UPUTE ZA PISANJE SEMINARSKIH

(teorijskih/istraivakih) RADOVA
(priredio dr.sc.Elvis Vardo)

Seminarski rad ili diplomski rad je struni rad koji sadri samostalnu strunu obradu odreene
tematike iz nastavnog programa na dodiplomskom studiju. Svrha seminarskog rada je u
proirivanju i produbljivanju teoretskog i praktinog znanja iz odreene oblasti, razvijanju
sposobnosti koritenja razliitih izvora podataka, te usavravanju vjetine pisanja. Izradom
seminarskog rada student stie prva iskustva u pisanju strunih radova. Iz tog razloga seminarski
rad treba shvatiti, izmeu ostalog, i kao svojevrsnu vjebu za predstojeu izradu sloenijeg i
obimnijeg studentskog djela diplomskog rada.
Nakon to je izabrao predmet, student pristupa izboru odnosno definisanju teme rada. Tema rada
moe biti razrada odreenog teorijskog pitanja, praktino istraivanje odreene pojave ili analiza
sluaja iz prakse. Izbor teme seminarskog ili diplomskog rada u okviru odabranog nastavnog
predmeta moe se obaviti na dva naina, zavisno od pravila koja je predmetni nastavnik/saradnik
objavio za dati predmet: student moe izabrati temu sa unaprijed objavljene liste tema ili moe
samostalno definisati i predloiti neku drugu temu.
U sluaju da student samostalno definie i predlae temu, neophodno je da uzme u obzir
odreene kriterije. Tema treba da bude:
atraktivna i interesantna,
relevantna za datu oblast;
aktuelna;
podobna za obradu (sa stanovita dostupnosti izvora i vremena za obradu);
precizno definisana (ni preuska niti preiroka);
konkretna (ne apstraktna ili uoptena).
Naslov mora upuivati na osnovni sadraj rada. Ukoliko naslov nije preuzet sa unaprijed
objavljene liste tema, student ga treba formulisati u saradnji sa mentorom, vodei rauna da
naslov bude kratak, jasan, precizan, privlaan, inventivan i informativan.
Struktura seminarskog rada ovisi o tome je li rad teorijskog ili istraivakog karaktera.
STRUKTURA TEORIJSKOG SEMINARSKOG RADA
- Naslovna stranica
-

Saetak

Prevod saetka (najee na engelskom jeziku; Summary)

Sadraj

Uvod

Razrada teme

Zakljuak

Literatura

Naslovna stranica je prva stranica rada koja treba da prui osnovne podatke o autoru i radu. Iz
tog razloga naslovna stranica obavezno treba da sadri slijedee elemente:
naziv visokokolske institucije (fakultet i univerzitet);
naziv predmeta;
akademska titula, ime i prezime mentora;
naznaka vrste rada - seminarski rad naslov rada;
ime i prezime autora/studenta;
broj indeksa;
mjesto, mjesec i godina predaje rada.
Ne preporuuje se na naslovnoj stranici navoditi druge podatke, niti stavljati bilo kakve
ilustracije. Obavezni elementi treba da budu na odgovarajui nain rasporeeni na naslovnoj
stranici. Naslovna stranica ne oznaava se rednim brojem. Izgled naslovne stranice dat je u
prilogu.
Uvod
Tekst seminarskog i diplomskog rada obavezno zapoinje uvodom. Cilj uvoda je da kod itaoca
pobudi interesovanje i da ga preliminarno upozna sa tematikom koja se obrauje u radu. Uvod stoga
treba da bude kratak (jedna do dvije stranice teksta), jezgrovit, jasan, informativan i interesantan.
Miljenja o sadraju uvoda nisu sasvim usaglaena, ali se veina autora slae da treba nastojati da se
uvodnim razmatranjima obuhvate slijedei elementi:
definisanje problema i predmeta istraivanja;
odreivanje osnovnog cilja istraivanja;
postavljanje osnovne hipoteze i eventualno pomonih hipoteza;
navoenje metoda primijenjenih u istraivanju;
opisivanje sadraja pojedinih dijelova rada;
ocjenjivanje dosadanjih istraivanja u datoj oblasti;
navoenje osnovnih izvora informacija;
ukazivanje na teorijski i praktini znaaj obrade izabrane tematike.
Ukoliko rad nema predgovor, uvod dodatno sadri elemente koji se obino navode u predgovoru i o
kojima je prethodno bilo govora. Premda se nalaze na samom poetku rada, predgovor i uvod se po
pravilu piu posljednji, kada su ostali dijelovi rada ve napisani. Ukoliko se rad ne sastoji u isto
teorijskom objanjavanju odreene tematike, ve se zahtijeva preduzimanje istraivanja, uvod treba
da sadri i kratke metodoloke napomene.
Razrada teme
Glavni dio rada odnosi se na razradu izabrane teme. Ovaj dio zauzima najvie prostora u radu i
obino je podijeljen na vie uih dijelova. Preporuuje se da se izlaganje tematike rasporedi u tri
osnovna dijela9 od kojih svaki moe imati vie poddijelova:
1. Istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni dio
U prvom dijelu izlae se istorijat nastanka odreenog problema, upuuje na dosadanja istraivanja i
navode postojee teorijske spoznaje o problemu.
2. Analitiko-eksperimentalni dio

U drugom dijelu izlau se injenice, informacije, podaci, zapaanja i ideje do kojih se dolo na
osnovu vlastitih istraivanja ili na osnovu analize tuih istraivanja, a u svrhu potkrepljivanja
postavljene hipoteze.
3. Perspektivni dio
U treem dijelu predlau se konkretna rjeenja problema ili se nastoji predvidjeti daljnji razvoj
situacije u pogledu izloenog problema. U glavnom dijelu, zbog njegove obimnosti, najvie dolaze
do izraaja osobine rada. Stoga je pri pisanju glavnog dijela potrebno obratiti panju na odreene
principe kao to su:
Katkoa i jezgrovitost;
Treba nastojati da se izlaganje ne poinje suvie iz daleka, da se iznosi samo ono to je neposredno
vezano za temu i to je znaajno, da se izbjegavaju opirna objanjenja i ponavljanja.
Skladnost i jedinstvo dijelova;
Dijelovi moraju biti srazmjerni, usklaeni i logiki povezani u jedinstvenu cjelinu. Svi dijelovi treba
da budu usmjereni na objanjavanje i rjeavanje postavljenog problema.
Adekvatno isticanje;
Isticanje se postie posveivanjem odreenog prostora i davanjem odreenog mjesta u redoslijedu
izlaganja. Vanije konstatacije treba da dobiju vie prostora i da budu stavljene na posljednje mjesto,
manje vane dobie manje prostora i biti stavljene na prvo mjesto itd.
Pravilno rasuivanje;
Svaki stav mora biti obrazloen i argumentovan. Pri tome treba voditi rauna da se ne uzimaju u
obzir samo argumenti koji idu u prilog postavljenoj tezi. Od studenta se zahtijeva da navede razliita
miljenja i nalaze, ukoliko postoje, da ih uporedi, da kritiki razmilja i da ne slijedi slijepo miljenja
autoriteta.
Navoenje primjera;
Poeljno je da izneseni stavovi budu praeni adekvatnim primjerima hipotetikim primjerima ili
stvarnim primjerima preuzetim iz raznih dokumenata, knjiga ili prakse.
Pisanje teksta obino zapoinje od glavnog dijela, dok se uvod i zakljuak ostavljaju za kraj. Pri tome
se preporuuje da se najprije napie koncept, odnosno prva verzija rada o kojoj se moe diskutovati
sa mentorom, a zatim da se radi revizija koncepta i pie konaan tekst.
Zakljuak
Zakljuak je zavrni dio strunog rada. U zakljuku se na koncizan, jezgrovit, precizan i logian
nain iznose rezultati i spoznaje do kojih se dolo u obradi teme. Zakljuak sadri odgovore na
postavljena pitanja u uvodu, u njemu se potvruje ili odbacuje glavna hipoteza. U zakljuku se
ponavljaju najvanije konstatacije i stavovi iz glavnog dijela rada, vodei rauna da se ne koriste iste
formulacije i iste reenice. Zakljuak ne smije sadrati tabele i ilustracije. Po pravilu, u zakljuak se
ne uvrtavaju citati niti fusnote. Zakljuak se pie na posebnoj stranici, a njegova duina treba da se
kree od jedne do dvije stranice teksta.
Literatura
Detalji svih citiranih dokumenata navode se na kraju rada, u dijelu pod naslovom Literatura. U ovu
listu se ne ukljuuje niti jedan drugi dokument izuzev direktno citiranih/parafraziranih izvora.

