WWW.ZEST-iPOT.

COM

OPA SNOS TI

Sve je via cena koju

plaamo za civilizacijski
napredak i promene
u ivotnoj sredini

ivimo u okeanu toksina

2

Toksini su u vodi, vazduhu, hrani

O P A S N O S T I

Z E S T

Razvoj civilizacije ini da ivimo

u nevidljivom, ali sve guem okeanu
sintetikih hemijskih jedinjenja
koje naa tela upijaju kao suneri
Jedemo hranu lienu osnovnih hranljivih i prirodno lekovitih sastojaka.
Hranljive supstance, unitene u procesu
proizvodnje hrane, zamenjuju se sintetikim hemijskim dodacima.
Hemijski dodaci u naem organizmu sinergijski deluju sa sintetikim hemijskim

jedinjenjima koje apsorbujemo iz vode,

vazduha i mnotva proizvoda koje koristimo, a koji slabe na imuni sistem.
Tako oslabljeni, postajemo podloni raznim patolokim procesima i bolestima
koje lekari tretiraju sintetikim lekovima,
a koji su esto za nas jo tetniji.

Najmanje 75% degenerativnih oboljenja, koja se danas dijagnostikuju kod sve mlae
populacije, mogu se dovesti u vezu sa sinergijskim dejstvom sintetikih hemijskih jedinjenja
u hrani, lekovima, vazduhu i vodi.

i P o t

U najudaljenijim naseljima arktikog

kruga, stotinama kilometara od najblieg
izvora toksina, u krvi majki Inuita,
utvren je toliki nivo PBC-a, da se njihovo
mleko, prema normama FDA, kategorisalo
kao toksini otpad.

U poslednjih 100 godina u SAD smrtnost

od tumora je porasla sa 3% na 20%.
Dijabetes je imalo 0,1% populacije, a
danas taj odnos iznosi 20%. Srana
oboljenja skoro da nisu postojala, dok
danas ubijaju 700 000 ljudi godinje. Pri
tome se u Americi na zdravstvenu zatitu
izdvaja dva puta vie sredstava nego u
bilo kojoj drugoj industrijski razvijenoj
zemlji na svetu.

DISERGIJA TOKSINA
4

Od toksina se ne moe pobei

O P A S N O S T I

Z E S T

i P o t

Taj zaarani krug nae civilizacije

uinio je da su toksini danas po tetnosti
nadmaili bakterije i viruse i predstavljaju
najveu opasnost po nae zdravlje i ivot.
Toksini danas predstavljaju veu opasnost
po oveanstvo od bombi i ratova.

Od toksina se ne moe pobei

U poslednje vreme smo uveli vie hiljada
novih hemikalija u nau ishranu. Njihovo
dejstvo nikada nee biti ispitano zbog nezamislivo velikog broja kombinacija koje
oni medjusobno prave.
Rezultati najveeg ispitivanja, u istoriji
oveanstva, obavljenog u Kini na uzorku
od 880 miliona ljudi, koje je u svom radu
China Study predstavio T. Kolin Kembel,
potvrdili su da najvie toksina koji iza-

Organizam Alvina Donsa,

devetogodinjaka sa farme u Velsu,
bio je zatrovan sa 29 toksina,
iako je deak rodjen nekoliko godina
nakon to su oni zabranjeni.

zivaju bolesti civilizacije (oboljenja srca,

dijabetes, vie vrsta tumora), u organizam unosimo putem hrane.
ak i mala koliina nekog bezopasnog hemijskog jedinjenja moe da postane ubitana u sinergiji sa drugim jedinjenjem.
Takvi sluajevi su zabeleeni i kada je interval izmedju unoenja razliitih hemijskih jedinjenja u organizam bio dui od
200 dana.

Vie se ne moe govoriti

o bezopasnim koliinama hemijskih jedinjenja

The Centres for Disease Control

and Prevention u svom izvetaju
tvrdi da e najmanje 1/3 dece
roene 2 000. godine u SAD
oboleti od dijabetesa.

NAJVIE TOKSINA
6

UNOSIMO PUTEM HRANE

O P A S N O S T I

Z E S T

Svaki stanovnik u industrijski razvijenim

zemljama u svom organizmu nosi u proseku
700 sintetikih hemijskih jedinjenja koja
nisu bila poznata do XX veka, dok je kod dece
utvren ak i njihov povien nivo
Kolin Kembel dokazuje da toksini koje
unesemo u organizam postaju kancerogeni, a da od nae ishrane zavisi da li
e se bolest razviti ili ne. Porast koliine toksina u hrani je tako zastraujuI,
da mnoge vladine i meunarodne organizacije sprovode projekte i ispitivanja
iji je cilj detoksikacija hrane. Amerika FDA je ispitivala prisustvo supstance

akrilamid u hrani i njen uticaj na oboljevanje od tumora. Meunarodni tim naunika iz 14 evropskih zemalja je, samo
do 2007. godine, u okviru projekta
HEATOX (Heat-Generated Food Toxicants Toskini koji se stvaraju prilikom
kuvanja), je identifikovao 50 kancerogenih toksina koji nastaju prilikom
termike obrade hrane.

Bez obzira na to da li toksine unosimo u organizam preko koe, plua ili kroz digestivni trakt, oni
na kraju stiu do jetre gde se inaktiviraju na jedan od sledeih naina: ostaju blokirani u dubljim
delovima jetre, izluuju se preko bubrega, ili se skladite u masnim elijama.
Na organizam nije ipak prilagodjen da inaktivira SVE VEE KOLIINE TOKSINA.

i P o t

Direktor National Cancer Institute

(Nacionalni institut za rak) Artur Apton,
1976. godine izjavio je u amerikom
Kongresu, da je polovina svih oboljenja
od raka uzrokovana ishranom.

Da hrana moe biti glavni izvor

toksina pokazuju i ispitivanja
sprovedena u deset zemalja koja
su svuda, osim u Japanu, utvrdila
poveanu smrtnost od modanih
bolesti. Japan se pokazao kao izuzetak
zbog naina ishrane koji je zdraviji od
Zapadnog. Ipak, kada Japanci otputuju
na Zapad i konzumiraju procesuiranu
hranu, njihova smrtnost postaje vea
od proseka u zemlji.

OPA SNOS TI

HR A
N

Toksini danas
predstavljaju
veu
opasnost po
oveanstvo
od bombi
i ratova

JE P
A
OST
AL A
O

TRO
V

Z E S T

i P o t

O P A S N O S T I

Otac Zapadne medicine Hipokrat

je pre 2 400 godina rekao:

Neka hrana tvoja

bude tvoj lek,
a neka lek tvoj
bude hrana tvoja
Danas, kada znamo da je hrana, umesto da bude lek-postala otrov,
drevne mudrosti dobijaju sve vei znaaj

Popularna izreka kae

da nas jedna etvrtina onoga
to pojedemo odrava u ivotu,
a da tri etvrtine izdravaju
naeg lekara.

U XVI veku otac savremene

toksikologije Paracelzus je zakljuio:

Svaka supstanca je otrov ili lek,

u zavisnosti od
upotrebljene koliine

Pojedini arheolozi tvrde

da ta izreka potie
sa hijeroglifa u grobu
jednog egipatskog lekara.

OPA SNOS TI

10

Hrana kao
tempirana
bombabolest samo
vreba

O P A S N O S T I

Z E S T

ak i u zdravoj hrani
nastaju nova hemijska jedinjenja
opasna po ivot
U svakom domainstvu na planeti u procesu kuvanja odvija se Majarova reakcija,
najrasprostranjenija hemijska reakcija na
svetu zakljuio je dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, an Mari Len.
Ipak, pored postizanja eljenih organoleptikih svojstava: ukusa, mirisa, boje i izgleda, Majarova reakcija, pod uticajem visokih temperatura, podstie hemijske reak-

cije meu esticama hrane belanevine

i ugljikovodici, koje mogu dovesti do nastanka opasnih kancerogenih i mutagenih
jedinjenja (inioci koji utiu na razvoj raka
i izazivaju oteenja DNK).
Na taj nain, ak i u zdravoj hrani nastaju nova jedinjenja opasna po ivot,
spremna da reaguju sa ostalim toksinima u telu.

