Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Izdava~
Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih

manjina, Beograd
E-mail: gaytengmail.com
Web: http://www.gay-serbia.com
urednik
Du{an Maljkovi}
Koordinacija projekta:
mr Ivana Prai}, mr Marijana Simu, Duan Maljkovi}
Ka nehomofobi~noj
srednjoj {koli
Analiza dela srednjo{kolskih
ud`benika u vezi sa tretmanom
homoseksualnosti
Finansijska podrka:
Fond za otvoreno drutvo, Beograd
Beograd, 2008.
Sadraj
Uvod
1. Sociologija
dr Ivana Spasi
11
2. Ustav i prava graana

Milan Marinkovi
29
3. Filozofija
Duan Maljkovi
55
4. Istorija umetnosti
mr Ivana Prai
83
5. Biologija
Kristijan Ovari
101
6. Psihologija
Jelena Zulevi
117
Ispitivanje stavova prema

homoseksualnosti kod srednjokolaca
151
Homoseksualnost
u fakultetskim udbenicima i literaturi
183
Osnovne informacije o projektu
191
Terminologija
197
Uvod
Pred vama je zbornik tekstova koji analiziraju deo
udbenika srednjih kola, prevashodno nain na koji oni
(ne) tretiraju fenomen homoseksualnosti, ali i ire gradivo,
njegovu prezentaciju, didaktiku vrednost. Autorke i autori nastojali su da prue obuhvatniju sliku od prostog fokusa
na fenomen seksualne orijentacije. Stoga, ova publikacija,
verujem, predstavlja vredan instrument za korekciju nastave u srednjim kolama, pisan sa liberalno-demokratske pozicije, promoviui ljudska prava, predlaui ukljuivanje
tema u vezi sa mukom i enskom homoseksualnou,
feminizmom, queer-teorijom, ali i opte osavremenjivanje
sadraja i drugaiji nain izvoenja nastave.
Analizirani su udbenici filozofije, sociologije, istori
je umetnosti, biologije, psihologije i Ustava i prava gra
ana, u zvaninoj upotrebi 2007. godine. Metod analize je uglavnom kvalitativan, mada ima i kvantitativnih
analiza, to posebno vai za dodatak, istraivanje stavova samih srednjokolaca u vezi sa (ne)tolerancijom prema
neuobiajenim emotivno-erotskim odnosima.
Nadam se da e, u uslovima pomalo izmenjene dru
tvene klime, u vreme kada vlada Srbije tj. pojedina njena
ministarstva pokazuju vie razumevanja za ovakve i sline
teme i dileme, ovo biti dobar odgovor na pitanje Kuda
[]
dalje? u srednjokolskom obrazovanju, s ciljem stvaranja

tolerantnije socijalne atmosfere posredstvom kvalitetnije
i tanije edukacije i dekonstrukcije ustaljenih, duboko
uvreenih predrasuda.
Duan Maljkovi,
Beograd, tople zime 2008.
[]
dr Ivana Spasi}
Milovan Mitrovi}, Sreten Petrovi}
Sociologija za III razred stru~nih {kola i IV
razred gimnazije, Zavod za ud`benike i nastavna
sredstva, Beograd 2005.
Ovaj udbenik je odobren 1992. godine i od tada je
jedini udbenik u upotrebi u srednjim kolama u Srbiji,
za predmet Sociologija. On, bez sumnje, predstavlja napredak u odnosu na dotad vaei udbenik, pogotovo u
svom novom obliju, otkad je, pre dve-tri godine, vizuelno modernizovan i opremljen dodatnom aparaturom uz
osnovni tekst.
Knjiga ima ukupno 218 strana, od toga 200 strana teksta, a ostalo su prilozi. Podeljena je na sledea poglavlja:
I Uvod u sociologiju: 1. ta je sociologija i emu slui?
2. Predmet sociologije, 3. Metod i zadaci, 4. Razvoj sociologije i sociolokih teorija;
II Priroda, ovek i drutvo: 1. Kultura povezuje ljude
i razdvaja drutvo od prirode, 2. Rad podela rada kao
osnova razvoja oveka i drutva, 3. Drutvena proizvodnja,
4. Prirodna i drutvena sredina;
III Struktura i organizacija drutva: 1. Pojam dru
tvene strukture, 2. Drutvene grupe elementarni oblik
[ 11 ]
Ka nehomofobi~noj srednjoj koli
drutvenosti, 3. Drutveno raslojavanje, 4. Naselja, 5.

Drutvene ustanove i organizacije;
IV Promene i razvoj drutva: 1. Promene su stalne,
a razvoj i napredak nisu, 2. Drutvena pokretljivost, 3.
Drutveni razvoj, 4. Protivrenosti razvoja i pitanja dru
tvenog napretka, 5. Izazovi globalizacije: lice i nalije
savremenog razvoja;
V Kultura i drutvo: 1. Kultura i civilizacija, 2. Jezik, 3. Magija, mitologija i religija, 4. Mit i mitologija, 5.
Monoteistike religije, 6. Obiaj i moral, 7. Umetnost, 8.
Masovna kultura i potkultura, 9. Kultura i linost.
Autor prva etiri poglavlja je Milovan Mitrovi, a poslednjeg Sreten Petrovi.
Opti pogled
Kao dobre strane ovog udbenika valja navesti jasna i
pregledna struktura, dosledna i logina tematska organizacija izlaganja; ukljuivanje izvoda iz izvornih tekstova;
naglaavanje multiperspektivnosti sociologije, i kao discipline i kao kolskog predmeta; naglaavanje kreativne upotrebe udbenika, kroz pozive na diskusiju i razmiljanje;
opremljenost aparaturom koja tome pomae: tu su dodatna pitanja za diskusiju navedenih na marginama i na
kraju svakog tematskog odeljka, spisak dopunske litera[ 12 ]
dr Ivana Spasi} Sociologija
ture za svaku obraenu temu, definicije kljunih pojmova, ilustracije.

Slabosti udbenika mogu se saeti u generalnu nekomunikativnost i neprilagoenost glavnoj svrsi kojoj bi trebalo da slui, a to je pribliiti se mladim ljudima, animirati
ih, podstai ih na razmiljanje. To bi najlake bilo postii
povezivanjem gradiva sa problemima koji ih okruuju u
njihovom svakodnevnom ivotu i pitanjima koja ih se neposredno tiu, kao pojedince i lanove ovog drutva, u
ovom vremenu. Meutim, to se u udbeniku retko ini.
to se tie opte koncepcije, u obradi svih tema dominira makroperspektiva pristupanje problemima iz ugla
globalne strukture i sistema, u krupnim istorijskim potezima, najee na visokom nivou apstrakcije. Preteu
pitanja globalnih drutveno-ekonomskih formacija i
strukture drutvenog sistema. Nedovoljno je prisutna mi
kroperspektiva, interakcionistiki ili fenomenoloki pristup, koji bi se mogli uklopiti u praktino sve obuhvaene
teme i doprineli bi njihovoj prijemivosti za mlade itaoce.
Takoe praktino nema pitanja vezanih za telesnost, polnost, intimne odnose i zdravlje. Sociologija je definisana
na veoma klasian nain. Insistira se na njenom naunom
karakteru, a dominantno su zastupljena ona predmetna
podruja koja se konvencionalno smatraju jezgrom sociologije: rad, proizvodnja, drutvena struktura i organizacije. Mnogi sociolozi se danas ne bi sloili s takvim
odreenjem svoje discipline. Sociologija je tokom poslednjih decenija duboko kulturalizovana. Iako se, naravno,
[ 13 ]
i dalje intenzivno bavi svojim klasinim temama (modernost i modernizacija, drutvena promena, klasno-slojna
struktura itd.), i njih postavlja na drugaiji nain, tako da
kultura dobija mnogo znaajnije mesto nego ranije. To izmenjeno samorazumevanje sociologije u ovom udbeniku
se uopte ne vidi.
Izbor literature za dalje itanje naveden na kraju svakog
poglavlja je na mnogim mestima zastareo i nefunkcionalan. Ne vidi se razlog da se aci upuuju na radove stare
pola veka, ako postoje i savremeniji tekstovi koji esto
izlau starije ideje zajedno s novima, i u novim interpretacijama.
Jezik izlaganja je strog i krut; insistira se na naunoj
terminologiji i uvodi veliki broj tehnikih termina, to
sigurno ne doprinosi pribliavanju mladima. U stil se ne
unosi nimalo humora ni oputenosti. Nema nikakvog po
kuaja zavoenja italaca.
Multiperspektivnost, koju autori istiu kao jedno od
svojih polazita, vie je deklarativna no stvarna. Vredno
sna obojenost teksta, u skladu s opredeljenjima autora, dosta je esta, recimo u odeljcima o drutvenom razvoju,
globalizaciji, a naroito u obradi tema koje se najvie
pribliavaju (odsutnoj) temi homoseksualnosti. Kao to
e biti podrobnije prikazano, u odeljku o porodici ideologija je u toj meri ugraena u same temelje pozadinskih
oekivanja da se ni ne eksplicira.
Svaka tema se prikazuje suvie istorijski, od daleke pro
losti, to najee nema nikakav direktan prikljuak na
dananja interesovanja mladih. Time se smanjuje prostor
[ 14 ]
za iri i detaljniji prikaz savremenog stanja, i u empirijskoj

stvarnosti i u javnim debatama o tim pitanjima. Ovaj
nedostatak je moda najdrastiniji u poglavlju o Kulturi,
gde se nairoko raspravlja o mitologiji, simbolima, magiji
i moralu, uz tabele, dihotomije i ridigne definicije, dok
su iroke podoblasti sociologije kulture, danas izuzetno
razvijene, potpuno odsutne. Izuzetno relevantne teme, pogotovo za upoznavanje mladih ljudi sa sociologijom, kao
to su masovna kultura i potkultura, obraene su vrlo
oskudno i bez ikakvog podsticaja na razmiljanje. Masovni mediji jedva da se pominju. Ovo znai proputenu
mogunost da se uenici angauju na plodonosnim diskusijama i u samostalnim pokuajima da unaprede svoje
razumevanje drutvenog okruenja.
Udbenik ostavlja suvie irok prostor efektu nastavnika, to znai da e utisak o sociologiji koji oni stiu
presudno zavisiti od kvaliteta profesora i profesorki koji
im, sluajno, predaju taj predmet. Sociologija bi se mogla
prikazati kao ivotnija disciplina, ako bi se udbenik vie
obraao njihovim neposrednim interesovanjima, a problemi polnosti i intimnosti svakako se ubrajaju meu takve
teme.
Tematika roda,
seksualnosti i homoseksualnosti
Na samom poetku moe se sasvim nedvosmisleno
konstatovati: homoseksualnost (i druge seksualno ma
njinske prakse i identiteti), kao tema, pitanje i pojava,
[ 15 ]
ne pominje se nigde, ni u kom obliku, ni u najimplicitnijem nagovetaju. itaoci ove knjige ne mogu iz nje stei
nikakvu ideju da neto takvo postoji, niti u drutvenoj
stvarnosti, niti u sociologiji, kao predmet istraivanja i
promiljanja. Celokupna oblast roda i seksualnosti jedva
da je predstavljena.
- Feminizam kao da ne postoji. Jedino se, u odeljku o
drutvenim pokretima, meu ostalim novim pokretima
pominje i enski, ali o njemu ne saznajemo ba nita.
Feminizam se potpuno ignorie kao teorija i kao agens
preoblikovanja drutvene svesti o polu i rodu. Jedino
mesto gde se nazire savremeno preobraavanje rodnih
uloga jeste citat iz Margaret Mid (str. 71-2); dakle, izvor
je star najmanje pedeset godina, mada godina objavljivanja nije naznaena to je samo po sebi potencijalno
dezinformiue (neko ko ne zna nita ni o Mid ni o rodnim ulogama, moe pomisliti da je to poslednja re sociologije na datu temu).
- U odeljku o politici, u pododeljku o drutvenim pokretima i nevladinim organizacijama (str. 106-107), ne
spominju se pokreti seksualnih manjina;
- Nema pomena AIDS-a;
- Tematika stigmatizacije i drutvenog iskljuivanja, ne
samo po osnovi seksualne orijentacije i rodnog identiteta,
nego po bilo kojoj osnovi, ne pominje se ni kao teorijska ideja, ni kao istraivaki program, iako predstavlja
jednu od najivljih oblasti sociolokih istraivanja poslednjih decenija.
A najznaajnije, heteroseksualna norma je toliko nor[ 16 ]
malizovana da u potpunosti proima nevidljivu i nepropitanu podlogu izlaganja tema koje su najblie pitanju
seksualnih manjina.
1) Najrelevantnije je poglavlje Porodica primarna ljudska zajednica, str. 67-73, koje pripada odeljku
Drutvene grupe elementarni oblik drutvenosti. Pre
svega, moe se postaviti pitanje da li su slinosti izmeu
porodice kao drutvene grupe i drugih drutvenih grupa (etnike grupe, nacije) dovoljno velike, a razlike dovoljno male, da opravdaju zajedniko svrstavanje, posebno s
obzirom na to da je poglavlje o porodici jedino mesto gde
se uopte pominju rod, pol i seksualnost. U ovom poglavlju, vie nego u veini drugih, dolaze do izraaja napred
nabrojani nedostaci.
Obrada teme Porodice je duboko konvencionalna i
normativistika. Ona ne odgovara ni savremenom empirijskom stanju, ni stanju sociologije kao struke, kada je o
ovoj temi re. Osim toga, svojim otrim vrednosnim ocenama moe izazvati, najblae reeno, nelagodu i odbojnost
kod onih koji se, mimo svoje volje, ne uklapaju u apriornu
normu: recimo, deca koja ive u tzv. nepotpunim porodicama. Pri tome, treba imati na umu da su primarni
itaoci osobe u osetljivom adolescentskom uzrastu. Evo
nekih ilustrativnih citata:
Porodica nastaje zasnivanjem braka izmeu mukarca
i ene (68). Druge osnove za zasnivanje porodice, dakle, nema. Brak, definisan kao drutveno priznata veza
izmeu mukarca i ene, prikazuje se kao jedina relevant[ 17 ]
na veza, i jedino su mukarac i ena relevantni akteri.

Za porodicu se kae da je primarna grupa i intimna zajednica, dok je brak drutvena ustanova okrenuta
donekle i irem drutvu (68). Iako se u nastavku teksta nabrajaju drutvene funkcije porodice (uz ostale
njene funkcije), na ovom prvom i najznaajnijem nivou definisanja pojma, beskritino se perpetuira ideologija porodinosti. Insistiranjem na primarnosti i intimnosti porodice, a bez ikakvog upuivanja na njenu
uslovljenost odnosima moi i ideolokim konstruktima,
porodica se prikazuje kao nezamenljiva, subjektivno za
dovoljavajua, zatitna i nadoknaujua instanca, izvan
koje pojedinac ne moe ni da se formira, ni da opstane kao
zdravo i zadovoljno bie. Potencira se izolovanost, izdvojenost porodine jedinice iz drutva; ona se razmatra pre u
psiholokim, no u sociolokim kategorijama.
Uzgred, prisutne su i neke materijalne netanosti, kao
npr. da su po naim dananjim propisima, suprunici i
deca iz vanbranih zajednica pravno izjednaeni sa onima
iz porodica sa formalnim brakom (68). U zemlji u kojoj
je tema registrovanog partnerstva, ak i heteroseksualnog, jo uvek pravno nedefinisana i oko nje se vode rasprave u samo jednom, marginalizovanom segmentu javnosti,
No, ak ni psiholoke teorije nisu ravnopravno prikazane:

nema ni spomena o stanovitima koja ukazuju na potencijalnu
represivnost porodice, kao to su neke varijante psihoanalize,
kritike teorije, egzistencijalne i transakcione analize, Lengova teorija itd.
[ 18 ]
ovako neto se ne moe tvrditi.

Normativnost tretmana porodice odslikava se u brojnim formulacijama. Recimo: govori se o psihikim procesima poput ljubavi, oseaja topline i uzajamne privrenosti,
kojima je ispunjen normalan porodini ivot (69). Nadalje, iako u savremenom drutvu socijalizaciju dece preuzimaju i druge instance (kola, grupe vrnjaka, mediji),
tvrdi se da porodica zadrava svoj znaaj, izmeu ostalog
i zato to se u njoj ispravljaju mnogi negativni uticaji iz
spoljne sredine (69). Ili: U novim okolnostima porodica
je rastereena suvinih funkcija, ime je dobila priliku da
se bavi onima koje su nezamenljive koje samo porodica
moe da obavi, a to je ouvanje prisne zajednice, intimne
mikroklime za ljude koja ih titi od modernog, masovnog
i bezlinog drutva u kojem vlada nemilosrdna konkurencija (70). Normativizam je najsavrenije otelovljen u
zavrnom pasusu, koji zasluuje da bude naveden u celini:
Razume se da i stare i nove funkcije moe valjano da obavi
samo potpuna i zdrava porodica u kojoj je ouvana emocionalna toplina branih i drugih porodinih odnosa. Ukoliko to nije sluaj (usled razvoda braka, stalnih porodinih
sukoba suprunika, roditelja i dece ili dece meusobno),
re je o patologiji porodinog ivota, koja moe biti primarni uzrok line nesree, psihikih poremeaja, drutvene
delinkvencije i kriminala lanova takvih razorenih porodica. Zato je sreena i stabilna porodica nezamenljiv uslov
za normalan razvoj linosti, za srean lini ivot ljudi, kao
U svim citatima koji slede, kurziv je dodat.

[ 19 ]
i za stabilno i prosperitetno drutvo (70).

Nadalje, odnosi rodne neravnopravnosti su sasvim
neadekvatno tretirani, na nain koji ostavlja utisak da
su oni stvar prolosti, neto zavreno, to ostaje iza nas.
Evo nekih primera: u savremenoj porodici se proizvodnja
prenosi izvan porodinog kruga, time to se izvan nje
zapoljava najpre mu (otac), pa potom i ena (majka).
Ovde se mora primetiti da je potpuno ignorisan uvid
istorijske sociologije da je ideja o muu-ocu-hranitelju
porodice i njemu komplementarnoj figuri supruge-ma
jke-domaice buroaska konstrukcija, koja prenebregava injenicu da su, u ranim fazama razvoja kapitalizma
koji su i iznedrili masovno zapoljavanje izvan porodice
ene i deca skoro ravnopravno uestvovali u plaenom
radu izvan kue. To znai da se rodna hronologija (najpre
i potom) odnosi samo na srednje klase. Uostalom, sve to
je od samo marginalnog znaaja za nae drutvo, koje je u
radikalnu modernizaciju zakorailo tek posle II svetskog
rata, u sasvim drugaijim strukturnim uslovima (socijalizma i ideologije rodne ravnopravnosti); a upravo o tome
u ovom udbeniku neemo nita nai. Zatim, kae se,
porast nivoa obrazovanja, utie da se ublae (a ponekad i
uklone) nejednakosti izmeu polova i generacija ... ena
se postepeno izjednaava sa muem a deca sa roditeljima
(70). Autor je, ini se, uzeo za ozbiljno teze o manje-vie
dovrenom procesu izjednaavanja polova, ignoriui uvide feminizma.
Odnos izmeu biologije i drutvenosti notiran
je u kratkom pasusu koji kae da promena relativnog
[ 20 ]
drutvenog znaaja biolokog srodstva najbolje pokazuje

da srodstvo nije samo bioloka ve je i kulturno-istorijska
kategorija, dakle drutveni odnos. Da nije tako, srodstvo
ne bi moglo ni biti predmet sociolokog prouavanja, niti
bi srodnike skupine bile drutvene grupe (69). Ovo jeste
tano, ali je i nedovoljno. Pitanja srodstva kao drutvenog
odnosa i uopte drutvenog konstruisanja biolokih kategorija rodnih, srodnikih i ostalih predstavlja jednu od najvitalnijih tema savremene sociologije, makar od
feministikih proboja 1960ih godina.
Transformacije porodice i umnoavanje formi poro
dinog ivota u savremenom svetu znaajne i kao obe
leje realnosti i kao jedan od veoma ivih istraivakih
pravaca dananje sociologije ostaju neprikazane. Autor
samo uzgredno ukazuje na to da se savremena (moderna) porodica ubrzano menja pod uticajem ekonomskih i
kulturno-istorijskih promena, te se razlikuje od tradicionalne i po funkcijama i po strukturi (70). No, tu bi tek
mogla da zapone rasprava o toj temi. Nema ni rei o alternativnim oblicima zajednikog ivljenja; domainstvo
je samo porodica (definisana na gore navedeni nain, kao
drutvena grupa utemeljena na braku mukarca i ene)
posmatrana sa svoje ekonomske (proizvodne i potroake)
strane (str. 70). Drugaije se domainstvo, prema ovom
udbeniku, ne moe utemeljiti. Vanbrane zajednice se
Nema ak ni odreenja proirenih porodica statistiki

toliko rairene forme porodice kod nas; one se pominju samo u
kontekstu starodrevne balkanske porodine zadruge.
[ 21 ]
tretiraju pod oznakom faktikog braka, ije je drugo

ime konkubinat, koje se od braka razlikuje samo po
tome to nema pravni legalitet (68). Ovakav tretman
formi porodinog ivota izneverava uvide savremene sociologije, ak i domae (up. brojne i empirijski zasnovane
radove Anelke Mili, Marine Blagojevi, Mirjane Bobi
i drugih).
Izvodi iz originalne literature koji su stari izmeu 30
i 100 godina ne slue da se razbije normativizam osnovnog autorskog teksta, ve ga samo ojaavaju. Moemo
samo da pretpostavimo kako se osea uenik/ca koji, me
u tim isecima, ita kako porodica moe biti formalno
... potpuna kada je u porodici prisutan ouh ili maeha,
ali sa socio-antropolokog stanovita, ona se najee ne
moe tako tretirati, s obzirom na to da se u najveem
broju sluajeva takve porodice ponaaju kao deficijentne
u pogledu odnosa prema deci, ili Danas su sve uestaliji
sluajevi nepotpunih porodica, pa i vanbranih, sve se
ee javlja porodica sa jednim detetom, kojem je uskraena
sestrinska ili bratovljeva ljubav, a samaka domainstva
sve vie predstavljaju problem velikih gradova (citati iz
knjige Zagorke Golubovi Porodica kao ljudska zajednica,
prvobitno objavljene 1978, ovde na str. 71).
Jedino mesto gde se naznaava da pol i rod (uzgred, ovi pojmovi nisu objanjeni) mogu biti neto pro
blematino i neizvesno jeste izvadak iz Gidensove Sociologije gde se govori o sluaju osobe koja je promenila pol, pa,
iz svog iskustva, retrospektivno tumai koliko drutveni
pritisci i pravila imaju udela u formiranju rodnog identite[ 22 ]
ta. Ovako usputno tretiranje te veoma vane teme, tek dotaknute u neobaveznom delu teksta udbenika, bez ikakve
elaboracije i dodatnih objanjenja, ili prolazi neprimeeno,
ili itaoca samo dodatno zbunjuje.
2) Drugo mesto na kojem bi homoseksualnost mogla
biti prikazana, a nije, jeste poglavlje posveeno Kulturi,
odeljci 8. Masovna kultura i potkultura, i 9. Kultura i
linost. Ovi odeljci su jo slabiji nego upravo analizirani
i ine vie tete no koristi. Beznadeno su zastareli, i po
sadraju i po dodatnoj literaturi navedenoj na kraju. O
potkulturi se govori samo do kraja 1960ih, kao da se od
tada nita nije dogodilo. O masovnoj kulturi se govori
onako kako su o njoj pisali pripadnici Frankfurtske kole
krajem 1940-ih; ni rei o savremenim kulturnim studijama, studijama medija, studijama popularne kulture.
Takoe, izlaganje je vrednujue i monoloko: na primer,
nudi se kao neproblematina opozicija izmeu pravih
vrednosti i kia.

Preporuke
U formulaciji preporuka, posluiu se primerima
drugih postojeih udbenika. Jedan, autora Nenada Fanuka, koristi se u veini gimnazija i srednjih kola u Hrvatskoj (Fanuko, 2004.); s druge strane, tu su dva britanska udbenika, prevedena i na srpski, odnosno hrvatski
(Gidens, 2003. god; Haralambos, 2002.), koji su, istina,
namenjeni brucokom nivou univerzitetskog obrazovanja,
[ 23 ]
ali, s obzirom na razlike u kolskim sistemima, njihov

format i svrha nisu tako razliiti kao to bi se reklo na
prvi pogled.
Tematika roda i (homo)seksualnosti mogla bi se
ukljuiti na sledee naine:
Kao pododeljak u potpuno reorganizovanom
odeljku o porodici
Kao zaseban odeljak koji bi se bavio rodom, polom i seksualnou
To je reenje koje nalazimo u Haralambosovom udbe
niku, gde se ova tema koristi kao dodatna, posebna prizma,
kroz koju se prelamaju i ire teme (priroda i kultura, rodni
identiteti i uloge, rodne nejednakosti u kulturi, psihologiji, drutvenoj strukturi, politici; rod i stratifikacija; rod
i zapoljavanje; mukost). Kod Gidensa, pak, postoje dva
poglavlja koja zahvataju ovu tematiku Rod i seksualnost, te Sociologija tela: zdravlje, bolest i starenje. Ova
dva reenja bi se mogla spojiti u jedan segment koji bi
kombinovao teme roda i seksualnosti sa drugim temama
tela, telesnosti i drutvene kontrole nad telom.
U okviru novog odeljka, koji bi obraivao teme
drutvene iskljuenosti, marginalnosti, stigmatizacije, etiketiranja.
Te teme su sada potpuno odsutne nedostaje celokupna oblast tzv. drutvenih devijacija gde bi se i homoseksualnost mogla obraditi. Mada, treba odmah rei da je to
ma sa dve otrice: iako se tema homoseksualnosti moe
veoma dobro iskoristiti kao ilustracija za razumevanje
mehanizama drutvene definicije identiteta, drutvene
[ 24 ]
konstrukcije i drutvene stigmatizacije/ marginalizacije/

autsajderstva, ovo vai samo pod (nerealistikom) pretpostavkom izuzetne prosveenosti i autora udbenika i nastavnika koji ga koriste.
U okviru pojma identiteta
Homoseksualnost bi se mogla razmatrati, pod zagla
vljem rodnih i polnih identiteta, u okviru potpuno
reorganizovanog odeljka o odnosu linosti (identiteta)
prema drutvu i kulturi: konstruisanje identiteta, uticaj
mikrosredine, potkultura, pokret, nasleeno i stvoreno,
unutranji doivljaj i spolja pripisani identitet.
Preko teorije etiketiranja
Dok prethodni predlozi polaze od supstancijalistikog
pristupa (ukljuivanje teme homoseksualnosti prema predmetu, tj. oblasti), moguna je i klasifikacija prema teorijskom usmerenju: u jedan proiren odeljak o sociolokim
teorijama mogao bi se ukljuiti mali pododeljak o in
terakcionistikoj teoriji etiketiranja, to i jeste bio teorijski kontekst u kojem je tema homoseksualnosti prvi
put obraivana u sociologiji u najuem smislu rei (u radovima Hauarda Bekera i Ervinga Gofmana); ta vrsta teorije
je pristupana za poetnike i valjalo bi to iskoristiti.
Skreem panju na uspelo reenje kojem pribegava Nenad Fanuko u svom udbeniku. Tu postoji zasebno pogavlje, opirno i dobro napisano, naslovljeno Socijalizacija
i identitet (Fanuko, 2004., str. 80-103), koje povezuje
gotovo sve od prethodno pomenutih tema: socijalizaciju,
identitet zajedno s debatama oko esencijalizma i konstruktivizma, biologije i drutvenosti, pripisivanja i izbo[ 25 ]
ra te pojam devijantnosti i drutvene kontrole. Ovakva

tematska organizacija predstavlja korisnu i upotrebljivu
ideju, uprkos tome to se ni Fanukov udbenik, kada je
o temi homoseksualnosti re, ne moe uzeti kao uzor,
budui da se ona ne pominje u pasusima koji govore o
rodnom identitetu (pominju se samo muki i enski
rodni identitet, dakle nema nikakvog treeg ili ambivalentnog, niti identiteta po seksualnoj orijentaciji). No,
homoseksualni identitet se pominje pod zaglavljem politizovanih identiteta, dakle neka predstava o njegovom
postojanju se ipak dobija.
U okviru odeljka o potkulturama
Homoseksualna tematika u formi homoseksualnih potkultura mogla bi se uklopiti u potpuno reorganizovan odeljak o potkulturama. Teorija potkultura je
takoe intuitivno veoma privlana, a i mnogo znaajnija
u dananjoj sociologiji nego to se vidi iz ovog udbenika:
postoje itave struje koje tvrde da se drutvena struktura
danas vie ne formira na osnovu klasne stratifikacije, ve
na osnovama stila ivota i kulturnih izbora, pa bi se onda
i seksualni izbor mogao tu smestiti.
Poto je izrada novog udbenika sociologije za srednje
kole u Srbiji upravo u toku, valja se nadati da e njegovi autori imati u vidu ove preporuke i potrebe za jednim
Osim toga, kod Fanuka se homoseksualnost pominje u

vidu gay pokreta, kao jedan od novih drutvenih pokreta u
poglavlju Mo i politika, te u rezimeu za to poglavlje (Fanuko,
2004., str. 238 i 241).
[ 26 ]
savremenijim, otvorenijim i demokratinijim pristupom

tematici polnosti, ukljuujui i homoseksualnost.
Literatura
Fanuko, Nenad 2004. Sociologija udbenik za gimnazije,
10. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Profil, Zagreb.
(odobren 1997.)
Gidens, Entoni 2003. Sociologija, Ekonomski fakultet,
Beograd. (Prevod 4. izdanja originala, iz 2001.)
Haralambos, Michael i Martin Holborn 2002. Sociologija
teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb.
(Prevod 5. izdanja originala, iz 2000.)
dr Ivana Spasi, sociolokinja, predaje socioloke

teorije na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Objavila nekoliko knjiga iz oblasti socioloke
teorije, sociologije svakodnevnog ivota i analize tranzicije u Srbiji.
[ 27 ]
Milan Marinkovi}
Rado{in Rajovi} Ustav i prava gra|ana,
ud`benik za III iIV razred stru~nih {kola i IV razred
gimnazije Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
Udbenik je odobren od strane Ministarstva prosvete
Republike Srbije, jula 1992. godine i od tada vai kao jedini udbenik za predmet Ustav i prava graana.
Udbenik je podeljen u 5 celina:
I Ustav i pravna drava 1. drava, pravo i pravni
poredak 2. pojam, vrste i istorijat ustava 3. principi ustavnosti i zakonitosti 4. zatita ustavnosti i zakonitosti 5.
ustavni sudovi i redovni sudovi.
II Narodna suverenost i demokratija, predstavniki
sistem i mehanizam vlasti 1. narodna suverenost (suverenost graana) 2. demokratija 3. neposredna demokratija
4. viestranaki (viepartijski sistem) 5. predstavniki sistem i izbori 6. parlament i drugi organi vlasti.
III Graanin i njegove slobode i prava 1. razvoj
sloboda i prava oveka 2. ljudska prava i graanske slobode u dravnoj zajednici SCG i Republici Srbiji 3. ostvarivanje i zatita sloboda i prava oveka i graanina 4. ustavne dunosti oveka i graanina.
[ 29 ]
IV Srbija kao drava, autonomija i lokalna samouprava 1. razvoj dravnosti i tradicija ustavotvorne vlasti u Srbiji 2. Srbija u sastavu Jugoslavije 3. politiko i
dravno ureenje Republike Srbije 4. teritorijalna autonomija 5. lokalna samouprava.
V Federativno ureenje Jugoslavije i njena transformacija u dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora
1. nastanak i reforme Jugoslovenskog federalizma 2.
transformacija i dezintegracija Jugoslovenske federacije 3.
nadlenost i organizacija dravne zajednice Srbija i Crna
Gora.
Autor svih oblasti je Radoin Rajovi.
Udbenik broji 181 stranu koju sainjavaju tekst, mali
broj slika, tabele, pitanja i zadaci, spisak izvornih pravnih
dokumenata koji su korieni pri njegovoj izradi, renik
pojmova i izraza, spisak literature. Prilikom tampanja
jedanaestog izdanja 2003. godine izvrene su promene u
tehnikoj i grafikoj obradi koje su zadrane do danas.
Opta ocena:
Krajem 80-ih godina u istonoj Evropi deavale su se
burne promene koje su kao rezultat imale slom socijalizma, raspad bipolarnog sistema u meunarodnim odnosima, zavretak hladnog rata izmeu dve supersile i
preobraaj drutveno-politikih sistema u tzv. zapadni
[ 30 ]
Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana
model predstavnike demokratije i trinog sistema. Ove

