SYM-OP-IS 2015: XLII Simpozijum o operacionim istraivanjima, 2015

Primena metode konanih elemenata za razvoj algoritama i formula neophodnih

za projektovanje uzemljivaa u uslovima nesavrenog kontakta izmeu elektroda
i tla i upotrebe dodatnog materijala za smanjenje kontaktne otpornosti
Jovan Trifunovi
Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd, Srbija
e-mail: jovan.trifunovic@etf.rs
Apstrakt. Otpornost rasprostiranja uzemljivakog sistema je osnovni ulazni parametar za proraune
svih ostalih relevantnih veliina kojima se proverava njegov kvalitet. Standardne formule za proraun ove
otpornosti vae uz pretpostavku savrenog kontakta izmeu elektroda i okolnog tla. Meutim, poto postoje tla
koja formiraju lo kontakt sa elektrodama uzemljivaa, u praksi se esto pojavljuje znaajna nesaglasnost
izmeu izmerenih vrednosti i vrednosti izraunatih primenom standardnih formula. Razvoj metode konanih
elemenata (finite-element method (FEM)) omoguio je 3D modelovanje malih zapremina razliitih oblika i
fizikih karakteristika u neposrednoj blizini elektroda, to je bio preduslov za sprovoenje analize navedenog
problema. U ovom preglednom radu ukratko je predstavljen osnov metode (bazirane na primeni 3D FEM-a) za
razvoj algoritama i formula neophodnih za projektovanje uzemljivaa u uslovima loeg kontakta izmeu
elektroda i tla i upotrebe dodatnog materijala za smanjenje kontaktne otpornosti.
Kljune rei: Otpornost rasprostiranja uzemljivaa, FEM, Modelovanje nesavrenog kontakta, Raspodela
elektrinog potencijala

uzemljivakih sistema, za njihove tipine

konstrukcije relevantni standardi [15] nude
jednostavne formule za ovu namenu. Sve ove
formule vae uz pretpostavku savrenog
(potpunog) kontakta izmeu elektroda i
okolnog tla (homogenog, dvoslojnog i
vieslojnog).
Meutim, postoje nauni radovi u kojima
su prikazani rezultati eksperimenata koji
pokazuju znaajnu nesaglasnost izmeu
izmerenih vrednosti otpornosti rasprostiranja
uzemljivaa i vrednosti izraunatih primenom
standardnih formula 6,7. Iako je u 7
pretpostavljeno da je uzrok navedene
nesaglasnosti nesavren kontakt izmeu
elektroda i tla, ova fizika pojava nije bila
teorijski istraena u 7, zato to je bilo
nemogue modelovati nesavren kontakt
matematikim tehnikama i softverskim alatima
koji su u to vreme bili dostupni. U
meuvremenu su, kako razvoj FEM-a i
odgovarajuih softvera, tako i poboljanje
performansi raunara, omoguili 3D FEM
modelovanje malih zapremina razliitih oblika
i fizikih karakteristika u neposrednoj blizini

1. Uvod
Bezbednost upotrebe i pouzdanost rada
elektroenergetskih mrea i postrojenja u
velikoj meri zavisi od kvaliteta njihovih
uzemljivakih sistema. Pri pojavi zemljospoja
u elektroenergetskim mreama i postrojenjima,
ili pri atmosferskim pranjenjima, ljudi i
oprema mogu biti izloeni opasnom
elektrinom naponu (razlici elektrinih
potencijala). Dobro projektovani i izvedeni
uzemljivaki sistemi obezbeuju da u takvim
sluajevima, kako elektrini potencijal
uzemljenih metalnih delova postrojenja, tako i
raspodela elektrinog potencijala na povrini
tla, budu takvi da maksimalni naponi dodira i
koraka budu unutar standardima propisanih
maksimalnih dozvoljenih vrednosti. Osnovni
ulazni parametar za proraune svih relevantnih
veliina
je
otpornost
rasprostiranja
uzemljivakog sistema, koji predstavlja
otpornost
zemlje
izmeu
povrine
uzemljivakog sistema i udaljene referentne
zemlje koja je na nultom potencijalu. Poto
otpornost rasprostiranja mora to preciznije
biti procenjena ve u ranoj fazi projektovanja

64

povrine uzemljivakih elektroda (Slika 1).