Neodgovarajuim nainom pripreme hrane u organizam unosimo ono to je loe

toksine, a unitavamo ono to je dobro vitamine i minerale. To je sinergija loeg
dejstva disergija - nastavak zaaranog kruga u kojem se vrtimo.

i P o t

HCA (heterociklini aromatini amini)

Nastaju u hrani kao posledica termike
obrade na visokim temperaturama.
ak i male koliine HCA mogu dovesti
do oteenja DNK.

Mnoga sintetika hemijska jedinjenja

su bioaktivna ak i u izuzetno maloj
koncentraciji. Ispitivanja raena na
Univerzitetu u Misuriju pokazala
su da vrlo mala koncentracija
dva milijardita dela bisfenola A,
toksina koji se nalazi u plastici,
remeti rad endokrinog sistema
laboratorijskih ivotinja i izaziva
defekte kod njihovog potomstva.

11

12

Ulje za prenje

O P A S N O S T I

Z E S T

Jedina uloga ulja za prenje

je prenos energije sa izvora toplote na hranu
Vrelo ulje ne sadri hranljive sastojke,
a hrani dodaje ogromnu koliinu
suvinih kalorija
Kada se jestivo ulje pregreje stvara se
ogroman broj kancerogenih i mutagenih
supstanci. Tokom prenja u ulju menja se
molekularna struktura EMK esencijalnih

i P o t

Svetska Zdravstvena Organizacija

(WHO) ukazuje da isparenja koja nastaju
prilikom prenja na ulju predstavljaju
jedan od glavnih zagaivaa vazduha
u zatvorenom prostoru.

masnih kiselina i dolazi do njihove oksidacije. Te estice, poznate kao slobodni

radikali, mogu da prouzrokuju oteenje
elijskih opni u organizmu.

Kuvanje i trans-masti
Delimino hidrogenizovane masti, odnosno trans-masti su najtetnija vrsta masti koja se moe konzumirati i nalaze se
u veini nezdravih jela pripremljenih u
hidrogenizovanim biljnim mastima na visokim temperaturama. Svuda su prisut-

ne u preradjenoj hrani. Rezultati najnovijih istraivanja o sadraju ovih masti

u pomfritu pokazuju da u Madjarskoj,
Poljskoj, ekoj I Srbiji ovaj proizvod sadri najvee koliine tih opasnih i vetaki stvorenih masti.

Istraivanja koje je sprovela WHO

u Kini ukazuju na vezu izmedju
pripreme hrane u voku na odreenim
jestivim uljima i rizika od nastanka
karcinoma plua. Druga istraivanja,
sprovedena u angaju, pokazala
su da pregrejano ulje moe da se dovede
u vezu sa poveanim rizikom
od karcinoma plua za 1,64 puta.

13

14

Kancerogeni

O P A S N O S T I

Z E S T

Neki od najopasnijih krajnjih proizvoda koji

nastaju prilikom nepravilne pripreme hrane na
visokim temperaturama:

Akrilamid

Akrolein

HCA Heterocyclic Amines

(heterociklini aromatizovani amini
HAA Aminoazareni)
 AH Polycyclic Aromatic
P
Hydrocarbons (policiklini aromatski
ugljovodonici)

 GE Advanced Glycation
A
End Products (krajnji proizvodi
uznapredovale glikacije)

Oksidisane nezasiene masti

Nitrozoamini

Furan

i drugi produkti Majarove reakcije

Sadraj akrilamida u pomfritu iznosi 12 000 g/kg. Dozvoljena dnevna doza

akrilamida za odrasle, prema propisima WHO, iznosi 120 g/kg

i P o t

Velike koliine akrilamida nastaju

tokom termike obrade (prenja u
dubokoj masnoi, peenja)
prehrambenih proizvoda koji sadre
skrob (ugljene hidrate). Komitet eksperata
za aditive (JECFA savetodavnog organa
FAO i WHO)
objavio je da se najvie konzumiranih
akrilamida nalazi u pomfritu (16-30%),
ipsu (6-46%),kafi (13-39%), pecivu,
kolaima i ajnom pecivu (10-20%),
kao i u hlebu i drugim vrstama
peciva (10-30%).

Rezultati ispitivanja Instituta

za prehranu i hranu pokazuju
da konzumiranje ipsa i grickalica
moe znaajno da utie na nervni
sistem, to e se odraziti, izmedju
ostalog, na uspeh u koli.

15

16

So

O P A S N O S T I

Z E S T

Svetska zdravstvena organizacija WHO

propisuje dnevnu dozu soli od 5 grama (1 kaiica)
Ta koliina se odnosi na so sadranu
u hrani i na so dodatu jelima
99% ljudi na svetu prekorauje ovu normu
Najvie soli konzumiraju stanovnici Severne Amerike i Evrope. Neslavno prvo
mesto na tom spisku zauzima Ukrajina, a
zatim Rusija i Poljska.
U.S. Center for Desease Control and Prevention (Ameriki Centar za kontrolu bolesti i profilaksu) preporuuje znatno
ogranienje unosa soli kako bi se sma-

i P o t

So izaziva visok krvni pritisak

koji dovodi do kardio-vaskularnih
bolesti, logova i sranih udara.

njio rizik od sranih oboljenja, visokog

pritiska i drugih zdravstvenih problema
vezanih za njenu preteranu upotrebu.
Nedavno je Centar objavio izvetaj u kojem se tvrdi da smanjena upotreba natrijum hlorida (soli) na preporuljivi nivo tokom sledee dekade moe da spase stotine hiljada ivota u Americi.

Ameriki lekari osobama starijim od 50 godina i obolelima

od hroninih bolesti preporuuju unos od svega 1,5 grama soli dnevno.

Odredjena vrsta i odreena

koliina soli moe poboljati
ukus i kvalitet hrane.
Rafinirana i jodirana so je meutim,
slino eeru, tihi ubica.

17

18

eer

Z E S T

i P o t

O P A S N O S T I

Prekomerna upotreba eera je veoma tetna

esto ga zovu bela smrt
U industrijski proizvedenoj hrani prisutan je u ogromnim koliinama jer se koristi kao aditiv za poboljanje ukusa i kao
konzervans. Nije re samo o eeru koji je
dodat jelu. On takodje nastaje tokom nepravilne termike obrade hrane.

Kuvanje u vodi izaziva bubrenje skroba,

omekava hranu i istovremeno utie na
porast glikemijskog indeksa.
Visok glikemijski indeks u hrani izaziva
gojaznost i debljinu, to vodi do nastanka eerne bolesti.

P O K A Z AT E L J G L I K E M I J S KO G I N D E K S A

100%
80%

40%
20%
0%

Sirova

kuvanje bez vode

u ZEST posuu
nivo glikemijskog indeksa

Glikemijski indeks GI
je pokazatelj sadraja eera u
ugljenim hidratima. Opredeljujui
se za proizvod sa niskim GI
odravamo nizak nivo glukoze u
krvi. Ishrana proizvodima niskog GI
omoguuje: ponovno uspostavljanje
odgovarajue telesne teine, bez
jo-jo efekta, uspostavljanje kontrole
nad napadima gladi, dijabetiarima
olakava kontrolu nivoa eera u
krvi.
argarepa je povre mladosti,
prirodni lek i kozmetiko
sredstvo. Utie na lepotu koe
i tena, poboljava vid. Pravilno
pripremljena sadri vitamin
A (karoten), E, B1, B2, B3, B6,
folnu kiselinu, C, H, K minerale,
kalijum,natrijum, kalcijum, fosfor,
sumpor, magnezijum, gvodje,
mangan, bakar, cink, kobalt, inozitol,
jabunu kiselinu, pektine.

60%

kuvanje u vodi

eer stvara zavisnost,

izaziva napade gladi
i apstinencijalnu krizu,
isto kao najopasniji narkotici.

Preporuuje se ishrana proizvodima

sa niskim glikemijskim indeksom, ne
viim od 60%.

Profesor rinat Redi sa Harvarda,

ekspert Svetske zdravstvene
organizacije, tvrdi da su neoborivi
dokazi o vezi izmeu pia i proizvoda
zaslaenih eerom i gojaznosti,
dijabetesa i bolesti kardio-vaskularnog
sistema. Lekari i dijetetiari apeluju
na koncerne da smanje sadraj eera
u svojim proizvodima.

