POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUNA

SLUBA VRANJE

BROURA
Mr Neboja Mladenovi, dipl.ing.

GAJENJE LESKE

DECEMBAR 2010.

PROIZVODNJA LENIKA U SVETU

Godinja svetska proizvodnja lenika je u proseku oko 500.000 tona.
Najvei proizvoai su: Turska sa vie od 315.000 tona (ili 63%), Italija sa
oko 115.000 tona (23 %), a daleko iza njih panija sa priblino 29.000 tona
i SAD sa priblino 17.500 tona.
Svetski izvoz je oko 350.000 tona.
Najvei izvoznik je Turska sa oko 75% od ukupnog svetskog izvoza.
Veina evropskih zemalja su uvoznici lenika.
Najvei uvoznici oljutenog lenika su : Nemaka (63.800 tona), Austrija
(16.000 tona), Rusija (15.700 tona), Francuska (15.500 tona ), vajcarska
(11.200 tona), Engleska (7.900 tona), Holandija (6.400 tona), Belgija (4.900
tona).

PROIZVODNJA LENIKA U SRBIJI

Proizvodnja lenika u Srbiji je mala, posebno proizvodnja namenjena za
trite. Srbija uvozi 95% ploda lenika da bi podmirila sopstvene potrebe.
Gajenje leske ogranieno je uglavnom na okunice, a plantani zasadi su
retki. Zasadi nisu vei od 10 ha. Godinja proizvodnja ne prelazi 1.000 tona.
Srbija nema duu tradiciju u proizvodnji lenika, pa je i to sigurno jedan od
razloga to se ona na ovim prostorima malo gaji. Tek poetkom osadesetih
godina prolog veka prilo se intenzivnijem podizanju plantanih zasada
leske i to prvenstveno italijanskih sorti.
Sa druge strane treba navesti injenice koje predstavljaju trenutno stanje,
mogunosti i daju prednosti gajenju leske u Srbiji:
- Tolerantnost na argoekoloke uslove,
- Raskorak izmeu stvarnih potreba za plodovima i stanja te proizvodnje,
- Struni pristup osnova za uspenu i rentabilnu proizvodnju i prelaz iz
ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju,
- Postoje preduslovi da se uvoz supstituie izvozom,
- Povoljna cena na tritu,
- Poveanje standarda i obezbeenje egzistencije veeg broja ljudi.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije
subvencionie podizanje savremenih zasada leske.
Najvee plantae nalaze se uglavnom oko G. Milanovca (oko 250 ha),
Subotice itd..

ZNAAJ PROIZVODNJE LENIKA

Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo
cenjeni na domaem i svetskom tristu. Plod leske u hemijskom pogledu
predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja,
belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini.
Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 60% do 65%, proteina 15% do 17%,
ukupnih ecera od 5% do 6%, vode 5% do 6% , mineralnih materija od 1,8%
do 3% i sadre vitamine: E, A, kompleks B vitamina i dr.
Oni su odlina hrana i desert. Imaju dobru aromu a sadre vie kalorija od
mesa. Leska ima plodove ije je jezgro najkvalitetnija sirovina u
konditorskoj industriji. Dosta se koristi i u domainstvu.
Lenici su transportabilni i lako se uvaju. Ljuska se lako lomi i jezgro se
lako odvaja od ploda. Zato su plodovi cenjeni i vrlo traeni na domaem i
inostranom tritu.

AGROEKOLOKI USLOVI ZA GAJENJE

Svetlost - Leska je heliofit to znai da su za njeno gajenje pogodniji
osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i brojem stabala po hektaru.
Reproduktivni organi su po periferiji krune to potvruje zahteve leske za
insolacijom kako bi se oni formirali. Potvrdu ove injenice nalazimo u
njenom gajenju oko Sredozemnog mora.
Temperature - Leska se moe gajiti i u rejonima u kojima se temperatura
zimi sputa i od -22C (po nekim autorima podnosi i do -30C ), tako da
minimalne zimske temperature nisu ograniavajui faktor za gajenje leske.
Leska sirurno donosi rod u podruju gde je srednja godinja minimalna
temperatura oko -4 C i apsolutni godinji minimum od -11 do -12C.
Muki cvetovi dok su zatvoreni izdre do -16, odnosno -18C , a kad su
otvoreni svega -8 do -10 C , dok u momentu oslobaanja polena samo -5
do -7 C . enski cvetovi pre cvetanja izdre -13 do -16 C, a u momentu
cvetanja -7 do -8 C. Mrazevi sa temperaturom -4 do -6 C mogu da
otete mlade letoraste i do 50%.
Voda i vlanost - Za uspeno gajenje trai dovoljno vode u zemljitu i dosta
visoku relativnu vlanost vazduha, odnosno 70-80% (rene doline i osojne

