1.ta je urbanistiko planiranje?

Urbanistiko planiranje planira grad u celini, a detaljno urbanistiko planiranje planira ureenje
mikrourbanistiki elemenata (ulica,trgova,objekata,blokova) kao i makrourbanistikih elemenata
(specijalizovani centri). Urbanistiko planiranje je interdisciplinarno. Ima istu metodologiju kao i
regionalno. Planiranje je usmereno na graanska naselja i pored prostornih i tehnikih
karakteristika prouava ekonomske, socijalne, demografske, pravne , ekoloke i druge aspekte.
2.Razlika izmedju urbanizma i urbanizacije
Urbanizacija je spontani fenomen urbanog razvoja, za razliku od njegovog organizovanog vida
kakav treba da bude urbanizam. Urbanizam planira rast gradova i naselja i njihovu obnovu.
Urbanizacija je kontinuirani proces drustvenog razvoja.
3.Faze razvoja urbanizacije
Faze razvoja urbanizacije odreuju opti oblik razvoja ovog kontinuiranog procesa.Ima 4 faze:
primarna (ruralizacija, Poljoprivreda predstavlja ekonomsku bazu i ima odlucujuci uticaj na nacin
izgradnje urbanih i ruralnih naselja. Mrezu naselja cine pretezno seoska, dok je mreza gradova
slabo razvijena), sekundarna (Pocinje pod uticajem industrijske revolucije. Regionalna
intrastruktura se razvija zbog potreba snabdevanja grada robom usled "Ruralizacije gradova"),
tercijarna (Prelazna faza predstavlja uvod u "totalnu urbanizaciju". Regionalna infrastruktura se
menja u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Dolazi do promene u oblasti stambene i
komunalne izgradnje) i kvartalna (tek predstoji i moze se govoriti samo o buduim
mogucnostima razvoja sagledavanih kroz dosadasnji tempo razvoja.).
5. ta je generalni urbanisticki plan ?
Generalnim urbanistikim planom planira se ureenje i razvoj grada i drugih naseljenih mesta u
skladu sa smernicama za razvoj definisanim u prostornom planu optine. Generalni urbanistiko
plan sastoji se od programskog i planerskog dela (u zakonu definisano kao kriterijumi, smernice,
i reenja za izgradnju, rekonstrukciju i ureenje naseljenog mesta).
6. Koje su funkcionalne zone grada
Stambena zona, industrijska zona (servisi,skladita,komunalne slube,energetske zone),
zone rada, zone centara (istorijsko jezgro,specijalizovani centri,trgovinski,poslovni,upravni,
kolski,zdravstveni,rekreacioni,sportski,turistiki), saobraaj i infrastruktura (motorni saobraaj,
energetska ili komunalna infrastruktura) i zone posebne namene (za potrebe vojske).
7. Klasifikacija stambenih zona
Prema vrsti stanovanja: kolektivno i individualno, prema tipu kue, dvojna, individualna i
atrijumska, prema gustini izgraenosti, prema vremenu izgradnje tradicionalna, novogradnja
prema periodu izgradnje, prema opremljenosti stana, prema veliini.
8. Klasifikacija gradskih centara
Opti centri su centri drutvenih, komercijalnih i drugih usluga polufunkcionalnog karaktera.
Specijalizovani centri su preteno monofunkcionalni, namenjeni obavljanju jedne funkcije.
9. ta je fizika struktura grada?
Fizika struktura je kompleksan sklop graenih elemenata koji svojim vezama i funkcijama koje
obavljaju ine sloenu urbanu strukturu, koja je prostorni okvir u kome se odvija ovekov ivot.
ine je: izgraen i neizgraen prostor i prirodni ambijent.
10. Uticaj transporta na formu grada
Pronalazak parne maine zapoinje revolucionarne promene u strukturi grada. Razvoja grada je
uslovljen razvojem javnog transporta. Automobil (stvoren pred kraj 19 veka, puten u masovnu
proizvodnju pocetkom 20 veka u opstoj upotrebi u drugoj polovini 20 veka kao individualno
transportno sredstvo), omoguuje nesluene granice razvoja i rasta grada.irenje grada je
beskonano u horizontalnom planu. Transporta utie na veliinu grada kao i na strukturu.

