)

Obrati pa`wu na istaknutu zamenicu u slede}im re~enicama iz Nu{i}evog teksta:
... okre}em se ja oko sebe, pa oko Sretena...
Ti si Mesec. Ti }e{ se okretati oko sebe...
Okre}e se @ivko u mestu, okre}e se jadni Sreten oko sebe...
[ta se zamenicom sebe ozna~ava u navedenim re~enicama? Kada se ta zamenica upotrebqava?
Zamenica sebe (koja nema oblika nominativa) zamewuje uvek lice koje je subjekat u
re~enici, kada se to lice treba ponovo pojaviti u slu`bi objekta ili prilo{ke odredbe.
Tom zamenicom pokazuje se da se radwa vra}a subjektu, pa se ova zamenica zove povratna
zamenica svakog lica.
Odredi na koja se sve lica ozna~ena subjektom u navedenim re~enicama vra}a povratna zamenica upotrebqena s predlogom oko u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in?
76
Koju slu`bu zamenica sebe ima u slede}im re~enicama?
Ja (= Marko) sam kupio

Ti (= Jovana) si kupila
On (= Jovan) je kupio
Ona (= Vesna) je kupila
Ono ( = dete) je kupilo.
Mi smo kupili
Vi ste kupili
Oni su kupili
One su kupile
Ona (= deca) su kupila
SEBI sveske.
Zamenica sebe, kao {to se vidi, jeste zamenica koja se vra}a (koja zamewuje) svako
lice koje je u slu`bi subjekta. Moè li se ta zamenica zaminiti nekom drugom li~nom
zamenicom u navedenim re~enicama? Ima li zamenica sebe kra}i (nenagla{eni) oblik?
Povratna zamenica sebe ne moè se u srpskom jeziku zameniti pade`nim oblikom nijedne druge li~ne zamenice. Zato u kwièvnom jeziku nije ispravno: *Poveo sam sa mnom
i brata, nego je jedino ispravno: Poveo sam sa sobom i brata i sl.
Zamenica sebe ima i svoj nenagla{eni oblik se u akuzativu, kao npr.:
Ona se gleda u vodi (= On sebe gleda u vodi).
Marko se brije (= Marko brije sebe).
77
Neli~ne imeni~ke zamenice

Da li samo li~ne zamenice vr{e slu`bu imenica? Kakvu slu`bu vr{e istaknute zamenice u slede}im re~enicama? Kakvo zna~ewe imaju te zamenice?
Ko danas nije do{ao u {kolu?
Ko je najvi{i u {koli?
[ta je ovde visoko?
[ta je najbrè?
U navedenim re~enicama zamenicom KO pitamo za subjekat koji je ìvo bi}e, dok zamenicom [TA ili [TO pitamo za neìvi subjekat. To su upitne zamenice, koje u navedenim re~enicama vr{e funkciju subjekta. Umesto wih u odgovoru uvek dolazi imenica
u slu`bi subjekta, kao npr.: Ko danas nije do{ao u {kolu? Marko danas nije do{ao u
{kolu; [ta je najbrè? Avion je najbrì. Zato upitne zamenice KO i [TA/[TO
tako|e pripadaju imeni~kim zamenicama, jer u re~enici vr{e slu`bu koju vr{e i
imenice. Te zamenice ne razlikuju lice, jer se istim oblikom zamenice pita za svako
lice. Zato se ove zamenice zovu neli~ne imeni~ke zamenice.
Preko upitnih zamenica ko i {ta/{to nastaju dodavawem razli~itih re~ci sve ostale vrste neli~nih imeni~kih zamenica, i to na slede}i na~in:
Kad se ispred upitnih zamenica stavi ni (koje se pi{e sastavqeno sa upitnom zamenicom), dobijaju se odri~ne zamenice NIKO i NI[TA, kao npr.: Niko nije
do{ao. Ni{ta ne svetli u sobi. Zamenica niko je odri~na zamenica za bi}a (za
ìvo), a zamenica ni{ta je odri~na zamenica za stvari (za neìvo).
Kad ispred upitnih zamenica ko i {to stavimo ne (koje se tada pi{e sastavqeno s
upitnom zamenicom), dobijamo neodre|ene zamenice NEKO (za ìvo) i NE[TO (za
neìvo), kao npr.: Neko je do{ao. Ne{to svetli u sobi.
Kada ispred upitnih zamenica ko i {ta stavimo re~ sva (koja se tada pi{e sastavqeno s upitnom zamenicom), dobijamo op{te zamenice SVAKO (za ìvo) i
SVA[TA (za neìvo), kao npr.: Svako ne{to radi. Sva{ta mi je ispri~ao.
U neli~ne imeni~ke zamenice spadaju: upitne (ko, {ta/{to),

odri~ne (niko, ni{ta), neodre|ene (neko, ne{to) i op{te (svako,
sva{ta) zamenice. Sve neli~ne imeni~ke zamenice u re~enici
vr{e iste slu`be kao i imenice.
78
Videli smo da pade`ni oblici upitnih zamenica sluè kao pitawa za odre|ene
padeè (ko? {ta? nominativ, koga? ~ega? genitiv, itd.). Na isti na~in mewaju se i
odri~ne, neodre|ene i op{te zamenice (nikoga, nekoga, svakoga; ni~ega, ne~ega, sva~ega
genitiv, nikome, nekome, svakome; ni~emu, ne~emu, sva~emu dativ, itd.).
Obrati pa`wu na pisawe odri~nih zamenica sa predlozima:
Ja se ni od ~ega ne èlim odvajati.
Milan se ni s kim nije sva|ao.
Ona ni o kome ne govori ni{ta ru`no.
Pravopis
Kad se odri~ne zamenice niko i ni{ta pi{u s predlozima, onda se one pi{u kao tri odvojene re~i: prvo se pi{e ni, pa onda
predlog i na kraju pade`ni oblik upitne zamenice. (Zato nije ispravno na primer: *On ne razgovara sa nikim, nego je jedino ispravno: On ne razgovara ni sa kim).
Iskazivawe u~tivosti i po{tovawa zamenicom Vi

Ima li zamenica vi isto zna~ewe u slede}im re~enicama? Izraàva li ona uvek
mnoìnu lica kojima se obra}amo?
Uporedi:
Deco, vi }ete danas o~istiti kabinet.
Nastavni~e, ho}ete li Vi danas biti u {koli?
Milice, Vi ste tako dobri!
U prvoj re~enici zamenica vi pisana je malim po~etnim slovom, jer ozna~ava

mnoìnu lica kojima se govornik obra}a. Kad god se zamenicom vi ozna~ava mnoìna
lica, tu zamenicu pi{emo malim po~etnim slovom.
U preostale dve re~enice zamenica Vi je pisana velikim po~etnim slovom, jer se wom
ne ozna~ava mnoìna lica, nego jedno lice kome se govornik obra}a; ona je tu upotrebqena u zna~ewu zamenice ti.
79
Zamenicu Vi upotrebqavamo u govoru, a u pismu pi{emo velikim po~etnim slovom

kad èlimo iskazati u~tivost, uqudnost ili po{tovawe prema onome kome se obra}amo. ôveku koga ne poznajemo (a posebno ako je stariji od nas) ili koga po{tujemo uvek
}emo se obratiti zamenicom Vi, a ne zamenicom ti. Takvo Vi naziva se u~tivo Vi. Sa
u~tivim Vi predikat se uvek slaè u mnoìni mu{koga roda bez obzira na to da li se
obra}amo mu{karcu ili èni:
Nastavnice, jeste li me Vi zvali? (a ne: zvala)
Nastavni~e, jeste li me Vi traìli?
U istim situacijama (okolnostima) upotrebqava se, umesto prisvojne zamenice tvoj,
prisvojna zamenica Va{, kojom se iskazuje u~tivost i po{tovawe:
Je li ovo, nastavnice, Va{a kwiga?
Da li je ono, gospodine, Va{ {e{ir?
Pravopis
Kada prema nekome treba iskazati u~tivost i po{tovawe, onda
ne upotrebqavamo li~nu zamenicu ti, niti prisvojnu zamenicu
tvoj, nego zamenice u~tivosti: Vi i Va{, koje se tada pi{u velikim po~etnim slovom.
80
GLAGOLI
Prase
Vi ste svi, razume se, jeli o Boì}u prase. A znate li {ta sam ja jeo? Prvog dana Boì}a jeo sam supu i govedinu, drugog dana Boì}a jeo sam tako|e supu i govedinu, a tre}eg
dana sam ru~ao krmenadle, koliko da i za mojim stolom zamiri{e sviwetina.
Ostao sam bez praseta, i to, zamislite, po{to sam ga ve} sagledao, po{to sam ga imao
u svojim rukama.
Kupio sam lepo prase kao i svaki drugi doma}in {to je kupio, i to jo{ u petak, kada
su bila jeftinija. Doneo ga ku}i i svi su ga redom pipali i uzvikivali: Ohohoho! Prvo
sam ga pipnuo ja i uzviknuo: Ohohoho!, pa onda moja èna, pa ta{ta, pa svastika, pa deca, pa kuvarica. Svi su ga redom pipnuli i uzviknuli: Ohohoho!
I kad je sve bilo gotovo, pri{li smo mirne du{e redovnim poslovima. @ena je izmila decu i vezala im grdne ~alme oko glave; ta{ta je metnula sla~icu oko vrata da joj popuste ìle, i ogrnula se jednim }ilim~etom, pa sela kraj furune, svastika je krojila i
popravqala na sebi neku belu balsku haqinicu; èna, razume se, metnula je dva krompira i povezala glavu, a na ruke natakla bele rukavice te ih ~isti benzinom; kuvarica je obula moje stare ~izme, da bi mogla u snegu tresti }ilime, a ja sam se brijao.
I usred te idile, kad je svako bio na svom poslu, ulete kuvarica s metlom u sobu i
dreknu: Ute~e prase!
Moète misliti kako pu~e taj glas kao bomba. Pisnusmo svi jednoglasno, pa nadadosmo se za prasetom... Ra~unali smo da je pobeda izvesno na{a, ali, razume se, u ratnim pohodima i najsitnija okolnost izmeni tok borbe. Na plotu je bila jedna rupa, kroz koju se
prase provuklo i oti{lo u sasvim drugu mahalu. To zna~i da bi svaka daqa borba bila
uzaludna.
Vratili smo se sa boji{ta kao Napoleonova vojska iz Moskve. Sneg je vejao i zasipao
staze, ja sam i{ao napred pognute glave, a za mnom moja vojska slomqena i strvena. A sneg
je i daqe vejao, vejao, vejao, a neko tamo, u dalekoj ma(ha)li, ve} je vaqda pipao moje
prasence i uzvikivao: Ohohoho!
sla~ica lekovita biqka;
furuna pe};
~alma povez
(Branislav Nu{i})
81
O ~emu pisac govori u ovome tekstu? Kako je prikazao do~ek

boì}nog praseta? Kako je odslikao atmosferu u porodici pre i
posle bega praseta? Ima li u tekstu humoristi~kih (komi~nih) elemenata? Ukaì na delove teksta koji najboqe pokazuju {aqiv (humoristi~an) na~in pi{~evog slikawa situacije.
U tekstu je upotrebqeno mnogo glagola. [ta smo do sada nau~ili o podeli glagola po
zna~ewu? Razvrstaj sve glagole iz teksta po zna~ewu na: a) glagole radwe, b) glagole stawa,
v) glagole zbivawa. Koji su najbrojniji? Zavisi li to od onoga o ~emu pisac pi{e?
Glagoli se, me|utim, ne dele samo po zna~ewu nego se razlikuju i po drugim osobinama, kao {to su trajawe radwe ili prelaznost radwe.
Podela glagola po trajawu radwe (glagolski vid)

Koja se zajedni~ka osobina moè izdvojiti za sve istaknute glagole u slede}im re~enicama iz teksta? Ozna~avaju li istaknuti glagoli radwu (stawe ili zbivawe) koja traje
ili je trajala duè vreme, ili ozna~avaju radwu koja se zavr{ila u jednom trenutku? Kako
to moèmo proveriti?
Prvog dana Boì}a jeo sam supu i govedinu...
... svastika je krojila i popravqala na sebi neku belu balsku haqinicu.
Ra~unali smo da je pobeda izvesno na{a.
Sneg je vejao... ja sam i{ao napred pognute glave.
Svim navedenim glagolima ozna~ava se da je wihova radwa duè trajala. Svaka radwa
koja duè traje moè se podeliti na faze (delove): na po~etak radwe, nastavak radwe i
zavr{etak (prestanak) radwe. Zato se ispred svakoga glagola ~ija radwa duè traje (ili
je duè trajala) moè upotrebiti glagol po~eti, jer on ozna~ava prvu (po~etnu) fazu
glagolske radwe, kao npr.:
Prvog dana Boì}a po~eo sam da jedem supu i govedinu...
... svastika je po~ela da kroji i popravqa na sebi neku belu balsku haqinicu.
Po~eli smo da ra~unamo da je pobeda izvesno na{a.
Sneg je po~eo da veje.
...ja sam po~eo da idem napred pognute glave.
Stavqawem glagola po~eti ispred glagola uvek moèmo proveriti da li glagol
ozna~ava radwu koja duè traje, ili je duè trajala, ili }e duè trajati.
82
Svi glagoli koji ozna~avaju radwu koja duè traje (ili je duè trajala ili }e duè trajati) zovu se nesvr{eni glagoli ili glagoli nesvr{enog vida. Samo ispred nesvr{enih
glagola moè se upotrebiti glagol po~eti.
Da li i u slede}im primerima glagoli ozna~avaju radwu koja duè traje: jesu li i ti
glagoli nesvr{eni? Moèmo li ispred wih upotrebiti glagol po~eti?
Ostao sam bez praseta...
Kupio sam lepo prase...
I kad je sve bilo gotovo, pri{li smo mirne du{e redovnim poslovima.
@ena je izmila decu...
... kuvarica je obula moje stare ~izme...
Svim navedenim glagolima ozna~ava se samo jedan trenutak u kome je izvr{ena radwa.
Po{to ozna~avaju samo trenutak izvr{ewa radwe, kod ovih glagola radwa se ne moè
deliti na faze. Te radwe ne razlikuju po~etak, nastavak i zavr{etak vr{ewa, jer se one
doga|aju u jednom trenutku. Zato ispred ovih glagola nije mogu}e upotrebiti glagol
po~eti. Proveri moè li se re}i: *Po~eo sam da ostanem bez praseta; *Po~eo sam kupiti
lepo prase itd.
Svi glagoli koji ozna~avaju radwu koja ne traje nego se zavr{ava u samo jednom
trenutku nazivaju se svr{eni glagoli ili glagoli svr{enog vida. Ispred svr{enih
glagola ne moè se u predikatu upotrebiti glagol po~eti.
Trenutak radwe koji se obeleàva svr{enim glagolima, moè se odnositi na: a)
celovitu radwu (viknuti, sko~iti, udariti, re}i, di}i, i sl), b) po~etak radwe (po}i,
zapo~eti, zapevati, zakora~iti, poleteti, i sl.), i v) zavr{etak radwe (dotr~ati,
dovu}i, zapisati, precrtati, i sl.). To nisu sva, nego samo tri osnovna zna~ewa
svr{enih glagola.
Svi glagoli se po trajawu radwe dele na: a) nesvr{ene glagole

ili glagole nesvr{enog vida i b) svr{ene glagole ili glagole
svr{enog vida. Ispred nesvr{enih glagola moè se u predikatu
upotrebiti glagol po~eti, a ispred svr{enih glagola ne moè.
Podela glagola po trajawu radwe zove se glagolski vid.
Proveri koji su sve glagoli u

tekstu nesvr{eni a koji svr{eni
tako {to }e{ ispred svakog glagola poku{ati upotrebiti glagol
po~eti.
83
Mogu li se od glagola nesvr{enog vida praviti glagoli svr{enog vida?