19

OPA SNOS TI

20

Jedemo
sve vie
za istu
hranljivu
vrednost

O P A S N O S T I

Nepravilna ishrana i nepravilan nain pripreme hrane, koji nas primoravaju

da jedemo sve vie za istu nutritivnu vrednost, osnovni su uzrok gojaznosti
i predstavljaju najvei zdravstveni problem u zapadnoj kulturi.

Prema miljenju WHO, gojaznost je

dostigla razmere globalne epidemije godinje
od njenih posledica umire 2 800 000 ljudi

i P o t

RIZIK

Z E S T

BMI (Body-mass index)

Dijabetes tipa 2
Kamen u ui
Hipertenzija
Ishemijske bolesti srca

Veza izmedju gojaznosti i smrtnosti

Mnoga istraivanja ukazuju na vezu izmeu smrtnosti i BMI (Body-mass index - Indeks Telesne Mase): smrtnost je vea kod
ljudi sa vrlo niskim vrednostima ovog indeksa (koje oznaavaju neuhranjenost
i vode ka unitenju organizma) i visokim
- koje oznaavaju gojaznost. U Izvetaju
NAO (National Audit Office Nacionalna
Sluba za Kontrolu) iz 2001. godine se na-

vodi da je u Velikoj Britaniji 1998. godine

u 6% sluajeva uzrok smrti bila gojaznost.
Svaka druga osoba u Evropskoj uniji pati
od gojaznosti ili prekomerne telesne teine koje su povezane sa visokim rizikom
od nastanka sranih obolenja, eerne bolesti, visokog pritiska, degenerativnih elijskih obolenja i poveavaju mogunost
obolevanja od raznih vrsta tumora.

U zemljama Evropske unije svake godine umire ak 400 000 ljudi ija je smrt direktna
posledica prekomerne teine. Najvie smrtnih sluajeva iji je uzrok gojaznost se javlja
u Velikoj Britaniji. Doktor Endrju Hil sa Univerziteta u Lidsu tvrdi da gojaznost u Velikoj
Britaniji raste tempom od 1% populacije godinje.

GOJAZNOST KOD DECE

WHO smatra da je gojaznost
kod dece najvea zdravstvena
pretnja i najvei izazov XXI veka.
Podaci HSE (Health Survey of England
Zdravstveni pregled u Engleskoj
pri UCL) pokazuju da je svaki trei
engleski desetogodinjak i svaki peti
petogodinjak gojazan ili debeo.

21

22

Nedostatak hranljivih sastojaka

O P A S N O S T I

Z E S T

i P o t

Kuvanje u vodi unitava mnoge

hranljive sastojke:
vitamine, minerale i enzime koji nas tite
od bolesti i pomau da ouvamo zdravlje,
lepotu i da doivimo dug ivotni vek
Hranljivi sastojci, odnosno nutrijenti,
lako se rastvaraju u vodi, a zatim bivaju uniteni na visokoj temperaturi kljuale vode.
Kuvanje umanjuje bioloku vrednost
mesa. Drastino smanjuje koliinu vitamina B i C koji potpomau izgradnju novih elija i genetskog materijala DNK, po-

mau pretvaranje ugljenih hidrata u energiju, metabolizam aminokiselina, kao

i funkcije odbrambenog i nervnog sistema organizma. Fitonutrijenti su supstance u biljkama koje deluju profilaktiki.
Kuvanje na visokim temperaturama menja njihovu strukturu i biodostupnost.

Vitamini i minerali imaju ogroman znaaj za pravilno funkcionisanje itavog organizma.

Nae zdravlje, raspoloenje i naravno, na izgled, zavise od toga da li putem hrane
organizam snabdevamo dovoljnim koliinama ovih hranljivih sastojaka. Njihov nedostatak
ima odluujui uticaj na stanje koe (starenje, bore, mlitavost, presuenost), na stanje kose
(opadanje, krtost, prerano sedenje), i na stanje zuba.

Sve vie novca troimo za suplemente

koji treba da dopune ishranu siromanu
hranljivim sastojcima.

Hrana je pretrpana aditivima, izaziva

zavisnost i predstavlja opasnost.
Hemijske supstance E: konzervansi,
vetake boje, stabilizatori,
emulgatori, produavaju njen
vek trajanja, ali istovremeno
skrauju ljudski ivot.

23

24

Poveana potreba za hranom

Z E S T

i P o t

O P A S N O S T I

elijama organizma nije dovoljna sama hrana

one trae hranljive sastojke
Ukoliko se u hrani ne nalazi dovoljna koliina nutrijenata, organizmu e biti potrebno sve vie i vie hrane da bi iz nje
ekstahovao sastojke koji su neophodni
za njegovo pravilno funkcionisanje. Ako
hrana ne obezbedi dovoljno neophodnih

hranljivih sastojaka, organizam e oseati

glad bez obzira na sve veu koliinu unetih kalorija. Zato jedemo od 40-80% vie
hrane nego to je neophodno. Unos tetnih jedinjenja raste u jo veem procentu
kada se ima u vidu njihova disergija.

TRI METODE KUVANJA

100%
80%
60%
40%
20%
0%

Kuvanje
u mikrotalasnoj rerni
uniteni nutrijenti

Kuvanje
u vodi
nutrijenti isprani u vodi

Kuvanje bez vode

u ZEST posuu
sauvani nutrijenti

Pravilno pripremljen brokoli je vitaminska bomba i dragocen izvor minerala

Sadri:
Vitamine: B1, B2, B3, B6, folnu kiselinu, vitamine K, C, E, A (beta karoten)
Minerale: kalijum, kalcijum, gvoe, fosfor, mangan, magnezijum, sumpor, natrijum, cink
Sulforan, izotiocijanat, indolkarbinol, hlorofil
Ima snano antikancerogeno dejstvo, spreava nastanak HCA u elucu.

Proseni Evropljanin je, prema zvaninim

podacima, u 2011. godini za leenje
i lekove izdvajao 51 zlotu meseno,
odnosno 612 zlota godinje.
To je za 6,3% vie nego 2010.
godine i preko 40% vie
nego u 2005. godini.
Dogaa se da izdaci za lekove
premauju izdatke za hranu.

25

OPA SNOS TI

26

Kuvanje
i zdravlje
dece

O P A S N O S T I

Z E S T

Deca koja se zdravo

hrane od najranije dobi
imaju vii koeficijent inteligencije
pokazuju rezultati istraivanja Univerziteta u Adelaidi

Ishrana koja obezbeuje hranljive sastojke potrebne za razvoj modanog tkiva tokom prve dve godine ivota deteta ima
znaajan uticaj na IQ u uzrastu od osam
godina. Previe toksina AGE u hrani koji
se na decu prenosi kako putem majine
krvi, tako i preko deije hrane, moe da
povea rizik od nastanka dijabetesa u
vrlo ranom uzrastu deteta.

i P o t

> 90% dece izmeu prve i tree godine

ivota ima nepravilnu ishranu. Vodei
rauna o pravilnoj ishrani deteta od
njegovog dolaska na svet, utiemo na
kvalitet njegovog zdravstvenog stanja
u kasnijim godinama ivota. Moemo
uticati na smanjenje rizika od nastanka
bolesti kao to su: gojaznost, alergije,
koronarne bolesti ili eerna bolest.

Desetinama godina smatralo se da pupana vrpca titi plod od oteenja hemikalijama i da jetra moe da filtrira sintetike toksine. Sada je, na osnovu ispitivanja pupane vrpce, utvrdjeno da plod
apsorbuje sve toksine koje majka nosi
i da je manje otporan na toksine nego
deca i odrasli.

Najnovija istraivanja istiu da je i kvalitet ishrane oca tokom dugog perioda

pre zaea deteta podjednako vaan i da ima uticaj na dete koje e se tek roditi,
na njegov metabolizam i nastanak oboljenja.

Prema preliminarnim podacima

Ministarstva zdravlja Srbije za 2013.
godinu procenat gojaznih starijih od 15
godina je 22,1% to je oko pet procenata
vie nego 2006.godine. U odnosu na
2006.godinu povean je i procenat
gojazne dece sa 8,5 na 13,7%

27

Institute of Healthy Ageing

at University College London

Smanjenje
unosa hrane
za 40%
moe
da produi
ljudski vek
za 20 godina
28

O P A S N O S T I

Z E S T

Prejedeni a neuhranjeni
To je sindrom savremenog drutva koje
konzumira visokoprocesuiranu, nepravilno
pripremljenu hranu

i P o t

Nedostatak prirodnih vitamina i minerala

kojima organizam snabdevamo preko
hrane, pokuavamo da nadoknadimo
kupujui sve vee koliine suplemenata
i kozmetike.