promene iziskivale su i aktivnosti u oblasti obrazovanja
kako bi mladi ljudi stekli odreene informacije koje e
im omoguiti uspeno razumevanje i snalaenje u novim
okolnostima i procesima kroz koje su u svojoj transformaciji i funkcionisanju prolazila biva socijalistika drutva.
Udbenik za predmet Ustav i prava graana u jugoslovenskoj praksi moe se posmatrati kao gore navedena aktivnost u cilju stvaranja novih generacija sposobnih za razumevanje novog naina funkcionisanja drave i drutva
uprkos istorijskom trenutku u kome se Jugoslavija tada nalazila proces dezintegracije, krvavi graanski rat, bujanje
nacionalizma, uvoenje sankcija Saveta bezbednosti UN,
ekonomski i sveopti kolaps.
Sam udbenik prvenstveno treba posmatrati na nivou
pojmovnika koji bi trebalo da uenicima da osnovne informacije o novom drutveno-politikom i pravnom sistemu. U tom smislu on je izuzetno funkcionalan i praktian,
te se moe rei da predstavlja dobar uvod u inae veoma
obimne pravne i politike studije. Meutim, insistiranje
na praktinosti i funkcionalnosti se u nekim aspektima
javilo i kao ogroman problem, jer nedostaju informacije
generikog tipa koje bi omoguile jo bolje razumevanje
odreenih kategorija kojima se ovaj udbenik bavi.
U nainu izlaganja materije jasno se mogu uoiti tri
pristupa:
[ 31 ]
1. Istorijsko-deskriptivni, koji se ogleda u pokuaju

da se na najkrai mogui nain prikae razvojni put pojedinih kategorija kao to su razvoj ustavnosti u svetu,
razvoj dravnosti Srbije, razvoj jugoslovenske federacije,
itd. Osnovni problem je to se taj pristup svodi na jednostavno gomilanje datuma i ponekih dogaaja koji svakako
nisu dovoljni da bi se razumeli ovi vie nego sloeni procesi koji nisu samo plod ustavnih promena (npr. dezintegracija Jugoslavije).
2. Pojmovno-teorijski, koji se ogleda u pokuaju da
se na najjednostavniji nain objasne osnovni pojmovi kao
sto su ustav, vladavina prava, pravna drava, autonomija,
ustavnost, zakonitost, itd. Ovde se javlja problem nedovoljnog uputanja u teorijsku problematiku, ak i nepravilno
korienje odreenih termina (npr. demokratija trebalo
bi demokratije, s obzirom da se kroz istoriju javljao veliki
broj razliitih oblika demokratskog upravljanja drutvom,
pa su i danas prisutni neposredna, predstavnika, itd).
Nedostaje razmatranje osnovnih ideja u okviru teorijskih
pravaca u istoriji pravnih i politikih teorija, te se ne
omoguava itaocu uvid u genezu odreenih pojmova.
3. Analiza ovdanje ustavne i politike prakse koja
prua uvid u pojave i procese na domaem terenu. Ovaj
pristup otean je brojnim promenama koje su se deave na
naem tlu u prethodnim periodima. Javlja se problem aktuelnosti itavog rukopisa to je naroito izraeno nakon
usvajanja novog Ustava Republike Srbije na referendu[ 32 ]
mu 2006. godine. U tom kontekstu moemo rei da je

udbenik zastareo, s obzirom da on referira na Ustav Republike Srbije iz 1990. godine i Ustavnu Povelju dravne
zajednice Srbija i Crna Gora iz 2003. godine koja je u
meuvremenu prestala da postoji. Kao i u prethodnim
pristupima, analiza je povrna i na nivou osnovne informacije.
Jedan od najveih problema sa kojima se ovaj
udbenik suoava je nedostatak kritikog pogleda na
sistem predstavnike demokratije. Iako se autor trudio
da bude ideoloki neutralan, potpuno je jasno da se sistem predstavnike demokratije oznaava kao neto dobro i poeljno tj. kao najbolji oblik drutveno politikog
ureenja, zanemarujui da itaoce informie o velikim
teorijskim raspravama koje se danas vode oko problema
krize predstavnikog sistema, njegovog deformisanja i izigravanja jednog od osnovnih postulata narodne suverenosti.
Promene koje u tom smislu donosi EU integracija i
dominacija nadnacionalnog nad nacionalnim se uopte
ne razmatraju.
Takoe, kako sam autor zapaa, jedan od problema
je i nedovoljan broj asova u nastavnom planu za obradu materije to u velikoj meri obezbeuje presudnu ulogu samim nastavnicima u izboru tema i nainu rada sa
uenicima. Ovakva situacija pogoduje uvoenju potpunog
[ 33 ]
voluntarizma u obradi materije. Radi dodatnog obrazovanja uenika tampan je izvestan broj tekstova u zasebnoj knjizi koja nije postala deo obavezne literature, ve je
namenjena onim uenicima koji izraavaju afinitete i elju
za istraivanjem ove problematike.
Svakako znaajan nedostatak ovog udbenika je nepostojanje definicije drave i elemenata iz kojih se ona sastoji.
To zaista iznenauje, ako se uzme u obzir da se u itavom
udbeniku pojavljuje taj pojam koji slui i kao element
u definisanju drugih pojmova (npr. Pravo je nesumnjivo, volja drave, tanije volja dravnih organa, izraena
optim pravnim aktima...). Stoga ostaje krajnje nejasno
zbog ega je ovo uinjeno. Nepostojanje jasne definicije i
elemenata drave vodi doivljavanju iste kao nekog stranog samobivstvujueg entiteta, van svake kontrole, to
omoguava ostvarivanje autoritarnog naina shvatanja
ovog kljunog pojma.
Slina situacija se javlja i kod pojma dravna volja gde
se veoma esto ovaj pojam koristi kao sinonim sa pojmovima volja dravnih organa ili volja izabranih predstavnika.
To stvara odreenu konfuziju, jer i sam autor navodi da
drava nema kolektivnu volju. Zato se onda taj temin
upotrebljava?
Konfuzija prati i objanjenje odnosa izmedju drave

i drutva (npr. Drava putem prava (pravnih propisa)
ureuje odreene drutvene odnose, utvrujui prava i
obaveze pojedinaca, njihovih asocijacija, kao i dravnih
organa ) da bi u nastavku sledilo objanjenje da drava
ne ureuje sve drutvene odnose ve samo neke, jer bi bilo
nemogue i tetno da to ona ini, a time bi se direktno sputavala i sloboda ljudi da sami ureuju svoj ivot na nain
kako to oni ele pod uslovom da to nije tetno po druge, ili
nije protivno zakonu. Ovakvo objanjenje zahteva malu
analizu. Kao prvo, ako govorimo o odreenim odnosima
trebalo bi navesti koji su to odnosi. Drugo da li je neto
tetno ili ne za druge nema veze sa tim da li je to protivno
ili ne zakonu. Na ovom mestu se upravo treba odluiti za
potovanje zakona, tako da je loe ove dve kategorije dovoditi u neku vrstu veze. Tree, ovakvim stavovima se direktno ide protiv tzv. civilnog ili ne-dravnog sektora koji
u mnogim savremenim teorijama predstavlja osnov savremenog demokratskog drutva u kome sami graani preko
svojih asocijacija i udruenja reguliu svoje meusobne
odnose ili tee da organizovanom aktivnou i pritiskom
na dravu reguliu i unaprede sopstveni poloaj.
Dalje u tekstu, nailazi se i na poprilino prevazieno
shvatanje prava kao izraza volje vladajue klase. Ovde
Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005,

str. 7.
[ 34 ]

str. 8.

Isto, str. 8.
[ 35 ]
je i dalje prisutno dosta kruto i zastarelo marksistiko

stanovite, olieno i u izboru terminologije koje u potpunosti odudara od celokupnog ideolokog okvira u kome
je udbenik pisan.
Ako se on bavi promovisanjem predstavnike demokratije, onda bi trebalo govoriti o volji veine, jer brojnim izbornim reformama tokom XIX i XX veka osnov
politikog legitimiteta postaje sve iri, tako da je danas
jako teko govoriti o podeli na povlaenu i potinjenu
klasu. Naravno, ni jedno drutvo nije idealno. Odreene
razlike u poloaju graana postoje, ali savremeno drutvo
sa svojom kompleksnou se ne moe svesti na takvu jednostavnu podelu koja deluje krajnje anahrono i neadekvatno.
Veoma je i zanimljiv stav da ne postoji jedno opte
pravo koje bi vailo za sve drave, pa ak i za dve drave.
Svaka drava ima svoje pravo, svoj pravni sistem i svoj
poredak koji izvire iz odreenog drutva i koji vai samo
na teritoriji te drave. Ovakvo stanovite je krajnje ne
tano. Treba postaviti pitanje: A ta je sa dvostranim i
viestranim meunarodnim ugovorima? Znamo da se u
najveem broju sluajeva norme meunarodnih ugovora
nakon ratifikacije automatski primenjuju i postaju deo pozitivnog prava jedne zemlje tako da moemo govoriti i o
nekim uniformnim reenjima za pojedine oblasti. ta je sa

itavim granama pravne nauke kao to su meunarodno
javno pravo, meunarodno privatno ili privredno pravo?
Poseban problem stvara i EU integracija sa pojavom komunitarnog (zajednikog) prava drava lanica, poznatim
pod imenom evropsko pravo koje u velikoj meri obezbeuje
primat nadnacionalnog nad nacionalnim pravom.
Ustav je izraz stvarnih odnosa, interesa, potreba i
htenja najveeg dela naroda (graana) u jednoj dravi,
izraz duhovne kulture i tradicije, duhovnih stremljenja
i moralnih shvatanja. Kao takav on predstavlja osnov
za progres i vii kvalitet ivota. Jako problematino
odreenje ustava iz vie razloga. 1) Ako se insistira na
graanskom drutvu i demokratskom ureenju, onda se
treba odluiti za pojam graani, a ne postavljati alternaciju sa pojmom narod i tako unositi zabunu kod italaca.
2) Kakvih odnosa? Kojih interesa i htenja? Ostaje krajnje
nejasno. 3) Izraz duhovne kulture i tradicije ukljuivanje
konzervativnih elemenata potpuno suprotnih progresu i
napretku koji treba ostvariti. 4) Osnov za progres i vii
kvalitet ivota nigde ne postoji studija koja bi potvrdila ovu uzrono-posledinu hipotezu. Ustav je pre svega
opti pravni akt koji regulie osnovne odnose unutar jedne
zajednice (drutva), a da li e drutvo ii napred u svom
razvoju zavisi od niza inilaca.

str. 11.
[ 36 ]
Isto, str. 14.

[ 37 ]
Ono to se jo moe zapaziti iz ovakvog izlaganja je

i konstantan problem u naim drutvenim nauka, a to
je shvatanje drutva kao statike kategorije. Drutvo se
menja, uslovi i sredina se menjaju, te je za oekivati da
se i pravni poredak menja u skladu sa novim pojavama,
procesima, odnosima, interesima, itd.
Veoma je zanimljivo i zapaanje da se u demokratskim drutvima moraju obezbediti odreena prava manjinama i da je odnos veine prema manjini izraz
razvoja i zrelosti jednoga drutva.
Pored ovih nedostataka postoje i dobre strane u koje

sa aspekta naeg interesovanja treba ubrojati:
Prava LGBT osoba kao deo problema ostvarivanja

ljudskih prava:

Kao presudan uslov za ostvarivanje i funkcionisanje demokratije autor navodi slobode i prava graana.
Drutvo u kome graani nisu ravnopravni, bez obzira na
nacionalnu, versku ili socijalnu pripadnost, nije demokratsko drutvo.
Problematici ljudskih prava posveeno je itavo III

poglavlje ovog udbenika. Iako su prava LGBT osoba
sastavni deo ljudskih prava u mnogim dravama sveta
(preteno u onima koje bi se mogle podvesti pod hladnoratovski termin Zapad), u samom udbeniku se ona nigde ne pominju. Nepostojanje ni homofobinih sadraja
vodi zakljuku da je autor krajnje indifirentan prema ovoj
problematici.
Kao osnovni uslov za ostvarivanje ustavnosti i

zakonitosti, autor vidi obezbeenje jednakosti svih pred
zakonom. Bez ove jednakosti nema ne samo vladavine
prava, ve ni demokratije, slobode, a samim tim ni moderne drave.
Kao preduslov za ostvarivanje vladavine prava,
autor navodi postojanje i odreenog nivoa pravne svesti
kod graana o njihovim pravima i obavezama ili o nepostojanju prava kao osnov za promene na datom planu.
Insistiranje autora na slobodama i pravima gra
ana kao posebne oblasti koju sadre svi ustavi i direktnoj
[ 38 ]
primeni ustava u sluaju njihovog krenja.
LGBT prava ne postoje bila bi krajnja konsenkvenca ovakvog autorovog stava.

U odeljku koji se bavi problematikom ljudskih prava i
sloboda uviamo postojanje nekoliko celina.
Prva celina bi se mogla odrediti kao kratak istorijski
LGBT skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne,

transrodne osobe.
[ 39 ]
pregled razvoja i borbe za ostvarivanje sloboda i prava

graana. Iako na nivou puke hronologije, autor polazi od
uvenog dokumenta Velika povelja o slobodama (Magna
charta libertatum) engleskog kralja Jovana bez Zemlje iz
1215. godine, preko Habeas corpus act-a iz 1679. godine,
te Akta o pravima (Bill of Rights) iz 1689.
ljudska prava, to ukazuje na postojanje konsenzusa da

su ljudska prava i njihovo potovanje i ostvarivanje deo
civilizacijskog nivoa koji je dostignut u razvoju oveka, da
njihovo postojanje ima planetarni znaaj, te da njihovo
ostvarivanje i spreavanje krenja prevazilazi nacionalne
okvire.
Posebna panja se posveuje uenju o prirodnom pravu i teorijama drutvenog ugovora ukazujui na ogroman
doprinos koji je pokret prosveenosti tokom XVII i XVIII
veka imao u promeni shvatanja pozicije pojedinca i profilisanju ideala oveka koji slobodom i razumom, sam osvaja
svoju sreu i postaje gospodar svoje sudbine.
2. Razlike u poimanju ta sve ulazi u korpus ljudskih prava, to ukazuje na postojanje jednog nesaglasja
olienog u tome koja prava treba ubrojati u ljudska prava,
navodei da vaei ustavi proklamuju negde manje, negde
vie prava.
Generalno se javlja problem sa tzv. novim pravima,
kao to je sluaj i sa LGBT pravima koja su proizvod savremenog drutva i novih tendencija.
Naroita panja je posveena dvema deklaracijama:

Deklaraciji o nezavisnosti SAD iz 1776. godine i Deklaraciji o pravima oveka i graanina iz 1789. godine
usvojene u Francuskoj za vreme buroaske revolucije, kao
i teorijskom odreenju i genezi pojma graanin kljune
politike figure savremenog drutva.
U okviru lekcije koja se bavi slobodama i pravima
oveka i graanina u savremenom svetu zanimljive su tri
napomene samog autora.
1. Povezanost pojmova meunarodna zajednica i

str. 93.
[ 40 ]
3. Raskorak izmeu normativnog i stvarnog.

Odlina napomena da se na osnovu analize pravnih dokumenata teko moe stei slika o pravom stanju stvari
u ovoj oblasti.
Meutim, veliki problem predstavlja tretiranje savremenih tendencija u ovoj oblasti. Osim pominjanja Sveopte
deklaracije o pravima oveka UN 1948. godine te, dva
meunarodna pakta doneta takoe pod okriljem UN-a
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima, oba iz 1966. godine, gotovo nita
[ 41 ]
se ne govori o njihovoj sadrini.

Slino je i sa drugim recentnim dokumentima koji se
samo taksativno nabrajaju: Zavrni akt KEBS-a (Helsinki 1975), Zakljuni akt KEBS-a (Be 1989), Povelja
za novu Evropu (Pariz 1991), Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope iz 1950.
godine. Aktivnosti na ovom planu tokom 90-ih godina
uopte se ne pominju. Takoe se daje i jedan kratak spisak
organizacija i institucija koje imaju nadlenosti na ovom
polju kao to su: OEBS, Savet Evrope, Evropski sud za ljudska prava. Veoma je interesantno, da se u vreme, kada se
proklamuje elja za pristupanjem nae zemlje evropskim
integracijama, tako malo panje posveuje mehanizmima zatite ljudskih prava ovih organizacija, kao i samom
njihovom funkcionisanju.
Naredni odeljak posveen je analizi sloboda i prava
oveka i graanina u dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Osnovni dokument koji je korien pri analizi je tzv mala
povelja ili Povelja o ljudskim i manjinskim pravima
iz 2003. godine koja ini sastavni deo Ustavne povelje
dravne zajednice SCG. Na samom poetku analize autor se osvre na jedan praktian problem. Poto ustavi
drava lanica nisu usklaeni sa Ustavnom poveljom (niti
e to ikada biti sve do raspada dravne zajednice 2006. godine) postoje znatna odstupanja u pogledu spiska ljudskih
prava i sloboda. Naravno jedan od osnovnih faktora koji
nije pomenut u ovoj analizi je i da je mala povelja plod
[ 42 ]
delovanja EU i drugih meunarodnih faktora. Autor je

sva prava podelio u sledee grupe:
Lina
pravo na jednakost i ravnopravnost
neprikosnovenost ivota
neprikosnovenost line slobode i linog dostojanstva
slobode misli, savesti, ubeenja i veroispovesti
Politika
birako pravo
sloboda udruivanja
sloboda tampe i drugih vidova javnog obave
tavanja
sloboda govora i javnog istupanja
pravo na javnu kritiku dravnih i drugih organa
i funkcionera
Ekonomsko-socijalna
pravo svojine
pravo na rad
pravo na socijalno osiguranje
pravo na socijalnu sigurnost graanima koji ne
mogu sami da brinu o sebi
Zdravstvena
pravo na zatitu zdravlja
pravo na zdravu ivotnu sredinu
[ 43 ]
Kulturna
pravo na obrazovanje
pravo na slobodno nauno i umetniko stvara
latvo
Prava pripadnika nacionalnih manjina
individualna
kolektivna
Mala povelja ni u jednom lanu ne pominje seksualne manjine, a takav je sluaj i sa ustavima Srbije
i Crne Gore.
Upravo ovo ignorisanje LGBT prava od strane zakonodavca predstavlja i osnovni problem to se u samom
udbeniku ova materija ne obrauje. Meutim, u gore
navedenom spisku prava mogu se uoiti izvesni aspekti
od znaaja za nau analizu.
U okviru linih prava:
1. Pravo na jednakost i ravnopravnost u udbeniku
je citiran lan Ustava RS: Graani su jednaki u pravima i
dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko i drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinsko stanje ili
[ 44 ]
koje lino svojstvo. Ovo je jedino mesto u udbeniku gde

se pojavljuje kategorija koja bi mogla da bude tumaena
kao osnov za nediskriminisanje LGBT populacije.
2. Neprikosnovenost ivota sadri vie prava, pri

emu bi za nau analizu od znaaja bilo pominjanje prava
na nepovredivost fizikog i moralnog integriteta.
3. Neprikosnovenost line slobode i linog dostojanstva pravo na lino dostojanstvo, pravo na privatan ivot i privatnost, kao i pravo na slobodan razvoj
linosti i slobodan izbor naina ivota.
U ovom delu se javlja jako zanimljiva opaska autora
o slobodi.
Sloboda nije statina, sloboda je jedan nedosegnuti
ideal. ovek stalno osvaja slobodu, proiruje je i ini sve
sadrajnijom. Ustav utvrdjuje samo nivo dostignute slobode.
U okviru politikih prava, posebno se treba osvrnuti
na slobodu udruivanja znaajno politiko pravo koje
omoguava samoorganizovanje ljudi u borbi za ostvari

str. 101.

str. 103.
[ 45 ]
vanje svojih prava i interesa, te otvara mogunost opteg

poboljanja poloaja manjinskih grupa u drutvu. Iako je
zakonom regulisano u kojim sluajevima se mogu vriti
ogranienja u osnivanju i delovanju ovakvih udruenja,
veliki problem za njihovo funkcionisanje moe predstavljati i opta drutvena klima.
U okviru ostalih prava zanimljivi su citati lanova
Ustava RS iz 1990. godine.
1. Pravo na rad Svako ima pravo na rad.
2. Pravo na zatitu zdravlja Svako ima pravo na
zatitu zdravlja.
rijalne uslove (stepen ekonomske razvijenosti), politike

prilike, kulturni nivo ljudi... Ovde je mogue dodati i
tradiciju, moral, sistem vrednosti...
Autor takoe priznaje da u SCG ima krenja ljudskih
prava (ne navodei konkretne primere), a za to objanjenje
nalazi u nepostojanju dovoljno duge tradicije ljudskih prava uzrokovane turskom vladavinom, dugim periodima autokratije, nedovoljne utemeljenosti pravne drave, itd.
Ostvarivanje ljudskih prava je po autoru najsigurnije
merilo koliko su u jednoj dravi ostvarene vladavina prava i demokratija.
3. Pravo na obrazovanje kolovanje je dostupno

svakom pojedincu pod jednakim uslovima.
Na kraju vie nego ohrabrujue zvui poziv autora

da se graani bore za svoja prava, jer ona nisu neto to
drava treba da im obezbedi, ve naprosto neto to treba
da im prizna.
U narednom odeljku raspravlja se o temi ostvarivanja

i zatite sloboda i prava oveka i graanina prilikom koje
autor afirmie niz ideja.
Ustav Republike Srbije jami i priznaje lina, politika,

nacionalna, ekonomska, verska, socijalna, kulturna i druga prava oveka i graanina.10
Prema Ustavu RS i Povelji slobode i prava se ostvaruju neposredno na osnovu ustava. Kada je to ustavom
predvieno zakonom se mogu urediti uslovi i nain ostvarivanja sloboda i prava. Autor izriito navodi da se zakonom slobode i prava graana ne mogu ograniiti. Takoe,
autor napominje da su drutveni uslovi veoma bitan i
nilac ostvarivanja sloboda i prava. U njih ubraja mate[ 46 ]
Zakljuak:
Ovako koncipiran udbenik predstavlja samo povrnu
informaciju koja bi trebala da bude uvod u razumevanje
izuzetno sloene problematike politikog i pravnog ure
10
Isto, str. 113.

[ 47 ]
enja jedne drave.

S obzirom na veliko interesovanje uenika zavrnog
razreda gimnazije za studije pravnih i politikih nauka
koje iz godine u godinu raste (ako se kao relevantan podatak uzme u obzir broj novoupisanih studenata), potrebno je na nivou srednje kole uraditi mnogo na planu
unapreenja nastavnog plana i programa. Udbenik kao
pojmovnik vie nije dovoljan okvir iz koga se mogu stei
znanja potrebna za razumevanje demokratskih pojava
i procesa.
stvo politike volje da se ovom problemu pristupi na pravi

i kvalitetan nain (prilika je jo jednom proputena prilikom usvajanja novog ustava Republike Srbije 2006. godine), ipak postoji odreeni prostor u okviru kolskog sistema u kome je mogue pokrenuti debatu na ovu temu.
Preporuke za unapreenje sadraja koji se odnosi
na slobode i prava graana:
Navedene preporuke se pre svega odnose na prisutnost
i problematizovanje LGBT prava.
Jezik kojim je pisan je krajnje suvoparan, bez primera

iz realnog ivota, a re je o izuzetno primenljivoj materiji.
1. Posvetiti posebnu nastavnu jedinicu tzv. novim

slobodama i pravima graana.
Njegova neaktuelnost i nemogunost da se adekvatno

reaguje u smislu praenja promena na politikom i pravnom planu samo komplikuje postojee stanje, kao i nedostatak savremenih dela u spisku literature koja je koriena
prilikom njegove izrade.
ta:
to se tie prisutnosti problematike vezane za LGBT

prava, vano je napomenuti da se ovaj udbenik uglavnom
oslanja na postojeu dutvenu i pravnu praksu. Ovaj problem nepominjanja i zanemarivanja e i dalje ostati, dok se
od strane samih zakonodavaca ne desi njihovo priznanje
u odreenoj pravnoj formi.
Bez obzira na trenutnu situaciju koju karakterie odsu[ 48 ]
Osnov za ovakvu preporuku proistie iz dva elemen-
(a) Celokupna pria o slobodama i pravima graana

zasniva se na promovisanju tzv. klasinih sloboda i prava, kao to su politika, ekonomska, kulturna, socijalna,
itd. Razvoj savremenog drutva doveo je do pojave novih
problema povezanih sa poloajem oveka, te i tome treba
posvetiti posebnu panju. (Npr. internet, LGBT populacija, prava ena, ekoloka prava, trgovina ljudima, itd. Sve
su to izazovi sa kojima se suoava savremeno drutvo i na
odreeni nain ih reava.)
(b) Autor sam izraava stav da postoji odreena neje[ 49 ]
dnakost u svetu, u pogledu toga ta se sve podrazumeva

pod slobodama i pravima oveka i graanina. Potrebno
je takav stav i dopuniti primerima, kako se ne bi stvarale
zabune kod uenika.
vanje poloaja i stvaranje solidarnosti koja bi mogla voditi kreiranju jednog humanijeg drutva, u kome bi svaki
pojedinac bez obzira na svoje lino ili neko drugo svojstvo,
mogao biti u potpunosti ravnopravni graanin drave u
kojoj ivi.
2. Promene u nastavnoj jedinici koja se bavi pregledom istorijskog razvoja sloboda i prava oveka i
graanina.
4. Insistiranje na otvaranju debate oko poloaja

manjina i u okviru njih LGBT populacije u naem
drutvu.
S obzirom da pravo nije statika, ve dinamika kategorija, potrebno je uvesti i primere novijih ustava u svetu
i naina na koji su regulisane slobode i prava u ustavnim
odredbama, te navesti primere ta se sve pod etiketom
sloboda i prava nalazi u tim odredbama. Sa stanovita
LGBT prava, izvestan broj ustava neposredno u svojim
odredbama pominje i seksualnu orijentaciju (Holandija,
Junoafrika Republika, itd).
Samim udbenikom se predvia ovakav oblik izvoe

nja nastave. On je poeljan iz vie razloga:
3. Formirati posebnu nastavnu jedinicu koja bi se

bavila problemom diskriminacije.
Osnov za ovu preporuku se nalazi i u samom stavu autora da na teritoriji nae zemlje ima krenja ljudskih prava, kao i u napomeni da postoji ogromna razlika izmeu
onoga to je proklamovano i onoga to je stvarno. Problem diskriminacije je svugde prisutan (a posebno kada
je re o LGBT osobama), pa bi upoznavanje uenika sa
konkretnim primerima imalo ogroman uticaj na razume[ 50 ]
Omoguuje iskazivanje i sueljavanje razliitih

miljenja;
Direktno utie na razvoj demokratske kulture;
Problem manjina izlazi iz okvira tabu teme i postaje opti drutveni problem;
U krajnjoj instanci vodi prihvatanju prava na
razliitost i toleranciju kao osnovnih principa
demokratskog drutva.
Preporuena literatura:
1. Grupa autora, itanka (od A do o lezbejskim i gej
ljudskim pravima), Labris, Beograd, 2006.
[ 51 ]
2. Preporuka 924 o diskriminaciji homoseksualaca, Savet Evrope, 1981.

3. Preporuka 1474 o poloaju lezbejki i gejeva u dravama
lanicama Saveta Evrope, Savet Evrope, 2000.
4. Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej
mukaraca u zemljama Evropske Zajednice, Evropski parlament, 1998.
5. Rezolucija br. A5-0050, Evropski parlament, 2000.
6. Rezolucija o homofobiji u Evropi, Evropski parlament, 2006.
Milan Marinkovi, dipl. politikolog za meunarodne

poslove.
[ 52 ]
Duan Maljkovi}
Tretman homoseksualnosti
u srednjo{kolskom ud`beniku za filozofiju
Budimo, dakle, savreno uvereni da je podjednako
svejedno uivati u eni na ovaj ili onaj nain, da je apsolutno jednako uivati u devojci ili mladiu i da je, im
u nama nesumnjivo ne mogu postojati druge sklonosti
sem onih koji potiu od prirode, ta priroda odvie mudra i dosledna da bi nam usadila takve sklonosti koje bi
je mogle vreati.
Markiz de Sad, Filozofija u budoaru
I Osnovne informacije o udbeniku
Naziv: Filozofija za IV razred gimnazije i srednje
strune kole
Autori: dr Mile Savi, dr Vladimir N. Cvetkovi,
mr Nenad Ceki
Izdava: Zavod za udbenike i nastavna sredstva
Mesto i godina izdavanja: Beograd, 2004.
Obim: 331 strana
II Struktura
Sadraj:
1. Predgovor (8-10)
[ 55 ]
Duan Maljkovi} Filozofija
2. Odreenje filozofije (11-29)

3. Antika filozofija (30-106)
Grka filozofija
Helenistiko-rimski period
4. Srednjovekovna filozofija (107-139)

Uvod
Teologija i filozofija
Filozofija u Vizantiji
Filozofija na Zapadu
5. Moderna filozofija (140-242)

Filozofija renesanse
Racionalizam i empirizam
Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam
Zaetak politike filozofije novog doba
Nemaki klasini idealizam
Marks i marskizam
6. Savremena filozofija (243-315)

Pozitivizam
Logiki pozitivizam, analitika filozofija i
filozofija nauke
Pragmatizam
[ 56 ]
Filozofija ivota iracionalizam u filozofiji

Hermeneutika
Fenomenoloka filozofija
Filozofija egzistencije
Kritika teorija drutva
Savremena etika i politika filozofija
Strukturalizam
Kriza moderne i postmoderna filozofija
7. Renik (316-331)
Na kraju svakog poglavlja, nalazi se spisak kljunih
pojmova. Na kraju nekih poglavlja, tabelarno je sumiran
osnovni sadraj poglavlja. Udbenika strana podeljena
je na dva dela po vertikali u odnosu 1:2, gde se u prvom
nalaze ilustracije i vizuelne reprodukcije (uglavnom dela
klasine umetnosti koja su u vezi sa filozofijom, pojedinim filozofima, ili nekim filozofskim problemima), kao
i kljuni pojmovi, a u drugom sam tekst poglavlja koji se
odnosi na ove pojmove. Za najznaajnije filozofe data je
kratka biografija, kao i izbor najvanijih dela.
Treba naglasiti da je ovakav koncept daleko vizuelno

atraktivniji, a ini sadraj preglednijim i podesnijim za uenje.
Nesumnjiv je napredak u odnosu na prethodni udbenik i to je
za svaku pohvalu. Dizajn bi i dalje mogao biti unapreen, ali i
na ovom nivou on deluje blii zapadnoevropskom stilu vizuelnog reavanja udbenike literature, koja ima za cilj da uenika
zainteresuje na prvi pogled, kao i da mu daje sumarne preglede gradiva, ne bi li makar osnovne informacije bile upamene,
[ 57 ]
III Uvodne napomene

Ministarstvo prosvete Republike Srbije odobrilo je
upotrebu ovog udbenika 3. 9. 2001. godine, i to za sve
smerove gimnazije i sve strune kole. Materijal je, dakle, relativno recentan i ne pravi razliku bar u domenu
osnovne literature izmeu gimnazije i strunih kola
(u prvim je fond asova duplo vei nego u drugim), to
moe implicirati da obrazovni sistem vidi filozofiju kao
deo opte kulture tj. kao fundus znanja kojim bi svi trebalo da raspolau, bez obzira na specifino usmerenje, odnosno nadilazei, kako podelu na prirodne i drutvene
nauke, tako i podelu na struno i gimnazijsko obrazovanje. Ostavljajui po strani, da li je za filozofiju neophodno adekvatno predznanje, iz raznovrsnih oblasti, koje
su predmet izuavanja u srednjoj koli, kao i da li je stejo jednom ponovljene i pregledno predstavljene.

