, .

,
: , , , , . ,
. .
. ,
, .
. .
, , , .

; .
, , .
,
: , !
. :
, . . , , : ,
. :
, , .
, , !

32

VIDOSLOV BO@I] 2009


, *)

a+.

Stefan despot,
najsla|emu i najqubaznijemu,
i srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko (mnogo sugubo) `eqenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome (=vernome/bliskome),
ime rekav{i
u Gospodu qubazno celivawe (=pozdrav),
a ujedno i milosti na{e
neoskudno darovawe.1)

v.

Leto i prole}e Gospod sazda,

kao {to i pe/smope/vac re~e (Ps.73,17),
i u wima krasote mnoge:
pticama brzo i veseqa puno preletawe,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poqske {irine,
i vazduha tananog
divnim nekim glasima brujawe (oglaen`e);
i zemaqske daronose (=plodove),
{to cvetova, {to miomira, i travonosne;
a i same ~ove~anske prirode (estystva)
obnovqewe i veselost (vyzgran`e)2)
dostojno ko da iska`e?
)

*
Beseda Episkopa Atanasija (Jevti}a) u Manastiru Kaleni}u, posle Svete Liturgije,
o proslavi 600-te godi{wice ove drevne svetiwe.
1)
Pohvalni epiteti koje Despot upu}uje svojim adresatima o~igledno imaju za ciq
da ih odobrovoqe i privole za ponovnu bliskost i qubav. Neoskudno darivawe milosti
je ovde Despotovo pra{tawe ustalima protiv wega srodnicima i velika{ima, koje ovim
Pismom=Pesmom krotko poziva da se opet vrate u bratsku slogu i jedinstvo u Hristu.
2)
Ovo obnovqewe i uzigravawe qudske prirode podrazumeva, verovatno, prirodno
podmla|ivawe i `ivahnost qudskog bi}a, a ne jo{ ono blagodatno obnovqewe = preporo|ewe
u Duhu Svetom, koje }e pesnik pomenuti ni`e, u 7. strofi, po{to prethodno progovori
o devstvenosti kao bogoupodobqewu.

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

33

34

VIDOSLOV BO@I] 2009

g.

Ovo sve, ipak,

i druga ~udna dela (qdodhl`a) Bo`ija,
koja i o{trovidni um
sagledati (syzrycovati) ne mo`e,
qubav prevashodi (1Kor.13,13).
I nije ~udo,
jer Bog se imenuje Qubav,3)
kao {to re~e Jovan /sin/ gromov (1Jn.4,8.16).

d+.

Varawe nikakvo (vysakaa lyja) /mesta/ u qubavi nema.

Jer Kain, qubavi tu|, Avequ re~e (prevarno)):
Izi|imo u poqe (Post.4.8).4)

e+.

O{tro nekako i bistrote~no

qubavi je delo,
dobrodeteq (dobrodhty= vrlinu) svaku prevazi}i mo`e
(1Kor.13,13;Ef.3,19).

+.

Qepotno ovu (=qubav) David ukra{ava:

Kao miro, re~e, na glavu,
{to silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa Aermonska,
{to silazi na gore Sionske (Ps.132,2-3).5)
3)
Pesnik sledi Svetog Jovana Bogoslova. Iako kod Jovana (1Jn.4.8.16) stoji glagol jeste:
o Qej 'agph 'estn= Bog je qubav, Despot je upotrebio drugi, tako|e biblijski glagol:
'onomxetai= imenut se = imenuje se, jer imenovati u Bibliji zna~i re}i ono {to doti~no
lice (ili: stvar) zaista jeste i {to wemu stvarni pripada /nomen = omen/ (Ef.3,15; 2Tim.2,19:
svaki koji imenuje Ime Gospodwe; Is.26,13: Ime Tvoje imenujemo). Prema tome, ne vidim za{to
\. Trifunovi} smatra da ako se ovo prevede bukvalno sa: imenuje se stih bi zvu~ao ver
balisti~ki!? Ipak, i on dodaje daqe: Po zna~ewu imenujet se u Slovu predstavqa
izjedna~ewe dva pojma (Bog=qubav; ili: imenuje se = jeste). (v. Mom~ilo Nastasijevi} kao pre
vodilac Slova qubve, u Brani~evo, XII, 1966, sv.4-5).
4)
I ovde pesnik sledi Sv. Jovan Bogoslova: 1Jn.3,11-12: Jer ovo je poruka koju ~uste
od po~etka: da qubimo jedni druge. Ne kao {to Aveq bje{e od ne~astivoga i zakla brata
svojega. Napomiwu}i samo da la` i prevara nemaju mesta u qubavi, Despot pesnik ka`e
da je Kajin bio qubavi tu| kad je rekao bratu Avequ: da iza|u u poqe, ali ostavqa ne
dore~eno da }e Kajin u poqu ubiti Aveqa, jer Despot ne `eli da svome bratu, sestri}ima
i velika{ima pomene ubijawe, smatraju}i dovoqnim spomen prevarnog odnosa Kajina
prema bratu Avequ. O tome da je |avo, kao nekada Kajina na Aveqa, potstakao brata
despotovog Vuka da ustane protiv wega pi{e Konstantin biograf u @itiju (str.397).
5)
Prvome stihu (Ps.132,2) prethodi stih: Gle, {ta je dobro i krasno, nego da bra}a `ive
zajedno (Ps.132,1), {to ukazuje na qubav i zajednicu bra}e Arona i Mojsija, protiv koga je

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

35

z+.

Uzqubite qubav,
mladi}i i devojke,
za qubav prikladni,
no pravo i nezazorno (=nesramno),
da ne kako, mladost i devstvo povrediv{i,
kojim se priroda (estystvo) na{a
Bo`anstvu (bojystavnomu) prisvojava,
Bo`anstvo (bojystavno) ne uznegoduje.6)
Ne rastu`ujte, re~e Apostol,
Duha Svetoga Bo`jega,
Kojim se javno zape~atiste
kao u kr{tewu (Ef.4,30).

i+.

Bejasmo zajedno i drug drugu blizu,

ili telom, ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvoji{e (raschpie) nas;
David da re~e: Gore Gelvujske,
da ne si|e na vas ni da`d, ni rosa,
jer Saula ni Jonatana
ne sa~uvaste! (2Sam.1,21).7)

Arona bio ustao (Broj.12,1). Drugi pak stih u Crkvi se primewuje na sve{teni~ku blagodat
i izgovara se kad sve{tenik stavqa Epitrahiq (dakle: Sveti Despot poistove}uje blagodat i
qubav); dok drugi deo govori o rosi aermonskoj koja dolazi sa severa, sa planine Hermon
(=ju`ni deo Antilivana, visoka 2814m, i 2296 i 2154; koja se spomiwe u IsNav.12,1 i PZak.4,48, gde se
naziva i Sion, ali ne onaj Jerusalimski Cion, jer se pi{e druga~ije), ispod koje izvire i reka

Jordan, pa otuda dolazi rosa na Judejsku pustiwu, tj. na Jerusalim i goru Sion u wemu.
6)
Izraz bojystavno ovde, i u prethodno stihu, zna~i Bo`anstvo, ta~nije Bog, jer je u
Vizantiji i kod Srba u Sredwem veku, veoma ~esto umesto Bog o Qej (mu{ki rod) kori{}en
sredwi rod: Bo`ansko t Qeon, u zna~ewu: BOG. Primera toga ima bezbroj, npr. u Slu`bi
Jovanu Bogoslovu (26.septembra), koju }emo malo kasnije pomenuti: Sin gromov na~alnik
bogoslovqa qubqeni Jovan i Devstvenik On u sebi imaju}i neprestano b(o)jetvennoe
/ cwn t eon 'en eau t / re~e: U po~etku be{e Slovo (Slava, gl.2 Na Ve~erwi).
7)
1Sam.19,1-2: I qubqa{e Jonatan, sin Saulov, Davida veoma jako. Vidi i 1Sam.20,17:
I opet se Jonatan zakle Davidu qubavqu svojom prema wemu, jer ga je qubio kao du{u
svoju. V. i 1Sam.22,14: I odgovori Avimeleh caru (Saulu) i re~e: Ko je od svih slugu
tvojih veran kao David? On je i zet carev, i izvr{iteq zapovesti tvojih, i po{tovan je
u domu tvome. Gore Gelvujske su severoisto~o u Samariji, na ivici Ezraelonske doline
(plodne doline koja se prote`e od primorske Hajfe do Bet-[ana), gde su poginuli Saul i Jonatan, posle sukoba sa inoplemenicima/Filistejicima, kad su Izraiqci pobegli od wih
i mnogi poginuli na gori Gelvuj (1Sam31,1; 1Dnevn.10,1.8; 2Sam.1,6.21; iz 1,21 su re~i koje citira
pesma: Gore Gelvujske, da ne si|e na vas rosa ni da`d).
36

VIDOSLOV BO@I] 2009

O bezlobqa Davidova,
~ujte, carevi, ~ujte!8)
Saula li oplakuje{, Na|eni?
Jer na|oh, re~e Bog,
Davida, mu`a po srcu mojem (DAp.13,22;Ps.88,21;1Sam.13,14).9)

+.

Vetrovi s rekama da se sukobe,

i da isu{e
kao pri Mojsiju more (Izl.14,21),
kao pri Isusu sudiji,
]ivota radi Jordan (IsNav.3,15-16).10)

f+.

Eda se opet sastavimo,

eda opet da se vidimo,
eda opet qubavno (lbwvnh) da se sjedinimo,
u tome samome Hristu Bogu na{em,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne (beskonyqyne) vekove.
Amin.