Kratke upute za oblikovanje teksta diplomskog/seminarskog rada

Psiholozi (u cijelom svijetu) danas najee koriste naine pisanja tekstova prema preporukama
APA-e (American Psychological Association). Ovdje je kratki prikaz uputa koje e se najee
koristiti pri pisanju diplomskih radova. Za detaljnije upuivanje u ovo podruje treba vidjeti u:
Publication Manual of the American Psychological Association (2001).
I. Nekoliko temeljnih pravila navoenja literature
Sastavni dio tih preporuka jest i citiranje literature. U ovim kratkim uputama djelomino su pokrivena dva
aspekta tog podruja: navoenje autora u tekstu, te popis referenci na kraju teksta.

1. Navoenje autora u tekstu

Kada se navode ili komentiraju neki rezultati prijanjih istraivanja koje su neki drugi istraivai objavili,
potrebno je navesti o kojim se istraivaima radi i koje godine su rezultate objavili.
Evo nekoliko primjera:
Bujas (1981) navodi kako je potrebno oko pola sata da bi se oko u potpunosti rekuperiralo u tami.
Babi (2001) je dobio rezultat koji pokazuje da je podraajni kontekst vaan imbenik u procjeni intenziteta boli.
U nekoliko istraivanja u podruju elektrino izazvanih osjeta (Bujas, 1984; Ajdukovi, 1983, 1984), pokazalo se da
veliina podraene povrine jest znaajan imbenik intenziteta osjeta.
Jedan od najvanijh faktora u ouvanju perceptivne konstantnosti veliina jest tana percepcija dubine (Levine i
Schefner, 1991).
Kako je pokazano u veem broju istraivanja, izbor metode u ispitivanju osjetljivosti moe biti od presudne vanosti za
valjanost mjerenja (Gescheider, 1997, 1992; Ellermeier i Westphal, 1991).

Dakle, prezime(na) autora mogu se staviti i na poetak reenice, po sredini ili na kraj, ve kako je onome tko pie
tekst zgodnije sa stajalite stila izraavanja. Ukoliko se autor(i) stavljaju po sredini reenice ili na kraj reenice onda
se i prezime(na) i godina stavljaju u zagradu.
Ukoliko autori imaju isto prezime, onda se dodaje i inicijal imena, npr. (Bujas, R. 1935; Bujas, Z. 1978).
Ukoliko se iz nekog objavljenog izvora doslovno prepisuje dio teksta (citat) onda taj citat treba staviti u navodnike i
napisati na kojoj stranici izvornika se nalazi. Npr.:
"injenica da okolno svjetlo mijenja doivljenu svjetlinu nekog ciljnog objekta, sugerira da je na djelu neka vrsta
prostorne interakcije" (Coren, Ward i Enns, 2003; str. 109).

Kada se navodi neko istraivanje koje nije pronaeno u originalu, ve posredno iz neke druge publikacije, onda
treba navesti ime autora koji je prvi naveo neke rezultate a onda i autora u ijoj je publikaciji ta informacija
pronaena. Npr.:
Livingstone i Hubel (1984; prema Pinel, 2002) pronali su da dualno oponentne stanice nisu jednako rasporeene u
vidnom korteksu.

U popisu referenci na kraju teksta za ovakav sluaj treba navesti posrednu publikaciju (Pinel, 2002).
Ukoliko se eli specifinije naglasiti neka informacija, npr. stranica na kojoj je neto pronaeno, ta se informacija
moe navesti (npr. prethodni primjer; prema Pinel, 2002, str. 191, ili pak spomenuti poglavlje).
Ukoliko se u tekstu spominje istraivanje veeg broja autora (do 5) onda kod prvog navoenja treba napisati
prezimena svih autora, a u sljedeim navoenima samo prvog autora te dodatak i sar (saradanici). Ukoliko ima vie
od pet autora onda se i pri prvom a i pri kasnijim navoenjima navodi samo prezime prvog autora + sur.
Zarevski i sar. (1998) su pokazali da razina traenja uzbuenja ima veze s biranjem riskantnih sportova s
se neki pojedinac baviti.

kojim e

Pravilo je da svako spominjanje autora u tekstu mora biti praeno i navoenjem u popisu referenci na kraju teksta,
odnosno, sve reference s popisa moraju biti spomenute i u tekstu.

2. Popis referenci (na kraju teksta)

Redoslijed referenci treba pisati abecednim redom bez rednih brojeva, prema prezimenu prvog autora.
Ukoliko isti autor ima vie referenci, prvo se piu one koje su novijeg datuma.
Ovisno o vrsti izvora, struktura pisanja pojedine reference poneto je drugaija. Dolje su navedeni primjeri
iz najee upotrebljavanih kategorija referenci. Isticanje nekih informacija treba initi italic stilom (kosa slova). U
donjim primjerima je to ve uinjeno gdje treba, ovi primjeri mogu posluiti kao ogled kako valja isticati pojedine
vrste informacija.
1. Izvorni znanstveni lanci u asopisu
Bujas, Z. (1987). Vremenske konstante podraljivosti osjetnih sistema. Primijenjena psihologija, 8, 3-23.
Ellermeier, W., & Westphal, W. (1991). On the absoluteness of category and magnitude scales of pain. Perception &
Psychophysics, 49(2), 159-166.