11. Klasifikacija uline mreze

Klasifikacija uline mree moe se vriti kao sistemi ortogonalnog, radijalnog, koncetrinog,
radijalno-prstenastog ili kombinovanog sa dijagonalnim ili linearnim pravcima.
Prema geometrijskom kodu: ortogonalna, ortogonalna sa dodatnim dijagonalama, radijalna,
radijalno-prstenasta, linearna, kombionovana i nepravilna.
12. Osnovni elementi koji cine fiziku strukturu grada ?
Elementi gradske strukture:putevi, granice, distrikti, vorita i obeleija(orijetniri).
13. Definicija i tipovi gradskog bloka
Blok je povrina naseljene teritorije, odreene za izgradnju ili vec izgraene,ograniene po
obimu ulicama, trgom, parkom, obalom. Osnovna svrha podele teritorije na blokove je da se
omogui direktan prilaz u objekte sa ulice. Svojim oblikom i veliinom direktno utiu na koncept
uline mree. Blok moe biti:otvoren,poluotvoren i zatvoren.
14. Razlozi za slabo funkcionisanje saobracaja na mrezi
Radijalni koncept mree saobraajnice i neuspostavljenje hijerarhijskog odnosa u mrei,nizak
stepen saobraajne regulative, nedovoljno koriscenje njenih mogucnosti,slaba kontrola kretanja,
izmeanost razliitih vidova transporta sa haotinim ukrtanjem.
15. Naela planiranja saobracajne mreze u savremenoj praksi urbanistickog planiranja
Rezultat saobraajnog planiranja je novi koncept saobraajne mree-uline mree sa novim
reimom saobraaja. Pri tome koriste se sledea naela u novijoj praksi urbanistikog
planiranja: diferenciranje saobraajnih sistema i njihova hijerarhija, davanje prednosti javnom
prevozu u odnosu na individualni, usaglaavanje razliitih vrsta prevoza, distribucija aktivnosti u
mestu, rastereivanje gradskog centra od individualnog saobraaja, poboljavanje saobraajnotehnikih usluga, povezanost saobraajnih sistema, jednostavna i jasna signalizacija.
16. Hijerarhija saobraajne mree
Hijerarhija saobraajne mree podrazumeva izgradnju sistema mree koji omoguuje masovno,
brzo kretanje kroz grad neometano estim ukrtanjima, magistrale i saobraajnice najvieg
reda, obilazni gradski autoput, ulazni i izlazni prikljuci.
17. Principi rastereivanja gradskog centra od motornog saobraaja
Saobraajnice se tangencijalnio postavljaju u odnosu na centar,u obodnoj zoni centra smeteni
su terminalijavnog prevoza,taksi stanice,garae ,parkiralita. Centar ne sme ostati izolovana
zona jer bi se to nepovoljno odrazilo na razvoj i revitalizacija centra.
18. Opisati i skicirati tipicne seme saobracajne mreze
Radijalni koncept mree je neelastian i krut jer sav saobraaj vodi kroz centar, to je
nepovoljno, povoljno je direktna povezanost periferije sa centrom. Radijalno-kruni koncept je
povoljan jer direktno povezuje periferne delove sa centralnim, rastereenje centralnog dela je
preko krunih pravaca. Ortogonalni koncept mree nema optereenje mree prema centru zbog
paralnih pravac,ali je dui put do centra.Orotgonalno-dijagonalni koncept dijagonalnim pravcima
skrauje put do centra a paralelni pravci mree rastereuju centar.Sinetetizovani i heksagonalni.

radijalni

ortogonalni ortogonalno-dijagonalni
njujork
filadelfija

dijagonalno-prstenasti
19.Kasifikacija gradskog centra prema funkcionalnim karakteristikama i fizickim karakteristikama
Prema funkcionalnim karakteristikama(opsti, posebni i specijalizovani).
Prema fizikim karakteristikama (linearne, sa trgom, sa raznim prostornim dominantama).

