IVOT JE SADA

SAH

PREDGOVOR

Postoje religiozni uitelji i postoje duhovni uitelji. Prvi poduavaju ono u ta

veruju, a drugi direktno ukazuju na stvarnost koju jasno vide, Jedno je sigurno, Sah ne
pripada prvima.
Na pitanje: "ta prvo kaete oveku koji eli da radi na sebi?", Sah odgovara
jednostavno, ali mudro: "Nemoj da mi veruje." Moda bi ovaj odgovor mnoge naveo na
zakljuak da ovek ne moe uiti od nekoga ako mu ne veruje, pa ipak pravo uenje se
odvija jedino kada prestanemo da verujemo i ponemo sami da istraujemo. Kada bi
se duhovnost zasnivala na verovanju, ona bi postala samo jo jedna od religija.
Poznavajui prirodu ljudskog uma, stav duhovnih uitelja je oduvek bio: "Proveri ono
to ti govorim, a ako to nisi u stanju ili ako tvoje iskustvo dokazuje suprotno, onda to
odbaci; ali nikada nemoj verovati." Sa druge strane, religiozni uitelji vekovima
sugeriu: "Veruj u ono to ti govorim i pona aj se u skladu sa tim verovanjem." Da li su
se duhovni uitelji, na osnovu ijih uenja su kasnije nastale razliite religije, ikada
oslanjali na druge? Da li je Buda bio budista ili je budizam nastao tek nakon njegove
smrti kada je nekolicina poela bez razumevanja da ponavlja ono to je on poduavao?
Da su se iskustveno uverili u istinitost Budinog uenja, oni ne bi prazno ponavljali
njegove reci ve bi priali iz sebe. Ono to Saha ini istinskim duhovnim uiteljem je
upravo ta injenica da on pria jedino iz sebe ne oslanjajui se na autoritete; njegovo
uenje se zasniva iskljuivo na njegovom linom iskustvu.
Duhovnost ne moe biti religija jer ne predstavlja put vere ve put put unutra njeg
iskustva koji treba da nas dovede do vrhovnog ili neiskustvenog iskustva tj.
prosvetljenja. Duhovnost je istraivanje duha ili vanulne stvarnosti, nikako verovanje u
vanulnu stvarnost. Buda je svoj put do prosvetljenja nazvao darmom1. Ali poto njegov put
nije jedini, svi putevi istraivanja duha se mogu nazvati jednim zajednikim imenom duhovnost. Da bismo bili duhovni nije potrebno da sledimo bilo iji put. Naprotiv, prava
duhovnost zahteva od nas da budemo individualci. I zato, tek kada sledimo svoj sopstveni
put unutranjeg istraivanja, nalazimo se na duhovnom putu. "ovek je sam na putu, od
poetka do kraja, i sa uiteljem i bez njega" - Sah,
Nasuprot duhovnosti postoje sekte tj. grupe ljudi koje se dre istog miljenja ili
podravaju isto verovanje. Religija koja je samo omasovljena sekta, ne moe postojati bez
uniformnosti miljenja ili verovanja. Svojevrstan je paradoks to pripadnici odreenih
religija osuuju razliite sekte ne uviajui da njihova religioznost ima sve odlike
sekta tva. Za razliku od sekta tva, duhovnost potencira razliitost u miljenju, a
jedinstvo u duhu. Ona je za individualnost, dok je sekta tvo protiv svake autentinosti.
Duhovnost ne podrazumeva da smo jedinstveni u duhu ako inimo ili mislimo isto.
Naprotiv, da bismo bili jedinstveni u duhu svako mora misliti svojom glavom i pona ati se u
skladu sa svojom prirodom, jer kako San kae: "Duhovnost aktera prenosi se i na akciju,
to jest in. Kada si svestan, vie nije vano ta radi, ve kako to radi, ne 'kako' u smislu
ve tine, ve 'kako' u smislu potpune prisutnosti subjekta iza bilo kojeg dela."
Naravno, ako se vie ljudi drui to ne znai da oni ine sektu, ali ako se ljudi
okupljaju zato to slede neije miljenje, onda je to ve sektatvo. Duhovni ljudi se drue
da bi razmenili svoja iskustva, a ne da bi jedni druge ubedili u svoje miljenje. Njihova
miljenja se mogu poklapati, ali je poenta u tome da im ta mi ljenja nisu nametnuta tj. da
ih nisu slepo prihvatili ve da su do njih sami do li, na osnovu svog sopstvenog iskustva. Iz

tog razloga je duhovnost na neki nain produetak nauke po to ima isti odnos prema
stvarnosti, s tom razlikom to nauka istrauje ulni, a duhovnost vanulni svet, iskustveno
se uveravajui u njegove pojave i zakone. Sa druge strane, religija je samo nastavak
svetovnosti jer i jedna i druga veruju, prva u vanulni, a druga u ulni svet. Tako,
religija stoji nasuprot duhovnosti kao to svetovnost stoji nasuprot nauci. Neko moe
pomisliti da je razlika izmeu duhovnosti i nauke u tome to se ono to istrauje
duhovnost ne moe dokazati, a nauka prihvata samo dokazano. Ali, ta je dokaz? Kada vie
ljudi doivljava isto, i kada se to iskustvo moe ponoviti, onda se to smatra dokazom, bez
obzira da li se koriste ili ne neki drugi instrumenti opaanja osim ula i uma. Prema tome,
ako se odreeni broj ljudi slae oko nekog vanulnog doivljaja, tada ve imamo neki
dokaz daje ono to se doivljava tano i zbog toga je pogreno tvrditi da se to to
istrauje duhovnost ne moe dokazati. Ako se prihvati kao agument da je doivljaj
duhovnih ljudi neistinit zato to je subjektivan, onda taj isti argument vai i za naunike
jer se i oni takoe oslanjaju na svoj doivljaj. Zato bismo vie verovali spoljasnjim ulima
nego unutranjim? Spolja nja ula su podjednako ograniena kao i unutranja, moda ak
i vie. Ne ulazei u raspravu koja su ula ogranienija, dovoljno je sloiti se da su i
jedna i drugaograniena i da je samim tim svako iskustvo subjektivno tj. relativno. Dakle, ako
se nauka smatra egzaktnom na osnovu subjektivnog iskustva, onda se isto tako i duhovnost moe
smatrati egzaktnom. Nauka ima svoje metode i instrumente za istraivanje spoljanjeg sveta, a
isto tako i duhovnost ima svoje naine istraivanja unutranje stvarnosti. Da li su duhovni
metodi dovoljno egzaktni i pragmatini to je stvar dogovora i linog stava, uostalom kao i po
pitanju nauke. Svi koji veruju u ono to je nauka dokazala, nisu se iskustveno uverili u njene
dokaze. Nauka esto pobija svoje prethodne dokaze budui da se stalno pronalaze bolji metodi
i instrumenti za istraivanje spoljanjeg sveta, a isti sluaj je i sa duhovnou. Svako otkrie se
bazira na linom iskustvu, bez obzira na broj ljudi koji su se uverili u odreenu injenicu, a s
obzirom da su sva iskustva subjektivna, prirodno je to se mnoga prola iskustva vremenom
prevazilaze. Po Sahu: "Zakoni univerzuma ne mogu da se promene, ali smo slobodni da
promenimo sopstvenu mehaninost2. Svet nije naa odgovornost, ali naa nesvesnost jeste. Ako
promenimo sebe, menja se i svet." Upravo zato se nijedno otkrie ne moe proglasiti konanim.
Pa ipak, iako su mnogi nauni i duhovni dokazi danas prevazieni, to ne znai da nauku i
duhovnost treba negirati kao puteve istraivanja stvarnosti. Vano je da se uvek neto novo
otkriva i da je na pristup nauan, a vre-me e pokazati da li je ono to smo otkrili tano. Pravi
naunik ili duhovni tragalac je uvek spreman da prihvati nove dokaze, naravno ako su autentini i
dovoljno uverljivi.
Meutim, ako ve postoji neka razlika izmeu duhovnosti i nauke, ona je u tome to
duhovnost priznaje jedan metod saznanja koji nauka ne priznaje, a to je intuitivni metod. Po
duhovnosti, sva iskustva slue samo tomeda nas dovedu do intuitivnog vienja stvarnosti jer
se jedino ono moe smatrati istinitim poto je izvan polja relativnog iskustva. Relativno
iskustvo je u okviru vremena i prostora, dok ih intuicija transcendira s obzirom da je
izvan uma koji doivljava prolaznost i konanost. San ak i buenje 3 svrstava u relativna
iskustva. On jedino probuenje smatra pravim uvidom: "Buenje je promena u umu, a
probuenje stanje izvan uma." Po to duhovan ovek za razliku od naunika uvek tei
intuitivnom saznanju ili probuenju, on nikada ne bi smeo da se vezuje za svoja iskustva.
Neka ovi razgovori sa Sahom u kojima se nalaze mnogi odgovori na do sada
neodgovorena pitanja o smislu ivota i prirodi stvarnosti u kojoj ivimo, pomognu svakom
iskrenom duhovnom tragaocu da pronae svoj put do pro-buenja!
Svami Muktananda

RAD NA SEBI JE IGRA NA SEBI

Sagovornik: Koliko mi je poznato, opta definicija puta samospoznaje je rad na sebi.

Rad na sebi moe da ima versku, psiholoku, okultnu, pa i filozofsku pozadinu. Da li

postoji razlika izmeu vaeg pristupa i ostalih spiritualnih puteva?
Sah: Puteva je koliko i ljudi, a ljudi koliko i stranputica. Da li je staza kojom hoda put
ili stranputica, zavisi od iskrenosti putnika, a ne od kvaliteta ili vrste tla pod nogama.
Duhovnost vidim kao krunu ovekove tenje da ostvari sebe. Ona dolazi kao
posledica istinske unutra nje zrelosti, te duhovnost nije, niti moe biti proizvod straha
od kazne - pakla, ili pak udnje za permanentnim zadovoljstvom - rajem. Ako je elja za
duhovnim rastom iznuena religioznim metodama zastraivanja, seme ljudske neuroze lako
izrasta u razgranato drvo.
Postoje duhovnosti i duhovnosti... Jedna vrsta duhovnosti moe biti rezultat
psihikog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna tenja nastaje
kao vrhunac razumevanja ivota samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrsta
skloni ta pred ivotom.
S: ta je duhovnost za vas?
Sah: Neminovna posledica zdravog, celovitog rasta ka sebi. Ponavljam: duhovnost je put i
kruna samoostvarenja. Prvi i jedini cilj duhovnosti je probuenje, samorealizacija, prepoznavanje onoga to jeste. Krajnji cilj je potpuno zdravlje, a da bi se ono ostvarilo,
neophodno je videti pravo lice naeg psiholokog stanja; problem je u tome to niko ne sme
objektivno da sagleda unutra nju situaciju, a ona je tragina upravo zbog tog kukaviluka.
Bolest moe da se izlei ako se na vreme prepozna kao bolest, ali ako se tumai kao
zdravlje, opasnost po oveka naglo se poveava. Autentina duhovnost izrasta kao delikatni
plod iskrenog i smelog suoavanja sa samim sobom. Da bi do tog bespotednog
razraunavanja uopte do lo, ovek ne sme da se oslanja na ono to raznorazna verska i
gnostika uenja obeavaju, ve mora odvano da ispituje sve to osea, misli i nasluuje,
sam za sebe. To je teak put, ali, kako mnogi vole da kau, nema drugog puta.
S: Hrist je govorio da, ako ima veru u sebi, ovek moe da pomera planine.
Sah: Hrist je govorio mnogo toga to samo Hrist moe da razume.
I Buda je govorio da budemo svetio sebi samima i da ne traimo svetio u drugome;
pa ipak, mi danas imamo par stotina miliona budista koji trae svetio u suncu koje je zalo
pre dve i vie hiljada godina. Isuvie budista, a nigde ivog Bude. Zato?
Mi sluamo i ne ujemo. Zbog toga je postojea duhovnost u istom stanju u kojem je i
ovek.
S: Koje je to stanje?

Sah: Duhovnost nuno proizilazi iz nas. Ako smo zdravi i duhovnost puca od zdravlja, ali
ako zdravlja nema... Pretpostavljam da smo to razjasnili.
Ve sam rekao da istinski rad na sebi poiva na samostalnom ispitivanju svega:
sebe, drugih, ivotnih pojava, uzajamnih relacija. Kada se istrauje, predrasude i predstave ne smeju da postoje. Sve se podvrgava proveri - i ono u nama i ono van nas. Nema
zabranjenih zona, nema tabu tema, nema podela. To je autentina duhovnost:
nepodeljenost, smelost da se celovito ispituje celovitost postojanja!
S: Da li to znai da ona druga duhovnost insistira na po-deli?
Sah: Ba tako. Bolesnu duhovnost bismo mogli da svedemo upravo na to: insistiranje na
podeli.
S: Da li moete da mi malo vie pribliite, to jest pojasnite tu potrebu oveka da deli

stvari?

Sah: Duhovnost, koja ne samo da obezvreuje mnoge as-pekte individualnog i socijalnog

ivota, nego ih i potpuno lskljuuje, ne mogu da nazovem zdravom. Takva vrsta duhovnosti
je bolesna, pa je duhovno u zovemo samo uslovno. Osnovna podela te duhovnosti - na
sveto i svetovno dokaz je bolesti o kojoj govorim.
S: Pa zar ta podela nije istinita?
Sah: Zavisi od toga da li si zdrav. Konvencionalne podele vazdunog prostora izmeu dve
drave su istinite, u smislu da su postojee, ali nebo nema pojma o svemu tome. Ako je
ne to istinito u dogovornom smislu, ne mora da znai da je stvarno istinito. Vazduh ne dri
granini kamen.
Spoljanji svet ostavljen je na milost i nemilost tumaenjima tvog uma. Dokle god ti
to ne postane potpuno jasno, neto e iz spoljanjeg sveta da grabi i proglaava
vrednim, dakle svojim, a ostalo e da odbaci ili osudi . Nerazumevanje te uvek baca u
naruje licemernog pravdanja, a ono nas, sa svoje strane, nauroava iluzijom da smo uvek
u pravu, da smo na pravom putu, i da je sve ba kako treba.
Podeljenost uvek prepoznaje prekasno - u onom to gleda, nikad u onome to
gleda. Kad je posmatra uce-lovljen, i to to se posmatra postaje jedno, jedno jedino, pa
se ideje svetog i svetovnog, privlaenja i odbijanja, vie ne pojavljuju. To je poetak.
S: To je, u stvari, poetak samosuoavanja, gubitak predstave o stvarnosti. ta dolazi

nakon tog sagledavanja? ta bi bio poetak konkretne duhovne prakse?

Sah: Sagledavanje je unutranja praksa. a primena na ivotne situacije predstavlja

konkretizaciju. Mogunost da stvarno iv integralno je provera dubine razumevanja. Ako
tvoje rei miri u na okean, a dela na movaru, tu neto nije u redu.
S: Imam oseaj da mi jo uvek niste do kraja objasnili sve posebnosti vaeg rada na

sebi...

Sah: Svaki napor ka probuenju ima svoju vrednost, ali da bi potpuno razumeli sebe, na
put ka samorealizaciji ne sme da bude tur i siroma an, sa samo jednom ili dve dimenzije. On ne bi trebao da bude iskljuivo emocionalan ili samo misaon, voljnog ili
energetskog tipa, nego potpun, totalan napor.
Rad na sebi dobija svoj najvei smisao tek kad obuhvati sve slojeve ljudskog bia: i
razum i srce i volju i, konano, svesnost. Kad je rast potpun, unutra nje bogatstvo
razotkriva se u punom sjaju i oplemenjuje sve situacije, relacije i slojeve postojanja s
kojima doe u dodir.
Ali istinski rad na sebi ne mogu, ako hou da se precizno izraavam, nazvati radom -

specifinost je u pristupu.
Rad na sebi je igra na sebi.
Na primer, dokle god ne naui neki ples, ti ui korake, sinhronizuje kretnje ruku i
nogu, poku ava i gre i , grei pa opet poku ava. Ulae veliki trud, danonono se
zalae, uei valcer ili tango. Tek kada u potpunosti ovlada svim pokretima, rad iezava
i igra moe da pone.
Slino je i sa unutranjom igrom. Ne poznavajui zakonitosti duhovnog napretka,
ovek se upinje da savlada sve principe, ali kad ih jednom naui, rad na sebi postaje igra.
Zbog toga i kaemo daje u poetku rad na sebi prosto uasan. Kasnije, nakon uvida, igra
je stvarno uasno prosta.
Jo ne to - obino se misli da je duhovnost odreena nekim inom, i to inom
koji je po op tim merilima poseban i svet. Ta je akcija neto to je, na prvi pogled, iznad
svakodnevnih deavanja. Takvi i slini kriterijumi nemaju nikakve veze sa duhovnou.
Autentina, duhovnost zavisi od inioca, nikada od ina. Kada je inioc nesvestan, on
pogrenim imenovanjem ina. kao i samim inom, pripisuje sebi nepostojeu vred-nost.
S: Bojim se da ovo poslednje nisam ba najbolje shvatio. Moete li mi navesti neki

primer?

Sah: ta je molitva? Koji je osnovni kvalitet molitve? Predanost, detinje poverenje, duboka
otvorenost izvoru ivota. Kada je nesvestan, ovek u onome to imenuje molitvom samo
poku ava da isprosi manju ili veu uslugu s neba, neku metafiziku protekciju, iako sve to,
gledano sa strane, podsea na molitvu. Zbog toga to ne zna, ovek u dotinoj situaciji
misli da zna, pa se time produava duboko neznanje. inilac pogreno imenuje in koji mu,
zauzvrat, stabilizuje nesvesnost, uljuljkujui ga u nerazaznavanju injenica. Uvek je tako
kad se duhovnost procenjuje vrstom ina, a ne svesnou inioca.
S: Da, sad je jasno.
Sah: U igri na sebi nije bitan in - to je vrlo vano da se razume. Ti moe da bude
odsutan sedei u poloaju za meditaciju i potpuno meditativan u samoposluzi.
Kvalitet bia, ta zaboravljena ontoloka celovitost je ono to in determini e kao
duhovan. Moe da klei ili da se klanja, da udara glavom o Zid plaa ili bilo koji drugi
zid, da sedi prekrtenih nogu, sklapa oi, vrti brojanice ili prinosi oltaru skupocene
darove - ako si nesvestan ni ta ne pomae. Ako si ti sam kao inilac odsutan, nikakva
tobonja svetost ina nee ti pomoi. Naprotiv.
Duhovnost aktera prenosi se i na akciju, to jest in. Kada si svestan, vie nije vano
ta radi ve kako to radi, ne "kako" u smislu vetine, ve "kako" u smislu potpune
prisutnosti subjekta iza bilo kojeg dela. Ako si autentian, potpuno je svejedno da li
pere arape ili isterujes biem trgovca iz hrama. Kada iznutra nema podele, nema je ni
spolja. Neomeeno predrasudama, bie moe slobodno da se izraava kroz sve, i kroz
samou i kroz meuljudske odnose.
S: Da li je igra na sebi traganje za Bogom?
Sah: Ne. Re je o nalaenju tragaoca. Onaj koji traga je ono to treba da se nae. Lako
e Bog da te pronae ako stalno ivi na istoj adresi, tj. ako ti sam prestane da luta .
Ostavi transcendentalna pitanja po strani - od njih nee imati nikakve koristi.
Mi smo isuvie uobraeni da bi shvatili ak i veoma proste stvari: ovek nema ime
sebe da nae! Ne snalazimo se ak ni u racionalnom svetu - ulazak u iracionalne vode znaio
bi izlazak iz zdrave pameti. Glumimo bogove, a nismo ni ljudi - otuda licemerje.
S: Znaili to daje igra na sebi vrsta ateizma?
Sah: im nije teizam, misli , mora daje ateizam.

Nevernik veruje samo u ono to vidi. Vernik veruje i u ono to ne vidi, a igra na sebi
se sastoji u tome da ovek ne veruje ni u ono to vidi ni u ono to ne vidi. Igra je avantura,
istraivanje unutra nje stvarnosti - zbog toga u igri nema mesta za veru.
S: Zato to je vera nebitna?
Sah: Sve je na ovom svetu i bitno i nebitno, i korisno i beskorisno. Vera, meutim, zna da
bude i opasna. Ko veruje? Onaj koji ne zna. A ta ini onaj koji hoe da sazna? Ne veruje.
To ne znai da takav ovek ne veruje u Boga, ve da ne veruje u um sam po sebi, on ne
veruje u instrument vere i nevere.
Igra na sebi, dakle, nije ni teizam ni ateizam, ve smelost da se ispita stvarnost.
ta je to to jeste? U emu je konani smisao postojanja? Zato jesam i da li uopte jesam? Ko je taj to traga za sobom?
Sva ova pitanja su odraz ovekove ei za samim sobom. Nikakva teorija - ma koliko
velianstvena bila ne moe da ugasi tu sutinsku e, jer metafiziki ubor jo vie
rasplamsava vatru traganja.
Vera ume da bude uteha - zato sam i rekao da je ponekad opasna. Um je spreman da
poveruje u sve to mu odgovara. Verovanje ovekovo bezuspean je pokuaj da utehom obloi
stvarnost i da tako, makar i za tren, utopli golotinju svog doivotnog nesnalaenja. Kao uplaeno
dete koje zvidue u psiholokom mraku, on se brani dogmama, teorijama i recima, prividno
zagluujui nepomerljivu tiinu neznanja.
Sve nas to uspavljuje, a pravi cilj je buenje. Ja nisam protiv vere, ali jesam za prekid sna.
S; ta prvo kaete oveku koji eli da radi na sebi? Sah: Nemoj da mi veruje.
S: Samo to?
Sah: Samo to. oveku koji hoe da se probudi niko - a pogotovo ne uitelj - ne sme da postane
uspavanka. Ako uenik to ne shvati na poetku, slatki snovi o buenju pretvorie se u nonu moru
samozavaravanja.

SVESNOST I POSLED1CE

Sagovornik: Pre nekoliko dana desilo mi se iskustvo koje ste vi nazvali "uvid", i ono mi je

pomoglo da razumem celkupnu situaciju i psiholo ko deavanje. Ipak, svakodnevna

iskuenja me i dalje nadjaavaju. Bez obzira na snagu uvida, moja mehaninost se i dalje
"odaziva" na imperative okolnosti. Kako je to mogue?
Sah: Uvid je svesnost koja omoguava sagledavanje psiholo kog slepila, ali slepilo se time
samo smanjuje - ne nestaje! Da bi se ovek u potpunosti oslobodio mehaninosti, potreban
je viegodinji napor, a on podrazumeva ne samo poviavanje svesnosti, ve i jaanje volje i
srca.
Rad na sebi poinje od svesnosti. Svesnost je mo posmatranja...
S: ega?
Sah: Bilo ega. Nije bitno ta nego koliko istrajno posmat-ram.
Mogu da posmatram svet oko sebe, ili da posmatram sopstvene psiholoke reakcije
na taj isti svet. Ako pos-matranje traje dui period - to je u poetku nemogue poinjem da primecujem da mi spoljanja de avanja gotovo u potpunosti odreuju
unutra nja raspoloenja; kao da su okolnosti daljinski upravljai koji menjaju programe na
ekranu moje psihe. U tom trenutku shvatam da me nema.
Iz mene, na podraaj od spolja, automatski isplivavaju mentalni, emocionalni ili
ponaajni odraaji. Kada je situacija napeta i ja sam napet, a kada proe, napetost se
neko vreme, zbog inertnosti, zadri, pa i ezne. Kada me neko pohvali, oseaj
samozadovoljstva odmah se pojavi, a ako ta ista osoba, posle pet minuta, kae ne to
suprotno, iz mene pokulja nezadovoljstvo.
Ako imam dovoljno hrabrosti da budem iskren pred sobom, prisiljen sam da
zakljuim samo jedno: ja ne postojim. Iza sve te mree psiholo kih reakcija nema nikog !
Kada sam ljut kaem da sam "ja ljut" - kao da sam ba to hteo!? Da ne bih primetio da me
nema, u sve to govorim ubacujem "ja", a prisustvo prve line zamenice u bilo kom
kontekstu te i me i sugeri e da postojim jer "ja sam ljut", "moje miljenje", "ja verujem" i
tako dalje.
S: Da li je mogue da u meni samom nema niega to sam ja sam?
Sah: Ne znam, pronai sam. Posmatraj.
Nemoj da mi veruje. Ma ta da kaem, uvek proveri sam za sebe. Ako hoe da
promeni kvalitet svog ivota, proveravaj sve u praksi, i ono to otkrije bie tvoje postignue. Sve ono u ta veruje samo e ti pomoi da protrai ivot u neznanju.
Rad na sebi je put provere, ne put vere.
S: Put, dakle, poinje posmatranjem, to bi moglo da znai da ovek poinje da biva

svestan i u svakodnevnom ivotu.

Sah: Nije bitno kako emo to formulisati, nego da li emo zaista praktikovati
posmatranje. Ljudi vole da priaju, ali ne i da rade. Put je praksa, ne pria o delanju.
Ako paljivije pogleda, nikakvo trajno "ja" ne postoji. Pod trajnim "ja"
podrazumevam "ja" koje je nezavisno od spoljanjih okolnosti. Ako mi okolnosti diktiraju
koju vrstu 'ja" treba da primenim ili da osetim, to je dokaz da povrh sve moje
mehaninosti nema nikakvog "ja". Skupno ime za sva ta "ja" je "linost".
"Linost" je sluajni proizvod situacionih uslovlja-vanja, pa zato i kaemo da smo
dobri ili loi zbog ovih ili onih ivotnih okolnosti.
S: A ta je sa individualnou?
Sah: Kojom individualno u? Individualnost je samo prazan pojam, sentimentalnost naeg
zavaravanja.
"Individuus" je latinska re ije je znaenje "nepode-ljenost". Samim tim,
individualnost oznaava autentinu psiholoku homogenost - koja ne postoji!
S : Znai li to da ovek nema individualnost?
Sah: Jo uvek nema; to ne znai da ne moe da je ostvari. Proces individualizacije je
proces depersonalizacije. Ako mislimo da je specifinost nae mehaninosti - individualnost, onda je nikada neemo ostvariti, jer e nas vera u sopstvenu dovr enost spreiti da
pristupimo dovravanju.
ovek nije dovren, i ako poveruje da jeste, unutranja evolucija se prekida. Po to
nemamo hrabrosti da se suoimo sa injenicama, vera dodatno pogor ava ionako nezavidnu
situaciju. Jedan jedini trenutak posmatranja dovoljan je da nam uniti iluziju dovrenosti.
Nama je ipak lak e da verujemo, jer vera je uspavljujua. Opasnost vere je u tome to
nam ona prividno olak ava ivot. Posmatranje je teko jer rasanjuje, a osim toga,
anestetik verovanja tada prestaje da deluje! Vienje injeninog stanja stvari ne moe te
ostaviti ravnodu nim. Tada mora ne to da uini sa sobom. Ne sa svetom, nego sa sobom.
S: Zbog ega revolucionari insistiraju na menjanju sveta ?
Sah: Zbog nesvesnosti, I njihovi sledbenici su sledbenici samo zato to nisu svesni.
Promena okolnosti te ubeuje da se ne to promenilo i u tebi samom. To miljenje je
daleko od istine. Revolucionar menja uslove ivljenja, dok "evolucionar" menja sebe samog.
Kad osvesti ivot u sebi, ivot oko tebe se stoprocentno menja. Ali, ako krene od
okolnosti, sve u tebi ostaje isto.
Svejedno je da li si psiholo ka ma ina u povoljnim ili nepovoljnim okolnostima, ali
dokle god si maina, ti insistira na okolnostima i, logino, na njihovoj promeni zato to su
ti, kad si ma ina, vane samo okolnosti; i to po mogustvu povoljne. Neugodno je osmotriti
sebe, ali bez obzira na sve, bolje je (simbolino) umreti u samospoznaji nego (bukvalno) na
barikadama.
Revolucionar je ovek koji nije svestan da je kratkovid. Njemu su svi pejsai
utonuli u maglu, i umesto da popravi vid, on eli da pomeri pejsae na pristojnu udaljenost.
Ako shvati u emu je problem, ostavie revoluciju po strani i otpoeti evoluciju. To je
hrabrost: suoiti se sa uzrokom, ne sa posledicom kratkovidosti.
S: Ipak, meni se ini da je i za promenu okolnosti potrebna velika hrabrost, nije li tako?
Sah: Ne, dovoljna je glupost. Hrabrost je in i potvrda inteligencije. Reavati problem onim
to stvara problem je glupost, a ne inteligencija ili hrabrost. Hrabrost je istovremeno i
uzrok i posledica samoposmatranja. Ako posma-tranja nema, onda se oslanjamo na "bolje
sutra" i smatramo sebe herojima.

S: Na osnovu svega to govorite, moe se zakljuiti da ovek nije dovoljno svestan da bi

mogao da primeti koliko je nesvestan. Da li sam u pravu?

Sah: Da, ovek jednostavno ne vidi injenicu svog neznanja upravo stoga to je ona isuvi e
oigledna. To me podsea na molitvu jednog isihaste: "Boe, isuvie si prisutan da bih
mogao da te vidim!"
S: Odakle poeti?
Sah: Ve sam ti rekao: od svesnosti. Posmatranje je put stvaranja, irenja i stabilizacije
svesnosti. Posmatranje ti u isti mah prua i svesnost i snagu da izdri suoenje sa onim
ega e, pre ili kasnije, postati svestan.
S: Da li je jedna od posledica razvitka svesnosti i ruenje socijalnog mita o

individualnosti?

Sah: Da, izmeu ostalog, ali posledice svesnosti su zaista brojne: ovek nema "ja"... ovek
ne moe nita da uradi; ono to je po njemu akcija, sutinski je reakcija... Individualnost je
iluzija uobraenih somnabulista... Slobodna volja je san robova okolnosti... Izbora nema...
Ljubav je hormonalna prevara... Religija ljudi nije ni ta drugo do "sveta uspavanka"...
"ovek" glumi da je ovek... Prijateljstvo je konspiracija sanjara... i tako dalje.
Sve su to posledice rada na buenju svesnosti i, poto sam ti dao perspektivu, sada
je jasno da ovek ne sme da bude svestan. Moe da pria o hrabrosti i svesnosti, ali to
su tek reci. A svesnost je samo poetak...
S: ... poetak posmatranja psiholokih reakcija na svet, zar ne? To razumem, ali mi nije

jasno ta iz toga konkretno proizilazi? ta je prvi plod posma tranja ?

Sah: Nevezanost. Ako posmatra iluziju ne moe u njoj i uestvovati. Film koji gleda je
sled slika, ali dok maina nesvesnosti radi punom parom, taj sled slika stvara itav niz
utisaka, emocija, ideja. Kad uspori mainu, vidi da je film iluzoran, i reakcije nestaju.
Tada shvata da je tvoja vezanost ubrzavala filmsku traku i da zbog toga nisi video da je
to, za ta si verovao da je stvarnost, samo sled nestvarnih slika.
Dok smo u vrtlogu misli, svet nam izgleda vrtloan, i da bi se ovek otreznio, on mora
da sie sa mentalnog ringi pila. Potrebna je silna praksa da bi se osvojila distanca
neophodna za otklanjanje makar samo jednog mehanizma. Kad ovek stvarno oseti
nevezanost, sveina i spokoj tog stanja su tako blistavi i isti da vi e ne postoji
mogunost zaboravljanja samog sebe kao ranije. Posmatranje i kao rezultat toga
nevezanost, vremenom smanjuju prianjanje uma za bilo koji sadraj. Ve posle nekoliko
dana vebanja ovek moe da se rasani i da - sam za sebe, ne pod pritiskom autoriteta shvati da sanja.
S: Odvajanje posmatraa i mehanizma kao objekta posmatranja ostvaruje se razvitkom

svesnosti. Da li je stvorena odvojenost ne to trajno ili se ona mora odravati svakog

trenutka?
Sah: U poetku je neprekidno ulaganje napora neizbeno kasnije je jednostavno
nemogue.
Koliko je odvojenost trajna, to zavisi od toga koliko je trajna svesnost. Dubina
ljudskog sna je nesaglediva, i veina kvaliteta koje ovek sebi pripisuje u potpunosti su
imaginarni. Zbog toga to je toliko umiljen, ovek pati od bolesti koju moemo da nazovemo
"galopirajua imaginacija", Ona je za homogenost psihe pogubna koliko i tuberkuloza za
plua. Prvu bolest ne primeujemo, i to nam pokazuje koliko je ona destruktivna. Najbre
podlegne bolesti od koje i ne zna da si oboleo, a "galopirajua imaginacija" je nevidljiva
epidemija. Mi, kao to si i sam rekao, uopte nismo svesni koliko smo nesvesni - otuda

nerealne predstave o radu ne sebi, otuda te koe u praksi.

Ponekad, dok poku avam da praktikujem posmatranje, iz podsvesti, potpuno

neoekivano, pokuljaju neverovatne slike koje me preneraze ili agresivnou ili snagom
poude. ta tada da inim?
S:

Sah: Strah moe biti velika smetnja pri posmatranju. On poprima najrazliitije oblike,
iako ne mora biti iskljuivo vizuelan; moe biti i taktilan, auditivan, iracionalan, konkretan ili
apstraktan, ali strah je strah, bez obzira na nivo i nain ispoljavanja. Pri obinom
posmatranju, nas uop te ne zanima kvalitet i estetska vrednost posmatranog. Meutim,
ako istinski posmatramo ne ostaje nam vremena da vrednujemo, analiziramo i
kategorizujemo, jer kroz sve ove procese poinje poistoveivanje, a prestaje
posmatranje... Ukoliko je to mogue, poeljno je posmatrati i strah, pos-matrati analitine
misli, emocionalne reakcije, sve. To je meditacija: registrujem sve, ne reagujem ni na ta.
S: A ta ako ipak reagujem?
Sah: Onda si slobodan da registruje reakciju, tj. da prekine beskonaan niz besmislenih
psiholo kih reakcija na sve i svata.
S: Pri posmatranju sebe u drutvu esto mi se javlja silno nezadovoljstvo i nesigurnost

Kad osetim svu tu besmislicu sukoba i ljudskog predstavljanja, preplavi me beznae, ali
nakon toga dolazi do smirenja, ak pomirljivosti. Tada prepoznajem i neku ozarenost u
sebi, a sa njom se pojavi oseaj za lepotu ivljenja. Kako vi to vidite?
Sah: Kad ti se pri posmatranju vlastitih reakcija pojavi, kako kae, "silno nezadovoljstvo
i nesigurnost", onda se nezadovoljstvo i nesigurnost silno posmatraju.
Lepota ivljenja prirodna je posledica ivljenja koje je svesno, bujno i celovito.
Unutranji sukobi, kao odraz spolja njih, predstavljaju prekid u posmatranju. Kada se
sukob voljno ili spontano prekine, lepota je opet vidljiva onom ko moe daje posmatra.
Lepota je u posmatrau, ne u posmatranom. ivot je u posmatrau, ne u onom to se
ivotom smatra.
S: To zaista razumem.
Sah: Lepota nije kraj. Nastavi s posmatranjem.

VOLJA

Sagovornik: Odkad znam za sebe, ponavlja mi se jedan isti problem. ta god da odluim,

odustanem ve kod prve krupnije prepreke. Kad sednem u meditativni poloaj i ponem
da vebam koncentraciju, ve posle desetak minuta, bol u nogama ili u vratu me prisili da
prekinem napor. Nakon svega toga, poinjem samog sebe da omalovaavam zbog
nedoslednosti. Moda je sve to radim pogre no. Kako da ojaam volju?
Sah: ovek nema volju, pa samim tim, nema ta ni da ojaa. Ono to ljudi zovu voljom je
neto malo jaa elja, ne i volja. Isuvi e smo podeljeni iznutra da bi rad na volji urodio
plodom. Ljudi, recimo, vebaju koncentraciju, upinju se iz sve snage, i malo ko primeti da
im je mo usredsreivanja vremenom sve loija.
S: Zato? Kako je to mogue?
Sah: Slaba koncentracija uzrokovana je unutra njom tenzijom, a sama koncentracija je
nova vrsta tenzije. Ako napetost "oslobaamo" napeto u, rezultat je psihika reuma:
potpuna zakoenost praktikanta. Takav rad je unitavanje volje. Zbog toga rad na sebi
uvek poinje od sves-nosti.
Svesnost je ono to nam omoguava da se objektivno posmatramo pri svakodnevnim
(ili bilo kojim drugim) aktivnostima. Ako nam je svesnost dovoljno jaka, u stanju smo da
precizno sagledamo sopstvene mogunosti. Kakvi su nam planovi? Velianstveni. A
mogunosti? Sme no male. No bilo kako bilo, to je sve to za sada posedujemo. Da se
energija ne bi uludo rasipala, mudro je planove prilagoditi mogunostima, jer to je jedini
nain da se mogunosti poveaju.
ta je sada aktuelno? Nedostatak volje. Plan? Sti-canje volje (i, kao posledica,
koncentracije). Da bi ono to je mogue postalo ono to je stvarno, ne smemo da imamo
nestvarne predstave o svojim mogunostima.
S: Sve to govorite zvui prilino onespokojavajue. Pravoslavni mistici su u svojim

propovedima govorili da treba svoju volju predati Bogu, i da e tako biti reene sve nae
zemaljske brige i problemi. Meni se to ini kao vrlo dobar metod. ta vi mislite o tome?
Sah: Da li ti sada poseduje koncentraciju?
S: Ne; zato?
Sah: Predaj mi je.
S: Molim? Kako da vam predam ono to nemam?
Sah: Pre deset sekundi si govorio kako volju treba predati Bogu, a meni ne moe da
ponudi ak ni sposobnost jed-nousmerenosti. Zar ti misli daje Bog naivniji od mene?

Budimo realni. Na e ruke su prazne. ak i da hoemo da predamo volju, to ne

moemo uiniti; niti imamo koncentraciju, niti imamo volju, a o predanosti i da ne
govorimo. Imamo samo iluziju posedovanja koncentracije, volje i predanosti. Tek nakon
razbijanja iluzije moemo da utiemo na smer svog ivota; sa iluzijom nas valjaju talasi
okolnosti...
S: Kako se onda dolazi do koncentracije?
Sah: Koncentracija je prirodna posledica opu tene svesnosti. Kada u nama opadne nivo
psihike tenzije, jednousmerenost uma je logian ishod. Zbog toga i kaem da se prvo radi
na svesnosti (koja smanjuje i ukida protivrenost mehanikih misli i elja), pa tek onda
na volji. Poi od volje, to znai bez ikakve potrebe maltretirati nervni sistem koji je
ionako rashodovan.
S: Kako ovek zna kada je spreman da radi na volji?
Sah: Kada se koncentracija spontano pojavi. im primetimo da moemo bilo koju stvar da
radimo mnogo due i pribranije nego pre - sigurni smo da je do ao pravi trenutak.
Unutra nja rascepkanost se smanjuje poveanom svesno u, i to nas dovodi do
koncentracije koja ustostruuje mogunosti. Tek tada je rad na volji plodonosan i bezopasan.
S: Da li to to ste rekli znai da ovek ne moe da radi na koncentraciji?
Sah: Moe - ako se ona pojavi. Ako do jednousmerenosti ne doe razumevanjem,
homogenizacijom psihe, kontinuitetom svesnosti, onda ovek nita ne moe da uradi - jer
koncentracije nema! Forsirati um da boravi samo u jednoj taki je akt nasilja nad sobom.
Bolnice su pune mladih ljudi koji su bili neustra ivi, ali neuki. Ljudska psiha je izuzetno
fin aparat, i sa njom mora da se rukuje apsolutno paljivo. Samostalni duhovni
eksperimenti - bez uitelja -su preica do ludila.
Seam se jednog divnog mladia koji mi je doao sa priom da je spreman da probudi
kundalini akti. Po tantri, kundalini akti je energija nesvesnog koja je strahovito snana.
Osvestiti je, to znai postati probuen.
Sasluao sam njegovu ispovest sta je radio, na koji nain, koliko dugo - i kad je
zavrio priu, ja sam mu, na prijateljski nain, jasnim glasom rekao:
"Ti si obina budala."
ovek je, istog trenutka, pocrveneo od besa.
"Nisi u stanju", dodao sam, "da izdri ni obinu ljudsku re, a misli da si
sposoban da izdri erupciju kosmike energije."
Posle nekoliko godina saznao sam daje hospitalizo-van. Zaista mije ao to je na
najgori mogui nain saznao da ga nisam lagao.
S: Koju vrstu volje ovek treba da koristi da bi prevaziao unutranju podeljenost?
Sah: Za sada ovek, ponavljam, uopte nema volju, a ti ve govori i o vrstama volje.
Ne postoje dve volje. Volja je jedna. Svesnost je jedna. Srce je jedno. Ali je ovek
"multifrenian". Njime upravlja sluaj. Nita znaajno ne moe da mu se dogodi jer mu se
sve deava. Sve njegove akcije su prisilne reakcije na spoljanje pritiske.
S: Po tome to govorite proizilazi da oveku nema spasa. Da li je zaista sve tako crno?
Sah: Donosi zakljuak, a nisi ni poeo da ispituje. Sve ti deluje crno zato to su ti kapci
svesnosti jo uvek sputeni.
ekaj, mi jo uvek ne znamo ta je stvarno, ali moemo -ako smo istrajni u htenju - da
spoznamo ono to je nestvarno. Bitno je ispitivati.