Dakle, pie se:

Prezime autora, inicijal imena, u zagradi godina izdavanja. Naslov rada. Naslov asopisa, volumen asopisa (broj),
stranice.
2. Knjige
Bujas, Z. (1981). Uvod u metode eksperimentalne psihologije. Zagreb: kolska knjiga.
Pinel, J. (2001). Bioloka psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Dakle, pie se:

Prezime(na) autora, inicijal imena, u zagradi godina izdavanja. Naslov knjige. Grad izdavanja: Ime izdavaa.
3. Doktorske disertacije, magisteriji, diplomski radovi
Szabo, S. (1971). Neki metodoloki problemi Stevensove psihofizike. Neobjavljeni magistarski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Babi, D. (2001). Utjecaj podraajnog konteksta na doivljaj boli izazvan elektrinom strujom. Neobjavljeni diplomski rad.
Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Dakle, pie se:

Prezime autora, inicijal imena, u zagradi godina obrane. Naslov rada. Mjesto i institucija obrane. Ukoliko rad nije
objavljen, potrebno je napisati i: Neobjavljeni doktorski/magistarski/diplomski rad.
4. Radovi u zbornicima, ureivanim knjigama
Bujas, Z. (1971). Psihofizika nekad i danas. U Kongresni odbor (Ur.), Psiholoke rasprave. Izvjetaj s IV. kongresa psihologa SFRJ
(str. 16-29). Bled: Drutvo psihologov Slovenije.
Algom, D. (1992). Psychophysical Analysis of Pain: A Functional Perspective. U H.G. Geissler, S.W. Link & J.T. Townsend
(Eds), Cognition, information processing, and psychophysics: basic issues (pp. 267-291). Hillsdale: Lawrence Erlbaum
Associates, Publishers.

Dakle, pie se:

Prezime autora, inicijal imena, u zagradi godina izdavanja. Naslov lanka ili poglavlja u knjizi. Urednik(ici) ukoliko
postoje (Ur. ili Eds.), naslov knjige ili zbornika, stranice teksta koji se citira. Grad izdavanja: izdava.
5. Tekst na Web stranicama
U novije vrijeme sve je ei sluaj navoenja podataka koji se nalaze ili se mogu nai putem Interneta. Pri takvom
navoenju potrebno je dati to precizniju informaciju kako o samom tekstu tako i o adresi na kojoj se moe nai.
verko, B., Ur. (2000). Vodi kroz zanimanja - elektroniko izdanje: prilozi vrednovanju profesionalnog usmjeravanja putem
Interneta. http://knjiznice.ffzg.hr/info.html#psiho.

Dakle, pie se:

Prezime autora (ovdje urednika), inicijal imena, u zagradi godina izdavanja. Naslov teksta. Internetska adresa na
kojoj se tekst moe pronai (to preciznija). Ukoliko se neki tekst ne vee uz autora, potrebno je navesti to
precizniju adresu.

Izgled popisa referenci

Ukoliko je referenca dua od jednog reda, tekst u ostalim redovima se uvlai (opcija visee (hang) u Wordu) za 1
cm. Prored unutar pojedine reference je 1, a izmeu referenci treba ostaviti razmak.
Npr.
Algom, D. (1992). Psychophysical Analysis of Pain: A Functional Perspective. U H.G. Geissler, S.W. Link & J.T. Townsend
(Eds), Cognition, information processing, and psychophysics: basic issues (pp. 267-291). Hillsdale: Lawrence Erlbaum
Associates, Publishers.
Babi, D. (2001). Utjecaj podraajnog konteksta na doivljaj boli izazvan elektrinom strujom. Neobjavljeni diplomski rad.
Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Bujas, Z. (1971). Psihofizika nekad i danas. U Kongresni odbor (Ur.), Psiholoke rasprave. Izvjetaj s IV. kongresa psihologa SFRJ
(str. 16-29). Bled: Drutvo psihologov Slovenije.
Ellermeier, W., & Westphal, W. (1991). On the absoluteness of category and magnitude scales of pain. Perception &
Psychophysics, 49 (2), 159-166.
Pinel, J. (2001). Bioloka psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Szabo, S. (1971). Neki metodoloki problemi Stevensove psihofizike. Neobjavljeni magistarski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

II. Nekoliko temeljnih pravila tabelarnog i grafikog prikazivanja

nema previe smisla prikazivati iste podatke i tablino i grafiki

1. Tabele
a)

Svaka tablica mora imati redni broj i naslov. Naslov mora biti kratak i jasan. Vrlo su esti naslovi iz kojih
se ne moe shvatiti koji se podaci u tablici nalaze. Ne moe se oekivati da e italac to saznati iz teksta.

b) Naslov tablice nalazi se iznad tablice, centriran. Tekst Tablica s brojem u italic stilu, centrirano u
zasebnom redu. Iza broja tablice ne dolazi toka (vidi primjer ispod). Naslov tablice pie se normalno, ne
u italiku. Prored teksta u naslovu tablice je 1 (ne 1,5 kao u ostalom tekstu). Veliina slova je 11 (ne 12
kao u ostalom tekstu).
c)

Treba izbjegavati okomite crte u tablicama, a vodoravnim treba odvajati tek zaglavlje tablice od ostalog
dijela, ili pak neke cjeline tablice meusobno

d) Vrijednosti u redovima ili pak stupcima treba logiki poredati (npr. logino je da se najprije prikae
aritmetika sredina, pa onda standardna devijacija, a ne obrnuto)
e)

Ukoliko se neki podatak iz tablice eli istaknuti, to se moe uiniti zvjezdicom (npr. statistika
znaajnost)

f)

Navoenje tablice u tekstu radi se preko rednog broja (npr. vidi tablicu 3; ili u tablici 3 nalaze se
rezultati...)

g) Tablica treba biti centrirana na stranici

Primjer tablice organizirane prema gornjim uputstvima

Tablica 3
Aritmetike sredine i standardne devijacije rezultata na tri razliite skale straha od uspjeha kod studenata i studentica I. i IV.
godine psihologije, te znaajnost razlike izmeu studenata I. i IV. godine (mukih i enskih zajedno) po pojedinoj skali.

Skale

Pappoina

Goodova

Cohenina

Spol
ispitanika

studenti I. godine

studenti IV. godine

SD

SD

76.5

14.44

81.4

16.45

84.3

14.85

82.1

16.77

svi

83.1

15.22

81.9

16.77

61.7

12.96

65.3

15.57

64.7

12.91

62.1

14.11

svi

64.3

19.96

63.0

14.61

86.6

15.17

90.3

15.36

96.7

16.19

90.2

16.04

svi

95.1

16.44

90.2

16.44

t-test
I-IV god.

1.23

0.34

1.13

0.42

2.87

0.03*

2. Grafiki prikazi
a)

Svaki grafiki prikaz (svaka ilustracija koja nije tablica) mora imati redni broj i naslov te po potrebi i
legendu. Svaki grafiki prikaz mora biti sam za sebe jasan. Naziv grafikog prikaza je slika.

b) Redni broj i naslov grafikog prikaza (slike) nalazi se ispod grafikog prikaza.
c)

Navoenje grafikog prikaza u tekstu ini se preko rednog broja slike (npr. vidi sliku 1)

d) Tekst Slika i pripadajui redni broj treba biti u italik stilu. Nakon rednog broja dolazi toka. Sadrajni dio
opisa slike ne pisati u italik stilu. Veliina slova i prored naslova grafikog prikaza isti je kao i kod tablica
(prored 1, veliina slova 11). Vidi primjer dolje.
e)

Grafiki prikaz treba biti centriran na stranici

Primjer grafikog prikaza

Slika 1. Prosjene vrijednosti intenziteta el. struje za doivljaj praga i razinu tolerancije boli u dvije situacije bolnog
podraivanja kada je el. (bolno) podraivanje bilo istovremeno s rjeavanjem Stroop zadatka i kada je podraivanje
bilo bez pridodanog zadatka.