Epohalno nauno istraivanje IHA UCL, (Institute of Healthy Ageing at University College
London - Instituta za Zdravo Starenje pri Univerzitetu College u Londonu) dokazalo je da:

Smanjenje unosa hrane za 40% moe da produi ljudski ivot za 20 godina.

A da li postoji nain da se istovremeno:

smanji koliina unete hrane (za 40% i vie),
ogranii koliina unetih kalorija, soli i eera,
sprei nastanak toksina i kancerogena u procesu kuvanja, a
da se organizmu obezbede neophodni nutrijenti?

Kako pokazuju istraivanja

asopisa Health Affairs,
do polovine bankrotstava
(oko 2 000 000 sluajeva)
u SAD dolo je zbog trokova leenja.

29

ZZEESSTT m
meeto
t oda
d akugvoatnja
owania

ZEST
metoda
kuvanja

Smanjenje kalorija bez gubitka nutrijenata

(Caloric Restriction Without Malnutrition)
30

U specijalnom ZEST posudju

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

i P o t

ZEST

metoda kuvanja

Omoguava kuvanje na niim temperaturama

uz posredno, ravnomerno zagrevanje
(akutermno dno), ouvanje neophodnih hranljivih
sastojaka, konzumiranje znatno manje koliine hrane,
a ujedno redukuje poveanu koliinu kalorija, soli,
eera, toksina, mutagena i kancerogena
Kod kuvanja bez vode u posuu ZEST,
molekuli vode u hrani dobijaju energiju potrebnu da se podignu u vis u vidu
pare. Poveana koliina pare odnosi sa
sobom poveanu koliinu energije koja
bi u suprotnom uticala na porast temterature u hrani. Vodei rauna o utedi
energije, kontruisali smo specijalan poklopac ija je namena spreavanje gu-

bitka molekula koji odnose energiju. U

kontaktu sa poklopcem, uvek hladnijim
od ostalih delova posude, para se kondenzuje i vraa u hranu koja se kuva.
Proces se ponavlja sve dok jelo ne bude
perfektno skuvano u sopstvenim sokovima, sa ouvanim nutrijentima.

NA KRAJU DOBIJAMO ZDRAV, UKUSAN, LEKOVIT OBROK.

ZEST metoda kuvanja

moe da uspori tempo
starenja i da produi
ivot u dobrom zdravlju
potujui zahteve
IHA (Institute
of Healthy Ageing)
na Univerzitetu
College u Londonu

31

ZZEE S TT m
meeto
to
d akugv o
towania
da
a nja

Kuvanje
bez vode
u ZEST posuu
Voda u procesu kuvanja
ispira i unitava hranljive sastojke
i hranljiva vlakna, a esto oslobaa
i dodaje sopstvene toksine
Metodom kuvanja bez vode u specijalnom posuu ZEST povre zadrava najvei deo hranljivih sastojaka, ima intenzivan i izraajniji ukus. Hranljiva vlakna koja su neophodna za ienje organizma se ne unitavaju, ve samo omekavaju i postaju
lake svarljiva.
Nema potrebe za dodavanjem soli zato to prirodne mineralne soli nisu
isprane iz jela.
Ljudi sole hranu jer postaju zavisni od soli. Ne umeju da postignu pravi ukus
jela kome u stvari so nije potrebna.

32

Ovaj nain kuvanja

omoguava ouvanje
maksimalne koliine
nutrijenata

Ova metoda kuvanja je najbolji nain i za pripremanje povra,

delikatnog mesa, ribe, jastoga i plodova mora.

Krompir ne goji. Pravilno pripremljen krompir

je bogat vitaminima i mineralima, naroito
vitaminom C i kalijumom. U zemljama
u kojima je osnovna hrana, predstavlja glavni
izvor vitamina C. Krompir sadri: vitamine C,
A, B1, B2, B3, B6, folnu kiselinu, K, H, minerale:
kalijum, magnezijum, fluor, fosfor, sumpor,
kalcijum, gvoe, jod. Krompir ima iroku
terapeutsku primenu (kod bolesti ira na
elucu i dvanaestopalanom crevu, bolesti
bubrega i srca, koe, kod rana koje teko
zarastaju).

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

Prenje
bez masti

i P o t

Junetina je najbolji izvor vanog

vitamina B12, koji se nalazi
samo u namirnicama
ivotinjskog porekla

u ZEST posuu
Masti koje se dodaju u procesu
prenja potpuno su suvine,
prilikom zagrevanja dostiu temperaturu
do 250C i dovode do znaajnih promena
u proizvodu koji primo
Meso sadri veliki procenat vode koja
prilikom zagrevanja isparava zbog ega
se meso skuplja. Gubitak vode nadoknauje se stalnim dolivanjem ulja.
Kremenadla moe da upije skoro istu
koliinu ulja koliko sama tei i time po-

vea svoju kalorijsku vrednost za vie

od 200%. Tako pripremljeno meso postaje ozbiljna opasnost za jetru, unu
kesu i pankreas i doprinosi nastanku
novih masnih elija.

Prenje bez masnoa ZEST metodom odvija se na niim temperaturama, pri kojima
ne nastaju toksina jedinjenja kao to su: akrilamid, akrolein, HCA, AGE, oksidisane
nezasiene masti, nitrozoamini, furan.

Primenom metode
prenja bez masnoa
u ZEST posuu
nutrijenti ostaju
ouvani, vlastiti ukus
hrane dolazi do izraaja
i pojaava se bez
dodavanja soli, pri emu
se eliminiu nepotrebne
kalorije

33

Z E S T m e to da ku v a nja

Zest
spasonosno posue
(Zest Healing Pots)
Metoda kuvanja bez vode i prenja bez masnoe
u specijalnom ZEST posuu je revolucionaran
nain kuvanja, baziran na sveobuhvatnim
naunim istraivanjima koja potvruju da
konzumiranje manje koliine hrane i kalorija,
uz ouvanje potrebnih nutrijenata i redukciju
unoenja toksina, kancerogenih i mutagenih
materija u organizam, moe omoguiti:
z naajno poboljanje zdravstvenog
stanja, produenje ivotnog veka,
odbranu od najteih bolesti XXI
veka: sranih oboljenja, raka i eerne bolesti
zaustavljanje degradacije sistema
organa pokretanjem njegovih odbrambenih mehanizama; snanije
elije efikasnije proizvode energiju
pokreui tako korisne promene u
celom telu;
smanjenje masnih naslaga

34

sniavanje krvnog pritiska,

sniavanje nivoa eera u krvi,
redukciju plakova koji smanjuju
lumen arterija, otklanjanje zapaljenskih procesa spreavajui nastanak autoimunih bolesti, kao to su
na primer, reumatoidna zapaljenja
zglobova
poboljanje koncentracije i sposobnosti miljenja
jaanje vitalnih funkcija, podmlaivanje i postizanje stanja sree

Hranljivi sastojci
koji spreavaju
razvoj bolesti
u ranoj fazi, mogu
i da je zaustave
i otklone
u kasnijem
stadijumu

Z E S T

Z E S T m e to da ku v a nja

Metoda kuvanja ZEST

Povratak na terapiju hranom
Sve ee strunjaci za ishranu, nutricionisti, lekari, dijetetiari
i drugi istraivai, skreu panju na terapeutsku ulogu hrane
pri emu nain njene pripreme ima presudnu ulogu
Amerikanka Din Karper, strunjak za
dijetetiku, u hrani vidi epohalni lek
XXI veka. T. Kolin Kembel u odgovarajuem pristupu ishrani vidi spas od
bolesti i recept za bolji i dui ivot.

Svoja viegodinja istraivanja, sva svoja nauna dostignua, on rezimira reima:

HRANA JE- MEDICINA BUDUNOSTI

Uvodjenje metode pravilnog kuvanja kao spasonosne metode leenja

to je na dragocen doprinos medicini budunosti.