20. Dispozicija zelenih povrina u urbanoj strukturi grada, opisati i skicirati

Tipoloki se moe odrediti kao: takasta ,reetkasta (mrena), radijalno-klinasta, koncentrina i
kombinovana.Takasta dispozicija je najstarija i razvila se od velikih pretporostora ispred palata
ili od skverova. Reetkasti sistem povezuje zelenim alejama sa drvoredima trgove.
Radijalno-klinasti koncept povezuje zelenu okolinu sa gradskim sreditem .
Koncetrino zelenilo potie od pretvaranja nekadanjih odbrambenih zidova u bulevare.
takasta
reetkasta
radijalno klinasta
koncentrina

21. Uzroci nastajanja urbane krize u 20.veku

Uzroci su:demografska eksplozija, neslueni industrijski rast, strana ratna razaranja,
velika urbana obnova posle 2 svetskog rata.
22. Ciljevi rekonstrukcije grada
Cilj rekonstrukcije je da se obnovom prostorno-fizike urbane strukture postigne eljeni standard
koji omoguava bolji ivot i bri razvoj zajednice. Shvatanje drustva o kvalitetu ivotne sredine
kao okvira u kojem se odvija ivot zajednice, podlono je promenama kao i struno shvatanje.
23. Uesnici javne rasprave i njihove uloge?
Planeri, arhitekti, inenjeri tehnikih struka, umetnici, drava, lokalna uprava, politiari,
investitori, advokati, preduzimai, graani. Planer daje idejni projekat koji se razmatra na javnoj
raspravi. Investitor ulae odreenu svotu novca u cilju breg povratka i vee zarade.
Graani su uesnici javne rasprave koji imaju svoje interese u pogledu ekologije, bezbednosti...
24. ime se bavi arhuska konvencija?
Konvencija o dostupnosti informacija, ucescu javnosti o donosenju odluka i dostupnosti
pravosudja o pitanjima koje se odnose na zivotnu sredinu. U odredbe Arhuske konvencije
ugradjena su dva medjunarodna procesa: Process izgradnje medjunarodnih pravnih normi u
oblasti zivotne sredine, koje su univerzalnog karaktera i od znacaja za sve drzave sveta i
Process oblikovanja regionalnih aktivnosti I normi.
25.Koji su dokumenti prostornog i urbanistickog planiranja prema vazecem zakonu o planiranju?
Planski, urbanistiko-tehniki i dokumenti za sprovoenje prostornih planova.
26. Koji su planski dokumenti prema vazecem zakonu o planiranju?
Prostorni planovi su: Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan, Prostorni plan
jedinice lokalne samouprave, Prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su:
Generalni urbanistiki plan, Plan generalne regulacije, Plan detaljne regulacije.
27. Koji su dokumenti za sprovodjenje prostornih planova prema vazecem zakonu o planiranju?
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije,
Program implementacije regionalnog prostornog plana,
Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.
28. Koji su urbanisticko-tehniki dokumenti prema vaeem zakonu o planiranju?
Urbanistiki projekat, projekat preparcelacije i parcelacije, projekat ispravke granica susednih
parcela.

