Milo Crnjanski

Britansko-balkanske veze: Veze u

preistoriji

Ovde objavljeno prema: Catena mundi. Knj. 1 / [priredio Predrag R. Dragi

Kijuk. Kraljevo : Ibarske novosti ; Beograd : Matica Srba i iseljenika Srbije,
1992. (Biblioteka Vekovi Srbije). ISBN 86-81341-03-0. str. 61-65.

Za Projekat Rastko digitalizovao

gospodin Neboja Jovii

Iako se to ini neverovatno, ve u preistorijsko doba bilo je veza, izmeu Balkanskog

poluostrva i britanskih ostrva. Na te veze prvi je skrenuo panju, u Engleskoj, prof.
Gordon Childe. Posle rata, prof. Childe otiao je u Australiju. Izvrio je samoubistvo,
padom sa stene.
Te veze, naroito je isticao, za vreme rata, biolog prof. Helden, sin uvenog ministra
vojnog iz prvog rata. Prof. Haldane bio je jo poznatiji marksist, nego prof. Childe. U
jednom svom popularno pisanom lanku on je ak britanska ostrva obeleio kao
kolonije Jugoslavije u preistorijsko doba. Zbog te butade bio je jako kritikovan od
najpoznatijeg arheologa Engleske, naih dana, ge Jaquetta Hawkes, koja je ena
uvenog pisca, Pristley. Prof. Haldane napustio je Englesku, davi jednu vrlo otru izjavu
protiv svoje otadbine. Sad se nalazi na jednom univerzitetu u Indiji.
Zajedniku kulturu Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva, u preistorijsko doba,
naroito je podvukao, u ozbiljnoj literaturi, irski arheolog, prof. MacAlister. Kao
metropolu te kulture u preistorijsko doba oznaio je Vinu.
itaoca ovih redova najvie je zanimala veza koja postoji izmeu Balkana, i britanskih
ostrva, za vreme Kelta. Uveren je da u preistorijsko doba postoje, vendske, substrate u
stanovnitvu britanskih ostrva. Ilirske je prvi naslutio, kao to je poznato, prof. Novotni.
Te ilirske veze, u preistorijskoj umetnosti, priznaje i pomenuta Jaquetta Hawkes, kao i
poznati autoritet u arheologiji britanskoj, njen bivi mu, prof. Chrystopher Hawkes.
Kao i poznati arheolog Indije prof. Stuart Piggot.
Svi oni priznaju najranije, ilirske, tragove u preistorijskom dobu britanskih ostrva. Te
veze imaju i svoju literarnu prolost koja, u stvari, nije nova.

Ve i nekoliko antikih istoriara pominjalo je veze izmeu britanskih ostrva i nekih,