8)
Naziva Davida bezlobivim jer je oplakivao ubijenog Saula, iako je ovaj hteo da ga
ubije, dok David, koji je mogao da ubije Saula, nije to u~inio (2Sam.1,6-27; 1Sam.24,5-23).
9)
Ime DAVID, verov. od glg. dod = qubqeni, qubqeni od Boga, sli~no je imenu
JEDIDIA, koje je Solomonu dao prorok Natan: 2Sam.12,25: I posla rukom Natana proroka i nazva mu ime JEDIDIJAH radi Gospoda (jedidijah = Qubqeni Jahveov/Gos
podwi; lat. Amabilis Domino). Ovo mesto (DAp.13,22;Ps.88,21;1Sam.13,14) navodi i Konstantin
filosof u @itiju Stefanovom (10), i primewuje ga na Stefana i naziva ga: krotki u
savetu David i novi nekako David najkrotkiji ( 94, sttr.424-5).
10)
V. i Psal. 113,3.5: More vide i pobe`e; Jordan se povrata nazad [ta ti bi, more,
da pobe`e; i tebi, Jordane, da se povrati{ nazad?

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

37

veti Stefan Lazarevi}, Despot Srpski, podigao je svoju

zadu`binu Manastir Resavu/Manasiju, posve}enu Svetoj
Trojici-Pedesetnici, 1406-1418. godine, kada je i osve}
ena, na Pedesetnicu, od Patrijarha svih Srpskih i Pomorskih zemaqa Kirila (1409-1418) i svega Preosve{tenog Sabora
Srpskog. Tu je Despot sebi podigao grobnicu, u koju je polo`en
1427.g. U Resavi je radila ~uvena Resavske {kola na jeziku,
pravopisu, prepisivawu kwiga, kwi`evnosti. Wen odjek bio
je daleko {iri od granica Srpske dr`ave. U woje je, verovatno,
i prepisano Slovo qubve, koje imamo u jednom starijem (rukopis pre polovine 15. veka, izgoreo 1941. od nema~kog bombardovawa
NB Bgd.; tekst izdao \. Dani~i}) i jednom mla|em prepisu (polovinom 15, veka, Muzje SPC, br.159, ina~e donet iz Kru{edola).

Manastir KALENI] u Lev~u, hram Vavedewa Bogorodice,

podigao je tako|e Sveti Despot i wegov protovestijar Bogdan,
sa `enom Milicom i bratom Petrom, 1407-13.g. i ikonopisao
ga Radoslav. Despot sa svojim velika{ima podigao je i brojne
druge manastire i crkve u Srbiji: Vojlovicu kod Pan~eva,
Nikoqe u Rudniku, Pavlovac u Kosmaju, Sv. Stefana u Kopo
rinu, Rudenicu kod Kru{evca, Jo{anicu kod Jagodine, Sisojevac kod Ravanice, Bogorodi~in manastir u selu Rado{in kod
Resave, i jo{ druge manastire.
U gradwi nekih od ovih manastira u~estvovao je i Despotov
mla|i brat Vuk, koji se zatim protiv wega dvaput bunio i
tra`io polovinu zemqe i gradova, pa je za sobom povukao i
sestri}e Brankovi}e. Iz prve pobune protiv brata, Vuka je
povratila majka im Milice, Sveta Evgenija, koja je po~inula
u Gospodu u svojoj zadu`bini Qubostiwi +11. novebra 1405.g.,
kao velikoshimnica Efrosinija. Neku godinu po wemoj smrti,
Despotov mla|i brat Vuk opet je ustao na brata, a sa wim i
sestri}i Brankovi}i, \ura| i Lazar, i pribegli su Izma
il}anskom/turskom sultanu Sulejmanu, i sa Vukom je tada
do{lo na Srbiju i dosta turske vojske, koji su palili i `arili
po Srbiji, krajem 1408. i po~etkom 1409.g., jer su se ovi odmetnici
od Despota, kojima su pri{li i neki velika{i, pot~inili
vrhovnoj vlasti sultana turskog, a Turci su koristili unutra
{we borbe Srba za svoje globalisti~ke, {to bismo danas rekli:
evroazijskointegralisti~ke interese.
O tome jasno svedo~i Despotov biograf Konstantin Filo
sof, pi{u}i da se Despot tome suprotstavio: ne hote}i Stefan
stado blago~estivo tj. pravoslavni Srpski narod koje Gospod
oslobodi ropstva, opet dati u porobqewe i da bude rastrgnuto.
38

VIDOSLOV BO@I] 2009

Oni, pak Vuk sa Turcima projuri{e kroz svu zemqu kao

divqe zveri, plene}i, seku}i, gaze}i, te razori{e i neke gra
dove. A ono {to najnezgodnije be{e to je {to ovaj boj ne be{e
sa varvarima, nego boj koji se ne mo`e lako boriti boj sa
jednoplemenima Boja{e se, Stefan, da ne postrada sli~no
Davidu, koji prokliwa{e predele Gelvujske: da ne padne da`d
ni rosa na wih (2Car.1,4), zato {to se tu prolila krv Jonatanova
i Avesalomova.11) I pobe|uju}i ga (brata Vuka), ne zateza{e uzde,
da ne bude kriv zbog krvi bratske. I ovaj Vuk - po drugi put
do|e sa vi{e wih (neprijateqa) I pobojav{i se napadaja
(bratskog), blago~estivi Despopot Stefan ne izi|e protiv. Vuk
be{e privukao i neku vlastelu, i malo jo{ izabranih be{e
ostalo neprevarqivih, koji izvesti{e Despota da su i pisma
dobili od Vuka, u kojima im, s jedne strane, obe}ava{e darove
i mnoga blaga, i, s druge strane, pretwama ih stra{a{a. Despot,
pak, dr`e}i bratovo pismo, gorko plaka{e, i pav{i pred
ikonu Spasiteqevu, govora{e: Vidi, Hriste moj, jer Ti zna{
kako se nepravedno dogovaraju protiv mene, i sluge moje izdaju
me, kao nekada Tvoj u~enik Juda. Sa~uvaj, zato, do konca one
koje su malobrojne ostavio sa mnom. I jo{ mnoge druge podobne
ovima re~i umiqewa i molitve govora{e iz dubine srca. A
ovo be{e u velikom gradu Beogradu, u wegovom unutra{wem
domu. A oni - Vuk i Turci - pro{av{i opet jo{ vi{e krajeva,
do|o{e do blizu Beograda, i mno{tvo mnogo veoma popleni{e.
I svu zemqu upropasti{e. I jedan drugi savremenik pi{e
sli~no: pro|o{e svu zemqu Srpsku, kao divqe zveri plene}i,
seku}i, uni{tavaju}i oni svu zemqu upropasti{e.12) A
kada /Despot/ vide gde se doga|a ovo zlo koje ne prolazi, pristade
i razdeli zemqu /sa Vukom/, i otada brat wegov Vuk, sa odeqenom
mu obla{}u ispod Zapadne i Ju`ne Morave i sa vlastelom
koja b sa wime, slu`a{e Sulejmanu, sa svojim sestri}ima
(Brankovi}ima), koji tako|e dr`ahu svoju ota~asku zemqu (na
Kosovu), a Despot Stefan se preseli u odeqeni mu deo zemqe

11)

Ovo mesto biografa Konstantina, kako je ve} s razlogom primetio \or|e Sp. Radoji~i}

(Tvorci i dela 1963, s.211-214), pokazuje da je on znao za Despotovo Slovo qubve u kome je ci

tirano ovo mesto, kao i to da je ono napisano i upu}eno bratu i sestri}ima, kako daqe
govori sam Konstantin (glava 53 @itija Despotovog). Despotovo Pismo-Pesma bilo je odgovor na pisanije brata mu Vuka vlasteli, s ciqem da ih pridobije za sebe a protiv
Despota. \or|e Sp. Radoji~i} datira nastanak pesme 1409.godine, {to je i verovatnije
negoli 1404, i, oslawaju}i se na tekst biografije Konstantina Filosofa, smatra da je
Slovo napisana u Beogradu.
12)
Vidi Istorija Srpskog naroda, kw.2, str.81 (SKZ, Beograd 1982: Jovanka Kali}).
SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