U tekstu imamo nesvr{eni glagol i}i (i{ao sam) i svr{ene glagole pri}i (pri{ao
sam) i oti}i (oti{lo). Kako su nastali ti svr{eni glagoli?
Svr{eni glagoli nastali su stavqawem prefiksa (to je naj~e{}e neki predlog) ispred nesvr{enog glagola: i}i pri}i (od: pri + i}i); i}i oti}i (od: od + i}i).
Svr{eni glagoli se grade od nesvr{enih tako {to se nesvr{enom glagolu doda neki
predlog koji se tada zove prefiks.
Pokaì od kojih nesvr{enih glagola i kako su nastali slede}i svr{eni glagoli iz
teksta: sagledati, zamirisati, izmiti, provu}i.
A mogu li se od svr{enih glagola graditi (tvoriti) nesvr{eni?
U tekstu imamo svr{eni glagol pipnuti (pipnuo sam) i nesvr{eni glagol pipati
(pipao je). Nesvr{eni glagol nastao je od svr{enog dodavawem jednog a: pip-ati.
Jezi~ke jedinice kojima se svr{eni glagoli prevode u nesvr{ene zovu se sufiksi.
Dodavawem razli~itih sufiksa od ve}ine svr{enih glagola moèmo napraviti
nesvr{ene glagole, kao npr.: sko~iti skakati, obuti obuvati, metnuti metati,
ostati ostajati, kupiti kupovati i sl.
[ta se ozna~ava nesvr{enim glagolima koji su gra|eni (tvoreni) od svr{enih? Da li
kod wih imamo neprekinuto trajawe radwe?
Nesvr{eni glagoli tvoreni (gra|eni) od svr{enih nikad ne ozna~avaju neprekinuto
trajawe radwe, nego ozna~avaju da se jedna te ista radwa vi{e puta ponavqa. Zato se
glagoli koji ozna~avaju stalno (vi{estruko) ponavqawe jedne te iste radwe nazivaju
u~estali glagoli. Prema tome, nesvr{eni glagoli mogu biti: a) trajni nesvr{eni glagoli
i b) u~estali nesvr{eni glagoli.
Od slede}ih svr{enih glagola napravi u~estale: presko~iti, prepisati, iskqu~iti,
zakqu~ati, baciti, skinuti i pokazati.
Svi glagoli se po glagolskom vidu (trajawu radwe) dele na: a)

nesvr{ene i b) svr{ene glagole. Nesvr{eni glagoli se dele na: a)
trajne i b) u~estale glagole.
Izdvoj iz teksta:
a) trajne nesvr{ene
glagole, b) u~estale
nesvr{ene glagole.
84
Podela glagola po prelaznosti radwe (glagolski rod)

Glagoli se ne dele samo po zna~ewu i glagolskom vidu (po trajawu radwe) nego i prema jo{ jednoj gramati~koj osobini. Ta osobina glagola lako se uo~ava u slede}im re~enicama iz teksta. Je li mogu}e u slede}im re~enicama upotrebiti istaknute glagole bez navo|ewa pravog (blièg) objekta?
Kupio sam lepo prase.
Doneo sam ga ku}i...
... na ruke je natakla bele rukavice...
Svi su ga redom pipnuli...
... kuvarica je obula moje stare ~izme...
... ta{ta je metnula sla~icu oko vrata...
Svi navedeni glagoli (i mnogi drugi) zahtevaju navo|ewe pravog (blièg) objekta u
akuzativu bez predloga. Oni podrazumevaju da, mimo subjekta, mora postojati i pravi objekat na kome se wihova radwa vr{i. Radwa tih glagola prelazi na objekat.
Svi glagoli koji zahtevaju navo|ewe pravog (blièg) objekta nazivaju se prelazni
glagoli.
A da li se uz glagole iz slede}ih re~enica iz teksta moè navesti pravi (bliì) objekat?
Sneg je vejao.
... pri{li smo mirne du{e redovnim poslovima.
Ute~e prase.
... ja sam i{ao napred pognute glave...
... ulete kuvarica s metlom u sobu...
Uz navedene glagole ne moè se navesti pravi (bliì) objekat na koji bi prelazila
wihova radwa. Uz te glagole mogu se navoditi ili nepravi (daqi) objekti ili prilo{ke
odredbe, ali ne mogu pravi (bliì) objekti. Radwa tih glagola ne prelazi, dakle, na
pravi objekat. Glagoli uz koje se ne moè navesti pravi (bliì) objekat u akuzativu bez
predloga nazivaju se neprelazni glagoli.
Po ~emu se razlikuju glagoli u slede}im re~enicama iz teksta od prelaznih i
neprelaznih glagola? Koju re~ ti glagoli uvek imaju u svom sastavu?
... a ja sam se brijao.
... ogrnula se jednim }ilim~etom...
Vratili smo se sa boji{ta kao Napoleonova vojska iz Moskve.
85
Svi ovi glagoli se od prethodnih razlikuju po tome {to u svom sastavu imaju povratnu zamenicu se. Zato se i nazivaju povratni glagoli.
Povratni glagoli se na osnovu toga kakvu vrednost u wima ima zamenica se
razvrstavaju u tri grupe:
Povratni glagoli kod kojih se oblik povratne zamenice se moè zameniti oblikom
sebe nazivaju se pravi povratni glagoli, kao npr.:
Ja se brijem = Ja brijem sebe; Marija se ~e{qa = Marija ~e{qa sebe; @ena se ogrnula jednim }ilim~etom = @ena je sebe ogrnula jednim }ilim~etom i sl.
Moè li se oblik zamenice se zameniti oblikom sebe u slede}im primerima?

Marko i Jovan se tuku; Devoj~ice se igraju u dvori{tu; Mu{karci se pozdravqaju, a ène se qube i sl.
U ovim primerima promena oblika se u oblik sebe dovela bi do promene zna~ewa

re~enice (kao npr.: Marko i Jovan sebe tuku, zna~ilo bi da Marko tu~e sebe, a Jovan sebe;
to je sasvim druk~ije zna~ewe od zna~ewa re~enice: Marko i Jovan se tuku, jer ta re~enica zna~i da se oni tuku me|usobno, da jedan drugog tuku).
Ovakvi glagoli sa oblikom se pokazuju da mora biti vi{e vr{ilaca radwe (najmawe
dva) koji radwu vr{e izme|u sebe, koji se uzajamno nadopuwavaju u radwi. Takvi povratni glagoli koji pokazuju uzajamni odnos vi{e subjekata u vr{ewu radwe nazivaju se uzajamno povratni glagoli.
A je li mogu}e zameniti oblik se oblikom sebe u slede}im primerima:

Marko se smeje; Jelena se brine; Dete se raduje i sl.
Kod ovakvih povratnih glagola nikad nije mogu}e zameniti oblik se oblikom sebe jer
bismo takvom zamenom dobili besmislenu re~enicu (uporedi: Marko se smeje *Marko
sebe smeje).
Ti glagoli ozna~avaju stawe u kome se subjekat nalazi i nazivaju se nepravi povratni
glagoli.
Prema tome, svi povratni glagoli dele se na: a) prave povratne glagole, b) uzajamno
povratne glagole i v) neprave povratne glagole.
Podela glagola prema prelaznosti radwe naziva se glagolski rod.
Svi glagoli se prema glagolskom rodu (prema prelaznosti radwe) dele
u tri gurpe, i to na: a) prelazne glagole (kod kojih uz glagol mora biti
naveden pravi objekat u akuzativu bez predloga), b) neprelazne glagole
(koji ne zahtevaju navo|ewe pravog objekta) i v) povratne glagole (koji u svom sastavu uvek imaju povratnu zamenicu se).
Povratnih glagola ima tri vrste: a) pravi povratni glagoli (kod
kojih se zamenica se moè zameniti zameni~kim oblikom sebe), b)
uzajamno povratni glagoli (kod kojih vi{e lica uzajamno u~estvuju u
vr{ewu radwe glagola) i v) nepravi povratni glagoli (kod kojih se
glagolom obeleàva neko stawe u kome se subjekat nalazi).
86
INFINITIV
Zima u Hercegovini
Sve je lak{e re{iti u Hercegovini nego se dogovoriti i s bilo kim sloìti koja je
i kada bila najo{trija i najstra{nija zima... Moj ded Grigorije kaè da su najgori: zima, prole}e, leto i jesen bili one godine kad se ja rodih i vlast posla tolike ibeovce u
zatvor. Streqao me o~ima {to sam odabrao ba{ taj dan, mesec i godinu da do|em na ovaj
svet, pored toliko drugih i lep{ih datuma. Ukaqali ste, govorio je, i ti i oni Vidovdan
taj sveti praznik srpske istorije i vere. Dok pri~a, uvek sve oko sebe ugoni u krivicu.
A onaj ko ga slu{a, ose}a da je ba{ on taj krivac i da je kazna wemu namewena. Kada te
pogleda o{trim o~ima, kao da te probada kopqem posred srca. Tako opomiwe sve oko
sebe da }ute i da prate ono {to on plete. Dok pravi sitan vez i kucka prstima noge o pod,
otkriva ritam svog i na{eg disawa. A koga }e tamo zadaviti ili pose}i, nikada se ne zna.
Prepu{ten si na milost i nemilost wegovim putevima i bespu}ima. Onako krupan i
ogroman, opkoqavao nas je i osvajao, a samo je od wegovog saàqewa zavisilo da li }e nas
dovesti do suza ili }e stati na vreme. Kad navu~e kapu na ~elo, o~i mu postaju jame bezdanice. I nikada ne zna{ ho}e li te gurnuti u tu provaliju. Ili te mo`da èli spasiti.
Kad u pri~i sve zamrsi i zaplete, samo vidi{ otvoreni bezdan wegovog `drela iz koga
izlazi sve stra{nije od stra{nijeg. A mi se davimo bez oslonca i vazduha. Kad oseti
vrhunac, napravi zaokret kao ptica u vazduhu, sve izvrne i obrne da bismo se za wegovu
re~ uhvatili kao za jedino spasewe. Ostane krivudavi trag puta kao kada avion brazda vedro nebo.
ibeobac politi~ki osu|enik
(Radoslav Brati}, prilago|eno)
Kako je pisac opisao svoga deda Grigorija? Koje karakteristi~ne detaqe je uveo u opis? O kojoj dedovoj
osobini posebno govori? Kako je prikazan dedin odnos prema unuku i uku}anima? Izdvoj slikovite izraze
(i re~enice) koji su ti se u opisu posebno svideli.
87
Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta. [ta se tim re~ima
ozna~ava? Kojoj vrsti re~i pripadaju? Razlikuju li oblici tih re~i lice, vreme i broj
(jedninu i mnoìnu)?
A koga }e tamo zadaviti ili pose}i, nikada se ne zna.
Ili te mo`da èli spasiti.
Istaknute re~i su glagoli, ali ti glagoli samo imenuju glagolsku radwu, ne
sme{taju je ni u jedno vreme (jer sami oblici glagola: zadaviti, pose}i, spasiti ne
zna~e ni pro{lost, ni sada{wost, ni budu}nost). Tim oblikom glagola ne ozna~ava se
nijedno lice, jer se ne moè, na primer, re}i: *Ja raditi, On raditi i sl. Tim glagolskim oblikom ne ozna~ava se ni razlika u broju, jer se wime ne ozna~ava ni jednina ni
mnoìna.
Glagolski oblik kojim se imenuje glagolska radwa, a ne

obeleàva ni broj, ni lice, ni vreme glagolske radwe jeste
neodre|eni glagolski oblik koji se zove infinitiv.
A moè li sam infinitiv biti predikat u re~enici? Je li infinitiv predikat u

navedenim re~enicama? Ima li on slu`bu predikata u slede}im re~enicama?
Marko moè u~iti u {koli.
Ivan èli i}i u pozori{te.
Oni }e sti}i danas.
Jovan }e igrati ko{arku za {kolski tim.
Infinitiv nikada sam ne moè biti predikat, jer predikat mogu biti samo li~ni
glagolski oblici, a infinitiv ne razlikuje lice; on je bezli~ni glagolski oblik. Ali
infinitiv moè biti deo predikata, i to na dva na~ina:
88
infinitiv dolazi kao dopuna nekim glagolima u predikatu, koji sami, bez infinitiva, ne mogu biti predikat, kao npr.: mo}i, èleti, hteti, po~eti, nastaviti i
dr. Predikat koji je sastavqen od tih nepotpunih glagola i infinitiva zove se
sloèni glagolski predikat. Infinitiv, dakle, dolazi kao deo sloènog glagolskog
predikata (a takvi su predikati u prve dve od navedenih re~enica: moè u~iti,
èli i}i). U takvom predikatu infinitiv se moè zameniti prezentom s veznikom
da: Ja mogu u~iti = Ja mogu da u~im;
infinitiv dolazi u predikatu i kao deo futura I (budu}eg vremena). Infinitiv,

dakle, sluì i za gra|ewe futura I (budu}eg vremena), kao npr.: Oni }e sti}i danas.
Ja }u pozvati majku telefonom.
Moè{ li na osnovu navedenih primera zakqu~iti kako se zavr{ava infinitiv?