S: Kako da ispitujem?
Sah: Moemo, ako ti je lake, zajedno da istraujemo. Ovo to drim u ruci je tabakera.
"Tabakera" je ime ovog predmeta. Da li moe deset sekundi da gleda u ovaj predmet, a
da ti re "tabakera" nijednom ne proe kroz um? Pokuaj...
S: (nakon tri, etiri sekunde): Ne mogu, jednostavno ne mogu. Prosto mi se namee samo

jedna re: tabakera, tabakera, tabakera. Kao da...

Sah: ... nema volje. Koju vrstu volje nema?
S: (rezignirano) Nijednu.

Sah: Dobro je; uvek je dobro krenuti od poetka. Mi sada samo ispitujemo mogunosti.
Oigledno je da bez svesnosti ne moemo spoznati vlastite mogunosti. Ako nismo
razboriti, poi emo ne od poetka nego od sredine, i to e biti na kraj.
Volja je, ve sam ti rekao, jedna jedina, ali ona ima dvostruku primenu. Kada je
pospoljena, moe da zaustavi zakon sluajnosti time to, putem ostvarenja odluke, menja
okolnosti, a kada je pounutra njena, snai svesnost. Dakle, volja moe biti
eksternalizovana ili internalizovana, ali je samo jedna. Volja prema spolja = menjanje
spolja njih uslova. Volja ka unutra = stabilizacija svesnosti. Ali, to je jedna volja - smer
upotrebe je sposobnost primene volje na spoljanje ili unutranje okolnosti.
S: Neke sufi- kole napominju da ovek ima etiri vrste volje.
Sah: Bilo bi mudro da umesto to ih nabraja, sve teorije proverava u praksi, jer ako ne
doe do jedne volje, ideja o nekoj desetostrukoj volji nee ti pomoi. Moemo da
komplikujemo i da priamo o kontemplaciji kao mentalnoj volji ili poverenju kao volji na
nivou oseanja, ali sve to nee pojednostaviti ionako zamrenu situaciju.
S: Sve treba da se uprosti.
Sah: Sve mora da se uprosti. Volja je jedna.
S: ta je odluka?
Sah: Odluka je svesni in pospoljavanja volje. Kada trezveno i razborito sagledava vlastite
mogunosti, tada si spreman da odlui i ostvari . Tada je odluka isto to i ostvarenje.
Ako odluuje nasumice, nema ispravnu sliku o svojim mogunostima. Da bi stvarno
promenio okolnosti, in pospoljavanja volje kroz odluku mora biti svestan, razborit, realan.
S: Da li se voljne sposobnosti dobijaju roenjem?
Sah: Ne. ivot je samo prilika da obogatimo ivat sam po sebi. Mi uimo ak i hodanje, zar
ne?
S: Mnogi uitelji savetuju uenike da odu preko sopstvenih mogunosti. Da li se vi slaete s

tom sugestijom?

Sah: Da bi iao preko svojih mogunosti, ti prvo mora da zna kolike su tvoje mogunosti.
Tek tada moe biti rei o prevazilaenju.
Ako ti je prirodno potrebno malo sna, onda voljna tehnika bdenja nije za tebe, ali
ako si fiziki lenj i ako voli da jede , karma joga i upavas (post) e ti sigurno pomoi da
ojaa volju. Voljna tehnika koja ti se najmanje dopada krije najvei dar. Ako si
najizrazitije mehanian dok pria , praktikuj mounu (utnju), a ako ti je dosadno kad si

sam, jednom nedeljno se povuci u izolaciju, ekanath (samou).

S: Da li u svim tim praksama postoje i odreene opasnosti?
Sah: Ve sam naglasio da rad na sebi ne moe da bude improvizacija. Po mom vlastitom
iskustvu, imamo nekoliko opasnosti: mazohizam, spiritualna ambicioznost, avanturizam i
poreenje.
S: Zar spiritualna ambicija i spremnost na avanturu nisu jedno te isto?
Sah: Duhovno ambiciozan ovek ne mora biti avanturista. Avanturista je onaj to isuvie
rizikuje, onaj koji voli da iskuava ivina stanja, onaj koji sonije osea ivot kada se
priblii smrti. Ambiciozan ovek je, s druge strane, nestrpljiv, ali ne voli da se kocka sa
psihofizikim zdravljem.
S: Znai li to da rad na volji moe ozbiljno da ugrozi psihiko zdravlje onih koji vole da

rizikuju?

Sah: Ispravljam se - moe da im pogora bolest. Spiritualnog pada se uglavnom plae oni
koji ue na zemlji. Njima se zasigurno nikada nita nee desiti.
Rad na volji moe da narui i fiziko zdravlje, ali sve su to samo izgovori kukavica.
Inteligencija i smelost su savrena za tita. itavog ivota se, u strahu, skrivamo od
ivota, i na kraju su nam svi drugi krivi. Uporno izbegavamo sve ono to ima snagu
da nas probudi, a u meuvremenu se uspavljujemo stvarima, pojmovima i idejama ne primeujui apsurd.
S: Ali ko meni moe da garantuje da mi se nita strano nee desiti ako ponem
istinski da radim na volji?
Sah: Ako trai garanciju, kupi toster. Samospoznaja zaista nije proizvod koji
se prodaje uz garantni list.

PUT PREMA PUTNIKU

Sagovornik: Da li je iskustvo buenja "dostupno" i ljudima koji se nisu opredelili za

duhovno usavravanje, ili je ono privilegija odreenog broja ljudi?
Sah: Sve je dostupno svima, ali nisu svi dostupni svemu.
Nijedna religija ili duhovna kola nema monopol nad duhovno u. Kao to ne
postoji privatno Sunce, tako ne postoji ni lina istina. Ljudska psiha je nedovoljno propustljiva za Sunce univerzalnosti.
Problem je u tome to ljudi ne znaju da ne znaju, pa im je lako da svoju mentalnu
zbrku nazovu znanjem, poznanstvo prijateljstvom i da sentimentalno-seksualni interes
etiketiraju kao "ljubav".
Proglasi ono to je ostvarljivo ve ostvarenim i sa tobom je svreno: nita od
ostvarenja. To je san. ovek prestaje da ivi i nastavlja samo da funkcionie, iako to uopte
ne primeuje. On ak nema u sebi ime da vidi da u sebi nema ta da vidi. Zbog toga je
naizgled miran i psiholoki apsolutno statian. Stari, ali ne sazreva.

S: Kako se onda prekida san? Kako uvideti?

Sah: Razumevanjem aktuelne situacije. Seam se da je jedan tragalac grubo prekinuo
uiteljevu priu o nedostatku autentinosti kod navodno duhovnih ljudi, tvrdei da je on
sam autentian.
"Moda ti jesi", odgovorio mu je uitelj, "autentian zid, ali nijedna cigla u njemu nije
tvoja. Istina ne ide po ulicama dokazujui svoju uzvienost viui: 'Ja sam istina! Samo sam
ja istina.' Ako si zaista svoj, za to si izabrao sukob kao metodu provere? I zato se
uop te bori - ako zna? Ali ti ne zna - im si prisiljen da proverava."
Mi smo nestabilan zid sastavljen od cigala svih moguih spolja njih uticaja, ali to ne
smemo sebi da priznamo.
Usled trenja uma i stvarnosti razvija se psiholoka reakcija koja utie na um.
Krajnji rezultat tog procesa je "linost", kao i smanjena osetljivost i prijemivost uma. to
je linost jaa, to je receptivnost slabija. Zbog smanjene senzitivnosti uma, linost trai
sve jae i jae nadraaje, tako da vremenom otupi i postane, kako je jedan pesnik
napisao, "nagluva za vano, sluhovita za lano". Na taj nain ovek polako i neosetno
zaboravlja sebe, a kad u potpunosti zaboravi da se zaboravio u potpunosti, postaje psiholoki le u ivom organizmu.
"Linost" potie od reci liina, to znai maska. Kada zaboravimo da je linost tanak
veo samozaborava prebaen preko autentine prirode, i kada prestanemo da se seamo
da smo se zaboravili, tog istog sekunda umiremo.
S: Bukvalno?

Sah: U fizikom smislu ne, ali gora smrt od psiholoke ne postoji. Smrt tela je smrt
stani ta, ne stanara. Ali kad stanar umre, kua je sablasno prazna.
S: Vae me rei podseaju na legende o zombiju, a to nije nimalo prijatno. Da li je

situacija zaista toliko strana?

Sah: Nepripremljen ovek ne bi mogao da izdri ni jedan jedini trenutak suoavanja sa

stvarnim stanjem stvari.
Mi se smejemo majmunima zbog toga to su nam fiziki i po ponaanju toliko slini.
Zombija se plaimo jer, ko zna, moda i tu postoji neka podudarnost, ali ne fizikog tipa.
Slinosti raaju i smeh i strah, zar ne?
Kada kaem daje velika veina oveanstva potpuno
mrtva, ja samo iznosim injenicu. Ponekad bih i sam voleo
daje to tek mi ljenje, prolazno kao i svako drugo.
Mi ljenje nam uliva snagu da verujemo
da e se situacija izmeniti na bolje, ali mi ne razumemo da smo zbog mehanikog miljenja obustavili
napredak ka lep em i boljem, da smo izvr ili samoubistvo i postali tek bespomone maine
koje oekuju pomo od spolja - kao da su ivotne okolnosti automehaniari!?
Situacija zavisi od oveka, a maina od situacije. To je razlika izmeu lica i maske.
S: Kako skinuti masku?
Sah: Svesnou. Voljom. Srcem.
S: Kako?
Sah: Posmatraj svoj svakodnevni ivot to paljivije moe, ostani tih iza misli, slika,
emocija, seanja. To je svesnost.
Primetie da je veina onoga to smatra "sobom" samo mozaik sastavljen od
kamenia - roditelja, drutva, poznanika, kole, statusa i slino. Shvatie da je rad na
sebi borba za sebe. To je volja.
I konano, kad se mehanizmi odstrane, videe svet oko sebe u pravom svetlu, i
nee osetiti strah ve samo ljubav i saoseanje. To je srce.
S: Volela bih da steknem, pre no to progledam, makar kakvu-takvu perspektivu puta.

Moete li mi rei kakva je razlika izmeu neprobuenog i probuenog oveka?

Sah: Gledajui spolja, razlike nema. Meutim pre probuenja, ovek je samo oblik u
ivotu, a nakon probuenja, on je ivot u obliku oveka.
S: Da li postoje etape ili stepeni samospoznaje?
Sah: Nema postupnosti. Ili je Sunce izalo ili nije, ali ipak postoje nijanse svanua. Hou da
kaem da je ovek ili probuen ili neprobuen, ali pre probuenja postoje etape)
Vrlo je nezahvalno opisivati put, jer po reima o putu ne moe da se putuje. Ali...
Um bilo kojeg oveka je kao mrana, neprovetrena soba prepuna najrazliitijih
stvari, nametaja, nevanih detalja. "Stanar" je "ja", iskustvenik.
Poto nema svetla, sudari tog stanara sa stvarima u sobi su neizbeni. Svaki udarac
u bilo koji predmet predstavlja po jedan unutranji konflikt. U okviru ovog primera stvari
su mehanizmi. Nepotrebno je pominjati da je soba prenatrpana.
To bi otprilike bio opis umnog inventara zajedno sa stanarom i ujedno, opis sna.
Ponekad se u mrkloj noi uje grmljavina, i s vremena na vreme munja - za deli
sekunde - osvetli celu sobu. Ako stanar ne gleda, munja ga samo upla i, a ako gleda, moe
da nazre raspored stvari.
Munja je kao bilo koji neoekivani dogaaj: smrt bliske osobe, dobitak nasledstva,
nagli uspeh ili neuspeh na poslu - maltene bilo ta to je snano po intenzitetu, i to

nikako nismo mogli da predvidimo. Ako je stanar imao spu tene kapke, munja iznenadnog
dogaaja protumaie se ili kao tragedija ili kao boanska milost, ali nita se nee
promeniti u samoj sobi uma.
Ako su kapci bili podignuti, svetio munje omoguie stanaru da bar na momenat
sagleda sobu. To je trenutak rasanjivanja.
Svako u svom ivotu doeka munju - i zatvorenih i otvorenih oiju - bar nekoliko
puta, ali su retki oni koji iskoriste tu povoljnu priliku.
Kad munja osvetli sobu i name taj u njoj, veina stanara sa otvorenim oima naui
najnekorisniju stvar iz toga: da se spretnije kree kroz nered. To su ljudi koji su se
"snali u ivotu", oni koji "znaju zato ive". Veoma je mali broj onih koji se promene nakon
rasanjivanja, jer im bljesak munje omoguava da, posle kratke stanke, jo dublje urone
u san.
Najmanje je stanara koji poinju da shvataju skuenost svog stani ta, onih koji
oseaju gorak plod mehanike prenaseljenosti sobe. Takvi ljudi poinju da ulau napor
kako bi se oslobodio psiholoki "stambeni prostor", tj. izbacuju sve suvi no. To je

trenutak spremnosti za rad na sebi.

Sto je stanar spremniji da promeni unutra nju situaciju, to mu je sve lak e da

isprazni sobu. I tu postoji pravilo - to smo spremniji da se oslobodimo mehani-nosti,
to ivotne okolnosti postaju sve nepredvidljivije. Neoekivane situacije opisao sam kao
bljesak munje. Vi e munja, vie svetla. Mehanizmi su sve vidljiviji, i kad je sve-snost
stanara dovoljno stabilna, meseeva svetlost prodire u sobu. To je trenutak buenja.
Taj momenat je istinski ok za itav sistem. Seam se da je jedan uenik rekao
daje buenje "potres od lezde do zvezde". Taj potres je u isti mah i predivan i stra an,
i prijatan i neprijatan. Poeljan je po efektima, ali ubitaan po eruptivnom ispoljavanju.
Kada se oi prilagode sjaju meseine, stanar poinje da uvia da gotovo nijedan predmet u
sobi nije njegov! To je trenutak spremnosti za igru na sebi.
Pogled stanara sad obuhvata svaki oak umnog la-virinta. Prostor u kojem se nalazi
vie ne krije nikakvu tajnu. Po prvi put doputeno mu je da proui smer svoje sudbine i da
napokon ivi sebe. Na prozorima percepcije vidi genetsku i karmiku prainu koja mu je
zamraivala meseinu budnog stanja. Sloboda jo uvek nije realizovana, jer svesnost jo
uvek nije dovoljno proirena.
S: Sta je probuenje?
Sah: Vedro jutarnje nebo.
Soba je um, a probuenje nije iskustvo, bar ne iskustvo koje se deava unutar etiri
zida. U stvari, probuenje se ne moe nazvati iskustvom, jer u trenutku probuenja nema
iskustvenika, nema stanara. Tavanica uma sakriva nebo probuenja.
S: Ne razumem.
Sah: Razumljivo.
S: Volela bih da se vratimo na iznenadne i neoekivane dogaaje. Zbog ega nas oni

rasanjuju, i za to uopte imaju takvo dejstvo na oveka?

Sah: Mehaninost u nama podrana je i od spolja nje rutine, od jednolinosti svakodnevnih

obaveza. Kada se monotonija dogaaja neim prekine, ma ina se za trenutak zaustavi slino motoru automobila koji radi, ali su mu tokovi odignuti od tla. Zbog toga su
putovanja tako privlana; neizvesnost okrepljuje i oivljava. Sve iznenadne situacije nas
rasanjuju, ali to nema neku naroitu vrednost, zato to, opet, zavisimo od okolnosti.
Budnost koja nije posledica tvog individualnog napora, tvoje volje, je iznuena
okolnostima. Svesnost nezavisna od spoljanjih pritisaka jedina je istinska svesnost.
S: Za to ste buenje opisali kao okantno iskustvo? U duhovnoj literaturi se ono velia

kao neverovatno blaena spoznaja, kao povratak izvoru.

Sah: Ne vidim neku razliku. Dokle god ima podvojenu svesnost - koja i nije svesnost, ali ne
nalazim bolju re -iskustvo je i bolno i blaeno. Duhovni spisi prenaglaavaju slatkou
izvorske vode - ja govorim i o drugoj strani medalje: o patnjama dolaska do izvora, o
te koama ispijanja istine.
Sve to govorim iskljuivo je posledica mog vienja. injenica ima noge i ne moram
da joj nudim take sainjene od svetih spisa. Jasna mi je mudrost starih uitelja koji su
u superlativima govorili o izvoru propovedajui s krovova, a kad su bili u situaciji da govore
i o munom lutanju, to su ljudima aputali na uho.
To je najei metod, ali sreom, nije i jedini.
S: Va metod je dosta drastian, zar ne?
Sah: Zato to govorim o izvoru, ali ne preskaem i tegobni put do njega. Zato bih to inio?
Ako si cvet, otvorie se suncu. Ako si meduza, istopie se. Ako si krtica, pobei e pod
zemlju.
S: A ko sam ja?
Sah: Pitanje je dobro, ali je upueno u pogrenom smeru. Upitaj sebe: "Ko sam ja?" i ne
prihvataj ponuene odgovore. Pitaj se paljivo, temeljno, svim srcem, i u samom procesu
ispitivanja ue odgovor koji nije re, odgovor koji nije misao.
S: Nego ta?
Sah: Pogrean smer.
S: Ne razumem.
Sah: Opet si pogresila smer ispitivanja. Niko ti od spolja ne moe rei ta jesi, ono to nije
ni re ni misao.
S: Da, Jasno.
Sah: Istrauj, ispituj se, nepokolebljivo trai.
Onaj to od poetka trai je ono to se pronalazi na samom kraju traganja.
Putovanje traje dokle god su putnik i cilj putovanja razdvojeni. Kada se put potpuno, bez
ostatka usmeri ka putniku, s pute estvijama je svreno. Tada se oaj mesa sa smehom cilj je oduvek bio pod stopalima tragaoca koji je traio onog to je traio tragaoca koji je
traio onog stoje traio...

SVESNOST I VOLJA

Sagovornik: Zbog ega je ovek mehanian?

Sah: Zbog toga to sve usvaja bez razumevanja... On tue misli, kao lego-kockice, slae u
ono to kasnije zove svojim miljenjem.
S: Jednom ste rekli daje svesnost "prepoznavanje mehanizma kao mehanizma". Da li je

prepoznavanje dovoljno da bi se zaustavila mehaninost?

Sah: Tikovi su fiziki mehanizmi; neko vrti kosu, dodiruje usnu resicu ili vrh nosa, trupka
nogom ili ma e rukama. Proveri sam - da li je svesnost dovoljna?
S: Ne, potrebna je i volja... Kad prepoznamo reakciju to je svesnost - volja je kada

mehaninost ne sprovedemo u delo. Da li sam u pravu?

Sah: Da, tano tako. Rad sa mehanino u - bez obzira da li su mehanizmi fiziki,
ponaajni, verbalni, mentalni, emocionalni ili psiholoki - zahteva sinhronizovan rad
svesnosti i volje.
Da bi svesnost dostigla kulminaciju, da bi se uopte dolo do samorealizacije,
neophodno je "neto" to stabili-zuje svesnost, "neto" to je produava, inei je nezavisnom od unutranjih reakcija na spoljanje pritiske. To "neto" je volja, tzv. unutranja volja,
Kada se bavi ivotnim situacijama, menjajui spoljanje okolnosti, snagom odluke
volja je pospoljena. Pou-nutra njena je kada prekida saradnju s mehanizmima subjekta.
Svetom vlada sluaj, ovekom vlada mehaninost. Ukidanje mehaninosti vezane za
odreenu situaciju je zadatak pospoljene volje. To su dve funkcije volje, ne dve volje. Volju
ne moemo podeliti na niu (kad radi s okolinom) i vi u (kad radi s centrom), kao to
ljudski organizam ne moemo podeliti na nie telo ispod struka i vi e telo iznad struka.
Telo je jedno, ba kao i volja.
Mehanizam je beskorisna psiholo ka snaga koja se naom nesvesnou obnavlja, tj.
energizira. Ono to som-nabulista naziva "sobom" samo je konana rezultanta svih
mehanizama.
S: Ko je "somnabulista"?
Sah: Svako ko ne zna da ne zna.
Somnabulizam je bolest mesearenja. Ljudi spavaju i onda, odjednom, ustanu iz
kreveta, hodaju, priaju, smeju se ili plau, ali ne izlaze iz sna. Kada se rasane, meseari
ne mogu da se sete ta su radili, o emu su priali ni gde su bili... Jednostavno, im se
demehanizuje, somnabulista je spreman da postane uenik.

S: A da li u radu s mehanizmima uenik treba da krene od onih najuoljivijih, kao to su

robot-rei ("potapalice") ili navike, ili je uputno odmah prei na osveivanje onih najdubljih mehanizama?
Sah: To zavisi od motivisanosti uenika, od njegove spremnosti i razumevanja, od snage
svesnosti i volje, ali je u principu bolje kad uenik sa dovoljno razumevanja sam krene da
se oslobaa svojih lak e uoljivih mehanizama.
Ako uitelj odreuje na kojem mehanizmu treba da se radi, itava stvar moe lako
da se izjalovi, jer one najdublje mehanizme uenik uopte i ne vidi; pogotovo ih ne vidi kao
mehanizme.
Ako uenik nije dovoljno sluhovit, tj. ako mu nedostaje razumevanje, on slepo
potuje iskljuivo vlastite kriterijume. Takvi uenici su, aktuelno, sami sebi nadriuitelji,
a spoljanji uitelj slui im samo kao paravan za samozavaravanje. Uitelju je neophodno
ogromno strpljenje, mada ga, povremeno, namerno ne upotrebljava.
S: Mnogi uenici misle da su zreli da sami rade - da li to hoete da kaete?
Sah: Rad po sebi i rad na sebi uzajamno se iskljuuju. Ako ulae samostalan napor - bez
uitelja - to je rad po sebi. Rad na sebi je rad sa uiteljem, ali sa uiteljem, ne po sebi.
Ako misli, iz bilo kog razloga, da neto ne treba da menja , ti onda svim snagama
titi dotinu osobinu, in, re ili naviku. Na kraju, somnabulista samo imitira uenitvo,
postajui vremenom sve gori i gori. Kada je "rad na sebi" samo puka fraza sroena da se ne
bi prepoznala istina, to je pravi san u snu.
Nikada nemoj da zaboravi da ak i sredstva osloboenja mogu da te zarobe. Nema
goreg zatvora od privida slobode.
S: eleo bih da mi pojasnite to sadejstvo svesnosti i volje. esto mi se ini daje svesnost

dovoljna da bi se mehaninost prekinula.

Sah: Uzmimo, na primer, jedan od najrasprostranjenijih automatizama: "predstavljanje".

Gde god da se pojavi, ti pokazuje samo one delove sebe koji su socijalno
prihvatljivi, i poistoveuje se iskljuivo s onim stvarima koje mogu da ti koriste. Svestan
si da si laan, ali ostaje laan. Nisi svoj. Vidi, ali i dalje si pokretna izloba koja mami
aplauze.
S: Ali to moe da bude i obino pitanje prilagodljivosti, zar ne?
Sah: Moe, ali i ne mora, i uglavnom nije. Strah od nevo-ljenosti je mehanizam. Trema je
mehanizam. "Pametovanje je mehanizam. Svi zajedno ine automatizam "predstavljanja".
Probaj da razume razliku izmeu slabike prilagodljivosti i svesne adaptibilnosti. I
krzno zeca i krzno lava su u savr enom, besprekornom skladu s okolinom. Ali, tu postoji
ogromna razlika. Ako se prilagoava iz straha, onda si mehanian, a ako ima volju, ima i
neustra ivost. Ako zaista zna ta si, moe da bude adaptibilan i ne mora da bude
adaptibilan, ali to je onda ve pitanje tebe samoga, ne situacionog pritiska; pitanje volje, a
ne moranja.
S: Ali zar za na u mehaninost nije krivo dru tvo? Mi robujemo pravilima samo zbog

socijalnih okolnosti, zar ne?

Sah: Onaj koje svestan okolnosti ne moe da bude rob istih, a onaj kojem je spoljanja
situacija gospodar, nikad u sebi ne nalazi krivca.

Automatizam je kombinacija dva, tri ili deset mehanizama.

S: Kakve se to dubinske promene de avaju oveku koji radi na sebi? ta osea ovek

koji je ve poeo da se oslobaa?

Sah: Samo jednu stvar: nestvarnu dubinu svog ropstva. Paradoksalno, ali je tako. Ta
injenica je vrlo, vrlo muna, i retko ko moe stoiki da je podnese. Kada se rasani, tebi
se u prvi mah uini da sanja. Sve je toliko neverovatno da se boji da prihvati, kao istinu,
ono to sagledava.
S: Zato veina spiritualnih tragaoca ne osea to isto?
Sah: Zato to veina "tragaoca" trai ime za novi san, a ne probuenje. Ako bi duhovnost
procenjivali po psiholokom profilu prosenog tragaoca, slobodno bi mogli da zakljuimo
da je duhovnost najgluplji, najdosadniji, najblei, najnekreativniji i najbesmisleniji
proizvod ljudske rase. Taj uvid mi se obnavlja iskustvom iz dana u dan ve petnaest godina.
Duhovnost je kao mirisni vrt. Kada u njega ue pesnik, plod je pesma. Kada u vrt
uleti medved, on izgazi cvee i pojede pesnika... Bilo kako bilo, nije mudro proce-njivati vrt
po vrednosti posetioca. Svako ima prava da svata naziva svaim.
S: Vratio bih se na temu... Svesnost i volja. Da li je mehanizam prvi i poslednji neprijatelj

volje?

Sah: Mehaninost uopte nije neprijatelj - ni svesnosti, ni volje, ni srca. Stekao si

pogrenu predstavu.
S: ta je onda mehaninost? Nije neprijatelj, nije protivnik, ali ta je?
Sah: Mehaninost nije neprijatelj volje iz prostog razloga to je svaki konflikt izmeu
tebe i bilo kog dela stvarnosti samo mogunost da ne to vredno uini sa sobom.
Avion treba da uzleti sa piste. Na prvi pogled, vazduh je nevidljiva prepreka trenje usporava brzinu. Ali, da nije tog trenja izmeu vazduha i letelice, avion ne bi ni mogao da se odvoji od tla.
Misliti u terminima neprijateljstva je znak nedovoljne svesnosti. U radu na sebi sve
ti pomae da raste - ako si stvarno odluio, ali ako je tvoja statinost maskirana
priama o promeni, sve e ti pomoi da ostane rob.
Bog naredi svom najmonijem anelu da sa dna pakla izvue nekog grenika.
"Dovoljno je patio", ree Bog anelu, "i sad je, napokon, svestan do ega ga vlastita
dela mogu dovesti. Idi i reci mu da je slobodan. Samo mu reci - nemoj da mu pomae.
Neka spasenje bude njegovo delo."
Kada je uo boansku re sa usana anela, gre nik poskoi od sree, zahvali se
usrdno i odmah zamoli da ga na krilima izvue iz vatrene doline.
"Ne mogu sam", poali mu se. "Na dnu jame vrelina je neizdriva, a ako ponem jo i
da se penjem, bie mi jo gore."
Nakon ovih reci, aneo se sam vratio na nebo.
S: Da li je i lenjost mehanizam?
Sah: Lenjost ili mrzovolja, najvei je "koniar" za sticanje volje. Ne mislim samo na fiziku
lenjost, ve pre na lenjost uma koja vremenom dovodi do psiholoke ustajalosti, tj.
zatupljivanja. Spoljanja lenjost i nije toliko opasna - u po-reenju s unutra njom. Njome
je um bandairan, umr-, tvljen, kontaminiran, a stoje najgore, vlasnik uma sve to ni ne
primeuje.
Pod lenjo u uma podrazumevam usvajanje bilo ega bez razumevanja, halapljivo
gutanje informacija bez imalo svesnosti. Pamtiti bez shvatanja je kao jesti bez vakanja.
Ta navika je veoma pogubna za stomak - jo je pogubnija kada se primenjuje na psihu.
Posledica "sva-toderstva" je psihiki dijabetes. Dijabetes je nazvan "gladovanjem u

izobilju", to je vrlo precizan opis, zar ne?

S: Kako se mehaninost prevazilazi?
Sah: Nije dovoljno svesnou percepirati mehanizam - taj usvojeni program - ve je
potrebno zaustaviti se u njegovom ponavljanju. Zbog straha i zavisnosti imamo uslovne reflekse koji uporno produavaju na u statinost. Taj status quo je neznanje. Da bi se
statinost razgradila potrebne su godine i godine rada.
S: Jo uvek mi je nejasna meuzavisnost volje i svesnosti.
Sah: Volja bez svesnosti je slepi snagator. Svesnost bez volje je vidoviti slabi. Volja
snai svesnost, a zatim svesnost, u povratku, preciznije upotrebljava volju. Ako je svedimenzionalni razvoj cilj igre na sebi, onda moramo da krenemo od rada na svesnosti i volji.
Svesnost je, ipak, osnova rada. Ona je jasnoa. Bez volje, svesnost nija istinska
snaga; ako je bez srca, nedostaje joj punoa, bujnost, oseaj razigranosti,
Ako igra na srcu ne podrazumeva i rad na svesnosti, rezultat je beskorisni
emocionalizam, entuzijazam bez uzemljenja. Volja bez svesnosti je maratonac u lavirintu.
Jednolinijski rad na sebi nas moe dovesti do pro-buenja, ali takav preobraaj je
siroma an, bez one istinske, raskone lepote.
Rad na sebi, u svakom sluaju, ne lii na bolest koju razvijaju piloti borbenih
aviona... ini mi se da se zove "opinjenost metom". Zbog fasciniranosti ciljem, pilot prekasno skrene avion i pogine.
Ovde je re o totalnom razvoju, potpunom obogaivanju ljudskog bia, a ne o
izdvajanju i favorizovanju jednog jedinog segmenta.
S: U pravoslavnom sistemu se kae daje dovoljno da ovek otvori duu i da e je Bog

ispuniti svim duhovnim slastima i lepotama. ta vi mislite o tome?

Sah: Ne moram da mislim, znam.

Znam da je neophodno ispuniti dva uslova da bi se okusilo to transcendentalno vino:
prvi - moramo imati au, i drugi - ona mora biti potpuno prazna.
S: ta se deava kad se aa isprazni?
Sah: ovek se kucne sa stvarnou. Tek onda ima razloga da napravi pravo slavlje.

PREPOZNATI TO STO JESTE

Sagovornik: Da li uenici prolaze kroz te ke periode u svom radu na sebi? To jest,

moe li duhovnost da bude opasna po psihiku stabilnost oveka ?

Sah: ena koja odlui da postane majka, svesna je rizika kojeg na sebe preuzima. Njeno
telo vi e nee biti isto, a znamo da trudnoa moe da joj narui i fiziko zdravlje. Pa ipak,
ljudska rasa nije, barem po kvantitetu, jedna od ugroenih vrsta.
Izneti trudnou, to je veliki zadatak za svaku enu, i sve one prolaze kroz zaista
teke periode: munina, preo-setljivost, fizika nelagodnost, emocionalne krize itd. Da li
je strah od fizikih ili psihikih kriza ubedio ene da se odreknu mogunosti da postanu
majke? Koliko vidim, uop te nam ne preti opasnost od izumiranja. Daleko vea opasnost
od odumiranja lei u ovekovom strahu da rodi sebe samoga. Fiziki, tj. brojano, ima nas
previe, ali smo zato duhovno ugroena vrsta.
Duhovnost nije opasna za psihiku stabilnost jer stabilnosti nema. ovek je
izoidan. To je injenica koju niko ne sme da vidi. Luak je, moe se rei, nestabilno podvojen ovek, dok su ljudi koje svakodnevno sreemo stabilni luaci. Ko povlai granicu
izmeu psihikog zdravlja i bolesti?
Merodavni ljudi, ljudi kojima verujemo, moda nisu dovoljno zdravi, ili objektivni,
da bi mogli da procene. Moda je, po njima, Isus Hrist paranoidni shizofrenik. Buda je
depresivan i autistian, a Krina boluje od satirijaze. Isus je podvojen jer pria o
jedinstvu sa nekim ocem s onoga sveta. Buda ne reaguje na spolja nje podraaje i porie
sebe teorijom o ne-sopstvu, dok Krina zadovoljava svoje nagone sa par hiljada pastirica.
Psihologija postaje, iako u dosluhu sa naukom, jedna nova vrsta religije, jer ljudi su
sve vie okrenuti unutranjem svetu, to je veoma, veoma dobro - za spoljanji svet.
S: Zar to nije dobro i za njih?
Sah: Pogledajmo injenice... Drutvo je le koji se raspada, i da nije politike i vojske,
raspad bi bio oigledan. Kako je to mogue? Normalnost se sve vie forsira institucijama
za "mentalno zdravlje", a zdravlja ni od korova. Neto nije u redu. Neka to bude jasno, ja
uop te ne traim krivca. Lako je nai izgovor u drutvu koje je globalni mehanizam naeg
straha i zavisnosti, i time eskivirati odgovornost, ali... ko je drutvo? Zar je dru tvo ne to
izvan nas samih? Misli li da si ti neto drugo? Otvori oi: drutvo. Sklopi oi: drutvo. Ako
kae daje za op te rasulo krivo dru tvo, ti na posredan nain priznaje vlastitu krivicu.
S: Da, u potpunosti se slaem sa Vama kad kaete da od krivice za opte stanje stvari niko

ne moe pobei. Krivica je zajednika.

Sah: Prerano si se sloio. Krivica nije zajednika, ona je lina: tvoja, moja, njena, njegova.
Ne naa! Krivica je pojedinana. To mora da se razume. Krivica je uvek pojedinana.

S: Ali u emu je razlika?

Sah: U hrabrosti. Kukaviki je skrivati se iza slepog broja, iza slatkih fraza i
salonske iskrenosti. Hrabrostje kada ovek sam neto razume, sam neto prizna,
i sam preuzme krivicu. Licemerno je falirati u horu; smelost je solirati ne skrivajui
se iza tuih glasova.
S: Vi hoete da kaete da je drutvo zbir pojedinaca koji jedni druge optuuju za

vlastito stanje?

Sah: Da, prosto. Niko ne sme da pogleda u sebe; unutra je mrano, nema putokaza,
put ni na koji nain nije obeleen, staze su neutabane. Mnogo je lake videti greke
u spoljanjem svetu. Ali, jedna stvar je izvesna: ne bi mogao da bude toliko
reaktivan na spoljanje bolesti da nisi i sam njihov nosioc i prenosioc.
S: Ja mislim da mnoge drutvene pojave nisu opravdane, ali u sebi ne mogu da

pronaem krivicu za rat, recimo, ili neto slino?

Sah: Zar se u tebi ne odvija rat?

S: Ne vie. Jo pre tri godine sam diplomirao psihologiju i sada...

Sah: ... i sad komotno moe da objektivno sudi koje krivac, a ko mirotvorac, zar
ne? Rat nije samo vidljiva borba; trenutno si usred "hladnog rata" koji je
tehnoloki savreniji i humaniji, ah nije prestao.
S: Kako vi to moete znati?
Sah: Kako ti to moe da ne zna?
Rat je psiholo ka podvojenost, a mir jedinstvo. Mir je uvek jedan te isti mir:
bezazlen, nevin, krhke strukture, delikatnog oblika. Rat, s druge strane, moe biti
okrutan, podmukao, varvarski, osvajaki, sa mnogo rtava; ili, ako je dobro smi ljen,
moe da se izvede i bez mnogo krvi. Kakav god bio, spoljanji rat je globalni vid
psihoterapije, jer tad je ljudima dopu teno da iz sebe izbace sve to su potiskivali za
vreme mira i primirja. Meutim, meunacionalne psihoterapije traju ve hiljadama godina,
rat ne prestaje ni za sekund, a pojedinac, osim vee slojevitosti vlastite psihe, nita nije
stekao. Nakon toliko vekova dresiranja kulturom, politikom, tradicijom i medijima, nauili
smo da maemo repom kada nam pokau "na e" tekovine, a spremno lajemo na sve to je
etiketirano kao "tue". Pripitomljeni smo normalnou, i ako nam niko nije rekao staje to.
S: Mislite li da su psihoterapije beskorisne?
Sah: Nisam to rekao. Dobro je istresti tepih po kojem se previe gazi.
S: Zbog ega onda imam utisak da niste previe naklonjeni psihologiji?
Sah: Crkva je, pre par stotina godina, prodavala opro tajnice zar ne? Ljudi su kupovali
papiri koji im je garantovao raj. Neu da kaem da je psihologija nova religija - jer se to
podrazumeva - nego hou da kaem da niko nema prava da prodaje papirie
"normalnosti".
Psiholog ne zna sebe. Generalizujem kroz svetlost vlastitog iskustva. Psiholog je od
autentinosti udaljen koliko i njegov pacijent, iako samo jedan od njih dvojice ima monopol
nad zdravljem.
S: Zar nije potpuno ista stvar i s odnosom uitelja i uenika? Uitelj zna,

uenik ne zna. Cilj odnosa, tj. prosvetljenje, je u rukama uitelja, i uenik sledi

metode i instrukcije kao neki vid psiholokih smernica.

Sah: Koliko si ti uitelja upoznao do sada?
S: Vi ste prvi.
Sah: Ja ti nisam rekao da sam uitelj.
S: Ali drugi su mi rekli...
Sah: Opet se oslanja na druge. Lav me vidi kao hranu. Da li sam ja zbog toga
zebra, ili antilopa, ili gnu? Ti si sin svoje majke, ali nisi moj. Kad razgovara sa
mnom, jesi li ti sin ene koja te je rodila? Ili si ovek po sebi, ovek za sebe, sam
po sebi?
S: Da, shvatam... (pauza)
Sah: ta je to to ima dva ovea zuba, sitne oi, rep bez dlaka, etiri noge i sive
je boje?
S: (dua pauza) Mi.
Sah: A moe da bude i slon, zar ne? Kada ima samo opis, a ne i objekat ispred
sebe, nagaanja su neminovna, a s njima i greke.
Rad na sebi, ili igra na sebi, je poseban oblik duhovne discipline koja ne
pretenduje da bude alternativa psihoterapiji, iako je ta vrsta spiritualnog napora
u velikoj meri slina psiholokom.
S: U emu je razlika?
Sah: U tome to slon ne moe da ue u mi ju rupu drutva.
S: Kako?
Sah: Nikako. Ne moe, ak i kad hoe - a nee.
ovek koji tei samosvojnosti je posredno za drutvo jer vie ne ide protiv sebe.
On je za promenu, ali na unutranjem, ne na spoljanjem planu. Dru tvo se raspada oko
mene jer se i ja, kao deo dru tva, raspadam u sebi. Ako se homogenizujem, ako moja
svesnost i mir moga bia zaustave rasedanje psiholo kog tla, dru tvo moe da od toga
ima samo koristi. Ja sam, kao pojedinac, indirektna ili mikro-slika dru tva, a slika se
menja iz dana u dan, po onoj dinamici po kojoj se menjam i ja.
S: Ali u emu je razlika izmeu psihologije i duhovnosti? Pratim vas koliko god mogu, ali

jo uvek ne nasluujem razliku.

Sah: Cilj psihologije je da se smanji tenzija u pojedincu kako bi ovaj mogao da se to

bolje uklopi u svoju ivotnu sredinu, zar ne?
S: Jedan od ciljeva.
Sah: Cilj psihologije je da pojedinac postane dovoljno soci-jalizovan, nije li tako?
S: Tako je.
Sah: Cilj rada na sebi nije u tome, da kroz psiholo ku zavisnost od sredine, ovek postane
rob te iste sredine. Cilj rada nije da ovek, da bi se adaptirao, odbaci sebe, ve da stekne

sebe.

Psihologija je u slubi sistema, i prisilno ubeuje oveka u ispravnost socijalnih

kriterijuma. Duhovnost oveka podsea - bez ubeivanja! - da zadate vrednosti ne moraju
biti njegove autentine vrednosti, i da je njegov zadatak, ili odgovornost, da doe do
istinskih individualnih kvaliteta. Te kvalitete, taj smisao, niko ne moe da mu pokloni ili
proda, jer oni su iskljuivo njegovo otkrie, njegovo naslee i jedino blago.
S: Neki veliki psiholozi su govorili i pisali o tome...
Sah: ... a veina malih je upamtila da funkcionise sa deset procenata modane mase, i da
je samo deset procenata psihe dostupno svesnom umu; a ta je sa preostalih devet
desetina? Ili je abnormalno i, kako si pitao na poetku, "opasno" krenuti u "irenje
kapaciteta", u nepoznato?
S: Ali to i jeste opasno!
Sah: Otkud zna ?
S: Probao sam i sam, i...
Sah: ..."odustao". Sad stoji kao Kerber na ulazu u nepoznato i tera nezvane goste
natrag kao profesionalna savest dru tva!? Ako strah postavlja granicu izmeu opasnog i
bezopasnog, onda e, pre ili kasnije, desetak strunih kukavica proglasiti i meditaciju
"zastranjivanjem". Ti ljudi nikada nee doi do autentinosti, ali e zato, za utehu, ostati
normalni s jedanaest procenata mozga.
S: Ali ta moe da se uradi?
Sah: Mnogo toga - ako se hoe i sme.
Zdrava psiha je ona koja je razuslovljena od svih mehanizama, jer svesnost je
zdravlje.
Ostvariti potpunu svesnost znai ostvariti potpuni mir. Ako je mir
procentualan, onda je desetopostotni mir samo ljuska devedesetopostotnog rata,
zar ne?
S: Pokuavam da razumem, ali mi je teko da prihvatim. Interesuje me - koji je

osnovni cilj rada na sebi.