Takav stav korespondira Adornovoj postavci u Filozofskoj
terminologiji da je filozofija istovremeno i struka i ne-struka,
odnosno da ona poseduje specifinu autonomiju u odnosu na
druga podruja produkcije znanja, ali da se istovremeno bavi
i najoptijim pitanjima (npr. problem bia), kao i problemima
koja direktno ili indirektno zadiru i u ostatak saznajnog korpusa (npr. epistemoloki problemi). Budui da se navedena studija koristila kao kljuni udbenik za predmet Uvod u filozofiju
katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, vidljiv
je kontinuitet predstavljanja filozofije na relaciji srednja kolafakultet, jo jednom potvren samom istorinom koncepcijom
studija, koja opet odgovara udbeniku.
[ 58 ]
pen njihovog poznavanja adekvatan za takav poduhvat i

kakve razlike postoje u tom kontekstu moe li se program matematike u Matematikoj gimnaziji porediti sa
programom srednje ekonomske kole npr. kao i samim
izvoenjem tog programa? navedena egalitarizacija
udbenika filozofije, ini se adekvatnom.
S jedne strane, ona prevazilazi ve uvreeno shvatanje
o klasinom gimnazijskom obrazovanju kao superiornom,
te diskriminativnoj ideji da su gimnazijalci pametniji od
ostatka srednjokolaca (prvi stav za posledicu ima drugi),
dok, s druge strane, ostaje verna duhu filozofije kao disciplini koja treba, po jo uvek dominantnom klasinom
(hegelovskom) shvatanju, da transcendira pojedinane
discipline, te objedini rascepkano znanje u optu sliku
sveta. Takoe, filozofija se tie svih i svakom moe biti
korisna, bez obzira ime se bavio to je, stie se utisak,
spiritus movens jednog udbenika za sve.
Budui da je pisan nakon tzv. demokratskih promena, odnosno nakon pada Miloevia, udbenik sadri
delove o savremenim filozofskim pravcima, kakva je recimo dekonstrukcija, to je pomak u odnosu na prethodni,
relativno zastareli udbenik. Takoe, autori insistiraju na
de-ideologizaciji filozofije, te u Predgovoru (str. 8) vide
prethodni period kao ideoloki indoktriniran, koga ure
da zaborave. Iako to nigde eksplicitno ne kau, jasno je
da misle na ideologiju marksizma, odnosno na dominaciju
marksizma u filozofiji, te njegovog usvajanja kao politiko[ 59 ]
ekonomske-istorijske istine u periodu socijalizma. Umesto

toga, oni se zalau za nedogmatski pristup, gde se niko
od italaca nee prikloniti ni jednom posebnom filozofskom carstvu, odnosno gde e ostati na meta-poziciji u
odnosu na samu filozofiju, njome se baviti objektivno,
kao profesionalac odnosno kao neutralni istoriar filozofije ili filozof sam. Tako postavljeno shvatanje implicira
nekoliko problema:
(1) Opte je revizionistiko mesto da se period od 1945.
do 2001. godine vidi kao komunistika, dogmatska,
ideoloka etapa u razvoju Srbije, kojom je posledino
pogoena i filozofija, a simptom se moe videti u dominaciji marksizma, kao obaveznog predmeta u srednjim
kolama i na fakultetu, ali i kao usvajanja posebne filozofske istine, kojoj je suprotstavljena dekadentna buroaska
teorija i njenog uticaja na reintrepretaciju same istorije filozofije, koja poinje da se ita striktno marksistiki. Prvo,
treba primetiti, da ostatak filozofske misli, nikad nije
bio prognan sa fakulteta, niti iz domena profesionalnog
bavljenja filozofijom, a njegov izrazito marksistiki karakter uslovljen je pre svega revolucionarnom narodnooslobodilakom borbom, zasnovanoj na komunistikim
postulatima, koja je Srbiju, odnosno Jugoslaviju, svrstala
na stranu pobednika u II svetskom ratu i obezbedila joj
trajno istorijsko mesto na strani antifaizma, to je danas,
naalost, predmet istorijske falsifikacije, u kojoj se kolaboracionisti sila osovine stavljaju u isti rang sa njenim
oponentima.
[ 60 ]
Takoe, dominacija marksizma uopte nije imala

isti intenzitet dobar primer su sedamdesete i osamdesete godine prolog veka, kada su objavljeni mnogobrojni prevodi kapitalnih dela savremene zapadne filozofije
nemarksistike (Sartr (Sartre), Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) ili ak i antimarksistike orijentacije (npr.
Hajdeger (Heidegger)), o njima se diskutovalo i bivali su
deo programa filozofskih studija. Marskizam, unutar sebe,
takoe nije bio homogeno misaono polje, i mnoge suprotstavljene kole su nalazile svoje mesto u njegovom razvoju,
kritikujui neke druge upravo zbog dogmatizacije i ideologizacije (npr. Frankfurtska kola spram dijalektikog materijalizma u SSSR).
(2) Verovanje u neutralnost u filozofiji koliko filozofsko, toliko i politiko veoma je problematino. Ne
ulazei u dalju elaboraciju ove teme, koja daleko prevazilazi okvir ovog rada, ini se da takvo stanovite pre implicira jedno novo ideoloko mesto akademski liberalizam,
kao derivat politikog liberalizma kraja istorije, koji vidi
neupitnu vrednost u postojanju razliitih filozofskih kola,
pravaca i disciplina, a kojoj se moemo ili ne moramo
prikloniti, u zavisnosti od sopstvenih afiniteta. Jedna istina se vidi kao izraz dominacije totalitarnih reima, te se
brani pozicija prava na sopstveno miljenje (graanski
personalizam) i njegovo slobodno izraavanje. Problem sa
kojim se takav odnos prema filozofiji suoava krajnje je banalan i rekao bih, antifilozofski: zato se pretpostavlja egalitarizam razliitih filozofskih shvatanja, umesto da se one,
[ 61 ]
kao i takav stav, preispituju? Kako moemo da znamo da

jedna istina, ipak, nije otkrivena u nekom pojedinanom
pravcu koji bi, onda, demaskirao druge kao neistinite,
to ne bi korespondiralo iskljuivo komunistikom totalitarizmu, ve i savremenoj prirodnoj nauci, poglavito
fizici, koja tei egzaktnoj, jedinistvenoj predstavi materijalnog sveta (to opet moe biti predmet spora u filozofiji,
ali argumentovanog filozofskog spora, ne problema koji
bi se otpisao trivijalnim pozivom na pravo na razliitost
pojedinanih shvatanja).
(3) Ideologija je filozofska tema par excellence. Od
Marksa (Marx), koji je interpretira kao lanu svest do
Altisera (Althusser) koji je vidi kao kljunu za subjektivaciju individua (ideologija se obraa individuama, oni joj
odgovaraju kao subjekti), upravo marksizam daje veoma
snanu kritiku ideologije. Veoma ne-filozofsko i leerno
odnoenje prema ideologiji, kome su autori skloni, implicira nepoznavanje te oblasti, kao i svrstavanje na krajnje
neartikulisanu poziciju odbacivanja marksisitike ideologizacije, a ne precizno-kritiku spram perioda socijalizma,
koji nije bio idealan drutveni sistem, ali je bio daleko od
represivnog mraka u koji ga postavlja dananja dominantno nacional-desniarska politika.
Vano je napomenuti da za ideologizaciju u smislu
partijnosti u filozofiji, te ukidanja raznovrsnih pluraliza
[ 62 ]
Monik, R. Tri teorije, CSUb, Beograd, 2004.
ma manifestovanih u mnogobrojnim pravcima, disciplinama, kolama, uenjima, ali i filozofemama i pogledima

na svet (kao graninih fenomena u filozofiji), postoji veoma argumentovano mesto, ba kod Altisera poglavito
u tekstu Lenjin i filozofija i da ono predstavlja poziv
na nauno miljenje, odnosno na raskid sa dosadanjom
tradicijom filozofije koja se vidi kao ideoloka i usvajanje
naune paradigme u analizi istorije, a koji je Marks otvorio Kapitalom. Stoga, ta pozicija je daleko od ideoloke, u
uobiajenom smislu te rei, ali je takoe nastrojena kritiki
prema ideologiji uopte, kao i prema samoj marksistikoj
ideologiji odnosno ranim radovima Marksa i na njima
nastalim naknadnim humanistikim, antropolokim,
evolucionistikim i slinim krpeima, pa posledino,
konano, i spram pokuaja praxis filozofije da u tekstovima pre Kapitala pronau nauku Kapitala, ne uviajui
fundamentalni diskontinuitet, prelom.
Just for the record prvo savremeno ukidanje zakonske

prohibicije homoseksualnosti dogodilo se u Rusiji, nakon Oktobarske revolucije (da bi se stavljanje van zakona ponovo odigralo dolaskom Staljina na vlast). Zapadne zemlje poinju sa
takvim reformama tek u drugoj polovini XX veka.

Ovako opirno razmatranje filozofije i ideologije sproveo
sam zbog veze izmeu politikog miljea i ostvarivanja ljudskih
prava LGBT populacije, to je krajnji cilj kome projekat analize
udbenika treba da doprinese. Ukoliko se skrivena politinost
udbenika jasno ne demontira, odnosno ukoliko konzervativni
podtekst nije efikasno iskljuen, obrazovanje e i dalje imati
svoje reakcionarne efekte, te e, izmeu ostalog, reciklirati ho[ 63 ]
Udbenik je pisan istorijski, odnosno hronoloki od

poetaka filozofije koji je fiksiran u staru Grku, na prelazu iz VII u VI vek, pa do savremene filozofije s kraja
XX veka. Indijska, odnosno kineska, i bilo koja druga
dalekoistona filozofija uopte ne nalazi ni pomena u
udbeniku, te se stie utisak da uopte i ne postoji. Istona
filozofija, kako je autori imenuju, retko prelazi granice Vizantije, odnosno zalazi samo u judejsku, a kasnije u judeohriansku misao. To navodi na dva zakljuka.
Prvo, postoji jasna kultur-rasistika pozicija evropocentrizma u ovom iskljuenju bez obrazloenja (Hegel takoe
iskljuuje indijsku filozofiju u Istoriji folozofije, ali ipak
priznaje da se duh raa na istoku), jer se kompletna
istorija filozofije svodi na zapadnu istoriju filozofije, koja
kao da se odjednom pojavljuje, sa prelaskom mythosa u logos (taj prelaz se registruje, ali se ne objanjava adekvatno).
Tako nailazimo i na sledei pasa:
Evropska civilizacija, zasnovana na nauci, tehnologiji
i politici, proirila se na celokupni savremeni svet i tako
formirala savremeni sistem vrednosti i nain ivota. Poreklo moderne nauke, tehnologije i politike vezano je za filozofiju. Prema tome, filozofija se nalazi u samom temelju
evropske civilizacije, kojoj i sami pripadamo. (str. 16)
Pored oigledne apstraktne neodreenosti sintagme
mofobiju tamo gde bi trebalo da je ukida.
[ 64 ]
evropska civilizacija, stie se utisak da van Evrope nema

nauke, tehnologije i politike, kao to se i nekritiki konstatuje irenje evropskih vrednosti bez jasnog navoenja ta
bi one bile izostavljajui kritiku kulturnog imperijalizma.
Naime, diseminacija evropskih vrednosti se uglavnom
sprovodila ognjem i maem, dakle kolonizacijom, u kojoj
su unitene i itave autohtone civilizacije i poinjen genocid nezapamenih razmera.
Drugo, postoji nasilna proizvodnja kontinuiteta filozofskog miljenja, gde je ono skicirano kao kompaktna,
progresivna celina, koja nije uzdrmana niim spolja, kao
to je razvoj nauka, npr., ili neka druga misao ili tradicija
(religija, npr.), kao ni iznutra, u registrovanju anti-filozofskih stanovita samih filozofa ili preciznije teoretiara
filozofije, kakav je, npr. Marks (mada se oba problema, paradoksalno, registruju, ali se ne uzimaju u obzir).
Ovakav implicitni stav, vidljiv na nivou celine udbenika,
svakako afirmie logocentrizam, koji u politikom domenu korespondira konzervativnom tradicionalizmu, a iz
feministike perspektive predstavlja dominaciju falocen
Ima li uopte, van politiko-ideoloke propagande EU,

kompaktne evropske civilizacije ili pak moemo da govorimo o evropskim civilizacijama, dakle o raznovrsnim drutvenoistorijskim ustrojstvima koja nisu nuno kompatibilna? ta
je sa uticajima geografski neevropskih civilizacija, a koje joj
hronoloki prethode, na evropsku? Puno je pitanja na koje bi
autori trebalo da odgovore, pre neopreznog iznoenja navedenih tvrdnji.
[ 65 ]
trizma, tj. uverenja o celovitosti sistema grupisanog oko

falusa (te posledino i penisa, mukog polnog distinktiva)
koja je, naravno, iluzorna, ali koja u toj iluziji proizvodi
totalitarne efekte uklapanja ili ukidanja onoga to tu iluziju subvertira.
Sami autori su svesni da istorijski pristup nije idealan
didaktiki pristup, odnosno da bi bilo bolje da se udbenik
zameni problemskim, koji bi analizirao specifine vorne
take filozofskog miljenja, nudei raznovrsne odgovore/
reenja (npr. problem Boje egzistencije), verovatno bolje
dotiui nerv filozofiranja od prostog izlaganja kljunih
epizoda istorije filozofije. No, takav udbenik, napominju
autori, podrazumevao bi promenu nastavnog programa, a delimina kompenzacija ovog nedostatka reena
je sapripadajuom Hresotmatijom, zbirkom odlomaka iz
autentinih filozofskih tekstova, ne bi li uenici iskusili ta
filozofija jeste, uei se jo jednom filozofskom umeu,
a to je interpretacija. Nesumnjivo je da nita ne moe zameniti itanje i tumaenje izvornih filozofskih dela, te
je ovakav pristup u naelu dobar, mada se on suoava
sa jednim od kljunih problema obrazovanja uopte sa
preopirnou odnosno prevelikom zahtevnou spram
srednjokolaca, koji ne bi trebalo da dobro proeljaju
udbenik od svega 300 strana, nego bi trebalo da interpretiraju i izrazito teke tekstove ne samo za njih, ve i za
profesionalne filozofe. Takav pristup, ve u startu, odbija,
delujui pretekim, a uzimajui u obzir generalni odijum
koji prema filozofiji postoji ne samo kod srednjokolaca
[ 66 ]
kojima je, najee, obrazovanje uopte nevien smor,

ve i u javnom prostoru gde se ona dominantno vidi kao
relikt prednaunog vremena i neto to nema praktinu
upotrebnu vrednost teko da e se proizvesti efekat koji
autori prieljkuju: ozbiljno bavljenje filozofijom. S druge
strane, ne treba podlei ni jednoj od osnovnih zabluda da
obrazovanje treba razvodniti, odnosno da ga treba uiniti
lakim ono, ukoliko uopte nekog treba da ui, treba
da pravi tekou, odnosno da ima intelektualnu zahtevnost, stvara konfuziju, otpor, nerazumevanje, da bi se,
na kraju, ipak neto nauilo, jer bez muke nema nauke,
odnosno bez napora se uvek-ve ostaje na nivou opteg
(ne)znanja, skrpljenog iz porodice, blie ili dalje okoline,
prijatelja, uopte rekla-kazala konteksta. Na tom tragu,
formiranje udbenika koji bi bio problemski, ali krai i
kompaktniji, koji bi integrisao nekoliko izvornih tekstova u vezi sa odabranim problemima, bio bi daleko bolje
reenje, jer bi od opteobrazovnog horizonta raznovrsnih
filozofskih strujanja (koji se uglavnom, kao i svaka faktografija, relativno brzo zaboravlja) stiglo do dubinske (indepth) analize sadraja koji bi bio interesantniji, ostavio
prostora uenicima da daju svoje miljenje i tako uu i
polemiku sa odreenim filozofskim tezama, a svakako
ih bolje uveo u istananost filozofskog miljenja, koja bi,
Ovo ima vaan psiholoki aspekt dva opirna udbenika

u startu stvaraju averziju sopstvenom preobimnou. Jedan,
manji, kompaktniji, ali intelektualno izazovniji bio bi u svakom
smislu privlaniji za itanje i analizu.
[ 67 ]
konsekventno, mogla dovesti do izmene jedne od kljunih

predrasuda a to je da traenje dlake u jajetu, za ta se
filozofija preesto optuuje, jeste zahtev za osvetljavanjem
svih aspekata problema, te dovoenje analize do krajnjih
granica, to moe biti korisno iskustvo za dalji akademski
razvoj pojedinaca i pojedinki, produbljujui argumentativnu kulturu, koliko i zahtev da se, odreeni fenomen,
iscrpno i temeljno obrazloi, bez neupitnog, dogmatskog
prihvatanja istina koje se nude ex cathedra.
Autori, iako se zalau bar deklarativno protiv autoritarnosti, imaju svoje favorite, ali i one kojima nisu
naklonjeni. I dok preovladava neutralni ton izlaganja bez
jasnog odreenja spram teza pojedinih filozofa i filozofija, dotle, npr. u odeljku o Marksu i marksizmu provejava cinini ton, pa se Marksu inputira ideologija, navodna zakonita istorinost, njegova filozofija je filozofija
i skup najrazliitijih, teko spojivih elemenata, itd, dok
se ne krije oduevljenje recimo Poperom (Popper), prema ijim se zakljucima odnosi apodiktino i sa entuzijazmom, vie parolakim, nego akademskim. To jo jednom svedoi o nemogunosti da se govori o filozofiji sa
neutralne metapozicije, odnosno ova vidljivija mesta filozofskog pozicioniranja impliciraju manje vidljiva mesta
politikog svrstavanja. U tom kontekstu, bilo bi poteno,
a i daleko edukativno upotrebljivije, ukoliko bi autori jasno obrazloili sopstvenu poziciju tada italac ne bi bio
prinuen da iz konteksta ekstrapolira stav autora, ne bi
li razumeo, zato je autor ba tako napisao odreeno po[ 68 ]
glavlje, uputio specifinu kritiku i sl. No tada bi autori

morali da promisle pretpostavke vlastitog filozofskog pozicioniranja, to bi moglo dovesti do komplikacija koliko
u samoj koherenciji linih diskursa, toliko i u kontekstu
ponovnog pisanja udbenika koji bi to obrazloenje trebalo da sadri i kao uvod, ali i kao organon redefinicije svih
sadraja, to bi verovatno rezultovalo podizanjem teine
samog udbenika, ukoliko bi uopte i bio napisan. No,
dobar primer takvog udbenika jeste Pavieviev Uvod
u etiku, pisan sa jasno marksistikih pozicija, s kojim se
svakako moe polemisati, ali je transparentnost i preciznost analize upravo s obzirom na marksistiku etiku
kljuna prednost ovakvog teksta.
Konano, neujednaen stil izlaganja, koji na momente zapada u paternalistiki ki (naroito u Predgovoru),
posledica je injenice da su autori pisali razliita poglavlja, ali je izlaganje uglavnom korektno, s vremena na vreme dopunjeno ponekim spekulativnim izletom, tako da
na momente odlazi od prostog taksativno-faktografskog
navoenja. Unoenje savremenih sadraja, naroito strukturalizma i postmoderne filozofije je za pohvalu, mada je
obim i dalje zanemarljiv u odnosu na ostatak, a problem
koji se javlja problem kraja godine, kada panja definitivno poputa, uinie da ovi segmenti prou neopaenije,
nego to, sam marginalni obim i pozicija u udbeniku,
ve diktira.
[ 69 ]
IV Rod, seksualnost, homoseksualnost tri

oznaitelja bez oznaenog
Udbenik, oekivano, ne donosi nikakvu rodnu senzibilizaciju na oko 300 strana ni jednom se ne pominje ni
jedna filozofkinja, ni feministika teorija, niti je pol odnosno rod tema bilo kakvog izlaganja. Stie se utisak da je
filozofija iskljuivo muka stvar, s jedne strane, ime je vidljivost ena nepostojea. Sa druge, nigde se ne reflektuje
da postoji problem takvog bespolnog izlaganja filozofije,
to je predmet feministike kritike naprosto, preutna
je pretpostavka da pol tj. rod ne igra nikakvu ulogu u
reenju filozofskih problema, kao to se stvara slika da se
filozofija time uopte i ne bavi, mada je npr. status ene
ne samo jedna od kljunih tema savremene, ve i antike
filozofije, npr. kod Platona u Dravi, koji se smatra jednim
od zaetnika feminizma, vrlo uslovno govorei. Upadljiv
izostanak bilo kakve reference na savremenu feministiku
teoriju, koja se po obimu i zastupljenosti danas teko moe
ignorisati, svakako je simptom tradicionalnog, konzervativnog i patrijarhalnog pristupa filozofiji, inae dominantnog za filozofski mainstream u Srbiji i katedru na Filozo
Re je o tzv. Platonovom feminizmu koji se zasniva na

injenici da Platon daje znaajno mesto enama u svojoj idealnoj dravi, nasuprot realnoj dravi svog vemena i prostora, iako
joj, ruku na srce, ne priznaje ravnopravnost, ve samo sposobnost da neke dravne poslove uspeno obavlja (ali nikad tako
uspeno kao mukarci).
[ 70 ]
fskom fakultetu u Beogradu. Na primer, u turom delu

o Deridi (Derrida) nema takoe ni rei o feminizmu ni
o vezama ovog francuskog filozofa sa feministikom teorijom, kao ni o dekonstrukciji kao jednom od najuticajnih
pristupa u savremenoj feministikoj teoriji.
Slian je tretman seksualnosti. Jedino mesto na kome
se ona pominje jeste u navodu Fukoove (Foucault) studije
Istorija seksualnosti (str. 310), o kojoj dalje nema ni rei.
Stie se utisak da je to, najblae reeno, irelevantna tema
za filozofiju tj. da u pokuaju da predstavi totalitet stvarnosti seksualnosti nema mesta. Naravno, isti tretman
posledino ima i homoseksualnost ona je, jednostavno
reeno, nevidljiva.
Ovde, za trenutak, zastanimo.
Neko bi mogao da stavi primedbu da su i neke druge teme nevidljive, ne zato to nisu relevantne, nego zato
to za njih nema mesta u srednjokolskom udbeniku
ogranienog obima. Ukoliko bismo hteli sve vane filozofske topose da pokrijemo, bili bi nam potrebni tomovi i
tomovi enciklopedija, tako da neto nuno mora da otpadne, a to bi, u ovom sluaju bile sekundarne teme, dakle
teme koje ne spadaju u tradicionalni filozofski mainstream,
jednom reju, nisu najvanije problemi ontologije, politike, epistemologije i drugih klasinih disciplina treba da
imaju prednost. Takoe, ukoliko bismo eleli ukljuenje
specifino manjinskih sadraja, zato prednost dajemo je[ 71 ]
dnom u odnosu na drugi? Zato tema rasizma ne bi bila

takoe relevantna ili ak i vanija od teme homofobije?
Uostalom, primer nedostatka (teorijske) psihoanalize, pokazuje da je jedno celo filozofsko podruje izostavljeno,
tako da motiv nepostajanja refleksije o rodu/seksualnosti ne mora nuno implicirati diskriminatornu, ve prosto
profesionalnu odluku.
I, ma koliko se, na prvi pogled, navedene primedbe
inile plauzibilnim, na njih je mogue utemeljeno odgovoriti. Prvo, sam izbor tema ukljuuje odreenu politiku
poziciju, koja se, upravo iskljuenjem odreenih sadraja,
najjasnije manifestuje, a ima i svoje politike posledice.
Ukoliko obrazovni sistem ima i vaspitnu dimenziju, te
ako eli da kod uenika razvija nediskriminativnu svest
i toleranciju, kao vrednosti demokratskog sistema, onda
je, u najmanju ruku, izgubljena dobra prilika da se ovaj
udbenik iskoristi u tom smeru. Zaklanjanje iza tita filozofske neutralnosti samo dalje perpetuira ve postojee
oblike diskriminacije, ne teei da ih dekonstruie, ve ih
i dalje uzima kao svoju polaznu osonovu heteronormativnost i patrijarhalnost. U ovom tekstu takoe je kritikovan
i evropocentrizam, to implicira stav autora da udbenik
treba da se bavi i diskriminacijom uopte, i po svim dominantnim osnovama rase, nacije, klase, pola, itd. odnosno da je koncept Drugog, subordiniranog i manje
Koncept je skovala francuska filozofkinja Simon de Bovoar u svom proslavljenom delu Drugi pol.
[ 72 ]
vrednog, takoe, filozofska tema par excellence. Sam izbor

onoga to je primarno, odnosno seksundarno, nuno obavlja posao vrednosnog pozicioniranja, a teme, kakva je rod
i, specifino, seksualnost, pa i homoseksualnost, pojavljuju
se tokom itave tradicije filozofije, a njihov znaaj za samu
homoseksualnu manjinu, ali i za ukidanje homofobije, od
odluujeeg je znaaja. Ukoliko dakle stojimo na poziciji
savremenih evropskih vrednosti a to jesu i rodna, odnosno seksualna ravnopravnost onda teko da izbegavanje
ovih, nesumnjivo relevatnih tema u filozofiji, moe imati
bilo kakvog, a ponajmanje profesionalnog osnova.
Potkrepimo to. Razmatranje seksualnosti, pa i istopol
no usmerene, nalazimo na, kako autori kau, vrhuncu antike filozofije, kod Platona, koji o tome raspravlja ekstenzivno u dijalozima Gozba i Fedar,10 a kasnije
delimino i u Dravi i Zakonima, u kojima menja poetni
afirmativni stav s obzirom da je ponajvie okupiran problemom efikasnog funkcionisanja drave, bez preteranog
obzira prema individualnim potrebama/pravima. Aristotel, iako to nije glavna tema njegovog rada, takoe se
10
U navedenim delima, Platon je izrazito afirmativan, pre

svega prema muko-mukoj ljubavi, koju smatra najviom formom, ne samo seksualnog, ve, pre svega, duhovnog odnosa
uopte, odnosa koji ne iskljuuje Eros, ali ga transcendira ljubavlju prema lepoti due kao kreativnom izvoru vrhunskih
ideja koje bi takav odnos trebalo da (pro)uzrokuje.
[ 73 ]
bavi homoseksualnou, npr. u nekoliko knjiga Politike, imajui ambivalentan stav. No, bez obzira na to kakav
stav imali (veliki) uitelj i (jo vei) uenik, neosporna je
injenica da su se oni tom temom bavili, kao i da su njihovi
zakljuci bili uslovljeni drutvenim kontekstom odnosno
duhom vremena, u kome je postojao institucionalizovani odnos pederastije (starijeg i mlaeg ljubavnika), ali i
mnoge druge forme homoertoskih odnosa (npr. devojaka
kola lirske poetese Sapfo) koji su negde ohrabrivani, negde
zabranjivani, kao i ogromna koliina umetnikih predmeta inspirisana istopolnim Erosom,12 to je takoe relevantna filozofska i istorijsko-filozofska tema. Temom se
dalje bavi i rimsko-helenistika misao (opet zauzimajui
ambivalentan stav), hrianska teologija i sholastika (uglavnom, ali ne uvek, sa negativnim stavom), renesansna fi11
11
I dalje postoji spor o tome moemo li govoriti o homoseksualnosti transkulturno i transvremenski. Spor izmeu dva
pristupa ovoj temi, tzv. esencijalistiki (koji dri da je gej identitet univerzalan i da se razvijao od kada je sveta i veka) i
konstrukcionistiki (koji nasuprot tome vidi homoseksualnost
kao produkt kasnog XIX veka, a prethodne istopolne relacije
kao forme odnosa koje nije mogue ukalupiti u savremeni gej
identitet).
12
Ideja o tome da je homoseksualnost cvetala u Staroj
Grkoj, netana je i predstavlja pre svega romantiarsku predrasudu, kao i aktivistiki alat za dokaz harmoninog spoja visoke
civilizovanosti i homoerotizma tretman istopolnih odnosa
imao je vrlo razliite forme, od divinizacije do satanizacije, kao
uostalom i danas.
[ 74 ]
lozofija (koja idealizuje starogrki period), francusko prosvetiteljstvo13 (u kome Markiz de Sad (Marquis de Sade)
prvi izjednaava homoseksualni i heteroseksualni odnos
po svojoj vrednosti i oba vidi kao prirodna), nemaka
klasina filozofija (openhauerova (Schopenhauer) studija
Metafizika polne ljubavi vidi homoseksualnost kao prirodnu, iako je ne smatra privlanom), pa sve do savremene
filozofije, u kojoj se javljaju istopolne, gej i lezbejske studije,
pa sve do tzv. queer 14 studija, koje danas imaju posebne
kurseve i katedre na mnogim univerzitetima diljem zapadne planetarne hemisfere.15
Ne ulazei u detalje tretmana, kao ni u dominantna
strujanja unutar ovih pravaca, jasno je vidljivo da je svako
ignorisanje problema starog koliko i filozofija diskuto13
Za vie informacija o ovoj temi konsultovati sjajan tekst

Jakoba Stokingera (Jacob Stockinger) Homoseksualnost i francusko prosvetiteljstvo (http://gay-serbia.com/istorija/2006/06-1205-prosvetiteljstvo-i-homoseksualnost/index.jsp?aid=2567).
14
Prvobitno, termin koji oznaava neto perverzno, nastrano, udno. Kasnije oznaava skup fenomena sa druge strane
heteronormativnosti.
15
Navoenje svih savremenih filozofskih referenci na temu
homoseksualnosti i to samo u mainstream filozofskoj misli
preobiman je poduhvat. Stoga, navedimo kao ilustraciju, samo
nekoliko kljunih imena Nie, (Nietzsche), Frojd (Freud),
Lakan (Lacan), Sartr, Horkhajmer (Horkheimer), Habermas
(Habermas), Derida, Fuko, Delez (Deleuze), Gatari (Guattari), itd.
[ 75 ]
vanog kroz celu njenu istoriju, sa sadanjom relevantnom

zastupljenou unutar mnogih misaonih strujanja, nauka
i religoznih refleksija vie od pukog ma ta me se tie
i nuno pretpostavlja izvesnu dozu homofobinog otpora,
koja ne mora biti svesna. U tom kontekstu ne treba tvrditi da su autori udbenika eksplicitno homofobini, ni
da privatno bilo koga mrze zbog svoje seksualne orijentacije oni jednostavno inkorporiraju dominantav stav
nevidljivosti homoseksualnosti, primenjuju ga i njega ne
reflektuju. Rezultat je ovako napisan udbenik koji, ni na
jednom mestu, ne pominje manjine, enska prava, homoseksualnost, itd. Postoji samo jedno antirasistiko mesto,
to je za svaku pohvalu, i to u odeljku (str. 307-8) koji
se bavi strukturnom antropologijom Levi-Strosa (LviStrauss), gde se navodi da su primarne, apriorne forme
miljenja univerzalne, bez obzira da li je re o naunom
ili mitskom miljenju (to kao konseksvencu ima egalitarizaciju primitivnih kultura sa savremenom zapadnom u
domenu inicijalne strukture miljenja). Naalost, ovakva
mesta su u potpunosti ekscesna, nikako paradigmatina.
V Zakljuci i preporuke
Iako vizuelno i didaktiki udbenik predstavlja napredak u odnosu na prethodni (a i sadrinski, u pogledu uvoenja up-to-date sadraja), on je i dalje preobiman,
istorijski, a ne problemski orijentisan, ostavlja utisak glomaznosti i blage suvoparnosti teksta, ne doprinosei popularizaciji filozofije i ne zavodei uenike na kritiko
[ 76 ]
alias filozofsko, ve uglavnom faktografsko, beleniko

bavljenje filozofijom. Potpuno rodno i nesenzibilan za seksualne razlike, politiki nereflektovan (a opet konzervativno pozicioniran), on nigde ne dekonstruie stereotipe, kao
izvore netolerancije, niti poziva na njihovo preispitivanje,
tako da ne slui dominatnom trendu vaspitanja za demokratiju, niti doprinosi vrednostima tzv. otvorenog drutva.
Nevidljivost homoseksualnosti kao drutvenog fenomena,
ali i kao filozofske obrade, ima za posledicu njen ostanak u
sferi prohibitovane sklonosti, sa svim sapripadajuim predrasudama, koje su opet teme filozofskog miljenja (prirodno odnosno neprirodno, zdravo/bolesno, itd.), u ovom
udbeniku izostavljene.
A. Opte preporuke (od kojih se neke odnose na
izvoenje nastave):
1. Zamena istorijskog pristupa problemskim;
2. Fokus na nekoliko problema u istoriji filozofije, od kojih bi jedan bio u vezi sa rodom i
seksualnou;
3. Integracija udbenika i hrestomatije, te stvaranje jednog kompaktnog prirunika, ne preobimnog, koji bi sluio kao povod za diskusiju na
samim asovima, te pisanje seminarskih radova
(insistiranje na kreativnom samoizraavanju).
4. Ukljuivanje filmova koji se bave filozofijom ili
filozofima u izvoenje nastave (ili pak filozofska
analiza filma) kakav je npr. Darmanov (Jar[ 77 ]
man) Vitgentajn (Wittgenstein), Kaufmanovo