Koji su wegovi nastavci i kako dobijamo wegovu osnovu?
Infinitiv se u srpskom jeziku uvek zavr{ava nastavcima -ti

ili -}i (npr.: raditi, ~itati, re}i, mo}i itd.). Infinitivnu
osnovu od infinitiva koji se zavr{ava infinitivnim nastavkom -ti dobijamo tako {to odbijemo nastavak -ti (radi-ti,
gde je radi- infinitivna osnova a -ti infinitivni nastavak).
Infinitivnu osnovu od infinitiva koji se zavr{avaju na -}i ne
dobijamo iz infinitiva, nego iz jednog drugog glagolskog oblika
koji se zove aorist (kao npr.: od mo}i aorist je mog-oh, a od re}i
rek-oh, gde su mog- i rek- infinitivne osnove).
Infinitivna osnova je osnovna gramati~ka osnova glagola, jer
se preko we dodavawem razli~itih gramati~kih nastavaka gradi
veliki broj glagolskih oblika.
Izdvoj sve infinitive upotrebqene u tekstu i poku{aj im odrediti infinitivnu osnovu i infinitivni nastavak.
Napi{i tri re~enice u kojima }e u predikatu biti upotrebqeni

glagoli po~eti, hteti i mo}i dopuweni infinitivom nekog drugog
glagola. Uo~i moè li se infinitiv u takvom predikatu zameniti
oblikom prezenta s veznikom da. [ta iz toga moè{ zakqu~iti o odnosu infinitiva i takvog prezenta u sloènom glagolskom predikatu?
89
PREZENT
Mra~ajski proto
Kad me ba{ toliko moli{, eto, hajdemo, pa {ta nam Bog dadne! po~e Stevica, sin
popa Jove, ìlavo i okretno mom~e. Ne zna{ ti jo{ kakav je to ~ovjek (taj proto), da
bog milostivi sa~uva!
Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet...
Ne drì sluge. Sve sam radi. Kuva, pere, namiruje kowa, timari ga i ~isti. Kow mu je
kao ala! Kad ga uzja{e, zavri{ti i zakopa nogama. Razmitio ga je i volio ga vi{e nego
i{ta drugo na svijetu. Jo{ ima jednog psa. To mu je, kako kaù teàci, sva sermija i rodbina. Eno mu se ve} vidi ku}a kroz vo}wak! viknu Stevica, i glas mu kao malo zadrhta.
Obla~an, vlaàn, teàk dan. Svjetlost slaba, mutna; toplina se ne osje}a, iako je qeto.
Stevica se zadihao i umorio od pri~awa, pa tromo stupa preda mnom uskim, utabanim
puti}em, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zavijane wive. Te{ko,
gusto, ovlaèno ìto mra~asto se prelijeva i povija. Zrela, jedra zrna sa uzdrmanih
klasova krune se i prosipaju po obu}i. Prepla{ena prepelica negdje se u razoru zalepr{a, digne na krila, pa se opet sakrije u bqeduwavoùtom ìtu, iz koga bije vla`na
prijatna svjeìna.
Bogami, brate, mene lijepo strah! trè se Stevica, kada se u blizini pred nama, na
jednom breùqku, ukaza vrlo visoka, drvena ku}a, pod kojom su se vidjela vrata od podruma s te{kom, ~eli~nom bravom.
razor duboka brazda koja deli wivu;
sermija imovina
(Petar Ko~i})
Kako je pisac opisao mra~ajskog protu: neposredno ili kroz

pri~u drugog junaka? Koje protine karakterne osobine izdvaja
Stevica? Obrati pa`wu na opis prirode kojom putuju junaci pri~e:
upotpuwava li opis pejzaà na neki na~in protin opis? Koji detaqi
u opisu to najboqe potvr|uju?
Naj~e{}i glagolski oblik koji pisac upotrebqava u tekstu jeste prezent (sada{we
vreme). Od kojih su svr{enih ili nesvr{enih glagola gra|eni prezenti u slede}im
re~enicama iz teksta? [ta se tim glagolima upotrebqenim u prezentu ozna~ava? Kada se
doga|aju radwe izraène prezentima tih glagola?
90
Kad me ba{ toliko moli{, eto, hajdemo... po~e Stevica... Ne zna{ ti jo{ kakav je
to ~ovjek... Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet... Ne drì
sluge. Sve sam radi. Kuva, pere, namiruje kowa, timari ga i ~isti...
Te{ko, gusto, ovlaèno ìto mra~asto se prelijeva i povija. Zrela, jedra zrna sa uzdrmanih klasova krune se i prosipaju po obu}i.
U svim navedenim primerima upotrebqen je prezent od nesvr{enih glagola. Tim
prezentima obeleène su radwe koje se doga|aju u vremenu kada se o wima govori (kada o
wima u tekstu govori Stevica). Za radwe koje se doga|aju u vremenu govorewa kaèmo da
su se dogodile u sada{wosti. Sada{wost moè biti prava (to je ba{ ono {to se doga|a
dok se o tome govori) i zami{qena (stvorena u ma{ti govornika ili pisca).
Sada{wost se uvek ozna~ava samo prezentom nesvr{enih glagola (jer radwa mora trajati u
celom vremenu govorewa).
Prezentom nesvr{enih glagola obeleàvaju se radwe i stawa

koja se doga|aju u sada{wosti. Sada{wost (koja moè biti stvarna ili zami{qena) uvek podrazumeva radwe ili stawa koji traju,
pa se zato moè izraziti samo prezentom nesvr{enih glagola.
Ali u tekstu imamo i primera prezenta svr{enih glagola. [ta ozna~ava prezent svr{enih glagola u slede}im re~enicama:
... pa {ta nam Bog dadne!
Prepla{ena prepelica negdje se u razoru zalepr{a, digne na krila, pa se opet sakrije u
bqeduwavoùtom ìtu....
Prezentima svr{enih glagola nikad se ne ozna~ava sada{wost, nego ili budu}nost
(kako je u prvom primeru, koji pokazuje o~ekivawe {ta }e im Bog dati u budu}nosti) ili
pro{lost (kao u drugom primeru (u kojem se pripoveda {ta je bilo pre nego {to su junaci pri~e nai{li kroz poqe).
Tvorba (gra|ewe) prezenta i prezentska osnova

Obrati pa`wu na to u kom su licu upotrebqeni pojedini prezentski oblici u tekstu.
Izgovori sva lica jednine i mnoìne prezenta glagola moliti, verovati i prosipati.
Moè{ li zakqu~iti kako se gradi (tvori) prezent?
Da bismo znali kako se gradi prezent, moramo znati kako se dobija prezentska osnova,
tj. onaj nepromenqivi, isti deo prezenta u svim licima jednine i mnoìne.
Prezent se tvori (gradi) tako {to se na prezentsku osnovu dodaju prezentski nastavci
za pojedina lica. Prezentska osnova dobija se kad se u prvom licu mnoìne prezenta
odbije prezentski nastavak -mo.
91
Da vidimo koji su nastavci u ostalim licima, nave{}emo promenu glagola moliti,

verovati i ~itati u prezentu:
Jednina
Mnoìna
moliti
1. moli- m
2. moli-{
3. moli
moli- mo
moli-te
mol-e
verovati
1. veruje-m
2. veruje-{
3. veruje
veruje-mo
veruje-te
veruj-u
~itati
1. ~ita-m
2. ~ita-{
3. ~ita
~ita-mo
~ita-te
~ita-ju
Kao {to se vidi, kod sva tri glagola prezent u svim licima, osim u tre}em licu mnoìne, ima iste nastavke: za prvo lice jednine to je nastavak -m, za drugo lice jednine to
je nastavak -{, u tre}em licu jednine nema nastavka, u prvom licu mnoìne uvek je nastavak -mo, a u drugom licu mnoìne nastavak -te. U tre}em licu mnoìne nastavci su ili
-u, ili -ju, ili -e, a kod nekih glagola ti nastavci za tre}e lice mnoìne dodaju se na okrwenu osnovu prezenta (to je osnova bez krajweg e ili i, kao npr.: rade, nose, ~uju, kuju, i sl.).
Izdvoj sve prezentske oblike iz teksta. Promeni ih u svim licima u prezentu. Odredi koji od tih glagola imaju punu, a koji okrwenu
osnovu u tre}em licu mnoìne. Nemoj tu jedino ukqu~ivati prezent
pomo}nih glagola biti, jesam i prezent glagola hteti, jer oni imaju nepravilnu promenu.
Prezent pomo}nih glagola

Za razliku od svih drugih glagola, glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: duè ili nagla{ene i kra}e ili nenagla{ene. Po{to se od kra}ih oblika prezenta tvore neki drugi glagolski oblici, te oblike treba dobro znati, pa navodimo i duè
i kra}e oblike prezenta ovih dvaju glagola:
hteti:
92
jesam:
nagla{eni
nenagla{eni
nagla{eni
nenagla{eni
1. ho}u
2. ho}e{
3. ho}e
}u
}e{
}e
1. jesam
2. jesi
3. jeste
sam
si
je
1. ho}emo
2. ho}ete
3. ho}e
}emo
}ete
}e
1. jesmo
2. jeste
3. jesu
smo
ste
su
Proveri ima li u tekstu upotrebqenih nagla{enih ili nenagla{enih oblika prezenta glagola jesam i hteti. Koji od navedenih glagola u~estvuje u tvorbi pro{log, a koji u
tvorbi budu}eg vremena?
Osim prezentskih oblika glagola jesam i hteti, i prezentski oblici glagola biti
sluè za gra|ewe (tvorbu) nekih glagolskih oblika koje }e{ kasnije u~iti. Zato ovde
navodimo i promenu glagola biti u prezentu:
Jednina
Mnoìna
1. budem
2. bude{
3. bude
budemo
budete
budu
93
RADNI GLAGOLSKI PRIDEV

Provla~ewe
Provla~ili su se dugo kroz {ibqe i izme|u stabala, opustelom {umom bez zveri i
ptica, zanemelih, izgleda od straha; {umom olistalom kasnim prole}em, prepunom soka
i te{kog vla`nog mirisa grawa i gorobiqa. Krckale su pod nogama davno sasu{ene
gran~ice i {u{talo potamnelo li{}e svuda po nevidqivim stazama koje je otkrivalo
Iveqi}evo {vercersko oko, naviklo da se snalazi u bespu}ima. I{li su oprezno, no bez
zastajkivawa, i{li pravo k onom kotlu otkud je neprekidno tutwalo i krkqalo, dok najzad Iveqi} ne zasta i tiho pro{apta:
Stani malo... Odoh ja da izvidim.
Ma~jim korakom izgubi se me|u stewe koje je ba{ tu zapo~iwalo da se iz guste {ume
opaà i isti~e; odatle je zemqi{te naslu}ivalo se bivalo sve kamenitije, suvqe,
nagiwalo se polako ka klisuri.
(Du{an Kosti}, prilago|eno)
Kako je opisan teren kojim putuju junaci pri~e? Koja vrsta re~i se posebno
~esto upotrebqava? Za{to? Izdvojte
slike koje su veoma izraàjne!
94
U tekstu su upotrebqeni i slede}i imeni~ki skupovi re~i:

opustela {uma
zanemele ptice
olistala {uma
potamnelo li{}e
[ta se istaknutim re~ima ozna~ava? êmu su one dodatak? Koju slu`bu imaju?
Re~ima opustela, zanemele, olistala i potamnelo izraàvaju se osobine onoga {to je
ozna~eno imenicom (osobina {ume, ptica i li{}a). Te re~i imaju slu`bu atributa uz
navedene imenice; One se pona{aju kao pridevi u slu`bi atributa. Me|utim, ove re~i
nisu pravi nego glagolski pridevi: svi ovi pridevi gra|eni su od glagola, i to:
opustela (od: opusteti),
zanemele (od: zanemeti),
olistala (od: olistati),
potamnelo (od: potamneti)
Po{to se tvori (gradi) od glagola a vr{i slu`bu atributa (koju vr{e i pridevi), ovaj
glagolski oblik naziva se radni glagolski pridev.
Kojim nastavcima se gradi radni glagolski pridev? Pona{aju li se radni glagolski
pridevi kao li~ni glagolski oblici: ozna~avaju li lice i vreme? Razlikuju li rod?
Ovi glagolski pridevi ne obeleàvaju ni vreme, ni lice (wima se ne ukazuje ni na prvo, ni na drugo, ni na tre}e lice, niti se wima samima obeleàva ni pro{lost, ni sada{wost, ni budu}nost). Oni, me|utim, kao i svi pridevi razlikuju rod i broj. Oni se
tvore (grade) od infinitivne osnove kad se na wu dodaju slede}i nastavci za mu{ki,
ènski i sredwi rod u jednini i mnoìni:
Jednina
Mnoìna
mu{ki rod: olista-o (orah)
olista-li (orasi)
ènski rod: olista-la (lipa)
olista-le (lipe )
sredwi rod: olista-lo (drvo)
olista-la (drveta)
95
Radni glagolski pridev sluì i za tvorbu pro{log vremena (perfekta), pa je uvek deo
perfekta, kao na primer u slede}im re~enicama iz teksta:
I{li su... k onom kotlu otkud je neprekidno tutwalo i krkqalo...
Provla~ili su se dugo kroz {ibqe...
Glagolskim pridevom u sastavu pro{log vremena (perfekta) pripisuje se vr{ewe
radwe odre|enom subjektu. Glagolskim pridevom u sastavu pro{log vremena ozna~ava se
da su se radwe vr{ile i izvr{ile i da je subjekat tih radwi aktivan (radan). Zato se ovaj
glagolski oblik i zove radni glagolski pridev.
Glagolski oblik koji ne obeleàva ni lice ni vreme, ali razlikuje rod i sluì ili kao atribut uz imenicu ili kao sastavni
deo drugih glagolskih oblika u kojima pokazuje radwu prema kojoj
su subjekti aktivni (radni) naziva se radni glagolski pridev. Po{to ne razlikuje lice, glagolski pridev radni je bezli~ni glagolski oblik. Taj glagolski oblik je pridev po tome {to u imeni~kom
skupu re~i moè vr{iti slu`bu koju vr{e i pridevi (slu`bu
atributa), glagolski je zato {to se uvek gradi od glagola (dodavawem
odre|enih nastavaka za rod na infinitivnu osnovu), a radni je zato {to ozna~ava radwu koju vr{i subjekat (prema kojoj je subjekat
radan, odnosno aktivan).
Radni glagolski pridev moè se graditi (tvoriti) od svih glagola (ali od svih glagola on ne moè biti upotrebqen u slu`bi atributa). Kod svih glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -ti, radni glagolski pridev ima navedene nastavke (-o, -la, -lo...).
Radni glagolski pridevi koji se grade od infinitivne osnove glagola koji se
zavr{avaju na -}i nemaju nastavak -o za mu{ki rod, nego imaju nastavak -ao, kao npr.:
mo}i mog-ao, mog-la..., re}i rek-ao, rek-la..., le}i leg-ao, leg-la... i sl.
U govoru se ~esto ovo -ao skra}uje na samo -o ili -a, pa se ~uju oblici radnog glagolskog prideva: mogo, lego, reko, piso ili moga, reka, pisa i sl. Takvi oblici nisu ispravni,
nego su jedino ispravni oblici sa -ao.
Pazi na to u govoru i pisawu!
96
PERFEKAT
Prvi put u Be~u
Bilo mi je malo vi{e od dvadeset godina. Prvi put sam po{la u svet, da osvojim vrednosti ìvota. Prva stanica toga velikog sveta bio je Be~. U wemu sam na{la u ogromnoj
meri ono {to sam tada smatrala za najve}e tekovine qudskog stvarawa. I{la sam u operu. Talasi muzike su poduhvatili i podigli sa druge galerije moju du{u i laku kao pticu
poneli je u nebesa, da je opet vrate pozornici koja mi se ~inila obe}ana zemqa. Prvi put
sam videla balet, o kome sam dotle imala maglovito, ali palana~ki r|avo mi{qewe,
balet be~ke opere, koji me je zadivio kao umetni~ka tvorevina i javio se kao otkrovewe
dubine zna~ewa ritma. I{la sam u muzeje i galerije slika i prvi put videla veliko
slikarstvo, koje sam oboàvala i kome sam èlela da sluìm, ali koje nisam ni blizu
dovoqno razumevala. Od svega toga malo mi se zavrtelo u glavi. Ose}ala sam se si}u{na,
ni{tavna kao bubica, a opet mi se ~inilo da rastem.
(Milica Jankovi})
Kako je pesnikiwa doìvela svoj prvi susret s Be~om?