poloaje). Potrebno je od 700-800 mm vodenog taloga godinje, ali padavine

pravilno rasporeene po mesecima posebno u periodu vegetacije.
U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta, voda je najpotrebnija to su
meseci: od polovine maja do polovine avgusta.
Nadmorska visina - Moe se uspeno gajiti u irokom rejonu. Najbolje
uspeva u brdskim i priplaninskim rejonima. Uspeva na nadmorskoj visini od
200 do 800 m (postoje primeri uspenog gajenja do 1.200 metara).
Ekspozicija - Odgovaraju joj severne, severozapadne i severoistone
ekspozicije u toplijim krajevima (hladnije su - kasnije cvetanje) a
severoistone, severozapadne i zapadne ekspozicije u hladnijim krajevima.
Vetar - Vetrovi su vrlo tetni u fazi cvetanja, pogoduju joj blagi i vlani
vetrovi (povetarci) zbog raznoenja polena i bolje oplodnje..
Zemljite - U odnosu na zemljite nije veliki prodira (srednje plodna, laka,
peskovito-glinovita, humusno-karbonatna i umereno vlana). Ne podnosi
plitka, siromana, skeletna, suva i kisela zemljita. Najbolje rezultate daje na
peskovito ilovaastim, aluvijalnim i deluvijalnim tipovima zemljita koja
su uz to duboka najmanje 100 cm. Na aluvijumima na nadmorskoj visini
100-500 metara moe da rodi 4-5 t/ha.
Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma
dugo zadrava povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske.
Prema reakciji zemljita (pH vrednosti) leska je tolerantna, jer dobro uspeva
na zemljitu pri vrednosti pH od 5 do 7,5 (pH od 8 izaziva hlorozu lista) .
Leska ne podnosi movarna zemljita. U divljem stanju leska se nalazi na
krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo da
omoguuje ravnomerno razvijanje korenove mree kako lateralno, tako i po
dubini. A to e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i
vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora
zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae najmanje
ulaganja za dovoenje u odgovarajue optimalne uslove.
Zemljite za lenik bi trebalo da sadri:
15-20% gline;
20-30% sitnog peska;
15-20% koloida;
30-50% krupnog peska.
Kora navodi da je za rast i razvie leske dovoljno plodno zemljite koje
sadri:
preko 3% humusa;
250 - 300 ppm lako usvojivog kalijuma i
120 -140 ppm lako usvojivog fosfora.
Naa zemlja ima odline ekolole uslove za gajenje leske.

MORFOLOKE OSOBINE

KOREN
Kod leske se po nainu postanka, razlikuju dva korena: vegetativni i
generativni. Generativni koren znaajan je za proizvodnju podloga od divlje
leske (C. colurna), poto ne daje izdanke. U praksi se praktikuje proizvodnja
sadnica leske na neki od vegetativnih naina razmnoavanja. Sve su one na
vegetativnom korenu. Masa korena vegetativno razmnoene leske je na
povrini koja ne prelazi povrinu projekcije, odnosno oko 6-7% mase korena
moe se nekada nai izvan krune. Koren joj je razgranat i u tome je njena
velika sposobnost da maksimalno koristi vodu iz zemljita, odnosno da
podnosi suu. Osnovna masa korena je na dubini od 40 cm (do 70 cm) i oko
1 m u polupreniku od debla. Leska ima bioloku sposobnost vegetativnog
razmnoavanja. Meutim u isto vreme na stalnom mestu formira masu
izdanaka, to poskupljuje proizvodnju.

KRUNA
U spontanom stanju formira bun sa malim izuzetkom u nekih vrsta
leske - C. colurna. U bunu su grane nejednake starosti, pa se i njihova boja
kore razlikuje. U mlaih grana kora je siva, pokrivena dlaicama dok je kod
starijih grana kora glatka i zatvorenije boje

LIE

Lie je kod leske iroko, obrnuto jajoliko, na vrhu picasto, po periferiji

nepravilno nazubljeno. Na licu je glatko a sa nalija maljavo.

CVET
Leska je jednodoma vona vrsta (monoina) na istoj biljci nalaze se
odvojeni muki i enski cvetovi grupisani u cvasti.
Muki cvetovi poreani su u vidu vretena i nazivaju se rese. One su u vreme
cvetanja duge od 4-10 cm (i do 15 cm). Rese mogu biti pojedinane ili 2-3
zajedno (ree vie resa). Svaka resa sastoji se od 130 -290 mukih cvetova.
Svaki muki cvet sastoji se od jedne brakteje, dve brakteole i etiri pranika
koji su razgranati i svaki ima po dve antere. Formiranje zaetaka mukih
cvetova poinje u maju mesecu.
enski cvetovi grupisani su 2-20 (proseno oko 8) u cvasti glomerule. One
predstavljaju u stvari meovite pupoljke, obavijene su ljuspastim listiima i
do poetka cvetanja se ne razlikuju od vegetativnih pupoljaka.
Glomerule se sastoje iz dva dela: donjeg vegetativnog dela sa malom
osovinom koja sadri zaetke 6-7 internodija i gornjeg rodnog pupoljka
(cymulae) koji se sastoji od proseno etiri brakteje od kojih svaka u osnovi
ima po dva cveta. Svaki enski cvet ima jedan tuak sastavljen od dve
karpele. U vreme cvetanja, enski cvet sastoji se od dva stubia koji se
zavravaju dugim crvenim tukovima (vrh tuka lii na bradu). U osnovi oni
nose mali meristem plodnika. Formiranje zaetaka enskih cvetova poinje u
junu mesecu.