Sah: Spoznaja onog to je neustraivo. Kako mogu da se plaim neeg to je u

meni? Ako oseam psiholoki strah od odreenog sadraja u nesvesnom, onda bi
trebalo da bude normalno i to to oseam fiziki strah od sopstvenog palca.
Potisnuta misao ili palac - u emu je razlika?
Probuditi se znai prepoznati to to jeste; videti i najstraniju misao samo
kao to to jeste: najstranija misao. Mi u svemu pronalazimo nepostojei znaaj
koji, usled nae nesvesnosti, izaziva postojee efekte.
S: Moete li mi to malo poblie objasniti?
Sah: Nesvesnost, tj. nemogunost da budemo to to jesmo, spreava nas da vidimo
stvarnost. Zbog toga to nam nedostaje svesnosti, koja sve osvetljava, nama se u
pomraini ivota uini od neke vee make daje opasni tigar, i to nas silno preplai.
Tigar je iluzoran, ali strah nije.
Psihologija reava stvarne ljudske probleme, ali oni su zasnovani na
nestvarnom sagledavanju stvari. Glupo je, zar ne, koiti strah; smeno je
kontrolisati paniku, ili govoriti ljudima da se priviknu na uas.
S: A ta je, po Vama, potrebno da se uradi? ta je, gledano iz perspektive rada na

sebi, neophodno uiniti?

Sah: Nita posebno... dovoljno je prepoznati maku kao maku.

ODGOVORNOST PREMA SEBI

Sagovornik: U emu je osnovna razlika izmeu oveka koji radi na sebi i oveka koji svoj

ivot provodi na uobiajen nain, kao svi normalni ljudi?

Sah: Oigledno je da ne pravi razliku izmeu "uobiajenog" i "normalnog". Pre no to

potanko odgovorim na pitanje poku au da ti razjasnim ta je normalno, a ta uobiajeno.
ovek ne srne da ivi sebe. On se zadovoljava time to oponaa prihvaen model
ponaanja, predstavljajui se kao jedinstveni maneken dozvoljenih vrednostl Zbog psiholo ke zavisnosti koja se u njemu razvija, pa ak i osnauje, on ni ne primeuje da nije
svoj. Ali - to je sve normalno.
Otuen od sebe samog, ovek imitiranjem dostupnih psiholokih matrica postaje
karakter. Citiranjem tuih reci, parafraziranjem tueg ivota, on vremenom stvara iluziju
o posebnosti vlastitog ivota. Ali, i to je normalno.
Normalni ljudi ubijaju normalne ljude. To je normalno, zar ne? Normalni roditelji
vaspitavaju normalnu decu. Ponekad dolazi i do normalnih nesporazuma, to je i normalno.
Mi znamo ta je normalno jer srno, normalno, poverovali normalnim ljudima koji su nam
rekli da su normalni.
Sada te pitam: ta je normalno? Za laova je normalno da lae. Za lopova je
normalno da krade. Za veinu, za ogromnu veinu ljudi je sasvim normalno da se smatraju
normalnim, svesnim, autentinim, prirodnim i dobrim ljudima. Spontano nam se namee
pitanje koje je pre uenje nego pitanje: " Da li je sve to normalno?"
Strah od samoe nas sve ini normalnim. Mi nismo zajedno zato to volimo jedni
druge, ve zato to se bojimo sebe. Ipak, normalno je to ne vidimo vezivno tkivo kao
strah nego kao ljubav.
Kad god ima slobodnog vremena da oseti sebe, da vidi injenino stanje vlastite
psihe, ovek tu divnu priliku proglasi dosadom i automatski pronae neku preu stvar
kojom e ispuniti vreme. Ne ubija nas vreme - mi sami sebe ubijamo. Meutim, i to je
normalno.
Ako nisi uobiajen, rizikuje da te odbace i igou kao "asocijalnog",
"neprilagoenog", pa ak i "nenormalnog". To raa strah. Zbog toga to smo eleli da
budemo normalni, odrodili smo se i od unutra nje i od spolja nje prirode. Toliko smo
sada normalni da smo na pragu da uni timo planetu, pa u panici osnivamo ekolo ke
pokrete kako bi zatitili ne toliko prirodu, koliko njene istrebljivae. Ponekad sebinost
podsea na plemenitost, zar ne?.
Uobiajeni ljudi nisu ni normalni, ni nenormalni. Niko nije prirodan, i to je pravi
problem, i sasvim je normalno da normalni ljudi u to ne veruju.
Rad na sebi je borba za autentinost.
S: Da li to znai daje duhovan ovek protiv drutva?
Sah: Naprotiv. ovek koji radi na sebi je za drutvo jer se kree ka sebi. Bolestan ovek
uvek trai uzrok izvan sebe - zato je potvrda prezdravljenja okretanje ka subjektu,

uzroku bolesti, a ne ka drutvu koje je samo posledica iste.

Ako je pojedinac bolestan, ni dru tvo nee biti zdravo, ali ako makar jedan jedini
ovek izlei sebe, to se automatski prenosi i na zdravlje drutva. Izleenje pojedinca utie
na sredinu u kojoj on ivi, tako da se opte stanje popravlja. Meutim, ako bolesni
pojedinac okrivljuje drutvo za vlastito stanje, to je siguran znak da bunca u nesvesti.
Drutvo nije, niti moe biti krivac. Ko je nesvestan? Bolesnik. Kako drutvo moe biti krivac?
Drutvo je multiplicirani pojedinac. ovek je oveanstvo. Ako razumem da sam jedino ja
odgovoran za svoje zdravlje, onda oveanstvo ima anse da prezdravi, jer kreem od
sebe. Ali, ako krenem od promene drutva, tada e bolest revolucije stvoriti pravu
revoluciju bolesti.
Razlika izmeu oveka koji radi na sebi i bilo kog drugog je u tome to ovek koji
radi na sebi ne trai krivca za vlastito stanje u okolnostima, ma kakve one bile.
Takav kakav jesam - jednostavno jesam, ali sam sam odgovoran za to. Ako sam
nesvestan, to je samo posledica moje ranije neodgovornosti prema sebi. Kakav god da
sam, okolnosti nemaju veze sa tim.
Poetak rada na sebi oznaava preuzimanje odgovornosti.
Ma ta da sam ivotom postao, niko, sem mene samog, nije za to kriv: ni drutvo, ni
vaspitanje, ni uslovi odrastanja, ni roditelji, ni rodbina, ni genetsko naslee, ni sudbina, ni
Bog, ni avo, ni karmika zaostavtina, ni astroloki uticaji, ni geopatogene zone, ni
tradicija, ni nacionalnost, ni vidljivi ni nevidljivi svetovi; niko nije kriv, niko nije zasluan.
Ja sam zaboravio sebe, ja sam jedini koji moe sebe da se seti. Ja sam sebe
umrtvio samozaboravom, i ja sam jedini koji sebe moe da oivi. tavie, sve od spolja
moe da me oivi ako ja sebe dignem iz mrtvih. itava spoljanja stvarnost moe mi u
svemu tome samo pomoi, pod uslo-vom da prestanem samom sebi da odmaem.
Zbog toga i naglaavam da rad na sebi nije negativan, ve potpuno afirmativan
pristup unutra njoj stvarnosti. To je put "za", nikada put "protiv"... protiv bilo ega ili bilo
koga.
S: Rekli ste, u jednom trenutku, daje rad na sebi borba za autentinost. Moete li mi

neto vie rei o tome?

Sah: Biti autentian znai biti svoj, a iveti autentino znai iveti sebe. Ako ne ivim sebe
nego neku zamisao iz svoje sredine, to je psiholoko samoubistvo.
S: Ali, zar vam se ne ini daje vrlo mali broj onih koji nisu izvrili to, kako kaete

"psiholoko samoubistvo"?

Sah: Ja nisam ni rekao da je oveanstvo ivo. U stvari, ivi ljudi su jako jako retki;
neprimetni su, nenametljivi, diskretni.
Jesti, piti, razmnoavati se i priati - ovek koji radi na sebi to ne smatra ivotom.
ivot je kada ivotu napravi mesta, kad mu nesvesno u ne zatvara vrata. ivot je ivot
kada zna ta ivi, kada zna koga ivi, kada zna emu ivi. Sve ostalo je smrt.
S: U kom smislu smrt? Hoete li da kaete daje sve ostalo isto to i fizika smrt?
Sah: Ne, nego neto mnogo gore od fizike smrti.
Fizika smrt je obnavljanje ivota. Psiholo ka smrt je ponitenje ivota.
Samozaborav je aktuelno stanje ljudskog bia. Za to je kriv svaki ovek ponaosob, ne
drutvo, kultura, politika, umetnost, religija. ovek dokazuje da je zreo za duhovni rast
im krivca za svoje stanje potrai u sebi. Ako ga tu potrai, tu e ga i nai. To je poetak
odgovornosti prema sebi.
S: Koliko god poku avala da vas raziunem, to je uvek samo do odreene granice. ini mi se

da shvatam, i onda mi, iznenada, smisao prosto pobegne. Da li biste mogli da mi malo
pribliite "odgovornost prema sebi"?

Sah: Najbolje u ti to objasniti kroz neki primer iz tvog ivota. Primetio sam da si bila
malo uznemirena kada si dola. Zbog ega?
S: Voza autobusa je bio vrlo neljubazan, i to me je stvarno naljutilo.
Sah: Dobro. Putnici, voza, guva, neljubaznost... to je bila spoljanja okolnost, a ona je
rezultovala tvojom promenom raspoloenja, tj. ljutnjom, nije li tako?
S: Jeste.
Sah: Sada te pitam: ko je kriv za pojavu ljutnje?
S: Voza.
Sah: Voza ti je nametnuo ljutnju!? Da li ti je voza priao s nareenjem da sada mora
da se ljuti ili e te, u protivnom, izbaciti iz autobusa?
S: Ne znam ta time elite da kaete; niko mi nije nametnuo ljutnju, ali je voza zaista

bio...

Sah: ... takav kakav je bio, to nije vano; pojavila se ljutnja. To je ono to nas trenutno
zanima. U jednom trenutku dolo je do pojave ljutnje, zar ne? Odakle je ona dola? ija
je ljutnja?
S: Moja, ne razumem.
Sah: Ti ne voli ljute, besne i agresivne ljude - da li sam u pravu ili greim?
S: U pravu ste.
Sah: Pa ipak, ljutnja je izletela iz tebe, ne iz situacije, ne iz vozaa, a ti si rekla daje voza
kriv.
S: Da, sad razumem.
Sah: Kad si nesvesna, ti, uz oseaj pravednog gneva, napada objekat tj. vozaa jer ne
moe da prihvati daje reaktivnost do la iz podsvesti subjekta tj. tebe, iz one koja ne
voli ljutnju, bes i agresiju.
Obru avamo se sa starozavetnom retorikom na sve to nam kvari kontinuitet sna.
Sve to ne prihvatamo u sebi pripisujemo drugima, a sve ono to drugi u nama pri-hvataju
pripisujemo sebi. Naravno, to svi ine, pa je to u neku ruku normalno. Ali, na svu sreu,
ivot nam svakodnevno daje mogunosti da steknemo odgovornost prema sebi i da
prestanemo da se veito pravdamo okolnostima.
Istinska promena je promena subjekta, a ne objekta. Autentina duhovnost menja
svesnost ivljenja, a ne uslove ivljenja. Ako se unutranji uslovi promene, oni e neminovno
rezultovati i promenom spoljanjih.
Da bi doao do sri sopstvene prirode, da bi realizovao sebe, ovek mora da bude
neustra iv. Zbog toga su aini svog uitelja zvali Mahavir, "veliki heroj". Za ostvarenje
autentinosti hrabrost je neophodna, neophodna je spremnost za patnju. Glupost boli da
bi uspavala, istina boli da bi probudila. A proces izleenja bolesti zna da bude bolniji od
same bolesti.
S: Da li se ljudi dre poznatog i zbog toga to negde duboko u sebi nasluuju koliko je

proces buenja bolan?

Sah: Tvoje pitanje je posledica "galopirajue imaginacije". Ljudi su u dubokom snu, i za njih
su svi spiritualni termini obina buka u vazduhu. Proces buenja!? To somnabuliste moe
samo slatko da nasmeje. Da ih ideja o probuenju ne zasmejava, ona ne bi ni bila toliko
vredna i dragocena. Neki ljudi su ak u stanju da imitiraju duhovne napore.
Racionalizacija postoji i kada ovek pomisli da je preuzeo odgovornost. Seam se da je
jedan uitelj rekao uenici da prestane da pu i, i po to ona to nije mogla, smislila je
priu da ona pu i zbog toga stoje, uz pomo razumevanja, shvatila da nije vezana za taj
in i da, u skladu s tim, vie nije vano pui li ili ne. Kada je molba prerasla u imperativ,
ona se sa cigaretom vratila u sfere poznatog, napustivi uitelja.
Mi nismo nauili da posmatramo sebe. Nama se ini da mi to i sami spontano
praktikujemo...
S: Kako je mogue da se tako neto dogodi - mislim na taj sluaj s ostavljanjem puenja?
Sah: elja da se autentinost ostvari ne mora biti autentina. Da bi do li do stvarnog
preuzimanja odgovornosti, na motiv mora da bude prirodan odjek dubokog razumevanja,
a ne trenutnog emocionalnog zanosa. Uitelji koji podstiu promenu, insistirajui na
primeni razumevanja, tede silno vreme i sebi i lanim tragaocima.
S: Kako se stie hrabrost?
Sah: Ne moramo da je stvaramo. Dovoljno je razotkriti je. emu strah? Izgubili smo sve
to se izgubiti moe: sebe. ta jo moemo da izgubimo? Ako to razume, kukaviluk
spontano otpada, a hrabrost spontano izrasta.
S: Da li je i moja potreba za drutvom neka vrsta straha ?
Sah: Izolovanost od istog stvorila bi jo vei strah. Rad na sebi nije prelazak iz bolesti
drutvenosti u bolest asocijal-nosti. Govorim o zdravlju, ne o menjanju dijagnoze na
zdravstvenom kartonu.
Privremena izolacija moe da bude korisna samo kao metod sricanja svesnosti o
koliini zavisnosti, ali dokle god je dru tvo u nama, mi nemamo gde da ostanemo po strani.
Dru tvo oko nas nije smetnja - smetnja je "dru tvo" u nama.
Sah: Ovo poslednje ne razumem ba najbolje. Moete li mi preciznije objasniti staje to

"drutvo u nama"?

Sah: Sve psiholoke matrice: ponaajne, verbalne, emocionalne, mentalne, predstavljaju

"mapu" dru tva. Sve ono to smo od spolja usvojili bez razumevanja je smetnja za
samospoznaju. Mi eskiviramo sebe i socijalizacijom i aso-cijalno u, tako da sa spolja njim
dru tvom nema ta da se radi; ono je takvo kakvo jeste - sarauj s neminovnim. Dru tvo
je neka vrsta psiholo kog titinika, ali nije smetnja. Ono ti ionako ne sugeri e da bi
trebalo da ga koristi kao titnik, zar ne? Ako bi drutvo bilo krivac za tvoju nesvesnost,
onda bi kriv bio i voza autobusa.
Jedno je sigurno: beg iz drutva nije reenje. Ne mora uvek da bude van sveta.
Mnogo je vanije da svet bude izvan tebe.
S: Meni se ini daje najgore kad si sam, a svet, unutranje drutvo, jo uvek nastavlja da

ivi u tebi. Da li je asocijal-nostjo bolji nain da se ovek sakrije od sebe?

Sah: Potpuno je svejedno da li si usamljena u gomili ili van nje. Dokle god je dru tvo u
tebi, ti ne moe da bude sama. Kada je gomila izvan tebe, sama si ma gde bila - u
drutvu ili u samoi.
S: Da li postoji stvarna razlika izmeu usamljenosti i samoe?

Sah: Usamljenost je kada sebe izoluje od dru tva. Samoa je kada drutvo izbaci iz
sebe.
S: Da li to znai da treba da ivim neuslovijena drutvom i svim pravilima koje drutvo

namee?

Sah: Ne. Ne radi se o ratu sa spoljanjim pravilima nego o suoavanju sa unutranjom

nesvesno u kojoj smetaju spoljanja pravila.
ovek koji radi na sebi, onaj koji je zaista prihvatio odgovornost prema sebi, ne
moe da bude reakcionar. Niko mu to ne zabranjuje, ali je svesnost ta koja ukida glupost
i besmisleno troenje skupocenog vremena.
Mnogo je "normalnih" ljudi koji misle da su slobodni jer viu "ne" im drutvo kae
"da". Tim kontrastom dokazuju sebi da su nadrasli dru tvo, ne shvatajui koliko su istim
uslovljeni. Svaki njihov akt zavisi od drutva, jer ako dru tvo iznenada kae "da", oni e,
preko noi, odjednom da poviu: "Ne, ne i ne", ubeeni da su ba to hteli. Ako je drutvo
fotografija, reakcionar je negativ.
Odgovornost prema sebi je, ponavljam, jedna jedina stvar: borba za autentinost.
S: Kada ona poinje?
Sah: U trenutku kad iskreno postavi pitanje. Odmah. Sada. Ako zavisimo od okolnosti
uvek emo odlagati. Odloi odlaganje. Ako jedan ostvari sebe, to je podstrek za sve. Ako
iskoristi mogunost sada, i oveanstvo ima budunost.
Dovoljno je upotrebiti sadanjost, ba ovaj trenutak.

PUT KREATIVNOSTI

Sagovornik: itajui spiritualne knjige i razgovarajui sa mnogim ljudima, stekla sam utisak

da duhovni uitelji govore da postoje samo dva puta: ljubav ili srce, i svesnost ili znanje.
Da li se vi slaete sa tim? I da li je zaista tako: ili srce ili svesnost?
Sah: Definitivno ne. Podela je vetaki stvorena, ali se uglavnom sve svodi na ta dva: ili srce
ili svesnost. Meutim, na svu sreu, puteva ima mnogo, mnogo vi e, tako da te podele ne
mora previe ozbiljno shvatati.
Postoji put svesnosti: ja, i put srca: ti. Ali imamo i trei put, put Tantre: ja i ti.
Zato bi se bilo ta odbacivalo? Glupost u oveku razmilja u "ili-ili" terminima. U stvarnosti,
postoji samo "i", ne "ili".
Ne postoji nita to je suvino i zato je glupo forsiranjem jednog kvaliteta
odbacivati deset drugih. Mi nemamo dovoljno razumevanja, i to je na problem. Stari
nametaj, kojeg bi neznalica bacio predstavlja ono to bi svaki antikvar mudro iskoristio.
Bez razumevanja, mi odbacujemo sve ono to bi moglo da nam omogui razumevanje.
I zaista, zato bi se bilo ta etiketiralo kao suvino? Kao prvo i prvo, zar srce mora
da iskljuuje svesnost? Zar nadahnue ljubavi obavezno mora da nas uini nesvesnim? I
kao drugo, mora li svesnost da zaobilazi ljubav, bliskost i poverenje?
S: Obinim ljudima...
Sah: Zar sam ja neobian?
S: (smeh) Htela sam da kaem da ljubav ljude ini nesve-snijima, a da ih svesnost -

onoliko koliko ja mogu da primetim - ini hladnima, previe distanciranima.

Sah: Takozvana ljubav je lepa, dok je istinska ljubav vidovita. Ljudi samo priaju. Ko moe
da voli? Kako da voli? I ime? Subjekta nema, pa odsustvo pria o ljubavi. Drugom
odsustvu te reci laskaju, pa ono, kao zahvalna dolina odjeka, uzvraa istom merom. Da li je
to ljubav? Ne. To je samo mala, bezazlena igra hormona. Naravno, kasnije doe i do
takozvanog prijateljstva.
Kad svesnosti nema, mehanizmi kolo vode.
S: Razumem ta hoete da kaete, ali se jednostavno plaim da u to poverujem.
Sah: Nemoj da veruje. Uvek prvo proveri. Ljubav je vrhunac, istinski kre endo ljudskih
mogunosti, zar ne? - a svako sebi uzima za pravo da moe daje oseti ili ispolji.
S: Rad na sebi nita ne iskljuuje?
Sah: Ne. Ni ljubav ni svesnost.

Postoji put srca, put volje i put svesnosti. Ali postoji i put celovitog bia, put
kreativnosti: svesnost, volja, srce.
S: Primetila sam da se veina ljudi koji su vama bliski, bavi nekom umetnou: slikarstvom,

fotografijom, baletom, muzikom. Da li je kreativnost, tj. put kreativnosti, ne to to ima

veze sa umetno u?
Sah: Obino se kreativnost povezuje sa talentom, i krajnje je vreme da se ta dva pojma
odvoje.
Ako je ovek umetnik, on jeste talentovan, ali ne znai da je automatski i
kreativan. Talentovan ovek ne mora da bude kreativan - moe, ali ne mora - a kreativan
ovek ne mora da bude talentovan, niti umetniki nastrojen.
Kreativnost je strahovito redak kvalitet, ba kao i ljubav. Obe su se reci izlizale
usled nestrune upotrebe. Iz neznanja, mi sve zloupotrebljavamo - i pojmove i ljude.
Kreativnost je sposobnost totalnog ispoljavanja sebe. To ispoljavanje, dakle, ne mora
se nuno svesti na umet-nost. Vodoinstalater moe da bude kreativan, pesnik ne mora da
bude kreativan. Kreativnost zavisi od kvaliteta i celovitosti bia, a ne od vrste posla. Ako je
vodoinstalater potpun, inilac je umetnost, ne in. Ako je pesnik neprisutan i mehanian
dok stvara, delo moe da bude umetnost, ali ne mora inilac. To je neto to je neophodno
razumeti. Kad se malo bolje pogleda, razlika izmeu zanatstva i umetnosti postaje vrlo
oigledna.
Ako me, zbog intenziteta prisutnosti, moje vlastito delo oplemenjuje, ucelovljuje i
budi, to je kreativnost. Nije vano, uopte nije vano ta radim - da li cepam drva,
dirigujem filharmonijom ili prenosim dakove - ako sam poeo da se dovr avam, sve mi
pomae u tome, svaki in me trezni, svaka situacija produbljuje.
Pre dve godine, seam se, posmatrao sam jednog parketara dok je radio. Bio je sav
u poslu, nije dizao glavu ni za sekund, potpuno predan vlastitom delu. To je bilo ne to
najlepse to sam video u poslednje vreme. ovek je satima radio ne oseajui, ini mi se,
ni glad ni e, ni isparenja lepka, ni zaguljivost u prostoriji. Pola dana mi je proteklo kao
pet minuta. Bio sarn zahvalan ivotu to me je doveo u situaciju da vidim ta je potpunost na
delu. To postavljanje parketa je bilo neto vie od poezije, neto vie od muzike, nosilo je
peat bia u sebi, peat oveka koji nikada, moda, za kreativnost nije ni uo, mada je
kreativnost bila sve to sam tad video.
Kada radi ono to ume, to je zanat, ali je umetnost voleti ono to radi, ma ta to
bilo.
S: Znai, da bih bila kreativna, ja samo treba da postanem celovita, zar ne? Nije bitno ta

inim...

Sah: in, svakako, nije mnogo vaan, ali biti istinski kreativan prilikom bilo koje aktivnosti
je strano velik zadatak, skoro nemogu. Prvo moramo da postanemo eli u onome to
volimo, a zatim, ako postanemo eli (sami po sebi), ce-lovitost e biti prenesena na svaku
delatnost.
S: Da li je potrebno ne to prevazii da bi se kreativnost prenela s inioca na in?
Sah: Nije potrebno, ve je neophodno prevazii mehani-nost.
Dau ti primer. Ti si se, od roenja do danas, okupala barem osam hiljada puta.
Koliko puta si bila svesna onoga to radi i one koja radi?
S: (smeh) Da budem iskrena, samo jednom... i to kad sam pustila vrelu vodu umesto

hladne.

Sah: Kupanje - pranje kose i tela - znai, u potpunosti je mehaniki in. On od mene ne
zahteva ni minimum prisutnosti, no ako ipak, i pored svih ometajuih procesa, us-

pem da zadrim svesnost, biu oi en i spolja i iznutra. To je poetak rada na

kreativnosti. Zato? Zbog toga to unosi kvalitet bia u taj krajnje prozaian in kao to
je kupanje.
To jeste poetak (rada na kreativnosti), ali od poetka sve poinje.
S: Mislim da sam tek sada shvatila smisao vaih reci. Ponekad i sama imam potrebu da

ne to napi em ili naslikam, ali se zaustavim zbog uverenja da sam netalentovana. Da li da

te impulse sprovodim u delo, bez obzira na objektivan talenat, ili da odustanem?
Sah: Samo pii, slikaj, izraavaj se na sve mogue i nemogue naine. Nije vano da lije
tvoje delo umetnost ili nije.
Seam se mladia koji je, u vreme kada sam ga upoznao, toliko mucao zbog
nesigurnosti da nije mogao ni jednu jedinu reenicu da sklopi bez dve, tri sinkope. Danas
peva na sav glas, izraavajui se brzo i okretno kao Zen majstor. Kad bi ga upoznala,
pomislila bi daje takav roen - kao kombinacija Nusrat Fateh Ali Kana i Bodidarme.
Samo nemoj da se poredi s drugima. Svaki ovek je poreenjem toliko
isfrustriran da nastavlja da se osujeuje ak i onda kada ga okolina podrava.
Kreativnost je, u sutini, protonost, ona krajnja ne-inhibiranost, sloboda da se
manifestu]emo kao celina. Nema, zaista, nikakvog razloga da se brine.
Diemo, ivimo, jesmo - ako to iskoristimo za razvoj svih svojih potencijala, na ivot
je ispunio svoju svrhu. Ako iskoristi postojanje da bi prona la sebe - samu su tinu
postojanja - ivot e onda imati na koga da bude ponosan.
S: Sutina kreativnosti je u meni?
Sah: Da, ali vanije je to da ti sama moe da bude vrhunac kreacije.
S: Ne razumem.
Sah: Svaki ovek koji spozna sebe je vrhunac kreacije. Put kreativnosti je put
samospoznaje. Mi se, duhovnim naporom, samo prividno stvaramo jer ne nastajemo
spoznajom. Ti ve sada jesi ono to si - to niko ne moe ni da ti oduzme ni da ti
pokloni. Ti to jesi, ali ne zna da jesi. Zato se i trai. Rad na sebi znai: doi do
onoga to jeste. Tada zna onoga koji jeste, i vie ne mora miljenjem da nagaa
niti verovanjem da oblikuje ono to ti se uini da jeste ili da nije. Tada ivi to to
jeste, ili ako hoe, to to jesi.
S: Da li je to to mi sada govorite konani cilj puta kreativnosti?
Sah: Konani cilj puta stvaralatva nije stvaranje nego razotkrivanje Tvorca.
S: Da li je to Bog?
Sah: Recima samo stvara drugi objekat, ne razotkriva sutinu subjekta.
S: Da lije to sopstvo, atman, dua?
Sah: I dalje samo stvara reci, zaboravljajui razotkrivanje. Rekao sam ti da je cilj
puta kreativnosti razotkrivanje Kreatora, a ne stvaranje pojmova kao to su
"Bog", "dua" ili neto tree. Prirodno je da sve to uje odmah
konceptualizuje, ali barem budi svesna da je koncept samo koncept - nita vie,
nita manje. Um je u stanju da neumorno fabrikuje sve vrste spiritualnih
koncepata, ali ne moe da spozna ono oko ega je koncept stvoren. Um nije u mogunosti
da razume stvarnost, tu konanu jstinu. Moe da misli o njoj, da stvara teorije, da
objanjava, analizira, studira, opisuje, ali, zaista, ne i da spozna.

Svako ko pokuava da ono Neizrecivo shvati umom, lii na pralju koja hoe da iscedi
platno uporno ga drei ispod povrine vode.
S: Rekli ste, na poetku, da je put kreativnosti neto to u sebi spaja i svesnost i srce i

volju. Da li svi polaze od, recimo, volje, ili, ako je uenik izrazito emocionalan, moe da
pone od srca?
Sah: Put kreativnosti uvek poinje od svesnosti. Ako naui da ispravno - bez
interpretacija! - posmatra sebe, primetie da, iako si do maloas verovala da ima volju,
poseduje samo inat, ambicioznost (usled nesigurnosti), samovolju, tvrdoglavost, svojeglavo
ponaanje, ratobornost itd, ali ne i volju.
S: Pretpostavljam da, kroz posmatranje, ovek shvati da, ma koliko verovao u to, nije ni

za put srca.

Sah: ovek jednostavno nije opremljen za takav put. Sentimentalnost, idealizacija,

fanatizam, deficit inteligencije, emocionalizovana seksualnost, sklonost fantazijama, dobrota iz nemoi, odigravanje plemenitih uloga, psihika popustljivost (tj. sugestibilnost) ili
samopopustljivost (tj. raz-maenost) nemaju nikakve veze sa autentinom oseaj-no u
iako se vrlo esto takvim predstavljaju. Sve su to samo slabosti, mehanizmi, ili ak
bolesti koje se radom na sebi objektiviziraju i prevazilaze.
S: Da li ljubav ima veze sa oseanjima?
Sah: Posredno da, sutinski ne.
S: Kako?
Sah: Ljubav moe da se izrazi preko oseanja, kao i glas preko telefona, ali kao to telefon
nije glas, tako ni ljubav nije oseanje.
Ljubav je puls ivota i da bi se taj puls ojaao, ovek mora sebe da oivi.
Nesvesnost nas sve podjednako mortifikuje. Mrtvi ljudi pod ljubavlju podrazumevaju emocionalnu ili seksualnu reaktivnost, a traiti takozvanu ljubav kroz takozvani seks isto je to
i traiti auto-delove u pekari.
S: Razumem.
Sah: Put kreativnosti je jednostavan, ali teak, jer zahteva napor, a ne izbegavanje istine
razgovorima o istini.

ODBACITI SUVINO

Sagovornik: Moe li ovek sam da izabere koji mu spiritualni put najvie odgovara, tj. koja

je duhovna disciplina najkorisnija za njega?

Sah: Moe, ali problem je u tome to ono to mu odgovara uop te ne mora biti korisno za
njega. Isto tako, ono to nam je najkorisnije moe nam biti neodgovarajue. Kako da
znamo - ako ne znamo? U svakom sluaju, mi moemo iz kune apoteke nasumice uzeti bilo
koji lek, ali bez znanja o medicini, to je uvek rizian potez.
S: Ali ako znam da ne znam, onda ne znam ni ko je onaj koji zna, zar ne?
Sah: Tano. Nita ne zna, nita ne vidi, a tvoja statinost spontano puta korenje, inei
te vremenom sve stabilnijim u tom neznanju, ili slepilu, svejedno.
Pre sedam, osam godina jedan bramin iz Bombaja -inae veliki po tovaoc Isusa i
Sidharte - pitao me je ko je, po meni, najvei svetski uitelj.
"Strah", odgovorio sam.
Pred strahom se svi ponaamo kao slepi obozavaoei, krotki i posluni. Ako strah kae
"stani", ovek se ukopa u mestu bez razmi ljanja. Strah nema Jevanelje, strah ne
poseduje nikakve svete spise, ali su ljudi njime prosto opinjeni.
Biti neustraiv znai ne odlagati. ovek mora da ide ka sebi po svaku cenu. Bolje je
izgoreti u poku ajima da nae svetio nego ostavljati iza sebe sluzav trag, kao pu.
Jednostavno, ti ne moe da vidi ko vidi, a ko ne vidi, ali ako eka gubi sve, ne
dobijajui nita.
S: Da li to znai da treba da prema uitelju gajim apriorno poverenje?
Sah: Ako si iole objektivan prema sebi, videe da nema ta da odgaja ! ovek nema
poverenja jer, iskreno govorei, koliina straha daje nam samo jednu mogunost:
apriorno podozrenje. Poverenje je: iveti smelo, slobodno, ne po diktatu straha ili pod
reimom predubeenja.
Ljudi koji su zainteresovani za duhovni razvoj uglavnom su konvencionalno hrabri.
Oni hoe sve da dobiju, a da ne izgube nita. Priaju o rtvovanju statinosti, ali se dre
poznatog. To dovodi do zaista smenih posledica. Kad god uitelj pokloni isto voe oveku
s prljavim rukama, rezultat je bol u stomaku. Svi znamo koje posle kriv.
S: Da li se kroz spremnost za rtvovanje statinosti prove-rava uenikova zrelost?
Sah: Nije u pitanju zrelost nego nivo razumevanja. Da je uenik stvarno zreo, on u
odbacivanju suvinog ne bi video nikakvu rtvu, ne bi osetio ni trunku patnje ili straha. Zre-

lost je veoma dalek cilj - mi radimo samo na jaanju razumevanja, to posredno utie i na
sazrevanje.
rtva se ogleda kroz to to se ne dri panino za vlastite predstave o sebi,
meuljudskim odnosima i ivotu samom po sebi. Ljudi vole velike reci i glamurozne najave,
ali nisu skloni da se istinski suoe sa vlastitim neznanjem. ak i kada daju obeanja, ona su
pre izgovor ili posledica situacionog pritiska nego jaka, stabilna, ljudska re. Osloniti se na
takva obeanja isto je to i osloniti se na povrinu vode.
S: Da li moete da mi za to navedete neki konkretan primer?
Sah: Ispriau ti priu, a primere e moi i sam da pronae.
Kad je ugledala izgladnelog vuka kako joj se pribliava, divokoza se u dva skoka
popela na visoku i nedostupnu stenu.
"Sii slobodno", ree joj vuk, "ionako sam prestao s ubijanjem. Ako sie,
obeavam ti da te neu pojesti."
"Sigurno?" promuca uplaena divokoza.
"Obeava?"
"Nego ta", pokroviteljski e vuk, "kraj mene si sigurna k'o pored roene
majke."
Meutim, im se spustila sa uzviice, vuk joj je bez odlaganja zario zube u grlo.
"Ali", promuca divokoza izdiui, "obeao si da me nee povrediti!"
"To
da",
nasmeja
se
vuk,
"ali
ti
nisam
obeao
da
u
prestati da laem."
Mi smo rtva vlastitog straha od rtve, i ako nam to ne postane jasno, na
ivot e promaiti sopstveni smisao.
S: ta se deava sa onima koji su uporni u svojini racionalizacijama?
Sah: im shvate, tj. im im uitelj praktino dokae daje kroz rad samozavaravanje
neostvarljivo, ljudi onda obino odustaju i trae adekvatnije sklonite.
Kada je ovek hipnotisan statino u, on onda uop te ne primeuje apsurde
vlastitog ponaanja, razmi ljanja ili reci. Seam se osobe koja se strano branila od otvaranja pred drugima - priam o neophodnosti uzajamnog otvaranja! Takoe, kad god bi
joj neko skrenuo panju na taj ozbiljan problem, njen odgovor je bio kategorian: "To je
samo tvoj problem."
S: Kako vi to objanjavate?
Sah: ovek se boji svega onog to moe da mu ukine strah. Zbog toga je strah statinost.
iveti statino znai sluati sugestije straha.
S: Moda je to posledica naeg nedovoljnog razumevanja. Da li se rtva ini zbog vlastitog

napretka ili neeg, tj. nekog drugog?

Sah: Tvoje pitanje je posledica nedovoljnog razumevanja. Kad slepac rtvuje slepilo,
za to to ini? Zbog drugih ili zbog sebe? I kad vidi rezultat, smatra li odbaeno rtvom?
I moe li, nakon promene, ponovo da postane sluga poznatom?
U duhovnom radu se ni ta ne ini zbog nekog drugog. Naprotiv, sve to ini je
zarad sebe samoga, a od posledica tvog samoprihvatanja svi imaju koristi. Svea ne moe
da upali sebe samu - potrebno je prisustvo upaljene svece, Meutim, kad svea primi
plamen, ona ne sija da bi sebe obasjavala. U tome je i sav paradoks i sva lepota duhovnog
rasta.
Uitelj ti prua samo mogunost da izgubi sve ono to te spreava da ima sebe.
On ti nita ne daje, jer sve to

je vredno ve je u tebi, ali ako ti ne otkloni slepilo, ti onda nee videti tu jasnu injenicu.
rtva, ili preciznije, takozvana rtva, nezaobilazna je u radu na sebi, zbog toga to
uenje zahteva disciplinu. Dakle, moramo da odbacimo suvi no: mehaninost. Samo to. Sve
ostalo je samo odjek nesvesnosti. Psihologija umiruje odjeke jer ne dopire do glasa. Rad na
sebi zaustavlja toak psiholo ke uslovljenosti i, posledino tome, odjeci prestaju.
Mi smo zatvoreni strahom od otvaranja, jer otvaranje je uvek rizik. Ispred
nezakljuanih vrata moe da se pojavi i prijatelj i razbojnik. Ko je sposoban da predvidi
posledice? Krik jelena uju i srna i jaguar, i nikad se ne zna ko e prvi da se odazove.
Ali, bez obzira na sve, ko moe bilo ta da primi ako je sam po sebi blindiran? Izvestan
rizik ne moe da se prenebregne. Upustiti se u rizik, to znai biti spreman za uenitvo.
S; ovek koji rtvuje svoju volju postaje uenik, zar ne?
San: Ne, nego idiot. Staje to to poseduje? Volja ili samovolja (kao oponiranje svemu to
prolongira san)? ovek koji ima volju stekao ju je iskljuivo zbog rtve. rtva nije
odbacivanje volje nego odbacivanje tereta straha. Mi samo menjamo terete koji nas ine
statinim, ali kad prihvatimo teret uenitva, tek tada dolazi da promene. Ne menjaj teret, nego se dri tereta koji te menja.
Strah je potpuno neopravdan. Nespremni ljudi su sujetne kukavice; plae se svega i
svaega, a strah im prua uverenje da oni imaju neto vredno u sebi. ak i da hou da
opljakam prosjaka, ja to jednostavno ne mogu. ta da uzmem? Dakle, mi projektujemo
podozrenje na "pljaka e" i tako umirujemo strah od ontolo ke nema tine. Imamo oseaj
da smo ugroeni spolja njom opasno u, a ta projekcija nam samo neprimetno raspiruje
oseaj unutra nje opasnosti.
S: A ta je sa ljudima koji se u potpunosti slau sa vama?
Sah: Kad god somnabulista uje injenicu, on je u stanju da se sloi sa njom, ali ne zbog
toga to prepozna vrednost izreenog, ve zato to se to slae sa njegovim prethodnim
uverenjem. Uitelj zbog toga mora da bude protivrean, kako bi obeshrabrio one koji ne
razumeju da ne razumeju.
S: Zar to ipak nije manipulacija ?
Sah: I injekcija protiv bola je bol. Izmanipulisan vlastitim mislima, ti si prisiljen da misli
da razume, ali, u jedno moe da bude siguran: ako nema koristi od onog to razume, to
je onda nerazumevanje, a ne razumevanje! Ako zna da je kriticizam ispoljavanje
mehaninosti, a ipak i dalje u svemu pronalazi manu, ti onda samo misli da zna . I sad,
ta da se radi? Kako da zaustavimo manipulaciju nesvesnog? Svesnom manipulativnou.
Uenik je slian tigru sa trnom u api. Uitelj hoe da izvadi trn, ali tigar
jednostavno ne moe da razume smisao njegovog prilaska. Zbog toga mu se uitelj obraa
polako i direktno, smirenim glasom i da bi do ao do trna on mora da umanji strah zveri
koja, bukvalno, titi uzrok bola branei se od spasioca.
Da li ti misli da razume ? Jesi li ti spreman za vaenje trna neznanja? Ili e
itav svoj ivot provesti kao hroma zver?
S: Da li bi mi joga pomogla u mojim poku ajima da spoznam sebe?

