MEDICINSKI

LEKSIKON
V, pretampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA
BEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skra. za arteria, arterija; (fiz.)

akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoavanje.
A (elektr.), amper, anoda.
A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N.
Sin. atomska teina. Po nekim autorima,
maseni. broj imaju izotopi, a elementi,
kao smee izotopa, imaju atomsku teinu. Po novom internacionalnom (SI)
sistemu atomske teine se nazivaju relativne atomske mase.
a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fiziku veliinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena
jedinica SI (Meunarodnog sistema
mera) za akceleraciju
je metar u sekundi na kvadrat - m/s2.
aa.,(anat.) skra. za arteriae, arterije.
aa(ita se ana), skra. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u
receptu da se dva ili vie sastojaka stave
u Iek u podjednakim koliinama. Ova
oznaka stavlja se posle poslednjeg od
tih sastojaka.
ac.,acid.,v. acidum.
Ac, hem. simbol za radioaktivni element
actinium (aktinijum).
A.C.E., smea jednog dela alkohola (A),
dva dela hloroforma (C) i tri dela etra
(E), koja se upotrebljavala za izazivanje
opte anestezije (narkoze) udisanjem.
ADH, antidiurezni hormon (v. hormon),
adiuretin, vazopresin (v. vasopressin),
hormon koji nastaje u hipotalamusnim
jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptikim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem renju hipofize, iz

koje se, prema potrebi, izluuje omoguujui reapsorpciju slobodne vode iz
distalnih tubula bubrega; nedostatak
ADH izaziva diabetes insipidus.
ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka
na receptu da se sastojak leka uz koji
idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj
(ne tano odreenoj) koliini.
Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro.
a.m.u., skra. za atomsku masenu jedinicu
(atomic mass unit).
aq., skra. za aqua, voda.
Aq. dest., skra. za Aqua destillata, destilovana voda.
Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas
argon.
As, hem. simbol za metaloid arsen.
A.T. 10, skra. od reci antitetanina supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima
slino dejstvo kao i hormon paratireoidnih lezda, ali deluje i kada se daje
oralno. Upotrebljava se, u teenju hipokalciemikih tetanija.
Au, hem. simbol za aurum, zlato.
abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. .
abasia, abazija, nemogunost hodanja pri
ouvanoj svesti, miinoj snazi i osetljivosti. V. astasia.
Abbova operacija, v. operacija.
abdomen, trbuh, trbuna duplja, deo trupa izmeu grudnog koa i karike; a.
acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obino praeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, zaepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis
bunog organa. Obino zahteva hitnu
hiruku intervenciju. Primeri su: akutni
apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukletena kila, ruptura nekog od
upljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penulosum, visei abdomen,
posledica labavosti trbunog zida, tako
da prednji trbuni zid visi nad stidnjaom. Sin. venter propendens.
abdominalis, abdominalan, trbuni, koji
pripada trbuhu.
abdominalna trudnoa, v. graviditas.
abdominalni tifus, v. typhus abdominalis.
abominalni tip disanja, d. uslovljeno
kontrakcijom preage i trbunih miia.
V. disanje.
abdominotorakalni, trbuno-grudni, ono
to pripada abdomenu i toraksu ili je u
vezi s njima.
abducens, koji odmie, odvodi, odvodni.
abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u
nekom zglobu, pri emu se ekstremitet
ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u
polje od srednje linije tela ili od srednje
linije ake ili stopala.
abductor, abduktor, koji odmie, mii
odmica.
abdukcija, v. abductio.
abduktor, v. abductor.
aberacija, v. aberratio.
aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duevno poremeenje; (3) nepravilna refrakcija nekog soiva ili nepravilno stvaranje ie
nekim soivom; a. loci, v. heterotopia.
abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika.
abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi
autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis
pigmentosa i sindrom loe apsorpcije
masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom.
ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen
poremeaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oteenjem funkcije nekih tki-

abnormalan
va. Poremeaji se razvijaju postepeno i
ispoljavaju tek postnatalno. U njih se
ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i miina distrofija.
ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje,
sljutenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjae. Odvajanje sudovnjae od njene
podloge tenou koja se ispod nje nakupila. Javlja se najee posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled
mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupenja na onom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a.
placentae, prerano odlubljivanje normalno usaene posteljice. Posteljica se
odlubljuje najee samo delimino pri
poroaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje
je samo intrauterino (unutranje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najei uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a
i mnogi drugi inioci, kao to su oboljenja srca, poremeaji u zgruavanju krvi
i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje
mrenjae. Ono se dogaa izmeu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela
mrenjae; primarna a.r., idiopatska a.,
nastaje usled degenerativnih promena
retine pri miopiji i u starosti. U njenom
nastanku igraju ulogu i degenerativne
promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrenjai kroz koje prodire tenost staklena i odie mrenjau;
sekundarna a.r., odlubljivanje mrenjae tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreene
smetnje pred okom, pad otrine vida i
ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurki, a sekundarne zavisno od uzroka.
ablepharia, ablefarija, v. ablepharon.
ablepharon, ablefaron, nedostatak onog
kapka, uroen ili steen. A. moe biti
delimian ili u celini. Sin. ablepharia.
abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog,
zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju leenja, omoguavanja goniosabnormitet, abnormalnost, neto to odskopije ili pregleda onog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija.
tium, abrazija zuba, progresivno troeabortus, pobaaj, prekid trudnoe pre 28.
nje vrstih tkiva zuba; fizioloka a.,
nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog
umereno troenje usled trenja zuba pri
meseca, kada plod jo nije sposoban za
vakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterini ivot; a. arteficialis, veloka a., prekomerno troenje zuba na
taki, nasilni pobaaj izveden iz meditipinim i atipinim delovima krunice
cinskih razloga, u cilju spaavanja ene
usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno spreavanja pogoraled nepravilnog optereenja zuba u manja nekog ve postojeeg oboljenja.
lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje
Moe biti izvren i iz socijalnih indikacija
komadia sluznice ili ele sluznice mau sluajevima kad trudnoa ugroava
terice otrom kaikom (kiretom) u cilju
socijalni poloaj ene i porodice. Radi
postavljanja dijagnoze ili provoenja tese u medicinskim ustanovama, a vre ga
rapije.
nadleni lekari ginekolozi. Za trudnou
do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, slui kao kontrastno
traindikacije, nadleni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoa preko 12. nedelje
jelografiju), pijelografiju, arteriografiju,
moe se prekinuti samo po odobrenju
flebografiju Hd.
naroito odreene komisije, u kojoj se
nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje
ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna
misije. Komisija postavlja indikacije i
dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoe, a nadlena
cija praena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoe u maloletnica; a.
cionim poremeajima, povienom temcompletes, potpuni pobaaj, tj. kad u
peraturom; a. acutus, akutni zagnoj
materici nema vie delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme.
minalis, kriminalni pobaaj, pobaaj izPonekad je praen povienom telesnom
vren van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoe smatra se krimigim simptomima; amebni a., obino nanalnim bez obzira na to da Ii je izvren
staje u jetri, a izazvan je histolitikom
od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u elijpecijaliste, babice, strunog medicinsko-masnom tfvu okoline mara; biloskog osoblja, nestrunih osoba ili same
kularni a., gnojna dvodelna kolekcija,
ene trudnice; a. habitualis, pobaaj
tj. dva susedna meu sobom vezana
koji se ponavlja kod vie od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi
ne trudnoe iste ene; a. imminens,
oblik hematogenog osteomijelitisa u
pretei pobaaj koji se u veini sluajemodinskom kanalu metafize loptastog
va jo moe zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbaaj koji je poeo i trudnoa se ne
vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmoe vie odrati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobaaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ogranieno gnojno zalovi ploda, najee posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara upljita); a. spontaneus, spontani pobaaj u
na ispunjena gnojem. Postaje prelaseljenoj trudnoi, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, eonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda.
nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju plua ili trauabrasio, abrazija, istroenost tkiva usled
matskim unoenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili povrnih
pecheov a., apsces koji se brzo razvija a
slojeva tkiva; a. corneae, delimino ili
praen je iznurenou i neto poviepotpuno skidanje epitela ronjae. Vri

abacessu*
nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom pagu.
Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbunih organa, naroito onih
u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i
jajnika i zagnojene vanmaterine trudnoe) i kao ogranieni apsces u najniem delu trbune duplje u koji se slio
gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog
zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeu tvrde modanice i lubanje;
a. facial, apsces lica, praen mnogo veim otokom, izraenijim celulitisom i
znacima fluktuacije ispod koe; fiksa*
cioni a., vetaki stvoren apsces koji
nastaje posle ubrizgavanja nadraajnih
materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije
akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas
se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokoni apsces donjeg svoda; a. fornicis
superioris, podsluzokoni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces,
kolekcija gnoja koja potie od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu
ili limfnim lezdama. Gnoj se od kosti
iri u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeu miia, razdvajajui ih i stvarajui
na taj nain upljinu ispunjenu gnojem.
Na unutranjoj strani ove upljine nalazi
se granulaciono tkivo, a okolina ne
pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog ega je ovaj
apsces nazvan hladnim; a. gingivalis,
apsces desni, zagnoj u desnima, najee posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se
pomera ili gravitira u nii ili dublji deo
tela; hemoragiki a., apsces koji u sebi
sadri krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ogranien gnojni proces u tkivu jetre.
Rede samo na jednom mestu (solitarni
a.), ee na vie mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbunoj duplji
(metastaze bakterija putem portne vene
ili limfnim putem), piemija (metastaze
putem hepatike arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus
kusa. Simptomi: septike temperature,,
uveana i osetljiva jetra i utica; a. infraorbitalis, podoni apsces sa jakim
znacima zapaljenja. Prodor infekcije
preko angularne i oftalmike vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa;
a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praeni su znacima sepse, trizmusom, onemoguenim uzimanjem
hrane i tenosti, jakom dehidracijom;
intraduralni a., apsces koji se stvara izmeu tvrde modanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj
jami; a. linguae, javlja se posle povrede
ili per continuitatem. Oteani su govor i
ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obino embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjita putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani
apscesi koji prate piemiju; a. palatinus,
apsces ispod sluzokoe nepca; paranefritiki a., apsces u rastresitom tkivu
oko bubrega, koji najee nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjita (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled
onemoguene drenae gnoja iz desninih depova u usnu duplju. Akutni p.a.
praen je pulsirajuim bolom, otokom i
klaenjem zuba. U kroninog p.a. postoji
fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu
duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko
krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim
kotano tkivo; a., perimandibularis,
gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitiki a., apsces u predelu slepog
creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili be
nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni
apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u
prostoru izmeu krajnika i zida peritonzilarne loe, kao komplikacija gnojne
angine; Pottov a., hladni apsces, koji je
u vezi s tuberkulozom kime; psoasni
a., apsces koji se nalazi u slabinskom
miiu (m. psoas major) ili u njegovom
aponeurotikom omotau. esto se
sputa i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus
ve veze i pojavljuje se pod koom butine. P.a. je posledica tuberkuloze prljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces plua, gnojno ognjite u plunom
tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog
plunog in filtrata ili septike metastaze
iz drugog organa; a. retropharingealis,
retrofaringealni apsces, a. u zidu drela,
najee u odojadi, a u odraslih kao
posledica tuberkuloze vratnog kimenog prljena. Glavni simptomi su oteano gutanje i disanje; a. sublingualis,
prisustvo gnoja u podjezinom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilini apsces ispod
donje vilice s pobonim edemom vrata.
Distalniji apscesi praeni su trizmusom;
a. submentalls, podbradni apsces, tvrd
otok, izraziti poboni edem podjezinog
predela; a. submucosis oris, gnojna
kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim miiima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjita na
ruci, naroito na podlaktici i prstima; a.
subphrenicus, potpreani (abscessus)
apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje
uahurena u prostoru izmeu preage i
jetre. Najee nastaje per continuitatem ili limfogeno polazei iz nekog zapaljenjskog ognjita ili usled perforacije
nekog od trbunih organa; a. tonsillaris, krajniki zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obino u
dnu neke lakune. Moe da se javi u toku
gnojne angine.
absentismus, apsentizam, izostajanje s
posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predvieno vreme prouzrokovan razliitim uzrocima. U odnosu na
razlog izostajanja svi izostanci se mogu
svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesrea, (2) odobreni izostanci
(odmor, trudnoa, vojna veba) i neodobreni i neopravdani izostanci.
Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku aja za
popravljanje apetita.
absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tenost ili vrstu supstanciju
ili tenosti u vrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio
diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje
energiju, a druga je prima i pretvara u
neku drugu vrstu energije; (3) zadravanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreene talasne duine u
nekoj tenosti ili gasu), v. apsorpcioni
spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak
materija kroz sloj elija u krv ili limfu.
Apsorpcija sastojaka hrane vri se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Sloene organske
materije - belanevine, ugljeni hidrati i
masti - u priboru za varenje razgrauju
se do aminokiselina, monosaharida,
masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gaenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih
zrakova, pri emu se temperatura tela
koje ih apsorbuje polako poviava; karakteristina a., a. koja se javlja ako je
foton u stanju da izbaci elektron iz
unutranje atomske ljuske. To je mogue kad je talasna duina apsorbovanog
fotona upravo ravna'karakteristinom
zraenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), iji su
izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska
spektrografska analiza; a. rendgenskih
zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe
usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u
materiji itav niz promena: rasipanje
(disperzija), fluorescencija (sekundarno
zraenje), emisija elektrona (fotoelektrini efekat) i vibracija (toplota). A.
moe biti potpuna i delimina. Potpuna
je onda kad se svi zraci utope u telu
(nestanu); delimina je kad jedan deo
upadnih zrakova proe kroz telo, Npr.,
oveje telo samo delimino apsorbuje
rendgenske zrako ve, zbog ega je moguna njihova primena u medicini; m.
ugljen-dioksida, metoda kojom se u
toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz
izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentio
zrane energije, odnos smanjenog intenziteta zrane energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom
intenzitetu Io
Id
Apsorpcija = ---- .
Io
abstinentio, apstinencija, uzdravanje, liavanje, odricanje, npr. apstinencija od
alkohola.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest.

abulia, abulija, nedostatak volje.
Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se
dobiva arapska guma.
acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani.
Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria.

acanthocyt, akantocit, patoloki izgled
eritrocita, karakteristian po trnolikim
ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naroito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt.
acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo
akantocita u krvi. Karakteristina pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia.
acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih elija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od naina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu).
acanthopelvis, akantopelvis, patoloka
karlica s manje ili vie bodljastih i grebenastih izrataja kao posledica periostoze.
acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patolokim umnoavanjem elija; a. nigricans, retko, hronino oboljenje koe s pigmentacijom,
zadebljanjem, delimino bradaviastim
bujanjem koe na vratu, u aksilarnim
naborima, ingvinalnim i kubitalnim
prevojima i anogenitalnom predelu. U
juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u veem procentu karcinom (eludac, jajnici, dojke).
acanthrocyt, v. acanthocyt.
a c arias is, akarijaza, kono oboljenje izazvano pregljima.

acceptor
acarina, pregljevi, jedan od redova klase
paukova (Arachnoidea). TeIo im je vie-manje loptasto, trbuh bez lanaka i obino srastao s glavenogrudnim delom
tela; usneni delovi su u obliku rilice za
bodenje i sisanje ili grizenje. Diu trahejama ili kroz kou. Obino su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i vie mm). A. su poznati
pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili
krpelja, prema tome iz koga su podreda.
Prvi su este i opasne tetoine na mnogim ivotnim namirnicama. Neobino
su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnoe u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva praina. Jaja su bela, jedva
vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu
larve. Najpoznatiji je pregalj brana Tyroglyphus farinae, koji napada ito,
brano, proizvode od brana i druge ivotne namirnice, seno, pa i duvan za
vreme fermentacije. Zrnastu hranu s
manje od 13% vlage i brano s 11% vlage
preglji ne napadaju. Pri masovnom
mnoenju prelaze i na oveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih
ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih esto pate i
ele porodice u zaraenim stanovima.
Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaih
ivotinja izazivaju teka, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.

acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika.
acatalasia, akatalazija, uroeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih
osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta.
aecelerin, akcelerin, VI inilac koagulacije.
acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vre uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove
akceptor (vodonini akceptor). (2) Pri
stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje
drugih atoma, a atomi koji nemaju zavrenu elektronsku konfiguraciju iskoriavaju ovaj elektronski par da dopune

accessorius
svoj elektronski omota i tako dolazi do
koordinativnog vezivanja dva atoma.
Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija).
accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoan.
accommodatio, akomodacija, prilagoavanje; (oft.) a. oka, proces koji omoguava jasno vienje predmeta bliih od 6
m. Refleksna kontrakcija trepavinog
miia dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za ahure soiva usled ega se soivo ispupava, odnosno poveava svoju prelomnu mo. U
dece prelomna mo soiva pri najveoj
kontrakciji trepavinog miia poveava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost
prilagoavanja opada starenjem zbog
smanjivanja elastinosti soiva. Nemogunost prilagoavanja soiva u starih
osoba naziva se prezbiopija, akomoaciona irina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u
blizini. Paraliza akomodacije udruena
s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia
interna; spazam a., v. akomodacioni gr.
accouchement force, (fr.) prisilan poroaj, naglo vetako otvaranje materinog ua i izvlaenje ploda u cilju ubrzanja poroaja.
accretio, akrecija, meusobno sraivanje delova koji su normalno odvojeni; a.
cordis, akrecija srca, sraenje srane
kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarii, akrecija perikarda, sraenje spoljanje
strane perikarda s pleurom, zidom
grudnog koa i preagom.
accuminatus, kupast, iljat, zaotren. V.
papilloma.
acetabuloplastika, obnova acetabuluma
operativnim putem.
acetabulum, aica karline kosti, zglobna jama za glavu butne kosti.
Acetaminophen, acetaminofen, derivat
paraaminofenola. U naoj farmakopeji
oficinalan pod imenom paracetamol
(Paracetamolum); antipiretiko i analgetiko sredstvo.
acetati, soli siretne kiseline
.

acetU-koenzim A
acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene
anhidraze.
Acetest, tableta za odreivanje ketonskih
tela (v. tamo) u mokrai; sadri natrijum-nitroprusid, aminosiretnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje preteno s acetosiretnom kiselinom (a manje s acetonom
i beta-hidroksibuternom kiselinom)
mokrae.
acetfenetidin, v. Phenacetinum.
acetil-celuloza, estarski proizvod koji se
dobiva dejstvom anhidrida siretne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj
siretnoj kiselini, na celulozu. Koristi se
kao sigurnosna podloga za filmove (i
rendgen-filmove).
acetilen, etin, nezasieni ugljovodonik
C2H2, strukturne formule CH E CH.
Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid
i slui za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan slui za autogeno
zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u
industriji. A. sadri tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a.
gradi veoma eksplozivnu smeu. Preien a. je upotrebljavan za inhalacionu
narkozu.
acetileni, alkini, nezasieni ugljovodonici
s jednom trostrukom vezom, ija je opta formula CnH2^2.
acetil-holin, estar siretne kiseline i hoiina, oslobaa se, kao medijator, na zavrecima holinergikih vlakana, razgrauje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze.
acetil-koenzim A9 sloeno jedmjenje
koenzim A sadri aktivnu grupu SH
koja slui za aciliranje i to jedinjenje se
moe predstaviti skraenom formulom
KoASH. Kada se KoA acetilira siretnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim
A skraene formule KoAS-.
Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u
procesima metabolizma u organizmu,
specijalno u procesima sinteze i
meusobnog
pretvaranja
jednih
organskih supstancija u druge.

acetilovanje
acetilovanje, uvoenje acetii-grupe
u neko organsko jedinjenje
koje sadri jednu ili vie hidroksilnih
grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto
vodo-nika hidroksilne grupe i grade se
estri siretne kiseline.
acetil-salicilna kiselina, v. acidum.
acetil-siretna kiselina, v. Acidum diaceticum.
acetonaemia, acetonemija, poveanje
koncentracije acetona u krvi, najee u
bolesnika koji boluju od eerne bolesti
ili osoba koje dugo gladuju.
acetonska koma, v. coma.
acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova).
acetonska tela, hemijska jedinjenja koja
spadaju u grupu ketonskih tela (v.
tamo); sintetizovana slue i kao dobri
rastvarai za masti, smole itd.
acetonuri, acetonurija, izluivanje acetona mokraom, najee u eernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju.
acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima,
moe prouzrokovati hepatitis i uticu, i
zato neki autori smatraju da ga vie ne
treba upotrebljavati.
Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, injeni terapijski pokuaji u
nekim poremeajima krvotoka. Oficinalan je prema naoj farmakopeji; v. acetil-holin.
achalasia ahalazija, nedovoljno oputanje
glatkih miinih vlakana eludano-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae,
ahalazija kardije, nedovoljno oputanje
sfinktera jednjako-eludanog spoja
pri gutanju kao posledicom degeneracije
ganglijskih elija u zidu ovoga spoja.
Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltiku aktivnost, te se proiruje
(megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna
ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih elija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne
funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko
proirenje debelog creva iznad njega. V.
Hirschprungova bolest
8

achromatopsia
acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne.
achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeu prednje strane
Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia.
ahilloplastica, ahiloplastika, produenje
Ahilove tetive plastikom operacijom.
Ispravnije achillotenoplastica.
achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zaivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin).
achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurko presecanje Ahilove tetive; vri se
najee pri kopitastom stopalu (pes
equinus) i prilikom Chopartove operacije.
achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia.
achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka ake.
achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak
sone kiseline u eludanom soku posle
maksimalnog draenja eludanog luenja. Posledica atrofije eludane sluznice. Sin. anaciditas gastrica.
acholia, aholija, potpuni prestanak luenja ui.
acholuria, aholurija, nedostatak unih
pigmenata u mokrai.
achondroplasia, ahondroplazija, najei
oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraenom kratkoom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog
enhondralnog rastenja i okotavanja
-, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno
debele. Poremeaj je izraen esto pri
roenju. Inteligencija nije poremeena.
Sin. chondrodystrophia foetalis.
Achorion Schnleini, gljivica, parazit
biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli
::.trup).
achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji
jodom.
achromatopsia, ahromatopsija, potpuno,
uroeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu
veoma slab. A. je najee udruena s

achromia
nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na onom dnu obino nema promena.
achromia, ahromija, odsustvo normalnog
pigmenta u koi.
achvlia gastrica, ahilija eluca, nedostatak hlorovodonine kiseline i enzima u
eludanom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatika ahilija,
prestanak luenja pankreasnog soka
zbog opstrukcije pankreasnog kanala,
usled atrofije pankreasa ili hroninog
pankreatitisa.
acidaemia, acidemija, poveanje koncentracije jona vodonika u krvi.
acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja
postaju kad se na belanevine dejstvuje
nekom razblaenom kiselinom.
Acidi borici unguentum, mast s bornom
kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini
albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji.
acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr.,
kad se uzme oralno, zakiseljava mokrau, te se stoga upotrebljava uz lekove
koji deluju antiseptiki samo u kiseloj
mokrai (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin).
acidimetrija, kvantitativna volumetrijska
analiza kojom se odreuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomou rastvora baze odreenog normaliteta.
aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora.
Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru,
koja se odreuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se koliinom kiseline
koja se nalazi u rastvoru i koja se odreuje volumetrijski; eludani a., kiselost eludanog soka koja potie od hlorovodonine kiseline koju lue izvesne
elije eludane sluznice. Kiselost zavisi
od slobodne hlorovodonine kiseline
(normalno 20-40 stupnjeva aciditeta).
Drugi deo hlorovodonine kiseline vezan je za belanevine u eludanom
soku (vezana hlorovodonina kiselina).
Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdum
talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Koliina slobodne hlorovodonine kiseline poveana je pri grizlici eluca i dvanaestopalanog creva, a
smanjena ili je uopte nema pri raku eluca.
acido-bazna ravnotea, odreen odnos
izmeu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH)
jona u organizmu u vezi sa puferskim
sistemima, disajnim sistemom i bubrenim mehanizmima.
acidobutirometar, staklena kalibrovana
epruveta, naroitog oblika, koja slui za
odreivanje koncentracije masti u mleku.
acidosis, acidoza, poveanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih
vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina
ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi oveka nii je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje
u kome regulacijski mehanizmi mogu
da normalizuju koncentraciju jona H;
a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik
metabolike acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u
krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje
zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u
organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog poveanja koncentracije hlorida u plazmi; a.
metabolica, metabolika acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih
kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metabolike acidoze koji
nastaje zbog oteenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroninom bubrenom insuficijencijom usled smanjenog izluivanja neisparljivih kiselina iz organizma;
a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u
osoba s nedovoljnim unoenjem energetskih hranljivih materija.
acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili vie
atoma vodonika, koji se mogu zameniti

acium
pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdruuje dajui hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju
plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradei soli, a s
alkoholima gradei estre; A. aceticum
, siretna kiselina; A. a.
con-centratum,
A.
a.
glaciale,
koncentrovana siretna kiselina, jetko
(kaustiko)
sredstvo
za
skidanje
bradavica i uljeva; Aa. dilutum,
razblaena siretna kiselina (30%); za
kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se
1-3%-tna
siretna
kiselina;
A.
acetylsalicylicum,
acetil-salicilna
kiselina, --, estar
salicilne kiseline (fenolna grupa) i siretne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina,
, trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli
arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se vie ne upotrebljavaju u
medicini; A. ascorbicum, askorbinska
kiselina, hemijski je lakton nezasiene
kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva
supstancija koja se, naroito u rastvoru,
brzo oksidie (stoga ima redukcione
osobine). Igra vanu ulogu u organizmu
u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne
supstancije u ivotinjskom organizmu.
Pojaava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksinost. Dnevna potreba
oveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u
ipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanau, jagodama, pomorandama, limunovima, gloginjama, luku, perunu i dr. Nedostatak
ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V.
scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatina kiselina
koja se palazi u benzojevoj smoli. vrsto
kristalno jedinjenje, upotrebljava se u
industriji kao konzervans, a u medicini,
esto empirijski, kao ekspektorans; A.
-oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina, CH2COOH, jedno
od ketonskih tela koja se nalaze u
krvi i
10

acidum
mokrai obolelog od eerne bolesti.
Nastaje usled poremeaja metabolizma
masti i belanevina i jedan je od uzroka
acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna
kiselina, , blago antiseptiko
sredstvo, koje se upotrebljava za leenje
rana u obliku masti ili praka za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa,
uva, mokrane beike, vagine, materice
i rektuma (za ispiranje) i u nekim konim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasiena (masna) k. Nalazi se
u obliku estra u maslacu (buteru). Sin.
maslana kiselina; A. carbolicum,
v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustino
sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Slui za
leenje gastrike ahilije (umesto hlorovodonine kiseline); sa eerom slui za
spravljanje osveavajueg pia. Ulazi
pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penuaju u vodi zbog oslobaanja ugljen-dioksida, kao to je,
npr., Magnesii citras effervescens; A.
dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina).
Holeretik; A. diaceticum, acetosiretna kiselina, CH2COOH,
ketoki-selina, nalazi se u mokrai osoba
u kojih postoji acidoza, najee u
dijabetiara; A. diaethylbarbituricum,
v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna
kiselina. Po he-mijskom sastavu je
pteroil-glutaminska kiselina. Spada u
vitamine. Nalazi se u zelenom liu
(npr. spanau), jetri, kvascu itd.
Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno
sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak
u organizmu jedan je od uzroka
megaloblastnih anemija i upotrebljava
se za njihovo leenje. Sin. Lac-tobacillus
casei factor; A. hippuricum, hipurna
kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol.
Nalazi se u mokrai biljodera; A.
hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblaena sona kiselina (12,5%).
Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu eludanog soka, fosfaturiji
itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum
HCN, lako isparljiva tenost koja mirie
na gorki badem. Ponaa se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer
smanjuju oksid acionu sposobnost dajui
sa oksidacionim enzimima kompleksna
jedinjenja, usled ega ovi enzimi ne
deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj
vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska
k.,
mlena
kiselina,
-COOH, bezbojna gusta
tenost
koja
ima
kaustino
i
dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u
gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i
tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum
malonska k. HOOC-CHa-COOH,
organska dvobazna zasiena k. Ureid
malonske k. je barbiturna k. V.
barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za leenje infekcija mokranih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je -piridin-karbonska kiselina. V. nicin; A. nitrb
cum, azotna kiselina. Upotrebljava se
spolja kao kaustiko sredstvo; A. n. /Mmans, puljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasiena organska kiselina. Unesena
u organizam, deluje kao otrov, taloei
kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog
kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od
faktora iz kompleksa vitamina B. Vaan
inilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi-
dimetil-butiril- alanin, jedan je od
sastojaka kompleksa vitamina B. Misli
se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A.
phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretikim i
antireumatikim dejstvom koje se, zbog
izvesnih otrovnih efekata, danas retko
upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum
padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna
k., skraeno ime za ortofosfornu k.,
4, iji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida
izvode se jo i pifofosforna kiselina,
?, i meta-fosforna k., ; A.
picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol,
()), an-tiseptiko i
adstringentno
sredstvo.
Lokalno
ublaava bol. Upotrebljava se za
leenje opekotina, u histolokoj tehnici
i za spravljanja Esbachovog reagensa;
A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogroana k., meuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A.
salicyUcum,
salicilna
kiselina,
COOH (o-oksibenzojeva k.),
upotrebljava se spolja kao keratolitik, a
sluio
je
kao
antiseptik
za
konzervisanje
hrane.
V.
Natru
salicylas; A. stearicum, stea-rinska
kiselina,
-()-,
prema Ph. Jug. II, smea stearinske k. i
promenljivih koliina palmitinske i drugih masnih kiselina. Slui za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna
kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora
na zapaljene sluznice i opekotine. Sin.
Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata
Pulvis arophorus (kipei ili umei
praak) i Pulvis arophorus laxans (Pulvis arophorus Seidlitzensis), U tim
prakovima slui kao kiselina, koja, po
dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga
oslobaa ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-siretna kiselina. Ona slui za taloenje belanevina krvi pri raznim hemijskim
analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri
stavljanju plombi; A. uricum, mokrana kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo praak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u
mokrai oveka, a u naroito velikim
koliinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sainjava velik deo nekih mokranih konkremenata. U krvi se nalazi u
11

aciduria
veoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska
kiselina, (2)-, masna
k. koja se nalazi u korenu odoljena
(VaIe-rianae rhizoma). Postoji u etiri
izomer-na oblika. Obina valerijanska
k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V.
Valeria-nae rhizoma.
aciduria, acidurija, izluivanje kiselina
mokraom; orotska a., nasledna bolest
koja se prenosi autosomno recesivno, u
koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za poveano izluivanje orotske kiseline mokraom, megaloblastnu anemiju i usporen psihiki
i fiziki razvoj.
acidus, kiseo, v. aciditet
acinus, meak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih lezda. Sastoji se
od specifinih lezdanih elija grupisanih u obliku meska, a oivienih osnovnom opnom. Izmeu mekova nalaze se
tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji slue za izmenu materija.
aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fiziolokih reakcija
znaajnih za osposobljavanje za ivot u
novoj sredini. Aklimatizacija na visinu,
gde je zbog razredenosti vazduha
delimini pritisak kiseonika nii, postie se poveanjem broja crvenih krvnih
zrnaca, koliine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i
sposobnosti elija da iskoriste kiseonik.
A. na visoku temperaturu postie se poveanjem kapaciteta znojnih lezda. Koliina izluenog znoja u osobe izloene
nekoliko nedelja vruini, udvostruava
se.
acme, akme, vrhunsko ekstatiko stanje
pred sladostraem.
acne, akna, kono oboljenje koje se razvija
u mcskovinia dlaka u vidu crne take
(comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa
(halogen-akne: brom-akne, hlor-akne,
jod-akne), morfoloki sjtne a. vulgaris;
a.necroticans (varioJormis), papule
12

acrocyanosis
veliine soiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim oiljkom, lokalizovane na granici ela i vlasita glave; a.
oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na
licu izazvane natapanjem koe (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna
dermatbza); a. picea, promene sline
onima kod a. oleosa, prouzrokovane
kontaktom s katranom; a. rosacea, hronino kono oboljenje u osoba zrelijeg
doba (etvrta-peta decenija ivota) lokalizovano na nosu, obrazima, elu, bradi u vidu hroninog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet
papulopustula. Maksimalna varijanta u
mukaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih
lezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kono oboljenje koje
se razvija u naletima u mladih ljudi izmeu 13. i 25. godine ivota u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih
promena na licu, leima i grudima. U
sluaju dublje lokalizacije u folikulima
zagnojavanje je jae (a. abscedens),
kada zaostaju i oiljci (a. indurata).
acn excorie des jeunes filles (garcon),
ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u sluaju a.
vulgaris.
acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naroito na licu) sa zaleenjem malih oiljcima bakarne boje.
Acocanthera ouabaio, afrika biljka, sadri glikozid uabain (identian glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke
Strophanthus gratus), mono kardiotoniko sredstvo.
acratotherma, akratoterma, indiferentna
lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), iji suvi ostatak iznosi manje
od Ig na l kg vode, a koja je toplija od
2O0C.
Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptiko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata
akridina.
acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraenom simetrinom plavocrvenom bojom koe aka

acrodermatitis chronica atrophicans

i stopala, posebno prstiju, usnih koljki
i nosa, s profuznim znojenjem i oseajem hladnoe u prstima. Syn. Raynaudova bolest
acrodermatitis chronica atrophicans
(Pick-Herxheimer), primarna atrofija
koe koja nastaje posle poetnog otoka
i zapaljenja. Koa je veoma istanjena,
plaviasta i bora se u sitnim naborima,
a krvni sudovi se provide. Promene se
javljaju u poetku na stopalima i akama, odakle se proiruju na potkolenice
odn. podlaktice. Etiologija nije poznata;
a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s poetkom na akralnim delovima tela (ake,
stopala), paronihijama, alopecije; postoje
i gastrointestinalni simptomi (proli-vi).
Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a.
papulosa inf antum Gianotti-Crosti,
pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu,
otoka limfnih lezda u deaka od 2 do 4
godine starosti; a. suppurativa continua, hronino, pustulozno zapaljenje
koe, koje poinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest.
acrodynia, akrodinija, teko oboljenje u
dece, nepoznatog porekla. ake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled
ega dolazi do oteenja koe koja se
Ijuti u veim komadima. Kosa opada.
Postoje i poremeaji u funkciji srca i
drugih organa, naroito povien krvni
pritisak, hipotonija miia i fotofobija,
apatija i razdraljivost. Uzrok je najee intoksikacija ivom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest.
acroerythrosis, akroeritroza, hronini
otok i crvenilo aka i stopala kao posledica oteenja hladnoom.
acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje koe ekstremiteta. V. progeria.
acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza,
pojaana sekrecija znoja ruku i nogu.
acrokeratosis verruciformis (Hopf),
kono oboljenje koje se javlja porodino, a manifestuje se keratotikim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na
lenim stranama akr. i stopala.

actinotherapia
acrolein, akrilni aldehid, nezasieni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi
glicerida. A. je otrog i neugodnog mirisa.
acromegalia, akromegalija, patoloko
stanje uslpvljeno pojaanim luenjem
hormona rastenja (v. HGH); a. karakterie uveanje isturenih delova tela
(aka, stopala, nosa, usana itd.), kao i
unutranjih organa (pravilniji naziv je
megalaacria).
acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza
distalnih falangi prstiju nogu i ruku.
acroparaesthesia, akroparestezija, neurotiki poremeaji senzibiliteta na akama i prstima, rede na stopalu, u obliku
napada bolova, oseaja maraca, napetosti i krutosti.
acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa.
ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg
renja hipofize. Podstie luenje hormona kore nadbubrenih lezda, naroito glikokortikoida.
actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog
raspadanja urana.
Actinobacillus mallei (Pseudomonas
mallei), prouzrokova maleusa, sakagije
ili gunturaa, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih ivotinja na oveka, a samo izuzetno sa oveka na oveka. Ova bakterija
je ranije bila nazivana raznim imenima.
Meu njima su bila najee Malleomycs mallei, Mycobacterium mallei,
Corynebacterium mallei, Pfeiffrella
mallei, Actinobacillus mallei. Skoranji
naziv je Pseudomonas mallei.
actinomycosis, aktinomikoza, hronino
oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a.
Cervikofacijalna a. je najea. U predelu ugla donje vilice stvara se vrst, bolan otok, koji se kasnije razmekava. Iz
stvorenih apscesa gnoj se probija kroz
fistule na koi ispod vilice i na vratu. U
gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica.
actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualis
activismus sexualis, naziv za sadizam. V.
sadizam.
acumetria, akumetrija, metodi merenja
otrine sluha raznim sredstvima, a bez
audiometra. V. audiometrija.
acupuncture, akupunktura, zabadanje
igala u pojedine take na telu u cilju ukidanja bola ili leenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurke intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inae staru metodu.
acusticus, akustian, sluni, koji ima veze
sa sluhom. Sin. auditorius.
acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnoavanjem elija ovojnica perifernih ivaca.
Najea lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim ivcima je VIII modani ivac; sluni ivac. Zadnjih godina
se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potie od Schwannovih elija, endoneurijunia, neurileme
ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o
poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv
koji se upotrebljava.
acyl, acil, radikal neke organske kiseline.
Acil je deo molekula organske kiseline
kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz siretne
kiseline

COOH
oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak
siretne kiseline , nazvan
acetil-radikal.
ad colaturam, izraz u receptima kada se
propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se oznai koliina proceene
tenosti, v. colatura.
ad usum proprium, skra. ad us. propr.,
za sopstvenu upotrebu, oznaka na
kraju recepta daje lek namenjen lekaru
koji je recept napisao.
adacrya, adakrija, poremeaj ili potpuno
odsustvo luenja suza.
adamantin, zubna gle, beliasta supstancija koja pokriva povrinu krune zuba.
Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je
krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima
samo 2%. Sagraena je od dugih prizmi
koje su potpuno kalcifikovane i meusobno spojene cementnom supstancijom tako vrsto da se ne mogu odvojiti,
14

adaptacija
ve je prelom koljkai. Prizme su grupisane u pojase*, ima i lee upravno na
zubnu kost, dok su im vrhovi prevueni
vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin.
adamantinoma, adamantinom, neoplazme pitelnog porekla koje nastaju od
ostataka glenog organa zuba.
adamant in us, elian, tvrd kao elik, vrlo
tvrd. V. adamantinum, enamelum, ubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus.
Adamova jabuica, v. pomum Adami.
Adamova operacija, v. operacija.
Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.
adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac
koji u malim koliinama izaziva kijanje,
povraanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti;
dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se moe upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku
aerosola; s opreme se skida pranjem ili
acetonom, odelo se isprai, a gornji sloj
zatrovanih namirnica se baca.
adaptacija, (1) proces prilagoavanja (2),
rezultat prilagoavanja, tj. prilagoenost na sadanje odnosno na ranije promene u uslovima za ivot. Odnosi se na
delove individue ili na individue jedne
genetske grupe ili na elu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfolokog
ili fiziolokog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku
eliju korisne i koje dovode do sticanj
novih osobina, koje joj omoguavaju ivot i razmnoavanje u datim uslovima
ivota; a. mirisa, gubljenje oseaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvreno da od receptora odilaze podsticaji i do l asa; a.
oka, poveanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog poveanja odnosno smanje*
nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (epiima i tapiima); u tami
dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzorikih receptora, sastoji se od sniava-

adaptacijski period u vojsci

nja uestalosti podsticaja koji odilaze
od receptora u CNS u toku delovanja na
njega trajnog podraaja. Receptori koji
se sporo prilagoavaju ili se ne prilagodavaju do gaenja zovu se toniki a
oni koji se brzo adaptiraju fazikim.
adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na
zahteve vojnog poziva, odnosno da se
prilagode ha odreen nain ivota u vojnoj sredini: povinovanje vojnikom
redu, disciplini, ivotu u manjem ili veem kolektivu, naporima u savlaivanju
vojne obuke itd.
adaptacijski sindrom, opti, v. stres.
adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreenog genotipa koja, u poreenju s proekom iz opte populacije,
doivljava reproduktivno doba i priliku
da svoje gene prenese sledeoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness
(engl.)
adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doe u dodir s
nekim, supstratom za koji ne poseduje
konstitutivni enzim.
adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji vie^ tipova.
adaptor RNK, v. transportna RNK.
adaptorski molekul, RNK male molekulske teine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog ukljuivanja
u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadranoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK.
adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki
lek treba dodati navedeni sastojak.
addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeu pojave njena dva izdanja. Ako ih
ima vie, obeleavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.).
Addison-Biermerova anemija, v. anaemia.
Addisonova bolest, v. bolest.
adductio, (1) adukcija, primicanje, privoenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret one jabuice ka unutra,
prema nosu. Pokret vri m. rectus internus.
adductor, aduktor, koji primie, privodi,
mii primica.

adenocarcinoma uteri
adekvatni nadraaj, (fiziol.) prirodan
nadraaj za neki receptor za koji je prag
osetljivosti receptor^ najnii.
Adelmannova operacija, v. operacija.
adenalgia, adenalgija, bol u nekoj lezdi.
Sin. adenodynia.
adenectomia, adenektomija, hirurko uklanjanje neke lezde.
adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP)
stvara ciklini adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je kljuni elijski medijator za delovanje mnogih hormona i
drugih materija koje modifikuju funkciju elija.
adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja
ulazi u sastav nukleinskih kiselina.
adenitis, zapaljenje lezda, naroito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v.
mononucleosis infectiosa; a. cervicalis,
poveane i bolne limfne ^lezde vrata u
raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis.
adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s ploastim epitelnim elijama izmeu elija
koje se rasporeuju u lezdane tvorevine.
adenocarcinoma uteri, adenokarcinom
trupa materice. Karcinom materice je
gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika:
difuznom (povrinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom
obliku je zahvaena skoro ela povrina
materine duplje. Pri lokalizovanom
obliku zahvata manji ili vei prostor u
obliku tumora ili polipa, koji klinasto
prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od povrinskog dela epitela ili od dubljih lezdanih
slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patolokohistolokim pregledom materijala
dobivenog struganjem materine duplje. Mikroskopski se odlikuje raznooblijem karcinomatoznih elija od indiferentnih do ledano formiranih.
15

adenohypophysis
adenohypophysis, adenohipofiza, zajedniki naziv za prednji, srednji i tuberski
deo hipofize koji se obrazuju od epitela
krova drela embriona. V. hypophysis;
prednji reanj hipofize sadri nizove ili
grupe mnogobrojnih lezdanih elija izmeu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim
kapilarima i perisinusnim prostorima.
Inkreti ovih elija deluju na razvie organizma, na druge endokrine lezde, na
razvie i funkciju polnih lezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne elije izluuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore,
koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin).
Prekomern izluivanje izaziva pojavu
dinovskog rasta (gigantizam), a
nedovoljno luenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne elije lue proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izluivanje mleka razvijene i za
luenje pripremljene mlene lezde i
potpomae luenje progesterona utog
tela; tireotropne elije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji
deluje na razvie i funkciju tireoideje;
gonadotropne elije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimuliui ^
(FSH), glikoproteinski inkret, koji podstie razvie mekova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujui
hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju
mekova jajnika (stvaranje utih tela) i
na sintezu androgenih inkreta meuprostornih elija semenika (ICSH); adrenokortikotropne elije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH)
koji stimulie sintezu glikokortikoida
(deluje na glikolizu, sintezu proteina,
metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute elije sadre u citoplazmi odgovarajue specine kapljice
ili granule koje se otkrivaju naroitom
tehnikom. Postoje i elije bez gra-nula,
koje se smatraju matinim elijama ili
elijama koje su se oslobodile gra-nula;
pars tuberalis, lezdane elije rasporeene pored kapilara du hipofizne
peteljke. Pretpostavlja se da lue dijabetogeni inkret; srednji reanj oblae zadnji reanj i teko se od njega odvaja.
Oko kapilara rasporeeni su nizovi eli16

adenovirosis
ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je
pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za
glikoprotein; proizvodi melanostimuliui hormon (MSH), koji izaziva sintezu
melanina i pigmentaciju koe; zadnji reanj - u njemu se stvaraju miometrin,
koji dejstvuje u toku poroaja, kada izaziva grenje (bolove), zatim vazopresin, koji izaziva grenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, reguliui promet soli.
aenoine vegetacije, v. vegetationes adenoideae.
adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina.
adenoma, adenom, benigna neoplazma
nastala razmnoavanjem epitela lezda.
Obino sporo raste, ograniena je i po
grai veoma slina lezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, vrsti, hemisferni tumori do veliine graka, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne
koe ili crvenkasti (teleangiektazije na
povrini). Genodermatoza koja moe
biti udruena i s tuberoznom sklerozom
(epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksiki adenom titaste
lezde, kompenzovani ili dekompenzovani, vor titaste lezde koji je, histoloki, dobroudnog karaktera i koji se,
iz nepoznatog uzroka, iskljuio iz fiziolokog regulacionog sistema svog tzv.
feed-back-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksikim adenomom imaju
simptome i znake hipertireoze.
adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne lezdane cevi na sekundarne
cevi i mekove.
adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uveanje tkiva podvilinih i podbradnih limfnih lezda.
Najee je posledica patolokih procesa u predelu zuba, lica i vilica.
adenotomia, adenotomija, hirurki zahvat koji se vri u cilju odstranjenja treeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a
uz pomo specijalnog instrumenta koji
se kroz usta uvodi u nosno zdrelo.
adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne
infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi
oboljenja disajnih organa i venjaa,
koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljina infekcija od koje najee obolevaju
predkolska deca, i to preko ele godine.
adenovirusi, virusi ranije opisivani pod
raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajedniki su im rastvorljivost antigena koji
se koristi pri izvoenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma
prema kulturama HeLa- i KB-elija in
vitro. Pomou reakcije neutralizacije
moe se razlikovati 18 raznih tipova
adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi
najee akutna oboljenja disajnih pute
va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipine pneumonije,
aseptiki meningitis i dr.
adenovirusne infekcije, v. adenovirosis.
adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranoe. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na poloaju 5
nastaje nukleotid adenilna kiselina
(AMP), iji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid.
adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz
adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Cikliki AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutranji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje
od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktivie kompleks hormona i receptora u opni ciljne elije. Cikliki AMP izaziva: porast enzima u eliji,
promenu propustljivosti elijske pphe,
zapoinje sintezu specifinih unutranjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat.
adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim elijama a sastoji se od adenina, riboze i
tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula
povezana pomou veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat
(ADP), a jo jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima
pri odvajanju svakog losfatnog radikala
oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositas
rature i koncentracije reagujuih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu
energiju za obavljanje rada. Energija osloboena u organizmu razgradnjom
drugih materija koristi se za resintezu
ATP.
adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva
mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Slui kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Preien vosak dobiven s vune
ovce. Sastoji se preteno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Slui za izradu raznih
ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog
lanolina i 25 delova vode. Slui kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A.
suiilus, svinjska mast. Slui kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kou, ali se srazmerno lako
razgrauje (uegne) i tada lokalno drai.
adhaesiolysis, v. adhaesiotomia.
adhaesiones, adhezije, priraslice, sraenja dve povrine koje lee jedna naspram druge. Najea posledica organizacije zapaljenja tih povrina (pleure,
perikard - epikard, peritoneum).
adhaesiotomia, adheziotomij, presecanje i razdvajanje priraslica.
adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogunost brzog izvoenja naizmeninih pokreta, npr. pronacije i supinacije.
A. je simptom oteenja malog mozga.
Adiejev sindrom, v. syndroma.
adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-siretne kiseline, antispazmodiko sredstvo; deluje, preteno, direktno na glatke miie.
adiposis, v. adipositas.
adipositas, gojaznost, suvino nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbunom
zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana
bolestima mozga, naroito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ogranieno nagomilavanje masnog tkiva, naroito u
ena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija
insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po elom telu,
kao i u unutranjim organima. Sin. adiposis.
adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlauje gojaznost u
predelu kukova i gornjih ekstremiteta,
pored zakrljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povean, ali miii
nisu obuhvaeni. Na ekstremitetima
mast se slae prema rizomelikim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i
na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananou.
Uzrok adipozogenitalnog sindroma lei
u promenama podbreja (hipotalamusa), izuzetno u poremeaju hipofize.
Najee je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremeaj
mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbreja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreeni
odnos masnih naslaga prema miinoj
masi, razlian u mukom i enskom
polu, pa predstavlja pokazatelj polne
uoblienosti.
aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus
laryngis, otvor grkljana.
adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg
renja hipofize (drugi naziv vazopresin),
koji omoguava reapsorpciju vode u
bubrenim kanaliima, slui za leenje
insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
adneksni tumor, opti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina moe da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Moe da bude samo
zapljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode.
adjuvansi, nespecifine supstancije koje
se dodaju .antigenu radi poveanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije
voda-ulje (najpoznatiji su Freundov
kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergiki receptori
red ovih, adjuvantno dejstvo imaju
Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Gurin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita.
adnexa uteri, adneksi, materini privesci,
tj. jajnici i jajovodi.
adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i
jajovoda. Zapaljenjski proces najee
je prouzrokovan piogenom infekcijom
jajovoda posle pobaaja i poroaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri
prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu
trbunu duplju infekcija zahvata i jajnik
(salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do
stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog sraivanja, kako izmeu sebe,
tako s okolinom i stvara se zapaljenjski
adneksni tumor. Adneksitis moe biti
akutan, subakutan i hronian.
adolescentia, adolescencija, mladost (ivotno doba koje poinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a zavrava se prestankom telesnog rastenja).
adoptivni transfer, imunoloka reakcija
koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozraen, pa tako predstavlja
ivu epruvetu za ispitivanje imunih
svojstava elija davaoca.
adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrene
lezde. Sin. suprarenalectomia.
adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se
dodaje lokalnim anestetikim rastvorima za produenje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja.
adrenergika nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem.
adr energiki koioci (simpatolitika
sredstva), supstancije koje selektivno
inhibiraju reagovanje efektornih elija
na impulse adrenergikih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine;
mesto dejstva ovih supstancija je sama
efektorna elija.
adrenergiki receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergiki ivci
Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu
uestalosti srca i pojaanju njegovih
kontrakcija.
adrenergiki ivci, v. nervus.
adrenogenitalni sindrom, v. sindrom.
adrenokortikotropni hormon, hormon
prednjeg renja hipofize koji podstie
luenje horm ona kore nadbubrenih
lezda.
adrenosteron, androgena supstancija
koju proizvodi kora nadbubrenih lezda (Grollman-Howard-Millerova zona),
neto slabijeg dejstva nego testosteron.
adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji isto fiziki vezuju na svojoj povrini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekret, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jae ukoliko je povrina adsorbensa vea. Glavni predstavnici a. su Carbo
animalis, Bolus alba i Talcum.
adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova,
tenosti i rastvorenih estica na povrini vrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i
dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u povrinskom sloju i u dubljim slojevima.
Radi polarimetrijskog odreivanja eera u mokrai vri se odbojavanje pomou ugljenog praha, koji adsorbuje
boju mokrae.
adukcija, v. adductio.
aduktor, v. adductor.
adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik
od fetalnog hemoglobina.
adventitia, adventicija; tunica a., spoIjanja ovojnica organa.
Ades. v. Stegomya.
aequivalens, v. ekvivalent.
aeracija, (1) proputanje vazduha kroz
neku tenost; (2) arterijalizovanje venske krvi u pluima.
Aerobacter aerogenes, gram-negativni
zdepasti bacili sa ahurom. Bakterije
ove grupe su vrlo proirene u prirodi.
esto su sastavni deo normalne flore
oveka. Kada izazivaju oboljenja, daju
kliniku sliku slinu oboljenju koju iz-

aerosinusitis
aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, moe biti
uzronik zapaljenjskih promena na tim
mestima. Smatra se i kao jedan od uzronika zaraznih proliva, naroito odojadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time to su pokretni. Sinonim:
Klebsielia aerobacter.
aerobna mo, najvea koliina energije u
jedinici vremena osloboena iz izvora
ije korienje zahteva direktno uee
kiseonika. Merilo - maksimalni utroak
kiseonika u minutu. Osnovni fizioloki
pokazatelj fizike radne sposobnosti,
sposobnosti za dugotrajniji teak rad. U
ena proseno manja nego u mukaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utroenog kiseonika u minutu u fiziki
proseno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u
minutu u fiziki izvanredno izdrljivih
sportista.
aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje
bakterija, tip disanja u kome je krajnji
primalac vodonika molekulski kiseonik
(Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu
kiseonika i ako bakterijska elija raspolae potrebnim enzimima, disanje e
biti aerobno.
aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokrane beike, u koju se
ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia.
aeroheliotherapia, v. therapia.
aerootitis, bol i eksudacija u srednjem
uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled snienja vazdunog pritiska
u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni
pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom
letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba
ne doputa slobodno izjednaenje pritiska usled katara ili zapuenosti njenog
ua.
aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum.
aerophagia, aerofagija, pojaano gutanje
vazduha. Javlja se u nervoznih osoba
(psihopata), u sluaju obole log jednjaka
i eluca, kao i pri unim i bubrenim
napadima (kolika).
aeroplanska udlaga, v. udlaga.
aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim upljinama izazvani
snienjem vazdunog pritiska u njima, a
19

aerosol!

koji ne moe da se izjednai sa spoljnim

pritiskom. Nastaje prilikom letenja
avionom ako su prirodni otvori sinusa
zapueni sekretom ili polipima.
aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku rasprene vrste ili tene supstancije u estice ije su dimenzije manje od hiljaditog
dela milimetra. Ako su u pitanju cestice
tenosti, re je o magli, a ako su u pitanju vrste estice u vazduhu, re je o
dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhaliu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju esto dezodoransi
i insekticidi.
aesthesiologia, v. esthesiologia.
Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za leenje tuberkuloze.
Aethanoli acetas, v. Aether aeticus.
Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaeni etanol), oba su oficinalna prema naoj farmakopeji. Etanol
se upotrebljava kao dezinficijentno
sredstvo za hirurke instrumente i za
kou, i kao rastvara za druga sredstva
za dezinfekciju koe(npr., jod).
Aether anesthesicus, etar za narkozu, naroito preien etar koji slui za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema naoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) slui za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu
anesteziju (npr., pri vaenju rasklaenih zuba).
Aetherolea, etarska ulja, aromatine, lako
pokretljive tenosti koje isparavaju, a
dobivaju se od raznih delova biljaka
destilacijom pomou vodene pare, ekstrakcijom ili ceenjem. Neka etarska
ulja su na obinoj temperaturi vrsta,
ali zagrevanjem postaju tena. U vodi se
slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u
apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru
i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom iz sveeg lia drveta Eucalyptus globulus. Sadri
eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

20

afekt

vodene pare) u leenju hroninog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini
pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus
montana, koja sadre razne terpene i
bornil - acetat, a slui za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slaice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom s vodenom
parom iz terpentina raznih vrsta etinara. Slui kao flogistiko sredstvo. Sin.
Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, preieno
terpentinsko ulje. Slui za inhalaciju vodene pare u leenju hroninih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifinoj nadraajnoj terapiji.
Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo;
Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom.
Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakoloke osobine
kao i kodein, ali se danas vie upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadraajnog dejstva. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
afakija, v. aphakia.
afazija, v. aphasia.
afebrilis, afebrilan, koji je bez poviene
temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris.
afekt, vrlo jako oseanje, koje obino nailazi naglo, praeno karakteristinim
promenama telesnih funkcija, veinom
kao posledica dogaaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne
moe brzo da se prilagodi; duevno uzbuenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitiki pojam pod kojim
se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe)
oseajnog (afektivnog) dela neke nagonske tenje. Svaka misao, tenja, slika, svaki psihiki sadraj uopte ima
svoju oseajnu pratnju (tzv. afektivnu
komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

afektivnost
jatna svesti (npr., mrnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle
docnije moe ponovo da izbije u svest,
samo sada vezana za neki sasvim drugi
predmet (umesto za roditelja, s kojim
inae nikakve veze nema). Sila koja po
Feudu vri potiskivanje je tzv. cenzura
ili nad-ja, tj. kritika sposobnost, savest, moralno oseanje. Kao rezultat
meusobnog sukoba suvie aktivne
cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pranjenje a., sin. iivljavanje a., vie ili manje burne telesne propratne pojave jakog oseanja posle kojeg se vraa stanje
prethodnog duevnog mira. Sudbina
a. obuhvata, osim pranjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premetanje ili projekciju, kao i zraenje na druge objekte. Najee je to prosto slabljenje vremenom, bleenje.
afektivnost, oseajnost, stanje oseanja,
raspoloenja, nain na koji oseanja
prate psihika zbivanja, npr. iva a., poviena a., sniena a. V. temperament.
afektni grevi, nastupi grevitog plaa,
smeha ili vritanja, praeni dubokim disanjem u histeriji.
aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni).
aferentan, v. afferens.
afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitali,
nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim
smanjenjem zguljivosti krvi.
afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost
prema neemu; (2) (hem.) privlana
snaga koja dejstvuje izmeu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje
vezivanje atoma elemenata ujedinjenja.
afosfogenijski, svaki poremeaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu.
agalactia, agalaktija, izostajanje luenja
mleka. Totalna agalaktija opaa se vrlo
retko (Sheehanov sindrom).
agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih
frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio
agar-agar, morska alga; slui kao dodatak
( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu vrstu hranljivu podlogu za
izolovanje i raspoznavanje bakterija; u
stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala.
agens, nosilac inilaca odreenog dejstva;
supstancija, sila ili aktivni princip koji
dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili
ima neko drugo dejstvo.
agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze
se na prelazu od rikecija ka virusima,
imaju grupni antigen, sadre DNK i
RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova
konana klasifikacija jo ne postoji.
aggravatio, agravacija, (1) pogoranje dosadanjeg stanja (2) svesno, namerno
preuveliavanje postojeih pojava oboljenja od strane obolelog.
agitacija, telesna i psihika uznemirenost,
psihomotorni nemir.
agitans, koji se trese. V. paralysis agitans.
agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuen.
aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za
ugljene hidrate.
aglomerat, skup raznorodnih sastojaka.
V. konglomerat.
aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka
uroena nepravilnost, propraena ekstremnom uskou vilica, nepravilnim
poloajem zuba i poremeajima funkcije gutanja i govora.
aglutinat, gomilica bakterija ili drugih elija. V. aglutinacija, agiutinogeni.
aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje,
vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih
elija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifinih faktora. Aglutinacija
je jedna od najvie korienih serolokih reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija).
A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja
aglutinina za aglutinogen eritrocita, a
poto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva
eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju
21

aglutinini
se u plazmi aglutinini koji na niskim
temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog ega se nazivaju aglutinini na hladno a fenomen se naziva
aglutinacija na hladno. Ovo se koristi u
dijagnostici izvesnih oboljenja
(primerna atipina pneumonija).
aglutinini, antitela koja prvo imobiliu
bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice
adsorbujui se na njihovoj povrini.
Stvaraju se u organizmu pod dejstvom
antigena u ivim ili mrtvim elijama. U
krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini
anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta)
nastali su pod dejstvom specifinih za
krvne grupe antigene - aglutinogena A i B.
Stvaraju se posle roenja, i to ako
eritrociti deteta ne sadre odgovarajue
aglutinogene, usled unoenja hranom,
bakterijama ili nekim drugim nainom
malih koliina antigena A i B. Po prirodi su
gama-globulini.
aglutinogeni, antigeni vezani za povrinu
elije, zbog ega se one, u prisustvu odgovarajuih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita oveka
sadre oko trideset antigena, od kojih
su zbog izraenih antigenskih svojstava
u transfuzijskim reakcijama znaajne
skupine antigena koje se oznaavaju
kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izraena antigena svojstva, znaajni su za prouavanje naina nasleivanja gena, odnosno za utvrivanje oinstva.
agnosia, agnozija, opti pojam koji oznaava
nesposobnost
prepoznavanja
predmeta pomou odreenog ulnog
modaliteta, uprkos tome to je senzori-ki
modalitet ouvan. Agnozija je posle-dica,
uglavnom, povreda parijetalnog renja
velikog mozga. A. moe biti taktilna,
vidna, sluna itd.; akustika a. ili sluna,
duevna gluvoa; optika a., duevno
s.lepilo,
nemogunost
razumeva-nja
primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri
potpuno ouvanom vidu u sluajevima
oteenja konveksnog dela potilja-ne
kore leve modane hemisfere (u denjaka); taktilna a., v. astereognosia.
agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

22

Ahilov refleks
agonist, (I) koji se prvi pokree; (2) mii
koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista.
agoraphobia, agorafobija, prisilan strah
od irokog prostora, strah od prelaenja
preko trga, ulice itd., koji se javljaju u
prisilnoj neurozi.
agrafija, v. agraphia.
agrammatismus. agramatizam, poremeaj govora koji se sastoji u ravom obrazovanju reenica, tzv. telegrafski stil.
V. oligophrenia, aphasia.
agranulisani endoplazmini retikulum,
v. citoplazma.
agranulocitoza, v. agranulocytosis.
agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem
ili potpunim nedostatkom granulocita
u perifernoj krvi, pri emu postoje promene u drelu i na drugim sluznicama,
kao i septike temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest.
agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti
pisanja pri potpuno ouvanoj svesti,
kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke,
ake i prstiju.
agravacija, v. aggravatio.
agregatno stanje, stanje u kome se nalazi
neko telo pod izvesnim spoljanjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela moe biti vrsto, teno i gasovito.
agresini, toksine supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu mo leukocita,
dok druge deluju na druge odbrambene
faktore organizma.
agresivan, koji navaljuje, napada.
agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje.
agripnija, v. insomnia.
ahilija, v. achylia gastrica.
ahilodinija, v. achillodynia.
Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije titaste lezde, pri emu se koriste
fotoelektrini postupci prilikom izvoenja Ahilovog refleksa Photomotograph - aparatom (v. tamo): dobijaju se
krivulje svojstvene za poveane ili sma-

ainhum
njene funkcije titaste lezde (ahilogram).
ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nonog palca u crnaca u Junoj
Americi i Africi.
akcesoran, v. accessorius.
akcidentni srani um, v. um.
akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja
vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom drai.
Ulaenje natrijuma u eliju, nastalo
zbog poveanja propustljivosti opne za
natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled
izlaenja kalijuma iz elije i uspostavljanja elektrinog stanja opne, svojstvenog
za nenadraenu eliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadraaja
iri se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadraaj"
koji ga je izazvao bio na nivou praga ili
iznad njega (zakon sve ili nita).
akinesia akinezija, nepokretnost usled
oduzetosti miia ili usled sniene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a.
algera). Oznaava i vetaki izazvanu
nepokretnost, npr. onih kapaka u operacijama na onoj jabuici; a. algera,
nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog ega ih
bolesnik izbegava. Najee je histerikog porekla; (oft.) prolazna pareza mii.a kapaka i spoljnih miia oka izazvana
injekcijom novokaina. Onemoguuje
pokrete kapaka i one jabuice u toku
operativnog poduhvata.
akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najblie take jasnog lika, tj. od potpunog
akomodacionog mira do najjae akomodacije. A. r. izraava se u dioptrijama;
ona je najvea u detinjstvu, s godinama
opada, te oko ezdesete godine praktiki potpuno prestaje. V. presbyopia.
akomodaciona uzetost, v. paralysis.
akomodacioni gr, gr cilijarnog miia
oka, obino prolaznog karaktera. Pri
maksimalnom gru oko je podeeno za
najbliu taku otrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi otro. Uzroci:

aktiniko dejstvo
ukapavanje pilokarpina ili trovanje
ovim lekom, ili ezerinom, u sluaju histerije, psihikih smetnji i dr.
akomodacioni obim, jaina akomodacije
iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najvei je oko desete godine
ivota, praktiki prestaje oko ezdesete
godine. V. presbyopia.
akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan,
akratoterma, v. acratotherma.
akridin, organska materija iji derivati
(akridinske boje) slue u medicini; prema naoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i
Aethacridini lactas (etakridin-laktat);
slue kao antiseptika i dezinficijentna
sredstva.
akridinske boje, v. boje.
akrilat, opti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i
delimine proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih
nadoknada; brzovezujui a., slui za izradu individualne kaike, privremenih
krunica i mostova, ireparaturu totalnih
i deliminih proteza.
akrocentrian, hromosom sa centromerom smetenom blizu njegovog kraja.
Jedan krak hromosoma je zbog toga
vrlo kratak.
akrocijanoza, v. acrocyanosis.
akroparestezija, v. acroparaesthesia.
akson, v. axon.
aksonski breuljak, zadebljano podruje
tela elija odakle polazi akson. Akcioni
potencijal nastaje ovom delu neurona.
aksoplazmatski transport, prenoenje
materija iz elije u akson.
aktin, fibrilarna belanevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji miia.
aktiniki zraci, v. zraci.
aktiniko dejstvo, u svim razdobljima u
vidu zapaljenjskog crvenila koe manje
je u ene nego u mukarca. Najvee su
zapaljenjske pojave u oba pola u treoj
deceniji ivota, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji
opet die.

23

aktinoidi
aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog
broja 90.
aktinomicin D(daktinomicin), citotoksiko sredstvo, raguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktiviui je.
aktinomiozin, kontraktilna materija u
miiu koju ine aktin i miozin.
aktivacija jajeta, prva posledica oploenja. Semeglavac je aktivator deobne
moi jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajace nije sposobno da se deli.
aktivacijska analiza, metod aktivacije
stabilnih atoma u odreenom uzorku
pomou jonizujuih zraenja (fotona,
naelektrisanih estica ili neutrona). U
biologiji i medicini primenjuje se za tano odreivanje sastava tkiva i organa,
naroito elemenata u tragu. Metod
moe da se primeni i uivo za fluorescentno varnienje. V. scintigrafija.
aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za
spreavanje razvoja ankiloze donjovilinog zgloba; a. po Fryju, naprava slina
prethodnoj.
aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojaavaju ili olakavaju dejstvo enzima.
aktivizam, seksualni, v. sadizam.
aktivna elektroda, v. elektroda.
aktivna intimizacija, efikasna specifina
profilaktika mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, vetaka imunizacija ili vakcinacija.
aktivni kiseonik, v. oxygenium.
aktivni mulj, metoda za preiavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri
bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje
vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u
treem se ostvaruje taloenje i delimino se odvodi aktivni deo u prvi bazen.
Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno
odnosi na polja za suenje mulja.
aktivni pokreti, voljni pokreti.
aktivni transport, transport materija
kroz elijsku opnu pomou molekula
nosaa, iz podruja manje u podruje
vee koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija
razlaganjem ATP.

24

alantois
aktivni ugalj, v. Carbo.
akustiki, sluni.
akustiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis).
akustiki put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom
mozga i prenose razdraenje do kortikalnog slunog centra (Heschlova vijuga).
akuer, lekar specijalista za poroaje. Prema sadanjem programu specijalizacije,
istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akuerstvo i ginekologiju).
akuerka, babica sa zavrenom babikom
kolom, osposobljena za obavljanje normalnog poroaja i negu porodilje u babinjama.
akuerska aka, poloaj ruke bolesnika u
toku napada tetanije koji podsea na prte skupljene za prodiranje u matericu.
akuerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patolokim poroajima. V. opstetricija.
akutna kaverna, v. caverna.
akvedukt, v. aqueductus.
ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti.
alabaster-gips, sitnozrnast, prozraan
gips. V. gips.
alanin, alfa-aminopropionska kiselina,
CH3CHNH2COOH.
alantohorion, horion obloen (potpuno
ili delimino) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.).
alantoidna cev, v. alantois.
alantoidna kesa/ v. alantois.
alantoidna tenost, v. alantois.
alantois, kobasiasti iz vrat repnog dela
primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od
embrionalnih privezaka koji ne iezava potpuno, nego jednim delom zaostaje
razvijajui se u mokranu beiku. U
pileta se ve pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbunom zidu repnog creva majuni izvrat, alantoidni
pag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, inei alantoidni pupoljak, koji sve vie raste, predstavljajui
disajni organ. I u sisara se alantois vrlo
rano javlja. U nekih ostaje manji

alaris
(mikroalantoidni sisari: torbari, glodari
i dr.), dok je u nekih veih razvijeniji:
megaloalantoidni sisari.
alaris, alaran, koji pripada krilima.
alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom
prognozom, koji se javlja u endemskim
krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, iji je sadraj beliast
(mlena variola).
alatus, krilat.
Albe-Delbetova operacija, v. operacija.
Albers-Schnbergova bolest, v. osteopetrosis.
Albertova operacija, v. operacija.
albicans, beliast, npr. corpus albicans,
beliasto telo u jajniku.
albinismus, albinizam, uroeni nedostatak pigmenta u koi, kosi, oima i drugim organima.
albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam.
Albrightov hormon, inkret poznat jo i
kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve elije.
Albrightov sindrom, v. sindrom,
albugineus, beliast, npr. tunica albuginea, beliasti omota, beliasta ovojnica.
albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za
belanevine u mokrai.
albuminati, jedinjenja koja odgovaraju
solima. A. nastaju dejstvom, jaih baza
na belanevine.
albumini, v. proteini.
albuminimetar, v. albuminometar,
albuminometar, specijalno graduisana
epruveta u koju se sipaju mokraa i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog
taloga odreuje koliina belanevine u
mokrai. Danas se rede upotrebljava. V.
Esbachov reagens. Sin. albuminimetar.
albumoze, proizvodi hidrolize belanevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku
molekulsku teinu. Albumoze se mogu
iz svojih rastvora staloiti solima lakih
metala.
albumozurija, izluivanje albumoza mokraom. V. albumoze.
albus, beo.
Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni tapi, bez ahure. Ne razgra-

aldosteronismus
uje nijedan ugljenikov hidrat, to se
koristi za diferencijalnu dijagnozu od
laktoza negativnih enterobakterija, naroito Salmonella typhi. Ova bakterija
je slabo patogena. esto se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od
enterokoiitisa; neki je smatraju za uzronika tih oboljenja.
alcaptonuria, alkaptonurija, izluivanje
mokraom alkaptonskih jedinjenja,
najee homogentizinske kiseline. U
alkaptonurije mogu postojati ohronoza
i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremeaj metabolizma tirozina
s izluivanjem homogentizinske kiseline mokraom.
Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni
a,, sadri najmanje 99,5% etil-alkohola;
etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim
vrenjem eera, obino se naziva alkohol. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi,
da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke
saobraajne nesree voza bio pod uticajem alkohola, odreuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju
saobraajnih nesrea koliina alkohola
u krvi vozaa je poveana, ali ne toliko
da bi nastupilo oevidno pijanstvo. I u
povreenih peaka esto je koliina alkohola u krvi poveana. Po propisima
vaeim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju
sadravati vie od 0,5 g alkohola.
Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za
spironolakton (v. tamo).
aldehid-alkoholi, organska jedinjenja
koja pored aldehidne grupe sadre jednu ili vie hidroksilnih grupa. Meu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi.
alehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadre svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske).
aldehid-oksidaze, enzimi pod ijim se katalitikim dejstvom alehidi oksidiu u
kiseline.
aldosteronismus, aldosteronizam, patoloko stanje nastalo usled abnormno
velike koncentracije aldosterona u krvi;
a. moe da bude primaran (primarni a.,
v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog
25

aldoze
smanjenja zapremine krvne plazme (srana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.).
aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadre jednu
aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati.
alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo
hranljivog vitelusa, za razliku od onih
koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja).
aleksin, v. komplement.
alel, alternativni oblik gena. Jedan lan iz
para gena smetenih na istom lokusu
homolognih hromosoma. Oba alelska
gena reguliu isti proces, bilo u istom,
bilo u suprotnom smeru i u tome mogu
da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan.
alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela.
alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena.
alelsko iskljuenje, v. neispoljeni alel.
alergeni, supstancije najee belanevinske strukture koje u organizmu stvaraju
specifina antitela. Alergeni senzibiliu
organizam, dospevajui u njega preko
koe, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva
arita koji mogu da senzibiliu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja
u udaljenim organima.
alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unoenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno
stvorenim specifinim antitelima. Nazivi preosetljivost i hiperergija su sinonimi dananjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom
sklonou da na antigene koji se svakodnevno sreu (pelud biljaka, organske materije u praini) stvaraju specifian tip antitela, tzv. reagine ili senzibiliua antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s
ovim antitelima nastaju lokalne ozlede
tkiva. Meu atopijske alergije kojima su
uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i eludano-crevni poremeaji, a., kontaktna
(stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom
delu usana, posle ponovljenog lokalnog
26

Q-estica
kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurii, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s
sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata.
alergijske reakcije, osnovna podela na
ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje etiri
tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktika reakcija; uee reagina, oslobaanje farmakoloki aktivnih supstancija.
II tip: citotoksike reakcije nastale usled delovanja antitela na elije tkiva; u
ovim reakcijama mogu uestvovati i
mononuklearne elije. III tip: oteenje
tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i
bazalnoj membrani, to dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne
preosetljivosti (npr. tuberkulinska
reakcija) u kojima najvaniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija.
aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska
leukemija. V. aleukia, leucaemia.
aleukemijska leukemija, v. leucaemia.
aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni
nedostatak leukocita u perifernoj krvi;
a. congenitalis, uroena neutropenija;
a. haemorrhagica, jedan od izraza za
aplastiku anemiju. Sin. neutropenia.
Alexander-Adamova operacija, v. operacija.
alexia, aleksija, slepoa za napisane reci.
Poremeaj koji nastaje pri razaranju odreenih podruja modane kore iznad
vidnog dela, a kajakterie se nesposobnou razumevanja napisane reci.
alfa-adrenergiki blokatori, sredstva
koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi
raane glavnice, njihovi dihidroderivati,
haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).

d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn.

d-estica, slobodna jezgra helijumovog
atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato to se sastoji od 2
protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je etiri puta vea od mase

r
alfa-fenoksibenzil-penicilin
vodonikova atoma ili dvanaestine C-12.
Sin. helion.
alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan
prema dejstvu kiseline.
alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin),
polusintetski penicilin, otporan prema
dejstvu kiseline.
d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje
od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne
kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin.
alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolanane spirale; nastaje stvaranjem
vodoninih veza izmeu karbonilne
grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledee etvrte aminokiseline du
peptidnog lanca.
alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa irokim
antibakterijskim spektrom.
alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal*
getiko sredstvo.
alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma
dobijen registrovanjem s povrine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli
ni na ta i ima zatvorene oi. Talasi
imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i
frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izraen u temeno-potiljanom
podruju.
alfa-talasemija, v. thalassaemia.
alge, jednoelijski ili vieelijski ivi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju
se od gljivica koje poseduju hlorofil.
$iroko su rasprostranjene u prirodi,
bez neke karakteristine geografske
specifinosti. Igraju znaajnu ulogu u
odravanju ravnotee u povrinskim vodama i koliine kiseonika u vazduhu.
algesia, algezija, oseaj bola. V. algia.
lgia, algij, oseaj bola. Izraz se upotrebljava veinom kao deo sloenih reci,
npr. myalgia.
algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postie putem nanoenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu
perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-

alkalna rezerva
na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.).
alhemija, nazovihemija, teila je preobraavanju obinih metala u skupocene
(zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje
se razvila hernija kao nauka.
Alibertova bolest, v. mycosis fungoides.
alifatika jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu.
alil, jednovalentni nezasieni radikal
CH=CH-C.
alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio
alimentaris.
alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je
dokazano da je za hipofiznu auksogenu
funkciju od velikog znaaja ishrana. U
inaniciji svi se hormoni prednjeg renja
(sem ACTH) izluuju u nedovoljnim koliinama
(pseudohipofizektomija).
Supstituciona terapija (unoenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-,
nja, i pored gladovanja.
alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje titaste lezde izazvano osiromaenjem u belanevinama. Bazalni metabolizam opada, t se u nekih bolesnika
javljaju znaci miksedema: opadanje
kose, polna impotencija, trofike promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem moe da nastane i usled delimine insuficijencije
prednjeg renja hipofize. I u tom sluaju enski pol trpi ee nego muki, u
kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slino stanje.
alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator.
alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomou rastvora kiseline poznatog normaliteta.
alkalinuria, alkalinurija, luenje alkalne
mokrae.
alkalitherapia, v. therapia.
alkalna rezerva, sposobnost plazme da
vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a
veim delom vezan u obliku natrijum 27

alkalna sredstva
-bikarbonata. S obzirom na to da od
ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se moe praktiki uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo
koliine bikarbonata u plazmi. Alkalna
rezerva se ranije izraavala brojem ml
COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60
ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml
CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90
ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu
(SI) alkalna rezerva se izraava brojem
mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u
jednom litru plazme).
alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH,
Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom
rastvoru usled hidrolize reaguju bazno
(NaaCOa, itd.),
alkalne vode, v. voda.
alkalni metali, metali iji su hidroksidi
jake baze. V. alkalije. alkalni
mineralni izvori, v. voda.
alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziolokim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u
molekulu alkaloida. Alkaloidi su obino
u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su veinom u obliku soli. Otrovna
su jedinjenja.
alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza
ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolika a. zbog
smanjenja kalijuma u serumu; metabolika a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina
iz organizma (naroito povraanjem);
respiratorna a., a. zbog poveanog
gubljenja ugljen-dioksida preko plua.
alkili, jednovalentni radikali koji postaju,
kako se misli, od zasienih ugljovodoni*
ka alkana oduzimanjem jednog atoma
vodonika, npr. metil - odgovara
metanu , etil -CaHs odgovara
etanu CaHe itd.
alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva
(pentanol-nitrit).
28
Vi':

UL

alloploid
alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za leenje varikoznih vena),
npr. natrijum-tetradecil-sulfat.
alkohol, v. Aethanolum.
alkoholiarska ciroza, v. cirrhosis hepatis.
alkoholiarska halucinoza, v. halucinoza.
alkoholiarska paraliza, oboljenje koje
se javlja u alkoholiara, i po simptomima podsea na progresivnu paralizu
(demencija, poremeaj govora, poremeaj reakcije enica).
alkoholiarske psihoze, ludilo u alkoholiara, duevni poremeaji koji se javljaju u alkoholiara, kao to su delirijum
tremens, alkoholiarska halucinoza,
Korsakovljeva psihoza, alkoholiarska
pseudoparaliza.
alkoholizam, raniji sin. hronini a., zavisnost od alkoholnih pia ili navika na
njih; dovodi do telesnog, psihikog i
drutvenog propadanja.
alkyl-, v. alkili.
allodiploid, alodiploid, elija odnosno jedinka iju diploidnost sainjavaju hromosomi koji potiu od roditelja koji pripadaju razliitim vrstama. V. hibrid, diphid.
allodiploidia, alodiploidija, posedovanje
dve garniture hromosoma dobivene od
roditelja razliitih vrsta.
allogeni, alogeni, antigenski razliite elije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL
allopathia, alopatija, nain leenja koji se
sastojao od herojskog simptomatskog
leenja (putanje krvi, davanje emetikih i purgativnih sredstava), sve dok
simptomi bolesti ne ieznu; odavno naputen.
alloplastica, aloplastika, plastika hirurka intervencija u kojoj se kao kalem
upotrebljava materijal nebiolokog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne vetake plastine materije (akrilat,
orlon, dakron itd.).
alloploid, aloploid, elije odnosno jedinke koje poseduju dve ili vie garnitura
hromosoma nasleenih od roditelja
koji pripadaju razliitim vrstama. V.
hibrid, alodiploid, allopolyploid.

alloploidia
alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji
pripadaju razliitim vrstama. V. diploidija, poliploidija.
allopolyploid, alopoliploid, elija odnosno jedinka iju poliploidiju sainjavaju
hromosomi nasleeni od prethodnika
koji pripadaju razliitim vrstama. V.
hibrid, poliploid.
allopolyploidia, posedovanje vie od dva
kompleta hromosoma dobivena od roditelja razliitih vrsta. V. poliploidija.
allorythmia, aloritmija, nepravilan srani
ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama,
prevremenim sranim kontrakcijama u
pravilnim vremenskim razmacima. V.
bigeminia i trigeminia.
allotransplantatio,
alotransplantacija,
presaivanje tkiva jedne, osobe u telo
drugog lana iste vrste, drugog genotipa
u odnosu na davaoca.
allotyp, alotip, imunoloka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju razliitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proistie i njihova antigenska raznovrsnost.
alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja,
crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj koliini oglednim ivotinjama, razara beta-elije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog ega nastaje eerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokrane kiseline.
allozym, alozim, enzim ije je svojstvo uslovljeno specifinim alelom, a ne posttranskripcionim iniocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus.
Aloantigeni, antigeni u istoj ivotinjskoj
vrsti.
Alo, aloj, osueni sok lia raznih vrsta
biljaka Alo, laksantno sredstvo, danas
naputen zbog neeljenih dejstava.
aloerotizam, razvijanje erotizma prema
drugoj linosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naroito u enskog
pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.

alosterini proteini
alogeno, oznaava razliiti genetski'sastav
u jedne ivotinjske vrste.
alokeratoplastika, zamena obolelog ili
zamuenog dela ronjae materijalom
koji nije biolokog porekla.
alopecia, alopecija, opadanje kose; elavljenje; a. areata, opadanje dlaka u krunim poljima na vlasitu, bradi. Ovo je
opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasita. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje
kose u ena u vreme menopauze; a.
congenita circumscripta, uroena, atrofijom izazvana elava polja na vlasitu; a. congenita totalis, uroena totalna elavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u ena na granici vlasita i
ela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin.
a. marginalis trawnatica, <*> marginalis
mechanica; a. mucinosa (mucinosis
follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proirenim folikulima i opadanjem
dlaka, preteno na vlasitu; a. parvimaculata, endemiko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s.
seborrhoica, sve vee opadanje kose
na seboroinom terenu, koje dovodi do
elavosti (calvities Hippocratica); a.
praematura, prerani gubitak kose. V. a.
pityroides; a. senilis, degenerativno
opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih
febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa.
Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna),
potpuni gubitak dlaka na itavom telu.
Dishormonija?
alopurinol, sredstvo za leenje podagre
(gihta) koje koi stvaranje mokrane kiseline u organizmu.
aloritmija, v. allorythmia.
alosterini efektori, mali molekuli koji se
preobratljivo vezuju za alosterine proteine van podruja njihovih reaktivnih
zona.
alosterini proteini, belanevine ija je
reaktivnost s drugim molekulima izme-

29

alotipska specifinost
njena usled vezivanja alosterinih efektora za ove proteine.
alotipska specifinost imunoglobulina,
antigenske razlike imunoglobulina u istoj ivotinjskoj vrsti. Alotipski obeleivai mogu se nai na lakim (L) i tekim
(H) lancima, a uslovljeni su razlikama
jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleuju se. Na kapa- lakim
lancima nalazi se alotipski obeleiva
InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3.
Aloantigeni na tekim lancima su: Gm
na gama-, a Am na alfa-lancima. Slini
alotipski antigenski sistemi postoje i u
nekih ivotinjskih vrsta.
alpska klima, v. klima.
Althaea officinalis, beli slez, lie (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadre mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogistiko sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema naoj farmakopeji, oficinalna smea baznih aluminijumovih jedinjenja, koja,
preteno, sadre hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo.
Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadri najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata.
aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na
Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za
posue i ambalau.
aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana,
pored drugih neplemenitih legura, kao
zamena za zlato. Danas se upotrebljava
kao materijal za vebanje pri izuavanju
protetike.
aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom
praine od gline i ilovae. Ovi aluminijum-silikati sadre ponekad i do 60%
slobodne silicijumove kiseline.

30

amalgamatio
alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna
aica posle vaenja zuba.
alveolna pregrada, septum, v. septum.
alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha
u plunim mehuriima. Veliina a.v. izraava se zapreminom vazduha koji
proe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi proseno 4200
ml.
alveolni, saast, sastavljen od mekova;
ono to pripada alveolama.
alveolni greben, v. alveolus.
alveolni luk, v. alveolus.
alveolni nastavak, v. processus alveolaris.
alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava
plune mehurie. Parcijalni pritisci (u
mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; C2
40,0; H20 47,0 i N 573,0.
alveolotomia, alveotomija, odstranjenje
neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu.
alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjanje strane zubne kesice.
alveolus, alveola, meak, mehuri (npr. u
pluima ili lezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama.
Svaka zubna alveola ograniena je s
prednje i zadnje strane vilica alveolriim
grebenima. Luk koji ine jamice gornjih
i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja
deo elipse, a donji je oblika parabole; a.
pulmonis, plune alveole, v. pluni mehurii.
Alzheimerova bolest, v. bolest.
amalgam, legura sastavljena od ive i nekog drugog metala. Amalgami su najee sastavljeni od srebra i kalaj a,
(50-70% srebra, 25% kalaja) a moe
imati i dodatke zlata, platine, cinka,
bakra i drugih metala. Legura pomeana sa ivom i dobro izmeana daje plastinu masu kojom se popunjava upljina zuba pripremljena za plombu.
amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama meanjem
ive i strugotine metala. Vri se runo, u
staklenom tarioniku pomou staklenog
tuka i mainski. V. amalgamator.

amalgamator
amalgamator, aparat za mehaniko mesanje amalgama.
amanitin, toksin gljive Amanita phalloides.
amantadin (1-adamantanamin), kristalni
amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa).
amara, gorka sredstva, materije biljnog
porekla razliitog hemijskog sastava,
gorkog ukusa, slue kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita;
prema naoj farmakopeji, oficinalni su
Absvnthii summitas (pelen), Centauri
herba (kiica), Gentianae radix (koren
lincure), Gentianae tinctura (tinktura
od lincure), Species amarae (gorki aj) i
Tinctura amara (gorka tinktura).
amastia, amastija, nerazvijenost dojki u
ene; sree se kao poremeaj u uroenoj hipotrofiji i atrofiji gonada.
amaurosis, amauroza, potpuno slepilo
usled oboljenja oka, onog ivca ili centralnog nervnog sistema, razliite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma
scintillans.
amaurotika idiotija, (1) infantilni oblik
(Tay-Sachs), pored optih simptoma na
oima se javljaju: beliasto ognjite u
predelu makule s centralnom mrljom
boje vinje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored optih simptoma
na oima postoji progresivni degenerativni proces mrenjae, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V.
idiotija.
amaurotino maje oko, sivkastoukasti refleks iz predela enice u sluaju tumora mrenjae u dece, V, retinoblastoma.
Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo esto upotrebljavan
test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi.
ambarski moljac, v. Tinea granella.
amber-kodon, stariji izraz koji je jo u
upotrebi, a oznaava triplet UAG koji ne
regulie sintezu nijedne aminokiseline,
ve slui za zavretak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoe
imaju slinu funkciju. Sin. nonsense
kodoni. V. nonsense mutacija.

ameboidno kretanje
ambigonadni hermafroditizam, stanje
jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 sluajeva).
ambiguiditet, retka nenormalna pojava
koja se sastoji u mogunosti sinteze vie
od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.).
ambiseksualne osobe (nazivane jo i biseksualnim), homoseksualne osobe u
kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreene odnose iz
nude, utoliko ee ukoliko su u osobi
genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj biseksualac pripada.
ambitendencija, slino ambivalenciji (v.
tamo), istovremena tenja ka vrenju sasvim suprotnih radnji u shizofreniara.
anibivalencija, stav prema nekome ili neemu koji u sebi sadri istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija.
amblyopia, ambliopija, slabost otrine
vida pri kojoj ne postoje organske promene one jabuice. Najee se javlja u
sluaju nepravilnog poloaja one jabuice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vebanjem
slabo vidnog oka. V. pleoptika.
amboceptor, vrsta specifinih antitela
koja senzibiliu elije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin,
sensibitisatrice (fr.).
ambustio, ambustija, oparenje, oparina,
opekotina izazvana dejstvom vodene
pare ili vrelog gasa. V. combustio.
ameba, v. Amoeba.
amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V,
pseudopodi.
amebna dizenterija, v. dysenteria.
ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme elija isputa produetke (lane noice,
pseudopodije), pa se, potom, citoplazmino telo povue za produetkom.
Mnoge elije putaju citoplazmine
produetke da bi njima obuhvatile esticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za.
31

ameloblastoma
ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje
ili donje vilice.
ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrina elija, oko 40 duga i 7 M iroka.
Ove elije grade unutranji gleni epitel
u glednom organu i uestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus.
amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremeenim stvaranjem gledi; zahvaeni su
mleni i stalni zubi. Hipoplastiki oblik
(kvantitativna deficijentnost \ glenog
tkiva): gle je tvrda ali veoma tanka i
brzo se troi, Hipomineralizovani oblik
(kvalitativna deficijencija gledi): gle je
normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo
troi i odlama. Sin. herediiarnadisplazija
gledi.
ameloplasti, v. adamantoblasti.
amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili
izostanak menstrualnog krvarenja. Fizioloka pre puberteta, za vreme trudnoe, dojenja i u menopauzi, a patoloka u vreme polne zrelosti. Patoloki izostanak moe biti primaran, kada ena
nije imala nikad spontane menstruacije,
i sekundaran, u ene koja je dotle imala
normalna menstrualna krvarenja.
ametopterin, v. metotreksat.
ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia.
amforiko disanje, v. respiratio.
amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponaaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su:
(1) amfotefni oksidi, koji se ponaaju
u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj
sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodarei tome to
sadre amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajui soli.
32

aminokiseline
amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2.
amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol
koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom
grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvaniji je izobutil-karbinol
()222 ili obian amil-alkohol, glavni sastojak patoke.
amilaza, v. dijastaza.
amiloid, v. amyloidum.
amilorid, diuretiko sredstvo.
amiloza, polisaharid iji se molekul sastoji
od mnogo ostataka d-glukoze povezanih
u pravom nizu. krobna zrnca biljaka
sastoje se od dva dela. Opna krobnih
zrnaca sastoji se od amilopektina, a
njihovu sadrinu ini amiloza.
amini, derivati za koje se moe zamisliti
da nastaju zamenom jednog ili vie vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatinih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatinih ugljovodonika). Prema
broju zamenjenih vodonikovih atoma u
amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom etiri
H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini
u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatini, a oni u kojima su zamenjeni arili
aromatini amini.
aminoaciduria, aminoacidurija, poveano izluivanje aminokiselina mokraom. Syn. acidaminuria.
aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u
reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP)
i pirofosfat; takode se vri prebacivanje
aktivisane aminokiseline do tRNK (v.
tRNK), pri emu se stvaraju AA-tRNK (v.
AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima.
aminobenzol, v. anilin.
aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatikom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su vani proizvodi
razlaganja belanevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatine a. (gliko-

Aminophenazonum
kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatine a. (fenil-alanin, tirozin) i (3)
heterocikline a. (triptofan, histidin i
dr.).
Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretiko, analgetiko i antireumatsko
sredstvo.
aminopirin, v. Aminophenazonum.'
aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (spreava pretvaranje
pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor).
Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija.
Upotrebljava se u leenju hipertireoza.
amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima
fungicidno i fungistatiko dejstvo.
amiotrofika lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica.
amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo.
Ammonii chloridum, amonijum-hlorid,
niador, unesen u organizam izaziva acidozu i poveava kiselost mokrae, slui
i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smea amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija
dobivenih destilacijom bituminoznih
kriljaca, a sadri i male koliine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tenost, slina katranu, svojstvena mirisa.
Upotrebljava se kao antiseptiko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije
eksudata u kataru materice i eksudata u
privescima; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
Ammonov bedem, bedem na medijalnoj
strani hemisfernih modanih mehurova
sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja zaetak posebne modane vijuge (gyrus fornicatus).
Ammonov rog, v. cornu Ammonis.
amnesia, amnezija, gubitak pamenja, neseanje; anterogradna a., gubitak pamenja za dogaaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamenja
za dogaaje koji su se desili pre nekog
3 Medicinski leksikon

amonijako vrenje
oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia,
commotio cerebri.
amnion, unutranji ovoj (bla kouljica) ploda, kesasti ovoj ispunjen tenou. Poznat jo i kao vodenjak. U prvo
vreme se nalazi na lenoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u ijoj se
duplikaturi nalazi deo celomne duplje.
Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list),
koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju.
amnionska ploa, leni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlai izmeu
amniona i trofoblasta.
amnionske rojte, oko pripoja pupane
vrpce u preivara amnionski epitel pokazuje naroito razvijene rojte koje, oko
pripoja, imaju bradaviasta zadebljanja
(carunculae amnioticae).
amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na lenoj strani embriona
javlja se izdizanje somatopleure, u ijoj
se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograniava oko
embrionalnog polja amnionski oluk.
Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputranji (amnionski list), dok je drugi spoljanji (horionski list), i ograniavaju na leima
embriona amnionsku duplju. Kad se
gleda kroz otvor ogranien amnionskim
naborom (leni umbilikalni otvor), u
dnu te duplje vidi se embrion.
amnionski pupak, v. amnionski nabor.
amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu.
Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praivotinja) koje se kreu pomou pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr.
Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa.
amonifikacija, izdvajanje azota u obliku
amonijaka prilikom razlaganja belanevina, peptona i aminokiselina. Proces
amonifikacije moe se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija.
amonijako vrenje, vrenje pri kome se iz
ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus
33

amonijak
ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokrai,
kad ova due stoji.
amonijak, NHa, gas bez boje sa otrim
osobenim neprijatnim mirisom. Odlino se rastvara u vodi a vodeni rastvor
reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih
materija. U vodi moe da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je
fekalnog zagaenja vode. Moe se koristiti kao dehlorant.
Izaziva nadraaj na
kaalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae.
amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum.
amonijum-magnezijum-fosfat,
N4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokrai,
gradi kristale koji lie na poklopac mrtvakog sanduka. Sin. trojni -fosfat.
amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonine kiseline, kristalasti beli prah
bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv
u
vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska teina 178,16. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belanevina
krvne plazme.
amorfan, bezoblian, koji nema odreen
oblik; (hem.) koji nije kristalan.
amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s
prisustvom meuprostornih koturova
umesto upljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci).
amphikaryon, amfikarion, jedro zigota
nastalog spajanjem mukog i enskog
pronukleusa. Sadri diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon.
amphimixia, amfimiksija, meavina mukog i enskog hromtina.
ampicilin, polusintetski penicilin sa irokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (moe se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze.
amplektaciona tenja, tenja za telesnim
posedovanjem odreene linosti. Ta se
tenja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U mukarca ona nije samo tenja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i elja da se telo partnera
34

amputatio
potpuno potini namerama subjekta i
da se slomi svaki otpor objekta.
amplifikacija (korisnost) kontrolnog
sistema, stepen efikasnosti. Izraava se
brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne
bi delovao.
amplifikacija gena, prolazno poveanje
broja gena za sintezu odreenih rRNK
koje se deava u oocitima nekih vrsta.
amplifikatori, sluni, sluni aparati za
nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izraeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojaala, slualice i
baterije. Izrauju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu
smestiti u krilo naoara ili u kutijicu,
koja je kao privesak smetena iza usne
koljke. Manji aparati daju pojaanje
zvuka do 40 puta, a vei 60-70 puta. Slue za audioloku rehabilitaciju nagluvih
osoba.
amplitudni diskriminatori i analizatori,
elektronski ureaji koji se primenjuju u
nuklearnoj medicini. Obavljaju odreene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu
grupu instrumenata spadaju integralni
diskriminatori, jednokanalni i viekanalni analizatori.
ampularna trudnoa, vanmaterina trudnoa koja se razvija u ampuli jajovoda.
ampulla, ampula, sud s grliem, trbuasto
proirenje nekog cevastog organa; a.
epiphrenica, epifrenika ampula, krukasto proirenje jednjaka iznad preage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvruje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica
Vateri, proirenje u zidu nishodnog
dela dvanaestopalanog creva, gde se
najee zajedno ulivaju uovod i izvodni kanal guterae.
amputacioni neurom, v. neuroma.
amputacioni ulkus, v. ulcus.
amputatio, amputacija, odstranjivanje,
najee hirurko, celog uda ili jednog
njegovog dela. Visina a. odreuje se
proirenou oboljenja ili povredom
ekstremiteta. Vri se na tipinim mesti-

amputatio
ma, koja osiguravaju dobar patrljak za
protezu. A. dolazi najee u obzir u dijabetesnoj i starakoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujueg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma tekim povredama ekstremiteta. A. se zove jo i odstranjivanje veih delova teIa (dojke, mukog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri emu patrljak
dobiva vid upljeg konusa; amniotska
a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena
s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastika amputacija, u kojoj povrine
golenjae i linjae, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjae;
centralna a., amputacija u kojoj se oiIjak nalazi u sreditu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija
stopala u kojoj se ne odstranjuju petna
i skona kost i drugi delovi noja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastika
a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da moe sluiti motorikim
zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija
noge na mestu izbora uz primenu velikog spoljanjeg renja; giljotinska a.,
brza cirkularna amputacija uda jednim
potezom noa i pilom, pri emu nastala
rana ostaje nezaivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri
kojoj se koristi prednji ovalni reanj;
Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastika
amputacija; interpelviko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bone
polovine karlice, sin. Jaboulayova a.,
meulopatino-grudna a., amputacija
ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice
i kljunjae. V. interpelviko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastika
amputacija iznad glenja butnjae s priivanjem tetive etvoroglavog miia
nad okrajkom preseenog femura; Le
Fortova a., modifikacija Pirogovljeve
amputacije pri kojoj se petna kost pre-

amyotrophia
seca mesto vertikalno horizontalno;
Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala
izmeu noja i donoja; Malgaigneova
a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.;
osteoplastika a., spajanje, pribliavanje osveenih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patoloka
a., amputacija jednog dela obolelog
tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastika amputacija; primarna a.,
vri se posle iezavanja aka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastika
amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto aice na povmnu
preseka femura kao kalem stavlja se
pare uzviice tibije; sekundarna a.,
amputacija koja se vri posle izleenja
granulacione povrine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurke intervencije u leproznih, dijabetiara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skonog zgloba uz odstranjenje oba glenja; traumatska a.,
amputacija dela tela pri nesrenom sluaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v.
operacija.
amygdala, v. tonsilla.
amygdalitis, v. tonsillitis.
amyloidum, amiloid, supstancija iji taan hemijski sastav nije poznat, mada
sadri frakcije belanevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor.
Smatra se da je glikoprotein u kome je
mukopolisaharid vezan za globulin. Taloenje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da
je rezultat poremeaja metabolizma belanevina. Taloi se u meuelijskim
prostorima zidova najsitnijih arterija.
Po izboru se boji jodom metil-violet i
kongo-crvenom bojom. Verovatno je
proizvod imunobiolokih procesa precipitacije u organizmu.
Amylum, amilum, krob.
amyotrophia, amiotrofija, suprotno od
dobre uhranjenosti miia, njihovo suenje, atrofija; a. neuralis progressive,
progresivna neuralna a., progresivna
35

anabolic!
primarna, nasledna miina atrofija, usled atrofije nervnih stabala s poetkom
na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna miina distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive
supstancije kimene modine. Poinje
veinom u mukaraca izmeu 25. i 45.
godine s atrofijama malih miia aka,
zbog kojih dolazi do deformacija (najpre majmunska aka, pa kandasta
i najzad skeletna aka). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest
pone u detinjstvu na miiima karlica
i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest.
Sin. Aran-Duchenneova bolest.
anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiu
od testosterona (v. tamo), a koriste se
kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus).
anabolizam, sinteza sloenih organskih
materija u organizmu uz vezivanje energije.
anabolni steroidi, sintetski steroidi, slini u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jae izraeno anabolno dejstvo.
anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima
postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi
zatim bivaju uniteni, ali ako se to ne
odigra, moe doi do aktivisanja dotada
neaktivnog arita.

anaciditas gastrica, v. achlorhydria.

anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, koliine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeu
veliine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestika a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na
davanje vitamina 2; a. acuta, ime za
sve anemije koje nastaju usled akutnog
gubljenja velike koliine krvi ili akutne
hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica,
a. zbog aplazije kostn sri^uvek postoji
pancitopenija. Poznata i kao aleukia
36

anaemia
haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., steeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih
ili hladnih antitela protiv sopstvenih
eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroena
hipoplastika a.; botriocefalusna a., a.
megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni
eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari
naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih
devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia;
a.e dilutione, dilucijska a., prividna a.
zbog poveanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a.
koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najvei deo hemoglobina u eritrocitima ini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti
eritrociti bez izraenije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea;
a. erythf oblastica, eritroblastna a.,
svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a.
essentialis, esencijalna a., primarna a.,
koja se javlja nezavisno od neke bolesti;
a. Heinzovih telaaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oteenim
eritrocitima nalaze Heinzova telaca: a.
haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena
skraenim vekom eritrocita, koji ne
moe da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, steena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica
congenitalis, nasledna hemolizna a.,
zajedniko ime za sve hemolizne anemije
u kojih postoje odreeni poremeaji
(nasledni) eritrocita koji su povod za
hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajedniki naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza
ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, poveana hemoliza izazvana infektivnim uzronicima,
kao i protozoama; a. haemolytica mic-

anaemia
roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksikim
iniocima; a. haemorrhagica, a. nastala
posle akutnog gubljenja veih koliina
krvi; a. hypochromica, hipohromna a.,
u koje postoji izraeno smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su
obino smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna
anemija s istovremenim smanjenjem
koliine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrmna a. s
malim eritrocitima; a. hypoplastica hipoplastika a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana
kozjim mlekom, makrocitna a. u dece
(naroito u Nemakoj i Italiji), izazvana
kozjim mlekom kao glavnom hranom;
Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti vei nego
normalni koji sadre vee koliine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti
u kostnoj sri; a. microangiopathica, a.
haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obino u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroenadi,
obino izraz za fetusnu eritroblastozu;
a. normocytica, normocitna a., a. u
koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita
u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u
koje nedostaju pojedini nutritivni inioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne
sri; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loe apsorpcije vitamina 2 u ileumu, usled deficita unutranjeg inioca eludanog soka ispoljava ginotropni karakter: ee je u ena
nego u mukaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermrova. a.; a. physiologica,
fizioloka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom
ili treem mesecu ivota; a. posthae-

anaerobni kapacitet
morrhagica, a. haemorrhagica; a.
pseudoleucaemica infantum, sin
drom anemije, lukocitoze, splenomegalije, oteenih limfnih lezda, koji u
male dece mogu izazvati infekcije, po
thranjivanje i hemoglobinopatije; a.
osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a.
aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se
kundarna a., a. koja se javlja u toku od
reenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedniko ime za sve a. u ko
jih su vrednosti gvozda u serumu nor
malne ili poveane, ali se gvoe ne iskoriuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestika a., a.
sideroblastica; a. sideroblastica, side
roblastna a., grupa a. u kojih na raznim
mestima sinteze hema postoje poreme
aji, tako da se gvoe nagomilava u e
lijama retikuloendotelskog sistema i u
eritroblastima, koji su tada poznati kao
sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena koliina
gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog
deficita gvozda u organizmu i u infekci
jama; von Jakschova a., pseudoleucae
mica infantum; a. zbog deficita folne
kiseline, megaloblastna anemija, esta
u trudnoi; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze
glikoza-6-fosfata
(G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog
deficita spomenutog enzima, koja obino nastaje posle uzimanja odreenih Iekova.
anaeroban, kome za ivot nije potrebno
prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika).
anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su
krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika.
anaerobni kapacitet, najvea koliina
energije ili najvei intenzitet rada koji
se moe ostvariti korienjem izvora
energije bez direktnog uea kiseoni37

anaerobno kultivisanje bakterija

ka. Zbog ogromnog utroka energije
trajanje ogranieno na 30-40 sekundi.
Pokazatelj je maksimalni kiseoniki dug
koji se moe podneti. V. kiseoniki dug.
anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija.
anaesthesia, anestezija, neosetljivost
uopte, gubitak osetljivosti izazvan boleu, oteenjem nervnog sistema ili
anestetikim sredstvima; balansirana
a., anestezija koja koristi vie anestetikih sredstava udruujui njihove dobre
osobine, a izbegavajui toksike; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova
za dalju i dublju anesteziju; bulbarna
a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa,
bolna neosetljivost, gubitak oseaja za
dodir, bol i temperaturu, praen bolovima; teki bolovi posle pojave paralize
koja nastaje u izvesnim oboljenjima kiitiene modine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak oseaja
u kome se poloaju nalaze pojedini delovi tela; elektrina a., privremena
anestezija izazvana prolaskom elektrine struje; endotrahealna a., opta
anestezija pri kojoj se u dunik kroz
usta, rede kroz nos, uvlai gumena ili
plastina cev kroz koju bolesnik udie
kiseonik i anestetike; epiduralna a., v.
lokalna a.; histerika a., anestezija tela
koja nastaje u histeriji; infiltracijska
a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postie udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika;
interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unoenje anestetikog
sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije
najvie se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlini hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada
postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-

38

anaesthesia
lenkampffovog pleksusa, lokalna a.
gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu
brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak
oseaja za bol u jednom delu tela ili
itavom podruju tela bez gubitka svesti. Moe se postii primenom hladnoe,
kompresijom nerava, anemijom tkiva i
primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva
ne koriste se vie za izazivanje 1. a., a
anestezija primenom hladnoe ograniena je na odreene indikacije. Za lokalnu a. danas se najee koriste prokain,
ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produava njegovo dejstvo. Po nainu primene
La. moe biti povrinska La. koja se vri
nanoenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na povrinu sluznica; infiltracijska
La. postie se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.)
oznaava prekid u provoenju nerva
ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne . je meurebarna a., kojom se postie prekid u
provoenju meurebarnog ivca.
Moe se izazvati prekid u provoenju
grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili
spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kime,
ime se postie prekid u sprovodljivosti
nervnih korenova i spinalnih ganglija.
Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unoenje lokalnog anestetika u prostor izmeu kotanog dela kimenog
kanala i tvrde modanice na visini grudnog ili slabinskog dela kime. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz
sakralni zjap, ime se postie sakralna
ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postie hlaenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova
poveska. Opta a., besvesno stanje praeno miinom relaksacijom i neosetljivou na bolove, koje se koristi pri izvo-

anaesthetics
enju hirurkih intervencija. Moe se
izvesti inhalacijskim ili intravenskinS
anesteticima; etarska a., hirurka a.
koja se postie udisanjem etarskih para i
oznaava gubitak svesti, oseaja za bol i
miinu relaksaciju; a. olphactoria,
olfaktorna a., gubitak oseaja mirisa; a.
optica, anestezija onog ivca koja ima za
posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se
postie blokadom spinalnih ivaca na
njihovom izlasku iz kimenog kanala;
parcijalna.a., a. pri kojoj je sauvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a.,
anestezija izazvana unoenjem anestetika
u rektum; segmentna a., gubitak
osetljivosti koji zahvata segment tela, a
nastaje usled oteenja jednog ivanog
korena; a. sexualis, seksualna a., polna
neosetljivost, odsustvo interesa za polni
odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja
pri operacijama u gornjem abdomenu,
postie se ubrizgavanjem lokalnog
anestetika u predeo polumeseaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog
ivca, neosetljivost celog inervacionog
podruja maksilarnog ili mandibularnog ivca. Anestetiko sredstvo se unosi u
predeo u kome nerv naputa bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske
anestezije; postie se i.v. ubrizgavanjem
steroida (Viadrila), koji nema hormonsko
delovanje; subperiostna a., a. nastala
ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod
periosta; taktilna a., gubitak ili
oteenje oseaja dodira; termika a.,
gubitak oseaja toplote; traumatska a.,
gubitak osetljivosti izazvan povredom
ivca; unilateralna a., gubitak oseaja na
jednoj strani. anaesthetica, anestetici,
lekovi ili sredstva koja se koriste za
uklanjanje oseaja bola; lokalni a.,
sredstva ije je anes-tetsko delovanje
ogranieno na deo tela u koji je uneto;
opati a., sredstva koja, uneta u
organizam, izazivaju optu anesteziju;
povrinski a., lokalni anestetici koji se
primenjuju direktno na mesto koje
treba anestezirati (obino sluznice).

anafilaksijski enteritis, v. enteritis.

anafilaktika kriza v n.sts.

analgesia
anafilaktiki ok, tipina alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unoenja
iste supstancije.
anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Veinom je belanevinaste prirode.
anafilatoksin, medijator zapaljenjske
reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri emu se oslobaaju bioloki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije
komplementnog sistema (v.komplement).
anaforeza, v. elektroforeza.
anafrodizija, manja ili vea seksualna
otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija.
anagocitiko dejstvo, dejstvo koje se pri
upotrebi neke mineralne vode ispoljava
usporavanjem razvoja ivih elija.
anagotoksiko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksinosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrena je ogledno sa pojedinim
mineralnim vodama. To dejstvo na neke
toksine nejednako je i zavisi od prirode
vode.
analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog
odsustva albumina u krvnoj plazmi.
analeptica, analeptici, sredstva za oivljavanje, deluju nadraajno na vitalne centre u izduenoj modini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Primri ovakvih lekova su
pentazol, niketil-amid, kofein i dr.
analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest
analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti
za bol; neuroleptika a., intravensko
ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja
bolova, pri ouvanoj svesti, u cilju izvoenja hirurke intervencije; opstetri*
ka a., davanje lekova, izvoenje lokalne
anestezije (kaudalni blok) ili udisanje
inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnoti ili ublaavanja bolova u
toku poroaja.
39

analgetica
analgetica, analgetici, sredstva koja ublaavaju odnosno suzbijaju oseaj bola.
analizatori, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini;
jednokanalni a., ureaji s dva nivoa
diskriminacije, koji daju izlazni impuls
ija je amplituda u kanalu izmeu 2 nivoa diskriminacije; viekanalni a., ureaji koji klasifikuju ulazne impulse po
amplitudama u vei broj kanala.
analna opna, marna opna, manji zadnji
(repni) deo urorektalne pregrade.
analne kvrge, marne kvrge koje se nalaze uz mar.
analni erotiari, osobe koje s posebnim
zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najveim naporima marni predeo,
koji im je prvorazredna erogena zona.
analni predeo, v. regio analis.
analog azotne baze, purin ili pirimidin
ija se struktura deliniino razlikuje od
strukture normalne azotne baze; neki
od analoga se mogu ugraivati u nukleinske kiseline umesto normalnih
baza.
anamnesis, anamneza, podaci dobiveni
od bolesnika, njegove rodbine ili nekog
iz njegove okoline o sadanjoj bolesti,
bolestima koje je ranije preleao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj
ivi.
anamnestika reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunoloka memorija.
anamnezijski, koji pripada anamnezi. V.
anamnesis.
anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva
koja suzbijaju polni prohtev.
anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktikim (homocitotropnim) antitelima. U oveka to
su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji uestvuju antitelo, antigen i bioloki aktivni
amini (medijatori reakcije) koji se oslobaaju iz mastocita i bazofilnih granuloita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije).
anaplasia, anaplazija, pretvaranja elija u
primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike.
40

anastomosis
anasarca, anasarka, uopteno nagomilavanje tenosti u tkivnim prostorima potkonog masnog tkiva.
anastomosis, anastomoza, spojnica;
(l)komunikacija izmeu dva krvna
suda putem pobonih grana; (2)otvor
stvoren hirurkim putem, traumatskim
ili patolokim procesom izmeu dva
prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltika a., enterostomija, spojnica izmeu
zjapa segmenata creva tako da peristaltiki talasi segmenata imaju meu sobom suprotan pravac; arteriovenska
a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i
vri ulogu santa u zaobilaenju kapilara.
Ona se izvodi i hirurkim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeu
dovodne i odvodne crevne vijuge blizu
gastroenterike stome (gastrojejunstomije) u cilju izbegavanja pogrenog
opticaja (circulus vitiosus) eludanog i
duodenumskog sadraja; Cladoova a.,
anastomoza izmeu apendikularne i jajnike arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg
grkljanskog nerva; izoperistaltika a.,
anastomoza izmeu dve vijuge creva
postale na taj nain to se u oba spojena
dela peristaltiki talasi kreu u istom
smeru; portosistemska a., anastomoza
izmeu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeu gornje i donje mezenterne
arterije; Rouxova Y-a., anastomoza
tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj nain to se zjap preseene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge;
terminoterminalna a., (1) hirurka
anastomoza izmeu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajue
vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna
segmenta hirurkim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju
zjapovi istog uretera koji je pri povredi
prekinut ili mu je jedan deo operativno
odstranjen zbog patolokog procesa na
njemu.

anastomozni
anastomozni, ono to pripada i u vezi je s
anastomozom.
anastomozni ulkus, v. ulcus.
anatom, strunjak koji se bavi anatomijom.
anatomija, nauka koja se bavi prouavanjem oblika i grae tela ivih bia i odnosima izmeu pojedinih delova tela;
topografska a., deo anatomije koji prouava poloaje i meusobne odnose organa po predelima tela.
anatomohirurki, ono to se u isto vreme
odnosi na anatomiju i hirurgiju.
anatomska burmutica, v. fovea radialis.
anatomska nomenklatura, v. nomina an
at o mica.
Andersenova bolest, v. glycogenoses.
androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost
androgamon, supstancija koju proizvode
semeglavci i koja uzima udela u procesu
oploenja. Istraivanja su otkrila ove
vane injenice: (1) ginogamon I aktivie pokrete semeglavaca i, privlaei ih,
olakava oploenje; (2) androgamon I
tei da paralizuje semeglavce, to verovatno produuje njihovu oplodnu mo;
(3) ginogamon II izaziva zgomilavanje
semeglavaca samo u velikim dozama. U
manjim dozama izaziva zgomilavanje
semeglavaca stranih vrsta i spreava
hibridovanje; (4) androgamon II olakava prodiranje semeglavaca rastapanjem
zatitnog omotaa.
androgene supstancije, supstancije koje
u mukih polno nezrelih ili kastriranih
ivotinja prouzrokuju razvijanje mukih sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.).
androglotija, dubok glas mukog tipa u
muki uobliene ene.
androidna gojaznost, v. gojaznost, android na.
androidna ena, muki uobliena ena.
androlog, strunjak za andrologiju. V. an
drologia.
andrologia, andrologija, nauka koja se
bavi prouavanjem maskuline konstitucije i bolestima mukih polnih organa,
posebno mukih reproduktivnih organa.

aneroidni barometar
andropauza, klimakterijum u mukarca;
naziv se smatra neprikladnim jer se u
andropauzi ne javljaju kliniki znaci i
simptomi koji se javljaju u menopauzi.
androspermije, v. determinacija pola.
androstan, ugljovodonik iz koga su, moe
se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (9 - steroidi). Postoje dva
stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5 - androstan. Testosteron je
najvaniji hormon iz grupe androgena.
androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bruika u androidne ene.
androtropne bolesti, v. bolest.
anemija, v. anaemia.
anemijski infarkt, v. infarctus.
anemograf, aparat za registrovanje brzine
i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje.
anemometar, aparat za merenje brzine
vazdunog strujanja (vetra). Razlikuje
se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naroito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju vetake
ventilacije, da se ustanovi koliina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione
cevi; dinamiki a., koji brzinu vetra izraunava po broju okretaja jednog rotacionog ureaja: statiki a., koji brzinu
vetra izraunava po njegovom pritisku.
anencephalia, anencefalija, manji ili vei
nedostatak lubanje i mozga.
anergia, anergija, imunoloka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina,
smanjene produkcije leukocita, zraenja poremeaja lizozimnog enzimskog
sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremeaja diferencijacije
B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili.
aneroidni barometar, sprava za merenje
atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi
kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska vie ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku
koja se kree pp skali barometra.

41

anerotizam
anerotizam umanjen ili odsutan polni
prohtev.
anestezijski ok, v. ok.
anestezijski tehniar, medicinski tehniar obuen da pomae lekaru anesteziologu u poslovima anestezije.
anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju.
arietodermia, anetodermija (labavost
koe usled gubitka elastinih vlakana u
krznu); a. maculosa, u poetku crvenkaste, zatim beliaste, sitno naborane,
atrofyne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae.
aneuploidia, aneuploidija, varijacija u
broju hromosoma, samo u pogledu vika
ili manjka pojedinih hromosoma u
njihovim kompletima (genomima), a ne u
smislu promene broja celih kompleta. U
Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N
+1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1),
gde N oznaava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v.
Thiamini chloridum.
aneurysma, aneurizma, ogranieno proirenje arterije koje nastaje istezanjem
svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotika a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u
zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeu
arterije i vene. Obino prouzrokovana
traumatskom penetracijom kraj arterije
i vene; a, cerebralis, a. na arterijama
mozga. Njeno prskanje je est uzrok
modanog krvarenja; a. congenitali,
uroena. esto se javlja na povrnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdruujua a. nastaje prodorom
struje krvi izmeu slojeva zida arterije;
a. mycoticum., mikotika a. Nastaje u
manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i
doveo do irenja; a. syphiliticum, sifi
lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obino nastaje u uzlaznom delu luka aorte,
u trbunom delu aorte ili u drugim sifi-

42

angina
lino promenjenim arterijama; a. spuria, lana a., obino je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije.
Zid aneurizme u ovakvim sluajevima
ne sadri elemente zida arterije.
aneurysmectomia, aneurizmektomija,
ekstirpacija aneurizme uklanjanjem
njene kese.
aneurysmoplastica, aneurizmoplastika,
plastika arterije u leenju aneurizme.
aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija,
operacija saivanja aneurizme.
aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese.
angiectasia, angiektazija, proirenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa
multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom.
angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog
suda; a. cutanea allergica, a. izazvan
alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu
makule, papule, vezikule, urtike i dr.;
a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremeaja ispoljenih u vidu naroitih promena u malim
arterijama u toku oboljenja poliarteritis
nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis.
angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i
drela s pojavom temperature, guoboIje, oteanog gutanja i otoka podvilinih
lezda. Angina je posledica kapljine infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinika slika i prognoza zavise od
prirode etiolokog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina
praena veoma izraenim padom broja
belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz
nekrotike ulceracije sluznice usta i
drela. U veini sluajeva je prouzrokovana preosetljivou na toksiki efekat
izvesnih lekova (najee amidopirin)
ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i
sulfonamidi; difterika a., v. diphtheria;
gljivina a., mleac (izaziva Candida
albicans), angina koja stvara bele, takaste kolonije ili trone naslage na krajnicima, a esto i na sluznici usta i desni;
a. lacunaris, lakunarna angina, tei oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su
poveani, crveni i obloeni ukastim
epiima koji mogu da se sliju u skrame.

angina
Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podvilinih limfnih lezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici,
phlegmona baseos oris, flegmona dna
usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obino
nastalo na osnovu meovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaena samo loa
iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurki otvoriti
flegmonu, a esto i izvriti traheotomiju
zbog pro.pratnog edema grkljana; a.
monocytaria, monocitna a., virusno
oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate
due povienje telesne temperature i
monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a.
phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i
infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u
okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom gue i gnojnim epiima ili skramama na tonzilama; a.
syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom
drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i
vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obino
imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grevit, vrlo izraen
bol, koji se danas skoro iskljuivo upotrebljava da oznai pektoralnu anginu;
a. abdominalis, crevna a., vrlo izraen
bol u trbuhu, koji je najee u vezi sa
aterosklerozom abdominalnih, naroito
mezenterijskih arterija; a. cordis, a,
pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri leanju;
a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histerinih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris,
pektoralna angina, paroksizmni bol u
grudima, obino iza grudne kosti, praen oseajem guenja i neminovne sm-

angiokardioscintigrafija
rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuenjem ili fizikim naporom.
Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia;
a. pectoris vasomotoria, prekordijalni
bol zbog vazomotornih poremeaja u
venanim arterijama, bez organskih
promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta
a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizike radnje nisu praene stenokardijom. Ovi napadi praeni su uzdizanjem
ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija.
anginozni napad, v. stenocardia.
angioblasti, mezodermne elije koje stvaraju krvne sudove i elije.
angiocardiographia, angiokardiografija
rendgenografija velikih krvnih sudova i
sranih upljina posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (visokoprocentni
rastvor organskog jodnog preparata,
npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obino desne),
vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce.
angioderm, v. angioblasti.
angiographia, angiografija, rendgensko
snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog
sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia.
angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koi i
sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loe adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII inioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova
bolest
angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu
Grnblad-Strandbergovog sindroma.
Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjae,
koje se na onom dnu vide kao neobine linije, obino u blizini papile vidnog
ivca. Promene napreduju i dovode do
tekih komplikacija na onom dnu.
angiokardiografija, v. angiocardiographia.
angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija.
43

angiokeratoma

angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do

veliine graka s lako oroanom povrinom; a. corporis diffusum Fabri, preteno po trupu rasejani angiokeratomi.
Istovremeno postoje povien krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim
stranama prstiju aka, odnosno na monicama.
angiologia, angiologija, grana medicine
koja se bavi izuavanjem srca i krvnih
sudova.
angioma, angiom, benigni tumor nastao
proliferacijom krvnih (hemangiom) ili
limfnih (limfangiom) sudova.
angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora
koji zahvataju mrenjau. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na
onom dnu vide se veoma proirena i izvijugana arterija i vena, koje se stiu u
tumorsku, okruglastu formaciju. Rede
se nae vie ovakvih angiomatskih vorova na istom oku. V. bolest, Hippelova.
angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno
nalazi u koi. Ukljuena je u mehanizam
regulacije temperature. Neoplazma na
staje proliferacijom elija koje gradi
ovu anastomozu.
angioneurosis, angioneuroza, patoloke
pojave koje nastaju usled poremeene
inervacije krvnih sudova. One mogu biti
lokalne ili opte i ispoljavaju se na vie
naina: trajno proirenje krvnih sudova
koe praeno crvenilom i znojenjem
(konstitucionalna a.), Quinckeov edem,
Raynaudova bolest i eritromegalija.
angioneurotiki edem, v. oedema.
angioneurotiki spazam, v. spasmus.
angiooedema, angioedem, v. oedema.
angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina.
angiorrhaphia, angiorafija, zaivanje krvnog suda.
angloscintigraflja, v. scintigrajija.
angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo
konstriktorna materija u krvi; dejstvom
44

anhidrid
i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin
(angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I,
koji pod dejstvom jedne peptidazo
(converting enzyme) prelazi u aktivni
oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod
dejstvom razliitih peptidaza pretvara u
neaktivne peptidne fragmente).
angiotrib, vrlo snana kleta sa zavrtanjem za stezanje; instrument slui
zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, ije se krvarenje na ovaj nain zaustavlja.
angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja
primenom angiotriba.
angulatio condyli mandibulae, stvaranje
abnormalno velikog ugla izmeu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom*
kondila donje vilice.
angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis
angularis), vale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano
ili obostrano): ogranieno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje,
bol. Uzronici su streptokoki ili gljivice
(Candida albicans). Traje vie nedelja ili
meseci, navraa se. Znaajnu ulogu igra
i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina
ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni,
ugao na grudnoj kosti izmeu njene drke i trupa. Sin. stomatitis angularis; a.
oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a.
pontocerebellaris, pontocerebelarni
ugao, koji grade bone strane mosta i izduene modine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane.
Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoone kosti. Sadri krvne sudove
i modane ivce (V-XI); a. visorius, v.
vidni ugao.
anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih oseaja (uivanja). Sin. anafrodizija.
anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se
iz baza ili kiseoninih kiselina odvoji
voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili
bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina,
koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.

anhidrooksiprogesteron
anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon.
anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak luenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoe koe sa teleangiektazijama postoji poremeaj rastenja dlake,
zuba, noktiju, suznih lezda.
anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv
znojenja. Znojenje se moe suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge
sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili
kamforske kiseline (koji suzbijaju samo
znojnu sekreciju). Lokalno znojenje
(ruku i nogu) moe se suzbiti lokalnom
primenom rastvora formaldehida (formalina).
anhydraemia, anhidremija, smanjenje
vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio.
anictericus, anikterian, bez ikterusa; u
kojeg nema utice.
anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetiko sredstvo.
anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina
zamenom vodonika u grupi NH2 nekom
acil-grupom, npr. acetilnom grupom,
pri emu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretiko i
analgetiko sredstvo.
anilin (aminobenzen), najjednostavniji
aromatini amin; bezbojna tenost
svojstvenog mirisa. Izaziva hronina
profesionalna trovanja. V. anilizam.
anilizam, profesionalno trovanje osoba
koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledee tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oteenje miokarda, anemiju hemolitikog
tipa i uticu. Moe doi do kolapsa,
kome i smrti. Uz methemoglobinemiju
mogu se otkriti Heinzova telaca, a u
mokrai proizvodi anilina. U Kroninom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo,
tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koi.
Na sluznici mokrane beike mogu nastati hematuriki cistitisi i papilomi,
koji mogu evoluisati maligno.
animalan, ivotinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja
informacija i motorne reakcije koje se
ostvaruju skeletnim miiima. Vegeta-

anizostenija
tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu,
rastenje i razmnoavanje. Podelu je
uneo francuski fiziolog (Bichat) poetkom XIX veka.
aniridia, aniridija, nedostatak duice;
traumatska a., nastaje posle tekih povreda one jabuice; uroena a. esto
je udruena s drugim anomalijama one
jabuice. V. irideremia.
aniseiconia, anizeikonija, razlika u veliini i obliku slika na mrenjai oba oka.
Usled tekoa u spajanju slika dolazi do
smetnji u binokularnom vidu. Uzrok
moe biti anizometropija.
anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu.
anisochromia, anizohromija, razliita obojenost eritrocita zbog razliite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis,
v. heterochromia iridis.
anisocoria, anizokorija, nejednakost enica. Moe biti kongenitalna ili steena.
est simptom nervnog sifilisa.
anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u
krvi eritrocita ija veliina moe biti
veoma razliita.
anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo razliite jaine iste refrakcione anomalije, bilo
razliitih refrakcionih anomalija (npr.
jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naroito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji.
anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza,
prisustvo u krvi eritrocita razliite veliine i razliitog oblika.
anisorhythmia, anizoritmija, poremeaj
sranog ritma u kojem postoji poremeaj sinhronizma u ritmu pretkomora i
komora.
anisuria, anizurija, naizmenina pojava
oligurije i poliurije.
anizogamija, seksualno spajanje gameta
razliite veliine i strukture.
anizostenija, poremeaj u ravnotei miine napetosti miinih grupa suprotnog dejstva. Poremeaj est u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naroitom probom.
45

anjoni
anjoni, negativno naelektrisani joni.
anketa, metod koji se koristi u istraivanju raznih drutvenih pojava s ciljem da
se upoznaju odlike jednog podruja,
jedne populacije, miljenja i shvatanja
ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si.
I pored toga to anketa moe da se koristi u raznim oblastima, najveu primenu ima u drutvenim naukama (popis
stanovnitva, ispitivanje naina ivota,
prouavanje kvaliteta, kvantiteta i naina ishrane, prouavanje korienja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizikih, socijalnih i mentalnih problema starih).
anksioznost, strah, neprijatno oseanje
nastalo usled nekog intrapsihikog konflikta koji izaziva doivljavanje pretee
opasnosti ija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti.
ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost onih kapaka. Moe biti delimina
ili potpuna. Javlja se uroeno ili steeno.
ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija
razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili vie
ograniava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik.
ankylopoeticus, ankilopoezni, ono to
dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis.
ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru
tost zglobova usled sraivanja zglobnih povrina kostiju (hrskavice), skvravanja zglobne ahure ili kontrakture
ligamenata i tetiva; a. dentis, sraenje
zuba za alveolnu aicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvravanjem struktura izvan ahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba
usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogunost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurke
intervencije u unutranjosti zglobne ahure; kostna a., sraivanje zglobnih
povrina kostiju usled proliferacije
kostnih elija, to ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili
46

anomalna korespondencija mrenjae

smanjena pokretljivost donjevilinog
zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u
ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje
razvitka donje vilice. V. micrognathic
mandibularis.
Ankylostoma, ankilostoma, konast parazit dug oko l cm. Najee boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale,
rudarska glista, crevni parazit iz grupe
crva (Nematodes) koji ivi poglavito u
duodenumu, nagriza sluznicu i usisava
krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i
vlanoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinanama). Izrasle larve, dolazei u dodir s koom nogu, ruku ili
drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare,
preko desnog srca dolaze u plua, penju
se do grkljana, prelaze u jednjak eludac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode
se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis.
ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praeno je eludano-crevnim poremeajima, bolovima u trbuhu, povienom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mravljenjem. Sin. uncinariasis.
anodni trzaj, kontrakcija miia koja se
javlja pri jednopolnom nadraivanju ivaca, kad je aktivna elektroda anoda.

anodni zraci, v. zraci.

anodontio, anodoncija, uroeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka veeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba.
cnoksian, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.

anomalna korespondencija mrenjaa,

pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identinim (korespondirajuim) takama
mrenjae. Ako bi se takve mrenjae
stavile jedna iznad druge, te take se ne
bi poklopile. V. neidentine take mreznjae.

anomaloskop
anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omoguava tano odreivanje tipa uroenog poremeaja u
raspoznavanju boja.
anonychia, anonihija, nedostatak noktiju.
Uroena ili steena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija,
egzema.
Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji
spadaju komari koji prenose malariju.
anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus.
anophthalmus, anoftalmus, nedostatak
jednog ili oba oka, uroen ili. steen.
Sin. anophthalmia.
anorchidia, anorhidija, odsustvo muke
polne lezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba iskljuiti prisustvo semenika trbunoj duplji (distopija) ili
krajnju zakrljalost (aplaziju).
anorectitis, anorektitis, zapaljenje zavrnog dela rektuma i anusa.
anorexia, anoreksija, inapetencija, nejenost, nemanje apetita, nedostatak volje
za jelo, naroito uivanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tali, mentalna a., primarno, jako izraeno krajnje mravljenje uz povraanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije
u neurotinih enskih osoba.
anosmia, anosmija, gubitak ula mirisa.
anosognosia, anozognozija, psihiki poremeaj u kome bolesnik nije svestan
svoje bolesti ili nekog telesnog defekta
(npr. oduzetosti jedne polovine tela).
anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju.
anovaria, anovarija, postojanje uroene
aplazije jajnika.
anovularna menstruacija, v. menstruatio.
anoxaemia, anoksemija, nedovoljna koliina kiseonika u krvi. Moe biti posledica smanjene koliine kiseonika u vazduhu, smanjenja plune ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja koliine hemoglobina u krvi.
anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak
kiseonika; smanjenje koliine kiseonika
u tkivima ispod njegovih fiziolokih
vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-

antagonist
sina a., a. zbog nedovoljnih koliina
kiseonika u pluima; fulminantna a.,
nagli pad kiseonika u krvi; histotoksika a., a. izazvana nesposobnou tkiva
da iskoriavaju kiseonik; miokardna
a., nesposobnost venanog krvotoka da
snabde miokard dovoljnim koliinama
kiseonika; a. neonatorum, a. novoroenadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare;
visinska a., a. uslovljena smanjenim
pritiskom kiseonika na velikim visinama.
ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei,
Henleova petlja, deo mokrane cevice
izmeu njenog ravnog i srednjeg dela;
a. intestinalis, vijuga tankog creva,
normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge.
antabus (anti abusus), zatieno ime za
tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava
se za leenje alkoholiara. Unoenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholiari odvikavaju od unoenja alkohola. Pod imenom
Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
antacida, antacidi, antacidna sredstva,
sredstva protiv kiseline u elucu; upotrebljavaju se u prekomernom luenju
hlorovodonine kiseline u elucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom
kiselinom. U elucu se kiselina moe hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fiziki vezati (v. Magnesii
trisilicas) ili se u elucu poveano luenje hlorovodonine kiseline moe suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae).
antagonist, koji ima suprotno dejstvo
(neki miii, nervi ili neke hemijske
supstancije); antagonistike dejstvo
hormona, suprotno dejstvo hormona
(npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikulie sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metaboliki a., v. antimetaboliti.
47

antagonizam
antagonizam, oprenost, suprotnost, suprotno dejstvo.
ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci oznauje da je
neto vremenski ili prostorno pre ili
ispred neeg (npr. ante mortem, pre
smrti; anteversio, nagib u napred).
ante mortem, oznaka da je bolesnik u
predsmrtnom stanju.
antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeu lakta i korena ake.
ante fleksija, v. anteflexio.
anteflexio, pregib unapred, savijanje
unapred; a. uteri, antefleksija materice,
unapred nagnuta materica, poloaj materice kada je ona svojim telom savijena
napred tako da ugao savijanja izmeu
nje i njenog tela predstavlja tup ugao od
oko 90 do 100 stepeni. Takav poloaj je
normalan poloaj materice.
antenatalna zatita, staranje o eni od poetka trudnoe do poroaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zatitu
zdravlja trudnice i pravilnog razvoja
ploda. Zatita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovalita za trudnice pri domovima zdravlja, bolnikim
ustanovama i klinikama. U savetovalitima se vri sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patolokih
trudnoa i poroaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroene dece.
antepositio, (oft.) hirurko presecanje i
pomeranje miia pokretaa one jabuice od njegovog pripoja prema napred
u cilju korekcije strabizma; a. uteri, poloaj materice u kome je ela materica
(telo i grli) potisnuta napred u pravcu
prednjeg zida karlice (prema simfizi).
anterior, postavljen napred, prednji: npr.
facies anterior, prednja strana.
anterogradna amnezija, v. amnesia.
anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija
materice, poloaj materice pri kome je
ona svojim telom nagnuta napred, tako
da izmeu njenog tela i grlia postoji
ugao vei od 100 stepeni. Telo materice
lei skoro normalno u maloj karlici ali
grli odstupa od normalnog i upravljen
je prema zadnjem zidu karlice.
48

antiandrogeni
anthelix, predzavojak, ispupenje, reljef
na spoljnoj strani usne koljke. Lei ispred zavojka (helix).
anthelmintica, anthelmintici, sredstva
protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintikog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika moe doi do
tekog trovanja.
anthracosis, antrakoza, deponovanje uisanog uglja u pojedinim organima, u
limfnim prostorima plua, u limfnim
vorovima (antrakoza plua, koe i dr.).
V. pneumonoconiosis; a. cutis, proimanje koe esticama uglja; a. pulmonum,
antrakoza plua, proimanje plunog
tkiva esticama ugljene praine ili ai.
U jaem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja.
anthrax, antraks, crni prit, prostrel, bedrenica, teko akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B.
anthracis. Klinika slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila.
Koni a. je najei i javlja se na licu i
vratu. Karakteriu ga maligna pustula
(crni prit) i elatinozni otok, koji se
brzo iri, te jako deformie lice. Crevni
a. nastaje upotrebom zaraene hrane i
javlja se kao preteki toksiki enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i loom
prognozom. Pluni a. nastaje udisanjem
praine u kojoj su antraksne spore, koje
izazivaju preteku hemoragiku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i zavrava se
smru.
anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintian, protiv crevnih parazita itd.).
antiadrenergika sredstva, sredstva koja
blokiraju adrenergike neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin
itd.).
antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene
supstancije), posebno testosterona (v.
testosteron) (materije koje izazivaju hemijsku kastraciju).

r
antianemijski inilac
antianemijski inilac (princip) stari izraz, koji se danas vie ne upotrebljava,
za spoljanji Castleov inilac. Danas se
zna da je to vitamin 2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz,
antianemijski princip, v. antipermciozni
faktor.
antiastmatike cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lia biljke Datura
Stramonium, koja sadri alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme.
antibakterijski antiserum, \.antiserumi.
antibiotica, antibiotici, supstancije biolokog porekla, tj. proizvodi ivih bia,
koje spreavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih unitavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i
bakterija, a neki i sintetikim putem.
Waksman je 1941. god. dao definiciju i
uveo naziv antibiotik.
antibiotikogram, rezultat ispitivanja
osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima.
antibiotikografija, metoda koja slui dobivanju antibiotikograma.
antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi spreavanja pojave bolesti u
osoba koje su bile izloene infekciji.
antibiotikoterapija, leenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice.
antibioza, zaseban vid antagonizma izmeu dve ili vie vrsta raznih mikroorganizama.
anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog
pritiska, maksimuma ili barometarskog
maksimuma. Vetar krui u smeru kazaljke na asovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na junoj.
anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve
teem obliku u svakoj sledeoj generaciji.
anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne
ribonukleinske kiseline (tRNK), koja
prepoznaje odgovarajui kodon mRNK
i komplementarno se spaja s njegovim
tripletom u toku sinteze proteina, pri
emu se odgovarajua aminokiselina
4 Medicinski leksikon

antiformin
postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu.
antidepressiva, antidepresivi, sredstva za
suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.).
antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujui poviene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utie na
aktuelni tok eerne bolesti (v. tamo).
antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva
protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.).
antidifteriki serum, v. serum.
antidiuretiki hormon, v. adiuretin.
antidotum, antidot, protivotrov, sutuk,
sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaeno sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u
trovanju arsenom itd.).
antidromno sprovoenje, sprovoenje
impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoenja u ivom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora du
aksona do njegovih zavretaka.
antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol,
phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um).
antiemetica, antiemetici, sredstva protiv
povraanja koja deluju centralno (npr.,
skopolamin) ili periferno (npr. led koji
se guta).
antiestrogeni, supstancije koje podstiu
luenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno
dejstvo estrogena na luenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen).
antifebrin, v. acetanilid.
antifoni, epovi za zatitu slunog organa
koji se stavljaju u sluni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloenost industrijskoj ili drugoj jaoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb.
antiformin, meavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim votanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna
M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho
mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrivanja prisustva M. tuberculosis (metoda nagomilavanja); u
49

antigeni

stom. slui za ienje zubnih kanala u

putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptiki.
antigeni, visokomolekulne supstancije,
najee proteini, sposobne da izazivaju
specifinu imunsku reakciju; osnovna
je produkcija antitela. Jedan antigen
moe se praktino defmisati putem dva
svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifinih antitela i (2) specifino reaguju
in vitro i in vivo s odgovarajuim antitelima.
antigenska kompeticija, kompeticija antigena, spreavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se
istovremeno ili sukcesivno unosi drugi
antigen. Ima praktiki znaaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora
utvrditi takav odnos izmeu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se
fenomen esto naziva konkurencija antigena.
antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia.
antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin.
antihemofilijski globulin, belanevina
plazme koja uestvuje u koagulaciji krvi
i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII
inilac koagulacije, nedostaje u plazmi
obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX inilac
koagulacije (Christmasov inilac), inilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio.
antihijaluronidaza, specifina antitela,
nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu.
antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje ponitavaju ili uklanjaju
dejstvo histamina. U organizmu postoji
enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za leenje nekih alergijskih stanja.
antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50

antiphlogistica

ranjem antihormona moe da se sprei

dejstvo odgovarajuih hormona (npr.
gonadotropnih hormona).
antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja slui kao meta katodnim
zracima budui da stoji naspram njihovog izvora.
antikseroftalmini vitamin, v. axerophtholum.
antiluetica, v. antisyphica.
antimalarika akcija, v. malaria.
antimalarika profilaksa, v. malaria.
antimalariki lekovi, v. malaria.
antimetaboliti, jedinjenja slina nekom
bitno vanom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu
se jo i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metaboliki antagonisti.
antimitotica, v. cytostatica.
antimon,Sb, hemijski element, polumetal.
V. stibium.
antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO.
antineuralgica, antineuralgici, antineuralgika sredstva, lekovi za ublaavanje
neuralgikih bolova. Mnoga sredstva iz
te grupe spadaju i u grupu antipiretikih sredstava (npr., amifenazon, antipirin).
antineuritiki vitamin, vitamin Bi. V.
aneurin.
antiparasitica, antiparazitici, sredstva
protiv parazita, npr., na koi ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica.
antipelagra-vitamin, v. niacin.
antiperniciozni faktor, nekadanji naziv
za hipotetinu materiju koja bi trebalo
f?a nastane kao rezultat spajanja spohanjeg i unutranjeg faktora. Danas se
zna daje a.f. vitamin 2 iju resorpciju
u terminalnom ileumu omoguava
unutranji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2.
antiphlogistica, antiflogistici, sredstva
kojima se suzbija ili ublaava zapaljenje.
Antiflogistiki deluju lokalno sluzava
sredstva (mucilaginosa - npr., koren od
belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-

antipireza
sorbentia - npr., ivotinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i
cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistiki putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrenih lezda i njihove sintetske zamene
mogu da se upotrebe za leenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon,
prednizolon itd.).
antipireza, sniavanje poviene telesne
temperature. Osim fiziki (kupanje u
mlakoj vodi, hladni oblozi), poviena telesna temperatura moe se sniziti i davanjem naroitih lekova antipiretika
(npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin).
antipoluti, naroiti prstenovi koji spreavaju poluciju.
antipsihij atrija, socijalno-politiki pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada
medicini zbog toga to psihike bolesti ne
odgovaraju modelu kojim se medicina
bavi: uzrok-telesno otee-nje-simptomi.
Psihiki poremeaji su socijalnog porekla
i treba ih leiti socijalnim metodama.
Naroito su opasne i tetne psihijatrijske
ustanove u kojima se svim moguim
fizikim,
psihikim
i
hemijskim
sredstvima oboleli primorava, navodno,
na pokornost i konformizam u odnosu na
zajednicu. antipyretica, antipiretici,
sredstva za sni avanje poviene telesne
temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna
kiselina,
antipirin,
aminofenazon, fenacetin).
Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretiko i analgetiko
dejstvo; daje se u obliku praka i u obliku tableta. antirabika vakcina, v.
vakcina.

antirahitiki vitamin, v. calciferolum.

anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unoenja Rh-faktora
u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke ije je
dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina moe dovesti do
fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom
eritrocita.

antistreptoHzinski titar
antirheumatica, antireumatici, anlircumatika sredstva (natrijum-salicilat,
acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i
dr.).
antiscabiosa, lekovi za leenje uge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat
(Benzylis benzoas). Za leenje uge
moe se upotrebiti i peruanski balzam
(Balsamum peruvianum).
antisepsis, antisepsa, spreavanje razmnoavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokrana a.,
sredstva za dezinfekciju mokranih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi,
neki antibiotici, nalidiksina kiselina,
nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin).
antiseptian, (1) koji spreava raspadanje
i truljenje; (2) koji spreava rastenje klica, ne ubijajui ih. Sin. bakteriostatican.
V. aseptian.
antiserotonini (antagonisti serotonina),
sredstva koja spreavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke miie ili
na nervne elemente, delujui na serotoninske receptore na elijskim opnama
(metisergid, ciproheptadin itd.).
antiserumi, imunski serumi; dobivaju se
od aktivno imunizovanih ivotinja.
Mogu sadravati antitela prema razliitim uzronicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadre
aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksiki serumi sadre uglavnom an ti toksine.

antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum.

antispasmodica, antispazmodici, antispazmodina sredstva, lekovi koji ublaavaju ili suzbijaju greve (npr., creva,
unih i mokranih puteva, krvnih sudova). U antispazmodina sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i
dr.
antistreptokinaza, razliite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeu sebe imunoloki razlikuju. Streptokinaze stimuliu formiranje specifinih antistreptokinaza u organizmu domaina.
antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar.
51

antisyphilitica
antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji
slue za leenje sifilisa. Danas je glavni
lek u leenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za leenje sifilisa bili su iva i neke
njene soli, zatim su uvedeni organski
preparati arsena i preparati bizmuta.
Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda.
antitela, specifine materije koje se stvaraju u organizmu oveka i ivotinja kao
reakcija na uneti antigen. Antitela su
proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najee za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema
osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima,
lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna
za alergiju, antitela u alergiji razlikuju
se, ne samo od imunskih antitela, nego
i meu sobom: postoje cirkuliua antitela, blokirajua antitela i reagini; teorije
stvaranja a., selektivna t.s.a. (po
Ehrlichu), molekul antigena vezuje se
za ve postojee krajeve krajnjih lanaca
aminokislina na povrini limfocita i na
taj nain izaziva stvaranje novih specifinih lanaca koji se zatim pojavljuju u
serumu kao antitela; instruktivna
t.s.a., antigen se vezuje za eliju koja
sintetie gama-globuline i tako instruira eliju da sintetie lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori
za antigen na povrini limfocita nastaju
spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i
tako dovodi do proliferacije jednog specifinog klona elija koje stvaraju antitela samo za odgovarajui antigen. Ima
mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objanjava mehanizam stvaranja antitela.
antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belanevina koja spreava normalni zavretak sinteze (terminaciju) RNK.
antitetanusni serum, v. serum.
antitireoine materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v.
tamo), zbog ega se koriste u leenju bo52

antrahinon
lesti nastalih kao posledica pojaanog
luenja ovih hormona. Oni spreavaju
sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do poveanog luenja tireotropnog hormona iz prednjeg renja hipofize, to ima za posledicu hiperplaziju
tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema naoj
farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum,
oficinalan prema naoj farmakopeji) i
aminotiazol. Slue za leenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije.
antitoksina jedinica (standardna jedinica), meunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksike
moi seruma. Ona predstavlja najmanju
koliinu antitoksinog seruma, u stanju
da neutralise odreenu koliinu odgovarajueg toksina. Meunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksinu jedinicu. Postoje antitoksine
jedinice za svaki serum. U Nemakoj se
obeleava sa AE (Antitoxineinheit), u
Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u
naoj zemlji sa AJ.
antitoksini, antitela koja neutraliu dejstvo odgovarajuih toksina, vezujui se
s njima specifino, a nastaju u serumu
, ivotinje imunizovane odgovarajuim
toksinom ili anatoksinom.
antitussica, antitusici, sredstva protiv
kalja, npr. kodein, zatim neka sluzava
sredstva (beli slez, salep i dr.).
antivitamini, supstancije koje spreavaju
dejstvo vitamina time to ih razaraju ili
to se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, to se u elijama vezuju za iste receptore za koje se
vezuju i vitamini.
Antonova ona reakcija, v. reakcija.
antracen, aromatini ugljovodonik s tri
kondenzovane benzolove jezgre. Bela
kristalna supstancija koja se dobiva iz
katrana kamenog uglja.
antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin)
i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska
kiselina) aktivni su sastojci laksantnih
sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae,
Folia Sennae, Aloe.

r
antralin

______________________

antralin, sintetske jedinjenje, slino hrizarobinu. Slui za leenje psorijaze i hroninih dermatoza.
antralni gastritis, v. gastritis.

antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj

upljini.
antrooralna fistula, komunikacija izmeu sinusne i usne upljine kao posledia infekcije sinusa.
antrooralna komunikacija dentogenog
porekla, sveza komunikacija izmeu sinusne i usne upljine koja se deava u
toku vaenja zuba ili frakturisanih korenova.
a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela,
obrada i prouavanje dobivenih mera.
iroke je primene u kolskoj, sportskoj
i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim
granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoi napredak,
stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i,
na osnovu tih podataka, da doprinese
morfolokoj karakterizaciji ljudskog
tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere
mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne.
antrostoma, hirurko otvaranje sinusa
prema nosu ili prema usnoj upljini.
antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najvee pneumatske prostorije
u mastoidnom nastavku slepoone kosti
(antrum mastoideum). Danas je to
samo deo mastoidektomije, jer se uvek
tei za odstranjenjem svih pneumatskih
elija ako postoji mastoiditis. Jedino u
odojeta, u sluaju da postoji mastoiditis, moe da se govori o antrotomiji, jer
u njega obino druge pneumatske elije
jo nisu razvijene.
antrum Highmori, Hajmorova upljina,
upljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bono od nosne upljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris.
antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo
praak koji se dodaje mamcima. Letalna
doza za pacove 1-15 mg/kg teine. Brzo
ubija pacova selioca, a slabo je otrovan
za domaeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godinje.

aorta
anularis (annularis), prstenast.
anulospiralni receptor, zavreci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana miinog vretena koja se
nadrauju pri jednolikom i brzom istezanju miia ili samog vretena, to je
praeno kontrakcijom miia. Znaajan
u odravanju duine miia; ako se mii istegne, broj impulsa se povea; ako
se skrati, odailjanje se smanji, pa se mii relaksira.
anulus (annulus), prsten, prstenast otvor
(npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni
prsten, prstenast otvor, medijalno od
butne vene, iza preponske (Poupartove)
veze, a ispred prednje ivice preponske
kosti. Kroz a. femoralis moe da proe
butna kila (hernia femoralis).
anuria, anurija, prestanak luenja mokrae. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a.
izazvana nekrozom kore bubrega; a.
calculosa, a. izazvana bubrenim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana
blokadom mokranih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a,
prostatom ili promenama u uretri;
a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog
pritiska ispod vrednosti potrebnih da
odre odgovarajui filtracijski pritisak
u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz
za nestvaranje mokrae u bubrezima.
anus, mar, otvor kojim se zavrava debelo crevo (marno crevo, rectum).
anxiolytica, anksiolitici; sredstva za leenje anksioznih stanja, tj. stanja straha
(meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba
oficinalna prema naoj farmakopeji i
dr.).
aorta, glavna arterija velikog krvotoka;
polazi iz leve komore srca. Delovi aorte
su: proirenje (bulbus aortae), ushodni
deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suenje (isthmus aortae), grudna
aorta (aorta thoracica) i trbuna aorta
(aorta abdominalis); coarctatio a.,
koarktacija aorte, uroeno suenje
aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suenje
aorte ispod arterijskog voda; infantilni
tip, suenje aorte izmeu mesta odvajanja leve potkljune arterije i pripoja ar53

aortitis
terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroeno suenje aortnog ua.
aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najee se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a
izazvan je aterosklerozom ili sifilisom
(a. luetica, sin. mesaortiti luetica).
aortna insuficijencija, v. insufftcientia
aortae.
aortografija, rendgenografija aorte, u
koju se ubrizgava pozitivno kontrastno
sredstvo. Ubrizgavanje se vri pomou
katetra uvuenog u aortu kroz butnu arteriju. A. slui za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte)
ili njene prolaznosti; translumbalna a.,
a. koja se vri translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se
rede koristi.
aortographia, v. aortografija.
aparat, v. apparatus.
aparat za elektroforezu, naprava pomou koje se, putem jednosmern<e struje,
unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni
delovi aparata su: miliampermetar, potenciometar i menja polova. Aparat se
povezuje aktivnom i inaktivnom elektrodom. V. electrophoresis.
aparat za livenje (stom.), a. koji slui za
izlivanje stomatolokih nadoknada od
metalnih legura. Livenje se obavlja na
principu centrifugalne sile, vazdunog
pritiska ili u vakuumu.
aparat za rasprivanje, spray-aparat,
ureaj kojim se u usnu duplju ili na
kou, u cilju leenja, nanose lekovi
(rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu
mlaza sitno rasprenih kapi. Sin. atomizer.
aparati, sluni, elektronski aparati za pojaanje zvuka konstruisani na osnovu
mikrofona i slualice malog volumena i
vrlo malih bakterija. Daju pojaanje
zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimetno iz.a usne koljke, neki su smeteni u
krilu naoara.
apathia, apatija, nedostatak oseanja,
smanjena uzbudljivost, ravnodunost.
apatogen, koji nema sposobnost da prouzrokuje bolest.
apendiks, v. appendix.
54

aphasia
apendiks semenika, privezak na gornjem
delu semenika (Morgagnijev privezak);
bogat krvnim sudovima. Embrionalni
zaostatak koji odgovara otvoru jajovoda.
apercepcija, svesno poimanje nekog zapaanja ili predstave.
aperistalsis, aperistaltika, prestanak peristaltikih talasa u upljim organima.
apertognathia, apertognatija, otvoren zagrizaj. V. occlusio aperta.
apertura, otvor, npr. apertura thoracis superior, gornji otvor grudnog koa.
apetit, elja za uzimanje odreene vrste
hrane, koja nije praena oseanjem
bola, kao to je to sluaj kad je posredi
glad.
apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca.
aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, nejedenje zbog bolova koje izaziva uzimanje hrane.
aphakia, afakija, nedostatak onog soiva.
Veoma retko je uroena. Obino nastaje posle povrede ili operacija zamuenog soiva. Popravlja se odgovarajuim
staklima, a u sluaju jednostrane afakije
kontaktnim staklom.
aphasia, afazija, nemogunost govora ili
razumevanja govora pri potpuno ouvanosti svesti i pribora za govor i sluh;
motorna a. (Broca), nemogunost govora uz ouvan aparat za izgovaranje.
Uzrok m. a. obino je razmekanje mozga u oblasti zadnjeg dela, tree frontalne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wernickeova a., poremeaj razumevanja govora uz ouvan sluh. Bolesnik ne moe
da kontrolie'ni ono to sam izgovara,
otuda su mu reci pogrene (tzv. argonska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. obino je razmekanje mozga u oblasti zadnjeg dela Silvijeve brazde (fissura cerebri lat.), koje zahvata gornji deo slepoonog renja, a poteuje precentralnu vijugu. A. u denjaka nastaje kada je
oteena leva modana hemisfera, i obratno; totalna a., istovremena motorna
- ekspresivna i senzorna - receptivna a.;
argonska a., nerazumljiv govor usled
okolnosti da oboleli ni samog sebe ne
razume usled senzorne a.

aphosphorosis

apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patoloko sta- apoenzim, apoferment, koloidni nosilac

enzima, njegov termolabilan, belanenje izazvano nedostatkom fosfora u ishvinski deo.
rani.
aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po- apoferitin, protein na koji se vezuje gvoe
prilikom resorpcije iz creva, pri
jaavanje polnog nagona. To su, uglavemu nastaje feritin (glavni oblik u
nom, ona sredstva koja izazivaju hiperekome se gvoe deponuje u organizmu).
miju u polnim organima (npr., johimbin). Danas nemaju nikakav znaaj u apofiza, v. apophysis.
apokrine lezde, v. glandula.
medicini.
aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con- Apomorphini chloridum (apomorfinfluens, slivena afta, promena na sluznihlorid), sintetski dobiven alkaloid koji
ci usne duplje, nepravilnog oblika, nase spravlja iz morfina oduzimanjem jedstala spajanjem dve ili vie afti; a. solinog molekula vode. Dat potkono, izazitaria, solitarna afta, jedna, izolovana afva povraanje draenjem centra za potozna promena na sluznici usta. V. stovraanje; oficinalan je prema naoj farmatitis aphthosa.
makopeji.
aphthae habhuales, habitualne afte, nep- aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvorerekidno prisustvo afti u ustima: dok jedvina od vezivnih vlakana i spljotenih
ne promene iezavaju, pojavljuju se
elija (npr. aponeurosis plantaris, tanove, tako da bolest neprekidno traje.
banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na
krajevima pljosnatih miia (npr. apoapicalis, apikalan, pripada vrhu nekog orneurosis m. obliqui externi abdominis,
gana.
aponeuroza spoljanjeg kosog miia trapicotomia, apikotomija, resekcija vrha
buha).
korena, odsecanje inficiranog apikalnog dela korena zuba uz istovremenu aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis.
kiretau i potpuno odstranjenje pato- apophysis, apofiza, kotani nastavak. Sin.
lokog procesa iz periapikalnog prostoprocessus.
ra. Sin. resekcija korena zuba.
apoplecticus, apoplektian, koji je u vezi
apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V.
s vaskularnim poremeajem u mozgu
apicalis.
(tromboza, embolija, spazmi, krvavljeapireksija, v. apyrexia.
nje).
aplastika anemija, v. anaemia.
apoplektika cista, v. apoplektiku zariste.
aplazija muke gonade, primarna zakr- apoplektika koma, v. coma, apoplexia.
ljalost semenika koji su funkciono iz- apoplektiko arite, mesto u modagubili vrednost (prepubertetna funkcija
nom tkivu u kome je nastupilo oteekastracije). U monicama mogu se opinje (apoplexia cerebri). Najee se u
pati samo fibrozne trake (ostaci nerazmozgu stvara upljina ispunjena razvijenog zaetka semenika i ostatka
mekanim nekrotinim tkivom i krvlju.
WoIIfovog kanala).
Posle resorpcije ovog sadraja stvara se
apneustiki centar, skup neurona u doapoplektika cista ispunjena bistrom
njim delovima mosta koji pretpostavlja
tenou.
se, toniki odailje podsticaje koji sti- apoplexia, apopleksija, nagli prestanak
muliraju inspiracijske neurone u izdufunkcionisanja izvesnih delova organa
enoj modini. Periodina inhibicija
ili celoga organa usled oteenja krvoudisaja putem odvodnih vlakana vagutoka, najee zaepljenja krvnih sudosa i aferentnih vlakana iz pneumotakva (tromboza ili embolija), rede usled
sinog centra deluje na apneustiki cenprskanja krvnog suda (hemoragija) u
tar, a ne direktno na inspiracijske neubolesnika s arteriosklerozom ili hiperrone.
tenzijom; a. cerebri, apopleksija mozapnoe, apneja, kratki periodi zastoja disaga, nagli prestanak funkcije mozga usnja.
led krvarenja ili tromboze u njemu. Po55

apoteka
sle tromboze retko nastupa'koma i tada
je kratkotrajna; u hemoragiji koma je
duboka i dugotrajna. A.c. obino prouzrokuje oduzetost jedne, i to suprotne
strane tela. Sin. ictus apoplecticus, modana kap, modana kaplja.
apoteka, zdravstvena organizacija koja izgrauje i nabavlja Iekove i druga sredstva za predohranu i leenje, ispituje
njihovu valjanost i njima snabdeva stanovnitvo, radne organizacije i druge
korisnike. Posebnim propisima apoteci
se moe odobriti i nabavka, izrada i
stavljanje u promet sredstava za linu
higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka.
apparatus, aparat, sprava, pribor, skup
raznorodnih organa koji doprinose izvrenju odreene funkcije; a. circulatorius, pribor (organi) za krvotok i limfotok, sastoji se od srca, arterija, vena i
limfnih sudova; a. digest or ius, pribor
(organi) za varenje, v. tractus; a. lacrimalis, suzni aparat, sastoji se od suzne
lezde, suzne kesice i kanalia; a. locomotorius, pribor (organi) za kretanje,
kojeg sainjavaju kosti, zglobovi i miii; a. respiratorius, pribor (organi) za
disanje, v. tractus; a. urogenitalis, urogenitalni pribor, sastoji se od mokranih i polnih organa.
appendalgia, apendalgija, bol u predelu
crvuljka. Simptom apendicitisa.
appendectomia, apendektomija, operacija kojom se odstranjuje zapaljeni crvuljak (appendix vermicularis). V. appendicitis, perityphlitis, typhlitis.
appendicectomia, apendicektomija, v.
appendectomia.

appendices epididymidis, v. semenik.

appendicitis, apendicitis, zapaljenje crvuljka, pogreno nazvano zapaljenje slepog creva (v. epityphlitis, perityphlitis);
a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, obino se javlja iznenadno, s bolovima po
elom trbuhu, ali najee u desnoj po
lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem
trbunih miia u tom predelu (defense
musculaire), poveanim brojem leukocita.u krvi (l0.000-30.000), povienom
temperaturom, gaenjem i povraa56

apraxia
njem. Teki oblici a.a., zbog opasnosti
od opteg peritonitisa, jesu perforantrii
i gangrenozni a.; a. chronica, hronini
apendicitis, primarni a., koji od poetka
protie hronino, bez akutnih napada;
rezidualni, sekundarni, koji se nadovezuje na akutni napad; hronini povratni, koji u svom toku ima nekoliko napada.
appendicocefe, apendikocela, hernija
koja sadri crvuljak.
appendicolithiasis, apendikolitijaza, prisustvo kamenia (koprolita) u zjapu
crvuljka, koji mogu da budu uzrok
apendalgije i apendicitisa.
appendicostomia, apendikostomija, Mrurko otvaranje zjapa crvuljka i njegovo priivanje za povrinu trbunog zida;
svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira
debelo crevo.
appendix, apendiks, prilog, dodatak, privezak, nastavak; a. vermiformis, crvoliki nastavak, crvuljak, deo creva koji se
slepo zavrava a visi o dnu slepog creva.
Sadri veliki broj limfnih voria i lako
podlee zapaljenju (appendicitis, zapaljenje slepog creva).
appendix actinomycosis, aktinomikoza
koja se odlikuje zadebljanjem zida crvuljka i grizlicama na sluznici, u kojima
nalazimo gljivice.
appendix carcinoid, neoplazma crvuljka
s infiltrativnim rastenjem i pojavom
metastaza. Spore je evolucije. Veruje se
da nastaje umnoavanjem Kulchiskyjevih elija.
appendix carcinoma, epitelna neoplazma apendiksa nastala umnoavanjem
elija lezda sluznice apendiksa.
appendix mucocoelle, mukocela apendiksa, nastaje posle potpunog zaepljenja usnog dela zjapa apendiksa, posle
ega se himen cistino proiri i ispuni
sluzi.
apraxia, apraksija, nesposobnost izvoenja celishodnih radnji pri potpunoj ouvanosti motornog aparata, ouvanoj
osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled
oteenja funkcije izvesnih delova modane kore ili njenih puteva (motorna i
ideomotorna a.) ili difuznih oteenja
mozga (ideatorna a.); ideokinetika a.

aproksimalan
je poremeaj izvoenja radnji pri kome
se mogu izvesti samo proste radnje dok
pri izvoenju sloenijih zadataka dolazi
do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili
do zamenjivanja jednih pokreta i radnji
drugima, ili najzad do potpune motorne
zbunjenosti i ponavljanja istih radnji
(perseveracije). Sin. ideomotorna apraksija.
aproksimalan, susedni, jedan do drugog;
priblian.
aproksimalni prostor, v. spatium interdentalis.
aprosexia, aproseksija, nesposobnost
koncentracije misli, rasejanoi*

apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste <

apsolutna nula, najnia teorijski mogua
termodinamika temperatura. To je
temperatura na kojoj je termalna energija kretanja estica sistema u termikoj
ravnotei ravna nuli. Prema tome, apsolutna nula oznaava nulu termodinamike temperature, odnosno OK. Veza
izmeu Kelvinove i Clzijusove temperaturske skale data je relacijom: OK 273,160C.
apsolutna temperatura, v. termodinamika temperatura.

apsolutna vlanost, v. vlanost.

apsolutna vrednost, sin. modul, odreena koliina (neimenovani broj) neke veliine, koja ne zavisi od znaka date koliine.
apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus.
apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, optika gustina ili gustina transmisije. Predstavlja logaritamski odnos intenziteta Io
upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A
e
log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T oznaava transparenciju svetlosti. Apsorbancija zavisi od vrste i debljine uzorka.
Za dati uzorak zavisi od talasne duine
svetlosti.
apsorpcija, v. absorptio.

apsorpcijski spektar, v. spektar.

apstinent; onaj koji se uzdrava i liava
neeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije
alkoholna pia).
apstinentske pojave, telesne i psihike
pojave koje se javljaju kao posledica
prestanka unoenja nekog sredstva uzimanog u svrhu uivanja (npr. alkohola,

arachnodactylia
morfina) u osoba s izraenom patolokom navikom.
aptyalismus, aptijalizam, smanjeno luenje ili odsustvo luenja pljuvake (npr.
posle tekog stomatitisa).
apyrexia, apireksija, odsustvo ili prestanak poviene telesne temperature.
aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u
farmakologiji; A. Amygdalae amarae,
voda od gorkih badema. Dobiva se od
gorkih badema. Sadri l/oo cijanovodonine kiseline. Danas slui, i to retko,
samo kao korigens za ukus i miris u
kapljicama morfina i slinih alkaloida;
A. aromaticae, aromatine vode, rastvori nekog etarskog ulja u vodi, eventualno s dodatkom etanola, slue kao
korigensi za ukus i miris; A. calcis,
krena voda. Sadri oko 0,15-0,17% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se kao
adstringens u prolivu i kao antacidno
sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum
calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta,
slui kao korigens za ukus i m iris;
A. destiilata, destilovana voda, dobiva
se destilacijom iste vode za pie, iz koje
se moraju po potrebi, prethodno odstraniti amonijak i organske supstancije;
A* fervida, vrela voda (izraz koji se
upotrebljava u recepturi); A. foeniculi,
voda od moraa, voda od komoraa, slui
kao korigens za ukus i miris; A. fontana,
obina voda (za razliku od destilova-ne
vode), izraz koji se upotrebljava u recepturi; A. Menthae piperitae, voda od
pitome nane, voda od paprene metvice,
slui kao korigens za ukus i miris; A. redestillata (A. bidestillata), dvaput destilovana voda, svee destilovana voda ponovo podvrgnuta destilaciji; A. regia,
carska voda, smea koncentrovane
azotne i koncentrovane sone kiseline u
srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u
zubnom lekarstvu za irenje zubnih kanala.
aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vodovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev
kanal, koji spaja treu i etvrtu modanu komoru.
arachnodactylia, arahnodaktilija, upadljivo dugaki tanki vretenasti prsti ruku
u Marfanovom sindromu.
57

arachnoidea
arachnoidea, arahnoideja, pauinasta
modana opna odvojena vrlo uskim
prostorom od tvrde modanice, a vezana za meku modanicu tananim gredicama. A. kimene modine je siromana
gredicama. Subarahnoidalni prostor
(cavum subarachnoidale) ispunjenje istom tenou koja ispunjava modane
komore. A. slui i kao hidraulino jastue koje titi mozak i kimenu modinu
od mehanikih potresa pri kretanju
tela.
arahnoideja, v. arachnoidea, meninges.
arachnoiditis opticochlasmatica, kompleks simptoma nastao, usled oteenja
prednjeg dela vidnog puta, u predelu hijazme. Dolazi do pada otrine vida, neobinih ispada u vidnom polju, bledila
papile. Posledica je zapaljenja ili nastaHh oiljaka na bazi mozga u predelu hijazme.
arahnoidni prostor, meumodaniki
prostor (izmeu pauinaste i meke
modanice) ispunjen modanokimenom tenou (liquor cerebrospinalis).
Aran-Duchenneova bolest, v. bolest.
Aranelovaka Banja, v. Bukovika Banja.
arapska guma, v. Gummi arabicum.
arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na
grane drveta, koje se vide na sredinjom
preseku malog mozga; (2) granati sluznini nabori grlia materice.
arborizacijski blok, v. block.
arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne:
prenosi se preko artropoda). U grupu
arbor-virusa ubrajaju se virusi razliite
veliine (od 15 do 130 m). Postoje grupe
A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi izazivaju razliite klinike slike: febrilna
oboljenja, gripozno stanje, aseptiki
meningitis ili encefalitis. Identifikacija i
grupisanje ovih virusa vre se ukrtenim imunskim reakcijama, fiksacijom
komplementa i reakcijom hemaglutinacije.
arcuatus, luni.
arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aortae, luk aorte, poetni deo aorte u obliku luka, od koga polaze arterije za glavu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su58

argentum
perior et inferior), zubni luk (gornji i
donji), potkoviasti luk koji grade svi
zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenasto zamuenje periferije ronjae usled
taloenja lipida. Zahvata povrinske slojeve ronjae. Razvija se postnatalno.
Kada se javi kao uroeno zamuenje,
onda nosi naziv embryotoxn; a. palatoglossus i a. palatopharyngeus, v. arcus palatini; a. palatini, nepani luci,
parni luni nabori sluznice, koji se sputaju od ivice mekog nepca: prednji luk
(a. palatoglossus) ide do bone ivice jezika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus)
sputa se prema bonom zidu drela; a.
senilis, staraki luk, staraki prsten, prstenasto zamuenje ivice ronjae usled
taloenja lipida. Sin. gerontoxon.
area, areja, povrina, polje, oblast (npr.
area striata, prugasto polje, sedite kortikalnog optikog centra).
areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubitak refleksa.
aregenerativna anemija, v. anaemia.
areola, okruglo polje, kolut; a. mammae,
mrki kolut oko bradavice dojke.
areometar, stakleni instrument s razmernikom koji slui za merenje gustine tenosti ili odreivanje koncentracije pojedinih supstancija u rastvoru (odreivanje masti u mleku, odreivanje etanola
u alkoholnim piima i dr.). V. laktometar.
argentaffinoma, argentafinom, neoplazma nastala umnoavanjem Kuichitsky
jevih elija u Lieberkhnovim lezdama
sluznice digestivnog trakta.
argentum, Ag, srebro, hemijski element,
metal; A. colloidale, koloidno srebro,
sadri najmanje 70-80% srebra. U vodi
se rastvara koloidno. Ranije se upotrebljavao lokalno kao antiseptiko ili dezinficijentno sredstvo u okulistici i u gonoreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum,
srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme
koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adstringentno (u maloj koncentraciji) odnosno kaustiko dejstvo (u velikoj koncentraciji) ili u supstanciji. Deluje i antiseptiki odnosno dezinfikujui. Upotrebljava se kao kaustiko sredstvo u obliku tapia (pakleni kamen Lapis in-

arginin
fernalis) za skidanje bradavica i za
-nje
zagaenih
ulceracija.
Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i
hroninim zapaljenjima i kataru
sluznica.
arginin, aminokiselina (amino-gvanidinvalerijanska kiselina), hem. formula
NH2C(NH) 2 (2) CHNH2 - CO2H, v.
test, argininski.
argiria, argirija, taloenje soli srebra u
koi, u sluznicama raznih organa (bubreg). Sin. argirosis.
argon, Ar, hemijski element, spada u
inertne (plemenite) gasove,
Argyll-Robertsonov fenomen, reflektorna ukoenost pupile; direktna ili indirektna reakcija n svetlost je smanjena
ili ugaena, dok je na akomodaciju veoma iva. Ako je praena miozom; tbes
dorsalis, progresivna paraliza; ako je
bez mioze: tumori predel corpora
quadrigemina.
argyria, argirija, taloenje soli srebra U organima i bojenje organa (koe, bubrega*
creva) modrikastosivom bojom. Nastaje
pri dugotrajnom unoenju preparata
srebra u organizam.
ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest izazvana vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom vitamina BZ (riboflavina) u organizmu. Znaci i keratitis, heilitis, promene na koi i na sluznicama.
aril-, prefiks koji u herniji oznaava neki
aromatini radikal.
aritenoidni pupoljci zadebljanja glavenog kraja primitivne disajrie cevi u
predelu mezobranhijalnog polja u vidu
dva bona mezodermna zadebljanja sa
svake strane grkljansko-dunikog oluka. Aritenoidne hrskavice se u njima
javljaju krajem 2. meseca, a zavravaju
svoj razvoj u 4. mesecu.
aritmian, aritmijski, svaki poremeaj sranog ritma.
aritmija^ v. arrhythmia,
arkada, anastomoza, spojnica krvnih sudova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade
nastaju spajanjem grana crevnih arterija, od kojih polaze granice za zid tankog i debelog creva.
armijski Sanitet, v. sanitetska sluba (oruanih snaga).

arsenovodonik
Arnethova formula, v. leukocitna formula.
aromatica, aromatina sredstva. Sadre
razne lako isparljive materije (etarska
ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obino slue u medicini kao sredstva za popravljanje mirisa.
aromatina jedinjenja, derivati benzena.
V, ciklina jedinjenja, alifatina jedinjenja.
aromatini amini, v. aminl

arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki

tumor heteroseksualnog karaktera u
devojica, nastao od mezenhimnih,
muki determlnisanih elija sa znatno
poveanim izluivanjem androgena, to
ima kao posledicu maskulinizaciju prevremeno polno razvijene enske jedinke.
arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravilnost ritma; a. absoluta, potpuno nepravilan ritam sranih komora usled lepranja ili treperenja pretkomora. Sin. a.
completa; a. oordis, aritmian rad srca;
a. extrasystolica, povremeni nepravilan srani ritam usled pojave ekstrasistola, prevremenih sranih kontrakcija;
a. irregularis perpetua, v. a. absoluta;
a. respiratoria, promene u uestalosti
sranog rada u vezi s disanjem. Sin. sinus a.
arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nalazi se izmeu metala i nemetala. Vrlo je
otrovan (smrtonosna koliina 0,2 g).
arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sian,
anhidrid arsenaste kiseline, upotrebljava se u zubarstvu (lokalno za unitenje
pulpe i nerva u karioznim zubima).
Moe prouzrokovati akutna i hronina
trovanja. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sin. Acidum arsenicosum.
arsenizam, profesionalno trovanje arsenom; javlja se pri proizvodnji pariki zelenog, u industriji stakla i porculana itd.
Kao posledica trovanja razvija se pone
kad i rak plua, a dolazi i do profesionalnog karcinoma koe.
arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa,
kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni
bojni otrov; bezbojan gas, u istom stanju skoro bez mirisa, a raspadanjem
daje miris na beli luk. Zbog velike ispar59

arsenska pasta
ljivosti brzo se postiu smrtne koncentracije. Gas-maska potpuno titi od a.
arsenska pasta, kaa koja sadri anhidrid
arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava
se pri devitalizaciji zuba da bi se izazvala nekroza pulpe.
arsenska trovanja, trovanja koja nastaju
pri unoenju toksinih koliina arsena.
Akutno trovanje nastaje pri oralnom
unoenju velike koliine arsena, obino
belog arsenika (siana). Smrt moe nastupiti posle 1-3 dana. Hronino trovanje nastaje pri estom unoenju manjih
koliina arsena (radnici u rudnicima i
topionicama itd.).
arsenska voda, v. voda.
arterenol, v. levarterenol.
arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji
odvodi krv od srca ka organima tela.
Anastomotine arterije grade spojnice s
granama susednih arterija i omoguuju
uspostavljanje pobonog krvotoka. Zavrne arterije se ne anastomozuju granama oblinjih arterija, te zaepljenje
takvih arterija ima za posledicu izumiranje tkiva koje dptina a. vaskularizuje;
a. axillaris, pazuna arterija; a. basilaris, bazilarna arterija, nastaje spajanjem kimenih arterija, delimino vaskularizuje mozak; a. brachialis, nadlakatna arterija; a. carotis communis,
zajednika karotidna arterija, glavna
vratna arterija, svojim zavrnim granama (a. carotis externa et interna) vaskularizuje glavu i vrat; aa. coronariae
cordis, koronarne, venane arterije;
ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce,
terminalne su; aa. cerebri, arterije
mozga, potiu od unutranje karotidne
i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak
i terminalne su; a. femoralis, butna arterija; a. hepatica communis, zajednika jetrena arterija namenjena jetri, unom mehuru, dvanaestopalanom crevu i elucu; a. iliaca communis, zajednika ilijana arterija, parna zavrna
grana trbune aorte, vaskularizuje karlicu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i
donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis,
slezinska arterija; a. mesenterica superior et inferior, gornja i donja crevna
arterija, vaskularizuju tanko i debelo
60

arterijski pritisak
crevo; a. poplitea, zakolenska arterija
u zadnjem delu kolena (fossa poplitea);
a. pulmonalis (truncus pulmonalis),
pluna arterija (pluno stablo), polazi
od desne komore srca, ide koso ispred
poetnog dela aorte i ispod luka aorte i
zav'rava se deobom na dve grane, levu
i desnu, koje ulaze u odgovarajue plue; a. radialis, bina arterija, u podlaktici, najee se koristi za pipanje pulsa;
a. subclavia, potkljunjana arterija,
namenjena gornjem udu, grudnom
kou, vratu i mozgu; a. tibialis anterior
et posterior, prednja i zadnja golenjana arterija, vaskularizuju potkolenicu i
stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u
podlaktici; a. vertebralis, vertebralna,
kimena arterija, grana potkljunjane
arterije, gradi sa svojim parnjakom bazilarnu arteriju, namenjenu mozgu.
arteriectomia, arteriektomija, isecanje
zaepljenog dela arterije koje se primenjuje u sluaju obliterantnog endarteritisa (jedna od Lericheovih operacija).
Cilj joj je da se ukloni oiljano promenjena i obliterisana arterija kao polazno
mesto simpatikusnog refleksa, ija je
posledica gr pobonih arterija, odnosno smanjenje pobonog krvotoka. V. endarteritis obliterans, Buergerova bolest i
th romboa ngiitis.
arterijalizacija, pretvaranje venske krvi
u arterijsku u plunom krvotoku, pri
emu se venska krv zasiuje kiseonikom uz oslobaanje ugljen-dioksida; a.
venane arterije, spajanje aorte s venanim sinusom pomou presada, tako
da se venski krvotok koristi za priliv arterijske krvi, odnosno da se postigne
obrnuti krvotok. Da bi priliv arterijske krvi bio umeren venani sinus se suava podvezivanjem. Operacija se primenjuje u grudnoj angini.
arterijska glavica, prednji deo srane
cevi u toku razvoja oveka.
arterijska hipertenzija, v. hypertensio arterialis.
arterijski pritisak, pritisak u velikim arterijama koji za vreme svakog sranog
ciklusa u odraslog oveka dostie maksimum od oko 120 mm Hg (sistoliki
pritisak) i pada do minimuma od oko 70

arterijsko deblo
mm Hg (dijastoliki pritisak). Razlika
ove dve vrednosti naziva se pritiskom
pulsa.
arterijske deblo, arterijski lukovi ushodne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz
koga potiu pluna arterija i aorta.
arteriographia, arteriografija, rendgensko snimanje arterija posle ubrizgavanja pozitivnog kontratnog sredstva neposredno u arteriju. A. ima dijagnostiki znaaj, naroito u izvesnim oboljenjima i povredama arterija (endarteriitis
obliterans, embolija, aneurizma, povreda, ruptura). V. phlebographia.
arteriola, mala arterija, krajnji ogranak
arterije koji prelazi u kapilar.
arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nekroza arteriola, koja se esto via u nefrosklerozi.
arteriolosclerosis,
arterioloskleroza,
skleroza i zadebljanje zidova arteriola.
Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosklerozi i u sklerodermi. V. odgovarajue
bolesti.
arteriosclerosis, arterioskleroza, zajedniki pojam za grupu bolesti u kojima
postoji zadebljanje arterijskog zida, kao
i gubljenje njegove elastinosti. Tri glavne grupe a. ine: ateroskleroza, Mnckebergova a. i arterioloskleroza; a. cerebralis, a. cerebralnih arterija; a. coronaria, a. venanih arterija; a. hypertensiva, a. izazvana povienim krvnim
pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arteritisom u dejem dobu; intimska a., a.
u kojoj se najvee anatomske promene
nalaze u unutranjem sloju arterija; medijska a., a. veih arterija u kojoj se
glavne promene sastoje u razaranju miinih elija ili elastinih vlakana u
srednjem sloju i njihovom zamenjivanju
vezivnim tkivom; Mnckebergova a.,
skleroza srednjeg sloja s taloenjem velike koliine kalcijumovih soli. Normalna pojava u starosti; a. nodularis, stvaranje fibroznih voria ili ploa u adventiciji arterija; a. obliterans, a. manjih sudova koja, zbog proliferacije
unutranjeg sloja i tromboze, dovodi do
potpunog zaepljenja zjapa arterija; periferna a., a. ekstremiteta, naroito donjih; a. presenilis, prerana pojava a.,

arthralgia
bez nekog oevidnog uzroka, fizioloke
a; a. senilis, a. koja prati starako doba.
arterioluminalni sudovi, direktni spojevi venanih arteriola sa upljinama
srca.
arteriosinusoidni sudovi, sudovi slini
kapilarima kojima se krv iz svih delova
srca izuzev Ieve komore vraa u upljine srca.
arteriovenske anastomoze, kratki sudovi koji direktno spajaju arteriole s venulama, pa krv mimoilazi kapilare. Odlikuju se razvijenim miinim slojem i velikim brojem vazokonstriktornih nervnih
vlakana.
arteritis, zapaljenje arterija; a. brachiocephalica, bolest bez pulsa; a. cranialis, a. temporalis; a. deformans, hronini endarteritis u kojem postoji veliko
taloenje soli kalcijuma u zidu arterija;
a. gigantocellularis a. temporalis;
Hortonov a., a. temporalis; a. hyperplastica, a. u kojem se stvara novo vezivno tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novoroenadi i male dece, kojeg moe da
prati arterioskleroza; lokalizovani visceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodosa, polyarteritis (periarteritis) nodosa;
a. obliterans, endarteritis obliterans;
a. rheumatica, opte zapaljenje arteriola
i arterijskih kapilara u reumatskoj
groznici; a. syphilitica, pozno ispoljavanje sifilisa s proliferacijom unutranjeg sloja i degeneracijom srednjeg sloja, naroito ushodnog dela i luka aorte,
i plune arterije, koje moe da dovede
do stvaranja aneurizmi; a. temporalis,
temporalni arteritis, hronina bolest arterija, nepoznatog uzroka, uglavnom ograniena na sistem karotidnih arterija
u vidu zapaljenja s dinovskim elijama
i stvaranjem granuloma, praenim tekim glavoboljama, slabou, septikim
temperaturama, oteanim vakanjem i
dr.; a. tuberculosa, endarteritis arterijama koje se nalaze u tuberkuloznim
ognjitima; a. umbilicalis, septiko zapaljenje pupane arterije u novoroeneta.
arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin.
arthrodynia.
61

arthritis
arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a.
acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog
reumatske groznice, gihta, gonoreje; a,
articulationis temporomandibularis,
bakterijsko, alergijsko, hipertrofiko,
reumatsko, reumatoidno, senilno, specifino ili traumatsko zapaljenje donjovilinog zgloba; a. Bechterew, zapaljenje zglobova kimenog stuba, sin. rheumatoidspondylitis; a. chronica, razni
oblici hroninog artritisa, sin. rheumatoid arthritis; a. deformans, hronini
oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi
do deformacija i ankiloza; sin. Recklinghausenova bolest; a. degenerativa,- degenerativni artritis, degeneracija ligamenata i hrskavice zgloba s reaktivnim
pojavama hipertrofije u oblinjim delovima; dizenteriki a., artritis u toku dizenterije; gonokokni (gonoroiki) a.,
akutni artritis prouzrokovan gonokokima; a. hypertrophica, hipertrofini a.,
u sutini degenerativna promena hrskavica zgloba s pojavom hipertrofije kotanih delova obloenih hrskavicom; infektivni a., artritis prouzrokovan nekom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja,
sifilis itd.); klimakteriki a., artritis
ena u toku menopauze; neuropatsld
a., artritis usled nervnih poremeaja
(tabes, siringomijelija); a. rheumatica,
v. febris rheumatica; a. rheumatides,
reumatoidni artritis, hronino nespecino zapaljenje praeno atrofijom i
proliferacijama. Rasprostranjeno oboljenje, naroito meu enama u reproduktivnom uzrastu. Vodi do tekog invaliditeta. Etiologija je nepoznata, mada
ima razloga za miljenje daje verovatno
prouzrokovan streptokokima. Ligamenti
sitnih zglobova aka i nogu su najea
lokalizacija deformacija s pojavom
potkonih vorova i deformacijama
zglobova. Prve promene se odigravaju
na sinovijalnim ovojnicama zgloba na
kojima se javljaju vorovi sline histoloke grae s onim u reumatikim vorovima; a. senilis, staraki artritis, nazvan jo i osteoaortritis, u sutini je degeneracija na hrskavicama s reaktivnim
promenama na kostima koje oblau; a.
suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo62

IL

articulatio
va (najee posle povreda); a. tuberculosa, tuberkulozni artritis tuberkulozno oboljenje zglobova, nastalo najee
irenjem procesa tuberkuloze s.kotanih struktura. Zahvaenai sinovija zgloba je zadebljala zbog prisustva granulacionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIeenje u veini sluajeva vodi ankilozi
zgloba; a. urica, artritis u podagri, gihtu, v. diathesis urica.
arthritismus, artritizam, gihtna dijateza;
naroita sklonost organizma za dobivanje bolesti zglobova.
arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu.
Sin. arthralgia.
arthrographia, artrografija, rendgensko
snimanje zglobova posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik,
ugljen-dioksid ili rastvor organske jodne soli). Najee se pravi a. kolena i
kuka.
arthroh, zglob, v. articulatio.
arthropathia, artropatija, oboljenje zgloba.
arthroplastica, artroplastika, stvaranje
vetakog zgloba reparaturnom operacijom. Sin. arthroplastia.
Arthusov fenomen, lokalno alergiko zapaljenje s nekrozom, koje nastaje kada
se antigen ubrizga u kou ivotinje prethodno senzibilisane na istu antigensku
belanevinu.
Arthusova reakcija, v. reakcija.
articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili
vie kostiju, u kome se vri pokret. Prema tome da Ii zglob grade dve kosti ili
vie njih, zglobovi su prosti ili sloeni.
Prema obliku zglobne povrine dele se
na poluloptaste, jajaste, sedlaste i tokaste zglobove, kao i na arkolike zglobove (u obliku arke). Prema pokretljivosti dele se na pokretne, polupokretne
i nepokretne. Pokretni i polupokretni
zglobovi imaju zglobne povrine pokrivene hijalinom hrskavicom, zglobnu ahuru, iji je spoljanji list fibrozan, a
unutranji sinovijalan, zglobnu bezvazdunu upljinu, i veze (ligamenta) koje
pojaavaju zglobnu ahuru spolja. Sin.
articulus; a. acromioclavicularis,
zglob izmeu kljunjae i akromiona lopatice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-

articulus
meu butne i karline kosti; a. cubiti,
zglob lakta, tj. izmeu ramenice i kostiju podlaktice; dentis, kontakt zuba donje i gornje vilice van centralne okluzije; a. genus, zglob kolena, tj. zglob butne kosti s golenjaom i aicom; a. humeri, zglob ramena, tj. izmeu lopatice
i ramenice; a. mandibularis (a. temporomandibularis), viliehi zglob, tj. izmeu donje vilice i obeju slepoonih kostiju; a. radiocarpea, zglob izmeu kostiju podlaktice i gornjeg dela ruja; a. sacroiliaca, sakroilijani zglob, izmeu
krsne kosti i obeju ilijanih kostiju; a.
sternoclavicularis, zglob izmeu
kljunjae i grudne kosti; a. talocruraHs, gornji skoni zglob izmeu kostiju
potkolenice i skone kosti (talus); a. tarsi
transversa
Choparti,
poprean
zglob noja, sastavljen od dva zgloba; jedan je izmeu skone i unaste kosti, a
drugi izmeu petne i kockaste kosti; a.
tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se
od tri zgloba koje grade kosti noja i donoja.
articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.

artificial dentin, v. fleer.

artikulator, mehanika naprava koja sadri vetaki temporomandibularni
zglob i omoguava postavljanje modela
vilica na nain koji imitira njihove odnose. Obezbeuje razliite pokrete donje vilice.
artralgija, v. arthralgia.

artrikularni reumatizam, v. rheumatismus.

artritis, v. arthritis.

artrogena kontraktura, v. contractura.

artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih
upljina i sinovi je.
arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje
aritenoidne hrskavice i njene okoline u
grkljanu, najee u tuberkulozi grkljana ili u prisustvu malignog tumora u blizini.
asbestos, azbest, mineral vlaknaste strukture, neupaljiv, koji moe da izdri vrlo
visoke temperature. Hemijski, azbest je
magnezijum-silikat s primesama gvozda
i kalcijuma.
asbestosis, azbestoza, profesionalna
pneumonokonioza izazvana duim, ob-

ascites
ino viegodinjim udisanjem praine
minerala azbesta (v. asbestos). Od nje
obolevaju: rudari koji kopaju azbest,
oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje
od azbesta izrauju azbestni beton, konice, filtre, filtre tekstil i dr. Azbestne
iglice se iz vazdune struje zabadaju u
sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazivaju sitna krvavljenja, koja postaju ognjita za zapaljenjske procese (bronhitisi, peribronhitisi, apscesi i si.), a u plunom parenhimu azbestne estice izazivaju difuznu fibrozu s posledinim emfizemom i oteenjem desnog srca. Teina oteenja se, kao i u drugim pneumonokoniozama, odreuje prvenstveno na
osnovu funkcionog stanja disajnih organa i stanja srca.
Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A.
lumbricoides, est crevni parazit u ljudi. Do infekcije dolazi stavljanjem zagaenih prstiju u usta (deca) ili hranom
(npr. neopranom salatom, povrem i
si.). Moe ponekad da ue i u uni kanal ili u slepo crevo.
ascendens, ascendentan, ushodan, uzlazan, npr. colon ascendens, ushodni kolon.
ascendentan, v. ascendens. AschheimZondekova reakcija, v. testovi
trudnoe.
Aschoffova telaca, specifine promene
u reumatskoj groznici. Javljaju se u sranom miiu, arterijama, ligamentima,
potkonom tkivu i nervnom sistemu.
ascijatian, koji ne daje senku; odnosi se
na ogledalo i izvor svetlosti koji onemoguuju da predmet d senku. ascijatina
operaciona lampa, lampa ili reflektor u
operacionoj sali koji osvet-Ijavaju
operativno polje, onemoguujui da
operator i njegovi pomonici, nad-neti nad
operacionim poljem, stvaraju senke koje
bi oteavale operaciju. ascites, prisustvo
slobodne tenosti u trbunoj upljini. Sin.
hydrops abdominis; a. adiposus, a.
mlenog izgleda zbog prisustva u njemu
velikog broja elija u kojih postoji masna
degeneracija;
bili-jarni
a.,
choleperitoneum;
a.
chylifor-mi,
prisustvo limfe u trbunoj upljini zbog
zaepljenja ili povrede a. thoraci63

ascitian

cusa; a. exsudativa, a ija je tenost eksudat; a. haemorrhagica, prisustvo

krvi u ascitesu; mleni a. a. adiposus; a.
praecox, a. koji se pojavljuje pre edema
u konstriktivnom perikarditisu; a.transudativa, a. ija je tenost transudat.
ascitian, koji je u vezi s ascitesom,.
Ascolijeva reakcija termoprecipitacije,
v. test.
asepsis, asepsa, stanje u kome nema ivih
mikroorganizama; (hir.) metod leenja
rana i izvoenja operacija u kome se
upotrebljavaju instrumenti, zavojni materijal, rukavice i dr. bez mikroorganizama. Mikroorganizmi su uniteni fizikim sredstvima (kljualom vodom, vodenom parom, vrelim vazduhom, ultraIjubiastim zracima). V. autoklav.
aseptian, slobodan od mikroorganizama, koji nema mikroorganizme.
aseptika traumatska groznica, neznatno povienje telesne temperature (do
37,70C) usled apsorpcije proteina iz hematoma oko preloma kostiju lica; skoro
je normalna pojava u toku prvih dana
stvaranja kalusa.
aseptiki infarkt, v. infarctus.
asfiksija, v. asphyxia.
asimetrian ugljenikov atom, v. carboneum.
asimilacija, u biologiji skup procesa u
kome organizam izgrauje organske
supstancije iz neorganskih.
asinergija, v. asynergia.
asinhronija pokreta donje vilice, (stom.)
neujednaenost pokreta povreenog
kondila, koji zaostaje u kretanju u odnosu na zdravi kondil. Znak je preloma
ovog dela mandibule.
asistolija, v. asystolia.
askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbicum.
asocijacijska podruja mozga, podruja
koja nemaju direktnu ulogu u nastajanju oseaja ili motorne radnje, ali esto
primaju poruke iz raznih senzorikih
ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih podruja. Razliite poruke koje dolaze u
jedno asocijacijsko podruje deluju jedna na drugu u vidu zapreka ili olakanja. Neka asocijacijska podruja se nala64
IiL

asphyxia
ze u kori, a druga u niim predelima
mozga.
asocijaciona vlakna, spojna vlakna, ivana vlakna koja spajaju razne delove
modane kore na istoj polutki mozga.
asocijacioni centri, centri u velikom i
malom mozgu koji upravljaju zdruenim pokretima, tj. onim nevoljnim pokretima koji prate izvrenje hotiminih
radnji.
asocijacionizam, psiholoka doktrina osnovana na Aristotelovom uenju o asocijaciji ideja koje su bilo sline, bilo sa-svim suprotne odnosno prostorno ili
vremenski povezane.
asocijalno, nesocijalno, nedrutveno, tj. u
suprotnosti s interesima zajednice.
asocirani pokreti, zdrueni pokreti, pokreti koji neminovno idu jedan uz drugi
(npr. podizanje onih jabuica pri zatvaranju kapaka).
asocirati, pridruiti, zdruiti, spojiti, veza
ti, povezivati.
asparagin-sintetaza, enzim koji uestvuje
u sintezi asparagina. Ogledno je utvreno da ga neke maligne elije nemaju.
aspekt, izgled, vid.
asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava
linija na butnjai.
aspergillosis, aspergiloza, sekundarna infekcija saprofitnom gljivicom iz reda Aspergillus. Najee se javlja u plunim
apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika
podvrgnutim leenju antibioticima ili
steroidima; a. uha, v. otomycosis.
aspermia, aspermija, nedostatak semeglavaca u semenu.
asphyxia, asfiksija, pojava izazvana nedostatkom kiseonika u vazduhu koji se
udie, praena neposrednom opasnou od prestanka ivota; a. carbonica, a.
zbog udisanja ugljen-monoksida; a.
cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. intrauterina zbog anoksije izazvane ranim
odlubljivanjem posteljice, upotrebom
anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je
koa cijanotina; a. localis, m. Ravnaud; a. neonatorum, uguenje novoroenadi prouzrokovano zaeplje
njem bronhiola sirastim mazom. Plua
su vrsta kao tkivo jetre, a potopljena u
bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je

r
Aspidium filix mas
koa bleda; a. secundaria, a. koja se ponovo javlja posle prividnog prestanka
zaguenja; a. traumatica, a. posle velike kompresije grudnog koa ili gornjeg
dela trbuha.
Aspiium filix mas, prava paprat. Rizom
paprati sadri aktivne sastojke koji paraliu glatku muskulaturu pantljiare.
Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis tenue) ranije je sluio kao sredstvo za isterivanje pantljiara; danas naputen
zbog svoje toksinosti.
aspiracija, v. aspiratio.
aspiracijska pneumonija, v. pneumonia.
aspiraciona drenaa, v. drainage.
aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomilanog gasa ili tenosti (pljuvake, gnoja,
krvi) iz telesnih upljina i upljih organa
pomou aparata na principu pumpe ili
brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stranog tela, usled trenutnog poremeaja
refleksa moe neko formirano telo iz
usne duplje sa strujom vazduha ui prilikom udisaja u donje vazdune puteve,
gde igra ulogu stranog tela. U tom sluaju potrebna je hitna bronhoskopska ekstrakcija.
aspirator, usisiva, sprava za evakuaciju
tenosti i gasa iz prirodnih ili patolokim procesima stvorenih upljina u
telu. Sve ee slui u toku operacija za
otklanjanje krvi, eksudata i sadrine
upljih organa (eludanog i crevnog sadraja, mokrae, bronhijalnog sekreta
itd.). Najpoznatiji su elektrini a., a. po
Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage.

aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.associatio, asocijacija, (1) udruena pojava dva obeleja u odreenoj populaciji
ija uestalost prevazilazi njihovu sluajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uzronu povezanost ovih karakteristika,
kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog
ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neuropsihikih procesa (oseaja, opaaja,
predstava, oseanja, voljnih impulsa,
misli) koje se obrazuje prethodnim istovremenim odigravanjem u svesti. Ta
veza se docnije ogleda u mogunosti da
se u svesti izazove jedan od procesa
kada je drugi prisutan (munja-grom;
rua-miris; knjiga-ak); (3) u herniji i fi5 Medicinski leksikon

asthma
zici, povezivanje dvaju ili vie jednostavnih istih molekula u sloenije grupe
molekula iste supstancije [npr. molekuli
vode asociraju HzO ... H2<3 daju grupe od
dva molekula CH 2 itd.]. astasia,
astazija, nemogunost stajanja bez
poremeaja aparata za stajanje; simptom
histerije. astenian toraks, v. thorax.
astenini tip, v. typus. astenija, v.
asthenia.
astereognosia, astereognozija, gubitak
sposobnosti opaanja predmeta opipavanjem uz ouvan oseaj pipanja i duboki senzibilitet. arini znak oteenja
dominantne hemisfere velikoga mozga.
V. agnosia.
asterixis, asteriksis, specijalni tip lepravog tremora, naroito zglobova ruja i
ake, u toku insuficije jetre, najverovatnije zbog hiperamoniemije. Postoji i u
nekim drugim sindromima, kap to su
azotemija, alkaloza i dr. Sin. flapping tremor (eng.).
asthenia, astenija, opta slabost organizma koja nastaje zbog raznih akutnih ili
hroninih uzroka (tifus, malarija, tuberkuloza) ili je uroena. asthenopia,
astenopija, smetnje od strane oiju pri radu
na blizinu. Javlja se u vidu bolova u oima,
glavobolje, suenja, dip-lopije, zamagljenja
slova i dr.; a. acco-modativa, a. usled
naprezanja
akomodacije;
a.
conjunctivalis, a. u sluaju hroninog
blefarokonjunktivitisa; a. muscularis, a.
usled naprezanja spolj-nih miia oka; a.
nervosa, a. iji je uzrok van oka.
asthenozoospermia, astenozoospermija,
pojava patoloke pokretljivosti spermatozoida (v. tamo) (pri normalnoj pokretljivosti preko 60% spermatozoida pokazuje ivu pokretljivost). asthma, astma,
zaptivanje, zaguivanje, guenje; a.
bronchiale, oboljenje u kojem se javljaju
napadi oteanog disanja usled gra
bronhija; naroito je otean izdisaj. A. je
esto alergijska pojava u senzibilisanih
osoba;
a.
brusaa,
inters-ticijalna
pneumonija koja se javlja posle udisanja
finih estica koje se oslobaaju pri
bruenju elika itd.; a. cardiale,

65

astigmatismus
srana astma, napadi guenja prouzrokovani insuficijencijom leve srane komore. V. pollinosis; a. mlinara, stanje
plua u mlinara prouzrokovano udisanjem praine brana; usled pamune
praine, javlja se u radnika u industriji
pamuka kao posledica udisanja pamune praine; a. usled praine, oblik astme izazvan udisanjem praine u stanovima, na ulicama ili u trgovini. Deja
astma sree se u alergine dece; takva
deca su punaka, esto s egzemom na
koi. Dotad zdravo dete pone iznenada
da kalje, kri mu u grudima, die teko
kao da se gui. Najee nema povienu
temperaturu. Takvo stanje traje due ili
krae vreme, u navratima. U akutnom
napadu obratiti se lekaru. Boravak na
moru za takvu decu veoma je koristan.
Ako se astma javi u ranom detinjstvu, u
najveem broju sluajeva gubi se posle
6-8 dana.
astigmatismus astigmatizam, poremeaj
prelomne moi oka koji nastaje usled
nepravilne krivine ronjae, rede soiva. Zraci koji dospevaju u oko ne stiu
se u jednoj taki na mrenjai, ve su u
vidu crte, kruga ili elipse. Posledica toga
je nejasan vid. Popravlja se cilindrinim
soivima koja se postavljaju pred oko
tako da izjednae refrakciju u svim meridijanima; a. compositus, a. pri kome
oba meridijana prelamaju na isti nain,
ali razliito u pogledu intenziteta; a. irregularis, a. pri kome se prelamanje
zrakova vri bez pravila (npr. u sluaju
zamuenja u ronjai); a. mixtus, a. pri
kome u jednom meridijanu postoji miopija, u drugom hipermetropija. Ispitivanje a. vri se objektivnim metodama:
Placidovim keratoskopom, oftalmometrom i skijaskopijom. Korekcija pravilnog a. vri se cilindrinim staklima, a
nepravilnog samo kontaktnim staklima;
a. regularis, prelamanje zrakova odvija
se po izvesnim pravilima, tako da svaki
meridijan prelama pravilno, ali drugaije od ostalih meridijana ronjae. Pri
tonie meridijan koji prelama najjae
stoji upravo na meridijan koji prelama
najslabije; a. simplex, a. pri kome je u
jednom meridijanu prelamanje normal66

atemen
no, a u drugom miopno ili hipermetropno.
astma, v. asthma.
astma-cigarete, v. antiastmatike cigarete.
astmatian, koji je u vezi s astmom, v.
asthma.

astmatika kriza, v. crisis.

astmatiko disanje, v. respiratio.
astomia, astomija, anomalija razvoja, potpuno srastanje donje i gornje usne,
tako da otvor u$ta ne postoji.
astroblastoma, astroblastom, podvrsta
glioma, neoplazme nastale umnoavanjem potpornih elija u centralnom
nervnom sistemu. Neoplazma je graena od krupnijih elija sa irokim protoplazmatinim produecima krvnih
sudova.
astrocit, zvezdasta elija. A. imaju mnogobrojne produetke, krae ili due
(kratkokrake ili dugokrake zvezdaste
elije). Sin. gliocit.
astrocytoma, astrocitom; podvrsta glioma, neoplazme nastale umnoavanjem
potrebnih elija u centralnom nervnom
sistemu, Ova vrsta neoplazmi ini polovinu svih glioma ili jednu etvrtinu svih
intrakranijalnih neoplazmi. Sivobeliaste su boje, dosta vrsti i nejasno ogranieni, a mogu se pojaviti u svim delovima centralnog nervnog sistema.
Sporog su rastenja, a histoloki izgledaju morfoloki benigni.
asynergia, asinergija, poremeaj usklaenog rada izmeu raznih miinih grupa,
zglobova ili organa. V. ataxia.
asystole, sin. asystolia.
asystolia, asistolija, zaustavljanje ili prestanak rada srca, odsustvo sranih otkucaja, sin. Beauov sindrom.
ataksiki, koji se odnosi na ataksiju. V.
ataxia.
ataractica, ataraksika sredstva, supstancije koje deluju po izboru sedativno na
centralni nervni sistem, psihosedativni
lekovi, npr., hlor-pronaazin, hidroksizin
i dr.
ataxia, ataksija, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, uz ouvanu miinu
snagu. Sin. inkoordinacija.
atemen (stom.), polufabriki element iz
dva precizno uzglobljena dela. Slui za

atomska masa

atenuacija
povezivanje pokretnih proteza sa fiksnim nadoknadama ili dva dela jedne
fiksne zubne nadoknade. Izrauju se od
plemenitih i neplemenitih legura.
atenuacija, gubitak virulencije. Atenuacija ima veliki praktiki znaaj za spreavanje mnogih zaraznih bolesti. Poto su
atenuisani mikroorganizmi izgubili sposobnost da izazivaju oboljenja, a zadrali
svoje imunoloke osobine, od njih se
spremaju sredstva koja se koriste za
vakcinaciju protiv zaraznih bolesti.
atenuatorski region, eng. attenuator region, region operona u kome veina
RNK-polimeraza prestaje da vri elongaciju RNK-lanaca ukoliko ne dobije
specifian molekularni signal predstavljen antiterminacionim faktorom. V. antiterminacioni faktor.
atheroma, aterom u koi, retenciona cista
nastala zaepljenjem izvodnih kanala
lojnih lezda. Sadri mnogobrojne oroane epitelne elije, mast, holesterol.
atherosclerosis, ateroskleroza, najei
oblik arterioskleroze, koji pogaa velike i srednje arterije i u kojeg se u intimi
arterija nalaze ateromske ploe, koje su
povod za stvaranje lokalnih tromba i
obliteracije zjapa arterija; a. cerebraHs, a. modanih arterija; a. coronaria,
a. venanih sranih arterija, najei uzrok infarkta sranog miia; a. obliterans, a. u koje dolazi do zaepljenja zjapa arterije zbog tromboze ili prolife racije intime.
athtose double, (fr.) kongenitalno oboljenje ekstrapiramidnog aparata. Manifestuje se sporim crvolikim grevima
ruku, nogu, trupa i lica koji dovode do
izvijanja tela u najrazliitije poloaje.
Sin. torzioni spazam.
athetosis, atetoza, nehotimini, spori, talasasti pokreti ruku, nogu i glave. A. je
posledica oboljenja centralnih modanih ganglija.

atipina pneumonija, v. pneumonia.

atipini kapilari, proireni kapilari kavernoznih tela penisa, mnogostruko meusobno povezani i izukrtani, koji grade
obilan sunerast sistem.
atletska noga (athletic feet), gljivino
oboljenje ne samo u atletiara ve i u

drugih sportista. Najee se javlja izmeu prstiju, a prouzrokova je Epidermophyton floccosum s. interdigitale.
Prenosi se preko otiraa, papua, arapa koje se zajedniki koriste. Prevencija
se sastoji u odravanju istoe rekvizita
i objekata i izbegavanju upotrebe zajednike odee i obue.

atletski tip, v. typus.

atmosfera, gasni omota koji obavija nau
planetu i protee se od nivoa mora do
visine od oko 1600 km. Sadanja atmosfera je nastala pre 2,5xl09 god. i poseduje oksidaciona svojstva. Atmosfera ima
vie zona, koje se odlikuju svojstvenom
raspodelom temperature, i to su: troposfera, stratosfera, termosfera i egzosfera, koja postepeno prelazi u meuplanetarni prostor. Na bazi elektrinih osobina atmosfera deli se na region s neutralnim molekulama i s elektrikim esticama, jonima. Ona ima niz uloga: snabdeva ive organizme kiseonikom za disanje, obezbeuje barometarski pritisak, titi od kosmikih i ultraljubiastih
zraka i meteora, omoguava prenoenje
zvuka i toplotne energije, kao i proces
fotosinteze.
atmosferske prilike, skup meteorolokih
pojava koje se odigravaju u atmosferi, a
zavise od atmosferskog pritiska, temperature, vetrova, oblaka, magle, vlanosti
vazduha, vodenog taloga i od svetlosnih
i elektrinih pojava.

atmosferski pritisak, v. pritisak.

atmosferski uticaj, v. atmosferske prilike.
atom, najmanji deli hemijskog elementa,
koji hemijskim putem ne moe da se
deli. Prema kvantnoj teoriji, a. se sastoji
od a. jezgra koje odreuje svojstvo atoma i nosi gotovo njegovu elu masu
(99,9%) i elektronskog omotaa ispunjenog negativnim elektronima. Atomska
jezgra sadri protone i neutrone; broj
protona je atomski broj. Atom je elektroneutralan, jer sadri isti broj pozitivnih i negativnih naelektrisanja.
atomizer, aparat kojim se tenost u vidu
spreja nanosi na sluznicu usta;
atomska masa, oznaka A, masa atoma definisana relacijom:
67

atomski broj
A - Mn +ZMe - Be (Z), gde je Mn mas1 a
nukleusa, ZM6 masa svih elektrona u
atomu, a Be(Z) njihova energija veze,
koja se najee moe zanemariti. A se
obino izraava u atomskim
masenim
jedinicama u (u = 1,6. l O"27 kg). Atomska
masa je po svojoj vrednosti najblia
masenom broju, koji predstavlja ukupan
broj protona i neutrona, i oznaava se
takoe sa A. pa je uvek ceo broj. Dok
hemijska a.m. A oznaava atomsku
masu prirodne meavine izotopa
jednog elementa ije vrednosti obino'
odstupaju od celih brojeva, fizika
a.m. Ap odnosi se samo na masu
jednog odreenog izotopa.
atomski broj Z nekog elementa, odnosno
nuklida, ukupan broj protona u nukleusu (atomskom jezgru). U nejonizovanom atomu oznaava i ukupan broj
elektrona u atomskom omotau. U periodnom sistemu hemijskih elemenata
predstavlja mesto (redni broj) datog
elementa.
atomsko (nuklearno) oruje, nova vrsta
oruja, koja prilikom eksplozije prouzrokuje teka razaranja i stvara masovne
gubitke: veliki broj mrtvih i povreenih.
Povrede su mehanike, termike i radioaktivne prirode na pojedinim organima ili delovima tela, ali pored lokalnih javljaju se (naknadno) i opti simptomi poremeaja organizma. Ovakva
situacija zahteva posebnu organizaciju i
napore sanitetskih i drugih organa oruanih snaga u vezi sa zbrinjavanjem gubitaka nastalih dejstvom a.o.
atonia atonija, smanjen tonus miia i
drugih kontraktilnih organa; a.gastrica, atonija eluca, poputanje tonusa
eludane muskulature. Posledica opte miine slabosti ili dugotrajne stenoze pilorusa; a.materice, smanjenost tonusa miia materice i njegove sposobnosti za kontrakciju. Po izbacivanju posteljice i ovojaka, tj. u treem poroajnom dobu, usled slabih miinih kontrakcija dolazi do krvarenja koje moe
biti obilno i smrtonosno. A. moe biti
primarna i sekundarna. Primarna a.
moe nastati u sluajevima: rastegnu68

atrium
tosti zida materice u viestrukoj trudnoi ili hidramnionu, u hipoplastinim,
miomatoznih i metritinih materica.
Sekundarna a. nastaje usled zaostajanja delova posteljice.
atopijska bolest, v. bolest
atrakciona kupa v. privlana kupa.
atransferinaemia, atransferinemija, odsustvo u krvi belanevine transferina,
koji prenosi gvoe u plazmi.
atresia, atrezija, uroeni nedostatak ili zatvaranje otvora ili lumena cevastih organa kao posledica patolokih procesa,
npr. zapaljenja, tumorskih procesa itd.;
a. himena, kongenitalna anomalija, pri
kojoj postoji potpuna okluzija himena.
Anomalija se otkriva posle puberteta a
neki put posle udaje. Usled potpuno zatvorenog himena, iako je uspostavljen
menstruacioni ciklus, ne moe da doe
do pojave menstrualne krvi i bolesnice
se obraaju lekaru zbog izostanka menstruacije. Taj izostanak je samo prividan, jer se menstrualna krv skuplja u
vagini i materici (hematokolpos, hematometra). Anomalija se otklanja operativno, uklanjanjem himena; a. hoana,
uroena neprohodnost jednog ili oba
hoanalna otvora. Atrezija moe da bude
fibrozna ili kotana, potpuna ili nepotpuna. Operie se s uspehom poto dete
dostigne desetu godinu ili neto vie; a.
jednjaka, uroeni nedostatak zjapa u
jednom delu jednjaka. Ova je mana esto kombinovana s uroenom traheoezofagusnom fistulom. Ako se dijagnoza
postavi odmah po roenju i ako se pristupi operaciji u toku prvih dana ivota,
prognoza je dobra; a. vagine kongenitalna anomalija pri kojoj postoji potpuna ili delimina slepljenost vaginalnih
zidova.
atretina tela, v. uto telo.
atrichia, atrihija, nedostatak dlaka.
atrioventrikulna disocijacija, v. block.
atrioventrikulni blok, v. block.
atrium, predvorje, pretkomora srca; a.
dextrum, desna pretkomora, u koju
gornja i donja uplja vena dovode vensku krv; a. sinistrum, leva pretkomora,
u koju plune vene dovode iz plua oksidovanu (arterijsku) krv.

r
atrofika ciroza
atrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis.
Atropa Belladonna, velebilje, sadri alkaloide atropin i skopolamin. Od lia ove
biljke spravljaju se razni oblici lekova
(Extractum belladonnae, Tinctura belladonnae itd.); oficinalna je prema naoj
farmakopeji. V. atropin.
atrophia, atrofija, smanjenje zapremine
elija i organa kao izraz opte ili lokalne
slabe ishranjenosti; a., alveolarna difuzna, v. parodontosis; a., bulbi quadrata, v. bulbus quadratus; a. degenerativa, atrofija nastala usled degenerativnog procesa; a. flava hepatis, akutna
uta atrofija jetre, izraz za smeuranu i
utu jetru u osoba koje su podlegle munjevitom hepatitisu s masivnom nekrozom jetre. Sin. Rokitanskyjeva bolest V.
hepatitis; a. zubne alveole, gubitak ili
smanjenje alveolarne aice; moe biti
posledica traume, infekcije ili nekog
drugog patolokog procesa na alveolarnom grebenu.
atrophie blanche Milian, bele, atrofine
pege s teleangiektazijama na potkolenicama odnosno, u maleolarnim predelima.
atrophoderma pigmentosum, v. xeroderma.
atrophodermia idiopathica (Pasini-Pierini), poseban oblik povrinske sklerodermije u vidu jasno ogranienih, plaviastomrkih, ugnutih arita s naboranom koom, lokalizovanih mahom na
leima; a. vermiculata, crvolika, atrofina poljca u zigomatinim predelirna.
atropin, alkaloid koji se nalazi u velebilju
(Atropa belladonna), bunici (Hyoscyamus niger) i tatuli (Datura stramonium). Deluje na centralni nervni sistem, koji najpre drai a zatim paralie, i
na tkiva inervisana holinergikim postganglijskim nervima, koja ini neosetljivim prema acetil-holinu (antiholinergiko dejstvo). Upotrebljava se u oftalmologiji kao midrijatik, kod bronhijalne astme, u nekim sluajevima bradikardije kao dijagnostiko sredstvo, kod
hiperaciditeta, kolika (kao spazmolitik),
kod parkinsonizma radi smanjenja salivacije, i kao antidot kod trovanja mus-

audiometrija
karinon i pilokarpinom. Upotrebljava
se u obliku sulfata (A. sulfas).
Atropini sulfas, so atropina, oficinalna
prema naoj farmakopeji. V. atropin.
Au198, radioaktivni izotop zlata, primenju-je
se u obliku koloida za scintigrafiju jetre i
radioizotopsku limfografiju, a rede za
leenje karcinomskog pleuritisa i peritonitisa. V. scintigrajija.
audiolog, specijalista za slunu rehabilitaciju nagluvih osoba. Bavi se prouavanjem fiziologije i patologije govornog
sporazumevanja, a naroito metodama
za ispitivanje sluha.
audiologija, nauka koja se bavi prouavanjem uslova koji su potrebni da bi se ovek s ovekom sporazumevao putem
govora. U praksi audiologija daje osnovu za slunu rehabilitaciju nagluvih
osoba. Ona se, uz saradnju raznih strunjaka, sprovodi u audiolokom centru.
Poseban zadatak audiologije je izuavanje i primena raznih metoda ispitivanja
sluha.
audioloki centar, ustanova za slunu rehabilitaciju nagluvih osoba. Pored audiologa, potrebna je i saradnja drugih
strunjaka (psihologa, surdopedagoga,
logopeda, socijalnog radnika itd.).
audiometrija, metod ispitivanja sluha i
njegovog grafikog predstavljanja pomou elektronskog aparata, audiometra; objektivna a. slui se tonovima koji
se proizvode u povezanosti s nekim uslovljenim refleksom. Moe da se upotrebi i u dece od 2 godine; a. objektivna,
na osnovu elektrinog odgovora
(Electric Response Audiometry, ERA),
zasniva se na registrovanju bioelektrinih potencijala koji se javljaju u perifernom i centralnom auditivnom sistemu
kao odgovor na akustike drai. Primenom posebnih elektronskih raunara
(averaging computers) omoguuje se izraunavanje srednjih vrednosti iz velikog broja bioelektrinih impulsa, ime
se poveava tanost rezultata i ujedno
eliminiu artefakti koji potiu od nespecifine spontane aktivnosti centralnog
nervnog sistema. U elektrokohleografiji
(ECochG) regi^truju se impulsi direkt69

auitorius
no s kohleje igliastom elektrodom
transtimpanalnim putem; tonska a. slui se nadraivanjem pomou fiziki istih tonova odreene uestalosti i jaine;
vokalna a. slui se recima koje su fonetski usklaene. Obe metode su subjektivne.
auitorius, v. acusticus.
auditus, sluh, sluanje, ujenje; organum
auditus, ulo sluha.
Auerovi tapii, tapii crvenoljubiaste
boje u,citoplazmi mijeloblasta i promijelocita u akutnoj mijeloblastnoj leukemiji. V. leukaemia.
auksociti, spermatociti I reda.
auksogena funkcija, proces rastenja.
aura, karakteristian oseaj koji u nekim
sluajevima neposredno prethodi epileptikom napadu. Postoje senzitivna,
senzorna, psihika i motorna aura.
aurantiasis cutis, uto obojenje koe (naroito dlanova i tabana) posle prekomerne ingestije plodova bogatih karotinom. Sin. carotinodermia, xanthochromia.
aureus, zlatan.
auricula, uvce, uica, usna koljka; a. cordis, uvasti produetak pretkomore.
auris, uvo, uho; sadri dva ula: za sluh
(organum auditus) i za odravanje ravnotee i orijentaciju u prostoru (organum status) - zajedniki naziv organum
vestibulocochleare. Sastoji se od tri
dela, i to: od spoljanjeg uva (auris externa), srednjeg uva (auris media) i
unutranjeg uva (auris interna). Spoljnje uvo sainjavaju usna koljka (auricula) i spoljanji sluni kanal (meatus
acusticus externus), a slui za prijem
zvunih talasa. Srednje uvo sainjavaju:
bubanjska duplja (cavum tympani) sa
slunim koicama, okolne elije (cellulae mastoideae i antrum mastoideum) i
Eustachijeva truba (tuba auditiva). Izmeu spoljanjeg slunog kanala i bubanjske duplje razapeta je bubanjska
opna (membrana tympani), koja je u
vezi sa slunim koicama, a ove su u
vezi s unutranjim uvom. Srednje uvo
slui za prenoenje zvunih talasa prema unutranjem uvu, preko bubanjske
opne i slunih koica. Unutranje uvo
70

autoagresivne bolesti
sastoji se od kotanog (labyrinthus osseus) i opnastog labirinta (labyrinthus
membranaceus). Kotani labirint sastoji
se od pua (cochlea), trema (vestibulum) i polukrunih kanala (canales semicirculares). U puu je smeten opnasti spiralni kanal s Cortijevim organom
koji prima zvune nadraaje, te on predstavlja ulo sluha. U tremu i polukrunim kanalima smetene su opnaste tvorevine koje sainjavaju vestibularni
aparat namenjen odravanju ravnotee
i orijentaciji u prostoru. Sve ove opnaste tvorevine sainjavaju opnast labirint
ispunjen endolimfom, a smeten u kotani labirint koji sadri tenost perilimfu.
aurum, Au, zlato, hemijski element, plemenit metal. Upotrebljava se u legurama za novac, za ukrase, za pravljenje
vetakih zuba i plombi itd. Soli zlata su
vrlo otrovne. Koloidno zlato se upotrebljava za izvoenje Langeove reakcije u
cerebrospinalnom likvoru; a. foliaturn, zlatni listii koji se upotrebljavaju
za pravljenje zlatnih plombi. Zubnolekarsko zlato, legura istog zlata, srebra
i bakra u naroitoj razmeri, finoe 22
karata. Koliina zlata u legurama obino se izraava u karatima, koji predstavljaju teinsku koliinu zlata u 24 teinska dela legure. isto zlato oznaava se
kao 24-karatno, a npr. 14-karatno zlato
predstavlja leguru u kojoj ima 14 delova
zlata (58,3%) i 10 delova drugog metala
(41,7%)
auscultatio, auskultacija, oslukivanje
zvukova koji nastaju u raznim organima
(srcu, pluima, crevima, pleuri) a koristi
se i za utvrivanje trudnoe.
auskultacija, v. auscultatio.
auskultacijska perkusija, v. percussio.
Auspitzov fenomen, v. fenomen krvave
rose (pod psoriasis).
Austin-Flintov um, v. um.
autizam, bolesno povlaenje u sebe i gubljenje svake veze sa stvarnou; simptom shizofrenije; rani deiji a., oblik
deije shizofrenije. Sin. Kannerov sindrom.
autoagresivne bolesti, v. autoimune bolesti.

autoagressio
autoagressio, autoagresija, zajedniko
ime za stanja u kojima humoralni imunitet ili imunitet vezan za elije (T-limfocite) napada sopstvene antigene. Sin.
autoimunitet, autoallergia.
autoalergijska oboljenja, autoimuna oboljenja, oboljenja izazvana antigenima
same ivotinje (autoantigeni) ili slinim
antigenima druge ivotinjske vrste. Patogeneza se osniva na aktivnosti senzibilisanih limfocita i autoantitela. Autoalergijska oboljenja u ljudi su: hemolizna
anemija, idiopatska trombocitopenijska
purpura, glomerulonefritis, hashimotov tireoiditis, Gravesovo oboljenje,
miksedem, diabetes mellitus, pemfigus
vulgaris, primarna bilijarna ciroza, hronini aktivni hepatitis, ulcerozni kolitis,
perniciozna anemija, timom, multipla
skleroza, uveitis, miastenia gravis, simpatika oftalmija, dermatomiozitis,
sklerodermija, Sjgrenov sindrom, reumatska groznica, ankilozni spondilitis,
reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus i dr. Postoje mnogi modeli za
ogledno izuavanje autoalergijskih oboljenja u raznih ivotinja. U patogenezi
igraju ulogu autoantitela, kompleksi antitelo-antigen, senzibilisani limfociti i
kombinacije ovih faktora u zajednici sa
spoljnim agensima. Uzrok pojave imunoloke komponente u nekih oboljenja
nije sasvim razjanjen.
autoantigeni, antigeni sopstvenog organizma (tenosti, elije, tkiva i organi)
koji izazivaju pojavu autoantitela ili senzibilisanih elija.
autoantitela, antitela koja se stvaraju u
organizmu i reaguju sa sopstvenim
(auto) antigenima. U ljudi su otkrivena
antitela protiv tireoglobulina, dezoksiribonukleinske kiseline, jedara raznih
elija, bazalne membrane, mitohondrija, mikrosoma, glatkih miia, eritrocita, leukocita, trombocita, nervne elije,
retikulina, insulina i dr.
autoerotizam, ontogeneza polnog nagona, ak i kada je razvijen genitalni erotizam, otkriva da se jedinka jo nalazi u
autoerotizmu. Tek u pubertetu dolazi
do jasnog razvijanja erotizma prema

autoinfekcija
drugoj linosti (aloerotizam), u prvo
vreme homoseksualno orijetisanog (naroito u enskog pola), a tek kasnije postaje jasno heteroseksualan.
autofetiizam, stanje u kome delovi
sopstveriog tela izazivaju seksualno
nadraenje (automonoseksualizam).
autofluoroskop, vrsta stacionarnog detektora s velikim brojem varniavih
kristala, poredanih u obliku mozaika i
povezanih za odgovarajue merne elektronske instrumente. Primenjuje se za
statika morfoloka i dinamska ispitivanja uivo pomou radioaktivnih izotopa. U nuklearnoj medicini danas se vie
primenjuje gama-kamera. V. gama-kamera.
autogena inhibicija, oputanje miia nastalo kao reakcija na snano istezanje,
zove se jo i obrnuti refleks na istezanje.
Nastaje kad napetost u miiu, refleksno kontrahovanom, zbog istezanja postane dovoljno velika. Receptor za obrnut refleks na istezanje je Golgijev tetivni organ koji se nalazi izmeu snopova tetiva. Vlakna iz ovog organa sprovode podsticaj do inhibicijskih interneurona koji se zavravaju na motoneuronima, zbog ega dolazi i do oputanja miSia.
autogeni trening, v. training.
autogeno zavarivanje, samozavarivanje,
spajanje dva komada istog metala u jednu celinu pomou vrlo visoke temperature, koja se dobiva sagorevanjem kiseonika i acetilena (ili vodonika) u naroitom plameniku. U medicini se primenjuje u zubarskoj tehnici.
autohistoradiografija, v. autoradiografija.
autoimuna hemolizna anemija, v. anaemia.
autoimuna trombocitopenija, v. thrombocytopenia.
autoimune bolesti, v. bolest.
autoimunizacija, stvaranje imunih antitela ili senzibilisanih limfocita protiv
sopstvenih antigena. A. moe izazvati
klinike pojave, poznate kao autoimune
bolesti.
autoinfekcija, proces u kome dolazi do
obole van ja usled delovanja sopstvene
71

autoklav
bakterijske flore u nekim telesnim upljinama, na koi i sluznicama i obino je
apatogena. Apatogene bakterije mogu
postati patogene usled izmene otpornosti i imunoreaktivnosti organizma
kosmonauta u toku kosmikog leta. Dugotrajan boravak u kabini i istovremeno izlaganje besteinskom stanju, jonizujuim zraenjima, ogranienom kretanju i. specijalna ishrana mogu dovesti
do autoinfekcije. Astronauti se podvrgavaju imunolokim i mikrobiolokim testovima 'pre leta u cilju predohrane. Da
bi se izbegla infekcija izmeu lanova
posade, oni pre leta ive skupa u izolaciji, to doprinosi razvoju imuniteta na
mikrobe koji se nalaze u njihovim organizmima.
autoklav, elian sud sa termometrom i
manometrom, .koji se moe hermetiki
zatvoriti i u kome se razvija pregrejana
vodena para. Slui za sterilizaciju onog
bolnikog i laboratorijskog materijala
koji izdrava bez oteenja vodenu
paru, pritisak od oko jedne atmosfere i
temperaturu oko 120-1330C.
autologo, to potie od iste jedinke. U
imunologiji: pojava autoimunih ili atoalergijskih oboljenja, kada se imuni
aparat aktivie pomou sopstvenih^antigena (v. autoalergijska oboljenja; autoimuna oboljenja).
autolysis, autoliza, samosvarivanje tkiva
dejstvom fermenata koji nastaju posle
smrti. Rana autoliza odlikuje se gubitkom detalja elijske grae.
autonomni nervni sistem (systema nervosum autonomicum), sistem koji upravlja radom unutranjih organa i njihovim metabolizmom, bez uticaja volje,
to predstavlja osnovni uslov za odravanje ivota i vrste. Inervie svu glatku
muskulaturu i sve lezde u organizmu i
odrava tonus u poprenoprugastim
miiima. A.n.s. sastoji se od centara, ivaca, gangliona i spletova. Centri se nalaze u centralnom ivanom sistemu, a
ivci, s dovodnim i odvodnim vlaknima,
povezuju ove centre s organima. U odnosu na kimeni stub ganglioni mogu
biti paravertebralni i prevertebralni.
Spletovi se sastoje od gangliona, dovod-

72

autosomi
nih i odvodnih ivaca, a oivavaju
unutranje organe. V. plexus coeliacus,
plexus pelvinus. Funkciono a.n.s. ima
dva antagonistika dela, simpatikus i
parasimpatikus, koji odravaju ravnoteu neophodnu za normalan rad organa.
Nervna simpatika i parasimpatika
vlakna dele se na preganglijska, od centara do gangliona, i na postganglijska,
od gangliona do organa. Fizioloki i farmakoloki ova nervna vlakna dele se na
holinergika i adrenergika. Na zavrecima holinergikih vlakana oslobaa se,
kao medijator, acetil-holin, a na zavrecima adrenergikih vlakana oslobaa
se levarterenol (noradrenalin). U holinergika vlakna ubrajaju se sva preganglijska, postganglijska parasimpatika,
neka postganglijska simpatika (za znojne lezde i vazodilataciju) i motorna
vlakna za poprenoprugaste miie. U
adrenergika vlakna ubrajaju se postganglijska simpatika, izuzev za znojne
lezde, vazodilataciju i dr. V. parasimpatikus, simpatikus. Sin. vegetativni nervni
sistem.
autophonia, autofonija, pojava koja nastupa pri oboljenju srednjeg uva, a sastoji se od neprijatnog odzvanjanja
sopstvenog glasa u obolelom uvu.
autopolimerizacija, polimerizacija akrilatnog materijala bez korienja spoIjanje energije. Odvija se kao rezultat
dodavanja ovom materijalu odreenog
aktivatora i katalizatora. Sin. samo vezivanje.
autoradiografija, dokazivanje raspodele
radioaktivnih obeleivaa u pojedinim
organima pomou fotografske emulzije;
makroskopska a. (sin. makroautoradiografija), lokalizovanje raspodele radioaktivnog obeleivaa na presecima
< rgana ili vie organa; mikroskopska
a. (sin. mikroautoradiografija, autohistoradiografija), ispitivanje raspodele radioaktivnog obeleivaa u elijama i defovima elije.
autoregulacija, promena funkcije izazvana promenama u samom tkivu odnosno
organu.
autosomi, svi hromosomi (22 para u oveka) sem hromosoma pola. Oba lana u

axiphoidia

autosplenectomia
svakom paru hromosoma su homologni. Autosomi su jednaki u oba pola.
autosplenectomia, autosplenektomija,
skoro potpuno iezavanje slezine zbog
progresivne skleroze njenog tkiva, koja
se via u drepanocitozi.
autosugestija, prihvatanje i usvajanje
neke ideje ili misli, koje samim tim dovodi do promena u psihikim i telesnim
funkcijama. V. sugestija.
autotransfusio, autotransfuzija, v. tron*
sfusio sanguinis.
auto transplantacija' zuba, presaivanje
zuba s jednog mesta na drugo u istog
pacijenta; npr., presaivanje donjeg treeg molara u alveolu donjeg prvog molara.
autotrofan, organizam sposoban da sintetizuje organske supstancije iz neorganskih uz pomo Suneve ili neke druge
energije (sve zelene biljke, izvesne bakterije). V. nitrifikacija, fotosinteza, heterotrofan.
utotrofne bakterije, bakterije koje za
svoju ishranu koriste jednostavna neorganska jedinjenja. Raspolau veoma aktivnim enzimima i imaju vanredno razvijenu sposobnost sinteze.
autovakcina, vakcina spravljena od mikroorganizama izolovanih iz organizma
bolesnika kome je vakcina namenjena.
autozit, vei organizam u dvogubih nesimetrinih nakaza, dok se manji, priljubljen uz njega, naziva parazit.
avidnost antitela, poudnost> stepen
energije vezivanja antitela za antigeaske determinante; zavisi od podudarnosti
antigena i antitela. Antitela koja nastaju
u ranoj fazi imunizacije imaju manju
poudnost nego antitela koja se javljaju
kasnije. U nekim imunolokim testovima (radioimuni testovi) veoma je znaajna upotreba antitela koja imaju veliku poudnost prema antigenu.
avirulentan, nevirulentan, bez virulencije; v. virulencija.
avitaminoza, oboljenja koja nastaju usled nedostatka pojedinih vitamina u organizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerophthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra;
(stom.) avitaminoza A, dovodi do usporenog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-

taminoza D u prvoj godini ivota dovodi

do deformacije vilica i zuba- gornja vilica
uska, s gotskim nepcem, premaksilarni
deo isturen, donja vilica povijena nadole:
na zubima, ije krunice kalcffikuju u prvoj godini, javlja se hipoplazija glei i dentina; zubi niu u teskobi, zagrizaj je otvoren. V. malocclusio, occlusio aperta.
Avogadrov broj ili A. konstanta je broj
atoma u 12 g istog izotopa ugljenika 12,
tj. 12C. Moe se rei da A.b. odgovara
broju molekula (ili atoma, jona, elektrona) u jednom molu. Njegova vrednost je
6,02252 X IO23 moH.
avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili
ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpuno izbacivanje zuba iz alveolarne aice
usled traume. Sin. luxatio completa. V.
povrede zuba; a. labii oris, otkinue, otcepljenje tkiva usnice. V. sutura mucodermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje
trogranog ivca, metod leenja neuralgije trigeminalnog nerva. Nerv se trakcijom kida od nervnog stabla.

Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis.

Axerophtholum, akseroftol, vitamin A,
antikseroftalmiki vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta
otporan prema zagrevanju. Njegov
najvaniji provitamin je beta-karotin.
Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgraivanje i zatitu epitela, poveava otpornost
prema infekcijama (naroito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i uestvuje u funkcionisanju oka (u
vezi sa regeneracijom vidnog purpura).
Vitamina A odnosno karotina ima dosta
u maslacu, masnom siru, jajima, jetri,
mleku, sardinama, kajsijama, paprici,
argarepi, zelenoj salati, spanau i paradajzu, a najvie u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih oceanskih riba).
axilla, pazuho.
axillaris, aksilaran, pazuni, npr. a. axillaris, pazuna arterija.
axiphoidia, aksifoidija, odsustvo maolikog nastavka grudne kosti, retko u mukarca (9,1%), ee u ena (45,6%).
73

axis pelvis
axis pelvis, karlina osovina, zamiljena
linija koja spaja sredine svih pravih prenika male karike. A.p. je kriva linija s
lukom otvorenim prema simfizi.
axon, osovinski krak, centralni, osovinski
dep nervnpg vlakna, sastavljen od neuroplazme ili aksoplazme i neurofibrila u
njenom sredinom delu. Ivini deo, koji
ne sadri neurofibrile, nazvan je Mauthnerova kouljica ili aksolema. Sin. neurit.
Axungia porci, v. Adeps suillus.
Ayerzin bolest, v. bolest.
8-azaguanin, antagonist (analog) purina,
deluje antikancerozno na ogledne tumore, ali je naputen zbog svoje toksinosti.
6-azauridin, antagonist (analog) pirimidina; korien u leenju nekih malignih
oboljenja.
azbest, v. asbest
azigosna vena, neparna vena koja nastaje
stapanjem zadnje kardinalne vene s
desnom natkardinalnom venom.
azoospermatorrhoea, azoospermatoreja,
isticanje semene tenosti bez semeglavaca.
azotaemia, azotemija, poveanje koliine
ureje ili drugih azotnih jedinjenja u
krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hipohloremijska a., a. nastala zbog deficita natrijum-hlorida u organizmu koji
dovodi do hipovolemije i cirkulatorne
insuficijencije bubrega; hloropenijska
a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.

74

azygos
u koje ne postoji insuficijencija bubrega. Sin. uraemia.
azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum,
azot-suboksid, azot-protoksid, jedinjenje azota s kiseonikom, sastava N20.
Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, slui
za narkozu (optu anesteziju). Zbog
svog euforikog dejstva poznat je i kao
gas pod imenom gas koji izaziva
smeh; oficinalan je prema naoj farmokopeji. V. narcosis.
azoturia, azoturija, velike koliine ureje
ili drugih azotnih jedinjenja u mokrai.
azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter
aromatinih ugljovodonika, ali ne sadre benzenski prsten. A. se nalazi u etarskim uljima raznih biljaka (Matricaria
Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum
officinale i dr.) i od njih potie plava ili
zelena boja ovih ulja. A. imaju antialergiko i antiflogistiko dejstvo.
azur, anilinska boja baznog karaktera,
upotrebljava se za bojenje hromatina i
azurofilnih zrna u citoplazmi.
azurofilne granule, azurofilna zrnca u citoplazmi nekih leukocita, koja se boje
plavim anilinskim bojama. V. azurophiUa.
azurophilia, azurofilija, prisustvo u perifernoj krvi leukocita koji sadre azurofilna zrnca.
azygos (gr.), neparan; npr. vena a., neparna vena koja spaja podruja gornje i donje uplje vene.

r
B1 hemijski simbol za metaloid bor.
Ba, hemijski simbol za metal barijum.
BCG (Bacille Calmette-Gurin), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
ui); posle 250 pasaa njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spremanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG. Po originalnoj metodi vakcina se daje oralnim putem, a daje se i supkutano.
Be, hemijski simbol za metal berilijum.
, (beta), v. i pod poetnim slovom sledee
reci, npr. -alanin pod alanin, -carotin
pod carotin.
~, simbol za elektron iz jezgra radioaktivnih elemenata.
+, simbol za pozitron.
beV, skraenica za 109eV~bilion elektron-volti u Anglosaksonaca; u nas milijarda elektron-volti ili 1.000 MeV,
, bismutum bizmut, hemijski element,
metal.
bi*, u sloenicama oznaava da je neto
dvostruko, npr. bifokalno soivo, soivo
koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli
oznaava njihov kiseli karakter, npr. natrijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i
dr.
BNA, Baielska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu.
BOT, v. bojni otrovi
B.P., skra. za British Pharmacopoeia,
Britanska farmakopeja.
Babcockov test, v. test.
Babcokova operacija, v. operacija.

Babes-Ernstove granule, granulacije u

unutranjosti citoplazme mnogobrojnih bakterija koje se boje po Lffleru, tj.
pokazuju svojstva metahromazije, te se
nazivaju metahromatina zrnca, volutinske granule ili polarna zrnca, jer se
esto nalaze na polovima nekih bakterija (Corynebacterium diphtheriae).
Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa
koja izaziva febrilna zarazna oboljenja
raznih domaih ivotinja. Nisu poznati
sluajevi infekcije ljudi ovim protozoama. Sin. Pyroplasma.
babiiti, obavljati babiki posao. Dunost
babice obuhvata sprovoenje normalnog poroaja, ispomaganje lekaru pri
akuerskim intervencijama i obavljanju
patronane slube posle poroaja.
Babinski-Frhlichov sindrom, 4V. gojaznost.
abinski-Frohlichova bolest, v. dystrophia adiposogenitalis.
Babinski-Nageotteov sindrom, v. syndroma.
Babinskijev fenomen, v. znak.
babinjara, v. puerperium.
babinje, v. puerperium.
babinje pranje, v. lochia.
bacillus, bacil, u irem smislu sve bakterije cilindrinog ili tapiastog oblika. U
uem smilsu rod Bacillus obuhvata velike, nepokretne gram-pozitivne tapie, koji se javljaju u lancima, stvaraju
spore i strogo su aerobi. Meu njima patogen je samo B. anthracis, relativno
veliki tapi; u inficiranom organizmu
ima ahuru (kapsulu). Van organizma
stvara centralno poloene spore. U ljudi
75

bacillus
i ivotinja izaziva antraks prostrel (crni
prit); B. anthracoides, antrakoidni
bacili, veoma slini bacilu antraksa, saprofiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu
i u biljnom svetu. To su apatogene ili uslovno patogene bakterije. Meu ovim
bakterijama najraireniji su: B. subtilis,
B. cereus i B. megaterium; B. bifidus
(Lactobacillus), anaerobni bacil, est u
fecesu male dece. U odojadi hranjene
na dojci moe sainjavati 99% fekalne
flore (bifidus-flora). Smatra se da
mleko ene sadri izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo
naseljavanje. Redi je u vetaki hranjene odojadi. ive kulture upotrebljavaju se u terapiji crevnih poremeaja
odojadi; Boas-Opplerovi b., vrsta laktobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih
tapia, koji stvaraju mlenu kiselinu,
nalaze se u eludanom soku ljudi koji
boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u
umerenom broju mogu se nai i u normalnom eludanom soku; B. bulgaricus, bacil koji je prvobitno izolovan iz
jogurta, a prisutan je u mnogim mlenim proizvodima. Uzrokuje visoku kiselost mleka; njegove se kulture upotrebljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaImette-Gurin (skraeno BCG), bovini
varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
ui); posle 250 pasaa njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spravljanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG; B. Doerleini, laktobacili, gram-pozitivni, nepokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti
u zdravoj vagini. Od glikogena vaginalnog epitela i sekreta uterusa formiraju
mlenu kiselinu, ona obezbeuje vagini
stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja
inhibie razmnoavanje patogenih bakterija; paratifusni b., izazivaju paratifuse koji se kliniki razlikuju od trbunog
tifusa time to su laka i kratkotrajnija
oboljenja; (farm.) lekovi u obliku vrstih tapia. Mogu biti ili naroiti oblici
supozitorija, npr. za uvlaenje u uretru,
ili tapii za tuiranje (grla, raznih gra76

Bacteroides
nulacija itd.), npr. Argenti nitras in bacillis (Lapis infernalis); (hist.) b. retinae, tapii, vrni delovi ulnih (tapiastih) elija mrenjae oka svojevrsne
grae (ispod pigmentnog sloja sa stubiima), ine sloj tapia i stubia. Primaju svetlosne nadraaje. V. retina.
bacitracin, antibiotik dobiven iz soja
Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglavnom na gram-pozitivne bakterije i na
neke gram-negativne. Upotrebljava se,
uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksiko
dejstvo.
backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve
generacije (Fi) i jednog od roditelja.
bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo
bakterija u krvotoku, bez prateih klinikih znakova, esta je i obino prolazna pojava i u veini sluajeva ne prouzrokuje udaljene promene ili nova arita.
bacteriocini, posebna grupa bakterijskih
antibiotika koji tetno deluju na pripadnika iste ili neke vrlo srodne bakterijske
vrste. Najbolje su proueni koliini (poreklom iz Escherichia coli), zatim piocini (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilokokocini (Staphylococcus), koricini (iz
Corynebacterium diphtheriae), monocini (iz Listeria monocytogenes) itd.
Kako sam naziv govori, bakteriocini
imaju baktericidan efekat. Misli se da
stvaranje bakteriocina zavisi od posebnih plazmida nazvanih C-faktor; ima zapaanja da se C-faktor moe preneti
analogno R-faktoru. U novije vreme
uvedene su metode tipizacije nekih
bakterija pomou odgovarajuih bakteriocina.
bacteriophag, bakteriofag, virus koji inficira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK-fag.
bacterium, bakterije koje ine grupu Schizomyceta. Razmnoavaju se neposrednom, prostom deobom, bez mitoze.
bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakterija u mokrai, katkad i bez znakova zapaljenja mokranih puteva; moe se
nai, npr., kao posledica preleanog zapaljenja bubrene karlice.
Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj
raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-

bavasti toraks
nih bakterija, koje sainjavaju deo mikroskopske flore normalnog ljudskog
tela. One se nalaze redovno u gornjim
delovima respiratornog i urogenitalnog
trakta, kao i u debelom crevu. Najee
vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne
procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragiHs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj poslednji patogen je za oveka samo u simbiozi sa spirohetama (Borrelia vincenti).
bavasti toraks, v. thorax.
bademova kiselina, v. Acidum mandelicum.
Baelzeva bolest, v. cheilitis.
Baileyova operacije, v. operacija.
Bainbrigeov refleks, v. refleks.
bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli.
bakarna groznica, groznica izazvana udisanjem fine praine i pare bakra. Javljaju se i metalni ukus u ustima, tekoe
pri disanju, muka i nadraaj na povraanje.
bakterician, hemijske supstancije koje
izazivaju destrukciju i smrt bakterijske
elije.
bakteriofag, virus koji moe da se razvije
jedino u ivoj bakterijskoj eliji, pri
emu nastaje liza osetljivih vrsta bakterija. Njihova veliina iznosi 10 do 80 milimikrona. Oni se mogu videti samo pomou elektronskog mikroskopa. Graeni su najveim delom od dezoksiribonukleinske kiseline, oko koje se nalazi
proteinska ovojnica.
bakterioliza, rastapanje tela bakterija
pod uticajem kuvanja, smrzavanja i topljenja, kao i pod uticajem kiselina, unih soli, raznih enzima, bakteriofaga,
bakteriolizina (Pfeifferov fenomen).
bakteriolizini, lizini koji liziraju bakterije. Oni izazivaju liu odgovarajuih bakterija samo uz prisustvo komplementa.
Prema specifinoj lizi osetljive su samo
neke bakterije: Vibrio cholerae, spirohete i neki gram-negativni bacili.
bakteriologija, deo mikrobiologije koji izuava bakterije ili Schizomycetes.
bakteriostatski, to spreava mnoenje
bakterija, pri emu bakterije ostaju ive
ali se obustavlja njihova metabolika

blizam
funkcija. Antiseptika sredstva imaju
bakteriostatiko delovanje.
bakteriotropini, antitela koja senzibiliu
bakterije za fagocitozu, supstancije s
dejstvom opsonina u krvi imunizovanih
ljudi i ivotinja. Oni su, za razliku od
normalnih opsonina, termostabilni,
specifini i nazivaju se imunski opsonini ili bakteriotropini.
balanitis, zapaljenje glavia mukog poInog organa; b. candidamycetica, beliaste naslage na eritematoznoj osnovi,
najee u dijabetiara; b. chronica
circumscripta benigna plasmocellularis (Zoon), neto infiltrovana, tamnomrka ploica usled taloenja hemosiderina; b. erosiva circinata, krune ili policikline erozije uokvirene beliastim
obodom, prouzrokovane fuzospirilarnom simbiozom; b. medicamentosa
(erythema fixum bullosum), b. posle
uzimanja barbiturata, antipirina, sulfanilamida; b. simplex, obino zapaljenje
izazvano smegmom, dezinfekcionim
sredstvima, mehaniki; b, xerotica obliterans, krauroza penisa posle operacije fimoze.
balanocele, balanokela, isturenost glavia penisa kroz rupturu njegove navlake.
balanoplastica, balanoplastika, plastika
operacija na penisu.
balanoposthitis, zapaljenje glansa i unutranjeg lista prepucijuma.
balansna strana (stom.), strana suprotna
radnoj strani zubnih nizova ili zubnih
proteza. Strana prema kojoj se kree
donja vilica u toku vakanja.
Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u neposrednoj blizini jedra jajne elije, kao
prethodnica stvaranja hranljivog vitelusa.
Balfourov germinativni epitel, mezenhim pod povrnim epitelom mlade muke gonade. Stvara zbijeni sloj albugineJe.
balistokariografija, v. ballistocardiographia.
balizam, prekomerni i nenormalni pokreti
zamahivanja pri oteenjima suptalamusnih jedara. Iznenadna pojava ovih
pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,*
zam) javlja se kao jedan od najdramaf^*
77

ballistocariographia
nijih sindroma pri krvarenjima u suptalamusnom jedru suprotne strane.
baffistocariographia, balistokardiogratija, metoda kojom se srane vibracije i
kretanje krvi grafiki registruju s povrine tela, te se na taj nain ocenjuje kontraktilnost sranog miia.
balneographia balneografija, deo nauke o
banjama koji se bavi opisivanjem banja,
kupalita.
balneologija, nauka koja se bavi prouavanjem dejstva i primene kupanja u termomineralnim ili u obinim vodama. V.
medicinska hidrologija.
balneotherapia, v. therapia.
balneum, kupanje.
baliotement, (fr.) odskakanje nekog vrstog tela, kao postupak pri palpaciji u cilju ocenjivanja osobina slobodno pokretnog organa; b. bubrega, palpacija
bubrega akom, posle njegovog potiskivanja, drugom rukom; b. aice, oseaj
udara kolenske aice u prste ake posle potiskivanja slobodne tenostu u kolenskom zglobu (hidrartroza); b. glave
ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpacija jetre u slobodnoj tenosti (ascitesu):
posle potiskivanja slobodne tenosti u
predelu jetre oseti se u jednom trenutku udar povrine jetre u prste ake tavljenje na prednji trbuni zid.
balsami, guste mirisave smee smole i
etarskih ulja dobivene iz raznog drvea.
Neki od njih slue za leenje. V. balsamica, Balsamum peruvianum.
Balsamum canadense, kanadski balsam,
smolasti sok od Abies balsamea, upotrebljava se pri mikroskopiranju; B. peruvianum, peruanski balsam, peru-balsam, upotrebljava se za leenje
uge; primenjuje se i kao blago nadraaj ^o i antiseptiko sredstvo pri torpidnim granulacijama (v. Mikuliczeva
mast), i u drugim konim oboljenjima
praenim svrabom.
bandaa, (1) zavoj, utega kojom se spreava ispadanje trbunih organa u kili; (2)
zatitni zavoj za izvesne delove tela (u
boksu, maevanju, nogometu itd.).
bandaist, zanatlija koji izrauje bandae,
utege, vetake udove. V. bandaa.
Bangova bolest, v. bolest.

banja
banka, naziv za ostavu, slagalite organa i
tkiva u cilju njihove primene na bolesniku koji imaju potrebu za njima; b.
kosti, b. u kojoj se uvaju kosti uzete
uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili
se dre na veoma niskoj temperaturi i
slue za njihovu transplantaciju; b.
krvi, u nedostatku dobrovoljnih davalaca krvi za transfuziju u zapadnim zemljama je uvedena b. k. Od rodbine bolesnika se uzima krv, bez obzira da Ii je potrebna ili ne tom bolesniku. Na taj nain
bolnike ustanove stvaraju rezerve konzervisane krvi; b. organa, uvanje organa, pod odreenim sloenim uslovima, u specijalnim komorama u cilju njihovog presaivanja (transplantacije) na
bolesnika npr. (bubreg); b. sperme,
ostava semene tenosti (odn. semeglavaca) za vetako osemenjavanje.
Bantijev sindrom, v. splenomegalia.
Bantijeva bolest, v. bolest
banja, mesto na ijoj se teritoriji nalaze
prirodni izvori termo-mineralnih voda,
izgraeno i opremljeno za leenje odreenih bolesnika. Prema naelima medicinske hidrologije, u b. treba da bude
ostvarena administrativna, komunalno-urbanistika, higijenska, zdravstvena i
socijalana organizacija. Nae b. u Srbiji:
Vrnjaka, Niska, Koviljaa, Sokobanja,
Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slankamen, Brestovaka, Kurumlijska,
Mladenovaka, Sijerinska, Obrenovaka, Pribojska, Ilida kod Pei, Gamzigradska, Novopazarska, Rajinovii, Donja Badanj a, Ovarska, Zvonaka, Bogutovaka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaka
Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobrna, Dolenjske i ateke Toplice; Lako,
marjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varadinske Toplice, Lipik, Topusko, Daruvar, Krapinske Toplice, Stubike i Sutinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u
Bosni i Hercegovini: Ilida i Kiseljak
kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrnice, Slana Banja u Tuzli, Vruica kod
Teslica, Laktai, Slatina, Fojnica, Gornji
eher, Kulai, Gradaac, Viegradska; u
Makedoniji: Debarska, Katlanovska,
Kosovratska, Koanska, Negorika (kod
Kumanova).

banjska kura
banjska kura, banjsko leenje, v. crenotherapia.
banjska reakcija, v. reakcija.
banjska terapija, v. therapia.
bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak.
l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa.
l mbar= 100 Pa.
l = 0,1 Pa.
Brnyjev znak, v. znak.
barba, dlake na bradi.
Barbitonum, hipnotiko sredstvo koje se
upotrebljava protiv starake nesanice,
sin. Acidum diaethylbarbituricum.
barbiturati, derivati barbiturne kiseline,
nastale iz ureje i malonske kiseline.
Zato se naziva i malonil-ureja. Vani derivati barbiturne kiseline su dietil-barbiturna kiselina (barbiton), fenil-etilbarbiturna kiselina (fenobarbiton) i
mnogi drugi. V. barbitonum.
barbotage, (fr.) barbotaa, mukanje,
ponavljano ubrizgavanje i izvlaenje
tenosti, kao to je to pri ispiranju eluca, ili ubrizgavanje anestetskog sredstva u malim koliinama u subarahnoidni prostor smenjivanjem uvlaenja i izvlaenja male koliine cerebrospinalne tenosti u brizgalicu, sve dok ne
bude ubrizgana ela koliina anestetskog sredstva.
Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio.
Baru sulfas, barijum-sulfat, beo praak,
nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u
vidu kae razmuen s vodom za rendgenski pregled pribora za varenje, u koji
se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno
kontrastno sredstvo.
Baru sulfidum, barijum-sulfid, ukasto
zelen praak. Lokalno primenjen na
koi prouzrokuje ispadanje dlaka (depilaciju), jer rastvara stablo dlake.
barijera, anatomska ili fizioloka prepreka koja spreava prolaz mikroorganizama, krvnih elija ili hemijskih sastojaka
iz jednog sistema ili dela organizma u
drugi (npr., encefalohematika b. izmeu krvi i modano-kimenog likvora).
barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza,
koja se rastvara prilino teko u vodi.
barijumska pasta, meavina iste koliine
barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se
za rendgenoloki pregled jednjaka.

barometarski pritisak
barijumsko mleko, meavina jednog dela
barijum-sulfata i tri dela vode (ili fiziolokog rastvora); upotrebljava se za
rendgenski pregled pribora za varenje.
barium, Ba, barijum, hemijski element,
zemnoalkalni metal. Barijumove soli
rastvorljive u vodi otrovne su, jer su
joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v.
Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii
ulja.
barograf, aparat konstruisan na bazi aneroidnog barometra. Slui za konstantno
registrovanje toka kretanja atmosferskog pritiska. Promene pritiska ucrtavaju se na milimetarskoj hartiji (barogram).
barogram, v. barograf.
barokomora, ureaj metalne konstrukcije u obliku valjka ili paralelopipeda, koji
slui za stvaranje vetake visine pomou vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj
je mogue ostvariti ne samo fiktivnu visinu ve i razliite temperaturne uslove
naziva se klima-barokomora. Barokomora se koristi u vazduhoplovnoj i kosmikoj medicini za. izuavanje uticaja
hipoksije, eksplozivne dekompresije, fizikog delovanja snienog barometarskog pritiska na organizam oveka i ivotinja. U njima se ispituje osetljivost
kandidata za kosmonaute prema hipoksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako
e se sprovodi treniranje kosmonauta u
cilju podizanja njihove otpornosti prema snienom barometarskom pritisku.
barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska; aneroidni b., metalna
sprava u kojoj se atmosferski pritisak
preko elastine membrane i opruge
prenosi na kazaljku; b. sa ivom sastoji
se od staklene cevi u kojoj se nalazi iva.
barometarski pritisak, pritisak koji vri
vazduh svojom teinom na sve predmete, pa i na nae telo. Oznauje se visinom stuba ive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj povrini pritisak iznosi 760 mm ivinog stuba, ili 1.000 milibara. S poveanjem visine pritisak opada,
tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716
mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000
m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na
4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm
79

baroreceptori

Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m

samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pritiska, vea od 10 do 30 mm Hg mogu nepovoljno uticati na osobe s oboljenjima
kardiovaskularnog i disajnog sistema,
psihiki labilne osobe i reumatiare.
baroreceptori, paukoliki nervni zavreci;
nalaze se u zidovima veine velikih arterija; kada se povea krvni pritisak, nadrauju se i pri rastezanju arterija. Znaajni su u refleksnoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska.
barotrauma, ozleda u uhu izazvana promenom pritiska pri naglom dizanju
(avionom) u visoke slojeve atmosfere, a
jo i vie pri naglom sputanju iz visine
u nie slojeve vazduha. Ozleda nastaje
usled nemogunosti da se pritisak vazduha u srednjem uhu izjednai sa spoljnim pritiskom kroz Eustahijevu tubu,
ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg
uha nisu dobri (adenoidne vegetacije,
devijacija nosnog septuma, katar tube).
Postoje oseaj zapuenosti u uhu, bol,
um i oslabljeni sluh. B. moe da se javi
i u nosnim sinusima ako se zapui njihovo usce (nosni polipi).
barr-negativan, v. Barrovo telace.
barr-pozitivan, v. Barrovo telace.
Barraquer-Simonsov sindrom, v. sindrom.
Barrettov ulkus, v. ulcus.

Barrovo telace, tvorevina koja se nalazi

uz opnu jedra somatskih elija ene, a
predstavlja kondenzovani i funkciono
inaktivisani X-hromosom. Normalna
ena je hromatin-pozitivna, a normalan
mukarac hromatin-negativan. Ukoliko
u elijama postoji vie od dv?t X-hromosoma, svi sem jednog bie inaktivisani i
zastupljeni odgovarajuim brojem Barrovih (hromatinskih) telaaca: ukupan
broj X"hromosoma minus jedan. Sin.
hromatin pola.
barski gas, v. metan.

bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje

Bartholinovih lezda, najee izazvano
gonokoknom, streptokoknom i stafilokoknoin infekcijom. Zapaljenjski procesi dovode do zaepljenja izvodnog kanala, to dovodi do stvaranja zagnoja (apscesa). Pojava apscesa praena je oto80

Bassen-Kornzweigov sindrom

kom i crvenilom, kojim su zahvaene

velike i male polne usne. lezda i njena
okolina su pri zapaljenju veoma bolne,
naroito pri hodu, i osetljive na dodir.
B. obino zahvata samo jednu lezdu,
ali moe da se javi i na obe strane, odnosno da zahvati obe Bartholinove lezde. Javlja se u svakom ivotnom dobu.
Tok je akutan i zavrava se ili spontanim provaljivanjem (najee u predelu
malih polnih usana) ili hirurkom incizijom.
Bartholinova lezda, glandula vestibularis major, parna lezda enskog polnog
aparata, koja stvara sluzav sekret. Veliine je graka, smetena bono od ulaza
u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara
u tremu usmine.
basalioma, bazaliom, karcinom koji nastaje od matinog elijskog sloja (bazalnog sloja) pokoice (sin. bazalnoelijski
karcionom, Krompecherov karcinom).
Izrastaj se pojavljuje veinom u starih
osoba, ili u vidu malog vrstog vora
koji polako raste, a docnije stvara na povrini koe grizlicu (ulcu rodens).
basalis, bazalni, osnovni, ono to se nalazi
u osnovi.
basen, vetaki omeen prostor za kupanje, plivanje i plivaka takmienja, dugaak 25-50 m, a irok 20 m. Zimski baseni su prekriveni, a letnji otvoreni. Dubina vode treba da bude
1,5-2,5 m, a
temperatura vode 20-220C. Voda u basenima treba da se stalno preiava i
dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se
preiava filtracijom kroz brze peane filtre s naknadnom hlorizacijom. Koliina rezidualnog hlora u vodi basena
moe da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5
mg Cb na litar vode.
basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi.
basilica, vena basilica, bazilina vena, medijalna povrinska vena gornjeg uda.
basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica,
donja strana velikog mozga; b. cranii,
osnovica, pod lubanje; (farm.) v. remedium cardinale.
basophilia, bazofilija, povean broj bazofilnih granulocita u krvi.
Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abetalipoproteinaemia.

Bassinijeva operacija
Bassinijeva operacija, v. hernia.
bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili
dezartikulisanog uda ili organa. Ponekad je b. bolan usled stvaranja neuroma
na kraju preseenog nerva (amputacioni neurom). V. amputatio.
bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon.
bataljonska sanitetska stanica (ranije
bataljonsko previjalite), sanitetska etapa sanitetske slube bataljona na 0,5-1
km od borbene linije radi pruanja
neophodne opte medicinske pomoi i
primarne dekontaminacije povreenih
i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u
nekom objektu, pod strejom itd. V. bataIjonski sanitet.
bataljonski sanitet, snage i sredstva za
pruanje optemedicinske (predlekarske) pomoi i evakuaciju povreenih i
obolelih iz eta, kao l za sprovoenje osnovnih higijensko-profilaktikih mera i
primarne dekontaminacije u bataljonu.
Sanitetskom slubom bataljona rukovodi medicinski tehniar. Sin. sanitetska
sluba bataljona.
bataljonsko previjalite, v. bataljonska
sanitetska stanica.
batist (Billrothov), nepromoivo platno
koje se upotrebljava u hirurgiji.
batmotropno, to je u vezi s nadraljivou sranog miia; supstancije koje poveavaju nadraljivost deluju batmotropno pozitivno, a one koje je smanjuju
negativno.
Bayleova bolest, v. paralysis progressiva.
bazalne ganglije, tri velike mase jedara
koje lee ispod modane kore (nucleus
caudatus, putamen i globus palidus) i
funkciono srodne strukture u meumozgu i srednjem mozgu (nucleus subthalamicus, supstancia nigra i nucleus
ruber). Znaajne su u odravanju pogodnog tonusa skeletnih miia i u kontroli pokreta. Poremeaji motorike u
ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti
postojanjem prekomernih nenormalnih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili
njihovom oskudnou; tekoama u zapoinjanju voljnih pokreta, smanjenju
pridruenih pokreta uz ukoenost i tremor u miru (Parkinsonova bolest).
bazalni, v. basalis ,, Us,
6 Medicinski leksikon

Besonia-organizmi
bazalni metabolizam, v. metabolizam.
bazalni torakalni prenik (Th), irina
grudnog koa u visini desnog kardiodijafragmatskog ugla, merena izmeu
unutranjih rubova rebara. V. torakokardijalni indeks.
bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona.
Bazedovljeva bolest, v. bolest.
Bazelska nomenklatura, v. BNA.
bazilarna impresija, utiskivanje okcipitalnih glenjeva u zadnju lubanjsku
jamu i gornjeg dela vratnog dela kime
u veliko potiljano okno (foramen occipitale magnum). Zbog toga u njemu strci zub obrtaa glave. Promena govori
da baza lubanje nije bila u stanju da iz*dri teret glave.
Bazinova bolest, v. erythema induratum.
bazni, (1) rastvor koji ima veu koncentra''ciju hidrqnijumovih odnosno vodonikovih jona (H) od koncentracije hidroksilnih jona (OH) ili rastvor koji ima pH vei
od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama
mogu neutralisati ili koordinativno vezati
vodonikove jone.
bazni rubin, v. fuchsin.
bazocelularni karcinom, v. basalioma.
bazo f Ilija, v. basophilia.
bazofilna leukemija,, v. leucaemia.
Beardova bolest, v. neurasthenia.
Bechterewljeva bolest, sin. spondylarthritis ankylopoetica. V. arthritis.
Beckove operacije, v. operacije.
Beclardov trougao, polje koje je pozadi
ogranieno ivicom jezinog miia,
spreda zadnjom tetivom dvotrbog miia i ozdo velikim rogom jezine kosti.
Slui kao mesto otkrivanja jezine arterije radi njenog povezivanja.
Bclardova hernija, v. hernija.
bedem, v. claustrum.
bedrena kost, bedrenjaa, v. ilia (os
ilium).
Besonia-organizmi (Chlamydia, TRICagensi) koji su na prelazu izmeu rikecija i virusa, imaju elijski zid koji je slian gram-pozitivnim bakterijama. Po
svojim morfolokim, hemijskim i biolokim osobinama znatno se razlikuju
od pravih virusa. Srodniji su rikecijama
i malim bakterijama, slinog su oblika
ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).

81

befen jum-hidroksinaftoat
U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psitakozu, limfogranuloma venereum i trahom, po kojima su i dobili naziv agensi
PLT-grupe.
befenijum-hidroksinaftoat, anthelmintiko sredstvo protiv Necator americanus, Ankylostomaduodenale, Ascaris
lumbricoides i Trichostrongylus orientalis.
behavioral psychotherapy, biheviorel p.,
vrsta p. usmerena na ponaanje, a ne na
misli i oseanja. B. p. pokuava da otkloni simptome raznim uslovljavajuim
tehnikama i postupcima koji otklanjaju
strah, oslanjajui se na teoriju uenja.
behaviorisme, biheviorizam, psiholoka
doktrina koja posmatranje ponaanja
smatra sredinim u tumaenju delovanja psihe.
Behetova bolest, v. bolest.
BEI131 (eng. butanol extractable iodine131), jedinjenja joda koja se mogu ekstrahovati pomou butanola. Posle davanja dijagnostike doze radioaktivnog
joda odreuje se koliina BEI131 u serumu. Ovaj metod primenjuje se za dijagnstikovanje poremeaja u biosintezi tireoidnih hormona.
bel, jedinica za merenje intenziteta buke.
Jedva ujni um oznaava se sa O, a sa 13
zvuni nadraaj prelazi u bol. Svaki bel
podeljen je u 13 decibela. Logaritamska
skala koja izraava odnos merne koliine i uticaja na sluh.Osnovni pritisak
0,0002 dina ha cm 2. Udvostruenje pritiska povlai porast od 6 decibela.
bela bu, Fusarium nivale, napada uglavnom ra. Zrno rai prekriva se narandastim pigmentom. Izaziva glavobolju,
vrtoglavicu, omamljenost i miinu
slabost.
belance, v. albumin.
belanevine, v. proteini, protidi, albumin.
B-limfoiti, limfociti poreklom iz Fabricijusove burze (kese) u ptica i verovatno
iz kostne sri u sisara. Odgovorni su za
humoralnu imunost (v. humoralna imunost). Imaju na membrani receptore za
Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i
komplement (C3). Od B-limfocita nastaju elije koje sintetiu antitela (imunoglobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,

82

Bence-Jonesov test
limfnim voriima i drugde u tzv. timus-nezavisnim zonama koje su odvojene od
onih u kojima se uglavnom nalaze T-limfociti. Imaju specifine antigene na povrini membrane. U oveka B-limfociti
imaju na membrani nespecifine receptore za eritrocite raznih ivotinjskih vrsta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u manjem broju u poreenju sa T-limfocitima. Osetljiviji su prema imunosupresivnim lekovima i zraenju nego T-limfociti. Manje su osetljivi na fitohemaglutinin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti
sarauju na razne naine sa T-limfocitima u imunim procesima. Nosioci su
imunolokog pamenja, ali u saradnji
sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plazmocite. Poremeaj u ovom diferentovanju u ljudi praen je agamaglobulinemijom. Hronina limfocitna leukemija u
ljudi posledica je proliferacije B-limfcP
ita. B-limfociti su heterogena populacija i postoje podvrste (subpopulacije).
beli luk. v. Allium sativum
beli slez, v. Althaea officinalis.
beli vazelin, v. Vaselinum.
beliast, v. albicans, albugineus.
Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome
sva ushodna vlakna ulaze u kimenu
modinu kroz zadnje korenove, a sva
nishodna izlaze iz nje kroz prednje korenove.
Belladonna, v. Atropa Belladonna.
Bellov fenomen, pomeranje one jabuice nagore i u polje prilikom zatvaranja
kapaka, zahvaljujui vezi u podruju
jezgra facijalnog ivca i onih miia.
Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis.
be ljenje zuba, metoda za beljenje depulpisanih zuba promenjene boje upotrebom oksidacionih sredstava (25-30%-ni
vodonik-peroksid), redukcionih sredstava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosulfat) i jedinjenja hlora (hlorni kre s dodatkom jedne kapi 50%-ne siretne kiseline ili natrijum-perborat).
bemegrid, sredstvo koje deluje stimulantno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se kao antidot u akutnom trovanju
barbituratima.
Bence-Jonesov test, v. test.

Benc-Jonesova belanevina
Bence-Jonesova belanevina/ posebna
vrsta globulina sastavljena od lakih lanaca imunoglobulina; lako prolazi kroz
bubreni filtar. Nalazi se u mokrai u izvesnim oboljenjima kostne sri, npr. u
mijelomu. Dokazuje se taloenjem globulina na 5O0C i njegovim ponovnim
rastvaranjem prilikom kljuanja, a potvruje se elektroforetski i imunoelektroforetski. V. reakcija.

Benedictov rastvor, v. rastvor.

benigna nefroskleroza, v. nephrosclerosis. benigni sarkoid, v.
sarcoidosis.
Beniquova sonda, hladna sonda koja
se uvlai pod anestezijom u uretru radi
leenja zapaljenjskih procesa u njoj.

Bennetov prelom, v. fractura.

Bennettov ugao (stom.), ugao koji se grak
fiki registruje pri lateralnim kretnjama
donje vilice. Teme ugla oznaava najdistalniji poloaj donje vilice iz koga se izvode lateralne kretnje. Koristi se za odreivanje meuvilinih odnosa.

Bennetova operacija, v. operacija.

benzaldehidska reakcija, v. reakcija.
benzalkonijum-hlorid,
detergentno
sredstvo.
benzatin-benzil-penicilin, preparat penicilina koji predstavlja kombinaciju jednog molekula N, N'-dibenzil-etilen-diamina s dva molekula benzil-penicilina;
slui za depo-injekcije i za oralno davanje. Ima vrlo produeno dejstvo.
benzedrin, amfetamin, fenil-izopropilamin. Simpatikomimetiki amin koji je
umnogom slian efedrinu, ali jae podstie vie centre, naroito koru velikog
mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog
svojih centralnih dejstava (narkolepsija, postencefalitisni parkinsonizam,
neki psihiki poremeaji, trovanja nekim lekovima koji deluju depresivno na
centralni nervni sistem itd.).
benzen, benzol, CeHe, aromatini ugljovodonik, bezbojna tenost karakteristinog mirisa. Benzen i njegovi homolozi
toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju
se kao rastvarai za gumu, masti, masne
boje, lakove, smole, u inustriji kauuka
a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mnoge alkaloide. U organizam ulazi inhala-

Benzoi
cijom pare, a verovatno i rasorpcijom
kroz kou. Benzen je otrov za nerve, leukocite i eritropoezno tkivo, izaziva aplastiku anemiji i panmijeloftizu, a pri
udisanju veih koliina i smrt,
benzenska jezgra, benzenski prsten,
strukturna jedinica koja postoji u molekulima aromatinih organskih jedinjenja, a sastoji se od est ugljenikovih atoma povezanih u obliku prstena. U molekulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov
atom vezan je jedan atom vodonika, dok
su u derivatima benzena jedan ili vie
atoma vodonika zamenjeni atomima
drugih elemenata ili grupama atoma.
benzetonijum-hlorid, detergentno sredstvo.
benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v.
reakcija.

benzidinska reakcija ili proba, v. reakcija.

Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja
pri destilaciji nafte prolazi izmeu 40 i
15O0C. Sastoji se od tenih ugljovodonika koji u molekulu sadre 5-8 ugljenikovih atoma. Daljom frakcionom destilacijom iz sirovog benzina dobivaju se petroletar ili gazolin (frakcija koja de stihije
izmeu 40 i 70 C), laki benzin (izmeu
60 i 110 C) i teki benzin .(izmeu 110
i 150 C). Benzin slui za motore s unutranjim sagorevanjem i kao rastvara za
masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin,
upotrebljava se u industriji kao sredstvo za rastvaranje pri politiranju u fabrikaciji boja i sapuna, u industriji gume.
Do profesionalnog trovanja dolazi udisanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz
kou. U organizam ulazi kao para kroz
disajne organe, a ponekad i resorpcijom
kroz kou. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, dremljivost, muku, povraanje, kaalj, slabost srca i miine trzaje.
benzodiazepini, sredstva za umirenje
(trankilansi, ataraksina sredstva). Prema naoj farmakopeji, oficinalni su
Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid)
i Diazepamum (diazepam).
Benzo, smola iz raznih vrsta drvea Styrax, koja slui kao sredstvo za konzervisanje svinjske masti (Adeps benzoatus).
83

benzojeva kiselina
benzojeva kiselina, Acidum benzoicum,
aromatska monokarbonska kiselina
dobija se iz toluola.
Upotrebljava se za konzervisanje hrane,
naroito voa i povra u srazmeri
1:1000.
benzotiazidi, derivati benzotiadiazina,
vea grupa diuretikih sredstava; prema naoj farmakopeji oficinalan je Hydrochlorothiazidum.
Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar
benzojeve kiseline i benzilalkohola. Jedan od sastojaka peruanskog babama.
Slui za leenje uge.
beona, v. macula corneae.
beonjaa, v. sclera.
Bergerova operacija, sin. meulopatino-grudna amputacija. V. amputatio i
operacija.
ergerove elije, v. elije.
Bergmannova incizija, v. incisio.
Bergmannova operacija, v. operacija.
Bergoni-Tribondeauov zakon, zakon
prema kome rendgenski zraci deluju na
ivu eliju utoliko razornije (1) ukoliko
je reproduktivnost elije vea, (2) to je
proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko
je morfologija i funkcija elije manje ispoljena.
beriberi, oboljenje prouzrokovano deliminim ili potpunim nedostatkom vitamina Bi (tiamina) u organizmu. Ispoljava se polineuritisom, sranom insuficijencijom i edemima.
Berkefeldov filtar, v. filtri
Berlinovo zamuenje, v. commotio retinae.
berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocijanid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rastvoru kalijum-ferocijanida doda rastvor
neke feri-soli.
Berloqueov dermatitis, v. dermatitis.
Bernard-Soulierov sindrom, v. thrombocytoasthenia.
berylliosis, berilioza, trovanje berilijumom. Dc trovanja dolazi kao posledica
udisanja para soli berilijuma ili praine
fino suspendovane u vazduhu, ili se
supstancija sluajno unosi u kou ili u
potkono tkivo pri radu ili ubodu. esto
se upotrebljava u industriji i tehnici, a
kada se u koliini od 2 do 3% doda bakru, niklu ili aluminijumu, znatno poja84

besmislena mutacija
ava njihovu tvrdou. Stoga se. i naziva
udesnim metalom. Udisanje para iz.
aziva kratkotrajno oboljenje slino metalnoj groznici ili dolazi do toksike
pneumonije. Berilioza se obino ne razvija nekoliko godina posle toksike
pneumonijei u pluima, rede u limfnim
lezdama, u jetri i supkutanom tkivu.
Na drugim mestima razvijaju se granulomi, a na koi dermatitis i egzem.
beryllium, berilijum, Be, hem. element,
metal.
bes, oblik ponaanja u ivotinja pri nadraivanju modanih centara za kaznu, a
naroito perifornikalnih jedara hipotalamusa. Odlike su mu: ivotinja zauzima
odbrambeni stav, isprui kande, digne
rep, sike, pljuje, rei, nakostrei dlaku,
otvori oi i rairi enice i na najmanji izazov napada. Nadraivanje centara za
nagradu (septum, ventromedijalna jedra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, poslunost i krotkost. Pretpostavlja se da u
hipotalamusu i limbusnom sistemu (v.
limbusni sistem) postoje dva usko povezana mehanizma, od kojih jedan nadrauje mirnou, a drugi bes. Emociono
stanje verovatno zavisi od dovodnih impulsa koji podeavaju njihovu ravnoteu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na
beznaajne podraaje, sreu se u bolesnika s ozledama mozga. Obostranim ozledama amigdaloidnih jedara postizano
je u agresivnih mentalno obolelih ljudi
da postanu mirni.
besanica, insomnia. Povremena b. ne
mora znaiti nikakav ozbiljan poremeaj; inicijalna b., najea forma nervozne b.; intermitentna b., b. u osoba
srednjih i starijih godina s loom cirkulacijom, artritisima; terminalna b., b. u
blagim depresijama, modanoj arteriosklerozi ili usled tekog premaranja
preko dana s ranim uspavljivanjem uvee; totalna b., obino je znak tekog oboljenja, najee psihoze.
besmislena mutacija (eng. nonsense
mutation), m. koja menja kodon neke
aminokiseline u kodon koji ne odgovara
nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni
kodon; ovi kodoni vre funkciju signala

Besnier-Boeck-Schaumannova bolest
za zaustavljanje sinteze polipeptidnog

lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova
bolest,
v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v.
pityriasis rubra pilaris.
besnilo, v. Iyssa.
besteinsko stanje, stanje u kome telo
prividno gubi teinu, ali zadrava masu.
Teina tela ulo vijena je Zemljinom teom. Kada je sila gravitacije ravna nuli,
tada nema intefreakcije izmeu tela i
oslonca, a to se dogaa kada se izjednae centripetalne i centrifugalne sile
koje deluju na neko telo. Do ovakve pojave dolazi u toku svakog kosmikog
leta i zato je i odlika svakog vasionskog
leta pojava besteinskog stanja. Kosmonaut i predmeti oko njega su bez teine
i lebde u prostoru. Ovo nefizioloke stanje dovodi do niza promena u organizmu: dekondiciranja kardiovaskularnog
sistema, atrofije miia, gubitka kalcijuma, smanjenja telesne tcine, kosmike
bolesti, promena u cirkardijalnom ritmu itd. Dosadanje iskustvo pokazalo je
da su ove promene reverzibilne.
beika, v. vesica.
-cestica, slobodan elektron. Ima negativan elektrini naboj od l elementarnog
kvanta elektriciteta.
-celije pankreasa, jedna od tri vrste elija koje ine Langerhansova ostrvca
pankreasa. ine 75% ukupnog broja elija i proizvode hormon insulin; v. pankreas.
-glicerol-fosforna kiselina, -glicerinfosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se sekundarna alkoholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz -glicerol-fosforne
kiseline izvode se -lecitin i -kefalin.
-karotin, karotenoid provitamin A. Ima
oblik simetrinog ugljovodonika s dva
jonska prstena, meusobno vezana preko aciklinog ugljovodonika sa 18 C-atoma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza.
Raspadanjem -karotina na centralnoj,
dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji redukcijom beanje podlaktice prelazi
u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum.
-oksidacija, nain razgradnje masnih ki-

beanje podlaktice
selina koji se sastoji od oksidacije na
beta-C-atomu (drugom od karboksilne
grupe), pri emu se progresivno odvajaju segmenti od dva ugljenikova atoma u
obliku acetil-koenzima A.
-receptori, v. adrenergiki receptorl
-struktura, sekundarna struktura proteina koja nastaje uspostavljanjem meulananih vodoninih veza izmeu karbonilnih i iminogrupa, ostataka aminokiselina polipeptidnih lanaca.
-talasi, niskovoltani talasi uestalosti
od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju
se na parijetalnim i frontalnim podrujima glave; dele se u beta I i beta II talase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, iezavaju pri aktivaciji panje i zamenjuju
se asinhronim talasima niske voltae.
Beta II talasi javljaju se pri snanoj aktivnosti centralnog nervnog sistema i
pri emocionoj nepetosti.
-thalassaemia, v. thalassaemia.
-zraci, v. zraci.
betatron, prstenasti ubrza -cestica
(elektrona) koji radi na osnovu magnetoindukcije, slino kao u elektrinim
transformatorima*. U prstenastoj staklenoj vakuum-cevi usijano vlakno emituje
elektrone koji se ubzavaju po krunoj
putanji s nepromenljivim poluprenikom. Elektrone ubrzava . izvanredno
brzo promenljivo magnetno polje. Konstrukcija aparata omoguava da elektroni velike energije budu izbaeni iz
svoje stabilne putanje i da bombarduju
metu za proizvoenje rendgenskih zrako va (ili neku drugu metu). Tako betatron od 5 do 6 MeV proizvodi rengdenske zrake koji odgovaraju gama-zracima
od 10 do 20 radijuma.
bezoar, konkrement raznih svojstava, na
koji se .ponekad nailazi u elucu ili u
crevima oveka i ivotinja; naziva se i
eludani kamen. V. phytobezoar i trychobezoar.
Bezold-Jarischov refleks, v. refleks.
bezuslovni refleks, v. refleks.
beanje lakta, v. cubitus valgus.
beanje podlaktice, seksualna odlika
ene: podlaktica, opruena u supinaciji,
s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15
do 30, dok on u mukarca iznosi oko
85

biceps
10. To se inae zove cubitus valgus,
dok u mukarca postoji cubitus rectus.
Ako mukarac i ena u stojeem stavu
oprue podlaktice i stave ih u supinaciju ispred sebe, pribliujui njihove ivice, u mukarca podlaktica u tome poloaju zaklapa slovo V, a u ene Y.
biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr.
musculus biceps brachii, dvoglavi mii
nadlaktice).
Bichatovo jastue, poluloptasto ispupenje na sluznici obraza ispred miia vakaa, nastalo od masnog tkiva U ovoj regiji. Najizraenije je u odojadi.
bicikl-ergometar, aparat na principu bicikla pomou koga se, okreui pedale a
ostajui u mestu, moe savladati odreeno optereenje. Ono se dozira otporom (mehanike ili elektromagnetske
prirode) koji treba savladati okretanjem pedala i tempom okretanja. Pogodan naroito zbog toga to se izvreni
rad moe precizno izraziti u vatima ili
kg/min.
biciklistika grba, grba (kifoza) srednjeg
dela lene kime, posledica pogrbljenog poloaja u kome biciklisti ostaju po
nekoliko asova. V. kifoza.
biconcavus, bikonkavan, obostrano izduben (npr. soivo). V. staklo.
biconvexus, bikonveksan, obostrano ispupen (npr. soivo). V. staklo.
bicornis, dvorog.
bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji
ima dva listia (npr. valva bicuspidalis,
dvolisni zalistak).
bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emajliranog lima ili porculana (obino s napravom za vertikalan ulaz vode) koja
slui za ispiranje genitalnih organa
ene.

Biermerova anemija, v. anemia.

Biermerova bolest, perniciozna anemija.
V. anaemia.
ifidobacterium, rod bakterija koji sadri jednu vrstu patogenu (B. appendicitis) i pet nepatogenih vrsta; meu ovim
poslednjim B. bifidus je znaajan u fiziologiji oveka te zasluuje da bude
opisan. Anaeroban je i esto se nalazi u
izmetu male dece. U odojadi hranjene
na dojci moe sainjavati do 99% fekal86

bilharziosis
ne flore (bifidus-flora). Smatra se da
mleko ene sadri izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja potpomae njegovo naseljavanje. Redi je u vetaki hranjene odojadi. ive kulture upotrebljavaju se za leenje crevnih poremeaja u
odojadi. Sin. Lactobacillus bifidus.
bifurcatio, bifurkacija, mesto ravanja u
dve grane.
bigeminia, bigeminija, poseban oblik pravilne ekstrasistolne aritmije, koji se ispoljava jednom ekstrasistolom posle
jedne normalne sistole; najee se javlja u intoksikaciji digitalisom ili u tekom oteenju sranog miia.
bigeminija, v. bigeminia.
bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pulsus bigeminus, udvojen puls.
bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s
hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia)
svojstvom, zbog ega se koriste kao antidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u
upotrebi, uglavnom, samo butil-b.
biilijana linija, interspinalna linija, v. Iinea.
bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline
(npr. NaHCOa, i dr.), znaajne
u odravanju acido-bazne ravnotee u
organizmu oveka. Sin. hidrogenkarbona-ti.
bikonkavno soivo, v. soivo.
bikonveksno soivo, v. soivo.
bilans azota, odnos izmeu koliine azota
koji se unese u ogranizam i azota koji se
putem mokrae izlui iz organizma za
24 asa. Poto u odraslih zdravih ljudi
bilans azota treba da je u ravnotei, prema koliini izluenog azota mokraom
procenjujemo koliko je belanevina u
organizmu razgraeno, odnosno koliki
je minimum belanevina potrebno uneti s hranom. Poznato je da se l g azota
proseno dobij a pri razgradnji 6,25 g belanevina.
Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trematodes) koji se danas zove Schistosoma.
bilharziosis, bilharzioza, parazitsko oboljenje koje se javlja poglavito u Africi
(Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vreme opisani su sluajevi i u Evropi. Prouzrokova je Bilharzia (Schistosomum).
Danas je pronaeno vie vrsta ovog pa-

bilicyanin
razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim
promenama u mokranoj beici, u crevima ili u koi.
bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave
boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili
biliverdina azotnom kiselinom.
bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis.
bilijarni ileus, v. ileus.
bilirubin, crvena una boja nastala od
hema pri raspadanju eritrocita. U svom
molekulu sadri pirolske prstenove u
otvorenom lancu. Oksidacijom se stvara biliverdin.
bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo
bilirubina u krvnoj plazmi u malim koliinama. Ukupan bilirubin u serumu iznosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b.
0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b.
0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u
plazmi izraen u SI-jedinicama iznosi
3,4-17,Iu mol/lit.
biliverdin, prvi uni pigment koji se stvara iz hemoglobina, a potom redukuje u
bilirubin. Moe postojati u krvi, a naroito u ui u toku holangitisa, kada koliformne bakterije oksidiu bilirubin u
biliverdin, koji daje ui zelenkastu
boju.
Bfflrothov batist, v. batist.
Billrothova bolest, (1) meningocoele
spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iymphogranulomatosis.
Billrothova meavina, m. za inhalacionu
narkozu: alkohol i etar po 30 delova,
hloroform 100 delova.
bilo, v. puisus.
bimanualna palpacija, v. palpatio.
bimanualna perkusija, v. percussio.
bimaxillaris, bimaksilaran, to se nalazi u
obema vilicama (gornjoj i donjoj).
binarni skaleri, v. skalerl
binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva
oba oka.
binokularna diplopija, v. diplopia.
binokularno vienje, v. visus.
bioaeracija, bioloka metoda preiavanja kanalskih i otpadnih voda. U ove zagaene vode utiskuje se komprimovani
vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i
procesa oksidacije.
biocenoza, ivotna zajednica koju grade
sva iva bia, biljna i ivotinjska, koja

bioloka konkurencija
naseljavaju jedan prostor (bara, jezero,
njiva, panjak, potok, reka, uma itd.).
ovek, kao ivo bie, najmoniji je inilac b., koju menja ili odrava prema svojim potrebama i u koju je uveo kulturne
biljke i domae ivotinje. Sanitetske
mere koje zavodi u svom stanitu u stvari su njegova intervencija u b., iji je
lan, pomou kojih spreava razmnoavanje izazivaa raznih bolesti ljudi i stoke; njegove biocenotike mere u poljoprivredi i umarstvu imaju za cilj spreavanje razmnoavanja tetoina u kulturama, naroito u monokulturama (zasadi, njive, rasadnici, vetake ume s jednom vrstom biljaka), najpogodnijim
sredinama za veliko razmnoavanje tetoina.
bioelektrine struje, v. akcijski potencijal
biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o
hemijskim reakcijama u ivim organizmima.
biokatalizatori, organski katalizatori. Ranije su u bipkatalizatore ubrajani: enzimi, vitamini i hormoni. Enzimi su mnogi katalizatori u organizmima, vitamini
ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni
nemaju svojstvo katalizatora u pravom
smislu reci.
biologija, nauka o ivotu koja ispituje sve
pojave u ivim biima, u odnosima izmeu njih i pojave koje imaju veze sa ivim biima. Moe se podeliti na tri velika dela (konstituante b.): sistematika,
analitika b. i teorijska b. (sintetika b.).
Analitika b. moe se podeliti na osam
disciplina: morfologija, metamorfologija, fiziologija, ekologija, biopsihologija,
biosociologija, biogeografija (horplogija) i hronologija. Biologiju primenjuju
medicina, veterina, poljoprivreda, psihologija, umarstvo i sociologija.
bioloka borbena sredstva, v. bioloko
oruje.
bioloka doza, v. dosis.
bioloka jedinica, v. jedinica.
bioloka konkurencija, pojava da pojedini
receptori u organizmu mogu da se vezuju ne samo sa specifinom fiziolokom supstancijom za koju su odreeni
nego i za neke hemijski srodne supstancije (analogne supstancije). Ako su, is87

bioioka pumpa
tovremeno, prisutne i specifina fizioloka supstancija i analogna supstancija
(npr., neki lek), one konkuriu za isti receptor.
bioloka pumpa, prolazak lekpva kroz
bioloke opne aktivnim transportom, iz
faze nie koncentracije u fazu vie koncentracije, odnosno, ako su u pitanju
joni, iz faze s niim elektrohemijskim
potencijalom u fazu s viim elektrohemijskim potencijalom.
bioloka terapija, v. therapia.
bioloke barijere, elijske opne kroz koje <
prolaze lekovi (pasivnom difuzijom,
olakanom difuzijom, aktivnim transportom).
bioloki filtri, v. filtri
bioloki rat, vrsta rata u kojem se, pored
ostalih sredstava, upotrebljavaju i bioloka radi izazivanja oboljenja i smrti
ljudi i ivotinja. V. bioloka borbena
sredstva.
bioloki ritam, periodinost u nastajanju
i prekidu, rastenju i slabljenju raznih
procesa u organizmu. B. r., ije je trajanje u vezi sa geografskim ciklusom (sezonske promene, smena dana i noi) naziva se ekoloki ritam. Zavisnost biolokih procesa od smene dana i noi naziva se fotoperioizam. Ova smena dovela je do jednog unutranjeg ritma u ivih bia (bioloki ili metaboliki asovnik). Poznato je da 40 raznih funkcija u
organizmu oveka (puls, disanje, temperatura, krvni pritisak itd.) ima svoj
dnevni ritam. Fizioloki ritam dana i
noi namee naizmenine faze aktivnosti i odmora, kretanja i spavanja. U
osnovi ovog ritma nalaze se metabolike promene. B. r. je vaan faktor u procesu prilagoavanja oveka na spoljanju okolinu.
bioloki sat, kompleksni mehanizmi koji,
verovatno na osnovu dejstva faktora
specifinosti i antispecifinosii, omoguuju ritmiko ispoljavanje funkcija
gena. V. faktor specifinosti, faktor antispecifinosti.
bioloko oruje, bioloka borbena sredstva, bioloki agensi, tj. patogeni mikroorganizmi (bakterije, rikecije, virusi,
88

biopsia
gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u
ratu, izazivaju masovna oboljenja u ljudi i ivotinja i veliki broj smrtnih sluajeva; mogu se primeniti na razne naine
i raznim sredstvima: iz aviona u obliku
kapljica ili magle, zagaivanjem vode ili
hrane itd.
biomehanika, (stom.) deo mehanike koji
prouava delovanje i uticaj zatisnih i
drugih sila na zube i njihov potporni
aparat, kao i mogunost i metode za uspostavljanje zatisnog uravnoteenja. V.
uravnoteenje, zatisno.
biomikroskop, aparat za pregled spoljnih
delova oka. Sastoji se od dela za posmatranje (binokularni mikroskop) i
dela za osvetljavanje (procepna svetiljka). Omoguava posmatranje oka pod
velikim uveanjima, kao i stereoskopsko posmatranje (Spaltlampenmikroskop, slit lamp). Upotrebljava se u oftalmologiji i omoguava veoma preciznu
dijagnostiku.
biomorfoza, fizioloko slabljenje ivotnih
funkcija.
biopsia, biopsija (1) patolokohistoloko
ispitivanje delova tkiva i drugog materijala uzetog iz ivog organizma u dijagnostike svrhe. V. excisio; (2) osmatranje i raspoznavanje patolokih promena pri hirurkom otvaranju telesnih
upljina: aspiraciona b., biopsija pomou koje se dobija deli tkiva prinienom aspiracije kroz iglu spojenom s
brizgalicom; citoloka b., postupak kojim se dobivaju elije za histoloko ispitivanje raznim metodima, npr. ispiranjem upljih organa; ekscizijska b., dobivanje tkiva incizijom; biopsija ele Iezije ukljuujui i njene ivice pa i okolnog zdravog tkiva; eksplorativna b.,
promatranje praeno b. radi odreivanja vrste i proirenosti neoplazme po
povrini i po dubini; endoskopska b.,
dobivanje dela tkiva odgovarajuim instrumentima koji se uvlae kroz endoskop; forana b., biosija pomou koje se
dobiva komad tkiva punkcijom tumora
iglom i svrdlom u njoj, ijim se vrenjem izvlai $kivo za ispitivanje; hirurka b., biopsija kojom se uklanja ceo
tumor, postupit kojim se sprovode Ie-

bioregenerativni sistem
enje i dijagnostika; incizijska b., biopsija isecanjem odabranog dela lezije i,
po mogustvu, dela njene okoline;
(seks.) b. semenika, postupak koji je
neophodno primeniti im 2-3 spermiograma pokau oligo - ili azoospermiju. Ta je operacija postala danas rutinska, obian kliniki postupak i ne
predstavlja nikakvu opasnost. Zbog
unutranjeg napona tkivo semenika odmah iskoi kroz uinjen zarez i od njega se uzme koliko zrno pirina. Za dijagnozu i prognozu oboljenja semenika
biopsija je ono stoje sternalna punkcija
u hematologiji; sternalna b., biopsija
kostne sri grudne kosti punkcijom ili
trepanacijom.
bioregenerativni sistem, proces putem
koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik
od metabolikih otpadaka oveka, a
preko biljaka i ivotinja za potrebe posade vasionskih letelica pri dugotrajnim kosmikim letovima. Ovaj proces
zasniva se na zatvorenom sistemu kruenja materije. Srce ovog sistema je proces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sintezu, konsumpciju i regeneraciju otpadaka. Sistem mora imati izvor energije,
jedinicu za fotosintezu, sistem za odravanje otpadaka, za preradu vode, za
produkciju hrane i kontrolu kabinske
atmosfere. Ovakav ekoloki sistem je
preduslov za meuplanetarna putovanja i boravak na planetarna. Sistemi
mogu biti zasnovani na zelenim algama,
na hidrogenim bakterijama i na biljkama i ivotinjama vieg reda.
biosateliti, vasionske letelice pomou kojih se ivi organizmi (bakterije, biljke, ivotinje, elije) izlau duem ili kraem
kosmikom letu. Cilj ovih izlaganja je
praenje i prouavanje uticaja kosmikih zraenja, besteinskog stanja i mikroklime broda ha reakcije ive materije.
Na bazi biolokih i fiziolokih podataka
utvreno je da je tolerancija ivih organizama na razne faktore kosmikog leta
bila mnogo vea nego to se pretpostavljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kosmosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti
su bili i bie i ubudue dragoceni izvori

biotipska odstupanja
mnogih podataka koji e sluiti oveku
za njegov bezbedniji let u kosmika prostranstva.
biosenzori, v. biotelemetriia.
biosinteza, biosynthesis, sinteza hemijskih jedinjenja koju vre iva bia.
biotelernetrija, metoda koja omoguava
da se putem radio-talasa prenose razni
fizioloki podaci, kao EKG, uestalost
disanja, visina telesne temperature i dr.
To je osnovna metoda za ispitivanje i
praenje reakcija organizma oveka i ivotinja u uslovima kosmikog leta. Sistem se sastoji od izvora informacija, pojaivaa, prenosnika, prijemnika i korisnika. Da bi se preneli fizioloki podaci,
potrebni su kanali s transmiskmim kapacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u sekundi. Bioinformacije se dobivaju od
biosenzora koji se direktno postavljaju
na telo astronauta ili ivotinje. Ovi biosenzori moraju biti otporni prema vibracijama, buci i ubzanjima. U toku su
otkria senzora koji e biti usaeni u organizam (endoradiosenzori).
biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido-2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kiselina), koenzim R. Biotin je ciklusna jednobazna kiselina koja sadri dva kondenzovana heterociklusa, imidazol i tiofen. Biotin je prostetina grupa nekoliko enzima u ljudskom organizmu koji
omoguavaju sjedinjavanje ugljen-dioksida s nekim organskim jedinjenjima: s
pirogroanom kiselinom CO2 daje oksal-siretnu kiselinu, vaan produkt u
ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i
CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troi
za stvaranje purina i masnih kiselina.
Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi
remetiti uspenost metabolikih procesa u organizumu. Nedostatak u ogledima na ljudima pokazao je nastajanje
blagog dermatitisa (sitno perutanje
koe), umora, sivkasto bleda koa i sluznica, atrofija jezinih papila, simptoma
eludano-crevnog trakta, hiperesteziju
i bolove u miia.
biotipska odstupanja, osobenost ovog
odstupanja sastoji se u tome to su podjednako zahvaeni svi delovi tela, i to

89

biotomia

Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, ut,

njem vika ili manjka izopolnih odlika
nerastvorljiv praak. Upotrebljava se insa supstitucijom osobina suprotnog
terno protiv proliva, a spolja na ranama
pola. Prvim mehanizmom dolazi se do
1 opekotinama; oficinalan je prema na
stvaranja hiperandroidnih mukaraca i
oj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum
hiperginoidnih ena, a drugim do stvabasicum, B. subgallicum.
ranja ginoidriih mukaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo
ena, tj. iznad i ispod istih (euannerastvorljiv praak. Upotrebljava se indroidnih mukaraca i euginoidnih
terno u eludanoj grizui i u prolivima.
ena) polova.
Oficinalan je prema naoj farmakopeji.
biotomia, biotomija, prouavanje grae
Sin. Bismutum nitricum basicum, B. subivotinjskog tela i biljaka disekcijom. V.
nitricun.
vivisekcija.
Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsaliciBiotovo disanje, v. respiratio.
lat, beo nerastvorljiv praak. Ranije koBisacodylum, bisakodil, laksantno sredrien kao lek za leenje sifilisa (intrastvo, oficinalno nrema naoj farmakomuskularno). Sin. Bismutum salicylicum
peji.
basicum, B. sub salicylicum.
bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-tribeni poremeaj sinteze albumina, u
rom-fenilat, ut nerastvorljiv praak,
vidu prisustva dve frakcije albumina u
oficinalan prema naoj farmakopeji.
krvnoj plazmi.
Upotrebljava se oralno protiv proliva, a
biseksualnost mukih gonada, izvestan
spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum
stepen b.m.g. postoji ak i u njihovoj potribromphenylicum.
tpunoj ravnotei: s prevagom muke bismutum, bizmut, hemijski element, crfaze nad enskom. Pored gametogenog
venkastobeli krt metal. Mnoga neorgantkiva, poseduju jo i dve vrste inkretoska i organska jedinjenja bizmuta upotgenog tkiva: androgeno (meuprostorrebljavaju se u medicini kao lekovi.
na lezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum.
elije). Ta dva tkiva izluuju odgovara- bistrenje vode, v. voda.
jue hormone. Mukarac je, dakle, mu- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beliasta
ko .zahvaljujui ne samo svojim mukim
otro ograniena trouglasta mrlja na
nego i svojim enskim hormonima.
venjai, uz spoljnju ili unutranju strabiseksualnost enskih gonada, enska
nu ronjae. Nastaje u okviru kseroftalgonada pokazuje u normalom stanju izmije, usled nedostatka vitamina A.
vestan stepen biseksualnosti (fizioloka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem
interseksualnost) jer, pored gametoge2 molekula ureje, pri emu se oslobaa
nog tkiva (jajonosni mekovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreenim bakarduje i inkretogeno tkivo (tekalna lez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubiastu
da), koje lui enski .polni hormon (foliboju. Istu reakciju daju i belanevine,
kulin), ali i tkiva koja normalno lue
jer i one, slino kao i biure, sadre pepmuki hormon: jedno u hilusu jajnika,
tidnu grupu -CO-NH-. Poto biure sa(Bergerove elije), a drugo se nalazi u
dri peptidnu grupu, to je bojena reakomotau jajonosnih mekova.
cija dokazivanja ove grupe nazvana biuBismuti subcarbonas, bizmut-supkarboretska reakcija.
nat, beo nerastvorljiv praak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure.
je prema naoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u
va se kroz usta za leenje eludane
sinapsi u toku mejoze.
grizlice i proliva; ranije je bio vaan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka
u leenju sifilisa (intramuskularno).
koji polazi od slepe mrlje i prua se izSin. Bismutwn carbonicum basicum, B.
nad i ispod ute mrlje. Javlja se u odsubcarbonicum.
maklom glaukomu.
90

Blalockova operacija
Blalockova operacija, sin. Blalock-Taussigova operacija. V. operacija.
blast, matina elija svake elijske loze,
koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele
elije, cite, pojedinih elijskih loza. V.
mijeloblast, proeritroblast i dr.
blast-sindrom, v. syndroma.
blastem, organizovano mlado tkivo u embrionalnom i regenerativnom razviu
nastalo iz multipotentnih elija (elija
sa zadralim razvojnim sposobnostima), a sposobne da se diferentuju u tkiva i organe. U regeneratu se naziva regeneracioni blastem ili regeneraciono tkivo, u embriona embrionalni blastem, u
zaraivanju rana granulaciono tkivo, a
u biljaka meristem. V. embrion, histiocitoblast.

blastocist, blastula sisara.

blastodermni listovi, potencijalna vrednost. Potencijalna vrednost (prospektivni znaaj) blastodermnih listova sadrana je u ovoj podeli: (1) ektoderm
daje: epiderm i njegove izdanke - dlake,
nokte, epitel znojnih, lojnih i mlenih
lezda; epitel nosne duplje, mara (do
kfivudave linije); epitel u bonih zidova
usminskog trema i dela kavernoznog
segmenta muke uretre; zubnu gle,
adenohipofizu; nervne elije, nervna
vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slunog, statikog i vidnog ugla, deo ula
ukusa; u oku jo i soivo, staklen i miie oka. U fetalno doba: epitel amniona i
horiona; (2) endoderm daje ove epitelne
tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kanala (izuzev pomenutih delova usta i mara), kao i epitel lezda pridodatih tom
kanalu; parenhim jetre, titaste i paratireoidne lezde, timusa, srednjeg uva, grkljana, dunika, bronha i plua; ulni
epitel najveeg dela ula ukusa; epitel
mokrane beike, uretre u ene; prostatni opnasti i deo kavernoznog dela
uretre u mukarca; u ene: epitel dna
usminskog trema; u fetalno doba: epitel
vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm
pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u
dva pravca: stvara epitelne elije (lizodermni epitel) i vezivne elije (mezenhim). Mezenhim daje potporno i postav-

blenda
no tkivo izmeu drugih blastodermnih
listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, krvne sudove i elije, limfne lezde, limfne
sudove i elije; slezinu i hemolimfne
lezde; poprenoprugaste i glatke miie (izuzev miia duice); vezivno tkivo
miinih i tetivnih snopova; nervne korpuskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i
subarahnoidne i subduralne duplje i
njihove zidove. Mezodermni epitel daje:
epitel bubrega i uretera; koru nadbubrenih lezda; gonadni epitel (izuzev osnovnih polnih elija); epitel Mullerovog
kanala, od koga postaju jajovod, materica i usmina; epitel perikarda, pleure i trbune maramice.
blastoftorni faktori, faktori koji razorno
deluju na muku polnu lezdu (alkohol,
jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoa
i dr.).
blastokela, segmentaciona duplja, ograniena po obodu trofoblastnim elementima.
Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica
koje najee napadaju kou stvarajui
grizlice hroninog ili subakutnog toka.
Polimorfonuklearni leukociti se pojavljuju ispod epiderma. Pored toga, javljaju se dinovske elije, u ijim protoplazmama moemo nai blastomicete. Oboljenje koe nosi naziv i Gilchristova bolest.
blastula, v. brazdanje.
blata, lekovita, v. peloidit fango.
blatna banja, v. banja.
blatno kupanje, v. kupanje.
bleda spiroheta, v. Treponema pallidum.
Medilo, v. palor.
blefaritis, v. blepharitis.
blefaroplastika, v. blepharoplastica.
blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom
kojim se regulie irina snopa rengdenskijh ili svetlosnih zrakova. Moe biti u
vidu ploice s otvorima razne veliine
ili kao zenina dijafragma (zbir meusobno uglavljenih srpolikih listia ijim
se pokretanjem otvor proiruje ili suava); (2) na oklopu rendgenske cevi nameten je zastor za prosvetljavanje
(lic-blenda) ili savremeniji viestruki
91

blennorrhoea
zastor (vizir- ili tubus-lic-blenda).
Za snimanje se upotrebljavaju ovaj viestruki zastor, olovne ploe s okruglim
ili etvrtastim otvorima razne veliine
ili cev-tubus razliitog prenika i duine.
blennorrhoea, blenoreja, teenje gnoja,
stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica;
inkluziona b., gnojno zapaljenje venjae kapaka i one jabuice prouzrokovano nekim procedljivim virusom. I.
b. odlikuje se prisustvom velikih bazofilnih inkluzionih telaaca. Najee se
javlja u novoroenadi; b. neonatorum, blenoreja novoroenadi, zapaljenje oiju sa gnojno-sluznim sekretom.
Javlja se u prvim danima po roenju.
Moe biti gonoroike prirode. V. Cre~
dova predohrana; b. oculi, blenoreja
oka. V. conjunctivitis blennorrhoica.
blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice onih kapaka. Uzroci su: opti (anemija,
krofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim,
praina), naprezanje oiju, esto u vezi s
grekama u refrakciji oka; lokalni uzroci
su oboljenje venjae kapaka, suenje i
dr. Zahvaene su lezde i folikuli trepavica; b. angularis, b. ogranien na uglove kapaka, izaziva ga Diplobacillus Morax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane
refrakcije anomalije, heteroforije, oboljenje koe kapaka, bakterijska infekcija, limfatika konstitucija, spoljni nadraaji, preosetljivost; b. squamosa, zapaljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ulcerosa, zapaljenje s apscesima koji se
razjedaju.
blepharochalasis, blefarohalaza, lokalizovana atrofija koe gornjeg kapka koja,
istanjena i olabavljena u vidu kese, visi
preko ivice kapaka. Pored senilnog oblika postoji i juvenilni.
blepharophimosis, blefarofimoza, suenost otvora kapaka u horizontalnom
pravcu. Moe biti uroena ili steena.
blepharoplastica, blefaroplastika, reparatorna operacija razorenog onog kapka.
blepharospasmus, blefarospazam, klonusni ili tonusni gr miia koji zatvara
kapke. Uzrok moe biti zapaljenje kapaka, venjae ili prednjeg segmenta oka.

