ELEKTRINE MAINE

Raunske vebe
PRVI DEO

1. zadatak
Na slici su prikazane dve nepokretne ine po kojima moe klizati pokretni provodnik
duine L.

Sistem se nalazi u stranom homogenom polju magnetske indukcije B, ije su linije

normalne na ravan ina. Na jednom kraju, ine su prikljuene na izvor stalnog napona
U0. Unutranja otpornost izvora je R. Otpornosti ina i provodnika su zanemarive, dok se
provodnik moe kretati bez trenja. Na provodnik deluje spoljanja sila Fmeh u pravcu i
smeru koji je prikazan na slici. Ako se provodnik kree konstantnom brzinom v, odrediti:
a) Elektromotornu silu naponskog izvora U0.
b) Snagu izvora Pi i snagu elektrinih gubitaka u kolu, Pe, kao i snagu
elektromehanikog pretvaranja, Pem.

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

2. zadatak
Jezgro magnetskog kola prikazano je na slici. Jezgro je nainjeno od linearnog
feromagnetskog materijala, konstantne relativne permeabilnosti r = 1000. Dimenzije
jezgra i procepa su oznaene na slici, a date su u milimetrima. Na jezgru je namotano
N=300 navojaka, u kojima postoji struja I=1 A.

Smatrajui da je magnetsko polje u magnetskom kolu homogeno:

a) Izraunati ukupnu magnetsku otpornost ovog kola, R.
b) Za vazduni procep, ui i iri deo magnetskog jezgra odrediti vrednost magnetske
indukcije (B0, B1, B2), kao i jainu magnetskog polja (H0, H1 i H2).
c) Izraunati fluks po poprenom preseku jezgra, i fluks namotaja, .
d) Izraunati ukupnu magnetsku energiju akumulisanu u vazdunom procepu, Wm,0 i
feromagnetskom materijalu, Wm,Fe.

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

3. zadatak
Na slici je prikazan popreni presek elektromehanikog pretvaraa cilindrinog oblika
koji poseduje samo jedan namotaj na nepokretnom delu (statoru). Ovaj namotaj ima NS
navojaka i njegova otpornost je RS. Rotor ovog pretvaraa je nainjen tako da njegova
magnetska otpornost zavisi od pravca koje ima posmatrano magnetsko polje.

Kao posledica toga, induktivnost statorskog namotaja se prostoperiodino menja izmeu

maksimalne vrednosti Lmax i minimalne vrednosti Lmin:

Lmax Lmin Lmax Lmin

cos2 m .
2
2
Statorski namotaj se napaja iz kontrolisanog izvora strujom it I m cos i t , pri emu
LS m

je i 0 . Rotor se obre konstantnom brzinom m d m / dt , u smeru suprotnom od

smera kazaljke na satu ( m 0 ), tako da se ugao m t ) prikazan na slici menja po zakonu
m t m t , pri emu je poloaj rotora u trenutku t 0 . Podrazumevajui
stacionarni radni reim:
Izvesti izraz za trenutnu vrednost momenta, m(t) i na osnovu toga odrediti uslov
postojanja nenulte srednje vrednosti elektromagnetskog momenta.
Ako se pretpostavi da su u analiziranom radnom reimu uspostavljeni uslovi postojanja
nenulte srednje vrednosti elektromagnetskog momenta, odrediti:
a) Srednju vrednost elektromagnetskog momenta, M sr .
b) Vremensku zavisnost napona na krajevima statorskog namotaja, u t .

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

c) Srednju snagu elektomehanikog pretvaranja, Pem i srednju snagu kontrolisanog

izvora, Pi , sr .

4. zadatak
Na slici je prikazan dvostrano napajani elektromehaniki pretvara.