Sah: Ako bi se bavio jogom, ne. Ako bi se bavio sobom kroz jogu, da. Joga je pomo u
samospoznaji ako si zaista uenik, ali ako oekuje pomo od neeg spoljanjeg - joge,
tantre, sufizma - imitirae ideal ne menjajui se. Sreo sam na hiljade dobrih i neupuenih
ljudi koji su mislili da su nali raj, ostvarili smisao ivota, iako su u stvarnosti samo kupili
ulaznicu za mentalni Diznilend.
S: Nova terminologija esto moe da ubedi oveka da se promenio. Moj prijatelj kae da

uitelj koristi reci da bi oveka doveo do onoga to ne moe recima da se prenese. U

susretu sa vama on je osetio ono neizrecivo: iza rei.
Sah: Tvoj prijatelj se napio sluajui me, i sad veruje da je trezan. Otrezniti se, to znai
sluati, sluati celovito, zrelo, paljivo, bez subjektivnosti - ni "za" ni "protiv". Ako ti se
dopada ono to slua , ti kae da je to istina; naravno, lae svako ije ti se reci ne
dopadaju. Kako moe da zna ko je u pravu ako se sa izreenim slae po mehanikim
kriterijumima? Tvoje slepo "da" postaje slepo "ne", i obrnuto, ali do istinskog vienja ne
dolazi. Zbog toga ljudi tako slobodno i nehajno menjaju vlastite principe, stavove, miljenja
- i nita ne primeuju.
S: Zasto je ljudima toliko stalo da budu u pravu?
Sah: Tebi je svejedno?
S: Ne, nije.
Sah: Postavi onda pitanje na ispravan nain.
S: (pauza)... Zbog ega je meni stalo da u svakoj situaciji budem u pravu?

Sah: Zato to ne zna. Dokle god mora polemikama da proverava sebe i da sebi dokazuje
ispravnost svoje take gledi ta, budi siguran da ne zna .
Kad autentian ovek govori kako stvari stoje, kad iznosi injenice, on uopte nema
oseaj daje u pravu ili da grei. On zna i, samim tim, ne moe da se proverava. Istina koju
iznosi toliko mu je oigledna da mu istina sama zabranjuje da oko nje pravi larmu.
S: Da, poinjem da shvatam...
Sah: ... a sa shvatanjem e zavr iti kad konano i upa iz sebe taj trn neznanja, kad
bude skupio hrabrost da odbaci sve, sve stoje suvino.
S: Kako?
Sah: I tvoje pitanje je suvino...

IDENTIFIKACIJA JE IVOT KOJI JE ZA OVEKA

SMRTONOSAN

Sagovornik: U emu je osnovna razlika izmeu potiskivanja i prevazilaenja problema ?

Sah: U svesnosti. Ako sam svestan odreenih pojava u sebi, i ako ih prihvatam bez
obzira na stav okoline, te pojave, ma kakve one bile, nee biti potisnute, tj. ojaane, nego
e njihov uticaj na moj ivot vremenom biti sve manji. Ako doe do potiskivanja, rezultat je
sve vea psihika napetost i nestabilnost nervnog sistema, a to me nikuda ne vodi.
S: Potiskivanje nije re enje problema, zar ne?
Sah: Potiskivanje je osnaivanje problema, nikada reenje. U stvari, samo potiskivanje je
problem. Ali zato mi uopte potiskujemo? Zbog ega nam je tako teko da prihvatimo sebe
u potpunosti?
Ljudsko bie se razvija kroz oponaanje. Ono ne ui - njega poduavaju. Po to
pojedinac u svakom smislu zavisi od mno tva, kroz takozvanu edukaciju on je prisiljen da
se prilagoava i da po psiholo kom profilu postane nosilac tuih vrednosti. To je uslov da
bude prihvaen. to bolje funkcionie u drutvu, to manje ivi sebe.
ovek podraava karakteristike sredine u kojoj se nalazi i tako dosledno preslikava
njenu nesvesnost. Da bi bilo ko bio prihvaen od strane mnotva on mora da izgubi
jedinstvenost i da, hteo - ne hteo, postane mnotven. Zavisnost je osnovni zamajac tog
ontolo kog sunovrata. Posle par decenija, oveka kao individue jednostavno nema. Dobili
smo "trbuhozborca": pojedinac otvara usta, a dru tvo govori.
S: Kako mi to gubimo sebe? Kako uop te dolazi do pojave tog sutinskog problema -

samopotiskivanja?

Sah: Ja ne znam ta je dobro, ne znam ta je korisno, ne znam ta je vredno, a svi oko

mene smatraju dobrim, korisnim i vrednim ovo ili ono. Zbog toga to ne znam ta je ta - a
ve sam nauen da elim da me ele, da volim da me vole - ja naslepo usvajam ponueno,
bez i trunke preispitivanja, iako oseam da proma ujem smisao sopstvenog ivota,
udaljavajui se od sebe velikom brzinom.
Kada bi po svaku cenu ovek i ao na to da ostane svoj, pre ili kasnije bio bi
odbaen. Dakle, prvo imamo sa-mopotiskivanje, tj. uklapanje u sredinu, a zatim dolazi do
finalne obrade tog nevidljivog ubistva: potiskivanje svih onih elemenata koje sredina ne
prihvata. Vidimo da je podrka potiskivanju strah od osude, strah od odbacivanja i
nepripadanja. Drugim recima, ja dobrovoljno ugu im sebe da ne bih doiveo spoljanji lin,
ja sebe samoga obogaljim da to drugi ne bi uinili, ja poslu no odigravam zamisao svoje
okoline, sve dok ne ponem samog sebe da se bojim, samog sebe da osuujem, sebe
samoga da ne volim. Na kraju, lana predstava dobija laan aplauz, i niko ni ta ne
primeuje - ni oni to tapu ni onaj koji se klanja i zahvaljuje.

Na koji nain prekinuti taj zaarani krug? Ako optui drutvo, ostaje mnotvena.
Ako optui sebe, frustracija se umnoava. Izgleda nam, u prvom trenutku, kao da se
nalazimo u lavirintu i da smo svakim korakom sve dalje od izlaznih vrata. Ako smo nesvesni
ne moemo izai iz lavirinta nesvesnosti.
S: Svesnost je reenje.
Sah: Da, jedino svesnost. Svesnost je strahovito vana. U to nas svakodnevno ubeuju oni
koji je nemaju.
Svaka tvoja reakcija na drutvo te podru tvljava, a ne ujedinjuje. Cilj je
ujedinjenje sa samim sobom, a ne sukob sa sredinom. Spolja nji rat ne moe da bude put u
unutra nji mir.
Do prevazilazenja psiholoke razuenosti nee moi da doe, rad na sebi nee moi
da otpone sve dok ti sama ne razume da si, zbog zavisnosti i straha, postala puki
portparol socijalnih mitova, prepla eni i zbunjeni rob sredine. Ako to nije tvoje oseanje,
tvoj uvid, tvoje razumevanje, zveckae okovima tuih vrednosti i sanjati san o slobodi.
Nee moi da ostvari svoje snove sve dok se ne probudi ! Muie se u snu nastavljajui
da reira sopstveni ivot po preporuci globalne spavaonice u kojoj sanja da ivi.
Autentinost je nedostupna somnabulistima.
S: Nije mi do kraja jasna jedna stvar... zbog ega bi autentian ovek uopte bio odbaen i

osuen od strane biio kojeg drutva?

Sah: Pitaj razapetog Isusa. Pitaj obezglavljenog Suhravardi-ja, otrovanog Sokrata,

iskasapljenog Halada. Drutvo je svakog od njih proglasilo opasnim po vlastitu stabilnost.
Oni su simbolisali sve to dru tvu nedostaje, i premda nijedan uitelj ne zagovara prevrat
i revoluciju, drutvo ih ili ignorie ili ekskomunicira. Zbog toga je jedan od uitelja govorio:
"Nisi realizovao sebe sve dok te hiljadu pravovernih, po tenih i dobroudnih ljudi ne
proglasi ili za avola ili za prevaranta ili za luaka. Ako ima prijatelje oko sebe, to je
pouzdan znak da lae, jer ako ljudima govori istinu, kako onda moe imati prijatelje?"
Masa opijena snovima, ne moe da toleri e onoga koji sam prevazilazi zadate idole, zadate
vrednosti, ivot koji mu se namee.
S: Da li je svaki autentian ovek pretnja za stabilnost dru tva?
Sah: Ako je pretnja, onda nije autentian, ali je problem u tome to ga okolina doivljava
kao pretnju jer je definitivno drugaiji. im ne pristaje na kompromis, izdvaja se, iako to
ne eli. Kad svinji pokloni biser, ona kae: "Lii na ir, ali je bezukusan." Kad god
razmiljamo kroz vladajue mentalne matrice, mi moramo da ne razumemo onoga koji nam
govori da sebe ne razumemo. Otuda nesporazum.
S: Ali drutvo kae da su takvi ljudi opasni zbog toga to indoktriniraju druge.
Sah: Naravno. Za dru tvo je indoktrinacija sve ono to se ne slae sa svakodnevnom
indoktrinacijom od strane te iste sredine. Pastir govori ovcama da ne naputaju njegovu
blizinu jer e ih vukovi zaklati. Da li je pastir sam po sebi vegetarijanac ili kolja? to pre
to shvati, to e lake odbaciti nametnutu udnju da te bilo ta ili bilo ko prepozna kao
nosioca dozvoljenih vrednosti. Takoe, shvatie da je medenica na ovnu za klanje
nepodno ljivo slina medalji oko tvog delikatnog vrata.
Ti si nalik praznoj sobi. Vaspitanjem, u tebe unose mehanizme koji su korisni za
ivot u zajednici, i svaki mehanizam je, simbolino, jedan odevni predmet. Na kraju, ti

postaje garderoba, prostorija u kojoj su pohranjeni svi elementi "ponaanja" - ak se ni

ne prepoznaje bez uvaspi-tane konfekcije, a kada te, nekim sluajem, situacija ogoli, ti
nema oseaj da realizujes integritet nego da gubi identitet.
Vezan si uvek za ono to nisi jer niko ne moe da bude vezan za svoju pravu
prirodu. Moe da bude ono to si, ali ne i da se vee za to. Poistoveenje je korisno za
funkcionisanje i pogubno za ivljenje. Takoe, moemo to i preciznije da kaemo:
identifikacija je, za oveka koji se poistoveuje, ivot koji je po njega smrtonosan.
Kad god si poistoveen, prisiljen si da bude u vremenu - ili se sea ivotnih
iskustava, ili ih planira . No jedno je sigurno: moe da ivi jedino sad. ivot je sada; ne
"jue", ne "sutra". Ako si vezan za ono to se dogodilo, nisi iv. Nisi iv ni ako misli o onom
to se jo uvek nije dogodilo. Ako si u prolosti, ti si sentimentalni le, a ako si u budunosti,
ti si mrtvac koji se nada. "Sada" je jedini egzistencijalni trenutak. Biti u "sada" je
pogrean izraz; ako nisi u "sada" ti ne moe da bude. "Biti", to znai "sada". "Jue" je
smrt, "sutra" takoe.
Dokle god su identifikovani, ljudi ive svoje male privatne smrti, a gubitak fizikog
tela predstavlja samo transfer iz privatne u univerzalnu smrt. Mi ivimo sopstveno
nepostojanje jer smo poistoveceni sa svim onim stvarima koje nam uskrauju ivot.
Velianstveno je biti iv, ali je za beg iz smrti potreban uvid: "Ja ne postojim ako ne
ivim sebe." U su tini, borba za sebe je borba za ivot, doivotna borba. To je rad na sebi.
S: Da li ovek moe da oivi sebe ako ne radi svesno na sebi?
Sah: Rad na sebi je svesni napor. Bez svesnosti ovek moe da se automatizuje, ali ne i da
se oivi, tj. osvesti. Moe li riba da pliva kroz led?
S: (smeh): Ne moe, naravno.
Sah: Moe li svesnost da propliva kroz utabanu nesves-nost?
S: Da, suvino pitanje.
Sah: Demehanizacija - ili rad na sebi - je svesno prevazi-laenje svega to nas umrtvljuje:
identifikacija, misao, mehanizmi, automatsko pona anje, predubeenja i tako dalje. Niko ti
nee pokloniti slobodu ili prosvetljenje ako se ti sama ne seti da si u zatvoru vlastite
nesvesnosti. Ti sebe moe da oslobodi samo ako uvidi da si bila rob socijalnih ideja
nezavisnosti, i ako nikoga ne okrivi za svoju privatnu smrt. Ako dru tvo smatra za
grobara, jo dublje e se ukopati u nepostojanje. Tebe je sahranila tvoja nesvesnost, a ne
sredina u kojoj ivi. Stvarno je glupo optuiti drugoga ili druge za ono to smo sami uinili.
S: Da li to znai da produavanjem tog procesa poistove-enja samo ojaavam

mehaninost?

Sah: I da i ne. ovek se poistoveuje zato to je nesvestan.

Seam se reakcije nekog oveka pri diskusiji o kvalitetu nemakih i amerikih
automobila. Kad je njegov sagovornik rekao da su nemaki automobili trajniji od amerikih,
ovek je hteo da se zbog tog stava fiziki obrauna. Kada smo nesvesni sebe, moe nam se
desiti da se poistovetimo i sa detroitskim elianama.
Mi usavr avamo svoju mehaninost pona ajnom, psiholo kom i verbalnom nesvesno u.
Stvari rastu, tehnolo-

gija se razvija, a ovek ili stagnira ili retardira. Jedina konstantna stvar u oveku je
totalnost njegovog samozaborava. Nauka je postala Guliver, naunici su ostali Liliputanci.
Poistoveenost se prekida svesnou, a ne reakcijom na drutvo. Da bi mogla da
pone da se raspoistoveuje , ti mora preuzeti odgovornost za sebe. Bilo kakav sukob sa
okolinom je glupost, peat nesvesnosti, ili beg od preuzimanja odgovornosti. Ujedinjenje sa
sobom ne poinje otce-pljenjem od drutva.
S: Zar okolina nije ta koja podrava sve ono to ja nisam?
Sah: Drutvo odjekuje, ali ti si glas. Ako ti ne podrava sopstveno nepostojanje, drutvo
nee moi da te sahrani.
Autentinost ti je dostupna sada, ovde, tu, a ne tamo, ne sutra. Nepostojanje, to
nerazaznavanje sebe samoga moe odmah da se prekine. To su dve susedne prostorije, i
samo te vrata dele od slobode.
S: Strah mi izaziva kolebanje, iako mi je potpuno jasno ta je to to mi izaziva strah.
Sah: Kada iz te sobe nepostojeeg krene u drugu sobu, u sebe samu, ne budi neodluna.
Ako si otvorila vrata, ne premiljaj se previe; ili ui ili zatvori vrata, ali ne stoj kod
dovratka. Drugim recima, ili radi na sebi ili nastavi da bei od sebe. Ako se koleba kraj
otvorenih vrata ubie te promaja.
Seam se jedne plemenite gospoe koja je, iako doktor sa velikom reputacijom,
hranila sve pse i make lutalice iz bolnikog kruga. Njene kolege se sa tim nikako nisu
slagale, ali je ona, ne obazirui se na kritike, nastavljala da ivotinjama donosi hranu. Kad
ju je jedan pas sluajno ujeo, kolege su likovale govorei da su sve vreme bili u pravu, ali ih
je ona prekinula jednostavnim recima:
"Ako elite da mi pokaete kako se razlikujem od Vas, ja mogu da Vam kaem samo jedno:
hvala na komplimentu."
S: Da li to znai da pomo i slaganje okoline nisu neophodni?
Sah: ta drugo!?

MILJENJE ODLAE PROMENU

Sagovornik: ula sam da esto koristite re "razumevanje", pa sam u jednom trenutku

pomislila da je razumevanje, u stvari, neka nova vrsta miljenja.

Sah: Misaono uobliiti neto ne znai stvoriti neto mislima.

Spoznaja moe da bude mentalno artikulisana i, ako se misli pretvore u reci,
prenesena u spolja nji svet. Misaona postavka i logino izno enje izvesnih uvida ne znai
da su misao i logika otac i majka razumevanja.
Razumevanje nije proizvod misli, ve su odreene misli sredstvo da se bilo koja
spoznaja ili uvid ispolje putem reci. Razumevanje se konkretizuje mislima na unutranjem
nivou, ba kao to se misli konkretizuju recima i tako tiina razumevanja postaje ujna.
S: Zar promena mi ljenja nije uvek posledica razumevanja?
Sah: Razumevanje uvek raskida mehaniki splet misli, pa se samim tim menja i miljenje,
ali je dovoljno i da ovek veruje u ne to pa da zbog toga - iako on sam ostaje istizameni
misao mi lju, umi ljajui promenu. Znai, mi ljenje moe da se konvertuje i zbog verovanja,
zar ne? Promena miljenja moe biti odraz razumevanja, ali i nerazumevanja. Miljenje
odlae promenu. ak i misao o neophodnosti promene takoe odlae promenu.
S: Situacija mi se ini bezizlaznom...
Sah: ... i ako oseti tu bezizlaznost celim biem, iskreno i odvano, i ako ostane usred
svega toga prisebna i tiha, istog asa e razumeti da nema odakle da se izae - bila je to
samo misao o tome da si zarobljena u neemu!
Sloboda uma je sloboda od uma. Kada se ostvari sa-mospoznaja, misao tada spontano
nastaje, spontano prestaje. Pojavi se misao o ropstvu, i proe. Pojavi se misao o
osloboenju, i proe. Ni prva ni druga misao ne ostavljaju traga u umu, ne pretau se u
misaonu reakciju na mi ljenje, ne postaju delo ili nova zamisao. Iza misaonog toka nema
entiteta koji kontrolie i koi misli. Kad je um osloboen od neznanja, ni ta nije ne to
drugo, ni ta nije ne to vie od onog to jeste.
S: Ali zar ne bi trebalo da mislimo intenzivnije i da snagom miljenja promenimo, tj.

produbimo sopstveni ivot?

Sah: Ne mora da ide u krajnost mi ljenja da bi shvatila beskorisnost mi ljenja, ali tvoja
postavka deluje logino; lii na re enje, i zato ga proputa.
Logika je dobar nain tumaenja stvarnosti, ali samo na nivou logike. ivot nije
logian, i tu za um nastaju problemi. Bez obzira koliko vesto menjala ugao gledanja, dioptrija
logike uvek uveava ili smanjuje. Najee je sama upotreba logike poku aj da se stvarnosti
nametne fiksni koncept, a ivot je isuvi e iv da bi mogao da opstane u

nametnutim okvirima: siunim kavezima misli. Logika je, kao i misao, dobar sluga, ali lo
gospodar.
S: Ne mogu da poverujem u to da je misao neka vrsta unutranjeg neprijatelja. To u meni

izaziva muno oseanje.

Sah: Misao stvara utisak da je ne to vi e od same misli, i tako se trajanje misli produava.
Ne mora da veruje. Pokuaj da vidi sama za sebe. Ako emocionalizuje injenice, nee
moi da ih vidi . Posmatraj vlastite sadraje i doi e do razumevanja.
Misao je prirodna reakcija na stvarnost, ali ako smo u neznanju, misao zamagli
stvarnost. Ona doe i proe kroz um kao vazduh kroz plua. Da sa vazduhom radi isto
to i sa mislima, odavno bi dobila tahikardiju.
Misao nikad ne razotkriva stvarnost, ve je uvek sakriva i deformi e. Primetila si da
je ponekad svet depresivan - kad god ima depresivne sadraje. U nekim trenucima svet je
prosto opinjavajui - kad god radosne misli izoblie percepciju. I sad - kakav je svet?
S: Ne znam. Verovatno nije ni depresivan ni zanosan. Ne mogu da znam kakav je svet jer

je misao tuma svega to percepiram.

Sah: Upravo tako. Misao je oruje koje doe glave svom vlasniku, nikada onome u staje
uperena.
elei promenu, mislimo o njoj. Logika nam sugerie daje za promenu potrebno
vreme. Um istog trena izmilja metodologiju koja bi ubrzala dolazak do cilja. Da bi se
amortizovali postojei konflikti, teorija o spoljanjim (oteavajuim) okolnostima postaje
izuzetno vana. Upotreba opravdavanja za mogui neuspeh unapred se uzima kao ne to
normalno - zbog ekstremno tekih uslova rada. Jedna misao - u itavoj mentalnoj strategiji
- moe biti potpuno protivna nekoj drugoj, ali to se tumai kao prolazna faza ili kao
slabljenje poetne euforije. U poku aju da ostvari promenu, misao, na svu sreu, brzo
gubi snagu. Um polako, ali sigurno odustaje.
U tom trenutku mogua je promena, jer za promenu nije potrebno vreme.
Razumevanje je jedino potrebno! U stvari, as pojave razumevanja je as istinske
promene.
S: Misao odlae promenu...
Sah: Misao odlae promenu. im razumevanje prekine oslanjanje na misao, promena se
neodlono deava. Svima. Uvek.
Isuvie povezujemo miljenje sa razumevanjem. Miljenje je miljenje, a razumevanje
razumevanje, ali dok nemamo razumevanje, mislimo da ne postoji razlika.
Nerazumevanje budi strah od gubitka misli kao oslonca, i tek na dnu samozaborava
shvata da je slamka spasa bila od olova.
Ljudi veruju da kvantitet misli stvara mudrost, to je potpuno suprotno istini.
Mudrost je prosto, isto, nena-porno vienje stvarnosti. Mudrost nije trenutak
prestanka misli, ve prestanak mentalnih reakcija na mentalne sadraje. Misli postoje i
pre i posle razumevanja, ali mudrost je vienje mimo misli. Mudrost, kao vrhunac
jednostavnosti, moe da se izrazi kroz reci koje su ozvuene misli, ali ona nije od misli
niti zbog misli.
Miljenje, koje je linearan proces, namee predstavu da je za promenu potrebno
vreme, jer kao to telo podrazumeva prostor, tako i um podrazumeva vreme. Um je
skladite za sve sadraje tog kontinuuma prostor - vreme, i svaki pokuaj da se bilo ta
promeni menja kvantitet miljenja, ali ne i kvalitet ivljenja. Kad se spozna nemogunost
promene de ava se razumevanje, koje je samo po sebi

promena. Miljenje je horizontala, razumevanje vertikala, i taj krst je krst

ovekove sudbine.
S: ta je u centru krsta?
Sah: Sada.
S: "Sada" kao deo vremena?
Sah: Misao, kao sukcesivna, automatski stvara "jue, danas, sutra", i poto je
nastala iz vremena, sve vidi kao deo vremena. Vrhunac razumevanja uma je
spoznaja da se umom nita ne moe spoznati. Taj bljesak pojednostavljenja
unitava sve iluzije, ne ostavljajui ni pepeo sumnje.
"Sada" ne pripada vremenu. "Ovde" ne pripada prostoru.
Zamisli list papira. Taj list je um ili vreme. Venost je praznina oko papira.
Trenutak razumevanja je trenutak kada arom uvida probuimo rupu na papiru.
"Rupa" je drugo ime za prazninu, pojam koji govori o "nedostatku" papira na
odreenom mestu. Zavisi li ta praznina na papiru od samog papira ili ne zavisi? I da
li je praznina u ravni papira neto to sa njim nema nikakve veze?
S: Ne znam, zaista ne znam. Sve mi je jasno, a nita ne znam.
Sah: Sada je taka preseka horizontale uma verikalom razumevanja. Ne misli o
tome - vidi to!
S: Da li je to trenutak buenja?
Sah: Uvek je sada. ivot je sada. I sad je sada, ali te misli ine nedostupnom. Kad
misao vidi samo kao misao, spoznala si da se i misao deava - ba sada! Uvek sada!
ak i tvoje misli o uspomenama iz davne pro losti de avaju se sada. Nita te ne odvlai
sem misli da si odvuena!
S: Oseam to, nazirem, ali kao da oklevam u razumevanju. Tu je, samo to se nije desilo, ali

se ne deava. Kao da treba da sruim nevidljivi zid...

Sah: Pusti misao da prolazi - nevezanost je sloboda. Ne zaustavljaj se koenjem misaonog

toka. Samo budi bez misli; posmatraj. To je meditacija. Vigjana Bairava Tantra kae: "Ma
gde da ti um luta, unutra ili spolja, upravo tu, to!" Otpusti napor i svaki pokuaj da
razume . Ako hoe da pije vodu spoznaje, otvori dlan uma, ne stezi pesnicu -svaki trud
istiskuje tenost.
S: ta da uinim?
Sah: Uini nita! Nema ta da se uini. Svaki in e dodatno osnaiti misli. Posmatraj - to
nije in. Posmatranje je odustajanje od ue a u prolaznom, odustajanje od injenja. Zuri
u datost bez oekivanja, i ako ne uslovljava stvarnost, ona e te razusloviti.
S: Jesam li ja ta stvarnost koju traim?
Sah: ta drugo? Nita drugo i nisi bila. Nita ne postajemo, samo razotkrivamo. Prosto.
To je buenje; spoznaja koja trajno menja kvalitet uma. Svesnost u tom asu
prolazi kroz vrtoglavu ekspanziju, ali nije teko doi do buenja svesnosti - stabilizacija
budnog stanja je ono to je istinski duhovni izazov. Moda e te to iznenaditi, ali ak ni
buenje, zaista, nije neko naroito postignue. Varnica je kresnula, za trenutak ponitila
mrak, i odmah se ugasila. Mnogi tragaoci, nakon buenja, zapadnu u jo dublji san, jer

varnica, zbog stvorenog kontrasta, ostavlja jo dublju tamu iza sebe. Buenje
prekida san, ali ga ne ukida, kao to ni varnica ne ukida mrak. Tama neznanja
iezava samo pred suncem probu-enja.
S: Da li je buenje poetak promene koja se zavrava probuenjem?
Sah: Ma koliko da se trudimo, ne moemo putem reci da objasnimo neizrecivo.
Probuenje je samo drugo ime za ono stoje nespoznatljivo.
S: ta se deava sa miljenjem nakon buenja?
Sah: Buenje oznaava trenutak kad vidi to to jeste kao to to jeste, bez
obzira da lije "to" misao, oseanje, slika ili ideja. Meutim, ubrzo te mehanizmi
vrate na poetnu poziciju.
S: Ako je tako, u emu je onda smisao rada na sebi?
Sah: U tebi.
S: Ne shvatam.
Sah: ovek se vrati na poetak, ali drugaiji. Ako je pre buenja krenuo ka sebi
kao neznalica, sad kree proi-eniji, svesniji, spremniji. Mehaninost je
smanjena, i njemu je lake da se distancira od sadraja, kako spoljanjih tako i
unutranjih,
S: ta bi mi najvie pomoglo da stvorim jaz? Kako da sebe uinim spremnijom?
Sah: Ako je svesnost dovoljno stabilna, sve ti pomae - ak i ono to te prividno
uspavljuje. Spremna si ako nisi sluga mentalnim reakcijama.
S: Pojasnite mi to... ako smanjim reaktivnost onda sam spremna? ta to znai?
Sah: Kad je Isak Njutn spavao pod drvetom, jedna jabuka mu je pala pravo na glavu. Njemu
je to bilo dovoljno da otkrije zakon gravitacije. To je spremnost.
S: A ta bi, u tom sluaju, bila moja reaktivnost?
Sah: Spava, i jabuka te pogodi posred ela. Ti automatski otkrije sekiru i obori drvo.
Razume ?
S: Da, u potpunosti.

UENJE NIJE U KNJIGAMA O UENJU

Sagovornik: Ako sam vas pravilno razumeo, rad na sebi je spiritualni put koji

pretpostavlja prisustvo uitelja. Odnos uitelja i uenika postoji u svim duhovnim

tradicijama i od pamtiveka se zna koliko je ta veza sloena i neobina.
Svaki odnos podrazumeva izvesnu koliinu bliskosti, i ja verujem da odnos
izmeu uitelja i uenika nije izuzetak iz tog pravila. Samim tim, automatski
dolazimo i do pitanja vere i uzajamnog poverenja, do moguih psiholokih kriza koje
dovode do podozrenja, ponekad i prekida odnosa.
Sve ovo pitam zbog toga to sam zbunjen. Proitao sam mnogo knjiga koje
pominju dotini odnos, upoznao nekoliko uitelja, i sad sam, ini mi se, jo
konfuzniji nego na poetku. Ranije sam bio idealista, i mada nisam bio uenik,
doivljavao sam tu vezu kao neto gotovo boansko, nadljudsko, idealno, neto to
se samo poeleti moe. ini mi se da polako gubim nadu.
Sah: Dobro je. Gubitak nade je uslov za dobitak stvarnosti. Kae da si taj odnos
video kao neto idealno i nadljudsko, to je samo potvrda injenice da nita nisi
video. Ko ini odnos? Ko su uitelj i uenik? Kakva su to bia koja sainjavaju vezu? Jesu
li to ljudi ili medvedi?
S: (Smeh) Ljudi, naravno.
Sah: Za to onda oekuje da i ta bude nadljudsko? ivotinje su prizemnije i zbog toga
realnije. Jedan medved ne oekuje nadmedvedni odnos sa nekim drugim pripadnikom
svoje vrste - zbog toga i nema mnogo nesporazuma u ivotinjskom svetu.
S: Ali zato onda sve duhovne tradicije idealizuju taj odnos? Zbog ega se toj vezi

pripisuju kvaliteti kojih objektivno moda i nema?

Sah: Ko pie te knjige? Ljudi ili medvedi? Ko ih ita? Ko kome ta pripisuje? Ko, na kraju
krajeva, moe da zna koji su kvaliteti tog odnosa ako nikada nije bio njegov deo?
Opis odreenog iskustva ini iskustvo drugaijim od onog to se stvarno desilo.
Samim opisivanjem dolazi do zbrke. Subjektivnost moemo da izbegnemo samo ako primetimo njene pogubne efekte. Ako nita ne primeujemo, ve to neuvianje je rezultat
zbrke o kojoj ti govorim.
ta god da ti se desi, bilo koje iskustvo, je jedna stvar, a njegov prenos putem
reci, ne to sasvim drugo. Sam opis, pri poku aju da se neto pojednostavi, uslo-njava
situaciju. Ako si idealista, ti moe i potpuno prozaino iskustvo recima da uzdigne do
neverovatnih visina.
ovek je nesvestan. Zbog toga i ne primeuje razliku izmeu objektivnog deavanja i
svoje subjektivne reakcije na objektivno deavanje. Poto je, psiholoki, doivljaj dogaaja

trajniji od dogaaja samog po sebi, mi vremenom izgubimo perspektivu, i na kraju se

uop te ne seamo onoga to se objektivno dogodilo. U seanju nam ostaje samo mentalni
ili emocionalni odjek stvarne situacije, i kada nas neko upita za odreeni sluaj iz
ivota, mi mu, po pravilu, prenesemo svoj subjektivni eho, nikada zvuk samog deavanja.
Ljudi su deca koja se igraju "pokvarenih telefona", a subjektivnost uvek pravi "smetnje na
vezama". Zbog toga to sve samo doivljava, oveku se stvarno nita ne deava. Ovim sam
pokuao da ti razjasnim tekoe koje nastaju pri sagledavanju bilo ega, pa i odnosa
uitelja i uenika.
Ta veza je ne to to te ko moe da stane u na e skuene reci, i meni se ini da je
jedini nain da doe do razja njenja sledei: postani uenik. Tada e prestati da
idealizuje sebe, a kada prestane sa idealizovanjem subjekta, objektivni svet e
automatski postati, po prvi put, objektivan, takav kakav jeste.
S: Zar je to tako jednostavno?
Sah: Jo jednostavnije... Meutim, ponovo sve interpretira po svom. Ti misli da e se
sve promeniti time to e formalno postati uenik. Ako si to pomislio, ispravljam se: ni ta
se promeniti nee. Zec moe da se proglasi orlom, ali i dalje ne moe da leti.
S: Pa zar nije uitelj onaj koji me ini uenikom?
Sah: Odakle ti ta ideja? Iz tvojih reci se osea miris celuloze - previe si itao i sada su ti
tue predstave soiva kroz koja sve gleda i imenuje.
Uenik je onaj koji ui, ne onaj kojeg poduavaju. Kada kaem "uenik" ne mislim
"ak". Uenitvo je vrhunac prijemivosti, a aci su ljudi koji hvataju beleke.
S: Izgleda da mi se polako pojanjava ta elite da kaete. Da li to znai da ovek moe

biti uenik i kada nema uitelja, a da formalno inicirani uenici ne moraju biti nita vie od
obinih aka?

Sah: Jo uvek me nisi potpuno razumeo, mada se tvoje ne-razumevanje smanjuje.

Formalna inicijacija u uenitvo ne znai nita - time ne postaje uenik. U stvari,
taj in ti dokazuje da ni ta nisi nauio, jer da jesi, ti bi bio onaj koji inicira, a ne onaj
to se inicira, zar ne? Kad uitelj uvede oveka u ueni tvo, to je poetak poetka. Ti
od tog trenutka prestaje da hvata beleke i poinje da se ui uenitvu. Poto ne zna,
uenje ti daje mogunost da shvati koliko ne zna . Koliina neznanja motivie te da
spozna, a snaga motivacione sile nagriza poetno slepilo. Tako se raste, tako se otvaraju
oi znanja. ovek koji moe da ui doao je do tako visokog nivoa ba zbog toga to je
imao - ili ima -uitelja.
S: Po prvi put ujem da je "uenik" ime za spiritualno postignue. Veina duhovnih

pokreta govori da je uenik onaj koji sledi odreen skup religioznih ili okultnih pravila, i
niim se ne stie utisak da je "uenik" zaista uenik. Da li sam u pravu?
Sah: Tano tako. Ako bolje pogledamo, vidimo samo sled-benike, ake i vernike, ali uenika
nema. Meu svim tra-gaocima, uenik je najrea vrsta.
S: Ko je zaista uenik?
Sah: Onaj koji zna da ne zna; bie spremno za avanturu spoznaje. Ako ima koristi od
toga to si iv, onda si uenik. Ako ti iskustva pomau da celovitije, svesnije i bujnije
izrazi sebe, ti onda ima pravo da se nazove uenikom.

S: Maloas ste spomenuli i nekoliko termina koje laici stavljaju u isti ko s terminom

"uenik": vernik, ak i sled-benik. Hteo sam da Vas zamolim da mi pojasnite te pojmove, i

da mi odgovorite na jedno pitanje: imate li vi sledbenike?
Sah: Sledbenik je onaj koji nekoga ili neto sledi. To moe biti odreeno uenje ili ovek
koji ga zastupa i neto pro-poveda. Poto nigde ne idem, kako neko moe da me sledi? Kada
bih ljudima govorio o svetloj budunosti, kada bih obeavao neko boansko stanje i
upotrebljavao "u, e, e, emo, ete, e", imao bih sledbenike. Ali kako bilo ko moe da me
sledi ako se ne pomeram s mesta? ivot je sada. Ja sam ovde. Gde bih iao? I zato?
Naravno, inicirani uenici mogu u sebi da nose i elemente sledbenitva.
"Sledbenitvo" u ljudima je ono to i od najdivnije duhovne grupe napravi sektu. im se u
ljudskom umu pojavi podela na "mi" i "oni", to je ve sledbenitvo. im pomisli da je uenje
koje si usvojio neto bogom dano i posebno, stvorio si sve uslove da postane sekta. Mnogi
ljudi pate od spiritualnog elitizma, i to je ono to moe da uni ti svako traganje. Ako
umisli da si na ao neto vredno prestaje da trai , ali sam prestanak govori o tome da
si traio utehu, a ne istinu. Kad god ga uteha zaustavi u traganju, ovek poinje da se
ponaa kao nea-firmisani Mesija koji sve ostale ubeuje u svoje stavove. Ko god se s njim ne
slae je neprijatelj istine. Takav ovek se pona a kao pas koji rei na sve sem na
gospodara - vlastitu iluziju.
Pre nekoliko vekova su se u katolianstvu pojavili "dominikanci", takozvani "Boji psi".
Oni su ubijali - "istine radi" - svakoga ko bi im se suprotstavio.
S: Ista je stvar i sa mudahedinima, kao i sa ostalim religioznim fanaticima, zar ne?
Sah: Naravno. Glupost je internacionalna bolest, utopijski precizno razdeljena po svim
kontinentima, svim narodima i pojedincima.
S jedne strane imamo Isusa koji govori da je Bog ljubav, a s druge strane "njegove"
sledbenike koji, kao pravi ovarski psi, napujdavaju ljudske ovce u tor sopstvene religije.
To je vrlo udno. Sledbenik ne misli daje sledbenik, pa se lako de ava da ne uoi paradoks:
ljubav koristi strah kao metodologiju preobraenja!?
Da istina vidi ko sve uzima za pravo daje brani, ona bi, od sramote, u zemlju propala.
S: A ta je sa vernikom?
Sah: Vernik je duhovni turista koji ne putuje, ali voli da ita i slua o putovanjima - ak i
pesme peva o tome. On bi voleo da, eventualno, stigne na drugu obalu, ali ne srne da zapliva,
ne srne da napusti sigurnost obale svog poznatog sveta.
Vernik moe da ima uitelja, ali njihov odnos je odnos samo u tehnikom smislu. U
stvari, vernik koristi uitelja kao bioskopsko platno na koje projektuje sve svoje
predstave o duhovnosti i onostranom. On moe da postane sledbenik, ak i fanatik, a moe
i da se rasani, da odbaci duhovne knjige kao "turistike vodie". Ipak, to se sraz-merno
retko deava.
ak je ovek koji misli da je uenik. On usvaja, ali ne razume. Pamti, ali u praksi
ne proverava upameno. Svoju sugestibilnost tumai kao prijemivost i otvorenost, a
inferiorni stav kao stav uenika. Njegovo poverenje je zata kavanje straha.

S: Pretpostavljam da sve nabrojane kategorije nisu neto fiksno.

Sah: Ne, nisu. Reci mogu da zavaraju. Svako moe da postane sve. Istorija je puna pria i
anegdota o najneverovatnijim promenama. Ne kae se uzalud da u svakom gre niku ui
svetac, i obrnuto.
S: ta je ono to oveka u potpunosti ini uenikom?
Sah: Iznutra hrabrost, a spolja uitelj.
S: U mnogim knjigama nai ao sam na izreku koja kae: "Kad je uenik spreman, uitelj se

pojavljuje." Da li je to tano?

Sah: Tano je, ali zbog toga stoje, kada si uenik, za tebe sve uitelj, a ne zato to se
pojavilo boansko bie duge, sede brade. Niko u spolja njem svetu ne eka s nestrpljenjem tvoju spremnost - to mora da razume. ovek je sam na putu, od poetka do kraja, i
sa uiteljem i bez njega.
S: Ovim to ste rekli niste me nimalo uteili.
Sah: Nisam ni pokuavao. Ako trai utehu, na pogrenom si mestu.
S: Ali knjige govore o univerzalnom jedinstvu svih bia! Mnoga spiritualna uenja poivaju

na takvim i slinim teorijama! Zar je mogue da su sve to samo puke reci?

Sah: To jesu reci, ali ako hoe da vidi da li ima neke istine u njima, zaviri u sebe, a ne u
knjige. Biblija kae da je kraljevstvo nebesko u nama. Biblija ne kae: "Kraljevstvo nebesko
je u Bibliji", a ljudi se i dalje dre knjige. Bhagavad Gita, Talmud, Kuran, Upaniade, svi
sveti spisi sveta ponavljaju jednu te istu stvar: "To to trai je u tebi!" Ljudi, meutim,
ubeuju jedni druge da je to ili u Bibliji ili u Kuranu ili u Talmudu ili u Upani adama ili u
Bhagavad gitl!
Zna li kako je nastao rat? Po jednoj staroj legendi, sedam mirotvoraca je otvorilo
Knjigu Znanja, i na prvoj strani se govorilo o istinskom du evnom miru. Kad su zavrili
poglavlje, iznenada su krenule rasprave - jer je svako od njih zastupao vlastitu teoriju o
miru. I tako su nastali ratovi koji se i dan-danas vode.
uvaj se teorija, jer su reci auditivni alkohol koji brzo i neprimetno opije ljudski
um. ovek, zapamti, ne moe da se osloni na re "oslonac".
Dau ti primer: neko je godinama itao i iitavao metafizike teorije o, kako kae,
univerzalnom jedinstvu du a. U privatnom univerzumu tog oveka teorija o bilo emu
univerzalnom ima moan odjek. Postoje ovek raslojen sopstvenim neznanjem, re
"jedinstvo" njemu zvui neodoljivo privlano - ali ne ujedinjava! Naprotiv. Ta re jo vi e
utvruje i jaa unutra nju vi eslojnost. Na kraju, velike reci o velikom jedinstvu postanu
mali deo njegovog malog uma. Nita se ne dogodi.
Uenje nije u knjigama o uenju. Istetovirana rua miri e na ljudsku kou, a ne na
cvet. Na umje prebukiran recima, tim istetoviranim cveem, i malo ko je dovoljno smeo
da odbaci ute ne teorije i da sam krene u nepoznato. Uteno je verovati ili slediti drugog teko je ui u sebe. Nemoj da veruje. Proveri sam za sebe. Znam da je nemogue teorijom
ui u stanje o kojem govori teorija, kao to je nemogue izleiti bolesnika govorei mu na
uvo "lek, lek, lek." Nema vie ta da odlae. "Lek" te truje, "jedinstvo" razjedinjuje.
S: Ali knjige...

