OSNOVNA PRAVILA I SMERNICE ZA PISANJE STUDENTSKIH ESEJA

FORMA I SADRAJ STUDENTSKOG ESEJA

Za svaki nauni rad postoji forma koja se mora potovati prilikom njegove izrade. Forma
se moe razlikovati zavisno od nauke ili naune discipline, metoda istraivanja, stila, tipa rada o
kom je re itd. U ovom tekstu predstavljena je verzija forme koju studenti prilikom izrade eseja
treba da primene. Ukoliko je student upoznat sa drugaijim pristupom, ima mogunost da
primeni isti, uz konsultacije sa predmetnim profesorom ili asistentom.
Esej se sastoji od nekoliko celina, utvrenim redom:

naslovna strana

sadraj

uvod (od 2/3 do jedne stranice kucanog teksta)

razrada, kojoj je naslov tema rada. Ovaj deo rada je duine od 3 do 5 stranica
teksta. Razrada moe sadrati potpoglavlja.

zakljuak (od 2/3 do jedne stranice kucanog teksta)

literatura.

U radu se upotrebljava font Times New Roman, veliine 12 i sa proredom 1,5. Potrebno
je poravnanje teksta (justify) sa leve i desne margine, koje ne smeju biti ire od 2,5. Tekst mora
sadrati slova sa dijakritikim znacima (, , , ...), kao i numeraciju stranica (izuzev naslovne).
Student ima pravo korienja ijekavice, uz preporuku da koristi ekavicu (ne zbog zahteva
predmeta ili nastavnog osoblja, ve iz razloga to je ekavica zvanini izgovor u Republici Srbiji).
Ukoliko se, ipak, odlui da koristi ijekavicu, ta odluka nee imati nikakvih posledica po konanu
ocenu eseja. Za koji god izgovor da se student odlui, mora biti dosledan u njegovom korienju.
Naslovna strana sadri informacije o nastavnom predmetu (naziv predmeta), temi rada,
tipu rada (esej), mentoru (ime i zvanje), studentu koji je izradio rad (ime i broj indeksa) i datumu
i mestu izrade. U sadraju se numeriki obeleavaju poglavlja i stranice u radu na kojima se
nalaze. Sledi primer:

Sadraj:
1. Uvod...............................................................................................................................3
2. Teorija drutvenog ugovora an-ak Rusoa.................................................................4
2. 1. Rusoova opta volja......................................................................................5
2. 2. Demokratija ili tiranija veine?........................................................................7
3. Zakljuak........................................................................................................................8
4. Literatura........................................................................................................................9
Uvod predstavlja obrazloenje teme rada, uz definisanje njegovog cilja. Cilj rada se moe
odnositi na prikaz (deskripciju) nekih pojmova ili uenja, uz donoenje odreenih zakljuaka o
tome, ili argumentovanje odreenog nauno-strunog stava, odnosno pretpostavke. Uvodne
reenice mogu poinjati sa: u radu emo se baviti ovim fenomenom, u radu emo prikazati
naine

funkcionisanja,

uz

zakljuke

prednostima

problemima

takvog

koncepta/miljenja/uenja itd. Dakle, u uvodnom delu formulie se ta i kako e se izuavati i

sa kojim ciljem.1
Sredinji deo rada, koji se moe nazvati razradom, jeste deo u kome se iznose definicije,
formulacije, injenice o najbitnijim pojmovima, stavovi autora zasnovani na injenicama itd.
Glavni pojmovi u radu moraju biti definisani, kao i svi specifiniji i noviji pojmovi koje autor
uvodi u rad. Neophodno je navesti izvor svake konkretne definicije (u emu je poeljno citirati
poznate i priznate autore). Student moe citirati i misli autora koje nisu uvek precizne definicije,
moe kreativno istai poentu i slobodnijom formulacijom po vlastitom izboru.
Za svaku novu informaciju mora se takoe navesti izvor. Recimo, opte je poznata
injenica da Evropska unija ima 27 lanica; u takvim sluajevima se ne navodi izvor. Ali,
ukoliko navedemo neku (relativno) nepoznatu ili novu informaciju, kao to je stopa privrednog
rasta u EU ili procenat nezaposlenosti, u tom sluaju potrebno je navesti izvor. Postoji vie
stilova citiranja, odnosno navoenja izvora; u ovom sluaju navodimo jedan.