danas slavenskih, krajeva Evrope. Naroito Rusije. Tacit, u svojoj knjizi o Germaniji,
kae, da je jezik, kojim se govori na obali Baltikog mora, tamo gde stanuju Aesti, slian
jeziku kojim govore Britanci. A geograf Strabon nalazi da su institucije na britanskim
ostrvima, sline samotrakim.
italac ovih redova eli, u ovom svom prvom itanju o tim vezama, samo toliko da
upozori na VENDSKE tragove u preistorijskoj toponimiji britanskih ostrva.
Na toponimiju koja nesumnjivo sea na skitska, ilirska, vendska, imena mesta.
Kuriozitet je da su ve hroniari srednjeg veka primetili to. Ti hroniari su zastupali tezu
da je stanovnitvo britanskih ostrva poreklom iz Skitije, dananje Rusije i sa Istoka. U
takozvanoj Anglosaksonskoj Hronici, kae se, da su preistorijski stanovnici britanskih
ostrva poreklom iz Armenije. Isidor iz Sevilje, u VI veku kae, da su preistorijski
stanovnici kotske, Picti doli iz Skitije. Bede, u svojoj istoriji anglijskog naroda, i
anglijske crkve, ponavlja Isidora. Kae: Cente Pictorum de Scythia.
Ta teza se zastupala, sve do vremena kraljice Viktorije, u Engleskoj, i naunoj i u
popularnoj literaturi. Romantik Walter Scott zastao je pred istovetnim obiajima gatanja
iz pleke kod starih kotlanana i Afgana. Istoriar Pinkerton je verovao da su keltski
svetenici, Druide, isto to i Bramini indijski. Robert Munro da su koti bili Skiti.
Moderna arheologija, razume se, pre prolog rata, odbacila je sve te teze, kao legende. Te
slinosti su protumaene kao zbor legendarnih ostataka iz lingvistikih, eponiminih,
predanja, kod starih kota, kod starih Velana i starih Iraca, ali ne kao arheoloka fakta.
Zanimljivo je, meutim, da je savremena arheologija u Engleskoj mnogo ta, iz tih teza,
morala da ponovi, kao nauna fakta. Na primer tu tezu o vezama izmeu preistorije
britanskih ostrva i Skitije.
Za vreme prolog rata, na primer, ta nova zvezda engleske arheologije, pomenuta ga
Jaquetta Hawkes, u pitanju naseljavanja britanskih ostrva u preistorijsko doba, zastupa
tezu imigracija iz Bretanje i Vandeje (Vande) u Francuskoj. A za te doljake, izriito,
kae, da su bili, Veneti, i Iliri.
KELTI U NAIM REKAMA
Trag Kelta, u imenima britanskih reka i ostrva, nije mnogo poznat u javnosti, ni na
britanskim ostrvima, van krugova arheologa. Taj trag, meutim, zasluuje panju i naih
arheologa. Ve samim tim da je, neverovatno, slavofon. To nee biti zasluga scriba
srednjeg veka.
Evo kakva sam imena nalazio u arheologiji kotske, Engleske, Irske, Velsa, u keltska i
antika vremena, i na antikim, geografskim kartama britanskih ostrva: Liig, Varar,
Cenen, Drem, Murav, Cegin, Cethen, Don, Limina, Voyan, Vechan, Lagan, Tama, Idris,

Lab, Ultava, Thaya, Malena, Machno, Nen, Vedra, Sochan, Prosen, Braid, Iscir, Tuessis,
Bar, Bach, Dobronos, Bingos, Peukh, Oboka, Tolka, Stour, Waya, Thamesis, Nith, Buna,
Mur, Derwent, Ram. A u imenima potoka, na primer: Tromie, Malkie. I za osnovca u
arheologiji ta imena moraju biti zaprepaujue slavofona.
I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, obinom
analizom, svaki e nai odgovarajua imena, ak i synonime za ta imena u naim rekama,
od starina. Na primer: Liig, sa istim znaenjem, keltskim, u naem Ljigu. U starovelkom
je protumaen kao utoka reke koja je blatna. A river mouth ending in mood. Pored te
rei, za utoku, na antikim kartama, ovde, javlja se i usc. Protumaeno je kao sinonim
za istu hidrografsku pojavu, za Ue. (I ako jedan britanski arheolog predlae, baskijsko,
alarodijsko, tumaenje, jasno je da je kod nas ostavila ta re keltski trag.)
Varar, Vardanos, javlja se na kartama ve u Skitiji, Junoj Rusiji, u blizini varoi Ker.
Kao i u Kubanu. A nalazi se docnije u Makedoniji. Koren tog imena je keltski. Za vodu.
Drem, Murav, imaju synonime u slavenskim Murama, Moriima, Mravama. Cegin i
Cethea
ostavili su traga u Crnoj Gori, i Dalmaciji. Limina je latinizirani synonim za Lim. Reica
u Kentu. Irski Boyan ne treba ni tumaiti. Veshan, i Vechan, su protumaeni u britanskoj
keltskoj toponimiji kao hladne reke. Kao i na Zvechan. Lagan i Tama su, bez daljega,
upadljivo slavofoni.
Idris je ostavio ime jednoj reci Istre. Lab je poznato ime slavenskih reka. Ultava je
Vltava. eska je eminentno keltska zemlja u preistoriji. Upadljivo su slavofoni i Thaya i
Machno. Nen ima traga u Dalmaciji. Prosen, u V. Brit. protumaen je kao senovit,
shadowy,
a ima ga tako i u Sloveniji. Iscir je ostavio trag u Bugarskoj. I u imenu Dunava. Tuessis je
Tisa. Grki Pathisos. Wedra i Wear su jasno slavofoni, a nemaju anglosaksonskog
tumaenja. Sochan je naa Soa. Dobronos nema tumaenja saksonskog.
A slavofoni su, naroito za Ruse, i Birgos, i Oboka i Tolka. Peukh je pek, zlatonosni,
Pek. Tako je protumaen i u Engleskoj. Stour i Waya su zanimljivi u Slovakoj. Javljaju
se u rei i imena reka: Vah, Gway, Wye. Nith, keltski je protumaen kao virovit
(wirrling). Nalazi se u naoj rei za vir, a isto tako je sauvan i u Srbiji, kao i Ness,
Nesae, Nith, Naissus, danas Niava. Buna, Bana, Bonatia, u staroj Irskoj, ostavila je traga
u korenu reka i kod nas, kao i Boyan. Murev, Muravia, ovdanja, u imenu slavenskih reka
na vie mesta. Murev je, na primer, utoka u Varar, ve kod Ptolomeja. A Morava je
zapisana tako u ekoj ve godine 822. Derwent i Ram, nisu samo slavofoni, nego ih ima
i u Bosni, eminentno keltskoj zemlji u preistoriji.
Keltski koreni u nazivu svih tih reka, u Evropi, iz preistorije, sami po sebi moda i ne bi
bili toliko udnovati za nas, kao substrat. Ono to je zauavajue, to je njihova jaka