Sah: ta knjige? Jesi li ti bibliotekar ili tragalac? Dovoljno si itao o putu - sad putuj.
emu odlaganje? Vezao si se za knjige koje govore o nevezanosti. Pre par minuta sam ti
rekao da je ono to te ini uenikom unutra nja hrabrost. Jesi li dovoljno hrabar da se
odvee ? Ili eka na neku novu teoriju koja bi opravdala tvoj strah? Moda je uitelj bio
stotinu puta u tvojoj blizini, ali ga nisi primetio jer si itao. Zar ne vidi da odlaganjem samo
ojaava zidove svoje tamnice? Slobodno budi smeo. Strah za sebe je pospoljen strah od
sebe. Poznavao sam oveka koji je otiao u specijalne jedinice, na prvu liniju fronta, samo
da bi tim inom zamaskirao prisustvo, ne fizikog, nego psiholokog straha u sebi.
injenica je prosta: mi zaista nemamo ega da se plaimo. Strah je odraz neznanja.
Samospoznajom otklanja neznanje i tada, u trenutku vienja, nestaje svaki strah.
S: ta se tada deava? ta se deava sa ovekom koji je prevazi ao strah?
Sah: Brzina misli koja ti omoguava da iz odgovora izvue materijal za novo pitanje je za
svaku pohvalu, ali ti uop te ne pomae. emu pitanje: "ta se zbiva sa onim ko je u ao u
sebe i prevaziao svaki strah?" Misli li da e time smanjiti neznanje? Jedini dobar
odgovor za tebe je: "Ne znam."
S: Ali vi znate...
Sah: Moda znam, moda ne znam, moda i znam i ne znam, moda niti znam niti ne
znam, ali ti ne zna, i to je tvoja briga. Strah je neznanje. Uni ti to neznanje i strah
nestaje.
S: Mene zaista zanima ta e se tada desiti.
Sah: Tada e znati da li ja znam. Tada e znati da uenje nije u knjigama o uenju.
Rad na sebi nije vrsta napora koja moe da se dokona teorijom, bilo kojom, bilo
ijom, ali teorijom. Rad na sebi je praktian od poetka do kraja, i tu reci slue samo kao
podr ka za skok u sebe, a ne kao nain da do skoka nikada ne doe.
Kada je jedan tragalac doao kod uitelja silno oduevljen brojem duhovnih knjiga,
uitelj ga je, dok je ovaj naglas iitavao naslove, ponudio kafom.
"Kakvu kafu pije?"
"Bez eera", odgovorio je ovek listajui knjigu.
Posle pet minuta, uitelj se vratio sa samo jednom oljicom kafe. U drugoj tacni
nije bilo ni kafe ni oljice. Pravei se da je sve u najboljem redu, stavio je praznu tacnu
ispred gosta. Uivajui u mirisu kafe, uitelj je odgovarao na pitanja svog posetioca. Kada
je ovaj obratio panju, primetio je da se u tacni umesto oljice kafe nalazi samo pare
papira. Zna li ta je pisalo na njemu?
S: Ne.
Sah: "Gorka kafa."

MEDITACIJA I MEDITIRANJE

Sagovornik: Ve tri godine meditiram svakoga jutra po pola sata, ali kako vreme

odmie, u meni se sve ee javlja neki oseaj prezasienosti - kao da ne mrdam s

mesta. ta da radim?
Sah: Mrdni se s mesta.
S: Kako? Kada bih znao kako to da izvedeni ne bih nikoga pitao za pomo.

Meditacija mi jednostavno ne ide...

Sah: Hoe, u stvari, da kae kako ti tehnika meditiranja ne izaziva nikakvu

promenu. Ne meaj tehniku s meditacijom.
S: Zar postoji razlika?
Sah: Meditacija je stanje proirene svesnosti, tehnika je zbir instrukcija. Kada
svesnost postane kristalno ista, javlja se stanje koje je neverovatno prirodno i
spokojno, a da bi uao u to blaenstvo mora da zaboravi na sve duhovne
tehnologije.
S: Moj instruktor meditacije mi nije tako govorio.
Sah: Zbog toga, verovatno, tvoj instruktor dvadeset godina ne mrda s mesta. Ti ve tri
godine gubi vreme sklapajui oi po pola sata dnevno. Da li si mu se poalio?
S: Jesam.
Sah: I on ti je odgovorio da e do promene doi ako bude dovoljno strpljiv.
S: Kako znate?
Sah: Zar nije oigledno? Za sedamnaest godina, i ti e postati instruktor, i savetovae
ljude da budu strpljivi.
Taj zaarani krug se mora prekinuti. Da si tri godine gnjeio kamen, ve bi ga
smekao prstima.
Meditativno stanje je razobrucena svesnost koja se ostvaruje, iri, produbljuje, ali
tek po to zaboravimo na svaku tehniku... Tehnika je kao avionska karta, a meditacija je
avion. Bez tehnike, dodu e, nee moi da ue u avion, ali je let na avionskoj karti
nemogu. Drugim recima, sa tehnikom u depu ostae na zemlji. Ali da bi u ao u avion,

karta mora da se iskoristi i baci, tj. zaboravi nakon poletanja.

Meditacija je posebno stanje svesnosti koje ne potpada pod sferu poznatog. Ljudski
um je uplaen onim to sebi ne moe da predstavi. "Poznato" je um, i svako iskustvo koje
moe da se misaono artikuli e ne budi strah unutar uma. Poto je meditativno stanje iznad
miljenja ili bez miljenja, ili, ako hoe, mimo misli, um pod pojmom "meditacija" ne
podrazumeva stvarno stanje, ve ono to misao moe da protumai kao "stanje", ili
"nepoznato", ili "meditacija". Tim zavaravanjem, meditant nita ne dobija, a u poznato se
uvodi novi pojam, nova interpretacija nepoznatog. Zbog toga ovek moe da provede
dvadeset godina meditirajui bez realizacije meditativnog stanja.
S: Da li hoete da mi sugeriete da bi trebala da se borim protiv misli?
Sah: ime e da se bori!? Mislima protiv misli!? Besmislica.
Borba nije nain. izoidnost ne mora da se jaa -ionako je dovoljno snana u svima.
Problem je u tome to ovek isuvie veruje recima. Kad gledamo zalazak Sunca, u nama
zaivi jedan tanani oseaj, gotovo sveano stanje tiine, ali im se u umu pojavi impresija
u vidu reci "lepo", "divno", "boanstveno", za nas je zalazak Sunca zauvek za ao, a mi, ne
primeujui ni ta, nastavljamo da se hip-notiemo mentalnim formulacijama "lepo, divno,
boanstveno".
Mi ujemo za termin "buenje", i misao odmah dostupnim utiscima iz poznatog
pronae nain da prolongira san. Zbog toga je znanje neprenosivo.
Dau ti primer... Kaem "kua", i vidim sliku objekta. Reci i ti...
S: Kua.
Sah: Kakva je slika bila iza rei?
S: Sojenica.
Sah: Ja sam rekao "kua", ti si ponovio. Ti si video sojenicu, ja brvnaru. ak i na nivou
poznatog, re i misao ometaju razumevanje, iako nam se ini da je sve u najboljem redu.
Iskustvo koje konceptualizujemo i pretvaramo u re vi e nije direktno, i svako sledee
iskustvo, kao i ono prvo ili poetno, sve nas vie udaljava od aktuelne stvarnosti.
S: Oseam da je tako, ali mi razumevanje izmie.
Sah: Mi ne vidimo stvarnost zbog misli. Vidimo samo misli o stvarnosti, i to "stvarnosti"
koja je mentalno artikulisana. "Stvarnost" je unitila stvarnost.
itav meditativni napor je u nenapornom prepoznavanju. ega? Bilo ega. Objekat
nije vaan; bitna je samo povi ena svesnost subjekta. Moe da posmatra svet ili "svet",
privid stvarnosti koja je samo fatamorgana koncep-tualizacije. Ja nisam protiv koncepta,
ali je koncept protiv neposrednog vienja stvarnosti - ako ga ne prepoznaje kao
koncept.
S: Kako se izlazi iz te zamr ene mree misli, koncepata, pojmova i reci?
Sah: Kako se uop te u taj haos ulazi? To je bolje pitanje. Nepanjom. Nedovoljnom
prisutnou, dakle, odsustvom svesnosti. Kako se iz haosa izlazi? Odgovor se sam po sebi
namee.
ovek nije dovoljno paljiv, i kao posledica te nes-vesnosti, u njemu se stvara
psiholo ki nered. Kada iskusi bolne posledice mentalne i emocionalne napetosti, ovek
poku ava da pronae metod kojim bi uklonio bol.
Mi nismo tragaoci zato to nae htenje nije usmereno ka probuenju bolesnika, ve
ka unitenju bolesti. Ne vidimo da je haos stvoren pospanou bolesnika, i da nikakvo
suzbijanje posledica njegovog sna nee resiti problem.

Ako si tragalac, to znai da nisi pacijent. Pacijent je onaj koji eli mirno da spava.
On lii na tragaoca zato to eli da prekine none more, pa trai lek. Poto nije ni svestan
da psiholoki spava, pacijent se trudi da sanja slatke snove, i sve to mu to zabranjuje, za
njega je nona mora.
Niko ne razume da je nona mora logian produetak dnevne more, i da
reenje problema nije u pilulama verovanja, psihoterapiji, ponavljanju mantre ili
bilo emu drugom, ve u prestanku zamenjivanja sna snom! Takvom zamenom mi
samo zatakavamo nevolju, i to je jedina prava nevolja.
S: Zar su sve te "pilule" tetne?
Sah: Ako hoe bolje da spava, nisu. Naprotiv. Vrlo su korisne. Meutim, ako nisi
pacijent ve tragalac, za tebe je tetno sve to stvara iluziju promene.
S: Pa staje onda meditacija?
Sah: Sve ono to si godinama izbegavao - meditiranjem.
S: Nita mi nije jasno. Tek sad mi, zaista, nita nije jasno. Kako je to mogue? U

stvari, da lije to mogue, ili se samo igrate recima kako biste me trgli iz dremea?

Sah: Meditirati znai izabrati najbolji nain da do meditacije nikada ne doe.

Meditacija je stanje lieno svakog napora, a meditiranje je tek drugi termin za
psiholoki trud.
Ti sedi u meditativnom poloaju, zar ne? Da li je poloaj, sedenje, isto to i
meditiranje?
S: Nije, naravno. Sedenje nije napor.
Sah: Tano. Sedenje nije napor. Kad nita ne pokuava da vidi, da li je tada
posmatranje napor?
S: Nije.
Sah: Kad posmatra svet sa podignutim kapcima, bez truda, spontano i lako, ti
vidi sve to se videti moe. Kad spusti kapke, pojavljuje se unutranji svet,
svet misli, ideja, slika, oblika, boja, svet psiholokih raspoloenja, izvitopereni
odrazi spoljanjeg sveta, i ako posmatra bez napora, bez gra, doputeno ti je da
vidi sve kao to to jeste, takvo kakvo je.
S: Kako onda da meditiram?
Sah: Zato bi meditirao? Takvim naporom samo baca kameni nerazumevanja u
mirno jezero meditacije.
S: Ali ako posmatram, meni se ini da nita neu postii. Samo u izgubiti

dragoceno vreme?

Sah: udno je to to vreme smatra dragocenim, a tri godine tera od sebe

ono to je moglo da ti se desi nezavisno od truda i vremena. Bilo kako bilo, to
nije tema naeg razgovora.
Reci mi, najiskrenije to moe: ta je ono to eli da postigne?
S: Mir.

Sah: Sva blaga duevnog mira su ti dostupna sada, ba sada, ovog momenta, ako
ti sam napusti buku.
S: Kako je mogue da sam ja taj koji stvara buku? ime je stvaram, kako?
Sah: Dozivanjem mira. Nemoj da brine, mir e doi ako prestane da se dere. Mir
te u stvari nikada nije ni na-, putao, jer sposobnost posmatranja ne moe da te
napusti, ali ti moe da ne vidi mir zbog toga to si prezauzet dozivanjem.
Da bi osetio mir i doiveo istinsku tiinu, ti, sa svoje strane, nita nemoj da radi .
Svaki poku aj uni tavanja haosa ovde predstavlja energiziranje haosa. ovek, zaista,
te ko naui da hoda i govori, ali mu je jo tee da samo sedi i uti. Izgleda da se najtee
shvata ono to je najjednostavnije. Komplikovanje stvari ne proputamo, a jednostavne i ne
vidimo, pa ih stoga ni ne razumemo.
Bilo koja unutra nja aktivnost je napor uma, zar ne? A gde je buka? U tom istom
umu koji poku ava da je se oslobodi.
S: Pa ta onda da inimo?
Sah: Nita.
S: Ni ta?Zar je re enje problema dii ruke od problema?
Sah: ta je ono to moemo da uinimo? Ako vidimo haos, ali ne i onoga ko ga stvara, mi
onda pokuavamo da otklonimo rezultat umesto uzroka, jaajui tako sve ono to nas slabi.
S: Meni zvui nelogino da meditiranje unitava mir.
Sah: Nemamo vi e ta da uni tavamo. Mir je odavno uni ten - samo svesnost moe da ga
"vaskrsne". Meditiranje, mantra, jogiko disanje, tantriki seks, psihoterapije -sve su to
dobre tehnike, kvalitetni napori, ali ne zbog toga to donose rnir ve zbog toga to nemir
ine akutnim. Sve te tehnike poja njavaju aktuelno stanje haosa, a kada se haos jednom
vidi u pravom svetlu, onda se deava ono to prieljkuje : nestanak haosa, prestanak buke.
Dubina sna te u jednom trenutku prosto prizove; ono to je do jue bilo anestetik,
pretvara se u budilnik, ali iskljuivo zbog tvog razumevanja, tvog prisustva, tvoje svesnosti,
tebe samoga, a ne tehnike!
ovek ume samo da pria prie. Dok iznosi ljupke teorije o promeni, on zapravo bei
od nje, skrivajui se iza reci. Istinski rad na sebi je smelost direktnog posmatranja, i zato
traganje ne sme da bude zaustavljeno opisima tueg vienja. To nemoj da zaboravi. Bilo
iji opis bilo ega samo je opis i nita vie.
S: Da, sad razumem.
Sah: Jedino sada i moe da se razume. Ako misli da e ti se promena desiti sutra ili
prekosutra, to je odjek statinosti. Sada je promena - ako razume . ivot je sada.
S: ta treba da se uradi... ne. Kako ovek postaje spreman da posmatra buku?
Sah: Spremnost da se buka posmatra bez poku aja da se smanji, utia ili ukloni, zaista je
veliko postignue, i ono dolazi tek kada ovek digne ruke od bilo koje tehnike, od bilo koje
vrste spiritualne, psiholoke ili verske metodologije. Tek tada! Sav prethodni napor mora
da se vidi kao obina frustracija, to on u stvarnosti i jeste; frustracija, ali korisna - ako
sami, bez sugestije sa strane, shvatimo nemogunost dolaska do cilja posredstvom
napora.
Ti ina uma nije proizvod uma. Um je buka, mentalni haos. Dakle, tiina uma je
svesnost: spokojno posma-tranje buke. Ako nema vezanosti, posmatra je mir, i to je ono

to smanjuje buku posmatranog. Ti ina dolazi od svesnosti, ne od objekata svesnosti. Biti u

tom blaenom stanju, bez obzira na sve oteavajue okolnosti, je meditacija.
S: Pa zar se tada ne de avaju misli, rei i ostali sadraji koji stvaraju buku?
Sah: De avaju se, ali sve je proeto tiinom posmatraa. Kada je svesnost iva i
opu tena, misao o bilo emu nije ni ta drugo do "misao o bilo emu". Re je "re", i ni ta
iznad toga. U tom stanju postoji odreena trenutnost - sve se de ava i i ezava bez
odjeka, bez ehoa. Svaka stvar je samo ta stvar, i tu se sve zaustavlja - nema vezanosti,
pa prema tome ni nastavljanja. Sve to dolazi, dolazi, a sve to odlazi, odlazi, i to je to.
S: To stanje je, ma koliko boanstveno bilo, teko odrati. Um prianja uz sadraje, zar

ne?

Sah: Posmatraj i vezanost, i uspone i padove, ali posma-traj. Moe pasti, ali je sramota
ako ostane da lei.
Svesnost je u poetku slaba kao plamiak. Zato i mora biti osnaena voljom. Volja
je za svesnost isto to i kiseonik za vatru. to vie i ee bude praktikovao sede-nje ne meditiranje! - to e vatra svesnosti bre postati sunce iste panje.
Ljudski san lii na led. Meditacija je odleivanje sna. Probuenje je isparavanje
meditacije.
S: Ali kako da se borim sa vezano u?
Sah: Borba sa posledicama nemira ne moe da donese mir. ta god da uradimo, buka se
udvostruava. Haos je inertna psiholo ka masa koja polako prestaje da se vrti ako
ovek prestane da okree ruku buke. To je mir: pos-matranje nemira. Ili... posmatranje
mira kad je mir. Ili posmatranje bilo ega kad je bilo ta.
S: Da, jasno.
Sah: Sa unutranjom bukom niko nita ne moe da uradi direktno. Svi spiritualni
metodi pokuavaju na indirektan nain da doprinesu ostvarivanju harmonije i
sree. Ali jedino svesnost moe da nas izvede iz lavirinta neznanja i patnje.
Indirektni metodi esto postanu supstitut za nemogunost posmatranja.
Ponavljam svoju mantru, pratim di-sajni proces, i neko vreme mi je stvarno bolje;
oseam se zdravije, vitalnije, ispunjenije, ali samo neko vreme. Posle godinu ili dve,
haos se, valjda, prilagodi mantri (smeh) kao pacovi na otrov, tako da moje
unutranje raspoloenje ostaje isto, ako ne i gore nego ranije.
Zato ti kaem: samo posmatraj. Hiljadu puta e se vezivati, ali hiljadu i
jedanput odvezivati. ta god da jeste, posmatraj.
Voda uma je mutna po samoj svojoj prirodi. Zagaena je nanosima
mehanizama, otpacima socijalne dresure, talogom nesvesnosti. I ta sad? Kako se
bistri mutna voda? Tako to hvatamo svaki trun izmeu palca i kaiprsta? Ako to
inimo, voda e za to vreme postati taman toliko mutna da u njoj neemo moi da
vidimo ni sopstvenu ruku. Ako hoe bistru vodu, nemoj da se me-a. Ako hoe
da poludi od oaja, samo nastavi da muti mutnu vodu.
Sve to je potrebno jeste da se razumevanjem napokon razorua ta
budalatina aktivne samopomoi.

INTELEKT I SRCE

Sagovornik; Seam se da ste u jednoj polemici rekli da je intelekt socijalni

proizvod, nusprodukt uslovljavanja, i da, kao takav, ne moe da resi nijedan

problem. Moje pitanje je: moe li ovek onda uopte da radi na sebi? Ako je intelekt zaista samo zajedniko ime za drutvene mehaninosti u pojedincu, ta
pojedinac moe uiniti da izae iz problema? Da lije rad na sebi neto to ukida
problem intelekta?
Sah: Problem intelekta je nesvesnost bia, a ne intelektualni problem. To je prvo
to mora da se razume.
Intelekt je personalizovani odraz misaonih matrica drutva. Pojedinac samo
misli da misli. On je, sutinski, samo izvrni organ drutvenih stavova, a ne mislilac.
Mislilac je svesnost koja ispituje misli, njihovu vrednost, kva-litet, poreklo i
smisao. Da bi se misao uopte prouavala, potrebna je svesnost, dakle, odreena
distanca, tj. nezavisnost od misli. Samim tim, ta je nezavisnost u isti mah i
sloboda od drutva, sloboda u psiholokom, a ne ekonomskom smislu.
Ako pod "intelektom" podrazumeva "sebe", onda ti definitivno ne moe da
radi na sebi, jer to nee biti nikakav stvarni napor, ve nova vrsta mentalne razbibrige.
Ne moe da radi na sebi jer je to "ja" - ili mikro-dru tvo u tebi - sutina problema, a
problem ne moe sam sebe da resi. On jedino moe da se obnavlja intelektualnom
domi ljato u, jer brzina misli stvara izvesnost (koja uopte ne postoji unutar
miljenja). Kad vrtimo baklju velikom brzinom, mi vidimo vatreni krug, iako znamo da je
krug samo proizvod nedovoljno o tre percepcije. to se misli tie, nedovoljno budna
svesnost, tj. njen potpuni nedostatak vremenom nas prisili da poverujemo u snagu i mo
mi ljenja; nesvesnost vidi krug, zaokruenost misli, iako je to samo sled nestvarnih
mentalnih utisaka.
Intelekt je sam po sebi kapak koji onemoguava vienje, iako je u stanju da
danonono misli o vienju kao metodu promene. Meutim, miljenje spreava pojavu promene kao to kapak spreava oko da vidi. Razumeti to znai biti inteligentan.
Intelekt lii na inteligenciju, ali on je ipak samo senka na betonu koja, kako kae
jedan moj prijatelj, "glumi beton". Inteligencija je svesnost koja se spontano ispoljava kroz
"sada", ne kroz prolost. Poto je intelekt uslovljen iskustvima, intelekt je delatni deo
pro losti. Misao uvek kasni za stvarnou, opisujui je. Zbog svega toga, intelekt je
prepreka u radu na sebi, jer smetnju predstavlja bilo kakva mehaninost ili rezultanta
svih mehanizama.
Rad na sebi podrazumeva smelost vienja onoga to je stvarno. Pitanje "staje
stvarno?" ne sme da bude intelektualna radoznalost, ve istinska glad za samim sobom. Ta
glad ukida svako odlaganje jer subjekt nema vremena da stvara mentalne teorije o
spoznaji subjekta. Kad urgentnost udnje za sobom ukine vreme, misao nema gde da se

pojavi. Misao je procesualna, sledujua pojava, niz u liniji vremena, tako da moemo da
vidimo da misao zahteva vreme, a vreme podrazumeva misao. Nema vremena, nema misli. U
kritinim ivotnim okolnostima (zemljotres, rat, poplava) ovek deluje - bez miljenja! jer miljenje mora imati vreme kao neku vrstu oslonca, uzemljenja, podr ke.
S: Znai, intelekt, sam po sebi, nema nikakvu vrednost?
Sah: Zavisi od tvog cilja. Ako eli da radi na sebi, intelekt je smetnja, puka bespomonost
misli pred nepoznatim. Intelekt je nalik klanici u koju ulaze utisci, ive ivotinje, ali im
uu, misao ih usmrti i razvrsta po znaaju. Intelekt ne moe nita novo da doivi jer svaki
utisak odmah prevodi na jezik poznatog, sve automatski poredi, anlizira, kategorizuje.
Misao je nepropustljiva za uticaj stvarnosti, te je stoga neupotrebljivo sredstvo za
spoznaju ne samo sebe, ve bilo ega. Kada do spoznaje doe, ona se moe mislima izloiti u
formi zakljuka, ali zakljuak nije spoznaja, ve njena misaona obloga.
Za rad na sebi, za napor da se doe do autentinog "ja", misao je prepreka, ali je
intelekt pomo svakom ko eli da bolje funkcionie u svetu.
S: Zar ta pomo nije relativna?
Sah: Bicikl je relativno smeno prevozno sredstvo u odnosu na avion, ali ako nemamo
drugo prevozno sredstvo, i ako su nam ciljevi ogranieni, bicikl misli je dobar i dovoljan.
Time to relativizujem znaaj misli ne potcenjujem mo mi ljenja. Kad je u pitanju
snalaenje u poznatom, misao je pomo, ali je prepreka za skok u nepoznato. ovek
intelektom samo imenuje iskustva, objekte i raspoloenja, ali imenitelj ostaje nedirnut.
Moemo da analiziramo misli mislima, da milju korigujemo miljenje i moemo da
konceptualizujemo "stvarnost iza koncepata", ali ne moemo miljenjem izai iz zaaranog
kruga misli. Intelekt e ak i ideju o probuenju iskriviti do neprepoznavanja.
Smiljajui nain kako da se to stanje ostvari, intelekt ga uobliava od utisaka iz
sfere poznatog, inei u isti mah to stanje apsolutno nepristupanim. Sve to
intelekt moe je da napravi onostrano od ovostranog materijala: misli.
S: Ako ovek, usled preterane intelektualizacije, oseti u sebi veliki nedostatak

srca, kako da izae iz te misaone mree i pusti ljubav na slobodu?

Sah: Ljubav je sloboda da se daje ono to ovek jeste, a ona moe da oivi tek
kada prestanemo da, usled straha, umrtvljujemo sebe. Misao je anestetik za srce.
S: Ali, ako je tako, kako prii srcu?
Sah: Razumevanjem.
Intelekt je linearan, kvadratian, logikog ustrojstva, mentalno mehanian.
Intelekt, kao siromana zamena za svesnost, stvara u nama oseaj britkosti,
neto slino jasnoi, ali punoa i sonost ivota potiu iz srca. Srce postojanje
natapa smislom, dok intelekt sve dehidrira. Intelekt moe samo na jedan jedini
nain da podstakne rast ljudskog srca: neuplitanjem. Ako pone da pronalazi
razloge zato je prisustvo srca korisno, tj. zbog ega je srce isplativo, stvorie
deformitet u grudima. Takvo jedno "srce" imae u sebi kvalitete bankara ili
emocionalnog ekonomiste, a ne ljubavnika. Bie to impresivan ki ljubavi, intelektualno sivilo naminkano arenim oseanjima.
S: Ali kako da razumem? Misao sve izopai.
Sah: Moe li ti zaista da vidi misao? Da li si u stanju da stvarno sagleda
poguban uticaj intelekta na sopstveni ivot? Moe li da - bez kukavikog
odobravanja ili suge-stibilnosti - istinski oseti do ega te je miljenje dovelo?

S: Da, mogu.
Sah: To je poetak razumevanja. Ako razume da nita nisi razumevao - ne ako to misli to je stabilan poetak autentinog razumevanja.
Razumevanje je ona najjednostavnija, obina ivotna mudrost koja dolazi od
posmatranja unutranjih sadraja, nikada od misli kao vrste sadraja. Srce je dinamika
postojanja, a intelekt statinost psihe. Kada du a, da tako kaem, ne plovi sa tokom
ivota, ovek lagano retardira. On moe i dalje da vatreno zagovara ideje progresa i
opteg prosperiteta, ali esto je prisustvo takvih ideja u neijem umu posledica
psiholo ke, tj. du evne zaostalosti.
S: Ne verujem da bi se drutvo sloilo s vama.
Sah: Tim gore po drutvo. Ne mora ni ti da se slae . Verovao ili ne verovao, rezultat je
isti. Bolje je da me jedan razume, nego da mi hiljadu njih veruje. U stvari, ja i ne elim
da mi veruju.
Samo po sebi, drutvo je vrlo korisno. Nita ti (bolje od drutva) nee objasniti
vrednosti i znaaj samoe i autentinosti. Ali, ipak, u procesu tvog samozaborava, drutvo je krajnje nevino, i zato ne prebacuj odgovornost na okolinu.
S: Koje onda odgovoran? Sah: Ko to pita?
S: Ja.
Sah: Da li je to "ja" slobodno od svih socijalnih uslovlja-vanja? Da li je ono stvoreno
spoljasnjim intervencijama, ili je razotkriveno smelim odbacivanjem poznatog? Ako postoji
svesnost, zna koje odgovoran.
S: Ko?
Sah: Onaj koji nije svestan sebe, onaj to od dru tva stvara alibi za nesvesnost koju je
sam poinio, ono "ja" koje nema sebe. im razume , preuzima odgovornost za besmislenost izbegavanja odgovornosti prema sebi. Time se glupost mentalnih rekreativno-zabavnih
programa ukida jednom za svagda. Srce lii na plua koja "rade" na kiseonik razu-mevanja.
Ako nema razumevanja, davimo se u smogu misli. Misao je ono to te ini bespomonim.
Prepoznavanjem aktuelne situacije dolazi do raspada mentalnog sistema. Prepoznavanjem,
direktnim vienjem situacije, ne miljenjem o situaciji!
S: Ali zar misao nije opravdana logikom?
Sah: Zar je logika neto transcendentalno? Zar bi logiku trebali da vidimo kao neto to
nije od misli? Ili je logika neka vrsta ina koje omoguavaju lokomotivi misli da se kree?
Svaka je logika auto destruktivna, i ma koliko podravala misao, ne moe da podri ili
da podstakne ivotnost logiara.
S: Kako to?
Sah: Logika sve obesmiljava, ali na besmislen nain.
Zato ivi? Da bi umro. Besmisleno.
Zato jede? Da bi ponovo ogladneo. Glupo da ne moe biti gluplje.
Logika ubija ljubav, ali je raanje ljubavi smrt logike.
S: Za to?

Sah: Logika je, kao i misao, neto vrlo lino - zbog toga intelekt ne moe da razume
univerzalnost srca. Intelekt je oblak koji zaklanja nebo ljubavi.
Ko pita "zato"? Intelekt ili srce? Koga je briga da neto shvati?
S: Intelekt, naravno.
Sah: Srce ivi znanje iako ga ne zna, a intelekt misli o saznavanju, premda ne moe da ga
stekne.
Ljubav, kao konano otvaranje srca, predstavlja ivi pesak za intelekt okrenut svrsi
i razlozima. Kad vidi, ti samo voli i ne pita se zato voli, zar ne? Ljubavi nije potreban
dokaz ili svrha - ona je sama po sebi svrhovita.
Srce je, jednostavno, prestanak zapitkivanja. Misao i logika mahnito pitaju: "Zato?" i
"Zbog ega?" Ljubav, bezbrino, uvek odgovara istim recima: "Ne znam."
S: Kad prestaju pitanja ? Sah: Kad uje odgovor...
S: ... koji glasi?
Sah: Ne glasi. Nije od reci, pa se ne uje. To je stanje, stanje samodovoljnosti, stanje
prevazilaenja svega: reci, intelekta, drutva, miljenja.
S: Ali - zar nije samodovoljnost stanje koje je blie samot-nitvu nego ljubavi?
Sah: U zrelosti da se bude svoj lei snaga da se bude sam.
S: Ne shvatam. Kakve to ima veze s ljubavlju?
Sah: Snaga da se bude sam je uslov da se stvori istinski meuljudski odnos. Srce nije
narkoman, i ne pati od zavisnosti. Srce je ljubav iz slobode, a ne emocionalni strah
proglaen za lepotu.
"Biti" je preduslov za "voleti". Napustiti sebe zarad nekog ko sebe nema isto je to i
sjahati s konja i dostojanstveno uzjahati kornjau.

LJUBAV JE NESTANAK STRAHA

Sagovornik: Kad god zavolim neto, ili nekoga, nije vano, u meni se automatski pojavi

strepnja, jedna vrlo neobina bojazan. Da li je to strah od gubitka?

Sah: Ne. Ljubav nikada ne stvara strah. Ljubav je nestanak straha. Meutim, problem je u
tome to ovek ne zna za ljubav koja ne zna za strah.
Ono to imenujemo kao "ljubav" moe da bude hiljadu i jedna stvar, ali proglaavanje
bilo ega ljubavlju je samozavaravanje - ne ljubav. Mi ne volimo kad nam neko dira nae
najdrae iluzije. Jedna od najomiljenijih iluzija ljudske rase je svakako iluzija ljubavi.
S: Kako je mogue da nismo svesni toga?
Sah: Ljubav, tj. ono to se smatra ljubavlju, predstavlja ek-sternalizovanu potrebu za
samoispunjenjem. Poto to niko ne vidi, niko oko toga i ne die galamu. ovek je nesvesnou
izgubio sebe, pa se trai kroz relacije. Traimo se na mestima na kojim se nismo izgubili, ali
svi to rade, i stoga, ak i ako primetimo da ne to nije u redu, inercija mase nas prosto
odvue od dubljeg ispitivanja tog problema.
Poto svi oko tebe govore o ljubavi kao o neemu dostupnom i normalnom, vremenom
prestaje da se pita ta je ona. Jednostavno, poinje da se utapa u zajednicu
izgubljenih ljudi, i kree da se, kao i svi ostali, trai kroz druge. Kad bi sa bilo kim
iskreno popriala, videla bi da i drugima neto smeta i ne odgovara, kao i tebi, ali svi tu nejasnou - ta ljubav jeste, ta ljubav nije - pripisuju ljudskim laima, onom drugom, a ne
sopstvenoj nemogunosti avole.
S: Da li to onda znai daje ljubav iluzija, to jest, da ljubav uopte ne postoji?
Sah: Ljubav postoji, ali nema srca koje je dovoljno iroko da obuhvati to stanje. Postoji
vino, ali aa nedostaje.
Kao vrlo mlad aspirant, pre otprilike etrnaest godina, imao sam silnih problema da,
prouavajui tantru, razumem koncept boginje Kali.
Kali je simbol odreenog stanja svesti koje se pojavljuje iznenada, ne-postupno,
praskovito. Drugim recima, pojavu tog stanja niko ne moe da predvidi. Tantrika ikonografija i legende povezane sa tom stranom boginjom, nisu mi pomagali da doem do
saznanja. to sam vie razmi ljao o konceptu Kali, to sam bio sve dalje i dalje od re enja.
Sjedne strane se kae daje Kali boginja smrti, razaranja, totalne destrukcije, a s druge
daje simbol ljubavi, predanosti i milosra. To me je ubedljivo najvi e zbunjivalo.
I tek, jednog jutra, za vreme sedenja u meditativnom poloaju, do lo je do eksplozije
razumevanja, i smeh je prosto pokuljao iz mene. Sve je bilo toliko oigledno da sam se
udio kako nisam ranije mogao da shvatim ne to tako jasno i opipljivo.

ta se unutar mene samoga boji smrti? ta osea strah? Ono to je smrti

dostupno, zar ne? Besmrtnost bia ne zna za strah. Smrti se boji ono to je i smrtno i
mrtvo: linost, iluzija posebnosti, takozvano "ja". To izmatano "ja" je odraz poznatog, a
smrt je Veliko Nepoznato, ubica neivog.
Hou da kaem samo jednu stvar: ljubav je smrt poznatog. Ljubav je raanje ivog
i, shodno tome, smrt neivog. Sve to je u nama ivo ljubav e uzvisiti, ali e pokositi sve
ono stoje samo imitiralo ivot.
Za oveka koji nije spreman da voli, ljubav je tamna strana boginje Kali: bol, patnja,
uni tenje iluzija. ovek koji je spreman da mrtvi deo sebe direktno sagleda, bez obzira
na posledice, u stanju je da, kroz mrani tunel suoavanja, prihvati i svetlost one druge
strane: radost spoznaje, preobraaj bia, milost ivota samog po sebi.
To je teak put. Ljudi obino misle da je put srca neto bajkovito i sentimentalno,
ali toga nema u stvarnosti, i injenice su potpuno drugaije. Jedno je sigurno: ko oseti
ljubav, vie ne moe da ostane isti. Ostali, koji su statini, mogu samo da priaju prie o
ljubavi (kao o neem ve doivljenom, dakle poznatom).
S: Zbog ega se u svakom ljubavnom odnosu pojavljuje vezanost?
Sah: Zato to je ljubavni odnos, u su tini, psiho-seksualni ugovor, a ne odnos. Odnos je
neto to nas menja, produbljuje, oplemenjuje, i odnos, zaista, zahteva, s nae strane,
veliku hrabrost.
Ugovor je statinost u paru; statisti se spajaju i razdvajaju, nepromenjeni. Iluzija
bliskosti stvorena je zavis-nou obe strane.
S: Ali zato dolazi do pojave zavisnosti?
Sah: ovek sam po sebi, ako je iole po ten, mora da prizna koliko mu je teko da
prihvati sebe. Prihvatiti sebe u potpunosti znai postati integralno odgovoran, a to je
vrlo teko. Poto je to samoprihvatanje neto to je gotovo nemogue za veinu ljudi, mi
poinjemo da se identifiku-jemo samo sa onim slojevima (vlastite psihe) koji su socijalno
korisni. Tim rascepom - izmeu priznatih i nepriznatih delova - ovek stie trajno
nespokojstvo, oseaj neadekvat-nosti i nezadovoljstva.
Kad god se pojavi neko ko nas, naizgled, prihvata, on ili ona unosi veliku promenu u
na ivot. Preko partnera se oseaj neadekvatnosti polako gubi, a zadovoljstvo narasta.
Oseamo se vredni, tua oseanja nam imponuju, a gr neprihvatanja sebe kao da nestaje.
Zbog toga je jedan pisac izjavio: "Voleo bih sebe, pod uslovom da se gledam kroz oi ene
koja je u mene zaljubljena." Ali, ono to oba partnera uskoro shvataju kao surovu istinu, ili
nesreu u srei, je injenica meuzavisnosti, nastala kao plod obostranog bega od sebe.
Naravno, ne radi se o istinskom ra-zumevanju, ve o prisilno nametnutom zakljuku. Obe
strane se oseaju prevarene, mada su obe strane varale - dodu e ne namerno. Meutim
ako ja ne mogu da prihvatim sebe, onda moram da se predstavljam, i ko god me upozna,
pre ili kasnije morae da se suoi sa pravim stanjem stvari, a ono uvek izaziva razoarenje.
Problem je u tome to mi od drugog oekujemo da uini ono to mi sami nismo
kadri. Ti ne moe da prihvati sebe, i moja panja ti stvara privid sree i ljubavi. Ja sam
sebe takoe odbijam i to me ini nezadovoljnim, ali tvoja posveenost mi pomae da to
zaboravim, pruajui mi veliko zadovoljstvo. Ne prihvatajui sebe, mi se igramo ljubavi, sve
dok nas brojnost iskustava, tj. raznoraznih situacija, u potpunosti ne ogoli i tako razbije
dra iluzije, ostavljajui nas bespomonim i usamljenim, onakvim kakvi uistinu jesmo. U
takozvanoj ljubavi mi se pona amo
kao da smo zavisni od heroina. Zbog toga jedan moj poznanik kae: "Zaljubljeni par ne ine
dva oveka nego osmoro ljudi: dva narkomana, dva dilera i etiri budale."
Panja i naklonost su droga. Ona je opasnija od bilo koje druge, jer je najjeftinija,
najhalucinogenija i stoga najrasprostranjenija. ovek se na nju lako svikne, a teko odvikne. Da do zavisnosti ne bi do lo, i da odnos ne bi bio samo puki ugovor dve kukavice,

neophodno je imati odgovornost prema sebi.

Ako sebe ne prihvatim, tua briga e mi samo zatakati problem. Sartr kae da je
pakao "onaj drugi", ali ako prestanem da beim od sebe i time ugasim vatru vlastitog
pakla, "onaj drugi" moe da postane raj.
Odgovornost prema sebi ogleda se u naoj hrabrosti da se prihvatimo u celini, do
kraja. Ako od drugih oekujemo da se prilagode naoj mehaninosti, ili ako pokuavamo da
tu istu mehaninost sauvamo, bez obzira na tue patnje, onda smo neodgovorni.
Spremnost da se raste i kroz "ne-ja" je preduslov za odnos. Involutivna relacija je ugovor.
Odnos je evolucija u paru.
Na a ljubav nije ni ta drugo do ego-ekonomija: "Ulaem vreme u tebe da bi mi
davao ono to sebi ne mogu dati: ispunjenje, oseaj line vrednosti, zadovoljstvo i znaaj".
To je ugovor. Ne moram da naglaavam da se on uspostavlja neverbalno.
S: U kom trenutku ovek postaje spreman za meuljudski odnos?
Sah: im shvati svu besmislicu predstavljanja i samo-ouvanja. To zahteva iskrenost i
veliku smelost, ali posledice razumevanja uvek ublae bol "prelaznog perioda".
ovek je spreman za odnos kada prekine ugovor sa samim sobom, jer da bi odnos
mogao da se stvori u spolja njem svetu, on prethodno mora da se zane u unutranjem.
Prekid ugovora je prekid sa laima. ovek je toliko slab da i pred sobom mora da izigrava
neku mo. Mi smo samo ma ine koje uni tavaju kiseonik, psiholo ki le evi koji ne
primeuju da su mrtvi zbog vitalnosti tela. Kada bi, meditativnim naporom, nepripremljen
ovek poblie osmotrio vlastitu duu, pobegao bi glavom bez obzira od tog potkoznog pakla
i nikad se vie ne bi predstavljao.
Ako nisam prihvatio odgovornost prema sebi, tj. ako ugovor sa sobom i dalje vai,
kako da izbegnem emocionalno kalkulisanje, la i polno manipulisanje sa svetom oko sebe?
Ne mogu da budem iskren sa drugim ako se prema sebi pona am kao hoh tapler. Ne mogu
da po tujem drugog niti da volim bilo koga ako sebe samog prezirem i potkopavam iz dana u
dan.
S: Ali za to ovek ne moe da voli sebe? ta je to to ga tera da bei od sebe?
Sah: Bitno je da ti prestane da bei . Kad prihvati sebe, moi e da bude i srean i
zadovoljan u odnosu sa sobom. Ali zaista, za to mi uop te imamo taj strah od samoe?
Moda zbog toga to oseamo da smo vredni samo kad smo neemu korisni. Biti sam je
predivno iskustvo samo za oveka koji je autentian. Duhovan ovek moe da oseti svoju
vrednost bez relacije, a samim tim, u stanju je da tu istu vrednost prenese i na svet
meuljudskih odnosa.
S: Kako da znam da li sam na putu ka sebi ili beim od sebe? To jest, ta mi dokazuje da

postajem sve vie svoj? Kako da tano znam da li sam autentiniji?