31. Koje su osnovne urbane funkcije? Objasniti raznovrsnost sadrzaja.

Urbane funkcije sumirane su izrazima delatnosti i relacije, mogu biti jednostavne i sloene.
Stupanj zastupljenosti svake pojedine funkcije odreuje funkcionalna usmerenost grada, pod
ime se podrazumeva izvesna, njegova, vea ili manja, specijaliziranost koja ga razlikuje od
drugih gradova. Razikuju se dve grupe funkcija: vlastite koje proizlaze iz vlastitih urbanih
delatnosti koje grad razvija i koje ga karakteriu. prostorne kakvu i koju ulogu neki grad ima u
regiji, kakvi su mu obeleje i znaajnost . Kad se govori o vlastitim funkcijama gradova, govori
se o industrijskim, trgovakim, kulturnim, upravnim, zdravstvenim, turistikim, verskim, vojnim,
rudarskim itd. gradovima. U tom smislu gradovi mogu imati jednu funkciju ili vie njih. Prema
tome postoje monofunkcionalni i polifunkcionalni gradovi.
Potpuno monofunkcionalnih gradova nema, jer to ne bi bili gradovi u punom smislu te rijei.
Zbog toga se koristi izraz funkcionalna usmjerenost koja moe biti vea ili manja. Najei tip
monofunkcionalnog grada je rudarski grad. Monofunkcionalnost ili polifunkcionalnost veoma
malo zavise od veliini grada. Mnogo je ui odnos izmeu starosti grada i broja funkcija. Svi
stari gradovi su polifunkcionalni jer su imali vie vremena da svoje funkcije umnoe, a noviji su
gradovi, pogotovo oni nastali u jednom mahu, gotovo u pravilu monofunkcionalni jer su i
stvoreni s jednom odreenom namenom, sa tano odreenim ciljem. Monofunkcionalni gradovi
su izgledom sumorni, bez javnih zgrada ili s previe javnih zgrada, zavivisno od toga kojoj su
funkciji namenjeni, bez bogatog i razliitog naina ivota, a drutveni im je sastav jednostavan.
Opta je tendencija da se monofunkcionalni gradovi s vremenom razvijaju sve vie u
polifunkcionalne. Ukoliko takva tendencija iz nekog razloga nije mogua, onda u pravilu
nazaduju ili barem stagniraju. Hoe li se neki grad smatrati monofunkcionalnim ili
polifunkcionalnim ovisi i o veliini prostora u ijem kontekstu grad analiziramo.
Pariz za Francusku metropola najkompleksnijeg tipa, opskrbljena svim moguim funkcijama,
meutim za svetski prostor je monofunkcionalan grad imajui samo funkciju kulturno-umjetnike
metropole, a djelomino i politike. Detroit grad automobilske industrije, za svoju regiju
metropola, ali za svet je to monofunkcionalan grad automobilske industrije i svega to je prati.
Zagreb za Hrvatsku glavni grad, industrijsko najjae, trgovako, kulturno-umjetniko sredite,
a za Europu preteito prometni vor, odnosno glavni grad usmjeren na relacije s Hrvatskom.
32. Objasniti SWAT analizu.
Swot analiza daje tabelarni prikaz (po stavkama) prednosti, slabosti, ansi i pretnji za odrivi
razvoj. Ona omoguava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiu na ostvarenje
opredeljenja i uspostavljanja ravnotee izmeu internih sposobnosti i eksternih mogunosti.
33. Nabrojati i opisati osnovne urbanistike parametre
PP povrina parcele (m2)
PO povrina pod objektom ,izgraena povrina (m2)
SP slobodna povrina (m2), PP - PO
BRGP bruto razvijena graevinska povrina (m2) PO se mnoi brojem ETAA (podrazumeva i
prizemlje za suteren se uzima 0,5 od PO, a za potkrovlje 0,8 od PO) i sve zajedno sabere.
IZ indeks zauzetosti (%) kolinik PO i PP, pomnoen sa 100
i indeks izgraenosti (neimenovan broj), kolinik BRGP i PP
st. broj stanova (neimenovan CEO broj), kolinik BRGP i prosene kvadrature stana
broj stanovnika (neimenovan CEO broj), proizvod st. i broja lanova prosene porodice
Gst gustina stanovanja (st/ha), kolinik i PP u hektarima.
SP/st slobodne povrine po stanovniku (m2/st), SP i
Br. park. mesta potreban broj parking mesta (neimenovan CEO broj), za stanovanje na 1
postojei stan 0,7 pariking mesta na 1 planirani stan 1 parking mesto, za delatnosti/lokale na 80
m2 BRGP 1 parking mesto.
34. Ukoliko je i na parceli razlicit od uslovljenog, sta to znaci ?
i je koeficijent koji nam pokazuje izgradjenost na nekoj parceli, ukoliko je ono manje od norme,
to onda znaci da ta parcela nije dovoljno iskoriscena, tj.da bi zgrada ima malo sprata.