(Kaufmann) Pero (The Quills), i sl.
B. Posebne preporuke (pod pretpostavkom da se
zadri stari pristup pisanju udbenika):
1. Ukljuenje refleksija o rodu i seksualnosti u
pojedina poglavlja (pre svega u delu o antikom
drutvu i Platonovoj filozofiji, odeljku o Fukou,
itd. kao i u biografijama pojedinih filozofa gde
je njihova seksualna orijentacija poznata, kao
to je npr. Vitgentajn);
2. Ukljuenje novih poglavlja koja bi se bavila (teorijskom) psihoanalizom, feministikom i queerteorijom;
3. Poglavlje koja bi se bavilo filozofijom Simon de
Bovoar, pre svega Drugim polom, kao i tekstovima provokativnog, a za srednjokolce krajnje
interesantnog Markiza de Sada (koga ionako
veina ita ba u tom uzrastu, nesvesna njegovog filozofskog background-a i politikih implikacija njegove filozofije), prvenstveno Filozofije u budoaru;
4. Poglavlje koji bi za temu imalo diskriminaciju
i manjine, u kontekstu politike filozofije, ljudskih prava i socijalne emancipacije.
Naravno, autor ne smatra da je nuno usvajanje
svih preporuka, kao ni da je navedeno konana lista.
[ 78 ]
Uvoenje nekih od predloenih, ili sasvim novih promena u udbenik, svakako bi bio veliki korak ka manjinskoj
emancipaciji, promociji tolerancije i razvoju demokratije
uopte.
Literatura:
1. Platos Philosophy of Sex iz: E. Craik, ed., Owls to Athens, Oxford, 1990, ch. 26, pp. 223-231. (http://users.
ox.ac.uk/~jrlucas/libeqsor/platsex.html)
2. Homosexuality, Stanford Encyclopedia of Philosophy,
http://plato.stanford.edu/entries/homosexuality/
3. Boswell, J. The Church and the Homosexual: An Historical Perspective, 1979. (http://www.fordham.edu/
halsall/pwh/1979boswell.html)
4. Marks, K. Kapital kritika politike ekonomije, BIGZ,
Beograd, 1971.
5. Altiser, L. Lenjin i filozofija, u: Ideje, god. I/1970,
br. 3/4, str. 183-227.
6. Pavievi, V. Uvod u etiku, Gledita, Beograd, 1962.
7. Fuko, M. Istorija seksualnosti Volja za znanjem, Karpos, Loznica, 2007.
8. de Bovoar, S. Drugi pol, BIGZ, Beograd, 1983.
9. Levi-Stros, K. Divlja misao, Nolit, Beograd, 1978.
10. Derida, . Bela mitologija, Svetovi, Novi Sad, 1991.
11. iek, S. Sublimni objekt ideologije, Arkzin i Drutvo
za teorijsku psihoanalizu, Zagreb, Sarajevo, 2002.
12. Sigmund Frojd: kritike evaluacije (priredila grupa autora), Karpos, Loznica, 2006.
[ 79 ]
13. Goropadni eros ogledi o erotizmu, (priredio Komneni,

M), Prosveta, Beograd, 1981.
14. Unutra/Izvan: gej i lezbejska hrestomatija, (priredila
Fus, D), Centar za enske studije, Beograd, 2003.
15. Markiz de Sad, D. A. F. Filozofija u budoaru, Rad,
Beograd, 2004.
16. Adorno, T. W. Filozofska terminologija, Svjetlost, Sarajevo, 1986.
17. openhauer, A. Metafizika polne ljubavi, Knjiarnica
S. B. Cvijanovi, Beograd, 1913.
Duan Maljkovi, filozof, prevodilac i publicista, autor

mnogobrojnih tekstova u oblasti gej i lezbejskih studija.
Uredio vie zbornika i edicija u vezi sa homoseksualnou.
Zavrio enske studije, Istopolne studije, kao i jedno
godinji program Centra za savremenu umetnost u Beogradu. Saradnik Treeg programa Radio Beograda, nedeljnika NIN, internet portala b92.net i izdavake kue
Karpos. Dobitnik vie meunarodnih nagrada za aktivizam u oblasti LGBT ljudskih prava.
[ 80 ]
mr Ivana Prai}
Ud`benik: Istorija umetnosti
za I i II razred likovne
i III razred ugostiteljsko-turisti~ke {kole
Autorka: Vidosava Galovi
Izdava: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2003.
Upotrebu ovog udbenika odobrilo je Ministarstvo
prosvete Republike Srbije sada ve davne 1988. godine. Ipak, u odnosu na ranija izdanja, kvalitet ilustracija i
grafiki dizajn vaeeg izdanja znatno su unapreeni, a i
sadrajno je udbenik neto izmenjen u odnosu na prvo
izdanje.
Struktura udbenika:
Broj strana: 204.
Broj ilustracija (od kojih su neke kompozitne, ali zajedno ine celinu, te su raunate kao jedinstvena ilustracija): 252.
Sadraj po poglavljima:
1. Umetnost praistorije
2. Umetnost istonih civilizacija
3. Egejska umetnost
[ 83 ]
mr Ivana Prai} Istorija umetnosti
4. Antika grka umetnost

5. Helenistika umetnost
6. Rimska antika umetnost
7. Ranohrianska umetnost
8. Vizantijska umetnost
9. Raka kola
10. Kosovsko-makedonska ili srpsko-vizantijska kola
11. Moravska kola
12. Slikarstvo ikona i minijatura
13. Umetnost steaka
14. Islamska umetnost
15. Romanika umetnost
16. Gotiki stil u umetnosti
17. Renesansna umetnost
18. Umetnost manirizma
19. Barokni stil
20. Umetnost XIX veka
Neoklasicizam
Romantizam
Realizam
Impresionizam
Postimpresionizam
21. Umetnost XX veka
Fovizam
Ekspresionizam
Kubizam
Futurizam
[ 84 ]
Dadaizam, slikarstvo fantazije i nadrealizam

Socijalni realizam
Bezpredmetna umetnost
Organski oblici u skulpturi
Moderna arhitektura
Moderna umetnost na tlu Jugoslavije
1918-1941.
22. Umetnost tree etvrtine XX veka
Uvodne napomene
Osim sadraja, udbenik ne sadri dodatne priloge,
kao to su indeks, osnovna bibliografija, pojmovnik i/ili
tezaurus i sl. Ilustracije su inkorporirane u sam tekst i nisu
posebno numerisane. Ne postoji spisak literature za eventualno dalje itanje. Uz to, nije navedena ni osnovna referentna literatura, koju je autorka koristila za sastavljanje
teksta udbenika, te se samim tim i odabrani istorijskoumetniki diskurs i njegova teorijska osnova nasluuju
indirektno, na osnovu ponuenog sadraja.
Ve pri letiminom itanju knjige stie se utisak da je
udbenik za predmet Istorija umetnosti nastao kako bi detaljno prikazao ideju linearne istorinosti umetnosti, to
se zakljuuje i na osnovu njegovog hronoloki ureenog
sadraja. Zanimljivo je da ne postoji nikakav uvodni tekst,
koji bi na bilo koji nain eksplicitno odredio pojam umet[ 85 ]
nosti uopte, odnosno likovnih umetnosti pojedinano, i

njihovo korienje u kontekstu udbenika. Niim nije
nagoveteno ta autorka podrazumeva pod odrednicom
istorija umetnosti i problematikom kojom se ta disciplina bavi. Ipak, autorka je sasvim jasna u pogledu toga da
pojam umetnosti postoji iskljuivo u okvirima sopstvene
istorinosti:
U dugoj istoriji oveanstva umetnost je relativno mlada istorijska pojava.
Time je, modernistiki, disciplina istorije umetnosti implicitno odreena kao pozitivna nauka, svojevrstan instrument za geohronoloko beleenje umetnikih
proizvoda, sasvim u skladu sa osamnaesto- i devetnaestovekovnim shvatanjima, ali i potpuno mimo savremenih
istorijsko-umetnikih diskursa. Drugim reima, umetnost
Mada se, na samom poetku udbenika (str. 5), pojam umetnosti indirektno definie kao produkt, koji ovek
(mukarac je uzet kao norma za sva ljudska bia kroz itav
udbenik) kreira u procesu subjektivizacije u odnosu, kako na
prirodu, tako i na drutvo:
[] u toku nekoliko stotina hiljada godina, ovek je, u neprekinutom lancu pitanja i dogaaja koji se odnose na probleme njegovog opstanka, uvek iznova uspostavljao odnos prema
ivotu i prirodi i tako postajao sposoban da umetniki stvara i
da u delo projektuje svoje misli, oseanja i ideale.
[ 86 ]
Str 5. Kurziv je dodat.
je ovde prikazana kroz linearno, hronoloko smenjivanje

stilova i pravaca, predstavljenih spoljnim, detektabilnim i pozitivno merljivim karakteristikama objekata
nastalih kao rezultat umetnike produkcije ralanjene
na delatnost slikarstva, skulpture, arhitekture i, povremeno, grnarstva, zlatarstva i drugih zanatskih vetina.
Uzimajui u obzir da su se meu recenzentima udbenika
nala zvuna imena s Filozofskog fakulteta u Beogradu, ne
treba sumnjati da je odabrani istorijsko-umetniki diskurs
u skladu sa uobiajenom, ak preporuenom didaktikom
praksom u okviru te discipline u Srbiji.
Jezik i slika: itanje neeksplicitnih sadraja...
Na prvi pogled, na osnovu direktnog i doslednog izbegavanja dovoenja u vezu umetnike produkcije i ideologije, odnosno nedostatka kritinog osvrta na diskurzivne, kulturoloke i politike mehanizme proizvodnje
umetnosti kao znanja u doba moderne stie se utisak da
je srednjokolski udbenik za istoriju umetnosti postavljen izvan ideologizirajuih diskursa koji se ne (do)tiu
umetnikih praksi. ak i tamo gde su pokreti u umetnosti
najeksplicitnije negovali vezu s odreenom ideologijom,
ta veza nije ni implicitno verbalizovana. Time ne samo
da se stvara utisak autonomije umetnike produkcije
u odnosu na postojeu politinost drutva, ve se umetnost postavlja s one strane ideolokih postavki i mimo
odnosa moi koje su kognitivno i epistemoloki uitani u
konstrukt umetnosti, ime se ta pojava svodi se na jedno[ 87 ]
dimenzionalni estetski prostor. Tipian primer pronalazimo na strani 169, gde autorka ukratko prikazuje umetnost futurizma, stilski ga dovodei u vezu sa kubizmom, a
idejno sa eljom da se iskae dinamika modernog ivota,
kroz velianje lepote brzine i efikasnosti maina, nigde
ne pominjui njegovu direktnu i otvorenu vezu s ideologijom faizma.
Evrocentrinost je dominantna ideoloka pozicija s
koje autorka nastupa u pisanju pregleda likovnih umetnosti kroz van-evropske prostore. Ona je osetno, mada indirektno, uitana u sadraj udbenika, gde se razvoj likovnih umetnosti uvek posmatra u odnosu na nevidljivu, ali
centralnu poziciju evropske civilizacije. I tako, umetnost
praistorije iskljuivo pokriva evropski teritorijalni prostor,
bez i najmanjeg pomena kompatibilnih, odnosno disperzivnih deavanja u drugim delovima sveta. U poglavlju
Umetnost istonih civilizacija razmatraju se iskljuivo
egipatska, mesopotamska i poeci persijske umetnosti
iz ega se moe zakljuiti da autorka pripada sada ve
klasinom orijentalizirajuem diskursu u kom se kulturni prostor istoka izjednaava s pozicijom Drugog u odnosu na Evropu, ne podudarajui se uvek s geografskim
prostorom. Primetno je odsustvo pomena razvoja likov
Da je u pitanju ista geografija, tanije bi bilo rei da je

Egipat juno, a ne istono od Evrope. Objanjenje bi se moglo
pronai u injenici da su u pitanju prostori koji e se u kasnijim
vekovima u evropskim diskursima i imaginaciji konstruisati
[ 88 ]
nih umetnosti kod, recimo, Inka, Maja, Asteka, afrikih

zajednica, u centralnoj i junoj Aziji (danas Indija, Pakistan, Avganistan), ali i Kini, Koreji i Japanu. Ipak, moda
najupeetljiviji primer pozicioniranja Drugosti u odnosu
na centar (Evropu) nailazimo u poglavlju koje prikazuje
islamsku umetnost, na strani 63:
Islamska umetnost je osobena pojava u istoriji umetkao islamski, odnosno orijentalni.

Indija se pominje u zakljunoj reenici pomenutog poglavlja (str. 16) u usputnoj napomeni u okviru prikaza persijske umetnosti: Novi su, takoe, vitki stubovi sa neobinim
[u odnosu na koji uobiajeni normativ?] kapitelima od po dve
konjske ili bikovske glave, koji su nosili tavanice od vodoravnih
greda. Oni e kasnije uticati na budistiku arhitekturu Indije.
Kurziv je dodat. Miljenje autorke ovog prikaza je da ovakve
nepreciznosti treba strogo izbegavati. Naime, kapiteli se nisu
sastojali iskljuivo od parova konjskih ili bikovskih glava, ponekad su sadrali i parove ljudskih figura zajedno s ivotinjama
(mithuna), a i njihov broj je varirao. Da budemo jo precizniji,
kapiteli su, zapravo, bili u obliku zvona, a abakusi iznad njih
su sluili kao nosai za razliit broj razliito kombinovanih ljudskih i ivotinjskih figura.

Kinu bismo, eventualno, mogli prepoznati u sledeoj formulaciji, na strani 11: Prve velike istorijske kulture nastale su
oko 3000. godine pre n.e., u dolinama velikih reka na Bliskom
i Dalekom istoku. Autorka odmah prelazi na podruje Bliskog
istorka, na Daleki se vie ne vraajui. Japanska umetnost,
tanije, bojeni drvorezi ili estampe, pominju se tek u kontekstu
uticaja na impresionizam (str. 148-152).
[ 89 ]
nosti. Ona se razlikuje od umetnosti Evrope i Zapada

moda i vie nego ijedna druga umetnost.
Najdominantnija ideologija, kojom udbenik slobodno se moe rei u celosti odie, jeste patrijarhalna,
koja je slino prethodnim sluajevima implicitno uitana
u sve njegove sadraje, odnosno sainjava okvir u kojem
se istorijsko-umetniki diskurs razvija. Politika rodne neravnopravnosti ita se ve na nivou vizuelnih predstava.
Statistiki gledano, naslovna strana deluje obeavajue:
Ovde bi bilo uputno, podsetiti se na to kako o pojmu islamske arhitekture to se moe proiriti i na oblast
islamske umetnosti o kojoj V. Galovi pie u pomenutom
poglavlju razmilja Ernst J. Grube u lanku What is Islamic
Architecture?, koji se nalazi u publikaciji, koju je priredio Dord
Miel (George Michell), Arhitektura islamskog sveta (u originalu: Architecture of the Islamic World, London, 1996). U sklopu
pomenutog lanka, itamo i sledee redove: Ukoliko ,islamska
nije pridev koji definie versku osobinu, da li ga treba razumeti
kao re, koja definie posebnu vrstu arhitekture, koja pripada
civilizaciji koju odslikava, ili je odreena, posebnim osobinama
inherentno sadranim u islamu, kao kulturnom fenomenu? Da
li takva arhitektura postoji? Da li postoji arhitektura koju bismo
prepoznali kao razliitu od drugih arhitektura, koje su stvorene izvan islama? Ako je odgovor na ovo pitanje potvrdan a
nema sumnje da bi morao biti moramo definisati osobine koje
islamsku arhitekturu razlikuju od ne-islamske arhitekture, str.
10. Razlika u odnosu na postavku u razmatranom udbeniku
jeste velika, i sastoji se u tome da se centralna pozicija nalazi u
islamu kao kulturnom fenomenu, a ne izvan njega.
[ 90 ]
od tri fotografije koje se na njoj nalaze, dve su figurativne i prikazuju enu, odnosno mukarca i enu. Meutim,
prednost u zastupljenosti prikazivanja ena u odnosu na
mukarce izmeu korica knjige trajno je izgubljena. Naime, od ukupno 252 ilustracije u knjizi, nekih 86 su nefigurativne (arhtektura, zoomorfni i geometrijski motivi,
apstraktno slikarstvo, mrtva priroda, pejza i sl.), dok sve
ostale (166) obrauju ljudsko telo ili lik u razliitim slikarskim tehnikama ili skulpturi. Ipak, odnos izmeu broja
prikazanih (pojedinanih ili grupnih) enskih i mukih
figura prilino je neravnopravan, s obzirom na to da su
mukarci u odnosu na ene u velikoj veini.
Rodna neravnopravnost praktikuje se kako na nivou
jezika kojim je udbenik pisan tako i u oblasti autorstva nad umetnikim delima. Tako se na stvaraoce/teljke
uvek, bez ijednog izuzetka, grupno referira u mukom
rodu, to navodi na zakljuak da je oblast likovnog
stvaralatva u istoriji oduvek bila rezervisana iskljuivo
za mukarce. Pojedinano gledano, autorstvo nad delima
Grubo gledano, odnos mukih prema enskim ilustracijama mogao bi se izraziti odnosom 3:2.

To se deava i kad se meu slikarima nae ena: Najistaknutiji predstavnici srpskog klasicizma su Arsen Teodorovi,
Pavel urkovi, Georgije Bakalovi, Konstantin Danil, Jovan
Popovi, Katarina Ivanovi i Dimitrije Avramovi (str. 138),
odnosno: Meu srpskim slikarima impresionistima istiu se
Nadeda Petrovi, Kosta Milievi i Milan Milovanovi. (str.
151)
[ 91 ]
likovnog stvaralatva, eksplicitno ili implicitno, pripada

mukarcima jer se u itavom udbeniku u kontekstu autorstva pominju samo tri ene. U pitanju su tri domae
slikarke: Katarina Ivanovi, Nadeda Petrovi i Milena
Pavlovi-Barili. Budui da se autorka udbenika sve vreme
ponaa vrlo dosledno politici iskljuivanja ena iz javnog
prostora umetnikog stvaralatva, prisustvo pomenute tri
autorke, na prvi pogled, moe da zaudi. Meutim, izgleda da je njihova nacionalna pripadnost ipak prevagnula u
odnosu na pol/rod jer je u procesu konstituisanja umetnosti s predznakom nacionalna kojom se savremena
nauna i pedagoka istorijsko-umetnika praksa u zemlji
bavi svako (pa i ensko) autorsko ime vano.
(Homo)seksualnost: Upadljivo odsustvo
U svetlu svega do sada reenog, nimalo ne udi to je
seksualnost ne samo marginalizovana, ve i tabuizirana
tema na koju se u udbeniku, tek, retko moe naii, to
je veliki problem u svetlu injenice da i letimino prelistavanje knjige otkriva veliki broj ilustracija koje se bave
enskim i/ili mukim telom, neretko prikazanim bez
Na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta

u Beogradu, nastavni sadraj dodiplomskih studija, strukturiran je i kroz izvestan broj predmeta koji izuavaju nacionalnu
istoriju umetnosti (npr. Istorija umetnosti srpskih zemalja u
srednjem veku), to jasno ukazuje na znaaj koji se dodeljuje
umetnosti u konstituisanju nacionalnog identiteta.
[ 92 ]
odee. Patrijarhalni vrednosni sistem, kojim je udbenik

obojen, promovie heteroseksualnost, kao jedini socijalno prihvatljivi oblik seksualne orijentacije, te se, tako, u
knjizi nalazi sedam skulptoralnih ili slikovnih predstava muko-enskih parova, dok ne postoji nijedan primer
koji bi uinio vidljivim drugaije seksualne orijentacije ili
ponaanja. Od tog broja, dve predstave10 su obuhvaene
religioznim kontekstom to, pretpostavlja se, eliminie
njihovu seksualnu dimenziju, ili je stavlja u funkciju
raanja potomstva. To je, ujedno, i jedina dozvoljena
dimenzija seksualnosti koja se u udbeniku pominje:
Najstariji umetniki predmeti su statuete od gline,
mekog kamena ili mamutovog zuba, ploe sa urezanim i
reljefnim predstavama, crtei i slike na zidovima peina.
Statuete prikazuju uglavnom enske figure s uveanim delovima tela koji oznaavaju plodnost, dok su glava, ruke i
noge male i zanemarene. To je boginja majka, dugo prisutna u stvaralatvu mnogih naroda.11
Svako poimanje (hetero)seksualnog ponaanja koje iz10
Blagovesti s proelja katedrale u Remsu (Francuska, 13.

vek, strana 81) i Zanos svete Tereze Lorenca Berninija (Rim, 17.
vek, strana 114).
11
Strana 5. Kurziv je dodat. Interesantno je primetiti da
delovi tela o kojima autorka govori predstavljaju reproduktivne organe (vagina, grudi) za koje su izabrani neutralni termini,
ime je, zapravo, jezik stavljen u funkciju tabuizacije seksualnosti.
[ 93 ]
lazi izvan okvira produenja vrste potpuno je proterano

iz udbenika, ak i po cenu toga da su bitne injenice
u vezi sa znaenjem, nastankom ili temom odreenog
umetnikog dela, na taj nain, preutane. Naime, u skladu s patrijarhalnim vrednosnim sistemom koji na jasan
nain normira seksualno ponaanje, seksualnost, koja prelazi okvire takvog ponaanja, shvaena je kao socijalna
pretnja i obeleena kao devijantna, opscena i sl. kategorije za koje nema mesta u udbeniku o (lepim) umetnostima. Moda najilustrativnije, primere predstavljaju slike
ena sumnjivog morala: as baleta Edgara Degaa (str.
151), i Gospoice iz Avinjona (str. 166) Pabla Pikasa. Treba
pomenuti i Fragonarovu sliku Ljuljaka (str. 126), koja bi
trebalo da ilustruje temu ljupke dokolice i zabave, tako
omiljenu u slikarstvu rokokoa u Francuskoj.12 U sva tri
sluaja autorka se koncentrie na analizu isto slikovnih
karakteristika pomenutih dela izbegavajui da se pozabavi
njihovom temom i irom kulturolokom interpretacijom.
S obzirom na to da je od samog poetka opredeljena kao
apolitina spram umetnosti i njene socio-kulturne dimenzije, Vidosava Galovi se, zapravo, dosledno pridrava
metodolokog pravca koji je za udbenik odabrala.
Prilikom prikazivanja umetnosti tree etvrtine XX
veka, autorka samo sumarno navodi pojedine umetnike

pravce koji kao da se zaustavljaju na pop-artu i Novoj figuraciji, smatrajui da je, kako eksplicitno navodi na 210.
strani, revolucija moderne umetnosti [...] prestala s nadrealizmom. Kako se, posle pop-arta, u umetnosti dogodio itav niz, da upotrebim autorkin izraz, revolucija,
ostaje nejasno, kao to je nerazjanjeno i zbog ega ona
odluuje da ne prikae i one umetnike pravce koji umnogome obeleavaju ne samo kraj prolog, ve i poetak
ovog veka.13
S tim u vezi, nimalo ne iznenauje to je homoseksualnost u potpunosti nezastupljena u udbeniku. Autorka nam predstavlja istoriju likovnih umetnosti koju
su stvarali ne nuno aseksualni koliko pre svega heteroseksualni (implicitno: ne-homo i ne-biseksualni, kamoli
transrodni, ljudi i tek poneka ena) u drutvima u kojima je umetnika vizuelizacija seksualnosti bila opravdavana jedino neprikosnovenom potrebom za stvaranjem
potomstva. Budui da seksualnost nije prepoznata kao
(bitan) element u konstituisanju identiteta svih pojedinki
i pojedinaca, ni umetniko stvaralatvo nije prepoznato
kao prostor u kome seksualna orijentacija treba i moe da
zauzima bilo kakvo mesto.
12
Moralizirajui prizvuk prideva ljupka verovatno bi trebalo da bude dovoljan da prekrije oigledan erotski naboj kojim
slika odie.
[ 94 ]
13
Politiki angaovana feministika i gej umetnost samo su

kap u moru izostavljenih deavanja u umetnosti druge polovine
XX i poetka XXI veka.
[ 95 ]
Moe li drugaije?
Da bi se u srednjokolski udbenik za istoriju umetnosti, uvrstili homofilni sadraji, pre svega je potrebno promeniti njegov zastareli teorijski okvir. Naime, struktura i
sadraj udbenika, koji je u trenutnoj upotrebi u srednjim
kolama ne ostavljaju prostor za prikazivanje homoerotskih i/ili homoseksualnih tema, ali ni za razmatranje
stvaralatva umetnika/ca homoseksualne orijentacije.
Rodna senzibilizacija jezika i sadraja pomogla bi da
se udbenik uini manje diskriminativnim. Isto to bi
uinilo i detaljnije predstavljanje umetnosti vanevropskih
kultura. Vidljivost ideolokih sadraja, iskazanih kroz
likovnu umetnost, koji nisu bliski zadatom patrijarhalno-nacionalistikom okviru takoe bi morala da pronae
svoje mesto u udbeniku. Meutim, pre svega je neophodno sprovesti redefinisanje njegovih teorijskih postavki
i postojeeg pozitivistikog istorijsko-umetnikog metoda. Jer, kako bi se u postojeem udbeniku moglo raspravljati o temama, kao to su pederastija i odnos /
, tako esto ovekoveenim slikarstvom na vazama u staroj Grkoj, homoseksualnost u srednjem veku,
homoerotinost u umetnosti renesanse i baroka (stvaralaca kao to su Leonardo, Mikelanelo i Karavao)? U
kom poglavlju bi svoje mesto nale fotografije Roberta
Mejpltorpa? ta bi bilo reeno o japanskim estampama
s otvorenim homoseksualnim prikazima snoaja ena i
[ 96 ]
mukaraca? U koji slikarski pravac spada umetnost Fride Kalo?

Preciznije govorei, budue/i autorke/i srednjokolskog
udbenika za istoriju umetnosti, svakako e biti upoznati s vizuelnim i ostalim teorijama, koje su dovele do
uobliavanja nove istorije umetnosti14 i u pitanje dovele
tradicionalnu istoriju umetnosti koja predstavlja jedan
od elemenata u mrei meusobno povezanih institucija i profesija ija je sveobuhvatna funkcija da fabrikuju
takvu istorijsku prolost koja se moe uiniti predmetom
sistematskog posmatranja radi upotrebe u sadanjosti.15
To e osigurati da budui udbenik postane ne samo
politiki korektniji, ve i da bude otvoren prema raznim
kulturolokim, verskim, i svim sociolokim, ime i seksualnim razliitostima. Time bi se dostigla homo-afirmativnost ne samo na nivou tona udbenika, ve bi se
njegova didaktika upotreba stavila u funkciju edukacije
stanovnitva u duhu ideologije inkluzivnosti, to bi opet,
14
Po reima Branislave Anelkovi, to je samo naziv koji

sumira uticaj feminizma, marksizma, strukturalizma, psihoanalize i socio-politikih ideja na disciplinu koja je bila notorna
po svom konzervativnom ukusu u umetnosti i dogmatskim
pristupima istraivanju. Vidi Branislava Anelkovi, Istorija
umetnosti i feministike teorije slike u Uvod u feministike teorije
slike, ur. Branislava Anelkovi, Beograd, 2002. str. 9.
15
Donald Preciozi, Art History: Making the Visible Legible u
The Art of Art History: A Critical Anthology, ur. Donald Preciozi,
Oxford University Press, 1998. str. 13.
[ 97 ]
bilo instrumentalno u pospeivanju integrisanja potrebe

za potovanjem svih razliitosti, ukljuujui rodne/seksualne, ali ne svodei se samo na njih.
Preporuena literatura
Nova istorija umetnosti:
knjievnosti, IDIZ, Zagreb, 2000.

2. A. Kovaevi-S. Kosi-T. Jurlina, Rodni stereotipi
u udbenicima za osnovnu kolu (I, IV, VIII razred)
u Crnoj Gori, INEC-Anima, http://zinecanima.org/index2.php?option=com_content&do_
pdf=1&id=56
1. The Art of Art History: A Critical Anthology, priredio Donald Preciozi, Oxford University Press,
1998.
2. Feministika likovna kritika i teorija likovnih
umjetnosti, priredila Ljiljana Kolenik, Centar za
enske studije, Zagreb, 1999.
3. Uvod u feministike teorije slike, priredila Branislava Anelkovi, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2002.
4. Whitney Chadwick, Women, Art, and Society,
Thames and Hudson, London, 1996.
Gej/lezbejska umetnost:
1. Gilles Nret, Homo Art, Taschen, Kln, 2004.
2. James Smalls, Homosexuality in Art, New York,
2003.
Istraivanja u regionu:
1. Branislava Baranovi, Slika ene u udbenicima
[ 98 ]
mr Ivana Prai, istoriarka umetnosti. Posle stipendije grke vlade za uenje grkog jezika pri Aristotelovom
univerzitetu u Solunu, dobija stipendiju vlade Republike
Indije za magistarske studije iz oblasti istorije umetnosti,
pri Bangalorskom univerzitetu u Indiji. Trenutno se nalazi
na doktorskim studijama pri Indoneanskom konzorcijumu za studije religije (ICRS) Univerziteta Gaah Mada
u Dogdakarti, kao jedna od stipendistkinja Fondacije
Ford.
[ 99 ]
Kristijan Ovari
Analiza gradiva ud`benika za nastavu biologije
u srednjim {kolama Republike Srbije sa posebnim
osvrtom na homoseksualnost
Uvodna napomena
Da bismo mogli valjano da kritikujemo gradivo biologije predvieno za srednjokolsko obrazovanje Republike
Srbije, prvo moramo razumeti poblematiku biologije u
nastavi.
Biologija, u osnovi, predstavlja skup naunih disciplina, ili nauka, koje kao zajedniki cilj imaju da razjasne
najveu od svih misterija koje progone oveanstvo, a to
je misterija ivota. Iako se od svojih poetaka mnogo
razvijala i prelazila razne faze, od prostih sakupljakih
i posmatrakih, pa sve do molekularne, koju su donele
nove tehnologije, najvei problem i dalje nije reen, a to je
da ni do dana dananjeg nema precizno i jasno definisan
predmet izuavanja. Ne postoji jedinstvena definicija koja
bi objedinila sve odlike ivota, nego mnotvo, ponekad
konfuznih, opisnih definicija, koje samo opisuju veinu
karakteristika ivog, ali ne daju odgovor na pitanje ta
je ivot?. Zahvaljujui nepostojanju jedinstvene definicije,
proizilazi i nejasno definisan cilj predmeta biologije u sistemu kolstva, pa se od nastave biologije oekuje mnogo vie nego to kurs, kroz srednjokolsko obrazovanje,
prua.
[ 101 ]
Osnovni podaci o udbenicima

U ovom radu su analizirani sledei udbenici
Kristijan Ovari Biologija
matematikog smera, Zavod za udbenike i nastavna

sredstva, Beograd
1. erban, N., Cvijan, M., Jani, R., (2005) Biologija

za I razred gimnazije i poljoprivredne kole, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
8. Cvetkovi, D., Lakui, D., Mati, G., Kora, A.,

Jovanovi, S., (2005) Biologija za IV razred gimnazije
opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
2. Petrov, B., Kalezi, M., (2005) Biologija za II razred

gimnazije prirodno matematikog smera i II razred
poljoprivredne kole, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
9. Cvetkovi, D., Lakui, D., Mati, G., Kora, A.,

Jovanovi, S., (2005) Biologija za IV razred gimnazije
prirodno-matematikog smera, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
3. Petrov, B., Kalezi, M., Konjevi, R., Lakui, D.,

Jovanovi, S., (2005) Biologija za II razred gimnazije
drutveno-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
4. Petrov, B., Kalezi, M., Konjevi, R., (2005) Biologija za II razred gimnazije opteg smera, zavod za
5. Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi, N., Cvetkovi,
D., Mati, G., Kora, A., (2005) Biologija za III
razred gimnazije drutveno-jezikog smera, zavod za
6. Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi, N., (2005) Biologija za III razred gimnazije opteg smera, Zavod za
7. Konjevi, R., Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi,
N., (2005) Biologija za III razred gimnazije prirodno[ 102 ]
Ovi udbenici su trenutno u upotrebi u srednjokolskom

obrazovanju Republike Srbije, u okviru nastave predmeta
biologija. Broj strana im se kree od 180 do 259. Pisani
su za uenike razliitih strunih profila, razliitih uzrasta i od strane razliitih autora, stoga u ovom radu autor nee diskutovati o udbenicima pojedinano, nego
samo o onim delovima gradiva, koji su relevantni za temu.
Udbenici su veoma slini po sadraju (redosled tema, celine u koje je gradivo podeljeno itd.) i gotovo identini u
formalnom pogledu, sa dosta slika priloga i objanjenja.
Udbenici su pisani objektivno i nepristrasno, pri emu
su svi primeri neutralni, i pri emu se autori ueniku uvek
obraaju u treem licu.
Diskusija o programu
Sadanji program biologije za cilj ima da upozna
srednjokolce sa osnovama sistematike, anatomije i morfo[ 103 ]
logije, fiziologije, genetike, evolucije i ekologije ivog sveta.