Sah: Po plodovima suoavanja sa samim sobom. Po rezultatima samoprihvatanja. Po

posledicama prihvatanja odgovornosti.

Snaga radosti kojom zrai je merilo tvoje autentinosti. Ako si nesrean ili
nezadovoljan, to je siguran dokaz dubokog samozaborava. Probuditi se znai oiveti ekstazu koja oduvek postoji, oiveti vedrinu kojoj ne treba nikakav spoljanji povod. Srea,
znai, nije uzrok ve pos-ledica samospoznaje. To ne znai da mi stvaramo Sunce -samo
diemo zastor neznanja.
Ako u sebi pronae radost, videe da je ono to sada dobija od spolja puka
imitacija.
S: Ali zato mi uvek naiemo na imitaciju?
Sah: Slino privlai slino.
ovek nije u situaciji da bira oveka - bolest izabere bolest. Efekti su poznati.
S: Tamna strana boginje Kali...
Sah: Ne. Senka njene tame. Unitenje iluzije zahteva ogromnu hrabrost, a ona se retko
sree meu onima koji veruju da vole.
S: Hvala Vam, zaista. Bez obzira na sve, moj strah se smanjuje.
Sah: Znam.

PROBLEM MOE SAMO DA MISLI O PROBLEMIMA

Sagovornik: ta je u radu na sebi najvei problem?

Sah: Ko to pita?
S: (tiho): Ja...
Sah: To je najvei problem u radu na sebi.
S: Pa zar nije bie, ili "ja", neto to moe da resi sve probleme?
Sah: Jeste - ako postoji. Ali, ako ga nema, to je ozbiljan problem koji stvara takozvane
probleme.
S: Hoete da kaete da ja nemam svoje "ja"?
Sah: Ne, naprotiv. Ti ima svoje "ja" i zato nisi ono to jesi. To je glavni problem u radu na
sebi.
S: Da li moete da mi to dokaete?
Sah: Mogu. Jesi li srean? Razmisli dobro pa mi reci.
S: (nakon due pauze)... Ne, nisam srean.
Sah: eli li jo neki dokaz?
S: Niste me u potpunosti ubedili.
Sah: Ja to ni ne poku avam. Ti si samog sebe dovoljno ubedio i ni ta time nisi dobio.
Zaista ne elim da ponavljam tvoju greku. Nemoj da mi veruje. Proveri sam, i vie nee
morati ni u ta da se ubeuje - ispitivanje e te uveriti, a uverenje je kraj ubeenja, ili
verovanja, ako tako hoe . Meutim, ovek ne sme da se ispituje, jer ono to moe na taj
nain da otkrije nije nimalo prijatno, a po to svi znaju kako stvari stoje, niko nema
hrabrosti da gleda u tom smeru. Svi se zabavljaju problemima koji su posledica problema,
I kada jedan set nevolja zamene za neki drugi, ljudi kau kako sve bolje i bolje
funkcioniu. Na alost, to je tano, jer to manje ivi to vie funkcionises.
S: ta time hoete da kaete - daje ovek nesvestan sebe? Daje ovek maina? Ili se

samo poigravate recima?

Sah: Rei se poigravaju s tobom zato to ti, kao problem, poku ava da resi nekakve
probleme. Moe li ovek da pojede donju i gornju vilicu? Ako ne moe, moe li ovek da
bude svestan sebe? Ako za "sebe" smatra um, onda moe biti svestan sebe - jer
svesnost i misao nisu isto; ali ako misli da se um deli i samog sebe posmatra, onda je to
iskustvo osnova za trei um, a taj trei inicijator etvrtog i tako u nedogled. Daje tako
neto mogue, ovek bi postao razuen kao arhipelag. Mi smo doli do shizofrenije koja je u
sutini "multifrenija", a naa raslojenost posledica je nev svesnosti, to jest, mehanikog
ivljenja. ovek, ovakav kakav jeste, je maina.
Protoni bojler ne moe samog sebe da ukljui ili iskljui - njega na aktivnost
prisiljava spoljasnji pritisak. Sve akcije protonog bojlera u sutini su reakcija na
"paljenje" od spolja. Kroz njega, zatim, prisilno prolazi topla voda, a on je nije
svestan. Tako neto od bojlera i ne moe da se oekuje.
Ti misli da si u stanju da neto uini, ali svaka tvoja akcija samo je
reakcija na spoljasnji pritisak... Glupane jedan! (kratka pauza)... Vidi, to je paljenje.
Topla voda reakcije spremno prokljua u bes. Da li si ti odluio da bude besan?
Da li si, kad si uo tu smenu re, makar i za trenutak zastao? Ili si prosto
morao da odreagujes? I da li si prepoznao bes pre no to sam izgovorio tu re?
"Linost" je komplikovan aparat, i samo se po broju ugraenih programa razlikuje
od protonog bojlera.
S: Shvatam, linost je maina.
Sah: ovek moe biti svestan samo onog to nije. "Linost", nastala na osnovama
nesvesnosti, je zastor koji nas spreava da vidimo to to jeste. Ono to misli da
jesi je problem. Ono to jesi je neupotrebljivo - ba kao pranjavo ogledalo. Ono
nije razbijeno, nije iskrivljeno, ali ne moe nita da odraava zbog zaprljanosti,
zbog praine mehanizama. Ogledalo bia je potpuno, savreno i boanstveno, ali
zrnca praine su prividno unitila njegovu kristalnu jasnou.
Mi smo kao kraljevi koju su, zbog totalne amnezije, zbog apsolutnog
samozaborava, poeli da prose. Kada nam neko, kao oblik milostinje, udeli injenicu
o naem istinskom poreklu, mi u prvi mah pomislimo kako taj neko zlo-namerno
zbunjuje sirotinju.
S: Zbog ega mi to ne primecujemo? Zato nismo u stanju da razlikujemo

mehanino od svesnog?

Sah: Zbog mehaninosti. Svesnosti nema osim kad nas neki iznenadni dogaaj ne prisili
na prisebnost. Meutim, i takva svesnost je bezvredna jer ne ide spontano iz nas, ve nas
kontekst na nju primorava. Istinska svesnost je potpuno opu tena prisebnost. U tom
stanju si istovremeno i budan i relaksiran. ovek ne shvata koliko je te ko ostati svestan
ba zbog toga to je nesvestan, pa ni ne poku ava da ostvari ono to misli a ve poseduje.
Samozaborav je aktuelnost. Osnovni problem svakog ljudskog bia je nedostatak
svesnosti, a svi ostali psiholo ki problemi samo su izvedeni, umnoeni eho na eg
samozaborava. Jedina nevolja je to mi taj problem intele-ktualizujemo i time ga
uvrujemo.
S: Zar intelekt ne moe da resi probleme?
Sah: Intelekt, sa svojom mentalnom ekvilibristikom, moe samo da imenuje probleme, da ih
reava, ali ne i da ih resi. Intelekt podsea na portret vredne slu kinje. On uoava
problem, moe i da ga opie, ali, zaista, ne moe da ga resi, Naslikana slukinja poseduje i
metlu i krpe, ali nije u stanju da iz prljave sobe iznese ni jedno jedino zrnce praine.
Ljudi nisu spoznali da je problem u nesvesnim reakcijama na situacije, a ne u
situacijama samim po sebi. Zakoni univerzuma ne mogu da se promene, ali smo slobodni da
promenimo sopstvenu mehaninost. Svet nije naa odgovornost, ali na a nesvesnost

jeste. Ako promenimo sebe menja se i svet. Ako krenemo od menjanja sveta, uiniemo
problem jo problematinijim.
S: Kako se problem moe ukinuti?
Sah: Ukidanjem nesvesnosti.
U oveku je sve mehanino, a njegovo miljenje o promeni vlastite situacije ne moe
da mu pomogne, jer su te iste misli obine mentalne reakcije na spolja nje pritiske.
Mehanizam nije u mogunosti da prekine mehanizam, tako da problem moe samo da
misli o problemima. Misao je mehanina, miljenje takoe. Ako ne postane svestan tog
zaaranog kruga, oveku se moe desiti da iz njega nikad ne izae. Bez uvida izlaza nema.
S: Ne razumem. Zar nije uvid isto to i zakljuak?
Sah: Uvid je posledica svesnosti, zakljuak je posledica miljenja. Zakljuak se menja, ali
ne i onaj koji zakljuuje. Uvid se produbljuje, menjajui, tj. irei svesnost. Dakle, uvid
nije proizvod misli. Zakljuku prethodi mi ljenje, dok, s druge strane uvidu prethodi
paljivost, prisebnost, posmatranje.
Sve to je mogue misliti, ili ono to je mentalno, ne moe da te ucelovi, jer misao je
rascepljujua po samoj svojoj prirodi. Samim tim, zakljuak ti pomae da prividno smanji
turbulenciju uma, ali sam nemir nemogue je pre-vazii tvorcem nemira: milju. Za
prevazilaenje je neophodan uvid, a on ne dolazi od miljenja.
Misao zahteva vreme i, da bi se mislilo, logiku kao metodoloki postupak. Uvid je,
meutim, uvek iznenadan, slian bljesku, i ne trai tezu, antitezu i sintezu. Sve se deava
odjednom, burno i praskovito.
S: Da li se sami uvidi razlikuju po kvalitetu?
Sah: Svaki uvid je proboj u celovitost - vraa nas k sebi, rasanjuje nas. Stanje nakon
uviaje stanje iznenadno proirene svesnosti koja traje nezavisno od snage situacionih
pritisaka. Stoje uvid kvalitetniji, to je nezavisnost svesnosti trajnija.
Kad uvid promeni uobiajeni ivot, to je siguran znak da je re o spoznaji. Uvid je
znanje koje jeste definitivno, i ono moe po verbalnoj uoblienosti da lii na zakljuak, ali
spoznaja je delatan uvid, uvid koji se ivi. Kada uvid pree iz psiholokog u situacioni okvir,
to je spoznaja. Ti moe da ima uvid u jalovost i besmislenost ljutnje, ali to ne znai da se
u prigodnoj prilici nee razbesneti. Spoznaja je, meutim, daleko dublja demehanizacija
od uvida. Ona ti omoguava da zadri svesnost i pored mehanikog impulsa, s jednom
znaajnom razlikom: mehanizam ljutnje nee postati in ljutnje, to jest reakcija.
Uvid koji ne moe da se ivi je polovina spoznaja, tako daje spoznaja, u su tini,
integralan uvid.
S: Staje onda samospoznaja?
Sah: Probuenje. Razlika izmeu buenja i probuenja vrlo je slina razlici izmeu uvida
i spoznaje.
Buenje je trenutak deliminog raspoistoveivanja s mentalnim matricama, ali
"linost" i dalje opstaje kao stoer nesvesnosti, ili gravitaciona sila unutar mikrokosmosa.
Dakle, buenje nije izlazak iz tamnice neznanja, ve direktno vienje tog zatvora. Sloboda
nije blia, ali je reenost da se ona ostvari ustostruena; isto tako, uveane su i
mogunosti, jer ti buenje omoguava da mnogo spontanije izraava individualnost, tj.
svoju pravu, su tinsku prirodu. Uvid ubrzava buenje, ali do spoznaje ne dolazi pre
buenja.
S: Kako buenje deluje na um?

Sah: Po to je buenje momenat kada mehaninost utrne bar za neko vreme, postojei
mehanizmi su time oslabljeni jer ih ne energiziramo vlastitim reakcijama (koje produbljuju
ljebove nesvesnog). Um se na taj nain proi ava i vremenom postaje sve savreniji
instrument. Um, osloboen blokada, je izuzetno moan, i tek se nakon buenja
shvata njegova istinska vrednost.
S: Da li i prohuenje ima sline efekte, s tim to su oni, logino, mnogo jai?
Sah: Naprotiv, probuenje ne utie na um. Buenje je iskustvo unutar uma, i,
samim tim, um se kroz to iskustvo menja. Buenje je promena u umu, a probuenje
stanje izvan uma.
S: Hvala vam na ovom razgovoru. ta bi, po vama, bilo najkorisnije da upamtim?
Sah: Ui, i nee morati da pamti. Pamti, i nita nee nauiti.

UDA

Sagovornik: ula sam od mnogih duhovnih ljudi da se kroz rad na sebi razvijaju i

natprirodne moi. Kakve su to moi? O kojim potencijalima je re?

Sah: U poetku rada ta ispoljavanja ljudi pogre no tumae kao natprirodne moi. Za bebu
je hodanje udo. Isto tako, sve dok si u okvirima uobiajenih psiholokih manifestacija, za
tebe je natprirodno sve ono to je za tebe nemogue.
Natprirodne moi su prirodne, ali su ljudi postali, ako mogu slobodnije da se
izrazim, podprirodni. Mi i psiholo ki i cerebralno ivimo na energetskom minimumu. Kada,
zahvaljujui spiritualnoj praksi, mozak krene da se "elektriiikuje" svezom snagom, s
vremena na vreme dolazi do ispoljavanja moi koje najee zbunjuju i onoga kome se
pojavljuju. To su samo bljeskovi onostranog, benigni dokazi duhovnog odrastanja.
Meutim, potrebno je da prou decenije tekog rada pre no to ovek postane sposoban da
te bljeskove ustali u trajnu i stabilnu svetlost.
S: Da li je i htenje da se te moi ostvare dobra motivacija za poetnika u radu na sebi?
Sah: Moi nikad nisu ciljna grupa ve nusprodukt tenje za samospoznajom. Cilj je
probuenje, i ako ovek poeli da ue u rad zbog neeg drugog, te ko da e ikada ita ostvariti. ovek u stvari eli da na vlastitu glupost nakalemi metafizike sile, ali to sa
duhovno u nema nikakve veze. To je dokaz bolesti, a ne put do zdravlja.
Ako tri ka cilju, prirodno je i neminovno da e se oznojiti, ali, koliko ja znam, niko
ne tri zbog neprijatnih mirisa. Duhovne moi su spiritualni znoj. Ako se napinje da bi se
oznojila, to je preica do ludila, a ne do probuenja.
S: Da li moi mogu da ispolje i ljudi koji ne rade na sebi?
Sah: Da, mogue je da oni senzitivniji "proseju" kroz sebe udo koje definitivno prevazilazi
njihov nivo razunievanja, ali to su samo bljeskovi koji iza sebe ostave jo gu i i dublji
psiholoki mrak. Recimo, ako doe do ispoljavanja intuicije, redovno se dogaa da je to
takozvano udo vrlo neobino skrojeno: deset posto intuitivni bljesak, a devedeset posto
subjektivna interpretacija, i to tumaenje u potpunosti zavisi od postojeih mehanizama,
obrazovanja, verskog uslovljavanja i tako dalje.
Ono to je somnabulisti moglo da pomogne pri otrenjenju, lako se pretvori u trajni
anestetik. Ispoljavanje moi je ne to to moe da te trgne iz mrtvila, ali u isto vreme je
i nadgrobna ploa - ako joj pridaje vanost.
Upravo je to sluaj s velikom veinom vidovnjaka, proroka, iscelitelja i udotvoraca.
Kod njih samodopadlji-vost hipertrofira velikom brzinom i brzo poni ti svaku mogunost
istinskog spiritualnog progresa.

S: U kojim sluajevima je upotreba moi opravdana?

Sah: Zavisi od toga ta je za tebe mo. Imati volju je strahovita mo, ali ako ovek nema
dovoljno svesnosti i srca, on e ii preko mrtvih. Istinska mo ne proverava sebe. Ako
zna da si lepa, tebi uop te nisu potrebni komplimenti. Proveravati mo nad bespomonima
je nemo, a ne autentina snaga.
Ako si podozriva prema snazi vlastite superiornosti ti e se koristiti
inferiornou okoline, i prisilno e iz svake situacije izvlaiti ego-satisfakciju. Istinski
moan ovek se uopte ne izdvaja iz sredine u kojoj se nalazi, jednostavno je obian,
spokojan i tih; ak ne osea ni titraj superiornosti u sebi. On pokazuje, u odnosu na sve te
talentovane amatere, jednu specifinu vrstu plemenite ravnodunosti, i ne poku ava da kroz
argumentaciju ili dominantnost dokae bilo kome bilo ta.
Za to bi bilo ko pravio od sebe pokretni va ar uda i udesa? Zbog ega? Da bi
ljudima dokazao ta je sve mogue? Posledica takvog podmiivanja je ili duhovna
razmaenost ili, to je jo gore, potpuno pogrena motivacija za rad. Samim tim,
demonstracija moi ni u kom sluaju nije opravdana, osim u trenucima o kojima ne bih
govorio.
S: Zbog ega?
Sah: Zato to to zahteva veru sluaoca. Re je o neemu to ima veze sa karmom i
reinkarnacijom, a sve dok ovek nema sopstvena iskustva po tom pitanju, bolje je
preutati neke injenice.
S: ta je karma?
Sah: Zakon akcije i reakcije, ali za veinu ljudi samo oblik utehe, nade i straha. Okolnosti
ivota predstavljaju pojednostavljen eho svih naih reci, misli i dela. Proloivotna
psiholo ka struktura je matematiki precizno klonirana i umnoena u vidu svega ovog to
sada iskuavamo. Karma je, drugim recima, naa psiho energetska fizionomija, neitak, ali
jasan potpis nesvesnosti, pospoljena replika nedovoljno iskorienog postojanja.
Ako kae daje ivot ruan, surov i prljav, bojim se da ne razume kako tom istom
izjavom opisuje stanje vlastite due.
S: Da li postoji crna magija?
Sah: Da, ali nikako u onom obliku u kojem ga veina zamilja. Ako si due vreme loe
raspoloena i ako je to neraspoloenje usmereno prema bilo kome, to ve predstavlja
neritualizovani oblik psihikog napada. Krila slepog mia i bubuljica na vrhu nosa su deo
mitologije.
Svaka misao proizvodi odreene vibracije u mentalnoj sferi. Ona moe biti pozitivna,
negativna ili neutralna; slaba, fokusirana ili strahovito jaka. Takva misao moe da se
emocionalizuje, tj. arira dodatnom astralnom silom i da se, kroz upotrebu odreenih
simbola, usmeri na bilo koga. Sve ostalo se, zaista, samo po sebi razume.
S: A staje sa ljudima koji te "bljeskove" koriste iskljuivo u sebine svrhe?
Sah: Ako eli da te bilo ko prepozna kao altruistu, tvoja plemenita dela nisu ni ta drugo
do sebinost. Svako ini sve zbog sebe - zapamti to. Milosre i rtva su prilino nedostupne visine. Ljudi su ili evolutivno sebini ili - ako kroz svoje akcije povreuju druge
- involutivno sebini.
Oni koji imaju samo "bljeskove" uvek poku avaju da, na ovaj ili onaj nain,
profitiraju kroz te mikro-moi. Re je o slabicima kojima je snaga prosto pala u ruke i kao
takvi, naravno, oni mogu drugima da nakode, ali ne u onoj udovi noj meri u kojoj se
misli. Ljudi imaju krajnje

detinjaste predstave o jaini i sveprisutnosti onog to zovu zlom. Zlo nije potrebno dovoljno je da imamo dva oveka iji se koncepti dobra razlikuju, i to e rezultovati
nasiljem, agresijom, konfliktima. Dva teoretska dobra ine jedno praktino zlo.
Na svu sreu, sve moi se upotrebom lako tro e, jo bre nestaju.
S: Koliko ste vi moni?
Sah: Dovoljno da budem obian.
S: Zbog ega onda izbegavate razgovore u vezi vlastite moi? Zato ne volite da priate i

o tome?

Sah: Niti volim niti ne volim da priam o sebi. Nije u tome stvar. Jedino elim da razmena
mi ji bude koristan posao, a ne uzajamno gubljenje vremena.
Moj duhovni rast je bio isuvie specifian da bi razgovor o njemu bilo kome
koristio. Zato je mudro videti me kao potpuno bespomonog oveka. Nemam nikakvu mo.
Moje su ruke prazne.
Rad na sebi je put koji eskivira svaki oblik verovanja. ak je i vera prema uitelju
tetna. Ljudska inferiornost krije se iza tzv. oboavanja i emocionalne histerije, ali to
nije i ne moe da se poredi sa ueni tvom unutar rada na sebi. Dokle god se osea
inferiornim u odnosu na uitelja, ti moe da bude vernik, ak ili sledbenik, ali ne i
uenik.
S: Kada uenik pone da napreduje i da budi uspavane potencijale, da li mu se deava da

povremeno gubi ravnoteu?

Sah: Rad na sebi podrazumeva nesklad. Prerano uspostavljena ravnotea obino

rezultira stagnacijom, jer ako se uspostavi pre samospoznaje, moe doi do naglog
gubitka motivacije ili, stoje najgore, do pojave iluzije dovrenosti.
S: ta se deava sa onima koji su se opili snagom svoje duhovne moi?
Sah: Ko se opije visinom trezni se u padu. Mo je strahovito jak opijat za neuvebanog i
nedovoljno zrelog uenika, i tu je uitelj nezaobilazna pomo. Bez njega kao sigurnosne
mere, pojava moi moe da predstavlja i poetak opasnog zastranjivanja. Meutim, i samo
ustrojstvo unutranjih slojeva starnosti dovoljna je garancija da do ozbiljnih gluposti nee
ni doi.
Kao prvo, nijedna mo se ne ustaljuje lako, a kao drugo, i kad se ustali, postojea
zrelost uenika koi mogunost zloupotrebe i nesvrhovitog kori enja. Tu je malo toga
preputeno sluaju.

Da li mo pomae
spiritualnogprogresa?
S:

oveku,

ili

je

mo,

kako

ste

rekli,

samo

dokaz

Sah: Vienje stvarnosti je istinska mo, ali ona ne slui fasciniranju neznalica ve spoznaji
onoga to jeste. Mo je pomo ako zna, ali i glupost - ako si trapav i brzoplet.
S: itala sam da postoje i neke konkretne tehnike za razvoj spiritualnih moi, kao to su:

levitacija, telepatija, astralno putovanje, vidovitost i tome slino. Da li su, recimo, takva
postignua preica ili orsokak?
Sah: To zavisi samo od tebe. U stvarnosti preice ne postoje. Tano je da ima mnogo
tehnika za razvoj duhovnih moi, ali ti su metodi uvek zapisani u nepotpunom obliku, i
mogu da "deluju" samo ako je ovek dovoljno zreo. Ne seam se ko je od mudrih kineskih
uitelja to rekao, ali je

istina: "Kada pogrean ovek radi pravu stvar, prava stvar funkcionie na pogrean nain."
S: Ukratko, ta onda preostaje oveku koji radi na sebi?
Sah: Preostaje mu da ne prekida napor sve dok se cilj ne ostvari. Neka radi sve dok mu
cilj sam ne kae da stane.
S: A kakva je uloga uitelja u radu na sebi?
Sah: Kakva je uloga sunca u rastu biljaka? Neprimetna i najbitnija.
S: Da li postoji ivot posle smrti?
Sah: Zavisi.
S: Od ega?
Sah: ... ako ga je bilo pre smrti, bie ga i posle smrti. Ali ako si itav ivot nosila linost
kao posmrtnu masku, kao ivu smrt, mislei da ivi sebe, a ne ostatke misaonih i
emocionalnih kalupa okoline, odbacivanje fizikog tela bie konana smrt. Bie taka, a ne
zarez u reenici venosti.
S: Moda je to i bolja solucija. ivot je ionako samo drugo ime za patnju.
Sah: ivot nije patnja, jer patnja je samo prirodan odraz tvoje nesposobnosti i straha da
ivi sebe. Ako moe da prihvati da si ti sama individualizovani ivot, i ako na deru
pokae da si Postojanje unutar uposebljenosti, onda nema mesta bolu i stradanjima.
Dokle god nisi u stanju da ui direktno od ivota, bie od istog poduavana kroz
posrednika, to jest patnju.
I jo ne to.., bavi se problemima dok su mali. Kada porastu, oni e se baviti tobom, a
tada je ve kasno.

SAMOKONTROLA SLABI KONTROLORA, JAAJUI KONTROLISANO

Veina spiritualnih i religioznih puteva naglaavaju

najefikasniji nain da ovck ostvari sebe. Da li se i vi sa tim slaete?
Sagovornik:

samokontrolu

kao

Sah: Ve smo uzalud potroili nekoliko hiljada godina kon-troli ui bes, agresiju i mrnju, i
koji je konani rezultat svih naih napora? Mir? Nije. Ljubav? Apsolutno ne. Na pokuaj
da zauzdamo mrnju samo nas je doveo do, zaista, neverovatno visoko razvijene
"tehnologije mrnje". Sredstva za unitenje ljudskog ivota su sve ubojitija, sve savrenija.
Ko stoji iza cevi uperene u oveka? ovek koji je kontrolisao sebe. Ko pritiska oroz? Mrnja
ili ljubav? U strahu od sukoba mi stvaramo odbranu koja je temelj za stvaranje sukoba.
Samokontrola je odbrana od unutra nje napetosti, ali je ta kontrola ba ono to snai
tenziju i to kasnije dovodi do rata.
Kontroliem se jer oseam bes u sebi. Posle par godina idem kroz ivot kao
tempirana bomba. Zato? Zbog samokontrole. Mene je strah od onog to nosim u sebi, i
zbog tog straha ja stalno drim nogu na konici. Primeujem da sam, to due i vi e
kontroli em sebe, sve iscrpljeniji, nepredvidljiviji i napetiji, ali nastavljam i dalje - dok ne
eksplo diram.
Da li nam je neophodno globalno samoubistvo da bismo shvatili da samokontrola ne
nudi izlaz iz bolesti nego ulaz u jo vee ludilo? Ko kontrolie koga? Ko ta kontrolie? Ti
bes ili bes tebe?
S: Mogu da razumem vau taku gledita, ali ne mogu da razumem ne to drugo. ta bi se

dogodilo kada bi se ovek preputao svim impulsima, eljama i strastima?

Sah: Potiskivanje je bolest, kontrola je bolest, ali ja isto tako znam da ni preputanje nije
lek. Samopopustljivost je, u stvari, krajnji rezultat kontrole i potiskivanja, ali to ne znai
da je bolje biti nekontrolisano nego kontrolisano lud. Ja sam za zdravlje, a ne za ovaj ili
onaj stepen oiglednosti naeg ludila. Ako iz krajnosti represije odemo u krajnost
ekspresije propustiemo zdravije, jer je ono tano u sredini, izmeu ekstrema. Lepota je
u razumevanju unutra nje runoe, a ne u njenom doterivanju ili zatrpavanju.
S: Meni se, ipak, i dalje ini da vi zagovarate samopopustljivost.
Sah: Dresiran si da misli samo u dve boje, pa im nije belo, automatski je crno, zar ne?
im ti se ne to ne svia, to se odmah, istog trenutka, proglaava za pogre no. Zar nije
osnovna greka u pogreno postavljenom kriterijumu? Ako si gluv, itav svet je vrlo tih.
Zbog ega si opsednut idejom samokontrole? ta poku ava da suzbije ? ta je to u tebi
to tebe samog udvaja? Ti si istovremeno i kontrolor i kontrolisano. Svaki poku aj
nasilnog ujedinjenja dodatno te razjedinjuje. 'Samokontrola slabi kontrolora, jaajui
kontrolisano.

S: "Celibat slabi seksualnost", tako kau sveti spisi.

Sah: Dakle, seks je problem, zar ne? Seks je nevolja, a samokontrola nain da se nevolja
prevazie. Da li je zaista tako? "Tako je", kau drugi. A ta tebi govori tvoje vlastito
stanje? ta ti kae ?
Ne navodi mi svete spise. Neka na razgovor bude nevin i neoptereen. Govori iz
sebe. Zajedniki pokuavamo da doemo do razumevanja, i razgovor je koristan samo ako
nema ubeivanja. Ako ti je cilj da opravda svoje stanovi te, sam taj pokuaj je simptom
nesigurnosti, a nesigurnost potie iz neznanja. Zaboravimo debatu i razgovarajmo zrelo.
Zrelost se pokazuje kroz tenju da se doe do istine, a ne do argumenta koji e uvrstiti
na e neznanje. Kada postoji predubeenje, ispitivanje je neizvodljivo.
Seksualnost je injenica. Ako je potiskujemo, onda bolest postaje injenica.
S: Potiskivanje je nesvestan proces, za razliku od samo-kontrole, zar ne? Ta dva proseca

nisu ista?

Sah: Izmeu potiskivanja i samokontrole nema mnogo razlike. Potiskuje zato to si

nauen da tako postupa , a kad kontroli e seksualne impulse, to ini mehaniki. Kada
si svestan, ti samo posmatra , a in svesnosti brie nesvesnost, a samim tim i snagu
seksualnog impulsa. Na taj nain, misao ne postaje delo.
Ne moe istovremeno i da kontrolie seksualnost i daje bude svestan. Ako
kontroli e, nesvestan si, a ako si svestan, primeuje daje svaka kontrola suvi na.
Kontrola ograniava, svesnost oslobaa.
Seksualnost je za tzv. duhovnog oveka bila i ostala simbol ropstva, jer tu je
psihofizika zavisnost najoiglednija. Religije su od pamtiveka osuivale seks i tako
stvorile - ta? - opsednutost seksom. Planeta je prenaseljena zahvaljujui onima koji su
eleli da umanje uticaj seksualnosti.
Seksualni in prua veliko zadovoljstvo, i sve dok ne otkrijemo u sebi izvor veeg
zadovoljstva, neemo biti u stanju da ostvarimo nezavisnost. Suzbijanje nagona stvara
nezadovoljstvo, i umesto da kontrolu sagledamo kao vlastitu glupost, mi spremno osuujemo
seks, a seks nije krivac. Seksualna energija je potpuno bezazlena. Sve to je od prirode
dato uvek je nevino i isto, ali nae nerazumevanje je ono to sve zaprlja. Ne shvatajui
znaaj i smisao dotine energije, mije prvo izopaimo, pa osudimo.
S: O kakvom je razumevanju re?
Sah: Krenimo od injenica da bi do li do konanih injenica, do uvida koji e ukinuti sve
bolesti: i potiskivanje i samokotrolu i slabiko popu tanje pred snagom polnosti.
ovek je iza ao iz animalnog sveta onog trenutka kada je stekao samosvest, tj.
sposobnost posmatranja svih svojih aktivnosti. Od tog momenta ljudsko bie je prekinulo
mehaniku evoluciju - jer vie nije bilo potrebe da i dalje bude u krilu prirode. Priroda je
odgovorna za minerale, biljke i ivotinje, ali ne i za oveka. ovek je onaj koji je odgovoran
za sebe. Meutim, zavretak mehanike evolucije ne podrazumeva automatski poetak
individualne evolucije. Izmeu te dve evolucije je vakuum. Individualnu evoluciju ne
podrava priroda, tj. mehanika evolucija, jer je individualna evolucija zapravo evolucija
svesnosti, a taj progres je stvar zrelosti individue, a ne prirode i njenih mehanizama.
S: ta su to "mehanizmi prirode"?
Sah: Nagoni. Preivljavanje i produetak vrste. Poto samosvest mora imati fizikog nosioca,
tj. ivi organizam, nagoni

su ono to definitivno obezbcuje trajnost oveka kao biolokog bia. Meutim, on se

odvojio od prirode ne prevaziavije i nagoni su se izvitoperili. Moemo da jedemo i kada
nismo gladni, a e gasimo i onda kad je nema. ivotinje su seksualne "sezonski",
nekoliko sedmica godinje, i im doe do sparivanja, polna napetost iezava. A ovek?
ovek poseduje elju godinama, decenijama, gotovo itavog svog ivota - ak i onda kada
vie nije u stanju daje sprovede u delo. Zato? Zbog ega samo ljudsko bie osea vlastiti
libido non-stop, danonono, od roenja do smrti? Moemo da kaemo da je to zbog toga
to vi e nismo u vlasti majke prirode, i da su se nagoni, usled prividne slobode,
ustostruili, ali taj odgovor ne moe i ne srne da bude konaan. Postoji nekakva tajna u
kvantitetu i snazi seksualne energije, i da bi se ona razotkrila, ovek mora biti veoma
budan.
Seksualna energija, na prvi pogled, ima samo jednu svrhu: razmnoavanje.
Zadovoljstvo je nusprodukt, mali trik prirode da bi se osigurala vrsta. Dakle, prijatnost
koju oseamo pri polnom sjedinjavanju je samo "gratis" od strane prirode. Seks je
hrana za rasu, Obinom hranom pojedinac sebi obezbeuje ivot, dok seksualnim inom
prolongira ivot vlastitoj rasi.
Pitanje je: moe li seksualna energija meni samom da pomogne u razotkrivanju
ivota? Mogu li ja sam, ispravnom upotrebom te sile, sebe samog da stvorim?
Prva svrha seksualne energije je produetak vrste, ili stvaranje "ne-ja", onog
drugog. Ali, ako se mudro koristi, seks moe da ima i drugu, mnogo dublju svrhu: kreaciju,
stvaranje "ja", probuenje. Ako je upotreba seksualnosti nesvesna, ispunjava se prva
svrha, ali do ispunjavanja druge svrhe moemo da dopremo jedino svesnou, nikako
drugaije. Ako postoji predrasuda, ovek nije za tantru.
S: Tantra je, ako sam dobro razumeo, neka vrsta seksualne joge. Proitao sam nekoliko

knjiga u vezi tantrikih metoda, i moram da priznam da sama ideja korienja seksualne
energije u spiritualne svrhe kod mnogih ljudi moe da isprovocira predrasude.
Sah: To samo govori o siromatvu zdravlja i razumevanja; predrasude su neminovne kada
se apriorno drimo vlastitih predstava ili vikend-filozofija.
Tantra, zaista, nije nikakva "seksualna joga". Kao prvo i prvo, tantra je mnogo
starija od joge. Ako je tantra majka, joga je onda, pored astrologije, masae, alhemije,
medicine i mnogih drugih (umetnikih i naunih) izdanaka, samo jedno od njene dece. Ako
bilo ko proita izvorne tantrike tekstove, odmah e razumeti da je seksualni deo tantre
njen, moda, najnebitniji deo, ali zbog toga to ona ; afirmativno gleda na injenicu
ljudske seksualnosti, ljudi su poeli negativno da gledaju na tantru - jer su je identifikovali sa onim delom po kojem se tantra razlikuje od veine drugih duhovnih puteva.
Tantra nema apsolutno nikakve veze sa putem za nemoralne,
sa
crnom
magijom,
okultnim orgijama i nekakvim mranim, opskurnim ritualima. Ljudski strah
je i u prolosti spaljivao ene kao ve tice, a danas osuuje tantru za ono to postoji
samo u optereenim umovima kritiara, a ne u tantri. Predstavu o tantri kao nekoj
mranoj okultnoj koli stvorili su oni ljudi koji su se za nju zainteresovali iz potpuno
pogre nih motiva. Problem je, moda, nastao i zbog toga to se tantra kloni praznih
pria, izbegavajui svaki sentimentalni, nepraktini idealizam. Polazimo od mesta na
kojem se nalazimo - cilj je da se postane ovek, a ne da se imitira boanstvo
potiskivanjem ivotinje. Da bi ovek postao Bog, ivotinja mora da postane ovek, a do
preobraaja nee doi ako samo razmenjujemo informacije.

S: Ali, ako je tantra zaista toliko kvalitetan put, i ako su njene metode korisne za

sve, zar onda nije oigledno da se iza tehnika ipak nalazi onaj koji kontrolie?

Sah: Ba naprotiv. Ako kontrolie misli za vreme meditacije, bie to sve osim
meditativnog stanja. Da bi mogao da transformises seksualnu energiju ne sme
daje se plai.
S: Da li to znai daje kontrola produkt straha?
Sah: Strah je neznanje i nerazumevanje, a samokontrola nain da se seksualnost
uvea. Ako kontrolie, ti si vezan za to; optereen si seksom ako te iskustvo
seksualnosti optereuje. Da bi bio slobodan od vlastitog pola (koji je polovinost, a
ne celina), mora da razume, da posmatra, da se disciplinuje.
S: Pa zar disciplina i samokontrola nisu jedno te isto? U emu je razlika?
Sah: Disciplina premouje i ukida unutranji rascep zbog toga to je disciplina
posledica razumevanja, a ne nerazu-mevanja. Ve sam naglasio da je strah odraz
nerazumevanja, i da iz straha proistie samokontrola kao eventualni izlaz iz
haosa. Samokontrola, meutim, ne samo da ne ukida psihiku raslojenost ve je
dodatno umnoava.
S: Ako se disciplinujem, da li u biti gospodar situacije?
Sah: Dokle god razmilja u terminima ovladavanja, nadvladavanja i osvajanja, ti si
u mrei samokontrole. Ko je taj to razmilja o osvajanju i gospodarenju? Onaj
koji nije gospodar, onaj koji robuje vlastitim nagonima.
S: Razumem... Da li to znai da treba da integralno posmatram situaciju bez elje

da je preusmerim i prekrajam?

Sah: Da, jednostavno. Disciplina nije uzrok razumevanja, ve posledica istog. Kada
se razumevanje polnosti pojavi, ono dovodi do naglog smanjivanja straha i
prenosno, do ukidanja terora samokontrole. Razumevanje nam pomae da kroz
posmatranje transformisemo seksualnu energiju u vie i suptilnije oblike energije.
S: U emu je osnovna razlika izmeu tantrikog i normalnog seksa?
Sah: Takozvani normalni seks je sve drugo, samo nije voenje ljubavi. Seks je
esto samo ispuni ventil za neuro-tinost, neto to se ini iz nezadovoljstva,
dosade, usamljenosti, a svima je poznata i manipulativna seksualnost. Tantriki
seks se od "normalnog" razlikuje po cilju i pozadini. Cilj je buenje, ne orgazam.
Ako do vrhunca doe, to je nusprodukt, a ne ciljna grupa. Jedan stariji uitelj
je mom poznaniku rekao: "Ne brini ako do orgazma doe. Ja ga ne jurim, ali ako
doe, ja ga ne odbacujem".To je mudar stav. Tantriki seks je meditacija u paru;
nema jurnjave, grozniavosti, iekivanja. Partneri su oputeni, spokojni,
ujednaenog daha, i vremenom se seksualnost pretvara u stanje dinamike, ive
tiine. Energija se transformie i akumulira, a nervni sistem napaja novom snagom. Posledice tantrikog seksa su: poveana osetljivost i tela i uma, smanjena
potreba za snom, hranom i seksom, duboka oseajnost, stabilno zdravlje,
pojaana koncentra-ija i pokretljivost, a neretko dolazi i do pojave natprirodih
moi.
Pri uobiajenom seksualnom inu postoji strast, ali ne i svesnost, dok su u
tantrikom seksu prisutni i svesnost i strast. Ako kontrolie, suzbija
prirodno ispoljavanje energije i time sebe dovodi samo do jo vee frustracije. Disciplina

se u tantri sastoji iz odravanja kontinuiteta svesnosti, a ne u blokiranju strasti. Kada

postoji samo svesnost, ovek nema ta da transformi e, a kad je prisutna samo strast,
ovek nema ime da preobrati sirovu energiju libida.
Tantra kae da je uobiajeni seks slian kijanju -energija se naglo izbacuje, a
partneri se oseaju smireni samo zbog toga to vie nemaju dovoljno snage da ispolje
neurotinost. Ljudi su od seksa stvorili sve - od sporta do lomae - ali nisu uspeli da
ostvare taj nazovi duhovni ideal nezavisnosti, tu slobodu od seksualnosti.
Kroz tantru se postie stanje koje stostruko prevazilazi seksualno zadovoljstvo, i
orgazam je, u poreenju sa tim stanjem, samo bolno ugodan gr.
S: Kada se to stanje ostvari, verovatno prestaje svaki pokuaj da ovek kontrolie sebe,

zar ne?

Sah: Uopte ne. Da bi se to stanje ostvarilo neophodna je svesnost koja odbacuje svaku,
pa i najmanju trunku samo-kontrole. Tek kada stekne razumevanje seksa i seksualne
energije, ovek je zreo za tantriki pristup. Kroz tantru, seksualnost se gubi i
preobraava u senzualnost, ist i slobodan rad ula, a kad se i senzualnost transformi e,
dobi-jamo onu najprefinjeniju senzitivnost: ljubav.
Nae greke se javljaju usled nerazumevanja. Kad bismo imali makar malo vie
strpljenja, barem malo manje straha, videli bismo da runo pae seksa moe da se pretvori u belog labuda ljubavi. Samo nam je razumevanje potrebno. Potiskivanje je ono to od
runog paeta pravi bolesnu zver, a samokontrola avola. "avo" je odraz pogrenog smera
traganja za Bogom.
S: U radu na sebi (kroz seksualnost) oveku je potreban partner.
Sah: Zar si ti seksualan samo sa partnerom? Ili je elja neto to postoji
nezavisno od objekta koji elju izazivaju?
Rad u paru dolazi mnogo mnogo kasnije. Individualan rad prethodi dijadnom
tj. radu u paru. ovek mora da proe kroz jogu da bi tantriki metodi uopte
mogli da budu svrsishodni. Tek kada poznajemo vlastito telo, kada smo u stanju
da budemo spokojni i u najveem haosu, i kad moemo da fiksiramo um na bilo
koju taku, tek tada tantra dobija svoj pravi smisao.
Takoe, nije suvino napomenuti da tantriki rad na sebi nije nikakva
egzotina seksualna tehnologija koja eskivira oseanja. Naprotiv. Ako ne postoji
uzajamna otvorenost i spontano oseanje bliskosti, onda je tantriki seks, zaista,
ubedljivo najgluplji nain za gubljenje dragocenog vremena.