slavofonost. Ako se uz ta imena reka na britanskim ostrvima (naroito u kotskoj) prosto

ispiu imena naih reka, uopte slavenskih reka, poev od Herodota, rezultat je jo
udniji. Ister, ca Boristhenes, ca Tanais, ca Don, nalaze se i u kotskoj. Evo na primer,
kako imena naih reka, staju pored ovih na britanskim ostrvima iz keltskog doba: Mur,
Sora, Kokra, Sutla, Sana, Una, Korana, Idris, Soa, Dragona, Drava, Dobra, Koritnjaa,
Krka, Koruna, Arsa, Vipava, Lika, Cetina, Ukrina, Sprea, Lim, Drim, Isker, Osma, Vid,
Lab, Kara, Tamna, Pek, Moraa, Bojana, Vardar, Nis, Buna. Sva su keltskog korena i
porekla.
Jedino e za Ibar, moda, profesor Otir imati pravo da je alarodijskog porekla.
I druge rei hidrografske na britanskim ostrvima zvue slavofono, kad su iz keltskog
doba. Var, bara, mochar, su sinonimi i naih rei. Teko da su to transkripcije scriba.
Svakako da u imenima i naih i britanskih reka moda ima jo starijeg sanskritskog
korena, i sanskritskih veza (kao na primer: Arun, Cutch, Tamar, Kerka, Sutla, koje i
danas jo ive u Indiji), ali teko da je slavofonost keltskih i naih imena reka sluajna.
Po mom miljenju to su znaci preistorijskih dodira i veza.
Ta ista pojava srodnosti, fonetike, i korena, postoji i u imenima naih i britanskih ostrva
na starim geografskim kartama. Ptolomej, na primer, belei u Velikoj Britaniji, sledea
imena ostrva: oa, Hinba, Olanig, Ebuda, Monarina, Mul, Scarba, Jura, Golin, Ulva, Bol,
Ram, Barra, Gorbal. Sve su ta imena iz doba tajanstvenih Picta (Pictoni, Pictavi), ije
poreklo nije protumaeno ni danas, a o kojima se uopte tako malo zna. Teko je zamisliti
da je Ptolomej prosto izmiljao imena ostrva. Pitanje ostaje: ko su bili Picti? Teko je
zamisliti da su britanski antikvari prosto izmiljali SLAVENSKA imena. Mi. mislimo da
se pored grkog korena, i kod nas, na Jadranu, u imenima ostrva, nalazi keltski trag. Ovde
to daje arheolozima mnogo glavobolja. Profesor Chadwick, uveni arheolog kotske, pita
se ta znae imena malih kotskih reica prastarih vremena: Lado i Malena. Kae da su
aava. Simply fun. Mi mislimo da su slavenska.
U svakom sluaju u Velikoj Britaniji posle toliko godina, prouavanja, tih arheolokih
nomenklatura, mi smo eleli da zainteresujemo nae arheologe i nae sluaoce za ovaj
fenomen.
uveni ruski profesor ahmatov prvi je ukazao na keltski trag u slavenskoj filologiji.
Preistorijski. Mi mislimo da nai arheolozi treba tim putem da nastave. ekaju ih velika
iznenaenja na tom putu u keltsku preistoriju i naroito u pitanju: ko su bili Picti? O tome
pak da je keltski trag upadljiv na naem tlu i u imenima ostrva na Jadranu, dovoljno je
uporediti imena keltske Britanije koja sam naveo i imena naih ostrva: Boa, Solta, Silba,
Skarda, Premuda, Olint, Oruda, Kornat, Olib, Bol, Vir, Golin, Lagan, Mul, Skorza,
Maon, Ulian, Murter, Tun, Sestrun, Bra, Arduba, Gardun, Unice, Skakan, Laganj,
Rivanj, Pasman, Oriule, Ist, Tim, Mazurina, Sipan, Lopud, a mogao bih navesti i druga.
Sva su keltskog porekla. Neka jo ive u imenu kotskih i irskih ostrva. To ne mogu biti
sluajnosti.
VENDSKI TRAG U BRITANIJI