RODNE GRANICE
Rodne granice leske su jednogodinje i mogu biti razliite duine.
Kod kraih rodnih granica (duine do 20cm) rese i glomerule se uglavnom
formiraju terminalno na vrhu granice. Poveanjem duine granica zona u
kojoj se najvie formiraju cvasti postepeno se udaljava od vrha. Takoe, sa
poveanjem duine rodnih granica poveava se broj glomerula koje se na
njima formiraju i to do duine od 40 cm. (posle toga se broj glomerula
smanjuje). Neke sorte formiraju veliki procenat glomerula na peteljkama
resa (Halsi Din, Enis), dok druge sorte formiraju vrlo malo (Barselona).

OSNOVE RODNOSTI
CVETANJE, OPRAIVANJE, OPLODNJA I PORAST PLODA

Cvetanje - Leska cveta vrlo rano. U naim uslovima u toku februara ili
marta.U uslovima toplije mediteranske klime u januaru (ili ak u decembru
Francuska, panija). Cvetanje je znato pre listanja.
Muki i enski cvetovi nemaju istovremenu fizioloku funkciju.
Kod leske su prisutne sledee karakteristike cvetanja:
Dihogamija - muki i enski cvetovi se ne otvaraju i ne cvetaju istovremeno;
Homogamija - muki i enski cvetovi otvaraju se istovremeno i cvetaju
istovremeno (ili sa vrlo malom razlikom);
Protandrija - ranije cvetanje i sazrevanje mukih cvetova (ea pojava);
Protoginija - ranije cvetanje i sazrevanje enskih cvetova (izuzetno je retka
kod leske).
Muki i enski cvetovi se ne otvaraju istovremeno prisutna je dihogamija i to
ee protandrija. Muki cvetovi imaju manje potrebe za relativno niskim
temperaturama (manje od 7,2 C), 100-860 h (350-600 h) dok su kod
enskih cvetova one vee 290-1550 h (600-800 h). Nie temperature utiu
na bre otvaranje enskih, a vie (vee od 9 C) na bre otvaranje mukih
cvetova. Duina cvetanja zavisi uglavnom od temperature. Nie temperature
usporavaju i produavaju cvetanje. Cvetanje mukih cvetova traje 7-30 dana,
a enskih cvetova je znatno due 15-60 dana.

Cvetanju mukih cvetova prethodi izduivanje resa. Oslobaanje polena

traje 3-4 nedelja ali ga hladne zime usporavaju (na T od -8 do -12 C
izostaje). Sorte leske ranog resanja nekih godine resaju od decembra do
januara, tako da ne oprae ni jednu sortu. Poetak i tok cvetanja kod leske
zavise od starosti zasada, klimatskih prilika itd. Topla jesen, zima i prolee
ubrzavaju resanje. Iz tih razloga neka sorta jedne godine cveta homogamno,
a druge dihogamno. Kada je mlai zasad ona ranije resa. Sua takoe
ubrzava resanje leske i ono krae traje. U kontinentalnom uslovima
proizvodnje leske ak su vee razlike u resanju izmeu godina nego izmeu
sorti. enski cvetovi su na jednogodinjoj granici i razvijaju se iz meovitih
pupoljaka. Prvo se razvije porast sa vie listova (obino 3-5), a na vrhu
porasta su u rano prolee opraeni, ali neoploeni enski cvetovi. Vei
porast je kod mlaih voaka.
Opraivanje - Leska je praktino stranooplodna - autosterilna vona vrsta.
Ona se obino oprauje nekoliko meseci pre oplodnje. Opraivanje se obino
vri u februaru a oplodnja u maju. Opraivanje se vri pomou vetra
anemofilno. Ekonomski znaajnijeg roda ne moe biti pri samooplodnji jer
se dobijaju nii prinosi i vei procenat praznih plodova.Zato je pri gajenju
leske obavezno obezbediti opraivae oko 6 do 15% stabala. Opraivai ne
treba da su udaljeni vie od 20 m od glavne sorte. Ne postoji sorta
univerzalni opraiva kao to ne postoje ni standardne svetske sorte
(sortiment se karakterie vie obelejima svake zemlje).
Isto tako postoje i intersterilne grupe sorti. Smatra se da se Daviana i
Cosford ne oplouju (intersterilne su). Postoje sorte koje izuzetno rano
resaju (Tonda Gentile della Langhe, Tonda di Giffoni, Sivri, Barcelona idr.),
i sorte koje vrlo kasno resaju (Halski din, Lambert crvenolisni, Purpurea
maxima,Contorta). Sorte koje kasnije poinju vegetaciju obino kasnije
razvijaju ig tuka. Tu spadaju: Halko udo, Enis i dr.
Opraivanju prethodi zrenje polena kao i formiranje, izduivanje i izlazak iz
pupoljaka crvenkastih igova tuka na kojima e polen klijati i ui u
pupoljak leske. Pre oplodnje (kraj maja polovina juna) moe se primetiti
visok procenat otpadanja enskih cvetova. Utvreno je da razlog ovog
otpadanja najee nije nedostatak opraivanja, ve pojava apikalne
dominacije koja je kod leske jako izraena. Zato se plodovi obino nalaze na
vrhu granice ili pri vrhu petelje rese.