SKOK U NEPOZNATO JE PAD U SEBE

Sagovornik: Da li je svaki rad sa uiteljem put predanosti?

Sah: Predanost nije proces nego in; trenutak, a ne vreme. Mnogi govore o putu
predanosti, ali takav put objektivno ne postoji. Re je, u stvari, o putu srca, jer
"put" znai rast, odreeni vremenski period, proces, dok je sama predanost
vrhunac poverenja. Poverenje moe da kulminira u predanost, ali to je sasvim druga
stvar.
Predanost se deava, i poto je in, na njoj ne moe da se radi. Ona je kao
smrt - deava se iznenadno, eksplozivno, bez najave, i u tom primeru evolucija
ivota je proces poverenja koji se zavrava smru, tj. predanou. Uop-te nije
vano da li je tvoj put put srca ili volje; svaki rad sa uiteljem je rad na poverenju.
S: Staje ono to me dovodi do momenta kada se poverenje spontano pojavljuje?
Sah: Kada razumevanje aktuelne situacije obesmisli direktive straha, ovek poinje
da se polako rasanjuje. Oblaci statinosti, koji su do maloas prekrivali nebo
ljudske psihe, razilaze se pod sunevim zracima razumevanja. Strah koi promenu,
i psiholo ki dinamizam zaustavljen je naim upornim dranjem za svet poznatog. Kad
razumevanje otkoi rigidnost, pojavljuje se most poverenja, most izmeu poznatog i
nepoznatog.
S: Da li je i vera most?
Sah: Nije. Vera je pasivna, nepokretna, statina. Veruje i ostaje isti. Postoje nebrojene
teorije o oveku, Bogu, univerzumu, i ako bilo koju prihvati kao istinitu nikada nee moi
da proveri ima li istine iza one koju si usvojio. Vera je posledica ili straha ili nade. I nada
i strah su vodii za slepce, a kada "slepac vodi slepca", obojica, pre ili kasnije, zavre u
provaliji. Za veru moemo da kaemo da olakava ivot, ali s druge strane spreava njegovu
spoznaju.
Poverenje je stvar srca. Ono je detinje isto i jednostavno. Vera je krajnji proizvod
mentalne kalkulacije, a poverenje odbacivanje i verovanja i neverovanja. Pred uiteljem,
poverenje je ono to ueniku omoguava da zna da ne zna. Dakle, vera moe da se naui,
poverenje ne moe. Poverenje se prepoznaje, razotkriva, iznova pronalazi, ali se ne stie
imitiranjem uenitva.
S: Ipak, postoje ljudi koji imaju objektivno vie poverenja od drugih. Da li je njima

prirodno data ta sposobnost, to jest, taj duhovni kvalitet?

Sah: Ponavljam: niko nam nita ne daje - ni priroda, ni Bog, niko! Ako ti je jabuka

poklonjena, ona ti moe biti i oduzeta. Ono to smo nasledili - gensku predodreenost,
boju koe itd. - nema nikakvu vrednost. To mora da upamti jednom za svagda: ni ta
nam roenjem nije dato osim injenice da emo umreti! Opasna je ideja da smo neto
vredno dobili samo zbog toga to moemo da di emo, izgovaramo reci i produavamo vrstu.
Mi objektivno nemarao ni ta: ni du u, ni slobodu, ni volju, ni svesnost, ve samo iluziju
posedovanja svega i svaega. Kad otklonimo iluziju takozvane punoe, suoavamo se sa
injenicom vidljive praznine.
Svim ovim recima ne elim da kaem da na svet dolazimo kao blaene budale; ne, mi
takvi vremenom postajemo.
Ti si rekao da postoje ljudi koji imaju vie poverenja od drugih, i po samoj
formulaciji je oigledno da si neke pojmove potpuno pobrkao. Poverenje nije vera.
Poverenje nije naivnost ili glupost. Poverenje nema nikakve veze sa sugestibilnou. Uenik
nije zec hipnotisan farovima uiteljevih reci. Poverenje nije to to ti misli da jeste.
S: ta je poverenje?
Sah: Ako ovek oseti prekid psiholo ke statinosti usled kontakta s uiteljem, u njemu se
otvaraju oi istinske nevinosti. To je poetak poverenja. Ako je ubeen putem sugestije,
on nije uenik nego vernik ili sledbenik. Poverenje je put prevazilaenja straha od
neizvesnosti.
S: Da li je poverenje u isti mah i prevazilaenje straha od nepoznatog?
Sah: "Strah od nepoznatog" je fraza u reniku svake kukavice. Ne postoji strah od
nepoznatog. Kad god osetimo bojazan, to je uvek strah od gubitka poznatog, strah od raspada sistema, a ne strah od nepoznatog. Mi se bojimo gubljenja razuma kao sigurnog tla,
gubljenja onog to nam omoguava snalaenje u poznatim dimenzijama. Zbog toga je te ko
krenuti sam u nepoznato. U stvari, ako krene sam, svaka tvoja preena stopa umnoava
opasnost.
Razumevanje ti pomae da vidi most izmeu poznatog i nepoznatog. Kada se
suoi sa ni tavilom ispod vlastite koe, tada, kao po pravilu, upoznaje oveka koji je u
stanju da uni ti tvoju statinost, jer, kada zna da ni ta nema, zato onda tapka u
rnestu?
S: Da li je poverenje jedini metod?
Sah: Ne. I hrabrost je nain. Mnogi ne oseaju poverenje, ali su dovoljno neustraivi da se
ne pokoravaju strahu. Nije smelost nemati strah, ve ii ka sebi uprkos strahu. ta je to
to se u meni pla i promene? Ono to ne eli da se me-nja: mehanizam, tj. "linost" kao
zbirno ime za sve mehanizme koje imam. Po to sam poistoveen sa matricama nesvesnosti,
ini m se da strah ne izvire iz mehaninosti nego iz "mene". Koje "ja" moe da se
pribojava? Strah je uvek reakcija psiholokog programa na novo i neoekivano.
S: Zbog ega vi vie naglaavate hrabrost nego poverenje?
Sah: Zato to je teko imati poverenje u tue poverenje koje je, objektivno, sve sem
poverenja. Ljudi se teko otvaraju, a nijedan uitelj nije provalnik koji nasilno ukida zatvorenost uenika. Somnabulista samo bunca nekakve reci u vezi davanja i protonosti, i
njegovo nazovi poverenje uvek varira - od slepe vere do slepog podozrenja. Snaga tog
takozvanog poverenja proporcionalna je stopi idealizacije uitelja. Ljudi se panino dre
vlastitih stavova i tako preutno uslovljavaju: "Uiniu sve to se od mene trai, pod
uslovom da se taj zahtev poklapa sa mojim principima." Da lije to poverenje ili besmisleni
ugovor neznalice? O emu se tu zapravo radi? Da li kriterijume postavlja onaj koji zna ili
onaj koji ne zna? ak i ljudi koji bi eleli da rade na sebi su razmaeni i oekuju da ih
neko razume, iako sami ni ne pokuavaju da shvate besmislicu uslovljavanja. Ako uitelj

ispunjava uenikova oekivanja, to ne znai da se time njegovo delovanje zavrava, jer

daje tako, on bi ostajao u dimenziji poznatog. Takav nain rada je obina priprema
uenikovog uma za ulazak u nepoznato.
Mi samo gutamo reci bez kontemplacije (kao vrste psiholokog varenja). Veina
poetnika se prosto zatrpava terminologijom misticizma, i to ih samo uvodi u jo veu
zbrku. Kad pone halapljivo da guta nove pojmove, ubrzo dobije i cerebralno salo, a
posledica nedisciplinovanog apetita je mozak sa ravnim tabanima.
S: Kako se prepoznaje istinska predanost? Meni se ini da predan ovek vie nema

mogunost izbora.

Sah: Jo manju mogunost ima somnabulista, samo to to ne vidi, jer ne vidi nita; zbog
toga i imamo pravo da ga zovemo "mesearom".
Istinski predan ovek vie nema nikakvo "sebe" koje moe da poseduje iluziju slobode
izbora. Za oveka koji je pro ao kroz vatru predavanja ni poverenje ni predanost ne znae
nita. On je proao kroz fazu poverenja, i put se predanou zavrio. Poverenje je cvet,
predanost plod. Poverenje je skok u nepoznato. Predanost je pad u sebe.
S: Da li uitelj oekuje poslunost od svojih uenika, i da li moemo poslunost da, po

kvalitetu, izjednaimo sa poniz-no u?

Sah: Uitelj nije militantni lider koji pravi poslune robove od neposlunih robota. To je
prva stvar. Druga: uitelj od tebe oekuje jedino nerazumevanje; zbog toga ga je nemogue
razoarati. Ako primeti osmeh na licu uitelja, to je dobar znak - razumevanje se polako
pojavljuje. Poslunost bez razumevanja je sterilizacija ionako neplodne inteligencije. Mora
da razume da bi uiteljeva molba prerasla u uiteljev imperativ.
Poslu nost koja ti je nametnuta situacijom raa u tebi licemerje (ako si kukavica)
ili otpor (ako ne eli da bude kukavica). I licemerje i bes, i "da" i "ne" su odrazi
nerazumevanja. Tek kada shvati da si ti sam problem koji sebe ne moe da resi dolazi do
istinskog poverenja, a poslu nost koja nie iz poverenja nije nametnuta ve je rezultat
razumevanja.
S: Da li je takva poslu nost direktan dokaz uenikove predanosti?
Sah: Ne, ni najmanje. Poslunost nema nikakve veze sa predano u. U radu na sebi
poslu nost je nezaobilazno sredstvo povezano sa prevazilaenjem mehaninosti, razbijanjem ego-nepropustljivosti, i to je najvanije, sa ispitivanjem dubine i autentinosti
ljudskog poverenja. Poverenje mora da se proveri, jer ne moe da deluje ako samo umilja da poseduje snagu. Oekivati spoznaju stvarnosti glumljenjem vienja jednako je
glupo kao i oekivanje preplanulog tena time to se grejemo na zlatniku koji podsea na
Sunce. Hou da kaem samo jedno: krhko poverenje je nada sa maskom poverenja!
Polovinost ovde ne dolazi u obzir - ili sve ili nita. Poverenje, zaista, ne moe da bude
krhko - ili je potpuno ili ga nema. Dokle god poverenje nije potpuno ono i nije poverenje, a
sa nazovi ulaznicom dobiemo i nazovi ulazak. Drugim recima, uaemo ispred zatvorenih
vrata.
S: Na poetku ste rekli daje svaki rad sa uiteljem rad na poverenju, i to bez obzira da

li je re o putu srca ili putu volje. Moete li mi to malo podrobnije objasniti?

Sah: Ljudima obino nije jasno da i volja ima veze sa poverenjem, zbog toga to ne
razumeju samu strukturu rada na sebi. Duhovnost koja je autentina zahvata itavo

ljudsko bie, sve njegove delove i sve potencijale i kontekste kroz koje se ono izraava. U
svim religijskim, okultnim i spiritualnim tradicijama nailazimo na odnos uitelja i uenika.
Bez poverenja, i to, naglaavam, uzajamnog poverenja, taj odnos nije odnos ve ugovor. Put
volje podrazu-meva poverenje, a vrhunac volje predstavlja predanost -ba kao i kod puta
srca.
S: Kako se poverenje proverava na putu volje?
Sah: Uenikovim odustajanjem od samovolje. Na istoku se uitelji zovu "gurui", a u
pravoslavlju se nazivaju "starcima". U ruskoj hri anskoj literaturi se ak kae daje poverenje prema "starcu" "grob line volje", a na Istoku se govori daje "guru" "smrt za uenika".
S: Zbog ega uitelji nemaju isti princip rada sa razliitim uenicima? Prema nekima

deiuju blagi, dok su prema nekima gotovo okrutni, hladni i bezobzirni.

Sah: U tantri se kae da je svako uiteljevo obraanje ueniku "kripa" ili milost. Ako je
kontakt verbalne prirode u vidu lekcija, oinskih saveta i podr ke, sam nain govori o
tome da je uenik jo uvek mlad i nezreo, i tu vrstu rada tantrici nazivaju "bela milost". Na
tom nivou uitelj je pri-poveda, a kada uitelj postane i situacionalista, to je ve znak
daje uenik neto nauio. Njegovo znanje se proverava i osnauje svim moguim i
nemoguim metodama, i takva se provera zove "crna milost"; a ona, na prvi pogled, nije
nimalo milostiva. Naprotiv.
S: Kako to u praksi izgleda?
Sah: Ti postavlja teoretsko pitanje o praksi.
S: Ali, dok se ne osmelim za skok u nepoznato, moram da uim.
Sah: Uitelj kao pripoveda bi pokuao da ti razjasni kako da ui - to je bela
milost. Crna milost uitelja - sltuacionaliste nije u recima - on bi te jednostavno
gurnuo u nepoznato.
S: Ali, ako bi me tek tako gurnuo, kako bih onda uio?
Sah: U letu. Skok u nepoznato je pad u sebe. Samospoznaja je dno.

RAZUMEVANJE JE DALEKO
OD NAE SPOSOBNOSTI DA RAZUMEMO

Sagovornik: Nekoliko puta sam bio prisutan kada ste tra-gaocima govorili o svesnosti,

srcu i kreativnosti, i svaki put ste, bez obzira na kontekst, spominjali razumevanje. Meni
nije jasno o emu je tu re. ta je, po vama, istinsko razumevanje? Kako biste ga
definisali?
Sah: Traiti definiciju razumevanja odraz je nerazumeva-nja, pa su reci, samim tim,
potpuno suvi ne. Svaka mentalna konstrukcija, svaki verbalni iskaz, sa bilo ije strane, jo
vi e bi te udaljio od razumevanja.
Uglavnom, razumevanje je daleko od nae sposobnosti razumevanja. Mi jednostavno
ne moemo da razu-memo da ne razumemo, i zbog toga nismo u stanju da vidimo kako na a
re "razumevanje" - nije razumevanje. Nama se ini da bi nam pomoglo kada bi nam neko
recima pribliio to stanje, ali razumevanje nije u zvucima misli, tj. recima, nego u paljivom
sluanju, paljivom sagledavanju, u paljivom, budnom, bistrom posmatranju ivota. Tada je
sve jasno, jednostavno i dostupno - jer unutranje stanje koje smo imenovali kao
razumevanje, moe sve da pojednostavi. ovek od razumevanja zna da je pravi odgovor
tiina iza pitanja, nikada zvui samog odgovora. Glupo je recima objanjavati ono to nije
sainjeno od reci.

S: Ipak, mi smo upueni jedni na druge, i stoga je komunikacija neizbena. Kako ostvariti

razumevanje bez suvine prie?

Sah: Ja nisam protiv razgovora. Mudrost je preutana glupost, ali je glupost

neizgovorena mudrost. Teko je kroz razmenu reci doi do razumevanja, ali nema drugog
puta. Nije lako prohodati, ali to ne znai da bi trebali da zbog toga itav ivot puzimo
kao gusenice.
Razumevanje nije pamenje, miljenje, razmiljanje, ukr tanje pojmova, analiza
dostupnih utisaka itd., i ono uopte ne zahteva maltretiranje intelekta ili domiljato
tempiranje logike. Razumevanje, zaista, nije posledica mentalne ekvilibristike, leksikih
novotarija i teoretskog nagaanja. Obino mislimo da razumemo ako za odreenu pojavu,
stvar ili relaciju, naemo odgovarajui pojam ili adekvatnu re, ali to sa razumevanjem
nema nikakve veze. To je, u stvari, velika smetnja pri razumevanju.
Da istina moe da se stavi u reci, nali bi je u hije-roglifima ili klinastom pismu;
otkrili bije uzidanu u proelje nekog hrama. Poto je istina neprenosiva, ta nam ta injenica govori? Istina je individualni napor, individualna spoznaja. Niko ne moe da nam
pokloni istinu. Dodue, onaj koji je doao do nje u stanju je da nam peva o njoj, da je igra,
slika ili die, ali sve su to samo informacije, reci, utisci, kretnje, ali ne i istina - za nas.
Istina se razotkriva ne tuim trudom, ve na om prijemivo u.

Sa razumevanjem je ista stvar. Bez receptivnosd, razumevanje je neprenosivo.

Moe da pamti rei ili da opona a upotrebu sredstava za prenos razumevanja, ali to ne
znai da ga na taj nain stie . Imitacija razumevanja gora je od prostodunosti
nerazumevanja. Zbog toga su intelektualci toksini otpad inteligencije.
S: Intelekt i inteligencija, po vama, nisu isto?
Sah: Inteligencija drutva je intelekt. Intelekt je, dakle, mentalna mehaninost sredine
implantirana u pojedinca. Svako drutvo ima svoje posebne "proteze". Zbog toga dve
budale iz istog dru tva mogu divno da se sporazumevaju - zbog slinih sistema vrednosti,
zbog identinih perspektiva. Neznanje je komunista; svi smo podjednako nemoni pred
istinom. Uivamo u sporazumevanju bez razumevanja jer prevakavamo intelektualne
matrice bez inteligencije.
Inteligencija je veoma redak kvalitet, ali uspeli smo da naemo zamenu: intelekt.
Jedini problem je to to smo dodatno oglupaveli pokuavajui da budemo pametni. Inteligencija nema nikakve veze sa obrazovanjem. Obrazovana neznalica jo uvek je neznalica,
iako je kvantitet informacija ubeuje u suprotno. Moe u glavi da nosi kondenzovane
biblioteke i da i dalje nema mogunost da vidi, tj. razume .
S: A ta je sa ljudima koji su po op tim kriterijumima natproseni? ta je sa onima koji

su fenomenalno uradili test inteligencije? ta nam to govori?

Sah: To nam govori da oni dobro rade testove, a ne da su inteligentni. To nam govori da
su stvarno sme ni svi oni koji veruju u mogunost da se inteligencija moe izmeriti.
Upoznao sam oveka koji je zavrio istu filozofiju, po svim dru tvenim kriterijumima zaista
je genije, a snaga njegovih argumenata ostavlja na slu aoca moan utisak. Kada smo
jednom prilikom razgovarali u prisustvu njegove supruge ponudio me je ajem i kada sam
mu, otpiv i gutljaj, rekao da je aj previ e za eeren, ovek je bez razmiljanja
oamario suprugu! ta je to: voluntaristiki optimizam ili openhauer? Gde je nestala
inteligencija?
"Dobro ste proli", rekao sam njegovoj eni, "da sam mu se poalio na trag karmina na
oljici, vi biste verovatno bili mrtvi.
Intelekt je izdaja inteligencije. Da li ovek razunievanja moe da bude u isti mah i
mudrac i siledija? Te ko. Ako sam na recima genije, a na delu idiot, tu neto ozbiljno nije
u redu. Zato? Zbog toga to je razumevanje integralno, i ne moe da zavisi od nivoa naeg
ispoljavanja. K r azume apstraktno, ali ne i praktino, ne razume uop te!
S: A moe li ovek, mimo svojih teorija - filozofskih, religioznih, spiritualnih - da istinski

razume oveka preko puta sebe?

Sah: Moe li ovek da razume cvet, da razume nebo, neto krajnje sitno i jednostavno,
neku svakodnevnu pojavu, ili bilo ta, bilo koga? Mogu li ja, sa svom svojom unutranjom
zbrkom, sa svom svojom rastrzano u i zamagljenou, da osvetlim razumevanjem ljudsko
bie i da ga upijem u sebe?
Na kraju krajeva, moe li se ita uiniti ako je sam instrument sagledavanja u
stanju raspadanja?
Mi uporno ponavljamo jednu te istu greku, jer gre-imo pri stvaranju liste
prioriteta. Zbog toga i kreemo od objekta, ne razumevajui da je sam subjekt u
blaenom bunilu nesagledavanja sebe. Nemo razumevanja drugog je posledica nedostatka
prvog i osnovnog razunievanja: sebe samog.
Moe li ovek sebe da razume? Ostavimo teoriju po strani. elimo da saznamo, a ne
da verujemo. Ponavljani: moe li ovek samog sebe da razume? Moe li on, bez oslanjanja
na pompezne i prazne reci, bez udvorikog prik-lanjanja autoritetu, sam da spozna
makar jednu jedinu

injenicu - sebe samoga? Staje to to se zove "ovek"? Da li je taj pojam socijalni mit,
terminoloka zavera dvononih ivotinja ili je "ovek" daleka budunost dostupna retkim,
zaista retkim individuama? Poku ajmo da dopremo do injenica ne plaei se posledica, ma
kakve one bile.
Da li je "ovek" datost, zrelost i mo poklonjena roenjem, ili je ta punoa ivota
obina mogunost koju gubimo jer mislimo da je ivimo? Nadobudnost naeg neznanja je
ono to potencijal proglaava za aktuelnost. To to nam dodiruje glavu ne mora da bude
kruna ljudskosti; moda su to stopala onih koji znaju injenino stanje stvari. Niko nita
ne zna, i zato je svima doputeno da miljenje, stav i intelektualnu ostra enost nazivaju
znanjem. Za veinu ljudi inteligentan je svaki ovek koji je originalno glup.
Zaista, kako imenovati to ontoloko blago zatrpano nesagledivim naslagama
samozaborava? Staje ovek? Da li je ovek samo paravan za zloupotrebu kiseonika, lepa
re koja je ime za jedan straan i straljiv sadraj, ili je ovek ne to to, u principu, moe
da se ostvari, ali tek kada to "neto" vidi, shvati i razume da jo uvek nije ovek?
S: Da li je razumevanje karakteristika koja odvaja oveka od takozvanog oveka?
Sah: Da, ali to mora biti istinsko, a ne takozvano razumevanje.
Ljudi govore da samo duevno bie poseduje razumevanje kao jedan superiorni
kvalitet, i kau da je iskljuivo ovek vlasnik due, te udesne, nevidljive stvarnosti. Jedino
ovek ima duu na itavoj kugli zemaljskoj.
ivotinje, znai, nemaju duu, a o biljkama i mineralima da i ne govorimo. Svinje,
krave i koze dobre su za ishranu du evnih bia, dua voli voe i povre, a biseri, srebro i
zlato imaju za duu veliku vrednost. Duu, drugim recima, poseduje samo ono bie koje
revnosno uni tava i ivi i neivi svet, bie koje, iako se smatra vrhuncem prirode, stvara
ozonske rupe, zagauje okeane i matematiki precizno, svakim svojim delom, iri i sreuje
vlastiti grob.
Logika nam govori da je du a neto okrutno, sumanuto i destruktivno i, u skladu sa
tim, sledi da su atributi bezdunosti nevinost i autentinost. ovek je jedini ivi stvor
koji moe da uiva u ubijanju. Vuk koji ubija jelena ne pokazuje pri tome ni trunku
zadovoljstva. Svaka, gotovo svaka ivotinja koja stupi u kontakt sa ovekom postaje
neurotina i podla, a mnoge jednostavno polude.
I stvarno, staje ovek? Nosilac onog pogubnog virusa duevnosti, ili entitet koji ne
moe da izdri breme boanskog naslea? Da li je ovek uplaena semenka koja truli jer
ne srne da se otvori i izraste do svoje prave veliine?
Svako ko makar poku ava da realizuje sebe je ovek. Ostali, oni to ne
proveravaju sadraj iza etikete "ljudskost", svi oni zbog nedostatka razumevanja, postaju i
ostaju "duevni". Ali, ako ve govorimo neposredno, onda je ovek samo onaj koji je
prevazisao unutranju fisiju, onaj koji je uspeo da iz psiholoke mnoine pree u jedninu
bia, a samorazumevanje je poetak i kraj razumevanja bilo ega, bilo koga, pa i oveka
preko puta sebe.
S: Ali, mene boli to to me okolina ne razume. Iako sam po profesiji psihoterapeut,

neretko se oseam kao mi pod staklenim zvonom, i to mi donosi patnju.

Sah: Ako eli da prestane bol zbog toga to te niko ne razume, ispuni jedan preduslov sagledaj se sam; poku aj da razume sebe samog i primetie kako samosaaljenje
iezava. Razumevanje je sunce koje razgoni tamu patnje.

S: Ali kako da nauim da svoje razumevanje prenesem onima koji me sluaju? esto se

plaim improvizacija, jer ovek moe da pogrei i u najboljoj nameri.

Sah: Strah od gre ke je gre ka. To mora da razume . Ako neko ne moe da razume, on
prosto ne moe da razume. I taka. Psa nee opismeniti ako ga zakljua u sobu sa
bukvarom. Detetu e, ako dri zatvorena usta, ka ikom razbiti zube. Ne prenagljuj. Uvek
oekuj nerazumevanje, i povremeno e biti presrean ako se ne to neoekivano dogodi.
Ljudi su veoma udni, naroito kad misle da "ue". Ako im daje i kada ne trae,
smatraju to nametanjem. Sebian si ako nisi dostupan onda kada oni odlue da je tvoje
prisustvo preko potrebno, a kada ne odgovara na njihove seksualne infantilnosti kau da
si bezoseajan.
S: Potpuno vas razumem, jer to su i moja iskustva. Kako da se sva ta komplikovanost

izbegne?

Sah: Izaberi nain, izaberi mesto, izaberi vreme, ali nikad ne zaboravljaj oveka.
S: U kom smislu?
Sah: Pazi kome, ta i kako govori. Kad ide slepcu u posetu ne kupuj ogledalo.
S: Hvala vam. Nemani vie pitanja.
Sah: Ni ja nemam vie odgovora.

MISAO JE OBLIK NEZNANJA, A RE UTEHA NEZNALICE

Sagovornik: Pro li put smo priali o tome koliko su uzaludni ovekovi pokuaji da

dokui to to jeste. Dugo sam razmiljao o vaim reima, naroito o jednoj reenici...
Rekli ste da "stvarnost moe da se ostvari subjektom, ali subjekt ne moe da izgovori
stvarnost." ini mi se da sam tada shvatio sav apsurd oslanjanja na misli i rei, ali mi jo
mnogo toga nije dovoljno jasno. To znam jer su neka pitanja u meni preivela.
Sah: Koja pitanja?
S: Na primer, staje misao? ta je "ja" u odnosu na misao? Da li je entitet iza miljenja

kontinualan ili je promenijiv? Odakle misao dolazi? I jo mnoga druga.

Sah: Nije nam teko da pomislimo kako misao nie iz uma kao list iz drveta, ili dlaka iz
koe, ali to nije tako. Kad stojimo ispred tunela, moe nam se uiniti da tunel stvara
autobuse, kamione i motore, ali ni to naravno nije tako.
Moe li se opstati bez mi ljenja? Ako znamo da se misao uobliava iz iskustva ili
tzv. znanja, ima li iega u meni to je iznad tog znanja, iega to je subjekat, subjekat
koji je nezavisan od misli kao objekta?
Da li se misao deava nekome ili neemu? Postoji li entitet iza misli? Stvara li misao
"ja" ili je "ja" takoe samo jo jedna formulacija uma koji kroz nju oajniki pokuava da
samog sebe razgradi i spozna?
Poku au da ti opi em tvoje iskustvo. Ti veruje da si stanovnik uma jer ti izgleda
kao da ivi u nekom unutra njem prostoru. Taj prostor je esto prepun misli koje dolaze
i odlaze dok ti ostaje kao neto neprolazno.
Spoljanji prostor doivljava kao sredinu u kojoj se nalazi najvidljiviji deo tvog
boravinog mesta: telo. Sredite tog mesta je Neizrecivo i za tebe je ono kao osovina sa dva
koncentrina kruga: unutra njim - umom i spoljanjim -telom. Kao to telo postoji u
atmosferi, tako i um postoji u noosferi, ili mentalnoj sferi.
Sada, na osnovu ovog opisa moe ti se uiniti da sam ja izneo upravo ono to ti se
de ava, ali to ipak nije tako jer ti se ne deava opis ve Neizrecivo. Ja ne elim da
poveruje u moj opis tvog iskustva ve hou da ti kroz njega ukazem na Neizrecivo koje
se moe imenovati, ali e uvek ostati nedirnuto imenovanjem, jer na taj nain izriemo
samo imena, ali ne i Neizrecivo.
S: Da li misao stvara um?
Sah: Stvara li vazduh telo? Disajnim procesom vazduh ulazi i izlazi iz tela. Mentalnim
procesom misao prolazi kroz um. Misao je prolazni sadraj uma kao to je vazduh prolazni
sadraj tela, ali ni misao ni vazduh nisu tvorci uma, tj. tela.
Misao je trenje uma i noosfere, i kad se to trenje prenosi na atmosferu, glasne
ice, pomou vazduha, stvaraju re. Re je kao a a, a misao kao tenost unutar nje. Re
je izgovorena misao. Misao je neizgovorena re.

S: Da li postoji misao koja nije re?

Sah: U jogi i tantri imamo termin za ono to jo uvek nije misao. To je manas, ili mentalna
supstancija. Ta misaono neizdiferencirana masa se iskustvom konsoliduje u ono to
prepoznajemo kao misao. Iskustvo je, dakle, ono to kon-kretizuje i formira misao.
Iskustvo jedne misli izaziva sle-deu misao, i to ulanavanje mentalnih reakcija stvara
iluziju znanja. Meutim, misao je, sama po sebi, tek oblik neznanja, oruje kratkog
dometa kad je stvarnost u pitanju. Misao je reciklaa doivljenog, mehaniko obnavljanje
prolosti, jer ona dolazi iz pamenja, a pamenje je psiholoki talog vremena.
S: Da li to znai da bih morao da otklonim veo misli ako elim da iskusim Nepoznato?
Sah: Nepoznato je samo drugo ime za to to jeste. Posma-tra ne mora da uini ne to s
posmatranim u obliku misli ili posmatranjem kao procesom. To to jeste je ovde i sada, a
veo misli je veo poznatog koji prekriva, mada ne mora da skriva Nepoznato.
S: Kad sluam o svemu tome, imam oseaj kao da mi se um zamrzava.
Sah: Otopi ga spoznajom.
S: Ali misao me spreava da vidim stvarnost. Kako da savladam tu prepreku?
Sah: Misao je prepreka upravo zato to misli da te u bilo emu spreava. Zar nije misao
o prepreci samo misao o prepreci?
S: Jeste.
Sah: Koja te onda sila spreava da vidi da reetke misli ne spreavaju slobodu vienja?
Kada vidi to to jeste mimo misli, shvata da u stvari nikada nisi ni bio u mentalnom
kavezu.
Misao ti stvara oseaj da je to to jeste neka vrsta cilja. Na taj nain, to to jeste
pretvara se u objekat, u formu, dakle u neto drugo od onoga to jeste. Cilj je, naravno,
uvek ne to udaljeno od tebe, i prostorno i vremenski. Samim tim, ini ti se da je
neophodno savladati distancu izmeu "ovde" i "tamo", izmeu "sada" i "sutra", "prekosutra" ili "za deset godina". Sve je to mrea misli, koja dri oveka u snu.
ovek spava na jastuku misli. Misao, kao uoblieno poznato, uljuljkuje oveka
izvesnou. Mi smo izolovani od nepoznatog svojom nesposobno u da sagledamo ono to
jeste.
S: Treba postati svestan.
Sah: Ako si svestan, nema postajanja, ali ako nisi, prolongira san recima "treba", "postati"
i "svestan".
Biti zaista svestan nije isto to i misliti o svesnosti. Imenovanje procesa nije i
otpoinjanje procesa. Ako pokuava poznatim da dokui nepoznato, misao istiskuje
mi lju i tako vrtoglavom brzinom jurei za spoznajom bei od nje.
S: Ali ta da radim? Vae rei ne gase moju e ve je samo ine jo nesnosnom.
Sah: Ako je tako kao to kae, onda su reci ispunile svoju svrhu. Besmislica traganja
prestaje kada se traganje inten-

zivira. Um se vrti oko reci i znaenja kao pas koji juri sopstveni rep dok ga ne ugrize. ta
drugo oekuje da uje? Ne moe se rei ono to se ne moe rei.
S: Pa zato onda govoriti?
Sah: Da bi se iskazalo ono to moe da se kae.
S: Ne vidim smisao...
Sah: ... jer ga i dalje besmisleno trai u recima u kojima ga nema. Odgovor je u sluanju
misli, a ne u misaonim zvucima .
Re "sunce" ne moe da otvori pupoljak stvarnosti. Mi recima samo zaglu ujemo
sebe, oekujui da emo kad tad ne to uti. Trenutak slu anja se odlae zbog toga to
se napreemo da bismo uli, a sam mentalni gr muti jasnou percepcije. Zato i
nagla avani da misao ne moe da te sprei da vidi to to jeste, ali ti samog sebe moe.
S: Kako?
Sah: Tako to se lepi za rei i misli, progla avajui ih neim drugim od onog to jesu:
reci i misli.
Misao, kao oblik neznanja, stvara u tebi oseaj sigurnosti. Na primer, ti misli da si
ovo ili ono, definiui recima svoj identitet. Poto ne vidi ta zaista jesi, misao o "ja" ti
postaje stvarna, a reci koje pothranjuju slepilo neznanja hipnotisu te ponavljanjem ta dva
slova: "j" i "a". To "ja" je, recimo, "inteligentno", "privlano", "uticajno" - to su te re etke
misli koje ograniavaju bie. Misli su odgajivanica gluposti. Pod glupo u podrazumevam
"istrajnost u neznanju".
S: ta je onda to to jesam?
Sah: To to jeste. Sta bi drugo mogao da bude? Um je povodljiv, a misli znaju da
budu vrlo sugestivne - pod uslovom da ih ne vidimo kao oblik neznanja, kao formu
poznatog, kao ispoljavanje prolosti.
S: Zbog ega su reci tako opasne za mene?
Sah: Ti si opasan po sebe, zato to recima o istini remeti tiinu istine, a reci
same po sebi nisu ni opasne ni bezopasne. Kako re moe da ima mo? Naa
slabost je to to svemu oko nas pripisuje lo uticaj.
Kakav je no? Jasno je da on sam po sebi nije ni dobar ni lo. U rukama
hirurga postaje spasonosan, u rukama ubice postaje smrtonosan.
Ako znamo da ga mudro upotrebimo, ivot moe biti produen, a ne ugroen.
Na isti nain, ako znamo kako se re upotrebljava, to znai da znamo staje ona,
emu slui i kome se na koji nain upuuje.
S: Da li to znai da reci mogu da nas izbave iz neznanja?
Sah: Ti e se sam izbaviti iz neznanja ako prestane da gleda na njih kao na
spasioce ili nosioce smisla. Re je samo kalup misli - besmisleno je videti re kao
spasioca od poznatog kada je ona odjek poznatog. Razume, ti sebe spaava im
vidi re kao re, a ne kada od reci oekuje spasenje. Ali nemoj oekivati ni da
u te ja sada spasiti tako to u ti svojim recima preneti to razumevanje, jer je
ono neprenosivo.
S: Zato?

Sah: Zato to si prisiljen da protumai sve to ti se kae. Tumaenje je

tumaranje. Znaenje reci nije re koja se uje, ve poruka unutar zvuka. Ti svaku
reenicu interpretira u skladu sa svojom uslovljenou. Poto tvoj intelekt dekodira re
po svojim obrascima, on im namee svoje znaenje, istiskujui ono ve postojee. Na taj
nain, reci popunjava poznatim, a razumevanje ostaje neprenosivo.
S: A ta bi bilo kada bih samo sluao?
Sah: Tada ne bi imalo ta da ti se kae - jer bi razumeo. Kada bi ovek bio u stanju da se
ne vezuje za reci, mogao bi da ne zloupotrebljava sopstvene mentalne i verbalne
sposobnosti.
S: Kako da reima ne dajem svoje znaenje? Kada bih to inio, bio bih nerazumljiv i sebi i

drugima.

Sah: Da bi uop te mogao da odvoji re od znaenja, mora da iz reci ukloni soiva

pro losti, taj takozvani podsvesni talog. Re nije samo supalj zvuk koji putuje do sluha, ve
neto to itekako smanjuje sluhovitost recepijenta - ako ne znamo da upotrebljavamo reci.
Jedan od vanijih delova rada na sebi je ispravna upotreba reci i taj segment rada
zove se precizan jezik.
Ako ti je otac govorio da si lenj ili neobrazovan, ako te je ponekad nazivao glupanom,
re "glupan" je stvorila uslovni refleks koji u tebi automatski izaziva reakciju. "Glupan" je
zvuk koji menja tvoje raspoloenje, i to samo zato to unutar te reci ima podsvesni talog.
Sad bilo ko moe da te razbesni ako u ali pomene tu re. Svaka re ima duplo dno, svoju
vidljivu stranu, i svoj skriveni odeljak. Svesna upotreba reci je i enje nejasnoa koju
provocira uslovni refleks. Ljudi su najdublje u snu dok priaju. Mehaninost je u
govoru najoiglednija. Kada bi samo mogli da ujemo ta nam se stvarno govori kroz ono
to nam se kae, telepatija uopte ne bi bila potrebna.
Ostali bi zapanjeni laima, neznanjem i uslovljenou ljudi, ali bi nam se sru ila
iluzija o znanju. Preciznim jezikom uvek imenuje injenino stanje stvari; nesvesnost je
imenovanje stvari koje zavisi od trenutnog raspoloenja. Zbog toga obino kaem da su
rei uteha neznalice.

OVISNICI NAJEE ISTIU ZNAAJ NEZAVISNOSTI

Sagovornik: Vi uporno naglaavate neophodnost ispitivanja i govorite kako je taj proces

jedini ispravan nain da se doe do samospoznaje. Sluajui vas, stekla sam utisak da se
ovek ne moe promeniti zbog toga to sve tumai onako kako mu trenutno odgovara. Da li
sam u pravu?
Sah: Da bi ispitivao, ovek mora da bude distanciran od objekta koji ispituje. Ispitivanje
misli nije mogue ostvariti ako sam isuvie subjektivan, tj. previe poistoveen sa misaonim
tokom. Odreena distanca je neophodna. Objektivizirati misao znai smanjiti
subjektivnost. Tada, kroz posmatranje, ne zauzimam stav, ne analiziram, ve mi, zbog
poveane paljivosti, svaki objekat sam "govori" sve o sebi. Misao se, gledajui iz tog
trezvenog stanja, vidi kao "misao", a ne kao "moja misao". Ona je, odjednom, sasvim svoja, i
prekid interpretacije ne stvara novu misao kao odjek one stare. Misao se pojavljuje, i
ako sam potpun u svom posmatranju, ona se vidi kao pojavnost, ne kao stvarnost. U
meditativnom stanju stvarnost je posmatra, nikada posmatrano, tj. misao. Ti ina
opservacije proima objekat i on vie nije ni "dobar" ni "lo", ni "spiritualan" ni "svetovan",
ni "tvoj" ni "moj", nego takav kakav je, i uopte ne stvara bviku.
Veina ljudi nije dovoljno zrela za ispitivanje, jer je njihovo miljenje isuvie rigidno,
pa ga ovek ne menja ak i onda kada je potpuno oigledno da je pogre no. A nije naodmet
naglasiti daje svako mi ljenje pogre no.
S: Zbog ega?
Sah: Zato to moe da misli bilo ta o bilo emu, da zauzme bilo koju mentalnu
poziciju, i da uop te ne zna ono u odnosu na ta zauzima stav "za" ili stav "protiv". Misliti
da si u pravu, ili misliti da nisi u pravu, svejedno - to je neznanje. Moe da misli da
zna , moe da misli da ne zna, to ne .pravi nikakvu bitnu razliku - ti ne zna , ma ta
mislio.
Ako se odvoji od misaonog procesa, iznenada e razumeti da je svako, ba svako
miljenje mentalni oblik utehe, misaoni amortizer pred strahovitim neznanjem, sigurnost i
zatita neznalica.
Miljenje je najuniverzalni]i lek za dugovenost iluzije znanja, lako se svakodnevno
suoavamo sa kratkovidou vlastitih misli, nikako da razumemo njihovu relativnu
bezvrednost. Mi se plaimo da dublje ispitujemo svoj ivot - kao da negde nerazgovetno
oseamo da bi efekti bili pogubni za stabilnost na eg takozvanog unutranjeg mira. Kao da
nam je lake da verujemo da je sve u redu, kao da nam se ne ulazi u taj psiholoki bezdan.
Na samoza titniki mentalni oklop je, u stvari, misaoni grob u kojem poivamo, i zbog
sigurnosti pred ivotom mi se oseamo ivi - jer nas nema! Misao je pogubna za ivotnost
bia jer verno imitira ivot, i ko god nema hrabrosti da ispituje sebe umire mnogo pre
svoje fizike, tj. one oigledne smrti.
S: Na koji nain ovek moe da istinski oivi sebe?