92

blokada
Simptomatski b. je odraz nadraaja centara ili motornog puta facijalnog ivca.
Moe biti u pitanju niz promena u centralnom nervnom sistemu.
blesavost, v. dementia.
blizanci, istojajni i raznojajni (pogreno
jednojajni i dvojajni); (1) istojajni blizanci su uvek istog pola i neobino lie
jedan na drugog. Postaju oploenjem
jednog jajeta dvama semeglavcima; (2)
raznojajni blizanci mogu biti razliitog
pola, jer postaju iz raznih jaja koja su
oploena semeglavcima razliite hromosomne garniture (23-x i 23-y).
Bloch-Sulzbergerova bolest, v. incontinentia pigmenti.
block, blok, spreavanje ili zaustavljanje
neke akcije, spreavanje ili usporenje
prolaska nervnih i miinih impulsa; alveolokapilarni b.,poremeaj difuzije
gasova kroz alveolokapilarnu membranu u pluima; arborizacijski b., blok u
krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikulski b., blok izmeu pretkomora i komora; b. grane, blok u jednoj grani Hisovog snopa; potpuni
(kompletni) b., potpuno odvojeni rad
komora od pretkomora, usled prekida
sprovoenja Hisovim snopom. Kliniki
se ispoljava izrazitim, stalnim ili povremenim, usporenim radom srca, napadima vrtoglavice, nesvestice sa epileptiformnim grevima (v. Adams-Stockesov
sindrom)] srani b., prekid sprovoenja
izmeu pretkomora i komora; Wenckenbachov b., delimini, nepotpuni
pretkomorsko-komorski blok, u kome
je ritam komora nepravilan, zbog oteanog sprovoenja impulsa kroz Hisov
snop.
blok, v. block.
blokada, (1) svako spreavanje ili zaustavljanje neke akcije; (2) spreavanje prolaska nervnih ili miinih iriipulsa; arborizaciona b., b. u krajnjim granama
Hisovog snopa; atrioventrikularna b.,
b. u predelu izmeu pretkomora i komora; b. grane, nesinhrono kontrahovanje leve i desne komore usled oteenja jedne od grana Hisovog snopa; b.
nerva, oblik lokalne anestezije (spro-

blokirani 5 kraj
vodna ili regionalna a.) koja se postie
ubrizgavanjem lokalnog anestetika u
neposrednu blizinu nerva iju sprovodIjivost elimo da prekinemo; paravertebralni b., proimanje stelarnog gangliona prokainom u cilju zaustavljanja
tahikardije itd.; potpuna (kompletna)
b., potpuno odvajanje rada pretkomora
od komora usled organskih promena u
Hisovom snopu. Kompletna b. kliniki
se ispoljava stalnim ili povremenim izrazitim usporenjem rada srca i napadima vrtoglavice ili epileptiformnih greva. V. Adams-Stockesov sindrom (pod
syndroma); srana b., prekid sprovoenja impulsa izmeu pretkomora i komora usled promena u Hisovom snopu.
blokirani 5.kraj, kraj lanca veine i RNK
u elijama eukariota koji je po zavretku transkripcije blokiran zbog modifikacije nastale nadodavanjem GTP-a.
blood-bank, (eng.) banka krvi, angloameriki naziv za depo konzervisane
oveje krvi u svrhu pretoka (transfuzije). V. banka i banka krvi.
Blumbergov znak, v. znak.
Blumov sindrom, hipohloremijska azotemija. V. azotaemia.
bljuvanjak, v. vomitus.
bljuvanje, v. vomitus.
Boarijeva operacija, v. operacija.
bobiavo meso, v. meso.
Bobrovljeva operacija, v. operacija.
Bockhartova bolest, v. impetigo staphylococcica.
boni, v. lateralis.
boni lanac, v. teorija bonih lanaca.
Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-Schaumannova-sarcoidosis.
Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis.
Boehlerova udlaga, v. udlaga.
Boehlerova uzengija, gvozdena ipka u
obliku slova U koja slui za zatitu gipsanog zavoja pri hodanju.
Boforova skala (Beaufort), skala kojom
se jaina i brzina vetra odreuju ocenjivanjem odoka prema celokupnom utisku u prirodi, a oznauje se brojevima od
O do 12. Tako, broj B skale 3 oznauje
slab povetarac: lepranje zastavice i lia drvea; broj 6 - jak vetar, pokree i

bojenje
savija vee grane i uje se u kuama;
broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovova, lomi grane i slabo drvee; broj 10 jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, obara dimnjake; broj 12 - orkan, pustoenja
najtee vrste.
Bhlauov aparat, aparat koji slui za odreivanje kolinika odmora; meri se utroak kiseonika za vreme odreenog
rada i posle njega. U ene kolinik odmora je u svim razdobljima nii.
Bohnovi noduli, cistini beliasti vorii
veliine iodine glavice na alveolarnoj i
nepanoj sluznici usta odojeta. Nastaju
s nicanjem mlenih zuba. Sin. Epsteinove perle.
Bohrov efekat, smanjenje afiniteta hemoglobina prema kiseoniku pri padu
pH krvi, odnosno poveanju koncentracije ugljen-dioksida u krvi. Znaajan je,
jer olakava oslobaanje kiseonikaiUz
oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz
kapilare tkiva.
boja tona, prisustvo prateih viih tonova
uz osnovni ton, to izaziva razliite efekte.
boje, supstancije koje slue za bojenje tkiva i elija ili u terapijske svrhe. Boje
koje se upotrebljavaju u mikroskopiji
po poreklu mogu biti pirodne ili vetake. Bazne (metilensko plavo, bazni fuksin, gencijana-violet) boje nuklearni ekvivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli
fuksin i vazuvin) imaju afinitet za protoplazmu i strukture koje imaju sastav
protoplazme.
bojenje, vetako bojenje tkiva ili pojedinih izluevina u cilju njihovog lakeg izuavanja pomou mikroskopa. Bojenje
bakterija je jedna od najvanijih metoda, a esto i jedina metoda za raspoznavanje i razlikovanje njihovih pojedinih
vrsta. Bojenje omoguava da se uoe
oblik, velima, raspored bakterija. Postoje jednostavne i sloene metode bojenja, nazvane prema autoru koji ih je
uveo u praksu. U bakteriologiji se najvie koristi bojenje po Gramu (diferencijalno bojenje), koje omoguuje da se
bakterija svrsta u gram-pozitivne ili
gram-negativne. Postoje vie teorija o
93

bojenje
bojenju po Gramu, zbog ega se jedna
bakterija boji gram-pozitivno, a druga
gram-negativno. Razlog moe biti u razliitoj propustljivosti elije; u razliitoj
grai spoljnih ovojnica elije; u grampozitivnih bakterija prisutan je magnezijum ribonukleat; b. po Giemsi slui za
bojenje krvnih prevlaka ili razmaza
(preparat se osui na vazduhu i fiksira
metil-alkoholom, zatim se prelije Giemsinim rastvorom, koji se napravi na taj
nain to se svakom kubnom milimetru
destilate doda dve kapi Giemsinog rastvora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz
se dobro opere vodom i osui; b. po
Giemsi i Castanedi koristi se za bojenje rikecija i mikoplazme, kao i za neke
viruse koji se ne mogu bojiti po navedenim bakteriolokim metodama. Za bojenje izvesnih mikroorganizama (spirohete) koristi se impregnacija srebrnim solima prema metodi Fontana-Tribondeau. U fluorescentnoj tehnici mikroorganizmi se boje nekom fluorescentnom bojom (najee su to fluorohrom,
fluorescin, rodamin) a zatim se posmatra pod ultraviolentnom svetlou ili primenom intenzivnog plavog svetla i posebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje
spora; b. po May-Grnwald-Giemsi,
najbolji metod za bojenje krvnih razmaza (osueni preparat najpre preliti May-Grnwaldovim rastvorom u toku 3-5'
min., zatim razmaz isprati destilovanom
vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom
kao to je ve bilo opisano); b. mekih naslaga na zubima, (stom.J, vri se razliitim bojama ili gotovim preparatima, sa
ciljem da se utvrde prisustvo, koliina i
raspored mucinozne plake i drugih mekih naslaga na zubima. Slui stomatologu i pacijentu za kontrolu uspenosti
sprovedenih mera za odravanje higijene usta; b. po Neisseru (specijalno bojenje) slui za bojenje metahromatinih
granula kod Coryne diphtheriae. Ove
granule primaju boju drukije od ostalih delova bakterijske elije, granule se
oboje plavo, a telo bakterije uto; b. po
Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pappenheimovo b. je kombinacija dveju
94

bojni otrovi (BOT)

metoda (May-Grnwald i Giemsa), koristi
se za bojenje razmaza; b. po ZiehlNeelsenu slui za bojenje uzronika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i
drugih
acidoalkoholorezistentnih
bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem
crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin)
mikobakterija jasno se diferenciraju na
preparatu obojenom plavo. bojni otrovi
(BOT), hemijska borbena sredstva
namenjena unitavanju ili neutralisanju
ive sile i zagaenju zemljita ili
materijalnih sredstava s ciljem da jse
likvidira ili smanji borbena spo* soonost
ljudstva oruanih snaga; b, o. takoe
unitavaju i ivotinje i biljke (herbicidi,
defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri
agregatna stanja, a njihovo dejstvo na
oveji organizam moe biti: prolazno,
kada posle prestanka dejstva otrova
dolazi do potpunog vraanja funkcije
povreenog tkiva ili organa (ako nije
dolo do smrti usled velikih doza), ili
neprolazno usled poremeaja u elijama i
tkivima najpre u funkciji, a zatim i u
strukturi; dalje dejstvo moe biti ispoljeno
naknadno posle vie godina ili moe biti
kumulativno (kao u nekih nervnih BOT),
tj. kada stalnim ili povremenim
dodavanjem novih koliina tih BOT
(hronina ili suphronina trovanja) dolazi
do nagomilavanja na mestu biohemijske
lezije, to moe dovesti do krupnih
patolokobiohemijskih povreda, pa i do
smrti; dejstvo moe biti i kombinovano,
kad jednovremeno dehb ju dva ili vie
otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili
u suprotnom (antagonizam). Podela BOT
prema fiziolokom dejstvu na organizam:
(1) plikavci, koji izazivaju plikove i
opekotine na koi, napadajui najpre oi i
respiratorne pute-ve, a zatim se raznose
po itavom organizmu; (2) zaguljive i,
koji izazivaju kaalj i teko guenje i
prouzrokuju teke ozlede u pluima; (3)
nadraljivci (onesposobljavajui BOT),
koji nadra-uju oi (suzavci) ili nos i grlo
(kijav-ci); (4) krvni BOT ili opti BOT
dej-stvuju neposredno na krv i na vane
centre organizma i vrlo su otrovni; (5)

bokserske
povrede

nervni BOT izazivaju teke nervne poremeaje (blokirajui ferment holinesterazu) i esto prouzrokuju i smrt; (6)
psihohemijski BOT izazivaju privremene psihike promene u ljudi i time ih
onesposobljavaju za akciju; (7) radioktivni BOT dejstvuju kao radioaktivne
borbene materije (v. tamo) i kao otrovi;
taktiki, BOT se dele na kratkotrajne
(npr. optetoksini BOT) i dugotrajne
(npr. plikavci), zavisno od vremena zadravanja na odreenoj prostoriji. BOT
se mogu primeniti na razne naine:
avionima, granatama ili raznim oblicima diverzija itd.
bokserske povrede, povrede koje najee nastaju pri boksovanju. Najtee su tri
vrste povreda: potres mozga i poremeaj ravnotee pri udaru u bradu, u ugao
vilice i u predeo uva; malokrvnost mozga pri udaru u predeo karotidne arterije; pri udaru u predeo srca i ispod grudi,
ok kao posledica nervne inhibicije uz
ouvanu svest.
bol, oseaj pri oteenju tkiva koji pokree zatitne mehanizme u cilju odstranjivanja bolnog nadraaja. Oseaj bola je
udruen sa snanom neugodnom emocionom komponentom. Bol se moe svrstati u tri vrste: bockanje, arenje i
mukli bol. Prijemnici za bol u koi i drugim tkivima jesu slobodni nervni zavreci koji, za razliku od drugih receptora,
nemaju sposobnost prilagoavanja, ili
se prilagouju u maloj meri. Bol se uglavnom ne osea nakon oteenja, ve
dok se oteenje zbiva. Smatra se da se
iz oteenih elija oslobaaju proteolitiki fermenti koji od globulina otcepIjuju bradikinin materiju, koja razdrauje nervne zavretke za bol. Bol koji se
javlja u ishemiji miia moe biti posledica nagomilavanja mlene kiseline.
Signali za bol prenose se pomou dva
tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30
m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u
drugim. Zbog toga nagao bol na nadraaj izaziva dvostruki oseaj bola: brz
oseaj bockanja za kojim posle l do 2
sec. sledi oseaj arenja, koji vremenom
moe da postane sve bolniji. Smatra se

bol

da e bolni impulsi, ako dou makar

samo u talamus, dovesti do svesne percepcije bola, mada to ne znai da kora
nema veze s normalnom percepcijom
bola. Kortikalno predstavnitvo bola je
somatosenzoriko podruje kore, i to s.
s. p. II u veoj meri od s. s. p. I. Reakcija
na bol u raznih ljudi je razliita iako
nema velike razlike u pragu osetljivosti.
Bol dovodi kako do refleksnih, motornih reakcija, tako i do psihikih reakcija. Refleksne reakcije mogu biti samo
refleksi uklanjanja koji se ostvaruju putem kimene modine ili sloeniji i efikasniji refleksi iz motorne kore. Psihike reakcije su strah, teskoba, pla, potitenost, munina i poveana miina
nadraljivost itavog tela. Odraen bol,
oseaj bola u delu tela udaljenog od oteenog tkiva, npr. od povrine jednog
podruja tela na povrinu drugog, ili
moe poticati iz jednog unutranjeg organa, a projektovae se na povrinu tela
ili na neko podruje u dubini tela, koje
ne odgovara poloaju organa u kome
bol nastaje. Poznavanje odraenog bola
je znaajno u klinici, jer se pri patolokim procesima u odreenim organima
bol javlja uvek u istom podruju povrine tela; centralni b., bol usled lezije
CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom
stadijumu poroaja; ekspulzivni b., bolovi u drugom stadijumu poroaja; fantomski b., veoma jak bol u predelu uda
koji je amputiran; intermenstrualni b.,
bol koji nastaje izmeu dve menstruacije i prati istiskivanje jajaca; korenski
b., bol izazvan oboljenjem senzorskih
korenova ivaca, koji se osea u podruju
koe koja je inervisana zahvaenim
korenom. Sin. radikularni bol; lane inirajui b., otar, sevajui bol u bolesnika
s tabesom dorzalisom; lani b., neefikasni bolovi koji podseaju na poroajne bolove, ali koji nisu praeni dilatacijom cerviksa; b. natinu, bol koji nastaje
u vreme kada se normalno osea glad za
sledeim obrokom; simptom je eludanog poremeaja; parijetalni b., bol
koji nastaje kada se patoloki proces s
unutranjeg organa rairi na opne koje

'95

bolesniki dan
su oivene Oigrancima kimenih ivaca
koji s povrine tela prodiru unutra (parijetalni peritoneum, pleura i perikard);
pozni b., abdominalni b. koji nastaje
nekoliko asova posle uzimanja obroka
hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni
b., oseaj bola kao ue oko pojasa; poroajni b., ritmiki bol koji poveava
intenzitet i uestalost, izazvan kontrakcijama materice u toku poroaja; take
b., mesta na koi koja su najosetljivija
na bolne nadraaje i koja odgovaraju zavrecima senzitivnih ivaca; visceralni
b., nastaje samo pri difuznom nadraivanju nervnih zavretaka za bol, a ne pri
lokalnom oteenju unutranjeg organa. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski
nadraaji (dejstvo eludanog soka na
peritoneum posle pucanja eludanog
ira), gr upljeg unutranjeg organa ili
njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/leixove take bola.
bolesniki dan, pojam koji oznaava
ukupne trokove za jedan dan leenja
nekog bolesnika u bolnikoj ustanovi.
Sin. bolniko-opskrbni dan.
bolesnik, obolela osoba; ambulantni b.,
bolesnik koji se ispituje i leci u ambulantno-poliklinikim ustanovama; duevni b., osoba obolela od neke duevne bolesti. V. pacijent.
bolest, svako odstupanje od stanja zdravlja. Neki odreeni patoloki proces koji
ima svoje karakteristine simptome i
koji moe zahvatiti ceo organizam ili ostati lokalizovan u pojedinim organima.
Uzroci, nain razvijanja i prognoza bolesti mogu biti poznati ili nepoznati; Addisonova b., bolest prouzrokovana
afunkcijom ili izraenom hipofunkcijom nadbubrenih lezda, s karakteristinom tamnom obojenou sluznica i
koe (naroito na pregibnim mestima),
izraenom malaksalou, niskim arterijskim pritiskom, digestivnim poremeajima.Ovo oboljenje ee je u mukarca
nego u ene. Seksualni kolinik obolevanja iznosi oko 0,5. Vea uestalost
meu mukim zapaa se u svim uzrastima, ali je oboljenje najee izmeu 20.
i 40. godine. Smatra se daje to asteniki,
96

bolest
hipoandroidni tip, jer se u jasno uoblienih mukaraca retko sree, to se poklapa s pojavom ovog oboljenja u hiperandroidnih ena. Sin. hypoadrenocorti*
cismus. Alzheimerova b., staraka atrofija hipotalamusa i prerane pojave
starenja; androtropne b., bolesti koje
ee napadaju mukarca; Aran-Duchenneova b., progresivna miina atrofija koja poinje na gornjim ekstremitetima; atopijska b., bolest u koje postoje
reakcije preosetljivosti ili alegrijske
reakcije na naslednoj podlozi. U njih se
ubrajaju poleriska groznica, astma i dr.
Reakcije u a. b. izazivaju specifina IgE
antitela, tzv. reagini; avijatiarska b.,
tip visinske bolesti, specijalno avijatiara, kad se dignu na veliku visinu (sem
ako se ne preduzmu naroite mere);
simptomi (teko disanje, tahikardija,
poremeaj sluha) pojavljuju se i na manjim visinama ako je penjanje naglo. I
naglo silaenje izaziva glavobolju, duevni nemir i jaku elju za snom; Ayerzina b., tip eritrocitoze, praen izraenom cijaqozom, hroninom dispnejom,
hroninim bronhitisom i brpnhiektazijom, poveanom jetrom i slezinom i hiperplazijom kostne sri. Svi ovi znaci
prate sklerozu plunih arterija; Babinski-Frlichova b., infantilizam hipotalamusnog porekla (r;upraselarni kraniofaringeom) u kome dominira gojaznost
u predelu kukova i gornjih udova, pored
izrazite zakrljalosti genitalnih organa
(hipogenitalizam) i izostajanja drugih
sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b.,
zarazno oboljenje krava koje je
prouzrokovano klicom Brucella abortus, a na oveka se prenosi mlekom ili
dodirom sa zaraenim materijalom koji
potie od obolelih ivotinja. Simptomi
su remitentna, talasasta groznica, nelagodnost, glavobolja, znojenje, /atvor,
slabost i anemija; Bantijeva b., ranije
opisivana kao primarna bolest slezine, s
koje se bolest prenosi na jetru; danas se
smatra da je splenomegalija, praena
pancitopenijom, posledica kongestije
slezine zbog poveanog portnog pritiska, kao i hipogenitalizmom (Bantijev

bolest
sindrom). Sin. splenomegalia congestiva.
V. splenomegalia; Barlowljeva b.,
(stom.) skorbut u dece. U ustima postoje
isti simptomi kao u odraslih osoba
obolelih od skorbuta. Ako zubi jo nisu
iznikli, javljaju se samo petehijalna krvarenja na sluznici usta. V. scorbutus;
Basedowljeva b., preterano luenje
titaste lezde, koje izaziva pojaan osnovni promet, tahikardiju, iskolaenost
oiju, nesanicu, drhtanje, razdraljivost,
opadanje teine tela. Od ove bolesti
mnogo ee obolevaju ene (seksualni
kolinik oko 17,8, s vrhuncem u 4. deceniji ivota). Ova bolest je izrazito ginotropna; Bayleova b., v. paralysis progressiva; Bechterevvljeva b., v. spondylarthritis ankylopoetica; Behetova b., sindrom koji se sastoji od povratljivih ulcerozno-erozivnih promena u usnoj duplji
i u predelu genitalija pri istovremenom
postojanju iridociklitisa, koji mahom
dovodi do slepila; Besnier-BoeckSchaumanova b., v. sarcoidosis; Biermerova b., v. anaemia perniciosa; BiIlrothova b.; v. lymphogranulomatosis;
Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia
pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo
staphylococcica; Bouillaudova b., v.
febris rheumatica; Bouveretova b., v.
tachycardia paroxismalis; Bovenova b.,
dyskratosis4 lenticularis, javlja se u
vidu diskoidnih ploa koje se sastoje od
papulozno-keratotinih lentikularnih
promena. U pitanju je intradermalni
epiteliom; Brightova b., v. nephritis;
Brill-Symmersova bolest, neoplazma
limfnih lezda i slezine, folikulnog ili
nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosarkoma, relativno sporog rasta, praen je
normalnom krvnom slikom i neznatnim
optim simptomima. Jako radiosenzitivna. Zahvaene limfne lezde su uveane. Na preseku imaju izgled ribljeg
mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. rickettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis
en plaques; Brodie-Reclusova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; bronzana
b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v.
thrombangiitis obliterans; BuergerGriitzova b., idiopatska hiperlipemija;

bolest

Calv-Legg-Perthesova b., v. osteochondrosis coxae; celijaka b., pripada

grupi sindroma loe apsorpcije i javlja
se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti
ubrzava uzimanje hrane koja sadri gluten (glutenska enteropatija). Uzrok bolesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasleuje. Sluznica proksimalnog dela tankog creva nema resice, a njen epitel je
degenerisan. Vrlo izraena loa apsorpcija u obolelom crevu, praena prolivima, s obilnim stolicama, koje su penuave i masne (steatoreja), nadutou trbuha, obilnim vetrovima, gubljenjem telesne teine i manjkom mnogih vitamina, kao i elektrolita. Bolest je poznata i
kao netropski spru (sprue nostras) i
glutenska enteropatija; Chagasova b.,
v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova
b., v. sclerosis tateralis amyotrophica;
Chiarijeva b., obliteriui endoflebitis
hepatikih vena; Cooleyeva b., jedna
vrsta uroene hemolitike anemije koja
se javlja u zemljama oko Sredozemnog
mora (mediteranska anemija); Corriganova b., insuficijencija zalistaka aorte;
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura;
oboljenje modanih elija, piramidnih,
ekstrapiramidnih regiona kao i elija
kimene modine, ranije smatrano degenerativnim, danas dokazano da je izazvano infekcijom sporim virusima;
Crohnova bolest, enteritis regionalis,
v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija
koja se nalazi u sluznici eluca, karakteristina po defektu sluznice, obino
krunog oblika. Sin. ulcus rotundum
ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex
ventriculi; Cushingova b., bolest koju
karakterie Cushingov sindrom (v. syndroma Cushing) uz znake intrakramjalnog tumora, a nastaje usled tumorskog
bujanja bazofilnih elija prednjeg renja
hipofize; (seks.), seksualnu komponentu
u ovoj bolesti predstavlja poveanje 17 ketosteroida u mokrai, to se tumai
poveanim stvaranjem androge-na u
kori nadbubrenih lezda. Zbog toga
nastaju: hirzutizam, seboreja, akna,
poveanje draice i amenoreja; IV venerika bolest, v. lymphogranutoma ingui-

97

bolest
nale; Darierova b., v. dysheratosis follicularis vegetans; deje b., bolesti koje se sreu
u deje doba, tj. od roenja do puberteta.
Najee deje bolesti su zarazne prirode;
dekompresivna b., sindrom koji se
ispoljava bolovima u zglobovima, diskomforom i bolom iza grudne kosti,
oseajima na koi (svrab, osjeaj toplog
ili hladnog), neurolokim poremeajima
i kolapsom. Smatra se da je osnovni
uzrok Qvakve sloene klinike slike gas
azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i
tkivima prelazi u gasne mehurie pri izlaganju organizma snienom barometarskom pritisku, jer je ukupan parcijalni pritisak rastvorenog gasa u organizmu postao vei nego to je pritisak toga
gasa u atmosferi okoline. Postoje dva
tipa ove bolesti, i to kesonska bolest
ili dekompresivna bolest visokog pritiska i pilotska ili subatmosferska
dekompresivna bolest. Sin. aeroembolizam i disbarizam; Dercumova b., bolest
nepoznatog uzroka koju karakteriu
bolne, obino simetrine, masne naslage pod koom, praene, esto, depresijom; Duhringova b., v. dermatitis herpetiformis; Dukesova b., v. rubeola scarlatinosa; Duplayeva b., bolna ukoenost
ramenog zgloba. Naziva se jo periarthritis humeroscapularis. Etiologija je
nepoznata; duevne b., psihoze, duevni poremefiji u oblasti-svesti, nagona,
afekata, opaanja, miljenja, pamenja,
volje i inteligencije, nastali delom iz
unutranjih (endogenih), a delom iz
spoljnih (egzogenih) razloga. I u endogenim psihozama vanu ulogu igra uticaj spoljnje sredine. Preteno endogene
d. b. su: shizofrenija, manijako-depresivna psihoza i paranoja. Preteno egzogene d. b. su: progresivna paraliza, delilijum tremens i komoiona psihoza;
Economova b., v. encephalitis epidemica; Erb-Goldflamova b., v. myastenia
gravis; Erbova b., v. dystrophia musculorum progressiva; esencijalna b., bolest koja nema oiglednog ili poznatog
uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fanconijeva b., vrsta deje anemije koja
lii na pernicioznu anemiju; Feerova

98

bolest
b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva
b., v. ectodermosis erosiva pluriorificiaUs; t Forbes ova b., glikogenoza u koje
postoji nasledni deficit enzima koji
epa linearne lance glikogena. Kliniki
lii na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III
glikogenoze; Fordyceova b., anomalija
razvoja, prisustvo slobodnih lojnih lezda na sluznici usta ili rumenom delu
usana. Kliniki se ove ektopine lezde
vide kao bela ili ukasta zrna iznad nivoa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mrlje; Forthergillova b., v. neuralgia;
FOU-rineroya b., munjevita gangrena
mukog uda kao posledica akutnih
septi-kih stanja; Friedreichova b., v.
ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, ija
je glavna karakteristika taloenje
kerazina u retikuloendotelnim elijama
slezine i drugih organa. Bolest ima
porodini karakter, poinje u ranom
detinjstvu i odlikuje se velikom
slezinom,
anemijom
i
mrkom
obojenou koe; Geisbckova b., v.
erythraemia; genuina b., v. esencijalna
b.; von Gierkeova b., glikogenoza u
kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6fosfataze,
otuda:
hepatomegalija
(nagomilavanje glikogena u jetri i bubrezima), hipoglikemija, hiperurikemija,
giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiIbertova b., ilberova bolest, benigna
nasledna hiperbilirubinemija, u koje je
funkciono stanje jetre potpuno normalno. U 40% bolesnika postoji umereno
skraen vek eritrocita, koji je potpuno
kompenzovan. Prenosi se autosomnim
dominantnim genom; Glanzmannova
b., vrsta trombocitoastenije s slabom
agregacijom i adhezijom trombocita,
slabom retrakcijom koaguluma i produenim vremenom krvarenja. Ispoljava
se epistaksisom, krvarenjima posle povreda, a naroito posle malih hirurkih
intervencija (vaenje zuba, tonzilektomija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIenardova b., v. splanchnoptosis, enteroptosis; gnjuraka b., v. kesonska b.; Gougerot-Blumova b. (dermatite lichnoide purpurique et pigmente) papulopurpurike promene na potkolenicama; Graves-Basedowljeva b., v. Base-

bolest
dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. microsporia; Guillain-Barrova b., v. polyradiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b.,
pemphigus chronicus benignus familiaris, dominantno nasledno oboljenje s
grupisanim, esto prstenasto rasporeenim plikiima lokalizovanim preteno u intertriginoznim predelima; HaIlopeauova b., v. acrodermatitis suppurativa contin-; Hand-Schller-Christianova b., hronini obliP histiocitoze
(infiltrativne retikuloze), koju odlikuje
trojstvo: defekti u membranskim kostima, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U
elijama retikuluma kostne sri i drugih
organa nagomilava se uglavnom holesterol. Sin. xanthomatosis chronica idiopatkica,
holesterolska
tezaurizmoza;
Hartnupova b., nasledni poremeaj
metabolizma aminokiseline triptofana,
nasleuje se autosomno recesivno, ispoljava se promenama u koi slino kao
u bolesnika s pelagrom, nervnim i psihikim poremeajima; Hashimotova
b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b.,
Heine-Medinova b., v. poliomyelitis anterior acuta; Henochova b., v. purpura
abdominalis; Hersova b., glikogenoza u
koje postoji nasledni deficit fosforilaze
u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gierkeove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V.
glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v.
coeliakia; Hippel-Lindauova b., angiomi i proirenja krvnih sudova mrenjae s istovremenim angiomima u jetri,
mozgu itd.; Hirschprungova b., kongenitalno ili, ee, steeno oboljenje prvih dana ili meseci ivota, ija je karakteristika proirenje i izduenje debelog
creva i hipertrofija njegovog zida. Ove
promene pogaaju samo colon sigmoideum, a rede elo debelo crevo. Smatra
se da ovo oboljenje nastaje usled poremeaja ravnotee u inervaciji debelog
creva s prevagom simpatikusa. Sin. megacolon infantile; Hodgkinova b., oboljenje koje zahvata limfne lezde, limfno tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr.,
digestivnog trakta, slezine), a esto se
javlja i u sri kostiju. Nepoznate je etiologije, a priroda joj je sporna te se pre-

bolest
tpostavlja da je u pitanju: (1) hronini
infektivni granulom, (2) virusna infekcija, (3) prava peoplazma limforetikuloendotelnog porekla. Jedan od stadijuma H. b. ima sve odlike maligne neoplazme - Hogkinov sarkom. Naputena
je potpuno pretpostavka da je to atipian oblik tuberkuloze. Poinje bezbolnim otokom grupe limfnih lezda, najee vrata, sa estom pojavom svraba
na koi. U krvnoj slici lewkocitoza, limfopenija i eozinofilija u poetku bolesti,
dok se anemija javlja u docnijem stadijumu bolesti. U daljem toku bivaju zahvaene i ostale grupe limfnih lezda,
slezina, i u poznom stadijumu unutranji organi. Zahvaene limfne lezde su
uveane, sivkastobeliaste na preseku,
kao i svi vorovi koji se u odmaklim stadijumima bolesti mogu nai u zahvaenim unutranjim organima. Histoloka
slika promena odgovara difuznom granulomatoznom ili neoplastikom procesu koji poinje s limfoidnom hiperplazijom. S napredovanjem bolesti gubi
se normalna graa zahvaenih tkiva i
organa, a u pleomorfnom tkivu koje se
javlja nalazimo patognomonine Sterbergove ili Dorothy Reed-elije, koje
predstavljaju osnovni sastavni deo oboljenja. Fibroza, hijlinizacija pa i nekroze zahvaenih organa i tkiva prate
ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneurizmno proirenje proksimalnog dela
aorte, esto praeno velikim proirenjem leve srane komore; idiopatska
b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko
oboljenje izazvano odreenim patogenim mikroorganizmom. Prenosi se zaraenim materijalom (sekreti, ekskreti,
zaraeni predmeti) ili dodirom zaraenih bolesnika ili kliconoa (zarazna bolest), posredstvom raznih insekata i dr.;
Jaff-Lichtensteinova b. , bolest koju
karakteriu osteofibrozne promene usled cista koje nastaju izolovano ili multiplo, a tada obino jednostrano, segmentski rasporeene, obino sa proirenom medulom i istanjenom korom
kosti proetom pbroznim tkivom; KahIerova b. (1) osteohondritis unaste

99

bolest

kosti noja u dece; (2) bolest druge metatarzalne kosti u vidu zadebljanja njenog tela i promena zglobne glavice, koji
su praeni bolom u metatarzofalangealnom zglobu pri stajanju i hodanju; kesonska b., bolest koju neki nazivaju ronilakom boleu, najpravilnije bolest
dekompresije, jer se ne javlja u kesonu
i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona
odn. skafandra, kada se ovi nepravilno
koriste. Azot koji se nagomilava u tkivima iz udahnutog vazduha, a naroito u
mastima ili lipidima centralnog nervnog sistema, struji u periodu dekompresije prema pluima i na tom putu
formira vazdune emboluse, koji,, prema tome gde se i u kojoj meri najvie nakupljaju, izazivaju poremeaj u pojedinim tkivima i organima. Klinika slika,
prema tome, moe biti veoma razliita.
U njoj najee dominiraju sledei znaci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u
oblasti srca (opasnost od zaepljenja
koronarnih arterija), svrab koe, krvavIjenja, pareze i paralize kad se embolusi
stvore u centralnom nervnom sistemu.
Bolest je tea u starijih osoba sa znacima aterosklerotikih promena, u onih s
veom koliinom masnog tkiva i u osoba koje pate od hroninog oboljenja
srca, centralnog nervnog sislema, smanjenja disajne povrine plua. Oni, kao
i nepunoletne osobe, ne bi smeli da
rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnjuraka, ronilaka b.; Kienbckova b.,
progresivna osteohondroza polumeseaste kosti ruja, koja se moe javiti i na
ostalim kostima ruja; kinetoza, bolest
vonje, javlja se u veeg broja inae
zdravih osoba prilikom vonje automobilom, brodom ili avionom. Izazvana je
nepravilnim ubrzanjima u raznim pravcima. Sile ubrzanja deluju na polukrune kanale unutranjeg uva. Muka, bledilo, hladan znoj, povraanje, a ponekad i
duevna depresija glavni su znaci bolesti; Klippel-Trnaunayjeva b., v. haemangiectasia osteohypertrophicans; konstitucione b., bolesti u ijem postanku
i toku igra ulogu i konstitucija; kontagiozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova

100

bolest
b., v. periarteritis nodosa; Lannecova
b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v.
paralysis; Langdon-Downova b., v.
mongolismus; Leinerova b., v. erythrodermia desquamativa; Letterer-Siweova b., vrsta retikuloendotelioze, bez nagomilavanja lipida u retikuloendotelnim elijama, u male dece, praena hepatosplenomegalijom, hemoragijskim
sindromom, otokom limfnih lezda i
anemijom. Nasleije se autosomnorecesivno; Lewandowsky-Lutzova b., v.
epidermodysplasia verruciformis; Littleova b., modana deja paraliza, oduzetost jedne ili dveju polovina tela ili
oduzetost samo nogu, esto praena
umnom zaostalou. Posledica je oteenja mozga u najranijem detinjstvu
(poroajna trauma, encefalitis u intrauterinom dobu ili ubrzo posle roenja).
Sin. diplegia spastica infantilis; Marfanova b., progresivna spastika paraplegija u sifilitine dece, usled oboljenja piramidnih puteva; McArdleova b., g\\kogenoza u kojoj postoji nasledni manjak enzima miine fosforilaze s pojavom miinih greva posle fizikog
rada. Sin. tip V glikogenoza; Mntrierova b., hipertrofiki gastritis s dinovskim naborima sluznice. V. gastritis:
Mniereova b., hidrops u labirintu
unutranjeg uva, izazvan poremeajem
u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Praenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, povraanjem i poremeajem ravnotee.
Redovno postoji i progresivna nagluvost labirintnog tipa; Meyer-Betzova
b., retka nasledna bolest, nepoznate
etiologije, u koje postoje paroksizmi
mioglobinurije, naroito posle fizikih
napora, s bolpvima i ukoenou pojedinih miia. Sin. myoglobinuria idiopathica; Mibellijeva b., v. parakeratosis;
Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;
Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza
infektivnog porekla pri kojoj su obostrano zahvaene suzne i pljuvane lezde; Mitchellova b., v. erythromelalgia;
Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;

bolest
Mikuliczeva b., benigna prolazna infiltracija limfocitima suznih i pljuvanih lezda, koje su oteene, najverovatnije autoimunog porekla, koja se obino
javlja u srednjovenih i starijih ena. Po
nekima, ona je istovetna sa Sjgrenovom boleu; Moelerova b., v. glossitis
Moeler; Mondorova b., tromboflebitis
torakoepigastrine vene; Morvanova
b., oblik siringomijelije praen neobino tekim, trofikim poremeajima na
rukama koji ostavljaju osakaenja i podseaju na lepru. V. syringomyelia;
Moschkowitzeva b., trombozna trombocitopenijska purpura, v. purpura;
Mylroyeva b., nasledni limfedem donjih ekstremiteta nastao zbog hronine
opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su
oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyIroyev edem, Meigeova bolest; Nicolas-Favreova b., v. lymphogranulomatois
inguinalis; Niemann-Pickova b,, nasledna bolest u vidu izraene hepatosplenomegalije, mrkoute boje koe, poremeaja nervnog sistema, zbog prisustva
u jetri, slezini, pluima, limfnim lezdama i kostnoj sri velikih penastih elija
retikuluma ili histiocita, ispunjenih fosfolipidima, uglavnom lecitinom i sfingomijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fosjatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b.,
veoma retko oboljenje udrueno s hemeralopijom u kojoj je ono dno belosivkaste boje; Opitzova b., splenomegalija koja je izazvana tromboflebitisom
vene slezine; Oppencheimova b., v.
myatonia congenita; Osgood-Schlatterova b., osteohondroza tuberozitasa golenice. V. osteochondrosis; Oslerova b.,
polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia; Pagetova b., (1) osteitis deformans Pageti, oboljenje kostiju izazvano poremeajem razgradnje i obnavljanja, mineralizacije kostiju: kosti su
meke, deformiu se usled optereenja;
lokalizacija na kostima lubanje, natkolenicama, prljenovima, uzrok nepoznat; (2) karcinom koluta i bradavice dojke, mlenih kanala i dubljih slojeva
lezde, udruen sa zapaljenjskom reakcijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-

bolest
naudova b., infektivno oboljenje praeno optim znacima i zapaljenjem venjaa sa stvaranjem tipinih voria i granulacija na konjunktivi tarzusa i prelaznih nabora. Pri tome dolazi do oticanja
preaurikularnih i submandibularnih
limfnih lezda, kao i zaune lezde (gl.
parotis); Parkes-Weberova b., v. haemangiectasia hypertrophicans; Parkinsonova b., v. paralysis agitans; Parrotova b., osteochondritis syphilitica; periodina b., u kojoj postoji periodina pojava visoke temperature, edema, artralgija, bolova u predelu eluca s povraanjem. Ovi periodi ponavljaju se u pravilnim intervalima u toku godina, bez
ikakvih pogoranja zdravlja, Uzrok bolesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jetre, naroito njenog perifernog dela, praena ascitesom, usled konstriktivnog
perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepatis pericardiaca; planinska b., simptomi
koji se javljaju kao posledica snienog
parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama. Glavni simptomi: glavobolja u eonom predelu, vrtoglavica,
apatija, poremeaji vida i sluha, krvavIjenja iz nosa, muka, povraanje, velika
e, cijanoza, dispneja, lupanje srca i
miina slabost. Posle nekoliko dana
odmora na istoj visini obino iezavaju
svi simptomi; plava b., v. coeruleu; poIne b., venerike b., prenose se najee
polnim odnosom, ali se mogu preneti i
ekstragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
ankr, gonoreja, kapavac, triper i etvrta
polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); Pompeova b., tip glikogenoze u kojoj postoji nasledni manjak enzima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom, kardiorespiratornom insuficijencijom i smru. Sin. tip II glikogenoze; Poncetova b., tuberkulozni reumatizam
zglobova; Pottova b., tuberkulozni
spondilitis, koji se ispoljava ukoenou kimenog stuba, bolom pri pokretu,
osetljivou na pritisak, katkad apscesima i paralizom donjih udova, esto dovodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri101

bolest
ngleova b., vu adenoma sebaceum; profesionalne b., bolesti vezane za obavljanje nekog zanimanja koje su izazvane stalnim uticajem rad0e sredine, atmosfere, radnog pribora, hemijskog sastava sirovina, rastvaraa itd. s kojim se
radi. V. higijena rada; radijaciona b.,
bolest zraenja, klinika slika koja se
javlja na bazi funkcionih i morfolokih
poremeaja usled dejstva jonizujueg
zraenja na organizam; akutna r. b., nastaje kad organizam primi veu dozu
zraenja za krae vreme (nuklearna eksplozija, udes od jakih izvora zraenja);
simptomi zavise od veliine doze zraenja i mogu imati cerebralni, eluanocrevni i hematoloki oblik, a kliniki tok
je vremenski podeljen u etiri faze: rani
simptomi, koji su u direktnom odnosu s
veliinom primljene doze (gaenje, povraanje, proliv, poviena temperatura,
opta slabost i dr.), latentni period, izraeni kliniki simptomi i oporavak ili
smrt - zavisno od veliine doze i osetljivosti organizma; kronina r. b., nastaje
kad organizam za dui period primi
male doze zraenja; poremeaji se kasno ispoljavaju, oteenja nastaju postepeno (na koi, noktima, onom soivu, a
kasnije i na krvotvornim i pomim organima), a posledice mogu biti teke (genetska oteenja i maligna oboljenja).
Sin. bolest zraenja; Raynaudova b.,
idiopatska vaskulna bolest, u koje postoje napadi obostranog Raynaudovog
fenomena, koji se sastoji od povremenih napada bledila prstiju na rukama i
nogama, a ponekad i uiju i nosa, za vreme hladnoe, a ponekad i pri uzbuenjima, koji su posledica spazma arterija.
Ako spazam due traje, moe doi i do
gangrena. Sin. gangraena Raynaudi,
morbus Raynaudi; Recklinghausenova
b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa
cystica generalisata, arthritis deformans
neoplastica; rendgenska b., .niz optih
poremeaja nastalih usled tetnog dejstva rendgenskih ili radijumskih zrakova. Obino se via posle izvesnog vremena delovanja rendgenskih zrakova.
Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,

102

bolest
povraanje, nesvestica; ponekad se viaju tahikardija, arterijska hipotenzija,
dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest
zraenja, rendgenski mamurluk; Ritterova b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova
b., uroena srana mana, mana pri kojoj postoji komunikacija izmeu komora zbog defekta u meukomorskoj pregradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia
hepatis flava; Rombergova bM atrofija
jedne polovine lica, nepoznatog porekla. Sin. hemiatrophia facialis. V. trophoneurosis; rudarska b., simptomi koji se
javljaju u rudara koji naporno rade u
vrlo toploj sredini. Glavni simptomi:
nesvestica, lupanje srca, uznemirenost,
muka i povraanje, glavobolja i potpuna
sinkopa. Simptomi su posledica nemogunosti srca da snabde mozak, miie
i kou dovoljnom koliinom krvi, i suvinog gubljenja soli i vode znojem; Schanzova b., slabost kimenog stuba usled uroenih nedostataka skeleta (prekobrojni prljen, spina bifida itd.) Ui
zbog slabosti ligamentnog aparata, ispoljava se bolovima pri pritisku na kimeni stub, nesigurnou u otporu lea
pri pasivnim pokretima. Sin. insufficientia vertebrae; Schimmelbuschova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; Schottmllerova b., v. paratyphus; Schnleinova
b., v. purpura rheumatica; Schultzova
b., v. agranulocytosis; Schller-Christianova b., v. Hand~-Schuller-Christianova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. acrodynia; serumska b., jedna vrsta alergijske ili anafilaktike reakcije, koja se
javlja posle parenteralnog unoenja
stranog seruma. Simptomi su: edem, urtikarija, bolovi u zglobovima, otok lezda, groznica i malaksalost; Sheehanova
b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIofillers disease), profesionalno oboljenje
koje se javlja u toku prvih 7-10 dana posle stavljanja ita u silose. Uzrok oboljenja je udisanje para azot-dioksida koji
se stvara usled fermentacionih procesa
u itu. Simptomi: edem plua sa sekundarnim fibroznim obliteriuim bronhiolitisom. Zatita: izdana ventilacija i
zabrana ulaenja u silos prvih 10 dana,

bolest
kada su tek napunjeni itom, bez zatitnih sredstava; Simmondsova b., bolest
koju karakterie potpuni prestanak
funkcije prednjeg renja hipofize, obino zbog tumorskog procesa; esto su zahvaene odreene regije hipotalamusa i
postoji izraena izmravelost (cachexia
pituitaria) (v. tamo); spavaa b., v. trypanosomiasis, encephalitis lethargica;
Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna
amaurotika idiopatija porodinog karaktera; Sternbergova b., generalizovana tuberkuloza limfnih lezda praena
otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia
tuberculosa; Stillova b., vrsta hroninog dejeg poliartritisa, s otokom limfnih lezda i slezine i s nepravilnim temperaturama; Takayasuova b., progresivno zaepljenje brahiocefalnog debla
i leve karotidne i leve potkljunjane arterije koje dovodi do gubljenja pulsa u
obe ruke i u obe karotidne arterije, kao
i do simptoma ishemije mozga, oiju,
lica i ruku. Pritisak sredine arterije
mrenjae veoma je nizak. U odmaklom
stadijumu dolazi do pada vidnih funkcija. Na onom dnu vide se kobasiasta
proirenja vena i suene arterije. Na
kraju dolazi do promena u ronjai, duici, zamuenja soica i atrofije vidnog
ivca. Sin. pulseless disease, sindrom
luka aorte, arteritis brachiocephalica;
Talmina b., (Talma), v. myotonia acquisita; Thomsenova b., v. myotonia congenita; tropske b,, raznovrsne infektivne
bolesti koje se javljaju u tropskoj i suptropskoj klimi. Ove klime stvaraju podesno tie za opstanak i razvitak pojedinih
prouzrokovaa bolesti, kao i neophodnu bioloku podlogu za opstanak i razvitak mnogobrojnih i raznovrsnih prenosilaca prouzrokovaa nekih infektivnih bolesti. U tropske infektivne bolesti
ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze,
uta groznica, lajmanijaze, tropska malarija, ankilostomijaza i dr.; unutranje
b., v. (interna) medicina; Urbach-Wietheova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezova b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova
b., v. polycythaemia vera; venerike b.,
polne bolesti, prenose se najee po-

bolnica
Inim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
ankr, gonorrhoea, kapavac, triper i etvrta polna bolest (poradenitis, morbus
Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzrokovana anoksijom, zbog smanjenog napona kiseonika u atmosferi, koja se javlja
na velikim visinama, a najee akutno
nastupa u avijatiara kad visoko lete;
vodena b., narodski izraz za anasarku,
koja moe da se javi pri dekompenzaciji
srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom
predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b.,
idiopatska trombocitopenijska purpura;
v. purpura; Whippleova b., sindrom loe
apsorpcije, ispoljava se uestalim masnim
stolicama,
pigmentacijom
koe,
oboljenjem zglobova, poveanim limfnim
lezdama u poremeajima nervnog
sistema,
izazvana
je
proimanjem
sluznice creva makrofagnim elijama;
white spot disease, (eng.), bolest u vidu
belih pega, jasno ogranienih, nekoliko
milimetara velikih. Porculanski bele
ploice, najee na leima i ramenima.
Sin. sclerodermia circumscripta (lichen
sclerosus); von Willebrandova b.,
angiohaemophilia;
Wilsonova
b.,
posebna vrsta ciroze jetre praena degenerativnim promenama u modanim
jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b.,
infektivne bolesti, koje se prenose direktnim ili indirektnim dodirom bolesnika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna
bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.;
Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia
musculorum
deformans.
bolnica,
zdravstvena ustanova koja obez-beuje
stacionarno leenje obolelih i povreenih
lica, vrei specijalistike konsultativne
preglede, uestvuje u sprovoenju
preventivnih mera u okviru svoje
delatnosti, uestvuje u usavravanju
zdravstvenih radnika i bavi se naunoistraivakim radom. Prema svojoj
nameni bolnice mogu biti opte (primaju
na leenje sve one kojima je leenje
potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu
oboljenja), specijalne (namenjene Ie-enju
odreenih bolesti koje se javljaju
103

bolniarska eta
u odreenojn uzrastu i polu) i klinike
(pored optih, one imaju i specijalne nastavne zadatke); b. lakih ranjenika, pokretna sanitetska ustanova namenjena
leenju lake povreenih i obolelih (izuzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih)
koji stiu iz sanitetskih stanica; vri i
specijalne preglede onih i otorinolaringolokih oboljenja i povreda, vri
asanaciju zuba i usne duplje. Poseban
vid leenja je fizikalna terapija i rehabilitacija, a reim u b. 1. r. za veinu povreenih obolelih je logorski. V. poljske
bolnice; b. u narodnooslobodilakom
ratu, ustanove za hospitalizaciju povreenih i obolelih (p/o); prema nainu organizacije i stepenu stabilnosti delile su
se u teritorijalne (v. tamo) ili stacionarne bolnice i pokretne, koje su bile
formirane pri vojnim jedinicama, npr.
divizijska prihvatna b., koja je imala
hirurko, interno i zarazno oboljenje.
Povremeno bi i brigadna ambulanta
imala funkciju pokretne b. i vodila sobom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli
evakuisati u druge ustanove zbog teke
borbene situacije. V. poljske bolnice.
bolniarska eta, sanitetska formacija u
diviziji jugoslovenske vojske koja je
imala sledei sastav: 2 lekara, l hidrotehniki inenjer, 160 podoficira i vojnika (od kojih 100 bolniara), namenjena
prvenstveno za obavljanje higijenskoepidemioloke slube, zatim pomoi u
prenoenju i prevoenju povreenih i
obolelih itd. Slina formacija bila je i u
armiji.
bolnika baza, naziv za grupu ustanova u
armiji (BBA), objedinjenih jedinstvenom upravom, sa zadatkom da prue
optu i specijalistiku medicinsku pomo; ovakva grupa bila je i u korpusu
(BBK), gde su uglavnom bile poljske
bolnice (v. tamo) s razliitim zadacima
(ue himrke grane, zatim interna, zarazna i bolnica za lake ranjenike), dok
su u armiji bile uglavnom evakuacione
bolnice, u kojima se pruala opta i specijalistika medicinska pomo. BBK je
bila udaljena od linije fronta oko 25-40
104

borbeni gubici
km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. prerasta u bolniku grupu (v. tamo).
bolnika grupa, skup sanitetskih ustanova i jedinica armije kojima rukovodi jedinstvena uprava. U njenom sastavu su:
poljske bolnice (v. tamo) za pruanje
specijalistike medicinske pomoi raznih vidova, jedinice za evakuaciju povreenih i obolelih, za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima, pozadinske jedinice itd. V. bolnika baza.
Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u saniteske odrede (v. tamo).
bolniki brod, v. sanitetski brod.
bolniki reim, reim kome bivaju podvrgnuti svi bolesnici u pogledu ishrane,
leenja i discipline u nekoj bolnikoj ustanovi.
bolovanje, privremena, potpuna ili delimicrtajiesposobnost za rad.
bolus, velika pilula, obino meke konzistencije; oblik leka koji se upotrebljava u
veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat
aluminijuma s vodom, koji se ne rastvara u vodi. Slui kao adsorptivno sredstvo i sredstvo za suenje i pokrivanje
rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro
sterilizovana, jer moe sadrati spore
tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bolus, zameen s glicerolom u vidu plastine mase koja se upotrebljava u protetici; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formiran pri kraju vakanja, koji se aktom gutanja potiskuje u eludac.
bombaa, pojava ispupenosti dna konzervi zbog prisustva gasa stvorenog
anaerobnim bakterijama; bioloka b.
ima higijenski znaaj zbog prisustva
toksina i bakterija; fizika b., bombaa
usld prepunjavanja limenki; hemijska
b., bombaa zbog delovanja kiselih sastojaka konzervi na metal limenki uz
stvaranje vodonika.
bor, B, hemijski element, metaloid, po
svojim svojstvima slian silicijumu. U
prirodi s javlja u vidu jedinjenja, od kojih su najvanija boraks i borna kiselina.
Borax, v. Natrii tetraboras.

borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu)

koji nastaju kao posledica borbenih akcija jedinica. V. opti gubici.

borborygmi
borborygmi, brljanje koje se uje pri brzim pokretima gasa u crevima.
Boret-Gengouova metoda, reakcija vezivanja komplementa izvedena suspenzijom bakterija kao antigenom.
Boret-Gengouova podloga, podloga
koja slui primarnom izolovanju B. pertussis i zahteva specijalno obogaenu
hranljivu podlogu: glicerinski krvni
agar s krompirovim branom. Radi
spreavanja razvoja drugih bakterija u
nosno-dremom sekretu, podlozi se dodaje penicilin.
Bordetella, vrste gram-negativnih, asporogenih kokobacila: Bordetella pertussis, . parapertussis i B. bronchiseptica.
Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a
trea u ivotinja. Poto te bakterije nisu
zavisne od faktora XiV, danas se ubrajaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva
veliki ili magarei kaalj (pertussis).
borna kiselina, v. Acidum boricum.
Bornholmska bolest, v. pleufodynia.
Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih
rodova iz porodice treponema po tome
to ima najmanji broj spiralnih nepravilnih i razvuenih u vojaka. Infekcija u
oveka nastaje posredstvom zglavkara
koji se hrane krvlju; B, recurrentis var.
duttoni izaziva povratnu groznicu u
Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourrentis var. obermeyeri uzronik je povratne groznice u Evropi.

bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum.

Botalov otvor, otvor koji se stvara pre
sraenja gornje pregrade srca u zadnjem i gornjem delu pregrade. Pojava
ovog otvora omoguuje saobraaj izmeu leve i desne pretkomore, ije se krvi
meaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara
pregradnom ploom koja se sputa s tavanice primitivne pretkomore s desne
strane. Zatvaranje ovalnog otvora normalno se deava po roenju.
Botryocephalus, v* Diphyllobothrium.
Botryocephalus latus, parazitna glista iz
grupe pantljiara (Cestodes). Prelazni
domaini su raii i ribe. ovek se inficira jedui nedovoljno kuvano ili nedovoljno peeno riblje meso.

bougie
botryomycoma, botriomikom, mali zapaIjenjski tumor, do veliine lenika, privren za kou peteljkom, verovatno
stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin.
granuloma pyogenicum.
Bttcherovi kristali, krupni, svetlucavi
igliasti kristali; dvostruka monoklina
piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Schreinerove baze (CzHsN) prostatnog
soka.
botulinski toksin, po svom afinitetu neurotropan, otporan prema eludanom
soku, jedini bakterijski egzotoksin koji
izaziva trovanje kada se unese kroz usta
ili parenteralno. On je najjai bakterijski toksin.
bo tuli mu s, botulizam, akutno neurotoksiko oboljenje izazvano egzotoksinom
Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja
hranom, ali nema eludano-crevne
simptome, ve su izraene lezije lubanjskih ivaca i parasimpatikusa. Inkubacija
traje 6-36 asova. Bolest poinje
smetnjama vida i onim simptomima:
diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza
kapka i dr. U teim sluajevima zahvaeni su drelo i grkljan, te bolesnik teko
guta i govori. Moe biti ugroena funkcija disanja, pa i ivot bolesnika. Uvek je
smanjeno luenje pljuvake, znoja i
suza. Izraen je meteorizam, postoje zatvor i retencija mokrae. Mogu je smrtni
ishod.
bougie, (fr.) buija, sveca, instrument
tapiastog oblika, od metala (kruta b.),
vulkanizovanog kauuka (savitljiva b.)
ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u
mokranu cev i druge telesne upljine
radi dijagnostike i terapije; b. a boule
(fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; dilatatorska b., buija iji prenik moe
da se poveava pomou zavrtnja. Obino se upotrebljava radi irenja strikture
uretre; elastina b., buija spravljena
od gume ili nekog drugog elastinog
materijala; filiformna b, buija veoma
umanjenog kalibra, koja se koristi za
paljiv pregled stenoza i fistula veoma
malog prenika; fuziforna b., buija s
vretenastim proirenjem njenog srednjeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu105

Bouillaudov znak
njenih ivom, koje su graduisane i slue
za irenje jednjako-kardijalne oblasti:
kaustika b., buija s komadom srebrnog nitrata ili druge jetke supstancije
na vrhu. Slui kao nosa jetke supstancije; konana b., buija izgleda konusa;
laktasta b., buija savijena u vidu lakta
ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova
b., serija b. slinih Hurstovim b., ali one
imaju konini kraj; medikamentna b.,
b. na koju se stavlja neki medikament;
rastvorljiva b., b. koja se sastoji od
supstancije koja se topi i rastvara.
Bouillaudov znak, v. znak.
Bowmanova ahura, capsula glomeruli,
dvostruka epitelna ahura koja obavija
sudovno klube u Malpighijevom telacu
bubrega. V. corpusculum renis.
Bowmnova opna, Baumanova opna ronjae, elastina i bestrukturna opna
koja razdvaja prednji epitel ronjae od
njene potke.
Boydenov obrok, 2-3 sveza umanceta,
posoljena ili zaslaena kristalnim eerom. Daje se posle snimanja une kesice da bi se na snimku posle 45 min. videlo kako umance deluje na njenu
kontraktilnu sposobnost. Ako se daje
obareno umance, snima se posle 3 asa
(a ne posle 45 min.).
Boyleov zakon, zakon po kome su masa i
temperatura gasa u nekoj komori konstantne. Ako se pritisak poveava ili
smanjuje, zapremina gasa se menja obrnuto srazmerno promenama pritiska.
brachialgia, brahialgija, bol u ruci.
brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis,
nadlakatna arterija.
brachioesophagus, brahiezofagus, kongenitalno kratak jednjak, koji povlai
proksimalni deo eluca u medij astinum.
brachium, miica, nadlaktica, deo ruke izmeu ramena i lakta; krak, npr. brachium pontis, krak modanog mosta koji
ga vezuje s malim mozgom.
brachycephalia, brahicefalija, kratka okrugla lubanja, iji je uzduni prenik
mali i skoro dostie njen popreni prenik.
106

Braunova udlaga
brachydactylia, brahidaktilija, uroeni,
esto nasledni poremeaj u razvoju prstiju, u kome su oni kratki i imaju jedan
zglob, tako da dobivaju izgled palca.
brada, v. barba, mentum.
bradavica, v. caruncula, papilla.
bradaviaste kvrice (carunculae myrtiformes), bradaviasti ostaci rascepanog
devinjaka (himena) koji ostaju na rubu
usminskog ua posle defloracije, a naroito posle poroaja.
bradikardija, v. bradycardia.
bradikinin, noBapeptid, snano vazodilatatorno sredstvo koje poveava propustljivost kapilara, dovodi do stvaranja edema, prouzrokuje bol (delujui na
nervne zavretke, kontrahuje ili oputa
razne glatke miie organizma. Izaziva
napade migrene.
bradycardia, bradikardija, usporena srana radnja prouzrokovana povienim
tonusom parasimpatikusa, oboljenjem
mozga i modanica (povien pritisak u
mozgu), izvesnim trovanjima (utica,
olovo), prekomernim davanjem digitalisa ili oteenjem sranog miia (poremeaj ^provoenja). Bradikardija se
sree i u zdravih osoba (u treniranih
sportista); b. cardiomuscularis, bradikardija zbog oboljenja sranog miia;
b. centralis, bradikardija zbog oboljenja centralnog nervnog sistema; b. essentialis, bradikardija iji se uzrok ne
moe utvrditi; b. nodalis, bradikardija
u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrakciju sranih komora potiu iz nodalnog
vora; b. sinoatrialis, bradikardija
zbog usporenih podsticaja u sinusnom
voru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis,
vagusna bradikardija, zbog poveanog
tonusa vagusa.
bradypnoea, bradipneja, usporeno disanje u razliitim fiziolokim i patolokofiziolokim stanjima.
branhijalne tvorevine, v. krne tvorevine.
branhijalni lukovi, v. krni lukovi.
branhiomerni organi, organi koji postaju
od krnih tvorevina.
Braunova anastomoza, v. anastomosis.
Braunova brizgalica, v. brizgalica.
Braunova udlaga, v. udlaga.

Braxton-Hicksove kontrakcije
Braxton-Hicksove kontrakcije (trudovi u trudnoi), slabe, lagane, ritmike
kontrakcije materice koje se periodino
javljaju u gotovo svim mesecima trudnoe. Pri kraju trudnoe postaju jae da bi
u poslednjih nekoliko asova trudnoe
postale toliko jake da rastegnu grli
materice i istisnu dete kroz poroajni
kanal.
brazdanje, niz deoba koje oploeno jaje
pretvaraju u okruglastu gomilu elija,
blastomere, zbijenih (morula) ili rasporeenih oko segmentacione duplje
(blastuld). Od zigota putem brazdanja
nastaju sve sitnije elije. Plod se ne uveava nego se samo celularizuje. Brazdanje se zavrava kada plod pone da
raste. Jaja s podjednako rasporeenim
vitelusom (holoblastna jaja) dele se potpuno. Jaja s vitelusom, nejednako rasporeenim, dele se delimino (meroblastnajaja).
brite, podnosno polje (area infranasaHs).
bregmatini temenac, v. fontanele.
Brennerov tumor, retka benigna neoplazma jajnika ena starijih od 50 godina.
Neoplazma nije horffionski aktivna, ali
je mali broj praen pojavom hiperestrinizma. Neoplazma je mala, vrsta, ograniena, najee usamljena ili u zidu
pseudomucinoznog cistadenoma jajnika. Makroskopski je slina fibromu.
Mikroskopska graa se odlikuje grupama epitelnih elija koje se nalaze u gustoj fibroznoj stromi. Poreklo ove neoplazme je sporno, ali se veruje da je folikulnog porekla i slina elijskim neoplazmama stvorenim iz mezenhima jajnika.
Brennerova operacija, v. operacija.
Brestovaka Banja, banja u blizini Bora,
Zlotske peine i Tirnoka, na 385 m n. v.
Njen klimat deluje toniki i sedativno.
Ima 10 toplih izvora (36,537,3,38,
40,50C), slinih po hemijskom sastavu.
Voda s ovih izvora je slabo mineralisana, energetina (akratoterma), slabo
sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sumporna, ugljenokisela i gvoevita. Ova
voda koristi se za pie i za kupanje. U
ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,

brizgalica
tireotoksikoze, hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, hronine
nadraajne dermatoze, urika dijateza,
bolesti enskih polnih organa, arterioskleroza, anemije, premorenost i iscrpljenost posle bolesti.
brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis brevis, kratki pregiba palca ruke.
brigadna ambulanta, u narodnooslobodilakom ratu pokretna brigadna sanitetska ustanova u kojoj se povreenim i
obolelim (p/o) pruala optemedicinska, a povremeno i hirurka pomo
(kad bi joj se dodelila hirurka ekipa). U
b. a. su se zadravali laki i pokretni p/o
do izleenja, ali su esto teki ratni uslovi i nemogunost evakuacije u divizijsku bolnicu zahtevali due zadravanje
i teih p/o, zbog ega je b. a. nazivana i
brigadna bolnica.
brigadna bolnica, naziv koji se esto
upotrebljava za brigadnu ambulantu (v.
tamo).
brigadna sanitetska sluba, v. sanitetska
sluba brigade.
brigadna sanitetska stanica, ranije brigadno previjalite, sanitetska etapa
koju sanitetska sluba brigade uspostavlja na 6-8 km od borbene linije radi
pruanja optemedicinske i hirurke
(uglavnom neodlone) pomoi; organizacija rada je slina onoj u divizijskoj sanitetskoj stanici, samo je manjeg obima.
brigadni sanitet, sin. sanitetska sluba brigade.
brigadne previjalite, v. brigadna sanitetska stanica.
Brightova bolest, v. nephritis.
Brill-Symmersova bolest, v. bolest.
Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis.
brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje
ankilotinih ili nepravilno sraslih fragmenata preloma.
brizgalica, sprava koja u terapiji slui za
parenteralno davanje lekova ili ispiranje telesnih upljina, a u dijagnostici za
usisavanje tenosti iz tkiva i telesnih
upljina putem punkcije; Anelova b.,
fina brizgalica koja slui za terapiju suznih puteva; Braunova b., brizgalica za
ubrizgavanje u upljinu materice; fontanska b., aparat koji ubrizgava tenost
107

briznici (ductus ejaculatorii)

dejstvom tee; hipodermna b., brizgalica malog kalibra kojom se ubrizgava
rastvor leka ili neke druge tenosti kroz
tanku uplju iglu u potkono tkivo;
Luerova b., staklena brizgalica sa staklenim klipom, za intravenska, potkona
1 druga ubrizgavanja; Neisserova b.,
ureteralna brizgalica koja slui za leenje gonoroikog uretritisa; Pravazova
b., brizgalica malih dimenzija za po
tkona ubrizgavanja; Recordova b.,
staklena hrizgalica s metalnim klipom.
briznici (ductus ejaculatorii), semenonosni kanalii koji postaju sticajem
kratkog izvodnog kanala semenih kesica i semenovoda. Njihova duina iznosi
2 cm. Stiu se u vidu 2 uzana razreza u
semenu humicu (colliculus seminalis)
na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz
nica postavljena je venoznim upljika
vim telom, koje, kad nabrekne, moe da
zatisne otvore briznika.
Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg
renja.

Brockova operacija, v. operacija.

Brocqova bolest, v. parapsoriasis en plaques.
Brodersov indeks, indeks malignosti po
kome je tumor utoliko opasniji ukoliko
su elije neuobliene ili embrionske
prirode. Prvi stepen sadri etvrtinu
neuoblienih elija, drugi stepen polovinu, trei stepen tri etvrtine takvih elija; u etvrtom stepenu sve su elije
neuobliene.
Brodie-Relusova bolest, v. mastopathia
fibros cystica.

Brodijev apsces, v. abscessus.

brodska apoteka, v. vojna apoteka.
brodska higijena, grana pomorske medicine koja prouava uslove ivota i rada
na brodu (smetaj, sanitarna tehnika, ,
snabdevanje vodom i hranom, zatim
buka, vibracije motora itd.), vri nadzor
nad (sprovoenjem) odgovarajuih higijensko-profilaktikih mera s ciljem da
se ouvaju^zdravlje i radna i borbena
sposobnost posade broda. Obim i vrste
mera zavise od veliine i klase broda. V.
higijena.
brodska sanitetska sluba, deo sanitetske slube ratne mornarice (v. tamo)
108

brom-benzil-cijanid
ija je namena organizacija i pruanje
pomoi povreenim i obolelim (p/o) i
sprovoenje preventivnih medicinskih
mera na ratnom brodu; u ratu se pomo
prua po naelima etapnog leenja (v.
tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se stanice: prve pomoi, medicinske pomoi i
medicinske RBH-zatite, a na veim
brodovima i stacionar u kom se p/o
lee do evakuacije u kopnene sanitetske
ustanove ili u sanitetski brod; u brod
p/o se prenose specijalnim nosilima, a
do pristanita ili sanitetskog broda prevoze se (motornim) amcima.
broja za elo telo (eng. whole body
counter), ureaj za odreivanje radioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz
vie brojaa sa vrstim ili tenim scintilatorima. Postavlja se u podrumskim
prostorijama, iji su zidovi optoeni elikom ili betonom. Koristi se za odreivanje nivoa prirodne radioaktivnosti u
organizmu, za kontrolu kontaminacije
profesionalno izloenog osoblja i za ispitivanje rasorpcije i ekskrecije radionuklida u dijagnostici poremeaja resorpcije.
brojai, v. Geiger-Mullerovi brojai, poluprovodniki brojai, proporcionalni brojai, scintilacijski brojai.
brojanje bakterija, brojanje koje se vri u
mnoge praktike svrhe; pored kvalitativnog, neophodno je vriti i kvantitativno odreivanje broja bakterija u datom
momentu u nekom materijalu: u vodi, u
mleku, zatim u supstancijama za spremanje vakcina i dr.

Brokin centar, v. centar.

Brokin indeks, indeks prema kome teina tela iznosi onoliko kilograma koliko
u visini pretie santimetara iznad 100.

Brokina a fazi ja, v. aphasia.

bromatologija, nauka koja se bavi izuavanjem sastava ivotnih namirnica,
hranljivih supstancija itd. Sin. bromatografija.
brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni otrov suzavac (v. tamo), bezbojna kristalna materija ije pare nadrauju sluznicu
oiju, a pri jaoj koncentraciji i nosa,
grla i dunika. Na terenu je otrovan i

r
brom(h)idrosis
preko 30 dana, a otkriva se organoleptiki (nadraaj oiju i miris na med).
Gas-maska potpuno titi organizam a
raskuava se alkoholnim rastvorom
natrijum-hidroksida.
brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje
praeno neprijatnim mirisom, zadahom.
bromidi, soli bromovodonine kiseline.
bromismus, bromizam, trovanje bromidima. Akutna trovanja su vrlo retka. Mnogo su ea hronina trovanja pri duoj
upotrebi bromida (npr. u leenju epilepsije). Simptomi trovanja su: akne, suenje, pojaana skrecija sluzi u disajnom traktu, anoreksija, zadah iz usta,
oslabljeno pamenje, apatija, tupost,
nesiguran hod, sanjivost, bromna psihoza i dr. V. acne, bromodermia.
bromodermia, bromodermija, skup konih pojava izazvanih dugom upotrebom
bromida. Moe biti u vidu vegetantnih
dermatoza, b. tuberosum (svrab, crvenilo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili
akne (v. acne medicamentosa) koje se
javljaju na licu, na nogama i u glutealnom predelu. Traju vie sedmica i posle
prestanka upotrebe bromida.
bronchialis (bronchalis), bronhijalan,
dunini, koji se odnosi na dunicu,
npr. a. bronchialis, dunina arterija.
bronchiectasia, bronhiektazija, hronino
proirenje bronha, praeno povremenim kaljem i iskaljavanjem sluzavognojnog ispljuvka, esto u velikim koliinama.
bronchiolitis, v, bronchopneumonia.

bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole,

sitne granice dunica u plunim renjiima.
bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice
bronhija. Odlikuje se luenjem sluzi i
prisustvom elemenata zapaljenja i bakterija u njoj. Od duine trajanja zavisi da
Ii je u pitanju akutni ili hronini bronhitis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha,
prouzrokovano najee virusnim i
bakterijskim infekcijama i udisanjem
raznih vrsta praine koje drae sluznicu
bronha; b. chronica, dugotrajno zapaljenje bronha, koje se ispoljava periodima kalja i iskaljavanja. Mukarci e-

bronchus
e obolevaju od bronhitisa nego ene^2-:
obolela mukarca dolaze na l oboltu
enu. Slino stanje je u seksodiferentnoj uestalosti bronhiektazije.
bronchokinematographia, bronhokinematografija, metoda snimanja stanja i
promena u sluznici bronha u toku bronhografije, endoskopskog pregleca bron
ha.
.7
bronchopneumonia, bronhopneumonija, zapaljenje plua koje poinje u krajnjim bronhiolama. Bolest se javlja kao
sekundarna pojava u toku raznih infekcija gornjih delova organa za disanje,
septikih infekcija, u iscrpenih osoba.
Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis,
pneumonia lobularis; postoperativna
b., b. koja se javlja posle hirurkih intervencija, naroito u abdomenu; subakutna b. b. iji je tok usporen; virusna
b., izazvana virusnom infekcijom.
bronchopneumonitis,
m onia.

v.

bronchopneu
"^f ,.

bronchoscopia, bronhoskopija, posn^alranje sluznice i zidova bronha pomou

bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvlai kroz usta i grkljan, onda je u pitanju
b. superior, a ako se uvodi kroz otvor
traheostome, u pitanju je b. inferior. V.
tracheoscopia, endoscopia.
bronchospirometria, bronhospiromtrija, metoda odreivanja zapremine i i kapaciteta posebno za svako plue.
bronchostenosis, stenoza bronha, smanjenje, suenje lumena bronha. Sin.
bronchoconstrictio.
bronchus, bronh, dunica, vei ogranak
dunika; b. adenoma, adenom brorihusa, neoplazma, koja je, zbog svoje sporosti u rastenju i slabog prodora u okolinu i izazivanja metastaza, okarakterisana kao oboljenje niskog maligniteta.
ini 10% svih primarnih neoplazmi plua. Raste esto u vidu polipa ili peteljkastog izrataja u zidu i zjapu dunice.
Na preseku je beliast, karakterisine
grade elija u vidu manjih i veifi grupa.
elije su sitne, okruglih podjednakih jedara i svetlije protoplazme, u kojoj se
rede mogu dokazati argentafina zrna.
Retke su mitoze i metastaze u jetru,
bubrege, kimeni stub. Izmeu grupa

109

bronhiektazija
elija neoplazme nalazi se nena vaskularna, jako razgranala mrea. Karcinoidni sindrom je zabeleen u sluajevima kada postoje metastaze u jetri. Postoji vie morfolokih vrsta adenoma
dunica; bronchi lobares, reanjske
dunice, tri desne a dve Ie ve, od kojih
svaka ulazi u odgovarajui reanj plua;
b. principalis dexter et sinister, desna
i leva glavna dunica koje kroz koren
plua ulaze u odgovarajue plue;
bronchi segmentales, segmentne dunice, za svaki segment plua po jedna
odgovarajua dunica; strana tela b.,
obino su posledica aspiracije iz usne
duplje, naroito u dece (perle, zrna, kopice, igle), usled nepanje ili poremeaja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr.
sadraj razmekane tuberkulozne lezde koja je provalila u dunicu (v. fistula
bronha). Odstranjuje se pomou bronhoskopije.
bronhiektazija, v. bronchiectasia.
bronhiola, v. bronchiolus.
bronhno disanje, v. respiratio.
bronhografija, rendgensko snimanje
bronhija koje su ispunjene mlakim jodnim kontrastnim sredstvom. Danas'se
kao kontrastna sredstva upotrebljavaju;
(1) viskozni vodeni rastvor organske
soli joda (Joduron-B); (2) vodena suspenzija jodnih soli (Dionosil, Propyliodon); (3) uljani rastvor joda sa dodatkom sulfonamida (Lipiodol sulfamid).
Prethodno se izvri dobra anestezija, pa
se katetar (Nlaton 15 ili 16, jo bolje
Mtrasov) uvue kroz nos ili usta u dunik i glavni bronh. Najzad se kroz katetar ubrizga kontrastno sredstvo i odmah zatim snima odgovarajue pluno
krilo u raznim poloajima.
bronhokinematografija, v. bronchokinematographia.
bronhoplastika, plastika operacija na
bronhu; hirurko zatvaranje fistule
bronha.,
bronhopleuralni, ono to pripada bronhu i pleuri, ili komunikacija bronha s
pleuralriom dupljom u vidu bronhopleuralne fistule.
bronhospirometrija, v. bronchospirometri.
110

Brunsova udlaga
bronhovezikulsko disanje, v. respiratio.
bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis.
bruce (pubes), crne, neto kovrdave dlake koje se gube iznad korena polnog
uda: u mukog postepeno na prednjoj
strani trbuha sve do pupka, a u enskog
kosmati predeo (bruik) naglo se zavrava horizontalnom linijom.
brucelin, filtrat tene kulture brucela, ili
brucelargen, ekstrakt nukleoproteina
brucela. Slui kao koni test za dokazivanje alergije u brucelozi.
Brucella, rod gram-negativnih nepokretnih kokobacila. Brucele izazivaju u ivotinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju
bruceloze; B. abortus prouzrokuje zarazni pobaaj goveda i konja. U ljudi izaziva Bangovu bolest; B. melitensis izaziva maltsku groznicu, bolest ovaca,
koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni pobaaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bolest se prenosi kontaktom i preko namirnica koje potiu od zaraenih ivotinja.
brucellosis, bruceloza, akutno ili hronino oboljenje iz grupe zoonoza, koje izazivaju tri tipa brucela. Generalizovano
oboljenje septiko-alergijskog tipa sa
dugotrajnom talasastom temperaturom, recidivima i oteenjem lokomotornog aparata. Bolest_poinje postepeno, sa povienom temperaturom, obilnim znojenjem i bolom u krstima. U klinikoj slici dominira afekcija retikuloendotelnog sistema sa hepatosplenomegalijom i adenopatijom. Bruceloze
ima u naoj zemlji. Spada u grupu biolokih oruja.
bruik, v. bruce.
Brudzinskijev znak, v. znak.
bruit, (fr.) zvuk koji se uje pri oslukivanju, naroito ako je zvuk patoloki; b.
de canon, naroito jak prvi ton srca u
potpunom sranom bloku; b. de eraquement, zvuk koji se uje u perikarditisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fl
(zvuk naprslog kraga) zvuk koji se uje
pri perkusiji predela kaverni, u vezi s
bronhijama ili s pleuralnom upljinom.
Brunschvvigova operacija, v. operacija.
Brunsova udlaga, v. udlaga.

bruenje zuba
bruenje zuba, terapijski postupak pri
kome se vri bruenje onih taaka i povrina na zubima (gornje i donje vilice)
koje prerano dolaze u meusobni kontakt. Cilj bruenja je da se odstrani okluzalni traumatizam i postigne maksimalni istovremeni kontakt i ravnomerno optereenje svih zuba, kao i nesmetani pokreti donje vilice. Sin. selektivno
bruenje zuba.
Brutonova agamaglobulinemija, nasledna bolest vezana za X-hromosom, u kojoj nedostaju B-limfociti i plazmociti.
Broj limfocita u perifernoj krvi je normalan, ali su imunoglobulini izrazito
smanjeni. Vrlo este infekcije, naroito
sinusa i organa za disanje.
bruxismus, bruksizam, nesvesno, povremeno kripanje zubima van funkcije
vakanja, naroito nou. Snani, ponavljani pokreti vilicama pri kojima su
zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do
troenja vrstih tkiva zuba i oteuje
ozublje (parodoncijum). Najee je posledica psihosomatskih stanja i traumatskog kontakta zuba, npr. posle izrade neprikladnih stomatolokih nadoknada koje su u supraokluziji. Sin. stridor
dentium. V. bruxomania.
bruxomania, bruksomanija, kripanje zubima u budnom stanju. Sin. bruchomania. V. bruxismus.
Bryantov trougao, pravougli trougao koji
se dobiva ako se na leeem bolesniku
od prednje-gornje bodlje povue nadole vertikalna linija, zatim se osovina
femura produi kroz vrh trohantera i
najzad se vrh trohantera spoji s prednjom gornjom bedrenom bodljom.
Trougao je normalno ravnokrak i pravougli. Pri visokom poloaju trohantera
(iaenje kuka, prelom vrata, butnjae
itd.) kateta, kao produetak osovine
butne kosti skrauje se. V. Roser-Nlatonova linija (pod linija).
brzi peani filtri (sin. ameriki), betonski bazeni prema koliini vode, ispunjeni slojem peska od 65 do 75 cm, krupnoe 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mogunou ispiranja peska suprotnim
pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3

bufalo-hump
vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola
asa.
bubanjska duplja, v. cavum tympanL
bubanjska opna, membrana tympani, okruglasta, tanka i poluprozrana opna
koja zatvara dno spoljanjeg slunog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje
srednjeg uva. Prima treperenja zvunih
talasa i prenosi ih preko slunih koica
u unutranje uvo. V. auris.
bubanjska upljina, v. cavum tympanL
bubanjska vrpca, chorda tympani, grana
VII modanog ivca (n. facialis), spaja se
s jezikim ivcem (n. lingualis od n.
mandibularis).
bubavaba, v. Blatta orientalis.
bubreg v. ren.
bubrena kolika, v. colica.
bubrene aice, v. calices renales.
bubreni edem, v. oedema.
bubreni kanali, v. ren, tubulus renalis.
bucca, obraz, v. mala.
buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada
obrazu ili se na njega odnosi. Pripada
ustima ili se na njih odnosi.
buccinator (od lat. buccina, truba), truba; m. buccinator, mii obraza (trubaki mii).
Buckyjevi zraci, v. zraci
Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom,
budnost, stanje suprotno od spavanja. Odlikuje se aktivnou modane kore pod
dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog
aktivatorskog sistema srednjeg mozga,
koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vrsta senzitivnih signala, kao, npr., signali
s receptora miia, koe, oiju ili uiju,
moe dovesti do nagle aktivacije ovog
sistema i do buenja.
buenje, nagla aktivacija retikularnog aktivacijskog sistema, koji je u miru i ne
odailje impulse u modanu koru, pod
dejstvom bilo kog senzorikog signala
(s koe, iz zglobova i miia, vidni i sluni signali, pa ak i visceralne senzacije iz
creve) uslovljava buenje osobe koja
spava.
Buerger-Grutzova bolest, v. bolest.
Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli
terans.
bufalo-hump, buffalo-vrat (grba), jastuasta naslaga masti u predelu donjih
111

buha
vratnih prljenova, karakteristina pojava u Cushingovom sindromu (v. syndroma Cushing). Naziv nastao otuda
to sline naslage ima i ameriko govee - buffalo.
buha, Pyrethrum cinerarii folium Treviranus, biljka od ijih se osuenih cvetova pravi prah koji slui kao insekticidno
sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je
dalmatinski buha. Aktivni insekticidni
princip nalazi se najveim delom u cvetovima (Flores Pyrethri). Protiv muva,
buva, stenica, vaiju i bubavaba buha
se upotrebljava kao praak za posipanje
ili u vidu tenosti ili erosola za raspravanje.
bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pepton sa NaCl), osnovna je tena hranljiva
podloga za razmnoavanje veine bakterijskih vrsta; upotrebljava se i kao osnovni deo raznih hranljivih podloga (krvni, serumski bujon, agar, krvni agar i
dr.).
buka, zbir umova i zvukova koji nastaju
usled saobraaja i industrijskog ili zanatskog rada. Razlikuju se gradska i industrijska buka. U stvaranju gradske b.
uestvuje niz raznovrsnih i mnogobrojnih faktora, a naroito stanje gradskih
ulica, kao i broj i vrsta vozila; industrijska b. stvara se u mnogim preduzeima i radionicama, kao to su kovanice,
pri fabrikaciji metalnog orua, u elezarama, pri radu sa pneumatikim ekiima, u mlinovima, tkanicama. Ova buka
izaziva obino posle 8-10 godina a ponekad i ranije ili docnije hronino oteenje organa za sluh s postepenim slabljenjem sluha, koje moe da pree i u
potpunu gluvou. Pri tome se razvijaju
raznovrsne promene u srednjem uhu,
oteenje labirinta s poremeajima ravnotee i otoskleroza. Preventivne mere
se sastoje od individualne zatite radnika, lekarske kontrole, periodine promene radnog mesta i tehnike zatite.
Buka se meri naroitim aparatima, fonometrima, a izraava se u fonima; ulina b. u gradovima, industrijskim centrima pa i u manjim naseljima stalno se
pojaava usled sve veeg saobraaja i
intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara112

bulboretikularno podruje
ju sve vee mogunosti za slabije ili jae
potresanje zgrada, naroito u ulicama
veoma optereenim saobraajem. Ova
buka i potresanje zgrada ublaavaju se
elastinim poploavanjem ulica i efikasnom izolacijom temelja i zidova zgrada
materijalom koji loe sprovodi buku,
kao i strogim razdvajanjem ulica za stanovanje od saobraajnih ulica. Postoje i
specijalne organizacije za borbu protiv
buke. Podnoljive granice buke u fonovima iznose u stambenim etvrtima
preko dana do 35, a nou do 25 fonova,
u meovitom podruju preko dana 45, a
nou 35 fonova i u industrijskim podrujima preko dana 60, a nou 45 fonova, mereno na otvorenom prozoru.
Bukovika Banja (Aranelovaka Banja),
nalazi se pored Aranelovca, na 270 m
nadmorske visine; njene vode su alkalne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvoevite; T 15,5 i 25,2 C. Moderno kupatilo i otvoren bazen s mineralnom vodom i klimatsko mesto. Glavne indikacije: dispepsija, kongestija jetre, hronini holecistitis, urika dijateza, nefrolitijaza, anemija, rekonvalescencija.
bulbarna paraliza, v. paralysis.

bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduzetosti, paralize, rede nadraaja) bulbusa

(izduene modine), kao to su poremeaj govora, gutanja, disanja, rada srca i
krvnih sudova. To su teki, obino smrtonosni poremeaji u toku nekih ivanih oboljenja (poliomyelitis, polyneuritis, sclerosis lat. amyotrophica, progresivna bulbarna paraliza, pseudobulbarna paraliza).
bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave.
bulbi vestibuli, v. tremne glavice.
bulbokavernozni mii, poprenoprugasti mii koji, s ishiokavernoznim miiem, pripomae erakciji korena penisa i isturanju semena iz uretre u trenutku ejakulacije.
bulboretikularno podruje, deo retikularne formacije koji obuhvata najvie i
lateralne delove retikularne formacije u
izduenoj modini i elu retikularnu
formaciju modanog mosta, srednjeg
mozga i meumozga. Neuroni ovog pod-

bulboretikularno inhibicijsko podruje

ruja imaju osobinu samorazdraljivosti i stoga neprekidno alju impulse u
motorika podruja kimene modine i
nagore u veliki mozak, ukoliko nisu koeni signalima iz drugih delova nervnog
sistema ili zamoreni. Senzorike poruke pristiu u retikularnu formaciju iz
raznih izvora iz kimene modine, vestibularnog aparata, malog mozga, bazalnih ganglija, modane kore (naroito
motorikog podruja) i hipotalamusa;
od ovih signala jedni deluju ekscitacijski a drugi inhibicijski. Uloga ovog podruja se sastoji od odravanja tonusa
skeletnih miia i stanja budnosti.
bulboretikularno inhibicijsko podruje, deo retikularne tvorevine koji se nalazi u prednjem srednjem delu donje tri
etvrtine kimene modine. Neuroni
ovog podruja nisu sposobni za samorazdraivanje, ali se neprekidno razdrauju signalima koji im pristiu iz bazalnih ganglija, iz kore velikog mozga i iz
malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog
podruja imaju inhibitorno dejstvo i
neprekidno se suprotstavljaju efektima
b. r. facilitacijskog podruja. Kad oba
podruja deluju normalno, motorne
funkcije kimene modine nisu ni ekscitirane ni inhibirane.
bulbus, glavica, proirenje u vidu glavice
luka; b. duodeni, poetni proireni deo
gornjeg segmenta dvanaestopalanog
creva, koji na radiografiji izgleda kao
glavica ili mitra; b. oculi, ona jabuica;
b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji,
zadebljani deo olfaktivne trake; b.
quadratus, atrofina, smanjena ona jabuica etvrtastog oblika. Zatezanje
pravih onih miia daje hipotonoj onoj jabuici etvrtast izgled. Sin atrophia bulbi quadrata.
bulbusni refleks, v. refleks.
bulimia, bulimija, neizdrljivo oseanje
gladi, vuja glad. Sin. cynorexia. V. poly phagia.
bulla, plik, rascep izmeu pojedinih slojeva epiderma ispunjen seroznom tenou. Osnovna eflorescencija u mnogim
(buloznim) dermatozama.
8 Medicinski leksikon

Butyrum cacao
bullosus, bulozan, odnosi se na kono oboljenje u kome je osnovna eflorescencija plik.
bunika, v. Hyoscyamus niger.
Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromoivog materijala koja slui za omotavanje vlanih zavoja.
buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen
hidroftalmusa, v. hydrophthalmus.
bura, v. vetrovi.
Burdachov put, v. fasciculus cuneatus.
bure, partizansko, v. partizansko bure.
Burgerova bolest, v. bolest, thrombangiitis obliterans.
Brkeova komora, v. hemocitometar.
Burkittov limfom, oblik nediferentovanog malignog limfoma, najee u stanovnika centralne Afrike, v. limphoma.
burmutica (anat.), v. fovea radialis.
burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis
solutio.
bursa, kesa, pag, kesasta upljina glatkih
povrina obloenih pljotim elijama;
bursae mucosae (synoviales), sluzne
kese u zglobovima ramena i kolena, obloene iznutra sinovijalnom opnom, a
slue da olakaju pokrete miinih tetiva; b. omentalis, opornjaka kesa u trbunoj duplji, ispod preage, iza eluca,
ispred guterae, oiviena dvanaestopalanim i debelim crevom.
builica, (stom.) ureaj za pokretanje rotacionih instrumenata (svrdala) u stomatologiji. Sastoji se od elektrinog motora ili turbine koji pomou prenosnog
mehanizma pokreu nasadnik ili kolenjak na kojima se nalaze rotacioni instrumenti; obina b., proizvodi do
12.000 o/min.; b. ultravisokoturana,
proizvodi preko 100.000 o/min.; visokoturana b., proizvodi preko 12.000
o/min.
but, bedro, stegno, v. femur.
buter, v. maslac.
buterna kiselina, ,
v. Acidum butyricum.
butil-bigvanid, buformin, antidijabetik
(v. tamo); u nas registrovan pod imenom Silubin-retard (v. i bigvanidi).
butna kost, v. femur.
butnjaa, v. femur.
Butyrum cacao, v. Oleum cacao.

113

buve
buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektoparaziti toplokrvnih ivotinja. Telo im je
bono jako spljoteno, noge su podeene za skakanje, a usta za bodenje i sisanje. Larve ive od organskih otpadaka i
gljivica. Najpoznatija je oveja b. (Pulex irritans). B. pacova (Xenopsylla
cheopis) prenosilac je kuge.
buiranje/uvlaenje svece, buije u cevastu strukturu ili organ, da bi im se
proirio kalibar, kao to je to u leenju
strikture jednjaka ili mokrane cevi.
bypass, (eng.) bajpas, pomoni tok, skretanje, v. shunt; aortikokoronarni b.,
komad vene safene ili odgovarajueg
kalema kojim se spajaju zjap aorte i venana arterija, distalno od mesta njenog
suenja; aortoilijani b., kalemljenje
vaskulne proteze izmeu aorte i butne
arterije da bi se zaobiao arteriosklerotini segment; butno-zakolenski b.,
stavljanje vaskulne proteze izmeu butne i zakolenske arterije da bi se zaobiao zaepljeni segment; b. desnog
srca, skretanje toka krvi od mesta nje-

114

byssinosis
nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se
odvodi direktno u plune arterije, izbegavajui na taj nain desnu pretkomoru i desnu komoru; kardiopulmonalni b., skretanje toka krvi od mesta
njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv
se odvodi direktno u aortu, obino
oksigenatorskom pumpom. To je vid
vantelesnog krvotoka koji se koristi u
hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje
krvotoka iz plunih vena u aortu, zaobilazei na taj nain levu pretkomoru i
levu komoru; parcijalni b., skretanje
samo dela krvi iz arterije. byssinosis,
bisinoza, oboljenje nastalo us-led
oteenja organizma dejstvom praine od
vune i pamuka. Sitna praina od pamuka i
vune nadrauje sluznice organa za disanje
i time pojaava dispoziciju organizma za
akutna i hronina zapalje-nja i za
razvijanje emfizema. Udisanjem ova
praina moe alergiki da senzibili-zuje
organizam i da izazove bronhijalnu astmu
i poznati kaalj tkalaca. V. pneumonoconiosis.

C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski simbol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka
za Celzijusove stepene.
14
C , radioaktivni izotop ugljenika, primenjuje se u obliku obeleenih organskih
jedinjenja za metabolika ispitivanja.
Ca, hemijski simbol za element kalcijum;
(klin.) karcinom.
Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje metabolizma kalcijuma.
CAP, (engl. catabolite activator protein),
protein koji, kada se za njega vee
cAMP, poveava brzinu transkripcije
operona osetljivih na prisustvo glukoze
i tako predstavlja elemenat pozitivne
kontrole, v. pozitivna kontrola.
caps., v. capsula.
CAT, kompjuterizovana aksijalna tomografija, metoda tomografskog snimanja
mekih organa rendgenskim zracima.
C-peptid (connecting peptide), C-peptid (vezujui peptid), polipeptidna
lanana struktura, koja u proinsulinu
(v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg,
bioloki aktivnog insulina (v. tamo); ima
odreenu antigenu mo, ali bez sigurno
dokazane fizioloke aktivnosti.
C-reaktivni protein, molekul koji nije
srodan imunoglobulinima
i koji precipi*
tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno specifinim C-polisaharidom pneumokoka.
Koristi se, pored drugih testova, kao najavljiva akutne faze bolesti. U reumatskoj groznici smatra se specifinim testom. Meutim, u drugim bolestima
nema specifian znaaj.

Cd, v. cadmium.
Ce, v. cerium.
CGS, skraenica za sistem mernih jedinica, centimetar, gram, sekund, tj. sistem
mera u kojem je jedinica za duinu centimetar, za teinu gram, a za vreme sekund. Danas se upotrebljava meunarodni sistem mernih SI-iedinica.
Ch., (Rp.), skra. za charta (hartija).
eh.c., v. charta cerata.
Cl, v. chlorum.
CO, hemijska formula* za ugljen-monoksid.
Co, hemijski simbol za metal kobalt.
CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid.
Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta,
primenjuju se u obliku obeleenog vitamina Bi2 (cijanokobalamina) za ispitivanje poremeaja apsorpcije i dijagnostiku perniciozne anemije.
comp., compositus, sloen.
conc., skraenica za concentratu, koncentrovan.
consp., consperge, pospi, ili conspergetur, neka se prospe.
coq., skraeno od reci coque (kuvaj). Pie
se u receptu kojim se propisuje dekokt,
i posle ove reci se naznauje sa im i za
koje vreme treba da se kuva propisana
droga.
Cr,51v. chrom.
Cr , radioaktivni izotop hroma, primenjuje se u obliku hromata za obeleavanje eritrocita, leukocita i trombocita i
albumina plazme. Uoblieni elementi
obeleeni radioaktivnim hromom primenjuju se za odreivanje zapremine
115

CRH (= CRF)
krvne plazme i vremena preivljavanja
u krvotoku. Albumin obeleen radioaktivnim hromom primenjuje se za ispitivanje prometa belanevina, naroito
njihovog gubitka kroz eludano-crevni
trakt.
CRH (=CRF), corticotropin releasing
hormone (=factor), jedan od releasing hormona (v. tamo); specifino
podstie izluivanje ACTH (v. tamo).
Cs, hemijski simbol za alkalni metal caesium.
Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, primenjuje se u obliku hlorida za scintigrafiju srca.
Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum cacao, Oleum cacao.
cachexia, kaheksija, teki poremeaj opte konstitucije s vrlo izraenim mravljenjem usled hroninog pothranjivanja
ili izraenog poveanja katabolizma; c.
cancerosa, k. u malignim tumorima; c.
exophthalmica, hipertireoidizam; hipofizna k. panhipopituitarizam; c. hypophyseopriva, sindrom koji se via u
potpunom prestanku rada hipofize; c.
malarica, k. u hroninoj malariji, praena vrlo velikom slezinom; c. mercurialis; k. u hroninom trovanju ivom;
c. pachydermica, miksedem; c. pituitaria, panhipopituitarizam; c. saturnina, k. u hroninom trovanju olovom; c.
strumipriva, k. u potpunom nedostatku rada titne lezde; c. suprarenalis,
Addisonova bolest; c. thymopriva,
zbog nedostatka timusa; c. thyreoidectomica, c. strumipriva, c. tropica, k.
u osoba koje borave u tropskim predelima i u koje skoro uvek postoji insuficijencija jetre; c. uraemica, kaheksija
koja postoji u tekoj bubrenoj insuficijenciji.
cadaver, les, telo mrtvog organizma.
Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element,
metal. Kadmijumove soli su otrovnije
od odgovarajuih cinkovih soli.
caecocele, kila u ijoj se kesi nalazi kao
sadraj cekum.
caecocolon, cekokolon, cekum i kolon
posmatrani kao anatomska, a naroito
kao hirurka celina.
116

Calandra granaria
caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvrivanje cekuma i ushodnog kolona za
trbuni zid. Primenjuje se u leenju cekuma i ushodnog kolona koji nisu mobilni, v. Caecofixatio.
caecofixatjo, cekofiksacija, potvrivanje
mobilnog cekuma za zadnji trbuni zid.
caecum mobile, nenormalno dugaak i
pokretljiv cekum.
caecus, cekus, zadniven, lep, npr. intestinum caecum; v. intestinum caecum.
caementoma, razvojna anomalija ili tumorozna tvorevina, sastavljena od cementa korena zuba. Cementomi se nalaze slobodni u kotanom tkivu u blizini
vrha korena zuba ili su pripojeni za zub.
Sin. cementoma.
caementum, cement, sin. substantia ossea
dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje
pokriva anatomski koren zuba. Sastoji
se od 45 do 50% neorganskih materija
(uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% organskih materija (kolagen i mukopolisaharidi) i vode; c. acelularni, kalcifikovano tkivo koje ne sadri elije ve
ugraene zavretke kolagenih vlakana
desni i okolozubne opne. Prekriva preteno cervikalni deo korena zuba; c. celularni, kalcifikovano tkivo nalik na
kost. Sadri cementocite smetene u Iakunama (cementoplasti) i preko protoplazmatikih nastavaka spajaju se sa
susednim elijama. Prekriva preteno
apikalni deo korena zuba.
caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkalni metal.
caklina zuba, v. adamantinum, enamelum,
substantia adamantina.
Calandra granaria, itni iak, mali insekt s tamnomrkom dugakom i tvrdom surlicom. Larve insekta ive u zrnu
ita i neobino su prodrljive. Najee
napadaju penicu, izjedu elo zrno i zatim se zakukulje. Mnoe se masovno i
izazivaju prave katastrofe. U naim junim i toplijim krajevima, pored itnog
moljca, najopasnija je tetoina. iak
se naseljava i u testu, izuzetno i u zbijenom branu. Ne trpi premetanje, vejanje, provetravanje i uopte uznemiravanje, stoga se mnogo namnoi u ustajalom, vlanom i upaljenom itu.

calcaemia
calcaemia, kalcemija, koliina kalcijuma
u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za poveane vrednosti kalcijuma u plazmi. V.
hypercalcaemia.
calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg
dela petne kosti ispoljena bolom na
mestu pripoja Ahilove tetive i otokom
mekih delova te oblasti.
calcaneocavus, krivo stopalo u kome je
talipes calcaneus kombinovan s talipes
cavusom. V. talipes calcaneus i talipes cavus.
calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u
kome su udrueni talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. V. talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus.
calcaneus, petna kost, najvea kost noja
i uopte stopala.
calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma
u ui, najee u hroninom holecistitisu.
calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoliko vitamina D, od kojih su praktino
vani D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima
i relativno su otporni prema kiseoniku
i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultravioletnim zraenjem ergosterola, a vitamin Da na isti nain od 7 - dehidroholesterola. Vitamin D pojaava oksidativne
procese u organizmu i regulie metabolizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba. Najvaniji izvori
vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima
ga u umancetu jajeta, buteru, mleku i
svinjskoj jetri.
calcificatio, kalcifikacija, taloenje krenih soli; c. metastatica, metastatsko taloenje krenih soli u tkivima gde ih
normalno nema. Ova pojava je veinom
vezana za poremeeni metabolizam kalcijuma koji prati pojavu poveanja koliine kalcijuma u krvi; c. pathologica,
patoloka kalcifikacija, obilno taloenje
krenih soli u tkivima gde ih normalno
nema.
calcinosis, kalcinoza, taloenje soli kalcijuma u raznim tkivima i organima, poznato i kao kalcijumski giht; c. circumscripta, ognjino taloenje kalcijuma u
koi ili miiima, obino u sklerodermi
i dermatomiozitisu; c. cutis, vorovi u

Calcii hypochloridum crudum

koi koji sadre kalcijum, a javljaju se
primarno mahom u starijih osoba. Sekundarna kalcinoza se razvija ponekad
u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c.
interstitialis, poremeaj metabolizma
kalcijuma u kojem dolazi do izraenog
taloenja soli kalcijuma u vezivnom tkivu; c. intervertebralis, taloenje kalcijuma u meuprljenskoj hrskavici; tumorska kalcinoza, taloenje velikih
koliina kalcijuma u periartikulska tkiva u ramenom, l a katnom i skonom
zglobu, nepoznatog porekla; c. universalis, rasprostranjeno taloenje soli
kalcijuma u koi, masnom tkivu, miiima, u vidu vorova i ploa, naroito u
dece u dermatomiozitisu.
Calcii bromidum, kalcijum-bromid,
upotrebljava se, u prvom redu, kao sedativno sredstvo, ali i u leenju tetanije
i koprivnjae; oficinalan je prema naoj
farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju
mnogostruku upotrebu u medicini.
Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kreda; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i
u trovanju kiselina kao antacidno sredstvo, mada ima i opstipantno dejstvo.
Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bezbojni kristali bez mirisa, otra, slana i
nagorka ukusa, jako higroskopni; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se intravenski (u 10%-nom
rastvoru) ili per os (u miksturama) u leenju tetanije, hroninog trovanja olovom, urtikarije serumske bolesti i drugih stanja u kojima postoji poveana
propustljivost kapilara. Unesen per os
prouzrokuje acidozu.
Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se per os, intravenski ili intramuskularno u istim indikacijama kao i
kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu,
te se u ove svrhe ne moe upotrebi ti.
Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid,
gaeni kre. Upotrebljava se za dezinfekciju zidova (kreenje), leeva, klozeta, ubreta itd.
Calcii hypochloridum crudum, hlorni
kre, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum117

Calcii lactas
-hipohlorita, dobivena uvoenjem hlora u gaeni kre. Pod dejstvom ugljendioksida iz vazduha oslobaa se hlor i
zato uvek mirie na njega. Upotrebljava
se kao sredstvo za beljenje i kao dezinfekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlorata, Calcium hypochlorosum. Pri proizT
vodnji hlornog krea stvaraju se velike
koliine praine koja na koi izaziva ekcem i hiperhidrozu, a na koi lica, vrata,
na prstima i na leima javljaju se najee hlorne akne.
Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotrebljava se u iste svrhe kao i kalcijum-glukonat.
Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negaeni
kre, ivi kre. Dodavanjem vode nastaje kalcijum-hidroksid, gaeni kre,
koji se upotrebljava za dezinfekciju.
Calcii phosphas, sekundarni kalcijumfosfat. Beo, kristalan praak, vrlo teko
rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa.
Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbonat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao
kalcijum-laktat, kada je organizmu potreban kalcijum.
Calcii sulfas usta, peeni kalcijum-sulfat,
peeni gips, eena sadra. Beo sitan praak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se
za spravljanje fiksacionog zavoja.
calcitoninum, kalcitonin, hormon koji
smanjuje koncentraciju jona kalcijuma
u krvi, koei apsorpciju kalcijuma iz
kostiju. Stvara se u parafolikularnim elijama titaste lezde i zato se esto naziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo,
ali mu je dejstvo kratkotrajno.
calculus, kamen, konkrement; beini k.
(c. vesicalis), kamen u mokranoj beici.
V. concrementum, cholelithiasis, nephrolithiasis; bubreni k. (c. renalis), kamen
nastao u bubrenoj karlici; c. dentalis,
v. zubni kamenac; fosfatni k., konkrement koji se sastoji od soli fosforne kiseline, a nalazi se u mokranim putevima; mokrani k., konkrement koji se
stvara u mokranim putevima taloenjem soli (urata, oksalata, fosfata, karbonata) ili istina i ksantina. M.k. izaziva poremeaje u prolazu mokrae usled
zapuenja puteva, zatim krvarenja usled povrede sluznice mokrane beike i
118

Calomelas, kalomei
mokranih puteva, i svojim prisustvom
omoguava nastajanje patolokih procesa u mokranim putevima, npr. zapaIjenje; pluni k. (c. pulmonum), kalcifikovano, zakreeno ognjite tuberkuloznog procesa u pluima; uratni k., konkrement u mokranim putevima koji se
sastoji od mokrane kiseline ili njenih
soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c.
dentalis), zubni sre, tvrde naslage na
zubima koje nastaju taloenjem kalcijumovih soli i ostataka razorenog epitela
i bakterija; uni k. (c. felleus), kamen u
unoj beici.
calices renales, bubrene aice, kratke
cevaste tvorevine u koje su uvueni vrhovi Malpighijevih piramida, a ulivaju
se u bubrenu karlicu. Spadaju u mokrane puteve.
calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto
tkanog platna.
Call Exner corpuscula, Kal Eksner telaca, mala okruglasta svetla telaca u granuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplazmama porekla od granuloza elija jajnika.
callositas, ograniena hiperkeratoza, uIjevitost na rnestima trajnijeg mehanikog dejstva (trenje, pritisak).
callosus, uljevit, oiljan, usled umnoavanja vrstog, oiljnog vezivnog tkiva; c.
callosum, uljevito telo, komisura izmeu polutke velikog mozga.
callus, kalus, ulj, sin. callositas; (1) lokalna
hiperplazija oroalog sloja pokoice
koja nastaje trenjem; (2) oujak od vezivnog tkiva koji se razvija izmeu okrajaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a
koji kasnije biva zamenjen tvrdim kotanim tkivom (kotani kalus). Centralni
k., provizorni k. koji se stvara u srnom
kanalu prelomljene kosti i potie od elija koje pokrivaju endotelnu i grediastu povrinu kosti u blizini preloma; definitivni k., kalus koji nastaje iz vezivnog tkiva pretvorivi se u pravu kost;
spoljanji k., kalus stvoren od pokostice, koja u vidu okovratnika (zadebljanja) omotava mesto ranijeg preloma.
Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi
chloridum.

Calotova
operacija

Calotova operacija, v. operacija.

calvaria, kalvarija, kotani svod ili krov
lubanje.
calvities, elavost.
camera, odaja, komora; c. anterior bulbi
(oculi), prednja ona komora, koju ograniavaju ronjaa i duica; . posterior bulbi (oculi), zadnja ona komora, izmeu duice, staklastog teIa, soiva i cilijarnog tela. Obe komore su ispunjene onom vodicom (humor aquosus).
camphora, obian kamfor, japanski kamfor. Dobiva se iz drveta Cinnamomum
camphora ili se spravlja sintetski. Bela
kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa,
nerastvorljiva u vodi. Danas slui kao
sredstvo za lokalno draenje koe u
vidu raznih ligamenata.
campus visivus, v. vidno polje.
canaliculus, kanali, mali kanal.
canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius
Hunteri, Hanterov kanal, miini kanal
koji se nalazi u donjoj polovini buta, a
slui za prolazak butne arterije i vene; c.
Bartholini, izvodni kanal podjezine
pljuvane lezde; c. cervicalis, cervikalni kanal materice; c. dentis accesorius, akcesorni kanal (i) korena zuba,
lateralne grane glavnog kanala korena
zuba smetene preteno u apikalnoj treini korena koje omoguavaju vezu izmeu pulpe i okolozubnog predela;
Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala
koji se probija kroz zaetak materine
iroke veze. Ako se Wolfova kvrica
uopte ne stvara, Gartnerov kanal dospeva sve do devinjaka; hordalni k., u
oveka se svitnjak (chorda dorsalis) na
kratkom prostoru nalazi uz zadnju stranu bazalne ploe, zatim se svija unutra,
probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji
h.k.), prua se uz prednju stranu, povija
se unazad i ponovo probija u hrskavicu
(prednji h.k.), da bi se zadrao u prdelu
turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloideus, kanal u staklenu (staklenom telu)
od papile vidnog ivca do prostora iza
kristalnog soiva. Kroz njega prolazi hijaloidna arterija koja po pravilu nestaje
pre roenja. V. Cloquetov kanal; c. in-

Cantharides
guinalis, preponski kanal u prednjem
trbunom zidu odmah iznad preponskog pregiba i spaja trbunu duplju s
monicama (u oveka) ili sa sudnicom
(u ene); c. radicis dentis, kanal zubnog korena u kome se nalaze krvni sudovi i ivac zuba; Santorinijev k., sporedni kanal guterae, koji moe i da iezne; cc. semicirculares, tri kotana
polukruna kanala u piramidi slepoone kosti i ulaze u sastav kotanog labirinta. U njima se nalaze opnasti polukruni kanali, v. auris; c. Whartoni,
Whartonov kanal, izvodni kanal podviline pljuvane lezde; c. Wirsungi,
Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal
guterae.
cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opti
izraz za maligne tumore (karcinome i
sarkome), a upotrebljava se i za oznaku
samo majignih tumora epitelnog tkiva carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak,
noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke
koji se proirio na meke delove grudnog
koa (koa), time ih zadebljao i ovrsnuo, te im dao izgled i osobine oklopa;
c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se
pojavljuje u dve osobe koje zajedno
ive, istovremeno ili prvo u jedne pa
onda u druge.
cancroid, kankroid, umereno- maligni
karcinom koe, koji potie od njenog
ploastog epitela i u kome se stvara
vea koliina roastih materija.
candidiasis oris, oralna kandidijaza. V.
spor.
caninus, pasji, onjaki; dens caninus,
onjaki zub, onjak; fossa canina, onjaka jama.
canities, sedenje kose nastalo zbog gubitka pigmenta i prodiranja vazduha u dlaku. Sin. poliosis.
Cannabis indica, indijska konoplja, sadri supstanciju koja se pod imenom hai upotrebljava kao jedno od najrasprostranjenijih sredstava za uivanje
(toksikomanij a).
Cantharides, panske bube, Cantharis
(Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene
boje, duge 1,5-3 cm, iroke 3,5-5 mm.
Sadre bezazotni anahidrid kantaridin,
koji na koi sporo izaziva nadraaj, a
119

canthotomia
moe da dovede i do stvaranja mehurova, nekroze i ulceracije (flogistiko
sredstvo, danas naputeno u ljudskoj
medicini).
canthotomia, kantotomija, horizontalno
zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju
proirenja otvora kapaka, npr. pri operaciji katarakte.
canthus, kantus, ugao, oni ugao, mesto
gde se sastaju oni kapci. Sin. angulus
ocull
amila, dunika kanula, cevica od metala ili kauuka koja se stavlja u dunik
kroz otvor nainjen putem traheotomije, ako je postojala prepreka za disanje
prirodnim putem kroz grkljan (oteklina, izrastaj). Trendelenhurgova kanula,
dunika kanula s gumenim balonom
koji se moe naduvati toliko da se priljubi uz zidove dunika i da time zatisne
zjap, spreavajui aspiraciju krvi pri
operacijama na grkljanu.
capillitium, vlasite, vlasi glave.
capillus, dlaka, vlas.
capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata
glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj
koji obuhvata elo, oba obraza i bradu;
capistruma simplex, za razliku pd
preanjeg, ne pokriva obraz jedne
y
strane.
capitatus, glaviast (npr. os capitatum,
glaviasta kost).
capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu
kape, koji se pravi od trougle i etvorougle marame.
capitonnage, (fr.) kapitonaa, zaivanje;
hirurko zatvaranje upljine jedne ciste
zbliavanjem njenih suprotno poloenih zidova avovima.
capitulum, glavica, mala glava (npr. capitulum humeri, glavica ramenjae).
capsid, kapsid, proteinski omota u kome
je smetena nukleinska kiselina virusa.
capsula, ahura, omota nekog organa
(npr. capsula articularis, zglobna ahura); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), vezivno tkivni omota jetre; c. glomeruli
Bowmani, v. corpusculum renis; c. interna, unutranja modana ahura, deo
bele mase velikog mozga opkoljene repatim i soivastim jedrom i vidnom
humkom. Kroz nju prolaze motorni i
120

caput
senzitivni putevi, optiki i akustiki put;
c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak
omota koji obavija onu jabuicu od
ulaska vidnog ivca do ivice ronjae.
capsulectomia, kapsulektomija, isecanje
ahure, naroito zglobne ahure i ahure soiva; renalna kapsulektomija, isecanje ahure bubrega.
capsuloplastica, kapsuloplastika, plastina operacija na zglobnoj ahuri.
capsulorraphia, kapsulorafija, av zglobne ahure; smanjivanje zglobne ahure
(obino ramenog zgloba), nabirajuim
avovima u obinoj luksaciji zgloba; c.
art. temporomandibularis, (stom.)
smanjivanje iroke zglobne ahure donjovilinog zgloba ivenjem kod iaenja i poluiaenja ovog zgloba.
capsulotomia, kapsulotomija, incizija na
jednoj ahuri, naroito one na oku, kao
i u operaciji katarakte, ili na ahuri zgloba; c. renalis, incizija na ahuri bubrega.
caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cranium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti
ili organa ili za tvorevine koje svojim
oblikom podseaju na glavu ili loptu
(npr. caput humeri, glavica ramenice,
caput pancreatis, glavica guterae); c.
medusae, kaput meduze, meduzina glava, proirene vene u koi oka pupka.
Vide se u cirozi jetre, naroito u mladih
osoba i novoroenadi. Sin. cirsomphalos; c. obstipum, krivoijost, dranje
glave nagnuto na jednu stranu. Moe da
bude uroena ili da se javi brzo posle
poroaja kao posledica kontrakture ili
fibrozne degeneracije obrtaa glave (m.
sternocleidomastoideus) i steena kao
posledica oiljaka na koi (npr. posle
opekotina ili procesa zapaljenja), u potkonom tkivu (npr. posle flegmone),
fibrozne degeneracije miinih vlakana
obrtaa glave, oboljenja i povreda kostura vrata; c. quadratum, etvrtasta
glava, oblik glave nastao usled izraenih
izboina na parijetalnim kostima i na
eonoj kosti, posledica rahitisa u prvim
mesecima ivota; c. succedaneum, poroajni otok glave deteta, na delu koji
prvi prolazi kroz poroajni kanal. Ie-

carate
zava 12-18 asova po roenju. Sin. torticollis, krivoijost.
carate, spirohetoza koja se javlja u Srednjoj i Junoj Americi i koja se odlikuje
pruriginoznim, beliastim i plaviastocrvenkastim pegama. Prouzrokovao:
Treponema carateum. Sin. pinta.
carbamid, karbamid, ureja, mokrae vina,
NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i
jedan je od krajnjih proizvoda razlaganja belanevina u organizmu. Normalno se nalazi u krvi i mokrai. U plazmi
ili serumu se nalazi 7-18 mg ureinog
azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3
mmola ureje) litar. U mokrai se nalazi
u toku dana 12 do 20 g ureinog azota,
ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola
ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz
organizma omai, koncentracija ureje
moe porasti i do 10 puta od normalne
vrednosti. To se deava u uremiji. Sin.
ureja.
carbarson, karbarson, petovalentno organsko jedinjenj arsena. Slui kao lek
u amebnoj dizenteriji.
Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj,
specijalan oblik medicinskog uglja, ija
je povrina (a time i mo adsorpcije)
vrlo velika, jer mu estice sadre vrlo
fine kapilare. Slui u medicini kao univerzalno adsorptivno sredstvo, bilo spoIj a protiv zapaljenja (antiflogistiko dejstvo), bilo per os u raznim trovanjima.
C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni
depuratus, v. C. vegetabilis; C. medicinalis (C. animalis), lekoviti ugalj, ivotinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak praak
bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Slui u
medicini kao opte adsorptivno sredstvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, preieni drveni ugalj, slui u iste svrhe
kao i C. animalis, ali se rede upotrebljava. Sin. C. ligni depuratus.
Carbol, karbol, v. Phenolum.
carboneum, ugljenik, ugljik, hem. element, nemetal, hemijski simbol C, Po
broju i rasprostranjenosti svojih jedinjenja nalazi se na prvom mestu u ivom i neivom svetu. Slobodan ugljenik
se javlja kao dijamant i grafit. Ugljenikovi atomi se mogu meusobno vezivati

carcinoium
dajui mnogobrojna ugljenikova jedinjenja. Asimetrian atom ugljenika je C-atom za ije su etiri valencije vezane
etiri razliite jednovalentne grupe. Jedinjenja koja sadre asimetrian ugljenikov atom mogu biti optiki aktivna; c.
sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen -disulfid, CS2, isparljiva bezbojna tenost, upotrebljava se kao rastvara i za
unitavanje tetoina. estok je otrov
koji oteuje centralni nervni sistem,
srce i organe za varenje.
carborundum, karborundum, silicijum-karbid, odlikuje se velikom tvrdoom
(samo je dijamant tvri). Upotrebljava
se u zubnoj protetici za struganje zuba
i glaanje zubnih proteza.
carboxyhaemoglobin, karboksihemoglobin, derivat hemoglobina koji nastaje
dejstvom ugljen-monoksida na hemoglobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja
gvozda.
carboxyhaemoglobinaemia, karboksihemoglobinemija, prisustvo karboksihemoglobina u krvi.
carboxylase, v. karboksilaza.
carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa COOH.
carbunculus, karbunkul, gnojno nekrotizujue zapaljenje koe i potkonog tkiva, koje proizvode zlatni stafilokok i koji
se sastoji od veeg broja furunkula gusto
zbijenih u izvesnoj ogranienoj oblasti,
npr. na vratu, licu leima itd. esta je
pojava u dijabetesu. V. furunculus; maligni k. izaziva teko oboljenje anthrax,
prostrel (v. tamo); renalni k., masovno
lokalizovano gnojenje u bubregu kao
posledice bakterijske metastaze, nastale
iz tromboze ili infekcije bubrega.
carcinogenes,
karcinogeni,
hemijske
supstancije koje u oglednih ivotinja
izazivaju pojavu neoplazme. Danas je
poznato preko 600 karcinogenih hemijskih materija iju osnovnu strukturu '
ine policiklini hidrokarboni kao to su
1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i
3:4 benz-pyren.
carcinoium, karcinoid, tumor preteno
lokalizovan u cevastim delovima organa
za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi121

carcinoma
-triptamin), tako da su klinike manifestacije tih tumora pps'ldica nenormalno
poveane proizvodnje ovog tkivnog
hormona (v. hormon).
carcinoma, neoplazma nastala zloudnim
bujanjem epitela; c. colonis, karcinom
debelog creva najee se razvija u zavrnim delovima creva. Po makroskopskom izgledu promene mogu biti infiltrativne, vegetantne i ulcerovegetantne; c.
comedo, histoloki tip karcinoma dojke u kome se stvaraju velike pseudoacinusne upljine ispunjene elijama
neoplazme oiviene takoe slojem tumorskih elija; c. duodeni, karcinoma
dvanaestopalanog creva, veoma retka
lokalizacija koja potie od epitelnih elija duodenuma i moe biti infiltrativnog, ulceroznog i vegetantnog makroskopskog oblika. Karcinom papile Vaterove ampule daleko je ei; c. endometrii, karcinoma endometriji je neoplazma porekla iz epitela materine sluznice. Po histolokoj grai najee je
adenokarcinom, a vegetativni i ulceroinfiltrativni oblici po spoljanjem izgledu; c. gelatinosum, vrsta neoplazme
ije elije stvaraju sluz, zbog ega na
preseku ovakvih tumora dominira staklasti sjaj. Javljaju se u sluznici i lezdama ije elije i u normalnom stanju stvaraju sluz (sluznica digestivnog trakta,
pljuvane lezde, pankreas); c. glandulae sali var is, karcinoma pljuvanih
lezda je najea maligna neoplazma
pljuvanih lezda, nastala proliferacijom epitela izvodnih kanalia ili acinusa
lezda. Makroskopski je neoplazma u
tkivu ili pokraj' tkiva pljuvane lezde
dosta jasno ograniena ali bez ouvane
kapsule, sivobeliaste je boje, vrsta,
vlaknastog izgleda na preseku, ponekad
veih neoplazmi sa nekrozama i krvavIjenjima. Histomorfoloki razlikujemo
tzv. maligpi mikstni tumor mukoepidermoidni karcinom, adenokardinom,
adenokarcinom acinusnih elija; c. in
situ, karcinoma in situ intraepitelni
karcinom bez prodora omotaa i prelaska u dublje slojeve; c. intraepidermaHs, intraepidermni karcinom potie od
122

carcinoma
epitelnih elija bez prodora u dublja subepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma
grkljana je neoplazma nastala od epitelnih elija koje oblau epitel larinksa.
Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih
ica i okoline glavne su makroskopske
odlike praene ranom pojavom promuklosti i oseanja grebanja i bolova
pri gutanju; c. mammae, rak dojke, najea lokalizacija neoplazme u ena nastaje malignom proliferacijom lezda
dojke. Prema histomorfolokoj grai
postoji vie vrsta. Naborana koa, vrstina u tkivu dojke uz njen poveani
obim neki su od bitnih simptoma; c.
mukoepidermoides,
mukoepidermoidni karcinom j karcinom s najeom lokalizacijom u velikim pljuvanim
lezdama. Poinje od izvodnih kanala.
Histomorfoloke odlike na osnovu kojih je nazvan odnose se na prisustvo sluzi i epidermoidnih elija. Neoplazma,
iako maligna, relativno sporo raste,
kako lokalno, tako i u pogledu metastaza; c. oesophagi, rak jednjaka koji se
javlja na fiziolokim suenjima jednjaka. Najei je ulcerozni makroskopski
oblik koji razara postepeno sve slojeve
zida, zahvatajui ga elom cirkumferencijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna
maligna neoplazma, sivosmee boje,
razliite veliine i vrstoe. Histomorfoloka graa moe govoriti za adenokarcinom ili medularni karcinom. iri se
na peritoneum kao i limfnim putovima
u lokalne limfne lezde; c. pancreatis,
karcinoma pankreatitis je najea maligna neoplazma pankreasa. Smetena
je u veini sluajeva u glavi pankreasa,
zbog ega ve u ranom poetku izaziva
smetnje u odlivanju ui, te prouzrokuje
uticu. Neoplazma je u vidu vrstog
nodularnog uveanja glave pankreasa.
Histomorfoloki razlikujemo adenokarcinom porekla elija izvodnih kanala ili
manje esti adenokarcinom nastao od
elija koje nalazimo u acinusima; c. penis, rak penisa je maligna neoplazma
poreklom od epitelnih elija sa povrine. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili
bradaviastog izrataja na glaviu1 penisa ili na udnoj navlaci. Praen je u od-

carcinoma
maklim ,stadijima balanitisom i fimozom. U daljem razvoju iri se dajui metastaze u preponske limfne lezde; c.
prostatae, najea vrsta maligne
neoplazme prostate. Prostata je vrsta i
uveana zbog ega prouzrokuje smetnje
u mokrenju. U daljem razvoju iri se
limfnim i krvnim tokom i izaziva metastaze u regionalnim limfnim lezdama i
kostima kime, karlice i dr.; c. recti, rak
rektuma je najea lokalizacija maligne
neoplazme debelog creva koja nastaje
malignom proliferacijom epitela sluznice. Makroskopski razlikujemo prstenasti (anularni) i resiasti (papilarni)
oblik. Oba su praena pojavom smetnji
u pranjenju debelog creva uz prisustvo
krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bubrega je maligna neoplazma bubrenog
tkiva nastala umnoavanjem elija kanalia nefrona. Javlja se u vidu relativno
ogranienog utog izrataja u tkivu bubrega. Na preseku konstatujemo mnogobrojne krvne sudove i krvarenja. U
odmaklom stadijumu probija se u vene
bubrega, pa i u donju uplju venu dalje
u linitis plastika. Histomorfoloki dominiraju adenokarcinomi; c. thyreoideae,
karcinoma titaste lezde je maligna
neoplazma nastala u velikom broju sluajeva ranijeg adenoma. vor je obino
jasno ogranien, sivobeliast ili sivocrvenkaste boje s ognjitima hemoragija,
a ponekad i nekroza. Graenje od tireocita tu i tamo sposobnih da stvaraju koloid. Atipija elija je veoma slabo izrae(na, a ponekad je odsutna. Prodor u krvne sudove jedini je dokaz maligniteta;
c. uteri, rak materice, (lat.) maligna
neoplazma nastala proliferacijom epitela vrata ili sluznice trupa materice; c.
vaginae, rak usmine, maligna neoplazma nastala usled proliferacije ploastog
vieslojnog epitela vagine. Obino se
javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica;
c. vulvae, karcinom vulve je maligria
neoplazma nastala usled proliferacije
ploastog vieslojnog epitela vulve. Poinje kao manja ulceracija vrstog nekrotinohemoraginog dna, podrivenih
ivica.

cardiolysis praecariaca
carcinosarcoma, karcinosarkom, maligna neoplazma koja se javlja u tkivu dojke ili materice devojica. Neoplazma u
dojci se javlja u vidu relativno dobro ogranienog vora, dok se u materici javlja u vidu grozdolikog izrataja na sluznici. Histomorfoloki obe neoplazme
imaju karcinomske i sarkomske odlike.
cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo eluca u kome se zavrava jednjak.
cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili
potie od srca.
cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca.
Sin. cardiodynia.
cardiectomia, kardiektomija, resekcija
kardijalnog dela eluca. Vri se najee
zbog karcinoma tog dela eluca.
cardio-, kardio-, predmetak oznaava da
je neto u vezi sa srcem ili kardijalnim
delom eluca.
cardiochalasia, kardiohalazija, patoloka
relaksacija ili insuficijencija sfinktera
na kardiji eluca.
cardiodiosis, kardiodioza, proirenje
kardijalnog dela eluca.
cardiodynia, v. cardialgia.
cardiogram, kardiogram, registrovanje
sranog rada pomou kardiografa;
apex k., registrovanje na sranom vrhu;
ezofagusni k., registrovanje kontrakcija leve pretkomore odreivanjem pulsacija zida jednjaka; negativni k., u kojem
krivulja kardiograma pada ispod apscise; prekordijalni k., kinetokardiogram;
vektor k., vektorkardiogram.
cardiographia, kardiografija, tehnika grafikog prikazivanja nekih fizikih i
funkcionih osobina sranog miia. V.
ballisto stoar dio graphia, echocardiographia, electrocardio graphia, phonocardiographia i dr.
cardiologia, kardiologija, deo medicine
koji se bavi srcem i njegovim radom.
cardiolysis praecariaca, predsrana
kardioliza, operacija oslobaanja srca i
njegovog osra od sraslina s pokosnicom grudnjae u priraslom perikarditisu (acretio cordis). Ova je operacija danas zastareIa naroito u vidu predsranog uklanjanja kotanog dela grudnog
zida, kome je bio cilj da olaka rad srca.
123

cardiomegalia
cardiomegalia; kardiomegalija, poveanje srca zbog njegove hipertrofije, ali
mnogo vie zbog njegovog proirenja; c.
glycogenica circumscripta, poveanje
sranog miia zbog lokalnog taloenja
glikogena u njegovom miiu; c. glycogenica diffusa, kardiomegalija u glikogenozi tipa IL V. glycogenosis.
cardiomelanosis, kardiomelanoza, melanoza srca. V. melanosis.
cardiomusculopexia, kardiomuskulopeksija, priivanje renja velikog grudnog miia za srce u cilju da pobolja
miokardni krvotok u pektoralnoj angini. Sin. cardiomyopexia.
cardiomyopathia, kardiomiopatija, zajedniko ime za sve bolesti miokarda,
naroito za one nejasne i nepoznate
etiologije.
cardiomyopexia, krdiomiopeksija, sin.
cardiomusculopexia.
cardiomyotomia, kardiomiotomija, uzduno prosecanje krunog miinog
sloja eludane kardije i susednog dela
jednjaka i eluca. Kardiomiotomija se
vri u gru srca..Y. Hellerova operacija,
ekstramukozna kardiomiotomija.
cardioomentopexia, kardioomentopeksija, priivanje dela lojave pregae za
srce u pektoralnoj angini, s ciljem da
preko sraslina prodru krvni sudovi iz
pregae u srani mii i time poboljaju
snabdevanje miokarda arterijskom
krvi.
cardiopathia, kardiopatija, svaki poremeaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna
k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna
k., zbog visokog krvnog pritiska; nefropatska k., zbog bolesti bubrega; tireotoksika k., izazvana hipertireoidizmom.
cardiopneumonopexia, kardiopneumonopeksija, priivanje plua za srce da bi
kroz srasline prodrli krvni sudovi plua
u srani mii i time poboljali arterijski krvotok miokarda u pektoralnoj angini. Srasline se izazivaju i mehaniki
sastrugavanjem i hemijskim sredstvima.
cardioptosis, kardioptoza, spad srca,
sputeno srce. Sin. Wenckebachova bolest.

124

caries dentium
cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca.
cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza
miokarda.
cardiospasmus, kardiospazam, gr kardije koji, zbog oteane normalne pasae,
dovodi do proirenja jednjaka. Kardiospazam je posledica oteenog oivavanja predela kardije. V. achalasia, megaoesophagus.
cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija,
priivanje parenhima za ogolienu povrinu srca u cilju revaskularizacije
miokarda.
cardiotonica, kardiotonici, sredstva za
pojaavanje snage sranog miia. Glavni predstavnici ove grupe lekova su
strofantini i glikozidi digitalisa.
cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapaIjenje sranih zalistaka.

cardiovalvulotomia, v. valvulotomija.
cardiovascularis, kardiovaskulni, sve to
je u vezi sa srcem i krvnim sudovima.
carditis, karditis, zapaljenje srca; reumatski k., oboljenje srca u reumatskoj
groznici, koje, ako je izraeno, moe
stvoriti sranu insuficijenciju, perikarditis i pojav sranih umova; streptokokni k., posle streptokokne angine;
verukozni k., nebakterijski endokarditis, koji se via u sistemskom eritemskom lupusu, a rede u nekim drugim
bolestima vezivnog tkiva.
caries dentium, zubni kvar, lokalni patoloki proces praen destrukcijom, razmekavanjem i kavitacijom tvrdih zubnih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve
vei s komplikacijama, zapaljenjem pulpe i parodoncijuma. Poinje na odreenim mestima, u fisurama i jamicama, na
aproksimalnim povrinama i drugim
mestima gde se zadravaju ostaci hrane
koji stvaraju adherentne plake. U nastajanju karijesa uestvuje veliki broj faktora, kako predisponirajuih, tako i
nadraujuih. Kariogena hrana, naroito uzimanje ugljenih hidrata l odreeni
mikroorganizmi, kariogeni streptokoki
stoje u uzronoj vezi sa karijesom. Karijes se deli prema toku i brzini irenja: c.
acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes
naziva se c. florida. Prema dubini: c.

cartilago

caries dentium
superficialis, media i profunda. Prema nainu irenja: minirajui i penetrirajui. Blackova klasifikacija se zasniva na topografiji lezija i deli karijes u
pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans,
zaustavljeni karijes u njegovom napredovanju; c. kliniki, gubitak tvrdih zubnih tkiva prouzrokovan karioznim procesom koji se moe utvrditi klinikim
pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni
defekt; c. primarni, poetna ili razvijena kariozna lezija koja nije tretirana; c.
sekundarni, kariozna lezija koja nastaje
na rubu plombe ranije izleenog karioznog procesa; c. sicca, suvi karijes, delimina remineralizacija razmekanog karijesa; c. status, oznaava
stanje zubnog kvara u jedne osobe izraeno zbirom leenih i neleenih karioznih c. aktivitet, incidencija, broj novih
karioznih lezija za neki odreeni vremenski period u jedne osobe ili grupe
osoba; e. cirkularni, karijes mlenih
zuba se javlja veoma rano, s lokalizacijom u vratu zuba, sa zahvatanjem gotovo svih mlenih zuba i s veoma brzim
tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia;
c. indeksi, slue za utvrivanje rasprostranjenosti karijesa kod odreene
grupe osoba u neko odreeno vreme;
karijesni indeks osoba (KIO), oznaava procenat osoba zahvaenih karijesom; karijesni indeks zuba (KIZ), oznaava procenat zahvaenih zuba, a
proseni karijesni indeks (KIP) pokazuje koliko proseno KEP-a ima jedna
osoba. KEP, skraenica koja oznaava:
K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, Pplombiran zub. Za mlene zube koristi
se skraenica - kep. Karijes mlenih
zuba ne razlikuje se znatno od karijesa
stalnih zuba; c. otpornost, steena ili
konstituciona sposobnost osobe, zuba
ili nekih povrina zuba da se odupru
karijesu; c. prevalencija, rasprostranjenost, proseno stanje zubnog kvara
izvesne populacije utvreno pregledom
u odreenom vremenu; c. prijemivost, predispozicija osobe ili povrine
zuba za karijes; c. progresija, poveanje obima jedne neleene kariozne lezi-

je za neko odreeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba; c. redukcija, smanjenje aktiviteta ili usporavanje progresije karijesa zuba za neko odreeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba.
carina, kljun (npr. carina nai, nosni
kljun, tj. prednji deo nosne duplje).
carminativa (remedia), karminativi, Iekovi koji olakavaju odilazak gasova iz
creva, bilo time to oputaju spazme
creva, bilo to podstiu crevnu peristaltiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi
(kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upotrebljavaju se u sluajevima meteorizma,
a u domainstvu kao zaini za ona jela
koja stvaraju mnogo gasova u digestivnom traktu (npr. kupus).
carina turn, v. pectus carinatum.

Carnochanova operacija, v. operacija.

carnificatio pulmonum, karnifikacija
plua, promena plunog tkiva, najee
u neizleenoj pneumoniji; pluno tkivo
makroskopski lii na meso.
carotinum, karotin, oznaka za tri pigmenta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-karotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u
raznim proizvodima biljnog i ivotinjskog porekla. Iz njih moe u ivotinjskom organizmu da nastane vitamin A.
U tom pogledu je od sva tri karotina
najvaniji beta-karotin.
carotis, karotidni (od gr. karos, nesvestica); vratna arterija koja pored ostalog
vaskularizuje najvei deo mozga. Pritisak na nju liava mozak krvi. V. arteria
(a. carotis communis).
carpalis, karpalan, koji pripada ruju, korenu ake.
carpus, ruje, rendgenski snimak kostiju
ruja slui za procenu stanja kostiju u
osoba koje su jo u razvitku.
Carrel-Dakinov postupak, stalno ispiranje rane Dakinovim rastvorom.
Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.

Carrelov av, v. sutura.

carska voda, v. Aqua regia.
cartilago, hrskavica; c. articularis, zglobna hrskavica pokriva u zglobu povrine
kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoidea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu
grkljana; c. cricoidea, prstenasta hrskavica u donjem delu grkljana; c. epig125

Carum carvi
lottica, kapana hrskavica, u poklopcu
grkljana; c. nai, hrskavice nosa; c.
tracheales, hrskavice dunika u obliku
potkovica.
Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fructus carvi) je karminativno sredstvo. V.
carminativa.
caruncula (dem. od caro, meso), mesnata
bobica, bradavica; c. hymenalis, zaostaci devinjaka posle njegovog cepanja;
c. lacrimalis, suzna bradavica, malo
bradaviasto ispupenje u unutranjem
uglu onih kapaka; c. sublingualis,
podjezina bradavica, malo ispupenje
sluznice na dnu usne duplje, ispod jezika, gde se otvaraju izvodni kanali podviline i podjezine pljuvane lezde.
carunculae myrtiformes, v. bradaviaste
kvrice.
Castleov faktor, mukopolisaharidna
supstancija koja se stvara u sluznici pilorusnog dela eluca. Neophodan je za
resorbovanje vitamina 2 u zavrnom
delu ileuma. Nedostatak ovog faktora
izaziva pojavu perniciozne anemije.
Castleov ferment, v. intrinsic factor.
castratio, kastracija, trojenje, odstranjenje polnih lezda.
casus perditus, izgubljeni sluaj, u kome
bolesnik nema izgleda da preivi.
cat scratch disease (engl.), bolest zbog
ogrebotine make, benigni, subakutni
regionalni limfadenitis, izazvan ogrebotinom ili ujedom make. Sumnja se da
je uzronik bolesti neki virus. Na mestu
ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu
papule, a potom ulceracija. Ponekad,
bolest dovodi do meningoencefalitisa.
Sin. lymphoreticulosis benigna.
cat scratch febris, ket skre febris je granulomatozno zapaljenje limfnih lezda
verovatno prouzrokovano virusom iz
grupe limfogranuloma psitakozis, a prenosi ga maka. Prolazna papula na koi
na mestu prodora uzronika zaceljuje
brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih
lezda praen optim simptomima kao
to su temperatura, opta slabost. Zahvaene limfne lezde su na preseku
nekrotine, a okolina nekrotikih arita je oiviena irokim pojasom epite126

catgut
loidnih elija i pojedinanim dinovskim elijama.
catabolismus, katabolizam, mnogobrojni
i raznovrsni biohemijski procesi u toku
kojih se vri razlaganje organskih materija uz oslobaanje energije, koja se koristi za rad, za stvaranje toplote i za rezervnu energiju.
catacrotismus, katakrotizam, nepravilnost pulsa, koji se sastoji od dva ili vie
irenja zidova arterije pri svakom udaru; registruje se na sfigmogramu u vidu
jednog ili dva zupca na nishodnom
delu.
cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog
s nekom toplom kaom, npr. kaom
spravljenom od grubo isitnjenog lanenog semena.
cataplexia, katapleksija, pojava naglog
gubitka miinog tonusa, usled ega
osoba pada na zemlju uz potpuno ouvanu svest, u jakom uzbuenju, naroito smehu (geloplegija). esto ide s
narkolepsijom. V. narcolepsia.
cataracta, katarakta, siva mrena, svako
zamuenje u soivu bez obzira na intenzitet i obim. Dovodi do pada otrine
vida; c. complicate, kao posledica iridociklitisa, ablacije retine, oboljenja retinitis pigmentosa, glaukoma. Najea
je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno
ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyramidalis, zonularis. Uzroci: hereditet,
oboljenje majke u toku trudnoe (rubeola, neka infektivna oboljenja, intoksikacije, zraenje rendgenom); c. corticalis, zamuen periferni deo; c. nuclearis, zamuen samo centralni deo soiva;
c. secundaria, zaostali delovi soiva
posle njegovog nepotpunog uklanjanja;
c. subcapsularis, zamueni delovi su
ispod ahure; c. ttalis, potpuno zamuenje soiva. Uzroci: fizika dejstva (povreda, toplota, hladnoa, elektrina
struja, rendgenski zraci, radioaktivna
zraenja - atomska bomba), hemijska
dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sideroza, halkoza), dijabetes, tetanija, miotonija. Terapija svih katarakti je operativna.
catgut, ketgut, konac za hirurki av.
Spravlja se od osuenog tankog creva

cathepsin
koe poto se odstrane serozni i mukozni sloj, a za upredanje konca ostaje submukozni sloj, koji se sterilise; formaldehidski c., ketgut impregnisan rastvorom formaldehida kuvanjem u alkohol-formalinskom rastvoru; hromirani c.
ketgut pripreman sterilizacijom i impregnacijom hrom-trioksidom, koji mu
daje vrstinu pri zatezanju; jod ketgut,
ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela
joda na 100 delova kalijum-jodida; jodohromisani c., ketgut sterilisan u
rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-bihromata; posrebreni c., ketgut impregnisan srebrom, koje mu daje jainu i
otpornost.
cathepsin, katepsin, proteolitiki enzim u
belim krvnim zrncima i elijama organa
koji uestvuju u autolizi elija i autodigestiji tkiva. Javlja se naroito posle smrti ivotinja. Sin. endoproteinaza.
cauchemar, (fr.) komar, mora, iznenadno nastalo uznemirenje, oseaj guenja
ili pritiska, nemotivisani strah pri nastupanju sna ili u toku sna. Moe biti posledica organskih oboljenja srca. Ponekad se javlja u okviru hipohondrikih
senzacija u depresiji i neurasteniji.
cauda, rep, sueni okrajak duguljastog organa; c. equina, snop korenova spinalnih ivaca (u obliku konjskog repa) koji
sadri korenove grudnih i ostalih niih
kimenih ivaca.
caudalis, repni.
caudatus, repat (npr. lobus caudatus, repati reanj).
causalgia, kauzalgija, jak bol na povrini
koe (najee ake ili stopala) usled
povrede ili zapaljenja ivaca.
caustica (remedia), jetki lekovi, upotrebljavaju se za unitenje ili odstanjenje
zdravog ili obolelog tkiva (bradavice,
prekomerne granulacije itd.). Ovakvi lekovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo
dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i
u dubinu.
cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V.
cauterisatio, galvanokauter, elektrokauter, paquelin.
cauterisatio, kauterizacija, razaranje tkiva sagorevanjem, nagrizanjem ili izjedanjem pomou kaustikih sredstava.

cavitas
cauterium, kauteri, fizika i hemijska
sredstva kojima se u medicini vri nagrizanje i peenje. V. termokauter, elektrokauter, ferrum candens, caustica, corrosio.
cave! (lat.), uvaj se! izbegavaj!
caverna, kaverna, upljina.
cavernostomia, kavernostomija, operacija kojoj je cilj da drenuje upljine apscesa plua.
cavernosus, kavernozan, upljikav (npr.
corpus cavernosum penis, upljikavo
telo polnog uda).
cavete! uvajte se! izbegavajte! U receptima oznaava ta treba izbegavati, odnosno ega se treba uvati.
cavitas, upljina, duplja, udubljenje (npr.
cavitas dentis, zubna upljina; cavitas
glenoidalis, zglobna aica na lopatici).
Sin. cavum; (stom.) kavitet, upljina u
zubu; kavitet, prepariran, obraen kavitet u zubu i pripremljen za restauraciju. Numerikom podelom po Blacku kaviteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kaviteti u jamicama i fisurama svih zuba; 2)
kaviteti na aproksimalnim povrinama
pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na
aproksimalnim povrinama sekutia i
onjaka bez oteenja incizalnog ugla;
4) kaviteti na aproksimalnim povrinama sekutia i onjaka s oteenjem incizalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj treini svih zuba; 6) atipino lokalizovani
kaviteti na karijes imunim povrinama
zuba; viepovrinski kaviteti su kaviteti
koji ukljuuju vie zubnih povrina; principi preparacije, pravila za obradu
kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blacku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom
ekstenzijom (obezbeenje pristupa karioznoj leziji i ukljuivanje svih predilekcionih mesta za irenje karioznog
procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obezbeenje dovoljnog prostora vodei rauna da se ne oslabe preostali delovi
zuba, kako bi restaurisani zub izdrao
pritisak vakanja pri okluziji i artikulaciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbeenje stabilnosti); 4) oblik olakanja
(obezbeenje pristupa kavitetu kako bi
mogli biti izvreni svi ostali principi to-

127

cavum
kom preparacije); 5) potpuno uklanjanje svih karioznih masa i kariozno promenjenih tkiva; 6) obrada rubova kaviteta (uklanjanje svih podlivenih prizama glei i zakoavanje preostalih, zavisno od lokalizacije i vrste); 7) ienje kaviteta (temeljno ispiranje kaviteta mlazom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5%
Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii
peroxydati i suenje vatom, ili mlazom
mlakog vazduha).
cavum, upljina, duplja; c. abdominis, trbuna duplja; c. articulare, zglobna
duplja, v. articulatio; c. coronae dentis,
upljina u kruninom delu zuba ispunjena koronarnom pulpom; c. dentis,
upljina u zubu ispunjena zubnom pulpom i okruena dentinom; c. Douglasi,
Douglasov pag, prostor izmeu materice i marnog creva, obloen trbunom
maramicom; v. excavatio rectoutenna; c.
epidurale, epiduralni prostor izmeu
zidova kimenog kanala i tvrde modanice kimene modine; c. laryngis, grkljanska duplja, podeljena glasnim icama na tri sprata (gornji, srednji i donji);
c. mediastinale, medijastinum, sredogrue, srednji deo grudne duplje; c.
nai, nosna duplja, na zadnjem zidu ima
dva otvora (choanae) kojima je u vezi s
dupljom drela; c. oris, usna duplja, poetni deo cevi za varenje, sastoji se od
dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg
(prave usne duplje). Zadnji zid predstavlja drelno suenje preko koga je
usna duplja u vezi s dupljom drela;
oris proprium, usna duplja u uem
smislu reci. Deo usta ogranien napred
i sa strane zubnim lukovima i desnima,
a pozadi drelnim suenjem (isthmus
faucium); c. pectoris, grudna duplja,
deo upljine grudnog koa iznad preage; c. pelvis, karlina duplja; c. peritonei, peritonealna duplja; c. pharyngis,
duplja drela, sastoji se od tri sprata
koji su u vezi s nosnom dupljom preko
hoana i s usnom dupljom preko drelnog suenja: c. pleurae, pleuralna duplja koja predstavlja bezvazduni prostor
izmeu zidnog i drobovnog lista plune
maramice; c. radicis dentis, kanal ko-

128

cefalini
rena zuba ispunjen radikularnom pulpom; c. subarachnoidale, subarahnoidni prostor izmeu pauinaste i
meke modanice, ispunjen tenou (liquor cerebrospinalis); c. thoracis, upljina grudnog koa, podeljena prea-gom
na grudnu i trbunu duplju; c. tympani,
bubanjska duplja se razvija od 1.
krnog useka, koji u prvo vreme
predstavlja iroku i spljotenu kesu. Za
sve vreme fetalnog ivota bubanjska
duplja je. ispunjena ukastom bistrom
tenou, koja po roenju nestaje i zamenjuje se vazduhom. Spoljanji kraj
duplje je u vezi sa zastornom bubanjskom opnom; v. auris; c. uteri, materi-na
duplja. cavus, upalj (npr. vena cava
superior,
gornja uplja vena). Cecilova operacija,
v. operacija. cecosigmoidostomia,
cekosigmoidosto-mija, operativno
stvaranje otvora komunikacije cekuma
sa sigmoidnim kolonom; vri se obino
radi zaobilaenja prepreke (najee
karcinoma) na nekom segmentu kolona
izmeu cekuma i sigmoidnog kolona.
cecostomia, cekostomija, operacija kojom se stvara otvor na cekumu koji se
fiksira za stvoreni otvor na trbunom
zidu; cekostomija slui za pranjenje
crevnog sadraja kroz ovakav vetaki,
neprirodni mar. cecus (caecus), lep,
zadniven (npr., cecum, slepo crevo).
cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog drveta Uragoga Ipecacuanha, vrlo slian
emetinu (i hemijski i po dejstvu).
cefaleksin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem razliitih
bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporanska kiselina); po antibakterijskom spektru, priblino slian cefalotinu. cefalini,
glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne
kiseline i jednog aminoalko-hola.
Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola
u kome je jedna primarna i sekundarna
alkoholna grupa estarski vezana za
masne kiseline, a jedna primarna
alkoholna grupa estarski vezana za
fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-

cefaloglicin
hol estarski vee za fosfatidnu kiselinu
nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etanolamin on se naziva fosfatidil-etanolamin, a ako sadri serin naziva se fosfatidil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu,
nervnom tkivu i umancetu jajeta.
cefaloglicin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem razliitih
bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C (7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slabiji od cefalotina.
cefaloridin, polusintetski antibiotik, dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina
C(7-aminocefalosporinska kiselina); u
pogledu antibakterijskog dejstva slian
cefalotinu.
cefalosporini, antibiotici izolovani iz gljivice Cephalosporium acremonium, cefalosporin P, cefalosporin N i cefalosporin C.
cefalotin, polusintetski antibiotik dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina (7aminocefalosporinska kiselina) de-luje
kako na gram-pozitivne tako i na gramnegativne mikroorganizme.
cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje
rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnojavanja.
cellulitis orbitae, v. orbita.
Cellulosum ligni depuratum, celulozna
vata; oficinalna prema naoj farmakopeji.
elom, duplja koja nastaje cepanjem mezoderma van granica embrionog polja,
to dovodi do stvaranja spoljanjeg (egzocelom) i unutranjeg celoma (intraembrionalni elom). U sisara spoljanji elom se iri ukoliko se pupana
kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve
veim porastom amnionske duplje smanjuje, dok potpuno ne iezne priljubljivanjem amniona uz horion. Ostaje samo
unutranji elom iji odnos prema organima grudne i trbune duplje dovodi do
stvaranja opornjaka.
celomacija, dvolisni stadijum, postaje
mezenhimula pojavom treeg lista, mezoderma, u kome se javlja sekundarna

9 Medicinski leksikon

cement
telesna duplja, elom. U sisara dvolisni
stadijum se tesno vezuje za pojavu mezoderma tako da se granice gastrulacije
u celomacije pretapaju jedna u drugu.
Mezoderm u sisara proistie iz primitivne trake pre nego to se izdvojio svitnjak iz prvobitnog endoderma. U njih se
on protee izvan vanembrionog polja.
Zadnji zaetak (peristomni) se prvo razvija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu
unapred. U tim kljunovima se pojavljuje
primitivna perikardna duplja. Prednji
zaetak mezoderma je smeten u glavenom nastavku. Evolucija tako postalog
mezoderma ini da se on proiruje na
elo vanembriono polje, sem iznad glavenog kraja embriona (proamnion). U
daljem razvoju, on se resorbuje iznad i
ispod embrionog polja (idrelna opna,
odn. marna opna).
celer, v. pulsus celer.
celijana bolest, v. bolest.
celularna ili sesilna antitela, antitela fiksirana na elije tkiva i organa. Kad sesilna antitela reaguju s homologim antigenom, dolazi do reakcije antigen-antiteIo na povrini raznih elija, jer su antitela za njih fiksirana. Ta reakcija antigen-antitelo dovodi do oslobaanja
supstancija za organizam tetnih i do
oteenja elija.
celularni imunitet, stanje specifine otpornosti koje organizmu obezbeuju
razne elije. Uloga ovih elija je dvojaka:
fagocituju mikroorganizme i formiraju
antitela.
celuloid, vrsta masa dobivena iz nitroceluloze i kamfora. Rastvara se u acetonu.
Slui za izradu lakova, filmova, karata
itd.
celuloza, polisaharid, poliglukoza sastavljena od ogromnog broja molekula glukoze meusobno vezanih beta-glikozidnom vezom (CeHioOs). Celuloza slui
kao mehanika graa biljke. Ona je
najraireniji ugljeni hidrat u prirodi.
Celuloza se* u digestivnom traktu ne
degraduje i stoga nema hranljivu vrednost.
cement (stom.), materijal koji slui
povezivanje fiksnih zamena za
prirodne zube, izradu privremenih
zubnih plom-

129

cementiculus
bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga
raznim vrstama zubnih plombi i za punjenje kanala korena; bakarni c., slian
je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom
cementu. Ranije se koristio za privremeno zatvaranje kaviteta zuba u dece.
Danas se retko koristi zbog toksikog
delovanja na pulpu zuba; polycarboxylatni c., sastavljen od cink-oksida i vodenog rastvora poliakrilne kiseline. Dobro prianja za gle i dentin, ali ne za stomatoloki porculan, akrilat i zlatne legure; silikatni c., prah pulverizovanog
stakla koji sadri magnezijum, fluor,
kalcijum, natrijum i fosfor. Vei procenat fluora obezbeuje mu antikariogeno dejstvo. Tenost sadri vodeni rastvor fosforne kiseline i soli aluminijuma
ili cinka. Koristi se za zamenu oteenog tkiva prednjih zuba zbog estetskih
svojstava; cink oxid-eugenol c., slui za
privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i
fiksiranje privremenih fiksnih nadoknada za prirodne zube; cink phosphatni c., prah kalciniranog cink-oksida i
magnezijum-oksida. Tenost sadri fosfornu kiselinu i soli aluminijuma ili cinka. Slui za cementiranje fiksnih nadoknada za zubno tkivo i za privremene
plombe; cink silico-phosphatni c.,
kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog
cementa. Slui za privremene plombe i
cementiranje fiksnih zubnih zamena i
ortodonskih prstenova. Pokazuje antikariogeni efekat usled prisustva fluora.
cementiculus, cementikul, kalcifikovano
telace u ozublju. Moe biti slobodan,
priljubljen ili ugraen u cement zuba.
cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih
zamena umesto zuba pomou cementnog materijala. Po stvrdnjavanju ostvaruje mehaniku vezu izmeu fiksne zamene i zubnog tkiva.
cementni film (stom.), sloj stvrdnutog cementnog materijala izmeu fiksne zamene i zubnog tkiva. Debljina cementnog filma treba da bude to manja, oko
20 Mm.
cementoblastus, elija ovalnog oblika sa
protoplazmatikim produecima, koja
uestvuje u stvaranju cementa zuba. Po130

centar
seduje sve ultrastrukturne odlike elija
koje sintetizuju proteine i proteinsko -polisaharidne komplekse. V. cementocytus.
cementociti, elije zuba koje su sposobne
da stvaraju cement i koje postaju cementoblasti.
cementoclasia, cementoklazija, razgradnja cementa cementoklastima.
cementoclastus, cementoklast, elija
koja vri razgradnju cementa.
cementocytus, ovalna elija u lakuni cementa zuba. Protoplazmatiki produeci ove elije u veem broju pruaju se
prema periodoncijumu korena zuba. Citoloke karakteristike su veoma sline
cementoblastu. V. cementoblastus.
cementogenesis, razvoj i stvaranje cementa korena zuba.
cemento-glena granica, odvaja cement
korena zuba od glei krunice zuba. Deo
zuba koronarno od ove linije ini anatomsku krunicu zuba, a deo apikalno od
nje ini anatomski koren zuba.
cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog
cementa koji prekriva cement korena
zuba. Na njegovoj povrini nalaze se cementoblasti. V. cementum.
cementoplastus, upljina u celularnom
cementu koja sadri cementocit. Sin. lacuna cementi.
centar, sredite, sredina taka nekog
tela; ejakulacioni c., centri u donjem
kraju kimene modine, sedite impulsa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (slabinski, C. Ej. L.) koji odgovara na psihogene nadraaje; donji (sakralni, u gornjem delu sakralnog segmenta), koji
prima periferne nadraaje; medicinski
c., opti pojam za skup bolnikih (bolniki c.), nastavnih ili naunomedicinskih ustanova koje se nalaze u jednom
mestu i obino su pod jedinstvenim rukovodstvom; modani c., precizno lokalizovana mesta u mozgu ijim su sloenim radom pokretanjem deponovanih obrazaca odreene mnoge aktivnosti
organizma; nervni c., skup nervnih
elija koje upravljaju nekom odreenom funkcijom organizma. DeIe se na
kortikalne i supkortikalne. Kortikalni

centar
(svesni) c. lokalizovani su u kori velikog
mozga, a supkortikalni (nesvesni, refleksni) smeteni su u kimenoj i izduenoj modini (prosti, nii c.) i u modanom stablu, malom mozgu i supkortikalnim sivim masama (vii c.); c. polnog
nagona, od najveeg je znaaja odnos
vegetativnog podbreja (hypotalamusa)
i hipofize, kao motora seksualne funkcije. Hipotalamus po nekim autorima
(Spatz) predstavlja seksualni centar, a
neki ga proglaavaju za diencefalnu
lezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tvrdi da postoji dvojaki vid inkretogene
funkcije: hemokrini i neurokrini; refleksni c., mesto na kome se nadraajima s aferentnog kraka izazivaju impulsi
koji se prenose eferentnim krakom refleksnog luka. Lokalizovani su u razliitim delovima centralnog nervnog sistema: kimenoj izduenoj modini, ponsu
meumozgu i dr. V. synapsis, refleksni
luk; Spatzov seksualni c., trofiki centar u ventromedijalnom polju sivog hipotalamusnog breuljka; vazomotorni
c., nervni c. smeten obostrano u retikularnoj supstanciji donje treine ponsa i gornje dve treine izduene modine, iji su gornji i boni delovi stalno tonusno aktivni. Morfoloki i funkciono,
vazomotorni c. sastavljen je od ekscitacijskog (bilateralnog) dela koji moe suziti krvne sudove i inhibicijskog (medijalnog) dela koji spreava suavanje krvnih sudova i tako dovodi do njihovog
proirenja. Vazomotorni c. ne regulie
samo irinu krvnih sudova (a time i krvni pritisak) nego preko simpatikih
vlakana (lateralni deo) i preko vagusa
(medijalni deo) utie na aktivnost srca;
c. za disanje, nairoko razasut skup
neurona obostrano smeten u podruju
retikularne supstancije izduene modine i ponsa, sloene funkcione strukture, mehanizmom dvostrukog oscilacijskog sistema. Iz ovog centra vri se oivavanje disajnih miia i reguliu se disajni pokreti; c. za govor, neophodan
za funkciju govora, smeten je u oblasti
kore velikog mozga. Motorni c. za govor
nalazi se u denjaka u levoj hemisferi u
9*

centralna dogma
pars opercularis eonog renja (tzv. Brokin c.), a senzoriki c. za g. smeten je u
gornjoj slepoonoj vijuzi (tzv. Wernickeov c.). V. aphasia; c. za miris, kortikalni c. koji se nalazi u prednjem delu
vijuge zvane hippocampus (uncus gyri
parahippocampalis i gyrus dentatus)
kore velikog mozga; primarni mirisni c.
nalaze se u mirisnoj kvrici u prednjoj
rupiastoj supstanciji velikog mozga;
refleksni mirisni centri nalaze se u medumozgu (bradaviasto telo i habenularno jedro) i u srednjem mozgu; c. za
sluh, primarni ili elementarni centar,
nalazi se u kori gornje slepoone vijuge
velikog mozga. Vii centri psihoakustiki, nalaze se oko primarnog c. u kori slepoonog renja hemisfere mozga; c. za
toplotu, nervni centar u hipotalamusu
koji regulie proizvodnju toplote u organizmu i njeno odavanje (termoregulacioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi postcentralne vijuge. Za ukus ne postoji
zasebno kortikalno projekciono podruje, ve je smeten u onom delu postcentralnog girusa koji slui konom oseaju iz podruja lica; vitalni c., grupa
centra smetenih u modanom stablu
koji reguliu rad osobito vanih organa:
rad srca, disanje i dr.
Centauru minoris herba, v. herba.
centralan, v. centralis.
centralis, centralan, sredini.
Centralna bolnica Vrhovnog taba
NOVJ, najvea sanitetska ustanova u
NOR-u ija je namena bila zbrinjavanje
povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica
pod neposrednom komandom VS-a;
njen kapacitet je varirao (700-4.000
p/o), prema situaciji; na slobodnoj teritoriji je bila organizovana na konvencionalan nain, a u pokretu po eelonima
na osnovu pokretljivosti p/o; povremeno bi se i rasformirala i tada bi se p/o
rasporedili u matine jedinice. Funkcionisala je dotle dokle su stvoreni povoljniji uslovi z evakuaciju p/o u saveznike bolnice ili na osloboenu teritoriju
nae zemlje^
centralna dogma, osnovno tumaenje
meusobnih odnosa DNK, RNK i proteina; po njemu DNK slui kao kalup

131

centralna pneumonija
kako za sopstvenu replikaciju tako i za
sintezu RNK, koja sa svoje strane predstavlja kalup za sintezu proteina.
centralna pneumonija, v. pneumonia.
centralni limfocitni organi, v. primarni
limfocitni organi.
centralni nadraaj, v. nadraaj, stimulus.
centralni nervni sistem, systema nervosurn centrale, obuhvata: veliki mozak,
mali mozak i kimenu modinu. V. nervni sistem.
centralni vid, v. visus.
centralni zrak (CZ), osovina rendgenske
zrane kupe, v. rendgenski
snop.
centralno gledanje, v. visus.
centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar.
centrifuga, ureaj koji slui za izlaganje
astronauta silama ubrzanja koje ga oekuju u toku lansiranja i povratka. Ona
se koristi kako za selekciju astronauta,
tako i za trening radi upoznavanja sa
stresogenim delovanjem sila ubrzanja.
Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta
i veliina ubrzanja koje kosmonaut doivljava u toku kosmikog leta. Prvenstveno se kosmonaut izlae transverzalnim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se
koristi takoe za ispitivanje materijala
u pogledu njihove izdrljivosti prema silama ubrzanja. Savremene centrifuge
su snabdevene barokomorom u kojoj se
nalazi vibraciona platforma i generator
buke. U ovakvim centrifugama mogue
je simulirati skoro sve faktore kosmikog leta, izuzev besteinskog stanja.
centrifugalni ivci, v. nervus.
centrifugovanje, vri se pomou centrifuga na osnovu dejstva centrifugalne sile.
Centrifugovanjem se odvajaju vrste
supstancije suspendovane u tenosti. U
obinim centrifugama s oko 1000 obrtaja u minutu sedimentacija moe biti oko
1000 puta bra nego pri stajanju suspenzije. Pomou ultracentrifuga s preko
100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti
centrifugalne sile koje i milion puta
prevazilaze zemljinu teu.
centriol, jedna od dve sitne elijske tvorevine, smeten neposredno uz jedro, koja
se u metafazi postavlja na pol elije i u
kojoj se stiu vlakna deobnog vretena.
centripetalni nervi, v. nervus.
132

cephalalgia
centromera, sueni deo hromosoma koji
ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi
elijske deobe centromera povezuju
dve hromatide. Za centromeru se privruju vlakna deobnog vretena i u anafazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog
uzdunog cepanja i potpunog odvajanja
hromatida. Sin. kinetochora.
centroterapija, nain leenja polne nemoi mukarca u vidu ovlane kauterizacije glave donje nosne koljke. Rezultati su izvanredni u leenju prevremene ejakulacije.
cenzura, u psihoanalitikoj teoriji delatnost kontrolisanja psihikih sadraja
koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u
svest. Ako neki predstavnik instinkta,
neka instinktivna tenja, dopirui u
svest, izaziva konflikt s drutvenim
obiajima ili strah, tome se suprotstavlja cenzura i vraa takav sadraj natrag
u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura
moe takvu nagonsku tenju i pustiti u
svest, ali tek poto je tako deformie da
se vie ne moe poznati. Koje e instiktivne tenje odnosno njihovi predstavnici moi da iz nesvesnog prodru u
svest, ne izazivajui strah, odluuje cenzura. Cenzuru vri nad-ja - predstavnik roditelja odnosno vaspitaa, tj. onog
koji diktuje moralni stav, deli ono to
je doputeno initi od onog to nije doputeno.
cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia.
cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo
est simptom oboljenja glave ili i drugih
organa i sistema. Mogu se razlikovati:
organska i funkciona glavobolja. Organska glavobolja moe biti primarna i
sekundarna. Primarna glavobolja su
migrena i histaminska glavobolja. Sekundarna glavobolja moe postojati u
oboljenjima glave i u drugim oboljenjima. Glavobolje u oboljenjima glave su
cephalaea myalgica, u meningitisu, u tumoru, apscesu ili zbog prisustva parazita u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Glavobolje u drugim oboljenjima su glavobolje u arterijskoj hipertenziji, u oboljenjima bubrega, jetre, krvi i drugih organa. Funkcione glavobolje su cephalaea
neurotica; histaminska c., nastupi gla-

cephalicus
vobolje praeni crvenilom lica i luenjem iz nosa usled lokalnog oslobaanja histamina - vrsta migrene; c. postcommotionalis i glavobolja kod tzv.
fukcionih duevnih bolesti i u neuralgijama V i IX modanog creva.
cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada
glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena
ruke).
cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s
natpupanim spojem po celoj liniji (glavom, grudima).
cepivo, v. vakcina.
c e pijenje, v. vakcinacija.
Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem
utog voska na suncu. Slui u iste svrhe
kao i uti vosak.
Cera flava, uti vosak, preien prirodni
vosak dobiven topljenjem saa pela radilica (Apis mellifica). Sastoji se od miricina (smese miricil-palmitata i alkohola
miricila), cerina (ili cerotinske kiseline)
i ceroleina, koji je verovatno smesa
masnih kiselina. Slui za izradu raznih
lekovitih masti i pasta, kojima daje vrstinu.
ceratus, votan.
cerclage, (fr.) opasivanje, opivanje, akuerska intervencija kojom se spreava
spontani pobaaj na vrlo jednostavan
nain. Zapaeno je da vrlo veliki broj
spontanih pobaaja nastupi usled insuficijencije unutranjeg ua materice.
Ta slabost grlia dolazi do izraaja u
drugoj polovini trudnoe i uzrok je veine habitualnih pobaaja. Da se izbegne slabost grlia u kritinim mesecirna,
tj. u drugoj polovini trudnoe, u prvoj
treini gravidnosti u visini unutranjih
materinih usta vri se kruno opivanje najlonskim koncem i na taj nain se
otklanja slabost grlia, te se trudnoa
dovede do kraja. Ovom se metodom postie znatno smanjenje spontanih habitualnih pobaaja; (oft.) cirkularna operacija protiv ablacije retine, pri kojoj se
primenjuju materijali biolokog porekla. Danas se sve ee koriste razne vetake plastine materije. Metoda je novija i njome se postie uspeh i u veoma
nepovoljnim sluajevima; (hir.), operacija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-

cerebrum
vlaenju metalne ice oko patele, kojom
se pribliuju fragmenti preloma i time
omogui stvaranje kalusa.
cerebelaran, v. cerebellaris.
cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi
na mali malomodani.
cerebellum, mali mozak, nalazi se u zadnjem delu lubanjske duplje, ispod velikog mozga, iza mosta i izduene modine. Sastoji se od srednjeg dela, crva
(vermis) i dve bone hemisfere. Njegovu sivu masu sainjavaju izbrazdana
kora na povrini i etiri jedra u dubini
bele mase. On je centar za odravanje
ravnotee, koordinaciju pokreta i raspodelu miinog tonusa.
cerebralna kriza, v. crisis.
cerebralna modana oduzetost, v. Littleova bolest (pod bolest).
cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba
kasni, zubi niu neuobiajenim redosledom, brzo dolazi do abrazije i na mlenim i na stalnim zubima; este su nepravilnosti zagriaja i poloaja pojedinih
zuba; ponekad se viaju i nepravilnosti
kostiju lubanje i lica.
cerebralni, modani.
cerebrospinalna scintigrafija, v. scintigrafija.
cerebrospinalna tenost, v. liquor cerebrospinalis.
cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak
i kimenu modinu, npr. c.s. sifilis,
cerebrospinalni meningitis, v. meningitis.
cerebrospinalni pritisak, v. pritisak.
cerebrozidi, spadaju u sloene lipide sastavljene od sfingozina (dvohidroksilni
nezasieni aminoalkohol), od glukoze ili
galaktoze i od lignocerinske kiseline
(via masna zasiena kiselina sa 24C-atoma u nizu). U cerebrozidu je primarna alkoholna grupa sfingozina vezana
poluacetnom vezom za Ci-heksoze, aminogrupa je vezana amidskom vezom s
lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi
se nalaze u centralnom nervnom sistemu i elijskim membranama.
cerebrum, mozak u uem smislu. DeIi se
na srednji mozak (mesencephalon), meumozak (diencephalon) i veliki mozak
(telencephalon). Srednji mozak povezu133

cerezin
je meumozak s modanim mostom.
Meumozak sainjavaju: III modana
komora (ventriculus III) dva breuljka
(thalamus) i podbreje (hypothalamus).
Gornju i bone strane meumozga potpuno pokrivaju polutke velikog mozga.
Veliki mozak (telencephalon) sastoji se
od dve polutke, spojene komisurama
uljevitog tela (corpus callosum) i svodovima (fornix). Svaka polutka ima centralnu upljinu, tzv. bonu komoru
(ventriculus lateralis) i etiri renja:
eoni (lobus frontalis), temeni (lobus
parietalis), slepooni (lobus temporalis) i potiljani (lobus occipitalis)1.
cerezin, paraffinum solidum (stom.) slui
kao dodatak pri spravljanju voskova
koji se upotrebljavaju u zubnom lekarstvu.
cerium, cer, Ce, hemijski element, metal.
Spada u grupu lantanoida.
cerumen, usni maz ili slih. Izluuje se u
nekih ljudi u veoj meri ili se pri pranju
uteruje preduboko u sluni hodnik. Usled toga moe da doe do potpunog zapuenja slunog hodnika s oseajem
teke gluvoe, ali se ep moe lako odstraniti ispiranjem slunog hodnika.
cervicalis, cervikalan, vratni (npr. vertebra cervicalis, vratni prljen); (stom.) pripada vratu zuba ili se na njega odnosi.
cervicitis, zapaljenje sluznice grlia (cervix) materice predstavlja jedno od
najeih ginekolokih oboljenja. Nastaje kao posledica povreda u toku poroaja i pobaaja usled ega dolazi do
promene anatomskog odnosa grlia, to
dovodi do toga da se spoljanje usne ne
dodiruju i grli ostaje otvoren. Ovako
obnaena sluznica grlia izloena je
stalnim hemijskim i mehanikim nadraajima i infekcijama to dovodi do zapaIjenja i kataralnog luenja gnojnog sekreta.
cervikalan, v. cervicalis.
cervikalna erozija, erozija grlia materice (erosio portionis) posledica je zapaIjenja cervikalne sluznice. Erozija nastaje na taj nain to cilindrini epitel sluznice cerviksa bujanjem prelazi preko
ivice spoljanjih usana materice, potiskuje ploasti epitel grlia tako da se sad
134

chalazion
mesto normalnog ploastog nalazi cilindrian epitel (erosio simplex). Povrina
koju zauzima cilindrini epitel vidi se i
makroskopski jer svojom jako crvenom
bojom odudara od normalnog ploastog epiteta cerviksa; erosio vera, predstavlja pravu eroziju nastalu usled zapaIjenja kada je pored razaranja ploastog
epitela dolo i do razaranja tkiva koje se
ispod epitela nalazi tako da to ne predstavlja samo defekt epitela, ve pravu
ulceraciju. V. erosio portionis.
cervikalni, vratni, prema vratu zuba.

cervikalni katar, v. cervicitis.

cervikoopturatorna linija, v. linija Menard-Shentonova.
cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materice, iji je donji deo grli (portio vaginalis) uvuen u vaginu; c. dentis, v. collum
dent is.
Cestoes, cestodi, klasa parazitskih crva
iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes).
U obinom govoru se nazivaju pantljiare, trakavice, ojaelice itd.
cetanolum, cetanol, smesa viih alkohola,
preteno cetil-alkohola; prema naoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.

cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid,
deterdent.
cetil-piridinijum-hlorid, deterdent.
cetonuria, ketonurija, prisustvo ketonskih tela (aceton, acetosiretna i betaoksibuterna kiselina) sree se u mokrai; pri poremeaju metabolizma ugljenih hidrata (diabetes mellitus), gladovanju, prekomernom unoenju masti i dugotrajnom miinom radu.
cetostearolum (cetostearol), smea podjednakih delova viih alkohola (cetanoIa i stearilnog alkohola); prema naoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.
cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih
tela u mokrai.
Cetrimonii bromidum, cetrimonijumbromid, deterdent, oficinalan prema
naoj farmakopeji.
chalazion, halazion, okruglasta bezbolna,
jasno ograniena oteenost kapka. Hronino zapaljenje Meibomovih lezda u
tarzusu oka.

chalcosis
chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao
kularnih stranih tela koja sadre bakar
dolazi do proimanja unutranjosti oka
solima bakra, koji se razlaze pod dejstvom tenosti oka. Dolazi do promena
u ronjai, duici, soivu i mrenjai,
odnosno, na kraju, do gubitka funkcije
oka.
chalodermia, halodermija, uroena ili
steena mutavost koe usled nedostatka elastinih vlakana. Koa se bora u
vidu sitnih, oputenih nabora. Sin. dermatochdlasis.
Chamomillae flos, cvet domae biljke
Matricaria chamomilla, titrica. Upotrebljava se kao antiflogistiko i karminativno sredstvo, obino u obliku oparka.
chancre, (fr.) ankr, defekt koe ili sluznice koji se pojavljuje na mestu inokulacije prouzrokovaa kao primarna promena pri venerikim i drugim infektivnim
oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki
ankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mixturn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh.
tuherculeux (fr.), tuberkulozni ankr,
primarna ozleda na koi zdravih osoba
izazvana sluajnom inokulacijom bacila
tuberkuloze. Sifilisni ankr je u vidu okruglaste ulceracije epitela, podrivenih
ivica i vrstog dna. Bezbolna je, a na
dnu se nalazi vlana povrina iz koje se
minimalnim grebanjem moe dobiti sadraj s uzronikom. Sifilisni ankr je
bezbolan.
Charcot-Leydenovi kristali, kristali u
ispljuvku bolesnika od bronhijalne astme.
Charcotov zglob, v. articulatio.
Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon),
pri konstantnom pritisku odreene koliine gasa, zapremina gasa se poveava
direktno proporcionalno povienju
temperature.
Charrijereov mera, metalna ploa sa
skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima
prenik od 1/3 mm, a svaki sledei 1/3
mm vie sve do l cm. Slui za odreivanje debljine katetara, buija itd.
charta, hartija, u medicini se ovako naziva
hartija natopljena nekom materijom ili
prevuena nekim lekom; eh. amylacea,

cheilognathopalatoschisis
kapsula od kroba, koja slui za uzimanje lekova neprijatnog ukusa ili onih
koji mogu prouzrokovati neeljena dejstva u ustima; eh. cerata, votana hartija, hartija natopljena voskom. Slui za
ekspedovanje malih koliina lekovitih
masti; eh. sinapisata, hartija sa slaicom, hartija obloena branom od semena crne slaice. V. rubejacientia, vesicantia.
Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom.
Chaulmoogra, kiselina, nezasiena masna kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Jedan je od aktivnih sastojaka ovog ulja,
koje se upotrebljava za leenje lepre
(gube).
Chediak-Higashijev sindrom, v. sindrom.
cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces rumenog dela i sluznice usana; c. apostematosa, gnojni heilitis, posledica prodora piogenih koka u tkivo usne, posle
povrede ili kao komplikacija drugih heilitisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a
od sasuenog gnojnog eksudata nastaju
kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. climacterica, heilitis u ena u klimakterijumu. Povrinski slojevi epitela usana
se pojaano Ijuspaju, a stvaraju se i erozije; c. exfoliativa, eksfolijativni heilitis, Ijuspanje epitela je pojaano a mogu
da se stvaraju erozije i ragade praene
krvarenjem i stvaranjem hemoragikih
krusta; c. glandularis, zapaljenje malih
pljuvanih lezda u sluznici usana, nepoznate etiologije. lezde su uveane i
intenzivno crvene boje. Ako doe do njihovog zagnojavanja, stvaraju se pustule;
c. sollaris allergica, solarni alergijski
heilitis, posledica alergije na ultraljubiaste zrake. Usne su znatno uveane.
Slian je eksfolijativnom heilitisu; c. venenata, posledica alergije kontaktnog
tipa, npr. na sastojke kozmetikih preparata (ru za usne). Pored otoka usana
mogu se javiti i mehurii koji brzo prskaju pa se stvaraju kruste.
cheilognathopalatoschisis,
anomalija
razvoja, rascepljenost gornje usne, gornje vilice i nepca praeno smetnjama
pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum,
vuje zdrelo.
135

cheilognathoprosoposchisis
cheilognathoprosoposchisis, heilognatoprozoposhiza, uroeni veliki rascep
koji se prua koso nanie po obrazu i zahvata gornju usnu i gornju vilicu.
cheilognathoschisis,
heilognatoshiza,
uroena anomalija razvoja, koja se sastoji od rascepa gornje usne i zubnog
nastavka gornje vilice.
cheilognathouranoschisis, heilognatouranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis.
cheiloplastica, heiloplastika, plastika
operacija za uklanjanje heiloshize i
traumatske lezije usana.
cheilorrhaphia, heilorafija, operacija kojom se zaiva usna; hirurka reparacija
kongenitalne heiloshize.
cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep
usne (ee gornje). Sin. labium leporinum, zeja usna.
chemiotherapia, v. chemotherapia (pod
therapia).
chemochirurgia, hemohirurgija, razaranje tkiva hemijskim sredstvima; prvobitno je primenjivana za hemijsko fiksiranje gangrenoznog, inficiranog i malignog tkiva, koje se udruuje sa zamrznutim presecima istih u cilju mikroskopske kontrole opsenosti potrebnog odstranjivanja obolelog tkiva ili organa.
chemodectoma, hemodektom je neoplazma nastala proliferacijom hemoreceptornih elija i parasimpatikih nerava.
Sin. nehromofini paragangliom.
chemosis, hemoza, otok bulbarne venjae pri konjunktivitisu, keratitisu, flegmoni orbite, hemijskim povredama oka.
Njegovu pojavu omoguava rastresita
graa venjae.
chemotaxis, hemotaksa, osobina pokretljivih elija (semeglavaca, leukocita,
bakterija, praivotinja i dr.) da se upravljaju prema izvoru hemijskog nadraaja
(pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora
(negativna h.). Npr., semeglavci su pozitivne h. prema alkalnom sekretu materice i jajovoda, a negativne h. prema kiselom sadraju usmine. Prema proizvodima jajne elije (ginogamonima) takoe postoji pozitivan h., to je u skladu i
od znaaja za pravilno osemenjivanje i
oploenje jajeta; h. leukocita, kretanje
136

Chininum
neutrofilnih leukocita prema upalnom
podruju, prouzrokovano fazgradnim
produktima zapaljenog tkiva (tkivni polisaharidi, kompleks supstancija nazvan
komplement ili raznim bakterijskim
toksinima).
chemotherapia, v. therapia.
cherubismus, heruvizam, multilokularna
cistina deformacija kostiju vilica sa simetrinim deformisanjem donjeg sprata lica. Zubi su nepravilnog oblika i poloaja, este su hipodoncije s ranim ispadanjem zuba. Javlja se u ranom detinjstvu, napreduje do adolescentnog
doba, kada stagnira ili uzmie. Retko
porodino oboljenje meu lanovima
iste generacije.
Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje.
Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea.
chiasma, ukrtanje u vidu slova X, raskrsnica; (1) c. opticum, optika raskrsnica, ukrtanje pojedinih snopova onih
ivaca na bazi velikog mozga; (2) region
u kome se u toku profaze prve mejotske
deobe ukrtaju hromatide homolognih
hromosoma. Hijazma je citoxloka manifestacija crossing-overa i ima izgled slova X.
Chievitzov organ, trag pune cejularne vrpce, na kraju neto maljiasto zadebljale u blizini podvilinog kanala.
chimera, himera, jedinka ija tkiva sadre
elije koje proistiu iz razliitih zigota,
iste vrste ili razliitih vrsta. U ljudskoj
genetici najpoznatiji je himerizam krvnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca
intrauterino doe do izmene izvornih
elija krvnih loza.
Chinacrini hydrochloridum, sintetski
spravljen akridinski derivat koji se
upotrebljava u leenju malarije. Sin.
Mepacrini hydrochloridum.
Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hibinovog drveta. Smanjuje nadraljivost
i usporava sprovoenje nadraaja kroz
srani mii. Daje se posle digitalizacije,
za popravljanje nepravilnog rada srca.
Oficinalan je, prema naoj farmakopeji,
u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sulfas).
Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih
vrsta Cinchona (naroito C. succirub-

Chiniofon (um)
ra). Svojim gorkim ukusom pojaava
sekrecije digestivnog trakta i podstie
apetit. H. izaziva najpre prolazno poveanje, a zatim smanjenje apsolutne snage i radne sposobnosti poprenoprugastih miia. Slino deluje i na srani
mii. Izaziva kontrakcije glatkih miia, naroito materice, sniava povienu
telesnu temperaturu. Hemioterapijsko
sredstvo protiv prouzrokovaa malarije. Glavna upotreba je u leenju malarije. Ranije je korien u akuerstvu za
pojaavanje poroajnih bolova, kao
gorko sredstvo. Retko se koristi kao antipiretik i analgetik. Prema naoj farmakopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid
(Chinini chloridum). Ostale soli hininsulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chinini tannas).
Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod
S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bakteriostatiko dejstvo, upotrebljava se i
kao specifino sredstvo u leenju amebne dizenterije. Sin. Yatren.
chirarga, hirarga, zajedniki naziv za gihtike promene na prstima ruku.
chiropractica, hiropraktika, metod leenja koji se zasniva na shvatanju daje bolest izazvana nenormalnom funkcijom
nervnog sistema. Ovaj poremeaj hiropraktika pokuava da ukloni manipulacijama na telu a naroito na kimenom
stubu.
chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva
aku i prste.
chirurgia, v. kirurgija.
c h it in, v. hitin.
chloasma, hloazma, svetlomrke pigmentne pege na licu u trudnica (eh. gravidarum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh.
cachecticorum).
chlor, v. Morum.
chloraemia, hloremija, koliina hlorida u
plazmi; hyperchloramia, poveanje
hlorida u plazmi; hypochloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u plazmi; normochloraemia, normohloremija, normalne vrednosti hlorida u plazmi.
Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipnotiko sredstvo s jakim, vieasovnim
dejstvom. Daje se protiv raznih greva

chlorophyll
(tetanus, eklampsija itd.) obino u obliku klizme, uvek s nekim sluzavim sredstvom da bi se spreilo lokalno nadraajno dejstvo.
chlorambucilum, hlorambucil, citostatik
iz grupe azotnih plikavaca.
chloramin, hloramin, organsko jedinjenje
u obliku belog praka, rastvorljivog u
vodi, iz koga se u prisustvu organskih
materija polako oslobaa hlor i deluje
dezinficijentno; u stomatologiji se upotrebljava za rastvaranje putridnih masa
u kanalima.
Chloramphenicol, hloramfenikol, antibiotik dobiven najpre iz gljivice Streptomyces venezuelae, a zatim i sintetski.
Ima irok antibakterijski spektar, ali ga
zbog nekih toksikih dejstava (trombocitopenija, agranulocitoza, aplastika
anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo
oprezno. Glavna upotreba u leenju trbunog tifusa.
chloranaemia, v. chlorosis.
chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid),
derivat benzodiazepina, trankilans, oficinalan je prema naoj farmakopeji.
chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone
kiseline u eludanom soku; achlorhydria, nedostatak sone kiseline u eludanom soku; hyperchlorhydria, poveane koliine sone kiseline u eludanom
soku; hypochlorhydria, smanjene koliine sone kiseline u eludanom soku.
Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo (deluje shizonticidno),
Chloroformium, hloroform, trihlor-metan, teka bezbojna tenost, sladunjava
ukusa, karakteristina mirisa, koja lako
vetri, a ne gori; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava
kao sastojak nekog linimenta protiv bolova. Pri udisanju prouzrokuje optu
anesteziju, ali za tu svrhu mora biti naroito preien i ne srne sadravati fozgena - Ch. pronarcosi.
chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, hemijski srodan hemu, uvek vezan za nosioce boja tzv. hloroplaste u biljnim elijama. U hlorofilu se, slino hemoglobinu, nalazi prptoporfirin samo bez be137

chloroleucaemia
lanevine. Kao i u hemu hemoglobina
nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4
pirola meusobno vezana i, dok se u
hemu nalazi dvovalentno gvoe, u hlorofilu se nalazi dvovalentan magnezijum. Hemijski hlorofil je sloen estar
metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni
visokomolekulski nezasieni alkohol) s
komplikovanom dvobaznom kiselinom
(hlorofilin). Hlorofil je smea hlorofila
A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B
formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila
su zelene boje i mogu se lako hromatografski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao
fotosenzibilizator, uticajem sunane
svetlosti omoguava u biljkama sintezu
ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i
vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se
primenjuje u medicini i kozmetici.
chloroleucaemia, hloroleukemija, tip
akutne mijeloblastne leukemije u koje
nema specifinih tumorskih masa na
autopsiji, a u koje su organi i telesne
tenosti zelenkasto obojeni.
chloroma, hlorom, maligni tumor zelenkaste boje koji vodi poreklo od elija
kostne sri, uglavnom mijeloblasta. Tumor moe postojati ma u kom organu.
Boja dolazi od elijskog enzima mijeloperoksidaze (verdoperoksidaza). Poznat je i kao zeleni kancer.
chloropsia, hloropsija, poremeaj u percepciji boja. Osoba s tom anomalijom
vidi predmete plavozeleno obojene. V.
chromatopsia.
chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju
s deficitom gvozda u mladih enskih
osoba. V. anaemia.
Chlorpromazinum, hlor-promazin, derivat fenotijazina, oficinalan je, prema naoj farmakopeji, u obliku hlor-promazina-hlorida (Chlorpromazini chloridum). Upotrebljava se kao antiemetiko
sredstvo, kao psihosedativ u psihomotornom nemiru, za izazivanje hipotermije pre izvesnih operacija, protiv tucanja, u kombinaciji sa analgetikim
sredstvima protiv bolova i u pripremi
hirurke anestezije.
chlorpropamid, hlor-propamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-

138

cholangiojejunostomia
poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfanilurejskih derivata (v. tamo) zbog ega se
koristi kao antidijabetik (v. tamo); u naoj zemlji je u irokoj upotrebi pod raznim nazivima (Diabinese, Meldian,
Adiaben).
Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretiko
sredstvo.
chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemijski element, nemetal, spada u grupu halogenskih elemenata. Gas utozelene
boje, otrog mirisa, drai na kaalj: nadraljivi otrov, dezinficijentno sredstvo,
dekolorant. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za beljenje tekstila, za hlorinaciju itd., bilo u vodenom rastvoru u
obliku hlornog krea ili kao gas. U gasnom stanju upotrebljavao se kao bojni
otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle
zavrene dezintekcije vode; koliina rezidualnog hlora moe da iznosi 0,1 do
0,3 mg na litar vode.
choana, (gr. choana, levak), hoana, paran
otvor na zadnjem zidu nosne duplje
koju vezuje s gornjim spratom drelne
duplje.
choc, (fr.), chock (engl.), v. ok.
cholaemia, holemija, prisustvo ui ili
unih pigmenata u krvi. Ranije izraz
koji je oznaavao komu jetre, koji se danas ne upotrebljava.
cholagoga, holagogi, lekovi koji pojaavaju oticanje ui u creva.
cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jednog od unih kanala; c. catarrhalis,
nekadanje ime za virusni hepatitis; c.
lenta, hronina infekcija unih puteva
bez kalkuloze ili zaepljenja tih puteva.
cholangiocarcinoma, holangiokarcinoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom elija unih kanalia. Javlja se
u vidu ukasto-zelenkastih okruglastih
vorova.
cholangiogastrostdmia,
holangiogastrostomija, stvaranje otvora, odnosno
stome, hirurkim putem izmeu unog
kanala i eluca. Holangiogastrostomija
se primenjuje u karcinomu ili stenozi
unog kanala posle njegove povrede.
cholangiographia, v. holangiografija.
cholangiohepatitis, holangiohepatitis, istovremeno zapaljenje i unih puteva,

cholangiolitis

naroito intrahepatikih i jetre. Infekcija najee ima ushodni put.

cholangiojejunostomia,
holangiojejunostomija, hirurki stvorena spojnica
jednog unog kanala s jejunumom; eh.
intrahepatica, hirurki stvorena anas
tomoza izmeu jednog od intrahepatikih unih kanala i jejunuma. Obe holangiojejunostomije se primenjuju za
odvoenje ui zaobilazno u opstrukciji
vanjetrenih unih kanala (npr. rak uovoda ili jetrinog voda).
cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje
sitnih unih kanalia (holangiola) u jetrinom tkivu.
chole, (gr.), u. V. fel.
cholecystectomia, holecistektomija, hirurka intervencija kojom se otklanja
una beika, najee zbog kamenca u
njoj i karcinoma na njoj.
cholecystendysis, holecistendiza. V.
idealna holecistetomija.
cholecystis, holecista, uni mehur, v. vesica fellea.
cholecystitis, holecistitis, zapaljenje une kesice; c. acuta, c. izazvan zaepljenjem cistikusa, koje moe biti blago, ili
dovesti do tekog zapaljenja s gnojenjem i gangrenom zida une kesice; c.
chronica, dugotrajni, relativno blag; c.
emphysematosa, holecistitis izazvan
bakterijama koje stvaraju gas, koji se
nalazi u sadraju kesice; c. follicularis,
u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu
kesice; c. glandularis proliferans, hronini holecistitis u kojem nastaje zadebljanje zida kesice sa stvaranjem kripti
koje se mogu pretvoriti u male ciste.
cholecystoenterostomia, holecistoenterostomija. V. cholecystojejunostomia.
cholecystogastrostomia, holecistogastrostomija, operacijom stvorena komunikacija izmeu une beike i eluca u
okluziji d. choledochusa (npr. usled
raka glave guterae).
cholecystojejunostomia, holecistojejunostomija, operativno stvaranje komunikacije izmeu une kese i jejunuma.
Primenjuje se obino u karcinomu glave pankreasa, karcinomu uovoda
(choledochusa) ili u stenozi istog posle

choledochotomia

povrede. Cilj operacije je da zaobie

prepreku na niem segmentu uovoda.
Sin. cholecystoenterostomia.
cholecystopathia, holecistopatija, opte
ime za sve bolesti une kesice.
cholecystoptosis, holecistoptoza, spad,
sputenost une kesice.
cholecystosis, holecistoza, proliferativni
odnosno degenerativni proces u sluznici ili podsluznici une kesice koji na
holecistografiji pokazuje defekte na periferiji senke une kesice. Mogu biti u
vidu holesterol-polipoze, adenomioma
ili generalizovane adenomiomatoze
(Sinus Rokitanski-Aof).
cholecvstostomia, holecistostomija, priivanje ruba vetaki napravljenog otvora na unoj beici za trbuni zid,
ime se vetaki stvara una fistula. Za
preporuku je u starijih i iznurenih bolesnika umesto radikalne operacije (holecistektomije).
cholecystotomia, holecistotomija, otvaranje une beike u cilju vaenja njenog sadraja, posle eh. otvor beike se
zaiva; eh. idealis, idealna holecistotomija, otvaranje une kese radi odstranjivanja kamenaca iz nje, emu sleduje
ponovno zaivanje nainjenog otvora.
Sin. cholecystendysis.
choledochitis, holedohitis, zapaljenje
unog voda.
choledochocele, holedohocela, redak vid
uroenog cistikog proirenja uovoda u ijem se zidu nalazi proirenje.
choledochoduodenostomia, holedohoduodenostomija, laterolateralna anastomoza izmeu uovoda i duodenuma.
Primenjuje se najee posle odstranjivanja unih kamenaca iz uovoda, u
sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hroninog indurativnog pankreatitisa, koji
spreavaju normalno oticanje ui u
duodenum.
choledocholithiasis,
holedoholitijaza,
prisustvo kamenaca u glavnom uovodu (holedohusu).
choledochoplastica, holedohoplastika,
plastika operacija kojom se reparie
povreeni uovod.
choledochotomia, holedohotomija, otvaranje uovoda operacijom radi odstra139

choledochus
njivanja unih kamenova iz njega i uovoda drenae unih puteva.
choledochus (ductus), glavni izvodni kanal ui, uovod. Postaje spajanjem jetrenog kanala, koji izvodi u iz jetre, i
kanala unog mehura. Holedohus se
uliva u nishodni deo dvanaestopalanog creva, najee s glavnim izvodnim
kanalom guterae.
cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje konkremenata u unoj kesici. Nastaje kao
posledi^ca poremeaja metabolizma holesterola, infekcije i staze.
choleperitoneum, holeperitoneum, prisustvo ui u trbunoj upljini usjed prskanja unih puteva. Sin. peritonitis biliaris, choleperitonitis.
cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s
povraanjem, s velikim brojem vodenastih stolica, brzom dehidratacijom i
hipovolemikim okom. Izaziva Vibrio
cholerae, odnosno njegov biotip - El
Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-nooralna infekcija i ima endemsko-epidemijski karakter irenja. Inkubacija
do 5 dana. Klinika slika moe da varira
od lakog enteritisa pa do smrtonosne
klasine kolere. Kolerina dijareja je
najlaki oblik bolesti i lii na druga
crevna oboljenja. Kolerini gastroenteritis se odlikuje povraanjem i velikim brojem obilnih pirinastih stolica. Znaci dehidratacije i kolapsa se pogoravaju svakim satom. Algidni stadijum karakterie 40-50 pirinastih
stolica dnevno, te bolesnik moe da izgubi 10% svoje telesne teine. Izraeni
su najtei znaci dehidratacije i oka. Bolesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji,
bez pokreta, bez glasa, bez turgora koe.
Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko
se ne sprovede urgentna rehidratacija i
korekcija nastale metabolike acidoze.
choleretica, holeretici, lekovi koji pojaavaju stvaranje ui u jetri.
cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni'
prekid oticanja ui; c. extrahepatica,
prekid u oticanju ui kroz vanhepatike une kanale, zbog kalkuloze ili drugih uzroka; c. intrahepatica, prekid oticanja ui kroz intrahepatike une
puteve.
140

cholesteroluria
cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor
mozga koji se razvija iz elija epiderma.
Moe da se razvije i u bubanjskoj duplji
srednjeg uva (eh. verum cavi tympani),
obino za vreme intrauterinog ivota
(kongenitalni holesteatom), (2) eh. spurium, nakupljanje odbaenih slojeva
epiderma u vidu roastih Ijuspica koje
se stvaraju poput listia u lukovici. Nastaje od epiderma koji je iz spoljnjeg
slunog hodnika urastao u srednje uvo
kroz perforaciju bubanjske opne u toku
hroninog gnojnog zapaljenja srednjeg
uva. Usled trajnog nakupljanja bez mogunosti eliminacije raste progresivno i
razara slepoonu kost u svojoj okolini.
cholesterinum, v. cholesterol.
cholesterol, holesterol, holesterin, jednohidroksilni nezasieni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadri ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus.
Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli.
Deskriptivni naziv holesterola je A5cholesten-3-ol. Simbol A5 oznaava
prisustvo i poloaj dvostruke veze izmeu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3-ol pokazuje prisustvo i orijentaciju hidroksilne (sterolne) grupe u ciklopentanoperhidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je
najbogatije zastupljen sterol u ljudskim
tkivima i telesnim tenostima. Holesterol u plazimi odraslog oveka iznosi
140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog
65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol. U dece je holesterol
znatno nii nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izraena jedinicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar.
cholesterolaemia, holesterolemija, koliina holesterola u plazmi; hypercholesterolaemia, poveanje holesterola u
plazmi; hypocholesterolaemia, smanjenje holesterola u plazmi; porodina
hiperholesterolemija, hiperlipoproteinemija tipa II. V. hyperlypoproteinaemia.
cholesterolosis, holesteroloza, taloenje
holesterola u nenormalnim koliinama
u tkivima.
cholesteroluria, holesterolurija, prisustvo holesterola u mokrai. Syn. cholesterinuria.

cholin
choUn, holin [HOCH2CE2-N
()],
organska kvaternerna amonijum-baza,
nalazi se u mozgu, ui i umancetu;
uneta u organizam izaziva irenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra
ga koristi za sintezu lecitina.
choluria, holurija, prisustvo unih pigmenata u mokrai.
chondroblastoma, hondroblastoma, benigni oblik je neoplazma nastala proliferacijom elija hrskavice s pojavom dinovskih elija. Sin. Codman tumor, kalcifikujujui tumor dinovskih elija.
chondrodermatitis nodularis chronica
helicis Winkler, na pritisak veoma bolni vorii na gornjem polu usne koljke,
preteno u starijih mukaraca.
chondroma, hondroma, benigna neoplazma nastala proliferacijom elija hrskavice. Najee se javlja na hrskavinim
delovima sitnih kostiju ake, stopala i
na rebrima, u uzrastu izmeu 20 i 30 godina. Izrataji su kvrgasti i hrskavine
konzistencije s pojavom sluzavih delova.
chondromyxoiiia, hondromiksoma. V.
hondroma.
chondrosarcoma, hondrosarkoma, maligna neoplazma nastala umnoavanjem
elija koje potiu iz tkiva hrskavice.
Makroskopski se ne razlikuje bitnije od
hondroma.
Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi
transversa).
Chopartova egzartikulacija, v. amputatio, desarticulatio.
chorioangioma, horioangioma, benigna
neoplazma placente (posteljice) nastala
umnoavanjem krvnih sudova. Obino
su to vorovi 2-3 cm prenika, beliasto-crvenkasti u tkivu placente.
chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis,
svitnjak, kimena vrpca, lena vrpca,
osovinska vrpca, izvrat endoblasta gastrule. Protee se od srednjejg mozga do
repnog kraja. Kad kimeni stub poinje
da se segmentuje, svitnjak dobiva brojaniast izgled. Pri kraju 3. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: istanjeni
delovi se resorbuju u trenutku okotavanja, dok vorovi ostaju u meuprljenskim koturima. esto se tragovi

chorea
svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei
pulposi) usred meuprljenskih koturova; eh. tympani, bubanjska vrpca,
grana ivca lica koja prolazi ispod sluznice bubanjske opne i, po naputanju
bubanjske duplje, spaja se s jezikim
ivcem, granom donjoviljnog ivca. Sadri ushodna gustoreceptorna vlakna iz
peurkastih kvrica jezika i parasimpatika vlakna za podvilinu i podjezinu
pljuvanu lezdu; eh. uteroinguinalis,
naziv za okruglu materinu vezu (ligamentum teres); eh. uteroovarica, materino-jajnika veza (ligamentum ovarii proprium).
chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u
toku akutnog ili hroninog zapaljenja
grkljana. Veinom se misli na izolovano
zapaljenje glasnica u toku hroninog Iaringitisa. Naroito su osetljiva lica, kojima je glasovna funkcija grla preoptereena, ili ona, koja su izloena hemijskim
(puenje, alkohol) ili termikim traumama (rad u hladnjaama); monochorditis, hronino zapaljenje samo jedne
glasnice, moe da bude posledica tuberkuloznog infiltrata u glasnici.
chordoma, hordom je retka neoplazma
nastala iz elija ostatka notohorde u
gornjem ili donjem kraju kimenog stuba (trtini predeo). ine ga velike svetle
elije s vakuolisanom protoplazmom.
chordotomia, hordotomija, presecanje
senzitivnih puteva za bol u prednjobonoj vrpci kimene modine. Primenjuje
se u sluaju bolova u ekstremitetima,
naroito u sluaju kauzalgija i fantomskih bolova.
chorea, horeja, nervno oboljenje koje se
ispoljava nehotinim i nepravilnim naglim pokretima u raznim grupama miia ekstremiteta, glave i lica, a koji se pojaavaju pri uzbuenju i prestaju u snu.
Horeatiki pokreti mogu zahvatiti samo
jednu polovinu tela (eh. dimidiata, hemichorea). Pokreti mogu biti neobino
jaki (folie musculaire, fr.) a mogu i
nedostajati (eh. moli, eh. paralytica). U
tekim sluajevima horeja moli protie
s bolovima, povienom temperaturom,
nonim nemirom i delirijumom. Javlja
se u kolske dece, naroito enskog

141

choreiformis
pola, esto istovremeno s akutnim reumatizmom zglobova. U sutini je horeja
moli encefalitis koji ima sklonost ka recidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sydenhamova horeja; eh. gravidarum, horeja u mladih prvorotki; eh. major, v.
hysteria; eh. praehemiplegica et eh.
posthemiplegica, horeja koja se javlja
u sluajevima modane hemiplegije; eh.
chronica progressiva, Huntingtonova
horeja, nasledno oboljenje. Poinje izmeu 30. i 45. godine i praeno je psihikim propadanjem. Atrofian mozak pokazuje promene u sivim jezgrima velikog mozga (putamen i nucl. caudatus);
eh. Sanctis Viti, v. chorea; h. senilis,
staraka horeja.
choreiformis, horeiforman, slian horeji,
npr. horeiformni pokreti, pokreti slini
onima u horeji. V. chorea.
choriocarcinoma, horiokarcinoma (horioepiteliom), retka, veoma maligna
neoplazma placente u vidu tamnocrvenih vorova. Brzo prodire u krvotok i
daje generalizovane metastaze.
chorioepithelioma, horioepitelioma. Horiokarcinom u tkivu semenika. Veoma
maligna neoplazma s ognjitima nekroze i krvarenja, okruglastog oblika s potiskivanjem okolnog ouvanog tkiva.
chorioidea, horioideja, sudovnjaa, opna
one jabuice koja se nalazi izmeu
mrenjae i beonjae. Bogata je u krvnim sudovima.
chorioideremia, horioideremija, nasledna progresivna degeneracija sudovnjae i susednih delova mrenjae. Moe
da zahvati velike delove zadnjeg pola
onog dna. Uglavnom se javlja u mukaraca. Na kraju dovodi do slepila.
chorioiditis, horioiditis, zapaljenje sudovnjae. Obino zahvata i deo mrenjae koji lei iznad zapaljenog dela sudovnjae. Sveza ognjita su sivobeliaste boje, dok su starija bogata pigmentom. Prema poloaju ognjita razlikujemo: eh. centralis, koji zahvata predeo
zadnjeg pola onog dna i eh. disseminata, ognjita su razbacana po onom
dnu. Uzroci: opta oboljenja kao to su
tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metastaze.
142

chromaffinoma
choriomeningitis lymphocytaria, horiorneningitis limfocitaria, zapaljenje mekih modanica praeno glavoboljom,
nagonom na povraanje, povraanjem,
ukoenou vrata i prisustvom velikog
broja limfocita u likvoru.
chorionepithelioma uteri, horionepiteliom, maligni tumor koji se razvija iz
epitela horionskih resica ploda (Langhansove elije i sincicijum), a napada
organizam majke. Horionepiteliom je
jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz
tkiva obolele osobe, ve nastaje malignom alteracijom tkiva ploda. Najee
se javlja posle mole (mola hydatidosa),
ali nije iskljuena mogunost maligne
alteracije zaostalih delova posteljice po
sle normalne trudnoe. Smatra se da
decidualna reakcija, koja u normalnoj
trudnoi zaustavlja prodiranje horionskih resica, izostaje u horionepiteliomu
tako da horionske resice prodiru u zid
materice i krvne sudove. Prodiranje
ovog malignog tumora vri se putem krvnih sudova ili direktno kroz mii materice i vrlo brzo dolazi do stvaranja metastaza po elom organizmu. Razaranjem materinog tkiva dolazi do obilnih
krvarenja, dok prodor tumora kroz materini zid moe dovesti do intraabdominalnog krvarenja. Usled aktivnosti
horiona dolazi do visoke koncentracije
horiogonadnih hormona to daje jako
pozitivne testove na trudnou.
chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje
sudovnjae i mrenjae. V. chorioiditis,
retinitis.
choristoma, horistoma, naziv za male grupe elija prednjeg renja hipofize koje
se nalaze u zadnjem renju i infundibulumu. Slue i kao naziv za delove tkiva
(prebaene) prisutne u vidu neoplazme
u drugim tkivima.
Christmasov inilac (factor), v. IX inilac koagulacije. V. coagulatio.
Christmasova bolest, v. haemophilia.
chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal.
chromaffinoma, hromafinom, zajedniki
naziv za neoplazme nastale razmnoavanjem zrelih elija, a koje lie na one iz
sri nadbubrene lezde. Mogu nastati

chromatopsia
u sri nadbubrene lezde, okruglaste
su, relativno jasno ograniene, utosmee boje, s ponekom cistom, nekrozom
ili krvarenjem. Retki su maligni oblici.
Hormonalno aktivan daje paroksimalne hipertenzije zbog luenja adrenalina
i norepinefrina.
chromatopsia, v. chromopsia.
chromoblastomycosis, hromoblastomikozis, retka gljivina infekcija sa stvaranjem utog pigmenta. Javlja se u poljoprivrednih radnika izazivajui bradaviasto zapaljenje koe (verukozni dermatitis).
chromogen, v. hromogen.
chromopsia, hromopsija, izopaena percepcija boja. Bolesniku mogu predmeti
izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chloropsia), ljubiasti (ianthinopsia), uti
(xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U
sluaju upotrebe velikih doza digitalisa
mogu da se jave svi ovi poremeaji. V.
cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia,
xanthopsia, erytropsia.
chronaxia, hronaksija, minimalno vreme
potrebno da struja jaine dvostruke
reobaze izazove prag nadraenja miia
ili ivca. V. reobaza.
chrysarobinum, hrizarobin, ut kristalast
praak (smea antracenskih derivata),
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se u dermatologiji, naroito u psorijazi.
chrysiasis, hrizijaza, taloenje soli zlata u
tkivima. Nastaje kao posledica dugotrajne upotrebe preparata zlata. V. chrysoderma.
chrysoderma, hrizoderma, trajna pigmentacija koe usled taloenja soli zlata.
V. chrysiasis.

chrysotherapia, v. therapia.
Chvostekov znak, v. znak.
chylomicronaemia,
hilomikronemija,
prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4
do 6 meseci posle uzimanja obroka koji
sadri masti.
chylomicroni, hilomikroni, kapljice sastavljene uglavnom iz triglicerida
(86%), holesterola, fosfolipida i belanevina, stvorene u sluznici tankog creva,
koje slue za prenoenje apsorbovanih
masti putem limfe i krvi.

cijanizacija
chymosinogen, himozinogen, proferment iz koga aktivacijom nastaje himozin.
chylopericardium, hiloperikard, prisustvo izlivenog hilusa u upljinu perikard.
chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax.
chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlivenog hilusa u pleurskoj upljini.
chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mokrai koja dobiva mlean izgled; c. tropia, hilurija izazvana parazitom Wuchereria bancrofti.
chymosin, labferment, ferment koji pretvara kazein mleka u parakazein.
chymosinogen, himozinogen, proenzim
himozina.
cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje
(ekscizija) oiljka.
cicatrix, oiljak, vezivno tkivo nastalo obnavljanjem (granulacionog) tkiva, koje
nadoknauje defekte posle destruktivnih procesa.
cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2,
vrlo otrovan gas otrog mirisa. S vodonikom daje cijanovodonik HCN, a s bazama cijanide (cijan-kalijum).
cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii
cyanidum.
cijanizacija, unitavanje insekata i raznih
tetoina, naroito pacova, gasom cijanovodonikom. Ovaj gas se stvara pri
obinoj temperaturi isparavanjm cijanovodonine kiseline iz njenih rastvora
ili iz vrstih preparata u kojima je ona
apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili
nastaje dejstvom sumporne kiseline na
neku so cijanovodonine kiseline. Cijanovodonik je laki od vazduha, ima veliku prodornu snagu i prolazi kroz sve
rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez
mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja
dodaju razne supstancije. Hemijski, cijanovodonik je indiferentan gas, koji ne
oteuje predmete, ne utie na boje i ne
menja suvu hranu. Jedino je opasan za
masnu hranu, jer sa mastima stvara otrovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik
slui za unitavanje gamadi, insekata i
tetoina u prostorijama za stanovanje,
transportnim sredstvima, brodovima,
mlinovima, stovaritima i si. U poljoprivredi se upotrebljava za unitavanje
143

cijanovodonina kiselina
raznih tetoina na biljkama, vou i drveu.
cijanovodonina kiselina, v. Acidum hydrocyanicum.
cijanovodonik, cijanovodonina kiselina,
v. Acidum hydrocyanicum.
ciklazocin, antagonist opijata.
ciklestrol, sintetiki estrogen, poznat jo i
kao hekestrol (8222). Dejstvo mu je
jae od estradiola.
ciklian, v. cyclicus.
ciklina jedinjenja, organska prstenasta
jedinjenja u kojima su meusobno povezani ugljenikovi atomi (karbociklina) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih
elemenata (heterociklina).
ciklina neutropenija, v. neutropenia.
ciklini AMP, ciklini 3,5-adenozin-monofosfat, unutarelijski posrednik u delovanju nekih hormona i drugih materija
koji menjaju funkciju elija. Stvara se iz
adenozin-trifosfata pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze, koja se nalazi u
opni elije i ima na sebi specifian receptor. Spajanje receptora s hormonom
ili s nekom drugom materijom aktivie
adenil-ciklazu, pa se u eliji oslobodi
cAMP. Zavisno od svojstava elije,
cAMP izaziva razliite reakcije: aktivie
fermente, menja propustljivost elijske
opne, zapoinje sintezu specifinih belanevina, pobuuje grenje ili oputanje miia, pobuuje sekreciju itd. Danas se smatra da stvaranjem cAMP u elijama svoje efekte u organizmu ostvaruju: adrenalin i noradrenalin, glukagon, adrenokortikotropni, tireotropni,
luteinizujui hormon, paratireoidni
hormon, hormon koji stimulie folikule,
sekretin i oslobaajui faktori (releasing factor) hipotalamusa.
ciklini guanozin-monofosfat, cGMP,
nukleotid slian cAMP-u, za koji se
smatra da ima ulogu intracelularnog
posrednika u delovanju nekih hormona
(v. cAMP). .
ciklo, v; cyclo.
ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis.
ciklonski separator, ureaj za uklanjanje
praine iz izlazeih dimova i gasova. Gomilanje estica se ostvaruje spiralnim
kretanjem dima ime dolazi do izraaja
144

Cimex lectularius
centrifugalna sila. Poveane estice se
taloe sopstvenom teinom. Jednostavan ureaj, ograniena efikasnost na estice prenika preko 20 mikrona. Moe
da radi sa dimovima na temperaturi
preko 100O0C.
ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko
(parasimpatolitiko) sredstvo.
ciklopija, nakaznost koja se sastoji od prisustva samo jednog oka.
cikloplegija, v. cycloplegia.
cikloserin, antibiotik dobiven iz Streptomyces orchidaceus i Streptomyces
garyphalus, docnije dobiven i sintetski;
ima irok spektar dejstva ali se, zbog
toksinosti, upotrebljava, uglavnom,
samo kod obolelih od tuberkuloze.
ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
ciklus elije, v. ivotni ciklus elije.
cikrimin hidrohlorid, antispazmodiko
sredstvo u leenju parkinsonizma.
cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi
na slobodnom kraju nekih epitelnih
elija ili oko celog tela nekih jednoelijskih organizama, npr. infuzorija.
cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna.
cilijarna kruna, v. corona.
cilijarna telaca, v. processus ciliares.
cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem
mezodermnih elemenata u lepom delu
mrenjae.
cilindarska stakla, v. staklo.
cilindarske naoari, v. staklo.
cilindri, bubrene tvorevine nastale taloenjem belanevine u upljini bubrenih kanalia; bakterijski c., cilindri sastavljeni od bakterija, ili bogati u bakterijama; eritrocitni c., cilindri koji sadre eritrocite; epitelski c., cilindri koji
sadre deskvamovani epitel kanalia;
granulisani c., cilindri koji sadre granule degenerisanih elija epitela; hemoglobins ki c., koji sadre hemoglobin; leukocitni c., koji sadre leukocite;
uratni c., koji sadre amforni urat; votani c., cilindri koji sadre vrlo refraktivnu, providnu, amiloidnu supstanciju.
Cimex lectularius, stenica, kosmopolitski insekt koji se hrani ovejom krvlju,
ali i krvlju psa, make, zeca, raznih pti-

Cinchona
a, pa i pacova i mieva. Ima dobro razvijen aparat za bodenje. enka polae
na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u svemu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od
okolne temperature, izlegu se larve,
male stenice, posle 5-22 dana. Larve posle petog presvlaenja polno sazre. Larva uzima oko 5, a enka oko 7 mg krvi
pri jednom sisanju. Stenica ivi do godinu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci.
Bode najee nou, a sisanje krvi traje
oko 10 minuta. Na mestima uboda stvara se koprivnjaa koja svrbi. Stenice
mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraznih klica.
Cinchona vrste drvea koje rastu u tropskim krajevima i od kojih se, naroito od
Cinchona succirubra, dobiva droga
Cortex Chinae (sadri alkaloide hinin i
hinidin).
cinchonismus, trovanje hininom.
cinchophenum, v. Acidum phenylchinolincarbonicum. cinedenzigrafija, v.
elektrokimografija.
cinereus, pepeljast, siv.
cinkov oksid, v. Zinci oxydum.
cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum.
cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta.
cinkovo belilo, sirovi (nepreieni)
cink-oksid. Slui za bojenje umesto
olovnog belila.
cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci.
cionini, gonadotropni inkreti koji se stvaraju u posteljici poznati, inae, kao horijalni gonadotropini.
circomphalos, v. caput medusae.
circulatio sanguinis, cirkulacija krvi,
kretanje kroz srce i krvne sudove; c.
collateralis, kolateralna cirkulacija,
koja ide kroz sekundarne puteve, jer je
glavni put krvotoka za taj predeo zaepIjen; c. coronaria, cirkulacija kroz venane, koronarne sudove srca; c. enterohepatica, put unih soli i nekih drugih jedinjenja u vidu kruga: jetra-uni
putevi-tanko crevo-portni krvotok-jetra itd.; c. extracorporaris, vantelesna
cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u
sluaju sranih operacija, naroitog Ieenja leukemija i u toku hemodijalize
(vetaki bubreg); c. foetalis, krvotok u
fetusno doba; mala cirkulacija, mali krvotok, pluni krvotok, kompenzatorna
10 Medicinski leksikon

cirkuliua antitela (humoralna)

c., kolateralna cirkulacija; c. portalis,
portni krvotok, krvotok u slivu portne
vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa
i organa za varenje, preko jetre, prenosi
u veliki krvotok; c. pulmonalis, pluni
krvotok; sistemska c., opti krvotok
kojim se oksigenovana krv iz leve komore odnosi arterijama u razne organe, a
venska krv donosi u desnu pretkomoru.
circulus, krug; prsten (npr. circulus arteriosus Willisii, arterijski prsten u osnovi
velikog mozga).
circumanalis, okolomarni, u predelu
mara.
circumcisio, cirkumciija, obrezivanje,
opsecanje udne navlake (prepucijuma)
u uroenoj ili steenoj fimozi. U Jevreja,
muslimana i nekih azijskih i afrikih naroda i plemena cirkumciija je ritualna;
cirkumciija u ena, zasecanje nabora
koe iznad draice; faraonska cirkumciija, zaivanje ili prikopavanje udne
navlake ili velikih usnica stidnice radi
spreavanja snoaja.
circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji
se nalazi oko krunice zuba. Npr. cirkumkoronarna infekcija, infekcija oko
krunice zuba.
circumductio, cirkumdukcija, (1) kruni
pokret, (2) aktivno ili pasivno kruno
kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanoenje oduzete noge u stranu pri hodu u
hemiplegiji. Ta noga, dua zbog toga to
je stopalo mlitavo, opisuje polukrug
svojim prstima.
circumflexus, polukruan (npr. a. circumflexa scapulae, polukruna arterija
lopatice).
circumscriptus, cirkumskriptan, ogranien.
cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan
(circa dies).
cirkonijum, Zr, hemijski element, metal.
V. Zr, zirconium.

cirkulacijski ok, v. shock.

cirkuliua antitela (humoralna), antitela koja slobodno cirkuliu u krvi i drugim tkivnim tenostima. Kada cirkuliua antitela reaguju in vivo s homologim antigenom, ona se vezuju s njime i
rezultat te reakcije je koristan, ili bar
bez tete, za organizam.

145

cirkumdukcija

cirkumdukcija, v. circumductio.
cirkumzigomatina suspenzija, v. immobilisatio.
ciroza (seksotropija), prema podacima
iz medicinske literature ciroza jetre je
ea u mukaraca nego u ene (1:3-5).
Seksotropijska analiza izmeu Lannecove atrofike i Hanot-Gilbertove hipertrofine ciroze otkriva da prva napada ginoidne konstitucije naroito u
mukom polu s hipoandrogenijom, dok
se hipertrofina ciroza javlja u androidnih i hiperandroidnih konstitucija.
cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronina
bolest jetre s nekrozom hepatocita, njihovim zamenjivanjem vezivnim tkivom,
gubljenjem normalne arhitekture jetrinog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih
ognjita jetrinog parenhima; alkoholna
c., izazvana hroninim alkoholizmom i
istovremenim pothranjivanjem; atrofina c., u kojoj je jetra smanjena zbog
gubljenja parenhima i smeuravanja vezivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepatitisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza
zbog atrezije unih puteva; Hanotova
c., primarna bilijarna ciroza; kalkulusna c., sekundarna bilijarna ciroza zbog
kamenaca u unim putevima; kardijalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko
centralne vene jetrinih renjia zbog
kongestivne srane bolesti; kongestivna c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jetri; Lannecova c., alkoholna ciroza,
prethodi joj masna infiltracija elija jetre; metabolika c., ciroza izazvana poremeajima metabolizma, npr. hemohromatoza, Wilsonova b.; multilobulska
c., postnekrozna ciroza; c. parasitica,
prouzrokovana dospevanjem jaja parazita u tkivo jetre. Promene su kao u ostalih ciroza, s tom razlikom to postoji i
prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c.
pigmentosa, pigmentozna ciroza prati
hemahromatozu za koju se smatra da
nastaje poveanom apsorpcijom gvozda
i njegovim taloenjem u tkivima. Morfoloka slika pigmentozne ciroze jetre odlikuje se blagim stepenom portne ciroze
s prisustvom velike koliine pigmenta
hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis,
v. Lannec cirrhosis; posthepatitisna c.,
146

cistin

ciroza obino makronodulska, posle

akutnog virusnog hepatitisa; postnekrozna c., ciroza posle masivne nekroze
(subakutne nekroze) jetrinih elija u
toku toksinih ili virusnog hepatitisa; c.
nutritionalis, primarna bilijarna ciroza, redak oblik ciroze, nepoznate
etiologije, bez opstrukcije ili infekcije
veih unih puteva, ponekad se javlja
posle uzimanja odreenih lekova (hlorpromazina npr.). Obino boluju ene
srednjih godina, glavni znaci: holestaza,
svrab, hiperholesterolemija, ksantelazme i ksantomi, sindrom loe apsorpcije;
c. pulmonum, ciroza plua cUfuzna intersticijalna fibroza plua; c. renum, ciroza bubrega, hronini intersticijalni
nefritis. V. nephritis; sekundarna bilijarna c., ciroza zbog hroninog zaepljenja unih puteva; c. syphilitica, sifilisna ciroza se javlja u kongenitalnom
sifilisu, u kome je jetra proeta fibroznim tkivom. Sem toga u njoj moemo
dokazati i prisustvo velikog broja bledih spiroheta, prouzrokovaa sifilisa;
toksina c., postnekrozna ciroza.
cis-konfiguracija, pojava kada se dva mutantna pseudoalelska gena nalaze na
jednom, a njihovi nemutirani homologi
na drugom homolognom hromosomu.
V. linkage, trans konfiguracija.
ciste, kongenitalne, zaostajanje branhijalnih useka u vidu fistula.
cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfaamino-beta-tiopropionska kiselina.
Lako se oksidie u cistin. Cistein i cistin
su vane aminokiseline koje zajedno
ine oksidoredukcioni sistem u organizmu.
cisterna, atrnja, cisterna, proirenje ispunjeno tenou; c. chyli Pequeti, Peci jetovo proirenje na poetku grudnog
limfnog kanala.
cisternoscintigrafija, v. scintigrafija.
cistika fibroza, v. fibrosis cystica.
cistini bubreg, v. rn polycysticus.
cistin, jedna od aminokiselina koja sadri
sumpor. Nastaje od dva molekula cisteina gubitkom dva vodonikova atoma. Zajedno s cisternom igra vanu ulogu u oksidoreduktivnim procesima u organiz-

cistinski konkrementi
mu. Ponekad se taloi u obliku konkremenata u bubregu i u mokranoj beici.
cistinski konkrementi, v. concrementum.
cistinurija, v. cystinuria.
cistoskop, metalni instrument koji slui
za endoskopski pregled mokrane beike. Slian je kateteru. Snabdeven je optikim sistemom, okularom i sijalicom
za osvetljavanje unutranjosti beike.
Slika koju daje cistoskop uveana je i
poveana.
cistoskopija, cystoscopia, pregled mokrane beike cistoskopom poto se iz
beike odstrani sve to daje zamuenje
mokrae (krv, gnoj). Ovo se postie ispiranjem beike i njenim ispunjavanjem
bistrim, bezbojnim antiseptikim rastvorom. V. endoskopija.
cistron, termin koji se jo uvek upotrebljava kao sinonim gena, naroito u mikropskoj genetici, v. gen.
citarabin (citozinarabinozid), antagonist pirimidina; pored antitumorskog
dejstva, ima i imunosupresivne i antivirusne osobine.
citodijagnostika, dijagnostika metoda
koja se razvila u naunu metodu - deskvamativnu citologiju (eksfolijativna citologija). Otkako su Papanicoleau \
Traut izveli pogodan postupak kojim se
po morfolokim i tinktorijalnim osobinama elija jasno diferencira patoloka
elija od normalne, stvorena je metoda
Papanicolau (PA). Ova metoda je danas
rutinska pri ispitivanju vaginalnog razmaza, razmaza iz punktiranih eksudata
i drugih izluevina u dijagnozi maligniteta. Kako ne samo patoloke ve i
deskvamirane elije normalnog epitela,
pod uticajem hormona, pokazuju tinktorijalne ili morfoloke promene, metoda PA se koristi i u citohormonalnoj dijagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo
osetljiv prijemnik za seksualne hormone obilno deskvamira te se ova metoda
rutinski upotrebljava u dijagnostici ovarijalne disfunkcije i hormonskog poremeaja u patolokoj trudnoi,
citofilna antitela, antitela koja se vezuju
za povrinu elija (najee makrofaga)
preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini.
10*

citoplazma

citofilnost, afinitet prema eliji; u imunologiji se najee odnosi na antitela, v.

citofilna antitela.
citogenetika, nauka koja se bavi ispitivanjem strukture i funkcije elijskih odeIjaka u kojima je smetena nasledna
supstancija: hromosomi i geni, v. genetika.
citogeni, plazmatski inioci naslea. Sin.
plasmageni, plazmidi, plazmomi.
citohromoksidaza, Varburgov enzim disanja, katalizuje oksidaciju redukovanog citohroma kiseonikom iz vazduha.
citolizini, antitela koja, uz prisustvo komplementa, specifino liziraju elije. Lizini koji liziraju bakterije nazivaju se bakteriolizini, a oni koji liziraju eritrocite
nazivaju se hemolizini.
citologija, v. cytologia.
citomorfoza, pod ovim izrazom se podrazumeva skup varijacija u toku razmnoavanja bakterije koje se odnose na
morfologiju i fiziologiju bakterijske elije.
citopatogeni efekat, posle odreenog
broja generacija virusa u kulturi tkiva
obino se poinju javljati patoloke promene na elijama u kojima se virus razmnoio. Te promene se nazivaju citopatogene promene ili citopatogeni efekat
virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene
citopatogene promerie, te se na osnovu
njihovog izgleda moe dosta sigurno zakljuiti koji ih je virus izazvao.
citoplazma, organizovana iva materija
koja, zajedno s jedrom, ini jedinstveni
ivotni sistem, sedite svih biohemij-~
skih pojava i nosilac odlika ivota. Sastoji se od osnovne citoplazmike supstancije ili matriksa (rastvor elektrolita,
aminokiselina, belanevina, fibrilarnih i
globularnih molekula, micela i dr.) i
poseduje odreenu viskoznost i pokretljivost. U njoj su organii u kojima se
vre biosinteze pojedinih specifinih
materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne
(250-5.000 A), spljotene kesice sa
troslojnim membranama. U matriksu i
na pojedinim membranama nalaze se
riboproteinske granule ili ribosomi pojedinano ili grupisani u polisome (poliribosome); vre sintezu belanevina ci147

citoplazmatsko naslaivanje
toplazme, enzima i paraplazme. Membrane s ribosomima ine zrnasti endoplazmini retikulum, a one bez granula
prosti ili agranulisani endoplazmini retikulum. Uloga endoplazminog retikuluma je viestruka. Pomou njega se vri
celokupan promet materija (metabolizam
u eliji), pri emu se pojedini sastojci
izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat;
sprovodi materije i impulse i slui kao
intracelularni transportni sistem. Stanje i
izgled citoplazme, organela, a naroito
endoplazminog retikuluma nije uvek
isti. Mlade i vrlo aktivne elije imaju
dobro razvijen endoplazmini retikulum s
mnogo ribosoma. Na membranama, i u
matriksu citoplazme, uz sadejstvo i
drugih organia (ribozoma, lizozoma,
Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.)
vre se procesi biosinteza i metabolizma
elije. Membranskom strukturom je
znatno uveana dejstvu-jua povrina za
biohemijske
procese.
Tako,
npr.,
endoplazmini retikulum l g jetrenih elija
ima povrinu od 8-12 m2; c. bakterija,
najveim je delom sastavljena od
ribonukleinskih kiselina (RNK), od
proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu
sunerastu mreu ukraenu mikrosomima
i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je
i druge elemente: Mg u obliku
ribonukleata,
u
izvesnim
vrstama
prisustvo pigmenta, veina enzima su
smeteni u citoplazmi. Smatra se da u
jednoj bakterijskoj vrsti ima tri razliite
RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana
u
ribosomima
(partikula
ribonukleoproteina), vide se samo elektronskim mikroskopom; informativna
messenger (m-RNK); solubilna ili transfer
(t-RNK). U bakterija proteini slue za
izgradnju bakterijske elije i nosioci su
antigenskih svojstva. citoplazmatsko
nasleivanje,
prenoenje
nekih
hereditarnih
svojstava
posredstvom
citoplazmatskih
inilaca,
smetenih
uglavnom
u
obliku
DNK
u
mitohondrijama i hloroplastu. Nain
prenoenja informacija je drugaiji
nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no
nasleivanje, ekstrahromosomsko nai
edivan je.
148

clapotement
citotoksina antitela, antitela protiv antigena prisutnih na eliji. Citotoksina
antitela posle reagovanja s antigenom
aktiviu komplement i rezultat toga je
smrt elije, v. komplement.
citotoksini limfociti, limfociti ubice
koji nastaju u reakcijama elijske imunosti, v. T-limfociti, elijska imunost; in
vivo nastaju u reakciji kalem-pro-tivdomaina
i
transplantacijskim
reakcijama; in vitro se stvaraju u meanoj kulturi limfocita, v. meana limfocitna reakcija. Predstavljaju efektorne elije u reakcijama elijske imunosti.
citotoksinost, imunoloko specifino
razaranje elija od strane limfocita. Tipian primer je odbacivanje kalema i
tumora. Citotoksinost moe nastati usled delovanja nekih antitela i mitogena.
Imunoloku citotoksinost treba razlikovati od citotoksinosti izazvane raznim lekovima i produktima mikroorganizama.
citotoksin, elijski otrov, antitelo koje nastaje u organizmu posle parenteralnog
unoenja elija. Citotoksini su specifini, tj. parenteralno unesene elije izazivaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju
na njih (npr. nefrotoksin - unoenjem
bubrenih elija). Citotoksini se vezuju
za antigen koji se nalazi u ivoj eliji i
time izaziva smrt elije.
citotrofoblasti, elije dubokog sloja horiona, poznate jo i kao Langhansove elije.
citrati, soli limunske kiseline.
citratna krv, krv kojoj je dodata odreena
koliina neutralnog natrijum-citrata u
cilju spreavanja njenog zgruavanja.
citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5
- formiltetrahidrofolna kiselina), uestvuje u sintezi purina i pirimidina, koji
su potrebni za sintezu nukleinskih kiselina, neophodan je za sazrevanje eritrocita.
Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii.
clapotage, klapotaa, klokot, zvuk bukanja pri potresu. Sin. clapotement; v. succusio.
clapotement, klapotman. V. clapotage,
succusio.

Claude Bernard-Hornerov sindrom

Claude Bernard-Hornerov sindrom, v.
syndroma.
claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. intermittens, pojava bola, hramanja i utrnulost u jednom ili oba donja uda,
kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih
tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u
klaudikaciji intermintens su izazvane
okluzivnim promenama na arterijama
donjih ekstremiteta, najee u obliteracijskom trombangitisu. Sin. Charcotov sindrom i angina cruris; c. venosis,
intermitentna klaudikacija zbog venskog zastoja u donjim udovima.
Claudiusova jamica, v. fossa ovarica.
claustrum, bedem, supkortikalna siva
masa velikog mozga, koja lei sa spoljne
strane soivaste jezgre velikog mozga.
Claviceps purpurea, gljiva koja raste na
cvetu rai. U medicini se upotrebljava
njen trajni micelijum, Secale cornutum,
koji sadri vie alkaloida. V. Secale cornutum.
clavicula, kljunjaa, kljunica, kljuna
kost, prua se od lopatice do grudne
kosti.
clavus, ulj, lokalno, ogranieno, kupasto
zadebljanje (hiperkeratoza) koe na
mestima dugotrajnijeg pritiska (alata,
obue). V. callus.
clearance, klirens, (eng.) ienje, koliina plazme koja se potpuno oslobodi od
neke materije za jedan minut. Slui za
procenjivanje funkcije bubrega. Preko
klirensa razliitih materija moe se odrediti veliina glomerularne filtracije,
protok krvi kroz bubreg, veliina tubularne sekrecije itd. (klirens inulina je
125, ureje 70, paraaminohipurne kiseline 585); k. gvozda, vreme (u minutima)
potrebno da se 50% datog radioaktivnog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina,
sposobnost bubrega da dati inulin
potpuno ukloni iz krvi. Veliina tog klirensa priblino odgovara veliini glomerulske filtracije; k. kreatinina, zapremina plazme koja se potpuno oslobodi datog kreatinina (egzogeni klirens
kreatinina), ili kreatinina sintetizovanog u organizmu (endogeni klirens
kreatinina); k. plazme, izraz za sposobnost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-

clitoris
me razne supstancije, prilikom jednog
njihovog prelaenja kroz bubreg; k.
ureje, zapremina plazme koja se potpuno oslobaa ureje u jednom minutu.
cleidotomia, kleidotomija, presecanje
kljunjae.
climacterium, klimakterijum, mena, menopauza, precvat, period kada usled
starenja jajnika reakcija na stimulaciju
gonadotropina opadne, tako da luenje
estrogena postaje slabo i nije vie u stanju da utie na stvaranje zrelih meko-.
va, luenja folikulina (estrogena) i proliferaciju endometrijuma, to dovodi do
prestanka menstruacije (menopauza).
Menopauza ne nastupa odjednom. Opadanje jajnike funkcije je postepeno i
odigrava se tokom vie godina. to vie
napreduje starenje, ovulacije su sve
rede i menstruacije izostaju po nekoliko
meseci, a potpuni prestanak dejstva
ovarijalnih hormona dovodi do definitivnog prestanka menstruacije, odnosno
do klimakterijuma. Klimakterijum prati
niz promena u organizmu: sklonost ka
gojenju, oseaj vrelih talasa, pojaano
znojenje, kao i razliite.emotivne
smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, preteno psihike promene koje prate smanjenja funkcije polnih lezda u mukarca.
climatotherapia, v. therapia.
climax, v. climacterium.
clinodactylia, klinodaktilija, stalno skretanje ili izvijenost jednog ili vie prstiju.
clinistix, klinistiks, traka od hartije natopljena odgovarajuim reagencijama,
koja u dodiru s mokraom (prilikom
mokrenja na traku ili zaronjenja u mokrau) menja boju - poplavi ako mokraa sadri glikozu; minimalna koncentracija glikoze koja se jo moe dokazati iznosi oko 0,1%.
clinitest, klinitest, tableta s odgovarajuom reagencijom koja se stavlja u epruvetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokrae pa
se izloi kljuanju i menja boju u zavisnosti od koncentracije glikoze u mokrai; upotrebljavaju se samo sive i potpuno suve tablete.
clitoris, draica, homologni organ mukom udu, sastavljen od 2 erektilna tela
149

clivus
(crura clitoridis) koja se nalaze uz preponske kosti. Napred se stiu u kratko
telo, koje se zavrava glaviem. TeIo je
prekriveno navlakom (praeputium clitoridis), dok je glavi poduprt drainom uzicom. Sluznica koja oblae spuvasta tela draice je prepuna nervnih
korpuskula koja izazivaju erekciju draice; (embr.) genitalna kvrga u embriona od 20 mm pokazuje glavicu i trup, izmeu kojih se nalazi kruni sinus. U korenu genitalne kvrge nalazi se kruni
urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge
ine genitalni nabori izmeu kojih se
nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvrge se razvijaju genitalni jastuii. Osnovna odlika razvoja zaetka spoljnih genitalnih organa u enskom pravcu jeste
da od genitalne kvrge postaje draica,
dok se od genitalnih nabora razvijaju
male usne, a od genitalnih jastuia velike usne stidnice. Spoljni otvor urogenitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u
draici, ali se on zatim zaepljuje ostavljajui uretralni oluk, pod kojim se razvija trem u koji se otvaraju uretra i vagina.
clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus,
iroki leb na bazilarnom delu potiljane kosti, na kome su smeteni modani
most i izduena modina.
cloaca, v. jazva.
clomiphen, klomifen, hemijska supstancija ,koja (ne sasvim poznatim mehanizmom) moe bitno da podstakne izluivanje RH-LH (v. tamo), a time i normalnu ovulaciju i da dovede do trudnoe.
clon, klon, sve elije koje proistiu od iste
elije pretka i koje imaju identian genski sastav.
clonus, klonus, snane kratkotrajne, ritmike kontrakcije miia nastale usled
pojaane refleksne nadraljivosti (oko 8
i l sekundi); trajni c., pri istezanju nekog miia govori za oteenje piramidnog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neurotiara.
Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog
kanala u staklastom telu. Slui za izmenu tenosti u oku. V. canalis hyaloideus.
Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u
staklenu.
150

Co-A
clorina, v. chloramin.
Clostridium, klostridijum, bacil u kome
se endogeno formira spora, te je proiren i ima izgled vretena. Sve vrste patogenih klostridijuma su anaerobne bakterije, gram-pozitivni tapii, pokretni,
osim Cl. perfringens, koji nema flagela,
a razlikuje se od ostalih time to stvara
kapsulu i lui toksin s najveim brojem
antigenskih faktora; Cl. botulinum, izaziva botulizma u ljudi. Strogi anaerob, s odlikama roda klostridijuma.
Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan milioniti deo kubnog santimetra ovog toksina ubija zamore teko 250 g. To je jedini bakterijski toksin koji ubija ivotinju ako se unese parenteralno ili peroralno. Postoji vie tipova Cl. botulinuma
od kojih svaki stvara toksin razliit u antigenskom pogledu; Cl. gasne gangrene, za odgovorne uzronike gasne gangrene smatraju se Welchia (Clostridium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oedematiens, Cl. histolyticum, mada se u
procesima gasne gangrene mogu nai i
druge anaerobne, kao i aerobne bakterije; Plectridum (Clostridium) tetani,
bacil podsea na maljicu, zbog ega je i
dobio naziv Plectridium tetani. Izaziva
je tetanusa, lokalne infekcije s optom
intoksikacijom izazvanom neurotropnim egzotoksinom, tetanospazminom.
clunes, v. nates.
cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v.
Hortonova glavobolja, histaminska glavobolja.
clysma, klizma, klistir, tenost koja se
unosi u creva kroz mar u razne svrhe
(ienje, hranjenje, davanje lekova).
Klizma za ienje sastoji se od tople
vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapuna (sapunica); hranljive k., daju se
kada bolesnik ne moe da uzima hranu
kroz usta (daju se glikoza, aminokiseline i etanol); lekovite k., sadre pojedine Ie kove.
Co-A, koenzim A, iroko rasprostranjen
merkaptan koji sadri adenin, ribozu,
pantotensku kiselinu i tietanolamin.
Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji
sa siretnom kiselinom stvara acetilkoenzim A, koji ima kljuni znaaj u in-

coagulatio

termedijarnom metabolizmu svih organskih materija. Acetil-koenzim A,

zbog toga to sadri vie energije od siretne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma
u reakcijama koje bi inae zahtevale
energiju spolja. Sa stanovita energetike,
stvaranje jednog mola bilo kojeg acetilCo-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju
l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija,
zgruavanje krvi, komplikovani enzimski
proces, iji je krajnji rezultat pretvaranje
tenog fibri-nogena u vrsti fibrin, radi
uspostavljanja hemostaze. U tom procesu
uestvuju dva inioca plazme, jedan tkivra
inilac (tkivni tromboplastin) i trombociti
(trombocitni tromboplastin), poznati kao
inioci koagulacije. Proces koagulacije je
podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog
tromboplastina, koja moe biti endogena i
egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina
na protrombin sa stvaranjem enzima
trombina i (3) f. delovanja trombina na
fibrinogen sa stvaranjem vrstog fibrina.
V. inioci koagulacije; koagulacija
diseminovana,
intra-vaskulna,
hemoragijski sindrom zbog defibrinacije,
usled potronje fibrinoge-na, trombocita i
jo nekih inilaca koagulacije u toku
razasutih intravaskulnih koagulacija u
mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaenja
tkivnog tromboplastina u krvotok,
intravaskulne
agregacije
trombocita
izazvane prisustvom imunih kompleksa,
endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored
krvarenja,
u
diseminova-noj
intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza
ishemijskog tkiva, vrlo esto oteenje
bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin.
DIK, koagulopatija zbog potronje, k. krvi,
proces prelaska krvi iz tenog u pihtijasto
stanje zbog pretvaranja rastvorene u
plazmi belanevine fib-rinogena u
nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je
potrebno prisustvo trinaest danas poznatih
inilaca
koagulacije:
fibrinogen,
trombociti, protrombin, tromboplastin,
kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor
V
(prokonvertin),
faktor
VIII
(antihemofilski), faktor IX (Christmasov), faktor X (Stuartov), faktor XI,
faktor XII (Hagemanov), faktor XIII

coccidioidomycosis

(stabilizator fibrina). Postoji spoljanji i

unutranji put koagulacije krvi. Unutranji put je neto dui od spoljanjeg.
coagulopathia, koagulopatija, zajedniko
ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog
potronje inilaca koagulacije. V. diseminovana intravaskulna koagulacija.
Coatsova bolest, v. retinitis exudativa externa (Coats).
cobaltum, Co, kobalt, hemijski element,
srebrnastobeo metal; (stom.) slui za izradu zubnolekarskih instrumenata i za
spravljanje silikatnih plombi.

Cobertova reakcija, v. reakcija.

Cocaini chloridum, hlorid kokaina, oficinalan je prema naoj farmakopeji. V.
Cocainum.
Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke
Erythroxylon coca. Deluje lokalno anestetiki. Posle resorpcije prouzrokuje
kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog
koje lako stvara kokainomaniju. Danas
se upotrebljava jo samo za anesteziju
sluznica.
cocci, bakterije loptastog, sferoidnog oblika (coccus). Ima ih koji lie na polulopte, obino izduene, spljotene, po
dve zajedno, lie na dva zrna kafe (gonokoki) ili su izduene, lie na plamen od
svece (pneumokoki). Za raspoznavanje
u mikroskopskim preparatima od znaaja je njihovo grupisanje: po dve zajedno (diplococci); po etiri zajedno (tetracocci); u paketie oblika kocke (sarcina)
ili u sasvim nepravilne gomilice - grozdove (staphylococci).
coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza
je infekcija prouzrokovana gljivicom
Coccidioides immitis. Javlja se naroito
u jugozapadnim krajevima SAD, posebno u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s
dosta praine posebno je pogodno za irenje infektivne hlamidospore. Ulazna
vrata su disajni putevi, ali se veruje da i
povreena koa moe biti rnesto kroz
koje prodire spora. U veini sluajeva
obole plua lokalizovano, ali ponekad i
u obliku influence ili pneumonitisa.
Ukoliko u redim sluajevima doe do
diseminacije, javljaju se granulomi s
gljivicama. Smrtnost je visoka.
151

colitis

coccygeus

coccygeus, trtini, koji pripada trtinoj

kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.).
coccygicus, v. coccygeus.
coccygodinia, kokcigodinija, bol u predelu trtine kosti, neuralgijske prirode,
esto usled traume.
coccyx, trtica; os coccygis, trtina kost.
cochlea, pu, kotani pu, deo unutranjeg uva. Sastoji se od kanala u obliku
spirale i kupastog stoera (modiolus).
V. auris.
cochlearis, puni, koji pripada kotanom
puu.
cod, kod, redosled nukleotida u molekulu
DNK koji su nosioci genskih poruka za
sintezu polipeptidnih lanaca u citoplazmi.
Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma;
prema naoj farmakopeji, oficinalan je
u obliku kodein-fosfata (Codeini phosphas). Slui za smirenje kalja delujui
na centar za kaalj.
Codex medicameniarius gallicus, naziv
za francusku dravnu farmakopeju.

Codivillaova operacija, v. operacija.

codominantnost,
kodominantnost,
potpuna fenotipska ispoljenost dejstva
oba alelska gena u heterozigota, bez
ikakvog njihovog meusobnog uticaja.
Na primer, krvna grupa AB u ljudi proistie iz fenotipskog efekta oba kodominantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju.
V. nepotpuna dominantnost.
codon, kodon, niz od tri susedna nukleotida u lancu DNK ili RNK, koji predstavljaju ifru, odnosno kalup za odreenu
aminokiselinu pri sintezi polipeptida i
koji reguliu poetak i zavretak transkripcije. Sin. triplet.
coelioscopia, celioskopija, metoda pregleda unutranjosti trbune duplje. Vri
se optikim instrumentom koji se uvlai
u trbunu duplju u koju je prethodno
ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija
se danas esto primenjuje u ginekologiji
jer daje objektivan nalaz poloaja, sraslina i oboljenja unutranjih polnih organa ene. V. endoskopija.
coeliotomia, celiotomija, operativno otvaranje trbune duplje; c. vaginalis, otvaranje trbune duplje kroz prednji,
rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-

152

terior, posterior); c. ventralis, sin. laparotomia.

coenzym, v. koenzim.
coeruleus (caeruleus), modar, plav; morbus c., cijanoza celog tela, osobito akralnih delova, najee u bolesnika s
uroenim sranim manama.
coferment, v. koferment.
Coffeinum, kofein, purinski derivat s nadraajnim dejstvom na koru velikog mozga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kineskom aju. Upotrebljava se kao analeptik. Prema naoj farmakopeji, oficinalan
je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein-natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru
benzoas) smea kofeina i natrijum-benzoata, koji se dodaje radi poveanja
rastvorljivosti kofeina.

Coffeyeva tehnika, v. tehnika.

coitus, v. obljuba.
colectomia, kolektomija. Resekcija celog
kolona ili samo jednog njegovog dela.
Cold cream, (eng.) v. Unguentum emolliens.
colica, kolika, bolni gr, najee se javlja
u oboljenjima cevastih organa; c. hepatica (c. biliaris), napad grevitih bolova
u predelu une kesice, najee zbog
prisustva kamenaca u unim putevima; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri kojoj se u stolici izbacuju pseudomembrane, v. colitis; c. renalis, napad grevitih
bolova zbog kalkuloze bubrega ili mokranih puteva; c. saturnina, greviti bolovi u crevima u hroninom trovanju
olovom; c. stercoracea, kolika koja nastaje zbog nakupljanja velikih koliina
fekalnih masa u crevu.
colicini, v. bakteriocini.
Colistini sulfas, klistin-sulfat, antibiotik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var.
colistinus, deluje baktericidno, u prvom
redu na gram-negativne bacile.
colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog
creva ili pojedinih njegovih delova prouzrokovano nadraajem sluznice nedovoljno svarenom hranom usled promena u elucu i u tankom crevu (gastroenterokolitis), infekcijom bakterijama ili
protozoama, izluivanjem pojedinih hemijskih supstancija kroz crevnu sluznicu (iva, ureja), dugotrajnim draenjem

colitoxaemia
sluznice klizmama i nervnim poremeajima. Tok kolitisa moe biti akutan ili
hronian. Glavni znaci su prolivi, sluzave, nekad krvave stolice, i bolovi u trbuhu; amebni k., k. koji izaziva Entamoeba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c.
mucosa, hronino oboljenje koje se javlja u neurotinih osoba/karakteristino
po suvinom luenju sluzi u debelom
crevu i po tome to je praeno kolikama, zatvorom ili prolivima i izbacivanjem mukoznih traka; c. polyposa,
hronini k. pri kome postoje polipozni
izrataji sluznice; c. pseudomembranacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapaIjenje debelog creva, obino njegovog
zavrnog dela (sigme i rektuma), koje se
ispoljava povremenom pojavom bolova
u elom trbuhu praenih izbacivanjem
sluznih traka, koje mogu podseati na
crevne parazite (pseudomembrane).
Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluznici pomenutih delova debelog creva
dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izmeu kojih bolesnik moe imati i potpuno
normalne stolice. C. ulcerosa i c. mucosa najverovatnije su posledica specijalne neuropatske konstitucije i autoimunskih procesa.
colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija
izazvana Escherichiom coli.
collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti,
razliite ,klinike slike i verovatno etiologije, u kojih postoje rasprostranjene
promene u vezivnom tkivu. U njih spadaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, skleroderma, nodozni poliarteritis, reumatska groznica i reumatoidni artritis.

collagenum, v. kolagen.
collapsotherapia, v. therapia.
collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izraene prostracije s tekom insuficijencijom
krvotoka; cirkulatorni k., ok; cirkulatorna insuficijencija bez zastojne insuficijencije srca; masivni k., kolaps celog
plunog krila koji obino nastaje posle
zaepljenja glavnog bronha za to krilo;
k. plua, bezvazdunost jednog dela
plua, ili celog renja, kao to se via u
atelektazi, ili pneumotoraksu.

coionoscopia
collargol, v. Argentum colloidale.
collateralis, kolateralan, boni, poboni.
collemplastra, melemi od kauuka, adhezioni melemi. Na tkanini namazani melemi ija je osnovna materija kauuk,
kome su, obino, dodate razne materije
(lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci).
Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.

colliculus seminalis, v. semena humica.

Collipova jedinica, jedinica za izraavanje koliine paratireoidnog hormona u
pojedinim preparatima. Jedna ovakva
jedinica je stoti deo one koliine hormona paratireoidnih lezda koja, ubrizgana potkono psu tekom 20 kg, posle
petnaest asova povisuje koliinu kaiijuma u serumu za 5 mg/%.
Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata
celuloze u smei alkohola i etra. Na koi
stvara skramicu koja deluje zatitno, ali
joj nedostaje elastinost i moe da prsne pri istezanju; C. elasticum, kolodijum s dodatkom ricinusovog ulja, koje
mu daje elastinost. Slui kao konstituens za lekove koji se stavljaju na kou
kada se eli da dejstvo lekova ostane ogranieno na mestu primene.

colloidalis, koloidni.
colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza.
collum, vrat, grli.
collum dentis, vrat zuba, mesto na kome
se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cervix dentis.
coloboma, kolobom, uroen ili steen defekt tkiva oka. Najee su zahvaeni
kapci, duica, sudovnjaa, mrenjaa,
soivo i dr.
colocolostomia, kolokolostomija, operacija kojom se spajaju zjapovi dva dela
kolona.
coloenteritis, v. enterocolitis.
colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili
okaivanje kolona avovima, ako je
sklon spadu.
colon, deo debelog creva. V. intestinum; c.
irritabile, v. colitis; c. spasticum, spastini kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.

Colonnaova operacija, v. operacija.

coionoscopia, kolonoskopija: (1) endoskopski pregled kolona u toku laparotomije pomou sigmoidoskopa, koji je
uvuen proksimalno i kolonoskopom
153

colopexia
uvuenim distalno kroz otvor uinjene
kolotomije; (2) pregled pomou kolonoskopa.
colopexia, kolopeksija, pripajanje dela
debelog creva avovima za prednji trbuni zid, najee u cilju spreavanja
spada rektuma.
coloplicatio, koloplikacija, uzduno ili
popreno nabiranje zida kolona avovima da bi mu se skratio i suzio zjap u sluaju njegove dilatacije.
coloratio mucosae oralis et faciei,
(stom.), prebojavanje krvnih podliva
sluznice usta i lica; nesiguran znak dejstva mehanike sile, postojeeg preloma kostiju lica; ima forenzian znaaj za
priblino odreivanje vremena proteklog od nanete povrede. V. discoloratio.
colosigmoidostomia, kolosigmoidostomija, stvaranje otvora hirurkim putem
izmeu dela kolona i sigmoidnog kolona, obino zbog prepreke u normalnom
prolazu (rak ili oiljna stenoza kolena).
colostomia, kolostomija, operativno stvaranje otvora na kolonu, v. enterostomia,
fistula stercoralis; ileotransversocolostomia, ileotransverzokolostomija,
hirurka anastomoza izmeu ileuma i
poprenog kolona; suva c., kolostomija
nainjena na levoj polovini kolona, kroz
koju se prazni meka ili formirana stolica; vlana c., kolostomija (a) na desnoj
polovini kolona, kroz koju se prazni teni ili itki crevni sadraj, ili (b) na levoj
polovini kolona, kada je uinjena u isto
vreme anastomoza mokranog kanala s
nishodnim ili sigmoidnim kolonom,
tako da se kroz stomu pored stolice
prazni i mokraa.
colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene
sluznice i podsluzninog tkiva izazvanog infekcijom. Uzrok zapaljenja moe
biti spoljna infekcija ili zapaljenjski procesi materice i njenog grlia. Sama po
sebi sluznica vagine je otporna na infekciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je
dok) do njenog povreivanja ili oteenja razliitog porekla (povrede, poremeaj endokrine funkcije, opte slabosti
i atrofije). U starih osoba, usled izraene
atrofije, dolazi do starakog kolpiti-sa.
154

coma
colporrhaphia, kolporafija, av vaginalnih zidova, koji predstavlja dodatni operativni poduhvat uz perineoplastiku, a
vri se u prolapsu materice i vaginalnih
zidova. Razlikujemo prednju (c. anterior) i zadnju (c. posterior).
colposcopia, kolposkopija, metoda kojom se, uz pomo optikog instrumenta
(colposcop), vri posmatranje patolokih pojava na grliu materice. Kolposkopom se postie uveanje od 20 do 30
puta to omoguuje uoavanje svih patolokih promena na grliu materice od
prostih erozija, atipinog epitela do malignih promena u epitelu (carcinoma in
situ). Kolposkopija danas predstavlja
rutinsku metodu u ranoj dijagnostici
raka grlia materice.
colpotomia, kolpotomija, ginekoloka
operacija pri kojoj se proseca zadnji
svod vagine radi evakuacije apscesa
Douglasovog paga.
columna, stub; c. renales, delovi kore
bubrega koji u vidu stubia zalaze meu
Malpighijeve piramide; c. vertebralis,
kimeni stub ili kima, sastoji se od 24
slobodna prljena, krsne i trtine kosti.
S rebrima gradi kostur trupa. upljina
kimenog stuba je u obliku kanala (kimeni kanal) i sadri kimenu modinu.
coma, koma, stanje potpunog gubitka
svesti iz kog se bolesnik ne moe probuditi ni najjaim spoljnim stimulusima,
ali se k. ponekad moe prekinuti upotrebom lekova, najee onih koji otklanjaju uzrok k. Posledica je bilo unoenja
otrova u organizam (alkohol, opijati,
barbiturati), bilo stvaranja otrova u organizmu (uremika k., dijabetika k.,
apoplektika k., hepatika k.), bilo povrede centralnog nervnog sistema; c.
addisonicum, stanje izuzetno tekog
pogoraja Addisonove bolesti, zbog nemogunosti kore nadbubrenih lezda
da organizmu obezbedi potrebnu koliinu odgovarajuih hormona; alkoholna k., oamuenost (stupor) koja je izazvana tekim akutnim trovanjem alkoholom; apoplektika k., posledica vaskularnog cerebralnog zadesa (sloga); c.
diabeticum, dijabetika koma, koma

combustio
koja u organizmu nastaje usled nagomilavanja ketonskih tela (v. cetonuria); hepatika k., ona koja prati jetrinu encefalopatiju; hiperosmotska neketogena
k., dijabetesna koma u kojoj postoji izraena hiperglikemija koja je dovela do
hiperosmolnosti vanelijske tenosti i
do dehidracije elija; hipohloremijska
k., koma u toku gubljenja natrijuma iz
organizma, koje dovodi do elijske hiperhidracije; c. hypophysare, hipofizna koma, stanje izuzetno tekog pogoranja bolesti (bez obzira na uzrok) prednjeg renja hipofize koje se odlikuje
smanjenom funkcijom, odnosno njenim
prestankom; c. hypothyreoticum, Mpotireozna koma, stanje izuzetno tekog
pogoranja miksedema (v. myxoedemd)
ili drugih oblika hipotireoze; ireverzibilna k., nepreobratljiva koma koja traje
due od 24 asa i u kojoj nema ni
spontanih pokreta, ni spontanog disanja, dok su refleksi potpuno ugaeni, a
elektroericeflogram je izoelektrian.
Sin. sindrom modane smrti; Kussmaulova k., koma u dijabtesnj ketoacidozi; uremika k., krajnji stadijum insuficijencije bubrega koji nastupa usled njihove nesposobnosti da izlue krajnje
raspadne proizvode prometa materija
iz organizma (specijalno ureju i druge
azotne materije), Bolesnik u u.k. ima trzaje i greve miia, disanje je promenjeno (Kussmaulov ill Cheyne-Stockesovo disanje), ima nesanice, razne neuralgije i prolive. U zavrnoj fazi bolesnici
lee, apatini, u polusnu, glasno i duboko diu, povremeno podriguju, tucaJu i povraaju,
combustio, opekotina, oteenje koe dejstvom visoka temperature. Po teini oteenja razlikuju se etiri stepena.-U
combustio I stepena postoji samo crvenilo koe usled hiperemije; u combustio
II stepena nastaje jo i stvaranje mehuria ispunjenih seroznom tenou; u
combustio III stepena nastaje nekroza
tkiva, a u combustio IV stepena nastaje
ugljenisanje tkiva.
comedo, sujedac, nagomilavanje roastih
elija i sebuma u proirenim folikulima.
Ispoljava se crnom takom usled oksi-

compensatio
dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris
punctata.
comedocarcinoma, komedokarcinom,
karcinom kanalia, iz kojih se, na preseku, mogu istisnuti lako degenerisane elije.
commissura, veza, spojnica, spojni deo
(npr. c. labiorum oris, spojni deo usana).
commisurotomia, komisurotomija, razdvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi
prstom ili valvulotomom stavljenim na
prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi
do zalistaka. Sin. valvulotomia.
commotio, komocija, potres; c. eerebri,
posledica tupe povrede glave (uobiajen pogrean naziv potres mozga),
prolazan gubitak svesti (retko due od
10 minuta) usled udarca po glavi koji
nije izazvao nikakvo oteenje mozga,
slobodnim okom vidljivo. Dui gubitak
svesti govori za kontuziju mozga. Pri postepenom dolaenju k sebi bolesnik obino povraa i ali se na glavobolju. U teim sluajevima moe doi do komocione psihoze; c. labyrinth!, labirintni
simptomi koji mogu* da postoje dugo
posle povrede glave (nesigurnost pri
hodu, vrtoglavica, naroito pri izvoenju naglih pokreta) svode se na molekularne promene labirintnih struktura nastalih prilikom traume; c. retinae, kontuzija mrenjae, ishemija jednog dela
mrenjae usled spastike kontrakcije
arterija mrenjae posle tupih povreda
one jabuice. Mrenjaaje sivobeliaste boje i edematozna (Berlinovo zamuenje). Veinom iezava bez posledica;
c. spinalis, posledica tupe traume kimenog stuba s prolaznim oduzetostima
veih ili manjih oblasti trupa oivenih
spinalnim ivcima.
communicans, spojni, spajajui, koji uspostavlja vezu (npr. ramus communicans, spojna grana).
communicatio, komunikacija, (1) veza,
spoj; (2) saoptenje.
communis, zajedniki.
compactus, kompaktan, gust, zbijen, guste grae.
compensatio, kompenzacija, nadoknaivanje nedostatka neke funkcije, izazva155

complexus primarius
ne oboljenjem nekog organa, poveanjem funkcije parnog organa (primer:
bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipertrofija muskulature srca u raznim
oboljenjima).
complexus primarius, primarni kompleks, v. tuberculosis.
compressio, kompresija, pritisak; (1) saimanje pritiskom; dejstvo na neko telo
silom koja mu smanjuje obim i gustinu;
(2) c. cerebri, oteenje mozga koje nastaje usled smanjenja prostora u lubanjskoj duplji (prisustvom tumora, izlivene
krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog
procesa, poveanjem koliine kimeno-modanog likvora) i, usled toga, pritisak na mozak; (3) digitalna c., pritisak
na krvni sud prstima moe se zaustaviti
krvav ljenje; (4) instrumentalna c.,
kompresija krvnog suda instrumentom
radi spreavanja krvarenja (Kocherova
kleta, Panova kleta itd.); (5) c. spinaHs, pritisak na kimenu modinu tumorom, prelomom ili iaenjem kime
itd.; on se ispoljava razliito: zavisno od
mesta i stepena pritiska, to se manifestuje bolom, parestezijom, poremeajem
senzibiliteta i motorike.
compressivus, kompresivan, kompresioni, koji pritiskuje.
concentratus, koncentrovan, iz koga je
odstranjen deo tenosti.
conceptio hymine ilaeso, oploenje i bez
rascepljivanja himena, tj. u nevinih devojaka.
concha, koljka, tvorevina u obliku koljke; c. naali, nosna koljka. Kotana
izboenja na spoljanjim zidovima nosne duplje, sagitalno poloena. Postoje
tri parne nosne koljke; c. n. inferior
predstavlja posebnu kost, a c. n. superior i c. n. media pripadaju etmoidnoj
kosti.
concrementum, konkrement, kamen, kamenac. vrsta tvorevina okruglastog,
jajastog ili nepravilnog oblika koja se
stvara u tkivima ili upljim organima ili
izvodnim kanalima lezda (u unoj kesici, mokranoj beici, kanaliima pljuvanih lezda itd.). Stvara se taloenjem
soli (usled poremeaja stanja zatitnih
156

coni retinae
koloida) iz tenosti koje se nalaze u upljim organima ili prolaze kroz kanale
lezda, oko sljutenog epitela, delia
sluzi i stranih tela. V. calculus.
concretio, konkrecija, sraslost srca, sraslost dva lista osra; c. pericardii, konkrecija perikarda. Delimino ili potpuno sraenje osrda i epikarda tanjim ili
debljim sraslinama, to je posledica
hroninog perikarditisa. Simptomi su:
zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlaenje
grudnog koa u predelu vrha srca, paradoksni puls i dijastolni kolaps vena.
conductor, kondukter, prenosa, u genetici jedinka koja moe da prenese na
svoje potomstvo odreene genske poremeaje koji se u nje ne ispoljavaju.
Najbolji primer konduktorstva u ljudi je
hemofilija koju prenosi zdrava ena,
konduktorka, na svoje muko potomstvo.
Condurango, v. Cortex Condurango.
condyloma, kondilom, izrataji nastali
bujanjem krzna koe; c. accuminata
(papillomata), v. papilloma; c. lata, iroki kondilomi; iroke, vlane papule u sekundarnom sifilisu, lokalizovane u intertriginoznim (perigenitalnim) predelima. Imaju velik epidemioloki znaaj, jer su veoma infektivne.
condylus, (gr. zglavak), kondil, ispupenje na okrajcima dugih kostiju, koje slui za zglobljavanje.
confluens, stecite, ue; c. sinuum, v.
torcular Herophili.
congelatio, promrzlina, povreda i oteenje koe izazvano niskom temperaturom i izvesnim fizikim i biolokim faktorima (vlanost vazduha, opta slabost,
malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledilo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen:
plikovi (fliktenizacija). Trei stepen:
gangrena (nekrobioza tkiva).
congestio, navala krvi, poveano prisustvo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje
intenzivno crvene boje.
congressus, polni odnos, obljuba.
coni retinae, epii ili stubii, naroito izraeni vrni delovi ulnih (stubiastih)
elija mrenjae oka, koji ispod pigmentnog sloja sa tapiima ine sloj ta-

Coniium
pia i stubia. Primaju svetlosne drai
(fotoreceptori).
Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Conium maculatum. Njime je otrovan Sokrat. Znaaj mu je samo istorijski.
conjugata, (spojena), linija koja spaja udaljene take, prenik. Postoje tri sagitalna prenika male karlice, koja se pruaju od njenog zadnjeg zida do simfize, i
to: conjugata anatomica, conjugata diagonalis i conjugata vera. V. diameter.
conjunctiva, (tunica), venjaa, tanka
sluznica koja oblae zadnju stranu onih kapaka i prednji deo beonjae oka.
conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje
venjae. Oblici: c. actinica (photoelectrica) nastaje usled oteenja venjae
zraenjem kratkim, ultraljubiastim
zracima, talasa (elektrini luk, kvarcovanje, zavarivanje, snene povrine u
planini sneno slepilo). Zatita obojenim staklima koja zadravaju ultraljubiaste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis;
c. allergica, konjunktivitis usled dejstva alergena biljnog ili ivotinjskog porekla, zatim nekih medikamenata; c.
blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica,
a) c. gonoblennorrhoica neonatorum,
konjunktivitis novoroenadi inficiranih od obolele majke; b) c. gonoblennorrhoica adultorum, gonoreja odraslih; (2) c. blennorrhoica non gonorrhoica, konjunktivitis novoroenadi,
nalaz inkluzionih telaaca. Izaziva
pneumokok, streptokok; c. diphtherica, javlja se izolovano ili u toku difterije
drela i nosa. Prati nekrozu venjae i
stvaranje pseudomembrana. Mogue
komplikacije na ronjai; c. eccematosa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica,
izazvan virusom, daje nena subepitelna zamuenja ronjae; c. follicularis,
u osoba limfatine konstrukcije, zatim
refrakcione anomalije, folikuli u prelaznoj bori; c. nodosa, vorii u venjai
izazvani dlaicama gusenica, koje mogu
prodreti u onu jabuicu; c.phlyctaenularis, odlikuje se stvaranjem voria
u cirkumskriptno zapaljenoj venjai.
vorii najee lokalizovani u blizini
ronjae. Najee u dece i mladih oso-

contractio
ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksika
alergija, loa ishrana, nizak higijenski
nivo, manjak u vitaminima; c. scrophulosa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex
chronica, konjunktivitis izazvan spoljnim uzrocima (dim, praina, hemijski
nadraaji), refrakcione anomalije, oboljenja nosa; c. trachomatosa, v. trachoma; c. vernalis, proleni katar, javlja
se s prvim toplim danima, zimi se ublaava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do
puberteta. Uzrok nepoznat (alergija,
sunani zraci, toplota).
conspergentia, prakovi za posipanje.
constipatio, konstipacija, retko i oteano
crevno pranjenje (defekacija); atonicna k., konstipacija zbog atonije crevne
muskulature; gastrojejunska k., konstipacija zbog inhibicije gastrojejunskog i gastrokolinog refleksa raznim
bolestima; proktogena k., konstipacija
zbog nenormalnosti refleksa defekacije;
spastina k., konstipacija zbog izraenog spazma jednog dela creva zbog neurastenije, ili trovanja olovom. Sin. obstipatio.
constituens, obino indiferentna materija
koja glavnom (eventualno i adjuvantnom) leku daje oblik. Konstituens rastvora obino je voda, alkohol ili neko
ulje, za prakove obian eer, mleni
eer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin
itd.
constitutio, konstitucija, nain reagovanja, kao i sklop jedne osobe odreen
genskim i biohemijskim iniocima kao i
iniocima okoline; limfatina k., ona u
koje postoji hiperplazija limfnog sistema; neuropatska k., stari izraz za osobe
koje su sklone nervnim bolestima; vazoneurozna k., koja se odlikuje nestabilnou vazomotornog mehanizma.
constrictor, steza, koji suava.
continentio, kontinencija, uzdravanje
(npr. od polnog ivota), zadravanje
(npr. mokrae). V. incontinentio.
contortus, vijugav, npr. tubuli sminiferi
contorti, vijugavi semeni kanalii.
contractio, kontrakcija, grenje, skraivanje, skupljanje. Kontrakcija miia zasnovana je na klizanju kontraktilnih ele157

contractura
menata aktina i miozina; izometrijska k.,
tip miine kontrakcije pri kojoj se mii
kontrahuje
ne
menjajui
duinu;
izotonina k., tip miine kontrakcije pri
kojoj se mii skrauje, dok mu se
napetost ne menja; prosta miina
kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne
drai; sloena (tetanika) k., k. pod
dejstvom vie estih uzastopnih drai.
contractura, kontraktura, trajno skraenje mekih tkiva, specijalno miia. Moe se
javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja
rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog
faktora relaksacije jo uvek nepoznate
prirode), posle smrti (mrtvaka ukoenost), delovanjem hemijskih supstancija,
koje menjaju fiziko-hemijsku strukturu
kontraktilnih
proteina
(hemijska
ukoenost), denaturisanjem proteina
miia toplotom (termika ukoenost);
aktivna k., posledica patolokog pojaanja inervacije miia; Dupytrenova k.,
skraenje, zadebljavanje i fibrozira-nje
dlanske aponevroze, to stvara pre-gibni
deformitet prsta ake. Takav de-formitet
na prstu stopala posledica je promena u
tabanskoj aponevrozi; ishe-mika k., k. i
degeneracija miia usled loeg priliva
krvi, npr. pri vrstoj podve-zanosti uda; k.
miia, skraenje miia usled njihovog
oboljenja (miopatska k.); organska k., k.
koja je stalna i bez prekida; pasivna k.,
nastaje
fibrozno-skle-rotikim
skvravanjem miia; polio-mijelitika
k., distorzija zgloba u toku napada
poliomijelitisa zbog delimine ili potpune
paralize jedne grupe miia, dok
antagonistika grupa neoteenih miia
preovladuje izazivajui kontrak-turu;
refleksna
k.
miia,
nepovoljna
zgrenost i krutost jednog miia ili grupe
miia izazvana nekim udaljenim patolokim promenama (na kostima, zglobovima, miiima, krvnim sudovima) iz
kojih se nadraaj putem senzitivnih ivaca
u nervnih centara prenosi na motorni
ivac. Stalan nadraaj ovih posled-njih
daje r.k.m.; veratrinska k., posebna
kontraktura miia posle ubrizgrava-nja
veratrina u mii; Volkmannova k., k.
prstiju, ponekad i zgloba ruja, s gu158

contusio
bitkom snage, brzim razvojem posle teke povrede u predelu lakta ili neispravne primene podvezivanja tog predmeta
ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispravan poloaj zgloba s ogranienom ili iezlom funkcijom (kruti zglob). K. zgloba je posledica skraenja miia (miogena k.), koe (dermatogena k. odn. oiljna
k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili
paralize miia u oboljenju kimene
modine (neurogena k.), preleanih povreda i oboljenja zglobova (artrogena
k.). V. ankvlosis.
contraextensio, kontraekstenzija, vuenje, teglenje u suprotnom pravcu od
drugog vuenja (npr. pri nametanju,
repoziciji fragmenata u prelomu ili u iaenju zgloba).
contraincisio, kontraincizija, incizija
gnojne kolekcije izvrena na izvesnoj
udaljenosti od osnovne incizicije, obino na nie poloenom mestu. Cilj kontraincizije je da se potpomogne drenaa.
contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indirektna ozleda jednog dela organa koji lei
na suprotnoj strani od mesta dej-' stva
sile, npr. ozleda levog potiljanog renja
mozga pri udaru u desni eoni predeo
glave.
contusio, kontuzija, nagnjeina, uboj, ozleda tkiva dejstvom udara ili energinog
pritiska, a da pri tom ne nastane prekid
kontinuiteta koe. Kidanje potkonih
krvnih sudova i kapilara na mestu kontuzije povod je pojavi hematoma ili ekhimoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa,
kontuzija one jabuice, tupa povreda
one jabuice, koja moe naneti niz ozbiljnih oteenja (krvarenja, povrede
duice, promena poloaja sociva, ruptura sklere, mrenjace i suclovnjae i dr.);
c. cerebri, gubitak svesti usled direktne traume glave, koja je obino praena
prelomom lubanje; c. medullae spinaHs, kontuzija kimene modine usled
udara u kimeni stub, praena prolaznim ili produenim poremeajem senzitivne i motorne inervacije ispod nivoa
povrede mo dine; protivudarna
c.,kontuzija nastaje udarom na jednu

conus
stranu glave, dok lezija mozga nastaje
na suprotnoj strani prenoenjem sile.
conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.arteriosus, deo desne komore iz koje polazi pluno stablo (pluna arterija); c.
elasticus laryngis, elastina kupa grkljana; c. myopicus, kupa usled peripapilarne atrofije sudovnjae kao posledica istezanja:, pigmentni k., zadebljanje
pigmentnog sloja na ivici papile u vidu
polumeseca ili prstena; skleralni k., beliasti polumesec ili prsten uz papilu
nastao usled toga to pigmentni epitel
sudovnjae ne dopire do ivice papile,
tako da bela sklera prosijava.
Convallaria majalis, urevak, sadri,
glikozide od kojih je najvaniji Convallatoxin.
Convallatoxin, glikozid iz biljke Convallaria majolis, urevak; ima kardiotoniko dejstvo.
convergens, susticajni, koji se sustie u
jednu taku. Suprotno: divergens.
convolutum, konvolut, savijutak, klupe,
klupko, (1) klupko creva ili crevnih parazita; (2) svaki izboeni i savijeni deo
mozga, modana vijuga (gyrus).
convolutus, smotan, savijen, vijugav.
convulsio, konvulzija, uopteni tonusnoklonusni trzaji miia koji se vide u epileptikom ili eklamptikom napadu. V.
epileptiki napad, eclampsia; febrilne k.,
epileptiformni napadi koji se javljaju
uvek kad oboleli dobije povienu temperaturu.
Conwayjeva tehnika, v. tehnika.
Cooleyeva anemija, v. thalassaemia.
Coolidgeova cev, Kulidova termoelektronska cev. Kulidova cev je staklena
vakuum-cev sa dvema elektrodama. Potisnula je iz upotrebe jonsku rendgensku cev. V. rendgenska cev.
copolymer, kopolimer, polimer koji sainjavaju vie od jedne vrste monomera.
coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac.
coprophagia, koprofagija, jedinjenje izmeta u tekih, ravo negovanih duevnih bolesnika, koje se moe javiti kada
su posredi teki sluajevi masohizma.
copula dimidiata, u ovom polnom odnosu mukarac ne izvlai sasvim svoj ud iz
vaginalnog kanala ene.

cor
copula tecta, prekinuti polni odnos.
copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt oploenja nekih jednoelijskih ivih bia,
pri emu se dve elije (dva gameta) stope u jednu eliju, nazvanu zigot ili kopuIa; (2) spajanje, parenje dveju jedinki
razliitih polova spoljanjim polnim organima (koji se zovu kopulatorni organi).
cor, srce, uplji miini i sredini organ
koji odrava krvotok u organizmu. Nalazi se u grudnoj duplji. Unutranja uzduna pregrada deli potpuno upljinu
srca na desnu i levu polovinu, iji se zadnji delovi nazivaju desna i leva pretkomora (atrium dextrum et sinistrum), a
prednji delovi nose nazive desna i leva
komora (ventruculus dexter et sinister).
Izmeu pretkomora i komora nalaze se
pretkomornokomorni otvori sa zaliscima, kroz koje prolazi krv izpretkomora
u komore. Na desnom otvoru su tri zaliska (valva tricuspidalis), a na levom otvoru se nalaze dva zaliska (valva bicuspidalis, s. mitralis). Na otvorima plunog
stabla i aorte nalaze se po tri polumeseasta zaliska (valvulae semilunares). Srani mii (myocardium) obloen je
unutranjom opnom, osrem (endocardium) a spolja je pokriven opnom nazvanom (epicardium). Srce ishranjuju
dve tzv. venane arterije (a. coronaria
dextra et sinistra) koje polaze od poetnog proirenog dela aorte (bulbus aortae) i granaju se u sranom miiu. Neuromiine elije obrazuju u sranom
miiu sprovodni aparat srca (KeithFlackov vor, Aschoff-Tavvarain vor i
Hisov snop), koji omoguuju ritmike
kontrakcije srca. Oko srca je opna koja
gradi sranu kesu, osre, v. pericardium. U levu pretkomoru dospeva oksidovana krv iz plua kroz plune vene
(vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu
komoru. Iz komore se istiskuje u aortu
i njenim granama arterijama dospeva u
sve delove tela, predajui kiseonik, a
uzimajui ugljen-dioksid. Redukovana
krv dospeva preko upljih vena (v. cava
superior et inferior) u desnu pretkomoru, odakle se sputa u desnu komoru.
Ova komora istiskuje krv u pluno stab-

159

cor

Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva

u plua radi oksidacije; c. adiposum,
srce u kojem postoji masna degeneracija, ili srce oko kojeg postoje masne naslage na epikardu I i II; c. arteriosum,
ime za levo srce; c. aorticomitrale,
aortnomitralno srce, izgled srca pri
rendgenoskopiji ili rendgenografiji bolesnika u kojih istovremeno postoje
promene i na aortnim i na mitralnim zaliscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik
srca pri rendgenskom pregledu bolesnika 1S aortnim manama, nastao usled
hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c.
biloculare, uroena anomalija srca u
koje ne postoje pretkomorska i1 komorska pregrada: srce se sastoji samo od
jedne pretkomore i jedne komore; c.
bovinum, volovske srce, pri rendgenskom pregledu jako uveano i proireno srce koje skoro dodiruje levi torakalni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka
srca dobivena rendgenskim zracima
koja lii na konturu boce ili trougla. Nastaje usled proirenja leve pretkomore i
hipertrofije desne komore, zbog ega se
umesto zaliva na levom rubu srane
senke nalaze dva luka; c. pendulum,
kapljasto srce, uroeno malo srce slabih, asteninih osoba. Ono je obino uvrnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog
ega se u zalivu na levom rubu pojavljuje
luk; c. pseudotriloculare, uroena
nenormalnost srca u koje srce funkcionie kao da ima samo tri upljine zbog
atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pulmonale, kor pulmonale, odlikuje se hipertrofijom desne komore srca, a nastaje
u sluajevima kada je otpor prema
protoku u pluima povean, kao na primer u emfizemu, u izraenoj sklerozi
plune arterije, mitralne stenoze, stenoze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi
venanih arterija; c. sinistrum, levo
srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triatriatum, uroena nenormalnost srca,
koja po svojim znacima podsea na mitralnu stenozu zbog pranjenja plunih
vena u jednu akcesornu pretkomoru; c.
triloculare, srce s tri upljine; c.triloculare biatriatum, srce s dve pretko160

corona
more ijednom komorom zbog nedostatka komorskog septuma; c. triloculare biventriculare, srce s jednom pretkomorom i dve komore zbog nedostatka pretkomorskog septuma; c. venoum, desno srce; c. villosum, dlakav izgled epikarda zbog eksudativnog perikarditisa. Poznat i kao c. hirsutum.
coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu
lopatice i kljunastog nastavka s atrofijom deltoidnog miia, koji se pripisuju
povredi kljunastog nastavka.
cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis
da na Lowensteinovoj podlozi stvara
mikrokolonije koje podseaju na uad
(cord - ue). Virulentnost pojedinih
sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa
stvaranjem cord-faktora.
corectopia, korektopija, v. ectopia pupil
lae. Sin. korectopia.
Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V.
glycogenosis.
corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod
pokoice. Sin. derm.
cornea, ronjaa, mezodermni omota
one aice izgrauje spoljanjim slojem beonjau i ronjau, a unutranjim
cilijarno telo i duicu. Ronjaa u poetku prisno prianja uz sudovnu ahuru
soiva, ali se poetkom 3 meseca odvaja.
Poetkom 4. meseca ronjaa je uglavnom izgraena: nedostaju joj granine
opne. Prednji epitel je sastavljen od
reda kockastih elija, 2-3 reda epitelnih
elija. Descemetova opna se pojavljuje
tek 5. meseca.
cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili
upljina koje lie na rog; c. Ammonis,
Amonov rog, ispupenje u donjem rogu
bone komore mozga. V. hippocampus;
(derm.) c. cutaneum, izraslina na koi
nastala usled hiperplazije roastog sloja
u vidu roga.
corona, venae, kruna, ispupenje slino
kruni (npr. corona dentis, kruna zuba,
c. radiata, zrakasta kruna u velikom
mozgu); c. ciliaris, trepavina, cilijarna
kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od
nastavaka i nabora (processus ciliares i
plicae ciliares); c. glandis, obrub glavice mukog uda; c. mortis, venae smrti,
spojnica izmeu donje epigastrine i za-

coronaris

corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi

re velikog mozga, koja se sastoji od rena medijalnoj strani butnog prstena i
pate jezgre (nucleus caudatus) i soivasnjena povreda prilikom operacije butne
te jezgre (nucleus lentiformis); c. vitkile izaziva krvarenje.
reum, staklen, postaje od tananih procoronaris, (stom.), koronarni, pripada
duetaka elija vidnog dela mrenjae.
krunici zuba ili se na nju odnosi; venaTi produeci se prepliu meu sobom i
ni, kae se za sudove srca.
ukrtaju, gradei mreastu potku ispucorpora amylacea, okruglasta telaca
njenu sluzavom materijom.
slojevite grae, belanevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telava. Jodom se mogu obojiti plavo ili zeca; c. Hassali, sitna koncentrino prulenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i
gasta telaca u timusu; c. lamellosa, v.
neurogliji, a takoe i u obolelim tkiviulna telaca.
ma.
corpusculum, telace, mala masa, malen
corpus, (I) organizam, ivo telo; (2) trup,
organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo
glavni deo nekog organa; (3) masa netelace u bubregu, obloeno opnom u
kog tkiva; (4) neivo telo; c. alienum,
vidu ahure (Bovvmanova opna) u kojoj
(stom.) strano telo u ustima dospel iz
se nalazi klube krvnih kapilara (glomespoljne sredine (pesak, ljunak, zrnevrulus). V. glomerulus.
lje, ugljena praina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest.
rodnih ili vetakih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se
tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pridodaje lekovima kada je potrebno posustvo u ustima ili u disajnim putevima
praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba
predstavlja opasnost od delimine ili
ublaiti lokalno nadraajno dejstvo.
potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog
Ima forenzian znaaj; c. callosum, umozga, modana kora, c. renis, kora
Ijevito telo, bela spojnica hemisfera vebubrega; C. Cascarae .sagradae, laklikog mozga; c. cavernosum, kavernozsantno sredstvo; C. Chinae, C. Cinchono ili upljikavo telo koje ima osobinu
nae, kora od hininovca, sadri mnogo
da nabrekne zbog punjenja njegovih
alkaloida, od kojih su najvaniji hinin i
upljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili
hinidin; C. Cinnamomi, kora od cimetrepavino telo, srednji deo sudovne
ta, slatka korica, slui kao zain ili kao
opne one jabuice, izmeu duice i sukorigens; C. Conurango, kora biljke
dovnjae. Sadri trepljasti mii (m. ciMarsdenia Conurango koja raste u Anliaris) koji vri podeavanje soiva. Na
dima, a spada u grupu gorkoaromatiunutranjoj strani pozadi nalazi se venih sredstava; upotrebljavana je kao
nac trepljastih nastavaka (processus cimaceratodekokt, kao Extractum Conliares), koji lue onu vodicu; c. Higurango ili kao Vinum Conurango; C.
hmori, pregrade izmeu renjia semeFrangulae, kora od krkovine, laksantno
nika stiu se na njegovom gornjem
sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sapolu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreodri tanina; C. Rhymni Purshianae,
vo telo ili medijastinum testis; c. humalaksantno sredstvo.
num, telo oveka, oveje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortekdelovi su: glava (caput), vrat (colluni),
son (dezoksikortikosteron) hormon
trup (truncus) s delovima grudnog koa
kore nadbubrenih lezda (v. tamo) iz
(thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom
kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor(pelvis), gornjim udovima (membra sutikosteron (v. corticosteron).
periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori
nji udovi (membra inferiora, sin. extremi(npr. substantia corticalis renis, bubtates inferiores); c. luteum, uto telo u
rena kora).
jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od
giosum, v. penis; c. striatum, prugasto
glikokortikoida iz grupe hormona kore
telo, velika potkona siva masa hemisfenadbubrenih lezda koji uglavnom
11 Medicinski leksikon

161

corticotropin
kontroliu metabolizam ugljenih hidrata.
corticotropin, adrenokortikotropni hormon, ACTH, v. hormon.
Cortijev organ, organum spirale Cortii,
tvorevina u opnastom punom kaqalu
(ductus cochlearis), koja sadri ulne
slune elije namenjene prenoenju
akustikih nadraaja iz unutranjeg uva
u odgovarajue modane centre;
(embr.) u zidu slunog kanala embriona
oko treeg meseca pojavljuje se medijalno vee zadebljanje, koje stvara unutranji spiralni sluni oluk, dok manje,
bono zadebljanje daje Kortijev organ
(organum spirale).
cortin, kortin, preparat hormona kore
nadbubrenih lezda, upotrebljava se u
leenju Addisonove bolesti.
Cortisol, kortizol, najznaajniji hormon
(v. tamo) kore nadbubrenih lezda s
mnogim, po ivot izvanredno vanim
efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20dion.
Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo)
kore nadbubrenih lezda, po svom dejstvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V.
cortisoL
Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta
gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporogenih, tapiastih bakterija karakteristinog izgleda. Postoje vrste korine-bakterija koje su patogene (C. diphtheriae)
i vrste apatogene za oveka (pseudodifterini bacili ili difteroidi); C. diphtheriae, bacili difterije, prouzrokovai difterije u ljudi. Tanki tapii, zadebljani
na jednom ili oba kraja. Razni oblici
mogu se videti u istoj kulturi i na istom
mikroskopskom polju, to je fizioloki
polimorfizam. Druga karakteristina
osobina ovog bacila je grupisanje, po
dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbuka). Po Gramu se boji pozitivno (labilno). Obojeni po Neisseru pokazuju Babes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa:
gravis, mitis i intermedijus, koji se meusobno razlikuju morfoloki, po izgledu kolonija, biohemijski, a donekle i po
patogenosti. Proizvode toksin, razliite
162

coxarthropathia
jaine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'fflerov bacil
coryza, v. kijavica.
costa, rebro, duga kost lunog oblika koja
se prua od kimenog stuba do grudne
kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se
7 prvih pari napred zglobljavaju preko
posebnih hrskavica s grudnom kosti (c.
verae, prava rebra), VIII, IX i X par se
svojim hrskavicama spajaju s hrskavicom VIII rebra (c. spuriae, lana r.), a XI
i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slobodna rebra). Sva rebra se pozadi
zglobljavaju s 12 lenih prljenova.
costali, kostalni, rebarni.
costotomia, kostotomija, presecanje rebra, resekcija rebra.
costotransversectomia, kostotransverzektomija, isecanje dela rebra zajedno s
odgovarajuim poprenim nastavkom
prljena.
cou palme, v. vratna lepeza.
Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806),
francuski fiziar koji je primenio Njutnov zakon gravitacije na elektrine i
magnetne pojave. Njegovo ime nosi
praktina jedinica koliine elektriciteta.
Courvoisierov sindrom, v. syndroma.
cowperitis, zapaljenje Cowperovih lezda
(glandulae bulbourethrales), prouzrokovano preteno gonokokima.
Cowperove leze, stvaraju se u embriona od 27 mm iz punih epitelnih pupoljaka na boku zida urogenitalnih pupoljaka.
coxa, kuk; os coxae, karlina kost, sastavljena od bedrene kosti (os ilium), sednjae (os ischii) i preponske ili stidne
kosti (os pubis).
Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa
ubraja se veliki broj enterovirusa. Po
patogenosti prerna mievima sisanadi
se dele u grupu AiB. Dosad je izolovano, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj
loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s
razliitim klinikim manifestacijama.
coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka.
Zajedniko ime za bolesti zgloba kuka.
coxarthropathia, koksartropatija, bolesti
zgloba kuka.

coxarthrosis
coxarthrosis, koksartroza, degenerativne
promene, ili osteortritis u zglobu kuka.
Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uzronik Q-groznice. Po morfolokim,
tinktorijalnim osobinama i izgledu kultura ne razlikuje se od rikecija. Serum
ljudi i ivotinja inficiranim C. burneti ne
zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C.
burneti izaziva oboljenje bez kone
ospe.
coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka.
Praeno je bolovima, temperaturom,
hotiminim hramanjem, ogranienim
pokretima, eksudatom u zglobu i kontrakturom. Vrste c.: tuberkulozni
(najei), sifilisni, gonoroiki, serozni,
gnojni, deformirajui, neuropatski (tabes i syringomyelia).
Coxova vakcina, suspenzija ubijenih rikecija (Rickettsia prowazeki) kultivisanih u umananoj kesi pileeg embriona. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze
po l ccm vakcine, koje se daju supkutano u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revakcinacija se obavlja posle 4 do 5 godina.
Imunitet koji se postie posle vakcinacije vrlo je solidan.
Cramerova udlaga, v. udlaga.
cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi
craniales), (2) koji je blii glavi, gornji
(npr. pars cranialis duodeni, gornji deo
duodenuma).
cranloclasio, kranioklazija, akuerska
operacija za ekstrakciju perforisane glave ploda, a koja je izvrena zbog nesrazmere glave ploda i poroajnog puta. Po
izvrenoj perforaciji glave (perforatio
capitis) posebnim instrumentima (kranioklast, kefalokranioklast), vri se
smanjivanje obima glave i ekstrakcije
ploda. Za vrenje te operacije najpodesniji je Braunov kranioklast.
craniopharyngioma, kraniofaringiom je
neoplazma poreklom od epitela iz Rathkeovog paga ili kraniofaringealnog kanala. Neoplazma je obino cistina, a
epitel koji oblae cistine upljine je slian ameloblastima pa je veoma blizak
ameloblastomu (adamantinomu). Kongenitalnog je porekla i ini 3% svih intrakranijalnih tumora.

crepitatio
craniotomla, kraniotomija, v. cephalotoYYliCL

craniotopographia, kraniotopografija,
prouavanje odnosa povrine svoda lubanje u odnosu na razne delove mozga
u njoj.
cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji
je smeten mozak.
craurosis vulvae, krauroza vulve, sklerotina atrofija koe i sluznice vulve (stidnice). Nastaje iz leukoplakije gde posle
hiperplastinog stanja nastupa sklerotina atrofija, koja dovodi do iezavanja malih stidnih usana, klitorisa i celog
vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije velikih stidnih usana to dovodi do stenoze vaginalnog ulaza (stenosis introitus
vaginae). Javlja se u toku klimakterijuma i postklimakterinom dobu i u ena
s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na
doba starosti), a pojava atrofije dovodi
se u vezu sa nedovoljnim luenjem folikulinskog hormona.
Credov postupak, Kredeov zahvat, istiskivanje odlubljene posteljice kada to
porodilja usled slabosti trbune muskulature nije u stanju da izvri. Poduhvat
se izvodi na taj nain to se materica
obuhvata tako da dlan ruke bude na
fundusu, palac na prednjem a ostali prsti na zadnjem zidu materice. Na matericu, koja je u kontrakciji, ruka vri pritisak u pravcu karlinog izlaza i istiskuje odlubljenu posteljicu.
Credova mast, v. Unguentum Argenti colloidalis.
Credove kapi, mera za spreavanje gonoroike infekcije oiju novoroeneta.
Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog
rastvora srebro-nitrata neposredno posle roenja. V. Credove kapljice.
creeping disease, (engl.), v. larva migrans.
crenotherapia, krenoterapija, banjsko Ieenje; zbir svih terapijskih mera (kupke, dijeta, fizikalna terapija) koje se
sprovode u toku lecenja u banji. V. therapia (banjska terapija).
crepitatio, krepitacija, (1) um pri auskultaciji plua, slian onom koji se dobiva
trljanjem kose izmeu prstiju, najee
se uje iznad ognjita zapaljenjskog
oboljenja plua; c. art. temporomandi163

Cresolum
bularis, (stom.) pucketanje u donjovilinom zglobu: inter medi jar ne k., javljaju se u poetku otvaranja usta, posledica su zapaljenja; c. indux, uju se u
poetku zapaljenja; c. redux, krepitacije koje se uju pri kraju oboljenja; krepitacije se uju i pri trenju neravnih povrina fragmenata kostiju nastalih frakturom kosti; (2) (hir.) um koji nastaje
pri trenju neravnih hrapavih povrina
kao, npr., pri prelomu kostiju kada se
neravne povrine fragmenata taru jedna o drugu; (3) oseaj kripanja pri potkonom emfizemu; terminale k., otkrivaju se pri kraju otvaranja ili u poetku
zatvaranja usta; znak subluksacije ovog
zgloba.
Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi krezol (C. crudum) predstavlja meavinu
ortokrezola, metakrezola i parakrezola.
Krezol deluje antiseptino i dezinficijentno. Sirovi krezol podesan je, zbog
jeviinoe, za dezinfekciju mrtvih predmeta. Prema naoj farmakopeji, oficinalan je Solutio Cresoli saponata (sapunski rastvor krezola) koja sadri 50%
trikrezola i 50% kalijumovog sapuna.
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest.
crevna duplja, sve vee savijanje stomatopleure odguruje pred sobom splahnopleuru i izaziva na endodermu, du
trbune strane embriona, oluk (crevni
oluk) ogranien bono uzdunim naborima splahnopleure. Ovim mehanizmom blastodermna duplja je podeljena
u srednjem delu embriona na dva nejednaka dela: jedan manji (intraembrionalni) nazvan crevna duplja, drugi, znatno vei (vanembrionalni), nazvan viteUnska kesa, po ijoj se povrini prostire
sudovno polje u splanhnopleuri.
crevna fistula, v. fistula.
crevna grizlica, v. ulcus.
crevna hipertenzija, v. hypertensio.
crevna kolika, v. colica.
crevna kost, v. ilia (os ilium).
crevna vijuga, v. ansa intestinalis.
crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis).
crevna tuberkuloza, v. tuberculosis.
crevni epii, v. suppositoria analia.
crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima
izazivaju razgradnju nesvarenih ostata164

crisis
ka hrane, posebno ugljenih hidrata i belanevina, pri emu se stvaraju razni gasovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan,
sumpor-vodonik i dr.
crevni grip, v. influenza intestinalis.
crevni kamenac, v. coprolith, enterolith.
crevni katar, v. enterocolitis.
crevni oluk, v. crevna duplja.
crevni sok, bezbojna, lako opalescentna
tenost, koju izluuju lezde sluznice
tankog creva. Po osobinama odgovara
ekstracelularnoj tenosti. Neutralne je
reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje enzimsku aktivnost. U crevnom soku, koji
ne sadri raspadnute elije, nalaze se
enterokinaza, ferment koji aktivie tripsinogen, i male koliine amilaze.
crevno krvarenje, v. haemorrhagia.
crevo, v. intestinum.
cribrosus, kribrozan, sitast, reetkast, npr.
lamina cribrosa, sitasta ploica.

cricotomia, krikotomija, hirurko presecanje krikoidne hrskavice. ee se

misli na presecanje krikotireoidne
opne kao zamene za traheotomiju, ako
uslovi naroite hitnosti i nepripremljenosti ne dozvoljavaju njeno pravilno izvoenje. U tom sluaju predstavlja privremenu meru do izvoenja traheotomije.
Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma.
Crile-Matasova operacija, v. operacija.
crisis, kriza, (1) preobraajna taka jedne
bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skretanje jedne bolesti obino ka boljem; (2)
naglo pojaanje simptoma i znakova
neke bolesti; adisonska k., simptomi i
znaci koji prate naglo pogoravanje Addisonove b., anafilaktoidna k., simptomi koji lie na anafilaksni ok; aplastika k., naglo iezavanje eritroblasta u
kostnoj sri, prolaznog karaktera, naroito u hemoliznim anemijama; astmatika k., status asthrnaticus; bronhna
k., paroksizmi guenja u tabesu dorzalisu; celijana k., nagli napad povraanja i proliva s velikom dehidracijom u
dece s elijanom boleu: cerebralna
k., jak i iznenadan napad hemiplegije,
apopleksije ili drugih modanih poremeaja; deglobulinizacije k., nagla pojava tekog stanja u naslednoj sferocito-

crisis

zi, praenog prolaznom aplazijom kostne sri; Dietlova k., jak bol zbog obrtanja sputenog bubrega oko svojih krvnih sudova; febrilna k., napad groznice, poviene temperature i znojenja;
gastrika k., paroksizam tekih bolova
u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., izraz za prolaznu neutropeniju, s relativnom limfocitozom, udruenu s padom
krvnog pritiska i poremeajem koagulacije krvi zbog prisustva proizvoda razgradnje belanevina u krvi. Via se u
anafilaksnom oku; hepatika k., vrlo
jak bol u predelu jetre; intestinalna k.,
gastrika k.; hipertireozna k., ekstremno pogoranje hipertireoidizma, posebno Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowljeva bolest), najee izazvano stresom (v.
tamo), npr. operacijom u neleenih ili
nedovoljno leenih bolesnika (smrtnost
je i danas jo znatna, ak i onda kada se
leenje h.k. sprovodi po svim. principima savremene medicine); kardijalna
k., vrlo izraene palpitacije srca u tabesu dorzalisu; larinksna k., paroksizmni
gr larinksa u poetnoj fazi tabesa dorzalisa; nefralgika k., paroksizmni bol
du uretera u tabesu dorzalisu; nitritoidna k., grupa simptoma koji se ponekad javljaju posle injekcije arsenamina,
u vidu crvenila lica, dispneje, kalja i
prekordijalnog bola; okulska k., iznenadni bol u oku, praen suzenjem, fotofobijom i dr. renalna k., napad bolova
koji se javljaju u toku tabesa i koji potpuno lie na napad bolova pri postojanju bubrenog kamena; tabesne k., nastupi hipersekrecije i hipermotiliteta,
greva, kolika, spazama, glatke muskulature u raznim delovima aparata za disanje, varenja i urogenitalnih organa
koji se javljaju u toku tabesa (laringealne, gastrike, crevne i klitorisne krize).
V. tabes dor ali; toraksna k., napad bolova koji lii na pektoralnu anginu s grem miia toraksa i ruku u tabesu dorzalisu; tireoidna ili tireotoksina k.,
naglo i ozbiljno pogoranje simptoma
tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi
halucinacija mirisa i ukusa, samostalni
ili kao aura ili posle velikog epilepti-

croup

kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn.

dreamy state; visceralna k., paroksizam
tekih bolova ma u kojem visceralnom
organu u tabesu dorzalisu.
crista, greben, otro ispupenje kosti; c.
galli, petlova kresta, kotani nastavak
sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg
dela poda lubanjske duplje; c. iliaca,
bedreni greben, gornja ivica karline
kosti; c. intertrochanterica, meutrohanterni greben na zadnjoj strani gornjeg okrajka butne kosti izmeu velikog
i malog trohantera; c. lacrimalis anterior, prednji suzni greben na spoljnoj
strani eonog nastavka gornje vilice; c.
naali, nosni greben koji ine spojene
ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, zaporni greben, deo preponske kosti koji
gradi prednju usnu zapornog leba.
crnomokrana groznica, v. febris.
Crohnova bolest, v. bolest.
Crookesova cev, Kruksova cev, pretea
rendgenske cevi. Staklena cev s razreenim vazduhom, iji se pritisak moe
sniziti na 1/1.000 milimetra ivinog stuba, tj. skoro na milioniti deo atmosferskog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je
ugradio metalni krsti da bi dokazao
proizvoenje katodnih zrakova u cevi.
croop, v. diphtheria.

crossing-over, (engl.), izmena genskog

materijala izmeu homolognih hromosoma u toku profaze prve mejotske deobe, posle koje se u svakom pojedinom
hromosomu nalazi deo genskog sadraja nasleen od oba roditelja. V. recombinatio.
cross-over, (engl.), hromospm odnosno
gamet proistekao iz reciprone izmene
genskog materijala izmeu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
Crotonis oleum, v. oleum.
croup, krup, pseudomembransko fibrinsko zapaljenje sluznice u disajnim putevima. Uz nekrozu pokrovnog epitela pojavljuje se na povrini sluznice fibrin,
koji s nekrotikim slojem stvara za krup
karakteristinu prljavo beliastu skramu (pseudomembranu). Kad se odstrani, ne ostaje vei defekt u podlozi. Ovo
zapaljenje je karakteristino za difteriju
grkljana i drela.
165

crurorrhaphia
crurorrhaphia, krurorafija, suenje proirenog jednjakog zeva avovima krusa
dijafragme koja uestvuju u stvaranju
tog zeva. C. je obino dopunska operacija u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva
raznog tipa. V. hernia.
crus, (1) krak (npr. c. cerebri, modani
krak); (2) potkolenica; c. varam, levaste noge, izvijenost potkolenice u obliku
slova O. V. gen u var um.
crush-sindrom, v. syndroma.
crusta, krasta, sekundarna promena na
koi ili sluznici u vidu korice nastale sasuenjem sekreta. c. lactea, mlena
krasta na obrazima i temenu glave novoroenadi, koja se sastoji iz masnih
naslaga (temenjaa).
Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v.
syndroma.
crvena krvna zrnca, v. eritrociti
Crveni krst, meunarodna organizacija,
osnovana 1863. god. sa zadatkom da u
ratu bude pomoni organ sanitetu svoje
zemlje, a u miru da vri, osim za vojne
zadatke, i niz drugih akcija na zdravstvenom i socijalnom polju. Danas Crveni
krst Jugoslavije predstavlja masovnu,
humanitarnu i samoupravnu drutvenu,
organizaciju koja deluje na zdravstvenom, socijalnom i vaspitnom polju i
koja u svojim redovima ima oko pet miliona ljudi.
crveni vetar, v. erysipelas.
crvenilo koe, v. erythema.
crvenka, v. rubeola.
crvuljak, v. appendix.
cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija
tkiva primenom duboke hladnoe. Primenjuje se u nekim neurohirurkim i
dermatolokim operacijama.
cryocoagulatio, (oft.) primena niskih
temperatura, pa i preko -70 C, u cilju
leenja oboljenja ronjae, mrenjae
(naroito ablacije), tumora oka i njegovih pomonih delova.
cryoextractio cataractae, uklanjanje zamuenog soiva u toku operacije katarakte uz pomo kriode koja usled niske
temperature vrsto prianja uz kataraktu. Primena zamrznute kriode je efikasnija i sigurnija od pinete. Nezamenjiva
je u leenju komplikovane katarakte.
166

cubitus valgus
cryoextractor, krioekstraktor, instrument koji slui za operaciju katarakte.
V. cryoextractio cataractae. Sin. cryophak.
cryofibrinogenaemia, kriofibrinogenemija, prisustvo kriofibrinogena, koji se
taloi na 4 C, a rastvara na 370C, u plazmi. esta pojava u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji.
cryoglobulinaemia, krioglobulinemija,
prisustvo krioglobulina, koji se taloi na
40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u
krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia.
cryopathia, kriopatija, svako bolesno stanje izazvano hladnoom.
cryophak, v. cryoextractor.
cryoscopia, krioskopija ili kriometrija,
metoda odreivanja sniavanja take
mrnjenja rastvora. Metodom krioskopije se odreuje osmotski pritisak rastvora i koncentracija tkivnih tenosti, jer
je sniavanje take mrnjenja direktno
srazmerno koncentraciji rastvora
(Raoultov zakon).
cryostat, v. kriostat.
cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma
retka anomalija u razvitku kapaka. Oznaava potpuni nedostatak kapaka i njihovih nabora. Epitel, koji je trebalo da
se uoblii u venjau i ronjau, pretvoren je u kou koja s ela prelazi na obraz.
cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje
izazvano gljivicama (evropska blastomikoza), s najeom lokalizacijom na
mekim modanim opnama. Osim toga
zahvata i plua, dok kou i druge organe
i sluznice samo ponekad.
cryptorchidismus, v. kriptorhidija.
cubital is, lakatni.
cubitus, lakat.
cubitus rectus, odnos podlaktice opruene u supinaciji s osom gornjeg uda u
mukarca, nasuprot odnosa podlaktice
pod istim okolnostima u ene; v. cubitus
valgus.
cubitus valgus, beanje lakta, seksualna odlika ene u koje podlaktica, opruena u supinaciji, ini s osom gornjeg
uda ugao od 15, 20, pa ak i 30, dok je
u mukarca ovaj ugao veliine do 10, v.
cubitus rectus.

cubitus varus
cubitus varus, deformacija lakta usled
bone angulacije zgloba skretanjem
podlaktice unutra u odnosu na telo i to
kada je lakat opruen.
Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca
(Culicinae). Vrh trbuha u enke je zarubljen. Postoji veliki broj vrsta, od kojih su najee C. pipiens u nas, i C. fatigans u tropskim i suptropskim krajevima.

Cullenov znak, v. znak.

cuneus, oblast do koje se proteu vidna
vlakna, kao neuroni II reda.
cunnus, v. sudnica.
Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili
modra galica. Vodeni rastvor, ako se
unosi oralno, prouzrokuje trovanje dejstvom na nervne zavretke u eludanoj
sluznici. Upotrebljava se kao adstringentno sredstvo, za ispiranje onih kapaka u leenju trahoma; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
cupulometria, kupulometrija, metod za
odmereno nadraivanje statokinetikog
ula u polukrunim kanalima labirinta
u oveka pomou okretanja, ija je
ugaona brzina blizu praga nadraaja. Na
taj nain mogu se meriti i mali otkloni
kupule na ampulnom grebenu u polukrunom kanalu koji lei u ravni okretanja
curare/kurara, otrov za strele domorodaca u Junoj Americi. Dobiva se iz biljke
Strychnos toxifera i slinih vrsta. Sadri
aktivni sastojak kurarin i neke srodne
alkaloide, ije se dejstvo sastoji u tome
da paraliu terminalne ploe motornih
nerava (motorne ploice") u skeletnim
miiima, inei ih neosetljivim prema
acetil-holinu koji se stvara na zavrecima motornih ivaca.
curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova
kurare.
curettage, kiretaa, postupak koji ima za
cilj da se sastrue sluznica materice ili
da se odstrani sadraj materice metalnim instrumentom naroito podeenog
oblika prozoraste kaike (curetta). Kiretaa se koristi u dijagnostike i terapijske svrhe, a esto istovremeno u obe.
Indikacija za dijagnostiku kiretau su i
neuredna krvavljenja i sumnja na malig-

cyankalium
nitet (eksplorativna kiretaa), u terapijske svrhe: prekid trudnoe i odstranjivanje zaostalih delova posteljice u sluaju nepotpunog pobaaja.
curette, metalni instrument u obliku prozoraste kaike, otrih ivica, kojom se odstranjuje sadraj materice pri kir etai.
Curling ulcus, karling ulkus, akutna grizlica na sluznici duodenuma, rede eluca
i tankog creva, koja se javlja pod dejstvom vrele hrane. Grizlice su male povrine, zahvataju samo sluznicu i povrni sloj submukoze; v. ulcus.
Curschmannove spirale, vlakna sluzi
koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba
obolelih od astme, naroito posle astmatikog napada.
curvatura, krivina; c. ventriculi major,
velika krivina, leva ispupena ivica eluca; c. ventruculi minor, mala krivina,
desna udubljena ivica eluca.

Cushingov refleks, v. refleks.

Cushingova bolest, v. bolest
cuspis, iljak, zubac, listi, zalistak u srcu.
cutaneus, kutani, koni. V. cutis.
cuticula, koica, diminutiv od cutis.
cuticula dentis, v. Nasmythova membrana.
cutis, koa, koja se sastoji od epitelnog
dela, pokoice (epiderma) i vezivnog
dela ili krzna (corium). Sin erma; c. anserina, guija koa, najeena koa usled kontrakcije miia isturaa dlaka
pri niskim temperaturama; c. hyperelastica (c. laxa) uroena preterana rastegljivost koe, v. syndroma EHlers-Danlos; c. marmorata, v. livedo; c. rhomboidalis nuchae, romboidna reljefnost
koe u potiljanom predelu u osoba izloenih intenzivnim klimatskim uticajima (zemljoradnici, mornari); c. vagantium, koa skitnica, usled hronine vaIjivosti koa je difuzno hiperpigmentovana, s mnogim linearnim i takastim
razgrebotinama usled eanja; c. verticis gyrata, uroeno, nenormalno nabiranje koe vlasita u vidu modanih vijuga.
cutis laxa, v. mlitava koa.
cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota
(C2N2). Bezbojni gas, neobino otrovan.
cyankalium, cijankalijum, v. Kalu
-dum.

167

cyanocobalaminum
cyanocobalaminum, v. vitamin 12.
cyanopsia, cijanopsija, poremeaj u percepciji boja. Bolesnik vidi predmete
obojene plavo. Moe da se javi posle
operacije katarakte.
cyclectomia, ciklektomija, hirurko uklanjanje dela cilijarnog tela obolelog od
tumora.
cyclicus, ciklian, ciklusan, koji pripada
krugu, koji ima oblik kruga ili ima kruni tok. Npr. ciklina jedinjenja, organska jefiinjenja oblika zatvorenog niza
meusobno vezanih atoma, tzv. jezgre
ili prsteni (ciklusi); ciklina oboljenja
koja se ponavljaju u odreenim vremenskim razmacima, npr., malarija, povratna groznica itd.
cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela.
Najee je udruen sa zapaljenjem duice (iridocyclitis) ili sudovnjae (uveitis).
cyclo-, V. ciklo-.
cycloaneniisatio, cikloanemizacija, zatvaranje dugakih cilijarnih arterija oka
hirurkim putem u cilju sniavanja intraokularnog pritiska u glaukomu.
cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapaljenje cilijarnog tela sudovnjae. V. cyclitis, chorioiditis.
cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno
odvajanje duice od cilijarnog tela, pri
emu se stvara veza izmeu prednje
one komore i prostora izmeu beonjae i sudovnjae. Izvodi se u glaukomu s
ciljem sniavanja povienog intraokularnog pritiska.
cyclodiathermia, ciklodijatermija, metoda leenja glaukoma. Pomou toplote,
dozirane posebnim aparatom, vri se
razaranje cilijarnog miia i na taj nain
smanjuje se produkcija komorne tenosti.
cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne
razrokosti. Vertikalna osovina one jabuice pomera se upolje, odnosno ona
jabuica se uvre oko uzdune osovine.
Nema praktinog znaaja.
cyclophosphamidum (ciklofosfamid), citostatiko sredstvo iz grupe azotnih plikavaca; pficinalan je prema naoj farmakopeji.
168

Cysticercus
cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomodacionog miia oka, tj. cilijarnog miia. Usled toga nastaje gubitak akomodacije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botulizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b)
unutranja upotreba ili ukapavanje u
oko raznih lekova (atropin, scopolamin,
homatropin, belladonna).
cycloplegica, cikloplegici, medikamenti
koji izazivaju privremenu paralizu cilijarnog miia, odnosno paralizu akomodacije. U isto vreme izazivaju i midrijazu. Najee su u upotrebi: atropin, homatropin, skopolamin.
cyclosis, strujanje citoplazme.
cyclothymia, ciklotimija, naizmenina
stanja dobrog i loeg raspoloenja koja
se neprekidno u kratkim razmacima
vremena menjaju u osoba sklonih manijako-depresivnim psihozama.
cyclus, (I) ciklus, niz dogaaja koji se periodino vraa, ponavlja u odreenim
vremenskim razmacima; (2) serija dogaaja (npr. predavanja) koji ine zaokruenu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvoreni niz meusobno vezanih atoma
(npr. benzenov ciklus ili jezgra).
Cyklon B, preparat u kome je cijanovodonina kiselina apsorpcijom vezana za
infuzorijsku zemlju. Cijanovodonina \
kiselina se oslobaa pri obinoj temperaturi (16-180C) im se otvori limena
kutija u kojoj je hermetiki zatvoren
ovaj preparat. Upotrebljava se za unitavanje insekata, gamadi i raznih tetoina, naroito pacova i mieva.
cylindruria, cilindrurija, prisustvo bubrenih cilindara u mokrai. V. cilindri,
bubreni.
cystathioninuria, cistationinurija, poveano izluivanje cistationina mokraom. Najee, nasledni poremeaj metabolizma aminkiselina.
cysticercosis, cisticerkoza, infekcija larvama i cistama izvesnih pantljiara (naroito Taenia solium). Do ove infekcije
moe doi kada embrioni tenije prodru
u krvotok. Najee lokalizacije cisticerkoze su potkono tkivo, miii, srce i
mozak.
Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih
crva pantljiara (Cestodes) u obliku me-

cystinosis
huria ispunjenog tenou sa samo
jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bovis, larva crva Taenia saginata, koja se
nalazi u goveem mesu; C. cellulosae,
bobica, larva svinjske pantljiare (Taenia solium), u miiima svinje, a nekad
i oveka u vidu malih cista veliine
0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica budue
pantljiare.
cystinosis, cistinoza, redak uroeni poremeaj metabolizma istina, koji se ispoIjava taloenjem cistinskih kristala u
raznim tkivima.
cystinosis, cistinosis je relativno retko
oboljenje odojadi i dece koja se odlikuje prisustvom kristala u elijama retikuloendotelnog sistema, prisustvom rahitisa ili patuljastog rasta. Opisani su retki oblici cistinoze u odraslih, ali bez ostalih promena.
cystinuria, cistinurija, izluivanje velikih
koliina istina mokraom, nasledni poremeaj metabolizma aminokiselina.
Nasleuje se autosomno recesivno.
cystis, cista, mehur, (1) (anat.) beika, mehur, kesica, npr. c. fellea, uni mehur;
(2) (patol.) upljina ija je unutranja
povrina zastrvena epitelom (c. vera,
prava cista) ili upljina iji se zid sastoji
od vezivnog tkiva, koja je postala na
mestu krvavljenja, eksudacije ili neurotikog razmekanja tkiva (c. spuria, lana cista); c. apoplectica, isti apopleptika je mehur u tkivu mozga ispunjen
ukastim sadrajem. Nastaje posle infarkta mozga, i obimnijeg razmekanja
njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unutranje strane nije obloen epitelom, ini
tkivo glije; c. branchlalis, mehur porekla iz krnih lukova, javlja se na vratu
u predelu ugla vilice. Unutranja povrina rnehura obloena je ploastim vieslojnim epitelom, ispod koga se nalazi
obilno limfatino tkivo. Kliniki se manifestuje potkonim vorom, koji raste
sporo; c. colloidalis, isti koloidalis je
mehur ispunjen koloidnim sadrajem.
Nalazi se u treoj modanoj komori i
moe da predstavlja vrstu neoplazme
poreklom iz elija koje oblau modane
komore. Ciste su benigne, sporo rastu,
ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-

cystis
remeaje i ugroavaju ivot bolesnika;
c. dentogenes, dentogeni mehur benigne prirode u kosti vilice, obloen s unutranje strane epitelom, a sadri jedan ili
vie nedovoljno razvijenih zuba; c. dermoidalis, dermoidni mehur ispunjen
beliastoukastim sirastim sadrajem,
od oroalih otpalih elija s vieslojnog
ploastog epitela, koji oblae unutranju povrinu zida ciste. U zidu mehura
se, osim toga, mogu nai lojne lezde i
mekovi dlaka; c. duodeni, mehur od
Brunnerovih lezda u duodenumu. Veliine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. endometrii, okoladoliki mehur jajnika,
koji je dobio naziv zbog boje okolade,
koju ima njegov sadraj. Nastaje u endometriozi i krvavljenju u vidu mehura
obloenog epitelom i stromom materine sluznice, u toku menstruacionog ciklusa; c. epidermoidalis, mehur u potkonom masnom tkivu, obloen vieslojnim ploastim epitelom (epidermom), ispunjen ukastobeliastim sirastim sadrajem; erupciona c., cista
koja se javlja na alveolarnom grebenu u
toku nicanja zuba; c. follicularis, nastaje poveanjem Graafovog mehuria
jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su
este. Male su, ali u izvesnim sluajevima dostiu prenik od nekoliko santimetara. Ispunjene su bistrim, vodnjikavim sadrajem, a obloene elijama granuloze ili kockastim elijama, ako je cista vea; c. haemorrhagica traumatica
mandibulae, (stom.) hemoragina
traumatska cista donje vilice s omotaem od finog konastog tkiva bez epitela. Nastaje u detinjstvu posle traume; c.
hydatidosa, faza u razvoju parazita kad
su jaja putem krvi dospela u neki organ
(najee jetru) i stvorila cistu, na ijem
se unutranjem sloju stvaraju nove ciste. Tenost iz cista slui kao antigen za
dijagnostiki test; c. laryngealis, retka
promena koja se javlja kongenitalnim ili
steenim mehanizmom. Steene nastaju usled zadravanja sadraja u lezdama grkljana, najee usled zapaljenja.
Nalaze se na epiglotisu, glasnim icama,
ili na lateralnim strunama grkljana. Zid
im je s unutranje strane obloen nis169

cystitis
kim kockastim epitelom. Kongenitalne
ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel
ovih cista moe biti vieslojni cilindrini
s trepljama ili vieslojni ploasti; c.
lutealis, mehur utog tela, nastaje proirenjem utog tela u jajniku. U zidu ciste
raspoznaju se ostaci luteinskih elija.
Ciste ove vrste su rede, veliine do nekoliko santimetara, ispunjene bistrim
ukastim vodnjikavim sadrajem; c.
lymphangiomatosa, uroena cista na
vratu, poreklom iz limfnih sudova. V.
hygroma; c. mediastinalis, mehur sredogrua koji nastaje usled poremeaja
razvoja plua. Osim epitela, zid ovih cista
moe da sadri hrskavicu, glatke miie i
lezde bronhijalne sluznice. Najee se
nalaze u zadnjem gernjem delu dunika,
sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur
jednjaka, uroena cista iji zid sadri
delove primitivne cevi di-gestivnog
trakta. Lokalizuje se obino u srednjoj i
donjoj treini jednjaka; c. ovarialis,
tumor jajnika, najee be-nigne prirode.
O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim
zidom i seroznim sadrajem, mukoidne ili
enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim
sadrajem,
i,
najzad,
dermoidne,
ispunjene ukastom masom i dlakama;
c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u
guterai moe biti uroen (nastaje usled
poremeenog razvoja pankreasa) i steen
(usled za-epljenj^ izvodnog kanala). Zid
ovih cista je s unutranje strane obloen
niskim kockastim jednoslojnim epitelom,
a sadraj ciste je staklasta sluzava masa.
Veliina ciste je od 0,5 do nekoliko santimetara u preniku. Od njene veliine i
anatomske lokalizacije zavise i simptomi;
c. parodontalis, cista u potpornom
aparatu zuba; c. popliteal is, najea
cista poreklom iz sinovijalne ovojnice
kolena (Bakerova cista), a moe biti poreklom i iz burza ili usled hernijacije sinovije kolena. Unutranja povrina zida
ciste obloena je epitelom sinovije, ali
moe biti i bez epitela, tj. da ga ini
samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v.
craniopharingioma.
cystitis,
cistitis,
zapaljenje mokrane bei-ke koje moe
biti akutno ili hronino.

170

cystopyelographia
Sluznica je mnogokrvna, zadebljala,
mokraa mutna i krvava. Mikroskopski
nalazimo obilje leukocita, naroito u
submukozi, dok je epitel mokrane beike mestimino ulcerisan.
cystoenterocele, cistoenterokela, kila
koja u svojoj kesi sadri crevo i mokranu beiku.
cystographia, cistografija, rendgenografija mokrane beike ispunjene kontrastnom tenou (natrijum-jodid 12%).
cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo kamenaca u mokranoj beici s odgovarajuim klinikim i patolokoanatomskim
znacima.
cystolithum, cistolit, kamen mokrane
beike poreklom iz bubrene karlice ili
nastao u samoj beici. Sastoji se od
mokrane kiseline i njenih soli (uratni
cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksalni cistolit) ili od ksantina (ksantinski
cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd.
cystometrogram, cistometrogram, krivulja koja predstavlja odnose izmeu zapremina mokrae (u ml) u mokranoj
beici i pritiska (u cm HaO).
cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza
mokrane beike.-Sin. cystoplegia.
cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis.
cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno
zapaljenje mokrane beike i bubrene
karlice, koje nastaje bilo usled napredovanja zapaljenja od beike ka karlici
(ushodni put), bilo usled sputanja infekcije iz karlice u beiku (nishodni
put). Prvim putem nastaje obino u
ena i posledica je oboljenja enskih poInih organa ili kateterizacije uz nedovoljnu asepsu. Drugim putem nastaje
usled prodiranja klica u bubrenu karlicu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-bacil itd.). Tana dijagnoza utvruje se
pregledom mokrae i cistoskopijom.
Glavni simptomi: temperatura s treskavicom, bolovi u slabinama i mokranoj
beici, peenje pri mokrenju i est nagon na mokrenje.
cystopyelographia,
cistopijelografija,
rendgensko snimanje bubrega i mokrane beike pomou rastvora jodnih
soli (organskih). V. urografija i pijelografija.

cystopyelonephritis
cystopyelonephritis, cistopijelonefritis,
istovremeno zapaljenje mokrane beike, bubrene karlice i bubrega, najee
infekcijom koli-bacilima, rede bacilom
tuberkuloze.
cystosarcoma phyllodes, neoplazma dojke koja se javlja na bazi fibroadenoma
i to u relativno benignom i malignom
obliku, koji se razlikuju po toku i po
mikroskopskoj slici. Stroma je u malignih oblika manje ili vie malignih morfolokih karakteristika. Inae oba oblika se javljaju u vidu veih vorova, sonih, sluzavih. U njima, pored maligne
strome, koja se preteno javlja i u metastazama, postoje i grupe epitelnih elija*
cvstospasmus, cistospazam, gr mokrane beike prouzrokovan spazmom
sfinktera potiskivaa. Prvi tera na mokrenje, a drugi zadrava mokrenje.

Czernyjeva sutura
cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza
neke bolesti postavljena na osnovu pregleda elija; eksfolijativna c., pregled
elija dobijenih deskvamacijom koe ili
sluznica, radi utvrivanja malignih bolesti.
cytologia, citologija, nauka o eliji, grana
opte biologije, bavi se prouavanjem
morfologije i fiziko-hemijskim pojavama u vezi sa funkcijom elije.
cytophysiologia, citofiziologija, nauka o
procesima koji se zbivaju u elijama.
cytostatica, citostatici, sredstva koja oteuju metabolizam elija, naroito za
vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju
u leenju tumora i leukemija (u kojima
se elije razmnoavaju bre nego normalno). Najpoznatiji citostatici su mehlor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil,
trietilen-melamin, busulfan, metotreksat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr.
Czernyjeva sutura, v. sutura.

171

ahura, v. capsula.
aj, v. species.
aica, v. patella, zglobna aica.
aura, v: ahura
eki, v. malleus, ossicula auditus.
elo, v. frons.
eljust, v. maxilla, mandibula.
eona kost, neparna kost lubanje, sadri
upljinu (sinus frontalis).
eoni, v. frontalis.
epi, v. suppositorium.
epii, v. coni retinae.
estice energije, v. quantum.
ea, v. scabies.
eljasta pregrada, kolagena i elastina
vlakna koja protiu sredinom levog i
desnog upljikavog tela penisa.
etkica za zube, deo pribora za odravanje higijene usta i zuba. Slui za uklanjanje naslaga sa zuba, ostataka hrane,
bakterija, a istovremeno i za masau
desni. Izrauje se od prirodnih i vetakih - sintetikih vlakana. Dobrom etkicom se smatra ona iji su vrhovi vlakana zaobljeni, snopii razmaknuti i poredani u tri do etiri reda.
etkice za uklanjanje mekih naslaga sa
zuba, takaste ili kupaste etkice od vrste dlake ili ekinja, koje se montiraju
na nasadnik ili kolenjak. S odgovarajuim pastama slue za uklanjanje mekih
naslaga sa zuba u profilaktike ili terapijske svrhe.
etna ranjenika prihvatnica, pogodno,
zaklonjeno mesto gde se zadravaju povreeni i oboleli kad je eta odseena
od ostalih jedinica ili kad je okruena i
172

uopte kad ne postoji mogunost evakuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme

im se prua odgovarajua (prva) pomo
i nega, a im se ukae prilika odmah se
evakuiu u sanitetske ustanove.
etni sanitet, snage i sredstva za pruanje
pomoi (prve) i izvlaenje povreenih i
obolelih sa mesta povreivanja ili
obolevanja do zaklona, odnosno etne
ranjenike prihvatnice za kontrolu line i kolektivne higijene u eti i za primarnu dekontaminaciju.
etvorokvrina ploa (lamina quadrigemina), zadebljanje zidova 3. modanog
mehura u ventralnom predelu.
etvrta venerika bolest, v. lymphogranuloma ingvinale. Sin. morbus NicolasFavre.
etvrti srani ton, v. srani tonovi.
ir, v. ulcus.
irakolike elije, v. elije.
ist izvor jonizujueg zraenja ili izotop
bez nosaa, radioaktivna supstancija
iji su svi atomi radioaktivni.
iste kulture, kultura koja sadri samo
jednu vrstu mikroorganizama. iste
kulture potrebne su za ispitivanje morfologije i fiziologije mikroorganizama.
Sva laboratorijska ispitivanja, sem nekih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi
istih kultura, neophodnih za raspoznavanje i razlikovanje bakterija.
lanak, v. phalanx.
mar, v. anus.
marna opna, deo jazvene (kloakne)
opne, koja zatvara rektalni zjap.
marne kvrge, v. analne kvrge.

marni predeo
marni predeo, v. regio.
marno crevo, v. rectum.
miak, v. chordeolum.
ula, organi ili grupe organa podeenih za
primanja odreenih nadraaja iz spoIjanje sredine ili unutranjosti tela.
Mogu biti veoma proste grae ili, pak,
vrlo sloene strukture. ulni organi,
koji primaju nadraaj iz spoljanje sredine (mehanike, toplotne, svetlosne,
zvune, hemijske), odravaju vezu s
okolinom organizma, dok ulne elije
(receptori), koje primaju nadraaj iz
unutranjosti organizma, doprinose odravanju funkcionog jedinstva organizma kao celine. Svako ulo sadri receptorni deo, sprovodni deo (senzitivni
put) i centar u modanoj kori, gde se
nervni impulsi preobraavaju u oseaj.
ulna telaca, ulni organi rasporeeni u
elom telu, naroito u koi. Posle delovanja odgovarajue drai u njima nastaje
receptorski potencijal koji prelazi u
nervne impulse koji se senzitivnim putevima prenose u mozak, gde se obradom prispelih informacija stvara odgovarajui oseaj. Razliitog su oblika,
grae i veliine (0,1-3 mm) i osposobljeni
za primanje specijalnih (adekvatnih)
drai. Sastoje se od zrnaste receptivne
supstancije ili senzitivnih elija, ivanog vlakna koje se rasplie u ogranke i
zavrava u receptivnoj supstanciji ili na
senzitivnim elijama, i omotaa koji
obavija telace; Golgi-Mazzonijevo t.,
telace maljiastog oblika s veoma razvijenim omotaem od spljotenih vezivnih elija izmeu kojih je tenost. U
unutranjosti telaca zavravaju se ivana vlakna u receptivnoj supstanciji.
Nalazi se u dubljim slojevima koe i tetivama. Prijemnik su za drai koje izazivaju pritisak, a primeuju i stepen napetosti tetiva; Krauseova t., telaca maljiastog oblika s veoma razvijenim omotaem. U unutranjosti omotaa je sitnozrnasta receptivna supstancija u kojoj se zavravaju ivana vlakna. Nalaze
se u koi, u bradavici dojke, u vrhu jezika, u sluznicama i u venjai. Imaju ulogu u opaanju dodira i pritiska; Ruffinijevo t., telace sastavljeno od snopova

vorna taka
vretenasto rasporeenih vezivnih i elastinih vlakana izmeu kojih se zavrava
ivano vlakno. Obavijeno je tankim vezivnim omotaem. Nalazi se u dubljim
slojevima koe i dubljim tkivima tela,
kao i u tetivama - miiima i zglobnim
kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju
se brzo i zato slue za obavetavanje o
trajnom dodiru i pritisku a oni u zglobnim kapsulama o stepenu rotacije zgloba; Vater-Pacinijevo t., telace jajolikog oblika s veoma razvijenim omotaem od spljotenih vezivnih elija u ijem se centru nalazi dugo nemijelinizovano nervno vlakno. Vrlo su rasprostranjena: u potkonom vezivnom tkivu i
nekim dubokim tkivima tela (trbuna
maramica, pokosnice, pankreas, materica) i dr. Nadrauju se samo naglim pokretima tela jer se adaptiraju u delu sekunde; Wagner-Meissnerovo t.,telace
kupastog oblika s tankim omotaem. U
unutranjosti su u spratovima rasporeene spljotene elije izmeu kojih se
nalaze zavijuci krajnjih ivanih vlakana
koja nadrauju debelo mijelinizova-no
nervno vlakno. Ovih receptora ima
mnogo na vrhovima prstiju, usnama i
onim delovima koe gde se oseaj dodira
moe prostorno precizno razlikovati.
Adaptiraju se u toku jedne do dve sekunde, to znai da su osetljiva na gibanje lakih predmeta po povrini koe.
unasta kost, v. os scaphoideum, os naviculare.
unasta uvala, predeo izmeu uzice stidnikih usnica i ua vagine.
unasto proirenje uretre (fossa navicularis), proirenje koje je snabdeveno u
svom distalnom delu naroitim zaliskom (Gurinov zalistak).
uparova metalna ploica, v. lamina metallica sec. upar.
uvanje bakterija, v. liojilizacija.
vor, v. ganglion, nodus.
vorna taka, optiki centar oka, nalazi se
na granici izmeu srednje i zadnje treine soiva, na oko 15 mm ispred mrenjae. Ovo je taka kroz koju prolaze
neprelomljeni zraci koji dolaze od posmatranog predmeta.
173

elija, elijica, stanica, osnovna strukturna i funkciona jedinica ivotinjskog i

biljnog organizma; auditivne ., vlaknaste, dlakaste, senzitivne elije Cortijevog organa, koje primaju zvune nadraaje..Naziv su dobile po tome to na
vrhu imaju diferenciran niz trepalja u
vidu dlaica; bazofilne ., elije prijemIj ive za bazne boje, imaju bazofilnu citoplazmu ili granule u citoplazmi koje
primaju baznu boju. U veini sluajeva
ta se pojava zasniva na prisustvu ribonukleinske kiseline. Npr., nervne elije
s tigroidnom supstancijom, elije s hromidijama, glavne elije eludanih lezda, plazmociti, limfociti i dr.; Bergerove ., predstavljaju heterogonadno poreklo mukog polnog hormona u jajniku, u ijem se hilusu nalaze krupne sekretorne argentafine elije. Taj lezdani
kompleks, razvijeniji u menopauzi,
predstavlja ishodite maskulinizujuih
tumora; irakolike ., (fr. cellules en
chandelier), elektronomikroskopski vid
Sertolijevih elija u semenim kanaliima; decidualne ., elije materinog
krzna u premenstruacionom periodu
zaokrugljuju se, uzimajui vid kakav e
imati ako se trudnoa razvije. To su decidualne elije, jer materina sluznica
postaje decidua (padalica). Odgurujui
pred sobom ahurni deo izmenjene materine sluznice (decidua capsularis),
jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni
deo sluznice (decidua parietalis), to se,
u stvari, svodi na to to je embrion
smeten u jedinstvenu ahuru koju
174

ine, srasli meu sobom, amnion, horion, ahurna decidua i materini zid;
Deitersove ., (1) potporne elije Cortijevog organa rasporeene u 3-5 redova
na kojima lee spoljane (auditivne, dlakaste) elije; (2) neuroglijske elije zvezdastog oblika, astrociti; (3) tip ivanih
elija s dugim neuritom; delomorfne
., lezdane ivine elije eludanih
lezda koje su jasnih granica i jasno obojene; u vezi su s luenjem sone kiseli*
ne. Lue acidogen koji na povrini elu
dane sluznice oslobaa jone H* u , a
koji se pod dejstvom acidaze povrnih
elija jedine u sonu kiselinu; dinovske
., velike . oko stranog tela s mnogobrojnim jedrima koja se stvaraju oko
stranog tela i uestvuju u njegovoj resorpciji; Ebnerove ., drugi naziv za
spermatocite II reda ili prespermatide
u spermatogenetskom talasu semenog
epitela; eozinofilna ., elija prijemljiva za kisele boje, za eozin. Npr., eozinofilne elije prednjeg renja hipofize ili
eozinofilni leukocit; epiteloidne ., elije sline epitelu, razliitog oblika, postale obiiio od vezivnih, retikularnih
elija. Npr., epiteloidne elije u sri timusa, u intimi krvnih sudova (Langhansove .), Leydigove ili intersticijalne . u
semeniku, decidualne . u sluznice gravidne materice i dr.; ganglijske .,
nervne elije, u uem znaenju te reci
nervne elije gangliona. Razliitog su izgleda. Mogu biti s jednim produetkom
(unipolarne), s dva (bipolarne) i s vie
produetaka (multipolarne); gustore-

elija
ceptivne ., . za ukus koje su ulne prirode i primaju nadraaje ukusa. Nalaze
se u gustoreceptivnim kvricama na papilama jezika i epiglotisu; HeLa-elije,
elije izolovane iz karcinoma grlia materice, koje su osetljive na razmnoavanje velikog broja humanih virusa; hromafine ., elije koje se hromnim solima boje svetlouto do tamnosivo. V. systema (hromafmi); hromofobne ., elija
ija citoplazma ne prima boju; Leydigove ., inkretogene elije koje se nalaze u meuprostorima semenotvornih
cevica. Sin. intersticijalne elije, dijastematske elije; meuprostorna zlezda;
kastracione ., hipertrofisane (poveane) bazofilne gonadotropne elije prednjeg renja hipofize nastale posle kastracije (kopljenja) jedinke; Kupfferove
., elije endotelnog sincicijuma jetrinih kapilara koje imaju zvezdast oblik.
Igraju ulogu u razgraivanju hemoglobina, u stvaranju unih boja, u metabolizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga,
imaju veoma izraenu fagocitnu sposobnost, kao i mo vezivanja bakterijskih toksina; Langerhansove ., elije s
granatim produecima u dubljem sloju
pokoice, naroito u predelu mara i
malih stidnih usana. Sadre propigment. U izvesnim patolokim stanjima
se znatno umnoe; Langhansove .,
sloj . u placentalnoj resici ispod sincicijuma; Langhansove dinovske ., velike elije koje sadre mnogobrojna, veinom okrugla jedra koja su rasporeena u perifernom delu citoplazme u vidu
kruga ili potkovice. Nalaze se u tuberkuloznom granulacionom tkivu; masne
., . masnog tkiva, koje su uglavnom
okrugla oblika usled nagomilavanja
masti u njihovoj citoplazmi; mezoglijalne ., neuroglijske . mezodermnog
porekla sa osobinama retikuloendotelnog sistema; mijeloidne ., sve elije
kotane sri; specijalne . granulocitne
loze; Mikuliczeve ., krupne . prozrane citoplazme, sastavni deo specifinog
granulacionog tkiva rinoskleroma koje
sadre vei broj prouzrokovaa ovog
oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);

elija
neuroglijske ., c. koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu izmeu nervnih . u sivoj masi ili zastiru zidove komora ili kanala u centralnom nervnom
sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki
ili kratkokraki), oligodendroglijske .,
ependimne . itd. Ovim . se pripisuje
potporna i trofika uloga u centralnom
nervnom sistemu; Panethove ., grupa
lezdanih elijica smetenih preteno u
dnu zlezda tankog creva s oksifilnim
granulacijama u citoplazmi. Pretpostavlja se da njihov sekret vezuje sonu kiselinu koja iz eluca prelazi u crevo; pigmentna ., . s pigmentom u obliku zrnaca razliitih oblika, crne, mrke, ute
boje, rasporeene u koi, u potkonom
tkivu, u dubokim telesnim slojevima
(modane i modinske opne), u ulnim
organima. Kod ivotinja s energinom
promenom boje tela ove elije su kontraktilne i od stupnja njihove kontrakcije
zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo
brzo moe da promeni; piramidne .,
nervne . kore velikog mozga piramidnog oblika. Razliite su po veliini. Male
piramidne . su rasporeene u spoljanjem zrnastom sloju kore, srednje piramidne . su u piramidnom sloju, a krupne ili dinovske u ganglijskom sloju. V.
cerebrum; Rougetove ., malo diferentovane (mlade) vezivne . koje obuhvataju krvne kapilare svojim produecima. Poseduju kontraktilnost, a mogu
daljom deobom da daju glatke miine
elije; satelitne (trabantne) ., neuroglijske . koje prate krvne sudove i nervne elije; Sertolijeve ., elije od kojih
stapanjem postaje sincicijum, tj. neizdeIjena protoplazmatina masa s veim
brojem jedara. Npr., sincicijum na povrini posteljinih resica; srane mane,
., cellulae vitii cordis, sljutene elije
epitela plunih mehuria koje su pune
hemosiderina. Nalaze se u alveolama
plua i u ispljuvku bolesnika. Ove elije
su fagocitovale eritrocite koji su dijapedezom dospeli iz krvnih kapilara u alveole. Ovo se deava u venskoj hiperemiji plua koja nastaje usled sranih
mana; trepljaste ., epitelne . koje na
175

elijska imunost
svojim vrhovima imaju treplje. Treplje
mogu biti pokretne (kinocilije) ili nepokretne (stereocilije). Treplje imaju
razliitu namenu: za pokretanje, za izbacivanje pojedinih estica, u sekreciji i
dr.; . trudnoe, elije u prednjem renju hipofize koje lie na eozinofilne, ali
loe pritvruju boje. Njihov broj je velik
u trudnoi (naroito u vierotkinja i na
kraju trudnoe). Njima se pripisuju akromegaloidne promene u trudnica.
elijska imunost jedan od dva osnovna
vida imunoloke reaktivnosti (drugi vid
je humoralna imunost). U elijskoj imunosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i
mononuklearni fagociti. U poreenju sa
humoralnom imunosti, elijska imunost se vremenski javlja kasnije, pa se
zato imune reakcije ove vrste nazivaju
reakcije kasne hiperosetljivosti. U elijsku imunost spadaju: kone reakcije na
tuberkulin i razne proteine, odbacivanje kalema tkiva, autoalergijska oboljenja i dr.
elijska membrana, tanka (oko 75-100 A)
elastina opna koja ograniava eliju od

176

elijski metabolizam
vanelijske tenosti. Sastoji se iz 62%
belanevine, 32% lipida i 5% polisaharida. Od belanevina najvaniji je nerastvorljivi strukturni protein s elastinim
svojstvima nazvan stromatin a od lipida
su najznaajniji fosfolipidi. Molekularna organizacija elijske membrane nije
tano utvrena ali se smatra da centralni deo membrane ine dva molekularna
sloja lipida iji je polarni (jonizovani)
deo molekule elektrohemijski vezan s
proteinima koji oblau spoljnu i unutranju stranu membrane. Smatra se da
proteini ine i molekularne prekide u Hpidima membrane koji se nazivaju porama; izvesni od njih deluju kao enzimi,
a izvesni kao nosai za transport materija kroz membranu.
elijski metabolizam, hemijski procesi
koji se odigravaju u eliji pri kojima iz
prostih materija i uz vezivanje energije
nastaju sloena jedinjenja (anabolizam)
ili se sloene materije razgrauju u prostija uz oslobaanje energije (katabolizam).

r
D
d., skra. za dosis (doza); da (daj); detur,
neka se da; dexter (desni); distalis (distalan); dorsalis (dorzalan). U organskoj
herniji oznaava konfiguraciju.
D, (1) u herniji je simbol tekog vodonika,
ija je relativna atomska masa 2. Dobiva
se elektrolizom teke vode. Jezgra tekog vodonika je deuteron; (2) D je oznaka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata.
V. D-i L-eeri.
Dct., skra. za decoctum.
DDT-praak (diditi) ili Neocid-praak,
dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenptap, parahlorocid). Spada meu najefikasnija insekticidna sredstva. U vodi se
ne rastvara, ali se dobro rastvara u
mnogim organskim rastvaraima. DDT
je kontaktni otrov koji deluje na nervni
sistem, izaziva paralizu ekstremiteta,
dezorijentaciju, greve i smrt. DDZ-praak je meavina 5-10%-tnog istog DDT-a s talkom ili pirofilitom. U slabim koncentracijama, u kojima se upotrebljava,
nekodljiv je za ljude i domae ivotinje.
DDT ne isparava i hemijski je postojano
jedinjenje.
dep., skra. za depuratus, to znai preien.
dig., skra. za digere ili digeratur, to u recepturi znai da neku drogu treba esktrahovati vodom zagrejanm na priblino 4O0C.

DIK, v. diseminovana intravaskulna koagulacija.

dil., skra. od dilutus, razblaen. Upotrebljava se prilikom pisanja recepata kada
se eli da se od nekog leka, koji se u farmakopeji nalazi u dve razliite koncen12 Medicinski leksikon

tracije, propie slabija koncentracija.