ZEST metoda kuvanja deluje blagotvorno: smanjuje koliinu unetih toksina, istovremeno uva znatno vie
hranljivih sastojaka koji, ne samo da
poveavaju nutritivnu vrednost, ve
isto tako savladavaju toksine koji se
nalaze u organizmu.
Hranljivi sastojci kojima se organizam
snabdeva u odgovarajuoj formi i dovoljnim koliinama profilaktiki deluju spreavajui nastanak bolesti dok,
u sluaju kada je bolest ve nastupi-

la, u poetnom stadijumu

spreavaju njen dalji razvoj; u kasnijem stadijumu mogu da zaustave, pa
ak i da otklone bolest.
Na imuni sistem e biti
ojaan na prirodan nain
putem pokretanja snage sinergije
ZEST metode kuvanja. Ponovo emo
koristiti hranu onako kako je to priroda predvidela za detoksikaciju organizma i savladavanje bolesti.

i P o t

35

ponovo postaje

36
Z E S T m e to da ku v a nja

HRANA
LEK

i P o t

Prirodna,
zdrava hrana
u posuu ZEST
Hrana pripremljena u posuu ZEST lepe izgleda od hrane
pripremljene u drugom posuu, zato to zadrava prirodnu boju, oblik i konzistenciju namirnica, ukusnija je zato
to istie i pojaava prirodni ukus i aromu hrane, neuporedivo je zdravija jer njene hranljive materije (vitamini, minerali, belanenive, mikro i makroelementi) ostaju ouvani.
Jelo pripremljeno na ovaj nain se ne skuplja i ne unitava, u potpunosti je iskorieno, ne sadri suvine kalorije,
eer, so, kancerogene toksine koji se stvaraju prilikom
100%

60%
40%
20%

88%
252%

83%

83%
336%

80%

% prirodnog sadraaja

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

62%
72%
36%

25%

19%
0%

0%

VITAMIN A

KALCIJUM

% ouvanih hranljivih vrednosti

prilikom kuvanja u tradicionalnom
kuhinjskom posuu, u poreenju
sa poetnim vrednostima

GVOE

FOSFOR

% ouvanih hranljivih vrednosti

prilikom kuvanja u posuu ZEST,
u poredjenju sa poetnim
vrednostima

nepravilne termike obrade, kao ni trans-masti. Rezultati

ispitivanja dokazuju da se kuvanjem bez dodavanja vode u
multifunkcionalnom sistemu ZEST uvaju hranljive vrednosti namirnica: 72% vie vitamina A, 252% vie kalcijuma,
336% vie fosfora i ak 83% vie gvoa. Pored toga, u
poreenju sa kuvanjem u posuu loeg kvaliteta, a zahvaljujui prenju bez dodavanja masnoa ZEST metodom, teletina ima 67% manje masti, piletina 51%, a jaja ak 81%
manje masnoa.
180%
160%
140%
120%
100%
80%
60%
40%
20%
0%

163%
81%

136%

132%
67%

51%

90%

90%

75%

TELETINA
% masti posle kuvanja
u tradicionalnom kuhinjskom
posuu, u poreenju
sa poetnim vrednostima

PILETINA

JAJA
% masti posle kuvanja
u ZEST posuu, u poredjenju
sa poetnim vrednostima

Prema istraivanjima University of Milan

37

Z E S T m e to da ku v a nja

Sistem ZEST
Samostalan
u svakoj kuhinji
Kombinacija viefunkcionalnih elemenata
ZEST sistema omoguava razne vidove
termike obrade: kuvanje, kuvanje na pari,
prenje, dinstanje, peenje, a takoe
i serviranje gotovih jela i uvanje hrane.
ZEST posue se proizvodi u Milanu, u
Italiji, u fabrici firme Zepter International - svetskog lidera u proizvodnji kuhinjskog posua.Proizvodnja se odvija
u skladu sa najviim standardima kvaliteta i sigurnosti.
Najkvalitetniji elik AISI 304, od kojeg se posue izrauje, omoguava
kuvanje bez vode i prenje bez masti,

38

zahvaljujui emu hranljive materije

ostaju ouvane. Prilikom kuvanja u vlastitom soku ne gube se ni organoleptika svojstva (ukus, miris, boja, oblik).
Crni luk i jabuka, pripremljeni zajedno
u istoj ZEST posudi, nee preuzeti miris jedan od drugoga, a jabuka e imati
svoju karakteristinu lepu i intenzivnu
vonu aromu.

Svi elementi ZEST sistema su multifunkcionalni i kompatibilni to olakava

kuvanje i omoguava pripremu hrane na vie naina, inspirie na nove ideje
i podstie kreativnost u kuhinji.

Sistem ZEST
omoguuje
istovremenu pripremu
3-4 vrste jela
na jednom toplotnom
izvoru, uz kuvanje
na nioj temperaturi
i ouvanje hranljivih
vrednosti namirnica

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

i P o t

Sistem ZEST
Samostalan
u svakoj kuhinji
ZEST posudje je izradjeno sa posebnom
panjom i predanou.
Svaki detalj je perfektno osmiljen i precizno
izveden to utie na njegovu funkcionalnost
i ergonominost, kao i na estetiku.
To je savremeno i praktino posue za
pripremu zdrave hrane; njegov izvanredan izgled, visoki stil i moderan dizajn, ine ga pravim ukrasom u svakoj
kuhinji.
Pokazalo se da je superiorno u regionalnim, lokalnim, i u najegzotinijim

kuhinjama, a posebno prilikom pripreme naih omiljenih jela. Priprema jela

u ZEST posuu svakome e doneti
ogromno zadovoljstvo, omoguavajui ostvarenje velikih kulinarskih elja
i izazova, iji e efekti prevazii najsmelija oekivanja.

ZEST garantuje vie vitamina, minerala i hranljivih materija, manje tetnih

masnoa i ukusan, zdrav, lekovit obrok.

ZEST posue
je van konkurencije
u svakoj kulinarskoj
tradiciji. Pokazalo
se da je superiorno
u regionalnim,
lokalnim,
u najegzotinijim
kuhinjama

39

Z E S T m e to da ku v a nja

ZEST posue
elik najvieg kvaliteta
elik najvieg kvaliteta AISI 304, izuzetnih
ekolokih karakteristika, neunitiv je pri
normalnom korienju, otporan je na hemijske
uticaje, u potpunosti je otporan na koroziju, ne
stupa ni u kakve hemijske interakcije.
U posuu izradjenom od ove plemenite, neporozne vrste elika, hrana ne zagoreva, ne menja boju, zadrava sopstveni miris i ne upija mirise drugih namirnica. elik je maksimalno neutralan,
bezbedan je po organizam, ne izaziva alergije, a posue se lako odrava.
Ovaj luksuzni elik AISI 304, je materijal najvieg kvaliteta i zato se koristi za proizvodnju luksuzne robe, odnosno tamo gde su zahtevi u pogledu
kvaliteta najstroiji - u medicini, za proizvodnju hirurkih instrumenata i specijalnih posuda u kojima se transportuju organi za transplantaciju.

Akutermno dno

40

Akutermno dno se sastoji od tri sloja: induktivnog, akumulativnog i konduktivnog. Spojeno je mainskim pritiskom od 2000 tona (bez lepljenja i lemljenja), neunitivo je, kompaktno i ne deformie se prilikom upotrebe.
Moe se koristiti na svim toplotnim izvorima, ukljuujui
indukcionu plou.

Akutermno dno predstvalja osnov jedinstvene metode

ZEST kuvanja. Brzo akumulira toplotu i ravnomerno je
prenosi na hranu koja se priprema na niim temperaturama. To znaajno redukuje koliinu toksina koja nastaje na visokim temperaturama, uz istovremeno ouvanje
nutrijenata. Primenom ove metode ostvaruje se uteda i
do 70% utroka energije.