10

III. Statistiki simboli i statistike vrijednosti u tekstu

a) svi statistiki simboli, kako u tablicama tako i u tekstu piu se kosim slovima (italik), osim grkih slova
b) ukoliko se statistiki simboli koriste u tekstu, moraju sadravati toliko informacija da itatelji u potpunosti
mogu razumjeti tekst. Npr. uz simbole koji oznaavaju statistiku znaajnost razlike trebaju se napisati i
pripadajui stupnjevi slobode i razina znaajnosti, tj. vjerojatnost sluajne pojave:

c)

npr. ukoliko se u tekstu spominju rezultati statistikih analiza, onda treba napisati:

1.

kod analize varijance: F(2,40) = 9,45; p<.01;

(2 i 40 su stupnjevi slobode)

2.

ili za t-test: t(68) = 1.54; p > .05; (68 su stupnjevi slobode)

3.

ili za Pearsonov koeficijent korelacije: r(101) = -.65; p< .01 (101 su stupnjevi slobode)

4.

kod hi-kvadrat testa treba navesti i stupnjeve slobode i ukupni broj opaanja
(npr. 2(5, N=150) = 9.76; p< .01) (5 su stupnjevi slobode a 150 veliina uzorka)

Kod pisanja decimalnih vrijednosti, ne treba pisati nulu prije decimalnog zareza ukoliko vrijednost ne moe
biti vea od 1 (npr. kod koeficijenata korelacije, kod razine znaajnosti). Kod vrijednosti koje mogu biti
vee od 1 treba koristiti i nulu ukoliko je dobivena vrijednost manja od jedan. Kao decimalni zarez treba
koristiti toku.
Npr. p=.017; r(202) =.23; ali primjerice M=0.29 cm.

Simboli nekih najee koritenih statitikih vrijednosti

Simbol

znaenje

Simbol

znaenje

aritmetika sredina

ukupni broj ispitanika

SD

standardna devijacija

broj ispitanika u subuzorku

df

stupnjevi slobode

z - vrijednost

Pearsonov koeficijent korelacije

koeficijent multiple korelacije

F-omjer kod analize varijance

hi kvadrat test

t - test

zbroj

vjerojatnost

rs

Spearmanov (rang) k. korelacije

Standardizirani koeficijent u multiploj

regresiji

Cronbachov indeks int. konzistencije

11

KRITERIJUMI ZA KRITICKI OSVRT NA NAUCNOISTRAIVACKI RAD

(NAUCNOISTRAIVACKI CLANAK)
Nakon to ste napisali naucnoistraivacki clanak sa namerom da ga poaljete
redakciji naucnog casopisa, obavezno ga procitajte jo nekoliko puta i
pokuajte da date odgovore na sljedeca pitanja:
1. SVEUKUPNI UTISAK (najvanije): Da li je rad znacajan doprinos
Psihologiji (pedagogiji) ?
2. UVOD I PREGLED LITERATURE
A. Da li je istraivacki plan razvijen unutar razumnog i realno postavljenog
teoretskog okvira?
B. Da li su savremena i znacajna istraivanja navedena i dobro
interpretirana, te da li je dat kriticki osvrt na njihove postupke i
rezultate, u odnosu i u okviru analiziranog problema?
C. Da li je postavljeni problem jasan, koncizan, moguc da se testira, i
izveden na osnovu teorijske postavke i analize dosadanjih istraivanja?
3. METOD
A. Da li su opisane znacajne karakteristike ispitanika, da li je dovoljna
velicina uzorka i da li su ispitanici pogodni za istraivanje postavljenog
problema?
B. Da li je uzorak mernih instrumenata pogodan za istraivanje, te da li su
procedure merenja, testiranja, eksperimentalnih i kontrolnih tretmana
dovoljno jasno opisani?
C. Da li su primenjene adekvatne i korektno realizovane procedure za
obradu podataka i statistickog testiranja hipoteza, te da li su opisane u
dovoljnim detaljima?
4. REZULTATI
A. Da li prikazani rezultati dovoljno i dobro procenjuju izloeni problem?
B. Da li je interpretacija rezultata kompletna?
C. Da li su tabele i grafikoni prikazani na odgovarajuci i korektan nacin?
5. DISKUSIJA
A. Da li je uradena diskusija rezultata?
B. Da li su rezultati u vezi postavljenog problema, teorije i ranijih nalaza?
C. Da li je prisutno previe spekulacije?
6. REFERENCE
A. Da li su sve referense u korektnom obliku (APA standard) i da li su
kompletne?
B. Da li su sve referense u tekstu?

12

C. Da li su svi datumi u referensama tacni, i da li se slau sa citiranjem u

tekstu?
7. ABSTRAKT (KRATAK SADRAJ)
A. Da li ukljucuje izjavu o svrsi; opis ispitanika, mernih instrumenata i
procedure; izvetaj o znacajnim nalazima?
B. Da li je abstrakt odgovarajuce duine?
8. UOPTENO
A. Da li su navedene kljucne reci?
B. Da li su navedena glavna poglavlja?
C. Da li su u radu koricene rune reci, argon, vredanje drugih autora,
institucija ili ustanova?
D. Da li je u radu koricena odgovarajuca terminologija analiziranih
podrucja i problematike?
E. Da li su ispitanici zaticeni?
Ako ste na ova pitanja odgovorili u skladu sa zahtevima korektno napisanog
naucnog clanka, uredite ga po zahtevima odgovarajuceg casopisa, poaljite ga
na odgovarajucu adresu i sacekajte ishod nezavisnih recenzenata.
U slucaju da vai odgovori nisu u skladu sa zahtevima korektno napisanog
naucnog clanka, izvrite potrebne i dozvoljene korekcije, dopune i modifikacije
a zatim, ako smatrate da je clanak spreman za slanje u naucni casopis, ponovite
prethodno opisanu proceduru.

13

STRUKTURA SEMINARSKOG RADA...................................................................................................14

FORMAT RADA............................................................................................................................................14
1. REZIME...................................................................................................................................................14
2. UVOD.....................................................................................................................................................14
3. METOD...................................................................................................................................................14
3a. Uzorak............................................................................................................................................14
3b. Instrumenti......................................................................................................................................14
3b. Metodi analize podataka................................................................................................................14
3c. Postupak.........................................................................................................................................14
4. REZULTATI..............................................................................................................................................14
5. DISKUSIJA...............................................................................................................................................14
6. REFERENCE............................................................................................................................................14
7. PRILOZI...................................................................................................................................................14
8. FORMAT TABELA.....................................................................................................................................14
DODATAK 1: ANALIZA GLAVNIH KOMPONENTI.............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
1. SPROVOENJE ANALIZE GLAVNIH KOMPONENTI U PROGRAMSKOM PAKETU SPSSERROR! BOOKMARK NOT
DEFINED.
UKRATKO O FAKTORSKIM SKOROVIMA NA PRVIM GLAVNIM KOMPONENTAMAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
DODATAK 2: MULTIPLA REGRESIONA ANALIZA............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
DODATAK 3: KANONIKA DISKRIMINATIVNA ANALIZAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

14

STRUKTURA SEMINARSKOG (EMPIRIJSKOG/ISTRAIVAKOG )

RADA

Format rada
IMRAD format, koji, izmeu ostalih, propagira Amerika psiholoka asocijacija, danas je
prihvaen kao standardni format istraivakih izvetaja. Akronim IMRAD (Introduction,
Method, Results and Discussion) aludira na kljune segmente rada koje ovaj format
podrazumeva : uvod, metod, rezultate i diskusiju. Uz ove segmente, rad obavezno
podrazumeva i spisak referenci (koji se navodi nakon Diskusije), a neretko i Priloge, koji se daju
nakon spiska referenci. Na poetku rada, obino se daje kratak prikaz rada, koji se naziva rezime,
saetak ili apstrakt, i ija duina obino ne prelazi 200 - 300 rei. Dakle, sklop rada u IMRAD
formatu podrazumeva sledee odeljke:
a) rezime
b) uvod
c) metod (uzorak, instrumenti, varijable, metodi analize podataka, postupak)
d) rezultati
e) diskusija
f) reference
g) prilozi
Orijentaciono, seminarski rad bi trebalo da obuhvati 10 do 15 strana teksta.