Na primer, Acidum hydrochloricum dilutum znai rastvor s 12,5% hlorovodonine kiseline (za razliku od Acidum hydrochloricum concentratum, koja, prema farmakopeji, sadri 25% hlorovodonine kiseline).
dim., skraeno od dimidium, to znai polovina. Upotrebljava se pri pisanju recepata.
D- i L-eeri; D- i L- su oznake za konfiguraciju bez obzira na skretanje ravnine
polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'glikoza ima D-konfiguraciju i skree udesno,
a fruktoza ima D-konfiguraciju i skree
ulevo. Kao polazna taka za procenu
konfiguracije ugljenih hidrata uzet je
pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfiguracija). Svi D-eeri imaju na poslednjem asimetrinom C-atomu konfiguraciju D-glicerina-aldehida.
div. in part, aequ., divide in partes equales (podeli na jednake delove)'. Ovim se
u receptu oznauje da apotekar propisanu koliinu leka podeli na odreen
broj jednakih delova.
Dptr., skraenica za dioptriju.
D. t. d., skraeno od Da (ili dentur) tales doses, to znai: daj (ili neka se da) takvu
dozu! Oznaka da apotekar izda odreen
broj doza propisanih u receptu.
dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapljenje suzne lezde. Protie akutno (infektivna oboljenja) ili hronino (tuberkuloza, leukemija, Mikuliczeva bolest).
dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje
suzne kesice. ee se javlja hroni-

177

dacryocystorhinostomia
nom obliku (d. chronica), rede u akutnom (d. acuta phlegmonosa).
dacryocystorhinostomia, dakriocistorinostomija, operativni poduhvat u cilju
leenja hroninog zapaljenja suzne kesice. Njime se izvodi iroka komunikacija suzne kesice s nosnom dupljom, pristupom ka suznoj kesici spolja (d. externa) ili pristupom iz nosne duplje (d. interna).
dactylogriposis, daktilogripoza, stalna
iskrivljenost prstiju.
dacryostenosis, dakriostenoza, suenje u
suzno-nosnom kanalu koje se moe javiti
u jednom od njegovih delova: suzne
takice, suzni kanalii, suzna kesica ili
mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu
upljinu.
Dahlgrenova kleta, v. kleta.
Dakinov rastvor, v. rastvor.
daktinomicin, v. aktinomicin D.
Dalrympleov znak, v. znak.
dalton, jedinica atomske mase, v. atomska
masena jedinica.
daltonizam, neraspoznavanje boja, poremeaj nazvan prema engleskom hemiaru Daltonu (1798), koji je imao anomaliju u raspoznavanju boja.
Dambolt-Clossov sindrom, v. acrodermatitis enteropathica.
Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers-Danlos.
Daraprim, v. pirimetamin.
Darierova bolest, v. dyskeratosis follicularis vegetans.
Darrowljev rastvor, v. rastvor.
dartos, v. tunica dartos.
Daruvarska Banja, kupalite koje se nalazi pored grada Daruvara, u dolini reke
Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Vie izvora (temperature:
37, 40, 48, 5O0C) slabo mineralisanc
vode (0,5708 i 0,5438 g/oo); sem ove akratoterme, ima i lekovito blato. Voda se
koristi za pie, kupanje i ispiranje, takoe i blato u ureenom kupatilu. U ovoj
banji se lece hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije,
hronine bolesti enskih polnih organa,
urika dijateza. Banja je i odmaralite,
oporavilite i letovalite.
178

deblo, arterijske
darvinizam, pravac biolokog evolucionizma koji se razvio iz originalne Darvinove teorije i koji je, u osnovi, selekcionizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija
ivog sveta se zasniva: (1) na tendenciji
ivih bia da se razmnoavaju u geometrijskoj progresiji; (2) na nemogunosti
da opstanu svi potomci, to se ogleda u
odravanju broja individua svake organske vrste u izvesnim granicama; (3)
na borbi za opstanak u okviru svake vrste usled prekomernog razmnoavanja,
s tim to je ta borba metafora, retko krvav boj; (4) na variranju organizama
svih vrsta u raznim pravcima; (5) na prirodnom odabiranju (u koje ulazi i polno
odabiranje), koje se vri u borbi za opstanak, u kojoj se odravaju one varijante
koje sluajno odgovaraju uslovima ivota odnosno promenama uslova u spoIjanjoj sredini, na emu se zasniva prilagoenost organizama.
Datura stramonium, tatula; lie ove biljke (Folia stramonii) sadri alkaloide atropin i skopolamin. Upotrebljava se u
obliku praka za kaenje ili u obliku cigareta protiv napada bronhijalne astme. Danas, praktino, naputen lek.
davalac krvi, v. transfusio.
Debarska Banja, banja koja se nalazi 5
km od Debra, u selu Banjitu, na padinama planine Deat, na 650 m n.v. Ima
klimat koji deluje toniki. U ovoj banji
postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zemnoalkalne (hidrokarbonatne), murijatike, sumpor-vodonine (25,5 mg/oo)
i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C;
njena ukupna mineralizacija iznosi:
4,451 g/oo. Ova voda se koristi za kupanje i za pie. U ovoj banji lee se: hronina oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronina oboljenja enskih polnih
organa, neke kone bolesti, nespecifina
zapaljenja puteva za disanje, trovanja
tekim metalima.
debelo crevo, v. intestinum crassum.
debilitas, debilitet, slabost, oronulost,
npr. debilitas mentis, maloumnost, slaboumnost; debilitas vitae, smanjena
sposobnost novoroeneta za ivot.
deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.

dbridement
dbridement, (fr., hir.) debridman, uklanjanje stranog materijala i devitalizovanog ili inficiranog tkiva, koji su posledica traume ili infekcije. Odstranjuju se
sve do zdravog tkiva; enzimski d., uklanjanje fibrinskog ili gnojnog eksudata
primenom enzima koji ima osobinu da
rastapa fibrin, denaturisani kolagen i
elastin, a da ne oteuje zdravo tkivo; d.
postekstrakcione rane, postupak kojim se otklanja strano telo, granulaciono i devitalizirano tkivo iz rane posle vaenja zuba.
decanulement, dekanulacija, postupak
koji se sprovodi u toku od nekoliko
dana da bi se nosilac trahejne kanule
opet privikao da die prirodnim putem
na nos. To se radi kad je prestalo patoloko stanje koje je dovelo do potrebe
da se izvri traheotomija.
decapitatio, akuerska operacija odrubIjivanja glave ploda u zanemarenom poprVnom poloaju. Ova operacija spada
u grupu embriotomija i izvodi se instrumentom u obliku kuke (Braunova
kuka). Glava ploda se odrubljuje u
predelu vrata rotirajuim pokretima
kuke ime dolazi do prskanja vratnih
prljenova i mekog tkiva i tako se glava
ploda odvaja od trupa. Operacija se vri
iz vitalnih indikacija po majku i pri mrtvom plodu, a samo izuzetno na ivom
plodu.
decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje
ahure nekog organa. Obino se pod d.
podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr.
usled zapaljenja bubrega, a nekada u
sublimatskom nefritisu posle trovanja
sublimatom.
decerebratio, derecerebracija, presecanjc modanog stabla izmeu gornjih i
donjih breuljaka, ime se izduena
modina i deo modanog mosta odvajaju od viih delova centralnog nervnog
sistema. Presecanjem se prekida dolazak inhibicijskih signala koji inae idu
i/, bazalnih ganglija i modane kore prema retikularnom facilitacijskom podruju. Zbog toga bulboretikularno facilitacijsko podruje postaje samo po sebi
vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odailju
12*

decorticatio
prema kimenoj modini i izazivaju miinu ukoenost koju nazivamo decerebraciona ukruenost. U stanju jake tonike kontrakcije nalaze se naroito opruai, donekle i pregibai. Takva ivotinja moe ponekad i stajati, odupirui se
delovanju sile Zemljine tee. Ona moe
vriti samo grube ispravke ravnotee, a
za puno uspostavljanje ravnotee bila bi
potrebna ouvanost meumozga. U decerebracionoj rigidnosti najvei deo poveanog tonusa za stav tela nastaje zbog
stimulacije gama-aktivacijskog sistema
miinih vretena, a ne zbog direktne aktivacije alfa-motornih neurona.
Dechampsova igla, v. igla.
decibel (decibel), jedinica za merenje jaine zvuka. Jedan decibel je najslabija jaina zvuka koji se moe jo da uje; konstruisana je skala od toliko decibela da
se oznai jaina svakog zvuka iste visine
tona. Odgovara uglavnom fonu pri frekvenciji zvuka od 1.000 herca. Broj treptaja zvuka koji pogaaju nae uho u jednoj sekundi izraava se hercima. Zdravo
uho uje tonove zvuka do 120 db. Jai
intenziteti se registruju kao bol.
decidualne elije, v. elije.
decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekstrakt droge koji se spravlja na taj nain
to se droga kuva pola asa ili jedan as.
Posle toga tenost se procedi i dopuni
prokuvanom vrelom vodom.
dcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili
jednog njegovog sloja, npr. posteljice od
unutranje povrine materice, sluznice
retine itd.; d. traumatique, traumatsko
odlubljivanje. Ozleda koe i sluznice,
pri emu se njihov epitel odvoji tangencijalnim dinamikim dejstvom mehanikog orua na povrinu koe i sluznice, tako da se obnai krzno.
decompensatio, dekompenzacija, iezavanje ravnotee u funkciji nekog obolelog organa stvorene kompenzacijom; d.
cordis, dekompenzacija srca, nesposobnost sranog miia da odrava normalnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava
dispnejom, venskim zastojem i edemima.
decorticatio, dekortikacija, sljutenje
kore nekog organa (bubrega, mozga,
179

decubitus
plua itd.); arterijska d., v. periarterijska simpatektomija, sympathectomia; d.
bubrega, v. decapsulatio; enzimska d.,
hemijska d., uklanjanje kortikalne supstancije enzimima ili hemijskim sredstvima; d. plua, v. dekortikacija plua, Delormeova operacija.
decubitus, dekubitus, (1) poloaj tela za
vreme odmaranja, opruenost u horizontalnoj ravni. Dekubitus moe da
bude leni (dorzalan), boni (lateralan),
potrbuke (ventralan); (2) nekroza koe
stvorena brzo na mestu koje je pritisnuto u postelji (obleina). Najee se javlja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom
predelu.
decussatio, dekusacija, ukrtanje, npr.
decussatio piramidum, ukrtanje kortikospinalnih puteva (piramidalnih) u nivou izduene modine i njihovo prelaenje na suprotnu stranu.
deja glista, v. Ascaris lumbricoides.
deja paraliza, v. poliomyelitis anterior
acuta.
deja zatita, deo drutvene brige o deci.
Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja i druge organizovane
oblike okupljanja dece prvenstveno
predkolskog uzrasta, novana davanja
i druge oblike drutvene zatite dece utvrene samoupravnim sporazumima i
dogovorima, kao i planovima razvoja
deje zatite.
deje jasle, ustanova deje zatite namenjena boravku dece do tri godine ivota
u periodu dana u kome su im majke na
poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih
uslova za pravilan psihofiziki razvoj
dece u prvim godinama ivota, uz istovremeno pruanje mogunosti roditeljima da nesmetano obavljaju radne dunosti.
defectus, defekt, nedostatak, odsustvo;
aortni septumski d., uroena nenormalnost u kojoj postoji komunikacija izmeu ushodne aorte i plune arterije;
atrioseptumski d., uroeni defekt u
kome postoji komunikacija izmeu pretkomora; kongenitalni d., defekt koji
postoji ve na roenju u vidu defekta u
grai ili u biohemijskim pojavama; d.
mandibulae, nedostatak dela kotanog

180

deficit
tkiva donje vilice usled preloma, infekcije, operacije, tumora itd. V. fractura
mandibulae comminutiva; d. nervnog
kanala, razvojna nenormalnost koja
dovodi do anencefalije ili spine bifide;
ostium primum d., vrsta defekta septuma pretkomora; ostium secundum d.,
vrsta pretkomorskog defekta septuma;
punjenja d., lokalizovani defekt na elucu ili crevu posle uzimanja barijumskog kontrasta, koji je posledica promena na zidu tih organa; septumski d., defekt na komorskoj pregradi koji dovodi
do komunikacije izmeu sranih komora; steeni d., svaka nenormalnost koja
se stie posle raanja; ventrikulski
septumski d., septumski defekt.
defense musculaire, (fr.) odbrambena
refleksna zgrenost miia u predelu
nekog lokalizovanog zapaljenja trbune
maramice, npr. u akutnom apendicitisu. U optem peritonitisu d.m. zahvata
sve miie trbunog zida.
deferentectomia, deferentektomija, hirurko uklanjanje semevoda.
deferentitis, zapaljenje semevoda.
deferoksamin, sredstvo za leenje akutnog trovanja gvoem i razliitih poremeaja deponovanja gvozda u organizmu.
defervescentio, defervescencija, period
bolesti u kojem poviena temperatura
pada na normalne vrednosti.
defibrilator, elektronski aparat koji slui
za prekidaje pretkomorskih ili komorskih treperenja primenom kratkotrajnog elektrooka na srce, najee pomou elektroda stavljenih na zid grudnog koa.
defibrillatio, defibrilacija, prekidanje sranog treperenja ili lepranja, najee
pomou elektrooka.
defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fibrinogena iz krvne plazme. V. defibrinationis syndroma.

defibrinationis syndroma, v. syndroma.

deficientio, deficijencija, nedostatak dela
hromosoma. V. deletio.
deficit, nedostatak, manjak neega; oksigenski d., v. anoksija, anoksemija, hipoksija; d. pulsa, razlika izmeu broja
sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-

def Io racija
jalis u treperenju pretkomora, zbog nesposobnosti nekih kontrakcija komora
da izazovu periferni pulsni talas.
defloracija, prva obljuba, praena u devojke razdiranjem devinjaka (himena),
koji je zbog toga (bar s gledita na telesni integritet) dobio znaaj peata devianstva (sigillum virginitatis). Taj akt
obino prati slabiji ili jai bol, uz manje
ili vee krvarenje.
defluvium capillorum, difuzno opadanje
kose.
deformatio, deformacija, izoblienje. Deformacija tela i organa nastaje kao posledica raznih oboljenja mekih delqva
tela, a na udovima najee usled oboljenja kostiju i zglobova (npr. deformacija nogu, kimenog stuba, karlice,
grudnog koa itd. u rahitisu, deformacija noge ili ruke u tumoru koji se razvija
u njima, deformacija jetre u sifilisnom
oboljenju jetre itd.).
defrostacija, odmrzavanje hrane konzervisane niskom temperaturom. Radi
spreavanja gubitka hranljivih materija
namirnica odmrzavanje
se vri postepeno, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno
odmrznute namirnice ne gube hranljivu
vrednost, ukus i miris.
degazacija, v. kemijska dekontaminacija.
degeneratio,degeneracija, pogoranje vrste roda, u fizikom i psihikom pogledu. U patoloko-anatomskom smislu
znai izmenu elija, tkiva, organa i
struktura u vidu smanjenja njihovih
funkcionih sposobnosti i izmene njihovog normalnog morfolokog izgleda.
Ovaj proces moe ii do potpunog propadanja i razgraivanja. U osnovi, u pitanju su promene hemijskih, fizikih i
morfolokih svojstava pomenutih
struktura usled dejstva najrazliitijih
tetnih uzroka. elije reaguju na te uzroke gomilanjem nevidljivih materija,
odsutnih ili prisutnih u veoma malim
koliinama u protoplazmi pod normalnim uslovima. U zavisnosti od sastojaka
koji se u protoplazmi pojavljuju i gomilaju postoje razliite vrste degeneracija.
Proces je preobratljiv; d. adiposa, masna degeneracija, pojava kapljica masti u
protoplazmi elija. Nastaje pri smanje-

degeneratio
nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delovanju otrova i toksina, kao i u izvesnim
poremeajima metabolizma. Ti su poremeaji naroito izraeni u masnoj degeneraciji jetre; d. albuminosa, prati
veinu infektivnih toksikih stanja. Najea je degeneracija preobratljiva. Javlja se najee na bubrezima, jetri, ponekad u sranom miiu. Napadnuti organi su oteeni, tkivo je na preseku zamuenog izgleda, bledo, sono. Mikroskopom posmatrane elije su granulisane protoplazme, granule u protoplazmi
su belanevinastog sastava, a nastale su
zbog promena u mitohondrijama. Otok
je nastao zbog vee koliine vode u protoplazmi. Histohemijska ispitivanja
ukazuju da je u pitanju smanjenje koliine dezoksiribonukleinske kiseline, a
ponekad i ribonukleinske kiseline u
jedrima promenjenih elija. Najtee
promene pokazuju parenhimske elije
jetre i elije kanalia bubrega; d. amyIoidea, vrsta degeneracije koja se odlikuje gomilanjem amiloida u meuelijskim prostorima. Zahvata slezinu, jetru,
bubrege, nadbubrene lezde, ostrvca
pankreasa, v. amyloid; d. genitosclerodermica, v. sklerodermija, difuzna; d.
hyalinea, odlikuje se taloenjem hijaline materije, belanevinaste prirode.
Javlja se u vezivnom tkivu oiljaka, zatim u oiljcima posle dugotrajnih zapaIjenja na pleuri, u ahuri slezine, u arte^
riosklerotikim promenama krvnih sudova, u izvesnim neoplazmama (fibromiomi materice). Russell-Fuchsova telaca su hijaline prirode a nalazimo ih u
protoplazmi plazmocita eksudata hroninih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje
se prisustvom velike koliine vode u
protoplazmi elija, zbog ega su elije
znatno uveane, svetle i u mikroskopskim preparatima vodenastog izgleda; d.
mucoides, pojava velike koliine sluzave supstancije u elijama i tkivima koji
ih u normalnim prilikama stvaraju u
manjim koliinama; d. parenchymatosa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline
promene u poprenoprugastoj muskulaturi koje je opisao Zenker u sluajevima trbunog tifusa sa fatalnim zavret181

degenerisani kodoni
kom. Promene u vidu votanih prostora
najbolje se vide u miiima trbuha.
degenerisani kodoni, kodoni koji, iako
razliitog sastava i redosleda baza u
tripletu, predstavljaju kod za odabiranje iste aminokiseline.
deglutitio, degluticija, gutanje, sloen refleksni in kojim se savakana i skupljena gomilica hrane (bolus) prebacuje iz
usta u ejudac. Kao sastavni deo refleksa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u disajne puteve. Oralna faza gutanja, kao
motorna funkcija, ima dva tipa: somatsko i visceralno gutanje; somatsko g.
donja vilica se fiksira uz gornju kontaktom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gutanje odraslog; visceralno g., normalni
nain gutanja do nicanja mlenih kutnjaka: donja vilica je fiksirana uz gornju
preko jezika. Sin. infantilno gutanje.
dehidracija, v. dehydratio.
dehidroandrosteron, androgena supstancija dobivena iz mokrae mukarca.
Tri puta je slabiji od testosterona.
dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na
odreene atome vodonika organskog
jedinjenja i omoguavaju njihov prelaz
na molekul drugog jedinjenja koje ihf
prima. Otuda proizlazi da jedno jedinjenje otputa vodonik (oksidacija), a drugo jedinjenje prima vodonik (redukcija).
dehidroholatski test, v. test.
dehidroholna kiselina, v. Acidum dehydrocholicum.
dehidrol-askorbinska kiselina, jedinjenje koje nastaje prilikom oksidacije askorbinske kiseline.
dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje,
zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najee upotrebljava za spontano prskanje
rane; Zuckerkandlova d., male pukotine na hartijastoj ploici sitaste kosti,
koje se povremeno viaju.
dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne
vode praeno gubljenjem elektrolita i
promenom koncentracije jona vodonika; apsolutna d., dehidracija u koje
stvarno postoji smanjenje koliine telesne vode; hipernatriemijska d., dehidracija u koje stvarno postoji preteno gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;

182

dekompresivna kraniektomija
hiponatriemijska d., dehidracija u kojoj postoji preteni gubitak natrijumhlorida. Sin. hipotonijska dehidracija;
relativna d., prividna dehidracija zbog
poveanja osmolarnosti telesnih tenosti.
Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholesterol, ivotinjski sterol, iz koga, pod uticajem zraenja ultraljubiastim zracima, nastaje vitamin . Osim u drugim
tkivima, nalazi se i u koi oveka. V. ergosterol i calciferolum.
dehydroepiandrosteron (DHA), dehidroepiandrosteron, hormon (v. tamo) nedovoljno poznate funkcije, iz kojeg, verovatno, nastaju androgeni (v. tamo).
dehydrogenatio, hemijska reakcija kojom se nekom jedinjenju oduzima voda.
dj veu, v. dj vu.
dj-vu, (fr.) poremeaj percepcije vremena nastao u trenutku naglog poputanja
psihikog napona. Sastoji se od oseaja
da se doivljuje neto to se ranije apsolutno na isti nain ve doivelo. Javlja se
u epileptiara, shizofreniara, ali i u duevno zdravih osoba. Sin dj-vcu,
fausse reconnaissance, identifikujua paramnezija.
dejstveni princip, dejstveni sastojak neke
droge.
dekadni skaleri, v. skaleri.
dekapitacija, v. decapitatio.
dekapsulacija, v. decapsulatio.
dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju
reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje
ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa
(-COOH) niza organskih kiselina. Iz ketokiselina dekarboksilacijom nastaju aldehidi, a iz aminokiselina amini. Dekarboksilaze se sreu u ivotinjskim i biljnim organizmima i u mikroorganizmima.
dekokt, v. decoctum.
dekompresija faci jalnog ivca, mikrohirurki zahvat kojim se taj ivac oslobaa svoje ovojnice i eventualnih patolokih promena oko njega. Dolazi u obzir
kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih
paraliza facijalnog ivca.
dekompresivna bolest, v. bolest.
dekompresivna kraniektomija, v. trepanatio.

dekompresivna trepanacija
dekompresivna trepanacija, v. trepana, e
ekontaminacija, postupak kojim se uklanjaju bojni otrovi, radioaktivne materije i bioloki agensi s ratne rane, koe,
odee itd.; moe biti delimina, i izvodi
se u trupnim sanitetskim etapama (u
odeljenju za dekontaminaciju), ili potpuna, koju izvode specijalne jedinice;
dekontaminacija moe biti hemijska
(razlaganje otrovnih materija), fizika
(mehaniko odstranjivanje agensa) ili
meovita. Za linu hemijsku dekontaminaciju vojnik koristi lini dekontaminacioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za
gas-masku.
dekortikacija plua, odvajanje plua od
plune maramice, obino zbog hroninog empijema. V. decorticatio, Delormeova operacija.
dekortikovana ivotinja, ivotinja kojoj
je uklonjena kora velikog mozga, a ouvani su talamus i bazalne ganglije. Sposobnosti d.. zavise od razvijenosti mozga. Dekortikovana maka je sposobna
za svaki oblik kretanja, ak moe zaobilaziti i prepreke na putu, ali joj u velikoj meri nedostaje svrsishodnost u kretanju, te esto satima sedi mirno. U oveka posle dekortikovanja gube se svrsishodne ili voljne motorike funkcije.
deksiotropni tip vretena, deobno vreteno blastomera, postavljenog koso u
pravcu kretanja kazaljke na asovniku.
dekstran, polisaharid sastavljen od velikog broja molekula glikoze. Nastaje iz
saharoze uticajem mikroorganizma
Leuconostoc mesenteroides. Nativni
dekstran se hidrolizom moe razloiti
do dekstranskih lanaca, ije su molekulske teine od 50.000 do 75.000. Takav
dekstran, rastvoren u fiziolokom rastvoru u koncentraciji oko 6%, naziva se
kliniki dekstran i upotrebljava se kao
zamena za krvnu plazmu u oku i opekotinama.
dekstrin, v. dextrin.
dekstrogiran, optiki aktivno jedinjenje
koje obre ravan polarizovane svetlosti
udesno.

delirium
dekstrotorzija materice, skrenutost trupa materice bono od svoje dune ose,
naroito udesno.
dekubitus, v. decubitus.
Delbetov znak, v. znak.
Del Castillov sindrom, v. syndroma,
deletio, delecija, gubitak genskog materijala iz hromosoma ija veliina moe da
se kree od samo jednog nukleotida do
mnotva gena.
delinkvencija, odreeni vid ponaanja
pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi
van granica tolerantnosti odreenih socijalnih grupa, koje u tom trenutku razvoja imaju utvrene vrednosti i norme.
U socijalnoj psihijatriji delikventno ponaanje je nasilje nad zakonima zajednice. Za pravnike je to ponaanje protiv
zakona, a za lekare simptom poremeaja u adaptaciji.
delirium, delirijum, bunilo, akutni psihiki poremeaj obeleen promenjenom
svesti, poremeajem ulnih opaanja
(iluzije, halucinacije), dezorijentacijom,
psihomotornim nemirom, ponekad
strahom, pojaanim impulsom za govor,
rede pojavom nesistematizovanih sumanutih ideja. Nastaje u toku akutnih
infektivnih oboljenja' (tifus, pneumonija), intoksikacija (uremija, alkoholizam,
trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao
stadijum u toku drugih duevnih bolesti
(schizophrenia, P. P., dementia senilis,
epilepsia); d. acutum, akutni delirijum,
teak akutni duevni poremeaj, praen
visokom temperaturom, delirantno izmenjenom sveu, psihomotornim nemirom, poremeajem metabolizma belanevina (poviena ureja u krvi) i voda
(teka dehidracija) nepoznate etiologije
(virus?) i velike smrtnosti; d. tremens,
delirijum tremens, akutna psihoza u alkoholiara posle viegodinje preterane upotrebe alkohola. U poetku se javljaju nesanica, nona uznemirenost,
jako znojenje, zatim optike halucinacije (sitne ivotinje, mievi, pacovi, konci)
i slune (muzika, pesma), grub tremor,
dezorijentisanost, kao i meavina veselosti i straha ,(humor pod vealima),
sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7
183

Delpechov apsces
dana i zavrava- se tzv. terminalnim
snom.
Delpechov apsces, v. abscessus.
delta apical is, granjanje kanala korena
zuba u blizini apeks. Sin. ramiftcatio
apicalis.
delta-talasemija, v. thalassaemia.
delta-talasi, svi talasi u elektroencefalogramu ija je uestalost manja od l cikla//
sec., ubrajajui tu i talase sa svega jednim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se
u dubokom snu, u male dece i u sluajevima teki1 h organskih oboljenja mozga.
demarcatio, demarkacija, reaktivni zapaIjenjski proces oko patoloki izmenjenog tkiva (nekroze). Demarkaciona linija predstavlja graninu liniju izmeu
patoloki izmenjenog i zdravog tkiva; d.
preparacije, (stom.) prelaz ili granica
izmeu bruenih i nebruenih povrina
zuba. Moe biti u vidu linije, poluleba
ili stepenika.
demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim
koracima (sitno hodanje) u arteriosklerozi mozga.
demarkacioni potencijal, razlike u potencijalu izmeu oteenog mesta aksona, koje postaje negativno, i neoteenog mesta, koje je pozitivno. Veliina
ovog potencijala zavisi od toga koliki je
deo opne oteen.
demekarijum-bromid, antiholinesterazno sredstvo; slui za leenje nekih oblika glaukoma.
demeklociklin (demetilhlortetraciklin),
antibiotik dobiven oduzimanjem jedne
metil-grupe od hlortetraciklina (dobiven i iz jednog soja Streptomyces aureofaciens).
demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alkaloid iz mrazovca (Colchicum autumnaIe); slui za leenje gihta.
dementia, demencija, slaboumnost steena usled duevnih oboljenja za razliku
od uroene (v. oligophrenia). Sastoji se
u gubitku moi s hvatanja rasuivanja,
uvianja bitnog i odnosa meu stvarima, ranije steenih znanja i iskustava,
asocijacija. Dolazi do propadanja inteligencije. esto je prate razdraljivost,
184

denaturisanje
afektivna labilnost i gubitak inicijative.
Po prirodi moe biti organska i shizofrena (v. shizophrenia). Po obliku moe biti
potpuna, globalna i lakunarna, kada su
izvesne funkcije oteene i unitene, a
druge ouvane. Javlja se u progresivnoj
paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, starenju, alkoholizmu; d. arteriosclerotica, demencija koju prate fokalni znaci
vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d.,
ekspanzivno ludilo, duevna bolest sa
sumanutim idejama veliine. Oboleli
uobraava da je najzdraviji, najsposobniji, najlepi, najbogatiji, da je bog - svedritelj, da je visokog porekla i da raspolae natprirodnim moima; d. prae
cocissima, zastareo naziv za deiju shizofreniju. V. autizam, rani deji; d. praeCOX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna
demencija, staraka ishlapelost, duevna bolest u dubokoj starosti u onih koji
za to imaju familijarnu sklonost. Glavni
znaci su: poremeaj pamenja (naroito
za skoru prolost), gubitak interesa za
sve drugo to nije zadovoljavanje ula i
nagona, tekoa shvatanja, labilnost
raspoloenja, pojaana povodljivost.
demineralizacija, osiromaenje organizma u neorganskim solima, naroito u
kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih
sastojaka, dekalcifikacija anorganskih
delova zuba ije se posledice na glei
vide kao bele mrlje. To je ve poetak
karijesa.
denaturisanje, (1) radnja kojom se menjaju osobine neke supstancije tako da ona
gubi osobine koje ima u prirodnom stanju, npr. denaturisanje belanevine. Niz
raznih faktora utie na belanevine menjajui njihove fiziko-hemijske osobine. Pri tome belanevine gube sposobnost rastvaranja u vodi. Faktori koji izazivaju denaturisanje belanevina su:
poviena temperatura, jake kiseline i
baze, soli tekih metala i tzv. alkaioidni
reagensi. Denaturisani globularni proteini postaju jae viskozni, a fibrilarni
proteini postaju manje viskozni; (2) radnja kojom se neka supstancija ini neupotrebljivom za hranu ili pie dodatkom nekih drugih supstancija, koje ne
smetaju da se prvobitna supstancija

dentritska zona neurona

moe upotrebiti u odreene svrhe u industriji. Npr. denaturisanje alkohola se
vri ako mu se dodaju neke supstancije
koje su neugodnog mirisa i kodljive za
organizam, pa se kao takav alkohol
moe upotrebiti u tehnike svrhe, a ne
moe se piti.
dendritska zona neurona, receptorska
membrana neurona.
dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazmatiki produeci ivanih elija koji se
ravaju kao grane drveta i razliite su
debljine; v. neurit, cilindraks.
denervacijska preosetljivost, poveana
osetljivost na acetil-holin skeletnog miia posle presecanja motornog ivca
koji ga inervie; d.p. se konstatuje i u
glatkim miiima, koji, za razliku od
skeletnih, ne atrofiu posle denervacije,
ali postaju reaktivniji na medijator koji
ih normalno aktivie.
denga, teko, prilepivo oboljenje tropskih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-grupe, a prenose komari iz roda Aedes. Karakteristian je brutalan 0poetak sa skokom temperature do 41 C, jezom, glavoboljom i mialgijom, koja je
naroito izraena u lumbalnom predelu. esta je i ospa. Teko stanje traje
5-8 dana, pa nastane obilno preznojavanje, a zatim dugotrajna fizika i psihika
iscrpenost.
denitrifikacija, sposobnost bakterija da
nitrate redukuju u nitrite, a neke meu
njima mogu dalje da redukuju nitrite u
NHs, NO, sve do .
dens, zub, organ za vakanje, koji uestvuje i pri pravilnoj fonaciji. Deo usaen u
jamicu zubnog nastavka vilice zove se
koren zuba (radix dentis), na ijem se
vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi u unutranjost korena
i krunice zuba (foramen apicale dentis),
slobodni deo zuba (corona dentis); centralna upljina - zubna duplja (cavum
dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili
sri. Najvei deo zuba gradi dentin (substantia eburnea), zatim zubna gle (substantia adamantina), koja pokriva krunicu zuba, i zubni cement (substantia
ossea), koja pokriva koren zuba; d. angularis, onjak. Sin. dens caninus; d. de-

dentes
vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji
ne sadri vitalnu pulpu; d. evaginatus,
izboina glei u vidu tuberkuluma na
griznoj povrini koja se nalazi najee
u predkutnjacima. Posledica spoljanjeg preklapanja epitela glenog organa. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens invaginatus; d. in dente, v. dens invaginatus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje
invaginacijom glerog organa u dentinski organ. Gle se nalazi centralno, a
dentin periferno. Invaginacija glei
moe biti minimalna (formen coecum),
do nivoa cementno glene granice ili
ak do apikalnog otvora. Sin. dens in
dente.
dentalis, dentalni, zubni, neto to se odnosi na zube.
dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba.
dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni
zubi koji se po morfolokim odlikama
razlikuju od normalnih zuba. Prekobrojni zub izmeu centralnih sekutia
naziva se meziodens, a iza umnjaka distomolar. V. dentes supernumeraria, hyperodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d.
concreti, konkrescencija zuba, korenovi dva ili vie zuba srasli su cementom.
Javlja se u toku razvoja korenova - prva
konkrescencija i posle potpuno izgraenih korenova - steena konkrescencija.
Sin. concresentio deplium; d. connatales, v. dentes natales; d. decidui, privremeni, mleni zubi. Od 20 mlenih zuba
8 su sekutii, 4 onjaci i 8 kutnjaci. Poredani su u dva niza, skoro polukrunog
oblika; u gornjoj vilici polukrug je vei.
Njihovo stvaranje poinje u 4. mesecu
prenatalno, a pojavljuju se u ustima od
6. do 30. meseca ivota. Resorpcija korenova poinje u 4. godini, a na njihovom
mestu niu stalni zubi izmeu 7. i 12. godine. Sin. dentes caduci, dentes lactales.
Negde ih u narodu nazivaju bacima ili
vuiima; d. geminati, geminacija zuba,
nepotpuna podela jedne zubne klice.
Krunica ima bifidan izgled s jasno naznaenim usekom na vestibularnoj strani koji oznaava mesto podele zuba. Postoji zajednika pulpa. Broj zuba je normalan. Anomalija je ea u mlenoj
donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio
185

denticija

dentoavelarni sklop

roksiapatit), 30% organksih mateija (kodentis; d. lactales, v. denies decidui; d.

lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz
natales, predmleni zubi prisutni prilidentin se zrakasto prostiru dentinski
kom roenja, obino u prednjoj regiji
kanalii koji sadre spoljanje produdonje vilice. Sin. denies connatales; d.
etke odontoblasta (Tomesova vlakna).
neonatales, predmleni zubi koji izbiMezodermnog je porekla; d. interglojaju za vreme neonatalnog perioda, do
bularis, interglobularni dentin, nedoprvih 30 dana ivota, v. denies natales; d.
voljno mineralizovana mesta u dentinu,
supernumeraria, prekobrojni zubi ponastala za vreme dentinogeneze, kada
tpuno slini normalnim zubima. Nalaze
ne dolazi do spajanja neorganskih krisse ee u stalnoj nego u mlenoj dentitala, kalkosferitnih globula. V. denticiji. V. denies accesoria, hyperodontia.
num, dentinogenesis; d. intertubularni,
denticija; vetaka, vetaki zubi, fabrislabije kalcifikovan, smeten izmeu
ki izraeni zubi od plastike ili porculadentinskih kanalia; d. kariozni, dentin
na koji se upotrebljavaju kao zamena za
zahvaen karioznim procesom; d. periprirodne zube.
tubularni, jako kalcifikovan dentin koji
denticulus, dentikulus, kalcifikovani magradi zid dentinskih kanalia; d. priterijal u zubnoj pulpi. Moe biti slobomarni, dentin formiran od poetka
dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ugstvaranja do zauzimanja funkcionog poraen u dentinu. Izgraen je od ireguloaja zuba, odnosno do uspostavljanja
larnog dentina (pravi dentikul), ili od
kontakta zuba sa svojim antagonistima;
koncentrino deponovanih krenih soli
d. sekundarni, dentin formiran od mooko nekrotikog jezgra (lani dentikul).
menta funkcionalnog optereenja zuba.
Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, enStvara se itavog ivota; d. tercijarni
dolit, pulpolit.
(iregularni), dentin formiran pod uticadentin, materija koju stvaraju svojim vrjem egzogenih nadraaja (karijes, abrahovima odontoplasti i koja se slojevito
zija, erozija, medikamenti); d. transpanaglavljuje na vrh zubne kapice kao
rentni, sklerotian dentin, jae kalcifidentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-,
kovan dentin. Formira se od vrha zuba
toblasta poinje citoplazmni produetak
prema kruni.
(Tomesovo vlakno) koji se uvlai u
naroite kanalie izluenog g-dentina, dentitio, dentiija, skup svih pojava u
toku razvitka zuba, od prve faze stvarastvaranog u njemu sve novim slaganjem
nja zametka do zavretka razvoja koredentinske materije oko tog vlakna koje
na; d. difficilis, oteano nicanje zuba,
postaje sve due. Nagomilavanjem dennajee donjeg umnjaka, sin. pericorotina sve se vie suava osovinski meki
nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba
deo, koji u odraslom zubu ostaje kao
usled lokalnih faktora kao to je povrz.ubna pulpa.
inska lokalizacija zubne klice u alveodentinogenesis, dentinogeneza, formiralarnoj kosti ili optih: hipersekrecija
nje i razvoj dentina; d. imperfecta, nahormona rastenja i prerani pubertet. V.
sledna strukturna anomalija zuba s podentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nicaremeenim stvaranjem dentina; zahvanje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba
eni su svi zubi, mleni i stalni. Krunice
usled lokalnih faktora, kada postoji nesu opalescentnog izgleda, sive do plavinormalno velika krunica, pomerenost
asto mrke boje. Rano se javlja abrazija
ili udaljenost zubne klice od povrine
krunica, korenovi su skraeni i tupi, a
alveolarnog nastavka i si. Moe se nai
komore pulpe suene ili oblitcrisanc.
i u bolestima nedovoljne ishrane, enSin. hereditarni opalescentni dentin.
dokrinopatija i hromozomne anomalije.
dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikovano tkivo koje ini najvei deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meusobno povezan vei broj kostiju gornjeg dela lica
kriven je gleu u predelu krune zuba i
koji se pri prelomu odvaja u jednom kocementom u korenskom dclu. Izgraen
madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav.
je od 70% neorganskih materija (hid186

deplecija

denudatio
Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni
sklop obuhvata alveolarni nastavak i
zube gornje vilice; nazoetmoidni s.,
nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfenoidne kosti; nazomaksilarni s., nosni
predeo s nosnim kostima, frontalni nastavak vilice i njen deo oko nosnog kanala; zigomatini s., istoimenu kost sa
svim nastavcima, gornje delove maksile
sa sinusom, delove eone kosti i dr.
denudatio, denudacija, Ijutenje epitelnog pokrova s povrine, koje nastaje hirurkim putem, traumom, ili usled patolokog procesa.
deoba bakterija, razmnoavanje bakterija. Bakterije se obino razmnoavaju
prostom deobom njihovih elija. Prvo
dolazi do rastenja bakterije, elija se izdui i istovremeno dolazi do deobe jedra i, najzad, do poprenog cepanja na
dve bakterije. Iako u bakterija nema mitotikog vretena, transferzalna membrana se formira razdvajanjem dva hromosoma blizanca, nastala hromosomskom replikacijom.
deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat.
deoksiribonukleinska kiselina (DNK),
genska supstancija svih elija. DNK je
polimer deoksiribonukleotida koji obrazuju dva paralelna, spiralno uvijena
lanca. Molekul DNK u svakoj eliji organizma sadri sve gene te jedinke od kojih su aktivni samo oni koji reguliu sintezu specifinih proizvoda (belanevina) te elije. Svi ostali geni su u trajnoj
represiji. DNK se u neizmenjenom sastavu i sa svim naslednim porukama
(sem u mutacijama) prenosi na sve elijske generacije.
deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleotid.
deoksiriboza, V. dxyribosa.
deorsum vergens, okreui nadole, v.
strabismus.
deoksiribonukleozid, v. deoxyribonucleosid.

deoxyribonucleasae, deoksiribonukleaze, v. nucleasae,

deoxyribonucleosid, deoksiribonukleozid, deo molekula DNK sastavljen od
jedne purinske ili pirimidinske baze i
jednog molekula pentoze, 2-deoksiriboze.

deoxyribonucleotid, deoksiribonukleotid, deo molekula DNK koga sainjavaju

jedna purinska ili pirimidinska baza, jedan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna
grupa. Postoji etiri vrste deoksiribonukleotida. Njihove meusobne razlike
uslovljene su vrstom purinske odnosno
pirimidinske baze koje ulaze u njihov
sastav. Deoksiribonukleotid ini deo
tripleta u kodonima i antikodonima i
predstavlja monomer u polimeru DNK.
deoxyribophosphat, deoksiribofosfat,
spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo
molekula deoksiribonukleotida, odnosno DNK.
deoxyribosa, deoksiriboza, eer sa 5 ugIjenikovih atoma (pentoza) koji ini deo
molekula deoksiribonukleotida odnosno DNK.
depedikulacija, unitavanje vaiju raznim metodama i sredstvima na telu,
odelu, rublju i posteljini, fizikim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizikih postupaka upotrebljava se toplota u vidu suvog vrueg vazduha (zagrejanog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare
(u parnim dezinfektorima, vakuum-formaldehidskom aparatu i u improvizovanim parnim aparatima, kao to su srpsko bure i partizansko bure) u toku
30-40 min. Masovna d. vri se u stalnim
ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama. Od hemijskih insekticidnih
sredstava danas se gotovo iskljuivo
upotrebljava DDT-praak (10%-tna meavina DDT-a s talkom). Uspeno deluje
impregniranje rublja 2,5-5%-tnom
emulzijom DDT-a.
depigmentatio, depigmentacija, iezavanje ili odstranjivanje pigmenta.
depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka
s povrine koe, bez korena (brijanje).
V. epilatio.
depilatorium, sredstvo za uklanjanje dlaka sa povrine koe.
deplecija, oputanje, stanje koje nastaje
odmah posle polnog odnosa i koje se sastoji od smirivanja krajnje napetosti.
Ona moe biti telesna i duevna (deple,tio somatica i depletio psychica). Najupadljivija je pojava: prestanak erekcije, polni organi omlitave.

187

depo

dermatitis

depo, (fr. depot) (1) skladite, mesto u ne- depressor, depresor, koji neto sniava.
kom organu ili tkivu na kome se neto
Na primer, depresornim ivcima se nanagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u
zivaju ivci koji vode impulse od receppotkonom vezivnom tkivu i dr.; (2) natora koji se nalaze u krvnim sudovima
gomilavanje materija na nekom mestu u
ijim razdraivanjem nastaje inhibicija
organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek
vazokonstriktornog centra i stimulacije
koji je ubrizgan u miino tkivo ili krv
parasimpatikog jedra n.vagusa u izdukoja je nagomilana u nekom organu; d.
enoj modini, zbog ega nastaje irenje
insulin, teko rastvorljivo jedinjenje
krvnih sudova i smanjivanje broja udakristalnog insulina, npr. sa protaminom
ra srca, odnosno pad krvnog pritiska.
ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara,
resorbuje od obinog insulina; d. krvi,
pasivne, aktivne i hemijske metode.
organi (jetra, slezina, koa, plua) u koNajuspenija je primena hemijskih otjima se skuplja izvesna koliina krvi,
rova: natrijum fluoroacetata, kumarinkoja u sluaju potrebe prelazi u veliki
skih i drugih spojeva.
krvotok.
Dercumov sindrom, v. syndroma.
depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz
nom potencijalu (drugo je repolarizaciosnovnog jedinjenja zamenom jednog
ja). U mirovanju elijska opna je spolja
ili vie atoma ili atomskih grupa nekim
naelektrisana pozitivno, a iznutra negadrugim atomima i grupama. Npr.
tivno zbog postojanja natrijumske i ka je monohlorni derivat metana
lijumske crpke, vee propustljivosti
jer je nastao zamenom H-atoma iz
opne za kalijum u mirovanju i zbog inmetana CH4 s jednim atomom hlora
tracelularnog postojanja mnogih anjoitd.
na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- erma, koa, sin. cutis.
vana pragovnim razdraenjem elijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje koe.
opne razliitim draima) prouzrokuje
Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto
brzu difuziju Ni u ekstraelijski prostor
mrko obojenje koe na mestima koja su
(zbog velikog elektrohemijskog gradipremazana eterinim uljima (kolonjska
jenta), pa dovodi do obrnutog potencivoda), a zatim izloena dejstvu sunajala (s unutranje strane je pozitivna, a
nog zraenja; d. exfoliativa neonatosa spoljanje negativna). Tom nizu dorum, oboljenje novoroenadi izazvano
gaaja sledi proces repolarizacije kojim
stafilokokima i streptokokima, koje obse ponovo postie mirovni membranski
ino poinje crvenilom i otokom, a zapotencijal. Posledica depolarizacije i
tim plikovima na licu, odakle se brzo
njenog irenja je nastanak akcione struje
iri po celoj koi, kpja se Ijuti u velikim
(npr. u elektrokardiogramu P-talas
listovima i postaje purpurnocrvena; obodgovara depolarizaciji pretkomora, a
ino je temperatura poviena, a prognoQRS-kompleks odgovara depolarizaciji
za ozbiljna; d. herpetiformis, nezarazkomora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, reno oboljenje koe, koje se odlikuje mapolarizacija.
lim plikovima, svrabom, arenjem ili
depo-terapija, v. therapia.
bolovima, estim recidivima do kraja idepresiona fraktura, v. impresiona frakvota i dobrim optim stanjem obolelog.
tura.
Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.;
depressio, depresija, (psih.) stanje povied. maculosquamosa, oboljenje koe
nog afekta u smislu tuge, praeno uspokoje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi
renou miljenja i pokreta s neodree(skvama); sneni d., dermatitis koji nanim strahom, opadanjem volje i raznim
staje delovanjem jakog odbleska od pohipohondrinim senzacijama, naroito
vrine snega, a prouzrokovan je iskljuiizraenim ujutru. Moe biti endogena
vo kratkim talasima; poinje kao eritem
(melanholija) ili egzogena, kao reakcija
praen svrabom i arenjem, a u izraena teke doivljaje.
nijim sluajevima dolazi do krvavljenja,
188

dermatochalasis
edema i plikova; posle nekoliko dana
koa se deskvamira, a zatim pigmentuje.
dermatochalasis, v. chaloderma.
dermatoconiosis, dermatokonioza, svako kono oboljenje prouzrokovano prainom.
dermatofibrosarcoma protuberans, maligna neoplazma veoma niskog stepena
maligniteta s izuzetno retkim pojavama
metastaza. Javlja se u vidu manjeg izrataja u potkonom masnom tkivu, mikroskopski slinog fibrosarkomu njskog
stepena maligniteta. Ima sklonost fca recidivima posle hirurkog odstranjenja.
dermatograf, pisaljka kojom se moe pisati po koi. Sin. dermograf.
dermatolog, lekar specijalista za kone
bolesti. V. venerolog.
dermatologija, grana medicine koja se
bavi prouavanjem bolesti koe.
dermatolysis, dermatoliza, uroeno, prostrano, mlitavo boranje koe.
dermatoma, (1) dermatom, oblast koe na
trupu i ekstremitetima koju inervie jedan spinalni ivac. Izmeu susednih
dermatoma ne postoji otra granica jer
su inervisani i spinalnim nervima susednih segmenata kimene modine; (2)
instrument za isecanje tankih listia
koe, koji slue za kalemljenje; Brownov d., elektrini d. za isecanje debljih
komada koe; on omoguuje hirurgu
brzo dobivanje konih kalemova; Pagettov d., instrument kojim se isecaju
tanji ili deblji kalemovi koe razliite veliine i razne debljine; Reeseov d., elektrini instrument kojim se dobivaju
koni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm
debljine; Strykerov d., veoma slian
Brownovom dermatomu.
dermatomvasis, kono oboljenje izazvano larvama, v. larva migrans.
dermatomycosis, dermatomikoza, opti
naziv za oboljenja koe izazvana gljivicama, parazitima biljnog porekla.
dermatomyositis, dermatomiozitis, retko
oboljenje koe; ispoljava se sklerodermiformnim promenama, plavkastoljubiastim eritemom onih kapaka, laktova i dorzalnih strana aka. Postojei
miozitis se ispoljava malaksalou i gubitkom motorne snage miia. ee se

desarticulatio
istovremeno nalaze i maligni tumori utrobnih organa.
dermatopathia photogenica, letnji prurigo, javlja se pod uticajem suneve svetlosti na nepokrivenim delovima koe u
vidu primarnih osipa u obliku voria
koji jako svrbe.
dermatophytia, dermatofitija, parazitsko
oboljenje koe (epiderma, dlaka, nokata) izazvano gljivicama dermatofitima.
Sin. epidermomikoze.
dermatoplastika, plastiko popravljanje
ili popunjavanje defekata koe.
dermatosis, dermatoza, opti naziv za svako oboljenje koe.
dermitis, v. dermatitis.
dermne kosti, opnaste kosti koje postaju
neposredno od opnaste lubanje, bez hrskavinog stupnja: to su temene kosti,
prvi deo potiljane kosti, deo slepoone
kosti, eone kosti, deo sfenoidne kosti,
nepana kost, ralo, prednje vilice. Opnaste kosti su u prvo vreme razdvojene
opnastim prostorima: temenicima ili
fontanelama.
dermoepidermitis, v. dermatitis.
dermograf, v. dermatograf.
dermographismus, dermografizam, pojava jasno crvene, obino uzdignute pruge koja se javlja pri povlaenju preko
koe nekim predmetom. Javlja se u osoba s labilnim vazomotornim aparatom
(simpatikotoniari), u osoba obolelih
od hipertireoze i u toku meningitisa.
Katkada trag moe biti beo.
dermoid, kongenitalni cistiki tumor iji
zidovi imaju strukturu koe, a sadri
tenost ili lojnu materiju. Ponekad se u
dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. teratom.
dermoidna cista, v. dermoid.
dermopathia, v. dermatosis.
dermotrop, specifino dejstvo na kou.
desarticulatio, dezartikulacija, odstranjenje dela ili celog ekstremiteta amputacijom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art.
temporomandibularis,
rastavljanje
donjovilinog zgloba; Chopartova d.,
stopala u Chopartovom zglobu, koje sainjavaju petna kost i skona kost, a s
druge strane, kockasta i unasta kost. V.
Chopartova egzartikulacija; d. dentis
189

Desaultov zavoj

desinsectio

(stomi.), dezartikulacija zuba, bruenje

ko-oksid oleum kariofilorum paste, lokalnom anestezijom; d. ogolienih vragriznih povrina ili seivnih ivica zuba
tova zuba, u progresivnim parodontosa ciljem da se oni iskljue iz kontakta s
patijama postie se premazivanjem
njihovim antagonistima.
rastvorom natrijum-fluorida ili impDesaultov zavoj, v. zavoj.
regnacijom solima srebra; d. pulpae,
descemetitis, pseudozapaljenje Descemepostupak kojim se omoguava bezbolno
tove membrane ronjae (lo termin).
endodontsko leenje pulpe. V. devitalidescemetocoela, descemetokela, izboesatio.
nje Descemetove membrane usled istanjenja ili nedostatka strome. Najee desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima
za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice
usled duboke ulceracije ronjae (lo
primenom baktericidnih sredstava (determin).
zinficijencija), primenom izvesnih fizidescendens, descendentan, silazni niskih postupaka ili njihovom kombinacihodni (hpr. colon descendens, nishodjom; formal ins ka d., d. prostorija, kao
no debelo crevo).
to su bolesnike sobe, sobe u stanovidescensus testium, semenici se u mukog
ma, uionice, transportna kola, elezzaetka razvijaju u trbunoj duplji u bliniki vagoni itd., gasom formaldehidom
zini bubrega, ali se sputaju kroz narokoji se razvija zagrevanjem rastvora foriti kanal u preponama i smetaju u
maldehida (formalina) u naroitim apamonice jo pre roenja.
ratima ili zagrevanjem pastila parafordesensibilisatio, desenzibilizacija, specimaldehida. D. formaldehidom uglavfina imunoloka metoda koja ublaava
nom je povrinska i njom se ne mogu
reakciju antigen-antitelo do te mere da
ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i
osoba koja je ve senzibilisana moe
u unutranjosti poroznih predmeta; d.
primiti serum bez pojave anafilaktikog
ruku, uklanjanje patogenih klica praoka. Ova reakcija se moe oigledno
njem vodom i dezinfekcionim sredstvipratiti pomou konog testa. Zato se
ma. U svakodnevnom ivotu dovoljno je
prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblaepranje ruku toplom vodom i sapunom.
nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-"
Pri radu sa zaraznim materijalom, poni infiltrat preko 1,5 cm u preniku, znai
red pranja, potrebno je ruke dezinfikoda je pacijent ve senzibilisan, te se
vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sazato na mestu uboda odigrala reakcija
punice, 70%-nim etilnim alkoholom
antigen-antitelo, pri emu se oslobodio
(etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim
histamin. Prema tome, pozitivni koni
dezinfekcionim sredstvom; zavrna d.,
test je dokaz da u pacijenta postoji latemeljna d. sobe, posteljine i nametaja
tentna alergija, koja se ne moe otkriti
koja se vri poto bolesnik napusti prokliniki. Zato se sukcesivno ubrizgava
storiju. Ona se najee vri formaliserum u razblaenjima (1:1.000, 1:100,
nom.
1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva;
peno neutraliu antitela te se spreava:
ubijaju razne mikroorganizme i upotmasovna reakcija antigen-antitelo, osrebljavaju se za unitavanje klica prouzlobaanje velikih koliina histamina i
rokovaa bolesti.
pojava anafilaktikog oka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, unitavanje insenzibilizacija, metoda za smanjenje ili
sekata; rezidualno prskanje, prskanje
uklanjanje osetljivosti tkiva pri njihozidova zgrada za stanovanje, radionica,
vom tretiranju u stomatologiji; d. dentistaja itd. nekim insekticidnim sredni, smanjenje osetljivosti dentina pri
stvom, najee DDT-jem, i stvaranje
preparaciji kaviteta. Postie se primetanke naslage upotrebljenog sredstva
nom runih ili otrih rotacionih instruna zidu u cilju unitavanja insekata. Zimenata, radom bez pritiska i poveane
dovi se obino prskaju 2,5-5%-nom
temperature, radom u suvom polju, loemulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDTkalnom aplikacijom anestetika, ili cin190

deskvamacija
2

a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6

sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2
ak do 3 meseca. Osoba koja prska prostorije mora se zatititi maskom, zatitnim odelom, kao i rukavicama, da se
sprei moguno tetno dejstvo solvensa.
deskvamacija, v. desquamatio.
desmodont, v. periodoncijum.
desmoid, v. fibroma durum.
desmoplazija, stvaranje i bujanje vezivnog tkiva.
desmurgia, desmurgija, nauka o zavojima.
desni/ v. dexter.
desni, v. gingiva.
desodorantia, dezodorantna sredstva,
sredstva pomou kojih se odstranjuje
neprijatan miris.
desoxycorticosteron-acetat
(DOCA),
dezoksikortikosteron-acetat, oblik dezoksikortikosterona (v. desoxycorticosteron) koji se koristi u leenju Adisonove bolesti (v. morbus Addisoni).
desoxycorticosteronum, dezoksikortikosteron, jedna od supstancija s dejstvom hormona kore nadbubrenih
lezda (spada u grupu mineralokortikoida).
d'Espineov znak, v. znak.
desquamatio, perutanje, odvajanje povrinskih slojeva epitela, u vidu praine,
mekinja ili Ijuspica. Perutanje koe je
najee posledica poremeaja keratinizacije (parakeratoze).
desquamativus, deskvamativan, oznaka
za patoloki proces pri kome se skida
povrinski sloj epitela. V. desquamatio.
destilacija, zagrevanjem tenost prelazi
na taki kljuanja u paru koja se, u specijalnim hladnjacima, pretvara u tenost koja iz destilacionog aparata izlazi
kao destilat; frakciona d., odvajaju se
tene supstancije razliitim takama iz
smee; jednostavna d., tenost se odvaja od vrstih sastojaka smee (iz svake
vode iz prirode destilacijom se dobija
destilovana voda); suva d., u odsustvu
vazduha skupljaju se proizvodi razlaganja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti
i teni deo, katran).
destillatio, v. libidinozna uretreja.

determinacija pola
detektori radioaktivnog zraenja, ureaji koji slue za otkrivanje zraenja.
Rad ovih otkrivakih ureaja zasniva se
na efektu koji zraenje proizvodi prolazei kroz sredinu koja se otkriva, troei
energiju na jonizaciju i ekscitaciju atoma i molekula. V. brojai, jonizacijska
komora, nuklearne emulzije.
deterdenti, dezinfekciona sredstva koja
oteuju bakterijsku membranu, njenu
selektivnu propustljivost i njene druge
funkcije. Meu ovim povrinskim aktivnim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva
glavna tipa: katjonski i anjonski deterdenti.
determinacija pola, nastajanje pola moe
padati u tri razlina vremena. (1) pre
oploenja (progama determinacija); (2)
za vreme oploenja (singama determinacija) i (3) posle oploenja (epigama
determinacija); (1) progama d. pola,
moguna je samo ako postoje dve vrste
jaja (dvooblije jaja), za svaki pol po jedna vrsta. Primeri za progamo postajanje
pola retki su; (2) singama d. pola, ona
kojoj pripada i determinacija pola u oveka; postanak pola zavisi od hromosomne formule gametnih jedara odnosno naroitih seksualnih hromosoma
(heterosoma ili gonosoma) koji imaju
drukiju prirodu od obinih hromosoma (autosomd). Svaki gamet ima u svome jedru odreen broj hromosoma
(hromosomna formula). Taj broj je za
polovinu manji od broja hromosoma u
telesnim elijama. Zato se prvi broj naziva haploidni, a drugi diploidni. Diploidni broj hromosoma u oveka je 46
(22 para autosoma i 2 para heterosoma).
Ali dok u enskim (jajnim) elijama
uvek ima 22 autosoma i l heterosom
(formula 22+ x) i sve su oplodne elije istovetne (homogametija), dotle mukih
oplodnih elija (semeglavaca) ima dve
vrste (heterogametija): jedne imaju 22+
x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je
neto manji od x-heterohromosoma).
Jaja (22+ x) oploena semeglavcem s
formulom 22+ x dae uvek plod enskog
pola (44+ 2x), dok e ona oploena semeglavcem s formulom 22+ y uvek dati
plod mukog pola (44+ x+y). Iz toga izla191

determinantna grupa antigena

zi, slobodnije reeno, da postoje muki semeglavci (androspermije) i enski semeglavci (ginospermije). Znai,
u oveka genotipski pol ploda zavisi od
mukih oplodnih elija.
determinantna grupa antigena, deo molekula antigena kojim se antigen vezuje
za antitelo. Odreuje specifinost antigena. Broj determinatnih grupa moe
biti razliit i oznaava valenciju antigena. Prirodni antigeni imaju determinatne grupe razliite specifinosti (v. antigen; hapteri).
detrusor (musc.) urina, istiskiva mokrae, miini sloj zida mokrane beike
koji svojom kontrakcijom omoguava
pranjenje beike.
detumescentna tenja, tenja (potreba)
za ispranjavanjem onog to je nagomilano, prepunjeno, prenapeto semenom
(semenika, pasemenika, semenih kesica, semenovodne ampule). Ta tenja
uvek znai i poveanje polnog prohteva
(erotski nagon).
deturgescentna tenja, neodoljiva potreba za splanjavanjem nabreklosti erektilnih, genitalnih organa i miinog sistema u koje ih dovodi itav niz erektogenih inilaca.
deuteranopia, deuteranopija, nemogunost raspoznavanja zelene boje usled
nedostatka epia osetljivih na svetlost
talasne duine koja odgovara zelenoj
boji. Osoba s poremeajem ima sasvim
normalnu irinu vidnog spektra, jer odsutni zeleni epii deluju u sredini
spektra u kojoj deluju i crveni odnosno plavi epii.
deuterium, deuterijum, D, izotop teki vodonik, ija je atomska teina 2. Ulazi u
sastav teke vode (deuterijum-oksida).
V. voda (teka).
deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne
elije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sastavljena od vitelinskih tela koja sadre
belanaste i masne materije. Ima jaja
koja sadre vrlo malo tih tela. Takva se
jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu ine
jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja.
Jajna elija oveka pripada oligolecitnim jajima. U jajima s mnogo vitelusa,
on se ne mesa s formativnom citoplaz192

devitalisatio pulpae
mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja).
Raspored vitelusa u amiktolecitnim jajima moe biti sredini ili najednom kraju, u vidu kotura: klicina pljota.
deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s
puta ili pomeranje poloaja; d. conjugue, (fr.) spada u horizontalne paralize
pogleda koje su simptom prekida frontalnog i mostovnog puta pogleda od
centra za voljne pokrete oiju do iznad
mesta u mostu gde se spajaju vlakna
ovog puta s jezgrama onih miia. Ako
se prekid nalazi iznad mesta ukrtanja
puteva, onda su, ako ognjite lei desno,
nemogui pokreti pogleda ulevo. Preovlauje antagonistika inervacija i 'oba
oka skreu udesno. Ako lezija lei s desne strane, ali u mostu (znai ispod mesta
ukrtanja puteva), onda ispada pogled
udesno. Kako preovlauju antagonisti
koji nisu prekinuti, to oba oka skreu
ulevo. Pri d.c. bolesnik okree glavu
prema strani prekinutog puta, prema
mestu lezije. Ponekad je d.c. skopana
s prinudnim okretanjem glave na istu
stranu (d.c. des yeux et de Ia tete).
DiC. ima velik znaaj za dijagnostiku
lokalizacije akutnih intrakranijal-nih
procesa (krvarenje, razmekanje); d.
mandibulae, nenormalno skretanje
donje vilice od sredine linije na stranu
preloma; suprotno je od skretanja u
subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru
kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica,
skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijalnoj ivici podlaktice kao znak poremeaja
miine sinkinezije u larviranom encefalitisu. V. znak pesnice; d. septi nai,
iskrivljenost nosne pregrade. Najei
razlog za insuficijenciju nosnog disanja
u odraslih osoba. Potrebno je hirurko
leenje.
devinjak, v. hymen.
devirginizacija, v. dekoracija.
devitalisatio pulpae, postupak umrtvljenja pulpe kojim se postie bezbolno endodontsko leenje. Vri se pod lokalnom (terminalnom ili sprovodnom)
anestezijom (d. vitalna) ili posle prethodne nekrotizacije pulpe preparatima arsena ili para formaldehida (d.
mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.

Dexamethasonum

dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintetizvori zraenja zbog utvrene otpornosski glikokortikoid kore nadbubrenih
ti bakterija prema gama-zraenju.
lezda s najjaim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja
hiperglikemizujuim (v. hyperglycaeslui za dezinfekciju raznovrsnog matemia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajuim
rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrauju
efektom od svih hormona kore nadbubse u veim mestima i gradovima, velirenih lezda.
kim bolnicama, kasarnama, logorima i
dexter, desni, npr. manus dextra, desna
valjivim predelima. Stanica se strogo
aka,
deli na dva dela, isti i neisti. Veza izdextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje
meu jedne i druge strane moe biti jeu toku hidrolize kroba pod uticajem
dino preko kupatila ili odeljenja s tueenzima. Obre ravan polarizovane svetvima. Na neistu stranu ulazi sav matelosti udesno, po emu je dobio ovo ime.
rijal koji treba dezinfikovati i sterilizoV. achrodextrin, erythrodextrin.
vati, kao i osobe koje treba depedikulidextro-, dekstro-, prefiks koji oznauje
sati. Aparati koji slue za dezinfekciju i
da neko jedinjenje skree ravan polaristerilizaciju ugrauju se u zid, tako da
zovane svetlosti udesno, ili da se neki
se jedna vrata dezinfekcionog aparata
organ nalazi na desnoj strani, npr. dexotvaraju prema istoj, a druga prema
trocardia, srce poloeno vie u desnoj
neistoj strani. Inficirani ili insektima
polovini grudnog koa.
zagaeni predmeti stavljaju se na neistoj strani u parni dezinfektor ili vadextrocardia, dekstrokardija, uroena
kuum-formaldehidski aparat, zavisno
anomalija poloaja srca, koje se, umesto
od vrste materijala. Posle zavrene steda lei vie ulevo, nalazi preteno u desrilizacije materijal se vadi iz aparata na
noj grudnoj duplji; obino je u zajednici
istoj strani. U sporednim prostorijama
s optim poremeajem u poloaju organalaze se odeljenja za pranje, brzo suena grudne i trbune duplje. Ovaj naziv
nje toplim vazduhom i za glaanje rubpogreno se upotrebljava i za oznaku
lja i odela.
poloaja srca koje je potisnuto udesno
stranim sadrajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja
se koriste za unitavanje vegetativnih
grudnoj duplji ili je povueno udesno
priraslicama. Sin. dextropositio cordis.
oblika patogenih bakterija, ali ne i spora, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vazdextrosis, v. glukoza.
duhu, prostorijama i na mnogim preddezaminacija, odvajanje amino-grupe iz
metima). Postoji veliki broj razliitih
aminokiselina pri njihovoj razgradnji.
hemijskih supstancija koje deluju bakMoe se odigravati na dva naina: preteriostatiki ili baktericidno, ali svako
bacivanjem amino-grupe na neku drutakvo sredstvo ne mora biti dezinficigu supstanciju (transaminacija) ili oksijens. Delovanje dezinficijensa zavisi od
dativnom dezaminacijom, pri emu naniza injenica vezanih za hemijski sastaje ketokiselina i amonijak.
stav agensa, vrstu mikroorganizma i
dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji kafaktore spoljne sredine (temperatura i
talizuju hidrolitika razlaganja aminoprisustvo organske materije).
kiselina ili kiselinskih amida, pri emu
se obino izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio.
R - CONH2 + H2O - R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u ijem stvaranju uzima uee samo vezivno tkivo.
ili CHaCHNH2 - COOH + H2O ->
itav niz organa (sem onog soiva i
staklena) delovi su epitelogene, delovi
- CHOH-COOH ..+ NHa).
dezmogene prirode. Mezoderm, dakle,
dezinfekcija gama-zracima, fizika meuzima uee u stvaranju svih organa
toda zasnovana na oteenju hemijske
bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo.
strukture elija. Korisno se primenjuje
Kao osnovni sastojak on se nalazi u
za dezinfekciju knjiga, namirnica i medicinskih instrumenata. Potrebni jaki
13 Medicinski leksikon

193

dezmokranijum
stvaranju kosti, miia, limfnih lezda,
slezine, srca i krvnih sudova.
dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja
lubanje u vezi s promenama protovertebralnih ploa, koje u lubanjskom
predelu nisu pravilno segmentovane
nego predstavljaju glavene ploe koje
svojom unutranjom stranom daju opnaste izdanke, omotavajui gornji kraj
svitnjaka, a pozadi oblau povrinu
modanih mehurova. Ovi izdanci odgovaraju sklerotomima praprljenova.
Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To
ini samo njihov opnasti sloj. Najznaajnija zona ovog mezodermnog omotaa
predstavlja mezencefalno jastue, zadebljanje mezoderma u pregibu srednjeg
mozga.
dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku
od grupe hidrolaza (koje razgrauju
vee molekule na manje jednostavnom
hidrolizom), raskidaju veze izmeu ugIjenikovih atoma organskog jedinjenja
pri emu se vri dublja degradacija
supstrata na koji dezmolaze deluju.
Npr., uticajem specijalne karboksilaze
iz siretnoilibarne kiseline, dobijaf se
uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ketoglutarna kiselina. U dezmolaze spadaju dehidraze, karboksilaze, oksidaze,
peroksidaze i katalaze.
dezodorantna sredstva, v. desodorantia.
dezoksikortikosteron, v. desoxycorticsteronum.
dezoksiribonukleinska kiselina, DNK,
visokomolekulsko jedinjenje u iji sastav ulaze purinske i pirimidinske baze,
fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajedno sa specifinim proteinom ini gene
koji posreduju u prenoenju naslednih
osobina. V. nukleinska kiselina.
D(-)-fruktoza, voni eer. Zove se i levuloza, jer skree ravan polarizovane svetlosti ulevo (to se u formuli oznaava sa
-). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaharid i to ketoheksoza. Nalazi se u vou u
slobodnom stanju, u disaharidu saharozi je sjedinjena s glukozom. Inulin je polisaharid sastavljen iskljuivo od molekula fruktoze. U organizmima fruktoza
se javlja fosforilizovana.
194

diabetes
diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje
izluivanjem velikih koliina mokrae.
Ovaj naziv najee je upotrebljavan
umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma
ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremeaj funkcije bubrega, usled
ega nastaje izluivanje eera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno luenje mokrae (do 15 lit.) u kojoj nema eera.
Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg
renja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni
d., vrlo esta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.); d.
mellitus, eerna bolest. Poremeaj
metabolizma ugljenih hidrata, najee
usled nedovoljnog luenja insulina
zbog oboljenja endokrinog pankreasa
(pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore
nadbubrenih lezda (nadbubreni d.).
Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U teim sluajevima postoje i poremeaj
metabolizma masti, povienje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna
koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremeaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim
krvnim sudovima, jetri, sranom miiu, nervnom sistemu i drugim organima
i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije
usled poremeenog rada bubrega; d.
spermaticus, itka i tena sperma. Sin.
hidrospermija; (seksotropija), eerna
bolest vai kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne
uoblienosti, verovatno pod uticajem
genetikih faktora. Ali od tog uzrasta,
jo vie od 30. god. a najvie posle 40.
god., eerna bolest napada hiperandroidne mukarce i androidne ene.

diacetil-morfin
diacetil-morfin, v. heroin.
diacetna ili acetosiretna kiselina, v.
Acidum diaceticum. diaethylaether,
v. Aether aethylicus.
diagnosis, dijagnoza, utvrivanje vrste i
karaktera nekog oboljenja. D. se obino
utvruje na osnovu anamneze, sadanjeg stanja (status praesens) i pomonih klinikih i laboratorijskih ispitivanja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka
bolesti ili prema uspehu primenjenih
lekova (d. ex juvantibus); diferencijalna d., odreivanje od koje bolesti neko
boluje sistematskim uporeivanjem i
suprotstavljanjem simptoma i znakova
dveju ili vie bolesti koje imaju izvesne
slinosti u pogledu simptoma i znakova;
d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu
dejstva leka ili metode leenja, npr. dijagnoza malarije koja se postavlja prema uspehu leenju kininom; laboratorijska d., pogrean naziv za podatke utvrene pomou laboratorijskih ispitivanja; patolokoanatomska d., raspoznavanje pri obdukciji lesa patolokih
procesa i promena na organima i tkivima, koje se svrstavaju izvesnim redom i
na osnovu njihovog znaaja za osnovno
oboljenje; d. per exclusionem, d. koja
se postavlja iskljuivanjem drugih oboljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze;
seroloka d., d. koja se postavlja dokazivanjem specifinih antitela u serumu
ili drugim tenostima inficiranog oveka (pomou reakcije aglutinacije, fiksacije komplementa, precipitacije i dr.).
diakinesis, dijakineza, zavrni stadijum
profaze prve mejotske deobe u kojoj
hromosomi postaju gui, tamnije obojeniji i uvijeniji.
Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bakterija: Dialister pneumosintes i Dialister
granuliformis. One su toliko sline da ih
veina smatra za varijetete iste vrste.
Bakterije roda Dialister su vrlo sitni tapii, striktni anaerobi, nalaze se na! sluznici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi.
Veina smatra da su bakterije roda Dialister nepatogene, ali esto puta su izolovane iz gnoja pleuralnih empijema
na vratu, meningitisa i bronhitisa.

cliaphanoscopia
diamini, jedinjenja koja sadre dve amino-grupe na dva razliita ugljenikova
atoma. Tako, na primer, putrescin
NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetrametilen-diamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline ornitina. Iz aminokiseline lizina nastaje kadaverin ili pentametilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2.
diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) katalizuje oksidaciju diamina, npr. histamina, dajui aminoaldehid, amonijak i
vodonik-peroksid.
diaminomonokarbonske kiseline, sadre jednu karboksilnu grupu i dve amino-grupe. Imaju bazan karakter. Vanije
su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovalerijska kiselina), citrulin (a-amino-6-karbamido-valerijanska kiselina) i lizin (d2-diaminokarbonska kiselina) ija je
formula
NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH.
diameter, dijametar, prenik, prava koja
spaja dve suprotne take; biparijetalni
d., linija koja spaja obe parijetalne kvrge; bitemporalni d., linija koja spaja
krajnje take koronarnog ava; frontookcipitalni d., spaja koren nosa s potiljanom kvrgom; kokcigeopubini
d., spaja vrh trtine kosti s donjom ivicom simfize; kosi d., spaja sakroilijani
zglob jedne strane s iliopektinalnim ispupenjem na suprotnoj strani; pravi
d. spaja najispupeniju taku zadnje
strane simfize sa sakrovertebralnim uglom. Sin. conjugata vera: V. conjugata;
unutranji d., spaja promontorij s gornjom ivicom simfize. Sin. conjugata interna.
dianizil-heksadijen, vetako estrogeno
jedinjenje.
dianizil-heksan, vetako estrogeno jedinjenje.
diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita
ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara.
diaphanoscopia, dijafanoskopija, prosvetljavanje upljih delova tela pomou
naroito podeenog osvetljenja u cilju
utvivanja njihove prozranosti. Slui u
dijagnostici oboljenja vilinih i eonih
sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.)
slui za dijagnostiku intraokularnih
stranih tela ili tumora, procenu stanja

195

diaphragma
duice i odreivanje hirurkog limbusa
ronjae.
diaphragma, dijafragma, preaga, irok
pljosnat mii koji razdvaja grudnu od
trbune duplje i slui kao glavni mii
za disanje (inspirator); (rendg.) preaga
ili zastor na oklopu rendgenske cevi kojim se po volji regulie irina snopa
rendgenskih zrakova; d. oris, miino
dno ili pod usne duplje na kome poiva
jezik; d. pelvis, karlina preaga, zatvara donji otvor karlice inei njeno dno;
d. urogenitale, predeo kojim protie
uretra i koji se nalazi izmeu rukavaca
penisnog kavernoznog sistema.
diaphragmatocele, v. hernia diaphragma
tica.
diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i
telo duge kosti (corpus).
diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava estih,
vie ili manje tenih stolica. Simptom
raznih oboljenja: dizenterika d., sluzavo-krvava stolica; gastrogena d. proliv koji nastaje usled poremeaja u elucu, najee pri ahlorhidriji; kolerika
d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri;
letnja d., d. koja nastaje u dece leti usled toksine hrane; lijenterika d., nevareni delovi hrane u tenoj stolici; mehanika d., d. koja nastaje usled prepreka u oticanju krvi u crevima (ciroza
jetre); sterkoralna d., proliv praen kolikama koji nastaje posle opstipacije u
trajanju dva do tri dana.
diartroza, ako se u vezivnom tkivu izmeu zaetaka kostiju razviju upljine postaju diartroze. Ako se to tkivo zadri i
posle stvaranja zgloba, nastaju sindesmoze. Ako se ono pretvori u hrskavicu,
nastaju sinhondroze, a ako okota - sinostoze.
diaschisis, dijashiza, prestanak funkcionisanja zdravih delova nervnog sistema
zbog naglo nastalog prestanka pristizanja normalnih signala iz anatomski oteenih odgovarajuih delova nervnog
sistema.
diastema, razmak izmeu dva susedna
zuba. Dijastema mlenih zuba: fizioloka d. izmeu mlenih sekutia poev od
4. god., usled razvitka vilica pred smenu
zuba; dijastema stalnih zuba: d. media196

diathesis
na, izmeu stalnih centralnih sekutia,
multiple etiologije (uroena, nasleena,
posledica: anodoncije bonih sekutia,
fibroznog labijalnog frenuluma, impaktiranog prekobrojnog zuba, odontoma,
ciste incizalnog kanala); d. predela sekutia, s protruzijom, posledica tetne
navike sisanja prstiju, stranih predmeta
ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba javljaju se u relativnoj mikrodonciji i u nekim endokrinopatijama. Dijasteme u
donjoj vilici javljaju se u pravoj progeniji i u akromegaliji; primatna d. gore ispred, a dole iza mlenog onjaka, smatra
se atavizmom.
diastola, dijastola, ritmiko oputanjc
(posle skupljanja) i irenje nekog organa (npr., komore ili pretkomore srca).
Dijastola i sistola su faze sranog ciklusa.
diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se
razdvajaju dve kosti normalno spojene
meusobno bez prisustva pravog zgloba, kao, npr. stidnjake simfize); d. recti
abdominis, razmak izmeu pravog trbunog miia i trbune bele linije.
diathermia, dijatermija, primena visokofrekventne struje u cilju dubinskog zagrevanja tela. Napon struje iznosi nekoliko stotina volti, jaina struje 500 do
3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do
1,000.000 cikla (herca), talasne duine
600 do 300 m. Zato se zove jo i dugotalasna d. Primenjuje se u terapiji i u hirurkoj tehnici (kaustici).
diathermocoagulatio, dijatermokoagulacija (oft.) primenjuje se u hirurkoj terapiji u cilju unitenja patolokog tkiva ili
na skleri za izazivanje ogranienih, lokalizovanih zapaljenja (chorioretinitis).
Tako nastali oiljci spajaju mrenjau i
sudovnjau i time se omoguava zatvaranje ruptura mrenjae u ablaciji. Danas je vie u upotrebi kriokoagulacija.
diathesis, dijateza, telesna konstitucija
koja ini daje neka osoba naroito sklona odreenim bolestima; astenika d.,
smanjena opta vitalnost; bilijarna d.,
uslovljena poremeenim luenjem ui
ili oboljenjima unih puteva; fibroplastna d., sklonost organizma da poveano stvara vezivno tkivo pri izleenju

diazini
povreda; gihtika d., dijateza urika; hemoragijska d., sklonost za nenormalnu
hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklonost za poveano izluivanje oksalne kiseline mokraom; spazmofilna d., poveana razdraljivost perifernih ivaca,
koja ima sklonost za obolevanje od tetanije i generalizovanih greva-, d. urica,
sklonost za nagomilavanje mokrane kiseline i urata u tkivima, koje dovodi do
gihta.
diazini, estolani nezasieni heterociklusi s dva azota u ciklusu. Postoje tri medicinski vana diazina: piridazin 1,2diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4diazin.
diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadre
diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem
primarnih amina s azotastom kiselinom. Diazo-grupa -N = N- sadri dva
azota meusobno dvostruko vezana.
Diazo-jedinjenja su manje ili vie postojana zavisno od prirode radikala. Diazo-jedinjenja s alkilima lako gube azot
(npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a
diazo-jedinjenja s arilima su postojanija
pri nioj temperaturi; meutim, ukoliko
se zagreju, gube azot dajui fenol
(CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T).
diazo-reagens, v. reagens.
diazo-reakcija, v. reakcija.
diazo-test, v. van den Berghov test.
diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazinski derivat (tanije 3-metil-7 hloro-1,2,4benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski
slian diuretiku hlorotijazidu, sintetizovan prilikom istraivanja novih antihipertenziva; izaziva stanje slino eernoj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v.
hyper glycaemia), glikogenolizu i glukoneogenezu (v. tamo).
dichromasia, dihromazija, uroena anomalija u raspoznavanju boja: osoba od
tri osnovne boje ne moe da raspozna
jednu. Dihromati se dele u protanope,
deuteranope i tritanope.
Die kov test, v. test.
Dicrocoelium lanceolatum s. dentriticum, v. Fasciola lanceolata.
dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida
arterijskog suda izazvana zatvaranjem

dienestror
aortne valvule, a nalazi se na nishodnom delu pulsnog talasa neposredno
posle usekline (incizure) i ispoljava se u
vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je
vidljiva samo na krivoj registrovanog
pulsa, tj. ne moe se palpirati na arteriji,
Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje
smanjuje koagulacionu sposobnost
krvi. Upotrebljava se za leenje i spreavanje nastajanja tromboza i embolijaDieffenbachova operacija, plastiko zatvaranje trougaonog defekta koe pomeranjem etvorouglog renja koe
prema jednoj strani trougla.
diencefalna lezda, skup hipotalamusnih
neurona proizvoaa sopstvenih hormona. Sin. medumozdana lezda.
diencefalno-retinalna
degeneracija,
adipozohipogenitalna distrofija kojoj se
pridruuju jo i degenerativne pojave u
mrenjai (retinitis pigmentosa), umna
zaostalost i polidaktilija. Gonadotropinija je svedena na najmanju meru, a afrakcija 17-ketosteroida isto tako. Svemu se pridruuju i drugi znaci: unutranja hidrocefalija, deformiteti lubanje,
unutranja eona hiperostoza, mikroglosija, atrezija mara, anomalije bubrega i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bardet-Biedl-Ricaldoni.
diencephalon, diencefalon, meumozak,
deo mozga u uem smislu reci (cerebrum). Nalazi se izmeu srednjeg i velikog mozga. Glavni delovi meumozga
su: vidni breuljak (thalamus), vidno
podbreje (hvpothalamus) i trea modana komora. Strukture diencefalona
sadre centre vegetativnog sistema, utiu na regulaciju ishrane i metabolizma,
na funkciju hipofize, na termoregulaciju, ponaanje, instinkte i emocione
reakcije (hipotalamus), te predstavljaju
mesto sinaptikih prekida najveeg
broja dovodnih i odvodnih vlakana koja
vezuju kaudalne delove (time i periferne delove organizma) s viim delovima
centralnog nervnog sistema (thalamus i
druge strukture), pa tako modifikuju i
usklauju jedinstvenu funkciju celog
nervnog sistema.
dienestrol, vetako estrogeno jedinjenje.
197

dienmezencefalni luk
dienmezencefalni luk, pozadi meumozga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji
kasnije izezava. Pozadi rombencefalne
prevlake leni zid rombencefalona zadebljava u malomodanu plou. Osim
toga, rombencefalon se znatno pregiba
i na njegovoj prednjoj strani se javlja
jasno izraeno mosino koleno.
diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluznice glodara.
diestrusne ivotinje, ivotinje s dva perioda parenja u toku godine.
dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD),
sintetska psihotomimetska supstancija
(halucinogen).
dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum.
dietil-etar, v. Aether aethylicus.
dietil-stilbestrol, vetako estrogeno jedinjenje.
difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoinum.
diferencijalna krvna slika, v. hemogram,
leukocitna formula.
diffusio, difuzija, kretanje estica rastvora ili gasa, zasnovano na kinetikoj
energiji estica, koje dovodi do izjednaavanja koncentracija ukoliko one u
dve sredine, koje imaju direktan kontakt, nisu jednake. Brzina difuzije je direktno srazmerna razlici koncentracija,
povrini na kojoj se vri i temperaturi, a
obrnuto srazmerna molekulskoj teini
estica i udaljenosti sredine. U organizmu difuzija se odvija na nivou membrana (elijske, kapilarne, respiratorne i
dr.), bilo kroz pore na membrani ili na
ukupnoj povrini membrane (estice
materija rastvorljivih u lipidima); netod., razlika u broju estica koje difuzijom prolaze opnu u jednom i drugom
smeru. Osim propustljivosti opne netodifuziju odreuju razlika u koncentraciji, razlika u elektrinom potencijalu i
razlike pritisaka na dve strane opne;
olakana d., difuzija potpomognuta nosaima koji sa materijom koja se prenosi stvara kompleks rastvorljiv u lipidima membrane.
difiodontija, postojanje dve loze zuba.
Covek je istovremeno difiodont (s obzirom na dve loze sekutia, onjaka i pretkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na
198

digestio
jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u oveka
moe doi do 3, pa ak i 4 zubne smcne.
Prekobrojnu denticiju treba razlikovati
od retencije zuba (zakanjenja).
difteriki antitoksini, imunizacijom i hiperimunizacijom ivotinja Ramonovim
difterikim anatoksinom dobija se
imuriski serum, koji sadri antitoksine,
specifina antitela protiv difterikog
toksina,
difterija (seksotropija). Od interesa je
konstatovati daje 1946. god. u epidemiji
u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio
dva puta vei meu osobama enskog
pola, a da je u periodu od 1938-39 bio
vei broj meu mukim nego meu enskim osobama.
difteroidi, saprofiti roda Corynebact?rium, koji prilikom postavljanja dijagnoze difterije mogu da ine tekoe
zbog slinosti sa Corynebacterium
diphtheriae. To su Corynebacterium
Hoffmanni, najee se nalazi u nosu,
Corynebacterium xerosis, na venjai,
Corynebacterium cutis na koi. To su
pseudodifteriki bacili koji se razlikuju
od Corynebacterium diphtheriae po
biohemijskim osobinama, po Gramu se
boje intezivno pozitivno; grupiu se u
obliku palisada i nisu patogeni.
difuzija, v. diffusio.
difuzija u gelu, metoda za imunohemijsku analizu antigena. Osniva se na reakciji precipitacije (reakcija antigena i antitela) u gelu, najee agaru.
difuzijski kapacitet (respiratorne membrane), zapremina gasa u mililitrim-a
koji proe kroz opnu u jednoj minuli
pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mladog odraslog mukarca pod uslovimn
mirovanja d.k.r.m. za O2 proseno iznosi 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim
uslovima je 20 puta vei. U toku mii
nog rada poveava se za oko tri puta.
DiGeorgeov sindrom, v. syndroma.
digestio, digestija, proces varenja u kome
hranljive materije prolaskom kroz digestivni trakt podleu nizu mehaniekilv
fiziko-hemijskih i hemijskih promena
u cilju prelaska u materije koje se mogu
resorbovati u krvi i iskoristiti.

digitalis
digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pripada prstima; (2) biljka pustikara ili naprstak (zbog oblika cveta). Sadri glikozide koji deluju kardiotonino, te se
upotrebljava (u obliku lia, tinkture,
infuza, praka ili tableta) za leenje dekompenzacije srca. Vrste su: D. purpura, koja raste u Srednjoj Evropi, oficinalna je prema naoj farmakopeji; D. Ianata, vunasta pustikara, raste na Balkanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um),
Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um).
digitalizam, trovanje digitalisom pri njegovoj prekomernoj terapijskoj upotrebi.

digitalni okret, v. versio.

digitaloidi, glikozidi koji deluju slino
kao i glikozidi digitalisa (strofantini, zatim glikozidi iz morskog luka - Scilla
maritima i dr.).
Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis
purpurea i Digitalis lanata.
digitoxosum, digitoksoza, specifina pentoza koja se nalazi u molekulu glikozida
digitalisa.
digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova
ruku ili nogu. Prsti ruku slue, uglavnom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge
slue za odupiranje o tie. Kostur prsta
sainjavaju tri lanka (falange). Samo
palac ruke i veliki prst noge imaju po
dva lanka. Nazivi prstiju ruke su: palac
(pollex), kaiprst (index), srednji prst
(digitus medius), domali prst (digitus
anularis) i mali prst (digitus minimus).
Prvi (veliki) prst noge naziva se palac
(hallux). Ostali prsti nazivaju se prema
rednim brojevima.
digliceridi, v. gliceridi.
digoxinum, digoksin, jedan od glikozida
koji se nalazi u biljci Digitalis lanata.
Di Guglielmova bolest (sindrom), v. erythroleucaemia.
dihidrofolikulin, najjai prirodni estrogen (danas poznatiji pod imenom estradiol).
dihidromorfinon, polisintetski derivat
morfina, jai od morfina.
dihidrooksistilben, vetako estrogeno
jedinjenje.

dijagnostikumi
dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji
vode uz prisustvo organskih materija i
kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinficijentno dejstvo od svih hloramina.
dihromazija, v. dichromasia.
dihydrostreptomycin, dihidrostreptomicin, nastaje redukcijom streptomicina;
manje toksian za vestibularne reflekse
od streptomicina, ali ee prouzrokuje
oteenje sluha. Po dejstvu na mikroorganizme slian streptomicinu.
Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol
(poznat i pod imenom - antitetanusni faktor 10), materija koja nastaje
zraenjem ergosterola (v. tamo) i slui
kao lek u leenju tetanije (v. tetania) s
obzirom da poveava nivo kalcijuma u
plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemijskoj strukturi slino vitaminu D. Povi ava nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u leenju hipoparatireoidizma.
Diiodothyronin, dijod-tironin, supstancija koja sadri jod, a nastaje konjugacijom dve molekule monojod-tirozina. V.
3-monoiodtyroz.in.
3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, meduproizvod u sintezi hormona tireoideje (v. tamo).

dijabetesni ulkus, v. ulcus.

dijabetiar, osoba koja ima eernu bolest (v. tamo).
dijafragmalno disanje, preano d., disanje koje se ostvaruje uglavnom kontrakcijom i oputanjem dijafragme (preage).
dijagnostika, grana medicine koja se bavi
postavljanjem dijagnoze bolesti; aglutinaciona d., postavljanje dijagnoze na
osnovu prisustva specifinih aglutinina
u serumu bolesnika; funkciona d., utvrivanje dijagnoze oboljenja pojedinih
organa ispitivanjem njihovih funkcija
naroitim metodama; rendgenska d.,
postavljanje dijagnoze pomou rendgenskih znakova, radioskopijom ili radiografijom. Sin. rendgen-dijagnostika.
dijagnostikumi, antigeni koji se danas
najee nabavljaju gotovi, mada se
mogu pripremati u laboratoriji. Oni se
spravljaju na taj nain to se odabrane
vrste bakterija, u istoj kulturi, i S-obli-

199

dijakondilni prelom
ku, razmnoe na podesnim hranljivim
podlogama; kulture se spiraju fiz. rastvorom, ubijaju toplotom ili podesnim
dezinfekcionim sredstvom. Dijagnostikumi sadre odreen broj bakterija.
dijakondilni prelom, v. fractura.
dijaliza, v. dyalisis.
dijaliza t, v. dyalisatum.
dijametri srca, dijametri srca se ucrtavaju na rendgenskoj projekciji srca u P-A
poloaju ili u D-S poloaju.
dijastaze, zbirni naziv za enzime koji razgrauju krob i glikogen preko dekstrina u maltozu. V. amilaza.
dijastematska lezda, v. meuprostorna
lezda.
dijastematske elije, meuprostorne elije u semeniku koje imaju endokrinu
prirodu.
dijastolni krvni pritisak, v. pritisak.
dijeta, specijalno odreena ishrana radi
postizavanja odreenih terapijskih ili
drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su
iskljueni ili dodati odreeni sastojci
hrane; apsolutna d., potpuni prekid
uzimanja hrane; acidifikujua d., kojom se postie zakiseljavanje mokrae;
adekvatna d., koja potpuno odgovarapotrebama jedne osobe, na osnovu njenog bazalnog metabolizma i veliine fizikog rada; alkaliniua d., koja poveava alkalnost telesnih tenosti. Sastoji
se skoro iskljuivo od voa, povra i
mleka; bazalna d., koja je dovoljna
samo da zadovolji potrebe bazalnog metabolizma; bez glutena d., koja je siromana u belanevina itarica, glutenu;
za obolele od celijane bolesti (glutenske enteropatije); bez soli d., koja sadri
vrlo malo natrijum-hlorida; dijabetesna d., za razne oblike dijabetesa, ali
uvek sa smanjenim unoenjem ugljenih
hidrata; eliminacijska d., kojom se, postepenim uklanjanjem pojedinih sastojaka hrane, utvruje na ta je bolesnik
preosetljiv.u alergijskim stanjima; gihtna d., za leenje gihta; Giordano-Giovannettijeva d., u kojoj su koliine belanevine vrlo male. Koristi se za obolele
od hronine insuficijencije bubrega;
Karellova d., kratkotrajna dijeta samo
s 800 ml mleka, za nefritis i sranu de-

200

dilatator
kompenzaciju; Kempnerova d., koja se
sastoji samo iz voa, pirina i eera za
hipertenziju i insuficijenciju bubrega;
ketogena d., koja se sastoji skoro iskljuivo od masti; laka d., sastavljena od Iakosvarljivih sastojaka hrane, podesna
za rekonvalescente; Meulengrachtova
d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova
d., koja se sastoji samo od jabuka (struganih) za leenje dijareje u dece; s niskim brojem kalorija d., s manjim brojem kalorija nego to je potrebno za odravanje telesne teine (manje od 1.200
kalorija u odrasle osobe); s niskim sadrajem masti d., koja ima ogranienu
koliinu masti; purinska osloboena
d., koja ne sadri purinske baze; Schemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja
zakiseljava mokrau za dekompenzovane srane bolesnike; Sippyjeva d., za
peptiku grizlicu koja sadri samo mleko, slatku pavlaku, a potom biskvite i
jaja; Wilderova d., koja sadri vrlo
malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala
u Addisonovoj bolesti.
dijodopiridon, v. Jodopyracet.
dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Organsko jedinjenje joda koje se nalazi u
tireoideji i iz koga se stvara tiroksin.
dikloksacilin, polusintetski penicilin, otporan i prema dejstvu kiseline i prema
dejstvu penicilinaze.
dikrotija, v. dicrotia.
dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog
krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia.
dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepanje.
dilatatio, dilatacija, (1) patoloka proirenost nekog organa, npr. eluca, srca itd.;
(2) vetako proirivanje prirodnih otvora i kanala; akutna d. eluca, patoloko uveanje eluca, kome je najee
uzrok njegova motorna manjkavost.
dilatator, (I) raira, mii koji iri neki
prirodni otvor; (2) instrument kojim se
iri upljina jednog kanala; Arnnettov
d., rastegljivi cilindar od zamaene svile koji slui za leenje uretralnih struktura; Baileyev d., specijalni instrument
za proirivanje aortnih zalistaka u kardiohirurgiji; Einhornov d., metalni dilatator koji slui za proirivanje kardio-

diloksanid-furoat
jednjake oblasti u kardiospazmu; Hegarov d., serija buija razne debljine,
slui za irenje materinih usta; KoIImannov d., metalni uretralni dilatator,
koji moe da se iri; Starckov d., rairIjivi dilatator od gume s metalnim skeletom, koji slui za dilataciju kardiojednjake oblasti.
diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo
protiv amebijaze.
dilucioni test, v. test.
dilutus, razblaen.
Dimercaprolum, dimerkaprol, dimerkaptopropanol (BAL), antidot u trovanju arsenom i nekim metalima (u prvom redu, ivom i zlatom); oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
dimethylacetonum, v. aceton.
dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze.
dimorfizam, polni, v. polno dvooblije.
dinamornetar, aparat za merenje miine
snage. Najee se upotrebljava dinamometar kojim se meri snaga miia
ake.
diniti oceluloza, v. nitroceluloza.
dinkrophenol, jedan od najpoznatijih
haptena,
diodrast, v. jodopymcet.
dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (oficinalan je prema naoj farmakopeji).
dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere
koja oznaava mo prelamanja jednog
soiva. Npr., l dptr. oznaqava mo prelamanja soiva ija je ina daljina l m.
dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokiseline meusobno vezane peptidnom grupom [opta formula peptidne grupe
(veze) je -CO - NH-]/
diphallus, v. dvogubi penis.
diphenylhydantoinum, difenilhidantoin,
sredstvo koje deluje izrazito depresivno
na motorne 20ne modane kore, a samo
slabo hipnotiki. Upotrebljava se, uglavnom, samo za leenje napada velike i
psihomotorne epilepsije. V. Phenobarbitonum, Trimethadionum, Hydantoinum.
diphtheria, difterija, akutno zarazno oboljenje, izazvano bakterijom Corynebacterium diphtheriae. Bolest karakte-

diploid
riu bele fibrinske naslage na jednoj od
spoljnih sluznica i znaci opte intoksikacije organizma. Difterija poinje postepeno. Klinika slika i prognoza difterije zavise od ulaznih vrata bakterija;
najee se javlja i najtoksinija je zbog
velike resorpcije toksina. Zato je est
akutni miokarditis, koji moe biti i smrtonosan. Difterike skrame na tonzilama su beliaste, glatke, sjajne i atherentne. est je otok podvilinih lezda.
U teke i maligne difterije drela skrame su masivne, vrat vidno oteen, a znaci
intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo
visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija
se samo u dece do 5 godina. Larinks je
pokriven difterikim skramama, te se
javljaju znaci opstrukcije sledeim redom: promukao glas i kaalj; oteano disanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d.
nosa, javlja se samo u male dece sa znacima rinitisa, a ponekad se obrazuju i
skrame; d. oka, javlja se u odojadi. U
poetku pauinasti eksudat, a kasnije nena membrana; d. usne, u odojadi s
obrazovanjem beliaste skrame. U difteriji oka, nosa i usne nema znakova opte
intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bakterioloka; d. drela, najee se javlja i
najtoksinija je zbog velike res.orpcije
toksina. Zato je est akutni miokarditis,
koji moe biti i smrtonosan. Difterike
skrame na tonzilama su beliaste, glatke, sjajne i atherentne. est je otok podvilinih lezda. U teke i maligne difterije drela skrame su masivne, vrat vidno
oteen, a znaci intoksikacije izraziti.
Smrtnost je vrlo visoka.
Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta
pantljiare od kojih d. latum, ili riblja
pantljiara, moe, dolaskom u crevo oveka, izazvati megaloblastnu anemiju.
diplegia spastica infantilis, v. Littleova
bolest (pod bolest).
diplocoria, diplokorija, udvostruena pupila u duici.
diple, (gr.) diploe, dvojina, glivanj, dipoa, sunerasti sloj izmeu kotanih
ploica u kostima krova lubanje.
diploid, elija, odnosno jedinka s dve
kompletne garniture hromosoma. U o201

diplopia
veka diploidni broj (2n) hromosoma iznosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromosomi u ovim parovima, sem polnih hromosoma u mukarca, homologni su.
diplopia, diplopija, udvojeno vienje,
opaanje dva lika jedne take; binokularna d., najee pri paralizi miia
koji pokreu onu jabuicu. Obolelo
oko nije u stanju da predmet koji posmatra fiksira centralnim delom mrenjae ve delom koji se nalazi van ute
mrlje. Ovo mesto nadraene mrenjae
ne poklapa se s nadraenim mestom
mrenjae zdravog oka. Stoga se u mozgu dobijaju dve razliite slike posmatranog predmeta. Usled toga slike se vide
meusobno razdvojene i bolesnik vidi
posmatrani predmet kao dvostruk. Uzrok paralize miia moe biti periferna
ili centralna lezija nerva; monokulama
d., posmatrani predmet vidi se dvostruko pri gledanju samo jednim okom. Uzroci: zamueno soivo, poremeaj poloaja soiva, oboljenje makule i dr.
diploten, stadijum u profazi prve mejotske deobe u kome se homologni hromosomi meusobno ukrtaju (prave hijazmu) i izmenjuju genski materijal (crossing-over). V. chiasma.
diploteno jedro, uzduno podeljen hromatin u jedru jajne elije.

direktna perkusija, v. percussio.

direktni vid, v. vis us.
disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od
dva molekula monosaharida meusobno vezana kiseonikom. Najvaniji disaharidi sastava CiaHaaOn su: maltoza,
celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni
hidrati.
disajni centar, skup neurona koji se nalaze bilateralno u retikularnoj supstanciji
izduene modine i modanog mosta
koja se u funkcionom pogledu moe
podeliti u podruje za ritminost (u izduenoj modini), u apneustiko podruje koje obuhvata donje delove mosta
i u pneumotaksino podruje u gornjim
delovima mosta. Neuroni podruja za
ritminost, iako isprepletani, po ulogama se mogu podeliti na neurone za inspiraciju i neurone za ekspiraciju. Inspiracijski neuroni su sposobni da sponta202

disajni putevi
no ritmiki odailju podsticaje kojiaktiviu inspiratorne miie i impulse koji
spreavaju neurone za izdisanje. Sve
dok impuls krui inspiracijskim oscilacijskim sklopom inspiracija se odrava i
ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u
dejstvo. Kad doe do zamora ili inhibicije centra inspiracije, i. se zamenjuje
ekspiracijom. Uloga apneustikog centra je u tome da toniki deluje na inspiracijski centar, a pneumotaksinog da
pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog
centra spreava odailjanje iz apneustikog centra. Na apneustiki centar inhibitorno deluju impulsi koji dolaze putem vagusa iz receptora plua. S poveanjem aktivnosti inspiracijskih neurona pojaaju se uestalost i dubina disanja. Dubina se poveava stoga to se
plua jae rastegnu pre nego to inhibicijsko dejstvo vagusa i pneumotaksinog centra nadvlada pojaano odailjanje iz inspiracijskih neurona, a frekvencija to se naknadno odailjanje u aferentnim vlaknima vagusa i onima iz
pneumotaksinog centra brzo svlada.
Poveanje koncentracije ugljen-dioksida ili jona vodonika i pad koncentracije
kiseonika poveavaju aktivnost centra
za disanje, a promene u suprotnom
smislu ga u maloj meri koe. Disanje se
menja i pod dejstvom stimulacijskih impulsa s hemoreceptora u krvnim sudovima, osetljivim na promene hemijskog
sastava krvi. Veina faktora koji razdrauju vazomotorni centar i poviavaju
krvni pritisak poveavaju i ventilaciju
plua, verovatno iz razloga to su neuroni ova dva centra isprepleteni u retikularnoj supstanciji modanog stabla.
disajni kapacitet, u ene iznosi proseno
4/5 kapaciteta u mukog. Znatne polne
razlike postoje i u vrednostima totalnog
i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog
vazduha.
disajni putevi, skup cevastih organa pomou kojih se uspostavlja veza izmeu
atmosfere i plunih alveola. DeIe se na
gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i
drelo) i donje d.p. (grkljan, dunik,
dunice i njihove grane). Pored tran-

disajni
tip

dislocatio

r
sporta vazduha uloga im je da vlae, zagreVaju i preiavaju udahnuti vazduh.
disajni tip, v. disanje.
disajni trakt, tractus respiratorius, sistem
organa koji obezbeuju funkciju disanja. V. respiraiio.
disanje, v. respiraiio.
discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba,
koe lica, sluznice usta usled optih i lokalnih oboljenja, povrede mekih ili vrstih tkiva. V. coloratio.
discus, kolut, kotur; d. articularis, zglobni kolut, vezivno-hrskavina ploa koja
se nalazi u upljini zgloba i razdvaja
zglobne povrine; d. intervettebralis,
meuprljenski kolut od fibrozne hrskavice izmeu tela dva susedna prljena.
diseminovana intravaskulna koagulacija, v. koagulacija.
dish face, (engl.) tanjirasti izgled lica,
karakteristina deformacija posle suprazigomatikih preloma kostiju lica ili
preloma po obliku Le Fort III.
dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia,
sin. enchondromatosis,
disjunctio, disjunkcija, meusobno razdvajanje homolbgnih hromosoma u
toku anafaze prve mejotske deobe, pri
kojem eli hromosomi odlaze u elijekerke. Poto se ova pojava zbiva posle
izmene genskog materijala izmeu homolognih hroffiosoma, disjunkcija
predstavlja osnovu segregacije, v. segregatio.
disjunkcija, v. disjunctio,
disk-metoda, odreivanje osetljivosti, odnosno otpornosti utvrenog uzronika
zarazne bolesti prema antibioticima i
drugim hemiterpeuticima. Disk-metoda je difuziona metoda u kojoj bakterije dolaze u kontakt s antibiotikom difundiranim iz jadnog izvora (papirnog
kotura ili pastile) koji sadri antibiotik.
Disk se postavlja na povrinu podloge
(Petrijeva kutija) asejane kulturom uzronika ija se osetljivost ispituje. Prema zoni inhibicije oko kotura odreuje
se stepen osetljivosti ili rezistencije.
diskoblastula, blastula koja nastaje brazdanjem telolecitnih jaja.
diskontinuirana sterilizacija, v. tindalizacija.

diskopatija, degeneracija fibroznog prstena i pulpozne jezgre meuprljenskog kotura koji, spadajui u kumeni
kanal, vre pritisak na korenove modinskih ivaca i izazivaju neuralgije i
motorne smetne u odgovarajuem delu
noge, sline ishijasu. V. ispadanje meuprljenskog kotura i pulpozne jezgre.
diskordantnost, postojanje razlike u pogledu odreenog obeleja izmeu lanova blizanakog para. Diskordantnost
je mnogo ea u dvojajnih nego u jednojajnih blizanaca. Suprotno konkordantnost.
diskriminacija, sluna, nesposobnost
nekog lica s oslabljenim sluhom da pri
ispitivanju sluha govornim testovima
tano ponavlja reci, iako uje njihov
zvuk. Pored slune komponente moe i
cerebralna komponenta da igra ulogu
(npr. u starakoj nagluvosti).
diskrinija, polna, duboki poremeaji u
radu svih lezda koje obezbeuju ravnoteu seksualne funkcije, ija patologija daleko premaa podruje gonadne
patologije.
diskus-hernija, hernija pulpoznog nukleusa. V. diskopatija.
dislocatio, dislokacija, promena poloaja,
pomerenost; (hir.) promena poloaja,
pomerenost kostnih fragmenata pri
prelomu ili zglobnih okrajaka pri iaenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska
dislokacija atlasa; divergentna d., dislokacija u kojoj su bica i laktaa odvojeno pomerene; habitualna d., dislokacija koja se i posle repozicije ponavlja;
d. horizontalis mandibulae, pomeranje patrljaka donje vilice u odnosu na
horizontalnu liniju; d. verticalis m.,
dislokacija patrljaka prelomljene dislokacije vertikalis u odnosu na vertikalnu
liniju. Uzrok je trauma i naknadna vua
miia. V. linije preloma na donjoj vilici.
Kienbckova d., izolovana dislokacija
polumeseaste kosti; kompletna d.,
dislokacija u kojoj su zglobne povrine
potpuno razdvojene; komplikovana d.,
dislokacija koja je udruena s drugim
znaajnim povredama; kongenitalna
d., dislokacija koja postoji od pre ili neposredno posle poroaja; Lisfrancova
203

dismetrija
d., dislokacija donoja u tarzometatarznom zglobu; Momeggiaova d., dislokacija zgloba kuka u kojoj se glava butnjae nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje
karline kosti; Nlatonova d., dislokacija skonog zgloba, u kojoj je peta potisnuta navie, izmeu golenjae i bice;
patoloka d., dislokacija kojoj je uzrok
paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo
oboljenje; d. preloma, dislokacija fragmenata prelomljene kosti; d. soiva,
(oft.) pomerenost onog soiva; traumatska d., dislokacija izazvana povredom ili naglim pokretom; zastarela d.,
ranije nastala dislokacija na koju su se
nadovezale zapaljenjske ili fibrozne
promene; zatvorena d., prosta dislokacija bez povrede okolnog tkiva.
dismetrija, v. dysmetria.
dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv
za sve poremeaje organizma usled razdruivanja genetskog pola i njegovog fenotipskog ispoljavanja udruene dismorfije germinalnog i gonadnog pola:
dismorfije gonofornog pola.
dispanzer, zdravstvena organizacija u
sklopu Doma zdravlja ili samostalna,
koja, koristei dispanzerski metod rada^
sprovodi niz mera zdravstvene zatite:
unapreenje zdravlja/spreavanje i suzbijanje oboljenja, rana dijagnoza bolesti, leenje i rehabilitacija obolelih i povreenih. Brine se o zdravlju pojedinih
kategorija stanovnitva (ene, deca, radnici) ili radi na suzbijanju pojedinih
oboljenja (tuberkuloza, konovenerike
bolesti, alkoholizam i maligna oboljenja).
dispanzerski metod rada, metod u radu
zdravstvenih radnih organizacija koji
podrazumeva praenje i prouavanje
zdravstvenog stanja i uslova ivota i
rada odreenih grupa stanovnitva,
praenje i prouavanje kretanja odreenih bolesti, istraivanje uzroka i arita oboljenja, preduzimanje mera i organ izovanj e zdravstveno-vaspitnog
rada, posmatranje individue u okviru
njegove prirodne, ivotne i radne sredine.
dispareunija, nedovoljno i odsutno doivljavanje sladostraa u polnom odnosu.
204

dissector
dispepsija, v. dyspepsia.
disperzija, disperzni sistem, stanje u
kome su estice jedne supstancije sitno
raspodeljene u nekoj drugoj supstanciji. Supstancija u kojoj su estice druge
supstancije sitno rasporeene zove se
disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a
sitno rasporeene estice druge supstancije su disperzna jaza, npr. rastvor eera u vodi je disperzni sistem u kome
je disperzno sredstvo voda, a disperzna
faza molekuli eera koji su raspodeljeni u vodi. Ako je disperzna faza u rastvarau (disperzno sredstvo) isitnjena do
molekula ili jona, takvi disperzni sistemi su pravi rastvori. Ako je disperzna
faza isitnjena do vidljivih estica, radi se
o grubim disperznim sistemima koji se
nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su
disperzni sistemi s esticama koje su po
veliini izmeu estica pravih rastvora i
suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su
koloidni rastvori.
disperzna faza, v. disperzija, koloidni rastvori.
disperzna r aplikacija, v. replicatio.
disperzna sredina, v. disperzija, koloidni
rastvori.
disperzni sistem, v. disperzija.
disperzni stepen, veliina koja se meri recipronom vrednou veliine estica
disperzne faze; ukoliko su estice sitnije, utoliko je stepen disperzije vei i
obrnuto.
disperzno sredstvo, v. disperzija.
disperzoidi, meavina vrstih estica i
vazduha. Nastaju mehanikim raspadanjem vrstih tela, sagorevanjem fosilnih
goriva u industrijskim procesima i sublimacijom. V. aerosoli.
dissectio colli radicalis, radikalna disekcija na vratu. Kirurki zahvat koji se vri
u odstranjenju karcinoma larinksa, kad
postoje metastaze na vratu. Zajedno s
metastazama i limfnim lezdama vrata
odstranjuje se i lateralna muskulatura
vrata kao i unutranja jugularna vena.
dissector, disektor, (1) lice koje vri disekciju; (2) instrument kojim se vri disekcija; (3) prirunik koji slui za upuivanje u disekciju.

dissimulatio
dissimulatio, disimulacija, prikrivanje
neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/mulatio.
dissociatio atrioventricularis, v. block.
distalis, distalni, udaljen od sredita, poetka ili glave, suprotno proksimalnom,
donji (npr. extremitas distalis, donji okrajak); (stom.) udaljeno od sredine linije, za razliku od mezijalnog.
distichiasis, distihijaza, uroena anomalija trepavica. Trepavice su poredane u
dva reda, pri emu drugi red moe biti
okrenut unazad, tako da dovede do trihijaze. V. trichiasis.

Distoma haematobium, v. Schistosoma

haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola
hepatica.
Distomidae, staro ime za Trematoda, klasa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez
segmentacije, uglavnom hermafroditi.
distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi
iza umnjaka.
distopija mukih gonada, svako razvijanje muke gonade na mestu na kome se
ona inae ne razvija, praeno velikim
poremeajima razvoja. Otuda, kriptorhidija nije samo distopija, nego i displazija gonada.
distorsio, distorzija, uganue. !stezanje i
kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem
krvi. Distorzija nastaje pri snanim i
prekomernim pokretima (sagibanje i
opruanje) u zglobovima ruke i noge.
distractio, distrakcija, razmicanje iaenih zglobnih okrajaka ili fragmenata
prelomljene kosti opruanjem i protivopruanjem, manuelno, zavojem ili
distrakcionim aparatom da bi se opet
uspostavio normalan poloaj zglobnih
okrajaka ili fragmenata kostiju.
distrofika gojaznost, gojaznost zdruena s nekim neurokonim i skleroznim
oboljenjima.
Di-Te-Per-vakcina, sadri difteriki anatoksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i
ubijene uzronike pertusisa (Per). Ova
vakcinacija u naoj zemlji je obavezna.
Ona se vri s tri doze izmeu kojih ne
srne biti razmak manji od jednog meseca ni vei od tri meseca. Prva vakcinacija
se vri jednom dozom Di-Te-Per-vakcine, od l do 3 god. Druga revakcinacija

diverticulum
se vri Di-Te-vakcinom pre upisa u osnovnu kolu: do navrene osme godine.
Dalja revakcinacija se vri samo s tetanusnim anatoksinom.
Diterihsova udlaga, v. udlaga.
ditiazanin, anthelmintiko sredstvo; zbog
toksinosti, u nekim zemljama povuen
iz upotrebe.
diuretica (remedia), diuretici, diuretika
sredstva, lekovi koji poveavaju koliinu izluene mokrae.
divergencija, razilaenje, (oft.) skretanje
one jabuice upolje. V. strabismus.
divergens, divergentan, razlazni, koji ide
ustranu, u raznim pravcima, npr. strabismus divergens. V. con verge ns.
diverticulectomia, divertikulektomija,
ekscizija pobonih pagova.
diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje
nekog divertikuluma, naroito divertikuluma kolona, koji mogu da perforiu
i da stvore perikolonske apscese.
diverticulopexia, divertikulopeksija, fiksiranje pobonog paga hirurkim putem u novi poloaj, poto se oslobodi
sraslina ili okolnih struktura.
diverticulosis, divertikuloza, steeno sitno proirenje (tankog, debelog) creva. U
zidu proirenja nema uvek miinog
sloja zida creva na kome se promena
pojavila. Na tankom crevu proirenja su
obino lokalizovana na ivici pripoja mezenterijuma, dok se na debelom crevu
javljaju na suprotnoj strani od mezokolona. ee dolazi do zapaljenja proirenja, kada govorimo o divertikulitisu.
diverticulum, posebno pobono proirenje paga nekog od upljih organa. Ono
moe biti pravo ili lano. Zid pravog divertikuluma sadri sve slojeve zida upIjeg organa na kome je nastao. Lani divertikulum sadri samo sluznicu i serozu organa. Nedostaje miini sloj; d.
duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.;
Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni divertikulumi u predelu sigmoidnog kolena kolona; Graserov d., lani divertikul
sigmoidnog kolona; d. intestini; divertikulum creva, proirenje creva. Moe
biti na tankom ili na oba istovremeno;
laringealni d., divertikul sluznice grkljana; lani d., prodor sluznice creva

205

divinil-etar
kroz povreeni miini sloj; d Meckeli,
ostatak proksimalnog dela omfalomezenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih
osoba, duina mu varira od l do 30 cm,
sadri sve slojeve zida tankog creva. Obino se nalazi na 100 cm proksimalno od
ileocekalnog zaliska. Najea promena
na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuckov divertikul, nastaje u sluaju kad
nije dolo do zatvaranja Nuckovog kanala, pri emu peritoneum oblae s
unutranje strane kanal i semenik koji
lei na njegovom dnu. V. hernia inguinaUs congenita; pravi d., divertikul koji
nastaje izboenjem celog crevnog zida;
pulsioni d., divertikul koji nastaje usled pritiska u upljini ili kanalu; Rokitanskyjev d., v. trakcioni divertikul; steeni d., divertikul nastao sekundarno,
mehaniki ili usled bolesti; trakcioni
d., divertikul jednjaka izazvan priraslicama, koje vre ogranieno povlaenje
zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev
d.; Vaterov d., pag u zidu duodenuma
"* gde se spajaju uovod i izvodno kanal
pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni divertikul; drelno-jednjaki d., divertikul na mestu spajanja drela i jednjaka.
divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, divinil-oksid), isparljiva tenost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opte anestezije (narkoze).
divizijska (prihvatna) bolnica, statutom
sanitetske slube NOV i POJ pri svakoj
diviziji predviena pokretna bolnica u
ijem sastavu je bilo hirurko, interno i
zarazno odeljenje.
divizijska sanitetska stanica (ranije divizijski medicinski.centar), ustanova koja
se razvija na 10-15 km od borbene linije
radi pruanja optemedicinske i specijalistike pomoi povreenim i obolelim; razvija se naelno pod atorima (ili
u kakvom pogodnom objektu) i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijano
(spojeno s evakuacionim), operacionoprevijalino, bolesniko, zatim izolator,
odeljenje za dekontaminaciju i odeljenje za psihijatrijske sluajeve. V. sanitetska stanica.
divizijski medicinski centar, v. divizijska
sanitetska stanica.
206

dlakavost

divizijski sanitet, v. sanitetska sluba divizije.

divizijsko zavojite, v. zavojite.
diza mara (m. levator ani), jedan od meinih miia. Njegovo grenje (kloniko u ejakulaciji mukarca) isturuje
mar unapred. U enskog, bono stee
vaginu na kraju obljube.
dizalina ektopija semenika, dizanje
(uspinjanje) semenika pod uticajem ovlanog draenja monike koe s unutranje strane buta.
dizigotni blizanci, blizanci koji proistiu
iz oplodnje dve odvojene jajne elije s
dva semeglavca.

dlaka, v. barba, capillus, pilus.

dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu
od najglavnijih polnih odlika. Dlake su
rasporeene u pojedinim predelima
tela i to na naroiti nain; d. glave
(kosa) predstavlja izrazito polnu odliku.
Kosa je u ene znatno dua (sve do pojasa, pa ak i nie). Granice njena rastenja na glavi su karakteristine: pozadi
ona se u ene (i ginoidnog mukarca)
prostire u vidu 3 jezika (jedan srednji
i 2 bona), dok u mukarca (i androidne
ene) ima samo dva bona jezika. eona granica vlasita je u poetku konkavna nadole. Od puberteta na njoj se u
mukarca javljaju eono-temene goleti,
dok se na kraju ne pretvore u elavost.
Suva supstancija dlaka ene posle 10.
godine sadre vie sumpora nego u
mukog; d. grudi, normalno se nikada
ne javlja u ene, dok se u mukih obilno
razvija; d. leda, u ena ne postoji, dok se
u mukih javlja i ispod lopatica (nekad
tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se
nizom polnih karaktera. Trepavice i obrve su razvijene u oba pola, s malim razlikama. Trepavice su u ene due i obilnije nego u mukog, dok su u njega obrve punije, postajui jo due posle 50.
godine. Brkovi i brada su izrazito muki
polni karakter, jer u ene ne postoje,
sem ako nisu androidnog tipa. U mukog, obrastanje obraza dlakama poinje
oko 14. godine. Dlakavost lica u ene
javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz
nozdrva, usnih otvora i na usnim koljkama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje

dlan
se u oba pola, ali je bujnija i grublja u
mukarca; d. stidnjae, (bruce), ima
sasvim poseban polni karakter: u ene
zauzima trouglast prostor s osnovicom
okrenutom nagore, ka pupku, po odsenoj vodoravnoj liniji, ne prelazei na
unutranju stranu butina i ne zahvatajui marnu okolinu. Naprotiv, u mukarca stidnjana dlakavost se gornjom
granicom klinasto prostire po prednjoj
strani trbuha ka pupku, a s donje strane
zahvata meicu i okolomarnu oblast,
kao i unutranju stranu butina. Bruce
su u mukog due nego u ene; dlakavost udova u ene, obino, ne postoji,
dok je u mukog razvijena.
dlan, v. palma manus, vola manus.
DLM (dosis lethalis minima), najmanja
koliina toksina koja, ubrizgana supkutano, ubija u roku od 4 dana zamore
teko 250 g.
DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina.
DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje
stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u
sintezi DNK; poseduje takoe sposobnost proveravanja tanosti redosleda
prilikom 3'-5' povezivanja deoksinukleotida u toku formiranja lanca DNK;
deluje i kao egzonukleaza koja prekida
5'-3' fosfodiestarske veze u dvolananoj
DNK to slui za ispravljanje (engl. repair) moguih greaka nastalih prilikom replikacije DNK njena egzonukleazna uloga je verovatno najznaajnija;
DNK-III, enzim koji katalizuje veoma
brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske
veze u sintezi DNK; deluje takoe i kao
egzonukleaza koja, imajui sposobnost
kontrole tanosti procesa replikacije
DNK, eliminie pogreno ugraene
deoksinukleotide iz lanca DNK prekidanjem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena
osnovna uloga je u replikaciji DNK. V.
replikacija.
DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna
struktura koja se sastoji od po jednog
lanca DNK i RNK, ije su purinske i pirimidinske baze komplementarno sparene i meusobno povezane hidrogenskim vezama.
dno, v. fundus.
doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-

Dderlleinovi bacili
-karboksiacid), Doisy ju je dobio polazei od estrola. Njegov derivat disdedrodoazinolna kiselina (estropentan 3-0117-karboksiacid), polazei od ekvivalina, najjai je do danas otkriven
estrogen.
dobit od bolesti, primarna, po psihoanalitikom shvatanju olakanje koje nastupa postoje libidinozna energija skrenula, konvertovala se i izazvala pojavu
simptoma (histerike, neurotike) bolesti, a nije se upotrebila za (zabranjeno) zadovoljavanje nagonske potrebe;
sekundarna d., saaljenje okoline, oslobaanje od obaveza, naknada za bolovanje.
dobo, kutija za zavojni materijal. Limene
kutije s otvorima na zidovima koji se otvaraju i zatvaraju pokretljivim poklopcem ili irokim trakastim obruem. Za
vreme sterilizacije otvori su slobodni da
bi vodena para mogla da prodre u kutiju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da
bi sadraj kutije ostao sterilan.
Dobrna, banja koja lei pod Pakim Kozjakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Celja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i tonino. Voda sa Termalnog Vrela topla je 360C, slabo je mineralisana (0,4394 g /oo), i ugljenokisela.
Postoji i jedan izvor hladne gvoevite
vode. Voda slui za pie, kupanje i ispiranje. Ima ureeno kupatilo sa kadama
i basenima i odeljenja za ispiranje i fizikalnu terapiju. U ovoj banji lece se:
oboljenja u kojima treba poveati diurezu (kardiorenalna skleroza, urika dijateza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari
mokranih puteva i razne intoksikacije),
arterijska
hipertenzija,
neuroze,
neuralgije, neurastenija, ginekoloki
funkcioni poremeaji, premorenost,
lake anemije. Banja je i oporavilite, odmaralite i leilite.
Dderlleinovi bacili, laktobacili, grampozitivni, nepokretni. Nalaze se normalno u vaginalnoj flori pod ijim se uticajem glikogen iz vaginalnih elija pretvara u mlenu kiselinu; ona u vagini obezbeuje stalnu kiselu reakciju (pH oko
4,0) koja spreava razmnoavanje patogenih bakterija.
207

Dhleova bolest
Dhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aortitib. Doizy-Curtisov test,
v. test.

dojka, v. mamma.
doksapram, analeptik za stimulisanje disanja.
doksiciklin, polusintetski antibiotik iz
grupe tetraciklina.
dolabra, zavoj koji po izgledu podsea na
ocepak koji se uvre spiralno. Dolabra
se stavlja na tri naina, obino na ekstremitete: (1) d. currens, u kojoj omoti
jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; reversa, u kojoj se svaki omot na odreenom
mestu uvre za 180 da bi prilegap na ekstremitet s obzirom na razne debljine
pojedinih segmenata ekstremiteta; (3)
d. serpens, pojava u kojoj svaki kruni
omot delimino prekriva prethodni,
slino crepu na krovu.
dolichocephalia, dolihocefalija, dugoglavost, frontookcipitalno izduen oblik
glave.
dolichocephalus, dolihocefalus, dugaka
ili uzana glava ija je duina mnogo vea
nego njena irina.
dom zdravlja, zdravstvena organizacija
koja, u okviru svoje delatnosti, obezbeuje sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu
stanovnitva koje ivi i radi na jednoj
odreenoj teritoriji (obino optini).
Dom zdravlja obezbeuje neposrednu i
specijalizovanu zdravstvenu zatitu i to:
optu medicinu, zdravstvenu zatitu
ena i dece, kolskog deteta, radnika i
starih osoba, zubozdravstvenu zatitu,
higijensko-protivepidemijsku zatitu,
hitnu medicinsku pomo i snabdevanje
lekovima.
domain, ivotinja ili biljka u kojima parazitski ivi neki drugi organizam.
dominantan, alel ije fenotipsko dejstvo
postoji i u heterozigota, odnosno i onda
kada se on nalazi samo najednom lanu
odgovarajueg para homolognih hromosoma. Izraz dominantan koristi se i
za obeleavanje svojstva normalnog
gena, ali mnogo ee se njime oznaava
mutantni gen.
dominantnost, stanje obezbeeno dejstvom dominantnog gena. Dominantnost moe da bude potpuna ili nepotpu-

208

dorsalis
na, zavisno od toga da Ii se efekat dominantnog gena fenotipski ispoljava u svakoj jedinki koja ga sadri ili samo u jednom broju organizama.
don, v. povrinska nedeljna doza (pod dosis).
Donnanova ravnotea, ravnotea koja se
javlja u dva rastvora nejednakog osmotskog i koloidnoosmotskog pritiska kada
su razdvojeni opnom koja proputa
samo obine jone, a ne proputa jone
koloidno rastvorenih supstancija (belanevine). Prema Donnanu ravnotea
jzmeu dva rastvora (jedan sadri+samo
NaCl, a drugi elektrolitiki koloid Na R)
uspostavlja se u momentu kada proizvod koncentracija difuzibilnih katjona i
difuzibilnih anjona s jedne strane polupropustljive opne postane jednak
proizvodu koncentracija difuzibilnih
katjona i anjona s druge strane opne.
Postojanje veih koliina belanevina u
krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u meuelijskoj tenosti (oko 18 g/lit.) s obzirom na to da se belanevine ponaaju
kao nedifuzibiln^ahjoni, to e broj difuzibilnih katjona (Na) biti za oko 5% vei,
a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% manji u plazmi nego u meuelijskoj tenosti.
Donovanijev korpuskulum, telaca u elijama zapaljenja u venerikom oboljenju zvanom granuloma venereum. Izgleda da su prouzrokovai toga oboljenja.
donja vilica, v. mandibula.
doping, unoenje farmakolokih sredstava u organ izam radi ve takog
podizanja radne sposobnosti. Teko je
povui tanu granicu izmeu fiziolokog i vetakog podizanja radne sposobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja
stimuliu kardiovaskularni i disajni sistem (kofein, kardiazol), ona koja, delujui preko CNS-a, uklanjaju zamor (pervitin, benzedrin) i ona koja se inae
unose u organizam (vitamini, kiseonik),
ali u mnogo veim koliinama. Naroito
su opasna sredstva iz druge grupe, jer
potiskuju prirodni odbrambeni mehanizam organizma, zamor.
dorsalis, dorzalan, leni, zadnji.

orsoventralis
orsoventralis, dorzoventralni, od nazad
prema napred.
dorsum, lea, zadnji deo trupa.
doruje, v. metacarpus.
dosage compensation, (engl.) v. X-hromosom.
dosis, (radiol.) zrana doza, izlaganje
rendgenskim zracima na vazduhu. Doza
nita ne govori o uzajamnom dejstvu
zrane energije i materije, budui da
nije isto to i apsorpcija rendgenskih
zrakova. Izraava se brojem rendgena
(R). Stepen ekspozicije obino se iskazuje u R/min. (brojem rendgena u minutu); apsorbovana d., ona koliina energije, bilo koga jonizujueg zraenja,
koju jonizujue estice predaju materiji
po jedinici mase ozraenog materijala
(na mestu koje nas interesuje). Izraava
se jedinicom rad; epilaciona d., koliina rendgenskih zrakova koja dovodi
do privremenog opadanja kose (dlaka)
na ozraenoj povrini vlasita, bez pojave crvenila na koi; eritemna d. (E.D.),
bioloka doza. Odjednom data koliina
rendgenskih zrakova to na nedelju
dana posle ozraenja izaziva crvenilo
koe. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u
mrku obojenost, a jo 3 sedmice kasnije
u bronzanu. Izraena u fizikoj jedinici,
ona varira od 270 do 1.450 rendgena, to
zavisi od visine napona na rendgenskoj
cevi (kVm). Sin. kona jedinica, unit
skin dose (U.S.D.); d. tolerancije (TD),
bolje dopustiva doza je celokupna koliina zrane energije koju oveje telo
moe da prima neprekidno, bez ikakvog
oteenja krvotvornih organa ili polnih
lezda. Drugim recima organizam je u
stanju da neutralise efekat zrane energije sve dok primljena doza ne pree
podnoljivu vrednost. Ona se izraava
povrinskom nedeljnom dozom. V. povrinska nedeljna doza.
Douglasov abscessus, v. abscessus.
Douglasov pag, materica je spolja obloena trbunom maramicom koja ini serozni sloj (perimetrium). Na prednjoj
strani on dosee do istmusa, pa se prebacuje na dno mokrane beike inei
beino-materinu duplju. Pozadi se
sputa mnogo nie, zastirui nadusmin14 Medicinski leksikon

drainage
ski deo grlia i dopirui do zadnjeg usminskog paga, pa se onda prebacuje na
prednju stranu pravog creva, obrazujui mnogo dublju rektomaterinu duplju, ije dno ini Douglasov pag (cavum
Douglasi).
douna lezda, najvea parna pljuvana
lezda smetena u jami iza donje vilice,
a ispod usne koljke. V. glandula parotis.
Doverov praak, v. Pulvis Ipecacuanhae
opiatus.
dovodni, v. afferens.
doza, v. dosis.
dozimetar, ureaj za merenje jaine jonizujuih zraenja. Meri dozu, jainu doze
i pravac kretanja jonizujuih zraenja.
Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali
je naao primenu i u kosmikoj medicini, gde meri veliinu zraenja kojima je
izloen kosmonaut u toku leta. Po svojoj
nameni on moe biti lian, kao i za merenje doze zraenja u kabini broda i na
njegovoj spoljanjoj strani. Zavisno od
principa na kome dozimetar radi on
moe biti jonizujui, scintilacioni, fotografski, luminiscentni i hemijski. U uslovima kosmikog leta dozimetrija obezbeuje merenje raspodele doznih polja,
kao i celokupnu dozu u brodu i van njega. Oitani podaci ukazuju na postojanje radijacione opasnosti, to je od posebne vanosti za posadu.
doziranje, odreivanje ili odmeravanje
doze.
Drgerov aparat, komplet sa kiseonikom
i maskom za disanje odvojen i nezavisan
od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u
zatrovanim prostorijama, pod vodom i
u sluaju nesrea i poara.
Dragstedtova operacija, v. operacija.
drainage, drenaa, odvoenje sekreta iz
rana ili patolokih tenih kolekcija, iz
telesnih upljina pomou gumenih ili
staklenih cevi s okcima sa strane; bazalna d., drenaa kimeno-modanih tenosti iz bazalnog subarahnoidnog prostora u cilju smanjivanja lubanjskog pritiska; dugmasta d., drenaa peritonealnog transudata pomou specijalnog
dugmeta privrenog za sve slojeve trbunog zida; kapilarna d., drenaa snopom vlasi, ketguta, ili drugim materija-

209

drastica

lom malog dijametra koji vri kapilarno

privlaenje; Monaldijeva d., vrsta drenae plunih kaverni pomou aspiracije; Perthesova d., vrsta stalne aspiracije pleuralne tenosti pomou gumenog
creva u vezi sa staklenim sudom u kome
je stvoren vakuum; poloajna d., terapijska drenaa u bronhiektazijama i
plunog apscesa stavljanjem bolesnika
u leei poloaj potrbuke, kako bi mu
glava visila nanie, tako da se dunik nalazi nie nego obolele zone plua; v.
Quinckeov poloaj; sukciona d., v. Wangensteenova drenaa; tidalna d., drenaa mokrane beike pomou aparata
koji naizmenino puni beiku d bi se
izazvalo njeno rastezanje, a zatim pranjenje pomou sifonskog dejstva i isticanje usled dejstva tee; zatvorena d.,
drenaa empijema pleure uz spreavanje ulaenja spoljanjeg vazduha u pleuralnu duplju; zatvorena pleuralna d.,
stalna aspiracija pleuralne duplje pomou interkostalno stavljenog drena
koji vodi u hermetiki zatvoreni sud,
pod dejstvom aspiracije; Wangensteenova d., stalna drenaa pomou usisavanja eludanom ili duodenalnom sondom u cilju leenja zaepljenja creva ili
paralitikog ileusa.
drastica, drastini lekovi. Naziv koji se danas skoro iskljuivo upotrebljava kao
grupno ime za laksantne lekove vrlo jakog dejstva, npr., za krotonovo ulje
(Oleum Crotonis), koji se ne upotrebljavaju u humanoj medicini.
drastini lekovi, v. drastica.

dra, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funkcioni odgovor- nadraaj, impuls u tkivu
odnosno organu. V. nadraaj, impuls.
draica, v. clitoris.
dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa
i mirisa.
drenaa, v. drainage.
Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sindrom.
drhtanje, v. tremor.
drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih
miia kao reakcija na hladnou. Nastaje
aktivisanjem primarnog motornog
centra za drhtanje u zadnjem delu hipotalamusa pod dejstvom signala iz koe i
210

Dubin-Johnsonov sindrom

kimene modine. Impulsi iz zadnjeg hipotalamusa prenose se niz modano

stablo i bonim stubovima kimene
modine do motoneurona, to je praeno progresivnim poveanjem miinog
tonusa, zbog ega se poveava metabolizam i proizvodnja toplote u miiima
(za 5040) i pre nego to pone drhtanje.
Oscilacije u mehanizmu povratne sprege refleksa na istezanje dovode do drhtanja i stvaranja toplote u telu.
droga, sirovi ili sasueni delovi biljaka ili
ivotinja koji slue za spravljanje lekova; d. u uem smislu, toksika supstancija koja izaziva prolaznu izmenu raspoloenja ili svesti s ciljem da se suzbije
neprijatno stanje a eventualno postigne
prijatno.
dromotropan, koji ima osobinu da utie
na brzinu provoenja impulsa u srcu.
Moe biti negativan (ako se daje acetil-holin) i pozitivan (ako se daju kateholamini - adrenalin).
drumstick, (eng.) maljiasto zadebljanje
na jedru neutrofilnih polimorfonuklearnih leukocita kao oznaka enskog
pola organizma. Sin. maljiasti nastavci.
Drutvo crvenog krsta, meunarodna organizacija osnovana na inicijativu vajcarskog filantropa Henrija Dunanta.
Prema enevskoj konvenciji (1864), stara se o neutralnosti i zatiti ratnih ranjenika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i
sanitetskih ustanova drava koje su potpisale konvenciju. U mirno doba organizuje pomo civilnom stanovnitvu pri
elementarnim katastrofama i pomae
unapreenje higijene, narodnog zdravlja i zbliavanje meu narodima. V. Crveni kr t.
drvenasta flegmona, v. phlegmona.

dra matrice, naprava za privrivanje

matrice za zub, v. matrice.
Duane-Huntova jednaina, slui za izraunavanje talasne duine najkraeg
rendgenskog zraka u zavisnosti od napona na krajevima rendgenske cevi:
Ao= 12,40S4cV u angstremima (A).
Dubin-Johnsonov sindrom, porodini
oblik nehemolizne utice, izazvan nesposobnou hepatocita da izlue vezani
bilirubin u u. Poremeeno je izluiva-

dubliranje modela
nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrastnih sredstava za rendgenski pregled
une kesice i unih puteva. U hepatocitima postoji mrk pigment, karakteristian za ovaj sindrom.
dubliranje modela, (stom.) izrada duplikata radnog modela od vatrostalnog
materijala metodom otiska, u izradi skeletirane zubne proteze.
Duboisov apsces, v. abscessus.
duboka tamponada jodoformnom gazom, mehanika metoda lokalne hemostaze kojom se zaustavljaju kostna,
periodontalna krvarenja, kao i ona iz veih krvnih sudova posle vaenja zuba.
Dubreuilova tekalna lezda, unutranji
sloj jajnog meska u kome se stvara enski polni hormon (folikulin ili estron).
ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus
aberans, v. zastranjeni vod; d. arteriosus Botalli, Botalov kanal, spaja ravu
plunog stabla i luk aorte u fetusu; d.
choledochus, v. choledochus; d. cochlearis, opnasti puni kanal unutranjeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni
kanal unog mehura; d. deferens, semenovod, neposredno se nastavlja na
pasemeniki kanal u repu pasemenika.
Dug je 5060 cm, smeten jednim delom
u monicama, priljubljen uz telo pasemenika, a od gornjeg pola semenika ulazi
u sastav spermatike vrpce. U maloj
karlici se priljubljuje uz bok mokrane
beike, proirujui se u ampulu i probijajui se kroz prostatu kao brinih. Oba
briznika se otvaraju u mokranu cev na
sisiastom uzvienju poznatom kao semena humica (colliculus seminalis,
veru montanum); d. ejaculatorius, briznik; d. epididymidis, kanal pasemenika; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i
levi grade ductus hepaticus communis
koji se spaja s kanalom unog mehura
u uovod (d. choledochus); d. lymphaticus dexter, desni limfni kanal, uliva
se u desni venski ugao; d. pancreaticus
major, v. canalis Wirsungi; d. parotideus, Stenonov parotidni kanal, izvodni
kanal doune pljuvane lezde; dd.
semicirculares, polukruni opnasti kanali u unutranjem uvu, v. auris; d. sub-

Dupuytrenov fenomen
lingualis, v. canalis Bartholini; d. submandibularis, v. canalis Whartoni; d.
thoracicus, veliki grudni vod, najvei
limfni sud, nastaje u trbunoj duplji i
uliva se u levi venski ugao.
dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se
po zavrenom tekom miinom radu
utroi u oksidacionim procesima koji
daju energiju za nadoknaivanje razgraenog adenozin-trifosfata i kreatin-fosfata i pretvaranje mlene kiseline u glikozu.
Duhamelova operacija, v. operacija.
Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f
onu is.
dumping sindrom, (engl.) kompleksna
pojava, najverovatnije izazvana brzim
prolazom hrane iz eluca u jejunum
preko anastomoze posle gastrojejunostomije. Ispoljava se mukom, slabou,
znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a
ponekad i dijarejom odmah po uzimanju hrane.
duodenitis, zapaljenje duodenuma (dvanaestopalanog creva).
duodenostomia, duodenostomija, operativno nainjena duodenalna fistula. V.
fistula.
duodenum, v. intestinum.
duodenumska tubaa (sondaa), (1) ispitivanje sadraja duodenuma, dobijenog
pomou duodenumske sonde. Slui i za
ispitivanje ui iz une kesice (u B) i
jetre (u C), kao i za ispitivanje funkcijskog stanja egzokrinog pankreasa; (2)
terapijska mera za leenje oboljenja
une kesice i infektivnog hepatitisa,
naroito njegovog holestaznog oblika.
dupla trisomija, v. polisomia.
Duplayeova bolest, v. bolest.
duplex, dupleks, struktura koja se sastoji
od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od
po jednog lanca DNK i RNK.
duplicatio, duplikacija, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od udvajanja
odreenog segmenta hromosoma sa
svim njegovim !okusima, odnosno genima. Sup. dejicientio.
duplikacija, v. duplicatio.
duplja, v. cavitas, cavum.
Dupuytrenov fenomen, simptom karakteristian za dijagnozu cista u donjoj i
211

Dupuytrenova fraktura
gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong
loptice.
Dupuytrenova fraktura, v. fractura.
dura mater, tvrda modanica, spoljanja
opna centralnog nervnog sistema, priljubljena uz kotane zidove lubanjske
duplje i kimenog kanala.
dustaban, v. pes planus, pes planovalgus.
duevna bolest, v. bolest, bolnica.
duevna gluvoa, opta senzorika afazija, nesposobnost razumevanja znaenja
reci koje slue izraavanju neke misli.
Najee nastaje nakon oteenja ili
razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela
gornje slepoone vijuge u dominantnoj
hemisferi. Bolesnik ima ouvan sluh, ali
ne moe da raspozna ta koji zvuk znai.
V. i surditas.
duevna higijena, v. higijena.
duevni bolesnik, v. bolesnik.
duevno slepilo, nemogunost razumevanja primljenih vidnih utisaka pri potpuno ouvanoj funkciji ula vida. Nastaje
uglavnom pri oteenju konveksnog
dela okcipitalne kore u dominantnoj
hemisferi.
duina kiselina, azotna kiselina, HNOa,
v. Acidum nitricum.
duik, v. azot.
dunica, v. bronchus; karcinom dunice
je najea maligna neoplazma grudnih
organa koja nastaje bujanjem elija epitela dunike sluznice. Najei makroskopski oblici su hilusno pranjenje,
periferno ili nodularno i difuzno. Mikroskopski tip je u 46-60 procenata epidermoidno-elijski s oroavanjem,
anaplastiki s nediferentovanim elijama oko 30 procenata svih adenokarcinoma u 9-12 procenata i meoviti tipovi. Bronhiolni karcinom ini 3 procenta
svih karcinoma plua i bronhija i smatra se da nastaje bujanjem epitela krajnjih bronhiola ili elija koje oblau alveole; opstrukcija d., zaepljenje zjapa
dunice. Ono moe biti prouzrokovano
udahnuem stranog tela, neoplazmom,
pritiskom na dunicu usled zapaljenja
ili njegovih posledica, astme. Potpuno
zaepljenje dovodi do kolapsa plua,
atelektaze; papilom d., benigna neop212

dvooblije, polno
lazma nastala umnoavanjem epitela
dunice.
dunini, v. bronchialis.
dunik, (embr.) trachea, segment disajnog
kanala, koji produava grkljan, ima sueni zjap i obloen je vierednim cilindrinim epitelom. Krajem 1. meseca
prednji vezivni zid zadebljava zbog pojave prehrskavinih zaetaka torakalnih prstenova, dok se u zadnjem javljaju
zaeci miia. lezde se javljaju u 4. mesecu. Pretvaranje prethrskavinih zaetaka u hrskavine prstenove poinje
krajem 2. meseca. V. trachea.
duica, v. iris.
dvanaestopalano crevo, (embr.) dok eludano proirenje jo nije izvrilo svo*
je uvrtanje, crevna cev se od njega neposredno pravolinijski nastavlja. Zanosei se udesno, eludana kesa povlai
za sobom crevo i ono pod elucem ini
koleno: taj segment je dvanaestopalano crevo, od ijeg se zida uvraanjem
stvaraju pupoljci za jetru i guterau.
dvoglav, v. biceps (mii).
dvogubi penis, v. penis.
dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci.
dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva
bicuspidalis s. mitralis.
dvooblije, polno (dimorfizam, seksualni). ovek pripada grupi gonohorikih
ivotinja, tj. onih u kojih su polovi razdvojeni, to samim tim dovodi do poInog dvooblija. Polna uoblienost oveka, pored sve svoje jasne ispoljenosti,
pokazuje, u odnosu na uoblienost
mnogih drugih gonohorikih ivotinja i
tu osobinu to je nejednako ispoljena,
ak i u jedinici istog pola. Te manje-vie
individualne razlike meu jedinkama istog pola ine da u polovima oveka postoji itav niz tipova koji se, u manjoj ili
veoj meri, udaljuju od osnovnog, pravog ili istog tipa, bilo da su vladajueg, osnovnog pola prekomerno ili
nedovoljno izraene, to se ispoljava
manjim ili veim nagomilavanjem karaktera istog pola ili, umesto njegovih
izostalih odlika, pojavom karaktera
suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju
i patologiju oveka ta je injenica od
osobito velike vanosti, jer esto poma-

dvopolni jon

dysbasia

e razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se kopojava u toj oblasti ovekova ivota.
loidno rastvorene supstancije (npr. be
Uvek u granicama fizioloki doputelanevine, krob) odvajaju od supstannog, postoje u svakom polu, polazei od
cija koje se u rastvoru nalaze u obliku
istog pola (euandroidnog i euginoidjona ili molekula. Ovo odvajanje molenog) dve velike grupe individualno uobkula ili jona vri se kroz membrane ije
lienih jedinki: jedna podrazumeva jepore proputaju samo molekule i jone,
dinke s vikom izoseksualnih odlika, a
a zadravaju koloidne estice. Molekuli
druga, usled manjka izoseksualnih odlii joni prolaze kroz membranu u ist
ka, otkriva supstituciju heteroseksualrastvara koji se nalazi s druge strane
nim odlikama. Polno odreenje jedinke
membrane; elektrodijaliza, odvajanje
proizlazi iz odnosa muke i enske faze,
elektrolita od koloidnih estica uticatanije: iz prevage jedne faze nad drujem jednosmislene struje; haemodyaligom. U mukih nagomilavanju izoseksis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih
sualnih odlika dovodi do stvaranja
supstancija, poremeaja koncentracije
hiperandroidnih tipova (suvie mukih
elektrolita i jona vodonika u krvi bolesmukaraca), a u ena do stvaranja hipernika s bubrenom insuficijencijom, proginoidnih tipova (suvie enskih ena).
voenjem krvi kroz poseban aparat
Od granice istih polova do tavanice
(vetaki bubreg); peritonealna d.,
ove grupe proteu se neizbrojivi podtiotklanjanje azotnih supstancija iz krvi u
povi sa sve snanijim nagomilavanjem
teoj manjkavosti bubrega dijalizom,
izoseksualnih odlika, jer je potenciranje
koja se postie stalnim ispiranjem perigenitalnih odlika manje izraeno. Preko
toneuma izotoninim ili slabo hipertote granice ulazi se u oblast patologije. U
ninim rastvorom kuhinjske soli. Kroz
mukih izostajanja izoseksualnih odlika
trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu
i supstitucija heteroseksualnim dovodi
(fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24
do formiranja ginoidnih mukaraca
asa 20-25 litara ovog rastvora, dok se
(enskih mukaraca), odmah pod granikroz trokar zaboden u Ievu bedrenu
com euandroidnih mukaraca. U enjamu stalno isputa ova tenost. Sin. peskih, izostajanje izoseksualnih odlika i
ritonealna irigacija.
supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni
do stanja androidnjh ena (mukih
neodoljiv nagon za uzimanjem alkoholena), sve vie muki uoblienih, ukolinih pia. Javlja se jednom u nekoliko
ko se pribliavamo krovu ovog diferensedmica ili meseci, obino u epileptiacijacionog tipa. Obilje podtipova nastara i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje
lih mehanizmima vika i manjka, odnosvreme bolesnik pije obino velike kolino supstitucijom, toliko je veliko da se
ine pia, posle ega pada u san, a po
moe bez velikog ustezanja rei da
buenju ostaje delimina amnezija. V.
nema dva mukarca u svemu ista, niti
epileptiki ekvivalenti.
dve ene u svemu iste, naroito u vange- dysarthria, dizartrija, poremeaj govora s
nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a
oteanim izgovaranjem suglasnika u orta oblast od pola ini linost.
ganskim i funkcionira poremeajima
dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva
centralnog nervnog sistema. U progrepola s dva suprotna naelektrisanja. Npr.
sivnoj paralizi prouzrokovano je kortiu aminokiselinama postoje dvopolni
kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelarjoni (aminosiretna kiselina CH2NHznim i psihikim uzrocima; d. spastica
pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako
(d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria.
CH2NHsCOO).
dysbasia, disbazija, oteano hodanje; d.
dvorog, v. bicornis.
arteriosclerotica, osoben hod sitnim
dvostruk (udvojen), v. bigeminus.
koracima u bolesnika od arterioskleroze mozga. V. demarche a petits pas.
dvostruka ina, v. ferula duplex.
213

dyskeratosis

dysbetalipoproteinaemia
dysbetalipoproteinaemia familialis, v.
hyperlipoproteinaemia.

dyschezia, diskezija, teko ili bolno pranjenje izmeta iz rektuma.

dyschondroplasia, dishondroplazija, v.
enchondromatosis.
dyschromia, dishromija, poremeaj normalne pigmentacije koe. Moe biti hyper-, hypo- ili achromia.
dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bolest, a naroito za bolesti u kojima postoji poremeaj elijskih sastojaka nekog tkiva; krvna d., svako nenormalno
stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko
upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest.
dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno
oboljenje koje izazivaju igele i amebe.
Izvor bolesti je samo ovek, a prenosi se
fekalno-oralnim putem; amebna d., subakutno ili hronino recidiviue
oboljenje debelog creva koje izaziva Entamoeba histolytica. Bolest poinje postepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica
dnevno. One su tene i sadre sluz, a ponekad i krv. Bol i proliv obino prou
spontano posle 7-20 dana, pa nastane
zatije do sledeeg povrata; bacilarna
d., izazivaju je vie tipova igela, od kojih su najee S. sonne i S. flexner. Zapaljenjske promene su uglavnom na zavrnom delu kolona, te bolesnik ima
5-20 krvavosluzavih stolica dnevno,
koje su praene tenezmima i lanim pozivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10
dana.
dysfibrmogenaemia congenitalis, nasledna disfibrmogenemija, u kojoj postoje normalne koliine fibrinogena u
plazmi, koji ima nenormalnu grau i
koji se ne koagulie u dovoljnoj koliini.
dysfunctio, disfunkcija. Poremeaj normalne funkcije nekog organa. Moe se
ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija)
ili poveanoj funkciji (hiperfunkcija).
dysgammaglobulinaemia, disgamaglobulinemija, poremeaj imuniteta s deficitom jednog ili vie, ali ne svih imunoglobulina, kao i smanjena otpornost
prema mnogim infektivnim bolestima.
Disgamglobulinemija je izazvana ili nemogunou sinteze ili sintezom nenor214

malnih imunoglobulina. V. agammaglobulinaemia.

dysgenesis gonadalis, gonadna dizgenezija, izraz koji se upotrebljava za grupu,
najee, genetskih anomalija u razvoju
gonada; uobiajeno je da se razlikuju
dva oblika: oni u uem - npr. syndroma
Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter
(v. tamo) - i irem smislu, npr. syndroma Stein-Leventhal (v. tamo).
dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis, kongenitalna anomalija oka pri
kojoj postoji kombinacija malformacije
ronjae i duice. Na ronjai se javlja
kao embrybtoxon corneae posterius, a na
duici se vide trake, membrane koje
premouju komorni ugao i spajaju
Schwalbeovu liniju s periferijom duice. Udruena promena ronjae i duice
ini Axenfeldov sindrom, koji pripada
posebnom obliku glaukoma u dece.
dysgerminoma, maligna neoplazma gonada za koju se veruje da se razvija iz
nediferentovanih elija zaostalih iz perioda embrionalnog razvoja gonada.
Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrvenkaste boje sa ahurom. Cesto se javlja
na oba jajnika.
dysgeusia, disgeuzija, poremeaj percepcije ukusa.
dysglobulinaemia, disglobulinemija, svaki poremeaj globulina krvne plazme.
dysgnaihia, v. malocclusio.

dyshaematopoiesis,
dishematopoeza,
poremeeno stvaranje krvnih elija.
dysharmonia dentomax ill ari, nesklad
u veliini zuba i vilica, genetski zavisan.
V. macrodontio i microdontio.
dvshepatia, dishepatija, promenjeno
funkciono stanje jetre; lipogena d., poremeen rad jetre u dece koja uzimaju
velike koliine masti hranom.
dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje koe
u vidu sitnih, vrstih vezikula, slinih
sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom
na rukama (lateralnim stranama prstiju) i nogama. Oboljenje je praeno svrabom i arenjem. esto recidivie u prolee i jesen.
dyskeratosis follicularis vegetans (Morbus Darier), retko dominantno nasledno kono oboljenje, koje se odlikuje fo-

dyslalia
likularnim i perifolikularnim kupastim
oroavanjem prljavomrke boje, lokalizovano na licu, vratu, leima i grudima.
U intertriginoznim predelima moe se
razviti papilomatozno bujanje.
dyslalia, nepravilan govor, nepravilna artikulacija glasova. U dece s nepravilnostima vilica i zuba moe da doprinosi razvitku nepravilnosti i da otea ortodontsko leenje.
dyslipidosis, dislipidoza, opte ime za sve
lokalizovane i sistemske poremeaje
metabolizma masti (lipida).
dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemija, zajedniko ime za sve poremeaje Iipoproteina u krvnoj plazmi.
dysmenorrhoea, dismenoreja, menstruacije praene jakim bolovima. Primarne
dismenoreje se javljaju u pubertetu s
prvim menstruacijama ili u toku prve
godine po pojavi menarhe, prouzrokovane najee hipoplazijom materice i
cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim
anomalijama materice. Sekundarne dismenoreje su ee izazvane hroninim i
subakutnim zapaljenjskim procesima
genitalija, tumorima na materici (fibrom i polip) i tumorima jajnika (ciste).
dysmetria, dismetrija, poremeaj u preciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u
tome da bolesnik ne moe pravilno da
odmeri obim jednog pokreta, pa ili podbaci ili prebaci cilj. Promaaj pokreta
pobuuje korekcioni pokret koji prebacuje na drugu stranu. Sree se u oboljenjima malog mozga ili njegovih puteva.
dysosmia, v. parosmia.
dvsostosis, uroen ili nasleen poremeaj razvitka, s deformacijom kostiju Iutyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni
poremeaj s hipoplazijom eonog dela
lubanje, kraniostenozom, egzoftalmijom, rascepom nebaca i sraenjima ili
def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep halo syndactilia, craniostenosis; d. cleidocranialis, nasledni poremeaj razvitka
kostiju membranoznog porekla, najee kljune kosti i kostiju lubanje. Kljunjae nedostaju ili su rudimentarne, lubanja je iroka, mleni zubi kasno niu
i perzistiraju, stalni zubi impaktirani,
esta hiperodoncija; d. craniofacialis

dysphagi
Crouzon, nasledno oboljenje s poremeajem razvitka kraniofacijalne regije.
elo ispupeno, hipoplazija gornje vilice s gotskim nepcem, laka progenija, egzoftalmija' divergentni strabizam; d.
mandibularis, uroena hipoplazija donje vilice, s rascepom nepca, poremeajem postave zuba i patolokim razvojem
organa sluha; d. mandibulofacialis,
uroeni poremeaj razvitka usled hromosomne aberacije. Nepravilan razvitak svih delova koji se formiraju iz prvog krnog luka: antimongoloidne oi,
sitno lice, makrostoma, ui nisko postavljene i esto deformisane ili rudimentarne usne koljke, donja vilica
mala i u distalnom poloaju, esti rascepi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher-Collins, syndroma Franceschetti, trisomia 18.
dyspepsia, dispepsija, poremeaj varenja
izazvan raznim uzrocima; d. acida, oblik dispepsije izazvan poveanom kiselou eludanog soka; d. appendicularis, javlja se u bolesnika s hroninim zapaljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u
bolesnika s oboljenjima une kesice; d.
colonis, izazvana oboljenjem debelog
creva; d. functionis, javlja se zbog atonije zida digestivnih organa^ ili nervnih
poremeaja; d. intestinalis, zbog
oboljenja tankog creva; d* truljenja i d.
vrenja, nastaju usled nepravilne ishrane i poremeaja crevne bakterijske flore; d. ventrfculi, usled poremeaja u elucu.
dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju.
Javlja se kao simptom raznih oboljenja,
u prvom redu suenja jednjaka usled
maligne (karcinom) ili benigne stenoze
(korozivne strikture). I drugi procesi na
vratu (divertikuli) i u medijastinumu
(limfogranulomatoza) mogu da budu
uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne
paralize (myasthenia gravis) imaju disfagiju kao poetni simptom. Takozvane
male disfagije su vrlo este i svode se
na egzostoze na kimenom stubu vrata,
na hronian ezofagitis i na sindrom refluksa hrane u jednjaku; d. lusoria,
smetnje u gutanju prouzrokovane pritiskom na jednjak koji vri desna arteri215

dysphonia

dystrophia

ja supklavija, ako su joj poloaj i pravac dystokia, distokija, oteani ili nepravilni
tok poroaja.
nepravilni; sideropenijska d., poznata
kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremeaj tonusa miia ili vegetativnih nerava; d. musculoma, javlja se najee u ena u klimakterum deformans, torziona distonija; d.
rijumu i posle njega; d. valsalvae, oteneurocirculatoria, neurocirkulatorna
ano gutanje ako je odlomljeni veliki
distonija, funkcioni poremeaj koji se
rog podjezine kosti pomeren pod sluzsastoji od pojava od strane srca, udruenicu drela.
nih s neurovegetativnim poremeajima
dysphonia, disfonija, poremeaj u emisiji
i optom nervoznou u manjem ili veglasa koji dobiva grub i neprirodan kvaem stepenu; d. neurovegetativa, neulitet usled organskih promena u grkljarovegetativna distonija, funkcioni porenu, npr. tumora ili paralize glasnice (ormeaj koji se ispoljava poremeenim toganska d.) ili usled psihogenih poremenusom vegetativnog nervnog sistema
aja (psihogena d.).
(simpatikih i parasimpatikih nerava).
dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremeaj ishrane,
stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini,
promene koje nastaju u elijama i u tki(stom.) retka strukturna anomalija denvima a stoje u vezi s poremeajem protina mlenih i stalnih zuba. Veliina i
meta materija. Pri tome se u elijama i
boja zuba su normalni. Zbog defektne
u tkivima pojavljuju zrnca belanevina
izgradnje korenova (koji su kratki, sue(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca
ni i esto nedostaju), rano dolazi do klaglikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma,
enja zuba. Umesto korenova nalaze se
mokrane kiseline) i pigmenata (melapatoloke tvorevine sline cistama. Pulnina, lipofuscina, hemosiderina, hemopa zuba uopte ne postoji ve je ispunjemelanina itd.); d. adiposogenitalis, bona kalcificiranim tkivom. Sin. Zubi bez
lest koja se obino via u deaka i dekorenova; d. dentis, (stom.) strukturna
vojica a odlikuje se nagomilavanjem
anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim
nja zuba pod uticajem raznih negativpredelima, na grudima i licu. Polni ornih faktora: infekcije i traume, preleagani su potpuno nerazvijeni, kao i senih trofikih, bakterijskih i virusnih bokundarne polne odlike. Ovo je oboljenje
lesti, endokrinopatija, naslednih faktoprouzrokovano smanjenom funkcijom
ra, intoksikacije fluorom i lekovima i
hipofize. Obino nastaje usled oteezraenjem. Moe se javiti na jednom
nja hipofize ili meumozga odnosno njizubu, na grupi zuba ili u svih zuba
hove veze, najee pritiskom od strane
(mlenih i stalnih). Sin. hypoplasia dentumora - kraniofaringeoma; d. muscutis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrighlorum progressive, progresivna miitov sindrom.
na distrofija. Nastaje ili kao posledica
dyspnoea, dispneja, oteano disanje; d.
oteenja kimene modine i nerava,
cardialis, izazvana bolestima srca; -d.
tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna,
exercionis, izazvana fizikim naporom;
juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu priekspiratorna d., uslovljena oteanim
maria, nasledna d. koja poinje u deekspirijumom; funkciona d., bez orjem uzrastu. Zahvata vie miia nogu,
ganskih promena, izazvana strahom ili
lea i lopatica. Usled toga to se u miidrugim uzbuenjima; inspiratorna d.,
ima zbog atrofije miinih vlakana na
zbog oteanog udisaja; nona d., koja se
njihovom mestu razvija obilno masno
iskljuivo javlja nou; naroito zbog slatkivo, miii zadebljaju i dobijaju hibosti levog srca; ortostatska d., koja se
pertrofian izgled; d. musculorum
javlja pri uspravnom poloaju; parokpseudohypertrophica, v. d. musculosizmalna d., d. koja se javlja u vidu norum progressiva; d. myotonica, miotonih napada pri poputanju Ieve komore;
nika distrofija, nenasledno miino
renalna d., d. u vezi s azotemijom.
oboljenje koje se javlja u treoj deceniji,
216

dystrophia_______________________________________________________ dysuria

neto ee u mukaraca. Pored oteane

dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i
atrofije miia, elavosti, katarakte i atrofije testisa odnosno amenoreje.

dysuria, dizurija, bolno ili oteano mokrenje; psihika d., dizurija u prisestvu
drugih lica; spastika d oteano mokrenje zbog spazme mokrane beike.


okoviev metod, v. repositio.

urevak, v. Convallaria majalis.

DZ
dep, gingivalni, (stom.) prostor ogranien s jedne strane povrinom zuba, a s
druge patoloki izmenjenim tkivom
desnijntraalveoalarni d., (stom.), v.
dep gingivalni; kiretaa g. d., metoda
leenja gingivalnih depova. Iz njih se
odstranjuju subgingivalni konkrementi,
nekrotian cement korena zuba, patoloki promenjeno tkivo desni, epitelni
pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti
za kiretau gingivalnog depa su: mali
srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri
tome se koristi i brizgalica za ispiranje
depa kao i gumice za poliranje povrine korena zuba. V. parodontitis progressiva, parodontopathia mixta, gingivitis
hypertrophican inflamata et chronica;
lani d., ograniava s jedne strane gle
zuba a sa druge uveano (edematozno
ili hiperplastiko) tkivo desni, Dno depa ini nepromenjeni epitelni pripoj
koji se nalazi u svom fiziolokom poloaju. Lani depovi su znak kod gingivitisa; pravi infrakotani d., ograniava
koren zuba i alveolarna kost, a dno depa je apikalnije od nivoa sauvane kosti. Mogu biti s l, 2 ili 3 kotana zida. Pravi depovi postoje u zapaljenskom i meovitom obliku progresivnih paradontopatija; pravi suprakotani d., ogranien je s jedna strane korenom zuba,
a sa druge tkivom desni- Dno depa je

na nivou ouvanog kotanog tkiva; serpiginozni d., pravi gingivalni dep, iji
je otvor prema usnoj duplji na jednoj
povrini zuba, a dep se prostire spiralno oko zuba tako da mu je dno na drugoj ili suprotnoj povrini zuba. V. dep,
gingivalni; supraalveolarni ., v. gingivalni dep.
dul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena jedinica SI za entropiju; J/K predstavlja
poveanje entropije sistema koji prima
koliinu toplote od l dula pri stalnoj
termodinamikoj temperaturi l kelvin,
ako ne nastane bilo kakva nepovratna
promena u sistemu;
l J/K =
IK
dul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg
K), izvedena jedinica SI za masenu koliinu toplote (specifinu toplotu); J/(kg
K) jeste koliina toplote homogenog
tela ija je masa l kilogram i u kome dovod koliine toplote od l dula izaziva
poveanje termodinamike temperature za l kelvin.
U/(kgK)
lkgUIK.

219

e, oznaka za prefiks eksa u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 18l

eksa oznaava veliinu koja je za IO
odnosno za (l 000 000 000 000 000 000)
puta vea od merne jedinice neke fizike veliine.
E, (oft.) skraenica za emetropiju.
e~, simbol elektrona do sada poznate najmanje estice negativne naelektrisanosti. Elektroni se nalaze po slojevima oko
atomske jezgre.
e"1", simbol za pozitron.
Economova bolest, v. encephalitis lethar^
gica (epidemica).
EDso, doza koja data ivotinjama iste vrste, u polovine tih ivotinja prouzrokuje
izvestan odreen efekat, srednja efikasna doza.
EEG, elektroencefalogram.
ejakulatorni kanali, v. briznicl
EKG, v. elektrokardiogram.

empl., skraenica na receptu za emplastrum.

emuls., skra. na receptu za emulsio.
EOG, skraenica za elektrookulogram.
EPF (EPS), exophthalmos-producing
factor (e. p. substance), egzoftalmus
produkujui faktor (e. p. supstancija),
hemijski ne sasvim identifikovana materija hormonskog (v. hormon) karaktera prednjeg renja hipofize koja podstie nastajanje egzoftalmusa (v. exophthalmo).
Er, v. erbium.

ERG, skraenica za elektroretinogram.

Eu, hemijski simbol za europijum koji
spada u grupu lantanoida.

220

extr., v. extractum.

Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella typhi, v. Salmonella.

Ebnerova elija, v. elija.

Ebnerove linije, inkrementne linije koje

oznaavaju sukcesivni razvoj i uveanje
debljine dentina. Stoje upravno na pravac dentinskih kanalia. V. dentinum.
branlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tumora uvrtanjem njihovih peteljki.
eburnatio, eburnacija, preobraaj kosti u
masu slinu slonovai.
eburneus, od slonove kosti, kao slonova
kost; substantia eburnea, v. dentinum.
carteur, (fr.) ekarter, razmica, instrument koji slui za proirivanje prirodnih otvora ili razmicanje preseenih tkiva pri operacijama.
eccema, v. eczema.
ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv,
vei od petehija, po koi i sluznicama,
koji je u ravni koe, nepravilnog oblika,
crvene ili modre boje; e. conjunctivaHs, ekhimoza, modrica, supkonjunktivalna hemoragija koja se esto via. Uzroci: povreda, oboljenje krvnih sudova,
hemoragike dijateze, sistemna oboljenja i dr.
echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje
izazvano larvenim stanjem parazita taenia echinococcus, koji se razvija u prelaznih domaina (sisara), najee u jetri, a ponekad i u pluima, mozgu i drugim organima. Moe da dostigne veliinu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi
su: vrst i beo spoljni sloj (cuticula);
membrana germinativa s. proligera,

ectopia

Echinococcus
koja pupljenjem daje vesiculae proligerae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule
plivaju u hidatinoj tenosti koja ispunjava cistu.
Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita
iz reda pantljiara. Odrastao oblik crva
se nalazi u psa, a intermedijarni oblik
larve se nalazi u ovaca, maaka, oveka
i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede
meso crknutih ovaca i maaka u
endemskim krajevima. Odrastao crv je
mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i
na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu
kruia i venac kukica. TeIo ine tri segmenta - lanka. Jaja ovih crva preko nekuvanog povra ili voa zagaenog izmetom psa dospevaju u digestivne organe oveka. Kroz zid creva krvotokom
dospevaju u jetru i druge organe, gde se
smetaju i izazivaju stvaranje cistikih
formacija u kojima se stvaraju nove glave novih parazita.
Echinococcus granulosus, v.
ec-hinococcus.
echocardiographia,
ehokardiografija,
metoda grafikog predstavljanja poloaja i pokreta sranih zidova, kao i unutranjih delova srca pomou ehoa dobijenih zracima ultrazvunih talasa, upravljenih kroz zid grudnog koa. Sin. ultrazvuna kardiografija.
ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic
Human Orphan), enterovirusi koji pripadaju grupi RNK. Poznat je veliki broj
razliitih serolokih tipova ECHO-virusa, ali samo neki od njih izazivaju oboljenje ljudi. U najvanije bolesti ubrajaju se aseptiki meningitis, s egzantemom i febrilna oboljenja s ospom ili bez
nje.
Eckhardove erektilne kitice, poto su
snabdele pregrade hranidbenim ograncima, arterije kavernoznih tela daju 6-8
ogranaka koji se nazivaju Eckhardove
erektilne kitice.
Eckova fistula, v. fistula.
eclampsia, eklampsija, jedan od najteih i
najopasnijih oblika toksikoze u trudnoi. Moe da se javi u toku trudnoe (e.
gravidarum) najee pri kraju trudnoe
i za vreme poroaja (e. parturien-tium),
a rede prvih dana posle poroaja

(e. puerperalis). Smrtnost za majku i

decu je velika. Pojavi eklampsije obino
prethodi period prodromnih simptoma
(preeklampsija) koji prate subjektivni
simptomi: glavobolja, zujanje u uima,
opta slabost i objektivni nalazi: povien pritisak, belanevine u mokrai,
smanjena koliina mokrae (neki put
do anurije) i edemi, naroito u donjim
ekstremitetima. Posle ovog prodromnog stadijuma, koji moe proi i nezapaen, iznenada dolazi do pojave eklamptikih napada u vidu klonikih i tonikih greva u miiima lica i naroito ekstremiteta, kao i do gubitka svesti. Napadi se posle kratkih pauza ponavljaju.
eclampsismus, v. praeeclampsia.

Economova bolest, v. bolest

craseur, drobilica, instrument koji odstranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a
najee patoloko tkivo.
ectasia, ektazija, proirenje, izboenje zjapa upljih organa.
ecthyma, ektima, streptostafilokokno oboljenje koe koje poinje kao impetigo,
iju vezikopustulu brzo zamenjuje debela, slojevita krasta, ispod koje se nalazi jasno ograniena, gnojna ulceracija,
koja se zavrava oiljkom.
ectodermosis erosiva pluriorificialis,
bolest se manifestuje erozivnim promenama na sluznici usta, nosa, oiju, genitalnih organa, dakle u okolini prirodnih
otvora. Oboljenje je praeno optim
simptomima, s povienom telesnom
temperaturom, malaksalou, bolovima
u zglobovima. Oblik erythema exsudativum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendyjeva bolest.
ectomia, ektomija, vaenje organa ili
samo njegovog dela isecanjem, npr.
apendektomija, holecistektomija, lobektomija itd.
ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapaljenje spoljanje ili abdominalne strane
peritoneuma.
ectopia, ektopija, prisustvo organa na
mestu gde se inae normalno ne nalazi.
Veinom je ova pojava uroena; e. dentis, ektopija zuba, razvitak zuba na atipinom mestu, bez obzira da Ii zub nikne ili ostane duboko u kosti; e. lentis,
221

ectrodactylia
nenormalan poloaj soiva oka (iaeno soivo). Hereditarna anomalija koja
se javlja veinom kao sistemno oboljenje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii.
Soivo menja ne samo poloaj ve i oblik. Marchesanijev sindrom. V. Marfanov sindrom; e. pupillae, nenormalan
poloaj enice. Sin. corectopia, korektopija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu
karlice, karlini bubreg; e. testis, prisustvo semenika u preponskom kanalu
(e.t. inguinalis), ispod koe buta (e.t. femoralis), ispod koe meice (e.t. perinealis).
ectrodactylia, ektrodaktilija, uroeno odsustvo celog prsta ili samo njegovog
dela (e. partialis).
ectromelia, ektromelija, teka hipoplazija
ili aplazija jedne ili vie kostiju jednog
ili vie ekstremiteta.
ectropium, (oft.) posuvraenost onih kapaka, ee donjeg. Kapci su izvrnuti
upolje usled vuenja oiljka na koi lica,
gubitka elastinosti koe kapaka, paralize ili gra miia koji zatvara kapke.
eczema, egzem ili ekcem, jedno od najeih oboljenja koe, koje se javlja u vidu
nejasno ogranienih zapaljenjskih eritematoznih povrina posutih sitnim mehuriima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi
do vlaenja (e. madidans), a zatim do inkrustacije (e. crustosum). U regresivnoj
fazi razvoja, posle prestanka vlaenja,
dolazi do perutanja (e. squamosum), a u
sluaju hroniciteta javlja se lihenifikacija (e. chronicus lichenificatum). Bolest je
redovno praena svrabom, i esto ima
recidivantni karakter. Oboljenje je
reakcija koe na veoma razliite insulte
(mehanike, fizike, hemijske, mikrobske i dr. Etiolokopatogenetski se razlikuje vie vrsta egzema; alergijski e.,
posledica je specifine senzibilizacije
na neki kontaktni uzrok. Najznaajniji
su profesionalni egzemi (zidari, farbari,
pekari i dr.) jer mogu da dovedu do invalidnosti; degenerativni e., nastaje
posle dueg kontakta koe sa tetnim
noksama, koje deluju toksino; e. herpeticatum sive varioliforme (pustulosis acuta varioliformis), superinfekcija
egzeriia ili nekog drugog teeg konog
222

efflorescentia
oboljenja virusom herpesa simpleksa,
kada se na ve postojeoj dermatozi razvijaju umbilikovane (varioliformne)
pustule, praene optim simptomima
(najee u dece s eczema infantum); e.
marginatum (Hebrae), v. epidermophytia inguinale; e. seborrhoicum, eritemoskvamozna dermatoza s lokalizacijom u seboroikim predelima (vlasite,
lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. dermatitis seborrhoides; e. vaccinatum,
auto- ili heteroinokulacija virusa vakcine u ve postojeeg ili neke druge otvorene dermatoze, s erupcijom varioliformnih pustula. V. postvakcinijalne
komplikacije.
eczematisatio, egzematizacija, sekundarno stvaranje egzema na ve postojeoj
dermatozi izazvano eanjem ili nekim
drugim mehanikim ili mikrobskim uticajem.
eczematoid, egzematoid, kono oboljenje
koje morfoloki lii na egzem u njegovoj
eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksudativni egzematoid, v. crusta lactea; pozni eksudativni egzematoid, v. neurodermitis constitutionalist seboroiki egzematoid, v. eczema seborrhoicum.
edem, v. oedema.
Edipov kompleks, ljubomorni, pa ak i
supraniki stav mukog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
efedrin, v. Ephedrinum.
efekat, radni uinak; odgovara proizvodu
energije i vremena utroenog da se obavi neki rad, npr., l voltamper, l watt.
efektor, organ koji na neki stimulus odgovara odreenom reakcijom; deo refleksnog luka koji odgovara na razdraenje
primljeno putem receptora.
eferentan, izlazni, ishodni, efferens.
eferentni putevi, odvodni ishodni putevi
ivca.
efferens, eferentan, odvodni, npr. vas efferens, odvodni sud.
efflorescentia, eflorescencija, osnovne
promene koe u nekom konom oboljenju. Razlikuju se kako po svom izgledu
i obliku, tako i po patolokom mehanizmu nastajanja i razvoja. Iz didaktikih
razloga dele se na primarne (makula,

effluvium capillorum

Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljanji elom (coeloma externum). U prvo vreme u irokoj vezi s
korijacija ltd).
unutranjim (coeloma internum).
effluvium capillorum, difuzno opadanje
kose.
egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejociegbolika sekrecija pankreasa, luenje
toza, proces prilikom koga se membramalih koliina pankreasnog soka bogana oko neke vakuole ili sekrecijskog
tog fermentima koje nastaje pod dejzrna stopi s elijskom opnom, a podruje
stvom hormonske materije pankreozigde je dolo do stapanja razgrauje se pa
mina koji proizvode elije sluznice duosadraj vakuole ili sekrecijskog zrna
denuma pod dejstvom peptona.
dospe izvan elije, dok elijska memegg-water, morska voda u kojoj su prebibrana ostane intaktna.
vala jaja morskog jea podstie pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni faktoljivost semeglavaca, privlai ih i zgomiri, egzogeni.
lava.
egzoglosija, v. exoglossia.
egipatska ona bolest, v. trachoma.
egzotoksini, toksini proteinske prirode,
egocentrinost, prekomerno bavljenje
oslobaaju se preko ivih patogenih
sopstvenom linou, procenjivanje
bakterija, gram-pozitivnih, raspolau vistvari sa stanovita sopstvene linosti
sokom toksinou; svaki produkt ima
odnosno linih interesa, iz ega proistispecifino dejstvo. Termolabilni su,
e nesposobnost za objektivno procelako prelaze u anatoksine (supstancije,
njivanje stvari.
antigenske prirode, atoksine). Egzoegzaltiranost, razdraganost, uzbudenost,
toksini su veoma moni antigen i ^ izaziraspojasanost, stanje nedostatka tzv. vivaju formiranje antitela, antitoksina u
ih psihikih konica.
visokom titru. Primeri: Corynebacteegzem, v. eczema.
rium diphtheriae i Plec. tetani.
egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jajphrenicus exeresis, vaenje preanog
nih elija morskog jea, koja obezbeuivca.
je privlanost semeglavaca (u izvanredegzistencijalizam, filozofski pravac koji
no razblaenom rastvoru 1:2,5 milijaristie razliku izmeu ovekove egzistende). Ehinohrom sadri 2 frakcije: jednu
cije, neobaveznog postojanja u svetu i
koja podstie pokretljivost semeglavaca
egzistencije, tj. postojanja prirode i sve(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava
ta, koje je trajno.
(ginogamon II).
egzobiologija, grana biologije koja se
ehinokokoza,
v. echinococcosis.
bavi pronalaenjem dokaza o postojanju
Ehlers-Danlosov
sindrom, v. syndroma.
ivota na drugim planetarna naeg
sunevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokarirom kosmosa, tj. o postojanju moguih
diografskim ispitivanjem.
oblika vanzemaljskih ivih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija.
Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bonih lanaspektralne analize, analize meteori ta,
ca.
izuavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov aldenebeskim telima i pojave ivota u eksthidni reagens je rastvor p-aminobenzalremnim uslovima na zemlji u odnosu na
dehidazakieljen s HCl. Upotrebljava se
temperaturu, vlanost, barometarski
za dokazivanje urobilinogena u mokrapritisak vazduha i prisustvo kiseonika.
i; (2) Ehrlichov diazo-reagens se naini
Egzobiologija smatra da se vanzemaljski
neposredno pre upotrebe meanjem u
ivot zasniva na ugljeniku i vodi kao bioodreenom odnosu rastvora: a) koji salokom rastvarau ili na nekoj drugoj
dri natrijum-nitrit i rastvora b) koji samaterijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na
dri sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-reaamonijaku odnosno vodonik-sulfidu,
gens slui za izvoenje diazo-reakcije u
hddrofluoridu kao rastvarau. Sin. astmokrai.
robiologija.
223

Einthovenov trougao
Einthovenov trougao, osovine prva tri
standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se
koriste u registrovanju elektrinih osobina srca (EKG) i ine jednakostranini
trougao.
Einthovenov zakon, zakon po kome se iz
potencijala bilo koja dva standardna
odvoda moe matematiki odrediti veli
ina potencijala u treem odvodu. Nor
malno, voltaa u drugom standardnom
odvodu jednaka je zbiru voltae prvog i
treeg
standardnog
odvoda
ejakulacija, izbacivanje semene tenosti
kroz muki ud, najee za vreme poInog odnosa, iako je ona, izuzetno, moguna i van toga akta: za vreme sna (polucija) ili u toku onanije. Ona predstavlja ritmino isturivanje sperme, najee u vaginu ene, zahvaljujui snanom
i postojanom gru bulbokavernoznog i
ishiokavernoznog miia u toku zavrnog sladostraa (orgazma). Centri ejakulacije se nalaze u kimenoj modini.
Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u
gornjem i srednjem delu slabinske modine, ispod erekcionog centra, dok se
donji nalazi u gornjem delu sakralnog
segmenta, iznad sakralnog erekcionog
centra. Ejakulacija na kraju normalnog
polnog odnosa (obljuhna e.), masturbacije (vanobljubna e.) ili u snu (poluija). Ejakulacija ini vaan, zavrni deo
seksualne fiziologije mukarca. Ono to
se na kraju orgazma (svravanja) deava u ene ne moe se smatrati ekvivalentnom pojavom s ejakulacijom u mukarca. Ejakulacija moe biti prerana
(pred enskim polnim organima; ante
portas), prevremena (odmah po uvlaenju mukog uda: intra portas), astenina (nedovoljno snana, kap po kap),
pozna itd.
ejakulacioni centri, v. centar.
ejakulacioni kanali, v. canalis.
ejakulat, semeni, gusta tenost izbaena
iz muke mokrane cevi pri kraju ejakulacije. Sadri muke oplodne elije, semeglavce ili spermatozoide, ali, sem
njih, i proizvode luenja semenih kesica, prostate i drugih lezda du semenog izvodnog puta (Cowperove i Lit224

ekologija
treove lezde). Semeni ejakulat je sloena tenost, koja, sem tenog dela (99%),
sadri i vrste (uobliene) sastojke
(1%). Prosena koliina semene tenosti3
u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm
(normospermija). Izbacivanje preobilne sperme ini polispermiju, dok izbacivanje nedovoljnih koliina predstavlja
oligospermiju. Koliina sperme i broj semeglavaca mogu da idu uraskorak: u
polispermiji moe da postoji oligospermatozoidija, kao to u oligospermiji
moe da bude izraena polispermatozoidija. Postoji i mogunost azoospermije u jednoj3 polispermiji. Broj semeglavaca u l cm iznosi 60-90 miliona. Oligospermatozoidija predstavlja smanjeni
broj3 semeglavaca (ispod 30 miliona u l
cm ). Broj semeglavaca se smanjuje
ukoliko se polni odnos ponavlja u kratkom razmaku. Od posebnog znaaja je
prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje
fruktoze je glavni pokazatelj androgene
aktivnosti semenika (fruktozni test).
Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml
znai androgeni deficit. Donja granica
fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml.
Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoliza) dovodi do stvaranja mlene kiseline,
sniavajui vrednosti pH. Vremenski
tok fruktolize u jednom ejakulatu izraava se fruktoliznom krivuljom, dok je
fruktolizni indeks utroak fruktoze (u
mg) od strane l biliona (10 g) semeglavaca u toku l asa na 37 C. Vana je
i koliina limunske kiseline u ejakulatu.
Ona se kree izmeu 400-1.400 mg/1OO
ml. Njeno odreivanje ima znaaja za
proenu gonadotfopinske funkcije organizma. Od posebnog praktikog znaaja je prisustvo hijaluronidaze u ejakulatu. Njena koliin? zavisi od prisustva i
broja semeglavaca.
ekarter, v. carteur.
ekhimoza, v. ecchymosis.
eklampsija, v. eclampsia.
ekologija (u kabini vasionskog broda),
stvaranje takvih mikroklimatskih uslova u ogranienom i izolovanom od
spoljne sredine prostoru, koji omoguava potpunu psihofiziku radnu sposob-

ekran

ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeenju optise najee sree u umobolnih osoba,

malnih ekolokih uslova mora se voditi
idiota, epileptiara, paranoiara, tekih
rauna o metabolizmu posade, potroneurastenika i alkoholiara, ali naroito
nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za
u starijih osoba koje vie nisu sposobne
vodom i hranom, o atmosferskom priza normalno polno zadovoljavanje.
tisku u kabini, o temperaturi i vlanosti.
Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u
Sistem za odravanje i obezbeenje iove grupe: 1) one ija je mana posledica
vota ima podsisteme za regulisanje atsteene slaboumnosti usled modanih
mosfere, vode, otpadaka i temperature.
oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptiari
Za krae kosmike letove vodu, hranu i
s poremeenom sveu; 3) ekshibiciokiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri
nisti sa slinim naslednim poremeajiduim putovanjima to e se obezbediti
ma i 4) periodini ekshibicionisti s tepreko poluzatvorenog i zatvorenog siskim naslednim poremeajima.
tema kruenja materije koristei hemo- ekspanzivan, koji se iri, nadima, potiskui bioregenerativni sistem. Sunce e sluje sve oko sebe; npr. ekspanzivno rasteiti kao izvor energije.
nje tumora.
ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio.
gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon.
eksplantacija, kultura tkiva.
ekrine lezde, v. glandula.
eksplorativna laparotomija, v. laparotoeksartikulacija, v. desarticulatio.
mia.
ekscitaciona energija, sin. kritini poten- eksplorativna operacija, v. operacija.
cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen
lekul prede sa jednog energetskog nikoji nastaje usled naglog gubitka pritisvoa na neki vii nivo energije. Ona je upka vazduha u hermetikoj kabini varavo jednaka razlici energija izmeu tih
sionskog broda ili vasionskog odela
nivoa i obino predstavlja razliku u
zbog razhermetizacije. U toku razherenergijama izmeu osnovnog i specifimetizacije dolazi do naglog irenja gasonog ekscitiranog stanja atoma ili moleva u organizmu u skladu s fizikim zakokula.
nom, a to moe dovesti do mehanikog
ekscitirano stanje, stanje sistema, kao to
oteenja tkiva. Ukoliko je diferencijalje atom ili molekul, koji se nalazi na vini pritisak vei izmeu pritiska u kabiem energetskom nivou nego to je njeni, odnosno u odelu, i pritiska okoline,
govo stacionarno stanje.
utoliko su opasnosti po organizam vee.
ekshaustor (usisiva), sprava sa irokim
Potencionalna opasnost od dekompreventilacionim cevima koje se otvaraju
sije uvek postoji u toku kosmikog leta
neposredno iznad mesta na kome se
zbog probijanja zida kabine velikim mestvaraju opasne i otrovne praine, pare
teoritom ili kvara u strukturi zida kabii gasovi, kojom se usisavaju pomenuti
ne. Kao posledica nagle dekompresije
tetni proizvodi i odstranjuju naroitim
moe doi i do akutne hipoksije i vrenja
nepropustljivim cevima, ili se unitavakrvi. Na visinama preko 12.000 m deju, ili iskoriavaju. Istovremeno se drukompresija dovodi do gubitka svesti u
gim sistemom cevi dovodi u radne protoku 10 do 15 sekundi.
storije sve i kvalitetno dobar vazduh.
ekspresivnost u genetici, varijacija u steekshibicionizam, bolesna nagonska popenu ispoljenosti dejstva odreenog
treba da se pred seksualno privlanim
gena.
osobama drugog pola ogoliuju polni ekstenzija, v. extensio.
organi u cilju polnog uivanja i zadovoljavanja. Obino je u pitanju mukarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip
preparacije kaviteta po Blacku po kome
koji svoje polne organe ogoliuje pred
sve ivice kaviteta moraju biti dovedene
devojicama. Samo se po sebi razume
na karijes imune povrine.
da je za vrenje takve radnje potrebna etika utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor.
15 Medicinski leksikon

225

ekstraduralna anestezija
ekstraduralna anestezija, epiduralna a;
periduralna a., v. anaesthesia.
ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedinice miia (miina vlakna), za razliku
od intrafuzalnih vlakana, koji grade miina vretena i koja, za razliku od ekstrafuzalnih, u svom srednjem delu, nemaju poprenu ispruganost niti sposobnost kontrakcije. V. miino vreteno.
ekstragenitalna oblast seksualnosti, v.
vangenitalna oblast.
ekstrahromosomsko nasleivanje, v. citoplazmatsko nasleivanje.
ekstrakcija mlenih zuba, vaenje mlenih zuba. Najee se koristi povrinska
anestezija sluznice. Odstranjuju se
mleni zubi s resorbovanim korenovima, ili s veim razaranjem krunice, zaostalo korenje, zubi s obolelom pulpom
i parodoncijumom ukoliko se ne mogu
leiti. Ekstrakcija se obavlja kletima,
polugama i ponekada specijalnom pincetom.
ekstrakorporalni krvotok, vantelesni krvotok, nain kojim krvotok u telu obezbeuje, umesto srca, naroiti konstruisani aparat iz dva dela: pumpe koja zamenjuje srce i eksigenatora, koji zame-x
njuje plua, snabdevajui vensku krv izvedenu iz tela kiseonikom. Izvoenje
ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe
uplje vene izvodi se krv naroitim kateterima u aparat, gde se ona oksigenuje, a
zatim upumpava preko katetera u
bedrenu arteriju. U toku procedure
spreava se naroitim medikamentnim
merama zgruavanje krvi i promene acidob:.zne ravnotee u njoj. Ekstrakorporalni krvotok omoguuje reparatorne
operacije na suvom srcu; u Fallotovoj
tetradi, defektu u pregradi pretkomore
ili komore, stenozi plune arterije, mitralnj stenozi itd.
ekstrakt, v. extractum.
ekstramedularna hematopoeza, proizvodnja eritrocita u slezini i jetri. Sree
se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima
praenim razaranjem ili fibroziranjem
kotane sri.

ekstramukozna kardiomiotomija, v.
cardiomyotomia, Hellerova operacija.
ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma.
226

ektopija gonada
ekstrapiramidni sistem, skup sivih modanih masa, jezgri i puteva koji nisu ukljueni u piramidne puteve. U ekstrapiramidni sistem spadaju: corpus striaturn (nucleus caudatus i nucleus lentiformis), nucl. hypothalamicus, nucl. niger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji polaze od tih jezgri i idu u talamus, srednji
mozak, vestibularna jedra, mali mozak i
u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz
kore velikog mozga, ve iz supkortikalnih sivih masa modanog stabla i upravljaju svim automatskim pokretima tela.
ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu1
no thorax.
ekstrasistola, prevremena srana kontrakcija. Ima ih vie tipova: pretkomorne (atrijalne), pretkomorno-komorne
(atrioventrikularne) i komorne (ventrikularne). Komorne e. su obino praene produenom dijastolom, tzv. kompezatornom pauzom, jer sledea normalna kontrakcija izostaje. Izuzetak ine e.
koje se javljaju pri jako izraenim bradikardijama (interpolirane); e. nastaju
bilo usled razliitih humoralnih ili nervnih poremeaja ili usled organskih promena na sranom miiu.
ekstremitet, v. extremitas.
eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoliki produetak na mestu prodiranja semeglavca, koji treba razlikovati od privlane (atrakcione) kupe. Oplodna
kupa je kratkog veka.
ektima, v. ecthyma.
ektoderm, spoljanji blastodermni list.
ektopian, koji se nalazi van svog standardnog mesta (poloaja); ektopian predvodnik rada srca, ako impulsi za kontrakciju srca nastaju ma na kojem delu
srca izvan sinoatrijumskog vora.
ektopija gonada, prisustvo gonada van
mesta na kojem se one normalno nalaze; (1) e. mukih gonada, posledica je
poremeaja u njihovom sputanju s poloaja, gde se u embrionalno doba nalaze, u monice. Na tom svome putu mogu
da se zadre u trbunoj duplji, u preponskom kanalu, na ulazu u preponski prsten. Izuzetne su ektopije u korenu buta
ili u meici. Sve ove vrste ektopija imaju za posledicu odsustvo gonada u mo-

ektoplacentna duplja
nicama (kriptorhizam), jednostrano ili
obostrano. Seksualno uobliavanje u
kriptorhizmu nikada nije normalno.
Operativno sputanje ne daje rezultate
koji se oekuju. Opasnost od raka
(12-14%) ostaje. Endokrino leenje daje
povoljnije rezultate, ali ga ne treba koristiti pre 11-12. godine; (2) e. enskih
gonada, najefroblik je preponska ektopija jajnika i jajovoda.
ektoplacentna duplja, poseban nain
blastogenetskog procesa (glodari) to
se embriocist ne otvara u spoljanjost,
nego se neposredno preobraa u amnionsku duplju od koje se nabiranjem
ektoblastnog lista odvaja jo jedna duplja: ektoplacentna duplja.
ektoplazma, spoljanji sloj citoplaze s viim stepenom viskoznosti nego to ga
ima endoplazma, od koje se razlikuje i
time to ne sadri granule; naroito opisan u protozoa (ameba, razne cilijate);
postoji i u jajnim elijama raznih ivotinja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme.
ektropijum, v. ektropion.
ektropion, (oft.) posuvraenost onih kapaka, najee donjih, usled oiljaka,
pareze ili tonikog gra palpebralnog
dela krunog miia oka ili olabavljenosti tkiva.
ekvilein, prirodni estrogen otkriven, pored ekvilina, u mokrai gravidne kobile.
ekvilin, prirodni estrogen otkriven u
mokrai kobile%

El Tor vibrio, v. vibrio.

elastoma intrapapillare perforans verruciforme (keratosis follicularis serpiginosa) anularno ili serpiginozno rasporeene verukozne papule na vratu i potiljku.
elastomer, (stom.) mekan materijal slian
gumi. Spada u grupu sintetikih guma.
ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vrednost, istovrednstan; (2) (hem.) ekvivalent ili ekvivalentna teina, broj teinskih delova hemijskog elementa koji se
sjedinjuju sa l teinskim delom vddonika ili 8 teinskih delova kiseonika, ili
broj teinskih delova jedinjenja koji u
odgovarajuim reakcijama odgovaraju
l teinskom delu vodonika ili 8 teinskih delova kiseonika.

elektrooculographia
Ekvivalentna
teina baze

molekulska teina
kiselost

Ekvivalentna
teina kiseline

molekulska teina
bazinost

Ekvivalentna
teina soli

molekulska teina
broj pozitivnih ili
negativnih valencija

Ekvivalentna
teina oksidacionog sredstva

molekulska teina
broj primljenih
elektrona

Ekvivalentna
molekulska teina
teina reduk- =
cionog sredstva broj otputenih
elektrona
(3) (med.) simptom koji se javlja umesto
nekog drugog, tipinog simptoma; epileptiki e., v. epileptiki; izodinamski
e., odnos izmeu masti i ugljenih hidrata, u energetskom pogledu. Izodinamski
ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo
masti ekvivalentan je 2,3 dela eera ili
kroba; psihiki e., iznenadan psihiki
poremeaj bez gubitka svesti i bez konvulzija koji se javlja u epileptiara
umesto epileptikog napada, obino
praen automatskim pokretima. Zbog
izrazitih halucinacija i jakog straha ponekad navodi u dela ivota i imovine
okoline. V. delirium, epilepsia.
elastoidosis cutanea nodularis, komeoni i ukaste ciste grupisani u preorbitalnom slepoonom predelu (Favre-Racouchot).

elektrocardiographia, v. cardiographia.
electrocutio, elektrokucija, udar elektrine struje. Elektrokucija moe izazvati
povrede raznog stepena, pa i smrt.
electrooculographia, elektrookulografija, slui za analizu aktivnosti onih miia. Poiva na razlici elektrinog napona
izmeu prednjeg i zadnjeg pola one jabuice. Pokreti one jabuice izazivaju
promenu napona to se moe utvrditi iz
okoline one jabuice pomou elektroda postavljenih na kou, tako da je iz-

227

electrophoresis
begnuta krvava metoda. Registruje i
veoma male pokrete oiju. Upotrebljava
se i za ispitivanje funkcije mrenjae.
electrophoresis, elektroforeza, metoda
leenja u kojoj se razliiti lekovi unose
u obolela tkiva pomou jednosmerne
struje. Sin. iontophoresis. V. ionophoresis, aparat za elektroforezu.
electroretinographia, elektroretinografija, metoda koja slui za ispitivanje funkcije mrenjae. Zasniva se na principu
daje prednji pol one jabuice elektrino pozitivan u odnosu na zadnji. Draenjem oka svetlou ti postojani potencijali se menjaju na tipian nain. Tako
nastao akcibni potencijal se naziva elektroretinogram. Od koristi je za dijagnozu
i diferencijalnu dijagnozu niza onih
oboljenja.
electuarium, elektuarijum madun, pekmez, oblik leka namenjen samo za unutranju upotrebu, a spravlja se od tenih,
itkih ili vrstih materija, u obliku homogene kae ili testa. Obino se za
spravljanje ovoga oblika leka upotrebljava Sirupus simplex.
elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica,
hiperplastiko zadebljanje koe i potkonog tkiva monica s poremeajima
limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje
koje predstavlja prepreku za normalan
polni ivot; e. penisa, zahvatanje monike elefantijaze i penisa, to pogorava mogunost polnih odnosa.
Elekov test, v. test.
elektrina sinapsa, v. synapsis.
elektrini gradijent, razlika u elektrinom potencijalu dva podruja. U ovim
uslovima pozitivni joni difunduju prema podruju koje ima negativni naboj, a
negativni u suprotnom smeru.
elektrino kupanje, v. kupanje.
Elektrin kompleks, ljubomorni, pa ak i
suparniki stav enskog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
elektroda, (1) svaki zavretak elektrinog
izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik
kroz koji struja ulazi u tenost, gas ili
ivo tkivo, dakle provodnike druge vrste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve
elektrode ona manja i zato aktivna e.,

228

elektroencefalografija
to je na njoj gustina struje velika. Npr.,
e. za galvanizaciju, faradizaciju, arsonvalizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indiferentna e., vea i zato indiferentna e.,
neaktivna, zato to je na njoj gustina
struje mala; staklena e., (1) staklena
cevica donekle ispunjena tenou u
kojoj je potopljena platinska elektroda.
Upotrebljava se za odreivanje koncentracije jona vodonika u tkivima ili u manjoj koliini tenosti; (2) vrsta elektrode
koja se upotrebljava za kratkotalasnu
terapiju.
elektrodermatom, elektrini dermatom
za isecanje ravnih komada koe sa irokih povrina koji slue kao kalemovi
koe. V. dermatom.
elektrodesikacija, v. fulguracija.
elektroencefalografija, (fiziol.) registrovanje bioelektrine aktivnosti modane
kore u celini ili izolovanih modanih
struktura. Intenzitet i oblik ove elektrine aktivnosti zavise u velikoj meri od
celokupne ekscitacije mozga, posledice
procesa u retikularnom aktivacijskom
sistemu. Promene registrovanih elektrinih potencijala nazivaju se modani
talasi, a celokupni snimak elektroencefalogram. Jaina modanih talasa registovanih na povrini glave (mogu se registrovati i uvlaenjem odgovarajuih
elektroda direktno u pojedine modane
strukture) kree se od O do 300 mikrovolti, a frekvencija u rasponu od jednog
talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i
vie talasa u sekundi. Izgled ovih talasa
u mnogom zavisi od stepena aktivnosti
modane kore. Talasi se izrazito menjaju u stanjima budnosti i spavanja. Najvei deo vremena modani talasi su
nepravilni pa se u EEG-u ne moe razabrati neka opta pravilnost. S vremena
na vreme javljaju se karakteristini oblici. Neki od njih su karakteristini i za
razliite modane nenormalnosti, kao
stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u normalih osoba, a mogu se klasifikovati u
alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.)
EEG, dijagnostika metoda za dopunu
dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumora ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao

elektroforeza

i za otkrivanje nenormalnosti u funkcionisanju mozga u psihopata. Elektroencefalografija poiva na injenici da se s

povrine lubanje normalno mogu registrovati talasaste promene u elektrinom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (813/sek.) javljaju se naroito u potiIjanoj oblasti pri potpunom telesnom i
psihikom mirovanju sa zatvorenim
oima. Otvaranje oiju i psihiki rad
spreavaju nastajanje alfa-talasa. Patoloki procesi utiu na normalno stvaranje elektrinih potencijala pa prema
tome i na elektroencefalogram, i to
kako na specifian nain (kao kod petit mala i tzv. centrencefalne e.) tako i
na nespecifian nain (u svim ostalim
sluajevima). Umesto alfa- javlja se
beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam,
talasi, 4-7c/s i patoloki talasi trpljenja,
delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; iIjak-talas kompleks, specifian par talasa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i
petit mala.
elektroforeza, kretanje koloidnih estica
u vodenom rastvoru pod uticajem elektrinog polja. Pozitivno naelektrisane
koloidne estice kreu se ka katodi (kataforeza), a negativno naelektrisane koloidne estice ka anodi (anaforeza). Brzina putovanja neke koloidne estice u
elektrinom polju srazmerno je gradijentu potencijala polja, zbiru naelektrisanja estice i dielektrinoj konstanti
rastvaraa, a obrnuto proporcionalna
veliini estice i viskozitetu rastvora.
Sem toga, brzina zavisi od oblika koloidne estice, pH-rastvora i prisutnih
elektrolita. Kada je rastvor sastavljen
od vie komponenata, koje se makar i
malo razlikuju po elektrinom naboju,
obliku i veliini estica, svaka e se
komponenta pomerati razliitom brzinom, pa se stoga elektroforeza moe koristiti za razdvajanje pojedinih komponenata smee koloidnih estica. Elektroforeza je znaajna u klinikoj praksi
i za analizu belanevinskih frakcija seruma ili plazme. Elektroforeza se primenjuje u preparativne svrhe, za dobivanje pojedinih frakcija, zatim za odre-

elektrokardiogram

ivanje izoelektrine take proteina i za

utvrivanje homogenosti jednog proteina. Prema tehnici izvoenja razlikuju
se: slobodna i znska elektroforeza. U
slobodnoj elektroforezi estice proteina slobodno putuju kroz rastvor, a u
zonskoj elektroforezi se upotrebljava
vrst materijal kroz koji se kreu koloidne estice (kao materijali slue filtar-papir, krobni gel, poliakrilamidni
gel i dr.).
elektrogastroenterostomija, gastroenterostomija uinjena elektrohirurSkim
nainom.
elektrohirurgija, v. kirurgija.

elektrokardiograma, u toku srane aktivnosti u srcu se javljaju akcione struje,

tj. osobene promene elektrinog potencijala koje se pogodnim aparatom mogu
uhvatiti i registrovati na povrini tela,
pa se i hvatanje i registrovanje ovih potencijala srca zove elektrokardiograma;
e. (polne osobenosti), elektrokardiogram pokazuje ove polne karaktere: Rzubac je u enskog iljastiji nego u
mukog, PQ-talas je iste vrednosti u
oba pola QRS-vreme: srednja vrednost
u mukog je vea (0,098 sek.: 0,092), STtalas je u zdravih ena manji nego u
zdravih mukaraca, T-zubac je u ena
nii, QT-vreme za mnoge autore je u
ena dui. V. electrocardiographia.
elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena
registrovanjem akcionih potencijala pomou aparata elektrokardiografa. Normalni elektrokardiogram sastoji se od
P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-talas predstavlja depolarizaciju pretkomora, QRS-kompleks depolarizaciju komora i T-talas repolarizaciju komora.
Registruje se na razne naine, i to: standardnim odvodima s ekstremiteta (Di,
D2 i Da); pojaanim unipolarnim odvodima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i
prekordijalnim odvodima, kojih obino
ima est (Vi, Va, .. .). Kod raznih sranih oboljenja nastaju promene u
EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u
mogu se doneti razliiti prognostiki i
dijagnostiki zakljui.
229

elektrokauter
elektrokauter, instrument za ispaljivanje
(kauterizovanje) tkiva od platinske ice
u jednom drau. Proputanjem elektrine struje kroz ovu icu ona se moe
dovesti do crvenog ili belog usijanja i
ovako proizvedenom toplotom sagoreva neko tkivo.
elektrokimo grafija, registrovanje pulsacija pojedinih taaka sranog ili aortnog
ruba (eventualno i malog krvotoka) pomou rendgenskih zrakova koji kroz
vertikalnu pukotinu osvetljavaju pojaalo ekranskog sjaja ili fotoeliju. Promene u intezitetu osvetljenja registruju
se preko fotoelije i fotomultiplikatora
u vidu krive. Radi boljeg prouavanja istovremeno se registruje i EKG. Sin. radioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafija; cinedenzigraftja (kada se registruju
pulsacije plune arterije i njenih ogranaka).
elektrokoagulacija, izazivanje koagulacione nekroze u obolelim tkivima pomou visokouestale struje.
elektrokortikogram, naziv koji se nekad
upotrebljava za elektroencefalograme
registrovane pomou elektroda smetenih na povrinu modane kore.
elektrokucija, v. elektrocutio.
elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedinjenje koje u vodenom rastvoru razdruuje na katjone i anjone. U elektrolite
spadaju: kiseline, baze, amfoterni elektroliti i soli.
elektrolitiko taloenje metala, (stom.)
taloenje bakra ili srebra putem elektrolize na povrine otiska da bi se dobili
radni modeli ili radni patrljci s metalnim povrinama.
elektroliza, proces prolaza elektrine
struje kroz rastvor elektrolita ili kroz istopljen elektrolit i hemijske promene
koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske
promene pri elektrolizi su, u stvari, oksido-redukcije.
elektromiografija (EMG), (1) registrovanje bioelektrinih potencijala (akcionih
potencijala) stvorenih pri miinim
kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za registraciju bioelektrinih pojava koje su
izraz miine aktivnosti. U stomatologiji
se koristi za procenu neuromiine ak230

elektronski nuklearni instrumenti

tivnosti orofacijalnog sistema u normalnom i patolokom stanju i za procenu
uspeha oralne rehabilitacije.
elektromiogram, kriva dobijena registrovanjem elektrine aktivnosti (akcionih
struja) miia. Slui za izuavanje i utvrivanje stanja miia. Pomou specijalnih aparata mogu se registrovati i najmanje promene elektrinih potencijala
koji se javljaju u miiima, bilo pri hotiminim ili spontanim kontrakcijama
motornih jedinica. Postavljanjem specijalnih igala (elektroda) u mii registruje se sinhronizacija akcionih potencijala
onih miinih vlakana koja ine motornu jedinicu. Ako je mii zdrav i oputen, onda u njemu nema elektrine aktivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrakciji nastaje pranjenje akcionih potencijala, tako da se pri potpunoj kontrakciji
akcioni potencijali iz svih vlakana motorne jedinice sumiraju u jedinstveni
potencijal amplitude do 3 mV i trajanja
od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer
zavisi od mesta na koi gde se nalaze
elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh
igle u miiu, tako da je obino u vidu
bifaznih ili trifaznih iljatih talasa.
elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti
krui oko svake atomske jezgre. Ime
dolazi otud to ima negativnu naelektrizovanost, kao i ilibar (gr. elektron)
kad se protrlja. Elektron je do sada poznata najmanja estica negativne naelektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C).
Periferni elektroni uestvuju u graenju hemijske veze. Svaki atom ima isti
broj elektrona i protona. Protok elektrona kroz metalne provodnike je elektrina struja. Katodni ili elektronski
zraci dobijaju se s usijane katode.
elektronistagmografija, registracija nistagmusnih kretnji onih jabuica pomou aparata elektronistagmografa. On
belei svaku kretnju one jabuice, jer
je ona, po svojoj prirodi, elektriki polarizovana. Elektronistagmografija omoguuje taniju analizu nistagmusa negoli
samo vizuelno posmatranje. .
elektronski nuklearni instrumenti, ureaji koji slue za ostvarivanje potrebnih
uslova za rad detektora zraenja (v. de-

elektron-volt
tektori zraenja), obradu podataka i automatizaciju merenja. Primenjuju se u
nuklearnoj medincini.
elektron-volt, oznaka eV, vansistemska
jedinica za energiju ija je upotreba dozvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji,
nuklearnoj medicini i elektrohemiji.
Elektron-volt je kinetika energija koju
dobija elektron prelazei potencijalsku
razliku od l volta u vakuumu.leV=l,602xlO-19 J (dula).
elektropireksija, podizanje telesne temperature ili zagrevanje pojedinih delova
tela pomou dijatermije ili kratkih talasa. Sin. pyrothermia.
elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tankog sloja metala s metalnog skeleta parcijalne proteze putem elektrolize da bi
se dobila glatka ispolirana povrina.

elektroresectio prostate, v. forage.

elektrosan, elektrina anestezija, besvesno stanje koje nastaje u ljudi na iju se
glavu primenjuju male koliine struje u
vidu pulsova uestalosti od 20 do 40
herca.
elektrook, niz telesnih i psihikih pojava, izazvanih kratkotrajnim provoenjem elektrine struje kroz lubanju,
koje umnogom podseaju na veliki epileptiki napad. Primenjuju se kao sredstvo za leenje nekih duevnih bolesti
kao to su melanholija, katatonija i manija.
elektrotalonik, veoma efikasan ureaj
za uklanjanje estica iz izlazeih dimova
i gasova zasnovani na uticaju visokonaponskog 150.000 do 200.000 V elektrostatinog polja u kome se estice naelektriu jednom, a zatim budu privuene
drugom vrstom elektrinog polja i istaloene. Uklanja i estice minimalnih dimenzija. Mogua efikasnost 99,9%. Sin.
elektroprecipitator, elektrofiltar.
eiektrotomija, seenje tkiva elektrinom
strujom pomou elektroda oblika noa,
ome, igle itd.
element, (1) osnovni sastavni deo neke celine; (2) hemijski element je sastavljen
samo od jedne vrste atoma koji se hemijskim nainima ne mogu deliti u prostije supstancije. Element je skup atoma
s istim rednim brojem. Dosada je objav-

elleptocytosis
ljeno da postoje 104 hemijska elementa.
Svi se elementi dele na metale kojih ima
oko 2/3 od svih elemenata, nemetale
kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se nalaze izmeu metala i nemetala u MendeIjevljevom periodnom sistemu. Elementi koji se nalaze u ivim organizmima
nazivaju se biogeni elementi.

elementarna telaa, v. Mycoplasma i L-oblici bakterija.

elephantiasis, elefantijaza, trajno uveanje nekog uda ili dela tela usled stvaranja vrstog i hroninog edema tkiva.
Simptom nekih oboljenja, v. pachydermia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirurgica, hirurka elefantijaza, veliki edem
ruke posle mastektomije; e. filariensis,
prava elefantijaza izazvana filarijazom,
infekcijom limfnih sudova nematodom
Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapaIjenje i zaepljenje limfnih sudova s hipertrofijom koe i potkonog tkiva, prvenstveno nogu i monica. Oboljenje se
javlja u tropskim predelima; e. graecorum, v. lepra; kongenitalna e., uroeni
limfedem nogu usled hronine opstrukcije limfnih sudova; e. leishmaniana,
edem i hipertrofija tkiva prouzrokovana Leshmania donovani, v. leishmaniosis; e. lymphangiectatica, elefantijaza
dela tela na kome se nalazi limfangiektazija; e. nostras, elefantijaza izazvana
hroninim povratnim streptokoknim
erizipelom ili hroninim recidivirajuim celulitisom; e. scroti, elefantijaza
monice, ogromno zadebljanje koe i
potkonog tkiva monica, koje moe da
bude prepreka za polni ivot naroito
kad je praena velikim edemom.
elevator, (hir.) instrument za izdizanje tkiva, naroito kostnih fragmenata po-principu poluge ili za odizanje, odlubljjvanje pokosnice.
elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom obeleavane naroito dragocene tinkture i
miksture. Danas se ovaj izraz malo upotrebljava.
elliptocytosis (hereitaria), eliptocitoza
(nasledna), nasledni poremeaj u kojeg
vei broj eritrocita ima eliptiki oblik i
u kojeg postoji manje ili vie izraena
hemolizna anemija.
231

Ellis-Damoiseauova linija

embryotoxon

Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, zaetak

nija s ispupenjem okrenutim nagore,
gonada je do kraja 2. meseca intrauterikoja ini granicu perkutorne tuposti u
nog ivota polno neodreen. Genetska
pleuralnom eksudatu.
odreenost presuuje koga e pola biti
elongatio dentis elongacija zuba, v. extruzaetak. Ako se ne stvara androgeni
sio dentis.
hormon, uobliavanje uzima pravac
Elschnigove bule, Elnigove bule, okrugenske polarizacije (Turnerov sinlaste ili ovalne tvorevine od epitelijaldrom). Ako je izluivanje tog hormona
nih elija ostataka ahure kristalnog sozakasnelo ili nedovoljno, nastaju u emiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekstbrionu interseksualne pojave; e. polje,
rakcije, ili povrede.
zadebljanje blastoderma, dok Rauberov
emanacija, v. emmanatio.
sloj, jo nije zamenjen providi se kao
emaskulacija, odstranjivanje ne samo gotamna okrugla mrlja: embrionalno polje.
nada (kastracija) s proksimalnim delom
Ono meri oko 650 u preniku. Na plogametonosnih puteva, nego i snoajnog
du od 150 asova ono se izduuje i ima
organa (penisa) s monicama.
krukoliki oblik duine l mm, dok u
Embden-Meyerhofov put, nain razgrad160. asu dostie 1,5 mm. U poetku 7.
nje glikoze kojim se glikoza cepajui se
dana na repnom kraju embrionog polja
na trioze razgrauje do pirogoane kijavlja se, po srednjoj liniji, tamna putaseline.
nja: primitivna traka, koja na glavenom
embolectomia, embolektomija, uklanjakraju zadebljava (Hensenov vor), dok
nje epa usirene krvi (embolusa) operase na zadnjem kraju vidi zadebljanje: zativnim putem.
dnji vor. Pojava primitivne trake u priembolije plua, ispitivanja su potvrdila
snoj je vezi sa stvaranjem treeg lista
da se embolije plua sreu ee u ena
blastoderma; e. pupoljak, embriogeni
(72%).
elementi (embrioblast) skupljeni u goembolijska pneumonija, v. pneumonia.
milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo trofoblasta koji pokriva embrioblast nosi
embolismus, zaepljenje krvnog suda'
naziv Rauberovog pokrovnog sloja.
prouzrokovano stranim telom dospelim
krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz
materinske krvi (hemotrof) ili iz matezaepljenje.
rinskog tkiva (histiotrof).
embolus, naziv za strana tela koja su dospela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajedniki
pojam za sve akuerske operacije komaizazvala njegovo potpuno ili delimino
danja i smanjivanja tela ploda u cilju zazaepljenje. Embolus moe biti deo
vravanja poroaja. Operacija se vri u
trombusa, elije neoplazme, mast, vazinteresu majke kod mrtvog ploda, a
duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde
samo izuzetno na ivom plodu. U te akue se zaustaviti embolus zavisi od njegoerske operacije se ubrajaju: buenje i
ve veliine, zjapa krvnog suda i krvne
smanjivanje glave ploda (perforatio castruje koja ga nosi.
pitis), odvajanje glave ploda od tela (deembrioblast, embrionalna gomila elija.
capitatio), ispranjavanje sadraja grudembriologija, nauka o razviu ivih bia.
nog koa i trbune duplje (evisceratio),
Prva embrionalna elija, zigot, u sebi sapresecanje kljune kosti (cleidotomia),
dri sve morfoloke odlike i sve funkcije
presecanje kimenog stuba (spondylobudueg organizma. Kojim mehaniztomia) i pravo komadanje ploda (dissecmom i pod 'kakvim okolnostima se iz
tio fetus). Poboljanjem antenatalne zatako elementarne strukture razvijaju
tite i operativne tehnike u reavanju
sloeni i najsloeniji oblici i funkcije,
zanemarenih poroaja sve te akuerske
prouava uzrona (kauzalna) embriologioperacije se danas vrlo retko vre.
ja.
embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. corembrion, naziv za plod do 2. meseca.
neae posterius, kongenitalna malfor232

emejocitoza
macija u razvitku periferije ronjae.
Zahvata Schwalbeovu liniju i ini formaciju koja prominira u prednju komoru. Embriotksin korneje posterius udruen s kongenitalnom anomalijom periferije duice ini Axenfeldov sindrom.
V. dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis.
emejocitoza, v. egzocitoza.
ernesis gravidarum, trudniko povraanje. Prema intenzitetu povraanja se
razlikuju: obino, umereno povraanje
(emesis gravidarum) i uporno teko povraanje (hyperemesis gravidarum).
Trudnice vrlo esto umereno povraaju
u prvim mesecima trudnoe, a to stanje
obino prestaje posle treeg meseca
trudnoe. Skoro polovina trudnih ena
povraa, u poetku trudnoe, ujutro nate, prilikom obroka ili odmah po uzimanju obroka, povraanje je bez napora i bez tekoa. Uporno tee povraanje (hyperemesis gravidarum) moe se
javiti od samog poetka trudnoe, poinje kao umereno koje se sve vie pogorava. Pored upornog povraanja dolazi
do pogoranja opteg stanja: dezhidratacije, oligurije, gubitka apetita, mravljenja i subikterusa. U zavrnom stadijumu vidi se slika potpune inanicije i anurije. Ako se hiperemeza ne leci, moe
imati fatalan ishod.
emetica, emetici, sredstva za izazivanje
povraanja. Danas se retko upotrebljavaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u
dece) i Apomorphini chloridum. Sin.
vomitiva.
emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipecacuanha, koji, unesen per os, izaziva povraanje (otuda ime). U obliku injekcija
slui za leenje amebne dizenterije.
emetropija, v. emmetropia.
eminentia, eminencija, ispupenje, uzviica (npr. eminentia arcuata na piramidi
siepoone kosti).
emisija, istiskivanje sperme u uretru koje
nastaje pri kontrakciji glatkih miia semenovoda i semenih kesica pod uticajem impulsa koji, putem hipogastrinih
ivaca, pristie iz gornjih slabinskih segmenata kimene modine.

emphysema
emmenagoga, emenagogi, sredstva koja
izazivaju menstruaciju ili reguliu njeno
nastupanje.
Emmetova operacija, v. operacija.
emmetropia, emetropija, stanje refrakcije normalnog oka. Paralelni svetlosni
zraci, koji padaju na ronjau, sjedinjuju se na mrenjai u jednu otru sliku, tj.
pri pogledu u daljinu dobija se otar lik
predmeta koji se posmatra bez upotrebe akomodacije.
emocija, v. emotio.
emollientia, emolijencija, sredstva za razmekavanje povrinskog dela koe,
npr., sapuni, masti, glicerol itd.
emotio, emocija, snano oseanje praeno
telesnim manifestacijama, kao to su
promene izraza lica, bledilo, crvenilo,
znojenje, pojaan rad creva, ubrzanje
frekvencije sranih otkucaja itd. V.
afekt.
emotivan, koji se odnosi na emociju.
emphysema, emfizem, promena plunog
tkiva praena poveanom koliinom
vazduha u njemu. Emfizematozno plue
je uveano u celosti ili delimino, zavisno od rasprostranjenosti emfizema; e.
bronchiolare, odlikuje se velikom proirenou bronhiola. Postoji izraena
hipertrofija miia u njima, plune alveole su smanjene - esto nalazimo delove plunog tkiva s oiljcima; e. cutaneum, vazduh ili gas u rastresitom veznom tkivu, pod koom; e. gangrenoum, maligni emfizem u gasnoj gangreni, izazvan anaerobnim klicama; e. intestinale, stanje nagomilavanja gasa
pod serozom creva; e. mediastinale,
nastaje prodorom vazduha u masno tkivo sredogrua meiijastinuma; e. obstructionis, poveani sadraj vazduha
u pluima prouzrokovan deliminim zaepljenjem bronhiola. Plua su uveana, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfizem dovodi do hipertrofije desne komore srca zbog poveanog otpora u plunom krvotoku; e. pulmonum, emfizem
plua. V. emfizem; e. senile, emfizem
plua vezan za ukoenost na grudnom
delu kimenog stuba vezanog za degenerativnu promenu na meuprljenskim koturima; e. subcutaneum, pri233

emplastra
sustvo vazduha u potkonom masnom
tkivu, najee posledica povreda grudnih organa, plua; e. subcutaneum faciei, potkoni emfizem lica, prisustvo
vazduha ispod koe lica posle povrede
nosne ili sinusne upljine, ispiranja
rana pod pritiskom i hirurkih intervencija na vilicama.
emplastra, melemi, lekoviti preparati za
spoljanju upotrebu. Osnovni sastojci
su im olovne soli masnih i ovima srodnih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri
obinoj temperaturi, melemi su vrsti, a
na telesnoj temperaturi omekaju, postaju plastini i lepljivi, a daljim zagrevanjem se tope. Daju im se ipkasti, ploasti ili slini oblici, ili se prevlae na
tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv
melem), danas su ovi oblici lekova naputeni.
empyema, empijem nakupljanje gnoja u
upljini oveijeg tela (pleura, perikard,
una kesica i si.).
emulgendum, v. emulsio.
emulgens, v. emulsio.
emulsio, emulzija, disperzni sistem u
kome su estice disperzne faze kapljice
neke tenosti ija je dimenzija vea od.x
199 mikrona; e. bakterija, esto upotrebljavan, nepravilan je izraz za suspenziju bakterija.
emulsiones, emulzije, mlene, teni oblici
lekova, mlena izgleda, koji sadravaju
ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, balzam ili druge, u vodi nerastvorljive materije, emulgovane u propisanoj tenosti. Za spravljanje emulzija potrebna su
tri sastojka: emulgendum (materija koju
treba amulgovati), emulgens (materija
koja vri emulgovanje) i vehiculum
(konstituens) odnosno sredina u kojoj
se vri emulgovanje.
enamelum (od stare francuske reci amel,
caklina, gle), v. adamantinum, substantia adamantina.
enantat testosterone, jedinjenje testosterona koje se koristi zbog produenog terapijskog dejstva (depo-terapija).
enanthema, enantem, ospa na sluznicama. Odgovara egzantemu na koi.
encefaliacija, proces koji dovodi do poveanja uloge kore velikog mozga u

234

encephalitis
kontroli razliitih funkcija. Encelalizacija potiskuje mnoge funkcije niih centara, a te funkcije preuzimaju vii centri
i obavljaju ih obino na sloeniji nain.
Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u
primata, kao najsavrenijih ivih bia,
uopte uzev mnogo tei, a ponekad i sasvim drugojaiji nego u pasa, ^rnaaka i
drugih ivotinja.
encefaloarteriografija, rendgensko snimanje modanih arterija posle ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva u
jednu od unutranjih karotidnih arterija. Encefaloarteriografija je metoda
\ omoguuje dijagnozu raznih intrakranijalnih7 procesa: tumora itd.
encefalografija, pneumoencefalografija,
rendgensko snimanje subarahnoidnog
prostora lubanje i modanih komora,
posle intralumbalnog (ili subokcipitalnog) ubrizgavanja sterilnog vazduha
(rede kiseonika).
encefalogram, rendgenski snimak izvren poto je komorni i subarahnoidni
prostor uinjen vidljivim. V. encefalografija.
encephalitis, encefalitis, zapaljenje mozga; e. epidemica, epidemiki encefalitis, akutno zapaljenje mozga prouzrokovano nepoznatim filtrantnim virusom.
Epidemija je besnela u svetu, a naroito
u srednjoj Evropi od 1917. do 1924.
Odonda se javlja sporadino ili u vidu
lokalnih malih epidemija, pri emu nije
sigurno da Ii su raniji klasini i savremeni sluajevi epidemikog encefalitisa
identini. Akutni epidemiki encefalitis
moe imati vie klinikih oblika: (1)
somnolentno-oftalmoplegiki, (2) algomiokonusni (horeatini), (3) hipertonusno-hipokinetiki (parkinsonoidni) i
(4) pseudoneurasteniki. Posle akutnog
stadijuma koji se moe zavriti smru u
komi, dolazi do izleenja bez posledica.
U izvesnom broju sluajeva na akutni
stadijum se naporedno ili posle kraeg
ili dueg intervala nadovezuje hronini
stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Iethargica, e. typus A Economova bolest; e.
larvata (Vuji), prikriveno zapaljenje
mozga, oblik u kome se encefalitis danas
vrlo esto javlja. Eneefalitis larva-

encephalitis
ta obino ima bqgatu subjektivnu simptomatologiju, koja se moe uvrstiti
bilo u neurasteniju (pseudoneuroze),
psihoneuroze ili u vegetativne neuroze
odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bolesnici pokazuju karakteristine znake
oteenja ekstrapiramidnog sistema,
esto vrlo suptefee-po izraenosti t tefce
za otkrivanje !interpretacije: znak rimae suava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogledu u stranu;-zttttk obrve, podizanje obrve pri pogledu u stranu i nanie; znak
devijacije pesnice u polje IH unutra.
Osim tog3 vide se promene u krvi i likvoru koje govore za organsko poreklo
navedenih oboljenja. Priroda organskih
osteeja kod encefalitisa larvate nije
uvek poznata; mogue je da su lezije
vaskularne, traumatske ili uroene; e*
letharglca, letargiki encefalitis, v. e.
epidemica; e, netn purulenta (na koji se
obino misfi pri .upotrebi termina encefalitisa), moe se podeliti u 3 grupe: I)
primarni encefalitis, e, lethargica (tip A),
japanski encefalitis (tip B), e. Samt-Louis, proleno-letnji encefalitis (krpel|ski encefalitis); II) sekundarni^., encefalitis koji se javljaju u toku akutnih
infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e.
vccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa,
e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) neeruptivnih (encefalitis u toku trbunog
tifusa), erizipela, difterije gripa, zauki
(parotitis epidemica); III) encefalitis
neodreenog oblika: encephalomyelitis
disseminata acuta, e. rheumatica (chorea minor), leucoencephalitis subacuta
scleroticans, e. psychotica azotaemica
acuta itd.; e. purulenta (abscessus cerebri), gnojavi encefalitis; specifini e.
(e. luetica, e. tuberculosa).
encephalitis et encephalomyelitis, teka, akutna virusna oboljenja mozga, i
modine. U klinikoj slici su izraeni
simptomi i znaci akutne neuroinfekcije
s temperaturom, poremeajem svesti,
meningealnim sindromom i neurolokim ispadima. U likvoru je povean broj
elija i nivo albumina. Bolest traje vie
sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 1030o. Ceste su sekvele: primarni e.,

encephalopathia
izaziva ih veliki broj neurotropnih virusa; sekundarni e., nastaju kao komplikacija posle preleanih osipnih groznica i pertusisa, ili posle vakcinacije protiv velikih boginja i besnila.
encephalomalacia,
encefalomalacija,
razmekanje mozga. Nastaje usled izumiranja dela mozga ija je arterija zaepljena (trombozom, embolijom, zapaIjenjem itd.). Nekrotiko tkivo se razmekava usled autolize, a docnije se
produkti autolize resorbuju i na mestu
neJuroze stvarae upljina, tzv. encefalomalacina cista. Encefalomalacija je
najee uzrok modane kapi (apoplexia cerebri). Posledica encefalomalacije
je oduzimanje polovine tela na suprotnoj strani koje obino ne nastupa naglo
i nije praeno duim gubitkom svesti. U
poetku su smetnje znatno vee nego
kad proe otok okolnog zdravog tkiva.
V. cerebri.
encephalomeningocele
intranasalis,
unutranja nosna encefalomeningokela
nastaje usled greke u embrionskom
razvoju lubanje. U takvom sluaju ostaje
izmeu etmoidne i ncsne kosti defekt u
osifikaciji kroz koji se u nos izbouje
izdanak dure (meningokela) ili vreica
koja sadri i modano tkivo (encefalomeningokela). Rinoskopski Vialaz podsea na nosni polip, ali prisustvo u malog deteta i polazite s krova nosa upuuju na pravu dijagnozu. Nekad se unutranja nosna encefalomeningokela izbouje pod koom nosa ispod donjeg
ruba nosne kosti.
encephalomyelitis, encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kimene modine, obino u vidu veeg broja rasutih arita.
Kliniki predstavlja tzv. akutnu multipIu sklerozu.
encephalon, (gr.) encefalon, mozak u irem smislu, deo centralnog nervnog sistema smeten u lubanjskoj duplji. Sastoji se od rombastog mozga (rhombencephalon) i mozga u uem smislu (cerebrum).
encephalopathia, encefalopatija, svako
degenerativno oboljenje mozga.

235

enclave
enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje
normalne sredine i mesta i uglavljena u
neki drugi organ ili tkivo.
endangitis, zapaljenje endagijuma.
endarterectomia, endarterektomija, ekscizija zadebljane ateromatozne intime
arterije; gasna e., endarterektomija
proizvedena primenom ugljen-dioksida
pod velikim pritiskom, koji odlubljuje
ploaste naslage iz venanih arterija
srca, kao nain leenja ateroskleroze.
endarteritis, zapaljenje intime, unutranjeg sloja arteije; e. deformans, deformirajui endarteritis, hronini enteritis
koji se odlikuje masnom degeneracijom
tkiva arterije i taloenjem krenih soli;
e. obliterans, zapaljenje intime manjih
arterija, zbog ega nastaje zaepljenje
zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans: e. proliferans obliterans (Heubneri), luetiko produktivno zapaljenje
intime koje dovodi do suenja zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans.
endemska guavost, v. guavost.
endemska hematurija, v. haematuria.
endemski sifilis, v. syphilis.
endo-agar, diferencijalna, vrsta hranljiva
podloga (obino se razliva u Petrijevusolju) na kojoj se kolonije jedne bakterijske vrste razlikuju po obojenosti od
kolonija druge bakterijske vrste, to je
omogueno prisustvom ugljenih hidrata (laktoza), indikatora i raznih soli.
endoaneurysmorrhaphia, endoaneurizmorafija, operacija u leenju u aneurizme. Sastoji se od otvaranja aneurizmne
kese i zatvaranja njenog lumena unutranjim, nabirajuim avovima. Sin. Matasova operacija. V. operatio.
endocarditis, endokarditis, zapaljenje
opne koja iznutra oblae zidove sranih
upljina - endokardijuma; e. acuta,
akutno zapaljenje sranih zalistaka,
koje moe biti prouzrokovano hemolitikim streptokokom i drugim vrstama
streptokoka, gonokokom, a rede drugim vrstama bakterija. Najee su zahvaeni mitralni i aortni zalisci, dok gonokok napada ee zaliske desnog
srca. Javljaju se vegetacije na ivicama
zahvaenih zalistaka s ulceracijama. Na
povrini promena je fibrin ispod koga
236

endocarditis
se nalazi masa bakterija. U dubljim zonama se nalaze leukociti i fibrozno vezivo; e. atypica verrucosa, javlja se u
vidu bradavica na zaliscima i endokardu. Promene nisu niti po tipu onih koje
nalazimo u bakterijskog, niti reumatskog endokarditisa. Opisan je u bolesnika s lupus eritematodesom. Glavna promena je u hijalinom bubrenju subendotelnog kolagena, praen infiltratima
plazmocita, proliferacijom kapilara,
kasnije pojavom oiljaka; e. foetalis, zadebljanje endokarda i subendokarda
nastalo usled proliferacije elemenata
kolagenog i elastinog tkiva. Javlja se u
obe polovine srca, ali preteno u levom,
a ponekad zahvata i zaliske. Najee se
javlja u dece. Srce je znatno uveano,
javljaju se i simptomi slabosti srca. Etiologija je nejasna. Sluajevi u dejem uzrastu su kongenitalnog porekla, verovatno usled poremeaja razvoja; e. gonococcica, destruktivni endokarditis s
veoma rasprostranjenim tronim vegetacijama na zaliscima. Nastaje hematogenom diseminacijom u toku infekcije
gonokokima. Lokalizacija endokarditisa na zaliscima desnog srca ea je
nego u drugim endokarditisima; e. lenta, subakutni bakterijski endokarditis
prouzrokovan sojem streptokokus viridans u 95% sluajeva. Ostatak od nekoliko procenata prouzrokovan je bacilom influence. Obino nisu jasna ulazna
vrata prouzrokovaa - fokus iz koga
bakterije dospevaju do srca. Veruje se
da bakteriemija nastaje iz ognjita kao
to su zubi i tonzile. Meutim, potrebni
su i drugi inioci za lokalizaciju procesa
na endokardu. Ranija oteenja zalistaka, izvesne kongenitalne nenormalnosti, kao i prisustvo trombocitnih tromba
na zaliscima, znaajni su predisponirajui inioci. Subakutni bakterijski endokarditis veoma esto se razvija na ranije
oteenim zaliscima reumatinim procesima. Mitralni, aortni su najee zahvaeni, dok trikuspidni i pulmonalm
mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju
na zaliscima trone su, te se delii s njih
lako otkidaju ulazei u krvotok. Isto
tako vegetacije se ire na strume papi-

endocardium
larnih miia kao i na endokard zida komora. Zaleenje nastaje prodorom fibroblasta i kapilara iz baze zaliska u vegetacije na povrini. Dugo vreme se
mogu zadrati bakterije u sredini zaleenih zalistaka. Embolusi s vegetacija,
dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u
bubrezima, slezini i mnogim drugim organima i tkivima kao to su retina, koa,
mozak, pa i u samim krvnim sudovima,
izazivajui mikotiku aneurizmu. Niska
viru^lencija mikroorganizama ne izaziva
gnojnu reakciju na mestu embolije; e.
Libman-Sacks, to je atipini verukozni
endokarditis koji se odlikuje vegatacijama na zaliscima i zidu komore. Njegova
glavna odlika je hijalino bubrenje subendokardnog kolagena kome sledi zapaljenjska reakcija u kojoj postoji veliki
broj makrofaga, plazmocita, proliferacija kapilara, a u poznijem stadijumu fibroza; e. rheumatica, odlikuje se zahvaenou mitralnih zalistaka u svim sluajevima. Aortni su u 50% sluajeva zahvaeni, dok su trikuspidni u jednoj treini. U poetku postoji degeneracija subendokardnog sloja veziva s proliferacijom. Zapaljenje se iri kroz tkivo celog
zaliska uz pojavu edema, mikrofaga,
plazmocita, limfocita i mladih kapilara.
Endotel je razoren, a vegetacije se stvaraju na liniji dodira ivica zalistaka. Vegetacije su multiple, vrste, sitne, glatke, a sastoje se uglavnom od krvnih ploica i fibrina. Zaleenje se zavrava stvaranjem debelih, skvrenih, delom razorenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza
mitralnih zalistaka praktino je najea posledica; e. staphylococcica, oblik
akutnog endokarditisa prouzrokovanog
stafilokokima. V. e. acuta; e. streptoeoccica, oblik akutnog endokarditisa
prouzrokovanog streptokokima. V. e.
subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e.
lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta.
endocardium, endokard, tanka unutranja opna koja iznutra oblae zidove sranih upljina, a na otvorima gradi zaliske.
endocitoza, opti naziv za pinocitozu i fagocitozu.

endokrina pluriglandularna edenomatoza

endocrinium, endokrinijum, naziv za
skup svih endokrinih lezda u organizmu kao jedan pojmovni sistem s obzirom na vrlo prisnu meusobnu korelaciju lezda.
endoderm, unutranji list blastoderma. V.
blastodermni listovi (prospektivni znaaj).
endodontia, (stom.) stomatoloka disciplina koja se bavi prouavanjem patologije i terapije zubnih tkiva.
endogamija, sklapanje braka izmeu pripadnika ogranienih, malobrojnih, grupa stanovnitva, tako da je oplodnja izmeu osoba slinog genotipa ea
nego u optoj populaciji, pa, prema
tome, i rizik pojave homozigota za odreene mutantne recesivne gene.
endogeni erogeni faktori, v. erogeni faktori, endogeni.
endogenus, endogeni, koji potie iz samog organizma, prouzrokovan unutranjim faktorima, suprotno od egzogen.
endognathio, uskost vilice; e. bimaxillaris, uskost obeju vilica, uroena nepravilnost. U sluajevima e. maxillaris ili e.
mandibularis postoji gnatino ili dentoalveolarno ukrten zagrizaj. <V. malocclusio; e. mandibularis, uskost donje vilice, posledica nepravilne funkcije
jezika; e. maxillaris, uskost gornje vilice, posledica nepravilnog disanja ili
nepravilne funkcije orofacijalnih miia.
endokard, v. endocardium.
endokarditis, v. endocarditis.
endokardni jastuii, sljubljeni endokard i miokard, na prelazu pretkomornog u komorni odeljak zadebljavaju u
endokardne jastuie, koji doprinose
omeivanju pretkomorno-komornih
otvora i stvaranju zalistaka.
endokohlearni potencijal, razlika u potencijalu izmeu endolimfe u srednjem
spratu i perilimfe u tremnom i bubanjskom spratu pua. U mirovanju iznosi
oko 80 mV; endolimfa je pozitivna u odnosu na perilimfu.
endokrina oftalmopatija, v. ophthalmopathia endocrina.
endokrina pluriglandularna adenomatoza, patoloka pojava nepoznatog uz237

endokrine hipertenzije
roka koju karakteriu adenomi, histoloki zloudnog ili dobroudnog karaktera, u dve ili vie endokrine lezde, a
lue hormone (v. tamo) svojstvene tim
lezdama.
endokrine hipertenzije, povienja arterijskog pritiska prouzrokovana patolokim stanjem nekih endokrinih lezda,
npr. u toku syndroma Gushing (v.
tamo), feohromocitoma (v. phaeochromacytoma) itd.
endokrine, lezde, sistem lezda s unutranjim luenjem koje svoje proizvode,
tj. hormone ubacuju u krv, limfu ili u
nervni sistem, jer nemaju izvodne kanale. U endokrini sistem spadaju: titasta
lezda (glandula thyreoidea), paratireoidne lezde (gll. parathyreoideae),
grudna lezda (thymus), nadbubrena
lezda (gl. suprarenalis), paraganglia,
epifiza (epiphysis), hipofiza (hypophysis), guteraa (pancreas) i polne lezde,
semenik (testis) i jajnik (ovarium).
endokrini sistem, skup lezda koje svoje
proizvode (hormone) izluuju direktno
u krv ili nervni sistem.
endokrinolog, lekar vian ispitivanju i Ieenju bolesti endokrinih lezda (v.'
tamo) ili strunjak koji radi na problematici iz oblasti endokrinologije (v.
tamo).
endokrinologija, nauka o unutranjem
luenju, grana medicine ljudske delatnosti koja prouava endokrine lezde
(v. tamo) pod normalnim i patolokim
uslovima.
endokrinopatije, (slom.) hiperpituitarizam, pre zavretka raenja skeleta:
proporcionalni gigantizam, ukljuujui
i kraniofacijaini skelet. Zubi normalne
veliine, ali stalni zubi niu pre vremena, sa dijastemama; na zubima u starijim godinama dolazi do hipercementoze. . Hiperpituitarizam posle zavretka
rastenja. akromegalija, s uveanjem perifernih defova kostiju i odgovarajuih
mekih tkiva, naroito izraenim na donjoj vilici, hipergonadizam, prerano
nicanje stalnih zuba s kratkim korenovima; hipogonadizam, s. evnuhoidni
gigantizam: vilice su masivne, ali je gra-

238

endometriosis
na donje vilice kratka, stalni zubi niu
rano; hipertireoidizam u detinjstvu,
dovodi do ranog nicanja stalnih zuba
kratkih korenova; hipoparatireoidizam u vreme razvitka zuba, hipoplazija
glei i dentina, impakcija zuba; hipotireoidizam pri roenju ili u ranom detinjstvu, dovodi do kretenizma, nicanje
mlenih i stalnih zuba kasni, usled makroglosije svi su zubi potisnuti vestibularno, usled spastikog tonusa miia
este su abrazije zuba velikog stepena;
hipopituitarizam u detinjstvu progresivno usporenje i rani prestanak opteg
rastenja, proporcionalni hipofizarni nanizam. Zubi su normalne veliine, ali usled bimaksilarne mikrognatije niu zbijeno, hipofizama teskoba. Nicanje stalnih zuba kasni i usporen je razvitak korena zuba.
endolimfa, tenost koja ispunjava opnasti
labirint uha.
endolimfni kanal, v. endolimfni vod.
endometrijalna ipka, mikroskopske
promene materine sluznice u zeice
sparene s mujakom kome su podvezani semenovodi: do oploenja ne dolazi,
ali se izaziva bujanje sluznice koja na
mikroskopu pokazuje vijugave i isprepletane lezdane cevice u vidu ipke
(endometrijalna ipka).
endometriosis, pojava endometrijuma na
ektopikim mestima kao to je miini
sloj materice. Ova pojava se naziva i
adenorniozom ili unutranjom endometriozom. Endometrijum se moe dalje nai u tkivu jajnika, jajovodima, na
peritoneumu ili ma kom drugom mestu
u karlici. Ponekad zahvata oujak poslije
laparatomije u predelu pupka. Endometrioza se javlja samo u ena za vreme
ovarijalne aktivnosti* a njen je nastanak
nejasan, mada dve teorije daju objanjenje o tome. Po jednoj delovi endometrijuma u vreme menstruacije prolaze
kroz jajovod i implantiraju se na serozne povrine (peritoneuma). Druga teorija objanjava endometriozu kao posledicu heteroplazije celomske duplje. elije seroznih povrina peritoneuma,
sluznice materice, tuba i vagine imaju
zajedniko poreklo. Izvesni hormonaini

endometritis
inioci mogu stimulisati metaplaziju u
vanmaterinim regijama. Vanmaterine
endometrijalne mase se javljaju u vidu
malih cista, nekoliko milimetara u preniku, a sadre gustu okoladnu masu s
hemoragickom ivicom. Tipino je i nezamenjivo za dijagnostiku endometrioze prisustvo strome endometrijuma
oko ektopikih lezda. Ovarijalni hormonalni stimulansi izazivaju krvarenja
u ovim promenama, to izaziva stvaranje proirenih cista ispunjenih gustom,
okoladi slinom, hemoragickom sadraju.
endometritis, zapaljenje sluznice trupa
materice. Sluznica materice nalee neposredno na miini sloj tako da dublje
zapaljenjske promene ne mogu postojati, a da pri tome nije zahvaeno i miino tkivo (metritis), tako ,da je zapaljenje
sluznice materice istovremeno i zapaljenje materinog tela. Iz tog razloga ova
dva oboljenja ine jednu celinu (endometritis et metritis); a. enometritis (e.
acuta), koji uvek prati jai ili slabiji metritis nastaje usled infekcije bakterijama:
ushodnim putem iz grlia materice bakterija vaginalne flore, ili infekcijom materice posle poroaja i pobaaja (puerperalna infekcija), endometritis puerperalis septika; e. glandularis, nastaje
hiperplazijom sluznice materice kao posledica ovarijalne disfunkcije a ne kao
zapaljenjski proces; hronini e., razvija
se iz akutnog endometritisa; e. puerperalis, akutno gnojno zapaljenje endometrijuma. Moe biti prouzrokovano
Clostridiumom Welchii i srodnim prouzrokovaima koji se mnoe u nekrotikom materijalu zaostalom u zidu materice posle poroaja. Infekcija anaerobima izaziva zbog stvaranja gasa u zidu
uterusa njegov sunerasti izgled. irenje infekcije po itavom telu veoma je
olakano prodorom infekcije u mii
materice; e. syncytialis, benigna invazija sincicijalnih elija placentnih resica
(spoljni sloj trofoblastnih elija) u miometrijum (Syncytioma).
endometrium, sluznica materice.
endonucleasa, endonukleaza, enzim koji
razara fosfodiesterske veze izmeu dva

engorgement
susedna nukleotida u sredini lanca
DNK. Na slobodnim krajevima prekinutog polinukleotidnog lanca posle toga
moe da deluje i enzim egzonukleaza, v.
egzonukleaza.
endoparazit, parazit koji ivi u telu nekog
domaina.
endophlebitis, v. phlebitis.
endophthalmitis, endoftalmitis, akutno
zapaljenje sadrajne one jabuice. Nastaje kao metastaza, usled komplikacija
posle operacija ili posle perforativnih
povreda.
endoplazmni retikulum, v. citoplaima.
endoproteinaza, v. cathepsin.
endoreduplicatia,
endoreduplikacija,
replikacija hromosoma posle koje ne
dolazi do deobe elije.
endoskop, sprava za pregled telesnih upljina oblika cevi; snabdevena je na svom
proksimalnom ili distalnom kraju elektrinim osvetljenjem; esto se na proksimalnom kraju nalazi ogledalo, a na
distalnom okular.
endoskopija, vizualni pregled neke telesne upljine pomou endoskopa; peroralne e., pregled organa pomou endoskopa koji se moe uvui kroz usta;
transkolonska e., posmatranje unutranjosti kolona pomou endoskopa.
endotoksini, toksini kompleksnog sastava (glicido-lipido-polisaharidi; glicido-lipido-proteini). Nalaze se u zidovima
najvie patogenih, gram-negativnih
bakterija kao i apatogenih. Izazivaju svi
iste simptome ako se ekstrahuju iz tela
bakterija spontanom ili izazvanom plazmolizom. Termostabilni su, ne prelaze u
anatoksine. Slabi su antigeni. Primer:
Enterobacteriae.
endotrahealan, (l)-.u ili kroz traheju; (2)
izvrene prelaenjem kroz traheju.
endovenski, v. intravenski.
energetike vode, v. vode.
enervatio, enervacija, (1) slabost ili odsustvo nervne energije; (2) uklanjanje
ivca ili njegovo presecanje. V. neurectomia.
engorgement, (fr.) zastoj, zaguenost, hiperemija, lokalna kongestija; prepunjenost organa, krvnog suda ili tkiva nagomilanom tenou, naroito krvlju.
239

engrami
engrami motornih pokreta, otisci, seanja doivljenih motornih radnji u senzorikim asoQijacijskim poljima modane kore na osnovu kojih se vre svrsishodne voljne radnje.
enlargement, (fr.) poveanje organa ili
njegovog dela. V. hyperplasia, hypertrophia.
enlissement, (fr.) umotavanje peniformnog uda.
enophthalmia, v. enophthalmus.
enophthalmus, enoftalmus, uvuenost
one jabuice. Ona jabuica je uvuena u onu duplju. Uzroci: Homerov sindrom, trauma orbite, atrofija tkiva orbite i dr.
enostosis mandibulae et maxillae, stvaranje gue, homogenije kosti nepravilnog oblika u spongiozi donje ili gornje
vilice.
Entamoeba, rod ameba ije su neke vrste
paraziti oveka: E. coli, E. gingivalis, E.
hystolitica, E. nana, Jodamoeba buetschilii. V. dysenteria; E. hystolitica, prouzrokova amebne dizenterije. Javlja se
u tri oblika: histolitika, ivi u sluznici debelog creva i u amebnim apscesima,
hrani se eritrocitima; minuta, ivi na povrini debelog creva, hrani se bakterijama, gljivama i si.; cista, okrugla, s 4 jedra, nepokretna, ne hrani se i ne deli se,
predstavlja otporni oblik. ovek se inficira samo preko ciste. Ovi oblici prelaze
jedan u drugi.
enterectomia, enterektomija, ekscizija
dela creva, resekcija creva.
enteritis, zapaljenje creva, naroito tankog; e. anaphylactica, hemoragijsko
zapaljenje i tankog i debelog creva posle druge injekcije anafilaktogena osetIjivim ivotinjama; e. cystica, chronica, enteritis s cistikim proirenjem
crevnih lezda; difterijski e., enteritis
sa stvaranjem pseudomembrana i ulceracija u sluznici; e. gravis, esto fatalna
bolest s akutno nastalim bolovima, mukom, povraanjem, krvavim prolivima i
nekrozom crevnog zida, naroito u zavrnom jejunumu i poetnom ileumu; e.
membranacea, mukozni kolitis; e. necroticans, izazvan Clostridium perfringensom u kojeg postoje nekroze zida

240

Entorococcus
creva; e. nodularis, enteritis s poveanjem limfnih vorova; e. phlegmonosa,
enteritis sa znacima peritonitisa, zbog
flegmone zida creva. est u strangulacijskom ileusu; e. polyposa, enteritis u
kojeg postoje mnogobrojni polipi sluznice
zbog bujanja vezivnog tkiva u zidu creva;
protozoalni
e.,
izazvan
raznim
protozoama; e. pseudomembranacea,
enteritis s pseudomembranama; regionalni e., enteritis ogranien na jedan deo
tankog creva; tuberkulozni e., e. koji se
javlja u poodmakloj tuberkulozi plua,
najverovatnije
zbog
gutanja
bacila
ispljuvkom.
enteroanastomosis,
enteroanastomoza,
(1) spajanje dva kraja creva posle resek
cije; (2) spajanje dve vijuge creva u cilju
da se iskljui prolaz kroz jedan deo creva.
Enterobacteriacae, porodica enterobakterija ili crevnih bakterija vrlo je velika.
Grupe gram-negativnih asporogenih
tapia, pokretnih i nepokretnih. Neke
od njih stvaraju vidljive kapsule, druge
su bez nje. Neke vrste crevnih bakterija
deo su normalne flore debelog creva,
npr. Escherichia coli. Druge su uvek patogene za oveka: Salmonella i Shigella,
a neke vrste su uslovno patogene: Klebsiella, Proteus i druge vrste, koje se, povremeno ili stalno, nalaze u debelom
crevu, a u promenjenim uslovima mogu
da izazovu poremeaje i oboljenja.
Enterohius vermicularis, mali beli konasti parazit (Nematoda). enka je duga
oko l cm, mujak oko 0,5 cm. ive u gornjem delu debelog creva. enke polau
jaja u okolomarnom predelu, gde izazivaju svrab. Sin. Oxyuris vermicularis.
enterocele, (1) kila u kojoj se nalazi crevo;
(2) zadnja vaginalna kila.
enterocentesis, enterocenteza, hirurka
punkcija creva.
enterochirurgia, enterohirurgija, hirurgija creva.
enterocit, elija crevnog epitela, koja vri
apsorpciju hranljivih sastojaka.
Enterococcus, Streptococcus grupe D,
gram-pozitivan ovalan diplokok; lii na
lancetu ili na plamen od svece, esto u
kraim lancima. Veoma otporan prema

entorocolitis
visokoj temperaturi. Sve vrste su patogene, odnosno uslovno patogene za oveka. Izazivaju peritonitis, endokarditis
idr.
enterocolitis, enterokolitis, istovremeno
zapaljenje tankog creva i kolona; hemoragijski e., nastaje hemoragijskom nekrozom zida creva; e. necroticans, pseudomembranski enterokolitis; e. pseudomembranacea, akutna povrinska
nekroza sluznice tankog i debelog creva
s izraenim okom i dehidracijom i prisustvom u stolici pseudomukusa s krvlju, kao i odliva zida creva; regionalni
e., v. ileitis.
enterocystocele, enterocistokela, hernija
u kojoj se nalazi mokrana beika i crevo.
enterocystoma, enterocistom, uroena
cista iji je unutranji zid obloen sluznicom slinom crevnoj. Nalazi se u pupku, trbunoj duplji ili vezivnom tkivu
karlice. Enterocistom potie od ostataka omfaloeriterikog kanala.
enterodynia, enterodinija, bol u crevu.
enteroenterostomia, hirurka anastomoza izmeu dva segmenta creva. V.
enteroanastomosis.
enteroepiplocele, enteroepiplokela, kila
koja sadri tanko crevo i omentum.
enterogastron, hormon koji se oslobaa u
sluznici dvanaestopalanog creva i jejunuma kada se u himusu nalazi mast ili
masne kiseline: prenet putem krvi do
eluca, koi pokrete eluca, tako da se
brzina, kojom se eludac prazni, smanjuje na polovinu odnosno treinu prethodne.
enterogastriki refleks, refleks za kontrolu pranjenja eluca. Nastaje pri prevelikom pritisku i kiselosti himusa, u
prisustvu belanevina ili materija koje
razdrauju sluznicu u poetnom delu
duodenuma, a efekat mu je koenje eludane peristaltike. Postie se impulsima koji se do muskulature eluca prenose mienterikim spletom, dovodnim
vlaknima vagusa do izduene modine
da bi se koila odvodna vlakna vagusa i,
moda, putem cilijakog gangliona a zatim simpatikim ivcima na eludac. Zadatak mu je zatita tankog creva od pre16 Medicinski leksikon

enterovirosis
optereenja usled prebrzog pranjenja
eluca.
enterokinaza, proenzim ili zimogen iz
crevnog soka koji aktivie tripsinogen u
tripsin.
enterokrinin, materi i ; hormonske prirode koju stvara sluznica tankog creva
pod dejstvom himusa a uloga joj je to
podstie sekreciju crevnog soka.
enterolithiasis, enterolitijaza, prisustvo
crevnih kamenaca.
enterolithus, enterolit, crevni kamenac.
Svaki konkrement naen u crevu.
enteron, (gr.) enteron, crevo, utroba, v.
intestinum.
enteropathia, enteropatija, zajedniko
ime za sve bolesti tankog creva.
enteropexia, enteropeksija, hirurko fik
siranje creva za prednji ili zadnji trbu
ni zid, ponekada jednog za drugi seg
ment creva.
;
enteroptosis, enteroptoza, sputenost
creva u trbunoj upljini.
enterorrhagia, enteroragija, krvarenje iz
creva.
enterorrhexis, enteroreksis, perforacija
creva.
enterorrhoea, enteroreja, v. diarrhoea.
enterospasmus, enterospazam, gr tankog creva.
enterostomia, enterostomija, hirurko
stvaranje stalnog otvora na crevu izvedenog kroz trbuni zid; dvocevna e.,
enterostomija, u kojoj su otvori dva segmenta preseenog creva izvedeni kroz
trbuni zid podseaju na dvocevnu puku. V. colostomia, fistula.
enterotoksini, produkti izvesnih bakterijskih vrsta, odgovorni za gastrointestinalne poremeaje u ljudi. Enterotoksini
stafilokoka su termostabilni, mogu se
dokazati pomou ogleda na mladim
makama, tzv. kitten-testa.
enterovirosis, enteroviroza, enterovirusna oboljenja sainjavaju grupu veoma
razliitih klinikih oblika bolesti koju
izazivaju virusi poliomijelitisa, Coxsackie i ECHO. Najee obolevaj deca.
Enterovirusi su uglavnom fekalno-oralne infekcije i javljaju se uglavnom leti i
to u manjim epidemijama.

241

if
enterovirusi
enterovirusi, podgrupa Picorna-virusa.
enterovirusna oboljenja, v. enterovirosis.
entropium, entropijum, uvrnutost ivice
kapka prema onoj jabuici; oiljasti
e., entropijum usled oiljastog skvravanja venjae ili tarzusa; spastiki e.,
entropijum usled gra palpebralnog
dela krunog miia oka.
enucleatio, enukleacija, uklanjanje organa, tumora ili nekog drugog tela u njihovoj celosti i oienost slino orahu iz
njegove ljuske; e. bulbi, operativno vaenje one jabuice iz one duplje poto se oslobodi svojih miia i presee
oni ivac. V. exenteratio.
enuresis, enureza, nevoljno mokrenje u
dece, obino nou (e. nocturna), rede
danju (e. diurna).
enzymologia, enzimologia, nauka o enzimima.
eosinophilia, eozinofilija, veliki broj eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi;
Lfflerova e., Lfflerov sindrom; pulmonalna e., infiltracija plunog parenhima eozinofilnim granulocitima;
tropska e., vrlo esta bolest u Indiji s
anoreksijom, optom slabou, kaljem,
leukocitozom i apsolutnim poveanjem
eozinofilriih granulocita u krvi. Sin. Bartonova bolest, eozinofilno plue.
eozin, crvena boja, tetrabromni derivat
fluoresceina (dobija se iz resorcina i anhidrida ftalne kiseline). Eozin se upotrebljava u histolokoj i mikrobiolokoj
tehnici, za bojenje nekih namirnica i u
druge svrhe.
eozinofilni granulom, v. granuloma.
eozinofilni pluni infiltrat, v infiltrat.
ependidimni vod, dok se stvara svitnjak,
medularni oluk na ektoblastu se zatvara
slubljivanjem njegovih rubova: medularna cev je otvorena. Njena duplja
predstavlja ependidimni vod, na glavenom kraju otvoren prednjim neuporom.
ependymoma, ependimoma je neoplazma nervnog sistema, koja nastaje proli
feracijom elija koje obla/u ventrikularni sistem u centralnom nervnom sistemu. ine oko 6% od svih neoplazmi centralnog nervnog sistema. Lokalizuje se
najee u IV modanoj komori, kao i u
centralnom kanalu i filum terminale.
242

epicanthus
Neoplazma je obino jasno ograniena
od ostalog tkiva centralnog nervnog sistema. Delimo ih prema grai na papilarne, zatim na miksopapilarne ependimome, epitelijalne ependimome i celularne ependimome. Ependimoblastom je
maligna neoplazma ove grupe po svojim citomorfolokim odlikama.
Ephedrinum, efednn, alkaloid koji je najpre bio dobiven iz biljke Ephedra vulgaris. Po dejstvu je unekoliko slian adrenalinu (kontrahuje krvne sudove, poviava krvni pritisak, ubrzava rad srca,
iri venane krvne sudove, oputa glatke miie bronhija i creva, iri enice).
Dejstvo mu sporije nastupa, slabije je, a
due traje. Dosta jako stimulie centralni nervni sistem. Dejstvuje i kad se d
per os. U obliku efedrin-hlorida (Ephedrini chloridum) oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
ephelides, letnje pege, nevoidne formacije, veliine soiva, svetlomrke boje, vidljive leti, lokalizovane na nepokrivenim
delovima tela (lice, gornji ekstremiteti).
Ephestia kiiehniella, moljac brana, jedna od najopasnijih tetoina u mlinovima i pekarama gde izaziva velike gubitke u branu. ivi i na drugim ivotnim
namirnicama, kao to su biskvit, suvo
voe, okolada i dr. Dugaak je 10-14
mm, a raspon njegovih krila iznosi
22-25 mm. Krilca imaju nene rese. enka polae jaja iz kojih se izlegu larve.
Larva je dugaka 17 mm, slabo je obrasla
i ima tamnoutu glavu i 4 reda tamnih
takica. Larva stvara fino svilenasto
predivo koje zagauje maine pa smeta
pogonu. Ciklus razvitka traje 30-45
dana. Godinje daje obini 4 generacije.
epiblepharon, epiblefaron, poremeaj u
razvitku kapka, koji se javlja u vidu horizontalnih nabora koe du kapaka; e.
inferior, kada se nae na donjem kapku; e. superior, kada se nae na gornjem kapku.
epicanthus, epikantus, mongolski nabor,
uroena anomalija kapka, koja se sastoji
u obostranom naboru koe u vidu polumeseca. Polazi od gornjeg kapka i pokriva unutranji ugao oba oka.

epicarditis
epicarditis, zapaljenjsko oboljenje spoIjanje srane opne.
epicondylalgia, epikondilalgija, bol u miiima ili tetivama koje se pripajajt! za
epikondil ramenjae. V. lakat.
epicondylitis, epikondilitis, zapaljenje
epikondila ili tkiva oko epikondila ramenjae. V. lakat.
epicondylus, epikondil, nadzglobna kvrga (na kondilu duge kosti).
epicrisis, epikriza, kritiko razmatranje,
diskusija nekog sluaja bolesti posle
njenog zavretka.
epicystotomia, epicistotomija, suprapubini operativni pristup i otvaranje
mokrane beike radi vaenja kamena
iz nje.

epidemijski hepatitis, v. hepatitis.

epidermis, epiderm, pokoica, epitelna
komponenta koe sastavljena od ploasto slojevitog, na povrini oroalog
epitela. Najdublji matini sloj (stratum
cylindricum-germinativum) lei iznad
krzna, povrh njih je sloj poligonalnih elija s produecima (str. spinosum), a potom sloj elija koja sadre keratohijalinska zrnca (str. granulosum), a ispod povrinskog roastog sloja (str. corneum)
nalazi se svetli sloj (str. lucidum). Uloga
epiderma je viestruka (zatitna, lezdana i dr.).
epidermodysplasia verruciformis, rasprostranjena diseminacija bradaviastih
papula na lenim stranama aka, na rukama, licu i trupu. Sin. Lewandowsky -Lutzova bolest.
epidermoides, epidermoidni, slian epidermu.
epidermolysis, epidermoliza, lako odvajanje slojeva epiderma, samo od sebe, ili
ak i posle lake traume (pritisak); e.
acuta toxica (Lyell) prostrano bulozno
odvajanje epiderma (nalik na izgoretinu), najee kao posledica toksoalergijske reakcije na lekove. Teka klinika
slika kao maksimalna varijanta medikamentnog raznolikog eksudativnog eritema; e. bullosa hereditaria, nasledna
sklonost u dece da se i na najblau traumu na nogama i rukama jave plikovi
koji se zaleuju bez oiljka (e. b. sim-

epididymovasectomia
plex) ili s oiljastom atrofijom i unakaenjem (e. b. dystrophica).
epidermomikoze, v. dermatophytia.
epidermophytia, epidermofitija, oboljenje koe izazvano gljivicama (epidermophyton) koje se ispoljava ogranienim eritemoljuspastim promenama.
epidermophyton inguinale, gljivica koja
napada epiderm ali ne dlaku i nokte, naroito na velikim prevojima: epidermophytia inguinale (eczema marginatum Hebra), epidermophytia palmaris
et plantaris (eczema mycoticum).
epididymectomia, epididimektomija, hirurko odstranjenje pasemenika.
epididymis, pasemenik, organ nasaen
na gornjoj strani semenika u vidu okruglastog tela, na kome se razlikuje glava, telo i rep. TeIo se sve vie suava ka
repu. Glavu pasemenika ine 12-15 odvodnih kanalia iz Hallerove mree.
Telo i rep pasemenika ine pasemeniki
kanal, dug 3-4 m, koji se u repu nastavlja u semenovod. Pasemeniki kanal je
obloen cilindrinim epitelom koji pokazuje lezdanu aktivnost. Ta aktivnost
je u prisnom odnosu sa semeglavcima
pri njihovu prolazu kroz kanal. Sekretna aktivnost je u vezi s periodinom
seksualnom aktivnou.
epididymitis, epididimitis, zapaljenje pasemenika. Najee je prouzrokovano
gonokokima dospelim iz semenih kesica. Po svom toku moe biti akutno, subakutno i hronino; e. erotica, zapaIjenjske pojave u pasemeniku, s vrlo
bolnim oticanjem venskog spleta zbog
stalne navale krvi usled nadraenja bez
punog zadovoljenja. esto je praeno i
zapaljenjem semenika (orchitis erotica); negonoroiki e., redi oblik e., prouzrokovan stafilokokima; e. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje epididimisa, obino izolovano ili uz pojavu tuberkuloze na drugim delovima urogenitalnog trakta.
epididymodeferentectomia,
ekscizija
pasemenika i semevoda.
epididymoorchitis, epididimoorhitis, zapaljenje semenika i pasemenika.
epididymovasectomia, epididimovazektomija, operacija kojom se odstranjuje
243

epidijaskop

pasemenik i veliki deo semevoda. Sin.

epididymodeferentectomia.
epidijaskop, projekcioni aparat kako za
neprovidne predmete (npr. slike), tako
i za dijapozitive (slajdove).
epiduralni prostor, v. cavum epidurale.

epifarinks, v. epipharynx.
epifiza, mala endokrina lezda postaje od
izvrata zadnjeg dela tavanice meumozga. Zaetak epifize se zapaa u embrionima dugim 8 mm kao leni meumodani iz vrat nazvan pinealni pag. Prosena teina epifizne lezde u mukarca iznosi 0,154 g, a u ene 0,150 g. U mukog
se teina postepeno poveava do 6. decenije, a u ene nastaje u 5. deceniji da
bi se u 6. deceniji opet javilo poveanje.
Dejstvo epifize na seksualnu funkciju i
morfogenezu danas se od nekih autora
odrie. Po nekim autorima rezultati vaenja epifize imaju za posledicu prerano i prekomerno razvie polnih organa.
Usaivanje epifize mladim pacovima izaziva kasnije sputanje semenika i njihov zastoj u razviu. Po dosadanjem
shvatanju, ako epifiza izluuje mnogo
inkreta, nastupa patuljasti rast. Epifiza
bi bila svojom inkretogenom funkcijom
konica preranog i prekomernog somatskog razvia. Njena funkcija se prostire na detinjstvo i pubertet, a docnije
spreava prerano i prekomerno izluivanje gonadotropnih hormona hipofize,
a, moda, i drugih paraseksualnih lezda. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj meri, konica je olabavljena, te
nastupa prevremeni polni razvoj.
epifizektomija, operativno odstranjenje
epifizne lezde.
epifizna linija, v. fuga.
epigama determinacija pola, v. determinacija pola.

epigastrium, epigastrijum, podrebarje,

gornji sprat trbuha, deli se na tri predela: hipohondrijski (regio hypochondriaca dextra et sinistra) i epigastriki
predeo (regio epigas ;rica).
epigenitalis, metanefrozne cevice Wolffog tela atrofiu pri kraju 2. meseca i
najveim delom iezavaju, sem naspram budue gonade, gde ine sistem
cevica poznat kao epigenitalis. S tim
244

epilepsia

cevicama zaetak muke gonade uspostavlja vezu i od njih postaju pravi kanalii semenika.
epiglotis, v. epiglottis.
epiglottis, grkljanski poklopac, sastoji se
od kapane hrskavice grkljana zastrvene sluznicom. Nalazi se iza korena jezika, a iznad otvora grkljana. Pri gutanju
sputa se unazad i zatvara grkljanski otvor (aditus laryngis). Hrskavica epiglotisa poinje da se stvara tek krajem 5.
meseca od neparne jezgre u osnovici
epiglotisa.
epikondil, v. epicondylus.
epikriza, v. epicrisis.
epilatio, epilacija, potpuno odstranjivanje
dlaka na vlasitu mehaniki (epilacionom pincetom), zraenjem (Rntgen) ili
hemijskim sredstvima (talium-acetat).
epilepsia, epilepsija, padavica, hronino
oboljenje koje se sastoji od povremenih
napada promene ili gubitka svesti, vegetativnih poremeaja i konvulzija. Uzrok
epilepsije nije uvek mogue otkriti. Epilepsija vremenom moe dovesti do promene karaktera i demencije. Epilepsija
moe biti generalizovana ili parcijalna;
generalizovana e., sin. centrencefalna e.,
ide s gubitkom svesti i zahvata elo telo;
parcijalna e., moe biti: kortikalna
(Jackson) i psihomotorna e.; Jacksonova e., Deksonova epilepsija, klonini
grevi muskulature ekstremiteta i lica
koji se ire po redu koji odgovara kortikalnom pretstavnitvu u precentralnoj
vijuzi. Protiu bez gubitka svesti. Izuzetno Deksonova epilepsija moe da se generalizuje, pri emu dolazi do gubitka .
svesti. Deksonova epilepsija nastaje usled nadraenja kore velikog mozga (oiIjak, tumor, projektil i si.). Sin. kortikalna
e., fokalna e.; psihomotorna e., moe biti:
temporalna, hipokampusna i diencefalna, sin. vegetativna; diencejalna e., s
poremeajima svesti i automatizmima;
epilepsija po etiologiji moe biti: genuina, sin. esencijalna, idiopatska i simptomatska; hipokampusna e., u vidu tzv. uncinatusnih napada (uncinate fits): nastupa halucinacija neprijatnog mirisa i
ukusa, oralnih automatizama, deja vu i
si.; temporalna e., sa nastupima akus-

epileptiki
tikih ili optikih aura, afazije i straha;
simptomatska e., epilepsija prouzrokovana nekim poznatim uzrokom (trauma, tumor, encefalitis), vaskulni poremeaji i si.; sudsko medicinski znaaj
e., sem u kortikalne, u epilepsiji uvek
dolazi do prekida kontinuiteta svesti,
do sumranog stanja ili kome. Naglo nastajanje kome moe da postane opasnost po sopstveni ili tui ivot ili imovinu. U sumranom stanju, pre ili posle
velikog napada, oboleli previa svoju
okolinu i brani se od napadaa ili
nemani, pri emu moe da izvri teke
krivine radnje. Neki epileptiari,
umesto napada (v. e. ekvivalent) pale
imovinu (v. pyromania) ili ine drugu
kakvu tetu; e. tarda, epilepsija koja se
javi posle 20. godine ivota, po pravilu je
simptomatska; e. vegetativa, vegetativna epilepsija, nastupi vegetativnih manifestacija kraeg trajanja koje neki ubrajaju u epilepsije. Sin. diencefalna epilepsija (seks.) Pogaa u vidu grevitih
nastupa cerebralnog porekla vie mukarce nego ene (62,7% : 37,3%). Epilepsija se javlja ranije u ena nego u mukaraca. Sin. padavica.
epileptiki, koji se odnosi na epilepsiju; e.
ekvivalenti, senzitivni (migrena, neuralgija), motorni (drhtanje, mucanje),
senzoriki (ambliopija, oseanje naroitog ukusa i mirisa itd.), vazomotorni
(oseanje toplote, hladnoe), sekretorni
(znojenje, luenje pljuvake i suza), visceralni (inkontinencija sfinktera) i psi:
hiki (prisilne misli, halucinacije, smeh,
sumrana stanja), koji se javljaju umesto velikog epileptikog napada, bilo iskljuivo, bilo naizmenino s njim; e. napad, (1) mali epileptiki napad petit
mala, kratkotrajni gubitak svesti, prekid misli, rada, govora, ukoen pogled.
Javlja se vie puta u toku dana. Ne moe
se kontrolisati klasinim epileptikim
lekovima iako spada u grupu epilepsije.
Elektroencefalografski obeleen je karakteristinim promenama, tzv. iljaktalas kompleksa, 3 puta u sekundi. Sin.
petit mal, abscence; (2) veliki epileptiki
napad, poinje aurom posle koje dolazi
poetni krik, pa tonusna i najzad klo-

epispadias
nusna faza napada s penom na ustima;
bolesnik ujeda svoj jezik, umokri se, postaje zbunjen i najzad zaspi. Sin. grand
mal, ictus epilepticus; e. status, pojava
uestalih epileptikih napada izmeu
kojih bolesnik ne dolazi svesti. V. status
epilepticus.
epiloia, v. sclerosis tuberosa.
epinephrin, epinefrin, v. adrenalin.
epipharynx, epifarinks (pars naali
pharyngis s. nasopharynx), gornji deo
upljine drela, nalazi se iza nosne duplje s kojom je u vezi preko dva otvora
(hoana). Na bonim zidovima se nalaze
otvori Eustachijevih tuba.
epiphora, epifora, spontano preterano luenje suza, koje nastaje usled poveanog stvaranja suza ili poremeaja u njihovom odvoenju.
epiphysis, epifiza, (I) okrajak duge kosti
koji je spojen s dijafizom prvobitno
hskavicom docnije kotanim tkivom; (2)
e. cerebri, modana epifiza, iarica,
lezda s unutranjim luenjem, koja pripada epitalamusu i nalazi se iznad srednjeg mozga. Sin. corpus pineale.
episcleritis, zapaljenje povrinskog tkiva
beonjae.
episkop, (fiz.) aparat za projiciranje neprovidnih predmeta (fotografija, skica
teksta i dr.).
episomi, epizomi, genske stukture uglavnom u mikroorganizmima, koje se nalaze uz hromosome jedra ili u slobodnom
obliku u citoplazmi. Epizomi se ne stvaraju u samoj eliji, ve se u nju unose
spolja. Njima se genski materijal jedne
jedinke prenosi u drugu jedinku, kako u
istoj vrsti, tako i izmeu raznih vrsta.
epispadias, epispadija, uroena malformacija u razvoju uretre koja se otvara
na glaviu mukog uda, na njegovoj lenoj strani ili kao oluk du ele lene
strane penisa. U teim sluajevima, ko
pulaciona i oplodna mo su veoma poremeene; e. corpusa penisa, e. u kojoj se
ureter nalazi na prostoru izmeu ovesnog ligamenta i iza leba glavia; e.
glandis, e. u kojoj se otvor nalazi na
gornjoj sirani glavia; penopubiki e ,
u kome se otvor nalazi na penopubikom spoju; e. u ene, e. u kojoj se otvor
245

epistasis
nalazi u vidu fisure na gornjem zidu
uretre.
epistasis, epistaza, maskiranje fenotipskog efekta jednog ili oba gena u alelskom paru, dejstvom gena s drugog lokusa.
epistaxis, epistaksis, krvarenje iz nosa,
najee iz Kiselbahove oblasti nosne
pregrade (v. locus Kiesselbachi), koja je
izloena fiziolokim traumama pri disanju (teleangiektazije). Moe da bude obilno i ozbiljno posle trauma glave, preloma nosnih i lubanjskih kostiju (frakture
baze lubanje). Nastaje kao znak angiektazija u toku sistemskih bolesti kao to
je Rendu-Oslerova bolest. Moe da se
pojavi u obliku tekih arterijskih krvarenja u starijih arteriosklerotikih bolesnika. Zaustavlja se kauterizacijom krvnog suda, prednjom ili zadnjom tamponadom nosa, ili obema istovremeno.
Retko je potrebna ligatura krvnog suda
(art. carotis ext.). Sin. rhinorrhagia.
epistaza, v. epistasis.
epitelni pripoj, v. pripoj epitelni.
epithalamus, epitalamus, podbreje, deo
meumozga, smeten na oba talamusa.
Njegov najvaniji deo je modana epifiza.
epithelioma, epiteliom, benigni ili maligni epitelijalni tumori, u koje spadaju papilomi, polipi, adenomi i karcinomi; e.
adenoides cysticum (Brooke) naroito
u nazolabijalnim naborima simetrino
rasporeeni hemisferni tumori do veliene graka; e. basocellulare, v. basalioma; e. b. exulcerans, v. ulcus rodens;
e. b. pigmentosum, melanotian bazaliom koji morfoloki podsea na melanom; e. b. cicatricans, bazaliom koji se
periferno iri, a u sredini sam od sebe
zarauje; e. b. terebrans, lokalno destruktivni oblik epitelioma; e. spinocellulare, v. spinaliom.
epithelium, epitel, tkivo sastavljeno od istorodnih elija, nosilaca uloge koja
moe biti razliita pa se prema tome
razvrstavaju kao: apsorpcioni e., prekriva unutranjost creva i vri apsorpciju svarenih hranljivih sastojaka, a u
plunim mehuriima (alveolama) zastire u vidu tankih listolikih elija zid me246

Epsteinove perle
huria i prekriva mreu kapilara, apsorbujui gasove (respiracioni e.); klicin
e., e. polnih lezda, jajnika i semenika
sloenim procesom razvitka praelija
(ovogeneza i spermatogeneza) obrazuje
polne elije ili gamete -jaja i spermatozoide; senzitivni ili ulni e. izgrauje
ula, u kojima su naroito diferentovani
vrhovi ulnih elija za prijem razliitih
nadraaja, dok su elije osnovicom u
vezi s nervnim vlaknima ili vlaknastim
produetkom (neuroepitel) ivanih elija, kojima odailju nadraaje u mozak;
sulkusni e., oblae povrinu slobodnih
desni okrenuto prema zubu. Istovremeno ini spoljni zid gingivalnog sulkusa.
Prostire se od ivice desni do povrine
zuba. Ploasto-slojevitog je tipa. Ne oroava. Sin. epitel unutranji. V. sulcus gingivalis; zatitni ili pokrovni e., e. koji
zatiuje i pokriva povrinu tela, duplje
i kanale. Prema obliku i rasporedu elija, e. je Ijuspast, ploast, prizmatian i
prelazan vieslojan; elije lezdanog e.
oblau lezdane mekove, proizvode i
izluuju specifinu materiju - sekret.
epithelisatio, epitelizacija, proces stvaranja epitela, odnosno popunjavanje defekta u epitelu koe ili sluznice umnoavanjem epitelnih elija.
epitrihijum, v. pokozica.

pluchage, (fr.), epliaa, ienje, uklanjanje kontuzovanog i inficiranog tkiva

iz rane. V. dbridement (embr.). Onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne
ploe protee se eponijum, a ispod hiponihijum. U toku 7. meseca nokatna
ploa probija napred kroz eponihijum,
a u 8. mesecu stie svoju prednju ivicu.
eponychium, eponihijum, epitelna pokozica koja prekriva nokatnu ploicu pri
korenu.
epoophoron, ostatak prabubrega. V. Rozenmllerov organ.
epruveta, probna cevica, staklena cevica (razne veliine), koja je na jednom
kraju zatvorena i slui za kuvanje, meanje ili izvoenje raznih proba ili reakcija
u laboratoriji, kao i za kultivisanje
mikroorganizama.
Epsteinove perle, v. Bohnove nodule.

epulis
epulis, benigna neoplazma vilica. Postoje
dva oblika: epulis s dinovskim elijama
i fibromatozni oblik u kome preovlauje vezivno tkivo. Prvi oblik s dinovskim
elijama istovetan je s benignom neoplazmom sa dinovskim elijama ma koje
druge lokalizacije. Mrke je boje na preseku, do nekoliko mm u preniku. Obino se javlja na ivici desni; e. congenita,
redak uroeni benigni tumor histocitarnog porekla. Najee se nalazi u
predelu sekutia gornje vilice. vrste je
konzistencije, veliine zrna graka do
veliine oraha; e. fissuratum, fibrozno
uveanje sluznice desni, vestibuluma ili
obraza. Sin. protetska hiperplazija sluznice usta.
equator (aequator), polutar; e. lentis, polutar soica.
eradikacija fisura, odstranjenje retentivnih mesta, dubokih fisura na griznim
povrinama zuba u cilju profilakse karijesa. Fisure se bruse dijamantskim kameniima, glaaju i impregniu solima
fluora. Ovako proirene fisure zuba pogodne su za samoienje i nesmetano
odravanje higijene zuba. V. odontotomija, profilaktika.
Erb-Goldflamova bolest, v. myasthenia
gr avis.
erbium, Er, hem. element, metal, pripada
grupi lantonoida.
Erbov znak, v. znak.
Erbova bolest, v. dystrophia muscularum
progressiva.
Erbova uzetost, v. paralysis.
erectio, erekcija, nabreknue, povremeno
fizioloko stanje, prva posledica seksualnog nadraivanja mukarca ili ene.
Takvo stanje u mukarca dovodi do nabreknua polnog uda, to omoguuje izvravanje polnog akta. Erekciju prouzrokuju parasimpatiki impulsi koji potiu iz sakralnog dela kimene modine,
pa preko nn. erigentes dolaze do krvnih
sudova polnog uda, izazivajui irenje
arterija, a skupljanje vena, to ini da
arterijska krv tee pod velikim pritiskom u erektilno tkivo penisa i tu se zadrava. Erektilno tkivo se sastoji od velikih sinusoida koji su obino gotovo
prazni, ali kad u njih utie arterijska krv

eretismus
pod pritiskom, mogu se mnogo proiriti, jer je oticanje krvi preko vena skoro
onemogueno. Kavernozna tela su uz to
okruena vrstom fibroznom opnom,
zbog ega veliki pritisak u sinusima ini
da se kavernozno tkivo proiri sve dok
se penis ne ukruti i ne produi. Erektilno tkivo u ena, koje je gotovo jednako
kao erektilno tkivo penisa, nalazi se oko
ua vagine i protee se u draicu. Ovo
erektilno tkivo, kao i ono u penisu, pod
kontrolom je parasimpatikih ivaca,
koji, putem nn.erigentes, potiu iz sakralnog spleta do vagine. U ranim fazama seksualnog nadraivanja parasimpatikus proiruje arterije, a suava vene
koje ulaze u erektilno tkivo; jtrv zato naglo ulazi u erektilno tkivo, pa se ue vagine stegne oko penisa. Erekcija moe
nastati usled refleksnih lokalnih nadraaja kao i usled udaljenih perifernih
nadraaja (erogene zone); usled psihikih stimulusa, u mukarca zbog prepunjenosti semenih kesica, usled toksikog ili traumatskog dejstva, i organskorefleksnih nadraaja (prepunjenosti
, mokrane beike).
erektogeni faktori, faktori koji izazivaju i
odravaju nabreknue erektilnog tkiva.
U mukog to je naroito snoajni organ
(penis). U ene se stanje nabreklosti
protee i na unutranje polne organe
(materica, jajnik i parametrijum). Erekcija draice, iako homologan organ s penisom, znatno je slabija.
erepsin, smea razliitih enzima iz crevne
sluznicie koji hidrolizuju niskomolekulske polipeptide. Ranije se smatralo da
je erepsin enzim koji katalizuje razne
polipeptide. Danas se smatra daje u pitanju smea enzima karboksipeptidaze,
aminopeptidaze, prolinaze i dipeptidaze.
ereptaza, v. peptidaza.
ereticus, eretiki, razdraljiv, preterano
nadraljiv, prenadraljiv, koji lako i
snano reaguje na nadraaje.
eretismus, eretizam, uzbudljivost, prenadraljivost i osetljivost na nadraaje;
e. srca, preterana nadraljivost srca ispoljena ubrzanim, nekad nepravilnim
radom srca, lupanjem srca itd.
247

ergastoplazma

erogene zone

postaju crvena krvna zrnca ili hemacije.

argastoplazma, naziv koji se koristi za zreritrociti, broj eritrocita je vei u mukanasti endoplazmatski retikulum.
raca, ali ne onoliko koliko se ranije veergograf, aparat za registrovanje miirovalo. Danas se smatra da je prosean
nog rada.
broj eritrocita u oba pola pribliniji
ergogram, grafika krivulja dobivena re4,530.000 u mukaraca, a 4,260.000 u
gistracijom miinog rada. V. ergograf.
ena.
ergometar, aparat za merenje miinog
eritrogeni
toksin (Dickov toksin), arlahrada.
ni
toksin. Eritrogeni toksin stvaraju izergometrin, jedan od alkaloida iz razne
vesni sojevi hemolitikih streptokoka
glavnice (Secale cornutum). Izaziva vagrupe A. Ovaj toksin ima najizrazitije
zokonstrikciju i kontrakcije materice.
dejstvo u skarlatini izazivajui u oboleNema simpatolitiko dejstvo kao ergolog egzantem.
tamin. -U obliku ergometrin-maleata
(Ergometrini maleas) oficinalan je pre- eritromicin, antibiotik koga stvara jedan
soj aktinomiceta vrste Streptomyces erma naoj farmakopeji. Upotrebljava se
ythreus. Po antibakterijskom spektru i
za zaustavljanje atonikih krvarenja iz
aktivnosti eritromicin najvie lii na pematerice posle poroaja. Manje je toksinicilin, tj. naroito je efikasan protiv
an od ergotamina.
gram-pozitivnih klica, osobito koka,
ergosterin, v. ergosterol.
dok su gram-negativne klice, naroito
ergosterol, provitamin vitamina D2, matecrevne, otporne prema njemu. Eritrorija sterolnog karaktera koja se nalazi u
micin deluje i na stafilokoke otporne
biljnom i ivotinjskom tkivu, a koja ozprema penicilinu, kao god i na neke kliraena ultraljubiastim zracima, prelazi
ce koje su postale otporne prema strepu antitetanike materije: (v.
tomicinu. Oficinalan je prema naoj fartamo), vitamin D (v. tamo). Sin.
makopeji (Erythromycinum), a oficinaergosterin.
V.
calciferol,
lan je i Propionylerythromycini laurylis
dehidroholesterol.
sulfas (propionil-eritromicin-lausulfat,
ergotamin, jedan od alkaloida iz razne
eritromicin-estolat).
glavnice (Secale cornutum). Izaziva va^
zokontrikciju i kontrakcije materice, eritropoetin, faktor koji podstie eritrocitopoezu,
glikoprotein ija je molekulska
ima i simpatolitiko dejstvo. U obliku
teina izmeu 39.000 i 70.000, a nastaje u
ergotamin-tartarata (Ergotamini tarttkivima, specijalno u bubrezima, kao
ras) oficinalan je prema naoj farmakoreakcija na hipoksiju. Deluje na kostnu
peji. Upotrebljava se, uglavnom, za zasr i pojaava proizvodnju eritrocita.
ustavljanje atonikih krvarenja iz mateEritropoetin uglavnom deluje na prerice posle poroaja, i u nekim sluajevitvaranje retikulumske elije u hemocima migrene.
toblaste, ali ubrzava i ostale faze razvoja
ergotismus, ergotizam, trovanje (obino
eritrocita. U uslovima kada je koliina
hronino) raznom glavnicom (Secale
eritropoetina mala ili ga uopte nema
cornutum). Ovo trovanje moe da se
stvara se vrlo malo eritrocita. Naprotiv,
javi u dva oblika: e. gangraenosus, poako se organizmu stvaraju velike kolijava gangrena, naroito na prstima ruku
ine eritropoetina; proizvodnja eritrocii nogu; e. convulsivus,koji se ispoljava
ta moe biti 8 do 10 puta vea nego norgrevima.
malno.
eritemna doza, v. dosis.
Erlenmeyerova
boca, boca konusnog oberitremijska mijeloza, v: myelosis.
lika s ravnim dnom, koja slui za kuvaeritroblasti, prva generacija matinih enje i za volumetrijske analize. U baktelija hemoglobinske loze (primarni eritriologiji slue za hranljive podloge, razroblasti). Uzastopnom deobom od ove
liite rastvore, hemokulture i dr.
prve generacije nastaju sitnije elije, boerogene
zone, akciono prostranstvo koe,
gatije u hemoglobinu (sekundarni erittangoreceptivnog ula, veoma je veliko
roblasti). Oni se vie ne dele. Poznati su
jo i kao eritrociti. Izgubivi jedro oni
248

erogeni faktori

erysiphakia

i obuhvata celokupnu povrinu koe, erotizacija, stanje senzibilizacije prema

erogenim dejstvima. Za postanak pomada su izvesni njeni predeli, naroito
lnog nagona erotizacija nervnog sisteu ene, posebno osetljivi i predstavljaju
ma je od prvorazrednog znaaja. Ona je
erogene zone, ije draenje igra veliku
prouzrokovana erotizujuim supstanciulogu u prekopulacionom periodu. Takjama humoralnog porekla i to, uglavvi su predeli: grudi (naroito bradavinom, hormonske prirode. U normalno
ce), usnice, potiljak, okolina polnih oruoblienom, polno zrelom organizmu
gana, unutranja strana butina i podlakte supstancije se stalno nalaze u odreetice, slabine i sedalni predeo, jagodica
noj koliini. U ivotinja s periodinom
usne koljke itd.
seksualnom aktivnou njihova koliierogeni faktori, egzogeni, znaaj ulnih
na je minimalna u periodima polnog miopaaja u buenju i ispoljavanju polnog
rovanja, a neobino velika u periodima
nagona je vanredno velik. Bez njihove
polne pomame, ili uspaljenosti (estruobavetajne akcije polni nagon se ne bi
sa). U odraslog oveka erotizacija se odmogao javiti, uveavati, niti odravati (u
rava, uglavnom, na istom nivou za sve
nekim sluajevima i umanjiti). U tome
vreme seksualne aktivnosti i predstavpogledu, ulo vida, sluha i mirisa predlja njegov erotreakcioni potencijal.
stavljaju ula s distantnim mehanizmom, dok ula kone osetljivosti i uku- erotoreakcioni potencijal, v. erotizacija.
erotski napon, v. detumescentna tenja.
sa imaju kontaktni mehanizam. V. ula.
erosio, erozija, ogranieni povrinski erozije, klinaste, v. erosio cuneiformis.
(epitelni) defekt koe ili sluznice, koji erupciona cista, v. cystis.
epitelizuje bez oiljka; e. corneae, ero- eruptio, erupcija, izbijanje ospi u vidu
pega, mehuria, plikova i dr.
zija ronjae, defekt epitela ronjae usled povrede. Dokazivanje erozije olak- erysipelas, erizipel, crveni vetar, akutno
ano je fluoresceinskom probom, pri
streptokokne lokalno zapaljenje koe s
emu se erozija oboji zeleno. Postoji
pojavom crvenog i bolnog otoka koji se
opasnost od prodiranja infekcije u tkivo
brzo iri. Otok je lokalizovan na licu
ronjae i stvaranja ulkusa; e. cuneifor(nos i obraz) u 80% sluajeva, ali je domis, klinasta erozija, defekt tvrdih zubsta est i na potkolenici zbog hroninih
nih supstancija u predelu vrata zuba s
ekcematoznih promena i varikoziteta.
vestibularne strane. Javljaju se samo
Obolela mesta su crvena i sjajna, ograniako je vrat zuba ogolien, u parodontoena od okoline uzdignutim rubom. Bozi. Poloeni su horizontalno i klinastog
lest poinje burno, s jezom, temperatusu oblika. Povrina im je glatka i sjajna.
rom, glavoboljom i promenom opteg
Zubi na kojima se javljaju osetljivi su na
stanja. Erizipel ne ostavlja imunitet, ve
razne nadraaje. Ako su duboke, mogu
naprotiv, sklonost ka ponovnom navrada dovedu do preloma zuba; e. denanju oboljenja.
tium, (stom.) rede upotrebljavan naziv erysipeloid, erizipeloid, infekcija koe
za povrni defekt u glei; e. haemor(najee prstiju ruku) koju izaziva Eryrhagica, nastaje usled krvavljenja u
sipelothrix rhusiopathiae (Bacillus erysluznici, posle ega povrinski epitel izsipelatos suis), koji saprofitira na mnoumire i otpada; e. portionis vaginalis
gim ivotinjama, naroito svinji. Maniuteri, erozija materinog grlia. Ona je
festuje se jasno ogranienim lako uzdigprava erozija jedino kada postoji defekt
nutim crvenoljubiastim ploicama.
sluznice grlia. esto se pod erozijom erysiphak, erizifak, hirurki instrument
materinog grlia smatra i lana erozija
za izvoenje erizifakije.
(pseudoerozija), koja ne predstavlja defekt sluznice, ve usled bujanja sluznice erysiphakia, erizifakija, uklanjanje katarakte pomou specijalnog hirurkog inendocerviksa dolazi do zamenjivanja
strumenta iji gumeni deo prianja uz
ploasto naslaganog epitela cerviksa ciprednju povrinu soiva putem sukcije.
lindrinim epitelom.
249

erythema
erythema, eritem, opti naziv za razne vrste crvenila koe. Moe biti ogranien
(spoljni uzroci) ili difuzan (unutranji
uzroci), aktivan (arterijski) ili pasivan
(venski); e. anulare centrifugum (Darier), prstenasta ili policiklina polja sa
svetlocrvenim rubom koji se periferno
iri; e. autumnal e, v. trombidiosis; e.
contusiforme, v. e. nodosum; e. elevatum et diutinum, lividno crvene, manje
i vee ploice lokalizovane preteno na
lenim stranama aka, d. d. granuloma
anulare; e. exsudativum multiforme,
okruglaste, lako eksudativno infiltrovane, crvenkaste ploice, esto s malim
plikom u sredini, lokalizovane najee
na akama i podlakticama. Javlja se naroito u prolee i jesen, a erupcija je obino praena optim simptomima, povienom telesnom temperaturom, tonzilitisom, reumatikim tegobama; e. fixum, fiksni eritem, patoloke promene
na koi ili sluznici koje su posledica
alergijske reakcije. Javljaju se uvek na
istom mestu (npr. jeziku), bez obzira na
koji je nain alergogena materija uneta
u organizam. Sin. fiksna erupcija; e. induratum (Bazin), plaviastocrveni,
subkutani vorovi, koji se ponekad razjedu, lokalizovani preteno na zadnjoj
strani potkolenica u ena. Oblik tuberkuloze koe pri hiperergijskom imunobiolokom stanju, hronino recidivantnog toka; e. migrans, v. lingua geographica; e. nodosum, pojava bolnih vorova na poetku svetio crvene boje, zatim plaviaste, ukastozelenkaste (e.
contusiforme), lokalizovanih na prednjim stranama potkolenica, uz povienu
temperaturu i obino s bolovima u zglobovima. Polietioloko oboljenje, a u izvesnom procentu tuberkulozne prirode
(Lfgrenov sindrom); e. palmare et
plantare (Lane), svetlocrveni eritem
dlanova*i tabana u oboljenjima jetre i u
graviditetu.
erythematodes, v. lupus erythematodes.
erythraemia, v. polycythaemia vera.
erythrasma, eritrazma, gljivino oboljenje (Microsporon minutissimurn) koe
preponskomonikih, rede pazunih
250

erythrocytosis
predela, u vidu jasno ogranienih svetlomrkih (boje bele kafe) polja.
erythroblastaemia, eritroblastemija, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi.
Sin. erythroblastosis.
erythroblastopenia, eritroblastopenija,
smanjenje broja eritroblasta kostnoj
sri.
erythroblastosis, eritroblastoza, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi (erythroblastaemia); e. foetalis, e. neonatorum, hemolizna anemija fetusa ili novoroeneta izazvana transplacentnim
prelaenjem antitela stvorenih u majke
protiv antigena eritrocita fetusa obino
u neslaganju Rh-grupe, a rede zbog neslaganja ABO-krvne grupe izmeu majke
i deteta. Prisustvo eritroblasta u krvi
deteta, hiperbilirubinemije i ekstramedularne eritrocitopoeze. Sin. morbus
haemolyticus neonatorum.
erythrocyanosis, eritrocijanoza, plavkastocrvene kone promene, razne veliine
na donjim ekstremitetima i gluteusnim
predelima u mladih devojaka, a rede u
starijih ena i gojaznih prepubertetskih
deaka, koje se poveavaju u hladno
vreme; e. crurum puelarum, plavkasti
pasivni eritem u donjoj treini potkolenica u mladih devojaka. Poseban oblik
akrocijanoze.
erythrocytolysis, eritrocitoliza, razgradnja eritrocita s oslobaanjem hemoglobina. Jedan od naina nastanka hemolize u organizmu.
erythrocytophagocytosis, eritrocitofagocitoza, fagocitovanje eritrocita drugim elijama, npr., retikuloendotelskim
elijama. Najei nain razgradnje ostarelih eritrocita.
erythrocytorrhexis, eritrocitoreksa, rasparavanje eritrocita. Jedan od naina
razgradnje eritrocita pri hemolizi, naroito intravaskulnoj.
erythrocytoschisis, eritrocitoshiza, morfoloka promena eritrocita u koje eritrociti postaju mali i imaju oblik trombocita (shizociti). Via se u toku mehaniki uslovljenih hemoliznih anemija.
erythrocytosis, eritrocitoza, poveanje
broja eritrocita u perifernoj krvi, zbog
sistemskih nehematopoeznih bolesti,

erythrocytus
najee zbog poveanog stvaranja eritropoetina (sekundarna policitemija);
stress e., prividna policitemija u osoba
sklonih strahu od dunosti, u koje postoji relativna policitemija zbog smanjenja zapremine plazme. Blai oblik eritrocitoze se javlja kao kompenzacija na
stanja praena smanjenom oksigenacijom (izvesni oblici kongenitalnih sranih mana, skleroza arterije pulmonalis,
boravak na velikim nadmorskim visinama itd.).
erythrocytus, eritrocit, crveno krvno zrnce, bezjedarna najbrojnija elija krvi u
oveka (oko 5 miliona u l mm 3 krvi),
kruno bikonkavnog oblika, najveeg
prenika oko 7 mikrona. Protoplazma
eritrocita sadri disajni ferment hemoglobin; prstenasti oblici e., oblici eritrocita kod kojih se boji samo periferija elije. Nalaze se u tekim hipohromnim
anemijama.
erythrodermia, eritrodermija, opti naziv
za uoptene i dugotrajne dermatoze
koje se odlikuju crvenilom i deskvamacijom; e. desquamativa Leiher, crvenilo i deskvamacija ele koe u odojadi,
praeno povraanjem i prolivima; e.
ichthyosiformis congenitalis, ve od
roenja eritem i deskvamacija ele
koe, nekad i plikovi (bulozni oblik).
erythrodextrin, eritrodekstrin, degradacioni proizvod kroba, dekstrina koji se
u prisustvu joda boji crveno, a koji razni
amilolitiki enzimi hidrolitiki razlazu
u maltozu.
erythrokeratodermia figurata variabiHs (Mendes da Costa), delimino kruno ograniena eritemoskvamozna polja,
koja dosta brzo menjaju oblik.
erythroleukaemia, eritroleukemija, maligna bolest krvi, koja spada u mijeloproliferativne bolesti, s malignim bujanjem elija eritrocitne i granulocitne
loze: prisustvo u perifernoj krvi patolokih eritroblasta i mijeloblasta. Postoje
akutni i hronini oblik bolesti. Sin. di
Guglielmova bolest, myelosis erythraemica.
erythromelalgia, eritromelalgija, bolest
ograniena uglavnom na stopala i ake.
Ispoljava se bolom, arenjem, crveni-

Esmarch-Heibergov postupak
lom i otokom koe s lokalno povienom
temperaturom. Bolest je, verovatno, posledica vaomotorne neuroze. Sin. Weir-Mitchellova bolest.
erythromelia, v. aerodermatitis chronica
atrophicans.
erythrophtisis, eritroftiza, znatno smanjenje eritrocitopoeznog tkiva u kostnoj
sri, zbog infiltracije sri malignim tkivom, ili unitenjem eritrocitopoeznog
tkiva autoimunim procesima, jonizujuim zraenjem, ili hemijskim jedinjenjima. V. anaemia.
erythroplasia, eritroplazija, crvene, jasno
ograniene infiltracije na usnama, vulvi
i na penisu. U pitanju je intraepidermno
prekancerozno bujanje epidermnog
epitelioma.
erythropoietin, eritropoetin, ime dato
supstanciji koja regulie eritrocitopoezu. U bubregu se, pod dejstvom hipoksije bubrenog tkiva, stvara ili sam eritropoetin, ili jedinjenje koje u plazmi stvara aktivni eritropoetin iz njegovog neaktivnog prethodnika.
erythropsia, eritropsija, poremeaj u percepciji boja. Moe nastati posle zasenjavanja. Osobama u kojih postoji ovaj poremeaj, svi predmeti izgledaju crveno
obojeni.
erythrosis, eritroza, () crvenilo koe i
vidljivih sluznica u pravoj policitermji;
(2) hiperplazija hematopoeznog tkiva.
Esbachov test, v. test.
Escherichia coli, veinom pokretni tapii, koji se normalno nalaze u digestivnom traktu ljudi i ivotinja. Prvenstveno borave u debelom crevu. U spoljnoj
sredini su veoma otporni, nalaze se u
povrinskim vodama, zemlji i na raznim
biljkama. Escherichia coli je korisna za
domaina, jer deluje antagonistiki na
patogene i razne proteolitike bakterije. U crevima uestvuje u sintezi vitamina B i K.
esencijalna hipertenzija, v. hypertensio.
eseVinum, v. physostigminum.
Esmarch-Heibergov postupak, izvlaenje donje vilice unapred, to se postie
manuelnim potiskivanjem vertikalnih
krakova donje vilice. Ovaj postupak se
vri da bi se pri narkozi spreilo da je251

Esmarchova ishemija

etapno leenje

zik, pomerajui se unazad, ne zatisne otestrogen, (1) opti naziv za jedinjenja koja
vor grkljana.
izazivaju pojavu estrusnih promena, v.
Esmarchova ishemija, namotavanje
estradiol; (2) koji prouzrokuje estrus.
elastine trakaste poveske na ekstremiestrogene supstancije, supstancije koje
tet, poev od njegove periferije pa do izkod ovariektomisanih pacova i mieva
izazivaju estrus. Estrogene supstancije
nad mesta operacije da bi se izazvala
se, uglavnom, lue u jajnicima (folikubeskrvnost. Zatim se iznad poslednjeg
larni hormon), ali, osim toga i u placenti
navoja poveske ekstremitet vrsto podi u kori nadbubrenih lezda, nalaze se
vee gumenim crevom, a poveska skine.
i u krvi, mokrai i amnionskoj tenosti
Esmarchova kleta za jezik, v. kleta,
gravidnih ena i kobila. Po hemijskom
esophagus (oesophagus), jednjak, cevast
sastavu ove estrogene supstancije imaju
organ duine oko 25 cm; nastavlja dresterolsku strukturu. Neka sintetska jelo, prolazi kroz grudni ko i preagu, a
dinjenja, razliite strukture (derivati
zavrava se na elucu.
stilbena), takoe su estrogene supstanesophoria, ezoforija, latentni konvergentcije. V. stilbestrol.
ni strabizam; vrsta heteroforije.
estrus, polna pomama. U mnogih ivotinja
esotropia, ezotropija, vrsta manifestne
ona se javlja u odreenim rokovima. U
razrokosti. Ona jabuica okrenuta je
nekih polna aktivnost se javlja samo jeprema unutra. V. strabismus convergens.
danput u godini (monoestrusne ivotiessentia, esencija. Prvobitno su ovako nanje), u drugih dva put godinje (diestruszivani ekstrakti iz droga koji su sadrane ivotinje), a ima ih u kojih postoje
vali glavne sastojke ovih droga. Docnije
vei broj takvih perioda (poliestrusne isu ovako obeleavani koncentrovani
votinje). ovek ini posebnu grupu, jer
etanolni ekstrakti i destilati aromatije polni nagon uvek spreman da dovede
nih materija, rastvori i meavine etardo polnog ina. Otuda je on semperestskih ulja. Danas se ovaj izraz u medicini
rusno bie. Polni ar se u slona javlja jeretko upotrebljava.
danput u 2 godine (bianualni estrus).
essentialis, esencijalan, bitan, samostalan,
x
karakteristian, ono to ini bitni deo eeloni zdravstvene slube, snage i sredstva, odnosno ustanove, osposobljene
neke stvari i to joj daje specijalne
za ostvarivanje odgovarajueg nivoa. V.
osobine, npr. esencijalan simptom; ono
medicinske pomoi u ratu.
to nema oiglednog uzroka za svoje naetamivan,
derivat vanilne kiseline; anastojanje, npr. esencijalna trombocitopeleptik za stimulisanje disanja.
nija. Sin. idiopatski, genuinus.
etapa evakuacije, mesto gde su za vreme
esteraze, enzimi koji katalizuju razlaganje
borbenih dejstava razvijene snage i
estara uticajem vode na alkohol i kiselisredstva sanitetske slube jedinice radi
nu.
pruanja odgovarajueg oblika. V. mediesthsiologia (aesthesiologia), esteziolocinske pomoi. Etapa evakuacije ima slegija, uenje, nauka o ulima.
dee osnovne delove: prijemno-trijano
Estlanderova operacija, v. operacija.
sa evakuacionim odeljenjem i odeljenje
estradiol, najjai prirodni estrogen, naziza pruanje pomoi; dalje se predvia
van jo i dihidrofolikulin. Prema naoj
razvijanje izolatora, odeljenja za dekonfarmakopeji, oficinalan je u obliku esttaminaciju itd. U naelu se na svakoj sleradiol-benzoata (Oestradioli benzoas) i
deoj etapi (bataljonska, pukovska, diestradiol-dipropionata (Oestradioli dipvizijska sanitetska stanica itd.) prua
ropionas).
vii oblik medicinske pomoi i bolja
estri, jedinjenja koja nastaju iz alkohola i
nega.
kiselina istupanjem vode.
estriol, estrogen, prirodno estrogeno jedi- etapno leenje, sistem zbrinjavanja povreenih i obolelih ' 'akuacija, trijaa i
njenje koje se nalazi u posteljici i u mokmedicinska pomo) za vreme borbe odrai trudnica, u pogledu bioloke aktivlikuje se time to se leenje ne moe
nosti mnogo slabiji od estradiola. Sin.
Marrianovo telo.

252

etar
obavljati najednom mestu nego se ralanjuje vremenski i prostorno na odgovarajue oblike mediciske pomoi (v.
tamo) koja im se prua na sanitetskim
etapama (v. tamo) u toku evakuacije od
borbene linije, odnosno od mesta ranjavanja do sanitetskih ili zdravstvenih
usv tanova s tim to se na svakoj sledeoj
etapi prua vii oblik odnosno nivo (v.
tamo) medicinske pomoi. Doslednost
u leenju na raznim etapama se obezbeuje: (1) jedinstvenim shvatanjem svih
sanitetskih osoba o terapeutskim postupcima (v. Ratna sanitetska doktrina) i
preciznom dokumentacijom na sanitetskim etapama. V. Ranjenika karta.
etar, v. Aether.
etarska ulja, v. aetherolea.
ethmoidalis, etmoidan, sitast, npr. os ethmoidale, sitasta kost.
etil-alkohol, v. Alcohol, Spiritus, etanol.
etilenimini, citotoksika sredstva iz grupe alkilirajuih agensa.
etilen-oksid, bezbojni
gas prelazi u tenost na +110C, eksplozivan u smei s
vazduhom. Zbog toga se mesa s inertnim gasovima. Sin. steroksid, etoks, kartoks, deluje dezinficijentno reagujui s
reaktivnim
delovima elije. Radna t
5O0C, rel. vlanost 20 do 30%. Efikasan u
koncentraciji preko 450 mg/lit, vazduha. Koristi se za hladnu sterilizaciju medicinskih instrumenata i opreme.
etil-hlorid, v. Aether chloratus.
etil-morfin, v. Aethylmorphini chloridum.
etil-paraben, alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline, slui kao konzervans za neke farmaceutske preparate.
etil-stibamin, organsko jedinjenje petovalentnog antimona, slui za leenje lejmanioza i frambezije.
etinamat, estar karbaminske kiseline,
hipnotiko sredstvo.
etinil-androstendiol, vetako progestogeno jedinjenje.
etinil-estradiol, polusintetski estrgeni
preparat.
etinil-testosteron (etisteron, anhidrohidroksiprogesteron, pregneninolon), sintetsko sredstvo s progesteronskim dejstvom.

Eustachijeva truba
etioholanolin, proizvod razlaganja androstendiola i dihidro-izoandrosterona u
mokrai. Ima samo anesteziko dejstvo.
etioholanolonska groznica, periodina
pojava groznice prouzrokovana, najverovatnije genetski uslovljenim poremeajima u Razgradnji etioholanolona (razgradnog produkta androgena). V. androgenisaskromnim androgenim efektom.
etionamid, antituberkulozno sredstvo.
etmoidan, v. ethmoidalis.
etoheptazin, analgetiko sredstvo, jedna
od sintetskih zamena za morfin.
etoksinaftil-penicilin (nafcilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu
penicilinaze.
etopropazin, fenotiazinski derivat, slui
za leenje hiperkinetikih stanja.
etosuksimid, derivat sukcinimida, sredstvo za leenje male epilepsije.
euchromatin, euhromatin, deo hromatinske supstancije koji predstavlja funkciono aktivni deo hromosoma. Zbog
male zbijenosti spiralnih zavoja DNK u
ovom delu hromosoma, transkripcija
DNK u RNK u euhromatinu je veoma
aktivna. Euhromatin" se boji homogeno.
V. heterochromatin.
eukarionti, jedinke ije elije u citoplazmi
sadre organizovano jedro. V. prokarionti.
eupateskop, aparat za merenje infracrvenog zraenja, zasniva se na automatskom registrovanju toplotne energije
pomou osetljivih elija.
eupepsia, eupepsija, dobro varenje, prisustvo dovoljnih koliina enzima pepsina u eludanom soku.
euphoria, euforija, nenormalno ili prekomerno dobro raspoloenje, veselost, naroito izraena u maniji. V. mania.
euploid, elija, odnosno jedinka iji broj
hromosoma predstavlja taan umnoak
njenog haploidnog (jednostrukog) broja hromosoma. U oveka je, npr. haploidni broj hromosoma 23, a njegov umnoak s dva ini diploidiju (46 hromosoma) koja je svojstvo svih normalnih telesnih elija. Umnoak haploidnog broja sa tri je triploidija itd.
Eustachijeva truba, v. tuba auditiva, auris; (embr.) bubanjska duplja i Eustahi253

evacuatio
jeva truba razvijaju se od 1. krnog useka i 1. i 2. krnog luka.
evacuatio, evakuacija, spontano ili izazvano ispranjavanje upljih organa (npr.
creva ili mokrane beike) ili telesnih
duplji (pleuralne) pomou punkcije (aspiracijom) ili prosecanjem, a vrlo retko
spontano.
evakuacija, sanitetska, otpremanje povreenih i obolelih (p/o) pripadnika
oruanih snaga iz reona borbenih dejstava ili ugroenih podruja u relativno
bezbednije zone gde su bolje mogunosti leenja. Evakuacija je izvlaenje i
iznoenje p/o od mesta povreivanja ili
razbolevanja do zaklona, zatim prenoenje i na kraju prevoenje do sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova. Evakuacija
mora biti brza (vodei pri tome rauna
0 stepenu hitnosti, v. medicinska trljala),
udobna da bi transportovanje to manje
negativno uticalo na povredu ili oboljenje i uopte na stanje p/o. Za izvoenje
evakuacije koriste se svi mogui naini
1 sredstva, poev od prirunih sredstava, koritenja tovarnih grla i nosila pa
do upotrebe svih vrsta nazemnih, vodenih i vazdunih transportnih sredstava(aviona i helikoptera). Pri transportovanju se moraju posebno prevoziti p/o
koji su opasni za okolinu (zarazni i psihijatrijski bolesnici, kontaminirani
p/o). Sistem evakuacije u uslovima optenarodnog oslobodilakog rata ima
svoje specifinosti, posebno u malim
zemljama. Evakuacija e se izvoditi uglavnom na kraa odstojanja, za transportovanje p/o e se u masovnom obimu upotrebljavati mesna i priruna
transportna sredstva, a p/o e se esto
sklanjati u teko prohodne reone, guste
predele uma, peine, zatim kod stanovnitva, u podzemnim sklonitima i bazama.
evakuacijska bolnica, sanitetska ustanova veeg kapaciteta obino u sastavu sanitetske slube armije; njen je zadatak:
prijem i trijaa povreenih i obolelih
koji stiu iz sanitetskih stanica i poljskih
pokretnih bolnica, a po potrebi prua i
hirurku pomo, naroito hitnu pre
evakuacije povreenih i obolelih u usta254

evolucija
nove zdravstvene slube. Moe da prua
i specijalistiku pomo kad joj se dodeIe ekipe iz odreda lekara specijalista.
evakuator, instrument za uklanjanje tenosti ili sitnih komadia iz telesnih duplji; ranije primenjivan za pranjenje
mokrane beike i creva.
eventratio, eventracija, ispadanje trbunih organa iz trbune duplje, npr., ispadanje eluca i creva kroz uroeni ili zadobijeni defekt u preagi iz trbune
duplje u grudnu duplju, ispadanje trbunih organa u kesu pupane kile itd.
videment, (fr.) operacija pranjenja duplje ili obolelih delova organa.
evisceratio, evisceracija, vaenje sadraja
iz duplje; e. bulbi, uklanjanje celokupnog sadraja one jabuice. Syn. exenteratio bulbi.,
evnuh, ukopljenik, mukarac kome su
odstranjeni semenici ili spoljni polni organi. V. castratio.
evnuhizam, stanje zaostalog razvoja i poremeenih funkcija, nastalo posle kastracije (jalovljenja). Za nozoloku sliku
evnuhizma od najveeg je znaaja vreme kada je kastracija izvrena, pre ili
posle puberteta. V. kastracija.
evnuhoidizam, promene u izgledu mukarca koje podseaju na promene izazvane ranom kastracijom, ali koje u
ovom sluaju nisu posledica operativnog odstranjenja gonada, nego razliitih hipoplastikih oboljenja semenika.
evocirani potencijali, elektroencefalografski registrovane promene krivulje
kao odgovor na draenje pojedinih receptora, somatosenzorni evocirani potencijali, na draenje senzitivnih ivaca,
akustiki evocirani potencijali, na draenje slunih receptora; vizuelni ili optiki evocirani potencijali na draenje
mrenjae.
evolucija, postanak i postupni razvitak ivog sveta u prostoru i vremenu putem
transformisanja prostijih u sloenije organizacije ivih bia, to se po decendentnoj teoriji, koja organizme shvata
kao istorijske tvorevine, odigralo uglavnom u ranijim geolokim epohama, u
kojima su izumrli daleki preci dananjih (recentnih) organskih oblika. Na-

evulsio nervi optici

jvie izlagane i kritikovane, klasine teorije e., Lamarkova teorija, Darwinova
teorija, Weismannova teorija, teorija ortogeneze i mutaciona teorija, koje su
prvi sistemi biolokog evolucionizma,
sadre prva reenja uzroka transformisanja organizma. Moderni evolucionisti
razlikuju evoluciju, kao istorijski razvitak ivog sveta nepristupaan eksperimentu, i specijalnu, aktuelno postajanje vrsta i prilagoavanje, koji se stalno
vri i iji se mehanizam moe otkriti u
eksperimentu. Novo reenje problema
postanka vrsta oekuje se od sinteze
koja se ve vri iz pojava koje ispituju
genetika, fiziologija razvia, ekologija i
biogeografija i iz analize najniih taksonomnih jedinica.
evulsio nervi optici, evulzio nervi optici,
traumatsko otkidanje vidnog ivca od
one jabuice.

Ewingov tumor, v. tumor.

exaeresis, egzereza, isecanje, vaenje,
otklanjanje. V. phrenicoexaeresis.
exanthema, egzantem, ospa. Rasejana
erupcija mahom makuloznih promena
na koi, hematogenog, limfogenog ili
neurogenog porekla.
exarticulatio, v. desarticulatio.
excavatio, udubljenje, pag (npr. e. rectouterina Douglasi, Douglasov pag izmeu materice i marnog creva); e. papillae nervi optici, ekskavacija papile
vidnog ivca, udubljenje u papili vidnog
ivca koje moe biti fizioloko ili patoloko, npr. u glaukomu.
excavator, v. ekskarator.
excipiens, podloga /a lekovite masti; prema naoj farmakopeji, oficinalne su sledee podloge za lekovite masti: excipiens ad oculenta (podloga za masti za
oi), excipiens ad unguenta (podloga za
lekovite masti), excipiens ad unguenta
antibiotica (podloga za lekovite masti s
antibioticima), excipiens emulsificans
(emulgirajua podloga za lekovite masti), excipiens emulsifican aquosm
(emulgirajua podloga s vodom za lekovite masti), excipiens Lanacoli (lanakolna podloga za lekovite masti), excipiens
lanacoli aquosum (lanakolna podloga s
vodom za lekovite masti), excipiens

exonucleasa
Macrogoli (makrogolna podloga za lekovite masti).
excisio, ekscizija, isecanje; e. probativa,
probna ekscizija, uzimanje iseka iz organa ili tkiva radi histoloko-patolokog
ispitivanja u svrhu dijagnostikovanja
patolokog procesa.
excitantia, v. stimulantia.
excochleatio, ekskohleacija, izgrebavanje
neke upljine otrom kaikom ili kiretom.
excoriatio, ekskorijacija, oguljotina, povrni defekt u koi ili sluznici; neurotska
e., samopovreivanje koe noktima ili
nekim fizikim nainom.
exenteratio, egzenteracija, hirurko uklanjanje unutranjih organa. Obino oznaava radikalno odstranjenje sadraja
telesne duplje, npr karline duplje; e.
orbitae, hirurko odstranjenje celokupnog sadraj^ Qne duplje, Sin. evisceratio orbitae; e. pelvis, uklanjanje organa i okolnog tkiva iz karlice; e. pelvis
anterior, uklanjanje u celini mokrane
beike s donjim delom uretera, vagine,
pripojaka, pelvikih limfnih lezda i pelvikog peritoneuma; e. pelvis posterior, uklanjanje u jednom mahu pelvikog kolona, materice, vagine i pripojaka
sa uklanjanjem ili bez njega limfnih
lezda, dok mokrani organi ostaju
neodstranjeni; e. pelvis totalis, uklanjanje u jednom mahu mokrane beike, donjih delova uretera, materice, usmine i pripojaka donjeg dela sigmoidnog kolona, svih limfnih lezda, karlice
i celog peritoneuma karlice.
exfoliatio, eksfolijacija, listasto odvajanje
povrinskih slojeva epiderma.
exoglossia, egzoglosija, dranje uveanog
jezika izvan usne duplje.
exognathia, preiroka vilica; e. bimaxillaris, preiroke obe vilice, posledica hipotireoidizma; e. monomaxillaris, preiroka vilica, obino usled nepravilne
funkcije jezika. U sluaju e. monomaxillaris postoji gnatino ili dentoalveolarno ukrste n zagrizaj. V. malocclusio.
exonucleasa, egzonukleaza, enzim koji
hidrolitiki razgrauje DNK na njene
sastojke nukleotide. Egzonukleaza za255

exophoria
poinje svoje dejstvo na slobodnom
kraju polinukleotida.
exophoria, egzoforija, latentni divergentni strabizam; vrsta heteroforije.
exophthalmometar, egzoftalmometar,
aparat za tano merenje stepena egzoftalmusa.
exophthalmos, egzoftalmos, iskolaenost
oiju, buljavost, pomeranje one jabuice unapred usled toga stoje zapremina
one duplje smanjena ili je njena sadrina uveana. Uzroci: poremeaji u razviu kotanog zida orbite, krvarenje u orbiti, zapaljenja, tumori, endokrina oftalmopatija, prodiranje procesa iz sinusa,
lubanjske jame. Syn. protrusio bulbi,
proptosis; e. malignus, maligni egzoftalmus, veomaizraena, jednostrana ili obostrana, izbuljenost onih jabuica pri
emu drugi znaci svojstveni Bazedovljevoj bolesti (v. morbus Basedowi) ne postoje ili su izraeni u nesrazmerno manjoj meri.
exostosis, egzostozis, benigni kotani ili
hrskavini izrastaj. Najee se javlja u
blizini okrajka dugih kostiju. Mikroskopski pokazuju gradu normalne kosti,x
a povrina je obloena hrskavicom na
koju nalee tanak sloj veziva; egzostoza
na epifiznom delu kosti i sastoji se od
kotanog i hrskaviavog tkiva, a prekrivena burzom; e. cartilaginea, egzostoza
koja se sastoji od hrskavice pod pokosnicom; e. eburnea, koji se sastoji od
sabijenog kotanog tkiva; e. mandibulae et maxillae, uveanje kosti na alveolarnom grebenu ili na bilo kom delu
donje ili gornje vilice; e. multiplex cartilaginea, uroeni poremeaj karakteristian po egzostozi u blizini okrajaka
dijafiza dugih kostiju, a sastoje se od hrskaviavog ili hrskavino-kotanog tkiva. Autosomno dominantne, obeleene
su maligne degeneracije.
exotoxinum, egzotoksin, pravi toksini, otrovne izluevine bakterija, belanevinaste p-rirode, koje se mogu odvojiti od
tela bakterija filtrovanjem kroz bakterioloka cedila (koja zadravaju klice, a
proputaju toksine). Kombinovani s
formalinom, daju neotrovne produkte
256

extensio
koji zadravaju svu specifinu antigenost toksina i zovu se anatoksini ili toksoidi. S odgovarajuim antitelima (antitoksinima) spajaju se i neutraliu. E.
imaju jaku antigenu mo, vrlo su otrovni i osetljivi na temperaturu i svetlost, i
imaju specifian afinitet prema pojedinim vrstama tkiva.
exotropia, egzotropija, vrsta ispoljene
razrokosti. Ona jabuica je okrenuta
ka spolja. Y. strabismus divergens.
expectorans, v. expectorantia.
expectorantia, sredstva koja olakavaju
izbacivanje sekreta iz bronhija.
expectoratio, ekspektoracija, iskaljavanje sadraja iz plua, bronha i dunika.
expiratio, ekspiracija, faza u disajnom pokretu pri kojoj se vazduh iz plua istiskuje u spoljnu sredinu.
explantatio, eksplantacija, kultura tkiva.
Nauni metod koji se upotrebljava za
prouavanje elija i tkiva van organizma. elije i tkiva prenose se iz ivog organizma na podesne hranljive podloge,
na kojima se elije razmnoavaju. E. se
primenjuje u kancerologiji, histologiji
itd. Ovakve elije i tkiva slue u virusologiji, kao hranljiva podloga za viruse.
exploratio, eksploracija, istraivanje, ispitivanje, pregled bolesnika, specijalno
dijagnostiko istraivanje telesnih upljina, funkcija pojedinih organa itd.
expressio, ekspresija, istiskivanje; (1) izgled lica pod uplivom fizikog ili emocionog stanja; (2) in kojim se neto istiskuje.
exsiccantia, sredstva koja sue tako to u
sebe upijaju tenost.
exsiccator, eksikator; osuivaki sud koji
se hermetiki zatvara, tako da se u njemu supstancije mogu osuiti i bez zagrevanja, a pod uticajem higroskopnih
supstancija.
extensio, ekstenzija, istezanje, opruanje;
(1) pokret kojim se razmiu dva kraja
koja se zglobljavaju meu sobom ili su
inila jednu celinu; (2) pokret koji dovodi ekstremitet u oprueni poloaj. Bardenheuerova e., ekstenzija u prelomu
uda, s uzdunim, poprenim i krunim
vuenjem sa ciljem da se izvede ekstenzija u svim pravcima, u koje vre miii

extensor
dislokaciju; Buckova e., ekstenzija preloma uda tegovima i s izdignutim krajem postelje tako da telo svojom teinom vri kontraekstenziju; Codivillaova e., ekstenzija prelomljenog uda pomou klina ili igle kojom je proboden
donji deo prelomljene kosti; e. extraoralis, izvlaenje ukletenih preloma
kostiju lica pomou Kingove gipsane ili
sline kape; Kirschnerova iana e.,
provlai se ica kroz prethodno uinjen
kanal i fiksira se za metalnu uzengiju,
pomou koje se vri ekstenzija tegovima; e. per contiguitatem, (patol.) irenje morbidnog procesa iz jednog tkiva
ili njegovog dela u njima susedno tkivo;
e. intermaxillaris, (stom.) meuvilina
vua za privremeno ili trajno izvlaenje
i pribliavanje prelomljenih vilica do
normalne okluzije zuba ili do normalnog odnosa bezubih vilica; e. i. elastica, elastina meuvilina vua pomou
gumica; e. i. non elastica s. metallica,
vrsta ili iana meuvilina vua; e.
Kazanjianova, izvlaenje zigomatike
kosti i gornjeg dela lica: slobodni krajevi icane osteosinteze predela donje
one ivice povezani su gumicama za
inu iz kape na glavi; e. Waldronova, izvlaenje sredinjeg kotanog masiva
lica pomou Steinmannovog klina s lozom.
extensor, ekstenzor, oprua, koji oprua,
mii oprua.
extirpatio, potpiino odstranjivanje obolelog organa ili dela organa.
extrabulbaris, ekstrabulbaris, neto to
se nalazi spolja, izvan one jabuice.
Sin. extraocularis.
extracapsularis, ekstrakapsularan, ono
to se nalazi ili se odigrava na spoljanjoj strani ahure.
extracranialis, ekstrakranijalan, ono to
je van lubanje.
extractio dentis, vaenje zuba iz vilice,
odnosno alveole, polugom ili kletima.
extraction, ekstrakt, iscrpak, iscrpina, delimino ili do kraja isparene iscrpine
droga ili biljnih sokova. Ekstrakti se
dele na tene (E. fluida), itke ( E. tenuia), guste (E. spissa) i suve (E. sicca);
E. Alos siccum, ekstrakt od aloja, slu17 Medicinski leksikon

extrasystola
i kao laksantno sredstvo. Sin. E. Alos;
E. Belladonnae siccum, ekstrakt od
velebilja deluje slino atropinu, upotrebljava se kao spazmolitino sredstvo i
sredstvo za suzbijanje poveane eludane sekrecije. Sin. E. Belladonnae. V.
Atropinum; E. Faecis siccum, suvi ekstrakt od kvasca, slui kao konstituens
za izradu nekih vrsta pilula; E. Fellis
bovini siccum, suvi ekstrakt od govee
ui, slui kao holeretiko sredstvo. V.
choleretica; E. Filicis mari, v. E. Filicis
tenue; E. Filicis tenue, ekstrakt od prave paprati, nekada slui kao sredstvo
protiv pantljiara (danas naputen).
Sin. E. Filicis mari. V. Filicis Rhizoma;
E. Frangulae siccum, ekstrakt od krkovine, upotrebljava se kao laksantno
sredstvo, V. Frangulae cortex; E. Gentianae siccum, ekstrakt od lincure (vladisavke), slui za izradu pilula; E. he pati liquidum, teni ekstrakt od jetre
(danas naputen); E. Mydrastidis fluidum, teni ekstrakt od kanadske utike,
danas naputen; E. Opii siccum, ekstrakt od opijuma, sadri 20% morfma.
Sin. E. Opii, v. Morphinum; E. Rhei siccum, ekstrakt od raveda (rabarbare),
slui kao stomahik i laksans, v. Rhei rhizoma; E. Secalis cornuti dilutum, razblaeni ekstrakt od glavnice, danas naputen. V. Secale cornutum; E. Strychni
siccum, ekstrakt od strihnosa, danas
naputen. Sin. E. Strychnini; E. Nucis
vomicae, v. Strychnini nitras; E. Tormentillae siccum, ekstrakt od trave od
srdobolje (srenjaka), upotrebljava se
protiv proliva. V. Tormentillae rhizoma.
extraocularis, ekstraokularis, v. extrabulbaris.
exstrasystola, ekstrasistola, preuranjena
kontrakcija srca, nezavisna od normalnog sranog ritma, koja je posledica
stvorenog impulsa za kontrakciju van
sinusnog vora; atrijska e., ija se dra
stvara u zidu pretkomora, ali van sinusnog vora; aurikulska e., atrijska ekstrasistola; atrioventrikulska e., u Jkoje
se dra stvara u atrioventrikulskom
voru. Sin. nodalna ekstrasistola; infra
nodusna e., ventrikulska ekstrasistola;
interpolovana e., koja se javlja izmeu

257

extremitas

exulceratio

u okluzalnom pravcu usled traume, ili

dve normalne kontrakcije; komorska
zbog gubitka zuba kada antagonisti ize., ventrikulska ekstrasistola; pretkorastaju preko okluzalne ravni i u ortomorska e., atrij ska ekstrasistola; retdontskom pomeranju zuba. V. intrusio
rogradna e., pretkomorska ekstrasistodentis. Sin. elongatio dentis.
la koja nastaje prenoenjem drai od
komorske ekstrasistole na pretkomore; exudatio, izliv nastao izlaskom tenosti i
elija iz kapilara i sitnih vena kao i poventrikulska e,, nastaje u zidu komora.
java vee koliine sluzi na povrinama
extremitas, kraj, okrajak duge kosti ili nesluznice.
kog organa, ekstremitet (ruka, noga); e.
inferior, donji ud ili ekstremitet (noga), exsudatum, eksudat, proizvod eksudacije
u toku zapaljenja. Po kakvoi se razlikuv. membrum inferius; e. superior, gornji
ju: serozni, fibrinozni, gnojni, putridni
ud ili ekstremitet (ruka), v. membrum
(truleni), hemoragijski i meoviti eksusuperius.
extremus, (super!.), ekstremni, krajnji,
dat. Moe se nalaziti u upljinama tela
npr. capsula extrema, krajnja spoljna
ili na njegovim povrinama ili u meuelijskim prostorima; serpozni e., sadrmodana ahura.
i pored vode i soli i veu koliinu beextrinsic factor (engl.), spoljanji inilac,
lanevina (uglavnom albumina) i vrlo
izraz koji je bio upotrebljavan za sastomali broj polimorfonuklearnih leukocijak hrane na koji bi delovao unutranji
inilac (intrinsic f.) eludanog soka da
ta.
exsufflatio,
eksuflacija, in isisavanja vazbi se stvorio aktivni antianemijski priduha iz duplje vetakim ili mehanincip. Danas se zna da je u stvari vitamin
kim nainom; eksuflacija se naroito
B12 ekstrinsik faktor.
primenjuje na pluima pomou isisivaextrophia, ekstrofija, izvrtanje, izvraea (eksuflatora).
nost; e. mokrane beike, kongenitalna mana, u kojoj zbog nerazvijenosti tr- exsufflator, eksuflator, isisiva, aparat
koji proizvodi negativni pritisak; eksufbunog zida i mokrane beike ova izlator primenjen na bronhijalno stablo i
gleda izvrnuta upolje, tako da se njenzadnji zid vidi kroz otvor njenog prednjegove grane moe da izazove prirodan ali jak kaalj.
njeg zida.
extrusio dentis, ekstruzija zuba, delimi- exulceratio, egzulceracija, proces stvaranja grizlica na koi ili na sluznici.
no pomeranje zuba iz alveolarne aice

258

F, hemijski simbol za nemetal fluor, koji

spada u grupu halogena.
f18, radioaktivni izotop fluora, primenjuje
se za sciiitigrafiju kostiju.
f, oznaka za prefiks femto u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; \
femto oznaava veliinu koja je za
IO-15 odnosno za (0,000 000 000 000
001) puta manja od merne jedinice neke
fizike veliine. Npr. fm (femtometar),
fmol (femtomol).
Fc, fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle
delovanja papaina. Sastoji se od C-terminalne polovine tekih lanaca. Za Fc-fragment su vezane bioloke osobine
imunoglobulina: prolaz kroz epitelne
membrane (placenta, krvni sudovi i si.),
vezivanje za elije (citofilnost) i aktivacija komplementa. V. citofilno antitelo;
komplement.
F.D.I., skra. od Federation dentaire Internationale, Meunarodno udruenje
stomatologa. Osnovano 1900. god. u Parizu.
Fe, hemijski simbol za ferrum - gvoe, v.
ferrum.
Fe59, radioaktivni izotop gvozda, primenjuje se u obliku trovalentnog citrata za
ispitivanje prometa i apsorpcije gvozda.
Fl., skra. za flores (cvee) ili flos (cvet),
ili, pak, od fluidus, fluida, fluidum (tean).
f.l.a., skra. za fiat (ili fiant) lege artis:
neka bude ili neka budu izraeni po
propisu.
fr., skra. z fructus (plod).
17*

FSH (folliculin stimulating hormone)

(folikulin stimuliui hormon, Prolan A) hormon (v. tamo) prednjeg renja hipofize koji podstie, prvenstveno,
stvaranje f o Ii kula jajnika, normalno odvijanje mesenog ciklusa polno zrelih
ena i sazrevanje spermatozoida (v.
tamo) polno zrelih mukaraca (v. i hormoni adenohipofize).

F-faktor, v. faktor plodnosti.

F2-generacija, proizvod meusobnog ukrtanja hibrida iz Fi-generacije. Sledee generacije oznaavaju se kao Fa, F4
itd.
F-otrovi, organofosforni bojni otrovi
nervno-paralitikog dejstva, molekul F
se vee za molekul fermenta holinesteraze (koja uestvuje u procesu prenoenja nervnih nadraaja) i ta veza se ne
moe raskinuti nijednim poznatim antidotom reaktivatora holinesteraze. F-otrovi su vrlo toksini, dejstvo im je brzo
(u organizam ulaze kroz organe za disanje i kou); gas-maska je dobro zatitno
sredstvo, a i dekontaminacija (v. tamo)
efikasna je ako se ove mere preduzmu
na vreme.
Fab-fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle delovanja papama, sastoji se od varijabilnih delova tekih i lakih lanaca,
konstantnih delova lakih lanaca i jednog dela konstantnog dela tekog lanca.
U ovom fragmentu se nalazi aktivno
mesto s kojim antitelo reaguje s antigenom. V. hipervarijabilni deo imunoglobulina.

259

Fabricijusova burza (kesa)

Fabricijusova burza (kesa), limfoepitelni organ prisutan samo u ptica i nekih
gmizavaca. Okruglog je oblika i srnetena retrokloakalno. Tkivo burze je obavijeno vezivnom ahurom i vezivnim pregradama je izdeljelio u plike (16-18) oiviene epitelom. Plike su ispunjene
limfnim folikulima slojevite grae. Korteks se nalazi na periferiji i ispunjen je
gusto zbijenim limfocitima, dok su u
centralnom delu (meduli) limfociti manje brojni. Burza postaje limfoidna ve
u toku embriogeneze. Posle izleganja
rastenje se nastavlja sve do 8-12. sedmice (period puberteta), a ubrzo posle
toga nas taje ^fizioloka involucija. U pilia starih^ 12 meseci burza je skoro u potpunosti zamenjena vezivnim tkivom.
Bur'a ima znaajnu ulogu u razvoju hu^moralnog imunog sistema. V. primarni
limfoidni organi. Mikrosredina burze
obezbeuje sve faktore potrebne za diferencijaciju matine elije u B-limfocit.
V. B-limfociti. Rana burzektomija (embrionalna i neonatalna) ima vidnog uticaja na razvoj humoralne imunosti.
faccette, v. faseta.
facia!is, facijalan, koji pripada licu (npr.
nervus facialis, ivac lica).
facies, facijes, (1) lice, (2) izraz lica; povrina, strana; f. abdominalis, izraz lica
pri oboljenjima trbunih organa: utonuIe one jabuice, zailjen nos, stravian
pogled; f. adenoides, glupav izraz lica,
s otvorenim ustima, u dece s adenoidnim vegetacijama; f. articularis, zglobna povrina neke kosti, pokrivena hijalinom hrskavicom; f. hippocratica, izgled lica u bolesnika neposredno pred
smrt, bledilo, zailjen nos i brada, i upale
slepooriice; f. leontina, v. leontiasis; f.
leprosa, v. leontiasis; Parkinsonov f.,
tup izgled lica pri Parkinsonovoj bolesti; f. scrophulosa, izgled lica u skrofuloznih osoba: hronini rinitis, oteenost
gornje usne, konjunktivitis sa mirenjem i blefaritis.
facilitacija, produeno preivljavanje kalema tkiva (tumora) usled delovanja antitela (facilitirajua antitela) ija je aktivnost uperena protiv kalema. Na iz-

260

fagocit
gled paradoksna reakcija. U anglosaksonskoj literaturi ovaj fenomen se naziva enhancement; f.centralna, olakanje, pojava koja nastaje na opni postsinaptikog neurona kada na njega deluju drai koje ne mogu da izazovu okidanje akcionog potencijala, a i smanjuju
vrednost mirovnog potencijala i time
poveavaju njegovu nadraljivost. Svaki
put kada neki signal proe kroz sinapse, one postaju sve vie sposobne da
drugi put prenesu jednak signal (facilitacija). Poto je signal vie puta proao
kroz sinapse, one se mogu toliko facilitirati da signali iz kontrolnih centara
mozga mogu takoe prouzrokovati prenos impulsa kroz te sinapse. Ovo stvara
u oveka oseaj da doivljava senzaciju
koja je izazvala olakanje, iako je to
samo pamenje te senzacije.
factores coagulationis 1-XIII, inioci
koagulacije I do XIII, v. coagulatio.
faeces, feces, stolica, izmet, proizvod
funkcije creva koji se(4zbacuje pri defekaciji; aholina s., stolica koja je neobojena usled nedostatka ui u crevu
(opstrukcione utice); bilijarna s., ute
i mrke stolice koje se javljaju pri dijareji; njihova boja uslovljena je prisustvom
neredukovanog bilirubina; crna s., v.
melaena; s. izgleda orbe od graka.s
pri trbunom tifusu; s. izgleda orbe
od pir in a, s. pri koleri; lijenterina s.,
s. u kojoj se nalazi mnogo delia potpuno nesvarene hrane; masna s., s. koja
sadri mnogo masti (insuficijencija pankreasa); sapunska s., suva stolica, koja
ne prlja pelenu, ali se razmazuje jer je
masna usled bogatstva u nerastvorljivom sapunu. Sree se u prolivu dece nastalom usled oteenja creva kravljim
mlekom; s. u vidu trake, s. pri spazmu
ili strikturi kolona.
Faex, kvasac, smeeukasta ili smea
masa koja se sastoji od gljivica Saccharomyces cerevisiae, slui kao pilulama
masa; F. inactivata, osueni kvasac; F.
medicinalis, medicinski kvasac.
fag, v. bacteriophag.

fagocit, elija koja uvlai strane estice,

raspadne produkte tkiva, bakterije, elije krvi itd. u svoju protoplazmu i unita-

fagocitoza
va ih svarivanjem, ime igra vanu ulogu u odbrani organizma, Razlikuju se:
makrofagi, elije vezivnog i epitelnog
tkiva koji fagocituju krupnije elije i
mikrofagi, leukociti koji unitavaju sitnije elije, npr., bakterije.
fagocitoza, osobina izvesnih elija (fagocita) da u svoju citoplazmu uvuku strane estice i unite ih svarivanjem. Proces fagocitoza moe se podeliti u tri stadijuma; u prvom stadijumu fagociti su
privueni na mesto prodora mikroorganizama; u drugom prodrli mikroorganizmi su uvueni u unutranjost fagocita; u treem stadijumu fagocitovani
mikroorganizmi su razgraeni. Smatra
se da intracelularni enzimi fagocita dovode do razgraivanja.
fagotipizacija, metoda za bakterioloka i
epidemioloka ispitivanja. Princip fagotipizacije zasniva se na velikoj specifinosti odreenih bakteriofaga. Zbog
toga se fagotipizacija uspeno upotrebljava u tipizaciji mnogih bakterija:
Staphylococcus, Salmonella i dr.
f ago zo m, vezikula s esticom i enzimima
nastala u citoplazmi fagocitozom.
Fahraeus-Lindqvistov efekat, smanjenje
uticaja viskoznosti na proticanje krvi
kroz sudove iji je promer manji od 1,5
mm; nastaje tako to se u ovim sudovima eritrociti, koji se inae kreu bez
reda, postavljaju u nizove i kreu kao jedinstven ep.
Fahraeusov test, v. test.
fakirizam, vid pasivnog flagelantizma,
koji se sastoji od uivanja bolesnika da
mu se u meso ubadaju usijane igle, klinci ili da mu se mesta na telu tipaju kletima.
faktor antispecifinosti, engl. anti-specificity factor, protein koji spreava da
specifini faktor RNK polimeraze (v.
RNK-polimeraza) prepozna mesto inicijacije, tj. mesto otpoinjanja sinteze
RNK.
faktor elongacije G (FE-G), protein, po1
znat i kao translokaza, koji omoguuje
premetanje kompleksa tRNK-aminokiselina u toku sinteze polipeptidnog
lanca, s pozicije A na poziciju P na
ribosomu. Pri tome se oslobaa mesto

faktori inicijacije
na poziciji A za vezivanje sledee
tRNK sa svojm aminokiselinom i nastavljanje procesa sinteze polipeptidnog lanca. Sin. translocasa; f. elongacije T (FE-T), protein pomou kojeg se
obavlja smetaj novoprispelog kompleksa tRNK-aminokiselina na upranjeno mesto A ribosoma i peptidno
spajanje aminokiseline iz tog kompleksa s aminokiselinom na susednoj, P poziciji toga ribosoma; f. plodnosti,
epizom koji se oznaava sa F+ i koji uslovljava pol bakterija. Njegovo prisustvo u eliji oznaava muki (F-I-), a njegovo odsustvo enski pol (F-). Sin. F-faktor. V. episomi.
faktori inicijacije (engl. initiation factors), faktori zapoinjanja, grupa od najmanje tri razliita proteina (IFl, IF2,
IF3) neophodnih za inicijaciju (zapoinjanje) sinteze proteina, a koji ne ulaze
u sastav ribosoma; proces zapoinjanja
se verovatno odigrava tako to se IF3
vezuje za slobodnu 3OS podjedinicu ribosoma, a IF2 za GTP i f-met-tRNK; ova
dva agregata stvaraju kompleks koji se
zatim vezuje za iRNK uz uee IFl; proces zapoinjanja se zavrava vezivanjem
slobodne 5OS podjedinice ribosoma, uz
hidrolizu GTP-a i otputanje sva tri faktora inicijacije; f. kosmikog leta, obuhvataju celokupnost fizikih ulova
spoljne sredine u kojoj se odvija kosmiki let, pojave izazvane dinamikom
leta kao i ekoloke faktore; vezane za ivot i rad kosmonauta u kabini vasionskog broda. Faktori pri lansiranju su:
ubrzanja, vibracije i buka. U toku leta
su: odravanje mikroklime u kabini broda, besteinsko stanje, jonizujua zraenja, konfinacija i obavezan poloaj tela,
izmena fiziolokih ritama, ishrana i fizioloke potrebe, efekti meteorita i
sredstva za spaavanje. Faktori pri povratku su: prelaz od nula gravitacije na
hipergravitaciju i normogravitaciju, deceleracija, termoregulacija, prizemljenje i proces readaptacije. Prema vremenu delovanja faktori kosmikog leta
mogu biti kratkotrajni i dugotrajni; f.
nespecifine otpornosti, faktori koji
na razne naine formiraju nespecifinu
261

fakultativno anaerobne bakterije

otpornost mogu se podeliti na spoljne
(povrinske) i na unutranje (humoralne). Ta podela nije odsena, jer postoje
mnogi unutranji faktori otpornosti
koji utiu i na spoljne. Meu spoljne
faktore dolaze: koa, venjaa, sluznica
disajnog trakta, usta, eluca i creva kao
i urogenitalnog trakta. Unutranji faktori
nespecifine otpornosti su: temperatura, koliina kiseonika, poperdinski
sistem, iftterferon, fagocitoza, retikuloendotelni sistem itd; f. otputanja
(engl. release factors), specifini proteini koji obezbeuju itanje genetskog
signala kojim se zaustavlja elongacija, tj.
dalje ukljuivanje aminokiselina u rastui polipeptidni lanac i time dovode do
njegovog otputanja; f. prodornosti.
(spreading-factor), v. hijaluronidaza; f.
rastenja, esencijalni metaboliti, neophodni su u metabolizmu bakterija. To
su esto vitamini (obino grupe B-kompleksa), pa se nazivaju bakterijski vitamini U poetku je definicija obuhvatala
norganske elemente i vitamine kao i
aminokiseline. Kasnije je taj pojam proiren i na druga organska jedinjenja,
koja bakterije nisu u stanju da sintetizuju, te im moraju biti data gotova u hranIjivoj podlozi, ako se eli omoguenje
njihovog rastenja; f. specifinosti,
(engl. specificity factors), proteini koji
vezujui se preobratljivo za jezgro
('a2d>) subjedinice, engl. core) RNK polimeraze odreuju za koji e se promotor RNK-polimeraza vezati. V. promotor.
fakultativno anaerobne bakterije, bakterijske vrste, koje mogu iveti i razmnoavati se u prisustvu i odsustvu molekulnog kiseonika, anaerobno i aerobno; bakterije koje rastu u svim zonama
hranljive podloge.
faloidin, toksin gljive Amanita phalloides.
Fallopijeva truba, v. tuba uterina.
falsetni glas, falset, neprirodni glas pevaa, s tankom emisijom tona u visokim
registrima, kojom prilikom vibriraju
samo slobodne ivice glasnica.
falusna kvrga, u embriona od 10 mm spoIja, pod jazvenom kvrgom, nastaje poprena genitalna kvrga, iznad nje se raz262

farmaceutska sluba
vija urogenitalni oluk s blagim genitalnim naborima. S jedne i s druge strane
nalaze se deblja valjkasta uzvienja: genitalni jastuii. Za to vreme genitalna
kvrga postaje falusna kvrga.
falx, srp, tvorevina u obliku srpa; f. cerebri, srpasta pregrada, tvorevina tvrde
modanice u pukotini izmeu hemisfera velikog mozga.
famid 80 WP, novi insekticid na bazi kai bamata deluje na veliki broj insekata.
Deluje brzo, zadravajui aktivnost u
toku dugog vremena. Primenjuje se 2%-tna koncentracija.
familijarno obeleje, svojstvo koje se
ee javlja u bliskih roaka njegovog
nosioca nego u optoj populaciji. Sin.
porodino obeleje.
Fanconijev sindrom, v. syndroma.
fango, lekovito blato, mineralni mulj vulkanskog porekla u podruju slanog izvora u Batalji (Batalgia), kraj Padove
(Italija). Tim imenom esto se oznaavaju i druga mineralna blata. Fango se
upotrebljava ne samo na licu mesta ve
se i izvozi u osuenom stanju. V. peloidi.
fantazam, psihiki uslovljen poremeaj u
kome je za nastajanje erekcije potreban
odreen obrazac ene, bez obzira to se
odnos vri sa enom drukijeg tipa.
fantom, model tela ili nekog njegovog
dela na kome se vre vebe; (gin.) model
poroajnog puta izraen u gipsu ili drvetu od koe i gume zajedno sa gumenom lutkom slui za izvoenje akuerskih operacija u nastavne svrhe.
fantomski bol, v. bol
faradizacija, primena Faradijeve struje u
terapiji i u dijagnostici.
faradotherapia, v. faradizacija.
faringealni lukovi, v. drelni lukovi.
faringealna opna, v. zdrelna opna.
faringoezofagusni divertikulum, v. diverticulum.
farmaceutska sluba u oruanim snagama, grana sanitetske slube koja organizuje snabdevanje jedinica i ustanova
sanitetskim materijalnim sredstvima,
njihovu izradu, preradu i proizvodnju;
stara se o regeneraciji, razvoju, tipizaciji
i standardizaciji ratne sanitetske opreme; uestvuje u kontroli vode i namirni-

farmakodinamija
a, u izradi odgovarajuih strunih pravila i propisa itd. U nekim armijama farmaceutska sluba bi obavljala u ratu i
preventivnomedicinske zadatke i uestvovala u zbrinjavanju povreenih i obolelihi (evakuacija, trijaa, reanimacija,
pruanje pomoi itd.).
farmakodinamija, deo farmakologije u
kome se prouava dejstvo lekova na ivi
organizam, odnosno na ivu materiju.
farmakogenetika, deo genetike koja se
bavi ispitivanjem genski uslovljenih varijacija u metabolizmu lekova.
farmakognozija, deskriptivna nauka koja
prouava fizike osobine sirovih droga,
njihov hemijski sastav i naune metode
gajenja i suenja lekovitog bilja.
farmakografija, (1) opisivanje lekova; (2)
receptura, uenje o propisivanju recepata.
farmakologija, nauka u kojoj se prouavaju poreklo, fizike i hemijske osobine,
sastav i dejstvo lekova, njihova resorpcija, sudbina u organizmu i eliminacija
i, najzad, njihova terapijska upotreba i
njihova toksika dejstva.
farmakopeja, v. pharmacopoeia.
farmakoterapija, v. therapia.
fascia, fascija, (1) tanka vezivna opna koja
obavija ili pokriva organe; f. bulbi, v.
capsula; f. cremasterica, omota kremasterikog miia i semene vrpce; f.
lata, iroka fascija, spoljni zadebljani
deo btne fascije; f. transversalis, transverzalna fascija, tanka vezivna opna
koja iznutra oblae trbunu duplju, a
ovu fasciju oblae zidni list trbune maramice (peritoneum parietale); (2) zavoj; prema naoj farmakopeji, oficinalni
su sledei zavoji: fascia calicutensis cruda (sirovi kaliko zavoj), fascia calicutensis depurata (preien kaliko-zavoj),
fascia calicutensis depurata sterilis (sterilan proien kaliko-zavoj, fascia cellulosi (mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia cellulosi sterilis (sterilan
mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia gossypii (pamuni mul-zavoj), fascia
gossypii sterilis (sterilni pamuni mulzavoj), fascia gossypii sterilis ad tamponationem (sterilan pamuni mul-zavoj
za tamponadu).

faseta
fasciculus, sveanj, snop, snopi; f. atrioventricularis, pretkomorno-komorni
neuromiini snop (Hisov snop) predstavlja jedinu sponu izmeu muskulature pretkomora i komora i provodi podsticaje za kontrakcije sranog miia.
Sastoji se od Aschoff-Tawarainog vora
i stabla koje se deli na desni i levi krak.
Omoguuje koordinaciju u ritmikim
kontrakcijama pretkomora i komora; f.
cuneatus (Burdach) i f. gracilis (Goli),
snopovi senzitivnih vlakana u zadnjem
delu kimene modine, koji provode
duboki senzibilitet trupa i udova.
fasciektomija, fasciektomija, isecanje fascije.
fascija, v. fascia.
fascikulacija, (embr.) usnopljavanje
spermatida uz Sertolijeve elije u toku
ve odmaklog preobraaja u semeglavce; (fiziol.) f. miia, usnopljavanje,
kontrakcije miia u vidu poigravanja
koja se zapaaju na povrini koe iznad
miia, a nastaju pod dejstvom nenormalnih podsticaja koji nastaju u motornom nervnom vlaknu usled razaranja
motoneurona u prednjim rogovima kimene modine ili traumatskog prekida
ivca.
Fasciola hepatica, metilj, koji parazitira
u preivarima, a njime se moe zaraziti
ovek i ottoleti od fasciolijaze.' Parazit
esto izaziva nekroze jetrinog tkiva. Kao
prelazni domaini slue neki raii. Sin.
Distoma hepaticum.
Fasciola lanceolata, vrsta trematoda, parazit jetre ovaca, goveda, svinja i drugih
ivotinja, a retko i oveka. Prelazni domain je su voze mn i pui koji zagauje
travu larvama koje su se u njemu razvile. Stoka se zarazi pasui zaraenu travu. Sin. Dicrocoelium lanceolatum s.
dendriticum.
fascioplastica, fascioplastika, plastika
operacija izvrena na fasciji.
fasciorrhaphia, fasciorafija, hirurka obnova razderane fascije.
fasciotomia, fasciotomija, zasecanje ili
presecanje fascije.
faseta, (fr. facette) povrinski gubitak
supstancije ronjae koji jo nije ispunjen tkivom, ali je pokriven epitelom.
263

fasete

Fechnerov zakon

Vidi se kao malo, sjajno udubljenje u fazno-kontrastni mikroskop, slui za

raspoznavanje unutranje strukture
ronjai.
ive elije. Mikroskopski preparat pofasete na zubima, uglaane, zaravnjene
staje vidljiv ako njegovi pojedini delovi
povrine na konveksnim stranama
pokazuju optike kontraste. Strukture
zuba, nastale kao posledica traumatske
postaju vidljive ne usled apsorpcije
okluzije, preranog kontakta zuba ili
svetlosti ve zbog promene brzine svetbruksizma. Dijagnostiki znak traumatlosti koja prolazi kroz guu ili redu sreske okluzije.
dinu. Za uoavanje promene brzine
fasetiran lan, (stom.) vetaki zub u
svetlosti postoje specijalni ureaji u komostu kojim se nadoknauje u funkciojima se stvara slika faznog kontrasta obnom i estetskom pogledu izgubljeni prijekta.
rodni zub. Sastoji se od metalnog dela,
koji se ne vidi i vidljivog estetskog dela febris, groznica, slabije ili izraenije povienje telesne temperature; f. continua,
od akrilatnog ili keramikog materijala.
stalna poviena telesna temperatura, s
fastigium, sleme; vrh, vrhunac, vrh krova
malim razlikama u toku dana, od 0,50C
etvrte modane komore.
do I0C; f. ephemera, poviena temperafatigatio, fatigacija, umor i zamor, stanje
tura koja traje dan-dva; f. intermittens,
koje ne nastaje samo usled napornog i
poviena telesna temperatura, koja se
dugog psihikog i fizikog rada ve i
povremeno normalizuje; f. pappataci,
zbog nekomfornih uslova ivota i rada.
papataijeva groznica, transmisivno obZamor se manifestuje smanjenjem radoljenje endemsko-epidemijskog karakne sposobnosti (slabiji uinak), a umor
tera, koje izazivaju dva soja virusa slini
je subjektivno specifino doivljavanje
ARB O-virusima, a prenose flebotomi.
zamora. Umor i zamor ne moraju da se
Bolest poinje brutalno jezom, jakom
poklapaju; od motivacije zavisi da Ii e
glavoboljom i mialgijom. Temperatura
se umor pojaviti pre ili posle zamora.
naglo skae preko 4O0C i traje 3 dana
Umor moe biti akutni ili hronini, lo(trodnevna groznica). Zatim sledi obkalni i opti. Umor i zamor prolaze ako
ilno preznojavanje i izrazita malaksalost
se racionalno koristi odmor, pa se rad
bolesnika, koja traje vie dana; f. recursledeeg dana otpoinje bez njihovih
rens, povratni tifus, teko oboljenje s
znakova i posledica. Ako to nije sluaj,
vie febrilnih napada, koje izazivaju dedolazi do premora (superfatigatio), koji
setine borelija. Za klasini povratni tioslabljuje organizam i favorizuje oboljefus izvor bolesti je bolesnik, dok su prenja, trovanja i povreivanja. Prevencija
nosioci ljudske vai, a za krpeljni pose postie racionalizacijom rada i pravratni tifus - glodari i divlje ivotinje, a
vilnim koritenjem odmora za vreme i
prenosioci krpelji. Povratni tifus se doposle rada (v. odmor).
kazuje nalazom borelija u obojenom
faux lupinum, vuje nepce, v. cheilognato
razmazu bolesnikove krvi. Prognoza ozpalatoschisis.
biljna; f. remittens, poviena telesna
temperatura s dnevnim razlikama vie
favizam, akutna hemolizna anemija izazod I0C; f. rheumatica, reumatska grozvana uzimanjem boba ili kontaktom sa
nica, akutno zapaljenje zglobova; f. sepcvetnim prahom biljke Vicia fava.
tica, septika groznica, pojava izrazito
favus, zarazno gljivino oboljenje (achopoviene telesne temperature usled
rion Schnleini) kose, koe i noktiju. Na
prodiranja bakterija u krv bolesnika; f.
vlasitu se peripilarno stvaraju ukaste
undulans, talasasta groznica, oblik
ploice (scutula) veliine soiva. Dlake
temperaturne krivulje u kojoj se smegube boju, postaju sive, kuinaste i
njuju periodi normalne sa periodima
definitivno ispadaju, poto proces dopoviene telesne temperature.
vodi do atrofije koe. Redi je oblik pitirijaziformni favus bez skutula, morfo- Fechnerov zakon, psihofiziki zakon
(uoptavanje Weberovog zakona), po
loki identian s trihofitijom.
264

Federspielov metod
kome jaina oseanja ne raste s apsolutnom veliinom nadraaja ve s njenim
logaritmom.
Federspielov metod, v. immobilisatio.
feed-back -mehanizam, mehanizam
povratne sprege, pojava koja ini sutinu zbivanja u endokrinologiji: poveanjem (ili smanjenjem) u krvi koncentracije hormona (v. tamo) smanjuje se (ili
se poveava) koncentracija hormona
druge s tom endokrinom lezdom povezane endokrine lezde; partner hormonima mogu da budu i druge materije, npr. insulinu (v. tamo) glikemija;
kratki feed-back-mehanizam postoji
izmeu hipotalamusnih hormona i
hormona prednjeg renja hipofize. V. i
endokrinologija i endokrine lezde.
Feerova bolest, v. acrodynia.
Fehlingov rastvor, v. rastvor.
Fehlingova reakcija, v. reakcija.
fel, u, v. chole.
felleus, uni, npr. vesica fellea, uni mehur.
Feltyjev sindrom, v. syndroma.
feminizacija, pojava interseksualnosti
kada muke jedinke dobivaju enske
oblike.
femoralis, femoralan, butni (npr. a. femoralis, butna arterija).
femur, butna kost, butnjaa; deo noge izmeu kuka i kolena.
fenacemid (fenacetil-ureja, fenuron),
sredstvo protiv psihomotorne epilepsije, zbog svoje toksinosti, danas se retko
upotrebljava.
fenacetin, v. Phenacetinum.
fenazocin, derivat benzomorfana, sintetska zamena za morfin.
fenestra, prozor, otvor u vidu prozora; /.
cochleae, otvor pua, mali trouglasti otvor izmeu bubanjske duplje i kotanog
pua; /. vestibuli, otvor trema, ovalni
kotani otvor izmeu bubanjske duplje
i trema unutranjeg uva.
feneticilin, fenoksietil penicilin, polusintetski penicilin otporan u kiseloj sredini.
fenformin (1-fenetil-biguanid), zamena za
insulin, za oralno leenje dijabetiara.
fenil-alanin,a-amino-6-fenil-propionska
kiselina.

fenolski koeficijent
fenil-butazon/antipiretik, analgetik i antiflogistik. Upotrebljava se za leenje
oboljenja miia i zglobova praenih
bolovima.
fenil-dimetil-pirazolon, v. Antipyrinum.
fenil-etil-barbiturna kiselina, v. Phenobarbitpnum.
fenil-eti! bigvanid, fenformin, antidijabetik (v. tamo), u nas registrovan pod
imenom Dipar. V. i bigvanidl
fenil-hinolin-karbonska kiselina, v. Aci~
dum phenylchinolincarbonicum.
fenobarbiton-natrijum, Phenobarbitalum solubile, Phenobarbiton natrium.
Beo praak bez mirisa, gorkog i slabo alkalnog ukusa. Vrlo se lako rastvara u
vodi. Spada u grupu barbiturata. Oficinalan je prema Jugoslovenskoj farmakopeji.
fenokopija, karakteristika koja je izazvana spoljnim iniocem ili iniocima, ali je
slina odreenom genski uslovljenom
poremeaju. V. genokopija.
fenoksietil-penicilin, v. feneticilin.
fenoksimetil-penicilin (penicilin V), penicilin dobijen iz gljivice Penicillium chrysogenum, ukoliko je, u sredini u kojoj
su se nalazile ove gljivice, bila prisutna
fenoksisiretna kiselina. V. feneticilin.
fenol, aromatini alkohol, klasino dezinficijentno sredstvo, deluje baktericidno,
fungicidno, bakteriostatino i fungistaticno u veim razblaenjima. Za grubu
dezinfekciju koristi se 5%-tni rastvor.
Primenjuje se i za inaktivaciju bakterija
i virusa u vakcinama.
fenol-ksidaza, oksidaza koja kat ali zuje
razlaganje fenola.
fenolski koeficijent, metodi za standardizaciju dezinficijentnih sredstava. Zasnivaju se na tome da se dezinficijentno
dejstvo supstancije koja se ispituje uporeuje sa dezinficijentnim dejstvom fenola. Prvo se odredi minimalna koncentracija fenola koja, za odreeno vreme i
pod odreenim uslovima, ubija neki
mikroorganizam. Zatim se odreuje
koncentracija dezinficijentnog sredstva
koja se ispituje a koja, pod istim uslovima, ubija isti mikroorganizam za isto
vreme. Ako se tako odreena koncentracija fenola podeli sa odgovarajuom
265

fenomen
koncentracijom sredstva koje se ispituje, dobija se broj koji se zove fenolski
koeficijent sredstva koje je bilo ispitivano.
fenomen, (1) znaajna pojava, (2) znak ili
objektivni simptom. V. znak; f. bubrenja kapsule, Neufeldov fenomen bubrenja kapsule zasniva se na reakciji mikroprecipitacije, tj. polisaharid kapsule
(hapten) reaguje s precipitinima u specifinom imunolokom serumu. Ova
reakcija, ukoliko je pozitivna, dovodi do
bubrenja - uveanja kapsule, tj. prozranost kapsule je izmenjena i na predmetnom staklu se vidi pod mikroskopom voluminozna kapsula u odnosu na
druge neizmenjene kapsule u kontroli
(Pneumococcus); f. nakaljavanja, v.
Kreuz-Fuchov fenomen (pod znak); f.
platysmae, v. znak platysmae. Sinkinetika kontrakcija obe platizme pri naglom i irokom otvaranju usta.
fenotip, skup svih osobina jedinke koje su
jasno ispoljene (fizike, fizioloke) ili se
mogu utvrditi odreenim postupcima
(biohemijske) a rezultat su uzajamnog
delovanja genotipa i spoljne sredine.
fenotipske varijacije, nazivaju se modifikacije. Razliiti uticaji sredine mogu
modifikovati fenotip, takve modifikacije po pravilu su prolazne. One traju koliko traje i uticaj sredine: im nestane
ono to je izazvalo modifikacije, nestaje
i tih promena.
Fennov efekat, pojava da mii koji vri
rad troi znatno vie kiseonika i drugih
materija nego mii koji pri kontrakciji
ne vri rad. Smatra se da je razlog za
veu potronju kiseonika to to je za savlaivanje tereta neophodna aktivacija
veeg broja reaktivnih mesta u miinim vlaknima.
feredoksin, izolovan iz roda klostridia
(Clostridium pasteurianum) i striktnih
anaeroba. Deluje kao prenosilac elektrona sistema oksidoreduktaza niskog
potencijala do hidrogenaza. Kada ih
vee s protonima, oslobaa ih kao molekulski vodonik.
feriprivna anemija, v. Anaemia hypochromica hyposideremica u Anaemia.
266

Ferri chloridum
feritin, jedinjenje izmeu apoferitina koji
je belanevinaste prirode i gvozda. Feritin je oblik jedinjenja u kome se gvoe
deponuje u svim elijama, a specijalno
u elijama jetre.
ferment, enzim, organski katalizator, tj.
belanevinasta supstancija koju stvaraju
biljne ili ivotinjske elije, koja, kao i
neorganski katalizator, ubrzava hemijske reakcije i daje im pravac, pri emu
se sama ne menja i ne troi. Sastoji se od
apofermenta koji je belanevinaste prirode, i kofermenta, koji je prostije grae. Sjedinjavanjem apofermenta i kofermenta nastaje holoferment, koji tek
u takvom stanju moe da deluje; glikolitiki f., ferment koji katalizuje oksidaciju eera; hidrolitiki f., ferment koji
omoguuje hidrolize. V. hidrolaze; laktoflavinski f., uti ferment disanja, fosforilisani i za belanevinu vezani vitamin 62; lipolitiki f., ferment koji razlae masti; odbrambeni f., fermenti
koji se u organizmu stvaraju kad belanevine tue tom organizmu dospevaju u
njegovu krv. Ovi fermenti imaju sposobnost da razlazu unete belanevine; proteolitiki f., fermenti koji ubrzavaju
hidrolizu proteina i raznih proizvoda
njihova razlaganja do peptona ili aminokiselina; Warburgov f., ferment disanja, dezmolaza, omoguuje ksidacione
procese u vezi s elijskim disanjem pretvaranjem dvovalentnog gvozda u trovalentno.
fermentacija, vrenje, enzimima izazvani
procesi razlaganja sloenih organskih
jedinjenja, npr. alkoholna fermentacija,
razlaganje glukoze na alkohol i ugljendioksid pod uticajem gljivinih enzima
ili razlaganje laktoze u mleku dejstvom
enzima izvesnih bakterija, npr. Lactobacilus lactis.
ferokinetika, v. kinetika radioaktivnog
gvozda.
Ferri chloridum, feri-hlorid4 FeCb, narandasti kristali, rastvorljivi u vodi.
Upotrebljava se kao adstringentno i
kaustino sredstvo i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba (jer, taloei belanevine,
stvara krastu).