Pokretni deo pretvaraa (rotor) se obre ugaonom brzinom m 50 rad/s, u smeru

suprotnom od smera kazaljke na satu. Namotaj na nepokretnom delu (statoru) se napaja iz
kontrolisanog izvora prostoperiodinom strujom: i1 t 4 cos50 t A, dok u
namotaju rotora postoji konstantna struja i 2 t 10 A. Sopstvene induktivnosti statorskog i
rotorskog namotaja su konstantne i iznose, redom: L1=0.1 H i L2=0.04 H. Meusobna
induktivnost izmeu dva namotaja zavisi od poloaja rotora na sledei nain:
L12 m 0.05 sin m t , gde je m ugao koji je prikazan na slici. Poznato je da u trenutku
t=0, u kom zapoinje posmatranje ovog sistema, ugao m ima vrednost m 0 / 3 .
Otpornosti statorskog i rotorskog namotaja iznose, redom: R1=1 i R2=2 .
a) Odrediti trenutnu vrednost elektromagnetskog momenta, m(t), koji deluje na
pokretni deo pretvaraa.
b) Odrediti srednju vrednost momenta, M sr , kao i srednju vrednost snage
elektromehanikog pretvaranja, Pem .
masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

c) Odrediti trenutnu vrednost napona na krajevima statorskog namotaja, u1 t .

d) Odrediti srednju vrednost snage koja se preko statorskih prikljuaka predaje
pretvarau, Pi ,sr .

5. zadatak
Cilindrina maina, duine L, se sastoji od pokretnog dela (rotora) i nepokretnog dela
(statora). Rotor je napravljen od permanentnog magneta (slika 2, slika 3) iji je prenik,
D, mnogo vei od irine vazdunog zazora, . Kao posledica dejstva permanentnog
magneta na rotoru, u zazoru se ima magnetska indukcija ija je raspodela po obimu
zazora prikazana na slici 1.

Rotor se obre konstantnom brzinom m u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu.

Na statoru se nalazi namotaj koji se sastoji od:
a) Jednog navojka (slika 2).
b) Tri redno vezana navojka, meusobno pomerena za 300 (slika 3).
Prikljuci statorskog namotaja su otvoreni (ima se nulta vrednost statorske struje).
Pretpostavljajui da je poloaj rotora u poetnom trenutku m t 0 0 , odrediti i
nacrtati vremensku promenu elektromotorne sile indukovane u statorskom namotaju, e(t),
na vremenskom intervalu koji odgovara jednom obrtaju rotora.

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

6. zadatak
Cilindrina maina duine L, sa rotorom iji je prenik D znatno vei od vazdunog
zazora izmeu statora i rotora, poseduje jedan namotaj na rotoru u kome postoji
konstantna struja Ir. Provodnici ovog namotaja su distribuirani po obimu maine tako da
se poduna gustina provodnika (t.j. broj provodnika po jedinici duine du obima
cilindrine povrine koja deli rotor i vazduni zazor) moe modelovati kao
N r' 1 N r' ,max sin 1 , gde je 1 ugaono rastojanje posmatrane take od ose rotorskog
namotaja. Pored rotorskog, maina poseduje i statorski namotaj iji su prikljuci otvoreni.
Permeabilnost feromagnetskog materijala od kojeg je nainjeno magnetsko kolo statora i
rotora se moe smatrati beskonano velikom. Pretpostaviti da u zazoru postoji samo
radijalna komponenta polja te da se tangencijalna komponenta u svemu moe zanemariti.

a) Odrediti izraz za prostornu raspodelu magnetske indukcije u zazoru, B , m , u

funkciji ugaonog pomeraja m koji se ima izmeu osa rotorskog i statorskog
namotaja. Zatim odrediti magnetsku energiju, Wm , akumulisanu u zazoru i na
osnovu toga proceniti maksimalni moment, M max , koji ovakva maina moe da
razvije.
b) Ako se statorski namotaj sastoji od provodnika koji su sinusoidalno distribuirani
po obimu statora tako da se njihova poduna gustina moe modelovati
kao N s' N s' ,max sin , gde je ugaono rastojanje posmatrane take od ose
statorskog namotaja, odrediti indukovanu kontraelektromotornu silu u ovom
namotaju, e m , m , u funkciji brzine obrtanja i poloaja rotora.
masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