Danas se svi britanski arheolozi slau u tezi da je keltsko stanovnitvo britanskih ostrva,
u Kornvalu (Cornwal) i Irskoj prelo u preistorijsko vreme, iz Bretanje. I Vandeje.
Ne moe biti sumnje to se tie veza sa Vandejom. Jo i u doba kada je iveo Caesar,
Vandeja je bila vendska. Bretanja je isto tako vekovima keltska. Taj keltski, bretonski,
govor, nonja stanovnitva u Bretanji, ceo folklor, udnovato lie i na slavenske tragove.
Kad su nedavno u Francuskoj, francuski arheolozi prouili iskopine i folklor, na primer,
Guemene, upozorili su da su naili na trag Slavena. On u trouve un souvenir des
Slaves.
Trag je bio vendski, kao i na britanskim ostrvima. Poslednji, sjajni, keltski grobovi
naeni su u kraljevskom grobu u mestu Vix. Francuski arheolozi su taj trag nazvali
sarmatskim. Profesor Joffrou, iz muzeja u mestu Chatillion, na Seni, rekao je: moda
su skitski.
Prilikom prouavanja te migracije iz Vandeje u Cornualiju, pisac ovih redaka, bio je
zauen metamorfozom toponimije i imena koja je nalazio, na toj obali francuskoj, otkud
je stanovnitvo keltske Engleske, oigledno dolo. Obala, preko puta britanskih ostrva,
naziva se u preistorijskim spiskovima: vendska. Na kartama: Armorica. Re je ne
samo bretonska, keltska, ar-moric; nego, oigledno slavofona. U takozvanoj Legendi
Stvaranja Sveta, Vavilona, (280. pre nae ere) more je ommoroca. Kod Chaldejaca re
je thalatth, a to je thalassa Grka. Talas u slavenskim jezicima.
Zemlja kraj mora, pomorje, meutim, tano je ona obala, u Poljskoj na Baltiku, i u
Jadranu, gde se nalazi vendsko more, zalivi vendski, na antikim kartama. U ratovima
Karla Velikog, protiv Wiltza, i Sorba, te zemlje u Poljskoj jo uvek nazivaju obalom
Pomorana. Meutim, u takozvanoj Knjizi Invazija Irske, prema pomenutom
profesoru iz Dublina, uvenom arheologu, koji se zove MacAlister, ti doseljenici, iz
Vandeje, nazivaju se Fomorians. Re nema tumaenja. Irski arheolog, MacCullogh, ide
tako daleko, da kae, da je to ime znailo demone morske i da je fantazija (fancifull).
Prema naem miljenju, sve su to etape vendskog pomeranja sa Istoka prema Zapadu.
Vendska imena mesta i plemena, tribalna, prvi put se javljaju daleko na Severu. Finci
nazivaju Ruse: Venaya. Kraljevi vedski kruniu se za kralja Venda. U takozvanoj Sagi
Orknejskih ostrva (god. 995) jo uvek kau, za sina Olafa Trygvia, da je doao: iz zemlje
Venda.
Vendska plemena, Wiltza, Veltae, nalaze se isprva, na obali Baltika, kod Tacita.
Wiltze, zatim, nalazimo na Elbi. Zatim ih ima u Francuskoj. Najzad u Engleskoj, gde
jedna antika pokrajina nosi njihovo ime: Wiltshire. Takozvani Vendski zaliv
nalazimo, prvo, kod Danziga. Gdanska. Zatim kod jezera Constance. Takozvane Vendske
planine, prvo, du Crnog mora. Zatim je to, ime, na kartama za Karpate. A zatim za Alpe,
provincije Noricum. Dananja Austrija. Pleme pod imenom Vanira, nalazimo, prvo, u
Danskoj, u Jitlandu. Docnije se vide na kartama u Irskoj. Prema naem miljenju to nisu
izmiljotine antikvara, nego migracije.