Primera radi, ukoliko je tema rada drava blagostanja, potrebno je definisati je, objasniti
istorijski nastanak, razloge i nain njenog funkcionisanja (eventualno elaborirati primer iz
prakse) i na kraju doneti zakljuke o dobrim i loim stranama, odnosno prednostima i
problemima takve drave u dananjici.

Nakon citata ili druge informacije za koju navodimo izvor sledi oznaka za fusnotu
(footnote), dok u fusnoti moraju biti sadrane glavne informacije o delu u kom je naen citat.
Primer:
Stojiljkovi, Zoran (2008). Partijski sistem Srbije. Beograd: Slubeni glasnik, str. 15.
prezime, ime (godina izdanja dela). naziv dela. mesto izdanja: izdava, strana sa citatom.
Kada je re o autoru koga je u svom delu citirao drugi autor, prihvatljivo je navesti:
Sartori, ovani, navedeno prema: Stojiljkovi, Zoran (2008). Partijski sistem Srbije.
Beograd: Slubeni glasnik, str. 35.
Kada se citira autor rada (teksta) koji je sastavni deo neke vee celine (zbornika radova,
naunog asopisa...) navodi se na sledei nain:
Orlovi, Slavia (2011). Partijski sistem Srbije, u: Partije i izbori u Srbiji: 20
godina. Beograd: Fondacija Friedrich Ebert Stiftung i Fakultet politikih nauka Centar
za demokratiju, str. 50.
Navoenje internet izvora sadri osnovne informacije o sajtu i vremenu pristupa istom
(zbog relativno estog menjanja sadraja na internetu poeljno je da autor naznai datum
pristupa). Primer:
Pokrajinska izborna komisija (sajt), http://www.pik.skupstinavojvodine.gov.rs/
(datum posete 15. 05. 2012).
Ukoliko se citira pojedinac iz teksta pronaenom na nekom sajtu, na poetku je potrebno
napisati prezime i ime pomenutog. Primer:
Goati, Vladimir, Vesti online, http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/231874/
Partije-duplo-uvecale-prihode- (datum posete 15. 06. 2012).

Razrada se moe podeliti na vie potpoglavlja, zavisno od teme i naina na koji je student
osmislio rad i argumentaciju. U razradi se iznose sve informacije novijeg i nepoznatog karaktera,
citati i tome slino; takve informacije ne treba da budu sadrane u zakljuku. Zakljuak
predstavlja sumiranje glavnih taaka u radu, iznetih injenica i stavova, kako bi se donela
izvesna ocena od strane studenta. Akcenat je na kreativnosti studenta pri donoenju jednog ili
vie zakljuaka o datoj temi re je o zavretku samostalnog rada i iznoenju vlastite predstave
o onome o emu je student pisao. Radovi koji sadre ove elemente su najbolje vrednovani. To ne
znai da student mora da izmilja neto novo u nauci, ve samo da sopstvenim reima zakljui
ta predstavlja kljunu poentu koju svojim radom eli da naglasi. Pri tome nije ni najmanje
sporno ukoliko je takvo razmiljanje preuzeto ili inspirisano od strane nekog autora; vano je da
bude predstavljeno i obrazloeno reima datog studenta, i da bude u vezi sa prethodnim tekstom i
iznetim injenicama.
Na kraju rada nalazi se pregled literature. Literatura se navodi istim stilom kao i
navoenje citata, odnosno izvora u fusnotama. Primer:
Literatura
Orlovi, Slavia (2011). Partijski sistem Srbije, u: Partije i izbori u Srbiji: 20 godina.
Beograd: Fondacija Friedrich Ebert Stiftung i Fakultet politikih nauka Centar za demokratiju
Sartori, ovani (2003). Uporedni ustavni inenjering: strukture, podsticaji i ishodi.
Beograd: Izdavako preduzee Filip Vinji
Stojiljkovi, Zoran (2008). Partijski sistem Srbije. Beograd: Slubeni glasnik
Vano je naglasiti da se u literaturi ne oznaavaju stranice (to je potrebno samo kada u
fusnoti precizirate gde ste pronali citat ili informaciju), kao i da izvori imaju svoj redosled.
Redosled je jasno utvren, azbunim redom prvog slova prezimena u sluaju upotrebe irilinog,
abecednim u sluaju upotrebe latininog pisma. U sluaju vie autora kojima prezime poinje
istim slovom, rangiranje se vri na osnovu narednih slova u prezimenu (SArtori se nalazi ispred
STojiljkovia, primera radi). Nakon navedenih klasinih izvora (dela autora monografije,
udbenici, zbornici radova...) navode se pod posebnim naslovom internet izvori, po istim
pravilima rangiranja.