Ferri citras ammoniata

Ferri citras ammoniata, feriamonijumcitrat, nekada se upotrebljavao u leenju hipohromnih anemija.
ferritin, feritin, kompleks izmeu gvozda
i apoferitina, jedne belanevine, koja se
nalazi u elijama eludano-crevne sluznice i u retikuloendotelskim elijama
jetre, slezine, kostne sri i nekih drugih
organa. Najei oblik u kojem se gvoe nagomilava u organizmu.
Ferrosi lactas, ferolaktat, so gvozda s
mlenom kiselinom, zelenkasti kristali;
ranije korien u leenju hipohromnih
anemija.
Ferrosi sulfas, ferosulfat, kristali zelene
boje (zelena galica). Slui u leenju hipohromnih anemija. Oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Ferrum, Fe, gvoe, elemenat, jedan od
najrasprostranjenijih metala. Nalazi se
u nekim mineralima, u skoro svim vrstama zemlje i u nekim mineralnim vodama. Gvoe se nalazi u krvi sisara, naroito u hemoglobinu, i u nekim disajnim fermentima tkiva. Jedinjenja dvovalentnog gvozda (fero-jedinjenja)
mogu se resorbovati iz digestivnog trakta i slue u leenju hipohromnih anemija. Jedinjenja trovalentnog gvozda (ferijedinjenja) taloe belanevine, te slue
kao adstringentna sredstva; F. reducturn, gvoe dobijeno iz njegovog oksida redukcijom pomou vodonika. Sitan
prah koji sadri najmanje 96,5% istog
gvozda. Slui u leenju hipohromnih
anemija.
fertilitas, plodnost, sposobnost da se zatrudni, odnosno dovede do zaea.
fertilizin, supstancija koju lui jaje i koja
privlai i zgomilava semeglavce. OstareIa jaja ne mogu biti oploena zbog nedostatka fertilizina.
ferula accessoria intraoralis, pomona
intraoralna ina za privlaenje fiksacione ine, popravljanje okluzije zuba i odravanje patrljaka prelomljene vilice do
normalnog odnosa prema zdravoj vilici
meuvilinom vuom; f. duplex,
(stom.) dvostruka metalna ina s prstenovima za imobilizaciju preloma donje
vilice. Sastoji se od lingvalne i bukolabijalne ine; f. fixativa, fiksaciona ina za

fibrae
dranje reponovanih patrljaka vilice u
ispravnom poloaju. V. immobilisatio,
ine; f. metallica intraoralis, metalna
intraoralna ina za !mobilizaciju preloma vilica koja se privruje za prisutne
zube; f. non metallica intraoralis, nemetalna intraoralna ina: Gunningov
splint, akrilatni splint za imobilizaciju
preloma bezubih ili krezubih vilica;
splintovi su meusobno povezani stubiima; Schrudeova ina, nemetalna palavitska ina (akrilatni autopolimerizat)
jednodelna i dvodelna. V. akrilati, immobilisatio metallica.
fetiizam, polno zadovoljavanje na pojedinim delovima tela ili odela suprotnog
pola, pa ak i pri samoj pomisli na njih
(idejni fetiizam), bez prisustva ene. Fetiizam je uglavnom muka perverzija, a
izuzetno se javlja u ena. Fetiizam se ispoljava prema: delovima i osobinama
ivog organizma ene, prema delovima
enske odee, prema ivotinjama, prema stvarima koje je ena nosila ili upotrebljavala.
fetoplacentno razdruivanje (disocijacija), ako se kastracija izvri odmah po
ugneivanju ploda, embrioni brzo uginu, ali njihove posteljice produuju razvijanje.
Fettschwunddeme, v. lipofilna distrofija
Orthner.
fetus, naziv za plod od 3. meseca, u koga se
ve razaznaje telesni oblik; f. papyraceus, izumrli, sasueni i mumirikovani
plod u blizanakoj trudnoi u kojoj je
drugi plod normalan.
fetusna eritroblastoza, v. etythroblastosis.
Feulgenova boja, Feulgenova boja je specifina za DNK; nuklearna reakcija po
Feulgenu istie u bakterija mase uobliene, obojene DNK koje ine imraplazmalini nuklearni aparat, jasno razlian od
jedra protista eukariota.
fibrae, vlakna, opti naziv za razliita vlakna. U nervnom sistemu postoje vlakna
koja spajaju pojedine modane delove,
kao npr. f. arcuatae, f. ansatae itd. Fibrae su i vlakna u vezivnim i potpornim
tkivima, i to: (1) vezivna ili kolagena,
razne debljine, sastavljena od kolagenih

267

fibrilla
fibrila koja kuvanjem daju lepak (colla,
lepak, otuda naziv); (2) elastina vlakna
sastavljena od elastina i (3) argirofilna
ili retikulinska vlakna koja su prekolagene prirode, a nazvana tako zbog prijemivosti za soli srebra; f. lentis, izduene, izmenjene elije koje predstavljaju vlakna soiva; f. medullares, (oft.),
nervna vlakna retine koja nisu izgubila
mijelinski omota, oftalmoskopom se
vide kao beliasta podruja u vidu plamena svece koja se pruaju radijalno
oko papile vidnog ivca. Ponekad se
nau i na periferiji onog dna; f. zonulares, vrlo tanka vlakna koja su privrena za polutar onog soiva i trepljasto
telo. Pod dejstvom cilijarnog miia
vlakna se olabavljuju i tako se omoguuje akomodacija soiva.
fibrilla, fibrili, diferentovani delovi citoplazme u obliku tananih konia koji
imaju razliite uloge. U miinim elijama i vlaknima su miofibrili kontraktilne
prirode, u ivanim elijama i njenim
produecima su neurofibrili ili neurotubuli, u vezivnim vlaknima su kolageni
fibrili itd.
fibrillatio, fibrilacija, treperenje; f. atriorum, treperenje pretkomora, specijalni
tip neprekidne arterije (apsolutna aritmija), izazvan brzim nepravilnim kontrakcijama miia pretkomora, koje dovode do potpuno nepravilnih i skoro
uvek brzih kontrakcija komora. Glavna
karakteristika: nedostatak zupca P u
EKG; aurikulska f., treperenje pretkomora; f. ventriculorum, treperenje komora, vrlo ozbiljna pojava, jer je uzrok
trenutne smrti.
fibrin/ denaturisana belanevina nastala
iz fibrinogena pod uticajem trombina.
Da bi se stvorio trombin, potrebno je
prisustvo do sada otkrivenih 13 inilaca
koagulacije (I do XIII). U prvoj fazi koagulacije stvara se protrombinaza (aktivni tromboplastin) pod ijim uticajem
protrombin (glikoprotein) prelazi u enzim trombin. Trombin oslobaa iz fibrinogena fibrinopeptide A i B koji ne
uestvuju u stvaranju fibrina i fibrinske
monomere koji stvaraju fibrin.
268

fibroadenoma
fibrinogen, belanevina krvne plazme
ija je molekulska teina 340.000, a jedan je od neophodnih inilaca koagulacije krvi. Koncentracija fibrinogena u
plazmi iznosi 100 do 700 mg/o i stvara se
skoro kao u jetri.
fibrinolitiki sistem, skup faktora koji se
suprotstavljaju zgruavanju krvi u sudovima i omoguavaju razgradnju ugruaka ukoliko su se eventualno stvorili.
Aktivna komponenta ovog sistema je
plazmin ili fibrinolizin, koji nastaje iz
plazminogena pod dejstvom aktivatora,
nekih materija iz tkiva, aktiviranog faktora XII i trombina. Plazmin otapa fibrin i napada faktor V, faktor VIII i fibrinogen, pri emu se iz fibrinogena oslobaaju materije koje koi trombin.
fibrinolvsis, fibrinoliza, proces koji dovodi do rastvaranja fibrina bilo u toku
koagulacije krvi ili pre nego stoje do nje
i dolo (fibrinolitiki sistem). Aktivna
komponenta ovog sistema je plazmin ili
fibrinolizin. Ovaj enzim rastvara fibrin
napadajui ujedno i V i VII faktor koagulacije krvi i fibrinogen. Plazmin se
stvara iz neaktivnog oblika plazminogena delovanjem aktivatora. Moe nastati
akutno tokom izvesnih akuerskih komplikacija, posle operacije na pluima i
prostati, dok se hronian oblik sree u
bolesnika s insuficijencijom jetre. Normalno prisustvo fibrinolizina je jedan
od razloga to nema zgruavanja krvi u
menstrualnom krvarenju; patoloka f.,
razgradnja fibrinogena u cirkulaciji posle aktivisanja fibrinolizina (plazmina),
koja vodi tekom hemoragijskom sindromu.
fibrinozna pneumonija, v. pneumonia.
fibrinska pena, sredstvo za hemostazu
posle vaenja zuba u bolesnika s hemoragikim sindromom. Sastoji se od fibrina i trombina humane krvi.
fibroadenoma, fibroadenom, benigni tumor koji je sastavljen od vezivnog tkiva
i lezdanih tvorevina; f. intracanaliculare, intrakanalikularni f. s prolif e racijom vezivnog tkiva koje se u vidu polipskih izraslina utiskuje u lumene lezda; f.
pericanaliculare, perikanalikularni f.,
manifestuje se masivnom proliferaci-

fibroblast
jom vezivnog tkiva u vidu irokih traka
oko lezda.
fibroblast, matina vezivna elija s vrlo
nenim produecima i bledim jedrom,
sposobna za deobu i stvaranje novih istovetnih elija. Sastavni je element vezivnih tkiva.
fibrocartilago, vezivna hrskavica.
fibrocistika bolest pankreasa, v. fibrosis cystica pancreatis.
fibroma, fibrom, benigni tumor koji se sastoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova;
f. cavernosum, kavernozni fibrom, pored vezivnog tkiva sadri i proirene krvne ili limfne sudove; f. durum, sadri
preteno vezivna vlakna, usled ega je
tvrd; f. molle, sastoji se od vezivnih elija usled ega je mek; f. mucosae, fibrom, benigni tumor sastavljen iz vezivnih elemenata sluznice usne upljine na
desnima, jeziku ili sluznici obraza; f.
pendulum, fibrom koji visi na peteljci;
f. juvenile, naroiti tumor nazofarinksa
koji se javlja samo u osoba mukog pola
u pubertetu ili, jo ee, u toku zadocnelog puberteta. Ovaj tumor je benigne grae (angiofibrom), ali je njegovo
odstranjenje teko zbog oteanog pristupa i jakog krvarenja.
fibromatosis, fibromatoza, pojava mnogih fibroma u jednom organu, sistemu
organa ili orgnizmu; f. palmaris, fibromatozis je pojava fibroznog veziva u palmarnoj fasciji s posledinim skraivanjem iste, izazivajui grenje prstiju.
Dupuytrenova kontraktura; f. plantaris, slina je palmarnoj fibromatozi i
javlja se u stopalnoj fasciji izazivajui
njeno skraenje. Poreklo nije u potpunosti razjanjeno, mada se pretpostavlja
da se radi o reaktivnoj fibroznoj hiperplaziji kao posledici traumom prouzrokovane degeneracije stupalne fascije.
fibromyoma, fibromiom, benigni tumor
sastavljen od vezivnih i miinih vlakana.
fibroplasia retrolentalis, javlja se u prevremeno roene dece, ispod 1.800 g,
koja udiu kiseonik u inkubatoru. U prvim mesecima ivota na onom dnu se
razvijaju novostvoreni krvni sudovi, kr-

Fickova metoda
vavljenja, edem i ablacija retine. Najzad
dolazi do glioze i fibroze staklastog tela
i slepila. Davanjem kiseonika ispod 40%
i postepenim prekidom, oboljenje je postalo rede.
fibrosarcoma, fibrosarkom, maligna
neoplazma nastala umnoavanjem elija
vezivnog tkiva. Javlja se u svim uzrastima, ali najee u petoj i estoj deceniji
ivota, na donjim delovima donjih ekstremiteta, ali svugde gde postoji vezivno tkivo moe da se javi. Okruglasta
masa renjevita, vrsta, beliastosivkasta s eventualnim zonama krvarenja i
nekroze, pa i pojava pseudocistikih
upljina makroskopska je karakteristika ove neoplazme.
fibrosis cystica pancreatis, cistika fibroza pankreasa, sistemska nasledna bolest odojeta, dece i mladih osoba, koja
se nasleuje recesivnim autosomnim
genom i u koje postoje teki poremeaji
egzokrinih lezda; znaci hronine plune bolesti, deficita egzokrinog pankreasa, visoke vrednosti elektrolita u znoju i
ponekad bilijarna ciroza jetre. Zaepljenje pankreasnih kanala eozinofilnim
amorfnim masama, steatoreja i kreatoreja. Sin. mucoviscidosis, fibrocistika
bolest pankreasa.
fibrositis, fibrozitis, zapaljenjska hiperplazija fibroznog tkiva, naroito u pripojima miia, ispoljava se bolovima i
ukoenou zahvaenih delova lokomotornog aparata.
fibroskop, savitljivi endoskop koji ima
specijalan optiki dodatak.
fibula, (1) spona, kopa; (2) linjaa, tanka
1
duga kost koja se nalazi spolja i
pozadi
golenjae u potkolenici. Njen gornji
kraj, glava, zglobljava se sa golenjaom,
a donji kraj (spoljanji gleanj) zgloblja
va se sa skonom kosti (talus).
fibularis, linjani, v. peroneus.
Fickova metoda, odreivanje minutnog
volumena srca. Zasniva se na odreivanju zapremine O2 koju organizam potroi za odreeno vreme i koncentracije
02 u arterijskoj i venskoj krvi. Poto je
arterijska krv u elom telu ista, koncen
tracija O2 se moe odrediti u krvi bilo
koje arterije, a uzorak venske krvi uz269

Fiessinger-Rendyjeva bolest
ima se iz plune arterije pomou katetera.
Fiessinger-Rendyjeva bolest, v. ectodermosis pluriorificialis erosiva.
fiksacija komplementa (reakcija vezivanja komplementa - RVK), seroloka
reakcija zasnovana na istom principu
kao reakcija lie, jer je za ovu reakciju
neophodno, pored antigena i antitela,
prisustvo nespecifine termolabilne
supstancije - komplementa. Poto se veina litikih reakcija ne moe uoiti, njihova vidljivost se omoguava uvoenjem u reakciju tzv. biolokog indikatora - hemolitikog sistema. V. Wassermannova reakcija; fiksacija modela u
artikulator, postavljanje modela gornje i donje vilice u artikulator pomou
gipsa. Pri tome se koristi zagrizaj u vosku ili obrazni luk.
fiksacioni apsces, v. abscessus.
fiksir, natrijum-tiosulfat (NazSCh); koristi
se u fotografiji, najee kao 25%-tni
vodeni rastvor kojim se iz fotoemulzije
odstranjuju neosvetljena zrnca srebrobromida, posle razvijanja latentne slike.
fiksna erupcija, v. erythema fixum, stomatitis allergica.
fila olfactoria, mirisna vlakna, aksoni receptora za miris, koji prolaze kroz reetkastu strukturu sitaste kosti i zavravaju se u mirisnoj regiji velikog mozga
(bulbus olphactorius).
Filaria, red nematoda, endoparazita, s
jako uzanim dugim telom. Glavne vrste
su: F. bankrofti, ojdrasli paraziti ive u
limfnim sudovima, a larve se nalaze u
perifernoj krvi, obino nou. Sklupani
paraziti u limfnim sudovima ometaju
cirkulaciju limfe, te dolazi do limfangoitisa i elefantijaze. Prenosi je Culex i drugi komari. Nalazi se u tropskim predelima. Sin. Wuchereria; F. loa, ivi u potkonom tkivu, naroito ispod onih kapaka ili venjae, gde izaziva svrab, otok
i suenje. Infekciju prenose obadi svojim ubodom. Ima je u Africi. Sin. Loa-loa; F. medinensis, ivi u potkonom
tkivu oveka i domaih ivotinja, u
tropskim delovima Afrike i June Amerike. Larve prave otvor na koi i izlaze u
vodu gde ih proguta jedna vrsta raie.

270

filtar prokapnik
Sin. Dracunculus medinensis; F. perstans, odrasli paraziti ive u vezivnom
tkivu mezenterijuma, iza peritoneuma i
u kapsuli bubrega, a larve u perifernoj
krvi. Nije poznato da izaziva neke simptome. Sin. Acanthochelionema perstans.
filariasis, parazitarno oboljenje izazvano
Wucherezia bancrofti, vrstom okruglastih crva koji ive u limfnim putevima oveka, naroito karlinog regiona i u
mukim genitalnim organima izazivajui granulomatozni limfangitis sa konsekutivnom elefantijazom monica i noge.
filariosis, v. filariasis.

Filatovljev valjkasti transplantat, v.

transplantacija, transplantat.
Filicis rhizoma, podanak prave paprati,
Dryopteris Filix mas (Aspidium Filix
mas). Glavni aktivni sastojci su estri floroglucina i buterne odnosno izobuterne
kiseline (filicin, filmaron, albaspidin
itd.). Ranije korien, u obliku Extractum Filicis tenue, kao sredstvo protiv
pantljiare; danas naputen zbog toksinosti.
filogeneza, istorijski razvitak najviih kategorija, tipovi biljaka i ivotinja (kola,
filumi); otud i termin tipogeneza za f.
Pored ovog prvobitnog pojma naziv filogeneza obuhvata i razvitak ostalih, niih
sistematskih kategorija (npr. f. vrste
ovek).
filtar, u radiologiji ploe od aluminijuma,
bakra ili cinka koje apsorbuju iz elektromagnetskog spektra due rendgenske ili radijumske zrake i na taj nain
donekle vre homogenizaciju zranog
snopa. Umesto u koi, dugi zraci se apsorbuju u filtru.
filtar prokapnik, ureaj za preiavanje
splavina. Betonski bazen krunog oblika ispunjen kamenom prenika 6 do 8
cm, preko koga se puta otpadna voda
iz cevi s krunim kretanjem. Obezbeuje se aerobno raspadanje organskih materija pod uticajem spontano stvorenih
mikroorganizama. Moe da proisti
1000 do 4000 lit. otpadnih voda m2/dan.
Postavljaju se na veoj udaljenosti od
naselja.

filtracija
filtracija, filtrovanje, ceenje, odvajanje
estica vrstog tela od tenosti u kojoj
se vrsta supstancija ne rastvara. Ovim
postupkom estice tenosti prolaze
kroz pore filtra (cedila), a estice vrste
supstancije koje su veih dimenzija od
pora filtra pa se stoga zadravaju na filtru. Kao filtri se upotrebljavaju: sita,
razna platna, filtarska hartija, staklena
vuna, pesak, ugalj, ivotinjski ugalj, azbest. V. filtri, M/fra/t/far. Filtracija omoguava sterilizaciju tenosti koja prolazi
kroz porozne filtre, ije su pore dovoljno male da zaustave mikroorganizme.
Prema tome, filtracijom se ne unitavaju mikroorganizmi, ve se uklanjaju iz
tenosti i tako se postie sterilnost. Filtracija se koristi kada se ele sterilne
tenosti, koje se ne mogu sterilisati kuvanjem ili u autoklavu. To su tenosti
koje sadre proteine (krvni serum, ascites), zatim razne hemikalije. Filtracija se
koristi i za odvajanje bakterijskih elija
od proizvoda njihovih metabolikih
tvorevina, kao to su: egzotoksini, egzoenzimi, antibiotici i dr. nastali razmnoavanjem mikroorganizama u tenim hranljivim podlogama.
filtracijski pritisak, sila koja dovodi do
filtracije; f.p., koji izaziva filtraciju plazme u bubrezima, odreen je razlikom
pritiska krvi u glomerulima i zbira koloidno-osmotskog pritiska krvne plazme i pritiska u Bowmanovoj kapsuli (intrabubrenog pritiska). Prosena vrednost mu je 24 mm Hg.
filtrat, procedak, proceeni deo tenosti,
tj. teni deo koji je proao kroz filtar.
filtri, cedila od poroznog materijala koja
ne proputaju mikroorganizme, a koja
se upotrebljavaju za sterilizaciju izvesnih tenosti. Filtracija je jedan fiziko-hemijski proces, filtri ne dejstvuju samo
kao mehaniko sito, ve uspenost filtracije zavisi i od drugih faktora, kao to
je elektrini naboj filtra, vrsta mikroorganizma i priroda tenosti koja se filtrira. Filtracija se obino ubrzava primenom negativnog pritiska na bocu na
koju je filtar uvren, upotrebom vakuuma ili vodene pare. Bakterioloki

fimoza
filtri imaju veliinu pora koje ne proputaju bakterije; izgraeni su od razliitog materijala (porculana, azbesta, infuzorijske zemlje), a dobili su imena
prema autorima koji su ih izgradili;
Berkefeldovi filtri, izgraeni su od infuzorijske zemlje ili dijatomejske zemlje. Po stepenu propustljivosti ima ih:
vie vrsta; Chamberlanovi filtri, izgraeni od porculana bez glei, na jednom
kraju otvoreni, a na drugom zatvoreni
cilindri, oblika uplje svece. Ovi filtri se
izgrauju od pora razliitih veliina.
Ima ih vie vrsta, prema stepenu propustljivosti, oznaavaju se sa Li, La, Ls
itd. to je vei broj uz L, pore su manje;
f. od tkanina, najee se koristi vunena tkanina u obliku vrea na ijoj se gornjoj strani dovodi dim. Kroz bone zidove izlaze frakcije manje od l mikrona, a
ostale ostaju u vreama. Prilino efikasni
nedostaci u potrebnom rashlaiva-nju
suvie toplih dimova; Seitzovi filtri,
izgraeni su od azbesta koji se pre-suje
u vidu kolura. Oni se stavljaju u
specijalne metalne aparate, iznad metalne mree. Seitzovi filtri su najbolje
poznati filtri i oni se najvie koriste u
svakodnevnom radu u bakteriolokim
laboratorijama.
filum, konac, vlakno; fila olfactoria (nervi olfactorii), mirisna vlakna, produeci
ulnih mirisnih elija, koja prolaze kroz
rupice reetaste ploice sitaste kosti i
zavravaju se u mirisnoj glavici (bulbus
olfactorius). Mirisna vlakna ine prvi
par modanih ivaca: f. terminale, konasti zavretak kimene modine.
fimbrije, rojte, makrornolekuli proteina
sintetizovani od strane bakterija. Izvesne bakterije imaju periferne dodatke
veoma fine, kratke i krute, vidljive samo
na elektronskom mikroskopu, jasno se
razlikuju od cilija i nazvane su od razliitih autora: vlakna, pili ili fimbrije. Rojte omoguuju pripijanje bakterija za
razne vrste povrine. Rojte su naene
u sledeih bakterija: Aerobacter, Klebsiella, Salmonella, Shigella i Pseudomonas; fimbriae ovaricae, jajnike rojte.
fimoza, v. phimosis.
271

fissura
fissura, (anat.) pukotina, npr. f. orbitalis,
ona pukotina, uzduni otvor na zadnjem kraju one duplje; (2) esto bolna
naprslin na suvoj, neelastinoj ili oboleloj koi (ekcem), usne, mara, prstiju, bradavice dojke itd. Sin. ragada; f.
ani, bolna ulceraeija u obliku naprsline
na radijalnim naborima sluznice mara,
koja je praena spazmom sfinktera
mara i uretre, a u ene i vaginizmom; f.
ossium, vrsta preloma kosti u obliku
pukotine ili naprsline bez pomeranja
fragmenata.
fistula, neprirodan, uzan kanal koji vezuje
neko patoloko arite ili organ s povrinom koe ili sluznice, ili dva ili vie organa meu sobom, kroz koji se lui sekret ili ekskret. Po organu od koga polazi
razlikuje se: eludana, crevna, una
fistula itd. Po vrsti ekskreta: pljuvana,
mlena, sterkoralna, likvornaitd. Po nainu nastajanja fistule se dele na: patoloke koje nastaju na bazi ulcerskog
procesa (apscesa), povrede itd.; vetake ili operativne koje imaju za cilj odvoenje sekreta (sectio alta, anus praeternaturalis, cholecystostomia itd.); i najzad kongenitalne koje predstavljaju defekat u razvoju (fistula urachi, fistula
celli congenita itd.); f. abdominalis, fistula koja se prua od jednog od upljih
organa abdomena do povrine abdominalnog zida; f. ani, fistula mara, potpuna je kada spaja debelo crevo sa spoljnim prostorom i ima otvor na sluznici
debelog creva i otvor u koi meice, a
nepotpuna kad ima otvor u koi meice
i kanal se slepo zavrava u tkivu meice
ili u okolini debelog creva; f. arteriovenosa, arteriovenska fistula, nenormalna komunikacija arterije s venom; ona
moe da bude posledica traume, a izvanredno retko je uroena; f. biliaris,
una fistula, neprirodni kanal koji potie od unih puteva i posledica je
traume ili povrede u toku operacije,
znatno rede je patolokog porekla; f.
bronha, u toku sekundarnih manifestacija tuberkuloze u dece dolazi do prodora specifinog granulacionog tkiva iz
limfnog vora u bronh i do pranjenja
kolikviranog sadraja u bronhusno
272

fistula
stablo. Leci se bronhoaspiracijom u redovnim razmacima vremena; f. colli
congenita, uroena fistula vrata, ostatak krnih lukova, u koje fistulozni kanal vezuje kou i grlo, drelo ili dunik
ili se slepo zavrava; f. completa, potpuna fistula, fistula s dva otvora, tj. na
svakom kraju kanala po jedan; f. dentis,
patoloki kanal koji se prostire od hroninog apikalnog apscesa do povrine
sluznice ili koe; Eckova f., vetaki
spoj portne i donje uplje vene, uinjena u cilju da se jetra ogledno iskljui iz
portnog krvotoka; f. incompleta, nepotpuna fistula s jednim otvorom, tj.
samo na jednom njenom kraju: naziva
se lepom fistulom; f. intestinalis,
crevna fistula, neprirodni kanal koji vezuje zjap creva s trbunim zidom; cesto
se stvara operativno, rede nastaje usled
traume ili zapaljenjskog procesa na crevima; f. oronasalis, usnonosna fistula,
spajanje usne duplje s nosnom ili vilinom dupljom usled defekta izazvanog
nekim patolokim procesom. Najee
su u pitanju defekti posle ekstrakcije
zuba s velikim granulomom ili defekt izazvan zloudnim izratajem; f. stercoralis, fistula koja spaja zjap kolona i povrinu trbunog zida i kroz nju se prazne fekalije. esto se stvara operativno,
rede je posledica traume ili patolokog
procesa na debelom crevu; Thiryjeva
f., crevna fistula, kad se izdvoji jedan
deo creva, pa mu se jedan kraj zaije, a
ivice otvora gornjeg kraja creva priiju
na kou trbunog zida, tako da izdvojeni
deo creva lii na prst od rukavice: f.
thoracalis, torakalna fistula, nenormalan fistulozni kanal koji vezuje grudnu
duplju s koom; f. tvrde modane
opne, nastaje kao posledica traume glave usled prekida kontinuiteta na krovu
etmoidnog labirinta. Nekad je u pitanju
dosta laka trauma (amar). Oituje se izluivanjem cerebrospinalne tenosti
kroz nos (nosna likvoreja). Postoji opasnost uzlazne infekcije modanica; urinarna f., nenormalni kanal koji komunicira s mokranim putevima; f. vesicoumbilicalis, vezikoumbilikalna fistula, nastaje kao posledica nezatvaranja

fistulectomia
urahusa; f. vesicouterina, kanal koji
spaja upljinu materice sa upljinom
mokrane beike; f. vesicovaginalis,
vezikovaginalna fistula, kanal izmeu
mokrane beike i usmine (stvara se u
gangrenskim procesima, u tekom poroaju ili u karcinomu grlia materice);
f. zuba, kanal u tkivu nastao kao posledica drenae tenosti (najee gnoja) iz
patolokog procesa (npr. dentoalveolarnog apscesa). Fistula se otvara na
koi ili na sluznici usta. Sin. /. dentalna.
fistulectomia, fistulektomija, isecanje fistulnog kanala.
fistulisatio, fistulizacija, proces stvaranja
fistule, samoniklo ili operativno.
fitaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje soli fitinske kiseline (fitinska
kiselina je estar ciklinog alkohola inozitola i fosforne kiseline) na inozitol i fosfornu kiselinu.
fitness, (engl.) v. adaptivna vrednost.
fitohemaglutinin, biljni lektin koji stimulie in vitro deobu T-limfocita. Koristi se
u testu blastike transformacije. V. mitogeni; lektinl
fixatio, (hir.) fiksacija, (1) privrivanje o
neto ili za neto. V. ventrofixatio uteri,
omento fixatio, omentopexia; nain imobilisanja prelomljene kosti. V. immobilisatio, zavoj; (2) lice drano u fiksiranom,
nepominom poloaju; f. craniomandibularis, (stom.) imobilizacija prelomljene donje vilice tako da ima oslonac za
vuu preko kape na glavi; intaktnom
mandibulom se podiu prelomljene
kosti gornjeg dela lica; f. craniomaxillaris, intraoralna ina prelomljene gornje vilice ima oslonac za vuu preko
kape na kranijumu. V. immobillisatio;
(fot.) podvrgavanje izazvanog negativa
dejstva fiksira; f. intermaxillaris elastica et non elastica, v. extensio intermaxillaris; interna f., unutranja fiksacija,
zadravanje okrajaka prelomljene kosti
u reponovanom i fiksiranom poloaju
pomou ice, ploe, zavrtanja ili klinova, koji se stavljaju neposredno na prelomljenu kost; intraosalna f., v. interna
fiksacija; spoljaanja fiksacija avlima,
nain stabilizacije prelomljene kosti uvrtanjem avlova u kostne fragmente
18 Medicinski leksikon

f lagele
prolaskom kroz kou, dok su oni pridravani spoljnom ipkom; skeletna L,
imobilizacija krajeva prelomljene kosti
pomou ice, ploe koje se stavljaju direktno na kost, v. spoljanja fiksacija, interna fiksacija.
fizika kultura, svi oblici kretanja u okviru fizikog vaspitanja, sporta i rekreacije, kao i kompleksi objekata i sprava za
njihovo izvoenje. Njeni su uticaji bioloko zdravstveni, vaspitni i psiholoki.
U svakom od pomenutih vidova fizike
kulture jai naglasak imaju jedni uticaji
u odnosu na druge.
fiziko vaspitanje, planska i sistematska
aktivnost iji je cilj da putem fizikog
vebanja deluje na razvoj i poveanje
funkcionih mogunosti raznih organa;
deluje vaspitno u smislu razvoja ovekove linosti i deluje na poveanje i usavravanje raznih motornih sposobnosti
(brzine, snage, izdrljivosti i dr.).
fizijatar, lekar koji se bavi fizijatrijom. V.
physiatria. fizijatrija, leenje fizikim
(prirodnim i
vetakim) sredstvima. fizikalna
medicina, v. therapia. fiziologija, v.
physiologia. fizioloka interseksualnost,
v. interseksualnost, fizioloka.
fizioloko stanje mirovanja, (stom.) osnovni poloaj od koga poinju kretnje
donje vilice. U direktnoj je zavisnosti od
poloaja tela. Orofacijalna muskulatura se
nalazi u ravnotei. fizioterapija, v.
therapia. fizostigmin, v. Physostigminum.
flaccidus, flakcidan, mlitav, oputen.
flagelantizam, pribavljanje seksualnog
uivanja putem bievanja partnera (aktivni f.) ili trpljenjem bievanja (pasivni
f.); f. pasivni, uivanje do orgazma u
podnoenju ibanja, obino po sedalu
(flagellatio ad nates: sluaj ..Rusoa).
Taj se perverzni mehanizam vrlo esto
koristi u javnim kuama, a nekad u kolama (kanjavanje uenika) ak i do
ubistva uenika (sluaj Dippold). flagele,
treplje lokomotorni organi pokretnih
bakterija snabdevenim flagela-ma. To su
filamentozni organi, fleksibilni, talasasti,
privreni za citoplazmu

273

flagelin

flores

vaju poloaj u koji se stave. V. katalepsia.

jednim bazalnim telacem 100-200 m..
Cilija prelazi zid i kapsulu i postaje ek- flexio, fleksija, pregibanje; pregib; pregibanje u nekom zglobu; pregib organa
stracelularna. Flagele su jedna od ge(npr. anteflexio uteri, pregib materice
netskih osobina bakterija, njihov broj i
unapred). V. anteflexio i retroflexio uteri,
raspored varira od vrste do vrste.
anteversio i retroversio uteri (pod uteflagelin, supstancija flagele je proteinske
rus); plantarna f., savijanje prstiju ka
prirode, koja je dobila naziv flagelin.
tabanu (planta pedis).
Njena karakteristika je u tome to nedostaju dve aminokiseline: triptofan i Flexnerov bacil, v. Shigella dysenteriae.
flexor, fleksor, pregiba, mii koji vri
prolin u molekulu proteina.
pregibanje u nekom zglobu.
Flagellata, biari, praivotinje odreenog
oblika koje se pokreu pomou jednog flexura, pregib, krivina, ugao; f. coli dextra, desni ugao kolona, na prelazu usili vie bieva, specijalnih organa za
hodnog u popreni kolon; f. coli sinistkretanje. Izvesne vrste biara izazivaju
ra, levi ugao kolona, na prelazu popreteka oboljenja (razne tripanosomijanog u nishodni kolon; f. duodenojejuze).
nalis, krivina koju grade dvanaestopaflasteri, v. emplastra.
lano i tato crevo.
f later, v. flutter.
flatulentia, flatulencija, nadimanje, raste- fliktena, v. phlyctaena.
zanje eluca ili creva vazduhom ili gaso- Flintov znak, v. um.
vima, usled ega nastupa esta pojava flocculi iridis, kongenitalne, pigmentovavetrova.
ne ciste koje se javljaju na pupilarnoj
flatus, gas ili vazduh u elucu ili crevima;
ivici duice.
gas izbaen kroz mar (vetar).
flogistometrija,
odreivanje osetljivosti
flavin-enzim, ut disajni enzim. V. riboflakoe na dejstvo ultraljubiastih zrakovin.
va.
flavini, sastojci nekih enzima. Jedan od
f lavina je i riboflavin (vitamin Ba, laktof-^ flokulacioni test, v. test
flora, biljni svet neke oblasti; u bakt., pod
lavin).
f. se podrazumeva skup svih bakterija
flebograf, instrument za registraciju venkoje se nalaze na nekom mestu. Tako
skog pulsa.
govorimo o f. creva, vagine, usta itd. Ta
flebografija, rendgenografija vena u koje
bakterijska f. raznih organa moe biti
se ubrizgava pozitivno kontrastno srednormalna ili patoloki promenjena; f.
stvo, to omoguava utvrivanje njihointestinalis, intestinalna ili crevna flovog zdravstvenog stanja. Sin. venografira, koju sainjavaju bakterije koje se naja.
laze u crevnom kanalu. U zdravih ljudi
fleboscintigrafija, v. scintigrafija.
ona se menja zavisno od uzrasta i vrste
flegmona, v. phlegmona.
ishrane. U izvesnim oboljenjima promeflegmonski enteritis, v. enteritis.
ne u crevnoj flori mogu biti veoma veliflegmonski gastritis, v. gastritis.
ke; f. vaginalis, vaginama flora, tj. skup
fleksija, v. flexio.
svih mikroorganizama koji se nalaze u
fleksor, v. flexor.
vagini.
Fleming, Aleksandar Fleming, kotlananin, lekar bolnice St. Marys Hospital Florenceovi kristali, sitne igliaste tvorevine koje lie na kristale hemina. Pojavu Londonu, 1929. godine je otkrio peniljuju se dodatkom jod-jod-kalijuma
cilin, prvi antibiotik koji se koristio u Iespermi. Samo negativni rezultat pregleenju ljudi. Flemingova otkria bila su
da ima znaaja: ako se ovi kristali ne
baza za dalja izuavanja antibiotika,
stvaraju, dokaz je da ispitivana tenost
koja su kasnije izvrila revoluciju u teranije sperma.
piji zaraznih bolesti.
flexibilitas cerea, votana savitljivost, ka- flores, cvetovi, (hem. i farm.) oznaka za
neke supstancije dobijene sublimacitaleptiko stanje u kome udovi zadra274

floridus
jom, npr., Flores Sulfuris, sumporni
cvet; F. Sulfuris, v. Sulfur sublimatum.
floridus, floridan, koji cveta, koji je jako
izraen, koji je u punom jeku.
flos, cvet; F. caryophylli, cvet karanfilia.
F. Chamomillae, cvet titrice, kamilice;
F. Cinae, cvet citvara; Lavandulae,
cvet lavande; F. M a Iva e, cvet crnog sleza; F. Pyrethri, cvet buhaa; F. Rhoeados, cvet turinka (divljeg maka); F. Sambuci, cvet zove; F. Tiliae, cvet lipe; F.
Verbasci, cvet divizme.
fluctuatio, fluktuacija, pokretanje tenosti u upljini mekih zidova. Pritisak prstom na jedno mesto kolekcije izaziva
pomeranje tenosti, to se utvruje drugim prstom poloenim na drugo mesto,
koje se izdie. V. pseudofluktuacija.
fluktuacija, v. fluctuatio.
flumetiazid, diuretiko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
fluoksimesteron, sintetski androgeni
preparat, aktivan posle oralnog davanja.
fluor, gas, halogeni element, ne nalazi se
slobodan u prirodi. U jedinjenjima est,
sedamnaesti element u zemljinoj kori.
Javlja se u mineralima: topazu, apatitu,
turmalinu, biotitu itd. Krenjaki tereni
su siromani u fluoru. Sadraj fluora u
zemlji od 10 do 70 mg/kg. U vodi ga ima
od 0,1 do 30 mg/lit. Uestvuje u radu
fermenata i daje vrstinu kostima i zubima. Koristi se za predohranu od karijesa.
fluor albus, belo pranje, pojaano luenje
iz enskih polnih organa sluzavog (beliastog ili ukastog) ili isto gnojnog
sekreta. Uzroci njegovog nastajanja su
raznovrsni: zapaljenje polnih organa
(najee usled trihomonadne, gonoroike i streptokokne infekcije), opta
oboljenja (anemija, prelazno doba, hormonski poremeaji, opta kaheksija i
dr.) ili draenje vagine stranim telima
(pesari, kapice) i hemijskim sredstvima
za spreavanje zaea, ili prekome'rnim
ispiranjem dezinfekcionim sredstvima.
fluor-apatit, 3 (P4)2 Cap2.
Hidroksil-na grupa u hidroksil-apatitu
zamenjena je jonima fluora. Prilikom
unoenja fluora, oko l mg dnevno za
vreme mineis*

fluorescentni mikroskop
ralizacije zuba dolazi do stvaranja fluor-apatita glei, te je ona otpornija naroito
na kiseline. Fluor-apatit se koristi u
profilaksi karijesa. V. hydroxylapat.
fluorescein, resorcin-ftalein, fluorescein-natrijum spada u tzv. metilen-hinonske
ili trifenil-metanove boje, javlja se u
vidu utocrvenih kristala. U vodenom
rastvoru pokazuje zelenu fluorescenciju. Razblaeni rastvori ove boje se upotrebljavaju u okulistici za otkrivanje ozleda ronjae, koje se boje zeleno. Upotrebljava se u fluoromikroskopiji.
fluoreseein-natrijum. 2%-tni rastvor,
upotrebljava se za dokazivanje defekta
epitela ronjae. Mesto s defektom epitela se pri tome oboji zeleno.
fluoresceinska angiografija, novija metoda ispitivanja stanja krvotoka sudovnjae i mrenjae. Od koristi je u dijagnostici niza promena na onom dnu. Od
manjeg je znaaja u ispitivanju patologije prednjeg segmenta oka.
fluorescencija, svetljenje nekih supstancija (npr. fluspat, uranijumove soli) dok
na njih deluju radijacije kratkih talasnih duina, npr. snop elektrona.
fluorescentna antitela, pomou fluorescentnih antitela mogu se raspoznati
bakterije u razmazima klinikog materijala, virusi u elijama i specifini antigeni u tkivu.
fluorescentna folija, karton ili plastika
premazani sa jedne strane suspenzijom
soli tekog metala koja fluorescira pod
uticajem rendgenskih zrakova. U rendgenografiji se upotrebljavaju dve folije
(najee od kalcijum-volframata), izmeu kojih se u kasetu stavlja rendgen-film kao u korice; ona svetli ljubiasto
pa osvetljava rendgen-film. Mihajlo Pupin je prvi primenio fluorescentnu foliju
u rendgenografiji. Folija za rendgenoskopiju nainjena je najee od
cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira
zelenoutom svetlou, na koju je ovekovo oko najosetljivije.
fluorescentna scintigrafija, v. scintigrafija titaste ilezde.
fluorescentni mikroskop, fluorescentna
mikroskopija se zasniva na sposobnosti
nekih supstancija (fluorohromi) da ap-

275

fluorescentni zaklon
sorbuju svetlost kratkih talasa, a da reflektuju vidljive svetlosne zrake. Za ovaj
nain mikroskopiranja, pored svetlosnog mikroskopa boljeg kvaliteta, jo su
potrebni i specijalni filtri. Ova tehnika
mikroskopije se mnogo koristi u direktnoj ili indirektnoj tehnici s obeleenim
antitelima. U poslednje vreme koristi se
za brzu bakterioloku dijagnozu ili za ispitivanje finih struktura bakterija.
fluorescentni zaklon (ekran), zaklon nainjen od kartona premazanog rastvorom soli tekih metala (cinka, volframa,
platine i dr.) koje fluoresciraju zelenoutom svetlou. Radi zatite osoblja folija se nalazi ispod olovnog stakla koje
ne proputa rendgenske zrake, ve
samo fluorescentnu svetlost sa folije.
Time je ekranu obezbeena uloga i zaklona. Sin. ekran za rendgenoskopiju.
fluorisanje pijace vode, metoda zatite
zuba od karijesa. Pijaim vodama dodaju se soli fluora u koncentraciji od l mg
na litar vode. Za fluorisanje vode koriste se kalcijum-fluorid, natrijum-fluorid,
magnezijum-silikofluorid i dr. U SR Srbiji od 1971. god. postoji zakon o fluorisanju pijaih voda u gradovima preko
20.000 stanovnika. V. fluorisanje zuba lokalno.
fluorisanje (fluorizacija) vode, pijaoj
vodi dodaju se fluoridi u minimalnim
koliinama radi spreavanja karijesa
(optimalna koncentracija fluora u vodi
je 0,5-1,0/litar); f. zuba, lokalno, aplikacija razliitih sredstava sa sadrajem
fluora na zube u cilju njihove zatite od
karijesa. Najee se koriste vodeni
rastvori, 2% natrijum-fluorid, 8% fluorid-kalaja, heksafluorid-kalaja, kiseli
fosfatni fluorid i dr. Koriste se i paste,
lakovi i gelovi sa sadrajem fluora kojima se premazuju povrine zuba. V. fluorisanje pijace vode.
fluorismus, fluorizam, profesionalno trovanje izazvano fluorom i nekim njegovim jedinjenjima, prvenstveno fluorovodonikom (v. fluorovodonik). Fluorovodonik se koristi u industriji za aranje
stakla, kao konzervans za ienje metala, za izradu visokooktanskog benzina,
pri izradi superfosfata i dr. Osobe zapo276

fluorovodonik,
slene na tim poslovima mogu se trovati.
Fluorovodonik u manjim koncentracijama deluje kao iritans na sluznicu
nosa, grkljana i dunika, odnosno venjaa a u veim izaziva oteenje plunog parenhima i dovodi do plunog
edema. Pri hroninom trovanju javljaju
se katari sluznica nosa, praeni krvarenjima koja mogu dovesti do anemije i
astenije organizma. Na kostima (preteno kratkim, kimenim prljenovima)
dolazi do poremeaja metabolizma kalcijuma i fosfora, do egzostoza slinih trnovima koje mogu davati kliniku sliku
radikulitisa, lumbaga, ishialgije i si. Ako
se fluor nalazi u vodi u veim koncentracijama od l mg na l litar vode, u dece
do 9 godina moe izazvati oteenje zubne cakline (areni zubi).
fluorograf, rendgenski aparat kombinovan sa fotografskim aparatom za snimanje na filmskoj traci plua u velikog broja osoba. Pri dobroj organizaciji mogu
se praviti 3 snimka plua na minut.
fluorograf ija, v. radio fotografija.
Huorogram, rendgenski snimak na filmskoj traci dobiven pomou fluorografa.
fluorouracil, fluorodeoksiuridin; citostatika sredstva iz grupe antagonista
(analoga) pirimidina.
fluorovodonik,
H2p2, tenost koja kljua
na 190C. Rastvara se u vodi i daje fluorovodoninu kiselinu, koja se pui na vazduhu i daje vrlo otrovne pare prodornog mirisa koji estoko nadrauje. Soli
fluorovodonine kiseline zovu se fluoridi. Fluoridi dodati izvaenoj krvi spreavaju zgruavanje krvi i glikolizu. Pare
fluorovodonika izazivaju akutno i hronino trovanje, tzv. fluorizam. Akutno
trovanje ispoljava se bolovima u eludano-crevnom traktu jakom ei, optom slabou, poremeajima disanja i
funkcije srca. U teim sluajevima razvijaju se hemoragiki gastroenteritis i
toksiki nefritis, koji obino zavravaju
letalno. Fluorizam se odlikuje oteenjem kostiju celog skeleta s razgraivanjem kostiju, osteoporozom, osteosklerozom, okotavanjem hrskavice kime,
poremeajem metabolizma ugljenih

fluoroza zuba
hidrata i promenama u jetri, cirkulatornom aparatu, crevnom traktu i organima za disanje.
fluoroza zuba, (engl. mottled enamel)
areni zubi, anomalija strukture zuba,
endemka pojava, nastaje kao posledica
toksikog delovanja fluora u koncentraciji preko 1,5 mg/lit, pijace vode na
zube u razvoju. Javlja se simetrino i
ee na stalnim zubima. Na krunicama
zuba nalaze se beliaste mrlje, gle je
prebojena uto ili mrko. U teim sluajevima javlja se hipoplazija i hipokalcifikacija zuba. Sin. dentalna fluorosa.
fluroksen, isparljiva tenost, inhalaciono
sredstvo za izazivanje opte anestezije.
flutter, (engl.) flater, lepranje; atrijski
f., lepranje pretkomora, brze kontrakcije (200 do 320 u minutu) miia pretkomora, koje su pravilne i koje prati
parcijalni atrioventrikulski blok. Ranije
je bio poznat kao aurikulski ventrikulski f.; mogui prelazni stadijum izmeu
ventrikulske tahikardije i treperenja
komora.
focus, ia, arite; taka iz koje polazi
zrana energija; povrina anode rendgenske cevi koju bombarduju elektroni
proizvodei u njoj rendgenske zrake;
ogranieno mesto nekog infektivnog
procesa iz koga infekcija moe da se rasejava po elom organizmu (npr. krajnici, zubi, sinusi).
Foeniculi fructus, plod biljke Foeniculum vulgare, mora, komora, sadri
etarsko ulje i upotrebljava se kao karminativno sredstvo. Ulazi u sastav Species laxantes (oficinalan je prema naoj
farmakopeji).
Foeniculum capillaceum (vulgare), v.
Foeniculi fructus.
foetor, fetor, neprijatan zadah (miris), f.
ex ore, zadah iz usta, nastaje pri izdisanju vazduha. Moe da bude posledica
loe higijene usta, karioznih ili gangrenoznih zuba, loih protetskih radova,
nekih oboljenja sluznice usta i dr. U ekstraoralne uzroke ubrajaju se npr.: oboljenja organa za varenje (dilatacija eluca, divertikulumi jednjaka), organa za
disanje, gnojni oblici sinuzitisa i tonzilitisa, bronhiektazije, karcinomi plua) i

folikulin
razna druga oboljenja (dijabetes, uremija, arlah i dr.) Sin. halitosis; f. hepaticus, specijalni zadah, koji podsea na
miris trulog lia, u hepatikoj komi, izazvan stvaranjem odreenih sumpornih jedinjenja iz aminokiselina u tankom crevu; f. uraemicus, amonijakalni
zadah u toku uremije.
fokomelija, nakaza s nedostatkom jednog
dela udova, to izaziva njihovo skraenje.
fokusno osvetljenje, v. osvetljenje.
folia, folija, (bot.) lie; npr., F. Althaeae,
lie belog sleza; F. Belladonnae, lie
velebilja; F. Gocae, lie koke; F. Digitalis, lie pustikare; F. fluorescentna,
karton premazan s jedne strane suspenzijom soli tekog metala, koja fluorescira pod uticajem rendgenskih zrakova. U
radiografiji se upotrebljavaju dve folije
od kalcijum-volframata, izmeu kojih
se stavlja rendgen-film, kao u korice;
ona svetli ljubiasto, pa osvetljava fotoemulziju. Folija za radioskopiju nainjena je od cink-kadmijum-sulfida jer
fluorescira zelenoutom svetlou, na
koju je oveje oko najosetljivije; F.
Hyoscyami, lie bunike; F. Malvae,
lie crnog sleza; F. Melissae, lie matinjaka; F. Menthae piperitae, lie pitome nane; F. Menyanthidis, lie gorke deteline. Sin. F. Trifolii fibrini; F.
Rosmarini, lie rumarina; F. Rutae,
lie rutvice; F. Salviae, lie kadulje;
F. Sennae, lie sene; F. Stramonii, lie kunjaka (tatule); F. Theae, lie
aja; F. Thymi, lie timijana; F. Trifolii fibrini, lie gorke deteline; F. Uvae
Ursi, lie medvetke (planike).
folie a deux, (fr.) V. inductio.
folie musculaire, (fr.) teka motorna uznemirenost u horeji. V. .chorea minor.
folija, v. fluorescentna folija.
folikulin, enski polni hormon s veoma
velikim stimulomorfonskim dejstvom
na enski organizam, ne samo na gonade, nego i na vangonadne genitalne organe (matericu, jajovod i vaginu) i na
mlecne lezde, zatim na druge vangenitalne organe i sisteme (kostur, miino
tkivo, koa, krv, nervni sistem), a naroito na endokrini sistem (na hipofizu, ti277

folikulostimulin

reoideju, nadbubrene lezde, timus i

slezinu). Raniji naziv za estron. V. estron.
folikulostimulin, jedan od gonadotropnih hormona prednjeg renja hipofize
(FSH). U mukarca utie na spermatogenezu, a u ene potreban je za prvu
fazu rastenja folikula; (embr.) Meu glikoproteidima oveka on zauzima posebno mesto zbog velike koliine vezanog eera, kao i zbog toga to ne sadri
galaktozu. Pacovska koliina folikulostimulina je najmanja koliina preparata
koja, davana svakodnevno u toku 3
uzastopna dana, izaziva u jajniku ponovno javljanje normalnih mehurastih
mekova bez tragova luteinizacije.
folium, list, (bot.) list biljke.
follicularis, folikularan, ono to se odnosi
na folikule, npr., angina follicularis,
gnojenje u folikulima krajnika.
folliculi ovarici, v. jajonosni mekovi.
folliculitis, folikulitis, opti izraz za svako
zapaljenje folikula dlake. Odlikuje se folikularnim gnojenjem (pustulama), izazvanim stafilokokima; f. decalvans
(acne decalvans), folikulitis vlasita koji
dovodi do oiljaste atrofije; f. et perifolliculitis suffodiens et abscedens, poseban oblik akne konglobata na kapilicijumu u vidu brojnih torpidnih apscesa; f. scleroticans nuchae, v. acnekeloid; f. staphylogenes superficialis
(ostiofoiliculitis), v. impetigo Bockhardt; f. staphylogenes barbae, v. sycosis staphylogenes barbae.
folliculus, folikul, meak u jajniku u obliku kesastog proirenja, u kome je smetena jajna elija. Zid meska se sastoji
spolja od troslojnog vezivnog omotaa,
od kojih srednji sadri naroite elije i
mnogo krvnih sudova. S unutranje
strane meak oblau elije koje ine tzv.
granuloznu opnu. U unutranjosti mekova se nalazi tenost (liquor folliculi)
koja sadri aktivni inkret, folikulin ili
estron. Na jednoj strani meska se nalazi
nezrela jajna elija, ovocit. Kad meak
sazri, on prska i s tenou se izbacuje
ovocit u toku sazrevanja. Na mestu rasprsnutog meska se stvara uto telo (cor278

foramen
pus luteum), koji lue sekret luteohormon ili progestin.
folna kiselina, v. Acidum folicum.
fonacija, proces stvaranja glasa u grkljanu na osnovu usklaene funkcije glasnica i respiracijskih organa.
fonendoskop, v. stetoskop.
fonokardiograf, aparat koji slui za registrovanje sranih tonova.
fonokardiografija, v. phono car dio graphia.
fontanele, temenci, opnasti prostori, koji
kasnije iezavaju, izmeu lubanjskih
kostiju. Dve su neparne, a 4 parne i bone. Veliki temenac ili bregmatiki nalazi
se izmeu temenih kostiju i eone. On
nastaje na poslednjem mestu. Mali temenac ili lambdni izmeu potiljane
kosti i temenih kostiju. Boni temenci
su: pterionski (izmeu eone, temene,
slepoone i sfenoidne kosti) i asterionski (stecite temenih, slepoonih i potiljane kosti).
fonticulus, temenac, mek opnasti deo na
lobanji novoroeneta, koji kasnije
okota. Sin. fontanella.
forage, (fr.) foraa, buenje, vrenje, hirurko stvaranje uzdunog rova u vidu
slova V u prostati elektrinom strujom
da bi se otklonila opstrukcija koju ona
stvara svojom hipertrofijom. Foraa je
termin za slino isecanje ina drugim delovima tela. Sin. electroresectio prostatae.
foramen, otvor, rupa; f. epiploicum Winslowi, otvor ispod repatog renja jetre,
uspostavlja vezu izmeu opornjake
kese (bursa omentalis) i opte peritonealne duplje (cavum peritonei); f. hymenaeum, otvor devinjaka koji vodi u
usminu. Taj otvor je propustljiv za mali
prst i moe da bude razliitog oblika:
okruglastog, polumeseastog, srpastog.
Pri prvoj obljubi himen se lako rascepa
(defloracija); f. infraorbitale, podoni
otvor na gornjoj vilici; f. infrapiriforme, donji deo velikog sedalnog otvora;
ff. intervertebralia, meuprljenski otvori; f. ischiadicum majus, veliki sedalni otvor; f. jugulare, jugularni otvor
na bazi lubanje; f. magnum, veliki potiIjani otvor; f. nutricium, otvor na kosti

Forbesova bolest

fosfati

koja spaja polutke velikog mozga; f. vaza prolaz krvnih sudova; f. obturatum,
ginae, svod usmine uz grli materice; f.
zaporni otvor na karlinoj kosti; f.
ventriculi, svod eluca koji se nalazi
quadrilaterum, etvorouglasti otvor na
pod preagom, iznad korpusa i u kome
zadnjem zidu pazune jame; ff. sacralia
skoro uvek postoji vazduni mehur
anteriora, prednji otvori na krsnoj kos(vidi se na rendgenu).
ti; ff. sacralia posteriora, zadnji otvori
Forsmannov
antigen, ugljenohidratni
na krsnoj kosti; f. suprapiriforme, gorantigen veoma rasprostranjen u prirodi
nji deo velikog sedalnog otvora; f. trila(ivotinje i biljke). Najpoznatiji meu
terum, trouglasti otvor na zadnjem zidu
heterofilnim antigenima. Zajedniki je
pazune jame; f. vertebrale, otvor na
za veoma razliite vrste. Ovaj antigen je
prljenu kroz koji prolazi kimena mouzrok mnogih ukrtenih reakcija izmedina.
u antigena i antitela razliitog porekla
Forbesova bolest, v. bolest.
(v. ukrtene reakcije).
forceps, kleta, (gin.) poroajna kleta, instrument kojim se hvata detinja glava Fortnerova ploa, bioloka metoda anaerobnog kultivisanja, korienjem baktekad postoji potreba da se ubrza poroaj
rija koje su izraziti potroai kiseonika:
u interesu majke ili deteta. Zamenjuje
Serratia marcescens, Candida ili B.subprirodne poroajne snage drugog porotilis. Ove bakterije se zaseju na jednu
ajnog doba i zavrava ono to te snage
polovinu Fortnerove ploe, a na drugu
nisu u stanju da uine. Postoji preko 200
polovinu materijal u kome se trae
tipova kleta ali su najvanija tri, to su
anaerobne bakterije. Ovakva Petrijeva
francuska (Levretova), engleska (Smelkutija se zaparafinie u ostavi na 370C.
lieova) i nemaka (Ngeleova), ostali tiKada aerobne bakterije istroe kiseopovi su uglavnom modifikacija ova tri
nik, u tako nastalim anaerobnim uslovitipa.
ma zapoinje rastenje anaerobnih bakFordyceova bolest, v. bolest.
terija.
formaldehydum, formaldehid. Nastaje
pri oksidaciji metil-alkohola. Gas otrog fosfataze, veoma rasprostranjeni enzimi
koji katalizuju hidrolizu sloenih estara
mirisa koji se rastvara u vodi, 20%-tni
sastavljenih od alkohola i fosforne kisevodeni rastvor formaldehida naziva se
line. Npr. fruktozodifosfataza katalizuje
formalin. Deluje dezinficijentno i antiocepljenje fosforne kiseline iz fruktozoseptiki i slui za dezinfekciju prostoridifosforne kiseline, nukleotidaze ocepja, nametaja i odee; oficinalan je preIjuju fosfornu kiselinu iz nukleotida. Rima naoj farmakopeji; F. solutio, v. sobonukleaza i dezoksiribonukleaza su
lutio; F. solutio saponata, v. solution.
fosfataze koje katalizuju hidrolizu poliformalin, v. formaldehydum.
nukleotida, a nazivaju se i nuklein-aciformatio, formacija, tvorba, uobliavanje,
daze. Nespecifine fosfataze se dele na
tvorevina; f. reticularis, retikularna ili
kisele koje dejstvuju pri pH 4,5-5 i bazmreasta siva masa u modanom stablu.
ne pri pH 8,5-9.
formol-gel-reakcija, v. reakcija.
formula, hemijsk formula je kombinacija fosfatazni ogled, fosfataza - enzim nalazi
se u mnogim bakterijama, dokazuje se
hemijskih simbola da se izrazi hemij-ski
na taj nain to se podesnim vrstim
sastav neke supstancije. Hemijska
hranljivim podlogama dodaje fenoftaformula je skraena predstava kvalitalein-fosfat. Ako je bakterija sposobna da
tivnog i kvantitativnog sastava supstanrazloi fosforni spoj, fenoftalein, koji se
cija. Molekulska formula pokazuje iz
oslobaa, moe lako da bude dokazan
koliko se atoma sastoji molekul jedne
izlaganjem kulture amonijaku, te u slusupstancije, a strukturna hemijska foraju pozitivnosti kultura dobija boju od
mula pokazuje pored broja i raspored
crvene do ljubiaste.
atoma i atomskih grupa u molekulu.
fornix, svod, luk; f. cerebri, modani fosfati, soli fosforne kiseline, 4.
Mogu biti primarni, kada je jedan vodosvod, parna tvorevina lunog oblika,
279

fosfatidi
nikov atom zamenjen metalom, npr. primarni kalijum-fosfat, KHaPCU; sekundarni, kada su dva vodonikova atoma
zamenjena metalom, npr. sekundarni
natrijum-fosfat, i tercijarni, kada su sva
tri vodonikova atoma zamenjena metalom, npr. tercijarni natrijum-fosfat,
Na3PO4.
fosfatidi, fosfolipidi, sloeni lipidi sastavljeni od viih masnih kiselina, jednog baznog organskog azotnog jedinjenja, fosforne kiseline i alkohola gliceroIa ili sfingozina. Oni se dele na glicerofosfatide, sastavljene od fosfatidne kiseline i aminoalkohola (holin, etanolamin,
serin) i sfmgolipide (sfingomijeline)
koji sadre dvohidroksilni nezasieni
aminoalkohol, sfingozin u ijem je molekulu preko amino-grupe amidski vezan ostatak vie masne kiseline (obino
lignocerinska kiselina koja sadri 24 C-atoma), a za primarnu alkoholnu grupu
estarski je vezan fosforil-holin.
fosfatidna kiselina, sastavljena od glicerola u kome su dve alkoholne grupe esterifikovane viim masnim kiselinama,
a jedna alkoholna grupa esterifikovana
fosfornom kiselinom. Ako je fosforna^
kiselina esterifikovala primarnu alkoholnu grupu glicerola, naziva se d-fosfatidna kiselina, a ako je esterifikovana
sekundarna alkoholna grupa glicerola,
nastaje -fosfatidna kiselina.
fosfatni puferski sistem, primarni i sekundarni natrijum-fosfat (NaHaPO4 i
Na2HPO4). U krvnoj plazmi, zbog male
koncentracije njegovih sastojaka, puferska mo mu je est puta manja od puferske moi bikarbonatnog pufera; znaajan je u regulaciji pH intracelularne tenosti, kao i u regulaciji pH tubularne
tenosti bubrega.
fosfoglukonatni put razlaganja glikoze,
specijalni nain razgradnje glikoze, neovisan od fermenata iz ciklusa trikarbonskih kiselina, zbog ega predstavlja alternativan' put za dobivanje energije u
elijama gde su ovi fermenti poremeeni ili nedostaju. Ovim nainom se normalno razgrauje oko 30% glikoze u jetri, a jo vie u elijama masnog tkiva. Pri
razgradnji jednog molekula glikoze

280

fosforna kiselina
ovim nainom dobiva se 6 molekula ugIjen-dioksida i 24 atoma vodonika, a utroi 6 molekula vode. Vodonik koji se
oslobaa u toku fosfoglukonatnog ciklusa ne spaja se s difosfopiridin-nukleotidom (DPN) kao u glikolizi, ve s trifosfopiridin-nukleotidom (TPN), to je od
izuzetnog znaaja jer se za sintezu masti
iz ugljenih hidrata moe upotrebiti
samo jedinjenje vodonika s TPN u obliku TPNH. Kada se zbog elijske neaktivnosti uspori glikoliza, ostaje jo aktivan
fosfoglukonatni put (u jetri), koji razgrauje glikozu, pa nastaje mnogo
TPNH koji pomae da acetilni radikali
preu u masne kiseline dugih lanaca.
fosfokreatin, v. kreatin-fosfat.
fosfoproteidi, proteidi koji sadre fosfornu kiselinu kao prostetinu grupu, a
imaju izrazito kiseli karakter. Za razliku
od nukleoproteida (koji takoe sadre
fosfornu kiselinu), razlikuju se od njih
po tome to ih lako razgrauju razblaene alkalije, pri emu se oslobaa fosforna kiselina. Vaniji fosfoproteidi su: vitelin umanca jajeta i kazein mleka.
fosfor, hemijski element koji se mnogo
koristi u ratne svrhe i to kao beli fosfor, koji je lako zapaljiv i otrovan; sastavni je deo najjaih dosada poznatih
bojnih otrova: trilona (tabun, sarin, soman) i armina; (seks.) u miiima ena
ima ga neto vie nego u mukaraca (naroito od 20. do 60. god.).
fosforescencija, sposobnost nekih supstancija da kada na njih deluju svetlosni
zraci isputaju sopstvenu svetlost.
fosforilacija, proces vezivanja fosforne
kiseline za neki organski molekul, npr.
glukoze u crevnom zidu, koja omoguuje njenu resorpciju. Utvrena je veza izmeu procesa oksidacije u procesa vezivanja fosforne kiseline za organski
molekul, tj. fosforilacije.
fosforilaza, enzim koji katalizuje fosforilaciju. Fosforilaza kroba i glikogena je
dobijena u kristalnom stanju. Po svojoj
hemijskoj prirodi fosforilaza je fosfop rote id.
fosforna kiselina, v. Acidum phosphoricum.

fossa
fossa, jama; f. axiJlaris, pazuna jama; f.
carotica karotidna jama; f. cubiti, Iakatna jama, na prednjoj strani lakta:, f.
iliaca, bedrena jama; f. infratemporaHs, potslepoona jama, nalazi se ispod
baze lubanje neto unutra od donje vilice; f. ischiorectalis, jama u donjem
delu karline duplje; f. ovarica, nalazi
se na bonom zidu male karlice u nerotkinja, kao Krauseova jajnika jamica, a u
vierotkinja neto nie, izmeu uretera
i krsne kosti kao Klaudiusova jamica; f.
poplitea, zakolenska jama na zadnjoj
strani kolena; f. pterygopalatina, jama
unutra od slepoone jame.

fossula, jamica.
f o todetekcij a, otkrivanje nuklearnog zraenja pomou fotoemulzije. Zasniva se
na zacrnjenju koje zraenje proizvodi
na fotografskoj ploi slino svetlosti. Jaina zacrnjenja na filmu zavisi od apsorbovane doze. V. nuklearne emulzije.
fotoemulzija, fotosuspenzija mikroskopski sitnih kristala srebro-halogenida u
elatinu. Nanosi se na podlogu od hartije (za fotografije) ili od acetoceluloze
odnosno poliestera (za filmove). Fotoemulzija rendgenskih filmova sadri
srebro-bromid i nalivena je na obema
stranama podloge.
fotokoagulator, aparat za izvoenje fotokoagulacije. Postoji vie tipova aparata
(ksenon, rubin, argon, kripton). V. photocoagulatio.

fotoluminiscencija, v. luminiscencija.
fotometar, sprava za merenje intenziteta
svetlosti ili svetlosnog izvora; f. s plamenom, instrument za kvantitativno
odreivanje kalijuma, natrijuma i kaii
juma u telesnim tenostima i mokrai
merenjem intenziteta boje (ljubiaste za
K, ute za Na) koja nastaje kad fina struja
smee vazduha i rastvora nekog od ispitivanih jedinjenja sagoreva u plamenu nekog gasa.
fotooftalmija, teko zapaljenje oka ili konjunktiva izazvano jakom elektrinom
svetlou, zracima svetlosti pri zavarivanju ili refleksijom sunanih zrakova
povrine snega^ naroito u planinama
(ophtalmia nivialis).V. conjunctivitis actinica.

Fox-Fordyceova bolest
fotopsin, belanevina koja, pored retinena, ulazi u sastav na svetlost osetljive
materije u epiima mrenjae.
fotopski vid, vid pomou epia od kojih
zavisi vienje pri jakom svetlu i vienje
za boje.
fotoreceptori, receptori ula vida - epii
i tapii, smeteni u unutranjem sloju
mrenjae, ispod pigmentnog sloja. U
oku oveka ima oko 6 miliona epia i
120 miliona tapia. Neravnomerno su
rasporeeni po mrenjai. epii su uglavnom postavljeni centralno i igraju
ulogu u dnevnom vidu i vienju boja
(fotopski vid), a tapii, koji zauzimaju
periferiju redne, slue za vienje u sumraku (skotopski vid).
fotosenzibilan, osetljiv na svetlost (vidljivu i nevidljivu - ultraljubiastu).
fotosintetike bakterije, neke autotrofne
vrste bakterija koje mogu koristiti svetlost kao izvor energije, sluei se pigmentom kao transformatorom svetlosne energije u hemijsku. Zbog toga su dobile naziv fotosintetike, za razliku od
hemosintetikih bakterija, koje dobijaju energiju iz hemijskih procesa.
fotosinteza, reakcija koja se vri pod dejstvom svetlosti. Fotosinteza je jedna vrsta fotohemijske reakcije. Sumarno se
moe zamisliti da iz ugljen-dioksida i
vode nastaju heksoza i kiseonik:
6 CO2 + 6H2O -

2<

+ 6O2.

Meutim, ova reakcija nije prosta ve

veoma sloena. U principu se pri fotosintezi svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju nagomilanu u sloenim
organskim jedinjenjima (krob).

Fournierova bolest, v. bolest.

fovea, jamica okruglog oblika; f. centralis
retinae, sredina jamica mrenjae,
malo udubljenje na utoj mrlji mrenjae (macula lutea): f. radialis, bina jamica, anatomska burmutica, kono
udubljenje na spoljanjoj strani korena
ake.
foveola, (oft.) malo udubljenje, jamica u
sreditu sredine jamice mrenjae. V. f
ovea.
Fowlerov rastvor, kalium arsenicosum
solutum. V. solutio.

Fox-Fordyceova bolest, v. bolest.

281

fozgen

fozgen, karbonil-hlorid, bojni otrov kratkotrajnog dejstva, ali velike otrovnosti

(upotrebljavan je u prvom svetskom
ratu). Tipian je zaguljivac (Y. tamo),
teko ozleuje plua, a u jaoj koncentraciji dovodi do smrti; pod obinim uslovima para je bez boje, a njegovo prisustvo se osea po jakom mirisu na pokoeno seno; gas-maska potpuno titi
od fozgena. V. phosgen.
fozgenoksim, dihlorformoksim, bojni otrov s viestrukim toksikim dejstvom
(dejstvuje kao plikavae, zaguljivac i
nadraljivac); jako je otrovan i smrtonosan. Dekontaminira se IaKo rastvorima
alkalija i amonijakom, a za zatitu je dovoljna gas-maska i zatitno odelo (v.
tamo).
fractura, fraktura, prelom kosti, kostolom; f. agenetska, -spontana fraktura
zbog esteogenesis imperfecta; f. atrofijska, spontana fraktura zbog atrofije
kosti; f. baseos cranii, prelom baze lubanje. Pored optih pojava povrede
mozga (komocije, kontuzije, kompresije
mozga i intrakranijumskog krvarenja),
prelom baze praen je krvarenjem, isticanjem cerobrospinalnog likvora i ispadanjem komadia modanog tkiva kroz
nos, drelo i ui; f. Beimettova, odlamanje dlanskog dela proksimalnog okrajka prve metakarpne kosti; f. bokserska, prelom vrata metakarpne kosti s
dlanskom dislokacijom; f. Collesova,
prelom donjeg okrajka bice, u kome se
donji fragment pomera unazad;f. colli
mandibulae, prelom vrata donje vilice,
izraziti poremeaj funkcije zgloba; f.
complicate, komplikovani ili otvoreni
prelom kosti. Nazvan tako jer je praen
povredom koe i ostalih mekih tkiva,
to omoguuje trcanje fragmenata kosti
i infekciju. Sin. otvoren prelom; depresiona f., v. impresiona fraktura; dijakondilarna f., prelom u kome linija
preloma lei u visini epifizne linije; direktna f-., prelom kosti na mestu dejstva spoljanje sile; Dupuytrenova f.,
prelom fibule 5-6 cm iznad maleola,
praene obino frakturom unutranjeg
maleola; fracture en bois vert, (fr.),
prelom kosti kao zelene granice u
282

fractura

kome omota od pokosnice ostaje neprekinut, slino kori kod preloma vrbe.
Sree se najee u dece i adolescenata;
impresiona f., vrsta preloma najee
na pljosnatim kostima (svod lubanje, lopatica ili kosti karlice). Odlikuje se
udubljenjem na kosti, koje stvaraju
ulegli fragmenti. Sin. depresiona fraktura; indirektna f., prelom kosti koji nastaje udaljen od mesta dejstva sile; kominutivna f., prelom s veim brojem
sitnih fragmenata; komplikovana f.,
sin. fractura complicata; kompresiona
f., prelom koji nastaje usled kompresije,
npr. prelom prljena; luksaciona f.,
iaenje udrueno s prelomom onog
dela kosti koji ulazi u sastav odgovarajueg zgloba; maleolarna f., prelom
glenjeva (maleola); Malgaineova f.,
dvostruki vertikalni prelom karlice, u
kojoj su prelomljene: bedrena, sedalna
kost i stidnjaa; f. mandibulae; f. anguIi mandibulae, prelom ugla donje vilice, predilekciono mesto traumatskih
preloma mandibule; /. capitis mandibulae, prelom glave donje vilice jednostran ili obostran; /. corporis mandibulae
aperta s. complicata, komplikovan ili otvoren prelom tela donje vilice, primarno je inficiran, jer je u komunikaciji sa
ranom na koi ili sluznici; /. m. bilateraUs, obostrani prelom donje vilice, tela,
oba kondila, angulusa itd.; /. mandibulae
comminutiva, zdrobljen prelom donje
vilice; preteno ratna povreda. Ako
doe do gubitka bradnog dela, usled
stvorenog defekta (f. m. cum defectu) formira se tzv. ptiiji lik, oblik kljuna ptice, usled dislokacije patrljaka. V. fractura symphyseos mandibulae comminutiva;
f. m. ipsilateralis, prelom kondila i tela
iste strane donje vilice, tela i ramusa
itd., /. m. pathologica s. spontanea, patoloki ili spontani prelom donje vilice:
posle infekcije (osteomijelitis), optih i
lokalnih oboljenja (osteitis fibrosa cystica), endokrinih poremeaja, tumora,
dentalnih cista itd.; /. partis alveolaris
mandibulae traumatica, traumatski prelom alveolarnog dela donje vilice; prelom je u visini vrhova korenova zuba ili
ispod njih; /. processus condylaris mandi-

fractura
bulae, prelom kondilarnog dela donje
vilice s dislokacijom ili bez nje; uvek je
praen disfunkcijom donjovilinog
zgloba; /. p. coronoideus m., prelom koronoidnog nastavka donje vilice je u
vidu odlomka, te integritet mandibule
nije oteen; /. rami mandibulae horizontalis, horizontalan prelom grane donje
vilice sa dislokacijom patrljaka po horizontalnoj liniji. V. linije preloma na donio] vilici] f. subcondylaris m., supkondilarni prelom donjoviline grane protee
se od incizure koso nanie preko zadnje
ivice ramusa; iako je prelom ramusa,
prema klinikoj slici pripada prelomu
kondila; /. symphyseos mandibulae, prelom simfize donje vilice; fractura maxillae, f. corporis maxillae sagitalis,
sagitalan prelom tela gornje vilice bilo
na kom njenom delu; /. m. bilateralis, obostrani prelom gornjih vilica; /. m. se Le
Fort I s. Gurin, niski subzigomatiki
prelom maksile: odvaljen je dentoalveolarni sklop od tela gornje vilice; /. m. sec.
Le Fort II, visoki subzigomatiki ili piramidalni prelom gornje vilice: ukljueni
su dentoalveolarni i nazomaksilarni
sklop; /. m. sec. Le Fort III, suprazigomatian prelom: kosti lica su odvojene od
baze lobanje; najtei oblik preloma kostiju gornjeg dela lica; zahvata i kosti lubanje. Likvoreja kroz nos je siguran
znak povrede baze lubanje i sadraja
endokranijuma, v. dentoalveolarni
sklop; f. m. unilateralis, jednostrani prelom tela gornje vilice leve ili desne; f.
processus alveolaris maxillae, prelom
u visini vika zuba ili iznad njih, ali uvek
u grebenu gornje vilice; f. baseos
orbitae comminutiva s., f. parietis inferioris o.c., zdrobljeni prelom poda
orbite: delimino propadanje ili hernijacija sadraja orbite u gornjovilini sinus. Najtea komplikacija je lezija optikog nerva; nekomplikovana f., fraktura
simplex; patoloka f., v. f. spontanea; f.
penisa, raskidanje kavernoznih tela
penisa nastalo u toku erekcije zbog neobazrivih pokuaja uvlaenja uda, rede
van obljube. Pri tome moe da bude ozleena i uretra; f. simplex, prosta faktura, prelom kosti u kome nisu u isto

frakcija
vreme povreena meka tkiva. Sin. nekomplikovana fraktura; f. spiralna, prelom u kome linija preloma ima spiralni
tok; f. spontanea, spontana fraktura,
prelom kosti koji nastaje bez traume,
ve samo usled dejstva miia u bolestima koje razaraju, kotanu supstanciju
(tumori, dekalcifikacija). Sin. patoloka
fraktura; supkapitalna f., fraktura neposredno pored glave kosti; subperiostalna f., fraktura kosti bez promena njene osovine i kontura i bez lezije pokostice; suprakondilarna f., prelom u
kome linija preloma lei iznad glenjaka
kosti; transverzalna f., prelom druge
kosti ekstremiteta s popreno poloenom linijom preloma u odnosu na uzdunu osovinu kosti; zatvorena f., v.
fractura simplex; f. ossis zygomatici
depressiva, depresivan prelom jagodine kosti praen ulegnuem na licu i
prelomom maksile. Sin. impressio.
Fraenkel-VVeichselbaumov diplokok, v.
Diplococcus (pod Streptococcus) pneumoniae.
fragilitas, fragilnost, krtost; f. ossium, nasledno familijarno oboljenje u kome dominira pojava tanke kore kostiju sa razreenim kotanim gredicama. Laka
lomljivost s kasnijim deformacijama.
Kalus je obino na mestima preloma velik, ali veoma siromaan u osifikaciji.
Dentin je u slinom smislu, kao i kosti,
poremeen. Postoji i gluvoa zbog
otoskleroze s. osteogenosis imperfecta.
fragmentatio, fragmentacija, raspadanje
tkiva ili delova organa u manje delie,
npr. f. myocardii, fragmentacija sranog
miia, pri emu dolazi do poprenog
prekidanja i raspadanja sranih miinih vlakana. Ova promena nastaje u
agoniji ili posle smrti; f. menisci mandibulae, rasparavanje meniskusa donje vilice uzrokovano traumom.
fragmentum, fragment, deli, odlomak
nekog tkiva.
frakcija, (1) deo neke celine; (2) u herniji
frakcija je jedna ili vie slinih supstancija koje se nalaze u smei i iz nje se
mogu izdvojiti. Npr. frakcionom destilacijom se odvajaju teni sastojci na osnovu razliite take kljuanja i ti teni sa283

frakciona destilacija
stojci su frakcije, ili u plazmi se nalaze
razne vrste belanevina koje se mogu
odvojiti elektroforezom i tako odvojene
belanevine se nazivaju belanevinske
ili proteinske frakcije.
frakciona destilacija, v. destilacija.
frakcionisan, koji se deava u ponovljenim deobama, prekidan, npr. frakciona
destilacija, odvajanje tenih supstancija
iz neke smee na osnovu toga to imaju
razliite take kljuanja. Npr. iz nafte se
dobijaju razliite frakcije ugljovodonika.
frakcionisana intermitirajua sterilizacija, v. tindalizacija.
framboesia tropica, tropsko oboljenje
slino sifilisu. Izaziva treponema pertenue.
Franck-Starlingov zakon, Starlingov zakon srca, zakon po kome je snaga kontrakcije sranog miia proporcionalna
poetnoj duini miinih vlakama, to
znai da, ukoliko se srce u toku dijastole
vie napuni krvlju, to e se vea koliina
krvi prilikom sistole ubaciti u arterijske
sudove.
Fredet-Ramstedtova operacija, v. operacija.
free-martin, (eng.) enski plod u blizana-x
kom gravitetu krave, u kome je drugi
plod mukog pola. Muki pol je normalan, dok je enski maskulinizovan, zbog
ranog uspostavljanja spojnica izmeu
pupanih arterija plodova, to dovodi
do meanja krvi oba ploda: hormoni
mukog ploda dejstvuju na jajnik enskog ploda.
freezing-drying technique, v. cryostat.
Freijov test, v. test.
Frejkina jastuna udlaga, v. udlaga.
frekvencija, oznaka, broj periodinih pojava u jedinici vremena. Jedinica SI za
frekvenciju je herc, oznaka Hz, l Hz je
frekvencija periodine pojave ija perioda traje jednu sekundu,
.
Is
frmissement, (fr.) fremisman, oseaj treperenja pri palpaciji nekog predela; f.
eataire, (fr.), kater, treperenje kao
predenje make koje se osea u predelu vrha srca u mitralnoj stenozi.

284

Freundov adjuvans
fremitus, treperenje koje se otkriva palpacijom; bronhni f., fremitus koji izaziva prolazak vazduha kroz iroke bronhe
ispunjene sluzi; f. pectoralis, izazvan
govorom koji se otkriva palpacijom
grudnog koa; perikardni f., koji postoji
u suvom perikarditisu; pleuralni f.,
koji se palpira u suvom pleuritisu.
frenectomia, v. frenulektomija.
frenikotomija, v. phrenicotomia.
frenotomia, presecanje uzice ili vezice,
npr. uzice u leenju fiksiranog jezika.
frenulectomia, frenulektomija, odstranjenje uzice gornje ili donje usne hirurkim putem. Sin. frenectomia. V. frenuIum, visok pripoj.
frenulum, uzdica; f. labii sup. s. inf. fibrosum, uljebljuje se u alveolarnu kost,
spreava sastavljanje centralnih sekutia leve i desne strane i prouzrokuje medijalnu dijastemu; f. linguae breve, v.
ankyloglossia; f. linguae, presecanje,
podjezina uzdica katkad usled uroene
greke tako kratka da pri vakanju
hrane i pri govoru zapinje meu prostorima izmeu donjih zuba. U takvim sluajevima vri se presecanje uzdice. To
ne utie na sposobnost govora; f. praeputii, vezica ili ularac na donjoj strani
mukog uda, pripet pozadi mokranog
otvora; frenulum, (stom.) visok pripoj,
uzdica gornje ili donje usne ili lateralne
plike u predelu pretkutnjaka ili kutnjaka
mogu biti visoko pripojene na pripo-jnoj
gingivi ili ak na slobodnoj gingivi.
Tada, prilikom vakanja hrane, govora,
mimike ili pranja zuba, dolazi do vue
koja se prenosi na desni i dovodi do odvajanja ivice desni od zuba, to favorizuje stvaranje gingivalnih depova ili ogoliavanje vratova zuba.
frequens, frekventan, est, uestan, ubrzan; primer: pulsus frequens, uestan,
ubrzan puls, v. pulsus.
frequentio, frekvencija, uestalost.
Freundov adjuvans, v. adjuvansi. Adjuvans koji omoguava imuni odgovor najee se koristi u oglednoj imunologiji.
Kompletan Freundov adjuvans: mineralno ulje, emulgator i ubijeni M. tuberculosis. Nekompletan Freundov adjuvans ne sadri bacile tuberkuloze.

Freyerova operacija
Freyerova operacija, v. operacija.
frictio, frikcija, trljanje, jedan od naina
masae. Ona se izvodi jagodicama prstiju.
Trljanjem se mehaniki olakava resorpcija proizvoda bolesnih organa i
ublaavaju se patoloke promene u
koi, miiima i vezivnom tkivu. Najvie se
upotrebljava u posledicama povreda koe
i svih potkonih mekih delova. Ona je
suva ako se koa trlja rukom, etkom,
vunenim ili flanelskim frotirom, a vlana
ako se upotrebljavaju neki liniment,
ungvent, alkoholni rastvor itd.
Friedlanderov bacil, v. Klebsiella pneumoniae.
Friedlnderova bolest, v. endarteritis obliterans.
frigidnost, nesposobnost ene da u toku
polnog odnosa u potpunosti postigne
zavrno sladostrae (orgazam) koje dovodi do zadovoljenja i rastereenja polnog uzbuenja. Frigidnost je mnogo
ea nego to se to obino misli. Prema
Griffithu, od 200 udatih ena 41% ispitivanih ena pri polnom odnosu ne osea
nikakvo zadovoljstvo, a 52% sasvim povrno, dok su samo 3 ene izjavile da se
potpuno zadovoljavaju. U nas (Stambolovi), meu 1.450 ispitanih ena naeno je da normalnu polnu osetljivost ima
svega 23,8%, dok je polufrigidnih ena
bilo 55,4%, a frigidnih 20,8%.
frigotherapia, v. therapia.
frikcija, v. frictio.
Frischov bacil, v. Klebsiella rhinoscleromatis.
frons, elo.
frontalis, frontalan, eoni, npr. os frontaIe, eona kost.
frontalna ravan, vertikalna ravan paralelna s elom, u smeru levo-desno, stoji
pod pravim uglom na sagitalnu ravan.
frottis vaginal, (fr.) razmaz vaginalnog
sekreta radi utvrivanja stepena istoe
vagine, pregleda na malignitet i citohormonsku analizu. Danas se rutinski
uzima pri svakom ginekolokom pregledu.
fructosuria, fruktozurija, izluivanje
fruktoze, vonog eera mokraom.
fructus, fruktus, plod; F. Anisi, v. Anis; F.
Capsici plod paprike; F. Cardamomi,

fuga
plod kardamoma; F. Carvi, plod kima,
v. Cavum, Carvi; F. Coriandri, plod biljke korijandra; F. Foeniculi, plod moraa; F. Juniperi, plod venje, kleke; F.
Myrtilli, osueni plod borovnice; F. Piperis nigri, plod crnog bibera; F. Rubi
idaei recens, sve plod maline.
fruktoliza, enzimsko razlaganje fruktoze
ejakulata i stvaranje mlene kiseline
pod anaerobnim okolnostima, to povoljno utie na pokretljivost semeglavaca.
fruktoza, levogirna ketoheksoza, voni eer. Nalazi se u vou i medu, a nastaje i
razlaganjem saharoze pri varenju. Upotrebljava se umesto glikoze u leenju
oboljenja jetre i za hranljive infuzije pre
i posle operacije, pri poremeajima ishrane i dr. Sin. levuloza; (seks.) glavni
proizvod luenja semenih kesica i glavni snabdeva energijom za semeglavce.
Stanje fruktoze je glavni pokazatelj aktivnosti semenika (androgene aktivnosti).
fruktozni test, od posebnog je praktikog
znaaja prisustvo fruktoze u ejakulatu
mukarca. Ona je glavni proizvod semenih kesica i glavni snabdeva energije
za semeglavce. Tim putem se moemo
obavestiti da Ii postoji nedostatak androgena ili ne. Vrednost fruktoze od 135
mg/100 ml znai androgeni deficit. Donja granica fruktoze je 60 mg/1OO ml, a
vrednost ispod 20 mg/1OO ml znai nedostatak luenja semenih kesica.
fruktozurija, v. fructosuria.
frustrana kontrakcija srca, v.contractio.
ftiziki habitus, v. habitus phthisicus.
fuchsin, fuksin, bazna crvena boja iz grupe fenil-metana (1-metil-triamidotrifenil-karbinol) koja se upotrebljava u
mikroskopiji. Ulazi u sastav Ziehlove
smee koja je karbolni rastvor fuksina,
a upotrebljavan je za istraivanje bacila
tuberkuloze. Sin. bazni rubin, magenta,
solferino; fuchsin S, kiseli fuksin, upotrebljava se u istraivanju kolagenog tkiva. Sin. kiseli rubin.
fuga, u rendgenologiji slika spojne hrskavice izmeu epifize i metafize. Sin. epifizna linija.

285

fulguratio
fulguratio, fulguracija, elektrokoagulacija
tumora visokofrekventnom strujom;
(stom.) monopolarna primena yisokofrekventne struje. Koristi se u stomatologiji za odstranjivanje hiperplastikih
delova tkiva (npr. desni). U tkivo se ubacuje varnica koja elijama oduzima
vodu. To dovodi do nekroze i odvajanja
dela tkiva na koje se delovalo. Vri se
bez anestezije. Tretirano podruje nije
potrebno prekriti zavojem. Posle fulguracije javlja se reaktivno zapaljenje. Jednom primenom se moe odstraniti mali
deo tkiva, zbog ega se fulguracija vri
nekoliko puta. Sin. elektrodesikacija.
functio, funkcija, odreeni rad, aktivnost,
delatnost izvesne elije, tkiva ili organa;
ispitivanje f., ispitivanje radne sposobnosti izvesnog organa u raznim pravcima njegove delatnosti; f. laesa, poremeena funkcija. Jedan od pet klasinih
znakova zapaljenja; poremeaj f., poremeaj odreene delatnosti izvesnog organa.
funda, praka, zavoj u obliku prake; f.
mandibulae, praka za bradu; f.nasi,
praka za nos.
fundoplicatio, fundoplikacija, mobilizacija donjeg dela i nabiranje dna eluca'
oko njega u cilju refluksnog ezofagitisa.
fundus, dno; f. oculi, ono dno; oftalmoskopom se vide papila vidnog ivca, makuIa, krvni sudovi, sudovnjaa; pri irokoj
enici moe se videti sve do eljaste
mee; f. uteri, dno materice, gornja
proirena ivica materice; f. ventriculi,
dno eluca, gornji zasvoeni deo eluca.
V. fornix ventriculi.
fungi, gljive, nii biljni organizmi, koji se
dele u dve klase: Phycomycetes, proste
gljive, parazitske i saprofitske gljive
(budi); Eumycetes, sloene gljive (retko u redukovanom, jednoelijskom obliku kvasca), s plodonosnim telom u
kome se stvaraju spore i razgranatim
micelijumom, kao to su budi vrste Penicillium. Gljive su rede paraziti, najee su aprofiti. Najsloenija plodonosna
tela imaju oblik klobuka.
fungicida, fungiidi, sredstva za unitavanje gljivica.
286

funkciono testiranje
fungus, (I) gljiva, gljivica (fungi imperfecti); (2) izrastaj u vidu sunera, spuve.
Naziv fungus obino se upotrebljava
za oznaku kotano-zglobne tuberkuloze, npr. fungus pedis, manus, cubiti, digiti itd., ili u tuberkulozi semenika
(f.testis benignus). Sem toga, i izvesni izrataji nose naziv fungus, kao, npr., f.
durae matris (sarkom tvrde modanice
koji razara lubanjsku kost); f. testis malignus (karcinom semenika koji prelazi
na monice) itd.
funiculus, spermaticus, vrpca, uzica; f.
spermaticus, spermatika vrpca, obuhvata: semenovod s arterijom i venom,
spermatiku arteriju, prameniti splet
(plexus pampiniformis), mii uspinja
semenika (m. cremaster) s odgovarajuim krvnim sudovima, glatke miine
elije, limfne sudove, genitalni ogranak
genitobutnog ivca i spermatiki splet
(plexus spermaticus); f. umbilicalis,
pupana vrpca, kojom je zaetak spojen
za posteljicu. Spolja je obavljena epitelom amniona, a u sluznom vezivnom tkivu, ispod njega, nalaze se dve arterije,
kojima se krv iz embriona dovodi u posteljicu, kao i vena kojom se krv odvodi
u embrion. Pored toga, nalazi se ostatak
alantoisa i umancetnog kanala.
funkcijska scintigrafija, v. scintigrafija.
funkcijske srane mane, v. vitium.
funkcijski srani umovi, v. um.
funkcionalizam, psiholoka kola (Titchener) primenjuje prouavanje svesnih sadraja pri prilagoavanju na okolinu.
funkcione grupe, u organskoj herniji se
pod funkcionom grupom podrazumevaju atomi ili atomske grupe koje uvek
daju izvesne svojstvene reakcije, bez obzira za kakav su ostatak vezane. Neke
jednostavne funkcione grupe sadre
samo C i H, a veina funkcionih grupa
sadre i druge elemente, naroito kiseonik i azot. Vanije funkcione grupe su:
hidroksilna OH, amino-grupa NFh, karboksilna -COOH itd.
funkciono testiranje, merenje funkcionog stanja nekog organa, organskih sistema ili celog tela. Rezultat merenja baza za ocenu funkcione spremnosti. U

furazolidon
sportskoj medicini testiranje, preteno,
funkcionih sposobnosti kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Neki testovi ocenjuju samo stepen prilagoenosti vegetativnog nervnog sistema. Uslovi testiranja moraju biti standardni.
Od aparata za testiranje najee se koriste: pokretni tepih (tredmil), bicikl-ergometar i klupica ili stepenice odreenih dimenzija. V. pokretni tepih, biciklergometar.
furazolidon, derivat furana, sredstvo za
leenje nekih infekcija u gastrointestinalnom traktu (giardiasis).
furibundus, furibundan, besan, manijakalan.
furor, bes, nastup besa, pomama.
furosemidum (furosemid), diuretiko
sredstvo.
furunculosis, furunkuloza, istovremena
ili povremena pojava furunkula.
furunculus, ir, gnojno stafilokokno zapaIjenje folikula dlake lojnih lezda, sa
stvaranjem lokalizovanog, veoma bolnog apscesa koji se u daljoj evoluciji
moe isprazniti prema povrini.
fuscin, tamnomrk pigment koji, u velikoj
koliini, sadre elije pigmentnog epiteIa mrenjae.

fuzija
fusiformis, vretenast, npr. Cellulae fusiformes; vretenaste elije.
fusio dentium, fuzija zuba, srastanje glei
i dentina dva ili vie zametaka zuba; komore pulpe ostaju odvojene; parcijalna
f., zubi srasli samo u predelu krunice,
korenovi su razdvojeni; totalna f., zubi
srasli elom duinom; Sin. synodontio.
Fusobacterium fusiforme, gram-negativan bacil, u obliku vretena ili cigare i
esto ima centralno polje koje se slabije
boji. Veoma polimorfan, anaeroban i
mikroaerofilan baciL Kultivie se na
podlogama obogaenim sveim serumom. Normalan stanovnik usne duplje.
Za oveka je patogen samo u zajednici s
Borrelijom vincenti. Izaziva Plant-Vincetovu anginu i druge nekrotike i zapaIjenjske procese kao to su gingivitis i
stomatitis. Sin. Bacillus fusiformis.
fuzija, stvaranje, slivanje likova obeju
mrenjaa u kori mozga da bi se predmet posmatran s oba oka video kao jedan. Prilikom fiksacije nekog predmeta
one jabuice prave takav pokret da se
likovi posmatranog predmeta odraavaju na identian naifi na korespondirajuim mestima mrenjae. Ovaj voljni
napor, koji je donekle i automatizovan,
oznaava se kao napor fuzije i ima za cilj
da se predmet posmatran s oba oka vidi
kao jedan.

287

G, oznaka za prefiks giga u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica, l giga

oznaava veliinu koja je za IO9 odnosno
za milijardu (1.000.000.000) puta vea
od merne jedinice neke fizike veliine,
npr. GBq (giga-bekerel), GW (giga-vat),
GeV (giga-elektronvolt).
g, (1) skraenica za gram; (2) oznaka za
ubrzanje zbog dejstva tee.
Ga67, radioaktivni izotop galijuma, primenjuje se u obliku citrata za scintigrafsku
lokalizaciju tumora. V. scintigrafija.
GABA, gama-amino-buterna kiselina,
H2N-CH2CH2CH2-COOH2, koja nastaje
dekarboksilacijom glutaminske kiseline. Ubraja se u inhibicijske posrednike
nervnog sistema. U mozgu joj se poveava koncentracija kada EEG oveka pokazuje sporotalasnu fazu spavanja. Antagonist ove kiseline je pikrotoksin.
gran., skraeno od granula (zrnca).
gtt., skra. od reci gutta ili guttae (kap ili
kapi).
Y (gama), v. mikrogram.
Gaffkya tetragena, gram-pozitivne bakterije, rasporeene u grupama od po 4
koka. Ta vrsta je jedina u rodu Gaffkya
koja ima izvestan medicinski znaaj. Za
nju se ne moe sa siguinou rei da je
patogena za oveka, ve samo za bele
mieve i zamorie.
galactagoga (remedia), galaktagogna
sredstva, koja podstiu luenje mleka,
Sin. lactagoga.
galactorrhoea, galaktoreja, spontano oticanje mleka iz dojke. U vreme dojenja
spontano otie mleko iz dojke koju dete
288

sie, a po dojenju curi mleko iz dojke koju

je dete sisalo. Ova pojava je fizioloka. U
nekih gravidnih ena dolazi, posle
prestanka trudnoe, do galaktoreje i
sekundarne amenoreje - Chiari-Formmelov sindrom. Ovaj sindrom je obele-en
produenom laktacijom i izostankom
normalne menstruacije, to je po-sledica
poremeenog odnosa prolakti-na i
gonadotropina.
Prolaktin
inhibie
stvaranje gonadotropina to dovodi do
amenoreje, atrofije genitalija i galaktoreje. Galaktoreja se via i u ena koje nisu
bile gravidne. Veina njih su amenoroine, ali u nekih postoji i normalan
ciklus. U mokrai ovih ena koncentracija
gonadotropina je mala ili je uopte nema.
Galaktoreja se moe pojaviti i pri upotrebi
oralnih kontrakonceptivnih sredstava.
galactosaemia, galaktozemija, nasledni
poremeaj metabolizma galaktoze koji
se odlikuje hepatomegalijom, kataraktama, duevnom zaostalou, s povraanjem, prolivima, uticom, slabim razvojem u ranom detinjstvu. Prenosi se autosomnim recesivnim genom.
galaktoz, aldoheksoza, CeHi2Oe, ulazi u
sastav mlenog eera (laktoze). Dobija
je iz mlenog eera dejstvom nekog
fermenta ili neke neorganske kiseline.
Bela kristalna supstancija koja po veini
svojih osobina lii na glikozu, ali je od
ove manje slatka i manje rastvorljiva.
galea, (gr.) lasica, maka, kapa od lasije
ili maje koe, kapa, naglavak; g. aponeurotica (capitis), tanka iroka ilava
opna koja se nalazi izmeu vlasita i

galenica

gama-globulini

spoljanje strane krova lubanje, za koju

je labavo privrena. Slui za pripoj
nekim miiima glave.
galenica, galenski preparati, lekovi koje
apotekar moe spraviti u apoteci od
droga i hemikalija meanjem, rastvaranjem i ekstrahovanjem.

galvanokaustika, razdruivanje i razaranje tkiva pomou galvanokautera. V.

galvanokauter.
galvanokauter, instrument za galvanokaustiku, iji se vrh zagreva do usijanja
galvanskom strujom. V. galvano-kaustika.

galenski preparati, v. galenica.

gama-eferentni sistem, sistem koji kontrolie tonus i kontrakciju skeletnih miia. ine ga mali gama-motoneuroni
ije se telo nalazi pored velikih alfa-motoneurona u prednjim rogovima sive
mase kimene modine a aksoni, gama-eferentna vlakna, inerviu krajeve intrafuzalnih vlakana miinih vretena.
Gama-motoneuroni razdrauju se uglavnom impulsima iz retikularnog facilitacijskog podruja modanog stabla i
sekundarno impulsima koji u to podruje stiu iz malog mozga, bazalnih
ganglija, pa i iz modane kore. Mehanizam kojim gama-eferentni sistem utie
na tonus miia sastoji se u tome to
kontrakcija krajeva miinih vretena,
izazvana impulsima koji pristiu putem
gama-eferentnih vlakana, poveava broj
impulsa koji odilaze s receptora miinih vretena, a koji olakavaju alfa-motoneurone, tako da se broj impulsa, koji
ovi odailju u skeletni mii poveava i
tonus miia raste. Znaaj gama-eferentnog sistema u kontroli miine kontrakcije sastoji se u tome to, za razliku
od kontrakcija izazvanih impulsima s
alfa-motoneurona, momentalnih, brzih
i bez ogranienosti u skraivanju, gamaeferentni sistem ini da se mii kontrahuje do predodreene duine.
gama-globulini, globulini plazme najveom molekulskom teinom (150.000 900.000). Veina antitela su gama-globulini i nazivaju se imunoglobulini. Sastoje se od lakih i tekih lanaca polipeptida, a veina je kombinacija dva laka i
dva teka lanca. Krajevi i jednog i drugog lanca su promenljivi, dok je ostatak
svakog lanca konstantan. Konstantni
deo odreuje opta fizika i hemijska
svojstva od kojih zavisi ponaanje antitela, kao to je pokretljivost u tkivima,
spajanje sa specifinim strukturama u

galica, (plava), v. Cupri sulfas; galica (zelena), v. Ferrosi sulfas.

Gallamini iodidum, (galamin-jodid), relaksantno sredstvo, sintetska zamna za
d-tubokurarin; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Galli-Maininijeva reakcija, v. reakcija.

gallium, gallijum, Ga, hemijski element,

metal.
galopni ritam, auskultatorni nalaz na
srcu u vidu ritma u tri vremena, kada
se, umesto dva, uju tri tona, obino na
vrhu srca. Znak je najee insuficijencije miokarda.
galvanizacija, upotreba jednosmerne
(galvanske) struje niskog napona za Ieenje ili dijagnostiku; g., katodna,
(stom.) terapijski postupak kojim se u
obolelim desnima smanjuje proces zapaljenja dejstvom galvanske struje s katode. Ovo se postie smanjivanjem kiselosti u obolelom tkivu i baktericidnim
dejstvom primenjene struje; g. u ustima, pri upotrebi legura s razliitim sastavom, u pljuvaki, kao kiseloj sredini,
koja slui kao elektrolit, javlja se galvanizacija. Iz nehomogene legure u ustima
(uglavnom bakar) izdvajaju se iz kristala joni bakra, pomou elektrohemijske
reakcije, kao metala nieg potencijala u
odnosu na onaj s viim potencijalom i,
taloei se na metalu vieg potencijala,
stvaraju tamnu naslagu. Tada se osea
neprijatan ukus u ustima.
galvanofaradizacija, istovremena upotreba galvanske i faradske struje u cilju
leenja.
galvanohirurgija, primena galvanske
struje u hirurgiji. V. kirurgija (elektrohirurgija).
galvanojonoterapija, v. iontophoresis.
19 Medicinski leksikon

galvanoterapija, v. therapia.

289

gama-kamera

ganglioneuroma

telu i dr. Svako telo je specifino za od- gampsodactylia, gampsodaktilija, deformitet prstiju na nozi, koji se sastoji od
reeni antigen, a tu specifinost mu odpreteranog opruanja prve falange i
reuje razliiti raspored aminokiselina
pregiba druge dve falange.
na promenljivim delovima lakih i tekih
lanaca. DeIe se u pet glavnih klasa: IgM, ganglion, proirenje u obliku vora: (1)
IgG, IgA, IgD, i IgE. IgG ine oko 75%
(anat.), nervni vor. Razlikuju se cerebantitela normalne osobe. IgE, kojih ima
rospinalni i simpatiki ganglioni; (2)
najmanje, imaju posebnu ulogu u aler(hir.), oblik cistikog tumora koji se javgijskim manifestacijama organizma.
lja na aponeurozama, tetivama, v. hygroG.g. mogu se davati u profilaksi i terapiji
ma gangloides; g. caeliacum, (dextrum
razliitih oboljenja.
et sinistrum), autonomni ganglion u sagama-kamera, sin. scintilacijska gama-kastavu celijakog ivanog spleta (plexus
mera, Angerova kamera; vrsta statikog
coeliacus); g. cervicalia (uteri) Frandetektora za scintigrafiju i dinamika iskenhuseri, ganglioni u karlici na bopitivanja pomou radioaktivnih izotonim stranama vrata materice; g. cervipa. V. scintigrafija. Ima tri osnovna sacale (superius, medius, inferius), vratni
stavna dela: veliki kristal natrijum-jodiganglion (gornji, srednji, donji): g. cerda aktivisan talijumom, 19 ili vie fotovicothoracicum (stellatum), zvez^ast
multiplikatora i analogni raunar. Reganglion, nastaje spajanjem donjeg
gistrovanje raspodele intenziteta zraevratnog i prvog grudnog gangliona simnja vri se s katodnog osciloskopa. Ako
patikog stabla; g. ciliare, trepavini
se kamera povee s odgovarajuim raganglion, pridodat oftalmikom ivcu,
unarskim ureajem, moguna su, podaje vlakna za m. sphincter pupillae i m.
red scintigrafskih i brza dinamika ispiciliaris; g. oticum, otiki ganglion, pritivanja pojedinih organa.
dodat donjovilinom ivcu (n. mandibugameksan, heksahlorocikloheksan, inseklaris); gg. pelvina, karlini ganglioni u
ticidni praak, nerastvorljiv u vodi, vrlo
sastavu karlinog autonomnog spleta;
jakog mirisa na plesan. Deluje na insekg. pterygopalatimim, pterigonepani
te slino kao i DDT, ali dejstvo nastupa
ganglion, pridodat gornjovilinom ivbre. Opisana su i trovanja gameksacu (n. maxillaris); g. submandibulare,
nom.
podvilini ganglion; g. trigeminale (segarneti, polne, oplodne elije: jajace i semilunare), Gasserov ganglion polumemeglavac.
seastog oblika od koga polaze sve tri
gametogeneza, proces stvaranja oplodgrane kao posebni ivci trogranog ivca
nih elija (gameta); mukih (spermato(n. trigeminus).
geneza) i enskih (ovogeneza). U tom ganglioneuroblastoma, benigna neoplazprocesu najvaniji in je sazrevanje i koma koja se najee javlja u meduli nadnano uobliavanje gameta. Sazrevanje
bubrega, a inoe se javiti u svim delovise za oba gameta sastoji od svoenja
ma simpatikog nervnog sistema. Izazihromatinske materije jedra (hromosova simptome samo veliinom i fizikim
ma) na polovinu (u oveka na 23), to
prisustvom. Graen je od nediferentoini haploidni broj hromosoma. Uoblivanih elija iz sastava gangliona simpaavanje mukog gameta (semeglavca ili
tikusa s prisustvom reih ganglijskih
spermatozoida) mnogo je sloenije
elija.
nego uobliavanje enskog i sastoji se u
postupnom preobraanju nepokretnih i ganglioneuroma, benigna neoplazma sastavljena od nediferentovanih velikih
okruglih elija (spermatida) u izduene
ganglijskih elija simpatikusa s manje
i pokretljive elije.
nervnih vlakana. Javlja se i u dece i u
gammexan, v. gameksan.
odraslih, najee u sri nadbubrene
gamoni, supstancije koje deluju na kopulezde, ali i na drugim mestima gde ima
laciju gameta (mukih: androgamoni ili
simpatikih nervnih struktura.
enskih: ginogamoni).
290

ganglionska blokada
ganglionska blokada blokiranje prenoenja impulsa kroz simpatikusne i parasimpatikusne ganglije medikamentima.
ganglioplegici, materije koje blokiraju
prenoenje impulsa s preganglijskih na
postganglijske neurone. Koriste se kao
antihipertenzivna sredstva.
gangraena, gangrena, anemika nekroza
tkiva ili organa na koji se esto nadovezuje autoliza ili dejstvo trulenih bakterija; g. angiosclerotica, posledica skleroze arterija, v. g. sicca, suva gangrena;
g. diabetica, dijabetska gangrena u poetku suva, a zatim vlana, razvija se na
prstima noge i stopalu kao posledica
ateroskleroze arterija stopala, pa se
brzo proiruje ushodno na gnjat, pa i
butinu; g. emphysematodes, emfizematozna gangrena, v. gasna gangrena; g.
gaseosa, gasna gangrena, veoma teko
posttraumatsko oboljenje izazvano bakterijama iz roda klostridija. Uglavnom
ratno oboljenje kod velikih povreda zaprljanih zemljom. Gasnu gangrenu karakterie pojava velikog otoka, koji se
brzo iri i krepitira, kao i masivna nekroza miia oko rane, iz koje se cedi putridan sukrviav sekret. Ove lokalne promene su praene znacima teke - opte
infekcije i intoksikacije. Smrtnost je
vrlo visoka; g. humida, (sphacelus),
vlana gangrena nastaje u delovima tela
koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi
sa spoljanou (ekstremiteti, plua,
materica itd.) usled dejstva trulenih
bakterija na nekrotino tkivo, koje postaje meko, sivozelenkaste ili mrke boje
i raspada se; sin. vlana gangrena; g. juvenilis, mladalaka gangrena nastaje
usled poremeaja krvotoka u arterijama noge zbog zapaljenjskih promena na
arterijama (morbus Biirgeri); (stom.) g.
pulpae, raspadanje tkiva pulpe, nastalo
postepeno (nekrobioza), ili naglo (nekroza). Izazvano je hemijskim, toksikim,
bakterijskim, termikim ili trofikim
uzronicima. Nekrotiki proces moe
zahvatiti deo pulpe (g. partialis), ili pulpu u celini (g. totalis). Zavisno od naina
raspadanja tkiva gangrena moe biti
suva (g. sicca) i vlana (g. humida). Proces raspadanja tkiva pulpe moe se og19*

gargouillement
raniiti samo na ovom tkivu (g. simplex),
ili zahvatiti i tkiva apikalnog ozublja (g.
complicata). Zub je promenjene boje i
ne reaguje na mehanike, termike i
elektrine testove. Na rendgenogramu
se vidi rasvetljenje u predelu vrha korena zuba. terapija: temeljna mehanikomedikamentozna obrada kanala korena
i punjenje istog vrstim neresorbujuim materijalom. Sin. parodontitis apicaUs chronica; g. Raynaudi, simetrina
suva gangrena prstiju usled poremeaja
krvotoka izazvanog poremeenim oivavanjem krvnih sudova; g. senilis, staraka gangrena, razvija se usled ateroskleroze arterija nogu; g. sicca, suva
gangrena, mumifikacija (mumificatio),
nastaje usled sasuivanja nekrotinog
tkiva koje se smanjuje, ovrsne i dobiva
crn izgled, mumifikuje se. Pojavljuje se
na gornjim i donjim ekstremitetima,
uhu, nosu, pupanoj vrpci novoroeneta itd., a nastaje usled poremeaja krvotoka u tim delovima tela (arterioskleroza, embolija, tromboza arterija itd.), v.
suva gangrena; suva g., v. g. sicca; traumatska g., gangrena koja nastaje posle
traume kao posledica povrede krvnih
sudova; g. trophica, trofika gangrena,
nastaje usled povrede trofikog nerva
dela tela; venska g.g., javlja se usled dugotrajne staze u venama dela tela (obino nogu); vlana g., sin. gangraena humida.
gangrenozni apendicitis, v. appendicitis.
gangrenozno zapaljenje, v. inflammatio.
ganoblastus, v. amelo bias tu.
Ganserov divertikul, v. diverticulum.
Ganserova psihoza, v. psychosis.
Ganserovi divrtikulumi, v. diverticulum.
Ganserovo sumrano stanje, v. zatvorska
psihoza.
Gardner-Diamondov sindrom, v. syndroma.
Gardnerov sindrom, v. syndroma.
gargouillement, (fr.) klokotanje koje se
uje pri palpaciji nekih delova trbuha
zbog rastezanja i hipotonije pojedinih
delova creva (cekum, sigmoidni kolon)
u kojima se nalazi tean ili kaast sadr-

291

Garlandov trougao
aj, koji se pri palpaciji pomera u tim
delovima creva.
Garlandov trougao, trougao perkutorno
pojaane sonornosti, u bazi plua pozadi uz kimeni stub, na strani pleuralnog
izliva.
garnitura hromosoma, specifina je za
svaku vrstu. Sazreli gameti sadre u svojirn jedrima haploidni broj hromosoma
(n), dok zigot (oploeno jaje) ima diploidni (2n). Taj broj je potreban za uspostavljanje pune ivotne sposobnosti i
snage ploda. Embrioni s haploidnim
brojem hromosoma uvek su zakrljali,
neotporni, nedovoljno razvijeni.
Gartnerov kanal, v. canalis.

gas-maska, pribor za oslobaanje udisanog vazduha od otrovnih sastojaka, i to

mehanikim zadravanjem ili vezivanjem kodljivih materijala za hemijski
aktivne supstancije (aktivni ugalj itd.).
U ratu se upotrebljava za zatitu vojnih
lica i stanovnitva od hemijskih, biolokih i radiolokih agenasa, a u miru se
primenjuje u industriji za zatitu pri
radu. Sastoji se od dva osnovna dela: obrazina koja je obino od gume, a na njojx
su nosa cedila, ventila udisanja i izdisanja, naoari od providne plastine mase
ili tripleks stakla itd., a namenjena je da
potpuno izoluje organe za disanje, oi i
lice od neposrednog dodira s otrovima
u vazduhu (plikavcima, nadraljivcima,
nervnim BOt-ima koji deluju kroz kou
itd.); cedilo, spojeno s obrazinom, neposredno ili preko gumenog creva (i
tada se nosi u torbi), zadrava, odnosno
filtrira gasove i pare otrovnih materija
adsorpcijom, hemijskim i katalitikim
razlaganjem, a aerosole mehanikim
putem (i to od aerosola BOt i od estica
radioaktivne praine i biolokih agenasa). Gas-maska je univerzalnog karaktera, tj. obezbeuje kompletnu zatitu od
svih toksikih dejstava koja se mogu u
ratu pojaviti kao posledica primene
nuklearnog, hemijskog i biolokog
oruja.
gas, rudniki, smea gasova koja se stvara
u rudnicima pri eksplozijama metana ili
praine, a sadri ugljen-dioksid i ugljen292

gaster
-monoksid. Pri miniranju pored ovih
stvaraju se jo i vrlo otrovni nitrozni ga^
sovi.
gasna flegmona, v. phlegmona.
gasna gangrena, v. gangraena.
gasni edem, v. gangraena.
gasni hlorinator, ureaj za primenu hlora, gasa za dezinfekciju vode za pie i
rekreaciju. Sadri bocu sa komprimisanim hlorom, reduktor pritiska, mera
protoka i komoru za meanje hlora s vodom.
gasovi, supstancije sline vazduhu u kojima su molekuli odvojeni jedan od drugog i zbog toga se slobodno kreu; indiferentni g., gasovi koji nisu direktno
kodljivi, ali ijim se udisanjem ivi organizam ne bi mogao odrati zbog nedostatka kiseonika (npr. azot); nitrozni
g., smea azotnih oksida iz kojih, u prisustvu vlage, nastaju azotasta i azotna
kiselina. Nitrozni gasovi spadaju meu
najotrovnije gasove. Podnoljiva granica iznosi oko 0,1 mg na litar vazduha.
Stvaraju se pri proizvodnji azotne kiseline, nitroceluloze i nitroglicerina, pri
sagorevanju celuloida, u industriji plemenitih metala, pri sagorevanju dinamita i pri eksplozijama. Pri udisanju letalnih i subletalnih doza dolazi do intenzivnog nadraaja organa za disanje. Posle kratkog vremena nastupi latentni
stadijum bez simptoma, koji traje 6-8
asova, a zatim se razvija teki akutni
edem plua, sa svim svojim posledicama; plemeniti g., inertni gasovi, gasoviti elementi koji se odlikuju time to su u
hemijskom pogledu indiferentni. To su
helijum, neon, argon, kripton, ksenon i
niton (radon).
Gasserov ganglion, v. ganglion trigeminaIe.
Gasserov sindrom, v. hemolizno-uremijski sindrom.
gaster, eludac, proireni deo kanala za
varenje, na kome se razlikuju: prednja i
zadnja strana, desna ivica (mala krivina,
curvatura minor), leva ivica (velika krivina, c. major), gornji ili ulazni otvor
(ostium cardiacum) i donji otvor (ostium pyloricum). eludac ima uspravni
i horizontalni deo. Na uspravnom delu

gastralgia
nalazi se, gore, svod, a ispod njega telo
eluca. Horizontalni deo sastoji se od
pilorusnog trema i pilorusnog kanala.
Zid eluca izgrauju: trbuna maramica, glatke miine elije i sluznica s
mnogobrojnim lezdama koje lue eludani sok; (embr.) proirenje na primitivnom crevu, jasno izraeno na embrionu od 4 mm duine. Ono se ubrzo uvija
oko svoje osovine. Na embrionima od
15 mm vide se svi delovi odraslog eluca; hipotonian ., rendgenski izgled
eluca koji je zbog smanjenog tonusa u
sredini korpusa ui nego u predelu trema i antruma, zbog ega lii na uspravno postavljenu pikotu.
gastralgia, gastralgija, bol izazvan eludanom kolikom.
gastralgokenosis, gastralgokenoza, bol
izazvan grevima praznog eluca, koji
nestaje im se uzme hrana.
gastratrophia, gastratrofija, atrofini gastritis, v. gastritis.
gastrectasia, gastrektazija, proirenje eluca.
gastrectomia, gastrektomija, odstranjivanje celog eluca (totalna g.) ili samo jednog dela (suptotalna gastrektomija, resekcija eluca).
gastric ka kriza, v. crisis.
gastrika tubaa, v. tubaia.
gastriksin, proteolitiki ferment koji se
lui u elucu; aktivnost mu je oko 4 puta
manja od aktivnosti pepsina, a optimalno dejstvo pri pH 3, za razliku od pepsina, koji optimalno deluje pri pH 2. Gastriksin se naziva i pepsin I, za razliku od
pepsina, koji se oznaava kao pepsin IL
gastrin, hormon (v. tamo) odreenih elija organa za varenje, prvenstveno eluca, s nizom, jo uvek nedovoljno prouenih, vanih funkcija (npr. podsticanje luenja sone kiseline u elucu). Sin.
gastrosekretin.
gastritis, zapaljenje eluca, moe biti prouzrokovano hranom, alkoholnim piima i otrovima. Mnogokrvnost sluznice s
manjim i veim erozijama glavna je promena u akutnom gastritisu; antrumski
g., koje zahvata antrum eluca; g. atrophica, hronini gastritis atrofijom sluznice; g. catarrhalis, zapaljenje sluznice

gastrocelicus
eluca s hipertrofijom sluznice i luenjem poveane koliine sluzi i obino
hipoaciditetom; g. chronica, hronino
zapaljenje sluznice eluca koja ide u dva
oblika s hipertrofijom i atrofijom. U sluajevima hipertrofinog hroninog
gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i
podsluznice eluca. Povrina je grubo
naborana, epitel hiperplastian, a u
podsluznici postoji umnoavanje veziva
i prisustvo elija zapaljenja. U sluajevima hroninog atrofikog gastritisa postoji izraena zaravnjenost povrine, istanjenost sluznice, ali i poveani broj
limfocita i leukocita. U dubljim slojevima sluznice mogu se pojaviti sitne ciste.
Vezivo izmeu lezda i miinog lista
sluznice je zadebljano. U pernicioznoj
anemiji atrofija eludane sluznice dostie veoma izraeni stepen; g. corrosiva, hemijski gastritis; eozinofilni g., u
kojem postoji infiltracija zida antruma
eluca eozinofilnim granulocitima; g.
erosiva, u kojeg postoje lokalne ili difuzne erozije, epitela sluznice eluca; g.
exfoliativa, gastritis erosiva; hemijski
g., izazvan hemijskim jedinjenjima. Sin.
g. corrosiva; hemoragijski g., erozivni
gastritis s krvarenjima; hipertrofiki
dinovski g., s vrlo izraenom hipertrofijom eludane sluznice, koje izaziva
difuzno zadebljanje eludanog zida.
Sin. Menetrierova bolest; hronini cistiki g., u kojeg su gastrike i pilorusne
lezde proirene i pokrivene spljotenim epitelom; g. phlegmonosa, s prisustvom apscesa u eludanom zidu; g.
polyposa, hipertrofiki gastritis s pojavom polipskih izvrata sluznice; g. pseudomembranacea, u kojeg postoje
pseudomembranske naslage na sluznici; radijacijski g., zbog povrede zraenjem; g. toxica, izazvan toksinima, ili
korozivnim sredstvima.
gastroanastomosis, gastroanastomoza,
spajanje i stvaranje ire komunikacije
izmeu dva dela eluca koji dobiva oblik peanog sata.
gastroatonia, atonija zida eluca.
gastrocelicus, eludano-kolini, npr. Iigamentum gastrocolicum, eludanokolina veza, koja spaja veliku krivinu
293

gastroduodenitis

gastrotomia

eluca s poprenim delom debelog cre- gastrojejunostomia, gastrojejunostomija, vrsta enterostomije kojom se operava, ili komunikacija lumena eluca s lutivno stvara komunikacija izmeu elumenom poprenog debelog creva, npr.
ca i jejunuma. V. gastroenteroanastomofistula gastrokolica, gastrokolina fistusis.
la.
gastroduodenitis, zapaljenje eluca i duo- gastrokardijalni sindrom, v. sindrom.
gastrokoliki refleks, v. refleks.
denuma.
gastroduodenostomija, gastroduodenos- gastromalacia, gastromalacija, nenormalno mek zid eluca.
tomija, stvaranje komunikacije izmeu
eluca i dvanaestopalanog creva ope- gastrooesophagitis, zapaljenje eluca i
jednjaka.
rativnim putem. V. Finneyeva operacija,
gastropathia, zajedniko ime za sve bolesti
pyloroplastica.
eluca.
gastroenteritis /zapaljenje eluca i creva;
akutni infektivni g., akutni gastroente- gastropexia, gastropeksija, priivanje
male krivine eluca za trbuni zid ili reritis izazvan bakterijama ili virusima; g.
barni luk u cilju leenja spada eluca
paratyphosa B, izazvan Salmonellom
gastroptoze.
paratyphi; B. g. typhosa, oblik gastroenteritisa izazvan tifoznom salmone- gastroplicatio, gastroplikacija, hirurka
intervencija kojom se nabira eludac u
lom.
cilju smanjivanja njegove dilatacije.
gastroenteroanastomosis, operativno
stvaranje komunikacije izmeu eluca i gastroptosis, gastroptoza, sputenost eluca, tj. stanje pri kome njegova donja
tankog creva, mahom jejunuma, odnosgranica dopire nie nego to je normalno stvaranje gastrojejunalne vetake
no. Simptomi su: bol u predelu eluca,
fistule u cilju da se izbegne normalno
naroito posle jela, koji se gubi kada boprolaenje eludanog sadraja kroz pilesnik zauzme horizontalan poloaj, i
lorus u ulkusu duodenuma i organskoj
brza zasienost. Posledica je naglog mrstenozi pilorusa; vri se i kao deo resekavljenja i obino je praena ptozom i
cije eluca.
drugih trbunih organa (visceroptosis).
gastroenterocolitis, gastroenterokolitis,
gastropylorectomia,
gastropilorektomiistovremeno zapaljenje eluca, tankog i
ja, resekcija pilorusnog dela eluca.
debelog creva.
gastroenterohormoni, grupa polipeptid- gastroskop, endoskop za pregled unutranjosti eluca; fibrooptiki g., fibrosnih, jo nedovoljno prouenih materija
kop za pregled eluca.
hormonskog (v. hormon) karaktera koje
se lue u elucu i tankom crevu (a vero- gastroskopija, pregled unutranjosti eluca gastroskopom.
vatno, jo i u drugim lezdanim delovima organa za varenje) i utiu, prvenst- gastrostenosis, gastrostenoza, stenoza
gastera, organsko ili funkcijsko suenje
veno (prema do sada poznatim podacieluca.
ma) na motoriku i sekreciju u gastrointestinalnom traktu, kao i na funkciju gastrostomia, gastrostomija, hirurko
stvaranje otvora na elucu, koji je na
Langerhansovih ostrvaca beta-elija
tom mestu priiven za prednji trbuni
guterae.
zid. Moe da ima zadatak trajne gastrosgastroenteropathia, gastroenteropatija,
tomije ako se bolesnik ne moe hraniti
svaka bolest eluca i tankog creva.
na normalan nain (npr. u sluaju raka
gastroenteroptosis, gastroenteroptoza,
ili suenja jednjaka) ili, pak, ima privresputenost, spad eluca i creva.
meno znaenje, dok se ne izlei osnovno
gastrogastrostmia, v. gastroanastomooboljenje (rak ili striktura jednjaka).
sis.
Slui i za retrogradno buiranje jednjagastrojejunokolini, ono to se odnosi na
ka.
komunikaciju izmeu eluca, jejunuma
i poprenog dela kolona, npr. gastroje- gastrotomia, gastrotomija, otvaranje eluca operativnim putem radi eksplorajunokolina. fistula.
294

gastrula
ije njegovog unutranjeg zida, uzimanje iseka iz njegovog zida, radi histopatolokog pregleda i vaenja stranog tela
(kaike, klinova itd.).
gastrula, preobraanje jednolisnog oblika
klice (blastule) u dvolisni, s otvorom
spolja, dovodi do stvaranja gastrule.
Gaucherova bolest, v. bolest.
Gay-Lussacov (Charlesov) zakon, zakon po kome se, ako je pritisak odreene zapremine gasa konstantan ali se
temperatura menja, zapremina gasa poveava upravo srazmerno temperaturi.
gaza, prema naoj farmakopeji, oficinalne
su sledee gaze: tela Cellulosi (gaza iz
viskoznih cel-vlakana), tela Cellulosi
sterile (sterilna gaza iz viskoznih cel-vlakana), tela Gossypii [pamuna (hidrofilna) gaza] i tela Gossypii sterile [sterilna
pamuna (hidrofilna) gazaJ.
gazometrija, v. Van Slykeova i Cullenova
gazometrijska metoda.
gazometrijska analiza, v. analiza.
Geiger-Mllerov broja, gasni detektor
nuklearnog zraenja. Za detekciju se koristi stvaranje jonskih parova pri prolasku zraenja kroz elektriki neutralan
gas i nastajanje elektrinog polja izmeu elektroda brojake cevi. Koliina
elektrinog optereenja na izlazu brojaa ne zavisi od energije zraenja (neproporcionalni broja). Stvoreni signal
prenosi se u elektronski deo aparature,
koja ga obrauje i registruje. Efikasnost
Geiger-Miillerovog brojaa je 100% za
alfa- i beta-zrake, a samo oko 2% za
gama-zrake. Primenjuju se prvenstveno
za kontrolu kontaminacije osoblja i radnih povrina u nuklearno-medicinskim
odeljenjima kao monitori zraenja.
gelatina, elatin, preieno ivotinjske
tutkalo. Kolageni se pri kuvanju delimino razlazu i prelaze u rastvorljive
glutine ili tutkalo; G. Zinci oxydi (G. Zinci), elatin sa cink-oksidom. Spravlja se
od cink-oksida, elatina, glicerola i destilovane vode, a upotrebljava se spolja u
nekim oboljenjima koe.
gelatinae medicinales (lekovite galerte), lekoviti preparati namenjeni spoIjanjoj upotrebi; osnovna masa im je,
na obinoj temperaturi, poluvrsta i

generacijsko vreme
elastina a blagim zagrevanjem se rastapa.
gelatinska kapsula, v. capsula.
gelatinski suneri, lokalna hemostatska
(koagulantna) sredstva.
gemellus, dvostruk, blizanac, blizanaki,
(npr. m. gemellus, mii blizanac, blizanaki mii).
gemini, blizanci, dva ploda koji se razvijaju u toku iste trudnoe i raaju u kratkom razmaku jedan za drugim. Razlikuju se istojajni i raznojajni blizanci. Istojajni moraju da imaju isti pol i izrazitu
telesnu slinost. Raznojajni, koji su 67puta ei od istojajnih, ne moraju
imati veliku telesnu slinost ni biti istog
pola. Viestruka trudnoa u ljudi se
smatra kao atavizam i vrlo esto je nasledna.
gen, deo molekula DNK (ili RNK u nekih
virusa) koji predstavlja naslednu supstanciju i ifru po kojoj se, posredsvom
RNK, vri sinteza polipeptidnog lanca u
citoplazmi, kao i ifru za sintezu molekula RNK. Broj nukleotida u svakom
genu je tri puta vei od broja kodona
koji ga sainjavaju; dominantan g., v.
dominantan; letalni g., gen ije fenotipsko dejstvo izaziva smrt jedinke, najee pre reproduktivnog doba. Letalni
geni mogu biti dominantni, nepotpuno
dominantni i recesivni; g. operator,
gen odakle poinje itanje genske ifre. Operator kontrolie aktivnost strukturnog gena, odnosno strukturnih gena,
s kojim je spojen u genski kompleks. Zajedno s genom regulatorom spada u
kontrolne gene; operon, genska jedinica koju sainjavaju gen operator i strukturni geni; recesivni g., v. recesivan; g.
regulator, gen pod ijom kontrolom se
vri sinteza represorne supstancije koja
spreava aktivnost odgovarajueg gena
operatora, ijim se posredstvom regulie sinteza RNK na strukturnom genu.
generacijsko vreme, vreme koje protekne od formiranja jedne bakterijske elije do njene deobe, nazivamo vreme jedne generacije. U najpovoljnijim uslovima ono traje 15 minuta. Njegova duina
zavisi kako od genetskih osobina bakterija, tako i od mnogih drugih faktora.
295

generatori
generatori, ureaji za dobijanje vetakih
radioaktivnih izotopa kratkog vremena
poluraspada, srednje ili niske gamaenergije. Osnovni deo generatora je najee cilindrina hromatografska kolona
u kojoj je na jonskom izmenjivau
adsorbovan radioaktivni izotop s duim
vremenom poluraspada. Radioaktivni
izotop s kraim vremenom poluraspada
dobija se proputanjem kroz kolonu fiziolokog sonog ili drugog pogodnog
rastvora (elucija). U nuklearnoj medicini
najvie se primenjuju generatori radioaktivnog tehnicijuma Tc"m, indiju-ma
In113m i joda J132; g. impulsa, elektronski
instrumenti koji slue za ispitivanje,
podeavanje i proveru ispravnog rada
instrumenata ili mernih kompleta,
odnosno nalaenje i uklanjanje neispravnosti. Primenjuju se i u nuklearnomedicinskoj elektronici; g. sporopromenljivih napona, elektronski instrumenti koji na svom izlazu daju linearne
promenljive napone u toku duih vremenskih intervala. U nuklearnim merenjima najee se koriste pri automatskom snimanju amplitudskih spektara.
Primenjuju se i u nuklearnoj medicin-.,
skoj elektronici.
generatorski potencijal, v. receptorski potencijal.
genetika, nauka o nasleu.
genetska informacija, informacija sadrana u redosledu nukleotida u molekulu DNK ili RNK.
genetska rekombinacija u bakterija,
izuavanje reprodukcije u bakterija pokazalo je da u mikroorganizmima postoje etiri procesa prenoenjai genetskog
materijala ili rekombinacije gena: transformacija, konjugacija, transdukcija i
episomsko prenoenje.
geni, jedinice DNK s hereditarnim svojstvima, sposobne za varijaciju. Nosioci
su specifinosti proteina, pa prema
_J:ome i enzima. One su obdarene genetikim kontinuitetom preko koga osiguravaju prenoenje specifinih poruka. U
sluaju s mnogo funkcija dovodi do utvrivanja njihovih jedinica i podjedinica. Znaaj oploenja za naslee lei u
prenoenju naslednih osobina oba rodi296

genska smrt
telja na plod, bez obzira da Ii je to prenoenje osigurano genima sadranim u
hromosomima mukog i enskog gameta ili celokupnom materijom gameta.
Embrion koji se razvija partenogenetskim putem (samo iz jaja) lien je oevih
gena; g. histokompatibilnosti, geni
koji reguliu sintezu specifinih antigena u tkivnim i krvnim elijama. Stepen
histokompatibilnosti izmeu dva organizma proistie iz stepena podudarnosti
njihovih tkivnih antigena.
geni Ir, v. Ir-geni.
genin, v. glikozidi.
genini, kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi.
genitalia, genitalija, v. polni organi (organa genitalia).
genitalis, genitalan, plodan, oploujui,
koji je u vezi sa polnim organima ili s
polnom funkcijom.

genitalni jastuii, v. falusna kvrga.

genodermatoze, nasledna kona oboljenja.
genokopija, pojava da slian ili identian
fenotip moe da bude uslovljen razliitim genotipom. V. fenokopija.
genom, skup svih gena smetenih u haploidnoj garnituri hromosoma, koja se
nasleuje od jednog roditelja. U diploidnim elijama oveka nalaze se dve
garniture hromosoma, odnosno dva genoma.
genosomi, hromosomi pola. U ene su
oba genosoma identina (XX), a u mukarca razliita (XY). V. autosoml
genotip, genska konstitucija jedinke, odnosno skup svih njenih gena.
genska heterogenost, nastanak istog fenotipa delovanjem vie od jednog genotipa; genska mapa, linearni raspored
lokusa sa mutacionim genima na hromosomu, koji se obino utvruje eksperimentima usitnjavanja hromosoma i
genske rekombinacije.
genska optereenost, ukupan iznos genski uslovljenih poremeaja i smrtnosti u
odreenoj populaciji; genska ravnotea, nepromenljivost uestalosti odreenog gena u uzastopnim generacijama.
genska smrt, nemogunost mutiranog
gena da pree na sledeu generaciju

genska ifra
zbog reproduktivne nesposobnosti jedinke izazvanom tetnim dejstvom toga
gena. V. gen.
genska ifra (zapis), odreeni raspored
tripleta nukleotida u lancu DNK koji sadri genske poruke. One se replikacijama prenose na novoformirane molekule
DNK, a time i na sve sledee elijske
generacije i transkripcijom na mRNK, a
njenom translacijom dalje do aminokiselina u citoplazmi. Sin. genski kod.
genska usmerenost, (engl.) sluajna varijacija u pogledu uestalosti odreenih
gena u sukcesivnim generacijama. Ukoliko je populacija manja, utoliko je sluajna varijacija gena vea. Na ovu pojavu utie gubitak odreenog gena ili njegova fiksacija. Sin. sluajna varijacija
gena.
genski belezi, oznake pomou kojih se utvruje prisustvo gena koji te oznake izazivaju. Krvne grupe i serumski proteini, npr., predstavljaju markere odgovarajuih gena. Za otkrivanje odreenog
gena i utvrivanje njegove funkcije koriste se poremeaji izazvani mutacijom
toga gena, bilo spontanom, bilo eksperimentalno izazvanom. V. genski markeri.
genski kod, v. genska ifra.
gensko obilje, prisustvo u eliji vie kopija jednog gena. Multiple kopije mogu
biti uroene ili su posledica selektivne
genske duplikacije u toku razvitka. I za
regulisanje sinteze rRNK moe da postoji vei broj kopija odgovarajueg
gena.
gensko pretakanje, prenoenje gena iz
jedne populacije u drugu putem migracije stanovnitva i preko meusobnog
stupanja u brak pripadnika raznih grupacija.
Gentiana lutea, lincura, v. Radix Gentianae, koren lincure; Gentiana violet, v.
Methylrosanilini chloridum; (stom.),
zbog svog antiseptikog dejstva primenjuje se u stomatologiji kao 1-5%-tni
rastvor u leenju manjih, povrinskih
oteenja sluznice usta. Zbog fungicidnog dejstva prema Candidi albicans,
moe se koristiti u leenju monilijaze
usta.

gestosis
genu, koleno, deo noge izmeu buta i potkolenice; zglob koji stvara donji, zglobni kraj butne kosti, i gornji kraj, zaravan
(plato) golenjae; g. impressum,
spljotenost i uvaljenost zgloba kolena
na jednu stranu to ima za posledicu pomerenost aice na tu stranu:, g. recurvatum, koleno u poloaju prekomerne
opruenosti stvara u^ao otvoren napred; g. valgum, koleno ugnuto unutra
tako da pri ispruenim nogama obrazuje oblik slova X s drugim kolenom
(raljaste noge); g. varum, koleno ugnuto upolje, pri ispruenim nogama gradi
oblik slova O (raskolen, levaste noge).
geomedicina, v. medicina.
geopatologija, prouava svojstvenost bolesti u odnosu na topografiju, klimu, nain ishrane itd. u raznim krajevima na
zemlji.
Gerhardtova bolest, v. erythromelalgia.
gerijatrija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem i leenjem bolesti starakog doba.
germanium, germanijum, Ge, hem. element, metal.
geroderma, staraki atrofina prevremeno mlitava koa.
gerontofilija, ispoljavanje polnog prohteva prema starim i ostarelim osobama
suprotnog pola.
gerontofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost.
gerontologija, grana medicine koja se
bavi prouavanjem promena u vezi sa
starenjem i starou.
gerontoxon, v. arcus senilis.
gerostomatologija, grana stomatologije
koja izuava anatomsko-fizioloke promene orofacijalnog sistema kod starih
pacijenata i u toku starenja, kao i probleme vezane za stomatoloko zbrinjavanje ovih pacijenata.
Gersonova dijeta, sin. Gerson-Herrmannsdorferova dijeta.
gestalt, getalt, (nem.) oblik, sklop, psiholoki pojam, celina je vea od zbira sastavnih delova koji jedni na druge utiu.
gestosis, gestoza, bolest izazvana trudnoom. Pod optim nazivom gestoze svrstavaju se patoloki sindromi koji su vezani iskljuivo za trudnou i nestaju po

297

Ghonov kompleks
njenom prestanku. Prema vremenu
kada se pojave razlikuju se rane i pozne
gestoze; rane gestoze su: prekomerno
luenje pljuvake (ptyalismus), povraanje (vomitus) i goruica; pozne gestoze pripadaju teem obliku gestoza i one
su: hipoproteinemija, edemi, proteinourija, hipertenzija, nefropatija, preeklampsija i eklampsija.
Ghonov kompleks, v. kompleks.
gigant is m us, gigantizam, dinovski rast
[kao patoloka pojava nastaje prekomernim luenjem somtotropnog hormona (v. HGH) u osoba u kojih rast jo
nije zavren].
gigantosomia pituitaria, v. dinovski rast.
Giglijeva operacija, v. operacija.
Giglijeva testera, iana testera koja je
sluila prvobitno samo za pubiotomiju,
a sada i za seenje i drugih kostiju, esto
i za trepanaciju.
giht, v. diathesis urica.

Gilbertova bolest, v. bolest.

Gilliesov metod, v. operatio.
gimnastika grba, posledica jednostranih optereenja, naroito u vebama s
upiranjem, pogotovo u fazi razvoja. Miii grudnog koa i trbuha skraeni. Lokalizacija- gornji deo grudnog segmenta kimenog stuba.
gimnastika, telesne vebe po utvrenom
planu i sistemu, uz upotrebu raznovrsnih sprava i tehnikih pomonih sredstava (ali i bez njih) u cilju boljeg razvijanja pojedinih delova tela ili opte fizike snage organizma. Ove vebe obavljaju se obino na istom sveem vazduhu, a ponekad, naroito za nevremena, i u gimnastikim dvoranama, koje
treba da budu ureene prema higijenskim zahtevima. Pravilno obavljanje
gimnastikih vebi od velike je vanosti
za normalan razvitak kolske dece. Celishodne gimnastike vebe i plansko
pokretanje pojedinih delova tela upotrebljavaju se i u terapijske svrhe; vedska g., gimnastika kojom se uvebavaju
pokreti tela i postepeno i skladno pojaavaju svi miii oveka; terapijska g.,
gimnastika specijalno prilagoena radi
leenja ili ispravljanja nekih telesnih
nedostataka. Ova gimnastika se prepo298

gingiva
ruuje radi odravanja zdravlja ili radi
leenja raznih oboljenja. Primer: gimnastika disanja u dece koja nedovoljno
diii, sistematska gimnastika pokreta u
atrofiji miia i u deformaciji kimenog
stuba itd. Sin. kinesitherapia.
ginekofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost
ginekolog, specijalista za enske bolesti.
Prema dananjem nainu specijalizacije
on je istovremeno i akuer (specijalista
za ginekologiju i akuerstvo).
ginekologija, nauna grana medicine
koja se bavi izuavanjem ene, njene
normalne i patoloke anatomske grae
i normalne i patoloke fiziologije, ginekologija je konzervativna ili operativna;
konzervativna g., obrauje anatomiju
genitalnih organa i njihov odnos sa susednim organima, poremeaje u razvitku genitalnih organa, fiziologiju ene,
oboljenja genitalnih organa i njihovu terapiju konzervativnim metodama; operativna g., reava sva komplikovana
stanja koja se ne mogu konzervativno
resiti.
ginekoloki sto, sto za pregled bolesnica
s izvesnim dodacima (nogare, lavor i irigator) osposobljen za ginekoloke preglede, manje ginekoloke intervencije i
manje operacije.
ginekomastija, interseksualne promene
dojki u mukog.
gingiva, desni, deo sluznice usta koji pokriva alveolarne grebene i u vidu okovratnika obuhvata zube; marginalna g.,
ivina, slobodna gingiva koja nije pripojena za zub i koja ga obuhvata u vidu
okovratnika. ini spoljanji (meki) zid
gingivalnog sulkusa. Granicu slobodne i
pripojne gingive ini zamiljena linija
koja prolazi kroz krunini kraj epitelnog pripoja; pripojna g., deo gingive vrsto pripojen za podlogu. On se koronarno nastavlja u slobodnu gingivu, a
apikalno se prostire do mukogingivalne
linije. Ova linija odvaja pripojnu gingivu
od alveolarne sluznice. Pripojna gingiva
je vrsto pripojena za podlogu (cement
i kost). Njena povrina oroava, sitnozrnaste je grae.

gingivalis
gingivalis, gingivalan, koji pripada desnima ili se na njih odnosi.
gingivectomia, gingivektomija, hirurka
metoda za odstranjivanje gingivalnih
depova u progresivnim parodontopatijama i za odstranjivanje uveanih delova desni u gingivitisu praenim hiperplazijom desni. V. dep gingivalni.
gingivitis, zapaljenje desni, samostalno
oboljenje ili posledica nekog opteg poremeaja ili oboljenja; g. catarrhalis,
kataralni gingivitis, najlaki oblik zapaIjenja desni koji zahvata ivinu gingivu
i meuzubne papile, najee oko prednjih zuba. Posledica je prisustva lokalnih iritirajuih faktora na zubima u blizini desni (meke naslage, plak, zubni kamenac i dr.). ei je u mladih osoba; g.
desquamativa chronica, kliniki se
manifestuje u tri oblika: 1) najblai (manji ili vei deo gingive je u zapaljenju); 2)
tei (pored zapaljenja mestimino se
vide zone sljutenog ili nekrotinog epitela, to je praeno krvarenjem iz desni
i oseajem peenja); 3) najtei (ele desni su sivkaste boje s erozijama i krpicama epitela, a mestimino se vide i mehurii). Oboljenje je ee u ena. Sin.
gingivosis; g. hypertrophicans chronica, hronian produktivni zapaljenjski
proces na desnima praen uveanjem
tkiva. Nastaje kao posledica dejstva lokalnih nadraajnih faktora ili nekih optih faktora.. Desni su hiperplastine, a
uveanja su nepravilnog oblika i tvrde
konzistencije. Boja je ili nepromenjena
ili bleda. Desni ne krvare. Gingivektomija je metoda izbora leenja, a primenjuje se i fulguracija; g. hypertrophicans inflammata, produktivno zapaljenje desni s hiperplazijom tkiva; nastaje
usled lokalnih nadraajnih faktora ili
nekih optih oboljenja. Uveane su naroito interdentalne papile. One su loptastog oblika, crvene boje i meke konzistencije. Pri pranju zuba desni krvare.
Uveano tkivo desni odstranjuje se gingivektomijom ili fulguracijom. V. gingivitis hypertrophicans chronica; g. in graviditate, zapaljenje desni u trudnoi,
posledica lokalnih nadraajnih faktora i
poremeaja u endokrinom sistemu.

ginogeni
Desni su zapaljene oko veine zuba,
uveane su, pa se stvaraju lani gingivalni
depovi. Na provokaciji krvare.
Najlaki oblik je gingivitis gravidarum
simplex. Tei oblik, s uveanjem papila
je g. g. hyperplastica. Pojedine papile
mogu da se toliko uveaju da podseaju
na tumore (tumori trudnoe), g. g.^
pseudotumoralis. Sin. gingivitis gravidarum, hormonski gingivitis, granuloma
gravidarum; g.necroticans ulcerosa,
ulceronekrotiki gingivitis, zapaljenje
alterativnog tipa na desnima prouzrokovano simbiozom (Bacillus fusiformis
i Borrelia Vincenti), ali samo ako je teren ve pripremljen nekim predisponirajuim faktorom. Oboljenje nije zarazno. Oboleli se ale na bolove i krvarenje
iz desni, pojaano luenje pljuvake i
zadah iz usta, a u teim sluajevima postoji i otok regionalnih lezda i poviena
telesna temperatura. Desni su intenzivno crveni, a na vrhovima meuzubnih
papila i ivinoj gingivi pojavljuju se ulceracije obino prekrivene pseudomembranama prljavoukastozelenkaste boje. Leenje: antibiotici (najbolje penicilin putem elektroforeze); blaga dezinficijentna sredstva a zatim odstranjenje predisponirajuih faktora (prvenstveno naslaga sa zuba) i uspostavljanje
dobre higijene usne duplje. V. elektroforeza lekova; g. neoplastica, neoplastiki gingivitis, jako uveanje desni nepoznate etiologije. Desni mogu da prekriju
ele krunice zuba, ometaju govor i ishranu. Povrina desni jako oroava. Ova
uveanja odstranjuju se hirurkim putem ili se lece rendgenskim zraenjem;
g. scorbutica, v. scorbutus.
gingivosis, v. gingivitis desqvamativa.
gingivostomatitis herpetica acuta, v. stomatitis herpetica.
ginogeni, enski polni hormoni, podrazumevaju dve velike grupe: estrogene i
progestogene. I u jednoj i u drugoj grupi
mogu biti prirodnog ili veslakog porekla. (1) Od prirodnih ginogena da pomenemo: dihidrofolikulin (estradiol), folikulin (estron), estriol (Marrijanovo
telo), ekvilin, ekvilein, hipulin, testosteron i progesteron. (2) Od sintetikih
299

ginoglotija
(vetakih): pregneninolon, dietil-stilbestrol, ciklosteron, hidrooksifenil-etanol, hidroksinaftil-dimetil-propionska
kiselina, hidrodoozinalna kiselina, alenolati dizoksikoronkosterona. Prirodni
estrogeni (folikuloidi - Selye) otkriveni
su 1923. god. u folikularnoj tenosti zrelih jajonosnih mekova. Izazivaju pojavu
tzv. estrusnih promena (stanja polne
pomame). Kasnije je zapaeno da ti hormoni imaju mnogo snanije morfogenetsko dejstvo koje, u obuavanju enskog organizma, daleko premauje genitalnu sferu. Vano je zapaziti da su izvorita dva najvanija estrogena jajnik, dihidrofolikulina i folikulina, Graafovi
mekovi, tekalna lezda, ali i semenik
(Sertolijev sincieijum) i kora nadbubrene lezde. Izvorite estriola se nalazi
u posteljici. Ti se inkreti nalaze u mokrai oba pola, u ena naroito u toku
menstruacije, a jo vie za vreme trudnoe. Vetaki estrogeni su izuzetno jakog estrogenog dejstva: hidrodoozinolna kiselina je najjaa estrogena supstancija. Od prirodnih progestogena glavni
su jajnik (uto telo), posteljica i kora
nadbubrenih lezda. Nalaze se u tim
organima i u mokrai (kao pregnan-"
diol). Od vetakih progestogena valja
pomenuti pregneninolon i etinil-androstendiol. Kao i androgeni, i ginogeni
(estrogeni i progestogeni) imaju u seksomorfogenezi jedinke dalekoseno
dejstvo, naroito na vangonadne genitalne organe (na muke i enske organizme, na mlene lezde), a onda na kostur, na miino tkivo, na kou i njene
tvorevine, na krv, na nervni sistem, na
endokrine lezde (hipofizu, titastu
lezdu, nadbubrene lezde i na timus).
ginoglotija, enski oblik grkljana u ginoidnog mukarca.
ginoidni mukarac, tip mukarca koji se
nalazi izmeu istog, androidnog
mukarca koji se vangenitalno, zbog
manjka mukosti, uobliava u pravcu
enske konstitucije.
ginosfizija, enski oblik karlice u ginoidnog mukarca. ginospermije, v.
determinacija pola.
300

Giraldsov organ
ginotrihija, nedovoljno izraena dlakavost u ginoidnog mukarca.
giriotropne bolesti, bolesti koje ee napadaju ensku konstituciju.
Giovanettijeva dijeta, v. dijeta.
gips, kalcijum-sulfat, koji kristalie s dva
molekula vode CaSo4 ' 2HzO. Njegovim
zagrevanjem nastaje peeni ili graevinarski gips (CaSO4)2 ' HzO. Kada se on
pomea s treinom vode, nastaje kaa
koja ovrsne. Pri tome u vodi rastvorljiv
peeni gips ili hemihidrat prelazi u gips
ili hidrat koji je u vodi nerastvorljiv. Na
ovoj osobini poiva upotreba peenog
gipsa u vajarstvu, stomatologiji i u medicini za gipsane zavoje; (stom.), poluhidratni kalcijum-sulfat, koji se dobija
razliitim postupcima kalcinacije prirodnog dihidratnog gipsa. Pojedine vrste gipsa razlikuju se po veliini, obliku
i poroznosti estica. Najtvri gips dobija se kalcinacijom dihidratnog gipsa kuvanjem u 30%-tnom rastvoru kalcijumhlorida. U stomatologiji gips slui za uzimanje otisaka, pravljenje zubnih modela, za izradu zubnih proteza itd.
gipsana longeta, v. longuette; gipsana poveska, dobija se posipanjem poveske
gipsom. V. gips; gipsani aparat, v. zavoj;
gipsani korset, gipsani steznik. Gipsani zavoj koji omotava trup slino korsetu. Svojim gornjim delom oslanja se na
pazuho, a donjim na kukove. Primenjuje se poglavito u tuberkuloznom spondilitisu u cilju imobilizacije lenog i slabinskog dela kimenog stuba; gipsano
korito, gipsana postelja, leite od
gipsanih zavoja, koje se prostire od glave i zahvata ceo trup. Gipsano korito se
spravlja umotavanjem celog trupa u
gipsane poveske. Pre ovrenja gipsa
iseca se nepotrebni prednji deo ovog
omotaa; reklinaciono g. k., gipsano
korito u kome se ispravlja kifoza i imobilie kimeni stub u tuberkulozi prljenova.
Giraldsov organ, u mukaraca paragenitalni deo ini paradidim, a u ena paraooforon. U paradidimnoj tvorevini od
dela mezonefrogenih kanalia s Malpighijevim telima i sekretornim cevicama postaje Giraldesov organ, dok od sa-

Girardova operacija
birnih cevica postaje zastranjeni sud u
vezi sa semeglavcima.
Girardova operacija, v. operacija.
gitalin, jedan od glikozida koji se nalazi u
biljci Digitalis purpurea.
gitonin, neutralni saponin koji se nalazi u
semenu digitalisa.
gitoxigenin, gitoksigenin, genin koji nastaje iz glikozida gitoksina.
gitoxin, gitoksin, jedan od glikozida koji
se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i
Digitalis lanata.
glabella, glabela, povije, ispupenje na
eonoj kosti, iznad korena nosa.
glad, snana elja za hranom, praena jakim ritminim kontrakcijama eluca
koje izazivaju oseaj napetosti, a esto i
bola u predelu eluca.
gladovanje, neunoenje dovoljnih koliina hrane, hranljivih materija.
glandula, lezda, organizovane lezdane
elije u organ koje organelama izrauju
specifine materije i izluuju ih iz elije.
Nain luenja ekrini, kad elija lui tean proizvod, moe i neprekidno, bez
oteenja (znojne l.), apokrini, kad se u
vrhu elije prikupljene kapljice ili granule odvoje s vrnim delom elije koja
za izvesno vreme miruje dok ne regenerie oteeni deo (mlena l.). Apokrine
l. mogu da lue i po ekrinom nainu
(mlena l.). Oba vida luenja ranije su
bila oznaena kao merokrini vid. Trei
nainje holokrini, kad se ela elija s nagomilanim granulama u citoplazmi otiskuje i raspada u sekret, a njeno mesto
zauzima druga mlada elija (lojna l.).
Prema ulozi l. i namene proizvoda,
lezde lue u unutranju sredinu hormone ili inkrete u krvotok ili limfotok, u
hemokrine . ili u ivani sistem, neurokrine /., te se nazivaju l. sa unutranjim luenjem. Ostale l. izluuju u spoIjanju sredinu, l. sa spoljanjim luenjem ili egzokrine l. iji proizvod moe
biti odreene namene, sekret (pljuvane, eludane, crevne l. i dr.), ili se proizvod izbacuje iz tela kao nepotreban
ekskret (znoj, mokraa i dr.). Po izgledu
l. mogu biti cevaste ili tubulozne, kesaste ili alveolarne ili u vidu proirene
cevi s odlikama jednih i drugih. Postoje

glandula
i jednoelijske l., peharaste elije, koje
lue sluz; gl. bronchiales, bronhijalne
lezde, sluzne lezde u dunicama; ggl.
buccales, obrazne pljuvane lezde;
ggl. bulbourethralis Cowperi, parna
lezda koja se otvara u bulbarno proirenje mukog mokraovoda (uretre) i
svoj sekret pri ejakulaciji dodaje sekretu prostate. Odgovara Bartholinijevoj
lezdi u ene; ggl. ceruminosae, lezde
u koi spoljanjeg slunog kanala, iji
sekret stvara usnu mast (cerumen); ggl.
cervicales uteri, lezde vrata materice;
gl. ciliares Molli, Mollove trepavine
lezde u slobodnoj ivici onog kapka; gl.
diastematica, v. meuprostorna lezda; ggl. duodenales Brunneri, lezde
dvanaestopalanog creva; ggl. gastricae, eludane lezde otvaraju se u poljima (areae gastricae) i lue eludani
sok; ggl. intestinales Lieberkuhni,
lezde u sluznici creva, lue crevni sok;
gl. lacrimalis, suzna lezda, smetena u
onoj duplji, spolja i iznad one jabuice, lui suze; ggl. parathyroideae, paratiroidne lezde (najee dva para)
nalaze se u vratu iza titaste lezde. Svojim hormonom reguliu promet kaii juma i fosfora; ggl. paraurethrales Littrei, Littrove parauretralne lezde u
sluznici mokrane cevi; gl. parotis, parotidna ili douna pijuvana lezda, v.
douna lezda; gl. pinealis, v. epiphvsis;
ggl. saiivales, pljuvane lezde; ggl. sebceae, lojne lezde u koi; gl. sublingualis, podjezina pijuvana lezda; gl.
submandibularis, podvilina pijuvana
lezda; ggl. sudoriferae, znojne lezde;
gl. suprarenalis, nadbubrena lezda,
parna endokrina lezda koja lei na
gornjem polu bubrega. Sastoji se od
unutranjeg dela, sri i spoljanjeg dela,
kore; ggl. tarsales Meibomi, tarzalne
lezde, nalaze se u tkivu tarzusa gornjeg
i donjeg onog kapka; gl. tartaricae, v.
Serresove perle; gl. thyreoidea, tireoidna ili titasta lezda, endokrina lezda
nalazi se u prednjem delu vrata uz bone zidove grkljana i poetnog dela dunika; ggl. uterinae, lezde u sluznici
materice, koje obnavljaju sluznicu posle
menstruacije i poroaja:, gl. vestibula301

glandularis
ris major Bartholini, parna lezda, v.
Bartholinijeva lezda.
glandularis, glandularan, lezdan.
glans, ir, glavi, npr. glans penis, glavi
mukog polnog uda.

Glanzmannova bolest, v. bolest.

glasne ice, v. plicae vocales.
Glauberova so, v. Natru ulja.
glaucoma, glaukom, zelena mrena, naziv
za oboljenje oka ije je glavno obeleje
povienje pritiska u onoj jabuici. Povieni pritisak dovodi do morfolokih i
funkcionih oteenja one jabuice,
koja mogu ii do slepila; g. absolutum,
krajnji ishod svih oblika glaukoma. SIepilo i bolovi; g. acutum inflammatorium (congestivum), glaukom u vidu
akutnog napada s jakim bolovima i naglim padom otrine vida; primarni g.,
glaukom iji uzrok nije poznat. Oblici: g.
congenitum, kongenitalni, deji glaukom. Javlja se do etvrte godine ivota.
Ako se javi kasnije, naziva se g. infantile, g.juvenile. Nastaje usled kongenitalnih malformacija u odvodnom sistemu
oka. Dovodi do uveanja one jabuice
i oteenja funkcija oka; g. secundarium, uzrok je neko ono oboljenje (iridociklitis, katarakta, povreda, tumori,
ablacija retine i dr.); g. simplex chronicum, podmuklo oboljenje koje protie
bez bolova i zapaljenja. Dovodi do oteenja vida i vidnog polja. U krajnjem
stadijumu slepilo.
glaukarubin, kristalni glikozid iz biljke Simarouba glauca (Centralna i Juna
Amerika), intestinalni amebicid.
glava, v. caput.
glaveni, koji pripada glavi, v. cephalicus.
glaveni obru, v. obru, glaveni.

glaveni produetak, v. Hensenova opna.

glavica, mala glava, v. capitulum.
glaviast, v. capitatus.
glavnica, Clavlceps purpurea, biljni parazit, najee se susree u rai, rede u
penici i jemu. Promenu zrna izaziva
gljivica Claviceps purpurea (Secale cornutum). Sadri veoma otrovne alkaloide: ergotamin, ergotoxin, ergometrin.
Izaziva bolest ergotizam u vidu oteenja perifernog krvotoka, s tremorom,
Ijutenjem koe, oteenjem noktiju i si.

302

glicidi
glena pulpa, v. adamantoblasti; gledne
lamele, mesta slabije mineralizacije u
glei. Pruaju se od povrine glei prema dentinu i katkada se prostiru i u
dentin. Smatraju se lokalnim predisponirajuim faktorom za nastanak karijesa.
gleno zvono, gledni (adamantinogeni)
organ. Svojom izdubenom stranom ono
obuhvata mlado vezivno tkivo, koje na
tome mestu buja u vidu zubne papile.
Ali se i mezodermno oko spoljne strane
zvona sabija u vidu epitela koji se protee sve do peteljke kojom je zvono jo vezano za zubnu gredicu. Taj omota je
poznat pod imenom zubna kesica (peridentalne opne) koja u 4. mesecu dovodi
do potpunog prekidanja peteljke. Zvono je odvojeno od zubne gredice. SpoIjanja strana je obloena elijama (spoIjanji gledni epitel), dok elije s unutranje strane predstavljaju nove elemente (adamantoblasti ili ameloblasti).
Prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg epitela zove se glena pulpa. Na
povrini stvorene glei ostaje, za izvesno vreme, tanka jednoobrazna koica:
Nasmythova opna. V. organon adamantinus.
Glenardova bolest, v. planchnoptoptosis.
glenoidalis, glenoidalan; (1) koji se odnosi na glatko udubljenje; (2) koji pripada
zglobnoj aici, npr. cavitas glenoidalis,
zglobna aica na lopatici, prevuena
hrskavicom koja se sjaji.
gleanj, v. malleolus.
glibenklamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemid) svojstvom iz grupe sulfanil-urejskih derivata (v. tamo), zbog ega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); terapijska doza mu
je najnia od svih antidijabetika (v. oralni antidijabetici) (u nas registrovan pod
nazivima Daonil i Euglucon).
gliceridi, estri glicerola, obino s viim
masnim kiselinama. Prema broju esterifikovanih hidroksilnih grupa gliceridi
se dele na monogliceride, digliceride i
trigliceride.
glicerol, v. glycerolum.
glicidi, ugljeni hidrati, saharidi. Po hemijskoj prirodi su aldehidi ili ketoni vie-

glikemija

glikostati

hidroksilnih alkohola ili njihovi kon- glikokol, glicin, amino-siretna kiselina,

H2N-CH2-COOH. Glikol je vrsta krisdenzacioni proizvodi. Dele se u tri vrste:
talna supstancija. Nalazi se skoro u svim
monosaharidi, oligosaharidi i polisahaproteinima sem u albuminima i kazeiridi. Monosaharidi se ne mogu hidrolinu. U organizmu glikokol vezuje one orzovati. Oligosaharidi se sastoje od 2 do
ganske kiseline koje ne moe da degra10 molekula monosaharida. Disaharidi
dira (benzojeva kiselina + glikokol = hisu najjednostavniji oligosaharidi. Oni
purna kiselina).
nastaju iz dva molekula istih ili razliitih monosaharida, poto se izdvoji mo- glikokortikoidi, grupa hormona kore
nadbubrenih lezda koji reguliu melekul vode i ostaci monosaharida veu
tabolizam ugljenih hidrata i to specijalpreko kiseonika. Polisaharidi nastaju iz
no stimulisanjem glikoneogeneze. Navelikog broja molekula monosaharida,
jvaniji hormon ove grupe je kortizol
poto se izdvaja voda, a ostaci monosa(hidrokortizon).
harida se meusobno veu preko kiseonika. Monosaharidi i disaharidi su rast- glikol, dvohidroksilni alkohol. Najjednostavniji glikol je etilen-glikol CH2OH-vorijivi u vodi i slatkog su ukusa, a poCH2OH, koji se esto naziva prosto glilisaharidi su u vodi nerastvorljivi i nekolom.
maju sladak ukus. Disaharidi i polisaharidi se zovu jo i ozidi jer hidrolizom glikolitiki enzim, v. enzim.
daju monosaharide (oze). Heterozidi su glikoliza, najvaniji proces pomou kojeg
se molekul glikoze epa, uz oslobaanje
saharidi sastavljeni od molekula ugljeenergije, u dva molekula pirogroane
nih hidrata i supstancija koje nisu ugljekiseline. Taj se proces odvija u deset uzni hidrati. Komponenta heterozida koja
astopnih hemijskih reakcija. Pri raznije ugljeni hidrat naziva se aglukon.
gradnji jednog molekula glikoze do piVaniji monosaharidi su: glikoza (grorogroane kiseline oslobaa se energiani eer), fruktoza (voni eer), gaja za resintezu dva molekula ADP i ATP.
laktoza. Vaniji disaharidi su: saharoza,
maltoza, laktoza i celobioza. Vaniji po- glikoneogeneza, sinteza glikoze iz belanlisaharidi su: krob, glikogen, celuloza i
evina ili iz glicerolskog dela masti. Oko
inulin.
60% aminokiselina koje ulaze u sastav
glikemija, koncentracija glukoze u krvi. U
tela mogu da se pretvore u glikozu kad
oveka glikemija normalno iznosi od 80
organizmu nedostaju ugljeni hidrati i
do 120 mg/1OO ml ili u SI-jedinicama od
masti.
4,4 do 6,6 mmol/1 litar.
glikoproteidi, sloeni proteini koji pored
glikogen, polisaharid sastavljen od veliproste belanevine sadre i neki ugljeni
kog broja molekula glukoze meusobhidrat. U glikoproteine spadaju mucini
no povezanih a-glukozidnom vezom; ne
i orozomukoidi.
redukuje. Nalazi se skoro u svim elijaglikostati, elije ili organi odgovorni za
ma, a naroito u jetri i miiima.
odravanje nivoa glikoze. Glikostatika
glikogeneza, pretvaranje glikoze u glikohipoteza o regulaciji apetita sastoji se u
gen. Iz glikoze prvo nastaje glikoza-6tome to se smatra da je aktivnost cenfosfat, koji prelazi u glikoza-1-fosfat, a
tra za sitost u hipotalamusu zavisna od
ovaj prelazi u uridin-difosfat-glikozu, iz
stepena korienja glikoze u elijama
koje se stvara glikogen.
koje ga ine tzv. glikostatima. Kada je
glikogenoliza, hidrolitika razgradnja glikorienje glikoze u tim elijama slabo,
kogena i nastajanje glikoze i intermedipa stoga ne postoji znaajna arteriovenjernih proizvoda.
ska razlika u koncentraciji glikoze, aktivnost ovih elija opada, zbog ega akglikoholna kiselina, nastaje vezivanjem
tivnost centra za hranjenje ostaje neinholne kiseline peptidnom vezom s amihibisana, i osea se glad. Kada je korinosiretnom kiselinom (glikokolom).
enje glikoze poveano, aktivnost gliglikokaliks, v. glycocalix.
303

glikoza
kostata raste, aktivnost centra za hranjenje je inhibisana, pa se ovek osea
sitim. Jetra deluje kao jedna vrsta glikostata, jer kada je nivo glikoze u krvi
visok, elije jetre deponuju glikogen.
Ako je nivo snien, glikoza izlazi iz jetre.
glikoza, groani eer, d-, dekstroza, aldoheksoza, kristalno telo,
slatkog ukusa, nalazi se u grou i
drugom slatkom vou. Tzv. krompireer je takoe groani eer dobijen
kuvanjem kroba s razblaenom
hlorovodoninom
ili
sumpornom
kiselinom.
glikoza l-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu koji se obavlja u miiima. Sin.
Corijev estar.
glikoza-6-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu u miiima. Sin. Robinsonov estar.
glikozamin, aminojedinjenje glikoze koje
se dobija hidrolizom mucina i hitina.
glikozidaze, enzimi koji katalizuju razgraivanje glikozida.
glikozidi, jedinjenja u kojima je neki ostatak organskog molekula, aglikon, vezanx
za eer glikozidnom vezom. Glikozidna
veza slina je estarskoj, a razlikuje se od
ove po tome to se lako prekida, uz primanje vode kad se glikozidi kuvaju s
razblaenom kiselinom. Glikozidi se takoe vrlo lako razlazu pod dejstvom enzima glikozidaza. Prema razblaenim
bazama glikozidi su postojaniji. Glikozidi se nalaze u biljkama; kardiotoniki
g., supstancije koje se nalaze u raznim
biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata,
Strophantus gratus, S. Komb i dr.),
npr. digitoksin, digoksin, strofantin.
Kardiotoniki glikozidi imaju kardiotoniko dejstvo, tj. pojaavaju, usporavaju i
reguliu rad dekompenzovanog srca;
sapo-glikozidi, v. saponini.
glikozokinaza, enzim koji omoguava
reakciju izmeu glikoze i fosforne kiseline pri emu nastaje glikoza-6-fosfat.
Pri tome se ATP pretvara u ADP uz oslobaanje energije. Glikoza u obliku glikoza-6-fosfata moe ui u veoj koliini
u elije.
304

globin-cink-insulin
glikuronska kiselina, v. glikuronska kiselina.
glioblasti, meu matinim elijama modane cevi (neuroblasti), od 5. sedmice
uobliavaju se glijalne matine elije
(glioblasti).
glioblastoma multiforme, maligni modani tumor sastavljen od nevroglijskih
elija raznog oblika i stepena diferentovanosti, zbog ega ima aroliki histoloki izgled. Obino se pojavljuje u hemisferama velikog mozga u osoba iznad 40
godina starosti. Usled toga to ima vei
broj nepravilno graenih krvnih sudova, lako dolazi do krvarenja, to ponekad daje sliku apopleksije mozga (glioma apoplecticum).
glioma, gliom, tumor koji potie iz nevroglije. Razvija se u mozgu, kimenoj
modini i oku. Vrste glioma su: medulloblastoma, spongioblastoma, glioblastoma (multiforme), astrocytoma itd.; g.
apoplecticum, v. glioblastoma multiforme; g. retinae, v. retinoblastoma.
Glissonova ahura, v. capsula fibrosa hepatis (capsula fibrosa perivascularis).
Glissonova oma, oma slina ularu, koja
obuhvata glavu tako da se o nju oslanja
brada i potiljak. Glissonova oma slui za
ekstenziju i !mobilizaciju kimenog stuba
u sluaju preloma ili iaenja pr-ljenova
na taj nain to se oma zakai za
izdignuto zaglavlje postelje. Bolesnik
leei koso na postelji, istee svojom teinom kimeni stub i vraa na mesto
prelomljeni prljen.
glista, ivotinja, beskimenjak, iz kola glista
ili crva (Vermes). V. Vermes, Helminthes.
glivanj, diploe, sunerasti sloj izmeu
spoljanje i unutranje ploe lubanjskih
kostiju.
globin, belanevinska komponenta sloenih ugljenih hidrata hemoglobina i
mioglobina. Veza izmeu hema i globina ostvaruje se pomou imidazolovog
jezgra histidina koji ulazi u sastav globina. V. hemoglobin.
globin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina, ije dejstvo sporije nastupa
od dejstva obinog insulina, ali due
traje.

globulinska reakcija
globulinska reakcija, v. Nonne-Apeltova
reakcija.
globus hystericus, oseaj da se neko kuglasto strano telo nalazi u drelu, bez objektivnog patolokog nalaza.
globus pallidus, bledi medijalni deo soivaste jezgre (nucleus lentiformis).
globus-termometar, aparat za merenje
srednje temperature zraenja. Sastoji
se od crne bakarne kugle prenika 15
cm u ije se sredite postavlja rezervoar
suvog termometra. Aparat se izloi zraenju u toku 20 min., ita temperatura i
temperatura obinog termometra. Pomou formule ili nomograma odreuje
srednja temperatura zraenja.
glomerularna filtraeija, ukupna zapremina glomerularnog filtrata koja se svakog minuta stvara u svim nefronima
oba bubrega. U zdravih ljudi prosena
zapremina g.f. je 125 ml/min., ali moe
varirati od nekoliko do 200 ml/min. U
toku dana stvara se proseno 180 litara
glomerularnog filtrata.
glomerularna membrana, opna kroz
koju se vri filtraeija pri prolasku krvi
kroz kapilare glomerula. Sastoji se od
endotelnog sloja kapilara, bazalne
membrane i sloja epitelnih elija koje
oblau povrinu Bowmanove ahure.
Normalno proputa materije ija je molekulska teina manja od 70.000.
glomerularni filtrat, tenost koja se profiltrira kroz opnu glomerula. Od krvne
plazme se razlikuje po tome to sadri
samo 0,03% belanevina, to ima za oko
5% vie negativnih i isto toliko manje
pozitivnih jona. Koncentracija nejonizovanih kristaloida (ureja, kreatinin i
glikoza) manja je za 4% nego u plazmi.
glomerularni pritisak, pritisak krvi u kapilarima glomerula; iznosi oko 70 mm
Hg, to je znatno vea vrednost od pritiska krvi u kapilarima drugih oblasti
tela. Glavni razlog za visok glomerularni
pritisak je to su arteriole (vas afferens) od kojih nastaju glomerularni kapilari krai i iri od arteriola drugih oblasti, pa je i gubitak energije pri prolazu
krvi kroz njih manji.
glomerulonephritis, vrsta nefritisa, zapaIjenja bubrega u kojem postoji zapalje20 Medicinski leksikon

glomerulosclerosis
nje kapilarnih petlji glomerula. Javlja se u
akutnom, subakutnom i hroninom
obliku i vrlo je esto posledica infekcije s
hemolitikim streptokokom i autoi-munih
i imunih mehanizama koji prate ovu
infekciju; akutni g., nastaje posle
tonzilitisa i faringitisa. Glavni znaci:
proteinurija, edem, hematurija, hipertenzija i bubrena insuficijencija; g. focalis, u kojem su samo pojedini glomeruli oboleli; hronini g., napreduje i vodi
nepreobratljivoj
bubrenoj
insuficijenciji. Moe biti primarna bolest ili
posledica neizleivog akutnog glomerulonefritisa, a ponekad je i komplikacija
sistemskih bolesti; g. maligna, akutni
glomerulonefritis u kojem brzo dolazi do
fatalnog zavretka i koji se odlikuje brzom
proliferacijom epitela u Bowma-novoj
kapsuli. Anurija, mikrohematuri-ja i
anemija s izraenorrrazotemijom su glavni
znaci
ovog
glomerulonefritisa;
membranski g., u kojem dolazi do taloenja belanevinskih materija na baznim
opnama kapilara glomerula i u kojem
postoje znaci hroninog glomerulonefritisa s prolaznim znacima nefroz-nog
sindroma;
segmentski
g.,
fokalni
glomerulonefritis u kojem su oteeni
samo segmenti obolelih glomerula; subakutni g., s dugim trajanjem akutnih
pojava, s povremenim remisijama i koji
moe
naglo
uzeti
maligni
tok.
glomerulosclerosis, fibroza i smeuravanje glomerula, koje najee prati dijabetes melitus a odlikuje se hijalinom
sklerozom kapilarnih petlji glomerula u
vidu sitnih voria koji, kada je prome-na
rasprostranjena, zahvataju ceo glo-merul;
g. diabetica, g. intercapillaris, dijabetska
glomeruloskleroza, skleroz-ne promene
glomerulskih
arteoriola
u
sklopu
degenerativnih komplikacija
eerne
bolesti (v. tamo) koje se kliniki
manifestuju u vidu proteinurije, nefrotskog sindroma, povienog arterijskog
pritiska, retinopatije, eventualno i bubrene insuficijencije; histoloke promene
mogu da budu difuzne ili nodusne. V. i
syndroma Kimmelstiel-Wilson; g. intercapillaris, degenerativna komplikacija
dijabetesa s proteinurijom, edemi305

glomerulotropin
ma, hipertehzijom, bubrenom insuficijencijom i retinopatijom.
glomerulotropin, hormon za koji se pretpostavlja da nastaje u hipotalamusu i
da ima ulogu u stimulisanju glomerulone zone kore nadbubrene lezde radi
pojaanja sekrecij aldosterona.
glomemlus, glornerul, klube, klupe; g.
renis, klupe, klube bubrega, poetni
deo nefrona. Predstavljen je mreom od
pedesetak paralelnih kapilara obloenih Bowmanovom ahurom. U nivou
glomerula vri se filtracija plazme i
stvaranje primarne mokrae.
glomus, klube, klupe, paraganglija ili
hromafini organ pridodat simpatikom
nervnom sistemu od koga je postao.
Ima ih vie i neki pripadaju endokrinim
lezdama; g. caroticum, mali organ, veliine zrna penice, na ravi karotidne
arterije. Sadri hromafine elije i hemijske receptore koji reaguju na hemijske
promene u sastavu krvi; g.jugulare, grleni glomus, oko 15 mm dugaki vori
sastavljen od ahromafinih elija parasimpatikog sistema, koji se nalazi na
temenu gornjeg bulbusa unutranje jugularne vene. Tumori jugularnog glomusa urastaju u foramen jugulare i u foramen lacerum. Njihovo operativno odstranjenje postavlja najtee hirurke zadatke, pogotovu ako je tumor urastao i
u krvne sinuse tvrde modanice. I sr
nadbubrene lezde, koja nosi i naziv
paraganglion suprarenale, sline je grae i uloge, te ini deo tzv. hromafinog
sistema.
glossa, (gr.) jezik, v. lingua.
glossectomia, glosektomija, hirurko otklanjanje jezika, njegovog dela ili neke Iezije na njemu.
Glossina, rod muva familije Muscidae
(red dvokrilaca, klasa insekata) s dugom, vrstom i tankom sisaljkom. Veliki
broj vrsta (preko 18). Poznate su pod
imenom muva ee. Najvanije su u
tropskim predelima G. palpali i G. morsitans, kao prenosioci Tripanosoma
gambiense i Tripanosoma rhidensis,
prouzrokovaa bolesti spavanja; G.
morsitans, v. tze-tze muica; G. palpali, v. tze-tze muica.
306

glottis
glossitis, zapaljenjski proces jezika; g.
areata exfoliativa, v. lingua geographica; g. areata superficialis, v. lingua
geographica; Hunterov g., promene na
jeziku u pernicioznoj anemiji. Konaste
i peurkaste papile atrofiu, pa je jezik
gladak, zapaljen, a katkad se na njemu
javljaju i mehurii, erozije i ulceracije.
Izraeni su i peenje i bol u jeziku. V.
anemia perniciosa; g. migrans, v. lingua
geographica; g. Moelera, erozije na jeziku i oseaj peenja jezika kao posledica
anemije, nedostatka vitamina iz grupe
B, alergije i drugih faktora. Sin. morbus
Moeler; g. rhombica mediana, romboidni glositis, anomalija razvoja. Na
lenoj povrini jezika, neposredno ispred opanenih papila, u sredinoj liniji
vidi se polje tamnocrvene boje, veliine
nekoliko milimetara u preniku, obino
romboidnog oblika, na kome ne postoje
papile jezika. Nastaje kada se tuberculum impar interponuje izmeu lateralnih pupoljaka jezika pri njihovom srastanju; g. sclerosa, sklerozni glositis,
jedna od usnih manifestacija tercijarnog luesa. Jezik je uvean, sivobele boje,
vornovatog izgleda i otvrdnut, s nepravilno rasporeenim dubokim brazdama. Skleroza je posledica bujanja fibroznog tkiva na mestu raspadnutih
guma; g. venenata, v. kontaktna alergija,
cheilitis venenata.
glossodynia, glosodinija, bol u jeziku. V.
glossopyrosis.
glossoptosis, glosoptoza, hipotonija normalno razvijenog jezika u uroenoj hipotrofiji donje vilice i poda usne duplje.
Jezik lako zapada u drelo i oteava disanje. Glosoptozis s rascepom sekundarnog nepca. Sin. Pierre Robin.
glossopyrosis, glosopiroza, oseaj peenja na jeziku sled lokalnih faktora
(npr.: prekomerno puenje) ili optih
faktora (npr.: anemija, dijabetes, endokrinopatije). Na jeziku se mogu javiti patoloke promene, a nekada ih uopte
nema. Sin. pekui jezik. V. glossodynia.
glottis, (gr. glottis, mali jezik, glasnica)
glotis, glasnica u grkljanu, organ za stvaranje glasa, koji grade dve prave glasne
ice (plicae vocales). Izmeu njih se na-

glukagon

lai otvor u obliku pukotine (rima glottidis).

glukagon, hormon koji lue alfa-elije
Langerhansovih ostrvaca guterae.
Primarno dejstvo mu je to izaziva razlaganje glikogena jetre, verovatno aktiviranjem enzima fosforilaze. Ne deluje
na razlaganje glikogena u ekstrahepatikim tkivima i u tome je bitna razlika
izmeu njega i adrenalina.
glukuronska kiselina, nastaje kad se u
molekulu glukoze, uz sauvanu aldehidnu grupu, primarna alkoholna grupa
oksidie u karboksilnu grupu. Soli glukuronske kiseline se nazivaju giukuronati, a estri glukuronidi. Posle uzimanja
nekih lekova (fenoli, kamfor, hlor-alhidrat i dr.) ova kiselina se u jetri vezuje s
ovim supstancijama i kao takva pojavljuje u mokrai. Ovakva mokraa ima
redukcionu sposobnost (Benedictova
reakcija je pozitivna).
glutamin, monoamid glutaminske kiseline. Javlja se u slobodnom stanju u biljnim i ivotinjskim organizmima. Ulazi u
sastav biljnih belanevina.
glutation, Y-L-glutamil-L-cisteinil-glicin,
tripeptid sastavljen od glutaminske kiseline, cisteina i glikokola (glicina). Javlja se u dva oblika: G-SH (redukovani
glutation) i G-S-S-G (oksidisani glutation) koji stoje meusobno u ravnotei.
On vrlo lako gubi dva vodonika i prelazi
u oksidovani GSSS. Stoga glutation u
organizmu igra ulogu redoks-sistema.
Glutation igra ulogu aktivatora niza enzimskih reakcija. Nalazi se skoro u svim
ivotinjskim tkivima, u mikroorganizmima (E. coli), kvascu, biljkama i ivotinjama.
glutelini, grupa prostih belanevina biljnog porekla. Nalazi se u itnim zrnima.
Odlika glutelina je to se rastvaraju
samo u rastvorima baza. Glutelini imaju
punu bioloku vrednost.
gluten, biljni lepak, protein u zrnu penice koji ini testo elastinim.
glutenska enteropatija, v. celijana bolest.

gluteus (glutaeus), sednjani, sedalni, npr.

m. gluteus maximus, veliki sednjani ili
sedalni mii.

glycogenoses

glutin, (1) lepak od glutena iz peninog

zrna; (2) tutkalo spravljeno od kostiju i
vezivnog tkiva.
gluvoa, v. surditas.
gluvonemost, v. surdomutitas.
glvcaemia, glikemija, koncentracija glikoze u krvi.
glycerol, glicerol, glicerin, v. Glycerolum.
glycerol - aldehid, glicerin - aldehid,
CH2OHCHOH-CHO, postaje od gliceroIa kad se oksidie jedna primarna alkoholna grupa u aldehidnu.
Glycerolum, glicerol, glicerin, trovak-ntni
alifatiki alkohol. Gusta zejtinjava tenost slatkog ukusa, rastvorljiva u vodi i
u etanolu. Jako je higroskopan. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao korigens za neke tene
lekove, kao laksans (direktno aplikovan
na sluznicu rektuma) i kao vehikulum
za nek,e lekove.
glycin, v. glikokol.
glycocalyx, sloj (0,1-0,5 ) filamenata
mukopolisaharida na povrini mikroresica enterocita, sadri alkamu fosfatazu
i enzime koji zavravaju varenje ugljenih hidrata i belanevina; ima znatnu
ulogu u varenju i apsorpciji.
Glycocollum, v. glikokol.
glycocollylurea, v. hidantoin.

glycocorticoid, glikokortikoid, kortikoid

(v. corticoid) koji, prvenstveno poveava glukoneogenezu (v. tamo), poviava
koncentraciju glikoze u krvi (v. glycaemia) i poveava jetreni glikogen.
glycogenolysis, v. glikogenoliza.
glycogenoses, glikogenoze, nasledne bolesti poremeaja metabolizma glikogena, koje se mogu ispoljiti u vie bolesnih
tipova; tip I (poznat i kao v. Gierkeova
bolest), deficit glikoza-6-fosfataze, praen hipoglikemijom, hepatosplenomegalijom, hiperurikemijom i gihtom; tip
II (Pompeova bolest) postoji opte nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom; tip III praenje hepatomegalijom,
acidozom i hipoglikemijom. Poznat je i
kao Forbesova bolest; tip IV (Andersenova bolest), praen hepatomegalijom i
brzom evolucijom insuficijencije jetre;
tip V (McArdleova bolest), poremeaj
metabolizma glikogena samo u skelet307

glyconeogenesis
nim miiima. Difuzni grevi u miiima
pri najmanjem radu; tip VI (Hersova
bolest), blai oblik tipa I.
glyconeogenesis, v. glikoneogeneza.
Glycosum, v. glikoza.
glycosuria, glikozurija, prisustvo eera u
mokrai; alimentarna g., g. posle unoenja eera hranom; emocionalna g.,
g. posle jakog uzbuenja; hiperglikemijska g., g. zbog hiperglikemije; hipofizna g., g. usled hiperfunkcije prednjeg
renja hipofize; nervna g., g. posle
punkcije' etvrte komore ili nadraaja
simpatikusa; renalna g., g. usled nesposobnosti bubrega da zadri glikozu bez
poveanja koliine eera u krvi.
glycuronuria, glikuronurija, prisustvo glikuronske kiseline u mokrai.
Gmelinova rakcija, v. reakcija.
gnatodinamometar, (stom.) instrument
za merenje vrednosti sile koja se razvija
pri kontaktu vilica. Sila deluje na zube i
prenosi se na potporna tkiva i vilinu
kost.
gnatologija, nauka o mastikatornom organu. Obuhvata fiziologiju, funkcione
poremeaje i metode leenja.
gnojnica, pustula.
gnjat, v. crus.
gnjeenje, jedan od klasinih naina masae od koga se oekuje uglavnom dejstvo na miie. Izvodi se obema rukama
kojima se hvata neka miina masa; naizmeninim pritiskom ruku vre se pokreti valjanja i uvrtanja. Masaa gnjeenjem izvodi se nad celim obolelim delom, ali je najpogodnije da se vri u centripetalnom delu.
gnjide, jaja ili ljuske jaja oveje vai.
gnjuraka bolest, v. bolest, kesonska.
gojaznost, v. adipositas, ona je patoloka
pojava koju karakterie nepotrebno poveanje telesne teine pri emu se,
praktino, poveava samo masno tkivo;
nastaje kao posledica prekomernog
unoenja ivotnih namirnica bogatih
kalorijama; (seks.), sree se dvaput ee u ene nego u mukarca (stenikog i
pletorikog tipa), dok je ona u ene astenikog i anemikog tipa. To je dovelo
do razlikovanja adipozo-hipogenitalnog
sindroma (Babinski-Frhlich) od adipo308

gonadostimulini
zo-hipergenitalnog sindroma (Lereboullet); g. ginoidna, nagomilavanju
masnog tkiva u ene pridruuje se i proimanje vodom, to izaziva mehaniki
zastoj u limfotoku i venama. Sve to dovodi do bolnog celulitisa i grizlica gnjata, koji, u krajnjem sluaju, ostvaruju
sliku Dercumovog sindroma. Ovako
ugojena osoba ne pokazuje veliku jenost. Umorljivost je izraena. Dijabetes
je izuzetan. Njena je najupadljivija odlika to je nagomilavanje masti lokalizovano u donjem delu tela. Kad dosegne
krajnje granice svoga izraaja, ona se ispoljava u vidu Barraquer-Simonsovog
sindroma, koji se odlikuje kontrastom
izmeu relativne mravosti gornjeg
dela tela i udovinih naslaga masti u
donjim delovima.
goldsol-reakcija, v. reakcija.
Golgijev tetivni organ, tip receptora koji
lei u tetivi neposredno uz mesto pripajanja na miina vlakna. Za svaki je vezano 10 do 15 miinih vlakana. Razdrauju se pri snanoj kontrakciji miia
koja dovodi do zatezanja tetive. U poetku je broj impulsa koji potiu od receptora veliki, ali ve posle delia sekunde
odailjanje se smanjuje na vrednost upravo proporcionalnu napetosti. Impulsi
se prenose brzo i s obzirom na to da u
sastavu refleksnog luka ulazi ijedan inhibitorni neuron, broj impulsa za mii
se smanjuje, dok kontrakcija miia poputa. Jedan deo impulsa odlazi u mali
mozak, to je znaajno za uee malog
mozga u regulaciji pokreta.
Gollov put, v. fasciculus gracilis.
gonadno polje, prostor obuhvaen mitotikom aktivnou na lenom zidu telesne duplje u embrionima od 5 mm duine. U to polje se vrlo rano doseljavaju
pragametske elije. U embrionima od
11 mm duine, na tome mestu se pojavljuju g. used i g. nabor.
gonadon, onaj deo prvobitne polne lezde
od kojeg postaje muka ili enska gonada (muki i enski gonadon); g., muki,
kortikalna zona gonade embriona od 13
mm; g., enski, modularna zona gonade
embriona od 13 mm.
gonadostimulini, v. hormon.

gonadotropin
gonadotropin, v. hormon.
gonadotropini, peptidni-glikopeptidni ili
polipeptidni - hormoni (v. tamo) koji
stimuliu polne lezde; poznati su FSH
(folikulin stimuliui hormon, Prolan
A) (v. tamo), LH(ICSH) (luteinizujui
hormon, interstitial cell stimulating
hormone, Prolan B) (v. tamo), LTH
(LMTH) (luteotrophic hormone, luteomammotrophic hormone, prolaktin) (v. tamo), HCG (human chorionic
gonadotropin iz placente) (v. tamo),
PMS (pregnant mare serum, iz mokrae drebnih kobila).
gonadtropni hormon, v. hormon.
gonarthritis, gonartritis, zapaljenje kolena ili kolenog zgloba. Sin. gonitis.
gonarthrosis, gonartroza, promene u kolenom zglobu, zbog degenerativnih promena u zglobnoj hrskavici, vrlo esto
posle traume.
gonioscopia, gonioskopija, metoda objektivnog pregleda oka, koja omoguava da se pomou specijalnog kontaktnog stakla vidi ugao prednje komore.
goniotomia, goniotomija, hirurka metoda u leenju kongenitalnog glaukoma.
Preko kontaktnog stakla se tankim noiem vri rasecanje mezodermnog tkiva
u uglu prednje komore oka i time omoguuje dopiranje komorne tenosti do
trabekularnog odvodnog sistema oka.
gonitis, v. gonarthritis.
gonoblennorrhoea, gonoblenoreja, v. conjunctivitis.
Gonococcus, gonokok, v. Neisseria gonorrhoeae.
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca oblika samo jednog pola: u njega su
polovi razdvojeni na dve vrste.
gonokokcija, infekcija izazvana gonokokima.
gononefrotom, srednja ploa embrionalnog mezoderma koja uestvuje u stvaranju urogenitalnog pribora.
gonorrhoea, gonoreja, v. gonokokcija.
Goodpastureov sindrom, v. syndroma.
Gopalanov sindrom, v. syndroma.
gorka so, v. Magnesii ulja.
gorki lekovi, v. amara.

Gramicidin
gornja vilica, v. maxilla.
go roc vet, v. Adonis vernalis.
goruica, (1) v. pyrosis, (2) (bot.) v. Sinapis
nigra.
Gossipium, pamuk,(l) biljka koja daje pamuk; (2) vata, tj. dlaice pamukovog semena; G. depuratum, preiena vata,
bez masti, kiselina i alkalija.
Gougerot-Blumova bolest, v. bolest.
govea pantljiara, v. Taenia saginata.
govei tip bacila tuberkuloze, v. Mycobacterium tuberkulosis.
govorenje, nain govorenja predstavlja
polnu odliku. U ene je govorna fraza
melodina, talasasta, s mnogim prizvucima, sa sputanjem i dizanjem reenikog naglaska, dok je u mukog ona jednostavnija, monotonija. ena govori
puno otvorenim ustima, dok mukarac
vie stisnutih usnica. U ene je nain izgovora samoglasniki (vokalni), dok je
u mukog suglasniki (konsonantni).
govorni uzrast deteta, dete je u uzrastu
od 2 do 5 godina najvie sposobno da
naui ljudski govor. Posle sedme godine
ivota ova sposobnost naglo opada, ali
se pamenje nauenog jezikog blaga
tek tada uvruje. Te injenice su vane za rehabilitaciju nagluve dece.
Graafov meak, v. meak, Graafov.
gracilis, gracilan, tanak, vitak, npr. m. gracilis, vitki mii.
Gradenigov sindrom, v. syndroma.
Graefeov znak, v. mak.
grahorica, Vicia sativa, urodica manje
toksinosti, zrno crno, oblik spljotenih
kuglica, moe da sadri glikozid s cijanovodoninom kiselinom.
Gramicidin, antibiotik izolovan iz meavine koja je nazvana tirotricin, a dobivena
je iz kultura jednog sporogenog bacila
iz zemlje, B. brevis. Po hemijskom sastavu je polipeptid. Deluje efikasno na
gram-pozitivne i gram-negativne bakterije. Gramicidin se upotrebljava samo
spolja, jer posle ubrizgavanja prouzrokuje hemolizu; G.S., antibiotik dobiven
iz kultura Bacillus brevis, koji potie iz
Sovjetskog Saveza. Razlikuje se, unekoliko, po svojim hemijskim i biolokim
osobinama od gramicidina.

309

Gramova metoda, bojenja

Gramova metoda bojenja, v. bojenje bakterija.
granica, mukogingivalna, v. linija, mukogingivalna.
granulisani endoplazmni retikulum, v.
citoplazma.
granulocitna leukemija, v. leucaemia.
granulocytopenia,
granulocitopenija,
smanjenje apsolutnog broja granulocita
u perifernoj krvi. V. agranulocytosis.
granulocytopoiesis, granulocitopoeza,
stvaranje granulocita; normalno iskljuivo u kostnoj sri.
granuloma, granulom, granulaciono tkivo
(zamlad) koje, gledano golim okom,
ima izgled tumora; g. anulare, kono
oboljenje hronine evolucije koje se ispoljava voriima normalne boje koe,
do veliine graka, rasporeenih u nizu,
kruno ili polukruno, lokalizovano na
lenim stranama aka; g. eosinophilicum faciei, mrkocrvena kruna ili policiklina, neto prominentna, otro ograniena arita, lokalizovana mahom
na licu. Postoji fibrinoidna nekroza oiviena slojem epiteloidnih elija, ponekad dinovskih elija, limfocitima i
neutrofilnim ili eozinofilnim leukocitima. Granulom je veoma slian i reumatoidnom ili reumatinom voru, izuzev
to se nalazi u potkonom tkivu; g. fungo ide s, v. mycosis fun go ides; g. gangraenescen (nai), serozno sangvinolentna kijavica koja vodi nekrozi i destrukciji koe, hrskavice i kostiju sa smrtnim ishodom posle 1-3 godine; g. inguinale, granuloma ingvinale je hronina
granulomatozna infekcija koja zahvata
kou i potkono tkivo spoljnjih genitalija i preponskog predela. Prenosi se najverovatnije putem snoaja. U elijama
granuloma nalazimo sitne strukture
koje su nazvane Donovanova telaca,
koja se smatraju prouzrokovaem. Patognomonini sastavni deo lezije su velike mononuklearne svetle elije prenika 25 do 90 mikrona, u ijoj protoplazmi nalazimo tamno bojena Donovanova telaca; g. malignum, v. lymphogranulomatosis; g. pyogenicum, piogeni granulom, vaskularni tumor veliine
lenika, na usnama, jeziku ili desnima.

310

graphospasmus
Izrazito je crvene boje, neravan i vrsto
vezan za podlogu. V. botriomycoma; g.
tropicum, tropski granulom, pojavljuje
se endemski u tropskim predelima i lokalizuje se na polnim organima. Sin. g.
venereum; g. venereum, granuloma venereum. V. granuloma inguinale.
granulomatosis, granulomatoza, prisustvo tkiva nekog granuloma u nekim organima tela; g. allergica, rasprostranjen nekrotiui angiitis u oslabelih astmatiara; g. disciformis chronica et
progressiva, diskoidni infiltrati ukastocrvenkaste boje, lokalizovani na
ekstenzornim stranama potkolenica.
Verovatno necrobiosis lipoidica. Sin.
Miescher-Lederova bolest; lipofagna
crevna g., crevna lipodistrofija; maligna g., Hodgkinova bolest; Wegenerova
g., sistemska bolest vezivnog tkiva, u
kojoj postoje granulomske promene u
organima za disanje, fokusni nekrotiui arteriolitis, i na kraju zapaljenjske
promene u skoro svim organima, naroito u bubrezima.
granulosis rubra nai, oboljenje vrha
nosa s eritemom i mehuriima (hiper*
hidroza). Javlja se u adolescenciji i posle trajanja od nekoliko godina spontano prolazi.
graofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost.
graphospasmus, grafospazam, profesionalno oboljenje tipa diskinezija (koordinacionih neuroza). Prvo je zapaen u
profesionalnih pisara, pa je nazvan grem pisara. Danas se sline tegobe viaju u mnogim profesijama, a naroito
u onih osoba koje obavljaju stereotipne
kretnje pri radu i imaju neurotike crte.
Najee je pogodna grupa miia kojom se izvodi jedna karakteristina profesionalna kretnja-obino na rukama,
ali i na nogama (valje, radnici koji rade
na tocilima i si.). Nije uvek u pitanju gr
miia, ve moe doi do prolazne pareze, tremora, bola ili do kombinacije tih
smetnji, koje se javljaju u procesu rada,
a ne pri drugim, neprofesionalnim operacijama. Valja ih razlikovati od neuralgija, neuritisa, mialgija, miozitisa, multiple skleroze i drugih organskih otee-

gravida
nja nervnog sistema. Imaju lou prognozu ako se blagovremeno ne preduzme leenje. Tada zahtevaju promenu
radnog mesta i profesionalnu prekvalifikaciju.
gravida, trudnica, oznaka za enu u razdoblju od oploenja do poroaja.
graviditas, trudnoa, stanje enskog organizma u kome se razvija plod od oploenja do poroaja ili pobaaja. U oveka
traje 280 dana posle poslednje menstruacije. Postoji pravilna trudnoa,
kada se oploeno jaje razvija u materici,
i vanmaterina trudnoa, kada se oploeno jaje razvija izvan materice, najee u jajovodu; g. abdominalis, abdominalna trudnoa, peritonealna trudnoa,
vanmaterina trudnoa pri kojoj se jaje
implantuje i dalje razvija ma gde u peritonealnoj duplji, najee u okolini Douglasovog paga; g. extrauterina, vanmaterina trudnoa. Oploeno jaje ne
dospeva iz bilo kog uzroka u materinu
duplju, ve se ugnezdi u jajovodu (najee), jajniku ili u samoj trbunoj duplji; g. fimbrica, g. na fimbrijama Fallopiusove tube; g. ovarica, g. na ovarijumu; g. tubaria, g. u tubi.
gravimetrija, merenje teine, vrsta kvantitativne analize. Najpre se supstancija,
iju koliinu treba odrediti, prevede u
drugu supstanciju koja je jako nerastvorljiva. Nastala supstancija se procedi,
osui do stalne teine i odmeri na vagi.
Iz naene teine izraunava se teina
supstancije koju ispitujemo. V. volumetrija.
gra vime tri j ska analiza, v. gravimetrija.
Grawitzov tumor, v. hypernephroma.
grba, v. gibbus. greben, v. crista.
green-stick fracture, prelom donje vilice kao kod zelenog tapa, karakteristian kod dece u predelu vrata kondila
mandibule. Sin. fracture en bois vert.
grej, oznaka Gy (gray), izvedena jedinica
SI za apsorbovanu dozu jonizujueg
zraenja. Grej je apsorbovana doza u
telu ija je masa l kilogram, a kome je,
jonizujuim zraenjem stalne gustine

grudna kost
energetskog f luksa, unesena energija od
l dula,
Ikg
Grej-Turnerov znak, v. znak.
grinja brana, Tyroglyphus farinae; itni
tetni insekt veliine 0,4 x 0,7 mm s bezbojnim telom i tamnim noicama. Uvlai se u zrno penice na kom se u blizini
klice zapaa mali otvor.
Griseofulvinum, grizeofulvin, antibiotik
dobiven iz Penicillium griseofulvuma i
Penicillium janczewskii, ima fungistatiko dejstvo; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
grkljan, v. larynx.
grkljanska duplja, v. cavum laryngis.
grkljanski, v. laryngeus.
grkljanski poklopac, v. epiglottis.
Grucco-Rauchfussov trougao, trougao
tmulost) pri perbusiji, koji se nalazi na
suprotnoj strani od pleuralnog eksudata, uz kimeni stub. Sin. paravertebfalni
trougao perkusijske tmulosti. V. GroccoRauchfussov trougao.
Grollmannova androgena zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrenih
lezda. Sin. Howard-Mllerova zona.
Gross-Crafoordova operacija, v. operacija.
Grossichova metoda, premazivanje okoline rane i operacionog polja jednom
tinkturom.
Grossova operacija, v. operacija.
grozdasta mola, v. molla hydatidosa.
groani eer, v. glikoza.
Gruber-Widalova reakcija, v. reakcija aglutinacije.
grudi, v. pectus.
grudna aorta, v. aorta.
grudna dlakavost, normalnome nikada ne
javlja u ene, dok je obilno razvijena u
mukaraca, oko bradavica dojki i grudne kosti.
grudna duplja, v. cavum pectoris.
grudna kost, v. sternum.
grudna kost, (emb.) taka okotavanja
trupa grudnjae stvara se od 7. fetalnog
meseca do 10. meseca po roenju; taka
okotavanja drka od 7 do 6; dok se ta311

grudna lezda
ka okotavanja maolikog nastavka javlja izmeu 3-20. godina.
grudna lezda, v. thymus.
grudni, v. pectoralis.
grudni ko, v. thorax.
grudni limfni vod, (embr.), grudni kanal
postaje spajanjem pupoljaka koji alju
jedna drugoj leva jugularna limfna
kesa i hilusna cisterna.
grudnjaa, v. grudna kost.
gruevina, v. colostrum.
Guanethidini sulfas (gvanetidin-sulfat),
antiadrenergiko sredstvo, slui za leenje hipertenzije; oficinalan prema naoj
farmakopeji.
guanin, 2-amino-6-oksipurin, uestvuje u
izgradnji nukleinskih kiselina. Dezaminacijom adenina i guanina nastaju hipoksantin, ksantin i mokrana kiselina.
Guarnierijeva telaca, v. inkluziona telaca.
guba, (seks.) uestalost obolevanja od
gube pokazuje da muki obolevaju ee nego ene (75,5% u periodu od 10 do
20 godina). Pre puberteta ene od gube
obolevaju vte nego mukarci. U ene se
ee sree tuberkuloidni (benigni) oblik, dok je u mukog ei lepromatozni
(maligni) oblik.
Guber banja, banja pored Srebrenice, na
561 m. n. v. Ima klimat koji deluje tonino. Postoje vie izvora arsenske (0,0046
g %o arsena) i gvoevite vode, temperature 12 i 14,5 C. Jedna je od retkih arsenskih voda u svetu. Koristi se samo za
pie. U ovoj banji se lece: anemije, Hmfatika konstitucija, iscrpenost posle infektivnih bolesti, neke kone bolesti i
mravost.
gubernaculum testis Hunteri, semenika vodica.
gubici (u ljudstvu) u ratu, v. opti gubici
gubitak svesti, prekid kontinuiteta svesti,
prestanka davanja rauna samom sebi o
onome to se zbiva u sopstvenoj linosti
i u njenoj okolini. Gubitak svesti moe
biti nepotpun i tada je re o raznim
stupnjevima pomuenja svesti (v. somnolencija, sopor). Pojam ne treba meati
sa tzv. promenjenom svesti, kada oboleIi raspolae pogrenim podacima o zbi312

gua
vanjima u sebi i oko sebe. Sin. coma. V.
delirium, sumrano stanje, amentio.
Gurinov zalistak, (plica fossae navicularis), v. unasto proirenje uretre.
Guistov znak, v. znak. 'gumma, guma, redi
oblik sifilisne lezije III stadijuma koja se
odlikuje velikim razaranjem tkiva uz
prisustvo malog broja prouzrokovaa
(spiroheta). Guma se moe javiti u svim
organima i tkivima obino u vidu
usamljenog vora nekro-tinog tkiva
prenika od nekoliko desetina mikrona do
nekoliko santimetara. Nekrotino tkivo je
zamuenog izgleda, konzistencije gume.
Mikroskopski nalazimo koagulacionu
nekrozu donekle slinu infarktu. Oko
nekroze se nalazi pojas limfocita i
mononuklearnih leu-kocita, dok su
dinovske mnogojedarne elije retke.
Proliferacijom
vezivnotkiv-nih
elija
nastaje inkapsulacija prome-ne. Guma na
povrinama dovodi do stvaranja ulceracija
nepravilnih oblika, ali otrih ivica prema
zdravom tkivu. Guma se isceljuje i na
njenom mestu se stvori gusto fibrozno
oiljno tkivo.
Gummi arabicum, arapska guma, osueni sok raznih vrsta akacija, naroito
Acacia Senegal; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u medicini kao sluzavo sredstvo, na primer,
za spravljanje emulzija.
Gummi Tragacantha, v. Tragacantha.
gummosus, gumozan, koji se odlikuje sifilisnim gumama.
Guimov znak, v. znak.
Gniherova bolest, uroena eritropoezna porfirija. V. porphyria.
gustativni put, skup nervnih vlakana koja
polaze iz gustativnih kvrica na jeziku,
prolaze kroz belu masu mozga i zavravaju se u gustativnom centru u temenom renju velikog mozga. Prenosi nadraaje za ukus s jezika u veliki mozak.
gustolakrimalni refleks, v. refleks.
gustometrija, ispitivanje ula ukusa upotrebom odreene skupine testova.
gustoreceptivne elije, v. elija.
gustus, ukus, npr. organum gustus, ulo
ukusa.
gua (struma), delimino (nodusno) ili u
celini (difuzrio) uveanje titaste lezde;

guavost
moe (ali ne mora!) da bude praeno
promenom funkcije ove endokrine lezde. V. endokrine lezde.
guavost, pojava gue (v. tamo) koja moe
biti endemska (u krajevima s deficitom
joda u vodi) ili sporadina (u sluajevima kada je guavost prouzrokovana
drugim, tzv. strumogenim - obino nepoznatim ili nedovoljno poznatim - iniocima); g. (seksotropija), ea je u
ena nego u mukaraca.
Guthrijev mii, duboki popreni mii
meice pojaan u urogenitalnoj preazi
vlaknima Guthrijevog miia.
guteraa, v. pancreas.
gutanje, v. akt gutanja.
Guttapercha, gutaperka, koagulisani sok
tropskog drvea Palaquium i Payena.
Ima osobine sline gumi. Na obinoj
temperaturi
je u vrstom stanju a na
6O0C je plastina i koristi se kao sredstvo za privremeno zatvaranje kaviteta
u stomatologiji, a u obliku koia kao
dopuna pri definitivnom punjenju kanala korena zuba. U vlanoj sredini bubri, pa se koristi za sporu separaciju zuba
i za potiskivanje hipertrofine gingive.
Guyonov znak, v. ballotement bubrega.
gvoevita voda, v. voda.
gvoevito-arsenska voda, v. voda.
gynaecologia, v. ginekologija.
gynaecomasthia, ginekomastija, razvoj
mlenih lezda u mukaraca (koje mogu
da produkuju i mleko), pojava enskih
grudi u mukaraca.
gynandroblastoma, ginandroblastom,
hormonski aktivna neoplazma jajnika
koja izaziva maskulinizaciju, kao i znake

gyrus
hiperestrinizma. Sekundarne seksualne
odlike uzimaju vid mukih odlika, meutim, menstruacioni ciklus i krvavlje-nja
ostaju i dalje. U histolokoj slici ovih
neoplazmi nalazimo delove arenoblastoma i granuloza elijskih struktura.
Pretpostavlja se da ova maligna neoplazma ima teratomsku prirodu. gyrus,
vijuga; vijugavi nabor kore velikog mozga
izmeu dva leba; g. angularis, modana
vijuga koja se nalazi na .,zadnjem
gornjem delu laterajbe fisi^re, gde se
sastaju slepooni, ternerii i pti-Ijani
reanj. Predstavlja s temporalnim renjem
glavni integrativni centar, odgovoran za
interpretaciju raznih doivljenih oseaja.
Pri oteenju ovog dela oboleli moe
dobro uti, prepoznati pojedine reci, ali ne
moe i da ih povee u odreenu misao.
Smatra se da se kompleksni sklopovi
pamenja uvaju u ovom delu, i to, pre
svega, u dominantnoj hemisferi. Imaju
ulogu u tumaenju kompleksnog znaaja
raznih
doivljenih
oseaja.
Levi
temporalni reanj i ugaona vijuga leve
hemisfere dominantni su u 90% osoba, a u
ostalih
10%
postoji
dvostruka
dominantnost. Desna hemisfera je vrlo
retko dominantna. I pored toga to su ova
podruja razvijena u jednoj hemisferi, one
su u stanju da primaju poruke iz obeju
hemisfera, kontroliui motornu aktivnost
obeju hemisfera. Ako se razore ove oblasti,
o-vek postaje nesposoban da interpretira
znaaj doivljenih oseaja; g. cerebri,
modane vijuge; g. hypocampus, deo
limbike kore. V. limbiki sistem.

313

H
H, hemijski simbol za hydrogenium, vodonik.
h , s im b ol za P lan e k ov u k on s tan tu
6.626 x 10 Js-34 (ranije 6.626 x IO-27 erga u
sekundi).
H3, radioaktivni izotop vodonika - tricijum, primenjuje se u obliku tricijumske
vode za odreivanje zapremine vode u
organizmu. Organska jedinjenja obeleena tricijumom primenjuju se u oglednoj medicini i biologiji.
HCG (human chorionic gonadotropin),
humani horionski gonadotropin), hormon (v. tamo) placentnog porekla s
funkcijom koja odgovara dejstvu LH (v.
tamo).
HCT, v. hematokrit.
He, hemijski simbol za element helijum.
HED, Hauteinheitsdosis, (nem.) v. dosis
(eritemna doza).
Hg, hemijski simbol za hydrargyrum, ivu.
Hg197, radioaktivni izotop ive, primenjuje
se u obliku brommerkurihidroksipropana (BMHP) za scintigrafiju slezine, a
u obliku hlormerodrina za scintigrafiju
bubrega i mozga.
Hg203, radioaktivni izotop ive, primenjuje
se za scintigrafiju bubrega u obliku
hlormerodrina. Ovaj radioaktivni izotop ive primenjuje se rede od Hg207,
koji ima povoljnije fizike karakteristike.
HGH (human growth hormone, somatotropin, STH), hormon (v. tamo) rastenja oveka, hormon prednjeg renja hipofize polipeptidnog karaktera koji
omoguava normalan rast, uz jo mno314

ge druge, delom nedovoljno poznate,

funkcije.
HMG (human menopausal gonadotropin), (humani menopauzni gonadotropin), dobija se iz mokrae ena u menopauzi, s funkcijom koja preteno odgovara dejstvu FSH (v. tamo). V. i gonadotropini.
HSG, v. hysterosalpingographia.
HVL,v. polovina debljina.
HWS, v. polovina debljina.
H-antigen, antigeni u flagelama nazivaju
se flagelarni ili H-antigeni, Oni se razlikuju od somatskih ili O-antigena u citoplazmi bakterijske elije. Flagelarni
antigeni daju flagelarnim bakterijama
imunoloku tipsku specifinost.
habena, uzda, remen.
habenula, uzdica, traica; parna vrpca u
epitalamusu.
habituacija, navikavanje, senzoriki nadraaj koji je, pri prethodnom delovanju
izazvao difuzno razdraenje modane
kore i niz reakcija u niim delovima
mozga tako da se ovek ili ivotinja dovede u stanje napregnutosti i panje.
habitualis, habitualan, uobiajen, ustaljen, koji se ponavlja, npr. h. pobaaj,
pobaaj koji se spontano ponavlja.
habitus, spoljni izgled neke osobe, zdrave
ili bolesne; h. adenoideus, v. fades adenoides; h. apoplecticus, pletorian izgled s prepunjenou vidljivih krvnih
sudova, crvenilom lica i sklonou gojaznosti; h. astenicus, opta astenija; h.
enteroptoticus, telesni sklop koji se nalazi pri enteroptozi, s izduenim i uzanim abdomenom; h. phtisicus, telesni

Hackerova operacija
sklop pogodan za razvie plune tuberkuloze; h. picnicus, kratak i zdepast telesni sklop.
Hackerova operacija, v. operacija.
Haedova zona, osetljiva ili bolna mesta
na koi pri oboljenju razliitih unutranjih organa koji se nalaze neposredno
ispod tog mesta na koi ili na nekom
udaljenom mestu tela.
haem-, haema-, haemo-, haemat-, haemato-, hem, hema, hemo-, hemat-, hemato-, rece koje oznaavaju da neto
pripada krvi.
haem, (hem.) prostetika grupa hemoglobina, od koje potie crvena boja hemoglobina. Graa hema je sastavljena od
porfina u kome se nalaze 4 pirolova ostatka meusobno vezana metinovim
mostovima. Vezujui bone nizove (metil-, vinil- i propionsku kiselinu), porfin
prelazi u protoporfirin. Porfirin vezuje
u sredini molekula dvovalentno gvoe
pa nastaje hem. Hem pokazuje sposobnost vezivanja gasova kiseonika, ugljen-dioksida i dr.
haemangiectasia
osteohypertrophicans, prostran ravni hemangiom i hipertrofija mekih delova i kostiju, mahom jednog od donjih ekstremiteta. Sin.
Klippel-Trnaunayjova bolest.
haemangioendothelioma,
neoplazma
nastala umnoavanjem elija endotela
krvnih sudova. Neoplazma je lokalno
invazivna i sklona povratu.
haemangioma, hemangiom, benigni izrastaj krvnih sudova. Razlikuju se: angioma arteriale racemosum (mozak,
modanice, lice) predstavlja tumorski
vor sastavljen od arterijskih krvnih sudova; (2) h. capillare (simplex) (koa i
sluznice) tumorski je vor sastavljen od
proirenih kapilara (naziva se jo i telangiektazija); (3) h. cavernosum, predstavlja tumorski vor sastavljen od krvnih sudova proirenih u vidu upljina,
koje meusobno komuniciraju i koje su
ispunjene venskom krvlju. Nalazi se u
jetri, slezini, koi, jeziku itd.
haemangiopericytoma, hemangiopericitom je neoplazma poreklom iz krvnih
sudova nastala umnoavanjem elija
oko istih, a koje se nazivaju pericitima.

haematocoele
Po Zimmermanu, to su elije oko kapilara koje imaju sposobnost da se steu i
na taj nain menjaju njihov zjap. Najee su to benigne neoplazme, mada su
opisani i maligni oblici.
haemarthros, hemartroza, izliv krvi u
zglobnu upljinu. Sin. haemarthrosis.
haemarthrosis art. temporomandibularis posttraumatica, prisustvo krvi u
donjovilinom zglobu posle traume ili
preloma donje vilice. V. meniscitis traumatica art. temporomandibularis.
haematemesis, hematemeza, povraanje
krvi; Goldsteinova h., hematemeza
zbog telangiektazija u elucu.
haemathidrosis, hemathidroza, luenje
krvavog znoja. Sin. haemhidrosis, haemidrosis.
haematin, hematin, pigment koji nastaje
dejstvom kiselina ili baza na hemoglobin. Meutim, on nije normalni raspadni produkt, niti prethodnik hemosiderina i pigmenta ui. Postoji mogunost
njegovog stvaranja u intravaskularnoj
hemolizi ili hemoglobinemiji. Tada se
brzo spaja s belanevinama krvi, stvarajui methemalbumin. Javlja se u tkivu.
Ima smeu boju slinu hemosiderinu.
Ne daje pozitivnu reakciju na gvoe,
jer je ono vrsto vezano. Pri obimnim
hemoglobinurijama, npr., posle transfuzije, pigment hematina se moe, pod uticajem mokrane kiseline, stvoriti u kanaliima bubrega. Pigment malarije nastao raspadom eritrocita pod uticajem
parazita malarije veoma je slian hematinu i deponuje se u retikuloendotelnim
elijama jetre i slezine.
haematinaemia, hematinemija, prisustvo
hematina (hema) u krvi.
haematinuria, hematinurija, prisustvo
hematina (hema) u mokrai.
haematobilia, hematobilija, krvarenja u
unim putevima. Sin. haemobilia.
haematochyluria, hematohilurija, izluivanje krvi i hilusa mokraom. Via se u
infekciji s Wuchereria bancrofti.
haematocoele, hematokela, (1) uahureni izliv krvi u peritonealnoj duplji u
okolini materice: ee u zadnjem Douglasovom pagu (h. retrouterina), rede
u prednjem (h. anteuterina) ili na bo-

315

haematocolpos
noj strani materice (h. parauterina).
Ovakve hematokele su najee posledica rupture jajovoda; (2) izliv krvi u
ovojnice semenika (h. testis) i spermatike vrpce (h. funiculi). Najee je posledica traume ili zapaljenja (periorchitis ili perifuniculitis haemorrhagica); h.
funiculi, izliv krvi oko semevoda najee kao posledica traume; haematocoele h. scroti, sin. haematocele funiculi; h. testis, uahureni izliv krvi oko semenika, najee posledica traume.
haematocolpos, hematokolpos, nagomilavanje krvi u vagini usled njenog zaepljenja.
haematogenes, hematogen, izazvan krvlju, koji potie od krvi; prenesen krvnom strujom.
haematoidin, hematoidin, pigment slian
ili identian bilirubinu koji se stvara u
tkivu od hemoglobina. Kao i hemosiderin, stvara se u elijama i potrebno je
nekoliko dana da se on stvori.
haematologia, hematologija, grana medicine koja se bavi izuavanjem krvi i krvnih bolesti.
haematoma, hematom, krvni podliv. Nastaje pri krvavljenju u tkiva i stvarax
otok. U koi je u poetku modrikaste, a
docnije ukaste i zelenkaste boje; h.
durae matris, hematom tvrde modane
opne, nastaje obino povredom srednje
modanine arterije (a. meningea s. meningica media) i lokalizuje se ispod tvrde
modane opne (subduralni hematom)
ili iznad nje (epiduralni hematom); h.
faciei, krvni izliv, prisustvo krvi u tkivu, kao posledica traume ili oteenja
krvnih sudova u predelu lica; h. neonatorum, h. odojadi.
haematonosis, hcmatonoza, v. haemopathia.
haematophobia, hematofobija, bolesni
strah od vienja krvi. Sin. haemophohia.
haematopneumothorax, hematopneumotoraks, prisustvo krvi i vazduha u
pleurskoj upljini, najee usled povrede. Sin. haeinopneumothorax.
haematopoesis, hematopoeza, tvorba elijskih elemenata krvi. Organi u kojima
se stvaraju elije krvi zovu se hematopoezni organi.
316

haemin
haematopoietin, v. erythropoietin.
haematoporphiria, hematoporfirija, konstituciono oboljenje u kome postoji veliko izluivanje uroporfirina mokraom. Simptomi su izraena osetljivost
koe prema svetlosti, kolike i povraanje. Sin. porphyria.
haematoporphyrinum, hematoporfirin,
jedinjenje nastalo iz hema gubitkom
gvozda. Nastaje u organizmu prilikom
pojaanog raspadanja hemoglobina.
haematorrhoea, hematoreja, obilno krvarenje.
hae ma to sinus maxillaris posttraumatica, (stom.) prisustvo krvi u gornjovilinom sinusu posle preloma gornje vilice,
alveolarnog nastavka i zigomatine kosti.
haematotympanon, hematotimpan, vaan dijagnostiki znak pri povredi glave. Govori za prisutnost preloma u slepoonoj kosti.
haematuria, hematurija, prisustvo krvi u
mokrai; endemina h., hematurija usled prisustva parazita u mokranoj beici (bilharzioza); esencijalna h., hematurija kojoj se ne moe nai uzrok; inicijalna h., pojava krvi u mokrai u poetku mokrenja usled oboljenja zadnjeg
dela mokranog kanala i prostate; lana
h., crvena obojenost mokrae usled
unoenja izvesne hrane ili lekova; mikroskopska hi, u kojoj se prisustvo krvi
moe otkriti jedino mikroskopom. Sin.
microhaematuria; renalna h., u kojoj
krv potie iz bubrega; terminalna h.,
pojava krvi u mokrai pri kraju mokrenja usled oboljenja vrata mokrane beike, prostate i zadnjeg dela mokranog
kanala; totalna h., krvava mokraa u
toku celog trajanja mokrenja usled oboljenja bubrega; uretralna h., u kojoj
krv potie iz uretre; vezikalna h., hematurija u kojoj krv potie iz mokrane
beike.
haem (h)idrosis, hemhidro/.a, krvavo
znojenje; izluivanje krvi kro/. kou ili
tenosti pomcane s krvlju. Sin. haenmtidrosis.
haemin, hcmin. Hemoglobin se dejstvom
siretne kiseline i natrijum-hlorida raspada u globin, koji se denaturie, a hem

haemochromatosis
se oksidie i pretvara u kristalno jedinjenje poznato pod imenom hemin
(Teichmannovi kristali). Gvoe je u heminu trovalentno.
haemochromatosis,
hemohromatoza,
poremeaj metabolizma gvozda, koji se
odlikuje velikim nagomilavanjem tog
metala u tkivima, naroito u jetri i pankreasu, bronzanom bojom koe, cirozom jetre, dijabetesom, kardiomiopatijorn; idiopatska h., nasledni oblik; h.
sekundarna (egzogena) h., koja nastaje posle mnogobrojnih transfuzija ili posle dugotrajnog davanja gvozda. Sin.
pigmentska ciroza, bronzani dijabetes. V.
haemosiderosis.
haemochromogen,
hemohromogen.
Hem i redukovani hem pokazuju sposobnost da veu azotna jedinjenja sem
globina (npr. proteine, amonijak, cijanide, nikotin). Takva jedinjenja se nazivaju hemohromogeni.
haemoclasia, hemoklazija, pojava leukocitopenije posle unoenja veih koliina
belanevina.
haemoconcentratio, hemokoncentracija,
smanjenje tenog dela krvi (plazme),
koje dovodi do poveane koncentracije
krvi i relativne policitemije.
haemocyanin, hemocijanin, hromoprotein koji sadri oko 7% bakra. Nalazi se
u krvi mekuaca i zglavkara.
haemoglobinum, hemoglobin, crveni pigment u krvi kimenjaka. To je belanevina molekulske teine 64.450. Molekul
h. je globularan i sastoji se od etiri podjedinice. Svaka podjedinica sadri hem
koji je vezan za polipeptid globin. U svakom molekulu hemoglobina postoje
dva para polipeptida; dve podjedinice
sadre jednu vrstu polipeptida, a dve
podjedinice drugu vrstu polipeptida.
Normalno u odraslog oveka (hemoglobin A) te dve vrste polipeptida se zovu
alfa-lanci i beta-lanci (svaki sadri po
146 aminokiselinskih ostataka). Krv
ljudskog fetusa normalno sadri fetalni
hemoglobin (hemoglobin F). Po strukturi slian hemoglobinu A, s tom razlikom to su beta-lanci zamenjeni gamalancima. I ovi lanci sadre 146 aminokiselinskih ostataka, ali se 37 ostataka u

haemolysin
gama-lancu razlikuju od odgovarajuih
u beta-lancu. Fetalni hemoglobin normalno se zamenjuje odraslim ubrzo posle roenja. Hemoglobin vezuje O2 i
stvara oksihe^noglobin. Pri tome se O?
vezuje za Fe u hemu koordinativnim
vezama (molekulski oblik Ch). Na afinitet hemoglobina za 0)2 utiu pH, tempe
ratura i koncentracija 2,3-difosfoglice
rata.
haemoglobinaemia, hemoglobinemija
prisustvo hemoglobina u krvnoj plazmi
haemoglobinopathia, hemoglobinopati
ja, bolest krvi izazvana naslednim pore
meajem sinteze globinskog dela hemoglobina, koja vodi stvaranju patolokih hemoglobina. Hemoglobinopatija
ima svojstvenu kliniku sliku i specijalne bioloke reakcije, a praena je vrlo
esto anemijom. Poremeaji globinskog
dela hemoglobina nastaju zbog zamene
jedne ili vie aminokiselina u nekom od
polipeptidnih lanaca globina ili drugim
aminokiselinama. V. drepanocytosis.
haemoglobinuria, hemoglobinurija, prisustvo hemoglobina u mokrai; intermitentna h., paroksizmalna nona hemoglobinurija, paroksizmalna hemoglobinurija na hladnou; h. zbog mara, redak oblik hemoglobinurije koji
nastaje posle dueg napornog mara;
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnou, hemoglobinurija koja nastaje naglo posle lokalnog ili opteg izlaganja hladnoi; paroksizmalna nona h.,
hemoglobinurija koja se obino deava
nou, u kojoj postoje u mokrai velike
koliine hemosiderina i koja je skoro
uvek praena leukopenijom i trombocitopenijom. Pozitivan Hamov test. Sin.
Marchijafava-Michelijev sindrom; toksika h., koja je izazvana toksinim hemijskim jedinjenjima.
haemogram, hemogram, krvna slika, koja
se izraava brojevima pojedinih krvnih
elija u odreenoj zapremini krvi, kao i
leukocitnom formulom.
haemolysin, hemolizin, supstancija koja
izaziva hemolizu, tj. oteenje elijske
opne eritrocita i usled toga oslobaanje
hemoglobina. Postoje i hemolizini raznog porekla i razne prirode, npr. biljni,
317

haemolysis
bakterijski, zmijski h. i imunohemolizni.
Imunizovanjem ivotinje pomou stranih eritrocita izaziva se razvijanje imunskih heterolizina u krvi imunizovane ivotinje. Imunolizini su, u stvari, hemaglutinini (ili amboceptori) koji tek u prisustvu komplementa izazivaju hemolizu; autohemolizini, nastaju u organizmu protiv sopstvenih eritrocita u toku
izvesnih hemolitikih anemija; heterohemolizini, hemolizini koji se stvaraju
injekcijom krvi neke druge ivotinjske
vrste; izohemolizini, hemolizini koji se
stvaraju injekcijom krvi iste ivotinjske
vrste.
haemolysis, hemoliza, oslobaanje hemoglobina iz eritrocita i njegovo prisustvo u plazmi. Ako hemoglobin naputa eritrocit po zavretku njegovog ivotnog veka, to je fizioloka h., i ona nije
praena poremeajima i vidljivim znacima; patoloka h. moe nastati u prisustvu u plazmi razliitih inilaca hemolize (hemolizina) ili usled poremeaja
opne eritrocita (korpuskularna i ekstrakorpuskularna). I jedna i druga p. h.
moe biti uroena i steena. Zmijski otrovi, otrovi gljiva, hemijski otrovi (olo-x
vo), unoenje u cirkulacijski sistem hipotoninih rastvora, naglo smrzavanje
ili zagrevanje mogu izazvati h. H. nastaje
i kao pratea pojava meanja dveju krvi
pri transfuziji. P. h. su praene
groznicom, povienom temperaturom,
hemoglobinurijom, uticom, anemijom,
a ponekad anurijom i uremijom.
haemolyticus, hemolizni, koji pripada hemolizi, ili koji izaziva hemolizu.
haemopathia, hemopatija, zajedniko
ime za bolesti krvi. Sin. haematonosis.
haemopericardium, izliv i prisustvo krvi
u osru najee usled rupture srca pri
infarktu ili rupture zida dela aorte u perikard. Akutni izliv krvi nosi naziv
tamponada srca.
haemophilia, hemofilija, nasledni hemoragijski sindrom izazvan nedostatkom
antihemofilnog globulina (VIII inioca
koagulacije, antihemofilnog globulina
A). Nasleuje se recesivnim genom na
X-hromosomu. Zbog toga od hemofilije
boluju skoro iskljuivo mukarci. Krva318

haemorrhagia
renja posle najmanjih povreda u koi,
miiima, usnoj i nosnoj duplji, iz bubrega i u zglobovima; haemophilia A,
haemophilia. Sin. klasina hemofilija;
haemophilia B, nasledna bolest, slina
klasinoj hemofiliji, izazvana deficitom
IX inioca koagulacije. Sin. Christmasova bolest; vaskulna h., angiohaemophilia.
Haemophilus, bakterije ovog roda ne
mogu se razmnoavati na vetakim
hranljivim podlogama bez faktora X i V
ili bez jednog od njih. Faktor X sadri
hemin, a faktor V je kodehidrogenaza.
Neophodni su za oksidoredukcione
procese, disanje bakterija; h. bronchisepticus, v. Bordetella; H. conjunctivitidis, Koch-Weeksov bacil; H. ducreyi,
bacil poznat pod nazivom Streptobacillus ulceris mollis, izaziva ulcus molle
(meki ankr); H. influenzae, u dece
moe da izazove piogene infekcije, dok
u epidemijama influence hemofilus je
samo sekundarni pratilac virusne infekcije. Sin. Pfeiferov bacil; H. pertussis, v.
Bordetella.
haemophobia, hemofobija, sin. haematophobia, v. neurosis, phobia.
haemophthalmus, hemoftalmus, izlivena
krv koja ispunjava staklasto telo. Najee posle povreda.
haemopto, hemoptoja, iskaljavanje veih koliina krvi, najee usled tuberkuloze plua, plunog infarkta i neoplazme plua.
haemoptysis, hemoptiza, iskaljavanje
manjih koliina krvi, koja potie iz disajnih puteva.
haemorrhagia, hemoragija, izliv krvi iz
krvnih sudova u tkiva, telesne duplje ili
spoljanju sredinu; h. cerebri, izliv krvi
u mozak, masivno krvavljenje u modanoj masi; uzrok klinikoj slici apopleksije mozga (v. apoplexia) u neto vie od
1/4 sluajeva; endokranijumska h., nastaje spontano usled rupture krvnog
suda (arterioskleroza, aneurizma) ili usled prekida kontinuiteta krvnog suda
prilikom preloma lubanje. Subduralni
hematom raste postepeno. Nesvesno
stanje nastupa tek posle intervala neporemeene svesti. Ako se evakuie opera-

haernorrhoidalis

halogenski derivati ugljovodonika

tivno, moe da izazove smrt; h. epidura- haemothorax, hemotoraks, izliv krvi u

pleuralnu upljinu. Obino je posledica
lis, krvarenje izmeu dure i kalvarije,
traume grudnog koa.
najee kao posledica prskanja srednje modanike arterije prouzrokovano Hagemanov faktor, Hagemanov inilac,
XII inilac koagulacije krvi.
traumom. Ponekad krvavljenje nastaje
usled prskanja vena koje ulaze u sinuse Hailey-Haileyjeva bolest, v. bolest.
hajduka
trava, v. Achillea Millefolium.
tvrde modanice. Izliv krvi izaziva pritisak na mozak, a ponekad i smrt; h. gin- halaze, (embr.) nekoliko puta uvrnute vrpce (ptijeg jajeta) koje potiu od vlakgivalis, krvavljenje desni posle povrenastog sloja belanceta poznatog pod
de, cepanja ili nagnjeenja desni. Uporimenom membrana halazifera. Halaze
no je, ali slabog intenziteta; h. meninne doseu ni na jednom kraju Ijuskinu
gealis, izliv krvi obino u subarakoicu, te nisu u stanju da dre uhnoidalne prostore iz subarahnoidalmance uvek u istom poloaju. One imaju
nih arterija ili subarahnoidalnih vena.
uloge u neku vrstu pridraa i odbojTrauma, ruptura, aneurizme, diskrazija
nika, koji smanjuje dejstvo potresa na
krvi ili povrni angiomi mogu biti uzrok
jajnu eliju.
krvavljenja; h. periodontalis, periodontalno krvavljenje, intenzivno je zbog halbwertschicht, v. polovina debljina.
bogate mree krvnih sudova u ozublju; half value layer, (eng.) v. polovina debljina.
h. postextractionem dentium, izlivanje krvi iz krvnih sudova alveolarne a- halitosis, v. foetor ex ore.
ice posle vaenja zuba; h. subduralis, Hallerova semenika mrea, mrea spojenih semenikih kanalia u Highmokrvarenje izmeu unutranje povrine
reovom telu.
tvrde modanice i spoljanje strane
Hallopeauova bolest, v. acrodermatitis
pauinaste modanice.
continua suppurativa.
haemorrhoidalis, hemoroidni, (1) naziv
za krvne sudove u oblasti rektuma i hallux, palac noge; h. dolorosa, bolni palac noge, obino u dustabanu pes planumara, (2) to se odnosi na hemoroide,
su; h. flexus, sin. h. rigidus; h. malleus,
npr., nodulus h., ulj, hemoroidni vori
ekiast palac noge, u vidu ekia; h. rimara.
gidus, ukruen palac noge u njegovom
haemorrhoides, varikozna proirenost
metatarzofalangealnom zglobu. U povena oko mara prouzrokovana zastoetku je ogranien dorzalni pregib paljem krvi. Zavisno od poloaja prema mica, a kasnije njegova krutost u fleksioiu mara razlikujemo spoljanje i
nom poloaju, sin. h. flexus; h. valgus,
unutranje hemoroide. Sin. moduli haeiskrivljenost palca upolje tako da zglob
morrhoidales.
ovog prsta strci na unutranjoj strani
haemosiderin, hemosiderin; pri produestopala; h. varus, iskrivljenost palca
nom unoenju gvozda u organizam, a
unutra udaljavajui se medijalno od osposle zasienja feritinom, viak gvozda
talih prstiju noge.
se deponuje u jetri u koloidnom stanju haloformi, derivati organskih materija
u obliku gvoe-oksida koji je poznat
nastali u vodi pri delovanju hlora upotpod imenom hemosiderin. Hemosiderebljenog za dezinfekciju vode za pie
rin razara elije jetre.
ili splavina. Najizrazitiji predstavnik
haemosiderosis, hemosideroza, fokalno
hloroform. Smatra se da mogu imati
ili difuzno nagomilavanje gvozda u orkancerogeno delovanje.
ganizmu bez oteenja odgovarajuih halogeni elementi, elementi koji s metalitkiva; jetrina h., nagomilavanje gvozda
ma grade soli. U halogene elemente spau jetri (preteno u Kupfferovim elijadaju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br) i jod
ma), koje ne dovodi do ciroze jetre;
(J).
pluna h., taloenje gvozda, u vidu he- halogenski derivati ugljovodonika namosiderina, u parenhimu plua.
staju zamenom jednog ili vie vodoniko319

haloni
vih atoma iz ugljovodonika atomima halgena. Upotrebljavaju se vrlo esto u
industriji i tehnici, kao organski rastvarai smola, voska i lakova, za hemijsko
ienje itd. Izazivaju akutna i hronina
profesionalna trovanja.
haloni, supstancije koje se stvaraju u raznim tkivima a koje preobratljivo inhibiu elijske mitoze.
halos, halo, kolut, krug, (oft.) (I) obojen
krug u.vidu duginih boja koji bolesnik s
kongestivnim glaukomom vidi oko svetlosnog izvora; (2) prsten oko papile vidnog ivca usled atrofije sudpvnjae, koji
moe nastati a) u senijumu, b) h. glaucomatosus, pri odmaklom glaukomu.
Halsteov av, v. sutura.
Halstedova operacija, v. operacija.
halucinacija, bolesno opaanje bez predmeta u sferi odgovarajueg ula. Znak
duevne bolesti, sem ako se ne javlja
samo pri uspavljivanju, v. hipnagogna
halucinacija, ili posle jakog zamaranja
vida (pseudohalucinacija); antagonistika h., bolesnik na jedno uvo uje
lepe, a na drugo rune zvuke; funkcionalna h., koja se javlja u toku funkcionisanja nekog ula, npr., opaanje boje
uz opaanje zvuka; hipnagogna h., koja
se javlja pri uspavljivanju i u zdravih
osoba; imperativna h., koja neto bezuslovno nareuje; h. mirisa, opaaj
mirisa bez objekta. Obino neprijatne
kao miris na izgorelu vunu, gumu, petroleum i leinu. Halucinacije ukusa dolaze u nastupima u tumorima medijalne
strane temporalnog renja; h. ukusa,
opaaji ukusa bez predmeta. Obino su
neprijatne i idu zajedno sa sumanutim
idejama trovanja. Halucinacije ukusa s
halucinacijama mirisa i nastupima sanjivosti predstavljaju tzv. uncinatne napade u oteenju (tumor) gyrusa uncinatusa. Sin. dreamy state; h. vida, vidni
opaaji koji se ne osnivaju na objektivnoj stvarnosti. Sin. utvare, privianja.
halucinogeni, v. psihotomimetske supstancije.
halucinoza, akutna duevna bolest praena obiljem halucinacija; halucinoza po
nekim autorima znai halucinaciju za
koju onaj koji je doivljava veruje da je
320

hapten
bolesna pojava da nije realan opaaj; alkoholiarska h., akutna duevna bolest
u
alkoholiara.
Obilje
akustikih
halucinacija pogrdnog karaktera, esto
ritmiki ponavljanih u taktu kucanja
srca ili slino. Bolest traje 2-6 godina.
hamam, amam, kupatilo (obino parno) u
istonih naroda. Moe biti kuno ili javno.
Amami su postojali i u gradovima nae
zemlje koji su bili pod turskom vlau.
hamartoma, hamartom, malformacije
sline tumorima, koje su graene od
normalnog tkiva ali u nenormalnoj meavini tkiva i organa, pri tome se poremeaj odnosi na koliinu, raspored, vrstu i stepen zrelosti tkiva. Nastala proliferacija je, meutim, ogranienih potencijala u razmnoavanju za razliku od
pravih neoplazmi.
hamicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces pimprina, upotrebljava se kao sredstvo
protiv nekih gljivinih oboljenja.
Hamman-Richov sindrom, v. syndroma.
Hand-Schller-Christianova bolest, v.
bolest.
Hangerova reakcija, v. test. Hanotova
ciroza, v. cirrhosis. Hansonova jedinica,
jedinica za izraavanje koliine
paratireoidnog hormona u pojedinim
preparatima, jednaka jednoj petini jedne
Gollipove jedinice (v. tamo).
haploid, elija koja u svom jedru sadri
samo jednu garnituru hromosoma. U
haploidnom stanju svaki hromosom je
u eliji zastupljen samo jedanput. Haploidan broj hromosoma u oveka iznosi
23. Sin. monoploid. Sup. diploid. Sin.
monoploid.
haploidan, oznaka za eliju s polovinom
broja hromosoma karakteristinog za
vrstu. Ovo je sluaj zrelih polnih elija,
gameta, u kojih je posle hromatinske redukcije diploidan broj hromosoma (2n)
sveden na polovinu (n). haploidija, stanje
koje oznaava prisustvo polovinog broja
hromosoma. Sin. mo-noploidija.
hapten (poluantigen), mali molekul koji je
neimunogen, tj. ne moe da izazove
imuni odgovor, ali moe da se vee za

Harada-oboljenje
ve stvoreno antitelo ili senzibilisane
limfocite. Hapten postaje antigen kada
se vee za nosa koji je obino neki protein. Hapten ima samo jednu valenciju.
Tipini hapteni su DNP (2,4-dinitrophenol) i NIP (^hydroxy-S-iodo-S-nitrophenolethyl). Lekovi takoe mogu delovati kao hapteni (aspirin i dr.).
Harada-oboljenje, akutno oboljenje sa
znacima meningoencefalitisa, poremeajem unutranjeg uva i poliozom. Na
oima se javlja teak obostrani uveitis s
eksudativnom ablacijom mrenjae.
Hardy-Weinbergov princip, matematiki utvrena injenica da genotipovi u
populaciji ostaju konstantni iz jedne generacije u drugu, pod uslovom da se ova
ravnotea ne remeti migracijama, prirodnom selekcijom i mutacijama.
harlekin-fetus, v. ichthyosis congenita.
hartija, artikulaciona, v. papir artikulacioni.
Hartnupova bolest, v. bolest.
Harvard step-test, metoda za ispitivanje
fizike kondicije. Meri se broj sranih
otkucaja posle 150 penjanja na visinu
od 50,8 cm i sputanja u toku 5 min. PuIs
se broji pola minuta, posle l, 2 i 4 minuta. Indeks se dobija podelom 300 s
dvostrukim zbirom broja svih izmerenih otkucaja. Ispod 55 slab, preko 80 dobar.
Hassalova telaca, (embr.) stvaranje
Hassalovih telaaca deava se u embrionima od 50 mm hipertrofijom pojedinih
grupa elija retikuluma.
hai, v. cannabis indica.
Haudeckova nia, v. nia.
haustra coli, mehurasta proirenja zida
debelog creva.
haustracije, vreaste kese, ispupene
upolje, nastale u nenadraenim delovima debelog creva pri istovremenoj kontrakciji prstenastog i uzdunog miinog sloja. Karakteristine su za debelo
crevo u kojem je uzduni miini sloj, za
razliku od tankog creva, rasporeen u
vidu tri trake (taeniae coli). Ovaj tip pokreta, koji odgovara segmentacionim
pokretima u tankom crevu, dostie vrhunac posle 30 sec. od svog poetka, da
bi za narednih 60 sec. nestalo. Deluju

21 Medicinski leksikon

helioaeroterapija
kao pokreti meanja sadraja debelog
creva i kao slabi pokreti potiskivanja.
hebephrenia, hebefrenija, vrsta mladalakog ludila, shizofrenije. Detinjasto blesavljenje s ranim raspadom misli i oseanja. Poinje postepeno izmeu 15. i
21. godine sa znacima koji podseaju na
obina mladalaka preterivanja u pubertetu i sa hipohondrikim albama.
Postoji sklonost ka mistici i filozofiranju, halucinacije, depresivne ideje, ideje
veliine, povremeno uznemirenost, impulsivni postupci, opasnost za okolinu.
Docnije rasejanost, ravnodunost, prazan osmejak. Remisije su retke. Prognoza je loa. V. schizophrenia.
Heberdenov reumatizam, v. rheumatismus.
hebosteotomija, v. pelviotomia.
hebotomia, v. pubiotomia.
Hebra-bolest, v. impetigo herpetijormis,
prurigo.
Hegarov znak trudnoe, razmekanje izmeu tela materie i grlia koje se javlja
u prva dva meseca trudnoe. Slui kao
verovatan znak za dijagnozu trudnoe.
heilitis, v. cheilitis.
beilognatopalatoshiza, v. cheilognathopalatoschisis.
heiloplastika, v. cheiloplastica.
heiloshiza, v. cheiloschisis.
Heineke-Mikuliczova operacija, v. operacija.
heksametonijum, ganglioplegiko sredstvo.
heksil-rezorcinol, antiseptiko, dezinficijentno i anthelmintiko sredstvo.
heksoze, ugljeni hidrati koji u svom molekulu sadre 6 kiseonikovih, odnosno ugIjenikovih atoma. Molekulska formula
im je 2.Prema tome, zavisno
od toga da Ii sadre aldehidnu ili
ketonsku grupu, dele se na aldoheksoze
i keto-heksoze. Od aldoza najvanije su
gliko-za (groani eer), manoza i
galaktoza, a od ketoza fruktoza (voni
eer).
heksozo-monofosfatni ant, direktni oksidacioni put, v. fosfo-gtukonatniput razlaganja glikoze.
helioaeroterapija, leenje izlaganjem
sunanim zracima i sveem vazduhu.

321

heliodermatitis
heliodermatitis, zapaljenje koe izazvano
delovanjem sunevih zrakova. Intenzitet zapaljenja (crvenilo, mehuri itd.) zavisi od jaine i duine trajanja insolacije, kao i od osetljivosti koe pojedinaca.
Sin. dermatitis Solaris.
helion, v. alfa-estica.
helioprophylaxis, helioprofilaksa, sunanje u svrhu profilakse, npr., sunanje
gradske dece (u polju, planini ili na
moru) ,moe da sprei pojavu bolesti ili
da smanji naklonost za obolevanje. U
tome je dobrim delom i smisao i znaaj
letnjeg odmora.

heliotherapia, v. therapia.
helium, helijum, He, hemijski element,
plemeniti gas. Jezgra atoma helijuma s
atomskom teinom 4 naziva se u nuklearnoj fizici alfa-estica. U jezgri helijuma nalaze se dva protona i dva neutrona (alfa-zraci su sastavljeni iz alfa-estica odnosno heliona). Helijuma ima
mnogo na Suncu i zvezdama, vrlo malo
u atmosferi. U smei s 20% kiseonika helijum se upotrebljava za udisanje u leenju astme, kesonske bolesti, laringitisa i
traheitisa.
helix, heliks, zavojak na usnoj koljki, gra^
di njenu slobodnu ivicu.

Hellerova operacija, v. operacija.

Hellerova reakcija, v. reakcija.
Hellmanov kiomer, v. kiomer.
Helmholtzova teorija sluha, objanjava
mehanizam primanja akustikih nadraaja putem treperenja odreenih vlakanaca razline duine u bazalnoj membrani pua. Stvoreno nadraenje prenosi se na Cortijev organ, koji lei na bazalnoj membrani, a preko njega na modane centre.
Helminthes, helminti, parazitni crvi koji
obuhvataju pljosnate (Plathelminthes) i
valjkaste (Nemathelminthes) crve.
helminthiasis, helmintijaza, oboljenje
prouzrokovano prisustvom parazitnih
crva u organizmu. Najea je crevna h.
koju prouzrokuju tenije, askaris, botriocefalus itd. Reda je visceralna h., koja
nastaje usled prisustva ehinokokusa i
trihine u raznim organima.
hem, v. haem.
hemacija, naziv za crveno krvno zrno.
322

hematogonija
hemadsorpcija, virusi koji poseduju hemaglutinine prilikom razmnoavanja u
kulturi elija, sposobni su da dovedu do
adsorpcije eritrocita na povrini elije u
kojoj se razmnoavaju. Ova pojava se
naziva hemadsorpcija i moe posluiti
kao indikator razmnoavanja ovih virusa u elijama i pre pojave citopatogenog
efekta virusa.
hemaglutinacija, aglutinacija eritrocita
prirodnim antitelima, koja postoje u serumu svakog oveka, zahvaljujui odgovarajuim aglutinogenima koji se nalaze
u eritrocitima; pasivna hemaglutinacija (indirektna) aglutinacija eritrocita obloenih nekim antigenom i tako
senzibilisanih, pa ih aglutiniu serumi s
homolognim antitelima; virusna hemaglutinacija, virusi koji poseduju hemaglutinine i sposobnost da se veu za
mukoproteinske receptore eritrocita
oveka, kokoi ili drugih ivotinja i da
dovedu do njihove aglutinacije. Najpoznatiji virusi koji dovode do hemaglutinacije jesu virus influence i drugi miksovirusi, poks-virusi, neki arbor-virusi i
dr. Mehanizam hemaglutinacije u svih
ovih virusa nije isti. Virus influence poseduje jedan enzim (neuraminidazu)
kojim unitava receptore eritrocita i
kasnije se odvaja od njih.
hemaglutinini, supstancije koje aglutiniu crvena krvna zrna.
hematoencefalijumska barijera (brana),
koja se nalazi izmeu krvi i intersticijumske tenosti mozga. Ta barijera postoji u elom modanom tkivu osim
podruja hipotalamusa. Verovatno da
doprinosi odravanju stalnosti sastava
okoline neurona, veoma osetljivih na
promene jonskog sastava u svojoj okolini. Da bi se mogla uspeno l.eiti razliita
oboljenja nervnog sistema, mora se
znati propustljivost ove brane. Penicilin
ulazi u mozak u veoma malim koliinama, za razliku od eritromicina, koji lako
prolazi ovu barijeru. Alkohol i svi anestetici veoma lako prolaze krvno-modanu barijeru.
hematogonija, matine crvene krvne elije.

hematokrit
hematokrit, volumenski procenat uoblienih elemenata krvi. Normalne vrednosti su 42 5 u mukarca i 38 5 u
ene. 99% hematokritske vrednosti odreuju eritrociti; celokupni telesni h.,
deo celokupne zapremine krvi koji ine
eritrociti, izraen u procentima u odnosu na zapreminu krvi; venski h., deo
krvi, dobijene punkcijom neke vene,
koji ine eritrociti. Slui za odreivanje
stepena anemije. Sin. HCT. Normalno
hematokrit u mukarca iznosi 42-50 ml
/100 ml, a u ena 37-47 ml/100 ml.
hematom poput naoara, nastupa u lubanjskoj bazi u oblasti prednje jame.
Potkoni izliv krvi javlja se u obe orbite,
a spaja ih izliv koji se prostire preko
nosnog korena.
hematospermatoreja, prisustvo krvi u izlivenoj spermi. Vano je utvrditi odakle
krv dospeva u spermu.
hematotoraks, v. haemothorax.
hemeraiopia, hemeralopija, slepilo u
mraku, poremeaj prilagoavanja na
mrak. Javlja se u pigmentnoj degeneraciji mrenjae, raznim oblicima horioretinitisa, visokoj kratkovidosti i nedostatku vitamina A.
hemianopsia, hemianopsija, nestajanje
jedne polovine vidnog polja, koje se javlja u lezijama podruja hijazme i optikog traktusa. Moe se javiti kao binazalna h., kada je unutranja polovina
vidnog polja ispala; bitemporalna h.,
kada je spoljna polovina vidnog polja ispala; h. horizontalis inf., mogua je pri
ranjavanju oba potiljana renja prolaskom projektila u frontaloj ravni; h. horizontalis sup., posledica je zaepljenja
obe a. cerebri post.; kvadrantna h., ispad u jednoj etvrtini vidnog polja.
hemiasinergia, hemiasinergija, asinergija
jedne polovine tela, tj. ruke i noge s iste
strane tela.
hemiatrophia facialis, v. Rombergova bolest (pod bolest).
hemibalizam, iznenadna pojava opsenih
i estokih pokreta zamahivanja koje se
javlja na jednoj strani tela pri krvarenjima u suptalamusnim jedrima suprotne
hemisfere, v. balizam.
21*

hemijske nokse
hemignathia, hemignatija, delimino ili
potpuno odsustvo razvoja jedne polovine donje vilice.
hemihypertrophia faciei, uveanje polovine lica, uroena nepravilnost, posledica hromosomne aberacije. Pogorava
se s godinama. Najee su uveani delovi koji se razvijaju iz prvog krnog
luka, a rede i telo i udovi iste strane. Sin.
unilateralna hiperplazija, parcijalni gigantizam lica.
hernija, nauka o hemijskim elementima i
jedinjenjima. Ona se bavi ne samo opisivanjem i posmatranjem hemijskih pojava, nego je njen glavni zadatak objanjavanje tih pojava. Pomou hernije se
izuavaju bioloki oblici kretanja. Hemiia se deli na razne grane: neorganska
hernija, organska hernija, analitika hernija, fizika hernija, koloidna hernija,
medicinska hernija i dr. Medicinska hernija se bavi prouavanjem onih supstancija i hemijskih procesa ije je poznavanje neophodno za razumevanje
medicinskih nauka.
hemijska borbena sredstva, sin. kemijsko oruje. Hemijska sredstva koja se
upotrebljavaju u ratu za trovanje ljudi i
stoke kao i za kontaminaciju zemljita,
namirnica, vode, raznih sredstava itd. V.
bojni otrovi.
hemijska dekontaminacija, ranije degazacija, postupak uklanjanja bojnih otrova s
koe, sluznica, odee, opreme, namirnica
itd. razlaganjem na neotrovne ili manje
otrovne materije. Za linu he-mijsku
dekontaminaciju
koristi
se
lini
dekontaminacioni pribor (v. tamo).
hemijske jedinice, specijalne formacije
odreene za hemijsko izvianje i dekontaminaciju; osnovni zadaci vezani su im
preteno za protivhemijsku zatitu, a
pojavom nuklearnog oruja i, zbog sve
vee aktuelnosti biolokog oruja, one
prerastaju u jedinice ABH-odbrane.
hemijske nokse, hernijske supstancije
koje prodiru u organizam respiratornim i
digestivnim putem, kroz kou i sluznicu
(naroito kad su ove povree-ne) i
izazivaju razna oteenja. U savre-menoj
humanoj patologiji igraju vidnu ulogu;
ratne hemijske n., hemijska

323

hemijski ekvivalent
borbena sredstva (bojni otrovi, dimne i
zapaljive supstancije), tehnike hemikalije (pogonsko gorivo i mazivo, organski
rastvarai, antikorozivi i tehnike kiseline) i otrovi pri sagorevanju i eksploziji
(ugljen-monoksid, barutni i nitrozni gasovi). Mnoge od ovih dolaze do izraaja i
u mirno doba. hemijski ekvivalent, v.
ekvivalent.
hemijski rat, oruani sukob u kom se, pored vatrenog i drugog oruja, upotrebljavaju i hemijska borbena sredstva (v.
tamo). U uem smislu pod hemijskim
ratom podrazumeva se uglavnom primena bojnih otrova (v. tamo).

hemijsko oruje, v. hemijska borbena

sredstva.
hemilaryngectomia, hemilaringeklomija, operativni zahvat za leenje odreenih sluajeva raka grkljanja, koji se
mogu savladati odstranjenjem jedne
polovine grkljana. Funkcija disanja i govora vri se posle operacije na prirodan
nain korienjem preostale polovine
larinksa.
hemin-proteidi, labilne sloene belanevine sastavljene od hemina i belanevb
na. Sin. parahematini.
hemiopsia, v. hemianopsia.
hemioreceptori, (mikrobiol.) hipotetina
mesta ili atomske grupe u protoplazmi
koje imaju naroitu, specifinu mo da
se vezuju s izvesnim hemijskim supstancijama ili grupama (receptor za toksin,
za arsenske grupe i dr.); (fiziol.) ulni
organi ili zavreci senzornih nerava koji
su adaptirani na hemijske nadraaje
(npr. receptori mirisa i ukusa).
hemioterapijska sredstva, pod tim imenom u irem smislu podra/Aimeva se
svako hemijsko jedinjenje koje se koristi za leenje bolesti, bez obzira da Ii je to
sintetsko sredstvo ili bioloki proizvod.
Hemioterapijska sredstva u uem smislu mogla bi da se podele na hemijska
sredstva dobijena sintetskim putem i
ona koja su proizvodi metabolizma razliitih mikroorganizama, te, prema
tome, antiobiotici bi inili zasebnu grupu supstancija s antibakterijskim svojstvima.
324

hemisphaerium
hemiparaplegia, hemiparaplegija, oduzetost jedne noge, v. monoplegia.
hemiplegia, hemiplegija, oduzetost jedne
polovine tela. Nastaje najee usled oteenja mozga (cerebralna h.) u oblasti
unutranje ahure (kapsulama h.) usled
razmekanja ili hemoragije. Razvija se
na strani tela suprotnoj oteenoj
modanoj hemisferi (kontralateralna
h.); h. alterna seu alternans, oduzetost
izvesnih lobanjskih ivaca na jednoj
strani i istovremena oduzetost suprotne
noge i ruke usled lezije u modanom
stablu (v. ukrteni sindromi modanog
stabla - pod syndroma); h. alterna oculomotoria, sin. Weberova oduzetost; h.
cruciata, ukrtena hemiplegija, oduzetost jedne ruke i suprotne noge usled
oteenja predela ukrtanja piramida;
facijalna h., oduzetost jedne polovine
lica (v. paralysis n. facialis); faciobrahijalna h., oduzetost koja zahvata jednu
polovinu lica i istostranu ruku. Nastaje
usled oteenja predela prednje centralne vijuge na suprotnoj strani; infantilna h., oduzetost jedne strane tela nastala usled poroajne traume ili rano
preleanog oboljenja mozga (encefalitis); h. spastica infantilis, spastika deija hemiplegija. Oduzetost jedne polovine tela u novoroene ili male dece.
Moe nastati: (1) kongenitalno, usled
intrakranijalnog krvarenja u sluaju
tekog poroaja ili usled uroene porencefalije, aplazije modane hemisfere
i dr.; (2) kao posledica encefalitisa nepoznate etiologije; (3) kao komplikacija
mnogih akutnih infektivnih bolesti i
kao posledica procesa koji se lagano
razvijaju, kao to su tumori, tuberkulomi, difuzna skleroza itd. Kongenitalna
hemiplegija spastika infantilis rano se
poznaje po nepokretnosti oduzetih udova ili po njihovoj ukoenosti. Infantilna
hemiplegija spastika druge geneze obino nastaje naglo, nekoliko dana posle
izbijanja infektivne bolesti ili u rekonvalescenciji; spinalna h., oduzetost
ruke i noge s iste strane, ne zahvata glavu.
hemisphaerium, hemisfera, polulopta,
polutka, polutina, npr. h. telencephali,

hemizam
velikomodane polutke; h. dominantna, sposobnost slepoonog renja i
ugaone vijuge da analizira znaaj razliitih oseaja, obino je razvijena u ljudi
samo u jednoj hemisferi mozga koja se
stoga naziva dominatnom. U 90 od 100
osoba dominantna je leva hemisfera, a u
ostalih 10 obe hemisfere imaju identinu sposobnost interpretacije oseaja ili
je, to je vrlo retko, dominantna desna
hemisfera.
hemizam, zbivanje u toku neke hemijske
reakcije.
hemizigot, diploidna elija u kojoj su pojedini geni zastupljeni samo jedanput.
Mukarac je, npr., hemizigot u pogledu
gena smetenih na X-hromosomu.
hemodinamika, fiziki principi cirkulacije, specijalno odnosi izmeu pritiska
krvi, veliine protoka krvi i otpora kretanju krvi.
hemofibrin, bioloki lokalni hemostatik,
suneraste konzistencije, spravljen iz
goveeg fibrina. Primenjuje su u bolesnika s hemoragikim sindromom, kod
krvarenja iz ozublja, kotanih krvarenja, krvarenja ex vacuo i dr.
hemoglobin, haemoglobinum, crvenkasti
pigment eritrocita koji ima osobinu da s
kiseonikom gradi labilno jedinjenje i
slui pri disanju kao prenosilac kiseonika od plua do tkiva. Hemijski se sastoji
od belanevine globina i prostetike
grupe hema u kojoj se nalazi protoporfirin III (9) gvoe. Labavim vezivanjem
s kiseonikom gradi oksihemoglobin.
Smanjenje koliine hemoglobina u eritrocitima uzrok je hipohromnih anemija.
hemoglobinometar, aparat za odreivanje koncentracije hemoglobina u krvi;
Sahlyjev h., jedan od aparata u kome se
koncentracija hemoglobina odreuje
na osnovu uporeivanja boja u standardnoj cevici s bojom u cevici u kojoj se
pomou hlorovodonine kiseline hemoglobin odreene koliine krvi pretvara u hematin-hlorhidrat.
hemoglobinski indeks, /. ranije upotrebljavana metoda, kojom se uporeivanjem broja eritrocita i koncentracijom hemoglobina priblino odreivala

hemolizin
koncentracija hemoglobina u pojedinom eritrocitu. /. ravan jedinici oznaavao je normohromiju, /. vei od jedinice
hiperhromiju, a /. manji od jedinice hipohromiju eritrocita. Danas se koncentracija hemoglobina u eritrocitu (MCH)
odreuje mnogo tanijim metodama.
hemogram, krvna slika, rezultat pregleda
krvi u dijagnostike i prognostike svrhe, koji se sastoji od odreivanja broja
eritrocita, leukocita i trombocita, kao i
od odreivanja koliine hemoglobina i
leukocitne formule. U hemogram se
moe ubrojati i odreivanje vremena
koagulacije i vremena krvarenja.
hemohromatoza, v. haemochromatosis.
hemokultura, ispitivanje krvi u pogledu
prisustva bakterija i mogunosti odgajivanja eventualno prisutnih bakterija iz
krvi bolesnika pomou specijalne tehnike. Za izolaciju mikroorganizama iz krvi
koriste se specijalne hranljive podloge;
Schottmullerova ploa (duboki agar u
epruveti,
otopljen i rashlaen na
45-5O0C s potrebnom koliinom krvi uzetom iz lakalne vene, izlije se u Petrijevu
kutiju). Tene podloge (hranljivi bujon)
za hemokulture se pune u boce (Erlenmeyjerove boce u znatno veim koliinama - 25 ccm); h. gingivaina, (stom.)
postupak kojim se, punkcijom iz desni,
dobija materijal iz koga se na podlogama uzgajaju mikroorganizmi, a zatim izrauje autovakcina, koja se daje obolelima od progresivnih parodontopatija u
cilju desenzibilizacije.
hemokoncentracija, pojava u kojoj se,
zbog gubljenja plazme, poveava hematokrit krvi. Sree se pri opekotinama
gde se s povreenih povrina tela gubi
plazma u obliku eksudata.
hemolitiki sistem, v. sysiema.
hemoliza, v. haemolysis.
hemolizan, v. haemolyiicus.
hemolizin, supstancija koja izaziva hemolizu, tj. oteenje elijske opne eritrocita i usled toga oslobaanje hemoglobina. Postoje hemolizini raznog porekla i
razne prirode: biljni/bakterijski, zmijski, imunohemolizini. Imunizovanjem
ivotinje pomou stranih eritrocita izaziva se stvaranje imunih heterolizina u
325

hemoHzna ostrvca
krvi imunizovane ivotinje; to su amboceptori koji u prisustvu komplementa
izazivaju hemolizu. Autohemolizini,
nastaju u organizmu protiv sopstvenih
eritrocita u toku izvesnih hemolitikih
anemija; heterohemolizini, hemolizini
koji se stvaraju injekcijom krvi neke
druge ivotinjske vrste; izohemolizini,
hemolizini koji se stvaraju injekcijom
krvi iste ivotinjske vrste. Mnoge patogene bakterije (kao i apatogene) proizvode supstancije koje liziraju eritrocite
i koje se nazivaju bakterijskim hemolizinima; treba ih razlikovati od gore navedenih, imunskih hemolizina.
hemolizna ostrvca, v. elije koje stvaraju
hemoHzna ostrvca. Na engleskom plaque-forming cells; metoda in vitro za
ocenjivanje stvaranja antitela (hemolizina) od strane jednog limfocita. elije se
izmeaju u agaru sa eritrocitima i ako
elije stvaraju hemolizine, onda oko
njih hemoliziraju eritrociti, pa se javljaju
ostrvca (plake) bez eritrocita.
hemolizna utica, v. icterus.
hemolizne anemije, v. anemia, icterus.
hemolizne bolesti, v. morbus haemok'tiCUS.

hemolizno-uremijski sindrom, v. syndroma.

hemopoetin, v. eritropoetin.
hemoptiza, v. haemoptysis.
hemoptoja. v. haemopto.

hemoragijska dijateza, v. syndroma haemorrhagicum.

hemoragijski infarkt, v. infarctus.
fiemoragijski sindrom, v. syndroma haemorrhagicum
hemoragijski ok, ok koji nastaje kao
posledica smanjenja koliine krvi usled
krvarenja. V. hipovolemijski ok.
hemoreceptori, receptori koji se nadrauju raznim hemijskim materijama.
hemorenalni indeks, Ambardov, v. konstanta (Ambardova).
hemosiderosis bulbi, depoziti soli gvozda, iz hemoglobina krvi, u tkiva unutranjosti oka posle teih i duih krvarenja. V. haemophthalmus. Dovodi do tekih oteenja nervnih elija mrenjae
kao i sekundarnog glaukoma.
326

Henserova opna
hemosintetske bakterije, bakterije koje
dobijaju energiju iz hemijskih procesa.
hemotaksa, sposobnost pokretljivih elija
(leukocita, semeglavaca, bakterija i dr.)
da svoje kretanje upravljaju prema
izvoru hemijskog nadraaja (pozitivna
h.) ili se odbijaju od tog izvora (negativna h.).
hemotoraks, v. haemothorax.
hemoza, v. chemosis.
Henderson-Hasselbachova jednaina,
daje mogunost izraunavanja pH nekog puferskog rastvora. Za bikarbonatni_puter
^
pH
=TT 1 1
Ako je koncentracija bikarbonata jednaka koncentraciji rastvorenog ugljendioksida, pH rastvora e biti 6,1 odnosno odgovarae negativnom logaritmu
konstante disocijacije ugljene kiseline.
Poraste Ii koncentracija bikarbonatnih
jona, poveae se i pH, odnosno acidobazna ravnotea e se pomai ka alkalnoj strani. Pri porastu koncentracije
rastvorenog ugljen-dioksida pH e se,
naprotiv, smanjiti. pH telesnih tenosti
je 7,4, poto u telesnim tenostima ima
20 puta vie rastvorenih jona bikarbonata nego ugljen-dioksida. Odnosno izmeu jednog i drugog sastojka bikarbonatnog puferskog sistema u organizmu
normalno su uvek isti jer se koncentracija ugljen-dioksida stalno regulie disanjem, a bikarbonatnih jona bubrezima.
Henoch-Schonleinova purpura, v. purpura.

Henochova bolest, v. purpura abdominaHs.

Henrijev zakon, v. Gay-Lissacov zakon.
Henserova opna, dno vitelinske kese, sastavljeno od reda visokih prizmatinih
elija, koje se na krejevima blastodermnog tita naglo nastavljaju na pljoti
epitel zida amnionske kese. Kada te tvorevine legnu jedna na drugu na veem prostranstvu, onda se ispod te ektodermne ploe nalazi red pljotih endodermnih elija koje se na krajevima
embrionalnog tita neprimetno nastavljaju na pljote elije vitelinske kese
(Heuserova opna). Primitivna traka se

hepar
vidi na embrionima od 1/2 do l mm. Na
prednjem kraju ona se zavrava Hensenovim vorom, iz koga izrasta glaveni
produetak. U njemu se izdubljuje hordalni Lieberkuhnov kanal, u oveka jasno
izgraen. Primitivna traka i glaveni
produetak su ishodita embrionalnog
mezoderma koji se bono iri i potiskuje
van embrionalni mezodermni list. hepar,
jetra, najvea lezda tela. Nalazi se u
gornjem delu trbune duplje, preteno
desno. Ima oblik koso preseenog ovoida i
dve strane, gornju i donju. Gornja strana je
ispupena, odgovara pre-azi i podeljena
je na dva renja, desni (lobus dexter) i levi
(lobus sinister). Donja strana je podeljena
na etiri renja, i to: desni (lobus dexter),
etvorouglasti (lobus quadratus), repati
(lobus cauda-tus) i levi reanj (lobus
sinister). Popreni leb predstavlja vrata
jetre u kojima se nalaze sudovi, ivci i
uni kanali. Osnovna funkciona jedinica
jetre je jetrin renji obino cilindrinog
oblika, duine nekoliko milimetara i
promera oko 0,8 do,2 mm. Jetra oveka
sadri 50.000 do 100.000 pojedinanih
renjia. Renji je smeten oko centralne
vene, iz koje krv odlazi putem jetrine vene
u donju uplju venu. Sam lobul se sastoji
od mnotva traka jetrinih elija, koje se
ire centrifugalno od centralne vene poput
paoka na toku. Svaka traka jetrinih elija
obino se sastoji od dva reda elija.
Izmeu susednih elija nalaze se mali
uni kanalii, koji se ulivaju u zavrne
une kanale u pregradama izmeu
susednih jetrinih renjia. U pregradama
se nalaze i male portne venule koje
dobijaju krv iz portne vene. Odavde krv
otie u prostrane jetrine sinuse, a odatle u
centralnu venu. Zajedno s po-rtnim
venulama u meulobarnim pregradama
nalaze se jetrine arteriole. One snabdevaju
tkivo jetre arterijskom krvlju. Venski
sinusi su obloeni dvovr-snim elijama:
tipinim endotelnim elijama i velikim
Kupfferovim elijama, koje pripadaju
retikuloendotelnom sistemu organizma, i
sposobne su da vre fagocitozu. Endotel
ovih sinusa je veoma propustljiv. Ispod
endotela, i to iz-

hepatectomia
meu endotelnih elija i jetrinih elija,
nalaze se veliki prostori (Disseov prostor). Zbog velikih pora na endotelu u
ovaj prostor slobodno ulazi krvna plazma sa svim svojim sastojcima. Disseovi
prostori su spojeni limfnim sudovima
pa se viak tenosti iz ovih prostora odstranjuje putem limfe. Osnovne funkcije
jetre mogu se podeliti na: 1) vaskular-ne
funkcije za deponovanje i filtraciju
krvi; 2) sekrecijsku funkciju za luenje
ui u digestivni trakt i 3) metabolike
funkcije znaajne za ceo organizam. Donja strana jetre ima otiske organa s kojima je u odnosu, a to su: debelo crevo,
desni bubreg i nadbubrena lezda,
dvanaestopalano crevo, eludac i jednjak. uni mehur je privren za donju stranu jetre najveim svojim delom;
h. lobatum, renjevita jetra u tercijarnom sifilisu (hepatitis gummosa).
heparin, vezani polisaharid sa snanim
antikoagulantnim dejstvom. U ljudskom telu ga stvaraju mnoge elije, ali
najvie bazofilni mastociti, smeteni u
vezivnom tkivu oko kapilara. Mastociti
stalno izluuju male koliine heparina
koji odlazi u krvotok. Mastociti su naroito mnogobrojni u perikapilarnom sistemu plua i jetre. Normalna koncentracija heparina u krvi iznosi 0,01
mg/100 ml krvi, to je 10-100 puta manje od terapijskih doza. H. spreava
koagulaciju krvi delujui u tom procesu
na razne naine: spreava stvaranje
protrombinskog aktivatora u unutranjem mehanizmu; zajedno s albumins-,
kim kofaktorom spreava delovanje
trombina na fibrinogen; poveava brzinu kojom trombin i antitrombin deluju
jedan na drugoga i poveava adsorpciju
trombina na fibrin; (farm.) oficinalan je
prema naoj farmakopeji (Meparinum).
Daje se intravenski, najee za spreavanje i leenje tromboza.
hepatalgia, hepatalgija, bol u jetri.
hepatectomia, hepatektomija, odstranjenje jednog dela jetre resekcijom; pravilna h., hepatektomija u kojoj se odstranjuje jedan od renjeva jetre, a da
pri tome budu nepovreeni svi anatomski elementi renja koji se ne odstranju327

hepatergia
je. Ova hipatektomija se zasniva na injenici da oba renja imaju svaki svoj
krvotok i une kanalie.
hepatergia, hepatergija, izraz za autointoksikaciju organizma zbog terminalne
insuficijencije jetre. Sin. koma jetre; v.
coma.
hepaticoduodenostomia, hepatikoduodenostomija, hirurko stvaranje komunikacije izmeu jetrenog voda i duodenuma.
hepaticoenterostomia, hepatikoenterostomija, hirurko stvaranje anastomoze
izmeu jetrenog voda i jejunuma. Hepatikoenterostomija se primenjuje najee u reparatornoj operaciji u sluaju povrede vanjetrenih puteva i po izvrenoj
resekciji glavnog unog kanala, zajedno s rakom pankreasne glave.
hepaticojejunostomia, hepatikojejunostomija, v. hepaticoenterostomia.
hepaticostomia, hepatikostomija, stvaranje vetake fistule jetrenog voda, koja
se izliva na trbunom zidu.
hepaticotomia, hepatikotomija, zasecanje jetrenog voda.
hepaticus, jetreni (npr. a. hepatica, jetrena arterija).
hepatian, koji pripada jetri.
hepatika koma, jetrina koma, v. coma.
hepatika porfirija, v. porphyria.
hepatitis, zapaljenje jetre; amebni h., izazvan Entamoebom histolyticom; vodi
apscesu jetre; anikterni h., u kojeg ne
postoji utica; obino u dece; h. cholangioiitica, virusni hepatitis u kojeg dolazi do intrahepatike holestaze zbog zapaljenja holangiola. Ima produen tok;
epidemijski h., hepatitis, zapaljenje
jetre koje je prouzrokovano virusima.
Javlja se sporadino u obliku epidemije,
a i inokulacijom infektivnog agensa putem parenteralno datog seruma ili ljudske krvi. Oboljenje se odlikuje degeneracijom i destrukcijom elija jetre s pojavom reakcije inflamacije. U ekstenzivnim nekrozama tkiva jetra je smanjena,
purpurno-crvenkasta, na preseku s graom koja se ne raspoznaje. utica koja
prati oboljenje nije u korelaciji sa rasprostranjenou i stepenom oteenja
tkiva jetre. U veini sluajeva dolazi do
328

hepatitis
restitucije promena na jetri bez posledica, mada i ciroza moe da bude posledica prebolelog epidemickog hepatitisa;
h. fulminans, akutni fulminantni oblik
virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do difuzne nekroze hepatocita (akutna uta
atrofija jetre). Bolest se zavrava jetrinom komom; holestazni., h., h. cholangiolitica; homolognog seruma h., serumski hepatitis; hronini aktivni h.,
hronini perzistentni hepatitis; hronini agresivni h., teak hronini oblik hepatitisa; na autoimunoj osnovi, s progresivnom nekrozom hepatocita, limfoplazmocitnim infiltratima i makronodulskom cirozom na kraju. Pozitivnost
mnogih testova koji govore za autoagresiju; hronini perzistentni h., blag oblik hroninog hepatitisa u kojeg postoje
elijski infiltrati u portnim prostorima i
vrlo slaba nekroza hepatocita; h. infectiosa, infektivni hepatitis, vrlo rasprostranjena virusna bolest jetre koja
se prenosi fekalno-oralnim putem (virus A) ili parenteralnim, a verovatno i
oralnim putem (virus B); inokulacijski
h., nosi jo naziv serumski hepatitis, a
nastaje parenteralnim unoenjem proizvoda ljudske krvi latentno inficiranih
osoba. Inkubacija je dua (oko 100
dana) za razliku od infektivnog hepatitisa (10 do 40 dana). Anatomski postoje
proirene nekroze elija jetre s infiltracijom elija zapaljenja, prouzrokovana
promenama na tkivu jetre kao u utoj
atrofiji; lupoidni h., hronini agresivni
hepatitis uglavnom u mladih ena u kojeg postoje LE-elije u perifernoj krvi; h.
neonatorum, hepatitis nepoznate etiologije koji se javlja brzo posle roenja,
hroninog toka koji se relativno esto
zavrava fatalno. Jetrene elije se pre1 /araju u dinovske elije s vie jedara,
koje prati dugotrajna utica, koja se zavrava cirozom jetre; posttransfuzijski
h., serumski hepatitis, serumski h., izazvan virusom B. Ranije se smatralo da
se iskljuivo prenosi parenteralno putem zaraene krvi ili njenih proizvoda,
nesterilnim iglama i drugim instrumentima. Danas se smatra da se moe preneti i oralnim putem. Inkubacija ovog

hepatobilijarni
hepatitisa mnogo je dua od infektivnog
(epidemijskog) hepatitisa. U serumu
ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u
poetku ikterusnog stadijuma moe se
otkriti australijski antigen (AuAg); h.
suppurativa, hepatitis praen apscesima u jetri; h. toxica, hepatitis izazvan
direktnim dejstvom toksina na jetru;
transfuzijski h., serumski hepatitis;
trofopatski h., izazvan deficitom nekog
nutritivnog inioca; h. virosa, akutni virusni hepatitis (AVH), kontagiozno oboljenje s pojavom utice, oteenjem jetre i poremeajem metabolizma. AVH izazivaju dva srodna virusa. Virus A izaziva hepatitis A (VHA) odnosno epidemiki hepatitis, koji se iri fekalno-oralnim putem, te su este epidemije. Virus
B izaziva hepatitis B (VHB), koji se
prenosi preko seruma ili krvi bolesnika,
odnosno virusonoe, te zato ima i sledee nazive: inokulacioni, posttransfuzioni, serumski hepatitis. Klasini AVH
ima ciklian tok bolesti i prolazi kroz
sledee stadijume: preikteriki, ikteriki i stadijum rekonvalescencije. U poetku je bolesnik umereno febrilan i
malaksao, ima digestivne poremeaje, a
posle 3-8 dana primeuje sve tamniju
boju mokrae i sve svetliju boju stolice.
Zatim nastaje ikteriki stadijum koji
traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus,
koji se pojaava do 10-15. dana, pri
emu se nivo bilirubina u krvi obino
kree od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje
dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno
kliniko izleenje nastaje posle 8-10
sedmica. AVH najee prolazi kao lako
oboljenje, tj. kao anikteriki oblik. Meutim, sreu se svi stepeni u teini klinike slike ukljuujui i smrtonosnu
utu atrofiju jetre, koja je, sreom, retka.
hepatobilijarni, koji je u vezi s jetrom i
ui ili sa unim putevima.
hepatoblastoma, hepatoblastom primarna maligna neoplazma jetre u dece.
Neoplazma je graena od elija slinih
jetrinim s.pojavom velikog broja elija
embrionalnog oblika.
hepatocarcinoma, hepatokarcinom, primarna maligna neoplazma koja se obi-

hepatoptosis
no javlja u cirozi jetre. Nastaje umnoavanjem elija jetre ili unih kanalia.
Jetra je uveana, s vorovima koji su
meusobno odvojeni ili stopljeni, rasuti
po tkivu tog organa.
hepatocellularis, hepatoelijski, to pripada jetrinim elijama, ili to ih oteuje.
hepatocholangiitis, hepatoholangiitis,
zapaljenje jetre i njenih kanala.
hepatodvnia, hepatodinija, bol u jetri.
hepatodystrophia, hepatodistrofija, atrophia flava hepatis.
hepatogen, stvoren u jetri, ili poreklom
od jetre.
hepatogram, uobiajen, iako nepogodan
izraz za skup kliniko-hemijskih analiza
za funkciono ispitivanje jetre. U hepatogram spadaju: duodenalna tubaa;
odreivanje unih boja u stolici i u
mokrai; diluciona proba; odreivanje
albumina i globulina i njihovog odnosa
u serumu; cefaloholesterolska proba; timolska proba zamuenja i pahuljianja
(flokulacije); proba optereenja glukozom; odreivanje alkalne fosfataze u serumu, odreivanje raznih enzima u serumu i pojedinih inilaca koagulacije u
plazmi. U hepatogram se ubraja rendgenogram jetre, kao i registrovanje pulsacije jetre pomou sfingografa.
hepatolentikulska degeneracija, v. WiIsonova bolest, pseudoscelerosis.

hepatolithiasis, hepatolitijaza, prisustvo

kamenaca u intrahepatikim unim
kanalima.
hepatologija, deo medicine koji se bavi izuavanjem jetre.
hepatomegalia, hepatomegalija, uveanje
jetre; h. glycogenica, glikogenoza.
hepatonephritis, hepatonefritis, oblik,
teke utice, u kojoj postoji istovremeno zapaljenje jetre i bubrega izazvanih
istim uzronikom, sin. hepatorenalni
sindrom.
hepatopathia, hepatopatija, zajedniko
ime za sve bolesti jetre.
hepatophlebitis, hepatoflebitis, zapaljenje vena jetre.
hepatoptosis, hepatoptoza, sputenost,
spad jetre.
329

hepatorenalni sindrom
hepatorenalni sindrom, v. hepatonephritis.
hepatorrhagia, hepatoragija, krvarenje iz
jetre.
hepatosis, hepatoza, svaki funkcijski poremeaj jetre.
hepatosplenomegalia, hepatosplenomegalija, istovremeno poveanje jetre i slezine.
hepatotoksian, koji deluje toksino na
jetrine elije.
herba, osuena stabljika s liem i cvetovima; Absinthii h., osueni vrni delovi i
lie od pelena, Artemisia Absinthium.
Upotrebljava se u obliku aja kao gorko
sredstvo za podsticanje apetita i luenje
digestivnih sokova; Centauri minoris
h., osueni nadzemni delovi kiice, Centaurium nonbellatum (Erythrea Centaurium). Sadri gorke glikozide te se
upotrebljava obino u obliku odvara za
podsticanje eludane sekrecije; M.
Merniariae. nadzemni deo kilavice ili
sitnice (M. glabra ili M. hirsuta). Sadri
saponine i upotrebljava se, u narodnoj
medicini, kao diuretiko sredstvo; MiIlefolii h., delovi biljke Achillea millefolium, hajduke trave. Sadri gorke sups>
tancije zbog ega se upotrebljava za
podsticanje eludane sekrecije.
hereditaran, koji je nastao dobijanjem
mutantnog gena od roditelja. Sin. nasledan.
hereditarna displazija glei, v. amelogenesis imperfecta.
hereditarne bolesti, poremeaji izazvani
mutacijom gena u germinativnim elijama, koji se prenose s jedne generacije
na drugu. Sin. nasledne bolesti.
hereditarni opalescentni dentin, v. dentinogenesis imperfecta;
hereditarni sifilis, pogreno, staro shvatanje o naslednosti sifilisa. Bolest moe
biti uroena - syphilis congenita ili connata.
hereditarnost, proporcija fenotipske varijacije odreenog obeleja izazvanog
samo genskim iniocem, u odnosu na
udeo spoljanjih inilaca u nastanku tog
obeleja.
hermaphroditismus, prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U
330

hernia
prirodi je on u niih ivotinja esta pojava,
bilo da se u jednom organizmu oba pola
nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo
uzastopno (uzastopni h. ili proterogonija). U poslednjem sluaju takva
jedinka jedan deo ivota doivljava kao
jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je
prvo mujak, pa enka (proterandri-ja) ili
prvo enka pa mujak (proterogi-nija).
Nasuprot
hermafroditizmu
stoji
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca
samo jednog pola. ovek je go-nohorino
bie jer su u njega polovi razdvojeni na
dve vrste jedinki. Meutim, danas je jasno
da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi
(verus) i lani (spu-rius s. falsus) nema
vie opravdanja. Svaki hermafroditizam je
pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on
javio. Prema tome, to se on javlja,
umesto na gona-dama, na vangonadnim
genitalnim organima, nije razlog da se
oglasi za laan ili prividan, jer to, zaista,
nije. U cilju razlikovanja od onog koji se
javlja na go-nadama treba mu dodati
pridev koji se odnosi na organe
zahvaene anomali'-jom. Izgleda nam
daje pre svega neophodno obuhvatiti
hermafroditizam pojmom patoloke inter
seksualnosti koja se ne sastoji samo od
hermafroditizma
(kao
genitalne
interseksualnosti), nego i od pojave
vangenitalne, iroko obuhvat-ne somatske
interseksualnosti.
Ue
shvaen,
hermafroditizam
bi
bio
genitalna
interseksualnost i kao takav moe se
odnositi na gonade ili na vangonadne
genitalne organe. Nazvati hermafroditismus verus samo gonadnim, bilo bi
nedovoljno. Zato je precizniji pridev
ambiogonadni, kao to za pseudohermafroditismus treba usvojiti naziv vangonadni hermafroditizam koji moe zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutranji i spolja-nji
vangonadni hermafroditizam). hernia,
hernija, kila, ukvara. U irem smislu,
promene anatomskog poloaja unutranjih organa, kada dospeju pod povrinu tela ili u susedne telesne upljine. U
uem smislu, pored ovih karakteristika,
dislokovani organi potiskuju pred

hernia
sobom trbunu maramicu (peritoneum
itd.) koja ih omotava stvarajui kilnu
kesu. Ovo je obeleje prave kile za razliku od prolapsa ili lane kile. Najee
su kile trbunih organa koje prodiru
pod povrinu tela kroz trbuni zid. Sastavni delovi kile su: kilni prsten, otvor
u trbunom zidu kroz koji izlazi hernija;
kilna kesar, zidovni peritoneum, koji
omotava ispale trbune organe. Po svojoj etiologiji su uroene (kongenitalne)
ili steene (akvirirane). Opta karakteristika kila je da su reponibilne, ako se
mogu vratiti (reponovati) kroz kilni otvor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti
i ukletene (h. incarcerata), koje se javljaju kao veoma opasna komplikacija
svih vrsta kila: h. abdominalis, ispadanje abdominalnih organa kroz trbuni
zid; h. acquisita, hernija koja nastaje
usled naprezanja ili nekog zadesa; Belardova h., hernija femoralis koja se
probija kroz safenski otvor; h. cerebri,
v. encephalocele; h. congenitalis, uroena kila koja postoji ve pri poroaju
u monici ili pupku; h. diaphragmatica, preana kila. Nastaje prodiranjem
trbunih organa u grudnu upljinu kroz
otvore u preazi; h. d. spuria, lana preana kila koja je redovno traumatskog
porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera,
prava kila, jer ima kilnu kesu; h. diskusa, v. diskopatija, hernija meuprljenskog kotura, hernija pulpozne jezgre; h.
diskusa intervertebralisa, v. diskopatija, hernija pulpozne jezgre, hernija diskusa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h.
femoralis, kila na prednjoj strani korena buta iji se kilni kanal nalazi u sudovnim rojtama. Sin. h. cruralis interna.
Retka varijanta je h. femoralis (cruralis
ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje
na korenu buta i koja koristi za svoj
kanal lacuna musculorum; h. gangliodes, cista stvorena na miinim tkivima
i koja sadri sluzni sadraj. Naziva se i
ganglionom; Grynfeltova h., kongenitalna hernija koja prolazi kroz gornji
slabinski prostor; Hesselbachova h.,
sin. h. femoralis (cruralis) externa; hiatusna hernia, protruzija nekih abdominalnih organa kroz jednjaki procep

hernia
preage, ali je to obino klizajua ili paraezofagusna dijafragmatska hernija; h.
inguinalis, preponska kila; h. i. externa, to je spoljanja, bona, indirektna ili
kosa preponska kila koja ispada prodirui kroz preponski kanal (u mukih uz
spermatiku vrpcu, a ena uz okruglu
materinu vezu u ovom kanalu). Sin. h.
indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. interna, unutranja ili direktna preponska kila koja se ispupuje kroz manje
otporni trbuni zid medijalno od epigastrikih krvnih sudova. Sin. h. directa,
h. medialis; h. i. interna parietalis, preponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi
delimino ili potpuno izmeu miia trbunog zida; h. i. interstitialis, u kojoj
se kilna kesa nalazi izmeu poprene
fascije i aponevroze kosog miia; h. i.
properitonealis, hernija u kojoj se kilna kesa nalazi izmeu poprene fascije
i zidovnog peritoneuma; h. intersigmoidea, hernija u kojoj su organi prodrli u intersigmoidnu jamu; h. irreductibilis, hernija koja potiskivanjem rukom, taxisom, ne moe da se namesti;
h. ischiadica, nalazi se u sedalnom
predelu; njen kanal prolazi kroz foramen suprapiriforme; Littrova h., kila
u kojoj se kroz kilni prsten ispupuje
samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi
nalazi kao sadrina samo Meckelov divertikul; Morgagnijeva preana h.,
kila iji se otvor u preazi nalazi u fibroznom grudnorebarnom trouglu (Morgagni); h. pulpoznog nukleusa, v. diskopatija, diskus-hernija, kila meuprljenskog kotura; h. oburatoria, zaporna kila, nalazi se na unutranjoj strani
korena buta, koristei za svoj kanal zatisni otvor; oiljana h., trbuna kila
koja moe nastati posle operacije ili povrede trbunog zida. Ona je posledica
oiljka koji je zamenio normalne sastojke trbunog zida, a na prvom mestu miino tkivo; okolojednjaka preana h.,
kila u koju, pored normalno poloenog
jednjaka i kardije, ulazi dno eluca kroz
jednjaki procep, dok tanko i popreno
debelo crevo nekad ulaze u grudnu
duplju; h. perinealis, meina kila, koristi za svoje formiranje pukotinu u pre331

Herniariae herba
azi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici
ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se
javlja u predelu zadnjeg dela velike
usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje
uvaljivanjem kile, kroz miini sloj rektuma u sam rektum. Isti naziv nosi i ispupavanje rektuma na meici u spadu
usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h.
vaginalis, pojavljuje se u usmini ispupavajui njen prednji ili zadnji zid:
sklizna (sliding) dijafragmatska h.r
kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog
dela eluca u torakalnu duplju; monika
skrotalna h., preponska kila koja se
spustila u monicu; Treitzova h.,
retroperitonealna hernija, koja prolazi
kroz gornji dvanaestopalani pag.
Naziva se i h. duodenojejunalis; h. umbilicalis, pupana kila (koja je, u stvari,
ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja
trbune upljine u predelu pupka; h.
ventralis, trbuna kila, koje ima nekoliko
vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj
liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka,
naziva se h. epigastrica, a pored pupka h.
paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva,
hernija koja nastaje posle operacije na
trbunom zidu; (c) h. traumatica, hernija
koja nastaje posle povrede; (d) h.
ventralis, bona trbuna kila; von
Bergnannova h., oblik male intermitentne hijatusne hernije. Herniariae
herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin,
alkaloid koji ima jae analgetiko dejstvo
od morfina, ali i jae deluje depresivno na
centar za disanje. Deluje jako euforino,
tako da prilikom njegove upotrebe postoji
velika
opasnost
od
nastajanja
toksikomani-je
(heroinomanija).
Ne
upotrebljava se kao lek.
herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe
eksudativnih stomatitisa s pojavom mehuria na sluznici usta; h. akcesorni,
propratni herpes u toku nekih optih
oboljenja (gripa, bakterijske pneumonije, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex;
h. cornea, oboljenje ronjae koje se ispoljava u vidu menuria i ulceracija; h.
povratni, v. herpes simplex; h. propratni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virusno oboljenje s pojavom mehuria na

332

herpes
koi, rumenom delu usana ili sluznici
usta. Prouzrokuje ga virus herpes simplex, koji se nalazi intracelularno i koji
izaziva patoloke promene kad god je
dolo do smanjenja odbrambenih snaga
organizma. Bolest poinje peckanjem i
crvenilom, a zatim se na obolelom mestu javlja vei broj malih mehuria koji
brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U
oralnom herpesu na mestu mehuria
stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lokalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. facialis, h. labialis itd. Leenje je simptomatsko i vakcinacijom. Sin. povratni
herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi
DNK-virusa. U ovoj grupi ima vie virusa,
najvaniji je virus h. simplex, koji u
oveka na koi i sluznici izaziva herpes
labiaiis (groznica, jaglina, jari, pljugavica). Rauna se da 70-90 % osoba ima
ovaj virus i ko jednom doe u dodir s
njim, nosie ga celog ivota, jer ovaj virus ivi u ravnotei s domainom; h.
zoster ili samo zoster, virusno oboljenje modanih ili kimenih ganglija koje
se ispoljava grupisanim mehuriima na
eritematoznoj osnovi, obino jednostrano du inervacionog podruja odgovarajueg nerva (z. intercostalis, z. facialis,
z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko javlja obostrano (z. duplex) ili generalisano (z. generalisatus s. varicellosus). Katkad je sadraj vezikula hemoragian (z.
haemorrhagicus) ili ak dolazi do gangrene (z. gangraenosus). Oboljenje traje
dve do tri sedmice, praeno esto jakim,
neuralgikim bolovima, a zatim se povlai ostavljajui za sobom trajan imunitet. Sin zona; h. zoster ophthalmicus, herpetiko oboljenje u podruju
prve grane trigeminusa. Izaziva je virus. Pored promena na koi, na oku se,
kao komplikacija, javljaju mehurii na
venjai i ronjai, koji prskaju i stvaraju
ulceracije. Moe doi do keratitisa,
iritisa, u redim sluajevima i do neuritisa vidnog ivca; h. zoster oticus, usni
herpes zoster, kone manifestacije herpesa zauzimaju usnu koljku i njenu
okolinu. Oboljenje je praeno bolovima
(otalgia) i afekcijom ivaca, oteenjem
sluha po perceptivnom tipu (a. coc-

Herter-Heubnerova bolest

heterotrofan

ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hrohleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), ee

matin.
i perifernom paralizom facijalisa. Poreheterohromatinizacija, v. lajonizacija, X-meaji su prolazne prirode.
inaktivacija.
Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia.
Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, oznaava antigenske razlike
izmeu raznih ivotinjskih vrsta.
chronica atrophicans.
heterometrijska autoregulacija srca,
Herxheimerova reakcija, v. reakcija.
sposobnost srca da se jae kontrahuje
Hesselbachova hernia, v. hernia.
kada je srani mii istegnut u fiziolohetacilin, polusintetski penicilin sa irokim granicama. Ova osobina je svojstvo
kim antibakterijskim spektrom (iz njesvih poprenoprugastih miia i objaga se, razgraivanjem, oslobaa ampicinjava se povoljnijim odnosom aktinskih
lin).
i miozinskih niti u miinim vlaknima.
heterochromatin, heterohromatin, deo
Pri istezanju zida desne pretkomore pohromosomske supstancije s gustim spiveava se i srana frekvencija za 10 do
ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga,
15 /o. Poveanje snage kontrakcije srca
neaktivna u transkripciji u podruju heoko 30 sec. posle prethodnog istezanja
terohromatina. Heterohromatin ima
(kada se duina miinih vlakana usled
kompaktan izgled i intenzivno se boji.
snanije kontrakcije vratila na poetnu)
V. euchromatin.
naziva se homeometrijskom autoreguheterochromia iridis, razliita jaina piglacijom i objanjava se poveanjem mementovanosti duice jednog i drugog
tabolikih procesa u miiu koji je bio
oka. Javlja se uroeno, ee steeno.
istegnut.
heterociklian, naziv za organska cikliheteroosteoplastika,
presaivanje kosti
na jedinjenja koja u svom prstenu (cikuzete s individue druge vrste.
lusu), pored ugljenikovih atoma, sadre
heterophoria,
heteroforija,
latentni strai atome drugih elemenata, npr. pirol, pibizam koji u odreenim okolnostima
ridin i dr.
postaje manifestan. Heteroforiju mogu
heterocikline aminokiseline, v. aminoizazvati svi uticaji koji dovode do porekiseline.
meaja ili prestanka fuzije. Fuziju oteaheteroduplex, heterodupleks, dvolanavaju telesna naprezanja, dugo itanje ili
na DNK u kojoj izmeu dva lanca ne poalkohol. Sin. strabismus latens.
stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica,
heteroplastika, transleda baza; moe nastati kao rezultat muplantacija kalema s jedinke druge vrste.
tacije, rekombinacije, ili se moe dobiti heteroseksualni
aloerotizam, v. autoeroin vitro kaljenjem jednolananih DNJC.
tizam.
V. hibridizacija nukleinskih kiselina.
heterosis, heteroza, superiornost hibrida
heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnelu prvoj generaciji u odnosu na neposlova reakcija.
redne pretke u pogledu mnogih bioloheterofilni antigen, v. Forssmanov antikih vrednosti: duine ivota, plodnosti,
gen.
fizike snage i dr.
heterogametija, v. androspermijum.
heterosugestija, v. sugestija.
heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presaivanje u
gamete ili s dva razliita hromosoma
kome se uzima presad (transplantat) s
pola (XY na primer) ili samo s jednim
jedinke druge vrste. V. heteroplastica.
hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jediljudi mukarac pripada heterogametnjenja, specifina za njega, sintetizuje
skom polu jer proizvodi dve vrste sperjedino od drugih organskih supstancija
matozoida (X i Y ).
(odnosi se na sve ivotinje, saprofitske i
heterogeno, v. ksenogeno, heterologo.
parazitske bakterije i gljive, ali i na neke
heterohromatin, zgusnuti hromatin,
meu najviim biljkama koje ne sadre
neaktivan u procesu transkripcije RNK;
hlorofil). V. autotrojan, saprojit.
333

heterotrofne bakterije

heterotrofne bakterije, bakterije koje za

svoju ishranu koriste organske materije.
heterovakcina, vakcina spravljena od heterolognih bakterija, tj. od druge vrste,
nego to su one koje su izazvale oboljenje, protiv kojeg se ona primenjuje. Heterovakcina se upotrebljava za nespecifinu terapiju.
heterozygot, heterozigot, jedinka u ijim
elijama se nalaze razliiti alelski geni
na jednom ili vie lokusa homolognog
para hromosoma.
Hexamethylentetraminum, heksametil-entetramin, sredstvo za dezinfekciju
mokranih puteva, jer se u kiseloj sredini iz njega oslobaa formaldehid. U alkalnoj sredini je bez dejstva.
Hexobarbitonum (heksobarbiton), barbiturat s kratkotrajnim dejstvom; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
hidrazid izonikotinske kiseline, v. izoniazid.
hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika,
obino u vidu pukotine, npr., h. oesophageus (seu foramen oesophagicum),
zjap na preazi kroz koji ulazi jednjak^u
trbunu duplju. Ovaj ulazak moe da
bude praen sranim tegobama ili znacima neurocirkulatorne distonije; h.
hernia, prolazak jednog dela eluca
kroz hiatus oesophagi na preazi iz trbune u grudnu duplju. Moe biti praena sranim tegobama ili neurocirkulatornom distonijom.
hibernacija, stanje uspavanosti u kome
izvesne ivotinjske vrste provedu zimu,
zimski san nekih ivotinja; vetaka h.,
sniavanje bazalnog metabolizma,
oputanje miia, san koji lii na narkozu, pomou farmakodinamskih sredstava koji utiu depresivno l inhibitorno
na simpatikusni nervni sistem i redukuju nivo homeostatske reakcije organiz^
ma. U tom stanju, koje se moe odravati
nekoliko asova, krvni pritisak se kree
oko 100 mm Hg, a telesna temperatura
izmeu 33 i 350C. U stanju vetake
hibernacije organizam moe da savlada
teke agresije: traumatske, hirurke, infektivne, toksike. Vetaka hibernacija
334

hi d roge!

se u sutini razlikuje od zimskog sna nekih sisara.

hibrid, jedinka nastala ukrtanjem pripadnika razliitih vrsta.
hibridizacija nukleinskih kiselina, postupak kojim se, putem stvaranja vetakih hibrida dva lanca nukleinskih kiselina, ispituje postojanje komplementarnih regiona u njima; u postupku se
primenjuje grejanje i hlaenje, tzv. kaljenje jednolananih nukleinskih kiselina; stvaranje dvolananih regiona ukazuje na komplementarnost redosleda
nukleotida.
hidatide, mali mehuri, mehuri-keri ehinokokusa. V. echinococcosis.
hidatidna cista, v. cystis.
hidatidno zujanje, zujanje koje se ponekad moe uti auskultacijom kada se
udari akom u predelu mehura koji
stvara pasja glista. V. Taenia echinococcus.
hidr-, v. hydr-.
hidradenitis, v. hidrosadenitis.
hidradenoma, hidradenom, papule veliine iodine glave, boje koe, lokalizovane na doljim onim kapcima. U eruptivnom obliku (h. eruptivum) promene
mogu biti rasute po vratu i trupu.
hidralazin, dihidralazin, antihipertenzivna sredstva; direktno oputaju glatke
miie krvnih sudova.
hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje vezuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje
vodu i daje hlor-alhidrat CChCH(OH)2].
hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea
tarda; h. vacciniformia, porphyria
erythropoetica.
hidrobenzotiazid, diuretiko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrodinamika, deo mehanike koji prouava kretanje tenosti.
hidrofilan, onaj koji privlai vodu. Ovaj
pridev upotrebljava se za tela koja upijaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u koloidnoj herniji za one koloidne estice
ija stabilnost potie od hidratacije koloidnih estica.
hidroflumetiazid, diuretiko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.

hidrogenacija
hidrogenacija, uvoenje vodonika u nezasiena jedinjenja X (jedinjenja s
dvostrukom
ili
trostrukom
). Npr. ovravanje ulja.
hidrokortizon, jedan od hormona kore
nadbubrenih lezda iz grupe glikokortikoida, ima dejstva slina dejstvima
kbrtizona.
hidroksiamfetamin, simpatomimetik.
hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z,
kristalna so koja je najvanija
neorganska supstancija kostiju.
hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog
katjona, sadri hidroksilni jon (OH), a
ne sadri nikakav drugi anjon [npr.
NaOH, CA(OH)2 itd.].
hidroksil-apatit, ()2()2,
kristali koji grade neorganski deo
glei, dentina i cementa zuba. V. fluorapatit.
hidroksilna grupa, jednovalentna atomska grupa.
hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinaernia.
hidroksiureja, sredstvo za leenje nekih
oblika neoplastikih oboljenja.
hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidrolitiko razlaganje odreenih organskih
jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza
koja omoguuje hidrolitiko razlaganje
molekula saharoze u molekul glikoze i
molekul fruktoze).
hidrolitiki enzim, v. enzim.
hidroliza, razlaganje jedinjenja pod uticajem vode, pri emu ona stupa u reakciju
s jedinjenjem koje se razlae. U organizmu se tako razlazu sloena organska jedinjenja pod uticajem vode, a u prisustvu enzima, na prostija jedinjenja, npr.
masti i ulja se razlazu na glicerin i vie
masne kiseline, sloeni ugljeni hidrati
(polisaharidi) se razlazu na oligosaharide i monosaharide, belanevine se razlazu u aminokiseline itd.
hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u
unutranjosti opnastog labirinta unutranjeg uva. Nastaje usled nesklada izmeu luenja i upijanja endolimfe. Oituje se progresivnom nagluvou i napadima vrtoglavice (Mniereova bolest). V. bolest.
hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapaljenje znojnih lezda, obino apokrinog

higijena
tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis
podpazune jame; h. suppurativa,
oboljenje apokrinih znojnih lezda odlikuje se pojavom jednog ili vie voria
slinih sami u koi, koji se postupno
poveavaju do zrna graka, zatim razmekavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis.
hidrosis, hidroza, znojenje.
hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda
disperziono sredstvo.
hidrostatski pritisak, pritisak koji je posledica teine vode; za svakih 13,6 mm
stuba vode ispod njene povrine poveava se za l mm Hg. Hidrostatski pritisak utie i na pritisak krvi u krvnim sudovima. Kada ovek mirno stoji, pritisak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a
u venama stopala 90 mm Hg; na mestima tela venski pritisci su od O do 90 mm
Hg. Hidrostatski pritisak utie i na pritiske u arterijama i kapilarima. Pri srednjem arterijskom pritisku u sudovima
na nivou srca, od 100 mm Hg pri stajanju, pritisak u arterijama stopala je oko
190 mm Hg.
hidroterapija, v. therapia.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiu luenje znoja, npr., pilokarpin, topao
aj.
Highmorovo telo, u sredini medijalne
strane embrionalnog semenika zadebljano vezivno tkivo (mediastinum testis)
u koje se smeta Hallerova semenika
mrea (rete testis Halleri).
Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela kljunjae u kongenitalnom
sifilisu.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiu luenje znoja, npr., pilokarpin, topao
aj.
Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela kljunjae u kongenitalnom
sifilisu.
higijena, grana medicine koja ispituje sve
tetne uticaje u ovekovoj okolini i ustanovljava kako oni deluju ne samo na organizam pojedinca nego i na pojedine
grupe ljudi, vee zajednice i elo drutvo, i prouava sve potrebne mere u cilju zatite ljudskog zdravlja i stvaranja
optimalnih uslova za ivot; duevna h.,
grana medicine koja se bavi prouava-

335

higijena
njem i primenjivanjem mera potrebnih
za uvanje duevnog zdravlja. Sin. psihohigijena; h. graevinska, deo opte
higijene koji ispituje, prouava i obezbeuje higijensku izgradnju i higijensko
ureenje prostorija, stambenih i javnih
zgrada, radionica, fabrika itd., jednom
reju, svih graevina uopte; industrijska h., deo higijene rada kojim se naroito bavi higijena rada u raznim industrijama; industrijska higijena, grana
medicine koja ispituje ne samo tetne
uticaje koji se javljaju na radnim mestima ve i one koji deluju van uslova rada,
a mogu se odraziti na ponaanje radnika za vreme rada, na njegovo zdravlje i
radnu sposobnost. Ona izuava, pored
ovih, i sve druge faktore koji mogu pozitivno delovati na zdravlje radnika, favorizovati bolju motivaciju i veu produktivnost rada bez negativnih posledica po zdravlje radnika. Higijena rada
ukljuuje vie medicinskih disciplina a
u prvom redu: kliniku profesionalnih
oboljenja (otkrivanje raznih znakova
profesionalnih oboljenja i trovanja),
toksikologiju, industrijsku psihologiju,
zatitnu tehniku i zdravstveno prosvei^
vanje. Na tom poslu ona pored medicinskih lica okuplja i psihologe, socijalne
radnike i inenjersko-tehiki personal.
Njena delatnost se sprovodi kroz biroe
za higijensko-tehniku zatitu i kroz ambulantno-polikliniki odnosno dispanzerski rad lekara privrednih organizacija. Ovaj radi na planu integralne preventivne i kurativne medicine, ali glavnu panju obraa na preventivne mere;
mentalna h. grana medicine koja se
bavi razvitkom mentalnog zdravlja i
emotivnim reakcijama i navikama; h.
naselja, deo higijene koji prouava probleme higijenskog ureenja naselja i
stara se da se pri njihovoj izgradnji u celosti vodi rauna o zahtevima higijene u
cilju obezbeenja i unapreivanja
zdravlja i radne sposobnosti stanovnika
nekog naseljenog mesta, grada ili industrijskog centra. Sin. higijena naselja,
komunalna higijena; h. rada, deo higijene koji ispituje dejstvo rada na zdravlje
radnika i prouava raznovrsne meha336

higijena
nike, hemijske i fizike uticaje koji
mogu tetno dejstvovati na organizam
radnika, na radnu sposobnost i na efekt
proizvodnje. H. r. je preteno preventivna medicinska disciplina. Njen je zadatak da izuava optimalne uslove rada,
mere, higijenske i tehnike, za otklanjanje tetnih uticaja iz radne sredine i
spreavanje pojave i razvijanja profesionalnih oboljenja, kao i nesrenih sluajeva pri radu. Sin. profesionalna higijena; sanacija radnih prostorija, briljivo odstranjivanje industrijske praine, otrovnih gasova i para s radnih mesta da bi se spreilo da radnici udiu ove
tetne produkte proizvodnog procesa.
To se postie raznim metodima: ovlaenjem predmeta ili zgodnim dodavanjem
ulja koja veu prainu; zamenom runog rada mainskim; upotrebom naroitih aparata za mlevenje materijala; dovoenjem i odvoenjem materijala mehanikim putem ili pneumatikim transportom u zatvorenim i nepropustljivim cevima i mehanizovanim pakovanjem; odvajanjem aparature i mainerije koja zagauje vazduh od ostalih radnih prostorija; racionalizacijom rada i
promenom postupka proizvodnje; mehanizacijom i hermetizacijom proizvodnog procesa uz istovremeno odstranjivanje stvorenih tetnih proizvoda usisivaima (ekshaustorima); vetakom
ventilacijom i klimatizacijom radnih
prostorija; seksualna h., deo higijene
koji se bavi seksualnim vaspitanjem,
unapreivanjem seksualnog zdravlja,
individualnom polnom higijenom i poInim odnosima kad su ovi u vezi s individualnim zdravljem i zdravljem zajednice; h. sporta, oblast higijene koja se
odnosi na linu higijenu i higijenu ishrane sportista, higijenu sportskih objekata, sprava i higijenu sportske odee i
obue. Za sva ta podruja vae principi
opte higijene, jedino higijena ishrane
sportista ima svoje specifinosti; h. stana, deo higijene koji ispituje uticaj stanovanja na oveje zdravlje i mere koje
obezbeuju izgraivanje zdravih, prostranih, svetlih, suvih i estetskih stanova, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih

higijeniar

Hiltonov postupak

stanova i potpuno i najbre odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlanje svih moguih zagaenja i tetnih
nosti vazduha; h. tkanina, osobina tkadejstava iz stanova i njihove okoline; h.
nina da vezuju izvsnu koliinu vlage iz
usta, niz mera koje se sprovode radi odvazduha, a da se pri tom primetno ne
ravanja stanja zdravlja zuba i usne
ovlae. Veina materijala koji se upotduplje u celini. Predstavlja sastavni i
rebljavaju za izradu odela higroskopne
neophodni deo leenja oboljenja usne
su, ali u razliitoj meri, to zavisi od kvaduplje. Sprovodi se pravilnom i dovoljliteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi
no estom primenom etkice za zube i
vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasien
interdentalnih stimulatora, ispiranjem
vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g
usta i dr. Sin. higijena oralna.
vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svihigijeniar, industrijski, (1) higijeniar
le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g.
koji se specijalno bavi pitanjima zatite hijaloidna duplja, sve se vie suava prizdravlja u industriji i rudarstvu; (2) nii
bliavanjem unutranjeg lista one aizdravstveni radnik, obino iz redova
ce spoljanjem. Duplja koja, na kraju,
radnika neke fabrike, koji je kursom ospotpuno iezava, dok unutranji list, u
posobljen da vodi brigu o osnovnim hizamenu za to, ograniava novu, hijaloidgijenskim merama (lina istoa, ventinu duplju. U prvo vreme plitka, ispunjelacija, individualna zatita, dopunska
na je onim soivom.
ishrana i si.) u svom preduzeu.
hijaluronidaza (spreading-factor ili fakhigijensko-epidemioloka sluba, grana
tor prodornosti), enzimi koje produkusanitetske slube oruanih snaga iji je
ju izvesne patogene bakterije, a naene
zadatak: ouvanje zdravlja i spreavanje
su skori u svih ivotinjskih tkiva. Tkivo
pojava oboljenja i povreda (higijenskonajbogatije ovim enzimom je semenik,
profilaktike mere), suzbijanje postojenaroito u sisara. Hijaluronidaze hidroih oboljenja i njihova irenja (protivelizuju hijaluronsku kiselinu i na taj napidemijske mere) i mere medicinske rain smanjuju viskozitet mukopolisahadioloke, bioloke i hemijske zatite.
rida. Pretpostavlja se da promene, koje
nastaju pod dejstvom ovih enzima, dohigijensko-epidemioloki odred, sprecivode do oteenja vezivnog tkiva i irejalizovana sanitetska jedinica za prenja infekcija.
ventivno-medicinsko zbrinjavanje pripadnika oruanih snaga, stanovnitva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisaharid. Sastavljen od ekvimolekulskih
teritorije na kojoj se vodi borba ili uopkoliina glukozamina, glukuronske i sirte gde se nalaze jedinice. V. higijensko-etne kiseline. Nalazi se u staklastom
epidemioloka sluba.
telu oka, u sinovijalnoj tenosti i dr.
higijensko-profilaktike mere, v. higiRastvorena u vodi ostvaruje visok stejensko-epidennoloka sluba.
pen viskoznosti (gel). U organizmu igra
higrometar, sprava za merenje vlage u
vanu ulogu, jer titi elije spreavajui
vazduhu koja se osniva na tome to se
mikrobe da u njih ulaze i dr.
ivotinjske dlake s kojih je odstranjena
v. chiasma.
mast skupljaju u suvom, a rasteu u hijazma,
hilomikroni,
najvee estice lipoproteina
vlanom vazduhu. Za svenji dlaka vekoje
slue
za prenoenje u organizam
zana je skazaljka koja na skali pokazuje
unetih masti, preteno triglicerida (v.
relativnu vlagu u procentima. Higrometamo), iz creva u druge organe, naroito
tar daje priblino tane rezultate.
u jetru. Veliina im je 0,5-1,5 mikrona.
higroskop, sprava za odreivanje koliine hilotoraks, v. chylothorax.
vlanosti u vazduhu.
Hiltonov postupak, otvaranje i drenaa
higroskopan, koji privlai i upija vlagu iz
sporednih upljina apscesa mekog tkiva
vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncenuvedenim peanom koji se, posle uvoetrovana sumporna kiselina, fosfor-pennja u apscesnu upljinu, otvara u vie
toksid i dr.
unakrsnih pravaca.
22 Medicinski leksikon

337

hilurija
hilurija, v. chyluria.
hilus, vrata, udubljenje na nekom organu
kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi,
ivci i kanali; h. pulmonis, pluni hilus,
pluna vrata, udubljenje na unutranjoj
strani plua kroz koje prolaze glavna
dunica, krvni i limfni sudovi i ivci plua. Svi ovi organi sainjavaju koren plua (radix pulmonis).
hilusna igra, pojaane pulsacije hilusa
(grana plunih arterija) pri rendgenoskopiji u sluaju defekta meupretkomorske pregrade; rede otvorenog ductus Botalli.
hilusna ara, normalna ara na fluorescentnom zaklonu (ili na redgen-snimku
plua) s obe strane srane siluete u vidu
leptirovih krila. Ona potie od grana
plune arterije. U izleenom limfadenitisu hilusa ova ara je izraenija od normalne.
hilusne limfne lezde (plua), v. nodilymphatici bronchopulmonales.
himera, v. chimera.
himotripsin, proteolitiki ferment koji
pod dejstvom tripsina nastaje u tankom
crevu iz neaktivnog himotripsinogena
koji lui pankreas. Izluuje se u neaktiv-^
nom obliku kao himotripsinogen, a aktivie se pod dejstvom tripsina. Ne koagulie krv, ali pretvara kazein u parakazein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsinu, koji koagulie krv, ali ne moe da
usiri mleko.
himozin, lab-terment, enzim sirita. Dobija se iz sluznice eluca, obino teladi.
On izaziva zgruavanje mleka. Himozin
pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi kazeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dejstvu himozina iz kalcijumove soli kazeinogena rastvorljive u vodi nastaje kalcijumova so kazeina, nerastvorljiva u
vodi. Zgruavanje mleka himozinom i
pepsinom ima veliku primenu u proizvodnji sira.
hinidin, v. chinidinum.
hinin, v. chininum.
hioidni luk, drugi krni (branhijalni) luk.
On izgrauje vrat s 3. i 4. lukom. Sem
toga, od njega se stvara uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome
prethodi hrskavina traka poznata pod
338

hiperandroidni mukarac
imenom Reichertove hrskavice. U daljoj
evoluciji srednji deo ove hrskavice iezava, ostavljajui za sobom fibriodnu
vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela
postaju mali rogovi hioidne kosti, dok
zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim
unutranjim rubom zadnjeg dela ovaj
luk stvara prednje lukove mekih nebaca.
hioscin, v. Scopolaminum.
hiotireoidna traka, prethrskavina traka,
koja predstavlja vezu s jezinom kosti.
hiotireoidni luk, 3. krni luk iz koga se
grade meki delovi vrata. Osim toga, od
toga luka se stvaraju veliki rogovi jezine (hioidne) kosti.
hipadenija, \.mlecne lezde.
hiperandrogenija, postojanje prekomerne koliine mukog hormona u mukog
(muka hiperandrogenija) ili u enskog
(enska hiperandrogenija); h. ena,
stvaranje prekomerne koliine mukog
hormona (androgena) u ene, posledica
je prekomernog luenja tog hormona u
jajnicima (Bergerove elije) u tekalnim
elijama jajonosnih mekova, kao i u
kori nadbubrenih lezda.
hiperandroidan, kae se za mukarca suvie muki uoblienog.
hiperandroidni mukarac, preterano
muki uoblien mukarac koji ispoljava
ove osobine: prevagu masnih naslaga u
gornjim delovima tela, snanu muskulaturu, poveanu vrednost rameno-karlinih odnosa, razvijenu dlakavost, intenzivan metabolizam, tenju ka gojaznosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arteriopatija i eerna bolest. Elementarna poIna aktivnost je obino iznad prosene
vrednosti. Mukarac ovog tipa obino
eli decu, mada je esto lo otac. Oinstvo je optereeno eljom za posedom,
z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To
onemoguuje njegovo uspeno vaspitanje dece, naroito kad ona ispoljavaju
individualne sklonosti. Hiperandroidni
mukarac eli da se sve deava onako
kako on shvata. Njegovo ponaanje u
drutvu moe da bude pozitivno, jer je
vrlo energian, preduzimljiv i istrajan.
Ali, pored nespretnosti, on ispoljava

hiperbarika oksigenacija
neprilagodljivost, netrpeljivost, sklonost za naturanjem svoje volje.
hiperbarika oksigenacija, izlaganje oveka povienim pritiscima kiseonika u
cilju poveavanja koliine rastvorenog
kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji
pri operacijama na srcu, u leenju gasne gangrene, u trovanja ugljen-monoksidom i cijanidom. Zbog toksinosti kiseonika vreme izlaganja ne srne da pree 5 asova, a pritisak kiseonika 3 atmosfere.
hiperbariki kiseonik, kiseonik pod povienim pritiskom, veim od atmosferskog.
hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenylalaninaemia.
hiperginogenija, postojanje prekomerne
koliine enskog hormona u ene (enska hiperginogenija) ili u mukog (muka hiperginogenija); h. mukaraca,
prekomerno izluivanje folikuloida u
mukaraca dolazi od poremeenog stanja Sertolijevih i Leydigovih elija semenika; hiperginoidna ena, osnovna
odlika ovoga tipa, nastalog vikom
enskih osobina, jeste poveana prevaga u nagomilavanju masti u donjim delovima tela, s velikom vrednou adipomuskularnog odnosa. ak i kad je gojazna, njena je muskulatura slaba. Lako se
zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni
kapilari lako prskaju i modrice se lako
stvaraju. Krvni pritisak je ispod prosenosti, digestivni kapacitet ogranien.
Hiperplazija limfoidnog tkiva esta.
Zbog preterane istegljivosti zglobnih
veza lako dolazi do deformacije kostiju
i dustabana. Polni ivot je normalan, ali
preterano pasivnog karaktera i bez topline: polne odnose pre podnosi nego to
ih trai i u njima uiva. Njena ljubav prema deci je lepa, to umanjuje njenu
stvarnu materinsku vrednost, ona stvara krajnje razmaenu decu ijim eljama, esto bez granice i smisla, bez rezerve izlazi u susret, nemona da odoli njihovom navaljivanju, naroito ako su androidne konstitucije. Njeno ponaanje,
zbog preterane pasivnosti, trai zatitu i
obezbeenje. Hiperginoidnoj eni je potreban oslonac i rukovoenje: bez njih
22*

hipertonian
se osea izgubljenom. Ostavljena sama
sebi, ona kopni u samoi. Ako se nameri
na pravog mukarca, njen ivot dobiva smisao i lepotu. Ona na takvog mukarca prenosi svu bezgraninu lepu
ljubav.
hipergonadotropinija, poveano izluivanje gonadotropina hipofize.
hiperhistidinemija, v. hyperhistidinaemia.
hiperhromna anemija, v. a. megaloblastica.
hiperksifoidija, preterano razvijen ksifoidni nastavak grudne kosti.
hipermastija, v. mlene lezde.
hipermetropan, dalekovid, v. hypermetropia.
hipernefroid, tumor nastao od zalutalih
suprarenalnih elija, benigne je prirode
i proizvodi maskulinizaciju.
hiperoksalurija, v. hyperoxaluria.
hiperorhidija, stanje preterane seksualne
funkcije u mukog.
hiperosmolalnost, poveana osmolalnost, hiperosmolalnost tubularne tenosti u dijabetiara u kojih je tubularno
optereenje glikozom iznad kapaciteta
tubulusa za reapsorpciju glikoze. Razlog su za poveano izluivanje mokrae
(osmotska diureza), to dovodi do pojave ei i poveanog unoenja tenosti
(polidipsija). V. osmolalnost.
hiperparatireoidizam, hipefunkcija paratireoidnih lezda.
hiperpneja, v. hyperpnoea.
hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia.
hipersekrecija, v. hypersecretio.
hipertelija, v. mlene lezde,
hipertenzije, endokrine, v. endokrine hipertenzije.
hipertiofilija, poveane koliine sumpora u tkivima enskog organizma. ena,
npr., ima u svom mozgu veu koliinu
sumpora nego to ga mukarac ima u
svome.

hipertireozna kriza, v. crisis.

hipertonian, (1) koji pokazuje nenormalno veliki napon, npr. h. mii; (2) koji
pokazuje vei osmotski pritisak, npr. hipertonian rastvor, rastvor veeg osmotskog pritiska nego neki rastvor koji
slui za poreenje (po pravilu se poredi

339

hipertonija
pri^sak s onim koji postoji u normalnim elijama). V. hipotonian, izotonian, hypertensio.
hipertonija, v. hypertonia.
hipertrihoza, v. hypertrichosis.
hipertrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis.

hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia.

hipervarijabilni deo imunoglubulina,
mesto na varijabilnom delu polipeptidnih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg
sastava nego ostali delovi varijabilnog
regiona. Uestvuje u formiranju aktivnog mesta na molekulu antitela s kojim
se antitelo vezuje za antigen.
hiperventilacijski sindrom, v. syndroma.
hipervitaminoza, v. hypervitaminosis.
hipo-, v. hypo-.
hipoandroizam, evnuhoidna pojava omanjeg stepena.
hipochondria, hipohondrija, strah i bolesna briga za stanje linog zdravlja i
rad sopstvenih organa. Javlja se u psi
honeurozi, melanholiji ili poetnoj shizofreniji.
hipofizna drka (peteljka), v. neurohypophysis.
hipof izni portni sistem, v. neurohypophysis.
hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvijenih genitalnih odlika organizma.
hipoginogenija, nedovoljno luenje enskog seksualnog hormona.
hipoglikemija, v. hypoglycaemia.
hipoglikemik, v. antidijabetik.
hipogonadizam, sindrom nedovoljnog
razvoja oblika i funkcija polnih lezda
(gonada); h. usled oboljenja vanselarne hipofize, tumori vanselarnog dela
hipofize esto proizvode poremeaje u
gonadnoj aktivnosti, ali se ne moe iskljuiti i mogunost da od toga tpi i intraselarni deo hipofize; h. usled organskih oboljenja hipotalamusa, u
ovu grupu oboljenja pripadaju tumori
vegetativnog hipotalamusa (nadselarni
kraniofaringeom), lipoidni granulomi,
letargiki encefalitis, pritisak mozga u
hidrocefaliji, staraka atrofija hipotalamusa i duevni potresi.
hipogonadotropinija, nedovoljno luenje gonadotropina prednjeg renja hipofize.
340

hipostazna pneumonija
hipogonadotropinska amenoreja s galaktorejom, (seks.) postojanje ovog poremeaja, bez znakova megaloakrije, u
ena s izolovanom poveanom proizvodnjom prolaktina od strane eozinofilnih elija prednjeg renja hipofize, a na
raun proizvodnje gonadotropina.
hipogonadotropinski hipogonadizam
odraslih, hipogonadotropinija nepoznatog uzroka. U mukarca se ispoljava
gaenjem polne moi s poremeajem
tipa muke dlakavosti.
hipohlorinator, ureaj za dezinfekciju
vode manjih vodovoda, podeen za korienje preparata hlora. Obino se koriste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje razliiti tipovi od jednostavnih do automatskih.
hipohondrijani predeo, v. regio.
hipohromna anemija, v. anaemia.
hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin,
nalazi se u mnogim biljnim i ivotinjskim tkivima i u mokrai. Pod uticajem
enzima hipoksantin-oksidaze oksidie
se u ksantin, a ovaj se moe dalje oksidisati u mokranu kiselinu.
hipoksemian, koji sadri manju koliinu
kiseonika.
hipoerekcija, umanjena erekcija mukog
polnog uda. Moe da nastane posle prethodne snane erekcije (odmah po uvlaenju uda ili u toku odnosa). Ona poputa, nikad do te mere daje dalji odnos onemoguen. Poputanje i iezavanje erekcije je posledica neke duevne
inhibicije.
hipofizektomija, hirurki postupak kojim se odstranjuje hipofiza (u sluajevima bolesti te lezde).
hipoksemija, v. hypoxaemia.
hipoksija, v. hypoxia.
hiponatriemija, v. hyponatriaemia.
hiponihijum, v. nokti.
hipofiza, v. hypophysis.
hipoparatireoidizam, hipofunkcija paratireoidnih lezda, tetanija.
hipopion, v. hypopyon.

hipoplastika anemija, v. aplastika anemija u anaemia.

hipospadija, v. hypospadia.
hipostazna pneumonija, v. pneumonia.

hipotalamohipofizni trakt
hipotalamohipofizni trakt, v. neurihypophysis. hipotalamusna jedra, v.
neurohypophysis.

hipotalamusni infantilizam, v. adipozogenitalna distrofija.

hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zidova 2. modanog mehura, diencefalona,
stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme,
iroku duplju mehura svode na III modanu komoru. Sredinom medularne
strane talamusa protee se hipotalamusni oluk, ispod koga se nalazi hipotalamus (podbreje).
hipotalamusno-hipofizni trakt, skup
nervnih vlakana koji iz supraoptikih i
paraventrikularnih jedara hipotalamusa vode impulse u zadnji reanj hipofize. Znaajan je u regulaciji izluivanja
hormona neurohipofize.
hipotermija, stanje temperature tela ispod normalne vrednosti. Moe nastati
izlaganjem tela hladnoi ili pod dejstvom medikamenata, kao to su analgetici i antipiretici. Osoba koja u ledenoj vodi provodi 20 do 30 min. umire usled poremeaja u radu srca ukoliko se
ne preduzmu odreene mere zagrevanja. Pri tome se0 unutranja temperatura
tela snizi na0 25 C, a pri padu temperature ispod 29 C centar za termoregulaciju
u hipotalamusu potpuno gubi sposobnost regulacije temperature,
dok je pri
temperaturi od 340C ta sposobnost izrazito oslabljena.0 Vetaki izazvana hipotermija do 32 C primenjuje se u hirurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj
temperaturi, telo se moe odravati vie
dana, a da ne doe do teih fiziolokih
promena. Hipotermija inhibie razmnoavanje bakterija, te se primenjuje u tekim infekcijama; h. kontrolisana, niska
temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom; koristi se u razliitim
hirurkim intervencijama na srcu ili organima koji se pripremaju za transplantaciju.
hipotonian, (1) koji se odlikuje nenormalno niskim naponom; (2) koji je manji od izotoninog, npr. hipotonian
rastvor, rastvor ija je koncentracija

hirurg
manja od koncentracije izotoninog
rastvora. V. izotonian, hipertonian.
hipotrofne bakterije, bakterije koje su
potpuno ili sasvim izgubile sposobnost
biosinteze. One imaju vrlo slabo razvijen ili slaboaktivan enzimski sistem.
Takvi mikroorganizmi moraju energiju,
ili sve to im je potrebno, dobivati gotovo od ivog bia (domaina) na kome
parazitiu.
hipovitaminoza, v. hypovitaminosis.
Hippell-Lindauova bolest, v. bolest.
hippocampus (cornu Ammonis), hipokampus, srpasto ispupenje na zidu donjeg roga bone modane komore (ventriculus lateralis), pripada limbikom
sistemu.
hippuria, hipurija, izluivanje veih koliina hipurne kiseline mokraom.
hippus, vee ritmike promene irine enice. Uzrok i znaaj hipusa je nepoznat.
Moe se javiti pri multiploj sklerozi, pri
cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu.
hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum.
hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova
bolest, v. megacolon.
Hirstov fenomen, mogunost da virusi
mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, zapazio je Hirst (1941), pa je ta pojava nazvana Hirstov fenomen. To je zapaeno
u virusu influence koji je aglutinisao
eritrocite petla. Taj je fenomen najvie
prouen upravo kod tog virusa, iako je
kasnije utvren i kod drugih virusa. V.
reakcija hemaglutinacije.
hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata
dlakavost u ena kao posledica prekomerne tvorbe steroidnih hormona u
kori nadbubrenih lezda (moe n da
bude znak vrlo ozbiljnih bolesti).
hirudin, antikoagulantna supstancija u
usnim lezdama pijavice i ima karakter
albumoze. Spreava koagulaciju delujui kao antitrombin. Upotrebljava se za
spreavanje koagulacije in vitro.
Hirudo medicinalis, medicinska pijavica,
ranije esto upotrebljavana u terapijske
svrhe.
hirurg, lekar specijalista za hirurke bolesti koji je kvalifikovan za vrenje hirurkih intervencija. V. kirurgija.
341

hirurgija
hirurgija, chirurgia, grana medicine koja
se od ostalih medicinskih disciplina razlikuje po terapiji, koja se sastoji od manualnih ili operativnih postupaka. Iz hirurgije su se izdvojili ogranci kao ue
specijalnosti i naini shvatanja u hirurgiji: abdominalna h., h. iji je predmet
terapije oboljenja i povrede abdominalnih organa; antiseptika hirurgija, Mrurke radnje koje primenjuju antiseptike naine leenja; aseptika hirurgija, hirurgija koja se sporovodi po svim
kautelama asepse, u sredini i instrumentima bez mikroorganizama, tako da
se izbegava bilo kakva infekcija, a na prvom mestu gnojna; eljusna h., v. maksilofacijalna hirurgija; deja h., specijalna grana hirurgije koja se bavi hirurkim i ortopedskim leenjem bolesti
dejeg doba; elektrohirurgija, elektrokaustika, naziv koji se odnosi na hirurke intervencije u kojima se primenjuje
struja visoke frekvencije. V. diathermia,
elektrokoagulacija,
elektrodesikacija,
elektromija; fizioloka h., indirektno Ieenje nekih poremeaja menjanjem
normalnih ili nenormalnih fiziolokih
funkcija hirurkim putem; kardiohirurgija, savremena grana hirurgije se
bavi operativnim leenjem uroenih i
steenih mana srca i velikih krvnih sudova; klinika h., hirurgija koja prouava hirurke bolesti po njihovim simptomima, ispitivanjima i posmatranjem; konzervativna h., hirurgija kojoj
je cilj da sauva oboleli organ, tkivo ili
ekstremitet uz mali rizik; maksilofacijalna h., nain leenja hirurkim i pomonim metodima oboljenja, povrede i
defekta na licu i eljustima; mala h., hirurgija koja zbrinjava mala hirurka oboljenja i male povrede; neurohirurgija,
grana hirurgije koja obrauje hirurka
oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se
iz opte hirurgije zbog svoje specijalne
dijagnostike, razloga za intervencije,
operativne tehnike i postoperativnog
leenja; operativna h., naziv koji ukazuje na operativno-tehniki aspekt hirurgije i njene manualne i manipulativne postupke ili metode u leenju hirurkih bolesti ili povreda; opta h., bavi
342

Hisov snop
se svim problemima hirurgije; ortopedska h., grana koja se bavi leenjem ortopedskih deformiteta; plastika h.,
deo hirurgije koji se bavi uspostavljanjem normalnih oblika i funkcija operacijom u deformacijama, defektima i vrenju pokreta. Njen ogranak je kozmetika hirurgija, koja slui u estetske
svrhe, v. transplantacija; radikalna h.,
hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone
lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoline i, po mogustvu, sve regionalne limfne lezde: rekonstruktivna h., v. plastika hirurgija; velika h., hirurgija koja
obavlja vane, teke i hazardne intervencije; veterinarska h., hirurgija iji je
predmet leenje domaih ivotinja; visceralna h., grana hirurgije, koja se bavi
hirurkim leenjem organa smetenih u
telesnim dupljama, obloenim seroznim opnama.
hirurka ekipa, grupa lekara specijalista i
drugog osoblja s odgovarajuim sanitetskim materijalnim sredstvima i opremom, stalna ili privremeno organizovana za pruanje hirurke pomoi u ustanovama oruanih snaga. Hirurka ekipa
moe biti opta (za optehirurku pomo) ili specijalistika (za specijalistiku pomo po uim granama hirurgije).
U NOR-u su hirurke ekipe osnovane
aprila 1942. god. pod nazivom mobilne
hirurke ekipe u I i II proleterskoj brigadi, a kasnije je svaka divizija obavezno formirala hirurke ekipe koje bi radile u divizijskoj bolnici ili se upuivale
u brigadu (u kojoj bi bili najvei gubici
za vreme borbe).
hirurka intervencija, v. intervencija.
hirurka poljska bolnica, pokretna sanitetska ustanova ija je namena pruanje
hirurke pomoi i priprema (teih) povreenih i obolelih (p/o) za evakuaciju;
zadrava p/o koji e se izleiti za krae
vreme, odnosno dok se ne osposobe za
evakuaciju; pored opte u njoj se prua i
ua specijalistika pomo ako joj se dodele ekipe iz odreda lekara specijalista
(v, tamo).
hirurke pincete, v. pincete. Hisov snop,
v. fasciculus atrioventricula-ris.

histamin

hitna pomo

histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, ukast ili mrk, hemicijom aminokiseline histidina. Direktno
sferan koni tumori (fibrom) do velistimulie glatke miie materice, bronine graka, benigne prirode.
hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo poveproirenje kapilara (pad krvnog pritisanih koliina vode u telesnim tkivima.
ka) i poveanje propustljivosti endotela
Sin. oedema
kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormalstvaranje lokalnog edema). Oslobaano smanjenje kiseonika u tkivima. Sin.
njem veih koliina histamina objanjahypoxia.
va se i nastajanje anafilaktikog oka. histokompatibilni sistem, genski regioni
Upotrebljava se kao dijagnostiko sredkoji imaju najvei uticaj na preivljavastvo za ispitivanje funkcije eluca (jako
nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2podstie luenje eludane hlorovodosistem u mia i sistem HLA-sistem u ljunine kiseline) i za leenje hroninog
di. H2- sistem ini kompleks blisko poreumatizma miia (jontoforezom).
vezanih gena koji su odgovorni za brzo
odbacivanje kalema, za reakciju kahistaminaza, enzim koji razgrauje histalem-protiv- domaina i jo neke imune
min. Histaminaza je diaminooksidaza
pojave. U mia, pored H2-gena postoji
koja se nalazi u mnogim tkivima, ali nabar jo 26 gena koji su ukljueni u hisroito u bubrezima, crevima i jetri.
tokompatibilni sistem. Glavni histohistaminska glavobolja, v. Hortonova
kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz
glavobolja cluster headeache.
vie regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL Ahisteriki napadi, v. hysteria.
geni u ljudi se nalaze na estom hromohisterija, v. hysteria.
sornu. HL A-sistem je veoma polimorhistidin, heterociklina aminokiselina, izfan. Njegova tri glavna regiona su SDl,
vadak alanina u kome je jedan vodonik
SD2 i SD3.
zamenjen imidazolovim ostatkom. Prehistokompatibilnost,
podnoljivost tkiva
ma histidinu je a-amino--imidazolilu transplantaciji.
propionska kiselina. Nalazi se u mnogim belanevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminokiselinama; naeni su u hromosomima
globini). Dekarboksilacijom histidina
svih ispitivanih elija eukariota izuzev
nastaje histamin, biogeni amin koji ima
semeglavca riba.
svojstva hormona. Histidin je bitna aminokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksina hipoksija, h. u kojoj je koliina kiseonika dopremljena u tkiva
His.
dovoljna, ali se zbog nekog toksikog
histiocitoblast, nediferentovana, rezervagensa u elijama koji deluju na ferna elija velikih razvojnih sposobnosti
mentne sisteme elija dopremljeni ki(potencija), koja moe da se diferentuje
seonik ne moe koristiti.
u ostale elije organizma. One su izvorhitin,
beo, u vodi nerastvorljiv polisahane elije u obrazovanju blastema i grarid. Glavni je sastojak ljutura rakova i
nulacionog tkiva u regenerativnom proopni insekata, a nalazi se i u nekim gljicesu i zaraivanju rana.
vicama. Otporan je prema baznoj hidrohistiocytomatosis, histiocitomatoza, zalizi, a u prisustvu jakih kiselina se razlajedniko ime za svako sistemsko oboljee u glukozamin i siretnu kiselinu. Monje retikuloendotelskog tkiva.
lekul hitina je sastavljen od ostataka N-histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih
acetil-D-glukozamina meusobno popostoje nenormalni histiociti u organivezanih 1,4-glikozidnom vezom.
ma, koji mogu prei i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija.
Niemann-Pickova bolest; h.X, zajedni- hitna pomo, pomo koja se ukazuje licu
ko ime za trojstvo: eozinofilni granupovreenom ili naglo obolelom, te mu
lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Scpreti opasnost po ivot. Ona se ukazuje
huller-Christijanova bolest.
u povredama (mehanikim, termikim,
343

HLA i oboljenja

hod

elektrikim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; deluje na aseksualne eritrocitne oblike i
zaguenju, akutnim intoksikacijama itd.
na primarne egzoeritrocitne oblike agaV. prva pomo.
metociza M. tropicae ali ih ini neinfekHLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-sistetivnim za komarce.
ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sistem odreuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno
antiseptiko sredstvo, deluje na sve vroboljenju (npr. Hodgkinova bolest,
ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-feakutna limfocitna leukemija, ankilozni
nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna
spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis,
kristalasta supstancija. Mala toksinost
hronini aktivni hepatitis, sistemski eriza laboratorijske ivotinje i oveka.
temski lupus, multipla skleroza, paraliUpotrebljava se u koncentraciji 0,01 do
tiki poliomijelitis i dr.). Mehanizam po0,5.
vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije
hlorinator,
aparat za proiavanje i depoznat.
zinfekciju vode za pie hlornim gasom.
hladna aglutinacija, v. aglutinacija.
To su obino pokretni aparati koji funkhladni apsces, v. abscessus frigidus.
cioniu na principu brze filtracije kroz
HLA-sistem, v. systema.
filtre od finog peska sa sekundarnom
hloazma, v. chloasma.
hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg
H2-locus, v. histokompatibilni sistem.
hlora Ch na jedan litar bilo u obliku
hlor, v. chlorum.
hlor, gas, halogen element, atomske tei- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kre, v.
ne 35,46, specifine teine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum erudum.
tar hlora tei 3,208 g. Na kritinoj temperaturi 144 prelazi u teno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v.
0
pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretiko
na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kaalj sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upotrebljava se za dezinfekciju vode za pie^ hlorovodonina kiselina, v. Acidum hydrochloricum.
otpadnih voda i vode bazena za kupanje
hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna
i rehabilitaciju.
tenost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara
hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od
se dobro u organskim rastvaraima. Ne
najjaih suzavaca (v. tamo); drai i sluzgori i nije eksplozivan. Tenost je isparnicu disajnih puteva, a u jaim koncenIjiva, a njene pare intenzivno nadrauju
tracijama izaziva crvenilo i svrab koe.
sluznice, naroito oka i organa za disaDekontaminira se alkoholnim rastvorinje. Podnoljiva koncentracija u vazduma alkalija, a za zatitu je dovoljna gashu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor-maska.
pikrin ne oteuje odela i krzna, ne razhloral-hidrat, v. Chloralhydratum.
ara boje i ne oteuje metale, te se stoga
Mor-amin, v. chloraminum.
uspeno upotrebljava za suzbijanje i
hlor-cijan, jedan od najjaih kratkotrajunitavanje raznih biljnih tetoina. U
nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nadprvom svetskom ratu upotrebljavao se i
raujue dejstvo; bezbojna je tenost, a
kao bojni otrov.
para mu ima otar miris. Zatrovane prostorije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje,
nijakom ili provetravanjem. Za zatitu sredstvo za oralno leenje dijabetiara.
hoana, v. choana.
je dovoljna gas-maska.
Hocheneggova operacija, v. operacija.
hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo.
hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeninih
koordinovanih pokreta udova i trupa s
otrov.
ciljem premetanja s jednog mesta na
hloretil, v. Aether chloratus.
hlor-fenoksamin, sredstvo za leenje par- drugo u pravcu kretanja. etvorononi
hod: niz pokreta koji se vre na sva ekinsonizma.
344

homeopathia

Hodgkinova bolest
tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu.
Uspravni hod: karakteristian za oveka
i neke vie ivotinje. Hodom upravljaju
vii ivani centri u malom i velikom
mozgu. Njihovo oteenje dovodi do karakteristinih poremeaja hoda; hemiplegiki h., hod u kojem usled kontrakture u ekstenziji noge hemiplegiara (Wernicke-Mannov predilekcioni tip
kontrakture) noga postaje dua (pesequinus), te je bolesnik, poto ne moe
daje savije u kolenu, pri hodu baca ustranu i unapred (v. circumJuctio); petlovski h., hod bolesnika s oduzetim peronealnim miiima. Usled nemogunosti podizanja vrha stopala, ono bi pri
hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne
podie nogu vie nego obino. Pri tom
oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopalo uvis. Pri sputanju noge oduzeto stopalo udara o pod. Sin. stepovanje,

Hodgkinova bolest, v. bolest.

Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija.
Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aetheris.
holandriki geni, geni smeteni samo na
Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi
na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni
jednoj svojoj kerci.
holangiografija, rendgensko snimanje
velikih unih vodova na 15 min. do 45
min. posle ubrizgavanja u venu (Biligrafina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); peroperativna h., rendgensko snimanje
unih vodova posle neposrednog ubrizgavanja kontrasta u iste za vreme
operacije.
holangioholecistografija, rendgensko
snimanje velikih unih vodova i une
kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ubrizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin
50% ili Jodipamid 50% i si.).
holecista, v. cholecystis.
holecistografija, rendgensko snimanje
une kesice posle peroralnog davanja
kontrastnih sredstava to se izluuju sa
ui, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si.
Sem toga postoje i trojodni molekuli
(Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako
peroralna primena ne uspe, u venu se
daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si.
koji omoguavaju i holangiografiju bu-

dui da u molekuli sadre 6 jodnih atoma, zbog ega u daje vrlo jaku senku
i obojadie une vodove.
holecistokinin, hormon sluznice gornjih
delova tankog creva koji se lui u prisustvu hrane u ovim delovima creva. To
je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIuje na gusto luenje pankreasa i na isticanje ui iz unog mehura u dvanaestopalano crevo. V. holecistokinin-pankreozimin.
holecistokinin-pankreozimin (CCKPZ), hormon koji proizvode elije sluznice gornjih delova tankog creva pod
dejstvom proizvoda nastalih razgradnjom masti i belanevina; ima ulogu u
poveanju luenja pankreasnog soka i
stimulaciji kontrakcija une beike,
odnosno isticanje ui u crevo. Ranije
se smatralo da su ovo dva hormona.
holedohoskop, instrument za direktan
pregled unutranjosti glavnog unog
voda.

holekalciferol, vitamin Da
holesteatom, v. cholesteatoma.
holestiramin, sredstvo protiv hiperholesterolemije.
holinergika nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem.
holinesteraza, enzim koji katalizuje hidrolizu acetil-holina u siretnu kiselinu i
holin.

holoblastna jaja, v. brazdanje.

holoferment, apoferment + koferment.

holokrine lezde, v. glandula.

Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni
prostor.
Holzknechtova jedinica, nekadanja
mera rendgenskog zraenja; obeleavaIa se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kone jedinice ili oko 100 R.
homatropini bromidum, bromid sintetskog alkaloida homatropina, koji ima
slino dejstvo kao i atropin, samo deluje
slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je
prema naoj farmakopeji.

homeometrijska autoregulacija srca, v.

heterometrifska autoregulacija.
homeopathia, homeopatija, sistem leenja u kome je osnovno uenje bilo da se
dejstva lekova pojaavaju razblaenjem.
345

homeoplastica
homeoplastica, homeoplastika, (1) operativno nadoknaivanje izgubljenog tkiva slinim tkivom od druge individue
iste vrste. V. homoplastika.
homocitinurija, v. homocystinuria.
homocystinuria, homocistinurija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline metionina; bolest se nasleuje autosomnim recesivnim genom, ispoljava se
izluivanjem velikih koliina metabolita homocistima mokraom, promenama u kostima, psihikim poremeajima,
uestalim arterijskim i venskim trombozama.
homogametija, v. ginospermijum.
homogametski pol, jedinka koja stvara
samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnosno ena je homogametski pol jer proizvodi gamete samo sa X-hromosomom.
Sup. heterogametski pol
homogenizacija, procedura koja se koristi
u dijagnozi Myc. tuberculosis. U matetijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze
se moraju koncentrovati da bi se mogli
nai pod mikroskopom, taj postupak
naziva se homogenizacija. Ona se sastoji
u delovanju NaOH ili H2SO4 na materijal koji se ispituje da bi se bacili tuberkuloze . oslobodili sluzavih materija,
propratne flore, lake obojili. Meutim,
ovako pripremljeni bacili slue za kultivisanje i inokulaciju.
homogenize v ano mleko, standardizovano sa odreenom koliinom masti, obino s 3,2% u obliku stabilne emulzije,
prijatnog ukusa.
homogentizinska kiselina, v. kiselina.
homologija, (1) morfoloka istovetnost odgovarajuih delova; (2) slinost u strukturi organa postalih od istog embrionalnog tkiva, to je znak blieg ili daljeg
srodstva organizma; (3) istovetnost hromosoma jednakih po vrsti gena koje sadre; hereitarna displazija glei, v.
amelogenesis imperfecta. Niz organskih
jedinjenja u kome se svako jedinjenje
razlikuje od preanjeg ili sledeeg za
grupu =CH2, naziva se homologni niz;
pojedini lanovi homolognog niza nazivaju se homolozi; injenica postojanja
homolognog niza naziva se homologija.
346

hondriom
Homolozi imaju sline osobine koje se
dosta pravilno menjaju u nizu.
homologni hromosomi, hromosomi koji
se sparuju u toku mejoze, a identini su
u pogledu veliine, oblika i genske funkcije. U svakom paru homolognih hromosoma jedan njegov lan potie od
oca a drugi od majke.
homologo, oznaava razlike izmeu ivotinja iste vrste, ali razliitog genskog sastava. V. alogeno.
homoplastika, v. homoeoplastica.
homopolimeri, polimeri koji su sastavljeni od identinih monomera.
homoseksualnost, uroena seksualna
anomalija muke ili enske osobe iji je
polni nagon upravljen ka osobi sopstvenog pola. Po tome, homoseksualnost
pripada grupi perverzija u izboru erotskog objekta (perversio in objectu) i
predstavlja seksualnu inverziju. Nalazei se pod vlau tako invertovanog poInog nagona, homoseksualna osoba osea istodobno i odvratnost prema suprotnom polu (horror feminae s. viri). Za
muke homoseksualne osobe predloen je naziv uranizam: za mukarca UYning, a za enu urninda. Za ensku homoseksualnost se upotrebljava i naziv
sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u
vezi s homoseksualnom inverzijom obogauje se i nazivima koji se odnose na
uzrast erotskog objekta. U mukoj homoseksualnosti razlikuju se: pedofilna
h., iji su objekti nezrela muka deca,
androfilna h., koja ima za cilj odraslog
mukarca (do 50 godina); gerontofilna
h., prema starcima. U enskoj homoseksualnosti se razlikuju: korofilna h., upravljena prema nedozrelim devojicama; partenofilna h., koja ima za cilj dozrele, nevine devojke; ginekofilna h.,
prema zrelim enama; graofilna h., prema starim enama.
homotransplantacija, presaivanje komada tkiva ili celog organa s jedne na
drugu jedinku iste vrste.
homozygot, homozigot, jedinka koja ima
dva identina alela na odgovarajuem
lokusu homolognih hromosoma. Sup.
heterozygot.
hondriom, zbir hondriosoma u eliji.

horda
horda, v. chorda.
hordalni kanali, v. canalis.
hordeolum, miak, jemiak; akutno,
gnojno zapaljenje lezde ivice kapaka.
horioiditis, v. chorioiditis.
horioidni splet, v. Reilovo ostrvo.
horionske resice, uveanje povrine horiona postie se njegovim nabiranjem u
vidu izvrata, koje ine horionske resice.
U osovini tih tvorevina nalaze se krvni
sudovi. U jajonosnih sisara horion ne
pokazuje upav izgled nego ostaje gladak: glatki horion (chorion laeve). U ostalih sisara horion se pokriva resicama:
chorion villosum s. frondosum.
horiostimulini, jedan naziv za gonadotropine.
horizontalis (od gr. horizon, ogranieno,
vidik), horizontalan, vodoravan, npr. lamina horizontalis, vodoravni list.
hormon, inkret, proizvod luenja posebnih lezda koji se ne izluuje odvodnim
kanalom ve prelazi u krv ili u limfu, a
ima specifino fizioloko dejsto. V. secretum; adrenokortikotropni h., h.
prednjeg renja hipofize koji podstie
luenje hormona nadbubrenih lezda.
Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni
koji podstiu polne lezde (gonade). Hipofiza lui dva gonadotropna hormona:
jedan koji stimulie razvijanje folikula u
jajniku i spermatogenezu, a drugi koji
izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih folikula i stimulaciju intersticijumskih elija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipofize, dobijeni su preparati s gonadotropnim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih
su praktiki najvaniji mokraa trudnih
ena i serum gravidnih kobila; seksualni h., hormoni koji lue seksualne lezde (gonade). Muka seksualna lezda
(semenik) lui jedan hormon (testosteron), dok enska seksualna lezda (jajnik) lui dva hormona: folukularni (estradiol) i h. utog tela (progesteron); somatotropni h., krescin, hormon koji
utie na rastenje organizma; tireotropni h., h. prednjeg renja hipofize koji
podstie luenje tireoidne lezde; tkivni h., supstancija koja se stvara u tkivima i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku
od h. u uem smislu, tj. od proizvoda en-

Houstonovi miii
dokrinih lezda, tkivni hormoni nemaju
specifino dejstvo (hormonoidi). V. prolaktin, insulin, adrenalin, noradrenalin
(levarterenol), kortizon, hidrokortizon,
dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hormon, pretpostavlja se da se stvara u semenicima pored testosterona i da delu
je inhibitorno na sekreciju folikulosti
rnulantnog hormona adenohipofize.
hormonski prag, minimalni prag uspenog dejstva, koji na osnovu zakona sve
ili nita pokazuje da punu seksualnu
funkciju moe da obezbedi i sasvim
mala koliina gonade (ogledno je dokazano da svega 4 cg semenika mogu biti
dovoljni da odre punu polnu funkciju).
hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u
elijama masnog tkiva pod dejstvom
adenil-ciklaze, stimulisane adrenalinom i noradrenalinom, dovodi do hidrolize triglicerida, usled ega raste koncentracija masnih kiselina u krvi koja
protie.

Horner-Claude Bernardov sindrom, v.

syndroma.
Homerov mii, v. musculus Horneri.
Homerov sindrom, v. syndroma.
horofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. Hortenova bolest, v. arteritis
temporalis.
Hortonova glavobolja, v. cluster headeache, histaminska glavobolja. Nastupi glavobolje koji se javljaju u duim razmacima, ali u skupovima [otuda cluster, (e.)
skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog
oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okrivljuje se lokalna preosetljivost na histamin.
hospitalizacija, boravak bolesnika u bolnici.
hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je
uzrok skupina bolesnika u bolnici.
hotentotske kecelje, posledica veslakog
istezanja malih usana stidnice, van stidnikog procepa (makronimfija), postajui mrke boje i oroane. Sin. stidniki
zastor.
Houstonovi miii, vlakna ishiokavernoznog miia meice koji se stiu na
lenoj strani mukog uda.
347

Howard-Mllerova zona
Howard-Mllerova zona, najdublji pojas
retikularne zone nadbubrenih lezda,
lui muke polne hormone.
Howardov nain veslakog disanja, ritmiko pritiskivanje grudnog koa bolesnika, koji lei na leima.
Howell-Jollyjeva telaca, mala okruglasta telaca, crvene boje, u eritrocitima
nekih anemija i leukemija, kao i posle
splenektomije. Najverovatnije predstavljaju ostatke jedra.
Howshipsove lakune, vea udubljenja na
korenovima mlenih zuba nastala delovanjem odontoklasta za vreme resorpcije ovih zuba. V. resorpcija mlenih zuba.
hramanje, v. claudicatio.
hranljive podloge, vetaka hranilita,
meavina raznih supstancija na kojima
se bakterije mogu razmnoavati u vetakim uslovima. One mogu biti prirodne (krv, krvni serum i dr.) i vetake, od
sintetikih jedinjenja i preraevina prirodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji
mogu biti tene (bujon), poluvrste i vrste (agar). Jednostavne podloge sadre
samo jednu supstanciju. One se esto
nazivaju i osnovne ili bazne podloge,,
jer slue kao osnova za spravljanje raznih sloenih podloga koje mogu biti diferencijalne i selektivne. Da bi se mogle
uoiti razne, naroito biohemijske osobine mikroorganizama, mnogim podlogama dodaju se indikatori i druge
supstancije koje omoguavaju da se te
osobine to jasnije manifestuju; diferencijalne podloge, pored osnovnih
podloga sadre i razne supstancije:
endo-agar i druge koje omoguavaju da
se kolonije jedne vrste bakterija razlikuju od drugih; selektivne podloge, podloge kojima se dodaju supstancije koje
podstiu razmnoavanje jedne vrste i
spreavaju razmnoavanje druge vrste
bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Lwenstein-Jensonova podloga, Claubergova i
dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i
protozoe mogu iveti i razmnoavati se
samo u ivim elijama, oni se kultiviu u
kulturi tkiva, u embrionisanim kokoijim jajima.
hrapav, v. asper.
348

hromatska aberacija
H2-region, v. histokompatibilni sistem.
Genski predeo u mia vezan za histokompatibilnost.
H-pruga, svetla pruga koja se ultramikroskopski vidi u anizotropnoj zoni (tamnoj pruzi) skeletnog miia. Odgovara
onim delovima u kojima izmeu miozinskih niti nema aktinskih niti. Pri kontrakciji miia uvlaenje aktinskih niti
izmeu miozina dovodi do iezavanja
H-pruge.
Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izvesnih ljudi za koje ne postoje u krvi odgovarajui aglutinini ve se oni stvaraju
posle kontakta organizma sa Hr-f., kao
to je to sluaj i u Rh-faktoru. Pretpostavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u recipronom odnosu s Rh aglutininima, tj.
krv jedne osobe sadri jedan ili drugi
tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr',
hr") rede prouzrokuju transfuzijske
reakcije od Rh-faktora.

hrisoterapija, v. terapija.
hrizofanska kiselina, antrahinonski derivat, jedan od aktivnih sastojaka antrahinonskih droga (Senna, Prangula, Cascara sagrada, Rheum, Aloe).
hrom, v. chromum.
hromatin, sloena materija u fizioloki ak
tivnom jedru (u miru, pre deobe) i u
hromosomima, sastavljena uglavnom
od nukleinskih kiselina, dezoksiribonukleinske (DNK) i ribonukleinske
(RNK); euhromatin sadri timonukleinsku kiselinu, u hromomerama, u kojima su geni, i koje su u obliku voria
i koturia uzduno rasporeene u hromonemi; otuda pri uzdunoj deobi gena
oba ova hromosoma, postala od jednog,
sadre iste gene; heterohromatin je
vie kondenzovan i jae se boji, sadri
obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u
delovima hromosoma. V. gen, mejoza,
mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo
telace.
hromatska aberacija, pojava da soivo
oka oveka razliito prelama svetlosne
talase razliite talasne duine, tj. talase
koji odgovaraju razliitim bojama, zbog
ega se svetlosni talasi za razne boje sabiraju na raznim udaljenostima iza soiva.

hromatinsko telace
hromatinsko telace, v. Barrovo telace.
hromatinsko telace leukocita, sitni privesak uz jedro polimorfonuklearnih
leukocita vidljiv je samo u malom procentu ovih elija u ene, a predstavlja
polni hromatin ekvivalentan Barrovom
telacu u drugim elijama. Sin. drumstick (engL).
hromna kiselina, Acidum chromicum.
hromogena funkcija (pigment), mnoge
bakterije sintetiu obojene materije
koje su smetene u citoplazmi ili dospevaju u sredinu u kojoj bakterije ive.
Pigment igra znaajnu ulogu u oksidoredukcionim i drugim procesima metabolizma bakterija. Znaajan je i za odreivanje bakterijskih vrsta.
hromoproteini (hromoproteidi), vrsta
sloenih belanevina ija je prostetina
grupa neka boja. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin) i u nekim
enzimima.
hromopsija, v. chromopsia.
hrornosomi, stalni elijski organi koji se u
izmenjenom obliku nalaze u jedru i van
deobe elije (u fizioloki aktivnom jedru, u interfazi), u iji sastav ulaze posle telofaze, zadravi samo hromonemu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini
deo koji odrava kontinuitet hromosoma kroz elijske generacije, i koji sadri
gene, linearno rasporeene po uzdunoj osnovi. U toku mitoze oko hromoneme razvija se kalima, osnovni broj, najmanji (bazalni) broj h. sadran u gametu pretpostavljenog zajednikog pretka
jedne grupe organizama (roda, porodice, reda, klase), odnosno u gametu diploidnog pretka jednog polipoida. Obeleava se sa b ili ee, sa x. Na primer, u
placentarnih sisara x - 23, a diploidan
broj - 46, odran je u oveka i drugih vrsta. Kad se istie daje, u ovom sluaju,
23 osnovni broj hromosoma, onda se i
diploidni broj oznaava sa x, tj. sa 2x,
kao to se x upotrebljava za o. b. h. kod
poliploida. V. diploid, poliploid, haploid;
hromosomi, polni, hrornosomi koji su
oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih sisara hromosom za enski pol oznaava
se sa X, a za muki pol sa Y.

Huntingtonova bolest
hronotropan, koji je u vezi s vremenom.
Moe biti pozitivan, ako ubrzava, i negativan, ako usporava. Pozitivan hronotropan efekat na srce imaju faktori koji
poveavaju frekvenciju srca, a negativan
koji je usporavaju. hrptenica, v. columna
vertebralis. hrskavica, v. cartilago.
hrskavice dunika, v. cartilagines tracheales.

hrskavice nosa, v. cartilagines nai. '

Hugginsova operacija, v. operacija.
Hullihenov splint i Hayesova modifikacija, v. ine, livene.
humanus, (1) oveji, ljudski; corpus humanum, oveije telo, v. corpus (humanum); (2) plemenit, ovekoljubiv.
humica, jajonosna, naroita gomilica
elija u mesku jajnika u kojoj se nalazi
jajna elija. hum e rus, ramenica,
ramenjaa, miina
kost, kost nadlaktice. humor, tenost,
voda;
h.
aqueus,
ona
vodica,
intraokularna tenost, koja ispunjava
prednju i zadnju komoru oka. Stvara se
sekrecijom
koju
vre
nastavci
trepaviastog tela (corpus ciliare), odakle
ona kroz enicu prelazi u prednju onu
komoru, sliva se u ugao izmeu ronjae i
duice i preko otvora na tra-bekulama
ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena
koja zbog toga to u nju utie velika
koliina h. aq. ne sadri krv. Proseno se
za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a
ravnotea sekrecije i oticanja odreuje
njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je
normalno 10-30 m ml Hg. humoralis,
humoralan, koji pripada sokovima tela.
humoralna antitela, antitela koja slobodno cirkuliu u krvi i drugim tkivnim tenostima organizma.
humoralna imunost, imuni procesi veza
ni za stvaranje antitela. elije koje stvaraju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti)
koji nastaju nezavisno od timusa, a u
perifernim limfoidnim organima se nalaze u timus-nezavisnim zonama. V.
limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i
periferni limfocitni organi. Hunterov
glositis, v. glossitis. Huntingtonova
bolest, v. chorea.

hromosomski satelit, v. satelit.

349

Huntingtonova horeja

Hydrastis canadensis

ivotinja. U pitanju je mrko masno tkivo

koje se javlja kao tkivo neoplazme.
hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih antiepileptikih sredstava. V. DiphenylhyHutchinsonovi zubi, anomalija strukture
dantoinum.
zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog
hydatidostomia,
hidatidostomija, prosetrojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni
canje i drenaa hidatidne ciste.
centralni sekutii su ui u predelu seivnih ivica i s polumeseastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali ukast
ili beliasti vori, koji se razvija iz eliZatisne povrine prvih stalnih molara
ja izvodnih kanala znojnih lezda, a saimaju dudinjast izgled jer su umesto kvstoji se od sitnih cista i epitelnih elija.
rica stvoreni slabo razvijeni vorii
Sin. syringoadenoma, syringocystadenoglei. Krunica zuba je suena u zatisma.
nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo.
hydraemia,
hidremija, poveane koliine
Hutschinsonovo trojstvo, patognomovode u krvi.
nino trojstvo simptoma kasnog uroenog sifilisa: bavasti razreeni sekutii, Hydrargyri aminochloridi unguentum,
mast sa merkuriaminohloridom, sadri
parenhimni keratitis, (profunda), surdi10% merkuriaminohlorida; antiseptitas.
ko, odnosno dezinficijentno sredstvo;
Hurthleov tumor, v. tumor.
oficinalna je prema naoj farmakopeji.
hyalinosis cutis et mucosae (lipoidoHydrargyri
chloridum, ivin hlorid, bezproteinosis) nasledno taloenje hijalibojni providni kristali ili kristalna masa
na u vidu voria na licu, vratu, potiljku,
ili beo teak praak, bez mirisa. Zagreusnoj sluznici i drelu (promuklost od
vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se
detinjstva).
teko rastvara u vodi i u etru, a lako u
hyalinum, hijalin, naziv za prozranu hovreloj vodi i u etanolu. Ima mono demogenu bestrukturnu materiju koja se
zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba
u histolokim preparatima boji eoziu medicini ograniena. Upotrebljava se,
nom. Iako postoji vie vrsta hijalina, $vi
uglavnom, za dezinfekciju ruku (u oblisu oni belanevinaste prirode i javljaju
ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000).
se u vezivnom tkivu oiljka, vezivu naSin. Hydrargyri chloridum corrosivum,
stalom posle hroninih zapaljenja, u zimerkuri-hlorid, sublimat.
dovima arteriosklerotikih krvnih suHydrargyri
oxydi flavi oculentum, mast
dova i u drugim promenama. Hijalini ciza oi utog ivinog oksida, sadri 2%
lindri u kanaliima bubrega belaneviutog merkuri-oksida, antiseptiko, odnaste su prirode i dokaz poveane pronosno dezinficijentno sredstvo; oficipustljivosti glomerula za belanevine.
nalna je prema naoj farmakopeji.
hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog
tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, triturat utog ivinog oksida, sadri 20% unja okolnih struktura oka koje dovode
tog merkurioksida, antiseptiko, odnosdo proimanja u staklasto telo.
no dezinficijentno sredstvo; oficinalan
hyaluronidasa, enzim koji depolimerizuje prema naoj farmakopeji.
je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu,
to dovodi do poveane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, uti merkuri-oksid, antiseptiko i dezinficijentno
za velike molekule. Naziva se jo i faksredstvo; oficinalan je prema naoj fartorom irenja i Duran-Reyjalsov fakmakopeji.
tor irenja. Ovu vrstu faktora stvaraju
pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilavanje
tenosti u upljini zgloba; h. interterije, a nalaze se i u tkivu malignih
mittens, povremeni teni izliv u zglobu.
neoplazmi i semenika.
hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerika
biljka iji rizom sadri nekoliko alkaloinigne neoplazme koja potie od strukda, od kojih je najvaniji hidrastin. Ranitura homologih tzv. hibernalnim lezda

Huntingtonpva horeja, v. chorea.

Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov organ.

350

hydriatria
je upotrebljavan u obliku Extractum
Hydrastis fluidum.
hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia).
hydroa, stari naziv za sve pojave na koi
praene mehuriima; h. aestivalia, v.
porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin.
dermatitis herpetiformis Duhring; h. febrilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes
gestationis; h. vacciniformia, izbijanje
vezikopustuloznih promena na koi izloenoj svetlosti (lice, gornji ekstremiteti) iza kojih ostaju varioliformni oiljci.
hydrocele, hidrokela, vodena kila, skupljanje serozne tenosti u seroznoj
opni. Najei varijeteti hidrokela su: h.
bilocularis, dvokomorna hidrokela,
koja se sastoji od dve kese koje saobraaju meu sobom; h. communicans,
hidrokela koja je u vezi s peritoneamom
dupljom preko paga trbune maramice (processus vaginalis peritonei) koji je
ostao otvoren; h. testis, odnosno funiculi, skupljanje tenosti izmeu oba lista seroznog omotaa semenika i semene
vrpce.
hydrocelectomia, hidrokelektomija, isecanje opne hidrokele.
hydrocephalus, hidrocefalus, nagomilavanje cerebrospinalnog likvora u modanim komorama (h. internus) ili nagomilavanje tenosti u subarahnoidnim
prostorima mekih modanica (h. externus) u raznim poremeajima u luenju,
proticanj i resorpciji likvora; h. ex vacuo, propratna pojava atrofije mozga u
arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; normotenzivni h., sindrom demencije i poremeaja hoda uz znatno proirenje
modanih komora i normalni pritisak
likvora u presenilnom i senilnom uzrastu. Posle uspelog odvoenja likvora u
sranu pretkomoru (v. Pudenzova operacija) demencija se znatno popravlja.
hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksibenzen, spada u dvohidroksilne fenole.
Hidrohinon je snano reduktivno sredstvo mnogo upotrebljavano u fotografiji
kao razvija, pretvarajui latentnu sliku
u fotoemulziji u vidljivu.
Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotiazid, diuretiko sredstvo iz grupe deriva-

hydroperitoneum
ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, hemijski element. Bezbojan, vrlo lak gas,
bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U prirodi se nalazi u slobodnom stanju samo izuzetno i to u malim koliinama. Ulazi u
sastav ogromnog broja jedinjenja (naroito organskih); h. peroxydatum concentratum, v. Solutio hydro genii peroxydi concentrata; H. peroxydatum dilutum, v. Solutio hydrogeni peroxydi diluta.
hydrohepatosis, hidrohepatoza, cistiko
proirenje unih puteva nastalo zbog
zaepljenosti, nastaje naroito u sluajevima kada je zaepljenje povremeno i
nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je
na preseku posuta mnogobrojnim okruglastim upljinicama prenika od l
do 10 mm, glatkih povrina ispunjenih
bistrim svetloukastim sadrajem.
hydrologia, hidrologija; medicinska h.,
grana medicine koja ima za zadatak da
prouava i ispituje poreklo, sastav, dejstvo i terapijsku upotrebu lekovitih mineralnih i termalnih voda (do sada uobiajeni naziv balneologija ne oznaava potpuno ovu granu medicine).
hydronephros, v. hydronephrosis.
hydronephrosis, hidronefroza, rastegnutost bubrene karlice i njenih aica usled prepunjenosti mokraom, kao posledicom zaepljenosti uretera, to je
praeno atrofijom parenhima bubrega.
Prepreku, odnosno zaepljenje stvaraju: zapuenje uretera kamenom, oiljna
striktura uretera, tumori mokrane beike itd.; otvorena h., intermitentno
stanje, kao posledica povremene i nepotpune opstrukcije uretera; zatvorena h., stalno stanje izazvano potpunom
opstrukcijom uretera.
hydropenia, hidropenija, manjak vode u
organizmu.
hydropericardium, hidroperikardijum je
prisustvo vie od 100 mililitara tenosti
u perikardu. Koliina tenosti moe da
dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obino
se javlja u nefritisu ili u slabosti srca.
hydroperitoneum, v. ascites.

351

hydrophthalmus

hymen

hydrophthalmus, hidroftalmus, deji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksikortikosteroidi, metaboliti kortizola (v.

glaukom. Zastoj tenosti s nenormalcortisol) koji se mogu odrediti u plazmi
nim poveanjem oka usled neke smetili mokrai (kao tzv. Porter-Silverovi
nje u odvoenju one vodice; h. congehromogeni).
nitus, javlja se ve pri roenju ili u prvoj godini ivota usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemivodnih kanalia. Sin. glaucoma infantile,
ja, nasledni poremeaj metabolizma
g. congenitum.
aminokiseline prolina. Nasleuje se auhydropneumothorax, hidropneumototosomno-recesivno, ispoljava se povearaks, nakupljanje tenosti i gasova u
njem metabolita hidroksiprolina u krvi
pleuralnoj upljini.
i njegovim izluivanjem mokraom, zaostajanjem u fizikom i psihikom razhydrops, hidrops, vodena bolest, nagovoju.
milavanje tenosti u telesnim upljinaHydroxyzini
chloridum (hidroksizinma, nekim upljim organima i tkivima;
hlorid), sredstvo za umirenje.
h. abdominalis, trbuni h., nagomilavanje tenosti u trbunoj duplji pri op- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i
tem poremeaju krvotoka usled oboljeovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa
nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne
zgloba usled skupljanja serozne tenosti
vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni
u hroninom zapaljenju. V. ganglio-ma,
hidrops, nakupljanje tenosti u zglobsynovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi
nom prostoru (posledica traume ili zahigroma: h. colli, serozni tumor na
paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje
vratu; h. cysticum, cistiki limfangiom;
tenosti na onim mestima gde je tkivo
Fleischmannov h., poveana burza na
uniteno ili gde ono nedostaje; h. gravipodu usne duplje, na spoljanjoj strani
ciarum, hidrops trudnica usled porem. genioglosusa; h. praepatellare, higmeaja funkcije obolelog bubrega; h.
rom ispred aice kolena, najee u
pericardii, hidroperikard, prisustvo
osoba koje klee (parketari, monasi i
tenosti u sranoj kesi usled staze u sr^
monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale,
anim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h.
skupljena tenost u subduralnom prorenalis, bubreni hidrops, h. organizma
storu kao posledica likvefakcije hemakoji je nastao usled poremeaja funkcije
toma. V. haematoma.
bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojaki zalistak ili deviune beike, posledica hroninog zanjak, zadnji deo vaginalnog trema, pre
paljenja une beike ili zapuenja izdefloracije zatvoren prema vagmalnom
vodnih unih puteva.
uu, ograniava otvor koji vodi u vagihydropyonephrosis, hidropionefroza,
nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst
nagomilavanje mokrae i gnoja u bubi moe da bude razlinog oblika: okrugrenoj kartici kao posledica gnojnog zalastog (h. anularis), polumeseastog (h.
paljenja hidronefroznog bubrega.
semilunaris), srpastog (h. falciformis) i
nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fimhydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje
briatus), renjevit (h. hobatus), dvoedemske tenosti ili transudata u pleuspratni i dr. Katkad otvor moe da bude
ralnoj duplji. Najee se javlja zbog srod prirode irok (propustljiv za dva prane slabosti, nefritisa, rede zbog lokalsta), a katkad odsutan (h. imperporanih promena kao to su neoplazma ili
tus). Pri prvoj obljubi himen se po praaneurizma. Specifina teina tenosti
vilu lako rascepa (defloratio) uz manje
koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je isili vee krvarenje. Himen izuzetno moe
pod 1.015. Ona je bistra, svetloukasta
da bude debeo i da daje otpora svakom
i sadri malu koliinu belanevina. U
naporu (h. carnosus). U mnogih zapadretkim sluajevima je mlenog izgleda
nih naroda znaaj himena se mnogo
zbog sadraja masti i tada se naziva hiceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd
lozni hidrotoraks.
352

hymenalis

nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje

vrednosti u korist duevne nevinosti.
hymenalis, himenalan, himenski, koji pripada himenu; carunculae h., himenske
bradavice, ostaci rasprslog himena.
hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoideum, hioidna ili podjezina kost.
hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u nekim biljkama iz porodice Solanaceae
(Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger,
Datura Stramonium). Ima slina dejstva
kao i njegov stereoizomer atropin.
Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz porodice Solanaceae. Sadri alkaloide
hiosciamin i skopolamin. Optiki izomer hiosciamina je atropin.
hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi.
hypaesthesia, hipestezija, sniena osetljivost, npr. taktilna h., sniena osetljivost za dodir.
hypalgesia, hipalgezija, sniena osteljivost za bol.
hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet
(eluca), poveano luenje sone kiseline
u eludani sok. Sin. hyperchlorhydria,
hyperadrenocorticismus, hiperadrenokorticizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno pojaane aktivnosti
kore nadbubrenih lezda, npr. syndroma Conn (v. tamo), syndroma Gushing
(v. tamo), syndroma adrenogenitale (v.
tamo).
hyperaemia, hiperemija, prisustvo vee
koliine krvi u ogranienom delu tela.
Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje
usled poveanog priliva arterijske krvi.
Pasivna hiperemija nastaje usled oteanog oticanja i zbog toga se naziva i venska hiperemija. V. stasis,
hyperaesthesia, hiperestezija, pojaana
percepcija raznih kvaliteta povrne
osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktilna h., preosetljivost za dodir; h. sexuaHs, v. satyriasis, nymphomania.
hyperalbuminaemia, hiperalbuminemiJa1 poveanje albumina u plazmi.
hyperaldosteronismus, hiperaldosteronizam. V. aldosteronismus.
hyperalgesia, hiperalgezija, pojaana
osetljivost za bol.
2? Medicinski leksikon

hyperchylomikronaemia

hyperaminoacidaemia, hiperaminoacidemija, poveana koliina aminokiselina u krvi.

hyperaminoaciduria, hiperaminoacidurija, poveane koliine aminokiselina u
mokrai.
hyperammoniaemia, hiperamoniemija,
poveane koliine amonijaka u krvi.
hyperamylasaemia, hiperamil-azemija,
poveanje amilaze (dijastaze) u krvi.
hyperbetalipoproteinaemia, hiperbetalipoproteinemija, poveanje betalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproleinaemia.
hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemija, poveanje bilirubina u krvi; h. congenitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h.
constitutionalis, Gilbertova bolest.
hypercalciuria, hiperkalciurija, poveane koliine kalcijuma u mokrai.
hypercapnia, hiperkapnija, poveanje koliine ugljen-dioksida u krvi i ostalim telesnim tenostima.
hypercarotinaemia, hiperkarotinemija,
poveane koliine karotina u krvi.
hypercementosis, hipercementoza, uveanje cementa korena jednog ili vie
zuba. Najee je posledica infekcije.
Javlja se na donjim premolarima, ali i
na korenovima bilo kog zuba ili grupe
zuba. Koren zuba moe da zadeblja u
celini ili samo na vrhu, u vidu maljice.
hyperchloraemia, hiperhloremija, poveane koliine hlorida u krvi.
hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v.
hyperaciditas (ventriculi).
hyperchloruria, hiperhlorurija, poveane koliine hlorida u mokrai.
hypercholesterolaemia, hiperholesterolemija, poveanje holesterola u krvi.
Sin. hypercholesterinaemia. V. cholesterolaemia.
hypercholia, hiperholija, poveano luenje ui u dvanaestopalano crevo.
hyperchylia, hiperhilija, poveano luenje eludanog soka.
hyperchylomikronaemia, hiperhilomikronemija, (1) poveane koliine hilomikrona u krvi posle uzimanja obroka
vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperlipoproteinemije (tip I) u kojeg se hilomikroni nalaze u krvi neprekidno, ako

353

hypercoagulabilitas
se u hrani nalaze masti, zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze. V. hyperlipoproteinaemia.
hypercoagulabilitas, hiperkoagulabilnost, poveana sklonost krvi za zgruavanje (koagulaciju).
hypercreatinaemia, hiperkreatinemija,
poveanje kreatina u krvi zbog njegovog poremeenog metabolizma u miiima, kao to je sluaj u hipertireozi.
hypercuprinaemia, hiperkuprinemija,
poveanje bakra krvi.
hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo
vie prstiju nego normalno na aci i stopalu.
hyperdiuresis, hiperdiureza, poveano
luenje mokrae.
hyperemia pulpae, poetna faza zapaljenja pulpe zuba, preobratljivog toka. Odlikuje se kratkotrajnim bolovima na termike, osmotske i mehanike nadraaJe-hyperextensio, v.
superextensio.
hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinogenemija, poveanje fibrinogena u krvi.
hyperflexio, hiperfleksija, preterano pregib anje.
hypergammaglobulinaemia, hiperga-"
maglobulinemija, poveanje gamaglobulina u krvi. Via se naroito esto u
hroninim infektivnim bolestima.
hypergeusia, hipergeuzija, poveana
osetljivost ula ukusa na razliite kvalitete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia.
hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v.
hypergeusia.
hyperglobulia, hiperglobulija, v. polycythaemia.
hyperglobulinaemia, hiperglobulinemija, poveanje globulina u krvi.
hyperglycaemia, hiperglikemija, patoloko stanje visoke koncentracije glikoze u
krvi, npr. u toku eerne bolesti (v.
tamo). Sin. hyperglukaemia.
hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridaemia), hipergliceridemija (hipertrigliceridemija), poveanje glicerida, skoro
uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipoproteinaemia.
hyperglycorrhachia, hiperglikorahija,
vee koliine glikoze nego to je normalno u cerebrospinalnoj tenosti.
354

hyperlipoproteinaemia
hyperhidrosis, hiperhidroza, pojaano
znojenje, ee ogranieno na pojedina
podruja (ake, stopala, pazuho).
hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija,
nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline histidina, nasleuje se autosomnim dominantnim genom, ispoljava
se izluivanjem velikih koliina histidina i
metabolita mokraom, poremeajima
centralnog nervnog sistema i slepi-lom.
hyperhydratatio, hiperhidratacija, poveane koliine vode u organizmu.
hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija,
poveane koliine insulina u krvi.
hyperinsulinismus, hiperinsulinizam,
patoloko stanje u vidu visokih vred-nosti
insulina (v. tamo) u krvi bilo usled
preteranog luenja u beta-elijama Langerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo
usled neprikladnog ubrizgavanja insulina
u cilju leenja.
hyperkaliaemia, hiperkaliemija, poveanje kalijuma u krvi, najee zbog smanjenog izluivanja kalijuma bubrezima.
Karakteristine promene u EKG-u, a u
teem stepenu hiperkaliemija mlitave
miine
paralize.
hyperkeratosis,
hiperkeratoza, hiperplazija roastog sloja.
hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija,
poveanje mlene kiseline u krvi.
hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, naroito izraeno poveanje broja leukocita u perifernoj krvi. hyperlipaemia,
hiperlipemija, poveanje lipida, naroito
triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia.
hyperlipidaemia, hiperlipidemija, poveanje lipida u krvi; mastima izazvana h.,
hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim
hidratima
izazvana
h.,
hiperlipoproteinemija
tipa
IV.
hyperlipoproteinaemia, hiperlipoproteinemija, poveanje lipoproteina u krvi.
Moe biti nasledna (porodina), ili steena u toku odreenih bolesti. Postoje 5
tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I,
hyperchylomicromicronaemia,
postoji
stalno prisustvo hilomikrona u krvi
zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze, koja razgrauje hilomikrone; h.,

hypermagnesiaemia
tip II, hiperholesterolaemia, postoji
vrlo velika sklonost za aterosklerozu i
za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip
III, s poveanjem i holesterola i triglicerida u krvi zbog loe razgradnje lipoproteina vrlo niske gustine; h., tip IV, ugljenim hidratima izazvana hipertrigliceridemija (endogena hipetrigliceridemija),
u koje postoji velika sklonost za dobijanje eerne bolesti i ateroskleroze; h.,
tip V, u kojem postoje i hiperhilomikronemija i endogena hipertrigliceridemiJa.
hypermagnesiaemia, hipermagneziemija, poveanje magnezijuma u krvi.
hypermetropia, hipermetropija, dalekovidost, refrakciona anomalija pri kojoj
se, bez uea akomodacije, paralelni
zraci seku u taki koja se nalazi iza
mrenjae. Duina oka suvie je mala u
odnosu na njegovu prelomnu mo. U
mlaih osoba mogua je samokorekcija.
Koriguje se konveksnim sfernim staklima.
hypernatriaemia, hipernatriemija, poveanje natrijuma u krvi.
hypernephroma, hipernefrom (Grawitztumor), adenokarcinom bubrega odraslih osoba. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potie od ostataka .nadbubrenih elija u kori bubrega. Neoplazma se javlja u kori bubrega i moe da
dostigne velike srazmere deformiui
bubreg. Na preseku je obino ute boje',
renjevit, s mnogobrojnim ognjitima
krvavljenja. Daje metastaze u plua, jetru, kosti i ostale organe kao i neposredno u donju uplju venu.
hyperodontio, hiperodonticija, povean
broj zuba; prava h., usled hiperprodukcije zubne gredice izgradi se vei broj
zametaka, prekobrojni zubi, tipinog ili
atipinog oblika. V. mesiodens; prividna h., stanje kada pre ispadanja mlenog zuba nikne njegov stalni zamenik.
V. denies accessoria, denies supernumeraria. Sin. polyodontia.
hyperopia, v. hypermetropia.
hyperorchidismus, hiperorhidizam, nenormalno poveana funkciona aktivnost semenika.
23*

hyperplasminaemia
hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija
kosti; h. cranii, hiperostoza koja se javlja na kostima lubanje; h. frontalis interna, neoformacija kotanog tkiva koja
se ispupava na unutranjoj strani kosti
u eonom predelu. V. Morgagni-Henschenov sindrom (pod sindrom); h. infantilis corticalis, bolest dece koja se
ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.bolele kosti. Bolest je praena temperaturom i razdraljivou, povratima i pogoranjima.
hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni
poremeaj metabolizma aminokiseline
glicina, bolest se nasleuje autosomnim
recesivnim genom. Ispoljava se izluivanjem velikih koliina oksalata mokraom, kalkulozom mokranih puteva.
hyperparathyreosis, hiperparatireoizam,
patoloko stanje s klinikom slikom nastalom kao posledica visokih vrednosti
parathormona (v. tamo) u krvi usled ekscesivnog luenja ovog hormona iz paratireoidnih lezda.
hyperpepsia, hiperpepsija, poremeaji
varenja zbog hiperaciditeta.
hyperperistaltismus, hiperperistaltika,
suvie izraena peristaltika creva.
hyperphagia, hiperfagija, unoenje vee
koliine hrane nego to je potrebno.
hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-alaninemija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiselina fenil-alanina ispoIjava se poveanjem koncentracije te
aminokiseline u plazmi bolesnika.
hyperphoria, hiperforija, vrsta heteroforije. Ona jabuica je latentno pomerena nagore.
hyperphosphataemia, hiperfosfatemija,
poveanje koliine fosfata u krvi.
hyperphosphatasaemia, hiperfosfatazemija, poveanje fosfataza u krvi.
hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, poveano izluivanje fosfata mokraom.
hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v.
pigmentano.
hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jednog tkiva ili organa preko normalnih
granica zbog poveanja broja elija.
hyperplasminaemia, hiperplazminemija,
poveanje plazmina (fibrinolizina) u
krvi.
355

hyperpnoea

hyperpnoea, hiperpnoja, poveana pluna ventilacija. Nastaje pod uslovima dubokog i ubrzanog disanja. Moe dovesti
do stanja alkaloze i do kolapsa.
hiperpolarizacija, poveanje negativnosti potencijala elijske membrane. V. mirovni membranski potencijal.
hyperpotassaemia, hiperpotasemija, poveanje kalijuma u krvi. Sin. hyperkaliaemia.
hvperprebetalipoproteinaemia, hiperpreb'etalipoproteinemija,
poveanje
prebetalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproteinaemia.
hvperprolinaemia, hiperprolinemija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline prolina, nasleuje se autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se poveanjem koncentracije te aminokiseline u krvi, poveanim izluivanjem mokraom, poremeajima nervnog sistema i
bubrenom insuficijencijom.
hyperproteinaemia, hiperproteinemija,
poveanje belanevina u krvi.
hyperpyrexia, hiperpireksija, povienje
telesne temperature; h. maligna, sindrom koji se deava u nekih osoba za
vreme anestezije s naglim povienjerrt
telesne temperature, znacima poveanja miinog metabolizma, kao to su
tahikardija, tahipneja, znojenje i obino
rigidnost miia.
hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalismus; h. posttraumatica, prekomerno
luenje pljuvake usled oteanih pokreta
prelomljene vilice, oteanog gutanja,
bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalismus, sialorrhoea, ptyalorrhoea.
hypersegmentatio, hipersegmentacija,
poveana segmentacija jedra u granulocita periferne krvi. Moe biti uroena ili
steena, kao u oteenju kostne sri.
hypersecretio, hipersekrecija, pojaano
luenje, npr., eludanog soka, pankreasnog soka i dr.
hypersiderosis, hipersideroza, poveanje
koliine gvozda u krvi.
hyperspermia, hiperspermija, patoloko
poveanje koliine semene tenosti (iznad 6 ml).
hypersplenia, v. hypersplenismus,
356

hyperthyreosis

hypersplenismus, hipersplenizam, povean rad slezine u vidu poveane inhibicije stvaranja, ili poveane razgradnje
krvnih elija, praenih smanjenjem elija
svih krvnih loza u perifernoj krvi
(pancitopenija), ili samo dveju loza (bicitopenija), hipercelularnou kostne
sri i, ne uvek, splenomegalijom.
hypersthenuria, hiperstenurija, povean^ osmolalnost mokrae s visokom specifinom teinom mokrae.
hypertensio, hipertenzija, stalno povienje arterijskog krvnog pritiska. Moe
biti nepoznatog porekla: h. essentialis
ili idiopathica, ili posledica neke primarne bolesti: h. secundaria; h. adrenalis, izazvana tumorima nadbubrenih lezda koji lue aldosteron; h. benigna, hronina hipertenzija blagog
toka, koja se moe razviti u malignu hipertenziju; h. essentialis, iji uzrok nije
otkriven; h. idiopathica, h. essentialis;
h. intracranialis, sindrom poveanja
intrakranijskog pritiska i edema papile,
a bez fokusnih neurolokih znakova; h.
maligna, teka hipertenzija, koja se
brzo razvija i koja ima lou prognozu;
njene karakteristike: edem papile, s vaskulnim i edemskim promenama fundusa oka, zadebljanje medije malih arterija
i arteriola, proirenje leve komore
srca; h. portalis, poveanje pritiska u
portnom venskom sistemu; esta komplikacija ciroze jetre; h. primaria, h. essentialis; h. pulmonalis, pluna hipertenzija, povean pritisak u plunom krvotoku; h. renalis, bubrena hipertenzija, uslovljena ili praena promenama
parenhima bubrega; h. renovascularis, izazvana okluzivnim promenama u
bubrenih arterija; h. rubra, crvena hipertenzija, h. benigna; h. secundaria,
izazvana nekom primarnom boleu
(bubrega, endokrinih lezda i dr.); h.
splenoportalis, hipertenzija portnog
sistema zbog opstrukcije vene slezine;
h. vascularis, arterijska hipertenzija.
hyperthyreosis, hipertireoidizam, patoloko stanje nastalo kao posledica visokih koliina hormona tireoideje (v.
tamo) u krvi usled prekomernog luenja ovih hormona iz titaste lezde; na-

hypertonia

jee hipertireoze su Bazedovljeva bolest (v. morbus Basedowi), toksiki adenom (v. adenoma toxicum glandulae thyreoideae) i, najverovdtnije, atipini oblici hipertireoidizma.
hypertonia, hipertonija, povien tonus;
miina h., povien tonus miia, najee usled lezije piramidnog sistema;
h. ophthalmica, pojaana napetost
oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemica, povean krvni pritisak u policitemiji; vegetativna h., povien tonus vegetativnog nervnog sistema (ee simpatikusa).
hypertrichosis, hipertrihoza, prekomerna dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus,
virilismus pilaris.
hypertriglyceridaemia, hipertrigliceridemija, patoloko stanje koje karakterie visoka koncentracija triglicerida (v.
tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia).
hypertrophia, hipertrofija, poveanje organa ili elije. Hipertrofija nastaje kao
posledica razliitih fiziolokih i patolokih uzroka. Primer fizioloke hipertrofije je uveanje materice za vreme trudnoe. Kompenzatorna hipertrofija je izraena naroito u parnih organa kada
jedan bude izbaen iz funkcije.
hyperventilatio, hiperventilacija, (1) stanje u kojem postoji poveano ulaenje
vazduha u plune alveole i koje dovodi
do smanjenja deliminog pritiska ugIjen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) nenormalno produeno, ubrzano i duboko disanje. V. polypnoea.
hypervitaminosis, hipervitaminoza, nepravilna ishrana uslovljena unoenjem
prekomernih, suvinih koliina vitamina rastvorljivih u mastima.
hypervolaemia, hipervolemija, poveanje cirkuliue krvi, najee zbog poveanja zapremine plazme.
hyphaema, hifema, prisustvo krvi u prednjoj komori oka.
hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazivanje sna.
hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano stanje suene svesti slino spavanju, od
koga se razlikuje vezom koju hipnotisani ima s hipnotizerom (rapport), a
preko njega s ostalim svetom.

hypocholesterinaemia

hypnotica, hipnotici, sredstva za izazivanje sna.

hypo-, prefiks koji u sloenicama oznaava da je neto ispod, dole, manje, nedovoljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje
usled nedovoljnog uzimanja nekog vitamina hranom. U herniji oznaava da se
element u nekom jedinjenju jedini svojom najniom valencijom.
hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemija, smanjenje V inioca koagulacije (akcelerina) u krvi. Moe biti uroeno ili
steeno.
hypoaciditas (ventriculi), smanjeno luenje sone kiseline eludanog soka.
Sin. hypaciditas, hypochlorhydria.
hypoadrenocorticismus, hipoadrenokorticizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno sniene aktivnosti kore
nadbubrenih lezda, npr. u Adisonovoj
bolesti (v. morbus Addisoni).
hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija,
smanjenje albumina u krvi.
hypoaldosteronismus, hipoaldosteronizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno niske koncentracije aldosterona (v. tamo) u krvi. .
hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipoproteinaemia.
hypoaminoacidaemia, hipoaminoacidemija, smanjenje aminokiselina u krvi.
hypobetalipoproteinaemia, hipbbetalipoproteinemija, v. hypolipoproteinaemia.
hypocalcaemia, hipokalcicmija, patoloko stanje koje karakterie niska koncentracija kalcijuma u krvi, npr, u toku
tetanije. V. tetania.
hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno
izluivanje kalcijuma mokraom.
hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljendioksida u krvi, zbog hiperventilacije,
koji vodi alkalozi.
hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u krvi. V. chloraemia.
hypochlorhydria, hipohlorhidrija, smanjenje sone kiseline u eludanom
soku. V. hypoaciditas (ventriculi).
hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno
izluivanje hlorida mokraom.
hypocholesterinaemia, v. hypocholesterolaemia.
357

hypocholesterolaemia
hypocholesterolaemia, hipoholesterolemija, smanjenje holesterola u krvi. Sin.
hiperholeterinaemia.
hypochondria mercurialis, psihika
depresija koja se javlja kao jedan od
simptoma prilikom hroninog trovanja
ivom.
hypochromia, hipohromija, smanjena koliina hemoglobina u krvi.
hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoagulabilnst krvi, smanjena sposobnost
krvi za zgruavanje, zbog smanjenog
stvaranja pojedinih inilaca koagulacije, ili zbog prisustva antikoagulacijskih
inilaca u krvi.
hypoconvertinaemia, hipokonvertinemija, smanjenje VII inioca koagulacije
(konvertina) u krvi. Moe biti uroeno
ili steeno.
hypocupraemia, hipokupremija, smanjenje bakra u krvi.
hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocytosis.
hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja
eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia.
hvpodontio, hipodoncija, manji broj
zuba. Uroena ili nasleena nepravilnost; prava h., posledica je defektne
funkcije zubne gredice. Sin. anodontio;
prividna h., neki zub u nizu zuba nedostaje, ali se rendgenskim snimkom
otkrije da je ukleten.
hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, smanjenje eozinofilnih granulocita u krvi.
Sin. eosinopenia.
hypofibrinogenaemia, hipofibrinogenemija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog:
(1) smanjene sinteze u jetri; (2) poveane potronje u toku rasejane intravaskulne koagulacije i (3) poveane fibrinolize. V. DIK, fibrinolysis.
hypofolikulinurija, koliina ginogena ispod 200 ml u mokrai ene.
hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno luenje mleka u dojilje, koje moe biti primarno usled nedovoljne razvijenosti
mlenih lezda ili usled njihove nedovoljne funkcije u sluajevima oteanog
pranjenja dojki, nepravilnih bradavica,
ragada, bolova pri dojenju koji spreavaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji
vanu ulogu imaju psihiki i socijalni
358

hypoglycorrhachia
faktori. Sekundarna se smatra fiziolokom i prolaznom.
hypogammaglobulinaemia, hipogamaglobulinemija, smanjenje gama-globulina u krvi, deficit imuniteta u kojeg najee postoji smanjenje svih vrsta (klasa) imunoglobulina (gama-globulina);
h. acquisita, steena hipogamaglobulinemija izazvana nekom primarnom boleu, naroito malignim hemopatijama; h. congenitalis, nasledna hipogamaglobulinemija nastala zbog poremeaja u -limfocitima; h. physiologica,
prolazna hipogamaglobulinemija u novoroeneta i odojeta; h. transitoria,
h. physiologica.
hypogastrium, hipogastrijum, podrebarje, mali trbuh, donji sprat trbuha, sastoji se od tri predela: preponskog (regio
inguinalis dextra et sinistra) i stidnjanog (regio pubica).
hypogenitalan, kae se za nedovoljno izraenu genitalnu odliku.
hypogenitalismus, hipogenitalizam, nedovoljna razvijenost polnih organa i ostalih polnih odlika.
hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v.
hypogeusia.
hypogeusia, hipogeuzija, smanjena sposobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeusaesthesia.
hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje
broja eritrocita u krvi. V. anaemia.
hypoglycaemia, hipoglikemija, smanjenje glikoze u krvi, koje moe izazvati hipoglikemijski ok; leucinom izazvana
h., porodina hipoglikemija, u detinjstvu izazvana unoenjem leucina hranom, koje izaziva pojaano luenje insulina; h. natinu, javlja se kada se ne uzima hrana u insulinomu, gladovanju,
sindromu loe apsorpcije, glikogenozama, hipopituitarizmu i insuficijenciji
kore nadbubrenih lezda; reaktivna
h., hipoglikemija posle unoenja ugljenih hidrata, koja dovodi do poveanog
luenja insulina. Sin. hypoglykaemia.
hypoglycaemosis, hipoglikemoza, smanjenje glikoze u krvi i tkivima.
hypoglycorrhachia,
hipoglikorahija,
smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj

hypogonadismus

hypophysis

tenosti; obino je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanjenje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja
roito tuberkulozne prirode.
natrijuma iz organa za varenje (povrahypogonadismus* hipogonadizam, patoanje, prolivi), znojem i bubrezima (Adloko stanje koje karakterie nenormaldisonova b., diuretici, nefritis s gubljeno smanjenje aktivnosti polnih lezda
njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo(gonada) sa, manje-vie, izraenim zanatriemijska (vanbubrena azotemija).
stojem u seksualnom razvoju.
hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno
izluivanje natrijuma mokraom.
smanjenje broja granulocita u periferhyponychium, hiponihijum, tanak sloj
noj krvi. V. agranulocytosis.
pokoice ispod nokatnog polja u IV fehvpohaemia, hipohemija, anemija. V.
talnom mesecu. Od njegovog prednjeg
anaemia.
dela docnije postaje leite nokta (lectuhypohepatia, hipohepatija, smanjenje
lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela
uloga jetre.
matini deo nokta ili matrica (matrix
hypohydratio, hipohidracija, smanjenje
unguis).
vode i obino elektrolita u organizmu.
hypoparathyreosis, hipoparatireoidiSin. dehydratio.
zam, klinika slika nastala kao posledihv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje
ca niskih vrednosti parathormona (v.
kalijuma u krvi, zbog: (1) poveanog iztamo) u krvi usled smanjene aktivnosti
luivanja bubrezima; (2) gubljenja iz organa za varenje (povraanje, prolivi) i
paratireoidnih lezda.
hipoperistaltika,
(3) poveanog prelaenja u elije. Neu- hvpoperistaltismus,
smanjeni peristaltiki pokreti creva.
romiini poremeaji koji mogu ii do
paralize, paralizni ileus, bubreni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea
betes insipidus i karakteristine promepharyngis s. laryngopharynx), donji
ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije.
sprat drela na ijem se prednjem zidu
Sin. hypopotassaemia.
nalazi otvor grkljana.
hypophoria,
hipoforija, vrsta heteroforihypoleukocytosis, hipoleukocitoza, smaje.
Ona jabuica je latentno pomerena
njenje leukocita u perifernoj krvi.
nadole.
hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija,
nemija, smanjenje lipoproteina u krvi.
smanjenje fosfata u krvi, u toku hiperMoe biti posledica naslednih poremeparatireoidizma, rahitisa, osteomalacije
aja (h. familialis), ili steena u drugim
i u nekih bolesti bubrega; h. familialis,
bolestima, kao to su pothranjivanje, cinasledna bolest, esto udruena s rahiroza jetre i dr. hypoalfalipoproteinaetisom otpornim na D-vitamin.
mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, nau krvi, zbog naslednog deficita u sintezi
sledna bolest u vidu manjka fosfataze u
A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest;
serumu, zbog smanjenja alkalne fosfatahypobetalipoproteinaemia,
veliko
ze u elijama, koje dovodi do poremeasmanjenje beta-lipoproteina u krvi usja stvaranja i mineralizacije kostiju.
led naslednog poremeaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, smaB-apolipoproteina, ili zbog pothranjinjeno izluivanje fosfata mokraom.
vanja, ili sindroma loe apsorpcije.
hypophysis, hipofiza, lezda sa viestrukom endokrinom ulogom, nalazi se u
hypomagnesiaemia, hipomagneziemija,
udubljenju kotanog dela u osnovi lubasmanjenje magnezijuma u krvi; nastaje
nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica),
u toku sindroma loe apsorpcije, dehida obavijena je vezivnim omotaem, izracije, u alkoholizmu i bolestima bubredankom tvrde modanice. Na* njoj se
ga. Znaci: neuromiiria prerazdraljirazlikuju 4 dela: prednji reanj (pars anvost.
terior), srednji reanj (p. intermedia), tuhypomochlion, hipomoklion, taka osberalni reanj (p. tuberalis) i zadnji relonca, uporite, taka obrtanja.

359

hypopinealismus
anj (p. posterior ili p. neurosa) koji je
peteljkom ili infundibulumom pripet za
hipotalamus. Prva tri postaju od epitela
drela embriona (adenohypophysis) i
rasporeeni su oko zadnjeg renja, koji
je nervnog porekla (neurohypophysis);
(embr.). Obavijena je vezivnim omotaem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od
3 renja: prednjeg (pars anterior), srednjeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. posterior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji
od elija grupisanih oko proirenih kapilara. Od ovih elija neke se boje kiselim bojama (acetofilne .) a neke slabo
primaju boje (hromofobne .). Luenje
inkreta vre uglavnom acidofilne i bazofilne elije. Tim inkretima hipofiza utie
na rastenje, na insularni aparat pankreasa, na timus, na mlene lezde, na
polne lezde (gonadotropni hormoni),
na tireoideju (tireotropni hormon), na
paratireoideju, na koru i sr nadbubrenih lezda. Srednji reanj se sastoji uglavnom od slabo bazofilnih elija. One
lue intermedin koji deluje na irenje
hromatofora. Zadnji reanj, iako nervnog porekla, nema nervnih elija ve
ependimskih i neuroglijskih elija i tzf.
pituicita. Lui inkrete koji dospevaju u
nervni sistem (neurokrina lezda) ili u
krv (hemokrina lezda), a koji deluje na
grenje miia materice (oksitocin) i na
promet soli i vode (adiuretin); h. elije
trudnoe; (seks.) pojava u hipofizi trudnih ena elija koje lie na eozinofilne,
ali loe pritvrduju fuhsin ili gvoeviti
hematoksilin. Procenat tih elija je velik,
naroito u vierotkinja i u posled-njim
mesecima trudnoe. Neki misle da su
elije trudnoe eozinofilne elije u
hipersekreciji.
hypopinealismus, hipopinealizam, bolesno stanje usled umanjene funkcije epifize.
hvpopituitarismus, hipopituitarizam, patoloko stanje organizma nastalo zbog
smanjenog rada hipofize izazvanog najee tumorima bazofilnih elija prednjeg renja hipofize. Simptomi su preterana gojaznost i zadravanje infantilnih
odlika.
hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis.
360

hyposplenismus
hypoproteinaemia,
hipoproteinemija,
smanjenje belanevina u plazmi, koje
moe dovesti do edema, kada je hipoproteinemija uglavnom posledica hipoalbuminemije; hepatika h., zbog
smanjenog stvaranja belanevina u jetri; prehepatika h., zbog deficita belanevina u ishrani; renalna h., zbog gubljenja belanevina mokraom.
hypoprothrombinaemia, hipoprotrombinemija, smanjenje protrombina (II inioca koagulacije) u krvi. Moe biti uroeno ili steeno, naroito u bolestima
jetre, ili pri davanju antikoagulacionih
sredstava.
hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u
prednjoj komori oka.
hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno
luenje pljuvake, privremeno ili trajno; najizraenije je posle zapaljenja, povrede ili tumora parotidne pljuvane
lezde. Glavni je znak suvoa usta (xerostomia). Javlja se i posle menopauze u
starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjogrenovog sindroma. V. aptyalismus, oligosialia.
hyposideraemia, (gr.) hiposideremija,
smanjenje gvozda u plazmi.
hypospadia, hipospadija, uroena mana
mokranog kanala, iji se spoljanji otvor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo
donji zid ovog kanala ne postoji. A u
ena je uroeni nedostatak mokrane
cevi, tako da se mokraa iz beike uliva
direktno u vaginu; h. balanicum, najei vid hipospadije gde se uretra otvara na glaviu blizu udne uzdice, v. h.
glandis; h. femininum, hipospadija u
kojoj se uretra otvara u vagini; h. glandis, v. h. balanicum; h. penis, hipospadija gde se uretra otvara na prostoru izmeu lezba glavica i granice izmeu
penisa i monica; h. penoscrotale, hipospadija u kojoj se uretra otvara na
spoju penisa s monicom; h. perineale,
hipospadija praena anomalijom poInih organa, zakrljalim penisom, obuhvaenim i pokrivenim dvostrukom monicom.
hyposplenismus, hiposplenizam, smanjeno funkcionisanje slezine, naroito u

hyposthenuria
toku tuberkuloze slezine, u kome postoji
leukemoidna krvna slika.
hyposthenuria, hipostenurija, nesposobnost da se stvori hiperosmolska mokraa s visokom specifinom teinom; h.
tubularis, posledica oteenja epitela
bubrenih kanalia.
hypotensio, hipotenzija, snienje krvnog
pritiska; h. arterialis, arterijska hipotenzija, smanjenje krvnog pritiska; h.,
kontrolisana, kontrolisano doziranje
medikamenata (ganglioblokatora ili
anestetika), kojima se u toku hirurke
intervencije sniava sistemski krvni pritisak i time smanjuje ukupna koliina
izgubljene krvi; koristi se u toku neurohirurkih ili drugih hirurkih intervencija praenih obilnim krvarenjem. Na
kraju hirurke intervencije krvni pritisak se vraa na normalu; h. orthostatica, ortostatska hipotenzija, koja nastaje
samo u uspravnom pploaju tela; h. posturalis, h. orthostatica; h. vascularis,
teka hipotenzija zbog proirenja arteriola i kapilara.
hypothalamotomia, hipotalamotomija,
zasecanje zadnje-bonog dela hipotalamusa u cilju leenja nekih psihikih poremeaja.
hypothalamus, hipotalamus, podbreje,
oblast diencefalona (meumozga), koja
lei pod talamusom (ventralno od hipotalamusnog leba). Ova se oblast smatra
vanom regulatornom vegetativnom
oblau, izmeu ostalog, i za seksualnu
funkciju (Spatzov seksualni centar). U
njoj se nalaze supraoptika i paraventrikularna jezgra neurokrine prirode
(diencefalna lezda), u prisnoj vezi s hipofizom. V. hipotalamus.
hypothenar, hipotenar, uzvienje dlana
prema malom prstu.
hypothyreosis, hipotireoza, patoloko
stanje nastalo kao posledica niskih
vrednosti hormona tireoideje (v. tamo)
u krvi usled njihovog prestanka stvaranja ili smanjenog luenja; najea hipotireoza je, verovatno, miksedem (v. myxoedema) i hipotireoza nastala usled
operativnog odstranjenja ili oteenja
usled terapijske primene radioaktivnog

hypsarrhythmia
joda radi njihovog leenja. V. hyperthyreosis.
hypotonia, hipotonija, snienje pritiska
krvi ili smanjenje tonusa normalnog napona miia ili drugih organa (eluca
itd.); h. bulbi, snien pritisak u oku. Uzroci: miopija, ablacija retine, povrede
one jabuice, dugotrajna zapaljenja cilijarnog tela i dijabetika koma.
hypotrichosis, hipotrihoza, delimino ili
potpuno odsustvo dlaka usled poremeaja u njihovom razvitku.
hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen
protok vazduha u plune alveole.
hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest
nepravilne ishrane usled nedovoljnog
unoenja vitamina. Sin. avitaminosis.
hypoxaemia, hipoksemija, smanjena oksigenacija krvi.
hypoxia, hipoksija, stanje kada elije i tkiva ne dobijaju potrebnu koliinu kiseonika, to ima za posledicu poremeaje u
funkciji organa i sistema. Hipoksija nastupa usled smanjenog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu (hipoksina
hipoksija), usled nesposobnosti krvi da
prenosi kiseonik od plua do elija, usled usporene cirkulacije krvi i zato elije ne mogu da koriste raspoloivi kiseonik. Za vazduhoplovnu i kosmiku medicinu od interesa je pre svega hipoksina hipoksija. Ova nastaje kada se pritisak kiseonika u udisaju spusti ispod 100
mm Hg, to dovodi do psiholokih i fiziolokih poremeaja, od blage glavobolje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visina vea, hipoksija je brutalnija jer je delimian pritisak kiseonika u udisaju manji; anemijska h., hipoksija izazvana
nedovoljnim prenoenjem kiseonika iz
plua u tkiva, zbog smanjenja ili kvalitativne izmenjenosti hemoglobina u krvi;
tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivima.
hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. propulzivni petit mol. Westov sindrom,
munjeviti napadi, napadi klanjanja, selam-grevi, vrsta epilepsije u odojadi i
male dece koja ide s visokom (hipsos,
gr. visok), velike amplitude aritmijom u
EEG-u.
361

hysteria
hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze,
reakcija organizma na tzv. psihiki konflikt, tj. potiskivanje instinktivnih tenji
u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od
niza poremeaja funkcija motornog,
senzitivnog, vegetativnog i psihikog
aparata. Potisnute elje i tenje svoju
energiju, kojom bi se inae ostvarile,
pretvaraju u histerike simptome (konverzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam
nastajanja histerije, kako izgleda, sam
po sebi nije dovoljan da dovede do oboljenja; pbtrebno je istovremeno i neko
organsko oteenje izvesnih delova
mozga (diencefalon); napadi h., jedan
od naina manifestacije histerije. Mogu
biti razliitog oblika i tokom istorije
pretrpeli su karakteristine izmene. U
srednjem veku javljaju se u vidu itavih
psihikih epidemija uvezi s religijskim
praznovericama. Krajem XIX veka u
parikoj bolnici Salpetrijer, pod uticajem nesvesne lekarske sugestije, dostigli su nevienu komplikovanost u
vidu tzv. velikih napada histerije: na
dan-dva ranije promena raspoloenja,
preosetljivost, povraanje, grevi, hipersalivacija, kaalj, tucanje, lupanje
srca, opta slabost. Posle minimalnog
povoda tonusna faza s opistotonusom,
kongestijom, grimasiranjem, prevrtanjem oiju. Bolesnik kida sa sebe odelo, najzad zauzima poloaj duge (are de
cercle) s oslanjanjem na potiljku i petama. Sledeeg trenutka poinje klonusna faza s divljim bacanjem i otimanjem
od onih koji pokuavaju da ga zadre.
Pri tome bolesnik jei, odaje razne glasove ili izgovara reci ili itave reenice.
Pokreti trupa ponekad imaju slinosti s
pokretima pri koitusu. Naizmenino s
poloajem tela u obliku duge, ovi vrlo
aroliki, tzv. klovnovski pokreti, isprekidani pauzama potpunog mira,
mogu trajati po vie desetina minuta.
Namesto tako dugake serije burnih pokreta mogu doi tzv. strasne poze, dolazi do ekstaze ili delirijuma. Posle
svega ponekad dolazi do sna. Napad histerije nije praen gubitkom svesti, koja
je u najteem sluaju samo vrlo suena.
Bolesnik obino zna ta se oko njega de362

hystoplasma capsulaturn
avalo, ali ne zna ta je sam radio, ne
sea se staje u napadu govorio itd. Ceo
napad histerije ima jasno izraenu teatralnu crtu i po pravilu se ne dogaa ako
bolesnik ne rauna s gledaocima, odnosno sluaocima. On traje znatno due
od najteeg epileptikog napada i nikada ne pokazuje one vegetativne promene koje se vide u ovoga (promena ritina
sr a i disanja, bledilo, cijanoza, isputanje izmeta i mokrae). Ne dolazi, po pravilu, do povreivanja i pored sve neobuzdanosti klovnovskih pokreta.
Nema ujeda za jezik. Mali histeriki napadi su po intenzitetu i ekstenzitetu slabiji. Histeriki napad se moe izazvati
ili, pak, presei ako je ve izbio, pritiskom na tzv. histerogene, odnosno histerofrene take (zone). V. chorea major.
hysterosalpingographia, histerosalpingografija, rendgensko snimanje materine duplje i jajovoda, posle unoenja
jodnog kontrastnog sredstva u materinu duplju.
hystiocit, histiocit, velika elija sa izraenom sposobnou za fagocitozu. Ima
veoma razliite nazive kao to su: poliblast, endotelne elije, klazmatociti, monociti, velika mononuklearna elija.
Stvaraju se od monocita, a moda i od
limfocita koji su iz krvotoka preli u tkivo. Veina, meutim, nastaje iz rtikuloendotelnih elija na mestu gde se
odigrava proces reakcije. Makrofagi su
krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim,
nazubljenim jedrom, gustom citoplazmom koja ne sadri granule. Makrofage
igraju veoma znaajnu ulogu u akutnim
i hroninim procesima inflamacije, pokretne su i sadre fermente nukleazu,
proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-,
berkuloznom procesu se pretvaraju u
epiteloidne elije.
hystoplasma capsulatum, mikoza koja se
nalazi u velikom broju u elijama retikuloendotelnog sistema obolelih. Ulazno mesto prodora u oveiji organizam
nije poznato. Kliniki, oboljenje moe
da se manifestuje primarnom diskrazijom krvi, kao dizenterija ili infekcija disajnih puteva. Oboljenje prati teka

hystoplasma capsulatum
anemija i leukopenija s relativnom limfocitozom, kao i uveana slezina, jetra i
limfne lezde. Nalaz histoplazme u protoplazmi mononuklearnih elija razmaza krvi pouzdana je metoda za dokaziva-

hystrix
nje bolesti. Najee su zahvaeni jetra,
slezina, limfne lezde, plua i sr kostiJu, kao i sluznica usta, creva i nadbubrezi.
hystrix, v. ichthyosis hystrix.

I, simbol za intenzitet zrane energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyrodalas.

bol za intenzitet elektrine struje.
Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno
oboljenje koe koje se ispoljava suvo-C) u mia, u sastavu H-2 regiona. Naeom i perutanjem sa smanjenom sekreni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim
elijama (makrofazi, epidermne elije,
cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita,
spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro(hyperkeratosis ichthyosiformis), rececitima.
sivno nasledno ihtioziformno stanje
ICSH (interstitial cell stimulating horkoe s pretenom lokalizacijom na premone), v. LH, adenohypophysis.
vojima, licu i akama, dakle inverzno od
Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali ini. vulgaris; i. hystrix, stvaranje roastih
tenzitet upadnog zraenja poto je ono
bodlji naroito u prevojima; i. nigriprolo kroz upija ija debljina iznosi d
cans, tamne, skoro crne skvame; i. niticm.
da, neto vee svetlucave skvame; i. saIJ, skra. (na naem jeziku) za oznaku in-x
uriasis, jako izraena hiperkeratoza
ternacionalne jedinice. U ovakvim jedikoe, koja morfoloki podsea na kronicama esto se izraava koliina nekih
kodilsku; i. serpentina, deskvamacija
hormona ili vitamina u pojedinim prekoja podsea na zmijsku kou; i. simparatima.
plex, suvoa koe i jedva primetno pei.m., skra. za intramuskularno, u mii.
rutanje (xeroderma).
In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, utica; i. catarrhalis, kabija se iz generatora. Primenjuje se, vetaralna utica, raniji izraz za infektivni
zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat),
hepatitis; i. ex obstructione, opstruktivza ispitivanje bubrega i placente, u obna utica, usled intrahepatikih i ekstliku koloidnih estica za scintigrafiju
rahepatikih prepreka u oticanju ui;
jetre, a u obliku mikrosfera za scintigrai. gravis, akutna uta atrofija jetre; i.
fiju plua. U jonskom obliku - vezan za
gravis neonatorum, teka utica novotransferin - In113m primenjuje se za anroeneta zbog Rh-izoimunizacije; i.
gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i
haemolyticus, hemolizna utica, zbog
odreivanje zapremine krvi.
poveane razgradnje eritrocita; i. hepainf., (farm.) skra. za infunde i infusum;
tocellularis, utica zbog hepatitisa;
(anat.) skra. za inferior, donji.
hronini porodini i., nasledna sferolo, simbol za intenzitet upadnog zraenja,
citoza; i. infectiosus, izazvan leptospitj. za intenzitet zraenja na povrini
rama; i. intermittens juvenilis, Gilberkoe.
tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo
i.v., skra. za intravenski, u venu.
izraenu uticu u toku opstrukcije uianthinopsia, jantinopsija, poremeaj u
nih puteva, naroito u karcinomu panpercepciji boja. Takve osobe vide predkreasne glave; i. neonatorum, koji se
mete ljubiasto obojene.
364

ictus

IgA

javlja ponekad odmah po roenju; i.

enje telesne temperature, poremeaji
nuclearis, najtei oblik icterusa gravisa
krvotoka). Moe biti uroena, ali je u veneonatoruma s psihikim i nervnim poine osoba steena.
remeajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najtei oblik uroene mainfektivni hepatitis; i. spirochetosus,
loumnosti. Idioti nikad ne naue govor,
izazvan leptospirama; i. typhoides,
neisti su (incontinentia urinae et alvi).
akutna uta atrofija jetre.
Vre razne automatske pokrete. Jedni
ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i.
su stalno u pokretu (eretiki idioti),
apoplecticus, apoplektiki iktus, udar,
drugi potpuno mirni, tupi (torpidni
modana kap, vie ili manje nagao preidioti), poneki podloni afektu i nagonistanak funkcije mozga ili delova mozga
ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka
usled poremeaja krvotoka. V. apopleseksualnim deliktima, impulsivnim radxia; i. cordis, udar sranog vrha za vrenjama, paljevinama itd.; drugi su mirni
me sistole komore o prednji zid grudi posluni i mogu nauiti da obavljaju
nog koa. I. c. se moe opipati ili (u asprimitivne poslove upornim i strunim
teninih osoba i ljudi s hipertrofijom
kolovanjem; i. amaurotica (Tay-Saleve komore) videti. Normalno se nalazi
cks), nasledno slepilo s idiotijom i opu V levom meurebarnom prostoru, l
tom uzetou; posledica je degeneracije
cm unutra od mesta gde ga preseca meganglijskih elija mrenjae i mozga.
dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleiva za reagujui
epileptiki napad; L Solaris, sunanica,
deo molekula antitela. Antitela razliite
v. insolacio.
specifinosti imaju razliite idiotipove.
idejni masohizam, v. masochismus.
V. idiotipska specifinost imunoglobuliidejni sadizam, v. sadizam.
na.
identini blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifinost imunoglobuliidentifikacija, (1) utvrivanje linosti; (2)
na, individualne antigenske razlike
duevna radnja podsvesti kojom nae
imunoglobulina. Idiotipska specifija prisvaja ili prenosi na sebe osobine
nost antitela je prouzrokovana struktuili svojstva neke druge linosti ili predralnim razlikama na mestu kojim se anmeta, ili prenosi na neku osobu predtitelo vezuje za antigen. Antitela specistavu koju ima o nekoj drugoj osobi.
fina za idiotipski obeleiva mogu se
identifikacija bakterija, vri se na osnodobiti imunizacijom ivotinja anti-genvu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda,
antitelo kompleksima pod uslo-vom
koje otkrivaju najvanije osobine bakteda su ivotinja koja se imunizuje i
rija, koje omoguavaju njihovo odreiivotinja ije se antitelo koristi za imuvanje i razlikovanje. Time se omoguuje
nizaciju iste alotipske specifinosti. V.
i etioloka dijagnoza zaraznih bolesti.
alotipska specifinost imunoglobulina.
ideokinetian, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouzza izvoenje neke nauene, uvebane,
rokovai oboljenja herpesa simplexa i
tzv. praktine radnje.
vaccinia).
ideokinetika apraksija, v. apraxia.
IgA, imunoglobulini A, ine 20% svih imuideomotoran, isto to i psihomotoran. V.
noglobulina oveka. To su sekretorni
apraxia.
imunoglobulini. Nalaze se u serumu i
ideomotorna apraksija, v. apraxia.
svim tenostima organizma: kolostruidiogram, dijagramsko prikazivanje hromu, pljuvaki, bronhijalnom sekretu,
mosomskog sadraja elije.
sluzi creva itd. Molekulska teina je oko
idiohromosomi, v. kromosomi pola.
150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S
idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da
(Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA
osoba, posle uzimanja izvesnog leka,
je vezan za tzv. sekretornu komporeaguje izvesnim alergijskim pojavama
nentu i J-lanac. Sekretorna komponen(koprivnjaa, razne ospe na koi, povita je beta-globulin i ima ulogu prenosaa a J-lanac je protein male molekulske
365

IgG
teine koji stabilizuje dimerni oblik;
IgD, imunoglobulini D, po svojim fizikohemijskim osobinama se ne razlikuje od
IgG (v. IgG). Nije jo sa sigurnou utvreno da Ii IgD ima osobine aktivnih antitela; IgE, imunoglobulini E, ine mali
deo imunoglobulina oveka. Molekulska teina je 180.000 a sedimentacijska
konstanta oko 8 S (Swedbergove jedinice). IgE-antitela su citofilna antitela
(reagini) izazivai anafilaktikih reakcija
(v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela
se vezuju za povrinu mastocita i
bazofilnih granulocita i tako senzibiliu
organizam. Antitela vezana za elije reaguju s antigenom pri emu dolazi do oslobaanja bioloki aktivnih amina (histamin, spororeagujua supstancija i dr.)
koji izazivaju manifestacije alergije anafilaktikog tipa (v. anafilaksa^ Antitela
slina reaginima (IgE) nalaze se i u nekih ivotinjskih vrsta (v. homocitotropna
antitela).
IgG, imunoglobulini G, ini 75% humanih
imunoglobulina u serumu. Molekulska
teina je oko 150.000, a sedimentaciona
konstanta 7 S (Swedbergove jedinice).
U serumu i tkivnim tenostima javljaju
se u obliku dimera. Najvie se stvaraju u
toku sekundarnog imunog odgovora (v.
imunoloka memorija). Prolazi kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi
i dr.) vie od drugih imunoglobulina.
Postoje etiri potklase: IgGi do IgG4.
Antitela IgG neutraliu bakterije, viruse, bakterijske toksine i enzime, pomau fagocitozu stranih estica (bakterija),
aktiviu komplement (v. komplement).
IgM, imunoglobulini M, ine 5% svih imunoglobulina oveka. Molekulska teina
je 900,000, a sedimentaciona konstanta
19 S (Swedbergove jedinice). U serumu
se nalaze u obliku molekula koje su
pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne
prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo
efikasni u aktivisanju komplementa (v.
komplement). Veina prirodnih antitela
su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u
toku imunog odgovora, a Biogenetski i
ontogenetski prethode pojavi IgG.
Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, nalazi se u severozapadnom delu Herceg366

iglodra
-Novog u mestu Igalo, na obali mora.
Du obale Igala nalaze se taloi plastinog blata, zagasite boje koji pokriva dno
mora. To morsko blato je vrlo lekovito.
Ono se iskoriava, prethodno zagrejano, u ureenim prostorijama za primenu blata. Blato se primenjuje za leenje
hroninih reumatikih oboljenja zglobova i miia, neuralgija i bolesti enskih polnih organa. Sem blata u banji
postoji hladan izvor slabo slane i radioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pijenjem ove vode lece se: hipoacidni
gastritis, opstipacija, limfatika konstitucija i premorenost.
igla, esto primenjivan instrument za ivenje raznih tkiva i punkcije; Abramova i.
igla za biopsiju, koja ima osobinu da
spreava prodor vazduha u tkiva, npr.
pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i.,
duga uplja igla koja slui za pranjenje
tenosti iz neke duplje; Babcockova i.,
ira hipodermna igla snabdevena stiletom i slui za subduralnu punkciju;
Deschampsova i., igla s uicom na dugoj draljci koja slui za obuhvatanje
dubokih krvnih sudova radi njihovog
podvezivanja i za duboke avove;
Franckeova i., specijalan instrument
koji slui za ubadanje jagodice prsta ili
uva u cilju dobivanja krvi, obino za odreivanje broja eritrocita, leukocita,
trombocita itd.; Hagedornova i., hirurka igla spljotena, koja ima otricu blizu vrha i iroku uicu; hipodermna i.,
kratka, vitka, uplja igla koja slui za potkonu injekciju; i. za kataraktu, igla
koja slui za vaenje katarakte; luna i.,
slui za irenje creva, koe i nekih mekih tkiva; prava i., istovetna je s domaom iglom za udevanje ili s patentnom
uskom; Reverdinova i., hirurka igla s
uskom koja moe da se otvara i zatvara
pomou klizne pomicaljke; stop-i., igla
koja ima na sebi prepreku za spreavanje neogranienog prodiranja: Vim-Silvermanova i., igla koja se koristi za
biopsiju jetre.
iglodra (Langenbeckov), kleta podeena za vrsto dranje krivih igala pri
ivenju.

ignipunctura
ignipunctura, ignipunktura, zabadanje
usijane igle u ognjite oboljenja da bi se
postiglo skleroziranje ili atrofija.
ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u
kojoj se vri povrinsko paljenje desni
termokauterom u cilju smanjivanja dubine ili odstranjenja gingivalnih
depova.
ihtioza, v. ichthyosis.
iktus, v. ictus.
ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis
regionalis; i. regionalis (terminalis),
hronina granulomska bolest nepoznate, najverovatnije autoimune etiologije,
koja najee pogaa terminalni ileum,
stvarajui oiljke i zadebljanje sa stenozom zida ileuma. Komplikacije: stenoze,
fistule i apscesi u tom predelu ileuma.
Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest.
ileo-, odrednica u sloenicama koja oznauje da neto pripada usukanom crevu
(ileum).
ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji
pripada ileumu i cekumu (npr. valva
ileocaecalis, ileocekalni zalistak).
ileocekalna valvula, zalistak koji se nalazi na prelazu tankog u debelo crevo, iji
su nabori okrenuti ka debelom crevu;
uloga joj je da sprei vraanje fekalnog
sadraja iz debelog u tanko crevo; moe
izdrati pritisak u suprotnom smeru od
50 do 60 cm stuba vode.
ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i
kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni
ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hronini oblik ileokolitisa u kojeg postoje
visoka temperatura, anemija, dijareja i
bolovi u ileocekalnom predelu.
ileocolostomia, ileokolostomija, hirurki
napravljen otvor izmeu ileuma i kolona.
ileoileostomia, ileoileostomija, uspostavljanje komunikacije izmeu dva segmenta ileuma hirurkim putem.
ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunuma.
ileoproctostomia, ileoproktostomija, v.
ileorectostomia.
ileorectostomia, ileorektostomija, stvaranje kominikacije izmeu ileuma i rektuma hirurkim putem, najee posle
totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.

ilia
ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomija, stvaranje komunikacije izmeu ileuma i sigmoidnog (srpastog) creva operativnim putem.
ileostomia, ileostomija, hirurki uinjen
otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor
na trbunom zidu.
ileotransversostomia, ileotransverzostomija, hirurki stvoren otvor izmeu
ileuma i poprenog dela kolona.
ileum, v. intestinum.
ileus, neprolaznost creva. Crevni sadraj
zbog nemogunosti prolaza kroz lumen
creva nagomilava se ispred prepreke,
raspada se, stvaraju se gasovi koji
naduju creva. Dolazi do povraanja
crevnog sadraja (miserere) i kolapsa;
arterio-mezenterijalni i., prepreka u
pranjenju eluca i dvanaestopalanog
creva prouzrokovana pritiskom korena
mezenterijuma, a naroito mezenternih
krvnih sudova, na zavrni deo dvanaestopalanog creva; bilijarni i., zapuenje
zjapa creva unim kamenom veih razmera, koji dospeva u crevo provaljivanjem une kese u eludac, dvanaestopalano ili tanko crevo; dinamiki i.,
koji nastaje usled poremeaja pokretljivosti creva: (a) paralitiki l, koji je posledica paralize creva u peritonitisu, u emboliji i trombozi krvnih sudova mezenterijuma itd; (b) spastiki f., koji nastaje
u spazmu creva (u dorzalnom tabesu,
trovanju olovnim solima); mehaniki
i., koji nastaje usled mehanikog zapuenja creva; (a) inkarceracija, ukletenje
creva u otvore unutranjih ili spoljanjih kila (hernija); (b) invaginacija, uvlaenje jednog dela creva u drugi; (c) opturacioni \\iokluzioni i., koji nastaje usled sue nj a lumena creva u raznim zapaljenjima creya, tumora creva, zatim u
zapuenjima unim kamenom, stranim
telom itd.; (d) strangulacioni f., koji nastaje usled ukletenja, pritiska na crevo
i obino ide sa zapuenjem krvnih sudova (pritisak tumora spolja na creva, uvlaenje creva izmeu sraslina koje ih
steu); (e) volvulus, uvrtanje creva, zapletaj creva.
ilia, (plur.) slabine, utroba, eludac, creva;
os ilium, crevna ili bedrena kost, bed367

iliacus
renjaa, gornji deo karline kosti (os coxae), sastoji se od krilastog dela s grebenom i etiri bodlje i od tela koje srauje s telima sednjae (os ischii) i stidnjae (os pubis), gradei zglobnu aicu
kuka (acetabulum).
iliacus, ilijani, koji pripada bedrenjai
(npr. a. iliaca communis, zajednika
bedrena arterija).
Ilida kod Sarajeva, (ilida na turskom
znai topla banja) banja koja zauzima
prostor ispod Igman-planine prema
reci eleznici na 12 km od Sarajeva, na
499 m nadmorske visine. Ima klimat
koji deluje tonino. Voda ove banje je
topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkalna, sulfatna i murijatina (ukupno sadri: 3,1745 g %). Voda se koristi za pie i
kupanje. Postoji kupatilo s kadama, bazenima i odeljenjima za primenu blata.
Sem ove vode postoje jo dva izvora
zemnoalkalne ugljenokisele vode, temperature 29 i 340C. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, hronina oboljenja enskih
polnih organa, neke kone bolesti, oboljenja eluca, creva, ui i jetre, arterijska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x
nost posle bolesti. Banja je i klimatsko
mesto.
-, odrednica u sloenicama koja odreuje pripadnost bedrenjai (npr. n.
ilioinguinalis, bedrenopreponski ivac).
iliofemoroplastica, iliofemoroplastika,
operativna fuzija tuberkuloznog zgloba
kuka nastala odvajanjem velikog trohantera od butnjae, a u nastali rascep
se umee kotani reanj uzet iz bone
strane bedrene kosti.
illusio, iluzija, poremeaj opaanja pri
kome elementi opaanja bivaju izoblieni te daju pogrenu sliku predmeta bilo
usled nepanje ili usled dejstva afekta
(straha) ili'iz nepoznatih razloga.
imaginaran, neto to postoji samo u uobrazilji.
imaginatio, imaginacija, v. fantazija.
imbecilan, koji pati od maloumnosti. V.
oligophrenia.
imbecilitas, imbecilnost, uroena ili u
najranijem detinjstvu steena duevna
zaostalost u koje inteligencija odgovara
368

immobilisatio
detetu izmeu este i petnaeste godine.
V. oligophrenia.
imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopijenje; (2) zagnjurivanje frontalnog soiva
objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode
i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi
mikroskopskog preparata; uljana i., i. u
kapljicu kedrovog ulja, ime se postie
posmatranje kroz optiki homogenu
sredinu.
Imhoffov tank, sin. Emerov bunar,
dvospratna talonica u obliku obrnute
zarubljenje kupe, podeena da otpadna
voda od ulaska do izlaska provede 2
asa za koje se vreme istaloe suspendovane materije. Konstrukcioni oblik iskljuuje ometanje taloenja od strane
stvorenih gasova iz istaloenih organskih materija.
imidazolski derivati, antitireoidne materije (v. tamo) koje deluju spreavajui
jodizaciju (v. tamo), potiu od tiourejeSC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6merkapto-imidazol, pod fabrikim nazivom Favistan.
imido-grupa, dvovalentna grupa =NH.
Sin. tmino-grupa.
immigratio, imigracija, aktivno kretanje i
prodiranje neke elije u izvestan prostor, npr. leukocita u krvne sudove.
immobilisatio, !mobilizacija, uvriva
nje, dovoenje u nepokretno stanje po
mou zavoja, udlaga ili ina, zglobova,
pojedinih delova i celog ekstremiteta i
trupa; i. circumferencialis sec. Black,
(stom.) lackova kruna !mobilizacija
preloma bezubih i krezubih vilica: nemetalna udlaga se pritvruje icanim
pod vezama oko kosti. Sin. i. circumossealis, i t circummandibularis; i. sa cirkumzigomatinom
poveskom,
(stom.) postupak u !mobilizaciji podzigomatikih preloma po obliku Le Fort I,
Le Fort II, jednostranih ili obostranih i
prilikom produbljivanja gornjeg paga
posle tirovanja; i. extraoralis, ekstraoralna ili spoljna imobilizacija preloma vilica, kada ne postoji dovoljan broj
zuba za usnu imobilizaciju. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Federspielovim metodom, (stom.) nain
leenja svih Le Fortovih oblika preloma

immobilisatio
tela gornje vilice, zigomatine kosti; jedna od kraniomaksilarnih i kraniomandibularnih imobilizacija; i. intraoralis,
intraoralna imobilizacija sredstvima individualne ili serijske izrade: nemetalna
sredstva: akrilati, autopolimerizati; metalna sredstva: ice, ine sa prstenovima
i livene udlage (splintovi). V. udlage
imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer;
i. intra-extraorails sec. Fry, ina za ekstenziju i imobilizaciju bezubog patrljka
prelomljene donje vilice: intraoralna
udlaga spojena s jo jednom inom izvedenom preko ugla usta i spojena gumicom za ianu podvezu izvedenu iz ugla
s povreene strane; i. metallica,
(stom.) iana imobilizacija, privremena
ili stalna, slui i za istezanje: Gilmero-va
i., meuzubne ligature s vie parova
zuba u obe vilice zavravaju se u ustima
te se uspostavlja vrsta imobilizacija; Ivyjeva L, slina je prethodnoj, ali ligature
izmeu dva zuba imaju petlje koje se
meusobno vezuju icom spojnicom;
Risdonova L, obuhvaen je vei broj
zuba u neprekidnom zidu: obostrano
udvostruene ice uvru se ispred prednjih zuba i pirivruju se dodatnim
dentalnim ligaturama; Stoutova L, povezivanje veeg broja zuba odjednom radi
ravnomernijeg optereenja prisutnih
zuba. iana ligatura ima vei broj alkica koje se optereuju gumenim prstenovima - elastina meuvilina vua. V. Kgatura dentis metallica, ligatura interdentalis metallica; i. preloma gornje vilice:
Adamsova i,, suspenzija preloma tela
gornje vilice, zigomatine kosti i preloma kostiju gornjeg dela lica. V. inaKingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Roger Anderson, ekstraoralna imobilizacija preloma kostiju lica, sastoji se od
posebne vrste klinova s navojem, spojnica, ekstraoralne ine i veeg broja
univerzalnih zglobova. V. zglob, univerzalni; i. sec. Kazanjian, v. ina s prstenovima, metalna; i. Kingovom gipsa*
nom kapom i njoj slinim napravama
za kraniomaksilarnu i kraniomandibularnu fiksaciju preloma s osloncem preko temena glave. Svonm donjim rubom
obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron24 Medicinski leksikon

impetigo
talni predeo; i. sec. Sauer, luna ina,
fiksira se za zube pojedinanim icanim
ligaturama; Jelenkova je serijske izrade
sa bodljama; sline su Vinterova ina,
Hauptmajerov luk itd.
immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepokretan.
immunis, imun, kae se za organizam koji
je zatien, otporan (potpuno ili delimino) protiv jednog zaraznog oboljenja ili vie njih. V. imunitet
immunochirurgia, imunohirurgija, primena specifine imunoterapije u hirurgijiimobilizacijske ine, v. ine, imobilizacijske.
!mobilizing specifina antitreponemna
antitela, koja imobiliu pokretljivost
treponema. V. Nelsonov test.
impactio dentis, neiznikli ili delimino
nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni
kotanim i mekim tkivom (potpuna impakcija) ili delimino komuniciraju s
usnom upljinom (poluimpakcija); horizontalna i., odigrava se pod dejstvom
muskulature jezika, usana i obraza; i.
hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje
hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem
pritiska vakanja (vertikalna i.). Najee je meuzubna, ako ne postoji dobar kontakt izmeu susednih zuba. Dovodi do oteenja i zapaljenja okolozublja.
impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv
ono to se ne moe utvrditi palpacijom.
impaludacija, veslako zaraavanje malarijom u cilju leenja progresivne paralize.
impetiginisatio, impetiginizacija, razvijanje impetiga na mestima zahvaenim
nekim drugim konim oboljenjem; sekundarna infekcija.
impetiginosus, impetiginozan, impetiginoznog izgleda, koji je u vezi sa impetigom ili je slian njemu.

impetigo, gnojni ekcem, oboljenje koe

izazvano piogenim mikrobima: streptokokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima
(i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i%
vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se
pustulama i purulentnim bulama koje
se brzo sasue i stvaraju karakteristi

369

implantati

imuni kompleksi

ne, mednoute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj slubi,

umeno izvravanje nekih radnji pri
medene kraste); i. herpetiformis, v.
pruanju pomoi povreenom, zaustavpsoriasis pustulosa.
ljanju krvarenja, imobilizaciji, transporimplantati, (stom.) konstrukcije razliitog
tovanju itd. kad nema uslova i moguoblika i veliine od metala (titan, tannosti za plansku i sistematsku pripre*
tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili
mu. Kao improvizovana sredstva koriskeramikog materijala. Usauju se u vite se pre svega predmeti koji se nau
linu kost radi prihvatanja stomatolokod povreenog ili u njegovoj blizini:
kih nadoknada. Mogu biti suberiostni,
oruje, atorsko krilo, opasa, no, dasdentoosealni i endoosealni.
ke itd. Improvizacije ima i u preventivimpotencija, seksualna, seksualna nenomedicinskoj zatiti, a posebno u
mo, koja moe biti nemo za pravilno
snabdevanju sanitetskim materijalnim
izvrenje polnog ina (i. coundi) i nesredstvima (izrada zavoja, gaze, operamo za oploenje, odn. zaee (i. genecionog rublja, instrumenata itd. Vredrandi). Kopulaciona nemo mukarca
nost improvizacije pokazala se u naem
moe da se odnosi na poremeaje poNOR-u.
lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fiziko-hemijska proerekcije (i. erectionis), ejakulacije (L
mena koja nastaje usled nadraaja na
ejaculationis), sladostraa i orgazma
membrani, a normalno se provodi du
(i. satisfactionis). Nemo se moe odmiia ili aksona do njegovih zavretanositi na sve komponente pri svakom
ka. Provoenje je aktivan proces, a imodnosu (obligatorna i.) ili pokatkad
puls, koji se rasprostire, ima odreenu
(fakultativna i.). Nemo moe biti poamplitudu i brzinu. V. akcioni potencitpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena
ji
(relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se
patogeneze moe se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog koenja ili kontrole.
led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja isti poremeaj volje bez
kog ili psihikog porekla); 2) i. usled uea miljenja. Javlja se u mladih popsihike inhibicije; 3) i. usled otee- stencefalitiara, u raznim psihozama, a i u
nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania,
formacija i mehanikih uzroka. Ge- pyromania,
encephalitis.
imuni
neraciona nemo mukarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo
sve okolnosti koje onemoguavaju oplo- kompleksi
koji
cirkuliu.
Posle
enje. Kopulaeiona nemo ene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova
tivan pojam: ena moe uestvovati u vezuju komplement i tako dovode do
polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement).
ak i uz oseanje odvratnosti. Zato fri- Najee oteuju organe bogate u krvnim
gidnost predstavlja najvaniji problem sudovima.
Rastvorljivi
kompleksi
njenih kopulacionih poremeaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu
mehanikih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suviku. V.
neraciona nemo ene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija
posobnost zaea (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na
nesposobnost noenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje
di) i 3) nesposobnost donoenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a)
na svet (i. gignendi s. parturiendi).
inicijalna faza: kontakt antigena sa
impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifinim receptorom na membrani
limfocita. Uestvuju i makro-fazi koji
diranje semeglavca u jajnu eliju.
impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu prezentiraju antigen; (b)
impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i ukljuuje
antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage,
ranjoj strani levog plua).
specifine rastvorljive faktore i
370

imuni odgovor

imunodeficitni sindrom

ako u organizam dospe uzronik koji ga

dr., pri emu dolazi do proliferacije limnadrai na aktivnu proizvodnju antitefocita i pojave elija memorije i efekla. On moe biti prirodno steen, aktivan
tornih elija; (c) efektorna faza: obuhimunitet koji se ostvaruje posle prirodvata diferencijaciju T-limfocita u smislu
nih infekcija i veslaki steen aktivan
stvaranja bioloki aktivnih supstancija
imunitet, koji nastaje posle vetakog
(limfokini) neophodnih za ispoljavanje
unoenja antigena (vakcine); infektivni
imunog odgovora; i. serumi ili antisei., ili preimunicija, vrsta imuniteta prerumi, serumi koji sadre antitela prema
ma superinfekciji, koji traje dok se uznekom odreenom antigenu. Kako ti seronici nalaze u organizmu (tuberkulorumi slue za imunoterapiju, odnosno
za i sifilis); pasivni i., moe biti prirodseroterapiju, esto se nazivaju i terapijno steen, koji se stie za vreme intrauski serumi.
terinog ivota (fetus preko majine krvi
imuni odgovor, potencijacija, pojaanje
dobija i antitela), i vetaki steen, koji se
imunskog odgovora, humoralnog, celustie posle vetakog unoenja imunlarnog, ili i jednog i drugog. Moe da
skih seruma (gotovih antitela).
bude specifina (na odreen antigen) i
nespecifina (stimulacija funkcije imunizacija, unoenje antigena u organiimunskog aparata uopte). Nespecifizam u cilju izazivanja imunog odgovora
na imunopotencijacija se postie raz(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se
nim sredstvima biljnog i ivotinjskog
eli stimulacija humoralnog ili celularporekla ili sintetskim proizvodima koji
nog imunog sistema, primenjuju se razse obino daju zajedno s antigenom (v.
ni naini imunizacije.
adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi
infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za preiavanje antiseruma putem adsorpcije
noterapija, imunoterapija tumora.
kako bi se ovaj uinio to specifinijim.
imunitet, sposobnost organizma da se
Antigen koji se koristi za adsorpciju
brani od drugih organizama (mikroormoe se uiniti nerastvorljivim (pomoganizama) ili od njihovih toksina. Postoje
u glutar-aldehida, etilhloroformata i
dva tipa imuniteta: tip nastao kao podr.) ime se olakava imunoadsorpcija.
sledica nespecifinih procesa (uroeni)
i tip koji potie od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens.
sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se
ne limfocite koji zatim napadaju i razbavi izuavanjem onih supstancija i
araju organizme ili njihove toksine za
reakcija koje igraju ulogu u stvaranju
koje su specifini (steeni i.). U telu
imuniteta.
mogu nastati dve vrste steenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremeaji za
teta. U jednoj telo stvara cirkuliua ankoje se zna da nastaju usled imunolotitela (globulini) koja napadaju za njih
kih oteenja su: opta hematopoezna
specifine antigene; druga vrsta steedeficijencija (retikularna disgeneza),
nog imuniteta postie se stvaranjem vehronino granulomatozno oboljenje,
likog broja limfocita koji su specifino
Chediak-Higashijevo oboljenje, deficisenzibilisani na strani agens. Ovi limfojencija mijeloperoksidaze polimorfociti imaju sposobnost da se veu za stranuklearnih leukocita i monoita (kod
ni agens i da ga unite - tip steenog
sistemske kandidijaze), nasledne neutimuniteta koji se zove tkivni ili celularni
ropenije, kombinovana deficijencija T- i
ili limfocitni imunitet. U organizmu
B-limfocita (sklonost ka gljivinim intkivni i humoralni imunitet ine jednu
fekcijama), Brutonovo oboljenje, Dijedinstvenu celinu, jer se i antitela i limGeorgeov sindrom (poremeaj u razvofoiti stvaraju u limfnim vorovima, odju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija
nosno limfociti (koji se dele na B i T)
telangiektazija, nedostatak limfokina
svojom sposobnou recirkulacije obez(poremeaj u sazrevanju T-limfocita) i
beuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje
dr.
24*

371

imunodeficitno stanje

imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficitva imunitet i bioloke pojave u vezi s

nost. Deficit imunosti koji dovodi do
njim. Metode klasine imunologije su
vee osetljivosti prema infekcijama
eksperimentalnobioloke, seroloke,
nego to je to normalno za odreenu ihemijske i dr. V. imunitet, imunohemija.
votinjsku vrstu. Moe biti nasledna i
imunoloka memorija, raspoznavanje
steena. Najee se javlja po roenju.
antigena s kojim je imunski sistem raniimunodeficitnost, v. imunodeficitno staje dolazio u dodir. Ispoljava se kao senje.
kundarni imunski odgovor ili anamnesimunodijagnostika, dijagnostike metotiki odgovor koji se kvantitativno i kvade koje koriste razne imunoreakcije u
litativno razlikuje od primarnog imusvrhu postavljanja dijagnoze oboljenja
nog odgovora.
(veinom zaraznih). Imunodijagnostika
se slui reakcijama in vivo (npr. kone imunoloka podnoljivost (tolerancija), stanje specifine nesposobnosti
reakcije u tuberkulozi, u raznim alergijimunskog aparata da reaguje na antiskim oboljenjima i dr.) i reakcijama in
gen. Nastaje usled toga to u organizmu
vitro (Widalova, Wassermannova, Weilnema limfocita koji su u stanju da odgo-Felixova i dr.).
vore na antigensku stimulaciju, ili su
imunoelektroforeza, kombinacija eiekiimfociti prethodno specifino inaktivitroforeze i imunodifuzije (v. imunodifusani, ili deluju tzv. supresorne elije (v.
zija). Doprinosi razlikovanju proteina
supresorne elije) koje spreavaju ispokoji imaju istu elektroforeznu pokretljiIjavanje imunoloke aktivnosti drugih
vost, a razliite antigenske osobine.
elija. U stvari, mehanizam imunoloke
imunofluorescencija, metoda koja slui
podnoljivosti je jo nepoznat. Imunoza otkrivanje specifinih antigen-antiloka podnoljivost ima veliki znaaj za
tela i iroko se primenjuje u svim dometransplantaciju tkiva. Moe se izazvati
riima imunologije. Osniva se na moguraznim postupcima i postoje razni faknostima da se globulinska antitela
tori, elijske ili humoralne prirode, koji
markiraju fluor-hromima zadravajyutiu na stepen ove imunoloke nereaki svoja imunogena svojstva.
tivnosti.
imunogen, sposoban da izazove imunitet,
npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunoloki nadzor, miljenje da u orgaprimene pravilno, stvaraju imunitet
nizmu imunski sistem spreava elije
kae se da su imunogeni.
da maligno proliferiu, tj. da postanu
imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele
neoplazine.
u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i
IgE. Najznaajniji su IgG koji ine 75% imunoneurologija, oblast koja prouava
imunoloke procese u neurologiji.
antitela normalne osobe, i IgE, iji je postotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini.
alergiji.
vetako stvaranje pairnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa,
sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju zata imunoloke procese u hematologiji.
tite
od
zaraznih
bolesti.
imunohemija, nauka koja, pomou moderne biohemije, izuava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog odgovora. Moe da bude specifina, samo
bleme imuniteta, npr. hemijske osnove
za jedan odreen antigen (v. imunoloka
seroloke specifinosti, kvantitativne
tolerancija), ili nespecifino to se postiodnose reakcije antigen-antitelo itd.
e raznim sredstvima koja smanjuju
imunohemolizini, v. hemolizini.
broj limfocita (antilimfocitni serum, Xiiriunokonglutinini, antitela za kompoozraivanje, citostatici, vaenje limfoidnente komplementa (javljaju se najenih organa i si). Primenjuje se u presae kao autoantitela).
ivanju tkiva i organa i u leenju oboljeimunologija, nauka o anatomohistolonja izazvanih imunskim procesima.
koj grai imunskog aparata, koja izua372

imuno terapija
imunoterapija, primena imunolokih metoda i proizvoda u terapijske svrhe. V.
imunosupresija, imuni odgovor, potencijacija); i. tumora, imunoloki postupci
za spreavanje rastenja tumora. Moe
biti pasivna (unoenje antitela ili senzibilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizgavanje antigena tumora, nespecifinih
proizvoda bakterija ili samih bakterija
kao to su BCG i Corynebacterium parvum i izazivanje zapaljenjske reakcije
kojom se aktiviu makrofazi). U imunoterapiji tumora koriste se i supstancije
dobijene iz gljiva.
in-, predmetak koji oznaava (1) daje neto u neemu ili neto ulazi u neto; (2)
negacija, nepostojanost ili nedostatak.
in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u
poslednjim asovima pred smrt.
in situ, na mestu, tj. u normalnom poloaju u organizmu.
in substantia, v. substantia.
in suspenso, u neizvesnosti, neodluan.
in vitro, v. vitrum.
in vivo, u ivom organizmu.
inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, nedejstven.
inaktivisani serum, v. serum.
inaktivitetna atrofija, v. atrophia.
inanicija, v. inanitio.
inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraeno u vidu slabosti, izrazitog smanjenja
telesne teine, smanjenja metabolizma
u organizmu, uslovljeno dugotrajnim
pothranjivanjem.
inapetentia, inapetencija,nejeljivost, nedostatak elje za unoenjem hrane, gubitak oseaja gladi i apetita. Sin. anorexia.
incarceratio, inkarceracija, ukletenje. V.
hernia incarcerata.
incest, rodoskvrnue, urod, polno optenje meu krvnim srodnicima, srodnika brana zajednica. Najue, znai samo
polni odnos meu najbliim krvnim
srodnicima (otac i kerka, majka i sin,
brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavoenjem ili silovanjem), za krae ili due
vreme. S obzirom na posledice, pojam
se proirio na razmnoavanje, srodniki
brak, prema odredbama postojeih zakona. U svojoj istinskoj evoluciji incest

incisio
i u oveka predstavlja praiskonski oblik
njegove polne zajednice. I meu dananjim kulturnim narodima postoje oni
koji doputaju srodniku branu vezu.
U primitivnih naroda sadanjice jo postoji, kao faktika ustanova ili u vidu
tragova, obiaj da otac deflorie kerku
pred njenu udadbu. Kako se prema krivino-pravnoj terminologiji sutina incesta sastoji od izvrene obljube meu
krvnim srodnicima, to se javlja potreba
za uvoenjem i pojma incestoidnog, kojim se obuhvataju i sve tenje i postupci
samo manje-vie ispoljenog, preteno
vangenitalnog karaktera prema linosti
krvnog srodnika, bez obzira to nisu
kanjivi. Incestoidne radnje ne moraju
da dovedu do ostvarenja incesta, ali u
seksopsihologiji one igraju veu ulogu
nego to to izgleda, incestoidne pojave
su mnogo ee nego incestne. Potisnute u podsvest, one odatle mnogostruko
utiu na ponaanje jedinke u toku celog
ivota. Incestoidni trag odnosa moe se
otkriti i u brakovima vrlo mladih devojaka sa starim mukarcima. V. rodoskvrnue.
incestoidan, naziv kojim se obuhvataju
tenje i postupci manje-vie ispoljenog
karaktera prema linosti krvnog srodnika, bez privoenja u delo same obIjubne radnje.
incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje rezom; i. apscesa ekstraoralnim pristupom, (stom.) prosecanje koe u akutnim i hroninim apscesima dentogenog
porekla radi uspostavljanja drenae; i.
apscesa intraoralnim pristupom, prosecanje sluznice u akutnim dentoalveolarnim apscesima radi uspostavljanja
drenae; Auvreyova i., rez za splenektomiju, koji se prua du bone ivice Ievog pravog miia trbuha navie do rebarnih hrskavica, zatim se prua navie
i unazad preko donjih rebarnih hrskavica do visine osmog meurebarnog prostora; Battle- Jalaguier-Kammererova
i., sastoji se od upravnog trbunog reza,
otvaranja prednjeg lista usmine trbunog miia, povlaenja ovog miia lateralno i otvaranja trbune duplje kroz
rez zadnje usmine istog miia; Ber373

incisio
gmannova i., incizija za otkrivanje bubrega. Rez se prua poev od spoljanje
ivice miia uzdizaa na visini dvanaestog rebra do spoljanje i srednje treine
Poupartovog ligamenta; coeliotomia,
celiotomija, incizija kojom se otvara peritonealna duplja; Fergussonova i., incizija kojom se odstranjuje gornja vilica.
On se prua od spoja nosa s licem, zatim
oko nosnog krila prema medijalnoj liniji, a sputa se nanie preko gornje usne;
Kehrova i., abdominalna incizija, koja
poinje od maolikog nastavka, prua
se nanie, okruuje pupak i nastavlja se
nanie do pubisa, otkrivajui iroko abdominalnu duplju; Kocherova i., rez
dug 10 cm i prua se paralelno i 4 cm
udaljeno od rebarnog luka: slui za pristup unoj beici; Langenbeckova i.,
abdominalni rez, koji se prua du leve
polumeseaste linije, paralelno s vlaknima pravog trbunog miia, primenjuje
se za splenektomiju, resekciju repa pankreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc
Burneyova i., abdominalni rez, koji se
prua koso u pravcu vlakana fascije
spoljanjeg kosog trbunog miia preko take koja spaja spoljanju sa sred^
njom treinom linije, koja spaja pupak s
gornjom prednjom bedrenom bodljom.
Posle prosecanja te fascije vlakna unutranjeg kosog miia trbuha i poprenog miia trbuha razdvajaju se, peritoneum se proseca i pristupa se crvuljku radi njegovog odstranjivanja; medijalna i., incizija koja se prua po sredini
ma kog dela tela; Nagamatsuova i., retroperitonealni i retropleuralni pristup
bubregu, kojim se stvara osteoplastiki
reanj donjeg dela toraksa; i. po Partschu, polukruna incizija na gornjoj i donjoj vilici s vestibularne strane u resekciji korena zuba; i. po Peteru, rez po
epitelnim insercijama zuba u obliku trapeza kod resekcije korena zuba gornje i
donje vilice; Perthesova i., incizija koja
se prua od maolikog nastavka do pupka i odatle skree prema desnom rebarnom luku: slui za pristup unoj beici;
Pfannenstielova i., luni rez s konkavitetom okrenutim navie i lei iznad pubisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu374

incontinentio
tem medijalne linije razdvajanjem piramidalnih miia i pravog miia trbuha,
zatim se otvara peritonealna duplja.
Pfannenstielova incizija se koristi najee za operacije intraabdominalnih
enskih genitalnih organa; i. po Reinmileni, rez pod uglom za resekciju korena centralnih gornjih sekutia; i. po
Wassmundu, rez sa nepane strane
koji ima razliite namene (resekcija korena zuba, vaenje uglavljenih zuba i
dr.).
incisivus, u vezi sa seenjem, rezanjem;
dentes incisivi, zubi sekutii.
incisura, usek, urez; i. na krivoj registrovanog pritiska u arterijama odgovara
trenutku zatvaranja aortnih zalistaka.
Na osnovu njene veliine, odnosno poloaja na krivoj pritiska moe se procenjivati funkciono stanje aortnih zalistaka (insuficijencija),
inclinatio dentis, naginjanje zuba oko horizontalne osovine; labijalna i. sekutia, naziva se protruzija; oralna i. sekutia, naziva se retruzija.
incoherentia, inkoherencija, nepovezanost, inkoherentno miljenje, u organskim duevnim oboljenjima, u amenciji i
shizofreniji. Tok misli je raspadnut na
pojedine delove koji svaki za sebe mogu
imati smisla, ali u celini ne pripadaju jedan drugome. V. poremeaj miljenja.
incompatibilia (inkompatibilna sredstva),dva ili vie lekova propisanih u istom
receptu, a koji se, uzajamno, ne podnose; inkompatibilnost moe biti fizika,
hemijska, farmakoloka i farmaceutska.
incontinentio, inkontinencija, nemogunost da se zadri stolica ili mokraa; i.
alvi ili faecalis, nevoljna defekacija,
kojoj je najee uzrok pareza sfinktera,
izvesna nervna ili psihika oboljenja; i.
pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko
kono oboljenje, koje se javlja ubrzo posle roenja u vidu zapaljenjskih promena, naroito mehurova, grupisanih ili u
linearnom rasporedu. Nekoliko meseci
kasnije razvija se prostrana sivomrka
retikularna pigmentacija; i. urinae, nevoljno mokrenje. Pri aktivnoj inkontinenciji urina evakuacija je refleksna poto se do izvesnog stepena beika napu-

incoordinatio
ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stalnoj inkontinenciji urina pranjenje beike je stalno, u obliku kapanja, poto su
sfinkter i izgonilac oduzeti.
incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u
pokretima skeletnih miia ili u funkciji
pojedinih organa. V. ataxia.
incubatio, inkubacija, vremenski period
od momenta ulaska patogenog agensa u
organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti. Inkubacija je klinika odlika
iskljuivo infektivnih oboljenja. Inkubacioni period je ustaljen za svaku bolest, pa je vaan za kliniku dijagnozu:
za sve crevne bolesti do 5 dana sem trbunog tifusa; za sve disajne bolesti do
5 dana, sem pertusisa; za sve osipne
groznice 10-18 dana, sem arlaha; za sva
generalizovana oboljenja preko 10
dana, sem denge; za sva protozoalna
oboljenja vie sedmica.
incus, nakovani; jedna od tri slune koice (ossicula auditus) u bubanjskoj duplji.

indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free

thyroxine index, FTI, indeks koji se dobija mnoenjem koncentracije ukupnog
tiroksina u serumu i kapaciteta vezivanja trijodotironina in vitro, ili direktnim
odreivanjem tzv. normalizovanog tiroksina u serumu (N!4). Ovaj analitiki
pristup se primenjuje za dijagnostiku
poremeaja funkcije titaste lezde.
indeksi u parodontopatiji, (stom.) metode iz sistema evidentiranja i bodovanja
stanja okolozublja kao i teine patolokih promena u njemu. Izraeni su s ciljem da se primenom jedinstvenih meriIa omogui sagledavanje rasprostranjenosti ovih oboljenja, uporeivanje dobivenih rezultata u razliitim istraivanjima i procena vrednosti primene razliitih preventivnih i terapijskih mera. Najee se primenjuju: PMA-index
(Schour i Massler), periodontalni indeks (Russell) i indeks parodontalnih
oboljenja (Ramfjord).
index, indeks, (1) (anat.) kaiprst ili drugi
prst ake; (2) studentska knjiica; endemski i., broj koji pokazuje procent
zaraenosti nekoga kraja nekom endeminom boleu, npr. malarijom. V. ma-

indican
lariki L; i. fizikog razvitka dece. Za
ocenjivanje stanja razvitka dece pokualo se da se postave norme u obliku i.
koji pokazuju fiziki razvitak dece. Ovi i.
pokazuju formulom razne odnose, npr.
izmeu teine tela i visine tela ili obima
grudnog koa. Prema ovim i. zakljuuje
se kakvi su stanje zdravlja i stepen ishranjenosti dece. Poto se i. ne menjaju
paralelno s godinama starosti, treba ih
tumaiti oprezno i samo u sklopu s ostalim rezultatima lekarskog pregleda.
Pravilnije je da se fiziki razvitak ocenjuje uporeivanjem podataka dobivenih pri pregledu pojedinog deteta s prosenim i za tu grupu dece. Pri tom je merodavan i celokupan utisak koji lekar
stie pri pregledu; malarijski i., broj
koji pokazuje koliko je osoba od celokupnog stanovnitva nekoga kraja zaraeno malarijom. Odreuje se sistematskim pregledom krvi celokupnog stanovnitva tog kraja, i to pregledom guste kapi i razmaza krvi. Poto je to teko
sprovesti, kao merilo zaraenosti uzima
se pregled krvi kolske dece; i. obojenosti eritrocita, relativna koliina hemoglobina u eritrocitu. Dobiva se deobom procenta hemoglobina udvojenom
vrednou prve dve cifre u broju eritrocita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1.
Vrednosti ispod l odgovaraju hipohromnim, a iznad l hiperhromnim anemijama. Sin. hernoglobinski L; spleniki
i., broj koji pokazuje procent osoba s
poveanom slezinom u stanovnitva zaraenog malarijom, a utvruje se palpacijom slezine u leeem stavu. Za simbole poveanja slezine upotrebljavaju se
ove internacionalne oznake: P- opipljiva, ali ne dopire do rebarnog luka ili se
pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod
rebarnog luka do polovine linije koja
spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u
visini pupka; III pipa se ispod pupka i
IV pipa se u predelu simfize. V. malariki indikan.
indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi
u biljci Indigafera tinctoria. Pod dejstvom enzima indemulsina indikan se
razlae na glikozu i indoksil, koji se u alkalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u
375

indicanaemia
indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se
stvara raspadanjem triptofana u crevima i nalazi se u mokrai. V. indicanuria.
indicanaemia, indikanemija, prisustvo
indikana u krvi.
indicanuria, indikanurija prisustvo u
mokrai poveanih koliina indikana.
indicatio, indikacija, potreba primene odreenog naina leenja; i. causalis, uzrona indikacija, potreba primene leenja koje otklanja uzrok bolesti; i. curativa, i. morbi, potreba primene odreenog naina leenja uslovljenog prirodnim tokom bolesti; i. symptomatica, primena leenja, koje otklanja simptome i znakove bolesti; i. vitalis, vitalna indikacija, ivotna indikacija, potreba primene odreenog naina leenja u
cilju spreavanja smrti bolesnika.
indigestio, indigestija, poremeaj varenja,
oteano varenje. Izraz koji se upotrebljava za neodreene tegobe u organima
za varenje odmah posle uzimanja hrane;
i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa,
nervozna indigestija; ugljenohidratska
i., tegobe, praene dijarejom zbog vrenja, posle uzimanja ugljenih hidrata.
Sin. dyspepsia.
indigo-plavo, oksidacioni proizvod indoksila, plava boja. Nekad se dobijala
iskljuivo iz indikana, koji se nalazi u
biljci Indigofera tinctoria, a danas se
iskljuivo dobija sintetskim putem.
indijanski duvan, naziv za biljku Lobelia inflata koja sadri, kao glavni sastojak, alkaloid lobelin.
indikacija, v. indicatio.
indikatori, obeleivai, supstancije koje
se koriste za dokazivanje raznih supstancija. Slue u volumetrijskoj analizi
da pokau kraj reakcije, tj. kad je postignuta taka ekvivalencije, odnosno kada
je reakcija kvantitativno zavrena. Najee se upotrebljavaju alkaliacidimetrijski indikatori. Oni imaju razliitu
boju pri razliitim koncentracijama hidronijumovih (vodonikovih) jona i primenjuju se za odreivanje pH rastvora
i za dokazivanje take ekvivalencije
reakcije u acidoalkalimetrijskim volumetrijskim analizama. krob je indikator u jodometriji, jer krob s molekul-

376

inductio
skim jodom daje plavoljubiastu boju, a
s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum-hromat u precipitacijama hlorida sreb
ro-nitratom itd.
indirektna fraktura, v. fractura.
individualna kaika, (stom.) kaika uraena od brzovezujueg akrilata na anatomskom modelu krezube ili bezube vilice. Slui za uzimanje funkcionog otiska; adaptacija i. k., doterivanje rubova
prema neutralnoj zoni sluznice u usnom predvorju, pripojima miia, mekom nepcu i jeziku, pre formiranja ventilnog ruba proteze.
indoksil, oksidacioni proizvod indola,
moe se smatrati da je indoksil -oksiindol. Indoksil oksidacijom na vazduhu
prelazi u plavu boju indigotin. U estarskom obliku, vezan za sumpornu i glikuronsku kiselinu, nalazi se u mokrai.
indol, heterociklino jedinjenje u kome je
kondenzovano benzenovo i pirolovo
jezgro. Nastaje pri razlaganju belanevina, npr. u crevima. Delimino doprinosi
svojstvenom mirisu fekalija. Nagomilava se u crevima i prelazi u mokrau u
sluajevima okluzije creva.
indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u
mokrai indol-siretne kiseline, metabolita serotonina, kad u organizmu postoji karcinoidni tumor.
indometacin, indolski derivat, slui za Ieenje reumatoidnih i nekih drugih zapaljenjskih oboljenja
inducibilni enzim, enzim ija se brzina
sinteze, a shodno tome i koliina, moe
poveati prisustvom induktora u eliji.
V. induktor.
inductio, indukcija, (1) izvoenje optih
zakona iz pojedinih empirijskih utvrenih injenica; (2) uticanje, akt ili proces
indukovanja, pruzrokovanje neke pojave; (3) (fiz.) stvaranje elektrine (indukovane) struje u nekom provodniku usled uticaja neke druge susedne struje ili
magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzrokovanje duevnog poremeaja u zdravih osoba ivljenjem ili druenjem s duevnim bolesnicima. Taj duevni bolesnik (induktor) obino je intelektualno
razvijeniji. Novooboleli (indukovani)
pokazuje iste poremeaje kao i induk-

induktor
tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od
njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i
teoriji evolucije, uticanje spoljanjih inilaca: a) somatska L, bez uticaja na poIne elije; b) somatska L, s uticajem na
polne elije preko some (kako se zamilja mehanizam naslea osobina steenih u individualnom ivotu); c) germinalna L, indukcija koja utie neposredno na polne elije; d) paralelna L, indukcija jednovremeno somatska i germinalna; (6) u fiziologiji ili mehanici razvia,
uticanje jednog dela embrionalnog tela
ili grupe elija (induktor) na drugi deo,
odnosno drugu grupu elija (npr. oni
pehar na ektoderm, od koga postaje
ono soivo). Induktor je akcioni sistem, deo na koji induktor utie je
reakcioni sistem, oba ine indukcioni
sistem. V. genetika, evolucija, soma,
razvie.
induktor, molekul koji izaziva (indukuje)
styaranje vee koliine enzima ukljuenog u njegov metabolizam, od koliine
istog enzima koja se stvara u odsustvu
induktora.
induratio, induracija, ovrsnue izvesnog
tkiva ili organa usled prorastanja vezivnim tkivom; i. plastica penis, plastiko
otvrdnue penisa (mukog uda), posledino zakreavanju arterija toga uda,
ak i u mladih osoba. Uvrenje se pipa
pod koom na lenoj strani organa kao
vrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog
toga do iskrivljenja uda na jednu stranu; i. syphilitica, sifilisni primarni
afekt - ulcus durum.
industrijska higijena, v. higijena.
industrijska medicina, v. medicina.
industrijske ozlede, zavise od itavog
niza faktora koji mogu delovati za vreme rada ili poticati iz uslova ivota
uopte. Faktori koji najee deluju u
toku rada mogu se grupisati na sledeci
nain: a) oni koji potiu od organizatora
posla; b) koji proizlaze iz psihikih i fizikih osobina linosti koja se povreuje (inteligencija, motivacija, stanje ula,
neurotike i psihopatske crte, epilepsija, sinkopalna stanja i dr.); c) mikroklimatski faktori (temperatura, vlaga, strujanje vazduha i si.); d) buka, potresanje,

infantilismus
praina, toksini gasovi, isparenja i si.;
e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi
(timu u kome se radi bilo zbog insuficijencije pojedinih radnika ili neposrednih rukovodilaca); f) umor i premor su
esti uzroci povreivanja, ali ovi mogu
poticati ne samo zbog uslova rada u
preduzeu ve i zbog faktora koji deluju
van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora
spadaju: a) nepovoljni uslovi stanovanja; b) insuficijentna ishrana, bilo da
utie na umor i premor, bilo da favorizuje oboljenja koja oslabljuju organizam i potpomau povreivanje; c) nepovoljni meusobni odnosi u porodici i
drutvu uopte; d) prekovremeni rad
(rad u poljoprivredi, kod privatnika,
premaranje pri putovanju i si.); e) zloupotreba vremena odreenog za odmor
(alkoholizam i dr.). Najee je u pitanju
kombinacija nekoliko naznaenih faktora koji nisu vidni na prvi pogled i koje
treba strpljivo istraivati. Prevencija
traumatizma zasniva se prvenstveno u
suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom
prosveivanju, u obuavanju neposrednih rukovodilaca i saradnji fabrikih Iekara s radnicima, poslovoama, inenjerima i tehniarima, porodicama radnika i drutvenim organizacijama u
preduzeu i van ovoga.
industrijski higijeniar, v. higijeniar.
industrijski traumatizam, v. traumatiinercioni separator, ureaj za uklanjanje
estica i/ dimova i gasova. Promenom
pravca kretanja dima ostvaruje se njihovo sudaranje i aglomerisanje. Poveane estice se pod sopstvenom teinom
taloe. Efikasnost 45 do 50o. Jednostavna konstrukcija, laka za odravanje temperature dima, ne utie na ureaj. Nedovoljno efikasan prema esticama ispod 5 mikrona.
inervacija, (1) oivavanje, snabdevenost
nekog dela tela perifernim ivcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog nervnog
sistema putem nerava na pojedine organe.
intantilismus, infant ilizarn, patoloko stanje koje se odlikuje perzistiranjem odlika detinjstva i tokom kasnijeg ivota

377

infarctus
(obino praeno mentalnom zaostalou, nedovoljnim razvojem polnih organa uz, dosta esto, nizak, pa ak i patuljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni
infantilizam.
int'arctus, infarkt, ognjite koagulacijske
nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishemije izazvane prekidom cirkulacije krvi,
uglavnom zbog tromboze ili embolije
odgovarajue arterije; anemijski i.,
nekroza izazvana naglim prekidom cirkulacije u nekoj arteriji; embolijski i.,
izazvan embolijom u nekoj arteriji; hemoragijski i., u kojem dolazi do izlaska
eritrocita u nekrozno tkivo; intestinalni i., crevni infarkt koji nastaje usled zaepljenja neke arterije u zidu creva; i.
myocardii, infarkt miokarda, ognjina
nekroza sranog miia zbog prekida
cirkulacije u tom delu miokarda izazvan
najee zbog koronarne tromboze; i.
pulmonum, pluni infarkt, lokalizovana nekroza plunog tkiva nastala najee zbog embolije u nekoj od grana
plune arterije, ei je u ena nego u
mukaraca (od 200 sluajeva: 119 u
ena, a 81 u mukaraca); septiki i., u
kojeg je dolo do infekcije u nekroznom
tkivu; trombozni i., nastao zbog tromboze u nekoj arteriji.
Infaustan, v. infaustus.
infaustus, infaustan, nepovoljan ishod,
primer: prognosis infausta, predvianje
da e bolest imati nepovoljan tok i ishod.
infekcija, infectio, prodiranje patogenih
klica u tkivo organizma, usled ega nastaje oteenje tkiva, obino praeno
reaktivnim pojavama; aerogene i., i. nastale usled prodiranja klica udisanjem;
ascendentna i., ushodna infekcija, nastaje u cevastim i kanalikularnim organima kad prouzrokova prodire suprotnim pravcem od pravca proticanja sekreta; basenska i., nastaje prenoenjem
vodom u basenima prouzrokovaa raznovrsnih infektivnih oboljenja, kao to
su trbuni tifus, paratifus, Weilova bolest, muljna groznica, polne bolesti i inkluzioni konjunktivitis, a verovatno i
nekih drugih infektivnih bolesti; dentalna i., opte oboljenje, pri kome je do378

infekcija
kazano ili se s izvesnom sigurnou pretpostavlja da uzrok lei u infektivnim
ognjitima zubnog sistema, kao to su,
npr., apikalni granulomi, paradentozni
apscesi itd.; descendentna i., nishodna
infekcija, nastaje prenosom prouzrokovaa u pravcu kretanja sekreta kroz kanale i cevaste organe; direktna i., infekcija nastala usled neposrednog dodira s
obolelom osobom; egzogena i., infekcija
dobijena iz okoline; endogena i., infekcija koja se razvija usled dejstva bakterija koje se nalaze u samom organizmu kad ove postanu patogene; fokusna
i., postojanje infektivnog arita u raznim tkivima i organima. Infekcija nastaje usled prisustva mikroorganizama u
njima ili biva izazvana toksinom koji ti
mikroorganizmi lue. F. i. esto nastaje
od obolelog zuba, tj. iz dentogenog arita (granulomi, paradentoze). Kao posledica f. i. mogu nastati oboljenja oka,
srca, pribora za varenje, bubrega, nerava itd.; indirektna i., i. preneta vodom,
hranom ili drugim ivotnim namirnicama; kapljina i., infekcija zaraenim
kapljicama izbaenim u vazduh za vreme govora, kaljanja ili kijanja, koje ostaju neko vreme suspendovane u vazduhu; kontaktna i., zaraavanje nastalo
direktnim dodirom s nekim izvorom
bolesti odnosno izazivaima bolesti;
kriptogena i., i. pri kojoj nije mogue,
ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska
i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s
patogenim mikroorganizmima i inficiranim oglednim ivotinjama. Do infekcije dolazi putem vazduha, per os ili dodirom. L. i. najee izazivaju brucele,
bacil tuberkuloze, bacil tularemije, salmonele, streptokoki, bacili dizenterije,
bacil antraksa, virus infektivnog hepatitisa, virus psitakoze, prouzrokova Qgroznice, prouzrokova pegavca i Entamoeba hystolitica; latentna i., stanje
pri kome se bakterije, iako se vie ne
razmnoavaju, nalaze skrivene u organizmu; lokalne i., i. pri kojima uzronik
posle ulaska ostaje u organizmu domaina lokalizovan na jednom mestu; masovna i., i. prouzrokovana prodiranjem
velikog broja bakterija u organizam;

infektivna bolest
meovita i., i. koju prouzrokuju dve vrste mikroorganizama ili vie njih, stvarajui jedna drugoj povoljne uslove za
razvoj, npr. bacil tuberkuloze i streptokoka u hladnom apscesu; i. prainom,
infekcija mikroorganizmima koji su vezani za estice praine; sekundarna i., i.
koja nastaje dejstvom nekog mikroba u
toku infekcije koju je izazvao neki drugi
mikrob. V. superinfectio, infestatio, reinfectio; transplacentna i., infekcija fetusa
kroz placentu; unakrsna i., cross
infection, i. koja se prenosi meu bolesnicima inficiranim raznim patogenim
mikroorganizmima. U cilju suzbijanja
unakrsne infekcije upotrebljava se raspravanje dezinficijentnih aerosola i
sredstava za fiksiranje praine i mikroorganizama, koji se zatim povremeno
odstranjuju.
infektivna bolest, morbidno stanje, uvek
izazvano prodorom odreenog patogenog agensa, pri emu se javljaju odgovarajue klinike, patolokofizioloke i
patolokoanatomske promene. Infektivna bolest je kompleksan i dinamian
bioloki fenomen, koji se moe prouavati sa gledita mikrobiologije, imunologije, klinike, patoloke fiziologije, anatomopatologije i epidemiologije; (seks.)
utvreno je da postoje polne razlike u
obolevanju od infektivnih bolesti. Od
lepre odrasli muki obolevaju ee
nego ene, dok pre puberteta ee obolevaju ene. U ena se ee sree tubekulozni (maligni) oblik. Od poliomijelitisa vie obolevaju muki nego ene
(1:1,3).
infektivna mononukleoza, v. mononucleosis infectiva.
infektivna multipla rezistencija, utvrena je prvo u Shigella (1955), a kasnije i
u drugih enterobakterija. U toku konjugacije dveju bakterija iz jedne se bakterije moe preneti tzv. R-factor (kasnije
utvren kao episom) u drugu i ona tada
postaje multiplo-rezistentna, npr., prema sulfonamidima, streptomicinu, hloramfenikolu i tetraciklinima.
infektivni hepatitis, v. hepatitis.

inflammatio
infektivni proces, obuhvata sve zatitne
reakcije i patolokofizioloke promene,
koje nastaju u makroorganizmu kao odgovor na prodor i dejstvo patogenog
agensa. Ovaj proces je veoma dinamian, ali se kliniki ne manifestuje. To je
tip neispoljene infekcije, koja je prola neprimetno, ali se napadnuti organizam aktivno branio, to dokazuje prisustvo stvorenih antitela.
inferior, donji, npr. margo inferior, donja
ivica.
inferiornost, manja vrednost, npr. oseanje inferiornosti, oseanje koje neko
ima da sam manje vredi.
infestatio, infestacija, zaraavanje ivotinjskim parazitima, naroito mikroparazitima.
infiltraciona anestezija, v. anaesthesia.
infiltratio, infiltracija, proimanje, smetanje i nagomilavanje stranih elija, tkiva ili uopte stranih materija u normalna tkiva i elije organizma, npr. serozna,
gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa,
masna i., nagomilavanje neutralne masti
i drugih lipida, obino u epitelnim elijama, pri emu elije nisu bitno oteene. Najee se i. a. pojavljuje u jetri,
nadbubrenim lezdama i bubregu. Uzroci i. a.: uzimanje vee koliine masti
hranom, nedovoljno oksidisanje masti
u alkoholiara, u tuberkuloznih osoba,
pri poremeajima krvotoka u organima
itd.; i. glikogenom, taloenje glikogena
u elijama i drugim elementima tkiva u
vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom
nalazi se u elijama malignih tumora, u
leukocitima i vezivnim elijama pri zapaljenju, u elijama tuberkuloznog granuloma, u epitelnim elijama bubrenih kanalia pri dijabetesu itd.; i. urinae, proimanje tkiva u okolinu mokranih puteva mokraom. Nastaje pri
oteenju zida mokranih puteva, naroito uretre.
inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lokalna, reaktivna, promena u tkivu nastala pod uticajem nadraaja ili povrede. Agensi koji izazivaju zapaljenje
mogu biti bakterijske, fizike, hemijske
ili traumatske prirode. Agensi izazivaju
direktno oteenje elija, a materije na379

inflammatio

stale usled poremeenog metabolizma

elija izazivaju poetak procesa zapaIjenja. Inflamacija je osnovni i najei
patoloki proces pri kome se lokalno
javljaju promene na krvnim sudovima,
poremeaji u razmeni tenosti i izlazak
belih krvnih elija iz krvi. elije tkiva u
kome se odigrava proces inflamacije
pokazuju promene od lakih degenerativnih do izumiranja. Ove promene su
bitne za poetak vaskularnih, eksudativnih i reparativnih procesa koji slede.
Podela inflamacija moe da se izvri na
osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na
akutne, subakutne i hronine; (2) vrste
eksudata koji dominira na: serozne, fibrinozne, hemoragike, gnojne i kataralne i (3) uzronika na: tuberkulozne, sifilisne, stafilokokne, reakcija na strano
telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma
esto moe da se ukrta; i. fibrinosa,
zapaljenje u kome, pored svih promena
koje odlikuju akutno zapaljenje, dominira pojava fibrina u procesu. Pojava velike koliine fibrina u eksudatu esto se
via pri zapaljenju seroznih opni plua
- pleure i trbune duplje (peritoneuma).
Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reakcija na bacil difterije - kada naslage fibrina na zapaljenim tonzilama stvaraju
tzv. pseudomembrane; i. granulomatosa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim
infektivnim agensima pri kome se stvara reakcija s prevagom retikuloendotelijalnih elija mononuklearnog tipa,
granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s
mnogojedarnim dinovskim elijama.
Ovakvo granulomatozno zapaljenje karakteristino je za tuberkulozu, lepru,
sifilis, razne gljivine infekcije i infekcije
izazvane protozoama kao i reakcije na
strano telo; i. heamorrhagica, zapaljenje u kome pored svih elemenata zapaIjenja dominira pojava velikog broja
eritrocita zbog kojih nastaje izraena crvena boja ove vrste zapaljenja. Obino
su ova zapaljenja prouzrokovana veoma
virulentnim bakterijama koje svojim
toksinima izazivaju znatna oteenja zidova krvnih sudova. Antraks, meningokok i hemolitiki streptokok esti su
prouzrokovai ove vrste zapaljenja; i.
380

iiiHuenza

phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje

rasprostiranjem kroz tkivne prostore.
Zbog ovakvog irenja zahvaeno tkivo je
tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno
zapaljenje prouzrokovano bakterijama
visokog stepena toksinosti, ne dolazi do
likvefakcije i stvaranja gnoja. Veina
akutnih
zapaljenja,
s
prevagom
polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu
gnojna su; i. pseudomembrano-sa,
zapaljenje povrina obloenih sluznicom
prouzrokovano bakterijama iji toksini
imaju veliku toksinu mo i de-luju
nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i
neki gasovi iz grupe sa nadraajnim
dejstvom odlikuju se stvaranjem lanih
membrana ( pseudomembrane) na povrinama sluznica. U sastav lanih membrana ulazi epitel, koagulisana plazma i
fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stvaranjem gnoja, koji sadri nekrotiki materijal (elije gnoja), polimorfonuklear-ne
leukocite ouvane i razorene. Gnojna
inflamacija je obino prouzrokovana
bakterijama, ali i drugim supstancijama
kao to je terpentinsko ulje. Najee
bakterije koje prouzrokuju gnojnu inflamaciju su stafilokoki, streptokoki, gonokoki i bacil piocianeus. Purulentna
inflamacija moe biti na povrinama u
tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no
u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili
flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom
seroznog eksudata u vidu velike koliine
tenosti. Ovaj oblik zapaljenja je najei
na seroznim povrinama grudne i
trbune duplje. Serozni eksu-dat sadri
veu koliinu belanevina zbog ega ima
i veu specifinu teinu od transudata.
Osim toga sadri i vei broj elijskih
elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje
predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka
hroninom. Postoje sve odlike akutnog
zapaljenja, ali su ve poele i promene
proliferacije. influenza, influenca, grip,
akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano
virusima gripa. Znaci su: visoka
temperatura, zapaljenje disajnih organa ili
organa za varenje, nervni poremeaji
(glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi
i do promena na srcu. Javlja se u vidu
epidemija,

informacija
koje mogu biti i vrlo teke. Izmeu epidemija javlja se u vidu endemij-a, obino
u prolee i ujesen; i. intestinalis, crevni grip, izraava se naroito crevnim
simptomima koji lie na trbuni tifus.
Virus pripada grupi Myxovirusa, sadri
RNK. U antigenom pogledu nije homogen, javlja se u vidu tipova A, B i C.
informacija, poruka, opti pojam za sve
stvari znaajne za ovekov organizam ili
njegovu najbliu okolinu, npr. ubod iglom, savijanje zgloba, delovanje svetlosti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadrano pamenje. Funkcija nervnog sistema
je da prenosi poruku s jednog mesta na
drugo i da je obradi tako da bi se korisno mogla upotrebiti ili da njeno znaenje postane jasno. Prenos poruke vri se
u obliku nervnih signala, tj. obrazaca
impulsa koji se prenose veim brojem
uporednih nervnih vlakana; modana
kora na osnovu karakteristika obrasca
koji je primila stvara zakljuke, formira
misli. Specifina podruja mozga mogu
apstraktne misli, s druge strane, pretvarati u nervne impulse i signale koji se
prenose na neko drugo podruje u mozgu ili, pak, do efektora tela, koji daju karakteristine odgovore.*
informativna RNK (mRNK), ribonukleinska kiselina koja predstavlja prepis
odreenog segmenta DNK (gena), s
koga ona prenosi gensku poruku za sintezu polipeptidnog lanca na ribosomirna,
a sama slui kao kalup u toj sintezi. Sin.
messenger RNK (eng.).
informosom, mRNK koja se u spoju sa
proteinom, koji spreava njenu razgradnju, nalazi u citoplazmi jedarnih elija.
Ona se, pre translacije, moe zadrati u
citoplazmi danima i sedmicama.
infra-, odrednica koja u sloenicama oznaava daje neto ispod, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na lopatici.
infracrveni zraci, v. zraci.
infractio, infrakcija, nepotpun prelom
kosti, nalom, v. fissura.
infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na zadnjoj
strani lopatice.
infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori
za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i

inhalationes
izotoniki vodeni rastvori jedne ili vie
supstancija, najee sadre elektrolite
koji su sastavni deo krvne plazme, zatim
ugljene hidrate i njihove polimere; prema naoj farmakopeji oficinalni su: GIucosi infundibile 5% (izotoniki rastvor
glukoze), Kalii chloridi infundibile cum
glucoso (izotoniki rastvor kalijum-hlorida sa glukozom), Kalii et Natru chloridi infundibile (izotonian rastvor kalijum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi
infundibile (izotonian rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile
compositum (sloeni izotoniki rastvor
natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile cum Glucoso (izotonian rastvor
natrijum-hlorida sa glukozom), Natru
hydrogen carbonatis infundibile (izotonian rastvor natrijum-hidrogen-karbonata).
infundibuloma, infundibulom, naziv za
retku neoplazmu koja, izgleda, potie
od neurohipofize i ima grau veoma
slinu infundibulumu hipofize, elije su
sline pituitocitima.
infundibulum, levak, levkasto udubljenje
ili proirenje (npr. infundibulum tubae
uterinae, levkasto proirenje jajovoda).
infusodecoctum, infuzodekokt, teni oblik leka, spravljen u apoteci ekstrahovanjem droga, najpre prelivanjem ovih
kljualom vodom, a zatim njihovim kuvanjem.
infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt
droge, koji se spravlja na taj nain to se
isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa
se zatim, sa prokljualom vodom, stavi
pet minuta na vodenu paru i potom ostavi da stoji pola asa, posle ega se tenost procedi i dopuni vodom do propisane koliine.
infuzija, v. infusum.
infuzorijska zemlja, v. Terra silicea.
inguen, slabine, prepone izmeu trbuha i
noge.
inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. canalis inguinalis, preponski kanal).
ingvinalni predeo, v. regio.
inhalacijska anestezija, v. anaesthesia.
inhalationes (inhalacije), preparati koji
se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica
odnosno estica, na podesan nain unose
381

inhibic ija
u disajne puteve. To su lako isparljive
tenosti, rastvori lekovitih supstancija u
vodi ili u nekom drugom podesnom
rastvarau, odnosno lekovite supstancije u
obliku vrlo finog praka. Izdaju se sa
podesnim
rasprivaem.
inhibicija,
spreavanje, zaustavljanje, koenje neke
radnje, pojave, refleksa ili procesa
razdraenja u nervnom sistemu; direktna
i.
smanjena
razdralji-vost
postsinaptikog
neurona
u
toku
postsinaptikog inhibicijskog potencijala
izazvanog
dejstvom
inhibicijskog
prenosioca izluenog na sinaptikim
vorovima aksona presinaptikog neurona. Smanjena razdraljivost, kao posledica prethodnih pranjenja u samom
postsinaptikom neuronu, naziva se indirektnom inhibicijom. Npr. refraktarni
period, ili vreme naknadne hiperpolarizacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje
usled delovanja specifinih inhibicijs-kih
posrednika (medijatora) koji se oslobaaju
na zavrecima inhibicijskih in-terneurona i
dovode u postsinaptikim neuronima do
hiperpolarizacije, usled ega se smanjuje
razdraljivost ovih neurona, naziva se
direktnom; a ona koja je posledica efekta
prethodnih razdraenja neurona koja
dovodi do njegove refraktarnosti ili
smanjenja koliine medijatora koji se
oslobaa na njegovim zavrecima naziva
se indirektna i.; izvesni neuroni koji se
zavravaju na zavrecima ekscitacijskog
presinaptikog
neurona
mogu
smanjivanjem
veliine
akcionog
potencijala na tim zavrecima smanjiti
koliinu osloboenog ekscitacijskog
posrednika, zbog ega izostaje prenoenje
impulsa na postsinaptiki neuron
(okidanja impulsa u postsinaptikom
neuronu je tzv. presinaptika inhibicija).
Postoje i drugi tipovi inhibicije. U
psihijatriji inhibicija oznauje pojavu
usporenosti govora, miljenja i radnji koji
se sreu u melanholiji. Treba je razlikovati
od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem
govor i radnje ne teku sporo, nego za
izvesno vreme uopte prestaju, sve dok se
bolesnik opet za kratko vreme ne
otvori; i. hemaglutinacije, vi-rusni
hemaglutinini u organizmu dovo382

inhibitor! enzima
de do stvaranja specifinih antitela koja
se mogu dokazati reakcijom spreavanja, inhibicije hemaglutinacije. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije moe se
odrediti titar antitela u serumu bolesnika i na taj nain postaviti dijagnoza oboljenja. Fenomen virusne hemaglutinacije ne srne se zameniti s drugim tipovima
hemaglutinacije, kao to su imunska hemaglutinacija, pasivna hemaglutinacija
i neke druge; lateralna i., aferentna inhibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktivaciju neke nervne jedinice prati inhibicija aktivnosti u okolnim jedinicama.
Opta je pojava u ulnim organima sisara i pomae da se izotre rubovi delovanja nadraaja i pojaa diskriminacija.
inhibin, hormonska materija koja se lui
u semenicima, a utie na smanjenje luenja hormona adenohipofize.
inhibitori enzima, pojedina hemijska jedinjenja koja usporavaju ili potpuno
spreavaju katalizu enzima. Aktivatori
su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju
katalitiko dejstvo enzima. Aktivatori i
inhibitori enzima nazivaju se efektori.
Poznata su tri tipa inhibicije enzima:
kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna inhibicija; i. holinesteraze
(antiholinesterazna sredstva), mogu da
preobratljivo koe holinesterazu (fizostigmin, neostigmin i dr.) ili da koe nepreobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i
njegovi homologi), svi spadaju u grupu
lekova koji stimuliu organe (efektore)
inervisane postganglijskim holinergikim nervima (holinergiki lekovi, parasimpatomimetika sredstva); i. monoaminooksidaze, sredstva koja inhibiraju enzim monoaminooksidazu, koji katalizuje oksidisanje nekih amina u organizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin,
noradrenalin) u neaktivna jedinjenja;
upotrebljavaju se u leenju depresivnih
stanja kod oveka (nialamid, fenelzin,
tranil cipromin, pargilin i dr.); i. transporta, organskih jedinjenja kroz bubrene kanalie, sredstva koja se izluuju
bubrenim kanaliima i, tom prilikom,
blokiraju izluivanje neke druge supstancije koja se izluuje istim putem;
npr., probenecid blokira tubularnu sek-

inhibomorfoni
reciju (transport) penicilina, sulfinpirazon inhibira reapsorpciju mokrane kiseline u bubrenim kanaliima; i. ugljene anhidraze, sredstva koja inhibiraju
ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline; slue kao diuretika sredstva, npr., acetazolamid.
inhibomorfoni, seksomorfoni s posrednim koeim dejstvom (regulatori uobliavanja).
injectiones (rastvori za injekcije), sterilni
vodeni rastvori lekova koji se ubrizgavaju.
injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hiperemija prednjih cilijarnih krvnih sudova oko limbusa ronjae u vidu difuznog prstena ljubiaste boje, iji intenzitet opada idui prema pagu. U njoj se
pojedinani krvni sudovi ne raspoznaju
niti se pomeraju s venjaom. Javlja se u
zapaljenju ronjae, duice i cilijarnog
tela. Otuda se naziva i duboka injekcija.
Zbog lokalizacije se naziva i perikornealna injekcija; konjunktivalna i., zapaljenjska hiperemija krvnih sudova
venjae. Boja je otvorenocrvena a pojedinani krvni sudovi se raspoznaju i pomeraju s venjaom. Najjae je izraena
na venjai tarzusa, opada idui ka venjai bulbusa. Javlja se u zapaljenju venjae i konjunktivitisu. Naziva se i povrna injekcija.; meovita i., kombinacija
konjunktivalne i cilijarne injekcije. V.
injekcija; perikornealna i., v. injekcija,
cilijarna; supkonjunktivalna i., ubrizgavanje pod venjau.
inkludiran zub, v. impactio dentis.
inkluzije (inkluziona telaca), morfoloki
elementi koji se nalaze u unutranjosti
elija u kojima se razmnoio virus. Vidljive su obinim mikroskopom i predstavljaju kolonije virusnih estica praene reakcijom elije. Inkluziona telaca mogu biti smetena u citoplazmi - citoplazmatske inkluzije (u variole i besnila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i
utoj groznici). Inkluzije se u nekih virusnih bolesti nazivaju prema autoru
koji ih je opisao, kao to su: Negrijeva
telaca (besnilo) i Guarnijerijeva telaca (u velikim boginjama). Inkluzije se

inkubacija
dokazuju posebnim metodama bojenja.
Njihovo prisustvo moe biti od znatne
dijagnostike pomoi.

inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea.

inkluziona telaca, specifine tvorevine
u elijama zaraenim izvesnim virusima. I. t. su vidljiva obinim mikroskopom i predstavljaju ili kolonije virusnih
estica protoplazme, ili jezgri zaraenih
elija, ili reakcione produkte elije zaraene virusom, ili kolonije virusa opkoljene reakcionim produktima zaraene
elije. I. t. zbog specifinog izgleda
mogu da poslue u diferencijalnoj dijagnostici virusnih oboljenja (npr. Negrijeva telaca pri besnilu, Guarnierijeva telaca pri varioli, Prowazek-Halberstdterova telaca pri trahomu itd.); Guarnierijeva i. t., inkluziona telaca specifinog izgleda koja se nalaze u citoplazmi virusom inficiranih elija (veinom
koe i sluznica) u velikim boginjama
(variola) i u kravljim boginjama ( vaccinia). Patognomonina su za ova oboljenja i predstavljaju verovatno kolonije
elementarnih telaaca ovih virusa u
protoplazmi obolele elije; Negrijeva i.
t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se
vide u nervnim elijama i njihovim izdancima u ivotinja uginulih od besnila.
Njihov nalaz smatra se kao pozitivan
dokaz besnila; trahomna i. t., inkluziona tela, karakteristina izgleda, koja se
javljaju pri trahomu u protoplazmi oteenih elija. Predstavljaju intracelularne kolonije elementarnih telaaca, tj. rikecija koje izazivaju trahom. Sin. Prowazek-Halberstdterova telaca.
inkompatibilan, koji se ne podnosi, nepodnoljiv. U recepturi, lek koji se ne
podnosi s nekim drugim lekom ili nekim drugim lekovima. Lekovi koji su
meusobno inkompatibilni ne smeju se
propisivati zajedno (u istom receptu).
inkompletna dominantnost, v. nepotpuna dominantnost.
inkubacija, a) period koji protekne od
trenutka prodiranja patogenih klica u
organizam do pojave klinikih znakova
odgovarajueg oboljenja; b) dranje
bakterijskih kultura u inkubatoru (ter383

inlay
mostatu) da bi se bakterije razmnoile.
V. incubatio.
inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od
zlata, paladora ili peenog porculana.
Fiksira se na zub fosfatnim cementom;
bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.)
umetak za odravanje normalnog prostora mekog tkiva obraza; uvanje forniksa u ustima posle kominutivnih preloma vilica ili operacije produbljivanja
forniksa tirovanjem.
innervatio, inervacija; (1) snabdevenost
nekog dela tela perifernim ivcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog ivanog
sistema preko ivaca u pojedine organe.
inoculum, inokulum, skup mikroorganizama koji se stavlja na hranljivu podlogu za obradu.
inokulacija, unoenje mikroorganizama,
seruma i drugih supstancija u tkiva ljudi, ivotinja ili u hranljive podloge. Vetaki inficirane ivotinje mogu biti inokulisane pomou: perkutane, intrakutane, supkutane, intramuskularne, intraperitoneame, intravenske, intrakardijalne i druge inokulacije.
inokulacijski hepatitis, v. hepatitis.
inotropan, koji se odnosi na snagu kontrakcije. Razliite materije, naroito na
srce, mogu delovati pozitivno ili negativno inotropno.
inozit, v. inozitol.
inozitol, jedinjenje heksaoksicikloheksan, (), jedinjenje iz
ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih
atoma za-mene hidroksilnim grupama.
U prirodi se nalazi estarski vezan za
fosfornu kiselinu. Nalazi se u miiima i
biljkama. Nestaica inozitola u ivotinja
usporava rastenje, izaziva gubljenje
dlaka i dovodi do razvitka masne jetre.
Ovo je privuklo panju kliniara.
Upotrebljava se za leenje masne jetre,
iako nije dokazano da je to efikasna
mera.
insanitas, nezdravost, bolest; retko upotrebljavan izraz koji oznauje duevno
oboljenje u najirem smislu reci.
inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog
recepta, u kome su naznaeni ime i prezime lekara odnosno naziv ustanove,
adresa (eventulano i broj telefona),
384

inspectio
mesto i datum. Recepti socijalnog osiguranja sadre i neke druge podatke.
insekticidi, insekticidna sredstva, sredstva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Pyrethrum.
insem i nacija, vetaka, v. osemenjavanje, veslako.
insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje
u neto, privrivanje, pripajanje, zavrni ili donji pripoj miia; (2) mogui nain nastajanja mutacija ugraivanjem
jedne ili vie azotnih baza u ranije postojei lanac nukleinske kiseline.
insolatio, insolacija, sunanica, (1) poremeaj praen visokom temperaturom
zbog suvinog izlaganja sunevim zracima. Nastaje u slobodnoj prirodi neposrednim delovanjem sunanih zrakova
na glavu i potiljak, naroito za vreme
vrelih letnjih dana. Insolacija lake nastupa kad je vazduh miran, bez vetra,
pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj temperaturi vazduha i pri tekom fizikom
naporu. U naim krajevima ona e najvie pojavljuje u kamenitim predelima
Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Insolacija se obino pojavljuje iznenada, i to svom jainom. Ona nastaje
pod dejstvom toplotnih zrakova, naroito infracrvenih. Sunanica je uvek ozbiljno oboljenje. Prognoza je u lakim
sluajevima sumnjiva, usled moguih
komplikacija; (2) leenje izlaganjem
sunevim zracima, sunanje.
insomnia, insomnija, besanica, nesanica,
stanje nemogunosti spavanja iz razloga
nastalih u samom organizmu. Pod insomnijom se podrazumeva pored potpunog odsustva spavanja i stanje sporog i tekog uspavljivanja ili vrlo ranog
buenja. Ponekad bolesnici kao insomniju smatraju i vrlo povrno spavanje
praeno ivim snovima o dnevnom zanimanju ili uopte snovima neprijatne
sadrine. Insomniju prati premorenost,
a moe biti znak organskih oboljenja
mozga ili neke duevne bolesti. Sin. agrypnia.
inspekcija, v. inspectio.
inspectio, inspekcija, posmatranje, nain,
metoda fizikog pregleda bolesnika;
nadzor, kontrola.

inspiracijski rezervni vazduh

instrumentarka

inspiracijski rezervni vazduh, v. pluni

mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije);
volumeni
vazuhoplovnomedicinski i., v. vazinspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj,
duhoplovnomedicinski institut; i. vojnoulaenje vaduha iz spoljanje atmosfepomorske medicine, specijalizovana
re u plua. Nastaje kada pritisak vadusanitetska ustanova ratne mornarice
ha u pluima, usled irenja grudnog
(RM) ija je namena: medicinski preglekoa i plua, postane nii od atmosferdi pripadnika RM, psihika i medicinskog. irenje grudnog koa nastaje usska selekcija pri izboru zvanja za delatled kontrakcije inspiracijskih miia:
nosti u RM, nauno istraivanje problepreage i spoljanjih medurebarnih mimatike podvodne medicine, briga o hiia pri mirnom udisanju, a i miia koji
gijensko-zatitnim merama u RM, protipodiu grudnu kost i rameni pojas pri
vepidemijske mere itd.; i. za tehnikonapregnutom udisanju.
medicinsku zatitu, nauna ustanova
instillator, kapljomer, slui za odbrojavakoja prouava tehnika i medicinska
nje kapi lekova koji se primenjuju u tesredstva i metode za zatitu ljudstva
nom obliku.
oruanih snaga kao i tehnike drugih
instinkt, nagon, podrazumeva, obino,
sredstava sa tetnim dejstvom radiolobioloki obrazac ponaanja, ivotinje ili
kih, hemijskih i biolokih inilaca; i. za
oveka, vitalnog karaktera s odreenim
vojnomedicinsku dokumentaciju, saciljem, korisnim za dotini organizam.
nitetska ustanova ija je namena: klasiIzgleda da se pojam instinkta ne moe
fikacija i obrada strane medicinske (i
odeliti od pojma nagona s tim to se naposebno vojnomedicinske) literature i
gonima pridaje vrednost instinkta praraznih dokumenata radi olakanja praenog i moda nesvesno vodenog afektenja naunih dostignua u medicini u
nim procesom. Izgleda da nagon u svosvetu i izdavanje publikacija (Vojnosajoj fiziolokoj osnovi nosi kombinaciju
nitetski pregled, Informativni i Referalneuslovljenih refleksa lananog karakni bilten itd.).
tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja slui
se objasni uslovljenim refleksima. Poreu dijagnostike svrhe (stetoskop, endosmeaji nagonskog ivota se ispoljavaju
kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske svu kvantitativnom pojaanju ili slabljerhe (skalpel, pinceta, buija itd.); operanju nagona koji, dostiui odreen stecioni i., instrumenti koji slue za vrepen, doivljavaju i kvalitativnu izmenu.
nje hirurkih intervencija. Pored opera-.
Takvi poremeaji nagona za ishranu su:
cionih instrumenata koji se upotrebljabolesna prodrljivost, koprofagija, antvaju pri svakoj operaciji (no, ma kae,
ropofagija i nekrofagija, a polnog nagorazmica itd.), postoje i specijalni instna: masturbacija, ekshibicionizam, fetirumenti namenjeni odreenoj vrsti
izam, pedofilija, narcisizam, sadizam,
operacija (trepan, testera, Graefeov no
mazohizam, sodomija, homoseksualiitd.).
zam i sapfizam.
instrumentalna perkusija, v. percussio.
institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hinizacija koja obavlja delatnost iz jedne
rurkom odeljenju, ije su osnovne duili vie grana medicine, odnosno oblasti
nosti: (1) da se stara o najstrooj asepsi
zdravstvene zatite. Sistematsko praeu operacionom bloku; (2) da sprema i
nje stanja iz oblasti zdravstvene zatite
sterilise zavojni materijal, rublje i instza koju je osnovan, ispitivanje, primenjirumente za operacije; da budno pazi na
vanje i usavravanje dijagnostike, leeispravnost aparata za sterilizaciju (aunja i rehabilitacije, predlaganje i sprotoklav, kazani za kuvanje instrumenata
voenje mera zdravstvene zatite u ovoj
itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u
oblasti, stunometodoloka pomo, naoperacionom bloku; da se stara da opeunoistraivaki i edukativni rad - osraciona sala uvek bude spremna za vrnovni su zadaci ovakve ustanove (prienje operacije; da instrumenira, tj.
25 Medicinski leksikon

385

instrumenti

insulin

ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myoda usluuje hirurga i njegove asistente

cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalisinstrumentima i drugim materijalom u
taka plune arterije; i. renalis, bubretoku operacije.
na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i.
instrumenti za finiranje i poliranje istricuspidalis, insuficijencija trikuspidpuna, garnitura svrdala i traka za finiranih zalistaka; i. valvularis, insuficijennje i poliranje ispuna (karborund kamecija sranih zalistaka i zalistaka aorte i
nii raznog oblika i veliine, finireri,
plune arterije. V. vitium cordis.
polireri, gumice, metalne i platnene abinsufflatio,
insuflacija, metoda uduvavarazivne trake i papirni kolutovi; i. za
nja vazduha, tenosti, nekog gasa u teobradu gingivalnog stepenika, razliite
lesnu upljinu; i. cranialis, kranijalna
vrste dleta od nerajueg elika, za
insuflacija, ubrizgavanje vazduha u proobradu stepenika kod preparacija sa
stor ispod tvrde modanice ili u modademarkacijom u vidu stepenika prema
ne komore u cilju utvrivanja bolesti; i.
nebruenim povrinama zuoa; i* za obendotrachealis, insuflacija vazduha,
radu i punjenje kanala korena zuba,
gasa u dunik, najee pri hirurkim
garnitura igala za runu i mainsku obintervencijama; i. perirenalis, perireradu kanala korena zuba. Runi: nerv
nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha
ekstraktor, Mller-igla, bipolarna sonda
u okolinu bubrega, u cilju radiografije
za odreivanje duine kanala korena.
nadbubrenih lezda; pluna i., uduvaIgle za runo irenje kanala korena u
vanje vazduha u plua u toku primene
obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram
vetakog disanja; i. presacralis, presaproiriva i misiji rep). Mainski: Beukralna insuflacija, ubrizgavanje gasa,
telrock i Giromatic. Lentulo spirale za
najee ugljendioksida u predeo bubpunjenje kanala korena zuba; i. za obrega pomou igle koja je uvuena u
radu kariozne lezije i kaviteta, garnipredeo iza mara, sa ciljem da se ratura runih i mainskih instrumenata
diografski utvrde poloaj i veliina bubza uklanjanje karijesa i karioznih tkiva
rega i nadbubrenih lezda; i. tubalis,
zuba i za obradu kaviteta. Runi: ekskaubrizgavanje gasa, najee ugljen-diokvator, kosi strugai po Blacku. Mainski:
sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvrdijamantska svrdla, karborund kamenivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubiii, elina svrdla razliitog oblika i venov test.
liine (okrugla, fisurna, konina i obrnuto konina); i. za pripremu, unoe- insuflacija, v. insufflatio.
nje i obradu plastinih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrvce hemisfere velikog mozga).
kavitet zuba, garnitura se sastoji od
patule, plastikog instrumenta, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid
koji se sastoji od tri monomere. Molesaa i nabijaa amalgama; i. za stomakulska teina jedne monomere iznosi
toloki pregled, garnitura instrumenata
oko 6000. Jedna monomera sastoji se od
za pregled zubaci usta. Sastoji se od
51 aminokiseline (odnosno od njihovih
ravnog, ili konkavnog ogledalca sa drostataka). Osnovna uloga insulina u orkom, prave i aproksimalne sonde, pinganizmu jeste regulisanje metabolizma
cete i brizgalice za vodu i duvaljke za
ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina
vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za
stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u
ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet
miiima i regulie se sagorevanje glikopulpae.
ze u tkivima. Insulin pojaava pretvarainsufficientia, insuficijencija, nesposobnje glikoze u mast, odnosno u masne kinost da se obavlja odreena radnja ili
seline i glicerol. U normalnom organizuloga; i. adrenalis, insuficijencija kore
mu ubrizgani insulin prouzrokuje hinadbubrenih lezda; i. aorta e, i. zalispoglikemiju. Slui za leenje srednje
taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i.
tekih oblika dijabetesa. Nedostatak
cordis, i. sranog miia. Sin. l myocarovog hormona prouzrokuje oboljenje
dii; i. hepatica (he pati), i. jetre; i. mit-

386

insulinaza
diabetes millitus (eerna bolest); zamene za i., preparati koji imaju dejstvo
slino dejstvu insulina a efikasni su i
kada se daju oralno. U grupu ovih preparata spadaju tolbutamid, hlor-propamid, fenformin i dr. Slue za leenje lakih oblika dijabetesa.
insulinaza, izraz koji se koristio za sve enzime koji su inaktivirali insulin.
insulin-cink suspenzije, preparati insulina ije dejstvo sporije nastupa, ali due
traje od dejstva obinog insulina.
insulinom, patoloko stanje izazvano tumorom, najee adenomske prirode,
beta-elija Langerhansovih ostrvaca
pankreasa, koje lue preterane koliine
insulina (v. tamo).
insulinski ok, stanje koje nastaje kada,
zbog velikih koliina insulina u krvi,
koncentracija glikoze u krvi padne ispod 70-50 mg/o. U ovim uslovima javljaju se razni oblici halucinacija. Osoba je
nervozna i drhti. Ako nivo glikoze padne ispod 50 mg/o javljaju se klonini grevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20
mg/o glikoze, grevi prestaju i nastaje
koma sa svojstvenim brzim i dubokim
disanjem.
insult, napad, telesna ili psihika povreda,
ili ozleda, npr. i. apoplektiki, apoplektiki napad.
integracija zdravstva, odreeni oblici organizacije i povezivanja zdravstvene i
sanitetske slube i sanitetskih elemenata drugih drutvenih struktura (civilne
zatite, Crvenog krsta) u sprovoenju
zdravstvene zatite u ratu; radi boljeg
funkcionisanja slubi formira se koordinacione telo koje regulie njihove meusobne odnose i obaveze u toku obavljanja njihovih zadataka.
integumentum, pokriva, prekriva, zastor; integumentum commune, koni
omota tela, koa.
inteligencija, sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuivanja,
reavanja novih problema i prilagoavanja situaciji. Psiholozi izraavaju stepen i. kolinikom IK.
intercostalis, interkostalan, meurebarni
(npr. spatium intercostale, meurebarni prostor).
25*

interlokusno rastojanje
intercurrens, interkurentan, koji se ukljuuje u tok neke bolesti i menja njen tok
i ishod.
interdentalis, meuzubni, nalazi se izmeu zuba.
interferencija virusa, prisutnost jednog
virusa ometa ili onemoguuje razvoj
drugog virusa. Ova inhibicija nije specifina. Virus koji ometa razvoj drugog virusa naziva se interferirajui, a onaj drugi, u koga je razvoj potisnut, blokirani virus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fenomen interferencije.
interferon, nedavno otkrivena materija
koja se stvara u elijama napadnutim virusima i ima osobinu da specifino
inaktivie virus koji je izazvao njeno
stvaranje. Interferon iz elija napadnutih virusom prenosi se putem cirkulacije
i ulazi u elije koje nisu napadnute i
onemoguava delovanje virusa. JoS nije
utvreno da stvaranje i. predstavlja mehanizam steenog imuniteta, ali se u
preienom stanju upotrebljava u zatiti ivotinja od izvesnih virusnih
oboljenja. Otkriem interferona (Isaacs
i sar.t 1957.) naeno je objanjenje za fenomen virusne interferencije. Aktivnost interferona nije specifina (i ako ih
indukuje jedan virus, mogu da deluju
na itav niz srodnih i drugih virusa);
osim virusa, interferoni mogu da inhibiraju i plazmodije, toksoplazme i hlamidije.
intergenska supresija, suzbijanje ekspresije neke mutacije nastale u jednom
genu kao posledice nove mutacije u
drugom genu; nova mutacija dovodi do
uspostavljanja izgubljene funkcije; sin.
supresijska mutacija.
interkardinalna spojnica, izmeu prednjih kardinalnih vena u 2. mesecu se uspostavlja kosa spojnica: prednja interkardinalna spojnica, koja se ubrzo proiruje u levu bezimenu venu.
interkurentan, v. intercurrens.
interkuspidacija, odnos kvrica i fisura
gonjih i donjih bonih zuba u mirovanju
vilica.
interlokusno rastojanje, u genetici, razmak izmeu dva lokusa na istom hromosomu koji se utvruje pomou pro387

intermaxillaris
centa, odnosno uestalosti, rekombinacija (crossing-over) izmeu njih. Ukoliko su dva gena na istom hromosomu
meusobno blii, utoliko je uestalost
crossing-overa manja i obrnuto. Sin.
map unit (eng.)
intermaxillaris, meuvilian.
intermedius, intermedijalan, srednji, izmeu spoljanjeg i unutranjeg.
intermitentna akutna porfirija, v. porphyria.
intermitentna temperatura, v. febris.
interna medicina, praktina medicinska
disciplina, koja prouava bolesti unutranjih organa.
interna poljska bolnica, specijalizovana
sanitetska ustanova ija je namena: dijagnoza, trijaa i leenje bolesnika od
unutranjih bolesti i za to ima prijemno-trijano, bolniko i evakuaciono odeljenje, rendgenoloki kabinet itd.; lake
bolesnike vraa u jedinice ili upuuje u
bolnicu za lake ranjenike (v. tamo), a
tee u ustanove zdravstvene slube; zadravanje bolesnika u internoj poljskoj
bolnici traje obino 15-20 dana. V. poljske bolnice.
internacionalna jedinica, odreena
vrednost nekog leka dobivena biolokim standardizovanjem, uporeivanjem dejstva ispitivanog leka s dejstvom meunarodnog (internacionalnog) standarda.
internacionalni standard, preparat nekog leka odreene i stalne vrednosti, prema kome se odreuju vrednosti istorodnih preparata ija je vrednost nepoznata.
interneuroni, meuneuroni, mali, kratki,
esto samopodraljivi neuroni, koji u
kimenoj modini posreduju izmeu
aksona senzitivnog i dendrita i tela motoneurona ili izmeu zavretka nervnih
vlakana nishodnih puteva kimene
modine i motoneurona.
interokluzijski prostor, rastojanje izmeu griznih povrina zuba donje i gornje
vilice kada se donja vilica nalazi u poloaju fiziolokog mirovanja. Izraunava
se iznalaenjem razlike vertikalnog
rastojanja vilica u poloaju fiziolokog
388

interseksualnost
mirovanja i njihovog rastojanja u centralnoj okluziji.
interprizmatina supstancija, sloj izmeu glenih prizama od kojih je slabije
mineralizovan, irine oko l mikron.
interradicularis, interradikularan, koji se
nalazi izmeu korenova zuba.
interrenalna tela, u kolousta i riba dva zaetka nadbubrenih lezda potpuno odvojena i, kao takva, uobliavaju se konano u interrenalna i suprarenalna
tela.
interseksualnost, fizioloka, prisustvo u
osobi odreenog, genitalno i gonadno
ostvarenog pola, heteroseksualnih osobina koje ne prelaze granicu seksobiotipolokih varijacija. Ona se moe odnositi
na telesne osobine (somatska interseksualnost) koje su praene funkcionira i duevnim (psihika interseksualnost). U somatskoj interseksualnosti
treba razlikovati genitalne i vangenitalne osobine. Fizioloka genitalna interseksualnost se otkriva u gonadama i
vangonadnim genitalnim organima. U
mukim gonadama se ispoljava proizvodnjom estrogenih supstancija (u Sertolijevim elijama semenotvornih cevica i u dijastematskoj lezdi). U enskim
gonadama Bergerove elije u hilusu jajnika stvaraju androgene supstancije,
kao i tekalne elije jajpnosnih mehuria. U vangonadnim organima fizioloka
interseksualnost se ispoljava obiljem
interseksualnih odlika suprotne polarizacije (kostura, miia, masnog tkiva.,
grkljana, dlakavosti itd.); patoloka i.,
postoji opasnost da se za patoloku interseksualnost oglase samo promene
genitalnih organa koji dovode do hermafroditizma. Meutim, patoloka interseksualnost nije sva u hermafroditizmu. Ima itav niz poremeaja u vangenitalnoj sferi seksualnosti koje predstavljaju znake patoloke interseksualnosti. Hermafroditizam je prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici.
U prirodi je hermafroditizam u niih organizama dosta esta pojava, bilo da-se
u jednom organizmu istovremeno nalaze organi oba pola (istovremeni), bilo
uzastopno (proterogonija), takva jedin-

intersex
ka jedan deo svoga ivota doivljaje kao
jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol:
prvo je mujak, pa enka (proteroandrija) ili prvo enka pa mujak (proteroginija). Nasuprot hermafroditizmu stoji
gonohorizam; stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca odlika samo jednog pola. ovek je
gonohoriko bie: polovi su razdvojeni
na mukarca i enu. U njega je hermafroditizam naroito pravi. Nigde se nomenklatura nije toliko kolebala koliko
u nazivanju stanja koja pripadaju ovom,
najviem stupnju interseksualnosti. Dosadanji nazivi su neprikladni. Danas je
svakome jasno da razlikovanje hermafroditizma na pravi (verus) i lani (spurius s. falsus) nema vie opravdanja:
svaki hermafroditizam je pravi i stvarni
u svojoj vrsti. to se javlja, umesto na
gonadama, na vangonadnim genitalnim
organima nije nikakav razlog da se nazove laan ili prividan (pseudohermafroditizam). Pre svega, patoloka interseksualnost se ne sastoji samo od
hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti) nego i od pojave vangenitalne, iroko obuhvatne somatske interseksualnosti. Ue shvaen hermafroditizam bi bio genitalna inter seksualnost i
kao takav, moe se odnositi na gonade
ili na vangonadne genitalne organe (kao
gametoforne puteve). Nazvati hermahroditismus verus samo gonadnim hermafroditizmom nedovoljno je; zato,
predlaemo taniji pridev ambigonadni,
kao to za pseudohermafroditizam
predlaemo vangonadni hermafroditizam koji moe zahvatiti gametoforne
puteve u svim njihovim segmentima
(unutranji i spoljanji vangonadni hermafroditizam). Vangenitalna somatska
interseksualnost (muka: androginoidi i
enska: ginandroidi) zahvata kostur,
miie, masno tkivo, grkljan, dlakavost i
dojke.
intersex, interseks, jedinke sa sekundarnim seksualnim odlikama oba pola ili
njihovim intermedijarnim svojstvima.
interspinalis, interspinalan, izmeu rtnih
nastavaka dva susedna prljena.
interspinalna linija, v. linea.

intestinum
intersticijumska pneumonija, v. pneumonia.
intersticijumska tenost, v. meuelijska
tenost.
interstitial cell stimulating hormone
(ICSH), naziv za hormon iz prednjeg
renja hipofize koji podstie intersticijalne elije u jajniku i u semeniku i izaziva ovulaciju i luteinizaciju u jajniku.
interstitialis, intersticijalan, meuprostorni.
interstitium, intersticijum, meuprostor,
razmak, interval.
intertrigo, zapaljenje konih povrina
koje se dodiruju i taru (intertriginozni
predeli: preponski, podsisni, okolomarni i pazuni), u jo veoj meri znojenjem i neistoom.
intervalla lucida, svetli trenuci, slobodni periodi u toku nekog duevnog
oboljenja za vreme kojih bolesnik ne
pokazuje znake svog oboljenja. S poboljanjem dijagnostike, sve je manji
broj lucidnih intervala, jer se znaci bolesti bolje otkrivaju. V. remissio.
intervencija (med.) poduhvat, zahvat u cilju leenja, najee tiirurkog; hirur^ka i., leenje pomou hirurkih postupaka operacija, repozicija i dr. V. operacija; hitna i., intervencija koja se
preduzima u cilju leenja stanja; povreda i oboljenja koji ugroavaju ivot bolesnika, ili spreavanja evolucije i komplikacija akutnih oboljenja ili povreda.
intestinalis, intestinalni, crevni, npr. tractus i., crevni trakt (tanko i debelo crevo).
intestinalni divertikul, v. diverticulum.
intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti
organ za varenje, prua se od eluca do
mara. Zid creva, idui od povrine, ima
pet slojeva, a to su: serozni omota od
trbune maramice (tunica serosa), supserozan sloj (tela subserosa), miini
sloj (tunica muscularis) sastavljen od
glatkih miinih elija rasporeenih uzduno i popreno, podsluzniki sloj
(tela submucosa) u kome se nalaze
usamljeni ili udrueni limfni vorii i
sluznica (tunica mucosa). Sluznica tankog creva je nabrana u poprene kru389

intoksikacija
ne nabore s mnogobrojnim resiastim
nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi
intestinales) koje poveavaju resorptivnu povrinu sluznice. Sluznica je obloena epitelom i sadri mnogobrojne
lezde. Crevo se deli na tanko i debelo
crevo; i. crassum, debelo crevo, prua
se od usukanog creva (ileum) do mara
(anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje
se od tankog creva u tome to sluznica
nema poprene nabore i resice. Delovi
debelog creva su: caecum, colon i rectum. Slepo crevo (caecum) smeteno je
u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi
crvuljak (appendix vermiformis): kolon
se prua od slepog do marnog creva
(colon ascendens, c. transversum, c. descendens, c. sigmoideum), marno crevo
(rectum) nastavlja sigmoidni kolon i zavrava se otvorom (anus); i. diverticulosis, intestinum divertikulozis su mnogobrojna kongenitalna depasta proirenja creva na mestu pripoja za mezenterijum. Zid depova sadri samo sluznicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo,
prua se od eluca do slepog creva i
dugo je oko est metara; delovi tankog
creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^
dvanaestopalano crevo (duodenum)
potkoviastog je oblika i obuhvata guterau, a prua se od pilorusnog otvora
eluca do krivine tatog creva. U nishodni deo duodenuma ulivaju se glavni
uni kanal i izvodni kanal guterae;
tato crevo (jejunum) nastavlja duodenum i obuhvata priblino polovinu slobodnog pokretnog dela tankog creva;
usukano crevo (ileum) nastavlja tato
crevo i uliva se u slepo crevo. Od ostalog dela tankog creva razlikuje se time
to ima ispod sluznice udruene limfne
vorie u tzv. Peyerove ploe.
intoksikacija, v. trovanje.
intoxicatio aiimentaris, alimentarna intoksikacija, esto, akutno trovanje hranom u kojoj se nalazio stafilokok koji
lui enterotoksin. Bolest nastaje burno
1-3 asa posle obroka s bolom u trbuhu,
povraanjem i velikim brojem stolica.
esto nastaje brutalna dehidratacija i
teko kolapsno stanje, pa su mogui
smrtni ishodi, naroito u male dece i
390

intraduralan
starih osoba. Zato je neophodna brza
nadoknada izgubljene vode i minerala,
te se alimentarna intoksikacija ubraja u
urgentna stanja u medicini. Bolest traje
1-2 dana.
intraarterijska injekcija, v. injekcija.
intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili
koji se daje u arteriju.
intraartikularna injekcija, v. injekcija.
intrabubreni pritisak, pritisak u tkivu
bubrega koji tei da kolabira krvne sudove i tubule. Iznosi u proeku oko 12
mm Hg, dok je pritisak u meuelijskim
prostorima u bubregu oko 6 mm Hg.
intrabulbaran, v. intraokularan.
intracelularna tenost, tenost koja se
nalazi u elijama, a ini dve treine
ukupne telesne tenosti, odnosno u
osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25
lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreene fizikohemijske odlike koje normalno variraju u odreenim granicama.
Od ekstracelularne tenosti razlikuje se
uglavnom po tome to sadri znatno
vee koliine jona kalijuma i fosfata i
neto vie magnezijuma i sulfata. Koliina belanevina je oko etiri puta vea
nego u krvnoj plazmi.
intracelularne membrane, opne koje se
nalaze oko jedra i drugih organela u eliji; po grai odgovaraju uglavnom
membrani koja ograniava eliju koja
se naziva plazma-membranom i sastoji
se od dva sloja lipida u sredini i dva sloja proteina s obe strane, to se naziva
membranskom jedinicom. Membrana
oko jedra sastoji se od dve membranske
jedinice i znatno je propustljivija, tako
da kroz nju prolaze i veliki molekuli ribonukleinskih kiselina; membrana oko
mitohondrija ima dve membranske jedinice, od kojih je unutranja izuvijana
i na njenim naborima se nalaze oksidativni fermenti.
intracerebralan, koji se nalazi u velikom
mozgu.
intracranialis, koji se nalazi u lubanji.
intraduktalan, ono to se nalazi ili se deava u kanalu (ductusu) lezde.
intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj modanici ili se deava u njoj.

intragenska supresija
intragenska supresija, ponitavanje fenotipskog efekta mutacije na odreenom genu pojavom nove mutacije na istom genu, koja je dovela do ponovnog
uspostavljanja normalne genske funkcije. Sin. reverzna mutacija.
intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje
u mozgu novoroeneta usled prskanja
kapilara, najee prilikom tekog poroaja.
intramolekulski, ono to se nalazi u molekulu, to pripada njegovoj unutranjosti.
intramuralis, intramuralan, koji se nalazi
u zidu nekog organa, npr., intramuralni
tromb, krvni ugruak koji se nalazi u sranom miiu.
intramuscularis, intramuskularan, (1)
koji se nalazi u miiu, (2) koji se daje u
mii.
intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin.
intrabulbaran.
intraokularna tenost, v. ona vodica.
intraokularni pritisak, v. pritisak.
intraoperativan, koji se deava u toku hirurke intervencije.
intraoralis, to se nalazi u usnoj duplji.
intraoralni pristup, v. per vias intraoralis.
intrapleuralna tenost, tenost koja se u
tankom sloju nalazi izmeu parijetalnog i visceralnog lista pleure, od kojih je
visceralni list srastao s povrinom plua, a parijetalni s unutranjom povrinom grudnog koa. Stvara se filtracijom
kroz parijetalne kapilare, a neprekidno
resorbuje u kapilare visceralne pleure,
u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm
Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak
krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona
sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. tenosti je stoga uvek negativan i proseno
iznosi -8 do -10 mm Hg. Poto je vei od
elastine sile plua, koja tei da plua
skupi, plua su uvek neto rastegnuta.
Negativnost pritiska intrapleuralne tenosti, kao i adhezivn sile izmeu kapljica tenosti koja privlai dva lista pleure, ne dozvoljavaju da se one odlepe jedna od druge, to ini daje intrapleuralni
prostor virtualna supHina i da plua
prate pokrete grudrug koa.

intuicija
intraradikularna fiksacija, (stom.) korienje kanala korena za trajno vezivanje
zubne nadoknade.
intravaskulna koagulacija, v. coagulatio
intravascularis disseminata, DIC.
intravenski narkotici (intravenski opti
anestetici), vrste supstancije (uglavnom neki barbiturati) koje se, u obliku
vodenih rastvora, daju intravenski u
svrhu izazivanja opte anestezije.
intrinsic faktor, (eng.) unutranji faktor,
mukopolisaharid ili mukopolipeptid,
molekulske teine oko 50.000, koji stvaraju oblone elije sluznice eluca. Vezivanjem za vitamin 2 i. f. omoguuje
njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako
njega nema, 2 se ne moe
apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna
anemija, koja se odlikuje prisustvom u
krvi velikih elija megaloblasta, ijom
diferencijacijom nastaju eritrociti.
introitus, ulaz, ue, opti naziv za ulaz u
neku upljinu; i. oesophagi, ulaz u jednjak; i. pelvis (apertura pelvis superior), gornji ulaz karlice.
introvertovan, naziv za tip linosti, osobu
ije se interesovanje upravlja iz spoljnjeg sveta na sopstveno doivljavanje i
koja je sklona matanju i sanjarenju. U
patolokim sluajevima introvertovana
osoba oboleva od shizofrenije i tada pokazuje simptome autizma, tj. bolesne
povuenosti u sebe. V. autizam.
intrusio dentis, intruzija zuba, delimino
ili potpuno utiskivanje zuba u alveolarnu aicu usled traume. esto postoji i
fraktura alveolarne kosti. V. extrusio
dentis.
intubatio, intubacija, uvlaenje vrste
cevi u grkljan da bi se spreilo uguenje
usled stenoze grkljana. Terapijska intubacija s duim ostavljanjem tubusa u grkljanu danas se vie ne vri. Zamenila ju
je traheotomija. U hitnim i dramatinim
sluajevima guenja usled stenoze grkljana moe se i danas uvui vrst tubus
za endotrahejnu anesteziju ili bronhoskopski tubus, ali samo u cilju da se olaka izvoenje traheotomije.
intuicija, naroita sposobnost neposrednog saznavanja bez uea iskustva i
razuma, ili saznanje do kog se dolo i391

intumescentia
vim razmiljanjem koje se odigralo na
niem stupnju svesnosti u podsvesnom.
V. sfera svesti
intumescentia, intumescencija, (1) stanje
prepunjenosti, nabreklosti (naroito u
mukih) nekih polnih organa (semenik,
semene kesice, semenovodna ampula),
to zahteva njihovo pranjenje (v. detumescencija); (2) intumescencija, zadebljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko zadebljanje kimene modine; i. cervicaHs, vratno zadebljanje kimene modine.
intussusceptio, intususcepcija, prihvatanje, usvajanje neega; posebno: (1) prolaps jednog dela creva u neposredno susedni deo. etiri varijeteta intususcepcije postoje: agonalna i., intususcepcija
koja se deeva za vreme smrtne agonije;
enterika i., odnosi se na intususcepciju segmenta tankog u tanko crevo; ileocekalna i., u kojoj ileocekalna valvula
ispada u cekum; ileokolina i., u kojoj
ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u
kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane
od organizma i njeno pretvaranje u
novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj
se uvlai susedni deo debelog creva;
retrogradna i., intususcepcija distalnog u proksimalni deo creva.
intussusceptum, deo creva koji se uvaljuje u drugi deo creva.
intussuscipiens, deo creva u koji se uvaljuje drugi deo.
inulin, polisaharid iji se molekuli sastoje
od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je
rezervni ugljeni hidrat slian krobu;
nalazi se u korenima i krtolama nekih
biljaka (npr. Dahlia). U medicini slui za
izvoenje tzv. clearence-testa u ispitivanju bubrene funkcije. V. clearence-test
(pod test).
inunkciona kura, v. kura.
invaginatio, invaginacija, uvraaj, uvrat,
V. itussus ceptum, ileus.
invaginatum, invaginat, ono to (jedan)
deo strukture obuhvati, omota i uvrati.
inversio, inverzija, u genetici, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od
unitavanja odreenog segmenta hromosoma, njegovog okretanja za 180 i
ponovnog ugraivanja na istom mestu;

392

iperit
paracentrina i., inverzija u kojoj izvrnuti segment hromosoma ne sadri centromeru; pericentrina i., inverzija u
kojoj je obuhvaena i centromera.
inversus, invertni, okrenut, obrnut, suprotan normalnom; situs viscerum i.,
obrnut poloaj organa u organizmu.
invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje
saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se
u kvascu, u elijama viih biljaka, u
crevnom soku.
inverzija, v. inversio.
involucioni period, vreme u kojem dolazi
do retrogradnih promena; (1) smanjenje uterusa posle poroaja; (2) klimakterijum.
involutio, involucija, regresija, smanjenje,
unazaivanje, kako u anatomskom tako
i u funkcionom smislu, pojedinih organa ili celog organizma, npr. i. materice
posle poroaja, i. timusa, i. tumora itd.
involutivni oblici, u starim kulturama
pojedinih bakterijskih vrsta esto se
mogu nai razni oblici pojedinih bakterija, koji manje ili vie odstupaju od oblika karakteristinih za tu vrstu bakterija i od oblika koji se nalaze u mladim
kulturama; takvi oblici se nazivaju involutivni ili degenerativni oblici.
lodoformium, v. jodoform.
ionophoresis, jonoforeza, metoda leenja
u kojoj se terapijski efekat postie kretanjem jona iz tkivnih tenosti, pod dejstvom jednosmerne struje. V. electrophoresis.
iontophoresis, jontoforeza, unoenje u
organizam raznih lekova (anjona ili katjona) pomou galvanske struje. Zove se
jo i galvano-jonoterapija.
iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), postojan, ima miris slaice; dejstvo mu je
dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6
; asova (latentni period) posle kontakta
s koom ili sluznicom i opte, koje nastaje
apsorpcijom kroz kou i plua na kojima
se gotovo uvek javljaju komplikacije.
Dekontaminacija koe vri se rastvorom
hloramina T ili vodom i sapunom itd.,
oiju, oblogama razreenog rastvora
natrijum-bikarbonata; zatita: gasmaska, gumene rukavice i zatitno odeIo (v. tamo.).

ipsacija
ipsacija, v. onanija.
Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontroliu
imunski odgovor na specifine antigene. Povezani su glavnim histokompatibilnim !okusom (npr. u mia sa H-2 lokusom).
iradijacija, v. irradiatio.
ireduktibilan, (hem.), koji se ne moe redukovati; (hir.) koji se ne moe vratiti
na svoje mesto, reponovati.
ireponibilan, koji se ne moe vratiti na
svoje normalno mesto ili poloaj (npr.
kila, ireponibilno iaenje ili prelom).
ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nepreobratljive soli alginske kiseline (alginati). Hidrokoloid ije se fiziko stanje
menja hemijskom reakcijom koja nije
preobratljiva. Koriste se za uzimanje
otisaka za delimine zubne proteze, modele za studije, ortodontske aparate i
antagoniste; preobratljivi h., hidrokoloid ije se fiziko stanje menja temperaturom. Materijal postaje fluidan zagrevanjem, a po hlaenju prelazi u elastino - vrsto stanje. Koriste se za uzimanje otisaka za fiksne i pokretne zubne proteze.
iridectomia, iridektomija, operativno isecanje dela duice u razliite svrhe; i. antiglaucomatosa, pri kongestivnom
glaukomu radi sniavanja intraokularnog pritiska; i. basalis, isecanje dela
duice na njenu korenu; i. optica, pri
zamuenju ronjae i soiva vri se na
mestu na kome postoje manja zamuenja da bi svetlosni zraci prodrli do onog dna; i. praeparatoria, prethodna
operacija posle koje se nastavlja druga,
npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, isecanje duice u celoj njenoj irini.
iridencleisis, iridenkleiza, operativni zahvat koji se primenjuje u glaukomu u cilju snienja intraokularnog pritiska. Princip je stvaranje fistule izmeu prednje
komore i episklere kroz koju se intraokularna tenost odvodi. Da se fistula
ne bi zatvorila, u nju se ukleti duica.
irideremia, irideremija, odvajanje korna
duice u celini od njegovog pripoja za
trepavino telo (kompletna iridodijaliza). Via se samo posle veoma tekih

iris
povreda one jabuice. Sin. aniridia
traumatica.
iridium, Ir, hemijski element, platinski
metal.
iridochorioiditis, iridohorioiditis, istovremeno zapaljenje duice i sudovnjae.
iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje duice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis).
iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje korena duice od njenog pripoja za trepavino telo. Najee nastaje u tupim povredama oka.
iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje
duice. Javlja se kada diica nema vrst
oslonac: subluksacija soiva ili afakija.
iridoplegia, iridoplegija, potpuna paraliza pupile, koja se nalazi u stanju paralitike midrijaze. Refleks zeninog stezaa je ugaen. Moe biti posledica lezije
centra za enicu ili njegovog dovodnog
puta; i. traumatica, posledica tupe povrede one jabuice.
iridorhexis, iridoreksija, pukotine na zeninoj ivici duice nastale tupom povredom.
iridoschisis, iridoshiza, pukotina u prednjem listu duice. Nastaje posle tee povrede. ee je posledica degenerativnih promena u duici u starosti ili u dugotrajnom glaukomu.
iridotomia, iridotomija, zrakasto rasecanje duice u cilju stvaranja otvora na
njoj.
irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine).
Sastoji se od suda, iz koga istie tenost
za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak
isticanja tenosti zavisi od visine na
koju se sud podigne.
irigoskopija, v. irrigoscopia.
iris, duica, prednji deo sudovne opne u
obliku krune ploe s otvorom na sredini, enicom (pupilla). U duici se nalaze
dva glatka miia koji ire (m. dilatator
pupillae) ili suavaju enicu (m. sphincter pupillae). Boja duice zavisi od koliine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje
kao krupni produetak horioidne opne
koji se uvlai u onu komoru, prianjajui uz sudovnu ahuru soiva. Ovaj produetak povlaci za sobom i deo slepe
mrenjae, od testeraste mee do ruba,
zeninog otvora. V. iris.

393

iritabilni kolon
iritabilni kolon, v. colon irritabile.
iritabilnost, razdraljivost.
iritis, zapaljenje duice, akutno ili hronino. esto je udruen sa zapaljenjem trepavinog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok
moe biti egzogen ili endogen. Prema
vrsti eksudata u prednjoj komori postoje: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta,
i. haemorrhagica.
irradiatio, iradijacija, zraenje, ozraenje:
(1) leenje rendgenskim zracima ili drugim oblicima radioaktivnosti; (2) irenje
nervnog podsticaja preko granice njegovog normalnog rasprostiranja; (3)
primena ultraljubiastih zrakova na ergosterol i dehidroholesterol, pri emu
od njih nastaje vitamin Da odnosno Dsirregularis, nepravilan; pulsus i., nepravilni puls, v. pulsus.
irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili
drugom tenou; neprekidna i., stalan
tok vode preko zapaljene povrine; posredna i., proticanje hladne ili tople
vode kroz savitljivu cev koja je omotana
oko dela tela.
irrigator, aparat za irigaciju.
irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski
pregled debelog creva kada se kontrasfna suspenzija putem klizme unosi kroz
rektum neposredno u debelo crevo.
Sin. irigoskopija.
irritantia, iritancije, sredstva za draenje
koe.
iscedak, v. extractum.
ischaemia, ishemija, smanjena koliina
krvi u jednom organu, koja moe biti
posledica zapuenja arterija ili pritiska
na arteriju putem koje krv pristie u tkivo. Usled due ishemije moe se razviti
nekroza (infarkt) tog organa.
ischiadicus, ishijadian, sednjani, sedalni, koji pripada sednjai (npr. n. ischiadicus, ishijadiki, sednjani ili sedalni
ivac).
ischialgia, ishialgija, v. ischias.
ischias, ishijas, iijas, neuralgija, n. ischiadici. V. neuralgia.
ischium, (gr. ischion) kuk, bok, bedro,
karlina kost; os i., sedalna kost, sednjaa, zadnji donji deo karline kosti.
Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i
telo koje se spaja s telima bedrenjae
394

ishrana
(os ilium) i stidnjae (os pubis) gradei
zglobnu aicu kuka (acetabulum). Sa
stidnjaom ograniava zaporni otvor
(foramen obturatum).
ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili zadravanje mokrae, najee u oboljenju nervnog sistema (tabes i dr.); i. paradoxa, stanje u kome je mokrana beika ogromno rastegnuta, iako bolesnik
mokri malu koliinu mokrae; i. spastia, nemokrenje usled gra sfinktera
mokrane beike.
iseiconia, izeikonija, podjednaka veliina
i oblik slika koje se stvaraju na mrenjai oba oka.
ishemijska bolest srca, v. angina pectoris,
infarctus myocardii.
ishemijska reakcija centralnog nervnog
sistema, izrazito povienje krvnog pritiska koje nastaje pri smanjenju protoka krvi kroz mozak (ishemija) usled
toga to nagomilani ugljen-dioksid,
mlena kiselina i drugi metaboliti poveavaju u najveoj meri aktivnost vazomotornog centra, to dovodi do vazokonstrikcije, a u nekim oblastima tela i
do potpunog zatvaranja sudova (bubreg).
Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje
sposobnosti vienja boja. Sastoje se od
raznobojnih taaka, od kojih izvesne
stvaraju odreene brojeve. Prema grekama pacijenta pri posmatranju ovih
tablica zakljuuje se kakav poremeaj
za vienje boja je u pitanju.
ishrana, sloen proces koji se stalno odigrava izmeu naeg tela i unesene hrane.
Tok ovog procesa, pored dejstva mnogih egzogenih faktora, odreuje uglavnom sam organizam, koji prema potrebi
iskoriava i asimiluje pojedine sastavne delove hrane. Ishrana odrava normalno funkcionisanje svih organa naega tela u potrebnoj optimalnoj meri i istovremeno obezbeuje organizmu potreban materijal za graenje tela koje
raste, razvija se i troi. Stoga ishranjivanje treba da bude tako sastavljeno i regulisano da nae telo snabdeva potrebnom koliinom hrane, one potrebne koliine i kakvoe, na osnovu fizioloke
potrebe organizma i po higijenskim pri-

ishrana

isthmus

miki stabilisana. Snabdevanje vodom

ncipima. Pored toga, pravilna ishrana
obavlja se preko posebnog pitolja iz
treba da je i uravnoteena. To znai da
koga se pod pritiskom voda utrcava u
treba da postoji odreen odnos meu
usta. Svaki kosmonaut jo pre leta obezpojedinim hranljivim energetskim i grabeuje svoj jelovnik prema elji i navidivnim supstancijama, meu pojedinim
kama.
zatitnim materijama i meu zatitnim i
hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, androgen iz kore nadbubrenih lezda, koji s
ishrana odojeta koje iz bilo kojih razlodehidroandrosteronom ini 10% (dga nema dovoljno majinog mleka (usfrakcija) 17-ketosteroida u mokrai.
led uposlenosti majke ili usled hipogalaktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, strukturna nenormalnost hromosoma izazvana,
hrane, kao to su meavine mleka s razumesto uzdunog, poprenim cepanim dodacima; drutvena i., zajedniko
njem centromere, pri emu nastaju dva
ishranjivanje veih skupina ljudi koji
identina kraka hromosoma, s istim
ive u podjednakim socijalnim prilikagenskim sadrajem u njima.
ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvalitet i kvantitet hrane podeava se prema isocoria, izokorija, jednakost enica.
fiziolokim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili vie odvojenih lokusa s genima koji reguliu sintezu izoDnevna koliina hrane odreuje se na
enzima, V. izoenzim.
osnovu kalorine vrednosti hrane uz
puno osiguranje potrebne koliine be- isometria, izometrija, ista duina. Izometrijska kontrakcija miia je kontrakcija
lanevina i zatitnih supstancija, tj. vitapri kojoj se duina miia ne menja, a
mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajednapon u miiu se poveava.
niko ishranjivanje u javnim kuhinjama, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost refrakcije oba oka.
i preduzeima, u restoranima sa samousluivanjem, kolskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno
sredstvo; oficinalan je prema naoj farvojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bakmakopeji.
terije zahtevaju mnogo veu koliinu
hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri
kome izluena mokraa ima stalnu spetrebna viim biima. U odnosu na ovecifinu teinu, koja odgovara specifika koji utroi oko 1/100 od svoje teine
noj teini krvne plazme osloboene behranljivih materija, jedna bakterija utlanevina. Nastaje zbog tekih poremeroi vrednost svoje sopstvene teine.
aja bubrega, usled kojih oni izgube
Ova injenica ie posledica veoma brzog
sposobnost za koncentrisanje mokrae.
razmnoavanju bakterija, koje se dele
svakih 20-30 riiinuta (u veine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog creva u svrhu otklanjanja zatvora i ispirapod optimalnim uslovima); i. kosmonja sluznice. Vri se u bolesnika koji
nauta je, pored kiseonika, bitan faktor
sedi u kadi, pomou dvokrake gumene
u odravanju psihofizike kondicije
cevi (enterocleaner). Ova je metoda
kosmonauta u toku leta. Pri odreivaskoro potpuno naputena; Janetovo
nju dnevnog obroka hrane vodi se raui.e. ispiranje ele uretre razblaenim
na o mnogobrojnim faktorima kojima je
antiseptikim sredstvom (kalijum-perizloen kosmonaut u toku kosmikog
manganat) koje se iz irigatora ubrizgava
leta. Kalorinost dnevnog obroka iznosi
putem staklenog naglavka u uretru.
oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svarIjiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum.
isthmus,
suenje, sueni deo organa,
mora biti stabilna
pri
temperaturama
uina; i. aortae, suenje aorte; i. fauod -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm.
ciurn, drelno suenje na zadnjem zidu
do vakuuma. Hrana se priprema kao deusne duplje, ogranieno mekim nephidrisana, koju kosmonaut hiclrira dodavanjem tople vode i vlane koja je tercem, korenom jezika i nepanim luci395

istmusna trudnoa
ma; i. uteri, uina materice, izmeu njenog tela i vrata; (stom.) suenje gde se
spajaju dva kaviteta zuba.
istmusna trudnoa, trudnoa u suenom
delu jajovoda.

istojajni blizanci, pravilan izraz za pogrean naziv jednojajni blizanci.

istorija bolovanja, napisani podaci o bolesti nekog bolesnika; sadri podatke o
sadanjoj bolesti, o preleanim bolestima, bolestima u uoj porodici, socijalno-ekonomskim prilikama, navikama,
utvrenim znacima bolesti, rezultatima
ispitivanja, o leenju i zakljuak o ishodu bolesti.
iaaenje, v. luxatio.
-itis, na kraju reci oznaava da je neto u
vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaijenjem. Npr., retinitis, zapaljenje mrenjae.
ivica, v. limbus, margo.

ivina gingiva, v. gingiva.

Ivyjev test, v. test
Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Acarina (pauci). Privremeni ili polustalni
paraziti mno'gih kimenjaka ijom se krvlju hrane. U obinom ivotu poznati
pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina.
izbijanje zuba, (erribr.) izduivanjem korena zub se sve vie potiskuje nagore.
Njegova krunica probija ostatak gleT
nog organa, zubnu kesicu i desni, te,
najzad, izbija iznad povrine vilikog
ruba. Vreme izbijanja je podlono velikim individualnim razlikama i zavisno
je od mnogih i raznovrsnih faktora. Prosena vremenska granica za izbijanje
srednjih sekutua nalazi se izmeu 6. i
9. meseca, za bone sekutie izmeu 8.
i l i . meseca, za onjake izmeu 16. i 20.
meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za
zadnje izmeu 20. i 26. meseca. Izbijanje
zuba u donjoj vilici je neto ranije nego
u gornjoj.
izbijuvak, v. vomitus.
izbor zuba, (stom.) odreivanje oblika,
veliine i boje gotovih akrilatnlh ili porculanskih zuba za deliminu ili totalnu
zubnu protezu prema fabrikom kljuu.
izmena materija, promet materija u organizmu, V. metabolizam.
izmena tvari, .v. metabolizam.

396

izofan-insulin
izmet, v. faeces.
izo-, u sloenicama oznaava da je neto
istovetno ili jednako, npr. isochoria,
jednakost pupila; izotonian rastvor iji
je osmotski pritisak ravan osmotskom
pritisku u organizmu; u herniji izo- oznaava ravast niz (skraeno se pie i-,
npr. i-butan).
izoaglutinin, izoantitelo koji moe da aglutinie eritrocite drugih osoba iste vrste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu
razviti prirodno (normizoaglutinini) ili
putem vetake imunizacije (imunoizoaglutinini). Npr., krvni serum osoba
koje pripadaju krvnoj grupi A sadri
normizoaglutinin, koji aglutinie eritrocite osoba koje pripadaju krvnoj grupi
B.
izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvaranje (izo-) antitela u ivotinji iste vrste,
ali genetski razliitog sastava.
izoantitela, antitela koja reaguju s antigenom druge jedinke iste ivotinjske vrste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Tipini primer su antitela u sistemu ABO
krvnih grupa u ljudi.
izobare, linije koje na meteorolokim kartama spajaju mesta jednakog pritiska.
V. izoterme.
izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sadre isti maseni broj A, a razliite atomske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari
su razliite atomske vrste, razliiti hemijski elementi istih atomskih masa. Na
primer: 1ZC i 1^N ili ?H i *He.
izoelektrina taka pH rastvora u kome je
koncentracija katjona i anjona, na koje
moe da razdrui neko amfoterno jedinjenje, jednaka i pri kome nema kretanja
jona. Rastvorljivost amfoternih elektrolita na izoelektrinoj taki je najmanja. Izoelektrina taka aminokiselina je ono pH
pri kome su svi molekuli aminokiseline u
formi dipolarnih jona.
izoenzim, jedan od vie oblika odreenog
enzima. Izoenzimi se meusobno razlikuju fiziki, hemijski i imunoloki, ali
katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V.
isolocl
izofan-insulin, jedna od modifikacija insulina, ije dejstvo sporije nastupa od
dejstva obinog insulina, ali due traje.

izogamija

izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih elija u izotonian, koji ima isti tonu ili napon,
pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji
nekih niih organizama (alge).
imaju isti osmotski pritisak u odnosu na
izogeno, v. singeno.
normalni osmotski pritisak u krvi. Ako
izogenski, elije odnosno jedinke identije osmotski pritisak rastvora vei nego
nog genotipa, ili kad je re o transplanu krvi, takav je rastvor hipertonian, a
taciji, kalemi davaoca s antigenima hisako je manji nego u krvi zdravog oveka
tokompatibilnosti potpuno podudartakav rastvor je hipotonian.
nim s antigenima u tkivu primaoca.
izotonija, (1) normalni otpor delova ili
izohromosom, v. isochromosom.
elemenata prema nadraajima ili druizolati, ograniene populacione grupe
gim uticajima; (2) jednakost osmotskog
(geografski, socijalno, ekoloki) van kopritiska dvaju rastvora.
jih njihovi pripadnici ne stupaju u braizotopi, atomi s istim rednim brojem i s isne veze.
tim hemijskim osobinama, a s razliitim
izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se
atomskim teinama. Jezgre izotopa saizdvajaju povreeni i oboleli koji su
dre isti broj protona, a razliit broj
kontaminirani ili zarazni u svrhu zatite
neutrona. Svi izotopi nekog elementa
okoline i da bi se njima pruilo odgovanisu jednako stabilni. Poznati su rarajue zbrinjavanje ili dekontaminacija
dioaktivni izotopi skoro svih elemenata.
u odgovarajuem odeljenju. V. sanitetOni igraju vrlo vanu ulogu u naunim
ska etapa.
istraivanjima u medicini. Unosei u
izologo, v. singeno.
krv radioaktivni natrijum, moe se poizomerna jedinjenja, v. jedinjenja.
mou brojaa pratiti kretanje natrijuma
izoosmotski rastvor, izotonini rastvor,
u organizmu.
rastvor koji ima istu osmolalnost kao
krvna plazma; izotonini rastvor natri- izotopska nefrografija, v. mdiorenografijum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %)
iaesto se koristi u klinici na infuzije.
izovalerijanska kiselina, v. Acidum valeizoproterenol (iopropilarterenol, izoprianicum.
renalin), simpatomimetik koji direktno izraslina, v. tumor.
deluje na beta-receptore.
izrastaj, v. tumor.
izostenurija, stanje pri kome je specifina izvianje sanitetske, v. sanitetsko izviateina mokrae fiksirana na vrednost
nje.
1.010 do 1.012, tj. na specifinu teinu izvor, mesto izbijanja vode na povrinu
ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo
zemlje.
bubrega nije sposoban da vri koncen- izvori jonizujueg zraenja, aparati i
traciju odnosno razreenje. Nastaje pri
ureaji (rendgen-aparat, kobalt-bomtekim poremeajima funkcije bubrega,
ba, razni akceleratori i si.) ili izvesne
kada je u funkciji mali broj nefrona.
supstancije (radioaktivni izotopi) koji
izoterme, linije koje na meteorolokim
emituju jonizujue zraenje. Ukoliko su
kartama spajaju mesta iste temperature
ovi izvori u vidu radioaktivnog materivazduha. V. izobare.
jala (supstancije), oni se kratko nazivaju
izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji saradioaktivnim izvorima.
dre isti broj N-neutrona a razliiti izvori napajanja, elektronski instrumenti
atomski broj Z (broj protona) i maseni
koji se primenjuju u nuklearnoj medicibroj A (A=Z-HN). Izotoni su razliite
ni, slue za dobijanje napona i struje poatomske vrste, odnosno razliiti hemijtrebne za rad detektora zraenja i druski elementi kao to su: 1ZC, 1?N i 1|O.
gih elektronskih ureaja.

397

J, hemijski simbol za jod.

123
J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni
izotop joda vrlo povoljnih fizikih odlika, ciklotronski proizvod. Primenjuje se
za ispitivanje funkcije titaste lezde i
scintigradiju, kao i za obeleavanje proteina in vitro.
126
J, radioaktivni izotop joda, primenjuje
se u obliku jodida, prvenstveno za
obeleavanje proteina, rede za scintigrafiju titaste lezde i leenje hipertireoze. Albumin obeleen 125J primenjuje
se za odreivanje zapremine krvi.
131
J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje
se u obliku jodida za ispitivanje funkcije
titaste lezde, scintigrafiju i leenje
njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor
natrijum-jodida 131J upotrebljava se za
obeleavanje proteina in vitro (jodinacija). Vezan za albumine, ovaj izotop joda
se upotrebljava za odreivanje zapremine krvne plazme i radiokardiografiju.
Makroagregati albumina obeleeni 131J
primenjuju se za scintigrafiju plua, jedinjenja bromftaleina i bengalskog crvenila s 131J za ispitivanje funkcije jetre i
bilijarnog sistema, u obliku hipurana
131
J za radiorenografiju, polivinil-pirolidona za dijagnostiku enteropatija praenih gubitkom belanevina kroz eludano-crevni trakt, jotalamata za ispitivanje glotnerulske filtracije i jodoholesterola 131J za scintigrafiju nadbubrenih
lezda.
132
J, radioaktivni izotop joda, koji se upotrebljava za ispitivanje funkcije titaste
lezde. Dobija se elucijom iz generatora.

398

JNA, jenska anatomska nomenklatura usvojena u Jeni 1936. godine.

ja, syn. ego, psihoanalitiki pojam koji oznauje jedan od tri sastavna dela psihe.
V. id, ono i superego - nad-ja. Ja odgovara na sve drai iz spoljnjeg sveta i nagone iz organizma, prilagoava im se i
zadovoljava ih na tzv. principu realnosti
(ono i onoliko koliko se moe). Ja je
preteno svesno. V. nesvesna psiha.
jabuna kost, v. jagodina kost.
Jacobaeusova operacija, v. operacija.
Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela
u okolni mezoderm olfaktivnih jamica.
U veine sisara ovaj organ je opkoljen
oluastom hrskavinom ploom poznatom kao Huschkeova hrskavica (paraseptalna hrskavica).
jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe pokreti bolesnika u krevetu u toku visoke
temperature; j. capitis nocturna, ritmino klaenje glave u snu.
jamen, v. hordeolum.
jamiak, v. hordeolum.
Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra
nai.
jagodina ili jabuna kost, parna kost
lica. V. 05 zygomaticum.
jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j.
anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom
vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin.
amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u
kojima je vitelus smeten u naroitim
elijama (vitelinske elije); j. holoblastna, jaja koja se dele potpuno; j. meroblastna, jaja koja se dele delimino, podjednako (ekvalno) ili nejednako (inek-

jaje
valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom
koliinom vitelusa; j. miksolecitna,
jaja u kojih je vitelus jednoobrazno razmeten; j. oligolecitna, jaja koja sadre
malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna,
zajedniki naziv za polilecitna i mezolecitna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom
samo na jednom kraju jaja.
jaje, jajna elija, jajace, enska oplodna
elija od koje po oploenju postaje
plod.
jajna elija, enska oplodna elija, gamet.
Jo i jajace. Jajna elija sadri sve sastavne delove elija: telo (ooplazmu),
jedro (germinativni mehur), jedarce
(germinativnu mrlju), vitelinsko jedro,
sferu i centrozom. Elektronomikrogram otkriva i mitohondrije.
jajniki, v. ovarialis.
jajnik, v. ovarium; (embr.), enska gonada,
uobliavanje enske gonade poinje
neto docnije od muke, tek krajem 2.
meseca (embrion od 18 mm duine).
Zato, ako u embrionu od preko 13 mm
duine gonadni zaetak jo ne pokazuje
epitelne vrpce, moe se sa sigurnou
tvrditi da e postati enska gonada. Poetak uobliavanja obeleen je novom
pojavom epitelne vrpce, koja se izdeljuje na krae segmente ovigene ili Pflgerove gredice u kojima se mogu razlikovati
krupne, pragametske elije. Ostaci
Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ)
atrofiu, ostavljajui traga u vidu epooforona ili Rosenmllerovog organa. U
odraslijih embriona (preko 50 mm duine) buja vezivno tkivo koje razdvaja
ovogene vrpce u segmente, koji se zaokrugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze
pragametske'elije (primordijalne ovule), s indiferentnim elijama oko njih
(folikulne elije). Jajne lopte se izdeljuju
na primordijalne mekove u kojima se
smeta po jedna jajna elija. U drugoj
polovini fetalnog ivota neki od primordijalnih mekova mogu da se razviju u
Graafove mekove, ali veliki broj atrpfie u atretina telaca. U jajnicima enskog novoroeneta ima oko 400.000
primordijalnih mekova, mada veliki
broj njih atrofie. V. ovarium.

jastuk, gumeni
jajonosna humica, gomila granuloznih
elija u razvijenom jajonosnom mesku,
koja kao uzvienje nosi jajnu eliju. Sin.
cumulus oophorus.
jajovod, v. tuba uterina.
Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia
pseudoleucaemica infantum.
jalovijenje, v. kastracija.
jama, v. fossa, fovea.

jama, (hig.) deo nunika; nunika

j., pokrivena j., zapremine 2-5 m3, udaljena
od zidova kue. Gradi se od materijala
nepropustljivog za vodu. U nas se pokazao kao koristan domai tip n. Kao u sifonu prolazi svezi izmet polagano iz
prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3
nedelje. Za to vreme propada najvei
deo patogenih mikroorganizama, koji
se eventualno nalaze u uzmetu i u mokrai. N. j. treba da je udaljena od vodoopskrbnih objekata. Sadraj n. j.
prazni se najvie 3 puta godinje, najbolje specijalnim kolima za automatsko
usisavanje; perkolaciona j., nunika j.
sa propustljivim dnom iz koje sadraj j.
prodire u okolne porozne slojeve zemlje, u kojima dolazi do razgraivanja fekalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedina usamljena domainstva, pri povoljnoj formaciji slojeva zemlje, kad je osigurano besprekorno snabdevarije vodom, tako da je iskljuena mogunost
sekundarnog zagaivanja podzemne
vode fekalijama; septika j., nunika
jama koja se postavlja u neposrednoj
blizini kue, oko 15-20 cm
od zida zgfade. Zapremina je 3-5 m3, prema broju
ukuana. Zidovi i poklopac moraju biti
od materijala nepropustljivog za vodu i
gasove. Unutarnji zidovi premazuju se
slojem cementa i katrana. Na poklopcu
se ugradi otvor, koji se hermetski zatvara, a slui za ienje i odstranjivanje sadraja. Ventilie se pomou cevi koja se
otvara iznad krova zgrade, a prazni se
2-3 puta godinje. V. nunika /.
jamski gas, v. metan.
jastuk, gumeni, jastuk koji se moe
naduvati, obino oblika koluta, rede
etvrtast. Gumeni jastuk je namenjen
tekim i mravim bolesnicima za udob399

jatronije leanje i za spreavanje pojave obleine (dekubitusa).

jatro-, u sloenicama znai da je neto u
vezi s lekarom ili medicinom.
jatrofizika, medicinska kola XVII veka
koja je teila da sve bioloke fenomene
protumai fizikim zakonima. Najznaajniji predstavnik bio je Baglivi.
jatrogena oteenja, oteenja koja nastaju u bolesnika kao rezultat lekarskih
intervencija (propisanih lekova, hirurkih intervencija i dr.).
jatrohemija, medicinska kola u XVI i
XVII veku koja je smatrala da se sve pojave ivota i bolesti zasnivaju samo na
hemijskim procesima. Najistaknutiji
predstavnici jatrohemije bili su Paracelsus i van Helmont.

Java!, v. ophthalmometer.
jazva, donje crevo se naspram kloakne
opne proiruje u zatoku u koju se uliva
alantoidni kanal. Iz tog proirenja se dospeva u repno crevo. To proirenje nosi
naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrauje
vertikalno postepenim sputanjem nabora iz ugla koji odeljuje crevni od alantoidnog kanala (urorektalna pregrada,meina ostruga f r. autora). Ova pre-^
grada se sve vie sputa u jazvenu duplju, koja se deli na sve sekundarne duplje: zadnju, koja e izgraditi rektum i
prednju (urogenitalni sinus) od koje se
stvara mokrana beika i prostatni deo
uretre.
jazvena opna, osovinsko zadebljanje ektoderma i endoderma u vezi s donjim
krajem primitivne trake. Ograniava
jazvenu duplju.
jazveni ep, zadebljanje jazvene opne
stvara u sisara jazveni ep.

jemen, v. hordeolum.
jemiak, v. hordeolum.
jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su
acidofilne reakcije, dok su druga, bazofilne reakcije, kariosomi. V. nucleolus.
jedarev satelit, v. Barrovo telo.
jedinica, koliina uzeta za poredenje u
merenju broja, teine, duine, vremena,
jaine dejstva itd.; bioloka j. (internacionalna jedinica) slui u medicini za izraavanje aktivnosti pojedinih preparata (lekova), najee hormonskih ili vi400

jedinjnje
taminskih. Mogu biti ablje, pacovske,
^zeje, maje i dr., prema vrsti ivotinje
na kojoj je vreno bioloko ispitivanje.
Ako je prilikom ispitivanja za uporeenje bio upotrebljen internacionalni
standard, onda se aktivnost ispitivanog
preparata izraava internacionalnim jedinicama; maja j., bioloka jedinica za
oznaavanje aktivnosti nekog preparata
iz grupe digitalisa, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na makama;
mija j., najmanja koliina enskog poInog hormona koja izaziva u kastrirane
miice karakteristine promene vaginalnog epitela (estrus); oksfordska j.,
prvobitna jedinica mere za aktivnost
penicilina. Priblino odgovara internacionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mikrograma internacionalnog standarda
penicilina); petlova j., bioloka jedinica
za oznaavanje koliine mukog seksualnog hormona u nekom preparatu,
dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na petlovima; jedinica sanitetske
pomoi civilne zatite, snage i sredstva za pruanje medicinske pomoi i
dopremanje povreenih do odgovarajuih ustanova za leenje; one vode i borbu za spreavanje epidemija.
jedinstvena vojnomedicinska doktrina,
v. ratna sanitetska doktrina.
jedinstvenost zdravstvene zatite, kvalitet u organizaciji zdravstvene zatite i
zdravstvene slube koji podrazumeva
da zdravstvene organizacije u praksi neposredno sprovode sve mere zdravstvene zatite. Najbolji primer takvih zdravstvenih organizacija je Dom zdravlja i
njegovi dispanzeri.
jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili
vie sjedinjenih elemenata. V. element,
sinteza; izomerna jedinjenja, jedinjenja koja imaju isti molekulski sastav,
istu molekulsku teinu i isti broj atoma
svake vrste u molekulu, a razliite fizike i hemijske osobine. Razlike u fizikim i hemijskim osobinama tumae se
razliitim rasporedom i nainom vezivanja atoma u molekulu; lanasta
(aciklina) j., ugljenikova jedinjenja u
kojima su ugljenikovi atomi povezani
tako da grade otvoreni niz, lanac:

jednojajni blizanci
l i l t

-C-C-C-C.

I i I I
jednojajni blizanci, v. monozigotni blizanci.
jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od
disajnog creva. Jednjak je u poetku
vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. praprljena. On se sve vie izduuje, ukoliko odmie stvaranje vrata i grudnih organa. Na embrionu od 10 mm dug je 2
mm i dopire do 10. grudnog prljena. U
prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen
od l reda elija. Od 2. meseca redovi elija se umnoavaju, zaepljujui sredinu. Zatim se javlja zjap. Povrne elije
postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste
elije zamenjuju ploastim.
jedra bakterija, bakterijska elija nema
jasno ogranienog i definisanog jedra
(jezgra). Nuklearna reakcija po Feuigenu otkriva u bakterija uobliene mase/
obojene DNK-om koje ine intracitoplazmatiki nuklearni aparat, koji se
jasno razlikuje od jedra protista eukariota.
jedro, v. nucleus; j. detobrokno, v. deutobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o
jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro.
jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jejunum.
jejunitis, zapaljenje tankog creva ogranieno na jejunum.
jejunostomia, jejunostomija, stvaranje
komunikacije izmeu jejunuma i povrine trbunog zida. Kroz jejunostomiju
se vri ishrana bolesnika u sluaju da
hrana ne moe da se unosi prirodnim
putem.
jejunum, tato crevo, v. intestinum.
jejunus, prazan, tat.
Jelinekov znak, tamna pigmentisanost
onih kapaka ili okoline oiju u toku
Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedowf), v. znak.
Jenner Edward, engleski lekar (1749
1823), koristio je za vakcinaciju materijal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisani ovom vakcinom postali su otporni
prema velikim boginjama. Jenner je
svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796.
26 Medicinski leksikon

jezgra
je izveden njegov nain vakcinacije protiv velikih boginja.
Jennerova vakcinacija, koja se vrila materijalom kravljih boginja, titila je s uspehom ljude protiv velikih boginja. Jennerova vakcina je rezultat praktikog Jskustva, a tek gotovo 100 godina kasnije
poinje nauna imunologija s Pasteurovim radovima o zatiti protiv zaraznih
bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv
velikih boginja koristi virus vakcinije
(vaccinia). Virus vakcinije je blisko srodan varioli, kravljim boginjama, zeijim
i miijim boginjama, koji sa vakcinijom
ine jednu podgrupu medu poks-virusima.
Jenska nomenklatura, v. JMA.
jenost, v. apetit.
jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jetre je najue vezan za razvoj guterae
(pankreasa). Ove lezde se razvijaju na
prednjem zidu onog dela creva koji e
se razviti u dvanaestopalano crevo
(duodenum). Iznad vitelinskog kanala
javlja se izvrat koji pokazuje zaetak jetre i jednog dela pankreasa. U poetku je
to samo neto zadebljali prostor (jetreno polje), koje se ubrzo (u embriona od
2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve
vie uvlai u mezodermno tkivo izmeu
sranog zaetka i endoderma. To tkivo
se naziva predjetreno jastue. S trbunog
ruba jetrenog izvrata (na embrionima
od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbunog zaetka pankreasa. Odmah zatim,
jetreni izvrat pokazuje dva manja izvrata, gornji i donji, koji izrastaju u dva pupoljka: glaveni predstavlja jetreni pupoljak, a repni beini pupoljak. Jo od ranih stupnjeva svoga razvia jetra se vrlo
brzo razvija i postaje ogroman organ za
malo telo embriona. U embrionu od 11
mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31
mm 10% od ukupne telesne teine fetusa. Jetra je u novoroeneta dva puta
vea nego je u odraslog. V. hepar.
jetreni, v. hepaticus.
jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iquidum.
Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje.
jezgra, jezgro, grupa nervnih elija u centralnom ivanom sistemu, v. jedro; j.

401

jezini
atoma, (hem.), sredini deo atoma, oko
koga krue elektroni kao to planete
krue oko Sunca. Sastavljena je od protona i neutrona. U njoj je koncentrisana
sva atomska masa, od koje zavisi atomska teina. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju. Prenik atomskog jezgra kree se od 3xlO-13 cm do
3xlO-13 cm. S obzirom na to da sadri
protone, ima pozitivan elektrini naboj
i nosilac je pozitivnog elektriciteta u
materiji; bazalne j. (bazalne ganglije),
sive mase u hemisferi velikog mozga, u
koje spadaju: nucleus caudatus, nucleus lentiformis, corpus amygdaloideum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa
jo nekim delovima mozga pripadaju
tzv. ekstrapiramidnom sistemu.
jezini, v. lingualis.
jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokrivaa, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua
mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gladak, v. lingua glabra.
jod, v. jodum.
jodacne, v. acne.
Jod-Basedow, jod-Bazedov, retka pojava hipertireoidizma (v. hyperthyreosis)
u toku neracionalne intenzivne prime-,,
ne joda u terapijske ili dijagnostike svrhe.
jodidi, soli jodovodonine kiseline. Od jodida su najvaniji kalijum-jodid, KJ, i
natrijum-jodid, NaJ. V. jodum.
jodinacija, proces oksidacije jodida u elementarni jod koji se obavlja u tireocitima.
jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom
na koi i sluznicama, koje se javljaju,
obino, posle due upotrebe preparata
joda ili jodida. Znaci jodizma su otok,
crvenilo i jako luenje nosne sluznice
(jodna kijavica), edem onih kapaka i
venjae, obilna sekrecija suza i sekrecija u frontalne sinuse (to je praeno estokim glavoboljama), edem grkljana i
serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i
nadraaj na kaalj (jodni kaalj). Rede
nastaju salivacija i otok tonzila. Najee promene na koi su papule i pustule,
a retko vezikulozne i bulozne erupcije
(jodni pemfigus), koje mogu biti praene groznicom.
402

jod-tinktura
jodizacija, proces ugradnje elementarnog
joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i
5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thyreoglobulin) V. L jodtirozin.
jod-kalijum, v. Kalii iodidum.
jodna profilaksa, postupak kojim se
spreava nastanak endemske guavosti
(v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, ee, vodi; u nas se vri, vrlo uspeno, jodiranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg
NaCl).
jodne vode, v. voda.
jododerma tuberosum, tamnocrvene, okruglaste, meke prominencije lokalizovana mahom na licu i potkolenicama, koje
se javljaju u osoba koje su postale preosetljive na jod.
Jodoformium, jodoform, trijod-metan,
kristalan praak, ut kao limun, jaka karakteristina, neprijatna mirisa. Ne
rastvara se u vodi, rastvara se slabo u
etanolu, a lake u etru, teko se rastvara
u masnim uljima, a jedva se rastvara u
glicerolu. Ima blago antiseptiko dejstvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas
samo u obliku jodoformne gaze. U obliku suspenzije ubrizgavan je u hladne
apscese i u zglobove zahvaene tuberkulozom.
jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s direktnim amebicidnim dejstvom; koristan samo u crevnim amebijazama.
jodopsin, pigment koji je izolovan iz epia pilee mrenjae, a koji je hemijski
slian rodopsinu. Smatra se da se materija slina jodopsinu nalazi i u epiima
ovejeg oka.
Jodopyracet, jodopiracet, dietanolaminska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-siretne
kiseline. U vodenom rastvoru se upotrebljava kao kontrastno sredstvo za snimanje bubrega i krvnih sudova. Sin.
er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Joduron, Pyelectan. Krae se naziva jo i dijodo-piridon.
jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumigena supstancija koja ima kombinovano dejstvo jodida (involucija hiperplazije titaste lezde i deponovanje koloida)
i tiouracila (spreavanje stvaranja tireoidnog hormona).
jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.

jodum

jonizacioni potencijal

jodum, J, jod, halogeni element, metaloid,

kristali sive boje. Neophodan organizmu za sintezu hormona titaste lezde
(tiroksin). Ima lokalno antiseptiko i
dezinficijentno dejstvo, a unesen u organizam (u obliku neke soli, npr. kalijum-jodida ili u elementarnom stanju)
potpomae resorpciju patoloki promenjenih tkiva, pojaava razne sekrecije (u
veim dozama smanjuje luenje mleka).
U manjim dozama smanjuje luenje tireotropnog hormona iz prednjeg renja
hipofize, zbog ega se upotrebljava u
preoperativnoj pripremi obolelih od
Basedowljeve bolesti.
jogurt, mleni proizvod od kravljeg ili ovijeg mleka, nastaje delovanjem bakterija (Thermophylusa bulgaricum, Lactobacillusa bulgaricusa i Streptococcusa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem
upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremine i potkiseli odgovarajuom majom u
koliini l do 10% mlenog volumena.
Ima prijatan ukus i povoljno delovanje
na crevnu bakterijsku floru.
johimbin, seksualno nadraajno sredstvo
(aphrodisiacum) koje snano deluje na
vaskularni sistem. Pripisuje mu se i refleksno nadraenje sakralne modine i
erekcionih centara. Lek se danas ne
preporuuje.
jon, (1) estica koja nastaje iz elektrino
neutralnog atoma otputanjem ili primanjem jednog ili vie elektrona. Jon je
naelektrisana estica jer elektronski
omota nema isto punjenje kao pozitivno naelektrisana jezgra. Ako prema spoIjanjoj sredini pokazuje pozitivno naelektrisanje, u pitanju je katjon, ako je
naelektrisanje negativno, postoji anjon
(kree se prema anodi); (2) dvopolarni
joni koji u molekulu imaju i pozitivno i
negativno naelektrisanje su elektroneutralni i nalaze se u aminokiselina
r.

).

joni, parazitarni, joni tekih metala ili

drugi joni koji se unose u obolelo tkivo
neeljeno, pored jona leka ije se unoenje vri putem elektroforeze. V. electrophoresis.
26*

jonimetrija, doziranje rendgenskih zrakova merenjem jonizacije koju oni izazivaju u komori dozimetra. Izraava se u
jedinicama R.
jonizacija, proces stvaranja jona, pretvaranje nenaelektrisanih estica, atoma ili
molekula, u naelektrisane estice, jone.
U atomima i molekulima nastaje pod
dejstvom odreenog jonizacionog potencijala, odnosno energije potrebne da
jedan (ili vie) elektrona budu trajno
udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezgra. U elektrolitima se javlja spontano
kada su oni rastvoreni u odreenim
rastvaraima.
jonizacijska komora, gasni otkriva (detektor) nuklearnog zraenja. U jonizacijskoj komori se sakupljaju joni osloboeni dejstvom jonizujue estice. Sakupljanjem jona proizvodi se elektriki
impuls, koji signalise prolaz estice. Signal se prenosi u elektronski deo aparature koja ga obrauje i registruje. Primenjuje se i u nuklearno-medicinskim
ustanovama.
jonizacioni potencijal, oznaka I, minimum energije potrebne da se jedan
elektron izbaci (udalji) iz datog atoma
ili molekula u beskonanost. To je najnia energija
koja proizvodi jonizaciju:
A -> A+ + e~, pri emu su nastali jon A* i
elektron e~ dovoljno udaljeni da se njihova elektrostatika interakcija moe
zanemariti. U ovom procesu izbacuje se
elektron iz spoljne orbite, tj. elektron
koji je najslabije vezan. Isto tako, mogue je razmotriti izbacivanje elektrona iz
unutranjih orbita u kojima je njihova
energija veze vea. Minimalna energija
potrebna da se sekundarno izbaci najslabije vezan elektron iz neutralnog atoma naziva se njegovim sekundarnim jonizacionim potencijalom. Na dijagramu
je prikazan proces jonizacije litijumovog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii
od koga zavisi stvaranje jednostruko
pozitivnog jona iz osnovnog stanja atoma litijuma, a jonizacioni potencijal h
stvaranje jona iz njegovog prethodno
ekscitiranog stanja. Na slian nain
moe se definisati trei, etvrti, peti itd.
jonizacioni potencijal za atome ili mole403

juvenilni reumatoidni artritis

jonizujue zraenje
kule s velikim brojem elektrona. Ovi
vii jonizacioni potencijali ne bi
Osnovno
stanje jona
N
e
u
t
r
alni atom
Ekscitirano
stanje jona
Ionizacija litijumovog atoma
trebalo da se meaju s potencijalima korienim u nekim oblastima hernije,
gde, na primer, sekundarni jonizacioni
potencijal oznaava energiju potrebnu
za stvaranje dvostruko pozitivnog jona,
tj. A > A2+ + 2e. Vrednosti jonizacionog
potencijala se izraavaju u jedinicama
energije koje ne pripadaju jedinicama
SI, ali su te jedinice-elektron-volti - dopustive za upotrebu do daljeg.
jonizujue zraenje, odreena grupa estica ili izvesno fotonsko zraenje, koje
interreagujui s materijom kroz koju
prolazi, vri jonizaciju ili ekscitaciju njenih atoma ili molekula. estino jonizujue zraenje ine naelektrisane estice
kao to su elektroni, pozitroni, protoni,
deuteroni, alfa-estice i drugi tei joni, a
od neutralnih estica neutroni. U fotonsko zraenje spada X- i gama -zraenje,
tj. elektromagnetsko zraenje ije su
energije jednake ili vee od 100 eV.
jonizujui zraci (X-zraci ili rendgenski
zraci), vrsta zraene energije, elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta
krai od svetlpsnih talasa, zbog ega su
veoma prodorni. Njihova talasna duina se kree izmeu 0,01 i 40. tetnost
jonizujuih zrakova na mikroorganizme
sastoji se u tome to u elijama pomou
elektrona dovode do jonizacije. To dovodi do razliitih promena; do prekidanja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a
posledica je oteenje i smrt bakterijske
elije.
jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere,
deli se na vie slojeva (Di, Ei, 2, Fi, F2,
i G). Slojevi imaju razliitu gustinu jona.
404

Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i

druge
elektromagnetske
radijacije.
Joanika Banja, banja na severozapadnoj strani Kopaonika, desno od Ibra, na
550 m n. v. Klimat banje deluje toniki i
sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8,
62,2, 75,5, 78,50C), slabo minera-lisane,
energetike (akratoterma); voda slui
samo za kupanje (prethodno rashlaena).
U ovoj banji lece se: hronina i
reumatika oboljenja zglobova i miia,
neuralgije i neuritisi i hronina oboljenja
enskih polnih organa.
jugo, topao i preteno suv vetar, koji duva
na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sredozemnog mora i Italije. Na tom putu se
katkada toliko ovlai da izaziva naoblaenje, kiu i snienje vazdunog pritiska. Jugo duva u naim krajevima najee u kasnu jesen, zimi i u rano prolee,
naroito uz obalu Jadranskog mora.
Sin. iroko, scirocco. V. vetrovi.
jugovina, period kad duva vetar s juga
(kae se: duva jugovina). Ako je ovaj
juni vetar s mora, onda je on topao i
vlaan i donosi kiu; obino je neprijatan i u mnogih osoba izaziva depresiju.
Ako duva s kopna (kao vardarac u dolini Vardara), suv je, topao i nesnosan
(ukoliko je jai).
jugularis, jugularan, grlen koji pripada
prednjem delu vrata (npr. v. jugularis
interna, unutranja vratna ili jugularna
vena).
jugulum, grkljan, vrat, kotlac.
jugum, jaram, spone.
junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kostiju, v. articulatio.
Juniperus communis (Coniferae), smreka, borovnica, kleka. Osueni zreli plodovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadre etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu
smolu i oko 30% glikoze. Danas se upotrebljava, uglavnom, samo u narodnoj
medicini u obliku ajeva (kao diuretiko sredstvo).
juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mladosti ili detinjstvom; mlad, nezreo.
juvenilni reumatoidni artritis, v. arthritis.

K
K, hemijski simbol za element kalijum.
vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % kuk, oznaka za prefiks kilo u Meunarodhinjske soli. Obino se proizvodi od
nom sistemu decimalnih jedinica SI; l
kravljeg mleka. Ima specifini prijatni
kilo oznaava veliinu koja je za IO3 ili
ukus i miris. Poznati su proizvodi iz juza l 000 puta vea od merne jedinice
gozapadne Srbije i Crne Gore.
neke fizike veliine, na primer, km (ki- kala-azar, infektivna bolest izazvana paralometar), kg (kilogram), kW (kilovat).
zitom Leishmania donovani, koga na oKEP, v. caries dentium.
veka prenose izvesni flebotomi. Parazit
kabinet za transfuziju krvi, najmanja jenapada naroito retikuloendotelske edinica u organizacionoj shemi ustanova
lije slezine, jetre i kostne sri. Simptomi:
za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabivisoke nepravilne temperature, otok
net). Ova jedinica obino posluje u saslezine i jetre i ponekad limfnih lezda.
stavu bolnica ili pojedinih bolnikih
U krvnoj slici: anemija, leukopenija s
odeljenja u kojima postoje stalne potremonocitozom i trombocitopenija. Dijagbe za rezervama krvi. Snabdevanje krnoza se utvruje nalazom parazita u
vlju vre Zavodi za transfuziju krvi.
punktatima kostne sri, slezine i limfnih
K-elije (limfociti), limfociti koji ubijalezda.
ju druge elije na ijoj se povrini na- kalaj, v. stannum.
laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u
elija-ubica (engi. killer cells, pa otukojoj dolazi do mineralizacije organskih
da K-elije) nije jasan.
osnova glei, dentina i cementa. Sin. miKaderova operacija, v. operacija.
neralizacija zuba.
kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le- kalcijum, v. calcium.
evi ivotinja uginulih od zaraznih bo- kalcijum-dinatrijum-etilen-diaminolesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se
tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efispaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bokasno sredstvo za leenje i profilaksu
lesnih ivotinja, kao i konfiskovano, introvanja olovom.
ficirano i pokvareno meso domaih i- kalcijum-fluorid, najei oblik u kome
votinja, divljai i riba. Pri spaljivanju
se susree fluor u prirodi. Koristi se za
stvara se dosta obilan mrk ostatak koji
dobivanje drugih preparata fluora zbog
se upotrebljava u tehnike svrhe. K. se
njegove slabe rastvorljivosti u vodi.
postavlja izvan ljudskih naselja.
kalcinoza, v. calcinosis.
Kahnova reakcija, v. reakcija.
kalcitonin, hormon koji se stvara u parakaheksija, v. cachexia.
folikularnim O-elijama tireoideje;
kahektiki edem, v. oedema.
polipeptid koji sniava nivo kalcijuma u
Kahlerova bolest, v. myeloma.
krvi.
kajmak, mlena preraevina, dobivena
skidanjem povrnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat.
405

kalem
kalem-protiv-domaina, reakcija, v.
reakcija kalem-protiv-domaina. Reakcija koja nastaje kada su limfociti davaoca antigenski razliiti od istih elija
primaoca. Posle ubrizgavanja elija davaoca u organizam primaoca (smanjene
imunoloke reaktivnosti) dolazi do ispoljavanja imunoloke aktivnosti elija
davaoca to najee dovodi do promena i uveanja slezine primaoca. Prema
tome, elije davaoca (kalem) reaguju
protiv elija primaoca (domain), pa je
tako reakcija dobila svoje ime. Ona je
suprotna reakciji odbacivanja kalema
tkiva kada elije domaina reaguju protiv elija davaoca. Mehanizam obe reakcije je isti.
kalemljenje, v. vakcinacija.
kalidin, polipeptid, deluje vazodiltatorno, a poveava i propustljivost kapilara,
dovodi do nastajanja edema, prouzrokuje bol (delujui na nervne zavretke)
i kontrahuje ili oputa razne glatke miie.
kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u
krvi. V. hyper- i hypokaliemia.
Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) sedativno sredstvo koje smanjuje razdraljivost centralnog nervnog sistema, naroito velikog mozga. Upotrebljava se u
velikoj epilepsiji, horeji, psihikoj razdraljivosti itd. Sin. Kalium bromatum,
(2) dodaje se razvijau kao usporiva da
bi spreio delovanje reduktivnih supstancija razvijaa na neosvetljeni deo fotoemulzije (u propisanom vremenu razvijanja). V. razvijao.
Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijankalijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza iznosi za odraslog oveka otprilike 150 miligrama). V. Aqua Amygdalae amarae,
Acidum hydrocyanicum.
Kalu dichromas, kalijum-bihromat,
22?,
upotrebljava
se
u
histolokoj tehnici kao fiksativ, a s
koncentrova-nom
sunipornom
kiselinom za ienje staklenog
posua. Sin. Kalium bichro-micum.
Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid,
KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Kalium hydrooxydatum, Kalium hydricum,
Kalium causticum.
406

kalium
Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni
kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog
ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotrebljava se kao ekspektorans, zatim u leeriju sifilisnih guma i u profilaksi endemske guavosti. Sin. Kalium iodatum.
V. Jodum.
Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tartarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus
natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so.
Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra,
, bela kristalna supstancija.
Salitra se ranije upotrebljavala za
dobijanje crnog baruta. Danas slui
samo za spravljanje hartije (charta
nitrata) koja, kad se zapali, tinja i
razvija beo dim ije udisanje olakava
napad od bronhijalne astme.
Kalii permanganas, kalijum-permanganat, oksidativno sredstvo koje se u medicini upotrebljava u svrhe antisepse i
dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Kalium permanganicum.
Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil-tartarat, organsko jedinjenje trovalentnog antimona. Ranije je upotrebljavan
kao emetiko sredstvo, a docnije kao
hemioterapijsko sredstvo u leenju lajmanioza (na primer, kala-azara i bilharcioza) ali je i u ovih indikacija danas
zamenjen terapijski aktivnijim a manje
toksinim drugim organskim jedinjenjima antimona. Sin. Tartarus emeticus,
Tartarus stibiatus.
Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, smea razliitih kalijumovih sulfida. Upotrebljava se za spremanje vetakih sumpornih kupanja. Sin. Kalium sulfuratum, hepar sulfuris.
ka liko, v. calicot.
kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, smanjenje kalijuma u krvi.
kaliper, aparat za merenje debljine konog nabora. Obezbeduje konstantni pritisak od 10 g na l mm 2 .
kalium, K, kalijum, hemijski element, alkalni metal, spada u najrasprostranjenije elemente, vaan bioelement, nalazi se
u krvi i u svim biljnim i ivotinjskim elijama; K. aceticum solutum, v. Solutio
Kalii acetatis; K. arsenicosum solutum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.

kaliuresis
bichromicum, v. Kalii dichromas; K.
bromatum, v. Kalii bromidum; K. causticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyanatum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum
solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K.
iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum,
v. Kalii nitras; K. permanganicum, v.
Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Kalii trisulfidum.
kaliuresis, kaliureza, poveano izluivanje kalijuma mokraom.
kalkuloza, v. calculosis.
kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni.
kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz
pankreasa i mokrae sisara. Sniava krvni pritisak. Verovatno se stvara u pankreasu.
kalomel, v. calomelas.
kaloriki nistagmus, v. nystagmus.
kalorifer, pe za zagrevanje vazduha pri
centralnom grejanju toplim vazduhom.
To je najee gvozdena pe potpuno
nepropustljiva za dim i za gasove sagorevanja. Temperatura povrine pei ne
srne da bude suvie visoka, da bi se izbeglo sagorevanje praine, a time i zagaivanje vazduha proizvodima tog sagorevanja.
kalorija, oznaka cal, vansistemska jedinica za koliinu toplote, rad i energiju ija
je upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l cal = 4,186 J.
kalorimetar, aparat u kome se odreuje
kalorina vrednost hranljivih materija
prema koliini toplotne energije koju
one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin.
Berthelotova bomba.
kalorimetrija, (fiziol.) merenje koliine
toplote koju odaje neko telo; direktna
k., direktan nain merenja toplote koju
odaje neki organizam u naroitoj komori. Toplota koju proizvodi ispitivani organizam zagreva vodu koja opkoljava
komoru ili koja prolazi kroz naroitu
cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti
vode i njene koliine izraunava se (u
kalorijama) koliina toplote osloboene u toku odreenog vremena; indirektna k., izraunavanje veliine energetskog prometa ispitivane osobe mere-

kandasta aka
njem koliine utroenog kiseonika, kao
i proizvedenog ugljen-dioksida.
kamen, v. concrementum, calculus.
kamen besmrtnosti, naziv koji je Paracelsus dao za opijum.
kamenac, v. calculus; k. zubni, vrste, kalcifikovane naslage bele ili ukastomrke boje, koje se taloe na zubima koronarno od desni. Predilekciona mesta za
njihovo stvaranje su jezike povrine
donjih sekutia i usne povrine gornjih
molara. Nastaje tako to se u organski
matriks, sastavljen od mukopolisaharida, sljutenih epitelnih elija, mikroorganizama, gljivica, leukocita i ostataka
hrane, taloe iz pljuvake soli kalcijuma
i magnezijuma u vidu karbonata i fosfata. Zubni kamenac ima strukturu kristalnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus,
dentalni. V. konkrementi, subgingivalni.
kamfor, v. Camphora.
kamohin, v. amodijahin.
kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetar.
kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V.
perimetrija.
kanal, v. canalis.
kanali, v. canaliculus.
kanalizacija, skup ureaja za odvoenje
otpadnih materija, tenih i vrstih, sistemom podzemnih kanala najkraim
putem iz podruja ljudskog stanovanja.
Moderna k. se razvila kao posledica razvitka veih gradova i gomilanja masa
ljudi na relativno malom prostoru. Kanali treba da budu uvek smeteni ispod
vodovodnih cevi.
kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice
Streptomyces kanamyceticus, deluje na
razliite vrste mikroorganizama, pored
ostalog i na M. tuberculosis.
Kanavelova elevaciona udlaga, v. udlagakancerogeni, hemijski, fiziki i bioloki
agensi. U kontaktu sa ivom elijom tkiva i organa menjaju program razmnoavanja elija, omoguujui pojavu raka.
kandicidin, antibiotik, izolovan iz Streptomyces griseus. Upotrebljava se lokalno, u sluajevima vaginalne monilijaze.
kandasta aka, deformacija ake koja
nastaje usled povreda ulnarnog nerva u
407

kankroid
visini korena ake zbog ega su prsti u
metakarpofalangealnim zglobovima u
hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u
polufleksiji. Do ovakvog poloaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne
miine atrofije. Sin. majmunska aka, v.
skeletna aka, amyotrophia spinalis progressiva.
kankroid, v. cancroid.
kantaridin, v. Cantharides.
K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsulama bakterija nalaze se kapsularni ili
K-antigeni, koji predstavljaju znaajne
seroloke elemente za identifikaciju
loza bakterijskih vrsta. V. kapsula.
kaolin, silikat aluminijuma koji sadri
vode. Slui za dobivanje porculana. V.
trovanje.
kapacitet plua, suma, zapremina dva ili
vie plunih volumena; inspiracijski
k., zapremina vazduha koju ovek od
mirne ekspiracije moe udahnuti napregnutim udisanjem. Jednaka je sumi
respiracijskog i inspiracijskog rezervnog volumena. Prosena vrednost mu je
3500 ml; funkcioni rezidualni kapacitet je koliina vazduha koja ostaje u pluima posle normalne ekspiracije. Predstavlja sumu rezidualnog i ekspiratornog rezervnog volumena. Vrednost mu
je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna
zapremina vazduha koja se nalazi u pluima posle maksimalne inspiracije; u
sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i
rezidualni volumen; prosena vrednost
mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise
od pola, uzrasta, poloaja tela u trenutku njihova odreivanja i od funkcionog
stanja, kako respiratornog, tako i kardiovaskularnog sistema. Svi p.k. su u
ene za 20-25% manji nego u mukarca.
vitalni kapacitet, maksimalna zapremina vazduha koji se moe izdahnuti
jednom maksimalnom ekspiracijom posle maksimalne inspiracije, predstavlja
sumu respiracijskog, inspiracijskog rezervnog i ekspiracijskog rezervnog volumena: iznosi oko 4600 ml.
kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji
mogu primiti veliku koliinu krvi, a da
se pri tom u njima znaajno ne menja
krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene.
408

kapljomer
kapana hrskavica (grkljana), v. cartilago
epiglottica.
kapani av, v. oni kapci.
kapilar, v. vas capillare (vas haemocapillare).
kapilaran, tanak kao dlaka.
kapilarna dinamika, proces razmene tenosti izmeu plazme i meuelijskih
prostora, kojeg odreuju kapilarni pritisak, pritisak meuelijske tenosti,
koloidno-osmotski pritisak plazme i koloidno-osmotski pritisak meuelijske
tenosti. Kapilarni pritisak, pritisak meuelijske tenosti i koloidno-osmotski
pritisak te tenosti predstavljaju sile koje
potiskuju tenost iz krvnih sudova, a
koloidno-osmotski pritisak plazme silu
koja vue tenost ka unutra. Na arterijskom delu kapilara rezultat delova-nja
svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg
koja deluje na izlaenje tenosti, na
venskom delu kapilara neto-sila koja
deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u
srednjem delu kapilara sile koje deluju
prema spolja u ravnotei sa silom koja
deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile
koja tera tenost iz kapilara na arte-x
rijskom delu kapilara (dovodi do filtracije) i sile koja uvlai tenost u venski deo
kapilara (dovodi do reapsorpcije) ini da
u meuelijskim prostorima ostaje viak
tenosti koja se u krvptok vraa preko
limfnog sistema koji poinje limfnim
kapilarima u meuelijskim prostorima. V.
limfotok.
kapilarna membrana, zid kapilara kroz
koji se vri rezmena tenosti izmeu
krvi i meuelijske tenosti. Sastoji se
od jednog sloja endotela, sa spoljanje
strane obavijenog bazalnom opnom.
Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se
nalaze pore promera 80 do 90 A, ija
ukupna povrina iznosi l/1000-ti deo
ukupne povrine membrane.
kapilarni puls, puisne oscilacije zidova
kapilara. U normalnim uslovima se ne
konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aortnom insuficijencijom i u osoba koje
imaju malu uestalost sranog rada, a
veliki udarni volumen (sportiti).
kapljasto srce, cor pendulum, v. cor.
kapljomer, v. instillator.

kaporit

kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno

vezan za visoki procenat aktivnog hlora,
70%. Koristan za dezinfekciju malih koliina vode.
Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathicum multiplex haemorrhagicum.
kapreomicin, antibiotik, dobiven iz
Streptomyces capreolus, sastoji se od
etiri aktivne komponente: kapreomicin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M.
tuberculosis,.
kaprilna kiselina i njene soli (na primer,
cink-kaprilat) imaju fungistatiko dejstvo; koriste se u leenju nekih dermatomikoza.
kapsid, v. capsid.
kapsida, virusni omota. Kapsida je graena od najmanjih strukturnih jedinica
zvanih kapsomere. Prema arhitekturi,
kapsida moe pokazivati kubinu ili spiralnu (helinu) simetriju. Kod vibriona
kubine simetrije (npr. v. polio, popova-virusa i dr.) obino je u pitanju ikozaedar; spiralna simetrija karakteristina
je za miksoviruse (v. M. influenzae), virus morbila i za mnoge biljne viruse (v,
mozaike bolesti duvana).
kapsomera, strukturna jedinica virusnog
omotaa. Kapsomere su proteini molekuske teine oko 20.000 do 50.000. Broj
kapsomera po vibrionu varira od 12 do
532; adenovirusi imaju 252, virus herpesa 162 kapsomere. Kapsomere su sastavljene od jo manjih podjedinica. Zavisno od vrste virusa njegove kapsomere mogu imati tri, pet ili est strukturnih podjedinica.
kapsula bakterija, ahura, sluzavi sloj
koji okruuje zid i spoljnu povrinu svake bakterije. Razliite je debljine, ona se
veoma lako vidi u mnogih (D. pneumoniae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je
teko vidljiva u drugih, gde je veoma
tanka, to zavisi od genotipa, ali i od
spoljnih faktora. Hemijski sastav ahure sadri tri grupe bitnih sastojaka: polisaharide, glutamil-polipepticl c i aminoeere. ahura ima sledee funkcije:
zatitu protiv fagocitoze, faga i sue.
Kapsula ini energetsku rezervu ugljenika. Postojanje kapsule moe biti jedan

karboksiina grupa

od faktora patogenosti za dotinu bakteriju.

karamif en, sredstvo za leenje hiperkinetikih stanja.
karbamid, v. carbamid.
karbaminohemoglobin, jedinjenje izmeu hemoglobina i ugljen-dioksida nastalo direktnim vezivanjem COa za amino-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u
kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv.
karbarson, v. Carbarsonum.
karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-peniciUn.
karbimazol, antitireoidna supstancija.
karboanhidraza, enzim koji katalizuje
reakciju izmeu ugljen-dioksida i vode,
tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaganje ugljene kiseline u vodu i ugljen--dioksid: COz + HzO ^ .
Karboanhidraza se nalazi u crvenim
krvnim zrncima, u elijama cevica
bubrega i u sluzi eluca. Krvna plazma
ga ne sadri.
karbogen, meavina od 95% kiseonika i
5% ugljen-dioksida; slui za suzbijanje
nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju
ugljen-monoksidom).
karbo hidra za, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje ugljenih hidrata.
Karbphidraze koje dejstvuju na polisaharide (krob, glikogen, inulin i dr.) nazivaju se polisaharaze ili poliaze, a karbohidraze koje dejstvuju na oligosaharide nazivaju se oligaza. Karbohidraze,
koje katalizuju razlaganje disaharida u
monosaharide, nazivaju se disaharaze.
karboksihemoglobin, relativno stabilno
jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglobina koje ne prima niti odaje kiseonik
ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi
te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen-monoksid.
karboksilaze, naziv za fermente koji omoguavaju odvajanje ugljen-dioksida iz
karboksilne grupe iz ketokiselina i aminokiselina pretvarajui ih u nie aldehide ili odgovarajue amine.
karboksiina grupa, jednovalentna funkciona grupa -COOH, karakteristina za
organske (karbonske) kiseline. Karboksiina grupa je sloena funkciona grupa
sastavljena od karbonilne grupe C = Oi
409

karboksipolipeptidaza
hidroksilne grupe: -C = O.
OH
karboksipolipeptidaza, enzim pankreasnog soka koji katalizuje hidrolitiko razlaganje polipeptida u aminokiseline.
Cepanje polipeptida i oslobaanje aminokiselina vri se s krajeva polipeptidnog niza.
karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum.
karbonati, soli ugljene kiseline ,
npr. natrijum-karbonat, Na2COa.
karbonijum joni, veoma reaktivni elektrofilni joni, lako stvaraju kovalentne
veze s razliitim nukleofilnim supstancijama, kao i s bioloki vanim grupama; nastaju prilikom reagovanja alkilirajuih agensa.
karborund, v. Carborundum.
karbunkul, v. carbunculus.
karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim svojstvom iz grupe derivata
sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog
ega se koristi kao antidijabetik (v.
tamo); zbog niza neeljenih efekata danas se retko gde koristi, a u naoj zemlji
nije bio u regularnoj upotrebi.
karcinoembrionski antigeni, spadaju u
specifine antigene tumora (v. tumorspecifini transplantacijski antigeni).
Normalno postoje u toku rane embriogeneze. Poto dolazi do njihovog potiskivanja pre razvoja imunog aparata ne
stvara se tolerancija na ove antigene.
karcinom, v. carcinoma.
kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca.
kardijalan, v. cardiacus.
kardijalna ciroza, v. cirrhosis.
kardijalna insuficijencija, v. insufficientio.
kardijalna kriza, v. crisis.
kardijaliii umovi, v. um.
kardijazolski ok, v. therapia.
kardiogena ploa, naspram endokardnih
kesica splanhopleura zadebljava s obe
strane i neto se izbouje u telesnu duplju. To je srana ili kardiogena ploa, nazvana jo i mioepikardni ovoj jer od njega, pored miokarda, postaje jo i epikard (visceralni list perikarda). Deo telesne duplje, u kojoj se razvija zaetak
srca, ini pleuroperikardnu duplju.
410

karlini pojas
kardiograf, aparat koji slui za dobivanje
kardiograma.
kardiografija, v. cardiographia.
kardiogram, v. cardiogram.
kardiolog, lekar osposobljen za dijagnostikovanje i leenje bolesti srca i krvnih
sudova.
kardiologija, v. cardiologia.
kardioomentopeksija, v. cardioomentopexia.
kardiopleuralni um, sin. pleuroperikardni um, v. um.
kardiopneumopeksija, v. cardiopneumopexia.
kardioptoza, v. cardioptosis.
kardiopulmonalni um, v. um.
kardiotonici, v. cardiotonica.
kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi.
kardiovalvulni, sve to je u vezi sa sranim zaliscima.
kardiovaskulni, v. cardiovascularis.
karijes indeksi, v. caries dentium, c. indeksi.
kariogamija, jedro zigota koje sadri diploidni broj hromosoma (2n). Sin. sinkarion.
kariogen, onaj koji izaziva i utie na razvoj karijesa zuba.
kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u
kojoj jedro najpre otekne, a potom nastaje postepeno gubljenje hromatina. V.
necrobiosis.
kariopiknotiki indeks, pokazatelj u Papanikolauovom testu koji otkriva ciklusne promene u vaginalnoj sluznici pomou naroitog bojenja sekreta.
kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra
elije i rasparavanje hromatina u delie koji naputaju jedro.
kariozna lezija, v. caries dentium, c. kliniki.
kariozni defekt, v. caries dentium, c. kliniki.
karlina duplja, v. cavum pelvis.
karlina osovina, v. axis pelvis.
karlini pojas, pojas koji ine kosti karlice. Njegove vrednosti predstavljaju: a)
rastojanje izmeu spoljne ivice jednog
bedrenog grebena i spoljne ivice drugog; b) rastojanje od spoljne ivice drugog; c) odreivanje bitrohanternog prenika irine kukova. Za tano dobijanje

karlsbadska so
tih vrednosti vodi se rauna o koliini
masnih naslaga i miinih masa. Kad
god je u pitanju enski tip uobliavanja
zapaa se nagomilavanje masti u kukovima, a u mukom tipu, nagomilavanje
miinih masa u deltoidnom predelu. O
tom pojasu se vodi rauna u rastenju
deteta od 6 godina, u prepubertetu i pubertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kosti: bedrene i preponske kosti i sednjae.
Hrskavini zaeci karlinog pojasa za
bedrenu kost i preponjau javljaju se u
zaetku od 11 mm duine, za sednjau u
embrionima do 20 mm. Do 7. godine
karline kosti su jo razdvojene jedna
od druge. U 8. godini se spaja sednjaa
s preponjaom.
karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefactum.
karmin, v. carmin.
karnifikacija plua, v. carnificatio pulmonum.
karotidna arterija, (embr.) nishodna aorta S1C produava u embriona od 2 mm
kao primarna unutranja karotidna arterija, kao to se i ushodna aorta produava nagore kao primarna spoljanja
karotidna arterija. S obe strane 3. arterijski luk predstavlja poetni deo unutranje karotidne arterije, zbog ega se
taj luk naziva karotidnim lukom.
karotidni, v. carotis.
karotidnog sinusa refleks, refleks koji izaziva usporen rad srca, a koji nastaje
pritiskom na ravu a. carotis communis, bilo da je pritisak van arterije ili u
njoj. U stvari, pritisak se vri na sinus a.
carotis internae. V. karotidnog sinusa
sindrom.
karotidnog sinusa sindrom, sinkopa ponekad praena grevima, zbog poveane aktivnosti refleksa karotidnog sinusa, kada se prstom izvri pritisak na je.dan ili oba karotidna sinusa.
karotin, v. carotin.
karotinaza, enzim jetre pod ijim se uticajem u jetri iz -karotina, cepanjem njegovog molekula, dobijaju dva jednaka i
istovetna molekula vitamina A.
karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8
izoprenskih ostataka. Karotinoidi su

katadin-postupak
obojeni. Karotin je najvanija vrsta karotinoida. V. lipochrom.
karta povreenog i obolelog, v. ranjenika karta.
Kartagenerov sindrom, v. sindrom.
karyopyknosis, kariopiknoza, smeuravanje jedra elije s pretvaranjem hromatina u amorfnu, vrstu masu. Via se
u normalnim eritroblastima pre njihovog pretvaranja u eritrocite.
karyorrhexis, karioreksis, raspadanje
jedra u eliji, pri emu se hromatin raspada u sitne delove koji se izbacuju iz
elije. Ranije se mislilo da se na taj nain eritroblast oslobaa jedra da bi postao eritrocit.
karyotyp, kariotip, hromosomski sadraj
elijskog jedra odreene jedinke ili vrste, u pogledu broja, veliine i oblika
hromosoma, koji se obino utvruju u
metafazi mitotske deobe.
Kasabach-Merrittov sindrom, v. sindrom.
kastracija (kopljenje, jalovljenje), sluajno ili namerno (operativno) odstranjenje polnih lezda, posle ega u oba pola
nastaje naroito stanje zaostalog razvoja i poremeenih funkcija (evnuhizam).
kastracione elije, v. elija.
kaalj, v. tussis.
kaika, u medicini mera za tene lekove i
(znatno rede) za prakove. Velika kaika
sadri, priblino, 15 g, a mala kaika
priblino 5 g tenosti; k. za otisak, zubarska alatka od metala, oblika vilice, sa
drkom. Kaika slui i za to da nosi materijal za otisak i da se njome ravnomerno pritiska materijal za otisak; fabrike
k. izrauju se obino u serijama razne
veliine i oblika za gornju i donju vilicu;
individualna k. pravi se ad hoc u tehnikoj
laboratoriji i slui za uzimanje funkcionalnog otiska. katabolizam, v.
dissimilatio. katadin-postupak, primena
srebra u dezinfekciji. Zasnovan na
delovanju tekih metala na belanevine.
Efekat dobar na salmonele, slab prema
cistama dizente-rike amebe, nedovoljno
ispitan prema virusima. Baktericidni
efekat raste s porastom temperature za
svakih 1O0C za 1,6 i kisele reakcije za
1,55. Tvrdoa
411

kataforeza
vode, hloridi, a naroito sulfidi usporavaju efekat. Sporo deluje, ima slabu primenu.
kataforeza. v. elektroforeza.
katakrotizam, v. catacrotismus.
katakrotni, oznaka za izgled pulsa u katakrotizmu.
katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje
vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u
svim ivim elijama izuzev u nekim
anaerobnim bakterijama.
katalepsija, katalepsija, pojava neobino
dugog zadravanja ekstremiteta ili glave u neprirodnim poloajima u koje su
pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i
u hipnozi. V. flexibilitas cerea.
kataliza, pojava menjanja brzine reakcije
u prisustvu katalizatora. Homogena kataliza je ako su sastojci hemijskog sistema i katalizatora istog agregatnog stanja (iste faze), a heterogena kataliza se
vri na dodirnoj povrini razliitih faza
(kontaktna kataliza).
katalizatori, supstancije koje u minimalnim koliinama svojim prisustvom ubrzavaju neku hemijsku reakciju, a pri
tome ostaju nepromenjeni; negativni
k., supstancije koje usporavaju brzinu
neke reakcije.
katapleksija, v. cataplexia.
katarakta, v. cataracta.
kataralna angina, v. angina.
kataralni gastritis, v. gastritis.
katatermometar, instrument za merenje
rashladne moi sredine. Sastoji se od
rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i
skale sa gornjom oznakom na 380C i donjom na 35. Meri se vreme rashlaenja
katatermometra od 380C na 350C i pomou nomograma ili formule se odreuje rashladna mo sredine. Slui i za
odreivanje brzine strujanja vazduha
ispod l m/sec.

katatimna sumanuta ideja, v. sumanute

ideje.
katatimno
ludilo,
v.
sumanutost
katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije
koja se odlikuje pojavom katatonusnog
stupora ili katatonusne pomame. Akutna
katatonija ima dobru prognozu. Akutna
smrtna katatonija ili dilirium
412

kateter
acutum dovodi naglo do smrti usled
edema mozga.
kateholamini, simpatomimetici (adrenalin, noradrenalin, izoproterenol) koji
imaju hidroksilne grupe u benzenskom
jezgru u poloaju 3 i 4 (s obzirom na to
da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i katehol).
katepsin, v. cathepsin.
kateter, cevast, savitljivi hirurki instrument, koji se uvlai u telesne upljine da
bi se iz njih ispraznio tean sadraj ili
ubrizgao neki antiseptiki rastvor u cilju leenja (na primer, kateterizacija
mokrane beike, eustahijeve tube, i
suznih kanala). Postoje kateteri raznog
oblika i od razliitog materijala (vulkanisane gume, metala, stakla, svile prevuene lakom; prema tome, meki, polutvrdi i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov
k., uterusni kateter s dva toka; Chevassuov k., slui za ureteropijelografiju.
Vrh Chevassuovog katetera ima oblik
ira da bi zatvorio ureteralni otvor i
spreio izlivanja kontrastnog sredstva
retrogradno u mokranu beiku u toku
ubrizgavanja; dugovremeni k., koji
due vreme ostaje u beici radi evakuacije mokrae, naroito posle operacija
na mokranoj beici, uretri i prostati,
retencije mokrae i dr., v. trajni katetar,
dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za
ubrizgavanje, a drugu za isticanje tenosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na
kraju je savijen u dva lakta; filiformni
k., kateter malog proeka, koji slui za
dilataciju uretralne strikture da bi se
provukao pored suenja koje stvara kalkulus ili pregib uretre; fleksibilni k.,
savitljiv kateter, v. Nlatonov kateter;
Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji
se zadrava u mokranoj beici pomou
balona koji se nalazi blizu njegovog
vrha i naduvava se vazduhom ili puni
tenou; meki k., v. Nlatonov kateter;
Malecotov k., kateter s dva ili etiri
krilca i slui za ensku mokranu beiku; Mercierov k., savitljivi kateter na
svom kraju savijen u lakat. Mercierov
kateter slui za kateterizaciju u hipertrofiji prostate; Nlatonov k., meki pravi kateter od vulkanizovanog kauuka,

kateterizacija
v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kateter od gume iji se raireni vrh oprua
i ispravlja pomou provlaka. U takvom
obliku Pezzerov kateter se uvlai kroz
uretru u mokranu beiku. Poto se
provlak ukloni, vrh se ponovo iri i prilee uz unutranji otvor mokrane beike, ime se spreava spontani izlazak
katetera iz beike. Kateter slui i u dijagnostike svrhe: da se kroz njega ubrizga kontrastno sredstvo u uplje organe (mokrana beika, srce i dr.) i u patoloki nastale upljine, koje se zatim
rendgenski snimaju; Robinsonov k.,
prav katetar s dva do est okaca koji
omoguuju drenau, te je naroito koristan u sluaju postojanja ugruaka
krvi, koji mogu da zapue neki od okaca; Tiemannov k., uretralni gumeni kateter savijenog vrha navie i glaviastim
vrhom, pogodan za kateterizaciju mokrane beike u hipertrofiji prostate;
trajni k., v. /c. a demeure; enski k., kratki kateter pogodan za prolaenje kroz
ensku uretru.
kateterizacija, uvlaenje katetera u razne
uplje organe u cilju pregleda ili leenja; k. hepatike vene, uvlaenje kardijalnog katetara (sonde) kroz venu na
ruci, u desnu pretkomoru, donju uplju
venu, hepatiku venu do malih hepatikih venula radi odreivanja intrahepatikog venskog pritiska; k. mokrane
beike, uvlaenje katetera kroz uretru
u mokranu beiku radi isputanja
mokrae ili ispiranje beike, v. katetar;
c. posterior vesicae urinariae, zadnja
ili retrogradna kateterizacija mokrane
beike, uvlaenje katetera u uretru kroz
otvorenu beiku u neprolaznim suenjima uretre, kada se ne moe izvriti obina kateterizacija; kateterizacija puteva za disanje, v. intubatio; k. srca, noviji riain ispitivanja srca. Sastoji se u
uvlaenju katetera (sonde) kroz venu
na lakatnom pregibu u desnu pretkomoru, desnu komoru i plunu arteriju.
Pomou katetera srca odreuje se pritisak u desnom srcu, utvruje se sastav
gasova u krvi u desnom srcu i mogu se
utvrditi izvesne najee uroene srane mane; k. uretera, uvlaenje ureteral-

kauzalna embriologija
nog katetera pomou specijalnog clstoskopa u ureter radi dobivanja mokrae iz odgovarajueg bubrega ili radi retrogradne pijelografije.
katjon, v. jon.

katoda, negativna elektroda, negativni pol

jednosmerne struje. Katoda u rendgenskoj ili termoelektronskoj cevi izraena
je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se
niskom voltaom od 3 do 18 V radi emitovanja elektrona.
katodni osciloskop, elektronski instrument koji slui za posmatranje podsticaja iz detektora zraenja ili drugih
elektronskih instrumenata. Slui za ispitivanje, merenje, proveravanje ispravnog rada i podeavanje instrumenata i
mernih kompleta.
katodni trzaj, kontrakcija miia koja se
javlja pri monopolarnom nadraivanju
ivca, kad je aktivna elektroda katoda.
katrani (boroviin, brezov, bukov), guste,
mrke ili crne tenosti, koje se dobivaju
suvom destilacijom drveta od lisnatog i
etinarskog drvea prema naoj farmakopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bukov katran), Pyroleum Betulae (brezov
katran), Pix luniperina (boroviin katran) i Lithanthracis pyroleum (katran
kamenog uglja). Deluje lokalno i inhalacijom pare; pri inhalaciji dolazi do oamuenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva
i nadraaja bubrega, pri lokalnom dejstvu na kou razvijaju se eritem, akne,
bradavice, pa i karcinom.
Katzenjammer. (nem.) simptomi glavobolje, munine, mogunog edema mozga i funkcionog neuritisa kao posledice
napitog stanja.
kaudalno crevo, v. repno crevo.
kaustian, jedak, koji nagriza, razjeda,
koji unitava ivo tkivo.
kaustika, v. caustica.
kautela, mera predostronosti, npr. kautela asepse, mere za postizanje aseptikih uslova u hirurgiji i dr.
kauter, v. cauter, galvanokauter, elektrokauter, paquelin.

kauterizacija, v. cauterisatio.
kauzalgija, v. causalgia.
kauzalna embriologija, prouava kojim
se mehanizmom i pod kakvim okolnos413

kauzalna terapija
tima tako elementarne strukture razvijaju u sloene i najsloenije oblike i
funkcije.
kauzalna terapija, v. therapia.
kaverna, v. caverna.
Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna
pigmentacija ronjae u Wilsonovom
oboljenju (hepatolentikularna degeneracija). U stromi ronjae pored limbusa vidi se zelenkastoukasti prsten nastao taloenjem organskog bakra.
Kazanjianva ina, v. ina s prste novima metalna.
kazein, mlena belanevina poreklom iz
mlene lezde sisara. Kravlje mleko je
sadri od 2,5 do 3,2 %, a u ene O do 0,75
%. Ne zgruava se na toploti pri neutralnoj reakciji, zgruavanje mleka pri kuvanju dokaz je zagaenosti i higijenske
neispravnosti mleka. Glavni je sastojak
sira. V. casein.
kazeinogen, najvanija belanevina mleka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome
je fosforna kiselina estarski vezana za
ostatak serina belanevinske komponente kazeinogena. Kazeinogen sadri
oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen
ima izraene kisele osobine i u mleku je
u obliku anjona i to kao kalcijum-kazeinat. Izoelektrina taka mu je pH 4,7.
Ako se mleko zakiseli ili se uticajem
bakterija stvori iz laktoze enzimskim
putem mlena kiselina, mleko e se
zgruati. Pri zgruavanju mleka kazeinogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u kazein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se
primenjuje za dobijanje sira iz mleka.
Kazein se dodatkom alkalija ili vika kiselina ponovo rastvara. Sirite (eludac
teleta) pretvara enzimskim putem kazeinogen u nerastvorljivu zgruanu
masu - kazein. Kazeinogen snabdeva
organizam proteinom, kalcijumom i fosforom.
kazeozna pneumonija, v. pneumonia.
Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen.
kefalometrija, merenje raznih prenika
glave i svih anatomskih elemenata na
glavi i licu, ukljuujui mekotkivni pokriva. Antropoloka metoda, iz oblasti
somatometrije.
kefir, mleni proizvod od kobiljeg ili kravljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe414

keratitis
cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (Torula kefir i Lactobacillus caucasicus).
Prijatnog je ukusa, slian jogurtu. V. jogurt, kiselo mleko i kumi.
Kehrkringovi nabori, kruni nabori creva koji se javljaju tek u 6. mesecu.
Keith-Flackov vor, v. nodus sinoatrialis.
kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz
tumora.
keletomia, keietomija, hirurko razdvajanje kilnog prstena u sluaju ukletene
kile.
keloid, vrsto, ogranieno zadebljanje
koe, nastaje, u predisponiranih osoba,
prekomernim umnoavanjem vezivnog
tkiva, u procesu zaraivanja rana (posle opekotina, kauterizacija itd.), ili nekih drugih zapaljenjskih procesa JLI
koi.
keramika, (stom.) iri pojam za vie vrsta
stomatolokog porculana. Sastoji se od
finih estica feldspata, kvarca i kaolina uz
dodatak fluorescentnih materija i metalnih
oksida kojima se postiu tran-sparentnost i
prirodna boja zuba; alumina k., klasini
porculan uz dodatak veeg procenta
aluminijum-trioksida
iste
termalne
ekspanzije. Dva puta je tvri od klasinog
porculana i koristi se x za izradu
porculanskih krunica i mostova do 3 lana
u predelu fronta; ciklus peenja k.,
vremenski i temperaturni interval peenja
keramikih nadoknada ili faseta. Peenje
porculana obavlja se u tri faze, gde je
zadnje peenje name-njeno glaziranju i
izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje
k., zavrno peenje keramike ili metalnokeramike nadoknade u prisustvu vazduha
radi dobi-janja tankog staklastog sloja na
njegovoj povrini; klasina k., po svom
sastavu slian staklu i koristi se za izradu
porculanskih
krunica;
metalna
k.,
modifiko-vani klasini porculan u iji
sastav ulaze oksidi neplemenitih metala
neophodni
za
razvijanje
metalnokeramikog me-uspoja u toku ciklusa
peenja. Ova keramika ima termalnu
ekspanziju
veoma blisku termalnoj
ekspanziji legure na kojoj se pee.
keratinizacija, v. oroavanje.
keratitis, zapaljenje ronjae. Moe nastati egzogeno ili endogeno. Protie bez gubitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.

keratobullosa, sekundarna degeneracija ronjae praena bulama epitela koje prskaju; k. dendritic a, v. keratitis herpetica; k. disciformis, v. keratitis herpetica;
k. e lagophthalmo, nastaje u delu ronjae koji nije dovoljno pokriven kapcima; k. eczematosa, scrophulosa,
phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.)
praena skrofuloznim izgledom lica, ekcemima koe glave i lica, eksuc|ativnom
dijatezom. Osnovna promena je fliktena
ronjae (v. phlyctaend)\ k. filamentosa, oteeni epitel uvija se u vidu konia; k. herpetica, virusno oboljenje. Prema klinikoj slici javlja se: k. dendritica,
povrinski defekti epitela u vidu granica, k. disciformis, zamuenje parenhima
u vidu kotura; k. neuroparalytica, u
toku paralize trigeminusa u podruju
otvora kapaka javlja se okruglasti defekt epitela koji moe prei u ulkus; k.
parenchymatosa e lue congenita, dubok keratitis koji zahvata oba oka. Praen je Hutchinsonovom trijadom. Ostavlja velika zamuenja; k. rosacea,
prati acne rosaceae lica.
kerato-, prefiks koji u sloenicama oznaava da je neto u vezi s ronatom materijom (npr. roasti sloj epiderma) ili s
ronjaom oka. Npr. keratoconus, kupasto izboenje ronjae.
keratoacanthoma, keratoakantom, benigni tumor u obliku cirkumskripte, hemisferine hiperplazije epiderma s centralnim oroavanjem, lokalizovan mahom na licu. Siri. molluscum sebaceum.
keratoconjunctivitis, keratokonjunktivitis, istovremeno zapaljenje ronjae i
venjae.
keratoconus, keratokonus, kupasto izboenje centralnog dola ronjae s tstanjenjem parenhimax Obino se javlja na
oba oka, mada ne uvek podjednako izraen. Najee se javlja posle puberteta.
Oboljenje postepeno napreduje i dovodi do velikog astigmatizma, zamuenja
ronjae i slabog vida.
keratodermia, keratodermija, kongenitalna ili steena, regionalna (stopala, tabani) hiperkeratoza.
keratoglobus, retka anomalija oblika i
krivine ronjae. Ronjaa je ravnomer-

keratoskop po Placidu
no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za
tano postavljanje dijagnoze dolazi u
obzir megalokornea.
keratohyalin, zrnasta supstancija (eleidinska zrnca) koja se nalazi u elijama
zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri
oroavanju elija roastog sloja epiderma.
keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis,
istovremeno zapaljenje ronjae, duice
i cilijarnog tela.
keratolytica, keratolitici, sredstva koja
svojim keratolitikim dejstvom odstranjuju hiperplazian roasti sloj (clavus,
tyloma). Predstavnik je salicilna kiselina.
keratomalacia, keratomalacija, stvaranje
grizlice u ronjai koje moe dovesti do
potpune nekroze ronjae. Nastaje slepilo usled panoftalmije ili ftize one jabuice. Javlja se u male dece usled tekih poremeaja u ishrani, naroito usled nedostatka vitamina A, kao i usled
tekih crevnih poremeaja. V. xerosis.
keratoma, cirkumskriptno, ogranieno
oroavanje; k. palmare et plantare hereditarium, dominantno nasledna regionalna hiperkeratoza dlanova i tabana, koja u nekim sluajevima prelazi i
na dorzalne strane (transgrediens) ili je
mestimina (dissipatum); k. senile (keratosis senilis), mestimina, bradaviasta oroavanja, na licu ili akama u
starijih osoba. Prekanceroza.
keratometar, v. ophthalmometer,

keratoplastica, keratoplastika, operacija,

koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-'
muenog dela ronjae providnim materijalom koji se uzima s ronjae lesa.
Izvodi se najee u cilju poboljanja
otrine vida; k. lamellaris, zamenjuju
se samo prednji slojevi ronjae; k. partialis, zemena jednog dela ronjae, uglavnom centralnog; k. perforativa, ronjaa se zamenjuje u celoj debljini; k.
totalis, zamena celokupne ronjae.
Vri se retko jer su rezultati nesigurni.
keratosis, keratoza, pojaano oroavanje.
Sin. hyperkeratosis.
keratoskop po Placidu, okrugla ploa s
koncentrinim crnim krugovima ija se
slika reflektuje na ronjai. Slui za di415

kerion Celsi

ketoza

jagnozu ve izraenog astigmatizma ve- ketoni, jedinjenja koja sadre dvovalenteg stepena.
nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za
kerion Celsi, duboka trihofitija kose gladva jednaka ili razliita ugljovodonina
ve ili brade u obliku ispupenih, gnojostatka (alkila ili arila), npr. propanon
nih ploa ili vorova (duboki folikuli(aceton) - CO - . Ketoni
tis), iza kojih ostaje trajna alopecija.
nastaju
oksidacijom
sekundarnih
kernicterus, utica modanih jezgara,
alkohola.
praena tekim neurolokim promena- ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna
rna u krvi: velike koliine slobodnog
grupa = C = O, vezana direktno za dva C(nevezanog) bilirubina i intenzivna uta
-atoma. Npr. CH
obojenost modanih jezgara s tekim
degenerativnim promenama u njima.
--
Ova utica pripada grupi teke utice
novoroenih /bog neslaganja krvnih propanon (aceton) sadri keto-grupu.
grupa ABO, a ee podgrupe Rezus iz- ketonska tela, hemijska jedinjenja (promeu majke i deteta. V. icterus.
panon, acetilsiretna, oksibuterna kisekesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili
lina) koja se i pod fiziolokim uslovima
gumiranog platna koja se puni ledom i
nalaze u organizmu a odlikuju se^ prislui u terapijske svrhe.
sustvom karbonilne - CO - grupe; u pakesonska bolest, javlja se posle naglog iztolokim uslovima, npr. metaboliki delaska iz kesona. Nastaje usled dekomkompenzovana eerna bolest (v.
presije i oslobaanja mehuria azota
tamo), gladovanje itd., koliina ketonkoji zaepljuju kapilare i vee krvne suskih tela postaje znatno vea i tada se
dove ugroavajui ivot. Postoji opasona u znatno veoj meri izluuju mokranost od zaepljenja krvnih sudova vitalom; najznaajnija ketonska tela su acenih centara.
ton, acetosiretna kiselina i betahidrokkestenjaa, v. prostata.
sibuterna kiselina.
ketamin, narkotiko sredstvo za dijagnos- ketonuria,
v. ketoaciduria.
tike i kratke hirurke poduhvate, za
uvoenje u narkozu i za dopunu dejstva Jcetosis, ketoza, poveano stvaranje i nagomilavanje ketonskih tela (acetona,
drugih narkotikih sredstava; prouzroacetosiretne i hidroksibuterne kiselikuje disocijativnu anesteziju: pacijent
ne) u organizmu u eernoj bolesti i glase za vreme uvoenja osea razdvojen
dovanju.
od svoje okoline, ak i od svojih sopst17-ketosteroidi,
meovita grupa jedinjevenih ekstremiteta.
nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u
ketgut, v. catgut.
razliitom stepenu, ispoljavaju anabolketoacidosis, ketoacidoza, nagomilavana (v. anabolismus) i androgena svojnje velikih koliina ketonskih tela (v.
stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti
tamo) u telu osoba, npr. sa eernom
u mokrai.
boleu, nastaje usled nedostatka potrebne koliine bioloki aktivnog insuli- ketostix, ketostiks, trake impregnisane
natrijumnitroprusidom, aminosiretna (v. tamo).
nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a
ketoaciduria, ketoacidurija, izluivanje
slue za odreivanje ketonskih tela (v.
ketonskih tela mokraom.
tamo) u mokrai; dejstveni princip reaketogen, koji stvara ketonska tela. Ketoguje preteno s acetosiretnom kiseligene supstancije su masti i izvesne benom (manje s acetonom i betahidroksilanevine. V. ketoni.
buternom kiselinom) u mokrai.
ketogenesis, ketogeneza, stvaranje ketonskih tela u organizmu.
ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u
ketokiseline, v. kiselina.
mokrai.
ketonaemia, ketonemija, poveanje ke- ketoza, monosaharid koji sadri keto-grutonskih tela u krvi, kao u gladovanju i
pu. Najvanija ketoza je fruktoza (ketoeernoj bolesti.
heksoza).
416

kima
kima (turski), kimeni stub, rtenjaa, rtenica, hrptenjaa. V. columna vertebralis,
kimeni stub.
kimena, lena vrpca, v. chorda dorsalis.
kimeni stub ili kima, v. columna vertebralis; (embr.) razvoj kimenog stuba pokazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavini i
kotani. Opnasti kimeni stub se stvara
od sklerotoma (odnosno somita) koji
oko svitnjaka, kao oko lene osovine,
slau mezodermne elemente.
Kienbckov fenomen, paradoksna kontrakcija preage; he mi dijafragma na
jednoj strani podie se pri udisaju, a
sputa pri izdisaju.
Kienbckova bolest, v. bolest.
Kienbckovo iaaenje, izolovana dislokacija polumeseaste kosti ruja.
kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje
Pottove bolesti. V. Pottova bolest.
kijavci, nadraujui kratkotrajni bojni otrovi koji drae gornje disajne puteve i
izazivaju kaalj i dugotrajno kijanje, luenje sluzi, pljuvake i si., a u jaoj koncentraciji i bol u grudima. Nadraaji se
ublauju udisanjem para alkohola, hloroforma, amonijaka iz ampula linog
dekontaminacionog pribora (v. tamo), a
u tekim sluajevima rastvorom 1-2 /o-tnog kokaina u glicerinu. Najvaniji su
difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin
(Klark I i Klark II, v. tamo).
kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluznice nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta.
Veinom je u pitanju virusna infekcija
epidemijskog karaktera, tj. obina prehlada. I mnoge druge virusne infekcije
vazdunih puteva poinju korizom kao
grip, morbili. Velik broj koriza spada u
grupu alergijskih rinitisa, nekad nazvanih c. spasmodica, vasomotoria, nervosa itd.; alergijska k., neinfektivno zapaljenje nosne sluznice kao i sluznice u paranazalnim upljinama. Nastaje prilikom dodira i resorpcije specifinog
alergena i nosne sluznice u sensibilisanih osoba. Moe da bude sezonska (polen), trajna (kuna praina) ili profesijska (brano); polenska k., posebna vrsta sezonske alergijske bolesti; coryza
syphilitica, gnojna kijavica novoroe27 Medicinski leksikon

kiseli fuksin
nog deteta. Javlja se u kongenitalnom
sifilisu s enantemom u nosu.
kila, v. hernia; k.u oiljku, v. hernia ventralis.
kilopondmetar, oznaka kpm, vansistemska jedinica za rad i energiju ija je
upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l kpm = 9,806 J.
Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sindrom.
kimograf, v. rcndgen-kimograf.
kinaza, (1) specifian aktivator nekog profermenta, npr. enterokinaza koja aktivie tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fosfoferaze koje katalizuju reakcije prenosa fosfatnih ostataka na monosaharide
(glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.).
kineplastika, plastika amputacija u kojoj se patrljak tako formira da odgovara
motornim zahtevima.
kinesitherapia, v. therapia.
kinetika, nauka o kretanju (deo mehanike); k. u herniji, bavi se ispitivanjem brzina reakcije i hemijskih ravnotea; k.
radioaktivnog gvozda, sin. ferokinetika, metod za kvalitativno i kvantitativno
ispitivanje eritropoeze. Posle intravenskog ubrizgavanja dijagnostike doze radioaktivnog gvozda Fe59, prati se njegov
klirens iz krvi, brzina vezivanja za eritrocite i stepen vezivanja za pojedine organe (jetra, slezina).
kinetochora, kinetohora, v. centromera.
kmetski, pokretan, u kretanju.
kinezalgija, bol izazvan naprezanjem miia.
kineziterapija, leenje bolesti pokretima
i vebama. Sin. kinezioterapija.
Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio.
Kingsleyjev splint, v. ina.
kinidin, v. Chinidinum.
kinin, v. Chininum.
kiretaa, v. curettage.
Kirmissonnova operacija, v..operacija.
Kirschnerova iana ekstenzija, v. extensio.
kisela fosfataza, hemijska seksualna odlika. Njena prosena koliina u ejakulatu
iznosi izmeu 20-40. godine, 14000
E/ml.
kisela voda, v. voda.
kiseli fuksin, v. fuchsin.
417

kiseli rubin
kiseli rubin, v. fuchsin S.
kiselina, v. acidum; homogentizinska kiselina je 2-5-dioksifenil-siretna kiselina nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksifenil-pirogroane kiseline oksidacijom. Pri izluivanju alkaptona s mokraom (alkaptonurija) ona na vazduhu postepeno potamni i pocrni i pokazuje
jaku reduktivnu sposobnost; ketonske
k., ketokiseline su organske kiseline
koje pored karboksilne grupe sadre i
keto-grupu, npr. pirogroana kiselina,
CHs - CO - COOH; masne kiseline, zasiene monokarbonske kiseline, oleinska kiselina, (2>7 - CH - CH(CHz)? -COOH nezasiena via masna
kiselina. Sastojak je naroito ulja; organske kiseline, organska jedinjenja
koja sadre jednovalentnu karboksilnu
grupu (- COOH). Po svom hemijskom
ponaanju organske kiseline su sline
neorganskim kiselinama.
kiselo mleko, mleni proizvod, dobijen
pod uticajem bakterija: acidi lactici i bacillus bulgarics, koji razlazu laktozu u
mlenu kiselinu. U kiseloj sredini kazein se zgruava. Kad mlena kiselina
dostigne nivo od l /o zaustavlja se dalji
razvoj bakterija. Delje povoljno na floru digestivnog sistema, suzbija preterani razvoj E. coli.
kiseljak, kisela voda, koja sadri uglavnom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen-dioksid. V. voda (kisela).
Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj reice Lepenice, u najlepem mestu sarajevske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat
koji deluje sedativno. Postoje vie izvora (temperature 12 i 130C) istog sastava.
Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoalkalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna
i murijatika, ugljenokiseia (ukupno sadri 6,2595 g %). Voda se koristi za pie,
za kupanje (prethodno zagrejana) i za
izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: poremeaji i oboljenja eluca, creva, jetre
i unih puteva, eerna bolest, uriki
artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaznost.
kiseoniki dug, koliina kiseonika koja
se, po zavrenom radu, naknadno, unosi
i troi kao viak u odnosu na koliinu
418

klauden
koja bi se unela da rada nije bilo. Otplata kiseonikog duga moe potrajati i itav sat. Utoliko je vei ukoliko je prethodni napor bio veeg intenziteta i dueg trajanja. Funkcija otplate kiseonikog duga je ukloniti nagomilane raspadne produkte (mlenu kiselinu) i obnoviti
rezerve energetskog materijala neophodnog pri naporima velikog ili maksimalnog intenziteta. Najvee vrednosti
do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit.
u treniranih.
kiseonik, v. oxygenium.
kiomer, aparat kojim se meri koliina
vodenog taloga. Kiomer je sud odreene povrine, u kom se visina sloja vodenog taloga meri u milimetrima; HeIImanov k., ima povrinu dna 500 cm2,
ispod kog se nalazi boca za skupljanje i
merenje taloga (5 cm2 skupljene kinice
odgovara visini kie od 0,1 mm). Kiomer se postavlja tako da je zatien od
vetra i udaljen od zidova i drvea. Sneg,
grad i inje moraju se pre merenja otopiti.
kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze izmodelisane u vosku i s postavljenim
^ vetakim zubima u kivetu s gipsom
radi oblikovanja akrilatnog materijala u
eljeni oblik proteze.
Kjeldahlov metod, metod za odreivanje
celokupnog nebelanevinskog azota u
telesnim tenostima.
klaenje (sredogrua), v. mediastinal
flutter, pneumothorax, traumatopnoea.
klamerica, metalna naprava za fiksiranje
koferdama na zub. V. koferdam.
Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca
(v. tamo). Primenjuje se u obliku aerosola kao i Klark I (v. tamo).
Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca;
primenjuje se u obliku aerosola. Od
svih nadraljivaca iz grupe arsenskih
BOT ima najjae toksiko dejstvo na oveka. Gas-maska titi ako ima ugraen
protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II.
klauden, ekstrakt ivotinjskih plua koji
se u vidu praha ili solucije upotrebljava
za zaustavljanje krvarenja posle vaenja zuba.

Klebs-Lfflerov bacil
Klebs-Lfflerov bacil/ v. Corynebacterium diphtherias.
Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporogenih, nepokretnih bacila s ahurom.
Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se
mogu nai u digestivnom traktu, mada
pokazuju vei afinitet za sluznice disajnog trakta. Ova grupa obuhvata tri vrste: K. ozaene, izaziva hronini rinitis;
K. pneumoniae (Friedlnderov bacil),
izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhinoscleromatis, prouzrokovao rinoskleroma. Sin.: Bacterium rhinoscleromatis, Frichov bacil.
kleptoman, osoba obolela od kleptomaniJe.
kleptomania, kleptomanija, bolesna sklonost ka krai kojoj se ne moe odoleti.
Kleptoman krade bilo ta, bez obzira na
vrednost i korist.
kleta, instrument s dva ukrtena kraka.
V. forceps; arterijska k., kleta za hvatanje i stezanje arterije; Ashova k., za repoziciju nosne pregrade; bajonet-kleta, kleta kojima se vade zaostali korenovi zuba u gornoj vilici; bulldog k., opruna kleta za hvatanje arterije u cilju
hemostaze. Obino su obloena gumom
da ne bi otetila zid krvnog suda; DaMgrenova k., naroito konstruisana kleta za seenje kosti lubanje pri trepanaciji; k. za dranje igle, v. iglodria; Esmarchova k. za jezik, kleta za izvlaenje jezika kad ovaj u toku narkoze zapadne u drelo i zbog toga moe izazvati
asfiksiju. Ova kleta su neophodan deo
pribora za narkozu; k. za klips, kleta
za stavljanje klipsova, koji se najee
primenjuju u neurohirurgiji; Kocherova k., jaka kleta za dranje tkiva u toku
operacije i za stezanje tkiva koja krvave;
k. za kost, kleta za dranje kosti za vreme operativnog rada na istoj; litotomska k., kleta za vaenje kamena iz
mokrane beike pri litotomiji; moskito-k., mala kleta za hvatanje krvnih sudova pri hemostazi; Panova k., kriva
ili prava kleta za hvatanje krvnih sudovci radi hemostaze; Walshamova k., za
repoziciju pomerenih nosnih kostiju.
klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za
spore i vegetativne oblike bakterija, kao
27*

klimat
i za sve jednoelijske organizme. V. mikroorganizam.
klicina pljota, (embr.) tvorbena citoplazma koja se u sauropsida pretvara u
germinativni kotur.
klima, v. klimat.
klimaks, v. climacterium.
klimakterijum, v. climacterium.
klimakterike tegobe, nastupaju u klimakterijumu zbog prestanka jajnike
funkcije, to sekundarno prouzrokuje
promene u funkciji hipofize. Zbog toga
mogu nastati vazomotorni simptomi
kao navala toplote u glavu, vrat i gornji
deo toraksa, poveanje arterijskog krvnog pritiska, znojenje, esto profuzno,
zatim noni strah, razdraljivost itd.
klimat, skup geografskih i atmosferskih
uslova u nekom mestu, nekom predelu
ili itavoj pokrajini i njihov odnos prema ivotu nastanjenih ivih bia uopte,
pa i ljudskih bia posebno. Sin. klima;
alpski k., v. visinski k.; kontinentalno-nizinski k., klimat mesta na visini ispod 300 m, a najmanje na 50 km od morske obale. Odlikuje se visokim vazdunim pritiskom, prilino stalnom temperaturom, veom vlanou, umerenom
svetlou i vetrovima itd. Na tim osobinama osniva se njihovo umirujue dejstvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih
drugih banja:, nizinski k., klimat mesta
u ravnici na 0-300 m nadmorske visine;
ova mesta nalaze se u kontinentalnom
delu ili na primorju. V. kontinentalni k.
i primorski k.; planinski k., klimat planinskih mesta koja se dele na: slabovisinska (u podnoju planina), 300-600 m;
srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska,
1.100-2.000 m. V. visinski klimat, srednjovisinski klimat; primorski k., klimat
ije su glavne osobine: ujednaenost
meteorolokih uslova (relativno stalna
temperatura vazduha, poveana atmosferska vlanost, postojanje naizmeninih vetrova s kopna i s mora, visok atmosferski pritisak). Morski vazduh'bogat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na
moru je jaka i obilna (posredna i neposredna). Meu ovim osobinama ima i
nadraajnih, podsticajnih i umirujuih
elemenata. Ukratko, primorski klimat

419

klin

klimatizacija

podstie organizam i jaa zdravlje; sedativni k., klimat koji deluje umirujue
na organizam, v. kontinentalno-nizinski
k.; srednjo-visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 600 do 1.100 m
koji ima osobine i efekte na organizam
na sredini izmeu visinskog i slabo visinskog i nizinskog klimata. On odgovara
veem broju bolesnika. Njegovo dejstvo je da vie snai, ali da ne nadrauje.
On se i bolje podnosi nego visinski klimat. To je klimat mnogih sanatorijuma
za plunu tuberkulozu. V. subalpski k.;
stimulantni k., klimat koji deluje podsticajno na metabolizam i ima opte toniko dejstvo na organizam, tj. jaa telo.
V. primorski k., visinski k.; subalpski k.,
v. srednjovisinski klimat; visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 1.100
do 2.000 m koji se odlikuje time to je u
njima atmosferski pritisak snien, vazduh razreen, stepen vlanosti manji,
srednja temperatura vazduha nia, vazduh hemijski ist i to obiluju direktnim
sunanim zracima. Planinska klimatska
mesta obino su zaklonjena od nesnosnih vetrova. Ukratko, njihovo opte delovanje je sledee: podsticaj metabolizma i toniko dejstvo na organizam, ali
ne i nadraajno. Sin. alpski klimat.
klimatizacija, podeavanje (specijalnim
ureajem) temperature i vlanosti vazduha neke prostorije (bolesnikove
sobe, operacione sale i dr.) po elji i po
potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova; k. prostorija, vetako
regulisanje lokalnih klimatskih osobina
u prostorijama i zgradama, prema higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u
pogledu njegovih fizikih, hemijskih i
mehanikih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova u radnim
prostorijama i prostorijama uopte. Pri
tom se centralno reguliu pojedini meteoroloki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljanja. Prema
potrebama, vazduh se filtruje, sui ili
ovlai, zagreva ili rashlauje. Ovako
kondicionisani vazduh razvodi se zatim
sistemom kanala po celoj zgradi.
420

klimatizam, pojam koji obuhvata niz pitanja (privrednih, tehnikih, medicinskih) koja se odnose na klimatska mesta
i njihov meusobni odnos.
klimatologija, (medicinska za razliku od
geografske, poljoprivredne), grana medicine koja prouava elemente i osobine pojedinih klimata, odreenih geografskih mesta i analizuje njihovo dejstvo na zdrav i bolestan organizam.
klimatopatologija, deo medicinske klimatologije koji se bavi nepovoljnim (patogenim) dejstvima klime na ljudski organizam.
klimatoterapija, v. therapia.
klimatske komore, v. komora.
klimatski ok, v. ok.

klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini,

na planini, obali jezera ili mora, s povoljnim i odreenim klimatom, koje je
izgraeno i opremljeno za leenje i oporavak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko
mesto je samo onda kada je u njemu
ostvarena administrativno komunalno-urbanistika, higijensko-zdravstvena i
socijalna organizacija. Postoje dve vrste
klimatskih mesta: specifina (sanatori-jum), za leenje plune tuberkuloze
(Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i
kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i
dr.), i nespecifina, za leenje ostalih
hroninih bolesti, funkcionih poremeaja i
patolokih naklonosti.
klin, upotrebljava se obino u ortopedskoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unutranju fiksaciju preloma trohantera. On
se privruje za plou radi fiksiranja
glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntscherov k., veliki cevasti metalni klin za intramedulnu fiksaciju preloma; Neufeldov k., klin za fiksiranje intertrohanternog preloma butnjae s tim da se jedan
krak klina zabija u vrat butnjae idui
kroz trohanter, a drugi, iji je odnos
prema prvom klinu savijen pod uglom
od 130 % fiksiran je za butnjau ploom;
Rushov k., klin za osteosintezu u prelomu kosti. Zasniva se na elastinom ukletenju klina s osloncem u tri take na
kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti
klin za fiksiranje glave u prelomu vrata
butnjae.

kobaltna bomba

klinasta kost
klinasta kost, neparna kost lubanje, sastoji se od tela, krila, krilastih nastavaka
i sadri upljinu (sinus sphenoidalis). V.
os (sphenoidale).
klindamicin, derivat antibiotika linkomicina.