Oplodnja - se deava tek posle tri meseca (kraj maja ili prva polovina juna
meseca kada je prenik plodova oko 7-10mm). Za dobar rod potrebno je da
se izvri oplodnja vie od 60 - 85% enskih cvetova. Neoploeni ili slabo
oploeni enski cvetovi dae prazne plodove koji najee opadaju pre
zrenja. Na oplodnju veliki uticaj ima jaka sua, slada ishrana, sorta itd. Kod
leske je esta pojava formiranja besemenih plodova (nedostatak dvojnog
oploenja, nedostatak vlage u zemljitu, niske temperature i obilne kie u
toku dve nedelje posle oploenja esta pojava kod sorte Barselona i Tonda
Gentile delle Langhe).
Porast ploda Period porasta ploda traje 4-5 meseci. Moe se podeliti u tri
faze. Prva faza poinje krajem maja i traje do kraja juna. U njoj plod
intenzivno raste i dostie svoje maksimalne mase. Brz porast ploda
poinje oko deset dana pre oplodnje (u vreme oplodnje prenik ploda je 7-10
mm) i nastavlja se 2-3 nedelje posle oplodnje. U drugoj fazi dimenzije i
masa ploda se sporije uveavaju uz istovremeni intenzivan porast jezgra.Ova
faza se zavrava poetkom avgusta meseca kada plod dostie maksimalne
dimenzije. Trea faza traje do zrelosti ploda i u njoj se masa i dimenzije
ploda blago smanjuju, a dimenzije jezgra blago poveavaju. Sazrevaju kod
nas u zavisnosti od klimatskih uslova od polovine avgusta do polovine
septembra. Proizvedena iz semena prorodi od 5-10 godine a kalemljena
posle 3-4 godina. Duina ivota je do 80 godina u zasadima do 50 godina,
dok je eksploatacioni period odino 20-25 godina. Prosean prinos je 5 - 10
kg/stablu, odnosno 2.500 -5.000 kg/ha (navodnjavanje).
Iz svega navedenog dolazimo do zakljuka da je za dobar rod leske,
potrebno u svakom zasadu obezbediti najmanje tri sorte koje se dobro
oprauju.

TEHNOLOGIJA GAJENJA LESKE

PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU

Ureenje zemljita Leskare ne treba podizati na sveim krevinama

vonjaka, vinograda ili uma jer su takva zemljita najee zaraena
prouzrokovaima gljivinih i bakterijskih oboljenja.
Unitavanje korova Moe se vriti mehanizovano (obradom zemljita) i
pomou totalnih herbicida na bazi glifosata (to je bre, sigurnije i jeftinije)
sistemini herbicidi deluju translokaciono preko nadzemnih zeljastih
delova i treba ih upotrebiti u toku pune vegetacije korova najbolje od juna
do avgusta mesecu.
Agrohemijsko ispitivanje plodnosti zemljita ima za cilj da se utvrdi
hemijski sastav zemljita i da se na osnovu rezultata daju preporuke za
meliorativno ubrenje.
Meliorativno ubrenje obavlja se pred duboku obradu zemljita na
osnovu rezultata agrohemijske analize ili se po potrebi dodaje kompleksno
mineralno NPK ubrivo (8:16:24) - 700-800 kg/ha i organsko ubrivo
(govei ili oviji stajnjak) 30-50 t/ha.
Duboko oranje (rigolovanje) izvodi se na dubini od oko 60 cm, najmanje
mesec dana pred sadnju tekim traktorima i plugovima rigolerima.
U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem
podrivaima. Najbolje su se pokazali podrivai vibratori, odnosno
podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema zemljita ima
neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj
dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi
poboljanju vodnog i vazdunog reima zemljita, kao i opte poroznosti.
Povrinska priprema zemljita izvodi se tanjiraama, drljaama i
setvospremaima neposredno pred sadnju, kako bi se zemljite usitnilo i
poravnalo.

IZBOR SADNICA

Moe se razmnoavati na sopstvenom korenu ili kalemljenjem. Za

zasnivanje komercijalnih zasada koristi se iskljuivo leska na sopstvenom
korenu. Ako se kalemi onda se to ini na sejancima meje leske (Corylus
colurna) radi eliminacije izdanaka. Ona je veoma bujna kao podloga. Na
njoj okalemljena stabla kasnije prorode. Koristi se kao podloga za
ukrasnu lesku, gde proizvodnja plodova nije najbitnija.
Koristiti samo sortno iste, zdravstveno ispravne, zrele i umereno
razvijene sadnice, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i dosta
sauvanih pupoljaka.

SORTE LESKE

Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajuci sortiment.

Prilikom izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca kao to su:
- Bioloka priroda sorte (rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra,
odvajanje omotaa-kupule, veliina ploda)
- Ponaanje prema uslovima sredine (otpornost na niske temperature,
nedostatak vode itd.).
- Trite namena proizvodnje:
Prehrambena industrija (sitni do srednje krupni plodovi, okruglog ili
ovalnog oblika, tanke ljuske i visokog randmana jezgra);
Stona upotreba (krupniji plodovi, atraktivnog izgleda i oblika) i
Kombinovanu namenu.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja
na rod, obilno i redovno raanje, kvalitet plodova, oslobaanje iz
omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija,
autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje
(cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). Za proizvodnju plodova leske
mora se predvideti odgovarajui sortiment.