[ta je tamo prona{la? [ta ona smatra najve}im tekovinama qudskog stvarawa? Kako je doìvela operu, a kako galerije slika? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju wen
doìvqaj muzike u be~koj operi.
97
Gotovo svi glagoli u tekstu upotrebqeni su u perfektu (pro{lom vremenu). Podvuci

sve perfekte u tekstu. Evo samo tri re~enice iz teksta s perfektom u predikatu:
I{la sam u operu.
Prvi put sam videla balet...
Ose}ala sam se si}u{na, ni{tavna kao bubica...
[ta se ozna~ava istaknutim i ostalim perfektima u ovome tekstu? Koje je osnovno
zna~ewe perfekta?
Perfekat je glagolsko vreme kojim se ozna~avaju radwe koje su se

vr{ile ili izvr{ile u pro{losti. Perfekat, dakle, obeleàva
radwe koje su se dogodile pre nego {to je o wima govoreno (pre vremena govorewa).
A kako se gradi perfekat? Je li on prosti ili sloèni glagolski oblik?

Evo promene povratnog glagola ose}ati se u perfektu:
Jednina
Mnoìna
Ja sam se ose}ao/ose}ao sam se
Mi smo se ose}ali/ose}ali smo se
Ti si se ose}ao/ose}ao si se
Vi ste se ose}ali/ose}ali ste ste
On se ose}ao/ose}ao se
Oni su se ose}ali/ose}ali su se
Ona se ose}ala/ose}ala se
One su se ose}ale/ose}ale su se
Ono se ose}alo/ose}alo se
Ona su se ose}ala/ose}ala su se
Perfekat je sloèni glagolski oblik koji se tvori (gradi) od nenagla{enih oblika

prezenta glagola jesam (sam, si, je...) i radnog glagolskog prideva. Glagol jesam je pomo}ni
glagol, pa moèmo re}i i ovako:
Perfekat se gradi od kra}ih oblika pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva.
Obrati pa`wu na tre}e lice jednine perfekta povratnog glagola ose}ati se. Razlikuje
li se oblik perfekta po ne~emu u tom licu od drugih lica: ima li u tre}em licu jednine
povratnih glagola nenagla{enog oblika prezenta glagola jesam?
98
Nenagla{eni oblik prezenta je ne upotrebqava se u tre}em licu jednine perfekta

povratnih glagola, tj. glagola koji u svom sastavu imaju se (se je > se e > se). Zato se ne kaè
niti se pi{e: *Zbunio se je, *Zbunila se je, nego je ispravno samo: Zbunio se. Zbunila se. Zbunilo se.
Da li se pomo}ni glagol jesam jo{ kada izostavqa u perfektu? Obrati pa`wu na slede}e primere. Za{to je u wima izostavqen u perfektu oblik prezenta pomo}nog glagola
jesam.
Bio jednom jedan drvose~a, pa imao mnogo dece.
On je rano po{ao iz {kole, svratio do druga i kasno do{ao ku}i.
U navedenim primerima izostavqen je pomo}ni glagol iz sastava perfekta, pa ulogu
perfekta preuzima na sebe sam radni glagolski pridev. Ovakav perfekat koji je sveden
na sam radni glagolski pridev naziva se krwi perfekat. Krwi perfekat ~esto se upotrebqava u pripovedawu (posebno u narodnim pripovetkama), a uvek se upotrebqava kada u jednoj re~enici dolaze dva ili vi{e perfekata: tada se samo u prvom perfektu navodi nenagla{eni oblik prezenta glagola jesam), a u svim narednim perfektima on se
izostavqa, kao npr.: On je svratio u kwiàru, kupio kwigu i oti{ao u {kolu.
99
FUTUR PRVI
Kwiga
Svi su dani (za de~aka) bili te{ki, ali naro~ito mu~an bio je utornik. Toga dana on
nije mogao da misli ni na {ta drugo do na svoju kwigu. Utornikom posle podne drugovi
su vra}ali (u biblioteku) pro~itane kwige i uzimali nove. On nije smeo ni pomisliti
na to... Da iza|e sa o{te}enom kwigom! Ne, za to nema hrabrosti...
I taj utornik je do{ao, posledwi utornik u prvom semestru. Toga dana morale su biti
vra}ene sve kwige pozajmqene u toku polugo|a. Ko ne vrati kwigu, ne moè biti ocewen
i dobiti svedo~anstvo. U toku no}i izme|u ponedeqnika i utornika de~ak nije spavao
gotovo nikako. Nebrojeno puta on je te no}i ponovio u sebi ceo prizor sa predajom
kwige, kako bi on po wegovom mi{qewu trebalo da izgleda. U}i }e u biblioteku kad u
woj bude {to vi{e |aka, tako profesor ne}e mo}i toliko da se bavi wime i wegovom
kwigom. U}i }e sa ravnodu{nim izrazom na licu, pokloniti se i kaza}e: Molim, gospodine profesore. Ili ne, ne}e ni{ta kazati, jer bi time ve} privukao pa`wu na sebe,
nego }e se samo pokloniti. Kwigu }e zaviti u beo tabak hartije i tu pred profesorom je
izvaditi, tako da on vidi sa koliko je pa`we kwiga ~uvana. To je dobra misao. Da, ali tad
}e profesor uzeti kwigu, rasklopiti je brzim pokretom, a kwiga }e zapucketati i odmah
pokazati neve{to i grubo slepqena mesta. I tada, tada }e nastupiti on sam ne zna {ta
}e upravo nastupiti ali nastupi}e ono nepoznato od ~ega on strepi, zbog ~ega ne spava,
slabo jede i r|avo u~i mesecima, nastupi}e negodovawe i o{tre re~i toga stra{nog
~oveka, pa saslu{awe, pa kazna i bruka i pla}awe. Nastupi}e, ukratko, sve one
neodre|ene i mnogobrojne okolnosti kojima on ni u mislima ne sme u lice da pogleda,
ni da ih oceni, prora~una i izmiri, i samo èli da ih po svaku cenu, pa i najvi{u cenu,
izbegne.
(Ivo Andri})
S kojim problemom se de~ak mu~i?

Kako poku{ava re{iti taj problem? Je
li siguran u uspeh smi{qenog plana?
Kako pisac opisuje de~akov strah od
utornika?
100
U tekstu se najvi{e govori o onom {to treba da se dogodi. Koji glagolski oblik ozna~ava ono {to se jo{ nije dogodilo nego tek treba da se dogodi? Taj glagolski oblik je
i naj~e{}i u navedenom tekstu. Evo samo nekoliko primera re~enica iz teksta s tim
glagolskim oblikom:
U}i }e u biblioteku kad u woj bude {to vi{e |aka...
U}i }e sa ravnodu{nim izrazom na licu... i kaza}e: Molim, gospodine profesore.
Kwigu }e zaviti u beo tabak hartije...
Da, ali tad }e profesor uzeti kwigu...
Nastupi}e, ukratko, sve one neodre|ene i mnogobrojne okolnosti...
Svi istaknuti glagoli ozna~avaju radwe koje }e se dogoditi u budu}nosti (tj. posle
vremena kad se o wima govori). Glagolski oblik koji obeleàva takve radwe naziva se
futur prvi (futur I).
Futur prvi je glagolski oblik kojim se ozna~avaju radwe koje }e

se vr{iti ili izvr{iti u budu}nosti (tj. posle vremena kada se o
wima govori).
U navedenim primerima futura prvog taj glagolski oblik je pisan na dva na~ina: a)
jednom kao sloèni glagolski oblik (npr.: u}i }e, }e zaviti), a b) drugi put kao prosti
glagolski oblik (kaza}e, nastupi}e). Po tome se vidi da se futur prvi tvori (gradi) na
dva na~ina. Ta dva na~ina tvorbe (gra|ewa) futura prvog lako se uo~avaju upore|ewem
oblika futura prvog glagola i}i i kazati:
1. Ja }u i}i // i}i }u
1. Ja }u kazati // kaza}u
2. Ti }e{ i}i // i}i }e{
2. Ti }e{ kazati // kaza}e{
3. On/Ona/Ono }e i}i // i}i }e
3. On/Ona/Ono }e kazati // kaza}e
1. Mi }emo i}i // i}i }emo
1. Mi }emo kazati // kaza}emo
2. Vi }ete i}i // i}i }ete
2. Vi }ete kazati // kaza}ete
3. Oni/One/Ona }e i}i // i}i }e
3. Oni/One/Ona }e kazati // kaza}e
Futur I gradi se od nenagla{enog oblika prezenta glagola hteti (}u, }e{, }e...) i infinitiva. Od glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i (kao npr.: i}i, do}i, le}i,
pe}i, mo}i i sl.) futur I je uvek sloèni glagolski oblik, jer se nenagla{eni oblik pomo}nog glagola hteti pi{e odvojeno i kada dolazi ispred i kada dolazi iza glagola u
infinitivu (npr.: Ja }u i}i. I}i }u i sl.).
101
Od glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -ti futur prvi tvori se (i pi{e) na

dva na~ina:
a) ako nenagla{eni oblik prezenta glagola hteti do|e ispred infinitiva, on se
pi{e odvojeno od infinitiva i tada je futur I sloèni glagolski oblik (Ja }u spavati; Oni }e kazati to).
b) ako nenagla{eni oblik prezenta glagola hteti dolazi iza infinitiva, onda se taj
nenagla{eni oblik dodaje na infinitivnu osnovu (koju dobijamo kad odbijemo infinitivni nastavak -ti) i pi{e se sa wom sastavqeno (npr.: pisa-ti pisa}u,
kazati kaza}u, nosi-ti nosi}u i sl.). Tada je futur I prosti glagolski oblik
(jer se pi{e kao jedna re~). Od glagola koji se zavr{avaju na -}i ne moè se graditi prosti futur prvi.
Prema tome, futur prvi moè biti i prosti i sloèni glagolski oblik. Futur prvi
je sloèni glagolski oblik uvek kada se tvori od glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i; a od glagola na -ti samo onda kada kra}i oblik prezenta glagola hteti dolazi
ispred infinitiva. Futur prvi je prosti glagolski oblik samo onda kada kra}i oblik
prezenta glagola hteti dolazi posle infinitiva koji se zavr{ava na -ti, pa sa infinitivnom osnovom tada srasta u jednu re~.
Prosti futur koristi se po pravilu samo onda kada futur dolazi na po~etku
re~enice. Kada futur prvi ne stoji na po~etku re~enice, po pravilu se koriste oblici
sloènog futura prvog.
Prona|i u tekstu sve oblike futura I i razvrstaj ih na one koji

pripadaju: a) prostom futuru, b) sloènom futuru. Uo~i da li
prosti futur prvi dolazi i u nekoj drugoj poziciji u re~enici osim
na wenom po~etku. Uo~i: moè li nenagla{eni oblik pomo}nog
glagola hteti do}i na po~etak re~enice ispred infinitiva.
102
BROJEVI
Doktor Jan
Na{ega staroga doktora Jana
Telefon zove s Kalemegdana:
Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!
Imate gosta?
Da nije stranac?
Pravo ste rekli. Jest. Afrikanac!
Do}i }u brzo, za jedan sat.
Kaìte samo: na koji sprat?
Na kome spratu? Te{ko je re}i,
boli ga ~itav drugi i tre}i.
ûdom se ~udi na{ dragi Jan:
Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?
Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
@irafu jednu boli nam vrat,
A to je drugi i tre}i sprat.
(Branko ]opi})
O kakvom doktoru i pacijentu peva pesnik? Kako se zove doktor

koji le~i ìvotiwe? Pesnik u pesmi govori o spratovima? Je li
re~ sprat svaki put u pesmi upotrebqena u istom zna~ewu? Kada je
upotrebqena u pravom (osnovnom), a kada u prenesenom zna~ewu?
103
U pesmi Doktor Jan upotrebqen je od glavnih brojeva samo broj jedan (Jedan sat, jedna
ìrafa), a od rednih brojeva upotrebqeni su brojevi drugi i tre}i (sprat). Prona|i stihove u pesmi u kojima su upotrebqeni ti brojevi. [ta se ozna~ava glavnim, a {ta rednim
brojevima?
Glavni brojevi ozna~avaju ta~nu koli~inu bi}a ili predmeta (tj. koliko je bi}a ili
predmeta na broju, kao na primer: dve kwige, {est ìrafa, osam qudi, deset dana,
pedeset dinara, itd.).
Redni brojevi ozna~avaju red bi}a, predmeta ili pojava. Oni odre|uju koje je po redu
bi}e ili predmet, kao na primer: Marko stanuje na petom spratu. On ide u sedmi razred.
Sada je deseta sedmica ove godine, itd.
Spadaju li u glavne ili redne brojeve brojevi navedeni u slede}im re~enicama? Kakvi
su to brojevi? [ta se wima ozna~ava?
Na igrali{tu je bilo {esnaestoro |aka.
[estoro je igralo odbojku, osmoro je igralo ko{arku, a dvoje je navijalo.
Dvori{tem se {etala kvo~ka sa sedmoro pili}a.
Ulicom pro|e troje qudi.
Navedeni brojevi pokazuju koliko je bi}a u zbiru, pa se nazivaju zbirni brojevi.
Zbirnim brojevima ozna~ava se ili: a) ta~an broj mladih ìvih bi}a (npr.: petoro dece,
dvoje jagwadi, {estoro pili}a i sl.), ili b) ta~an broj bi}a razli~itog roda (npr.: {estoro |aka zna~i da u tom zbiru ima i de~aka i devoj~ica; dvoje qudi zna~i da je to
jedan mu{karac i jedna èna i sl.).
Svi brojevi se po zna~ewu dele u tri vrste: a) glavni brojevi,