39

(gl. 53-54, str. 397-8)13) /od Zapadne i Velike Morave do Dunava i

Beograda/. Tako, kada zemqa bi razdeqena, kao neko olak{awe
bi u prolivawu krvi (tj. prestade rat) A on, Stefan, i pri

prvom javqawu wegovom tj. ustanku Vukovom - javqa{e se

svima okolnim krotak, podateqan, obraz blago~estija, kao
smiriteq /=izmiriteq/.(gl.56, str.399).
Ove re~i biografa Konstantina obja{wavaju nam miran i
krotak ton tada od Stefana napisanog Pesni~kog pisma, tj.
Slova qubve Despotovog.
Biograf Konstantin ka`e kako je Despota sve to veoma
`alostilo, i zato je izbegavao bratoubila~ki rat. Naro~ito
ga je rastu`ilo kad je video kako mu brat, laskavim pismima,
kao Judinim poqupcima, odvaja od wega blagorodnike i veli
ka{e, koji, umesto qubavi, izdaju zavole{e. Na wihovu nequ
bav i izdaju, hristoqubiva i qubveobilna bratoqubqem i
~ovekoqubqem du{a Despotova odgovara: svima wima, bratu,
sestri}ima i otpalim velika{ima, svojim pismom SLOVOM
QUBAVI, u kojem je izlio svoj bol za gubitkom bratske i
hri{}anske qubavi, i opet, projavio svoju nadu i vedrinu,
pra{tawe i molitvenu `equ za ponovnim sjediwewem u qubavi
Hrista Boga i sve Svete Trojice.
To je, dakle, istorijska pozadina nastanka i osnovnog sa
dr`aja i namene SLOVA QUBVE.
Ovo rekosmo zbog onih koji skoro da pori~u realan povod i
istorijski sadr`aj ovoga veli~anstvenog teksta Svetoga Stefana,
vladara i pesnika, i pre svega pravoslavnog Srbina i crkvenog
jevan|elskog hri{}anina. Ovo Despotovo bratsko PismoPoslanica, upu}eno na vi{e imena (zato stoji ono ime rekav{i
radi dopisivawa imena adresata), u vidu nadahnute biblijske,
hristolike pesme, delimi~no je donelo ploda, jer je nastupilo
izvesno primirje i prekratilo se prolivawe bratske krvi.
Vuk je ve} slede}e godine do`iveo da ga ubije ruka turskog
krvnika, kao dvostrukog izdajnika. Naime, slede}e 1410. godine,
kad su nastale me|usobne borbe Bajazitovih sinova Sulejmana
i Muse, kad je na Sulejmana u Evropu do{ao brat mu Musa iz
Male Azije, tada bude ubijen Despotov brat Vuk i najmla|i
sestri} Lazar. Musa je bio uputio poziv svima wima, pa i
13)
Citiramo @itije Stefana Lazarevi}a, po izd. K. Kuev G. Petkov, Sbrani s~ineni
na Konstantin Kosteni~ki, Sofi 1986 (@itije zauzima str.361-426), starosrpski tekst,
prepis Baltazara Bogi{i}a, Carostavnik, 16.vek, listovi 144-202, rukopis na|en u Hercegovini, danas i Bogda{i}evij arhivi u Cavtatu (opis V. Mosin, Ljetopis Jugoslavenske
akademije, 99, Zagreb 1954, p.22, No 52).

40

VIDOSLOV BO@I] 2009

Despotu, da po|u protiv Sulejmana, ali je Despot bio oprezniji,

dok su ostala trojica: Vuk i \ura| i Lazar (Brankovi}i) ne
promi{qeno po{li za Musom, koji se pod zidinama Carigrada
iste 1410.g. sukobi sa Sulejmanom, i u prvi mah kao slabiji
pobegne. Musa je, ma|utim, i pre toga bio primetio dvoli~nost
Vukovu i sestri} wegovih, i hteo je odmah da Vuka ubije, ali
se za brata tada zaume Despot Stefan i, kao vazal, umolio Musu
postav{i jemac za brata svoga, rekav{i Musi: Ako sam ja
neveran, to je i on. Ali, odmah zatim, iste te no}i Vuk i se
stri}i mu prebego{e Sulejmanu, te Musa uskoro, izbegav{i
bitku sa Sulejmanom, uhvati Vuka i Lazara dok je stariji
\ura| uspeo da pobegne i pogubio ih 11. jula 1410. godine.
Pred svoju smrt, brat Vuk i sestri} mu Lazar, kako dirqivo
opisuje Konstantin Filosof, dobiv{i jednu jabuku od nekog
Tur~ina, podele je i pojedu kao Pri~e{}e pred smrt, kako
pi{e Konstantin (gl. 62, str.403): Vuk polovinu dade svome se
stri}u, a polovinu uze sam; i pomoliv{i se mnogo, oni okusi{e
od jabuke umesto Svetog Pri~e{}a. Jer nije tada bilo nikoga
ko bi ih pri~estio, i radi toga jabuku okusi{e umesto Tela
i Krvi Gospodwe, ~ime biograf ho}e da poka`e da su ovi i
ovakvi Srbi, ipak, zavr{ili svoj `ivot kao pravoslavni
hri{}ani. Eda Bog da ih je i danas vi{e takvih!
I \ura| Brankovi} se zatim pokajao zbog nevere prema
ujaku i gospodaru Despotu Srbije, i molio je svoju majku
Maru (Lazarevi}-Brankovi}), sestru Stefanovu (koja }e zavr{iti
zemaqski `ivot kao monahiwa Marina), te ga je ona izmirila sa
ujakom. I velikodu{ni Despot primi sestri}a \ur|a kao
otac sina svoga mnogo`eqenoga, i, kao {to je poznato, ne
imaju}i dece, ostavi Srpsku dr`avu sestru}u \ur|u Branko
vi}u, koji se pokazao i dostojan Srbin Pravoslavac i sposoban
vladar Srpski. I wegova porodica dade nam i svete Branko
vi}a (a ne samo Vuka izdajicu).

Posle ovog istorijskog uvoda, da se vratimo samome Slovu

qubavi, i poku{amo da ga qubavi va{oj, oci i bra}o, sestre
i deco, pojasnimo.
No pre na{eg poja{wewa Slova, da navedemo ukratko {ta
su o wemu rekli drugi na{i u~eni qudi, darovitiji i mudriji
i pesni~kiji od mene neznavenoga i bezdarnoga i lewoga.14)
14)
Brojna mi{qewa, ocene i kometare Slova qubve sabrao je u kwigu Slovo qubve
g. Du{an Stojkovi}, pesnik iz Mladenovca (izd. Mladenovac, 2007), pa tako omogu}io

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

41

Ne}emo govoriti o prepevima/prevodima, ve} samo ukratko

o komentarima. Dragutin Kosti} (1931) naziva Slovo qubve:
pesma apologija, pohvala qubavi i svima glavnim vidovima
wenim; i kao bo`ja, bo`anska, i kao ~ove~anska, i to ~ulna i
idealna, kao prijateqstvo i komunikacija, kao hri{}anska
qubav Stih wen nije jednoliko ukalupqen u jednu formu,
{to je gotovo u svakoj strofi druk~iji, prilago|en sadr`ini:
u sedmoj strofi, najprofanijoj (! ka`e on, a mi mislimo mo`da
najduhovnijoj, kako }emo videti), me{aju se lak{i, kra}i, {este
rac i osmerac; osma po~iwe petercima, odnosno nekim jampskim,
`enskim desetercem itd., Kosti} daqe povezuje ovu pesmu
umetni~ku i, ~ini se, originalnu, i za sada prvu poznatu u
staroj kwi`evnosti na{oj }irili~noj sa dubrova~ko-pri
morskim pesmama, {to donekle ~ine i drugi komentatori,
kao da je dubrova~ka pesma neko merilo! pogotovu za ovakvu
pesmu kakva je Slovo qubavi.
\or|e Trifunovi} najpre (1960) komentari{e prevod Slova
qubve Mom~ila Nastasijevi}a ukazuju}i da se tu pesnik
namerio na pesnika, u kome se sjedinio po{tovalac originala
i pesnik Prepev Nastasijevi}ev nam donosi davni na{
sa`et jezik, ~istu melodiju i poetsko tkivo, jer je Mom~ilo
godinama do`ivqavao Despotov tekst i tuma~io ga svojim u~e
nicima u gimnaziji.15) Trifunovi} se i kasnije (1979) vra}a
na Despotovo Slovo (i druge Despotove Kwi`evene radove), i ka`e:
Tema i motiv Slova qubavi jeste osnovno na~elo: hri{}anskog
ose}awa i vi|ewa Bo`ijeg i bo`anstvenog. Osnovna novozavetna
blagovest Bog je qubav (1Jn.4,8) ~ini i razre{ewe despotove
Poslanice Unutra{wi vrhunac Slova pisac je dostigao u
iskazu o qubavi, a ostvarewe Poslanice kao `anra jeste na
kraju, u spoqa{wem zavr{etku, kada se iskazuje `eqa za
ponovnim vi|ewem i sjediwewem. Trifunovi} se daqe zadr`a
va na Slovu kao `anru, i zakonitostima `anra, na op{tim
mestima u wemu, itd., {to smatramo be`awem od `ive, izrazito
osobene, li~nostno-bitijno nadahnute pesme Despota Stefana,
u neku apstraktnu literaturu. Ali, da ne nanesemo nepravdu
\. Trifunovi}u, dodajmo da i on sam daqe govori ovako: Iako
da usput pregledamo 12 srpskih i 5 stranih prepeva (uz navedeni francuski, treba dodati i najnoviji prevod sorbonskog profesora Bo{ka Bojovi}a), i uz wih 7 razli~itih

komentara ove pesme.