Sorte leske dele se u etiri grupe:

Lambert sorte su zavijene u omota i ne ispadaju lako. Ljuska
ploda je ravna i nema vlaknastih materija kao u Celskih
lenika.Tipini predstavnici su Lambert beli i Lambert crvenolisni.
Celske sorte lenika imaju otvoren omota. Tu spada npr. Halski
din.
Lambert hibridi vie lie na Lambert, a zreli plodovi najee
ispadaju iz omotaa.
Celski hibridi vie lie na Celske sorte leske. Predstavnici
ovegrupe sorti su Sivri, Daviana i dr.
Randman jezgra leske neto je nii nego u oraha (oko 45%), ali su jezgra
lenika traenija, pa i skuplja. Lenici su sitniji, ali ih obino ima vie u
grupi nego kod oraha. Raaju kao i orah (oko 4 t/ha). Zato je leska
najtraenija voka kod nas pa emo opisati vodee sorte, kako bismo
gajili najbolje za nae uslove. U Srbiji najvie se gaje Istarski dugi,
Rimski, Tonda entile dela lange, Kosford, Enis, Halski in.

SIVRI
Celski hibrid,
Sazreva rano (avgust),
Plod je srednje krupan (oko 2,6 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 4,
Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE ROMANA

Sazreva srednje kasno (kraj avgusta),
Cveta homogamno, odline rodnosti (kosford, tonda di ifoni),
Otporna prema lisnoj grinji,
Odline rodnosti,
Plod je srednje krupnan (oko 2,7 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 3,2,
Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE DELLE LANGHE

Sazreva rano (polovina avgusta)
Formira dosta izdanaka
Lo opraiva
Osrednje rodnosti
Plod je sitan (oko 2,3 g).
Broj plodova u grupi je u proseku 2,9
Radman jezgre oko 47%.

TONDA DI GIFFONI
Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-poetak septembra),
Cveta protoandrino,
Dobre rodnosti u toplojim krajevima (kosford, negret),
Plod je srednje krupnan, okrugao (oko 2,4 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 2,8,
Ima radman jezgre oko 46%.

NOCCHIONE
Sazreva srednje rano,
Plod srednje krupan (2,7 g),
U grupi se nalazi po 3,4 ploda,
Radman jezgre je vrlo nizak (oko 39%)

TONDA BIANCA
Sazreva rano (avgust),
Plod je srednje krupnan (oko 2,8 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 1,5
Ima nizak radman jezgre, oko 41%.

DAVIANA
Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-poetak septembra ),
Plod je srednje krupnan (oko 3 g),
Dobre rodnosti,
Broj plodova u grupi je u proseku 2
Radman jezgre oko 51%.

ENNIS
Sazreva kasno (prva polovina septembra),
Kasno kree sa vegetacijom,
Cveta protoandrino, ima polen loe klijavosti,
Odline rodnosti,
Plod je vrlo krupan (oko 4,7 g),
Radman jezgre oko 49%.

NEGRET
Sazreva srednje rano (avgust),
Plod je srednje krupan (oko 2,5 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 2,5,
Radman jezgre oko 48%.

BARCELONA
Sazreva srednje rano (avgust),
Odline rodnosti,
Plod je krupnan (oko 3,3 g),
Broj plodova u grupi je u proseku 3,
Radman jezgre oko 45%.

COSFORD
Sazreva srednje kasno (poetak septembra),
Formira dosta izdanaka,
Plod je sitan do srednje krupnan (oko 2,5 g) izduenog oblika,
Osetljiva prema zimskim mrazevima,
Broj plodova u grupi je u proseku 1,2,
Radman jezgre oko 54%,
Preporuuje se za toplije krajeve

ISTARSKI DUGI
Puno se gaji oko Ptuja u Sloveniji,
U Srbiji je vodea sorta,
Sazreva srednje rano (krajem avgusta),
Plod je lep, duguljast, krupniji od Lunga d' Espagna (oko 3,4 g),
Zreli plodovi teko ispadaju iz kupole,
Radman jezgre je oko 46%

SADNJA LESKE
Tehnika sadnje postoje razlike u nainu sadnje sadnica leske i drugih
voaka.
Postoje specifinosti
- vrlo rano poinje vegetaciju
- ima relativno kratak period vegetacije
Neuporedivo je bolje da se sadnja obavi u jesen i to rano nego u prolee.
Sadnice leske saditi na onu dubinu na koju su bile u rastilu.
Preduboko zasaene sadnice prve dve do tri godine slabije rastu i razvijaju
se a kasnije i prorode.
Razmak sadnje poto je leska izraziti heliofit razmak izmeu redova ne
treba da je manji od 5m.
Kod bujnijih sorti, u uslovima navodnjavanja i na plodnijim zemljitima
koristi se vei razmak sadnje.
bun
6 X 4 m (buj.) 5 X 4 m (sl. buj.)
Stablo (sops. koren) 5 X 4 m
5X3m
Stablo (na C. colurna) 6 X 5 m
6X4m
Prosena rastojanja sadnje 5-6m X 3-4m
U novije vreme podiu se zasadi sa guom sadnjom 5-6m X 2,5-3m.
(posle 10-12 godine moe se vriti odstranjivanje svakog drugog stabla u
redu - ako je potrebno).
Meutim najee preporuivani razmaci sadnje u novije vreme su 4 X 3 m
(sops. koren), 4 X 4 m (bun) i 5 X 4 m (na C. colurna)

IZBOR SISTEMA GAJENJA

Postoje dva osnovna naina gajenja leske kao bun ili kao stablaica
(sa formiranim deblom).
U vidu buna ranije prorodi i daje vee poetne prinose u prvim
godinama rodnosti (do desete godine).
Formirana kao stablaica kasnije prorodi, poetni prinosi su nii, ali
kasnije bolje i due raaju.