b) redni brojevi i v) zbirni brojevi.
Jesu li brojevi promenqive re~i? Kakvu slu`bu u re~enici imaju brojevi? Odredi
slu`bu brojeva u slede}im stihovima iz pesme:
@irafu jednu boli nam vrat, a to je drugi i tre}i sprat.
Glavni broj jedan i svi redni brojevi u re~enici obi~no imaju slu`bu atributa. Oni
se sa imenicom uz koju stoje u slu`bi atributa, isto kao i pridevi, slaù u rodu, broju i
padeù (npr.: jedan ~ovek, jedna èna, jedno dete; drugi zadatak, druga sveska, drugo pitawe
itd.). Oni se mewaju po padeìma isto kao i pridevi (npr.: jedan ~ovek, prvi ~ovek,
jednog(a) ~oveka, prvog(a) ~oveka, jednome ~oveku, prvome ~oveku...; jedna ku}a, peta ku}a,
jedne ku}e, pete ku}e, jednoj ku}i, petoj ku}i... itd.).
Glavni broj jedan i svi redni brojevi su promenqive re~i. Mewaju se u padeìma po istoj promeni koju imaju i pridevi.
104
A ostali glavni brojevi jesu li oni promenqive re~i? Razlikuju li oni rod?
Od glavnih brojeva samo broj dva razlikuje rod: dva je oblik za mu{ki i sredwi rod, a
za ènski rod upotrebqava se oblik dve, kao npr.: dva ~oveka, dva deteta, ali: dve ène.
Ostali glavni brojevi ne razlikuju rod nego se isti oblik upotrebqava za sva tri roda
(npr.: tri ~oveka, tri deteta, tri ène).
Od glavnih brojeva uvek se mewa samo broj jedan (kao pridev), a retko se susre}u
promene brojeva: dva, dve, tri i ~etiri. Iako se brojevi dva, dve, tri i ~etiri u razgovornom jeziku gotovo nikad ne mewaju po padeìma, u kwièvnim tekstovima promena
tih brojeva nije neobi~na. A ti brojevi imaju slede}u pade`nu promenu:
N
dva
dvaju
D dvama
G
A dva
V dva
I dvama
L dvama
dve
tri
~etiri
dveju
dvema
dve
dve
dvema
dvema
triju
trima
~etiriju
~etir(i)ma
~etiri
~etiri
~etir(i)ma
~etir(i)ma
tri
tri
trima
trima
Uo~i u kom padeù ovi brojevi imaju podudarne oblike. Koji se oblik javqa samo u jednom padeù?
Glavni brojevi od pet navi{e (osim onih koji u svom sastavu imaju brojeve jedan, dva,
dve, tri i ~etiri, kao npr.: dvadeset (i) jedan, trideset (i) dve...) ne mewaju se po
padeìma.
Zbirni brojevi se gotovo uvek pojavquju u istim oblicima (kao npr.: troje, petoro,
devetoro, desetoro... ). Ostali oblici zbirnih brojeva (kao npr.: dvoga, trome i sl.) vrlo
su neobi~ni u govornom jeziku, tako da su zbirni brojevi danas u govornom srpskom
jeziku potpuno nepromenqive re~i.
Brojne imenice
Mewaju li se brojevi stotina, hiqada, milion, milijarda? Jesu li to pravi brojevi?
Iako se ovim re~ima ozna~avaju ta~ne koli~ine bi}a ili predmeta, ovi brojevi se
mewaju po padeìma kao imenice. Zato to i nisu pravi brojevi, nego se zovu brojne
imenice. Promeni po padeìma brojne imenice milion i milijarda.
Nisu samo navedene re~i brojne imenice. Ima mnogo brojnih imenica koje su izvedene od brojeva razli~itim nastavcima. Tako su, na primer, od broja {est nastale
slede}e brojne imenice: {estor-ica ({est mu{karaca; brojna imenica je izvedena preko
zbirnog broja: {estoro), {est-ak (u~enik {estog razreda), {est-ina ({esti deo), {estica (ocena na fakultetu).
105
Pisawe brojeva
Obrati pa`wu na pisawe i izgovor sloènih brojeva:
Na izlet je po{lo sedamnaest u~enika.
U razredu je bilo trideset sedam u~enika.
Pro~itao sam dvesta trideset {est strana ove kwige.
Kad se pi{u slovima, brojevi od 11 do 19 i sve desetice i stotine pi{u se sastavqeno.
I izgovaraju se ta~no onako kako su napisani, zna~i bez gutawa odre|enih glasova ili
slogova. Zato nije ispravno: dva deset, {est sto, sedamnes, ~eteres, {eset, jedanes... i sl.
Koji su ispravni pisani oblici tih brojeva?
Ostali brojevi sloèni sa deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno, kao
npr.: sto deset, trista dvanaest, {eststo trideset jedan... itd.
Brojevi se ~esto radi ekonomi~nosti pi{u ciframa:
Milan je ro|en 21. juna 1981. godine.
Milan je ro|en 21. 6. 1981. godine.
Milan je ro|en 21. VI 1981. godine.
Na izlet je po{lo 17 u~enika.
Ona je bila 3. u ovoj trci.
Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa, iza wih se stavqa ta~ka. Ta~ka se nikad
ne stavqa iza glavnih brojeva. Tako|e se ta~ka ne stavqa ni iza brojeva pisanih rimskim
ciframa.
Ta~ka se iza rednih brojeva ne stavqa samo onda ako iza ta~ke treba da do|e neki drugi pravopisni znak: upitnik, uzvi~nik, crta ili zagrada, kao npr.:
Jesi li ti ro|en 1991?
Da li se to dogodilo 1980?
Vuk Karaxi} (1787-1864) reformator je srpskoga jezika.
106
KRATKI I DUGI AKCENTI

Pas ili pas
Milan: [ta ti, Marko, veli{ za onu narodnu poslovicu da svaki pas svoje breme
nosi?
Marko: Pa, zavisi koliki je pas i koje vrste.
Milan: Ma, ti i ne razume{ {ta te pitam!?
Marko: Kako ne razumem?! Pita{ me slaèm li se sa narodnom izrekom da svaki ker
svoj teret nosi.
Milan: Ama, ne! Ja ti govorim da svako pokolewe ima svoje probleme.
Marko: Jesi li ti normalan!? Pomiwe{ pse, a ovamo misli{ na pokolewe. Onda,
brate, reci da svako pokolewe, svaka generacija, svoje breme nosi, pa }e te ~itav svet
razumeti!
Je li Marko u pravu? [ta je

izazvalo nesporazum? Na {ta je
mislio Milan kad je rekao pas?
A kako ga je shvatio Marko?
107
Kako se izgovara re~ pas kada zna~i pojas (ovde preneseno zna~ewe: generacija,
pokolewe), a kako re~ pas sa zna~ewem doma}a ìvotiwa?
U prvome slu~aju (kad zna~i pojas) samoglasnik (vokal) A u re~i pas se izgovara duè,
a u drugom slu~aju (kad zna~i doma}a ìvotiwa) samoglasnik A se u re~i pas izgovara
kra}e. Ta re~ se dakle izgovara ovako:
a) paas (= pojas)
b) pas (= doma}a ìvotiwa)
Razlika izme|u te dve re~i samo je u duìni nagla{enog samoglasnika. Nagla{enost
nekoga sloga u re~i jeste akcenat. Zato moèmo re}i da razlika izme|u dve navedene re~i
po~iva na razlici dugog i kratkog akcenta.
I u slede}im parovima re~i razlika u zna~ewu vezana je samo za razliku izme|u dugog
i kratkog akcenta. Izgovori navedene re~i i odredi u kojoj je re~i u paru kratki, a u kojoj dugi akcenat:
grad ( = naseqeno mesto) grad (= tu~a, padavina)
luk (= staro oru`je) luk (= vrsta povr}a)
kosa (= dlake na glavi) kosa (= kosa linija)
zora (= svitawe) Zora (= ènsko ime).
108
PISAWE VI[E^LANIH
GEOGRAFSKIH IMENA
Junakov grob
Jedna brdska glavica na Kosovu, u selu Buwi{tu, zove se Junakov grob. Predawe kaè
da je jedan kosovski junak rukom uhvatio svoju odse~enu glavu i tako ga je wegov viloviti
kow poneo sa Kosova. U Buwi{tu je neka devojka mesila hleb kada je za~ula galop.
Pogledala je i spazila junaka bez glave na kowu. Devojka se upla{ila i viknula: Majko,
pogledaj junaka bez glave na kowu! Kako je to izgovorila, junak je ~uo za svoju smrt i pao
s kowa. Majka je proklela k}erku: Prokleta da si, k}eri!
Devojka se okamenila, i to mesto u Buwi{tu zove se Prokleta devojka.
Mesto na koje je pao junakov viloviti kow prozvano je Kowski grob.
Mesto gde je junak pao zove se Junakovo bupilo, a ono gde je sahrawen Junakov grob.
U narodu je ostalo verovawe da se na Junakovom grobu moè izle~iti svaka bolest.
Dovoqno je samo da bolesnik do|e na taj grob i pokloni mu se...
(Srpska narodna legenda)
Obrati pa`wu na to koje su sve re~i pisane velikim po~etnim

slovom u ovoj legendi. Sva imena koja su pisana velikim po~etnim
slovom pripadaju geografskim imenima. Neka od tih imena su
ozna~ena jednom re~ju (npr. ime sela: Buwi{te), a neka su vi{e~lana,
tj. u svom sastavu imaju vi{e re~i (na primer u tekstu: Junakov grob).
Pravopisom se odre|uje kako se pi{u velikim ili malim slovom jedno~lana i vi{e~lana geografska imena u srpskom jeziku. Za pisawe tih imena postoji vi{e pravila. Evo onih najbitnijih o pisawu vi{e~lanih geografskih imena, kojih se svako mora
pridràvati kada pi{e srpskim jezikom:
1. Sva geografska imena koja su vlastite imenice pi{u se velikim po~etnim slovom
prve re~i:
a) Jedno~lana imena kontinenata, zemaqa, dràva, pokrajina, gradova, sela i drugih
naseqenih mesta, kao na primer: Evropa, Azija, Kina, Srbija, Vojvodina, Hercegovina, Krajina, Beograd, Trebiwe, Kragujevac, itd.
109
b) Ako su imena kontinenata, zemaqa, dràva, pokrajina, gradova, sela i drugih naseqenih mesta vi{e~lani, onda se u wihovom nazivu svaka re~, osim veznika i predloga,
pi{e velikim po~etnim slovom, kao na primer: Republika Srbija, Ju`na Amerika, Sjediwene Ameri~ke Dràve, Velika Britanija, Savezna Republika Nema~ka, Republika
Srpska, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Sremska Mitrovica, Mrkowi} Grad, Dvor na
Uni, Mali Mokri Lug (selo) i dr.
v) Ako u dvo~lanom nazivu prvi deo ne ulazi u sastav imena, ta re~ se pi{e malim
po~etnim slovom, kao npr.: ju`na Hercegovina, isto~na Srbija, zapadna Evropa i sl.
2. U pisawu vi{e~lanih naziva okeana, mora, jezera, planina i ostrva samo se prva re~
pi{e velikim po~etnim slovom, kao npr.: Tihi okean, Jadransko more, Kaspijsko jezero,
Fru{ka gora, Stara planina, Veliko ratno ostrvo i sl.
Ako je druga re~ u vi{e~lanom nazivu reke, planine, mora i sl. vlastita imenica, onda se i ona pi{e velikim po~etnim slovom, kao npr.: Velika Morava, Beli Drim itd.
3. U vi{e~lanim imenima gradskih ~etvrti i delova naseqa samo se prva re~ pi{e velikim po~etnim slovom, a od ostalih re~i samo vlastite imenice u sastavu takvog vi{e~lanog imena, kao na primer: Beànijska kosa, Banovo brdo, Stari grad, Savski venac,
Novi Beograd (sve su to delovi Beograda) i sl. Vidi kako su u tekstu pisani nazivi delova sela Buwi{ta.
4. U imenima ulica i trgova i parkova prva re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.
Ako u nazivu ulice, parka ili trga ima i vlastitih imenica, one se tako|e pi{u velikim po~etnim slovom. Na primer: Trg slobode, Trg `rtava fa{izma, ali: Trg Republike
(jer ovde re~ Republika podrazumeva ta~no odre|enu republiku), Trg Nikole Pa{i}a,
Top~iderski park, Park mladih, Ulica srpskih vladara, Ulica Wego{eva, Ulica Branka
Radi~evi}a, Ulica trebiwska, Ulica kestenova i sl.
Ako imenica ulica do|e na kraju imena, onda se ona pi{e malim slovom, kao na
primer: Trebiwska ulica, Poè{ka ulica, Prvomajska ulica i sl.
110
PISAWE VI[E^LANIH
IMENA PREDUZE]A
I USTANOVA
Svako na svoju stranu
Otac je ~esto znao re}i kako mi i nismo prava porodica. Mada nas je petoro, retko
kad, osim na spavawu, da smo svi kod ku}e. Otac ustaje rano, ve} u pet sati. Radi u Gra|evinskom preduze}u Rad, a gra|evinari, zna se: na gradili{tu su u cik zore. Wegovo preduze}e sada gradi Klini~ki centar. Svi èle da on bude zavr{en na vreme, zato zaka{wewa na posao i ne sme biti. Uostalom, otac i nije takav: on nikad nigde ne voli da kasni,
a kamoli na posao. Odmah za ocem i majka odlazi na posao. Ona radi u Turisti~koj agenciji Putnik kao vodi~ i ve} ranim jutrom mora provesti Beogradom grupe turista, kako bi im pokazala wegove znamenitosti. Gotovo svakog dana ona obi|e Etnografski muzej, Muzej Grada Beograda, Narodnu biblioteku Srbije, Jugoslovensko dramsko pozori{te, Srpsku akademiju nauka i umetnosti i ne znam {ta jo{ ne.
Mi, deca, ustajemo kasnije: kad je kome vreme za {kolu. Najpre sestra Milica, koja
studira na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svakodnevno oko osam sati odlazi na
predavawa ili u neku od gradskih ~itaonica. Brat i ja ustajemo tek oko devet sati. On ide
u Gra|evinsku tehninku {kolu, a ja u Osnovnu {kolu Dositej Obradovi} oba u popodnevnu smenu. êsto se u {koli zadrìm mnogo duè nego {to traje nastava, jer sam ~lan
Jezi~kog kluba Vuk Karaxi}. Ove godine radimo kao nikad, èlimo {to boqi plasman
u ve} tradicionalnom takmi~ewu iz poznavawa srpskog jezika. Upoznaju}i Vukov rad,
mnogo sam nau~io i iz srpske istorije, posebno o Prvom i Drugom srpskom ustanku, kao
i o ilirskom pokretu.
A tek dolasci s posla i iz {kole: gotovo kao i odlasci niko ni s kim zajedno. U ku}i
se retko ko duè zadràva. Gotovo kao prolazna stanica. Zato i mislim da je otac u
pravu: zaista, kakva smo mi to porodica?
Gde radi otac, a gde majka? Koje ustanove majka pokazuje turistima? Na kome fakultetu studira sestra? U koju {kolu ide
de~akov brat? Kako se zove {kola u koju ide de~ak? Kako se zove
klub ~iji je ~lan de~ak? Kako su u tekstu pisani nazivi svih tih
preduze}a i ustanova? Jesu li ti nazivi preduze}a jedno~lani
(samo od jedne re~i) ili vi{e~lani (sastavqeni od vi{e re~i)?
111
U pravopisu srpskoga jezika propisano je i pisawe vi{e~lanih imena preduze}a i

ustanova, i to na slede}i na~in:
112
Ako je naziv preduze}a, {kole, fakulteta i raznih drugih ustanova, organizacija i

udruèwa vi{e~lan (tj. sastavqen od vi{e re~i), prva re~ tog vi{e~lanog imena
uvek se pi{e velikim po~etnim slovom, a od ostalih re~i u takvome imenu velikim slovom pi{u se samo vlastite imenice ili posebni (uì) nazivi koji se
stavqaju pod navodnike, kao na primer: Osnovna {kola Dositej Obradovi}, Gra|evinska tehni~ka {kola, Filolo{ko-umetni~ki fakultet u Kragujevcu, Gra|evinsko
preduze}e Rad, Srpska akademija nauka i umetnosti, Jezi~ki klub Vuk Karaxi},
Kulturno-umetni~ko dru{tvo Kosta Abra{evi}, Fudbalski klub Partizan,
Srpska demokratska stranka i sl.
I u vi{e~lanim nazivima raznih skupova, kongresa, konferencija i takmi~ewa