Klinfelterov sindrom, v. sindrom

kliniar, lekar koji se bavi praktinom
medicinom.
klinika imunologija, podruje medicine
koje se bavi izuavanjem, dijagnozom i
terapijom oboljenja imunskog aparata i
svih onih oboljenja u ijoj su patogenezi
ukljueni imunski procesi, kao i primenom imunolokih metoda i testova u
klinikoj medicini,
klinika slika, skup tipinih i karakteristinih subjektivnih tegoba (simptoma) i
objektivnih znakova kojima se odlikuje
neko oboljenje.
kliniko ispitivanje, skup svih vrsta pregleda izvrenih na bolesniku, u toku
njegova boravka na klinici, u cilju postavljanja tane dijagnoze.

kliniko leenje, v. therapia.

kliniko posmatranje, ispitivanje i posmatranje bolesnika na klinici ili u bolnici, za odreeni 'period vremena potrebnog da se dobije to potpunija slika
o vrsti i stanju njegove bolesti.
klinika, bolnika ustanova u sklopu medicinskog fakulteta, koja slui ispitivanju i
leenju bolesnika i praktinoj nastavi za
studente medicine, lekare na usavravanju, pored toga to se na njoj obavlja i
nauno-istraivaki rad.
Klippel-Trnaunayov sindrom, v. haemangiectasia osteohypertrophicans.
klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina
(BSP) obeleenog radioaktivnim jodom, test za ispitivanje funkcije jetre; k.
kreatinina, v. clearance; k. radioaktivnog gvozda, v. clearance; k. radioaktivnog koloidnog zlata Au198, test za ispitivanje poremeaja krvotoka u jetri. Posle i.v. ubrizgavanja dijagnostike doze,
odreuje se brzina njegovog klirensa iz
krvi; k. ureje, v. clearance.
klistir, v. clysma.
klistiranje, davanje klizme. V. clysma.
klivus, v. clivus.
klizma, v. clysma.

klo, jedinica za merenje izolacione moi

odee predstavlja sposobnost materijala da u prostoriji gde je temperatura
vazduha 2 kretanje vazduha ispod
tri metra u sek. i relativne vlanosti
50% odri temperaturu koe od 33 0C.
kloaka, v. jazva.
klofibrat, inhibie sintezu kolesterola,
slui za spreavanje i leenje ateroskleroze.
kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema penicilinazi, relativno stabilan u kiseloj sredini.
klomifen, v. antiestrogeni.

klon, v. don.
klonus, pojava pravilnih ritmikih kontrakcija nekog miia podvrgnutog iznenadnom, trajnom istezanju. Nastaje
pod uslovima ritmikog smenjivanja
refleksa na istezanje i obrnutog refleksa
na istezanje ili kao posledica sinhronizovanog pranjenja motorikih neurona. V. refleks na istezanje.
klube, klupe, v. glomus, glomerulus.
kljunjaa, v. clavicula.
knochenalter, (nem.) starost kostiju,
stepen njihovog postignutog razvoja u
odreenom uzrastu organizma. Odreuje se utvrivanjem pojave jezgri
okotavanja. Pojava sezamske kosti
predstavlja znak poetka puberteta.
koagulacija, intravaskulna rasejana, v.
coagulatio.
koagulantna sredstva, sredstva koja potpomau zgruavanje krvi.
koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta
stafilokoka pomou koagulaze. Patogeni sojevi stafilokoka, koji produkuju enzim koagulazu, sposobni su da izvre
koagulaciju oksalatne plazme pitomih
zeeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni.
koagulen, tromboplastinski preparat iz
ivotinjske krvi koji, kao lokalni hemostatik, poveava koagulabilnost krvi.

koagulopatija zbog potronje, v.diseminovana intravaskulna koagulacija.

kobalt, v. cobalt.
kobaltna bomba, aparat koji sadri radioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo
prodorne gama-zrake, zbog ega se
421

Kocherov dilatacioni ulkus

upotrebljava za leenje malignih tumora. V. .
Kocherov ilatacioni ulkus, v. ulcus.
Kocherov meto operacije kile, v. operacija.
Kocherova kleta, v. kleta.
Kochov bacil, v. Mycobacterium tuberculosis; K. fenomen, zasniva se na zapaanju da zamore, inficirano bacilima tuberkuloze, reaguje drugije na ponovnu
inokulaciju nego zamore koje je prvi
put inokulisano. Zamore u stanju preimunicije reaguje na ponovnu inokulaciju samo lokalnim promenama koje se
javljaju na mestu inokulacije, dok zamore koje se prvi put inokulie bacilima tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa
slikom uoptene tuberkuloze; K. lonac,
aparat slui za sterilizaciju strujeom
parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta.
To je cilindrian metalni aparat s dvostrukim dnom, od kojih je gornje reetkasto. Na reetkasto dno stavlja se materijal za sterilizaciju. Ispod njega se nalazi voda zagrevana do kljuanja. Stvorena para prolazi kroz reetku i oko
predmeta koji se steriliu. Kochov lonac slui za sterilizaciju bakteriolokih
hranljivih podloga i drugih supstancija
koje sadre ugljenikove hidrate ili druge sastojke, koji ne podnose temperaturu iznad 10O0C; K. postulati, merila za
utvrivanje etiologije zaraznih bolesti.
Na osnovu Kochovih postulata se moe
smatrati za uzronika zarazne bolesti
samo onaj mikroorganizam, koji je izolovan iz bolesnika u istoj kulturi, koji
je inokulisan eksperimentnim ivotinjama i u njih izazvao isto oboljenje kao u
bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz
tako zaraene ivotinje moe opet dobiti
u istoj kulturi.
kod, v. cod.
kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori
fermenata koji aktiviu vodonik. Prvi je
difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi
trifosfonikotil-amid-nukleotid.
Prvi
uestvuje u mlenokiselinskom i alkoholnom vrenju, drugi u direktnoj oksidaciji glikoze. Nalazi se u mnogim organima (jetra, bubrezi), a naroito ih mnogo ima u kvascu. U njihov sastav ulazi
422

kofohirurgija
amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor
iz kompleksa vitamina B. V. koenzim.
kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL
kodein, v. Codeinum.
kodominantnost, v. codominantnost
kodon, v. codon.
koeficijenat iskoriavanja kiseonika,
deo oksihemoglobina koji pri prolazu
krvi kroz kapilare tkiva otputa kiseonik. Proseno to je 25% o.h., ali pri tekom, miinom radu moe ova vrednost
porasti na 75%.
koeficijenat naslea, verovatnoa da u
odreene jedinke oba alelska gena u da-e
tom lokusu potiu od roditelja koji su te
gene nasledili od zajednikog pretka, ili
proporcija lokusa u kojima se nalaze
homologni geni; k. srodstva, stepen verovatnoe da su dve jedinke nasledile
odreeni gen od istog, zajednikog, pretka, ili procenat svih njihovih gena koje
su dobili od zajednikih predaka.
Koenenovi tumori, fibromi koji se razvijaju pod noktima u okviru Pringleove
bolesti (adenoma sebaceum).
koenzim, termostabilni, u vodi rastvorljivi, nespecifini deo nekog fermenta. V,
x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin.
kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetilksantin), sastojak kafe i aja. Stimulie
centralni nervni sistem i miokard, centralnim dejstvom suava krvne sudove,
a perifernim dejstvom ih iri, pojaava
diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za
stimulisanje centralnog nervnog sistema (kore velikog mozga i produene
modine) i srca.
koferdam, tanka gumena traka irine 15
cm koja se koristi za izoliranje zuba od
pljuvake i predstavlja najpogodnije
sredstvo za postizanje suvog polja rada
u stom., v. 5MVO polje rada.
koferment, aktivna grupa fermenta. Ferment kao sloena belanevina se sastoji
od belanevinske komponente nazvane
apoferment i nebelanevinske komponente nazvane koferment. Za delovanje
enzima moraju obe komponente postojati i u kontaktu (apoferment + koferment = holoferment).
kofohirurgija, hirurgija gluvoe, obuhvata razne mikrohirurke operacije koje

kognicija

slue ouvanju ili poboljanju oteenog sluha (timpanoplastika, stapedektomija, implantacija elektroda u labirint itd.).
kognicija, svest o senzaciji i o njenom uzroku.
kohlearni mikrofonski potencijal Jedna
od elektrinih reakcija kohleje na zvuk;
promene potencijala koje se registruju
izmeu elektrode koja je na kohleji ili u
njenoj blizini, i druge, indiferentne
elektrode.
koilonychia, koilonihija, degenerativne
promene na noktima prstiju u vidu kaikastog izgleda noktiju koje se viaju u
anemiji usled deficita gvozda u organizmu (hiposiderbze).
koincidentni i antikoincidentni ureaji,
elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini za odreivanje vremenske'zavisnosti pojava, rierenjem istovremenosti odnosno vremenskog zakanjenja u pojavljivanju
dva impulsa.
kok, v. Coccus.

kokain, v. Cocainum.
kokainizam, v. kokainomanija, toksikomanija.

kokainomanija, bolesna navika, pouda

za kokainom. Javlja se u psihopata eljnih neobinih uivanja i stimulacije,
najee kao posledica zavoenja, rede
posle medikamentne primene u cilju
anestezije. Obino se kokain unosi umrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizgavanjem pod kou. Dua upotreba dovodi do psihoze koja lii na delirium tremens s karakteristinim taktilnim halucinacijama (kao da gamiu neke bubice
pod koom). V. kokainizam, toksikomanija.
kokarboksilaza, koferment karboksilaze,
koja uestvuje u dekarboksilaciji pirogroane kiseline. Estar je tiamina (vitamin Bi) i fosforne kiseline.
kokcikodinija, v. coccicodynia.
kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos
duine i debljine manji od 2: l, pa u prvi
mah svojim izgledom podseaju na
koke, naroito ako su u pitanju veoma
mali bacili koji pripadaju familiji Parvobacteriaceae: Pasterella, Brucella, Hemophilus.

kolektivna zatita
kokoije grudi, v. pectus carinatum, p. gallinaceum.

koksalgiki kuk, deformacija kuka usled

kosoovalnog oblika karlice posledica je
neravnomernog optereenja karlice pri
jednostranim promenama na zglobu.
koksalgija, v. coxalgia.
koksitis, v. coxitis.
kolabiranje, v. collapsus.
kolabirati, v. collapsus.
kolagen, belanevinasta supstancija koja
se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hrskavici itd. Kuvanjem daje lepak (elatin).
kolagenaze, enzimi sposobni da razgrauju kolagen. Kolagenaze se nalaze u
filtratu bujonskih kultura mnogih bakterija. Naroito mnogo ih proizvode
bakterije roda Clostridium. Mlade kulture bakterija proizvodi najvie kolagenaze. One su u svome delovanju specifine. Razgrauju samo kolagen, dok na
elatin i miino tkivo ne deluju. Antigenske su prirode i u organizmu stimuliu stvaranje antikolagenaza. Kolagenaze utiu na invazivnost bakterija time
to razgrauju kolagen miia i tako otvaraju bakterijama puteve za njihovo
dalje irenje po organizmu.
kolagenoze, grupa oboljenja kao posledica difuznih promena u vezivnom (kolagenom) tkivu u organizmu, najverovatnije usled autoimunih zbivanja. U ovu
grupu spadaju: nodozni poliarteriitis,
sistemski eritematodes, sklerodermija,
Wegenerova granulomatoza, dermatomyositis.
kolateralni krvotok, v. circulatio.

kolektivna zatita, sistem mera iji je cilj

stvaranje maksimalno moguih higijenskih, zdravih uslova rada. Za razliku od
individualne (line zatite) kojom se prvenstveno tite pojedinci (v. individualna zatita rada), kolektivna zatita obuhvata grupe radnika s provoenjem medicinskih i tehnikih zatitnih mera.
Najee su sledeeg tipa: zdravstveno
vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregledi pre zaposlenja i sistematski periodini lekarski pregledi, profesionalna orijentacija i selekcija, istraivanje kodljivih materija ili ranih znakova profesio423

kolena modane cevi

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se

postie automatizacijom, mehanizacijom, hermetizacijom i racionalizacijom
procesa rada, na bazi osnovnih naela
higijene rada, zatim zatitom od delova
maina, transmisija i opasnog alata,
provoenjem .ventilacije (lokalne i opte), spreavanjem stvaranja buke i vibracija, poboljanjem osvetljenja, stvaranjem povoljnih efektivnih temperatura
i zone komfora i tome slino. Kolektivna zatita ukljuuje i obezbeenje pauza u radu, veih odmora i rekreacije,
planiranje poboljanja ishrane, klime
odnosa u grupnom radu i si.
kolena modane cevi, v. potiljano koleno, mostno koleno, temeno koleno.
koleno, v. genu.
kolenasti penis, v. verge coude.

kolenjak, (stom.) deo builice s kolenom

podeen za rad na zubima donje vilice,
i na zubima u gornjoj vilici nepristupani su za nasadnik. V. nasadnik.
kolera, v. cholera.
kolinik, v. kvocijent; k. odmora, polna

.' razlika u sposobnosti za odmor. Odreuje se pomou Bhlauovog aparata. U

ene kolinik odmora je u svim razdobljima nii nego u mukarca. U 8. deceniji starosti pribliava se vrednosti u
mukog.
koiimator, oklop od olova, koji se postavlja oko kristala scintilacijskog brojaa i
gama-kamere. Slui za smanjivanje
spontane radioaktivnosti, obezbeenje
mehanike zatite i ograniavanje vidnog polja ovih ureaja. Zavisno od namene konstruiu se jednokanami i viekanalni kolimatori, s otvorom irokouglim ili paralelnim..
kolinearnost, odgovarajui odnos izmeu
redosleda aminokiselina u polipeptidnom lancu i redosleda kodona u genu
(DNK) koji regulie sintezu tog polipeptidnog lanca.
koli-titar, v. titar koli-bacila.
Kollmannov dilatator, metalni dilatator
za uretru, koji moe da se poveava u
svom promeru. Slui za irenje strikture uretre.
kollodium-babies, tanka opnica koja
omotava novoroene u ihtioziformnoj
eritrodermiji.
424

kolonija bakterija

kolobom, defekt u tkivu oka, koji moe

biti uroen ili steen. Moe se javiti u
podruju kapaka, duice, cilijarnog tela,
sudovnjae, mrenjae, soiva i dr. V.
coloboma.
koloid, proizvod elija homogenog, prozranog izgleda, slian elatinu (npr. koloid titaste lezde sadri belanevinu
globulin i jod-tireoglobulin, koloid se
sree i u tumorima i dr.).
koloidi, supstancije (belanevine, krob,
glikogen, dekstrini, elatin i dr.) ije estice (micele, grupe molekula) iz disperzne faze ne prolaze kroz pore ultracedila
(npr. kroz ivotinjske membrane). Kada
su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U
vrstom stanju su kao gel. Prema tome
koliko im estice privlae vodu dele se
u emulioide ili hidrofilne koloidne rastvore s hidrofilnim micelama (npr. belanevine, elatin, krob) i suspenzoide
ili hidrofobne koloidne rastvore s hidrofobnim koloidnim esticama (npr. koloidni gvoe (Ill)-hidroksid, arsen-trisulfid). Prema tome da Ii se staloene
micele koloidnog rastvora mogu dodatkom vode ponovo koloidno rastvoriti ili
se ne dele u preobratljive i nepreobratIjive staloene koloidne rastvore. Danas
podela na koloide i kristaloide nije prihvaena, jer ima supstancija koje su u
jednom rastvarau koloidno rastvorene, a u drugom kao pravi rastvor.
koloidni milijuni, ukasti vorii na
licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi
koloidne degeneracije vezivnog tkiva.
Sin. elastoidosis cutanea nodularis.
koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski
pritisak.
koloidno srebro, v. argentum.

kolonija bakterija, golim okom vidljiva

formacija bakterija na vrstoj hranljivoj
podlozi, nastaloj razmnoavanjem jedne
jedine bakterijske elije. Takve kolonije
sadre po nekoliko stotina ili hiljada
miliona bakterijskih elija. Kolonije
pojedinih vrsta se izmeu sebe razlikuju
po mnogim osobinama: veliini, obliku,
ivicama, povrini, konzistenciji, prozranosti, boji i dr.

kolonoskopija
kolonoskopija, v. colonoscopia, endoscopia.
kolorimetrija, odreivanje koncentracije
neke supstancije u rastvoru uporeivanjem njene boje s bojom rastvora poznate koncentracije iste supstancije ili s
bojom nekog odreenog sredstva iste
boje radi uporeivanja.
kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija.
kolotur, v. trochlea.
koloturni, v. trochlearis.
kolumelizacija, operacijski postupak u
toku vrenja timpanoplastike pri kojem
se izgubljeni kontinuitet lanca slunih
kotica uspostavlja transpozicijom preostalih oteenih delova lanca.
kolut, v. discus.
koma, v. coma.
kombinovane povrede, dve ili vie povreda iste etiologije, ali na raznim organima ili delovima tela. V. politraumatizam.
kombinovani praak, uobiajeni naziv za
lek u obliku praka, sastoji se od vie Iekovitih sastojaka. Najee predstavlja
meavinu raznih antipiretikih i analgetikih sredstava.
komedon, v. acne vulgaris, comedo.
komensali, mikroorganizmi koji ive u
makroorganizmu, ali mu ne tete i ne
koriste. Komensalizam je najei vid
asocijacije izmeu ivih bia, pa izmeu
razliitih vrsta bakterija; uesnici ive u
uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da jedan drugome kodi ili koristi. (Primer:
lanovi normalne mikrobijske flore).
kominutivna fraktura v. fractura.
komisurotomija, v. valvulotomia.
komocija, v. commotio.
komora, (1) ograniena upljina u nekom
organu, npr. srana komora; (2) neka zatvorena prostorija; (3) ogranien prostor u kojem se vre neka merenja. V.
ventriculus; klimatske k., naroito konstruisane prostorije u kojima se mogu
menjati pojedini meteoroloki i atmosferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u
ispitivanju sposobnosti prilagoavanja
pilota naglim atmosferskim promenama, naroito naglim promenama atmosferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i
u terapijske svrhe pri leenju nekih

kompleks
alergikih oboljenja i velikog kalja;
Schillingova k., komora koja slui za
brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeissova k., specijalna staklena ploa na kojoj
se nalazi urezana naroita mrea. Slui
za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca; Turkova k., specijalna staklena ploa ija je povrina podeljena u siune
kvadrate. Slui za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca.
komorni kompleks, deo elektrokardiograma predstavljen QRS-kompleksom
koji odgovara depolarizaciji komora. Na
osnovu duine trajanja celog kompleksa, dubine i irine Q-zupca, amplitude
R-zupca i dubine S-zupca moe se suditi
o stanju leve ili desne komore srca.
komorska fibrilacija, v. fibrillatio.
kompenzacija, v. compensatio.
kompenzacijska pauza, produena pau
za posle komorske ekstrasistole.
kompeticija antigena, v. antigenska kompeticija.
kompetltivna analiza (sin. saturacijska
analiza), analitiki metod koji se zasniva
na konkurentskoj reakciji radioaktivno
obeleenog i neobeleenog supstrata
manje molekulske teine s veim molekulom, najee belanevinama plazme.
Obeleavanje supstrata vri se pomou
radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J),
ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj
metod se primenjuje za odreivanje
hormona i drugih supstancija koje
mogu da se specifino veu za odgovarajuu belanevinu plazme.
kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih
stvari, slinih ili razliitih, npr. kompleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir
emocionih predstava potisnutih u podsvest; (3) deo u elektrokardiogramu koji
predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili
komora (QRST); Edipov k., nenormalna privrenost deteta prema roditelju
suprotnog pola i odgovarajui neprijateljski stav prema roditelju istog pola;
Elektrin k., preterana, skoro iskljuiva
ljubav devojice prema ocu, dok se prema majci nesvesno uspostavlja manje-vie suparniki odnos.
425

kompleksni jon
kompleksni jon, ili kompleksno jedinjen je, sadri centralni metalni katjon
na kome su vezani anjoni ili molekuli
(nazvani Ugandi).
komplement, enzimski sistem u normalnom serumu. Ima ulogu u odbrani organizma. Dovodi do oteenja elija i bakterija i uestvuje u zapaljenjskim reakcijama. Sastoji se od 11 proteina koji se
obeleavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9;
Cl komponenta je sastavljena od CIq,
CIr i CIs. Ove komponente su vezane posredstvom jona kalcijuma. Komplementni sistem se moe aktivisati antitelima (klasian put aktivacije) i nespecifinim faktorima (alternativni ili properdinski put aktivacije), (v. properdin).
Aktivacija antitelima nastaje posle vezivanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu
reakciju je reakcija antitela i antigena.
Ovaj fenomen ini osnovu reakcije fiksacije komplementa (v. reakcija fiksacije
komplementa) koja ima veliku primenu
u dijagnostici raznih oboljenja. Samo
antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq.
Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i
ono se aktivie posle vezivanja antitela
sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl
predstavlja poetak aktivacije komponenata komplementnog sistema iji je
rezultat oteenje elije s kojom je antitelo reagovalo (liza bakterija, eritrocita,
limfocita i dr.). Pored ove funkcije, komplement uestvuje u zapaljenjskim
reakcijama posredstvom bioloki aktivnih supstancija koje se stvaraju u toku
procesa aktivacije pojedinih komponenata komplementnog sistema. To su
medijatori zapaljenja: anafilatoksin (odgovoran za oslobaanje histamina i njemu srodnih supstancija), hemotaktiki
faktor (izaziva migraciju leukocita na
mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za
imunoadherenciju (pomae fagocitozu). Bioloki najvanije komponente
komplementa su C3 i C5. Direktna aktivacija C3 je mogua ukoliko postoje odgovarajui nespecifini faktori kao to
je properdin. To je alternativni ili properdinski put aktivacije koji ima znaaja
u nespecifinoj odbrani organizma (v.
properdin). Prisustvo antitela u rnaioj
426

kompoziti
koliini moe aktivisati komplement
preko properdinskog sistema.
komplementarne azotne baze, purinske
i pirimidinske baze u DNK I RNK koje
se meusobno sparuju, hidrogenskim
vezama, po strogo utvrenom redu:
adenin (A) sa timinom (T) u DNK, odnosno adenin sa uracilom (U) u RNK i
gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u
RNK; k. geni, nealelski geni koji se svojim dejstvom meusobno dopunjavaju.
U sluaju dominantne komplementarnosti, na primer, za ispoljavanje odreenog obeieja potrebna su dva ili vie
gena; k. meudejstvo gena, specifini
efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom
koji se razlikuju od efekata svakog od
njih posebno.
kompletna dominantnost, v. dominantnost.
kompletni blok, v. block.
komplikacija, complicatio, nova bolest ili
patoloka promena koja se pojavi u toku
nekog oboljenja i koja obino dovodi do
njegovog pogoranja; otogena k., od
irenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na
organe u okolini mogu da x nastanu
komplikacije na vitalnim organima.
Prelaenjem infekcije na meke ovojnice
mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a
prelaenjem na mozak nastaju apscesi
velikog, odnosno malog mozga. Gnojni
labirintitis nastaje prelaenjem gnojne
infekcije u unutranje uvo, a tromboflebitis
sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene
nastaje irenjem na velike venske sudove.
Periferna paraliza faci-jalnog ivca nastaje
prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal.
Aktivno pronalaenje i operacijsko leenje
gnojenja u uvu potrebno je jo pre pojave
komplikacija, a kad su one postale
manifestne, operacijsko leenje je hitno
potrebno.
kompoziti, materijali za restauraciju zuba
(preteno frontalnih). Sastoje se od 70
do 80% neorganskih materija u obliku
iglica ili praha kvarca, borosilikata ili
aluminijum-silikata, 20-30'o organskih
materija u obliku vetakih smola i organsko-neorganske komponente (siler)
koja omoguava hemijsko povezivanje
prve dve materije. Pripremaju se mea-

kompresa
njem paste i tenosti, dve paste, praka
i tenosti ili injekcionim sistemom.
Unose se u plastinom stanju i ispunjavaju zahteve estetike.
kompresa, komad tkanine, obino vieslojne, koji slui za pokrivanje rana ili
kao rublje za zatitu operacionog stola.
kompresija, v. compressio.
kompresivni zavoj, v. zavoj.
kompulzivan, v. prisilan, opsesivan.
konac, svileni, vlakna dobivena od ahure
svilenih buba.
konacija, potreba za preduzimanjem akcije posle odreene senzacije, kao i promene koje prate senzaciju, kao to su
poveanje krvnog pritiska, ubrzanje
rada srca i znojenje.
koncentracijska proba, v. test.
koncentraciona proba, proba za procenjivanje spobbnosti bubrega za koncentrisanjem mokrae. U obolelog koji
uzima samo vrstu hranu u toku 12-24
asa prikuplja se mokraa i odreuje
njena specifina teina. U osoba s normalnom funkcijom bubrega zapremina
izluene mokrae je mala, a njena specifina teina 1050-1060. Sposobnost
bubrega za koncentrisanjem mokrae
je smanjena kada je smanjen broj nefrona koji su u funkciji.
koncentrovan, v. concentratus.
konenzoidi, meavina tenih estica i
vazduha. Nastaju kondenzacijom para
raznih metala i drugih elemenata, Kondenzovana vodena para daje maglu sa
300 do 500 estica u cm3. V. aerosoli, disperzidi.
kondenzovano i evaporisano mleko,
koncentrovano mleko dobijeno evaporacijom izvedenom pod snienim pritiskom i sauvanom vrednou prvobitno
prisutnih hranljivih materija.
kondicionisanje vazduha, popravljanje
kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizikih, hemijskih i mehanikih osobina
i stvaranje najpovoljnijih prilika lokalne klime u prostorijama uopte, naroito u radnim prostorijama. Kondicionisanjem vazduha menja se temperatura i
vlaga vazduha, njegov hemijski i mehaniki sastav, brzina kretanja vazduha i
uestalost izmene vazduha. Prema prili-

konjunktivitis
kama i potrebama, vazduh se, dakle,
mehaniki ili fiziki preiava, zagreva
ili rashlauje, sui ili osveuje. V. klimatizacija.
kondil, v. condylus.
kondilom, v. condyloma.
Kondoleonova operacija, v. operacija.
konduktor, nosilac nasledne osobine,
koja je u njega skrivena (npr. nasledna
anomalija ili bolest), ali se javlja u potomstvu.
konfabulacija, izmiljanje seanja, spontano ili kao odgovor na naroito sugestivna pitanja u bolesnika s tekim poremeajem upamivanja. V. Korsakovljev
sindrom (pod syndroma).
konfiguracija, (1) spoljanji oblik nekog
tela; (2) u herniji prostorni raspored atoma ili atomskih grupa u molekulu.
konfrontacija, uporeivanje klinike slike i dijagnoze sa patolokoanatomskim
nalazom.
kongenitalan, uroen, koji je prisutan
prilikom roenja, a esto i pre njega, a
moe biti genski ili negenski uslovljen.
Sin. uroen.
kongenitalna amputacija, v. amputatio.
kongenitalna skolioza, v. scoliosis.
kongeno, oznaava gensku razliku najednom lokusu izmeu singenih ivotinja4
konglomerat, masa sastavljena od meu-'
sobno slepljenih posebnih delova ili
supstancija. U optiki aktivnih supstancija konglomerat je smea optiki aktivnih antipoda.
kongo-crveno, azo-boja (sadri azo-grupu - N N -). Upotrebljava se kao indikator u herniji, jer u prisustvu kiseline
poplavi.
kongo-hartija, hartija za ceenje, natopljena rastvorom kongo-crvenog.
Konjetznyjeva operacija, v. operatio.
konjugovana baza, prema Bronsted-Lovryjevoj definiciji kiselina, jeste supstancija koja odaje protone, a baza je
supstancija koja prima protone. Reakcija izmeu kiseline i baze sastoji se u prelazu protona od kiseline ka bazi.
konjugovana devijacija, v. deviation conjugue.
konjunktiva, v. conjunctiva.
konjunktivitis, v. conjunctivitis.
427

konjunktivna injekcija

kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija.

kontaktna inhibicija, prestanak pokreta
konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis.
slobodnih elija, izvesnih mnogoelijkonjunktivni refleks, v. refleks.
skih organizama, pri njihovom meukonkavan, izduben, npr. konkavno soisobnom fizikom kontaktu u kulturi.
vo.
kontaktna taka, mesto ili povrina dodikonkavno-konveksno soivo, v. soivo.
ra dva susedna zuba.
konkordantnost, ispoljavanje odreenog kontaktno staklo, v. stakla.
obeleja u oba lana blizanakog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat.
Sup. diskordantnost.
kontinua, v. continua, febris.
konkrementi, subgingivalni, vrste, kal- kontinuitet zdravstvene zatite, kvalitet
cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili
kojim se obezbeuje neprekidan nadploa, mrke ili crne boje, koje se taloe
zor nad zdravljem pojedinca i grupa
na korenu zuba u gingivalnim depovkroz sve razvojne faze tokom ivota, poima, apikalno od ivice desni. Tvri su od
ev od roenja pa do duboke starosti.
zubnog kamenca. Stvaraju se taloeOvo se postie sistemom organizovanih
njem mineralnih soli iz tkivnog eksudameusobno povezanih slubi, koje pruta u organski matriks. Konkrementi
aju odreeni kvantum zdravstvene zanadrauju tkivo mekog zida depa i tako
tite u svakom datom periodu ivota,
pogoravaju proces zapaljenja i ubrzakako zdravim, tako i obolelim pojedinvaju razaranje tkiva okolozublja. V. kacima i grupama.
menac zubni.
kontracepcija, v. kontrakoncepcija.
konkvasacija, v. conquassatio.
kontraincizija, v. contraincisio.
konsangvinitet, sklapanje braka izmeu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara
krvnih (genskih) srodnika, to ima, u
za vreme poroaja izmeu tela materice
prvom redu, za posledicu vei rizik poi njenog donjeg segmenta. U normaljave homozigota za odreene mutantne
nom poroaju nalazi se na 2-3 poprerecesivne gene.
na prsta iznad simfize. U sluaju neskonsolidacija, ovrenje, isceljenje, ^ razmere izmeu ploda i karlice majke
npr., k. frakture.
prsten dopire do visine pupka, to je
konstitucija, constitutio, nasledne osobiznak da je pasivni deo maksimalno rasne u telesnom sastavu i u nainu reagotegnut i da preti ruptura materice
vanja organizma na razne inioce (Hm(Bandlova brazda).
fatika, eksudativna, neuropatska i dr.).
kontrakoncepcija, spreavanje neeljene
konstituciona bolest, v. bolest.
trudnoe u planiranju porodice. Pogrekonstitucioni tipovi, oblici grae ljudi
an termin kontracepcija.
grupisani po fizikim i psihikim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i
nostima. Galenovi k.t., sangvinini,
metode za spreavanje zaea. Poznat je
melanholini, flegmatiki, koleriki;
veliki broj naina i sredstava za reguliKretschmerovi k.t., pikniki, astenisanje zaea u planiranju porodice. Poki, displaziki, atletiki; Sheldonovi
stoje mehanika, hemijska i bioloka
k.t., endomorfni, ektomorfni, mezokontrakonceptivna sredstva. Sva se ona
morfni, displaziki.
upotrebljavaju pojedinano ili udruekonstituens, v. constituens.
no, bilo da ih upotrebljavaju mukarci
konsultacije, onkoloke. Za sprovoenje
ili ene. Mehanika sredstva spreavaju
terapije malignih tumora ne moe se pasemeglavce da dopru u vaginu i unutcijent predati samo jednom lekaru ili
ranje polne organe ene, a hemijska
jednoj medicinskoj specijalnosti ve je
deluju spermatocidno. Bioloke metopotreban tim lekara koji u okviru rede utiu delovanjem seksualnih hormodovnih konsultacija odreuju i, po pona na bioloke funkcije ene. stvarajui
trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima
anovulatorne cikluse (oralna kontraine lekar specijalista dotine struke,
konceptivna sredstva). U kontrakonradioterapeut i patolog.
ceptivne svrhe koristi se i poznavanje
428

kontraktura
biolokih procesa menstrualnog ciklusa i pri tom se vodi rauna o plodnim i
neplodnim danima.
kontraktura, v. contractura.
kontrast, suprotnost, protivnost, odudaranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno,
providno-neprovidno, slatko-gorko;
(fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili
svetlosti koje istovremeno ili jedna za
drugom dejstvuju na ista ili oblinja
mesta mrenjae; (rendg.), C je razlika u
gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D)
dve susedne povrine (Di i D2) na rendgenskom snimku ili na fluorescentnom
zaklonu C = Di - D2.
kontrastna kaa, suspenzija soli tekih
metala nerastvorljivih u vodi. Danas se
upotrebljava skoro iskljuivo barijum-sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili
mleka); zove se barijumsko mleko. Barijumskim mlekom se puni pribor za varenje radi rendgenskog pregleda; rede
se njime pune fistule radi rendgenskog
snimanja.
kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u
uplje organe, u krvne sudove ili u neku
telesnu duplju radi rendgenskog pregleda ili snimanja pomenutih delova
tela koji na taj nain postaju vidljivi. Pozitivan kontrast (senku) daju soli tekih
metala (barijuma, bizmuta i joda). Negativan kontrast (svetlinu) daju: vazduh,
gasovi u elucu, crevima i okolonosnim
upljinama, ugljen-dioksid i drugi gasovi,
kontratransfer, u psihoanalizi predstavlja stav terapeuta prema bolesniku uslovljen terapeutovim, a ne bolesnikovim potrebama za identifikacijom i koji
moe nakoditi bolesniku. V. transfer.
kontrektaciona tenja, neodoljiva tenja
za telesnim pribliavanjem osobi suprotnog pola, ispoljavana telesnim motornim postupcima koje dovode do dodira i polnog ina.
kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija,
kontrolisana.

kontrolisana hipotermija, v. hipotermija.

kontrolni geni, gen-regulator i gen-operator, koji reguliu funkciju strukturnog
gena u operonu. V. regulatorni gen, operate rm gen.

konztrvansi
konvalescentan, v. rekonvalescentan.
konvekcija, pojava kretanja gasa ili tenosti odreene temperature ka podruju u kome vlada druga temperatura; pomae sprovoenje toplote.
konveksan, ispupen, npr. konveksno soivo.

konveksno-konkavno soivo, v. soivo.

konvencije, meunarodni ugovori koji se
potpisuju u cilju meunarodne zatite
zdravlja, postizanja boljih uslova ivota
svih ljudi sveta, bez obzira na drutveno
ureenje i klasnu pripadnost, u cilju
obezbeenja ovejih odnosa meu narodima, potovanja prava oveka i obezbeenja pristupanosti medicinske nauke i njenih dostignua svim ljudima
sveta. Prva meunarodna konvencija
(1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894.
i 1897) potie iz doba prvih organizovanih napora na spreavanju irenja zaraznih bolesti (kolera, kuga, uta groznica). Ubrzo se javljaju i konvencije koje
reguliu humanitarna prava, a posebno
prava ranjenih i obolelih u ratu.
konvergencija, zdrueni, simetrini, susticajni pokreti onih jabuica ka unutra
koji nastaju prilikom posmatranja nekog predmeta koji se nalazi u blizini,
tako da se zamiljene linije koje prolaze
kroz prednji i zadnji pol onih jabuica
seku na predmetu koji se fiksira. Nastaje kao rezultat istovremene kontrakcije
oba unutranja prava miia; k. u sinaptikom provoenju; pojava da se uz jedan postsinaptiki neuron nalaze zavreci raznih presinaptikih neurona.
konvulzija, v. convulsio.
konvulzije, etarske, tonusno-klonusni grevi koji nastaju u toku opte anestezije
etrom u febrilne, dehidrisane dece; hipoksija i akumulacija ugljen-dioksida
doprinose pojavi konvulzija. V. convulsio.
konvulzivan, v. convulsivus.

konvulzivna terapija, v. therapia.

konzervansi, odreena hemijska sredstva
tetnog uticaja na mikroorganizme, ali
bez drugih svojstava koja se zahtevaju
od dezinficijensa ili hemoterapeutika.
Koriste se ipak radi spreavanja razvoja
i razmnoavanja mikroorganizama iz429

konzervativa
van ivog organizma, tj. kao sredstva za
konzervisanje odreenih proizvoda od
kvarenja i propadanja. Konzervansi su
u irokoj upotrebi u proizvodnji biolokih produkata (seruma, vakcina, plazme i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji.
konzervativa grana stomatologije koja se
bavi nadograivanjem tvrdih delova
zubnih tkiva oteenih karijesom ili povredom da bi se uspostavila normalna
funkcija i, po mogunosti, prirodan izgled zuba. Ovo se postie uspostavljanjem preanje morfologije zuba, kontaktnom takom i okluzalnim kontaktom.
konzervativna replikacija, v. replicatio.
konzervisanje, podvrgavanje namirnica
fizikim ili hemijskim sredstvima, radi
spreavanja razvoja mikroorganizama,
produujui time vek trajanja namirnica podlonih brzom raspadanju. Za ove
svrhe koriste se: toplota, niska i visoka
temperatura, hemijska sredstva i radioaktivno ozraavanje gama-zracima.
V. aditivl
konjski rep, v. cauda equina.
konjunktiva, v. conjunctiva (tunica).
koordinacija, usklaivanje, skladno zajedniko sudelovanje, npr., vie miia
ili miinih grupa pri izvoenju sloenih pokreta; usklaenost.
koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni
jon.
kopa, tanka savijena metalna kopica,
specijalne izrade i oblika, upotrebljava
se za zatvaranje rana (traumatskih i hirurkih, operativnih) umesto ava od
svile ili ketguta.
Koplikove mrlje, beliaste mrlje okruene crvenim prstenom na sluznici obraza
u predelu kutnjaka u prodromalnom
stadijumu morbila. V. morbili.
kopljaki lakat, oteenje pripoja pregibaa ispod medijalnog epikondila ramenjae, najee zbog pogrene tehnike bacanja. Najee zahvaen okruglo-dugi pronator zbog mikrotraumatskih
oteenja - posledica zadebljanja periosta, pa ak i stvaranje kotanog tkiva.
Leenje konzervativno i operativno.
kopolimer, v. copolymer.
koprivnjaa, v. urticaria.
430

korespondirajue take
koprofagija, pijenje mokrae seksualnog
partnera kao perverzija ula ukusa i donekle mirisa. Sin. koprolagnija.
koprolit, v. coprolithus.
kopulaciona nemo mukarca, u osnovi
etiologije i patogeneze ovog nedostatka
stoje poremeaji erekcije. Uzroci tako
shvaene erekcione nemoi mukarca
mogu biti telesnog ili duevnog porekla.
Somatogeni uzroci, prema 'seditu, mogu
biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni.
U grupu genitalnih uzroka spadaju:
odsustvo snoajnog organa (penisa),
nerazvijenost tog organa, nenormalno
veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i
epispadija, iskrivljenost uda (kolenasti
penis), fimoza, parafimoza, prekratka
vezica glavia, ozlede i povrede, strana
tela, smrzotine penisa, herpes, udne
navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela,
plastino otvrdnue, kotana pregrada,
munjevita gangrena uda (Fournijerova
bolest),
elefantijaza
penisa,
iljasti
condilomi, zapaljenjske pojave u uretri
(prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate,
semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci
polne nemoi mukarca x- na prvom mestu
mogu biti hernija me-inih miia koja
mehaniki ometa po-Ini odnos. Kao
paragenitalna smetnja mogu se smatrati i
zapaljenjske prome-ne u ovom predelu.
Vangenitalni uzroci kopulacione nemoi
mukarca
mogu
biti:
humoralni
(diskrinije,
intoksikacije),
spinalni
(oboljenja i traume kimene modine:
tabes, multipla skleroza, tumori i
cerebralne neoplazme modane baze).
kora, v. cortex.
kora velikog mozga, v. cortex cerebrL
korectopia, korektopija, v. ectopia pupillae.
koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k.
ake, ruje, v. carpus, aka, manus.
korepresor, metabolit koji, vezujui se za
represor, specifino koi sintezu enzima ukljuenog u njegov metabolizam.
korespondirajue take mrenjae, take na jednoj i drugoj mrenjai na koje
mora pasti slika predmeta da bi se pri
gledanju s dva oka taj predmet video
kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na

Korffova vlakna
k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji
se zove diplopija (dvostruko vienje).
Korespodentne take su centralne jamice i sve take mrenjaa koje se nalaze
u istom smeru na istom rastojanju od
centralne jamice.
Korffova vlakna, retikulinska kolagena
vlakna koja delom ine organsku osnovu dentina. Naroito su u velikom broju
i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze
se i u pulpi formiranog zuba.
korigens, v. corrigens.
korienje zdravstvene zatite, korienje zdravstvene slube od strane pojedinca ili grupe ljudi. Najee se prikazuje kao niz brojanih podataka koji pokazuju: broj poseta pojedinaca pojedinim zdravstvenim organizacijama i to za
razliite vidove zdravstvene zatite
(tako se govori o korienju ambulantno-poliklinikih organizacija, bolnike
slube, aktivne zdravstvene zatite i si.)
Korienje se moe posmatrati u odnosu na pol, godine starosti, vid osiguranja, teritoriju i slino.
kornealni refleks, refleksno zatvaranje
onih kapaka pri dodiru ronjae. Aferentni neuron je n. trigeminus, eferentni neuron je n. facialis, a refleksni centar je u izduenoj modini. Koristi se u
hirurgiji za odreivanje dubine anestezije.
korneja, v. cornea.
koro, egzotina psihoza na Malajskom arhipelagu i u junoj Kini. Nastaje akutno
sa sumanutim strahom da e bolesniku
penis da se povue i nestane u trbunoj
duplji. U ena da e spoljne genitalije i
dojke nestati.
korofilna homoseksualnost, enska homoseksualnost upravljena na nedozrele
devojice.
koronarna embolija, v. embolia.
koronarna skleroza, v. arteriosclerosis.
koronarna tromboza. v. thrombosis.
koronarni krvotok, protok krvi kroz venane (koronarne) sudove. Normalno
iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukupnog minutnog volumena. Pri napornom
radu moe se poveati za 4 do 5 puta.
Protok krvi kroz kapilare leve komore
pada za vreme sistole na malu vrednost,

kortikospinalni sistem
jer se pri grenju komora pritiskuju venani sudovi. Fazne promene protoka
krvi kroz desnu komoru su znatno manje, jer je kontrakcija desne komore
znatno slabija.
Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se koriste pri odreivanju vrednosti maksimalnog i minimalnog arterijskog pritiska. uju se pri auskultaciji kubitalne arterije u periodu kada je pritisak u maneti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji,
izmeu vrednosti maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama.
korozija, (stom.) obezvreivanje stomatolokih nadoknada usled stupanja u
reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze.
U ustima se najee javlja mehanika,
hemijska i elektrohemijska korozija.
korozivni preparat, v. preparat.
Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva
psihoza.
Korsakovljeva psihoza, duevni poremeaj u vidu tekih smetnji u upamivanju
i pamenju novijih doivljaja. Usled
toga postoje loa orijentacija, sugestibilnost, lana priseanja i izmiljanja. Najee se javlja u alkoholizmu (tada obino zajedno s polineuritisom) (v. polineuritika psihoza), a rede kao posledica
Wernickeovog polioencefalitisa, u arteriosklerozi mozga i u starakoj demenciji. Sin. Korsakovljev sindrom.
kortikoid, v. corticoici
kortikalan, v. corticalis.
kortikalna epilepsija, v. epilepsia.
kortikopontinocerebelarna vlakna, serija neurona koja preko modanog mosta povezuju motornu koru s malim mozgom.
kortikospinalni sistem, piramidni sistem, nervna vlakna koja potiu iz precentralne vijuge eonog renja i iz srodnih podruja modane kore, a sputaju
se kroz unutranju ahuru i kroz piramide, gde se 80% vlakana ukrta i grade
lateralni kortikospinalni trakt, dok ostala (neukrtena vlakna) ine ventralni
kortikospinalni trakt. Zavravaju se uz
motoneurone ili, ee, uz meuneurone koji su u dodiru s motoneuronima, u
raznim segmentima kimene modine.
Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni431

kortikosteron
ma, izazivaju voljne kontrakcije skeletnih miia, i to uvek na kontralateralnoj
strani od hemisfere iz koje su potekli,
jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze
na suprotnu stranu u nivou segmenta
kimene modine ije motoneurone aktiviraju.
kortikosteron, v. corticosteron.
kortikostrioretikularni sistem, vanpiramidni sistem, svi putevi izvan piramidnog kojima se sprovode motorni signali
od kore do kimene modine. Vanpiramidni putevi prolaze kroz bazalne ganglije, crveno jedro i jedra mreaste tvorevine. Krajnji put za transmisiju vanpiramidnih signala su retikulospinalni
putevi koji prolaze prednjim i lateralnim kolumnama, a u manjoj meri i rubrospinalni, tektospinalni i vestibulospinalni.
kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hormon.
kortikotropan, kae se za ACTH, hormon
prednjeg renja hipofize, koji podstie
rastenje i luenje u kori nadbubrenih
lezda.
kortikotropin, v. adrenokortikotropni hormon.
kortikortopni hormon, prokortin, stimulomorfm koji deluje na koru nadbubrenih lezda (adrenokortikotropin).
kortin, v. Cortinum.
kortizon, jedan od hormona kore nadbubrenih lezda iz grupe glikokortikoida. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih
hidrata, proteina i masti a, u manjoj
meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim
toga, ima i antialergijsko, antihistaminsko, antizapaljenjsko i antireumatsko
dejstvo.
kosa, dlakavost glave, vlasite, predstavlja
vanu polnu odliku. U ene je kosa znatno dua (sve do pojasa, pa ak i nie),
dok u mukarca nikad ne prelazi plea.
Granice njena rastenja su karakteristine: pozadi ona se u ene i ginoidnog
mukarca prostire u vidu 3 jezika (jedan srednji l dva bona), dok u mukarca i androidne ene ima samo 2 bona
jezika. eona granica vlasita predstavlja jo izraeniju polnu odliku. U poetku je ta granica konkavna nadole. Od
432

kosmika biologija
puberteta na njoj se u mukarca javljaju
eono-temene bezdlane goleti koje se
sve, vie proiruju, dok ponekad, ne dostignu potpunu elavost. Taj gubitak
kose je delo androgena. Polna razlika
muke dlakavosti stoji pod vlau suvika mukih androgena koje lue muke
gonade, dok enska dlakavost zavisi od
androgena koje u nje stvaraju jajnici i
kora nadbubrenih lezda. V. capillitium.
kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum.
kosmika biologija je grana biolokih nauka koja istrauje mogunosti opstanka
ivih organizama u vanzemaljskim uslovima, bioloko dejstvo raznih faktora
kosmikog prostora na ive organizme s
nae planete i oblike ivota na drugim
planetarna. Pojava i razvoj kosmike
biologije tesno je povezana s razvojem
savremene kosmike tehnike i tehnologije.
Ispitivanja u okviru kosmike biologije
razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja
laboratorijske oglede na zemlji, koji
razrauje metode i sredstva za obezbedenje
ivotne aktivnosti ove-ka i ivotinja u
hermetikoj kabini. Dm-x gi pravac
obuhvata bioloka ispitivanja na samim
vasionskim brodovima gde su organizmi
izloeni stvarnim faktorima kosmikog
leta. Podaci dobiveni u ovim istraivanjima
su bitni za planiranje kosmikih letova; k.
bolest, stanje praeno vrtoglavicom,
bledilom,
znoje-njem,
tahikardijom,
salivacijom, nauz-ejom i povraanjem,
zapaeno u nekih kosmonauta u toku leta.
Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i
visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni
uzrok kosmike bolesti poremeaj u
funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo
fiziolokog podsticaja zemljine gravitacije
na otolitni aparat i nastajanje Corriolis ubrzanja u uslovima besteinskog stanja
faktori su koji izazivaju pojavu kosmike
bolesti. Da Ii e doi do kosmike bolesti
zavisi od individualne osetljivos-ti
astronauta, od stepena fiziolokih poremeaja labirinta i od stepena prethodne
adaptacije na neuobiajene us-love leta.
Bolest se moe smatrati kao fenomen
loeg pritagoavanja; k. far-

kosmika medicina
makologija, grana opte farmakologije,
koja izuava lekove koji mogu biti korieni u toku kosmikih letova od strane
kosmonauta, bilo u profilaktike ili
terapeutske svrhe. U dosadanjim letovima astronauti su lekove povremeno
koristili. Lekovi koji e se koristiti u
toku leta treba da budu u obliku tableta i
injekcija. Priruna apoteka u kosmi-kom
brodu sadri lekove protiv bolova, za
smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva,
protiv kosmike bolesti, za-vojni
materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se
predviaju za prirunu apoteku, pre leta
se daju astronautima da bi se na vreme
iskljuila individualna nepod-noljivost
pojedinih lekova. Dui boravak oveka u
kosmosu uslovie i razvoj kosmike
patologije, a to e uticati na razvoj
kosmike
farmakologije.
kosmika
medicina, grana medicine koja se bavi
razvojem metoda za selekciju i trening
astronauta, za medicinsku zatitu u letu,
za osiguranje normalne aktivnosti, za
visoku radnu sposobnost oveka u
sloenim
uslovima
i
specifinim
okolnostima produenog boravka u kabini vasionskog broda i na drugim planetarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne
medicine, kao nezavisna nauna disciplina. U sastav kosmike medicine
ulaze razne klinike discipline, kosmika
fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski
kosmika medicina se zasniva na
klasinom principu prirodnih nauka, a to
je odravanje stabilnosti unutarnje
sredine organizma u uslovima kosmikog leta putem adaptacije fiziolokih
procesa za potrebe organizma u nefiziolokim uslovima kosmikog leta; k.
mikrobiologija, grana kosmike biologije
koja izuava aktivnost mikroorganizama u
izloenim uslovima kosmikog prostora,
genetike posledice uticaja faktora
kosmikog prostora, problem prenoenja
zemaljskih mikroorganizama na druge
planete i otuda na zemlju. Za
upoznavanje uticaja kosmikih faktora na
bioloke
strukture
kosmika
mikrobiologija koristi visoko osetljive
kulture bakterija na kosmika zraenja,
kao i vrlo otporne kulture. Za kosmike
2& Medicinski leksikon

kosmika medicina
letove koji dugo traju koriste se spore
mikroorganizama. Pomou biosatelita
ispitan je uticaj faktora kosmikog prostora na kulture aerobnih i anaerobnih
bakterija, kao i na bakteriofage. Kosmika mikrobiologija pomae da se izabere najbezopasnija orbitalna putanja
za letove oveka i ivotinja; k. odelo,
omoguava boravak i rad kosmonautu
u slobodnom kosmikom prostoru. Ovo
odelo ima sve sisteme neophodne za obezbedenje optimalne psihofizike aktivnosti kosmonauta u vasionskom prostoru ili na meseeu. Ono je lako i elastino
i lako se oblai i svlai. Napravljeno je
od sintetikih jakih vlakana, metala i
plastike i vieslojno je. Na njemu se nalaze prikljuci za kiseonik, vodu i elektrine, vodove za bioinstrumente i radio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189
mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suviak
metabolike toplote uklanja se vodom
koja cirkulie cevima ugraenim u odelu. Sistem za obezbeenje kiseonika i
uklanjanje CO2 nalazi se na leima i teak je oko 60 kg; k. psihologija, grana
psihologije koja se poela formirati s
pojavom i razvojem kosmike ere. Ona
se zasniva na dostignuima opte psihologije i fiziologije. Ona je tesno povezana s medicinom rada i vazduhoplovnom
psihofiziologijom. Ona otkriva osobine
linosti, koje su nepodobne za poziv astronauta i unapreuje metode za odabiranje najboljih i najprikladnijih kandidata. Osnovni problemi su procena situacionih faktora (izolacija, monotonija, ogranienost podraaja) na aktivnost
astronauta i odreivanje psiholoke
kompatibilnosti izmeu lanova posade
(grupna psihologija). Ona ispituje takoe osobenosti sna i budnosti, kao i uticaj psihofarmaka; k. radiobiologija,
grana biologije, koja izuava promene u
organizmu oveka i drugih ivih bia u
sluaju izlaganja akutnim ili hroninim
kosmikim ozraenjima. Ona prouava
bioloke efekte izazvane raznim vrstama kosmikih zraka, odreuje vrednosti doza zraenja, koje su bezopasne za
oveka i razvija naine zatite posade
kosmikih brodova od mnogih kosmi433

kosopasica
kih zraenja. Ona izuava takoe udruene efekte kosmikih zraenja i drugih
faktora kosmikog leta, kao to su besteinsko stanje, hipokinezija, hiperoksija i dr. na organizam oveka, ivotinja i
ive materije uopte. Jaina jonizujuih
ozraenja meri se sledeim jedinicama:
rendgen, rem, rad i bar; k. zraenja, vanzemaljskog su porekla i meavina su jonizujuih i nejonizujuih estica. Jonizujua zraenja se sastoje od sunevih,
galaktikih i vangalaktikih kosmikih
zraka. Nejonizujua ine infracrveni i
ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svetlost. Primarni kosmiki zraci sastoje se
od 85% protona i alfa-estica i imaju ogromnu energiju, koja iznosi i do IO20
elektrovolt. Ova zraenja su opasna po
organizam oveka ukoliko nije zatien
ili je nedovoljno zatien. Dosadanji
orbitalni i translunarni Jetovi oveka
pokazali su da je zatita koja se ostvaruje
fizikim, hemijskim i biolokim zatitnim
merama veoma efikasna.
kosopasica, v. alopecia areata.
kost, v. os; k. donoja, v. ossa metatarsalia;
k. doruja, v. ossa metacarpalia; k. noJa, v. ossa tarsi; k. ruja, v. ossa carpi.
kostalni tip disanja, v. disanje.
kostotomija, v. costotomia.
koava, istoni i jugoistoni hladan vetar
koji duva u severoistonom delu Jugoslavije, najee zimi i u prolee, donosei vedro i hladno vreme. Koava nastaje
kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada visok pritisak a nad Jugoslavijom (naroito nad Jadranskim morem) nizak pritisak. Tada se vazdune mase velikom brzinom, 18 do 25 m u sekundi, a na mahove i do 30 m u sekundi sputaju, najveim delom dunavskim koritom, sve
do Vukovara. V. vetrovl
komar, v. cauchemar.
kotan, v. osseus.
kouljica, bela, v. amnion; k. krvava, v.
horion.
kotiledon, razgranate stablo svake posteIjine resice. Takvih kotiledona fetalne
posteljice ima 15-20. Histoloka struktura potpuno izgraene resice pokazuje
pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro434

koa
foblast) i osovinski deo od mladog vezivnog tkiva.
kotiledoni, grupisanje horionskih resica
u bunove, bradavice nazvane kotiledoni.
kotur, v. discus.
Koviljaa, Banja, banja koja lei u podnoju Gueva, na desnoj obali Drine, na
125 m n.v. Klimat banje deluje sedativno, ali i tonino. Banja ima 5 izvora sumporne vode, 3 gvoevita izvora i vrlo
dobro lekovito sumporno blato. Voda
slui za pie, za kupanje (zagrejana) i ispiranje, a blato za optu i lokalnu primenu. Postoje kupatila, sumporno i
blatno (sa odeljenjima za primenu blata, masau, ispiranja i odmor). U ovoj
banji lece se: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije,
neke kone bolesti, hronina oboljenja
enskih polnih organa, nespecifina zapaljenja nosa, grla i bronhija, tegobe usled trovanja olovom, ivom, bizmutom i
arsenom, lake anemije i iscrpenost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto.
koa, v. cutis9 integumentum commune;
(embr.) sastoji se od 2 blastodermna lista: ektodermnog (pokoica) i mezodermnog (krzno). Pokozica, prvi zaetak pokoice javlja se po stvaranju medularne
ploe. U 1. mesecu ona se sastoji od jednog jedinog reda niskih elija. U poetku 2. meseca stvara se drugi red elija:
kockaste, pa cilindrine. Duboki red se
zove matini sloj. U 3. mesecu povrne
elije (periderm, teloderm ili epitrihijum) pokazuju poetak oroavanja (keratinizacije). Povrina fetalne pokoice
je obloena sirastim mazom (vernix caseosa). Krzno postaje od parijetalnog
mezoderma, od tzv. konog lista praprljenova, a na trbunoj strani od somatopleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu.
Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom
(potkoa) se smetaju jastuii masti
(panniculus adiposus). Razvoj konih
tvorevina. Prve dlake, malje nastaju u
embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime
je obloena ela koa. Od 8. do 9. meseca malje se zamenjuju stalnim dlakama.
Znojne lezde poinju da funkcioniu u
7. mesecu.

kona jedinica
kona jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis,
HED; engl. skin-unit), bioloka doza; koliina tvrdih rendgenskih zrakova koja
pri odstojanju ie od 23 cm od koe i na
polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo
oveje koe, to posle 8-10 dana prelazi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6
sedmica pretvorilo u mrku pigmentaciju. Naziva se jo i eritemnom dozom. V.
dosis (eritemna doza).
kona tuberkuloza, v. tuberculosis cutis.
koni, v. cutaneus.
koni Sparazit, v. parazit.
koni refleks, v. refleks.
koni test, v. test
Kbnerov fenomen, izomorfni nadraajni efekat, nastajanje novih istorodnih
konih promena u ve postojeih dermatoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na
mestima mehanikih trauma koe (lichen ruber planus, psoriasis, pemphigus i
dr.).
Khlerova bolest, v. bolest.
krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.)
drelni krajniki venac (jeziki krajnik,
drelni krajnik i nepani krajnici) postaje proimanjem epitela i omotnog vezivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima
poreklom iz krvi. Jeziki krajnik postaje
od 2. krnog luka, drelni od lenog
zida drelnog creva, a nepani krajnici
od 2. krnog useka.
krak, v. brachium, crus.
kranioencefalometar, instrumenat koji
slui za odreivanje poloaja modanih
vijuga u odnosu na povrinu lubanje.
kraniometrija, merenje raznih promera
lubanje u celini ili pojedinih kostiju lubanje i lica. Antropoloka metoda iz oblasti osteometrije.
Kraskeova operacija, v. operacija.
krasta, v. crusta.
kratak, v. brevis.
kratki talasi, deo elektromagnetskog
spektra koji obuhvata talase od 60 m talasne duine ili manje. U terapiji se
upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talasne duine. V. elektroterapija (pod therapia).
kratkovidost, v. myopia.
krauroza sudnice, v. craurosis vulvae.
28*

krescin
krauroza vulve, prouzrokuje smeuravanje i skvravanje stidnice sa suenjem
vaginalnog ua, to nekad onemoguava normalno polno optenje.
Krauseova jamica, v. fossa ovarica.
Krauseova operacija, v. operacija.
Krauseova lezda, pomona suzna lezda
koja poinje da se razvija oko 5. meseca.
Krause-Wolfov kalem, v. transplantat,
presad.
kreatinski kolinik, koliina mokranog
kreatina u mg na l kg teine tela u osoba koje se ishranjuju bez mesa.
Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih kiselina, niz hemijskih reakcija u kojima
se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pirogroane kiseline i CoA razgrauje u
ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja
jednu od faza razgradnje glikoze.
kre, zajedniko ime nekih kalcijumovih
jedinjenja, najee kalcijum-oksida,
CaO, koji se, obino zove peeni (negaeni) kre, i kalcijumhidroksida,
Ca(ON)2, koji se, obino, zove gaeni
kre. Trovanja krenom prainom, v.
trovanja.
krena voda, v. aqua.
kreno mleko, manje ili vie gusta suspenzija kalcijum-hidroksida u vodi koja
se dobiva meanjem gaenog krea s vodom,
kremacija, spaljivanje mrtvih, antikog je
porekla, a vrilo se na dva naina: kompletno spaljivanje ili poluspaljivanje
odn. karbonizacija. Danas se kremacija
vri u samotnim peima u koje se uvodi
vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle
kremacije ostaje oko 2 kg beliastog pepela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje
u kolumbarijumu. I u starih Slovena
bilo je uobiajeno spaljivanje mrtvaca.
kremasterni refleks, koa monica je
vrlo osetljiva i pri ovlanom trljanju
unutranje strane butina monice se zgre i zajedno sa semenicima se dignu
pod koren uda.
krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v.
crepitatio, um. krescin, naziv za
somatotropni hormon (hormon rastenja,
somatotropin, soma435

kretenizam
totrofin), koji lue eozinofilne elije
prednjeg renja hipofize.
kretenizam, v. kretenismus.
Kreuzfuchsov fenomen, v. znak.
krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1.
meseca u vidu prstenastog zbijenog
predhrskavinog vezivnog tkiva.
krilast, v. alatus, pterygoideus.
kriiat, v. alatus.
krilni, v. alaris.
krilo, v. a/a.
kriminalitet, ukupna krivina dela koja
izvravaju lica razliitih starosti i pola, i
to su, najue shvaeno, ona dela koja se
u pozitivnom Krivinom zakonodavstvu mogu svrstati kao krivina. Kriminalitet je sloena drutvena pojava, izazvana nizom inilaca, a borba protiv njega zadatak je itave drutvene zajednice.
krioskopija ili kriometrija, odreivanje
sniene take mrnjenja rastvora. Primenjuje se za procenu koncentracije
rastvora, tj. ukoliko je sniavanje vee,
koncentracija je vea. U herniji krioskopija se primenjuje za odreivanje molekulskih teina ispitivanih supstancija.
kriostat (cryostat), komora s ureajem za
hlaenje i za stvaranje vakuuma. Koristi
se za preparovanje na vrlo niskim temperaturama J(od - 30do 4O0C). Pri naglom smrnjavanju objekt se brzo i potpuno dehidratie, tj. osui zamrnjavanjem. Ovom tehnikom (freezing-drying
technique) najee se ispituju enzimi u
eliji, luenje lezdanih elija, bubrenog epitela i dr.
krioterapija, v. therapia.
kriptorhidektomija, hirurko uklanjanje
semenika koji se nije spustio u monicu.
kriptorhidija, ektopija mukih gonada
koje se nalaze van mesta gde normalno
treba da se nalaze. Ona je posledica poremeaja u njihovu sputanju s poloaja
gde se u embrionskom periodu nalaze.
Na tome putu one mogu da se zadre u
trbunoj duplji (abdominalna ektopija),
u preponskom kanalu (preponska e.),
na ulazu u preponski prsten (kruromonika e.). Izuzetne su ektopije u korenu
uda (kruralne e.) ili meici (perinealna
e.). U nekim sluajevima gonade se nala436

krije
ze u monicama kad je dete u mirovanju, a pod uticajem ovlanog draenja
monike koe one se naglo penju ka
preponskom kanalu (dizalina ektopija).
kriptorhidopeksija, v. orchidopexia.
kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih
geometrijskih telaaca.
kristalizacija glei, v. maturacija glei.
kristaloid, (1) supstancija koja se ne rastvara koloidno; (2) supstancija koja u
rastvoru lako prolazi kroz ivotinjske
opne, sniava taku mrnjenja rastvaraa koji je sadri i obino ima sposobnost
da kristalie. Kristaloidi su, npr., neorganske soli i glikoza.
Kristellerov ep, proizvod luenja cervikalnih lezda materice koji zaepljuje
materina usta u vidu epa, koji se za
vreme ejakulacije u ene isturuje zbog
oputanja muskulature materinog grlia.
kritini pritisak zatvaranja, pritisak pri
kome prestaje proticanje krvi kroz sudove, jer se uski krvni sudovi, a naroito
arterije, zatvaraju. Sutinski, to je vrednost pritiska koja nije u stanju da savlada vazomotorni tonus arteriola, koji
ima tenju da sudove suzi. Pri normalnom tonusu simpatikusa kritiki pritisak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksimalnom tonusu simpatikusa on se moe
poveati na 100 ili vie mm Hg a pri inhibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm
Hg.
krivina, v. curvatura, flexura.
krkori, v. pluni umovi.
krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji
vie vrsta krije koje igraju manju i
veu ulogu u prenoenju nekih patogenih mikroorganizama, naroito spirohete povratnog tifusa, panskog i afrikog. Ne zna se da Ii krije uestvuju u
prenoenju uzronika povratnog tifusa
i u naim krajevima. Krije su naroito
rasprostranjene u toplim krajevima,
gde ive u ljudskim stanovima, kolibama i u drugim zgradama. Preko dana se
krije skrivaju u tamnim i mranim uglovima i ispod poda, odakle nou prelaze
na oveka i siu njegovu krv. enka polae u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.

Krompecherov karcinom
One se veru po granama drvea, odakle
padaju na oveka i ivotinje. Krije se odstranjuju s koe polivanjem benzinom
ili petrolejom ili se koa premaze mau, tako da krlja spontano otpadne. Sin.
krpelji
Krompecherov karcinom, v. basaliom.
Kronleinova operacija, v. operacija.
krpelj, v. krlja.
krpeljni meningitis, zapaljenje mekih
modanica prouzrokovano virusom
koga prenose krpelji svojim ujedom.
Obino je propratna pojava tzv. krpeIjnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V.
encephalitis.
krpeljni meningoencefalitis, v. meningoencephalitis.
krsna kost, u ene je ira i izmeu karlinih kostiju nie smetena i vie izdubena s prednje strane.
krug, v. circulus.
Krukenbergova aka, viljukasti patrljak
nainjen hirurki razdvajanjem distalnih krajeva bice i laktae pokrivenih
koom posle amputacije na visini proksimalnog dela ruja.
Krukenbergove vene, centralne vene jetre, vene koje se nalaze u sredini renjia
jetre i odvode krv u hepatiku venu.
kruna, venae, v. corona.
kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven
gleu od slobodnog ruba desni do okluzalne povrine ili incizalne ivice; anatomska k., deo zuba prekriven gleu
od cementno-glene granice do okluzalne povrine ili seivne ivice; fasetirana
k., vetaka kruna od legure metala s fasetom na vestibularnoj povrini od akrilatnog ili keramikog materijala koja
imitira boju prirodnog zuba; delimina
k., vetaka kruna od zlatne ili neplemenite legure. Moe biti 3/4 ili 4/5 kruna, to zavisi da Ii se stavlja na prednje
ili bone zube. Tremna povrina zuba
jedino nije prekrivena metalom i ini
prirodnu fasetu; klinika k., deo zuba
koronarno od alveole; livena k., fiksna
zubna nadoknada od plemenite ili neplemenite legure dobijena postupkom Iivenja; metalno-keramika k., vetaka
kruna koja ima nepeenu keramiku fasetu boje prirodnog zuba direktno na

krv
metalnoj kouljici; porculanska k., fiksna nadoknada za prednje zube i premolare od keramikog materijala; privremena k., zatitna kruna od akrilatnog materijala koja titi zub i okolno
tkivo do izrade, odnosno cementiranje
stalne fiksne nadoknade; puna k., vetaka kruna koja nadoknauje ceo koronarni deo zuba i pomou metalnog
koia se fiksira u kanal korena.
krupozna pneumonija, v. pneumonia.
kruan, v. circumflexus, orbicularis.
krv, (lat. sanguis), telesna tenost koja
protie kroz srce i krvne sudove. Sastoji
se od tenog dela, krvne plazme, i elija:
crvena krvna zrnca ili hemacije, bela krvna zrnca ili leukociti i krvne ploice ili
trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se
600-700 delova plazme. U l ccm krvi
ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000
leukocita i 210.000-300.000 trombocita.
Meu leukocitima razlikuju se: limfociti
(25%), monociti (6-8%), neutrofilni granulociti (65-70%), eozinofilni granulociti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%).
Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina
koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, odreenu gustinu (1.055), temperaturu (36,60C na povrini tela a u unutranjosti neto vie). Koliina krvi u odraslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvora soli, otuno mirie na znoj, a normalna reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz
krvnih sudova zgruava se (koagulie).
Dodavanjem izvesnih soli spreava se
gruanje, te se krvna zrca taloe (sedimentacija). U dodiru sa stranom krvi krvni serum zgomilava crvena krvna zrnca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga
krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz
krvne sudove i kapilare prenosi hranljive materije i kiseonik do najudaljenijih
delova tela. Iz tkiva i elija prima materije za izluivanje, koje se izbacuju organima za izluivanje (v. ekskrecija). Krvlju
struje inkreti endokrinih lezda koji odravaju pojedine organe u korelaciji.
Njome struje protivtela nastala pod uticajem raznih prouzrokovaa, koja s leukocitima brane organizam od patolokih klica. Uopte, krv vrlo ivo reaguje
karakteristinim promenama svoga sa437

krvni pritisak

krvarenje
stava u raznim oboljenjima, te se njenim
ispitivanjem olakava odreivanje prirode i stepena oboljenja. Polne razlike
krvi su dosta znaajne. Krv ene je u veoj meri vodena: voda u mukarca iznosi
oko 78%, a u ene neto vie od 80%.
Specifina teina enske krvi je neto
manja nego u muke. Koliina hemoglobina je vea u mukarca. Broj leukocita
je neto vei u enskoj krvi, dok je broj
crvenih zrnaca priblino isti. Od posebnog su interesa istraivanja po kojima
se peat pola nalazi u strukturi leukocita. U ene jedra polimorfononuklearnih
leukocita imaju i jedan mali maljiasti
segment (Drumstick) koga u mukih
leukocita nema. U pogledu hemijskog
sastava krvi u ene ima vie eera nego
u mukog (88,3 : 94 mg), dok u krvi mukarca ima vie gvozda (166 : 148 y/100
cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acidofilan, bazofilija, agranulocitoza, leucaemia, leucocytopenia; arterijska k., krv u
arterijskom sistemu; sadri vie kiseonika od venske k.; citratisana k., krv kojoj je dodat neutralni natrijum-citrat u
cilju spreavanja zgruavanja. V sedimentacija krvi, transfusia; periferna k.,
krv u kapilarima povrine tela; venska
k., krv koja struji u venama (osim u pluima) i koja sadri vie ugljen-dioksida,
a manje kiseonika nego arterijska krv.
krvarenje, v. haemorrhagia.
krvna ostrvca, u oveka se stvaraju vrlo
rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu
vitelinske kese (najpre u njenom trbunom predelu). Skoro istovremeno ostrvca se javljaju i u mezodermu pupane peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid
vitelinske kese i pupana peteljka predstavljaju u oveka krvotvorne organe.
krvna plazma, teni deo krvi koji predstavlja vodeni rastvor raznih organskih
i neorganskih materija i ima odreene
fiziko-hemijske karakteristike.
krvne belanevine, v. proteini.
krvne grupe, grupe u koje su podcijeni
ljudi prema osobinama svoje krvi, i to
prema faktorima koji mogu da se aglutiniu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima
i prema aglutininima a (antbA) i (anti-B) u serumu. Po raznim kombinacijama
438

aglutinogena odreene su 4 Landsteinerove grupe: A, B, AB, i O. Podnoljivost

krvnih grupa odnosno eritrocita davaoca i seruma primaoca prikazuje sledea
shema:
ABo

\ Ba
A
a
AB-grupa, prema tome, moe da prima krv
od svoje grupe i svih grupa i naziva se
univerzalni primalac, dok O moe dati
svojoj grupi i svim grupama i naziva se
univerzalni davalac. Danas se, zbog prisustva krvnih podgrupa koje mogu biti
povod za teke posttransfuzione reakcije,
smatra da ne postoje ni univerzalni
primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa
moe da primi krv od svoje i 0-grupe a
moe dati samo svojoj i AB-grupi. B-grupa moe da primi od svoje i 0-grupe, a
moe da d samo svojoj i AB-grupi. x
Krvne grupe se u toku ivota ne menja-ju
i nasleuju se po Mendelovom zakonu.
Odreivanje k.g. vri se pomou testseruma ili poznatim eritrocitima A-ili Bgrupe. Odreivanje krvnih grupa slui u
odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u
odreivanju roditeljstva i u kriminologiji.
krvni bojni otrovi, otrovi opteg dejstva
ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja
preko krvi izazivaju opte trovanje organizma (spreavaju oksidacioni proces
u elijama). U organizam ulaze preko
organa za disanje, a najvaniji su: arsenovodonik (v. tamo), cijanovodonina
kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-monoksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna
zatita, izuzev za CO i si.
krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju
u kojima se krv moe zadrati. Tu ubrajamo: slezinu, jetru, potkone venske
spletove, kao i venske sudove i srce.
krvni pritisak, polne razlike u arterijskom pritisku, posle izrazito veih vrednosti u devojica do 16 godina i posle

krvni serum
priblino istih vrednosti do 40. godine,
postaju mnogo vee u postklimakterikom periodu ene.
krvni serum, krvna plazma bez fibrinogena; dobiva se centrifugisanjem krvi posle taloenja fibrinogena, kao i pri retrakciji fibrinskih konaca zgruane krvi.
krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Sin. circulatio sanguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u
poetku se razvija u bilateralnoj simetriji. Ali u daljem razvoju nastaje asimetrija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u
mezodermu svake polovine embriona
stvaraju se dva velika suda: leva i desna
aorta koje se proteu sve do 1. krnog
luka, gde se u mezodermu toga luka povijaju dorzalno, produavajui se pored
lene vrpce. Deo od srane cevi do 1. krnog luka predstavlja ushodnu aortu,
deo u 1. krnom luku predstavlja primarni aortni luk, dok deo koji se nalazi
uz hordu ini nishodnu aortu iji se kraj
u trbunoj peteljci embriona produava
u pupanu arteriju. Kad je kraj uoblien,
obe arterije se proteu u njega kao repne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u
svakom krnom luku se javlja po jedna
spojna grana: te spojne grane se zovu arterijski lukovi. Nishodna aorta se produava (embrion od 2 mm) ka srednjem
mozgu kao primarna unutranja karotida arterija. Isto tako i ushodna aorta kao
primitivna spoljanja karotidna arterija;
4. arterijski luk se razvija na levoj strani
mnogo jae nego na desnoj (aortin luk),
dok s desne predstavlja poetak potkljune arterije; kolateralni k., boni
krvotok, koji je omoguen anastomozama bonih grana dveju susednih arterija. Ako jedna od arterija bude zaepljena, njen distalni deo dobija krv preko
anastomotinih granica iz okolnih arterija, tj. uspostavlja se kolateralni k.;
mali k., cirkulacija krvi od desne komore preko plua do leve pretkomore. Krv
struji od desne komore kroz plunu arteriju u plua, tamo se rasipa, pa se ponovo skuplja u plune vene, kojima dospeva u levu pretkomoru srca. Sin. pluni krvotok; placentni k., prelaz materije
kroz placentu vri se difuzijom i filtraci-

ksifoidni nastavak
jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi produkti, kao ugljeni hidrati, belanevine,
lipidi, masti, soli, gvoe, mlena kiselina, a iz deteta u k. majke raspadni produkti metabolizma. Iz majinog k. prelaze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon
zadnjeg renja hipofize i vitamini. Od
sporednih produkata i tetnih supstancija prelaze razne mineralne soli, alkaloidi i dr. Zapaeno je prelaenje spirohete, dok bakterije prelaze samo kada je
razorena posteljica. Najzad, kroz posteljicu prolaze antitela; veliki k., cirkulacija krvi od leve komore do desne pretkomore. Krv izlazi iz leve komore u
aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije
dok se ne raspe u kapilare, zatim preko
venskog dela kapilara struji u sitnije pa
u vee vene i kroz donju i gornju uplju
venu dospeva u desnu pretkomoru
srca; veslaki k., v. aparat plua-srce,
vantelesni krvotok, ekstrakorporalni krvotok.
kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadravanje semenika u trbunoj duplji ili u preponskom kanalu usled poremeaja u
njegovom sputanju monice. Semenici mogu da se zadre i u predelima
gde ih normalno nema (prepone ili trbuh). V. descensus testis, kriptorhidija.
ksantin, 2-6-dioksipurin, metaboliki proizvod gvanina (2-amino-6-oksipurin),
koji je purinska baza nukleinske kiseline.
ksantinurija, pojaano izluivanje ksantina (2-6-dioksipurina) s mokraom.

ksantoproteinska reakcija, v. reakcija.

ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia.
ksenogeno, oznaava genske razlike izmeu raznih ivotinjskih vrsta. V. heterogeno, he te ro Io go.

kseroftalmija, v. xerophthalmia.
ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (maolikog) donjeg nastavka grudne kosti
koji predstavlja izuzetno vanu polnu
odliku. U mukarca vrlo razvijeni nar
stavci ine 66%. U ene nerazvijeni ili
odsutni nastavci ine 67%, dok u nje
razvijeni ine svega 33%. Drugim reci*
ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo
u ene, a izuzetak u mukarca. S druge
strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak
439

ksilokain

kupanje

u ene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog
roidne konstitucije, kao to aksifoidija u
leka data bolesniku zatie u njegovom
mukarca odaje njegovu ginoidnu konorganizmu nerazgraene, odnosno
stituciju.
neizluene delove prethodnih doza tog
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloriistog leka.
dum).
kupa, v. conus.
ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobi- kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo
ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim
mokrai.
se imenom esto naziva i kupatilo.
kuga, v. pestis.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
kuk, v. coxa.
plaama na primorju.
kukica, (stom.) element za privrivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
delimine proteze za preostale zube, a
tenost; (2) pranje celog tela ili delova
ako ima okluzalni naslon i za prenoetela tako da se oni nalaze u nekom sudu
nje pritiska vakanja na zub. Moe biti
napunjenom vodom; (3) leanje za izvesod ice ili livena. Lei na prirodnom
no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje
gau vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obino kupanje u
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijenita, s crnim i sivo crnim plodovima veskih razloga. Ali kupanja u obinoj vodi
liine zrna penice. Sadri otrovni gliprimenjuju se esto i u terapiji. Ona dekozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoluju svojom temperaturom i mehaniki.
ljena koliina glikozida u branu je
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
0,1%.
l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla
karlinog dela trbune duplje kroz ot(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C).
vor nainjen kuldoceliotomijom (no- Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obimen horribile). Sin. abdominoskopija.
no umiruju nervozne osobe, a neki bolje
kultivisanje bakterija, nain razmnoapodnose topla kupanja: vrela kupanja
vanja bakterija in vitro, na vetakim
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
mineralnim vodama, pored toga to debakterija od znaaja je izbor pogodne
luju svojom temperaturom i mehaniki
hranljive podloge i izolovanje bakterija
(kao i kupanje u obinoj vodi), deluju
u istoj kulturi.
jo i specifino, hemijski (ugljenom kikulon (C), jedinica za koliinu elektriciteselinom, sumpor-vodonikom, solima i
ta odn. elektrinog tovara. Ona koliina
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blaelektriciteta koju prenosi u l sekundu
tu koje se koristi bilo kao kupanje celog
struja od l ampera. U jednom kulonu
18
tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo
nalazi se 6,23542 x IO elektrona.
lokalnom primenom blata (oblog blata
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
razmnoavanjem in vitro; ista kultura
creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
vreme obe ruke i obe noge. u etiri
na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana
male, specijalno za to udeene, kade nakultura je skup kolonija, dve ili vie bakpunjene vodenim rastvorom odreene
terijskih vrsta.
supstancije (u jonizovanom stanju) dokumi, mleni proizvod od kobiljeg mlevoljno zagrejanog, kroz koji se puta
ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
elektrina struja. Slui za leenje hropod uticajem: Streptococcus lactis, Lacninog reumatizma i neuralgije; elektobacillusa casei i gljivica: Sacharomytrino k., kupanje pri kome se kroz
ces lactis, Torula cumys. Pored mlene
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
kiseline moe da sadri alkohola i do
elektrinom kupanju ove elektrode se
3%.
440

kupatilo
nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje moe biti anodno ili katodno kupanje). Elektrino kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonino i
slui u leenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36 do 4O0C. Parafinsko kupanje se obino preporuuje od nekih kao
elo kupanje u gojaznih osoba, radi mravljenja; peano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obino leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utie na hronini reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehaniki i svojom temperaturom
(oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatikom dijatezom, a pomae resorpciju hroninih otoka i eksudata
(reumatikih i ginekolokih). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene
elektrine sijalice; ove sijalice isputaju
jaku svetlost koja sadri infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proirenje krvnih sudova u koi, usporenje pulsa (izraz umirujueg i tonikog dejstva
na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjaka Banja, Aranelovac, Vruica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazduno k.,
kretanje na istom vazduhu uz minimalnu odevenost. Slui jaanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja slui za kupanje,
s kadom ili tuem. Obino slui za odravanje telesne istoe, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo
sprovodi leenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, leenje, niz ponovljenih istih ili meusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod
vata (primena lekova, kupanje, odravanje neke dijete, izvoenje nekih vebi
itd.) u toku odreenog vremena; inunkciona k., leenje utrljavanjem neke
masti. Najee se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni ivinih masti u
leenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.
kurativna medicina, v. medicina,
Kurumlijska Banja, banja koja lei ispod Samokova (ogranka Kopaonikog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje toniki. Ima vie od 8 izvora tople
vode, iji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonina. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova i miia, neuralgije, hronine
bolesti enskih polnih organa, kone
reakcije i infekcije, eludane dispepsije, kamen u unoj kesici i u bubrezima,
nespecifina zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronina stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je spori virus a prenosila se kanibalskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadraajnog praga u enskog
pola nalazi se mnogo nie nego u mukog. U trudnoi ena je osetljiva na gustativne nadraaje i to naroito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opte je poznato da se u trudne
ene javljaju i posebne elje.
Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis
nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijanih vena i otvara se u
venski sinus.
441

ksilokain
u ene skoro je uvek znak njene androidne konstitucije, kao to aksifoidija u
mukarca odaje njegovu ginoidnu konstituciju.
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloridum).
ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobija iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
mokrai.
kuga, v. pestis.
kuk, v. coxa.
kukica, (stom.) element za privrivanje
delimine proteze za preostale zube, a
ako ima okluzalni naslon i za prenoenje pritiska vakanja na zub. Moe biti
od ice ili livena. Lei na prirodnom
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
ga.
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
ita, s crnim i sivo crnim plodovima veliine zrna penice. Sadri otrovni glikozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoljena koliina glikozida u branu je
0,1%.
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
karlinog dela trbune duplje kroz otvor nainjen kuldoceliotomijom (nomen horribile). Sin. abdominoskopija.
kuki vis an je bakterija, nain razmnoavanja bakterija in vitro, na vetakim
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
bakterija od znaaja je izbor pogodne
hranljive podloge i izolovanje bakterija
u istoj kulturi.
kulon (C), jedinica za koliinu elektriciteta odn. elektrinog tovara. Ona koliina
elektriciteta koju prenosi u l sekundu
struja od l ampera. U jednom kulonu
nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona.
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
razmnoavanjem in vitro; ista kultura
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana
kultura je skup kolonija, dve ili vie bakterijskih vrsta.
kumi, mleni proizvod od kobiljeg mleka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
pod uticajem: Streptococcus lactis, Lactobacillusa casei i gljivica: Sacharomyces lactis, Torula cumys. Pored mlene
kiseline moe da sadri alkohola i do
3%.
440

kumulacija, pojava da nova doza

nekog leka data bolesniku zatie u
njegovom organizmu nerazgraene,
kupanj
odnosno neizluene delove prethodnih
doza tog istog leka.
kupa, v. conus.
kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo
u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim
se imenom esto naziva i kupatilo.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
plaama na primorju.
kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
tenost; (2) pranje celog tela ili delova
tela tako da se oni nalaze u nekom sudu
napunjenom vodom; (3) leanje za izvesno vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje
u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obino kupanje u
mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijenskih razloga. AH kupanja u obinoj vodi
primenjuju se esto i u terapiji. Ona deluju svojom temperaturom i mehaniki.
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od
24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla
(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C).
s Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obino
umiruju nervozne osobe, a neki bolje
podnose topla kupanja: vrela kupanja
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
mineralnim vodama, pored toga to deluju svojom temperaturom i mehaniki
(kao i kupanje u obinoj vodi), deluju
jo i specifino, hemijski (ugljenom kiselinom, sumpor-vodonikom, solima i
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blatu koje se koristi bilo kao kupanje celog
tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo
lokalnom primenom blata (oblog blata
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto
vreme obe ruke i obe noge, u etiri
male, specijalno za to udeene, kade napunjene vodenim rastvorom odreene
supstancije (u jonizovanom stanju) dovoljno zagrejanog, kroz koji se puta
elektrina struja. Slui za leenje hroninog reumatizma i neuralgije; elektrino k., kupanje pri kome se kroz
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
elektrinom kupanju ove elektrode se

kupatilo
nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje moe biti anodno ili katodno kupanje). Elektrino kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonino i
slui u leenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36 do 4O0C. Parafinsko kupanje se obino preporuuje od nekih kao
elo kupanje u gojaznih osoba, radi mravljenja; peano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obino leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utie na hronini reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehaniki i svojom temperaturom
(oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatikom dijatezom, a pomae resorpciju hroninih otoka i eksudata
(reumatikih i ginekolokih). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene
elektrine sijalice; ove sijalice isputaju
jaku svetlost koja sadri infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proirenje krvnih sudova u koi, usporenje pulsa (izraz umirujueg i tonikog dejstva
na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjaka Banja, Aranelovac, Vruica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazduno k.,
kretanje na istom vazduhu uz minimalnu odevenost. Slui jaanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja slui za kupanje,
s kadom ili tuem. Obino slui za odravanje telesne istoe, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo
sprovodi leenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, leenje, niz ponovljenih istih ili meusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod
vata (primena lekova, kupanje, odravanje neke dijete, izvoenje nekih vebi
itd.) u toku odreenog vremena; inunkciona k., leenje utrljavanjem neke
masti. Najee se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni ivinih masti u
leenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.

kurativna medicina, v. medicina,

Kurumlijska Banja, banja koja lei ispod Samokova (ogranka Kopaonikog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje toniki. Ima vie od 8 izvora tople
vode, iji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonina. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova i miia, neuralgije, hronine
bolesti enskih polnih organa, kone
reakcije i infekcije, eludane dispepsije, kamen u unoj kesici i u bubrezima,
nespecifina zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronina stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je spori virus a prenosila se kanibalskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadraajnog praga u enskog
pola nalazi se mnogo nie nego u mukog. U trudnoi ena je osetljiva na gustativne nadraaje i to naroito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opte je poznato da se u trudne
ene javljaju i posebne elje.

Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis

nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijanih vena i otvara se u
venski sinus.
441

kyphosis

Kmmelova bolest
Kmmelova bolest, v. Kmmel-Verneuilova bolest, spondylomalacia.
Kntscherov klin, v. klin, uklinjavanje.
kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa
svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To
su zubi s najveim krunicama. Na griznim povrinama imaju kvrice i fisure
tako postavljene da se gornji i donji zubi
meusobno usklauju pri vakanju hrane. Gornji kutnjaci imaju po tri korena,
jedan postavljen palatinalno, dva bukalno. Donji imaju po dva korena, jedan
postavljen mezijalno, a drugi distalno.

kvalitativna analiza, v. analiza.

kvant, v. quantum; k. energije, v. quantum.
kvantitativan, koliinski, po koliini, npr.,
kvantitativna analiza.

kvantitativna analiza, v. analiza.

kvasac, kvaeve gljivice, popularni naziv
za gljivice roda Saccharomyces, koje se
iskoriavaju pri meenju hleba i testa
uopte, za alkoholna vrenja itd., a u izvesnoj meri i za leenje. Neke od ovih
gljivica su patogene za oveka. V. blastomycosis, Faex.
kvaternarni, (1) etvrti po redu; (2) et- "
vorni, koji sadri etiri elementa. V.
quartanus.
kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu
ideju progonjenja i koja se protiv tog
proganjanja bori svim moguim pravnim sredstvima piui tube i albe
svim instancijama na svetu. Obino je
posredi paranoja. V. paranoia.
Kveteletov indeks, slui za procenu stanja uhranjenosti odraslih osoba, ija je
telesna visina od 165 do 175cm, dobija
se podelom telesne teine u grame s
kvadratom telesne visine u santimetre.

442

Vrlo mravi indeks 1,40 do 1,80, normalni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57.
kvintal ili metrika centa, oznaka q, jedinica za masu koja se moe upotrebljavati
samo do kraja 1980. godine, l q = 100
kg.
kvocijent, kolinik, broj koji se dobiva deIjenjem; kalorijski k., kalorijski kolinik; odnos nekih supstancija u kalorijama; k. odmora, utroak kiseonika u
toku odreenog rada i posle njega; respiratorni k., odnos izmeu zapremine
proizvedenog ugljen-dioksida i utroenog kiseonika: -g-^- ; k. inteligencije (sin. IQ), odnos izmeu psihike i kalendarske starosti pomnoen
sa 100. Psihika starost se odreuje pogodnim testovima. V. testovi, psiholoki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil,
80-90 fizioloki glup, 90-110, prosene inteligencije, 110-140, vrlo visoke inteligencije, do genijalnosti!
kvriavi pegavac, rickettsiosis marseliensis. V. rikettziosis.
Kwashiorkor, kvaiorkor, sindrom izazvan tekim pothranjivanjem u belanevinama, najpre opisan u Africi/a potom
u elom svetu, u kojeg postoje usporeno
rastenje, promena u boji koe i kose (crvenkasta kosa), edem, masna infiltracija
i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.

Kweimov test, v. test.

kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost
kime unazad i bono, npr. u prljenskom osteochondritisu (morbus Scheuermanni). V. kyphosis, osteochondritis.
kyphosis, prekomerni konveksitet lenog
dela kimenog stuba, obino posledica
osteochondritisa ili rahitisa. V. osteochondritis.

L+ (limes=smrt), najmanja koliina toksina koja pomeana s jednom jedinicom

antitoksina izaziva u roku "od 4 dana
smrt zamoreta tekog 250 g posle po^
tkone date injekcije.
l-, oznaka za levogirni oblik nekog optiki
aktivnog jedinjenja; danas se levogiran
oblik oznaava sa (-).
La, hemijski simbol za element lanthan.
1. a., (lat.) skra. za lege artis, to znai po
propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri
,pisanju recepata.
(lambda), (I) simbol za telesnu duinu;
(2) simbol za konstantu radioaktivnog
raspada.
LATS (long acting thyroid stimulator),
imunogamaglobulin, verovatno karaktera antitela, koji se stvara u limfnom
tkivu i podstie, kao i TSH (v. tamo), tireoideju na aktivnost.
LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana grupi ivotinja iste vrste, ubija polovinu
(50%) ivotinja te grupe.
L. E., lupus erythematodes.
Lf (limes floculationis), koliina toksina
koja daje najbre izraenu flokulaciju s
jednom jedinicom antitoksina u nizu
razreenja koja sadravaju stalnu koliinu antitoksina, a razliite koliine toksina.
LH (luteinizirajui hormon) (ICSH, interstitial cell stimulating hormone,
hormon koji stimulie intersticijske elije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji izaziva luteinizaciju u jajniku i deluje na
funkciju Leydigoviha elija. V. adenohypophysis i hormoni adenohipofize.
Li, hemijski simbol za element lithium.

Hn., nedoputeno skraivanje reci linimentum.

liq., skra. za liquor.
Lo (limes nula), najvea koliina toksina
koja pomeana s jednom jedinicom antitoksina i ubrizgana potkono zamoretu tekom 250 g ne izaziva nikave
reakcije.
LSD, skra. za dietil-amid lizergike kiseline, psihohemijski BOT.
LTH, v. adeno hypophysis i prolactin.
Labbov test (proba), v. test.
Labbov trougao, v. trougao.

lab-ferment, enzim koji omoguuje zgruavanje mleka pretvarajui kazein u parakazein.

labia, deo spoljnih polnih organa ene; 1.
majora pudendi (velike usne), dva
kona nabora bogata potkonim masnim tkivom. One se od stidnog breuljka sputaju paralelno prema maru i
ine stidnu pukotinu. Unutranja povrina im je mekana, glatka i tanka, a spoIjanja grublja, deblja i pokrivena stidnim dlakama; 1. minora pudendi (male
usne) nalaze se ispod velikih u vidu nabora, tj. duplikature sasvim nene i tanke koe, idu paralelno i prednjim delom
ine praeputium.
labialis, labijalan, usnini, koji pripada
usni.
labirintni refleksi, v. refleks.

labium, usna ili usnica ili rub nekog organa koji lii na usnu, npr. /. superius oris,
gornja usnica; /. majus pudendi, velika
usna stidnice; /. leporinum, zeja
usna, rascep gornje usne, nastao usled
443

laboratorija
nepotpunog spajanja zaetaka usne u
toku embrionalnog razvoja.
laboratorija, radionica, prostorija u kojoj
se vre neka struna ili nauna ispitivanja. Ponekad se naziv laboratorija uzima i za ustanove koje proizvode razne
hemijske, farmaceutske i si. proizvode.
laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis.
laboratorijski tehniar, v. tehniar.
Labordeov metod, sin. Labordeovo vetako pisanje (v. pod disanje).
Labordeova kleta, kleta za dranje jezika u primeni stimulisanog Lal^ordeovog
vetakog disanja. V. Labordeov metod,
Labordeovo veslako disanje (v. pod disanje).
Labordeovo veslako disanje, v. disanje.
labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum glenoidale, aina usna u zglobu).
labyrintbectomia, labirintektomija, hirurko otvaranje labirinta unutranjeg
uha, ime se eliminie njegova funkcija.
Vri se u sluaju gnojnog zapaljenja labirinta i u odmaklim sluajevima Menijerove bolesti.
labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sastavnih delova opnastog labirinta unutranjeg uva. Obino se zavrava iskljuenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom
gluvoom. To vredi za sva gnojna zapaljenja, koja obino nastaju u toku hroninog gnojnog otitisa, ali i za mnoga virusna zapaljenja, kao to su grip, parotitis, rubeola. Ogranieni labirintitis, 1.
circumscripta, moe dugo da postoji
bez teih znakova, pa da onda iznenada
pree u difuzni gnojni labirintitis. Od
gnojnog labirintitisa moe da nastane i
gnojni leptomeningitis.
labyrinthus (gr. labyrinthos, od staroegipat. lopero hunt), ogromna zgrada s
mnogo soba i hodnika, labirint, unutranje uvo smeteno u piramidi slepoone kosti; 1. membranaceus, opnasti labirint, smeten u kotanom labirintu, sastoji se od meinice (utriculus)
za koju su privrena tri polukruna
kanala (ductus semicirculares) i od kesice (sacculus) od koje se unapred prua opnasti pu (ductus cochlearis). U
meinici, kesici i polukrunim kanalima
nalazi se prijemni aparat ula za odra444

lactatio
vanje ravnotee i orijentaciju u prostoru. U opnastom puu nalazi se Cortijev
organ, prijemni aparat ula sluha; 1. osseus, kotani labirint, sastoji se od centralne upljine trema (vestibulum), tri
polukruna kanala (canales semicirculares) i kotanog pua (cochlea). V. awns.
lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili vetiino mleko, ili babinje mleko, javlja
se u novoroenadi izmeu treeg i desetog dana po roenju: iz nateenih dojki istiskuje se pokoja kapljica mleka
koje lii na kolostrum, a koja se javlja
usled dejstva materinih hormona na
mlenu lezdu deteta; 1. sulphuris, v.
Sulfur praecipitatum,
laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, cepanja; (2) razderina, ozleda tkiva usled
kidanja, razdiranja. V. laceribilan, lacerisan.
lacerisan, raskinut, poderan.
lacertus, miii, naroito nadlaktice; 1.
fibrosus, vezivna traka, pljosnati produetak tetive miia, izgraen od vrstog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis.
lacrima, suza.
lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glanduIa lacrimalis, suzna lezda.
lactacidaemia, laktacidemija, poveane
koliine mlene kiseline u krvi, kao to
se deava posle velikih fizikih napora.
lactacidosis, laktacidoza, nenormalno
poveanje mlene kiseline u krvi; najee se opisuje u toku neracionalnog
leenja obolelih od eerne bolesti (v.
tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno
fenil-etil bigvanidom (v. tamo).
lactaciduria, laktacidurija, prisustvo
mlene kiseline u mokrai.
lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci
posle poroaja. Sekrecija mleka u razvijenim mlenim lezdama vri se pod
dejstvom hormona prednjeg renja hipofize prolaktina (luteotropnog h.) dok
oksitocin, hormon zadnjeg renja hipofize, stimulie kontrakciju mioepitelnih
elija mlenih kanalia, izazivajui istiskivanje mleka kroz bradavice dojki.
Sekreciju prolaktina stimuliu estrogeni, a koi progesteron.

Lactobacillis
Lactobacillis, dugaki, tanki, asporogeni,
nepokretni, gram-pozitivni tapii; mikroaerofili ili anaerobi. Fermentacijom
ugljenih hidrata proizvode veliku koliinu mlene kiseline. Nisu patogeni, sastavni su deo normalne flore digestivnog trakta i vagine. Najvanije vrste su:
L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L.
Dderleini i L. Bois-Oppleri.
lactoflavin, v. riboflavin.
Lactosum, Saccharum lactis, lktoza,
mleni eer. Beo, kristalan praak, bez
mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara
lako ali sporo. Slui kao konstituens
higroskopnih prakova za unutranju
upotrebu.
lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze
u mokrai. esta pojava u dojilja.
lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor
nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, otvor krvnih sudova).
lacunae urethrales, uretralne upljike,
mnogobrojna udubljenja ili jamice u
sluznici uretre, iji su otvori upravljeni
u distalnom pravcu. Neke sadre otvore
uretralnih lezda. Sin. uretralne upljike.
lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u
unutranjem uglu oka gde se skupljaju
suze poto ih je gornji kapak razlio preko ronice. Spolja je ogranien polumeseastim naborom venjae.
laesio, lezija, ozleda, oteenje, povreda.
V. laesus.
laesus, lediran, oteen, povreen, npr.
functio laesa, oteena funkcija.
Lannecov infarkt, hemoragijski infarkt
plua, V. infarctus haemorrhagicus.
Lannecova bolest, v. cirrhosis hepatis.
Lannekova ciroza, ciroza jetre sa stalnim znacima manjka androgena u oba
pola, srazmerno teini oboljenja. Koliina 17-ketosteroida je smanjena. Raspodela naslaga masti u mukih je enskog
tipa. U mukih bolesnika stidnjaka dlakavost je enskog tipa. Veina cirotiara
s jasnim znacima hipoadrogenije pretrpela je pogoranje svoje muke polne
uoblienosti, ali su znake tog nedostatka stvarno nosili u sebi i ranije.
lagoftalmus, v. lagophthalmus.
lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno
zatvaranje kapaka, tako da deo one ja-

laki lanci
buice ostaje nepokriven; mehaniki
L, nastaje usled oiljnih promena koe
kapaka ili lica pri jako izraenom egzoftalmusu; paralitiki L, nastaje kao posledica paralize facijalnog ivca; spastiki L, javlja se usled spazma dizaa
gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena
ronjaa se sui i dolazi do keratitis e Iagophthalmo.
lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednostavni bazeni za preiavanje splavina
manjih ili delova naselja. Potrebna povrina 10 m2 po stanovniku, dubina 60
do 80 cm. Splavine se dovode na jednom, odvode na drugom kraju, za to
vreme se otpadna voda prirodno preisti delovanjem algi, koje se spontano razvijaju.
lajonizacija, genska inaktivacija jednog
X-hromosoma u somatskim elijama
normalne ene i svih sem jednog X-hromosoma u patolokim stanjima u kojima somatska elija ene sadri preko
dva X-hromosoma. Kako se sasvim sluajno u jednim elijama inaktivie X-hromosom nasleen od majke a u drugim elijama X-hromosoma nasleen
od oca, pojedina tkiva ene imaju mozaiku strukturu. Sin. heterohromatinizacija, X-inaktivacija.
lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlakticu s podlakticom. V. regio cubitit cubitus; bezbolski lakat, poremeaj u laktu
igraa bezbola zbog otkidanja komada
kosti ili hrskavice s glavice bice; 1. golfista, bol izazvan epikondilitisom, u
stvari zbog lezije miia pregibaa koji
se pripajaju na unutranjem epikondilu
ramenjae; 1. negovateljica, subluksacija glavice bice pod distalni deo prstenastog ligamenta; rudarski L, poveanje burze (sluzne kese) nad vrhom lakta, koje nastaje oslanjanjem rudara na
lakat pri radu; teniserski L, bolovi u
spoljanjoj strani lakta nastali usled zapaljenja ili nadraivanja pripoja opruakih miia na spoljanjem kondilu
ramenjae. V. cubitus rectus, cubitus valgus, cubitus var us.
lakatni, v. cubitalis.
laki lanci imunoglobulina (L-lanci), polipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami445

lakmus
nokiselina, ulaze u sastav imunoglobulina. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa
lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos
kapa- i lambda-lanaca u imunoglobulina oveka je 2:1. U jednom molekulu
imunoglobulina laki lanci su uvek istog
tipa. Molekuli imunoglobulina koji imaju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance
su tipa K. Bence-Jones proteini predstavljaju lake lance imunoglobulina.
lakmus, plava boja koja se dobija od Roccella tinctoria i drugih liaja. Glavni sastojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se
upotrebljava kao alkalicidimetrijski indikator za pH izmeu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5
lakmus je crven, a na pH 8,3 plav.
lakmusova hartija, hartija za ceenje natopljena lakmusom; slui kao indikator.
Plava lakmusova hartija u kiselinama
pocrveni, a crvena u bazama poplavi.
laksantna sredstva, sredstva koja prouzrokuju pranjenje creva izazivajui jau
i bru peristaltiku. Deluju poveanjem
sadrine crevnog sadraja (na primer,
agar, laksantne soli kao to su magnezijum-sulfat ili gorka so) koji mehaniki
drai nervne zavretke u sluznici creva,
ili hemijskim draenjem nervnih zavretaka u ovoj sluznici (na primer,
Oleum Ricini, Alo,.Folia Sennae i dr.).
laktagog, sredstvo koje pojaava izluivanje mleka.
laktalbumin, albumin koji se nalazi u mleku i koji lii na albumin seruma.
laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje disaharida laktoze na glikozu
i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku.
laktobutirometar, naprava za odreivanje masti u mleku.
laktodensimetar, vrsta areometra kojim
se odreuje specifina teina mleka.
Skala ovog areometra, razdeljena u laktodensimetarske stepeae, pokazuje za
koliko je grama jedan litar mleka tei od
jednog litra vode. Kravlje mleko pokazuje samo neznatna kolebanja specifine teine. Normalne varijacije specifine teine mleka u naim krajevima kreu se izmeu 1,029 i 1,034 s prosenom
vrednou 1,032. Grupno meano mieko sa specifinom teinom ispod 1,029
446

laminaria
treba smatrati nenormalnim i neispravnim, Sin. laktometar.
laktoflavin, v. nboflavin.
laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim.
laktometar, v. laktodenzimetar.
laktoskop, aparat pomou koga se odreuje koliina masti u mleku prema stepenu njegove propustljivosti za svetlosne zrake.
laktoza, v. lactosum.
lamarkizam, pravac biolokog evolucionizma koji se razvio iz originalne Lamarckove teorije, prvog sistematski izraenog evolucionistikog gledita. Po
Lamarcku, iva bia su se menjala pod
uticajem upotrebe i neupotrebe organa,
to predstavlja reakciju organizma na
dejstva spoljanje sredine. Osobine steene u individualnom ivotu nasledne
su i na tom mehanizmu je zasnovana
prilagoenost ivog sveta na uslove za
ivot.
Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata,
iz crevnog trakta oveka i nekih ivotinja. Sin. Giardia intestinalis.
lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje izaziva Lamblia intestinalis. U tekim in-x
fekcijama javljaju se povremeno prolivi.
Ako su prodrle i u une puteve, dolazi do
znakova holecistitisa.
lamina, ploa, ploica, list; 1. dura, tanka
ploa kompaktne kosti (prava alveolarna kost) koja oblae spongiozu alveolarne aice, prema zubu. Od korena zuba
deli je ozublje; 1. metallica sec. upar,
uparova metalna ploica za osteosintezu preloma donje vilice: klinovi u obliku zavrtnja uvlae se kroz buotinu sa
unutranje strane kosti, prolaze kroz
spoljanju kompaktu i ploicu, a fiksiraju se navratkom; spreava se dislokacija, mimoilaenje i skraenje patrljaka.
laminaran tok krvi, proticanje krvi po
slojevima: najsporije se kreu slojevi
koji su u direktnom kontaktu sa zidom
suda, a najbre slojevi u centralnom
delu suda. Uzrok laminarnog toka je to
molekuli tetaosti ^i dodiru sa zidom
suda skoro se ne pomiu zbog adhezije.
laminaria, laminarija, dilatatori materinog ua izraeni od materijala koji

laminectomia
bubri (koren gencijane, osuen fikus i
dr.) i lagano ire cervikalni kanal.
laminectomia, laminektomija, operativno odstranjivanje bodljastih nastavaka i
lukova (arcus vertebrae) jednog ili vie
prljenova u cilju da se kimena modina oslobodi pritiska pri prelomu ili da
se izvri odstranjivanje tumora u kimenoj modini ili neka intervencija na
strukturama u kimenom kanalu.
lampbrush hromosom, (eng.) dinovski
hromosom u jedru primarnih oocita nekih vrsta.
Lanacolum (lanakol), smea sterina i alifatskih alkohola; ulazi kao sastojak u
podloge za lekovite masti, oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
lanatozii (A, B, C), genuini glikozidi izolovani iz lia biljke Digitalis lanata
(vunasta pustikara), imaju kardiotoniko dejstvo; prema naoj farmakopeji
oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid
C).
lanasta jedin jenja, v. jedinjenja.
Landrijeva paraliza, v. paralysis.
Langdon-Downova bolest, v. mongolismus.
Langenbeckov iglodra, v. iglo dra,
Langenbeckov.
Langenbeckov trougao, trougao iji je
vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji,
osnovica du anatomskog vrata butnjae, a spoljanja strana du velikog trohantera.
Langenbeckova amputacija, amputacija
u kojoj se reanj kroji i see idui od
spolja ka unutra.
Langenbeckova incizija, v. incisio.
Langerhansova ostrvca, endokrini deo
pankreasa. Sastoji se od gomilica svetHh elija izmeu acinusa egzokrinog
dela pankreasa proetih mreom kapilara. U njima se razlikuje nekoliko vidova elija, koje lue insulin i glikagon, inkrete koji deluju na promet eera.
Langhansov sloj, u posteljinim resicama
sloj koji lui gonadostimulin, dok sincijalni sloj resica lui folikulin i progesteron.
Langhansove elije, v. elije.
Langhansove dinovske elije, v. elija.

laparotoniie blanche
Langhansove trake, u meuresinim prostorima, kako na horionskoj ploi, tako
i izmeu pregrada materine posteljice,
slau se, u drugoj polovini trudnoe, u
fibrinoidne trake, poznate kao Langhansove trake. V. Nitabuchove trake.
lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata
s atomskim brojevima 57 (lantan, La,
138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97).
Metali su. Zbog sline atomske grae
meusobno su vrlo slini i trovalentni.
Tehniki su vani: cerijum se upotrebljava za kamenie, neodim se nalazi u
tragovima u staklu za zatitne naoare
(neofansko staklo) i u laserima, europijum slui za izradu luminifora blenda
kolor-televizijskih prijemnika. U lantanoide spadaju: lantan (La), cerijum,
(Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), prometijum (Pm), samarijum (Sm), europijum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum
(Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i
lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata,
kojima se zbog velike slinosti dodaju i
oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) nazivaju se retke zemlje.
lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmentovane dlaice koje se nalaze skoro po
celoj povrini koe (sem na dlanovima i
tabanima).
laparoscopia, laparoskopija, pregled trbune upljine instrumentom slinim
cistoskopu, koji se kroz trbuni zid uvue u trbunu duplju. Sin. abdominoskopija, celioskopija, ventroskopija.
laparotomia, laparotomija, otvaranje trbune duplje prosecanjem trbunog
zida; eksplorativna laparotomija, otvaranje trbune duplje radi postavljanja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi
klinikim pregledom ili radi procene
mogunosti neke operacije. Sin. probna
laparotomija.
laparotomie blanche, (fr.) lepa laparotomija, laporotomija kojom se nita
ne otkriva u trbunoj duplji, ali se vri iz
opreznosti da se ne bi previdelo neko
hitno hirurko oboljenje ili povreda abdominalnih organa. Laparotomija
blan nije skopana s bilo kakvom
opasnosti i komplikacijom.
447

lapis
lapis, (lat. kamen) danas se u medicini
upotrebljavaju: L infernalis (Argenti
nitras u obliku tapia) i L mitigatus
(Argenti nitras cum Kalio nitrate u obliku tapia) kao kaustina sredstva. V.
Argentum.
Lardennoisovo dugme, metalno dugme,
modifikacija Murphyjevog dugmeta: koristi se za crevnu anastomozu. V.
Murphyjevo dugme.
laringektomija, v. laryngectomia.
larinksni divertikul, v. diverticulum.
Larreyev trougao, trough otvor izmeu
rebarnog i grudnjanog dela preage
preko koga unutranji grudni krvni sudovi dospevaju u gornji podrebarni
predeo. V. trigonum sternocostale.
Larreyeva amputacija, nain dezartikulacije ramenjae rezom koji se prua od
akromiona nanie, du nadlaktice oko 8
cm. Razdvaja se deltoidni mii, zatim
se odatle opseca miica idui prema
najvioj taki potpazune jame.
larva, v. metamorfoza.
larva migrans, oboljenje prouzrokovano
larvama izvesnih vrsta muva (Gastrophilus hypoderma bovis, Gastrophilus
equi itd.) koje bue kou ostavljajui
trag u vidu isprepletane crvene linije, si- roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. creeping disease, myiasis linearis cutis.
larvatus, larviran, u med. bez tipinih znakova, maskiran, skriven, npr. encephalitis larvata, prikriveni encefalitis.
larvirani encefalitis, v. encephalitis.
laryngectomia totalis, totalna laringektomija, hirurko odstranjenje itavog
grkljana, dela drela koji mu pripada i
najgornjeg dela traheje. Posle operacije
ostaje trajna traheostoma. Vri se u sluaju veeg karcinoma u larinksu.
laryngeus, grkljanski.
laryngismus, laringizam, kratkotrajan gr
glasnica u aduciranom poloaju koji izaziva kratkotrajan napad guenja.
laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice
grkljana; 1. subglottica, akutno zapaljenje sluznice grkljana u subglotinom
predelu. Javlja se najee u ranom deijem uzrastu i dovodi brzo do stridora,
a katkad i do potrebe hitne traheotomi448

larynx
je. Odatle njegova slinost s difterijskim
krupom. Meutim, u laringitisu subglotisu nema pseudomembrana, ve samo
oteklina sluznice suuje lumen grkljana
u subglotinoj regiji. Od etiolokih faktora dolaze u obzir respiracijska infekcija, respiracijska alergija, meteoroloki
faktor (prolazak ciklona) i neurovegetativna stigmatizacija. V. pseudocroup.
laryngocele, laringokela, proirenje Morgagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji
pod pritiskom ekspiracijskog vazduha
moe da se naduva toliko da svojim gornjim polom pree u okolinu grkljana.
laryngologia, laringologija, nauka o grkljanu i o njegovim oboljenjima.
laryngopharynx, laringofarinks, donji
sprat upljine drela (pars laryngea
pharyngis, hypopharynx).
laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili
delimina oduzetost unutranjih miia
grkljana. Sin. paraliza larinksa.
laryngoscopia, laringoskopija, unutranji
pregled grkljana; L directa, vri se pomou osvetljenog spekulum u obliku
kratke okrugle cevi, koja se kroz usta
uvodi u predvorje larinksa. Za izvoenje direktne laringoskopije potrebna je
anestezija, povrinska ili opta; 1. indirecta, vri se pomou larinksnog ogledala, koje se stavlja u usta, i eonog ogledala, kojim se baca reflektvana svetlost na larinksno ogledalo; mikroskopska L, upotreba operacijskog mikroskopa za direktoskopsko ispitivanje i
za vrenje odreenih endoskopskih zahvata u njemu (npr. biopsije).
laryngospasmus, laringospazam, napadi
guenja u odojeta usled naglog gra
unutranje muskulature larinksa. Moe
da se javi kao samostalno oboljenje ili
kao deo spazmofilije, tetanije.
laryngotomia, laringotomija, operacijsko
otvaranje grkljana u cilju uklanjanja patolokih stanja iz njegovog unutranjeg
zida, obino pomou medijanog reza na
vratu. ee su u upotrebi. Sin. tireotomija ili laringofisura.
larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju,
smeten u prednjem delu vrata. Nastavlja se dunikom. Sastoji se od hrskavica,
spojenih u male zglobove u kojima se

Lasgueov znak
kreu pod dejstvom malih poprenoprugastih miia. Iznutra je grkljan obloen sluznicom s dva para poprenih
nabora na bonim zidovima. To su lane
i prave glasne ice. Gornje ili lane glasne ice nazivaju se plicae ventriculares.
Donje ili prave glasne ice (plicae vocales) treperenjem proizvode glas.
Lasegueov znak, v. Lazareviev znak (pod
znak).
Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata.
latens, latentan, skriven, nemanifstan.
latentna slika, nevidljiva slika koja nastaje osvetljenjem fotoemulzije aktininim
zracima. Ona postaje vidljivom kada se
izloi dejstvu razvijaa. V. razvijao, aktinini zraci.

latentni stadijum, v. stadijum.

lateralis, lateralan, boni, poboni, koji se
nalazi dalje od sredine ravni. Suprotno
od medialis.
lateroflexio, laterofleksija, pregibanje nerkog organa u stranu (npr. 1. uteri, boni
nagib materice).
lateropulzija, nemogunost zadravanja
pravca kretanja posle udarca s boka.
Via se u hroninih encefalitiara, a posledica je poremeaja u miinom tonusu.
latus, (1) irok, npr. ligamentum latum
uteri, iroka materina veza; (2) bok,
strana, npr. latus dextrum, desna sl.rana.
Laudanum, staro ime za opijum. Ovim
imenom je opijum nazivao jo Paracelsus (od latinske reci laudare - hvaliti);
L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L.
liquidum Sydenhami, Tinctura Opii
crocata.

Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldonijev sindrom, v. syndroma i diencejalno-retinalna degeneracija.

lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog organa (eluca, creva i dr.).
laxans, laksans, sredstvo za ienje. Sin.
laxativum.
laxantia, laksancije, v. laksativna sredstva.
laxativum, v. laxans.
lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele
od kuge ili bolnica za infektivne bolesti.
Karantinska stanica.
29 Medicinski leksikon

Le Fortov prelom
Lazareviev simptom, v. znak.
lana hematurija, v. haematuria.
lani divertikul, v. diver tic ulum.
LD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima. Mogu se dokazati pomou meane kulture limfocita. V. meana
limfocitna reakcija. Odgovorni su za proliferativnu fazu meane limfocitne reakcije.
L. E. cells (eng.), LE-elije, elije eritemskog lupusa, neutrofilni granulocit koji
je fagocitovao homogenu, intenzivno
obojenu inkluziju, koja je u stvari ostatak jedra drugog granulocita napadnutog antinukleusnim antitelom. Fenomen je odlika sistemskog lupusa, ali se
moe nai i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva.
lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna
vrsta glicerofosfatida u iji sastav, pored glierola, ulaze fosforna kiselina,
vie masne kiseline i kvaternarna amonijum baza holin. Lecitin se nalazi u
nervnom tkivu, semenu, umancetu i
drugim ivotinjskim i biljnim tkivima.
lecitofor, trofoblast, postavljen listom vanembrionog mezoderma, pretvara se u
spoljanji ovoj, horion, dok se vitelinski
endoderm, lecitofor, obloen mezodermnom listom, pretvara u umbilikalnu
kesu.
leenje (terapia), jedna u nizu mera zdravstvene zatite koje poinju unapreenjem zdravlja, a zavravaju se rehabilitacijom. Ostvaruje se radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih organizacija.
Prema svojoj prirodi leenje moe biti
opte (jaanje optih sposobnosti organizma) i specifino. Specifino se deli
na simptomatsko (kada je usmereno
samo na znake bolesti) i kauzalno (leenje uzroka oboljenja). Prema poreklu
leenje se provodi biljem, lekovima
(medikamentozno), fizikim agensima
(toplotom, elektricitetom, vodom), hirurkim intervencijama, dijetom i radom; v. therapia.
lenja, v. cura.
lena vrpca, v. svitnjak.
Le Fortov prelom, bilateralni horizontalni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste
Le Fortovog preloma. Le Fortov pre449

L-oblici bakterija
lom I, horizontalni prelom alveolarnih
duplji vilice u kom se zubi nalaze u odvaljenom procesusu; Le Fortov prelom
II, jednostran ili obostran prelom vilice
u kome je njeno telo odvojeno od skele
ta lica; prelom moe da se iri nanie na
tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje
i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom
III, u kome je ela maksila i jedna ili
vie kosti lica odvaljeno od kraniofacijalnog skeleta.
L-oblici bakterija, varijacije bakterija
koje su, pod raznim uticajima, izgubile
osobinu da stvaraju elijski zid. Odlikuju se polimorfizmom, za veinu je svojstven loptast oblik. Mogu da dostignu
veliinu do 20 mikrona i nazivaju se
krupna tela (large bodie), njima se
stvara veliki broj siunih granula i kokoidnih telaca. Bez obzira od koje bakterije potiu, L-oblici su istog izgleda pa
se zbog toga ne mogu razlikovati sve
dok se ne vrate opet u bakterijski oblik.
L-oblici (nazvane prema poetnom slovu Listerovog instituta).

Legalova reakcija, v. reakcija.

lege artis, po propisu vetine, po zakonu,
prema propisima medicine. V. vitium^
artis.
legure, smea metala s drugim metalom ili
nmetalom, u sastav legura ulaze najmanje dva elementa (metal-metal ili metal-nemetal). Takve su legure, npr. mesing, amalgami i dr. Legure su u sutini
jedinjenja nestehiometrijskog sastava.
Neke legure, pak, imaju stalan odnos,
npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili
vie metala uzajamno rastvorljiva i koji
grade vrste rastvore. Legure zlata i platine primenjuju se za izradu fiksnih zubnih proteza, a legure hroma za izradu
deliminih proteza.
Leinerova bolest, v. erythrodermia desquamativa.
leiomyoma, benigna neoplazma nastala
umnoavanjem elija glatkih miia.
Najee se javlja na materici, zatim
mnogo rede na ostalim organima koji
imaju u svojoj grai glatke miie, npr.,
digestivni trakt. Ma gde se pojavila,
neoplazma je sporog rasta, jasno ograniena, okruglasta, sivobeliasta, na
450

lek

preseku vlaknaste grae i vrsta. U materici obino dostie velike dimenzije.

leiomyosarcoma, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija glatkih miia. Javlja se na istim organima kao i benigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyoma.
Leishmania, parazit iz grupe protozoa
sloenog ivotnog ciklusa, a prenosi ga
vrstai dvokrilaca phlebotomus (sandfly-muica peskara). Tri su vrste lajmanija poznate i morfoloki razline; L.
donovanii, koja izaziva kala-azar (utrobna lajmanioza) najee se javlja u
Indiji. Prouzrokovai se nalaze fagocitirani od strane elija retikuloendotelnog
sistema. Druga vrsta je L. tropica, izaziva kone promene u vidu hroninih
grizlica. Najee se javlja u zemljama
oko Sredozemlja. Trea vrsta je L. brazilienzis, javlja se u vidu hroninih granulomatoznih grizlica s pretenom lokalizacijom na sluznici usta, nosa i dreIa.
leishmaniosis, lajmaniozis, lajmanioza,
kala-azar, hronino oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitima roda Leismania. Bolest tropskih
krajeva i zemalja oko Sredozemnog
mora. Izvor bolesti su ivotinje (pas), a
prenosioci - flebotomi; kona L, uglavnom benigno oboljenje s pojavom voria na koi i to na mestu uboda flebotoma. Izleenje je uglavnom spontano;
visceralna L, generalizovano oboljenje
sa slikom teke, hronine retikuloendotelioze. Poetak postepen, a bolest postaje upadljiva tek kada se ustali: febrilnost, bledilo, hepatosplenomegalija i
limfadenopatija. Bolest traje 6-12 meseci i obino se zavrava letalno.
lek, ototoksini L, kinin streptomicin, kanamicin i neomicin mogu da otete Cortijev organ. Pomenuti antibiotici mogu
da dovedu i do obostranog i trajnog gubitka sluha velikog stepena, ak nekad
posle primene samo malih koliina
leka. Gubitak moe da dostigne i stepen
potpune gluvoe. Pomenute antibiotike
treba upotrebiti samo kad ne mogu da
se zamene drugim lekovima (npr. strep-

lekar
tomicin samo za tuberkulozna oboljenja).
V. remedium, medicamentum. lekar,
strunjak koji u praksi sprovodi nauku i
umetnost medicine. Prema Svet-skoj
zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba
koja je uspeno zavrila propisani
program studija na medicinskom fakultetu
i time stekla kvalifikaciju za obavljanje
medicinske prakse, koristei pri tom
nezavisnost u prosuivanju i odluivanju
o unapreenju zajednikog (komunalnog)
i individualnog zdravlja. Na osnovu
sadraja rada lekar moe biti a) lekar opte
prakse i b) lekar specijalista; domai L,
(1) kuni, porodini lekar, obino 1. opte
medicine, 1. koji stalno leci lanove neke
porodice i koji vodi nadzor nad njihovim
zdravljem; (2) uobiajeni naziv za knjigu,
popularni prirunik sa savetima za
odravanje zdravlja; kliniki L, lekar koji
radi na klinici; 1. opte prakse, lekar koji
ne ograniava svoju aktivnost na odreene
bolesti, niti na odreene kategorije
stanovnitva, nego preuzima odgovornost
za
obez-beenje
sveobuhvatne
zdravstvene zatite stanovnitva koje ivi
na jednoj uoj teritoriji. Pri tome, lekar
opte prakse intervenie kod obolelih i
povre-enih u svim onim sluajevima u
kojima priroda bolesti ili povrede ne
zahte-va specijalistiko leenje, odnosno
lee-nje na viem nivou strunosti; 1.
specijalista, lekar koji posle zavrenog
pripravnikog staa i poloenog struog ispita prolazi kroz poseban vid organizovanog strunog usavravanja - specijalizaciju, u cilju osposobljavanja za obavljanje strunog i naunog rada u odre*
enim oblastima medicine. Specijalizacija
obuhvata specijalistiki sta i specijalistiki ispit u razliitim oblastima medicinskih nauka kao to su: interna medicina, hirurgija, pedijatrija, akuerstvo i
ginekologija, otorinolaringologija, oftalmologija, socijalna medicina, epidemiologija, sudska medicina itd.; kolski L,
lekar koji se bavi zdravstvenom i socijalnom zatitom uenika. On treba dobro
da poznaje osnove opte higijene, higijene
kola, higijene kolske dece, deje
infektivne bolesti, osnovne princi-

29*

lemniscus
pe pedagogije i naela savremenog vaspitanja kolske dece. Po prirodi svoga
posla, on je istovremeno i socijalni radnik i treba da je dobro upoznat sa socijalnim problemima socijalne higijene.
lekarska etika/skup pravila i propisa o
profesionalnom moralu koji odreuju
odnose lekara prema bolesniku i drutvu, prema svojim uiteljima, kolegama,
uenicima itd. Postoje razni kodeksi 1.
e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji
se i danas u mnogim zemljama primenjuje pod nazivom Hipokratove zakletve. Poto veina pravila lekarske etike
vai i za druge zdravstvene radnike, bolje je upotrebljavati pojam medicinska
etika. V. deontologija, enevska zakletva.
lekarska tajna, profesionalna tajna, koja
podrazumeva poznavanje odreenih injenica koje ne mogu biti saoptene
drugim osobama ili javnosti, a da se pri
tom ne povrede interesi pojedinca ili zajednice. Pitanje uvanja lekarske tajne
vezano je za poetak medicinske profesije. Udruenje antikih lekara zabranjivalo je svojim lanovima odavanje tajni.
Hipokratova zakletva sadri i deo posveen tajni. Danas je pitanje lekarske
tajne nalo svoje mesto i u enevskoj
modifikaciji Hipokratove zakletve, kodeksu etike zdravstvenih radnika SFRJ
i Krivinom zakonu SFRJ.
lekovita blata, v. peloidi, fango.
lekovita voda, v. voda.
lekovite klizme, v. clysma.
lekovite masti, v. unguenta.
lekovito bilje, v. bilje, lekovito.
lektini, supstancije biljnog porekla koje
specifino aglutiniu humane eritrocite
(A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitogena svojstva na limfocite. V. mitogeni.
Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin.
V. fitohemaglutinin.
lemljenje, (stom.) spajanje delova veih
metalnih konstrukcija u jednu celinu
pomou legure (lema) s niom takom
topljenja. Istopljena legura popunjava
uzani prostor izmeu metalnih povrina.
lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1.
medialis, senzitivni put centralnog
451

leptospirosis

lens crystalline

nervnog sistema, sprovodi duboki senzibilitet.

lens crystallina, ono soivo, bikonveksnog oblika, potpuno providno. Slui za
prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi
se iza duice, a ispred staklastog tela.
Privreno je tankim vlaknima (zonula
ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom
cilijarnog miia menja ispupenost
svojih povrina i tako vri akomodaciju.
V. accomodatio.
lente-insulin, insulin-cink suspenzija, meavina krupno kristalne insulin-cink
suspenzije (ultra lente) i amorfne insulin-cink suspenzije (semilente) u odnosu 7:3; preparat insulina s protrahovanim dejstvom.
lenticonus, lentikonu, poremeaj oblika
soiva. Izboenje u vidu kupe na prednjoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior)
povrini soiva.
lentiginosis profusa, diseminacija veeg
broja lentiga po itavoj koi.
lentigo, mrka do crna nevoidna formacija
oblika i. veliine soiva.
leontiasis (leoniasis), slivanjem vorastih granuloma kod lepre (leproma) na
licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades
leon (t)ina; L ossea, postepeno patolo-^
ko poveanje kostiju lica i lobanje, dovodi do deformacije lica. Naroito su
uveane i zadebljane gornja i donja vilica. Poremeaj poinje u prvoj deceniji
ivota. esto je zaepljenje maksilarnog
sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije
zuba i usporeno nicanje stalnih zuba.
leotropno vreteno, deobno vreteno blastomera uvek je koso postavljeno u odnosu na upravnu osu jajeta, bilo da je
upravljeno u pravcu kretanja kazaljke
na asovniku (deksiotropni tip) ili u suprotnom pravcu (leotropni tip vretena).
lepra, lepra je najee oboljenje koe
prouzrokovano Hansenovim bacilom
koji je slian bacilu tuberkuloze. Zahvaenost koe daje nodularni oblik, a kada
su i ivci zahvaeni javlja se anestetiki
oblik. Promene se mogu nai u jetri, slezini, limfnim lezdama, semenicima i u
drugim organima. Bolest traje dugo, i
do 20 godina, a sekundarna amiloidoza
bubrega je est uzrok smrti. U svim za452

hvaenim strukturama javlja se karakteristina granulomatozna reakcija s velikim fagocitima u ijim protoplazmama se nalazi obino masa pi ouzrokovaa-bacila lepre; (seksotropija), polne
razlike se najbolje zapaaju u uestalosti
i nozolokom tipu lepre, od koje muki
obolevaju ee nego ene. Pre puberteta od lepre vie obolevaju ene. U
ene se ee sree tuberkulozni (benigni) oblik, a u mukog je lepra maligni
oblik; L lepromatosa, plaviastocrvene
pege i nodozni, anestetiki infiltrati preteno lokalizovani na licu. Konfluencijom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1.
tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hiperpigmentovane, analgetike pege, nodozno zadebljanje nerava, naroito na
ekstremitetima i cervikalnom predelu,
parestezije, atrofije i mutilacije (L mutilans).

lepranje srca, v. flutter.

leptomeninx, meka modanica, zajedniki
naziv za pauinastu i tanku modani-cu
(arachnoidea i pia mater).
leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj
mejotskoj deobi u kome se hromosomi
javljaju kao fina pojedinana, nesparena vlakna.
Leptospira, rod iz familije Spirochaetaceae. Organizmi pokretni, lieni osovinskog vlakna. Na elektronskom mikroskopu nije dokazano ni prisustvo flagela,
ni unutranje strukture. Njihovi spiralni uvojci su mnogobrojni i veoma zgusnuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku
slova C ili S. Leptospire se nalaze u prirodi, naroito u ustajalim vodama. Neke
kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge
patogene za oveka i ivotinje: L. icterohaemorhagiae (Weilova bolest), L.
grippotyphosa, bataviae, seroe, canicoIa, hebdomalis, pomona.
leptospirosis, leptospiroza, akutno uopteno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi
leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi
se mokraom obolelih glodara i stoke.
Leptospirozis poinje febrilnim stanjem, a zatim se razvija jedan od klinikih oblika: meningealni, gripotifozni, ikterusni, osipni i dr. Najei je meningitis (v. meningitis). Najtei je ikterusni

leptoteno jedro

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Poinje kao teko septiko oboljenje, a zatim se razvijaju: utica, oteenje bubrega, azotemija i hemoragije. Prognoza je
ozbiljna. Dijagnoza se potvruje seroloki.
leptoteno jedro, hromatin u jajnim elijama trpi itav niz promena u toku ovogeneze. On je u prvo vreme u vidu mree
(deutobrokna jedra), zatim se stapa u
tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u
jednom trenutku smeta na jednom
polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda
uzduno izdeljuje (diploteno jedro).
Lereboulletov sindrom, v. gojaznost.
Lericheov sindrom, v. syndroma.
Lernerov sindrom, v. sindrom.

les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa

da bi se zvanino utvrdilo daje nastupila smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila
prirodna ili nasilna. V. obductio, coroner.
letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt.
letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreena
koliina zrane energije koja ubija neko
bie ili elije.
letalni gen, v. gen.

letargiki encefalitis, u tom oboljenju zapaen je izvestan stepen poremeaja

seksualne funkcije, a kao posledice se
navode poremeaji u erekciji.
lethargia, letargija, bolesno produeno
spavanje.
letnji prurigo (eng. summer prurigo), v.
dermatopathia photogenica.
Letterer-Siweova bolest, v. bolest.

leucaemia, leukemija, maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremeeno razmnoavanje i sazrevanje
krvnih elija, uglavnom leukocita i njihovih matinih elija, u kostnoj sri,
limfnim organima, a esto i u drugim
organima, a skoro uvek i povean broj
leukocita u perifernoj krvi. Leukemija
je
najverovatnije
i
u
oveka
virusima, ije delovanje
pomau nasledni (genski) i izvesni
spoljanji inioci (joni-zujua zraenja,
hemijska jedinjenja i dr.). Podljena je
na osnovu trajanja bolesti na akutnu i
hroninu leukemiju, a na osnovu tipa
elija na granulocitnu, limfocitnu i
monocitnu; 1. acuta, klini-

leucaemia

ki oblik leukemije koji naglo poinje i

zavrava se obino smrtno za nekoliko
sedmica ili meseci. U sasvim poetnom
stadijumu moe biti aleukemiki oblik,
ali uskoro broj belih krvnih zrnaca postaje veoma visok. Bele krvne elije u
perifernoj krvi skoro su iskljuivo mladi oblici, mijeloblasti i limfoblasti, ije
je razlikovanje veoma teko. Pri obdukciji sr kostiju je hiperplastina, preplavljena mladim elijama bele krvne
loze. Limfne lezde, krajnici i slezina su
u veine bolesnika umereno uveane; 1.
lymphocytaria, leukemija nastala umnoavanjem limfocita. Obino je hroninog toka s uveanim limfnim lezdama
u itavom organizmu, dok je slezina
umereno poveana zbog hiperplazije
limfnog tkiva u njoj. Uveane limfne
lezde na preseku lie na riblje meso.
Broj belih krvnih zrnaca u krvi je neto
ispod 100.000 na l kubni milimetar. U
zavrnom stadijumu bolesti nastaje teka anemija pored kaheksije, teka krvarenja u centralnom nervnom sistemu
esto su neposredni uzrok smrti; 1. monocytaria, hiperplazija retikuloendotelnog sistema s uveanom slezinom,
jetrom i limfnim lezdama, kao i pojavom velikog broja monocitarnih elija u
krvi. Sr kostiju je u veini sluajeva zahvaena. Bolest je praena izraenom
naklonou ka krvarenjima, pojavama
ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Oboljenje vodi smrtnom ishodu zbog krvarenja i infekcija usled znatno smanjene
otpornosti organizma i anemije. Lezije
na koi su ee nego u drugih oblika
leukemije; 1. myelogenes, nastaje umnoavanjem granulisanih leukocita u
perifernoj krvi i to nezrelih oblika mijelocita i mijeloblasta. Broj leukocita u
krvi dostie visoke cifre i do 500.000, pa
i vie. Broj trombocita je takoe povean, dok se broj crvenih krvnih zrnaca
progresivno smanjuje. Glavne promene
u ovom obliku leukemije se odigravaju
u sri kostiju koja postaje sivomrka i vra. Slezina se enormno uveava, tamnocrvena je i vrsta. U grai slezine dominiraju mijelociti, dok je limfatiki
aparat znatno ili potpuno potisnut; 1.
453

leucaemia

leucocytosis

mocytica, plazmocitna leukemija, u

acuta myeloblastica, akutna granulokoje postoje preteno plazmociti u krvi;
citna leukemija; L acuta promyelocytiredak evolutivni tok plazmocitoma; Scca, akutna promijelocitna leukemija, u
hillingova L, 1. monocytica.
kojoj prornijelociti ine najvei broj leukocita u kostnoj sri i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kone
promene koje mogu postojati u leukealeukaemica, aleukemijska leukemija,
miji. Mogu biti nespecifini (papule,
u koje je broj leukocita u perifernoj krvi
purpura), ili specifini leukemidi, koji
normalan ili smanjen; 1. basophilica,
predstavljaju prave leukemijske infiltbazofilna leukemija u koje je broj bazorate.
filnih granulocita povean u krvi, blastna L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka supstancija koja moe da izazove pojav leunom javljaju nediferentovane, matine
kemije.
elije. 1. chronica granulocvtica, hronina granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stvaranje i razvoj leukemije.
ja u kojoj postoji izraena leukocitoza,
hepatosplenomegalija,
pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za klinike pojave ili hematoloke promene
filadelfijski (PhO hromosom i progrekoje veoma lie na iste pojave i promesivna anemija; uslovljena je nenormalne u leukemiji, tako da ih je esto teko
nim bujanjem elija granulocitne loze i
odvojiti od leukemije.
hematopoeznim organima; 1. chronica
lymphocytica, hronina limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina
leukemija, bolest starijih osoba u koje
koja se oznaava simbolom Leu. Jedna
postoji sistemsko poveanje limfnih
je od aminokiselina koje su neophodno
lezda, esto slezine, manje ili vie povepotrebne za ivot. Nalazi se, npr., u panan broj leukocita, smanjenje humorkreasu, a u mokrau prelazi u sluajeviskog imuniteta, autoimune bolesti i limma akutne ute atrofije jetre.
focitna metaplazija kostne sri; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina
nica myelogenes (myeloidea), v. /.
u mokrai.
chronica granulocytica; I. cutis, kona leucocoria, leukokorija, stanje oka kada
ispoljavanja leukemije; 1. eosinophilije zadnji segment ispunjen organizovaca, eozinofilna leukemija, u koje najvei
nim tkivom koje daje beliasti refleks
broj leukocita ine eozinofilni granuloiza providnog soiva. Uzrok moe biti
citi; moe imati akutni tok; 1. haemocyzapaljenje, organizovan izliv krvi, retrotoblastica, v. blastna leukemija; 1. hylentalna fibroplazija, postojanje hiperstiocytica, akutna monoblastna leukeplastikog staklastog tela, displazija
mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1.
mrenjae i dr. Raniji naziv je bio pseulymphoidea. v. /. lymphocytica chronidoglioma.
ca; limfosarkomskih elija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leulimfosarkoma u kojeg zbog infiltracije
kaemia.
kostne sri limfosarkomskim elijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanjepostoji veliki broj tih elija u perifernoj
nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1.
krvi; 1. mastocytica, u koje postoji velicongenitalis, uroena neutropenija; 1.
ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. memaligna, agranulocytosis.
gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno povemija, v. thrombocythaemia haemorrhagianje broja leukocita u perifernoij krvi,
ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog
koje mogu izazvati mnogi inioci (infeksvoje veliine, mijeloblasti lie na limfocije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. absocite; 1. monocytica, 1. acuta monoblasluta, apsolutna leukocitoza, poveanje
tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su
celokupnog broja leukocita; bazofilna
elije sline mijeloblastima, i SchiliinL, poveanje bazofilnih granulocita u
gov tip u kojeg elije lie na monocite;
krvi; neutrofilna L, izazvana poveaNaegelijeva L, 1. monocytica; L plasnjem neutrofilnih granulocita; 1. phy454

leucodermia
siologica, fizioloka leukocitoza koja
nije izazvana patogenim iniocima,
nego fiziolokim reakcijama (unoenje
hrane i dr.); 1. relativa, relativna leukocitoza, prividno poveanje jedne od leukocitnih vrsta bez poveanja celokupnog broja leukocita.
leucodermia, leukodermija, mestimino
odsustvo normalnog pigmenta u koi ili
njegovog smanjenja (hypochromia).
Moe biti uroena ili sekundarna, posle
ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acquisition centrifugum Sutton, kruna, vitiliginozna ahromija oko mrkog nevusa.
leucoencephalopathia, leukoencefalopatija, naziv za veliki broj heterogenih oboljenja bele supstancije centralnog
nervnog sistema, koja se javljaju u mladih i starijih osoba, u akutnom ili postepenom obliku, a traju nekoliko meseci
ili godina. Bela supstancija mozga je elatinozna ili moe biti sklerotina, a mozak je u celosti mek. Moe da postoji difuzna skleroza ili da je uopte nema.
leucoerythroblastosis, leukoeritroblastoza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj sri
postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju
hematopoeznom tkivu. Leukoeritroblastoza je praena nalazom mladih oblika elija eritrocitne i granulocitne loze
u perifernoj krvi. Sin. anaemia
myelophthisica. V. anaemia.
leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotinica palati, nikotinska leukokeratoza
nepca, pojavljuju se suhi listii oroaie
sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo
beliasto zamuenje sluzninog epitela.
Pri nastajanju te pojave puenje igra
znatnu ulogu, a smatra se i kao prekancersko stanje.
leucoma, leukom, veoma gusto zamuenje u ronjai, bele boje. Posledica je povrede ili zapaljenja; 1. corneae adhaerens, leucoma corneae + synechia anterior (zamuenje rpnjae bele boje +
sraslina duice s ronjaom). Nastaje
posle perforacija ronjae koje su praene ispadom duice.
leucomelanodermia, leukomelanodermija, pojava pegastih depigmentacija
pored hiperpigmenracija, npr., u xeroderma pigmentosrn ili u drugom stadi-

leucotomia
jumu sifilisa (leucomelanodermia syphiliticum).
leuconychia, leukonihija, takasto (1.
punctata), trakasto (1. striata) ili potpuno obezbojenje (1. totalis) nokatne ploe, usled prodiranja vazduha u nju.
leucopathia, v. albinismus, vitiligo.
leucopenia, leukopenija, smanjen broj
belih krvnih elija u perifernoj krvi.
Leukopenija se javlja u izvesnim oboljenjima, kao to je trbuni tifus, influenca
i veina virusnih infekcija.
leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotine ploe bele boje na sluznici usta nastale npr. usled lokalnih iritacija, puenja, alergije i dr. Izrazito je hroninog
toka, sporo ali neprekidno progredira.
Ubraja se u prekancerozna stanja. Najea je na dorzalnoj povrini jezika, rumenom delu usana i bukalnoj sluznici.
Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta
dobijaju beliast ton, a na kraju se stvaraju bele, neravne promene u vidu ploa ili traka, iznad nivoa okolne sluznice,
koje mogu da se parceliu. Subjektivne
tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicotina; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nicotinica, beliaste hiperkeratotike promene na nepcu u hroninih puaa. Udruene su sa zapaljenjem malih pljuvanih lezda nepcu. Za razliku od
prave leukoplakije, ako se prekine s
puenjem, ove promene se Ijute i
nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis
nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia.
leucosarcoma, leukosarkom, ograniena
neoplazma nastala umnoavanjem Hmfocitnih ili mijelogenih elija, praena
krvnom slikom karakteristinom za leukemiju.
leucosis, v. leucaemia.
leucotaxin, supstancija koja se oslobaa
iz oteenog tkiva i koja utie na propustljivost endotela zida kapilara, izazivajui migraciju polimorfonuklearnih
leukocita u zonu oteenog tkiva.
leucotomia, leukotomija, operacija koja
se sastoji od presecanja bele modane
mase ispred eonih rogova bonih komora u cilju izmene afektivnog stava
prema zbivanjima. Indiferentnost koja
se postie u sluajevima kada se smatra
455

leucotrichia
da je operacija uspela korisna je u starih hronino uzbuenih duevnih bolesnika. Sin. lobotomia.
leucotrichia, leukotrihija, uroena obezbojenost dlaka.
leucotrichosis, leukotrihoza, seenje
kose.
leucovorin, leukovorin, folinska kiselina;
slui kao antidot prilikom leenja antagonistima (analogima) pteroilglutaminske (folne) kiseline.
leukaemia, v. leucaemia.
leukemoidna reakcija, v. reactio leucaemoides.
leukocitna formula, relativni odnos pojedinih elija bele krvne loze u perifernoj
krvi, izraen u procentima. Mnogo korisnije se formula izraava apsolutnim
brojem pojedinih elija leukocitne loze
u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin.
diferencijalna krvna slika.
leukotaksin, polipeptid koji nastaje na
mestu ozlede, a ima ulogu u poveanju
propustljivosti kapilara, privlaei bela
krvna zrnca.
leukotom, kanila kroz koju se provlai iana oma radi izvoenja leukotomije
operativnim putem. V. leucotomia, lobotomia.
levalorfan, antagonist opijata, po dejstv
deset puta jai od nalorfina.
levarterenol, v. noradrenalin.
levi, v. sinister.
levis, lagan. Suprotno: gravis.
levodopa,
levodihidroksifenil-alanin,
aminokiselina koja slui kao sredstvo za
leenje Parkinsonovog sindroma.
levogiran, koji skree ravan polarizovane
svetlosti ulevo (oznaava se sa -).
Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi
kristali.
Leydigove elije, v. elije.
lezbijska ljubav, enska homoseksualnost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphismus.
lezbijka, enska osoba koja se seksualno
zadovoljava s drugom enskom osobom. V. sapphismus.
lezija, patoloki ili traumatski prekid kontinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela
tela; centralna L, neka lezija centralnog
nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi
456

lichen
u predelu etvrte modane komore kao
rezultat manje traume; impakciona L,
lezija prljenskog zgloba, u kojoj je nenormalno jako zadebljan meuprljenski diskus s meusobnim pribliavanjem kotanih delova; lokalna L, lezija
centralnog nervnog sistema koja daje
odreene lokalne simptome; molekularna L, lezija koja nije vidljiva slobodnim okom ve samo mikroskopom; organska L, strukturna lezija; parcijalna
L, lezija dela organa ili dela dijametra
sprovodne anatomske formacije; primarna L, ankr kao primarna manifestna lezija sifilisa; sistemska L, ograniena na jedan sistem ili organsku celinu
sa zajednikom funkcijom; trofika L,
manifestacija poremeaja ishrane jednog dela tela.
LH-releasing faktor, supstancija u ekstraktu hipotalamusa, koja podstie adenohipofizu za izluivanje luteostimulina i koja obezbeuje kontrolu meumozga (diencefalona) nad luteostimulinskom funkcijom adenohipoifize.
Li, hernijski znak za lithium.
libidinozan, vezan za seksualno sladostrae.
libidinozna kolporeja, v. libidinozna
uretroreja.
libidinozna uretroreja, izluivanje sluzi
iz uretre pre polnog odnosa bez semeglavaca i drugih sastojaka sperme, pa se
smatra da ta sluz ne moe da prouzrokuje oploenje. Sin. destillatio, urethrorhoea ex libidine (nepodesan termin, jer
ne curi uretra, nego sekret iz nje).
libido sexualis, seksualni libido ili prosto
libido, polni prohtev. U psihoanalizi naziv za seksualni prohtev, energija kojom
raspolau instinkti. Kako, po Freudu,
postoje dva instinkta: erotiki i destruktivni, to postoje i odgovarajua dva oblika libida.
Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma.
lice, v. fades.
lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. nitidus, ukastomrke, hemisferne papulice veliine iodine glave, mahom na penisu; 1. pilaris (keratosis follicularis),
blago oroavanje folikula na opruzakim stranama ekstremiteta, u devojaka;

lichenificatio
1. ruber planus, dermatoza hronine
evolucije, nepoznate etiologije, koja se
javlja u vidu vrstih, suvih, pojedinanih ili grupisanih papula crvenkaste
boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako
skvamozne povrine; 1. simplex chronicus Vidal, v. neurodermitis circumscripta.
lichenificatio, lihenifikacija, ploasta infiltracija (akantoza) koe sa pojaanjem
reljefa.
lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenificatio.
lini degazator, v. lini dekontaminacioni
pribor.
lini dekontaminacioni pribor (LDP),
sredstva za linu dekontaminaciju, rastvara BOT-a, hemijske materije za dekontaminaciju i tampon za skidanje
kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s
koe, odela, obue i si. za nekoliko minuta, a delovanje je uspeno, tj. spreava se unutranja kontaminacija, ako se
primeni za 3-5 minuta posle trovanja.
Lini dekontaminacioni pribor se nosi
u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao
naziv lini degazator, a zatim lini
protivhemijski paket.
linost, zbir svih fizikih, intelektualnih,
socijalnih, emocionalnih (temperament), moralnih i karakternih osobina
neke osobe.
Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid),
lokalno anestezno sredstvo, oficinalan
je prema naoj farmakopeji.
Liebenova reakcija, v. reakcija.
Lieberkuhnov kanal, u glavenom produetku primitivne trake se izdubljuje
hordalni Liberkinov kanal Primitivna
traka i njen glaveni produetak su ishodite embrionalnog mezoderma.
lien, slezina, trbuni organ, smeten u gornjem spratu trbune duplje s leve strane. Svojom ispupenom stranom nalee
na preagu, a unutranjom stranom je u
odnosu sa elucem i levim bubregom.
Nalazi se spram IX, X i XI rebra i normalno ne prelazi levi rebarni luk. Obavijena je vezivnom ahurom. Sastoji se
od bele i crvene pulpe. Belu pulpu grade mnogobrojni limfni vorii, a crvenu
pulpu predstavljaju proireni kapilari

ligatures vivantes
tzv. sinusi koji slue kao rezervoar krvi;
(embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bujanjem mezodermnih elija u lenom
opornjaku eluca u predelu velike eludane krivine.
lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezinska arterija).
ligamentum, veza, traka od vrstog vezivnog tkiva koja pojaava spolja Zglobnu
ahuru ili duplikaturu trbune maramice koja spaja organe (peritonealna
veza); 1. cruciatum, ukrtene veze u
zglobu kolena koje se ukrtaju i pripajaju na okrajcima butne kosti i golenjae;
1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza,
snana veza ispred prednje ivice karline kosti, a prua se od prednje gornje
bedrene bodlje do preponske kvrice; 1.
latum uteri, iroka materina veza,
duplikatura peritoneuma koja obuhvata matericu i jajovode, a prua se s obe
strane materice, od njenih bonih strana do bonih zidova karlice.
ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se
svrhu koristi catgut, laneni ili svileni konac ili ica; cilj ligature Je da se primeni
podvezivanje krvnih sudova ili nekog
dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) iana ligatura oko jednog zuba za imobilizaciju preloma vilice; 1. interdentalis
metalica, iana ligatura oko dva susedna zuba. V. immobilisatio metallica;
elastina L, sastoji se od gumene trake
kojom se podvezuju hemoroidalni vorovi ili tumori na peteljci; kengurska L,
niti spravljene od tetiva repa kengura;
lateralna L, ligatura koja povezuje
samo stranu krvnog suda, a ne ceo presek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi
nije potpuno prekinuta; provizorna L,
privremena ligatura, koja se stavlja u
poetku, a skida pri kraju operacije; solubilna L, rastvorljiva ligatura, ije su
niti spravljene od ivotinjskih membrana. One se postupno apsorbuju u toku
vremena to zavisi od naina preparisanja konca ivotinjskog porekla i njegove
debljine; terminalna L, definitivna ligatura, ligatura koja se stavlja na preseen
krvni sud.
ligatures vivantes, (fr.) ive podveze, prstenasti raspored miinih elija oko kr457

ligaza polinukleotida
vnih sudova miometrijuma koji potpomau prestanak krvarenja.
ligaza polinukleotida, enzim koji katalizuje kovalentno spajanje dva segmenta
prekinutog lanca u dupleksu DNK.
lignum, proseeno drvo koje slui kao
droga.
limblki sistem, skup jezgri i vijuga smeteriih preteno u medi jalnom delu hemisfere velikog mozga, a sainjavaju ga:
gyms cinguli, gyms parahippocampalis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus,
hippocampus, corpus amygdaloideum,
fornix, hypothalamus, septum pellucidum, thalamus (prednji deo). Limbiki
sistem uestvuje u izvoenju sloenih
biolokih reakcija (emocionalne, motivacione, polne, odbrambene i dr.).
limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae,
ivica ronjae.
limfa, v. lympha.
limfna pumpa, mehanizam koji poveava
protok limfe. Limfni sudovi u svom zjapu imaju zaliske koji se svaki put kada
na spoljnf zid limfnog suda deluje neki
pritisak otvaraju u smeru velikih vena,
tako da se limfa kree samo u pravcu
vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAIdove su: kontrakcija miia, pasivni pokreti delova tela, pulsacija arterija, pritisak na tkiva koji deluje iz spoljanje
sredine.
limfna lezda ili limfni vor, v. nodus Iymphaticus.
limfni krajniki prsten (Waldeyer), skup
krajnika oko drelnog suenja koji slue
za odbranu od infekcija kroz usta i nos.
Limfni krajniki prsten grade: drelni,
tubarni, nepani i jezini krajnici.
limfni prsten drela (Waldeyer) ine pet
krajnika i to dva nepana, jedan drelni
i dva jezina krajnika. Njihova funkcija
se uklapa u optu funkciju limfocitnog
sistema.
limfni sudovi, v. vaa lymphatica.
limfoblast, matina elija limfocitne krvne loze, dva do tri puta vea od limfo ita. Limfoblasti se normalno nalaze
samo u limfopoeznim organima (limfni
vorii, slezina, limfni organi u crevima
itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod limfocitne leukemije.
458

limun
limfocit, imunokompetentna elija, okruglog oblika, razliite veliine u zavisnosti od stepena zrelosti. Mali limfocit
je zrela elija sa velikim jedrom, teko
vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i
slobodnim ribosomima u citoplazmi.
Nastaje diferencijacijom matine elije
u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu
nezavisnom od timusa (B-limfocit).
Limfociti su heterogeni po svojoj ultrastrukturi, osobinama plazma membrane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni
markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfocit).
limfocitna leukemija, v. leucaemia.
limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides.
limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfociti najbrojnije elije. Nalazi se u timusu,
slezini, limfnim voriima, Fabricijusovoj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom
sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove
ploe). Na osnovu uloge koju ima deli se
na primarno (centralno) i sekundarno
(periferno) limfocitno tkivo. V. primarni
Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni
organi
limfogranulomatoza, v. lymphogranulomatosis.
limfokini, bioloki aktivne supstancije
(nisu antitela) koje stvaraju stimulisani
limfociti. Limfokini su dobili svoje ime
prema sistemu (testu) kojim su otkriveni: inhibitor! migracije makrofaga i leukocita, stimulatori makrofaga, hemotaktini faktor (za makrofage I iimfoite), mitogeni faktori, citostatski faktori
(limfotoksin, inhibitori proliferacije i
dr.), faktori koji stimuliu sazrevanje B-limfocita i stvaranje antitela, interferon, i dr. Najvei broj limfokina nije hemijski definisan.
Iimf on, opti naziv za elije i njihovu okolinu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon
sainjava imuni sistem organizma.
limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja,
v. lymphorrhagia. limfosarkom, v.
lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v.
scintigrafija. limun, plod drveta Citrus
medica. uti deo ovoga ploda (flavedo)
sluio je za izradu tinkture od limuna
(Tinctura Citri).

limunska kiselina
limunska kiselina (u ejakulatu), potie iz
prostate. Njeno luenje je zavisno od
androgene stimulacije, to znai da se
njeno odreivanje koristi za procenu
androgene, odn. gonadotfopinske funkcije organizma (test limunske kiseline).
V. Acidum citricum.
Lindau ino r bus, naziv za hemangioendoteliom malog mozga i angiomatozu retine u istog bolesnika koji su ponekad
praeni prisustvom cista u pankreasu i
bubrezima. U 20 % sluajeva radi se o
naslednom faktoru.
linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna
crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno
pigmentie; 1. alba, bela linija, beliasta
traka koja se protee sredinom trbuha,
od liice do preponog mosta (simfize),
i koju ini spoj aponevroza trbunih miia s obe strane; 1. axillaris, pazuna linija, uzduna vertikalna linija koja polazi
od vrha pazune jame (fossa axillaris);
Ellis-Damoiseauova L, parabolina linija s konveksitetom okrenutim nagore
koja ini gornju granicu tuposti u pleuralnom eksudatu; 1. interspinalis, interspinalna linija, topografska linija
koja spaja obe prednje gornje bedrene
bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris,
mamilarna linija. V. /. medioclavicularis;
L medioclavicularis vertikalna linija
prednje strane grudnog koa koja prolazi kroz sredinu kljunice i sisne bradavice. Udaljena je 10 cm od prednje
srednje linije. Sin. l mammillaris; parasternalna L, linija koja se nalazi na
sredini izmeu mamilarne linije i ivice
sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1.
paravertebralis, paravertebralna linija, linija koja silazi od kimenog stuba
na rastojanju 'od 5 cm od sredine lene
linije (linea mediana posterior); Roser-Nlatonova L, linija koja spaja prednju
bedrenu bodlju i trohanter. Normalno
dodiruje vrh trohantera. U patolokim
sluajevima prolazi iznad trohantera ili
ispod njega (prelomi vrata, butne kosti,
iaenja kuka itd.): 1. sca-pularis,
skapularna linija, vertikalna linija na
zadnjem zidu grudnog koa koja silazi
od vrha donjeg ugla lopatice; Schoemakerova L, linija povuena od

lingua
gornjeg okrajka velikog trohantera preko gornje prednje bedrene bodlje u
svom produenju prolazi preko ili iznad
pupka. Pri visokom poloaju trohantera
(kongenitalne ili traumatske luksacije
kuka, coxa vara, preloma vrata butne
kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1.
sternalis, sternalna, grudna, linija koja
silazi ivicom grudne kosti; L vertebralis, linija koja povezuje nastavke prljenova.
lingua, jezik, miinosluzniki organ na
kome se razlikuju koren, telo, vrh, gornja i donja strana. Sluznica na gornjoj
strani gradi ispupenja u obliku bradavica ili papila. Jezik svojim pokretima
uestvuje u govoru i vakanju, a gustativne papile predstavljaju ulo ukusa.
Sin. glossa; L bifida, ravast jezik, anomalija razvoja, jezik je rascepljen na
vrhu po sredinoj liniji, tako da podsea
po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled
nepotpunog srastanja bonih pupoljaka
jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua
trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1.
geographica, geografski jezik. Sljutenje epitela na lenoj povrini jezika u
vidu vie polja crvene boje s beliastim
ivicama. Promene se postepeno ire i
meusobno spajaju. Konaste papile atrofiu. Sve ove promene spontano nestaju i navraaju opet u razliitim vremenskim razmacima. Sin. erythema migrans, glossitis areala superficial, glossitis migrans, glossitis areata exfoliativa; I.
glabra, gladak jezik, usled atrofije konastih i peurkastih papila u pernicioznoj i hipohromnoj anemiji, ariboflavinoze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna povrina jezika je kao polirana; 1. nigra,
crn jezik, uveane, oroale i tamno prebojene konaste papile na zadnjoj treini
lene povrine jezika; 1. plicata, izbrazdan jezik, anomalija razvoja: brazde
na dorzalnoj povrini jezika su jae izraene i ima ih vie nego obino. Ako raspored brazdi daje jeziku izgled koji podsea na monice, naziva se 1. scrotalis, a
ako podsea na vijuge na mozgu, 1. cerebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata
syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao
posledica luesa. V. lingua plicata; 1.
459

lingualis
scrotali, jezik ispresecan naborima da
lii na skrotum. V. lingua plicata; 1. trifida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu
jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika
su poremeene. V. lingua bijida; 1. villosa, dlakav jezik, hiperplazija i proliferacija konastih papila na dorzalnoj povrini jezika. Najee se odigrava u zadnjoj treini jezika, a papile mogu biti
toliko izduene da podseaju na kosu.
ukaste su boje ili su mrko prebojene
usled puenja, hrane ili medikamenata.
Izmeu papila se zadravaju mirkoorganizmi, gljivice i ostaci hrane, pa moe da
se stvori debela obloga na jeziku. Sin.
upav jezik.
lingualis, jezian, pripada jeziku ili se odnosi na njega, npr. a. lingualis, jezina
arterija.
linguettae, lingvete, naroite tablete za
perlingvalno ili sublingvalno unoenje
lekova. Sin. lingualettae (lingvalete).
lingula, jeziak, nastavak u obliku malog
jezika; 1. pulmonis, pluni jeziak, mali
nastavak prednje ivice levog plua.
linija a, (stom.) vibraciona zona sluznice tvrdog i mekog nepca pri izgovoru
glasa a. Slui za odreivanje distalne
granice gornje totalne zubne proteze;
bipupilarna L, zamiljena linija koja
spaja centre enica oba oka. Koristi se
pri odreivanju meuvilinih odnosa.
Okluzalna povrina zagriajnih ablona
treba da bude paralelna ovoj liniji u
predelu fronta; Camperova L, spaja
gornju granicu tragusa uva s donjom
ivicom nosnog krilca. Okluzalna povrina zagriajnih ablona u bonim predelima treba da bude paralelna ovoj liniji; 1. mukogingivalna, ograniava desni
od alveolarne sluznice. Sin. granica mukogingivalna.
linije preloma na donjoj vilici, imaju
vanu ulogu u poremeaju poloaja patrljaka pod dejstvom vue ivotnih miia: 1. horizontalis rami mandibulae,
horizontalna linija prostiranja preloma
grane donje vilice protee se od prednje
preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua
m., kosa linija preloma, prua se ispod
koronoidnog nastavka ili ispod kondila.
V. jractura subcondylaris mandibulae;
460

liofilizacija
povoljna 1. preloma tela donje vilice,
svojim pravcem spreava jau poremeenost patrljaka; nepovolja 1. preloma,
dozvoljava naknadnu dislokaciju patrljaka; 1. verticali symphyseos mandibulae, spreava jau dislokaciju patrljaka, osim ako je linija preloma na spoIjanjoj kompakti medijalnija od one na
unutranjem delu tela donje vilice.
linimentum, liniment, mazilo, idak ili
gust rastvor ili homogena meavina sapuna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili
slinih materija rastvorenih u etanolu
ili emulgovanih s vodenim tenostima,
a namenjene iskljuivo za spoljnu upotrebu; L. calcis, sastoji se od podjednakih delova krene vode (Aqua calcis) i
lanenog ulja (Oleum Lini), popularno
sredstvo za leenje opekotina; Camphorae solutio etanolica (etanolni rastvor
kamfora), oficinalan prema naoj farmakopeji; slui za trljanje i za obloge; L.
Capsici compositum (Tinctura Capici composita); L. Opodeldoch (Linimentum saponato-camphoratum); L.
Opodeldoch liquidum (Linimentum
saponato-camphoratum liquidum).
linitis plastica, oblik zle neoplazme eluca koja se iri u zidu eluca ne izazivajui stvaranje tumora ili upadljive ulceracije. Postoji veoma razvijena fibrozna
stroma, tako da zahvaeni deo eluca
biva skvren, debeo i vrst. Neoplazma
se najee javlja u pilorusnom delu, zahvatajui elu cirkumferenciju i izazivajui ponekad opstrukciju, a ponekad
moe zahvatiti i itav eludac. elije
neoplazme su retke i pojedinane ili u
manjim nizovima. Prognoza je loa jer
su izleenja retka.
linkage (eng.), fizika udruenost dva ili
vie gena na istom hromosomu koji se
pri mejoznoj deobi obino prenose skupa u istu, novostvorenu eliju.
linkomicin, antibiotik dobiven iz aktinomicete Streptomyces lincolnensis.
liofilizacija, proces kojim se u naroitim
aparatima (liofilizatori) izoluje neka
supstancija iz rastvora njegovim zamrzavanjem pod vakuumom. Npr. liofilizacijom krvne plazme dobija se liofilizova-

liofilizator
na krvna plazma, koja rastvorena u vodi
slui za infuziju.
liofilizator, aparat za brzo suenje u visokom vakuumu zamrznutih biolokih
materija.
liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za
rastvaranje; (2) naziv koji se upotrebljava za koloidne sisteme u kojima postoji
jak afinitet izmeu disperzne faze i disperznog sredstva. Ako je disperzno
sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni
koloidni sistemi.
lipaemia, lipemija, poveanje masti (naroito triglicerida) u krvi, koje krvnom
serumu daju mlean (laktescentan) izgled; 1. alimentaris, lipemija koja se
javlja posle unoenja hrane; 1. retinalis,
lipemija mrenjae, mlean izglfed arterija i vena mrenjae zbog velikih koliina triglicerida u serumu u hiperlipoproteinemijama I, IV, V. V. hyperlipoproteinaemia.
lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje masti.
lipidaemia, lipidemija, poveanje masti u
krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia.
Neutralne masti (trigliceridi) u serumu
mukaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u
ena 35-135 mg/100 ml.
lipidi, supstancije sline mastima koje se
rastvaraju u organskim rastvaraima
kao to su alkohol, etar, hloroform, benzol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Iipoide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, karotinoidi i sterini (steroli); (seks.) koliina lipida u mozgu, kimenoj modini i
ishijadikom ivcu pokazuje veliku poInu razliku: u mukim nervnim organima ima znatno vie lipida nego u enskim. Samo posle prestanka menstruacije u ishijadikom ivcu se odnos menja: koliina lipida postaje znatno vea
u ene (64,9 %) nego u mukarca (63,2
%).
lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova
bolest.
lipidna nefroza, v. nephrosis.
lipidogram, frakcije serumskih lipoproteina izdvojene elektroforezno na hartiji. V. elektroforeza na hartiji.
lipidosis, lipidoza, naziv za vei broj razliitih oboljenja kojima dolazi do preko-

lipodystrophia
mernog nagomilavanja masnih supstancija u retikularnim elijama ili histiocitima tkiva. Oboljenja su esto kongenitalna, a rezultat su poremeaja u metabolizmu masti.
lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipida) u mokrai.
Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pakre, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v.
Njen klimat deluje sedativno i toniki.
Termomineralna voda ove banje dobija
se iz arterijskog bunara (temperature
58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonatna, slabo murijatina i sulfatna (ukupno
3,105 g/oo); ona je i ugljenokisela, a sadri i joda (0,000239 g%o) i broma. U
banji postoji i lekovito blato. Ima ureeno kupatilo s kadama i basenima (hidrotermija, masaa, fizikalna terapija).
Voda slui i za pie. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobova, miia, neuralgije, hronine enske
bolesti, limfatika stanja, oboljenja eluca, creva, ui i jetre, eerna bolest,
uriki artritis (giht), umerena arterijska
hipertenzija i netoksike strume.
lipo-, u sloenicama oznaava da je neto
u vezi s mastima.
lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak masnog tkiva na mestu u koje se, obino
due vreme, ubrizgava insulin (v. tamo);
koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju.
V. lipodystrophia.
lipodistrofija, v. lipodystrophia.
lipodystrophia, lipodistrofija nagomilavanje masnog tkiva u odreenim predelima; 1. inferior, nastaje nagomilavanjem masnog tkiva u donjim ekstremitetima: insulinska L, smanjenje potkonog masnog tkiva u predelima ponavljnog davanja insulina; 1. intestinalis,
crevna lipodistrofija, oboljenje koje s
ispoljava nagomilavanjem masti u limfnom tkivu creva, uestalim masnim stolicama, mravljenjem, progresivnom
malaksalou. Sin. Wippleova bolest, Iipophagia granulomatosis; L progressive, progresivna distrofija, oboljenje
koje se ispoljava progresivnim i simetrikim smanjenjem potkonog masnog
tkiva iznad trbuha (karlice), uz povea461

lipofilna distrofija Orthner

nje masnog tkiva u zadnjikim predelima i natkolenicama.
lipofilna distrofija Orthner, stanje alimentarnog hipogonadizma u osoba naroite konstitucije (u ena ee nego u
mukih) u kome se naslage masti, i pored gladovanja, ne smanjuju nego se to
deava s tkivnim belanevinama. Na
kraju, masne naslage su zamenjene tenou siromanom u belanevinama
(Fettschwunddeme, Hungerdeme).
lipofuscin, mrki pigment rastvoren u
mastima. Nalazi se normalno u sranim
miinim vlaknima, ganglijskim elijama, elijama pigmentnog sloja nadbubrenih lezda itd. U patolokim sluajevima nalazi se u mrkim atrofijama jetre,
sranog miia, bubrega, u starakoj atrofiji mozga itd. V. lipohrom.
lipoidoproteinosis, retko kono oboljenje koje se manifestuje beloukastim
voriima na licu, rukama, laktovima,
bukalnoj sluznici, grkljanu (promuklost), kao posledica taloenja lipida.
esto familijarno. Sin. lipoidosis cutis et
mucosae - Urbach-Wiethe.
lipoidosis, lipoidoza, poremeaj metabolizma lipida praen nenormalnim nagomilavanjem lipida u elijama; L arteriaHs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v.
Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Niemann-Pickova bolest; holestrerolska L,
v. Hand-Schller-Christianova bolest; renalna L, v. lipidna nefroza.
lipohrom, jedna od liposolubilnih supstancija koja sadri pigment, nalazi* se u
prirodnim mastima, npr. u maslacu, u
umancetu i u utom kukuruzu. Sin. karotinoidi.
lipokaik, supstancija ekstrahovana iz
pankreasa za koju se smatra da spreava deponovanje masti u jetri ivotinja
posle pankreatektomije i drugih ogleda.
lipolitiki enzim, v. enzim.
lipolysis, lipoliza, razgraivan]e, razlaganje masti.
Uporna, benigna neoplazma nastala umnoavanjem elija masnog tkiva. Razvija
se najee u vidu jasno ogranienog
vora ispod koe; 1. arborescens, razgranati lipom, razvija se u zglobnoj ahuri, nastaje najee posle traume
462

liquorrhoea
zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, nastaje u sluaju kada tumorsku osnovu
masnog tkiva prome vezivno tkivo;
Madelungov L, difuzni simetrini lipom koji zahvata vrat i lea; myxolipoma, miksolipom, benigni tumor sastavljen od elija sluznog i masnog tkiva; L
pendulum, lipom koji visi na peteljci
sastavljenoj od krvnih sudova i vezivnog tkiva (u koi i sluznici creva).
lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje
masnog tkiva u izvesnom predelu tela
ili u organu; L cutis, nakupljanje vee
koliine lipoida u koi. V. xanthelasma;
1. dolorosa Dercum (adipositas dolorosa), bolna lipomatoza u ena u klimakterijumu; 1. multiplex symetrica,
simetrika pojava mnogih lipoma; 1.
universalis, univerzalna lipomatoza,
opte nakupljanje masnog tkiva u organizmu na mestima na kojima se ono nalazi i pod normalnim uslovima.
liposarcoma, liposarkom, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija
masnog tkiva.
liquor, tenost, voda, vodica, rastvor; 1.
amnii, plodova voda, mutna beliasto-s
sive boje tenost koja se nalazi oko ploda.
Krajem trudnoe ima je normalno od 1/2
do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis,
modan oki mena tenost, bistra i bez boje,
stvara se u horioidnim spletovima,
ispunjava modane komore, a prolazei
kroz otvore na krovu IV modane komore
ispunjava i subarah-noidni prostor;
resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca
Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm.
Sadri pokoji limfo-cit, 20-30 mg%
belanevine, oko 50 mg/o glikoze i 720750 mg% hlorida. U leeem stavu pri
slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm
vode. Likvor cereb-rospinalis titi, kao
vodeno jastue, mozak i kimenu modinu
od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov
ogled (pod znak).
liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno
oticanje neke organske tenosti; 1. erebrospinalis, slobodno, esto vrlo obilato oticanje cerebrospinalne tenosti
kroz frakturne pukotine u lubanjskoj
bazi. Ako su prelomi baze i ruptura

lirolika ekstenziona udlaga

modane opne u prednjoj lubanjskoj
jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja
u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se
javlja kroz uvo.

lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga.

Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometatarsea.
lisofobija, strah od besnila kod ujedene
osobe s izraenim psihikim i motornim
nemirom, ali s puno teatralnosti.
Listeria monocytogenes, u ljudi i ivotinja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria
monocytogenes je gram-pozitivan bacil,
prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva,
pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26.
Listeria monocytogenes je aerobna,
mikroaerofilna i anaerobno fakultativna.
Listonov no, no s dugakim seivom i
slui za amputacije.
Listonove makaze, vrsta jakih makaza za
seenje kosti.
linjaa, v. fibula.
linjani, v. fibularis, peroneus.
Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja), dobiva se suvom destilacijom kamenog uglja; oficinlan je prema
naoj farmakopeji.
lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca,
konkremenata; apendikularna L, prisustvo kamenia u zjapu crvuljka, koji
mogu da izazivaju zaepljenje zjapa lumena; bubrena L, v. nephrolithiasis;
konjunktivalna L, mali beli kalcijumski kamenii, koji se stvaraju u meavinama Mejbomijevih lezda u venjai;
pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih
konkremenata u pankreasu obino praenih insuficijencijom egzokrinog i endokrinog dela ovog organa, to se manifestuje steatorejom, kolikama, mravou i, ponekad, eernom boleu. V. sialolithiasis, sialolithus; una L, v. cholelithiasis.
lithopaedion, litopedion, skamenjeni
plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u
telu majke (u materici ili trbunoj duplj i). .
lithothripsia, litotripsija, drobljenje kamena u mokranoj beici pomou kle-

livedo
ta koja imaju oblik katetra s vrhom u
vidu kleta. V. litotriptor.
lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, drobljenje kamena u mokranoj beici pomou direktnog vienja litotriptoskopom.
lithotomia, litotomija, incizija na nekom
kanalu ili organu (naroito mokranoj
beici) radi uklanjanja kamena; 1. alta,
v. sectio; L perinealia, meina litotomija., incizija za vaenje kamena perinealnim putem; L suprapubica, v. /.
alta sectio suprapubica (pod sectio).
litian, koji se odnosi na liu, npr. litian
pad temperature. V. lysis.
litiki koktel, meavina hlorpromazina
(50-100 mg), promazina (50-100 mg) i
petantjna (50-100 mg) ili slina, koja deluje neuroplegiki na centralni i vegetativni nervni sistem; litiki koktel se daje
uz optu anesteziju pri emu se smanjuje potrebna koliina anestetika.
litijaza, v. lithiasis.
l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na
centralni nervni sistem; u obliku litijum-karbonata, daje se u sluajevima
manikih i hipomanikih stanja i u manijakodepresivnim psihozama.
litonephria, litonefrija, svaka bolest izazvana prisustvom kamenaca u bubregu.
litotriptor, instrument za drobljenje kamena u mokranoj beici. V. lithothripsia.
litotriptoskop, instrument za izvoenje Iitotriptoskopije. V. lithothriptoscopia.

Littleova bolest, v. bolest.

littritis, Jitreitis, gonoroiko zapaljenje
Littrovih lezda glandulae parauretrales (neispravan termin, jer znai zapaljenje samog Littrea).

Littreova hernija, v. hernia.

Littreove parauretralne lezde, lezde
na lenoj strani muke uretre, u krznu
njene sluznice, mucigene prirode.
livedo, retikularna cijanoza crvenoljubiaste boje, kao posledica zastoja u venskom krvotoku koe; 1. racemosa, grozdolika cijanoza; 1. reticularis e calore,
retikularni livedo usled trajnijeg i neposrednijeg dejstva toplote (grejalica)
na izvesno podruje koe; 1. reticularis
463

livena nadgradnja

locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (renja)

ni livedo usled naglog rashlaenja.
plua.
livena nadogradnja s koiem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom
nadoknada izgubljenog dela krunice
renju; u psihohirurgiji, hirurka incizizuba. Koiem se fiksira u kanal korena
ja svih vlakana modanog renja; froni slui da ojaa zub posle leenja kanala
talna L, prefrontalna L, operacija u kokorena. Koronarni deo nadogradnje s
joj se stvara na lubanji da bi se kroz njepreostalom zubnom supstancijom ima
ga uvukao lobotom radi presecanja bele
oblik sastruganog zuba za vetaku krusupstancije u frontalnom renju. V. leunu.
cotomia.
livene ine, v. ine livene.
lobularis, lobularan, renjevit, koji pripada renjiu.
livenje, (stom.) topljenje metala ili legure
plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, renji, sastavni deo renja nekog organa, obino obavijan tankom vejom i ulivanje tenog metala u kalupe
zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, pluni
od vatrostalnog materijala oblika storenji.
matolokih nadoknada. Ulivanje metala
se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, reanj, deo organa koji se moe u izvesnoj meri odvojiti od organa.
sile ili vazdunog pritiska.
lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ogranien na jedno mesto, ne opti.
koe javlja se npr., u bolesnika s akutlocalisatio, lokalizacija, (1) odreivanje
nim oboljenjem abdomena.
mesta nekog patolokog procesa ili olivores mortis, mrtvake mrlje, modriteenja; (2) ograniavanje nekog patokaste pege u koi niih delova lesa koje
lokog procesa na jednu odreenu obnastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova
last. V. generalisatus.
gornjih delova lesa u kapilarnu mreu
lochia,
lohije, babinje pranje. Babinjara
koe niih predela lesa pod uticajem
za vreme celog perioda babinja ima izliv
Zemljine tee.
lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje
pranje. Lohiju ini krv i sekret, uglav
ta.
nom iz materice, a delom i iz vagine.
lizosomi, organii elije (0,2-0,8 Mm) u
Prva dva dana po poroaju lohije su krobliku vezikula s opnom i enzimskim
vave (lochia cruenta). Treeg i etvrtog
sadrajem (hidrolaze). Nastaju sintedana je krvava, crvena serozna tenost
zom enzima na granulisanom endoplaz(lochia rubra), od petog do osmog dana
mikom retikulumu uz uee Goldijpostaje gua i mrko obojena (lochia
evog aparata.
fucsa). Izmeu osmog i etrnaestog
lobanja, v. cranium.
dana lohije su ute i sline gnoju (lochia
lobaris, !obaran, (1) koji ima renjastu
flava seu purulenta). Posle etrnaestog
gradu; (2) koji se odnosi na reanj, npr.
dana imaju izgled sluzave serozne tebronchus lobaris, reanjska dunica, ili
nosti (lochia alba seu serosa). U etvrtoj
npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija,
sedmici dobivanju izgled istog sluzaszapaljenje plua koje zahvata jedan ceo
tog sekreta koji u estoj sedmici potpureanj ili vie renjeva.
no iezava.
lobarna pneumonija, v. pneumonia.
locus, lokus, mesto koje zauzima gen na
lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jedhromosomu; L Kiesselbachi, mala obnog renja plua, mozga, jetre, titaste
last u prednjem donjem delu nosne prelezde. V. pneumectomia.
grade, najvie izloena udaru sitnih eslobelia inflata, v. indijski duvan.
tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je
epitel obino metaplastian, a krvni suIo beUn, alkaloid iz severnoamerike biljdovi su vrlo esto proireni (teleangiekke Lobelia inflata. U medicini slui kao
tazije). To je mesto povredljivo, odatle
sredstvo za nadraivanje disajnog cennajee dolazi do krvarenja iz nosa. Ektra.
464

logetron
tatike ilice mogu se lako kauterizovati
hromovom perlom; 1. minoris resitentiae, mesto manjeg otpora.
logetron, aparat pomou koga se rendgenski film kopira; na hartiju. Film se
stavlja izmeu Braunove (katodne) cevi
i fotomultiplikatora koji tamnija mesta
osvetljava due, a svetlija krae, pa se
dobiva kopija ujednaenog kontrasta,
vrlo bogata detaljima.
logetronika (kovanica od log E i elektronika), elektronski postupak za kopiranje rendgen-filmov^ na hartiju. Log
E znai logaritam jaine osvetljenja fotoemulzije. V. logetron.
logopaedia, logopedija, prouavanje i Ieenje govornih mana.
logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili nenormalna govorljivost. Postoji, npr. u
maniji.
lobije, v. lochicL
loj, v. sebum.
Iojava pregaa, gastrokolonski nabor
stvara veliku lojavu pregau (omentum
majus). Duplja izmeu njenih zidova se
naziva omentna kesa. Mala lojava pregaa (omentum minus) postaje od prednjeg mezogastrijuma.
lokalna anestezija, gubitak bolnih senzacija u odreenom anatomskom podruju bez gubitka svesti. V. anaesthesia.
lokalni anestetici, v. anaesthetica.
lojne lezde, (embr.) na boku dlakine grede javlja se u epitelnoj kouljici pupoljak koji predstavlja zaetak lojne lezde. Slobodne lojne lezde (na usnicama,
oko nozdrva, u prednjem onom kapku,
u marnom predelu) postaju neposredno od epiderma; (seks.) sazrevaju pod
dejstvom androgena, a znatno manje
pod dejstvom progesterona, dok im folikuloidi koe luenje. U svakom sluaju
one se smatraju kao muka odlika.
Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na
drugo koje se vri koordinisanim kontrakcijama skeletne muskulature donjih udova pod dejstvom impulsa iz motorne zone modane kore i iz drugih
tvorevina u raznim visinama centralnog
nervnog sistema.
longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od
gaze trakastog oblika, gipsana L, trake
30 Medicinski leksikon

lubanja
od gaze posute gipsom, koje se stavljaju
na deo ekstremiteta koji se eli da imobilie; zavoji od L, trake koje se ovlae
i stavljaju na odreeni deo tela, a ponekad se omotavaju flanelskom poveskom.
longus, dug, npr., musculus flexor pollicis
longus, dugi pregiba palca. V. brevis.
lopatica, (embr.) okotava se prvo u glenoidnoj taki (10-11. sedmice), onda u
epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoidnoj taki 1. godina.
lordozna proteinurija, v. proteinuria.
Lorenzova operacija, v. operacija.
Lothropova operacija, v. operatio Lothropova.
louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis.
Lfflerov bacil, v. Corynebacterium diphtheriae.
Lfflerov endocarditis, endokarditis udruen sa eozinofilijom znatnim zadebljanjem endokarda, izraenim sranom
insuficijencijom, otocima, izlivom u
pleuralnoj upljini, ascitesom, uveanjem jetre i slezine. Sin. Lfflerov parijetalni fibroplastiki endokarditis.
Lfflerov sindrom, v. sindrom.
Lfflerova hranljiva podloga, elektivna,
slui za kultivisanje bacila difterije. Iako
postoje selektivne podloge (telurit-podloge) ona je jo uvek u upotrebi za dobijanje karakteristinih morfolokih oblika bacila difterije.
Lfflerovo bojenje, v. bojenje.
Lfgrenov sindrom, v. sindrom.
Lwensteinova podloga, specijalna podloga za kultivisanje bacila tuberkuloze.
Kompleksnog je sastava, zelene boje
(malahit-grin). Naroito je podesna za
kultivisanje bacila tuberkuloze iz kontaminisanog bolesnikog materijala.
lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih
kostiju uestvuje mezodermni omota
oko mozga, kao i mezoderm prva 2 krna luka. Kako se ovi lukovi zovu i visceralni to lubanjske kosti, postale iz
njih, ine tzv. opnastu lubanju (splanhnokranijum), dok ostali ine neurokranijum. Kao kimeni stub, i lubanja prolazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti
(dezmokranijum), hrskavini (hondrok465

lucidni intervali

ranijum) i kotani (osteokranijum). V.

cranium.
lucidni intervali, v. intervalla lucida.
luni, v. arcuatus.
ludilo veliine, v. megalomania.
Ludloffova operacija, v. operacija.
Luerova brizgalica, v. brizgalica.

lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni,

kongenitalni sifilis deteta koje je pri roenju izgledalo zdravo,
Lugolov rastvor, rastvor joda u kalijevom jodidu; danas slui, preteno, samo
za relativnu, brzu normalizaciju funkcije titaste lezde u toku hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) pred operativno
leenje.
luk, v. arcus.
luk, v. bulbus.

luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je

jaina osvetljenja koju daje l Hefnerova
sveca
na vertikalno poloenu ravan od l
m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90
candle meter = 0,08 candle foot i 0,09
carcel-meter.
luksacija, v. luxatio.
luksaciona fraktura, v. fractura.

lupus

nova, dok se krsna kost sastoji samo od

etiri segmenta.
lumbricoides, lumbrikoidan, slian kinoj glisti.
lumbus, bok, slabine, boni zadnji delovi
tela izmeu rebara i karlice.
lumen, (1) (anat.) zjap, upljina nekog evastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost;
jedinica za merenje svetlosnog mlaza.
Koliina svetlosne energije koju u sekundu za svaki steradion odaje izvor jaine od l meunarodne svece. Jedan lumen odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz
l meunarodne svece na jedinicu krive
povrine prostornog ugla, na rastojanju
od jedne jedinice.
luminiscencija, sposobnost odavanja
svetlosti bez povienja temperature.
Kada ovu pojavu pokazuju iva bia
(ripr. bakterije ili insekti), govori se o
bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscencija. V. fluorescencija.
lumirodopsin, jedan od meuproizvoda
razgradnje rodopsina.
lunatus, meseast, polumeseast, npr. os
lunatum, polumeseasta kost.

lupoidni hepatitis, v. hepatitis.

luksirati, iaiti, izvaliti iz leita.
luksmetar, aparat za merenje jaine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu
vulgarisu.
vetljenja. Radi na principu fotoelije u
kojoj zraci svetlosti prelaze u elektrinu lupus, proces razaranja koe i mekih delova lica; 1. erythematodes, oboljenje
energiju. Jaina stvorene elektrine
koe u vidu crvenih, manje-vie infiltroenergije registruje se miliamperom na
vanih, jasno ogranienih ploica, ija su
jednoj skali, koja je preraunata na lukbitna obeleja: crvenilo (periferna eksse, tako da se jaina osvetljenja na skali
tenzivna zona), skvame (intermedijarna
ita odmah u luksima. Osetljivost fotozona) i progresivna oiljasta atrofija
elije prema zracima gotovo je ista kao i
(centralna zona). Najee se javlja (od
ona u naeg oka.
25. do 45. godine) na koi nosa i obraza.
lumbago, mialgija u slabinskom predelu.
Uzrok nije definitivno utvren; 1. vulgaNajee reumatikog porekla, rede seris, oboljenje koe izazvano bacilom tukundarna pojava u raznim oboljenjima
berkuloze iz postojeeg tuberkuloznog
(nefrolitijaza, oboljenja kimenog stuognjita ranije inficiranog organizma ili
ba, ginekoloka oboljenja); ishemiki
irfekcijom spolja, kada poinje tzv. tu1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici
berkuloznim ankrom. Oboljenje je
usled vaskulne insuficijencije, npr. okhronine evolucije, iri se i razara koluzije terminalnog dela aorte.
no tkivo. Lupus znai kurjak i ovo ime
lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. vernije dato zbog izgleda obolelog ve zbog
tebra lumbalis, slabinski prljen.
kurjake, zle udi oboljenja. Bitno oblumbalna anestezija, v. anaesthesia.
eleje 1. v. je tuberkulozni vori, tzv. lupom. Umnoavanjem lupoma stvaraju
lumbarizacija, stanje u kome se prvi segse lupozne ploe, u kojima su lupomi
ment krsne kosti nije spojio s drugim,
esto maskirani crvenilom koe i skvatako da postoji viak zglobljenih prlje466

lutajui bubreg
mama. Lupomi se obino nalaze na periferiji ploe, gde se otkrivaju pomou
vitropresije.
lutajui bubreg, v. ren.
lutein, v. uto telo.
luteoliza, regresija utog tela (corpus Iuteum).
luteostimulin, ima iste osobine rastvorljivosti koje ima i folikulostimulin, osim
to je nerastvorljiv u poluzasienom
rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvorljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijumsulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su
glikoproteidi i sadre manozu i heksozamin.
Lutembacherov sindrom, v. sindrom.
luxatio, iuksacija, iaenje. Trajni prestanak kontakta okrajka kostiju koje ulaze
u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled
traume, a rede zbog prekomernog pokreta u zglobu. Kao iaena smatra se
ona kost koja je udaljenija od glave ili
medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.)
luksacija zuba, potpuno ili delimino
pomeranje zuba iz alveolarne aice;
posledica traume ili nekog patolokog
procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis,
habitualna luksacija, iaenje jednog
zgloba, esto zbog slabosti zglobnih
veza (ligamenata), npr. luksacija h. mandibulae, luksacija h. articulationis scapulohumeralis; L lentis, (oft.) iaenje,
dislokacija onog soiva; Malgaigneova L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandibulae traumatica, traumatsko iaenje donje vilice: /. m. anterior, najei
oblik iaenja: kondil lei izvan zglobne jame, ukleten ispred i neto nie od
zglobne kvrice; jednostrana L, donja vilica je isturena napred i prema zdravoj
strani; obostrana /., donja vilica je isturenog bradnog dela tzv. lana progrenija; /. m. lateralis, gleanj je upolje u odnosu na zigomatiki luk; Lm. posterior,
prodor glenja u spoljni sluni kanal, vilica je nepokretna, zglobna jama prazna; prilikom jednostranog iaenja
brada je pomerena prema povredi; /. m.
superior, gleanj ostaje ukleten u podu
srednje lubanjske jame, vilica je nepokretna i prelomljena u vratu ili angulusu;
1. menisci art. temporomandibularis
30*

lymphadenitis
traumatica, iaenje meniskusa donje
vilice: /. m. art. temporomandibularis anterior, odvojeni zadnji deo meniskusa
od kapsule veim delom se nalazi u
prednjem delu zglobne jame; /. m. posterior, meniskus je osloboen od spoljanjeg krilastog miia i pomeren unazad;
patoloka L, iaenje koje nastaje
spontano, bez traume, kao posledica
oboljenja zglobnog aparata. Luksacije
se nekad nazivaju i dislokacije nekih organa; 1. penis, podvlaenje penisa pod
kou trbuha ili monica, to potpuno
onemoguuje polni odnos.
luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno
raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L,
prekomerno veliki kalus.
luina, v. alkalije.
Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima
mia. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T-limfocitima, a Ly4 na B-limfoitima. Pojedine suppopulacije T-limfocita imaju
odreene Ly-antigene.
Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom.
Lycopodium, Lycopodii spora, preica,
crvotoina, spore razliitih vrsta biljaka
iz familije Lycopodiaceae. ukast, vrlo
fini praak. Pomean s talkom ili cink-oksidom slui kao praak za posipanje.
Upotrebljava se i za posipanje pilula da
se ove ne bi meusobno slepile.
lycorexia, likoreksija, nezajaljiv, kurjaki apetit.
Lyellov sindrom, v. Necrolysis epidermaUs toxica. Erythema exsudativum multiforme.
lympha, limfa, tenost koja iz meuelijskih prostora ulazi u limfne sudove i
preko njih dospeva u venski deo krvotoka. Po sastavu odgovara intersticijumskoj tenosti, sem to sadri i krvne elemente - limfocite i monocite koje proizvode elije limfnih vorova.
lymphadenia, limfadenija, hipertrofija
(uveanje) limfnih lezda.
lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje
limfnih lezda; 1. caseosa, kazeozni limfadenitis, oblik limfadenitisa u tuberkulozi s nekrozom tkiva lezde; 1. glandulae submandibularis, akutno ili hronino zapaljenje podvilinih limfnih
lezda. Infekcija potie od inficiranih Ie467

lymphadenoma
zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. mesenterica, limfadenitis limfnih lezda
mezenterijuma koji lii na akutni apendicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogrebotine make; 1. tuberculosa, tuberkulozni limfadenitis, najee se javlja u
lezdama vrata i medijastinuma. OboleIe lezde vrata mogu fistulizovatL
lymphadenoma, v. lymphoma.
iymphadenomatosis, limfadenomatoza,
generalizovan maligni limfom.
lymphadenopathia, limfadenopatija, opte ime za bolesti limfnih lezda.
lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija
i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, infektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemica, uveanje limfnih lezda, slezine i jetre, bez nalaza leukemije; 1. benigna utis, benigna hiperplazija limfocitnog
tkiva u koi, naroito na licu, u vidu
plavkastomrkih voria; 1. leucaemica,
hronina limfocitna leukemija.
lymphaemia, limfemija, prisustvo veeg
broja limfocita ili limfoblasta u krvi.
lymphangiitis, v. lymphangitis.
lymphangiectasia, limfangiektazija, proirenje limfnih sudova; 1. intestinalis,
crevna limfangiektazija, proirenje limfnih kapilara u crevnim upicama, u koje
postoje enteritis s gubljenjem belanevina, steatoreja i limfocitopenija. Moe
biti nasledna ili steena.
lymphangitis, limfangitis je zapaljenje
limfnih puteva koje se moe javiti u
toku infekcije iz nekog lokalnog arita.
Zapaljenje se dalje moe preneti na
limfne lezde. Ukoliko je zapaljenje povrno, moe se zapaziti crvenilo u vidu
trake koja prati tok limfnog puta. Ova
promena je bolna na pritisak kao i na
eventualno regionalna, zapaljenjem zahvaena limfna lezda.
lymphangioma, benigna neoplazma poreklom od limfnih sudova. Verovatno se
razvija od embrionalnih ostataka mezodermalnog tkiva. Najee se javlja u
dejem uzrastu na glavi i vratu, a rede
na drugim mestima. Limfni prostori
neoplazme su ispunjeni limfom.
lymphatlcus, limfatian, (1) to pripada
limfi i limfatikom sistemu; (2) oznaka
468

lymphogranuioma
za osobu u koje postoji limfatika konstitucija. V. status lymphaticus.
lymphatismus, limfatizam, (1) patoloko
stanje nastalo patolokim bujanjem
limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i
usporenog razvoja; (2) limfatiki temperament s usporenim nainom reagovanja.
lymphocytopenia, limfocitopenija, smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi.
lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stvaranje i sazrevanje limfocita.
lymphocytosis, limfocitoza, povean broj
limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta infectiosa, akutna benigna infektivna bolest dece s otokom limfnih lezda i apsolutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smithova bolest
lymphoedema, proirenje limfnih puteva
na ekstremitetu prouzrokovano preprekom u putevima. Poremeaj izaziva
stvaranje posebnog izgleda ekstremiteta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke ponekad nastaje posle radikalnih hirurkih intervencija zbog raka dojke. Hronini nasledni limfedem ekstremiteta
poznat je pod imenom Milroyjova box lest
lymphoepithelioma, maligna neoplazma
nastala umnoavanjem nediferentovanih i epitelijalnih elija u vezi s limfoidnim tkivom ili infiltrovana limfocitima.
Mnogi smatraju da je to karcinom prelaznih elija, ili sarkom retikularnih elija. Neoplazma se najee javlja u orofarinksu.
lymphoglandula, limfoglandula, limfni
vor ili limfna lezda, organ sastavljen
od vie limfnih mekova i vezivnog tkiva
ukljuen u tok limfnih sudova i predaje
bela krvna zrnca limfnim sudovima koji
izlaze iz lezde. Ona je klicite limfocita
i monocita. Sin. lymphonodus.
lymphogranuioma, limfogranulom, prisustvo granulacionog tkiva u limfatikom aparatu; 1. benignum, Boeckov sarkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV veneriko oboljenje izazvano procedljivim virusom (Miyagawanella lymphogranulomatis) koje se manifestuje (esto nezapaenim) ankrom i inflamatornim uveanjem ingvinalnih limfnih lez-

lymphogranulomatosis
da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. MorbusNicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1.
venereum, v. granuloma venereum.
lymphogranulomatosis, limfogranulomatoza. V. Hodgkinova bolest
lymphographia, limfografija, radiografija
limfnih sudova i lezda, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u limfne sudove.
lymphoma, limfom, opte ime za sve maligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L,
afriki limfom, oblik nediferentovanog
limfoma, ispoljen najee kao osteolizna promena vilice, ili kao masa u abdomenu (urkittov tumor); 1. gigantofolliculare, limfom dinovskih folikula,
nodulski, dobro diferentovan limfocitni
limfom, u kojeg postoje mnogobrojni
proliferativni nodusi u vidu folikula,
koji se vide i golim okom. Poznat i kao
Brill-Symmersova bolest; 1. granulomatosum, v. Hodgkinova bolest; L lymphoblasticum, u kojeg limfoblasti ine
najvei broj elija. Sin. lymphosarcoma
lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u
kojeg limfociti ine najvei broj elija.
Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I.
m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malignum histiocyticum, u kojem se preteno nalaze elije retikuluma sa izgledom
histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malignum mixtum, u kojeg se istovremeno
nalaze i elije retikuluma i limfociti.
lymphomatosis, limfomatoza, pojava limfoma u raznim telesnim predelima. V.
lymphoma.
lymphopenia, v. lymphocytopenia.
lymphoreticulosis, limforetikuloza, poveano razmnoavanje elija retikuluma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno
oboljenje koje se dobiva posle ogrebotina make ili zbog dodira s makom. Virus se najverovatnije nalazi u maki, ne
izazivajui u nje znake bolesti. Bolest
poinje s povienim temperaturama,
malaksalou i otokom limfnih lezda,
naroito epitrohlearnih, koje mogu da
se zagnoje. Dijagnoza se postavlja pomou pozitivne kone probe, izazvane
specifinim antigenom. Bolest ima benigni tok. Sin. maladie des griffes du chat,
cat scratch disease.

lyssa
lymphorrhagia, limforagija, obilato izlivanje limfe, najee usled povrede
limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea.
lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrhagia.
lymphosarcoma, maligna neoplazma
koja moe da se javi ma od koga dela
limfoidnog tkiva u svim uzrastima proiek starosti bolesnika je oko 45 godina. Odlikuje se uveanjem limfnih lezda, najee vrata i ostalih regija pa i
gastrointestinalnog trakta. Neoplazma
se najverovatnije razvija od nediferentovanih mezenhimnih praelija limfoidnog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni
od dve vrste elija - sitnih limfocita rasporeenih po obodu folikula i bledih
velikih retikularnih elija germinativnog centra. Limfosarkom, prema vrsti
elija koje preovlauju delimo na: 1)
limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hmfoblastni tip, graen od velikih slabo diferentovanih elija, 3) meoviti tip, graen od limfocitnih i retikularnih elija i
4) limfosarkom retikularnog tipa, graen preteno od retikularnih elija. Zahvaene limfne lezde, u tkivu u kome
se javlja limfosarkom, uveane na mikroskopu imaju izgled ribljeg mesa. Osnovna karakteristika svih limfosarkoma
je odsustvo grae limfnog tkiva.
Lysholmovo sito, ureaj s finim, vrlo tankim lamelama za otklanjanje rasutih i
sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter'Buckyjeva reetka.
lysin, lizin, antitelo koje ima mo razaranja (liziranja) odgovarajuih elija. Prema vrsti elija na koje deluje, razlikuju
se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i
dr.
lysozym, lizozim, ovim imenom se oznaava naroiti ferment, ije je najvanije
svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su
naeni u mnogim tkivima. U oveka se
nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i drugim ,ekstraktima ijkivima.,
, lisa, rabies, besnilo, akutno virusno
oboljenje s psihomotornim nemirom i
hidrofobijom, koje se uvek zavrava smrtno. Nastaje posle ujeda besnog psa,
make, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 meseci. Od samog poetka bolesti, boles469

lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa

nik je uznemiren. Ne moe da guta zbog
pojave greva drela. Grevi se ponavljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na
vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav-

ljaju se paralize lubanjskih i kimenih

ivaca, te bolesnik umire s pomuenjem
svesti u produenoj insuficijenciji disanja i to 5-8. dana bolesti.

LJ
ljubav, polni nagon oveka je, pre ostvarenja krajnjih ciljeva, praen itavim nizom duevnih postupaka koji sainjavaju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je
iskljuivo ljudska pojava. Polni nagon je
upravljen na pol, dok je ljubav upravljena na odreenu linost. Zato je prva akcija u uspostavljanju ljubavi izbor. Suprotnosti se privlae, utoliko vie, ukoliko su potpunije ostvarene. to je ena
vie ena, utoliko postaje privlanija za
normalnog mukarca. Pravilo neutralizacije suprotnosti dovodi i do toga da su
ginoidni mukarci privlani za androidne ene i, obratno, androidna ena za ginoidne mukarce. U svakom sluaju ljubav je duevna kategorija, pa je nedo-

puteno da se poistoveuje s genitalnim

aktom.
ljulj, Lolium temulentum, najei korov
penice. Semenke sline zobi. Toksinost potie od gljivice Stromantia temulenta, koja lui alkaloid temulin. Izaziva
nesvesticu, glavobolju, zujanje u uima i
poremeaj hoda.
Ijuspiasti zubi, (engl. shell teeth) veoma retka strukturna anomalija koja ima
iste geneoloke osnove kao dentinogenesis imperfecta. Boja i veliina zuba su
normalni. Gle je normalna, dok je dentin veoma tanak i nepravilne grae. Pulpa zuba je ogromna, dok su korenovi
kratki.

471

M
m., (anat.) skra. za mii, musculus.
M, 'oznaka za prefiks mega u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mega oznaava veliinu koja je za
IO6 ili za l 000 000 puta vea od merne
jedinice neke fizike veliine, npr.: MW
(megavat), MeV (megaelektron-volt).
m, oznaka za prefiks mili u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mili oznaava veliinu koja je za
1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od
merne jedinice neke fizike veliine,
npr.: mm (milimetar) mg (miligram).
, oznaka za prefiks mikro u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; l
mikro oznaava veliinu koja je za IO-6
odnosno za milion (0,000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, (mikrometar), Mg
(mikrogram).
ma., skraeno od macera (maceriraj) ili
od maceratio (maceriranje) ili od maceratum (macerat).
m.d.s. (M.D.S.) skra. za Misce da Signa
(pomeaj, izdaj, signiraj) ili od Misceatur, Detur, Signetur (neka se pomea,
neka se izda, neka se signira). Skraenice koje se upotrebljavaju u receptima.
m.f., skraeno od misce fiat (pomeaj
neka bude) ili od misce fiant (pomeaj
neka budu). Skraenica u receptima,.
m.f .p., skra. za misce fiat pulvis (pomeaj
neka bude praak).
Mg, hemijski simbol za element magnezijum. MIF (melanocyte inhibiting
factor melanocitni inhibiui faktor), mate472

rija iz grupe hipotalamusnih hormona

(v. hormoni, hipotalamusni) koja spreava stvaranje, odnosno izluivanje MSH
(v. tamo).
mixt., skra. za latinsku re mikstura.
Mm, skra. za mikrometar.
mm., musculi, miii.
Mn, hemijski simbol za element manganum, mangan.
Mo, hemijski simbol za element molibdenum, molibden.
MSH (melanocyte stimulating hormone
- melanocite stimuliui hormon),
adenohipofizni hormon (v. hormoni
adenohipofize) koji podstie melanocite;
po svom hemijskom sastavu (a moda i
po drugim svojstvima) slian ACTH (v.
tamo) i otuda u stanjima pojaanog luenja ACTH nastaju efekti koji odgovaraju i pojaanom luenju MSH, v. adenohypophysis.
maceracija, v. maceratio.
maceratio, maceracija, raskvaenje neke
vrste materije ili tkiva kvaenjem; (1)
patoloko raskvaenje tkiva pod uticajem tkivnih fermenata; (2) (farm.) potapanje neke droge u vodu na sobnoj temperaturi, pri emu se raskvaenjem te
droge u toku vie asova dobiva njen
ekstrakt, macerat.
maceratum, macerat, tenost dobivena
raskvaenjem neke droge.
Macewenov znak, v. znak.
Macewenova operacija, v. operacija.
macroangiopathia diabetica, promene
na veim arterijama koje nisu specifine za eernu bolest (v. tamo), ali se u
bolesnika s ovom boleu javljaju rani-

macrocephalia
je, u jaem stepenu i veoj rasprostranjenosti nego u drugih osoba.
macrocephalia, makroeefalija, prekomerno velika glava.
macrocheilia, makrohejlija, nenormalno
velike usne, npr. u sundromu Melkersson-Rosenthal.
macrocrania, makrokranija, nenormalno
povean svod lubanje u uporeenju s licem koje je nesrazmerno manje.
macrocythaemia, makrocitemija, prisustvo u krvi eritrocita veih od normalnih eritrocita. V. megalocythaemia.
macrodontia, makrodoncija, prekomerno veliki zubi. Manifestuje se obino u
dva simetrina zuba, u grupi zuba - unilateralna hipertrofija lica, ili u svim zubima - gigantizam. V. microdontia.
macroglobulinaemia, makroglobulinemija, poveanje makroglobulina krvi.
Waldenstrmova m., progresivna maligna bolest imunog sistema, preteno u
mukaraca preko 50. godine ivota s prisustvom monoklonskih Igm-paraproteina u krvi, limfadenopatije, krvarenja,
anemije, ponekad hepatosplenomegalije i limfoplazmocita u kostnoj sri. Sin.
Waldenstrmova bolest.
macroglossia, makroglosija, veliki jezik,
anomalija jezika usled preteranog razvoja miia jezika ili steeno stanje (posledica tumora jezika, akromegalije,
kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivicama jezika postoje otisci zuba. Uroena ili rano steena makroglosija utie
na oblik alveolarnih lukova i poloaj
zuba.
macrognathia, makrognatija, uveanje
jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpituitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj
displazijL V. micrognathia.
Macrogolum (makrogol), polietilenglikol,
prema naoj farmakopeji oficinalni.su
Macrogolum 400 (makrogol 400); Macrogolum 4000 (makrogol 4000) i Macrogolum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao
sastojci u podloge za lekovite masti.
macrophages, makrofagi, velike elije s
izraenom sposobnou fagocitoze.
Imaju veliki broj naziva: monocit, histiocit, velike mononuklearne elije, poliblasti, endotelijalne elije, klazmatoci-

macula
ti i dr. Veina makrofaga nastaje lokalno od elija retikuloendotelnog sistema
kako onih koje oblau vaskularne prostore sinusoida jetre, slezine, limfnih
lezda, sri kostiju, tako i od onih koji se
nalaze u svim tkivima prisno uz fibroblaste. Makrofagi su veoma vane elije u
procesima zapaljenja zbog svoje aktivne
pokretljivosti fagocitne moi koja se ogleda u fagocitozi bakterija, stranog materijala, degenerisanih leukocita i drugih elija u zoni zapaljenja. Svojim fermentima nukleazom, proteinazom, karbohidrazom i lipazom veoma aktivno
uestvuju u stvaranju uslova za reparaciju u toku zapaljenja.
macrophallia, makrofalija, prekomerna
veliina mukog uda. U pripadnika bele
rase muki ud u erekciji izuzetno je vei
od 20 cm.
macropsia, makropsija, subjektivno opaanje uveanog predmeta u paralizi
akomodacije.
macrorhinia, makrorinija, uroena greka oblika koja se oituje preterano velikim dimenzijama nosa u odnosu prema
licu i glavi. Zavisna je od genskih faktora.
macrotia, makrotija, uroena anomalija
oblika usne koljke, koja je upadljivo
uveana u svim dimenzijama ili samo u
nekim. Moe da predstavlja upadljivu
kosmetiku greku.
macula, makula, pega; (1) (opth.) m. caeca, lepa taka, rnesto na mrenjai s
kojeg polaze vlakna vidnog ivca; m.
corneae, beona, poluprovidna pega
ronjae. Oiljasta promena, posledica
raznih zapaljenja ili povreda; m. flava,
v. m. tutea; m. lutea, uta mrlja, mesto
jasnog vida, okrugla pega na mrenjai
oka u ijim elijama nedostaje vidni pigment (rodopsin), u ivih je kestenjaste
boje, a na lesu je uta. Nalazi se lateralno od papile vidnog ivca. U njenoj sredini nalazi se centralna jamica (fovea
centralis), koja se sastoji samo od vidnih ulnih elija s epiima, i koja predstavlja taku ije nadraenje daje najjasniji vid; (2) (derm.) primarna osipina
(eflorescencija) izazvana izmenom boje
koe na ogranienim mestima.
473

maculosus

makroblast

no), deluje depresivno na centralni i pemaculosus, pegav, npr. makulozni egzanriferni nervni sistem i tako dovodi do
tem.
stanja slinog narkozi (magnezijumska
maja jedinica, v. jedinicu
narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri razmadarosis, madaroza, opadanje trepavinim stanjima praenim grevima (tetaca usled razaranja njihovog folikula u
nus, eklampsija). Parenteralna upotreulceroznom blefaritisu; m. partialis,
ba ovoga sredstva moe da bude opasdelimino nedostajanje trepavica; m.
na, ali intravenskim davanjem kalcijum-totalis, potpuno nedostajanje trepavihlorida mogu trenutno da se suzbiju
ca.
depresivne pojave prouzrokovane paMadlenerova operacija, v. operacija.
renteralnim davanjem ove soli.
maduromycosis, maduromikoza, madurska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisilikat, spoj magnezijum-oksida i silicijum-Indiji), oboljenje iz grupe dermatomidioksida s razliitim koliinama vode.
koza; poinje pojavom tvrdog vora na
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo
mestu infekcije (najee noga), koji zau hiperaciditetu. Oficinalan je prema
gnojava i fistulizuje; progresivnim irenaoj farmakopeji.
njem procesa biva zahvaena ela noga,
magnezijumska
narkoza, v. narcosis.
koja postaje monstruozna, elefantijazina, proeta fistulama i gnojem. Kliniku magnus, veliki, npr. foramen magnum, vesliku m. mogu da prouzrokuju razne inliki otvor na potiljanoj kosti.
fekcije, naroito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uivanje u podnoenju
toma.
bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija,
magma, retikularna, pihtijasti vid mezomazohizam.
derma koji ispunjava prostor izmeu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom.
horiona i embrioblasta.
majmunska aka, v. manus, kandzasta
Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo,
aka.
vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, praak; major (comp. od magnus), vei, veliki, oficinalan je prema naoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki
Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mii.
diteta i kao antidot u trovanju kiselinamakaze, hirurki instrument za seenje,
ma. Sin. Magnesii oxydum.
koji ima dva medu sobom suprotna seMagnesii oxydum, magnezijum-oksid.
iva: kanalikularske m., veoma fine
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo
makaze u kojih je jedno soivo zailjeno
u hiperaciditetu i kao antidot u trovai slui za rasecanje suznog kanala; kanju kiselinama. V. Magnesia usta.
nalske m., makaze koje slue za proseMagnesii peroxydum, magnezijum-pecanje nekog kanala; kraniotomske m.,
roksid je, prema jugoslovenskoj farmajake makaze oblika f., koje slue za otvakopeji, smea magnezijum-peroksida
ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma(bar 14-16%) i magnezijum-oksida.
kaze za seenje gipsanih (sadrenih) zaUpotrebljava se kao antacidno sredstvo.
voja; Smelieve m., makaze s jakim seiMagnesii subcarbonas, magnezijum-supvima za kraniotomiju; de Weckerove
karbonat, bazna so promenljivog sastam., male makaze za operacije na onoj
va, oficinalan je prema naoj farmakojabuici, u kojih soiva stupaju u dejpeji. Upotrebljava se kao antacidno
stvo pritiskivanjem na dve opruge, na
sredstvo.
kraju lie na kleta.
Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gorka so; oficinalan je prema naoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiografija.
kopeji. Upotrebljava se per os kao sredstvo za regulisanje stolice. Najbre delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se nalazi u kostnoj sri pri dugotrajnoj brzoj
je laksantno ako se daje u hipotoniobnovi eritrocita, kao to je sluaj, npr.,
nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pau hemoliznim anemijama.
renteralno (intravenski, intramuskular474

makrocit
makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u
perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritrocitne loze, kada se smanjuje broj mitoza
eritroblasta. Veina makrocita pripada
retikulocitima.
makrofagi, elije koje unose i vare u svoju
citoplazmu krupne estice, pa i ele elije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zrnca ili njihove delove. M. su histiociti,
Kupfferove elije, monociti itd.
makromera, u nejednakom brazdanju
vee elije se zovu makromere, a manje
mikromere.
makronodularna ciroza, v. cirrhosis.
makroscelija, izrazito uveanje udova u
toku rastenja.
makroskopska auto radio grafija, v. autoradiografija.
maksimalna doza, v. dosis.
mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i
petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda,
mljetska bolest, nasledno oboljenje koje
se javlja iskljuivo na dalmatinskom ostrvu Mljetu, a ispoljava se oroavanjem
koe dlanova i tabana, usled ega su pokreti oteani i bolni. Sin. keratodermia;
m. perforant du pied, (fr.) grizlica u
vidu kratera na tabanu, vrlo spore evolucije, nastaje najee usled trofikog
poremeaja u tabesu, siringomijeliji,
lepri itd. Sin. malum perforans pedis.
mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeu
donjeg kapka, prednje ivice vatnog miia, donje ivice donje vilice i linije koja
spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bua.
mala kalorija, v. caloria.
malabsorbtio, malapsorpcija, loa apsorpcija, sindrom loe apsorpcije pojedinih ili veine hranljivih sastojaka u
crevu, zbog anatomskih ili funkcionih
(enzimskih) poremeaja u organima za
varenje. V. sindrom loe apsorpcije.
malacia, malacija, razmekanje nekog tkiva usled patolokih promena u njemu.
Npr., encephalomalacia, myomalacia,
osteomalacia.
maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia
fibrosa cystica.
maladie des griffes de chat, (fr.)
oboljenje koje nastaje inokulacijom virusa iz grupe virusa limfogranulomato-

male boginje
ze posle ogrebotine od make. Dolazi do
otoka i eventualne kolikvacije regionalnih limfnih lezda, praeno umerenim
povienjem telesne temperature. Sin.
lymphoreticulosis benigna, gatamychia.
malakotini zubi, meki zubi veoma podloni karijesu.
malaria, malarija je infekcija prouzrokovana protozoa parazitom Plasmodium
malariae, koji ima aseksualni ciklus razmnoavanja u oveku i seksualni u komarcu anofelesu. M. je generalizovano
oboljenje. Karakteristina je ritmika
pojava malarikih napada, koji prolaze
kroz tri stadijuma: drhtavica, hipertermija i preznojavanje. Kod neleene malarije napadi se ponavljaju, te je sve izraenija anemija i otok slezine. Mogue
spontano smirivanje bolesti, ali su esti
recidivi. Klinika slika i prognoza malarije zavise od vrste plazmodijuma. Dijagnoza se potvruje nalazom plazmodijuma u gustoj kapi za vreme napada i
recidiva. Zbog izazivanja raspadanja
eritrocita u toku bolesti javlja se uveana slezina i prisustvo pigmenta porekla
hemoglobina. Anemija je posledica raspadanja velikog broja eritrocita* Slezina
je u hroninih bolesnika ogromna i sadri velike koliine pigmenta hematina.
Jetra je obino umereno poveana, a
pigment se nalazi u Kupferovim elijama. Ponekad nalazimo na preseku sitna
ognjita nekroze. Sr kostiju je hiperplastina. U centralnom nervnom sistemu se sreu- sitna arita krvarenja i
nekroze s razmekanjem. Pojedini sitni
kapilari su zaepljeni nagomilanim eritrocitima u kojima se nalaze paraziti.
Bubrezi ne pokazuju bitnije patoloke
promene, izuzev u pojedinim sluajevima u kojih masivna hemoglobinurija
daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija
dovodi do teke degeneracije bubrega posebno kanalia koji u sebi sadre
pigmentne cilindre. Promene na bubrezima su sline onima koje postoje u hemoglobinurikoj nefrozi. Ova komplikacija malarije je obino smrtnog ishoda.
mal ari, malaran, obrazni, jagodini.
male boginje, v. morbilli.
475

maleolarna fraktura

malocclusio

riavanjem hrane; m. maligna, v.

maleolarna fraktura, v. fractura.
Kwashiorkor.
malformatio, malformacija, usled poremeaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia.
malocclusio,
nepravilnosti oblika, polo(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo
aja i meusobnog odnosa vilica i zuba,
tela.
nasledne, uroene ili steene, kao uzMalgaigneova amputacija, subastragalrok, posledica ili pratei simptom porena (suptalusna) amputacija.
meaja funkcija vakanja, gutanja, govoMalgaigneova fraktura, v. fractura.
ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode
Malgaigneova luksacija, v. luxatio.
do poremeaja estetske harmonije lica.
mali krvotok, v. krvotok.
Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog,
mali mozak, v. cerebellum.
transverzalnog ili vertikalnog pravca;
maligna hipertenzija, v. hypertensia artedistocclusio, distalni zagrizaj, donja virialis.
lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji
maligna nefroskleroza, v. nephroscleroalveolarni deo sa zubima, postavljeni
sis.
unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin.
maligni egzoftalmus, v. exophthalmus.
retrognathio mandibularis; mesiocclumaligni limfom, v. lymphoma.
sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u samalignitas, malignost, opakost, zloudgitalnom pravcu, ili samo donji alveonost, skup malignih osobina nekog palarni deo sa zubima, postavljeni unaptolokog procesa ili patoloke tvorevired u odnosu na gornju vilicu. Sin. prone.
gnathio ' mandibularis, progenija, pravi
malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekarprogeni zagrizaj; ukrten zagrizaj, nepter napravljen od tanke ploe.
ravilnost transverzalnog pravca, donji
mallein, malein, filtrat bujonske kulture
zubi vestibularno prekrivaju gornje.
Malleomyces mallei. esto se upotrebGnatino ukrten zagrizaj, deviatio
ljava u alergijskoj reakciji za dokazivamandibulae, nepravilan poloaj donje
nje maleusa.
vilice ija se sredina ne poklapa s anamalleolaris, maleolaran, gleanjski. V.
tomskom sredinom tela. Dentoalveolarmalleolus.
no ukrten zagrizaj v. endo- i exognathio;
malleolus, maleolus, eki, gleanj, ispupocclusio aperta, otvoren zagrizaj, nepenje na donjem okrajku golenice i liravilnost vertikalnog pravca; dentoalnjae.
veolarno o.z., posledica nedovoljnog
Malleomyces mallei, v. Actinobacillus
vertikalnog razvitka alveolarne kosti na
mallei
ogranienom prostoru, usled ega zubi
malleus, maleus, eki; (1) eki, sluna
tog predela ne mogu da se dovedu u
koica u obliku ekia, ija je drka utkontakt, ee lokalizovan u predelu sekana u bubanjsku opnu, a glava se
kutia; gnatino o.z., usled deformacije
zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija,
tela vilinih kostiju kontakt postoji
akutna ili hronina bolest iz grupe zoosamo na poslednjim zubima niza, usne
noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima
se s tekoom sastavljaju, vilini sprat
sve klinike odlike sepse s mnogim melica nesrazmerno visok. Sin. rahitino
tastazama na koi, sluznicama i unutotvoren zagrizaj; occlusio clausa, duranjim organima u vidu granuloma,
bok zagrizaj, posledica nedovoljnog verpustula i apscesa. Bez terapije antibiotitikalnog razvitka bonih predela alveokom bolest se obino zavrava letalno.
larnih kostiju: u centralnoj okluziji seU nas ove bolesti nema ve decenijama.
kutii se prekrivaju vie od 3 mm. PraInae, maleus spada u grupu biolokih
tei simptom distalnog zagriaja i svih
oruja.
sagitalnih nepravilnosti poloaja sekutimalnutritio, malnutricija, svaki poremea; supraocclusio, vertikalna nepravilaj ishrane, koji je izazvan neunoenjem
nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji
hrane, loom apsorpcijom ili loim iskoprelaze nivo okluzalne ravni; infraoc476

malonil-ureja
clusio, vertikalna nepravilnost pojedinih zuba ili grupe zuba koji ne dostiu
nivo okluzalne ravni,
malonil-ureja, y. barbiturati
malonska kiselina, v. Acidum malonicum.
Malpighijevo telaee, tvorevina svojstvena strukturi bubrega; vaskularno klube
omotano naroitom ahurom (Bouwannova ahura).
malpozicija zuba, v. malocclusio.
maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje
molekula disaharida maltoze na dva
molekula glikoze. Nalazi se u crevnom
soku, a u malim koliinama i u pankrasnom soku i u pljuvaki.
maltosuria, maltozurija, prisustvo maltoze u mokrai.
maltoza, disaharid iji je molekul sastavljen od dva maltozno vezana molekula
glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom
kroba.
malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seniHs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m.
perforans pedis, v. mal perforant du
pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa,
tuberkulozno zapaljenje kimenih prljenova koje veoma esto stvara grbu
(gibbus). Sin. Pottova bolest.
maljiasti nastavci (Drumsticks), u
jedrima belih krvnih zrnaca predstavljaju izrazito seksualne oznake enskog
organizma.
maljiasti prsti, v. digiti hippocraticL
mamilarna kvrga, sjsiasta kvrga na
prednjem zidu meumozga.

mamilarna linija, v. rnammilans,

mammilaris.
mamma, dojka, sisa, parna grudna lezda
ene, grozdaste grae.^ Njeni izvodni kanali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:set trudnoe luci mleko; m, aberr^ns,
aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa
slabo razvijenim lezdanmrtkivom, najee se nalazi bono od normalne m. u
blizirii pazuha; m, ystiaV cistina dojka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih
cistavu dojki. jSlajcee je psredi oboljenje dojke, tzv. mastopathia fibrosa ystia (malade de Reclus), koje se razvija
usied poremeaja runkcije oyarijurna;
m.
supranumeraria,
,:1;^;'

manevar
razvijena dojka, obino obostrano, simetrino, sree se u oba pola.
mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn.
mammalius.
mammaplastica, mamaplastika, plastika,
operativna plastika rekonstrukcija dojke u smislu njenog poveanja ili smanjenja. Aries-Pintanguyjova m,, operacija kojom se smanjuje velika dojka; poveavajua m., plastika rekonstrukcija dojke s ciljem da se ona povea usaivanjem sopstveriQg tkiva ili protetskog materijala.
mammectomia, v. mastectomia.
mammilla, mamila, bradavica dojkinog
koluta. V. mlene lezde.
mammillaris, bradavini, npr., linea m.,
vertikalna linija koja prolazi preko sisne bradavice.
mamografija, rendgensko snimanje dojke. V. mastpgrafija.
mamostimulin, jedan od ranije korienih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin.
mamotropin, v. mamostimulin.
Mancinijev test, v. test.
mandibula, donja vilica, neparna kost
lica, koja se sastoji od potkoviastog
tela, zubnog nastavka i vilinih grana
kojima se zglobljava sa slepoonom kosmandibularis, mandibularan, donjoviiini, npr. n. mandibularis, donjovilini Zi^
'.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. .,;-:.?'!'?,
manevar, vest postupak, obino manuelno izveden u hirurgijiJ alcuerstvu; Adsonov m., gornji ekstremitet koji se ispituje sputa se u visei poloaj, a glavae obre; istii stranu: neopipljivost
ili slaba opipljiyost pulsaije bine
arterije sugeriu da postoji sindrom
skale-nus antikus; Haistea^pv m.,
dok lekar vue gprnji ekstremitet koji
se ispituje nanie, pacijent obre glavu na suprotnu stranu; prekid pulsa zbine
arterije ukazuje na sindrom scalenus
anticus;
Heiberg-Esmarchov
in,
povlaenje clonje vilice unapred, koje
vrsi anesteziolog, spreava zapadanje
jezika
unazad;
Hueterov
m;,
potiskivanje jezijca i unapred, koje vri
lekar prstimsi leve ruke, omoguuje da
se desnom rukpm uvede eludacna
^onda; Kappelerov
H
.
;

.
. .
.

.
.
.
,

.....:

_'

\'. 'i'

: "'. ;" 4 --

:,

477

manganum
m., povlaenje donje vilice unapred,
koje vri anesteziolog; Ngelijev m.,
povlaenje glave pacijenta najvie obuhvatajui mu jednom akom potiljak, a
drugom donju vilicu, da bi se zaustavila
epistaksa; Phalenov m., manevar kome
je cilj otkrivanje sindroma karpalnog
tunela. Promer kanala se smanjuje kada
se aka s rujem dri u fleksiji ili ekstenziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m.
Valsalve, v. ogled.
manganum, Mn, mangan, hemijski element, metal.
mania, manija, duevno oboljenje koje se
odlikuje preteranom veselou, motornim i psihikim uzbuenjem, preteranim samopouzdanjem, ubrzanim miljenjem, s nestabilnim sumanutim idejama veliine. Javlja se u nastupima ili naizmenino s melanholijom u toku cirkularne ili manijako-depresivne psihoze.
V. cyclothymia, psychosis.
manian, koji se odnosi na maniju.
manijaki napadi, nastupi oboljenja od
manije.
manijako-depresivna psihoza, v. mania, psychosis.
manijak, osoba obolela od duevne bolesti
manije. V. mania.
manipulacija, vest i uveban pokret rukom u cilju leenja u fizikalnoj terapiji.
manirizam, besmisleno, smeno, iznenaujue ponaanje koje ponekad podsea na celihodno, ponavljano u beskraj.
Jedan od znakova katatonike shizofrenije.
Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus.
manometar, sprava za merenje pritiska
tenosti ili gasova u zatvorenom sudu ili
sistemu. Moe biti od staklene cevi, u
vidu slova U (npr. u aparatu za pneumotoraks) ili kao uspravna cev zagnjurena
u sud sa ivom (aparat za merenje krvnog pritiska); najzad, u vidu aneroida
od metala.
Mantouxov test, v. test.
manubrium, drak, ruica, npr. manubrium sterni, drak grudne kosti.
manus, aka, distalni deo donjeg ekstremiteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutranju, i dve strane, prednju (ili dlan, palma manus) i zadnju ili nadlanicu (do478

marginalni ulkus
rsum manus). Na aci se razlikuju: koren ili ruje (carpus), doruje (metacarpus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju
su: I palac (pollex), II kaiprst (index),
III srednji prst (digitus medius), IV domali (d. anularis) i V mali prst (d. minimus); akuerska ., poloaj ruke u
toku napada tetanije koji podsea na prste skupljene za prodiranje u vaginu; fakirska ., aka sa zarivenim noktima u
dlan (vrsto i trajno stisnuta pesnica) u
parkinsonizmu; kandasta ., deformacija ake koja nastaje usled povrede ulnarnog nerva u visini korena ake zbog
ega su prsti u metakarpofalangealnim
zglobovima u hiperekstenziji a u interfalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog
poloaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne miine atrofije. Sin.
majmunska aka, v. skeletna aka, amyoirophia spinalis progressiva; v. visea
aka, aka koja visi i ne moe da se opruzi. Posledica paralize binog ivca,
najee usled njegove povrede.
mapna jedinica, (engl. map unit) broj
proporcionalan uestalosti rekombinacija izmeu dva gena; jedna mapna jedinica odgovara uestalosti rekombinacije od 1%.
marantiki edem, v. oedema.
marasmus, marazam, izraen oblik energetsko-proteinske pothranjenosti. U
dece se najee javlja u prvoj godini i
odlikuje se zaostajanjem fizikog i psihikog razvoja; m. senilis, staraka slabost, iscrpenost.
Marchiafava-Michelijev sindrom, paroksizmalna nona hemoglobinurija. V.
haemoglobinuria.
Marfanov sindrom, v. sindrom.
margarin, mast slina maslacu (buteru)
dobijena hidrofenacijom od prirodnih
biljnih ulja za jelo, uz pogodan katalizator. Vodonik se umee na mestu dvogubih veza nezasienih kiselina. Pri hidrogenaciji ulja unitavaju se vitamini pa se
stoga hidrogenovana mast mora obogaivati vitaminima radi poboljanja kvaliteta.
marginalis, marginalan, ivian, granian.
marginalna gingiva, v. gingiva.
marginalni ulkus, v. ulcus.

margo

maseteriki refleks

margo, ivica, rub, npr. margo superior,

gornja ivica.
Marie-Bambergov sindrom, hipertrofina pluna artropatija. V. arthropathia.

masaa, postupak kojim se pomou raznih manipulacija (glaenje, gnjeenje,

trljanje) utie na spoljna tkiva bolesnog
ili zdravog oveka. Njome se tei da se
Marie-Bambergova bolest, v. osteoarthna tom delu tela izazove nadraenje u
ropathia.
vidu lokalne i opte povoljne fizioloke
Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom.
reakcije. Masaa se upotrebljava radi Iemarihuana, Cannabis sativa var. indica.
enja (terapijska masaa) ili radi poboljUbrzo po uzimanju ovoga sredstva (obianja zdravlja (higijenska masaa); dino puenjem) ovek pada u polusvesrektna ili potpreana masaa srca,
no stanje, u kome je mo rasuivanja izritmiko stezanje srca rukom kroz neotgubljena, a mata je osloboena konivorenu preagu ako se srana akcija zaca. Snovi su vrlo ivi i udovini. Ideje
ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju
se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a
izvoenja ove masae vri laparotomija;
oseaji za prostor i za vreme nestaju.
indirektna m., snani udarci dlanom o
Mogu da se pojave i prave halucinacije.
predeo srca; indirektna masaa se vri i
Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotrebritmikim pritiscima na srce akama,
ljava se kao sredstvo za uivanje i dovokojima se vri presija na grudnu kost;
di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, odm. parom, leenje upljine u pluima
nosno od otrova). Stalno unoenje mariparom koja sadri lek i utiskuje se rithuane moe da dovede do manije i do
mikim pritiscima; m. srca, nadraivademencije. Aktivni princip marihuane
nje srca ije su kontrakcije prestale u cije kanabinol.
lju podsticanja na ponovni rad; vibratorna m., masaa brzom ponovljenom
Mar jel i no v ulkus, v. ulcus.
perkusijom vibracionim ekiem; m.
marker, obeleiva, instrument slian
desni, (stom.) terapijski postupak kopinceti, iji je jedan vrh savijen prema
jim se postie bolja higijena u ustima,
drugom pod pravim uglom. Slui za odbolji protok krvi u potpornom aparatu
reivanje i obeleavanje dubine gingizuba, jae oroavanje epitela desni i
valnih depova pre gingivektomije. V.
smanjenje uveanja tkiva desni. Masaa
gingivektomija.
moe da doprinese i smanjenju gingivalmarkiranje, v. obeleavanje.
nih depova. Istovremeno je vana i
marksizam, filozofska, ekonomska i socipreventivna mera. Sprovodi se prstima,
jalna doktrina osnovana na uenju K.
etkicom za zube, interdentalnim stiMarxa o tzv. istorijskom materijalizmu
mulatorima i tenostima ili kiseonikom
koji zastupa gledite da je osnovna
pod pritiskom.
struktura razvoja drutva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandribaza s kojom su dijalektiki povezane
ja, prividni hermafroditizam u ene, ije
sve ostale superstrukture.
su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost
Marrijanovo telo, estrogena supstancija,
velikih usana stidnice.
javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muki. Sin. virilis.
estriol.
maseni broj, (A), broj koji odgovara atommarseljska groznica, rickettsiosis marseskoj teini pojedinih elemenata, odnosliensis. V. rickettsiosis.
no njihovih izotopa. On predstavlja broj
marsupialisatio, marsupijalizacija, priinukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir provanje ivica otvorene ciste (ehinokokustona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A
ne, ovarijalne, lane pankreasne) za po= Z + N. Pie se desno iznad hemijskog
vrne slojeve tela. Marsupijalizacija se
simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16.
primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vrenje
odstraniti operativnim putemV^
masae; (2) instrument kojim se vri
masa (m ili M), sve to poseduje inerciju,
masaa.
to se opire svakoj promeni kretanja.
maseteriki refleks, v. refleks.
479

masivan

masivan, koji je vrst i po srazmerama ve

lik. . ; v : - , - : '
. : : -^
maska, sredstvo za pokrivanje, zaticavanje; u zubarstvu za skrivanje metalnih
delova neprozranim materijalom; u
anesteziologiji kao pribor za sprovoenje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju,
Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja slui za
udisanje kiseonika na visinama, a u klinici za oksigenoterapiju, v. oksigenoterapija; Curschmannova m., ranije je sluila za inhalaciju terpentinske pare;
Hutchinsonova m., oseaj u koi lica
kao daje ovo pritisnuto maskom; est
simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova
m., maska koja se stavlja na nos i usta
da bi izazvala opstrukciju u disanju i
time vetaku hiperemiju plua; ranije
primenjivana za leenje tuberkuloze
plua; mrtvaka m. gipsani otisak lica
umrlog; Ombredanneova m., aparat za
inhalacionu narkozu. Sastoji se od maske i uplje metalne kugle, koja je rezervoar za" etar, i ivotinjske meine, u koju
prodire deo izdahnutog vazduha i etra i
mesa se sa sveim vazduhom pre ponovnog udisanja. Preimustvo je u tome to
tedi etar, to se udie zagrejani vazduh
iz meine i to se nadrauje centar za disanje udisanjem vazduha iz meine s poveanom koncentracijom GO2; Schimmelbuschova m., icana maska za inhalacionu anesteziju. Lako se rasklapa
za postavljanje gazom na koju se kaplje
isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hloroform itd.); m. za oksigenoterapiju,
gumena ili plastina maska za davanje
kiseonika.
maskirana perforacija, sin. prikrivena
perforacija. V'. perforacija.
maslac, mleni proizvod dobijen od krav*
Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti
u 34%, 0,5 belanevina, mlene kiseline
0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14%
vode. Sin. buter.
maslana, buterna kiselina, v. Acidum
butyricum.

masne naslage, (seks.) sem koliinom,

mast se odlikuje karakteristinim rasporedom u mukom i enskom polu. U
stanju anabolike ravnotee sloj masti
je u ene svugde deblji nego u mukar480

mast

ca, sem iza 3 prva vratna prljena (naroito pozadi atlasa), gde je masni sloj u
mukog deblji. Sem ove opte lokalizacije masnih naslaga postoje i njihove
posebne: na sedalu, u predelu trbuha,
butinama. Pored ovog topografskog rasporeda masne naslage su u ene znatnije u donjim delovima, a u mukog u gornjim delovimatela.
masohizam, uivanje u podnoenju bola
u toku polnog odnosa: masohist na odreene nadraaje, koji u normalnog izazivaju oseaj bola, ne reaguje bolom,
nego uivanjem, zadovoljstvom. Masohista ima znatno vie meu mukarcima nego meu enama. Raspon zbivanja u masohizmu je vro velik. Idejni ili
simbolini masohizam spada u oblast
uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flagelantizam se sastoji od uivanja do orgazma u podnoenju ibanja, obino po sedalu (.. Ruso). Telesno muenje u nekim sluajevima moe biti zamenjeno
duevnim (pretnje, psovka i kinjenje).
massa, masa, npr., massa intermedia u
vratu spermatozoida; m. pilularum,
masa koja se upotrebljava kao konstituens za spravljanje pilula. Postoje razx
ne pilularne mase, npr.: Extractm Faecis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Liquiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum
Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae.
masseter, (gr. rnaeter, vaka) maseter; m. masseter, mii vaka.
massetericus, maseterican, koji se odnosi
na masseter.
massotherapia, v. therapia.
mast, smea triglicerida viih masnih kiselina/poglavito palmitinske, s tearinske i
oleinske; JPrema poreklu masti se dele
na biljne i ivotinjske. Teni gliceridi
zovu se jo i ulja; rezervna m,> mast
koja se nalazi u masnom tkivu pod koom, u trbunoj duplji, onoj duplji i dr.
Ova mast predstavlja rezervu koju, u
sluaju potrebe, organizam moe troiti, a da to ne izazove tee ppsledice po
njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove
i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti
koja se nalazi vezana u elijama i u tkivima organizma. Ova poslednja je od ve-

mastectomia
likog formativnog i funkcionog znaaja
za elije i tkiva. Sin. neutralna mast.
mastectomia, isecanje ele dojke; radikalna m., ekscizija dojke zajedno sa
grudnim miiima i regionalnim (pazunim) limfnim lezdama. Sin. manimectoniia, Halstedova operacija (pod operacija).
masticatio, vakanje, oralna faza pripreme hrane za varenje. Jedna od motornih funkcija usne duplje. Obavlja se
usklaenom aktivnou miia pokretaa donje vilice (vakatriih miia), nadhioidnih miia i miia jezika; maseterini tip ., hrana se melje horizontalnim pokretima donje vilice; temporalni
tip ,, hrana se drobi vertikalnim pokretima donje vilice.
masticatorius, mastikatoran, vakai,
koji se odnosi na vakanje.
mastikalni tip sluznice usta, deo usne
sluznice koji uestvuje u vakanju (desni i sluznica tvrdog nepca). Izloen je
pritisku pri vakanju, pa oroava i vrsto je pripojen za podlogu. Sin. mastikatornitip sluznice usta.
mastitis, apaljenje dojke. Obino je akutno oboljenje, a moe imati i hronian
tok. Via se samo u izvesnom periodu
ivota: u novoroenadi, u pubertetu i,
najee, za vreme dojenja (puerperlni
mastitis). Razlikuju s pravi mastitis,
kada je apaljenje lokalizovano na lezdano tkivo, i paramastitis, kada se proces odigrava u vezivnom tkivu oko lezda. Mastitis esto prelazi u apsces dojke; hronini cistini m. v. Brodie-Reclusova bolest, mastopathia fibrosa cystica, Schimmelbuschova bolest, hmnini
cistini mastitis; intersticijalni m., apaljenje potke mlene lezde; m. neonatorum, mastitis novoroeneta, nenormalno stanje dojke novoroeneta,
koja je nabrekla, hipertrofina, s tragovima luenja ili je zapaljena sa ili bez
gnojenja; m.phlegmonosa, apaljenje
dojke koje se zavrava apscesom; puerperalni mastitis, mastitis koji se javlja
u babinjama i koji se obino zavrava
apscesom; retromamalni m., apaljenje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj
mleka u jednom ili vie renjia dojke,
31 Medicinski leksikon

mastopathia fibrosa
koji stvara bolan otok; obino se javlja
z vreme dojenja; m. suppufativa,
gnojni mastitis, koji nastaje prodorom
gnojnih bakterija kroz izvodne kanale
ili raseline (ragade) na kolutu ili bradavici dojke.
mastix, mastiks, vrsta ute smole od drveta Pistacia lentiscus (Anacariace).
Njen rastvor u benzenu se upotrebljava
u maloj hirurgiji (Solutio Masticis).
mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili
prostrano nagomilavanje mastocita u
tkivima; kad je infiltracija u koi izraena, onda je mastocitoza poznata kao urtikarija pigmentoza; m. systemica, u
kojoj mastociti infiltriu u limfne lezde,kostnu sr, krv, jetru i slezinu. Sin.
leucaemia mastocytica.
mastodynia, mastodinija, bolovi u dojkama. U nekih ena za vreme genitalne aktivnosti via se vrlo esto pojava jakih
bolova koji traju krae ili due vreme.
Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo
jaki. Mogu da se pojave bilo u kom momentu, ali vrlo esto prethode menstruaciji. Kliniki se po dojkama ne vide
neke naroite patolokoanatomske promene. Smatraju se kao posledica hiperfolikulinemije,
mastografija, rendgensko snimanje dojke
posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta
u njene izvodne kanale. Sin. marnografija.
mastoidectomia, mastoidektomija, hirurka evakuacija pneumatikih elija
mastoidnog nastavka slepoone kosti.
mastoieus, mastoidan, bradaviast, npr.
processus mastoideus> bradavicasti ili
mastoidni nastavak.
matoiditis, gnojno apaljenje pneumatskih elija u mastoidnom nastavku slepoone kosti. One su preko najvee elije (antrum mastoideum) povezane sa
srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren
u slepoonoj kosti moe da probije u
endokranijum, u labirint, u sigmoidni
sinus ili u bulbus jugularne vene. U svakom sluaju potrebno je operacijsko Ieenje jo pre^ pojave komplikacija.
mastopathia fibrosa cystica, distrofiko
oboljenje mlene lezde s veim ili manjim cistama, nekada s adenoznom hi481

masturbacija

materini ciklus

otvore lezda u koje se uvlae horionpertrofijom epitela i fibrozom. Promeske resice. Takva labava veza izmeu
ne proimaju elu lezdu ili se javljaju u
horionske i materike strukture ini da
nejasno ogranienim ognjitima. esto
se na poroaju horion, bez ikakvog krse teko razlikuje od raka dojke. Sin.
varenja, lako odvaja.
Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbuschova bolest, kronini cistini mastitis. V. materina duplja, v. cavum uteri.
materini
ciklus, svojstvene promene
mastitis,
materine sluznice koje odgovaraju cikmasturbacija, v. onanija. Mataruka
lusnim promenama u jajniku. ReproBanja, banja u podnoju Stolova, na
duktivan ivot ene karakteriu mesedesnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat
ne ritmike promene u luenju polnih
deluje sedativno i toniki. Banja ima 4
hormona i odgovarajue promene poizvora sumporne vode, temperature: 36,
lnih organa. Ciklus traje proseno 28
38 i 4. Hemijski sastav vode ovih
dana. U sasvim zdravih ena moe trajati
izvora je slian i pored temperaturnih
od 20 do 40 dana ali u sluajevima kad je
razlika u bunarima. Njihova ukupna
duina ciklusa promenjena esto pomineralizacija iznosi 1,066 g/oo. Njihov
stoji smanjena plodnost (smanjena ferglavni sastojak je sumpor-vodonik
tilnost). U doba menstruacije, osim naj(H2S): 16 mg/oo. Ove vode, pored toga to
dubljih slojeva, svi slojevi endometrijusu sumpor-vodonine, i slabo su hidma otpadnu. Debljina endometrijuma
rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i
se u vremenu od 5. do 14. dana seksualugljenokisele. Upotrebljavaju se za kunog ciklusa brzo poveava pod uticajem
panja, ispiranja i za pie. Postoje dva kuestrogena koje lui meak u razvoju.
patila, s kadama i basenima. U ovoj banji
Duina lezda u materici takoe se pose lece: hronina reumatika oboljenja
veava, ali jo nema nikakvog luenja.
zglobova i miia; neuralgije i neuri-tisi;
Ove promene endometrijuma nazivaju
oboljenja koe; oboljenja enskih polnih
se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa
organa, nespecifina zapaljenja nosa, grla
i bronhija; hronine tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fazom. Posle ovulacije endometrijum poolovom, ivom, bizmutom i arsenom.
staje edematozan i lezde koje sad aktivMatasova operacija, v. endoaneurysmorno lue postaju, pod dejstvom estrogerhaphia.
na i progesterona (hormona utog tela),
Matasova traka, aluminijumska pantljika
razvijene i naborane. Ovo je sekreciona
za privremenu okluziju veih krvnih suili progesteronska faza seksualnog cikdova u cilju uspostavljanja pobonog
lusa. S degeneracijom utog tela prestakrvotoka,
je hormonski nadraaj endometrijuma.
mater, omota, modanica, omota mozga
Spiralne arterije se suze, pa deo endoi kimene modine (tri opne). V. meninmetrijuma koji one ishranjuju postaje
ges.
ishemian. Usled ishemije nastaje otemateria alba, meke naslage bele boje koje
enje tkiva, uz oslobaanje jedne antise stvaraju na zubima u blizini desni, usled
koagulantne materije. Zatim se u odreneadekvatne higijene usta i zuba.
enom vremenu spiralne arterije proiSastavljene su od mikroorganizama,
ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te
deskvamiranih epitelnih elija i leukonastaje krvarenje i Ijuenje endometricita. Svojim produktima izazivaju zapajuma- menstruacija. Menstrualno krvaIjenje desni. Sin. naslage, meke. materica,
renje je uglavnom arterijske i ena pri
v. uterus.
tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu
materina dugmad, u priljubljenom vidu
funkcije endometrijuma proliferacijska
materice (placentae appositae) na mafaza predstavlja fazu obnavljanja epitela
terinoj sluznici se nalaze naroita dugposle prethodne menstruacije, a sekremasta uzvienja, pokrivena mnogobrojcijska je faza pripreme materice za ugnim sitnim kraterima koji predstavljaju
neivanje oploene jajne elije. Ako ne
482

materini grli
doe do oplodnje, endometrijum se odbacuje i tako zapoinje novi ciklus.
materini grli, kanal, v. kanal materinog grlia.
materini himen, krivudava linija po kojoj se cervikalne elije materine sluznice u toku menstruacije nastavljaju u slojevit ploast epitel.
materini privesci, v. adnexa uteri.
materija, sve to nas okruuje predstavlja
razliite vidove materije, koji, dejstvujui neposredno ili posredno na naa
ula, izazivaju oseaj. Materija je objektivna realnost i postoji nezavisno od naeg iskustva, naih ula i nae svesti; ekstrakti vne m., stariji naziv za sve organske supstancije, koje se mogu ekstrahovati vodom, alkoholom ili etrom iz
delova biljaka i ivotinja.
Mathylium salicylicum, metil-estar salicilne kiseline, bezbojna ili ukasta uljana tenost. Upotrebljava se spolja, za
ublaavanje reumatikih bolova.
matracni av, v. sutura.
matrice, (stom.) trake od metala, celuloida ili celofana odgovarajueg oblika i
veliine i bakarni prsten. Koriste se za
oblikovanje ispuna koji se unose u plastinom stanju u preparisani kavitet
zuba; m. individualna, gipsani otisak i
celuloidna kruna.
matrix, matica, osnovna supstancija; materica; m. unguis, matica (leite) nokta.
maturacija glei, sazrevanje glei. Prvobitni sadraj mineralnih soli u glei od
oko 30% poveava se na 96 do 98%. Maturacija poinje od okluzalnih i incizalnih delova krunice zuba. Sin. kristalizacija glei.
Mauriacov sindrom, v. sindrom.
maxilla, gornja vilica, parna kost koja se
sastoji od upljeg tela i etiri nastavka
(eoni, jagodini, zubni i nepani). upljina se naziva gornjovilini sinus (sinus
maxillaris) i spada u paranazalne sinuse. V. sinus.
maxillaris, maksilaran, gornjovilini, npr.
n. maxillaris, gornjovilini ivac.
maxillectomia, maksilektomija, hirurko
odstranjenje gornje vilice.
Maydlova operacija, v. operacija.

mediastinitis
May ero vi talasi, talasi koji se zapaaju na
krivulji registrovanja krvnog pritiska
pored pulsnih talasa i talasa prouzrokovanih disajnim pokretima. Traju oko 25
sec., a nastaju kao posledica promena u
nervnim centrima koji kontroliu zjap
sudova, zbog ega se zovu i vazomotorikim talasima.
May-Grnwald-Giemsino bojenje, v. bojenje.
Mayoova operacija, v. operacija.
McArdleova bolest, v. bolest.
McBurneyeva taka, mesto bola u apendicitisu, koje se odreuje pritiskom na
mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje
bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant.
sup.), a na liniji koja spaja ovu s pupkom.
McClure-Aldrichov test, v. test.
meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m.
acusticus externus, spoljani usni kanal.
Meckelov divertikul, u 2% sluajeva (ee u ena nego u mukaraca) vitelinski
kanal se ne odvaja od crevne cevi nego
ostaje kao dugi pag poznat pod imenom Meckelovog paga (diverticulum
Meckeli).
Meckelova hrskavica, hrskavica koja
prethodi stvaranju kotane donje vilice
i koja je smetena du vilinih lukova u
poetku 2. meseca. Prednji krajevi te hrskavice odgovaraju simfizi brade, a zadnji buduoj bubanjskoj duplji.
medialis, medijalan, unutranji, koji se
nalazi blie srednjoj ravni organizma.
medianus, sredini, koji se nalazi u sredini.
mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno
treptanje, podrhtavanje sredogrua,
nenormalna pomeranja sredogrua pri
disanju u otvorenom pneumotoraksu,
koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog
vazduha u otvorenu pleuralnu upljinu
prilikom disanja. V. pneumothorax, klaenje medijastinuma.
mediastinalis, medijastinalan, koji pripada sredogruu (medijastinum).
mediastinitis, zapaljenje medijastinuma
sredogrua; m. fibrosa, medijastinum
s velikim stvaranjem vrstog vezivnog
tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora483

mediastinoscopia
gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg
esto postoji perikarditis. Moe dovesti do
kompresije organa koji se nalaze u
sredogruu; fibroni m., indurativni m.,
zapaljen jski,.. sklerozaritni proces
reumatske, hemoragijke ili nepoznate
prirode, esto udruen s fibroznim perikarditisom, praen opstrukcijom gornje
uplje vene, a rede stenozom traheobronhijalnog stabla i jednjaka.
mediastinoscopia, medijastinoskopija,
pregled sredogrua pomou cevastog
instrumenta, koji omoguuje direktno
posmatranje tkiva u njemu i uzimanje
iseaka za patolokohistoloki pregled.
mediastinotomia,
rriedijastinotomija,
operativni pristup sredogruu; pristup
spreda je prednja ili cervikalna medijastinotomija, a pristup ostraga zadnja ili
lena medijastinotomija. mediastinum ili
cavum mediastinale, medijastinum, to
je u sredini, sredog-rue, srednji deo
grudne duplje ogranien grudnom kosti,
pluima, kimenim stubom i preagom.
DeIi se na prednji i zadnji medijastinum.
U sredogruu su smeteni: srce, veliki
krvni sudovi, jednjak, dunik, ivci i
limfne lezde. mediastinum testis, v.
corpus Higkmri. mdicamentosus,
medikamentoni/ koji Se odnosi na lek ili
izazvan lekom, npr., thrapia ili acne
medicamentosa.
medicamentum,
medikament, lek, lekovi-ta supstancija
(Iekovito sredstvo, leko-vita materija,
lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u
odreenim koliinama, u odreenom
obliku i na odreeni nain, slui za
spreavanje, odstranjivanje, olakavanje,
ublaavanje, leerij i ieljenje bolesti
"ili simptoma bolesti i tetnih pojava
overjem ili u ivotinj-koirn Organizmu.
medicina, (1) nauka o normalnoj grai i
funkcijama organizma oveka i ivotinja,
patolokim promenama grae ili funkcija
koje se ispoljavaju kao obolje-^>
njihovim uzrocima i njihovom spreavanju
i leenju; (2) nauka o leenju n bolesti;
specijalno
o
leenju
lekovima;
aeromedicina, v. vazduhoplovria m.;
berberskam., niz manipulacija (veneprikeij; stavljanje pijavica, aica itd.)

484

medicina
koje su nekada, naroito pre razvoja
moderne medicinev obavljali berberi,
koji su katkada nosili i naziv hirurg;
fiskulturna m., grana medicine koja se
bavi fiziologijom i patologijom sporta. U
f.m. spadaju, npr., sportska higijena,
sportska traumatologija itd.; gomedicina, grana medicine koja se bavi uticajem klimatskih i drugih ulova okolne
sredine na zdravlje; granine oblasti
medicinske nauke ili oblasti nekih nauka koje obuhvataju m. ili su joj bliske,
npr. biologija, antropologija, biohemija,
uporedna anatomija, medicinska entomologija, psihopatologija, sanitarna
tehnika itd.; humana m., bavi se uvanjem zdravlja i leenjem bolesti oveka;
industrijska m*, grana medicine koja
obuhvata, pored higijene rada; kliniku i
terapiju profesionalnih oteenja, trovanja, oboljenja i traumatizama; interna m., (1) grana medicine koja se bavi
bolestima koje se ne mogu leiti hirurki; (2) medicina, za razliku od hirurgije;
kurativna m., skup svih onih grana medicine koje se bave leenjem obolelih;
preventivna m., grana medicine koja se
bavi teorijom i praksom spreavanja
bolesti pronalaenjem i suzbijanjem izvora zaraze, unitavanjem prenosilaca,
podizanjem otporne snage osoba ugroenih infekcijom, itd.; psihosomatska
hi.; grana medicine koja se bavi prouavanjem nastajanja bolesti i psihikim, a
ne samo somatskim putem. Psiha je
proizvod materije, ali ne takav koji na
materiju Vie ne utie (kao miris na c vet
koji ga je proizveo). Kao to od stanja
organa - materije - zavisi psiha, tako i
ona utie na materiju iz koje je nastala.
Tako psiha ne utie na organe u narkozi
nikako, dok u strahu vrlo jakor organi
utiu na psihu ponekad vrlo nezttatno,
dok neobino jako, npr., u progresivnoj
paralizi; m. rada, prouava odnos izmeu oVeka i njegovog zaposlenja, preduzima mere za odravanje i unapreivanje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih ljudi, otklanja prevremeno troenje snage, ispituje, predupreuje i leci
profesionalna oboljenja i daje osnove za
zatitu rada sluei se u punoj meri re-

medicinska bibliografija

zultatima higijene rada; socijalistika

m./medicina u socijalistikom drutvu.
Osnovna naela s.m.su staranje drutva
i drave o zdravstvenoj zatiti i leenju
graana, plansko provoenje mera u
zdravstvenoj slubi, jednako pravo svih
na medicinsku pomo, jedinstvo preventivne i kurativne medicine i isticanje
znaaja preventivne medicine; socijalna m., grana medicine koja prouava
veze izmeu ekonomskih i socijalnih
prilika i bolesti koje po svojoj uestalosti
ili drugom znaaju predstavljaju problem za drutvo. S.m. bavi se i prouavanjem i predlaganjern mera za borbu
protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirika
m.y jatrohemijska struja u medicini,
koju je osnovao Paracelsus; sudska m.,
grana medicine koja prouava sva pitanja medicine koja su u vezi s pravosuem. Sin. forehzika m.; vazduhoplovna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologrjoni letenja, vazduhoplovnom higijenom i epidemiologijom; veterinka m., bavi s uvanjem
zdravlja i leenjem bolesti ivotinja.
medicinska bibliografija, sistematski
sreena zbirka bibliografskih podataka
o medicinskim publikacijama (knjige,
broure ili lanci u asopisima); M.b. je
obino sreena prema pojedinim oblastima medicine. Moe da bude tekua ili
retrospektivna za jedan xlui period.
medicinska dokumentacija, zbir zabeleenih ppciataka o nekom bolesniku, istorija bolesti (anamneza, status i tok bolesti), rezultati laboratorijskih i drugih
(specijalisticko-konsuitantskin) ispitivanja, rendgenski i drugi snimci, operacipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem
ovakve rn.d u uem smislu reci, koja se
odnosi ria hospitaHzovane i ambulantno-poliklmiki leene bolesnike, m.d. u
irem smislu obuhvata prikupljene
podatke i o ispitivanju zdravstvenog
stanja grupa stanovnitva, sistematskim
pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi
mogunost njenog strunog i naunog
koricenja.
medicinska etapa, v. sanitetska etapa.

medicinska sestra

medicinska etika, skup propisa, normi i

obrazaca ponaanja kojih se u jednoj zajednici moraju pridravati svi zdravstveni radnici kao pripadnici jedne profesionalne kategorije. Etika naela
zdravstvenih radnika u nas se temelje
na marksistikoj dijalektici i etici samoupravnog socijalistikog drutva, isto rijskim tekovinama medicinske etike
i medicinske naune misli i na kodeksu
zdravstvenih radnika SFRJ.
medicinska hernija, v. hernija.
medicinska hidrologija, v. hydrologia.
medicinska klimatologija, v.klimatologi .' .'."' '
. ,
' medicinska
pomo, usluga koju lekar ili
drugi zdravstveni radnik prua obpleloj
ili povreenoj osobi. Postoji vie oblika
medicinske pomoi: hitna m.p., pomo
koju pruaju sve zdravstvene organizacije i svi zdravstveni radnici osobama
kojima je ovaj oblik pomoi neophodan.
Razlikuje se od prve pomoi koja je esto nemedicinska; opta m.p., pomo
koja se poklapa sa delathou lekara
opte prakse i kao takav je ori i prua;
specijalistika m.p., pomo koja ukljuuje mere i postupke vieg stepena
strunosti. Pruaju je lekari specijalisti
pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p.
u ratu, skup medicinskih mera koje se
ukazuju povreeriima i obolelinia na sanitetskim etapama (v. tamo) za vreme
njihove evakuacije iz jedinica u sanitetske ili zdravstvene ustanove u kojima
ostaju do ishoda leenja. V. etapno lecenje, sanitetska etapa.
medicinska sestra, u srednjoj ili vioj
koli obrazovana zdravstvena radnica,
saradnica lekara na specijalnim dunostima oko nege bolesnika, asistencije pri
raznim intervencijama, operacijama, (v.
instrumentarka), socijalno-medicinskoj
zatiti (v. patronana sestra), rukovoenja niim zdravstvenim osobljem itd.
Sin. sestra-pomonica; glavna m.s., m.s.
koja rukovodi radom m.s. nekog odeljenja ili neke ustanove. U nekim zemljama
postoji i m.s. s visokom strunom spremom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem.
M.S. uestvuju i u nastavi srednjih i viih medicinskih kola.
485

medicinska statistika
medicinska statistika, v. statistika.
medicinska tri jaza, razvrstavanje povreenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe
(kategorije) prema raznim kriterijumima kao to su: vrsta povrede i oboljenja,
vrsta i hitnost hiedicinske pomoi na
dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj
ustanovi, trajanje leenja, nain i pravac
evakuacije p/o itd.; shodno ovome trijaa moe biti dijagnostika, terapeutska,
prognostika i evakuaciono-transportna. Kriterijum trijae se na etapi moe
menjati,zavisno od sledeih uslova: broj
p/o na etapi u odreenom vremenskom
periodu, raspoloiva transportna sredstva, broj i strunost sanitetskog osoblja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost evakuacije s obzirom na ugroenost sanitetske etape itd.: u povoljnim uslovima
medicinska trijaa e se usmeriti da to
vei broj p/o dobije na datoj etapi svu
potrebnu medicinsku pomo i negu, u
protivnom e se odrediti za evakuaciju
svi oni kojima nije potrebna neodlona
medicinska pomo. Danas se p/o razvrstavaju u tri reda hitnosti (prema proceni stanja organiza i prema hitnosti medicinske pomoi): u prvi red hitnosti se
svrstavaju oni p/o kojima se mora pomo pruiti to je mogue bre (ovde
spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija,
prodprne povrede trbuha, perforacija
ulkusa, akutno poputanje srca, pluni
edem, tee zatrovani bojnim otrovima i
si.); u drugi red hitnosti spadaju otvoreni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i
zglobova, iroke povrede mekih tkiva i
opekotine sa 10-40% zahvaene povrine tela, otvorene i zatvorene kraniocerebralne povrede, povrede ake, kime,
oka, uha, sinusa, drela, zatim teke angine, pneumonije, akutna oboljenja
gastrointestinalnog trakta, veina zaraznih oboljenja, srednji i tei stepen ozraenja itd.; u trei stepen hitnosti se ubrajaju kontuzije, komocije, povrede malih kostiju i zglobova, povrne opekotine do 10% zahvaene povrine tela,
gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis,
faringitis, laringitis, laka oboljenja disajnog i probavnog trakta, laka ozrae486

medicinski centar
nja itd. Unutar svake grupe p/o se diferenciraju po hitnosti, tako da oni koji
imaju jako krvarenje ili povreeni sa asfiksijom (tj. oni kojima je ivot neposredno
ugroen) imaju u pogledu hitnosti pruanja
medicinske
pomoi ili
evakuacije
prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u
nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u
posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na
svakoj etapi se p/o takoe dele u grupe
prema ishodu i trajanju leenja, tako se,
npr., jedna grupa p/o (obino manji broj)
odvoji za vraanje u stroj, jer vie nema
potrebe da se dalje zadravaju na
sanitetskoj etapi radi leenja, dok se jedan
deo p/o zadrava na datoj etapi nekoliko
dana radi leenja; najvei deo p/o se
evakui-e iz trupnih sanitetskih etapa u
vie etape, u poljske ili druge bolnice u
armiji, odnosno u ustanove zdravstvene
slube itd. Zbog posebnog karaktera povrede ili oboljenja, a prema tome i zbog
posebnog postupka na sanitetskim etapama odvajaju se u posebne grupe: a)
povreeni i oboleli koji su kontaminirani,
b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti
oboljenja, infekcije).
medicinska trovanja, v. trovanje.
medicinske kole, organizacije koje obrazuju zdravstvene radnike s razliitim
stepenima obrazovanja. U tom smislu
postoje kole koje obrazuju zdravstvene
radnike sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem za obavljanje odreenih poslova i zadataka u okviru zdravstvene
zatite stanovnitva.
medicinski centar, zdravstvenaorganizacija koja obezbeuje zdravstvenu zatitu stanovnitva putem objedinjene bolnike i vanbolnike delatnosti. Ideja za
osnivanje ovakvih institucija poiva na
postavci da je zdravstvena zatita jedinstvena i nedeljiva i da se u takvoj organizaciji, pored objedinjavanja slube,
moe postii i ekonominost i racionalnost u korienju opreme, kadra i materijalnih sredstava. Ima najmanje sledee slube: za optu medicinu, za zatitu
ena i dece, higijensko-epidemioloku,
za unutranje bolesti, za hirurke i dru-

medicinski fakultet
ge bolesti, za fizikalnu medicinu, polivalentnu patronau, antituberkuloznu, za
medicinsko snabdevanje, za transfuziju,
rendgen, socijalnu medicinu i statistiku
isl.
medicinski fakultet, nauna, vaspitna i
obrazovna univerzitetska institucija
(organizacija) koja formira lekara opte
medicine i omoguava mu da tokom
studija ovlada odreenim strunim znanjima, vetinama i stavovima, da razvije
sposobnost samostalnog miljenja i zakljuivanja i d tu sposobnost, zajedno
sa steenim znanjima i vetinama, efikasno primeni u unapreenju i uvanju
zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Ieenju obolelih, usvajajui pri tome stav
o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj
zdravstvenoj zatiti pojedinca i grupacije.
medicinski ugalj, v. carbo medicinalis.
medicinsko snabdevanje u QNO, sistem
mera kojima se obezbeduje sanitetski
materijal i medicinska oprema za oruane snage i stanovnitvo. Sin. sanitetska
snabdevanje.
medi jalni, prema sredini, unutra.
medijastinalhi flater, v. mediastinal flutter.
medijastinalna duplja, medijastinum,
sredogrue. V. cavum mediastinale.
medijator, ekscitacijski, posrednik koji
poveava propustljivost elijske opne
za natrijum; ulaenje natrijuma u eliju
dovodi do smanjivanja negativnosti potencijala opne i poveane razdraljivosti elije. Acetil-holin je ekscitacijski posrednik u svim sinapsama izmeu preganglijskih i postganglijskih vlakana vegetativnog nervnog sistema, u miino-nervnim spojevima, u organima inervisanim parasimpatikusom i u veini sinapsi u centralnom nervnom sistemu.
medikohirurki, ono to pripada internoj
medicini i hirurgiji.
medikolegalno, to se istovremeno odnosi
ili ima veze s medicinom i sa zakonom
(pravosuem).
medioklavikularna linija, v. mamillaris.
medionecrosis aortae idiopathica cystica, promena vezana za pojavu ognjita

medulla
nekroze i sluzne degeneracije u mediji
aorte. Ove promene nisu praene reakcijom zapaljenja ve se sastoje u nekrozi
i pojavi sitnih cistikih prostora izmeu
elastinih vlakana zida aorte. Hipertenzija kao i hipertireoidizam u velikom
procentu prate ovakve promene na aorti.
mediteranska anemija, beta-talasemija.
V. thalassaemia.
medium, medijum, (1) sredina; (2) sredstvo; (3) posrednik, npr. supstancija
koja prenosi nadraaje; (4) supstancija
koja se upotrebljava za kultivisanje bakterija, hranljiva sredina, hranilite; (5)
(psih.) osoba koja slui kao posrednik u
izvoenju hipnoze ili spiritistikih ogleda.
medius, srednji, u sredini.
medularin, prevaga mukog gonadona u
jo neodreenoj gonadi zaetka, posledica je luenja medularina.
medularna cev, (embr.j rubovi medularnog oluka se u toku razvoja sve vie pribliavaju, ukoliko se oluk produbljuje,
dok se ne sljube po srednjoj liniji, pretvarajui oluk u cev. Pri kraju 9. dana
(embrion u 215. asu) zatvaranje je zavreno na celoj duini oluka, sem na njegova dva kraja gde za izvesno vreme ostaju otvori (prednji i zadnji neuropor).
Medularna cev je od svog prvog poetka
nejednakog kalibra. Jo pre njenog potpunog zatvaranja na njenom glavenom
kraju se razlikuju tri proirenja (modani mehurovi).
medulla, sr, srce, srika, modina; m. oblongata, izduena modina, deo centralnog ivanog sistema, oblika zarubIjene kupe i duine oko 2,5 cm. Nalazi se
u lubanjskoj duplji i u kimenom kanalu, gde se nastavlja kimenom ,modinom. Ima izvanrednu bioloku vanost,
jer, osim jedara modanih ivaca, sadri
i vane refleksne centre, i to za: disanje,
rad srca, kaalj, povraanje itd.; m. ossium flava et rubra, kostna sr uta i
crvena, meko tkivo bogato krvnim sudovima koje ispunjava upljine kostiju.
Delimino je uta, kao u dijafizama dugih kostiju, a delimino je crvena, kao u
epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-

487

medullaris
j lubanje i u rebrima. Slui za stvaranje
krvnih zrnaca; m. spinalis, kimena
modina, deo centralnog nervnog sistema, smeteha u kimenom kanalu. Prua se od prvog vratnog do drugog slabinskog prljena. Oblika je vrpce, duge
skoro 50 cm i prenika oko l cm. U sredini je siva supstancija u obliku stubova, a bela masa je oko sive u vidu vrpci.
Siva masa sadri nervne elije. U beloj
masi nalaze se ne rvn vlakna, produeci
elija, koji predstavljaju modane puteVe. Od kimene modine polazi 31 par
kimenih ili spinalnih ivaca koji postaju spajanjem korenova, prednjih ili motornih i zadnjih ili senzitivnih korenova.
Kimeni ivci su meoviti, jer sadre
motorna i senzitivna nervna vlakna.
Uloga kimene modine je refleksna i
provodna.
medullaris, medularan, modinski, srni.
medullectomia, medulektomija> odstranjivanje sri nekog organa, ripr. sri
nadbubrene lezde, sri kosti itd.
medulloblastoma, meduloblastom, maligna neoplazma iz grupe glioma koja se
javlja u predelu srednje linije maloga
mozga najee u dece. Implantacijom ise iri u modane komore i meninge.
Meka sivkastocrvenkasta masa neoplazme mikroskopski pokazuje mnogoelihst, a elije stvaraju grupe u vidu rozeta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo privrerrieno, te dolazi do recidiva.
medulloepitheliorna, meduloe, retka
veoma maligna neoplazma centralnog
nervnog sistema. elije neoplame su
sline elijama primitivne medularne
evi iz koje s razvijaju delovi centralnog nervnog sistema. Javlja se najee
u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda
zbog visokog stepen maligniteta.
meica/ perineum, mekani deo dna male
karlice u ene, izmeu mara i ulaza u
vaginu. Sastavljen je od koe, potkonog
vezivnog i masnog tkiva i miia dna
male karlice. Meica zatvara izlaz iz karlice i spreava sputanje i ispadanje organa male karlice. U poroaju predstavlja najnii deo mekanog poroajnog
puta, te je pri prolazu ploda izloena
rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo
488

meuprostorna lezda
prskanje meice vri se prosecanje (epiziotomija). Prsnutu ili proseenu meicu valja odmah po poroaju zaiti. U
protivnom, predstoji kasnije sputanje i
ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagine, beike, pravog ereva i materice^ Sm.
nteaukroje. V. perineum.
meina ostruga, v. jazva.
meukroje, v. perineum
meumozak, (embr) diencefalon, drugi
modani mehur, Iz zidova ovog mozga
stvaraju se talamusi koji suavaju ///
modanu komoru. Sredinom medularne
strane protee se hipotalamusnioluk ispod koga se nalazi podbrelje (hipotalamus). Na donjem kraju, sa svake strane,
stvaraju se izvrati u koje se protee modana duplja. To su oni mehurovi. Na
podu meumozga se nalazi sisiasto polje, dok je prednji deo hipotalamusni
deo. U prednjem delu se nalazi levkasti
hipofizni izvrat (levak) koji uestvuje u
stvaranju hipofize. V. diencephalon.
meumodana lezda, naziv za skup hipotalamusnih neurona kojima se pridaje sposobnost luenja hormona. V, diencefalna lezda.
meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, klasifikacija koja
treba da omogui jednoobrazne definicije i sisteme klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti radi praenja i mogunosti poreenja zdravstvenog stanja
stanovnitva u jednoj zemlji i izmeu zemalja. Posle niza revizija od kojih je svaka donosila neto novo u postojeoj klasifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH revizija po redu.
Meunarodni komitet za vojnu medicinu i farmaciju, ustanova koja u skladu
sa enevskim konvencijama (v. tamo)
uspostavlja meunarodnu profesionalnu saradnju u pruanju humanitarne i
medicinske pomoi i nege povreenim
i obolelim u miru i ratu. Organizuje
kongrese vojne medicine i farmacije,
objavljuje u svom biltenu podatke o vjnosanitetskoj problematici, doprinosi
razradi humanitarnih prava itd.
meuprostorna lezda, hormonogena
lezda u semeniku izhieu semenotvornih evica, poznata i kao dijasiematska

meurebarni
zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove elije, interstieijalna zlezda.
meurebarni, v. intercostalis.
megacolon, megakolon, kongenitalno
proirenje itavog kolona (debelog creva) s hipertrofijom miinog sloja u
zidu. Tana etiologija je nepoznata,
mada se smatra da je uzrok neodgovarajua inervacija kolona i sfinktera. Jako
proireno debelo crevo izaziva pojavu
velikog trbuha, a pranjenje fekalija se
obavlja u veoma dugim vremenskim intervalima. Megakolon moe biti uroen
ili steen; akutni m., toksini rnegakolon; m. congenitum, uroeni megakolon zbog nedostatka elija mijenterijskpg nervnog spleta u distalnpm kolonu, koji dovodi do ogromne dilatacije
hipertrofikog tipa proksimalnog kolona. Izaziva odmah po roenju uporne
opstipacije, esto povraana, a povod je
za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO'
vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi.
idiopathicum, steeni megakolon, izazvan dugotrajnom opstipacijom; m. toxicum, akutno proirenje kolona u amebnom ili ulceroznom kolitisii.
megaduodenum, nenormalno dugaak i
proiren duodenum. Moe da bude
kongenitalan ili steen, kao u crevnoj
sklerodermiji, uvek praen poremeajem motorne funkcije,
megaloakriki sindrom, posledica poveanog somatotropnog hormona (kresein). - ' , - ' - ; . ': ;- . ' : :; . i
megaloakrija, poveano rastenje samo
okrajnih delova organizma (ruku, nogu,
lica, donje vilice, jezika i dr.) us led poveanog stvaranja hormona ratenja
(krescina) izazvanog eozinofilnim adenomom hipofize. Netaan izraz akromegalija.
megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj
sri, u anemijama koje su posledica
manjka u kostnoj sri vitamina Bi2 ili
folne kiseline, ili nereagovanja matinih
elija eritrocitne loze na ove vitamine,
kao to je sluaj u eritremrji.
megaloblastna anemija, v. anaemia.
megaloblastosis, megaloblastoza, prisustvo megaloblasta u kostnoj sri, a po-

mejoza
nekad i u perifernoj krvi u megaloblastnim anemijama.
megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika
koji se nalazi u perifernoj krvi u toku
megaloblastnih anemija,
megalocornea, megalokorneja, uveana
ronjaa. Moe se javiti izolovanp, kao
uroena anomalija ronjae, ili u toku
nekog oboljenja oka (glaucoma congenitum, myopia).
megalogastria, megalogastrija, izrazito
povean i proiren eludac.
megalomelia, mgalomelrj, neprirodno
dugaki udovi.
megalooesophagus, v. ahalasia.
megalopenis, prekomerno dugaak pe
nis,; '
'^ :. . ^

.;.,:-,

megalosplenia, megalosplenija, izrazito

poveana slezina. V. splenomegalia.
megalosyndactylia, megalosindaktilija,
neprirodno dugaki prsti; koji su manje
ili vie potpuno srasli meu sobom/V.
syndactylia*
megaoesophagus, megaezofagus, v. achalasia, cardiospasmus.
megaphallus, megafalus, preterano veliki
muki ud.
megasfera, sporedni serneglavci koji su,
zajedno s glavnim, prodrli u klicinu
pljotu, bivaju potisnuti energijom glavnog semeglavca u hranljivi yitelus gde
sainjavaju krupne lopte, megasfere.
megaureter, ureter irokog kalibra.
mehaniki ileus, v. ileus.
mehanoreceptori, opti naziv za sve receptore koji reaguju na fizike drai.
mehur, v. cystis, vesica.
Meibomove lezde, (embr.) velike lojne
lezde kapanih rubova. Javljaju se u
embriona od 13 cm duine i poinju da
lue oko 5 meseca. Okolo zaetka Meibomovih zlezda stvara se gusto zbijena
vezivna ploay tarsus.
Meigsov sindrom, v. sindrom.
Meissnerova telaca, ulno-receptivne
tvorevine jajastp-klup)astog oblika koje
obezbeuju osetljivost genitalnih organa.
mejoza (meiosis, meosis), dv mitotike
deobe u gametogenezi, pri kojima se izvre dvedeobe citoplame, samo jed489

meki ankr
na deoba hromosoma, i otuda etiri postale elije dobiju po n (gametski broj)
hromosoma (kvantitativna redukcija
hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih
deoba na polove se raziu homologni
hromosomi od dva roditelja, pa se alelomorfi rie mogu nai u jednom gametu
(kvalitativna redukcija).
meki ankr, v. ulcus molle.
mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog kanala fetusa postoji gust crnkast sadraj
poznat pod imenom mekonijum (mutljeina). Njega sainjava: progutana amnionska tenost, izluevine jetre i guterae, sljutene elije crevnog zida.
mel, med, proizvod preobraaja u poetnom delu eluca pele nektara sakupljenog sa cvetova. ut ili mrkout sirup
koji uglavnom predstavlja rastvor dekstroze i levuloze, a sadri i male koliine
etarskih ulja (iz razliitih cvetova). Pri
stajanju esto se zamuti, jer se izdvaja
dekstroza.
melaena, melena, prisustvo krvi ili krvnog pigmenta u stolici; m. neonatorum, melena novoroeneta, javlja se
zbog deficita protrombinskog komplek-x
sa u novoroeneta; m. spuria, melena
u dojeneta zbog krvi koja je dospela u
mleko iz fisure bradavice dojke; m.
vera, prava melena.
melancholia, melanholija, duevno
oboljenje koje se odlikuje poremeajem
afekata u vidu teke tuge ili straha, a pri
kome postoje motorna i psihika inhibicija, sumanute ideje propasti i sopstvene krivice, bezvoljnost i sklonost samoubistvu. Javlja se u nastupima ili naizmenino s manijom. V. cyclothimia,
psychosis; m. agitata, melanholija u kojoj dolazi do motornog nemira i znakova jakog uzbuenja. Sin. depressio psychica. V. therapia; m. atonica, melanholija pri kojoj usled tekog poremeaja
odluivanja dolazi do odsustva manifestacija volje (melanholika inhibicija), te
bolesnik lei nepomino i uti; m. involutiva, melanholija koja se javlja u starijih osoba u involuciji i koja je do pojave
elektrooka imala lou prognozu. Sin.
depressio psychica.
490

melanoma
melanin, mrk ili crnkast pigment u protoplazmi elija u obliku zrnaca. Enzim
tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina,
adrenalina i niza fenola dajui odgovarajue hinone koji daljom oksidacijom
stvaraju tamno obojena jedinjenja- melanine. Melanin se normalno nalazi u
elijama epiderma, neuroepitelnim elijama mrenjae, sudovnjae itd. Stvara se u veoj koliini u koi pod uticajem sunanih zrakova i u toku trudnoe. U patolokim stanjima nalazi se u
melanomu i u poveanoj koliini u Addisonovoj bolesti.
melanoderma, sekundarna hiperpigmentacija koe. melanodermia
reticularis calorica,
mreasta hiperpigmentacija koja nastaje usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u
loaa, kovaa i pri korienju elektrinih grejalica na maloj udaljenosti.
melanodermitis toxica, crvenilo koe
lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji
se javljaju usled dueg kontakta s neistim industrijskim uljima ili katranom.
melanodontia, v. caries dentium, cirkularni karijes.
melanoma, melanom, vrlo maligni tumor,
koji se sastoji od elija koje stvaraju i sadre pigment melanin. Razvija se obino u koi iz pigmentnih mladea (nevusa), u oku, modanicama itd. Brzo metastazira i dovodi do kaheksije; razlikujemo benigne i maligne oblike. Beriigni
oblici se nazivaju pigmentnim nevusima, a relativno retki maligni oblici su
melanokarcinomi ili maligni melanomi.
Melanomi se najee javljaju u koi, ali
se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma,
u oku, meningama i mnogo rede na drugim organima ili tkivima; m. malignu
m, maligna neoplazma nastala proliferacijom melanoblasta. Javlja se
najee na koi lica, vrata i ekstremiteta
osoba u uzrastu izmeu 30 i 60 godina.
Pre puberteta je izuzetno retka. Veina
malignih melanoma se javlja na ranijem
benignom nevusu. Spada u red
najmalignijih neoplazmi. iri se putem
limfe u regionalne limfne lezde i putem krvotoka u udaljene organe. Pri-

melanosis coli
marna neoplazma i metastaze su mrko
prebojene u zavisnosti od koliine elija
neoplazme koje stvaraju melanin. Porast ranije mirnog nevusa, ulceracija na
povrini, stvaranje kruste i pojava manjih pigmentisanih nevusa oko primarnog nevusa znaci su maligniteta.
melanosis coli, prebojavanje sluznice debelog creva pigmentom slinim melaninu koji se nalazi u velikim mononuklearnim elijama sluznice ponekad u
submukozi i limfnim lezdama mezenterijuma. Pigment nije pravi melanin.
melanuria, melanurija, izluivanje melanina mokraom, koja je odmah mrko
obojena ili postaje mrka stajanjem.
melasicterus, v. icterus.
melatonin, specifini hormon epifize koja
ga oslobaa pod dejstvom nervnih impulsa; verovatno u sisara ima odreenu
ulogu na funkciju polnih lezda (u zavisnosti od svetlosnih impulsa).
melem, v. emplastra.
melemi od kauuka, v. collemplastra.
melituria, meliturija, izluivanje bilo kog
eera mokraom; najea meliturija
je glikozurija (v. glycosuria).
melitusni sindrom, v. sindrom.
Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. syndroma.
membrana, opna, listast sloj tkiva koji pokriva neku povrinu ili razdvaja neki
prostor ili organ; Bowmanova m., Baumanova membrana (membrana limitans externa) veoma debela membrana
izmeu epitela i strome ronjae; Bruchova m., lamina vitrea s. basalis, deo
sudovnjae koji se smatra kao bazalna
membrana sloja pigmentnog epitela;
elijska m. u ivotinja je zgusnuta protoplazma koja se nalazi po obodu elije;
m. decidua reflexa, deo promenjene
materine sluznice koji obavija ugneeno jaje i odvaja jajnu eliju od upljine materice. Sin. decidua capsularis;
Descemetova m., bazalna membrana
zadnjeg endotela ronjae. Sloj koji jako
prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sastoji se od jednog reda ploastih elija
vezivnog tkiva. V. lamina limitans interna, cornea, m.hyaloidea, tanka providna opna bez strukture, koja omotava

membranski potencijal
staklasto telo oka i koja je svojom spoljnom povrinom priljubljena uz mrenjau; m. pupillaris, pupilarna membrana, fina membrana koja zatvara enicu za vreme embrionalnog ivota i nestaje u toku sedmog ili osmog meseca intrauterinog ivota. Njeni sudovi slue za
ishranu soiva za vreme embrionalnog
ivota. Po roenju ostaje izuzetno u rudimentarnom obliku ne smetajui vidu,
ili retko kao deblja membrana koja delimino ili u jaoj meri zatvara predeo
enice i na taj nain dovodi do znatnih
smetnji u vidu (membrana pupillaris
perseverans) m. pyogenica, piogena
membrana, sloj granulacionog tkiva
koji sainjava zid subakutnog ili hroninog apscesa. Ovo tkivo je bogato polimorfonuklearnim leukocitima i stalno
stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji
deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad
kratkog nastavka ekia. Ona je vrlo
tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja
(pars flaccida membranae tympani).
Perforacije SH. m. esto daju povod za
stvaranje holesteatoma u pneumatinim prostorijama srednjeg uva; m. tympani, bubanjska opna, okruglasta i
tanka poluprozrana opna, koja zatvara
dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga
od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvunih talasa slunih
koica i prenosi ih na unutranje uvo;
m.vitellina, opna umanceta, v. jaje
(opne).
membranaceus, membranozan, opnast,
koji ima osobine opne npr. labyrinthus
membranaceus, opnasti labirint. Sin.
membranosus.
membranosus, membranozan, opnast,
bogat u opnama.
membranski potencijal, membranski
potencijal mirovanja, razlika potencijalu izmeu unutranje i spoljanje strane elijske membrane koji u proeku iznosi -85 milivolti s negativnou u unutranjosti elije. Veliina m.p. varira od
tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100
mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo
elektriko stanje membrane su: razlike
u koncentracijama jona natrijuma i kalijuma u intra- i ekstracelularnoj te491

meningitis

membrum
nosti koje su posledica delovanja specifinih transportnih sistema u membrani elija (pumpe za natrijum
i pumpe za
kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz elije,
a ubacuju kalijum+u eliju, zbog ega je
koncentracija Na u vanelijskoj tenosti 142 mq a u intracelularnoj teposti 10 mEq tako da je koncentracija
K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanelijnoj tenosti 5 mq; razlike u propustljivosti membrane
elije koja nije razdraena za Na+ i Kt... Membrana nerazclraene elije je nepropustljiva ili slabo
propustljiva
za Nat, a propustljiva za
K+ (50 do IQO puta vie nego za natrijum), zbog ega u ovim uslovima Na+ ne
ulazi u eliju, dok K+ izlazi iz CeHJe,
zbog ega i povrina opne postaje elektropozitivna, jer negativni joni belanevina zbog svoje veliine ne prate difriziju kalijuma. S poveanjem propustljivosti opne za Na+ smanjuje se vrednost
m.p. i stvaraju us lovi za spontano i ritmiko izbijanje akcijskog potencijala,
odnosno osobinu elije koja se naziva
samorazdraljivpst (automatizam). V.
akcijski potencijal
membrum, ud; m. inferius, donji ud ili
ektremitet, noga, paran deo oveijeg
tela, privren za donji deo trupa. Delovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno
(femur), koleno (genu), potkolenica
(crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas inferipr; m. superius, gornji ud, ekstremitet, ruka, paran deo oveijeg tela, privren za grudni ko. Delovi su: rame s
pazuhom (axilla), nadlaktica (brachium), lakat (cubitus), podlaktica (antebrachium) i aka (manus). Sin. extremitas
superior; m, virile, muki udr v. penis.
memorija, v. pamenje.
mena, v. climacterium.
menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa
dejstvpm vitamina K.
menarche, menarha, pojava prve menstruacije, nastaje u devojica izmeu 12
i 14 godina, Vreme pojave prve menstru^cije, koja moe biti i pre 12. godine
zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvijenosti deyqjcie
Menetrierova bolest, v. bolest.
menformon, jedan naziv fplikulin.
492

Mnireova bolest, v. bolest.

Mnireov sindrom, \. syndroma.
meningealni znaci, pdbrambeni refleksi
koji ukazuju da je povean tonus vratne
i lene muskulature zbog poveanog intrakranijalnpg pritiska u toku meningitisa, krvarenja i tumora. Glavni meningealni znaci su: ukoen vrat, znak Kerniga, znaci Bruinskog, znak Vujia i dr.
meninges (pl.) modanice, modane opne,
tri opne koje obavijaju mozak i kimenu
modinu. Spolja je tvrda opna (dura
mater), u sredini je pauinasta opna
(arachnoidea), a unutra je meka opna (pia
mater) koja nalee na mozak i na kimenu
modinu. Tvrda opna sastoji se od dva
lista izmeu kojih je epidurab ni prostor
(cavum epidurale). Pauinasta je opna
mreastog izgleda, a izmeu nje i tvrde
opne nalazi se subduralni prostor. Meka
opna je nena, nalee na spoljanju
povrinu mozga i kimene modine, a
sadri krvne sudove. Izmeu ove i
pauinaste opne nalazi se subara-noidni
prostor
(cavum
subarachnoida-Ie),
ispunjen modanokicmenom te-nou
(liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx,
pachymeninx.
meningioma, meningiom, tumpr modanih opni sporog rastenja, vaskulne prirode, du krvnih sudova modanica, a
naroito du gornjeg uzdunog sinusa.
Iako ogranien, zahvata tvrdu modaniu i lubanju koju esto proima i probi;. Ja-

' .-: - - . - , - : . . , . . : - . : / , -.;- .:

meningismus, rneningizam, hiperemija

mekih modanica s poveanom sekrecijpm likvora i slabo izraenim znacima
poveanog intrakranijalnog pritiska.
Bolesnik ima glavobolju, povraanje,
ogranienu pokretljivost vrata, ali bez
promena u likvoru. V. meningitis.
meningitis, zapaljenje modanih opni. Zapaljenje moe zahvatiti meke opne; leptpmeningitis; tvrde opne: pachymeningitis. Ajeningitis moe biti lokalicpvan na
kpnveksitetu (mf convexitatis) ili na bazi
(m. basilaris); m. cerebrospinalis,
cerebrospinalni meningitis, akutna infelftiyna bolest nastala dejstvom meningokpka na meke nipdane opne. Javlja se
sporadino ili u epidemijama, naroi-

meningizam
to meu osobama zdruenim u vee zajednice (kole, vojska). Bolest prenose
kliconoe i sejai klica. Posle 3-7 dana
inkubacije bolest protie u tri faze: lokalna ili nazofaringealna, invaziona ili
septika i meningealna. U ovoj poslednjoj glavni su tzv. meningealni znaci:
Vujiev, Kernigov i Bruinskijev znak.
Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocytaria; limfocitni meningitis, oboljenje
mekih opni prouzrokovano virusima,
od kojih su samo neki poznati (zauke,
Armstrongov virus). Bolest blagog toka
i dobre prognoze (benigni Lm.); m. otogenes, zapaljenje mekih modanica
koje nastaje od oboljenja srednjeg uva,
prelaenjem infekcije kroz tegmen tympani, kroz pneumatske elije mastoida, sinus sigmoideus, labirint ili kroz
neku frakturalnu pukotinu u slepoonoj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni
meningitis, zapaljenje modanice izazvano tuberkuloznom klicom i lokalizovano preteno na bazi mozga. Uz meningealne znake postoji oduzetost pojedinih kranijalnih ivaca. Likvor je bistar, s
mnogo limfocita i malo eera.
meningizam, v. meningismus.
meningocele, meningokela, uroena anomalija, u vidu kile modanih opni na
mestu defekta na lubanji nastale u toku
njenog razvoja. Najee se nalazi na
mestima avova embrionalnih delova
lubanje. Isto tako m. moe da bude iste
prirode i istog sastava i du kimenog
stuba (meningocele spinalis). V. meningokela.
Meningococcus, Diplococcus intracellularis meningitidis, Neisseria intracellularis, Neisseria meningitidis, gram-negativni diplokoki koji izazivaju epidemiko koenje vrata (meningitis cerebrospinalis epidemica).
meningoencephalitis, meningoencefalitis, zapaljenje mozga i modanih opni;
krpeljni m., zapaljenje mozga i modanica prouzrokovano filtrantnim virusom
koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga
vie vrsta. Jedna je opisana i u naoj
zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji
encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill;
m. postvaccinalis, postvakcinalni me-

menorrhagia
ningoencefalitis, zapaljenje mozga i
modanica koje se javlja retko (u l na
4.000 do 150.000 vakcinacija protivu variole), ee posle prve, a znatno rede
posle druge vakcinacije. Smrtnost je ponekad vrlo visoka, a u priblino 10% bolesnika ostaju trajne posledice.
meningoencephalocele, nieningoencefalokela, kila modanih opni na mestu defekta na lubanji, u kojoj se kao sadraj
nalazi modano tkivo.
meningokela, v. menongocele.
meningomyelocele, meningomijelokela,
ispupavanje kimene modine i kesasto proirenih modinskih opni van kimenog kanala. V. spina bifida. Sin. myelomeningocele.
meninx, meninks, modanica, opnasti
omota centralnog nervnog sistema. Postoje tri: spoljna tvrda modanica (dura
mater), srednja, pauinasta (archnoidea) i spoljna, meka modanica (pia mater).
meniscectomia, meniscektomija, hirurko odstranjivanje zglobnog koluta (meniskusa), npr. kolena.
meniscifis, zapaljenje meniskusa u kolenu; m. traumatica artic. temporomandibularis, traumatsku zapaljenje koluta
donjovilinog zgloba: edem meniskusa
stvara otvoreni zagrizaj u predelu
molara.
meniscus, menisk, mali mesec, polumesec, fibrozna hrskavina ploa polumeseastog ili srpastog oblika. Nalazi se u
zglobu kolena, i to po dva u svakom
zglobu (unutranji, vei, meniskus medijalis i spoljanji, manji, meniskus lateralis). Oni omoguuju bolji kontakt i
adaptaciju zglobnih povrina butne
kosti i golenjae. Prilikom pokreta u
zglobu klize napred i nazad.
menopauza, uspostavljanje mirovanja poIne funkcije u ene. V. climacterium.
menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi
s menstruacijom. Ono povremeno odgovara normalnom ciklusu, ali se od
normalne menstruacije razlikuje po obilnosti i dugotrajnosti. Uzrok moe da
bude u samoj materici (tumori, zapaIjenjski procesi promene poloaja i dr.)
ili u funkciji jajnika.
493

menorrhoea
menorrhoea, menoreja, ciklusno meseno krvarenje iz materice.
men, um, razum, duh.
menses, v, menstruatio.
menstruatio, menstruacija, meseno pranje, mesenica. Fizioloko krvarenje iz
sluznice materice, u direktnoj je vezi sa
sazrevanjem jajne elije. Javlja se periodino svakih 28 dana u vreme polne zrelosti ene, od puberteta do klimaksa.
Sam ciklus odvija se pod uticajem hormona jajnika (estrogena i progesterona)
koji deluju ili istovremeno ili naizmenino i njihovim dejstvom dolazi do pripreme materice da primi oploeno jaje,
to se ogleda u boljem protoku krvi materice. Ukoliko do oploenja ne doe
ovako krvlju proeta i nabubrela sluznica se raspada u vidu krvarenja - menstruacije. Pojava krvarenja je znak da do
oploenja jajeta nije dolo. Sin. menses;
anovularna m., pseudomenstruacija,
krvarenje iz materice bez pojave ovulacije. Dozreli folikul ne prsne i jajna elija
se u njemu zadri i degenerie. uto
telo se ne stvara niti se razvija sekreciona faza. Usled uginua jajeta dolazi do
naglog pada estrogena, to dovodi do
Ijutenja proliferisane sluznice materice i pojave krvarenja slinog menstruaciji. Prema tome, krvarenje potie od
sluznice materice koja je u stanju proliferacije. Anovularni ciklusi najee se
javljaju u mladih devojaka u pubertetu,
kada jajnici nisu potpuno razvijeni; proliferaciona faza, prva faza menstrualnog ciklusa. Posle zavrene menstruacije pod uticajem folikulina vri se regeneracija sluznice materice. Nastaje umnoavanje elija i lezda. lezdane cevi
su u poetku faze prave, kasnije duge,
vijugave i uklupane. Ove promene ine
deo pripreme sluznice materice za primanje oploenog jajeta; sekreciona
faza, druga faza menstrualnog ciklusa.
Nadovezuje se na proliferacionu fazu.
Pod uticajem progesterona lezde materine sluznice se i proiruju i poinju da
lue sluzav sekret. Ove promene omoguuju nidaciju oploenog jajeta.
mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. debilitas mentalis, duhovna slabost, zaos494

Mentholum
talost; (2) bradni, npr. m. mentalis,
bradni mii.
mentalitet, nain miljenja i reagovanja
neke osobe.
mentalna higijena, nauna disciplina i
medicinska grana koja obuhvata skup
mera za unapreenje mentalnog zdravlja i spreavanje mentalnih oboljenja i
poremeaja. Istorijski ovaj termin se u
XIX veku odnosio na pokret za poboljanje stanja u duevnim bolnicama i odnosa prema obolelima nakon izlaska iz
njih, a od 1909. godine kada je formiran
Nacionalni komitet za mentalnu higijenu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i
postepeno stie nove sadraje, koji se
odnose na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju mentalnih oboljenja;
m.h. u ratu, prouava uticaj ratnih uslova na psihiko stanje ljudstva, oruanih snaga i stanovnitva radi sprovoenja mera za suzbijanje pojava psihikih
poremeaja i maladaptacije uopte, a
posebno za suzbijanje straha i panike.
mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka
ima odgovarajui kapacitet za rad, za relacije s drugima, u kome je sposobna da
voli nekog drugog vie nego sebe, u
kome je osloboena odreenih simptoma kao to su ozbiljan psihiki pritisak,
strah, depresija i fobija ili, pak, psihiki
konflikti. To je i sposobnost da se savladavaju svakodnevni zahtevi i situacije,
ukljuujui i nae sopstvene emocione
probleme, bez posebnog stresa koji e
se pri tom izazvati. Mentalno zdrava
osoba radi regularno, misli normalno,
vlada svojim emocijama, uiva u ivotu
i odrava razumno dobre odnose sa svojom okolinom.
Mentha piperita, pitoma nana, paprena
metvica, lie ove biljke (Folia Menthae
piperitae) sadri etarsko ulje (Oleum
Menthae piperitae), u kome ima mentola. Prema naoj farmakopeji oficinalan
je list od pitome nane (Menthae piperitae folium). Ima karminativno dejstvo, a
slui i kao korigens ukusa.
Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji
se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz
biljke Mentha piperita (pitoma nana,
paprena metvica).

mentum

meso

mentum, brada, obradak, predeo lica.

mesenica, v. rnenstruatio.
mesencephalon, mezencefalon, srednji
meperidin, v. petidin.
mozak, nalazi se izmeu modanog
Meprobamatum, meprobamat, slui kao
mosta i meumozga. Sastoji se od etvoumirujue sredstvo u anksioznim starogube ploe, modanih krakova i valjnjima, psihike prenapregnutosti i spakaste kapice. Kroz mezencefalon prolazama miia, oficinalan je prema naoj
zi Sylvijusov kanal koji spaja treu s etfarmakopeji.
vrtom modanom komorom.
merai srednje brzine brojanja, (engl. ratemeter) elektronski ureaji koji se pri- mesenterectomia, mezenterektomija, resekcija manjeg ili veeg dela opornjaka
menjuju u nuklearnoj medicini za mere(mezenterijuma).
nje srednjeg broja impulsa u jedinici
vremena. Skretanje kazaljke pokazuje mesenterialis, mezenterni, opornjaki,
koji pripada opornjaku tankog creva.
broj primljenih impulsa.
Sin. mesentericus, mesaraicus, mezaraimerai vremena, elektronski ureaji koji
an.
se koriste u nuklearnoj medicini. Koriste se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti- mesentericus, mezenteran, v. mesenterialis.
zanja vee tanosti pri merenjima, kao i
za automatizovanje rada sloenijih mer- mesenteriolum, mezenteriol, opornjaki
list crvuljka.
nih kompleta. Mogu da se koriste za rad
s predodreenim vremenom ili predod- mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija,
sutura ili rekonstrukcija rascepljenog
reenim brojem impulsa.
opornjaka.
meralgia, meralgija, bol u butini, paraesthetica, bol, utrnulost i oseaj struje, mesenteriplicatio, mezenteriplikacija,
skraivanje mezenterijuma nabirajumrava u predelu spoljne strane butiim avovima.
ne usled zapaljenja bonog spoljnog povrinskog nerva butine ili miinog mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m.
retractile, retraktilni mezenteritis, zaomotaa kroz koji se ovaj probija pre
paljenje mezenterijuma koje izaziva
nego to se zavri u koi. esto je alkoskvravanje, sklerozu, a time svoje skraholizam uzrok meralgije.
enje.
Mercaptopurinum, merkaptopurin, antineoplastiko sredstvo, antagonist (ana- mesenterium, mezenterijum, opornjak
tankog creva, duplikatura peritoneuma:
log) purina, oficinalan je prema naoj
koja se prua od zadnjeg trbunog zida
farmakopeji.
napred i obavija jejunum i ileum i omomercurialismus, v. trovanje.
guuje pokretljivost njihovih vijuga. Izmere-poule, (fr.) lepa ljubav majke premeu dva lista opornjaka nalaze se nerma deci.
vi, limfne lezde, krvni i limfni sudovi
meroblastna jaja, v. brazdanje.
creva.
merociti, jedra koja u riba postaju od glamesialis, (stom.) mezijalni, blii sredini,
va prekobrojnih semeglavaca.
srednji.
merokrine lezde, v. glandula.
mesiodens, najei prekobrojni zub atiMerseburki trijas, v. trijas.
pinog oblika, postavljen u medijanoj
mesaortitis luetica (svphilitiea), zaparavni gornje vilice. Prouzrokuje nepraIjenje srednjeg sloja (medije) aorte tervilan poloaj jednog ili oba centralna secijarno sifilisne (gumozne) prirode.
kutia. V. hyperodontio.
mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraian.
mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lophophora williamsii (docnije dobiven i
srednjeg sloja arterijskog zida (medije),
sintetski); halucinogen, ne slui kao lek.
najee izazvan bakterijskom infekcijom; m. ortae, najee izazvan lueti- meso, m. zauzima jedno od prvih mesta
meu animalnim namirnicama za ivot.
kom infekcijom, s. mesaortitis luetica
Bioloka vrednost proteina mesa goto(syphilitica).
vo je potpuno ista kao i proteina mleka
mesear, v. somnambul.
495

meso
i jaja. M., naroito unutranji organi,
kao to su jetra, bubrezi, mozak, srce i
testis sadri osetne koliine vitamina, A,
Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri
i dosta vitamina D. Organizam dobro iskoriava sve sastavne delove mesa. M.
domaih ivotinja ne samo da je hrana
koja se lako kvari nego moe ponekad
prenositi prouzrokovae raznih oboljenja. M. se moe inficirati primarno (intravitalno) i sekundarno (postmortalno). U prvom sluaju posredi je meso
bolesnih ili iz nude zaklanih ivotinja,
a u drugom sluaju kvalitativno besprekorno m. inficira se tek naknadno ili sekundarno usled neispravnog rukovanja. Iz tih razloga klanje stoke i celokupni promet mesom treba da stoji pod
stalnom higijenskom kontrolom koju
vre orgni sanitarne inspekcije; bobiavo m., m. koje sadri bobice, tj. ahurice parazitnih glisti pantljiara (Cestodes). V. Taenia solium, T. saginata; trovanje mesom, akutno trovanje usled
unoenja hranom mesa zagaenog bakterijama (najee Salmonella enteritidis ili Gaertnerov bacil) ili produktima
bakterija. Ispoljava se tekim gastroen-^
teritisom s neto povienom temperaturom, povraanjem, prolivom i kolapsom; divlje m., v. granuloma.
meso, meuzubno, (stom.) v. papilla interdentalis.
mesoappendicitis, mezoapendicitis, zapaljenje opornjaka crvuljka.
mesocardium, prisustvo srca u grudnoj
duplji, ispred jednjaka i eluca, deli mezodermno tkivo u dve zone: retrokardijalna predstavlja zadnji mezokardijum,
dok se u prekardijalnom prostoru ne
nalazi nikakva spojna mezodermna ploa (prednji mezokardijum).
mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik
glave, srazmerne duine i irine.
mesocolon, mezokolon, opornjak debelog creva, npr. mesocolon transversum,
opornjak poprenog dela debelog creva.
mesogastrium, mezogastrijum, (1) opornjak eluca; (2) srednji sprat na prednjem trbunom zidu, sastoji se od tri
496

metabolika alkaloza
predela: regio lateralis dextra et sinistra
i regio umbilicalis.
mesonephroma ovarii, retka maligna
neoplazma jajnika koja izgleda da potie od ostatka mezonefroma (primitivni
bubreg). Neoplazma je graena od tubula koje oblau niske kockaste elije
okruglastih jedara i svetle protoplazme.
Karcinom ovarijuma sa svetlim elijama (metanefroma) pripada ovoj grupi
neoplazmi. Sline neoplazme mezonefrikog porekla mogu se pojaviti u cerviksu, vagini, parametrijumu, telu uterusa ili irokim ligamentima.
mesopharynx (pars oralis pharyngis ili
buccopharynx), srednji sprat drelne
duplje koji je napred u vezi s usnom
dupljom preko drelnog suenja (isthmus faucium).
mesosygmoidopexia, mezosigmoidopeksija, suspenzija, okaivanje i privrivanje mezosigmoida u leenju prolapsa
gunjaka.
mesothelioma, neoplazma nastala umnoavanjem pokrovnih elija seroznih
upljina kao to su pleura, perikard i peritoneum. To su benigne neoplazme u
vidu ogranienog vora ili maligne kada
u vidu plata obuhvataju itavu upljinu. Oba oblika, a posebno maligni, praeni su serohemoragikim izlivom u
upljini zahvaenoj neoplazmom. Eksudat obino sadri elije neoplazme.
mesovarium, mezovarijum, opornjak jajnika (deo iroke materine veze).
meak, v. folliculus.
meana limfocitna reakcija, imunoloka
in vitro metoda za izuavanje elijske
imunosti putem odreivanja stepena
proliferacije populacije limfocita stimulisane antigenom.
meoviti ankr, v. ulcus mixtum.
meta-, u sloenicama oznaava daje neto
iza ili blizu neega ili oznaava razmenu. Npr. metakarpna kost, metabolizam. U herniji oznaava poloaj 1:3 u derivatima benzena.
metabolian, koji se odnosi na metabolizam, tj. na promet materija.
metabolika acidoza, v. acidosis.
metabolika alkaloza, v. alkalosis.

metabolit
metabolit, proizvod metabolizma, tj. prometa materija u organizmu.
metabolizam, promet materija, hemijski
procesi koji se vre u organizmu, bilo
asimilacijom (anabolizam), bilo dezasimilacijom (katabolizam). Asimilacijom
su obuhvaeni procesi raspadanja, a dezasimilacijom procesi izgradnje organizmu potrebnih supstancija. Odgovarajui sastav organizma u dinamikoj
ravnotei je karakteristika svih ivih organizama; m. bakterija, u osnovi metabolizam u mikroorganizmima (kao i u
viim organizmima) ima mnogo zajednikog, ali ima i svoje specifinosti. U
mikroorganizmima se nalaze svi prelazi
od gotovo potpunog nedostatka sopstvenog metabolizma (virusi) pa do veoma slabog metabolizma rikecija, zatim
metabolizma u patogenih bakterija,
koje ne mogu obavljati svoje metabolike procese, bez prisustva organske materije i, najzad, bakterija koje mogu iveti u sredini gde postoje samo neorganske supstancije; bazalni m., osnovni
promet materija, minimalna potronja
kiseonika, odnosno najmanje stvaranje
toplote nekog organizma u stanju potpunog mirovanja, najmanje 12 asova
posle uzimanja hrane. Bazalni metabolizam predstavlja energiju koju organizam troi za odravanje svojih osnovnih
funkcija, kao to su disanje, rad srca, organa za varenje, odravanje telesne temperature itd. Bazalni matabolizam se
meri aparatima koji na osnovu potronje udisanog kiseonika omoguavaju izraunavanje kalorija na as i kvadratni
metar telesne povrine. U zdravog oveka vrednosti bazamog metabolizma se
kreu od -15% do +15% u odnosu na
vrednosti koju bi trebalo da neka osoba
ima s obzirom na svoj pol, starost i povrinu tela. V. hyperthyreosis, hypothyreosis; elijski m., v. intermedijarni m.;
m. energije, utroak energije potreban
za odravanje ivota (osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam) i vrenje rada pod raznim uslovima ivota;
intermedijarni m., promene koje hranIjivi sastojci pretrpe u organizmu od njihove resorpcije do njihovog izluivanja
32 Medicinski leksikon

metalne ine
u obliku krajnjih proizvoda metabolizma. Sin. elijski metabolizam; m. lipida,
(seks.) u ginoidnih konstitucija (u mukog i enskog) ispoljava se anabolizam
neutralnih masti. Vrednost adipomiinog odnosa utoliko je manja ukoliko se
polna konstitucija vie orijentie u mukom pravcu; m. materija, razlaganje
materija u organizmu sve do konanog
proizvoda; mineralni m., promet neorganskih (mineralnih) supstancija u organizmu; m. protida, (seks.) u androidnih konstitucija (normalnih i hiperandroidnih mukaraca i androidnih ena)
ispoljava se u intenzivnom anabolizmu.
Androgeni fiksiraju miini i lezdani
kreatin. To to kreatinurija iezava posle puberteta i u devojice, objanjenje
treba traiti u dejstvu enskih androgena (iz jajnika i iz kore nadbubrenih
lezda); m. purina, promet purinskih jedinjenja sve do njihovih konanih proizvoda. U sisara je konani proizvod m.
purina mokrana kiselina; m. vode i
elektrolita, odlikuje se u mukom polu
veim vaskularnim tropizmom vode i
natrijum-hlorida u androidnih konstitucija nego to je lakunarni tropizam.
Mukarci rede od ena ispoljavaju tenju ka alkalozi.
metacarpus, metakarpus, doruje, deo
ake izmeu ruja, korena ake i prstiju.
Sastoji se od pet izduenih kostiju koje
se jednim krajem zglobljavaju s kostima
ruja, a drugim krajem s prvim lancima (falangama) prstiju.
metacentrian, hromosom sa centromerom smetenom u njegovoj sredini.
metaciklin, derivat antibiotika oksitetraciklina.
metahromatika zrna, v. Babes-Ernstove
granule.
metahromazija, razliito bojenje elija i
drugih elemenata tkiva u prelazima osnovne boje rastvora. Zasniva se na adsorpciji izmeu boje i tkivnog elementa,
pri emu nastaje materija koja drukije
boji ili nastaje taloenje te materije, te
talog ima drukiju boju nego rastvor.
metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia.
metalne ine, v. ine, metalne, ferula metallica.
497

metamorphopsia
metamorphopsia; metamorfopsija, vienje predmeta kao da su iskrivljeni. Javlja se pri oboljenju centralnih delova sudovnjae i mrenjae, kao i pri ablaciji
retine koja je zahvatila makulu.
metamorfoza, preobraaj koji se sastoji
od razliitih faza kroz koje ivotinje iz
izvesnih grupa (crvi, mekuci, zglavkari,
kimenjaci) prolaze u toku individualnog razvia. Embrionalna faza zavrava
se u opni koja zatiuje jaje (jajnu eliju). Larvena faza nastaje kad organizam
napusti zatitnu opnu, sposoban da ivi
izvan nje kao larva (npr. gusenica, punoglavac). M. je nepotpuna (hemimetabolija) kad izmeu larve i odrasle, polno
zrele jedinke, imago, postoje postupni
prelazi: m. je potpuna (holometabolija) kad izmeu larve i odrasle jedinke
postoji, npr., faza lutke (u komaraca,
pela itd.). U zavrnoj fazi gube se izvesni organi, a stvaraju novi.
metan, movarni, barski, rudniki, praskavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik
iz homologog reda alkana. Metan je bezbojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u
zemnim gasovima i u ugljenokopima,
gde se stvara pri spontanom raspadanju^
ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za
osvetljenje, u kanalskim gasovima i prilikom vrenja celuloze. Naroito je opasan u rudnicima, jer u koncentraciji od
5 do 14% u vazduhu stvara snanoeksplozivnu smeu. Eksplozijama metana
u rudnicima pridruuju se redovno eksplozije ugljene praine.
metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nefrogene vrpce.
metanefros, definitivni bubreg.
metanol, alcohol methylicus, metil-alkohol, . V. Methanolum.
metantelin-bromid, sintetsko kvaternarno amonijum-jedinjenje, ima parasimpatolitiko dejstvo.
metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti
koji se nalazi izmeu epifize i dijafize, a
rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se
od suneraste kosti.
metaplasia, metaplazija, proces promene
elija iz jednog tipa u drugi. Moe da nastane usled hroninog zapaljenja ili du498

metathalamus
gotrajnih nadraaja, smetnji u ishrani i
smetnji u funkciji. Promena troslojnog
respiratornog epitela u ploasti vieslojni est je primer metaplazije; m.
myeloides, mijeloidna metaplazija, prisustvo tkiva kostne sri u drugim organima, naroito u slezini (m. m. lienis),
zbog skleroze (fibroze) kostne sri. Sindrom u kojeg postoje izraena splenomegalija, anemija, prisustvo eritroblasta i mladih elija granulocitne loze u perifernoj krvi i ekstramedulska hematopoeza u slezini i jetri. Postoji primarni
oblik, poznat kao agnogena mijeloidna
metaplazija, mijelofibrozis, mijelosklerozis i sekundarni u toku policitemije,
ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj
sri.
metaplazma ili metaplazmne strukture,
organii odreene uloge u pojedinim
elijama na povrini (bievi, treplje,
mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutranjosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibriIi i dr.).
metarodopsin, jedan od meuproizvoda
koji se dobija pri razlaganju rodopsina.
V. rodopsin.
metastasis, promena nastala rasejavanjem elija, supstancija, vazduha, ulja ili
drugih supstancija krvnim i limfnim putem ili putevima koji postoje kao normalni (bronhije, creva i si.) Termin se
najee upotrebljava za tzv. sekundarne vorove malignih neoplazmi koji su
se rasejali.
metasyphilis, metasifilis, ranije upotreIjavan pojam za pozni sifilis, tabes dorsalis i paralysis progressiva. Sin. metalues.
metatarsalgia, metatarzalgija, bol u predelu donoja usled nenormalnosti stopala ili osteohondroze zglobnih glavica
dononih kostiju. V. Mortonova bolest.
metatarsus, metatarzus, donoje, deo stopala izmeu noja, korena stopala i prstiju. Sastoji se od pet izduenih kostiju
koje se zglobljvaju s kostima noja i prvim lancima (falangama) prstiju.
metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia.
metathalamus, metatalamus, zajedniki
naziv za dve kvrice (kolenasta tela)

metatropizam
smetene iza i ispod talamusa (corpus
geniculatum mediale et laterale).
metatropizam, obuhvata inverziju potreba i ponaanja polova: u normalnom
stanju to odgovara aktivnosti i agresivnosti ene, a pasivnosti i podatljivosti
mukarca. U patolokom sluaju to dosee do masohizma mukarca i sadizma
ene.
metencefalon, na primarnom zadnjem
mozgu mogu se razlikovati dva dela:
prednji, metencefalon i zadnji, mijencefalon.
meteorismus, meteorizam, nadutost trbuha usled nagomilavanja gasova u digestivnom traktu, posledica dispepsije i
usporenog portnog krvotoka u bolesnika s cirozom jetre, zbog paralize creva
(ileus).
meteorizam, v. meteorismus.
metformin, dimetil-bigvanid, antidijabetik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i
bigvanidi}.
Methadoni chloridum (metadon-hlorid),
analgetik (sintetska zamena za morfin);
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
methaemoglobinaemia, methemoglobinemija, prisustvo methemoglobina u
krvi, koje je uzrok cijanoze. Moe biti
izazvana lekovima, manjkom enzima
methemoglobin-reduktaze (nasleuje
se autosomno recesivno), ili prisustvom
hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleuje se autosomno dominantno).
methaemoglobinuria, methemoglobinurija, prisustvo methemoglobina u mokrai.
Methanolum, metanol, metil-alkohol, alkohol dobiven suvom destilacijom drveta. Ne upotrebljava se u medicini, dok
se esto upotrebljava u zanatstvu. Otrovan je i esto, ako se udiu njegove pare
ili se pije umesto obinog alkohola, prouzrokuje slepilo.
methemoglohin, derivat oksihemoglobina u kome je kiseonik vrsto spojen.
Gvode je u hemu methemoglobina trovalentno, za razliku od oksihemoglobina, u kome je ono dvovalentno. M. je
boje mrke kao okolada. Stvara se u organizmu pri izvesnim trovanjima, npr.
acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-

32*

metilensko plavilo
benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok
je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne moe
da se koristi u tkivima.
methionin, jedna od aminokiselina koje
sadre sumpor. U novije vreme upotrebljava se u leenju oboljenja jetre, naroito ciroze.
Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metildopa), sredstvo za leenje hipertenzije i
karcinoida; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
methylene blue, metilensko plavilo,
(stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vodeni rastvor u leenju manjih, povrinskih oteenja sluzokoe usta, zbog antiseptikog dejstva.
Methylenum, metilen, dvovalentni radikal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim jedinjenjima, ali nikad slobodan; M. coeruleum, metilensko plavilo, blago antiseptiko sredstvo. U medicini slui i kao
boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin.
Tetramethylthioninum chloratum, Tetrarnethylthionini chloridum.
Methylis hydroxybenzoas (metilhidroksibenzoat, metilparaben), alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline,
konzervans za farmaceutske preparate;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Methylium phenylchinolincarbonicum,
metil-estar fenil-hinolin-karbonske kiseline. Poveava izluivanje mokrane
kiseline putem bubrega.
Methylrosanilini chloridum, metil-rozanilijum-hlorid (metil-violet, gentiana-violet), slui kao sredstvo protiv parazita
Strongyloides stercoralis i Oxyuris
vermicularis. Danas je upotreba ove
boje znatno smanjena.
Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze.
metil, jednovalentni radikal -
izveden iz metana .
metil-alkohol, v. Methanolum.
metil-bromid, , upotrebljava se
u hemijskoj industriji za gaenje poara
i za unitavanje tetoina. Posle
udisanja pare dolazi do edema plua,
manjkavosti
krvotoka
i nervnih
poremeaja.
metilensko plavilo, v. Methylenum coeruleum. .Test metilenskim plavilom, v. test.
499

metil-holantren
metil-holantren, policiklini ugljovodonik kancerogenih svojstava, hemijski
slian jedinjenjima koja se i normalno
nalaze u organizmu (une kiseline, holesterol, hormoni polnih lezda).
metil-oran, natrijumova so monosulfokiseline p-dimetil-amino-azobenzen. U
herniji slui kao alkaliacidimetrijski indikator. U alkalnom rastvoru je bledout, a u kiselom crvenkast.
metil-paraben, v. Methylis hydroxybenzoas.
metil-prednizolon, sintetski derivat glikokortikoida.
metil-testosteron, androgeni preparat,
oficinalan je prema naoj farmakopeji
(Methyltestosteronum); upotrebljava se
u obliku lingvaleta.
metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antitireoidna supstancija (spreava sintezu
tireoidnog hormona i sniava bazalni
metabolizam). Upotrebljava se za leenje hipertireoidizma. V. propiltiouracil.
metil-zeleno, boja, derivat trifenil-metana. Slui u mikroskopskoj tehnici za bojenje jedara.
metimazol, v. Thiamazolum.
metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje
endogeno stvaranje hidrokortizona;
slui za ispitivanje funkcije sistema hipotalamus-hipofiza i nadbubrenih
lezda.
metod, nain naunog istraivanja kojim
se odreuju polazne osnove i granice
istraivanja. Osnov svakog istraivanja
je dijalektiko-materijalistiki metod
koji polazi od principa teorije i prakse i
koristi analitiko-sintetski pristup. U
medicini se koriste statistiki, epidemioloki i socijalno-medicinski metod.
metoksalen, sredstvo za pigmentovanje;
senzibilie kou prema ultravioletnoj
svetlosti.
metoksifluran, isparljiva tenost, inhalacioni opti anestetik.
metol, derivat benzola (para-metilaminofenol sulfat) (HO-CeH 4 - NHCHa) 2 -
HaSOA. Reduktivna supstancija u razvijau, pretvara latentnu sliku fotoemulzije u vidljivu, delujui na osvetljena zrnca srebrobromida.
500

mezenhim
Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-1-okso-propan), supstancija koja blokirajui 11-beta-hidroksilazu u kori nadbubrenih lezda spreava sintezu kortizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v.
tamo) kore, to se koristi u izvoenju
metopironskog testa (v. test metopironski)..
metotreksat (ametopterin), antimetabolit (antagonist pteroilglutaminske kiseline), slui za leenje nekih malignih
oboljenja.
metreurinter, gumeni balon ili ivotinjski
mehur, kojim se vri vetako, nekrvavo
irenje kanala materinog grlia (metreuriza). Postoje razliiti oblici metreurintera a najpoznatiji je Champetier de
Ribesov.
metritis, zapaljenje materice. Obino se
javlja na grliu materice (cervicitis), ali
neretko zapaljenjski proces obuhvata i
samo telo materice (pravi metritis).
Moe imati akutan i hronian tok.
metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi
na prisustvo ili funkciju materice, kao i na
sve pojave koje su u vezi s njom, npr.
metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ rie.
Metronidazolum (metronidazol), trihomonacidno i amebicidno sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
metropathia, metropatija je ravnomerna
hipertrofija materice u celini (trupa i
grlia). U preklimakterino doba nastaje usled pojaanog dejstva estrogena,
koje izaziva uestalost i produenje proliferativne faze. Drugi uzroci metropatije mogu biti: dugotrajni hronini zapaljenjski procesi, slaba involucija posle
poroaja i pobaaja, esti poroaji i statike promene poloaja materice (retrofleksija, prolaps). Mikroskopski pregled pokazuje hiperplaziju muskulature
i veziva kao i sluznice, dok istovremeno
postoji i skleroza krvnih sudova.

Meyer-Betzova bolest, v. bolest.

mezaraian, koji pripada mezenterijumu.
mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne
elije, potporno i postavno tkivo izmeu drugih blastodermnih listova, sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti,
zubnu kost, srce, krvne elije, sudove,

mezenhimna jezgra
slezinu, miie (izuzev duice), zglobove
i njihove zidove.
mezenhimna jezgra, mesto bujanja mezenhimnog tkiva pod gonadnim poljem.
mezenhimula, v. celomacija.
mezenterijum, crevni opornjak.
mezoblast, primarni mezoderm.
mezobranhijalno polje, trougaono polje
koje na embrionu od 2,5 mm duine, ograniavaju prednji krajevi krnih lukova na zadnjoj strani prednjeg zida dreIa, s osnovicom okrenutom nadole.
mezoderm, srednji blastodermni list.
mezofilne bakterije/ bakterije ija optimalna temperatura iznosi 35 do 370C,
minimalna 5-250C, a maksimalna 40450C.
mezogastrijum, eludani opornjak.
mezomerija, mezomerija ili elektronska
izomerija je vrsta izomerije gde su u pitanju jedinjenja koja se sastoje od jednako graenih molekula s jednako poredanim atomima i atomskim grupama,
a mogu se prikazati formulama koje se
medu sobom razlikuju samo drugijim
rasporedom elektrona. U mezomernim
jedinjenjima postoje dva granina stanja izmeu kojih se stavlja znak, npr.
u benzena se moe zamisliti mezomerija:

jmezonefrogeno tkivo, poznato jo i kao

Wolffovo telo (mezonefros).
mezonefros, v. Wolffovo telo.
mezosomi (mikrosomi), strukture formirane invaginacijom citoplazmatske
membrane. One se mogu lako videti
elektronskim mikroskopom na tankim
presecima (B. subtilis). Njihov broj i njihova lokalizacija su varijabilni, ali se oni
nalaze esto blizu septuma deljenja i u
neposrednoj blizini nuklearnog aparata. Smatra se da mezosomi uestvuju u
odvajanju dva srodna nukleolusa.
Mibellijeva bolest, v. porokeratisis.
micele, submikroskopske estice .otkrivene pomou ultramikroskopa, polarizacionog mikroskopa i rendgenografije u
gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih
rastvora.

microcytaemia
micetizam, trovanje gljivama, uglavnom
Amanita muscaria (brzi tip trovanja,
Mycetismus nervosus) i Amanita phalloides (produeni tip trovanja, Mycetismus choleriformis).
Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIffovog kanala.
Mickuliczev sindrom, v. sindrom.
microangiopathia, mikroangiopatija, bolest sitnih krvnih sudova; m. diabetica,
prisustvo zadebljanja osnovne membrane u sitnim krvnim sudovima u skoro
svim organima u dijabetesu, koje je povod za mnogobrojne komplikacije (gangrene, retinopatiju, bubrene promene
i dr.); m. thrombotica, stvaranje tromba u arteriolama i kapilarima. V. trombozna tromocitopenijska purpura, pod
purpura.
microb, v. microorganismus.
microblepharia, mikroblefarija, nedovoljna razvijenost kapaka, postojanje
suvie malih onih kapaka.
microbodies, v. peroksisomi.
microcephalia, mikrocefalija, nakaznost
koja se odlikuje neobino malim mozgom i malom lubanjom. Mikrocefalija je
obino praena raznim stupnjevima
maloumnosti. V. oligophrenia.
micrococcacae, bakterije ove familije odlikuju se svojim oblikom; imaju sferoidan ili ovalan oblik. Zajednika im je
osobina da izazivaju patoloke promene
gnojne prirode, kao i septikemije s embolijama. U ovu grupu spadaju: Staphylococcus, Streptococcus, Diplococcus
pneumoniae, N. meningitidis i N. gonorrhoeae.
microcornea, suvie mala ronjaa. Uroena anomalija, koja moe biti izolovana ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se
i pri hipermetropiji.
microcrania, nenormalno mala lubanja s
malom lubanjskom dupljom, dok je lice
u uporeenju s njom nesrazmerno veliko.
microcurie, mikrokiri, milioniti eo kirija
(MCi).

microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u

perifernoj krvi eritrocita manjih nego
normalni eritrociti. Vrlo est nalaz u hipohromnoj hiposideremijskoj anemiji.
501

microdontia
microdontia, mali zubi; apsolutna m.,
zubi su malih dimenzija. Sin. prava mikrodoncija; relativna m., zubi su prosene veliine ali previe sitni u odnosu na
veliinu kostiju vilica. V. dysharmonio
dentomaxillaris, macrodontio.
microglia, mikroglija, elije za koje se veruje da su mezodermni elijski elementi
nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze
se u centralnom nervnom sistemu. elije su sa sitnim jedrima, gustog hromatina, protoplazma je veoma oskudna kao
i njeni neni produeci, pa zahtevaju posebne metode bojenja.
microglossia, mikroglosija, preterano
mali jezik. Uroena nepravilnost, veoma retka i nikad nije usamljena. Svi
zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vilica normalno razvijene.
micrognathia, mikrognatija, nedovoljno
razvijena vilica; m. mandibularis, donja
vilica nedovoljno razvijena. Njen poloaj
je uvek distalan. Moe biti uroena (v.
Syndroma Pierre Robin), steena kao
posledica
ankiloze
temporomandibularnog zgloba i kao simptom koji se
javlja u svim poremeajima razvitka prvog krnog luka, v. macrognathia; m. -"
maxillaris, nedovoljno razvijena gornja
vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini
zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba
postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili
izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris,
postoji samo obrnut preklop sekutia.
Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja.
microhaematuria, mikrohematurija, hematurija koja se moe otkriti samo mikroskopskim pregledom sedimenta mokrae u kojem se nalaze eritrociti. V. haematuria.
micromastia, mikromastija, nenormalno
male dojke.
micromelia, mikromelija, kratkoa udova u osoba inae pravilno razvijene glave i trupa. Mikromelija se nalazi u nesrazmernih patuljaka, odnosno u osoba s
poremeenim luenjem lezda s unutranjim luenjem (u smanjenoj funkciji ili
u odsustvu funkcije tireoidne lezde, u
hipergenitalizmu i u poremeaju rasta

502

mictio
kosti - hondrodistrofiji). V. chondrodystrophia foetalis.
microorganismus, mikroorganizam, jednoelijsko, golim okom nevidljivo ivo
bie. U mikroorganizme spadaju: bakterije, gljive, rikecije, virusi i protozoe.
Sin. microb.
microphakia, mikrofakija, pojava suvie
malog soiva oka.
microphthalmus, mikroftalmus, nenormalno malo oko. U pitanju je spreavanje razvitka one jabuice u celini, iji
uzrok nije poznat.
micropsia, mikropsija, subjektivno opaanje pri spazmu akomodacije da predmeti izgledaju suvie mali.
microsporia, mikrosporija, mikotiko
oboljenje dlake glave i brade, gole koe
i nokata, prouzrokovano gljivicama
roda microsporon. U mikrosporiji je
dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta
u istom smeru. Promena je mahom u
obliku veih krunih polja.
Microsporon, mikrosporon, parazit biljnog porekla (sitne spore oko dlake u obliku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M.
Aoudouini i M. felineus, koji prouzrokuju povrinsku i duboku mikrosporiju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzrokova oboljenja pityriasis versicolor, i
M. minutissimum, prouzrokova eritrazme (epidermofitije).
microthrombosis, mikrotromboza, mali
ugruci u kapilarima i malim krvnim sudovima raznih organa.
microtia, mikrotija, uroena anomalija
oblika usne koljke koja je znatno smanjena ili je ak svedena samo na mali
koni nabor u kojem ima neto hrskavice. Obino je mikrotija deo ire anomalije oblika koja zahvata i srednje uvo. V.
atrezija uva.
mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se
napunjeni mokrani mehur ispranjuje.
Pranjenje mokrane beike u toku
mokrenja zavisi uglavnom od kontrakcije miia detruzora i relaksacija unutranjeg i spoljanjeg sfinktera. Mokrenje je refleksna radnja koju olakavaju i
koe vii modani centri. Mokraa iz
bubrega stalno pritie u mokranu be-

Middeldorpfova udlaga
iku, ne poveavajui znatnije pritisak u
njoj sve dok se ne napuni do odreene
zapremine (cistometrogram). Prva potreba za mokrenjem se javlja kad se u
mokranoj beici sakupi oko 150 ml
mokrae, a neodlona potreba kad u
njoj ima oko 400 ml mokrae. U toku
mokrenja unutranji sfinkter, spoljanji
sfinkter i miii meice se oputaju, a
detruzor se kontrahuje. Izvesna podruja centralnog nervnog sistema (snani olakavajui i zapreni centri u modanom stablu; neki centri u kori velikog
mozga koji deluju uglavnom zapreno)
mogu potisnuti ili olakati in mokrenja.
Middeldorpfova udlaga, v. udlaga.
midrijaza, v. mydriasis.
Miescher-Lederova bolest, v. bolest
migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao
oboljenje za sebe, poinje u pubertetu, a
prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se
u napadima, obino posle spavanja, s jakim bolom u jednoj polovini glave i povraanjem na vrhuncu bola, zatim
snom, posle koga bol prestaje. Traje nekoliko asova, a rede nekoliko dana
(status hemicranius). Sin. hemicrania;
m. abdominalis, nastupi greva u trbuhu u dece; m. complicata, glavobolja sa
parestezijama i prolaznim oduzetostima u suprotnoj polovini tela; m. ophthalmica, migrena u kojoj pre nastupa
glavobolje postoje hemianopsija ili skotomi (scotoma scintillans); m. ophthalmoplegica, glavobolja praena prolaznom oduzetou III, IV ili VI modanog
ivca.
Mihalkoviczev organ, preostali kanalii
mezonefrosa spojeni sa semenim cevicama. Stvaraju odvodne kanalie glave
pasemenika.
mijelencefalon, v. metencefalon.
mijelin, meavina raznih lipida, glavni sastojak kouljice ivaca.
mijeloblastna leukemija, v. leukaemia.
mijelocistokela, v. myelocystocele.
mijelocistomeningokela, v. myelocystomeningocoele.
mijelocit, elija granulocitne loze u kojoj
se ve javljaju zrnca karakteristina za
ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-

mikrobiologija
stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni
mijelociti. Normalno se m. nalaze u
kostnoj sri. U perifernoj krvi nalaze se
u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji
i u toku izraenih leukocitoza.
mijeloftizna anemija, v. anaemia.
mijelografija, rendgensko snimanje subduralnog prostora kiemnog kanala poto se u ovaj prethodno ubrizga neko
pozitivno ili negativno kontrastno sredstvo. Slui za utvrivanje odnosa kimene modine ili njenih korenova prema
kimenom stubu, u sluajevima njihova
oboljenja. Sin. myelographia.
mijeloidna leukemija, v. leukaemia.
mijeloidna metaplazija, v. metaplasio
myeloides.
mijeloproliferativni sindrom, v. bolest.
mijeloscintigrafija, v. scintigrafija.
mikocidi, fizika i hemijska sredstva koja
unitavaju gljivice.
mikroaerofili, bakterije koje se razmnoavaju u aerobnim uslovima, ali najbolje kada je koncentracija kiseonika u
vazduhu neto manja od normale, a
koncentracija ugljen-dioksida vea;
bakterije rastu neto malo ispod povrine hranljive podloge.
mikroangiopatije, dijabetske, promene,
preteno na malim arterijskim krvnim
sudovima, koje su specifine za eernu
bolest (v. tamo), a javljaju se najee na
mrenjai i bubrenim glomerulima.
mikroangiopatska hemolizna anemija,
v. anaemia.
mikroautoradiografija, v. auto radio grafija.
mikrobar, oznaka , vansisteniska
jedinica pritiska koja se moe i dalje
koristiti, 1/ = 0,1 Pa.
mikrobiologija, nauka koja prouava
mikroorganizme, moe se prema predmetu prouavanja ralaniti na: bakteriologiju, mikologiju i virusologiju. Meutim, s obzirom na praktinu primenu
mikrobiologije, treba razlikovati medicinsku, poljoprivrednu, tehniku i veterinarsku mikrobiologiju. One su meusobno toliko razliite da su predmet posebnih oblika studija. Ipak ima niz osnovnih saznanja koji su zajedniki, bilo
kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri503

mikrodisekcija
padaju u okvir discipline - opte mikrobiologije.
mikrodisekcija, disekcija tkiva ili elija
pod mikroskopom.
mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura
koja se izvodi kontrolisanjem operativnog rada mikroskopom, npr. u otorinolaringologiji i oftalmologiji. V. mikrodisekcija; m. uva, niz operacijskih zahvata, koji se vre uz upotrebu operacijskog mikroskopa. Veini je cilj da ouvaju ili po mogustvu poboljaju funkciju sprovodnog aparata srednjeg uva.
Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirurgija stapesa, fenestracija labirinta i operacija atrezije bubanjske duplje.
mikroklimat, stanje meteorolokih faktora u malim vazdunim prostorima, u kojima se klimatoloka merenja vre naroitim aparatima. U mikroklime se, npr.,
ubrajaju klimat u vazdunim prostorima izmeu tela i odela, klimat izmeu
pojedinih slojeva odela, klimat u cipelama, klimat na povrini naih sluznica i
si. Ovaj je mikroklimat od naroitog
znaaja za dobro, tj. ugodno oseanje.
mikroklizma, vrsta medikamentozne
klizme koja se izvodi unoenjem u rektum dvadeset grama tenosti u kojoj je
rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi
u rektum brizgalicom na koju se, umesto igle, natakne poseban nastavak.
mikrolitijaza, v. nephrolithiasis.
mikromere, male elije nastale u nejednakoj deobi (brazdanju).
mikrometar (Mm) mera za duinu, hiljaditi deo milimetra (l mm-);
ranije
se
nazivao
mikron.
U
mikroskopskom priboru mikrometar se
naziva i ploica s mikrometarskim
podeocima koja slui za mikroskopska
merenja.
mikrometoda, metoda hemijske analize u
kojoj se upotrebljavaju minimalne koliine supstancije.
mikron, , jedinica mere za duinu. Mikron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-4cm.
Novi Meunarodni sistem mernih jedinica (SI) ne preporuuje upotrebu mikrona kao jedinice. V. mikrometar.
mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis.
mikropil, otvor kroz koji u nekih ivotinja
semeglavac prodire u jaje.
504

mikroskop
mikroskop, optika sprava koja omoguava da se mali predmeti gledaju pod
veim vidnim uglom te se vide uveliano. Sastoji se od sistema soiva, objektiva i okulara i pribora za osvetljavanje.
Objektivi imaju razdvojnu mo i njima
se otkrivaju pojedinosti strukture objekta, a daju izvrnut realan lik koji se
okijlarom naknadno uvelia. Zbog toga
su objektivi naroito izgraeni i korigovani da se, to je mogue vie, uklone
nedostaci sferne i hromatine aberacije, a postigne to vea mo razdvajanja.
Mo razdvajanja objektiva zavisi od talasne duine upotrebljene svetlosti i
osobina objektiva te je i posmatranje
mikroskopom obinom svetlou ogranieno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj.
praktino do uvelianja oko 2.000 puta.
Savremeni mikroskopi pored precizne
izrade i maksimalnog iskorienja optikih svojstava objektiva i okulara imaju
ureaje i dopune za vrlo raznovrsna
posmatranja (u polarizovanoj svetlosti,
luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i
proputenoj svetlosti, na svetlom i tamnom polju, s ureajem za fazni kontrast i
dr.); binokularni m., mikroskop za 2
okulara kojim se predmet posmatra sa
oba oka, ime je omogueno stereoskopsko vienje; elektronski m., mikroskop u kome se umesto svetlosnih
zrakova za stvaranje lika upotrebljava
snop brzih elektrona koji proizvode talase 100.000 puta krae od svetlosnih
(0,05 A). Zbog toga je razdvojna mo el.
daleko vea nego u obinog mikroskopa. El. m. ima kondenzor, objektiv i projektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih zamenjuju 3 kalema koji stvaraju elektromagnetno polje (elektromagnetski tip);
ili sistem dijafragmi (elektrostatiki tip
m.). Snaga uveliavanja el. m. kree se
od 2.000 do 30.000 puta. Slika uvelianog predmeta se posmatra na fluorescentnom zaklonu ili na fotografskoj ploi. Uvelianjem fotografije postie se
uvelianje slike preko 500.000 puta.
Zato je el. m. u biologiji i omoguio temeljnije izuavanje elija, bakterija, virusa, pa ak i nekih molekula; polarizacioni m., mikroskop za posmatranje

mikrotelaca
sitnih predmeta koji su osvetljeni polarizovanom svetlou, pomou dve polarizacione prizme: jedna je polarizator, a
druga analizator; ultramikroskop,
mikroskop za pregled vrlo sitnih estica
koje u preniku imaju manje od 0,5 A.
Svetlost dolazi iskosa. Oblik estica raspoznaje se po svetlucanju na tamnom
polju.

mikrotelaca (microbodies), v. peroksiso mi.