Moe se formirati kao stablaica i na sopstvenom korenu (manji razmak

sadnje nego kada se gaji u vidu buna) ali se javlja problem uklanjanja
izdanaka.
Bolje je kalemiti na meju lesku - na njoj ima veu bujnost za oko 30%
pa je potreban vei razmak sadnje.

FORMIRANJE KRUNE U VIDU BUNA

Nakon sadnje sadnice se skrauju na 15 - 30 cm.
Broj osnovnih grana zavisi od bujnosti sorte, i ostavlja se onoliko koliko
je potrebno da se opti porast umanji odnosno za formiranje buna
bun se sastoji iz 3-6 osnovnih grana koje treba formirati od korenovin
izdanaka
Bone grane uklanjaju se do visine od 60-70 cm.
U toku formiranja rezidba se svodi na redovno ulanjanje izdanaka proreivanje, samo se ostavljaju oni koji su potrebni za formiranje buna.

Rastojanje sadnje je 5-6 X 4-5m.

FORMIRANJE KRUNE U OBLIKU VAZE

Ova kruna nema voice ima 3-4 osnovne grane.
Na odreenoj visini za deblo ostavlja se deo sa pupoljcima iz kojih e se
razviti osnovne grane.
Izmeu osnovnih grana ostavljati 15-20 cm (bolja veza sa deblom) i
ravnomerno ih rasporediti u prostoru.
Osnovne grane treba da su ravnomerno rasporeene u prostoru.
Na svakoj primarnoj osnovnoj grani formiraju se 3-4 sekundarne grane,
koje su postavljene tako da je prva od osnove udaljena oko 30 cm, druga od
prve 50-100 cm, a trea od druge kao druga od prve.
Prva serija sekundarnih grana je izmeu svake osnovne grane, druga serija
suprotna prvoj, a trea suprotna drugoj seriji.

U periodu formiranja znaajno je da se grane ravnomerno razvijaju a rezidba

se sastoji u blagoj intervenciji uklanjaju se letorasti koji smetaju jedan
drugom, oni koji se razvijaju u unutranjosti krune i oni letorasti koji su
bujniji od drugih.

Deblo visine 40-80 cm.

BUNASTA VAZA
Ovaj oblik krune je prelaz izmeu vaze i buna. Prilikom sadnje zasade se
3-4 sadnice. U pravcu redova se okrenu dve i dve ka meurednom prosrtoru
na rastojanju od oko 40 cm. Sadnice su zasaene malo ukoeno, tako da
formiraju iroku vazu ve od prve godine. Ukoliko se leska gaji na ovaj
nain, bolje je da su sadnice na podlozi C. colurna, jer nee da formiraju
izdanke.
Kod leske mogu da se formiraju i ostali oblici krune (pr. Palmeta sa kosim
granama).

DVOSTRUKA IVA OGRADA

Rastojanje sadnje 5X2,5 m

NEGA ZASADA U RODU

ODRAVANJE ZEMLJITA
JALOVI UGAR podrazumeva stalno obraeno zemljite. Izvodi se plitkim
jesenjim oranjem i veim brojem kultiviranja u toku vegetacije.Ovaj nain
odravanja zemljita spreava razvoj korovske flore, pozitivno deluje na
vodni, vazduni i toplotni reim u zemljitu i smanjuje intenzitet pojave
bolesti i tetoina. Dubina obrade ne sme biti vea od 10 cm.

MAL(TRAVA) Zemljite se u meurednom prostoru vetaki zatravi

setvom viegodinjih klasastih trava, a unutar redni prostor dri se ist od
korova primenom herbicida ili vrlo prikladnom obradom rotacionim bonim
sitnilicama (freza). Zatravljeni meuredni prostor kosi se 6-8 puta u toku
godine (10cm). Okoena i isitnjena trava ostaje na tom prostoru, razlae se i
tako obogauje zemljite organskom materijom. Dobre osobine ovog naina
su: manji trokovi odravanja u odnosu na jalovi ugar, mogunost primene
mehanizacije u svim periodima godine (rezidba, zatita, berba i transport
plodova sa parcele), stabilniji vodno-vazduni i toplotni reim i znaajno
ublaavanje tetnih erozionih delovanja.

UBRENJE
Norme ubriva koje unosimo treba da usaglasimo sa njenim potrebama.
Leska dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. Organska ubriva u
kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Znaajno je obezbediti
dovoljne koliine kalijuma u zemljitu za uspeno gajenje leske (u SAD
svake tree godine 500 - 800 kg/ha kalijumovog ubriva a u Francuskoj
godinje 350-400 kg/ha).Ukoliko u zemljitu ima 15 mg/100gr v.s.z. nije
potrebno dodavanje kalijumovih ubriva.
Orijentacione norme ubriva za lesku su N 80 kg/ha, P 40 kg/ha i K
160 kg/ha.
Dobro reaguje na ubrenje stajnjakom i preporuuje se koliina od 30-50
t/ha svake 3-4 godine.
Preporuuje se i ubrenje svake godine sa NPK ubrivima (8:16:24) u
koliini 400 500 kg/ha.
Preporuuje se i korienje azotnih ubriva (KAN, AN ili UREJA) na
poetku vegetacije (KAN 200 250 kg /ha) u dva navrata po 50%
preporuene koliine.
Dejstvo ubriva moe se umanjiti nedostatkom vode u zemljitu, to se esto
deava jer se u takvim krajevima ova voka gaji.
Koren leske fiksira slobodan azot iz atmosfere kao leguminoze.
Preporuuje se agrohemijska analiza zemljita svake godine i na osnovu
rezultata i datih preporuka za ubrenje obavljati ovu agrotehniku meru.