Z E S T

Z E S T m e to da ku v a nja

ZEST posue
Poklopac i rub posua
Poklopac posebne konstrukcije ZEST posua idealno prianja uz rub posuda.
Vodeni prsten koji se stvara izmeu ruba posude i poklopca hermetiki
zatvara posudu, to omoguava proces kuvanja u zatvorenom krunom ciklusu. Hrana se kuva u vlastitim sokovima i zadrava maksimum hranljivih sastojaka.
Radi dodatnog komfora, poklopac moe da se odloi na drku, tedei
tako prostor na radnoj povrini kuhinje. To je jedno od mnogih ergonomskih
reenja u konstrukciji ZEST posudja.
Poklopac je kompatibilan sa ostalim posudama i viefunkcionalnim elementima ZEST sistema. Moe se koristiti i kao univerzalni zatitni podmeta za sto,
kao daska za pranje i seckanje, za serviranje jela, ali i za uvanje namirnica.

Drke
Drke ZEST posua su ergonomske, bezbedne za dodir i
dizajnirane sa visokim stilom. Prilikom konstrukcije drki posebna panja je posveena bezbednosti i komforu u procesu kuvanja.
Sainjene su od metala sa bakelitnim delom. Njihov oblik je tako
osmiljen da se vrsto mogu drati itavim dlanom, bez opasnosti od opekotina. Uz pravilnu upotrebu ove drke se nikada ne pregrevaju.
Njima je postignuto jo jedno konstruktivno reenje: na njih se lako mogu
odloiti poklopci posude.
Drke predstavljaju rezultat viegodinjeg rada i rigoroznih testova, imaju
mnogo praktinih reenja koja se retko gde sreu.

i P o t

41

Z E S T m e to da ku v a nja

ZEST posue
Termokontrolor
Jedna od najvanijih stvari za vreme kuvanja je kontrola toplote koju jelo apsorbuje
u procesu pripreme. Termokontrolor omoguuje praenje procesa kuvanja od poetka do kraja. Time se otklanja potreba za dizanjem poklopca, to dovodi do gubitka
toplote i energije. Na ovaj nain se zatvoreni kruni ciklus odvija bez prekida. Zahvaljujui oitavanju termokontrolora moemo regulisati dotok toplote sa grejne povrine. Izvor toplote se moe iskljuiti, a proces kuvanja e i dalje da traje.

Zeleno
uto
niska temperatura
-posuda se zagreva

Optimalni temperaturni
opseg tokom kuvanja
i peenja (MOIST)
kao i prenja (DRY)

Crveno
temperatura
iznad optimalne

DRY

(donja skala)
koristi se prilikom
prenja

MOIST

(gornja skala)
koristi se tokom
kuvanja i peenja

Telo posua
42

Telo posua ZEST izraeno je od elika najvieg kvaliteta AISI 304. Telo pusude
uvek je hladnije od dna, to omoguava kondenzaciju pare sa hranljvim sastojcima i kuvanje u zatvorenom krunom ciklusu.

Nia temperatura
i zatvoreni ciklus e
sauvati maksimum
nutrienata

Z E S T

i P o t

Z E S T m e to da ku v a nja

Koristi
od uporebe ZEST posua
i metode kuvanja u ZEST posudju
MATERIJALNE

NEMATERIJALNE

Nutrijenti su ouvani,
broj toksina smanjen na
najmanju moguu meru

Promena navika vezanih za

nain ishrane i stil ivota

Uteda:

na mastima do 80%

povru do 50%
N
 a mesu do 30%
n
 a lekovima, suplementima,

kozmetikim preparatima

 a energiji do 70%
n
n
 a posudju za kuvanje do 100%
n
 a utroenom vremenu

zatitu zdravlja
i dui ivotni vek

na namirnicama
kupujete manje koliine
zdravijih, jeftinijih i
nepreraenih namirnica

Investicije u:

lepotu
d
 obro raspoloenje
d
 obru fiziku kondiciju
u
 mne sposobnosti, bolju

koncentraciju,

r adnu efikasnost
g
 enetski kod buduih

pokolenja

porodini ivot i prijateljstvo:

zajedniko kuvanje zabava,
kreativnost, edukacija

ZEST MENJA
KVALITET IVOTA.
Produava ivot
u dobrom zdravlju,
daje snagu i radost

43

Kuvanje bez vode

Z E S T m e to da ku v a nja

Prilikom kuvanja bez vode, namirnice uvek treba staviti u hladnu posudu.

min.
3 cm

Hrana se postepeno kuva u vlastitim

sokovima koji ostaju u posudi.

MOIST

(zeleno polje)

Vodeni prsten, koji najstaje

izmeu ruba posude i poklopca,
hermetiki zatvara posudu. Strelica
termokontrolera ne bi trebalo da
prekorai zeleno polje MOIST skale.

10

uta
min

Optimalni
temperaturni
opseg
tokom
kuvanja

20

Para, oslobodjena iz hrane,

die se unutar posude do poklopca
koji je uvek hladniji od tela posude.
U dodiru sa njim, para se kondenzuje
i vraa na dno u vidu kapi bogatih
hranljivim materijama.
Proces se ponavlja do momenta
kada je hrana perfektno skuvana
u zatvorenom krunom ciklusu.

min.
1/3
maks.
3/4
visine

Posue se moe
napuniti do 3/4
njihove zapremine
ili 3 cm od vrha posude,
a zatim ga treba poklopiti.

Prilikom kuvanja bez dodavanja vode

upravo oprane namirnice (povre, riba)
uvek treba staviti u hladnu posudu,a
zatim ukljuiti srednji dovod toplote.

44

Kuvanje, u zavisnosti od veliine

naseenih komada i njihove
tvrdoe, traje 10 do 20 minuta.

Z E S T

i P o t

Prenje bez masnoe

Z E S T m e to da ku v a nja

Prilikom prenja bez masnoe, meso uvek treba staviti u zagrejanu posudu.

DRY

(zeleno polje)

Optimalni
temperaturni
opseg
tokom
prenja

Prilikom prenja bez dodavanja

masnoe, meso uvek treba staviti u
zagrejanu posudu. Praznu, poklopljenu
posudu treba staviti na grejnu
povrinu i ukljuiti dovod toplote.

Meso treba staviti u zagrejanu posudu,

dobro ga pritisnuti viljukom da ne bi
bilo vazduha izmedju mesa i dna posude.
Posle 2-3 minuta meso e porumeneti i
samo e se odvojiti od dna. Tada treba
okrenuti ispeeno meso, ponovo pritisnuti
i ostaviti do momenta kada bude gotovo.

Stepen zagrejanosti takoe moemo

proveriti kada kapnemo nekoliko
kapi vode u posudu: ako kapljice
skau po dnu - to je perla efekat,
posuda je spremna za upotrebu.

Dovod toplote treba smaniti na minimum,

a zatim iskljuiti ili ukloniti posudu
sa toplotnog izvora. U zavisnosti od
metode prenja, moemo koristiti
poklopac, ili priti bez njega.

~ 10

mi
n

a
ut

U zavisnosti od vrste grejne povrine,

posuda je spremna za upotrebu
za nekoliko minuta, odnosno kada
termokontroler pokae gornju granicu
zelenog polja (suve DRY) skale.

Prenje je gotovo posle desetak

minuta. Ako je komad mesa veoma
tanak i mek, dovod toplote se moe
iskljuiti odmah po okretanju mesa.
Proces prenja e i dalje trajati.

45

Peenje u ZEST posuu

Z E S T m e to da ku v a nja

Prilikom peenja, hranu uvek treba staviti u hladnu posudu.

MOIST

(zeleno polje)
Optimalni
temperaturni
opseg
tokom
peenja

Prilikom peenja u ZEST posuu hranu treba

staviti u hladnu posudu i ukljuiti srednji dovod
toplote. ivinu moemo pei celu ili naseenu
na komade.To moe biti: pile, urka,guska,
patka, kao i razne vrste mesa: svinjetina,
junetina, teletina, jagnjetina, kao i riba.

Peenje traje due od prenja, a

vreme peenja zavisi od veliine
porcije mesa. Meso za peenje treba
staviti u hladnu posudu i poklopiti ga
kako bi se postepeno zagrevalo.

MOIST

(zeleno polje)
Optimalni
temperaturni
opseg
tokom
peenja

Kada termokontroler pokae gornju

granicu zelenog polja MOIST skale,
dovod toplote treba smanjiti ili
iskljuiti, a proces peenja nee biti
prekinut. Po potrebi ukljuiti ponovo.

6
Hrana pripremljena u posuu
ZEST je krhka a sona.
U ZEST posudju moe se ispei
veina jela za iju se pripremu
tradicionalno koristi rerna.