OPTE PREPORUKE O SADRAJU RADA

Rad uglavnom poinje izvesnim teorijskim okvirom i definisanjem kljunih pojmova,
nakon ega se prelazi na argumentaciju i razradu teme (uz razradu primera iz prakse, ukoliko je
tema takva). Jasno formulisana tema i cilj rada od najvee su vanosti prilikom izrade rada. Cilj
ne bi trebalo da bude previe visoko postavljen, a ni tema previe iroko; vano je fokusirati se
na jedan fenomen i potom ga maksimalno istraiti. Ovakvim pristupom se detaljno i podrobno
razmatra jedna celina.
Teme se najee odnose na uenje nekog autora (i njegove stavove), odreenu pojavu ili
pojam, dok cilj moe biti doneti konaan sud o pozitivnim i negativnim karakteristikama istih, ili
dokazivanje neke hipoteze koju student iznosi itd. Primera radi, ukoliko je tema Parlamentarne
monarhije u savremenim drutvima, cilj moe biti predstavljanje pozitivnih efekata monarhija u
tim drutvima, ali i negativnih posledica koje takav oblik vladavine sa sobom nosi. Ili, student
moe postaviti hipotezu da su monarhije u izvesnom smislu politiki stabilnije od republika, i
pokuati da to dokae primerima iz prakse. Vano je napomenuti da esej nije neuspean ukoliko
student nije uspeo da dokae svoju hipotezu; ovim je student dao izvestan doprinos (kao
potvrivanje, i eliminacija hipoteze je nauno korisna) i pokazao sposobnost da argumentuje na
objektivan nain. Objektivnost je od kljunog znaaja; naravno da student moe imati linu
privrenost nekim stavovima po izvesnim pitanjima (apsolutna objektivnost nije mogua), ali je
vano da rad ne preraste u navijanje. Rad se mora temeljiti na pouzdano utvrenim
injenicama, pri emu se autor nee opredeljivati samo za one koje njemu idu u prilog, ve e
podjednako razmotriti sve od vanosti za temu. Radovi sa neutemeljenim informacijama i
nedokazanim, ili nedokazivim, pretpostavkama imaju vrlo malu ili nikakvu vrednost. Iznoenje
svih vanih injenica od kljunog je znaaja za rad i znai da je student rad napisao na
profesionalan nain, u skladu sa osnovnim pravilima naune argumentacije. U ovakvom
distanciranju od emocija i vlastitih elja, u stremljenju ka objektivnosti, ogleda se vrednost i
sposobnost studenta da razmilja na akademskom nivou.
Asistent Radivoje Jovovi