1. Rezime/ abstrakt
Prvi segment istraivakog rada je rezime (apstrakt, saetak). Rezime predstavlja saeti
prikaz rada, i trebalo bi da sadri do 250 rei (oko 1400 znakova), pri emu se tei jezgrovitosti i
informativnosti: poeljno je da se u rezimeu sve relevantne informacije prikau precizno i

15

razumljivo, a istovremeno koncizno (tj. sa to manje rei). Rezime sadri najvanije informacije
iz ostalih segmenata rada. Osnovni problem istraivanja treba formulisati saeto; problem se u
rezimeu najee navodi u izjavnoj formi. to se tie uzorka ispitanika, obino se navode podaci
o broju ispitanika, i, okvirno, o polnoj i starosnoj strukturi. Detalji se navode ukoliko to ima
znaaja za temu istraivanja; npr. ukoliko se istrauju polne razlike, ima razloga da se navede
procenat ispitanica i ispitanika, a ukoliko se ispituju uzrasne razlike, moe se navesti
procentualna zastupljenost starosnih kategorija. Instrumente treba pomenuti, uz navoenje
autora ukoliko je to potrebno (npr. ukoliko je instrument nov i relativno nepoznat itaocima);
nema potrebe za navoenjem autora ukoliko su instrumenti dobro poznati. Detalji se ne navode,
a dodatne informacije su poeljne ukoliko postoje nedoumice koje je neophodno razjasniti (npr. u
pogledu verzije instrumenta). Osvrt na rezultate moe podrazumevati tano navoenje
konkretnih kvantitativnih podataka (npr. Rezultati ukazuju na znaajnu povezanost Traenja
senzacija i dimenzija PEN modela (R = 0,582, p<0,001), pri emu znaajne doprinose predikciji
skora na dimenziji Traenje senzacija daju dimenzije Ekstraverzija (= 0,643, p<0,001) i
Psihoticizam (= 0,287, p<0,05)) ili okvirni (ali to precizniji) opis rezultata (npr. Rezultati
ukazuju na statistiki znaajnu, visoku povezanost Traenja senzacija i dimenzija PEN modela,
pri emu znaajne doprinose predikciji, sa pozitivnim predznakom, daju Ekstraverzija i, u
manjoj meri, Psihoticizam). Drugi pristup je manje informativan (pa i manje poeljan), ali
pogodan ukoliko autor, iz nekog razloga, ne eli ili ne moe da optereti rezime suvinim
kvantitativnim podacima. Ukratko se, ukoliko to obim rezimea dozvoljava, mogu navesti i
osnovni zakljuci i implikacije. Za svaki segment rada najee su dovoljne po (najvie) dve
reenice.

Primer dobro napisanog rezimea

U radu je prikazano istraivanje usmereno na ispitivanje relacija izmeu dimenzija
Ajzenkovog modela i Zakermanove (Zuckerman, 1979; 1994) dimenzije traenja senzacija. Na
uzorku od 200 ispitanika oba pola, starosti od 18 do 60 godina, primenjeni su Skala traenja
senzacija (SSS-V) i Ajzenkov upitnik linosti (EPQ). Relacije su ispitane primenom multiple
regresione analize, u kojoj je kriterijum bio skor na dimenziji Traenje senzacija, a prediktori
skorovi na dimenzijama PEN modela. Rezultati ukazuju na znaajnu povezanost Traenja

16

senzacija i dimenzija PEN modela (R = 0,582, p<0,001), pri emu znaajne doprinose predikciji
skora na dimenziji Traenje senzacija daju dimenzije Ekstraverzija (= 0,643, p<0,001) i
Psihoticizam (= 0,287, p<0,05). Rezultati su u neskladu sa tezom (Eysenck & Zuckerman,
1978) o Psihoticizmu kao kljunoj determinanti Traenja senzacija.
Kljune rei: traenje senzacija, Ajzenkov model, impulsivnost
Primer loe napisanog rezimea
U radu je prikazano istraivanje usmereno na ispitivanje relacija izmeu dimenzija Ajzenkovog
modela (dimenzije P, E i N) i dimenzije traenja senzacija. Istraivanje je sprovedeno na uzorku
od 200 ispitanika. U cilju utvrivanja relacija, primenjeni su odgovarajui upitnici i multipla
regresiona analiza. Rezultati ukazuju na znaajnu povezanost Traenja senzacija i dimenzija PEN
modela (R = 0,582, p<0,001). Rezultati su generalno u skladu sa Zakermanovom (Zuckerman,
1994) tezom o prirodi dimenzije Traenje senzacija.
Kljune rei: linost, Ajzenk, Zakerman, traenje senzacija

Zato je ovaj rezime neadekvatan? U okviru problema kljuni konstrukt nije dovoljno precizno definisan.
Informacije o Ajzenkovom modelu su redundantne (pretpostavlja se da su itaocima ve poznate), a uz to i
prikazane na neadekvatan nain, skraenicama. Podaci o uzorku potpuno su izostavljeni. Komentar rezultata je
nepotpun, jer nedostaju parcijalni doprinosi prediktora. Zakljuak je suvie uopten. Imena autora su nepotrebna u
okviru kljunih rei, a termin linost je suvie apstraktan.

2. Uvod
Uvodni deo istraivakog izvetaja zapravo predstavlja uvod u problem istraivanja.
Funkcija uvoda je da itaocu predstavi teorijsku pozadinu problema istraivanja i da da ubedljive
argumente za vanost problema i potencijalni doprinos istraivanja postojeim znanjima o

17

predmetu istraivanja. Preporuljivo je (mada ne i nuno) da uvodni deo ima strukturu levka,
gde se polazi od najoptijih informacija vezanih za problem i kree ka specifinim. Takoe,
korisno je krenuti od ve poznatih informacija, uz postepeno uvoenje nepoznanica. Ovakav
pristup je koristan jer je problem istraivanja potrebno staviti u kontekst postojeih znanja,
osvrnuti se na nejasnoe i nedoumice i, razmatrajui i poredei poznate informacije i pitanja na
koja je tek potrebno odgovoriti, obrazloiti njegov znaaj.