Sah: Sumnjom. Sumnja je upornost odbijanja bilo koje vrste verovanja, jer vera je
barbiturat; ona uspavljuje i samo zatakava neznanje ne otklanjajui ga. Neznanje je
smrtonosna rana preko koje smo postavili zavoje vere i mi ljenja. I? Jesmo li sada zauvek
otklonili opasnost? Ilije opasnost jo opasnija kada je uklonjena iz vidnog polja?
S: A ta se de ava sa onima koji su prirodno podozrivi prema vlastitom mi ljenju?
Sah: Podozrenje je drugo ime za strah, i nema nikakvih dodirnih taaka sa sumnjom kao
ispoljavanjem one sutinske hrabrosti da se spozna to to jeste.
Podozrenje i vera su braa blizanci. Jedan brat je "ne", drugome je ime "da", ali su
oni identini, i proporcionalno udaljeni od znanja, iako se nalaze na suprotnim stranama.
Ovo se mora duboko razumeti. Uopte nije vano da li je tvoj strah izabrao
podozrenje ili veru kao nain da se konzervira neznanje. Ti ne zna, i to je jedino vano.
Jo je vanije da to sama spozna , a ne da mi veruje ili ne veruje . Promena stava u
odnosu na moje rei ni ta nee promeniti.
S: Ali ja oseam da je to tako i zbog toga verujem da je situacija ba onakva kakvom je vi

predstavljate.

Sah: To nita ne menja, ponavljam. Istrauj. Vrlo je ugodno potiniti se autoritetu ili snazi
neijih reci, ali to samo odlae trenutak direktnog vienja. Vienje mora biti tvoje
vienje! Ne pozajmljuj oi od onih koji govore da ih poseduju.
S: Kako da ispitujem ako ne verujem onom ko mi govori da ispitujem?
Sah: To je poetak ispitivanja. Ako razume, sumnja je sredstvo istraivanja,
kontemplacije, razotkrivanja. Ali ako ne razume, ti onda samo skuplja utiske
tuih, upotrebljenih misli i prerauje sveopte neznanje. Da bi progledala, mora
da zna da ne zna, a ne da misli da ne zna. Moe da misli ta god hoe, da
mislima objanjava sebi ili drugima ta god ti padne na pamet, ali bez istinskog
razumevanja situacije u kojoj se nalazi sve to ini je odraz straha, odraz
neznanja, a ne znanja.
Ispitivanje ne poinje ubeenou da je ono to ti govorim istina. Kako
moe da zna ako samo misli? Misao je bespomona u odnosu na sve to je iznad
ili izvan misli. Tek ako razume nemo i slabost miljenja samog po sebi, u stanju
si da posumnja i krene u ispitivanje.
S: Da li to znai daje ispitivanje samostalno, i da mi nita ne moe pomoi u tome?
Sah: Ako pone samostalno da ispituje, da istrauje sve, bez razlike, uprkos
predubeenjima i misaonim zaostavtinama, ako je trenutak sumnje istinit i
autentian, tebi tada sve pomae! Da li moe da razume tu jednostavnu
injenicu: ako pone da pomae sebi, sve e ti u tome pomoi.
S: Meni i dalje nije sasvim jasna razlika izmeu podozrenja i sumnje.
Sah: Ljudi pod sumnjom podrazumevaju sumnjiavost, a sumnjiavost je samo
druga re za podozrenje, a ne za sumnju.

Podozrenje je pasivizacija pred ivotom. Nita ne proverava , nego zakljuuje

unapred, u skladu sa prilikom, po takozvanom "oseaju". Podozrenje je smrt za razumevanje, ba kao to je vera smrt za ispitivanje.
Sumnja je vitalna, ivodajna, aktivna. Ako nita ne prihvata, ti sve ispituje, sve
proverava, aktivno istrauje . Podozrenje je apriorno zatvaranje. Sumnja je smelost da
se direktno suoimo s onim to je pred nama ili u nama.
S: Da li to znai da i prema uitelju treba da gajim sumnju?
Sah: Sumnja je stanje budnog istraivanja, i po to nije paradajz, ne mora da se gaji.
Sumnja nije sumnja ako je shvati kao oblik dozvoljenog ponaanja pred uiteljem, jer se
onda ponaa kao rob kojem su dozvolili da misli o slobodi.
Uitelj je uitelj ba zbog toga to insistira na tvojoj nezavisnosti, ne doputajui da
se vee i postane zavisna od nezavisnosti koju je neko drugi ostvario. Moe da
oboava tue bogatstvo i da umre kao poslednji prosjak.
Za to bi uitelj bio izuzet iz ispitivanja? Ako je povla en u tom smislu, onda je
jasno da ti ni ta ne razu-me ili da on nita ne vredi. Religiozni lideri su narkomani
odreenih ideja, i sada samo ire epidemiju idejopoklonstva. Ako uzme dozu verovanja u
bilo ta, u bilo koga, sa tvojim rastom je svreno. Pretvorie se u ovisnika koji propoveda
nezavisnost. Nemoj to sebi da dozvoli ni po koju cenu!
S: Ako sam vas dobro razumela, vi kaete da podozrenje nestaje kroz razumevanje, dok

postojanje sumnje kao metoda ispitivanja spreava slepo verovanje.

Sah: Ba tako. Podozrenje je beskrajno besmislen metod samoouvanja. ta je to u nama

toliko vredno da zahteva itavu mreu psiho-sigurnosnih sistema? Strah mumificira
neznanje kao daje neznanje neto toliko znaajno da zaista zasluuje balsamovanje.
Naravno, tom glupo u se ubija rtva neznanja - da bi neznanje ivelo due.
Podozrenje, kao psiholo ka reakcija na okolnosti, krije u sebi dvostruku opasnost:
titi nas od nepostojeih opasnosti i tako stalno podie stepen borbene gotovosti s jedne,
dok nam s druge strane ne dopu ta da razumemo da u nama nema niega to bi
zahtevalo odbranu.
S: Da li se kroz sumnju, kao vrstu ispitivanja bez straha, moe doi dopoverenja?
Sah: Ne da moe, nego je to (ako ne jedini onda barem) najsigurniji put. Sumnja je proces
koji se spontano zavrava poverenjem. Poverenje je prirodan plod sumnje, a samo
poverenje je poetak predanosti.
S: Na koji nain moemo ubrzati proces transformacije poverenja u predanost? U stvari,

moe li ovek ita da, po tom pitanju, uini sa svoje strane?

Sah: Poverenje je zagrevanje, a predanost kljuanje jedne te iste vode. ovek moe da
ubrza dolazak kulminacije ako ne ubacuje u vodu ledene kocke straha u obliku vere ili
podozrenja, svejedno.
S: Kaete da poverenje predstavlja poetak predanosti, ali da je samo poverenje

kulminacija sumnje. ta je onda kulminacija podozrenja?

Sah: Vera. Apsurd samozatitnitva samo menja stranu, ne gubei nita od svoje
besmislene statinosti. To je dokaz da

"linost" u sebi ima mehanizam samoobnavljanja, ali ne i mehanizam samouni tenja. U

narodu postoji poslovica koja kae: "Voda samu sebe ne zajazi." Isto tako, "linost" ne
moe ukinuti sebe, no da bi uopte otpoeo proces demehanizacije, ovek mora da ispituje i
da se ispituje. Na taj nain e se stvoriti distanca izmeu "linosti" i onoga ko nosi tu
masku.
S: Da li je "linost" ono to poiva na veri i podozrenju?
Sah: Ne, "linost" je zloudna izraslina neznanja, drutveni proizvod pohranjen, kao
kukavije jaje, u pojedinca. "Linost" je "javno lice", "globalni karakter", "doputeni psiholoki profil". Iza te maske nalazi se nae izvorno lice, no ako ivimo pod velovima nade i
podozrenja nikada ga neemo prepoznati i oiveti. Htenje da se autentinost ostvari je
borba za dostojanstvo oveka.
S: To htenje je ono to indukuje pojavu sumnje kao pokuaja samorazvoja?
Sah: Da, sumnja je jedan od naina. Za razliku od podozrenja, sumnja je traganje za
injenicama, a ne za vrstim mi ljenjem koje e podrati snagu na eg sna. Sumnja pita:
"Da li je to stvarno?", a podozrenje: "Moe li to da se uklopi u moje ve stvorene navike?"
Sumnja je hrabrost da se injenica prihvati kao injenica, bez obzira na posledice.
S: Ali zbog ega ja tako esto varam sebe? Ponekad mi se ini da sam prihvatila neto, ali

se na kraju ispostavi da sam samu sebe prevarila.

Sah: Ti eli da doe do promene, umesto da ispituje i da dopusti da se promena

spontano dogodi. Preobraaj prirodno dolazi posle razumevanja, kao to
grmljavina sledi bljesak munje. Podozrenje je strah, a strah je uvek strahovito
optereenje. Zbog straha pod krinkom ispitivanja mi imitiramo promenu sve dok
nam neka nova ivotna situacija ne obelodani da smo u potpunosti falsifikovali
sebe.
S: Jasno.
Sah: Moda... nastavi dalje. Nemoj da eli promenu. Ispituj, pa ta se desi neka se
desi.

PROBUENJE JE TVOJ NAVEI SAN

Sagovornik: Da li je istina da svaki spiritualni tragalac nalazi uitelja kakvog i zasluuje?

Sah: Zar postoji jo neka mogunost? La stvara la, istina istinu. Kad ispred doline odjeka
kae: "Volim te", odgovor ne moe da bude: "Mrzim te." Ako sam ja sam po sebi laan,
moe mi se dogoditi da nekim udom nabasam na autentinog uitelja, ali to mi nee biti
ni od kakve koristi. Biu impresioniran onim to nije "uitelj" - recimo, duhovnim
metodama, harizmatino u ostvarenog bia. Uzeu od uitelja sve ono to mislim da mi
treba, a ne ono to on hoe da mi da. Sve to mi se kae, tumaiu kako meni odgovara; na
kraju u biti razoaran vlastitom statinou, ali u je preventivno pripisati njemu, nikad
impulsima sa-moza titni tva. Doi u praznih ruku, a otii takoe praznih ruku.
S: Malopre ste rekli "autentian uitelj". To znai da postoje i oni drugi, zar ne?
Sah: Uitelj je svako ko ima uenike. ovek koji pokuava da ui ljude da dopru do stanja
ne mora sam da poseduje stanje.
S: Da li to znai da postoje i oni koji samo manipulisu informacijama?
Sah: Nisam to hteo da kaem. Uglavnom se tu radi o dobroudnim, ali nestrunim ljudima
koji su izmanipulisani vlastitim iskustvom.
Samozavaravanje moe da se odvija i pod krinkom velikih duhovnih napora, i stoga
insistiram na razlici izmeu rada po sebi i rada na sebi. Upoznat sam sa praksom
nekolicine uitelja, i sve to mogu o njima da kaem je da ljudima samo sentimentalizuju
snove. Veoma je mali broj onih koji su sposobni da stvore mogunost da se ovek
rasani. Sreom, postoje i takvi.
S: Jednom prilikom ste pomenuli da postoje horizontalni i vertikalni uitelji. U emu je

razlika?

Sah: Ljudi koji rade sa velikim brojem tragalaca su horizontalni uitelji, i oni uglavnom
nemaju uenike ve samo sledbenike i "zapisivae velikih reci". Njihov zadatak nije da
probude mno tvo, ve da poboljaju kvalitet kolektivnog uma.
Vertikalni uitelji su prilino nedostupni. Oni rade sa izuzetno malim brojem ljudi,
ali do kraja, do probuenja.
S: Koji metodje bolji od ova dva?
Sah: I jedan i drugi imaju svoju svrhu. Problem je u tome to ima mnogo uitelja, a
premalo uenika. Svi obino misle da je obrnuto, ali u stvarnosti nije veliki broj onih

koji su spremni da ue. Mnogi ljudi umiljaju da su uenici samo zbog toga to im se ta elja
povremeno javlja. Radi se o onima koji ne znaju ni ta, ali im imponuje da sebe nazivaju
velikim imenima. U njima se povremeno javlja bes, i tada ele da nekom oduzmu ivot. Pa
ipak, oni sebe ne vide kao ubice, iako je i to impuls, ba kao i elja za uenjem.
Niko ne zna kako se ui. Uenje zahteva veliki napor, htenje da se shvati ono to se
uje, a ne elja da se reci upamte. Svi memoriu, ali niko ne razume. ,
S: Da li je rad na sebi horizontalno ili vertikalno uenje?
Sah: Iskljuivo vertikalno. Rad na sebi zahteva istinsku spremnost, a ne parole. Rad je
neposredni napor da se pro iri svesnost, a ne da se pro iri renik neznalice.
S: Koje onda spreman?
Sah: Niko...
To govori koliko smo udaljeni od sebe. Spremnost za samosuoavanje stie se
radom na sebi. Sve negativne motivacije su dobre za poetak, ali samo za poetak.
S: ta su to "negativne motivacije"?
Sah: Ja sam nezadovoljan jednim segmentom vlastitog ivota, i zato elim neto da
promenim; ne sebe, nego taj segment. Nije mi dobro sa samim sobom, pa izmi ljam nekakav
spiritualni put kao izlaz iz psiholokog orsokaka. Sve s'i to negativne motivacije.
S: Zar postoje jo neke motivacione sile?
Sah: Da, afirmativne. To je put "za", ne put "protiv".
S: Da li je udnja za probuenjem afirmativna motivacija?
Sah: Ne moe da eli ono to ne zna. Ljudi koji misle da ele probuenje su u dubokom
snu. Oni ele stanje koje e ukinuti nezadovoljstvo, i to stanje imenuju kao "probuenje".
Probuenje nije finalni proizvod nezadovoljstva ili -kako mnogi misle - radoznalosti, jer bi
to bilo isto tako besmisleno kao kad bi oekivali da svetlost nastaje od specifine
gustine mraka.
Ti si u tamnici poznatog. Svet van re etaka je ono to ne zna. Tu se, pored mnogih
drugih stvari nalazi i probuenje. Po to nije u domenu misli i iskustva, stvarnost tog
stanja ne moe da se eli. "elja za probuenjem" je u stvari idealistika modifikacija
poznatog, tako da je ona samo jedna vrsta udobnijeg kaveza. Ako si itav ivot vezan
lancem neznanja, za tebe je znanje trenutak kad se na lanac doda jo desetak novih
karika. I? Da li je to sloboda?
S: Po va im recima, ovek bi mogao da zakljui da smo apsolutno bespomoni.
Sah: Ne, samo smo nemoni. Da smo bilo ta "apsolutno", bili bismo svemoni, a ne ovakvi
kakvi smo.
ovek je bespomoan. To ne govorim ja, ve injenice koje su dostupne svakom.
Probuenje je tvoj najvei san. Kuda ide? Ka emu? ta ti je pogonsko gorivo? Pitam te
direktno: od ega si stvorio ideju probuenja?
S: Ne znam... Od poznatog?
Sah: Naravno. Nema drugi materijal osim proivljenih utisaka. Kada se cigle iskustava
povezu cementom nade, tam-

nica neznanja bogatija je za jo jedan zid: ideju probuen] a.

Postoje ljudi koji su postigli osloboenje; to su oni koje zovemo uiteljima. Njihove
spiritualne instrukcije su nalik turpijama. Istinski uenik, shvatajui da turpija nije
sloboda nego sredstvo da se do slobode doe, spremno je koristi, presecajui reetke.
Ostali turpijaju nokte i umiru u kavezu.
Istina je neto najskuplje na svetu. Ona se ne moe verbalno ili telepatski preneti,
jer istinu niko nije u stanju da nam pokloni.
S: A kada biste vi mogli da je poklonite?
Sah: Ti tada ne bi mogao daje primi .
Istina ne moe da se skui u uskom prostoru misli i reci. Ma koliko bili vesti mislioci,
i ma koliko da nam je elokventnost izraena, na a bespomonost pred istinom ostaje ista.
Vienje istine je in izuzetne smelosti. Ona nije u uitelju nego u zrelosti uenika.
Da objasnim... ti trai ono to jeste. To to jeste je to to jesi. Uitelj je ogledalo,
i ti moe da sagleda sebe -ili to to trai - samo ako otvori oi... A nemoj da zaboravi:
ak i "probuenje" moe da ti uije kapke!
S: Kako da budem afirmativno motivisan?
Sah: Tako to e istro iti negativne motive. Nemoj da bei "od" nego kreni "ka". Budi
totalan, i doi e do afir-mativnosti. Ne moe da istinski radi na sebi sve dok si
parcijalan.
Ljudi samo priaju o spremnosti da prime ne to novo, a ni ne razmiljaju o torne
da je nemogue videti nepoznato ako postoji vezanost ma i za jedan deo poznatog. Da bi
se do lo do "sada", u jednom trenutku mora da prekine kontinuitet povezanosti sa
poznatim. Tek tada vidi , tek tada razume i zna.
Ko god poku ava da sa uiteljem zadrava "staro" kao neku vrstu psiholo kog
branika, gubi nesagledivu ansu da ostvari sebe. Mi smo uoljivi i jaki na recima, a
nevidljivi na delu.
Seam se jedne devojke koja je dola kod uitelja s dubokim uverenjem daje
bogomdani tragalac.
Kad ju je ugledao, uitelj je odloio novine uz reci: "Pitaj".
"ta je istina?", bilo je njeno pitanje.
"To je vrlo skupo pitanje. Jesi li sigurna da moe da plati?"
"Sigurna sam."
"Da li si u stanju da uje ta je istina po bilo koju cenu?"
"Jesam", insistirala je devojka.
Odjednom, ba kada je trebalo da odgovori, uitelj se vratio iitavanju novina, ne
rekavi ni rei.
Kako su minuti prolazili u potpunoj tiini, tako je napetost sve vie rasla. Kada je
dostigla kulminaciju, devojka je opet progovorila.
"Pa dobro", poela je, kontroliui nestrpljenje, "koja je cena?"
"To vie nije tvoja briga. Ako si zaista spremna da i ivot rtvuje da bi spoznala
istinu, zar je potrebno cenjkati se oko trivijalnosti."
"Cena e biti", nastavio je uitelj, "tvoj ivot. Nalazimo se na desetom spratu. U
momentu kad skoi kroz prozor, ja u ti rei ta je istina, i budi sigurna da e je uti
pre no to dodirne tlo."
Naravno, devojka je odustala i ostala iva.
S: Meni to izgleda vrlo drastino. ta bi bilo da je stvarno skoila?

Sah: Da je zaista bila toliko reena, ve posle dva koraka znala bi sve, jer samo onaj koji
moe sve da rtvuje, moe sve da uje. Nikakve stvarne opasnosti nije ni bilo, zbog toga
to svako ko iole razume autentinu duhovnost ne moe ni da postavi takvo pitanje, jo
manje da razmilja o rtvovanju.
S: Da li rad na sebi podrazumeva i neku linu rtvu?
Sah: Da... (pauza)
S: ta je lina rtva?
Sah: rtvovanje linosti.
"Linost" je kumulativna sila sna. Ona raste i razvija se nesvesno u, tj. reakcijama
na spolja nje podraaje. "Linost" je maligni tumor bia, i da bi se on odstranio, no dolazi
od spolja u obliku uitelja. Tako gledano, operacija je otrenjenje, a ono ne podrazumeva
upotrebu anestezije. Nijedan uenik ne moe da izigrava hirurga - amatera, zbog toga to
tumor samozaborava ne moe da se odstrani bilo kakvim delovanjem tog istog tumora.
S: Ali kako da znam da je uitelj autentian? Ko moe da mi garantuje da u izabrati

pravog? ta da radini ako naiem na prevaranta ?

Sah: Nita. Budi mu zahvalan to ti je objasnio da si potpuni prevarant. Ako si ti istinski

tragalac, moe da ui i od maine za pranje posua. Ako ui, onda ui od svega, kroz
sve. Ako pamti reci uitelja ne primeujui ni ta to se oko tebe deava, ti si onda
sledbenik, a ne uenik.
U radu na sebi ne daju se nikakve garancije. Sigurnost, to jest oseaj izvesnosti, je
najvea uspavanka. Samospoznaja nije proizvod koji se prodaje uz garantni listi.
Infantilno je oekivati bilo ta od spolja.
S: Kad zaista poinje rad na sebi? Kako se prekida ta psiholo ka nezrelost?
Sah: Detinjstvo tela je zavreno kada dete shvati da e umreti. Detinjstvo uma je gotovo
im ovek shvati da jo uvek nije ni poeo da ivi. Videti to znai biti zreo, biti spreman za
nepoznato.

LEPOTA BEZNAA

Sagovornik: Zato ovek uporno odlae suoavanje sa samim sobom? Zbog ega, ako nas

veina duhovnih uenja ve upuuje na zakljuak daje samospoznaja neminovna?

Sah: Ono to se pod pojmom "ovek" podrazumeva jo uvek, naalost, ne vidi koliko ne
vidi, pa snaga te slabosti neminovno odlae ak i neminovnu samospoznaju.
in odlaganja poiva na nedostatku hrabrosti da okrenemo lice onom stoje
neizbeno. Mi prvo stvorimo sve uslove za promaaj, pa se posle alimo na okolnosti. alimo
se na spolja nje situacije koje su puka posledica na e dezorjentisanosti. Okreemo lea
problemima koji su stvarni i govorimo s gnevom pravednika o nestvarnim uzrocima koji
kvare ljudsku sreu i blagostanje, a pri svemu tome u potpunosti prenebregavamo sebe kao
prvog i jedinog inicijatora vlastite teskobe. Kriviti drugog ili druge, uvek je znak loe
procene.
Nama je te ko da prihvatimo ak i tu prostu injenicu - da smo u begu od sebe iako iz tog razloga doivljavamo ivotna upozorenja kao ivotno prokletstvo.
S: Ali ta se, sutinski, "dobija" odlaganjem ? ta ljudi misle da e time postii?
Sah: Su tinski se ne dobija ama ba nita, ali se potvruje i produava jedna od naih
najdraih iluzija: "Bie bolje."
Na obali reke izgladnela starica nala je ovee jaje, i taman kad je htela da ga
zgotovi, padne joj na pamet misao da bi bilo bolje da se koliko-toliko strpi, da saeka malo.
"Za nedelju ili vie, pojeu pile."
Kad je jaje dozrelo, iz ljuspe izae nepoznata ivotinja.
"udno pile", pomisli starica. "Moda e postati velika ptica; bolje je da se jo
malo strpim i da na kraju imam mesa koliko hou."
I tako, posle par meseci, krokodil pojede babu.
S: Deava li se to svima?
Sah: Deava li se to tebi? Ne uoptavaj. Odlaganje je univerzalni proma aj koji se
dosledno prenosi sa generacije na generaciju. Deava se. Sada. I tebi... Moe li da
razume ? ovek brzo tri, ali u pogre nom smeru. im stigne do posledica sopstvenog
odlaganja, samosaaljenje procveta. Zatim, kao miris, dolazi nada, nada kao spremnost za
novi besmisleni krug. U stvari, na a najvea nesrea je u tome to smer svoje sudbine
shvatimo isuvi e kasno da bi ga mogli promeniti. Ka sebi, ne od sebe.
S: Ali zar nada nije izvesna podrka u ljudskom napretku?

Sah: Napretku - ka emu? Govorim o oveku, ne o tehno-logiji. Odlaganje samosuoavanja

ubrzava pojavu nade, koja opet, dovodi do osujeenja i novog odlaganja - zaarani krug. Od
sebe, ne ka sebi.
Nadanje je rasprodaja dragocenog vremena. Bie bolje, zar ne? Trenutno
nam nije dobro, ali... To "ali" je podrka da jednu greku zamenimo drugom i da
prividom promene maskiramo kontinuitet nesigurnosti. Danas ne moe da ivi
sebe, od jutros ti nita ne polazi za rukom, ali... glasno kae "ali" i odjednom,
volebno, nova nada zablista na horizontu samozavaravanja. Nada ti uliva snagu bez
da ti otvara oi. Reenje problema odgaa za sutra, nastavljajui da odlaganjem
taj isti problem produbljuje, iri, energizira.
Svaki se psiholoki program ponavlja iz dana u dan potpuno nezavisno od svog
tvorca. U stvari, moe se rei da je za vlasnika mehanizam neprimetniji to je
uestaliji. Sve to se unutar tebe samog ponavlja - bez obzira na svrhovitost - ti
vremenom proglasi "svojim", a ta slojevitost, zbog sve vee i vee uzajamne
protivrenosti, rasloji jedinstvenost bia. Taj raspad je neprimetan i stoga
poguban. Ako ne zaboravi da si se zaboravio, nee se ni setiti da se sebe ne
sea, da sebe ne prepoznaje. A od spolja nema podsetnik - sve je aranirano
tako da utia, da tiho zataka akutnost nezadovoljstva. U spoljanjem svetu ima
"oslonce za identitet": moja ena, moja deca, prijatelji, navike, obaveze,
nacionalnost. Sve ti to pomae da sebi neprimetno odmae, sve ti prua priliku da
nastavi da od sebe bei kao od najvee neprilike.
S: Da li to znai da su...
Sah: Nisu! Ni ena ni deca ni tzv. prijatelji nisu niti mogu biti prepreka.
Pokuaj da me razume. Ja sam poslednji ovek koji bi zagovarao
otuivanje - ono se deava, ono se deavalo, ono e se deavati. Niko nema elju
da forsira ono ega ima u izobilju. Samo govorim ono to vidim. Mi smo sebe
odavno izgubili, i sad tu prostu injenicu, kao neku sramotu, prikrivamo imanjem
svega i svaega. Nije li tako?
To to imamo - ma ta da je u pitanju - nije na protivnik. Radi se o prostoj zamcni:
mi imanjem drugih nadoknaujemo nemanje sebe, a neposredno okruenje, i ivo i neivo,
samo je neduni talac naeg samozaborava.
S: Za to smo uop te do li u tako nezavidnu situaciju - da jedni druge nehotino

zloupotrebljavamo? Gde je smisao u svemu tome?

Sah: Ko govori o smislu? Glupo je oekivati smisao usred besmislice koju ivimo, usred
svih gluposti kojima se hvalimo, usred svih tih zabluda, bespua i nemira.
Samozaborav, ili zaborav tog 'ja" ima za posledicu zloupotrebu "ne-ja". Ne govorim
da je to svesna zloupotreba, jer da je svesnosti, do samozaborava ne bi ni moglo doi.
Re je o prisilnoj zloupotrebi ljudi od strane drugih ljudi, a poto ivotne lekcije
savladavamo kroz oponaanje, bolest samozaborava je vrlo zarazna, lako se prenosi i
teko leci.
S: Zbog ega?
Sah: Sve to je socijalno uobiajeno, postaje vremenom kriterijum normalnosti. Sistemi
vrednosti menjaju se kao aravi, a ljudi spavaju. Ni kvalitet ni istoa posteljine ne
menjaju dubinu ljudskog sna.
S: Ne razumem i dalje. Zastoje toliko te ko probuditi se?
Sah: Zato to sanjamo da smo budni. Ljudi su somnabulisti, meseari koji buncaju
otvorenih oiju. Ti misli da ne spava zato to su ti oi otvorene - kao da je san neto to

zavisi od kapaka, a ne od svesnosti, od svesnosti koja je jedina istinska budnost. Ja ne

govorim o budnosti kao budnom i aktivnom stanju organizma, ve o budnosti kao budnom i
aktivnom stanju bia. Kada je bie budno, potpuno je nevano jesu li kapci podignuti ili
spu teni - sa snom je svreno.
Ali, da bi ovek uopte shvatio da sanja, on mora da prestane sa nadom i odlaganjem,
a to je veoma neprijatno i, naglaavam, veoma teko, ponekad i opasno.
S: Koliko ja mogu da vidim, vaa metafora ljudskog sna...
Sah: Kakva metafora!? To je injenica, a ne metafora, koliko ja mogu da vidim. San traje
nezavisno od statike ili kinetike ljudskog tela. Kad fiziki spava, ti vidi razne sadraje
koji su ponekad samo odjek ulnih iskustava, a ponekad i njihovo iracionalno ili
fantazmagorino iskrivljenje. Tada, u tom psiholo kom vidokrugu, lako i brzo prima sve
unutra nje utiske, iz prostog razloga to je um pounutra njen; spolja njih utisaka i nema.
Senzorna percepcija, dakle, svedena je na nulu, od spolja nema prijema novih sadraja, pa
se svaki jasno iznutra uoava. To bi, otprilike, bio opis tvog sanjanja.
Ako hoe da zaista vidi, da zaista razume injenicu danononog sna, sklopi oi i
nee ti biti potrebna dodatna objanjenja. San traje i kad mislimo da ga nema! U toku dana
ula te obasipaju informacijama iz spoljanjeg sveta, i tebi se ini da si budan jer nisi
dovoljno paljiv da vidi da se san nije prekinuo nakon jutarnjeg umivanja. Unutranje slike
preivljavaju. Buka uma preivljava. Sve se i dalje de ava nepromenjenom dinamikom, ali
kad si zaokupljen deavanjima od spolja, ti to niti vidi, niti uje. Zbog toga i veruje daje
san metafora.
S: Ali ako bih prepoznao injenino stanje - san kao konti-nualnost - da li bi me to trglo iz

uspavanosti?

Sah: I da i ne. Stanje bi se promenilo, to je sigurno. Trenuci rasanjenosti bili bi tada

zrnca zlata u pustinji sna.
Meutim, ti kae: "... ako bih prepoznao", to znai da ne prepoznaje ve da se
nada da ako, eventualno... Ponovo nada i nita.
S: Stiem utisak da elite da kaete da je nada, kao pos-ledica odlaganja, prebacivanje

odgovornosti na sutranje okolnosti, na promenu koja e se moda desiti, i da moje "ali" i

"ako" stoje izmeu fiktivnog ideala i aktuclne stvarnosti, ne dopu tajui mi da ivim sebe
sada bez ikakvog odlaganja, bez ideala?
Sah: Nada je udarna igla za nadahnue bez pokria. Mi sebe ispaljujemo u sutranjicu
kao da jedva ekamo da umremo u neznanju. Hou da kaem da je situacija beznadena
jer se svi nadamo boljem "sutra" i time jaamo temelje oajnog "sada". Nema izlaza.
S: Za to?
Sah: Zato to je izlaz vidljiv im sagledamo bezizlaznost mehanikog ivota.
S: Znai, izlaza ipak ima?
Sah: Ne, nema. Opet izvlai nadu iz toga.
Ako vidi da ne vidi, gotovo je sa malopreanjim slepilom. Kad u snu shvati da
sanja, kvalitet sna drastino se menja. im ugleda izlaz iz haosa, naputa haos istog
trena. Sada, ne sutra! Ko razume, ne odlae. Ko odlae, ne razume.
Spoznaja nije u vremenu, pa stoga spoznavaoc stvarnosti nema vremena da stvara
sentimentalne pesme i

melodije o spasenju nego se odmah spaava. Ali, ti kae: "Znai da izlaza ipak ima?", to je
samo nadanje i zatvaranje izlaznih vrata. Ako sad vidi izlaz, ako sada razume, upotrebi
to!
S: Kako?
Sah: "Kako" je odlaganje.
S: Ne razumem, uopte vas ne razumem.
Sah: Ogromna stena ti pada na glavu. ta ini?
S: Skaem u stranu.
Sah: Ne pita "kako"?
S: ... da.
Sah: Nepostupnost - vienje je skok. Posle toga misli, zar ne?
S: Da. Da, razumem.
Sah: Trenutak vienja ukida svaki proces mi ljenja, odlaganja, nadanja. Direktno,
neposredno vienje je kao eksplozija, iznenadna, strahovita, razarajua. Ona unitava sve
to je san i sanjanje. Preivljava samo sanjar: bie iza sna. "Bie" satkano od misli,
utisaka, seanja, iskustava, naprosto iezava, iezava "ja" to je nastalo kao usputni
proizvod samozaborava, gubi se ak i razlika izmeu "ja, mene, moje" i "ti, tebe, tvoje".
Ostaje samo sanjar koji je sanjao daje sanjao.
S: Sanjao - ta?
Sah: Priu o buenju; ili obine, male, svakodnevne stvari. Svejedno.
S: Kada vi priate o tome, sve mi izgleda tako jednostavno i prosto - kao da je sve samo po

sebi kristalno jasno, bez i jedne nejasnoe. Ali, im me taj oseaj napusti, odmah na
scenu stupa um koji uslonjava, i to sve u poku aju da misaono simplifikuje iskustvo.
Sah: Ta receptivnost je ono to nam sve razjanjava. Nedostatak prijemivosti je,
meutim, pored umovanja, ono to svaki put uni ti jasnou. im pone da misli o iskustvu,
mentalni proces automatski "zamrzava" iskustvo u novi koncept ili novu teoriju, i time je
iskustvo poni teno, umrtvljeno, ak ubijeno, a um ostaje ispunjen recima koje su suve i
bezvredne. Te rei nam daju privid da smo i dalje u povienom stanju svesnosti, i samo
zato toliko esto nagla avam da i pria o buenju moe da uspava.
Ponoviu ono to sam ti ve rekao, ali na drugi nain: kad izae iz stanja,
maloprea nja impresija ti stvara oseaj da to stanje i dalje traje, premda je sa njim
sve odavno gotovo.
Tek kad se slegne psiholo ka pra ina, nae se u svojim uobiajenim raspoloenjima.
S: Va opis posledica buenja lii na novi san.
Sah: Da li se nada daje drugaije?
S: Ne, ne nadam se vie...
Sah: "... ni manje nego ranije, ali po to mi um sugeri e da je prestanak nade neto vrlo

poeljno, ja se nadam da u to stanje ostvariti." Rei, rei, rei, zbog misli, misli, misli.
Da si razumeo primer sa stenom, sad bi se obojica slatko smejali.
Gledaj, ako zaista razume da ti posledica nemanja sebe pada na glavu, onda nema
vremena za upranjavanje spiritualne metodologije, nema vremena za religiozne teorije o
izbavljenju - tebe izbavlja tvoje vlastito razumevanje, ono te samo postavlja na sigurno tlo.
S: Tek tako?
San: Tek tako.
S: I?
Sah: Tad vie nema motivaciju za "i?" jer zna kako stvari stoje, Tada ivi bez odlaganja,
usred tog neizrecivog sada, ku ajui nesputan svu sonost i lepotu beznaa.
S: (vie za sebe) Kada u ja to ostvariti...
Sah: Sada.
S: Molim?
Sah: Ili sad.
S: ... Hvala.
Sah: Nema na emu.
Jednom kad ugleda to to jeste, videe da su reci i misli kao obdanite u kojem se
igraju neka druga deca.

SKRIVANJE TAJNE, OTKRIVANJE TAJNE

Sagovornik: Zato je u radu na sebi toliko vano da se istovremeno razvijaju svi

potencijali? Zen naglaava svesnost; sufizam, pravoslavlje i neke kole joge

naglaavaju volju i srce. Odreene gnosticke kole stavljaju volju u prvi plan, ali ne
zanemaruju svesnost Tantra upuuje oveka da prosvetljenje nae u najveem
mraku - u strastima, instinktima, eljama. Va koncept, ini mi se, obuhvata sve: i
telo i energije, i intelekt i oseanja.
Sah: U radu na sebi postoji sveto trojstvo: svesnost, volja i srce. Onog trenutka
kada ljubav, kroz poverenje, kulminira u predanost, ovek tada ne moe, a da ne
doivi sveukupnost postojanja kao sredite vlastitog bia. Samim tim, ja ne mogu
da se prema jednom delu sebe odnosim kao majka, a prema nekom drugom kao
maeha. Kad Sunce zasija, njegovi zraci obasjavaju sve - bez razlike.
S: ta donosi ta konana spoznaja?
Sah: Smeh.
S: Smeh!?
Sah: Da, smeh. ivot je igra. Svest mora da se oivi da bi se ivot osvestio. Kada do
probuenja doe, ovek moe samo da se smeje tom neprepriljivom vicu. "Ljudsko bie" je
poslednja opna koja puca pri samospoznaji.
S: Mislim da nisam u stanju da pratim va nain izlaganja.
Sah: ovek se raa tri puta: iz materice majke, iz materice drutva, i iz materice neznanja.
Majka nam daje telo, dru tvo nam oblikuje um, a kada izronimo i iz tree materice,
tada vi e nema raanja, postajanja i nestajanja. Sve je u svemu sadrano, i, sve u svemu,
sve svemu pomae.
Jedan svetac je rekao: "'Neizrecivo' je za oveka stvorilo anele da mu slue i
komarce da se ne uzoholi."
S: ta je to "Neizrecivo"?
Sah: Re ne moe da opi e ni obino zrnce pra ine, a kamoli ono stoje imenovano kao
"Neizrecivo".
S: ta je, po vama, Bog?

Sah: Po meni je Bog samo "Bog" jer ne znamo Boga koji nije "Bog". ta god da je po meni,
kako kae, takvo je kakvo je jer je po meni.
S: Da li je ovek Bog?
Sah: Kad ovek jeste to to jeste, Bog je ono to je. Praviti demarkacionu liniju isto je to i
praviti razliku izmeu "sutine kruga" i "kruga sutine".
S: Ja uopte ne razumem nain na koji vi funkcionisete.
Sah: Ni ja ga ne razumem.
S: Pa u emu je onda krajnji cilj postojanja ako ni vi sebe ne razumete?
Sah: Koje "sebe" da razumem, kada je krajnji cilj postojanja prevazilaenje uma koji
umilja krajnji cilj postojanja? "Sebe" kojem se obraa si ti stvorio.
S: Sve mi je odjednom i jasno i nejusno as vas razumem, as mi nita nije jasno - kao

da sam u polusnu.

Sah: Vrlo precizno... Reci mi, iz tog magnovenja, ko si ti?

S: Ja sam ja.
Sah: ije "ja"?
S: Moje.
Sah: Da li "ja" ima to "sebe" ili to "sebe" ima "ja"?
S: Ne znam.
Sah: Koliko je sati?
S: Devet i pet.
Sah: To zna ?
S: (nema odgovora)...
Sah: Da li su onaj to ne zna i onaj to zna - jedno te isto 'ja", "moje", "sebe", "Bog",
"devet i pet"? Ili je sve to samo odjek Neizrecivog ?
S: (smeh)... Da, da...
Sah: Sad smo zamenili uloge. Da li, po vama, postoji Bog?
S: Neu da ti kaem.
Sah: Vrlo dobro... Kada pustimo um da slobodno radi, kao noge, recimo, onda su
misli spontani koraci, a reci veran odjek, veran odjek, veran odjek.
S: Ne znam ta se dogodilo, ali imam oseaj kao da sam ozraen i spolja i iznutra...

kao da sam negde u sebi dopustio reima da su rei kojim oblikujemo misli koje su
misli. ini mi se da je svaka stvar sveukupnost svih stvari i ona sama u isti mah. To
je tako, to je tako...
Sah: Prosto.

S: ... prosto, da.

Sah: Samo si otpustio dvostrukost, i vienje koje se mutilo od udnje da vidi,
postalo je jasno i bez magle. Vienje je ostalo, magle nema, nema napora.
S: Sada razumem...
Sah: ... jer ne pokuava da shvati. Ne moe da zagrli sopstveni zagrljaj, zar ne?
To je to.
Spoznaja je kao traenje izgubljene igle. Trai je glavom, napree oi, i tek
kad se umori i sedne, iznenadi se nainom na koji sije naao.
S: To izaziva smeh.
Sah: Zavisi od igle. Umori se pa mi reci.
Postoji jedna divna pria o svecu koji je itav ivot potovao Boga i recima i
delima i mislima. Toliko se oseao malim da je Gospodu i u snu i u molitvama
govorio "Vi". Nikada nije poinio nijedan greh; ponizno je molio Svevinjeg da mu se
ukae i da u tom asu bude prenesen meu anele, ali niko se na njegove usrdne molitve nije
odazivao. Godine su prolazile presporo, u dugom nizu, i molitva je jenjavala vremenom.
Kada je konano napustio telo, i kad su ga moni arhaneli doveli pred boanski
presto usred raja, iz sveca je pokuljao neverovatan bes:
"Zato se nisi odazivao? Ceo ivot ti se molim, prizivam te i danima i noima, i suzama i
hlebom koji jedem, i ni ta! Zato mi se, Gospode moj, za to mi se makar jednom nisi
odazvao?"
"Otkud sam znao", skrueno e Bog, "da ba mene zove! Sve vreme si persirao!"
S: Mi sve vreme jurimo predstave o...
Sah: ... bilo emu. Uzrok problema juri poslcdice problema, i jo se udi: "Zato se
problemi mnoe kad ih unitavam, a smanjuju kad se umorim?"
Istina je kao tiina; ta god da kae, sakriva je bukom.
S: Ali...
Sah: Da.
S: Tako prosto?
Sah: Da.
S: I svi to znaju?
Sah: Da.
S: I opet je tajna?
Sah: ( iri ruke)...