46

Tokom peenja meso moemo okrenuti i

po podizanju poklopca doliti malo vode
ukoliko elimo,na primer, da napravimo
sos. Takoe moemo dodati zaine,
crni luk, beli luk, limunovu travu itd.

Strelica termokontrolera ne bi trebalo da prekorai zeleno polje MOIST skale. Na toj temperaturi se moe pei dok peenje ne bude gotovo.
Kada iskljuimo toplotni izvor, proces e u zatvorenoj posudi trajati jo izvesno vreme. Peenje
pripremano u ZEST posuu je hrskavo i sono.

U sluaju da ipak elimo da

koristimo rernu, sa posude treba
skinuti termokontroler i bakelitne
elemente sa ruica, a za vadjenje
posude treba koristiti rukavice.

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

i P o t

47

48

Setovi ZEST posua

Z E S T m e to da ku v a nja

Z E S T

EXTRA

i P o t

(IP300)

Z E S T m e to da ku v a nja

ZEST iPot

IP56/24

IP47/20

posuda | zapremina 5,6 l | 24 cm

posuda | zapremina 4,7 l | 20 cm

IPSTR/24

IPCOM/24

posuda sa perforiranim dnom | 24 cm

kombi inija | 24 cm

IPSTM/18

IPGLR

korpica za paru | 18 cm

rende, podiza, redukcioni prsten

IP30/20

IP27/24

IPCOM/20

IPKNO

posuda | zapremina 3 l | 20 cm

tava za peenje 2 ruke | zapremina 2,7 l | 24 cm

kombi inija | 20 cm

vakuum dugme

49

PLUS

(IP200)

Z E S T m e to da ku v a nja

ZEST iPot

50

IP56/24

IP30/20

IP27/24

posuda | zapremina 5,6 l | 24 cm

posuda | zapremina 3 l | 20 cm

tava za peenje 2 ruke | zapremina 2,7 l | 24 cm

IPSTR/24

IPCOM/24

IPGLR

IPKNO

posuda sa perforiranim dnom | 24 cm

kombi inija | 24 cm

rende, podiza, redukcioni prsten

vakuum dugme

Z E S T

ZEST iPot

51

i P o t

Z E S T m e to da ku v a nja

(IP100)

IPSTR/20

IPGLR

posuda sa perforiranim dnom | 20 cm

rende, podiza, redukcioni prsten

SETOVI ZEST

IPCOM/24

IPSTM/18

IPGLR

IPKNO

vakuum dugme

IPCOM/20

kombi inija | 20 cm

IPSTR/24

posuda | zapremina 4,7 l | 20 cm

IPSTR/20

tava za peenje 2 ruke | zapremina 2,7 l | 24 cm

IP56/24

IPKNO

IP27/24

IPCOM/20

IP47/20

IP47/20

IP30/20

IP27/24

iPot EXTRA (IP300)

iPot PLUS (IP200)

iPot (IP100)

Z E S T m e to da ku v a nja

Kuvanje u ZEST posuu

spreava nastanak opasnih toksina

AGE Advanced Glycation End Products (krajnji proizvodi uznapredovale
glikacje) su toksine supstance iji se broj umnoava prilikom podgrevanja, prenja i grilovanja jela. Svaka vrsta hrane koja sadri eer,
masti i belanevine na visokoj temperaturi moe da zagori, stvarajui
AGE. Dugotrajna izloenost AGE, poveava rizik od nastanka eerne
bolesti, bolesti srca, bubrega I drugih hroninih bolesti.
Akroleina Nastaje tokom procesa prenja na visokim temperaturama i
opasna je hemijska supstanca za koju se sumnja da izaziva rak i bolesti nervnog sistema, kao i oboljenje jetre, stomane i kone probleme.
Akrolein je za vreme Prvog svetskog rata korien kao hemijsko oruje, a trenutno se koristi kao pesticid.
Akrilamid Nastaje kada se jela koja sadre ugljene hidrate i aminokiselinu
aspagin, podgrevaju na temperaturama znatno viim od 120 Celzijusa.
Krompir ima visok sadraj aspargina. tako da prenje u dubokom ulju
dovodi do stvaranja najvieg nivoa akrilamida koji je ikada zabeleen
u hrani. Akrilamid je podjednako kancerogen i genotoksian (izaziva
oteenja genetskog materijala naih elija).
Furan Velike koliine furana nastaju i prilikom termike obrade hrane: u
procesu prenja, peenja, grilovanja, a to se posebno odnosi na proizvode bogate ugljenim hidratima (pekarski proizvodi i pomfri). Toksini furan nastaje i kao posledica razgradnje vitamina C na visokoj
temperaturi. Furan ima kancerogeno dejstvo, to znai da poveava
mogunost od nastanka tumora jetre, une kese i creva. Pored toga
dovodi i do oteenja elija.

52

HCA Heterocyclic Amines (heterociklini amini, aminoazareni) nastaju

kada kreatini i aminokiseline (koje se nalaze u mesu) reaguju na tem-

peraturama iznad 200 stepeni Celzijusa.To su izazivai raka, a istovremeno su genotoksini to znai da deluju na nivou DNK izazivajui
mutacije delacije i integracije. Ishrana bogata aminoazarenima doprinosi nastanku tumora kolona, plua, mokrane beike, bubrega i
debelog creva.
Nitrozoamini Nastaju tokom termike obrade i nepravilnog uvanja hrane.
Nitrozoamini spadaju u najopasnije supstance koje izazivaju nastanak malignih oboljenja.
PAH Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (policiklini aromatini ugljovodonici) - Nastaju u hrani prilikom termike obrade npr. prenja, peenja,
dimljenja i grilovanja. to je via temperatura i proces dui, to je vei
sadraj policiklinih derivata benzena u konanom proizvodu.
PCB (polychlorinated bipheryls Polihlorisani bifenili Hrana je najvei
izvor PCB, a organizam ima tendenciju da ih akumulira. Dugotrajna
izloenost i najmanjih koliina ovih jedinjenja moe da dovede do:
slabljenja imunog sistema, poremeaja psihomotornog sistema (naroito kod dece), poremeaja luenja hormona titne lezde, a takoe
do porasta broja sluajeva oboljevanja od tumora raznih vrsta. Proces intoksikacije jedinjenjima PCB poinje jo u prenatalnom periodu
i nastavlja se preko majinog mleka.
PFC Perfluorovana jedinjenja su jedinjenja ugljovodonika kod kojih su
svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. Smatra se da su jedinjenja ugljenika i fluora (C-F) najsnanija u organskoj hemiji. To su
dugotrajne toksine supstance sposobne za akumulaciju. Najpoznatiji je PTFE, politetrafluoroetilen, polimer, poznat pod imenom Teflon.

Z E S T

i P o t

Z E S T m e to da ku v a nja

Kuvanje u ZEST posuu

Zadrava maksimum nutrijenata

koje bi trebalo da obezbedi hrana
Najvaniji sastojci hrane su: proteini, ugljeni hidrati, masti, celuloza i u maloj koliini, ali neophodni, vitamini
i minerali. Kvalitetna, nepreradjena i neobogaena hrana sadri sve ove sastojke u najkorisnijem prirodnom vidu
koji na organizam najbolje resorbuje. Proizvodni procesi
i loa termika obrada hrane unitavaju hranljive sastojke.

Ispravna metoda kuvanja u ZEST posuu garantuje maksimalno ouvanje hranljivih vrednosti.
Pravilna ishrana bi trebalo da sadri oko 15% proteina,
oko 60% ugljenih hidrata, 20-30% masti, a vitamini i
minerali kojim se snabdevamo preko hrane, trebalo bi da
budu zastupljeni u odgovarajuim koliinama.

Pravilno izbalansirana ishrana, koja sadri sve nutrijente u odgovarajuim koliinama ini osnov funkcionisanja itavog
organizma, odnosno naeg zdravlja i lepote. Zato je toliko vana odgovarajua priprema hrane koja e minimalizovati
gubitak hranljivih sastojaka tokom kuvanja i uvanja hrane.