Skica korektno napisanog uvodnog dela rada sa temom Relacije dimenzija PEN modela i
Grejovog modela linosti:
Budui da Grejov model predstavlja reorganizaciju Ajzenkovog modela linosti, umesno je
pretpostaviti da izmeu dimenzija linosti ta dva modela postoji znaajna povezanost (...). Grej
je i eksplicitno pretpostavio kakve se relacije mogu oekivati (...). Rezultati istraivanja Torubie i
saradnika (Torrubia et al., 2001) idu u prilog Grejovim pretpotavkama o relacijama dimenzija
njegovog modela sa neuroticizmom i ekstraverzijom, ali njegova hipoteza o negativnoj korelaciji
anksioznosti i psihoticizma nije potvrena (...) Shodno tome, moe se oekivati...
Osnovni problem ovog istraivanja svodi se na pitanje da li postoji povezanost izmeu
osnovnih dimenzija Ajzenkovog modela linosti i dimenzija linosti obuhvaenih Grejovim
modelom, kao i kakva je struktura relacija meu njima.

U uvodnom delu rada, bitno je definisati sve relevantne termine, ali nije neophodno da
definicije budu na samom poetku rada. Zapravo, trebalo bi ih uvrstiti u odeljak u kom e
delovati najinformativnije i najrazumljivije za itaoca. Obino se na kraju uvoda izlae problem
istraivanja. Problem se najee moe iskazati u formi pitanja (upitne reenice), koja, u
konkretnom sluaju, moe glasiti npr. Osnovni problem istraivanja moe se izraziti pitanjem
Postoji li povezanost izmeu dimenzije Anksioznost iz modela Velikih pet i dimenzija
Ajzenkovog PEN modela ili Problem istraivanja svodi se na pitanje Postoje li meupolne
razlike u pogledu osobina linosti prema alternativnom petofaktorskom modelu , Problem
istraivanja moe se izraziti pitanjem Kakva je faktorska struktura prostora merenja skale
Ekstraverzija upitnika EPQ-102 , i sl. esto formulaciju problema sledi navoenje nekih
oekivanja rezultata, koja proizilaze iz prethodnih istraivanja i problema; ta oekivanja poznata
su kao hipoteze. S obzirom da istraivanja koja se sprovode za potrebe izrade seminarskih

18

radova spadaju u grupu eksplorativnih i korelacionih, i bave se relacijama izmeu konstrukata

odnosno razlikama izmeu grupa, hipoteze nije nuno, a najee ni mogue, formulisati sa
preciznou kojom se to ini u eksperimentalnim istraivanjima. Najbolje bi bilo da oekivanja
od rezultata budu formulisana poput Nalazi prethodnih studija (Abc, 2001; Def, 2002) sugeriu
da je anksioznost iz petofaktorskog modela u najvioj korelaciji sa Neuroticizmom iz PEN
modela ili Na osnovu rezultata prethodnih istraivanja (Ghi, 2003; Jkl, 2004), moe se
oekivati da e mukarci postizati vie skorove na Agresivnosti, a ene na Neuroticizmu,
odnosno S obzirom da se, u prostoru merenja skale Ekstraverzija, u prethodnim studijama
(Mno, 2005; Prs, 2006) kao najstabilnije pokazalo trofaktorsko reenje, sa dimenzijama
Socijabilnost, Aktivitet i Asertivnost, ekstrakcija ovih, ili sadrinski slinih dimenzija moe se
oekivati i u ovom istraivanju.

3. Metod
Odeljak metod obuhvata celine uzorak, instrumenti, varijable, postupak i metodi analize
podataka.

3a. Uzorak
U okviru odeljka uzorak, potrebno je dati informacije o broju ispitanika, polnoj i
starosnoj strukturi uzorka. Takoe, preporuljivo je navesti i podatak o vrsti uzorka. (U ovim
istraivanjima, uzorak je prigodan, to odgovara eksplorativnoj prirodi ovih korelacionih
istraivanja.) Ukoliko se tema rada odnosi na razlike izmeu kategorija ispitanika (npr. polne ili
uzrasne razlike), potrebno je navesti i broj ispitanika u kategorijama. Informacije o polnoj i
starosnoj strukturi mogue je navesti u tekstu ili tabelarno, ali ne na oba naina istovremeno.

Primer: prikaz podataka o uzorku

19

3b. Instrumenti
U ovom odeljku, potrebno je navesti sve relevantne podatke o primenjenim
instrumentima. To podrazumeva podatak o autoru instrumenta, broju stavki, formatu odgovora,
predmetima merenja odnosno supskalama, i nekim metrijskim karakteristikama (ovom prilikom,
dovoljno je samo prokomentarisati pouzdanost instrumenta merenu Kronbahovom alfom).
Ukoliko postoji mogunost, navesti i neke dodatne podatke, poput godine konstrukcije i sl.
Ukoliko instrument ima vie formi ili vie verzija, neophodno je precizno naznaiti koja forma /
verzija je primenjena u istraivanju. Sve podatke je neophodno potkrepiti referencama.

Primer: Upitnik ZKPQ-50-CC, iji su autori Zakerman i Kulman (Zuckerman & Kuhlman,
1994) namenjen je proceni pet dimenzija linosti alternativnog petofaktorskog (Zakermanovog)
modela linosti. Upitnik obuhvata 50 stavki sa binarnim formatom odgovora, koje su grupisane u
5 supskala (Aktivitet, Agresivnost / Hostilnost, Socijabilnost, Impulsivno traenje senzacija i
Anksioznost / Neuroticizam) sa po 10 ajtema. Upitnik ima prihvatljive metrijske karakteristike;
pouzdanost izraena Kronbahovim alfa koeficijentom za skalu Aktivitet iznosi =0,783, za skalu

20

Agresivnost / Hostilnost =0,632, za Socijabilnost =0,714, za Impulsivno traenje senzacija

=0,69, i za Anksioznost / Neuroticizam =0,788.

3b. Metodi analize podataka

U odeljku metodi analize podataka potrebno je opisati sve statistike tehnike koriene
za obradu podataka. Iako to moe delovati redundantno, potrebno je pomenuti i tehnike koje su
koriene za operacionalno definisanje varijabli. U ovom odeljku, potrebno je pomenuti ta je
podrazumevao poetni skup varijabli (odnosno koje varijable su inile poetni skup), osvrnuti se
na nain operacionalnog definisanja varijabli (npr. da li su korieni sumacioni ili faktorski
skorovi), i navesti status varijabli u analizama.
Bitno je objasniti i razloge za primenu odreenog statistikog postupka. Npr.: U cilju
utvrivanja latentne strukture prostora merenja upitnika MPQ, primenjena je analiza glavnih
komponenti, u kojoj su poetni skup varijabli inili odgovori na stavke upitnika MPQ, odnosno
U cilju uvtrivanja povezanosti dimenzije Socijabilnost i osobina linosti primenjena je
multipla regresiona analiza, u kojoj je kriterijska varijabla bio faktorski skor na prvoj glavnoj
komponenti..., ili U cilju utvrivanja starosnih razlika na stavkama skale Socijabilnost,
sprovedena je serija t- testova... Potrebno je navesti sve etape procesa analize podataka i sve
primenjene statistike procedure.
Segment vezan za varijable podrazumeva sledee :
a)

Podatke o poetnom skupu varijabli, to je, u principu, broj stavki korienih

upitnika. Npr. : Poetni skup varijabli inili su odgovori na 50 stavki upitnika
ZKPQ-50-CC...

b)

Podatke o nainu operacionalnog definisanja varijabli 1. U empirijskim

istraivanjima, podatak o nainu merenja, odnosno kvantifikacije varijable,

Ukoliko su varijable operacionalno definisane kao faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama, pri
interpretaciji rezultata izuzetno je vano imati na umu sadraj prvih glavnih komponenti, budui da on odraava
sadraj konstrukata koji se interpretiraju.