15)
Da ovome pronicqivom zapa`awu \. Trifunovi}a dodamo da je i o. Justin Popovi}

najvi{e cenio Nastasijevi}ev prevod i koristio ga prilikom svoga prevo|ewa; tako|e

datog u ovoj kwizi-zborniku o Slovu qubve (iz o. Justinovog Despotovog@itija, 19. jula).
42

VIDOSLOV BO@I] 2009

misli o Poslanici kao slici du{e potse}aju na op{te mesto,

iza prozra~ne mre`e stilske jednostavnosti Slova qubavi
mo`e se nazreti i du{a despotova. ^esto vo|ewe ve} poznate
teme i ideje qubavi zar nam ne otkriva Stefanovu ose}ajnu,
iskreno pobo`nu i qudsku prirodu, kakva se mo`e vaspostavi
ti i iz tananih zapa`awa Konstantina Filosofa u @itiju.
Ovim svojim re~ima \. Trifunovi} se vratio na sr` Slova
qubavi, o ~emu }emo daqe govoriti.
Pre no {to pre|emo hronolo{ki na Dimitrija Bogdano
vi}a koga }emo ostaviti za kraj ovog pregleda samo }emo
spomenuti Milana Ka{anina (1972), koji za Slovo qubve ka`e
da je to dobro smi{qen tekst, o~evidno dugo ra|en i sve drugo
nego improvizovan; nadaqe pak sa nekim Ka{aninovim mi
{qewem i ocenom ne bismo se slo`ili (o ~emu malo kasnije).
Isto tako samo }emo spomenuti pretposledwi tekst i ovom
zborniku,16) dr Vladete Jeroti}a, koji smatramo razo~arava
ju}e slabim i, plitkim psihologizmom, proma{enim u odnosu
na Slovo qubavi Svetoga Stefana Visokoga.17)
Zatim, pesnik Mija Pavlovi} (1979) vrlo pronicqivo
iznosi svoja zapa`awa o Slovu qubve, koja zaslu`uje da ih
{ire navedemo: Sve je tu vedro, prigu{eno mudro, nema zapo
vesti, ni apodikti~kog tona: to {to pesnik-despot ho}e da
ka`e, treba da se zakqu~i posredno, zaobilazno, prilikom
slede}eg, ponovqenog ~itawa, uvek sporijeg i sporijeg. Kao
16)
Posledwi tekst koji je prire|iva~ D. Stojkovi} stavio u ovaj zbornik je Rastka
Petrovi}a Burleska gospodina Peruna boga groma, neumesna i preglupa parodija na
svetiwu Despotove pesmu Radosti, ^istote i Qubavi, koja je Bog. Na`alost, i ozbiqni
srpski intelektualci i umetnici novijeg doba skoro da ne mogu da se ne narugaju svome
narodu i wegovoj kulturi istinskog i uzvi{enog qudskog dostojanstva. Bilo je to pred
ratno zano{ewe Perunom i paganizmom, ali dana{wa opijenost paganizmom je oti{la
jo{ daqe .
17)
Jo{ kad dr Jeroti} spomene Stojana Berbera sa wegovom patografijom o Despotu
kao depresivnoj li~nosti, daju}i pritom i svoje vrlo plitko psiholo{ko obja{wewe
o qudima kojima ne mo`emo da sagledamo u o~i, kao uglavnom depresivnim! Za pitawe
je: kako je V. Jeroti} pisao o Sv. Nikolaju Velimirovi}u, koji je imao upravo takve du
boke i nedose`ne o~i kao Sveti Despot, i o Avi Justinu Popovi}u, koga je izbliza poznavao, osim ako i wih ne tuma~i, kao i Despota, Jungom, kojim je, izgleda, ostao do`i
votno markiran!? Proma{aj Jeroti}evog tuma~ewa Slova qubve svedo~i, uz ostalo, i ova
mu nesuvisla re~enica: Koliko je duboko do`ivqen qudski pad u greh koji je iskopao
jaz izme|u ~oveka i Boga, svedo~e hri{}anski svetiteqi; oni su, u svojim najdubqim
molitvenim nadahnu}ima, i pored li~nog procesa obo`ewa (koji je za Jeroti}a isto {to i
proces individuacije! a obo`ewe nije proces, nego dar qubavi Bo`je), prirodu i daqe do`iv
qavali kao palu, tu|u, i po ~oveka i wegov duhovni `ivot opasnu (!) Zbog ovakvog, pre
negativnog nego pozitivnog odnosa prema prirodi kod hri{}anskih asketa, itd.
pri~a tako daqe g.Jeroti} svoju pri~u, bez ikakve veze sa Slovom qubve Sv. Despota
Stefana!

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

43

da dolazimo do ~itawa tako sporog, da je pesmu nemogu}e do~i

tati. Nije se dovoqno obratila pa`wa na neizre~enost ove
pesme. Izraz wen je jedan od najdiskretnijih za koje na{a
poezija zna. Sve {to ho}e da ka`e pesnik ostavqa u nagove{taju.
On je uveren da }e se wegovi stihovi razumeti, do~itati, no
daqe od aluzije ne}e da ide. Svaki stav pesme vodi ka jednom
zakqu~ku, ka nekom savetu, tvrdwi. Ali i ti zakqu~ci, te
tvrdwe se ne izri~u; to postaje su{tina pesni~kog postupka
u ovoj osobenoj pesmi. Ona je u svojoj biti anti-retorska, nikoga
ni{ta ne nagovara, niti razvija svoje slike do kraja. Kao da
je uverewe wenog autora da se poezija od proze razlikuje po
tome {to ne kazuje stvari izrikom. Majstorski je ova pesma
nedore~ena, lepo je biti ~italac koji dovr{ava Despotove
stihove. Jo{ boqe kad ~italac oseti da te odeqke, strofe ne
mora dopuwavati, ne mora dokraj~iti wihov smisao: deluje
to Slovo Qubavi odli~no i svojom neiskazano{}u, lebde}i
krajevima svojih re~enica Neizre~enost daje potrebnu ele
ganciju pesni~kom tekstu i obezbe|uje tajnovitost tananim
ose}awima koji je pokre}u (i daqe navodi primer spomiwawa u
pesmi Aveqa, bez dodovawa da je on iz zavisti ubio brata svoga)
Ona pesma je sva kao jedan pesni~ki lahor sa nekoliko
dubokih, diskretnih tonova koji je prate. Taj utisak je svesno
i znala~ki stvaran. Mo`da je kqu~no mesto ove umetnosti
vedrina, koja je i misao i poezija, ono kad odmah na po~etku
odeqka pesnik ka`e: Leto i prole}e Gospod sazda, krasote u
wima mnoge Opisi vizuelni i muzi~ki stvaraju atmosferu
pogodnu pomirewu i me|usobnom razumevawu, i otvaraju vrata
boja`qivom ose}awu qubavi i bratskom pomirewu Ispod
pesme koju je pisala ova znamenita istorijska li~nost, sluti
se i podloga stvarnih doga|aja. Raskol i sukob sa mla|im bra
tom Vukom, koji se odvijao u ju`nim provincijama, jasni su
i istorijski poznati. Ispod toga sloja istorijske o~iglednosti,
kojoj je i pesma okrenuta, nalazi se pomirqivost, pozivawe
na qubav, {to istovremeno zna~i nemogu}nost da se stvar re{i
dr`avni~ki, pravno, vojni~ki Despot ne tra`i pot~iwavawe,
nego bratsku qubav i bratsku bliskost.
Treba prepoznati, i priznati, da je shvatawe Mije Pavlo
vi}a, najbli`e istinskom poimawu ove svetoduhovski nadahnute
pesme Svetog Pesnika i Despota Srpskog, Visokog u svakom po
gledu, dubokih i nesaglednih o~iji i jo{ nesaglednijih dubina
du{evne i telesne ~istote, ~ednosti, qubavi, devstvenosti, o
kojoj }emo ne{to kasnije govoriti.
44

VIDOSLOV BO@I] 2009

Dodajmo ovome i najnoviju ocenu sorbonskog profesora.

Bo{ka Bojovi}a,18) koji ka`e da je Slovo qubve pesma adresovana
jednome bli`wemu ~ije ime nije sa~uvano, i izra`ava egzaltaciju
istovremeno qubavnu i misti~ku, sa jednom liri~nom estetikom
i sa semantikom koja mo`e imati vi{e tuma~ewa. Bojovi},
posle prve strofe, deli pesmu na 3 celine: strofe 2-3, 4-6 i
7-10, i dodaje: Ova trostruka struktura je ostvarena u duhu
strdwevekovne retorike, pri ~emu upu}uje na jednog zapadnog
u~ewaka koji pi{e o ideologiji i ceremonijalu u vizantijskoj
epistolografiji, {to je, po nama, neumesno, jer taj i takav
proseforski {ablon je neprimenqiv na ovu sasvim original
nu, osobenu, biblijski-jevan|elski nadahnutu, jednostavno
neponovqivu pesmu, kojoj nema sli~ne ni u Vizantiji, i koja
nema ni op{tih toposa=mesta, ni neki `anrovski karakter.
Sve je u jednom dahu iznedreno, kao npr. 44. Psalam. Bojovi}
smatra, ipak, da je to jedno pismo, upu}eno najverovatnije
dvojici sestri}a i bratu despotovom, ali na kraju i za to
mi{qewe izra`ava rezervu dok se, veli, ne dozna odnos iz
me|u autora i primaoca ovog teksta, koji iskqu~uje adresu
drugog /tj. `enskog/ pola.
Na kraju, navodimo i ocenu i procenu Slova qubve Dimitri
ja Bogdanovi}a, mudrog pisca i u~enog teologa. O Slovu qubve
Bogdanovi} pi{e u vi{e navrata.19) Da navedemo najpre kasni
ju, kra}u ocenu (iz 1980 i 1982): To je pesni~ka poslanica, pismo,
~iji je tekst ra{~lawen u odre|ene ritamske nizove i celine.
Po~etna slova svih deset strofa, koliko ih je u ovom sastavu,
povezuju se u akrostih slovo qubve (re~ o qubavi). Napisano
negde u prvoj polovini 15. veka (1404. ili 1409), Slovo je svojom
poetikim, mada na temeqima epistolarnog `anra kao obrazac
za pisawe pisama, iza{lo iz okvira standardne epistolarne
kwi`evnosti svog doba. Ono je po svojoj pravoj prirodi lirska
pesma, po temu i karakteru jedna vedra humna o duhovnoj
qubavi i qubavi uop{te, koja doborodeteq prevazi|e svaku.
Po izrazu uzdr`qiva, nedore~ena, sva u nagove{taju i naslu}ivawu, po idejama zasnovana na biblijskim motivima jovanov
skih, psalamskih i pavlovskih razmi{qawa o qubavi, ona
pretpostavqa visoku kwi`evnu kulturu ne samo svoga autora
18)