35. Objasniti integrisanu ulicu

Integrisane ulice (stambene)- oblikovane su kao kompleksni visenamenski prostor. Forma i
oprema ovih prostora namecu odredjeni rezim kolskog saobracaja, ogranicavaju brzinu kretanja
vozila doprinoseci pristupacnosti, protocnosti i prepoznatljivosti pomenutih prostora. Novi
koncept stambene ulice kao gradskog dvorista ostvaruje potencijal za saniranje konfliktnih
interesa vozaca i pesaka primarno kroz usporavanje kretanja vozila. U upotrebi su razlicita
tehnicka resenja: skracivanje dubinske vizure postavljanjem fizickih i vizuelnih barijera,
indirektan tok vozila od raskrsca do raskrsca, nepostojanje ivicnjaka, drugacije poplocavanje,
odgovarajuci saobracajni znaci i vezivanje ulice za klasicnu ulicnu mrezu preko trotoara i
zakosenog ivicnjaka.
37. Trgovina u prostornim i urbanistickim planovima Beograda a. Regionalni Prostorni plan
administrativnog podrucja Grada Beograda (RPPARB, 2004.) b. Generalni plan Beograda 2021.
a) RPPAPGB donet je 2004. godine posle donoenja Generalnog plana naselja Beograda, ni
ovaj prostorni plan nije detaljnije razradio kvantitativne pokazatelje po pojedinim oblastima
(ukljucujuci i trgovinu). Pomenuta mrea naselja u okviru administrativnog podrucja Beograda
obuhvata: Beograd (centar od nacionalnog i meunarodnog znaaja) gradovi, subregionalni
centri: (Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac) mali gradovi, optinski centri: (Barajevo, Grocka,
Sopot) prigradska naselja Beograda (Borca, Ripanj, Surcin, Padinska skela, Dobanovci,
Sremcica) centri malih zajednica i agrarnih naselja (Vranic,Vreoci, Ralja, Vrcin, Padinska skela).
b) GPB, to je bio prvi generalni plan koji je usvojen po novom Zakonu iz 2003. prostorni
elementi sistema trgovine u Generalnom planu Beograda odreene su kroz elemente sistema
centara: tri gradska centralna jezgra, Stari grad, Novi Beograd i Zemun, obuhvacena su u glavni
gradski centar, odnosno, centralnu zonu Beograda centri gradskih potcelina (nalaze se na
lokacijama van centralne zone) poslovno trgovacke ulice (povezuju centralne koncentracije
trgovinske aktivnosti) zone/ ulaznih pravaca u grad (karakteriu se specificnim sadrajima)
posebni poslovni kompleksi (prostori za nove integrisane trgovinske jedinicetrgovinske centre,
hipermarkete i slicno) centri samostalnih naselja i pojedinacni sadraji u gradskom tkivu.
38.Nekonzistentnost integralnog pristupa trgovini u urbanistickim i prostornim planovima razvoja
Trgovinska mrea je u urbanistickim i prostornim planovima, a narocito uetapnim planovima
Beograda bila razmatrana sa vie razlicitih aspekata: kao vaan deo centralnih funkcija (deo
sistema gradskih centara), kao deo privrednih zona (skladita odgovarajuce namene) i kao deo
saobracaja (luke, robno transportni centri, lokalne teretne stanice). Nigde nije predstavljena
objedinjenom strategijom razvoja grane kao povezane celine i sistema trgovine. Trgovina, nije
bila ispravno koncipirana. Zbog toga je bilo mnogo planova i prostornih odredbi vezanih za ovu
delatnost, ali malo vidljivih rezultata i logicne strukturalizacije samih trgovinskih jedinica.
39. Prostorni razvoj velikoprodajne mree
Prostorni razvoj velikoprodajne mree pre 2000. godine bio je rezultat ad-hoc pojedinacnih
odluka velikoprodajnih preduzeca, omogucenih zahvaljujuci nedovoljnom dejstvu konkurencije i
trita. U prolosti bilo prostornih planova koji su predvidjali nove robno-transportne centre i
distributivne centre velikih preduzeca,ali projekti nisu do danas realizovani.Danas je veleprodaja
razmetena po celom gradu,bez koricenja efekata dobre prostorne organizacije.
40. Analiza prostornog razvoja maloprodajne mree
U dananjem prostornom razvoju maloprodajne mree Grada Beograda mogu se izdvojiti i
analizirati cetiri osnovna vremenska i tipoloka sloja. prvi sloj je nasledjeni iz predratnog
Beograda i Zemuna, u kome su se skoncentrisale brojne pojedinacne radnje sa najstarijim
robnim kucama. drugi sloj je punktalna organizacija vecih grupa i jedinica maloprodajne mree
u novim stambenim naseljima. treci sloj je faza izrazito usitnjenih i stihijski rasutih malih
maloprodajnih jedinica robe svakodnevne potronje. etvrti sloj je intenzivna izgradnja novih
savremenih i krupnih maloprodajnih objekata. Poseban oblik trgovine na malo, koji znaajno
ucestvuje u njenom prostornom i ukupnom razvoju su gradske pijace. One su spadale u treci
sloj razvoja maloprodaje u Beogradu,ali se danas sve vie pribliavaju etvrtom sloju.