samo prva re~ imena pi{e se velikim po~etnim slovom, a od ostalih re~i velikim
slovom se pi{u samo vlastite imenice u sastavu sloènog naziva, kao na primer:
Deseti kongres lingvista Jugoslavije, Druga konferencija lekara Republike Srbije,
Regionalno takmi~ewe osnovnih {kola u matematici, Prva fudbalska liga i sl.
PRAVOPISNI ZNACI
I INTERPUNKCIJA
Neki znakovi, poput ta~ke, zapete, upitnika, uzvi~nika, crtice i sl., za preno{ewe
obavesti pisanim jezikom imaju ne mawu ulogu od napisanih re~i i re~enica. Ali svi ti
znakovi nisu iste vrste. Oni se prema ulozi koju imaju dele u dve grupe: a) pravopisne
znakove i b) interpunkcijske znakove ili interpunkciju. Pravopisni znakovi vezuju se
samo za okvir jedne re~i, odnose se samo na jednu re~ u re~enici. Oni potpomaù da se
shvati zna~ewe pojedinih re~i ili imaju vrednost pojedinih re~i. Takvi su na primer:
dve ta~ke (:), crtica (-), tri ta~ke (...), zagrada ( ) i sl. Interpunkcijski znaci ili interpunkcija sluè da se jasnije prenese misao izraèna re~enicom, i odnose se na
re~enicu ili wene ~lanove. Upotrebqavaju se za obeleàvawe raznih odnosa me|u re~ima
i me|u re~enicama. Takvi su, na primer: ta~ka (.), upitnik (?), uzvi~nik (!), zapeta (,),
ta~ka i zapeta (;), navodnici ( ) i dr.
Ovde govorimo samo o upotrebi nekih od pravopisnih i interpunkcijskih znakova.
ZAPETA (,)
Zapetom se odvajaju:
re~i u nabrajawu: Danas sam posetio Marka, Jelenu, Milana, Milicu i Jovana. U
{koli smo ju~e imali matematiku, srpski jezik, biologiju, hemiju i geografiju;
apozicije: Posetili smo Bawaluku, glavni grad Republike Srpske. Ivo Andri}, jedini srpski nobelovac, napisao je mnogo romana i pripovedaka;
vokativi: Do|i, Marko, sutra kod mene. Ej, Milice, {to si se zamislila?
uzvici: Eh, {to on ne do|e! Oh, kako to pe~e! Gle, oni stoje!
proste re~enice koje se u sloènoj re~enici niù bez veznika: On je iza{ao iz ku}e,
svratio do druga, uzeo kwigu i po{ao u {kolu.
113
TA^KA I ZAPETA (;)

Ta~ka i zapeta se upotrebqavaju:
umesto zapete ili ta~ke u sloènim re~enicama u kojima su re~enice mawe smisaono
povezane: Nastao je trenutak ti{ine; osetio sam potrebu da objasnim svoje pona{awe.
Ne}u ga ~ekati; ionako on nikad ne stiè na vreme.
kad je re~eni~ne delove odvojene zapetama potrebno razvrstati po srodnosti:
Ukqu~ili su se u akciju Crvenog krsta. Skupqali su: kwige, sveske i olovke; ode}u i
obu}u; hranu i novac.
TRI TA^KE(...)
Tri ta~ke se upotrebqavaju:
kada se u pisawu nagla{ava prekinuta misao: Pa mi kazao jednom, ba{ mi se ~ini...
ama jest ba{ on, ali boga pitaj...
kad je izostavqen deo teksta: Milica je do{la ju~e ... nismo sigurni da je i Marko
do{ao.
CRTICA (-)
Crtica se upotrebqava:
pri rastavqawu re~i na kraju retka: pro-~itati, pro~i-tati, pro~ita-ti, pi-sati,

kwi-ga, rodbin-ski;
izme|u dvostrukih (ènskih) prezimena: Anica Savi}-Rebac, Ivana Brli}Maùrani}; Qiqana Habjanovi}-\urovi};
u skra}enicama koje se pi{u velikim slovom ispred pade`nog nastavka: NATO-a,

NIN-a, UKS-a (= Udruèwa kwièvnika Srbije);
izme|u delova polusloènica (a polusloènica je re~ sastavqena od dve re~i koje ozna~avaju jedan pojam, ali nisu potpuno srasle u jednu celinu): Smail-aga, rak-rana i sl.
114
JEZI^KA KULTURA
PREPRIÂVAWE
Prepri~avawe kratkih tekstova
U svojoj ~itanci za peti razred ima{ {aqivu narodnu pri~u Ero s onoga svijeta. Pro~itaj je i odgovori na slede}a pitawa:
Kako Ero zapo~iwe razgovor s Turkiwom? Kako on wu oslovqava, a kako ona wega?
Kako je Turkiwa poverovala Eri da dolazi s onoga sveta? Odakle on stvarno dolazi?
[ta Turkiwa daje Eri? Kako na taj wen postupak reaguje Tur~in? Da li je Tur~in
poverovao da je je u pitawu ~ovek s onoga svijeta? Kako shvata{ da Tur~in jedino pita
Turkiwu Pa, kud ode? Kud ode?
Kako Ero izbegava opasnost da ga Tur~in uhvati? Koju novu podvalu preduzima? [ta
~ini u vodenici? Za{to je vedeni~ar poverovao u Erinu pri~u?
Za{to Tur~in ne sumwa da je pred wim pravi vodeni~ar? Kako Tur~in i vodeni~ar
otkrivaju Erinu podvalu?
Kako je opisan susret Tur~ina i Turkiwe na kraju pri~e? Da li je Tur~inov odgovor
Turkiwi iskren, stvaran? Po ~emu to zakqu~uje{?
Odredi u tekstu strukturu pri~e (kako je pri~a napravqena), i to: uvod po~etak
pri~e, tok radwe isticawe va`nih momenata, vrhunac radwe najuzbudqiviji momenat u pri~i, i zavr{etak pri~e.
Odredi koji deo pri~e pripada uvodu! [ta ~ini zaplet radwe u pri~i? [ta je vrhunac radwe u pri~i? Koji deo predstavqa rasplet? Je li rasplet podudaran sa zavr{etkom
pri~e? [ta je zavr{etak pri~e?
Prepri~aj pri~u tako da uvod izrazi{ sa jednom do dve re~enice, tok radwe sa pet{est re~enica, vrhunac sa jednom do dve re~enice, i zavr{etak tako|e sa jednom do dve
re~enice. Da li redosled tvog prepri~avawa odgovara vremenskom redosledu doga|aja?
Ako tok pri~awa sledi vremenski tok doga|aja, onda takvo pri~awe zovemo hronolo{kim.
Moèmo li zakqu~iti: {ta je to prepri~avawe?
Prepri~avawe jeste ponavqawe onoga {to smo pro~itali ili
videli (kwige, pri~e, filma, pozori{ne predstave i sl.) svojim
re~ima.
A kakvo sve prepri~avawe moè biti?
115
Prepri~avati se moè ili pismeno ili usmeno. Samo prepri~avawe moè biti op{irno ili saèto. U op{irnom ili detaqnom prepri~avawu uzimaju se u obzir i glavni i sporedni momenti, vodi se ra~una o svim pojedinostima. Saèto prepri~avawe
podrazumeva izno{ewe samo glavnih doga|aja i bitnih pojedinosti datih u uvodu, zapletu, vrhuncu, raspletu i kraju pri~e.
Prepri~avawe mora biti te~no, celovito, i povezano logi~ki.
Ono ne sme biti rastrgano, nepovezano, sa iznenadnim prelaskom
s jednog doga|aja na drugi.
Prepri~avawe osim toga moè biti objektivno ili subjektivno. Objektivno prepri~avawe podrazumeva da se doga|aji predstavqaju ba{ onako kako su se dogodili. U subjektivnom prepri~avawu unosimo i svoje misli i ose}awa u pri~awe, ~ime se emocionalno vezujemo za samu pri~u. Zato subjektivno prepri~avawe uvek
ne odgovara istini.
Svaki sadràj koji se prepri~ava ima svoju strukturu zasnovanu
naj~e{}e na hronologiji doga|awa (na vremenskom redosledu doga|aja), a ta struktura uvek podrazumeva: uvod po~etak pri~e, tok
radwe isticawe najva`nijih momenata, vrhunac radwe i zavr{etak pri~e.
116
PRIÂWE
PRIÂWE O DOGA\AJIMA I DO@IVQAJIMA
Zaboravqena pri~a
Nekada davno deda je Milici ispri~ao jednu pri~u. Dugo je Milica pamtila pri~u, a
onda ju je po~ela zaboravqati. Milica je iz se}awa gubila re~ po re~ drage pri~e. Ostalo
je samo nekoliko nepovezanih re~i koje su li~ile na razru{enu ku}u.
Pomozimo Milici da oìvi zaboraqenu pri~u.
Od dedine pri~e Milici su u se}awu ostale slede}e re~i: DEDA, PLANINA, ZIMA,
PE]INA, MRAK, MEDVED, STRAH, SNALA@QIVOST, SPAS.
Posmatraj date re~i. Povezuj ih u re~enice. Zamisli sadràj pri~e tako da navedene
re~i imaju kqu~nu ulogu u pri~i. Izmisli naslov za pri~u.
U ovom slu~aju ti }e{ ispri~ati dedinu pri~u. Zato }e pri~a biti u tre}em licu. (Deda je oti{ao u planinu. Tamo je on zano}io...).
Napravi plan pri~e, tako da ona sadrì slede}e delove:
1. uvodni deo pri~e
2. zaplet
3. tok radwe (razvijawe pri~e),
4. vrhunac
5. obrt (preokret) radwe
6. zavr{ni deo pri~e
Sastavi pri~u tako da pri~awe odgovara redosledu doga|awa. Takvo pri~awe koje
odgovara vremenskom redosledu doga|awa zove se hronolo{ko (od gr~ke re~i hronos {to
zna~i vreme).
Kada pri~amo o onome {to se nije nama dogodilo, onda pri~amo o doga|ajima.
Pri~ati o doga|ajima zna~i pri~ati o ne~emu u ~emu nismo u~estvovali, nego smo to saznali od drugoga, pro~itali iz kwige, videli na filmu, u pozori{tu i sl.
Zamislite sada da ste vi na dedinom mestu, u dedinoj ulozi. Zamislite da se vama dogodilo ono {to se dogodilo dedi. Da li biste tada pri~u ispri~ali u tre}em licu? Da li
bi tada pri~a bila pri~a o doga|ajima?
117
Ispri~aj zaboravqenu pri~u u prvom licu, kao da se tebi, a ne dedi, sve o ~emu se govori u pri~i dogodilo. [ta se promenilo u pri~awu?
Pri~a moè biti ispri~ana ili u prvom ili u tre}em licu. Kad
je ispri~ana u tre}em licu, onda pri~a govori o doga|ajima (o
onome {to se nije dogodilo licu koje pri~a). Kad je pri~a ispri~ana u prvome licu, onda pri~i govori o doìvqajima (a doìvqaji su ono {to se u stvarnosti ili u ma{ti dogodilo licu koje
pri~a). Doìvqaji su, dakle, doga|aji ispri~ani u prvom licu.
Pri~awe uvek te~e po odre|enom planu, ono ima: uvod, tok radwe, vrhunac i zavr{etak. Pri~awe koje sledi vremenski tok doga|aja ili doìvqaja jeste hronolo{ko pri~awe. Pri~awe moè biti
subjektivno ili objektivno. Objektivno pri~awe podrazumeva ta~no, verno preno{ewe doga|aja, dok subjektivno pri~awe podrazumeva uno{ewe i pri~ao~evih stavova o samom doga|aju ili doìvqaju.
118
PORTRET
Hajduk Veqko Petrovi}
Veqko je bio tanka i visoka struka, sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti suvi
obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo poku~asta, nosa; i nije mu mlogo vi{e bilo od 30
godina kad je poginuo. Po srcu i po tjelesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u Srbiji, nego
se moè slobodno re}i i u cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vrijeme Ahila i
Milo{a Obili}a on bi zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bog zna, bi li se oni
mogli s wim isporediti. No to wegovo preveliko juna{tvo Kara|or|ije i Mladen ove
po{qedwe godine nijesu upotrebili kao {to bi vaqalo. Negotin, kao i svaki drugi grad,
mogao bi mlogo mawi junak, ali dobar urednik, ~uvati boqe od wega; a on bi u poqu pred
odabranim kowicima vrijedio vi{e nego iqada drugije. A osim toga on je svagda potrebovao starje{inu, da mu kaè, {ta }e ~initi; to je on sam priznavao, i jo{ je kazivao, da
bi od sviju srpski starje{ina, s kojima je vojevao, najvolio slu{ati Vuicu i kneza Miloja
Teodorovi}a (a za Mladena je javno govorio, da on nije za vojsku, i da Srbi moraju biti
nadbijeni i nesre}ni, |ego| on zapovijeda i upravqa). Kao {to mlogi veliki qudi poznaju svoju vrijednost, tako je i Veqko svoju poznavao, i ~esto se srdio, {to |ekoje male vojvodice, koje su svoja vojvodstva mawom rabro{}u, ili s novcima i s laàma dobili (kao
npr. Xoda Vraògrna~ki, Jova Pore~ki, @ivko Kladovski, Milisav Zaje~arski), imaju
ime i ~est kao i on; i ~esto bi govorio: Da Bog da, da se Srbi ne umire s Turcima dok sam
go| ja ìv, jer kako Turci udare, odma mene stanu malo odlikovati od ovi koko{ara; a da
se umiri s Turcima, onda bi mi i ène sudile; a kad ja umrem, da im Bog da mir, pa nikad
vi{e rata da nemaju. Istina da se Crni \or|ije gotovo vi{e bojao wega, nego on Crnoga
\or|ija, ali je slu{ao zapovijesti dosta dobro, osobito kako se bio preselio u Negotin.
Bio je pravi ajduk, i tim se imenom di~io i ponosio do svoje smrti.
Ahil veliki gr~ki (mitolo{ki) junak,
Kara|or|e, Crni \or|ije vo|a Prvog srskog ustanka,
Mladen Mladen Milovanovi}, vojvoda u Prvom srpskom ustanku, ministar vojske,
Miloje Teodorovi} vo|a ustanka u Lev~u i Temni}u,
hajduk odmetnik koji se suprotstavqa turskom nasiqu,
Vujica smederevski vojvoda,
Milo{ Obili} veliki srpski vitez iz Kosovske bitke iz 1389. godine
(Vuk Stefanovi} Karaxi})
Ovo je odlomak iz @itija ajduk Veqka Petrovi}a, koje je napisao reformator srpskoga jezika
i pravopisa Vuk Stefanovi} Karxi}. Kad je
pisao ovaj tekst, Vuk jo{ jo{ nije upotrebqavao
glas H. Zato on pi{e ajduk, {iroki (usta), iqada....
Prona|i sve re~i u tekstu u kojima je danas potrebno upotrebiti H, a
koje je Vuk pisao bez H. Jesu li to jedini nekwièvni oblici u ovome
tekstu? Ima li jo{ re~i u ovome tekstu koje danas ne smatramo kwièvnim? U svojoj îtanci ima{ celi {iri tekst, pro~itaj ga.
119
Sada obrati pa`wu na to kako je Vuk opisao hajduk Veqka Petrovi}a, istorijsku li~nost iz Negotina, velikog junaka iz Prvog srpskog ustanka.
Prona|i u tekstu sve re~i i izraze koji opisuju Veqkov fizi~ki izgled. Koje spoqa{we osobine je Vuk izdvojio kao karakteristi~ne za izgled hajduk Veqkov.
Da li je Vuk opisao samo fizi~ke osobine hajduk Veqkove? Kako su date Veqkove unutra{we, karakterne osobine?
Izdvoj delove tekste u kojima se opisuju situacije koje odslikavaju Veqkove karakterne osobine. Kako je Veqko gledao na svoje juna{tvo? Kako je cenio to juna{tvo u odnosu
na juna{tvo drugih? Za{to se srdio? Koju osobinu nije cenio kod svojih stare{ina? [ta
iz toga zakqu~ujemo o wegovom karakteru?
Vuk je hajdukVeqkov lik dao zaista ìvopisno, jasno, sluè}i se u tom slikawu epitetima: Veqko je bio tanka i visoka struka, sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti suvi obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo poku~asta, nosa.
Epiteti su naj~e{}e pridevi ~ije navo|ewe doprinosi ìvosti, slikovitosti i snazi izraza. Epiteti koje je Vuk upotrebio doprinose objektivnom opisu Veqkovom. A u objektivni opis ulaze sve osobine koje se prihvataju ~ulom vida ili sluha.
Da li je Veqkov lik Vuk predstavio samo elementima objektivnog opisa? Da li objektivni opis upotpuwava i slede}a Vukova ocena Veqkovog juna{tva:
Po srcu i po tjelesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u Srbiji, nego se moè slobodno re}i
i u cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a on bi zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bog zna, bi li se oni mogli s wim isporediti.
Vuk je, kako se vidi, Veqka kao junaka uporedio sa najve}im gr~kim i najve}im srpskim junakom, sa Ahilom i Milo{em Obili}em, procewuju}i da je on u svome vremenu
~ak ve}i junak od wih. Tako su pore|ewem u sliku Veqkovog lika uneseni elementi subjektivnog opisa. A pore|ewe je stilsko sredstvo koje na upe~atqiv na~in oslikava neki pojam, tako {to se on dovodi u vezu s drugim poznatim pojmom na osnovu nekih wihovih zajedni~kih osobina. Ovde je ta poredbena osobina juna{tvo. Sve osobine koje su rezultat
emocionalnog odnosa opisiva~a prema opisivanom liku ulaze u subjektivni opis. Tako
je Veqkov lik Vuk dao kombinuju}i elemente objektivnog i subjektivnog opisa.
Opis li~nosti koji sadrì detaqe lica stasa, kretawa, odela