Bo{ko I. Bojovi}, Le DIT d`AMOUR du prince et despot Stefan Lazarevic // Istorija i

eshatologija-Histoire et eschatologie, Vrwci-Paris 2008, 375-387.
19)
U Pravoslavnoj misli, 12/1969, str.93-102; u Istorija stare srpske kwi`evosti,
SKZ/Bgd.1980, s.200-1; isto u Istorija Srpskog naroda, SKZ/Bgd. 1982, kw.2,134)
SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

45

nego i one sredine kojoj je namewena. Nov za srpsku sredwevekov

nu kwi`evnost u Slovu qubve je do`ivqaj prirode, u kojem
kao da se sluti renesansa (sic! kao da je Renesansa kriterijum!).
Ipak, nema na~elne suprotnosti izme|u pesni~kog duha kojim
su pro`eta dela Stefana Lazarevi} i tradicionalne srpske
kwi`evnosti sredweg veka. Idejno i poetsko jedinstvo ~itave
srpske kwi`evnosti od 10. do 15. veka nije naru{eno delima
despota Stefana.
U svome ranijem tekstu (iz 1969), gde daje i doslednu fonetsku
transkripciju Slova qubve, Bogdanovi} je u po~etku izneo
izvesna kolebawa, kao {to su: Otvoreno je pitawe i samog
Stefanovog autorstva, a pogotovu je nepouzdana i varqiva (!)
svaka primena simvoli~ih biblijskih motiva ili op{tih
pesni~kih mesta u Slovu na odre|ene istorijske li~nosti iz
Stefanove okoline Jedva da bi se mogla u wemu videti neka
aluzija na stvarne istorijske okolnosti sukob izme|u Stefa
na i Vuka Lazarevi}a, na primer. To mesto, po na{em mi{qe
wu, veli on, ne govori ni o ~emu drugom i nema nikakvu drugu
tendenciju nego da poka`e, u slici, zajednicu qubavi u hri{}anskom bratoqubqu, kao jedno od bitnih obele`ja qubavi
koja je Bog Tri posledwe strofe Slova ~ine celinu za sebe.
Qubav koja sve prevashodi mora da zbli`i razdvojene. Ovde
bi jo{ i moglo biti tih materijalnih istorijskih aluzija,
aluzija na nekakvu razdvojenost. Mada je i to dato op{te.
Ovakvo Bogdanovi}evo shvatawe pokazuje, po na{em mi{
qewu, da je on kao bogoslov zaboravio da upravo biblijski
tekstovi, slike, vizije, himne, re~i, imaju tu osobinu da su
istovremeno i istorijske i metafizi~ke tu re~ on upotrebqa
va -, a mi bismo rekli: metaistorijske, eshatolo{ke. Ni{ta
u Bibliji, i kod Svetih Bo`jih qudi, kakav je nesumwivo bio
Sv. Stefan Visoki, nije samo horizontalno, samo imanentno,
ovozemaqsko i ovosvetsko, pa tako je i sa Slovom qubve, koje
Bogdanovi} nadaqe ipak dubqe sagledava i ocewuje ovako:
Ve} prvi utisak ove pesme davoqno je jasan i sna`an da
bi smelo da bude dvoumqewa oko prirode wene poruke. To nije
profana pesma. To je pesma jednog sakralnog do`ivqaja sveta,
religioznog do`ivqaja lepote u vrednostima dobrodeteqi,
vrline, ~ak i ne~eg iznad vrline, iznad svake qudske aksiolo
gije, u vrednostima bo`anskog bi}a Slovo nije ni crkvena
pesma, jer nije liturgijski funkcionalno Slovo je pesni~ka
poslanica, ali i po formi i po sadr`ini religiozno intoni
rana i biblijski zasnovana, tako re}i iz stiha u stih i iz
46

VIDOSLOV BO@I] 2009

strofe u strofu Slovo je svojevrsna himna qubavi Karakte

risti~no je prisustvo motiva preuzetih iz 1. Poslanice Sv.
Ap. Jovana Bogoslova, pisca poznatog kao apostola qubavi.
Biblijski po~etak i kraj Slova, vezuje tako|e ovo delo za tip
religiozne, sakralne, biblijske poslanice koja otkriva
bo`ansku, a ne profanu istinu o stvarima, kojom se saop{tava
uzvi{ena mudrost Slovo polazi od jednog {irokog estetskog
do`ivqaja sveta, koji, duhovno produbqen umnim saznawem,
prelazi u pravo ushi}ewe pred otkrivenim prisustvom bo
`anskog u svetu, u ekstazu od saznawa da je qubav upravo ono
bo`ansko na ~emu svet po~iva, da je qubav sam Bog Sve ima
jednu dubqu i {iru dimenziju od vidqivog i merqivog Sve
je tajna, i ni{ta ne mo`e biti uhva}eno u re~i, svedeno na
obi~an qudski izraz. Sve je to ~udodjelije Bo`je plod
neposrednog Bo`ijeg dejstva, Bo`ije tvora~ke intervencije.
I do`ivqaj sveta u Slovu qubve, stoga, nosi obele`je jednog
religioznog divqewa (ama), tog anti~kog izraza svake mudrosti
i svake filosofije. Predmet divqewa je, dakle, prirodni svet
u samom ~oveku i van ~oveka Prirodni svet, jestastvo
(fsij), jeste bo`anska tajna. Ali i takva tajna nije posledwa
tajna bi}a. Iznad we stoji tajna qubavi. I pesnik Slova to
iskazuje jednostavnim re~ima: qubav sve prevashodi Tu
prevashodnost qubav dobija od same svoje bo`anske su{tine.
Slovo }e u tome navesti Apostola Jovana, koji poistove}uje
qubav sa Bogom i otvara put ~itavoj teologiji qubavi, na kojoj
}e posebno isto~na duhovnost izgraditi celokupni svoj sistem.
Osnovna je poruka Slova qubve, dakle, metafizi~ka: to je bo
`anska su{tastvenost qubavi. Iznad svega stvorenog, iznad
svih sposobnosti qudskog razumevawa, stoji qubav kao samo
vrhovno bo`ansko bi}e. Qubav se, najzad, ispoqava kroz
zajedni~ko, bratoqubivo, solidarno `ivqewe u zajednici
alegorijski i metafori~no se kazuje misao o sakralnoj lepoti
skladnog i mirnog, slo`nog `ivota u bratskoj zajednici
posve}enog naroda.
Ovde bismo, prenev{i ovo najva`nije, zaustavili izlaga
we Bogdanovi}evog shvatawao Slovu qubve, nesumwivo najdubqeg
od svih do sada navedenih, koje, sa duboko pesni~kim tuma~ewem
Mije Pavlovi}a, prestavqa najboqe {to je dosad re~eno i
napisano o Slovu qubve.

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

47

Na{a je, pak, namera da, posle ovih mudrih ocena i procena,
po|emo jo{ jedan korak daqe i iznesemo qubavi va{oj, oci i
bra}o, sestre i deco, ono {to nalazimo i sagledavamo daqe i
dubqe u Despotovom Slovu qubve. Konkretno, Stefanovo Slovo
qubve, po nama, je jedan umetni~ki, kao ikona ili mozaik,
dokumenat i svedo~anstvo nesumwivo eklezijalne, pravoslavno
crkvene svesti Svetog Despota, plod i svedo~anstvo wegovog
dubokog hristolo{ko-eklisiolo{kog `ivotnog iskustva i
opita.
Ka`emo dvojno: hristolo{kog i eklisolo{kog iskustva,
iako se ustvari radi o jednom istom ali dvostrukom, bogoslovski
re~eno diofizitskom, qudsko-blagodatnom iskustvu, koje je
Sveti Pesnik stekao verom i `ivotom u Hristu, u Crkvi, tom
nerazdeqivom i neodeqivom od Hrista Ovaplo}enog Telu
Bogo~ove~anskom, sa jednim jedinstvenim, mada diofizitskim
i dioenergetskim `ivotom, dejstvom, do`ivqajem, iskustvom.
Pogledajmo izbliza sam tekst Slova qubve.
Izraz ve} u 1. strofi, kao {to je: u Gospodu qubazno
(=qubavno) celivawe jeste novozavetni, liturgijski izraz:
pozdrav u Gospodu (Ap. Pavle u Poslanicama), poqubac u
Gospodu (Qubimo jedni druge u Liturgiji). U 2. strofi do
minira radosni biblijski, psalamski, liturgijski kosmizam
(za{to bi on bio renesansni?!), koji obuhvata svu stvorenu
prirodu, sa wenim vrhuncem, qudskom prirodom to je iskustvo
Pravoslavqa i wegovog ehvaristijskog do`ivqaja sveta i
~oveka. Strofa 3. prelazi ve} odmah na qubav, koja se poisto
ve}uje sa Bogom, ali Despot tu nagla{ava da to da Bog se imenuje
qubav to ka`e Jovan, sin gromov, a to }e re}i: Qubqeni
u~enik Hristov i Devstvenik, Jevan|elist i Bogoslov, kako
Jovana opisuje na{a Crkva u svojim bogoslu`benim pesmama
(u Slu`bi wemu 26. septembra): Sina gromova, osnovu Bo`anskih
re~i, na~alnika bogoslovqa, i najprvoga propovednika istin
skih dogmata Bo`ije Premudorsti, Qubqenoga (u~enika) Jova
na Devstvenika. Vrt ~istote (=devstvenosti), koji se nasloni
na grudi Vladi~ine. Naprsnik Hristov i prisni Prijateq.
U~eni~e Spasov, Devstveni~e i Bogoslove, Tebi kao Devstve
niku Hristos Bog, dok je raspiwan, predade Djevu i Bogorodi
cu, i Wu si sa~uvao kao zenicu oka (Slava na Ve~erwi, i Stihire
na Litiji). Na ove re~i crkvene pesme jo{ }emo se vratiti.
Slede}e strofe, 4-6, govore opet o qubavi, sa novim obele
`jima: da u woj nema mesta la`i i prevari, da je delo qubavi
bistrote~no i svaku dobrodeteq prevazilazi, i da je ona i
48