REZIDBA
Cilj rezidbe je da se dobije to vei broj dugih jednogodinjih granica
(20-40 cm) jer one daju najbolji rod, kao i da se postigne dobra osvetljenost
krune.
Pri rezidbi se ne preporuuje prekraivanje jednogodinjih granica
(eventualno due od 45 cm).
Rezidba se uglavnom svodi na proreivanje grana.
Moe se izvoditi svake godine ili svake 2-3 godine ( u Italiji se vri svake 3.
godine, au SAD svake 5. godine, dok se u Turskoj ree svake godine).
Podmlaivenje obavlja se kada prinosi ponu da opadaju a grane da
ogoljavaju obino posle 10-12 godine treba vrti podmlaivanje.
Kod buna vri se tako to se svake tree godine ostavlja po jedan novi
izdanak, koji slui za zamenu jedne osnovne grane i tako se postepeno
zamenjuju sve osnovne grane.
Kod stabla se vri prekraivanje skeletnih grana za1/4 do 1/3 osnovne
duine.
U toku godine treba vriti uklanjanje suvinih mladara.

NAVODNJAVANJE
Znaajan inilac radi ostvarivanja stabilnih prinosa.
Nedostatak vode manifestuje se
- kroz otpadanje plodova (do 60%),
- nedovoljno formirano jezgro,
- kvalitet plodova je smanjen,
- krupnoa nije karakteristina i
- jezgro je loeg kvaliteta
Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom kao i na plitkom zemljitu.
Redovna mera od maja do avgusta (950-1.000 mm).
Kritini periodi vegetacije kada je navodnjavanje neophodno:
- Intenzivan porast vegetativne mase,
- Intenzivan porast plodova i
- Posle lignifikacije ljuske kada se formira jezgro.
Mora se stvoriti mogunost navodnjavanja po potrebi.
Zbog skupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazde.
Preporuuje se savremeni sisitem za navodnjavanje kap po kap,

a prednosti ovog sistema su ekonomino troenje vode, ravnomerno

kvaenje zemlje u zoni korena, ne kvase se biljke, radovi se mogu
nesmetano odvijati u zasadu, moe se primeniti na svim konfiguracijama
terena, a zahvaljujui usavrenoj tehnologiji isticanja vode ravnomernost je
ista na poetku i na kraju reda i mogua je primena rastvorljivih ubriva
kroz sistem (fertirigacija).

ZATITA OD BOLESTI I TETOINA

BOLESTI LENIKA
Trule ploda leske Sclerotinia coryle i Monillia frutcigenae
Oboleli plodovi se lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i kasnije pred
berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasuuju se. Teko ispadaju
iz omotaa. Do promene boje moe doi na bilo kom delu ploda.
Za suzbijanje se koriste fungicidi Sygnum, Ronilan, Switsh i dr.Tretiranje se
vri prema uputstvu proizvodaa.

Pepelnica - Phyllactinia corylea

Pepelnica se manifestuje pre svega na listu, koji menja boju, uti, pa ak i
opadne. ece se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko
tetnije to moe izazvati defolijaciju. Parazit prezimljuje u opalom liu pa
se preporuuje sakupljanje i spaljivanje lia. Suzbija se jednim od sledeih
fungicida: Rubigan, Tilt, Zato i dr.

Na leski se esto javljaju i gljivine bolesti kao to su: Nectria

galligena- rak rana na vokama i Rosallinia necatrix- trule korena
drvenastih biljakabela trule.Ove se bolesti suzbijaju orezivanjem i
spaljivanjem zaraenih grana, tretiranjem preparatima na bazi bakra u

poetku opadanja lia i kada opadne barem polovina lia. Za

suzbijanje trulei korena preporuuje se manje navodnjavanja, organsko
ubrenje, drenaa terena, izbegavanja podizanja zasada na krevinama.
Obavezna je i dezinfekcija zemljita: hlorpikrinom, formalinom,metilbromidom i dr.

Nectria galligena

Rosallinia necatrix

BAKTERIJSKE BOLESTI
Xanthomonas campestris corylina - prouzrokova palei
Bolest se manifesestuje tako to se nekroza javlja na vrhovima lista i zahvata
prostor izmeu nerava. Zaraeno lie se vremenom sui. Na zaraenim
mladarima tkivo nekrotira, kora puca i javlja se dublje ulegnue usled
prodora patrazita. Deo mladara iznad obolelog mesta vene, a na nekrotinom
delu, pod dejstvom vetra dolazi do lomljenja mladara. Obolele rese opadaju
ako su rano zahvaene boleu. esta je bakterioza kod leske. Plodovi trpe
velika oteenja. Ako su zaraeni mladi plodovi,oni se sue, smeuraju i
opadaju.
Suzbijanje:
Gajenje otpornih sorti leske,
Upotreba zdravog sadnog materijala,
Uklanjanje i spaljivanje obolelog lia i delova mladara i
Hemijske mere borbe-primena preparata na bazi bakra.