kao i wegovih karakternih osobina naziva se portret. Ako se iznose samo fizi~ke, spoqa{we osobine, onda je to spoqa{wi ili
fizi~ki portret, a ako se daju samo unutra{we karakteristike,
imamo unutra{wi ili psiholo{ki portret. Naj~e{}e se te osobine kombinuju, pa u opis portreta ulazi i spoqa{wi izgled i
karakterne osobine opisivane li~nosti.
Napravi portret druga ili drugarice iz razreda prema samostalno sa~iwenom planu.
120
OPIS PEJZA@A
Beograd u snegu
Ve~ni su samo vidici Kalemegdana.
Kad se po wemu po|e, vra}aju se dva utiska svake zime. Da sneg budi se}awa, kod svakog,
na detiwstvo, a da sada raskopani jarkovi u parku se}aju na rovove iz rata, zavejane zaklone i prihvatnice. Za trenutak, ìvot Knez Mihajlove ulice zaboravqa se. Zima je
sti{ala varo{. La|e pod wom, pristani{ta pod snegom, stoje u nekom sti{anom ìvotu, skoro mrtvilu, u kome su pokreti retki.
Olupane la|e izvu~ene su u pesak. Ba~ene, kao i pro{lost. Beànijske kose su osun~ane. Prema Avali sne`no nebo, ali kroz koje se pomaqaju plavetnila i ose}aju planine.
Iste boje, kao i sne`na nebesa, iznad varo{i, lebdi dim. Sve je u boji sivoj, pepela, ve~erweg sutona; i sneg. Vrane lebde po vetru, tihim letom. Vetar ih baca, me|u zvuke sirena, ma{ina, nad sivim, nabranim vodama, boje prqavog snega, u nebo nad {umama. Iza ûkarice velika ravan, pod Kalemegdanom, pusta, sne`na, ~ini da se nebesa ~ine jo{
ogromnija. U wima se doga|aju igre velikih svetlosti.
Tek kad se sa terasa nadnese nad opkopima i bedemima, vidi se sva {irina stare tvr|ave nad kojom je dignut, visoko, Pobednik. /.../
Kroz nove, kamene ograde {etali{ta i terasa, s fewerima i stepenicama, ra|enim po
ugledu na dubrova~ki posat, du{e ledena ko{ava. Vrbaci smrznuti imaju boju krzna
medveda. Sve te ravni, dole, obukle su zimske boje {uma i zveri. U daqini samo sve se zavr{ava plavim dnom.
Ve~e je, i dan u boji leda, u boji o~iju severnih naroda. Sneg na Neboj{i kuli, na bedemima stvara ti{inu iznad razlivenih voda {to se pod Beogradom ~ine kao more. To je
veli~anstvena, precizna, spoqa{wa lepota Beograda, pod zimskim sutonom. /.../
Nova lepota Beograda pomaqa se dakle tu. U profilu, tvrdom i te{kom, od velikih,
kamenih blokova u visini, spratovi zidina isto kao brda }ute pod snegom, ali gledaju, u
zimsko ve~e, plamenim o~ima svojih osvetqenih prozora, {to se vide, kroz tamu i onda,
kad se pred nama pojavquje, daleko, velika, i ve~na tamna sen Avale i zimske no}i, u
snegu.
(Milo{ Crwanski)
121
Kako poznati srpski pisac Milo{ Crwanski opisuje Beograd u ovome tekstu? Napravi plan po kome je pisac pravio opis Beograda. Taj plan treba da prati vidike Kalemegdana.
Obrati pa`wu kojim redom pisac delove Beograda ukqu~uje u opis. Da li prvo u opis
ukqu~uje delove koji su bliì ili udaqeniji od Kalemegdana? Izdvoj sve delove Beograda
koje pisac pomiwe u opisu? Da li perspektiva opisa odgovara {irewu vidika Kalemegdana?
Kako u opis pisac ukqu~uje sam Kalemegdan? Kada pisac opisuje Kalemegdan? Koje elemente unosi u opis Kalemegdana?
[ta ~ini spoqa{wu lepotu Beograda? Koji vremenski periodi su ukqu~eni u opis?
U koje godi{we doba pada opis Beograda? Koje delove dana ukqu~uje?
Obrati pa`wu na to da li u ovom opisu Beograda prevladavaju objektivni ili subjektivni elementi opisa.
Izdvoj sve epitete i razvrstaj ih na one koji doprinose objektivnom, i one koji doprinose subjektivnom opisu Beograda. Izdvoj vrlo upe~atqive epitete za odslikavawe
boja koje se ukqu~uju u opis.
Izdvoj pore|ewa koja doprinose upe~atqivosti i ìvopisnosti opisa Beograda.
Osim pore|ewa i epiteta pisac se u opisu koristio i personifikacijom. Personifikacija je jezi~ko sredstvo kojim se oìvqavaju pojave iz prirode. Personifikacijom
se prirodnim pojavama, stvarima ili biqkama pridaju qudske osobine.
Obrati pa`wu na ìvopisnost personifikacije iz navedenog opisa Beograda:
U profilu, tvrdom i te{kom, od velikih, kamenih blokova u visini, spratovi zidina isto kao brda }ute pod snegom, ali gledaju, u zimsko ve~e, plamenim o~ima svojih osvetqenih prozora.
Sa kojim se jo{ stilskim jezi~kim sredstvom kombinuju personifikacije u navedenoj
re~enici iz teksta?
Opis nekoga predela (grada, sela, {ume, planine, livade, reke,

mora i sl.) naziva se pejza`.
122
OPIS ENTERIJERA I EKSTERIJERA

Desetica
Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; i{ao sam u tre}i razred realke. Jednog jeseweg jutra probudio sam se rano; tek je svitalo, u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika,
pa ipak mi se toga jutra u~inila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri
selidbi. Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u wima police za kwige, veliki drveni
kov~ezi koji su li~ili na sanduke, ormani za odelo, na sredini ogroman sto pokriven
kwigama i sveskama. Sve je to u sumraku dobilo ~udne, izobli~ene, nekako neprijateqske
oblike i ~inilo utisak neopisive bede i àlosti. Na ostalim posteqama leàli su moji drugovi; svi su jo{ spavali ~vrstim jutarwim snom; lica su im bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena. Bili su stariji od mene; ve} druga godina kako stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak im nisam pravi drug; gledali su me popreko, ni sam ne znam
za{to. Bili su to seqa~ki sinovi, sna`ni, bu~ni, veseli; a u meni je bilo, negde sasvim
na dnu, ne{to gorko i turobno, {to je mo`da i nehotice izbijalo i u re~ima i u o~ima.
U prozore je udarala ki{a, sasvim tiho, kao mekim prstima; lila je ve} nedequ dana u
dugim, tankim mlazevima; to je bila ona ki{a koja ~oveka rastuùje, ~ini tupim i zastre mu sve vedre slike a otkriva druge, nepoznate, u sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio
je teàk, zagu{qiv, zaudaralo je na ostatke slabe ve~ere, na ki{u, na neokupana, znojava
tela, na otrovni dah bolesnika. /.../
S kwigama pod pazuhom izi|oh na ulicu. Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh se od
zime. Ki{a mi je sipala u lice, kwige sam sakrio pod kaputi}. Ulice su bile sumorne,
sive; sve je bilo sivo, ku}e, qudi, misli, sav svet; trotoar je bio klizav, po ulicama su se
skupqale i razlivale velike bare; kad bi prolazila kola, prskalo je na obe strane i qudi su se sklawali; neba nije bilo, siva magla visila je do mokrih krovova. Qudi koje sam
sretao bili su svi mrki, nepristupa~ni, kao da u glavi skrivaju mra~ne misli, ru`ne
brige, ùrili su kraj mene, svi su gledali u zemqu.
Nisam i{ao pravo prema {koli, jo{ je bilo suvi{e rano. I{ao sam ulicama, a nisam
gledao nikuda, niti sam {to traìo. Katkad su iz otvorene pekarnice zamirisale tople
sveè zemi~ke, one zlatnoùte; jedanput zarska{, pa je nestane. Ki{a je tiho padala; iz
oluka po uglovima je curilo, bare su rasle, prekrivale ulice od trotoara do trotoara;
~im bih koraknuo, {qapnulo bi i voda mi je u cipelama brizgala ve} izme|u prstiju.
[kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo gospodstvena; bio sam pred wom kao prosjak pred dvorcem. Prozori su gledali mrko i strogo kao u~iteqi. Kad sam u{ao u predvorje, oborio sam glavu i bilo mi je te{ko. Tako bi ~ovek u{ao u hram neprijateqa, ruku
svezanih na le|ima, sav bedan i ponièn. Noge su mi bile te{ke, i{ao sam polako po stepenicama, pognut, kao {to idu starci. /.../
(Ivan Cankar)
123
Ovo je odlomak iz pri~e Desetica poznatog slovena~kog pisca Ivana Cankara. Celu
pri~u ima{ u svojoj îtanci, pro~itaj je. Ispri~aj wen sadràj. Da li je pisac pri~u
ispri~ao kao doga|aj ili kao doìvqaj? U kome je licu ispri~ana pri~a? Posebnu pa`wu
obrati na raspoloèwa glavnog junaka.
Obrati sada pa`wu na deo pri~e koji je ovde prenesen. O ~emu se u ovom delu govori?
Govori li se vi{e o de~akovim emocijama (ose}awima) ili o okolnostima (situacijama)
u kojima se de~ak nalazi?
Obrati pa`wu na to kako de~ak doìvqava sobu u kojoj se probudio jednog jeseweg jutra? Kako on opisuje sobu? Koje predmete u sobi izdvaja? Kako mu svi ti predmeti izgledaju? Koje im zajedni~ke osobine pripisuje?
Otkrij plan opisa sobe, obra}aju}i pa`wu na odnos opisa sobe u celini, delova
name{taja u sobi, i drugova koji u sobi jo{ spavaju. Na koji je na~in de~ak atmosferu u
sobi doveo u vezu sa wegovim odnosom prema drugovima s kojima u woj ve} drugu godinu
stanuje? [ta je to {to ga najvi{e deli od drugova iz sobe?
Kako se naziva opis unutra{weg prostora?
Opis unutra{weg prostora naziva se enterijer. U opisu enterijera pisci se ~esto koriste i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa.
Izdvoj iz teksta najpre elemente objektivnog, a potom i elemente subjektivnog opisa?