VIDOSLOV BO@I] 2009

prirodno dobro: kao rosa Aermonska, plodotvorna sa gore

Sionske, koje su simvol Crkve; i da je ona i natprirodno do
bro: jer je ona kao i blagodat sve{tenstva u Crkvi, koju predizo
bra`ava Mojsijev brat Aron kada je mirom pomazan za prvo
sve{tenika.
Posledwe 4 strofe, 7-10, govore o jednom od bitnih preduslo
va qubavi ~istoti (prava i nezazorna qubav) tj. o devstvenosti,
i zatim, na kraju, govore o puno}i qubavi kao zajednici i
sjediwewu Duhom Svetim u Hristu, u Crkvi, u Svetoj Trojici.
Ta posledwa strofa se zato i zavr{ava vozglasom, tj. slavoslo
vom, doksologijom, kao liturgijskim svr{etkom ove liturgij
ski nadahnute himne Svetoga i Visokoga Stefana.
Strofe 8-9 i po~etak 10, kao i 1. strofa, jasno i nedvosmi
sleno govore da je ovo Pismo-Pesma u celini nastalo i upu}eno
konkrentim qudima: Stefanu kao bratu i ujaku i kao Despotu,
tj. vladaru, dragima srcu i bliskima carstvu wemu, dakle,
poznatim li~nostima, koji nekada behu s wime zajedno: ili
telom, kao brat mu i sestri}i: ili duhom, kao prijateqi
mu i saradnici velika{i u gospodstvu, u Despotovini (shvatanoj
i kao vlasti dr`avnoj i kao dr`avi-zemqi-otaxbini). Ne videti
ovde, u ovim strofama, u spomenu Davida, wegove krotosti i
bezlobija, kao i Saula i Jonatana, i tako|e Gor Gelvujskih,
koje ovu dvojicu Davidu bliskih qudi ne sa~uva{e, prestavqa
vaqda neko voqno slepilo onih koji pori~u istorijsku podlogu
ovoga veli~anstvenog spisa, izraz wihove kamene neosetqivosti
za istorijsku realnost Despotove li~ne i narodne sudbine u
prete{kom dobu posle Kosovskog poloma, kada se Stefan Vi
soki, kako je govorio bla`ene uspomene Vladika @i~ki Va
silije, na{ao kao sna`an vo u doma}inskoj ku}i, koji na
svojim rogovorima zadr`ava kola sa decom i poku}stvom u
wima: da se ne survaju u sunovrat na nizbrdici kojom su sama
krenula, ili od drugih gurnuta, i pritom pra}ena neslogom
srpskih velika{a, wihovih li~nih i sitno lokalnih interesa.
Apstrahovati realnu istoriju ovog bratskog sukoba u tada{woj
Srbiji, velelepno umetni~ki a ne mawe realno zasvedo~enu u
Slovu qubve, zna~ilo bi pretvoriti ovu zavetnu srpski himnu
u nesuvislu apstrakciju, u igrariju re~, slik, pojmov, sve
jedno da li biblijskih ili profanih, tj. ispariti iz we stvar
nu qudsku li~no-sabornu, crkveno-narodnu sadr`inu, istinsku
bratsku, ~ove~ansku `ivotnu dramu, i tako pretvoriti srcem
i `ivim `ivotom ispevanu pesmu u sujetni larpurlarizam,
u burlesku, i druge kojekakve ta{tine nad ta{tinama.
SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

49


Ono {to bismo mi ovde posebno hteli da istaknemo i na
glasimo, a {to, ~ini nam se, do sada niko nije zapazio u ovoj
pesmi-molitvi, ravnoj najuzvi{enijim biblijskim i svetoota~
kim poetskim, i ne mawe bogoslovkim, tekstovima, jeste upravo
7. strofa, koju }emo zato ovde ponoviti:
Uzqubite qubav, / mladi}i i devojke,/ za qubav prikladni,/
no pravo i nezazorno (=nesramno),/ da ne kako, mladost i
devstvo povrediv{i,/
kojim se priroda (estystvo) na{a/ Bo`anskoj
(bojystavnomu) prisvojava, /
Bo`anstvo (bojystavno) ne uznegoduje./
Ne rastu`ujte, re~e Apostol,/ Duha Svetoga Bo`jega,/
Kojim se javno zape~atiste/ kao u kr{tewu (Ef.4,30).
Sveti Despot vidi ovde qubav kao bogodani talenat, bogou
sa|enu sposobnost, dragocen dar Boga Qubavi bi}u qudskom,
stvorenom prikladnim za qubav, ali ne qubav svedenu samo na
plot, samo na golo telo (telo sam i samo telo, govore Evropqani
i danas), samo na seks kako je to na`alost danas, kad je globa
lizacija seksa postala prava seksomanija, skoro demonopose
dnutost, koja i sami bogodani poredak mladi}stva i devoja{
tva, tj. qudskih Bogom stvorenih polova, poni{tava do samo
uni{tewa. Sveti Stefan Despot, kao mu{karac, i pritom
~ovek `ewen, borac i ratnik, vitez i sportista, umni dr`avnik
i pesnik, kakav je bio i mladi pastir David, potowi car i
Pesmopojac, govori iz li~nog iskustva i to posebno treba
naglasiti: da je mladi}stvo i devoja{tvo najte{we povezano
sa ~istotom i ~edno{}u, sa devi~anstvom, o kojem u Slovu qubve
jasno qudski i hri{}anski, antropolo{ki i teolo{ki, govori
i svedo~i Despot u ovoj strofi. I dodaje poput navedene
crkvene pesme o Sv. Jovanu Bogoslovu, celo`ivotnom Devstve
niku, ili poput Sv. Grigorija Niskog, Oca Crkve koji je
tako|e jedno vreme bio o`ewen, istina kra}e vreme, kao i
Sveti Despot, i ba{ kao takav ostavio iza sebe veli~anstveni
spis O Devi~anstvu, na koji }emo se malo potom vratiti da
je na{a qudska priroda i stvorena kao devi~anska, i da se
devstveno{}u Bo`anskoj prisvojava (prisvat se = okeiotai),
jer je devstvenost, kako veli Sv. Grigorije Niski, sndesmj tij
tj 'anrwpnhj prj tn Qen okeisewj = sveza qudskog prisvajawa/
bliskosti/srodnosti Bogu (v. ni`e ceo Grigorijev tekst). Ili
50

VIDOSLOV BO@I] 2009

kako veli Sv. Jovan Lestvi~nik: Devi~anstvo je usvojewe i

upodobqewe Bogu (Qeo okewsij ka omowsij) (Lestvica, gl. 15,33).
Bo`anstvo negoduje, veli daqe Visoki Pesnik, na nepravu
i zazornu povredu devstvenosti, celomudrenosti, ~ednosti,
i pritom pesnik ovde ne misli samo na predbra~no doba (kako
misli skrupulozni dr. Jeroti}), nego i na brak, jer i brak po
Bogu, brak u Hristu u Crkvi, jeste u svemu ~astan i posteqa
bra~na ~ista, dok }e bludnicima i prequbnicima suditi Bog
(Jevr.13,4), te su, dakle, i bra~nici u braku, koji je tajna
velika jer je slika braka Hrista i Crkve (Ef.5,32), oni tako|e
jesu ~edni i celomudreni kad bra~nu qubav i vernost dr`e ~isto
i nezazorno, i ne povre|uju je neverno{}u i razvratom. To je
pravoslavna, crkvena agapologija i aretologija, jer ina~e
kako bi celomudreni Pesnik pozivao madi}e i devojke re~ima:
uzqubite qubav mladi}i i devojke, za qubav prikladne!?
Ali, on im pritom napomiwe: da to ~ine pravo i nezazorno,
i nadaqe potse}a da su to mladi i kr{teni hri{}ani i Duhom
Svetim javno zape~a}eni u Kr{tewu, pri Miropomazawu mio
mirom Duha Svetoga, Koji se, po Apostolu, moli u nama uzdasi
ma neiskazanim i poma`e nam u na{im slabostima (Rm.8,26),
ali isto tako Duh Sveti ispituje srca i utrobe i `alosti
se od smrada na{ih grehova, koji su du{eubistveni i ne mawe
teleoubistveni, jednom re~ju - ~ovekoubistveni, destruktivni
i razorni, jer izvr}u i izvitoperuju bogoliku i bogopodobnu,
bogoprikladnu i bogoprisvojnu qudsku prirodu, stvorenu po
slici Devstvenoga Bo`anstva.20)
Da se opet vratimo samome Slovu qubve i @ivotopisu Sve
toga Stefana Despota.
U Slovu qubve vidi se da se Sv. Stefan ~esto poziva na Sv.
Jovana Bogoslova, naravno prvenstveno zbog wegovog isticawa
qubavi i istine: da je Bog qubav. Stefanov `ivotopisac Kon
stantin Filosof nam ka`e i svedo~i, a to vidimo i sami u
ovoj pesmi: da je Stefan bio dobar poznavalac Bo`anskih Pisma,
i posebno da je znao Jevan|elska slovesa, pri ~emu se to odnosi
najpre na navo|ewe ne samo Starog Zaveta, kako neki jednostrano
isti~u, nego upravo novozavetnog Jevan|eqa, i konkretno na
20)
A {to se ti~e Jeroti}eve skroz neta~ne primedbe o odvratnosti Svetih asketa
prema qudskoj prirodi, trebalo je imati makar malo razsudqivosti i minimalnog poznavawa Apsotolskih re~i da se kod Svetih podvi`nika radi o odbacivawu ranijeg
na~ina `ivota staroga ~oveka, koji se raspada u pohotama prevariqivim (Ef.4,22), ili
pak Svetoota~kih, podvi`ni~kih re~i: Mi smo patoktoni a ne somatoktoni = stra
stoubice, a ne teloubice.