Iako su sve tematike, kao takve, obraene i argumentovane vrlo solidno i prihvatljivim jezikom srednjokolaca,
u programu i dalje postoje neki nedostaci, jer postoje
teme, koje nisu obraene, a dotiu se primenjenih saznanja, koje adolescente vrlo zanimaju, a jo vie dotiu
(kao polnost, seksualno obrazovanje i vaspitanje...), s obzirom da je od kljunog znaaja da razumeju kroz ta prolaze i to to tano drutvo oekuje od njih. Posebno je
pitanje da li je to posao predmeta biologije ili te teme treba da se obrauju u okviru drugih nastavnih oblasti. Za
sada veina programskog sadraja prua osnovna saznanja
o ivom svetu koja mogu da poslue kao dobra osnova
za daljnja izuavanja problematike biologije, ali ne daju
ueniku nikakava praktina saznaja ili vetine koje moe
da primeni u svakodnevnom ivotu.
Program nastave biologije u srednjim kolama u
ovakvom izdanju upoznaje adolescente sa osnovama
razmnoavanja, istiui da je reprodukcija jedna od signifikantnih i bitnih osnovnih karakteristika ivota, bez
toga da ulazi u bilo kakve detalje, koji bi se vezali za sociobiologiju, koja bi moda i mogla dati smisao prie reprodukcije i u praksi pokazati sve mehanizme favorizacije i selekcije genotipskih i fenotipskih osobina. Sadanji
program se ophodi prema temi reprodukcije, tako, da
ona ostaje na isto tehnikom nivou, gde se daju samo
tura obrazloenja samog mehanizma oplodnje. Tema
razmnoavanja posmatra se u uem smislu, pri emu je
program ograen od bilo kakve prie o seksualnosti, ne
[ 104 ]
razgraniavajui polnost i seksualnost, ne ukazujui na to da

u ljudskim zajednicama postoje i kulturoloki faktori koji
utiu na daljnji razvoj nae vrste, prikazujui evoluciju kao
proces koji se desio i doveo do nas kao vrste, umesto da
ukae na to da ti mehanizmi i danas deluju i da se ljudsko
drutvo, kao i celokupna vrsta, i danas menja.
Celokupno gradivo je koncipirano na osnovu dva
principa: od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka
sloenom. Ovakav pristup je poprilino neutralan, i na
prvi pogled stiemo utisak da program biologije nema u
sebi homofobinih elemenata, ali problem nastaje u tome
to u kolama ne postoji ni jedan drugi predmet u okviru
koga bi se uenicima razjasnilo seksualno ponaanje kod
ivotinja (a samim tim ni kod ljudi) niti ukazalo na to da
su seksualne navike primata nastale kao posledica evolutivnog niza. (U veini sluajeva u pitanju je kulturoloka
evolucija koja se odigrala u proteklih nekoliko hiljada godina, i da ta transformacija drutva i danas traje).
S obzirom da je celokupna koncepcija gradiva od poznatog ka nepoznatom, italac kree od poznatih naina
razmnoavanja i stie utisak da su to normalni naini
razmnoavanja u ivom svetu, to znai da je bilo kakav
kontakt seksualnog karaktera u ivom svetu koji nije nalik
na normalan u stvari nenormalan, to je netano, jer
svi mehanizmi u prirodi su normalni, pitanje je samo
koliko su uestali. Ovo za sobom povlai pitanje: da li je
uloga programa biologije da razjasni da se ovek kao vrsta
od drugih vrsta razlikuje po tome to je svoju ekstremnu
adaptivnu vrednost stekao zahvaljujui kulturnoj evolu[ 105 ]
ciji koja je omoguila sloenost ljudskog drutva (to se

ogleda kroz sisteme komunikacija), ili se javlja potreba za
uvoenjem nove nastavne jedinice u neki od postojeih
predmeta (sociologija, psihologija, filozofija,...), ili eventualno uvoenje novog predmeta koji bi se bavio problemom interakcije izmeu genetskog naslea oveanstva (nagoni koje nam diktiraju geni) i kulturnog naslea (drutveni
faktori koji utiu na razvoj ispoljavanja genetskog naslea
kroz na fenotip i daljnje obrasce ponaanja). Za sada se od
programa biologije oekuje da objasni i probleme sa polja
sociobilogije, kao to su obrasci ponaanja u ljudskom
drutvu tj. uloge (role models), ime se program, kao takav,
ne bavi.
Glavni problem u nastavi biologije jeste konzervativnost naunih krugova, koji su veoma oprezni u izboru nastavnih jedinica, koje su osetljivije, i radije ih se ne dotiu,
nego li ubacuje u ve postojee gradivo, ne ostavljajui
mogunost da se uenicima ukae na postojee probleme u nauci, ve se stvara apsolutistika slika nauke, koja
ima obrazloenje za sve i u kojoj je sve poznato i reeno.
injenica je da je sociobiologija kao takva relativno mlada
nauka i da se rve sa problemima na koje odgovor nije u
potpunosti dat, a to je Da li je ljudsko ponaanje posledica
kulturnog ili genetskog naslea?. Na takvo pitanje vrlo je
teko dati jednoznaan odgovor.
Od krucijalnog je zanaaja da se omladini kojoj su
udbenici namenjeni naznai da se ljudi ne razlikuju od
ostalih vrsta samo po tome to imaju svest o svom postojanju, nego i po sposobnosti da ubrzaju svoju evolu[ 106 ]
ciju putem tehnoloke evolucije koja je u tesnoj vezi sa

sociolokom evolucijom. To ne znai da je tehnoloka evolucija jednoznani nastavak evolucije ljudi kao vrste, obzirom da smo i mi limitirani fizikim kapacitetima vrste u
prostoru i vremenu, i da emo stoga postojati kao bioloka
vrsta sve dok smo u stanju da se nosimo sa problemima.
Glavni faktor koenja, u prihvatanju naunog otkria
i njegovog ukljuenja u, ve postojei, sistem edukacij,e
uvek je nemogunost ljudi, da prihvate nove injenice i
saznanja, zahvaljujui generacijski postavljenim standardima. Klasian primer je raunarska tehnologija u Republici Srbiji, gde se raunari i njihove sposobnosti obrade
podataka mnogo bre razvijaju, nego to smo mi graani
u stanju da ih kroz institucije uvrstimo u svakodnevni
ivot i da nam stvarno olakaju svakodnevicu.
Slino problemu nerazumevanja raunara i nepostojanju fleksibilnosti, kod nas je jo uvek prisutan jo
mnogo vei tabu, a to je seks. Nasuprot postojanju omladinskih organizacija kao to je JAZAS, koji propagira
seksualnu edukaciju. Njihove ankete pokazuju da se uzrasna granica kada ljudi imaju svoja prva seksualna iskustva
sve vie pomera ka mlaim generacijama. Iako nastavni
kadar osea potrebu da se omladina mora edukovati i
osloboditi postojeih predrasuda koje se vezuju za seks,
on i dalje ostaje tema o kojoj se ne govori, pri emu ne
postoji komunikacija izmeu generacija (vertikalno) te
omladina uglavnom do razmene informacija dolazi preko
svojih vrnjaka (horizonatalno) koji su u veini sluajeva
[ 107 ]
isto toliko neupueni i veina saznanja se temelji na verovanjima.

U Republici Srbiji postoji potreba za seksualnom
edukacijom omladine koja bi se sprovodila sistematski
kroz institucije obrazovanja, gde bi se razjasnilo da je potreba za reprodukcijom normalna pojava u ivom svetu,
a da kod primata generalno ne postoje seksualni kontakti koji imaju iskljuivo reproduktivni karakter, nego je
seksualni kontakt i u tesnoj vezi sa socijalnim statusom i
poloajem jedinke u grupi. Kod ljudi je problem u tome
to nas jo uvek pokreu nagoni i hormoni, ali smo svesni da ne stupamo u seksualne odnose radi reprodukcije,
nego to predstavlja i vid razonode, to za sobom povlai
veliku varijabilnost seksualnih navika i ponaanja, koje su
u veini sluajeva pod kritikom crkve, poto crkva i dalje
osuuje bilo kakve seksualne kontakte koji nemaju reproduktivnu svrhu. Iako te navike imaju osnove u naem
genetskom nasleu nain njihove realizacije u mnogome
zavisi od stava drutva. U istraivanju koje je sprovedeno jo etrdesetih godina XX veka Kinsi (Alfred Kinsey
Sexual Behavior in the Human Male (1948) i Sexual Behavior in the Human Female (1953)), pokazao je da je oko
10% mukaraca u ljudskoj populaciji homoseksualno, a ta
se cifra nasuprot mnogim kulturolokim zbivanjima do
dana dananjeg nije menjala. Menjao se samo stav zajednice, u kome se injenica da postoji homoseksualnost
(koja nije seksualna devijacija nastala iz nepoznatih razloga, nego je vid ljudskog ponaanja podjednako normalno
prisutan u ljudskom drutvu, kao i broj levorukih ljudi) i
[ 108 ]
da je to isto toliko sloboda izbora koliko i bilo koji drugi

vid nalaenja seksualnog partnera, manje ili vie, prihvatala ili ne prihvatala. Postoji strahovanje da broj homoseksualaca raste u populaciji, to je tano, ali je i normalna
posledica porasta cele populacije. Meutim, procentualni udeo ostaje fiksiran to ukazuje na, ali ne potkrepljuje,
genetsku teoriju homoseksualnosti.
Ako posmatramo ivi svet, moemo da primetimo, da
se homoseksualnost ne javlja samo u ljudskim populacijama, ona je prisutna i kod drugih ivotinjskih vrsta, (autor
ovog teksta je imao prilike da do sada posmatra predstavnike sisara i ptica), kao orlovi, zeevi, lavovi, make, psi,
majmuni... Kod enki impanze (Pan troglodytes), ona ima
za ulogu uspostavljanje i uvrivanje prijateljskih odnosa, dok kod nekih majmuna, moe da bude potreba da se
uspostavi hierarhija, ali je injenica da se npr. kod kapucinera (Cebus apella), ona javlja kod mladih mujaka koji
nemaju ulogu dominantnog i ne pare se sa enkama.
ovekov glavni problem je nemogunost da sebe svrsta u ivotinjsku vrstu, koju isto tako pokreu hormonalni regulatori i razni nagoni, kao i bilo koju drugu vrstu.
Ljudi imaju potrebu da vide sebe kao neto vie, kao neto
boanskog porekla, a ne kao organizme koji se razlikuju
od ostalih recentnih vrsta, samo u tome to smo mi kroz
sistem edukacije razvili dobar sistem prenoenja iskustava
i kao takvi smo u mogunosti da protivreimo nagonima
u cilju sticanja drutvenog priznanja ili materijalne koristi.
S obzirom, da nemaju sve jedinke isti sistem vrednosti, u
okviru istog drutva, uvek postoji i razlika u vrednovanju
[ 109 ]
prioriteta, pa samim tim neki ljudi, ipak, biraju da prate

ono to im nalau nagoni.
Eksperimenti na ivotinjama ukazuju, da ukoliko jedinka ne naui ta je osnovni izvor njene hrane, tada nee
loviti svoj prirodni plen (Tuci, N. (2003)), kao to, na
primer, maii koji nemaju prilike da vide majku u lovu,
u velikom procentu nee biti zainteresovani za lov na glodare, ili kao to ptice koje su uzgajane od strane ljudi,
naknadno ljude prepoznaju kao svoje seksualne partnere
i nisu u stanju da ostvare nikakav kontakt sa drugim pripadnicima svoje vrste. Ali nagon za razmnoavanjem je
mnogo jai i bez obzira na to ta je ivotinja nauena, ona
e pokuati svoj nagon da realizuje kako god ume, npr.
eksperimentalni pacovi mogu da prevaziu mnogo vee
barijere radi parenja, nego radi hrane.
Kod ivotinja, homoseksualnost u zajednici, dovodi
do sticanja line koristi i, na kratke staze, donosi dobrobit jedinke, iako na due staze moe da onemogui da se
geni jedinke prikljue genofondu populacije. To znai da
mujaci, koji odlue da se ne bore oko enki, imaju linu
korist, jer ne ulaze u konflikte u okviru grupe, to kod lavova, na primer, omoguava da alfa mujak ima i pratioce
koji se nee pariti sa enkama, ali e poveati efikasnost
odbrane teritorije. U ovom sluaju postavlja se glavno pitanje, a to je ako je homoseksualnost genetski predispozicionirana, a homoseksualci kao takvi ne uestvuju u
prenosu gena na potomstvo kako to da se kroz istoriju
ipak javljaju sa stabilnih 10% uea u populaciji?
Postoje razne teorije od kojih npr. Hainson (Hutchin[ 110 ]
son, G. E. (1959)) smatra da je homoseksualnost vezana

za neke od genetskih inilaca koji, ako se jave u heterozigotnom stanju (imaju gen u jednom setu hromozoma
nasleen samo od jednog roditelja), daju jedinkama prednosti na polju telesnog razvoja, preimustvo u fizikoj
kondiciji. Meutim, postoji i negativna selekcija u tom genetskom kontekstu ako se javi u homozigotnom stanju
(gen se javlja na oba seta hromozoma nasleenih i od oca
i od majke) tada se ispoljava u privlanosti ka sopstvenom
polu to dovodi do toga da jedinka ne ostavlja za sobom
veliki broj potomaka. U periodu ranih ljudskih zajednica
celo pleme imalo je korist, jer takve jedinke, budui da
nisu imale obaveze prema potomstvu (jer ga nisu imale), mogle su da uzmu aktivnu ulogu u lovu ili kasnije u
kljunim ulogama (videti vie o berdaima i amanima).
Ova, kao i mnoge novije teorije, ukazuje na to da je homoseksualnost genetski predispozicionirana, na ta ukazuje i
procentualna stagnacija u okviru ljudskih zajednica.
U svakom sluaju, edukativni sistem, kao takav, igra
kljunu ulogu u socijalizaciji adolescenata, prihvatanju
drutvenih normativa i etikih vrednosti, dajui im osnovna saznanja u svetu koji ih okruuje, uvodei ih u svet
odraslih i uei ih raznim ulogama polova, ili obrascima
ponaanja, to ne znai da edukativni sistem, kao takav,
formira polnost uenika, niti da moe da utie u velikoj
meri na istu, nego da je u stanju da ukae na raznolikost,
kako u ivom svetu, tako i ljudskom drutvu i olaka
socijalizaciju svih, i ne samo seksualnih, grupa, koje su
manjinske na neki nain u odnosu na tadanji socioloki
[ 111 ]
ili bioloki trend. Osim toga od kljunog je znaaja da se

ukae na to da je celokupna sistematika vetaka, samim
tim podela na prirodno i neprirodno je besmislena, prosto
postoje obrasci ponaanja koje karakteriu biologiju neke
vrste, a postoje obrasci ponaanja koji nisu svojstveni, ili
su, ak posve, strani nekoj vrsti. Shodno tome, kada u
ivom svetu postoji preko 50 razliitih polova, suvislo je
govoriti o bipolarnoj podeli celog sveta. Ali to su problemi
koji su posledica sociolokih zbivanja.
nagona ljudske vrste.

Iako u udbeniku za III razred gimnazije drutvenojezikog smera, kao i u udbenicima za IV razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera u poglavlju
Nasleivanje biolokih osobina postoji potpoglavlje geni
i ponaanje gde bi se moglo diskutovati o uticaju gena
na seksualno ponaanje, tu su date samo marginalne napomene na ta sve geni mogu da utiu, ali su se autori
ogradili injenicom da:
Zakljuak
Od davnina, ljudi se susreu sa nepoznatim stvarima,
koje nisu u stanju da objasne, a u nama postoji uroeni
strah od nepoznatog, ali kao vrsta, poput bilo koje druge
osobine, i to smo u stanju da premostimo putem evolucije drutva i njegovih normativa, koja je mogua samo
na osnovu evolucije kolstva.
Ne postoji jasna definicija koji predmet bi trebalo da
ima za ulogu da adolescente, kao najranjiviju kategoriju
po pitanju seksualnog ponaanja, edukuje i da im ukae
na seksualno vaspitanje, kao i toleranciju prema slobodi
izbora, bez obzira na pol, rod, veru, ili bilo ta drugo...
Biologija kao nauka, najblia je temi seksa, budui da
je razmnoavanje u domenu gradiva biologije za srednje
kole. Meutim, ona se bavi razmnoavanjem u uem
smislu, i kao takva ne ulazi u problematiku sociobiologije koja se bavi problemima sukoba naeg genetskog sa
drutvenim nasleem, a kao takva daje sve neophodne elemente za razumevanje drutvenih normativa i biolokih
Promiljen i adekvatan pristup je naroito vaan kad se

postavi pitanje uticaja naslea i sredine... koje su skopane s
nizom socijalnih, politikih i pravnih problema.
[ 112 ]
U gore navedenim knjigama, u okviru poglavlja Evoluciona biologija, postoji i potpoglavlje Evolucija oveka,
gde bi se moglo ubaciti poglavlje o sociobiologiji, nauci
nastaloj hibridizacijom biologije i sociologije, koja za cilj
ima da prouava bioloke osnove drutvenih dogaaja,
obrazaca ponaanja, formiranja trendova... jednom reju
pokuava da primeni znanja populacione biologije i sociologije na drutveno ureenje ne samo ljudi, nego i svih
vrsta. Na taj nain bi se brojna drutvena zbivanja, posmatrala pod prizmom biologije kao nauke, sa hladnog, objektivnog naunog aspekta, iako autor ovog teksta upozorava
da takve stvari treba uraditi paljivo i planski, kako bi se
izbeglo spekulisanje i manevrisanje udbenicima, s obzirom da omladina ima tendenciju da sve prihvata zdravo
za gotovo i da je nastavnikovo tumaenje gradiva bitan
[ 113 ]
faktor u nastavi. Na tom mestu mogue je ukljuiti teme

koje se direktno ili indirektno bave homoseksualnou
kao prirodnom pojavom, ali i posledicom kulturne evolucije.
Takoe, uvoenje primera homoseksualnog odnosa
kod ivotinja razbilo bi jednu od kljunih predrasuda da
su ovakvi odnosi svojstveni iskljuivo ljudima i da su posledica izopaenja prirode.
Program nastave biologije, u srednjim kolama, u
ovakvom izdanju, upoznaje adolescente sa osnovama
ivota, ali ne daje praktina saznanja, koja bi bila od
znaaja za razumevanje naeg ponaanja, to je u datom
trenutku od kritinog znaaja da omladina prihvati diverzitet ljudskih ponaanja i potreba, kao i injenicu da
su manjinske grupe postojale i da e postojati nezavisno od drutvene selekcije. Bez sutinskog razumevanja
razliitosti i potrebe za postojanjem razliitosti u okviru
ljudskih populacija, ne mogu se postaviti temelji zdrave
homoseksualne subkulture, niti se mogu postaviti temelji
demokratskog i tolerantnog drutva.
Literatura
1. Hutchinson, G., E., (1959) A speculative consideration of certain possible forms of sexual selection in
man, American naturalist, 93 (869): 81-91.
2. Kinsey, A., (1948/1998) Sexual Behavior in the
Human Male, Philadelphia: W.B. Saunders;
Bloomington, IN: Indiana U. Press.
[ 114 ]
3. Kinsey, A., (1953/1998) Sexual Behavior in the

Human Female, Philadelphia: W.B. Saunders;
Bloomington, IN: Indiana U. Press.
4. Wilson, O., E., (1975) Sociobiology: The New
Synthesis, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts.
5. Tuci, N., (2003) Evoluciona biologija, II dopunjeno izmenjeno izdanje, poglavlje X, NNK, Beograd.
Kristijan Ovari, biolog, bivi rukovodilac programa biologije u Istraivakoj stanici Petnica. Organizovao preko 38 razliitih seminara za oko 800 polaznika,
brojne terenske kampove, a uesnik je i vie terenskih
istraivakih akcija. Saradnik prihvatilita za divlje ivo
tinje u okviru ZOO Pali. Oblasti interesovanja: zoologija
i ekologija ivotinja.
[ 115 ]
Jelena Zulevi}
Tretman homoseksualnosti
u ud`benicima psihologije za srednju {kolu
1. Uvod
Tretman homoseksualnosti u udbenicima psihologije
ima poseban znaaj, jer je upravo psihologija oblast od
koje mnogi oekuju odgovore na pitanja vezana za ovu
temu.
Dosta dugo je homoseksualnost bila patologizovana
(pa su traeni njeni uzroci), a zatim analizirana kroz kontinuum normalnosti patologije, te je nametnuti kontekst mentalnog zdravlja uslovio i njeno vezivanje za oblast
medicine i psihologije.
Oekivanja koja se postavljaju pred novu oblast sa
kojom se uenici srednjih kola sreu jesu i odgovori na
neka vana pitanja i dileme pred kojima se nalaze. Kako
su oni u periodu adolescencije u kome upravo razvoj seksualnosti (pa i pitanja vezana za seksualnu orijentaciju)
dobijaju poseban znaaj, a razvoj formalnog miljenja vodi
ka pojaanom interesu za aktuelne drutveno-politike
teme, kontakt sa novim predmetom psihologijom, otvara put za davanje novih, aktuelnih informacija i odgovora,
kao i razjanjavanje bar nekih dilema kada je ova tema u
pitanju.
[ 117 ]
Jelena Zulevi} Psihologija
Udbenici, naravno, ne mogu da ponude sve odgovore. Njihova funkcija jeste da uenike upoznaju sa najosnovnim pojmovima i metodologijom pojedinih oblasti
(da na donekle pojednostavljen nain prikau aktuelno
stanje odreene nauke). To znai da oni svojom formom i
sadrajem treba da odgovaraju uzrasnim karakteristikama
uenika, da sadre novija, aktuelna saznanja do kojih se
dolo, ali i da ukau na postojanje neslaganja u vezi nekih
tema i time ih motiviu na dalje samostalno istraivanje.
U analizi koja sledi, bie korieni svi udbenici psihologije (ukupno: etiri) za srednje kole i gimnazije koji su
trenutno u upotrebi u naoj zemlji. Fokus analize e biti
samo oni delovi udbenika/gradiva za koje smatram da
su povezani sa temom seksualnosti i istopolne seksualne
orijentacije.
Iako bi se zanimljivi radovi mogli napisati i o drugim karakteristikama udbenika (primerenost izlaganja
uzrastu/predznanjima/interesovanjima uenika...) osvrt
na njih e izostati u ovom radu.
2. Osnovni podaci o udbenicima

Tabela 1: Udbenici koji su korieni u ovoj analizi
Autor
Havelka
Naslov knjige
Psihologija za
uenike
medicinskih
kola
Psihologija za
uenike
Rot, Radonji
gimnazije
Hrnjica,
Pani,
Rado, Krei
Psihologija za
srednje
umetnike
kole
Za
Mesto i
uenike... godina
razreda izdanja
II, III
II
II,III
Psihologija za
uenike
Kuzmanovi, trgovinske,
III, IV
tajnberger ugostiteljske
i kola za line
usluge
Izdava
Zavod za
Beograd, udbenike
2004
i nastavna sredstva
Zavod za
Beograd, udbenike
2005
i nastavna sredstva
Zavod za
udbenike
Beograd,
i nastavna sre2005
dstva
Zavod za
Beograd, udbenike
2003
i nastavna sredstva
Pisani za uenike razliitih strunih profila, razliitih

uzrasta i od strane razliitih autora, vrlo je upeatljivo
da su ova etiri udbenika veoma slina po sadraju (redosled tema, akcentovanje pojedinih tema, celine u koje
je gradivo podeljeno...) i gotovo identina u formalnom
smislu (malo slika, svaku lekciju slede uglavnom pitanja
[ 118 ]
[ 119 ]
reproduktivnog tipa...). Jedino udbenik psihologije za

uenike srednjih umetnikih kola donekle odstupa od
ostalih, neto vie po sadraju, nego po formalnim karakteristikama.
U ostalim udbenicima je prilagoavanje gradiva spe
cifinostima odreenog strunog profila minimalno. Iako
sadre neke pokuaje prilagoavanja gradiva (npr. lekcija
Uzajamnost opaanja pacijenta i zdravstvenog radnika
u udbeniku za medicinske kole), to su vie izuzeci, nego
sistematski razraene adaptacije. To naroito dolazi do
izraaja u delovima udbenika koji se bave temama koje
su od izuzetnog znaaja za odreeni profil.
Na primer, kada se obrauje tema predrasuda u
istom udbeniku (za medicinske kole), umesto da se
iskoriste primeri koji su medicinskim radnicima blii i
sa kojima e se najee susretati kao to su predrasude prema HIV+, osobama sa invaliditetom, sa nekim
hroninim bolestima (epilepsija, dijabetes i sl.), osobama prekomerne teine, starijim osobama ili osobama drugaije seksualne orijentacije, koriste se potpuno
neutralni i uopteni primeri (...predrasude prema nacionalnim, etnikim, manjinskim grupama, Havelka
2004).
Ova neutralnost udbenika, koja se sastoji u pokuaju

Tako se u udbeniku psihologije za uenike umetnikih

kola pored opteg dela koji je veoma slian ostalim udbenicima,
nalaze i poglavlja o psihologiji muzike, psihologiji stvaralatva i
psihologiji umetnike igre.
[ 120 ]
da se predstave naune injenice iz oblasti psihologije na

jedan nepristrasan, objektivan nain, bez uplitanja ikakvih
vrednosnih opredeljenja, je dominantna u svim aktuelnim
udbenicima.
S jedne strane, to je verovatno posledica potrebe da
se psihologija izjednai sa ostalim naukama i prikae kao
egzaktna nauna disciplina slina fizici i matematici. S
obzirom da joj mnogi odriu pravo da se smatra naukom
(ili, bar, prirodnom naukom, to je mnogim akademskim
psiholozima posebno vano), nije neobino to je odabran
pristup koji naglaava neutralno prikazivanje podataka i
apstraktne primere koji nisu zasieni razliitim drutvenopolitikim vrednostima.
S druge strane, izgleda da je potreba za naglaenom
naunom neutralnou posledica straha od ponavljanja
situacije iz perioda samoupravnog socijalizma kada
su udbenici bili preplavljeni razliitim ideolokim sa
drajima.
To se moe najbolje videti u Etikom kodeksu
psihologa Srbije, usvojenom 2000. godine, u kome
se neobino velika panja posveuje predupreivanju
svakog mogueg ideolokog upliva u domen psiholoke
nauke i rad samih psihologa. Tako se kao jedna od
vanih funkcija kodeksa navodi i funkcija dezideologizacije: ...time to su izbaeni svi ideoloki sadraji samoupravnog marksizma, ali i time to su u novi Kodeks
uneti lanovi koji eksplicitno sadre zatitu struke od
Celokupan sadraj Kodeksa etike dostupan na sajtu

Drutva psihologa Srbije, na sledecoj adresi: www.dps.org.yu
[ 121 ]
ideolokih nanosa (Miri, 2003).
Ova nastojanja ka naglaenoj neutralnosti e se,

meutim, pokazati problematinim iz dva razloga. Prvi
problem se moe naslutiti kada se proui dokument Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije pod nazivom Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenijem
drutvu o reformi obrazovanja u Republici Srbiji. U njemu se kao jedan od tri specifina cilja reformisanog obrazovanja navodi Razvoj sistema vrednosti koji uvaava
razliitost i potuje pravinost, ljudska prava, kao i
druge najvrednije elemente nacionalne tradicije, dok
se kao dva od tri cilja reforme obrazovnog sistema navode modernizacija ili reorganizacija kolskog sistema
kao sutinska podrka razvoju demokratije u zemlji
i modernizacija ili reorganizacija kolskog sistema kao
sutinsku podrku buduoj evropskoj integraciji zemlje. Ne ulazei u diskusiju o tome gde je granica izmeu
nametanja odreenih ideolokih sadraja i promovisanja
nekih naela inherentnih ideji obrazovne funkcije kole,
postavlja se pitanje kako uskladiti ove tenje.

Miri, J. (2003): Tumaenje kodeksa etike, Drutvo psihologa Srbije, Beograd.

Dokument dostupan na srpskom i engleskom jeziku, u
PDF formatu, na sledeoj adresi: http://www.see-educoop.net

Podvukla autorka.

Podvukli autori dokumenta.
[ 122 ]
Drugi problem nastaje iz sukoba tenje da gradivo prati razvoj naune misli i ideje o neutralnosti nauke. Naime,
ve dosta dugo su, pored pozitivistikih shvatanja nauke
kao neutralne i objektivne, popularna i neka novija shvatanja nauke (tzv. nova paradigma) koja ozbiljno dovode u pitanje mogunosti neutralnog posmatranja i registrovanja injenica. Stoga, autori udbenika, prikazujui
Nova paradigma dugo preovlaujue (pozitivistiko)

shvatanje nauke po kome postoji samo jedan, apsolutan i
stvaran poredak izmeu stvari u svetu, a zadatak nauke je
da otkrije taj poredak (koji je nezavisan od samog procesa
saznavanja) poslednjih je godina izloeno ozbiljnoj kritici sa
stanovita postmoderne filozofije nauke koja nudi tzv. novu
paradigmu koja se saeto moe opisati kao stanovie po kome
ne postoji jedan, stvaran poredak ve pluralizam referentnih
okvira na osnovu kojih je mogue govoriti o poretku stvari u
svetu, te se ne moe o njima govoriti nezavisno od procesa
saznanja. Nauka ne moe da kae nita o svetu van referentnih okvira koje smo proizveli, a oni nisu odraz spoljanjeg poretka ve proishod nastojanja ljudi da to bolje osmisle svoje
postojanje, te se mogunost naune objektivnosti dovodi u
pitanje. (Stojnov, D., Risti, . (2001): Granice: svojstva objekata ili tvorevine uma, u: Odabrani radovi iz psihologije linosti,
Udruenje konstruktivista Srbije, Beograd).
Dodatna objanjena o novoj paradigmi, posebno u oblasti psihologije, se mogu pronai u: Ber, V. (2001): Socijalni
konstrukcionizam, Zepter, Beograd, zatim Stojnov, D. (2003):
Psihologija linih konstrukata, Zepter, Beograd, kao i Stojnov,
D. (2005): Od psihologije linosti ka psihologiji osoba, Institut za
pedagoka istraivanja, Beograd.
[ 123 ]
naune injenice kao nepromenljivi plod nepristrasnog i

objektivnog posmatranja stvarnosti, zanemaruju noviju
naunu misao zanovanu na postmodernoj filozofiji nauke,
ali i proputaju priliku da na ilustrativan nain priblie
ideje demokratije i potovanja ljudskih prava, kroz svoje
udbenike.
Ova analiza e, kao i preporuke na kraju, uzeti u obzir
i jedan i drugi problem.
3. Tretman tema seksualnosti i
istopolne orijentacije u udbenicima
Postoji mnogo nivoa kroz koje se reflektuju ove teme.
Bez pretenzija da ova analiza bude potpuno sveobuhvatna,
bie obraeno nekoliko tema koje smatram najznaajnijim.
Svi ovi nivoi, bilo da implicitno daju odreeni kontekst i
prenose odreene poruke kroz skriveni kurikulum, bilo
kroz eksplicitno bavljenje ovim temama, utiu na konaan
ishod sliku sa kojom uenici odlaze nakon odsluanog
predmeta psihologija.
3.1. Opti kontekst u kome su obraene teme

Pozitivistiko predstavljanje nauke
Kao to je napred ve opisano, u svim analiziranim

udbenicima preovladava pozitivistiko predstavljanje
nauke. Ukratko, ono podrazumeva da nauka treba da tei
[ 124 ]
otkrivanju sveta i u stanju je to da uradi putem objektivnog i nepristrasnog posmatranja injenica i zakljuivanja
na osnovu njih. Stoga je zadatak naunika da iskljui svoje
vrednosti i to neutralnije proui probleme kojima se bavi,
a zatim ih precizno predstavi javnosti. Pretpostavka je,
da kada se dodje do dovoljno velikog broja podataka o
pojedinanim problemima, na kraju emo imati uvid u
celokupnu sliku stvarnost kakva zaista jeste.
Ovo kratko, te nuno i pojednostavljeno predstavljanje
pozitivistikog shvatanja nauke nije spomenuto radi pokretanja debate o tome da li je opravdano ili ne. Nesumnjivo je da postoje novija shvatanja koja ga dovode u pitanje,
a to se iz udbenika ne moe videti. tavie, tamo su mnoge stvari prikazane kao naune injenice iz kojih italac
moe stei utisak da o tome postoji konsenzus meu ekspertima, to esto nije sluaj (npr. znaaj ranog iskustva,
uzroci neuroza, mehanizmi odbrane...).
Jasno je da bi detaljno prikazivanje svih nereenih
dilema u oblasti psihologije daleko prevazilo ciljeve
udbenika za srednje kole. Meutim, ovakvo predstavljanje gradiva navodi uenike da stvore pogrenu sliku o
odgovorima koje psihologija moe da ponudi. Umesto da
ponude razliita shvatanja, naine na koji se pristup problemima menjao (posebno kad su u pitanju poremeaji),
a akcenat stavi na oblasti o kojima se daleko vie zna (kao
to su uticaj svakodnevnog stresa sa kojim se, izmeu
ostalog, suoavaju diskriminisane grupe, na zdravlje),
puno prostora se posveuje oblastima koje se obrauju u
[ 125 ]
okviru drugih nauka (npr. graa i funkcionisanje nervnog sistema).