7. zadatak
Za generator jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom dati su sledei podaci:
nominalni napon na prikljunim krajevima armaturnog namotaja generator
Unom = 220 V,
nominalna struja generatora Inom = 50 A,
otpornost armaturnog namotaja Ra = 0.4 ,
otpornost pobudnog namotaja Rp = 12 ,
nominalni napon pobudnog namotaja Up,nom = 24 V.
Brzina obrtanja se smatra konstantnom i jednakom nominalnoj. Uticaj reakcije indukta
(magnetopobudne sile i fluksa rotora) na pobudni fluks se zanemaruje, kao i svi gubici
osim snage gubitaka u namotajima. Smatra se da je pri datom reimu rada magnetsko
kolo generatora nezasieno (linearno).
Odrediti:
a) Napon generatora pri struji optereenja IG = 20 A.
b) Dodatnu otpornost RP koju treba ukljuiti u kolo pobude generatora, da bi se pri
struji IG = 20 A imao nominalni napon na potroau.

8. zadatak
Motor jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom ima sledee nominalne podatke:

nominalnu mehaniku snagu Pnom = 22 kW,

nominalni napon Unom = 220 V,

nominalnu brzinu nnom = 1500 o/min,

nominalnu struju Inom = 105 A,

otpornost namotaja indukta Ra=0.1 .

Smatrati da je fluks u maini jednak nominalnom, kao i da su od znaaja iskljuivo gubici
u armaturnom namotaju, dok se preostala snaga gubitaka moe zanemariti.
a) Odrediti i nacrtati mehaniku karakteristiku motora nm(Mem).
b) Za koliko je potrebno smanjiti napon na priklunim krajevima motora, Ua, da bi
pri brzini n1 = 900 o/min, moment bio jednak nominalnom momentu.

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs

9. zadatak
Motor jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom ima sledee nominalne podatke:
Unom =110 V, Inom=10 A, nom=250 rad/s, UP,nom=25 V. Takoe je poznata otpornost
armaturnog namotaja, Ra=1 , otpornost statorskog (pobudnog) namotaja, Rp=50 , broj
navojaka statorskog namotaja (1 navojak = 2 provodnika) NP =10 i broj provodnika na
rotoru NR = 20. Motor je dvopolni (p=1, statorsko magnetsko kolo ima jedan severni i
jedan juni glavni pol). Rotorski namotaj je tako formiran da obrazuje jedan par
paralelnih grana (a=1, ukupno dve paralelne grane izmeu etkica A i B). Smatrajui da
je u nominalnom radnom reimu magnetsko kolo maine linearno, kao i da se svi gubici
osim snage gubitaka u namotaju mogu zanemariti:
a) Odrediti vrednost nominalnog momenta, Mnom.
b) Odrediti vrednost induktivnosti pobudnog namotaja, Lp.

10. zadatak
Motor jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom ima nominalne podatke: Unom=220 V,
Inom=20 A, nom=150 rad/s. Otpornost namotaja indukta je Ra=2 . Ovaj motor je
nominalno napajan, nominalno pobuen i pokree optereenje koje je konstantno
(ne zavisi od brzine) i iznosi Mm= 6 Nm. Zanemarujui pad napona na etkicama, gubitke
u gvou maine, gubitke usled trenja i ventilacije i reakciju indukta:
a) Odrediti i nacrtati prirodnu mehaniku karakteristiku motora Mem(m). Izraunati i
na njoj naznaiti vrednosti brzine praznog hoda 0 i polaznog momenta MP. Za
radni reim opisan u uvodu zadatka izraunati brzinu obrtanja rotora 1 koja se
ima pri zadatom optereenju.
b) Ukoliko se napon napajanja promeni na vrednost Ua=0 V (sluaj koji odgovara
kratkom spajanju prikljuaka A i B rotora), odrediti brzinu 2 koju e imati motor
u novom stacionarnom stanju. U M- ravni prikazati rezultujuu mehaniku
karakteristiku motora i na njoj oznaiti dobijenu radnu taku. Za novo stacionarno
stanje odrediti snagu elektromehanikog pretvaranja Pem.

masine.etf.rs

: ddc@etf.rs, vukosavic.etf.rs