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

51

Svetog Jovana Jevan|elista, Bogoslova i Devstvenika. Dodajmo

ovome odmah, da Konstantin tako|e nagla{ava da je Sv. Despot
osobito ~uvao (=znao i po{tovao) Bo`ansku slu`bu, tj. Svetu
Liturgiju, iz koje se u~io ovakvom liturgijskom itosu i etosu,
kakav vidimo u Slovu qubve. (str. 355-6 i 394 @itija).21)
I jo{ `ivotopisac Konstantin bele`i za Despota ovu
karakteristiku, koja tako|e pokazuje ~istotu, ~ednost i celo
mudrenost ovog Svetog vladara i pesnika: u ovakvom vladi
~estvu/gospodstvu u kakvom je on bio - ko ikada izbe`e `en
sku qubav i muzi~ke naslade; a ovaj obadvoje ovo voznenavide
i ve}ma odbaci; samo je rekao da ostanu muzi~ki organi koji
odgovaraju borbi, tj. imao je na dvoru i u vojsci samo vojne
trube. (@itije, str.393).
Poznato je, tako|e, da je Despot Stefan verio Jelenu, sva
stiku vizantijskog cara, }erku Fran~eska II Gatiluzija, go
spodara Mitilene, i da je ta veridba trajala 3 godine: od 1402.g.
do 1405.g. Kada je kona~no verenica do{la u Beograd, wihov
brak je trajao kratko, izgleda svega 3 godine, jer je Jelena
ubrzo umrla, i Despot se vi{e nije `enio. Ako je pesmu pisao
1409.g., onda je ve} bio udovac (a ako je 1404.g., {to je mawe verovatno,
onda jo{ nije bio o`ewen). U svakom slu~aju, Stefanova pohvala
Devi~astvu u Slovu qubve spada u odlike zdrave, ~iste, ~estite
i ~edne, celomudrene li~nosti biblijskih, bogolikih i hri
stopodobnih qudi.
Pomenusmo napred da od strane tuma~a Slova qubve nije
zapa`eno da Despot najvi{e sleduje Svetom Jevan|elistu
Jovanu Bogoslovu, koji najvi{e govori o qubavi, a to je svakako
i zato {to je on bio devestvenik i kao takav qubqeni u~enik
Hristov, kome je Gospoda, upravo kao takvome, dakle devstveniku
i najmilijem u~eniku, poverio Svoju Majku i usinio ga Woj
(Jn.19,26-27), kako nagla{ava na{a Crkva u napred navedenim
pesmama u Slu`bi Sv. Jovanu. Zato Crkva oslovqava Sv. Jovana
kao Jevan|elista i Qubqenog u~enika i Devstvenika, i onda
i kao Bogoslova: Pun budu}i qubavi pun be{e i bogoslovqa.
Sveti Despot je svakako ose}ao neku svojstvenu mu bliskost
sa Jovanom Jevan|elistom, Devstvenikom i Bogoslovom. Tome
mu nije smetalo to {to je on bio `ewen, mada kra}e vreme, jer
21)
Na jednoj takvoj Sv. Liturgiji, na Veliki ^etvrtak, Despot je javno i sa ridawem,
pokajni~ki zatra`io oproo{taj od svega crkvenog naroda, zbog strogih kazni kojima je
kaznio Dubrov~ane kad su ubili wegovog stare{inu u Srebrenici. Ovo je redak primer
javnog i svanarodnog pokajawa. Ne{to je sli~no u~inio i Kara|or|e u manastiru u
Stragarima.

52

VIDOSLOV BO@I] 2009

je o~igledno bio qubiteq ~istote, celomudrenosti i devstve

nosti. O tome nesumwivo svedo~i wegova pesma Slovo qubve, a
to svedo~i i wegov li~ni poznavalac i prijateq Konstantin
Filosof.22)
Treba tako|e da spomenemo i to da je Despot Stefan znao,
slu{ao i ~itao o uzvi{enosti devstvenosti, npr. u Lestvici
Sv. Jovana Sinajskog, koju je, kako je poznato, imao u svojoj
biblioteci, a u kojoj (u gl.15,33) stoji: ^istota (agnea= ~ednost/
devstvenost) je usvojewe i upodobqewe Bogu (Qeo okewsij ka
omowsij), koliko je mogu}e qudima. Mo`da je Despot ~itao i
samo delo O Devi~anstvu Sv. Grigorija Niskog, ili spis O
devi~anstvu Sv. Atanasija Velikog,23) ili istoimeno delo Sv.
Jovana Zlatousta. Dodajmo uz ovo da je to doba pravoslavnog
isihazma, koga je Sveti Stefan itekako uva`avao i sam upra
`wavao, jer se, veli wegov biograf, povremeno usamqivao i
molitveno tihovao.
Sveti Despot je svakakao znao za Sv. Grigorija Niskog i
da je on napisao prekrasno delo O Devi~anstvu. Pri tome,
sli~nost i bliskost sa ovim Svetiteqem bila je i u tome {to
je Grigorije, kako rekosmo, i sam bio u braku, mada zakratko,
a opet je duboko shvatio uzvi{enost devi~anstva i opisao ga
kao ravnoan|elsko, bogopodobno `ivqewe, sliku `ivota budu}ega veka. Nije li sli~no i Sveti i Visoki Stefan, iako
o`ewen tako|e zakratko, ispevao ovu kratku ali svetoota~ku
pohvali Devi~anstvu?
Nave{}emo odlomke iz Grigorijevog dela o devstvenosti,
uz prethodnu napomenu da biblijsko-svetoota~ka istina o
devi~anstvu nije neminovno vezana za brak ili bezbra~nost,
nego je vezana za Boga, Koji nije ni brak ni bezbra~nost, nego
je Arhidevstvenik=Prvodevstvenik, i iz Svoga Bo`anskog
Devi~anstva Bog Otac je rodio Sina, Koji se Sin zatim ra|a
22)
Dodajmo ovde tako|e i ovu malo poznatu ~iwenicu: Milan Mili}evi} u opisu Ka
ra|or|evih vojvoda, navodi nekoliko wih kao izrazito ~estitih i ~ednih, celomudrenih
qudi, a ne mawe junaka i viteza, a ne samo da nam navode i opevavaju `enskaro{e poput
Hajduk Veqka, Milo{a Obrenovi}a i wima sli~nih. (I Dobrica ]osi}, u romanu Vreme

smrti opisuje mahom opsednute seksomanijom kaplare, poput wegovih komunista, na koje je
tu komunisti~ku raskala{nost i prenosio).
23)

Evo jednog odlomka (24) iz tog Atanasijevog dela: O devi~anstvo, bogatstvo nshvatqi
vo. O devi~antvo, ven~e neuvenqivi. O devi~anstvo, hrame Bo`iji i obitali{te Svetoga Duha. O devi~anstvo, dragi kamenu, mnogima nepoznati, od malobrojnih nala`eni. O
devstvenosti, prijeteqice Bo`ija i hvaqena od Svetih. O devi~anstvo, od mnogih prezreno, a poznato dostojnim tebe. O devi~anstvo, ja~e od smrti i pakla, ispuweno besmrtno{}
u. O devi~anstvo, radosti Prorok i pohvalo Apostol. O devi~anstvo, `ivote An|ela i
ven~e Svetih qudi (VEPES, Atina 1963, t.33, s.73).
SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