Mikuliczev papiri, trake od filter-papira
prevuene krobom i Lugolovim rastvorom 3%. Plava boja se gubi na t 115 do
1180C. Koriste se za kontrolu uspenosti
dezinfekcije.
Mikuliczeva bolest, v. bolest.
Mikuliczeva mast, crna mast, ranije
upotrebljavana za leenje rana. Sastoji
se od srebronitrata, vazelina i peruanskog balzama.
Mikuliczeva operacija, v. operacija.
Mikuliczeva tamponada, v. tamponada.
Mikuliczeve elije, v. elije.
Milesova operacija, v. operacija.
miliamper-minuti, proizvod iz primenjene jaine struje, izraene u miliamperima, i trajanja unoenja leka, izraenog u
minutima, a pri elektroforezi lekova. V.
electrophoresi.
miliaria, v. sudamina.
milibar, oznaka mbar, vansistemska jedinica pritiska koja se moe i dalje koristiti, l mbar = 100 Pa.
miliekvivalent, v. ekvivalent.
milimetar vodenog stuba, oznaka mm
H2, vansistemska jedinica za pritisak
ija je upotreba zakonom zabranjena
posle 1980. godine, Imm H2<3 = 9,806 Pa.
Milin-Readova operacija, v. operacija.
milium, milijum, lojne cistice, ukaste
boje, veliine iodine glave, mahom na
licu.
milk-alkali syndrome, v. sindrom.
Millefolii herba, v. herba.
Millerova bolest, v. osteomalacia.
Millonova reakcija, v. reakcija.
mitnika muskulatura, skup malih i kratkih poprenoprugastih miia koji se
nalaze u predelu lica ispod koe. Rasporeeni su kruno ili zrakasto oko prirodnih otvora na licu. Oni svojim kon-

mineralokortikoidi
trakcijama ire ili suavaju ove otvore i
na koi lica stvaraju karakteristian reljef, to daje izraz fizionomiji u vezi s odgovarajuim duevnim stanjem. Sve ove
miie inervie ivac lica (n. facialis).
mimika, igra miia lica koja prati razna
stanja raspoloenja i govor (kao u glumi), polne razlike u izrazu lica (fizionomija), iji je dinamiki izraaj mimika,
dolaze od grupe miia koji pri tome
stupaju u dejstvo, to ne iskljuuje i mogunost da istorodni miii u polovima
budu razlino razvijeni. Izraz mukog
lica je razlian od izraza enskog, kako u
stanju mirovanja, tako, i jo vie, u stanju reakcije na izvesna raspoloenja,
oseanja, opaaje, a naroito na emociju
i afekte. Pri istovetnom oseanju ne
stavljaju se u pokret svi miii u oba
pola. Za izvesne miie nije u pitanju
potpuno iskljuenje nego samo stepen
njihova udeIa. Smatra se da je enska
mimika uglavnom zavisna od akcije
ovih miia: sekutinog, eonog, dizaa
gornjeg kapka, obraznog, velikog jarmolikog i krstastog dela nosnog. U mukoj
mimici uzimaju udela miii: onjaki
mii smeha, nabira obrve, trough mii, kruni mii usta, depresor nosne
pregrade. Od akcije obraznog miia zavisi pojava okruglastog ulegnua na obrazima, u blizini usta, sa svake strane,
. poznatih u naem narodu kao smehuljci, koje enskom licu daju posebnu
dra. Na enskom licu se drukije odraavaju ista stanja nego na mukom.
Tako, bol se na enskom licu izraava
crtama trpljenja i podnoenja, dok je to
isto oseanje u mukog praeno izrazom revolta, otpora, odbrane. Muke
crte na licu ene odbijaju normalno
uoblienog mukarca. Isto tako, normalna ena se ne moe odueviti enskim crtama na licu mukarca.
mineralizacija zuba, v. kalcifikacija zuba.

mineralna voda, v. voda.

mineralne banje, v. banje.
mineralni izvor, prirodni izvor mineralne vode. V. voda.
mineralokortikoidi, grupa hormona
kore nadbubrenih lezda, ija je bitna
uloga to poveavaju resorpciju natriju505

minijum
ma, a smanjuju resorpciju kalijuma u
bubrenim kanaliima. Najvaniji od
njih je aldosteron.
minijum, v. trovanje.
minimum separabile, mera za izraavanje otrine vida, a to je najmanja udaljenost izmeu dve crte pri kojoj ih jo moemo videti kao dve (razdvojene).
minimus (super!., od parvus), najmanji,
npr. digitus minimus, najmanji prst. V.
prst.
Minkowski-Chauffardova bolest, spherocytosis hereditaria. V. spherocytosis,
anaemia.
minor, manji, komparativ od parvus. V.
major.
minus-dekompenzaija, v. decompensatio.
minutni volumen disanja, celokupna zapremina atmosferskog vazduha koja
svakog minuta ude u disajne puteve.
Jednaka je proizvodu respiracijskog volumena i uestalosti disanja. M.v.d. proseno je oko 6 lit.
minutni volumen srca u
,. .
potroeni 2 (ml/min.)
ml/min. = ----------------- : ------A-V razlika u Q 2 u
ml na .100 ml krvi
mioblasti, matine miine elije.
mioepikardni ovoj, v. kardio gene ploe.
miofragme, miomeri su odvojeni jedan
od drugog pregradama nazvanim miofragmama.
miogena kontraktura, v. kontraktura.
miokardoza, v. myocardosis.
mioklonika reakcija, nastajanje kratkotrajnih, ritmikih greva miia pri
faradizaciji. V. clonus, miotonika reakcija.
mioklonus, v. clonus.
miopatski, koji je u vezi s miopatijom.
miosis, mioza, suenost enica; m. paralytica, postoji u paralizi n. simpatikusa, koji oivava mii raira enice; m.
spastica, nastaje pri gru sfmktera duice (inervisanog od n. parasimpatikusa, n. oculomotoriusa).
miositis, miozitis, zapaljenje voljnih miia; m. acuta disseminata, akutni rasejani miozitis, u stvari je primarni multipli miozitis; m. fibrosa, fibrozni mio506

misce
zitis, koji se odlikuje proimanjem miia vezivnim tkivom; m. a frigore, reumatiko zapaljenje miia izazvano
hladnoom i smrzavanjem; m. ossificans, miozitis u kome nastupa okotavanje miia; m. ossificans circumscripta, stvaranje ogranienog osteoma
u miiu, npr. u jahaa; m. ossificans
progressiva, bolest koja poinje u mladosti pa vremenom zahvata miie pretvarajui ih u kotano tkivo; m. ossificans traumatica, koji se razvija u miiima koji su bili traumatizovani; m. purulenta, miozitis sa stvaranjem apscesa
u miinom tkivu; m. trichinosa, miozitis prouzrokovan prisustvom trihina u
miiima. V. myositis.
miotica, miotici, sredstva koja prouzrokuju suenje enice (npr. pilokarpin i fizostigmin). V. miosis.
miotonian, koji izaziva miozu. V. miosis.
miotonika distrofija, v. dystrophia.
miotonika reakcija, usporeno oputanje miia posle njihove kontrakcije,
npr. u kongenitalnoj miotoniji. V. myotonia congenita.
miotonija, v. myotonia.
mioza, v. miosis.
miringotomija, v. paracenthesis.
miris, oseaj koji nastaje pri dejstvu miriIjavih materija na receptore ula mirisa,
u specijalnom podruju sluznice nosa.
mirisne materije, supstancije sposobne
da izazovu oseaj mirisa. V. miris.
mirisni put, v. olfaktivni put.
mirisni ivac (mirisna vlakna), v. fila olfactoria, nervi olfactorii.
mirnodopska vojna bolnica, stacionarna
sanitetska ustanova namenjena leenju
pripadnika oruanih snaga i njihovih
porodica kao i drugih osoba, a u domen
njihovog rada spadaju i komisijski pregledi vojnih lica, naunoistraivaka delatnost itd. V. Vojna bolnica.
misao, celokupni psihiki doivljaj u jednom momentu, npr. shvatanje vidnog
prizora, projekcija matematike jednaine u naem umu itd.
misce, latinska re koja znai pomeaj.
Upotrebljava se pri pisanju recepata
koji sadre vie od jednog lekovitog sa-

missense mutacija
stojka. Pie se, obino, u skraenom obliku, M. ili m.
missense mutacija, v. mutatio.
miica,v. brachium.
mii, v. musculus.
miii crveni, vrsta skeletnih miia ija
vlakna sadre vie mioglobina, dok im
je poprena ispruganost manje izraena; reaguju sporije i imaju dui latentni
period od belih vlakana. Prilagoeni su
za dugotrajne, spore kontrakcije koje
odravaju stav tela.
miina hipertonija, v. hypertonia.
miina masa, od ukupne telesne teine
na miie dolazi u mukog 41,8%, a u
ene 35,8%. Izaunavanje miine mase
koristi se kreatinski kolinik (koliina
mokranog kreatina u mg na l kg teine
tela) u osoba koje se ishranjuju hranom
bez mesa. U muskuloznih mukaraca taj
se kolinik kree oko 20, a u gojaznih
ena oko 10.
miino vreteno, v. ulna telaca.
mija jedinica, v. jedinica.
miji (murini) tifus, rickettsiosis murina.
V. rikettziosis.
Mitchellova bolest, v. erythromelalgia.
mitella, mitela, podvezni zavoj koji nosi
povreenom ruku, privren oko vrata. Kao materijal za ovaj zavoj slui
trougla ili etvorougla marama ili poveska, te se prema tome i naziva: n.
triangularis, m. quadrangularis ili m.
parva.
mitigatus, ublaen, blag.
mitis, blag, slab.
mitogeni, supstancije koje podstiu deobu elija, lektini biljnog porekla (v. lektini) koji izazivaju deobu limfocita (npr.
fitohemaglutinin) i neki bakterijski Iipopolisaharidi (npr. iz E. coli) koji dovode do mitoze i diferencijacije limfocita. Stimuliu sintezu DNK i stvaranje
limfokina (v. limfokini).
mitotan, citotoksino sredstvo sa selektivnim dejstvom na elije kore nadbubrenih lezda.
mitotska rekombinacija, reciprona izmena gena izmeu homolognih hromosoma kao posledica crossing-overa u
toku mitoze.

Mladenovaka Banja
mitoza, posredna deoba elije- tipina
deoba elije, pri kojoj se obrazuje vreteno (ahromatska tvorevina), a od hromatina postaju hromosomi, koji se uzduno podele (kariokineza); ovaj proces
prate promene u citoplazmi (citokineza). Prema kariokinetikim pojavama
mitoze se dele na etiri faze (profaza,
metafaza, anafaza, telofaza).
mitra Hippocratis, Hipokratova mitra,
zavoj za glavu u obliku kape koji se pravi dvogubom poveskom.
mitralis, mitralan, slian mitri; valva mitralis (bicuspidalis), mitralni ili bikuspidalni zalistak u srcu.
mitralna insuficijencija, v. insufficientia
valvulae mitralis.
mitralna mana, v. vitium mitrale.
mitralna pseudostenosa, sin. Flintov
znak, v. um.
mitralna stenosa, v. stenosis ostii venosi
sinistri.
mitralno srce, v. cor mitrale.
miksedem, v. myxoedema.
mixtura, mikstura, meavina (farm.), oblik leka u kome se nalaze pomeana dva
leka ili vie lekova. U uem smislu, tean oblik leka u kome su u vodi ili u nekoj drugoj tenosti supstancije rastvorene (sin. solutio) ili suspendovane (m.
agitanda).
Miyagawanela-lymphogranulomatosis,
virus prouzrokova lymphogranuloma
inguinale (etvrte venerike bolesti).
mladalako ludilo, zastareli naziv za shizofreniju. V. schizophrenia.
Mladenovaka Banja, banja kraj Mladenovca, ima nizinski klimat koji deluje
sedativno.
Mineralna voda temperature
oko 360C izbija jakim mlazom iz artekog bunara, dubokog 269 m. Po hemijskom sastavu ova voda je alkalna i murijatika odnosno hidrokarbonatna
(oko 5 g%o), natrijum-hloridna (2,53
g%o) i ugljenokisela; ona je i slabo gvoevita, bromidna i jodidna. Ukupno sadri oko 8 g mineralnih soli na litar
vode; ona je donekle i izotonina (u odnosu na krvni serum). Radi leenja,
voda se upotrebljava za kupanje i za
pie> ali isto tako treba da se koristi i za
udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci507

mlade
fina kataralna oboljenja nosa, grla i
bronhija; hipoacidni gastritis; atonija
eluca; atonika opstipacija i insuficijencija jetre, holecistatonija.
mlade, v. naevus.
mlatei zglob, donje vilice, pokreti zaostalog dela ramusa posle kondilektomije koji podseaju na mlaenje, lupanje bata, malja.
mleac, v. soor.
mlena kiselina, v. Acidum lacticum.
mlene lezde, dojke, parni organi, po
pravilu, na grudima ene u vidu oblih
uzvienja sastavljenih od grozdastih
mekova ije elije lue mleko. U sasvim
male dece enskog pola one su sasvim
male, nerazvijene. U doba puberteta dojke postepeno rastu, dok ne dosegnu
odreenu veliinu, predstavljajui jednu od najupadljivijih odlika enskog
pola. Ponekad one privremeno narastu
i u novoroenadi oba pola, luei
mlenu tenost, poznatu pod imenom
vetiino mleko; (embr.) u embriona od
6 do 7 mm duine zadebljava ektoderm,
na bokovima trupa krnih lukova sve
do spoljnjeg kraja u tzv. mlenu gredu
koja se u embriona od 9 mm izdie iznad povrine, naroito u predelu buduih grudi. U oveka se normalno javljaju
u grudnom predelu nekoliko zaetaka,
od kojih normalno ostaje samo jedan
par, dok drugi poetkom 3. meseca nestaju. Sem na normalnim mestima zaeci
mlenih lezda se mogu razviti i na drugim mestima kao potpuno izgraene
lezde (hipermastija) ili kao bradavice
bez lezdanog tkiva (hipertelija) ili kao
lezde bez bradavica (hiperadenija). Do
sada je zabeleeno oko 40 mesta gde se
izuzetno mogu razviti prekobrojne
mlene lezde. Zaeci mlenih lezda
postaju razmnoavanjem matinog sloja na odreenom mestu mlene grede,
inei lezdano polje. Od nje se odvajaju
u toku 5. meseca pune celularne gredice
(do 25), zadebljale na donjem kraju.
One se ubrzo razgranjavaju u mezenhimnom tkivu i od njih postaju lezdani
renjii. U sredini lezdanog tkiva zbog
bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdie i postaje bradavica.
508

mleko
mleni eer, v. Lactosum, Saccharum lactis, laktoza.
mlenjaci (dentes decidui), v. zubi.
mleko, sekret mlenih lezda sisara. Hemijski ono predstavlja trajnu emulziju
masti u koloidnom rastvoru belanevina i pravom rastvoru eera i soli. Mleko je tenost bele ili ukaste boje, koja
dolazi od mnogobrojnih masnih kapljica i koloidnih micela belanevina koje
odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema
naroitog mirisa. pH sveeg mleka preivara je 6,3 do 6,6. enino mleko je slabo bazno. Reakcija mleka zavisi od prisustva primarnih i sekundarnih fosfata.
Zbog znaajnih koliina kazeina u mleku, mleko preivara se ne zgruava prilikom kuvanja, dok mleko nekih sisara
sadri vie albumina i globulina pa se
prilikom kuvanja zgruava. Glavni sastojak mleka je voda (83-87%), koja dolazi iz krvi. Mleko sadri sve sastojke
koji su potrebni za odravanje, razvoj i
porast novoroeneta. Izvestan deo organskih i neorganskih materija prelazi
iz krvi, dok se druge sintetiu u elijama mlene lezde (laktoza, kazein, deo
globulina i jedan deo masti). Od organskih sastojaka na prvom mestu se nalaze
belanevine, kazein, laktoalbumin i laktoglobulin. Kvantitativni odnos pojedinih beianevina u mleku odreuje brzinu rastenja mladuneta i prilagoen je
potrebama ivotinjske vrste koja stvara
mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadri
disaharid laktozu. Ona se stvara u
mlenoj lezdi i njena koncentracija u
kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u
mleku nalaze u obliku stabilne emulzije. Oko svake kapljice masti nalazi se
opna od belanevina, koja poveava stabilnost emulzije masti. Koliina masti u
mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka
sastoje se od glicerinskih estara itavog
niza masnih kiselina (najvie oleinske i
palmitinske). Od ostalih sastojaka mleko sadri i ureju, hipurnu kiselinu, kreatin, kreatinin, aminokiseline i limunsku
kiselinu. Mleko sadri i vei broj razliitih fermenata. Koliina mineralnih materija kree se u dosta irokim granicama u raznim ivotinjskim vrstama. MIe-

mlinar

ko je hranljiva materija veoma siromana gvoem. Prvih nekoliko dana posle

poroaja mlena lezda izluuje naroiti sekret koji se naziva kolostrum. On
ima visoku specifinu teinu i sadri
znatnu koliinu pravih belanevina.
Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan.
Mikroskopski sadri mnogo leukocita.
U toku nekoliko dana postepeno prelazi
u mleko.
mlinar, Tenebrio molior; najznaajnija
tetoina u mlinarstvu, dimenzije 13 do
17 mm, crnosmee boje.
mlitava koa (cutis laxa), jedna od promena u Turnerovom sindromu (v.
tamo).
mljetska bolest, v. mal de Meleda.

mobilitas abnormalis, (stom.) nenormalna pokretljivost patrljaka prelomljene

donje vilice ili kostiju lica usled dejstva
mehanike sile, patolokih procesa itd:
aktivna, prilikom spontanih pokreta
bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pregledom. (Oppositus) v. immobilitas.
mobilizacija, postupci kojima je cilj da
uine nepokretni ili ankilozovani deo
pokretnim.
mobilna hirurka ekipa u NOR-u, v. kirurka ekipa.

mo razdvajanja mikroskopa (mo razluivanja ili rezolucija), najmanje rastojanje izmeu taaka A i B koje se jo
mogu videti razdvojeno pomou datog
objektiva. Ova veliina zavisi od talasne
duine A-svetlosti kojom se preparat osvetljava i tzv. numerike aperture NA
objektiva i data je obrascem AB = l /MR
=A/NA, pri emu je NA=n sin 6/2, n
predstavlja indeks prelamanja svetlosti
izmeu preparata i objektiva a je
ugaona apertura.
modeli za studije, (stom.) modeli gornje i
donje vilice od gipsa za analizu odnosa
gornje i donje vilice u artikulatoru i planiranje protetske terapije.
modifikacije, v. fenotipske varijacije.
modra galica, v. Cupri sulfas.
Moebiusov znak, v. znak.

Moeackeberg sclerosis, Menkebergova

skleroza je oblik arterioskleroze miinih arterija srednjeg kalibra koji se odlikuje taloenjem krea u srednjem delu
zida arterije. Postoji degeneracija, otok

mokrani organi

i fragmentacija miinih vlakana srednjeg dela zida arterije i taloenje krenih soli. U arterijama manjeg prenika
opisani proces prati i pojava masne degeneracije u intimi. Lumen zahvaenih
arterija je u veini sluajeva dobro prolazan za krv pa nema smetnji u krvotoku izuzev kada je intima promenjena.
mokraa, bistra ukasta tenost koja nastaje u bubrezima procesima filtracije,
reapsorpcije i sekrecije. Za 24 asa izlui se oko 1,5 lit. mokrae. Mokraa ima
specifian miris, slano-gorak ukus; specifina teina oveije mokrae kree se
izmeu 1,015 i 1,025. pH mokrae je 5-7
i zavisi od ishrane. Mokraa sadri
neorganske i organske sastojke. Od neorganskih sastojaka najvanije su soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od organskih sastojaka najvaniji su ureja,
kreatinin, mokrana kiselina, purinske
baze, indoksil i hipurna kiselina. Centrifugiranjem mokrae, ak i u zdrave osobe, moe se dobiti talog (sediment), koji
sadri kristale ili amorfan talog raznih organskih i neorganskih soli. Prisustvo belanevina, eritrocita i veeg broja leukocita u mokrai znak je oboljenja bubrega,
odnosno izvodnih puteva.
mokraevina, v. carbamid,kreja.
mokrana beika, vesica urinaria;
(embr.) njen postanak je vezan za stvaranje alantoisa. Od njegovog intraembrionalnog dela postaje urahus, a od proksimalnog mokrana beika. Urahus se
zaepljuje u drugoj polovini fetalnog ivota u svom distalnom delu, a pretvara
se u fibroznu srednju vezu beike. Proksimalni deo uraha ostaje prohodan i
uliva se na gornjem kraju beike. Tokom 2. meseca beika se sputa u karlicu. Epitel je prvo jednoredan, a prelazan postaje tek u embriona od 60 mm.
mokrana cev, v. urethra.

mokrana flegmona, v. infiltratio urinae.

mokrana kiselina, v. Acidum uricum.

mokrane boje, obojene supstancije od

kojih potie boja mokrae (urobilin,
urohrom, uroeritrin, urosein i dr.).
mokrani kanali, v. tubulus renalis.
mokrani konkrement, concrementum.

mokrani organi (organa uropotica), izluuju iz krvi kodljive sastojke u obliku

509

mokraovod
mokrae i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na
parne i neparne. Parni organi su:
bubreg(ren), bubrene aice (calices
renales), bubrena karlica (pelvis renalis) i mokraovod (ureter). Neparni organi su mokrani mehur (vesica urinaria) i mokrana izvodna cev (urethra).
mokraovod, v. ureter. mola hydatidosa,
grozdasta mola. Cisti-ka degeneracija
resica horiona. Najee u prvim
mesecima trudnoe resice horiona gube
svoj rojtast izgled i pretvaraju se u
okruglaste cistice razliite veliine koje se
peteljkom meusobno povezuju, tako da
imaju oblik grozda. Cis-tika degeneracija
zahvata samo stro-mu resica dok oba
epitela
ostaju
nepro-menjena.
Ta
grozdasta masa ima vrlo veliku
proliferativnu mo i vrlo brzo raste i tako
ispunjava materinu duplju. Plod najee
ugine. Neki put proces zahvata i placentne
resice i usled citoliti-kog dejstva dolazi
do razaranja miia materice (mola
destruens); m. sangvi-nolenta, krvava
mola predstavlja izumrli ovulum koji je
proet
krvlju.
molaris,
molaran,
kutnjaki, v. dens.
molekul (mala masa, od moles - masa),>
najsitnija estica neke supstancije (elementa ili jedinjenja) koja moe slobodno
postojati, a da pri tome zadrava sva
svojstva dotine supstancije. Molekul je
sagraen od atoma; kad su atomi u molekulu jednorodni u pitanju je prosto
telo, elemenat. V. atom, jedinjenja.
molibdenum, Mo, molibden, hemijski element, metal.
molimina climacterica, tegobe neurovegetativne prirode u vreme prestanka
rada jajnika i pojave menstruacije. V.
climacterium.
molluscum contagiosum, virusno
oboljenje u vidu pojedinanih, poluloptastih umbilikovanih promena, bele ili
ruiaste boje, veliine iodine glave do
graka.
moljac, ambarski, v. Tinea granella.
moljac brana, Ephestia khniella; ima
izgled manjeg leptira plavosive boje s
dva para pruga na spoljnim krilima. ivi
u grupi stvarajui lepljive grumeni.
Monaldijeva drenaa, v. drenaa.

510

monocyt
monarthritis, monartritis, zapaljenje
samo jednog zgloba; m. deformans, deformantni artritis samo jednog zgloba.
Monckenbergova skleroza, ateromatoza
s kalcifikacijom srednjeg sloja miinih
arterija.
mongolismus, mongoloidizam, vrsta
umne zaostalosti. Izgled lica s kosim
oima podsea na Mongole. Uvean jezik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1)
sa znacima hipofunkcije titaste lezde i
2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od
prekobrojnog broja hromosoma: dete
ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivljuju se starost roditelja i krvno srodstvo.
Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligophrenia.
mongoloidizam, v. mongolismus.
mongolske pege, doivotne svetlomrke,
manje ili vee pege, lokalizovane preteno u slabinsko-krsnom predelu.
monilethrix, nasledno distrofiko oboljenje dlaka u vidu prstenastih suenja i
lomljivosti.
moniliasis ili candidiasis, kandidijazu
ljudi najee izazivaju sledee vrste:
Candida albicans, C. tropicalis, C. pseudotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana,
gljivica Monilium album (soor), moe
da se naseli u sluznici grkljana, gde izaziva zapaljenje koje, ako je unilokularno, moe da lii na tumor (karcinom);
m. oris, oralna monilijaza. V. soor.
mono-, u sloenicama oznaava da je neto jedno, daje ogranieno na jedan deo.
Npr. mononuklearni, koji ima jedno
jedro. U herniji oznaava da je neto
spojeno s jednim atomom ili atomskom
grupom. Npr. monoaminomonokarbonske kiseline sadre u svom molekulu po
jednu amino-grupu i jednu karboksilnu
grupu (alanin CHsCHNHzCOOH).
monocitna angina, v. Mononucleosis infectiosa.
monocularis, monokularan, koji ima jedno oko, koji se odnosi na jedno oko.
monoculus, monokul, zavoj poveskom,
kojim se prekriva jedno oko.
monocyt, ima prenik 15-20 mikrona,
bela krvna elija, s jedrom koje je na
jednom delu neto ugnuto, protoplazma je obilna i sadri azurofilna zrnca u

monocytopenia
vidu praine. U normalnoj perifernoj
krvi ima oko 6% monocita. V. macrophages.
monocytopenia, monocitopenija, smanjenje monocita u perifernoj krvi.
monocytosis, monocitoza, povean broj
monocita u perifernoj krvi.
monoestrusne ivotinje, ivotinje u kojih
se nagon za parenjem javlja jedanput
godinje.
monofaktorski, nasledno obeleje koje
regulie samo jedan par gena. Sin. unifaktorskl Sup. multifaktorski.
monogenski, v. unifaktorski.
monohloramini, stvaraju se pri hlorisanju vode prisutnim organskim materijama i pri pH preko 7. Imaju slabije dezinfekciono dejstvo.
monohromatski vid, v. achromatopsia.
monokularna diplopija, v. diplopia.
monolagnija, v. onanija.
monomorfizam, v. monomorphismus.
monomorphismus, monomorfizam, u genetici, genska uniformnost stanovnitva
u pogledu odreenog obeleja; u bakteriologiji, gledite prema kome svaka
bakterija ima nepromenljiv oblik i funkciju.
mononucleosis infectiva, infektivna mononukleoza, akutno, febrilno, virusno
oboljenje s anginom, otokom vratnih ili
svih limfnih lezda i splenomegalijom.
Najverovatnije je izazvana Epstein-Barrovim virusom. Glavni simptomi su: poviena temperatura, angina, otok limfnih lezda, hepatosplenomegalija, atipini limfociti u krvi, uz specifinu seroloku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsohnov test). Sin. febriglandularis, lymphoblastosis benigna acuta. Karakteristini
su: izrazita leukocitoza, limfomonocitoza od 50-80%, atipini monociti (virociti) i heterofilna antitela, koja se koriste
za seroloku dijagnostiku bolesti. Lm. je
kapljina infekcija uglavnom mladih
osoba. Bolest poinje postepeno kao
membranozna angina. Nalaz na tonzilama esto lii na difterike skrame, ali je
opte stanje bolesnika dobro, jer nije intoksiciran. Posle tree sedmice bolesti
je mogue oteenje jetre. Lm. traje vie
sedmica a prognoza je dobra.

monozigotni blizanci
mononukleusni fagociti (imunoloki),
elije koje uestvuju u elijskom (celularnom) imunom odgovoru. Stvaraju se
u kostnoj sri, a sazrevaju u kostnoj sri
i drugim organima. Prisutni su u jetri,
slezini, limfnim voriima, pluima i peritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidrolizne) enzime, lizozim, komponente
komplementa i interferon. Osnovne
funkcije: pruanje antigena limfocitima,
ingestija i digestija patogenih i normalnih elija, akumulacija na mestu zapaIjenjske reakcije. Podklase: monociti,
Kupfferove elije, histiociti, peritonealni makrofazi, alveolarni makrofazi, sinusoidne elije, osteoklasti i mikroglijame elije.
monoplegia, monoplegija, oduzetost jednog ekstremiteta ili jedne polovine lica;
m. corticalis, oduzetost usled oteenja motorne kore; m. facialis, v. paralysis n. facialis; m. spinalis, oduzetost usled oteenja odgovarajueg dela kimene modine.
monoploid, v. haploid.
monoploidija, v. haploidija.
monorchidia, jednostrano odsustvo muke gonade, uz striktnu kontrolu da se
druga gonada ne nalazi u trbunjoj duplji, predstavlja retko patoloko stanje.
monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola, najee su heksoze (sastavljene iz
est C-atoma), npr. glikoza (groani eer, ili dektroza) i fruktoza (voni eer,
ili levuloza).
monosinaptiki refleks, refleks iji refleksni luk grade samo dva neurona. V.
refleks na istezanje.
monosomia, monosomija, nedostatak
jednog hromosoma u odreenom hromosomskom paru diploidnih elija (2N-1, gde N oznaava haploidnu garnituru
hromosoma). Primer ovakvog poremeaja u ljudi je Turnerov sindrom (v.
tamo).
monothricha, bakterije koje imaju jednu
polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas,
Vib. cholerae).
monozigotni blizanci, genski identini
blizanci, koji potiu iz jedne oploene
511

morphinum

Monro-Kellijeva doktrina

jjne elije. Sin. identini blizanci, istojajni blizanci

Monro-Kellijeva doktrina, princip po
kome zbog nestiljivosti mozga i cerebrospinalne tenosti u lubanji zapremine
krvi, cerebrospinlne tenosti i mozga
moraju biti relativno konstantne.
mons pubis (mons Veneris), preponski
breuljak, bruik, trouglasto ispupenje
iznad spoljnih polnih organa ene prouzrokovano masnim tkivom. Obrastao
je brucama, polnim dlakama. Sin. Venerin breuljak.
Monteggina povreda, v. povreda.
Montgomerijeve kvrice, v. mlene lezde.

Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae.

moral insanity, (engl.), moralno ludilo,
pojava vie ili manje potpunog odsustva
moralnih oseanja u psihopata ili duevnih bolesnika. Oboleli pri tom ne
mora da pokazuje oteenje inteligencije nego se moral inseniti manifestuje
samo kao surovost, egoizam, potpuno
odsustvo drutvenog nagona ili njegova
izvitoperenost.
moralna anestezija, v. moral insanity.
Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacunata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uzronici su konjunktivitisa u ljudi. Prva
moe izazvati i gnojni meningitis i bronhopneumoniju, naroito u dece.
morbiditet, statistiki pojam, broj koji oznaava odnos stanovnika neke teritorijalne jedinice (grad, drava) i broja obolelih u odreenom periodu vremena.
Za razliku od ovog opteg m., specijalni m. pokazuje uestalost pojavljivanja
od neke odreene bolesti. M. se izraunava obino na 10.000 stanovnika. V. Ietalitet, mortalitet.
morbilli, male boginje, akutna virusna bolest dece iz grupe osipnih groznica. Odlikuje se izraenim kataralnim znacima
i makulo-papuloznom ospom. Kapljina, veoma kontagiozna infekcija. Bolest
ima ciklini tok s dvofaznim tipom temperature. Prva faza oznaava poetak
bolesti s temperaturom i kataralnim
promenama svih sluznica. Dete kalje
slini, bali, a lice je sono, zajapureno
kao uplakano (plana maska). Druga

512

faza odgovara izbijanju ospe, koja se

prvo javlja po vratu i licu, pa se sputa
niz trup sve do stopala. Ospa je makulopapulozna, ruiasta. Ona traje 3-7
dana, a ela bolest oko 15 dana. Bronhopneumonije i otitis su este komplikacije, a encefalitis je redak i teak.
morbus, v. bolest.
morbus haemolyticus neonatorum, v.
erythroblastosis.

morfin, v. Morphinum.
morfinizam, v. morphinismus.
mornarika bolnica, ustanova za leenje
pripadnika ratne mornarice, ali i drugih
bolesnika; postoji na kopnu ili na brodu, v. sanitetski brod. U veim ustanovama pored leenja i obuke posebna panja se posveuje izuavanjima iz oblasti
pomorske medicine. V. vojna bolnica.

morphea, v. sclerodermia circumscripta.

morphinismus, morfinizam, toksikomanija prema morfmu (zavisnost od morfina), koja, postepeno, dovodi do upotrebe sve veih koliina toga alkaloida. U
poetku, unoenje morfina izaziva prijatnost (euforiju, tzv. medeni mesec
morfinista), ubrzo, potom, nova koliina morfina postaje potrebna da otkloni
neprijatne (apstinencijalne) simptome
kao to su drhtanje, znojenje, muka, povraanje, dijareja, kijanje, razdraljivost
i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps
moe da ugrozi i sam ivot morfinomana. Do ovih pojava dolazi zbog toga to
morfin u morfinomana ulazi kao neophodan sastavni deo u hemijske procese
metabolizma. Odvikavanje od morfina
je teko i nesigurno, Neleen morfinoman propada moralno, jer ne bira sredstva da pribavi morfin; materijalno, jer
je tajno nabavljeni morfin vrlo skup.
morphinum, morfin, najvaniji alkaloid
opijuma. U oveka deluje depresivno na
centralni nervni sistem, prouzrokuje zatvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu,
koju pojaava. Upotrebljava se, uglavnom, kao analgetiko sredstvo (samo u
izvesnim akutnim bolovima i u neizleivih hroninih bolesti), i zatim kao priprema za narkozu i lokalnu anesteziju.
Prilikom uestale upotrebe, lako dolazi

mors
do toksikomanije (morfinomanija, morfinizam). V. Opium.
mors, smrt, nepovratni prestanak svih
funkcija ivota. S. moe nastupiti na prirodan nain - prirodna smrt, ili nasilno
- nasilna smrt, usled nekog nasilnog
akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m.
in tabula, smrt na ploi, tj. na hirurkom stolu, u toku operacije; prirodna
s. moe biti: prirodna fizioloka s., koja
nastupa u dubokoj starosti usled istroenosti organizma i postepenog slabljenja njegovih funkcija; prirodna patoloka s., koja je posledica izvesnog patolokog procesa u organizmu. Prirodna patoloka smrt je postepena kada se funkcije u organizmu u toku dueg vremena
postepeno gase, a naprasna (m. subita)
kada s. nastupa neoekivano u osobe na
izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku
nekog lakeg oboljenja koje se obino
ne zavrava smru; prividna s., stanje
kada neka osoba pokazuje jedva primetne znakove smrti. P. s. moe da nastupi
u raznim trovanjima, npr. pri trovanju
morfinom, ugljen-monoksidom, etrom,
hloroformom i alkoholom, zatim pri insolaciji, smrzavanju i udaru elektrine
struje. U sluaju p.s. vri se vetako disanje, koje treba produiti i nekoliko asova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,pojaava se rad srca i nadrauje centar za disanje. U cilju da se suzbije i izbegne
strah od prividne smrti zakonom je odreeno i regulisano utvrivanje smrti
obligatnim pregledom mrtvaca, koji
vre lekari ili i naroito obueno osoblje, koji na osnovu tipinih i karakteristinih simptoma utvruju smrt neke
osobe; m. thymica, timusna smrt, u
osoba u kojih postoji status thymicolymphaticus.
morska milja, v. jedinica duine van SI
koja se moe upotrebljavati samo za izraavanje razdaljina u pomorskom i
vazdunom saobraaju, l m. milja 1852 m.
morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom,
npr. vulnus m., rana usled ujeda.
mortalitet, umiranje, jedan od prvih pokazatelja koji je korien za procenjivanje zdravstvenog stanja stanovnitva
33 Medicinski leksikon

most
odreene teritorije. Moe se posmatrati
kao opti mortalitet (ukupan broj umrlih)
ili kao specifini mortalitet (prema uzroku smrti, polu, starosti, zanimanju). Poseban znaaj za sredine u razvoju ima
praenje smrtnosti pojedinih kategorija
stanovnitva (ena u toku trudnoe, poroaja i est meseci nakon poroaja maternalni mortalitet) i odojadi (mortalitet odojadi).
Mortonova bolest, v. metatarsalgia.
morula, kupinasta gomila blastomera, v.
brazdanje.
mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje
se pojedina tkiva sastoje od elija razliitog genskog, odnosno hromosomskog
sastava, ali koje vode poreklo od jednog
zigota. Mozaik je posledica somatskih
mutacija ili transplantacije elija s jedne
jedinke na drugu, kao to se, npr. deava u
raznojajnih blizanaca u toku njihovog
intrauterinog razvitka. mosaicismus,
mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke
postoje tkiva s elijama razliitog
genotipa, porekla od jednog zigota.
Moschcowitzova operacija, v. operacija.
Moschkowitzova bolest, v. bolest.
Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, punjenje kostnih upljina sterilnom smesom jednakih delova spermaceta i sezamovog ulja. Na 60 delova ove smese dodaje se 40 delova jodoforma. most, (stom.)
nadoknada jednog ili vie izgubljenih zuba
u
cilju
rekonstrukcije
odnosa
i
rehabilitacije
funkcija
oteenog
mastikatornog organa. Preko kotvi
(vetake krune) fiksiran je za zube nosae, preko kojih se optereenje prenose
iskljuivo na potporni aparat zuba;
fasetiran m., nadoknada za izgubljene
zube od metalnog dela i vidljivog estetskog dela od akrilatnog ili keramikog
materijala boje prirodnog zuba; higijenski m., nadoknada za donje bone
zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu
alveolarnog grebena. Na poprenom
preseku ima oblik srca. Izrauje se ceo
od metala, a prednja kotva moe biti fasetirana; metalno-keramiki m., nadoknada izgubljenih zuba gde je keramiki
materijal boje prirodnog zuba, di513

mostno koleno

motorna ploa

rektno napeen na metalni skelet; no- motorika, polne razlike u motorici isposa m., sastrugan prirodni zub na koji
Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica,
se fiksira most preko kotvi cementnim
glasu; izgovoru i u govoru. ena, uopte,
materijalom. Sin. stubni zub; porculanmanje koristi pokrete ruke od mukarski m., fiksna nadoknada od porculana
ca, naroito ako, uz to, postoji siromatkada nedostaje jedan prednji zub; privo reci i izraza. Tom prilikom mukarac
vremen m., nadoknada za izgubljene
rado isturuje rairene ruke unapred, izzube od brzovezujueg akrilata, ili skidvaja kaiprst, stee pesnice ili iri prnut stari most. titi zbruene zube i
ste, a hoe katkad i da lupa pesnicom o
meka tkiva do izrade, odnosno cementisto. Pri hodu mukarac manje ili vie
ranja stalnog mosta.
mlatara rukama. Pokreti ene su odmemostno koleno, snani pregib rombencereni, graciozni, meki, skoro lebdei, nafalona na njegovoj prednjoj strani, sin.
suprot razmetljivom i energinom hodu
pontno koleno.
mukarca. Normalno uobliena ena u
monice, scrotum, okruglaste kone kese,
svaki svoj pokret unosi graciju, ritam.
mrke boje, popreno nabrane. U stanju
Ona ne zna za usamljene i izdvojene pomirovanja su oputene izmeu nogu i
krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne
kroz njih se mogu opipati semenici.
prati diskretan pokret vrata, glave i truKoa monica je vrlo osetljiva i pri ovpa. Pokreti ruke mukarca su lieni
lanom trljanju lako se zgri. Za vreme
toga. Polne razlike u pokretima postaju
polnog nadraaja one se zgre i dignu
naroito upadljive kad se jave na suppod koren uda (kremasterski refleks);
rotnom polu. Postojanje enskih po(embr.) genitalni jastuii, u mukog se
kreta u mukog (transgesticizam)
razvijaju u mnogo veoj meri i na kraju
odaje enski uoblienog mukarca.
(fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu soMukog homoseksualca najvie odaju
bom u koastu kesicu (scrotum). Linija
enski pokreti. Jo vie bodu oi muki
spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti
pokreti u androidnih ena, poznatih u
rub po sredini monica (raphe scroti). Ux
narodu kao mukarae (mukobanaste
jedinstvenu moniku kesu jastuii se
ene). Umesto gracioznih pokreta vrata,
preobraaju tek 8-9. fetalnog meseca,
glave i trupa, one pokazuju odsenost,
kada u monice prodre izdanak peritoplaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku,
nealne opne.
upiranje kaiprsta, stisnute pesnice. Pomoniki jastuii, u mukog embriona
lne odlike hoda dolaze od drugaijeg
genitalna kvrga znatno raste u duinu, a
razvoja kostura (naroito karlinog kosgenitalni jastuii se razvijaju u mnogo
tura). Gibanje bedara i naizmenino isveoj meri nego u enskih i spajaju se
turanje ramena u ena neminovno je
meu sobom u monice. Prema spajaposledica posebne fiziologije njenog
nju se nazivaju moniki jastuii Linija
tela. Njen korak je sitan, vie prstima,
spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti
dok je u mukog on krupan, energian,
rub po sredini monica, produujui se
petama. Svesna privlanosti svoga
u meini (perinealni) rub.
hoda, ena koristi svoj hod: ona postaje
motilitet, pokretljivost.
izvijua ili uzvijojla. Muki hod u
motivacija, psiholoki pojam, oznauje
dananje ene ne moe da deluje erotsilu koja navodi linost da dela da bi zaski. Kao izraz suprotne polarizacije on
dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta
se javlja u androidnih ena. U enskom
motivacija utie na opaanje olakavahodu mukarca (sitan korak, uzvijanje)
jui ga ili ne.
otkrivaju se znaci enske polarizacije
motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji
(ginoidni mukarci). V. mimika.
se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin. motorna afazija, v. aphasia.
motorian. V. mobilis, lokomocija.
motorika jedinica, motoriki neuron sa motorna ploa, tvorevina na miinom
vlaknu, veliine 40-50 mikrona, zrnaste
svim miinim vlaknima koje inervie.
514

mouches volantes
grae, u kojoj se grana i zavrava pupoljiima motorno-nervno vlakno.
mouches volantes, (fr.) fina zamuenja
u zadnjim partijama staklastog tela koja
se entoptiki vide kao pokretni kruii
ili vlakna. esto se javljaju pri miopnoj
degeneraciji staklastog tela.
mozaik, v. mosaic.
mozak, encefalon, cerebrum, smeten je u
lubanjskoj duplji, omotan sistemom
opni poznatim pod imenom moidanica
(modanih opni). Mukarac ima lubanju vee zapremine nego to je zapremina enske lubanje. AH apsolutna teina
mozga u ene nikako ne dokazuje njenu
duevnu inferiornost, jer teina mozga
nije merilo za stepen inteligencije. Ima
uvenih, genijalnih ljudi s velikim mozgom, kao i onih s malim mozgom. Ispitivanja relativne teine su pokazala da
ena ima relativno vei mozak nego
mukarac. Ali u izraunavanjima samo
numerikih vrednosti zaboravlja se na
injenicu da inteligencija ne mora da
bude zavisna samo od kvantiteta modane mase, nego i od kvaliteta strukture, pa ak i od hemijskog sastava. Tako,
npr., u mozgu ene postoji vea koliina
sumpora (fizioloka hipertiofilija). V.
cerebrum, encephalon.
modana kap, v. apoplexia cerebrl
modana opna, v. meninx.
modana vijuga, v. gurus.
modane komore, v. ventriculi cerebrl
modani centri, v. cerebrum, centar.
modani srp, v. falx cerebrl
modani ivci, v. nervus.
modanica, v. meninx.
modanice, v. memnges.
modano stablo, v. truncus encephali (cerebri).
modano-kimena tenost,v. liquor cerebrospinalis.
modano-modinski pritisak, v. pritisak.
modina, v. medulla.
modinski, srni, v. medullaris.
Mobiusov znak, v. znak.
Mnckebergova skleroza, poseban vid
arterioskleroznih promena s kalcifikacijama, preteno medije, arterijskih sudova, a to je dosta esta pojava u toku
eerne bolesti (v. tamo).
33*

mucilaginosa
morfinomanija, v. morphinismus.
morfogeneza, uobliavanje. MorgagniAdams-Stokesov sindrom, v.
AdamS'Stokesov sindrom.
Morgagnijev privezak, na gornjem polu
semenika, bogat u krvnim sudovima,
predstavlja embrionalni zaostatak koji
odgovara trbunom otvoru jajovoda.
Morgagnijeve hidatide, tragovi epigenitalisnog dela prabubrega u vidu peteljk as ti h meia, ispunjenih vodnjikavom sadrinom, u mukom pasemeniku.
Morgagni-Henschenov sindrom, v. sindrom.
Morgagnijeve komore, komore u grkljanu.
M-pfotein, znaajan faktor patogenosti
beta-hemolitikih streptokoka, ija je
otpornost na fagocitozu poznata. Virulencija je vezana za prisustvo, u zidu
ovih bakterija, M-proteina, koji, raspolae antigenskim svojstvima, izaziva
stvaranje antitela s opsoninskom moi.
mrazovac, v. Colchicum'autumnale.
mrena, v. cataracta.
mrenjaa, (embr.) zadnji zid one aice
je od poetka sastavljen od nekoliko
slojeva visokih elija koje postaju nie
ukoliko se bliimo zeninom rubu tako
da se na unutranjem zidu one aice
mogu razlikovati dve zone: prednja, s niim elijma (slepi deo mreinjae) i zadnja, s viim elijama (vidni deo mreinjae), podcijene testerastom meom
(ora serrata). Uobliavanje pojedinih
slojeva mrenjae poinje od unutranjosti, pa se protee u pravcu crnog zastiraa (tapelum niger). Stubii i tapii
se poinju uobliavati u 3. mesecu. Posle 3. meseca u mrenjai se mogu otkriti svi slojevi.
mravost, smanjenje telesne teine ispod
odgovarajue za vie od 10%.
mucanje, v. dysarthria, haesitatio.
mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava
sredstva, lekovi biljnog ili ivotinjskog
porekla koji sadre dosta sluzi (Gelatina
animalis, Radix Althaeae, Gummi arabicum, Tubera Salep itd.). Stavljena na
sluznice, mucilaginoze ih tite od nadraaja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-

515

mucilago
no deluju antiflogistiki. Upotrebljavaju
se u kataralnim stanjima u digestivnom
traktu i u drelu, zatim kao korigensi za
ukus, i za leenje trovanja kaustinim
otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili
per rectum (u obliku klizme) s onim Iekovima koji lokalno drae.
mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi
arabici, sluz od arapske gume, slui kao
korigens za lekove otra ukusa i za lekove koji lokalno drae, kada se daju u obliku klizme.
mucini, glikoproteidi, supstancije pljuvake, ui, sluzi, koje tenostima daju
sluzastu konzistenciju, a siretna kiselina ih taloi.
mucocela, mukozna cista, proirenje pljuvane lezde ili njenog izvodnog kanala,
ispunjeno mukoznom ili mukoidnom
tenou, koje se povremeno prazni.
mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlana
unutranja obloga svih upljina pojedinih pribora organa koje su u vezi sa spo
ljanjom sredinom (usna, drelna i nosna duplja, jednjak, eludac, crevo, mokraovod, semevod, mokrani izvodnik,
dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pravilu od epitelnog lista (lamina epithelial
Hs) i krzna (L propria mucosae), a u nekih jo i od tankog miinog lista (1.
muscularis mucosae), ili elastinog lista
(1. elastica mucosae). Neke su sa ploastoslojevitim epitelom i krznom koje se u
epitel utiskuje u vidu papila. Obino nemaju lezda, te su stoga oznaene kao
kutane ili dermopapilarne sluznice
(sluznice usne, usne duplje, drela, jednjaka! dr.); druge su s jednoslojnim prizmatinim epitelom i sadre lezde te se
nazivaju lezdanim (sluznica creva, dunika i dr.).
mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistika
fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica.
mucus, mukus, sluz, sadri mucin glikoproteid, koji je slabo rastvorljiv, prozraan je, istee se u konce i lako bubri. M.
lue sluzne lezde, a nalazi se i kao osnovna supstancija piktijastog vezivnog
tkiva pupane vrpce, sinovijalnih tenosti i nekih patolokih tvorevina.
mukodermni av, v. sutura muccodermalis.

516

mulj
mukoidi, glikoproteidi, supstancije sline
mucinima koje se ne taloe siretnom
kiselinom.
mukomembranski kolitis, v. colitis.
mukope rio stalni reanj, reanj koji se sastoji od sluznice i pokosnice za razliite
operacije u ustima. muliebris, enski.
multicikloni, ureaji za otkljanjanje praine sa esticama prenika manjih od 5
mikrona. Poveana efikasnost se ostvaruje poveanjem brzine spiralnog kretanja
dima
i
serijom
ciklona.
multifaktorski, u genetici, koji proistie
iz udruenog dejstva vie gena, a esto i
negenskih
inilaca.
V.
poligenskl
multipara, ena koja je imala vie poroaja. Odlikuje se osobitim anatomskim
odnosima. Trbuni zid joj je mekan, sa
puno rasteza. Usta materice su poprena
izgleda, esto oiljasta, vagina je
proirena, meica u oiljcima, a sudnica
zjapi.
multipla skleroza, ne otkriva neki naroiti
afinitet prema polovima. Seksualni
kolinik se kree oko 0,63. Postoje neke
razlike u vremenu pojave bolesti: u 70%
sluajeva u ena se javlja izmeu 16. i 35.
godine ivota, dok se u 45,5% mukih
javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis
multiplex.
multipli aleli, stanje kada u populaciji na
odreenom lokusu postoji vie od dva
ale Ia.
mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim
koliinama pri preiavanju otpadnih
voda metodom sedimentacije; dispozicija m., mulj se odvodi i puta u sloju
debelom oko 15 cm na zasebna polja od
peskovitog poroznog materijala, koja su
u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog
odvoenja profiltrovane vode iz mulja.
Sasueni mulj upotrebljava se u ekonomske svrhe; elutrijacija m., mulj se
prvo razreuje s dvostrukom do trostrukom koliinom vode a zatim mu se
dodaje koagulant, najee stipsa, koja
stvaranjem alummijurn-hidroksida odstranjuje sedimentacijom najvei deo
suspendovanih estica iz ovako razraenog mulja. Ovako preiena voda
slui za razreivanje novih koliina mu-

mumificatio
lja, a polutekui mulj se vodi na vakuum-filtre na kojima se voda u mulju
smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se zatim upotrebljava za ubrenje ili za kompostiranje ili za nasipanje.
mumificatio, mumifikacija, (1) pretvaranje sasuenjem izumrlih delova organa,
organa ili tela u vrsto stanje slino mumiji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza
koja se odlikuje sasuenjem tkiva usled
gubitka tenosti; najee na prstima
udova usled oboljenja krvnih sudova,
npr. usled arterioskleroze.
Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati
epiderma u psorijazi.
muramina kiselina, uestvuje u formiranju mukopeptida (mukokompleksa).
Muramika kiselina se nalazi u zidovima svih bakterija i ne postoji u drugih
organizama. Uloga muramike kiseline
je u fizikim svojstvima zida bakterija,
naroito rigiditeta.
muriaticus, stari naziv za hudrochloricus,
npr., Acidum muriaticum, Acidum hydrochloricum, hlorovodonina kiselina.
murijatine vode, v. vode.
Murphy je vo dugine, dugme kojim se spajaju dva kraja preseenog creva. Sastoji
se od dva metalna cilindra raznih prenika s nekom vrstom okovratnika koji
se priivaju za krajeve creva; zatim se
ui cilindar uvlai u iri.
Musca, rod muva familije Muscidae (red
dvokrilaca, klasa insekata) obino crne
boje, esto sa jasnim arama. Sisaljka je
meka, savitljiva i slui za srkanje. Postoji
vei broj vrsta. Higijenski znaaj imaju
uglavnom M. domestica i Stomoxys
calcitrans; M. calcitrans, muva ubadaa, stajska muva. Nalazi se najee u
stajama, ali i u stanovima pored staje.
Hrani se krvlju goveda i ptica, a ponekad i ovejom krvlju. ivi oko 70 dana
i sie krv oko 20 puta. Muva ubadaa
ima takoe znatnu vanost za higijenu,
jer je nesumnjivo da i ona moe bilo
ubodom, bilo mehanikim putem, da
uestvuje u prenoenju nekih patogenih mikroorganizama. Sin. Stomoxys
calcitrans; M. domestica, domaa
muva. Najei kuni insekat, koga nalazimo naroito u zaputenim i prljavim

musculus
stanovima. Pod povoljnim uslovima jedna muva moe tokom leta da proizvede
potomstvo od nekoliko miliona muva.
ivi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki
znaaj za higijenu jer mogu mehaniki
preneti itav niz raznovrsnih patogenih
mikroorganizama, naroito s izmeta i
otpadaka na razne namirnice za ivot,
osobito na mleko i hranu meke konzistencije. Muve uestvuju pri prenoenju
ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe
salmonela; S. dysenteriae; Vibrio cholerae; B. faecalis alcaligenes; Streptococcus haemolyticus (a- i -streptococcus),
Staphylococcus albus, S. aureus; B. proteus vulgaris, M. tuberculosis i nekih
drugih.
muscularis, muskularan, miian, npr, tunica muscularis, miini omota.
musculosus, muskulozan, miiav, koji
ima veoma razvijene miie.
musculus, mii, organ sposoban da svojom kontrakcijom uini pokret i izvri
rad, to ga ini aktivnim organom za
kretanje. U grai miia preovladava
miino tkivo (poprenoprugasto, glatko i srano), koje je nosilac kontrakcije.
Poprenoprugasti ili skeletni miii
vre pokrete pod uticajem volje, a glatki
miii, zastupljeni u zidovima cevastih
organa, pri kontrakciji ne podleu uticaju volje. Srani mii (miokard) je poprenoprugast mii mreaste grae,
koji kao i glatki mii, nije pod uticajem
volje. Svaki vretenast mii ima glavu
(caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po
obliku i prema broju glava mii moe
biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat
(m. planus), perast (pennatus), kruan
(m. sphincter - steza), dvoglav (m. biceps), troglav (m. triceps) i etvoroglav
(m. quadriceps). Prema pokretu koji
uini mii moe biti: pregiba (m. flexor), oprua (m. extensor), odmica
(m. abductor), primica (m. adductor),
obrta (m. rotator), uvrta (m. pronator), izvrta (m. supinator) i dr. Prema
topografskom poloaju na telu miii su
rasporeeni na: miie glave (mm. capitis), miie vrata (mm. colli), miie lea
(mm. dorsi), miie grudnog koa (mm.
thoracis), miie trbuha (mm. abdomi517

muskarin
nis), miie gornjeg uda (mm. membri
superioris) i miie donjeg uda (mm.
membri in^erioris); (embr.) miii glave i
trupa postaju od embrionalnog vezivnog
tkiva. Zaeci one jabuice se nalaze s
medijalne strane one aice i razvijaju se
u embriona od 7 mm duine. Iz prvog
krnog luka javljaju se miii vakanja,
zateza bubanjske opne, zate-za nepanog
vela. Iz II krnog luka: miii mimike,
diza nepanog vela, mii resice; III
krni luk daje (embrion od 9 mm): steza
drela, resinodrelna i nepanojezina.
Miii grkljana postaju iz IV krnog luka.
Svi ti miii se nazivaju krznim. Miici
meice se poinju razvijati u 2. mesecu iz
miine mase poznate kao jazvena masa.
Miii gornjih udova postaju jedni iz
miine mase po-tiljanog i cervikalnog
predela, drugi iz mezoderma samih
zaetaka udova. U embrionima od 20 mm
ve su svi miii gornjeg uda izgraeni.
Miii donjih udova poinju da se razvijaju
u embriona od 11 mm duine iz mase u
osovini zaetka donjih udova. muskarin,
alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita
muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza,
parasimpatolitik.
muskelfiber (od nemakog Muskelfieber), bol u miiu nekoliko asova posle
napora, naroito ako se posle due pauze zapone intenzivno vebanje. Bol
nestaje spontano ili posle zagrevanja
miia. Leenje je nepotrebno, korisni
su masaa i primena toplote (smanjuju
spazam arteriola i miinih vlakana).
muskulatura, skupni naziv za sve miie
oveijeg tela i to obino poprenoprugaste grae. Rede se ovaj naziv upotrebljava za miie pojedinih delova tela.
muskulna skleroza, v. scoliosis.
muki polni organi (organa genitalia
masculina), unutranji i spoljanji.
Unutranje organe sainjavaju: semenici (testis), pasemenici (epididymis), semevodi (ductus deferens), briznici
(ductus ejaculatorius), semene kesice
(vesicula seminalis), prostata (prostata)
i Cowperove lezde (glandulae bulbourethrales). Spoljanje organe sainjava-

518

mutatio
ju: polni ud (penis), mokrana cev (urethra masculina) i monice (scrotum).
muki polni ud, v. penis.
mutabilna mesta, mesta du hromosoma
na kojima se moe odigrati mutacija.
mutacija, v. mutatio.
mutacije bakterija, v. genotipske varijacije
bakterija.
mutaciona uestalost, broj mutacija na
odreenom genu jednog gameta u toku
jedne generacije.
mutaciono mesto, svako mesto na hromosomu gde moe da se odigra mutacija.
mutagene supstancije, supstancije koje
mogu da prouzrokuju mutacije (npr., citostatika sredstva).
mutageni, fiziki i hemijski faktori (zraenje, toplota, alkilizujui i deaminiui
agensi) koji znaajno poveavaju uestalost mutacija iznad nivoa spontane
uestalosti.
mutant, gen izmenjen mutacijom, odnosno jedinka koja poseduje takav gen.
mutatio, mutacija, promena strukture
jednog ili vie gena, koja proistie iz gubitka, primanja ili izmene genskog materijala. Mutacija u gametima se prenosi
na sledee generacije, dok se mutacija u
somatskim elijama ne naslauje: letalna m., mutacija koja direktno unitava
organizam ili spreava reprodukciju
njenog nosioca (izazivanjem steriliteta
u viih organizama, npr.). V. letalni gen;
missense m., (engl.), mutacija kodona,
delecijom, insercijom ili supstitucijom
njegovih nukleotida, to dovodi do ugraivanja drugaije aminokiseline u polipeptidni lanac i stvaranja najee
funkciono neaktivnih proteina, ali ova
mutacija moe da bude i nema; negativna m., mutacija u genu regulatoru,
koji postaje nefunkcionalan, te izostaje
njegovo uguivanje operatora, te se odgovarajui protein stvara u viku; nema
m., mutacija koja ne dovodi do ispoljenih promena, jer i novonastali kodon
regulie sintezu iste ili srodne aminokiseline, te funkcija stvorenog proteina
ostaje ouvana. Sin. neutralna m. nonsense m. (engl.) mutacija koja dovodi do
takve promene kodona da on vie ne

mutein
predstavlja ifru ni za jednu aminokiselinu. Takav kodon obino izaziva prerani zavretak sinteze polipeptidnog lanca. V. amber kodon; nutricijska m. (biohemijska mutacija), mutacija koja dovodi do gubitka sposobnosti organizma da
stvara supstancije za njegovo rastenje
aminokiseline, eere i dr. ; prirodna
m., mutacija koja se zbiva bez uticaja
nekog vidljivog spoljneg inioca. Sin.
spontana m., somatska m., mutacija u somatskim elijama, koja izaziva mozaiku strukturu odgovarajuih tkiva; reverzna m., v. intragenska supresija; suprecijska m., v. intergenska supresija; uslovna m., mutacija koja se deava samo
kad je organizam izloen odreenom reimu, npr., delovanju odreene temperature; vidljiva m., mutacija koja obino izaziva morfoloke promene.
mutein, protein nastao kao posledica mutacije.
mutilatio, mutilacija, (1) unakaenje, osakaenje; (2) unakaenost tela otpadanjem izvesnih njegovih delova usled
dejstva nekih patolokih faktora, npr. u
lepri usled anestezije i trofikih promena.
mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje
se javlja u mukaraca u pubertetu kao
posledica naglog rastenja i razvia grkljana.
mutismus, mutizam, nenormalna udljivost, inhibicija govora u duevnih bolesnika. Sin. mutacizam.
mutitas, mutavost, nesposobnost za govor.
muton, najmanja jedinica DNK koja moe
da pretrpi mutaciju. Muton moe da se
sastoji samo od jednog nukleotida. Sin.
recon.
muva, v. Musca.
Miillerova bradavica, (embr.) u mukog
pola ceo repni kraj Wollfovog kanala ostaje i od njega postaje pasemenika hidatida, pasemeniki kanal, semevod s
brinikom koji istie na Mllerovoj bradavici (docnije semeni breulji). Na
repnom kraju semevoda stvara se semena kisica.
Mllerovi kanali, (embr.) gonadni izvodni put koji u mukog pola sasvim ieza-

myasthenia gravis
va, dok u enskog uzima vrlo velikog
udela u izgradnji vangonadnih unutranjih genitalnih puteva. Njihov zaetak
se zapaa u embriona od 8,5 do 10 mm
u visini 3. grudnog segmenta, kao zadebljanje epitela urogenitalnog nabora.
Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala
pretvara se u levak, trbuni otvor jajovoda. Probijanje zjapa kroz Miillerov
kanal. Sjedinjavanje tih kanala deava
se u embriona dugih 22-28 mm. U enskom polu uobliavanje Miillerovog kanala dalje napreduje, dok u mukom nazaduje. Jo i vie, u enske jedinke dalje
uobliavanje se ne odnosi samo na epitelnu postavu, nego i na vezivni omota.
Ako sudbinu Wolffovog kanala pribliimo sudbini Miillerovog kanala, lako zapaamo injenicu da Wolffov kanal ostaje u mukom, a nestaje u enskom
polu, dok Miillerov kanal nestaje u mukom, a ostaje u enskom.

Miinchansenov sindrom, v. sindrom.

myalgia, mialgija, bol u jednom ili vie miia. myasis linearis cutis, v. larva
migrans.
myastasia, miastazija, zastareo izraz koji
oznaava modano' oboljenje praeno
usporenou pokreta i ukoenou govora.
myasthenia gravis, miastenija gravis,
oboljenje mesta na kome se motorni ivac zavrava u miiu, karakterizovano
pojaanom zamorljivou do potpune
prolazne oduzetosti miia. Miii, naroito oni inervisani bulbarnim ivcima, izjutra su jo normalno pokretljivi
da bi, kako dan odmie, bivali sve slabiji, a poneki od njih, oni koji se najee
upotrebljavaju (pokretai onih jabuica, podizai onih kapaka, mekog nepca, govorni miii) i potpuno oduzeti.
Patolokofizioloki: misli se da nenormalan viak holinesteraze isuvie brzo
razara acetil-holin stvoren u zavrnoj
ploici. Nije objanjeno kakvu ulogu
kod miastenije gravis igra uvean ili
perzistentan timus, koji se obino nalazi
u ovih bolesnika. ene dvaput ee obolevaju od mukaraca. Sin. m.g. pseudoparalytica, Erb-Goldflamova bolest.

519

myatonia
myatonia, miatonija, stanje veoma snienog miinog tonusa koje nije prouzrokovano oteenjem perifernog motornog neurona. Naziv se upotrebljava skoro iskljuivo da oznai endogenu, kongenitalnu miatoniju; m. congenita, uroena teka mlitavost muskulature koja
se vremenom popravlja i moe potpuno
nestati. V. Oppenheimova bolest.
mycetismus choleriformis, trovanje gljivom Amanita phalloides. V. micetizam.
mycetismus nervosus, trovanje gljivom
Amanita muscaria (v. micetiwm).
mycetoma pedis (Madura foot), hronina infekcija stopala prouzrokovana
organizmima slinim gljivicama koja se
kultivisanjem na vetakim podlogama
mogu razlikovati.
Mycobacterium, mikobakterije su acido-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozitivni, ako se boje na poseban nain.
Bakterije ovog roda su asporogeni, nepokretni, nekad razgranati i filamentozni tapii. Lagano se razmnoavaju na
vetakim hranljivim podlogama. Iskljuivo su aerobi. U humanoj medicini
od znaaja su Myc. tuberculosis i Myc.
leprae hominis; M. tuberculosis, po-^
stoji vie tipova bacila tuberkuloze:
Myc. tuberculosis typus humanus (Kochov bacil), izaziva tuberkulozu oveka,
najee tuberkulozu plua; Myc. tuberculosis i typus bovinus, primarno je uzronik goveda i drugih sisara, ali u oko
10% sluajeva u ljudi izaziva tuberkulozu (vratnih lezda, kostiju i creva); Myc.
tuberculosis typus gallinaceus, uzronik
je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis
typus murinus prouzrokuje oboljenje
pacova i mieva; Myc. tuberculosis typus poicilothermorum, izaziva tuberkuloze hladnokrvnih ivotinja; Myc. leprae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lepru.
mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze
izazvane gljivicama. Gljivice koje se razvijaju u roastom sloju pokoice gole
koe, a ne napadaju dlaku i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermofitije (pityriasis versicolor, erythrasma). Gljive koje se razvijaju u roastom
sloju epiderma i koje izuzetno mogu
520

myelocysta
prodreti i u dublje slojeve, u derm i jo
dublje (duboki oblici), a napadaju dlake
i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermomikoze (favus, microsporia, trichophytia). Gljive koje se razvijaju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekundarno napadaju jesu gljive vieg reda i
izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu
dermatomikoze (actinomycosis sporotrichosis, blastomycosis); m. fungoides,
hronino, retko neoplastiko oboljenje
retikuloendotelnog sistema s pretenim
zahvatanjem koe. Poinje intenzivnim
svrabom i nekarakteristinim ekcematoidnim promenama na koi (premikotiki stadijum), da bi se zatim razvili peurkasti infiltrati (tumorozni stadijum)
koji egzulceriu. Prognoza je dubiozna.
Sin. granuloma fungoides.
mydriatica, midrijatici, sredstva koja prouzrokuju irenje enice, npr. atropin i
homatropin. V. mydriasis.
myectomia, miektomija, operativni poduhvat koji se sastoji od isecanja jednog
dela na jednom od spoljnih onih miia, najee u cilju korekcije razrokosti.
myelitis, mijelitis, zapaljenje kimene
modine. Moe zahvatiti elu kimenu
modinu u jednom nivou (m. transversa) ili istovremeno u vie arita (m. disseminata), ili zahvata modinu postepeno od najniih delova navie (m. ascendens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. funicularis, myelosis funicularis.
myeloblastaemia, mijeloblastemija, prisustvo mijeloblasta u perifernoj krvi.
myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni
maligni tumor, sastavljen od mijeloblasta, koji se via u raznim organima, naroito u mozgu, u toku akutne granulocitne leukemije.
mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo
velikog broja mijeloblasta u perifernoj
krvi.
myelocele, mijelokela, ispadanje (prolaps) kimene modine iz kimenog kanala kroz uroen defekat prljana. V.
spina bifida.
myelocysta, mijelocista, cista nastala proirenjem kanala kimene modine.

myelacystocele

myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, spina

trombotskim procesom. Klinika slika:
nagao poetak, kao udar elektrine
bifida praena cistikim proirenjem
kanala kimene modine.
struje ili jak udarac po leima, posle
myelocystomeningocele, mijelocistomekoga nastaju znaci oteenja motornih i
senzitivnih puteva kimene modine,
ningokela, spina bifida praena cistikoji se vremenom do izvesne mere pokim proirenjem kanala kimene mopravljaju.
dine i modinskih opni.
myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve- myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelolikog broja mijelocita u perifernoj krvi.
ma multiplex.
myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva- myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija
nje tkiva kostne sri vezivnim tkivom,
kostne sri s pancitopenijom, zbog pokoje se javlja u mijeloproliferativnim
tiskivanja elija sri drugim tkivom
bolestima, ili posle nekog tetnog dej(granulomskim ili metastazama maligstva na kostnu sr (tuberkuloza, npr.).
nih tumora). V. anaemia.
Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi- myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje hedes.
matopoeznih elija u kostnoj sri; m.
myelogram, mijelogram, 1) rendgenski
ectopica, extramedullaris, stvaranje
snimak kimene modine; 2) grafiki
hematopoeznog tkiva van kostne sri.
predstavljen odnos krvnih elija u kost- myelosclerosis, v. metaplasio myeloides.
noj sri.
myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne
myelographia, mijelografija, rendgenski
sri u toku hronine granulocitne leupregled kimenog kanala, poto se konkemije; m. aleucaemica, idiopatska mitrastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.)
jeloidna metaplazija; m. erythraemica,
ubrizgava putem lumbalne punkcije u
maligna bolest krvi u grupi mijeloprolisubduralni prostor,ai kome se sakuplja
ferativnih bolesti, u koje postoji anemina najniem moguern mestu, tj. dopire
ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna
do prepreke (tumor kimene modine,
loza, hepatosplenomegalija, trombociarahnoiditis itd.).
topenija, mijeloblastoza i krvarenja.
myelolipoma, mijelolippm, vor u vidu izSin. Di Guglielmoova bolest; neleukerataja koji se moe nai kao nuzgredna
mijska m., idiopatska mijeloidna mepromena u nadbubrezima odraslih. Sataplazija.
stavljen je od masnog i hematopoeznog myelotomia, mijelotomija, operativno ottkiva i lii na sr kostiju.
varanje upljina u kimenoj modini u
myeloma, mijelom, tumor od elija koje
siringomijeliji.
se normalno nalaze u kostnoj sri; m. mylolysis, miloliza, tanjirasta oteenja
endotheliale, Ewingov tumor; in. extglei i dentina u cervikalnoj i srednjoj
ramedullare, plazmocitom koji se nalazi
treini vestibularnih povrina zuba.
van kostne sri i m. multiplex, maligni Mylroujeva bolest, v. bolest.
tumor sri sastavljen od plazmocita, s myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma
destrukcijom kostiju, patolokim frakza koju se misli daje nastala umnoavaturama, bolovima u kostima, s prisustnjem primitivnih mioblasta. Najee se
vom u plazmi monoklonskih patolokih
javlja na jeziku, ali i u skeletnim miiiimunoglobulina (paraproteina), anemima. Spore je evolucije, ali moe da mejom i prisustvom Bence-Jonesovih betastazira u plua, mozak, ili druga meslanevina u mokrai, koji su povod za
ta.
progresivnu insuficijenciju bubrega. myocardiopathia, miokardiopatija, svaSin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova
ko nezapaljenjsko oboljenje sranog mibolest; m. plasmocellulare, m. multipia; m. alcoholica, miokardiopatija
lex.
koja nastaje posle dugotrajne upotrebe
veih koliina alkohola; m. arteriosclemyelomalacia, mijelomalacija, razmekarotica, izazvana ateroskleroznim pronje kimene modine usled zaepljenja
menama u venanim arterijama.
njenih krvnih sudova embolusom ili

521

myocarditis
myocarditis, miokarditis, zapaljenje miokarda (sranog miia); m. bacterialis
acuta, akutni miokarditis izazvan bakterijama; m. chronica, hronini oblik
miokarditisa; m. diphtherica, difterijski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni
miokarditis, promene su u vezivnom
tkivu mikarda, Sin. m. interstitialis;
Fiedlerov m., akutni intersticijalni
miokarditis, nepoznate etiologije, ima
nagao poetak, nije praen endokarditisom i perikarditisom, esto se fatalno
zavrava. Sin. m. idiopathica; m. rheumatica, miokarditis prouzrokovan reumatskom groznicom; m. toxica, toksiki miokarditis, prouzrokovan hemijskim ili bakterijskim toksinima; m. tuberculosa, tuberkuloza miokarda;
(seksotropija), enski pol uzima veeg
udela u oboljenjima miokarda (polni
kolinik - 1,29). Pektoralna angina je
znatno ea u mukarca. Mortalitet od
miokardnog infarkta je u enskog pola
vei nego u mukog.
myocardium, miokard, srani mii, miini sloj zida srca, sastavljen od poprenoprugastih miinih vlakana posebne
strukture, spojenih u vidu mree. Sra^
ni mii raspolae velikom energijom i
kontrahuje se automatski i ritmiki.
myocardosis, miokardoza, zajedniki naziv za poremeaje sranog miia, koji
nisu zapaljenjske prirode, najee izazvani arterijskom hipertenzijom, koronarnom sklerozom, hipertireozom.
myoclonia, v. paramyoclonus multiplex.
myoclonus, v. clonus.
myodegeneratio, miodegeneracija (klin.
pojam), izvestan, blie neoznaen degenerativan proces u sranom miiu.
myodesopsia, miodezopsija, opaanje,
primeivanje svetlaca. V. mouches volantes, myiodesopsia.
myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u
miiima, naroito u glutealnim. Nepoznatog je uzroka.
myoglobimiria, mioglobinurija, prisustvo mioglobina u mokrai posle velikih
povreda miia, posle velikih napora u
osetljivih osoba i u deficitu enzima fosforilaze u miinom tkivu; m. idiopathica, v. Meyer-Betzova bolest.

522

myotonia
myologia, miologija, uenje o miiima,
grana anatomije koja izuava oblik, grau, pripoj, inervaciju i dejstvo miia.
myoma, miom, benigna neoplazma nastala umnoavanjem miinih elija; f ibroleiomyoma, tumor koji je sastavljen od
glatkih miinih vlakana i vezivnog tkiva; leiomyom% lejomiom, benigni tumor koji potie od glatkih miia i raste
ekspanzivno u obliku okruglastog vora. Pojavljuje se u zidu materice, jednjaka, eluca i creva (u kojima moe biti intramuralan, supserozan ili submukozan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdomyoma, rabdomiom, benigni tumor sagraen od poprenoprugastih miinih
vlakana. To je redak tumor i nalazi se u
srcu, bubrezima, mokranoj beici itd.
myometrium, miometrijum, miini sloj
u zidu materice. V. uterus.
myopathia, miopatija, svako oboljenje miia.
myopia, miopija, kratkovidost, refrakciona anomalija oka u kojoj se paralelni
zraci seku u taki koja se nalazi ispred
mrenjae, odnosno u staklastom telu.
Usled toga se na mrenjai stvaraju rasipni krugovi i predmet se vidi nejasno.
Najee nastaje usled toga to je duina one jabuice vea od njene prelomne moi. Rede je posledica pojaane
prelomne moi ronjae ili soiva. Ako
u toku ivota napreduje, dovodi do niza
komplikacija, od kojih je najtea ablacija retine; kolska m., miopija koja ne
prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom
ivota. Uzrok nastanka miopije nije poznat. Miopija se koriguje rasipnim konkavnim staklima. Potrebno je stalno noenje naoara.
myotomia, miotomija, presecanje miia
u cilju popravljanja poloaja organa ili
nekog dela tela, kao npr. krivoija (torticollis) ili u razrokosti (strabismus).
myotonia, miotonija, toniki spazam miia, prekomerno duga kontrakcija poprenoprugastog miia; m. congenita,
nasledno oboljenje koje se javlja preteno u mukaraca. Sastoji se u oteanom
oputanju jednog hotimino kontrahovanog miia. Posle nekoliko hotiminih kontrakcija i oputanja dekontrak-

myxoedema

ije bivaju sve lake. Zbog toga su miii

neobino izrazito razvijeni i bolesnik ima
atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V.
dystrophia
myotonica.
myxoedema,
miksedem,
bolest
prouzrokovana
hipofunkcijom titaste lezde, koja se
odlikuje neelastinim otokom lica i ruku,
smanjenjem titaste lezde, snienjem
bazalnog
metabolizma,
smanjenim
vezivanjem radioaktivnog joda za titastu
lezdu, suvoom koe, opadanjem kose i
dlaka i smanjenjem fizike i duhovne
aktivnosti
(hypothyreoidis-mus);
infantilni m., miksedem koji se javlja u
detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam;
postoperativni m., miksedem posle
uklanjanja titaste lezde; (seksotropija)
ene obolevaju znatno ee nego
mukarci: odnos enskih prema mukim
obolelim iznosi 20:6 (seksualni kolinik 3,3).

myxovirusi
myxoliposarcoma,
miksoliposarkom,
maligna neoplazma porekla masnog tkiva. Sadri elije sposobne da stvaraju
sluz, kao i embrionalne elije masnog
tkiva. Najee se javljaju u vidu izrataja u predelu zadnjice, u donjim ekstremitetima i u retroperitonealnom prostoru.
myxoma, miksom, benigna neoplazma nastala umnoavanjem elija mezenhima s
prisustvom velike koliine sluzi u meuelijskim prostorima.
myxosarcoma, miksosarkom, retka maligna neoplazma mezenhimnog tkiva.
myxovirusi, grupa miksovirusa, lanovi
ove grupe su virusi srednje veliine,
koji sadre RNK i bitne lipide, a pokazuju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxovirus influenze A, B, C; podgrupa II: virus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi parainfluence, virus Sendai i dr.

N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj

atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov
broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezgri. Odreuje se kad se od masenog broja
(A) oduzme broj protona u atomskoj
jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid.
n, oznaka za prefiks nano u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan nano oznaava veliinu koja je za
IO-9 odnosno za (0,000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, nm (nanometar), ns
(nanosekunda).
n. skra. za nervus, nerv, ivac.
Na, hemijski simbol za element natrijum.
Na24, radioaktivni izotip natrijuma, primenjuje se za ispitivanje prometa natrijuma u organizmu.
Ne, hemijski simbol za element neon.
NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju
nova borbena sredstva: radioloka i hemijska borbena sredstva i bioloki
agensi.
nm, skra. za nanometar.
NP, skra, za nukleoplazmiki odnos.
NSILA (nonsupressible insulin like activity), nesupresibilna aktivnost slina
insulinu, naziv za materije belanevinastog karaktera koje deluju slino insulinu (v. tamo), ali se ne mogu suprimovati antitelima prema insulinu. V
(mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili
treperenja. Broj oscilacija u sekundi.
nabor, v. plia.
nadbubrena lezda, v. glandula suprarenalis.
nad-ja, (sin. superego) psihoanalitiki pojam koji oznauje trei sastavni deo psi-

524

hike linosti. Nad-ja se formira u toku

vaspitavanja i predstavlja usvojene moralne standarde drutva i razvija se putem identifikacije sa roditeljima, preteno je nesvesno, nagrauje ali i kanjava
grizom savesti.
nadlaktica, v. brachium.
nadlaktini, v. brachialis.
nadraaj, svaka promena spoljanjih ili
unutranjih ivotnih uslova koja remeti
postojeu ravnoteu u zbivanjima ive
supstancije (elije, tkivo i organ). Pod
uticajem nadraaja u ivoj supstanciji
remete se postojei fiziki i hemijski odnosi, a s njima i tok zbivanja V. razdraenje, stimulus; centralni n., razdraenje, tj. impuls, koji dolazi iz odreenog
centra.
nadraajna terapija, v. therapia.
nadraljivci, bojni otrovi koji drae oi (v.
SUZdVCi)1 disajne organe (v. kijavci), kou
itd., a u visokim koncentracijama izazivaju i tea oteenja organizma pa i
smrt. Cilj njihove upotrebe (u niim
koncentracijama) jeste neutralisanje
ive sile. Zatita: gas-maska, dekontaminacija, provetravanje i pranje, uz upotrebu alkalnih i hloraktivnih rastvora.
naevus, nevus, mlade, ograniena, trajna
promena na koi, embrionalnog porekla, u vidu pega ili prominencija, razliite
veliine, oblika, izgleda i boje, koja se
javlja ili od roenja, u pubertetu ili u
starosti; n. albus, sin. achromicus, depigmentosus, obino bele pege usled nedostatka pigmenta; n. anaemicus, okruglaste, bele pege nastale usled hipoplazije krvnih sudova; n. araneus, sin.

nafcilin
angioma stellatum, spider naevus, zveszdasto razgranate teleangiektazije oko
malog angioma; n. atrophicus, mlade
u vidu male atrofine pege; n. coeruleus, crnkastoplaviasti vorovi u dubljim partijama koe; n. cerebriformis
capiliitii, nevusne promene u vidu
modanih vijuga, koje mogu da zahvate
itavo vlasite; n. comedonicus, grupisane ili linearno rasporeene oroane
cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin.
hmangioma planum, manji ili vei uroeni ravni hemangiom, svetio ili tamnocrvene boje; n. naevocellularis, histolokopatoloka identifikacija nevusa u
vidu tumora razne veliine, svetio ili
tamnomrke boje, koji se sastoje od nevusnih elija; n. pigmentosus, tamnomrki pigmentni nevus; n. pilosus, pigmentni nevus obrastao dlakom; n. sebaceus, nevus uslovljen hiperplazijom
lojnih lezda, koji se najee lokalizuje
na vlasitu i vratu u vidu ploica neravne povrine; n. spilus, epitelne hiperpigmentacije, bez nevusnih elija; n.
Sutton, sin. leucoderma acquisition centrifugum; n. systematicus s. linearis,
figurovan ili linearno sistematizovan
(esto unilateralno) nevus; n. tardus,
nevus koji se javlja tek u senijumu; n.
varicosus osteohypertrophicus, sin.
Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vasculosus, sin. hmangioma cavernosum;
n. verrucosus, nevus s bradaviastom
povrinom.
nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze.
Naffzigerova operacija, v. operacija.

nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabrikaciji gume, boja i kao solvens.

nagluvost, v. subsurditas.
nagomilavanje gena, prisustvo vie kopija jednog gena u eliji. Ova pojava moe
da bude posledica selektivnog udvajanja ovog gena u toku razvitka jedinke ili
se kao takva nasleuje.
nagon, tenja koja nagoni neku ivotinju
ili-oveka da bez uea razuma vri
radnje koje su normalno veinom korisne.

nanosomia
nakaze, pod anomalijom se podrazumeva
lokalizovana reda varijacija, sposobna
da u manjem ili veem stepenu poremeti
funkciju. Tee anomalije, koje zahvataju elo telo i koje onemoguuju ivot,
predstavljaju nakaznost ili nakaze. udovite oznauje krajnji stepen anomalije. Nauka koja prouava nakaznosti
zove se teratologija. Najinteresantnije
su dvojne ili dvogube nakaze (monstra
duplicia). U oveka je na 100.000 poroaja naeno 454 prostih anomalija, 61
jednoguba nakaza i svega 2 dvogube nakaze. Nakaznosti su ee u enskom,
nego u mukom polu.
naknadno odailjanje, naknadno pranjenje, pojava dugotrajnog i ponovljenog stvaranja impulsa u motorikim
neuronima koje nastaje zbog toga to s
receptora do motoneurona pristiu
sukcesivno impulsi komplikovanim i
razgranatim (polisinaptikim putevima.
nakovanj, (incus), razvija se iz 1. krnog
luka. V. incus, ossicula auditus.
nalidiksinska kiselina (Negram), sredstvo koje deluje na gram-negativne bakterije, naroito one koji su najei uzronici mokranih infekcija, u prvom
redu Escherichia coli.
N-alil-normorfin, v. nalorfin.

nalokson, antagonist opijata, znatno jai

od nalorfina.
nalom, ili prelom u vidu zelene grane je
nepotpun subperiostni prelom. Ouvani periost ne dozvoljava dislokaciju ad
latus, ve samo ad axin.
Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist
opijata, ali ima i neka morfinska dejstva.
namirnice, falsifikovanje n., dodavanje
pojedinim namirnicama manje hranljivih, a ponekad i tetnih sastojaka. Stoga
nije dozvoljeno stavljanje u promet takvih namirnica.
nana, v. Mentha piperita.
nanismus, nanizam, v. patuljast rast.
nanometar (nm), mera za duinu, hiljaditi
deo mikrometra (l = 1000 nm).
nanosomia, patuljast rast usled poveanog izluivanja epifiznog hormona. Ako
epifiza poinje prekomerno da lui pre
roenja, dete se raa nerazvijeno. Ako
se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj

525

napadi

narkomanije

meri, konica je olabavila, te nastupa narcosis, narkoza, preobratljiva depresija

prerani polni razvoj (praecocitas psautonomne aktivnosti elija; reverzibilychosomogenitalis). V. patuljast rast,
no stanje koje se karakterie stuporom
adenohypophysis; n. chondrodystropi neosetljivou (ugljen-dioksidska nahica, distrofiki p. r., n. koja nastaje usrkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao
led poremeaja u rastenju kosti u duisinonim za optu anesteziju; magnezinu zbog odsustva proliferacije hrskavijumska n., intravensko davanje magnenog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo
zijum-sulfata koje dovodi do depresije
razvijeni u duinu, a trup i glava su norcentralnog i perifernog nervnog sistemalno razvijeni; n. hypophysaria je poma i miia, pa se koristi pri razliitim
sledica smanjenog luenja krescina sokonvulzivnim stanjima (tetanus, eklammatotropnog hormona prednjeg renja
psija) kao antikonvulzivno sredstvo.
hipofize u detinjstvu, to dovodi do narcotica, (remedia), narkotici, narkotisrazmerno smanjenog rasta i zaostalosti
ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju
u razvoju polnih organa i sekundarnih
preobratljivu paralizu centralnog nervpolnih odlika; n. infantilis, infantilni p.
nog sistema sledeim redom: kora velir., nastaje usled nepoznatih uzroka i
kog mozga, kimena modina, produemanifestuje se prestankom ili jakim
na modina. Jedno od prvih narkotikih
smanjenjem razvitka tela, pri emu ososredstava je etar (dietil-etar). Narkotici
ba zaostaje i u psihikom razvoju, tako
slue u hirurgiji za izazivanje opte
da zadrava detinji izgled; n. lymphatianestezije (narkoze) u svrhu vrenja
ca (Paltaufova n.), n. praena limfatizoperacija; (2) sredstva koja izazivaju san
mom; rahitika n., razvija se pri tei u isto vreme umiruju bolove. V. anaestkom obliku rahitisa, pri kome dolazi do
hetic a.
poremeaja rastenja kostiju u duinu i nares, nozdrve, prednji otvori nosne dupnjihovog savijanja. Cevaste kosti zaostalje. V. nasus.
ju u rastenju u duinu, zbog ega ,su narkoanaliza, metoda teenja neuroza u
srazmerno kratke u poreenju s drugim^
kojoj se pomou sredstava za spavanje
kostima (kimeni stub, glava); n. renadatih u povoljnim koliinama otklone
lis, renalni infantilizam; n. senilis, v.
psihike konice i bolesnik ispolji svoja
progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r.,
potisnuta oseanja, seti se zaboravljeusled prestanka ili poremeene funkcije
nih dogaaja. Zbog toga to pomrauje
tireoidne lezde zbog ega je smanjeno
svest i otupljuje psihike funkcije naili prekinuto rastenje kostiju u duinu,
rkoanaliza nije pogodna za mnoge sluto dovodi do nesrazmernog p. r. Pored
ajeve. Bolja je metoda slobodnih asociovoga postoji u ovih osoba i kretenizam.
jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje
napadi, v. crisis, paroxismus.
hipnozu (v. narkohipnoza). Pomou naNaphtholum, naftol, fenol izveden iz narkoanalize ne mogu se otkriti suvie duftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol.
boko uvreene injenice koje ispitivana
Alfa-naftol slui u mikrosopskoj tehnici
osoba hoe da sakrije.
za dokazivanje peroksidaze. U medicini
se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upotrebljava neko narkotiko sredstvo za
dermatologiji.
uvoenje u hipnotiki san.
napred, v. ante.
narkomanije, stanje periodine ili hroNarathova operacija, v. operacija.
nine intoksikacije (trovanje) tetne po
narcizam, v. narcissismus.
linost i drutvo, prouzrokovane ponarcissismus, narcisisam, perverzija seknovljenim unoenjem droge. Karaktesualnog nagona u kojoj je obolela osoba
ristike narkomana: neodoljiva potreba
zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus.
da se nastavi s upotrebom droge i da se
narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodoona nabavi po svaku cenu, tendencija
ljivog sna vie puta u toku dana. esto
da se koliina droge povea, i konano
praeni katapleksijom. V. cataplexia.
zavisnost od droge. Prema svetskoj
526

nasadnik
zdravstvenoj organizaciji narkomanije
se dele u dve grupe: (1) teke ili velike opiomanija, kokainomanija i alkoholizam i (2) lake - tabletomanija.
nasadnik, (stom.) deo builice opremljen
sa privrivaem za svrdla koja se koriste u stomatologiji. Vri rotacione, a
rede i vibracione pokrete. Pokree ga
motor preko elastine vrpce ili ugraena turbina. V. builica.
naali, nazalan, nosni, npr. os naale,
nosna kost.
naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamucinozna.
naslage meke, v. malena alba.
nale dan, v. hereditaran.
nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti.
nastene sklonosti, (1) genotipska, potencijalna reaktivnost na dejstva spoljnih faktora; (2) izraena (fenotipska)
reaktivnost, zavisna od biohemijske
strukture organizma, zbog koje je on
podloan bolestima, naroito infektivnim (npr. tuberkulozi), to je takoe zasnovano na genotipskim osobinama. V.
genotip, naslee, reakciona norma, fenotip.
Nasmytova membrana, bestrukturna,
tanka (l mikron), vrlo otporna membrana koja pokriva krunicu zuba. Sin. primarna kutikula, cuticula dentis.
nasopharynx, nazofarinks (pars naali
pharyngis), gornji sprat drelne duplje.
V. epipharynx.
nastavak, v. apophysis, processus.
nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji
se od spoljanjeg nosa (nasus externus)
i nosne duplje (cavum nai). Spoljanji
nos je ispupenje na licu u obliku trostrane piramide, na kome se razlikuju koren, greben, dve bone strane, donja
strana i zadnja strana ili baza koja je
srasla s licem. Nosna duplja je podeljena pregradom (septum nai) na dve polovine, desnu i levu. Prednji otvori dupnje su dve nozdrve (nares) na donjoj
strani spoljanjeg nosa. Zadnji otvori
nosne duplje (choanae) nalaze se istovremeno na prednjem zidu gornjeg sprata drela i omoguuju vezu izmeu nosne duplje i tog dela drelne duplje. Kotani zidovi nosne duplje obloeni su iz-

Natru chloridum
nutra sluznicom koja je funkciono podeljena na dve oblasti. Gornja, manja oblast je mirisnog tipa. Sadri neuroepiteine elije, tzv. mirisne (olfaktivne) elije
koje primaju utiske mirisa. Donja, vea
oblast sluznice je disajnog (respiratornog) tipa. Sadri sluzne lezde i venske
spletove koji omoguuju vazduhu da se
zagreje i oslobodi estica praine pri
prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos,
jako ulegnue kotanog dela nosa; nastaje usled sifilisnog ili traumatskog
razaranja nosnih kostiju.
natalitet, raanje u stanovnitvu. Najee se pri tom misli samo na ivoroene.
Radi mogunosti uporeenja prikazuje
se u obliku stope nataliteta koja je definisana kao broj ivoroene dece u odreenoj kalendarskoj godini, na broj stanovnika odreene teritorije. Ovaj kolinik mnoi se konstantom (najee
1000). Visina stope nataliteta zavisna je
od niza faktora meu kojima su najznaajniji ekonomski socijalno-kulturni.
Visok natalitet karakteristian je za nerazvijene sredine.
nates, stranjica, sedalo. Sin. dunes.
nativni preparati, u bakteriologiji se koriste preteno za utvrivanje pokretljivosti bakterija i pri posmatranju spiroheta u tamnom polju, ali su najvanija
metoda za ispitivanje morfologije gljiva.
Preimustvo nativnih preparata nad obojenim je }i brzini i jednostavnosti pripreme, a mikroorganizmi se vide u njihovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfologijinatkardinalne vene, ulivaju se u zadnje
kardinalne vene.
natriaemia, natriemija, vrednosti natrijuma u krvi.
Natrii benzoas, natrijum-benzoat, nekada je sluio kao ekspektorantno sredstvo.
Natrii bromidum, natrijum-bromid, spada u grupu sedativa; oficinalan je prema
naoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba
isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium
bromatum. V. Kalu bromidum.
Natrii chloridum, natrijum-hlorid, kuhinjska so. U organizmu igra vanu ulogu u odravanju normalne osmotske
527

Natru citras
koncentracije, a osim toga, jon natrijuma predstavlja vaan inilac u sposobnosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Sin. Natrium
chloratum.
Natru citras, natrijum-citrat. Slui, uglavnom, kao sredstvo za spreavanje krvi
prilikom konzervisanja (citratna krv).
Sin. Natrium citricum neutrale.
Natru hydrocarbonas, natrijum-hidrokarbonat, natrijum-bikarbonat, soda bikarbona. Upotrebljava se kao antacidno
sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se zajedno sa nekim lekovima (npr., sulfonamidima) da bi mokraa postala alkalna.
Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema
naoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom Natru hydrogencarbonas (natrijumhidrogen-karbonat).
Natru nit r is, natrijum-nitrit, vrsta supstancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve
glatke miie, pre svega miie krvnih
sudova i time izaziva vazodilataciju. Danas slui, uglavnom, u trovanju cijanidima.
Natru phenylaethylbarbituras, natrijumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u
vodi. Slui kao hipnotiko i antikonvulzivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny'
laethylbarbituricum. V. Acidum phenylaethylbarbituricum.
Natru salicylas. natrijum-salicilat, oficinalan je prema naoj farmakopeji; antipiretiko, analgetiko i antireumatsko
sredstvo. Sin. Natrium salicylicum.
Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova
so, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao laksantno
sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum.
Natru tetraboras, natrijum-tetraborat,
boraks, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u vodenom
ili glicerolskom rastvoru za ispiranje
odnosno mazanje usta u stomatitisu,
mleici (soor, muguet), afta i za ispiranje, odnosno premazivanje kod tonzilitisa.
Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat.
Upotrebljava se u leenju trovanja cijanidima i trovanja trovalentnim organskim preparatima arsena. U fotografiji
slui za fiksiranje. Sin. Natrium thiosulfuricum.
528

natriuresis
natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo
za razmekavanje stolice.
natrijum-fluorid; so fluorovodonine kiseline, beo prah bez mirisa, sadri 45 /o
fluora, molekularna teina 42. Rastvara
se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se
za popravljanje ukusa jelima i za konzervisanje hrane. Zakonom osmoze
smanjuje se koliina vode u namirnicama i pogodnost za razvoj bakterija. Slani rastvori u kojima se dre namirnice
sadre 8 % natrijum-hiofida, V. salamura.
natrijum-nitrat, vetako ubrivo i aditiv
za stvaranje prijatne crvene boje mesnih preraevina (1:1000). U veim koliinama moe da dovede do akutnih trovanja. V. methaemoglobinaemia.
natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovodonine kiseline, upotrebljava se za
fluorisanje vode za pie. Sadri 60%
fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20
C. Beli nehigroskopni praak bez mirisa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4
%-tni rastvor. Upotrebljava se i u industriji stakla.
natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem
u opni elije koji dovodi do aktivnog izbacivanja jona natrijuma iz elije, a ubacivanja kalijuma u eliju na principu jedan za jedan.
natrium, Na, natrijum, element, alkalni
metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum
itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se
uspeno upotrebljava za konzervisanje
ivotnih namirnica. Dozvoljena koncentracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum,
natrijum-hidroksid, kamena soda. Nekada je upotrebljavan u medicini kao
kaustiko sredstvo; Natrium-monofluoroacetat, tenost 1080, sredstvo za
unitavanje pacova, letalna doza za pacove 10 mg na kg teine; otrovan je za
ljude i ivotinje, zbog ega je potrebna
velika opreznost pri radu; N. nitroprusid, supstancija koja slui kao reaktiv za
kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Legalova reakcija (pod reakcija).
natriuresis, natriureza, poveano izluivanje natrijuma mokraom. Obino se

naupathia
javlja posle davanja natriureznih diuretika. naupathia, naupatija, morska
bolest,
muka i povraanje izazvani kretanjem i
ljuljanjem na brodu po moru. Sin. nausea navali, nausea marina. V. kinetosis.
nausea, nauzeja, gaenje, zgaivanje, oseaj muke koji obino prethodi povraanju. Simptom mnogih oboljenja; n. epidemica, epidemijska bolest, najverovatnije izazvana virusom (virusni gastroenteritis), u koje postoji muka, povraanje, vrtoglavica i prolovi; n. gravidarum, muka koja se obino javlja u jutarnjim asovima u trudnica; n. navali (n.
marina), morska bolest, v. naupathia; n.
zbog mesa, neprirodna odvratnost prema mesu (karcinom eluca).
navika, raniji naziv za stalno unoenje nekog leka, zbog povoljnog dejstva na organizam, ali bez stvaranja fizike zavisnosti.
naviranje mleka, posledica kombinovanog nervno-hormonskog refleksa, pod
ijim uticajem oko 30 sek. poto dete
pone da sisa mleko pone da istie iz
dojki. Senzitivni impulsi nastali draenjem bradavice dojke prenose se somatskim ivcima do kimene modine,
a zatim u hipotalamus, koji regulie sekreciju oksitocina u neurohipofizi. Oksitocin putem krvi dolazi do dojke i izaziva kontrakciju mioepitlnih elija koje
okruuju alveole mlenih lezda, zbog
ega se mleko istiskuje u kanalie.
nazalni govor, v. rhinolalia.
nazofaringealni fibrom, benigna neoplazma koja se najee javlja u deaka u
uzrastu oko puberteta i u 25 % sluajeva
ima tendenciju za povlaenjem. vrsta
masa neoplazme graena je od gustog,
ali dobro obezbeenog veziva krvnim
sudovima. U sutini neoplazma je benigna, ali zbog anatomske grae i krvarenja do kojih dolazi moe da ugroava ivot.
nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk
koji odvaja gornji vilini pupoljak od
eonog breuljka.
neborbeni gubici (u ratu), gubici koji nastaju nezavisno od borbenih dejstava, tj.
od bolesti, udesa, elementarnih nepogoda, kvarova maina itd. V. opti gubici.
34 Medicinski leksikon

nedisjunctio
Necator americanus, parazit iz grupe nematoda koji izaziva isto oboljenje kao i
rudarska glista (Ankylostoma duodenaIe). Po obliku potpuno lii na ankilostomu, s tom razlikom to u ustima ima 2
ravne ploaste usnice umesto 6 kukastih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V.
Ankylostoma duodenale.
necrectomia, nekrektomija, v. sequestrectomia.
necrobiosis, nekrobioza, teka degenerativna promena koja se na kraju zavrava
smru elija; n. lipoidica (diabeticorum), ukastomrke, sklerodermiformne ploe, koje se postepeno uveavaju
i mogu da ulceriu (degeneracija elastinog vezivnog tkiva) i lokalizovane su
na prednjoj strani potkolenica. Javljaju
se najee u dijabetiara; n. pulpae,
nekrobioza pulpe, postepeno odumiranje pulpe, esto bez simptoma. V. necrosis pulpae.
necromania, seksualno zadovoljavanje u
ubijanju erotskog objekta, komadanju
lesa i jedenju komada njegovog mesa
(seksualni vampirizam).
necrophilia, seksualna perverzija koja se
sastoji u tome to obolelu osobu polno
privlae mrtvaci. Takvi bolesnici ne
prezaju ak ni od otkopavanja lesa i od
vrenja polnog ina na njima.
necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u
eksudatu zapaljenjskog procesa u oglednih ivotinja koji utie na poetak
oteenja tkiva i poetak procesa zapaIjenja.
necrosis, nekroza, smrt elije ili tkiva u ivom organizmu; n. pulpae, brzo odumiranje pulpe izazvano hemijskim, fizikim i mikrobiolokim uzronicima, praeno je bolovima. V. gangraena pulpae.
necrospermia, nekrospermija, prisustvo
nepokretnih i mrtvih semeglavaca u semenoj tenosti.
necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija
lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necretomia, sequestrectomia; n. osteoplastica,
osteoplastika nekroza, odstranjenje
sekvestra iz kosti poto se sa ove podigne reanj kosti a zatim se vraa na svoje
mesto.
nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvojivost, meusobno nerazdvajanje para

529

nefrogen
homolognih hromosoma u anafazi prve
mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve
hromatide odreenog hromosoma u
toku mitoze ili druge mejozne deobe. U
ovakvom poremeaju odgovarajui hromosom, odnosno hromatida, bie zastupljen u jednoj eliji-kerci dva puta,
a u drugoj nijedanput.
nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili
koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje
se stvaraju kanalii prebubrega i konanog bubrega. Vidi se segmentovana u
precfelu prednjih praprljenova (u oveka se na visini 3. slabinskog praprljena prekida). Iz lubanjskog dela razvija
se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Iementi konanog bubrega.
ne f r on, (embr.) osnovna jedinica konanog bubrega (metanefrosa). Razvija se
iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i izvodni putevi iz Wolffovog kanala.
nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa kojim se on otvara u celomnu duplju.
nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndroma nephroticum.
nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis.
negativismus, negativizam, poremeaj
voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^
izvrava naloge (pasivan n.) ili radi sup^
rotno od onoga to mu se nalae (aktivan n.). Negativizam je jedan od simptoma katatonije. V. catatonia, schizophrenia.
negativna kontrola, spreavanje sinteze
mRNK zbog vezivanja specifinih represora na odreenim mestima DNK; n.
k. operona, spreavanje aktivnosti operona dejstvom specifinog molekula;
npr., kontrola transkripcije koja se vri
vezivanjem specifinog represora za
specifina mesta du lanca DNK, to dovodi do spreavanja inicijacije i RNK,
odnosno do onemoguavanja ekspresije gena.
negativna mutacija, v. mutatio.
negativni naknadni potencijal, v. akcioni
potencijal.
Negrijeva telaca, nalaze se u mozgu ivotinja obolelih ili uginulih od besniia.
Smatraju se kao siguran dokaz infekcije
izazvane virusom besniia.
neidentine take mrenjae, stanje
kada se likovi predmeta koji se posmat530

Neisseria
ra ne ocrtavaju na identinim takama
mrenjae (nepodesna, nekorespondirajua mesta mrenjae). Usled toga u
centralnom nervnom sistemu nije mogue spajanje tih likova (fuzija), tako da
se posmatrani predmet vidi udvojen
(diplopija). V. indentine take mrenjae.
nekompletno antitelo, antitelo protiv celularnih antigena, koje posle vezivanja
za antigen ne dovodi do aglutinacije elija. Naziva se jo i jednovalentno antitelo (stari naziv koji je pogrean). Dokazuje se antiimunoglobulinskim testom.
neispoljeni alel, pojava da se sinteza lakih i tekih polipeptidnih lanaca, za
imunoglobulinske molekule, u klonima
plazmocita obavlja pod dejstvom samo
jednog gena iz alelskog para, dok drugi
gen ostaje iskljuen. Sin. alelsko iskljuenje.
Neisserovo bojenje, v. bojenje po Nisseru.
Neisseria, obuhvata veliku grupu gram-negativnih diplokoka; pojedinane
koke imaju bubreast oblik, a priljubljene su jedna uz drugu ravnom ili konkavnom stranom. Neke vrste najserija su
deo normalne flore gornjih disajnih puteva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N.
perflava, N. subflava, N. flavenscens;
druge vrste su uslovno patogene kao N.
catarrhalis; a neke vrste su patogene za
ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis.
Za razliku od apatogenih, patogene najserije za svoje rastenje zahtevaju podloge obogaene faktorima rastenja, temperaturu oko 370C kao i prisustvo 5-10
% CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus),
uzronik je kapavca. To je obligatni parazit, koji moe izazvati bolest samo ljudi. Pokazuje sve morfoloke i uzgojne
osobine patogenih najserija; N. meningitidis (Meningococcus), meningokoki,
u prirodnim uslovima patogeni su samo
za ljude. Izazivaju meningitis cerebrospinalis epidemica, rede druge infekcije.
Pored morfolokih i uzgojnih osobina,
karakteristinih za sve najserije. Meningokoki iz kulture pokazuju veoma izraeno vieoblije i polihromazuju. Naro-

nekrotika nefroza
ito su uoljive razlike u veliini koka
tzv. dinova i kepeca.
nekrotika nefroza, v. nephrosis.
Nelsonov test ili test !mobilizacije treponema (TIT), v. test.
nema mutacija, v. mutatio.
Nematodes (valjkasti crvi), prema lokalizaciji u oveka, dele se u dve grupe: 1) u
crevne nematode - Ascaris lumbricoides, Enterobius vermicularis, Trichuris
trichiura, Ancylostoma duodenale, Necator americanus, Strongyloides stercoralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne
nematode, Wuchereria bancrofti, W.
malayi i dr.
nematospermijum, repati (konasti) tip
semeglavaca.
nemo, polna, v. impotentia.
Neoarsphenamin, v. Novarsenobenzenum.
neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni
zglob; (1) novostvoreni zglob izmeu
dva kostna fragmenta posle preloma,
resekcije kosti ili iaenja zgloba ako
se nije izvrila repozicija luksacije. Sin.
pseudoartroza; (2) kirurki stvoren zglob
u telu neke kosti.
neodabrano sjedinjavanje, izbor branog para -nezavisno od njegovog genotipa. Sin. sluajno sjedinjavanje. Sup. odabrano sjedinjavanje.
neoglycogenesis, v. glikoneogeneza.
Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces fradiae; antibiotik irokog dejstva, oficinalan je prema naoj farmakopeji.
neon, Ne, hemijski element, pripada grupi
plemenitih (inertnih) gasova.
neonatalna linija, (stom.) jasno izraena
mrka linija koja predstavlja granicu izmeu prenatalne i postnatalne izgraene glei mlenih zuba. Sin. linija roenja, neonatal ni prsten.
neorganske kiseline, neorganska jedinjenja koja sadre vodonik sposoban da se
zameni jonom metala. Pri elektrolitikom razdruivanju daju katjon-vodonik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog
su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju
crveno (kisela reakcija). Po Brnstedu
kiseline su davaoci protona.
34*

nephrectomia
neorganski, anorganski, (1) koji nije u
vezi s neim ivim, npr. neorganski svet,
mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedinjenja svih metala i nematala s izuzetkom ugljenikovih jedinjenja koja se nazivaju organska jedinjenja. Sva jedinjenja metala i nemetala bez ugljenikovih
jedinjenja nazivaju se neorganska ili mineralna jedinjenja (neorganska hernija).
neorganski srani umovi, v. um.
Neostigmin, neostigmin, parasimpatomimetiko (holinergiko) sredstvo, koje
ima slino dejstvo kao fizostigmin (v.
Physostigmini salicylas); oficinalan je
prema naoj farmakopeji kao neostigmin-bromid (Neostigmini bromidum) i
kao neostigmin-sulfat (Neostigmini
methylsulfas).
neostomia, neostomija, stvaranje vetakog otvora hirurkim putem na nekom
organu ili izmeu dva organa.
neparna vena, v. azygos.
nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg
vilinog i unutranjeg nosnog pupoljka.
Na embrionima od 15 mm duine usno-nosna opna iezava i dovodi u vezu
nosne kanale s usnom dupljom primitivnim hoanama. V. palatum.
nepana kost, parna kost lica, sastoji se
od uspravne i vodoravne ploice s nastavcima-V. 05 (palatinum).
nepane ploe, (embr.) ploe gornjeg vilinog pupoljka koje se pribliavaju i
spajaju po sredini. Sputanjem upravne
pregrade s tavanice nosni sprat se deli u
2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti,
srednjeg dela koljke i odgovarajueg
dela njene pregrade epitel se preobraa
u olfaktivnu mrlju.
nepani luci, v. arcus palatini.
nephrectasia, nefrektazija, poveani, odnosno proireni bubreg, kesasti bubreg.
nephrectomia, nefrektomija, operacija
kojom se uklanja bubreg, obino zbog
tuberkuloze ili malignog tumora. V.
nephrotomia. Po anatomskom pristupu
za nefrektomiju postoje: n. abdominaHs, n. anterior, nefrektomija incizijom
abdominalnog zida; n. lumbalis, pristup bubregu kroz lumbalnu regiju; n.
paraperitonealis, uklanjanje bubrega
rezom u visini lanog rebra.

531

nephritis
nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, arini ili difuzni proces proliferacije ili
razaranja brenog tkiva, koji moe zahvatiti glomerule, bubrene kanalie ili
intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glomerulo nephritis; n. acuta, akutni oblik
nefritisa s hipertenzijom, edemima i hematurijom; arteriosklerozni n., nefritis
u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije
zbog degenerativnih promena u dovodnim arterijama glomerula; azotemijski n., nefritis u kojeg postoji azotemija; bakterijski n., nefritis izazvan
mikroorganizmima; balkanski n., internacionalno ime za endemski nefritis
nepoznatog uzroka koji je est u nekim
krajevima nae zemlje, u Bugarskoj i u
Rumuniji; degenerativni n., nephrosis;
n. dolorosa, bolno zadebljanje ahure
bubrega u nekim oblicima perinefritisa;
fibrozni n., n. interstitialis; glomerulski n., glomerulonephritis; n. gravidarum, nefritis ili druge glomerulopatije
u trudnoi; n. haemorrhagica, nefritis
u kojeg postoji vrlo izraena hematurija; hidremijski n. nefrozni sindrom;
hloroazotemijski n., azotemijski i acidozni oblik nefritisa bez otoka; n. interstitialis, zapaljenje bubrenog vezivnog tkiva je posledica oboljenja bubrenih arterija, glomerula ili tubula, koje
dovodi do razaranja pojedinih nefrona i
njihovog zamenjivanja vezivnim tkivom, ili dejstva toksina ili sistemskih
bolesti na intersticijumu; n. interstitialis acuta, sekundarna komplikacija
neke sistemske infekcije, naroito beta-hemoliznim streptokokom; n, s gubljenjem kalijuma, u bubrenoj tubulskoj
acidozi; kazeozni n., hronini oblik nefritisa s gnojenjem i kazeozom bubrenog tkiva tuberkulozne etiologije; kongenitalni n., nefritis koji postoji pri roenju, u uroenom sifilisu, npr. n. s.
gubljenjem natrijuma, nefritis s gubljenjem soli; produktivni n., nefritis sa
umnoavanjem veziva u meuprostorima; ratni n., akutni nefritis koji se javlja
u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubitkom soli, javlja se u hroninom pijelitisu, policistikim bubrezima i drugim
bolestima. Bolesnik gubi vee koliine
532

nephrolithiasis
kuhinjske soli nego to je uzima hranom; n. saturnina, nefropatija u toku
hroninog trovanja olovom; subakutni
n., parenhimsko oteenje bubrega subakutnog toka, poznato i kao veliki
beli bubrezi ovaj naziv moe da izazove
i jednu pometnju: na narod belim
bubrezima naziva i semenikel n. suppurtiva, nefritis s postojanjem mnogobrojnih apscesa u bubrezima, najee u toku septikih infekcija; transfuzijski n., nefritis posle transfuzije inkompatibilne krvi; tuberkulozni n., izazvan Kochovim bacilom; n. tubularis,
nefritis koji obuhvata uglavnom bubrene kanalie; vaskulni ri., nephrosclerosis.
nephroangiosclerosis, nefroangioskleroza, hipertenzija s promenama u bubrezima nastala zbog promena na bubrenim arterijama.
nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, taloenje kalcijum-fosfata u bubrenim kanaliima s progresivnom bubrenom insuficijencijom.
nephrocapsectomia, nefrokapsektomija,
hirurko Ijutenje ahure bubrega. V.
decapsulatio.
nephrocirrhosis, nefrociroza, hronini
intersticijski nefritis. V. nephritis.
nephrocolopexia, nefrokolopeksija, suspenzija kolona i bubrega priivanjem o
nefrokoliki ligament. V. nephropexia.
nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, sputen poloaj bubrega i kolona.
nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje
kamenia u bubrenoj karlici. Kamenii se stvaraju patolokim procesima
na sluznici karlice, u zastoju mokrae
(suenje uretera, hipertrofija prostate,
tabes dorsalis, povreda kimene modine, dugotrajna imobilizacija itd.), pri
emu verovatno glavnu ulogu igra poremeaj normalnog stanja tzv. zatitnih
koloida, zbog ega se rastvorene soli taloe u mokranoj tenosti. Kamenii
su razne veliine i oblika, kao i raznog
hemijskog sastava, npr. od urata oksalata, kalcijum-fosfata, istina itd. Nefrolitijaza prouzrokuje akutne napade (usled grenja glatkih miia u mokranim
putevima) s bolovima u slabini koji zra-

nephrolithotomia
e u butinu i u predeo mokrane beike.
estim nagonom za mokrenje i dr. Posledice: pijelonefritis, hidronefroza i
anurija s uremijom.
nephrolithotomia, nefrolitotomija, uklanjanje konkremenata iz bubrega hirurkim putem, tj. operacijom koja se sastoji od prosecanja zida bubrene karlice i vaenja konkremenata iz nje. V.
nephrectomia.
nephroma, nefrom, tumor bubrega; n.
embryonalis, Wilmsov tumor.
nephropathia, nefropatija, zajedniko
ime za bolesti bubrega; n. analgesica,
nefropatija izazvana dugotrajnim uzimanjem fenacetina; gihtika n., koja je
izazvana poveanim stvaranjem i izluivanjem mokrane kiseline; hipoazoturijska n., bolest bubrega u koje postoji
zadravanje azotnih jedinjenja u organizmu; hipohlorurijska n., u koje postoji zadravanje soli u organizmu.
nephropexia, nefropeksija, privrivanje lutajueg bubrega u njegovom normalnom poloaju putem operacije. V.
ren mobilis.
nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza
bubrega.
nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega,
sputen bubreg, bubreg koji je poloen
nie od svog normalnog leita. V. nephropexia.
nephropyeloiithotomia, nefropijelolitotomija, hirurka intervencija kojom se
odstranjuje kamen iz bubrene karlice
ulaskom u nju prosecanjem bubrenog
parenhima.
nephropyeloplastica, nefropijeloplastika, plastika operacija na bubrenoj
karlici.
nephropyosis, nefropioza, gnojenje u
bubregu.
nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz
bubrega.
nephrorrhaphia, nefrorafija, zaivanje
traumatske ili operativne rane na bubregu.
nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza
bubrenih tkiva, najee renovaskulnih bolesti; arteriolska n., nefroskleroza u koje su preteno pogoene arterioIe, s arterijskom hipertenzijom, cilin-

nephrosis
drurijom,
edemima,
degeneracijom
bubrenih kanalia, fibroznim zadebljanjem glomerula, a kasnije s dekompenzacijom srca i modanim krvarenjima;
henigna n., arteriolska nefroskleroza u
starijih osoba, preko 60. godine, u koje
esto postoji benigna hipertenzija i hijalina arterioloskleroza. U mlaih osoba ova
nefroskleroza moe postojati u dija-betisu
melitusu; maligna n., redak oblik
nefroskleroze u koje postoji oteenje
arterija u elom organizmu, naroito
malih arterija i arteriola; udruena je s
malignom
hipertenzijom.
Ponekad
primarna bolest, a esto posle perioda
benigne nefroskleroze, ili posledica glomerulonefritisa, ili dugotrajnije hipertenzije; senilna n., nefroskleroza koja je
deo sindroma starake arterioskleroze.
nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega
u koje postoje preteno degenerativne
promene u bubrenim kanaliima i u koje
postoje proteinurija, edem i smanjenje
albumina u plazmi; n., amyloi-des,
hronina
nefroza
sa
amiloidnom
degeneracijom medije arterija i kapila-ra
glomerula; n. cholaemica, holemij-ska
nefroza, u koje postoji istovremeno neka
bolest jetre ili unih puteva, naroito
opstruktivna utica; donjeg nefro-na n.,
specijalni oblik bubrene insufi-cijencije,
koja vodi azotemiji, zbog nekroze
epitelskih elija donjeg nefrona, koje
blokiraju lumen tih kanalia; Eps-teinova
n., hronina tubulska nefroza koja je
posledica sistemskih bolesti metabolizma,
obino u mladih osoba, a u koje obino
postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna
n., lipidna n., u koje postoje edem,
albuminurija i promene u belanevinama
i lipidima plazme, kao i holesterolskih
estara u epitelu bubrenih kanalia;
osmozna n., vakuolska nefroza; n.
toxica, izazvana otrovima, naroito
sublimatom; vakuolska n., bubrena
bolest u koje postoji vakuoli-zacija elija
proksimalnih kanalia a ponekad i
Henleove petlje. Via se u raznim
poremeajima; davanje hipertonij-skih
rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin.
hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.

533

nephrosonephritis

nervni sistem

nephrosonephritis, nefrozonefritis, bubEfekti dejstva su periferni (slini dejstvu

rena bolest u koje postoji i zapaljenska
muskarina itd.) i centralni, kada se us(nefritis) i degenerativna (nephrosis)
led dejstva acetil-holina na centralni
komponenta; n. haemorrhagica, epinervni sistem javljaju simptomi vrtoglademijska hemoragijska groznica. Sin.
vice, straha, oteane koncentracije, dekorejski hemoragijski nefrozonefritis.
zorijentacije s halucinacijama itd. Prva
nephrostomia, nefrostomija, stvaranje
pomo se sastoji u stavljanju gas-maske,
fistule bubrega operativnim putem radi
davanju atropina, dekontaminaciji
omoguenja oticanja mokrae iz bubkoe, ispiranju eluca, oiju itd. Najvarene karlice.
niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v.
nephrotomia, nefrotomija, zasecanje
tamo) i V-, odnosno X- otrovi (ifra).
bubrega radi odstranjenja kamena iz nervni centar, v. centar.
bubrenog parenhima ili iz bubrene nervni ili ivani sistem (systema nervokarlice, ukoliko se kamen zbog svoje vesum), sastavljen od nervnih elija i njiliine ne moe odstraniti pijelotomijom;
hovih produetaka, upravlja radom svih
n. abdominal is, prilaenje bubregu
organa, uspostavlja vezu sa spoljnom
kroz abdomen radi nefrotomije; n. lumsredinom i sprovodi obavetenja o stabalis, prilaenje bubregu kroz slabinu
nju samog organizma. Razlikuju se dva
radi nefrotomije.
dela, centralni (systema nervosum cennephrotuherculosis, nefrotuberkuloza,
trale) i periferni (systema nervosum petuberkuloza bubrega, oboljenje bubreriphericum); autonomni, visceralni ili
ga izazvano uzronikom Mycobactevegetativni n. s., deluje uglavnom bez
rium tuberculosis.
uticaja volje, omoguuje rad unutranephroureterectomia,
odstranjivanje
njih organa, to je neophodno za odrabubrega i dela ili celog uretera, obino
vanje ivota i vrste. Sastoji se od dva
u tumoru bubrega.
funkciono antagonistika dela, simpatineplodnost, nesposobnost za stvaranje
kusa i parasimpatikusa. V. parasimpatipotomstva bez obzira na uzrok.
^
kus, simpatikus; nervni sistem funkcioneposredna zatitna zona, fizika zatita
nie kao celina, iako svaki njegov deo
izvorita i postrojenja za snabdevanje
ima odreenu funkciju. Ova podela
vodom za pie, protiv namernog ili zlonervnog sistema je vetaka, a uinjena
namernog zagaenja vode.
je radi lakeg upoznavanja oblika pojenepotpuna dominatnost, delimina ispodinih delova i razumevanja njihovih
Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog
funkcija; centralni n. s., sastoji se od
gena u heterozigota, iako je obino efemozga i kimene modine, a periferni
kat dominantnog gena u tom alelskom
n. s., sastoji se od modanih (nn. craniaparu nadmoan. V. codominantnost.
les) i kimenih ivaca (nn. spinales). V.
Sin. inkopletna dominantnost.
cerebrum, cerebellum, encephalon, menepotpuna penetracija, v. penetratio.
dulla oblongata, medulla spinalis, nervus
neproimanje, nepenetracija, odsustvo
(nervi); somatski ili animalni n. s., prifenotipskog efekta mutantnih gena, doma nadraaje iz spoljne sredine i daje
minantnog u heterozigota, a recesivnih
impulse poprenoprugastim miiima
u homozigota.
za izvoenje voljnih pokreta, tj. pod
nervina, lekovi koji deluju na nervni siskontrolom kore velikog mozga. Svojim
tem. .
centralnim delom nervni sistem omonervna elija, v. neuron.
guuje izraavanje volje, oseanja i obanervna vlakna, v. nervus.
vljanje najviih intelektualnih funkcija;
nervni blok, v. block.
(seks.) seksualnost oveka se u najveoj
nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova
meri ispoljava njegovim psihizmom: po(v. tamo) koji u organizam prodiru velinaanjem, postupcima, oseanjem i
kom brzinom, dovode do tekih trovareakcijama ne samo u seksualnoj, nego
nja, nervnih poremeaja, pa i do smrti.
i u aseksualnoj sferi. V. teina mozga, he534

nervosus
mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje
velike razlike u ponaanju ene i mukarca i u udelu ene i mukarca u knjievnosti, nauci i umetnosti. U seksualnoj sferi dolaze do izraaja razlike u elementarnom seksualnom ponaanju, u
manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju
roditeljskog oseanja, u sublimaciji, najzad, u ulnoj osetljivosti (kona osetljivost, kusna i mirisna osetljivost, slusna
i vidna osetljivost).
nervosus, (1) nervni, ivani; (2) nervozan.
nervoza, popularan naziv za pojaanu
radraljivost i laku uzbudljivost. Najee se podudara s neurastenijom. Sin.
nervoznost
nervozan, popularan termin koji oznauje
oveka koji ispoljava znake nervoze.
nervoznost, v. nervoza.
nervus, nerv, ivac; nervi (plur.), nervi,
ivci, tvorevine u obliku vrpci koje provode razdraenja (impulse) od nervnih
centara u mozgu i kimenoj modini u
sve delove tela, a pripadaju perifernom
ivanom sistemu. Sastoje se od mnotva vlakana, produetaka nervnih elija,
a obavijena su mijelinskom kouljicom
(bela vlakna) ili su bez tog omotaa
(siva vlakna). Prema pravcu provoenja
impulsa nervna vlakna se dele na odvodna (eferentna) i dovod na (aferentna). Eferentna ili centrifugalna nervna
vlakna provode impulse od nervnih
centara ka periferiji (motorna, sekretorna). Aferentna ili centripetalna nervna vlakna provode impulse od periferije
ka nervnim centrima (senzitivna, senzorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sadre, ivci mogu biti: motorni, sekretorni, senzitivni, senzorijalni i meoviti.
Prema poreklu ivci se dele na modane
(nn. craniales ili nn. cerebrales) i na kimene ili rru dinske (nn. spinales). Modani ivci polaze od modanog stabla.
Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n.
opticus (II), n. oculomotorius (III), n.
trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. abducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibulocochlearis ili n. statoacusticus (VIII),
n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X),
n. accessorius (XI) i n. hypoglossus

nervus
(XII). Kimeni ivci polaze od kimene
modine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih
(nn. cervicales), 12 grudnih ili lenih
(nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumbales), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtini (n.
coccygeus). Prednje grane ivaca se spajaju gradei spletove (plexus) od kojih
polaze zavrne grane, tj. ivci za poprenoprugaste miie i kou. Nazivi spletova su: vratni (plexus cervicalis), rameni (plexus brachialis), slabinski (plexus
lumbalis) i trtini splet (plexus coccygeus); n. abducens (VI), ivac odvodilac, oivava spoljni pravi mii one jabuice; n. accessorius, (XI) pomoni
ivac, oivava dva vratna miia (m.
sternocleidomastoideus i m. trapezius);
n. axillaris, pazuni ivac, oivava dva
miia ramena (m. deltoideus i m. teres
minor) i kou deltastog predela; n. facialis (VII), ivac lica, oivava miine miie lica, peurkaste kvrice jezika, suznu, podvilinu i podjezinu pljuvanu
lezdu; n. femoralis, butni ivac, oivava miie prednje grupe buta i kou
prednje strane buta i unutranje strane
potkolenice; n. glossopharyngeus
(IX), jezinodrelni ivac, oivava miie drela i nepca, opanene kvrice jezika i dounu pljuvanu lezdu; n. hypoglossus (XII), podjezini ivac, oivava uglavnom miie jezika; n. ischiadicus, ishijadikus, veliki sedalni ivac,
oivava miie zadnje grupe buta, a
svojim zavrnim granama (n. peroneus
communis i n. tibialis) inervie miie
potkolenice i stopala; n. mandibularis
(), donjovilini ivac, trea grana
trogranog ivca (n. trigeminus, V), oivava miie vakae i kou u predelu
donje vilice; n. maxillaris (V2), druga
grana trogranog ivca (n. trigeminus),
oivava kou donjeg kapka, nosa, gornje usne, gornje zube, nepce, nosnu
duplju; n. medianus, sredini ivac,
oivava veliki broj miia prednje grupe podlaktice, neke miie ake i deo
koe dlana; n. musculocutaneus, miinokoni ivac, oivava miie prednje grupe nadlaktice i deo koe podlaktice; n. oculomotorius (III), ivac miia pokretaa oka, oivava spoljne mii535

nesanica
e one jabuice i dva mala miia u
njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae);
n. opticus (II), vidni ivac, pripada optikom putu, a prua se od one jabuice do optike raskrsnice (chiasma); n.
ophthalmicus (Vi), oftalmiki, oni ivac,
prva grana trogranog ivca (n. trigeminus), oivava kou ela, gornjeg kapka,
venjau i suznu lezdu; n. phrenicus,
preani ivac, oivava dijafragmu,
pleuru, perikard i deo peritoneuma; n.
radialis, bini ivac, inervie m. triceps brachii, miie spoljanje i zadnje
grupe podlaktice, kou zadnje strane
nadlaktice, podlaktice i dela ake; n. trigeminus(V), trograni, trokraki ivac,
sastoji se od Gasserovog gangliona i tri
kraka od kojih svaki predstavlja poseban ivac. Oivava miie vakae,
kou ela i lica, sluznicu oka, nosne i
usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxillaris i n. mandibularis; n. trochlearis
(IV), trohlearni, koloturni ivac, oivava gornji kosi mii one jabuice; n. ulnaris, lakatni ivac, inervie manji broj
miia u prednjoj grupi podlaktice,
neke miie ake i kou dela dlana; n.
vagus (X), ivac lutalac, pneumogastriki ili plunoeludani ivac, oivava
miie drela, grkljana i mekog nepca,
zatim organe u grudnoj i trbunoj duplji; n. vestibulocochlearis (n. statoacusticus, VIII), vestibulokohlearni,
tremnopuni ivac, sastoji se od dva ivca: pars cochlearis (n. coclearis ili n.
acusticus) i pars vestibularis (n. vestibularis ili n. staticus). ivac pua, akustiki ivac, prenosi nadraaje za sluh.
Tremni, statiki ivac, prenosi utiske
poloaja i ravnotee tela.
nesanica, v. insomnia.
neslana dijeta, v. dijeta.
nesocijalno, v. asocijalno.
nespecifina nadraajna terapija, parenteralno unoenje u organizam proteina, koloida, metala, sumpora itd.), u
svrhu izazivanja opte, lokalne i fokalne
reakcije i aktivisanja odbrambenih snaga organizma.
Nesslerov reagens, v. reagens.
nesvesna psiha, v. psiha.
netropski spru, v. morbus coeliacus.
536

neurectomia
Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja
kapsule koji slui za svrstavanje pneumokoka.

Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje.

neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oivenoj nekim perifernim ivcem ili njegovim granama, koji se javlja u napadima.
Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za
razliku od neuritisa, pri neuralgiji funkcija obolelog ivca nije oteena; atipina n. trigeminusa, bol u predelu lica
koji ne prati distribuciju bilo koje od
grana trogranog ivca; n. n. ischiadici,
ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bolovi u oblasti inervisanoj ishijadinim
ivcem. Velik procenat ovih neuralgija
prouzrokovan je pritiskom prolabirane
pulpozne jezgre (nucleus pulposus) intervertebralnog diskusa na pojedine
spinalne korenove n. ischiadicusa. V.
hernia disci, discus-hernia. Toksika ili
infektivna etiologija ovih neuralgija nije
iskljuena.
neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi
na nerve.
neurasthenia, neurastenija, opta ivana
slabost. Stanje tzv. prenadraljive slabosti s nizom tegoba, kao to su glavobolja, nesanica, gubitak apetita, nesposobnost za rad. Razlikuju se tzv. konstituciona n., ije poreklo treba traiti u
uroenoj slabosti vegetativnog ivanog sistema (tzv. Beardova bolest) i steena n. ili pseudoneurastenija, koja se
javlja kao propratna pojava uz neko osnovno organsko oboljenje. Organsku
podlogu neurastenija odnosno pseudoneurastenija esto ini tzv. larvirano,
prikriveno zapaljenje mozga. V. larvirani encefalitis. Osim zapaljenja u pravom
smislu reci, prouzrokovanog najverovatnije virusima, organsku podlogu
neurastenije mogu da ine i oteenja
diencefalona drugog porekla (vaskularna, traumatska); seksualna n., sindrom
poremeene razdraljivosti i slabosti u
oblasti seksualnog ivota.
neurectomia, neurektomija, resekcija ivca. Isecanje jednog dela senzitivnog
nerva u cilju leenja neuralgije, npr. resekcija trogranog ivca u bazi lubanje.
V. enervatio.

neurenterni kanal
neurenterni kanal, kanal izmeu ventralnog kanala medularne cevi i duplje primitivnog creva.
neurexaeresis, neureksereza, operacija
kojom se iupava komad nerva da bi se
prekinula njegova funkcija (senzitivna
u neuralgijama, a motorna kad je potrebno paralizovanje preage u kolapsoterapiji tuberkuloze plua). V. phrenicoexaeresis.
neurilema, v. Schwannova opna.
neurilemoma, neurilemoma, v. neurinoma.
neurinoma, neurinom, benigna neoplazma od elija nervnih ovojnica modanih
i perifernih nerava. Neoplazme su okruglastog oblika jasno ograniene, esto
sa ahurom. Od modanih ivaca najee je zahvaen VIII akustikus. Sin.
neurofibroma, neurilemoma Schwannoma.
neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum.
neuritis intraocularis, v. papillitis.
neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog
ivca. Moe da zahvati deo ivca u samoj
onoj jabuici (v. papillitis) ili deo iza
one jabuice (v. neuritis retrobulbaris).
Dolazi do pada otrine vida i ispada u
vidnom polju. Posledica moe biti trajno oteenje otrine vida usled atrofije
vidnog ivca. Etiologija: oboljenje centralnog nervnog sistema, infektivna oboljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni
poremeaji, zapaljenja tkiva orbite, intraokularna zapaljenja i dr.
neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog
ivca van one jabuice. Dijagnoza se
postavlja na osnovu samo subjektivnih
ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se
razvija atrofija papile vidnog ivca kao
posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n.
nervi optici.
neuritum, neurit, produetak nervne elije, sastoji se od neuroplazme i neurofibrila u njegovom centralnom delu. Periferni deo, koji ne sadri neurofibrile,
naziva se Mautherovom kouljicom.
Svojim zavrnim krajem neurit stupa u
odnos s odgovarajuim efektorom. Sin.
axon, cylindraxis.
neuroblastoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom neuroblasta. Javlja

neuroendokrinologija
se u meduli nadbubrene lezde odojadi i dece, dajui veoma brzo lokalne i
udaljene metastaze. Neoplazme sline
grae nalazimo u meumozgu i retini.
Neoplazma desne nadbubrene lezde
daje metastaze u retroperitonealnim
limfnim lezdama i jetri, izazivajui Pepperov sindrom koji se sastoji od prisustva metastaza iskljuivo u jetri koja zbog
toga moe da ima velike srazmere. Metastaze u kosti, posebno lubanje i oko
orbite daju meduloblastom leve nadbubrene lezde i Hutchinsonov sindrom.
neurocit. v. neurocytus.
neurocranium, neurokranijum, primordijalna lubanja, nervni deo kostura glave u kome je smeten mozak. Postaje iz
dorzalnog skeletnog mezenhima koji se
nalazi oko prednjeg kraja prvobitne
nervne cevi.
neurocrinia, neurokrinija, izluivanje
proizvoda nekih endokrinih lezda, npr.
hipofize u ivani sistem; stvaranje i izlazak izvesnih hemijskih supstancija iz
nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-holina na zavrecima holinergikih ivaca.
neurocytoma, neoplazma sporog rastenja, odlikuje se prisustvom zrelih nervnih elija. Spada u red neoplazmi centralnog nervnog sistema.
neurocytus, neurocit, nervna elija, v.
neuronum.
neurodermitis, hronino kono oboljenje
u kome se, kao osnovni simptom, javlja
svrab, a zatim se razvijaju osobene,
male, otro ograniene, poligonalne, vrste papule, ravne i sjajne povrine, na
poetku imaju boju koe, zatim sivkaste
ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uzroci nisu jasni i smatra se da su najee
nervni ili psihiki, a moda i alergijski;
javlja su uglavnom u dva oblika: n.
chronica cirumscripta (sin. lichen ircumscriptus chronicus Widat) s lokalizacijom na vratu, unutranjim stranama
butina i dr. i n. disseminata, koji zahvata vee povrine koe.
neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne
povezanosti funkcije endokrinih lezda
(v. tamo) s nervnim sistemom, endokri537

neuroepitel
nologija (v. tamo), esto nosi naziv neuroendokrinologija.
neuroepitel, ulni ili senzitivni epitel, epitel koji prima nadraaje a predaje ih
nervnim elijama. ulne elije imaju
obino na vrhu naroito diferentovane
biaste ili trepljaste organie kojima
dolaze u dodir s dejstvujuom drai. Bazalni kraj im je obino izduen u vlakno
i u vezi je s nervnom elijom.
neuroepithelioma gliomatosum, gliomatozni neuroepiteliom, tumor sastavljen od nediferentovanih elija nervnog
tkiva koje imaju karakteristian raspored u vidu rozeta. To su nediferentovane elije embrionalnog tipa koje se
mogu razviti u neuralgijske elije. Javlja
se u centralnom ili perifernom nervnom sistemu.
neurofibrili, specijalne tvorevine citoplazme nervne elije u vidu vrlo tankih i
neprekidnih konia koji se zapaaju u
telu same nervne elije i u svim njenim
nervnim produecima. Pripisuje im se
funkcija izazivanja nadraaja.
neurofibroma, neurofibrom, benigni tumor sastavljen od vezivnih elija i vlakana. Potie iz nervnih omotaa i nalazi se
ili kao pojedinani tumor ili u vidu
mnogobrojnih manjih ili veih vorova
na koi i u unutranjosti tela. V. Recklinghausenova bolest.
neurofibromatosis, neurofibromatoza,
pojava multiplih neurofibromatoznih
vorova u koi grudnog koa, kao i na
bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i
ekstremitetima. Ponekad su zahvaeni i
nervi u kimenom kanalu. Prisustvo
pigmentacije koe u vidu pega boje bele
kafe redovna je pojava. Sve neoplazme
koje se javljaju du nerava ne razaraju
isti, uahureni su i u veoma retkim sluajevima mogu postati maligne prirode.
Oboljenje se naziva i Von Recklinghausenova bolest.
neurofizini, polipeptidi za koje su vezani
oksitocin i antidiurezni hormon u elijama neurohipofize.
neuroglioma ganglionare, tumor sastavljen od neuroglije ganglijskih elija i
nervnih vlakana. Potie iz mozga, kimene modine i perifernog dela vegeta538

neurohypophysis
tivnog nervnog sistema. Sin. neuroganglioma. V. ganglioneuroma.

neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi

hirurkim leenjem oboljenja nervnog
sistema.
neurohirugija, v. kirurgija.
neurohumoralne korelacije, korelacije
koje postoje u svakoj emociji, naroito u
manifestacijama polnog nagona, pri
emu se razlikuju 3 perioda: 1) percepcija nadraaja, 2) vegetativne promene
registrovane u svesti i 3) somatski izraaj.
neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje
ueem nervnog sistema i hemijskih
materija krvi. Prilagoavanje organizma na razne promene u spoljanjoj sredini ili u samom organizmu vrlo je esto
i ostvaruje se putem neurohumoralnih
mehanizama. V. naviranje mleka. C^
neurogena kontraktura, v. contracturdi
neurohypophysis, neurohipofizu izgrauju: sredino ispupenje (eminentia
mediana) tuber cinereuma, hipoftzna
drka (infundibulum) i zadnji reanj (lobus neurosus). Iako je zadnji reahj
nervnog porekla, s malim izuzetkom ne
sadri ivane elije ve samo preobraene neuroglijske elije razliitog izgleda, nazvane pit uiti s produecima koji
ine mreu zavretaka neuritisa neurosekretnih elija hipotalamusnih jedara
(nucleus praeopticus i n. paraventricularis) i krvnih sudova s perivaskularnim
prostorima. Vlakna neurosekretnih elija prolaze hipofiznu drku, a njihovi
ogranci zavravaju se u zadnjem renju;
obrazuju hipotalamohipofizni trakt du
koga sekretne kapljice, odnosno hormoni iz neurosekretnih elija, dospevaju u zadnji reanj. Hormoni: oksitocin
deluje na kontrakciju miia materice i
na mioepitelne elije mekova mlene
lezde i vazopresin koji izaziva kontrakciju miia malih krvnih sudova, poveava krvni pritisak i deluje na apsorpciju vode u bubregu (antidiuretsko dejstvo). Eminentia mediana je deo hipotalamusa naroite grae i uloge. U njoj se
zavravaju vlakna neurosekretnih elija
ventralnog dela hipotalamusa, koja ine
tuberohipofizni trakt. Naroiti raspored

neurolept-anestezija
krvnih sudova s perivaskularnim prostorima, splet gustih kapilara koji se ulivaju u prave prenosne ili portne vene, a
teku du hipofizne drke, prenose u sinusne kapilare prednjeg renja hipofize
posredujue hemijske supstancije - portohemijsko posredstvo - koje stimuliu
luenje i reguliu rad hipofizotropnih
hormona: Ove stimuliue supstancije
nazvane su otkoujui ili rilizing faktori
(releasing factors, RF). Neki od ovih inilaca imaju koee ili inhibiciono dejstvo, kao PIF za prolaktin, MIF melanoinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji
reanj hipofize izrasta iz poda meumozga, dok se u gornjem delu suava u
hipofiznu peteljku, kojom je neurohipofiza vezana za pod III komore.
neurolept-anestezija, NLA, oblik intravenske anestezije; postie se ubrizgavanjem jednog neuroleptika - dehidrobenzperidola i jednog analgetika - fentanila.
neurologija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem centralnog i perifernog
nervnog sistema; klinika n., grana medicine koja se bavi ispitivanjem i leenjem nervnih bolesti.
neurolues, v. neurosyphilis.
neuroma, neurom, benigni tumor sastavljen od nervnih elija i vlakana. Potie
najee od paraganglija. V. chromaffinoma; amputacioni n., zadebljanje zavretka nervnih vlakana, koja se sklupavaju u oiljnom vezivnom tkivu.
neuromuskularna veza, nervno-miina
veza, v. motorna ploa.
neuronitis vestibularis, zapaljenje vestibulnog ivca, virusno zapaljenje labirinta unutranjeg uha, ogranieno samo na
vestibulni sindrom. Javlja se epidemijski u gradovima, ima dobru prognozu.
neuronum, neuron, nervna elija sa svojim produeci ma (dendritima i aksonom ili neuritom).
neurooftalmologija, grana oftalmologije
koja se posebno bavi izuavanjem odnosa izmeu oka i centralnog nervnog
sistema.
neuropat, osoba obolela od nekog funkcionog nervnog oboljenja. Sin. neurotiar.

neurosis
neuropathia, neuropatija, oboljenje nervnog sistema uopte ili oboljenje vegetativnog nervnog sistema uopte.
neuropatolog, specijalista patoloke anatomije koji nauno i struno dela u oblasti patologije nervog sistema.
neuropatologija, (1) patologija perifernog i centralnog nervnog sistema; (2)
deo patoloke anatomije u kome se prouava patologija nervnog sistema.
neuroplastika, plastika, nadoknaivanje
defekta nerva stvaranjem nervnog renja na peteljci s centralnog i perifernog
patrljka nerva koji se spajaju avom, sa
slobodnim autotransplantatom, heterotransplantatom koji se specijalno priprema.
neuropori (prednji i zadnji). Prednji neuropor se stvara prvi, u ovejem embrionu od 17 do 20 prljenova, a za izvesno vreme ostaje jo u vezi s ektodermom neuropornom peteljkom.
neuropsychiatria, neuropsihijatrija, grana medicine koja se bavi prouavanjem
i leenjem nervnih i duevnih bolesti. V.
neurologia, psychiatria.
neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog
ivca i okolne mrenjae.
neurorrhaphia, neurorafija, spajanje preseenog ivca avovima.
neurosekrecija, sposobnost luenja nekih ivanih elija, koje svoje inkrete izluuju aksonom u ivano tkivo (neurokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Takav je sluaj s jedrima hipotalamusa:
nn. praeopticus, paraventricularis, supraopticus i dr. V. neurohypophysis.
neurosis, neuroza, funkciono oboljenje
nervnog sistema koje se manifestuje
nervnim i psihikim simptomima. Od
psihoza (v. psychosis) razlikuje se injenicom da oboleli svoj odnos prema okolini ne menja kvalitativno; po tome je
laki poremeaj od nje. Mnoga modana
oboljenja nekada su usled nesavrenosti dijagnostike ili patologije smatrana za
neuroze. V. psychoneurosis; n. organa,
neurotiki poremeaj funkcije unutranjih organa (srca, eluca, beike itd.);
prisilna n., prisilna pojava ideja ili prisilne radnje iju besmilsenost oboleli
uvia ali trajno ne moe da ih se oslobo539

neurosyphilis

niacin

zbog visokog stepena njegove imunodi; rentna n., funckioni poremeaj teloke specifinosti. Koristi se za identilesnog ili psihikog zdravlja bez odgovafikaciju izolovanog virusa ili za odreirajue organske podloge koji se odrava
vanje titra neutraliuih antitela u serui pogorava time to je oboleli osiguran
mu.
i to i nehotino tei da dobije to je
mogue veu materijalnu naknadu u neutralna mast, v. mast.
vidu rente. Iako prolazi tek kada se neutralna mutacija, v. mulatto.
rentni proces definitivno zavri, ne tre- neutrocytopenia, v. neutropenia.
ba rentnu neurozu smatrati kao obinu neutrocvtophilia, v. neutrophilia.
simulaciju, jer je psiholoki mehanizam neutrocytosis, v. neutrophilia.
postanka ovog poremeaja mnogo kom- neutron, elektrino neutralna subatomska estica. Sastavni deo svake atomske
plikovaniji; n. straha, n. obeleena esjezgre, osim jezgre obinog vodonikoto paninim strahom; traumatska n.,
vog atoma, koja sadri samo jedan proneuroza koja nastaje usled neke telesne
ton (1).
povrede.
neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V. neutropenia, neutropenija, smanjenje
broja neutrofilnih granulocita u krvi; n.
tabes dorsalis, paralysis progressiva, tachronica hypoplastica, u koje postoje
boparalysis.
hipoplazija granulocita u kostnoj sri i
neurotizacija, (1) regeneracija preseesklonost za infekcije koe i usne duplje;
nog nerva: (2) usaivanje nerva u odun. congenitali, u male dece u koje
zeti mii.
nema neutrofilnih granulocita u krvi; n.
neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva
cyclica, n. periodica; hipersplenika,
u kome su prekinuti njegovi sutinski
primarna splenika neutropenija; n.
elementi, dok ivac na izgled ne pokazuidiopathica, bez otkrivenog etiolokog
je anatomski prekid svog kontinuiteta.
inioca; n. maligna, agranulocitoza; n.
neurotomia, neurotomija, presecanje
neonatalis, kratkotrajna neutropenija
nerva hirurkim putem, V. radicotomia,
posle roena koja je posledica izoimurhizotomia.
nizacije majke; n. periodica, periodineurotubuli, tubuli prenika 200-300 A,u
ka neutropenija, hronini oblik neutroneuroplazmi ivanih elija i njenih
penije, koju odlikuju pravilni periodi
produetaka, dendrita i neurita. Ranije
neutropenije s povienom temperatusu opisani kao nerifibrili. Smatra se da
rom, stomatitisom, raznim infekcijama i
sadre i sprovode enzime i supstancije
optim loim stanjem; periferna n.,
potrebne za obrazovanje sinapsnih vezismanjenje neutrofilnih granulocjta u
kula na ivanim zavrecima.
perifernoj krvi; primarna splenika n.,
neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni bazsindrom kojeg odlikuju splenomegalija,
no ili koji sadri isti broj hidronijumoizraena leukopenija s neutropenijom,
vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona
sklonost ka infekcijama, ponekad i ane(CE=I(T7 ilipH = 7).
mija i trombocitopenija, kao i hiperceneutraliua antitela, antitela koja neutlularna kostna sr.
raliu patogeno delovanje virusa mogu
neutrophilia,
neutrofilija, poveanje brose, sem na mievima, dokazivati i druja neutrofilnih granulocita u perifernoj
gim metodama. Za rutinski rad se najvikrvi. Ona je najei uzrok leukocitoze
e preporuuje metoda neutralizacije
u toku infekcija, intoksikacija, krvarecitopatogenog efekta (CPE) virusa na
nja i u malignim tumorima koji brzo naelije u kulturi tkiva.
preduju.
neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih
ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin
K), jedan od etiri glavna prirodna penivodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline
cilina.
i soli.
neutralizacioni test, ovaj test je najvaniji niacin, nikotinska kiselina, jedan od sastojaka kompleksa vitamina B. U orgaseroloki postupak za ispitivanje virusa
540

niacin-amid
nizmu je sastojak u kompleksnom sistemu enzima koji uestvuju u prenoenju
vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je
jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin.
PP-faktor, antipelagra vitamin.
niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V.
niacin.
nialamid, derivat hidrazina, inhibitor monoaminooksidaze; antidepresivno sredstvo.
nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slobodnom rubu vilinpg grebena, jedna
faza u razvitku zuba. V. dentitio.
Niclosamidum, niklozamid, anthelmintikoQs^edstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogranulomatosis inguinalis, IV venerika bolest.
nicotinismus, nikotinizam, trovanje duvanom ili istim nikotinom.
Nicotylamidum, amid nikotinske kiseline, hidrosolubilan, termostabilan. U organizam ulazi u sastav kodehidrogenaze
I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u veim koliinama u jetri, nadbubrenim
lezdama, bubregu, penici, pirinu, kikirikima, mesu, a naroito u kvascu. Oficinalan je prema naoj farmakopeji pod
nazivom nikotinamid (Nicotinamidum).
nictatio, v. nicmtio.
nictitatio, niktitacija, mirkanje, klonusni
gr celokupnog krunog miia, u vidu
uestalog i veoma snanog zatvaranja
kapaka. Obino se javlja u starijih osoba
i dece. Uzroci: konjunktivitis, poremeaji refrakcije i neuropatska konstitucija.
nidatio, ugneivanje oploenog jajeta. U
ene jaje prodire, posle destrukcije epitela, u sam zid materice i tako se dalje
razvija.

Niemann-Pickova bolest, v. bolest.

nifuroksim, derivat furana, sredstvo protiv vaginalnih infekcija sa Candidom albicans.

nigrities linguae, v. lingua nigra.

niketil-amid, niketamid, dietil-amid piridin-betakarbonske kiseline (nikotinske
kiseline). Deluje nadraajno na centralni nervni sistem; oficinalan je prema naoj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-

nia
kaethylamidum). Upotrebljava se za
draenje vitalnih centara (respiratornog i vazomotornog) u produenoj modini. Daje se oralno i parenteralno (intravenski, intramuskularno i potkono).
Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani.
Nikolskijev fenomen, mehaniko odvajanje slojeva epiderma pritiskom ili trljanjem (u pemfigusu). Histopatoloki
supstrat epidermolize.
nikotin, alkaloid koji se nalazi u Uu i korenu duvana vezan za jabunu i limunsku kiselinu. Nikotin je bezbojna tenost koja mirie na duvan. Vrlo je otrovan. Nikotin se sastoji od piridinskog i
hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Oksidacijom nikotina dobija se nikotinska
kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi
(nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog
nadraajnog dejstva, paralie ganglije
vegetativnog nervnog sistema* a slino
(najpre nadraajno, a zatim paralitiki)
deluje i na centralni nervni sistem. Trovanje nikotinom nastaje pri preteranom puenju (hronino trovanje) ili pri upotrebi
nikotina ili duvanskih ekstrakata za unitavanje biljnih tetoina (akutno trovanje).
nikotinizam, v. nicotinismus.

nikotinska kiselina, v. niacin.

nikturija, v. nyctutia.
nimfomanija, v. nymphomania.
nishodan, v. descendens.
nistagrnus, v. nystagmus.
nisus, nagon; n. formativus, po staroj embriolokoj teoriji formativan nagon,
pod ijim se uticajem roditeljski sokovi razvijaju u odreen oblik; n. sexuaHs, polni nagon.
nia, (fr. niche) rendgenski viak senke
udubljenja ili depa u zidu eluca, jednjaka ili creva. Ispunjena je barijumskim mlekom; nastaje obino us led grizlice koja je razorila deo zida digestivne
cevi; Haudeckova n., nia koja je prodrla kroz sve slojeve eludanog zida, u
pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 sloja: gore vazduni mehur, zatim intermedijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko
mleko, ako se snima ili pregleda u stojeem stavu bolesnika.
541

niador
niador, v. Ammonii chloridum.
nian-organ, (target^organe) oznaava organ na ije elije deluje odreeni hormon jer te elije poseduju odgovarajui
receptor. Na druge elije taj hormon ne
deluje specifino. Tako je, npr., tireoidna lezda nian-organ za tireotropni
hormon (TSH) prednjeg renja hipofize,
za koru nadbubrene lezde je ACTH, za
gonade su gonadotropini itd.
Niska Banja, banja u blizini Nia, na oko
250 m n. v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje tri izvora (19, 34 i 380C).
Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25
MMC na litar) i termalna. Slabo je mineralisana (0,4236 g/oo), odnosno slabo
zemnoalkalna; sadri i slobodnu radioaktivnu emanaciju i plemenite gasove; u manjim koliinama sadri olova,
bakra i tragove urana. Po dejstvu je sedativna, diuretika i antiurikemika.
Voda slui za kupanje, pie i inhalisanje.
Banja ima moderno kupatilo i emanatorijum. U ovoj banji se lece: uriki artritis
(giht); neki oblici hroninog reumatizma, dijabetes melitus, gojaznost; astma,
neuritisi, neuralgije, dispepsije, spastiki kolitisi, arterijska hipertenzija; nadraajne dermatoze, klimakterike tegobe i tireotoksikoze (lakeg stepena).
Nitabuchove trake, u zidovima interviloznih prostora, kako na horionskoj
ploi (izmeu resica), tako i izmeu pregrada materine posteljice, slau se, u
drugoj polovini trudnoe, fibrinoidne
trake: one u horionskoj ploi su poznate
kao Langhansove trake, na dnu interviloznih prostora kao Rohrove trake, i one
dublje smetene u bazalnoj decidualnoj
sluznici kao Nitabuchove trake.
niton, v. radon.
nitrati, soli azotne kiseline.
nitrifIkacija, deo u procesu kruenja azota u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome
to amonijak, nastao razgraivanjem
azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mikroorganizama prelazi prvo u nitrite,
(NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje
nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitrosococcus nitrosus, a stvaranje nitrata
gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces
nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.

542

nivo zdravstvene zatite

novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne
upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem
nekih mikroorganizama u oksidul--azot i
slobodni azot. Ovaj proces izvravaju B.
denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B.
fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin.
mineralizacija
(hig.).
.jiitrifikujue
bakterije, v. nitrifikacija.
nitriti, soli aotaste kiseline. V. Natrii nitras, vazodilatatorna sredstva.
nitritoirfna kriza, v. crisis.
nitrobenzen, uljana, svetlouta tenost,
slui za izradu anilina. Zato to ima miris gorkih badema, upotrebljavan je
umesto ulja od gorkih badema u izradi
jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan.
Simptomi su slini kao u trovanju anilinom (cijanoza usled methemoglobinemije, grevi, koma i smrt).
nitrofurantoinum (nitrofurantoin), derivat furana, dezinficijentno sredstvo za
mokrane puteve; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
nitrofurazon, derivat furana, lokalno antibakterijsko sredstvo za leenje meovitih infekcija povrnih rana i oboljenja
koe.
nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum,
azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bezbojan gas koji pri udisaju prouzrokuje
narkozu. V. narcosis, anaesthesia.
nitroglycerolum, nitroglicerol, estar
azotne kiseline i glicerola, oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Upotrebljava
se kao vazodilatatorno sredstvo.
nitro-grupa, jednovalentna funkciona
grupa -NO2nitro-jedinjenja, derivati alifatinih i aromatinih ugljovodonika koji sadre jednovalentnu grupu -NO2nitrozni gasovi, v. gasovi.
nivo zdravstvene zatite, obim i stepen
medicinskih mera u okviru odreenog
stepena strunosti; razlikujemo: n.
zdravstvene samozatite, (v. tamo); n.
optemedicinski, mere u delokrugu Iekara opte medicine; n. optespecijalistiki, mere u delokrugu optih specijalista - hiruga, internista i epidemiologa
i n. visokospecijalistiki, mere u delokrugu uih mera - neurohirurzi, kardiolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-

nizinska klima
jene, pomorske higijene, toksikolozi
itd.). V. oblik pomoi.
nizinska klima, v. klima.
Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomyces. Patogene vrste izazivaju nokardiozu plua i koe, koja se teko razlikuje
od aktinomikoze.
nocturia, v. nycturia.
nona paroksizmalna hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
nodi lymphatici, (sing, nodus lymphaticus) limfni vorovi ili lezde. Sin. Iymphonodi, lymphoglandulae. Organi veliine zrna prosa do zrna lenika. Obino se udruuju u grupe, ukljuene u tok
limfnih sudova. Imaju dovodne i odvodne limfne sudove. Limfni vor se sastoji
od velikog broja limfnih voria ili mekova (folliculi lymphatici) i od elija
koje imaju fagocitnu mo, u emu se ogleda odbrambena uloga; n. L axillares,
pazuni vorovi (lezde), smeteni u pazunoj jami; n. 1. bronchopulmonales,
duninopluni vorovi, hilusne limfne
lezde, uz pluni hilus; n. 1. capitis, grade ogrlicu na granici izmeu glave i vrata; n. 1. cervicales, vratni vorovi u dubokom i povrinskom sloju; n. 1. colici,
kolini vorovi du grana crevnih arterija; n. 1. cubitales, lakatni vorovi, na
prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, vorovi du krivina eluca; n. 1. hepatici,
jetreni vorovi; n. 1. iliaci, vorovi du
ilijanih krvnih sudova; n. 1. inguinales, preponski vorovi, povrinski i duboki; n. 1. lumbales, slabinski vorovi
oko aorte; n. 1. mediastinales, vorovi
u sredogruu; n. 1. mesenterici, vorovi u opornjaku tankog creva; n. 1. pancreaticolienales, vorovi du slezinske
arterije; n. 1. parasternales, vorovi pored grudne kosti; n. 1. sacrales, vorovi
ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronchiales, vorovi izmeu dunika i dunica.
nodosus, nodozni, vorast, npr. erythema
nodosum.
noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v.
Peyerove ploe.
noduli haemorrhoidales, hemoroidi, uIjevi, varikozna proirenja vena donjeg

nomotopni
dela rektuma iznad ili ispod stezaa
mara (n. h. externi, n. h. interni).
nodulus, vori; nodulus lymphaticus,
limfni vori ili folliculus lymphaticus, limfni meak, sastavni deo limfnog
vora ili lezde.
nodus, vor; n. atrioventricularis (Aschoff-Tawarae), pretkomornokomorni
vor ili Aschoff-Tawarain vor, nalazi se
na podu desne pretkomore srca, iznad
desnog fibroznog trougla i nastavlja se
Hisovim snopom; n. sinoatrialis, sinoatrijalni vor, grupa atipinih vlakana sranog miia u desnoj pretkomori
na mestu uliva gornje uplje vene u desnu pretkomoru. Normalni srani ritam
regulisan je ovim vorom. Sin. Keith-Flackov vor.
noeud vital, (fr.) ivotni vor; mesto u izduenoj modini gde se nalazi centar za
disanje.
nokat, v. unguis.
nokaut (knock out), stanje boksera posle udarca u neko od osetljivih mesta
(glava, vrat, podruje srca, gornji deo trbuha) u kome je, obino, izgubljena
svest zbog teeg ili lakeg potresa mozga. Nokautirani bokser pada i zbog prolaznog prekida u radu srca, prekida disanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog jakog bola.
noma, v. stomatitis gangrenosa.
nomen aegroti, ime pacijenta u lekarskom receptu.
nomen medici (ime lekara), potpis i peat
lekara u receptu.
nomenclatura, nomenklatura, zbirka
strunih izraza, skup uobiajenih imena
i naziva u nekoj naunoj oblasti, s latinskim ili latinizovanim recima. V. nomina anatomica.
nomina anatomica, anatomska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na
meunarodnim kongresima anatoma
(Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Njujork 1960). V. Bazelska nomenklatura,
(B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), parika n.
(P.N.A.).
nomotopni, koji je u vezi s nekim normalnim mestom ili se odnosi na neko normalno mesto; koji nastaje normalno,
543

Nonne-Apeltova reakcija
npr. n. impuls, impuls koji potie iz sinusnog vora srca itd.
Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija.
Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trophoedema.
nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio.
noradrenalin, jedinjenje koje se od adrenalina razlikuje hemijski po tome to ne
sadri metilnu grupu vezanu za azot, a
bioloki po tome to poviava krvni pritisak, uglavnom izazivajui optu vazokonstrikciju. N. lui, pored adrenalina,
sr nadbubrenih lezda. Sin. levarterenol
norepinephrin, norepinefrin, v. noradrenalin.
normacidan, koji sadri normalnu koliinu hlorovodonine kiseline u eludanom soku (slobodne kiseline bez stimulacije u eludanom soku iznose O do 40
mmol/litar, a slobodne kiseline posle
stimulacije histalogom kreu se od 10
do 130 mmol/litar).
normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne
supstancije u jednom litru rastvora.
Normalan rastvor je onaj iji je normalitet l, a skraeno se oznaava sa N/1 ili
n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadri
l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili
36, 5 g HCl).
normalna kapaljka, normalna pipeta za
odbrojavanje kapi, iji otvor ima tri milimetra u preniku.
normalna mikroflora oveijeg tela,
koa i sluznice su naseljene mnogobrojnim vrstama mikroorganizama: 1) stalna flora obino se sastoji od vie-manje
odreenih vrsta komensalskih bakterija; 2) prolazna flora je sastavljena od
apatogenih i uslovno patogenih mikroorganizama. Prisutnost mikroorganizama stalne flore nije od presudne vanosti za oveiji ivot, ali fizioloka flora
nekih delova tela ima odreenu ulogu.
Pojedine vrste bakterija (one u crevima) sintetizuju vitamine i pokazuju antagonizam prema nekim patogenim
Bakterijama.
normiran rendgenski snimak, rendgenski snimak nainjen po propisima koji
sadre kako treba da se odnose: film,
poloaj ovejeg tela i centralni zrak.
544

nosila
Ako snimak nije nainjen pod normiranim uslovima, nije upotrebljiv. V. centralni zrak, rendgenska slika.
normoblasti, sekundarni eritroblasti,
normalne matine elije crvenih krvnih
zrnaca.
normoblastosis, normoblastoza, suvino
stvaranje normoblasta (eritroblasta) u
kostnoj sri.
normochromia, normohromija, normalna obojenost eritrocita.
normoglycaemia, normoglikemija, normalna vrednost glikoze u krvi.
normohromna normocitna anemija, v.
anaemia.
normospermatozoidija, stanje sperme u
kojoj se nalazi normalni broj semeglavapa.
normotonian eludac, eludac iji tonus je normalan; rendgenski lii na slovo J.
normovolaemia, normo vole mij a, normalna zapremina krvi.
nos, v. nasus; strana tela n., razni predmeti koje mala deca, u elji da bolje upoznaju njihovu prirodu, stavljaju u nos
(kotice, perle, travke itd.). Ekstrakcija
se vri obino uz pomo povrinske
anestezije. Ako je strano telo bilo uprljano zemljom, treba da se misli na mogunost tetanusa.
nosaki transport, vid vojnog transporta
u kojem se koriste ljudi za prenoenje
povreenih i obolelih, opreme itd. Ovaj
vid transporta je odigrao vanu ulogu u
NOR-u na teko prohodnom zemljitu,
naroito zimi kad sneni nanosi nisu dozvoljavali upotrebu drugog vida transporta; veliku pomo je prualo stanovnitvo u prenoenju ranjenika i bolesnika u nosakim kolonama, posebno u
toku 4. neprijateljske ofanzive.
Noscapini chloridum (noskapin-hlorid),
alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu
(derivat benzilizohinolina), upotrebljava se za suzbijanje kalja; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
nosila, sanitetska, sredstvo za prenoenje nepokretnih povreenih i obolelih;
nose se runo ili na raznim transportnim sredstvima; mogu biti standardna i
improvizovana od prirunog materijala

nosna kost

nucleolus

v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje

(motki, ebadi, atorskih krila itd.), to
dva izvora istovetne minerale vode (iz 2
se naroito primenjuje u ratnim usloviarteka bunara, duboka oko 200 m),
ma. V. improvizacije u sanitetskoj slubi.
temperature 240C. Voda je alkama i
Za evakuaciju na brodu postoje spi^cizemnoalkalna (hidrokarbonati natrijujalna nosila, a za planinske predelejse
ma, kaiijuma i magnezijuma), slabo
adaptiraju nosila za tovarna grla.
murijatina, jodna (0,0019 g KJ/oo).,
nosna kost, parna kost lica. V. os (naale).
ukupno sadri 1,3961 g mineralnih sanosna pregrada, v. septum nai (nasus).
stojaka u l litru, slui za kupanje (prenosna koljka, v. concha naali.
thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za
nosni greben, v. agger nai.
pie. Ima kupatilo i ureaje za fizikalnu
nosni oluk, (embr.) eoni breuljak embterapiju i za primenu blata. U ovoj banji
riona je na bokovima ogranien olulece se: limfatika stanja dece i odraslih;
kom, koji se odeljuje od prvog krnog
hronina kataralna stanja nosa, grla i
luka, na ijem se kraju nalazi oni mebronhija; arterioskleroza i arterijska hihur. U toku 3. sedmice na prednjem, slopertenzija; guavost, hipotireoidizam;
bodnom rubu eonog breuljka pojavhronina reumatika oboljenja zgloboljuje se srednji ugib koji ga deli na dva
va i miia, neuralgije i klimakterike
nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice
tegobe.
(embrion od 4 mm) svaki pupoljak se
nosnim olukom deli na dva sekundarna. jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora
buja u toku 2. meseca i potpuno zaepnosni pupoljci, v. nosni oluk.
Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca
nosni spekulum, v. speculum za nos.
nastaje postepena resorpcija toga epa i
nosno-nepani kanal, (embr.) trag spoja
probijanje konanog otvora. V. nares.
nepane ploe s unutranjim nosnim
pupoljkom i s nosnom pregradom sai- nozogeografija, grana medicine koja pronjava nosno nepani kanal ili Stensonov
uava rairenost bolesti u raznim delokanal.
vima sveta.
nostalgija, enja za zaviajem, koja se nozologija, grana medicine koja se bavi
klasifikacijom bolesti.
via u ljudi manje ili vie naglo izdvojenih za due vreme iz uobiajene sredine nozokomijalan, koji pripada bolnici ili
(regruti, aci, moreplovci). Katkad je i
potie iz nje, npr. bolest.
sadrina nekih depresivnih sumanutih nozologija, polna, deo medicinske seksologije
koji prouava uestalost i ponaaideja.
nje bolesti u mukog i enskog.
notohorda, v. svitnjak.
Novarsenobenzenum, novarsenobenzen nozoloko dvooblije, nain na koji jedinka odreenog tipa, shodno svome
(3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarsenosastavu, reaguje prema oboljenju. U
benzen - metilen - sulfoksilat - natritome pogledu presudna je vangenitalna
jum), jedan od organskih preparata tropolna konstitucija, a ne genitalan pol.
valentnog arsena. Koristio se za leenje
Androidna ena, npr,, ponaa se kao
sifilisa, a jo uvek moe da poslui za lemuka konstitucija i sve vie, ukoliko je
enje povratne groznice, frambezije, laju nje izraena ta konstitucija, bez obzira
manioze i nekih drugih bolesti. Sin.
na njen genitalni pol. U nje e lake doi
Novarsenobenzol.
i do pojave androtropnog, a ne ginotNovarsenobenzol, v. Novarsenobenzeropnog oboljenja.
num.
novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep- noje, v. tarsus.
tomyces spheroides i iz Streptomyces nubecula, nubekula, oblai, veoma nean oujak ronjae.
niveus, deluje bakteriostatiki i bakterinucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak,
cidno.
zadnja strana vrata.
Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum.
Novosadska Banja, banja koja se nalazi u nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto telace u jedru elije, izmeu konaca Iizapadnom delu Novog Sada, na 78 m n.
545

nukleaze
ninske mree, protoplazmike reakcije
(pravo jedarce), ili vrsto pripijenih uz tu
mreu hromatinskih svojstava (lano
jedarce). nucleosid, nukleozid, v.
deoxynbonudeotid. nucleotid, nukleotid, v.
tid.
nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici
atomska jezgra. Sastoji se od protona i
neutrona. Broj protona u jezgri odgovara
atomskom broju (Z). Prenik atomske
jezgre iznosi od IO"13 cm do IO"12 cm; (2)
jedro elije; (3) jezgra u centralnom
ivanom sistemu sastavljena od vee ili
manje grupe nervnih elija, npr. nucleus
caudatus, repata jezgra u velikom mozgu.
nucleus paraventricularis, v. neurohypophysis.
nucleus praeopticus, v. neurohypophysis.
nuklearna medicina, grana medicine
koja prouava primenu radioaktivnih
izotopa u dijagnostici, leenju i klinikim istraivanjima.
nukleaze, enzimi koji razgrauju nukleinske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji
veza izmeu nukleotida. Jedni su specifini za DNK - deoksiribonukleaze, a
drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne
emulzije, detektori nuklearnog zraenja
koji koriste fotoemulziju (suspenzija
kristala srebrobromida u elatinu) za
merenje
pojedinanih
tragova
radioaktivnih estica ili kao integralni
detektor za merenje intenziteta zraenja
na osnovu stepena zacrnjenja fotografske
ploe. Primenjuju se za tzv. filmdozimetriju
(znaka-film).
nuklearni
izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste
vrste koji se nalaze u razliitim
energetskim stanjima. Ove eksci-tacije
vrlo kratko traju, oko IO11 sekunde, posle
ega se izomer raspada Hi u nie ili u
osnovno energetsko stanje uz emisiju
elekromagnetskog
zraenja.
Ovakvi
izomeri se oznaavaju zvezdi-com, desno
iznad simbola nuklida (elementa).
Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu
da traju i znatno due, kada se nazivaju
metastabilnim. To su, npr.,

546

nuklid
99mTc i 113mln, koji se esto koriste u
nuklearnoj medicini.
nuklearno oruje, v. atomsko oruje.
nukleinska kiselina, organska jedinjenja
koja u svom molekulu sadre fosfornu
kiselinu, purinske ili pirimidinske baze
i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i dezoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseline koje sadre ribozu nazivaju se ribonukleinske ili, skraeno, RNK, a ako sadri dezoksiribozu, nazivaju se dezoksiribonukleinske kiseline ili, skraeno,
DNK. V. DNK i RNK.
nukleoplazmiki odnos, odreeni zapreminski odnos izmeu jedra i citoplazme, a izraava se nukleoplazmikim kolinikom NP ______
volumen jedra
volumen elije - vol. jedra Taj
kolinik je vrlo razliit u raznih elija,
npr. jedra jetrenih elija iznose 18 %
mase elije, a jedra tireocita iste ivotinje su 60 % zapremine elije.
nukleoproteid, sloena belanevina sastavljena od proste belanevine protamina i histona i prostetike grupe nukleinske kiseline. Nukleoproteidi se nalaze u jedrima elija, u mitohondrijama i
ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s
deljenjem elija, s nasleem, a uestvuju u biosintezi belanevina. Mnogi su virusi sastavljeni od nukleoproteida. U
nukleoproteide spadaju i uti ferment i
kodehidraza I i II.
nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nukleozida kada se u njima hidroksilna grupa na petom C-atomu pentoze esterifikuje fosfornom kiselinom. Nukleinske
kiseline su polinukleotidi. Dejstvom enzima nukleotidaze nukleotidi se razlazu
na nukleozid i fosfornu kiselinu.
nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke
purinske ili pirimidinske baze i ostatka
riboze, koja se pod dejstvom enzima
nukleozidaze razlazu na ove sastojke.
Od purinskih baza u sastav nukleozida
ulaze adenin i guanin, a od pirimidinskih u^acil, timin i citozin.
nukleusni satelit, v. satelit.
nuklid, odreeni nukleus (atomsko jezgro). Obeleava se hemijskim simbolom
E svog atoma (elementa), a okarakteri-

nulisomia
san je atomskim brojem Z (ukupnim
brojem protona), brojem N (brojem
neutrona) i masenim brojem A,
A = Z-I-N; tako da je uobiajena notacija
svakog nuklidaf E<N). U zavisnosti od veliina A, Z i N-nuklidi se dele na izotope,
izobare i izotone. U nuklearnih izomera
treba oznaiti i energetska stanja nuklida.
nulisomia, nulisomija, nedostatak oba
hromosoma u odreenom hromosomskom paru (2N - 2). Poremeaj je obino
inkompatibilan sa ivotom.
nullipara, ena koja nije raala. Na njenom telu, a naroito na polnim organima potpuno su odrani normalni anatomski odnosi. Na koi trbuha ne postoje rastezi. Na meici nema oiljaka, devinjak je samo rascepljen, ali odrava
svoj oblik. Ulaz materice je okruglast ili
takast.
numerika apertura objektiva, karakteristina veliina koja uslovljava mo
razdvajanja mikroskopa. Izraava se
preko jednakosti. NA = n sin /2, n je
indeks prelamanja svetlosti u sredini izmeu preparata i objektiva, ugaona
apertura objektiva.
nutricija, v. nutritio.
nutriciona mutacija, v. mutatio,
nutritio, nutricija, ishrana, zbir procesa
uzimanja, varenja i iskoriavanja hranIjivih materija; adekvatna i., odgovarajua ishrana; hipokalorijska i., ishrana
sa smanjenom energetskom vrednou;
hiperkalorijska i., ishrana ija je energetska vrednost iznad normalne; optimalna i., ishrana koja po koliini i kvalitetu potpuno odgovara zdravoj ili bolesnoj osobi.
nutritivan, hranljiv.
Niickov pag, izdanak peritonealne maramice, koji prati jajnike i koji poinje da
zakrljava u 3. mesecu iezavajui potpuno. Sin. diverticulum Nucki.
nunik, uglavnom se razlikuju tri tipa: engleski klozet, uavac i sanduar. Prva
se dva spiraju vodom. Nunika olja izrauje se od porculana ili emajlovane
gline ili emajlovanog gvozda, a sedite i
poklopac od tvrdog poliranog drveta.
Najbolje je ispiranje vodom iz rezervoa-

nystagmus
ra. Pri upotrebi engleskog klozeta treba
paziti da bude sifon na olji dovoljno
dubok i da se spiranje vri preko rezervoara za vodu; uavac je n. koji se
upotrebljava na istoku i jugu Evrope.
Kad je . dobro izveden, on je nesumnjivo dobar tip higijenskog n. I kod ovog n.
spiranje se vri preko rezervoara za
vodu. Nezgodna mu je strana to je stalno vlaan; n. sanduar, moe biti takoe dobar tip higijenskog n., naroito
kad se odrava stroga istoa, kad postoji izdana ventilacija nunike jame
kroz cev koja se otvara iznad krova kue
i kad se posle defekacije izmet zasipa
suvom sitnom zemljom ili suvim pepelom ili suvim isitnjenim tresetom; prostorije n. U svim sistemima odstranjivanja izmeta i mokrae p. n. treba da su
svetle i direktno pristupane vazduhu.
Povrina klozeta s jednom oljom ne
moe biti manja od l1 /2 m 2. Zidovi p. n.
se redovno do 1,5 m iznad poda oblau
ploicama ili premazuju masnom svetlom bojom, a ostali se deo zida okrei.
Prozor se tako postavlja da se otvara
slobodno i direktno napolje. Indirektna
prirodna ventilacija preko nekih drugih
prostorija veinom je higijenski loa,
ukoliko ne postoji istovremeno vetaka ventilacija aspiracionog tipa. U p. n.
potrebno je da postoji mali umivaonik s
tekuom vodom za pranje ruku.
nyctalopia, niktalopija, dnevno slepilo,
smanjenje otrine vida danju dok se u
sumrak poboljava. Npr. u sluajevima
centralnog zamuenja soiva pri jakom
osvetljenju enica se skupi, vid pada. Pri
slabijem osvetljenju enica se iri i bolesnik vidi bolje.
nycturia, nikturija, poveano mokrenje u
toku noi.
Nylanderova reakcija, v. reakcija.
nymphomania, nifomanija, bolesna seksualna prenadraenost u ene. V. satyriasis.
nystagmographia, nistagmografija, v. e
lek tro n istagmografija.
nystagmus, nistagmus, nevoljni pokreti
onih jabuica u vidu klonusnih, ritminih greva. Ispoljava se uglavnom na
oba oka. Vrste nistagmusa: n. atacti547

nystagmus
cus, primarna faza je spora, a sekundarna, povratna, brza; n. diagonalis,
pokreti su kosi; fizioloki n., pri maksimalnom pogledu u stranu. Nistagmus
moe da bude uroen ili steen. Uzrok
moe biti oboljenje u centralnom nervnom sistemu ili postoji lokalni uzrok u
onoj jabuici (okularni nistagmus); n.
horizontalis, pokreti onih jabuica
vre se u poprenom smeru; kalorijski
n., javlja se prilikom ispiranja slunog
kanala toplom ili hladnom vodom; n.
m ino r um, rudarski nistagmus, veoma
brzi pokreti oiju u rudara koji rade pri
slabom osvetljenju u oknu. prestankom rada u oknu, prestaje i nistagmus;
optokinetiki n., jeste normalna reakcija prilikom fiksacije predmeta koji se
jednakomerno kreu pred oima. Ispiranjem slunog hodnika toplom ili
hladnom vodom izaziva se preko nadraaja labirinta normalni kalorijski nistagmus; n. otogeni, izazvan oboljenjem labirinta ili njegovih viih centara. Prema
ravni kretanja onih jabuica razlikuje

548

Nystatinum
se n. horisontalis, n. verticalis i n. rotatorius, kao i meoviti oblici. Ako se nistagmus javlja samo prilikom promene
poloaja glave, radi se o policijskom n.; on
moe da bude centralnog i perifernog
tipa; n. positionalis, pozicijski nistagmus.
Javlja se samo prilikom promene poloaja
glave u prostoru. Ako se posle nekoliko
uzastopnih prornena poloaja izgubi
efekat nadraaja, to govori za lokalizaciju
patolokog procesa u labirintu (periferni
p. n.), a ako ostaje konstantan, patoloki
proces treba da se trai u centralnom
nervnom sistemu (centralni p. n.); n.
rotatorius, pokreti se odvijaju oko
uzdune osovine one jabuice. Prema
fazama pokreta imamo: n. oscillatorius,
primarna i sekundarna faza su iste brzine
i ravnomerne kao klatno na asovniku; n.
verticalis, pokreti se vre u uspravnom
pravcu. Nystatinum (nistatin), antibiotik
izolovan iz Streptomyces noursei, deluje
vie fungistatino nego fungicidno;
oficina-lan je prema naoj farmakopeji.

O
O, hemijski simbol za element kiseonik
(oxygenium).
o-, oznaka u imenima benzenovih disupstitucionih derivata kojom se oznaava
da se supstituenti nalaze u orto-poloaju, tj. u poloaju 1,2.
O,-p'-DDD (2,2-[4-chlorpheny l, l ,2chlorphenyl] 1,1-dichloraethan), adrenostatik koji, uprkos izvesnih toksikih
efekata, moe da bude od koristi u leenju inoperabilnog karcinoma kore nadbubrenih lezda (preparat je hemijski
srodan DDT-ju).
ORCA, skraenica za "European Organization for Caries Research", Evropska
radna zajednica za istraivanje zubnog
kvara, Osnovana je u Nemakoj (Konstanz, 1953).
Os, hemijski simbol za element osmium,
koji spada u platinske metale.
obao, obal, v. teres.
obavezni aerobi, striktno aerobne bakterije, vrste bakterija koje se mogu razmnoavati samo u prisustvu vazduha,
odnosno molekulnog kiseonika. Bakterije koje rastu na povrini hranljive
podloge.
obavezni anaerobi, striktno anaerobne
bakterije, jesu bakterije koje se mogu
razmnoavati kada je molekulni kiseonik iskljuen; bakterije koje rastu u dubokim zonama hranljive podloge.
obducent, strunjak koji vri obdukciju.
obduction, obdukcija, otvaranje lesa radi
iznalaenja patolokoanatomskih promena i uzroka smrti. Sin. autopsija, necropsia, sectio.
obdukcija, v. obductio.

obdukcijski protokol, zapisnik koji se

vodi prilikom obdukovanja lesa. U o. p.
opisuju se sve patoloke promene koje
su naene u tkivima i organima lesa a
zavrava se patolokoanatomskom dijagnozom odn. sudskomedicinskim zakljukom o uzroku smrti.
obdukovati, vriti obdukciju. V. obductio;
(farm.) prevui, npr. pilulae cum saccharo obductae (prevuene eerom).
obeleavanje, zamena stabilnog atoma u
molekulu odreene supstancije radioaktivnim atomom, metodom hemijske sinteze, radioizotopske izmene ili
biosinteze. Sin. oznaavanje, markiranje.
obeleivai limfocita, antigenske determinante na povrini limfocita pomou
kojih je mogue razlikovati T- i B-limfocite, kao i subpopulacije limfocita. Najpoznatiji su TL, Ly, teta i dr. Obeleivai
imaju dijagnostiki znaaj: hronina
limfatika leukemija ima najvie B-limfocita, dok neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom Tlimfoite; o., radio izotopski, radioaktivni element ili jedinjenje u tragu, sadri malu koliinu radioaktivnog izotopa
koja moe da se registruje i izmef i in vitro ili in vivo (u ispitivanom organu ili
elom organizmu). Obeleivai, koji su
praktiki teinski nemerljivi ne utiu na
fiziologiju sistema koji se prouava. Sin.
indikator tracer (engl.).
Obermeyerova reakcija, v. reakcija.
obesitas, gojaznost, suvino nagomilavanje masnog tkiva u organizmu, izazvano
raznim uzrocima (suvino unoenje
549

objektivni znaci

oboljenje

hrane, endokrini i psihiki poremeaji). oblongatus, izduen, npr. medulla oblonSin. adipositas.
gata, izduena modina.
objektivni znaci, promene u bolesnika, obloen jezik, jae izraena obloga jezika
koje se mogu utvrditi metodama objekkao posledica loe higijene usta, smativnog pregleda: inspekcijom, palpacinjenog luenja pljuvake, disanja na
jom, perkusijom, auskultacijom i labousta, oboljenja praenih visokom temratorijskim metodama.
peraturom, dehidratacije organizma i
dr. V. pokriva jezika, lingua glabra.
oblanda, v. apsula amylacea.
obljuba
(coitus), predstavlja u oveka in
obleaj, v. obljuba.
spajanja polova polnim (genitalnim) oroblik pomoi, stepen strunosti medicinganima, poto su oba pola dovoljno priske pomoi na etapama evakuacije za
premljena telesno i duevno za taj in,
vreme borbenih dejstava. Oblik pomoi
na nain u svemu zavisan od morfologije
na etapi se moe menjati zavisno od
i fiziologije tih organa. Osnovna osoborbenih i drugih uslova kao i strunosti
benost pojedinanih uloga polova u
osoblja; naelno, odmah posle ranjatom inu je odreena anatomskim disvanja se prua prva pomo (prvenstveno
pozitivom njihovih genitalnih organa:
u vidu samopomoi i uzajamne pomomuki pol ima snoajni organ (penis) isi), koja obuhvata zaustavljanje spoljturen i erekcijom osposobljen da pronjeg krvarenja (privremeno), privremedre u uduben, uvraen (intravertovan)
nu transportnu !mobilizaciju, davanje
cevast enski organ (vagina). Takvo spaspecifinih antidota, primarnu dekonjanje genitalnih organa je praeno potaminaciju i zatitu od infekcije i nasebnom motornom aktivnou oba
knadnih povreda; opata medicinska
uesnika, naroito mukog, u vidu popomo, prua se na svim sanitetskim
kreta uz izazivanje snanih, sladostrasetapama poev od bataljonske sanitetnih oseaja, koji, na kraju, u vrhunskom
ske stanice. Pruaju je lekar i za to obsladostrau (orgazmu), dovodi do izbauene osobe, a obuhvata: reanimaciju,
civanja semene tenosti (ejakulacija),
davanje krvne plazme i elektrolita, antinormalno u dubini enskog snoajnog
biotika i analgetika, privremeno zausorgana.
tavljanje krvarenja (tamponada), punkoboljenje,
(1) poetak neke bolesti; (2) bociju toraksa, gastriku sukciju itd.; spelest uopte, za razliku od bolesti kao nocijalistika pomo (hirurka, interniszoloke jedinice; funkciono o., o. u kotika, neuropsihijatrijska itd.), poinje
jem postoji poremeaj funkcije nekog
da se prua od divizijske sanitetske staorgana, a bez vidljivih morfolokih pronice (neodlona hirurka pomo), a spemena, npr. diskinezija une kesice.
cijalistika se prua u onim ustanovama
Suprotno: organsko o. hereditarno o.,
koje imaju odgovarajueg specijalistu
nasledno oboljenje, patoloki proces ili
ili im se dodeli neka ekipa iz odreda Iestanje u organizmu koje se prenosi nakara specijalista (v. tamo).
sleem, npr. hereditarna cerebelarna
obliquus, kos, ukoen, npr. musculus obataksija, spinalna hereditarna ataksija
liquus inferior bulbi (oculi), donji kosi
itd.; kongenitalno o., uroeno oboljemii oka.
nje, o. koje nastaje za vreme intrauterinog ivota, npr. kongenitalni sifilis. V.
obliteratio, obliteracija, zapuenje, zaephereditarno o.; neonatalno o., o. deteta
ljenje, npr. nekog telesnog prostora ili
koje nastaje u toku poroaja. Npr. gonolumena nekog cevastog organa, najeroiki konjunktivitis novoroeneta use stvaranjem vezivnog tkiva (sraslinaled neizleene gonoreje majke; organs.ma); o. pericardii, obliteracija perikarko o., o. pri kome postoji patolokoanadne kese, nestanak perikardne upljine
tomski supstrat, tj. vidne promene u
kad oba lista perikarda elom svojom
grai, obliku ili sastavu nekog tkiva, orpovrinom meusobno srastu (usled
gana ili organskog sistema. Suprotno:
stvaranja vezivnog tkiva).
550

obratna mutacija
funkciono o.; specifino o., oboljenje
izazvano specifinim prouzrokovaima
(sifilis, tuberkuloza i dr.).
obratna mutacija, v. intragenska supresija.
obratna transkriptaza, enzim koji katalizuje sintezu jednostruke DNK na kalupu RNK. Sin. reverzna transkriptaza.
obraz, v. bucca, mala.
obrazni, v. buccalis.
obrazni luk, (stom.) mehanika naprava
za registrovanje odnosa vilica prema
slepoonovilinom zglobu i za postavljanje modela gornje i donje vilice u istom odnosu prema zglobnoj osovini artikulatora; kinematografski o. L, sadri kondilne koie koji se mogu podeavati u cilju tane lokacije osovine rotacije kondila donje vilice pri njenom kretanju gore-dole u najdistalnijem poloaju.
obrazni mii, v. buccinator.
obrisak, sadraj koji se dobija brisanjem
sluznice radi bakteriolokog pregleda
(obrisak gue, nosa i dr.). Obrisak se dobiva tapiem od drveta ili ice na ijem
je jednom kraju namotana vata ili gaza,
taj tapi se stavlja u epruvetu i sterilisan je.
obrtanje polarizovane ravni, v. svetlost.
obrva, v. supercilium.
obsessio, opsesija, prisilna pojava, misao,
radnja. V. prisilna neuroza.
obstetricius (medicus), akuer, opstetriki lekar, koji je stekao vee iskustvo i
znanje za ukazivanje pomoi u trudnoi
i za vreme poroaja.
obstipatio, opstipacija, retko i oteano
pranjenje creva; o. atonica, atonika
opstipacija, nastala zbog crevne atonije;
o. proctogenes, proktogena opstipacija je posledica gubljenja refleksa defekacije koji normalno izaziva prisustvo
izmeta u rektumu; o. spastica, izazvana
spazmom u veem delu creva u neurasteniji, ili, npr. trovanju olovom. Sin. constipatio.
obstruct!o, opstrukcija, (1) proces koji
dovodi do zatvaranja nekog cevastog organa; (2) stanje potpune zaepljenosti
nekog cevastog organa.

occlusio
obstruens, (1) koji vri zaepljivanje, opturaciju; (2) predmet ili in koji stvara
opstrukciju.
obturatio, opturacija, zapuenje, zaepljenje nekog kanala ili cevastog organa
(npr. o. dueti choledoci, zaepljenje uovoda).
obturatorius, zaporni, zaptivni, npr. m.
obturatorius internus, unutranji zaporni mii.
obturatus, zaepljen, zaptiven, zaporni,
npr. foramen obturatum, zaptivni otvor.
obua, veslaki pokriva koji titi stopalo
od mehanikih ozleda, od vlage i od
hladnoe, u vidu pletiva (arape) ili
koe (cipele). Ona regulie odavanje
toplote, odnosno mikroklimu stopala.
Ona mora biti laka i udobna, prilagoena klimatskim prilikama i uslovima
rada i mora da odgovara prirodnom obliku stopala. Tesna o. omoguuje stvaranje uljeva, naboja, uraivanje nokta
na velikom prstu stopala i razne-deformacije. Zimi usled poremeaja cirkulacije, tesna o. stvara podesne uslove za
razvijanje smrzotina. Pored toga moe
da izazove ponekad i zapaljenje pokosnice s raznim komplikacijama; Charlierova o., obua koja omoguuje da taban dodiruje pod kao to dodiruje u bosom stanju; ortopedska o., specijalno
izraena obua koja koriguje uroene i
steene mane nogu, a naroito stopala
(kraa noga, dustaban, iskrivljen palac
upolje i dr.); Scarpina o., metalni remen koji ne dozvoljava tabansk opruenost ispod 90.
occipitalis, okcipitalan, potiljani, npr. os
occipitale, potiljana kost.
occipitalisatio, okcipitalizacija, sraslost
potiljane kosti s prljenom glavonoom (atlasom).
occiput, potiljak, zatiljak.
occlusio, (1) okluzija, zatvaranje, zapuenje, zaepljenje odn. zatvaranje cevastih
organa, kanala i otvora stranim telima,
patolokim procesima itd.; o. dueti
choledoci, okluzija holedohusa, zaepljenje holedohusa koje spreava izlivanje ui u dvanaestopalano crevo. Na
taj nain dolazi do okluzione, mehani551

occlusivus
ke utice. Uzroci: uni kamen, hronini
pankreatitis, hronino ili akutno zapaIjenje holedohusa, suenje holedohusa
(najee uroeno), spazam Oddijevog
sfinktera.
occlusivus; okluzivan, koji izaziva potpuno zatvaranje, npr. okluzivni zavoj, zavoj koji potpuno pokriva, zatvara neku
ranu. V. occlusio.
occultus, okultan, skriven, tajni, npr.
okultno krvarenje, hemoragija koja se
ne vidi prostim okom ili se ne vidi odmah (neznatna crevna krvarenja i si.).
ochronosis, ohronoza, specijalna obojenost nekih tkiva u organizmu, zbog taloenja alkaptonskih tela u toku poremeaja metabolizma; o. exogenes, egzogeria ohronoza, usled dejstva nekih tetnih inilaca (fenola ili benzenskih derivata); o. ocularis, prisustvo mrkog pigmenta na sklerama, a ponekad i na onim kapcima.
oculoguttae (kapljice za oi), kapljice za
ukapavanje u konjunktivalni pag.
oculomotorius, okulomotoran, koji pokree oko; n. oculomotorius, motorni
ivac koji oivava skoro sve miie pokretae one jabuice; v. nervus.
oculusf oko, loptasti, meki organ smeten
u onoj duplji, glavni organ ula vida.
Oko (oculus) se sastoji od one jabuice
( bulbus oculi) i vidnog ivca ( n. opticus). Ona jabuica je sastavljena od tri
opne, a to su: spoljanja ili vezivna (tunica fib rosa), srednja ili sudovna opna
(tunica vasculosa) i unutranja ili nervna opna (tunica interna). Prednju estinu vezivne opne zauzima ronjaa (cornea) koja je providna, a zadnji najvei
deo predstavlja neprovidna beonjaa
(sclera). Srednja opna ima tri dela:
prednji, srednji i zadnji. Prednji deo je
duica (iris) s krunim otvorom u sredini, enicom (pupilla). Srednji deo je zadebljan u obliku prstena s trepljastim
nastavcima na zadnjoj strani i naziva se
trepljasto telo (corpus ciliare). Za trepIjasto telo privreno je vlakancima
dvogubo ispupeno soivo (lens). Zadnji deo, sudovnjaa (chorioidea) bogata
je u krvnim sudovima. Unutranja
(nervna) opna ima spoljanji pigmentni
552

odabrano sjedinjavanje
sloj i unutranji sloj nazvan mrenjaa
(retina) u kojoj se nalaze ulne i nervne
elije od kojih polaze vlakna vidnog ivca. U prostoru iza soiva i trepljastog
tela smeteno je staklasto telo (corpus
vitreum). Izmeu ronjae i duice nalazi se prednja ona komora (camera anterior bulbi). Zadnju onu komoru grade duica, soivo, trepljasto i staklasto
telo (camera posterior bulbi). Obe komore ispunjava ona vodica ( humor
aquosus). Onu jabuicu pokreu etiri
prva miia (gornji, donji, spoljhi i unutranji ) i dva kosa miia (donji i gornji).
ona aica, (embr.) uvraanjem zida onog mehura pretvara ga u dvolisnu
onu aicu, ija peteljka postaje njen
koren. aica pokazuje dva lista: spoljanji je tanji, dok je unutranji deblji.
Od spoljanjeg lista postaje pigmentni
sloj mrenjae, dok se od unutranjeg
izgrauje ostali deo mrenjae. Pribliavanjem ova dva lista suava se duplja
onog mehura.
ona peteljka, u prvo vreme je uplja.
Njome je oni mehur vezan za meumozak.
ona vodica, v. humor aquosus, oculus.
oni kapak, v. palpebra; (embr.), pojavljuju se oko 6. sedmice, kao dva nabora
koji u prvo vreme ograniavaju okrugli
otvor. Izgraivanjem uglova ovaj otvor
se preobraa u popreno izdueni prorez, ogranien gornjim i donjim konim
naborom. Ovi se nabori sve vie pribliuju dok se potpuno ne sljube (5. mesec), stvarajui kapaki av. Sredinom 5.
meseca meu elijama ovog ava nastaje broavanje i postepeno nestajanje:
kapci se razmiu i postaju slobodni (od
7. do 8. meseca).
ono dno, v. fundus oculi.
ono soivo, v. lens cristalina.
onjaka jama, v. caninus, fossa canina.
onjaki, v. caninus.
onjak, v. caninus, dens caninus.
odabrano sjedinjavanje, izbor branog
partnera na osnovu njegovih pozitivnih
genskih obeleja, odnosno izbegavanje
braka s osobama koje imaju negativna
genska svojstva. Sup. neodabrano sjedinjavanje, sluajno sjedinjavanje.

odaja
odaja, v. camera.
odbrambeni ferment, v. ferment.

odditis, oditis, zapaljenje Oddijevog sfinktera.

odelo, veslaki pokriva tela skrojen od
raznih tkanina, koe i dr. U naoj klimi
slui za potpomaganje prirodne regulacije toplote u organizmu. Odelo treba
da je pre svega lo toplonoa, tako da
titi zimi od prevelikog odavanja toplote, a leti od jake ege i suvinog primanja toplote. Ono treba da je takvog kvaliteta da stvara i odrava izmeu povrine tela i unutranjih slojeva odela ugodnu temperaturu, koja normalno
treba
da se kree izmeu 30 i 330C sa relativnom vlagom od 40% do 35%. Zadatak
odela je, dakle, stvaranje ugodne line
mikroklime. Pored toga, ono titi telo i
od delovanja praine i raznih drugih neistoa i tetnih uticaja; radno o., odelo
koje svaki radnik treba da ima pri radu
kao svoje, bez obzira na vrstu zaposlenja. Radno odelo treba da titi radnika
od svih moguih spoljnih zagaenja i oteenja povrine koe. Radno odelo
(kombinezon) treba da bude izraeno
od solidnog materijala, da odgovara
proporcijama tela, d se lako pere, da se
dobro priljubljuje uz telo, daje propustljivo za vazduh i da deluje estetski. U izvanrednim sluajevima, radno odelo,
prema vrsti posla, treba da titi telo i od
prekomerne toplote, hladnoe, vlage,
praine i masnih materija i da je postojano prema kiselinama. Radnice, pored
radnog odela, treba redovno da nose
kapice od dobrog materijala koje im potpuno pokrivaju kosu da bi ih zatitile
od nesrenih sluajeva i od zagaivanja
kose proizvodima koji nastaju pri radu.
odloeni primarni av rane, v. sutura.
odmicanje/v. abductio.
odmor, niz mera za vraanje radne sposobnosti izgubljene radom. Moe biti
pasivni (uzdravanje od svake aktivnosti) i aktivni (bavljenje drugim radom,
rekreacija i si.). To, kao i duina odmora, zavisi od karaktera rada, stanja organizma, ishrane i si. Rad u prisilnom poloaju tela , kao i jako intenzivni i naporni rad trai ee odmore u toku rada,

odoje
pored onog poluasovnog koji se odreuje zakonskim propisima, najee usled osmoasovnog rada, i za to vreme se
obino i obeduje. Astenizovane osobe,
radniki podmladak i ene, posebno
kad su ove u periodima specifinim za
njihov pol, treba da imaju ee i due
odmore i u toku rada i posle zavrenog
posla. Odmor u toku rada treba da se
obavlja u prostorijama ili na nekom
drugom mestu s dobrim higijenskim uslovima. Vreme odmora sprovodi se u
aktivnom odmoru, uz neku laku drutvenu igru, ve prema potrebama i vrsti
rada, uz muziku ili pesmu, ili u pasivnom odmoru, sedei ili ak i leei. Higijenski je opravdano da se za puni odmor ne rezervie samo neelja nego i
subota po podne ili ela subota, ili koji
drugi dan u sedmici, zavodei tako petodnevnu radnu nedelju, odnosno 40asovnu. Za puno odmaranje i osveenje celog organizma od velikog je znaaja godinji odmor. Duinu odmora reguliu: vrsta rada, pol i starost; odmor
ne moe biti krai od 10 do 14 dana, a za
starije radnike i slubenike od 3 sedmice do mesec dana.
odnos polova, (sex-ratio, eng.) relativan,
brojni odnos pripadnika mukog i enskog pola u odreenoj populaciji. Odnos polova nije polni odnos. Odnos polova obuhvata sve postupke, celokupno
ponaanje jednog pola prema drugom,
nezavisno od genitalnog ina. Odnos
polova oveka podrazumeva vrlo sloene duevne mehanizme i radnje koje s
polnim inom esto nemaju neposredne veze. Ba ti mehanizmi i te radnje
predstavljaju u njega izvorite mnogih i
najteih problema: odnosa polova kao
jedinki, linosti. U svakom sluaju odnos polova je u oveka trajnijeg karaktera i obuhvata mnogo iru oblast doivljavanja nego polni odnos, koji je epizoda, dok u sastav odnosa polova ulaze
mnogobrojni i vrlo razlini vangenitalni
odnosi.
odoje, period u razvoju oveka koji poinje roenjem i zavrava se krajem prve
godine ivota. Moe se podeliti u dva
dela: period novoroeneta do navre553

odontalgia

oedema

ne 4 sedmice ivota i period odojeta od

spreavanja razvoja karijesa. Odbrue5. sedmice do navrenih gpdinu dana.
na mesta se impregniu fluorom i zaliodontalgia, odontalgija, bol zuba. Sin. zuvaju cementom ili amalgamom. Danas
bobolja.
se posebnom tehnikom primenjuje metoda zalivanja fisura kompozitnim maodontoblastus, visoko prizmatina elija
terijalom. V. eradikacija fisura.
spoljanjeg sloja zubne papile mezodermnog porekla. U razvojnoj fazi zuba odred lekara specijalista, sanitetska jedinica koja u svom sastavu ima ekipe:
odontoblasti su rasporeeni u jednom
neurohirurku (za povrede glave i kisloju. U formiranom zubu imaju vieslome), za povrede grudnog koa, trbuha,
jan poloaj i smeteni su na periferiji
ekstremiteta, za opekotine, za plastine
zubne pulpe. Spoljanji produeci
operacije i dr.; imaju osoblje i opremu
odontoblasta (Tomasova vlakna) smeza samostalan rad i transportna sredteni su u dentinskim kanaliima. Uloga
stva za prebacivanje u neku sanitetsku
im je u biosintezi prekolagena, kolagena
ustanovu na ijoj bazi rade (ekipe nei mukopolisaharida dentinskog matrikmaju opremu za razvijanje ustanove) i
sa; (embr.) pri kraju 5. meseca poinje
kojoj daju odgovarajui specijalistiki
tvorba tvrdih delova zuba po gornjem
profil.
delu zubne papile. Vezivne elije u tom
predelu se, uz unutranji gleni epitel, odreivanje meuvilinih odnosa, iznalaenje vertikalnog, sagitalnog i tranpretvaraju u visoke cilindrine elije,
sverzalnog odnosa donje vilice prema
odontoblaste, poredane u jednom redu
gornjoj pomou zagriajnih ablona.
(membrana eboris). Svojim vrhovima
odontoblasti stvaraju dentin (substantia odreivanje pola, oploenje, ija je sutina prodiranje semeglavca u enski gaeburnea), koji se u slojevima naglavljuje
met, ostvaruje potrebne uslove za odrena vrh zubne papile, kao dentinska kapa
ivanje pola ploda. Materijalna podloga
ili nastavak. S vrha odontoblasta potie
za to lei u prisustvu heterohromozoma
citoplazmatiki nastavak tzv. Tomesovo
u semeglavcima. Jajne elije su jedne vrvlakno koje se uvlai u kanalie izlueste i indiferentne. Faktor za plod budunog dentina.
e jedinke nosi samo semeglavac.
odontoclasia, v. caries dentium, cirkularni
odreivanje resorpcije, obeleenog triokarijes.
leina i oleinske kiseline, test za ispitivaodontodysplasia, strukturna anomalija
nje poremeaja resorpcije. Posle davakoja zahvata mlene i stalne zube najnja dijagnostike doze trioleina ili oleinee u jednoj oblasti. Najea je u
ske kiseline obeleenih radioaktivnim
prednjem delu gornje vilice. Izostaje izizotopima joda ili ugljenika, odreuje se
bijanje zuba. Anatomski oblik krunice i
njihova koncentracija u krvi ili u izmekorena je poremeen i strukturni defektu.
ti postoje u svih tvrdih tkiva. Zubi su
neobinog izgleda i esto se ne raspoz- oduzetost, v. paralysis.
odvodni, v. efferens.
naje granica pojedinih tkiva.
odontolog!] a nauka o zubima. V. stomato- odvoenje, v. obductio.
oedema, edem, prisustvo nenormalno velogija.
like koliine tenosti u meuelijskim
odontoma, odontom, benigni odontogeni
prostorima, ispoljeno i vidljivo u potumor; meoviti o,, tumor amorfnog
tkonom rastresitom tkivu; akutni ciroblika u kome su vrsta tkiva zuba bez
kumskriptni e., angioneurotski edem;
reda izmeana; sloeni o., sastoji se iz
alimentarni e., nutritivni edem; angiomanjeg ili veeg broja zubia koji lie na
neurotski e., naglo pojavljivanje lokalideformisane rudimentarne zube. Odonzovanih edema koe, ili sluznica, praetoma moe da bude uzrok nepravilnom
no esto dcrmografijom, urtikarijom,
nicanju zuba ili impakciji.
eritemom i purpurom, alergijskog, neuodontotomija, profilaktika, bruenje
roznog ili nepoznatog porekla; o. artenekarioznih dubokih fisura zuba u cilju
554

edema
f actum, koji je veslaki izazvan; o. calidum, zapaljenjski edem; o. cardiacum,
u kongestivnoj sranoj slabosti, zbog
poveanja venskog pritiska; o. cerebri,
edem mozga, u poetku preteno intracelularno, kasnije ekstracelularno nagomilavanje tenosti usled poremeaja
krvotoka ili nekog toksoinfektivnog
procesa; o. fugax, prolazno nagomilavanje tenosti u odreenim predelima
tela; gasni e., edem nastao stvaranjem
gasa; e. gladovanja, nutritivni edem nastao zbog neunoenja dovoljnog broja
kalorija, naroito ivotinjskih belanevina; o. glottidis, akutna oteklina sluznice larinksa i to naroito ariepiglotikih nabora, koja aspiracijom u glotis
moe dovesti do opasnosti naglog uguenja. Nastaje usled alergijske reakcije
sluznice, usled flegmonskih zapaljenja
u okolini (npr., flegmona dna usne duplje - angina Ludovici); hepatiki e., javlja se u bolestima jetre; hunger e.
(nem.)i edem zbog gladovanja; hidremijski e., kad postoji hidremija; histeriki e., u histerikoj paralizi; idiopatski e., edem nepoznatog uzroka, naroito u ena, koji se pogorava pred menstruaciju; insulinski e., koji se ponekad javlja posle ubrizgavanja insulina;
limfni e., edem izazvan preprekom u
limfnim sudovima; maligni e., edem
koji se brzo iri, praen nekrozom tkiva
i stvaranjem gasa; migratorni e, angioneurotski edem; Milroyjev e., limfni
edem; Miltonov e., angioneurotski
edem; o. neonatorum, javlja se u nedonoadi i vrlo slabe novoroenadi;
neprimetni e., nakupljanje 2-3 lit. tenosti u potkonom tkivu, koje je nevidljivo; o. papillae nervi optici, v. stasis
papillae; paroksizmni pluni e., pluni
edem koji se naglo javlja nou s oteanim disanjem, vrlo ujnim vlanim
unjevima i iskaljavanjem penuavog
sukrviavog ispljuvka, zbog poveane
propustljivosti plunih kapilara u toku
nagle insuficijencije levog srca, obino
u arterijskoj hipertenziji; pasivni e.,
javlja se zbog lokalnog poremeaja oticanja venske krvi ili limfe; Pirogoffov
e., maligni edem; pulmonalni e., ne-

oesophagocardiomyotomia
normalno nagomilavanje tenosti u
plunom vezivnom tkivu i alveolama
zbog poveanog hidrostatskog pritiska
u plunim kapilarima ili zbog njihove
poveane propustljivosti; Quinckeov
e., oblik urtikarije koji se ispoljava otokom pojedinih delova koe gde je tkivo
rastresito (usne, oni kapci, genitalije,
respiratorni trakt). Edem nastaje naglo
i traje kratko; ukoliko doe do edema
glotisa postoji opasnost od uguenja;
renalni e., javlja se zbog nefritisa i hipoproteinemije (nefrozni edem); solidni e., miJcsedem; terminalni e., pluni
edem koji se esto javlja u agoniji bolesti; toksiki e., izazvan toksinima (otrovima); venski e., u kojem tenost edema dolazi iz krvi; zapaljenjski e., nastao na mestu zapaljenja, praen cryenilom i bolom.
oesophagectasia, ezofagektazija, proirenje jednjaka.
oesophagectomia, ezofagektomija, uklanjanje dela jednjaka hirurkim putem.
oesophagismus, ezofagizam, gr prstenastih miia jednjaka. Sin. dysphagia
spastica.
oesophagitis, ezofagitis, zapaljenje jednjaka; o. corrosiva, korozivno zapaljenje jednjaka, hemijska povreda zida jednjaka usled gutanja (namernog ili sluajnog) neke koncentrovane kiseline ili
baze. Razlikujemo etiri stepena po dubini i irini povrede, najtei su letalne
prirode. Posle izleenja akutne povrede
spreavanje tekih striktura jednjaka
postavlja veliki terapijski problem, o.
dissecans, superficialis, zapaljenje
ezofagitisa sa deskvamacijom epitela u
vidu traka i cevica; peptiki e., zapaljenje jednjaka zbog refluksa eludane
sone kiseline i pepsina, obino hijatusnoj herniji, duodenskoj grizlici, estih povraanja; refluksni e., peptiki
ezofagitis.
oesophagocardiomyotomia, ezofagokardiomiotomija, uzduno prosecanje
miinog sloja donjeg dela jednjaka kardije i gornjeg dela eluca. V. achalasia,
sin. cardiomyotomia, Hellerova operacija.
555

oesophagocologastrostomia
oesophagocologas trosto mia, ezof agokologastrostomija, operacija kojom se
umee deo kolona, s njegovom vaskulnom peteljkom, na mesto odseenog
dela jednjaka i stvara na taj nain komunikacija izmeu zaostalog dela jednjaka i eluca.
oesophagoduodenostomia, zofagoduodenostomija, anastomoza izmeu jednjaka i dvanaestopalanog creva. Obino se primenjuje posle potpunog odstranjenja eluca (totalne gastrektomije).
oesophagodynia, ezofagodinija, bol u
jednjaku.
oesophagofundopexia, ezofagofundopeksija, operacija kojom se fundus eluca privruje avovima za jednjak, obino zbog refluksnog ezofagitisa. V. oesophagitis.
oesophagogastrectomia, ezofagogastrektomija, operacija kojom se odstranjuje ceo eludac i donji deo jednjaka,
obino zbog tumora.
oesophagogastroanastomosis, ezofagogastroanastomoza, operacija kojom se
stvara anastomoza izmeu jednjaka i eluca.
oesophagogastrostomia, ezofagogastrpstomia. Sin. oesophagogastroanastomosis.
oesophagojejunogastrostomia, ezofagojejunogastrostomija, operacija kojom se
vijuga tateg creva na svojoj sudovnoj
peteljci svojim proksimalnim krajem
spaja s jednjakom, a distalnim sa elucem, obino zbog strikture jednjaka.
oesophagojejunoplastica, ezofagojejunoplastika, zamenjivanje dela jednjaka
segmentom tateg creva.
oesophagoplastica,
ezofagoplastika,
plastika operacija na jednjaku.
oesophagoscopia, ezofagoskopija, posmatranje unutranjeg lumena i zida
jednjaka uz upotrebu osvetljenog dugakog spekuluma u obliku ovalne cevi
(ezofagoskopa), koji se uvlai u jednjak
uz optu ili lokalnu anesteziju bolesnika. Ovaj metod primenjuje se i za vaenje stranih tela iz jednjaka. V. endoscopia.
556

oftalmometar
oesophagostenosis, ezofagostenoza, suenje zjapa jednjaka, zbog strikture, ili
spoljne kompresije.
oesophagostomia, ezofagostomija, operacija kojom se stvara otvor na jednjaku
koji se izvodi na povrinu^ obino vrata.
oesophagostomiasis, ezofagostomijaza,
prisustvo ezofagostomijuma u jednjaku
nematode.
oesophagotraehealis, ezofagotrahealni,
to pripada jednjaku i duniku: obino
se odnosi na fistulu koja spaja jednjak i
dunik, a koju stvara tumor na jednjaku
ili tuberkuloza limfnih lezda (sredogrua).
oesophagus, ezofagus, jednjak, prvi evasti deo pribora za varenje koji slui jedino za prenoenje ve usitnjenog zalogaja iz drela u eludac. U odraslih ljudi
dug je oko 25 cm.
oestrogen!, estrogeni, hormoni (v. tamo)
polnih lezda i retikulne zone kore nadbubrenih lezda, steroidne strukture
(tzv. C-18-steroidi), meu kojima su najpoznatiji (a bioloki verovatno i najznaajniji), estron, estradiol i estriol, koji,
pored niza drugih efekata, omoguuju
normalno odvijanje mesenog ciklusa
polno odraslih ena.
oestrus, estrus, period polne aktivnosti
(polne pomame) koji je u izvesnih ivotinja obeleen nizom karakteristinih
telesnih znakova i funkcionih pojava. Od
telesnih znakova najupadljivije su
promene u strukturi vaginalne sluznice i
promene u konom omotau i u njegovim
tvorevinama. Estrus se u nekih ivotinja
javlja jedanput godinje (mo-noestrusne
ivotinje), dvaput godinje (diestrusne
ivotinje) ili vie puta (po-liestrusne
ivotinje).
ovek
pripada
semperestrusnom
tipu.
officina,
(l)radionica; (2)stari naziv za
apoteku.
of f icinalis, oficinalan, oznaka za one lekove koji se nalaze u farmakopeji, odnosno
koje apotekar spravlja prema propisima
farmakopeje. oftalmo-, v. i ophthalmo-.
oftalmolog/ okulist, oni lekar, specijalista za one bolesti. oftalmometar, v.
ovhthalmometer.

oftalmoskop
oftalmoskop, ono ogledalo koje u oftalmologiji slui za pregled onog dna (v.
fundus oculi); Gullstrandov o., omoguava pregled onog dna pod velikim
uvelianjem, bez refleksa koji smetaju i
binokularno. Poseban okular omoguuje posmatrau da ono dno demonstrira i drugim osobama.
oftalmoskopija, pregled onog dna pomou ogledala, oftalmoskopa. Vri se u
direktnoj (uspravnoj) slici pomou usavrenih elektrinih oftalmoskopa ili u
indirektnoj (obrnutoj) slici pomou onog ogledala i lupe.
ogled, eksperiment, opit, u prirodnim naukama metod za istraivanje, dokazivanje, proveravanje neke pojave, funkcije,
zakonitosti itd. Da bi odgovarao zakonima egzaktnih nauka, o. mora biti tako
izveden da se pod istim uslovima i na
isti nain moe ponoviti s istim rezultatom. V. test; bioloki o., svaki o. na ivom organizmu (najee ivotinjama)
u svrhu dokazivanja prisustva mikroorganizama ili hemijskih supstancija (toksini, lekovi, hormoni) u nekom materijalu; formol-gel o., koristi se u sluaju
sumnje na kala-azar; Stanniusov o.,
ogled na abljem srcu, koji se sastoji u
podvezivanju pojedinih delova abljeg
srca u cilju dokazivanja mesta na kojima se stvaraju impulsi za automatski
rad srca; Valsalvin o., (l)ogled koji
slui za ispitivanje prolaznosti Eustahijevih tuba, a izvodi se na taj nain to se
pri zatvorenim nozdrvama i ustima vri
napon za izdisanje vazduha, to ima za
posledicu prodiranje vazduha u Eustahijeve tube; (2) pri dubokoj inspiraciji,
sa zatvorenim glotisom i pokuaju forsirane ekspiracije, amplituda pulsa se
smanjuje usled oteanog priliva krvi u
srce kroz gornju i donju uplju venu.
ogolien vrat zuba, nastaje usled povlaenja desni. Uzroci su lokalni nadraaji
gingive zbog loe napravljenih plombi,
krunica i drugih protetikih nadoknada.
esto bez lokalnih nadraaja dolazi do
povlaenja desni. Parodontitis, naroito
hronini, redovno dovodi do povlaenja
desni. ogranien, v. circumscriptus.

oksigenator
Oguchijeva bolest, v. bolest.
oguljotina, v. excoriatio.
Okenov bubreg, primordijalni bubreg u
sisara.
oklopljeno srce, v. pericarditis calcificans.
okluzija traumatska, okluzija u kojoj okluzalne sile prevazilaze otpornost tkiva
potpornog aparata zuba i mogunost
njegove adaptacije, pa dovode do njegovog oteenja. V. occlusio.
okluziona utica, v. icterus.
oko, v. oculus.
oksacilin, metil- fenil- izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze a i relativno stabilan u kiseloj sredini.
oksalna kiselina, v. Acidum oxalicum.
oksamicin, v. Cycloserinum.
oksfordska jedinica, v. jedinica.
oksi-, v. ojcy-.
oksicefalija, v. oxycephalia, turricephalia.
oksidazna reakcija, v. reakcija.
oksidoredukcioni sistem, v. redox-sistem.
oksigenacija, zasiavanje kiseonikom.
oksigenator, nain mehanikog oksignisanja venske krvi van tela (vantelesna).
U tom cilju koristi se jedna ili vie pumpi, koje odravaju krvotok pri radu na
otvorenom srcu ili potpomau krvotok
u bolesnika s tekim sranim ili plunim poremeajima; diskni o., v. oksigenator s rotacionim diskom; filmski o.,
nain stvaranja tankog filma od krvi u
zatvorenom sudu s kiseonikom, koji
omoguuje razmenu gasova, v. oksigenator s rotacionim diskom i sitasti oksigenator; membranski o., proces oksigenacije na sledei nain: serija kesa od
polupropustljivog materijala (teflon, silastik,'celofan) napunjena krvlju, u rezervoaru s kiseonikom, omoguuje da
se izvri razmena gasova krvi i kiseonika kroz membranu; oksigenator na crpku: vantelesni aparat, koji ima arterijsku crpku i oksigenator za krv, kao i filtar za zasiavanje krvi kiseonikom; slui
kao pomo srcu i pluima u kardiohirurgiji; o. penuanjem, nain na koji kiseonik u vidu penuanja protie kroz
vantelesni rezervoar s krvlju, ili protie
kroz filtar; o.s rotacionim koturom,
557

oksigenoterapija

oleum

vrsta filmskog oksigenatora u kome se Olea pinguia (masna ulja), galenski preparati, u hemijskom pogledu su masti;
niz paralelno postavljenih koturova vrti
dobijaju se hladnim ceenjem semenja,
u vantelesnom toku venske krvi u sudu
rede plodova ili ivotinjskih organa,
s kiseonikom; razmena gasova se obavlja izmeu tankog filma krvi na povri- oleandomicin, antibiotik dobijen iz
Streptomyces antibioticus, slian, po
ni koturova i kiseonika u sudu; sitasti
antibakterijskom spektru, eritromicinu
(screen) o., vrsta filmskog oksigenato(v.tamo).
ra, u kome venska krv prolazi kroz niz
sita u sudu s kiseonikom da bi se razme- olecranon, olekranon, lakatni nastavak
ulne.
na gasova obavila na tankom filmu od
olein, estar glicerola i oleinske kiseline.
krvi na sitima.
Nalazi se u raznim uljima, a manje u
oksigenoterapija, leenje inhalacijom kimastima. Sin. triolein.
seonika.
oksi-grupa, dvovalentna grupa. Jedinje- oleinska kiselina,v. kiselina.
nja izvedena iz ugljovodonika, koja sa- oleoresina, oznaka, u nekim farmakopejama, za ekstrakte koji sadre smolaste
dre karbonilnu grupu, nazivaju se kari uljane sastojke neke droge, a dobivaju
bonima jedinjenja. Karbonilna jedinjese isparavanjem etra, acetona ili alkonja su aldehidi (npr.
hola pomou kojih je vrena ekstrakciacetalde-hid, propanon
ja. Na primer, Oleoresina Filicis mari
ili aceton). Sin. karbonilna grupa.
je ekstrakt iz prave paprati (Extractum
oksihemoglobin, jedinjenje hemoglobina
Filicis tenue).
s kiseonikom u kome je ovaj labilno vezan. Oksihemoglobin se stvara u plui- oleosa (remedia), masna sredstva (ulja,
masti i dr.)
ma, gde se hemoglobin jedini s kiseonikom. Iz plua dospeva u levo srce, a Oleosacchara, farmaceutski preparati
koji se sastoje od eera kome se dodaju
odatle arterijama u sva tkiva.U tkivima
razna etarska ulja (obino jedna kap
odaje kiseonik. Redukovani hemogloetarskog ulja na dva grama eera). Slubin venama dospeva u desno srce, a
e kao korigensi za ukus u prakovima
odatle u plua, gde se ponovo oksidie.
za
unutranju
upotrebu.
Sin.
oksikiseline, hidroksikiseline, organske
elaeosacchara.
kiseline koje pored karboksilne grupe
(-COOH) imaju i hidroksilnu grupu (- oleothorax, oleotoraks, intrapleuralno
ubrizgano ulje, koje treba da kompriOH), npr. mlena kiselina OHmuje plua izazivajui njihov kolaps u
COOH.
cilju leenja tuberkuloze plua.
oksimetar, aparat za direktno odreivanje zasienja krvi kiseonikom, koje se oleum, (l)mast koja je tena na 2O0C; masno
ulje (Oleum pinguim); (2) isparljive,
osniva na odreivanju apsorpcije svetobino aromatine tene supstancije,
losti od strane hemoglobina krvi koja
razliita hemijska sastava, koje se obiprotie kroz resicu uha pri dvema razlino nalaze u biljkama. V. aetherolea; O.
itim frekvencijama svetlosti, iz kojih
Amygdalae, masno ulje dobiveno ceevrednosti se, prikladnim kombinacijanjem zrelog bademovog semena. O.
ma, izraunava procenat zasienja krvi
Arachidis, masno ulje dobiveno ceekiseonikom.
njem oljutenog semena od arahisa
oksitocin, hormon zadnjeg renja hopofi(Arachis hypogaea). Slui za izradu razze koji izaziva kontrakcije materice. V.
nih masti, npr. Unguentum emoliens i
neurohypophysis.
uljanih klizmi; O. Cacao, v. Butrym Caokulista, v. oftalmolog.
cao; O. camphoratum, v. Camphora;
okulistika, v. ophthalmologia.
O.Cedri, kedrovo ulje, etarsko ulje iz
okulograndularni sindrom, v. ParinauJuniperus virginiana. Slui u mikrosdova bclest.
kopskoj tehnici za homogenu imerziju.
okultno krvarenje, v. haemorrhagia.
U istu svrhu se moe upotrebiti i etari
olea aetherea, v. aetherolea.
558

olfactorius
sko ulje od jednog domaeg etinara
(Pinus Peucae); O. Chloroformii, ulje s
hloroformom; O. Crotonis, ulje iz semena biljke Croton tiglium, koje sadri
gliceride raznih masnih kiselina ijednu
smolastu suspenziju koja prouzrokuje
zapaljenje. Laksantno sredstvo, ali se
danas zbog izvanredno jakog dejstva
vie ne upotrebljava u humanoj medicini; O. Eucalypti, v. Aetherolea; O. FiImaroni, v. Aspidinolfilicinum oleo solutum; O. Gynocardiae, masno ulje dobiveno ceenjem zrelog semenja od ginokardije (Hydnocarpus Kurzii). Upotrebljava se u obliku injekcije u leenju lepre; O. Helianthi, suncokretovo ulje; O.
jecoris Aselli, riblje ulje koje se dobiva
ceenjem iz jetre bakalara. Sadri vitamine A i D. Ulje dobrog kvaliteta treba
da sadri u jednom gramu oko 1.000 i.j.
vitamina A i oko 85 i.j. vitamina D. Daje
se za predohranu i leenje rahitisa i avitaminoze A; O. Lini, masno ulje dobiveno ceenjem zrelog semena lana (Linum usitatissimum). Slui za spravljanje nekih linimenata; O. Olivae, masno
ulje dobiveno hladnim ceenjem iz nepotpuno dozrelih plodova masline
(Olea europaea); O. Olivae neutralisatum, neutralizovano maslinovo ulje.
Slui za izradu uljanih rastvora (npr.
kamfora) ili suspenzije (npr. bizmutovih jedinjenja) za injekcije; O. Paraffini, v. Paraffinum liquidum; O. Pini pumilionis, v. Aethorolea; O. Ricini, ulje
iz semena biljke Ricinus communis,
koje se sastoji uglavnom od triglicerida
ricinolske kiseline. Laksantno sredstvo;
O. Sinapis, v. Aetherolea; O. Terebinthinae, v. Aetherolea.
olfactorius, mirisni, npr. regio olfactoria,
predeo za prijem mirisnog nadraaja na
sluznici nosne duplje.
olfactus, mirisanje; organum olfactus,
ulo za miris,
olfaktivna osetljivost, snano angaovana u odnosima polova u ivotinjskom
svetu. U oveka je ulo mirisa veoma
osetljivo. Ono stie svoju punu sposovnost u pretpubertetu (oko 12 godina). U
ena je osetljivost za ruino ulje neto
via nego u mukog, ali opada u odmak-

oligodendroglijalne elije
loj trudnoi. Ta graviditetna hiposmija
je pravilo. Pored hiposmije, u trudnica
su zabeleene i privremene perverzoidne olfaktivne izopacenosti, najee u
vidu preosetljivosti za izvesna jela.
olfaktivni put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mirisnog predela sluznice u
nosnoj duplji (regio olfactoria), prolaze
kroz belu masu mozga i zavravaju se u
olfaktivnom centru na parahipokampnoj vijuzi slepoonog renja velikog
mozga. Sprovodi mirisne nadraaje od
sluznice nosne duplje U mozak.
olfaktivno polje, zadebljanje na embrionima od 4 mm duine na donjoj bonoj
strani eonog breuljka. U embriona od
6 mm to se zadebljanje uvraa u olfaktivnu jamicu, koja se postepeno izdubIjuje u kesicu.
olfaktometrija, postupak kojim se odreuje sposobnost ula mirisa da kvalitativno i kvantitativno razlikuje mirisne
nadraaje. U tu svrhu slui aparat olfaktometar.
olfaktorna glavica, u kojoj se zavravaju
vlakna olfaktivnog ivca, prolazei kroz
sitastu plou etmoidne kosti.
oligaemia, oligemija, smanjenje zapremine krvi. Sin. oligovolaemia.
oligoarthritis, v. monarthritis.
oligocholia, oligoholija, smanjenje koliine ui u tankom crevu.
oligochromaemia, oligohromemija, smanjenje hemoglobina u krvi.
oligochromasia, oligohromazija, smanjena obojenost eritrocita, zbog smanjenja
hemoglobina u njima. Sin. hypochromasia.
oligocythaemia, oligocitemija, smanjenje
broja elija u krvi. Najee se misli na
smanjenje broja eritrocita. Sin. oligocytosis.
oligocytosis, oligocitoza, v. oligocythaemia.
oligodactylia, oligodaktilija, manji broj
nego to je normalno prstiju ruke i noge,
posledica anomalije u razvoju.
oligodendroblastoma, oligodendroblastom, veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema koja se javlja u hemisferi velikog mozga.
oligodendroglijalne elije, v. elije.
559

oligoenroglioma
oligoenroglioma, oligodendrogliom,
neoplazma centralnog nervnog sistema,
veoma sporog rastenja, a javlja se u hemisferi velikog mozga odraslih. Neoplazma esto sadri kalcijum, a ima i naklonost ka stvaranju cista.
oligodontio, oligodoncija, kongenitalni
nedostatak veeg broja zuba. V. anodontia, hypodontia.
oligoelementi, u sastav ivih organizama,
pored mnogobrojnih organskih jedinjenja, dolaze i mnoga rieorganska jedinjenj. Neka od ovih jedinjenja se javljaju u
veim koliinama (Ca,P,Na,K), a druga
u malim koliinama (mikroelementi
Mg,Fe,Mn). Elementi koji se nalaze u ivim organizmima u minimalnim koliinama nazivaju se ultramikroelementi ili
oligoelementi (bakar, cink, fluor).
oligohydramnion, smanjenost koliine
plodove vode, koja moe ii do njenog
potpunog odsustva. Ova anomalija ima
uticaja na tok trudnoe i sam poroaj.
Majka za vreme trudnoe trpi bolove
usled pokreta deteta, a zbog smanjenja
plodove vode. Poroaj je otean, naroito
doba irenja, tzv. su vi poroaj. U tak-x,
vim trudnoama plod zaostaje u rastenju i u njega nastaju izvesne anomalije u
razvoju, najee u razvoju stopala (pes
planus, pes varus, pes equinovarus).
Ako smanjenje plodove vode nastupi u
ranoj trudnoi, stvaraju se deformiteti i
na drugim delovima tela ploda. Na glavi i
ekstremitetima nastaju srasline u vidu
veza (Simonartove veze) koje dovode
do tekih nakaznosti i amputacija pojedinih ekstremiteta.
oligolecitna jaja, sadre vrlo malo hranIjivog vitelusa (suneri, nii crvi, neki
mekuci, nii zglavkari).
oligomenorrhoea, oligomenoreja, poremeaj menstrualnog ciklusa, u vidu retkih menstruacija koje se pojavljuju i s
velikim zakanjenjima. Javlja se u poremeajima ishrane, anemiji, hlorozi, u
ugojenih ena, a uzrok im je hipofunkcija jajnika.

oligometalna voda, v. pauci - mineralisana voda.

560

omentectomia
oligomicleotid, oligonukleotid, kratak
polinukleotid s manje od 10 nukleotida
u njegovom molekulu.
oligophrenia, oligofrenija, uroena maloumnost nastala usled kongenitalnih
oboljenja (sifilis), intrauterinih oboljenja (rubeola majke), poroajnih trauma
ili obolevanja u prvim godinama ivota,
ili iz nepoznatih razloga, familijarno.
Najtei stepen oligofrenije je idiotija,
laki imbecilnost, a najlaki debilnost,
koji se teko razlikuje od tzv. fizioloke
glupav, os ti.
oligopnoea, oligopneja, smanjenje broja
disajnih pokreta u minutu. V. oligopnoea.
oligosialia, smanjeno luenje pljuvake iz
bilo kog razloga. Promene na sluznici
usta zavise od stepena i trajanja smanjenog luenja pljuvake. Sin. hyposalivatio. V'. xerostomia.
oligospermatozoidija, stanje smanjenog
broja sameglavaca (ispod 30 miliona u
lem), uz poveani broj semeglavaca
nepravilnog oblika.
oligozoospermija,
oligozoospermija,
smanjenje broja spermatozoida (v.
tamo) u semenoj tenosti (ispod
40.000.000 u ml semene tenosti).
oliguria, oligurija, smanjeno luenje i izluivanje mokrae.' Ollier-Thierschov
transplantat (presad),

v. transplantacija.
Olliver Cardarellijev znak, v. znak.
olovna kolika, v. colica saturnina, saturnismus.
olovna uzetost, v. saturnismus. olovna
voda, v. aqua. olovni rub, v. stomatitis
saturnina. oluasta sonda, v. sonda.
omagra, gihtike promene u ramenom
zglobu. omarthritis, omartritis,
zapaljenje ramenog zgloba.
Ombrdanneova maska, v. maska.
Ombredanneova operacija, v. operacija.
omentalis, omentalan, opornjaki, koji
pripada preagi, npr. bursa omentalis,
opornjaka kesa. omentectomia,
omentektomija, isecanje
dela ili ele lojne pregae.

omentna kesa
omentna kesa, duplja izmeu sudova
gastrokolonskih nabora iz kojih se razvija velika lojava pregaa.
omentofixatio, v. omentopexia.
omentopexia, omentopeksija, priivanje
lojne pregae (omentuma) za trbuni
zid u cilju stvaranja spojnice izmeu
vena portnog i kavnog sistema u portnoj hipertenziji (ciroza jetre, tromboza
grana ili stabla mezenternih vena, ili portne vene). V. Talrnina operacija.
omentoplastica, amentoplastika, korienje dela omentuma kao kalema u raznim abdominalnim operacijama.
omentoportographia, omentoportografija, radiografija portnih vena posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u gastroepiploinu venu. V. spleno porto grafija.
omentorrhaphia, omentorafija, zaivanje
rascepa lojne pregae (omentuma).
omento volvulus, volvulus, uvrtanje
omentuma.
omentum (od operimentum, pokriva),
lojava preaga, crevnjak (dvostruki list
trbune maramice); o. majus, velika
preaga, veliki opornjak, duplikatura
visceralnog lista trbune maramice,
sputa se od velike krivine eluca nanie i prekriva vijuge tankog creva. U stvari
velika preaga ima etiri srasla lista; o.
minus, mala preaga, duplikatura
visceralnog lista trbune maramice koja
se prua od jetre do dvanaestopalanog
creva i eluca.
omfaloenterni kanal, sin. vitelinski kanal
omophagia, omofagija, ishrana sirovom,
nepreraenom hranom.
omphalocele, omfalokela, uroeni otvor
pupka kroz koji ispada crevo prekriveno membranom koju sainjava amnion
i peritoneum. Crevo se lako moe vratiti
u trbunu duplju. V. hernia umbilicalis.
onanija, draenje sopstvenih polnih organa u cilju samozadovoljavanja. Onanija
je perverzija kad je sama sebi cilj (u psihopata i duevno bolesnih). Sin. masturbatio, monolagnia, ipsacija.
onanismus, v. onanija.
onchocercoma, onhocerkom, potkoni
vor nastao usled inflamacije oko crva
36 Medicinski leksikon

onycholysis
parazita Onchocerca volvulus, nematoda koji izaziva u Zapadnoj Africi, Meksiku i Gvatemali pomenute promene.
Mikrofilarije nalazimo u povrnim slojevima koe.
oncocytoma, onkocitom, retka benigna
neoplazma pljuvanih lezda, obino
uahurena, a elije koje ine neoplazmu
su sitnogranulisane protoplazme.
onihoze, oboljenja noktiju.
onkotski pritisak, v. pritisak.
ono, psihoanalitiki pojam koji, zajedno
sa ja i sa nad-ja obrazuje psihiku
linost. Ono predstavlja nagonske
tendencije kojima je psihika linost izloena. Ono je potpuno nesvesno i
dejstvuje samo na tzv. principu zadovoljstva (da mi bude lepo). Sin. es.
O-noge, genu varum, slukonogost, raskolen, levaste noge.
onyalia, onialija, specijalna bolest pothranjivanja u Africi, u koje je naroito karakteristina pojava u usnoj duplji kih mehurova ispunjenih krvlju, zbog
trombocitopenije; sline pojave javljaju
se i u akutne trombocitopenijske purpure u evropskim zemljama.
onychatrophia, onihatrofija, stanjenje i
krivljenje nokatnih ploica.
onycnauxis, zadebljanje nokatne ploice.
Sin. pachyonychia.
onychectomia, onihektomija uklanjanje
nokta hirurkim putem (npr. u sluaju
zaraslog nokta).
onychia, onihija, oboljenje nokta; o. mediana canaliformis, du ele nokatne
ploe u sredini protee se oluasta uvala prljavo sive boje.
onychodystrophia, onihodistrofija, poremeaji u nokatnim ploicama usled
nepravilne ishrane (ishrana siromana
belanevinama, a time i istina).
onychogryphosis, onihogrifoza, kandasti oblik veoma zadebljanog nokta vrlo
tvrde konzistencije. Uzrok je nepoznat.
onychogryposis, onihogripoza, kandasti, jako zadebljali, veoma tvrdi nokti na
nonim prstima.
onycholysis, oniholiza, odvajanje nokatne ploice od posteljice.
561

onychomycosis
onychomycosis, onihomikoza, gljivino
oboljenje nokta: o. favosa, o. trichophytica, o. epidermophytica, o.
candidiatica.
onychophagia, onihofagija, grienje noktiju.
onychorrhexis, onihoreksis, uzduno prskanje nokatne ploice poev od slobodnog ruba.
onychoschisis, onihoshiza, lamelozno cepanje nokatne ploice paralelno s povrinom.
onychotylomania, onihotilomanija, neurotsko cupkanje noktiju.
ooid, zrela jajna elija.
oophoritis, ooforitis, zapaljenje jajnika.
Retko je samostalno oboljenje, najee
uestvuje u zapaljenskom procesu na
jajovodima. Moe biti akutan ili hronian. U izvesnim sluajevima usled zapaIjenja stvaraju se u jajnicima apscesi
(pyoovarium), iz kojih se mogu izolovati
prouzrokovai, ali su vrlo esto sterilni.
Uzroci oboljenja su isti kao u oboljenjima jajovoda.
opacifikacija, zamuenje, npr. o. ronjae, v. opacitas.
opacitas, zamuenje, (oft.) zamuenje u
providnim sredinama one jabuice.
Oblik, intenzitet i uzrok mogu biti veoma raznovrsni. Prema lokalizaciji postoje: o. corneae, o. lentis, o. corporis
vitrei.
opekotina, v. combustio.
opekotine u ratu, povrede koe koje nastaju dejstvom izvora termike prirode
(napalm-bombe, plamenibacaa i sL),
hemijske (najee bojni otrovi), elektrine i radijacione (v. atomsko oruje) i
dejstvom fosfora ije je dejstvo i termiko i hemijsko.
operabilan, to se moe operisati.
operacija, hirurka radnja koja se vri
najee u svrhu leenja. Po nainu izvoenja razlikuju se: krvave o., u kojima dolazi do prosecanja koe i drugih
slojeva; ne krvave o., u kojima se ne vri
prosecanje (repozicija preloma ili iaenja, redressment force itd.). Po cilju
se operacije dele na dijagnostike, kao
to su punkcija, biopsija, kateterizacija,
eksplorativna laparotomija i na opera562

operacija
cije u pravom smislu reci, koje imaju terapijski cilj. Po terapijskom efektu operacije se dele na: palijativne, kojima se
otklanja opasnost po ivot i neka od
glavnih tegoba; radikalne u kojima se
otklanja samo arite oboljenja ili oboleli ili ceo organ. Po vremenskom izvoenju operacije postoje: operacije u
jednom vremenu ili aktu, koje se u jedan mah obavljaju, i operacije u dva ili
vie vremena (razdela), kojima je cilj da
izbegnu operativni ok i komplikacije
kojima bi bio izloen bolesnik ako bi se
dugotrajna i teka intervencija izvrila u
jednom vremenu; Abbova o., (1) irenje strikture jednjaka prosecanjem pomou ice, (2) intrakranijalna resekcija
druge i tree grane trogranog ivca u
trigeminusnoj neuralgiji; Adamova o.,
(1) potkono presecanje palmarne fascije na raznim mestima u cilju leenja Dupuytrenove kontrakture, (2) potkono
intrakapsulno presecanje vrata butnjae u ankilozi kuka; Adelmannova o.,
egzartikulacija prsta s amputacijom glavice odgovarajue metakarpne kosti;
operation a froid, (fr.) operacija koja
se vri kada se akutno zapaljenje samog
obolelog organa ili njegove okoline stia
ili iezne.Njome se izbegava mobilizacija i rasejavanje infekcije koje bi prouzrokotfala rana operacija ((operation a
chaud); Albeova o., (1) operacija zbog
postizanja ankiloze kuka; u tom cilju se
iseca povrni sloj glave femura i osvei
acetabulum, a zatim se ove osveene povrine odravaju u prisnom dodiru; (2)
implantacija komada golenjae u rascepljene bodljaste nastavke prljenova
u cilju postizanja ukoenosti obolelog
segmenta kimenog stuba (tuberkulozni spondilitis i povreda kimenog stuba); Albe-Delbetova o., sastoji se od
stvaranja kanala vrtenjem u trohanteru
i vratu butne kosti kao i u njenoj glavi
da bi se u taj kanal zabio klin od kosti;
A. o. primenjujese u prelomu vrata butne kosti; ^llBe-Henleova o., sin. Albeova operacija; Albertova o., isecnje
kolenog zgloba radi izazivanja ankiloze
u sluaju labavog kolena; Axhausenova
o., retroaurikularni pristup donjovili-

operacija
nom zglobu; Babcockova o., operacija
uklanjanja varikoziteta potkonih vena
na nozi sastoji se u uvlaenju duge iane
sonde sa zadebljanim vrhom u veliku
povrnu venu, a zatim se izvlaenjem
sonde izvlai i pomenuta vena sa svim
svojim varikoznim ograncima; Baileyjeva o., naziva se i atrioseptopeksija,
koja se sastoji od zatvaranja prvog i drugog otvora na zatvorenom srcu: utiskuje
se ispupeni zid desne pretkomore i zasiva za rub defekta; Bassinijeva o., radikalna operacija preponske kile kojom
se vraa kilni sadraj iz preponovane
kilne kese u trbunu duplju. Poto se
kilna kesa podvee na svom vratu, a
njen ostali deo se odstrani, kosi i popreni miii trbuha se priivaju iza semene vrpce uz Poupartovu vezu; Bennetova o., operacija varikokele deliminom
resekcijom pramenitog spleta posle
ega sledi spajanje krajeva zaostalog
spleta; Bergerova o., sastoji se od meulopatinogrudne amputacije; Bergmannova o., prosecanje vaginalne
ovojnice semenika, s uklanjanjem njenog zidovnog lista u cilju leenja hidrokele semenika; Billrothove o., IB. operacija (B.-I): resekcija pilorusa s distalnom polovinom eluca, a zatim spajanje
dvanaestopalanog creva s ostatkom eluca, iji je otvor suen avovima; HB.
operacija (B.-II): resekcija pilorusa i 1/2
do 2/3 distalnog dela eluca, zatvaranje
dvanaestopalanog creva i anastomoza
suenog otvora eluca s prvom vijugom
tankog creva; Blalockove o., operacije
pomou kojih se leci Fallotova tetrada.
Blalock I, operacija kojom se vri anastomoza proksimalnog kraja preseene
potkljune arterije s bokom plune arterije (terminolateralna anastomoza).
Blalock //, operacija kojom se vri anastomoza izmeu proksimalnog kraja preseene potkljune arterije i distalnog
kraja preseene plune arterije (terminoterminalna anastomoza); Blalock-Hanlenova o., operacija arterije koja
dopunjava transpoziciju velikih krvnih
sudova stvaranjem interatrijumskog
defekta septuma; Boarijeva o., transplantacija semenovodnih sudova u
36"

operacija
uretru da bi se u nju praznili; Bobrovova o., osteuplastika operacija kimene
pukotine; rennerova o., modifikacija
Bassinijeve operacije u kojoj se trbuni
miii priivaju za ovesni mii; Brockova o., operativno leenje stenoze
plune arterije. Sastoji se od uvlaenja
Brockovog valvulotoma kroz desnu komoru u sueni deo arterije radi presecanja zalistaka koji ine suenje. Zatim se
vri dilatacija pomou instrumenta;
Caldwell-Lucova o., oralni pristup
kroz maksilarni sinus prilikom repozicije preloma maksile, poda orbite i zigomatine kosti; Calotova o., forsirana
redukcija kifoze istezanjem kimenog
stuba u narkozi; Carnochanova o., uklanjanje Meckelovog gangliona zajedno
s dobrim delom trogranog ivca (petog
nerva) zbog neuralgije prilazom ka ganglio-nu kroz upljinu vilice; Cecilova o.,
operacija strikture uretre u tri vremena: (1) isecanje suenog dela uretre, (2)
formiranje novog uretralnog segmenta
od monica u koji se zariva odgovarajui
deo penisa, (3) odvajanje penisa od
monica s novim segmentom uretre;
Chopartova o., v. Chopartova egzartikulacija, desarticulatio; Codivillaova o.,
leenje pseudoartroze, koje se okruuje
usaivanjem osteoperiostnih ploa uzetih iz golenjae; Colonnaova o., obnovna operacija intrakapsulne frakture
vrata butnjae; Delormeova o., oljutenje zadebljale plune maramice u dugotrajnom empijemu. V. dekortikacija;
Dragstedtova o., v. vagotomia; Dingmanova o., kondilektomija donjovilinog zgloba: preaurikularni pristup kod
luksacionih preloma, fibrozne ankiloze,
tumora; osteosinteza dislokovane zigomatike kosti u predelu frontozigomatike suture (lateroorbitaino) i na donjoj onoj ivici (zigomatinomaksilarna
sutura); drenani kanal R.orevia,
zatvoreni nain operacija veih cista u
gornjoj vilici; nain leenja preloma zigomatike kosti ili poda orbite; drenaa
se uspostavlja u gornjem forniksu; Duhamelova o., operacija kojom se u Hirschprungovoj bolesti provlai aganglijski segment kolona kroz mar da bi se

563

operacija
resekovao i uinila anastomoza segmenta s ouvanim ganglijama i anastomozovao s rektumom. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Emmetove o., (1)
metod reparacije pocepanog peritoneuma, (2) hirurko stvaranje vezikovaginalne fistule da bi se drenirala mokrana beika u cistitisu; Esmarchova o.,
preaurikularni pristupni put donjovilinom zglobu ispred tragusa, preko temporalne regije do iznad spoljneg dela
obrve; Estlanderova o., resekcija jednog ili vie rebara u hroninom empijemu da bi se stvorio kolaps torakalnog
zida i na taj nain zatvorila nenormalna
pleuralna upljina; eksplorativna o., hirurko otvaranje dela tela da bi se vizuelno i palpatornim pregledom organa
i tkiva utvrdio uzrok neobjanjenih simptoma. V. eksplorativna laparotomija, Juparotomia; Finneyeva o., gastroduode
nostomija, odnosno pyloroplastica, kojom se stvara iroka komunikacija izmeu pilorusa i duodenuma. V. gastroduodenostomia, pyloroplastica; Frsterova o., v. radicotomia; Fredet-Ramstedtova o., vansluznina piloromiotomija
bez zaivanja, primenjuje se u uroenpj
stenozi pilorusa; Freyerova o., suprapubiko transvezikalna prostatektomija u hipertrofiji (adenomu) prostate;
Giglijeva o., lateralno presecanje pubisa u sluaju tekog poroaja; Gilijesov
metod, (stom.) operacija u leenju preloma zigomatike kosti ili njenog luka:
ekstraoralni pristup iz temporlne regije sa posebnim nainom ekstenzije reponovane kosti pomou zavoja oko glave; Girardova o., radikalna operacija
preponske kile s udvajanjem fascije i
bez pomeranja spermatike vrpce;
Gross-Crafoordova o., resekcija uroene stenoze aortne uine; Grossova
o., operacija zaostalog arterijskog voda,
koja se sastoji od presecanja voda i zaivanja njegovih preseenih krajeva;
Hackerova o., palijativna operacija
zbog duodenalnog ulkusa stenoze pilorusa ulkusnog ili neoplastikog porekla,
koja se sastoji u retrokolinoj gastrojejunalnoj anastomozi,v. gastroenterostomia, gastrojejunostomia; Halstedova o.,
564

operacija
radikalna mastektomija zbog karcinoma dojke; Heineke-Mikuliczeva o.,
presecanje suenog pilorusa uzdunim
rezom, kome sledi zatvaranje nastalog
otvora poprenim avovima. V. pyloroplastica; Hellerova o., v. ekstramukozna
kardiomiotomija; Hoffa-Lorenzova o.,
v. Lorenzova operacija; Hugginsova o.,
kastracija zbog karcinoma prostate; Jacobausova o., presecanje pleuralnih
sraslina kauterizacijom uz kontrolu torakoskopom.Sin. thoracocaustica; Kaderova o., gastrostomija u kojoj cirkularni reanj zida eluca omotava i prianja uz sondu za unoenje hrane. V.
gastrosto^tomia; Kirmissonova o.,
transplantacija Ahilove tetive na dugi
linjani mii u opavo-kopitastom
stopalu; Kocherov metod operacije
kile, operacija preponske kile. Sastoji
se od hvatanja vrha neotvorene kilne
kese guranjem kleta dok se ova sa svojim sadrajem ne utisne u trbunu duplju do trbunog otvora preponskog kanala i na toj visini se zatvori i priije vrat
kilne kese; kondoleon o., isecanje potkonog tkiva u vidu traka u leenju elefantijaze; Knigova o., operacija kongenitalnog iaenja kuka, koja se sastoji
od redukcije iaenja i stvaranja krova
butne aice od osteoperiostnog renja
uzetog iz bedrene kosti; Konjetzny-jeva
o., pomeranje diskusa donjovili-nog
zgloba za smanjenje suvinih pokreta
kondila prilikom subluksacije ili
luksacije mandibularnog zgloba; Kraskeova o., sakralna metoda resekcije
rektuma sa stvaranjem sakralnog vetakog mara; Krauseova o., ekstraduralna resekcija Gasserovog gangliona u
neuralgiji trogranog ivca; Krnleinove o., (1) resekcija tree grane trogranog ivca u facijalnoj neuralgiji; (2) resekcija spoljanjeg zida orbite radi resekcije tumora u njenoj duplji bez odstranjivanja oka; Lorenzova o., operacija
uroenog iaenog kuka koja se sastoji
od repozicije raene butnjae koja se
onda fiksira gipsanim zavojem, tako da
njena glava pritiskuje nerazvijenu aicu dok se ne stvori zglobna aica; Lothropova o., transnazalni pristup u

operacija
maksilarni sinus ispod donje nosne
koljke za repoziciju prelomljene zigomatike kosti; Ludloffova o., kosa osteotomija prve metatarzalne kosti radi
korekcije upolje izvrnutog palca; Macewenova o., osteotomija butne kosti iznad njenih glenjeva u cilju ispravljanja
raljastih nogu (genu valgum); Madlenerova o., resekcija eluca zbog visoko
poloenog eludanog ira pri kojoj se
ne odstranjuje sam ir; Matasova o., v.
endoaneurysmorrhaphia; Mikuliczeve
o., (1) isecanje kosog miia vrata u Ieenju krivoijasti; (2) tarzektomija kojom se odstranjuje petna kost, skona
kost, zglobne povrine linjae i golenjae, kockasta i unasta kost i stopalo
se dovodi u osovinu noge, sin. Rovova
operacija; Milesova o., odstranjivanje
sigmoidnog kolona i rektuma zbog karcinoma na njima trbunomeinim putem. Pri tome se odstranjuju opornjak
sigmoidnog kolona s limfnim lezdama,
dok se proksimalni deo kolona izvodi
na spoljanji trbuni zid kao konani
veslaki mar; Milin-Readova o., retropubina prostatektomija radi odstranjenja prostatnog adenoma; Moschcowitzova o., operacija femoralne hernije
ingvinalnim putem; Naffzigerova o.,
uklanjanje hirurkim putem gornjeg i
bonog zida orbite u egzoftalmusu; Narathova o., priivanje lojne pregae za
potkono tkivo trbunog zida u cilju
stvaranja pobonog venskog krvotoka u
portnoj hipertenziji; Ombrdanneova
o., transkrotalna orhidopeksija, koja se
sastoji od operativnog sputanja kriptorhinih semenika u monice u kojima
se smetaju ukrteno u njima suprotne
polovine monica; plastika o., operacija
kojom se menja oblik nekog vidljivog
tela ili njegov pokrov pomou presaenog tkiva, v. translplantacija, transplantat; Pollockova o., amputacija na visini
zgloba kolena u kojoj se prekrivanje
vri duim prednjim i kraim zadnjim
renjem uz ouvanu aicu; Polyaova
o., anastomoza prve vijuge jejunuma s
preseenim elucem, iji je distalni deo
resekovan; Poncetove o., (1) produenje Ahilove tetive hirurkim putem u

operacija
kopitastom stopalu, (2) perinealna uretrostomija u stenozi distalnog dela uretre; Potts-Smith-Gibsonova o., anastomoza plune arterije s aortom u uroenoj stenozi plune arterije; Puuseppova o., rascepljivanje centralnog kanala
kimene modine u leenju siringomijelije; Rastellijeva o., hirurka korekcija
kardijalnih anomalija kao transpozicija
velikih krvnih sudova (s pulmpnalnom
stenozom), truncus arteriosus i atrezija
plune arterije, u kojima se koristi aortni alotransplantat da bi se odvodila krv
iz desne komore u plunu arteriju; Rehrmannova o., poveavanje zglobne
kvrice na donjovilinom zglobu prenoenjem kotanog transplantata sa gornje ivice bedrene kosti kod hronine
luksacije; Risdonova o., subangularni
rez za prilaz donjovilinom zglobu preko spoljanje strane ramusa do incizure, zgloba ili koronoidnog nastavka u
isto vreme; Rosenova o., mobilizacija
stremena, mikrohirurka operacija uva
za leenje ukoenosti stremena u otosklerozi. Uspeva u sluajevima u kojima je
naslaga otosklerotike kosti jo mala.
Rosenova operacija je danas naputena,
ali je imala veliko znaenje po tome to
je hirurgiju stremena uinila aktuelnom; Routteova o., venoperitoneostomija, zaivanje povrne vene (safene)
tako da se otvara u peritonealnoj duplji
da bi drenirala ascites; Sraffova o.,
operacija kojom se leci spad mara i
rektuma. Sastoji se od krunog opsecanja koe i potkonog tkiva oko mara u
cilju da se oko ovog stvori oiljni prsten
koji spreava ispadanje mara i rektuma; Schedeove o., (1) resekcija grudnog zida u hroninom empijemu; (2)
jedna od operacija proirenih vena potkolenice, koja se sastoji u cirkularnoj
inciziji koe, stavljanju podveza iznad
nje, a zatim pristupanju ekstirpaciji varikoziteta; (3) odstranjivanje izumrle
kosti i ostalog izmenjenog tkiva. Zatim
se nastala upljina ispunjava graevinama krvi, koje se ovlauju i prekriju sterilnom gazom i gumiranim ili plastikim platnom; Schlofferova o., operacija kojom se otklanja fimoza, a pri tome
565

operacija
se udna navlaka (prepucijum) ne rtvuje; Sembova o., ekstrafascijalna apikoliza u tuberkulozi; Smithwickova o., v.
sympathectomia; Steinachova o., ligatura i resekcija dela semevoda s pretpostavkom da se izaziva podmlaivanje atrofijom spermatogenog, a proliferacijom intersticijalnog tkiva semenika koje
treba da povea luenje gonadnog hormona; stereotaktika o., koagulacija u
predelu talamusa u cilju uklanjanja bolova, koji ne mogu da se uklone uobiajenim sredstvima; Swanova o., otvara
nje plune arterije u hipotermiji ili primenom vantelesnog krvotoka radi presecanja zalistaka u stenozi plune arterije; Swensonova o., hirurko leenje
Hirschprungove bolesti, koje se sastoji
od odstranjivanja rektuma i aganglijskog segmenta sigmoidnog kolona s
ouvanjem stezaa mara metodom
provlaenja creva kroz mar. Operacija
je slina Duhamelovoj operaciji. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Talmina o., operacija kojom se stvaraju vetake priraslice izmeu jetre i slezine i
izmeu pregae i trbunog zida u sluajevima ascitesa kao posledice ciroze jetre i portne hipertenzije; Thierschova
o., v. kalem, Thterschov transplantat,
transplantacija; Torkildsenova o., ventriculocysternostomia, stvaranje komunikacije izmeu komora mozga i cisterne hirurkim putem u hidrocefalusu;
Trendelenburgove o., (1) resekcija -5
cm none vene na gornjem delu buta u
cilju leenja proirenih vena pod uslovom da je Trendelenburgov test poziti
van. V. test; (2) operacija kojom se odstranjuje embolus iz plune arterije; Vinebergova o., operacija stvaranja pobonog krvotoka u srcu, koje se postie
implantacijom unutranje sisne arterije
u miokard, poto se prethodno stvori
tunel u miokardu tupom disekcijom miinih snopova; Vladimirova o., sin.
Mikuliczova operacija; Wagnerova o.,
osteoplastika trepanacija, koja se sastoji od stvaranja kostno-konog kapka
na lubanji, koji se odie pri otvaranju lubanje, a koji se vraa na svoje mesto po
zavrenoj operaciji u lubanji; WMp-

operacioni sto
pleova o., radikalna pankreatoduodenektomija; Whiteheadova o., kruno
isecanje hemoroidnog venca s priivanjem zdrave sluznice anorektuma za
kou uz briljivu potedu stezaa mara; Witzelova o., stvaranje levka u obliku tunela na povrini eluca kroz koji
prolazi sonda da bi se kroz otvor na kraju tunela plasirala u lumen ekfca. V.
gastfoastomia; Wlflerova o., gastrojejunostomija, u kojoj se anastomotska vijuga tankog creva nalazi ispred poprenog kolona. V. gastrojejunostomia;
Youngova o., prostatektomija koja se
izvodi meinim pristupom.
operaciona sala, najvanija prostorija
operacionog bloka u hirurkom odeljenju u kojoj se vre hirurke intervencije. Osobine savremene operacione sale:
treba da je dovoljno prostrana, a njeni
zidovi, tavanica i pod treba da budu takvi da ne zadravaju prainu i da se mogu
dobro prati. Zagrevanje sale treba da
bude centralnim grejanjem, kojim se
osigurava istoa i asepsa i otklanja
opasnost od eksplozije zapaljivih medikamenata i para. Osvetljenje operacione sale prirodnom svetlou mora biti
obilno, pored specijalnog osvetljavanja
operacionog polja jakom vetakom
svetlou, po mogustvu lampom kojom je otklonjeno stvaranje senki (ascijatika lampa).
operacioni blok, vaan deo hirurkog
odeljenja u iji sastav ulazi: (1) operaciona sala koja je izolovana od bolesnikog odeljenja predoperacinom prostorijom; (2) prostorija za sterilizaciju instrumenata, zavojnog materijala, vode, fiziolokog rastvora i dr.; (3) prostorija za
uvanje rezervnog zavojnog materijala,
rublja i lekova; (4) prostorije s ormanima za instrumente. V. operaciona sala.
operacioni instrument, v. instrument.
operacioni sto, sto na kome se vre hirurke intervencije. Za razliku od ambu-/
lantnih stolova, operacioni sto je po/
kretljiv u raznim pravcima i moe da/se
pregiba na raznim mestima. Ove osobine slue da se ceo bolesnik ili neki delovi tela stave u poloaj koji zahteva operacija. Postoje i stolovi za operaciju uih
I

566

operatic
hirurkih specijalnosti (neurohirurgija,
ortopedska hirurgija, otorinolaringologija, stomatohirurgija). V. uroloki sto i
ginekoloki sto.
operatic, v. operacija.
operativan, (1) koji pripada ili se odnosi
na operaciju; (2) onaj koji nije inertan, ve je efektivan.
operator, u obinom govoru naziv za lekara specijalistu iz hirurkih grana medicine.
operatorni gen, hromosomski segment
koji lei u blizini jedne sekvence strukturnih gena. Operatorni gen, koji je
uvek na poetku serije strukturnih
gena, ima karakter glavnog pokretaa,
koji zajedno ukljuuje sve gene jednog
operona ili ih iskljuuje. Svaki operatorni gen upravlja sintezom m-RNK,
jednom grupom strukturnih gena genetiki vezanih.
operon, fukciona jedinica u DNK-lancu
hromosoma koja upravlja sintezom enzima jednog metabolikog procesa. Ovu
genetsku jedinicu, ine u stvari, udrueni gen-operator i strukturni geni koji su
za njega vezani.
ophiasis, ofijaza, oblik lopeciae areatae
kod koga do opadanja kose dolazi u potiljanom predeIu u vidu trake, koja se
produava do slepoonih predela.
ophthalm-. v. oftalm-.
ophthalmectomia, oftalmektomija, v.
enucleatio bulbi.
ophthalmia, oftalmija, zapaljenje one jabuice; o. aegyptica, s. bellica, v. trachoma; o. electrica, v. conjunctivitis actimica; o. gonorrhoica, v. conjunctivitis
gonorrhoica; o. metastatica, gnojno zapaljenje sudovnjae koje nastaje putem
metastaze iz arita nekog primarnog
septikog procesa u organizmu; o. migratoria, v. o. sympathica; o. neonatorum, zapaljenje oka novoroeneta; o.
nivialis, v. fotooftalmija; o. nodosa, v.
conjunctivitis; o. photoelectrica, v. conjunctivitis actinica; o. sympathica, zapaljenje drugog oka posle perforativne
rane, rede posle operativnog zahvata,
prvog oka. Javlja se naroito posle povreda cilijarnog tela. Zapaljenje drugog
oka najee se javlja 4-6 sedmica (rede

ophthalmoplegia
nekoliko godina) posle povrede prvog
oka. Na drugom oku se javljaju svi znaci
iridociklitisa, uveitisa. Krajnji ishod zapaljenja je nepovoljan: gubitak vida pa i
oka. Profilaksa se sastoji od enukleacije
povreenog oka na vreme, to e rei
kada se povreda oka ne smiruje, a funkcija oka je nepovratno izgubljena.
ophthalmica (se. remedia), oftalmici, oftalmika sredstva za leenje. koja se
upotrebljavaju u oftalmologiji.
ophthalmicus, oftalmian, koji pripada
oku, npr. nervus o., atreria, vena o. itd.
ophthalmoblennorrhoea, v. conjunctivitis blennorrhoica.
ophthalmodynamometer, oftalmodinamometar, aparat za merenje pritiska u
arterijskim krvnim sudovima retine.
Postoji vie tipova aparata (Baillartov,
Mulerov, Baurmannov).
ophthalmodynamometria, oftalmodinamometrija, merenje pritiska arterije
mrenjae, odnosno a. oftalmike pomou specijalnog aparata. V. ophthalmodynamometer.
onhthalmologia, oftalmologija, okulistika, nauka koja se bavi prouavanjem i
leenjem onih bolesti.
ophthalmometer po Javal-Schitzu,
aparat za odreivanje radijusa krivine
ronjae i moi prelamanja njenih pojedinih meridijana. Aparat omoguuje
veoma precizno odreivanje veliine
astigmatizma i njegovih glavnih meridijana. Sin. keratometar.
ophthalmomyasis, oftalmomijaza, nalaz
larvi muva u spoljnim delovima oka (o.
externa) ili prodiru u unutranjost
one jabuice (o. interna).
ophthalmopathia endocrina, endokrina
oftalmopatija, promena na oima, najee u smislu pojave egzoftalmusa (v.
exophthalmos) u endokrinim bolestima,
u prvom redu u toku bolesti titaste
lezde, bez obzira na funkciju te lezde.
ophthalmophthisis, v. phthisis bulbi.
ophthalmoplegia, oftalmoplegija, oduzetost miia oka; o. externa, oduzetost
svih spoljnjih miia oka koje inervie
n. oculomotorius; o. interna, oduzetost
unutranjih miia oka (m. sphincter
pupillae i m. ciliaris); o. externa et in567

ophthalmopletysmographia
terna sive totalis, oduzetost spoljnjih i
unutranjih miia one jabuice.
ophthalmopletysmographia, oftalmopletizmografija, merenje pomou posebnog aparata, promena i volumena krvi
oka. Metoda korisna za procenu stanja
krvotoka u oku i praenje efikasnosti
date terapije.
opijati, lekovi koji sadre opijum ili se
spravljaju od njegovih sastojaka ili derivata.
opijum, v. Opium.
Opitzova bolest, v. bolest.
Opium, opijum, osuen mleni sok iz nezrelih ahura jedne vrste maka (Papaver
somniferum). Sadri vie alkaloida, od
kojih su medicinski najvaniji morfin,
kodein i papaverin. Deluje uglavnom
kao morfin depresivno na centralni
nervni sistem (umiruje bolove i izaziva
san), zaustavlja pokrete glatke muskulature unutranjih organa (na primer,
creva) i sekrecije (izuzev znojne). Upotrebljava se uglavnom zbog svog antidijaroikog (opstipantnog) dejstva. Prema naoj farmakopeji, oficinalni su opijum (Opium) i titrirani (standardizovani) opijum (Opium titratum).
oplodna kupa, kupa koja se stvara ria
mestu prodiranja semeglavca u jaje nekih ivotinja.
oplodne elije, v. gameti.
oploenje, in spajanja oba gameta u
kome muki prodire u enski, meajui
svoju hromatinsku materiju s hromatinskom materijom enskog gameta. Oploena jajna elija dobija ime zigot. V. androgamon.
opna, v. membrana.
opnast, v. membranaceus, membranosus.
opornjaka kesa, v. bursa omentalis.
opornjaki, v. mesentericus, omentalis.
opornjak, v. mesenterium.
opotherapia, opoterapija, leenje ekstraktima ivotinjskih organa.
oprua, v. extensor.
opruanje, v. extensio.
opsesivna neuroza, sin. prisilna n., kompulzivna n.
opsonini, termolabilne supstancije (moe
da bude i antitelo) koje svojim vezivanjem za antigen, mikroorganizme ili
568

opti gubici
neke partikule olakavaju fagocitima da
ih lake obuhvate. Danas se smatra da
su opsonini, u stvari, prirodna antitela,
a bakteriotropini, ili imunski opsonini,
imunska antitela.
opsoninski indeks, odnos kojim se izraava sposobnost fagocita iz krvi Bolesnika da uhvate neki mikroorganizam u
poreenju sa istom aktivnou fagocita
zdrave osobe.
opsonizacija, proces vezivanja antitela za
neki antigen, mikrob ili partikulu, ime
se olakava fagocitoza.
opstetricija, grana medicine koja se bavi
normalnom i patolokom trudnoom i
poroajima. Sin. akuerstvo, tokologija.
opstipantna sredstva, sredstva koja izazivaju zatvor, tj. usporavaju pranjenje
creva, bilo uticajem na sluznicu (adstringentna sredstva, zatitna sredstva),
bilo uticajem na neuromiini aparat
crevnog zida (opijum).
opstrukcija disajnih puteva, usled gubitka svesti posle traume glave, trovanja ili
opte anestezije dolazi do relaksacije
masetera i zapadanja donje vilice, zajedno s korenom jezika, ka zadnjem zidu
drela i opstrukcije disajnog puta, to
moe dovesti do uguenja; uklanja se
podizanjem donje vilice nagore i unapred.
opstrukcijski ileus, v. ileus.
opstruktivna (okluzijska) utica, v. icterus.
opta anestezija, v. anaesthesia, narcosis.
opti gubici (u ljudstvu), svi gubici armije
ili neke jedinice u ratu ili u odreenom
vremenskom periodu (odnosno u jednoj borbi) bez obzira na uzrok; oko 30%
ovih gubitaka su nepovratni, tj. poginuli, zarobljeni i nestali, a oko 70% su sanitetski gubici, tj. povreeni - ranjenici, opeeni, smrznuti, kontuzovani, povreeni radioaktivnim i henn'jskim borbenim sredstvima kao i oboleli. Gubici
se takoer mogu podeliti i na borbene
i neborbene zavisno od toga da Ii su nastali za vreme ili van borbenih dejstava,
ali je teko povui otru granicu izmeu
njih. U II svetskom ratu sanitetska sluba je uspela da vrati iz sanitetskih ustanova u stroj preko 75% ranjenika, a sm-

optika agnozija
rtnost u sanitetskim ustanovama u ratu
u Koreji i, naroito u Vijetnamu, pala je
na 2%.
optika agnozija, v. agnosia.
optika hijazma, optika raskrsnica, v.
chiasma opticum.
optika iridektomija, v. iridectomia.
optika osovina, zamiljena linija koja
prolazi kroz sredite optikog sistema.
Kada svetlosni zrak prolazi kroz optiku osovinu, ne prelama se.
optika raskrsnica, v. chiasma opticum.
optiki, (1) ono to se odnosi na ulo vida;
(2) ono to se odnosi na svetlost; o. aktivna jedinjenja, jedinjenja koja skreu
ravan polarizovane svetlosti nadesno ili
nalevo. V. polarimetar; o. izomer, stereoizomer, izomer koji se razlikuje
samo po rasporedu atoma u prostoru
molekula; o. sistem, sloena soiva,
ureaj koji se sastoji od vie prelomnih
povrina (dakle i oko).
optiki put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mrenjae, prolaze kroz belu
masu mozga i zavravaju se u optikom
centru u potiljanom renju velikog
mozga. Prenosi nadraaje za vid iz mrenjae oka u veliki mozak.
op to metar, v. refraktometar.
optotip, tablica za ispitivanje otrine vida.
Postoje optotipovi u vidu brojeva, slova
ili znakova. Znak na tablici gradi ugao
od 5 minuta, dok pojedini njegovi delovi
iznose l minut. Ispitivanje se vri na
rastojanju od 6 metara. Najpoznatije
tablice su po Snellenu, Landoltovi prstenovi, Pflgerove kuke, po Neiu i dr.
opturacija, v. obturatio.
opturacioni ileus, v. ileus.
opuina, v. hernia.
ora serrata, zupasta linija na granici izmeu optikog i cilijarnog dela mrenjae.
oralan, v. oralis.
oralis, (stom.) oralan, pripada ustima ili
se na njih odnosi. V. buccalis.
oralna flora, skup mikroorganizama koji
se pod normalnim uslovima nalaze u usnoj duplji.
oralna kontrakonceptivna sredstva,
hormonska sredstva (najee kombinacija nekog sintetskog progesteron-

orchitis
skog i nekog sintetskog estrogenog preparata) koja se daju oralno i deluju kontrakonceptivno (spreavaju nastajanje
trudnoe) spreavanjem ovulacije.
oralni antidijabetici, lekovi koji prvenstveno smanjujui poviene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia) povoljno utiu
na aktuelni tok eerne bolesti (v.
tamo); iako razliitog hemijskog sastava, imaju tu zajedniku karakteristiku,
to se svi uzimaju putem usta '(v. i antidijabetik, bigvanidi, chlorpropamid, glibenklamid, karbutamid i tolbutamid).
orbicularis, orbikularan, kruni, koji zaokruuje, npr. musculus orbicularis
oculi, kruni mii oka.
orbita, (1) ona duplja, kotana duplja
kostura glave u kojoj su smeteni ona
jabuica sa svojim pripojcima, suzna
lezda, kao i tkiva orbite; (2) deo atoma.
Putanja po kojoj krue elektroni oko
atomske jezgre.Vodonik i helijum imaju
po jednu putanju. Uran ih ima 7. Idui
od jezgre ka periferiji atoma, orbite se
obeleavaju velikim slovima: K, L, M, N,
O, P, Q; phlegmona o., zapaljenjsko oboljenje orbite.
orbitalis, orbitalan, koji pripada orbiti,
npr. fissura orbitalis superior, gornja
orbitalna pukotina.
orbitotonometrija, merenje mogunosti
stepena potiskivanja sadraja orbite u
duplju orbite. Primenjuju se u dijagnostici tumora orbite.
orchidalgia, orhidalgija, bolovi u semenicima.
orchidectomia, orhidektomija, odstranjivanje semenika, muke polne lezde.
orchidopexia, orhidopeksija, fiksiranje
nesputenog semenika za monice.
orchiepididymitis, orhiepididimitis, zapaljenje semenika i pasemenika.
orchis, (gr.)semenik, v. testis.
orchitis, orhitis, zapaljenje semenika (testisa). Simptomi su: bol, otok i oseaj teine u semeniku. Najee je posledica
gonoreje, sifilisa ili tuberkuloze; o. erotica, v. epididymitis erotica; o. metastatica, orhitis izazvan hematogenim putem, kao to je sluaj, npr., u epidemikih zauaka; o. parotidea, orhitis pre,
569

ordinacija

za vreme ili posle epidemikih zauaka,

ili kao jedina manifestacija ove bolesti;
traumatski o., orhitis usled traume, ligature semevoda, hirurke manipulacije bez podataka o ranijem oboljenju testisa; o.variolosa, orhitis za vreme velikih boginja.
ordinacija, (1) odredba lekara u pogledu
leenja nekog bolesnika; (2) prostorija u
kojoj lekar prima i pregleda bolesnika.
organizacija i taktika sanitetske slube,
vojnomedicinska disciplina koja prouava borbene i druge uslove u ratu (izloenost povreenih i obolelih kao i sanitetskih ustanova dejstvu oruja neprijatelja, velika pokretljivost, oskudica u
strunom kadru i materijalnim sredstvima, veliki broj p/o itd.), njihov uticaj na rad sanitetske slube i pronalazi
najcelishodnije oblike organizacije i naine rada u tim uslovima, a da se i u tim
uslovima primenjuju sve nove tekovine
i dostignua medicinske nauke i tehnike.
organizator, induktorski komadi lene
usne blastopora sposoban da organizuje druge predele jajeta, predajui im
sopstveni organotvorni podstrek. x
organofosforni otrovi, v. F-otrovi.
organon, (gr.) orue, sprava, ulo, organ;
v. organum; o. adamantinus, deo zubne
klice epitelijelnog porekla iz koga se
stvara gle. Sin. gleno zvono; o.dentinus, v. papilla dentalis.
organoterapija, v. therapia.
organska jedinjenja, ugljenikova jedinjenja ili ugljovodonici i iz njih izvedena
sva jedinjenja. V. jedinjenja.
organska neuroza, neuroza organa, v.
neurosis.
organske kiseline, v. kiselina.
organski srani um, v. um.
organsko oboljenje, v. oboljenje.
organum, organ, deo tela koji je postao od
odreenog embrionalnog tkiva, a sastoji
se od jednog ili vie tkiva. Ima odreen
oblik i vri odreenu funkciju. U
prostijih vieelijskih ivotinja organ se
sastoji samo od jednog tkiva. U sloenijih ivotinja organ izgrauje vie tkiva, a
jedno od njih je nosilac osnovne radnje
organa. U biljaka organi su rede uobli-

570

orthodontic

eni u pomenutom smislu, jer njihovo

telo ima vie difuznu grau. Meutim, u
ivotinja je graa vie koncentrisana,
utoliko vie ukoliko je tip organizacije
sloeniji. Sin. organon; analogni o., organi koji obavljaju sline funkcije, rnpr.
krila u insekata i ptica, plua pua
-menjaka itd.; parenhimski o.,
organ koji je sagraen od specifinih
elija izmeu kojih se nalazi potporno
tkivo, s krvnim sudovima, ivcima itd.
Npr. jetra, plua, slezina, lezde. V.
parenchyma.
orgasmus, orgazam, zavrno sladostrae,
vrhunac seksualnog razdraenja i uivanja.
Oriblettae (oriblete), tablete za sisanje,
za lokalno delovanje na sluznicu usta i
drela.
orificium, otvor, prilaz, ue, npr. orificium externum, spoljni otvor.
Ornithodorus (krpelji), rod Ornithodorus
ima medicinski znaaj kao vektor uzronika vanevropske povratne groznice. Sin. krlja, krpelj.
ornitosis, ornitoza, papagajska bolest,
vrlo teko visokofebrilno septikotoksino oboljenje sa nalazom atipine pneumonije, ovek se inficira od bolesnih
ptica udisanjem zagaene praine iz njihove okoline. Ornitoza traje preko 20
dana. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se
potvruje seroloki. Ornitoza spada u
grupu biolokih oruja.
orotska acidurija, v. aciduria.
oroavanje, v. keratinizacija.
ortho-, orto-, u sloenicama oznaava daje
neto pravo, uspravno, ispravno. Npr.,
orthopnoea, disanje koje je moguno jedino u uspravnom poloaju. U herniji
oznaava izomer nekog ciklikog jedinjenja u kojem se dve supstituisane grupe u jezgri nalaze jedna pored druge.
orthodiagraphia, ortodijagrafija, odreivanje stvarne veliine senke nekog organa pomou centralnog rendgenskog
zraka koji okomito pada na rub tog organa i na projekcionu ravan; najee se
upotrebljava za odreivanje veliine
srca.
orthodontio, ortodoncija, v. ortopedija vilica, dento-maksilo-faci jalna ortopedija.

orthopnoea
orthopnoea, ortopneja, oteano disanje,
sem u sedeem poloaju. Sin. orthopnoea.
orthostatismus, ortostatizam, vertikalan
poloaj tela.
ortodontska terapija, leenje nepravilnosti lica, vilica i zuba; mio funkcijska
o.t., odreene vebe prilagoene pojedinim grupama orofacijalnih miia
radi redukacije njihove nepravilne, loe
ili tetne funkcije, bez primene aparata;
funkcijska o.t., leenje nepravilnosti
vilica i zuba korigovanjem funkcije orofacijalnih miia, uz pomo funkcijskih
ortodontskih aparata; aktivna o.t., Ieenje dentoalveolarnih i gnjatinih nepravilnosti pomou aktivnih pokretnih i
fiksnih aparata; ekstrakcijska o.t., leenje dentoalveolarnih nepravilnosti
pravovremenom ekstrakcijom pojedinih zuba, kojom se obezbeuje pravilan
raspored preostalih zuba. Sin. sistematska ekstrakcija, serijska ekstrakcija.
ortopantomografija, (stom.) rendgenografska tehnika kojom se na jednom
snimku, jednom ekspozicijom, dobija
dvodimenzionalna slika masiva gornje i
donje vilice, oba vilina zgloba i svim
zubima.
ortoped, lekar specijalist koji se bavi ortopedijom.
ortopedija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem uroenih i steenih
mana oblika i poloaja lokomotornih
organa; dentomaksilarna o., v. ortopedija vilica; dento-maksilo-facijalna o.,
v. ortopedija vilica; o. vilica, stomatoloka grana koja se bavi prouavanjem
pravilnog i nepravilnog razvitka deteta
i njegove kraniofacijalne oblasti, spreavanjem i leenjem nepravilnosti razvitka vilica i zuba. Sin. ortodoncija, dentomaksilarna ortopedija, dento-maksilofacijalna ortopedija; preventivna o.,
preduzimanje svih mera koje obezbeuju pravilan kraniofacijalni razvitak i
otklanjaju sve egzo- i endogene uticaje
koji mogu ovaj razvitak da poremete;
tnterceptivna o., leenje kraniofacijalnih nepravilnosti u ranoj fazi, kada su se
prvi simptomi pojavili ali nepravilnost
jo nije dola do punog izraaja, kao i

os

obezbeenje uslova za dalji pravilan

razvitak; korektivna o., kompleksno leenje manifestnih nepravilnosti lica, vilica i zuba;
ortopedska obua, naroito izraena obua kojom se ispravljaju uroene ili steene mane stopala ili ele noge.
ortophoria, ortoforija, stanje^otpune, savrene ravnotee onih miia. Takvo
idealno stanje je veoma retko. V. heterophoria.
ortoptika, specijalan nain leenja vida
oba oka. Pri monokularnom strabizmu,
posle uspenog leenja ambliopije, kao
i pri alternirajuem strabizmu, cilj ortoptikog leenja je da se otkloni anomalna korespodencija i da se uspostavi
binokularan vid sa stereopsijom (dubinski vid). V. vid.

ortostatska albuminurija, v. proteinuria.

ortostatska hipotenzija, v. hypotensio arterialis.

ortostatska proteinurija, v. proteinuria.

ortostatski, to pripada ili to je uslovljeno ortostatizmom.
ortotolidin arsenitni test, metoda za odreivanje slobodnog i vezanog hlora u
vodi. Preciznija od doskora upotrebljavanih ortotolidinskih i drugih metoda.
Sin. OTA-test.
Oryza sativa L., Gramineae, pirina, slui
za dobivanje pirinevog kroba (Amylum Oryzae).
os, oris, usta, sastoje se od usne duplje (cavum oris) i njenih zidova.' Prednji zid
grade dve usnice (labium superius et inferius) izmeu kojih je pukotinast otvor
(rima oris). Bone zidove grade obrazi
(buccae). Na gornjem zidu nalaze se tvrdo i meko nepce (palatum durum et
molle). Pod sainjavaju miii i naziva
se diaphragma oris. Zadnji zid je u stvari
otvor nazvan drelna uina (isthmus
faucium) preko koje je usna duplja u
vezi sa srednjim spratom drelne duplje. Na bonim zidovima drelne uine,
izmeu nepanih lukova, smetena su
dva nepana krajnika (tonsillae palatinae). Prednji, uski deo usne duplje potkoviastog oblika naziva se predvorje
(vestibulum oris), a zadnji deo u kome
je smeten jezik naziva se cavum oris
571

OS

OS

proprium. Zidovi usne duplje obloeni

su sluznicom ispod koje se nalaze mnogobrojne sitne pljuvane lezde. U usnoj
duplji se zavravaju izvodni kanali velikih pljuvanih lezda (doune, podviline i podjezine). Usna duplja je poetni
deo organa za varenje, gde se vri vakanje i natapanje hrane pljuvakom.
os, osis, kost; ossa, ossium, kosti, vrsti
organi beliaste boje, koji slue kao potpora mekih delova tela i kao zatita
unutranjih organa smetenih u kotanim dupljama. Sve kosti tela grade kostur ili skelet. Prema obliku kosti mogu
biti duge (ossa longa), kratke (ossa brevia) i pljosnate (ossa plana). Svaka duga
kost ima srednji deo trup (corpus) ili dijafizu (diaphysis) i dva okrajka (extremitas superior et inferior) ili dve epifize
(epiphysis proximalis etdistalis). U svakoj kosti razlikuju se dva oblika kotanog tkiva, zbijeno (substantia compacta) i sunerasto (substantia spongiosa).
Prema poloaju u telu kosti se dele na
kostur glave, trupa i udova. Kosti glave
grade lubanju i lice. Lubanja je ovoidnog oblika i sadri mozak. Gornji d ep
lubanje naziva se svod ili krov (calvaria), a njen donji lep pod ili baza (basis
cranii). Lubanja se sastoji od osam kostiju, etiri parne i dve neparne. Neparne
kosti su : eona (os frontale), sitasta (os
ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i
potiljana kost (os occipitale). Parne
kosti su: dve temene (os parietale) i dve
slepoone kosti (os temporale). Lice
gradi 15 kostiju od kojih su 6 parne i 3
neparne. Parne kosti lica su: gornja vilica (maxilla), nosna kost (os naale), suzna (os lacrimale), jagodina ili jabuna
(os zygomaticum), donja nosna koljka
(concha naali inferior) i nepana kost
(os palatinum). Neparne kosti su: donja
vilica (mandibula), ralasta kost (vomer)
i podjezina kost (os hyoideum). Kosti
glave u celini grade kraniofacijalne
duplje, a to su: ona duplja (orbita), nosna duplja (cavum nai), podslepoona
jama (fossa infratemporalis) i krilastonepana jama (fossa pterygopalatina).
Kostur trupa (skeleton trunci) sainja-

572

vaju kosti kimenog stuba i grudnog

koa. Kimeni stub ili kima (columna
vertebralis) sastoji se od 33 do 34 kratke
kosti u obliku prstena nazvane prljenovi (vertebrae), koji su u donjem delu
srasli izmeu sebe u krsnu (os sacrurn)
i trtinu kost (os coccygis). V. columna
vertebralis. Kostur grudnog koa sainjavaju: grudna kost (sternum), rebra
(costae), rebarne hrskavice (cartilagines costales) i leni prljenovi (vertebrae thoracieae). V. costa, sternum, vertebra. Krsna i trtina kost i obe karline
kosti (os coxae) grade kostur karlice
(pelvis osseus). V. pelvis. Kosti gornjeg
uda (ossa membri superioris) grade:
kljunica (clavicula), lopatica (scapula),
ramenjaa (humerus), bica (radius),
laktaa (ulna) i kosti ake (skeleton manus). Kostur donjeg uda sainjavaju:
karlina kost (os coxae), butnjaa (femur), aica (patella), golenica (tibia),
linjaa (fibula) i kosti stopala (skeleton
pedis); clavicula, v. clavicula; concha
naali inferior, v. concha; costa, v.
costa; femur, v. femur; fibula, v. fibula;
humerus, v. humerus; mandibula, v.
mandibula; maxilla, v. maxilla; radius,
v. radius; skeleton manus, v. ossa carpi,
ossa metacarpalia; skeleton pedis, v.
ossa tarsi, ossa metatarsalia; sternum, v.
sternum; tibia, v. tibia; ulna, v. ulna; vomer, v. vomer; os coccygis, trtina
kost, zavrni deo kimenog stuba, nastao sraenjem 4-5 prljenova; o. coxae, karlina kost, pljosnata kost koja
gradi boni zid karlice, sastoji se od triju prvobitno pesebnih kostiju, i to od
bedrene (os ilium), sedalne (os oschii) i
preponske kosti (os pubis); o. ethmoidale, sitasta kost, neparna kost lubanje.
Nalazi se na bazi lubanje, izmeu obe
one duplje, a iznad nosne duplje; o.
frontale, eona kost, neparna kost lubanje, sastoji se od uspravnog dela ljuske i horizontalnog dela koji gradi krov
onih duplji. U njoj se nalazi paran eoni sinus; os hyoideum, podjezina kost,
neparna kost lica, nalazi se u vratu ispod jezika, a ima oblik potkovice; o. lacrimale, suzna kost, parna kost lica, na
unutranjem zidu orbite; o. naale,

oscilacija
nosna kost, parna kost lica, gradi koren
nosa; o. occipitale, potiljana kost, neparna kost lubanje, gradi zadnji deo
krova i baze lubanje i ima veliki otvor za
prolaz izduene modine; o. pari e tale,
temena kost, parna kost na krovu lubanje; o. palatinum, nepana kost, parna
kost lica, sastoji se od uspravnog i horizontalnog lista; o. sacrum, krsna kost,
trouglasta kost u donjem delu kime,
nastala sraivanjem pet krsnih prljenova; o. sesamoideum, sezamoidna
kost, mala kost koja se razvija u tetivi
nekog miia, obino na mestu gde tetiva prelazi preko neke kosti; o. sphenoidale, klinasta kost, neparna kost lubanje koja gradi i bazu i krov lubanje. Sastoji se od tela i tri para nastavaka, tj. od
velikih i malih krila i krilastih nastavaka. TeIo ima parnu upljinu, sinus sphenoidalis. Na gornjoj strani tela nalazi se
tursko sedlo s jamicom za smetaj hipofize; o. temporale, slepoona kost, parna kost lubanje. Sastoji se od ljuske, petroznog i bubanjskog dela. Najvaniji
deo je piramida u ijim su upljinama
smetena ula sluha i ravnotee; o. zygomaticum, jagodina ili jabuna kost,
parna kost lica koja se spaja s gornjom
vilicom, s eonom, slepoonom i klinastom kosti lubanje.
oscilacija, kretanje oko ravnotenog poloaja, klaenje, njihanje, kolebanje,
treptaj. Naizmenino kretanje u suprotnom smeru (gore-dole, desno-levo).
Treptaj je potpun kada se telo vrati u
polazni poloaj; vreme trajanja o. ,nazivamo periodom; (fizici.) pokreti u vidu
klatna, registrovani oscilografom, koji
su posledica promena u naponu u pojedinim upljim organima (srce, krvni sudovi).
oscilograf, aparat za grafiko registrovanje elektrinih oscilacija.
oscilometar, (1) instrument za registrovanje razliitih oscilacija, naroito oscilacija arterijskog pulsa; (2) jedna vrsta
aparata za mererije krvnog pritiska. V.
sfigmooscilometar, tonometar.
oseaj, subjektivno ogledanje objektivne
stvarnosti nastalo u mozgu pod dejstvom procesa koji se odigravaju u ul-

osnovna zdravstvena zatita

nim organima. Oseaj je osnova za nastajanje opaaja. Pitanje je da Ii isti oseaji uopte postoje. U svesti se oni uvek
spajaju s elementima iskustva, oseanjima itd.
oseajnost, v. afektivnost
osemenjavanje, vetako, vetaka inseminacija, esto primenjivana u planskom razmnoavanju stoke. Nije jo nala svoju iru primenu u seksualnom ivotu oveka.
osetljivost bakterija prema antibioticima, v. antibioticogram.
osetljivost na bol, v. bol
Osgood-Schatterova bolest, v. bolest.
Osler-Vaquezova bolest, polycythaemia
rubra vera.
Oslerova bolest, v. bolest.
osmica, (hir.) nain omotavanja poveske,
u kome se namoti ukrtaju u obliku broja 8. V. pica.
osmium, Os, osmijum, hemijski element,
spada u grupu platinskih metala.
osmotski, koji se odnosi na osmozu. Sin.
osmozan; v. osmoza; o. pritisak, v. pritisak.
osmoza, vri se usled tenje za izjednaavanjem koncentracija dva rastvora razliite koncentracije, a razdvojena meusobno polupropustljivom opnom. Ovo
izjednaenje vri se prolaskom rastvaraa, npr. vode, kroz polupropustljivu
membranu, i to od rastvora manje koncentracije ka rastvoru vee koncentracije.
osnovna zdravstvena zatita, nivo zdravstvene zatite za koji se drutvena zajednica, na odreenom stepenu ekonomskog i socijalnog razvoja, opredelila da
moe obezbediti svakom pojedincu.
Ona nije fiksna, menja se i razvija sa
drutvenoekonomskim razvojem zajednice, polazei od najelementarnijih oblika zadovoljavanja zahteva za zdravstvenom zatitom od strane srednjemedicinskog kadra pa do zadovoljavanja
najveeg broja zahteva kroz sistem i
mreu najrazliitijih zdravstvenih institucija i kroz niz mera zdravstvene zatite. Ovaj poslednji je idejno najblii naem konceptu osnovne zdravstvene zatite koji tei ka tome da svakom poje573

osovina vida
dincu omogui kompletnu, kontinuisanu, sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu.

osovina vida, v. visus.

ossa carpi, kosti ruja, rasporeene u dva
reda. U proksimalni red spadaju etiri
male kosti: unasta (os scaphoideum s.
naviculare), polumeseasta (os lunatum), trdroga (os triquetrum) i grakasta kost (os pisiforme). U distalnom redu
nalaze se takoe etiri male kosti: trapezna (os trapezium), trapezasta (os trapezoideum), glaviasta (os capitatum) i
kukasta kost (os hamatum). Ukupno
ima 8 malih kostiju.
ossa metacarpalia, kosti doruja, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeu korena
ake i prstiju. Ima ih pet na broju.
ossa metatarsalia, kosti donoja, 5 na
broju, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeu noja i prstiju.
ossa tarsi, kosti noja, 7 na broju, zahvataju skoro polovinu stopala, a to su:
skona kost (talus), petna (calcaneus),
unasta (os naviculare), kockasta (os
cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia).
ossalis, osalan, kotan, koji se odnosi
kost. Sin. osseus.
osseinum, osein, organska azotna supstancija koja ulazi u sastav kostiju. Izdvaja se ako se kost oslobodi krenih soli.
osseitis, oseitis, zapaljenje kosti: zapaljenje Haversovih kanala i kostne upljine.
Simptomi: zadebljanje kosti, osetljivost
i tup bol u predelu obolele kosti; o. acuta, akutni osteomyelitis najee u toku
sepse; o. albuminosa, oseitis s nagomilavanjem lepljive albuminozne tenosti
u kosti; o. caseosa, v. o. tuberculosa; o.
chronica nonsuppurativa, skleroirajui nesupurativni osteomijelitis; o.
condensans generalisata, v. osteopoikilosis; o. condensans, oseitis s grubim
i tvrdim naslagama soli u oboleloj kosti;
o. corticalis, v. periostitis; o. deformans, Pagetova bolest, savijanje i zadebljanje obolele kosti s istovremenom
osteoporozom; o. fibrosa cystica generalisata, Recklinghausenova bolest,
nepravilno okotavanje, koje izaziva zadebljanja, slabost i deformaciju kostiju
574

Qsteoarthritis
zbog zamenjivanja kotanog tkiva vezivnim tkivom: posledica je izrazite osteoklastne aktivnosti izazvane hiperfunkcijom paratireoidnih lezda; o. fibrosa
locaiisata, lokalizovana fibrozna degeneracija sa slabou i deformacijom
kosti; o. fragilis, v. osteogenesis; o. fungosa, hronini oseitis u kome su Haversovi kanali ispunjeni granulacionim tkivom; o. franulosa, sin. o. fungosa; o.
gummosa, hronini oseitis sifilisne prirode; o. pubis, (1) skleroza stidnjake
kosti u predelu simfize; (2) oseitis pubis
praen zapaljenjskim simptomima, a
nastaje usled hirurke intervencije u toj
oblasti, trudnoe ili infekcije mokranog trakta, reumatske bolesti itd.; o. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje
kosti. Nastaje hematogeno, sekundarno
(npr. irei se sa zglobova na kost) i limfogeno. Najee se javlja na metafizama dugih, dijafizama kratkih cevastih
kostiju (npr. metakarpalnih kosti i falange) i kratkim kostima (prljenovi).V.
spina ventosa, spondylitis, gibbus.
osseus, kotan, koji pripada kosti.
ossicula audit us, slune koice, nalaze
se u bubanjskoj duplji i slue za prenos
treperenja s bubanjske opne na unutranje uvo. To su: eki (malleus), nakovanj (incus) i stremen ili uzengija (stapes). V. auris.
ossiculum (dem. od os), koica.
ostalgia, ostalgija, bolovi u kosti ili kostima.

osteitis deformans, v. osseitis.

osteitis fibrosa cystica, v. osteitis; o. fibrosa cystica generalisata Recklinghausen, cistiki fibrozni generalizovani
osteitis - R., defektna osifikacija kosti sa
zadebljanjima i deformitetima pri emu
kosti mogu da budu zamenjene fibroznim tkivom, kao manifestacijom hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis),
deformitetima i cistikim formacijama.
osteoarthritis, osteoartritis, degenerativno oboljenje starijih osoba, koje se odlikuje degeneracijom zglobne hrskavice,
hipertrofijom ivica kostiju i promenama sinovijalne opne. Simptomi su bolovi i ukoenost, naroito posle due aktivnosti; o. deformans endemica, za-

osteoarthrotomia
debljanje zglobova i razmekanje zglobnih okrajaka kostiju; o. interphalangealis, oboljenje lokalizovano u interfalangealnim zglobovima, karakteristino
po vorovima (Heberdenovi vorovi), s
degenerativnim pojavama, nastupnim
zapaljenjskim zamasima, koji dovode
esto do deformacija i ankiloza.
osteoarthrotomia, osteoartrotomija, isecanje komada kosti u upljini zgloba.
osteochondritis, osteohondritis, zapaljenje kosti i hrskavice; o. coxae juveniHs. oboljenje glave butne kosti nastalo
usled dugotrajnog dejstva lokalne traume u mladih osoba.Sin. Calv-Legg-Perthesova bolest; o. deformans juvenilis,
v. coxa plana; o. dissecans, osteohondritis koji nastaje cepanjem hrskavice u
zglobu kolena ili ramena; o. necroticans, nekroza i razdvajanje kontinuiteta
hrskavice sezamoidne kosti nonog
palca; o. syphilitica, sifilisni osteohondritis, javlja se u uroenom sifilisu na
granici izmeu kosti i hrskavice. Umesto uske, ravne, beliaste zone okotavanja nalazi se iroka, zupasta i ukasta
zona, to je posledica normalne proliferacije i kalcifikacije hrskavinog tkiva, a
jako smanjenog stvaranja kotanog tkiva. Osteohondritis se manifestuje i u obliku zapaljenja kao o. gummosa, gumozni osteohondritis. Pre osteohondritisa gumoze stvara se specifino sifilitiko granulaciono tkivo na granici izmeu kosti i hrskavice (dijafize i epifize),
koje esto podlee nekrozi, usled ega
ponekad dolazi i do odvajanja epifize i
dijafize.
osteochondroma, osteohondrom, benigna neoplazma kotanog tkiva, koja se
javlja obino kao izrastaj u blizini krajeva dugih kostiju. Graeni su od kosti i
hrskavice, normalnog izgleda.
osteoclasis, osteoklazia, hirurki prelom
ili refraktura kosti.
osteoclastoma, osteoklastoma, tumor
dinovskih elija kosti.
osteodvnia, osteodinija, bol u kostima.
osteofit, kotani izrastaj, v. osteophytosis.
osteogena skolioza, v. scoliosis.
osteogenesis, osteogeneza, razvoj kosti;
o. imperfecta, autosomno dominantno

osteomyelitis
nasledno oboljenje, u kome su kosti
krte i lako lomljive. Sin. osteopsathyrosis, fragilitas ossium; o. imperfecta eongenita, osteogeneza imperfekta u kojoj
se prelomi deavaju za vreme intrauterinog ivota ploda, pa se ovaj raa s detormitetima; o. imperfecta cystica, osteogeneza u kojoj srni prostori kosti sadre ciste miksomatozno-fibroidnog tkiva, koje otkriva rendgenoloki pregled; o.
imperfecta tarda, u kojoj se prelomi deavaju kad dete prohoda. Oba vida osteogeneze imperfekte odlikuju se plaviastim beonjaama, a ponekad postoji otosklerozna gluvoa.
osteogenesis imperfecta, v. osteogenesis.
osteoid osteoma, osteoid osteoma je benigna neoplazma kotanog tkiva koja se
kaiakterie mikroskopskom graorc
normalne kosti. Obino su to mali kotani izrataji koji se mogu javiti na svakoj kosti, ali su ipak golenica i butnjaa
najei. Glavna klinika odlika ovih
neoplazmi je bol.
osteoidan, (1) koji lii na kotano tkivo;
(2) prekotani; npr. zaetak kostiju pre
njihove kalcifikacije.
osteoklast, (1) viejedarna elija koja se
javlja pri apsorpciji kosti; (2) instrument koji slui za hirurku frakturu i
refrakturu kosti.
osteokranijum, kotana lubanja.
osteologia, osteologija, deo anatomije u
kome se prouavaju kosti (oblik, graa
i poloaj).
osteolyssis, osteoliza, razreenje^kosti,
koje nastaje usled gubitka kalcijumaNu
kostima.
osteoma, osteom, retka benigna neoplazma kosti koja ima grau kompaktnog
kotanog tkiva.
osteomalacijska karlica, v. pelvis osteomalatica.
osteomyelitis, osteomijelitis, (1) zapaljenje kostne sri izazvano piogenim mikroorganizmima; (2) gnojno zapaljenje
kosti koje moe da bude lokalizovano ili
da zahvati sr, kost i pokosnicu; najee su zahvaene duge kosti. Prema toku
i trajanju moe biti akutan ili hronian;
o. acuta purulenta, o. diffusa spantanea, akutno gnojno zapaljenje kostne
575

osteopathia
.sri lokalizovano u metafizama dugih
kostiju; kasnije se proiruje na kost i periost. U daljem toku kost nekrotizuje,
odvaja se kao sekvestar od zdravog dela
kosti. Zadebljali periost stvara kotanu
navlaku oko sekvestra, koji se izbacuje
kroz fistulu ili se uklanja operacijom.
Osteomijelitis akutni purulentni izaziva
obino zlatni stafilokok koji potie iz
nekog gnojnog ognjita: furunkula, angine, panaricijuma itd.; Garrov o.,
sklerozantni negnojni osteomijelitis;
konhiolinski o., oboljenje koje se vida u
radnika s ilibarom; nastaje verovat-no
udisanjem pare koja se deponuje u
kostnoj sri; maligni o., raniji naziv za
multiple mijelome; sklerozantni negnojni o., hronini idiopatski osteomijelitis
dugih kostiju, koji se odlikuje di-fuznim
zapaljenjem, poveanim zadebljanjem i
skleroznim vretenastim zadebljanjima kore
kosti, kao i apscesom. Sin. Garrov
osteomijelitis; tifoidni o., osteomijelitis
koji se javlja kao posledica trbunog
tifusa; o. varioloza, osteomijelitis koji se
javlja kao komplikacija u toku velikih
boginja ili kao posledica ovih; o. viline
kosti, posledica oboljenja zubar teke
ekstrakcije, preloma kosti. Gnoj probija
kroz kost i nastaju paradontalni
submukozni zagnoji. Delovi kosti nekrotizuju i stvaraju se sekvestri; (stom.) o.
acuta mandibulae et maxillae, akutno
zapaljenje kosti i kostne modine, praeno
jakim bolom, leukocitozom, ubrzanom
sedimentacijom i povienom telsnom
temperaturom. Od lokalnih simptoma,
postoji otok kosti, periosta i mekih tkiva,
zubi se klate, prisutno je vie fistula na
sluzokoi, a u donjoj vilici se brzo javlja
utrnulost donje usne (Vin-centov znak); o.
chronica mandibulae et maxillae,
hronino zapaljenje kosti i kostne
modine. Dijagnoza se postavlja klinikim
pregledom i rendgen-snim-kom na kome
se uvek vidi sekvestar. osteopathia,
osteopatija, svaka bolest kostiju; o.
alimentaris,
usled
pohranjivanja
belanevinama;
o.
condensans
disseminata, osteopoikilosis; o. haemorrhagica infantum, Moeller-Barlowova bolest; o. myelogenes, svaka bo576

osteoporosis
lest kostiju uslovljena poremeenim odnosom izmeu kostne sri i kostnog tkiva.
osteopetrosis, osteopetroza, retka nasledna bolest karakteristina po nenormalno vrstim kostima, najverovatnije
zbog loe resorpcije kotanog tkiva.
Kosti imaju vrstinu mermera (marble
bones, engl.). Vrlo esto postoji aplastika anemija. Sin. Albers-Schnbergova
bolest.
osteophytosis, osteofitoza, stanje karakteristino za stvaranje osteofita. V. osteofi t.
osteoplastika amputacija i resekcija,
(1) privremeno isecanje dela kosti tako
daje ona i dalje u vezi s mekim tkivima,
s tim da se posle osnovne operacije
. (npr. osteoplastika trepanacija Wagnera) kost ponovo vrati na svoje mesto; (2)
spajanje, osveavanje, pribliavanje osveenih okrajaka susednih kostiju, koji
nastaju resekcijom ili amputacijom.
osteoplastika trepanacija, v. osteoplastika trepanacija i resekcija.
osteoplastika, osteoplastika operacija,
operacija kojom se ispunjavaju defekti
kosti osteoperiostalnim kalemom, koji
ima preimustvo nad ostalim kalemima
zbog osteogene osobine periosta, ili komadima kostiju ili slonovom kosti koju
pridrava okolno tkivo.
osteopoikilosis, osteopoikiloza, nasledna
bolest koju odlikuje prisustvo mnogobrojnih skleroznih ognjita na krajevima
dugih kostiju, koja se dijagnostikuje sluajno rendgenskim pregledom, jer skoro nikad ne stvara tegobe.
osteoporosis, osteoporoza, nenormalna
upljikavost kosti koja se esto javlja u
starijih; nastaje usled demineralizacije
kosti, a praena je bolovima naroito u
donjem delu lea, deformitetima i ponekad patolokim frakturama. ee se
javlja u ena. Bolest je idiopatska ili je
posledica drugih oboljenja kao, npr., tireotoksikoze; o. adiposa, osteoporoza
u kojoj su razreena mesta u kosti ispunjena mau; o. circumscripta cranii,
demineralizacija kosti lubanje koja podsea na osteolitiku fazu Pagetove bolesti. V. Hand-Schller-Christijanova bo-

osteopsatyrosis
lest; o. diffusa, gubitak kostne supstancije, kao posledica nedovoljnog ponovnog stvaranja kostnih ploa usled odsustva funkcionalnog nadraaja neophodnog za stvaranje kosti; posttraumatska o., gubitak kostnog tkiva usled
traume, pri kojoj je povreen neki ivac
ili je povean priliv krvi izazvan neurogenim insultom.
osteopsatyrosis, v. osteogenesis imperfecta.
osteosarcoma, osteosarkom, maligna
neoplazma poreklom iz mezenhimnog
tkiva koje ima sposobnost da se uoblii
u kost ili hrskavicu. Najee se javlja u
uzrastu izmeu 10 i 30 godina, a najea lokalizacija je na telu dugih kostiju, u
blizini epifiza. Oko 50% neoplazmi se
javlja u okolini kolenog zgloba. Poto se
razvija od unutranjeg sloja periosta ili
od endoosta, neoplazma razara kost razvijajui se unutra i spolja, dakle subperiostalno i endoostealno. Daje metastaze najee putem krvi. Zbog veoma velikog polimorfizma histoloke grae naziva se osteosarkomom, osteohondrosarkomom i osteohondromiksosarkomom.
osteosclerosis, osteoskleroza, nenormalna gustina kotanog tkiva; o. congenita, uroena osteoskleroza, ahondroplazija; o. fragilis, osteopetrosis; o. myelofibrosis, v. metaplasia myeloides.
osteosis, osteoza, stvaranje kotanog tkiva u vezivnom tkivu. Naroito esto u
hiperparatireoidizmu.
osteosynthesis, osteosinteza, repozicija i
spajanje kostnih fragmenata krvnim putem u prelomima; o. kostiju lica, vrsta
imobilizacije patrljaka pod kontrolom
oka: o. metallica, iana; o. sec. Fry,
gornjeivino vezivanje kroz praznu zubnu aicu alveolnog dela mandibule; o.
metalnom ploicom, lamina metallica, i
kompresivna o. zahtevaju hirurki pristup prelomu.
osteotom, instrument u vidu dleta za seenje kostiju.
osteotomia, osteotomija, seenje kosti
testerom ili dletom; blok o., osteotomija u kojoj je odstranjen deo kosti; o. cuneiformis, isecanje dela kosti u vidu
37 Medicinski leksikon

osvetljenje
trougla; inominatska o., osteotomija
karlice da bi se produbio acetabulum u
uroenom iaenju kuka; linearna o.,
osteotomija, pretesterisanje ili presecanje kosti; Macevvenova o., v. operacija;
o. mandibulae et maxillae, operativno
otklanjanje kosti ili dela kosti u cilju Ieenja ili korekcije kotanog tkiva donje
ili gornje vilice; o. subtrochanterica,
presecanje butnjae ispod male kvrge u
ankilozi kuka; o. transtrochanterica,
presecanje femura idui kroz malu kvrgu zbog deformacije u predelu kuka.
osteotransplantati za donju vilicu, kotani presadi: lokalni o., s tela donje vilice neposredno pored defekta; udaljeni o., najee s gornje ivice bedrene
kosti ili s rebara zbog bogatstva u spongiozi; s gornjeg dela kljunjae zajedno
sa tubularnim renjem koe vrata za
nadoknadu izgubljenog dela mandibule
i mekog tkiva.
osteotrib, instrument koji slui za struganje kariozne kosti.
ostitis, v. osteitis.
ostium, ue, otvor, npr. ostium uterinum, materini otvor; o. primum persistens, ventralni odn. duboki defekat
atrijalnog septuma, koji nastaje nespajanjem septuma primuma ventralno sa
endokardnim jastuiima koji izrastaju
iz osnove zalistaka. Mana je povod levo-desnom shuntu, hipertrofiji desne komore i veoj koliini krvi koja protie
vie kroz mali nego veliki krvotok; o. secundum persistens, dorzalni ili visoki
defekat primarnog septuma pretkomora, koji je esto praen abnormalnim
ulivanjem plunih vena. Posledice ove
mane sline kao prethodne.
osvetljenje, (hig.) ispravno osvetljenje
radnih i stambenih prostorija prirodnom ili vetakom svetlou od prvoklasnog je znaaja, jer utie povoljno ne
samo na dobro subjektivno Oseanje
nego i na brzinu obavljanja rada, njegov
kvalitet i produktivnost kao i na smanjivanje traumatizma. Pored toga dobro o.
suzbija pojavu zamorenosti pri radu,
naroito nonom. Jaina o. meri se u
Evropi luksima, a u Americi i Engleskoj
candel-footima i carcel-metrima. Po577

otrina vida
trebna jaina o. nekog radnog mesta zavisi
od vrste posla; o. bez senke, o. proizvedeno specijalnom svetiljkom. Upotrebljava se pri hirurkim operacijama;
fokusno o., (oftalm.) bono osvetljenje
oka pomou bikonveksnog soiva, koje se
podesi tako da u njegovoj ii lei ro-njaa.
Upotrebljava se naroito pri pregledu
oiju; indirektno o., o. pri kome je izvor
svetlosti potpuno skriven, a svetlost se
upravlja prema tavanici odakle se
reflektuje u prostoriju. Da bi o. bilo
dovoljno, treba da su i reflektor i tavanica
uvek isti, tavanica bela, a zidovi obojeni
svetlim bojama. Ovaj nain o. je ugodan, ali
nije podesan za finiji i precizniji rad;
merenje jaine o., jaina os-vetljenja
nekog mesta meri se luksima, x candelfootima ili carcel-metrima. Intenzivna
sunana svetlost osvetljava zemlju priblino
sa 200.000 luksa, jaina elektrine sijalice
od 16 sveca, udaljena 30 cm, osvetljava
dotino mesto sa 40-60 luksa. Merenje se
vri naroito kon-struisanim aparatima,
kao to je luks--metar. V. luks-metar, kaselmetar, kandl-Jut

otrina vida, v. visus.

otalgija, otalgija, bol u uvu; o. dental is,
bol u uhu zbog oboljenja u ustima ili na
zubu. Bol se obino prenosi aurikulotemporalnim ivcem.
otapostasis, otapostaza, preterano veliko
odstojanje usne koljke od glave, pribliavanje koljke eonoj ravni. Upadljiva
kozmetska greka.
othaematoma, othematom, nakupljanje
tekue krvi izmeu perihondrijuma i
hrskavice na usnoj koljci usled traume.
Ne moe se spontano resorbovati.
otisak, (stom.) reprodukcija u negativu
zuba gornje i donje vilice i drugih tkiva
usne duplje otisnim materijalom. Materijal za otisak se unosi u usta u plastinom stanju, a stvrdnjava se u dodiru s
oralnim tkivima; anatomski o., negativ
bezube ili krezube vilice. Izlivanjem
otiska dobija se anatomski ili radni model na kome se izrauje individualna
kaika ili parcijalna proteza od akrilatnog materijala; funkcioni o., otisak
krezube ili bezube vilice pastom za

578

otoantritis
funkcionalni otisak u individualnoj kaici po formiranju ventilnog ruba. Izlivanjem otisaka dobija se radni model za
izradu parcijalne ili totalne zubne proteze.
otisni materijal, (stom.), odreene supstancije ili kombinacije supstancija koje
se koriste za reprodukciju u negativu
tkiva usne duplje; elastomerni o.m.,
dvokomponentni sistemi kod kojih se
polimerizacija odvija u prisustvu odreenih hemijskih reaktora. Mogu biti na
bazi polisulfida, silikona i polietera. Slue za uzimanje otisaka pri izradi stomatolokih nadoknada; hidrokoloidni
o.m., preobratljivi hidrokoloidi iji je
osnovni sastojak agar-agar i nepreobratljivi hidrokoloidi, soli alginske kiseline; otvaranje gingivalnog oluka, utiskivanje u njega konia, natopljenog
rastvorom s vazokonstriktornim ili adstrigentnim dejstvom. Cilj je spreavanje oksidacije tkivnih tenosti u ovoj
zoni i otvaranje sulkusa pre uzimanja
otiska za fiksnu nadoknadu.
otitis, zapaljenje uva; o. externa, zapaljenje koe spoljnog slunog hodnika, ogranieno (furunkul) ili rasprostranjeno
(ekcem); o. interna, zapaljenje unutranjeg uva (labyrinthitis), esto dovodi do
gluvoe usled virusne infekcije (grip,
parotitis) ili usled prodora gnojne infekcije u Cortijev organ; o. media, zapaljenje srednjeg uva, katarno ili gnojno. Dok se akutna gnojna zapaljenja obino uspeno lece antibioticima, u sluaju hroiiinih gnojnih zapaljenja obino treba da se izvri operacija zbog
opasnosti od postepenog gubitka sluha
ili od endokranijumske komplikacije.
otoantritis, zapaljenje pneumatskih prostorija u slepoonoj kosti odojeta; o.
odojeta, gnojni proces u srednjem
uvu i u antrumu odojeta moe da se
razvija sasvim prikriveno, subakutno,
latentno, bez perforacije bubanjske
opne i bez poviene temperature, a da
ipak izazove teke i najtee pojave bolesti, dispepsiju, neurotoksiki sindrom, pa i smrt. Potrebno je aktivno
rano otkrivanje i hirurko leenje.

f"
i

otodynia
otodynia, otodinija, bol koji bolesnik lokalizuje u uvu. Moe da bude izazvan
oboljenjem uva, ali i zuba, mandibulnog
zgloba ili nerva (herpes zoster oticus).
otogen, to potie od uva.
otogena komplikacija, v. komplikacija.
otoguttae (kapi za ui), kapi za ukapavanje u usni kanal.
otolithus, otolit, mikroskopski mali konkrement krenih soli, koji lei u gelatinoznoj masi otolitne membrane. U svakom opnastom labirintu postoje dve
membrane otolitima, koje su postavljene vertikalno jedna prema drugoj. Pod
dejstvom sile tee dolazi do nadraaja
nervnih vlakanaca ispod otolitne membrane, u kojoj se pomeraju otoliti. Na taj
nain ulo za ravnoteu prima informacije o poloaju mirnog tela u prostoru.
otolog, lekar specijalista za bolesti uva.
otologija, otologija, grana medicine koja
se bavi bolestima uva.
otomycosis, otomikoza, zapaljenje koe
spoljnog slunog hodnika i kutanog sloja bubanjske opne izazvano gljivicama.
Maceracija koe prilikom pranja i kupanja doprinosi nastajanju oboljenja.
otopina, v. rastvor.
otorhinolaryngologia, otorinolaringologija, grana medicinske nauke, koja se
bavi prouavanjem bolesti uva, nosa i
grla, kao i dunika, dunica i jednjaka.
Ovamo spadaju i audiologija i fonij atrijaotorinolaringolog, lekar specijalista za
bolesti uva, nosa i grla.
otosclerosis, otoskleroza, zadebljanje i
kondenzacija kotanog tkiva na odreenim mestima u kotanoj ahuri labirinta. U toku oboljenja brzo dolazi do fiksacije stremena (slune kotice uzengije
ili stapesa) u nii ovalnog prozora. Otuda dolazi do postepene nagluvosti, obino obostrano, koja je najpre sprovodnog, a posle meovitog tipa, te moe da
dostigne stepen potpune gluvoe. Nasledni faktori igraju etioloku ulogu. Hirurko leenje je uspeno.
otoskop, usni levak za pregled uva s gumenim balonom za kompresiju i dekompresiju vazduha nad bubanjskom
opnom. Toynbeeov otoskop je gumena

otrovi
cev kojom se spaja uvo pacijenta s uvom
lekara u cilju auskultacije fenomena
prohodnosti Eustahijeve tube.
otpornost (imunost na infekciju), otpornost domaina prema infekciji milijardama mikroorganizama zasniva se na
nespecifinim faktorima (fagocitoza-lozozim-interferon) koji mogu delovati nezavisno od imunolokog stanja i
na specifino steenom imunitetu, koja
esto deluje u .skladu s tim nespecifinim iniocima, uveliko poveavajui
njihovo delovanje.
otrovi, supstancije koje dospevaju u organizam ili se u ovome stvaraju, a prouzrokuju neko oteenje ili poremeaj
neke funkcije, te mogu biti tetne po
zdravlje a ponekad opasne po ivot; BZ-otrovi, aminoalkil-estri benzojeve kiseline, psihohemijski bojni otrovi upotrebljavaju se u obliku aerosola; u organizam ulaze disajnim organima i hranom; poto ivu silu onesposobljavaju
privremeno, to nisu potrebni prva pomo i leenje; industrijski o., otrovne
supstancije koje se stvaraju pri razliitim postupcima proizvodnje (pri dobijanju i preraivanju sirovina i pri izradi
gotovih fabrikata). Industrijski otrovi
dejstvuju na na organizam u obliku
gasa, para, tenosti i praine. Dejstvo
ovih otrova zavisi od koncentracije otrova u vazduhu, od duine dejstva, odnosno od duine trajanja kontakta izmeu organizma i otrovne supstancije, od
naina, organizacije i racionalizacije
rada, od higijensko-tehnike zatite u
postrojenjima i radnim prostorijama i
od individualnih faktora, tj. od rezistencije, reakcije i sposobnosti prilagoavanja organizma raznovrsnim tetnim uticajima. Industrijski otrovi'ulaze u organizam uglavnom putem organa za disanje i preko koe. Ponekad ovi otrovi
prelaze iz usta, nosa i drela i u organe
za varenje, u kojima mogu da izazovu
razne promene prema vrsti i nainu dejstva otrova. S obzirom na nain delovanja, industrijski otrovi se dele na naravne, i krvne o., o. metabolizma i otrove koji
nagrizaju.
579

otvor
otvor, v. aditus, apertura, foramen, hiatus,
orificium, ostium.
otvoren prelom, v. fractura complicata.
otvoreni pneumotoraks, v. pneumothorax.
otvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije u kojih nema obezbeenja od rasipanja zraenja u okolinu.
Ouabainum, uabain, kristalni glikozid
koji se nalazi u semenu biljke Strophanthus gratus i u kori drveta Acocanthera
Ouabaio. Deluje kardiotoniki kao
Strophanthosidum K, ali je od ovoga
malo jai (u istim dozama). Daje se
samo intravenski. Sin. Strophanthosidum G, Strophanthinum G.
ovarialis, ovarijalan, jajniki.
ovariotestis, dvopolna lezda: jedan deo
semenik, drugi deo jajnik.
ovarium, ovarijum, jajnik, jajnjak, parna
enska polna lezda koja lei uz boni
zid male karlice pozadi irokih veza materice. Za ovu je vezana pomou jajnikih veza (ligamenta ovarii propria), sa
svoje lateralne strane pomou lig. infundibulopelvica, najzad se pomou peritonealne duplikature medijalno vezuje sa zadnjim listom irokih veza. Povr^
inu jajnika ini jednoslojni epitel iz str.
germinativum ili klicni epitel, ispod
ovog nalazi se tunica albuginea, a ispod
ove folikuli u raznim stepenima razvoja.
U njima su smetene jajne elije (de
Graafov mehuri, jajonosni mekovi).
Pored ovih mtnuria nalaze se uta tela
(corpora lutea) i corpora albicantia,
koja su stvorena na mestu prsnutih foIi kula. Stromu jajnika ini vezivno tkivo
bogato krvnim sudovima. O. lui dva
enska hormona, folikulin (estrogen) i
lutein (progesteron).
ovje boginje v. varicella.
ovesna veza draice, veza kojom je draica pritvrena za donju ivicu preponske
kosti. Poloaj draice moe da bude individualno razlian, tj. manje-vie udaljen od preponske kosti i ua vagine:
umesto 1,5 cm moe biti udaljen 2 cm,
pa ak i 3,5 cm.
ovesna veza jajnika, nabor peritonealne
maramice kojim se gornji pol jajnika
dri u trbunoj duplji.
580

Owenove linije
ovesna veza penisa, veza koja potie od
simfize preponske kosti i ovojnice pravog trbunog miia, pa se zatim deli na
srednja i bona vlakna. Pozadi ovesne
veze koren penisa se podrava jo prakastom vezom koja spaja fasciju penisa
za most.
oviparne ivotinje izbacuju jaje (nose)
iz maternjeg organizma pre ili posle oploenja pa se ono razvija u odreenoj
sredini, zahvaljujui sopstvenoj rezervi
hrane.
ovlaivanje, v. higroskopija.
ovogeneza, proces postanka, tvorba enskog gameta, jajeta. Mogu se razlikovati
tri faze: umnoavanje matinih elija
(ovogonija), rastenje ovocita nastalih
preobraajem ovogonija i sazrevanje
ovocita, pri emu se izvri redukcija
broja hromosoma i obrazuju jaja. V. polocit, spermatogeneza.
ovojni, opnaste tvorevine koje se nalaze
oko jajne elije ili oko ploda.
ovotestis, polna lezda koja sadri istovremeno tkivo semenika i tkivo jajnika.
ovula, v. globuli vaginales.
ovula Nabothi, cistiki proirene lezde
materinog grlia. Postaju kada se zaepi izvodni kanal lezde i imaju izgled
cistikih tvorevina razne veliine, ispunjenih ukastom sluzavom tenou.
Obino su veliine prosa do zrna groa. Nadovezuju se na cervicitis, a neki
ih smatraju posledicom hiperfolikulinemije.
ovulacija, noenje jaja: u sisara prskanje jajonosnih mekova i izbacivanje jajne elije u toku sazrevanja.
ovulatio, ovulacija, prskanje Grafovog folikula i ispadanje jajeta iz njega. Nastupa obino 12 do 16 dana posle prvog
dana poslednje menstruacije ili, tanije
15 dana pre prvog dana naredne menstruacije.
ovulum (dem. od ovum), jajace, zrela jajna elija ili jaje.
ovum, jaje, jajna elija, postaje u procesu
ovogeneze sazrevanjem ovocita. V. ovogeneza.
Owenove linije, mesta interglobularnog
dentina poredana u redove u dentinu
krunice zuba. Nastaju kao posledica po-

oxaluria
remeaja dentinogeneze. V. dentinum,
dentinum interglobularis.
oxaluria, oksalurija, poveano izluivanje
oksalne kiseline i oksalata mokraom.
oxy-, v. oksi.
oxycephalia, oksicefalija. V. turricephalia.
oxydatio, oksidacija, spajanje s kiseonikom ili gubitak vodonika ili gubitak valencionih elektrona, zbog ega se poveava pozitivna ili smanjuje negativna
valencija.
oxydum, oksid, jedinjenje nekog elementa s kiseonikom. Oksidi se dele na kisele, bazne, amfoterne i indiferentne. Kiseli oksidi daju s vodom kiselinu
(2+2=2), bazni oksidi daju
bazu (CaO+H2O=Ca(OH)2), amfoterni
oksidi daju amfoterne elektrolite
(PbO+H2O=Pb(OH)2 ili H2PbCh) a indiferentni oksidi ne reaguju s vodom.
oxygenium, oksigen, O, kiseonik, kisik.
Nemetal, gas bez mirisa i ukusa. Najrasprostranjeniji od svih hemijskih elemenata. Nalazi se u vazduhu, pomean s
azotom. S veinom drugih elemenata jedini se gradei okside. Neophodan je za
ivot ivotinja i biljaka. Upotrebljava se
u medicini za udisanje u raznim anoksijama, naroito u arterijskoj (npr. u
pneumoniji), kao i za udisanje prilikom
davanja narkoze gasovima (npr. azotoksidulom, etilenom i dr.).V. oxydatio.
Oxytetracyclini chloridum (oksitetraciklin-hlorid), antibiotik izolovan iz Streptomyces rimosus, antibiotik irokog
dejstva; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Oxytetracyclimim, ok'sitetraciklin, antibiotik irokog antibakterijskog spektra,
dobija se iz Streptomyses rimosus. Deluje na gram-pozitivne (osim na M. tuberculosis), gram-negativne bakterije,
rikecije, neke spirohete, neke viruse i
neke protozoe i upotrebljava se u lee-

oiljasti pterigijum
nju infekcija prouzrokovanih ovim klicama. Prema naoj farmakopeji, oficinalni su oksitetraciklin-hlorid (Oxytetracyclini chloridum) i oksitetraciklin dihidrat (Oxytetracyclinum dihydra
turn).
oxytocin, oksitocin, hormon (v. tamo)
neurohipofize koji se stvara u supraoptikim i paraventrikularnim jedrima, a
putem hipotalamohipofiznog snopa stie u neurohipofizu gde se nakuplja i
odakle se izluuje.
Oxyuris vermicularis, v. Enterobius vermicularis.
ozaena, ozena, hronino oboljenje nosa
praeno jakom i progresivnom atrofijom nosne sluznice, submukoznog tkiva, pa ak i njegove kotane podloge. Na
suvoj sluznici dolazi do zapaljenja i do
stvaranja krusta. Od njih se iri neugodan zadah. Etiologija je kompleksna
(oteenje sfenopalatinih ganglija). Leenje je hirurko i dosta uspeno.
oznaavanje, v. obeleiavanje.
ozonizacija, postupak koji se upotrebljava za dezinfekciju vode za pie. Pri tome
se ozonizovani vazduh mesa s vodom.
Ozonizacija vazduha se vri u hladnjaama klanica u cilju uspenijeg konzervisanja mesa.
ozraivanje, dejstvo jonizujueg zraenja
na odreeni mehaniki ili bioloki sistem; spoljanje o., nastaje od izvora
zraenja van objekta koji se ozrauje, a
unutranje o., od izvora koji je u ozraenom objektu ili organizmu; lokalno
o., odnosi se na ozraivanje pojedinih
delova sistema ili organizma, a totalno
ili globalno o. na celokupan sistem
ili organizam.
oiljana kila, v. hernia.
oiljak, v. cicatrix.
oiljasti entropijum, v. entropium.
oiljasti pterigijum, v. pseudopterygium.

581

P, hemijski simbol za phosphor, fosfor.

P, oznaka za prefiks peta u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica;15l
peta oznaava veliinu koja je za IO ,
odnosno za (l 000 000 000 000 000) puta
vea od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, PBq (petabekrel), PW
(petavat).
j, oznaka za prefiks piko u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 2l
piko oznaava veliinu koja je zalCH ,
odnosno za (0,000 000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, pF (pikofarad), pCi (pi--"
kokiri).
p, oznaka za proton, kad se opisuju nuklearne reakcije.
p., u lekarskim receptima skraenica za
partes, delovi.
p-, skraenica za para-, oznaka u imenima
benzehovih disupstitucionih derivata
kojom se obeleava da se supstituenti
nalaze u para-poloaju, tj. u poloaju 1,4.
P32, radioaktivni izotop fosfora, primenjuje se u obliku natrijum-fosfata za leenje primarne policitemije.
Pa, hemijski simbol za element protactinium koji spada u aktinoide.
PAB, skraenica za para-amino-benzojevu
kiselinu, koja se nalazi u kompleksu vitamina B.
PABA, skraenica od para-aminobenzoic-acid (para-aminobenzojeva kiselina).
Jedan od faktora iz kompleksa vitamina
B.
PAM-2, v. pralidoksim-hlorid
PAS para-aminosalicilna kiselina. Ima tuberkulostatiko dejstvo (spreava razvi-

582

janje prouzrokovaa tuberkuloze).

Upotrebljava se (uvek u kombinaciji sa
drugim tuberkulostaticima) kao lek
protiv tuberkuloze.
PBI131, protein bound iodine 131<< (engl.) jedinjenja joda vezana za131belanevine seruma. Odreivanje PBI se primenju-je
za ispitivanje tireoidne funkcije posle
davanja dijagnostike
doze radioaktivnog 131joda J131- Poveana koncentracija
PBI u serumu moe da ukae na hiperfunkciju titaste lezde.
Pd, hemijski simbol za palladium koji spada u platinske metale.
PDK, skra. za prednje desni kosi ili I kosi
poloaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leima ka cevi okrenut polulevo,
pa se desnim ramenom oslanja na ekran ili na kasetu sa filmom. Podesan za
rendgensko prouavanje retrokardijalnog prostora, leve pretkomore i ascendentne aorte.
Ph., skra. za Pharmacopoea (farmakopeja).
pH (potentia hydrogenii, vodonini eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slino Ch, meriIo aktualne kiselosti odnosno
bazinosti. Ako je, npr., *10-2, pH=2 ltd. U
neutralnom rastvoru pH=7, u kiselom
od O do 7, a u baznom od 7 do 14.
Ph. lug. III, skra. za Pharmacopoea Iugoslavica III, Jugoslovenska farmakopeja, III izdanje.
PIF, skra. za prolaktin-inhibirajui faktor, v. neurohypophysis.
ptL, skra. za pilula (pilulae).

PLK

PLK skra. za prednje levi kosi ili II kosi

poloaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leima ka cevi, okrenut poludesno
pa se levim ramenom oslanja na ekran
ili na kasetu s filmom. Podesan za rendgensko prouavanje sve etiri srane
upljine, aortnog luka i prednjeg sredogrua.
PMS, v. gonadotropini. PNA, parika
nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni
na kongresima anatoma u Parizu 1955. god.
i u Njujorku 1960. godine.
Po, hemijski simbol za element polonijum.
poaz, oznaka P (poise), vansistemska jedinica za dinamiku viskoznost ija je
upotreba posle 1980. god. zakonom zabranjena, l P = 0,1 Pa s. PPLO
(pleuropneumonia-like-organisms), od svih
ostalih mikroorganizama razlikuju se time
to nemaju elijskog zida; to su najmanji
mikroorganizmi koji se mogu kultivisati in
vitro. Izolovani su iz razliitih izvora:
ljudi, ivotinje, biljke, zemljita i otpadne
vode. Neki izazivaju oboljenja u ljudi i
ivotinja, dok su drugi deo normalne flore
sluznica.
Pripadaju
mikroplazma
mikroorganizmima. praecip., skraenica
za praecipitatus, a,
um (taloen, taloena, taloeno). Pt,
hemijski simbol za element platinu.
pachycholia, pahiholija, nenormalna gustina ui.
pachydermia, pahidermija, zadebljanje i
stvrdnjavanje koe nastalo hipertrofijom
svih slojeva kao posledica dugotrajnijeg
zapaljenja. V. elephantiasis; p. laryngis,
pahidermija
grkljana,
belias-tosiva
zadebljanja sluznice grkljana, suhe i
neravne
povrine,
nepravilno
lokalizovana, najee u glotisu. Predstavljaju prekancersko stanje koje moe da u
tom obliku postoji dug niz godina.
pachymeningitis, pahimeningitis, zapaIjenje tvrde modane opne; p. cervicaHs hypertrophica, zapaljenje, zadebljanje
tvrde modanice u oblasti vrata koje
dovodi do pritiska na korenove ivaca za
ruke i na samu kimenu modinu, ule d
ega dolazi do mlitave odue tosti ruku, a
spastine oduzetosti nogu; p. externa,
spoljanji p., nastaje najee

pakovanje desni
traumatski; p. haemorhagica interna,
hronini hemoragijski p., nastaje kao
posledica trauma glave, alkoholizma,
infekcije itd.; p. interna, unutranji p.,
zapaljenje unutranje strane tvrde modanice (gnojno, fibrinozno, putridno).
Nastaje najee prelaskom inflamatornog procesa s kostiju lubanje.
pachymeninx, pahimeninks, tvrda modanica, v. dura mater.
pachynema, pahinema, trei stadijum
profaze u I mejoznoj deobi, kada spareni hromosomi postaju jasnije vidljivi.
pachyonychia, pahionihija, zadebljanje
nokatne ploe. Sin. onychauxis.
pachyperitonitis, pahiperitonitis, peritonitid\sa zadebljanjem peritoneuma.
pachypleuritis, pahipleuritis, v. fibrothorax.
paji hod, v. hod.
padavica, v. epilepsija.
paedatrophia, pedatrofija, atrofija odojeta, tj. trei stadijum atrofije odojeta
u kojem je iezla svaka rezerva masti,
pa i ona lokalizovana na obrazima u obliku Bichatovih jastuia. V. athrepsia.
paederastia, pederastija, polni snoaj
mukarca s deakom. Sin. paedicatio. V.
homoseksualnost.
paedicatio, v. paederastia.
paedophilia, pedofilija, ispoljavanje poInog prohteva prema nezreloj deci. Pedofilna crta postoji, kao znak degradacije erotskog objekta, u staraca, a perverznom postaje kad se javi u mukarca u
punoj polnoj aktivnosti. Zadovoljavanje
pedofilnog prohteva vodi obino silovanju.
Pagetova bolest, v. bolest, osseitis.
pajajnik (parooforon), ostatak epitelnog
del Wolffovog tela u jajniku odrasle
ene (epoophoron, Rosenmllerov organ). V. zastranjeni sud.
pakovanje desni, terapijska metoda za Ieenje zapaljenjskih procesa desni u kojoj se one za due ili krae vreme prekrivaju naroitim masama.Svrha pakovanja je da, slino zavoju, titi desni od povreivanja, da ih imobilie, sprei nagomilavanje ostataka hrane i bakterija na
desnima, omogui primenu i due dejstvo nekih lekova i potpomogne suzbija583

palac
nje zapaljenja desni; p. d. masama za
privremeno zatvaranje zuba, to je najee koriena vrsta pakovanja. Ostavlja se na mestu primene 24 asa i moe
da se ponovi nekoliko puta po potrebi;
p. d. parafinom, primenjuje se rede,
naroito u leenju progresivnih parodontopatija. Pakovanje se unosi u gingivalne depove i preko desni; p. d. cinkoksid-eugenol vatom, slui kao zavoj
za prekrivanje ogoliene povrine desni
posle gingivektomije. Omoguava neometanu epitelizaciju. Moe se ligirati
koncem. Posle 7 dana se skida a po potrebi se ponavlja. Umesto eugenola
moe se zameati uljem karanfilia. Poto se stavlja pod pritiskom slui i za hemostazu; p.d.gotovim pastama, jednostavnije je jer se masa iz tube ili teglice odmah moe koristiti za pakovanje.
Sin. zavoj desni
palac (prst na ruci i nozi), v. hallux, pollex.
palatalis, nepan, v. palatinalis.
palatinalis, nepan, pripada nepcu ili se
odnosi na njega. Sin. palatalis.
palatinus, nepani, npr. os palatinum,
nepana kost.
palatorrhaphia, palatorafija, hirurka intervencija u cilju ispravljanja nepca u
palatoshizi.
palatoschisis, palatoshiza, rascepljenost
nebaca kao posledica poremeenog razvitka. Obino je p. udruena sa zejom
usnom. V. labium leporinum; p. occulta, rascepljenost muskulature mekog
nepca, ali je rascep presvoen usnim i
nosnim slojem sluznice. Na prvi pogled
nepce izgleda intaktno, mada je govor
unjkav.
palatum, nepce, gornji zid usne duplje: p.
durum, tvrdo nepce zahvata prednje
dve treine nepca i sadri kotane ploice; p. molle, meko nepce, zauzima zadnju treinu nepca i sadri miie koji
kontrakcijom pri gutanju pdiu meko
nepce i dodirujui ispupenje na zadnjem zidu drela grade pregradu izmeu gornjeg i srednjeg sprata drela,
ime spreavaju da hrana iz usne duplje
dospe u nosnu duplju.
PaIi-banja, banja na severnoj obali jezera Pali, 7 km istono od Subotice, na
584

palpebra
105 m n.v. Njen klimat deluje sedativno.
Voda iz jezera (leti, 18-28C), slabo mineralisana i alkalna, koristi s u kupatilu. Koristi se i lekovito blato iz jezera. U
ovoj banji se lece: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije i
hronina oboljenja enskih polnih organa. Banja je oporavilite, odmaralite i
letovalite.
palladium, Pd, paladijum, hemijski element, pripada grupi platinskih metala.
palliativa, palijativna sredstva, ona koja
olakavaju tegobe, ali ne lece bolest. V.
simptomatska terapija, therapia.
pallidus, bled, npr. globus pallidus, bledi
deo soivastog jedra.
palma manus, sredina jama na prednjoj
strani ake, tj. na dlanu.
palmaris, palmaran, dlanski, ono to pripada dlanu.
palor, bledilo, bleda boja koe i sluznica,
znak malokrvnosti ili posledica slabije
cirkulacije krvi u krvnim sudovima
koe (spazam krvnih sudova, pad krvnog pritiska).
palpacijska perkusija, v. percussio.
palpatio, palpacija, pipanje, oseanje rukom; vrenje lakog pritiska prstima na
povrini tela u cilju utvrivanja vrstine, oblika, i drugih osobina organa koji
se nalaze ispod ruke, odnosno ake koja
palpira. P. slui i za procenjivanje osetIjivosti ili bola na mestu na kome se vri;
p. bimanualis, bimanualna palpacija,
palpacija obema akama; p. bimanualis baseos oris et mandibulae, (stom.)
dvoruno pipanje poda usne duplje ili
donje vilice: jednom rukom ispod donje
vilice a drugom u ustima, radi utvrivanja prisustva preloma vilice, ciste, tumora itd.
palpebra, oni kapak, koni nabor ispred
one jabuice, gornji i donji kapak (palpebra superior et inferior). Sadri fibroznu ploicu (tarsus) koja mu daje vrstinu. Zadnja strana kapka obloena je
sluznicom (tunica conjunctiva palpebrarum). U oba kapka nalazi se kruan
mii (m. orbicularis oculi) koji svojom
kontrakcijom priljubljuje kapke i zatvara oko. U kapku se nalaze lojne i znojne
lezde koje se otvaraju izvodnim kanali-

palpebralis
ma na slobodnoj ivici kapka. Prednje
usne slobodnih ivica kapaka obrasle su
kratkim dlakama nazvanim trepavice
(cilia).
palpebralis, palpebralan, kapani, koji se
odnosi na kapak.
palpirati, v. palpatio.
palpitatio, palpitacija, vrlo ubrzan rad
srca kojeg bolesnik osea. Palpitacija
moe biti ritmina ili aritmina.
pamenje, sposobnost fiksiranja- organizovanja, zadravanja i reprodukcije jednom doivljenih psihikih sadraja.
Faze p. su: upamivanje, zadravanje i
reprodukcija, odnosno prepoznavanje rekognicija.
pampiniformis, oblika vinove lozice na
okotu, uvrnut, kitnjast, npr. plexus
pampiniformis, venski splet semene vrpce u mukarca.
panagglutinatio, panaglutinacija, meusobno slepljivanje eritrocita serumom
svake krvne grupe, najee posledica
bakterijske infekcije.
panangiitis, zapaljenje koje zahvata sve
slojeve krvnog suda.
panaritium, panaricijum, prit, gnojno zapaljenje prstiju i ake izazvano gnojnim
bakterijama, koje prodiru veoma esto
kroz neznatne povrede koe; duboki p.,
p. tendinosum: gnojno zapaljenje omotaa tetiva prstiju, flegmona fascijalnih
prostora dlana i meuprstnih flegmona.
Hirurka intervencija treba da je blagovremena kako ne bi dolo do veih i
trajnih oteenja (nekroza tetive, kontraktura prsta) radne sposobnosti; povrni p., p. cutaneum, koni panaricijum; p. subcutaneum, potkoni panaricijum; p. subunguale, p. paraunguale (paronychia), gnojno zapaljenje ispod nokta
i oko nokatne koice i korena nokta.
panarteritis, zapaljenje svih slojeva zida
arterija.
panarthritis, panartritis, zapaljenje svih
zglobova ili zapaljenje svih delova jednog zgloba.
pancarditis, pankarditis, difuzno zapaljenje srca, koje zahvata perikard, miokard i endokard.
Pancoastov sindrom, v. Pankoastov sindrom.

pancreatitis
Pancoastov tumor, naziv po autoru, koji
je opisao kliniku sliku karcinoma vrha
plua s bolom oko ramena, sa zraenjem prema ruci, Homerovim sindromom (jednostrani enoftalmus, mioza,
ptoza i anhidroza), kao i atrofijom miia ruke i ake. Ovaj karcinom vrha plua izgleda da potie od zavrnih bronhiola i proima vratni simpatini ganglion i bronhijalni splet.
pancreas, pankreas, guteraa, lezda trbune duplje, koja lei iza eluca, a ispred I i II slabinskog prljena. Glava p.
obgrljena je vijugom duodenuma. Njen
izvodni kanal uliva se u duodenum. U p.
postoje i ostrvca elije koje sainjavaju
njegov endokrini deo; p. svoj egzogeni
sekret izluuje u dvanaestopalano crevo sudelujui na taj nain u procesima
varenja. Endokrina funkcija pankreasa
sastoji se u stvaranju insulina. V. insulin; p. cysticum, cistini pankreas, stvaranje mnogobrojnih cista u pankreasu
usled poremeaja u razvoju izvodnih
kanalia pankreasa, zatvaranja njihovog lumena i zadravanja sekreta. Ova
promena esto je kombinovana sa cistinom jetrom, cistinim bubrezima i s
pojavom angioma i stvaranjem cista u
malom mozgu.
pancretalgia, pankreatalgija, bol u pankreasu.
pancreatectomia, pankreatektomija, odstranjivanje pankreasa operativnim putem.
pancreaticoduodenostomia, pankreatikoduodenostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili preseenog pankreasa s duodenumom.
pancreaticojejunostomia, pankreatikojejunostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili preseenog kraja pankreasa s jejunumom.
pancreaticus, pankreatian, koji pripada
pankreasu, npr. ductus pancreaticus,
pankreasni kanal.
pancreatitis, pankreatitis, zapaljenje guterae; p. acuta, p. koji moe nastati u
toku infektivnih bolesti ili prelaskom
infekcije u guterau metastatski ili sa
unih puteva u holelitijazi; p. chronica, p. koji nastaje u gojaznih osoba, ar585

pancreatoduodenectomia
teriosklerotiara i sifilitiara; moe biti
uzrok nekroze pankreasa, ponekad i dijabetesa.
pancreatoduodenectomia, pankreatoduodenektomija, odstranjivanje glave
guterae s duodenumom ili celog pankreasa s* duodenumom, obino zbog
karcinoma pankreasa.
pancreatoduodenostomia, pankreatoduodenostomija, v. pancreaticoduodenostomia.
pancreatographia, parikreatografija, ubrizgavanje hidrosolubilnog kontrasta u
laparotomijom otkriveni pankreas odnosno u njegov kanal radi rendgenskog
snimanja.
pancreatolithectomia, pankreatolitektomija, uklanjanje kamenaca iz pankreasa
hirurkim putem.
pancreatolithiasis, pankreatolitijaza, prisustvo kamenaca u kanalima ili parenhimu pankreasa.
pancreatotomia, pankreatotomija, incizija na pankreasu u sluaju apscesa ili Iitijaze u njemu.
pancytopenia, pancitopenija, smanjenje
elija svih krvnih loza u perifernoj krvi.
Najee je izazvana aplazijom kostn^
sri. Sin. anaemia aplastica; p. congenitalis, Fankonijev sindrom.
pancvtosis, pancitoza, poveanje elija
svih krvnih loza u perifernoj krvi.
pandemija, naglo irenje neke epidemije
na velikom prostranstvu - na vie drava, ceo kontinent ili vie kontinenata.
Pandyjeva reakcija, v. reakcija.
panel-diskusija, nain diskutovanja o odreenom medicinskom problemu, u
kome uestvuje vie strunjaka, dok jedan od njih, najbolji poznavalac pitanja
(u svojstvu moderatora) usmerava diskusiju.
panflebitis, v. panphlebitis,
panhypopituitarismus, panhipopituitarizam, v. morbus Simmonds i v. syndroma Sheehan.
panmyelopathia, panmijelopatifa, poremeaj elija svih krvnih loza u kostnoj
sri; p. constitutionalis infantilis, Fankonijev sindrom.
panmyelophtisis, panmijeloftiza, aplastika anemija. V. anaemia.