Matematike osnove FEM-a date su u [8], dok
su objanjenja o pravilnoj upotrebi FEM-a u
elektromagnetici
i
elektrotehnikoj
inenjerskoj praksi data redom u [9] i [10].

zanemarljive. Ovi rezultati su potvrivali da je

upravo lo kontakt izmeu elektroda i tla
uzrok velike razlike izmerenih i proraunatih
vrednosti otpora rasprostiranja uzemljivaa.

Slika 1. Elektroda uzemljivaa (elina traka)

okruena vazdunim depovima

Slika 2. Kvadratni konturni uzemljiva poloen u

dvoslojno tlo

Analizom eksperimentalnih rezultata iz 7

3D FEM-om autor je (sa koautorom) razvio
algoritme i formule koji se mogu upotrebiti za
projektovanje uzemljivaa u uslovima
nesavrenog kontakta izmeu elektroda i tla i
upotrebe dodatnog materijala za smanjenje
kontaktne otpornosti [1113]. Svrha ovog
preglednog rada, u kome je ukratko
predstavljen osnov metode (bazirane na
primeni 3D FEM-a) za razvoj algoritama i
formula
neophodnih
za
projektovanje
uzemljivaa u takvim uslovima, je da uputi
itaoce na rezultate prikazane u [1113].

3. Upotreba FEM-a
FEM
je
numerika
tehnika
za
izraunavanje vrednosti fizikih veliina u
okviru ograniene zapremine (domena)
razmatranog problema. Bazirana je na podeli
domena na male pod-domene (konane
elemente) pomou kojih se precizno
predstavljaju sloena geometrija problema i
razliite karakteristike materijala pojedinih
delova domena. Svaki konani element
predstavljen je karakteristikama materijala,
stanjima fizikih veliina u reprezentativnim
vorovima konanog elementa i sistemom
jednaina koje opisuju odnose izmeu fizikih
veliina u okviru razmatranog problema. To su
jednostavne algebarske jednaine kojima se
lokalno aproksimiraju originalne sloenije
(obino parcijalne diferencijalne) jednaine.
Sistemi jednaina svih konanih elemenata
domena razmatranog fizikog problema
kombinuju se u jedan sveobuhvatan sistem
koji se reava pomou raunara.
U razmatranom sluaju, inicijalni domen
modela je bila kocka (20 m 20 m 20 m), sa
napred opisanim kvadratnim konturnim
uzemljivaem postavljenim tako da se
vertikalne ose simetrija uzemljivaa i domena
meusobno poklapaju. Svakoj strani kocke
(osim gornjoj koja predstavlja razdvojnu povr
izmeu zemlje i vazduha) dodat je zid debljine
2 m sastavljen od posebnih beskonanih
konanih elemenata [14], kojima se simulira
rasprostiranje elektrinog polja ka beskonano

2. Razmatrana eksperimentalna postavka

U radu 7 prezentovani su rezultati
merenja otpornosti rasprostiranja kvadratnih
konturnih uzemljivaa (kako klasinih, tako i
sa slojevima razliitih dodatnih materijala),
poloenih u dvoslojno tlo kod koga je gornji
sloj, u kome su uzemljivai poloeni, formirao
lo kontakt sa elektrodama uzemljivaa.
Uzemljivai
dimenzija
5 m 5 m,
od
pocinkovane eline trake poprenog preseka
30 mm 4 mm, bili su poloeni na dubinu
0.5 m u dvoslojno tlo dubine gornjeg sloja
H = 8 m i specifinih elektrinih otpornosti
gs = 170 m i ds = 75 m (Slika 2).
Izmerene
vrednosti
otpornosti
rasprostiranja klasinih kvadratnih konturnih
uzemljivaa bile su daleko vee od vrednosti
dobijenih standardnim proraunom (od 238%
do 1354%), dok su u sluaju upotrebe
dodatnog materijala za smanjenje kontaktne
otpornosti razlike izmerenih i proraunatih
vrednosti bile
u praktinom
smislu