Koji su nagla{eniji i bitniji u ovome opisu? Za{to?
Izdvoj epitete kojima se daje slika sobe, predmeta i spava~a u woj, a potom i epitete
kojima se oslikava de~akovo emocionalno stawe.
Ima li u takvom slikawu i pore|ewa? Izdvoj ih i ukaì na wihov zna~aj za slikawe
subjektivnih elemenata opisa.
Da li se u ovom odlomku daje samo opis unutra{weg prostora, samo opis sobe? Opisuje
li se ovde i otvoreni prostor?
Obrati pa`wu kako pisac slika atmosferu po{to je de~ak iza{ao na ulicu? Na kojim elementima objektivnog opisa pisac gradi sliku ulice i {kole? Kako oslikava spoqa{wu atmosferu? Koje sve detaqe ukqu~uje u opis? Kombinuje li pisac sa objektivnim
elementima i elemente subjektivnog opisa? Koje elemente subjektivnog opisa posebno
isti~e? Koji elementi opisa najboqe odslikavaju de~akovo stawe i raspoloèwe pred
{kolskom zgradom? Za{to se de~ak pred {kolom ose}a kao prosjak pred dvorcem u koji ulazi kao u hram neprijateqa? Prona|i i druga pore|ewa u tekstu kojima su ìvopisno i neposredno predstavqena de~akova ose}awa?
Kako se naziva opis otvorenog prostora?
124
Opis spoqa{nosti nekog objekta ili opis otvorenog prostora

naziva se eksterijer. Pri opisu eksterijera pisac se naj~e{}e zadràva samo na opisu karakteristi~nih delova, dovode}i u vezu
wihove karakteristike s emocionalnim stawem ~oveka koji se u
tom eksterijeru nalazi.
Napravi opis enterijera i eksterijera svoje {kole. Kombinuj i elemente objektivnog

i elemente subjektivnog opisa enterijera i eksterijera {kole.
125
OPISIVAWE JEDNOSTAVNOG
RADNOG POSTUPKA
Na ~asu s u~iteqicom
U zelenim i niskim klupama sedi tridesetak devoj~ica s rukama ~vrsto skr{tenim na
grudima kao da se boje da }e im pobe}i uzbu|eno malo srce. Sve dugine boje, i jo{ vi{e,
bore se o prvenstvo u razredu. Vazduh miri{e na nov cic, sveù boju, petroleum, mast za
cipele, badem-sapun i ostala sredstva za ulep{avawe dece i {kole. Ova neobi~na
me{avina mirisa opila je decu. Ona nepomi~no prate tajanstvene pokrete u~iteqi~ine.
U~iteqica prevr}e ogromnu kwigu, ve}u od svakog deteta, skida nao~are i bri{e ih,
trqa nos oko o~iju, opet stavqa nao~are, uzima neko drveno drvce i uma~e ga u crnu
bo~icu kraj kwige pa wime pi{e, a kad {kripne klupa, kroz razred proleti, kao
ogromna muva zlatica, weno podignuto: pst! Onda sva deca u~vrste o~ice pravo na teme
u~iteqi~ino i, pored toga {to sklope usta, sna`no stisnu zube iza wih da im se ne bi
slu~ajno omakla koja re~; tako im do|e od toga neobi~no, nezgodno i umore se kao od najteèg posla. Kad se posle jednog ~asa stanu, premorena, osvrtati, u~iteqica sklopi onu
debelu kwigu, pa pogleda ispituju}i ih gospodarski po celom razredu.
cic vrsta jeftine pamu~ne tkanine, s utisnutim {arama
(Desanka Maksimovi})
O kome Desanka Maksimovi}, poznata srpska pesnikiwa, govori u ovom odlomku iz

pri~e Ho}u da se radujem?
Na osnovu ~ega se moè
zakqu~iti da je re~ o |acima prvacima, o onima koji su tek po{li u {kolu?
Nabroj radwe koje obavqa u~iteqica? Jesu li u~iteqi~ini postupci prirodni?
Nabroj postupke koje
~ine deca?
Jesu li u~iteqi~ini i
de~ji postupci u me|usobnoj vezi? Pokaì u ~emu se
ogleda wihova povezanost?
126
Da li je opis postupaka u~iteqice i devoj~ica dat potpuno objektivno? Da li su u opis

uneseni samo elementi koji su dostupni na{im ~ulima (~ulu sluha i ~ulu vida)?
Jesu li u opis ukqu~eni i subjektivni elementi?
Izdvoj subjektivne elemente opisa? Kojim jezi~kim sredstvima su predstavqeni subjektivni elementi opisa? Izdvoj sve epitete koji na upe~atqiv i ìvopisan na~in odslikavaju atmosferu u u~ionici?
Izdvoj pore|ewa pomo}u kojih je pesnikiwa slikovito oslikavala postupke |aka i
u~iteqice.
êsto se opisuju jednostavni ili sloèni ~ovekovi postupci.

Pri wihovom opisivawu va`no je izdvojiti izrazite pojedinosti, wihov redosled i wihovu me|usobnu povezanost. Tako|e je bitno da opis ne bude suvoparan, nego da se sa elementima objektivnog
opisa uvek kombinuju i elementi subjektivnog opisa.
Opi{i usmeno ili pismeno prema unapred napravqenom planu neki svoj postupak,
kao npr.: priprema stvari za {kolu, postupak kuvawa ~aja, pripremawa doru~ka i sl.
127
IZVE[TAVAWE
VEST
Akcija
Svaki sredwo{kolac ili student koji ima markicu za javni prevoz (u Beogradu) i
kupi kartu za projekciju filma Na lepom plavom Dunavu u bioskopu Balkan, od danas
moè besplatno da povede sebi dragu osobu. Akciju pod nazivom GSP vas vozi u
bioskop organizuje gradski prevoznik, a ciq je motivisawe mladih putnika da koriste
pretplatne karte, koje su najjeftijiji na~in pla}awa"
GSP Gradsko saobra}ajno preduze}e
(Ve~erwe novosti, 26-27. 4. 2008, 20)
Prisetite se {ta ste u prethodnim razredima u~ili o izve{tavawu. Koje su odlike

izve{tavawa? Da li pri izve{tavawu prevladavaju duge ili kratke re~enice? Ima li u
izve{tavawu elemenata slikovitosti i emocija? [ta je osnovni zadatak svakoga izve{tavawa?
Izve{tavawe moè biti usmeno ili pismeno. Moè se odnositi na sve ono {to je
vezano za ìvot i rad qudi. Naj~e{}i oblici izve{tavawa jesu obave{tewe, izve{taj i
vest. I u obave{tewu i u izve{taju samo se registruju ~iwenice, podaci i rezultati,
bez li~nog (emocionalnog) odnosa prema wima. Obave{tewe je jednostavniji oblik
izve{tavawa od izve{taja.
Sastavi pismeno obave{tewe o izmenama u rasporedu ~asova svom drugu koji nije bio
u {koli.
Sastavi pismeni izve{taj o radu literarne ili neke druge sekcije u ~ijem radu si
u~estvovao/ u~estvovala u ovome tromese~ju.
Da li glavne osobine izve{tavawa prepoznaje{ i u navedenom novinskom tekstu? Taj
tekst predstavqa vest. [ta su osnovne odlike navedene vesti? Odgovori na slede}a
pitawa, i dobi}e{ osnovne karakteristike teksta vesti!
128
KO su nosioci aktivnosti?
[TA se dogodilo?
GDE se dogodilo?
KADA se dogodilo?
KAKO se dogodilo?
ZA[TO se to dogodilo?
Svaka vest treba da odgovori na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? ZA[TO? i KAKO?
Tekst vesti ne mora imati odgovor na svako od pitawa, ali ve}inu treba da sadrì.
Vest je naj~e{}i oblik novinarskog izraàvawa. Predmet vesti

moè biti samo neki aktuelan doga|aj koji je po ne~emu zanimqiv
za javnost. Tekst vesti treba da bude istinit, aktuelan, vaàn i
kratak (saèt), i oslobo|en li~nih komentara i emocija.
Sa~inite jednu vest o nekom zna~ajnom doga|aju iz ìvota va{e {kole! Ukqu~ite u
tekst vesti sva navedena pitawa, na koja vest treba da pruì odgovore.
Obratite pa`wu i na slede}e dve novinske vesti. Analizirajte ih prema pitawima na
koje vest treba da odgovori. Koja je karakteristika vesti posebno nagla{ena u prvoj, a koja u drugoj od navedenih vesti?
Nova besplatna {kola plivawa za budu}e |ake

prvake vra~arskih osnovnih {kola otpo~ela je u
Sportskom centru Vra~ar u Sjeni~koj ulici. Ju~e je
odràn i prvi promotivni ~as plivawa. [kola }e
trajati sedam nedeqa, a treneri }e svako dete posebno
podu~avati plivawu tri puta nedeqno. Mali{ani }e
dobiti kape i nao~are. [kolu }e poha|ati 295 dece,
koja pripadaju pred{kolskoj grupi vra~arskih obdani{ta.
Ovu akciju, ~etvrti put za redom, finansirala je
op{tina Vra~ar u saradwi sa gradom (Beogradom).
(Ve~erwe novosti, 17. 4. 2008, 18)
Belgijska vlada saop{tila je (ju~e, 25. 4. 2008. godine) da je pokrenula istragu kako bi se ustanovila ispravna cena fi{eka pomfrita, koji se u toj zemqi
smatra nacionalnim jelom.
Naime, vlasti smatraju da je
nedavno poskupqewe pomfrita neosnovano.
(Ve~erwe novosti,
26-27. 4. 2008, 8)
129
130
SADR@AJ
PROSTA REÊNICA....................................................................................................................5
Subjekatski i predikatski skup re~i ...............................................................................5
Glagolski i imenski predikat ............................................................................................9
IMENI^KI DODACI ..............................................................................................................11
Atribut ..............................................................................................................................11
Apozicija..............................................................................................................................15
GLAGOLSKI DODACI...............................................................................................................18
Pravi i nepravi objekat....................................................................................................18
Prilo{ke odredbe................................................................................................................21
UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR.........................................................................................25
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE REÎ ........................................................................27
Nepromenqive re~i .............................................................................................................31
SLO@ENA REÊNICA .............................................................................................................35
PROMENA IMENICA ..............................................................................................................38
Nominativ ..........................................................................................................................41
Genitiv ................................................................................................................................44
Dativ ..................................................................................................................................48
Akuzativ ..............................................................................................................................50
Vokativ ................................................................................................................................53
Instrumental ....................................................................................................................56
Lokativ................................................................................................................................59
PRIDEVI ......................................................................................................................................62
Zna~ewe i vrste prideva....................................................................................................63
Slagawe prideva s imenicama i wihova re~eni~na funkcija ......................................64
Promena prideva..................................................................................................................64
Pridevski vid ......................................................................................................................66
Komparacija prideva ..........................................................................................................67
IMENI^KE ZAMENICE ..........................................................................................................72
Povratna li~na zamenica.................................................................................................76
Neli~ne imeni~ke zamenice ..............................................................................................78
Zamenica Vi .........................................................................................................................79
131
GLAGOLI.......................................................................................................................................81
Podela glagola po trajawu radwe (glagolski vid)...........................................................82
Podela glagola po prelaznosti radwe (glagolski rod) ...................................................85
INFINITIV ..............................................................................................................................87
PREZENT .......................................................................................................................................90
Tvorba prezenta i prezentska osnova..............................................................................91
Prezent pomo}nih glagola .................................................................................................92
RADNI GLAGOLSKI PRIDEV.................................................................................................94
PERFEKAT ....................................................................................................................................97
FUTUR PRVI ..............................................................................................................................100
BROJEVI ......................................................................................................................................103
Brojne imenice...................................................................................................................105
Pisawe brojeva ...................................................................................................................106
KRATKI I DUGI AKCENTI ..................................................................................................107
PISAWE VI[E^LANIH GEOGRAFSKIH IMENA ........................................................109
PISAWE VI[E^LANIH IMENA PREDUZE]A I USTANOVA..................................111
PRAVOPISNI ZNACI I INETRPUNKCIJA .................................................................113
Zapeta ................................................................................................................................113
Ta~ka i zapeta ..................................................................................................................114
Tri ta~ke...........................................................................................................................114
Crtica...............................................................................................................................114
JEZI^KA KULTURA ..................................................................................................................115
Prepri~avawe. Prepri~avawe kratkih tekstova......................................................115
Pri~awe. Pri~awe o doga|ajajima i doìvqajima ....................................................117
Portret.............................................................................................................................119
Opis pejzaà ......................................................................................................................121
Opis enterijera i eksterijera .......................................................................................123
Opisivawe jednostavnog radnog postupka.....................................................................126
Izve{tavawe. Vest..........................................................................................................128
132
Dr Milo{ Kova~evi}
SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
Izdava~
SRPSKA [KOLA, Beograd, Nu{i}eva 6
Za izdava~a
Nenad Jerosimi}
Urednik
dr Tiodor Rosi}
Ilustracije
Rade Markovi}
Grafi~ka oprema
Sa{a Stefanovi}
Korektura
mr Ilijana ûtura
Priprema za {tampu
Negativ, Beograd
[tampa
Merlin so, Vaqevo
Tira` 5000
Beograd, 2009.
133
134
135
136

Gramatika5 Konacno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gramatika5 Konacno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milo{ Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA

Re{ewem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 650-02-00263/2008-06/01

Svaki tekst, pa i ovaj Ko~i}ev, sastavqen je od re~enica. Glavni ~lanovi re~enice su

Predikat koji u svom sastavu ima i neku neglagolsku re~ naziva se

Navedi jo{ primera prostih re~enica s imenskim predikatom i poka`i slagawe

Objekat i prilo{ke odredbe uvek su zavisni ~lanovi predikatskog skupa re~i.

GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKAT

Glagolski predikat je uvek iskazan u nekom li~nom glagolskom obliku

Imenski predikat uvek se sastoji od dva dela: od glagola nepotpunog zna~ewa

Imenski predikat se, prema tome, uvek sastoji od:

`aluzine kapci na prozorima

Prona|i u tekstu: a) atribute koji su dodaci subjektu,

Atribut je imeni~ki dodatak koji odre|uje imenicu naj~e{}e

Ovo je odlomak iz pri~e Nu{ka poznatog srpskog pisca Bore

U tekstu je upotrebqena i slede}a re~enica:

Apozicija je dodatak imenici. Ona je uvek izra`ena imenicom.

U navedenom tekstu ima jo{ primera za

Apozicija se uvek u pisawu odvaja zapetom. Ako nije na kraju re~enice,

Je li svaka imenica uz imenicu apozicija? Pogledajmo jedan primer iz teksta:

Postavqaju}i pitawe KOGA? i [TA?,

Pogledajmo slede}e primere:

Objekti koje ne dobijamo na pitawe KOGA? ili [TA?, nego na

Za vladara koga opisuje pisac ka`e da je bio jedan od najskupqih

Kojim su sve prilozima iskazane prilo{ke

Uz prilo{ku odredbu za mesto u tekstu je vrlo ~esto navo|ena i prilo{ka odredba za

Prona|i u tekstu sve prilo{ke odredbe za

Zna{ od ranije da postoji i prilo{ka odredba za na~in. Tu prilo{ku odredbu imamo

[ta se ozna~ava istaknutom prilo{kom odredbom? Na koje pitawe se ta prilo{ka

Ko je razgovarao u odlomku iz pri~e Moj tata je metalac

Kakav je polo`aj pi{~evih re~i

Mo`e li se razgovor izme|u Milana

Volio bih da naslikam

Vjetrovi se topli ni`u

Za{to, kad nad torwem plavim

^ini mi se kako ptice

Za{to vidim labudove,

Kada po~nu zvijezde nijeme,

Kako pesnik slika svoju qubav prema Mariji?

U promenqive re~i, videli smo, spadaju imenice, jer im se u razli~itim re~eni~nim

Izdvoj sve imenice iz navedene

Promenqive re~i su: imenice, glagoli, pridevi, zamenice i

Re~i koje u razli~itim re~eni~nim okru`ewima ne mewaju svoj

Razvrstaj sve re~i iz pesme u

O kakvom rastanku s detiwstvom pisac govori? [ta je dovelo do

Prona|i u tekstu sve predloge.

Izdvoj sve priloge iz

Prilozi su nepromenqive re~i koje se prila`u (dodaju)

Posebno treba obratiti pa`wu na priloge koji se po obliku podudaraju s pridevima.

Milan je dobro dete. To je lepo odelo.

b) Milan dobro u~i. To je lepo napisano.

Prona|i i podvuci sve

Veznici su nepromenqive re~i koje slu`e za povezivawe re~i i

U tekstu imamo i slede}u re~enicu:

U nepromenqive re~i spadaju i uzvici. Evo nekoliko primera:

Uzvici su nepromenqive re~i kojima se naj~e{}e izra`avaju

Zakqu~imo: koje sve vrste re~i pripadaju nepromenqivim re~ima?

Nepromenqive re~i su: prilozi, predlozn, veznici, uzvici i

Kako je pisac opisao odnos izme|u {kolskih drugova?

U navedenoj re~enici (a isti je slu~aj i sa na{om drugom re~enicom) proste re~enice

Izdvoj iz teksta sve slo`ene

Razli~iti oblici u kojima se pojavquju imenice nazivaju se pade`i.

Pade`ni oblici se dobijaju kad se na imeni~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki