Jennifer Paige je bila na polovini stepenica, lagano sputajui ruku niz

ogradu, kada se okrenula i vratila do vrata svoje sobe. Mislivi da zna sve napamet,
elela je da pogleda poslednji put. Zbogom sobo... Nagnula se iznad mekog i
izbledelog ebeta koje je lealo savijeno na dnu kreveta... zavese na prozoru
zavezane tako da uokviruju pogled na vrhove brestova. O, budni snovi koji su esto
plovili njenim mislima dok je bila zagledana kroz prozor.
Nije da je ona bila sentimentalna oko takvih stvari. Ne sada. Nije mogla
priutiti da bude. Sigurno da nije bilo opiranja u njenom oprotaju. To je bilo kao
kratka pauza na kraju poglavlja dobre knjige i bila je eljna da okrene stranu. Celo
prolee je ekala ovaj dan. I due, zapravo... Zavretak srednje kole i odlazak na
fakultet je bio mnogo vie od samog odlaska na fakultet...
Denifer je ponovo sila niz stepenice tamo gde su njeni roditelji, neobino
tihi, ekali. Majka je sedela na maloj stolici na kojoj niko nikada nije sedeo, glave
nagnute na jednu stranu, a otac je samo stajao sa rukama potisnutim u depove
pantalona. Najbolji roditelji na svetu- znala je to- ako se uzmu u obzir nekolike prilike
kada su bili potpuno nerazumni oko sitnica. Ponekad se pitala da li je previe vole.
Gria savesti se komeala duboko u njoj kada je priznala sebi koliko jako se
radovala odlasku.
Kao da si jue pola u vrti, njena majka je rekla.
Denifer je ula te rei najmanje puta dnevno u protekloj nedelji. Majko,
shvata li koliko puta si to rekla u poslednje vreme? rekla je.
Moda kaem opet pre nego ue u voz majka je rekla. Ne mogu obeati
da neu, draga.
Budi strpljiva sa majkom, ree otac, namigujui. Ne odlazi joj kerka svaki
dan za kolovanjem i karijerom.
Denifer se nasmejala odobravajui i onda zastala ispred ogledala u
predsoblju za letimian pogled. Tamna pamuna haljina je izgledala sasvim
primereno za topao dan, i dovoljno ozbiljno za buduu medicinsku sestru.
Njena kina kabanica je leala preko prtljaga posloenog iza vrata. Uporno
se pitam da li smo neto zaboravili, ree majka. Znam, kamera! elim tvoju sliku
kad ulazi u voz.
Pomislio sam na to, otac je ponosno izjavio. Stavio sam je u auto prole
noi. Da budem siguran.
Dok su izlazili na vrata, majka je rekla, Oko sveta bi samo bilo putovanje...
ovo je prekretnica, Deni.
Otac je stavio kofere u prtljanik automobila, a onda doao ispred da dri
vrata otvorena.
Sedi u sredinu, draga, predloila je majka, neno dodirujui ruku, i je
primetila da njena majka ima jedan od onih tunih osmeha. Majka je uivala priajui
o svemu tome kolskom katalogu, koliko je srena to ima samo jednog cimera u
domu, koju odeu da ponese. Ali poslednjih dana, kako se vreme odlaska
pribliavalo, sve manje i manje je bila entuzijastina. Zapravo, Denifer se plaila
da bi majka mogla postati alosna na stanici. Otac je skrenuo sa njihovog puta i
Denifer se okrenula da jo jednom pogleda kuu.

 Zna li ega sam se upravo setila? ree majka.

Maramice. Sea li se kada si bila u vrtiu, sva deca su morala da nose
maramice zakaene za odeu.
O, majko! Onda je uhvatila zadirkujui pogled svoje majke i morala je da se
nasmeje. Poljubila je u obraz i naslonila glavu na sedite. Znate li neto? rekla je.
Oboje vas mnogo volim.
Onda su parkirali na stanicu i odjednom vie nije bilo vremena. Hodali su
preko ljunka do perona. Otac je predao prtljag i stavio kartu u njenu ruku. Voz je
dolazio. Bili su to poslednji minuti za podsetnike i pitanja, poslednji minuti za
savete... i na kraju poslednji minut za zagrljaje.
Pa, odlazim, rekla je Denifer veselo.
Kada je otac slikao, primetila je da majka uopte nije alosna njen osmeh
nije bio tuan.
Kroz prozor, Denifer ih je pratila pogledom dok je voz polako naputao
stanicu. Oni su stajali jedno blizu drugog, i nekako to je podsetilo na onaj dan kad je
imala sedam, moda osam godina ubedila je roditelje da je puste da se vozi na
velikom ringipilu u okrugu Fair, potpuno sama. Tada su isto tako stajali, blizu,
ekajui... a ona je sedela mirno u sredini sedita, sigurna da ak iako padne, ak
iako se ringipil sam srui, ak iako... znala je da e je oni uhvatiti.
Sada su poeli da nestaju u izmaglici sve dok ih nije potpuno izgubila iz vida.
J.P. zar ne vidi da e zaplakati, proaputala je, nezgrapno traei maramicu.
Obrisala je oi i pomislila Zar to nije najudnija stvar? Na poetku je neeg svetlog
i predivnog a plae. Sutranji dan je sijao ispred nje. Obrisala je oi poslednji put i
kada je ponovo pogledala, njeni roditelji su bili izvan njenog vidokruga.