65

udaljenoj referentnoj zemlji na nultom

potencijalu. Zbog simetrije bilo je mogue kao
finalni model za proraun koristiti samo jednu
osminu opisanog modela (Slika 3), ime su
napravljene znaajne utede raunarskih
resursa i postignuta vea preciznost prorauna.

vektor gustine struje, i

specifina
elektrina
otpornost
materijala unutar konanog elementa.
Za posmatrani sluaj usvojeni su sledei
granini uslovi:

Sledee formule vae za svaki konani

element (korieni su tetraedri razliitih
dimenzija (najmanji u uzemljivakoj traci,
najvei u spoljnim zidovima modela)):
(1)

N e

(4)

e inf 0 V

(6)

E1t E2t

(7)

E1n 1 E2 n 2

(8)

I J dS

(2)

(9)

gde je S bilo koja zatvorena povr koja

obuhvata ceo uzemljiva. Na osnovu
izraunate jaine struje, lako je odrediti
otpornost rasprostiranja uzemljivaa, R,
pomou sledee jednaine:

(3)

u kojima su:

elektrini potencijal bilo koje take

unutar konanog elementa, ukljuujui i take
na bonim stranama elementa,
vektor elektrinih potencijala u
e
reprezentativnim
vorovima
konanog
elementa,
N
korelaciona matrica (svi konani
elementi bili su definisani Lagranovom
kvadratnom funkcijom oblika),

(5)

gde su:
elektrini potencijal uzemljivaa,
e0
einf
elektrini potencijal spoljnih bonih
strana zidova od beskonanih konanih
elemenata (referentna zemlja),
tangencijalne
i
E1t, E2t i E1n, E2n redom
normalne komponente vektora elektrinog
polja na razdvojnoj povrini dva susedna
konana elementa, i
elektrine
otpornosti
1 i 2 specifine
materijala unutar dva susedna konana
elementa.
Na osnovu jednaina (1)(8) raunar
proraunava elektrine potencijale kako
reprezentativnih vorova konanih elemenata,
tako i bilo koje take u okviru modelovanog
domena (Slika 3).
Takoe, proraunava se i gustina struje u
svakoj taki domena modela, na osnovu ega
moe da se odredi ukupna jaina struje, I, koja
se uspostavlja izmeu uzemljivaa i tla:

Slika 3. Prikaz proraunatih elektrinih potencijala

u svakoj taki domena modela (predstavljena je
osmina opisanog modela)

2 0

E

J E

e 0 200 V

e 0 e inf
I

(10)

4. Praktina primena dobijenih rezultata

Variranjem relevantnih dimenzija i
karakteristika materijala u okviru 3D FEM
modela i analizom rezultata prorauna
dobijenih sprovoenjem velikog broja
raunarskih simulacija mogue je utvrditi

vektor jaine elektrinog polja,

66

korelacije izmeu relevantnih parametara. Te

korelacije se opisuju izrazima koji se najlake
dobijaju
obradom
rezultata
prorauna
primenom metode najmanjih kvadrata (npr.,
korienjem softvera Matlab i/ili Excel).
Opisanim postupkom analiziran je uticaj
broja, veliine i dispozicije vazdunih depova
(Slika 1), i to kako na otpornost rasprostiranja
kvadratnog konturnog uzemljivaa, tako i na
raspodelu potencijala u okolini uzemljivaa u
sluaju kvara [11]. Kroz analize rezultata
prorauna utvrene su korelacije izmeu
parametara pomou kojih se moe opisati
kvalitet ostvarenog kontakta izmeu elektroda
i okolnog tla i otpornosti rasprostiranja
razmatranih uzemljivaa [11]. Poto klasian
tipian uzemljiva dalekovodnog stuba
predstavlja kombinaciju kvadratnih konturnih
uzemljivaa, opisanim postupkom razmatran
je uticaj nesavrenog kontakta izmeu
elektroda i okolnog tla na vrednosti
koeficijenata kojima se opisuje meusobni
uticaj pojedinanih kontura, a zatim je
formiran algoritam za izraunavanje otpornosti
rasprostiranja
(sa
uvaenim
efektom
nesavrenog kontakta) ovog kompleksnog
sistema uzemljenja [12]. Takoe, na slian
nain je analiziran i objanjen uticaj kako
specifine elektrine otpornosti dodatnog
materijala, tako i poboljanja kontakta usled
postavljanja dodatnog materijala, na otpornost
rasprostiranja konturnog uzemljivaa, a zatim i
formiran algoritam za utvrivanje neophodnih
karakteristika dodatnog materijala [13].

Bibliografija
[1] Guide for Safety in AC Substation Grounding,
ANSI/IEEE Std. 80, 1986.
[2] Guide for Safety in AC Substation Grounding,
ANSI/IEEE Std. 80, 2000.
[3] .. , .. , .. ,
.. , .. , .. .

.
,
-, 1964.
[4] Power Quality Application Guide, Earthing & EMC,
Earthing Systems Basic Constructional Aspects,
European Copper Institute and Copper Development
Association, Brussels-London, 2001.
[5] W.A. Chisholm. Transmission System Transients:
Grounding. in: L.L. Grigsby (Ed.), The Electric
Power Engineering Handbook: Power Systems, third
ed., CRC Press, Boca Raton, 2012, pp. 11-111-19.
[6] Z.R. Radakovic, M.V. Jovanovic, V.M. Milosevic,
N.M. Ilic. Application of earthing backfill materials
in desert soil conditions. Accepted for publication in
IEEE
T.
Ind.
Appl.
2015,
DOI: 10.1109/TIA.2015.2429644
[7] M.B. Kostic, Z.R. Radakovic, N.S. Radovanovic,
M.R.
Tomasevic-Canovic.
Improvement
of
electrical properties of grounding loops by using
bentonite and waste drilling mud. IEE Proc.-C, 1999,
146, 16.
[8] O.C. Zienkiewicz, R.L. Taylor, J.Z. Zhu. The
Finite Element Method: Its Basis and Fundamentals.
Elsevier Butterworth-Heinemann, Oxford, 2005.
[9] J. Jin. The finite element method in
electromagnetics. John Wiley & Sons, New York,
2002.
[10] P.P. Silvester, R.L. Ferrari. Finite elements for
electrical engineers. Cambridge University Press,
Cambridge, 1996.
[11] J. Trifunovic, M. Kostic. Analysis of influence of
imperfect contact between grounding electrodes and
surrounding soil on electrical properties of grounding
loops. Electr. Eng. 2014, 96, 255265.
[12] J. Trifunovic, M.B. Kostic. An algorithm for
estimating the grounding resistance of complex
grounding systems including contact resistance.
Accepted for publication in IEEE T. Ind. Appl. 2015,
DOI: 10.1109/TIA.2015.2429644.
[13] J. Trifunovi. The algorithm for determination of
necessary characteristics of backfill materials used
for grounding resistances of grounding loops
reduction. J. Electr. Eng. 2012, 63, 373379.
[14] O.C. Zienkiewicz, C. Emson, P. Bettess. A novel
boundary infinite element. Int. J. Numer. Meth. Eng.
1983, 19, 393404.

5. Zakljuak
U ovom preglednom radu ukratko je
predstavljen osnov metode (bazirane na
primeni 3D FEM-a) za razvoj algoritama i
formula
neophodnih
za
projektovanje
uzemljivaa u uslovima loeg kontakta izmeu
elektroda i tla i upotrebe dodatnog materijala
za smanjenje kontaktne otpornosti.
Zahvalnica. Predstavljeni rezultati su dobijeni
istraivanjima koja su sprovedena u okviru
projekta TR 36018 finansiranog od strane
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.

67