21

veoma je vaan za razumevanje celokupne procedure obrade podataka. Stoga

je, u okviru ovog odeljka, neophodno navesti kako su varijable operacionalno
definisane (sumacioni skorovi, faktorski skorovi na prvim glavnim
komponentama supskala, itd.). Npr. : Osobine linosti Telegenovog modela
operacionalno su definisane kao faktorski skorovi na prvim glavnim
komponentama supskala upitnika MPQ.
c)

Podatke o statusu varijabli u analizama (zavisne / nezavisne,

kriterijske / prediktorske...) Obino se u svakom istraivanju primenjuje
nekoliko statistikih postupaka obrade podataka. U tom sluaju je neophodno
navesti koje varijable su ukljuene u svaki od tih postupaka. Na primer, ako je
u istraivanju primenjena faktorska analiza u cilju saimanja poetnog skupa
varijabli, da bi se faktorski skorovi koristili u daljim analizama (kanonika
analiza, diskriminaciona analiza...), onda je varijable neophodno definisati na
sledei nain: "Poetni skup varijabli inili su odgovori ispitanika na .(broj)
ajtema upitnika(naziv upitnika) i (broj) ajtema upitnika.(naziv
upitnika). U diskriminacionoj (kanonikoj, regresionoj...) analizi korieni su
faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama supskala upitnika (naziv
upitnika)." U sluaju kada 2 ili vie setova varijabli nemaju ravnopravan status
u analizi, potrebno je definisati ta su nezavisne, a ta zavisne varijable. Pri
tome, treba obratiti panju da se, pri definisanju statusa varijable, obavezno
navodi njena operacionalna definicija, a ne samo naziv varijable. Ispravno bi,
stoga, bilo sledee odreenje statusa varijable: U multiploj regresionoj
analizi, kriterijska varijabla bio je faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti
skale Socijabilnost..., ili eventualno

Kriterijska varijabla bila je

socijabilnost, operacionalno definisana kao faktorski skor na prvoj glavnoj

komponenti skale Socijabilnost.... Pogreno bi bilo navesti samo Kriterijska
varijabla bila je socijabilnost, bez podatka o nainu na koji je Socijabilnost
operacionalno definisana, odnosno izmerena.
Slede primeri formulacije sadraja odeljka Metodi analize podataka:

22

Primer 1: U cilju utvrivanja strukture odgovora ispitanika na upitniku SPSRQ

primenjena je analiza glavnih komponenti. Za odreivanje broja znaajnih glavnih komponenti,
korien je Scree kriterijum, a glavne komponente zadrane u analizi rotirane su u Promax
poziciju.
Primer 2: U cilju redukcije poetnog skupa varijabli primenjena je analiza glavnih
komponenti. Odgovori ispitanika na upitniku ZKPQ i EPQ su svedeni na prve glavne
komponente supskala. Relacije dimenzije Neuroticizam PEN modela i dimenzija alternativnog
petofaktorskog modela linosti ispitane su primenom multiple regresione analize, u kojoj je
kriterijska varijabla bio faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti supskale Neuroticizam
upitnika EPQ, a skup prediktorskih varijabli inili su faktorski skorovi na prvim glavnim
komponentama supskala upitnika ZKPQ-50-CC.
Primer 3: U prvoj fazi analize podataka primenjena je analiza glavnih komponenti u cilju
redukcije poetnog skupa varijabli. Za utvrivanje razlika izmeu grupa primenjena je kanonika
diskriminativna analiza, u kojoj je grupiua (kriterijska) varijabla bila pripadnost starosnoj
kategoriji, a skup kvantitativnih (prediktorskih) varijabli su inili faktorski skorovi na prvim
glavnim komponentama supskala upitnika Lexi.
Primer 4: Za utvrivanje razlika izmeu grupa primenjena je kanonika diskriminativna
analiza, u kojoj je grupiua varijabla bila pripadnost starosnoj kategoriji, a skup kvantitativnih
varijabli su inili odgovori ispitanika na stavkama skale Negativna emocionalnost upitnika Lexi.

3c. Postupak
U okviru odeljka postupak, u sluaju klasinog upitnikog ispitivanja u postupku navodi
se samo gde je, kada i na koji nain istraivanje sprovedeno. Npr.: Istraivanje je sprovedeno
tokom novembra 2007, na gradskom podruju Novog Sada. Ispitanicima su upitnici zadavani
grupno, a ispitivanje je bilo anonimno. Ponekad se, ukoliko za to postoji valjan razlog, navodi i

23

vreme koje je ispitanicima bilo potrebno za popunjavanje upitnika, te eventualni komentari

ispitanika i problemi koji su se javili tokom ispitivanja.

4. Rezultati
U okviru odeljka rezultati, potrebno je dati tabelaran prikaz rezultata primenjenih analiza, uz
komentare znaajnih rezultata ispod svake tabele. Bitno je istai da odeljak Rezultati ne
podrazumeva psiholoku interpretaciju rezultata, ve pre svega njihov opis i razjanjenje.

U primeru je dat komentar dela rezultata istraivanja usmerenog na utvrivanje relacija

osobine linosti x i osobina linosti iz modela y. Primenjena je multipla regresiona analiza.

Regresioni model je statistiki znaajan na nivou p<0,001. Koeficijent multiple korelacije iznosi
0,75, to ukazuje na visoku povezanost kriterijske varijable i skupa prediktora. Koeficijent
determinacije sugerie da se, na osnovu prediktorskog skupa, moe objasniti oko 56% varijanse
kriterijske varijable.

5. Diskusija

24

Diskusija bi trebalo da sadri psiholoku interpretaciju rezultata, sa akcentom na

objanjenju (tj. odgovoru na pitanje zato), a ne opisu rezultata. Mogue je dati nekoliko
razliitih hipotetskih objanjenja za svaki rezultat. Dobra diskusija podrazumeva integraciju
rezultata, uz komentare u odnosu na dosadanja istraivanja ili neke teorijske pretpostavke. Na
kraju diskusije, poeljno je dati osvrt na rezultate u irem teorijskom kontekstu.
U diskusiji se rezimiraju odgovori na pitanja postavljena u uvodu. Na poetku diskusije,
potrebno je osvrnuti se na postavljene ciljeve istraivanja, i prokomentarisati da li je istraivanje
dalo odgovore na postavljena pitanja. Neka od bitnih pitanja na koje je u Diskusiji potrebno
odgovoriti su da li se rezultati slau sa postojeim; da li istraivanje nudi novu perspektivu
problema; ta bi mogao biti sledei korak. Obino se diskusija organizuje tako da se rezultati
interpretiraju onim redom kojim su i navoeni u odgovarajuem odeljku, ali ih je neophodno
integrisati, i interpretirati u irem kontekstu. Ponavljanje teksta koji je ve naveden u odeljku
rezultati je nepotrebno i nepoeljno. Takoe, sadraj diskusije trebalo bi da proistie iskljuivo
iz nalaza istraivanja i informacija povezanih s njima. U diskusiji ne bi trebalo navoditi nita to
nema veze s istraivanjem. Pri interpretaciji, neophodno je dovesti u vezu vlastite nalaze sa
nalazima prethodnih studija (to moe biti od velike pomoi pri interpretaciji), ali u odeljku
Diskusija ne treba ponovo elaborirati teorijske koncepcije. Poeljno je biti u razumnoj meri
kritian prema primenjenim metodima, ukoliko postoje razlozi za to. Poeljno je da se rezultati
sagledaju (ukoliko je to mogue) iz razliitih aspekata, a mogue je interpretirati ih i sa potpuno
suprotnih pozicija. Zakljuak (koji se moe dati i kao poseban odeljak) slui za, kratak i uopten,
osvrt na glavne rezultate, njihove implikacije, i mogue probleme koji se mogu ispitati u
buduim istraivanjima.