Pomenuti arheolog, gospoa Hoks, kae i sama da su Iliri preli na britanska ostrva, zbog
poznatog nagona, gladi za zemljitem, koje je tipino u ilirskim plemenima. To je tano.
Uzrok je, svakako, mnogobrojnost tih naroda. Ve je Jordanes zabeleio, da su Vendi
bili, mnogobrojan narod: natio populosa.
U svakom sluaju, pomeranje na Zapad, tih vendskih tragova, sasvim je oevidno na
antikim kartama. Vendelicie, Veltidene, Augusta Vindelicorumi ce nalaze, neko vreme,
na kartama Nemake, zatim vajcarske, najzad Belgije. Slabo je verovatno da to mogu
biti arhaizacije pisara. Zanimljivo je kretanje naroda koje antike karte imaju pod
imenom: Boii. Prvo ih nalazimo tamo gde su danas Luiki Srbi, zatim u ekoj, i du
Dunava, zatim i na Rajni, najzad, u onom delu Francuske, koje se zvalo Pays de Bush. Sa
njima su i Meduli, koji su, sasvim sigurno, Vendi.
Slino pomeranje vendsko pokazuje i pomeranje imena mesta antike Rhaecije. Prvo su u
dananjoj Austriji, zatim u ladinskim Alpima, zatim u Galiji. Grgur Turski pie, za varo
Reze, jo, da je: Ratiatum, vicus Ratiensis.
Pomenuti, prvi, istoriar, Engleza, Bid (Vede) kae: U Germaniji je bilo vie naroda,
izmeu kojih su Angli i Saksonci doli u Britaniju... a meu tam narodima pominje i
Rugije i Boructane i Hunne... Ma koliko to bio galimatias Bidovih nomenclatura, kojima
se u njegovo doba ne treba uditi, vidi se da je za njega migracija sa Baltika i iz
Germanije, na britanska ostrva, sasvim razumljiva pojava. Veliki norveki filolog,
profesor Somerfeld, koji je, za vreme rata kao i pisac ovih redova, radio u Londonu u
izvesnoj komisiji, kae: mesto Anglo-Saksonaca na Baltiku zauzeli su Slaveni.
Po naem miljenju slinih premetaja bilo je i pre toga. Za naeg itaoca bie zanimljivo,
da vidi, na primer nomenclaturu keltskih i vendskih plemena, koja se nalaze na rimskim
kartama u Engleskoj i kotskoj, Irskoj i u Velsu. Boduni, Dobuni, Dumnoni, Cornovii,
Carni, Carnuti, Morini, Boristheni, Cotti, Coritani, Lugai, Ladeni, Miathi, Rhuteni,
Moravii. Sva ta plemena nalaze se i u vendskoj i slavenskoj preistoriji, a slabo je
verovatno, da su plod antikvarnih studija i rekonstrukcija prolosti raznih scriba.
Otkud je mogue da su ti antikvari i pisari birali ba vendska imena, u rimsko doba?
Za pleme, pod imenom Miathi, Dio kae: da se pri odbrani i povlaenju sklanja u
barutine do grla, i provede, skriveno, tako, po nekoliko dana bez hrane.
Vendi su za nemaku arheologiju, oigledno iz politikih razloga, bili dugo neSlaveni. Za rusku arheologiju proto-Slaveni. Za engleske arheologe (na primer za
uvenog profesora Minns) Vendi su bez sumnje Slaveni. Prof. Maver, poznati filolog,
pristaje da ih ubroji u proto-Slavene.
U svakom sluaju, za naeg itaoca, i nae arheologe, bie zanimljivo da vide migracije i
imena pomenutih antikih plemena u Englesku, ili bar prema Zapadu.