Dalje, isto kao to se govori o grai neurona i mozga,
kasnije se predstavljaju mehanizmi odbrane (Rot, Radonji,
2005) kao utvrena nauna injenica bez pomena da se o
njima moe govoriti samo u teorijskom okviru psihoanalize (koja je samo jedna od postojeih teorija).
Kako je u drutvenim naukama esto neizbeno uplitanje razliitih vrednosti i drutvenih shvatanja odreenog
vremena, umesto da na to ukau, ovi udbenici, stvarajui
sliku o psihologiji kao objektivnoj nauci u kojoj se barata nedvosmsileno utvrenim i prihvaenim injenicama
oko kojih postoji konsenzus, zapravo mogu predstavljati
potkrepljenje starijim, naputenim vrednostima koje propagiraju neki nastavnici ili autori udbenika.
Tako se, na primer, navodi Stoga se, porodica
koja ne funkcionie uspeno (..., razvod, ...) javlja kao
znaajan izvor tekoa u razvoju linosti (Hrnjica i sar,
2005). Ovo ne samo da nije stvar oko koje se eksperti
za mentalno zdravlje slau, nego je i pomalo neobazrivo
implicirati da e razvod predstavljati tekou u razvoju
linosti, a da se to ne obrazloi detaljnije.
Izjednaavanje partnerskih veza sa heteroseksualnim vezama i porodice sa tradicionalnom porodicom
(dva roditelja i deca) moe sugerisati uenicima da je
utvreno i da postoji slaganje meu ekspertima da je
takva veza/porodica najbolja, posebno kad se spominje
u kontekstu njene vanosti za psihiko zdravlje i blagostanje pojedinca.
Implicitna ugraenost tradicionalnih normi kada su u

pitanju partnerske veze, porodini odnosi, muko-enske
uloge predstavlja vrlo snanu poruku skrivenog kurikuluma.
Na primer, kada govori o teem poloaju ene koja
nastoji da izgradi karijeru, od poloaja mukarca, autor
navodi i ovo: Od nje svi, pa i ona sama, oekuju da se
uda, bude dobra supruga, domaica i majka (Havelka,
2004). Iz ovoga se ne moe videti da li je to opravdano
ili ne. Lako se moe shvatiti da je ona u teem poloaju
zato to su ta oekivanja opravdana, kao i to da se od
nje, implicitno, oekuje da eli da se uda i bude dobra
supruga.
Pored toga to ovakvi primeri mogu sugerisati da je to

neto to je opte prihvaeno u psihologiji, takoe mogu
sugerisati i da je, zbog toga, najbolje.
U savremenijoj psiholokoj literaturi se daleko vea
panja posveuje tome kako prihvatanje tradicionalnih
normi moe oteati prilagoavanje, kako oekivanja sredine mogu prouzrokovati stres, kako se formiraju polni
i rodni identitet, koje nove forme porodica postoje, kao i
pitanja seksualne orijentacije, njenog formiranja itd.
Slika koja se dobija iz naih udbenika lii na drutvo
od pre nekoliko decenija, jer se iz njih ni ne nasluuje
postojanje nove, drugaije problematike i novih pristupa
[ 126 ]
Tradicionalne norme
Podvukla autorka.
[ 127 ]
problemu (oblast seksualnosti koja obuhvata, ali je daleko

ira od seksualne orijentacije, zatim polno-rodnog identiteta, alternativnih oblika porodice, feministika shvatanja
polnih uloga itd.)

Siromatvo konkretnih primera
Kada se obrauje problematika stereotipa i predrasuda, esto se navode uopteni primeri etniki stereotipi ili predrasude prema manjinskim grupama. Autori
su, prikazujui na ovaj nain, verovatno eleli da predstave materiju na dovoljno apstraktnom nivou kako bi
svako mogao da je primeni na pojedinane sluajeve, jer
je nemogue spomenuti sve manjinske/marginalizovane
grupe. Meutim, predstavljena na ovaj nain, materija se
ne pribliava uenicima.
Verovatno bi se svako od njih sloio da ne treba diskriminisati manjinske grupe, ali kada bi im bilo postavljeno
pitanje o tome da li bi delili klupu sa osobom koja je HIV+,
i oni to odbili, verovatno to ne bi prepoznali kao diskriminaciju. Kada su u pitanju drugaije seksualne orijentacije,
mnogi kada kau da ih ne treba diskriminisati, zapravo
misle da ih treba zatiti od fizikog nasilja na ulici, ali
ne shvataju da je uskraivanje prava na brak takoe vid
diskriminacije.
Kako je jedan od ciljeva obrazovanja upoznavanje sa
ljudskim pravima i demokratskim naelima, neophodno
je obuiti uenike da prepoznaju diskriminaciju tamo gde
[ 128 ]
se ona najee dogaa. Iako se slaem da etnike i nacionalne predrasude jesu este, daleko ree se via da neko
bude izloen estom nasilju ili mu bude uskraeno pravo
na kolovanje, zato to je Englez. Pored toga to je neophodno navesti grupe prema kojima su predrasude najee u
naoj sredini, treba navesti i kontekste u kojima one utiu
na ponaanje. Dok e se veina sloiti da je generalno loe
diskriminisati ljude, manji broj e prepoznati diskriminaciju u odbijanju braka sa Romima.
Drugo, nigde se ne moe pronai opis toga kako stereotipi i predrasude utiu na grupe prema kojima su usmereni: kako se, na primer, zbog stereotipa razliito vaspitavaju
deaci i devojice, pa mukarci ue da potiskuju oseanja,
a ene ue da veliki deo vremena treba da posvete spremanju kue, pa ih takve stvari kasnije ograniavaju u aktualizaciji svojih potencijala u punoj meri. Ili kako gej
osobe ue da su manje vredne i neprirodne, te bivaju
odbaene i izolovane, pa se zbog toga suoavaju sa problemima depresije. Ili kako se Romi svaki dan suoavaju sa
strahom da e biti napadnuti, otputeni, vreani, pa esto
svakodnevno ive sa ogromnom koliinom stresa.
Diskriminacija, jedan tako uopten i neutralan pojam,
bi se mogao objasniti kroz strah, izolaciju, stres, depresiju,
usamljenost, odbaenost, pretnje, nasilje i onda bi bilo
mnogo jasnije ta ona podrazumeva, gde se moe javiti i
zato je toliko loa.
Kako su udbenici namenjeni profilima u kojima su
[ 129 ]
razliiti oblici diskriminacije mogui i deavaju se, kao to

su uslune delatnosti i medicina, ovo bogatsvo primera bi,
preko vee verovatnoe uticaja na ponaanje, daleko vie
ispunilo cilj obrazovanja za demokratiju.

umetnosti ili naune misli (kada se obrauje kreativnost),

ili znaaj i nunost prihvatanja i potovanja razliitosti
(kada se govori o meuljudskim odnosima i saradnji).
Kulturna pristrasnost
Ovim pojmom elim da opiem mnotvo primera koji

ukazuju na to da autori, piui udbenike, kao da su imali
utisak da se obraaju iskljuivo pripadnicima iste grupe
kojoj i sami pripadaju, kao i da upotreba odreenih termina implicira superiorno posmatranje sopstvene kulture.
Naime, upotreba termina kao to su primitivne zajednice (Hrnjica i sar, 2005) iako donedavno uobiajena
u strunoj literaturi, sve se ee naputa zbog toga to
implicira shvatanje svoje kulture kao superiorne u odnosu na neke zaostale ljude i njihovu primitivnu kulturu. Ideja o tome da postojimo mi koji smo superiorni i
imamo znanje i oni koji ne znaju i treba ih nauiti (u bilo
kom smislu) je vrlo opasna, jer moe opravdati pokuaje
nametanja, pokoravanja pod geslom civilizovanja i pomaganja. Najaktuelniji primer su razvijene drave koje nasilno pomau nerazvijenim da se demokratizuju i razviju.
Sama ideja da su naa znanja, kultura i nae vienje sveta
bolje i vrednije od tueg je vrlo potcenjivaka i uenici e
kroz to teko nauiti da potuju razliitost. Umesto da se
naglaava da se zna ta su prave vrednosti (Hrnjica i sar,
2005) i govori o primitivnim kulturama, trebalo bi vie
naglasiti vrednosti i doprinose razliitih kultura za razvoj
[ 130 ]
3.2 Direktan i indirektan tretman

homoseksualnosti
U udbeniku psihologije za gimnazije, homoseksualnost se spominje na svega dva mesta. Prvo, kada se govori o poremeajima u funkcionisanju lezda: Poremeen
odnos androgena i estrogena... stvara predispozicije za
odstupanje od seksualnog ponaanja koje je normalno
za pripadnike jednog, odnosno drugog pola (homoseksualno umesto heteroseksualnog). (Rot, Radonji, 2005,
str. 27)
Ovo objanjenje je problematino iz vie razloga.
Prvo, ono je nepotpuno. U svakom novijem izvoru se
moe proitati podatak da je shvatanje o iskljuivom uticaju poremeenog odnosa hormona na seksualnu orijentaciju jedno od starijih objanjenja, a da danas postoji itavo
mnotvo biolokih teorija homoseksualnosti od kojih ni
jedna nije opte prihvaena.
Brojna istraivanja su pokazala da je seksualna orijentacija uslovljena velikim brojem inilaca i njihovim sloenim
interakcijama, te da se teko moe govoriti o tome ta je
[ 131 ]
uslovilo neiju seksualnu orijentaciju.

Mogue je, ak, da autori meaju homoseksualnost
sa transseksualnou odn. transrodnou. Naime, rani
poremeaj hormona zaista moe dovesti do ponaanja
karakteristinog za suprotan pol. Meutim, osoba koja
se ponaa/oblai na nain koji se tradicionalno pripisuje
osobama drugog pola (npr. mukarac koji oblai suknje)
ne mora uopte biti homoseksualna. Postoji nekoliko kategorija u koja se neka od ovih ponaanja mogu svrstati
(travestizam, transsekualnost) i nijedno od njih ne mora
ukljuiti homoseksualan izbor partnera.10 Mogue je da
Transseksualne osobe, osobe koje ele/nameravaju ili su

ve promenile svoj bioloki pol, koje su fiziki modifikovale
svoje telo (hormonski i/ili operativno) kako bi uskladile svoj
bioloki pol sa rodnim identitetom.
Transrodne osobe, termin koji opisuje sve one koji poseduju rodne identitete, izraavanje ili ponaanje koji se tradicionalno ne dovode u vezu sa njihovim polom i/ili tradicionalnim
poimanjem rodnih uloga. Kod njih ne postoji elja za fizikom
(operativnom) modifikacijom tela.
Travestiti (ili transvestiti) termin je koji se odnosi na osobe koje oblae odeu suprotnog pola (npr. kao vid postizanja
seksualnog zadovoljstva). Termin transrodnosti je nadreeniji i
granice razlikovanja poslednja dva su dosta fluidne, jer je transrodnost noviji termin ije je tano znaenje jo uvek u formiranju.
10
Neki podaci o seksualnoj orijentaciji osoba koje ele da
promene pol se mogu pronai u: Meunarodno udruenje
za rodnu disforiju Harry Banjamin: Standardi pomoi za
poremeaje rodnog identiteta, Gayten-LGBT, Beograd, 2006.
[ 132 ]
autori izjednaavaju i/ili meaju razliite kategorije i pojave ime dovode itaoce u zabludu.
Drugo, pitanje seksualne orijentacije kao vanog dela
linog identiteta se, kroz ovaj primer, predstavlja previe
pojednostavljeno i esencijalistiki. Pogreno se moe
stei utisak da su samo hormoni odgovorni za seksualno
ponaanje i orijentaciju, a ne spominju se brojni drugi faktori koji tek u sloenoj meusobnoj interakciji mogu imati
uticaja (rani uticaji, sredina, aktivnost same jedinke, drugi
bioloki faktori itd.) na formiranje seksualnog identiteta.
Tree, ovom reenicom se patologizuje homoseksualnost. Poremeen odnos hormona govori o stanju koje odstupa od zdravlja; zatim odstupanje... od ponaanja koje
je normalno za pripadnike jednog pola... direktno navodi na zakljuak da postoji neto to se smatra normalnim
ponaanjem svakog pola, a da homoseksualno ponaanje
to nije. Pored toga to je ovo netano, jer je homoseksualnost izbaena kao kategorija iz svih relevantnih klasifikacija psihikih poremeaja (iz DSM 1974, iz ICD 1991.
godine) ovo se moe smatrati i direktnim propagiranjem
negativnih predrasuda. S jedne strane, mogue je da autori nisu bili obaveteni o novijim saznanjima o ovoj temi te
nenamerno izneli netaan podatak, dok je sa druge strane
mogue da su namerno izneli svoj stav o tome da homoseksualnost ipak jeste poremeaj, ali to nisu jasno naglasili. I u jednom i u drugom sluaju (nepoznavanje novijih
podataka ili iznoenje sopstvenog stava kao injenice) se
[ 133 ]
radi o donekle neobazrivom postupanju prema itaocima

i korisnicima udbenika.
Na drugom mestu, kada se govori o uticaju kulture na
izraavanje seksualnog nagona, tretman homoseksualnosti se ini drastino drugaijim u odnosu na prvi pomenuti primer: U toku XX veka... dolo je do ogromnog
razvoja seksualnih sloboda. Izmenjen je i odnos prema
homoseksualnosti. Jednom reju, to vie nije samo nagon za produenjem vrste, seks je postao jedan od izvora
ovekovih zadovoljstava (Rot, Radonji, 2005, str. 164).
ini se da je sve to je zamerano prvom primeru,
ispravljeno u ovom drugom. Govori se uticaju kulture na
izraavanje seksualnog nagona ime se naglaava da on
nije samo u vezi sa biolokim korenima. Dalje, naglaava
se da funkcija seksualnosti za oveka prevazilazi funkciju
produenja vrste. Iako ne kae eksplicitno, moe se naslutiti da je promena odnosa prema homoseksualnosti ila
u pravcu veeg prihvatanja, to je odvaja od pitanja normalno-patoloko i pomera u sferu drutvenih normi i shvatanja. Ovo sve pokazuje poznavanje i uvaavanje novijih
teorijskih shvatanja, kao i empirijskih podataka.
Ono to je problematino je to to je ovaj primer kontradiktoran sa prethodnim (u kome se homoseksualnost
tretira kao patologija), kao i to to je samo objanjenje
vrlo siromano.
Tema koja u novijim udbenicima zauzima itava poglavlja, koliko zbog svoje vanosti za individualni razvoj
i njene posebne aktuelnosti za period adolescencije u
[ 134 ]
kome su uenici kojima je udbenik namenjen, tako i

zbog njene vanosti za iri drutveni kontekst (esto pominjanje u medijima, pitanje ljudskih prava, prihvatanja
razliitosti, razvoj demokratinosti, pitanje diskriminacije...) u itavom udbeniku dobija vrlo malo mesta (svega
dva kratka objanjenja od kojih se u jednom tretira kao
patologija, a u drugom ne). Autori izostavljaju da pomenu
da je LGBT11 populacija jedna od najizloenijih diskriminaciji i nasilju, kao i kakve su drutvene i, pre svega, individualne posledice takvog tretmana LGBT osoba.
Nedosledan tretman teme i siromana obrada mogu
samo da zbune korisnike udbenika, pre nego da unesu
neku strukturu u njihova znanja o ovoj temi. U vreme
kada postoji toliko razliitih informacija o homoseksualnosi u medijima, a malo novijih strunih izvora na srpskom jeziku, smatram da funkcija udbenika primarno
treba da bude tano prikazivanje novijih podataka i shvatanja, tj. unoenje neke vrste reda u kognitivni haos kome
su uenici izloeni van kole.
U udbeniku psihologije za turistike, ugostiteljske i
kole za line usluge se u okviru teme o polnim lezdama ne
spominje seksualna orijentacija. Kada govore o uroenim
motivima, autori navode Ovaj motiv (seksualni) odreuje
odnose izmeu polova... kao i razliita ponaanja i aktvnosti upravljene ka suprotnom polu. U itavom udbeniku
11
LGBT skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne i transrodne osobe.

[ 135 ]
se partnerski odnosi poistoveuju sa ponaanjem u vezi sa

suprotnim polom i izostaje pominjanje homoseksualnosi kao pojave. Homoseksualnost se pominje na samo dva
mesta i to u odeljku posveenom prostituciji!
Nakon pasusa o sodomiji ili zoofiliji i nekrofiliji, autori navode: Nekada se i homoseksualnost... svrstavala
u poremeaje polnog nagona, ali je danas odnos prema
toj pojavi u mnogim zemljama tolerantniji (verovatno i
zato to je ona u mnogim sluajevima uroena), pa se
ova pojava sve vie tretira kao varijacija seksualnog nagona koju (ako nikog ne ugroava) treba razumeti, a ne
grubo osuivati. I dalje: Osim heteroseksualne postoji
i homoseksualna prostitucija... (Kuzmanovi, tajberger,
2003, str. 180-181).
Osim navoda da je homoseksualnost u mnogim slu
ajevima uroena, koji se prikazuje kao opte prihvaena
injenica bez ukazivanja na brojna miljenja koja se sa
ovim ne slau, ini se da je sam iskaz o ovoj temi korektan
i da uvaava novija shvatanja (u kojima se homoseksualnost tretira kao jedna varijacija seksualnog nagona).
Ono to je veoma problematino jeste kontekst u kome
se ona spominje. Tokom itanja celog udbenika, italac
se ni jednom ne sree sa pojmom istopolne orijentacije.
Prvi put kada na nju naie, nalazi da je ona pomenuta posle zoofilije i nekrofilije (oblika ponaanja koji su u
svim klasifikacijama svrstani u psihike poremeaje) i to,
u okviru dela o prostituciji koja se tretira kao patoloki
drutveni fenomen. Ovakav kontekst e nuno uticati
[ 136 ]
na percepciju sadraja, onoga to je o homoseksualnosti

reeno. Iako se sama reenica ini korektna i usklaena
sa novijim teorijama, kontekst joj daje drugaije znaenje
i implicitno je smeta u okvire patologije.
Druga zamerka se odnosi na opasku autora da je homoseksualnost samo varijacija koju treba razumeti ako
nikog ne ugroava. Nije jasno zato je ova opaska bila
neophodna. ini se da je ona izraz negativne predrasude autora, dosta rairene i prouavane, o tome da su homoseksualne osobe navalentne, napadne i nametljive. Na
ovaj nain su, izgleda, lini negativni stereotipi i predrasude autora uticali na izlaganje i obradu teme. Ovo je posebno zanimljivo, kada se ima u vidu da se tokom celog
udbenika veoma trude da ouvaju neutralnost primera
i daju veoma uoptene i apstraktne primere koji su ne
samo netipini, nego i daleko manje relevantni za opti
drutveni kontekst od nekih drugih koje oni ne pominju.
Tako se esto navode predrasude prem nekim profesijama
(vrlo uopteno) i nekim vrstama hrane, uz proputanje da
se pomenu predrasude prema osobama sa invaliditetom,
nekim etnikim grupama, kao to su Romi (koje esto
dolaze do izraaja u ponaanju ugostitelja), ili LGBT populacijom (koja esto trpi najgore vidove diskriminacije
u drutvu).
Dakle, predrasudama prema hrani, koje gotovo da
nemaju nikakav drutveni znaaj, je u ovom udbeniku
dato daleko vie mesta od predrasuda koje imaju znatno
snanije posledice po pojedince koji ih trpe.
[ 137 ]
Postavka homoseksualnosti meu pojave koje se tretiraju kao patologija i implicitno sugerisanje negativnih
stereotipa o istopolno orijentisanim osobama ni najmanje
ne doprinosi olakavanju poloaja LGBT pojedinaca u
drutvu i ukazivanju na tekoe sa kojima su svakodnevno suoeni.
U udbeniku psihologije za medicinske kole se pojam
homoseksualnosti uopte ne spominje! Partnerski odnosi
se izjednaavaju sa heteroseksualnim vezama (Seksualno
sazrevanje i intimnost prijateljskih odnosa nalaze spoj u
romantinoj ljubavi. Postepeno se stvara slika osobe suprotnog pola koja najbolje odgovara razliitim oekivanjima
adolescenta, Havelka, 2004, str. 73). Postoji naznaka da
se seksualna orijntacija moe menjati pomou uenja i
linim angaovanjem (Bazini nagoni, seksualni i agresivni, ne mogu se menjati, ali se mogu... menjati objekti
na koje su usmereni), to je netano i pokazalo se kao
vrlo opasno u prolosti (leenje homoseksualnosti uz po
mo elektrookova, lobotomije, kastracije, sterilizacije, histerektomije itd).12 Nije sasvim sigurno da autor ovom
reenicom hoe da kae da je seksualna orijentacija ta koja
se moe menjati, ali zbog opasnosti implikacija koje moe
da ima, a koja bi sugerisala pogrenu informaciju da svako
12
Neki od surovih naina leenja homoseksualnosti, u ne

tako dalekoj prolosti, se mogu pronai u knjizi Making us
crazy, Kuchins & Kirk, 1997, The Free Press, New York, str.
59.
[ 138 ]
moe slobodnom voljom menjati svoju seksualnu orijentaciju, smatram da je ova tvrdnja problematina.
Iako autor navodi da je jedan od najefikasnijih naina
menjanja negativnih predrasuda lini kontakt sa pripadnicima grupa prema kojima se one gaje, on vrlo sistematino
izbegava da omogui itaocima kontakt sa grupama prema kojima su one najizraenije (Romi, HIV+, PLWA,13
osobe sa invaliditetom, LGBT osobe...). Jedine grupe koje
se eksplicitno spominju su Englezi i Italijani, a teko da
bi se stereotipi o njima mogli oznaiti kao najdestruktivniji u naem drutvu. injenica da je nae istraivanje14
pokazalo da lekari najveu socijalnu distancu pokazaju
prema Romima i LGBT populaciji, a drugi izvori govore
o prisutnom strahu i odbijanju leenja HIV+ i PLWA osoba, teko je razumeti zato autor proputa priliku da na
ovim primerima objasni ta su predrasude i kakav uticaj
one imaju na pojedince ka kojima su usmerene.
U udbeniku psihologije za srednje umetnike kole se
homoseksualnost nigde ne spominje. Jedini termini koji13
PLW(H)A: skraenica od People Living With HIV and

AIDS (ljudi koji ive sa HIV-om i AIDS-om).
14
Radi se o istraivanju sprovedenom na uzorku lekara
razliitih specijalnosti o njihovim stavovima prema LGBT populaciji (Kreiranje zdravstvene politike koja uvaava potrebe
LGBTI zajednice, Gayten-LGBT & Centar za odrivi razvoj,
Beograd, 2006).
[ 139 ]
ma se referie na seksualnost su reproduktivno ponaanje

(u delu u kome se objanjava uticaj polnih lezda, Hrnjica
i sar, 2005, str. 22) i seksualna potreba (u delu o motivima, isti autor, str. 56).
U ovom udbeniku postoje jo neki delovi koji su indikretno povezani sa temom kojom se bavimo. Npr. deo
u kome se kae: Usvojeno dete jeste kompenzacija za
nezadovoljen roditeljski motiv, ali odnos usvojitelj-dete
nikada ne dosee emocionalni kvalitet stvarnog roditeljstva (u delu o kompenzaciji kao mehanizmu odbrane).
Autor je u najmanju ruku duan da obavesti itaoca o
tome da je ovakva tvrdnja njegov lini stav, a nikako opte
prihvaen podatak. Usvajanje deteta se nikako ne moe
posmatrati iskljuivo kao kompenzacija za nezadovoljen
roditeljski motiv, jer elja za usvajanjem moe biti mnogo kompleksnija (npr. altruistiki motiv). Drugo, tvrdnja
da odnos usvojitelj-dete nikada ne dosee kvalitet pravog
roditeljstva je vrlo slobodna i nije mi poznato da postoje
podaci i istraivanja koji bi je potkrepili. Pre se ini da
se radi o linom stavu autora koju prezentuje kao opte
prihvaen podatak.
Ovo je opasno iz nekoliko razloga.
Prvo, ima jasne negativne implikacije za nove, alternativne oblike porodica (koji se posebno pominju i izuavaju
u novijim inostranim udbenicima) kao to su gej zajednice sa usvojenom decom, samohrani roditelji koji odgajaju
usvojenu decu, ene koje ele decu, ali ne ele da ih raaju,
pa se odluuju na usvajanje, zajednice sa vie odraslih ljudi
koji odgajaju decu...
[ 140 ]
Drugo, ne vodi dovoljno rauna o jaini impresije koju

bi ovo moglo da ostavi na itaoca koji zna da je usvojeno
dete (a udbenik je namenjen uenicima u periodu adolescencije koji su posebno osetljivi na pitanja identiteta,
svoje uloge u porodici, ispitivanja granica i pitanja ljubavi
i pripadanja).
Partnerski odnos se ponovo poistoveuje sa heteroseksualnim odnosom: uvek kada se govori o emocionalnoj
naklonosti i problemima koji se javljaju kada se misli
na partnerske odnose, pominju se odnosi sa osobama
suprotnog pola (str. 67, 69).
Izvesna doza centriranosti na sopstvenu kulturu i so
pstveni pogled na svet provejava udbenikom. Tako se
nekoliko puta pominju primitivna plemena i primitivna umetnost, ime se zapadna kultura postavlja kao normativ bez dovoljne distance za uvidjanje nedovoljne opravdanosti takvog pogleda na svet. Zatim, govori se o tome
da se zna ta su prave vrednosti, vulgarizaciji umetnosti itd. ime se implicira postojanje jasne, precizne i opte
prihvaene definicije umetnosti i sistema vrednosti bez dovoljnog naglaavanja kompleksnosti/tekoa u definisanju
i postizanju konsenzusa u odnosu na ovu temu.
ini se da autori suvie olako iskazuju sopstvene stavove proglaavajui ih opteprihvaenim injenicama, bez
davanja prilike itaocima da se upoznaju sa kompleksnou
i diverzitetom pojava o kojima govore, esto promoviui
[ 141 ]
neke zastarele tradicionalne vrednosti i nedovoljnu osetljivost za druge kulture i vrednosti.

Zakljuak i preporuke
Svi udbenici za srednje kole i gimnazije, koji su trenutno u upotrebi, pisani su na slian nain (forma kao
i sadraj). Stoga su zamerke, koje im se mogu uputiti,
zajednike.
Prvo, promoviu pozitivistiko shvatanje nauke koje
danas ima veliki broj kritiara, a itaoci ne dobijaju priliku da se sa njima upoznaju (to je posebno vano za
razvoj kritikog miljenja i razvoj drutvene odgovornosti).
Dalje, mnogi podaci o kojima postoji veliko neslaganje na
naunoj sceni (ak i meu pristalicama tzv. pozitivizma)
prikazuju se kao nesporno utvrdjene injenice ime su
itaoci dovedeni u zabludu. Postoje mesta na kojima su
ak navedeni zastareli ili netani podaci o nekim pojavama. Drugo, kroz mnoge primere provejavaju starije tradicionalne vrednosti (uloge ene i mukarca, tradicionlna
porodica = porodica, partnerski odnosi = heteroseksualni
odnosi, seksualnost i seksualno ponaanje se izjednaavaju
sa reproduktivnom funkcijom itd.) i na kraju, upeatljiva
je povremena centriranost na sopstvenu kulturu i postavljanje nje kao normativa u odnosu na koji se druge
proglaavaju primitivnim. Ovo se moe posmatrati bilo
[ 142 ]
u svetlu nedovoljne kulturoloke osetljivosti autora ili kao

odraz starijih shvatanja koja su zamenjena daleko veom
relativizacijom shvatanja o tome ta je kultura, normalnost, prirodnost, a sa kojima itaoci nisu imali prilike da
se upoznaju kroz ove udbenike.
Ovo sve ima direktan i indirektan uticaj na temu
kojom se prvenstveno bavimo, jer je homoseksualnost
kategorija iji je tretman upravo drastino promenjen ba
sa pojavom tih novih shvatanja.
Kada je u pitanju direktnije tretiranje homoseksualnosti, videli smo da se ona pominje samo u dva udbenika
(sa ukupno tri reenice). Tretman ove teme je nedosledan,
objanjenja su previe pojednostavljena i nepotpuna, a povremeno je i patologizovana bilo direktno (kao posledica
hormonskih poremeaja) bilo indirektno (spominjanjem
jedino u kontekstu drutvenih patologija, nakon nekrofilije i zoofilije, u delu o prostituciji).
Na mnogim mestima je, meutim, indikativno ba
proputanje prilike da se o njoj govori (kriterijumi normalnosti, diskriminisane grupe, predrasude, seksualni
motiv).
U vreme kada se o seksualnoj orijentaciji toliko govori u javnosti i medijima, proputa se prilika da se uenici
upoznaju sa aktuelnim stavovima naune javnosti o ovoj
temi.
[ 143 ]
Preporuke
U idealnom sluaju, udbenik za srednju kolu
bi trebalo da ukratko i donekle pojednostavljeno, ali
tano, prikae trenutno stanje i dominantna shvatanja u
odreenoj naunoj oblasti. Kako je psihologija jedna od
oblasti u kojima istovremeno postoji veliki broj teorija i
shvatanja (sa dokazima koji idu u prilog svakoj od njih),
smatram da bi udbenik psihologije trebalo da prikae
upravo ovu raznolikost shvatanja i teorija. Time bi se
postiglo mnogo toga: od premetanja moi na itaoca
(pruanjem mogunosti da sam odlui koje od shvatanja
ima jae utemeljenje, kao i oprez autora da ne dozvoli sebi
da se stavi u poziciju moi onoga ko odluuje koji e deo
istine da predstavi kao jedini postojei), preko potovanja
i uvaavanja italaca kroz davanje savremenih i tanih
podataka o shvatanjima u savremenoj psihologiji, do
razvijanja kritikog miljenja i svesti o tome da je postojanje paralelnih i suprotstavljanih teorija deo savremene
nauke i da je procena argumenata i dokaza za svaku od
njih (umesto prihvatanja najglasnije promovisanih teorija)
jedan od najboljih pristupa.
Ukoliko bi, meutim, udbenici ostali isti, a mi trebalo da damo preporuke za manje izmene kojima bi se
adekvatnije pokrila oblast seksualne orijantacije, onda bi
to bile:

[ 144 ]
Iznoenje novijih i tanih saznanja o seksual-
noj orijentaciji (razlikovanje homoseksualnosti

od transrodnosti, inioci koji utiu na seksualnu
orijantaciju a daleko prevazilaze samo oblast hormonskog delovanja itd).
Premetanje pitanja seksualne orijantacije iz
diskursa normalnosti u diskurs ljudskih prava
(ne govoriti o seksualnoj orijentaciji samo u poglavljima o drutvenim devijacijama, ve i u poglavljima o drutvenim pokretima, diskriminaciji,
stereotipima itd).
U poglavlju koje se bavi normalnou, eksplicitnije objasniti na koji nain su se shvatanja
normalnosti menjala kroz vreme, te koliko
su i danas razliita od kulture do kulture. Ovo
je posebno vano zato to se pitanje seksualne
orijentacije esto smeta od strane laika ba u
diskurs normalnosti-patologije i dileme u vezi sa
njm obino postavljaju psihijatrima/psiholozima.
Zbog toga je vano da udbenik psihologije pokrije ovu temu i odgovori na pitanje koje veina
laika upuuje ba toj naunoj oblasti.
U delovima u kojima se govori o stereotipijama
eksplicitno navesti grupe prema kojima se one
najee javljaju (Romi, homoseksualno orijentisane osobe itd.), zatim u zavisnosti od strunog
profila (predrasude i stereotipi prema grupama sa
kojima taj profil moe doi u kontakt (npr. predrasude prema HIV+ za medicinske kole). Zatim,
kroz primere ilustrovati kako predrasude dolaze
[ 145 ]
[ 146 ]
do izraaja u ponaanju kroz slikovitije i jasne

primere.
U delovima u kojima se govori o stereotipima i predrasudama takoe uneti deo o tome
kako postojanje i uenje predrasuda deluje
na grupe ka kojima su usmerene (npr. moglo bi se ilustrovati kroz pojam internalizovanog rasizma: kako romska deca poinju da
prihvataju najnegativnija shvatanja o sebi i dolaze do gubitka samopotovanja, ili fenomena samoispunjujueg proroanstva: da nae
ponaanje prema odreenim grupama koje je
usmereno upravo miljenjem koje imamo o njima,
moe direktno proizvesti, uticati na ponaanje
koje e oni ispoljiti prema nama). Ovakvi podaci bi jasnije ilustrovali zato je ispoljavanje predrasuda opasno i drutveno nepoeljno, kao i
povealo verovatnou usvajanja obazrivijeg stava
pri prihvatanju i ispoljavanju negativnih predrasuda.
Izbegavanje izjednaavanja partnerskih odnosa sa heteroseksualnim odnosima. Pitanje partnerskih odnosa je naroitno vano u adolescenciji i veoma je kompleksno. Kada tema seksualne
orijentacije postaje neto ime drutvo poinje
da se bavi na razliite naine i usled poveanja
drutvenog prihvatanja, moe se oekivati da
ve u adolescentnom periodu osobe poinju da
ostvaruju heteroseksualne, kao i homoseksualne
veze. Upotrebom rei partnerski odnosi umesto odnosa sa suprotnim polom vezama bi se
pruilo, kako prepoznavanje, tako i uvaavanje
koje sadanji udbenik ne daje.
Ukljuivanje i kompleksnija obrada teme seksualnosti kod ljudi, uz izbegavanje da se seksualnost izjednai sa reproduktivnom funkcijom.
Jasno je da oblast seksualnosti daleko prevazilazi reprodukciju (ne samo kod ljudi nego i kod
mnogih ivotinjskih vrsta). Ona danas predstavlja veoma prisutnu temu o kojoj se, opet, mnoga
pitanja upuuju ba psihologiji. Kada se ima u
vidu da poseban znaaj dobija ba u adolescenciji, onda svakako zasluuje panju koja joj nije
ukazana u sadanjim udbenicima: osim jedne
reenice u udbeniku za gimnazije, koja sama po
sebi ne objanjava mnogo, tema seksualnosti se
gotovo i ne spominje van konteksta reproduktivne funkcije. Uz injenicu da se mnoge teorije
linosti zasnivaju ba na naglaavanju znaaja
seksualnosti za blagostanje oveka i mesta koje
joj se posveuje u klinikoj psihologiji i psihoterapiji, ostaje potpuno nejasno zbog ega je autori
udbenika izbegavaju.
Jasno je da su razvoj demokratskih naela i potovanje

ljudskih prava koji se navode kao ciljevi reformisanog sistema obrazovanja, ali i neophodne komponente u razvoju
jednog pravednijeg drutva, nemogui bez sistematine
[ 147 ]
obuke za njihovu primenu u svakodnevnom ivotu. Psihologija se bavi mnogim fenomenima koji su direktno povezani sa oblau ljudskih prava i upravo ovaj kolski predmet daje sjajnu priliku da uenike upoznamo sa razlozima
zbog kojih se na njima toliko insistira. Kada se uzme u obzir i injenica da se i sama javnost najee obraa upravo
psihologiji kada je u pitanju seksualna orijentacija, jasno je
da bi udbenik psihologije trebalo detaljnije i eksplicitnije
da se pozabavi ovom temom i unese neku jasnou i red u
haotinost brojnih informacija kojima je javnost okruena
kada je u pitanju ova tema.
Literatura:
Grupa autora, (2002): Kvalitetno obrazovanje za sve put
ka razvijenijem drutvu: O reformi obrazovanja u Republici Srbiji, Ministarstvo
prosvete i sporta, Beograd
[ 148 ]
Miri, J. (2003): Tumaenje kodeksa etike, Drutvo psihologa Srbije, Beograd

Stojnov, D., Risti, . (2001): Granice: svojstva objekata
ili tvorevine uma, u: Odabrani radovi iz
psihologije linosti, Udruenje konstruktivista Srbije, Beograd.
Jelena Zulevi, psiholokinja, konsultantkinja na

brojnim projektima psiholoke podrke LGBT osobama. Bavi se konstruktivistikom psihoterapijom. Vodila brojne treninge o grupama samopomoi, neprofesionalnoj psiholokoj podrci (SOS telefoni) i senzibilizaciji
profesionalaca za rad sa LGBT osobama. Zavrila enske
studije i Queer studije. Radila kao profesorka psihologije
i graanskog vaspitanja u gimnaziji. Posebno zainteresovana za socijalnu psihologiju i savetodavni rad.
[ 149 ]
Ispitivanje stavova prema

homoseksualnosti kod srednjo{kolaca
Istra`iva~ki tim Gaytena
Beograd, 2006/07.
[ 151 ]
Gayten-LGBT Istraivanje
dnji sa aktivistima LGBT nevladinih organizacija

odabrao po nekoliko tvrdnji koje oznaavaju izrazito pozitivan, izrazito negativan ili neutralan stav
prema homoseksualnosti (ime je Likertov tip skale
kombinovan sa nekim karakteristikama Terstonovih skala).
Cilj straivanja
Ispitivanje stavova o homoseksualnosti i homoseksualnim
osobama kod beogradskih srednjokolaca i povezanost ovih
stavova sa polom ispitanika i njihovim kontaktima sa gej
osobama.
Drugi deo upitnika ine dodatna pitanja. Postoji

jedno pitanje o poznanstvima sa gej osobama, jedno u kome se od pet ponuenih tvrdnji bira ona
najblia sopstvenom stavu prema homoseksualnosti i poslednje u kome treba zaokruiti sva prava za
koja ispitanici smatraju da bi ih trebalo obezbediti
i garantovati gej osobama. Sva pitanja su zatvorenog tipa.
Metodologija

Varijable
Nezavisne: pol ispitanika, kontakti sa gej osobama.
Zavisne: rezultati na pojedinanim stavkama
skale Stavovi prema homoseksualnosti kao
i total skorovi ispitanika na ovoj skali.
Instrument ceo upitnik se sastoji od 19 pitanja.

Prvih 16 (koji zapravo ine skalu Stavovi prema
homseksualnosti, Likertovog tipa) tvrdnje su pored kojih se nalaze petostepene skale na kojima
treba zaokruiti stepen sopstvenog slaganja sa tvrdnjom. Skala stavova je balansirana po pro i contra
tvrdnjama objektu stava (otprilike polovina tvrdnji
izabranih za skalu govori pozitivno o homoseksualnosti, dok polovina govori negativno). Veliki broj
tvrdnji o homoseksualnsti i gej osobama prikupljen
je iz drugih istraivanja, novinskih lanaka i od
LGBT aktivista, a zatim je istraivaki tim u sara-
[ 152 ]
Uzorak nakon iskljuivanja upitnika koji su

izostavljeni iz obrade zbog nepravilnog popunjavanja (9 kom), uzorak ispitanika koji je korien za
istraivanje ini 122 ispitanika (uzorak je ujednaen
po polu).
Tabela 1: Polna struktura uzorka
Pol ispitanika
Muki
enski
Nedostaje podatak
Ukupno
48
56
18
122
[ 153 ]
Uzorak su inili uenici nekoliko srednjih kola i gimnazija sa teritorije Beograda. Uzorak je prigodan.
Veina uenika je uzrasta oko esnaest (16) godina
(II godina srednje kole).

Nain prikupljanja podataka upitnike su popunjavali srednjokolci, koji su izrazili interes za

istraivanje, na dobrovoljnoj osnovi. Ispitivanje je
bilo anonimno. Veliki interes za uee izrazili su
kako oni sa pozitivnim, tako i oni sa negativnim
stavovima. Popunjavanje je trajalo oko deset (10)
minuta i ispitanici nisu imali veih problema sa
razumevanjem uputstva i pitanja.
Obrada Podaci sa upitnika su kodirani i uneti u bazu podataka, a zatim obradjeni u programu
SPSS 15.0. U obradi podataka korieni su sledei
postupci:
1. Deskriptivna analiza: mere centralne tendencije, mere varijabilnosti, distribucije skorova.
Ove mere dae nam uvid u raspodelu stavova
prema homoseksualnosti naeg uzorka srednjokolaca i njihove kontakte sa gej osobama.
2. Analiza stavki skale: korelacija svake pojedinane stavke sa ukupnim skorom na skali.
One stavke koje ne koreliraju ili negativno ko[ 154 ]
reliraju sa ukupnim skorom bie iskljuene iz

dalje analize.
3. Faktorska analiza: utvrivanje da li skala ima
interpretabilnu faktorsku strukturu i koji deo
varijanse se moe objasniti pomou tih faktora.
4. Korelativna analiza: utvrivanje povezanosti
rezultata na skali stavova sa polom ispitanika i
njihovim kontaktom sa gej osobama.
5. Analiza varijanse: utvrivanje razlike u trendovima skorova na skali za razliite grupe ispitanika (mukarce/ene, one koji poznaju/koji
ne poznaju neku gej osobu).
Metoloka ogranienja i napomene
Kako istraivanje nije sprovedeno na reprezentativnom,
ve prigodnom uzorku ispitanika, vano je naglasiti da dobijeni rezultati ne dozvoljavaju zakljuke na nivou populacije, ve su ogranieni na ispitivani uzorak. To znai da
su dobijene frekvence manje vaan nalaz (jer govore samo
o uzorku srednjokolaca koji je ispitivan), dok je analiza
sadraja pojedinih stavki sa kojima se ispitanici (ne)slau
i njihova povezanost sa drugim varijablama daleko vanija
jer omoguava uvid u prirodu stavova i mogue hipoteze
[ 155 ]
[ 156 ]
Rezultati istraivanja i diskusija

Grafik 1: Stavovi prema homoseksualnosti
12
10
Frekvenca
o njihovom formiranju tj. menjanju.

Druga vana napomena odnosi se na razlike u
moguim zakljucima na osnovu Likertove i Terstonove
skale stavova. Dok druga omoguava zakljuivanje o tome
da li je iskazan stav pozitivan ili negativan, prva, Likertova, (koja je koriena) omoguava samo poreenje meu
grupama (koja ima pozitivniji odn. negativniji stav), ali
ne i zakljuivanje u apsolutnom smislu (da li je stav pozitivan ili negativan).
U ovom istraivanju je, iako blia Likertovom tipu skale (i u statistikim obradama tretirana kao takva), zapravo
koriena njihova kombinacija. Odabrane su tvrdnje, koje
po konsenzusu strunjaka i aktivista, predstavljaju najnegativnije, najpozitivnije i umerene stavove prema homoseksualnosti (koji su ocenjivani kao tvrdnje Likertovog
tipa), te su iz toga izvedeni zakljuci o pozitivnim odn. negativnim stavovima ispitanika. Iako korienje ove kombinacije skala moe biti metodoloki upitno, te smo svesni
i moguih kritika, smatramo da ona predstavlja pogodno metodoloko prilagoavanje za inicijalna istraivanja
ogranienog budeta.
2
M e a n = 2 .7 9 3
S td . D e v . = 1 .1 8 7 3 3
N = 122
0
0 .0 0
1 .0 0
2 .0 0
3 .0 0
4 .0 0
5 .0 0
Prosecan skor na testu
Na Grafiku 1 moe se videti da je raspodela rezultata na podskali Stavova prema homoseksualnosti, na

kojoj je minimalni proseni skor po jednom isptaniku 1
(ukoliko zaokrui sve negativne tvrdnje o homoseksualnosti) do 5 (ukoliko zaokrui sve pozitivne tvrdnje), dosta ujednaena odnosno da postoji relativno ujednaen
broj ispitanika sa negativnim i pozitivnim stavovima. Ipak,
moe se videti da je neto manji broj ispitanika sa pozitivnijim stavovima u odnosu na one sa negativnijim.
[ 157 ]
Kako je najmanji mogui proseni skor 1 (koji bi dobio ispitanik koji bi zaokruio sve negativne tvrdnje odn.
sloio se sa svim tvrdnjama koje odraavaju negativan stav
prema homoseksualnosti), to se podatak sa grafikona o
izvesnom broju skorova iji je prosek ispod 1 moe pripisati grekama u popunjavanju odnosno proputanju da se
na neku tvrdnju odgovori.
Iz Tabele 2 se moe videti da prosean skor svih ispitanika, na podskali Stavova prema homoseksualnosti
(od 1 do 5, gde bi 3 predstavljalo srednju vrednost), iznosi
2.8 (to je tek malo nie od sredine skale odnosno stava
koji bi bio izmeu najnegativnijeg i najpozitivnijeg). Iz
tabele se takoe moe videti da postoje ispitanici kako sa
minimalnim prosenim skorovima (najnegativnijim stavovima), tako i oni sa najviim (najpozitivnijim stavovima). Ukoliko bismo komentarisali prosean stav naeg
uzorka srednjokolaca prema homoseksualnosti, on bi se
na skali od 1 do 5 nalazio oko sredine, neto blie negativnom polu.
Tabela 2: Rezultati raspodele skorova na podskali

Stavova o homoseksualnosti
Minimalna
mogua vrednost
Za ukupan skor na
16 (za
skali
zaokruene
sve negativne
tvrdnje)
Za prosenu ocenu
1
na skali
Maximalna Pro- Opseg

mogua vre- sek rezultata
dnost
(max-min)
80 (za
zaokruene
44.6 64 (80-16)
sve pozitivne
tvrdnje)
Nakon unosa, podaci su rekodirani, tako da negativan stav

uvek bude oznaen brojem 1, a pozitivan stav brojem 5.

Ukoliko je broj propusta u odgovaranju bio mali, upitnik
je zadran za obradu, a iskljueni su samo oni sa velikim brojem
nedostajuih podataka.
[ 158 ]
2.8
4 (5-1)
Metrijske karakteristike (pod)skale Stavovi prema homoseksualnosti

Kada je u pitanju pouzdanost, sledea tabela prikazuje
razliite mere pouzdanosti skale koja je konstruisana za
ovo istraivanje.
Tabela 3: Pouzdanost skale
Razliite mere pouzdanosti
Kronbahovo
Guttman Split-Half
Korelacije prve i druge polovine skale
0.957
0.958
0.920
Ni jedan od ovih koeficijenata ne pada ispod 0.92, a

uzevi u obzir da je kriterijum koji se postavlja za skale
stavova >0.70, moemo zakljuiti da naa skala ima vi
Havelka, Kuzmanovi, Popadi (1998): Metode i tehnike

[ 159 ]
soku i zadovoljavajuu pouzdanost. Pouzdanost ostaje ista

kada se iz skale iskljue 4. i 8. tvrdnja, te se skala moe
koristiti i bez njih.
Visok alfa koeficijent takoe ukazuje na visoku unu
tranju konzistentnost skale odn. homogenost tvrdnji (to
znai sa mere jedan, a ne vie faktora, tj. da se sve tvrdnje
u skali odnose na isti konstrukt/varijablu).
Tabela 4. Korelacija stavki u skali

sa ukupnim skorom
1. tvrdnja
2. tvrdnja
3. tvrdnja
4. tvrdnja
5. tvrdnja
6. tvrdnja
7. tvrdnja
8. tvrdnja
9. tvrdnja
10. tvrdnja
11.tvrdnja
12. tvrdnja
13. tvrdnja
14. tvrdnja
15. tvrdnja
16. tvrdnja
Diskriminativnost svih tvrdnji u skali je zadovoljavaju

a (aritmetika sredina rezultata za svaku tvrdnju se kree
od 2.22 do 3.48 osim jedne koja ima M=1.93).
Sledi tabela korelacija svake tvrdnje sa ukupnim skorom.
socijalnopsiholokih istraivanja, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, str. 215.

Ovde su zadrane kako bi kasnije bile komentarisane i
koriene u kvalitativnoj analizi pojedinanih stavki.
[ 160 ]
Korelacija stavka-skor
0.77
0.78
0.84
0.57
0.79
0.81
0.76
0.66
0.79
0.73
0.82
0.81
0.85
0.75
0.69
0.82
Kako su korelacije svake stavke sa ukupnim skorom

visoke i statistiki znaajne, sve stavke su zadrane u skali. Skala u celini, takoe pokazuje zadovoljavajuu diskriminativnost (to se najjasnije vidi na grafiku sa poetka).
Ona, dakle, pravi razliku izmeu ispitanika sa razliitim,
pozitivnim i negativnim stavovima prema homoseksualnosti.
Sve korelacije znaajne na nivou 0.01.

[ 161 ]
Faktorska struktura skale
Tabela 6: Zasienja stavki na I faktoru
Faktorska analiza je izvrena primenom analize glavnih komponenti (bez rotacije) sa Guttman-Kaiser-ovim
kriterijumom izbora komponenti (svojstvene vrednosti
vee od 1).
Tabela 5: Svojstvene vrednosti i objanjena varijansa
primarnih faktora skale
Svojstvena vrednost
Procenat objanjene varijanse
Kumulativni % objanjene varijanse
Faktor I
9.77
61.1%
Faktor II
1.01
6.31%
61.1%
67.42%
Faktorska analiza skale pokazuje da se moe ekstrahovati jedan faktor koji objanjava neto vie od 61% varijanse. Drugi faktor vrlo malo doprinosi poveanju objanjene
varijanse, pa nee biti interpretiran.
Tabela 6 pokazuje zasienja svakog od ajtema (stavki)
na I faktoru. Redosled stavki odraava direktno visinu
zasienja I faktorom.
3. Homoseksualnost treba zakonom zabraniti.

6. Potpuno mi je u redu sa sedim u klupi sa gej
osobom.
13. Potpuno mi je u redu da u mom gradu ive gej
osobe.
11. Potpuno mi je u redu da imam gej komiju.
12. Homoseksualce treba istrebiti.
16. Potpuno mi je u redu da negde u mojoj dravi
ive gej osobe
9. Gej osobe treba prisilno leiti.
2. Homoseksualne veze su u ok.
5. Ne volim homoseksualce.
7. Gej osobe treba zatiti od svih oblika diskriminacije.
14. Homosekusalnost je sekusalna izopaenost.
1. Homoseksualnost je opasna za drutvo.
15. Potpuno mi je u redu da imam gej profesora
10. Homoseksualci treba da imaju pravo na brak
kao i svi ostali.
8. Gej osobama treba omoguiti usvajanje dece.
4. Seks izmeu osoba istog pola je sasvim u redu.
0.863
0.851
0.850
0.837
0.819
0.814
0.806
0.800
0.795
0.769
0.767
0.755
0.753
0.730
0.685
0.557
Vidimo da visoka zasienja (preko 0.7) imaju sve osim

dve stavke u skali (koje imaju preko 0.5). Iz ovoga se moe
zakljuiti da je sadraj skale homogen odn. tvrdnje u skali
imaju homogen predmet merenja.
Jedina stavka koja ima visoko zasienje na II faktoru
(0.701) jeste etvrta ona koja ima najnie zasienje na I.
[ 162 ]
[ 163 ]
U tvrdnjama koje su visoko zasienje I faktorom preovladavaju tvrdnje koje se odnose na mere socijalne distance
(suivot u dravi/gradu/komiluku/klupi/koli). U ovom
kontekstu bi se mogle interpretirati i tvrdnje 3, 12, 9
tako se prisilnim leenjem, zakonskim zabranama i istrebljivanjem gej osobe takoe dre na velikoj distanci (tamo
negde, daleko od nas). Dakle, najvia zasienja imaju one
stavke koje govore o tome na kojoj distanci ispitanici ele
da dre gej osobe. Od ovoga donekle odstupa stavka gej
profesora odnos za koji je veliki procenat potpunog
odbijanja, a nizak prihvatanja. Jedna od moguih interpretacija pomenutog odstupanja bi mogla da bude da ispitanici ovaj odnos percipiraju kao vie pretei od nekih
drugih, to se moe pripisati autoritarnoj poziciji profesora
u naim kolama i strahom od njihovog uticaja.
Prvim faktorom su zasiene i stavke koje govore o
nekoj vrsti afektivnog odnosa prema homoseksualnosti
(2 i 5), ali i one koje su preteno kognitivne prirode (potreba zatite od diskriminacije i izjednaavanjem prava
na brak, priroda homoseksualnosti, njena opasnost za
drutvo), mada je mogue da je upravo afektivni odnos
prema homoseksualnosti na njih imao presudni uticaj.
Dakle, ovaj I ekstrahovani faktor, koji objanjava oko
61% ukupne varijanse, odslikava vrlo lini odnos prema
pojavi (na kolikoj distanci ispitanici ele da budu i kakav je
njihov afektivan odnos prema tome). Mogli bismo moda
[ 164 ]
govoriti o nekoj vrsti kognitivno neelaboriranog pozitivnog ili negativnog stava o homoseksualnosti, o nekom
afektivno baziranom stavu (homofobiji) emu bi u prilog
ila injenica da prednjae ajtemi socijalne distance, a tvrdnje koje zahtevaju malo vie argumenata (pravo na brak i
usvajanje dece) ostaju samo umereno diskriminativne.
Ukoliko se ovako interpretira, ovaj podatak bi iao u
prilog teorijama predrasuda koje ih definiu kao jako afektivno zasiene, sa daleko manje naglaenom kognitivnom
komponentom, to implicira da ih je jako teko menjati
pomou izlaganja novim informacija (jer nisu ni zasnovane na informacijama i argumantima). To bi znailo da,
zapravo, skala koju smo konstruisali meri predrasude par
excellence, dok bi mogao postojati i neki drugi, nezavistan,
pozitivan/negativan stav o homoseksualnosti vie zasnovan na informacijama i racionalnim argumentima.
Meutim, mogue je i najmanje jedno alternativno
objanjenje nie zasienosti faktorom tvrdnji koje se odnose na brak i usvajanje dece.
Naime, injenica da npr. tvrdnja koja se odnosi na
usvajanje dece ima nie zasienje ekstrahovanim faktorom
ne iznenadjuje, jer je prihvatanje ove tvrdnje vrlo retko i
obino implicira jako pozitivan odnos prema homoseksualnosti i gej osobama (ali ak i ako oni postoje, moe da
izostane). Gotovo 80% ispitanika odgovara da se uopte
[ 165 ]
ne slae sa tvrdnjom (a aritmetika sredina od 1.93 i SD

od 1.99 su najnie u odnosu na sve ostale tvrdnje).
U drutvu u kome je odnos prema homoseksualnosti veoma negativan i esto se mogu uti neadekvatne i netane tvrdnje strunjaka o navodno opasnom i
nepoeljnom uticaju koji bi gej roditelji imali na svoju
decu, mogue je da neprihvatanje ovakvih tvrdnji nije
posledica afektivno zasienih negativnih predrasuda ve
pogrenih informacija i neobavetenosti (te na njima zasnovanih negativnih stavova).
Takoe, mogue je da je ova tvrdnja deo neke potpuno
odvojene grupe tvrdnji koja bi predstavljala kvalitativno
drugaiji odnos/stav prema homoseksualnosti (npr. dok
bi prva grupa stavova predstavljala pozitivan stav ali bez
ideje o potpunom izjednaavaju prava, druga vrsta stava bi
bio pozitivan stav sa eljom za totalnim izjednaavanjem
prava sa heteroseksualnim parovima).
Ve je pomenuta injenica da etvrta tvrdnja koja ima
najmanje zasienje na I faktoru jeste ona koja zapravo ini
itav drugi.
Iako miljenje o tome da li je seks izmeu osoba istog
pola u redu ili ne, korelira relativno visoko sa I dobijenim
faktorom (korelacija preko 0.5), te ini njegov sastavni deo,
moe se posmatrati i kao deo nekog drugog nezavisnog
faktora (jer sama ini II dobijeni faktor). U tom sluaju
je mogua neka od sledeih interpretacija.
[ 166 ]
Prvo, mogue je da samo kada je seks u pitanju, ispitanici imaju razliit odnos prema mukoj i enskoj homoseksualnosti, a kako nisu nisu imali prilike da ga iskau
zbog uoptene forme pitanja, njihova zbunjenost/nedoslednost u odgovorima je uzrok odstupanja rezulatata za
ovu stavku.
Dalje, mogue je da za razliku od prve grupe stavki
koja govori o linom odnosu (afektivno zasienom) i distanci na kojoj ispitanici ele da ostanu, ova stavka govori o nekom uoptenijem miljenju/odnosu prema pojavi
kada se deava daleko od njih (neka rade ta hoe iza zatvorenih vrata). Ovo bi bilo zanimljivo ispitati detaljnije,
jer je mogue da bi se dolo do rezultata koji bi govorili u
prilog kvalitativno razliitim homofobijama. Meutim,
ovo istraivanje nam ne daje dovoljno podataka za takve
spekulacije, te jedino moemo ostati pri predlogu za dalje
istraivanje.
Jo jedno mogue objanjenje jeste da ispitanici ne
identifikuju homoseksualnost sa seksualnim navikama
ve sa nekom vrstom ivotnog stila. Poznat je fenomen
da mnogi ljudi koji odravaju seksualne odnose sa pripadnicima istog pola ne identifikuju sebe kao homoseksualne
ili gej, jer postoji shvatanje da je homoseksualni/gej identitet
mnogo iri pojam od seksualnog ponaanja. Takoe, mnogo je osoba koje su povremeno eksperimentisale sa istopolnim seksualnim ponaanjem, ali to doivljavaju kao
proirivanje granica seksualnog ponaanja bez ikakvih implikacija po njihov identitet ili seksualnu orijentaciju (dakle, seksualno ponaanje razdvajaju od seksualne orijenta[ 167 ]
cije/identiteta).
Ono to moemo zakljuiti na osnovu podataka vezanih za faktorsku analizu skale jeste da se moe ekstrahovati jedan faktor koji objanjava najvei deo varijanse (vie
od polovine) i da su sve stavke, osim dve, visoko zasiene
ovim faktorom. Dakle, tvrdnje su homogene i odnose se
na isti predmet merenja.
moseksualnosti od mukaraca. Bilo je mnogo pokuaja

interpretacije ovog podatka te emo samo nabrojati neke
od njih bez posebnog zadravanja:

Povezanost skorova na skali sa drugim varijablama

Iz Tabele 7 moe se videti da ene dobijaju vie skorove od mukaraca (tj. imaju pozitivniji stav prema homoseksualnosti).
Tabela 7: Proseni skorovi mukih

i enskih ispitanika
Mukarci
ene
Prosean skor na
petostepenoj skali
2.17
3.38
Std. devijacija
0.98
0.95
Ova razlika izmeu prosenih skorova mukih i

enskih ispitanika je statistiki znaajna (T-test za nezavisne uzorke: t(102)= -6.32, p<.01).
Ovaj nalaz je u skladu sa mnogim ranijim istraivanjima
koja pokazuju da ene imaju pozitivnije stavove prema ho[ 168 ]
ene generalno pokazuju liberalnija shvatanja prema

mnogim drutvenim pojavama;
mukarce vie ugroava homoseksualnost koju shvataju kao pribliavanje enskom polu to bi imapliciralo gubitak drutvene moi koju sada imaju, dok za
ene, drugi pol, implikacije pribliavanja mukom,
povlaenijem polu, nisu toliko ugroavajue;
mogunost da se pojam homoseksualnosti ee
vezuje za mukarce prepoznatljivo je, jer je zabranjeno i nepoeljno, dok su za ene prihvatljiviji razliiti
oblici telesnog kontakta i izraavanja bliskosti, te se
oni ne vezuju/identifikuju kao homoseksualnost pa se
sam pojam tee pripisuje enama i nema tako negativnu konotaciju,
da su ene osetljivije na marginalizaciju pojedinih
grupa jer su i same marginalizovane itd.
Kada se posmatra povezanost prosenih skorova ispitanika koji poznaju neku gej osobu i onih koji ne poznaju, moe se ustanoviti da su i ove varijable povezane u
oekivanom smeru pozitivniji stav prema homoseksualnosti pokazuju oni ispitanici koji poznaju neku gej osobu
(pogledati tabelu 8).
[ 169 ]
Tabela 8: Proseni skorovi ispitanika koji poznaju

i onih koji ne poznaju ni jednu gej osobu
Poznaju gej osobu
Ne poznaju
Prosean skor na petostepenoj skali

3.59
2.65
Std. devijacija
1.25
1.13
Ova razlika je takoe statistiki znaajna (T test za

nezavisne uzorke t(116)= 3.11, p<.05).

Ovaj nalaz je u skladu sa predvianjima mnogih teorija menjanja predrasuda, u kojima se kontakt sa grupom
prema kojoj su predrasude usmerene smatra najjaim faktorom koji e doprineti njihovom smanjenju .
Sam kontakt se, meutim, ne moe smatrati faktorom
koji dovodi do smanjenja predrasuda, jer je vrlo verovatno
da su i osobe koje tvrde da ih ne poznaju u kontaktu bar
sa nekim gej osobama, ali toga nisu svesne (u tom sluaju
ove varijable zapravo ne bi bile povezane).
Drugo, ak i ako zaista jesu povezane, ne moemo
biti sigurni da kontakt uzrokuje smanjenje predrasuda.
Korelaciona povezanost ne omoguava zakljuivanje o
uzronosti, pa je isto tako mogue da se osobe koje imaju
manje predrasuda ee drue (poznaju, iniciraju kontakt)
sa gej osobama.
Stoga, iako se ovde neemo na tome zadravati,
naglaavamo da je potrebno detaljnije ispitati ovu moguu
povezanost kontakta sa grupom i smanjenja predrasuda.

Kada se posmatra povezanost varijabli pol ispitanika
i poznavanje gej osobe, moe se zakljuiti da meu njima nema interakcije. Od ukupno 17 ispitanika koji poznaju neku gej osobu otprilike polovinu ine mukarci, a
polovinu ene (7 mukaraca i 8 ena, a za dva ispitanika
koji poznaju neku gej osobu nedostaje podatak o polu).
Neparametrijski test povezanosti kategorikih varijabli
(Kramerovo V) ne daje statistiki znaajan koeficijent
povezanosti.
Tabela 9 pokazuje procenat ispitanika koji smatra
da gej osobama treba obezbediti i garantovati odreena
prava.
Rot, N. (1994): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str. 414.
[ 170 ]
[ 171 ]
Tabela 9: Prava koja gej osobe treba da imaju

Pravo na zatitu od diskriminacije u koli
Pravo na zatitu od diskriminacije na poslu
Pravo da naslede imovinu svog partnera nakon
njegove smrti
Pravo da budu osloboeni plaanja poreza kao
i heteroseksualni brani parovi
Pravo da se tretiraju kao lanovi porodice
u sluaju bolesti partnera (posete u bolnici,
odluke vezane za medicinske procedure itd.)
Pravo da sklope brak
Pravo da nakon rastanka sudski podele
zajedniku imovinu
Pravo da usvajaju decu (pod istim uslovima
kao i heteroseksualni parovi)
59 %
59 %
34 %
24 %
50 %
21.3 %
35.3%
13.1 % (16 ispitanika)
Iako nije ispitivano ta tano podrazumevaju pod

diskriminacijom, moe se pretpostaviti da pod tim podrazumevaju zabranu otvorenog maltretiranja ili vreanja
gej osoba na poslu ili u koli, poto je oito da nemogunost
sklapanja braka ne prepoznaju kao diskriminaciju (od
59% koliko je za zabranu diskriminacije na poslu/koli,
samo 21% smatra da treba da postoji pravo sklapanja
braka). U svakom sluaju, veoma je ohrabrujui podatak
da skoro 60% svih ispitanika smatra da gej osobe treba
da budu zatiene od nekih vidova diskriminacije, kao i
da polovina svih smatra da gej osobe treba da se tretiraju
kao lanovi porodice u sluaju bolesti partnera.

Zanimljivo je uporediti podatak da 13% (ili 16 ispita[ 172 ]
nika 5 mukaraca i 8 ena) smatra da gej osobama treba

omoguiti usvajanje dece pod istim uslovima kao i heteroseksualnim parovima. Na istom pitanju koje je postavljeno studentima psihologije na prvoj godini studija, pre est
godina dobijen je vrlo slian procenat (16%). S obzirom
da razliita ispitivanja govore da studenti psihologije pokazuju znaajno liberalnije stavove u odnosu na razliita
drutvena pitanja i pojave od opte populacije, ovaj podatak moda govori o izvesnom optem poboljanju stava
prema usvajanju dece od strane gej parova. Naime, ukoliko se pretpostavi da bi pre est godina isto ispitivanje
srednjokolaca rezultovalo mnogo manjim stepenom
prihvatanja ove tvrdnje u odnosu na studente psihologije,
moglo bi se govoriti o izvesnom poveanju prihvatanja
ove ideje. Meutim, ovo je previe slobodno tumaenje, a
kako nedostaju podaci za direktno poreenje, ne moemo
sa sigurnou zakljuiti da li se stav srednjokolaca prema homoseksualnosti (pa i usvajanju dece od strane gej
parova) poboljao.
Kvalitativna analiza rezultata pojedinih pitanja
Kako je cilj ovog istraivanja bio da se utvrdi kakve
stavove prema homoseksualnosti imaju beogradski
srednjokolci, zanimljivo je prokomentarisati i rezultate
Kojadinovi, M. (ur), itanka istopolnih studija, Program

istopolnih studija, Beograd, 2001, str. 122.
[ 173 ]
dobijene na pojedinanim tvrdnjama (a ne samo upitniku u celini).