BELANEVINE, UGLJENI HIDRATI I MASTI povezuju sa

drugim supstancama u organizmu, kako bi obezbedili
energiju i gradivni materijal za kosti i tkiva. Pojedini vitamini i minerali podstiu hemijske reakcije koje se odvijaju
u itavom organizmu.
VITAMINI su organska jedinjenja koja su u malim koliinama potrebna za rast, razvoj i funkcionisanje organizma.
Zajedno deluju sa enzimima i drugim jedinjenjima da bi
stvarali energiju, gradili tkivo, otklanjali otpadne produkte i obezbedili efikasno funkcionisanje svih sistema u organizmu. Vitamini se dele na topive u vodi: vitamini grupe B (B1,B2,B3,B5,B6, folna kiselina,B12), vitamin C, kao i

topive u mastima: vitamini A,D,E,K. Vitamini topivi u vodi

se ne skladite u organizmu i svakodnevno ih treba unositi sa hranom.
MINERALI su metali i druga neorganska jedinjenja, ije
je dejstvo slino vitaminima, potpomau procese u organizmu i snabdevaju ga gradivnim materijalom za zube i
kosti. Minerali se dele na makroelemente koji su organizmu potrebni u koliini veoj od 100 mg dnevno (kalcijum,fosfor, kalijum, natrijum, hlor, magnezijum, sumpor) i
mikroelemente, elemente u tragovima, koji su potrebni u
koliinama manjim od 100 mg (hrom, cink, silicijum, bor,
bakar, mangan, molibden i vanadijum).

53

Z E S T m e to da ku v a nja

BIBLIOGRAFIJA

54

1. Andrews Ryan, All about Cooking and Carcinogenes,

All About Series, Precision Nutrition, 2012
2. Blaylock Russel, L., Health and Nutrition Secrets,
Health Press NA Inc (NM), 2006
3. Campbell Colin T., Campbell Thomas M., The China
Study: The Most Comprehensive Study of Nutrition Ever
Conducted and the Startling Implications for Diet, Weight
Loss and Long-Term Health, BenBella Books, Inc.
4. Campbell Colin T., Center for Nutrition Studies,
http:nutritionstudies.org
5. Campbell Collin T., Whole Rethinking the Science of
Nutrition, BenBella Books, 2013
6. Chatterjee Debita, The Scientist, Eat Less and Live Longer,
August 13, 2013
7. Coffee, Cooking, Cataracts and Cancer 100 years of the
Maillards Reaction, Michael Edmonds, 2012
8. Danger in Reusing Cooking Oil, 08/12/10,
foodsafety.suencs.com
9. Dickson George, Nutrition, Science and Medicine,
Kindle Edition, 2011
10. Edwards W. P. Dr, Not naughty but nice,
www.chemsoc.org, 2002
11. Environmental issue report, nr 38, European
Environmental Agency, Copenhagen, 2004
12. Evaluation of Certain Food Contaminants, WHO Technical
Report Series, 64 report of the Joint FAO/WHO Expert
Committee on Food Additives, Geneva 2006
13. ec.europa.eu, Food Contaminants Acrylamide,
Commission Recommendation 2010/307/EU June 2010
14. Fitzgerald R., The Hundred Years of Lie. How to protect
yourself from chemicals that are destroying your health,
Penguin Group Incorporated, 2006
15. Gifford B., Will Starving Yourself Help You Live Longer,
Slate, August 29 2012
16. Glycemic Index of Sweet Potato as Affected by Cooking
Methods, Allen J. C., Corbitt A. D., Maloney K. P., The
Open Nutrition Journal, 2012, June
17. Guarente L., Introduction: sirtuins in aging and diseases,
Methods Mol Biol. 2013
18. Guarente L., Calorie restriction and sirtuins revisited,
Genes Dev, October 2013
19. Guarente L., Chalkiadaki A., High-fat diet triggers

inflammation-induced cleavage of SIRT 1in adipose tissue to

promote metabolic dysfunction, Cell Metab. 2012, August
20. Guarente L., Libert S., Metabolic and neuropsychiatric
effects of calorie restriction and sirtuines,
Annu Rev Physiol, 2013
21. Guarente L., Sirtuines and ageing new findings,
EMBO Rep. 2013 September
22. Health and Consumers Food, Food Contaminants
Acrylamide, December 2012
23. Health and Family, TIME, Eat better and Stress Less:
Itll Make Your Cells (and Maybe You) Live Longer,
16 September 2013
24. Health effects of acrolein, ATSDR, March 26 2008;
www.eoearth.org
25. The HEATOX project,
heatox.org, www.worldfoodscience.org
26. Heriot Watt University, New Scientist, Boiling and Baking,
Food Cancer chemical reaction identified, Emma Young,
01 October 2002
27. Huffpost Healthy, Pan-Fried Meat May Raise Prostate
Cancer Risk, August 2012
28. Journal of Zheijang University SCIENCE B, Effect of
Three cooking methods on nutrient components and
antioxidant capacities of bamboo shot, September 2011
29. Kids consumption of sugared beverages linked to higher
caloric intake of food, Science Daily, March 2013
30. Medical News Today, What is fat? How much fat should
I eat?, Christian Nordqvist, March 2009 Recomendat
31. MMWR, Trends in Intake of Energy and Macronutrients
US, 1971-2000, February 6, 2004
32. Nature International Weekly Journal of Science, Ageing:
When less is more, Adam Antebi (Antebi is at the
Huffington Center on Aging and the Department
of Molecular and Celluar Biology, Baylor College of
Medecine, One Baylor Plaza, Houston, Texas 77030, USA)
33. Public Health England, Obesity and Health,
Obesity and mortality, www.noo.org.uk
34. Reducing Consumption of Glycotoxins from
Heat-processing Of Foods Reduces Risk Of Chronic
Disease, Science Daily, November 2009
35. Revised International Table of Glycemic Index (GI) and
Glycemic Load (GL), www.mendosa.com

36. Rinzler Carol A., Nutrition for Dummies,

For Dummies, 2011
37. Science Daily, Calorie Restriction Leads Scientists
to Molecular Pathways That Slow Aging, Improve Health,
Luigi Fontana, April 15 2010
38. Scientific/Technical Report submitted to EFSA Consumer
Exposure to Furan from Heat-Processed Foods and
Kitchen Air, prepared by Colin Crews/ The Food and
Enviroment Research Agency (Fera), www.efsa.europa,eu
39. Thaler Richard H., Sunstein Cass R., Nudge:
Improving Decisions About Health,
Wealth and Happiness, Penguin Books, 2009
40. The American Journal of Clinical Nutration, A diet based
on high-heat-treated foods promotes risk factors for
diabetes mellitus and cardiovascular diseases, 2010
41. The Carcinogenic Potency Project, Acrylamide,
Berkeley University of California, October 2007
42. The CIAA Akrylamide Toolbax, February 2009-Rev.12
43. The Indian EXPRESS, New study links eating less
to longevity, Liu Jong (Institute of Nutritional Sciences
of the Chinese Academy of Sciences), July 18 2013
44. The Journal of Nutrition, Digestibility of Cooked and Raw
Egg Protein in Humans as Assessed by Stable Isotope
Techniques, Pieter Evenepoel, Benny Geypens, Anja
Luypaerts, Martin Hiele, June 3 1998
45. The Worlds Healthiest Foods, Is the nutritional value
of protein lost through cooking and storing of food
just as vitamins are lost, January 6, 2012
46. Umano Katsumi, Shibamoto Takayuki, Analysis
of Acroleine from Heated Cooking Oils and Beef Fat,
ACS Publications, November 1987
47. University of Minnesota, Food as medicine:
getting a perspective, www.takingcharge.csh.umn.edu
48. US Medicine National Institute of Health, Acroleine, 2007
49. Wolke Rober L., What Einstein Told his Cook: Kitchen
Science Explained, W.W. Norton and Company, 2002
50. Wolke Robert L., What Einstein Told his Cook: The Sequel:
Further Adventures, W.W. Norton and Company, 2005
51. Wolke Robert L., What Einstein Kept under his Hat,
W.W. Norton and Company, 2012
52. Wrangham Richard, Catching Fire. How Cooking Made
us Human, Brilliance, 2009

Z E S T

i P o t

Z E S T m e to da ku v a nja

Metoda kuvanja ZEST zatvara krug koji je Hipokrat zapoeo

Hrana ponovo postaje lek

55

WWW.ZEST-iPOT.COM
ISBN 978-83-60697-59-7 | Copyright by Libertas, 2014