Herodot, na primer, nalazi Bodune, na Donu, a Ptolomej pomenute Rhutene, prvo u

takozvanim vendskim brdima iza Crnog Mora, a zatim u Karpatima i najzad u Caesarovoj
Galiji, na Pirinejima. Teko je smatrati toponimiju Caesara za izmiljotinu. Carni su
ostavili traga u toponimiji Austrije, u Carinthiji, u Carantanumu, u vendskoj Carnioli,
koja je danas Slovenija, a na britanskim ostrvima taj trag se nalazi u Cornualiji,
dananjem Kornvalu. Najstariji ruski hroniar, Nestor, spominje ih, kao Horutane, prvo u
Karpatima, zatim na Balkanu.
Za Boristhene, kae Tacit: Agricola (njegov tast) povede svoju armiju u zemlju Boresta.
Na granici kotske. Ruski istoriar, profesor Vernadsky, pominje ih na Dnjepru. Na
Balkanu ih nalazimo kao pleme: Brsjaci. Trag Coritana ostao je u Sloveniji, du
Koritnika, a trag Miatha u Albaniji. Teko je dakle primiti gledite da su antiki i
srednjovekovni scribi, izmiljali, i varali, antikizari, plagirali, uvek i sve. I to ba iz
slavenske i vendske preistorije. Zato bi izabrali ba ona plemena, koja su, u Ptolomeju,
pod imenom Paukinoi, pa ih preselili sa ua Dunava u kotsku? Mogli su ostaviti Cotte i
Ladene, na primer, u Alpima, a uzeti neto blie. A ne imena ak iz Skitije.
Nije meutim ni malo iskljueno to pomeranje stanovnitva Evrope. Profesor Piggot
nalazi direktne veze izmeu Engleske Bronzanog doba i Mikene u Grkoj. Zna se da su
stanovnici Orknejskih ostrva, pri zidanju crkve Kirkvala, plovili laom do
Constantinopolja i natrag. Ljudi iz provincije Monmoutshire, i u istorijsko doba
Engleske, nazivaju se: Ventlanders, Vendlanani. Vels, Venedotia. Jedna velka
provincija se naziva Perweddwlad, to je slavofona konstrukcija. Crnogorske vladike na
ovek zamilja kao arhiepiskope od najstarijih vremena. Vladar se, meutim, na primer
na velkom, naziva: gwledig, keltskom reju za vladara.
Niko ne sumnja da je trag, koji su u Epiru ostavili Boii, istina. Svi se slau u tome da su
Kelti doseljenici u Galiji. Otkuda? Mi emo naem itaocu pokazati itav niz synonima
slavenskih u jeziku velkom, irskom, bretonskom, a naroito galskom, kotskom. Da li su
to sluajnosti?
Vendi su, bili Slaveni, Protosloveni, ili srodni Slavenima, du celog ovog
pomeranja na kartama Evrope, u arheologiji, pored, Slavena. Jedan od poslednjih,
engleskih, izdavaa Tacita, (N. Mattingly) zastupa, izriito, miljenje, da su Vendi na
uu Vistule preci Slavena.
Prema naem miljenju ti tragovi Venda u Engleskoj i kotskoj zanimae svakako,
treba da zanimaju. naeg arheologa.