53

i kao ~ovek, bez braka i mu`a, od Devi~anske Matere Presvete

Djeve Bogorodice. Ovo, naravno, otvara posebnu, veoma duboku
temu o devi~anstvu. Jer I praotac na{, sverodni Adam, bio je
devstvenik. A Novi Adam Hristos je Arhidevstvenik
Prvodevstvenik, kako }e Hrista nazvati Sv. Grigorije I drugi
Oci.
Evo teksta Svetog Grigorija Niskog:
Treba nam mnogo razboritosti kojom se mo`e poznati
prevelikost ove blagodati (devi~anstva), koja se podrazumeva
zajedno sa Nepropadqivim (=Devstvenim) Ocem, {to je i pa
radoksalno: da se u (Bogu) Ocu nalazi devtsvenost, Koji i Sina
ima i rodio Ga je bez stradawa. Devi~anstvo se sapodrazumeva
i sa Jedinorodnim Bogom-Sinom, Koji je darodavac nepro
padqivosti =devstvenosti, jer je devi~anstvo saprosijalo
zajedno sa Wegovim ~istim i bestrasnim ro|ewem. I opet je
podjednako paradoksalno: da je On Sin (^ove~iji=~ovek) kroz
devi~anstvo bio za~et i poznat. Devstvenost se tako|e sagledava
i u prirodnoj i nepropadqivoj ~istoti Duha Svetoga. Jer kada
ka`e{ i nazove{ ~istim i nepropadqivim time si drugim
imenom nazvao devstvenost. I sva nadsvetska priroda An|el
`ivi zajedno ovu devstvenost (Mt. 22,30) ona je saprisutna
kroz bestrasnost kod prevashodnih Sila An|elskih Koja
mo} re~i je dovoqna da se izjedna~i sa ovako velikom blago
da}u kakva je devstvenost? Zato je dobro ostaviti se pohvalnih
re~i o woj = devstvenosti svojstvenoj bestelesnoj prirodi,
a ona je ~ovekoqubqem Bo`ijim izuzetno darovana i onima
koji s telom i krvqu dobi{e `ivot, tj. Koji su kroz brak
ro|eni, da bi tako, paloj kroz strasno izvoqewe qudskoj pri
rodi, pru`io ga kao ruku za u~e{}e u ~istoti = devstvenosti,
i opet tu prirodu uspravio i rukovodio ka vi{wem `iotu.
Toga radi, mislim, da je Bog (Otac) Izvor nepropadqivosti,
Samoga Gospoda na{eg Isusa Hrista, u~inio da ne kroz brak
u|e u svet, da bi na~inom takvog - devstvenog O~ove~ewa poka
zao tu veliku tajnu: da prisustvo i dolazak Bo`iji mo`e
prihvatiti samo ^istota (=devstvenost), i da to nije nikome
mogu}e ta~no/pravilno ostvariti ako sebe sasvim ne udaqi od
telesnih strasti. Jer ono {to i Pre~istoj (Djevi) Mariji
postade telesno, kad je u Hristu puno}a Bo`anstva kroz
devi~anstvo zasijala, to biva i u svakoj du{i koja logosno
/=slovesno/ dr`i devi~anstvo (kat lgon pareneuoshj) Ako je,
dakle, tolika mo} devstvenosti, da ona stoji i kod Oca duhova
(Jevr.12,9) i `ivi sa nadsvetskim, An|elskim Silama, i ti~e
54

VIDOSLOV BO@I] 2009

se qudskoga spasewa, jer sobom Boga svodi ka zajednici qudskog

`ivota, a ~oveka u sebi okriquje za nebeske `eqe i stremqewa,
postaju}i kao neka sveza qudskog usvajawa i bliskosti Bogu,
dovode}i svojim posredstvom u saglasnost i slogu ona bi}a
koja su po prirodi daleka me|usobno, nema te sile re~i koja
mo`e na}i adekvatno iskazati ovu divotu!24)
Daqe Sv. Grigorije, brat tako|e velikog devstvenika Sv.
Vasilija Velikog, govori daqe za devi~anstvo da je ono: `ivot
An|elskih Sila, jer An|eli niti se `ene niti udaju (Mt.22,30),
nego je wihovo delo i podvig: da sozercavaju Oca nepropadqi
vosti Boga Devstvenosti i da prema Arhetipnoj Lepoti (t
'arctupon klloj) Hristu ukra{avaju svoj lik kroz, koli
ko je mogu}e, podra`avawe Wemu (gl.4,8). I opet malo daqe
veli Sv. Grigorije: Ovo slovesno i razumno bi}e ~ovek, po
stav{i Bo`je delo i obli~je (mmhma), jer je tako u svetostvarawu
za wega napisano (Post.1,27) da ga je Bog po ikoni Bo`ijoj
stvorio, ovo dakle `ivo bi}e ~ovek, nije po prirodi niti
sasu{tastvqeno imao u sebi pri prvom stvarawu stradalnost
i propadqivost (t lahtikn te ka 'epkhron), jer, ina~e, ne bi
bilo moga}e da o~uva logos slike (= ikone) kad bi imao suprotno
u odnosu na Arhetip naslikanu lepotu, nego je to (suprotno)
naknadno u{lo kroz greh i strasti, tj. kroz otpadawe od Boga
I svoje bogolikosti a on je bio slika/ikona i podobije Bo
`ije I u samovlasnosti voqe imao je podobije (tn omoithta)
sa Onim Koji gospodari nad svima. Malo daqe isti Sveti
Otac dodaje: da je slika Bo`ja u ~oveku ona bogovidna lepota
koja je postala po podr`avawu Prototipa (t eoeidj 'ekeno klloj
t kat mmhsin to Prwtotpou genmenon), tj. Hrista. I opet malo daqe
dodaje: Nije na{e delo, niti ostvarewe (katrwma) na{e qudske
sile upodobqewe Bogu (h prj t Qeou omowsij), /nego je to dar
velikodarovawa Bo`ijeg/ Koji je sa prvim stvarawem darovao
prirodi qudskoj podobnost sa Wima (tn prj Autn omoithta)
a to je, po wemu devstvenost (isto, gl.12,2).
Na kraju, da dodamo, da po Svetom Grigoriju Niskom i
drugim Ocima, Hristos je Arhidevstvenik = Prvodevstvenik,
On je Prvoro|eni u devi~anstvu (tn en paren prwttokon).25)
A uz ovo dodajemo i re~i Sv. Grigorija Bogoslova da je i sva
24)

Sv. Grigorije Niski, O Devi~anstvu, gl.2,1-3. (Grroire de Nysse. Trait de la Virginit,

d. Michel Aubineau, Cerf/Paris, 1966; SCh119,262-270; J.P.Cavarnos-W.Jaeger, Gregprii Nyssensi
Opera ascetica, t.8,1,Leyde 19852; PG 46,321-324).
25)
Protiv tokizonton, 9,200.
SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

55

Sveta Trojica Prvi Devstvenik kao ~ista (=devstvena)

priroda Trojice (Prwth parnoj 'estn agn Trij... tj Tridoj
kaar fsij).26)

I da zavr{imo zakqu~uju}i, da je sedma strofa pesme Slova

qubavi posve}ena, dakle, posebno qubavi spojenom sa devstve
no{}u, sa ~edno{}u, ~istotom i celomudrijem, koje, slobodno
mo`emo re}i, nije iskqu~eno i u braku, ako qubav u zajednici
braka biva pravo i nezaorno, tj. po voqi Bo`ijoj, sa blago
datnim pe~atom Duha Svetoga, tako da se ne povre|uje ~ednost
i ~istota bogopodobne prirode na{e, kojoj je svojstvena mladost
i devstvo, kroz koje se bogoliko sazdani i nepatvoreni ~ovek
Bo`anstvu, tj. Bogu prisvojava i upodobqava, koliko je to
mogu}e. Iskustvo zasvedo~eno u ovoj strofi je nesumwivo i
li~no iskustvo ~estnoga i ~ednoga, celomudrenoga Despota
Stefana, sina Svetoga Velikomu~enika Lazara Kosovskog i
majke Svete Milice-Evgenije, koji su se sreli i zavoleli ovde
negde u blizini Kaleni}a u QUBVE-STANU, tamo gde je da
nas Qubo-stiwa, i iz toga ~asnog i ~istog, celomudrenog bra
ka rodio se ovakav Devstvenik koji je napisao ove stihove.
Ne iskqu~ujemo, ipak, da ova strofa sadr`i i tajanstveni
ju poruku devi~anstva mona{koga tipa `ivota, kakav su zadwih
godina svoga zemaqskog `ivota `iveli Sveti Stefan Despot
i sestra mu Olivera, koja se tako|e, posle povratka iz Bruse
sa bratom, koji ju je otuda oslobodio, nije vi{e udavala. (Uz

wu dodajmo i srodnu joj i sli~nu Maru Brankovi}, }erku \ur|a

Brankovi}a, koja je pro{la `ivotni put I podvig sli~an Olive
rinom).

Zadwa na{a re~ odnosi se na posledwu strofu ove vedre,

hristoqubive i bratoqubive, molitvene pesme o qubavi i
zajedni{tvu i jedinstvu svih u Samome Hristu Bogu na{em, i
sa Wime u Svetoj Trojici, ve~nom Ogwi{tu Zajednice Bi}a,
@ivota, Devstvenosti, Qubavi, Jedinstva, Besmrnosti, Bla
`enstva. To je strofa ne samo sa metafizi~kom porukom o
sakralnoj lepoti skladnog i smirnog i slo`nog `ivota u
bratskoj zajednici posve}enog naroda, kako veli Dimitrije
Bogdanovi}, nego je to himna eklsiolo{kog=crkvoslovnog,
hristolo{kog=hristoslovnog, trijadolo{kog=trojiceslov
nog sadr`aja i blagovesti eshatolo{kog zajedni{tva Carstva
Nebeskog, i to ve} ovde na zemqi do`ivqavanoga u onome duhu
26)

Pesma u pohvalu Devi~anstva, PG 37,523.

56

VIDOSLOV BO@I] 2009

i tonalitetu i vedrini i ushi}ewu, kojim je napisana i mo

litva Sv. Apostola Pavla na kraju 3. glave Poslanice Efes
cima, sa molitvenom `eqom: da se Hristos verom useli u srca
sviju, da oja~ani Duhom Svetim i ukoreweni u qubavi, shvatimo
sa svima Svetima sve nebozemne dimenzije qubavi Hristove,
koja prevazilazi svako znawe, i ispunimo se svakom puno}om
Boga u Trojici slavqenoga, Kome slava u Crkvi u Hristu Isu
su kroz sve nara{taje, u sve beskona~ne vekove vekova. Amin
(Ef. 3, 14-21).
Slovo qubve Svetog i Visokog u svakom pogledu Despota
Srpskog Stefana Lazarevi}a ima sve ove dimenzije, koje dru
gi i mi za wima nabrojasmo, a ima i druge koje }emo, verujemo,
boqe i neposrednije shvatiti i poznati u Neve~erwem Danu
Carstva Hristovog.

SVETI STEFAN VISOKI, DESPOT SRPSKI SLOVO QUBVE

57