6. Reference2
U kolokvijalnom govoru, termin citiranje obino podrazumeva doslovno navoenje
neijih rei. U kontekstu naunog rada, taj termin oznaava svako pozivanje na neki izvor iz
literature. To moe biti parafraza (dakle, ono to bi se kolokvijalno najpre moglo nazvati
2

delom preuzeto iz Uputstva autorima asopisa Primenjena psihologija

25

prepriavanjem), ali i doslovno navoenje. Bitno je istai da svako pozivanje na izvor iz

literature mora biti praeno navoenjem tog izvora. Sve reference navedene u radu moraju se
nalaziti na spisku literature (i obrnuto).
Imena stranih autora navode se u originalu ili u srpskoj transkripciji, fonetskim pisanjem
prezimena, a zatim se u zagradi navodi izvorno, uz godinu publikovanja rada, npr: Diman
(Dimanche, 1990). Odluka o korienju originala ili transkripcije preputa se autorima, ali izbor
mora biti dosledan u celom radu. Ukoliko su dva autora rada, oba se navode u tekstu. Ukoliko
rad ima od 3 do 5 autora, u prvom navodu se pominju imena svih, a u kasnijim navodima
prezime prvog autora i skraenica et al.. Ukoliko rad ima est ili vie autora, navodi se samo
ime prvog i skraenica et al.. U spisku literature navode se samo reference na koje se autor
pozvao u radu, abecednim redom po prezimenima autora.
Bibliografska jedinica knjige treba da sadri prezime i inicijale autora, godinu izdanja,
naslov knjige (kurzivom), mesto izdanja i izdavaa, npr: Panti, D. (1990). Promene vrednosnih
orijentacija mladih u Srbiji. Beograd: Institut drutvenih nauka.
Poglavlje u knjizi navodi se na sledei nain: Day, R. L. (1988). Measuring preferences.
U R. Ferber (Ed.) Handbook of marketing reasearch (pp. 112 - 189). New York: McGraw-Hill.
(Napomena: naslovi stranih publikacija treba da budu dati u reeninom formatu, alias sentence
case-u, sa poetnim velikim slovom i ostalim malim. Ukoliko rad ima podnaslov, on se od
naslova odvaja sa dve take, i poinje velikim slovom.)
lanak u asopisu treba da sadri prezime i inicijale autora, godinu izdanja u zagradi,
naslov lanka, puno ime asopisa (kurzivom), volumen (kurzivom) i stranice, npr: Dweck, C. S.
& John, A. T. (1986). Motivational processes affecting learning. American Psychologist, 41,
1040-1048. (Napomena: nazivi lanaka piu se u reeninom formatu, u kom je samo prvo
poetno slovo veliko. Nazivi asopisa na engleskom jeziku piu se tako da poetna slova svih
rei, izuzev veznika, budu velika.)
Kada je re o web dokumentu, navodi se

ime autora, godina, naziv dokumenta

(kurzivom), datum kada je sajt poseen, i Internet adresa sajta, npr.: Degelman, D. (2000). APA
Style Essentials. Retrieved May 18, 2000 from: http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf

26

Ako se jedan autor navodi vie puta, navodi se po redosledu (godini) publikovanja
reference, odnosno (ako ima koautore) po prezimenu prvog koautora. Ukoliko se navodi vie
radova istog autora u jednoj godini, godine treba da budu oznaene slovima a, b, c, polazei od
najskorije npr. (1995a), (1995b). Navoenje nepublikovanih radova (npr. rezimea sa naunog
skupa, manuskripta i sl.) nije poeljno. Ukoliko je takvo navoenje ba neophodno, treba navesti
to potpunije podatke. Npr:
Mitrovi, D. (2004). Upitnika provera psihoanalitikog konstrukta Elektra kompleksa
putem poliemocionalnog naina odgovaranja. Nepublikovana doktorska disertacija. Filozofski
fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

7. Prilozi
Tabele koje nisu od primarne vanosti za razumevanje rezultata, a sadre bitne
informacije, uvrtavaju se u priloge. Ovo se prevashodno odnosi na rezultate analiza koji, zbog
preglednosti ili nekih drugih (pre svega tehnikih) razloga nisu uvrteni u odeljak Rezultati.
Ukoliko su neke od varijabli operacionalno definisane kao faktorski skorovi na prvim glavnim
komponentama, neophodno je da se u Priloge uvrsti struktura prvih glavnih komponenti. Pored
toga, neophodno je priloiti i koriene instrumente.

8. Format tabela
Tabele i grafikoni treba da budu sainjeni u Wordu ili nekom Word-kompatibilnom
formatu. Tabele i grafikone iz statistikih paketa treba prebaciti u Word. Isti podaci ne mogu se
prezentovati i tabelarno i grafiki. Isti podaci dati u tabeli ili na grafikonu ne smeju se ponavljati
i u tekstu, ve se moe samo pozvati na njih. Svaka tabela treba da bude oznaena brojem, sa
adekvatnim nazivom, npr.
Tabela 2.
Pouzdanost varijabli

27

Poeljno je da broj tabele bude istaknut masnim slovima (bold), a da naziv tabele bude
dat u sledeem redu, kurzivom, kako je pokazano primerom. Broj i naziv tabele nalaze se iznad
tabele. Tabele ne treba da sadre vertikalne linije. Redovi tabele ne treba da budu razdvojeni
linijama, ali zaglavlje tabele treba da linijom bude odvojeno od podataka. Horizontalne linije
dozvoljene su i u okviru samog zaglavlja, ukoliko to doprinosi preglednosti tabele.
Korektan prikaz tabela:
Tabela 1.
Obuhvat varijanse
Inicijalno reenje

1
2
3

Karakteri
stini
koren
3.766
1.450
.936

Procenat
varijanse
37.659
14.504
9.359

Kumulativni
procenat
37.659
52.162
61.522

Vrednosti u tabelama treba da budu date u sredini kolone, sa decimalnim mestima

pozicioniranim levim tabulatorom.
Nekorektan prikaz tabela:
Tabela 1
Obuhvat varijanse
Inicijalno reenje

1
2
3

Karakteri
stini
koren
3,766
1,450
,936

Procenat
varijanse
37,659
14,504
9,359

Kumulativni
procenat
37,659
52,162
61,522

28