Agrobacterium tumefaciens bakterijski rak

Najee se javlja na korenu i korenovom vratu u obliku zadebljanja
tumora. Prodire u biljku kroz rane nastale usled obrade zemlje, rezidbom,
radom insekata i drugih ivotinja.Tumori su mrke boje i ometaju provoenje
vode i hranljivih materija kroz koren. Bolest se iri zaraenim zemljitem i
zaraenim sadnicama.
Suzbijanje:
Izbor zdravog sadnog materijala,
Nezaraeno zemljite za sadnju i
Primena fitosanitarnih mera pri izvoenju radova.

VIRUSNE BOLESTI
Virusna oboljenja u leniku nisu dovoljno prouena pominju sevirus
mozaika jabuke na leski, linijski mozaik leske, virozno uginue
leske.Virusne bolesti se prenose sadnim materijalom,vektorima i
neprimenjivanjem fitosanitarnih mera u radu.Virusi izazivaju na leski razne
nekrotine pege,zaostatak u porastu lastara,skraivanjeinternodija,krljave
plodove a esto i neformiranje plodova.
Suzbijanje:
Zdrav sadni matrijal,
Suzbijanje vektora,
Primena fitosanitarnih mera u toku nizvoenja radova.

Virus mozaika jabuke na leski

Virus uginua leske

TETOINE LENIKA

Lenikov surla- Balaninus-Curculio-nucum

Vrlo esta tetoina lenika (pipa crne boje). Ima 2-3 generacije godinje a
izaziva tete i do 70%. Masovno se javlja u maju mesecu. enka u plod
polae jaje iz koga se izlegne gusenica crv bele boje. Vrlo esto dolazi do
opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i u auri se u
zemlji, gde prezimi. U prolee izlazi imago, hrani se licem do polaganja
jaja. Ovo je opasna tetocina i zato bi trebalo poeti sa borbom protiv nje
im se primeti. Znaajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje
se vri jednim od sledeih preparata: Zolone, Decis, Perfektion Cipkord i dr.

Myzocallis coryli lisna va leske

Lisne vai na leski nisu naroito tetne.Nanose direktne i indirektne

tete.Suzbijaju se na poetku formiranja kolonija.Suzbijaju se i suzbijanjem
nekih drugih tetoina.Tretiranja se obavljaju jednim od insekticida: Actara,
Voley, Cipkord, Decis, Skud i dr.

Lenikova grinja Eriopheyes avellanae

Javlja se na naliju lista. enka poloi jedno jaje u neotvoren pupoljak.

Suzbija se tokom vegetacije i zime. Pri veem napadu moe dovesti do
defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u
obliku jaja u zemlji na dubini od oko 5 cm i otpalom liu. Za zimsko
suzbijanje se koriste uljani preparati, a u toku vegetacije mogu se koristiti
Flumite, Omite, Nisorun i dr.

Napominjemo da su tete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od

glodara, mieva. Posebno su velike tete koje nanose veverice. U jednom
gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lenika. U fazi sazrevanja plodova,
trebalo bi obratiti panju da se plodovi sauvaju od ovih tetoina.

BERBA, PAKOVANJE I UVANJE

Plodovi su sazreli kad promene boju I kad lako ispadaju iz omotaa, tada
imaju najbolji kvalitet i najvie oleinske kiseline.
Prerano ubrani plodovi gube u kvalitetu (jezgra se smeuravaju, postaju
ilava i sl.).
Berba je kod nekih sorti oteana jer svi plodovi ne sazrevaju istovremeno
(treba ih rasporediti prema vremenu sazrevanja) ili se teko oslobaaju iz
omotaa.
Berba se obavlja runo ili mehanizovano.
Runa berba primenjuje se na manjim povrinama (jedan radnik-jedan
dan-oko 50 kg plodova).

Mehanizovana berba
Na velikim plantaama koriste se dve maine jedna za treenje a druga
za sakuljanje (usisavanje plodova),
Obrani plodovi proputaju se kroz maine za odvajanje: omotaa,
granica, delova lia, zemlje i dr.

isti plodovi se odnose na suenje (30-35% vlage sue se na 40 - do

standardne vlage od oko 10%),
Sue se i na suncu na ravnoj povrini u tankom sloju omota ploda pri
ovom suenju puca i oslobaa plod.

Mehanizovano sakupljanje plodova

Klasiranje plodova odnosi se na plodove u ljusci i jezgru, i on se
razvrstava u kategorije: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet III.
uva se u obinim magacinima ili hladnjaama, pod uslovima
najpovoljnijim za njegovo odravanje.
Temperatura skladita je od 8 do 10 a relativna vlanost vazduha oko
80%.
Plodovi se pakuju u vree (nepropustive za vodu) sanduke, burad isl. i
skladite do upotrebe.
uvanjem plodovi izgube oko 22% teine.
Jezgra su osetljivija zbog direktne izloenosti toploti, svetlosti i kiseoniku
iz vazduha uvati pod odgovarajuim uslovima.
uvaju se u ispravnom stanju krae vreme apreporuuje se ljutenje one
koliine koja se u kraem vremenu moe prodati (hermetiki zatvorena
ambalaa).