41.Ocena kljunih lokacija za razvoj velikoprodajne maloprodajne mree

U velikoprodajnoj mrei kljucne su lokacije robno - transportnih centara (RTC) i veletrgovine, pa
je iz tih razloga data ocena tih lokacija sa stanovita mogucnosti za razvoj i funkcionisanje.
U pogledu ocene pogodnosti lokacija za RTC, na prvom mestu po povoljnosti svog poloaja i
atraktivnosti nalazi se lokacija Luke Beograd, koja ima pristup sa vode, pristup eleznicom i
pristup za teretna vozila obilaznom trasom ulica oko Kalemegdana. Drugi postojeci
improvizovani robno - transportni cvor je lokacija eleznickih terminala u Savskom amfiteatru.
Medutim, nijedna od ovih lokacija ne moe se posmatrati kao trajna na dui rok. Obe lokacije se
moraju osloboditi svakog tekog i intenzivnog teretnog saobracaja, poto su deo centralne zone
sa najvecim tekocama za pristup tereta, a istovremeno su pogodne za razvoj poslovanja,
stanovanja i drugih urbanih sadraja. Zbog toga su, sa stanovita pozicije robno - transportnih
centara u kojima su kapaciteti veletrgovine razlicitih vrsta najvaniji deo, predviene 3 lokacije.
Lokacija RTC 1 smetena je u prostoru koji je istaknut prema putnom i eleznickom saobracaju
iz pravca juga i sa autoputske obilaznice. Zuce Bubanj potok Bole Ritopek.
Lokacija RTC 2 smetena je u blizini autoputa, odnosno obilaznice, a na prostoru izmedu
regionalnog puta Dobanovci Ugrinovci, robno - eleznicke stanice Surcin i avionskog
kargo terminala. Ona je van granica Generalnog plana, na teritoriji optine Surcin. Nalazi se na
otvorenom prostoru za razvoj i na izvanrednom mestu za pristup tereta i ljudi sa severa i zapada
Lokacija RTC 3 je robno - transportni centar na levoj obali Dunava, koji je najdostupniji jer ima
prilaz sa tri razlicita vida saobracaja i obuhvata najnovije transportne terminale svih vrsta i
velikog kapaciteta: putevima iz severnog i istocnog podrucja, eleznicom i sa vode (obuhvata
podrucje nove luke na Dunavu).
Lokacija RTC 4 je gradska veletrnica, kao najvaniji funkcionalni objekt za trgovinu sveom
prehrambenom robom. Za veletrnicu je obezbeen najvei deo potrebne lokacije kroz brojne
urbanistike programe, planove. Atraktivnost i povoljnost lokacije je viestruko dokazana. Taj
prostor je orijentisan iskljucivo na putni.
Ostale lokacije distributivnih centara slede slicne kriterijume u ocenjivanju, ali su u punoj
meri podlone merilima, uslovima i procenama pogodnosti menadmenta kompanija i grupa
kojima pripadaju. Zbog toga su lokacije na kojima su oznaceni potencijalni distributivni centri
nacelni, a ne precizno odredeni i pozicionirani.
Kljucne lokacije za maloprodaju
Od velikog broja izdvojenih pojedinacnih lokacija za izgradnju maloprodajnih kapaciteta u
Beogradu, 4 predstavljaju glavne trgovinske zone postojecih i razvijenih centara u centralnoj
zoni Beograda. Dve predloene maloprodajne lokacije odnose se na tradicionalne i istorijske
gradske centre Beograda (Stari Grad i Zemun), koji podrazumevaju uredenje peacke zone
sa ambijentalno profilisanim i reprezentativnim prodavnicama robnih vrsta i robnih marki
najvieg nivoa. Jezgro Novog Beograda je u intenzivnom formiranju i kod njega je narocito
vana uspena arhitektonsko - urbanisticka interpretacija funkcionalnih i ambijentalnih uslova za
novu peacku trgovacku ulicu najvieg nivoa. Rezultati analize ocekivanog razvoja grada u
narednim decenijama doveli su do zakljucka da je u Beogradu potrebno jo jedno jezgro u
glavnoj trgovinskoj zoni centra novog dela grada na levoj obali Dunava. Ono treba da se nalazi
u zoni koju doticu veze za Beograd (most), Zrenjanin, Pancevo.
42. Primer Beograda: Analiza pristupanosti
Urbani centri, sva naseljena mesta, privredne zone, objekti turistike atrakcije treba da obezbedi
graanima lakou i bezbednost komuniciranja, investitorima efikasnije funkcionisanje
kompleksa u koje ele da investiraju, a turistima udobniju i laku dostupnost pojedinim
odrednicama. Tehnika infrastruktura treba da obezbedi:1.povezivanje i pristupanost grada u
regionalnom kontekstu svim vidovima saobraaja kao i magistralnih energetskih, hidrotehnikih i
informaciono-telekomunikacionih sistema i 2.jaanje i usavravanje veza izmeu Beograda i
urbanih centara na teritoriji grada, sa posebnim znaajem razvoja prigradske eleznice-Beovoz
3.razvoj mree lokalnih saobraajnica i druge infrastrukture koja povezuje i opsluuje lokalni
nivo naselja.