4. Seks izmeu osoba istog
pola je sasvim u redu
Frekvenca
Frekvenca
2. Homoseksualne
veze su ok
Podsetiemo da 1 predstavlja najnegativniji stav

(uopte se ne slaem), dok je 5 najpozitivniji (potpuno se
slaem). Dok su ispitanici prilino podeljeni u miljenju o
tome da li je homoseksualnost opasna za drutvo, da li je
treba zakonom zabraniti, da li ona predstavlja seksualnu
izopaenost, mnogo su ei negativni odgovori o tome da
homoseksualne veze nisu ok, da seks izmeu osoba istog
pola nije sasvim u redu, da ne vole homoseksualce, da im
nije ok da sede u klupi sa gej osobom ili imaju gej profesora, da gej osobama ne treba omoguiti usvajanje dece ili
sklapanje braka. Prilino zabrinjava i podatak da vie od
[ 174 ]
20% ispitanika smatra da homoseksualce treba istrebiti,

da su prilino podeljeni u miljenju da li ih treba zatiti
od svih oblika diskriminacije i da skoro 20% ispitanika
ima prosean skor manji od 1.5 (to znai da su zaokruili
sve ili gotovo sve negativne tvrdnje na testu). Znai sa
svaki peti ispitanik ima ekstremno negativan stav prema
homoseksualnosti.
Ono to je svakako ohrabrujue jeste podatak da je
mnogo ei stav koji ne podrava prisilno leenje, da je
ipak mnogo najee odbijanje tvrdnje da homoseksualce
treba prisilno leiti i da se skoro polovina ispitanika slae
da im je ok da negde u njihovoj dravi ive homoseksu
alne osobe (iako ak 25% to odbija!), kao i da postoji
izvestan stepen ispitanika koji prihvata i najliberalniju
tvrdnju (kako je utvrdjeno prethodnim istraivanjima) o
usvajanju dece od strane gej parova. Iako neodluni, izgleda da pretee miljenje o tome da je ok imati gej komiju
ili sugraane.
Ono to se moe zakljuiti na osnovu ovih rezultata jeste da su stavovi srednjokolaca prema homoseksualnosti prilino raznoliki: od najnegativnijih, sa prihvatanjem
Podsetiemo na napomenu datu u delu o metodologiji: ia

ko je koriena Likertova skala koja ne dozvoljava zakljuivanje
o pozitivnosti odn. negativnosti stava, smatramo da smo opisanom kombinacijom Likertove i Terstonove skale napravili
instrument koji ovu mogunost dozvoljava.
[ 175 ]
ekstremno homofobinih tvrdnji do najpozitivnijih, sa

prihvatanjem najliberalnijih tvrdnji. Iz ovoga sledi da potreba za daljom edukacijom o ljudskim pravima, zatiti od
diskriminacije i posledicama diskriminacije LGBT osoba svakako postoji kada su u pitanju srednjokolci. U
situaciji kada svaki peti ispitanik porie LGBT osobama
ak i pravo na ivot, a svaki etvrti pravo na ivljenje u
istoj dravi sa njima, onda je jasno da nije vie pitanje
da li e znati da prepoznaju suptilne vidove diskriminacije ve kolika je odgovornost drutva i obrazovnog sistema/programa za situacije ekstremnog nasilja kojima su
izloene LGBT osobe kod nas u drutvu, kao i za izostanak adekvatnog obrazovanja za demokratiju, graansko
drutvo i potovanje ljudskih prava.
Zakljuak istraivanja
U istraivanju koje je sprovedeno na uzorku beogradskih srednjokolaca sa ciljem da utvrdi njihov stav prema homoseksualnosti, dobijen prosean rezultat je malo
ispod sredine skale, ka negativnom polu/negativnom stavu prema homoseksualnosti. Meutim, rezultati su gotovo ujednaeno rasporeeni, od najnegativnijih do najpozitivnijih kada se posmatra uzorak u celini.
Utvreno je da enski ispitanici imaju pozitivnije stavove, kao i ispitanici koji poznaju neku gej osobu, to je
u skladu sa drugim istraivanjima. Poznavanje gej osobe
[ 176 ]
nije povezano sa polom ispitanika, pa su ove dve varijable nezavisne.

Skala koja je kreirana za potrebe ovog istraivanja pokazuje dobre metrijske karakteristike: zadovoljavajuu di
skriminativnost i visoku pouzdanost, koje se zadravaju
ak i njenim skraivanjem. Ekstrahovan je jedan faktor
prvog reda koji objanjava veliki deo varijanse, to implicira visoku unutranju konzistentnost ove skale.
Veliki broj srednjokolaca smatra da gej osobe treba
zatiti od diskriminacije na poslu i u koli, kao i omoguiti
im da budu tretirane kao lanovi porodice u sluaju bolesti
partnera, dok najmanji broj smatra da im treba omoguiti
usvajanje dece pod istim uslovima kao i heteroseksualnim
parovima. Meutim, zabrinjava podatak da svaki peti ispitanik gej osobama porie ak i pravo na ivot i smatra da
ih treba istrebiti.
Dodatak: Anketni listi

Zaokruite svoj pol:
Pred vama se nalazi upitnik kojim elimo da ispitamo vae stavove

prema homoseksualnosti i gej osobama (homoseksualcima). Anketa
je anonimna (ne treba da se potpisujete) i rezultati e biti dostupni
iskljuivo istraivaima. Molimo vas da nam pomognete tako to ete
[ 177 ]
popuniti upitnik i dati iskrene odgovore. Pored svake navedene tvrdnje zaokruite jedan broj, koji najvie odgovara vaem stavu.
1-uopte
se ne
slaem
2- uglavnom se ne
slaem
3- nisam
siguran (i
da i ne)
4- uglavnom se
slaem
5- u
potpunosti se
slaem
Homoseksualnost je opasna za drutvo.
12345
Homoseksualne veze su u ok.
12345
Homoseksualnost treba zakonom zabraniti.
12345
Seks izmeu osoba istog pola je sasvim u redu.
12345
Ne volim homoseksualce.
12345
Potpuno mi je u redu sa sedim

u klupi sa gej osobom.
12345
Gej osobe treba zatiti od

svih oblika diskriminacije.
12345
Gej osobama treba omoguiti usvajanje dece.
12345
Gej osobe treba prisilno leiti.
12345
Homoseksualci treba da imaju

pravo na brak kao i svi ostali.
12345
Potpuno mi je u redu da imam gej komiju.
12345
Homoseksualce treba istrebiti.
12345
Potpuno mi je u redu da
u mom gradu ive gej osobe.
12345
Homosekusalnost je seksualna izopaenost.
12345
Potpuno mi je u redu da imam gej profesora.
12345
Potpuno mi je u redu da
negde u mojoj dravi ive gej osobe.
12345
Da li je neko od vaih prijatelja gej?

DA
NE
Ukoliko bi trebalo da jednom od sledeih reenica opiete svoj

stav prema pravima homoseksualnih (gej) osoba, onda bi to bila
sledea reenica (zaokruite samo jednu):
a. Smatram da homoseksualnost treba zabraniti zakonom ili
leiti, a nikako im ne treba dati neka posebna prava
b. Ne mislim da homoseksualne osobe treba leiti ili uhapsiti,
ali ne treba im dati ni neka posebna prava
c. Nemam neki poseban stav o pravima homoseksualnih osoba
d. Smatram da homosek. osobe treba podrati da budu to to
jesu, ali im ne treba dozvoliti brak i usvajanje dece
e. Smatram da bi drutvo trebalo da omogui homosek. parovima potpuno ista prava kao i heteroseksualnim (brak, usvajanje
dece itd.)
Koja od sledeih prava bi trebalo da imaju gej osobe (moete

zaoktuiti i vie od jednog):
[ 178 ]
[ 179 ]
a. Pravo na zatitu
d. pravo da
budu osloboeni
plaanja poreza kao i heteros.
brani parovi
f. pravo da sklope
brak
b. Pravo na zatitu
e. pravo da se tretiraju kao lanovi

porodice u sluaju
bolesti partnera
(posete u bolnici,
odluke vezane za
medicinske procedure itd.)
g. pravo da nakon
rastanka sudski
podele zajedniku
imovinu
od diskriminacije
u koli
od diskriminacije
na poslu
c. Pravo da naslede
imovinu svog partnera nakon njegove

smrti
Hvala!
[ 180 ]
h. pravo da
usvajaju decu (pod
istim uslovima kao
i heteros. parovi)
Istopolna orijentacija (homoseksualnost)

u fakultetskim ud`benicima i literaturi
Istraivanjem Istopolna orijentacija (homosekualnost)
u fakultetskim udbenicima i literaturi elele smo da saznamo kakva su znanja zaposleni/e u institucijama sistema o istopolnoj orijentaciji (homoseksualnosti) stekli/e u
procesu visokokolskog obrazovanja. Istraivanje koje je
Labris organizacija za lezbejska ljudska prava sprovela tokom 2005. godine Nasilje nad LGBTTIQ populacijom
u Srbiji, pokazalo je da su se njima obraale LGBTTIQ
osobe koje su doivele nasilje ili su imale nameru da im
se obrate, ali ne i poverenje. Smatramo da emo time dati
deo odgovora na pitanje zato nisu reagovali na sluajeve
prijavljenog nasilja, a ujedno i saznati da li se na pojedinim
fakultetima o istopolnoj orijentaciji (homoseksualnosti)
moe saznati neto drugaije od iroko rasprostranjenih
predrasuda u naem drutvu koje istopolnu orijentaciju
(homoseksualnost) tretiraju kao pojavu ije postojanje treba negirati, ignorisati ili eventualno, dajui joj pravo na
postojanje, stigmatizirati svrstati je u bolest, nenormalnost ili neprirodnost i tako postaviti bazu za sve druge
oblike diskriminacije prema LGBTTIQ populaciji.
Cilj istraivanja je bio utvrditi koliko (broj i procenat
predmeta u nastavnom planu, broj i procenat stranica literature za predmete) se istopolna orijentacija (homosek[ 183 ]
sualnost) pominje i na koji nain (da li je u fokusu jedinice

udbenika/literature u kojoj se pominje, koja terminologija se koristi, u kom kontekstu se pominje i da li je izvor
saznanja naveden) se pominje u udbenicima i literaturi za
studije medicine, psihologije, sociologije, prava i pedagogije
Beogradskog Univerziteta.
Metod koji je korien je metod analize sadraja.
U istraivanju smo koristile ciljani uzorak, nastavne
planove osnovnih studija medicine, psihologije, sociologije, prava i pedagogije Beogradskog Univerziteta, koji su
vaili do 2004. godine, do usklaivanja sa Bolonjskom
deklaracijom i to samo one predmete u okviru navedenih nastavnih planova u kojima se pominje istopolna
orijentacija (homoseksualnost) i to samo one predmete
koje sluaju sve/svi studentkinje i studenti, to znai da
predmeti koji su izborni ili se izuavaju samo u okviru
pojedinih smerova nisu uvrteni u uzorak.
Istraivanje je sprovela Ivana vorovi, psiholokinja.
Udbenike, odnosno literaturu za predmete koji su u
uzorak uvrteni, mapirale smo uz pomo saradnika i saradnica apsolventkinja i apsolvenata navedenih fakulteta.
Stavovi o istopolnoj orijentaciji svoju bazu imaju u religiji, pravu i medicini. Poev od srednjeg veka, istopolna
orijentacija se vezuje za greh, nenormalnost, neprirodnost,
[ 184 ]
Homoseksualnost u fakultetskim udbenicima...
krivino delo i bolest psihijatrijsku dijagnostiku kategoriju.

U svetu, u poslednje dve decenije XX veka, psihijatri i
psiholozi, profesionalci u granama nauke koje su zadrale
ili su teile da steknu nadlenost nad znanjem o istopolnoj
orijentaciji, suoeni sa ogromnim empirijskim dokazima,
menjaju svoje stavove i egodistoninu homoseksualnost i
homoseksualnost kao dijagnoze izbacuju iz Dijagnostikog
i statistikog prirunika za mentalne poremeaje (DSM-IIIR) Amerike psihijatrijske asocijacije 1986. godine, odnosno iz Klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije
(ICD-10) Svetske zdravstvene organizacije 1992. godine.
U tom periodu, 1996. godine, Svetska zdravstvena organizacija daje podatak da je u vie od 70% sluajeva infekcije HIV-om irom sveta virus prenet heteroseksualnim
kontaktom, te se o istopolnom orijentisanim osobama ne
moe vie govoriti kao o rizinoj grupi u kontekstu HIV
infekcije.
U isto vreme Komitet za lezbejska i gej pitanja i Ame
rika asocijacija psihologa rade na terminologiji koja se
odnosi na osobe ija je seksualna orijentacija razliita od
heteroseksualne. Radi se na terminologiji koja je nejasna
ili je povezana sa negativnim stereotipima, odnosno predrasudama, a u cilju smanjivanju heteroseksualnih predrasuda u jeziku, poveavanja vidljivosti gej mukaraca,
lezbejki i biseksualnih osoba, te jasnoe izraavanja i izbe[ 185 ]
gavanja netanih stereotipa o lezbejkama, gej mukarcima

i biseksualnim osobama.
Treba dodati i stavove Amerike psihijatrijske asoci
jacije i Amerike asocijacije psihologa, koji datiraju od
1994. godine, da seksualna orijentacija (homoseksualnost)
nije izbor, da istraivanja ukazuju da se formira veoma
rano u ivotnom ciklusu, verovatno i pre roenja, odnosno da je samo psiholoki i drutveni uticaji ne mogu
izazvati. Frekvenca istopolne orijentacije (homoseksualnosti) je konstantna, oko 10% populacije i to je broj koji
je iznenaujue konstantan u razliitim kulturama, bez
obzira na razliite moralne vrednosti i standarde odreene
kulture.
U Srbiji organizacije koje se bave ljudskim pravim
istopolno orijentisanih osoba, a u skladu sa prethodno
navedenim, jasno definiu i preporuuju terminologiju
koja je razliita od termina koji jo uvek jesu u knjievnoj,
naunoj i individualnoj jezikoj praksi, a koji istopolnu
orijentaciju povezuju sa nenormalnou, neprirodnou,
izopaenou, psihijatrijskim dijagnostikim kategorijama i kriminalnim ponaanjem, dakle predrasudama.
Dakle, sa saznanjima da istopolna orijentacija (homoseksualnost) nije mentalna bolest, niti emocionalni
poremeaj, niti krivino delo, niti je nenormalna i neprirodna pojava, te sa preporukama da javni i privatni govor
treba biti politiki korektan i naznakama kakav je odnos
[ 186 ]
Homoseksualnost u fakultetskim udbenicima...
prema istopolno orijentisanim osobama u Srbiji, istraile

smo kakva se saznanja o istopolnoj orijentaciji mogu stei
u visokokolskim ustanovama u Srbiji u nastavnim planovima koji su vaili i primenjivali se pre usklaivanja sa
Bolonjskom deklaracijom ili se primenjuju jo uvek, obzirom da je taj proces jo uvek u toku.
Rezultati istraivanja pokazuju:
da se istopolna orijentacija (homoseksualnost) pominje u procentualno najvie predmeta koji ine nastavni
plan studija medicine, a u najmanje na studijama pedagogije.
da se istopolna orijentacija (homoseksualnost) na procentualno najvie stranica pominje na studijama prava, a
najmanje na studijama psihologije, u literaturi za predmete u kojima se pominje istopolna orijentacija (homoseksualnost).
da je istopolna orijentacija (homoseksualnost) procentualno najvie u fokusu analiziranih jedinica udbenika
studija psihologije, a najmanje studija medicine, dok na
studijama pedagogije nije u fokusu niti jedne jedinice
udbenika.
da je koriena terminologija u analiziranim
udbenicima/literaturi za sve studijske grupe/fakultete
takva da povezuje istopolnu orijentaciju (homoseksual[ 187 ]
nost) sa negativnim stereotipima, odnosno predrasudama, psihijatrijskim dijagnostikim kategorijama ili sa

kriminalnim ponaanjem, odnosno samo se u pojedinim
udbenicima na studijama prava i pojedinoj literaturi na
studijama sociologije moe naii na termine koji istopolnu
orijentaciju (homoseksualnost) ne povezuju sa negativnim
stereotipima, odnosno predrasudama.
da je istopolna orijentacija (homoseksualnost) u negativnom kontekstu procentualno najvie pominjana na
studijama medicine, a najmanje na studijama sociologije i da je vie u negativnom nego u neutralnom kontekstu pominjana u analiziranim udbenicima/literaturi
na svim studijskim grupama/fakultetima, dok u pozitivnom kontekstu niti jednom nije pomenuta u analiziranim udbenicima/literaturi na svim studijskim grupama/
fakultetima.
da se za sve analizirane jedinice udbenika izvor saznanja ne navodi uvek, a da se u znaajno velikom procentu
to ne ini u udbenicima/literaturi za studije medicine
i psihologije.
Dakle, istopolna orijentacija (homoseksualnost) se pominje u malom procentu predmeta i malom procentu stranica udbenika/literature za te predmete bez obzira o kom
nastavnom planu fakulteta/studijske grupe se radi.
[ 188 ]

Ka nehomofobinoj srednjoj koli
Homofobija se moe definisati kao diskriminacija
mrnja i strah prema homoseksualnosti uoenoj bilo
kod drugih, bilo kod sebe. U srpskom drutvu danas homofobija poprima razliite oblike, kao to su otvoreno nasilje prema lezbejkama i homoseksualnim mukarcima,
biseksualnim i transrodnim pojedincima i pojedinkama,
predrasude, stereotipi, stavovi, diskriminativno ponaanje
i/ili institucionalizovane mere politike i korienja jezika.
Obrazovni sistem igra veoma vanu ulogu u procesu
socijalizacije adolescentkinja i adolescenata kako u pogledu uenja rodnih uloga i drutveno prihvatljivih obrazaca
ponaanja, tako i u pogledu usvajanja pojedinih vrednosti
i stavova. Da bi se obrazovni sistem u Srbiji mogao koristiti kao instrument za stvaranje otvorenog i tolerantnog
drutva, veliki deo njegovog sadraja mora se u potpunosti
izmeniti. Time bi se zaustavilo dalje ukorenjivanje homofobije, predrasuda i stereotipa uperenih protiv neheteroseksualnih pojedinaca/pojedinki i grupa.
Da bi se homofobija u drutvu eliminisala, neophodno
je utvrditi u kom stepenu je ona sadrana kako u strukturi,
tako i u sadraju obrazovnog sistema u Srbiji. Budui da
mnogi/e autori/ke koji/e se ovom temom bave upravo adolescenciju smatraju neobino kompleksnim periodom u
[ 191 ]
ivotu ne samo adolescentkinja i adolescenata, ve i njihovog drutvenog okruenja, ocenili smo da je sprovoenje
istraivanja odreenog broja srednjokolskih udbenika
odlian poetni korak u procesu temeljne i dugorone demokratizacije srpskog drutva. Intervencijama u sadraju
nastavnog plana i programa za srednje kole ne samo da
e period adolescencije prelazno doba izmeu detinjstva i zrelosti biti iskorien za to da budue/i odgovorne/i graanke i graani usvoje mehanizme kritikog
razmiljanja i tolerancije, ve e time biti omogueno konstruisanje otvorenog i demokratskog drutva koje e tititi
ljudska prava svih pojedinki i pojedinaca bez obzira na
njihovu rasu, etniku pripadnost, klasu, pol, rod, veru i
seksualnu orijentaciju.
oblike homofobinih diskursa i vizuelnih predstava u pomenutim predmetima.
Verujemo da e nae drutvo postati bolje mesto za

ivot kad svi/e njegovi/e lanovi/ce budu imali/e podjednaku ansu da slobodno istrauju i izraavaju razliite
seksualne i rodne identitete, ali i da u potpunosti ostvaruju svoja ljudska prava.
Iskorenjivanje homofobinih sadraja iz srednjo

kolskih nastavnih planova, programa i predmeta,
kao i iz strukture samog obrazovnog sistema;
Kratak opis projekta:

Sutinu projekta predstavlja kvantitativno/kvalitativno
istraivanje srednjokolskih udbenika iz sledeih predmeta: filozofija, sociologija, psihologija, biologija, Ustav i
graanska prava i istorija umetnosti. Istraivanje e utvrditi nivo(e) homofobije sadrane u srednjokolskim nastavnim planovima i programima tako to e otkriti sve
[ 192 ]
Opti cilj projekta:

Omoguavanje uslova za kreiranje nehomofobine
srednjokolske sredine u Srbiji.
Dugoroni ciljevi projekta:
Skretanje panje relavantnim vlastima u Srbiji
na alarmantno prisustvo homofobije u srpskom
drutvu u cilju njihovog neposrednog delovanja;
Senzibilizacija srednjokolskog nastavnog osoblja

i uenica/ka o osnovnim ljudskim pravima, s naglaskom na ljudsko pravo na razliitost seksualne
orijentacije.
Ciljne grupe:
o Uenici/e srednjih kola;
o Nastavno osoblje srednjih kola;
o Strunjaci/kinje u oblasti obrazovanja;
[ 193 ]
o
o
o
o
Predstavnici/e vlade Republike Srbije;

Mediji;
Aktivisti/kinje u domenu ljudskih prava;
Najira javnost.
Korisnici/e projekta:
1. Uenici/e i nastavno osoblje srednjih kola
(direktno);
2. Pripadnici/e LGBT zajednice (indirektno,
dugorono).
[ 194 ]
TERMINOLOGIJA
LGBTI lezbejke, gej mukarci, biseksualne osobe,
transrodne osobe (ukljuuje i transseksualne osobe) i interseks osobe.
Lezbejka Ovaj termin potie od imena grkog ostrva Lezbos, na kojem je, u antiko doba, ivela pesnikinja
Sapfo. Amerika grupa Radikalne lezbejke dala je 1970. godine uveni odgovor na pitanje ta je lezbejka?, rekavi
da je lezbejka bes svih ena kondenzovan do eksplozivnog
stanja. U publikaciji enski identifikovana ena, u kojoj
se pojavila ova definicija, lezbejka se dalje definie kao
ena koje je emotivno, seksualno, drutveno i politiki
prvenstveno posveena drugim enama. Pesnikinja i
teoretiarka, Adrienne Rich, u svojoj knjizi Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija daje jednu vie lezbejsko-feministiku analizu, kada sugerie da je lezbejka
ena koja odbacuje muku mo i eksploataciju, te da tako
seksualna priroda lezbejstva postaje irelevantna. Postoji i
suprotstavljena struja, tzv. pro-seks lezbejki, koje tvrde da
seksualna elja mora biti upravo ona karakteristika koja
definie lezbejku.
Gej Znaenje ovog izraza je, od prvobitnog veseo/
la, prolo kroz itav niz transformacija. Najverovatnije
poetkom XX veka, ovaj termin biva usvojen od strane
[ 197 ]
gej mukaraca i lezbejki, kao izraz kojim referiraju na

sebe. Posluio im je, ne samo kao alternativa, prvenstveno klinikom terminu homoseksualac/ka, ve i, poto
nije bio nairoko poznat, kao sredstvo da se na diskretan
nain skrene panja na sopstvenu seksualnost, ali i da se
otkrije tua. Od sedamdesetih godina prolog veka, postao je standardni termin za homoseksualce, ak i meu
heteroseksualcima. Meutim, istovremeno on poinje da
gubi na snazi kao termin koji lezbejke koriste da bi opisale
sebe, zbog stava lezbejskih feministkinja da on prvenstveno referira na gej mukarce. S razvojem gej oslobodilakog
pokreta u SAD-u sedamdesetih godina prolog veka,
pojavila se nova distinkcija izmeu homoseksualca i
geja, tako to je prvi termin korien da referira samo
na seksualnu orijentaciju, dok drugi referira na mukarca
koji je izabrao da bude deo gej zajednice, ukljuenjem
u coming out proces i priznavanjem znatnog uticaja
sopstvene seksualnosti na formiranje linog identiteta.
Coming out ili razotkrivanje sopstvene seksualne
orijentacije, odnosno javno i otvoreno istupanje i afirmisanje vlastite (homo)seksualne orijentacije. Potie od fraze
coming out of the closet (izlazak iz ormara).
Terminologija
podstie seksualni nagon, elju ili fantaziju. Veruje se

da na seksualnu orijentaciju utie niz faktora: genetsko
naslee, hormoni, socijalizacija i sl. Iako poreklo seksualne orijentacije nije sasvim jasno, uglavnom je prisutno verovanje da se ona uspostavlja u ranom detinjstvu.
Pol bioloka determinanta koja se odnosi na karakteristike koje nas odreuju kao enu ili mukarca (kombinacije telesnih karakteristika, koje ukljuuju hromozome,
hormone i reproduktivne organe).
Rod sistem znakova, ili oznaitelja, pripisanih polno
dimorfnim telima, koji slue da diferenciraju drutvenu
ulogu i znaenja koja ova tela mogu da imaju. Dakle, rod
je drutveni konstrukt, neto dizajnirano, implementirano i perpetuirano kroz drutvene organizacije i strukture, a ne neki uroeni nain na koji tela funkcioniu na
biolokom nivou. Dok su, na primer, obeleja enske rodne uloge, emotivnost, pasivnost, nenost, kuvanje, odgajanje dece i sl, drutvo za muki rod vezuje agresivnost,
aktivnost, dominaciju, razum, fizike poslove i sl.
Biseksualna osoba ona koju seksualno privlae osobe oba pola.
Rodni identitet predstavlja pojedinani koncept

sopstva, nain na koji sebe percipiramo i oznaavamo
kao mukarca ili enu. Rodni identitet se najee, ali ne
i uvek, uspostavlja poistoveivanjem sa polom.
Seksualna orijentacija ili seksualna privlanost,

odreuje ko nas seksualno privlai, odnosno, ko kod nas
Rodno izraavanje spoljanja prezentacija rodnog

identiteta.
[ 198 ]
[ 199 ]
Transrodna osoba Termin koji opisuje sve one koji

poseduju takve rodne identitete, izraavanje ili ponaanje,
koji se tradicionalno ne dovode u vezu sa njihovim polom, i/ili tradicionalnim poimanjem rodnih uloga. Za
razliku od transseksualnih osoba, najee ne ele da izmene svoje telo, ve su usredsreeni na svoj rodni identitet.
Dakle, transrodna osoba pokuava da slomi rodni binarizam u drutvenim praksama sopstvenim ne-binarnim
ponaanjem, ne bi li adekvatno izrazila sopstveni rodni
identitet.
Transseksualne osobe osobe koje ele ili imaju nameru da promene svoj pol ili su to ve uradile, odnosno,
osobe koje su fiziki modifikovale svoje telo (ukljuujui
hormonalnu terapiju i operaciju) da bi uskladile svoj pol
sa rodnim identitetom.
Interseks osobe Osobe roene sa genitalijama i/ili
sekundarnim polnim karakteristikama, koje se ne mogu
podvesti ni pod muke ni pod enske ili predstavljaju
njihovu kombinaciju. Najee se odmah po roenju
operiu i tako im se, na osnovu medicinskih pretraga (pregleda eksterne genitalne strukture i genetske i endokrine
analize), najee hirurki, dodeljuje pol. Ovaj termin je
zamenio izraze hermafrodit i pseudohermafrodit, koji su
bili u upotrebi od XIX veka, a sada se smatra da dovode
do zablude i stigmatizacije.
Queer Tradicionalno znaenje ovog termina je
[ 200 ]
Terminologija
udno ili neobino, ali se trenutno najee koristi

kao zbirni termin za lezbejske, gej, biseksualne, transrodne i interseks zajednice i pojedince. Njegova upotreba
je proizvela niz suprotstavljenih stavova, pa je i njegovo
znaenje prolo mnotvo transformacija. Dok ga jedni
smatraju krajnje uvredljivim, drugi ga koriste da bi referirali na one ljude ija se seksualna orijentacija, rodni identitet i/ili rodno izraavanje ne povinuju opte prihvaenim
drutvenim normama.
Queer teorija Pojavila se nedavno, u poslednjoj deceniji XX veka, pa ak i njeno ime postoji tek od, recimo, 1990. godine. Podrazumeva zbir strategija itanja
i tumaenja tekstova (poev od knjievnih). Razvila se
kao eklektian i difuzan zbir postupaka na koji su uticali psihoanaliza, marksizam, kulturni materijalizam, semiotika, drutveni konstrukcionizam, strukturalizam i
feminizam.
Gay-friendly Ovo je termin koji se odnosi na prvenstveno heteroseksualne pojedince, institucije ili medije
koji podravaju pravo na dostojanstvo i prihvatanje, ali i
ostala prava, LGBT osoba.
Feminizam Feminizam predstavlja iroku paletu
drutvenih teorija, politikih pokreta i filozofija morala,
uglavnom motivisanih i koncentrisanih na enska iskustva, posebno u drutvenom, politikom i ekonomskom
domenu. Kao drutveni pokret, feminizam je u velikoj
[ 201 ]
meri koncentrisan na ograniavanje i/ili iskorenjivanje rodne nejednakosti i promovisanje enskih prava i interesa, ali takoe ukljuuje i brigu o uticaju rodnih uloga na
mukarce i njihovo ohrabrivanje da prevaziu tradicionalne drutvene norme.
Adriana Zaharijevi i Ivana Vujanovi
[ 202 ]

Analiza dela srednjokolskih udbenika
u vezi sa tretmanom homoseksualnosti
Izdava
Gayten-LGBT
Centar za promociju prava seksualnih manjina, Beograd
E-mail: gayten@gmail.com
Web: http://www.gay-serbia.com
Urednik
Duan Maljkovi
Koordinacija projekta
mr Ivana Prai, mr Marijana Simu, Duan Maljkovi
Savet projekta
drs Miodrag Kojadinovi, Predrag arevi, Lepa Mlaenovi
Finansijska podrka
Fond za otvoreno drutvo, Beograd
Lektura
Ivana Vujanovi, Duan Maljkovi
Korice
Vladimir Opsenica
Prelom
Zoran Dobrilovi
tampa
ZUHRA, Beograd
Tira
500
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
316.837(497.11)
305-055.3(497.11)
Ka nehomofobinoj srednjoj koli : analiza dela srednjokolskih
udbenika u vezi sa tretmanom homoseksualnosti / [urednik Duan
Maljkovi].
- Beograd : Gayten-LGBT, centar za promociju prava seksualnih manjina,
2008
(Beograd : Zuhra). - 198 str. : tabele, grafikoni ; 24 cm
Tira 500. - Str. 193-198: Terminologija / Adriana Zaharijevi i Ivana
Vujanovi. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija
uz veinu radova.
ISBN 978-86-909005-1-0
COBISS.SR-ID 154611724

Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava~

Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih

2. Ustav i prava graana

Ispitivanje stavova prema

Osnovne informacije o projektu

dalje? u srednjokolskom obrazovanju, s ciljem stvaranja

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

drutvenosti, 3. Drutveno raslojavanje, 4. Naselja, 5.

dr Ivana Spasi} Sociologija

ture za svaku obraenu temu, definicije kljunih pojmova, ilustracije.

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

za iri i detaljniji prikaz savremenog stanja, i u empirijskoj

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

na veza, i jedino su mukarac i ena relevantni akteri.

No, ak ni psiholoke teorije nisu ravnopravno prikazane:

ovako neto se ne moe tvrditi.

U svim citatima koji slede, kurziv je dodat.

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

i za stabilno i prosperitetno drutvo (70).

drutvenog znaaja biolokog srodstva najbolje pokazuje

Nema ak ni odreenja proirenih porodica statistiki

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

tretiraju pod oznakom faktikog braka, ije je drugo

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

ali, s obzirom na razlike u kolskim sistemima, njihov

dr Ivana Spasi} Sociologija

konstrukcije i drutvene stigmatizacije/ marginalizacije/

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

ra te pojam devijantnosti i drutvene kontrole. Ovakva

Osim toga, kod Fanuka se homoseksualnost pominje u

dr Ivana Spasi} Sociologija

savremenijim, otvorenijim i demokratinijim pristupom

dr Ivana Spasi, sociolokinja, predaje socioloke

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

model predstavnike demokratije i trinog sistema. Ove

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

1. Istorijsko-deskriptivni, koji se ogleda u pokuaju

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

mu 2006. godine. U tom kontekstu moemo rei da je

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Konfuzija prati i objanjenje odnosa izmedju drave

Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005,

Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005,

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

je i dalje prisutno dosta kruto i zastarelo marksistiko

nekim uniformnim reenjima za pojedine oblasti. ta je sa

Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005,

Isto, str. 14.

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Ono to se jo moe zapaziti iz ovakvog izlaganja je

Pored ovih nedostataka postoje i dobre strane u koje

Prava LGBT osoba kao deo problema ostvarivanja

Problematici ljudskih prava posveeno je itavo III

Kao osnovni uslov za ostvarivanje ustavnosti i