43. Robno transportni centri i logistika

Centralni elementi logisticke mree grada su robno-transportni centri i robni terminali u kojima
se vri sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih tokova. Efikasna realizacija robnih
tokova makro i mikro distribucije nije moguca bez jedne kompaktno razvijene logisticke mree
grada. Centralni elementi te mree su robno-transportni centri i robni terminali u kojima se robni
tokovi suceljavaju, prelamaju i transformiu.
44. Objasniti i skicirati gradjevinsku i regulacionu liniju
Graevinska linija je pravac na kome se gradi zgrada na parceli
moe biti poklopljena sa regulacionom linijom ili povuena od
regulacione linije u dubinu parcele.
Regulaciona linija je granica zemljita koje pripada parceli od
javnog-u gradu je obuno u pitanju linija razgranienja parcele
i ulice-linija na mestu spoja trotoara i same parcele.
45. Navesti, objasniti i skicirati elemente morfologije grada
Osnovni: zgrada, put i parcela. Sloeni: blok, park, trg i ulica.Parcela je izdvojen deo zemljita,
tj. odreeno zemljite utvrene povrine koje je uneto u katastarske planove,kada je predvieno
za zidanje. Zgrada je prizemni ili viespratni element fizike strukture izgraen na graevinskoj
parceli, sa osnovnom svrhom da se stvore povoljni uslovi za odvijanje razliitih aktivnosti ljudi,
bez spoljanjeg ili unutranjeg ometanja. Blok je povrina odreena za graenje, strukuirana od
parcela i zgrada na njima, oiviena ulicama, trgom, parkom ili obalom. Park je ozelenjeni
neizgraeni prostor u gradu koji predstavlja najaniji element sistema gradskog zelenila. Trg je
prostorna i umetnika kompozicija sastavljena iz tri osnovna elementa: okolnih zgrada, podne
ravni trga i imaginarne sfere nebeskog svoda. Ulica je skupni oblik fizike strukture grada, ija je
prvenstvena uloga povezivanje razdvojenih parcela i zgrada i jedinstveno gradsko tkivo.
46. Navesti, objasniti i skicirati elemente morfologije bloka
Parcela i zgrada. Parcela je izdvojen deo zemljita, odreeno zemljite utvrene povrine koje
je uneto u katastarske planove kada je predvieno za zidanje. Zgrada je prizemni ili viespratni
element fizike strukture izgraen na graevinskoj parceli, sa osnovnom svrhom da se stvore
povoljni uslovi za odvijanje razliitih aktivnosti ljudi, bez spoljanjeg ili unutranjeg ometanja.
47. Podela ulicnih profila prema prostornim karakteristikama,
skicirati i objasniti. Kanjonski-zgrade u nizu, neposredno uz
ulicu esto u centru grada. Paviljonski-izmeu zgrada postoji
znatan slobodni prostor ee na periferiji.
Meoviti-kombinacija predhodna dva.

48. Znaaj dostupnosti u odrivom funkcionisanju lokacije

Dostupnost lokacije se ogleda u tome da lokacija treba da bude dostupna svima kojima ta
lokacija moe biti primamljiva.
49. Kompatibilnost namena kao vazan element odrzivog razvoja grada
Kompatibilnost namena kod odrivog razvoja predstavlja usaglaenost svih razliitih namena
koje grad moe da ima.
50. Definicija odrzivog razvoja. Objasniti aspekte sagledavanja.
Odrivi razvoj je onaj razvoj koji zadovoljava potrebe sadanje generacije ne ugroavajui
pritom mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Aspekti sagledavanja su
kulturni, socio-ekonomski, politiki i estetski fenomeni.