586

pantoskopska stakla
panniculitis, panikulitis, zapaljenje potkonog masnog tkiva. U Pfeifer-Christijan-Weberovoj bolesti dolazi do formiranja recidivantnih potkonih vorova,
praenih povienjem telesne temperature,
kao posledicom hematogene diseminacije iz nekog infektivnog arita. U
lipogranulomatosis subcutanea Rothmann-Makai javljaju se kontinuirano
manji vorovi u potkonom masnom
tkivu bez temperature (u kahektike
dece). panniculus adiposus, masno
jastue, sloj
potkonog masnog tkiva. V. subcutis.
pannus, panus, znak reparacije koji se sree u teim zapaljenjima ronjae. Povrinski i duboki krvni sudovi prodiru u
ronjau, vukui granulaciono tkivo, te
stvaraju panus. Prema poreklu postoje: p.
degenerativus, razvija se na lepom oku,
npr., u sluaju glaukoma apsolu-tum; p.
scrophulosus, u sluaju kerati-tis
skrofuloza; p. trachomatosus, u sluaju
trahoma. Prema klinikom izgledu
postoje: p. crassus s. carnosus, debeo,
mesnatog izgleda, bogat krvnim sudovima;
p. tenius, nean panus, s malo krvnih
sudova.
panophthalmia, v. panophthalmitis.
panophthalmitis, panoftalmitis, gnojno
zapaljenje celokupnog sadraja one jabuice. Uzroci: povreda, operacija, septikemija, ili nastaje metastatikim putem. Ishod je gubitak one jabuice.
panphlebitis, panflebitis, zapaljenje sva
tri sloja zida vene. pansinusitis,
pansinuzitis, zapaljenje svih
paranazalnih
upljina.
pantljiara,
parazit (odrasli) u vidu trake razliite
duine. Sastoji se iz glavenog dela
(scolex), vrata i tela (strobila). TeIo je
izdeljeno u lanie. U svakom od njih
nalaze se i muki i enski polni organi.
Prema tome pantljiare su hermaf-roditi.
V. taenia.
pantljika, materina, ligamentum teres
uteri, veza koja potie sa svake strane
materice do prednjeg trbunog zida,
prolazei kroz preponski kanal sve do
velikih usana stidnice i bruika.
pantoskopska stakla, v. stakla.

pantotenska kiselina
pantotenska kiselina, hidrosolubilni vitamin. Koenzim A, fizioloki aktivni oblik pantotenske kiseline, igra vrlo vanu
ulogu u metabolizmu kao koenzim za
niz razliitih reakcija koje katalizuju enzimi.
panuveitis, zapaljenje koje istovremeno
zahvata sve delove uveje: duicu, cilijarno telo i sudovnjau.
Panzerherz, (nem.) pancirsko,.oklopljeno
srce, srce koje se nalazi u perikardu u
kojem su staloene soli kalcijuma. V. pericarditis calcificans.
papagajska bolest, v. ornitosis.
papataijeva groznica, v. febris papatacl
Papaver somniferum, mak. Osuen sok
nezrelih ahura maka je opijum, koji sadri vie alkaloida od kojih su terapijski
najvaniji morfin, kodein i papaverin.
papaverin, alkaloid iz opijuma; olabavljuje glatke miie, naroito miie arterija. Prema naoj farmakopeji, oficinalna
je so papaverin-hlorid (Papaverini chloridum). Upotrebljava se kao spazmolitiko sredstvo.
papilla, bradavica, kvrica; p. entalis,
deo zubne klice mezodermalnog porekla iz koga se stvara dentin. Istovremeno
je pretea zubne pulpe. Sin. organon
dentinus. V. membrana eboris; p. interentalis, meuzubna papila, deo desni
smeten izmeu dva susedna zuba, koji
ispunjava meuzubni prostor koronarno do kontaktne take. Sastavljena je od
dve papile (vestibularne i'oralne), oblika kupe, meusobno povezane prevojem koji odgovara kontaktnoj taki. Sin.
p. meduzubna, meso meduzubno; p. nervi s. fasciculi optici, papila vidnog ivca, mesto na kome nervna vlakna mrenjae naputaju onu jabuicu i ine
vidni ivac. Lei nazalno od ute mrlje i
ima lako ovalan oblik, veliine je
1,5 mm. Boja papile razlikuje se od boje
ostalog onog dnau Centar je neto uduben i tu ulaze odnosno izlaze iz one jabuice arterija i centralna vena retine.
papillaris, papilaran, koji pripada bradavici, bradaviast, npr. m. papillaris, papilarni miii u srcu.
papilitis, papillitis, zapaljenje introkularnog dela vidnog ivca. Odnosi se na

paprat
papilu i deo ivca neposredno iza nje.
Oftalmoskopom se vidi daje papila oteena, zbrisanih granica, hiperemina.
Praen je padom otrine vida i ispadom
u vidnom polju. Uzroci: pored optih uzroka mogu postojati i lokalni (uveitis,
retinitis, horioiditis).V. neuritis n. optici.
papilloma, benigna neoplazma poreklom
iz epitela koja se u vidu resica izdie iznad povrine epitela, nalee na osnovicu koju ini veoma nena vezivnovaskularna stroma; p. laryngis, papilom grkljana, izrastaj koji u odraslih osoba, a
naroito u srednjih i starijih godita
predstavlja prekancersko stanje. Maligna alteracija prividno benignog tumora
otkriva se ponovljenim biopsijama i
mikroskopskim pregledom. U tim goditima se samo u retkim sluajevima
radi o pravom benignom izrastaju. U
male dece javlja se juvenilni papilom grkljana (p.l.iuvenile) koji ima virusnu
etiologiju, pa se zbog estih ekstrakcija
obino ne moe da izbegne traheotomija. Bujanje ovog izrataja obino prestaje posle puberteta.
papilomakularni snop, deo nervnih vlakana mrenjae koji se u vidu snopa
prua izmeu papile vidnog ivca i makule. Ovi neuriti ine najkrai horizontalni put izmeu papile i ute mrlje. Ulaze u temporalne kvadratne papile. Neposredno iza papile ovaj snop zauzima
temporalnu polovinu vidnog ivca, a
idui prema centralnom nervnom sistemu sve vie se pribliava centralnim delovima vidnog ivca.
papillomatosis cutis carcinoides Gottron, kvrgava bujanja na donjim ekstremitetima na bazi venske insuficijencije
ili trauma.
papir, artikulacioni, (stom.) trake od hartije pravougaonog ili potkoviastog oblika, sa slojem boje ili voska na jednoj ili
obe strane. Ako se umetne izmeu zuba
gornje i donje vilice, boja se lako prenosi na zube. Slui za obeleavanje onih
mesta na zubima koja dolaze u kontakt
sa zubima iz suprotne vilice u raznim
poloajima i pokretima. Sin. hartija artikulaciona, papir indigo (stom.).
paprat, muka, v. Aspidium Filix mas.
587

paprika
paprika, v. Fructus Capsici.
papula, primarna eflorescencija u vidu
malog, vrstog, mahom zaravnjenog izdignua, veliine soiva i veeg. Nastaje
elijskom infiltracijom.
papulonekrotiki tuberkulid, mali vorii u koi, preteno lokaiizovani na opruzakim stranama ekstremiteta, koji se
javljaju na mahove, centralno se stapaju
i zaceljuju belim, krunim oiljcima.
Sin. tuberculosis papulonecrotica.
papulozan, koji ima oblik papule.
papulozni sifilid, sifilisna tvorevina u sekundarnom stadijumu papuloznog oblika.
papvraceus, slian hartiji, tanak kao hartija, npr., lamina papyracea, lateralni
zid labirinta sitaste kosti.
Paquelinov termokauter, aparat za ispaljivanje (kauterizaciju) koji se sastoji od
upljeg platinskog noa ili igle, koji se
zagreju na plamenu; zatim ih meavina
benzinske pare i vazduha, koja kroz njih
proue, odrava u usijanom stanju.V.
termokauter.
para, v. vapor.
para-, u sloenicama oznaava da je netox
pored neega, neto slino neemu ili
neto to je sporedno npr. paranazalne
duplje, duplje koje se nalaze pored nosne duplje.
para-aminobenzojeva kiselina, v. PABA.
para-aminohipurna kiselina (PAH), jedinjenje koje se koristi za odreivanje
zapremine plazme koja proe kroz bubrege za odreeno vreme, budui da se
plazma koja prolazi kroz bubrege u potpunosti oisti (oslobodi) ovog jedinjenja.
paracentesis, paracenteza, mala polukruna incizija kroz zadnju polovinu bubanjske opne u cilju ispranjavanja seroznog ili gnojnog eksudata iz bubanjske duplje. Sin. miringotomija.
paracentrina inverzija, v. inversio.
Paracetamolum (paracetamol), v. acetaminofen.
Paracolobacterium, porodica Enterobacteriacae.
paracolpium, parakolpijum, okolna tkiva
usmine, loa usmine.
588

paraformaldehid
paracusis, parakuzija, svako izoblienje
oseaja sluha; p. WiIUsIi1 bolji oseaj
sluha u bunoj sredini.
paradidymis, paradidim, v. Giraldesov organ.
paradoksni pokreti donje vilice, u istostranom prelomu kondila i tela mandibule do okluzije prvo dolazi u predelu
poslednjih zuba na povreenoj strani, a
daljim zatezanjem miia zatvaraa brada se ne pribliava gornjoj vilici, ve se
od nje udaljuje.
paradysenteria, paradizenterija, dijareja
koja lii na blag oblik dizenterije.
paraesthesia, parestezija, oseaj utrnulosti, bockanja, toplote ili hladnoe,
svraba, miljenja mrava pod koom u oblasti oivenoj pojedinim konim ivcima ili njihovim granama. Moe biti prouzrokovan, kako patolokim procesima
u perifernim ivcima, tako u procesima
u viim ivanim centrima; p. nn. infraorbitalis, alv. inferioris et mentalis, utrnulost inervacionog podruja
ovih nerava, privremena ili trajna; posledica je preloma gornje vilice, kotanog dela poda orbite, donje vilice, hematoma u kanalu nerva, tumora kosti i
dr.
paratzofagusna dijafragmatska hernija, v. hernija.
parafimoza, v. paraphimosis.
paraffinoma, parafinom, naziv za oblik
zapaljenja plua koje se javlja u vidu tumora koji se najee lokalizuje oko hilusa plua, a odlikuje se pojavom fibroznog oiljka u kome se moe dokazati
prisustvo parafina.
Paraffinum, parafin, svaki zasieni ugijovodonik metanskog reda. Meki parafin,
koji se topi na 36-4O0C, koristi se u kozmetici, u potkonim injekcijama, radi
korigovanja deformacije lica, ili za otklanjanje bora na licu; P. liquidum, teni
parafin, slui kao laksantno sredstvo
(oficinalan je prema naoj farmakopeji),
za spravljanje lekovitih masti i suspenzija
nerastvorljivih lekova. P. solidum, smea
vrstih
ugljovodonika.
V.
ceresin.
parafinsko kupanje, v. kupanje.
paraformaldehid, polimerizacioni proizvod formaldehida. Zagrevanjem osloba-

paralysis

paraganglioma
da formaldehid, te slui za dezinfekciju
prostora.
paraganglioma, paragangliom, neoplazma koja anatomski nastaje van hromafinog tkiva, nadbubrenih lezda, a ine
je zrele elije koje su po morfolokom
izgledu sline ili identine sa elijama
koje grade sr lezda. Postoji benigni i
maligni oblik ovih neoplazmi; p. intercaroticum, tumor karotisnog glomusa;
p. medularis, tumor tkiva sri nadbubrenih lezda. Sin. pheochromocytoma.
paraganglion, organ koji je po poloaju i
poreklu u vezi sa simpatikim ivanim
sistemom. Sadri ganglijske elije, vlakna i hromafine elije bogato vaskularizovane, npr. g. suprarenale, sr nadbubrene lezde; p. aorticum abdominale,
Zuckerkandlov paraganglion koji zakrljava u odrasle osobe; p. cardiacum,
srani paraganglion, u predelu venane
arterije i pretkomore.
parageusia, parageuzija, poremeena ili
izmenjena percepcija ukusa.
paragranuloma, paragranulom, najblai
oblik Hodgkinove bolesti u kojeg postoje
u limfnim lezdama samo limfociti i
plazmociti i retke Reed-Sternbergove
elije.
parahaemophilia, parahemofilija, hemoragijski sindrom izazvan naslednim
manjkom V inioca koagulacije.
parahidrosis, parahidroza, sekrecija znoja nenormalnog sastava: brom-, chrom-,
heam-, urhidrosis.
parakeratosis, parakeratoza, nepotpuno
oroavanje elija epiderma; kliniki se
ispoljava deskvamacijom, a histoloki
se u elijama roastog sloja vide jedra.
parakinesis, parakineza, nepravilan pokret nastao usled nedostatka koordinacije. V. ataxia, koordinacija.
paralaksa, prividno pomeranje nekog
predmeta to nastaje pri promeni poloaja posmatraa. I obratno, prividno pomeranje uoenog predmeta pri promeni poloaja svetlosnog izvora (npr. rendgenske cevi).
Paraldehydum, paraldehid, polimerizacioni proizvod acetaldehida, bistra, bezbojna tenost, svojstvena mirisa, nepri-

jatna i otra ukusa. Upotrebljava se kao

hipnotiko sredstvo.
paralelometar, (stom.) mehanika naprava za merenje nagnutosti prirodnih
zuba, ucrtavanje protetskog ekvatora
na radnom modelu i ubacivanje preciznih atemena u stomatoloke nadoknade izmodelovane u vosku. Elektrini i
turbinski paralelometar koristi se u
frez-tehnici, odnosno pri kombinovanju fiksnih i pokretnih zubnih proteza.
paralitiar, (1) onaj koji je oboleo od oduzetosti, paralize; (2) oboleli od progresivne paralize. V. paralysis progressiva.

paralitiki ileus, v. ileus.

paralitiki toraks, v. thorax.
paralyticus, paralitian, (1) koji je oduzet;
(2) koji se odnosi na progresivnu paralizu. V. paralysis progressiva.
paralysis, paraliza, oduzetost, gubitak
neke ivane funkcije (oduzetost miia
inervisanih motornim ivcem, prestanak sekrecije). Moe biti organska, prouzrokovana anatomskom lezijom ivca
ili viih ivanih centara ili samoga miia, ili moe biti funkciona, kada postoji
oduzetost uz potpunu anatomsku
ouvanost svih odgovarajuih organa.
V. hysteria; p. agi tans, oboljenje pri
kome postoje degenerativne promene u
supkortikalnim jezgrama (globus pallidus i substantia nigra). Nastaje pri kraju
etvrte i pete decenije; po nekima je posledica ranog starenja navedenih delova mozga. Kliniki se ispoljava tzv. Parkinsonovim sindromom. Sin. Parkinsonova bolest; p. akomodacije, gubitak
sposobnosti oka za akomodaciju usled
paralize cilijarnog miia zbog ega oko
ne moe da vidi bliske predmete. Uzroci
su: kontuzije one jabuice, trovanja
(atropinom, botulizam), ukapavanje Iekova u oko (atropin i si.), zarazne bolesti
(najee difterija), sifilis mozga, tabes
i progresivna paraliza; alkoholi-carska
p., oboljenje koje se javlja u alkoholiara i po simptomima podsea na
progresivnu paralizu; p. ascendens, v.
Landryjeva p.; atrofika p., oduzetost
koja se javlja s atrofijama miia. Nastaje usled oteenja perifernog motornog
neurona; p. bulbaris progresiva, pro-

589

paralysis
gresivna bulbarna paraliza, oduzetost
miia inervisanih bulbarnim ivcima
usled degeneracije njihovih jezgri. Postoje poremeaji gutanja, govora, vatanja i mimike, fibrilarni trzaji i atrofija
miia jezika. Obino je zavrni stadijum progresivne spinalne miine atrofije (Aran-Duchenne) ili amiotrofike Iateralne skleroze. V. poliomyelitis, sclerosis lateralis amyotrophica, i pseudobulbaris; p. cerebralis infantilis, cerebralna
deija oduzetost, paraliza koja obuhvata
sledee tipove: (1) diplegia spastica
infantilis, ili Littleova bolest; (2) hemiplegia spastica, usled poroajne traume
ili encefalitisa; (3) kdngenitalna obostrana hemiplegija (naroito je pogoena
ruka) i (4) ekstrapiramidni sindrom;
Erbova p., oduzetost miia inervisanih
ograncima gornjeg dela (korenovi Cs i
Ce) brahijalnog spleta (m. deltoi-eus
biceps, m. brachialis int. i m. spi-nator
longus).
Nastaje
najee
usled
poroajne traume novoroeneta. IspoIjava se odsustvom tetivnih refleksa, atrofijom, poremeajima u reakcijama na
elektrine nadraaje, hipestezijom. Sin.
Duchenne-Erbova p., p. obstetricalis; pv
glasnice (glotisa), nepokretljivost jedne
ili obeju glasnih ica. Glasna ica moe
biti u paramedijanom poloaju (p. m.
posticusa) ili u intermedijanom poloaju
(kadaverozni poloaj). Pri prvom
poloaju postoje tekoe pri disanju, pri
drugom tekoe pri fonaciji; Klumpkeova p., oduzetost donjeg dela cervikalnog pleksusa, usled ega se oduzimaju
i atrofiu mali miii ake (to dovodi do
obrazovanja kandaste ake) i flekso-ri
podlaktice. Ako su korenovi povree-ni
(najee pokidani usled pada, poroajne traume itd.), pre nego to se od njih
izdvoje rami communicantes dolazi i do
Claude-Bernard-Hornerovog sindroma;
Landryjeva p., oduzetost koja zahvata
najpre stopala, pa se postepeno penje
zahvatajui ruke i zavrava se oduzetou ivotnih centara u bulbusu. Moe
biti razliitog porekla (mijelitis, poliomyelitis, polineuritis) i razliite etiologije (toksike, infektivne). Sin. p. ascendens; p. mokrane beike, v. cystopa590

paralysis
ralysis; p. nervi facialis, oduzetost facijalnog ivca. Simptomi su: zbrisane
bore odgovarajue polovine ela, nemogunost zatvaranja oka, oputen donji
kapak, obrisana nazolabijalna bora,
sputen ugao usta, oputen obraz, smanjeno luenje pljuvake i, esto, oteena percepcija ukusa na prednje dve treine odgovarajue strane jezika. Pri pokuaju pokazivanja zuba odgovarajui
ugao usta je nepokretan. Pri supranuklearnoj (centralnoj) oduzetosti facijal*
nog ivca zahvaena je samo muskulatura usana na strani suprotnoj leziji. Najei neposredni uzrok p.n.f. je kompresija usled edema u uzanom kotanom kanalu kroz koji prolazi facijalni ivac. Etiologija je reumatika, toksikoinfektivna, otogena i traumatska. V. Iagophthalmus, Bellov fenomen (pod
znak). Sin. prosopoplegia, monoplegia /a
cialis; p. obstetricalis, poroajna oduzetost, oduzetost u novoroeneta prouzrokovana poroajem. Nastupa zbog
pritiska na ivce i ivane spletove ili
zbog njihovog istezanja za vreme poroaja. P.O. moe da nastupi u predelu n.
facijalisa ili gornjih ekstremiteta. Postoji
gornja oduzetost brahijalnog spleta
(tip Erb-Duchenne) i, rede, donja oduzetost tog spleta (tip Klumpke); p. progressiva, progresivna paraliza, duevna
bolest koja se javlja u malog broja sifilitiara (uprkos leenju) 3-30 godina
posle infekcije. Patolokoanatomski postoje zapaljenjske i degenerativne promene u kori frontalnih renjeva. Kliniki se ispoljava somatskim promenama:
Argyll-Robertsonov znak, dizartrija, peribukalne fibrilacije, u poetku gojenje,
zatim teka kaheksija, poremeaj rukopisa, kao i psihikim poremeajima: teka demencija, poremeaj pamenja i euforija. Oblici p. p. su: ekspanzivni (klasini), agitirani i dementni; p. p. juvenilisf oboljenje nastalo usled kongenitalnog sifilisa izmeu 3. i 30. godine ivota.
V. taboparalysis; p. pseudobulbaris,
pseudobulbarna paraliza, oduzetost
bulbarnih ivaca centralnog, supranuklearnog porekla. Posledica je oteenja
kortikobulbarnih putanja u obema he-

paramedicinski
misferama, najee usled arterioskleroze. Mahifestuje se poremeajima gutanja, vakanja, govora i mimike, i prisilnim plaem i smehom; spinalna p.,
oduzetost usled oboljenja kimene
modine.
paramedicinski, to je u sporednoj vezi s
medicinom; to lii na medicinu, ali pripada nekoj drugoj oblasti nauke ili ljudske delatnosti.
parametadion, derivat oksazolidina, antiepileptiko sredstvo protiv male epilepsije.
parametri] um, parametrijum, vezivno
tkivo oko materice, izmeu dva lista iroke materine veze.
paramimija, mimiko izraavanje raspoloenja suprotnog onom koje se doivIjuje (smeh pri doivljavanju tuge) u shizofreniji.
paramnesia, paramnezija, poremeaj pri
kome se ne razlikuje ono to je upameno od onog to je samo zamiljeno (od
tvorevina mate); identifikujua p., v.
deju vu.
paramolar, prekobrojni zub koji se nalazi
bukalno od niza molarnih zuba.
paramyoclonus multiplex, paramioklonus, retko oboljenje nepoznate etiologije u odraslih, obeleeno naglim kontrakcijama miia koje obino ne izazivaju pokrete u zglobovima. Najee su
zahvaeni pojedini miii na ekstremitetima. Voljom se za kratko vreme
mogu obustaviti, a nestaju u snu. Sin.
myoclonia.
paranasalis, paranazalan, koji se nalazi
pored nosne duplje, npr. sinus paranasales, paranazalni sinusi.
paranazalni sinusi, v. sinus paranasales.
paranephritis, paranefritis, zapaljenje vezivnog tkiva oko bubrega.
paranoia, paranoja, hronina duevna bolest koja se oblikuje pojavom niza sumanutih ideja koje vremenom narastaju i
obuhvataju sve vei i vei obim bolesnikove stvarnosti. Sumanute ideje mogu
se odnositi na visoko poreklo ili biti
pronalazake ili religiozne; p. gluvih,
paranoidan stav gluvih, najverovatnije
prouzrokovan nerazumevanjem ta se
oko njih govori; p. querulativa, parano-

paraproteinemia
ja pri kojoj bolesnik vodi beskonane
procese protiv svojih progonilaca.
paranoiar, osoba obolela od paranoje. V.
paranoia.
paranoidan, (1) sumanut; (2) koji je slian
paranoji, npr. paranoidna shizofrenija,
vrsta shizofrenije sa sumanutim idejama kao u paranoji. V. schizophrenia, paranoia.
paraooforon, organ koji se u ena stvara
od donjih mezonefrosnih kanalia. V.
Giraldsov organ.
paraphasia, parafazija, pogrena potre
ba reci i njihov pogrean izgovor usled
nerazumevanja izgovorenih reci pri
senzornoj afaziji. V. aphasia.
paraphimosis, parafimoza, stanje koje
nastaje kada se navlaka mukog polnog
uda prevue preko glavia i vie ne
moe da se vrati u svoj normalan poloaj. Javlja se u venerikim bolestima, fimozi, masturbaciji itd.
paraphrenia, parafrenija, vrsta paranoidne shizofrenije u kojoj je linost dobro
ouvana i koja protie bez naroitih poremeaja u ponaanju. V. schizophrenia
paranoides.
paraplazma (devtoplazma), promenljivi,
neophodni sastojci elije za koje nisu
vezane osobenosti ivotnih pojava. Postaju radom citoplazme. U nju ukljuene, promeu se kroz ivu materiju, oslobaajui energiju koja ini izvor dinamizmu ivotnih pojava.
paraplegia, paraplegija, oduzetost dva simetrina ekstremiteta ili obeju strana
lica (p. brachialis, p. cruralis, p. facialis).
Nastaje usled oteenja mozga, izduene
ili kimene modine ili perifernih ivaca
i u histeriji. Moe biti spastika ili
mlitava. Sin. diplegia; p. inferior, ili
prosto paraplegija, oduzetost obeju
nogu nastala usled promena na krvnim
sudovima (arterioskleroza) u staraca; p.
spastica, infantilis, vrsta Littleove bolesti; p. superior sive brachialis, oduzetost obeju ruku.
paraproteinaemia,
paraproteinemija,
prisustvo u krvi nekog paraproteina,
kao to je krioglobulin ili makroglobulin, u koliinama koje nisu normalne.
591

parapsoriasis
parapsoriasis, parapsorijaza, retko kono oboljenje koje se ispoljava blagim
eritemom i sitnim Ijutenjem. Oblici: p.
en plaques (erythrodermie pityriasique en plaques dissmines Brocq) razvija se u vidu ukastocrvenkastih poIjca ili digitiformnih traica s pitirijaziformnom deskvamacijom; p. guttata
(pityriasis lichenoides chronica) ispoljava se egzantematikom diseminacijom voria s lameloznom deskvamacijom po trupu i ekstremitetima; p. lichenoides et varioliformis acuta (Mucha-Habermann), diseminacija deskvamativnih, zatim nekrotizujuih papula,
koje zavravaju varioliformnim oiljcima.
pararektalan, pored rektuma (gunjaka);
p. rez ili p. laparotomija, otvaranje trbune upljine rezom po liniji koja se
prua po spoljanjoj ivici pravog trbunog miia.
pararektalna laparotomija, v. laparotomija.
paraseksualne lezde, lezde koje su u
prisnoj vezi s gonadama (hipofiza, nadbubrene lezde, titasta lezda, epifiza,
timus i dr.).
parasimpatiki nervi, v. autonomni nervni sistem.
parasimpatiki nervni sistem, v. parasimpatikus.
parasympathicolytica (remedia), parasimpatikolitika sredstva, sredstva koja
inhibiraju organe (efektore) inervisane
postganglijskim holinergikim nervima.
parasympathicomimetica
(remedia),
parasimpatikomimetika
sredstva,
sredstva koja deluju nadraajno na organe i tkiva (efektore) inervisane postganglijskim holinergikim nervima:
parasympathicus, parasimpatikus (pars
parasympathica), deo autonomneg ili
vegetativnog nervnog sistema, iji se
centri nalaze u modanom stablu i u
kimenoj modini. Ove centre povezuju
ivana vlakna preko gangliona i spletova s unutranjim organima, na koje
parasimpatikus deluje suprotno simpatikusu. Parasimpatikus usporava meta592

paraventrikularna jezgra
bolizam i tedi energiju, suava enicu i
vri akomodaciju oka, inervie velike
pljuvane lezde, suava bronhije, usporava sranu radnju, pojaava peristaltiku
glatkih miica i poveava sekreciju lezda
u elucu i u crevima. paratenon, masno
tkivo u fascijalnim meuprostorima
tetiva.
parathormon, naziv za hormon paratireoidnih lezda. U hemijskom pogledu
spada u grupu proteohormona. Igra
vanu ulogu u metabolizmu kalcijuma,
a s tim u vezi i u metabolizmu neorganskog fosfora. Pod dejstvom ovog hormona poviava se koncentracija kalcijuma
u krvi. Usled njegovog nedostatka dolazi u organizmu do hipokalciemije, hiperfosfatemije i prenadraljivosti perifernih nerava (tetanija). Glavne indikacije: tetanija, hronino trovanje radijumom.
parathyreoidea, v. glandula parathyreoidea.
parathyreoidectomia, paratireoidektomija, operativno uklanjanje paratireoidne lezde.
parathyreoprivus, paratireoideoprivan,
koji je u vezi s uklanjanjem paratireoidnih lezda ili prestankom njihove funkcije.
paratimija, raspoloenje suprotno onom
kakvo ga nalae situacija (smeh i veselo
raspoloenje u trenutku kada situacija
izaziva tugu) u shizofreniji.
paratyphus, paratifus, akutno, febrilno
oboljenje koje izazivaju: Salmonella paratyphi A, Salmonella paratyphi B i Salmonella paratyphi C. Poetak bolesti s
temperaturom i akutnim gastroenteritisom. Potom se javlja otok slezine i obilna rezola. Paratifus lii na laki trbuni
tifus i traje 15-20 dana. Dijagnoza se potvruje bakteriolokim i serolokim putem.
paravenski, koje se nalazi pored vene,
npr. pogreno ubrizgavanje nekog rastvora pored, umesto u venu.
paraventrikularna jezgra, vrlo vana
jezgra u hipotalamusu, pod ependimom, na bokovima III modane komore. elijama ove lezde, kao i onima u

paravertebralis
supraoptikoj jezgri, pripisuje se neurokrina funkcija (diencefalna lezda).
paravertebralis, paravertebralan, koji se
nalazi pored kimenog stuba. Npr. paravertebralna anestezija, anestezija ubrizgavanja anestetskog sredstva u okolinu
ivca na mestu njihovog izlaska iz kimenog kanala.
paravertebralna linija, v. linea paravertebralis.
parazit, organizam koji se stalno ili povremeno hrani na raun drugih ivih organizama, koji se nazivaju njegovim domainom ili hraniteljem, ne unitavajui ih
neposredno.
parazitaran, to je izazvano parazitima,
to ima osobinu parazita.
parazitarna cista, v. cystis.
paraziticidan, onaj koji ubija, unitava
parazite.
paraziticidi, sredstva koja unitavaju parazite.
parazitologija, nauka o biljnim i ivotinjskim parazitima i o meusobnim odnosima parazita i njihovih hranitelja ili domaina.
parazitotropan, koji ima specijalan afinitet za parazite, npr. parazitotropno dejstvo nekog leka.
parazitotropizam, specijalan afinitet
(npr. lekova) za parazite.
parcijalan, v. partialis.
parcijalna denaturacija DNK, neravnomerno, odnosno delimino, odvijanje
dvostruke spirale DNK, jer njeni segmenti bogati parovima azotnih baza
gvanin-citozin (G-C) ostaju trajnije u
meusobnom spoju zbog trostruke hidrogenske veze izmeu njih, nego segmenti DNK bogati parovima baza adenin-timin (A-T) meusobno povezanih
slabijim, dvostrukim, hidrogenskim vezama.
parcijalni infantilizam, v. infantilismus.
parenchyma, parenhim, glavni deo organa sastavljen od specifinih elija nosilaca funkcije organa, npr. jetre, bubrega, lezde itd.
parenchymatosus, parenhimatozan, bogat u parenhimu, npr. parenhimski organi (slezina, plua, drelo i dr.)
38 Medicinski leksikon

parodontitis apicalis
parenteralno, izvan creva. Izraz kojim se
oznaava unoenje lekova u organizam
nekim drugim putem, a ne preko pribora za varenje, npr. ubrizgavanjem u
venu, u mii ili u potkono tkivo.
paresis, pareza, nepotpuna motorna oduzetost, koja se ogleda u slabosti i smanjenoj motornoj snazi. V. paralysis.
parestezija, v. paraesthesia; gustativna p,,
poremeena sposobnost. percepcije
ukusa.
paretian, koji se zasniva na parezi, koji je
zahvaen parezom.
pareza nerva, laka ili nepotpuna paraliza,
manifestuje se smanjenom motornom
snagom.
paries, zid, npr. prednji zid u nekom organu (paries anterior).
Parinaudov konjunktivitis, v. bolest
parika nomenklatura, v. PNA.
Parkes-Weberova bolest, v. bolest.
parkinsonismus, parkinsonizam, hronini encefalitis, koji se moe javiti vie godina posle preleane akutne faze. Akutni encefalitis izuzetno od poetka daje
takvu sliku. V. syndroma ParkinsonL
Parkinsonov sindrom, v. syndroma.
Parkinsonova bolest, v. paralysis.
parodontitis apicalis, (stom.) apikalni
parodontitis, akutno ili hronino zapaIjenje potpornog aparata zuba u okolini
vrha korena izazvano mehanikim, termikim, hemijskim ili bakterijskim uzronicima; p.a.acuta, ima sledee stadijume razvoja: 1) hyperemio simplex, oboljenje je lokalizovano u predelu okolozublja i praeno hiperemijom i seroznom eksudacijom; 2) parodontitis purulenta, gnojni parodontitis lokalizovan je
u kosti i praen je proimanjem leukocitima i stvaranjem apscesa; 3) parodontitis subperiostalis submucosae abscendens (parulis), parodontitis lokalizovan u predelu apikalnog okolozublja,
s formiranjem subperiostalnog ili submukoznog apscesa. Postoje jaki zraei
bolovi, osetljivost zuba na mehanike
nadraaje i toplo, otok obraza, nekada
poveana telesna temperatura i uveanje regionalnih limfnih lezda; p. a.
chronica, hronino zapaljenje i destrukcija zahvata cement, okolozublje i al-

593

l
parodontium
veolarnu kost apikalnog predela zuba.
Nastaje kao posledica neprikladno
sprovedene terapije kanala korena posle gangrenoznog raspadanja pulpe ili
apikalnog okolozublja, ili kao posledica
njegovog zapaljenja; p. a. eh. circumscripta, hronino ogranieno zapaljenje apikalnog okolozublja s resorpcijom
cementa, nekada i dentina vrha korena
zuba, razgradnjom alveolarne kosti i
prisustvom granulacionog tkiva; v. granulom. Ukoliko anatomska grada korena ili korenova dozvoljava, terapija se
sastoji od drenae, a zatim se preduzima odgovarajua terapija kanala korena zuba; p. a. eh. fibrosa, hronino zapaljenje apikalnog okolozublja s fibroznim tkivom u apikalnom predelu zuba
izgraenom od vezivnotkivnih elemenata i malobrojnih krvnih sudova; p. a. eh.
granulomatosa progressiva (Partsch),
hronino neogranieno granulomatozno zapaljenje apikalnog okolozublja, s
resorpcijom cementa i dentina vrha korena zuba, hroninim razreujuim ostitisom alveole, prisustvom granulacionog tkiva bogatog kapilarima i elijama
zapaljenja. U aktivnoj fazi se u sreditu^
zapaljenja nalaze ognjita kolikvacije
(fistuliziranje), dok u stadijumu latencije ovo nedostaje, v. fistula; p. progressiva, napredujui parodontitis, zapaljenjski oblik progresivnih parodontopatija.
Karakteriu ga: zapaljenje desni, rasklaenost i migracija zuba i pravi gingivalni depovi u kojima se stvaraju gnojni
sekret i subgingivalni konkrementi. V.
parodontopatije, progresivne.
parodontium, parodoncijum, okolozubIje, tkiva koja okruuju zub i pruaju mu
potporu. To su: desni, alveolarna kost,
periodoncijum i cement korena zuba.
Sin. potporni aparat zuba.
parodontopathia mixt, meovita parodontopatija koja se odlikuje zapaljenjskim i atrofiko-degenerativnim promenama u okolozublju. V. parodontopatije, progresivne.
parodontopatije, v. parodontopatije, progresivne.
594

parosmia
parodontopatije, progresivne, hronina,
napredujua oboljenja potpornog aparata zuba. Na osnovu vrste patolokog
procesa u okolozublju se dele na: zapaIjenjski oblik - parodontitis progressiva, atrofiko-degenerativni - parodontosis i meoviti - parodontopathia mixta. Sin. pyorrhoea alveolaris, paradentoza,' amfodontoza, alveoloklazija, paradentalna pioreja, parodontolysis. V. parodontitis 'progressiva, parodontoptahia
mixta, parodontosis, parodontium.
parodontosis, parodontoza, atrofiko-degenerativni tip napredujuih parodontopatija. Moe biti: atrofiki oblik, odlikuje se ogoljavanjem korena zuba s
vestibularne i oralne strane, rasklaenou zuba u poznoj fazi oboljenja, relativnom otpornosti zuba prema zubnom
kvaru i preosetljivou zuba na razne
lokalne nadraaje; degenerativni oblik, od koga, suprotno atrofikom, obolevaju mlae osobe. Zahvata najpre sekutie i prve kutnjake, a zatim i ostale
zube. Dovodi brzo do rasklaenja i migracije zuba. Sekundarno se javlja zapaljenje i stvaraju se gingivalni depovi.
Sin. periodontosis, atrofija, difuzna alveolarna.
paroksizam, v. paroxismus.
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnou, v. haemoglobinuria.
paroksizmalna komorska tahikardija,
v. tachycardia.
paroksizmalna nona hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
paroksizmalna pretkomorska tahikardija, v. tachycardia.
paroksizmalni san, sin. brzi ili REM-san.
paromomicin, antibiotik izolovan iz
Streptomyces rimosus. Ima dosta irok
antibakterijski domet, deluje i na amebe.
paronychia, paronihija, v. perionychia.
paroophoron, ostatak mezonefrosa u enskog.
parorexia, paroreksija, perverzija apetita,
kada postoji elja za materijama koje se
normalno ne jedu.
parosmia, parosmija, poremeaj zapaanja mirisa, u kome bolesnik osea mirise pogreno, npr. razliiti mirisi stvara-

parotideus

partus

ju u njega isti utisak. Nastaje usled pato- partialis, parcijalan, delimian, koji se odnosi samo na jedan deo. Za gasove parlokih promena ula mirisa. Moe biti
cijalni pritisak je pritisak svakog pojedijednostrana ili obostrana, uroena ili
nog gasa u.smei, on bi bio isti i kad bi
steena. V. dysosmia.
se sam taj gas nalazio u sudu u kome se
parotideus, parotidan, koji se odnosi na
smea nalazi. V. pars.
dounu, parotidnu lezdu, npr. ductus
partizanske bolnice, v. bolnice u Narodparotideus, parotidni kanal. parotis,
nooslobodilakom ratu.
parotida, glandula parotis, doupartizanski sanitet, sanitetska organizana pljuvana lezda.
cija koja obavlja funkcije- sanitetskog
parotitis, zauke, zapaljenje parotidne
obezbeenja u vrlo tekim uslovima
lezde; p. epidemica, epidemiki paropartizanskog ratovanja, kao to su: esti
titis, zauci, akutno, virusno uopteno
i brzi pokreti, oskudica u strunom kadoboljenje s otokom zaunih lezda. Moru i sanitetskim materijalnim sredstvigua i afekcija mekih modanica i semema, nepovoljni smetajni i meteoroloki
nika. Parotitis poinje s umerenom temulovi, ugroenost sanitetskih ustanova
peraturom, otokom jedne pa druge zai ranjenika itd; zbrinjavanje se odvija
usne lezde, koji deformie lice. Nekomesto u jedinicama (eta, bataljon, briplikovana bolest traje desetak dana;
gada), u pokretnim sanitetskim ustanomeningitis parotidea, esto se javlja u
vama. V. bolnice u NOR-u. esto se radece, 4-8 dana bolesti. To je serozni menjenici ostavljaju kod mesnog stanovningitis s dobrom prognozom; p. menitva; kad je mogue evakuiu se u satastatica, javlja se u toku septikih oboveznike bolnice ili u bolnice u sopstveljenja; orchitis parotidea, dosta je
noj pozadini, lece se i u gradovima koji
est u bolesnika od 15 do 30 godina. Posu zaposednuti od agresora itd. U NOR-inje visokom temperaturom i tekim
u je spaavanje ranjenika i bolesnika
optim stanjem, pa se ubrzo javi otok
bio najvii zakon za borce i stareine i
jednog ili oba testisa. Kao trajna posleoni su taj zadatak obavljali bez obzira
dica moe da nastane hipospermija do
na rtve (borba za zatitu ranjenih druazoospermije, odnosno trajnog sterilitegova) i napore (noenje na duge relacita; p. phlegmonosa, gnojno zapaljenje
je). U partizanskim uslovima izvoenje
parotidne lezde; p. postoperativa,
higijenskoepidemiolokih mera i snabakutni parotitis u postoperativnom pedevanje medicinskim sredstvima i opreriodu, izazvan obino stafilokokima,
mom zahteva i napore i snalaenje, impraen bolovima, umereno povienom
provizovanje (npr. suvih komora) itd. V.
temperaturom, glavoboljom i leukocitoimprovizacije u sanitetskoj slubi.
zom. Postoperativna komplikacija obino u iznemoglih i dehidratisanih boles- partizansko bure, benzinsko bure podeeno za depedikulaciju u ratnim uslonika sa smanjenim luenjem pljuvake.
vima; sa benzinskog bureta se isee jedparoxismus, paroksizam, iznenadna, nano dno i mesto njega se stavi drveni pogla pojava ili pojaanje postojeih simklopac koji ulazi 5 cm u bure, a iznad
ptoma ili znakova bolesti.
preostalog dna (na 30-40 cm) ugradi se
Parrotova paraliza, v. syphilis congenitadrvena reetka, a na nju se stavlja korpa
Us.
od drvenih letvica koje su nametene uz
Parrotove brazde, radijarni, oiljasti nastrane bureta; u korpu se stavlja odea,
bori u okolini usta u uroenom sifilisu.
a do 5 cm ispod ravni reetke ulije se
pars, deo, npr. pars cervicalis esophagi,
voda i bure se dri na ognjitu. Depedivratni deo jednjaka; p. alveolaris mankulacija traje do 40 minuta.
dibulae, alveolarni deo donje vilice, u partus, poroaj, akt istiskivanja ploda iz
koji su usaeni zubi.
materice, njegovo prelaenje kroz poroajni kanal, tj. u karlicu i vaginu. Norpartenofilna homoseksualnost, v. homomalni je poroaj posle devet meseci
seksualnost.
595

parvus

pasta

graviditeta, a zavrava se izlaskom po- paskal, oznaka Pa (pascal), izvedena jedinica SI za pritisak. Pa je pritisak koji
steljice iz materice i presecanjem pupproizvodi sila od l njutna koja je ravnoane vrpce; p. praecipitatus, nagli pomerno rasporeena i dejstvuje upravno
roaj koji nastaje usled munjevitih stena povrinu od Im2,
zanja materice, najee u vierotki. Poroaj se odigrava u toku nekoliko minuta na ulici, prilikom prevoza u kolima ili
vozu, klozetu itd. Parts praecipitatus
izaziva u majke teke ozlede mekih de- paskal-sekund, izvedena jadinica SI za
dinamiku viskoznost (oznaka: Pa-s).
lova a u deteta povrede glave, asfiksiju
Pa-s je dinamika viskoznost homogei intrakranijalna krvarenja. Dete moe
nog fluida u kome je izmeu dva parada pretrpi i druge povrede (razne prelolelna sloja gradijent brzine l metar u seme) usled pada na zemlju, moe da iskrkundi po metru, a napon smicanja l
vavi usled prekida pupanika itd.; p.
paskal,
praematurus, prevrerneni poroaj, raanje pre zavretka normalnog perioda
l Pa-s. - l Pa.l m
trudnoe, v. partus; p. provocatus, izazI m/ s
vani poroaj, prevrerneni, od strane Iekara vetaki izazvan poroaj, zbog ne(Po nekim autorima l Pa-s naziva se ppkih komplikacija i oboljenja trudnice.
azej) l poazej= 10 P= 10 poaza.
parvus, mali, npr. ala parva, malo krilo.
paslika, naknadna slika, koja se pod popasaa, p. jednjaka, utvrivanje prolazgodnim uslovima javlja neposredno ponosti jednjaka rendgenskim pregledom
sle prestanka doivljavanja slike nekog
uz pomo barijumskog mleka i barijumpredmeta (vienja slike), odnosno poske paste. Obraa se panja na morfolosle prestanka delovanja optike drai i
giju i funkciono stanje jednjaka.
traje kratko vreme (vienje paslike).
pasemenik, organ nasaen na gornjo-zaKao i slika paslika zavisi od vienog
dnju stranu semenika (kao elenka na
predmeta. Moe biti pozitivna paslika,
kacigi) u vidu vrpastog okruglastog
kada ima oblik i boju viene slike, dok
tela, na kome se razlikuju glava, telo i
joj je boja suprotna (crna za belu sliku)
rep. Celokupna duina pasemeninog
ili komplementarna (zelena za crvenu,
sklupanog kanala iznosi 3-4 m. U repu
uta za plavu, tj. one boje sa kojom se
se nastavlja u semenovod. elije paseova dopunjuje do bele boje).
menika su cilindrine s nepokretnim Passavantov greben, miini nabor koji
trepljama. One lue naroiti sekret u
se izdie na zadnjem zidu nazofarinksa
doba prolaza semeglavaca. Sin. epidiprilikom kontrakcije miia stezaa
dim. V. epididymis.
drela. Moe se videti samo u osoba
pasivna hemaglutinacija, reakcija izmekoje imaju otvoren rascep nepca. U
u antitela i rastvorljivog antigena (prozdravih osoba ne postoji. Pogreno je
tein, ugljeni hidrat) koji je posebnim pomiljenje da se nosnodrelna porta zastupkom vezan za eritrocite (najee
tvara priljubljivanjem mekog nepca na
eritrocite ovce). Posledica reakcije antiPassavantov greben.
tela s antigenom je aglutinacija antige- pasta, poluvrst oblik leka za spoljnu
nom obloenih eritrocita koji ovde sluupotrebu, slian mastima, sa srazmerno
e kao indikator reakcije. Reakcija je
veim koliinama indiferentnih prakovrlo osetljiva i ima veliku primenu. V.
va, koji mu daju malo ilavu konzistenhemaglutinacije.
ciju; P. Lassari, v. P. Zinci salicylata; P.
pasivna kontraktura miia, v. contracZinci oxydi (P. Zinci), cinkova pasta,
tura.
oficinalna prema naoj farmakopeji
pasivni imunitet, v. imunitet
(Zinci oxydi pasta). Sastoji se od jednog
pasja glista, v. Taenia echinococcus.
dela cink-oksida, jednog dela talka i dva
pasji, onjaki, v. caninus*
dela belog vazelina. Upotrebljava se kao
596

pasterizacija

patronana sestra

zatitno, adstringentno i antiseptiko pathologia, patologija, grana medicine

koja prouava promene i poremeaje izasredstvo; P. Zinci salicylata, Lassarova
zvane bolestima u organizmu; celularpasta. Sastoji se od cinkovog oksida, talna (elijska) p. (Virchow), nauni praka i belog vazelina, sa 2% salicilne kisevac u patologiji po kome, suprotno od
line. Sin. P. Lassari.
uenja humoralne patologije, osnovu
pasterizacija, postupak u kome se upot0
svakog oboljenja sainjavaju promene u
rebljava temperatura ispod 10O C. Paselijama i poremeaji njihove funkcije;
terizacija se najee koristi za unitahumoralna p. (Rokitansky), nauni
vanje mikroorganizama u mleku. PoIu0
pravac u p. po kome osnovu Svih patoasovnim zagrevanjem na 62 C ili 20 selokih promena ine poremeaji u sakundi na 7 unitavaju se svi evenstavu krvi i sokova (dyscrasia). Taloetualno prisutni vegetativni oblici patonje patolokih materija iz krvi i sokova
genih mikroorganizama. Ovim nainom
organizma u tkiva i organe prouzrokuje
mleko se moe osloboditi onih bakterijizmene normalnog stanja organa; sekskih vrsta, koje obino dovode do obosualna p., grana medicine koja se bavi
ljenja, kao to su: Streptococcus haeprouavanjem poremeaja polnog ivomoliticus, Staphylococcus pyogenes,
ta.
Salmonellae, Shigellae, Coryne diphpatogene
bakterije, bakterije koje izazitheriae i dr. Meutim, apatogene baktevaju zarazna oboljenja (pathos=bolest;
rije preive takav postupak pa ak i pragen=stvara).
vilno pasterizovano mleko je retko kad
patogenost, sposobnost mikroorganizma
sterilno.
da izaziva bolest. Uzronici zaraznih boPasterov zavod, Institut Pasteur", naulesti su, prema tome, patogeni mikroorna ustanova u Parizu, osnovana 1886.
ganizmi. Svi ostali mikroorganizmi, koji
god. za izuavanje besnila po Pasterone izazivaju bolest, nazivaju se nepatovim metodama i drugih zaraznih bolesti.
genim ili apatogenim.
Kasnije, u raznim zemljama osnovane su
ustanove (Pasterovi zavodi) za suzbi- patognomija, v. pathognomia.
patografija, opis neke bolesti, u uem
janje besnila.
smislu, opis bolesti neke istorijski znaPasteurella, gram-negativni, asporogeni
ajne linosti.
kratki elipsoidni tapii, bez ahure, odlikuju se bipolarnim bojenjem. Neke vr- patolog, strunjak koji se bavi izuavanjem patologije i primenjivanjem znaste su veoma patogene za oveka; P.
nja iz patologije.
pestis, u oveka izaziva kugu; P. pseupatoloka
anatomija, grana medicine
dotuberkulosis, izaziva oboljenje veokoja se bavi izuavanjem patolokih
ma slino tuberkulozi; P. tularensis, izapromena organizma pri raznim oboljeziva tularemiju.
njima primenjujui pri tome, pored obpastozan, testast, koji ima mekou testa.
dukcije leeva, i histoloke, kao i druge
Izraz koji se upotrebljava za opis koe u
metode izuavanja (eksperimentalne,
bolesnika s izraenim edemima, najebakterioloke, biohemijske itd.).
e u nefroznom sindromu.
patoloka
fiziologija, grana medicine
patella, patela, zdelica, aica (kost u kolekoja se bavi izuavanjem poremeaja
nu).
funkcije tkiva, organa i celog organizpatellaris, patelaran, aini, koji se odma.
nosi na aicu, npr. facies patellaris, apatoloka
fraktura, v fractura spontanea.
ina strana na butnoj kosti namenjena
patoloka
interseksualnost, v. intersekzglobljavanju s aicom.
sualna, patoloka.
Paterson-Brown-Kellyjev sindrom, v. patoloka luksacija, v. luksacija.
Plummer-Vinsonov sindrom.
patronana sestra, medicinska sestra
koja u okviru rada neke poliklinike uspathognomia, patognomija, nauka koja
tanove (dispanzer, savetovalite, dom
izuava simptome i znake bolesti.

597

patronana sluba
zdravlja, zdravstvena stanica i si.) vri
nadzor nad bolesnicima o kojima se brine ta ustanova, o njihovoj porodici, stanovanju, radnim uslovima, leenju kod
kue ltd. U nas p.s. najvie rade u antituberkuloznim dispanzerima i ustanovama za zatitu majke i deteta.
patronana sluba, sastavni deo zdravstvene slube koji se ukljuuje u sve vidove zdravstvene zatite, obuhvatajui
porodicu kao celinu. Na taj nain ova
sluba izlazi iz zdravstvenih organizacija
i ulazi u zajednicu poveavajui efikasnosti zdravstvene zatite.
patuljast rast, (nanismus, nanosomia),
patoloki nizak rast, prouzrokovan (ali
ne uvek!) nedostatkom (v. tamo) oveijeg hormona rastenja (auksina).
Paul-Bunnellov test, v. test.
Paulingova teorija stvaranja antitela,
Pauling smatra da svi molekuli antitela
imaju isti polipeptidni lanac kao normalni globulin, a od normalnog globulina se razlikuje samo po konfiguraciji
lanca; to je u stvari nain presavijanja
lanca u molekuli.
pavor nocturnus, iznenadno skakanje iz
sna, najee u dece od druge do osme^
godine. Ispoljavanje jakog straha. Spavanje se nastavlja, obino bez potpunog
buenja. Uzroci su verovatno razliiti,
organski i psihiki. Smatra se da je pavor nocturnus epileptiki ekvivalent.
pazuho, (pers., turski) pauza, v. axilla.
pazuna jama, v. regio axillaris, fossa axillaris.
pazuni, v. axillaris.
Panova kleta, v. kleta.
pecten, ealj, eljasti greben, npr. pecten ossis pubis, greben preponske kosti.
pectenitis, pektenitis, zapaljenje marnog
elja.
pectenosis, pektenoza, stenoza analnog
kanala koja je izazvana neelastinim
tkivnim prstenom izmeu analnog leba i analnih kripta, Pektenoza zadaje
bol pri vrenju nude, praena je krvarenjem i nadraejem.
pectenotomia, pektenotomija, prosecanje prstena koji stvara pektenoza. V.
pectenosis.
598

pedodontia
pectoralis, pektoralan, grudni, npr. musculus pectoralis major, veliki grudni mii.
pectoriloquia, pektorilokvija, prenoenje
govora kroz grudni ko; p. aphona, Sapatna pektorilokvija, prenoenje apata
bolesnika kroz grudni ko.
pectus, grudi, prsa; p. carinatum, kokoije grudi, izraena ispupenost grudne
kosti, skoro uvek je posledica rahitisa;
p. excavatum, nenormalno ulegnue
grudne kosti; p. gallinatum, kokoje
grudi.
pedicterus, izraz za icterus neonatorum.
pedicularis, pedikularan, to je u vezi s
vaima. V. pediculus, pediculosis.
Pediculidae, jedna od etiri familije reda
Anoplura, klasa insekta, u koju spadaju
tri vai koje ive na oveku. DeIi se u potfamilije: Pediculinae, sa samo jednim
rodom i vrstom; Pediculus humanus
var. corporis-vestimenti i var. capitis. i
Pedicinae, sa samo jednim rodom i vrstom; Phthirius pubis (inguinalis).
Pediculoides ventricosus, sitan pregalj,
spoljni parazit mnogih insekata s kojih
prelazi na domae ivotinje i oveka, izazivajui u poslednjeg svojim ubodima
vrstu dermatitisa, poznatog pod imenom itne uge ili ee.
pediculosis, pedikuloza, valjivost (1) prisustvo vai u ljudi; (2) promene na koi
izazvane vaima.
Pediculus, ime roda u koji spada oveja
va. Ranije se smatralo da postoje dve
vrste: P. humanus corporis, va na telu
i na odelu (zvana i bela va), i P. humanus capitis, va u glavi. Sada se smatra
da su to samo dva varijeteta iste vrste;
p. humanus var. corporis, bela va,
prenosilac uzronika pegavca, povratne
groznice i rovovske groznice; P. pubis,
v. Phthirius pubis.
pedijatar, deji lekar, lekar koji je specijalizovao deju medicinu i bavi se leenjem odojadi i dece do puberteta.
pedijatrija, grana medicine koja se bavi
dejim bolestima.
pedikacija, obljuba u mar (ene ili mukarca). pedodontia, v. stomatologija,
deja.

pedofilna homoseksualnost
pedofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost
pedunculus, pedunkul, peteljka, noica.
peep-show, (engl.) pipou, aparat za subjektivno audiometrijsko ispitivanje sluha
u male dece. Zajedno s audiometrij-ski
datim tonom pojavljuje se na ekranu
osvetljena slika, ali samo onda kad dete
uje ton te istovremeno pritisne dugme.
pegavac, typhus exanthematicus, v. rikettziosis. pegavi t if us, typhus
exanthematicus, v. kettiiosis.
pektini, polisaharidi ili, preciznije, poliuronidi koji se nalaze pored celuloze u
mesnatim delovima biljaka (korenu, listovima i stabljikama) i u vonim sokovima, koji, zbog prisustva pektina, pri kuvanju grade gel. U sastav pektina ulaze
poligalakturonska kiselina kao oksidacioni proizvod galaktoze, zatim D-galaktoze, L-arabinoza, D-ksiloza i siretna
kiselina.
pektorilokvija v. pectoriloquia.
pelagra, v. pellagra.
Pel-Ehsteinov tip temperature, hronini
remitentni tip temperature u Hodgkinovoj bolesti. pelen, v. Absynthium.
Pelger-Huetova nenormalnost jedra, nasledni poremeaj u segmentovanju jedra
neutrofilnih i eozinofilnih granuloci-ta:
jedra su u vidu tapa ili sfere. peliosis
rheumatica, v. purpura. pella, koa,v.
cutis.
pellagra, pelagra, bolest uzrokovana nepravilnom ishranom, tj. nedostatkom vitamina grupe B u organizmu, posebno
niacina; ispoljava se karakteristinim
promenama na koi, poremeajima u
organima za varenje, nervnim i psihikim poremeajima, a rede na hematopoeznom aparatu, jetri, endokrinim
lezdama itd. Na otkrivenim delovima
koe nastaju crvene pege na kojima se,
posle slivanja, javljaju plikovi, zatim se
koa pigmentuje, zadeblja i deskvamira,
a naposletku atrofie. Pored nervnih ili
psihikih poremeaja, postoje skoro
uvek i poremeaji u priboru za varenje,
najee prolivi. Uzrok je nedostatak
kompleksa vitamina B, naroito PP-fak-

pelvis
tora (amida nikotinske kiseline), a izvesnu ulogu igra, pored sunevih zrakova i nepotpunost ishrane (alkoholizam).
pelletierin, alkaloid iz kore nara (Cortex
Punicae granati). Ranije korien kao
anthelmintiko sredstvo.
pellucidus, proziran, providan, npr. septum pellucidum, prozirna pregrada.
peloidi, opti naziv za lekovita blata, mineralnog ili biljnog porekla, koja se
upotrebljavaju za leenje. Ova blata
mogu biti prirodna (mineralna, biljna ili
mineralno-biljna). Takvo je blato u Rusandi i u Igalu, ili su vetaka (postaju
meavinom pogodne zemlje sa mineralnom vodom), kakvo je blato u Koviljai.
Peloidi deluju temperaturom, fiziko-hemijskim osobinama, radioaktivnou
i dr. Upotrebljavaju se pri hroninom
reumatizmu, neuralgiji, posledicama
povreda i dr. V. fango.
peloidotherapia, v. therapia.
peludska alergija, v. pollinosis;
peludska groznica, v. pollinosis.
pelvicus, pelvian, karlini, npr. nervus
pelvicus, karlini ivac.
pelvinus, karlini, npr. pars pelvina, karlini deo nekog organa. Sin. pelvicus.
pelvioileoneocystostomia, pelvioileoneocistostomija, anastomoza bubrene
karlice izolovanim segmentom ileuma,
koji je spojen s mokranom beikom.
pelviotomia, pelviotomija, (hir.) otvaranje bubrene karliice hirurkim putem. Sin. pyelotomia.
pelvis, karlica, zdelica, donji deo trupa ispod trbuha, kotani pojas koji grade
dve karline kosti, krsna i trtina kost;
p. major, velika karlica, gornji deo karlice koji pripada trbunoj duplji; p. minor, mala karlica, donji deo karlice u
kome se nalaze mokrana beika, spolni
organi i marno crevo; Naegelova k.,
koso suena k., koja nastaje usled nedovoljnog razvijanja jednog krila karlinih
kostiju kao posledice nekog zapaljenjskog ili tuberkuloznog procesa i sraenja ileosakralnog zgloba. K. dobija koso
suen oblik i ini apsolutnu prepreku
normalnom poroaju. Spada u vrlo retke anomalije; p. nana, patuljasta k., ravnomerno suena. Moe biti srazmerna i
599

pemphigoid novoroenadi

Penicillinum

nesrazmerna. Srazmern je u pravih pakome se na mestima plikova stvaraju setuljaka, tj. koji se kao takvi raaju i doboroike naslage; p. vegetans, oblik
stiu polnu zrelost zadravajui detipemfigusa s lokalizacijom bula u intertnjast rast (40-100 cm visine). Nesrazriginoznim predelima (preponski predemerna je u normalno roene dece koja
Ii, aksile) i kapilicijumu, posle ijeg prkasnije pretrpe nenormalan razvoj i
skanja dolazi do papilomatoznih vegetatako dospevaju do polne zrelosti. Smatra
cija; p. vulgaris chronicus, veoma tese daje uzrok p.n. poremeaj funkcije
ko oboljenje nepoznate etiologije, koje
hipofize i titaste lezde; osteomalaesto poinje plikovima na sluznicama
cina k., nepravilna i neravnomerno
a zatim i na koi, koji prskaju i ostavljaju
suena k., u osoba s osteomalacijom. K.
bolne erozije.
je deformisana i suena na tipian na- penetrans, penetrirajui, prodorni, u
in. Ona je ugnuta, krsna kost je istureuem smislu odnosi se na rane koje otna duboko u karlicu, preponska kost
varaju telesne upljine; u irem smislu,
ima oblik pajeg kljuna. Usled ovih deono to prodire u dubinu nekog dela
formiteta ulaz karlice ima oblik srca na
tela ili kroz zid upljeg organa.
kartama. O.k. predstavlja apsolutnu penetratio, penetracija, probijanje, prodipreporuku za normalan poroaj; p. reranje. Penetracija predstavlja sporo
nali, bubrena kariica, mokrani orprodiranje patolokog procesa iz jedgan u obliku spljotenog levka u koji se
nog organa u drugi. Npr. u eludanoj
ulivaju bubrene aice. Od karlice se
grizlici proces se probija u jetru, pansputa mokraovod do mokranog mekreas, debelo crevo itd., usled ega je
hura.
ovakav ulkus dobio naziv prodorna epemphigoid novoroenadi (pemphigus
ludana grizlica; p. u genetici, procentepidemics neonatorum). Sin. impetigo
ska uestalost pojave mutantnog fenotibullosa.
pa delovanjem heterozigotnog domipemphigus, pemfigus, plikovnjaa, obnantnog mutiranog gena ili homozigotoljenje koe u kome se na koi i sluznK
nih recesivnih imitiranih gena. Ako se
ama (usnoj) javljaju plikovi s bistrim
mutantni geni fenotipski ne ispolje ni u
sadrajem. Oblici: p. chronicus benigjedne osobe, re je o nepenetraciji; ponus familiaris (morbus Hailey-Hailey),
tpuna p., fenotipsko ispoljavanje munasledno oboljenje s esto prstenasto
tantnog gena u 100% njegovih nosilaca;
rasporeenim plikiima u ojednim
redukovana, nepotpuna p., ispoljavapredelima, potiljku i vratu; p.congeninje mutantnog fenotipa u manje od
talis s. epidermolysis bullosa heredita100% osoba s odgovarajuim mutantria; p. conjunctivae (ocularis) mucosinim genom.
nechialis (Lortat-Jacob), pored ko- penicilamin, stvara helate sa bakrom, injunktivitisa i bula razvijaju se i sinehije
vom, cinkom i olovom i potpomae izlukoje dovode do simblefarona. Dolazi do
ivanje ovih metala s mokraom.
zamuenja ronjae koje izaziva amau- penicilinaza, adaptivni enzim (beta-laktarozu; p. foliaceus, poinje kao p. vulgamaza) koji proizvede rezistentne bakris mlitavim bulama da bi se posle kraterije. Razgrauje penicilin G kidanjem
eg ili dueg vremena dolo do eksfolibeta-laktamske veze i na taj nain ga
jativne eritrodermije; p. juvenilis, pojainaktivie. Penicilinazu proizvode mnova plikova na neizmenjenoj koi u dece;
ge gram-negativne bakterijske vrste:
p. ocularis, promene se ograniavaju
Klebsiella, Enterobacter, Escherichia
na oko u vidu konjunktivitisa, sa kasnicoli i dr. Upotrebljava se u ispitivanju
jim stvaranjem membrana to dovodi
sterilnosti penicilina i pri kultivisanju
do simblefarona i najzad slepila. Sin. p.
materijala poreklom od bolesnika leeconjunctivdlis; p. seborrhoicus (erytnih penicilinom.
hematosus) (Senear Usherov sindrom) Penicillinum, penicilin, antibiotik, prvopoinje u seboroikim predelima i u
bitno dobiven iz gljivice (plesni) Penicil600

penis
Hum notatum. Mono hemioterapijsko
sredstvo. Kiseline, alkalije i toplota (ovo
poslednje naroito ako je penicilin u
rastvoru) razgrauju ovo sredstvo. U
grupu klica osetljivih prema penicilinu
spadaju streptokoki, gonokoki, meningokoki, pneumokoki, stafilokoki, bacili
difterije i antraksa, neke anaerobne klice (Clostridia, npr. Clostridium tetani),
spirohete sifilisa, povratne groznice,
Vensanove angine i Vajlove bolesti.
Upotrebljava se u mnogobrojnim oboljenjima prouzrokovanim klicama osetIjivim prema penicilinu. Daje se, najee intramuskularno, bilo u obliku
vodenog rastvora (natrijum-penicilin),
bilo u obliku suspenzije (prokain-penicilin), bilo oralno (fenoksimetil-penicilin). Dozira se u jedinicama, a doze variraju od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona jedinica. Netoksian je,
ali u nekih osoba prouzrokuje alergiju.
Danas postoji itav niz polusintetskih
derivata penicilina. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji u vie oblika.
penis, muki polni ud. Erektilni organ
valjkastog oblika koji se sastoji od tri
upljikava tela (corpora cavernosa), od
kojih dva gornja ine telo uda, a donje
obavija mokranu cev i zavrava se napred, u obliku peurke, glaviem uda
(glans penis). Obavijen je fibroznom opnom i koom koja je za podlogu labavo
spojena i koja preko glavia gradi duplikaturu, tzv. udnu navlaku (praeputium).
penisna kost, nalazi se u nekih ivotinja
(pas, kurjak).
penna, pero.
pennatus, perast, npr. musculus unipennatus, jednoperast mii.
penoskrotalan, koji se odnosi u isto vreme na penis i monice.
pentada (pogreno pentalogija), kombinacija pet inilaca ili elemenata, kao istovremeni defekti ili simptomi; p. Fallota,
pored tri defekta u Fallotovoj tetradi u
ovoj postoji jo i otvoren ovalni otvor ili
defekt tremnog septuma. V. Fallotova
tetrada.
Pentamethylentetrazolum, v. Pentazolum.

perPentanoli ni t r is, pentanol-nitrit, amil-nitrit, isparljiva tenost naroitog mirisa,

zapaljiva, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Vazodilatatorno sredstvo,
dejstvo mu nastupa brzo, ali je kratkotrajno. Upotrebljava se u napadima stenokardije (angina pectoris).
Pentazolum, pentazol, Pentamethylentetrazolum, prema naoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom pentetrazol (Pentetrazolum). Analeptiko sredstvo.
Upotrebljava se kada je potrebno nadraiti centar za disanje i vazomotorni
centar ili koru velikog mozga.
pentosuria, pentozurija, benigni nasledni
poremeaj metabolizma, koji se prenosi
autosomnim recesivnim genom, u kojeg
postoji deficit enzima dehidrogenaze 1-ksiluloze. Zbog toga postoje u mokrai
velike koliine 1-ksiluloze.
pentoze, ugljeni hidrati s pet ugljenikovih
odnosno pet kiseonikovih atoma. U ovejem i ivotinjskom organizmu nalaze
se pentoze riboza i deoksiriboza kao sastojci nukleinskih kiselina, a u biljnom
arabinoza, ksiloza i dr.
pepeljast, v. cinereus,
pepsin, proteolitiki ferment eluca, koji
u kiseloj sredini razgrauje proteine do
albumoza i peptona.
pepsinuria, pepsinurija, prisustvo pepsina u mokrai. Postoji esto u ulkusu
dvanaestopalanog creva, zbog poveanog luenja eludanog soka.
peptiki ezofagitis, v. oesophagitis,
peptiki ulkus, v. ulcus.
peptid, jedinjenje u kome su aminokiseline peptidno vezane, tj. spojene tako da
se iz amino-grupe jedne i karboksilne
grupe druge aminokiseline izdvoji molekul vode, npr. glikokol H 2 NCH2COOH+ glikokol H2N-CH2COOH =
H2N - CH2CO - NH - CH2COOH dipeptid
glicil-glicin + voda. Ako se ovako sjedine
dve aminokiseline, nastaje dipeptid, tri
grade tripeptid, a vie njih polipeptid.
peptidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peptida do aminokiselina. Nalazi se
u crevnom soku. V. erepsin. Sin. ereptaza.
per-, u sloenicama oznaava: (1) kroz, potpuno, u velikoj meri; (2) u herniji ozna601

per contiguitatem
ava da se neki element pojavljuje u izvesnim jedinjenjima sa svojom najviom valencijom, npr. HClO hipohlorasta kiselina je s hlorom koji ima najniu
valenciju +1 a HClCU perhlorna kiselina
je s hlorom koji je pozitivno sedmovalentan pa stoga ova kiselina ima prefiks
per - dakle perhlorna kiselina.
per contiguitatem, kontaktom, dodirom.
P.c. se ire patoloki procesi od jednog
mesta na drugo dodirom, npr. s visceralnog lista pleure na parijetalni. V. per
continuitatem, per metastasin.
per continuitatem, nastavljanjem putem
neprekidnog nastavljanja. P.c. se, npr.,
iri neki patoloki proces (maligni tumor, zapaljenje) tako to se promene
ire od mesta poetka u neposrednu
okolinu, bez prekida. Suprotno: per metastasin, per contiguitatem. V. continuitas.
per metastasin, rasejavanjem, npr. tumori se ire po telu uglavnom p.m., rasejavanjem krvnim ili limfnim putem.
per os, peroralan, kroz usta.
per primam (intentionem), zaraivanje
rane sjedinjenjem njenih ivica i zidova i
uspostavljanjem kontinuiteta razdvoje^
nih tkiva bez uea granulacija.
per rectum, rektalno, kroz marno crevo.
per secundam (intentionem), zaraivanje rane pomou granulacija koje se
stvaraju na dnu i stranama rane i bujaju
prema njenoj povrini.
per vias extraorales, ekstraoralni pristup, izvan usta, spolja; p. v. intraorales, intraoralni pristup, kroz usta; p. v.
nasales, transnazalni pristupni put ispod donje nosne koljke za repoziciju
dislokovane zigomatike kosti po Lothropu. V. operatio Lothropova.
per vias naturales, koji se obavlja prirodnim putem.
peracutus, u najveoj meri akutan, otar,
nagao.
perakutan, v. peracutus.
percepcija, v. perceptio.
perceptio, percepcija, opaanje, sticanje
svesti o neemu. Psihiki proces u kome
su tesno povezani ulni oseaji i iskustvo. V. oseaj.
percussio, perkusija, kucanje, metoda fi602

perforatio
zikog pregleda u kojoj se ocenjuje jaina i kvalitet zvuka koji se uje pri udaranju u nekom predelu tela; auskultacijska p., auskultacija zvuka dobivenog
perkusijom; bimanuelna p., perkusija
sa istovremenim korienjem obe ruke,
pri kojoj se srednji prst leve ruke prislonjava na deo koji se perkutuje, a srednji
prst desne ruke udarcem na njega vri
perkusiju (p. prst o prst); p. dentis,
(stom.) pomona dijagnostika metoda
za utvrivanje stanja zdravlja zuba i potpornog aparata zuba. Zub koji se ispituje udara se neno nekoliko puta pogodnim instrumentom. Pri tome se prate reakcija bolesnika i slua proizvedeni
zvuk. Moe biti vertikalna i horizontalna; direktna p., neposredna perkusija
nekog predela bez upotrebe srednjeg
prsta leve ruke kao plesimetra; instrumentska p., perkusija koja se izvodi pomou ekia i plesimetra; palpacijska
p., kombinacija palpacije i perkusije, u
njoj se vie iskoriuju palpacijski, a
manje perkusijski fenomeni; topografska p., perkusija kojom se odreuju
granice pojedinih organa (plua, srce,
jetra, slezina); uporedna p., perkusija
koja slui za odreivanje razlike zvuka
iznad pojedinih, najee simetrikih
predela tela.
perforans, perforantan, probojan, ono to
stvara perforaciju.
perforatio, perforacija, provaljivanje,
prodor; maskirana p., termin kojim se
oznauje perforacija grizlice eluca ili
dvanaestopalanog creva kad je perforacioni otvor prikriven starijim sraslinama ili sveim sraenjem s nekim od
susednih organa (velika pregaa, una
kesa, reanj jetre). Kliniki se maskirana perforacija manifestuje kao lokalni
peritonitis. Sin. prikrivena perforacija,
pokrivena perforacija; mehanika p.,
arteficijalni otvor ili rupa nainjena buenjem ili vrtenjem, ili prosecanjem
neke povrine, npr. korena zuba; spontana, patoloka p., provaljivanje usled
paiolokog procesa (npr. grizlice eluca
ili dvanaestopalanog creva ili dizenterijske ulceracije Hd.); p. membranae
tympani, perforacija bubanjske opne,

perforativni apendicitis
prati eksudativne procese u srednjem
uhu. U akutnim otitisima je sitna, kod
hroninih vea. Ako ne zahvata kotani
okvir bubanjske opne, govori se o centralnoj perforaciji, u protivnom sluaju
o rubnoj perforaciji. Perforacije u
Shrapnellovoj membrani nameu sumnju na prisutnost holesteatoma u srednjem uhu; p. oesophagi, perforacija
jednjaka, a moe da nastane povredom
pd nekog progutanog stranog tela (iljata kost), dekstrukcijom jednog dela zida
usled malignog izrataja i instrumentalno prilikom ezofagoskpije ili buiranja. Hitna hirurka intervencija je potrebna; p. pulpae accidens, akcidentalna perforacija pulpe zuba, nehotino
otkrivanje pulpe nastalo pri obradi kaviteta, ili pri frakturi zuba.
perforativni apendicitis, v. appendicitis.
perforatoriurn, v. probojnih.
perforatus, probuen, npr. substantia
perforata anterior, prednja rupiasta
supstancija.
perforisati, probiti, izazvati perforaciju.
V. perforatio, perfomns.
perfuzija, in kojim se uliva neka tenost
u krvne sudove ili neki organ i tkivo.
pergamentska koa, v. xeroderma pigmentosum.
perhlorati, antitireoidne m aterije
(v.tamo) koje deluju spreavajui jodinaciju (v.tamo) i u nas je, kao kalijumperhlorat, poznat pod nazivom Irenat.
periadenitis, zapaljenje tkiva oko lezda;
p.mucosa necroticans recurrens, mukozni nekrotiki povratni periadenitis,
oboljenje slino aftoznom stomatitisu.
Promene podseaju na afte, ali su znatno vee i zahvataju i dublja tkiva. V. stomatitis phthsa.
perianalis, periimlan, okolomaran, oko
mara.
periarterijska simpatektomija, sympathectomia.
periarteritis, zapaljenje spoljnih slojeva
arterije i tkiva oko arterije; p. destruens, najprisnije vezan za enski pol,
naroito za funkciju njegovih polnih
lezda
(arthropathia
ovaripriva);
p.gummosa, gumozni periarteritis, pri-

pericarditis
sustvo sifilisnih guma u zidu arterije;
p.nodosa, nodozni periarteritis, zapaljenje svih slojeva malih i srednjih arterija, praeno mnogobrojnim sistematskim pojavama. Spada u grupu bolesti
vezivnog tkiva (kolagenoza). Sin. polyarteritis nodosa; panarteritis; p. scapulohumeralis, hronino zapaljenje subdeltoidne i subakromijske burze, najee
izazvano traumom, koja moe. da se zavri skvravanjem ovih sluznih kesa.
Sin. Duplayeva bolest, p.syphilitica, sifilisni periarteritis, periarteritis gummosa.
periartritis, v. periarthritis.
peribronchitis, peribronhitis, oblik hroninog bronhitisa u kojeg postoji zapaljenje i zadebljanje tkiva oko bronhija.
pericardiectomia, perikardiektomija, delimino isecanje srane kese, kojom se
olakava sistola i dijastola u sraivanju
perikarda. Sin. Schmiedenova perikardiektomija.
pericardiocentesis, perikardiocenteza,
punkcija perikardijalnog prostora radi
aspiracije tenosti iz njega.
pericardiolysis, perikardioliza, v. pericardiectomia.
pericardiomediastinitis, perikardiomedijastinitis, zapaljenje perikardijuma i
medijastinuma.
pericardiotomia, perikardiotomija, operativno otvaranje srane kese. Vri se u
gnojnom zapaljenju perikarda u svrhu
drenae. V. pericardiectomia.
pericarditis, perikarditis, zapaljenje perikardijuma; p. adhesiva, adhezivni perikarditis nastaje usled sraivanja perikardijumskih listova ili perikardijuma s
okolinom; p. calcificans, hronini oblik perikarditisa s pojavom taloenja
krenih soli, v. acretio cordis, concretio
cordis; p. haemorrhagica, hemoragijski perikarditis, karakterie se krvavim
izlivom; p. epistenocardica, lokalizovano zapaljenje perikardijuma iznad
mesta sranog infarkta; p. exsudativa,
perikarditis sa izlivom u perikardijumsku upljinu; p. sicca, suvi perikarditis,
karakterie se fibrinskim naslagama i
daje um perikardnog trenja; p. supiirativa, perikarditis s gnojnim izlivom;
603

Pericarpium Aurantii
p. uremica, perikarditis koji se javlja u
uremiji; pericardium, perikard, srana
kesa, osre, omota kupastog oblika izgraen od vezivnog tkiva, koji obavija
srce. Unutranja strana srane kese obloena je tankom glatkom seroznom opnom. Baza srane kese privrena je za
dijafragmu.
Pericarpium Aurantii, Aurantii amari f Iavedo, kora pomorande. Slui kao korigens za ukus, najee u obliku tinkture. V. Tinctura Aurantii.
Pericarpium Citri, Citri flavedo, kora limuna. Slui kao korigens za ukus, najee u obliku sirupa (Sirupus Citri).
pericentrika inverzija, v. inversio.
pericolitis, perikolitis, zapaljenje tkiva
oko kolona, naroito peritoneumskog
lista oko kolona.
pericoronitis acuta, zapaljenje mekog
tkiva oko krune zuba u nicanju, naroito donjeg umnjaka. Karakterie se bolom, otokom, zapaljenjem sluznice, supuracijom iz mekog tkiva, trizmusom i
regionalnim limfadenitisom.
peridectomia, peridektomija, operativno
odstranjenje dela venjae one jabuice pored ruba ronjae u cilju lecenj,
panusa. Sin. peritomia, periectomia, syndectomia.
periderm, krupne elije koje se u poetku
2. meseca embrionalnog ivota nalaze
pod povrinom niskih elija pokoice. U
3. mesecu sve elije poinju da se oroavaju.
periduodenitis, zapaljenje neposredne
okoline duodenuma, koje usled nastalih
sraslina deformie duodenum.
periectomia, periektomija, v. peridectomia.
periferni limfocitni organi, v. sekundarni limfocitni organi.
periferni vid, v. visus.
periferni ivci, senzitivni, motorni i meoviti ivci nastali anastomoziranjem
(spajanjem) u ivanim spletovima (plexus). V. nervus.
perifolliculitis capitis abscedens et suffodiens (Hoffmann), stafilokokno zapaljenje folikula i njegove okoline na
kapilicijumu u mukaraca u vidu mnogobrojnih apscesa koji fistuliziraju.
604

perinephritis
perihepatitis, zapaljenje peritoneumskog
pokrivaa jetre; p. chronica hyperplastica, hiperplastiki hroniki perihepatitis u kojeg je peritoneumski list
oko jetre zadebljan i bele boje, slino eernoj opni kolaa. Sin. Zuckergussleber.
perikarditis, v. pericarditis.
perikornealna injekcija, v. injectio pericornealis.
perikymata, talasaste linije na povrini
glei koje odgovaraju zavretku Retzijusovih linija. V. Retzijusove linije.
perilimfa, bistra tenost koja ispunjava
kotani labirint unutranjeg uva i u kojoj je suspendovan opnasti labirint. Perilimfa je istog sastava kao i cerebrospinalna tenost, s kojom je u vezi.
perilymphadenitis, perilimfadenitis, zapaljenje tkiva oko limfne lezde.
perimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetrija, vidno polje.
perimetrija, (oft.) ispitivanje vidnog polja.
Ima cilj da odredi granice vidnog polja,
kao i eventualne ispade u samom vidnom polju. Vri se pomou specijalnog
aparata, perimetra. V. vidno polje, skotom.
perimetrium, perimetrijum, serozni ili
peritonealni omota materice.
perinatalis, perinatalan, koji se deava za
vreme ili kratko vreme posle poroaja.
perinatalna zatita, predstavlja pruanje
strune medicinske pomoi za vreme
poroaja. Vri se u stacionarnim ustanovama od strane specijalista akuera i
babica.
perinealis, perinealan, koji se odnosi na
perineum.
perineoplastika, plastika hirurka operacija za korekciju'starih ozleda (rascepa) meice nastalih za vreme poroaja,
kao i u sluaju prolapsa vagine i materice.
perineorraphia, perineorafija, zaivanje
povreda meice, nastalih za vreme poroaja.
perinephritis, perinefritis, zapaljenje tkiva oko bubrega. Simptomi su poviena

perinephrium
temperatura i bol u lumbalnom predeIu, koji se naroito pojaava pri udaru.
perinephrium, perinefrijum, peritonealni
omota i ostala tkiva koja okruuju bubreg.
perineum, meica, meki delovi koji zatvaraju donji otvor male karlice, a sastoje
se od miia, fascija i koe.
period poluraspada (T), vreme potrebno
da se radioaktivnost odreene koliine
bilo kakvog radioaktivnog elementa
smanji na polovinu svoje prvobitne
vrednosti. Sin. poluzivot, vreme poluraspada.
perioda, horizontalan niz hemijskih elemenata u periodnom sistemu. U periodnom sistemu ima sedam perioda. Broj
svake periode oznaava broj elektronskih slojeva oko jezgre atoma (prva perioda ima jedan sloj, sedma i poslednja
ima sedam slojeva). U svakoj periodi se
osobine elemenata postepeno menjaju
s porastom atomskog broja.
perioda, v. menstruatio.
period ili vreme poluraspada, simbol T
(esto i T1 /2), oznaava vreme za koje se
aktivnost posmatranog radioaktivnog
nuklida smanji na polovinu poetne
vrednosti. Ovom veliinom se odlikuje
nuklearna stabilnost radioaktivnog
nuklida i ima konstantnu vrednost za
odreenu vrstu radionuklida. Zbog toga
se naziva i fiziko vreme poluraspada.
Povezanost perioda poluraspada T i radioaktivne konstante A data je formulom: T - 0,693/A. (Praktino se moe
smatrati da se potpuni raspad nekog radioizotopa izvri za vreme od 10 T, kada
od njegove prvobitne koliine ostane jedan hiljaditi deo.)

periodina bolest, v. bolest.

periodina groznica, v. febris.
periodina neutropenija, v. neutropenija.
periodini poliserozitis, v. polyserositis.
periodino disanje, v. respiratio.
periodontosis, periodontozis, v. parodontosis.
I
perionalni prostori, proireni ostatak
kapsularne decidualne opne.
perionychia, perionihija, oboljenje eponihijuma epidermne navlake koja pokriva
koren i bone rubove nokta.

periostitis
periodontium, periodoncijum, ozublje,
elementi smeteni u periodontalnom
prostoru, izmeu cementa korena zuba
i alveolarne kosti. To su: vlak.ia (osnovna, kolagena elastina i acidorezistentna), krvni i limfni sudovi, nervna vlakna
i e lij ski elementi. Funkcije periodoncije
su: amortizovanje pritiska, potpora
zubu i tkivu desni, spreavanje utiskivanja zuba u alveolu, ishrana parodoncijuma, recepcija i prenoenje oseaja dodira i bola, kao i uee u apoziciji i resorpciji kosti i cementa. Sin. membrana
periodontalna. V. vlakna periodontalna.
periorchitis, periorhitis, zapaljenje vaginalnog omotaa semenika; p. adhaesiva, vid zapaljenja u kome postoje
srasline izmeu oba lista pomenutog
omotaa; p. purulenta, periorhitis koji
je praen gnojenjem.
periost, pokosnica, vezivni omota kosti,
pomou kojeg kost raste i regenerie se.
Sastoji se od dva sloja: spoljni sloj je bogat kolagenim i elastinim vlaknima i
krvnim sudovima koji prodiru u kost, a
unutranji sloj je bogat elijama s neto
elastinih vlakana i ivcima (kambijalni
sloj). elije pokosnice stvaraju kotanu
supstanciju.
periostitis, zapaljenje periosta; najee
je hronino i praeno bolom i otokom
kosti. Akutni periostitis nastaje uled
infekcije putem krvi, per continuitatem
ili direktnim unoenjem gnojnih klica
pri povredama. Akutni periostitis se odlikuje difuznim gnojenjem, jakim bolovima i septikim znacima. Bolest se esto
zavrava nekrozom kosti; p. albuminosa, p. sa sluzavostaklastim eksudatom;
p. dentis, zapaljenje dentalnog periosta; p. diffusa, neogranieni periostitis
dugih kostiju; p. fibrosa, periostitis ija
je odlika izliv krvi ispod pokosnice; p.
hyperplastica, hipertrofika pluna
osteoartropatija; p. osificans syphilitica, periostitis s kotanim zadebljanjima u uroenom sifilisu; p. serosa, periostitis sa seroznim izlivom; p. syphilitica, periostitis koji moe da se javi ve
u ranom stadijumu ove bolesti, a odlikuje se bolnim zadebljanjem pokosnice;
605

periostni refleks
p. praecox, rani sifilitiki osteoperiostitis, kao rani simptom bolesti.
periostni refleks, v. refleks.
periphlebitis retinae, oboljenje venskih
sudova mrenjae praeno eksudacijom, recidiviuim krvavljenjima i bujanjem. Javlja se u mlaih osoba. Etiologija je nejasna. Dovodi do tekih komplikacija, pa i do gubitka vida. Posle vie
godina povrata dolazi do spontanog
smirivanja.
periporitis, stafilokokni apscesi koji se
razvijaju u znojnim porusima odojadi,
slini furunkulusima.
periproetitis, periproktitis, zapaljenje tkiva oko rektuma i mara (npr. periproktalna flegmona).
periproktalan, koji se nalazi oko mara,
okolomaran.
perisigmoiditis, zapaljenje peritonealnog
pokrova (seroze) sigmoidnog pregiba
kao, npr., u divertikulozi ovog creva.
perisinusni prostori, intercelularni prostori oko sinusnih kapilara. V. intercelularan.
perisplenitis, zapaljenje ahure slezine,
koje moe biti samostalna pojava, a ee je u sklopu opteg peritonitisa; p.^
cartilaginea, zadebljanje ahure slezine
sastavljeno od hijalinizovanog vezivnog
tkiva.
peristaltika, lagano skupljanje prstenastih miia nekog upljeg organa (jednjak, eludac, crevo, ureteri i dr.), i to
tako da ovo skupljanje napreduje kao
talas od oblinjeg (gornjeg) ka udaljenom (donjem) kraju organa, ime se
omoguava prenoenje sadraja.
peritomia, peritomija, v. peridectomia.
peritonealna irigacija, v. dyalysis.
peritoneopathia, peritoneopatija, svaka
bolest peritoneuma.
peritoneum (peritonaeum), trbuna maramica, glatka, sjajna, serozna opna koja
svojim unutranjim ili utrobnim listom
(p. viscerale) obavija mnoge organe u trbunoj duplji, a svojim spoljanjim ili
zidnim listom (p. parietale) oblae zidove trbune duplje. Parijetalni list gradi
peritonealnu vreu, ija se upljina naziva peritonealna duplja (cavum peritonei). Organi koji se nalaze u peritoneal606

peritonitis
noj duplji, obavijeni visceralnim peritoneumom, jesu intraperitonealni organi
(jetra, eludac, slezina, tanko crevo itd.).
Organi trbune duplje smeteni iza ove
vree jesu retroperitonealni organi
(pankreas, bubrezi itd.). peritoneumska
dijaliza, v. dyalisis. peritoneumska
irigacija, v. dyalisis. peritonismus,
peritonizam, bolni meteo-rizam trbuha koji
lii na peritonitis. Javlja se u
psihoneuropata, u povredama abdomena
bez perforacije upljih organa, povredama
kimene modine. Sin. pseudoperitonitis.
peritonitis, zapaljenje trbune maramice
u kome nastupa eksudacija krvnog seruma, fibrina, eritrocita i leukocita u trbunu duplju (npr. posle perforacije eluca i creva), povrede upljih organa i
infekcije koja usled toga nastaje. Njegovi su simptomi: bol u trbuhu, zatvor, povraanje i temperatura; p. adhaesiva,
peritonitis ija je odlika u postojanju
sraslina seroze susednih organa; on obino predstavlja zavrnu fazu, tj. preboleli akutni peritonitis; prisustvo ui u
peritoneumu posle rupture vanjetrenih
unih puteva; p. chronica incapsulata, hronini peritonitis u kome su creva
prekrivena fibroznim tkivom koje vremenom hijanolizuje; p. circumscripta
ili saccata, peritonitis koji je ogranien
na jedan deo trbune maramice; p. diffusa, peritonitis koji zahvata elu trbunu maramicu; p. fibrocaseosa, tuberkulozni peritonitis s fibroznom i kazeoznom degeneracijom; p. gaseosa, peritonitis s nagomilanim gasom u peritoneumu; p. generalisata, sin. p. diffusa; p.
meconialis, peritonitis koji nastaje usled perforacije creva, intrauterini ili
brzo posle poroaja, kada se izliva mekonijum u peritonealnu duplju; mekonijalni peritonitis je najea posledica
mekonijumskog ileusa u fibrocistikoj
bolesti pankreasa; p. pelvica, peritonitis lokalizovan u karlici kao komplikacija
ginekolokih oboljenja; p. perforati-va,
peritonitis koji nastaje usled perforacije
nekog upljeg abdominalnog organa; p.
purulenta, peritonitis koji sadri
gnoja; p. traumatica, peritonitis

peritonizovati
koji nastaje usled traume abdomena; p.
tuberculosa, peritonitis prouzrokovan
bacilima tuberkuloze. peritonizovati,
pokriti operativne ili traumatske rane u
trbunoj duplji zdravim peritoneumom,
kako bi se izbegle sras-line, inae, este na
mestima lienim pe-ritoneuma
(deperitonizovana). peritonsillitis,
peritonzilitis, zapaljenje vezivnog i
miinog tkiva u tonzilnoj loi, obino
posle angine. peritonzilarni apsces, v.
abscessus. peritricha, tip bakterija koje
imaju vie flagela rasporeenih po celoj
njihovoj povrini (npr. proteus).
perityhlitis, peritiflitis, zapaljenje peritoneuma u okolini slepog creva (cekuma),
koje dolazi od zapaljenog slepog creva
(typhlitis), odnosno od njegovog crvulj-ka
(appendicitis, epityphlitis). V. appendicitis.
periurethritis, periuretritis, v. spongiitis.
perkolacija, ekstrahovanje rastvorljivih
sastojaka neke droge u naroitom sudu
(perkolatoru), u koji se stave isitnjena
droga i neki teni rastvara koji lagano
prolazi kroz nju. perkusija, v. percussio.
perkusijska auskultacija, v. percussio.
perkusijski zvuk, zvuk koji se dobija perkusijom izvesnih predela tela, moe
imati razne kvalitete; jasan p. z., dobija se
perkusijom iznad zdravih plua; po-tmuo
p. z., dobija se iznad delova plua, koja
samo delimino sadre vazduh, u nekim
poetnim infiltratima; timpani-an p. z.,
zvuk koji se dobija perkusijom iznad
delova tela ispunjenim vazduhom ili
gasom; tmuo p. z., dobija se iznad delova
tela koja ne sadre vazduh (iznad izliva).
perkutoran, koji je u vezi sa perkusijom.
perkutorna tmulost, v. perkusijski zvuk.
perleche, (fr.) v. angulus infectiosus oris.
permagnus, vrlo veliki, preveliki, ogro
man.
permanganati, soli permanganove kiseline, KMnCU- Takva so je, npr. kalijumpermanganat. permeabilan, propustljiv.
permeabilnost, propustljivost.

peroksidaza
permeaza, protein enzimskih osobina,
omoguuje razliitim hemijskim jedinjenjima prolaenje kroz citoplazmatsku membranu koja, pored drugih
funkcija, vri i sintezu permeaznog sistema. Osnovna komponenta tog sistema
je permeaza.
permutit, vetaki dobijen zeolit topljenjem kaolina, gline i sode. U vodi se ne
rastvara, a ima osobinu da svoj natrijum, pri upotrebi natrijum-permutita,
lako zamenjuje drugim katjonima, kao
to su kalcijum i magnezijum, zbog ega
se upotrebljava za smanjivanje tvrdoe
vode.
perna bolest, v. chloracne.
pernazalan, ono to se uvodi ili unosi kroz
nos, npr. pernazalna sonda uvedena u
jednjak; pernazalno unoenje lekova
(ekstrakt zadnjeg dela hipofize u insipidnom dijabetesu i dr.).

perniciozna anemija, v. anaemia.

perniciosus, perniciozan, opak, opasan,
koji moe dovesti do smrti. Npr., anemia perniciosa, opaka anemija.
perniones, promrzline, hronino zapaljenje prouzrokovano dejstvom hladnoe,
veinom na prstima nogu ili ruku, u obliku dugotrajno osetljivih modrocrvenih infiltrata, ponekad s plikovima ( II
stepen) i ulceracijama (III stepen) praenim svrabom i bolovima. V. congelatio.
perniosis, pojava ozeblina, promrzlina. V.
perniones, congelatio.
peroksid, oksid nekog elementa koji sadri vie kiseonika i to samo oni koji su u
vezi sa -O-O-, npr. vodonik-peroksid,
H-O-O-H. Peroksidi se mogu smatrati
solima vodonik-peroksida kao slabe kiseline, npr. BaOa. Peroksidima se esto
nazivaju i vii oksidi koji ne daju s razblaenim kiselinama vodonik-peroksid,
ve so i kiseonik. Stoga se za okside izvedene iz HO2 predlae naziv superoksidi ili pravi peroksidi, a za one koji s kiselinom daju kiseonik da se nazovu polioksidi.
peroksidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peroksida iz koga se izdvaja aktivan kiseonik.
607

peroksidazna reakcija
peroksidazna reakcija, v. reakcija.
peroksisomi, peroksizomi, (microbodies), organii elije1 (0,6-0,7)
jajoli-kog
oblika
s
enzimskim
sadrajem (pe-roksidaze, katalaze, kis.
D aminooksida-ze); po tome se
razlikuju od lizozoma. Nastaju kao i
lizozomi.
peroneus (peronaeus), linjani, npr. nervus peroneus communis, zajedniki linjani mii. Sin. fibularis.
peroperativan, koji je u direktnoj ili indirektnoj vezi s operacijom; to se deava
za vreme operacije.
perpendicularis, perpendikularan, uspravan, okomit, npr. lamina perpendicularis, uspravna ploica.
perseveratio, perseveracija, vezivanje za
jednu misao ili re koja se onda nehotino, necelishodno uporno ponavlja pri
nekim afazijama i u zdravih ali premorenih osoba. Pri katatoniji postoji tzv.
verbalna stereotipija, besmisleno ponavljanje jedne reci ili reenice. V. verbigeratio, aphasia.
persona, maska koju su nosili rimski
glumci, po Jungovom psiholokom uenju oznauje linost onakvu kakvu je
vide drugi. Prava, unutranja, linost sex
tu naziva anima.
perspiratio, perspiracija, izmena gasova
kroz kou pri mirovanju i osrednjoj
temperaturi sredine (20-3O0C); uglavnom odavanje vodene pare preko koe,
pri emu koa ostaje suva (p. insensibiHs), a u vrlo maloj meri pdavanje ugljen-dioksida i primanje kiseonika. Pri vioj
temperaturi sredine (vioj od 330C)
voda se pojavljuje u vidu znoja na koi
(p. sensibilis). V. disanje.
persplenitis, zapaljenje peritoneumske
ovojnice slezine.
Perthesova drenaa, v. drainage.
pertussis, pertusis, veliki kaalj, akutno,
kontagiozno oboljenje malog deteta,
koje izaziva Bordetella pertussis. Odlikuje se napadom kalja sa zacenjivanjem. Poetak bolesti je postepen sa suvim kaljem, preteno nou. Zatim nastaje stadijum zacenjivanja sa 5-25 napada grevitog kalja u toku dana. Za
vreme napada dete ima 3-6 uzastopnih
stridoroznih, ujnih udisaja zbog gra
608

pes
glotisa i isto toliko vrlo produenih isprekidanih izdisaja. Na kraju napada
dete izbacuje malo lepljive sluzi ili povraa. U odojeta moe nastati apneja sa
cijanozom, koja se esto zavrava letalno.
Pertusis je teko oboljenje, naroito za
odojad ija je smrtnost preko 50%. perubalsam, v. Balsamum peruvianum.
perverzoidan, kae se za seksualne radnje
koje se javljaju silom potrebe u nemogunosti normalnog zadovoljavanja ili
kao prethodne radnje u normalnom poInom zadovoljavanju (sadistike tenje u
mukarca, a mazohistike u ene).
perverzoidne seksualne radnje, od pravih seksualnih perverzija koje su same sebi
cilj i koje iskljuuju normalno zadovoljenje, ak i kad za njega postoji puna
mogunost, treba razlikovati pseudoperverzne, perverzoidne seksualne radnje
silom potrebe, u odsustvu mogunosti za
normalno
zadovoljenje
(npr.
u
internatima, logorima, zatvorima itd.).
Takav je sluaj prigodnih homoseksualnih
veza, naroito meu jedinkama istog
genitalnog pola, ali manje-vie heteroseksualno uoblienih s drugim svojim
odlikama (npr. izmeu androidnih i
hiperginoidnih ena ili izmeu ginoid-nih
i hiperandroidnih mukaraca). Perverznim se ne mogu smatrati i radnje koje
u polnom odnosu raznopolnih jedinki
prethode normalnom zadovoljavanju kao
krajnjem cilju (npr. izvesne sadistike
tenje u mukaraca, a mazohistike u
ene, dodiri polnih organa partnera i si.).
perzistencija mlenih zuba, due zadravanje mlenih zuba u vilicama od vremena njihove normalne smene stalnim
zubima. Moe perzistirati poneki od
mlenih zuba, kao ].od nedostatka zuba
zamenika ili ankiloze mlenog zuba.
Perzistencija vie mlenih zuba ili ele
mlene denticije javlja se u rahitisu,
kleidokranijalnoj i akrofacijalnoj disostozi i kretenizmu.
pes, distalni deo donjeg ekstremiteta, stopalo. Na stopalu se razlikuje gornja strana (dorsum pedis) i donja strana ili taban (planta p.). Idui od pete ka vrhovima prstiju, na stopalu se razlikuje: noje

pessarium
(tarsus), donoje (metatarsus) i prsti
(digit! pedis). Kosti stopala grade dva
svoda ispupena nagore: uzduni svod
od pete ka palcu, i popreni svod od
prve kosti ka petoj kosti donoja; p. anserinus, guja noga, zajedniki pripoj
na golenjai tetiva terzijskog, polutetivnog i pravog unutranjeg miia buta;
p.a.nervi facialis, zavrne grane ivca lica
u parotidnoj lezdi koje se ire u obliku
guje noge; p. calcaneus, odignu-to
stopalo, nenormalan poloaj stopala
gde se ono iskljuivo oslanja na petu; p.
equinovalgus izvrnuto kopitasto stopalo; p. equinus, konjsko stopalo. Stopalo
se oslanja samo svojim prednjim krajem i prstima a peta je odignuta; p.
equinovarus, p. planus, ravni tabani
dustaban, deformacija stopala usled
sputanja tabanskog svoda. Sin. planovalgus; rovovsko s., povreda nogu, a
najee stopala, duim dejstvom umerene vlane hladnoe od O do +80C. Najee u ratu u vojnika s mokrom i blatnjavom obuom. Povreda poev od plikova do gangrene pogoenih delova
noge, odn. stopala; p. valgus, izvrnuto
stopalo. Taban je okrenut u polje, a stopalo se oslanja svojom unutranjom ivicom; p. varus, uvrnuto stopalo. Taban
je okrenut unutra, a noga se oslanja
spoljnom ivicom stopala.
pessarium, pesar, prstenasta naprava od
tvrde gume ili kauuka, u obliku pravog
okruglog prstena ili savijen u vidu osmice ili slova S, koja se upotrebljava radi
popravke poloaja zavaljene materice,
ili spreavanja ispadanja materice u
prolapsu. Pored ovih pesara postoje i
pesari za spreavanje zaea, okluzivni
pesari u vidu kapice od gume, srebra,
aluminijuma ili stakla i stavljaju se pred
snoaj na grli materice kao prezervativi.
Pesslerovo mrtvo polje, (stom.) zona tkiva u okolini fokusa s malim brojem krvnih sudova. Znaajna za odbranu organizma od prodora mikroba.
pesticidi, sredstva za unitavanje tetoina svake vrste.
pestis, kuga, teko, akutno, endemsko,
epidemijsko i karantinsko oboljenje,
39 Medicinski leksikon

petroleum
koje izaziva Pasteurella pestis. Kuga
spada u transmisivne bolesti, jer je pacovska buva prenosi s obolelih glodara
na ljude. Bolest poinje naglo s jezom,
temperaturom, glavoboljom i tekom
adinamijom. Ima vie klinikih oblika
kuge; bubonska k., najea je i odlikuje se otokom regionalnih limfnih lezda
u blizini mesta ujeda buve; pluna k.,
lii na teku, toksiku, hemoragiku
bronhopneumoniju. Kuna sepsa je
najtea i moe da nastane primarno ili
sekundarno. Kuga je jo od davnina
imala veliki znaaj u biolokom ratu.
peano kupanje, v. kupanje.
petechia, petehija, takasto krvarenje u
koi.
petehijalni indeks, broj petehija na kvadratnom centimetru koe posle venske
staze izazvane stezanjem poveskom. V.
Rumpel-Leedeov znak.
peteljka, vrpasti produetak tkiva i krvnih sudova o kome vise neke normalne
tvorevine, npr. embrion, ili benigni tumori koe ili sluznice, npr. fibroma pendulum cutis, fibrom koe koji visi na peteljci, visei lipom creva, lipom debelog
creva koji visi na peteljci itd.
petlja, v. ansa.
Pe t hi d in i chloridum (petidin-hlorid),
analgetiko sredstvo, sintetska zamena
za morfin; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Petitov trougao, v. trigonum tumbale (pod
trigonum).
Petitova hernija, v. hernia.
petlovska jedinica, v. jedinica.
petna kost, v. calcaneus.
petrificatio, petrifikacija, skamenjavanje
odnosno skamenjenost, taloenje kalcijumovih soli, pri emu materija u kojoj
su se soli istaloile postaje vrsta kao
kamen. V. calcificatio.
Petrijeva olja, plitka staklena posuda,
koja slui za izolovanje i kultivisanje
bakterija na vrstim podlogama (agaru
i dr.). Sastoji se od dva tanjiria, od kojih jedan slui za poklapanje drugog.

petrol-etar, v. Aether petrolei.

petroleum i njegovi isparljivi proizvodi,
gorivo za motore, mazivo, deluje na
kou i kao para kroz disajne organe;
609

Petroselini radix
moe da izazove akutno zapaljenje plua, glavobolju, senzitivne poremeaje,
akne i keratozu.
Petroselini radix (koren od peruna), sadri etarsko ulje koje deluje diuretino.
petrositis, petrozitis, serozno ili gnojno
zapaljenje elija na vrhu piramide slepoone kosti. Nastupa kao deo mastoiditisa u ljudi kojima je pneumatizacija
temporalne kosti tako daleko razvijena.
Otkriva se rendgenskim snimanjem piramide jo pre nego to se razvije kliniki sindrom (Gradenogov sindrom, paraliza abducensa).
petrosus, petrozan, hridni, koji pripada
petroznom delu slepoone kosti.
Pettenkoferova reakcija, v. reakcija.
Peutz-Tourain-Jeghersov sindrom, v. syndroma.
Peyronijeva bolest, v. induratio penis
plastica.
Peyerove ploe, skupine limfnih mekova u tankom crevu (ileumu). Sin. follicuIi lymphatici aggregati.
Pezzerov katetar, v. katetar.
Pfeifferov bacil, v. Haemophilus influenzae.
Pfeifferov fenomen, fenomen lie koji s.ex
koristi za dijagnozu.
Pfeifferova bolest, \.mononucleosis infectiosa.
phaco-, predmetak u sloenicama koje se
odnose na soivo.
pH (potentia hydrogenii, vodonini eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slino Ch, merilo
aktualne kiselosti odnosno bazinosti.
Ako je, npr., CS=IO-2, pH=2 itd. U neutralnom rastvoru pH=7, kiselom od O
do 7, a u baznom od 7 do 14.
phacomatosis, fakomatoza, klinike slike
u kojih istovremeno postoje malformacije na koi, oima i modanom tkivu:
neurofibromatosis
Recklinghausen,
adenoma sebaceum Pringle, morbus
Sturge-Weber-Krabbe.
phaeochromocytoma, feohromocitom,
tumor, obino benignog karaktera, hromafinog tkiva sri nadbubrenih lezda
(ili simpatikih paraganglija) koji se usled pojaanog luenja adrenalina (v.
610

pharyngoscopia clausa
tamo) i noradrenalina (v. tamo) kliniki
manifestuju znacima svojstvenim ovim
hormonima kada se oni primenjuju u
nedozvoljeno velikim koliinama.
phag, fag, v. bacteriophag.
phagocytosis, fagocitoza, ivotni proces
pri kome elija pomou elijske opne
unosi u citoplazmu estice vrste materije. Priljubljivanje estice na povrinu
elije nastaje adhezijom, a potom elija
obrazuje pag oko estice i uvue ju u
citoplazmu obrazujui vezikulu s esticom (fagozom). Fagozom se spoji s lizo
zomom koji sadri enzime za svarivanje
estice; nesvareni ostatak se izbacuje iz
elije.
phalanx, falanga, lanak prsta. Svaki prst
ima tri lanka, osim palca koji ima dva
lanka.
phallus, muki spolni ud; spoljna genitalna kvrga (tuberculum genitale) od koje
nastaju spolni organi. V. penis.
pharmacopoea, farmakopeja, knjiga koja
sadri spisak lekova koji se uvek moraju
nalaziti u apoteci, s opisom porekla svakog od tih lekova, njegovih farmakognostikih i hemijskih osobina, propisa
o ispitivanju njegovog identiteta i kvaliteta, i o uvanju, spravljanju i ekspediciji. Veina drava ima svoju farmakopeju. U nas je u vanosti Pharmacopoea
lugoslavica, editio tertia.
pharyngeus, drelni, koje se odnosi na
drelo.
pharyngitis, faringitis, zapaljenje drela.
Akutna i hronina zapaljenja drela su
esta i mogu imati razne oblike, katarne, gnojne, ulkusne i dr. Ima i specifinih faringijtisa (tbc., lues, sklerom). Najvei broj ebidemijskih respiracijskih infekcija virAisnog porekla poinje akutnim katarnim faringitisom.
pharyngoplastica, faringoplastika, hirurki zahvat koji slui za rekonstrukciju
nosnocjrelne porte u sluajevima unjkavog govora (rhinolalia aperta) usled
nesposobnosti mekog nepca da zatvori
nazofa/rinksnu portu (npr. posle izvrene operacije rascepa mekog nepca).
pharyngoscopia clausa, zatvorena faringoskopija, postupak za posmatranje pokreta mekog nepca u fiziolokim uslovi-

pharynx
ma, a naroito funkcijske sposobnosti
za zatvaranje nosnodrelne porte. Na irom otvorena usta priljubljuje se ovee
staklo od depnog sata, pa se pod tim
staklom naduvaju obrazi. Meko nepce
se posmatra kroz staklo pomou eonog ogledala.
pharynx, farinks, drelo, uplji organ za
varenje koji se nalazi iza nosne i usne
duplje i grkljana. Dole se nastavlja jednjakom. upljina drela podeljena je na
tri sprata: gornji (pars naali), srednji
(pars oralis) i donji sprat (pars laryngea).Na gornjem zidu (svodu) nalazi se
drelni ili trei krajnik (tonsilla pharyngea).
Phenacetinum, fenacetin, antipiretiko i
analgetiko sredstvo, oficinalan je prema naoj farmakopeji.
phenamin, amfetamin-sulfat, sintetski dobiven betafenil-izopropil-amin-sulfat.
Deluje nadraajno na centralni nervni
sistem. Upotrebljava se za leenje narkoleptikih stanja i psihike depresije.
phenidone, fenidon, l-phenyl-3-pyrazolidinone
();
vrlo
jaka
reduktiv-na supstancija u razvijau.
Upotrebljava se 1/5 do 1/10 koliine
metola, posebno u razvijaima za
mainsko razvijanje rendgen-filmova.
V. metol, razvijao.
Phenobarbital, v. Phenobarbitonum.
Phenobarbitonum, fenobarbiton, fenobarbital, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Hipnotiko i sedativno sredstvo, upotrebljava se za leenje starake
nesanice i velike epilepsije, a slui i kao
spazmolitiko sredstvo. Sin. Phenobarbital, Acidum phenylaethylbarbituricum.
Phenolum, fenol, karbolria kiselina, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se, uglavnom, za dezinfekciju
soba, klozeta, inficiranog materijala,
stolice itd. i za leenje nekih konih oboljenja. Sin. Acidum carbolicum; P. crystallisatum, fenol u kristalnom stanju.
phenylalanin, v. fenilalanin.

Phenylarsenoxyd, v. Arsphenoxyd.
Phenyldimethylpyrazolonum, v. Antipyrinum.
Phenylhydragyri boras, fenil-merkuri -borat, organsko jedinjenje ive s antiseplikim dezinficijentnim dejstvom.
39*

phlebitis
Phenylhydrargyri nitras, bazni fenilmerkuri-nitrat, organsko jedinjenje ive
s antiseptikim i dezinficijentnim dejstvom.
phenylketonuria, fenilketonurija, uroeni poremeaj metabolizma, izazvan
manjkom enzima hidroksilaze fenilalanina, koji pretvara fenilalanin u tirozin.
Duevna zaostalost, neuroloki poremeaji i egzem ine glavne znake bolesti,
koja se prenosi autosomnim recesivnim
genom.
pheochromocytoma,
feohromocitom,
neoplazma nastala umnoavanjem zrelih diferentovanih elija identinih ili
veoma slinih elijama koje ine meduIu nadbubrene lezde. Sin. chromaffinoma.
p-hidroksibenzilpenicilin (penicilin III,
penicilin X), jedan od etiri glavna prirodna penicilina.
philtrum, filtrum, kona jamica gornje
usne koja se sputa vertikalno od nosne
pregrade.
phimosis, fimoza, uroena ili steena suenost navlake mukog polnog organa,
koja se usled toga ne moe prevui preko glavia unatrag; steena f. nastaje
kod gonoreje, sifilisa, balanitisa i drugih
inflamatornih procesa toga predela.
phlebectasia, flebektazija, v. varix.
phlebectomia, flebektomija, resekcija
vene, odstranjivanje jednog dela ili ele
vene. Vri se u cilju leenja proirenih
vena na nogama. V. Trendelenburgova
operacija (pod operacija).
phlebitis, flebitis, zapaljenje vene, zapaIjenje zida vene i stvaranje ugruka u
njenoj upljini; p. anaemica, flebitis s
istovremenom anemijom (hloroza); p.
migrans, flebitis koji se javlja na raznim mestima istog ekstremiteta; p. obliterans, flebitis koji trajno zatvara zjap
obolele vene; p. puerperalis, septiko
zapaljenje materinih ili drugih vena
posle poroaja; p. recidivans, flebitis
koji se javlja u kraim ili duim razmacima; p. septica, posledica nekog septikog procesa, npr. u erizipelu, peritonitisu, endometritisu i dr. i u kojeg se iz
primarnog trombusa stvaraju septiki
embolusi u raznim predelima; p. sup-

611

phlebograma
purativa, gnojno zapaljenje vena. V.
thrombophlebitis, phlebothrombosis.

phlebograma, flebograni: (1) krivulja dobivena registracijom venskog pulsa pomou flebografa; (2) radiografija vene
ispunjene kontrastnim sredstvom.
phlebographia, flebografija; (1) grafiko
upisivanje venskog pulsa; (2) rendgensko snimanje vena posle ubrizgavanja
nekog pozitivnog kontrastnog sredstva;
(3) opis vene.
phlebolithus, flebolit, kalcifikovan ugruak odvojen od zida vene, koji je, usled
toga to nije vezan za zid vene, dobio,
pod uticajem krvi koja cirkulie, okruglasti ili ovalni oblik. Nalazi se najee u
venama slezine i u venskom spletu oko
materice.
phlebologia, flebologija, grana medicine
koja prouava oboljenje vena a naroito
njihovu dijagnostiku i leenje. Sin. varicologia, variccologia.
phlebomanometer, flebomanometar, instrument za direktno merenje venskog
pritiska.
phleborrhagia, fleboragija, obilno krvarenje iz vene. Sin. venska hemoragija.
phlebosclerosatio, flebosklerozacija, lienje varikoznih vena izazivanjem njihove skleroze pomou ubrizgavanja
sredstava koja izazivaju sklerozu.
phlebosclerosis, fleboskleroza, fibrozno
zadebljanje zida vene. Sin. venesclerosis.
phlebothrombosis, flebotromboza, tromboza vena u kojima je koagulum labavo
vezan za zid vene, te se lako moe odvojiti, usled ega nastupa embolija. V.
thrombophlebitis.
Phlebotomus, prenosilac uzronika kone i visceralne lajmanioze i papataijeve groznice.
phlegmasia, flegmazija, zapaljenje ili
groznica; ph. alba dolens, otok noge
bez crvenila izazvano flebitisom butne
vene, obino praenim febrilnim stanjem; ph. alba dolens puerperarum,
postpartusni ileofemoralni tromboflebitis; ph. cerulea dolens, burni oblik
tromboze duboke vene, koja je praena
arterijskim spazmom, to se manifestu612

phlyctaena
je cijanozom i otokom ekstremiteta s
petehijama i crvenim mrljama.
phlegmona, flegmona, akutno, difuzno i
rastue zapaljenje vezivnog tkiva, koje
izaziva najee hemolitiki streptokok;
p. emphysematosa, v. gasna flegmona;
p. faciei, munjevito nejasno ogranieno zapaljenje, sastavljeno od mnotva
sitnih apscesa. Zahvata vezivno tkivo i
difuzno se iri du krvnih i limfnih sudova, zauzimajui jedan ili vie prostora
- loa. V. phlegmona baseos oris. Sin. angina Ludowici; gasna f., infekcija izazvana anaerobnim mikrobima. esto se
javlja u ratnim, a retko u mirnodopskim
ranjavanjima. Karakteristika joj je: nekroza i putridan raspad tkiva, prvenstveno miia, hemoliza, poremeaj arterijskog i venskog krvotoka, pojava manjih
i veih mrlja u koi dok je okolina bleda.
Resorpcija bakterijskih toksina i raspadnih proizvoda tkiva dovodi do teke
intoksikacije organizma, a naroito
nervnog sistema; p. lignosa, tvrda drvenasta flegmona, dugotrajno i uporno zapaljenje vezivnog tkiva sa svojstvenim infiltratom, tvrdim kao daska, koji je bezbolan, ne pokazuje sklonost ka zagnojavanju i praen je malo povienom temperaturom. Najee se javlja na vratu;
p. orbitae, zapaljenjsko oboljenje orbite; p. periurethralis, periuretralna flegmona, flegmona burnog razvoja kojoj se
uzrok nalazi u i oko uretre i obino je
praen prostranom gangrenom genitalnog i perigenitalnog tkiva; f. usnog dna,
gnojno-flegmonozno zapaljenje dna
usne upljine i susednih prostora. Sin.
angina Ludo vici.
phlegmonosus, flegmonozan, ono to ima
osobine flegmone. V. phlegmona.
phlogistica, flogistici, flogistika sredstva, sredstva koja izazivaju zapaljenje
ili pojaavaju ve postojee zapaljenje;
npr. seme od slaice (Semen Sinapis) u
obliku brana od slaice (Farina Sinapis) i hartija od slaice (Charta sinapisata).
phlyctaena, fliktena, mehurii; infiltrati u
obliku mehura ispod epitela venjae
kapaka i one jabuice ili ronjae. V.
conjunctivitis phlyctaenularis.

phlyctaenularis
phlyctaenularis, iliktenularan, oznaava
da je oboljenje praeno fliktenama; conjunctivitis phlyctaenulosa, keratoconjunctivitis phlyctaenulosa.
phobia, fobija, prisilan strah, ponekad vezan za raniji neprijatan doivljaj, pri prisilnim neurozama, ponekad potpuno
neobjanjivog porekla, namee se bolesniku protiv volje, iako on uvia da je
taj strah bezrazloan i besmislen. Takav
je strah od praznog otvorenog prostora
(agoraphobia), strah od eleznice (siderodromophobia), strah od zaraze (bacillophobia), strah od neistih predmeta
(mysophobia), strah da e se pocrveneti
u drutvu (erithrophobia), strah od sifilisa (syphilophobia), strah od otrova
(toxicophobia), strah od svega i svaega
(panthophobia). V. psihoneuroza.
phocomelia, fokomelija, nakaznost u kojoj nedostaje ela ruka sem ake, ili ela
noga sem stopala. aka i stopalo su nasaeni na trup, tako da nakaznost podsea na udove foke.
phonasthenia, fonastenija, slaba i bezvuna emisija glasa usled nedovoljne funkcije unutarnjih miia grkljana. esto je
prolazna, jer je samo posledica funkcijske preoptereenosti mada moe da postane i trajna.
phonatio, fonacija, stvaranje glasa u grkljanu, meu glasnim icama.
phoniatria, fonijatrija, specijalna grana
medicine, koja izuava mane govora i
glasa.
phonocardiographia, fonokardiografija,
registrovanje sranih tonova i umova
specijalnim aparatom.
phosgen, v. fozgen.
phosph-, v. /05/-.
phosphagen, fosfagen, kreatin-fosforna kiselina ili kreatin-fosfat, nastaje vezivanjem fosforne kiseline preko amino -grupe kreatina. Ovo jedinjenje je slino
ATP bogato u energiji. U metabolizmu
se razlae na kreatin i fosfornu kiselinu.
Igra ulogu u razlaganju ugljenih hidrata
pri miinoj kontrakciji.
phosphatoptosis, fosfatoptoza, spontano
taloenje fosfata u mokrai. Sin. phosphaturia.

photophobia
phosphaturia, fosfaturija, (1) poveane
koliine fosfata u mokrai. Sin. phosphatoptosis.
phosphin, fosfin, (1) vodonik-fosfid ,
otrovan gas; (2) fosfini, organska jedinjenja izvedena iz zamenom
vodo-nikovih atoma ugljovodoninim
ostacima; fosfini su vrlo otrovna
jedinjenja; (3) oksidacijom fosfina
nastaju alkilfos-forne kiseline od kojih
neke slue kao insekticidi.
phosphonecrosis, fosfonekroza, nekroza
viline kosti usled dejstva fosfora.
phosphor, P, fosfor, javlja se u vie alotropskih modifikacija, od kojih su najvanije beli i crveni fosfor. Beli fosfor je
lako zapaljiv i otrovan, a crveni se pali
tek na viim temperaturama i nije otrovan.
photobacteria, fotobakterije, svetlee
bakterije, vrsta bakterija koje stvaraju
svetlost (pojava fosforescencije).
photocoagulatio, fotokoagulacija, metoda
leenja kojom se vri koagulacija tkiva
visokom temperaturom koja se stvara u
fokusu svetlosnog snopa velikog intenziteta. Primenjuje se u profilaksi i Ieenju ablacije retine, dijabetike retinopatije, novostvorenih krvnih sudova, tumora i dr. V. fotokoagulator.
photoerythema, fotoeritem, eritem izazvan dejstvom svetlosti na kou.
photoluminiscentia, fotoluminiscencija,
odavanje svetlosti nezavisno od temperature tela koje svetli. P. se moe javiti u
dva vida: kao fluorescencija i kao fosforescencija.
photometria, fotometrija, merenje jaine
svetlosti pomou fotometra.
photomotograph, fotomotograf, aparat
kojim se meri brzina Ahilovog refleksa
(ahilogram) stoje od koristi prilikom
ocene funkcionalnog stanja titaste
lezde (v. Ahilov refleks, merenje brzine).
photoophthalmia, v. fotooftalmija.
photophobia, fotofobija, strah od svetlosti. Zajedno s epiforom i blefarospazmom ini trojstvo zapaljenjskih simptoma oka koja prati zapaljenje prednjeg
segmenta oka (ronjaa, duica i cilijarno telo). Predstavlja odbrambeno trojstvo oka, refleksni simptom.
613

photopsia

PICORNA-virusi

kim spavaonicama, kolama, kasarnaphotopsia, fotopsija, subjektivno opaama, internatima i si. a prenosi se i ponje svetlaca pred okom u vidu varnica,
Inim odnosom. Hrani se krvlju i na mesmunja, svetlih mrlja, krugova i si. Posletu uboda stvara se papula koja svrbi,
dica je neadekvatnog nadraaja mrenou jae nego danju.
njae. Nastaje u oboljenju mrenjae, a
via se i kao prodromna pojava pri ab- phthisiologia, ftiziologija, grana medicilaciji retine. V. vetlaci
ne koja izuava tuberkulozu.
phrenalgia, frenalgija, neuralgija n. perenicusa. Retko oboljenje, javlja se u na- phthisis/ ftiza, (1) progresivno propadanje
organizma ili nekog organa; (2) pluna
padima s bolovima du ivca i oteanim
tuberkuloza; ph. abdominalis, tuberdisanjem usled lokalnih oboljenja u vrakuloza creva i mezenterijumskih lezda;
tu, grudnom kou i trbuhu. Retko je oph. bronchialis, tuberkuloza hilusnih i
bostrana. V. neuralgia.
bronhusnih limfnih lezda; ph. bulbi,
phreniclasia, freniklazija, zdrobljavanje
izrazito smanjenje one jabuice uz mepreanog ivca kletama.
njanje oblika kao krajnji ishod tekih
phrenicoctomia, frenikoktomija, isecazapaljenja ili povreda. Oko je amauronje ili resekcija preanog ivca.
tino; ph. pulmonis, fibrokazeozna tuphrenicoexaeresis, frenikoeksereza, iseberkuloza plua.
canje jednog komada preanog ivca
kroz otvor na donjem delu vrata. Ova phyma, fima, kvrga, v. rhinophyma.
operacija vri se u plunoj tuberkulozi physiotherapia, v. therapia.
da bi se paralisala odgovarajua strana Physostigminum, fizostigmin, alkaloid
preage i tako postiglo mirovanje plua.
koji se nalazi u plodu kalabarskog pasuSin. phrenicoexeresis.
Ija (Physostigma venenosum). Deluje
phrenicotomia, frenikotomija, presecaholinergiki spreavanjem razaranja
nje n. phrenicusa i njegovih pomonih
acetil-holina holinesterazom (antiholigrana da bi se postigla potpuna i sigurnesterazno sredstvo). Upotrebljava se u
na paraliza odgovarajue polovine prev
obliku svoje soli, Physostigmini salicyage, odnosno njeno mirovanje u visolas, u okulistici, u obliku kapi za oi, u
kom poloaju. Primenjuje sa kao samosleenju glaukoma.
talna operacija ili prethodi torakoplasphytobezoar, fitobezoar, konkrement u
tici. V. phrenicoexaeresis.
elucu, koji se sastoji od biljnih materiphrenicotripsia, frenikotripsija, sin. phreja, naroito biljnih vlakana i ljusaka.
niclasia.
phrenicus, preani, dijafragmatiki, npr. Pickova bolest, v. bolest.
nervus phrenicus, preani ivac.
Picrotoxinum, pikrotoksin, konvulzivni
phrenologia, frenologija, odavno napuotrov iz plodova biljke Anamirta Coccuteno uenje koje je zasnovao Gali po
lus. Upotrebljava se u leenju akutnog
kome se prema spoljnjem obliku lubatrovanja barbituratima.
nje moe zakljuivati o intelektualnim i
karakternim osobinama nekog bia. PICORNA-virusi, u grupu PICORNA-virusa ukljueni su sledei virusi: PISin. cranioscopia.
COkNA-virusi humanog porekla, a)
phrynoderma, frinoderma, folikularna
enterovirusi u koje spadaju: poliovirusi,
hiperkeratoza na ekstenzornim stranavirus Coxsackie A i B, ECHO-virusi i b)
ma ekstremiteta usled avitaminoze vitarino-virusi; PICORNA-virusi niih imina A.
votinja, ova klasifikacija j zasnovana
phthiriasis, ftirijaza, v. pediculosis.
na posedovanju nekih zajednikih biofiPhthirius inguinalis, v. Phthirius pubis.
zikih i biohemijskih svojstava oznaePhthirius pubis, stidna va, pljotica, innih delimino usvojenim imenom:
sekt koji ivi najee na dlakama geniPICO ukazujui na mali i RNA ukatalija i meice. Va se obino prenosi dizujui na tip nukleinske kiseline agensa.
rektno od osobe na osobu u zajedni614

pigment
pigment, obojena materija u elijama. U
biljaka u rastvoru ili vrlo fino rasprostrt
(npr. hlorofil u hromatofori); u obliku
zrnaca u pigmentskim elijama ivotinja.
pigmentacija, ogranieno ili difuzno nagomilavanje pigmenta u koi ili sluznici;
moe biti steeno ili uroeno (hiperpigmentacija).
pigmentationes mucosae oris, pigmentacija sluznice usta nastale usled nagomilavanja vee koliine pigmenata ili
stranih materija u njoj; melanogene p.,
mrlje ili trake tamnosive ili mrke boje,
posledica su prisustva vee koliine melanina; artif icijelne p., posledica su deponovanja tekih metala ili njihovih soli
u sluznici usta. Ona moe biti obojena i
raznim lekovima, hranom i napicima ili
usled nakupljanja hromogenih bakterija. Pigmentacije usta kod Addisonove bolesti su mrke boje. Pigmentacije kod ikterusa su ukaste boje.
pigmentna ciroza, v. cirrhosis hepatis.

pijavica, v. Hirudo medicinalis.

pijelografija, rendgensko snimanje uretera i bubrene karliice posle retrogradnog unoenja kontrastnog srtdstva kroz
kateter. Ako se kao kontrast ubacuje gasovito sredstvo, onda se govori o pneumopijelografiji. Kad se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo (vodeni rastvor jedinjenja joda), onda se postupak
zove pijelografija. V. urografija.
pijelogram, rendgenski snimak bubrene
karliice i uretera posle unoenja kontrastnog sredstva kroz kateter (ushodnim, retrogradnim putem). V. urografija.
pika neodoljiv, prohtev za izvesnim jelom
ili piem. Spada u poremeaj nagona za
samoodravanjem (ishranom) u trudnica.
pikacizam, prohtev da se jedu stvari koje
nisu za jelo.
pikniki tip, v. typus.
piknolepsija, mnogobrojni vrlo kratkotrajni prekidi svesti koji se ponavljaju po
100 i vie puta u toku 24 asa. Vrsta petit mab-epilepsije.
piknometar, mala graduisana cevica za
odreivanje specifine teine tenosti.

pinceta
pikrinska kiselina, v. Acidum picricum.
Pilocarpinum, pilokarpin, alkaloid iz Folia Jaborandi, lia drveta Pilocarpus
pennatifolius. Spada u grupu parasimpatomimetikih sredstava. Podstie
sekrecije, naroito pljuvanu i znojnu,
usporava rad srca, izaziva u oku miozu,
gr akomodacije i snienje intraokularnog pritiska, a moe da izazove i gr
bronhijalne muskulature i kontrakcije
gravidne materice. Upotrebljava se uglavnom, u okulistici kao miotiko sredstvo kod glaukoma, u obliku P. chloridum (oficinalan je prema naoj farmakopeji).
pilonidalni sinus, pilonidalna fistula, fistula koja gnoji i sadri guvu dlaka. Obino se sree u sakrokokcigealnom
predelu.
pilosis, prekomerna dlakavost> sin. hypertrichosis.
pilula, vrst oblik leka, obino u vidu loptice, teine od 0,1 do 0,25 grama, koji se
guta bez prethodnog vakanja.
pilus, dlaka, konasta tvorevina prvobitnog pokoinog sloja koja se sastoji od
slobodnog dela, stabljike, i u koi usaenog dela, korena, koji se na kraju proiruje u glavicu (bulbus pili). Glavica obuhvata vezivno-sudovno tkivo (papila)
koje je u toku razvoja prodrlo u glavicu.
Oko usaenog dela dlake, sastavljenog
od sri i oroalih elija, nalaze se epitelni omotai (spoljanji i unutranji) koji
predstavljaju promenjene slojeve pokoice; bulbus p., glavica dlake, maljiasto zadebljali poetni deo korena dlake.
Usaen je najdublje u kou; u stvari je
matinjak dlake. Sastoji se od mladih
elija ijim umnoavanjem dlaka raste,
a ispala ili iupana dlaka se regenerie.
pimaricin, antibiotik dobiven iz Streptomyces natalensis i Streptomyces
chattanoogensis, slui za leenje gljivinih oboljenja.
Pimpinella Anisum, v. Anis.
pinceta, metalne maice s elastinim kracima; anatomska p., ima zareze na krajevima krakova koji slue za hvatanje i
pridravanje; ekstrakciona p., vrsto
graena pinceta s granama oblika kleta za vaenje korena zuba. Slui za vae615

pirogroana kiselina

pinealni pag
nje ostatka korena ili rasklaenih korenova; hirurka p., ima iljaste zupce za
hvatanje; kukasta p., v. kirurka pinceta; p. sa zatvaraem, slui u isto vreme
i kao hvatalica za krvne sudove.
pinealni pag, zaetak epifize u embrionima dugim 8 mm kao dorzalni meumodani pag.
pinealoma, pinealom, neoplazma nastala
umnoavanjem pinealocita. Ona je lokalno invazivna i maligna.
pinguecula, pingvekula, mrlja koja se javlja u podruju otvora kapaka na venjai, i to uz spoljnju ili unutranju ivicu
ronjae. Javlja se u starijih osoba i
predstavlja ogranienu proliferaciju vezivnog tkiva uz taloenje hijalina i kalcijuma.
pinocitoza, v. pinocytosis.
pinocitozne vezikule, vezikule u citoplazmi nastale pinocitozom, veliine su oko
650 A.
pinocytosis (pinocitoza), ivotni proces
pri kome elija pomou elijske opne
unosi u citoplazmu sitne kapljice tene
materije (vodu, vodene rastvore soli,
belanevine, aminokiseline i dr.).
Pinjetov indeks, pokazatelj konstitucije^
dobija se razlikom iz telesne visine u santimetrima i zbira telesne teine u kilogramima i srednjeg obima grudi u santimetrima. Vrednost ispod 20 oznaava snanu, 20 do 30 - srednju, a preko 30
- slabu konstituciju.
pipanje, v. palpatio.
Piperazinum, piperazin, anthelmintiko
sredstvo protiv askarida i oksiura.; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
pipeta, tanka staklena cevica kojom se
usisavaju odreene zapremine tenosti
u laboratorijskom radu.
piqre, (fr.) ubod naroito ubod iglom u
odreeni deo izduene modine, koji izaziva prolazno povienje koncentracije
eera u krvi i njegovo izluivanje mokraom.
pirazin, 1-4-diazin, prsten sledee strukture:
CH

CH

N=CH
616

Hidrogenacijom jezgra pirazina nastaje

piperazin koji se nalazi u belanevina-ma
kao diketopiperazin. pirazol, l-2^diazol,
prsten sledee struktuCH=CH^
Vaan je derivat
pirazola
tzv. ;NH
pirazolon iz koga se izvode brojni lekovi
kao, npr., antipirin i piramidon.
pireks (pyrex)-staklo, jensko staklo, staklo koje podnosi visoku temperaturu i
nagle temperaturne promene.
piridin, heterociklina jezgra s pet ugljenikovih atoma i jednim atomom azota;
.CH
HC 4CH ,CH
n
HC Preko
f
apiriaminopiridina dobija se
din koji se upotrebljava kao h teriostatiko sredstvo. piridoksal, jedan od
oblika u kome se nalazi u prirodi vitamin Bepiridoksamin, jedan od oblika u kome se
u prirodi nalazi vitamin Be-piriformis,
krukolik, krukast, npr. musculus piriformis, krukast mii.
piriformni toraks, v. thorax.
pirimetamin, pirimidinski derivat, antimalarijsko sredstvo.
pirofosfat, so pirofosforne kiseline
H4P2O7-

pirogen, koji prouzrokuje groznicu; npr. i

u sterilizovanoj vodi esto se nalaze pirogene materije koje potiu od tela ili
luevina klica koje su dospele u vodu
posle destilacije a pre sterilizacije, i koje
mogu izazivati groznicu.
v
Pirogovljev trougao, v. trigonum linguale.
Pirogovljeva osteoplastika amputacija, amputacija potkolenice neposredno
iznad skonog zgloba s pokrivanjem
amputacione povrine renjem koji se
sastoji od mekih delova pete i petne
kosti.
pirogroana kiselina, v. Acidum pyruvi-

pirol
pirol, petolani heterociklus koji sadri
pored etiri C-atoma ijedan atom azota.
Pirol je prijatnog mirisa. Dobijen je suvom destilacijom kostiju. Pirol je otkriven u hemoglobinu, hlorofilu i u unim
pigmentima. Pirol je sledee strukture:
- CH
HC
I
CH l
HC
NH
piromanija, seksualna, paljenje, izazivanje poara iz seksualnih motiva ili uivanje u prouzrokovanju poara. Mnoge
palikue, naroito oni koji to ine na velikom broju objekata, predstavljaju vrstu sadista (npr. Neron).
pirvinijum-pamoat, anthelmintiko sredstvo protiv oksiura.
pisai, instrumenti koji se koriste za beleenje podataka o promenama neke merene veliine u vidu dijagrama u funkciji
vremena. Poloaj kazaljke instrumenta
upisuje se na pokretnu traku hartije.
piskav, koji ima piskav karakter (piskavi
unjevi). V. rhonchus subilantes.
pithiatismus, pitijatizam, histerija, tj. oboljenje koje se moe izazvati a i izleiti
sugestijom (Babinski).
pitijatizam, v. pithiatismus.
Pitocin (oxitocin), v. neurohypophysis.
Pitresov znak, v. znak.
pituiciti, v. neurohypophysis.
pituitrin, ekstrakt neurohipofize sa preteno oksitocinskim (v. oxytocin) dejstvom, a naziv je i za preparat s ovim
dejstvom.
pix, katran; P. betulina, Pyroleum Betulae, brezov katran; P. fagina, Pyroleum
Fagi, Pix liquida, katran iz bukovog drveta; P. juniperina, boroviin katran;
P. lithanthracis, Pyroleum lithanthracis, katran od kamenog uglja. Katrani se
upotrebljavaju u dermatologiji.
Pix juniperina (boroviin katran), upotrebljava se spolja za mazanje i utrljavanje u obliku masti, sapuna ili etanolnog
rastvora.
placebo, inaktivna, nedejstvena supstancija ili preparat koji se daje bolesniku
da bi mu se ispunila elja za medikamentnim leenjem. Primenjuje se i kao

placentacija
kontrola efikasnosti terapijskih supstancija.
placentne resice, delovi spoljnog ovoja
jajeta, horiona, u vidu resica (slobodnih
ili pripojenih) koje nose krvne sudove
jajeta. Sastavljene su od vezivne strome
u kojoj su smeteni krvni sudovi i dvoslojnog epitela, i to: spoljnog (sincicijuma) i unutranjeg (Langhansove elije).
pneumomediastinum, pneumomedijastinum, prisustvo vazduha u medijastinumu, dospelog tu sluajno, npr. usled
traume, ili unesenog namerno u cilju
otkrivanja oboljenja medijastinskih organa (timus).
placenta, posteljica, tvorevina horiona i
materinog zida, koja obezbeduje ishranu ploda i koja se nalazi samo u placentnih sisara. Jaje da bi se ugnezdilo mora
da se osposobi za to. uto telo jajnika
uzima na sebe da obezbedi prenidacioni ivot jajeta, pored toga to priprema
materinu sluznicu za samo ugnezdavanje. Kakva je funkcija posteljice? Ona se
ne moe smatrati samo kao organ koji
obezbeduje ishranu zaetku. Ona je i viestruko endokrina lezda jer lui: histamin, acetil-holin, folikulin itd. Prema
stepenu priraslosti horionskih resica za
materinu sluznicu posteljice se dele na
dve velike grupe: priljubljene posteljice (placentae appositae) i srasle posteljice (placentae conjunctae). Po poroaju izbaena posteljica ima oblik kotura, prenika 16-20 cm, debljine 2,5-3 cm
u sredini, neto manje na rubu. Prosena teina oko 500 g. Povrina koja gleda
fetus glatka je, pokrivena amnionom.
Druga, materina povrina je neravna,
obloena usirenom krvlju i sivkastim
ostacima povrnog sloja bazalne decidualne sluznice, podeljena brazdama u
polja, kotiledone. Posteljica obezbeduje
ishranu ploda. Ona je sem toga i viestruka endokrina lezda; placenta praevia, posteljica (nasela), poloaj posteljice u donjem delu materinog trupa,
kada delirnino ili potpuno zatvara
unutranja usta materinog grlia. V.
posteljica.
placentacija, uspostavljanje veze izmeu
horiona i materine sluznice.

617

Placidov kratoskop

Plasmodium

Placidov keratoskop, v. keratoskop po planum, ravan, polje, ravna povrina, npr.

planum sagittale, sagitalna ravan. V. raPlacidu.
van.
plagiocephalia, plagiocefalija, asimetrija
glave usled prevremenog sraenja jed- planum inclinatum, (stom.) kosa ravan,
deo
pridodat jednoj od intraoralnih
nog dela koronarnog ava lubanje.
ina da bi se obezbedio ispravan zagriplagiocephalus, plagiocefalus, lice koje
zaj i poloaj vilica posle preloma, operaima koso suenu lubanju.
cija tumora, kondilektomije, antepoziciplaka bakterijska, v. plaha mucinozna.
je i retropozicije donje ili gornje vilice i
plakovi, golim okom vidljiva podruja u
dr.
kulturi tkiva koja odgovaraju brojnim
plaque, zubna plaka, adherentna, bezbojelijama s citoplazmatskim promenana i meka bakterijska naslaga koja se
ma, te prema tome odgovaraju kolonijama
stvara na retencionim metima povrivirusa. Izgled plakova moe biti dosta
ne zuba. Sadri i male koliine ostataka
razliit, to prvenstveno zavisi od virusa u
hrane, mucin pljuvake, produkte mikkulturi, te zbog toga plakovi imaju
robnog metabolizma, gljivice i epitelne
odreen dijagnostiki znaaj. planinska
elije. Mikroorganizmi plake fermentibolest, v. bolest. planinska klima, v.
raju ugljene hidrate u organske kiseline
klimat. planiranje porodice, osnovno
(pH oko 5), pri emu dolazi do dekalciljudsko pravo roditelja da slobodno i
nacije glei i stvaranja preduslova za
odgovorno odluuju o tome kada e i
razvoj karijesa zuba. Svojim iritativnim
koliko dece imati, vodei rauna i o
dejstvom izaziva zapaljenjski proces
obavezi da budu nasledno zdrava. To
desni. Sin. plaka mucinozna, plak mucinpodrazume-va stvaranje objektivnih
ski.
drutvenih pretpostavki (socijalnih,
plaques muqueuses, (fr.) papulozni sifiliekonomskih, vaspitnoobrazovnih,
di sluznica u obliku bezbolnih, eritemamedicinskih, demografskih, pravnih i
toznih ploica, jasno ogranienih, veodr.) za ostvarivanje u praksi ovog
ma zaraznih, bele boje, sedefastog sjaja.
ljudskog prava. planiranje zdravstvene
plasmocytoma, plazmocitom, v. myeloma.
zatite, traenje uspenijeg naina za
obezbedivanje razvoja zdravstvene slube plasmocytosis, plazmocitoza, prisustvo
veeg broja plazrnocita u perifernoj
u toku jednog odreenog vremenskog
krvi.
perioda na jednoj 'teritoriji u okviru
Plasmodiidae,
familija iz reda Haemosraspoloivih materijalnih mogunosti.
poridia. Ima tri roda: Plasmodium haePlaniranjem se najpre definiu
moproteus i Proteosoma i mnogobrojne
zdravstveni problemi odreene
vrste. Razmnoavaju se aseksualno (shizajednice, utvruju se potrebe za
zogonijom) u eritrocitima i retikuloenzdravstvenom zatitom, ustanovljavaju se
dotelnom sistemu kimenjaka, a sekprvenstveni problemi i ciljevi i zatim se
sualno (sporogonijom) u insektima koji
predlau mere i akcije koje e dovesti do
se hrane krvlju.
realizacije tih uslova. plankonkavno
Plasmodium, plazmodijum, rod koji uksoivo, v. soivo. plankton, skup biljnih i
ljuuje razne protozoe iz reda Haemosivotinjskih organizama koji se stalno
poridia, koji ive kao paraziti u crvenim
zadravaju ili u gornjim slojevima vode,
krvnim zrncima ljudi i raznih kimenjau moru i u svima slatkim vodama, ili u
ka i izazivaju razne vrste malarija; P. feidubljim (u moru), slobodni, plivajui ili
ciparum izaziva tropske malarije; P.
lebdei u vodi. planta, taban; planta
malariae, izaziva kvartane malarije; P.
pedis, taban, donja
ovale, izaziva malarije sline malariji
strana stopala.
tercijani; P. vivax, izaziva tercijalne
plantaris, dlanski, npr. a. plantaris lateramalarije, on je vrsta plazmodijuma koji
lis, spoljanja tabanska arterija.
izaziva malariju u ljudi. V. malaria.
618

plasmolysis
plasmolysis, plazmoliza, (1) smeuravanje protoplazme neke elije usled gubitka vode zbog osmotskog dejstva; (2) rastapanje citoplazme.
plasmorrhexis, plazrnoreksa, raspadanje
tela neke elije kaf posledica njene nekroze. Upotrebljava se naroito za oznaavanje raspadanja crvenih krvnih zrnaca na manje, nejednake delove. Sin.
erythrocytorrhexis.
plasticus, (1) plastiki, koji stvara, koji
uobliava; (2) plastian, kome se mogu
davati razni oblici. V. plastika, plasticitet.

plastika hirurgija, v. kirurgija.

plastika udlaga, v. udlaga.
plastiko vienje, v. visus.
plastiko zapaljenje, v. inflammatio plastica.
plastinost, svojstvo, osobina nekih materija da mogu lako menjati oblik, bez veih promena agregatnog stanja, a bez
uticaja temperature itd. Primeri takvih
materija su plastelin, glina itd. U medicini slue za uzimanje otisaka, npr. u zubarstvu se koriste privremeno plastine
materije kao gips, razne smole itd. U novije vreme se plastinim nazivaju i neke
sintetike materije kao polivinil, najlon
i dr.
plastika, (1) naziv za plastiku operaciju;
(2) naziv za rezultat ovakve operacije. P.
se sastoji u zamenjivanju nekih povreenih ili unitenih ili operacijom odstranjenih organa ili delova organa ili u
menjanju njihovih oblika, a slui uspostavljanju bolje funkcije ili u estetske svrhe.
planja, neprijatno oseanje nastalo usled
stvarne opasnosti.
plat, zid modanih mehurova koji omotava sve ostale tvorevine.
Plathelminthes, grupa (klasa) helminta,
iji pripadnici imaju spljoteno telo bez
telesne duplje. Uglavnom su hermafroditi.
platinska folija, (stom.) tanki listovi iste
platine, debljine 0,01-0,02 mm. Slui za
odravanje unutranjeg oblika porculanske krune pri njenoj izradi jer ima
znatno viu taku topljenja u odnosu na
temperaturu peenja porculana.

pleiotropia
platinum, Pt, platina, hemijski element,
metal, boje kao srebro, a tvrdoe sline
kao u bakra. Zbog svoje otpornosti prema kiselinama upotrebljava se za izradu
raznog posua koje slui u hemijskim
laboratorijama. U obliku tzv. platinskog
sunera slui kao katalizator.
platybasia, platibazija, deformacija lobanjske baze u oveka, koja se ispoljava
pljosnatim oblikom, a definie se merenjem baznog i facijalnog uglja na rendgenskom snimku. Kod platibazije su
oba ova ugla uveana; Platibazija ispoljava fetusni karakter lubanje. Njeno
prisustvo upuuje na zastoj u rastenju
lubanje (pa i centralnog nervnog sistema) u toku fetusnog ivota. Platibazija
ide esto zajedno s nagluvou, naroito
na terenima endemske strume (disfunkcije fetsne titaste lezde).
platycephalia, platicefalija, irokoglavost; lubanja u kojoj je indeks izmeu
njene irine i visine manji od 70.
platysma, platizma, pljosnati mii vrata.
plava bolest, v. morbus coeruleus.
plavi kamen, v. Cupri sulfas.

plavilo, metilensko, v. methylene blue.

plavo mleko, postaje plavo dejstvom nekih bakterija, obino Pseudomonas syncyanea.
plax, plaks, ploa, osnovna promena koe
u vidu pljosnatog uzdignua koje zahvata veu povrinu. P. je infiltrat inflmatornog porekla, a moe biti razliite veliine, boje i oblika.
plazmagen, ekstrahromosomski gen,
smeten u citoplazmi. Sin. plazmon. V.
gen.
plazmociti (imunoloki), poslednja zrela
faza u diferencijaciji elija koje stvaraju
antitela.

plazmocitna leukemija, v. leukemia.

plazmocitni mijelom, v. myeloma.
plazmon, v, plazmagen.
Plectridium tetani, v. Clostridium tetani.
pleiochromia, plejohromija, (1) pojaana
obojenost; (2) pojaano luenje unih
boja.
pleiotropia, pleiotropija, svojstvo jednog
gena da izazove vie od jednog fenotipskog obeleja.
619

plektamnion
plektamnion, amnion u nekih ivotinja
nastao usled nabiranja amniogenog horiona.
plemeniti, inertni gasovi, v. gasovi.
pleocytosis, pleocitoza, poveanje broja
elija, naroito u nekoj tenosti, npr.
poveanje broja leukocita u cerebrospinalnoj tenosti u toku sifilisa i oboljenja
centralnog nervnog sistema.
pleomorfizam bakterija, prema teoriji
pleomorfizma (Neggel) sve bakterije
najrazliiti)ih oblika pripadaju jednoj
jedinoj vrsti. Kada je R. Koch razvio tehniku istih kultura potpuno je naputena doktrina o pleomorfizmu ili neagranienim morfolokim varijacijama.
pleoptika, specijalna metoda vebanja
ambliopnog razrokog oka. Cilj vebe je
da se ukloni ekscentrina fiksacija i uspostavi foveolna fiksacija. Obavlja se uz
pomo specijalnih aparata.
pleoptophor, pleoptofor, aparat koji se
primenjuje u pleoptici za uspostavljanje
centralne fiksacije ambliopnog oka.
plesimetar, ploica koja slui za posrednu
perkusiju; p. prst po kome se perkutuje
u primeni perkusije kao fizike metodepregleda.
plethora, pletora, stanje prepunjenosti
krvnih sudova, usled poveane koliine
krvi, praeno je crvenilom lica, oseajem napetosti u glavi, sklonou za krvarenje iz nosa; p. hydraemica, poveanje zapremine krvi zbog nagomilavanja
vode (plazme) u krvi; p. vera, v. polycythaemia.
pletismograf, v. piety smo graph.
pletra, v. plethora,
pletorian, koji pokazuje znake pletore.
pletysmograph, pletizmograf, aparat zaregistrovanje promena zapremine pojedinih delova tela koje nastaju usled promena u snabdevanju krvlju.
pleura, pluna maramica, tanka serozna
opna koja svojim utrobnim listom
(pleura pulmonalis) pokriva povrinu
plua, a svojim zidnim listom (pleura
parietalis) oblae zidove grudne duplje.
Izmeu dva lista nalazi se pukotinast
prostor - pleuralna duplja (cavum pleurae) koja normalno ne sadri vazduh.
620

pleuritis
pleuralgia, pleuralgija, bol u pleuri.
pleuralna punkcija, v. punctio pleurae.
pleuralna upljina, v. cavum pleurae.
pleuramnion, amnion koji postaje nabiranjem. Sin. plektamnion.
pleuritis, zapaljenje pleure s eksudacijom
u upljini pleure. U akutnom obliku
pleura je hiperemina i pokrivena eksudatom koji se sastoji od limfe, fibrina i
elijskih elemenata (stadijum suvog
pleuritisa). Bolest obino prelazi u drugi stadijum u kojem se u upljini pleure
stvara obilan eksudat (stadijum eksudativnog pleuritisa); p. acuta, akutni pleuritis u kojeg postoji izraen bol pri disanju, pleurski tare, a potom pleurski izHv; p. adhaesiva, adhezivni pleuritis, u
kojeg postoje srasline izmeu parijetalnog i visceralnog lista pleure; p. chronica, hroniki pleuritis, koji dugo traje i u
kojeg postoji serofibrinski ili gnojni eksudat; p. chylosa, hilozni pleuritis, u
kojeg eksudat ima mlean izgled, zbog
prisustva velikih koliina masti u njemu; p. circumscripta, u kojem je zapaljenje ogranieno samo na jedan deo
pleure (iznad plunog infarkta, npr.); p.
costalis, zapaljenje parijetalnog lista
pleure; p. diaphragmatica, zapaljenje
dijafragmatskog dela pleure; p. epidemica, v.pleurodynia; p. exsudativa, eksudativni pleuritis; pleuritis sa eksudatom; p. fibrinosa, pleuritis u kojeg postoji veliko taloenje fibrina na pleuri;
p. haemorrhagia, hemoragijski pleuritis, u kojeg je eksudat krvav; holesterolski p., u kojeg je izlivena tenost bogata u holesterolu; p. indurativa, u kojeg postoji vrlo veliko zadebljanje pleure; p. mediastinalis, u kojeg je zapaljenje ogranieno na pleuru koja obavija
medijastinum; p. metapneumonica,
koji nastaje posle pneumonije; p. serofibrinosa, u kojeg postoji vodeni (serozni) eksudat i veliko taloenje fibrina
na pleurskim listovima; p. serosa, serozni pleuritis u kojeg postoji vodeni
(serozni) eksudat; p. sicca, suvi pleuritis, u kojeg postoji samo eksudacija limfe, fibrina i leukocita na pleurskim listovima bez stvaranja tenog eksudata; p.
suppurativa, gnojni eksudat, empijem;

pleurocentesis
p. typhosa, pleuritis s tekom prostracijom.
pleurocentesis, pleurocenteza, punkcija
pleure. V. thoracocentesis.
pleurodynia, pleurodinija, paroksizmni
bol u meurebarnim miiima, izazvan
miinim reumatizmom (fibrozitisom),
ili nadraenjem povrine pleure; p.epidemica, epidemijska pleurodinija, bolest izazvana Coxsackie B-virusom, s naglom pojavom vrlo jakih bolova u grudnom kou i podrebarju s povienom
temperaturom i sklonou da se ponovo pojavi posle tri dana. Sin. myalgia
epidemica; myositis epidemica; Bornholmova bolest.
pleurolysis, pleuroliza, hirurko oslobaanje pleure od sraslina.
pleuropericarditis, pleuroperikarditis,
istovremeno zapaljenje pleure i perikarda.
pleuroperikardna duplja, v. kardiogena
ploa.
pleuroperikardno trenje, v. um.

pleuropneumonia, pleuropneumonija,
pleuritis koji komplikuje pneumoniju.
pleuroscopia, pleuroskopija, posmatranje pleurskih listova pomou specijalnog endoskopa (torakoskopa), koji se
uvlai u pleursku upljinu. V. endoscopia.
pleuroskopija, v. pleuroscopia.
pleurotomia, pleurotomija, otvaranje
pleuralne upljine u cilju isputanja eksudata (drenaa).
plexus, splet; p. brachialis, rameni ivani splet, nastaje od etiri poslednja vratna i prvog lenog ivca. Svojim granama
inervie miie i kou gornjeg uda; p.
celiacus (p. caeltacus ili p.Solaris), celijaki splet, autonomni ili vegetativni
splet koji se sastoji od gangliona ispred
trbune aorte i dovodnih simpatikih i
parasimpatikih grana. Svojim odvodnim granama inervie trbune organe i
semenik ili jajnik; p.cervicalis, vratni
ivani splet, postaje od prva etiri vratna ivca, inervie miie i kou vrata.
Preko preanog ivca (n. phrenicus)
inervie dijafragmu; p. chorioideus,
horioidni splet, splet krvnih sudova
smeten izmeu dva lista meke moda-

plikavci
nice. Nalazi se u komorama mozga i lui
modanokimenu tenost (liquor cerebrospinalis); p. lumbalis, slabinski
splet, nastaje od prva tri slabinska ivca
a delom i od etvrtog ivca. Inervie miie i kou prednje strane buta; p.
myentericus Auerbachi, splet vegetativnih nerava izmeu miinih slojeva u
zidu creva. Upravlja crevnim pokretima; p. pampiniformis, prameniti splet
vena koji odvodi vensku krv iz semenika i uliva se u donju uplju venu (desni
splet) i u levu bubrenu venu (levi
splet); p. pelvinus, karlini splet, autonomni splet, sastoji se od dva karlina
gangliona i od dovodnih simpatikih i
parasimpatikih vlakana. Inervie karline organe izuzev semenika, odnosno
jajnika; p.sacralis, krsni ivani splet,
postaje delom od etvrtog, slabinskog
ivca, zatim od petog slabinskog i prva
tri krsna ivca. Svojim bonim granama
inervie miie sedalne oblasti, a zavrnom granom (n. ischiadicus) inervie
miie zadnje grupe buta, potkolenice i
stopala; p. submucosus Meissneri, vegetativni ivani splet smeten ispod
sluznice creva. Upravlja radom lezda.
plexus pampinifornus, v. prameniti splet.

plexus spermaticus, v. funiculus spermatlcus.

plica, nabor, npr. plica inguinalis, preponski nabor.
plicae vocales, glasnice, (embr.) posle iezavanja epitelnog epa i otepljivanja
zjapa grkljana razvijaju se u epitelu peharaste i cilindrine elije. U 4. mesecu
na glasnim icama se nalazi dvoredni cilindrini epitel, ali se on zamenjuje ploastim slojevima ranije nego na gornjim
naborima, gde se ta zamena vri tek po
roenju.
plikavci, vrsta bojnih otrova (v. tamo) koji
izazivaju teke povrede (plikove i rane)
na koi, oima i organima za disanje i
varenje, kao i teke opte simptome, a
esto i smrt. Zatita: gas-maska i zatitno odelo, a prva pomo se sastoji u brzoj dekontaminaciji (najpre se koriste
sredstva za linu dekontaminaciju, a zatim i druga sredstva i naini; pri kontaminaciji luizitom upotrebljava se mast
621

plikovnjaa
BAL). Pored luizita glavni predstavnik
plikavaca je i iperit.
plikovnjaa, v. pemphigus.
plinovi, v. gasovi.
plod, embrion ili fetus sa svojim ovojcima
u telu majke. Embrion je plod od zaea
do kraja treeg meseca trudnoe, a fetus je plod od kraja treeg meseca trudnoe pa do kraja trudnoe (u oveka).
plodovi ovojci, ovojci koji se sastoje od
tri sloja: amniona (bele koulje), horiona (upavice) i decidue (padalice), od
kojih prva dva potiu od ploda, a trei je
izmenjena materina sluznica.
plomba, masa koja ispunjava upljinu u
zubu, posle otklanjanja karioznih delova iz krunice zuba i eventualnog leenja
korena. Njome se vri punjenje ispreparovanog kaviteta da bi krunica imala
normalni oblik, da bi funkciono potpuno zadovoljila i da bi se spreilo dalje
kvarenje zuba. Plombiranje se vri
amalgamom, raznim cementima koji
mogu biti iste boje kao i zub kako se
plomba ne bi primeivala.
plombaa, punjenje upljine u telu inertnim materijalom hirurkim putem, npr.
punjenje pleuralne duplje metil-meta>
krilatskim loptama, koje zamenjuju vazduh u vetakom pneumotoraksu.
plua, pokazuju jasne razlike u mukog i
enskog. Vitalni kapacitet je u mukarca vei nego u ene. Tip disanja je u
mukarca abdominalni, a u ene gornjorebarni. Oboljenja pjua su neto ea
u mukaraca nego u ena. V. pulmo.
pluna alveolska proteinoza v. proteinosis. pluna arterija, v. truncus
pulmonalis.
pluna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum.
pluna eozinofilija, v. eosinophilia.
pluna hemosideroza, v. haemosiderosis.
pluna hipertenzija, v. hypertensio.
pluna kalcifikacija, najee je distrofine prirode u delu gde je dolo do zapaljenja najee je rezultat tuberkuloze, histoplazmoze ili druge gljivine infekcije. Ognjita kalcifikacije su veoma
vrsta, beliasta. Difuzna kalcifikacija
tkiva plua se javlja u sluaju hiperparatireoidizma pri emu su naroito zahvaene alveolarne pregrade i zidovi kr-

622

plumbizam
vnih sudova, to daje pluima vrstinu i
difuznu prebojenost sivkasto beliastom bojom koja se u vidu mree poklapa s pregradama alveola.
pluna maramica, v. pleura.
pluna ara, senke plunih krvnih sudova
to se vide pri rendgenskom prosvetljavanju, a naroito na snimku plua. U
normalnim sluajevima ove senke pripadaju plunim arterijama i mogu se
pratiti od hilusa do na l cm od zida
grudnog koa.
pluna tuberkuloza, v. tuberculosis.
plune alveole, v. pluni mehurii, pulmo
i alveolus.
plune arterije, stenoza, v. stenosis a. pulmonis.
pluni edem, v. oedema.
pluni hilus, v. hilus.
pluni infarkt, v. infarctus.
pluni infiltrat, v. injiltratio.
pluni koren, v. radix pulmonis.
pluni mehurii, alveole, mehurasta ispupenja u zidu alveolarnih kanala plua. Imaju vanu ulogu u disanju u rameni gasova, naroito kiseonika i ugIjen-dioksida, izmeu spoljanje sredine i krvi. Obloeni su tzv. respiratornim
epitelom kroz koji se vri ta razmena, a
ispod koga je u osnovnoj opni obilata
respiratorna mrea kapilara i mrea
elastinih vlakana. Elastina vlakna
ine tzv. elastini skelet plunih mehuria, pomou kojih se mehurii vraaju
u prvobitno stanje u toku izdisaja, poto
su se pri udisanju proirili.
pluni segment, anatomska i funkciona
jedinica u strukturi plua, manja od renja. P.s. ima svoju granu bronha, arteriju i venu, a fibroznim je slojem ogranien od susednih' segmenata. P. segmenata ima ukupno 18. Desno plue: gornji
reanj 3, srednji 2, donji 5; levo plue:
gornji reanj 4, donji 4. Otkrie i prouavanje p.s. bilo je od izvanrednog znaaja
za razumevanje pulmonalne patologije,
kao i za napredak plune hirurgije. V.
segmentna resekcija.
pluni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk.
pluno srce, v. cor pulmpnale.
plumbizam, v. saturnizam.

plumbum
plumbum, Pb, olovo, teak metal; P. aceticum basicum solutum, V. solutio.
Plummer-Vinsonov sindrom, v. dysphagia.
pluriglandularna adenomatoza endokrina, v. endokrina pluriglandularna adenomatoza.
plutonium, Pu, plutonijum, spada u aktinoide, radioaktivni element koji se stvara bombardovanjem uranijum-oksida
brzim deuteronima.
pljuvana lezda, v. glandula salivaris.
pljuvaka, v. saliva.

pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih

medicinskih kola starog veka, jedan od
elemenata od kojih je graen organizam
oveka.
pneumarthrosis, pneumartroza, prodiranje vazduha u neki zglob.
pneumatizacija kostiju, stanje kostiju
lica, koje sadre vazduhom ispunjene
duplje. Ove su obloene respiracijskom
sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom
dupljom preko svojih otvora. To su sinusi nosa (paranazalni sinusi), koji se
nalaze u eonoj, vilinoj, sitastoj i klinastoj kosti. Sinusi nastaju izvraanjem
nosne sluznice u kost u kasno fetusno
doba i u ranijoj mladosti (proces pneumatizacije kostiju). Fizioloko znaenje
sinusa nije dovoljno rasvetljeno. ini se
da su rudiment nekad jako razvijenog
ula mirisa.
pneumatocephalia, pneumatocefalija,
emfizem mekih tkiva glave. Nastaje najee pri prelomima lobanje s povredom pneumatikih upljina u mastoidnom nastavku u eonoj kosti, iz kojih
vazduh prodire u meka tkiva.
pneumatocele, pneumatokela, nagomilavanje vazduha u tkivnim prostorima,
koje moe, ali ne mora, da se manifestuje kao tumor. Naziv za potkoni emfizem koji je nastao usled spoljanje povrede organa za disanje.
pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vazduha ili nekog gasa u nekom patolokom stanju u organizmu; p. cystoides
intestinalis (intestinorum), stanje u
kojem postoji prisustvo cista tankih zidova, koje sadre gas, u zidu creva. Ciste

pneumohaemothorax
se nalaze u supserozi ili submukozi; p.
pulmonum, v. emphysema pulmonum.
pneumatska komora, mala prostorija s
vratima i prozorima za posmatranje u
kojoj vazduh moe da se zgusne ili razredi.
pneumaturia, pneumaturija, prisustvo
vazduha ili gasa u mokrai.
pneumectomia, pneumektomija, v. pneumonectomia.
pneumobacillus, v. Klebsiella pneumoniae.

pneumocardiographia, pneumokardiografija, grafiko predstavljanje promena

u sranom radu pri promeni zapremine
grudnog koa, pritiska u bronhijama i
pod uticajem temperaturnih razlika
udahnutog i izdahnutog vazduha.
pneumocele, pneumokela, proirenje nekog upljeg organa vazduhom; p. laryngis, pneumokela grkljana, uroena anomalija oblika u grkljanu, koja nastaje
nenormalnim proirenjem ventrikulusa Morgagni prema mekim tkivima grkljana. Otok sadri vazduh i moe se
naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima
donekle atavistiki karakter, jer se u nekih sisara nalazi u nekoj meri kao normalna pojava.
pneumocholecystitis, pneumoholecistitis, emfizemski holecistitis.
Pneumococcus (Diplococcus pneumoniae). Pneumokok je izduen gram-pozitivni diplokok. Normalno boravite mu
je sluznica disajnih organa. U ljudi
pneumokok dovodi do zapaljenjskih i
gnojnih procesa: lobarna pneumonija,
bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis,
meningitis, otitis media, pleuritis, peritonitis, sepsa i druga oboljenja.
pneumoconiosis, pneumokonioza, v.
pneumonoconiosis.
pneumoencephalographia, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje lubanje posle unoenja vazduha ili nekog
gasa neposredno u modane komore,
kroz trepanovani otvor u krovu lubanje.
pneumohaemothorax, pneumohemotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u
pleuralnoj duplji. est nalaz u torakalnim povredama.
623

pneumohydrothorax
pneumohydrothorax, pneumohidrotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i tenosti (eksudata) u pleuralnoj duplji.

pneumokardijalni um, v. um.

pneumokardiograf, aparat koji slui za
ispitivanje
pneumokardiogramskih
promena.
pneumologija, v. pneumonologija, pulmologija.
pneumolysis, pneumoliza, operativno odvajanje plua od torakalnog zida zajedno s oiljno promenjenim pleuralnim
listovima. Nastala upljina izmeu torakalnog zida i odlubljenje parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vaduhom (ekstrapleuralni
pneumotoraks). P. se vri u cilju imobilizacije plua. V. thoracoplastia.
pneumomalacia, pneumomalacija, razmekanje plunog tkiva. Sin. pneumonomalacija.
pneumomediastinographia, pneumomedijastinografija, insuflacija vazduha u
rastresito vezivno tkivo medijastinuma
da bi se uinili rendgenoloki vidljivim
medijastinalni organi i patoloke promene na njima.
pneumomedijstinografija, v. pneumo^
mediastinographia.
pneumonectomia,
pneumonektomija,
operativno uklanjanje celog plunog
krila. Vri se najee kod malignih tumora plua; proirena p., pored uklanjanja plunog krila odstranjuju se i
medijastinalna pleura, hilusne limfne
lezde, a po potrebi deo perikarda. Sin.
pneumectomia.
pneumonia, pneumonija, zapaljenje plua sa stvaranjem eksudata u alveolama;
abortivna p., kratkotrajna pneumonija
s dobrim ishodom; p.alba, fatalna
pneumonija novoroeneta u kojeg postoji uroeni sifilis. Poznata je i kao bela
pneumonija; alkoholiarska p., pneumonija u alkoholiara; apikalna p.,
pneumonija plunog vrha; aspiraciona
p., pneumonija izazvana prodiranjem u
bronhije stranog materijala (hrane i
dr.); atipina p., primarna atipina
pneumonija; bakterijska p., pneumonija izazvana bakterijama; bilijarna p.,
pneumonija praena uticom; bronhi624

pneumonia
jalna p., bronchopneumonia; centralna p., pneumonija koja poinje u hilusu
nekog renja plua; cerebralna p.,
pneumonija praena nervnim i psihikim poremeajima; p. crouposa, krupozna pneumonija, lobarna pneumonija; deskvamativna p., hronina pneumonija sa ovravanjem fibroznog eksudata i razmnoavanjem vezivnog tkiva i epitela alveola; disekantna p., interlobularna purulentna pneumonija;
dvostruka p., pneumonija u oba pluna
krila; Eatonskog agensa p., pneumonija izazvana mikoplazmom; embolijska
p., pneumonija us led embolije u plune
krvne sudove; fibrinozna p., pneumonija u koje postoji eksudacija velikih koliina u bronhiole i alveole; fibrozna p.,
u koje se stvara vezivno tkivo u plunom parenhimu u toku izleenja; Friedlnderova p., pneumonija izazvana
Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska
p., gangrena plua; hipostazna p.,
pneumonija donjih delova plua u iscrpenih ili starih osoba; indurativna p.,
pneumonija udruena sa stvaranjem vrstog oiljnog tkiva; p. u influenci, teka, vrlo esto fatalna pneumonija izazvana virusom influence u koje skoro
uvek postoji izraen hemoragijski edem
i koju vrlo esto komplikuje bakterijska
pneumonija; inhalaciona p., aspiraciona pneumonija; interlobularna purulentna p., pneumonija u koje su lobusi
odvojeni jedan od drugog gnojnim eksudatom; intersticijalna p., hronini
oblik pneumonije u kojeg se u meuprostoru stvara velika koliina vezivnog
tkiva koje smanjuje povrinu alveola;
intrauterina p., pneumonija fetusa zadobijena in utero; kataralna p., bronchopneumonia; kazeozna p., pneumonija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u
koje nekrotizovano pluno tkivo ima sirast izgled; lipidna. p., lipoidna p.,
reakcija plua, slina pneumoniji, pri
aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija
izazvana Diplococcusom pneumoniae,
u koje postoji zapaljenje jednog ili vie
renjeva s izraenom kondenzacijom
parenhima (hepatizacijom); lobularna
p., bronchopneumonia; Lfflerova p.,

pneumonijska kriza
Lfflerov sindrom; masivna p., pneumonija u koje dolazi do masivne eksudacije u alveole, ak u itavo pluno krilo;
metastazna p., gnojna pneumonija u toku
septikih infekcija, kada bakterije
krvnim putem dospevaju u plua; migratorna p., pneumonija koja postepeno
prelazi s jednog renja na drugi; mikoplazminska p., najei oblik primarne
atipine pneumonije izazvane s Mycoplasma pneumoniae; opstruktivna p.,
izazvana zaepljenjem bronhija ili karcinomom bronha; pleurogena p., koja
nastaje posle pleuritisa; pneumokokna
p., lobarna pneumonija; primarna atipina p., akutna pneumonija, izazvana
Mycoplasmom pneumoniae ili raznim
virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na
p., pneumonija u kojoj postoji obilno
iskaljavanje gnoja; sekundarna p.,
pneumonija koja se javlja u raznim bolestima, kao njihova komplikacija; staf ilokokna p., pneumonija izazvana stafilokokima; streptokokna p., epidemij-ski
oblik pneumonije izazvan Streptococcusom haemolyticusom; superficijalna p., pneumonija ograniena samo
na deo plua ispod pleure; terminalna
p., pneumonija koja se javlja u tekim
bolestima i koja ubrzava njihov fatalan
svretak; tifoidna p., teak oblik pneumonije s tifoznom reakcijom; traumatska p., pneumonija zbog povrede grudnog koa; tuberkulozna p., pneumonija
koja je esto prva reakcija na tuberkulozu;
virusna p., pneumonija izazvana raznim
virusima.
Sin.
pneumonias.
pneumonijska kriza, v. crisis.
pneumonijski, koji pripada pluima ili
pneumonyi.
pneumonitis, zapaljenje plua; p. acuta
interstitialis, primarna atipina pneumonija; p.granulomatosa, pneumonitis izazvan udisanjem praine, nastaje u
osoba preosetljivih na neke antigene u
praini; p. uraemica, pneumonitis u
uremiji.
pneumono-, predmetak, koji oznaava da
neto pripada pluima.
pneumonoconiosis, pneumonokonioza,
profesionalno oboljenje plua, Tcoje na40 Medicinski leksikon

pneumothorax
staje usled udisanja praine i njenog
tetnog dejstva.
pneumonografija, (1) grafiko registrovanje disajnih pokreta; (2) rendgenografija plua.
pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis.
pneumonologia, pneumonologija, v. pulmologia (lo termin).
pneumonolysis, pneumonoliza, operativno odvajanje plua od grudnog zida zajedno s oiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala upljina izmeu
grudnog zida i odlubljene parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vazduhom (ekstrapleuralni
pneumonotoraks). Pneumonoliza se
vri u cilju imobilizacije u tuberkulozi
plua. V. thoracoplastica.
pneumonoresectio, pneumonoresekcija,
hirurka resekcija dela plua. V. segmentna resekcija.
pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1)
krvarenje iz plua, (2) krvarenje u pluima.
pneumopericardium, pneumoperikardijum, prisustvo vazduha ili gasa u osru.
pneumopraeperitoneum, pneumopreperitoneum, prisustvo gasa ili vazduha u
preperitonealnom prostoru; on dospeva tu spontano ili vetaki, ubrizgavanjem gasa ili vazduha kao pomonog
kontrastnog sredstva u dijagnostici.
pneumopyelographia, pneumopijelografija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika
cistoskopskim putem radi pijelografije.
pneumopyopericardium, pneumopioperikardijum, prisustvo gasa i gnoja u perikardnoj upljini.
pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo
vazduha ili gasa u retroperitoneamom
prostoru, (2) unoenje negativnog kontrastnog sredstva (vazduha ili gasa) u
retroperitoneami prostor da bi se na
rendgenskom snimku mogli uoiti retroperitonealni organi (prvenstveno
nadbubrezi).
pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo
vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje
prodiranjem spoljanjeg vazduha kroz
otvor na zidu grudnog koa ili kroz respiratorne puteve usled perforacije plua (kaverna, apsces); artificijelni p., v.

625

pobaaj
vetaki pneumotoraks; dijagnostiki
p., privremeni vetaki pneumotoraks
koji slui za radiografsko otkrivanje tumora na parijetalnoj ili visceralnoj pleuri i nekim grudnim organima (simpatikusni ganglioneurinom); ekstrapleuralni p., hirurko stvaranje paga izmeu parijetalne pleure i rebara s meurebarnim miiima u koji se ubrizgava
vazduh da bi se na taj nain izazvao kolaps plua u cilju leenja tuberkuloze
plua; otvoreni p., postoji stalna komunikacija (pri udisaju i izdisaju) pleuralne duplje sa spoljanjim vazduhom (putem rane ili bronha); tenzioni p., zatvoreni pneumotoraks u kome tkivo, oko
otvora na torakalnom zidu ili na pluima, deluje kao ventil, koji dozvoljava
ulaenje a onemoguuje izlaenje vazduha iz pleuralne duplje; ovaj pneumotoraks stvara visoki pozitivni pritisak u
pleuralnoj duplji, koji pomera sredogrue na suprotnu stranu, izazivajui poremeaj u disanju i malom krvotoku; terapijski p., sin. vetaki pneumotoraks;
valvularni p., sin. tenzioni pleuritis;
vetaki p., stvoren ubrizgavanjem vazduha ili azota u cilju izazivanja kolabiranja i imobilizacije obole log plua u toku
leenja tuberkuloze. Sin. artificijelni
pneumotoraks, terapijski pneumotoraks;
zatvoreni p., vazduh koji je prodro u
pleuralnu duplju ne komunicira sa spoIjanjim vazduhom, poto se prvobitno
mesto prodora vazduha (rana) zatvorilo.
pobaaj, v. abortus.
poboan, v. collateralis.
podagra, znatno ee se javlja u mukaraca (seksualni kolinik 0,2). V. diathesis
urica.
podbreje, oblast meumozga (diencefalona) koja lei pod talamusom. Ova se
oblast smatra kao vana regulatorna vegetativna oblast, izmeu ostalog i za
seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus.
podgrudnjani, v. substernalis.
podjezina bradavica, v. caruncula sublingualis.
podjezina kost, v. os hyoideum.
podlaktica, v. antebrachium.
podloga, hranljiva podloga.
626

pokriva jezika
podnoenje (tolerancija), v. imunoloko
podnoenje.
Podophyllinum, podofilin, smola dobivena od Podophyllum peltatum. Laksant-no
sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v.
abscessus, furunculus. poikilocitemija, v.
poikilocytosis. poikilocytosis,
poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi
eritrocita razliitih nenormalnih oblika.
poikilodermia, poikilodermija, arenilo
koe usled hipo- i hiperpigmentacije, teleangiektazija, atrofije, kao u rendgen^
skom i radijumskom dermatitisu, i u xeroderma
pigmentosum.
point
mutation, (engl.) mutacija izazvana
zamenom jednog nukleotida drugim
nukleotidom u odreenom kodonu
DNK, koja moe da dovede do zamene
jedne aminokiseline drugom aminokiselinom u polipeptidnom lancu. V. mutatio.
pojaivai, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini,
slue za pojaavanje elektrikih podsticaja do nivoa potrebnog za dalju obradu.
pokoica, (embr.) ektodermnog je porekla. Pravi zaetak se javlja posle stvaranja
medularne ploe. U prvo vreme (1. mesec) sastavljena je od jednog reda niskih
elija. U poetku 2. meseca stvara se
drugi red elija (matini sloj). U poetku su elije donjeg reda okruglaste, a zatim spljotene. To je periderm ili epitrihijum. U 3. mesecu ove elije pokazuju poetak oroavanja, koje postaje intenzivno u toku 5. meseca. Povrina fetalne
pokoice je obloena sirastim mazom
(vernix caseosa).
pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji
omoguuje hodanje ili tranje u mestu, u
laboratoriji, ime se fiziki optereuju
ispitivane osobe. Stepen optereenja
dozira se brzinom kretanja tepiha i njegovim nagibom prema horizontali.
pokriva jezika, u fiziolokim uslovima
oblogu gornje povrine jezika ine konaste i peurkaste papile, mikroorganizmi,
gljivice, deskvamirane epitelne elije,
ostaci hrane i pljuvaka. Moe biti

p-oksifenil-alanin
jae ili slabije izraen a i da ne postoji.
V. obloen jezik, lingua glabra.
p-oksifenil-alanin, v. tirozin.
p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin.
pol, jedinka svojstvenog manje-vie ispoIjenog obeleja i posebne strukture,
sposobna da uestvuje u oploenju. Nekad je to jedna jedina elija, sam gamet
(jednoelijska bia), a nekad je to manje-vie sloen organizam (vieelijska
bia), sposoban da izgrauje, pored telesnih elija, i oplodne (gamete: jaja ili
semeglavce) i da ih naroitim mehanizmom dovodi u dodir s oplodnim elijama drugog pola, omoguujui time oploenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus.
V. polne oznake; p. determinacija, postanak pola u oveka je singamog mehanizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zigotu, blie: od hromosomne formule gametnih jedara. V. androspermija i ginospermija.
polakiuria, polakiurija, esto mokrenje.
polarimetar, aparat pomou koga se odreuje za koliki ugao rastvor nekog optiki aktivnog jedinjenja obre ravan
palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog
ugla moe se izraunati koncentracija
tog jedinjenja u rastvoru.
polarimetrija, odreivanje koncentracije
neke optiki aktivne supstancije na osnovu ugla skretanja ravni polarizovane
svetiosti.
polarizovana svetlost, v. svetlost.
polen, cvetni prah, estice dimenzije 16,5
do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m3
vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m.
Stvara preosetljivost nosne sluznice izazivajui alerginu reakciju (polensku
kijavicu).
polenska alergija, v. pollinosis.
polenska groznica, v. pollinosis.
policistika bolest bubrega, nasledna
bolest bubrega u koje postoje u bubregu mnogobrojne ciste i koje vode postepeno tekoj bubrenoj insuficijenciji.
Sin. morbus polycysticus renum.
polidaktija, postojanje veeg broja prstiju.
poliestrusne ivotinje, ivotinje u kojih
se nagon za parenjem javlja vie puta u
godini.
40*

poliomyelitis anterior acuta

poligenski, uslovljen dejstvom vie razliitih gena. V. multifaktorski
polihlorovani-bifenili, hemijske materije, stvaraju se u industriji boja i lakova,
kauuka, hidraulinih tenosti i pesticida. Serija izornera sa po tri, etiri i pet
hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor
1016 i 1242. Pri unosu u organizam
mogu da izazovu akutna trovanja s oteenjem onih sluznica, crvenilom lica i
hiperpigmentacijom. Izazivaju promenu oblika jetrinih elija s vakuolizacijom. Sporo se izluuju iz organizma.
polimeran, vielani.
polimeraza RNK, enzim koji u toku transkripcije katalizuje sintezu RNK iz odgovarajuih ribonukleotida, na jednostrukom lancu DNK, koji joj slui kao kalup.
polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju
uspostavljanje fosfodiesterskih veza izmeu odgovarajuih deoksiribonukleotida i formiranja novog, komplementarnog lanca DNK.
polioencephalitis, polioencefalitis, zapaIjenje mozga koje zahvata preteno njegovu sivu supstanciju.
poliomyelitis anterior acuta, deja paraliza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz
grupe enteroviroza, koje izazivaju tri
tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infekcija dece retko se javlja posle sistematske vakcinacije. Klinika slika poliomijelitisa je vrlo polimorfna, od najlakih
pa do najteih i smrtonosnih oblika.
Najei su neparalitiki oblici (preko
95%) koji prolaze kao laka crevna i gripozna oboljenja s dobrom prognozom.
Paralitiki oblici su klasini oblici poliomijelitisa s mlitavim oduzetostima
miia. Meu njima je najei spinalni
oblik, koji se odlikuje oduzetou ekstremiteta. Bolest poinje kao laki rinofaringitis ili crevno oboljenje, a zatim se
jave oduzetosti. Najtei su respiratorni
oblici poliomijelitisa s insuficijencijom
disanja zbog oduzetosti disajnih, drelnih i grkljanskih miia. Ishod bolesti i
trajne posledice neposredno zavise od
teine klinike slike poliomijelitisa, pa
je stoga prognoza najgora u respiratornim oblicima.

627

poliorhidija
poliorhidija, postojanje veeg broja semenika.
poliosis, seenje kose. Sin. canities.
poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi
RNK-virusa. Postoje tri antigenski razliita tipa virusa, koji su oznaeni kao tipovi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju poliomyelitis anterior acuta (deju paralizu).
polipeptld, peptid u kome je vie aminokiselina sjedinjeno peptidnim vezama.
polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi
koji nastaju iz duplikatura sluznice na
gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni
prednjim polom ulaze u vilinu duplju,
a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u
nosno drelo. Prilikom operacije odstranjuje se polip zajedno s duplikaturom
sluznice iz koje je nastao.
poliranje, (stom.) glaanje, postupak dobijanja glatkih i sjajnih povrina na stomatolokim nadoknadama od metalnih
legura ili akrilatnog materijala. Postie
se pastama oksida metala i instrumentima za poliranje.
polisaharid, sloeni ugljeni hidrat, iji
molekul sadri preko deset molekula
monosaharida, meusobno vezanih
preko kiseonika glikozidnom vezom.
Politzerov postupak, policerovanje, Politzerovim gumenim balonom moe se
kroz nos pojaati pritisak vazduha u
Eustahijevoj tubi ako je ona suena ili
sekretom ispunjena, te ne doputa slobodnu ventilaciju srednjeg uva prilikom gutanja. Ponavljanom primenom
Politzerovog balona lece se katari tube
i srednjeg uha.
poliurija, v. polyuria.
polivalentan, (1) vievalentan, koji ima
mo da se jedini s vie od dva jednovalentna atoma; (2) ovaj izraz upotrebljavao se i za alkohole koji sadre vie hidroksilnih grupa; (3) koji je aktivan protiv vie sojeva neke klice, npr. polivalentna vakcina.
polivinil-pirolidon, sintetska zamena za
plazmu, ubrizgava se intravenski.
polivinil-pirolidonski test (PVP-test),
test za dijagnostiku hipoproteinemija
izazvanih gubitkom belanevina kroz
eludanocrevni trakt. Posle i.v. ubriz628

polno dvooblije
gavanja 131
PVP obeleenog radioaktivnim
jodom J ili J125, odreuje se njegova
koncentracija u fecesu.
polisomi, v. citoplazma.
pollex, palac na ruci.
pollicisatio, policizacija, zamena ili rehabilitacija palca; hirurka konstrukcija
palca od jednog dela kaiprsta.
pollinbsis, polinoza, polenska groznica,
alergijsko oboljenje nosne sluznice, usled alergije na cvetni prah pojedinih biljaka; sezonska p., ima sezonski karakter; rhinitis vasomotoria, polinoza
koja se javlja nezavisno od sezone.
Pollockova operacija, v. operacija.
pollutio, polucija, nehotini noni izlivi
sperme, obino praeni erotikim snovima.
polni diformizam, morfoloke razlike izmeu pripadnika razliitih polova, koje
su izraz njihovih sekundarnih polnih
odlika.
polni hormoni, v. hormoni, gonadni.
polni indeks, brojni odnos izmeu X-hromosoma i autosoma u hromosomskim
kompletima.
polni odnos, v. obljuba, koitus.
polni organi (organa genitalia), muki i
enski, predstavljaju primarne polne
odlike muke i enske osobe. DeIe se na
unutranje i spoljanje organe, to zavisi od njihovog poloaja prema maloj
karlici. U unutranje organe spadaju polne lezde (gonade) i kanali, polni putevi, koji prihvataju polne elije (gamete),
omoguuju njihovo oploenje i embrionalni razvoj. V. muki i enski polni organi
polno dvooblije, polni dimorfizam. U
oveka se polovi jasno razlikuju od trenutka zavrenog polnog uoblienja, to
znai da polnost oveka utiskuje svoj
peat na sve oblike: od najkrupnijih do
najsitnijih, od makroskopskog do mikroskopskog, pa ak i ultrastrukturnog
sastava, od koloidnog sastava i mikrohemijskih osobenosti do funkcionisanja, od telesnog do duevnog. Ti se peati pola zovu polne odlike. Po njima je
ovek ne samo pol nego i linost. Danas
se zna da nema nijedne somatske elije
koja nije polno posebno obeleena. Jed-

polno-specifian
ro svake enske elije sadri Barrovo
telo (jedarev satelit), koje muke elije
ne sadre. Takva oznaka ini da se enska jedinka smatra barr-pozitivna, dok
je muka barr-negativna.
polno-specifian, somatsko svojstvo koje
se ispoljava samo u pripadnika jednog
pola.
polnost, seksualnost, seksualitet, manifestacija polnih osobina, funkcija, dinamika pola, sadrana i ispoljavana u meusobnim odnosima polova, zavisnim od
ostvarene polne uoblienosti.
polonium, Po, polonijum, radioaktivni
element iz este grupe periodnog sistema.
polovina debljina, (debljina sloja poluapsorpcije) debljina sloja apsorbenta
koja intenzitet upadnih rendgenskih ili
gama-zrakova svodi na polovinu njihove poetne vrednosti. Sin. Halbwertschicht (HWS), half-value layer (HVL),
siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni
sloj.
poloaj, stav koji bolesnik spontano zauzima ili neki stav koji mu se daje radi pregleda ili leenja. V. positio, situs; p.bolesnika, poloaj koji bolesnik zauzima
u postelji u cilju lakeg disanja (ortopneja) ili radi smanjenja bola (pregib
nogu u peritonitisu) ili u cilju leenja
(nagnut poloaj radi iskaljivanja) ili je
poloaj nametnut samim oboljenjem
(opistotonus itd.):, dekubitusni p., poloaj u kome bolesnik lei na ravnoj povrini. Prema tome koji se deo tela nalazi
na povrini postoji: dorzalni dekubi-tus
(leanje na leima), levi boni dekubitus (na levoj strani), desni boni dekubitus (na desnoj strani), trbuni dekubitus (na trbuhu); Fowlerov p., poloaj u
kome je zaglavni deo postelje podignut
oko 50 cm, dok su kolena savijena; genukubitalni p., sin. kolenoldkatni poloaj; kolenolakatni p., ili poloaj Ia
vache (f r. kao krava), upotrebljava se u
vrenju nekih akuerskih operacija; porodilja klei na kolenima, a laktovima se
odupire o krevet. Taj poloaj se primenjuje najee pri repoziciji ispale pupane vrpce i repoziciji zavaljene trudne
materice i pri anorektalnim pregledima

poluga za vaenje zuba

(anuskopija, rektosigmoidoskopija, digitalni rektalni pregled, pregled anorektalnih fistula). Sin. genukubitalni poloaj; Nelsonov p., potrbuni poloaj s
jastucima stavljenim pod trbuh da bi se
trup presavijao, tako da glava i grudni
ko zauzmu deklivni poloaj; koristi se
za drenau sekreta bronhiektazija i apscesa plua; Nobleov p., poloaj stojeeg
pacijenta koji se nagnuo unapred; slui
za palpaciju bubrega; Quinckeov p.,
naroiti stav koji zauzima bolesnik da bi
lake iskaljao velike koliine ispljuvka
u toku bronhiektazija, plunog apscesa,
plunih kaverni; poloaj se sastoji u leanju pacijenta popreko na postelji s
tim to mu glava visi pored postelje;
Robsonov p., poloaj bolesnika na leima s podmetnutim tvrdim jastukom
pod jedanaestim i dvanaestim rebrom;
koristi se pri operacijama na unim
putevima; Trendelenburgov p., strmi
poloaj bolesnika s glavom nanie i karlicom nagore. Upotrebljava se u operacijama u karlici, jer omoguava bolji
pristup enskim genitalnim organima,
debelom crevu itd.
poluapsorpcioni sloj, v. polovina debljina.
polucionizam, aseksualni, uestale none polucije koje se javljaju svake noi
(nekad i po vie puta) i koje izazivaju u
bolesnika itav niz nevolja i neugodnosti. One mogu nastati kao posledica organskih oboljenja (tabes) ili nekih oboljenja (dijabetes). Medikamenti imaju
ogranieno dejstvo. V. antipoluti
poluga Le Cluse, poluga za vaenje donjih umnjaka iji su korenovi povijeni
distalno.
poluga za vaenje zuba, stomatohirurki
instrument koji pored kleta slui za vaenje zuba i korenja. Postoje razne vrste ravnih i savijenih pod uglom. Najednom kraju je podesna drka da se moe
vrsto uhvatiti, a na drugom oluasta,
kopljasta da se moe ui izmeu zuba,
izmeu alveole i korena. Deluje kao raznokraka poluga pa se mora paljivo
upotrebiti jer moe dovesti do ozleda,
pa i preloma vilice.
629

polukupanje
polukupanje, kupanje u kadi do pojasa
(temperatura vode od 25 do 320C), obino kombinovano s polivanjem grudi i
lea. Daje se nekad u febrilnim stanjima, u neurozama, atoniji i hiperemiji trbunih organa, radi snaenja i dr. Toplo
polukupanje (oko 4O0C) deluje dekongestivno na plune bolesti.
poluprovoniki brojai, detektori nuklearnog zraenja. Za detekciju se koristi
stvaranje elektrinog impulsa posle
prolaza zraenja kroz izvesne vrste materijale (tzv. poluprovodnike). U nuklearnoj medicini se za fluorescentnu
scintigrafiju titaste lezde koristi poluprovoniki broja konstruisan od
germanijuma ili silicijuma, uz dodatak
manje koliine litijuma.
polusintetski penicilini, preparati penicilina sa protrahovanim dejstvom (prokainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpenicilin), preparati penicilina otporni u
kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin,
hidrabaminfenoksimetilpenicilin, benzatinfenoksimetilpenicilin,
feneticilin,
levofeneticilin, fenbenicilin, propicilin), preparati penicilina otporni prema
dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv
Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin),
preparati penicilina sa irokim antibakterijskim spektrom (ampicilin, hetaciHn, karbenicilin). Za sintezu itavog
niza polusintetskih penicilina slui 6 -aminopenicilanska kiselina (ona predstavlja jezgro penicilinskog molekula).
polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje veeg broja limfnih lezda.
polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj
postoje zapaljenjske i destruktivne promene u mnogobrojnim arterijama. V,
periarteritis nodosa.
polyarthritis, poliartritis, istovremeno zapaljenje vie zglobova.
polyavitaminosis, poliavitaminoza, bolest nepravilne ishrane, prouzrokovana
istovremenim nedostatkom vie vitamina u organizmu.
polycholia, poliholija, preterano stvaranje i izluivanje ui.
polychromasia, polihromazija, (1) osobina eritrocita da sadre promenljivu koliinu hemoglobina, zbog ega se razli630

polyglobulia
no boje; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj
krvi. Sin. polychromatophylia.
polychromatophylia, polihromatofilija,
(1) osobina elija da se boje razliitim
bojama, pojava naroito zapaena u patolokim eritrocitima; (2) pojava velikog
broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi.
polycoria, polikorija, retka uroena anomalija oblika pupile, pri emu se u duici stvori vie otvora koji daju utisak da
postoji vie pupila. I ovi drugi otvori su
opkoljeni miiem.
polycythaemia, policitemija, apsolutno
poveanje mase eritrocita; p. hypertonica, policitemija u koje postoji labilna
hipertenzija s hipertrofijom leve srane
komore, a u kojoj nema splenomegalije,
leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaibckova bolest; p. relativa, u kojoj postoji
prividno poveanje mase eritrocita
zbog dehidracije; p. rubra vera, prava
policitemija, u kojoj postoji apsolutno
poveanje mase eritrocita i celokupne
zapremine krvi, praeno splenomegalijom, leukocitozom i trombocitozom.
Spada u mijeloproliferativne bolesti.
Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova
bolest; p. secundaria, policitemija koja
nastaje u toku nekih bolesti bubrega,
uroenih sranih mana s desno-levim
santom i nekim plunim bolestima. Izazvana je poveanim stvaranjem eritropoetina, najee zbog hipoksije u organizmu; p.splenomegalica, policitemia
rubra vera; p. spuria, relativna policitemija, stresna p., eritrocitoza u stresu.
polycythaemia rubra vera, v. polycythaemia.
polydactylia, polidaktilija, anomalija razvoja, koja se odlikuje prisustvom prekobrojnih prstiju ruke i noge.
polydipsia, polidipsija, preterana e,
koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu
melitusu.
polygeni, poligeni, dva ili vie razliitih
alelskih parova, ijim uzajamnim dejstvom nastaje odreeno obeleje (inteligencija, rast, pigmentacija itd.).
polyglobulia, poliglobulija, v. polycythaemia.

polyhaemia
polyhaemia, polihemija, viak krvi u organizmu; p. aquosa, viak plazme zbog
unoenja velikih koliina vode; p.polycythaemica, v. polycythaemia; p. serosa, usled vika krvnog seruma.
polyhaploid, polihaploid, elije ili jedinke
s haploidnim brojem hromosoma koji
proistie iz mejoze poliploida. V. polyploid.
polyhybrid, polihibrid, hibrid iji se roditelji meusobno razlikuju u pogledu
vie od tri obeleja.
polyhydruria, polihidrurija, luenje vrlo
razblaene mokrae.
polymastia, polimastija, prekobrojne dojke,pojava nastala usled poremeaja u
razvoju, tako da se, ne ba retko, nalazi
vei broj manje ili vie razvijenih dojki
s jedne i s druge strane grudnog koa,
poredane u jednoj liniji (tzv. mlena linija) koja spaja prednji pazuni nabor
s preponskim predelom.
polymerasae, polimeraze, enzimi koji katalizuju polimerizaciju nukleotida u
nukleinske kiseline, DNK i RNK.
polymorphisms, polimorfizam, u genetici, pojava u populaciji dva ili vie oblika odreenog genski uslovljenog obeleja, od kojih se svako, pa i najree
obeleje, javlja ee nego to bi to moglo da proistie samo iz mutacija odgovarajuih gena. Sup. monomorphismus.
polymyositis, polimiozitis, istovremeno
zapaljenje veeg broja miia, praeno
bolovima, spazmom obolelih miia,
edemom, znojenjem i nesanicom. esto
prati karcinom nekog organa. Ako postoji i zapaljenje koe, tada je poznat
kao dermatomyositis; p. trichinosa, v.
trichinosis.
Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sulfat), antibiotik dobiven iz Bacillus polymyxa, deluje baktericidno; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
poly neuritis, polineuritis, zapaljenje veeg broja ivaca, obino simetrino, toksike (alkohol, olovo, arsen, serumi,
vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne
etiologije (razne akutne infektivne bolesti). Javlja se i u avitaminozama. Glavni simptomi: oduzetost, bolovi, Landryjeva paraliza.

polypus pulpae
polyneuropathia, polineuropatija, oboljenje velikog broja (svih) perifernih ivaca, kliniki se ne razlikuje od polineuritisa.
polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri
mononukleotida.
polyodontia, v. hyperodontia.
polypectomia, polipektomija, uklanjanje
polipa hirurkim putem.
polypeptidaemia, polipeptidemija, poveanje polipeptida u plazmi, kgje se via
u tekoj insuficijenciji jetre.
polyphagia, polifagija, prekomerno uzimanje hrane usled neodoljive gladi.
Sin. bulimia.
polyploid, poliploid, jedinka s vie od dve
potpune garniture hromosoma u njenim elijama: triploid (3N), tetraploid
(4N), npr. V. triploid, tetraploid.
polyploidia, poliploidija, stanje koje oznaava posedovanje vie od dve potpune garniture hromosoma u elijama, usled replikacije svih hromosoma u kompletu, a uz izostajanje deobe jedra.
polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin.
polypnoa, hyperpnea.
polyposis, polipoza, pojava veeg broja
polipa u nekom organu; p. coli, porodina polipoza; p. familialis, porodina polipoza, mnogobrojni adenomski
polipi s velikom sklonou ka malignom preobraaju, koji se nalazi u sluznici organa za varenje, naroito u kolonu,
u vie lanova jedne porodice. Nasleuje se autosomnim dominantnim genom.
V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica,
eludana polipoza je ona u kojoj postoje mnogobrojni polipi u eludanoj
sluznici; p. intestinalis, crevna polipoza sluznice creva i rektuma; p. multiplex familialis, p. familialis; p. nai, polipoza nosa, pojava edemskih i hiperplastinih nabora nosne sluznice u nosnoj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu
hroninog katarnog zapaljenja nosa,
katkad i nosnih sinusa, a potpomae ga
i prisutnost alergijske reakcije u nosu.
Polipi su skloni recidivima, p. ventricuIi, v. gastrica.
polypus pulpae, polip ;pulpe, okruglasta
tvorevina u karioznoj upljini zuba izgraena od granulacionog tkiva i pone631

polyradiculitis

poremeaj miljenja

ciono odeljenje kao i odeljenje prema

kad prekrivena ploastoslojevitim epiprofilu.
telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako
pomama,
najtea vrsta psihomotornog
krvari. V. pulpitis hyperplastica.
nemira pri kome bolesnik razara sve
polyradiculitis, poliradikulitis, zapaljeoko sebe i besomuno napada svoju
nje velikog broja ivanih kcrenova i
okolinu, odajui pri tom intenzivne kriperifernih ivaca prouzrokovano neke ili besno viui. Via se u epilepsiji,
poznatim virusom. Postoji oduzetost
shizofreniji i maniji.
motornih i senzitivnih ivaca s bolovima u miiima i promenom sastava ki- pomeranje udesno, poveanje procenta zrelih (starih) granulocita u leukocitmene tenosti (albuminocitoloka disonoj formuli.
cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guilpomeranje ulevo, izraz za leukocitnu
lain-Barrova bolest*
formulu, kada u njoj postoje mlae elije
polyribosom, poliribozom, kompleks sagranulocitne loze, naroito tapiasti
stavljen od informativne RNK i grupe
granulociti, u poveanom procentu, kao
ribosoma, gde se vri sinteza polipepto se deava u akutnim infekcijama.
tidnih lanaca. Sin. polysom.
polyserositis, poliserozitis, zapaljenje pomona i fiksaciona intraoralna ina,
v. ferula accessoria intraoralis.
svih seroznih opni s eksudacijom u njiPompeova bolest, v. bolest.
hove upljine.
pomum Adami, Adamova jabuica, ispuppolysom, polisom, v. polyribosom.
enje titaste hrskavice grkljana u predpolysomia, polisomija, viak pojedinog ili
njem delu vrata; jae izraeno u mukapojedinih, ali ne svih, hromosoma u eraca.
liji, koji proistie iz nedisjunkcije homolognih hromosoma u toku mejozne deo- Poncetov reumatizam, v. rheumatismus.
Poncetova operacija, v. operacija.
be. V. trisomia, tetrasomia.
polysinovitis, polisinovitis, opte zapalje- pons, most, modani most, Varolijev most,
zadebljanje modanog stabla iznad iznje sinovijskih opni.
duene modine, a ispod srednjeg mozpolytendinitis, politendinitis, istovreme^
ga. Zajedno s produenom modinom i
no zapaljenje vie miinih tetiva.
malim mozgom ulazi u sastav rombaspolyuria, poliurija, izluivanje velike kolitog mozga (rhombencephalon).
ine mokrae u odreenom vremen- pontocerebelarni ugao, v. angulus pontoskom periodu (uvek vie od 1,5 litra za
cerebellaris.
24 asa).
pontocerebellaris, pontocerebelaran,
polyzoospermia, polizoospermija, povenpr. angulus pontocerebellaris, pontoani broj spermatozoida (v-. tamo) u secerebelarni ugao koji grade produena
menoj tenosti (preko 250.000.000 u l
modina i most s jedne strane i mali moml semene tenosti).
zak s druge strane.
poljska bolnica, sanitetska ustanova koja popliteus, na zadnjoj strani kolena, zakose razvija na 20-50 km od linije fronta
lenski, a. poplitea, zakolenska arterija.
radi trijae i pruanja kvalifikovane me- poprenoprune promene glei, (engl.
dicinske pomoi povreenim i obolelim
Cross striations) pruge u razmacima
u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji4-6 mikrona u prizmama glei, koje su
vost (ima sopstvena transportna srednastale spajanjem Tomesovih nastavastva) i mogunost za rad van naselja
ka za vreme izgradnje glei. V. Tomesov
(ima atore i drugu opremu) za postavprocessus.
ljanje u polju i za smetaj povreenih i poradenitis inguinalis, v. lympho granuloobolelih. Od 1945.god. postaju specijalimatosis ingvinalis.
zovane Poljske bolnice: hirurka, inter- porculan, (stom.) v. keramika.
na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo). porculanski filtri, v. filtri
Danas su motorizovane i obino razvija- poremeaj miljenja, jedan od simptoma
ju: prijemnotrijano, bolniko i evakuaodnosno znakova shizofrenije. Mogu-

632

poremeaj sranog rada

no je poremeenje miljenja po obliku - npr. bolesna opirnost, bujica misli,
koenje toka misli, nepovezanost misli
(inkoherencija), rasulo misli (disocijacija) i prekid toka misli, ili po sadrini
npr. sumanute ideje, ideje precenjivanja i prisilne ideje.
poremeaj sranog rada, v. arrhythmia.
porfin, policiklina tetrapirolna jezgra sastavljena od etiri pirola meusobno
vezana metenskim mostovima. Derivati
porfina, u kojima su atomi ugljenika porfina sjedinjeni s razliitim radikalima,
nazivaju se porfirini (uro-, proto- i koproporfirin). Porfin je otkriven u hemu i
hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po
grupama vezanim za porfin i po metalu.
Hem sadri dvovalentno gvoe, a hlorofil magnezijum.
porfirini, derivati porfina koji je policikline grae i jako nezasien, a sastavljen
je od etiri pirolove jezgre, meusobno
vezane metenskim mostovima. Porfirini
se razlikuju po redosledu i vrstama
supstituenata na osam perifernih poloaja pirolnih jezgara u porfinu. Samo
tip IH porfirina se javlja u normalnom
metabolizmu. Porfirinogen je hidrogenovani porfirin u koga su izvrene adicije na etiri dvostruke veze porfina.
porfirinska slezina, slezina je sedite ognjinih infiltrata, tako da ima izgled porfina.
poriomania, poriomanija, neodoljiva
sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni
automatizam, dromomanija.
porodica, zajednica koju ine roditelji,
njihova deca i bliski srodnici koji s njima ive. Osnovna odlika je daje to skup
koji zajedniki ivi, kao jedinica u drutvu u odnosu s drugim jedinicama sline
ili razliite kompozicije. To je najmanja
socijalna i epidemioloka jedinica u
drutvu, jedinica zdravlja i drutvene
brige. Ispunjava bioloke, psiholoke,
sociokulturalne, ekonomske, edukativne i druge funkcije.
porodina dijagnostika, posmatranje odnosno merenje razliitih vidova porodinih funkcija. Koriste je lekari, sociolozi, psiholozi, socijalni radnici i patronane sestre. U razmatranje se ukljuu-

porphobilinogenuria
je bioloka, psiholoka, sociokulturalna, ekonomska i edukativna funkcija
porodice. Sve funkcije su meusobno
zavisne i ne mogu se individualno analizirati.
porodino obeleje, v. familijarno obeleje.
poroaj, v. partus.
poroajna doba, razne faze kroz koje poroaj prolazi. Prema dananjoj klasifikaciji on se deli u etiri poroajna doba:
I poroajno doba, doba irenja ili dilatacije, poinje prvim kontrakcijama materine muskulature i zavrava se potpunim proirenjem materinog ua. U
prvorotke ovo doba traje 12-16 asova,
a u vierotke 8-12 asova; II poroajno
doba, doba istiskivanja ploda, poinje
potpunim proirenjem ua materice i
traje do raanja novoroeneta. Ovo
doba, uz dobre poroajne kontrakcije,
normalan poroajni put i pravilan mehanizam, u vierotke traje do pola asa,
a u prvorotke neto due. Meutim, i u
prvorotke i u vierotke drugo poroajno doba ne srne da traje vie od dva
asa; III poroajno doba poinje raanjem ploda i zavrava se raanjem posteljice i ovojaka. Tree poroajno
doba, i u prvorotki i u vierotki, traje
oko pola asa, ali ne srne da traje due
od dva asa; IV poroajno doba poinje izlaskom posteljice i ovojaka i traje
dva asa. Za to vreme zbrinjavaju se sve
ozlede nastale u toku poroaja, vri se
pregled posteljice i ovojaka i stalno kontrolie porodilja da bi se predupredile
izvesne komplikacije koje mogu nastati
kao to su krvarenja iz materice, posleporoajni ok, dekompenzacija postojeih sranih mana i druge komplikacije.
porokeratosis (Mibelli), dominantno nasledno oboljenje koe u vidu atrofikih
promena s krunim, policiklikim, ali i
nepravilnim keratotikim rubom, koji
su najee lokalizovani na podlakticama, dorzalnim stranama aka i stopala.
poroplastika udlaga, v. udlaga.
porphobilinogenuria, porfobilinogenurija, izluivanje mokrae koja sadri porfobilinogen, kao stoje sluaj u akutnoj
intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria.
633

porphyria, porfirija, ma koja bolest izazvana poremeajem metabolizma porfirina, u kojoj postoje poveano stvaranje
i izluivanje porfirina ili njihovih prethodnika; p. acuta intermittens, akutna intermitentna porfirija, nasledna hepatika porfirija u koje postoje napadi
abdominalnih bolova koji se ponavljaju,
eludanocrevni i nervni poremeaji i
prisustvo velikih koliina delta-aminolevulinske kiseline kao i porfobilinogen
u mokrai. Napade izaziva uzimanje nekih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi
se autosomnim dominantnim genom; p.
cutanea tarda, porfirinska fotosenzibilizacija s pojavom plikova na osvetljenim mestima (dorzalnim stranama
aka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.erythropoietica congenitalis, uroena
eritropoezna porfirija u kojoj se stvaraju velike koliine porfirina u eritroblastima u kostnoj sri i koja se odlikuje fotosenzibilnou, koja vodi mnogobrojnim tekim promenama koe, hemoliznom anemijom, splenomegalijom i izluivanjem velikih koliina uroporfirina.
Vrlo esto postoje eritrodoncija i hipertrihoza. Sin. Gntherova bolest, uroporphyria erythropoietica; p. cutanea
tarda, hereditaria, pozna kona porfirija, koja lii na porfiriju varijegatu, sem
to su abdominalne i nervne pojave odsutne ili slabe; p.cutanea tarda symptomatica, koja ima sline pojave kao i
nasledni oblik ove porfirije a posledica
je hroninog alkoholizma; p. erythropoietica, eritropoezna porfirija je
posledica suvinog stvaranja porfirina
ili njegovih prethodnika u eritroblastima kostne sri; p. hepatica, hepatika
porfirija, akutna intermitentna porfirija; p. variegata, nasledna hepatika porfirija u koje postoje teke kone promene, epizode abdominalnih bolova i
nervnih promena, a koja se prenosi autosomnim dominantnim genom. U te
porfirije u mokrai se nalaze velike koliine koproporfirina i protoporfirina u
ui i stolici. Sin. porphyria mixta.
porphyria acuta intermittens, v. porphyria.
634

positio
porphyrinaemia, porfirinemija, prisustvo porfirina u krvi.
porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u
mokrai poveanih koliina porfirina
(koproporfirina ili uroporfirina) u mokrai.
porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta
hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze
krvni sudovi, ivci i uni kanali.
portio, deo nekog organa, znaajan po
svome obliku i poloaju; p. vaginalis
uteri, grli materice, deo materinog
vrata uvuen u vaginu s kojom gradi
pagove. Najvaniji je zadnji pag (fornix vaginae posterior). Na grliu se nalaze gornji, unutranji i donji, spoljanji
materini otvor. Grli je razliitog oblika: u nerotkinja je konian, a u rotkinja
je vie cilindrian. Na grliu se esto
vide oiljci i rascepi.
portna hipertenzija, v. hypertensio.
portno-sistemska encefalopatija, izraz
za duevne i nervne poremeaje, posledice prelaenja toksikih belanevinskih jedinjenja, naroito amonijaka, iz
portnog u sistemski venski krvotok, bez
njihovog prethodnog zadravanja i
neutralisanja u jetri, zbog mnogobrojnih pobonica izmeu portnog i kavnog
venskog krvotoka. U teem obliku ove
encefalopatije javlja se koma jetre.
portohemijsko posredstvo, v. neurohypophysis.
porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus
externus, spoljanji sluni otvor.
positio, stav prednjaeeg dela ploda u
toku poroajnog mehanizma. Stav
prednjaeeg dela prema karlici zavisi
od mehanizma rotacije. Pri uzdunom
poloaju plod se raa glavom ili karlicom. U poroaju glavom glavica ploda
se rotira tako da je taka vodilja (potiljak) okrenuta prema simfizi (prednji potiljani stav) ili je okrenuta prema trtinoj kosti (zadnji potiljani stav). Oba ova
stava su povoljna. Nepravilno obrtanje
glave, asinklitian stav, nastaje kada glavica ploda sie u karlini ulaz temenom
kosti, a uzduni temeni av (sutura sagitalis) nalazi se blie promontorijumu
(prednji asinklitiki stav) ili blie simfizi
(zadnji asinklitiki stav). Defleksioni stav

positron

je kada glavica ploda ulazi u karlini

ulaz opruena s bradom udaljenom od
grudnog koa. Ukoliko se brada vie
udalji od grudi, utoliko je defleksija jaa
i prema stepenu defleksije glavica ploda zauzima: temeni, lini ili eoni stav.
Najpovoljniji je temeni stav, ostali iziskuju akuersku intervenciju. U raanju
s karlicom (karlini stav), razlikuje se:
stav s karlicom, trtini stav, stav kolenom i noni stav, Poroaj se sprovodi uz
runu pomo (metoda Smeli-Veit ili
Bracht). Kosi i popreni poloaj zauzimaju patoloki stav prema karlici majke, koja je u poetku poroaja prazna a
u toku poroaja, ukoliko se nije izvrila
korekcija, prednjai deo trupa ili rame
a kod zanemarenog poprenog ruka.
Popreni stav je apsolutno patoloki i
spontan poroaj s donesenim detetom
nemogu, te se dovrava akuerskom
operacijom (unutranji okret ili s. caesarea).
positron, pozitron, Elementarna estica
pozitivnog elektriciteta ija masa i tovar
odgovaraju negativnom elektronu, tj.
pozitivan elektron. Ne postoji slobodan
u atomu, kao to postoji orbitni elektron, ve je sastavni
deo atomske jezgre.
Simboli su mu +ili e*.
posledine, secimdinae: pupasta kesa
(deo primitivne crevne duplje), alantois, horion (spoljanji ovoj: krvava kouljica), amnion (bela kouljica).
post cenam (p.c.), posle obroka. Termin
se upotrebljava da bi se obeleilo vreme
proteklo od poslednjeg obroka do uzimanja materijala od bolesnika za laboratorijski i bihemijski pregled i do radiolokog pregleda.
poet menstruum, period posle menstruacije, traje od prestanka menstruacije do
12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih
hormona pfid menstruaciju stimulie
prednji reanj hipofize na luenje gonadotropina koji podstiu zrenje folikula
jajnika i luenje folikulina. Odmah po
prestanku menstruacije pod dejstvom
folikulina dolazi do regeneracije i proliferacije sluznice materice (proliferaciona faza) i zavrava se ovulacijom.
post mortem, posle smrti. V. post mortalis.

postoperativna lista

post partum, period neposredno posle

poroaja, oznaava se kao etvrto poroajno doba. U tom periodu se obavlja
kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede
nastale za vreme poroaja. Nastavlja se
babinjama.
posterior, zadnji, npr. margo posterior,
zadnja ivica.
postganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem.
postgastrektomijski sindrom, v. Dumping-sindrom.
posthemoragijski ok, v. sole.
posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.

posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze

udne navlake. Uzroci su razliiti (infekcija, lekovi, dijabetes i dr.). Obino se istovremeno javlja zapaljenje semimukoze glavia uda (balanitis) i u tom sluaju
nastaje balanoposthitis.
postholecistektomijski sindrom, v. sindrom.
postinfarktni sindrom, v. sindrom.
postkomisurotomijski sindrom, v. sindrom.

postkunibijalan, kae se za pojave koje

nastaju odmah po sklapanju braka (p.
psihoza).
postmortalis, postmortalis, posmrtni,
npr. posmrtne promene u lesu, posmrtno zgruavanje krvi itd.
postnatalna zatita, obuhvata period od
zavretka roenja do kraja prve godine
koja sledi. Obezbeuje zatitu majke i
novoroenog deteta sve do navrene
prve godine. U prvim danima posle poroaja sprovodi se patronanom babikom negom, a po zavretku babinja
kontrolom lekara specijalista pri klinikama i domovima zdravlja. Kontrola deteta obavlja se kod mikropedijatara u
prvim danima po roenju, a do navrene prve godine obavljaju je pedijatri.
postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se
deava posle poroaja, posle roenja.
postnekrozna ciroza, v. cirrhosis.
postoperacijski ok, v. ok.

postoperativna lista, lista na kojoj reanimator registruje na prvom mestu vitalne znake, a zatim i sve ostale klinike i
biohemijske promene u materijalu uzetom od bolesnika, kao i odgovarajuu
635

postoperativni ok

terapiju u neposrednom postoperativnom periodu.

postoperativni ok, v. ok.
postoperativno teenje, v. therapia.

postoperativus, postoperativan, ono to

se dogaa posle neke operacije i s njom
je u direktnoj ili indirektnoj vezi.
postperfuzijski sindrom, v. sindrom.
posttraumatska encefalopatija boksera, postupno nastala neuroloka i psihika oteenja nastala kao posledica
niza pretrpljenih nokauta ili tekih udaraca u glavu. Postoje tri stadijuma - u
prvom se javljaju glavobolja i promene
karaktera (arogantnost, gubitak samokritinosti) kao i razni neuroloki znaci;
u drugom stadijumu javlja se pogoranje simptoma, smanjena brzina pokreta, vea osetljivost na udarce, a u treem stadijumu se javljaju glavobolja i
smetnje u miljenju i pamenju.
posturalan, koji odgovara poloaju bolesnika.
postvakcinalne komplikacije, nastale
komplikacije posle aktivne imunizacije
protiv variole za koju je upotrebljen virus vacciniae officinale; akcesorna
vakcinia, laka kona komplikacija s
vencem prateih pustula oko vakcinal-x
ne pustule; gangrenozna vakcinacija,
najtea komplikacija s gangrenoznim
procesom koe i potkonog tkiva, koji
stvara krater promera do 15 cm. Regeneracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrtnost oko 30 %; generalizovana vakcinija, viremija i ospa kao u varioli s tim
to nema pustulizacija niti oiljaka; inokulisana vakcinija, vakcinalni virus je
prenesen eanjem iz vakcinalne pustule
na zdravu kou, gde se obrazovala nova
pustula;
ulcerozna
vakcinija,
nekrotiki proces ispod vakcinalne
kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle odlubljivanja kruste nastaje dubok defekt
koe, koji sporo zarauje; vakcinijalni
ekcem, prenoenje vakcinalnog virusa
iz vakcinalne pustule na postojei ekcem, gde nastaju mnogobrojne pustule i
teka maceracija; vakcinijalni encefalitis, v. encephalitis.
Potainov aparat, aparat koji se upotrebljava za pranjenje tenosti iz seroznih

636

Potter-Buckyjeva reetka

upljina, zasnovan je na principu negativnog pritiska.

potaa, kalijumova so ugljene kiseline, kalijum-karbonat
,
bezbojna
higros-kopna supstancija. Nalazi se u
pepelu drveta.
potator, pijanica, alkoholiar. V. alkohol.
potentia, potencija, sposobnost vrenja
polnog akta; p. coeundi, sposobnost vrenja snoaja; p. generandi, sposobnost oploivanja.
pothranjenost, bolest nepravilne, nedovoljne ishrane, nastaje usled nedovoljnog unoenja energetskih i bitnih hranIjivih materija prema potrebama organizma.
potiljana kost (os occipitale), neparna
kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz
produene modine i krvnih sudova. V.
os occipitale.
potiljano koleno, pregib modane e vi s
konveksitetom ka trbunoj strani.
potiljak (occiput), zadnji deo glave.

potiskivanje afekta, v. afekat.

potklase imunoglobulina, imunoglobulini u jednoj klasi dele se na potklase. U
klasi humanog IgG postoje potklase
IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA potklase IgAi i IgAa- Podela na potklase
osniva se na razlikama tekih

u
jednoj
klasi.
V.
imunoglobulini,
teki
lanci
imunoglobulina.
potkolenica, v. crus.
potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski
zvuk.
potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi
alkoholnog pia.

potporne belanevine, v. skleroproteini,

albuminoidl
potporni aparat zuba, v. parodontium.
potpuna dominantnost, v. dominantnost.
potpuna penetracija, v. penetratio.
potpuni blok, v. block.
potpuni pobaaj, v. abortus.

potres mozga, v. commotio cerebri.

Potter-Buckyjeva reetka, sastoji se od
uskih olovnih traka, sloenih skoro paralelno, ali s malim pukotinama izmeu
pojedinih listia koji obrazuju lepezast
izgled; kroz ove pukotine mogu proi
samo primarni zraci iz rendgenske cevi
koji se takoe lepezasto ire. Rasuti kao

Pottova bolest
i sekundarni zraci ne mogu proi kroz
pukotinice, ve ih apsorbuju olovni listii. Zato dobivena rendgenska slika
ima vei kontrast i otrinu: senke olovnih listia se ne vide, jer se za vreme snimanja reetka kree.
Pottova bolest, tuberkuloza kimenog
stuba. V. spondylosis, malum Pott.
Pottova grba, v. gibbus, kyphosis.
Potts-Smith-Gibsonova operacija, v.
operacija.
Poupartova veza (Hg. inguinale), zadebljanje na donjoj ivici spoljanjeg kosog
trbunog miia, preponska veza, prua
se od prednje gornje bedrene bodlje do
preponske kvrice.
povije, v. glabella.
povieni krvni pritisak, v. hypertensio arterialis.
povraanje, v. vomitus.
povraanje u toku opte anestezije, povraani sadraj moe biti udahnut (aspiriran) u disajne puteve; hemijskim i me-
hanikim delovanjem aspirisani sadraj
dovodi do tekog poremeaja disanja, a
nekad i do smrti.
povraati, v. vomitus.
povratna sprega, mehanjzam povratne
sprege (feedback mechanism) ispoIjava se u korelativnom odnosu lanova
nekog sistema. U sluaju pozitivne p.s.
poveanjem koncentracije ili pojaanjem funkcija lana A pojaava se i lan
B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B,
ija se funkcija poveava, nastaje sluaj
negativne p.s. U endokrinologiji postoje endokrini kontrolni mehanizmi sprege kao to je hipotalamusna kontrola luenja pojedinih hormona ciljnih (target) lezda, odnosno njihovih elija. Impulsi koji dopiru do neurosekretnih elija hipotalamusa stimuliu luenje tireotropnog oslobaajueg faktora
(TRF), koji deluje na luenje tireotropina (TSH) iz tireotropnih elija prednjeg
renja hipofize a ovaj dejstvuje na luenje tiroksina iz tireocita. Pojaano luenje tiroksina opet izaziva koenje izluivanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti tireeideje; p.s. mehanizam, v. feedback-mehanizam.
povratni tifus, v. febris recurens.

povrede zuba
povratnika distrofi}a, u povratnika iz
logora i zarobljenitva otkriva se da utedno ukopavanje hipofiznih funkcija
moe da traje dugo po prestanku stvarnog gladovanja. Asimilacija proteina je
ugroena zbog nedostatka anabolikih
hormona (krescin, androsteroidi kore
nadbubrenih lezda), to izaziva poremeaje u seksualnoj sferi.
povreda, v. traumatizam, trauma; p. frontobazalne, prelomi lubanjske baze, koji
mogu da ostanu neprimeeni, pa pre ili
kasnije (nekad tek posle vie rneseci ili
ak i godina) dovode ivot povreene
osobe u opasnost usled gnojnog leptomeningitisa. Klinikim i rendgenskim
pregledom treba traiti linije preloma,
u svakom sluaju svee povrede, u frontoetmoidnoj oblasti, kao i u sluaju tee
frakture nosne piramide. Nekad, u sluaju sumnje, treba izvriti eksplorativnu operaciju, da bi se na vreme otkrilo
postojanje preloma u frontalnom ili etmoidnom sinusu.
povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis
traumatica, traumatske iaenje zuba:
(a) dislocatio d. traumatica, nasilno
pomerena krunica zuba je izvan niza, ali
je koren u alveoli: (b) luxatio d. traumatica, prava luksacija, zub je jae pomeren, postoji manji ili vei prazan prostor izmeu korena i alveole, teko oteenje okolozublja, prekinuta je apikalna
cirkulacija; koren moe biti sabijen u alveolu ili u maksilarni sinus; (c) extractio d. traumatica, nasilno izbijeni zub
je izvan alveole u ustima, mekom tkivu
ili izvan usta; II fractura dentis traumatica, traumatski prelom zuba: (a)
fractura coronae d. traumatica, ekstraalveolarni prelom zuba: fissura coronae d. traumatica, pukotinasti prelom
krunice zuba; fractura enameli traumatica, prelom glei zuba; fractura
dentini, prelom dentina ili zubne kosti;
fractura coronae d. completa traumatica, kompletan prelom kruninog
dela zuba; (b) fractura radicis dentis
traumatica, f. intraalveolaris, prelom
korena zuba u raznim visinama i pravcima; (c) fractura dentis completa traumatica, potpun prelom zuba, tj. kruni637

povrine zuba
e a korena; (d) f ractura dentis comminutiva, kominutivan prelom, potpuno
razaranje zuba.
povrine zuba, f.distalis, povrina zuba
prema zubu koji se u zubnom luku nalazi iza njega; f. contactus, povrina
zuba prema susednom zubu. Sin. aproksimalna povrina; f. labialis s. buccalis, povrina zuba okrenuta prema usnama odnosno obrazima; spoljna povrina zuba. Sin. /. vestibularis; f. masticatoria, povrina zuba kojom se vae,
grizna povrina zuba, povrina prema
zubima iz suprotne vilice; f. mesialis,
povrina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi ispred njega; f. oralis,
povrina zuba okrenuta prema usnoj
upljini. U gornjih zuba zove se f. palatinalis, a kod donjih f. lingualis.
povrinska aktivnost, aktivnost koja se
ispoljava na graninim povrinama. V.
povrinski napon.
povrinska anestezija, v. anaesthesia.
povrinska nedeljna doza (Don), maksimum dopustive doze rendgenskih ili
gama-zrakova. Za nedelju dana ona iznosi 0,1 R ukoliko izvor zrane energije
ne prelazi 3 MeV.
povrinski napon, kapilarna sila u povrinskom sloju tenosti koja tei da smanji njenu povrinu; povrinski napon je
izraz molekulske kohezije. Kad je povrinski napon mali, povrina je konkavna, a kad je veliki, ona je konveksna.
povrna tamponada rane gazom, (stom.)
prva mera koja se primenjuje radi zaustavljanja krvavljenja posle vaenja
zuba.
Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativno veliki virusi (230x300 ), sadre
DNK, poput opeka su i imaju kompleksnu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi
se znatan broj raznih virusa. Meu njima su za medicinu najznaajniji: virus
variole, virus vakcinacije, virus moluscum contagiosum i virus kravljih boginja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom
patogeni za ivotinje.
pozitivan venski puls, v. pulsus.
prabubreg, (embr.) pronefros, pronefrosni zaeci se javljaju u embrionima oveka dugim 1,5 mm (10 praprljenova), a
638

praematurus
najbolje na embrionima duine 2,5 mm
(23 praprljenova). Izuzev sabirnog kanala, svi drugi delovi pronefrosa u oveka, normalno, nestaju u embrionima
dugim 5 mm (23-28 praprljenova).
praka, v. funda.
prakasta veza penisa, v. ovesna veza penisa.
predilekciono mesto, mesto koje najee biva napadnuto nekom boleu ili
pogoeno nekom povredom.
praeeclampsia, preeklampsija, preeklamptiki period ili eklampsizam, predstavlja teku fazu poznih gestoza, koja
obino prethodi pojavi eklampsije. Napad moe da izbije u svakom trenutku,
ali svaki eklampsizam ne prelazi u eklampsiju. Preeklampsija je tei i ozbiljniji oblik nefropatije gde je trijada simptoma (otoci, proteinurija i povien krvni pritisak) intenzivnije izraena, tako
da je protein u mokrai preko 2 g, tenzija preko 170 mm Hg, a edemi postaju
izraeni po elom telu posebno na donjim ekstremitetima. Ovim simptomima pridruuju se i subjektivni: glavobolja, zujanje u uima, vrtoglavica, crevni
poremeaji i smetnje od strane vida.
Ovu fazu pozne gestoze mogue je na
vreme uoiti i terapijski otkloniti i time
izbei pojavu eklampsije.
praeleukaemia, preleukemija, hematoloke promene u vidu refraktorne anemije, neutropenije, trombocitopenije,
ili svih tih citolokih promena, koje
due ili krae vreme prethode pojavi
akutne mijeloblastne ili monoblastne
leukemije, ili leukemije nediferentovanih matinih elija.
praematurus, prematurus, (1) prevremen, (2) (neonatus) nedonoe. Dete roeno pre 9 meseci trudnoe. Ono se razlikuje od donesenog deteta po duini i
teini. Duina mu je 38-45 cm, a teina
1-2,5 kg, to zavisi od trajanja trudnoe.
Ono se odlikuje i nekim fizikim znacima: nokti ne prelaze jagodice prstiju,
pla mu je slab, mnogo spava i veoma je
osetljivo prema promenama spoljne
temperature (termolabilno). Njegova
sposobnost za vanmaterini ivot zavisi

praemenstruum
od trajanja trudnoe, a sve je vea ukoliko se ova pribliava roku.
praemenstruum, stanje koje prethodi
menstruaciji. Obeleeno je specijalnim
hormonskim odnosima, naglim padom
folikulina ispod normalne koncentracije, usled ega nastupi menstruacija.
praeputium, udna navlaka, koja, kada je
penis u mirovanju, potpuno odeva glavi preko koga se navlai kao duplikatura, dok se za vreme erekcije posuvraa,
ogoliujui potpuno glavi.
praescriptio, preskripcija, propis, v. ordinatio.
praevertebralis, prevertebralan, pretkimeni, koji se nalazi ispred kimenog
stuba.
praevius, koji se nalazi ispred neega ili
na putu neega; u poroaju, prepreku
moe da ini posteljica kad je ugneena ispred ploda (tzv. placenta praevia,
nasela posteljica), ili tumor, naroiti
miom grlia i tela materice.
pragametne elije, v. elije.
pragmatizam, filozofska doktrina po kojoj ideje imaju vrednost samo ukoliko
se mogu upotrebiti u praktinoj delatnosti.
pregnandiol, sterolni metabolit (bioloki
neaktivan) progesterona koji se otkriva
u mokrai odrasle ene.
pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator
holinesteraze, slui za leenje otrovanih
antiholinesteraznim organofosfatima.
pramen, zavrni, tanak ogolien snop
osovinskih konaca u repu semeglavca
oveka.
pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji
u cilju postizanja asepse. Posle ienja
i podrezivanja noktiju ruke se peru do
lakta u toploj vodi, sapunom i etkom
10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u
70%-tnom etil-alkoholu, a preporuuje
se da se posle toga dre jo 2-3 minuta
u nekom efikasnom dezinficijentnom
sredstvu.
prameniti splet, plexus pampiniformis,
venski sudovi oko semenovoda u vidu
guste mree.
praprljenovi, somiti, mezodermne tvorevine u vidu mekova naslaganih jedni
na druge. Broj praprljenova u embrio-

precipitacija
nu od 5 mm (224. as) iznosi 28 pari. Izmeu 10. i 11. dana lea i spoljanja
strana praprljenova izdvajaju se kao
miotom. Ostatak praprljenova ini
sklerotom.
prasak, iznenadni kratkotrajni zvuni fenomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim
delovima talasa. Moe da izazove prskanje bubne opne, privremenu gluvou i
funkciona oteenja ula sluha, naroito pri intenzitetu 180 do 200 db.
praak, v. pulvis.
praina, eksplozija praine i gasova, eksplozije praine, naroito organske spadaju meu najjae i najopasnije eksplozije. Najee eksplodira praina uglja,
pamuka, vune, ita, brana, eera, zatim strugotine, praine plute, papira,
gume, magnezjjuma i aluminijuma. Odreene meavine nekih gasova i vazduha jesu snana eksplozivna meavina.
Mogunost eksplozije nastaje kad se u
vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%;
metana 5% do 14%; ugljen-monoksida
12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do
36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16%
i benzola 1% do 57%.
Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test.
pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi.
pravi divertikul, v. diverticulum.
pravilo devetke jlo Wallaceu, nain izraunavanja opeene povrine pojedinih
delova tela. Po njemu opeena povrina
glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa
spreda i straga po 18%, svake noge po
18% i meice 1% od celokupne povrine tela,
pre- (prae-), predmetak koji u recima oznauje da je neto ispred, npr. fascija
prerenalis, predbubrena fascija.
precipitacija, taloenje neke supstancije,
tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu taloga (precipitata). Moe daje izazove, izmeu ostalog, dodatak specifinih antitela (tzv. precipitina) rastvoru odgovarajueg antigena (precipitinogena). Precipitacija kao seroloka metoda ima
dvostruku primenu: dokazivanje precipitinogena (Ascolijeva reakcija) ili dokazivanje antitela u serumu (serodijagnoza razliitih infekcija).
639

prekidanje napada

precipitini
precipitini, antitela koja dovode do stvaranja precipitata. Strogo su specifini,
deluju
na
precipitinogene.
precipitinogeni, antigeni koji podstiu
stvaranje precipitina u organizmu. To su
razliite neorganizovane, belanevi-naste
frakcije iz elija. Bakterijski precipitinogeni mogu se nalaziti u raznim delovima elije, najee u njihovim kapsulama.
preaga, diaphragma, postoje jasne polne
razlike u poloaju preage. U prve dve
decenije poloaj se istovetno menja. U
periodu od 3-8. decenije granica preage se sputa ispod donje ivice 11. rebra.
V. diaphragma; preaga (razlike u poloaju), srednji poloaj preage se u
oba pola u toku prve dve decenije ivpta
istovetno menja: od 10. meurebarnog
prostora do neto ispod gornje ivice 11.
rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u mukog granica preaga sputa ispod donje
ivice 11. rebra, dok to u ene izostaje. U
nje se do 50. godine granica preage nalazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60.
godini se ak die do gornje ivice tog
rebra.
prenik, v. conjugata, diameter.
predentinum, sloj nemineralizovanog
dentinskog matriksa, debljine 10 do 20
mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba.
Stvara se u toku funkcije zuba. V. dentinum, dentinogenesis. predeo, v. regio.
predispozicija, predispositio, uroena ili
zadobivena osobina organizma koja se
manifestuje sklonou ka izvesnim patolokim procesima ili oboljenjima, ili
sklonou organizma da povoljno reaguje pri izvesnim patolokim procesima ili
oboljenjima. V. dispositio. prednison,
prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu
odgovara prednizolonu (v.prednizolon)
a spravlja se sintetski. prednizolon,
sintetski kortikosteroid, derivat
hidrokortizona. Ima sva dejstva
hidrokortizona, ali je jai od njega i u
manjoj meri prouzrokuje retenciju natrijuma. Sin. delta-hidrokortizon.
prednokatna ploa, v. nokti. prednji, v.
anterior, ventralis.

640

predkolsko dete, period u ivotu deteta

od navrene jedne godine do navrenih
est godina starosti. U tom periodu dete
poinje da dolazi u kontakt sa irom
svojom okolinom tako da u tom razdoblju uticaj ire socijalne sredine postaje
isto toliko znaajan kao i uticaj porodie. Poseban problem u dece ovog uzrasta predstavlja pitanje zbrinjavanja u
toku dana dok su roditelji na poslu.
Zbog toga u prvi plan izbija pitanje kapaciteta dejih jaslica i obdanita.
predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni
nabor od zaetka vilice, koji, u daljem
razvoju, dovodi do stvaranja usnog
predvorja.

predzavojak, v. anthelix.
preganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem.
pregiba (mii), v. flexor.

pregib an je, v. flexio.

Preglov rastvor, sadri oko 0,035-0,04%
slobodnog joda, zatim natrijum-jodida,
natrijum-hipojodita i natrijum-jodata.
Upotrebljavan za leenje rana, za ispiranje mokrane beike, za ubrizgavanje u
trbunu duplju i u krvotok u septikim
procesima.
pregljevi, v. Acarina.
pregneninolon, anhidrohidroksiprogesteron, sintetski proizvod koji ima dejstvo hormona utog tela (progesterona)
i kada se da oralno.
pregnenolon, matina supstancija svih
steroidnih hormona. On titi muku gonadu.
preimunicija, v. infektivni imunitet
prekancerski, koji prethodi pojavi raka;
p. stadijum, razdoblje u kome nastaju
promene u tkivima (prouzrokovane zapaljenjem, grizlikim procesom, dejstvom rendgenskih ili radijumskih zrakova, raznih hemijskih supstancija itd.)
na ijoj se osnovi moe razviti maligni
tumor.
prekardijalna kardioliza, cardiolysis
praecardiaca.
prekidanje napada, vetako prekidanje
nekog patolokog stanja koje se obino
javlja u vidu napada, npr. prekidanje
napada bronhijalne astme adrenalinom.

prekobrojni zubi
prekobrojni zubi, tipine ili atipine formacije zubnih zaetaka koje se javljaju
u mlenoj ili stalnoj denticiji. Najee
se javlja meziodens, parapremolari, paramolari i retromolari. V. hyperodontio.
prekrivanje pulpe, metoda za zatitu i Ieenje pulpe stimulisanjem stvaranja
tercijalnog (iregularnog) dentina primenom medikamenata s biolokim delovanjem; p. p. indirektno, metoda za
terapiju dubokog karijesa aplikacijom
medikamenata (cink-oksid oleum kariofilorum, ili kalcijm-hidroksid paste)
preko tankog sloja vrstog, ili razmekanog dentina; p. p. direktno, metoda za
terapiju artificijelne perforacije pulpe
aplikacijom medikamenata (kalcijumhidroksid paste) direktno na ranu pulpe.

prelom kosti, v. fractura.

premedikacija, preoperativna medikacija, davanje odreenih medikamenata u
neposrednom preoperativnom periodu
koje ima za cilj psihiko smirenje bolesnika, izazivanje analgezije, snienje bazalnog metabolizma, i inhibiciju sekrecije u disajnim putevima.; najee se
koriste opijati (morfm i petantin), preparati beladone (atropin), antihistaminici i dr.
premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima
ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva.
Nalaze se izmeu onjaka i molara kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva
tanja korena, jedan bukalno, a drugi lingvalno, ostala tri imaju po jedan koren.
prenidaciono vreme, ivot ploda pre
nego to se ugnezdio u materini zid. ivot jajeta je obezbeen funkcijom utog
tela.
preoperativna priprema, skup postupaka koji imaju za cilj da bolesnika (koji
moe biti u tekom stanju) dovedu u optimalno stanje za operaciju; podrazumeva davanje infuzija tenosti i elektrolita, transfuzija krvi i njenih derivata,
antibiotika, kardiotonika, kiseonika i
dr.; sve ove mere treba da pripreme bolesnika za operaciju i smanje operativni
rizik.
preosetljivost (prema lekovima), pojava
da neke osobe ve na male doze nekog
41 Medicinski leksikon

presistolan
leka reaguju onim pojavama koje se kod
veine ljudi javljaju tek posle veih doza
tog istog leka.
preparisati, neto obraditi, doterati pomou izvesnih postupaka; (anat). izdvajanje instrumentima delova lesa u cilju
prouavanja normalne anatomije; (hir.)
razdvajanje slojeva nekog dela tela u
toku operacije.
preponska kost, preponjaa, v.' pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa.
preponski, v. inguinalis.
preponski kanal, v. canalis inguinalis.
preponski predeo, v. regio.
preponjaa, preponska kost, v. pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa.
preputium (praeputium), prepucijum,
udna navlaka, kona duplikatura koja
prevlaci glavi mukog polnog uda.
Lako se moe pomeriti unazad preko
glavia zahvaljujui labavom potkonom vezivnom tkivu.
presad, v. transplantacija.
presaivanje, v. transplantatio.
presbyacusis, prezbiakuzis, staraka nagluvost; javlja se posle 60. godine ivota.
Sastoji se iz dve komponente. Jedna je
snienje gornje granice slunog polja, tj.
gubitak visokih tonova, druga je posledica umanjene slune diskriminacije za
govor (cerebralna komponenta).
presbyopia, prezbiopija, staraka dalekovidost. Javlja se posle etrdesete godine
ivota kao fizioloka pojava usled slabljenja akomodacije. Soivo gubi elastinost i ne moe da menja oblik pri akomodaciji. Najblia taka jasnog vida odmie se od oka jer obim akomodacije
opada. Popravlja se konveksnim staklima.
presentatio, stav ploda odnosno dela tela
ploda koji prednjai u kotanom kanalu
majke (karlica) za vreme trudnoe i poroaja. U uzdunom poloaju prednjai
glava (presentatio capitis) ili karlica
ploda (presentatio pelvica), u poprenom poloaju nema dela koji prednjai,
ulaz u kariku je prazan u veini sluajeva, ali mogu prednjaiti trup, rame ili
ruka.
presistolan, koji je u vezi sa presistolom,
tj. s krajem dijastole.

641

presistolni um

prevremeni pubertet

presistolni um, v. um.

enje zuba i spreavanje razvoja sekunpresna dijeta, v. dijeta.
darnog karijesa plombiranog zuba.
presoreceptori, pauku slini nervni zavr- previjalite, v. sanitetska stanica.
eci kojih ima naroito mnogo u zidovi- prevremeni pubertet, pojava znakova poma krvnih sudova. Igraju znaajnu uloInog sazrevanja pre perioda koji, u granicama doputenih biotipskih varijacigu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri
ja, predstavlja normalno vreme sazrevarastezanju sudova, koje je prouzrokovanja za tu rasu i za prilike pod kojima ona
no povienjem pritiska, poveava broj
ivi. Prevremeni pubertet, izrazito patoimpulsa s ovih receptora koji u izdueloko stanje, ne treba meati s ranim i
noj modini poveavaju razdraenost
preranim pubertetom koji predstavljaparasimpatikih a smanjuju razdraeju, zajedno s poznim pubertetom, vrenost simpatikih centara. Dolazi do imenski obeleene gornje i donje mee
renja krvnih sudova i do smanjenja
normalnog pubertetskog procesa. Ne
frekvencije i snaga sranih kontrakcija,
treba smetnuti s uma da na pojavu puusled ega pada krvni pritisak.
berteta utiu, sem nasleene indivipresupurativan, koji prethodi supstanciji
dualne konstitucije, i drugi faktori
(zagnojavanju).
(rasa, ishrana, podneblje, nain ivota,
pretei pobaaj, v. abortus.
hipererotizacija i dr.). Vano je, meupretilost, v. obesitas, adipositas.
tim, konstatovati da se danas pubertetpretkomora srca, v. atrium.
ne pojave u oba pola uopte javljaju
pretreniranost, oblik hroninog zamora znatno ranije nego pre 30 godina. To ubposledica dugotrajnih optereenja kako
rzanje je proizvedeno, najverovatnije,
fizike, tako i psihike prirode. Monotohiperotizacijom koju dananji ivot vri
nija treninga doprinosi pojavi sledeih
na razvoj omladine. Prevremenim puznakova: gubitak volje za treningom,
bertetom treba smatrati pojavu polnog
poveana razdraljivost, nesanica i gusazrevanja pre 10. godine u devojica, a
bitak teine, slabiji rezultati, manje efi-X
pre 13. godine u deaka. Svi se sluajevi
kasan rad, poremeaj ravnotee vegetaprevremenog puberteta mogu svrstati u
tivnog nervnog sistema (pomeranje pre3 grupe: 1) prvu grupu ini uroeni i gema simpatikotoniji), ekstrasistole i sponetski odreeni pubertet; 2) u drugu
rije reagovanje. Leenje - prekid aktivgrupu spadaju oni koji su izazvani hornosti ili prelaz na neku drugu aktivnost,
monskim poremeajima i 3) treu grusedativi, velike doze vitamina.
pu ine sluajevi prevremenog puberteprevencija, niz preduzetih mera koje preta cerebralnog porekla. 1) Konstituciothode pojavi bolesti ili povredi ili, pak,
ni ili idiopatski p.p., moe postati zbog
tekom oteenju zdravlja, invalidnosti
neprimetnih lezija (kriptogenetski prei u krajnjem sluaju smrti. Ovo podravremeni pubertet, neznatne encefalitizumeva korienje svih postojeih znake ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog ponja o zdravlju i prirodnom toku bolesti
rekla, javlja se prevremena i prekomeru cilju da se ouva i unapredi postojee
na proizvodnja seksomorfona (tumori
zdravlje (primarna prevencija), sprei
semenika ili jajnika, hiperplazija kore
dalje napredovanje bolesti (sekundarna
nadbubrene lezde) i 3) p.p.modaprevencija) i sprei nesposobnost i pronog porekla, pubertet koji treba da indui ivot (tercijarna prevencija).
teresuje lekara u najveoj meri, jer u
preventivan, koji spreava, koji predupmeumozgu postoji regulatorni centar
reuje. Sin. profilaktian. V. kurativan.
hormonske funkcije, sposoban da pod
preventivna ekstenzija, (stom.) princip
izvesnim okolnostima izazove prevrepreparacija kaviteta karioznog zuba. Ukmeni pubertet: a) hiperplastiki tumori
ljuenje svih predilekcionih mesta gde
hipotalamusne oblasti (ventromedijalmoe nastati dalje irenje karioznog
no polje sivog breuljka); h) postojanje
procesa u jedan kavitet. Omoguuje
hidrocefalije; c) genitosomatski prerani
nesmetano ienje, fizioloko samoi642

prezervativ
razvoj nastaje kao posledica zapaljenjskog oteenja hipotalamusne oblasti
(encefalitis, arlah, zauke, veliki kaalj
i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon
gioblastom optike hijazme); e) poliostotika fibrozna displazija (Albrightov
sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla,
on je danas doveden u pitanje, jer se tvrdi da tumori epifizne lezde ne izazivaju prevremeni pubertet otklanjanjem
halonske, antigonadotropinske konice nego pojavama u svojoj okolini, a
pre svega hidrocfalijom. to se prevremeni pubertet pinealnog porekla skoro
ne sree u devojica objanjava se izuzetnom pojavom pinealnih tumora u njih
(samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni pubertet je po pravilu izoseksualnog karaktera.
prezervativ, navlaka za penis od gume ili
drugog materijala; slui za zatiti od venerinih bolesti pri polnom snoaju i kao
sigurna mera predohrane protiv zaea.
Sin. condom. preivanje, v. ruminatio. p
rio dat, v. accessorius. Priessnitzova
obloga, vodom natopljena i isceena
obloga, kojom se obavija neki deo tela
(vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja
vunena krpa ili flanel. Hladna obloga
primenjuje se u bolesnika s povienom
temperaturom, sa zapaljenjem ili u
sluaju krvarenja, a tople u bolesnika koji
imaju grevite bolove bez znakova
zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje.
prijapizam, preterana erekcija, dugotrajno nabreknue polnog uda, obino bez
oseaja polnog nagona i sladostraa,
praeno neprijatnim oseanjem, pa ak i
bolovima. Mokrenje je zato oteano.
Nabreknuta su samo kavernozna tela,
dok sunerasto telo u tome ne uestvuje.
Javlja se u toku bolesti ili povreda
kimene modine, u hroninoj leukemiji i,
ponekad, u toku litijaze mokrane beike.
prikrivena perforacija, sin. perforatio tecta, v. perforatio.

prilagoavanje u ratu, sposobnost snalaenja u ratnim uslovima (koji su novi u

odnosu na dotadanji ivot boraca, sre-

primarni afekt
dina je drugaija), to se ispoljava u savlaivanju borbenih napora, straha od
smrti i ranjavanja, u podnoenju liavanja osnovnih ivotnih potreba (hrane,
vode itd.), u privikavanju na jaka psihika i fizika naprezanja (dugi marevi,
kratki odmori, kolebanja temperature i
uopte klimatskih faktora, zatim iscrpljenost itd.). Prilagoavanje se olakava: podesnom obukom, moralnopolitikim vaspitanjem ljudstva, jakom motivacijom za borbu i sveu o pravednosti
borbe, to je karakteristino za revolucionarne i oslobodilake ratove, a to je
u visokom stepenu dolo do izraaja u
naem narodnooslobodilakom ratu.
prilaz, v. aditus.
Primachini phosphas (primahin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo, aktivan prema
primarnim egzoeritrocitnim oblicima,
ubija gametocite svih oblika malarije;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
primalan, primitivan, od postanja, osnovni; p. otac, po Freudu, glava plemena
koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a
kasnije proglasili za boga; p. scena, u
psihoanalitikom argonu oznaava
stvarno ili zamiljeno posmatranje seksualnog akta (roditelja); p. terapija, vrsta psihoterapije.
primarna hloroformska sinkopa, iznenadna smrt u poetku narkoze hloroformom, kao posledica zastoja srca (treperenje komora).
primarna obrada rane, v. rana, vulnus.
primarna zdravstvena zatita (prema nekim naim autorima - neposredna
zdravstvena zatita), deo zdravstvene
zatite u kome se ostvaruje kroz neposredni kontakt stanovnitva i zdravstvene slube 85 do 96 % svih zahteva stanovnitva za zdravstvenom zatitom. U
razliitim zemljama ova zatita je organizovana razliito. U nas se ovaj oblik
zatite ostvaruje delatnou Doma
zdravlja, odnosno radom lekara opte
medicine, pedijatra, ginekologa, specijaliste medicine rada i pneumoftiziologa.
primarni afekt, poetno oboljenje; obino se upotrebljava za ulcus durum kao
poetnu promenu sifilisa.
643

pritisak

primarni hloroformski kolaps

primarni hloroformski kolaps, v. primarna hloroformska sinkopa.
primarni imunski odgovor, reakcija organizma (imunskog aparata) na prvi dodir sa antigenom.

primarni kompleks, v. tuberculosis.

primarni (centralni) limfoidni organi,
timus u sisara i ptica i Fabricijusova
burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna
sr u sisara. Imaju primarnu ulogu u nastajanju imunokompetentnih elija. V.
timus, Fajbricijusova burza.
primarni poloaj onih jabuica, izraz
niza statikih i dinamikih faktora. Mogu je kada se glava dri uspravno; one
jabuice gledaju u daljinu, a vidne linije
su meusobno paralelne.

primarni av rane, v. sutura.

primarni ok, v. ok.
primicanje, v. adductio.
Primidonum (primidon), u hemijskom
pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, antiepileptiko sredstvo za leenje velike i
psihomotorne epilepsije.
primipara, prvorotka, ena koja prvi put
raa; p.vetusta, ena koja prvi put raa
u poznijim godinama (preko 30 godina).
primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi
u toku vremena, iskonski; (2) jednostavan, prost.
primoinfekcija, prva infekcija bacilima
tuberkuloze, koja se deava u odojeta
ili sasvim malog deteta. Ona je najee
posledica prisustva osoba obolelih od
tuberkuloze u neposrednoj blizini odojeta ili deteta (porodica, posluga, susedstvo). Ona nastaje udisanjem ili uzimanjem hranom Kochovih bacila.
Priniulae radix, koren jagorevine, koren
jaglaca, osuen podanak s mnogobrojnim korenjem jagorevine ili jaglaca (P.
veris i P. elatior). Sadri saponine i
upotrebljava se, u obliku dekokta, kao
ekspektorantno sredstvo.

Prinzmetalova angina, v. angina.

pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unutranjeg sulkusnog epitela) s povrinom
zuba. U vidu prstena ploasto-slojevitog
epitela obuhvata zub sa svih strana. Koronarni kraj epitelnog pripoja ini dno
gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitelna.
644

priraslica, sraslina. V. adhaesio.

prirataj, porast broja stanovnika odreene terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve
vrste kretanja: prirodnog (prirodni prirataj) nastaje raanjem i umiranjem i
mehanikog (mehaniki prirataj): odnos izmeu imigracije (useljavanja) i
emigracije (iseljavanja) stanovnitva
jedne ire ili ue teritorije.

prirodna mutacija, v. mutatio.

priruna apoteka, specijalno odabran i
upakovan izbor lekova i drugog sanitetskog materijala ija se osnovna namena
sastoji u ukazivanju prve pomoi pojedincu ili grupi (posadi): priruna apoteka za letako osoblje, za posade manjih
brodova, torpednih amaca, motornih
vozila, tenkova, za padobrance itd. V.
vojna apoteka.
prisilan, v. kompulzivan, opsesivan.
prisilna predstava, poremeaj opaanja,
pogreno opaanje, pri kome je subjekt
svestan da je opaanje POgFeSnO1 ali se
greke ne moe osloboditi, jer mu se
ona prisilno namee. Jedna je od manifestacija tzv. prisilne neuroze.
prisilni pokreti ili radnje, razliiti, vie
ili manje sloeni pokreti glave, lica,
ruku, trupa i delova tela koje oboleli
mora povremeno da vri iako je svestan
njihove besciljnosti i koje moe da suzbije samo po cenu jakog unutranjeg
nemira i.straha. Jedan je od simptoma
prisilne neuroze.
pristup, v. aditus.
pristupanost zdravstvene zatite, mogunost individue ili grupe da koriste
zdravstvenu slubu koja postoji. Ta mogunost je u zavisnosti od niza inilaca:
stepena ekonomske sigurnosti individue, sistema finansiranja, vrste osiguranja, stepena zdravstvene kulture individue, udaljenosti od zdravstvene slube,
godina starosti, stava i motivisanosti za
sopstveno zdravlje.
pritisak, (1) dejstvo sile na neku povrinu
ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu
silu podelimo s povrinom na koju deluje; (2) elektrini napon; arterijski p., p.
koji vri krv u arteriji u kojoj struji.
Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za
vreme skupljanja (sistole) leve srane

pritisak
komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u
arteriji za vreme oputanja (dijastole)
leve srane komore. Srednji arterijski
p., aritmetika sredina izmeu maksimalnog i minimalnog p. U srednjim arterijama p. je samo za nekoliko milimetara ivinog stuba nii od onog u velikim arterijama, dok je u sitnim arterijama znatno nii. U oveka normalno
maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a
minimalni 70-90 mm ivinog stuba, a
dosta zavisi od godina ivota. A.p. zavisi
od snage sranog miia, elastinosti zidova arterija, otpora u kapilarima, koliine krvi u opticaju i njene viskoznosti.
A.p. se meri naroitim aparatom (sfigmomanometar). V. hypertensia, hypotensia; atmosferski p., v. barometarski p.;
barometarski p., pritisak koji ini vazduh svojom teinom na sve predmete,
pa i na na organizam. Oznauje se visinom stuba ive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj povrini pritisak iznosi
760 mm, ili oko 1.000 milibara. S veom visinom pada i pritisak, tako da na
500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na
1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na
3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na
5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na
10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da
vea trenutna kolebanja pritiska, od 10
do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na
psihiki labilne osobe i na reumatiare;
cerebrospinalni p., pritisak koji vlada
u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od
brzine luenja likvora, odnosno koliine izluenog likvora i brzine njegove resorpcije. Pored toga zavisi od postojanja
ili nepostojanja prepreka u normalnom
optoku likvora kroz modane komore i
od arterijskog, a naroito od venskog
pritiska. V. hydrocephalus; intraokularni p., pritisak koji vlada u unutranjosti
one jabuice. Zavisi od rigiditeta sklere i sadrine one jabuice. Predstavlja
stanje dinamike ravnotee izmeu koliine tenosti koja se stvara i pne koja
otie. Zavisi od itavog niza faktora (rigiditet sklere, nervni, humoralni faktori
i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana.
Meri se veoma preciznim aparatima (v.
tonometar); koloidno-osmotski p., v.

proband
osmotski p.; krvni p., p. koji vri krv na
zid suda u kome struji, v. arterijski p.;
onkotski p., p. ravan snazi kojom belanevine kao hidrofilni koloidi privlae vodu. O. p. plazminih belanevina iznosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-osmotski p., osmotski p., pritisak koji nastaje usled razlike u koncentraciji rastvorenih estica izmeu dva rastvora
koji su jedan od drugog odvojeni polupropustljivom opnom; parcijalni pritisak, pritisak koji vri svaki pojedini gas
u gasnoj smei. On je jednak pritisku
koji bi taj gas vrio kad bi se pod istim
uslovima nalazio sam u istom sudu.
Npr. u smei koja sadri 20% zapremine
kiseonika i 80% zapremine azota ukupan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijalni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp760=152, a parcijalni pritisak azota
80 iznosi pN2 = - 760
= 608 mm Hg
(pO2 + pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg);
venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su
vene blie srcu, v. p. postupno opada,
tako da u velikim venama bliskim srcu
(desnoj pretkomori) postane ak negativan. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iznosi 10-12 ml vode. V. p. je najee povien u sranoj dekompenzaciji i u konstruktivnom perikarditisu.
prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo.
privoenje, v. adductio.
prizma, staklo trouglastog oblika ije se
dve strane stiu pod uglom iji stepen
oznaava njenu jainu; optika prizma
slui za skretanje pravaca svetlosnih
zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj
razrokosti. prizmata adamantina, v.
adamantoblasti.
proaccelerin, proakcelerin, peti inilac
koagulacije, koji utie na ubrzavanje
stvaranja protrombinaze. V. coagulatio.
proba, v. test.
proba postave, (stom.) preliminarno unoenje u usta proteze izmodelovane u
vosku s vetakim zubima, radi provere
prileganja na oralna tkiva, estetskih
kvaliteta i meu vilinih odnosa.
proband, oboleli lan odreene porodice
od koga se prvo polazi u utvrivanju pe645

probatorius
digrea, odnosno, genski uslovljenog poremeaja u bliskih srodnika. Mukarac
se oznaava kao propositus, a ena kao
proposita.
probatorius, probatoran, koji ima znaaj
pokuaja izpitivanja. Npr., probatorna
punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za
razliku od evakuatorne punkcije koja
slui leenju.
probenecid, v. inhibitori transporta organskih jedinjenja kroz bubrene kanalie.
probna ekscizija, v. excisio.
probna laparotomija, v. laparotomija.
probna punkcija, v. punctio.
probni doruak, daje se radi ispitivanja
sekrecione moi eluca i utvrivanja
naina na koji se vri pranjenje eluca
pregledom eludanog soka; alkoholni
p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov
p.d.: olja aja i komad dvopeka ili bajatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofeina rastvorenog u 300 ml vode.
probojnik (perforatorium), zailjen i uvrnut vrh semeglavca.
proboscis lateralis nai, uroeni koni
privezak na bonoj strani nosa, javlja se
kao posledica malformacije nosa u rano
doba fetusovog ivota. Nekad ima u njima i tragova hrskavice. Udruuje se nekad i s drugim uroenim defektima na
nosu (fistule, deformacije).
Procaini benzyl-penicillimim (prokainbenzil-penicilin), preparat penicilina s
protrahovanim dejstvom; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
Procaini chloridum, lokalno anestetiko
sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline, slui za sprovodnu i
infiltrativnu anesteziju; oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Rastvorima
koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje
neko vazokonstriktorno sredstvo (adrenalin, korbadrin). Nema lokalno anestetiko dejstvo na nepovreenoj koi i na
nepovreenim sluznicama. Sin. Procainum hydrochloricum.
Procainum hydrochloricum, v. Procaini
chloridum.
procedura, niz postupaka kojim se eli
postizanje odreenog cilja.
646

produeni san
procesna psihoza, nastala endogeno, odvija se hronino dovodei najzad do stanja trajnog defekta, demencije.
processus, napredak, postupak, produetak, nastavak; oznauje nastavak na nekom organu, v. apophysis; p. alveolaris,
vilini nastavak, deo vilice u kome su
usaeni zubi; p. ciliaris, processus ciHares, trepljasti nastavci, uzduna ispupenja, radijalno postavljena, na zadnjoj strani trepljastog tela (corpus ciliare). Stvaraju onu vodicu; p. mastoideus, bradaviast nastavak, ispupenje
na petroznom delu slepoone kosti,
koje se uoava i napipava iza usne koljke; p. spinosus, rtast nastavak na zadnjoj strani prljena, strci unazad i napipava se ispod koe; p. vermiformis
(appendix vrmiformis), crvuljak slepog creva.
proconvertin, prokonvertin, VII inilac
koagulacije, koji uestvuje u aktivisanju
tkivnog tromboplastina. V. coagulatio.
proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem
delu rektuma.
proctectasia, proktektazija, proirenje
rektuma ili anusa.
proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma.
proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza
miia anusa i rektuma.
proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje
krvi iz rektuma.
proctoscopia, proktoskopija, inspekcija
rektuma proktoskopom.
proctosigmoidectomia, proktosigmoidektomija, odstranjenje mara rektuma
i sigmoidnog kolena hirurkim putem.
proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, zapaljenje rektuma i sigmoidnog kolona.
proctostasis, proktostaza, opstipacija
zbog neosetljivosti rektuma na drai za
defekaciju.
pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnevna doza.
prodigiosus (raskoan), B. prodigiosus
sam stvara jednu crvenu boju. Sin. serratia marcescens.
produena modina, v. medulla oblongata.
produeni san, hemijskim sredstvima izazvan san u trajanju od vie dana, pri
emu se podeava da bolesnik u krat-

proenzim

proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne progenia, progenija, mezijalni poloaj donje vilice u odnosu na gornju vilicu i na
potrebe. Produeni san se upotrebljava
skelet baze lubanje. Nastaje usled uroza leenje akutnih i subakutnih psihoza.
enog ili nasleenog prekomernog razproenzim, preferment, zimogen, prethodvitka donje vilice. Sin. prava progenija,
ni stupanj enzima koji se u organizmu
genuina progenija. Prividni p.z., v.
mora aktivisati da bi ispoljavao svoje
micrognathio maxillaris. Prinudni p.z.,
dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen)
zbog nepravilnog poloaja sekutia i ose hlorovodoninom kiselinom aktivie
njaka donja vilica samo u zavrnoj fazi
u pepsin.
okluzije dolazi u progeni odnos.
profagi, v. bakteriofagi, transdukcija,
progeria, progerija, patuljast rast i rano
transfekcija.
starenje svih tkiva. Mandibularna mikprofesionalne bolesti u oruanim snarognatija, parcijalna anodoncija i mulgama, oboljenja prouzrokovana naitiple impakcije zuba, kao posledica disnom ivota i rada u vojsci, naroito izazfunkcije hipofize. Sin. syndroma Hutvana uticajem komplikovane tehnike i
chinson-Giljord.
novih borbenih sredstava koja stvaraju
pogodno tlo za razne tetne inioce kao progestageni, preparati sa dejstvom progesterona (pripremaju matericu za nito su: vibracija, buka, praina, izduvni
daciju ploda).
gasovi kod oklopnih i mehanizovanih
jedinica, intezivna buka i barutni gasovi progesteron, hormon utog tela. Pod dejstvom ovog hormona sluznica materice
kod artiljerijskih jedinica, toksina heprelazi u sekrecionu fazu, odnosno primijska jedinjenja kod raketnih jedinica
prema se da eventualno primi oploeno
i jonizujue zraenje kod radarskih jedijaje. Neophodan je za odravanje trudnica itd.
noe, inhibira ovulaciju i smanjuje osetprofesionalni delirijum, v. delirium treIjivost materice prema oksitocinu. Utie
mens.
na stvaranje sekretornog dela (alveole)
profesionalni gr, v. graphospasmus.
mlenih lezda. Daje se pri dismenoreji,
profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p.,
habitualnom pobaaju i iminentnom
prophylactodontia; hemijska p., upotpobaaju.
reba hemikalija pri predupreivanju progestogeni, enski polni hormoni koji
prenoenja uzronika oboljenja, naroipripremaju matericu za ugneenje
to verierinih infekcija; kolektivna p.,
ploda.
zatita zajednice od infekcija; mehani- prognathia, isturen poloaj vilice odnoka p., predupreivanje venerikih insu na skelet lubanje; p. maxillaris, gorfekcija mehanikim sredstvima (konnja vilica isturena. Sin. antepozicija; p.
dom); p. lekovima, upotreba droga za
mandibularis, donja vilica isturena.
predupreivanje infekcije, naroito maSin. progenija; p. bimaxillaris, obe vililarije; serumska p., predupreivanje
ce isturene.
oboljenja upotrebom imunskih se- progresivna
bulbarna paraliza, v. paralyruma.
sis.
profilaktian, v. preventivan, predohran.
progresivna paraliza, v. paralysis progreprofilaktika, grana medicine koja prosiva.
uava metode .zatite zdravlja. Sin. pre- progresivus, progresivan, (1) koji napreventiva.
duje; (2) u bolesti koji se pogorava, npr.
proflavin, proflavin, antiseptiko i dezinatrophia musculorum progressiva, proficijentno sredstvo iz grupe antiseptigresivna atrofija miia. Sin. progrekih boja, derivata akridina.
diens.
profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz- proinsulin, hemijski i bioloki pretea inno znojenje).
sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac
progama determinacija pola, v. determiinsulina meu sobom povezani tzv. C-nacija pola.
peptidom (v. tamo).
647

prokainamid
prokainamid, sredstvo protiv sranih
aritmija.
prokarionti, elije koje nemaju organizovano jedro, ve je jedrova supstancija
rasturena po citoplazmi (virusi, bakterije i neke alge).
proktolog, lekar struan u proktologiji; u
nekim zemljama specijalista u proktologiji.
proktolegija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem i leenjem oboljenja rektuma i anusa.
proktosigmoidoskop, instrument cevastog oblika s osvetljenjem za pregled rektuma i sigmoidnog kolona.
proktoskop, spekulum ili cev s osvetljenjem za pregled rektuma.
prolaktin, hormon prednjeg renja hipofize. U herniji je on proteohormon. Molekulska teina mu iznosi oko 23.000.
Podstie mlene lezde na luenje mleka, a kod nekih ivotinjskih vrsta ima i
luteotropno dejstvo (delujui na uto
telo prouzrokuje luenje progesterona).
Sin. mdmotropni hormon, galaktin, laktogeni faktor, luteotropni hormon, luteotropin, LTM.
prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/
ranjih organa tela iz nekog unutranjeg
prostora u drugi ili iz unutranjeg u
spoljanji prostor; p. ani, prolaps
mara, ispadanje sluznice mara; p. ani
et recti, ispadanje ampularnog dela
pravog creva kroz analni otvor; p. cerebri, ispadanje dela mozga kroz otvor
stvoren traumom u lubanji i mekim delovima glave (poglavine); p. cordae umbilicalis, prevremeno ispadanje pupane vrpce u toku poroaja pre nego to
se rodilo novoroene; "p. corporis vitrei, ispadanje staklena kroz ranu na ronjai ili beonjai; inkompletan p.r., prolaps bez pomeranja m. sphinctera ani; p.
iris, ispadanje duice kroz ranu na ronjai; kompletan p. r., prolaps s pomeranjem m. sphinctera ani, ali s mogunou
stvaranja kile creva; unutranji i kompletni
prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje
posuvraanjem rektosigmoidnog kolona i
gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma.
V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nina
zapaljenjska hiperplazija mukoze i
648

pronatorni refleks
podsluznica grkljanskog paga; p. recti,
ispadanje sluznice rektuma raznog stepena kroz analni kanal; p. slezine, eluca i
creva, prolaps ovih organa kroz defekt
preage u grudnu duplju; p. uteri, ispadanje materice kroz otvor vagine; p. vaginae, ispadanje vagine u spoljanji prostor.

proletnje-letnji meningoencefalitis, v.
meningoencephalitis.
proletnji encefalomijelitis, zapaljenje
mozga i kimene modine prouzrokovano virusom koji prenose krpelji. V. krpeljni encefalitis (pod encephalitis).
proletnji oni katar, v. conjunctivitis vernalis.
proliferatio, proliferacija, izrastanje, bujanje, umnoavanje izvesnih elija ili
tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i
izrastaj ima).
proliferativno zapaljenje, v. inflammatio
prolijerativa.
proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u
odojeta, koji se sreu naroito u leto i
nastaju usled uzimanja mleka koje se
ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi esto i smrtonosni.
promet materija, v. metabolizam materija.
prominentia, prominencija, uzvienje, ispupenje, npr. prominentia laryngea
pharyngis, ispupenje na zadnjoj strani
grkljana, odnosno na prednjem zidu
drela.
promontorium, promontorijum, rt, posebno karlini rt, uglasto ispupenje na
gornjem otvoru ili ulazu male karlice
koje odgovara zglobu petog slabinskog
prljena i krsne kosti.
promoter, kratak niz nukleotida smeten
uz gene operatore u molekulu DNK gde
se vezuje polimeraza RNK i zapoinje
transkripciju RNK. Meutim, sam promoter se ne transkribuje.
promrzlina, v. congelatio, perniones.
pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i
stopala. Pri pronaciji podlaktice bica
ukrta spreda lakatnu kost. Pri pronaciji stopala ono se oslanja na unutranju
ivicu, a dlan se okree spolja.
pronator, uvrta, npr. musculus pronator
teres, obli uvrta.

pronatorni refleks, v. refleks.

pronephros
pronephros, pronefros, prabubreg, najprimitivniji ekskrecioni organ kimenjaka. U nekih riba odran je kao stalni
oblik. U oveka se poinje razvijati krajem tree nedelje, i to od 7 do 14 praprljena u vidu sedam pari nepotpuno razvijenih cevica bono od praprljenova.
Ove cevice ulivaju se u dva pronefrosna kanala, koji se proteu u pravcu kloake. P. brzo degenerie istim redom kojim postaje.
pronukleus, muki, hromatin semeglavca preobraen posle oploenja u muko
jedro; p. enski, jajno jedro koje se stapa s mukim pronukleusom dajui sinkarion, jedro zigota s diploidnim brojem ( 2n ) hromosoma.
propan, zasien ugljovodonik, CsHe, zapaljiv gas koji izvire iz nekih petroleumskih izvora. Pomean s butanom slui
kao gorivo u laboratorijama i u domainstvu.
propedevtika, predsprema, pripremna
nastava o nekoj disciplini, oblasti.
properdin, enzimski sistem, euglobulinska frakcija u normalnom serumu. Ima
znaajnu ulogu u nespecifinoj odbrani organizma protiv raznih infektivnih faktora. Zajedno s komplementom i
magnezijumskim jonima uestvuje u zapaljenjskim reakcijama, u nekim imunim procesima i u fagocitozi. Glavna mu
je uloga aktivacija komplementa, tzv.
properdinski ili alternativni put aktivacije (v. komplement). Smatra se da postoje dva odvojena sistema enzima, jedan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi
za aktivaciju C5. U sastav properdinskog sistema ulaze faktori: A, B i D. Faktor A je C3, faktor B je proaktivator C3,
a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora
B. Properdinski sistem se moe aktivisati polisaharidima iz mikroorganizama
(zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih
bakterija i lipopolisaharidi gram-negativnih bakterija). Mala koliina antitela
u vidu agregata moe da akti vie komplement preko properdinskog sistema.
Propicilin, preparat penicilina otporan u
kiseloj sredini.
propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil.
Propil spreava sintezu tireoidnog hor-

prostatalgia
mona i sniava bazalni metabolizam,
zbog ega se upotrebljava za leenje Jii
pertireoidizma. V. metil-tiouradi
propoksifen, analgetiko sredstvo, sintetska zamena za morfin.
proporcionalni brojai, gasni detektori
nuklearnog zraenja, daju impuls srazmeran utroenoj energiji. Mogu da se
koriste za odbrojavanje estica ili daju
energetski spektar. Stvoreni signal se
prenosi u elektronski deo aparature,
koja ga obrauje i registruje. Proporcionalni brojai su pogodni za merenje
alfa-estica, detekciju neutrona i merenje spektra niih energija beta-estica.
propranolol, beta-adrenergiki blokator,
slui za ieenje sranih aritmija, pektoralne angine i hipertenzije.

propratni pokreti, v. sinkineza.

propfioceptor, receptor u miiima ili tetivama, kostima, zglobovima, labirintu.
Sin. proproreceptor.
proprioreceptor, v. proprioceptor.
proptosis, proptoza, v. exophthalmtts.
propulsio, propulzija, poremeaj hoda u
Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od
nemogunosti ravnomernog koraanja.
Jednom zapoeto koraanje biva sve
bre, bolesnik tri za svojom teom.
V. retropulsio.
Propylis hydroxybenzoas (propilhidroksibenzoat, propil-paraben), alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline, slui kao konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
propylthiouracil, propil-tiouracil (6-propyl-thiouracil), antitireoidna materija
(v. tamo) koja deluje spreavajui jodizaciju, ali se zbog relativno slabog efekta u nas ve retko koristi.
prostaglandini, derivati prostanoine kiseline, stvaraju se u organizmu, imaju
mnogostruka, jo potpuno nerazjanjena dejstva.
prostata, prostata, miino-lezdani organ, pridodat spolnim organima mukaraca. Nalazi se ispod mokranog mehura i ispred marnog creva. Kroz prostatu prolazi mokrana e v.
prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati.
649

prostatectomia
prostatectomia, prostatektomija, odstranjenje uveane prostate operacijom.
Postoje etiri metode: 1) transvezikalna
ili suprapubina prostatektomija, tj.
kroz otvorenu mokranu beiku; 2) perinealna prostatektomija, tj. kroz meicu; 3) retropubina prostatektomija, tj.
kroz Retziusov prostor i 4) transuretralna prostatektomija. V. resectio.
prostatismus, prostatizam, tegobe u hipertrofiji prostate (adenom prostate),
iako jo ne postoji rezidualna mokraa;
prostatisme sans prostate, (fr.) prostatizam bez znakova hipertrofije (adenoma) prostate.
pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p.
je esta komplikacija zadnjeg uretritisa
iji su izazivai gonokok ili E. coli; hronini p., najee je posledica i nastavak akutnog prostatitisa. V. abscessus.
prostatni depi, u mukog deo krajnjeg
segmenta repnog Mullerovog kanala,
osim semene humice (colliculus seminalis). U enskog odgovara repnom kraju usmine (vagina prostatica masculina).
prostatorrhoea, prostatoreja, izluivanje
sekreta prostate, iz mokranog kanala-u
toku defekacije, mokrenja, itd. V. spermatorrhoea.
prostetina grupa, naziv za nebelanevinsku termostabilnu komponentu sloenih belanevina - proteida, koja s proteinom gradi sloene belanevine. Tako
se sloena belanevina hemoglobin sastoji od prostetine grupe hema i proste
belanevine globina za koju je prostetina grupa vezana. Neki enzimi se sastoje od prostetine grupe i proste belanevine (enzim-proteidi).
prosthesis, v. proteza.
prostitucija, vrenje seksualnih odnosa
uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih
usluga. Predstavlja medicinski, socioloki, psiholoki i pedagoki problem
koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko
drutvo/Razni oblici (gostinska, religiozna, vojnika i dr.) razvijali su se i postojali u raznim drutvenim okvirima. I
savremeno drutvo nije od nje poteeno. Iako u Evropi ne postoji kao formalna i od drave odobrena, prostitucija se
650

proteinaemija
odrava u mnogim zemljama ukljuujui i nau. Najei oblik je enska heteroseksualna prostitucija mada se sve
vie pojavljuju muka heteroseksualna i
muka homoseksualna prostitucija.
prostor, periodontalni, v. spatium periodontalis.
prostratio, prostracija, krajnja iscrpljenost.
protactinium, Pa1 protaktinijum, radioaktivni element koji postaje od urana,
srebrnastobeo metal koji se ne oksidie na vazduhu, spada u grupu elemenata aktinoida.
protamin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina ije dejstvo sporije nastupa od dejstva obinog insulina, ali
due traje. V. insulin.
protamini, najjednostavniji proteini s izrazitim baznim osobinama. U vodi se
lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koaguliu. Nalaze se u spermatozoidima
riba.
protanomalia, pro t anomalija, uroeni
poremeaj u raspoznavanju boja. Slabost u raspoznavanju crvene boje.
protanopia, protanopija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za
crvenu boju, nemogunost raspoznavanja crvene boje.
proteidi, sloene belanevine koje se sastoje od neke proste belanevine (proteina) i neke supstancije koja je termostabilna, a nije belanevinske prirode
(prostetika grupa). Prostetika grupa
je vezana za belanevinu. Prema prostetikim grupama, proteidi se dele na hromoproteide (prostetika grupa je neka
obojena supstancija), nukleoproteide
(prostetika grupa je nukleinska kiselina), glikoproteide (prostetika grupa je
neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (prostetika grupa je neki lipid); hromoproteidi, vrsta sloenih belanevina, sastoji
se od proste belanevine globina i obojene prostetike grupe hema. Nalazi se
u crvenim krvnim zrncima i slui za prenoenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha
plunih alveola, a odaje ga elijama.
proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti
belanevina u plazmi; 2) poveane vrednosti belanevina u plazmi.

proteinaza

protetski ekvator

p. praetuberculosa, proteinurija koja

proteinaza, enzim koji katalizuje hidrolise javlja u poetnom stadijumu plune
zu proteina (belanevina).
tuberkuloze; p. praerenalis, proteinuprotein-losing enteropathy, (eng.) v. enrija koja je uslovljena nebubrenim boteropathia.
lestima.
proteinogram, v. elektroforeza belaneviprotektivni znaaj blastoermnih listona.
va, v. blastodermni listovi.
proteinosis, proteinoza, nagomilavanje
belanevina u tkivima; p. lipidica, Ii- proteolitian, koji razlae, hidrolizuje belanevine.
pidna proteinoza, nasledni poremeaj
metabolizma lipida s ukastim nasla- proteolitiki enzim, v. enzim.
gama u usnoj i drelnoj upljini kao i na proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina
drugim mestima, koje se sastoje od lipi(belanevina).
da i ugljenih hidrata; pluna alveolska proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitiki rasp., hronina bolest plua s dispnejom,
padni proizvodi belanevina koji se
kaljem, bolovima u grudima, optom
mogu taloiti amonijum-sulfatom; (2)
slabou i hemoptizom, kao i sa ispunjealergijske reakcije (polenska kijavica,
nou distalnih alveola providnim, cridiosinkrazija prema jelu) prouzrokovavenkastim sadrajem, koje je bogato u
ne prodiranjem u organizam njemu
belanevinama.
stranih proteina. V. pollinosis.
proteinska terapija, v. nespecifina nad- proterandija, faza sukcesivnog hermafroraajna terapija.
ditizma u kome organizam prolazi prvo
proteinski kolinik, odnos izmeu sekroz muku fazu. proteroginija, faza
rum-albumina i serum-globulina u krvi. sukcesivnog
hermafNormalno ovaj odnos iznosi 2.
roditizma u kome organizam prolazi
proteinuria, proteinurija, prisustvo beprvo kroz ensku fazu.
lanevine u mokrai; akcidentalna p.,
koja nije izazvana bubrenom boleu; protetika, (stom.) nauka i umetnost koja
izuava ponovno uspostavljanje i odraBence- Jonesova p., prisustvo u mokravanje oralnih funkcija nadoknaivai Bence-Jonesovih belanevina, naronjem izgubljenih zuba i potpornih
ito u multiplom mijelomu; p. cardiastruktura vetakim nadoknadama; fikca, kardijalna proteinurija koja se javlja
sna p., deo stomatoloke protetike koji
u toku kongestivne srane insuficijenciizuava rekonstrukciju odnosa i organa
je; p. digestiva, proteinurija izazvana
vetakim nadoknadama s kojih se opunoenjem odreene hrane; p. febrilis,
tereenja iskljuivo prenose na potporproteinurija koja se javlja u toku povieni aparat zuba nosaa; mobilna p., prone temperature; p. functionalis, svaka
uava planiranje protetske terapije, kliproteinurija koja nije skopana s oteniku pripremu zuba i mekih tkiva za
enjem bubrega; u graviditetu, pri fiziprihvatanje parcijalnih i totalnih zubkom naporu. Sin. p.physiologica; p. glonih proteza kao i njihovu laboratorijsku
bularis, proteinurija koja je posledica
izradu.
prisustva eritrocita u mokrai; p. interprotetska
nadoknada, zamenjuje delove
mittens, p. functionalis; p. lordotica, p.
izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna
orthostatica; p. nephrogenes, proteitkiva. Zajedniki pojam za inleje, kruninurija izazvana bolestima bubrega. Sin.
ce, mostove, parcijalne i totalne zubne
p. renalis; p. orthostatica, ortostatska
proteze.
proteinurija, oblik funkcijske prteinurije, koja se obino via izmeu 10. i 20. protetski ekvator, linija koja oznaava
najvee ispupenje zuba, postoje model
godine ivota, koja se javlja u stojeem
vilice orijentisan prema najpogodnijem
poloaju, a gubi leanjem. Sin. p. lordopravcu unoenja ili vaenja proteze iz
tica; p. post renalis, proteinurija koja je
usta. Ucrtava se pomou paralelometra.
izazvana patolokim promenama u bubV. paralelometar.
renoj karlici, ureterima, beici i uretri;
651

Proteus-grupa
Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U
prirodi veoma raireni, izazivai truljenja organskih materija. esto se nalaze
u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazivaju prplive odojadi i male dece, infekcije urogenitalnog trakta. DeIe se na etiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr.
morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr.
vulgaris i Pr. mirabilis) na povrini vrstih hranljivih podloga rastu u vidu talasa - rojenja; to su vrste s bievima. Neki
sojevi Proteusa bez bieva imaju zajednike antigene s pojedinim rikecijama.
Te loze nazivaju se Proteus OX-loze,
koje se koriste za diferencijaciju rikecija, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i
drugih rikecioza.
proteza, (stom.) vetaka zamena za izgubljene prirodne zube i potporna tkiva
zuba; baza p., deo proteze koji lei na
sluznici nepca i alveolarnih grebenova.
Sastoji se od ploe i sedla kod gornje
proteze, a kod donje iz podjezinog dela
i sedla. Izgrauje se od akrilatnog materijala i metala. Kod delimine zubne
proteze moe biti redukovana i skeletirana; bazalna povrina p., deo protezne povrine koji lei na sluznici alveo-,
larnih grebenova i nepca- leitu proteze. Oblik i reljef ove povrine odreen
je otiskom; imedijtna p., totalna ili
parcijalna proteza koja se stavlja u usta
neposredno po vaenju prirodnih zuba;
krilo p., deo protezne baze koji se protee od gingivalnog zavretka vetakih
zuba do rubova proteze; lingvalni rub
p., deo proteznog krila koji lei u alveololingvalnom obliku. Podeava se da ne
smeta pokretima jezika i sluznici i da
ne vri pritisak na pljuvane lezde i njihove izvodne kanale; nepano zaptivanje p., faktor stabilizacije protee. Postie se nepanim rubom proteze u zoni
relativno pokretne sluznice nepca (na
prelazu tvrdog u meko nepce); parcijalna p., nadoknada za vie izgubljenih
prirodnih zuba i njihovih potpornih tkiva. Pacijent moe da je vadi i ponovo
stavlja u usta; podlaganje p., readaptacija protezne baze dodavanjem akrilatnog materijala na povrinu proteze. Izvodi se direktno u ustima, ili indirektno
652

protivbioloka zatita
posredstvom funkcionog otiska; privremena p., zubna proteza koja se nosi za
krai vremenski period iz estetskih i
funkcionih razloga do dobijanja stalne
zubne proteze; sedlo p., deo protezne
baze koji lei na alveolarnom grebenu i
u koji su ugraeni vetaki zubi; segmentisana delimina p., nadoknada
izgubljenih prirodnih zuba i potpornih
tkiva. Sastoji se iz vie pojedinanih delova koji se meusobno precizno uzglobljavaju. Izrauje se u podminiranosti i nagnutosti prirodnih zuba koji
prihvataju protezu; skeletirana p., parcijalna proteza koja se sastoji od metalnog skeleta sa krunicama akrilatnih ili
porculanskih zuba povezanih za skelet
pomou akrilatnog materijala. Oblik i
veliina skeleta i sistem kukica zavisi od
rasporeda i oblika preostalih zuba i veliine krezubog prostora; totalna p.,
nadoknada za izguljene sve prirodne
zube donje ili gornje vilice i njihova potporna tkiva; ventilni rub p., granini
deo protezne baze u kontaktu s oralnom sluznicom. Spreava prolaz vazduha i drugih materija ispod protezne
baze; zatiskiva p., vetaka nadoknada kojom se rekonstruie kongenitalni
rascep mekog i tvrdog nepca i defekti
posle hirurkih intervencija u cilju uspostavljanja funkcije govora i gutanja.
prothrombinopenia, protrombinopenija,
v. hypoprothrombinaemia.
protidaemia, v. proteinaemia.
protidi, zajedniki naziv za proteine i proteide. V. proteini, proteidl
protista, pripadnici ovog sveta razlikuju
se od pravih biljaka i ivotinja svojom
jednostavnom graom: oni su jednoelijska iva bia ili ako su vieelijska, ne
razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je
predlog da se mikroorganizmi svrstavaju u svet pod nazivom protista).
protivbioloka zatita, mere i postupci
za zatitu ive sile, ivotinja i biljaka od
biolokog oruja; u tu svrhu sanitetska
sluba vri izvianje radi detekcije agenasa da bi se posle otkrivanja zaraze
obavile mere profilakse, dekontaminacije i leenje bolesnika. V. bioloko oruje, dekontaminacija.

protivepidemijske mere
protivepidemijske mere, v. higijenskoepidemioloka sluba.
protivhemijska zatita, mere za zatitu
ljudi, ivotinja i biljaka od hemijskih
borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu
sanitetska sluba vri dekontaminaciju
(v. tamo) ljudstva (posebno povreenih
i obolelih u odeljenju za dekontaminaciju) i kontrolu hrane i vode.
protivotrov, v. antidotum.
proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozitivnom naelektrisanou, ija koliina
odgovara naelektrisanosti elektrona;
oko 1837,6 puta je tei od elektrona, s
masom od 1,66.Kh24 g. Sastavni je deo
jezgra svih atoma. Obino se oznaava
slovom p.
protoplast, deo bakterijske elije koji preostaje kad se odstrani elijski zid.
protoporphyria, protoporfirija, porfirija
u kojoj postoji vrlo izraen svrab, eritem i edem posle vrlo kratkog izlaganja
sunevoj svetlosti, kao i velike koliine
protoporfirina u eritrocitima, plazmi i
stolici.
protosistola, poetni deo sistole.
protovertebralna ploa, niz praprljenskih tvorevina.
protrombaza, v. protrmbin.
protrombin, belanevina koja pripada
globulinima i koja se pod dejstvom kalcijumovih jona i tromboplastina (trombokinaze) pretvara u trombin, ferment
koji pretvara fibrinogen u fibrin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom
vitamina K. Sin. trombogen.
protrusio, protruzija, izboenost, ispupenost. Npr. protrusio bulbi oculi, izboenost one jabuice. V. exophthalmus;
p. dentis, v. inclinatio.
provirus, virusni genom koji se ugrauje
u DNK-eliju domaina i koji se potom
replikacijama prenosi iz jedne elijske
generacije u drugu. V. virogen.
provitamin, supstancije od kojih po izvesnim uslovima mogu da postanu vitamini. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer
iz njega zraenjem ultravioletnim zracima moe da nastane vitamin D2provokacija, izazivanje. U med. vetako
izazivanje nekih znakova bolesti ili nekih patolokih stanja. Upotrebljava se

pseudocilindar
za lake postavljanje dijagnoze nekih
hroninih oboljenja ili u svrhu leenja.
Prowazek-Halberstdterova telaca, intracelularne bazofilne inkluzije u trahomu. V. inkluziona telaca.
proximalis, proksimalan, najblii sreditu, glavi, gornji, suprotno distalnom,
npr. epiphysis proximalis, gornja epifiza.
prozencefalon, prednji primarni modani mehur.
prst, v. digitus.
prsten, v. anulus.
prstenast, v. anularis, cricoideus.
prstenast otvor, v. anulus.
prstenasta hrskavica (grkljana), v. cartilago cricoidea.
prljen, v. vertebra.
prugasto telo, v. corpus striatum.
prurigo, kono oboljenje s jakim svrabom
i papulama na oprunim stranama ekstremiteta. Papule su boje koe, usled eanja razgrebene, a kasnije nastaju povrinski oiljci i zadebljanje koe. este
su sekundarne infekcije, usled ega dolazi do karakteristinih poveanja limfnih lezda.
pruritus, svrab, razliite geneze koji moe
nastati u bolesti s vidljivim promenama
na koi ili bez ovih promena - pruritis
sine materia (utica, dijabetes i senijum).
prva pomo, hitna i osnovna medicinska
pomo koju lekar ili drugi zdravstveni
radnik ili neka druga osoba prua u sluaju ozleda, nesrenog sluaja, trovanja
ili nekog perakutnog oboljenja ili bolesnog stanja (kolaps itd.).
psammoma, psamom, meningeom u ijem je tkivu nastupilo taloenje kalcijumovih soli u obliku zrnaca.
pseudarthrosis, pseudartroza, < laan
zglob koji se moe stvoriti na neprirodnom mestu u nereponovanim luksacijama, ili na mestu nezaraslog preloma ili
resekcije kosti.
pseudobulbarna paraliza, v. paralysis.
pseudocilindar, lani cilindar, tvorevina
u mokranom sedimentu koja lii na cilindar, a koja nastaje sluajno slepljivanjem pojedinih elija na konie sluzi.
V. cilindri.
653

pseudocirrhosis
pseudocirrhosis, pseudociroza, klinika
slika koja lii na cirozu, bez ciroznih
promena u jetri. Vrlo esto je izazvana
konstriktivnim perikarditisom. V. Pickova bolest; p. hepatis pericarditica, v.
Pickova bolest
pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis
subglotica.
pseudocystis, pseudocista, nenormalan
ili proiren prostor koji lii na cistu ali
nije postavljen epitetom, kao to je prava cista; pankreasna p., nagomilanost
pankreasnog soka u retroperitonealnom prostoru, javlja se kao posledica
nekroze pankreasa ili rupture pankreasnog kanala.
pseudpfluktuacija, drhtanje koje lii na
fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna.
pseudoglioma, pseudogliom, intraoklarna tvorevina zapaljenjskog porekla
iji izgled podsea na gliom, maligni tumor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leucocoria.
pseudohermafrodit, osoba s gonadama
samo jednog pola, a sekundarnim poInim odlikama drugog ili oba pola.
pseudohermaphroditismus, pseudohermafroditizam, pojava u kojoj postoji nenormalni razvoj polnih organa uz normalne semenike (tzv. muki pseudohermafroditizam) odnosno nenormalni
razvoj polnih organa uz normalne jajnike (tzv. enski pseudohermafroditizam). V. i intersexualitas.
pseudohyperkaliaemia, pseudohiperkaliemija, prividno poveanje kalijuma u
serumu nastalo zbog hemolize eritrocita, leukocita i trombocita pri uzimanju
krvi iz vene.
pseudohyponatriaemia, pseudohiponatriemija, prividno smanjenje natrijuma u
serumu l)zbog prelaenja elijske vode
u plazmu pri izraenoj hiperglikemiji i
2) izraenoj hiperlipidemiji.
pseudohypoparathyreosis, psudohipoparatireoidizam, bolest, najee uroena, koju karakterie nesposobnost
efektornih organa da reaguju na parathormon (v. tamo) uz niske vrednosti
kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u
krvi.
654

pseudoparalysis
pseudoizohromatske tablice, slue za
otkrivanje i dijagnostiku raznih poremeaja u raspoznavanju boja. Osobi
koja se ispituje istovremeno se stave
razliite boje radi procene. Razliite
boje predstavljene su u vidu malih, okruglastih mrlja. Obojene mrlje istih tonova ali razliitih zasienja i svetline obrazuju neki broj ili figuru. Oko ovih znakova takoe se nalaze obojene okruglaste mrlje, tako da lep za boje ne moe
da razlikuje mrlje koje komponuju broj.
Postoje razliiti tipovi pseudoizohromatske tablice. Najpoznatije su tablice
po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr.
pseudoleucaemia, pseudoleukemija, zastareo naziv za grupu bolesti u kojima
postoje poveanje limfnih lezda i neki
kliniki znaci koji lie na leukemije, ali
bez leukemijske krvne slike. U te bolesti
spadale su limfogranulomatoza, limfosarkom, aleukemijski oblik hronine
limfocitne leukemije i dr.
pseudomethaemoglobulin, pseudomethemoglobin, v. methaemalbumin.
Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki
broj vrsta, meu kojima za oveka ima
najveeg znaaja P. aruginosa ili Bacillus pyocyaneus. To su gram-negativni, vitki, neni, veoma pokretni tapii. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocianin i florescin i enzim-piocianazu. Izaziva sekundarne infekcije rane (plavi
gnoj), otitise, meningitise, infekcije
mokranih puteva i dr. Zbog svpje velike otpornosti prema mnogim antibioticima esto izaziva superinfekcije u toku
antibiotikoterapije i posle nje.
pseudoneuritis, papila vidnog ivca daje
sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i
vezivnog tkiva u njenom podruju. Sree se i u visokoj hipermetropiji i astigmatizmu. Moe da ini velike tekoe u
diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseudooedema papillae nervi optici.
pseudooedema papillae nervi optici, v.
pseudoneuritis.
pseudoparalysis, pseudoparaliza, poremeaj pokreta bez stvarne oduzetosti,
npr. usled bola, opte iscrpenosti ili teke ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-

pseudopelade Brocq
lica, oboljenje slino progresivnoj paralizi koje nije sifilisne prirode.
pseudopelade Brocq, v. alopecia areala
atrophicans.
pseudopterygium,
pseudopterigijum,
oiljasti pterigijum, nastaje posle povreda oka/ zapaljenja, opekotina koje zahvataju i ronjau. Pri tome tkivo venjae prerasta na ronjau i prekriva
defekt na njoj. Time se stvara udvajanje
venjae, koje vrsto srasta s ronjaom. Ispod ovog pterigijuma moe se
podvui sonda. Javlja se na bilo kom
mestu ronjae i ne napreduje.
pseudopseudohypoparathyreosis, pseudopseudohipoparatireoidizam, patoloko stanje koje podsea na pseudohipoparatireoidizam (v. pseudohypoparathyreosis) ali uz normalne vrednosti kalcijuma i fosfora u krvi.
pseudosclerosis, pseudoskleroza, degenerativno familijarno oboljenje ekstrapiramidnog sistema (corpus striatum).
Javlja se u drugoj deceniji ivota s neobino jakim intencionim tremorom, poremeajem tonusa i govora. Na ronjai
postoji Kayser-Fleischerov pigmentni
prsten. Istovremeni poremeaj funkcije
jetre postoji, ali se retko kliniko-laboratorijski moe dokazati. Biopsija jetre
otkriva postojanje ciroze. Danas se
moe kontrolisati davanjem helatora
(Penicillamin). V. Chelatorl
pseudotabes, oboljenja koja na pravi tabes dorsalis lie jedino po ugaenosti
dubokih refleksa i eventualnoj pojavi
ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog porekla, dotle p. moe biti posledica polineuritisa razliitog porekla. V. polyneuritis.
pseudotuberculosis, pseudotuberkuloza, oboljenje koje se manifestuje pojavom voria u jetri, slezini i eventualno,
u pluima, koji su po svom izgledu vrlo
slini voriima pri tuberkulozi, ali se
od njih razlikuju po svom histolokom
sastavu. Sastavljeni su od monocitnih
elija, leukocita i plazmocita, a u sredini
brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje
od nekroze pri tuberkulozi. U oveka se
p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-

psihofiziki pararelizam
rium pseudotuberculosis rodentium
Pfeifferi.
pseudouraemia, pseudouremija, uremiji
slini simptomi koji se javljaju u akutnom glomerulonefritisu i hipertenzivnoj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna encefalopatija).
pseudoxanthoma elasticum, sistemno
oboljenje elastinog tkiva koje se na
koi ispoljava ukastim pegama ili papulama lokalizovanim na stranama vrata i u prevojima.
psihoanaliza, metoda udubljivanja u
svesne psihike sadraje koja trai njihovo poreklo u nesvesnoj borbi instinkata i moralne linosti. Osniva joj je S.
Freud, a izvrila je, naroito naglaavanje
dejstva nesvesnog nagona na oveka,
veliki uticaj na umetnost i knjievnost i
pokuala da utie na psihologiju i
psihijatriju, ali u tom pokuaju neki je ne
prihvataju zbog jednostranosti osnovnih
postavki. Kao terapijska metoda, u
sluajevima psihoneuroza, nije uspela u
svom originalnom obliku, ali se danas
ine mnogi pokuaji s raznim modifikacijama ove metode, neoanaliza.
psihodrama, psihoterapijska metoda u
kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i
iivljuje svoje emocione probleme uz
pomo izuenih pomonika koji mu
omoguuju da dramski izrazi razliite
aspekte svoje linosti i jednog direktora,
voe, odnosno psihoterapeuta koji elu
sesiju dovodi do uspenog zavretka.
psihofizika selekcija u oruanim snagama, postupak kojim se odabira ljudstvo za vidove i rodove vojske, odnosno
za pojedina radna mesta za koja su potrebni specijalisti raznih vrsta; odabiranje se vri na osnovu psihikih, fizikih
i drugih osobina pojedinaca ve pri samom regrutovanju.
psihofiziki paralelizam, filozofska doktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom
fizikom fenomenu odgovara jedan psihiki (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2)
svakom psihikom fenomenu odgovara
jedan fiziki fenomen. Meutim, moe
biti fizikih fenomena i bez odgovarajuih psihikih. Iako ovaj drugi oblik do-

655

psihogen
ktrine o psihofizikom paralelizmu odgovara materijalistikom shvatanju psihikog, izraz paralelizam ne bi trebalo
upotrebljavati zbog toga to u stvari
nema potpunog paralelizma: fiziki fenomeni mogu postojati i bez odgovarajuih psihikih.
psihogen, (1) psihikog porekla; (2) nastao psihikim uticajem. V. sugestija, hysteria.
psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi
dugotrajnim dejstvom koji izazivaju poremeaj afekta, panje, procesa miljenja i drugih psihikih funkcija i time
privremeno onesposobljavaju ivu silu
za rad i za voenje borbe. Predstavnici:
aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ-otrovi, v. tamo), dietilamid lisergine
kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zatita od
njih: gas-maska.
psihohirurgija, oblast neurohirurgije
koja se bavi leenjem duevnih oboljenja intervencijama na mozgu.
psihomotoran, koji se odnosi na motorne
manifestacije psihikih procesa. V. psihomotorni nemir.
psihomotorni nemir, motorni nemir koji
prati psihike poremeaje. V. delirium,
pomama.
psihosenzorni putevi, nervni putevi koji
povezuju periferne senzorne aparate s
odgovarajuim senzornim centrima u
kori velikog mozga.
psihotomimetske supstancije, supstancije koje mogu da u normalnih zdravih
osoba privremeno prouzrokuju simptome koji lie na simptome neke psihoze.
psihrofilne bakterije, bakterije
ija je optimalna temperatura 10-2O0C, minimalna0O i manje stepeni, a maksimalna do
3O C.
psihrometar, sprava kojom se meri relativna i apsolutna vlanost vazduha. Sagraena je na principu vlanog i suvog
termometra, tzv. psihrometarska diferencija, slui za odreivanje relativne
vlanosti koja se direktno ita u psihrometarskim tablicama. Apsolutna vlanost se izraunava iz maksimalne vlanosti za vlaan termometar, po naroitoj formuli.
656

psyche
psittacosis, psitakoza, papagajska bolest,
infektivne oboljenje ptica, naroito papagaja, koje se prenosi i na oveka, a ispoljava se visokom temperaturom i promenama u pluima.
psoas, (gr. psoa, psoas, slabine, bubreni
predeo), musculus psoas, slabinski mii, m. psoas major, veliki slabinski mii.
psoriasiformis, psorijaziforman, izgled
neke promene na koi koja lii na karakteristinu promenu pri obinoj psorijazi, tj. eritem pokriven perutavim naslagama srebrnastosedefaste boje koje
se lako skidaju.
psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne
etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno
ogranienih eritemoskvamoznih promena razne veliine i oblika. Bolest se
najee lokalizuje na opruzakim stranama ekstremiteta (naroito laktovima
i kolenima) i vlasita, mada moe da zahvati elu kou. Javlja se u naletima od
rane mladosti do duboke starosti. Oblici: p. anularis, promene imaju prstenast oblik; p. arthropathica, kone promene su udruene s bolnim oboljenjem
mahom malih zglobova s ankilozom i
kontrakturama; p. erythrodermica,
promene zahvataju itavu kou u vidu
eritema i deskvamacije; p. geographica, sastoji se iz veih ploa koje slivanjem daju izgled geografske karte; p.
guttata, eritemoskvamozne promene
veliine kapi; p. gyrata, psorijatike
promene imaju oblik girusa; p. inversa,
inverzna lokalizacija lezija u intertriginoznim predelima i prevojima; p. inveterata, starije, zadebljane promene s
adherentnim skvamama; p. nummularis, psorijatike lezije imaju oblik i veliinu metalnog novca; p. punctata, lezije
imaju veliinu i oblik take; p. pustulosa, rasejane pustulozne promene praene tekim optim stanjem. Sin. impetigo
herpetiformis.
psorijazni artritis, v. arthritis.
psychasthenia, psihastenija, zastareo pojam koji obuhvata sve neuroze osim histerije. V. neurosis.
psyche, psiha, duh, dua, svojstvo visokoorganizovane materije. Odraavanje

psychiatria

psychosis

ke i laboratorijske znakove oteenja

objektivne realnosti pomou mozga naziva
mozga. Psihiki uzroci psihoneuroze
se psihom, sveu; nesvesna p7, pojam
predstavljaju sukobe nagonskih tenji
kojim se slui ogledna psihologija, a
meu sobom koji su identini ili vrlo
naroito psihoanalitika teorija i praksa, a
slini konfliktu izmeu nadraaja i inhikojim se oznauje onaj deo psihe ija
bicije u Pavlovljevim ogledima s uslovsadrina nije dostupna svesti a u kome se
Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi.
ipak odvijaju razni psihiki procesi. U tu
Psihoneuroza se manifestuje kao histenesvesnu psihu, kao u neku dubinu,
rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija
potiskuju se pretei sadraji svesti. V.
se smatra neurozom karaktera. V. neudubinska
psihologija.
psychiatria,
rosis, encephalitis larvata, hysteria, psypsihijatrija, grana medicine koja se bavi
chopathia, prisilne neuroze.
prouavanjem, leenjem i spreavanjem
duevnih
bolesti.
psychologia, psychopathia, psihopatija, uroeno ili u
psihologija,
nauka
o
psihikim
ranoj mladosti steeno stanje osobefenomenima i procesima. U popularnom
njatva na granici izmeu duevnog
znaenju psihologija znai mentalitet, npr.
zdravlja i duevne bolesti. Nenormalpsihologija studenata, vojnika psihologija
nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju
itd.; individualna p., grana psihologije
se u vidu tekoe pri adaptaciji na ivotkoja se bavi prouavanjem psihologije
nu sredinu, a naroito u prilikama kada
pojedinca, individue. Pod tim nazivom
se od nekog trai da odgovori teim zaobino se podrazume-vaju medicinskodacima i u nenormalnim prilikama. Psipsiholoka uenja Frojdovog saradnika
hopatija moe biti shizoidna, kad osoAdlera, koji smatra da je uzrok neuroza
ba svojim ponaanjem lii na obolelog
sukob nagona za moi i vaenjem i
od shizofrenije; cikloidna p., lii na ciroseanja manje vred-nosti, bilo opteg,
kularnu psihozu; epileptoidna p., odlikoje obuhvata ceo organizam, bilo samo
kuje se naprasitou i brzim reakcijama
pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala
(tzv. reakcijama kratkog spoja), koje lie
obole log zbog njegove manje vrednosti na reagovanje epileptiara, iako ta vrsta
nesposobnosti.
Objanjenje
obolelom
psihopatija nema nikakve veze sa epitakvog porekla njegove bolesti dovodi do
lepsijom; p. sexualis, seksualna psihonjegovog
izleenja.
V.
neuroze,
patija, opti pojam za izvrgnutost, perpsihoanaliza.
psychoneurosis,
verziju polnog nagona.
psihoneuroza,
esto
o-boljenje
s psychopathologia, psihopatologija, grana
poremeajem
motornih,
senzi-tivnih,
psihologije koja se bavi oboljenjima
vegetativnih
i
psihikih
funkcija,
psihe ili pojedinih njenih funkcija. V.
prouzrokovano psihikim uticajem na
psihijatrija: socijalna p., grana psihopaorganizam iji najvii vegetativni i drugi
tologije koja prouava uticaj drutvenih
diencefalni centri esto nisu potpuno
inilaca na postanak duevnih bolesti,
organski ispravni (uroeno nerazvijeni ili
npr. prenaseljenosti, materijalne bede,
oteeni zapaljenjima, vaskularnim ili
ravog vaspitanja.
traumatskim procesima). Zbog toga to su psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi
organske
lezije
pri
psihoneurozi
koji utiu na ponaanje ljudi, bilo radi
minimalne i to ih je kliniki teko dosmirivanja postojee razdraljivosti (rekazati, smatra se da one uopte ne postoje
zerpin, meprobamat, hlorpromazin
nego da bolest poiva samo na poremeaju
itd.), bilo radi suzbijanja postojee depfunkcije (tzv. funkciono o-boljenje).
resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid
Oskudnost znakova organskih lezija i
itd.).
nesumnjivi psihiki uzroci ili povodi psychosis, psihoza, duevna bolest, ludioboljenja takoe podupiru tezu o
lo, teak poremeaj psihikih funkcija
funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu
koji je propraen menjanjem prvobitne
bolesti. Meutim, paljiv pregled otkriva u
psihike linosti i njenog odnosa prema
veine bolesnika objektivne kliniokolini; p. circularis, cirkularna psiho42 Medicinski leksikon

657

psychotherapia
za, v. manijano-depresivna psihoza;
Ganserova p., v. zatvorska psihoza; graviditetska p., psihoza koja se javlja u
toku trudnoe. Generacioni ciklus ene
u svim svojim fazama, poev od prve do
poslednj menstruacije predstavlja kritike momente za izbijanje psihoza, po
pravilu shizofrenog tipa. V. schizophrenia; p. puerperalis, psihoza koja se javlja u babinjama (puerperium). V. graviditetska psihoza; zatvorska p., akutno
duevno oboljenje histerike prirode
koje se javlja u zatvorenika. Treba razlikovati zatvorsku psihozu - koja je bolest - od simulaije, koja je hotimini
postupak u cilju pribavljanja neposredne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Ganserovo sumrano slanje.
psychotherapia, psihoterapija, leenje
funkcionih i organskih poremeaja psihikim uticajem, kao to su sugestija,
hipnoza, ubeivanje i psihoanaliza; larvirana p., leenje sugestijom, pri kome
je ona prikrivena nekom drugom fizikalnom metodom (injekcije, elektrizacija itd.); p. grupna, psihoza koja se obavlja, pod rukovodstvom psihoterapeuta, s grupom bolesnika koji zajedniki
obrauju pojedinane sluajeve oboljenja s ciljem da svaki bolesnik time razrei svoj sopstveni sluaj neuroze.
psychrophiles (psychros - hladan), psihrofilne bakterije, koje rastu najbolje
na temperaturi ispod 2O0C.
penina glista, v. Anguina (Tytenchus) tritici.
pterygium, pterigijum, trouglasta duplikatura venjae koja prerasta na ronjau. Moe biti stacionaran ili progresivan i u tom sluaju se uklanja operativnim putem; p. externum, veoma redak,
nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. internum, nalazi su u unutranjem uglu oka.
p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sindrom.
pterigoidan, v. pterygoideus.
pterigonepani pupoljak, jedan od dva
manja pupoljka gornjeg vilinog pupoljka. Drugi je nepani pupoljak.
pterini, jedinjenja slina purinima samo
to, mesto imidazolovog prstena, sadre
estolani heterociklus pirazin. Osnov658

pubertas
ni ciklus iz koga se izvode pterini je sastavljen kondenzovanjem pirimidinskog i pirazinskog prstena i naziva se
pteridin. Dva najjednostavnija pterina
su dobijena iz krila leptirova i to leukopterin i ksantopterin. Pterin je sastavni deo folne kiseline koja je neophodna za rastenje nekih bakterija. Neki
derivati pterina su antagonisti folne kiseline i s njima se ine pokuaji terapije
akutne leukemije.
pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obliku krila, npr. processus pterygoideus,
krilast nastavak klinaste kosti.
ptosis, ptoza, sputenost, spad, (oft.) p.
palpebrae, spad gornjeg kapka, najee usled paralize miia dizaa kapka;
p. paralytica, ptoza usled paralize n.
okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza
usled pareze m. tarsalisa, koji inervie
n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza
usled zadebljanja tarzusa; p. traumatica, ptoza usied povrede miia dizaa
kapka.
ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvake, enzim
pljuvake koji katalizuje hidrolizu skro-,
ba.
ptyalismus, ptijalizam, pojaano luenje
pljuvake kao fizioloka pojava ili kao
simptom nekog oboljenja. U uglovima
usana mogu da se stvore promene sline angularnom stomatitisu. Zbog gutanja pljuvake javlja se gaenje i povraanje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio.
ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno luenje pljuvake. Sin. ptyalismus, v. hypersalivatio.
pubarche, prvo javljanje stidnjake dlakavosti u devojica.
pubertas, pubertet, ivotna dob koja poinje s pojavom sekundarnih seksualnih
odlika a zavrava se s izraenom fertilnou kratko vreme pre zavretka telesnog rasta (traje oko 5 godina); p. praeCOX, rani pubertet (prevremeni pubertet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8.
do 10. godine ivota s tim to duevni
razvoj ne prati telesni ve telesni odgovara hronolokoj starosti; p., prevremeni, v. prevremeni pubertet; p. tarda,
kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-

pubertet
java prvih znakova puberteta (v. pubertas) posle 14. do 16. godine ivota.
pubertet, skup pojava u vezi s polnim zrenjem muke i enske jedinke. Pubertet
u mukih otpoinje izmeu 13. i 15. god.
nizom karakteristinih telesnih i duevnih pojava. Najupadljivija pojava je nicanje dlaka u bruiku (pubes) i pazuhu.
U mukarca rastu polne lezde i muki
ud. Kao posledica toga nastaju erekcije
i prva ejakulacija. Usled porasta grkljana i glasnih ica, glas se menja (mutiranje). Dlakavi trougao u bruiku se pretvara u karakteristian romb s jednim
krakom ka pupku. U toku pubertetnog
perioda nastaje rastenje pojedinih delova tela. Ponaanje pubescenta se znatno
menja: javlja se polni prohtev i interes
za suprotni pol. Uobliavanje opteg
psihizma je jo u kolebanju: pol se vie
izraava nego linost. Nastaje znatno izluivanje gonadostimulina i androgena.
Pubertet u enskih poinje ranije nego
u mukog (oko 10. do 12. god.), prvo poinju da rastu dojke (telarha). Na licu se
javljaju bubuljice. Izmeu 12. i 13. god.
javljaju se dlake na velikim usnama stidnice (pubarha). Pojavljuje se prva menstruacija (menarha) u vezi s razvojem
jajnika. Pubertet se u tropskim krajevima javlja znatno ranije. Meutim, i u narodima severnijih kontinenata konstatovano je ubrzano polno sazrevanje (akceleracija za 2-3 godine). Po svemu izgleda da u tome izvesnu ulogu igra hipererotizacija; p. prevremeni, u devojica ima raznovrsniju nozoloku sliku.
pubertetna lezda, v. meuprostorna ilezda.

pubes, stidna dlaka, stidnjani predeo.

pubicus, pubian, preponski, stidnjani,
npr. tuberculum pubicum, preponska
ili stidnjana kvrica na os pubis.
pubis, os pubis, preponska kost, preponjaa, stidna kost, stidnjaa; prednji donji deo karline kosti (os coxae) srauje s bedrenjaom (os ilium) i sednjaom
(os ischii), ograniava zaporni otvor (foramen obturatum) i gradi zglobnu aicu kuka (acetabulum).
pucketanje, v. crepitatio, um.
42*

pukovska sanitetska sluba

pudendum, spoljanji spolni organi (naroito u ene: pudendum femininum ili
pudendum muliebre). V. vulva.
pudendus, stidan, stidnjaan, koji ima
veze sa spoljanjim spolnim organima,
npr. nervus pudendus, stidnjani ivac.
puerilismus, puerilizam, detinjasto ponaanje duevnih bolesnika. U shizofreniji
neki ga smatraju znakom tzv. psihike
regresije.
puerpera, v. puerperium.
puerperium, puerperijum, babinje, doba i
stanje organizma ene posle poroaja u
okviru kojeg se gube promene nastale
tokom trudnoe i poroaja i svi se organi tokom tog perioda vraaju u stanje
pre trudnoe. Za ovo vreme dolazi do
niza regresivnih i progresivnih procesa
koji dovode enu u naroito stanje u
kome se one nazivaju puerpere ili babinjare. Puerperijum poinje po zavretku poroaja, odnosno odmah posle izbacivanja posteljice i ovojaka i traje est
do osam sedmica. Strogo uzevi, pravo
babinje traje osam do deset dana, za
koje vreme dolazi do potpune involucije materice, dok posle est sedmica nestaju sve fizioloke promene karakteristine za trudnou i saniraju se anatomska oteenja nastala u toku poroaja.
puferi, odbojnici, opirai, vodeni rastvori
raznih elektrolita koji se opiru promeni
pH kada im se dodaju i znatne koliine
kiseline ili baze. Pulerni rastvori su najee slabe kiseline i njene soli ili slabe
baze i njene soli. Pufer se moe definisati kao smea slabe kiseline i njene konjugovane baze. U krvi se nalaze bikarbonatni pufer, sastavljen od ugljene kiseline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni
pufer, sastavljen od primarnog i sekundarnog fosfata. Pored navedenih pufera
u krvi se nalaze aminokiseline i protidi
koji se, kao amfoterni elektroliti, ponaaju kao puferi. Sin. tamponi.
pukovska sanitetska sluba, snage i
sredstva za pruanje optemedicinske
pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih iz niih jedinica, za sprovoenje
higijenskoepidemiolokih mera i za
snabdevanje sanitetskim materijalnim
sredstvima jedinica puka i sanitetske

659

pukovska sanitetska stanica

pulpa

sinister, levo pluno krilo, ima samo

stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitetdva renja, gornji i donji.
ska sluba puka.
pukovska sanitetska stanica, ranije pu- pulmologia, pulmologija, medicinska
kovsko previjalite, sanitetska etapa
desciplina koja izuava oboljenja orgakoju razvijaju snage i sredstva sanitetna za disanje. Bolje pneumonologia.
ske slube puka na 5-7 km od borbene pulmonalis, pulmonalan, pluni, npr.
linije radi pruanja optemedicinske
truncus pulmonalis, pluno stablo.
pomoi za vreme borbenih dejstava; pulmonalno srce, v. cor pulmonale.
razvija osnovna funkcionalna odeljenja
sanitetske etape, a radom rukovodi Ie- pulmotor, naroita motorna pumpa za
vetako disanje. Naizmence ubacuje u
kar. Za razvijanje koristi sanitetski aplua kiseonik ili ist vazduh, a izvlai
tor/ali se moe razviti i u drugim objekupotrebljeni vazduh s ugljen-dioksitima.
dom.
pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska
pulpa, kaa, sr, mekota; (anat.) sr, meki
sluba.
deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan
pukovsko previjalite, v. pukovska sanibiljni sok, npr. P. Tamarindi; p. coronatetska stanica.
ris, deo zubne pulpe smeten u komori
pulmectomia, pulmektmija, v. pneumokruninog dela zuba; p. dentis, pulpa
nectomia.
pulmo, plue, pluno krilo, glavni deo prizuba, vezivno tkivo smeteno u upljini
zuba. Izgraena je iz osnovne supstancibora za disanje. Pluno krilo ima dve
strane, spoljnu i unutranju, bazu, koja
je, elija, vlakana, krvnih sudova i nerava. Periferni deo pulpe je izgraen od
nalee na preagu, i vrh. Na unutranjoj
sloja prizmatikih elija, odontoblasta.
strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmoIdui od periferije prema centru nalaze
nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus,
se: Weilova bezelijska zona i zona boa izlaze plune vene. Svako pluno krilo
gata elijama. Preostali deo ini centralima renjeve koji se sastoje iz renjia. U
na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i
svaki renji prodire po jedna granica
ishrani dentina, percepciji bola i odbradunice, bronhiola (bronchiolus). Bronni; p. devitalizovana, pulpa unitena
hiola se deli u vie (50-100) manjih
delovanjem mikroorganizama, traume,
granica, zavrne bronhiole (bronchioarsena ili paraformaldehida; p. digiti,
lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. disajne bronhiole (b.respiratorius), a ove,
jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj
ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili
pak, u vie cevastih produetaka zvani
mehurini kanali, iji zidovi i dno pokanozi; p. eksponirana, pulpa izloena
dejstvu spoljanjih nadraaja: irenje
zuju mehurasta, poluloptasta proirekarijesa (patoloko eksponiranje pulnja zvana pluni mehurii (alveoli pulpe), traumom (fraktura krune zuba) ili
monum). U zidu plunih mehuria nalainstrumentima (akcidentalno eksponizi se vrlo razvijena mrea elastinih vlaranje pulpe); p. lienis, parenhim slezikana. Deo renjia koji odgovara jedne, tamna, crvenomrka supstancija koja
nom zavrnom bronhiolu sa svim ostaispunjava prostore izmeu pregrada u
lim granicama naziva se pluni acinus.
slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa.
Pluni mehurii obloeni su iznutra jednoslojnim pljosnatim epitelom (respiraBelu pulpu grade limfatiki mekovi, a
crvenu pulpu predstavljaju proirenja
torni epitel), a spolja gustom mreom
kapilara a. pulmonas, i kroz zidove mevenskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca.
p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na
huria i kapilara vri se razmena gasonadraaje. V. necrosis pulpae; p. mumiva. Pluna arterija, njeni kapilari i plufikovana, pulpa privremeno ili trajno
ne vene su funkcionalni krvni sudovi
izloena preparatima na bazi trikrezola;
plua, tj. slue razmeni gasova; p. dexp. radicularis, deo zubne pulpe smeter, desno pluno krilo, vee je od levog
ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vitai ima tri renja, gornji, srednji i donji; p.
660

pulpalgia
Hs, pulpa koja reaguje na nadraaj. V.
vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potie
od pulpe zuba.
pulpectomia, uklanjanje povreene ili zapaljene pulpe zuba do fiziolokog otvora korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V.
devitalisatio.
pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog
ili hroninog toka, najee nastalo kao
posledica nesaniranog karijesa zuba; p.
acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe
sa seroznom eksudacijom, patoloki
proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partiaUs), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), karakterie se spontanim bolom iji intenzitet i trajanje zavise od proirenosti patolokog procesa. Pri ispitivanjima mehanikim, termikim ili elektrinim
nadraajima pulpa pokazuje snieni
prag nadraaja; p. chronica, hronino
zapaljenje pulpe s alteracijom i metaplazijom tkiva pulpe. Pulpa moe biti
prekrivena slojem promenjenog dentina (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrivena ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcerosa). U mlaih osoba dolazi do metaplazije i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granulomatosa externa). V. polyp pulpae. Hronina zapaljenja pulpe karakteriu se
neodreenom simptomatologijom, a
pri mehanikim, termikim i elektrinim ispitivanjima pokazuju povien
prag nadraaja. Zapaljenja pulpe se lece
metodom vitalne ili mortalne ekstirpacije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnojno zapaljenje pulpe, nastalo kao posledica akutnog ili hroninog oboljenja
pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), zahvaen je deo pulpe; p.p.totalis (phlegmona pulpae), zahvaena je ela pulpa.
Postoje jaki pulsirajui bolovi koji se
pojaavaju na toplo. Primenom elektrinih testova za ispitivanje vitaliteta
pulpe u poetku se dobija nizak prag
nadraaja da bi sa napredovanjem gnojnog procesa bivao sve vii i na kraju se
gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne
pulpe nastalo kao posledica prodora
mikroorganizama u pulpu, kroz dubok
gingivalni dep i otvor vrha korena
zuba.

pulsus
pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz
meke supstancije.
pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje zapaljene ili povreene koronarne pulpe
do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin.
amputatio pulpae. V. devitalisatio.
pulsacija, v. pulsatio.
pulsatio, pulsacija, ritmiki pokreti nekog
organa, dela nekog ogana ili neke patoloke tvorevine (primer: aneurizme),
koja odgovara kontrakcijama srca; aktivna (direktna) p., usled skupljanja i
irenja nekog organa (primer: pulsacija
jetre), pasivna (sekundarna) p., to je
prenesena pulsacija s nekog organa koji
pulsira.
pulsator, aparat za odravanje ili pomaganje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator
koji se sastoji od jedne vree; ona omotava trbuh i grudi bolesnika i u nju se
ritmiki uduvava i izduvava vazduh pomou elektrine pumpe.
pulseless disease, v. Takayashu bolest.
pulsioni divertikul, v. diverticulum.
pulsus, puls, ritmiko irenje elastinog
zida arterije pod dejstvom sistolnog talasa krvi, koje se moe osetiti prstima;
p. abdominalis, puls iznad abdomenske aorte; p. allorythmicus, u kojeg postoje nepravilnosti u ritmu; p. alternans, u kojeg postoji pravilna naizmeninost u slabijim i jaim pulsnim talasima bez promene ritma; p. bigeminus,
bigeminija, aritmian puls u kojeg postoje neprekidno dva brza udara posle
kojih postoji dua pauza zbog pravilne
pojave komorskih ekstrasistola; znak
insuficijencije miokarda, ili trovanja digitalisom; p. caroticus, koji se registruje nad a. carotis; p. celer et altus, brz i
visok puls u manjkavosti polumeseastih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se
ispoljava nad kapilarima u aortnoj insuficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriganov p. p. celer et altus; p. deletus, odsustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. durus, tvrd puls u izraene arterijske hipertenzije; p. differens, nejednakost
pujsa koja se zapaa na istim arterijama
(radijalnim, npr.); p. epigastricus, epigastriko pulsiranje abdomenske aorte
u mravih osoba s visceroptozom; p. ftT
661

pulveratus

punktat

liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku punctio, punkcija, bodenje. Medicinski
oka; p. frequens, ubrzan puls; p. irrepoduhvat koji se izvodi u dijagnostike
gularis, nepravilan puls; p. irregularis
ili terapijske svrhe naroitom upljom
perpetuus, potpuno nepravilan puls,
iglom ili trokarom. Punktiraju se cevaspoznat kao apsolutna aritmija u trepeti, uplji ili vrsti organi i telesne duplje,
renju pretkomora; p. jugu l ari, pulsakao i patoloke tvorevine (npr. apsces,
cije koje se vide ili pipaju nad jugularcista); dekompresiona p., izvodi se da
nom venom; Kussmaulov p., p. paradobi se smanjile patoloki prisutne ili naxus; p. labilis, koji je pravilan kad bogomilane tenosti u nekom organu; inlesnik lei, a ubrzava se pri sedenju ili
tratekalna p., punkcija kroz neku
hodanju; p. magnus, p. durus; p. paraopnu, obino naziv za subarahnoidnu
doxus, koji se znatno smanjuje za vrepunkciju; lumbalna p., punkcija subame inspirijuma. Vidi se u konstruktivrahnoidnog prostora izmeu IV i V lumnom perikarditisu; p. parvus, mali puls;
balnog prljena; pleuralna p., punkcija
p. parvus et tardus, mali i spori puls
pleuralne duplje, obino zbog prisustva
koji se vida u aortnoj stenozi; Quincneke patoloke tenosti u njoj; probna
keov p., p. capillaris; p. trigeminus, trip., punkcija u svrhu orijentacije da bi se
geminija; puls u kojeg postoji dua pauutvrdilo da Ii na nekom mestu postoji
za posle svake tree kontrakcije srca; p.
teni sadraj, njegova koliina i sastav;
venosus, venski puls (seks.), ubrzanost
p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odojabila je u ene za 7-8 otkucaja vea nego
di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da
u mukarca i to u svim razdobljima ivose iz njega dobije krv radi ispitivanja; p.
ta.
sinus maxillaris, punkcija viline duppulveratus, isitnjen u prah.
lje. Vri se pogodnom iglom iz donjeg
pulveres mixti (meoviti prakovi), pranosnog hodnika u cilju dijagnostike i tekovi koji se izrauju od vie lekovitih
rapije zapaljenja u vilinoj duplji; stersupstancija, droga ili preparata dobivenalna p., dijagnostika punkcija grudnih od droga, odnosno njihovih meavi-,
ne kosti u cilju dobivanja sri za hemana.
toloki pregled; subokcipitalna p.,
pulveres stabilisati (stabilizovani praubadanje u cerebelomedularnu cisterkovi), prakovi koji se izrauju od svenu izmeu potiljane kosti i glavonoe u
ih biljaka u kojima su podesnim pocilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja
stupkom, najpre inaktivirani prisutni
vazduha. V. encefalografija.
enzimi; biljke se zatim osue, usitne i iz- pune tuni, ubod, vrh, taka, npr. punctum
meaju.
lacrimale, suzna taka, mali otvor na
pulveres standardisati (s.tandardizovani
suznoj bradavici na slobodnoj ivici oprakovi), prakovi koji se izrauju od
nog kapka; p. proximum, najblia taka
droga jakog dejstva, a sadre propisanu
jasnog vida, najblie rastojanje s koga
koliinu dejstvenih supstancija; kao
oko moe, uz maksimalnu upotrebu
sredstvo za dopunjavanje, ako nije druakomodacije, da vidi jasno neki predgaije propisano, upotrebljava se laktomet. P. m. zavisi od jaine akomodacije
za ili krob.
odnosno od starosti osobe; p. remopulverizacija, isitnjavanje neega u prah.
tum, najdalja taka jasnog vida, najvee
pulvinar, jastue, uzglavnica, npr. pulvirastojanje na kome oko moe jasno da
nar thalami, jastue talamusa, zadnji isvidi predmet bez korienja akomodapupeni deo talamusa.
cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U
pulvis, praak.
emetropne osobe punktum remotum se
pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opianalazi u beskonanosti, dok se pri visotus (P.I.), Doverov praak. Sastoji se od
koj miopiji nalazi blizu oka.
jednog dela korena od ipekakuane, jed- punktat, sadraj dobiven punkcijom neke
nog dela opijuma i osam delova eera.
telesne duplje, organa ili patoloke tvoV. Radix Ipecacuanhae, Opium.
revine.
pulsijski divertikulum, v. diverticulum.
662

punkcija cisterne
punkcija cisterne, v. subokcipitalna punkcija (pod punctio).
pupana hernija, v. hernia.
pupana infekcija, infekcija pupka pre
no to otpadne patrljak pupane vrpce
ili neposredno po njegovom otpadanju.
pupana kesa, deo primitivne crevne
duplje; sadri kaast vitelus, a u njenu
zidu smetena su prva ognjita tvorbenog procesa krvi.
pupana kila, v. hernia.
pupana peteljka, vanembrionski deo
blastodermne duplje obloene splanchnopleurom koja obuhvata plodove krvne sudove.
pupana vrpca, vezuje fetusni organizam
za posteljicu uspostavljajui vezu izmeu krvnih sudova majke i ploda i obezbeujui na taj nain ivot i razvoj ploda.
pupilarna membrana, v. membrana pupillaris.
pupilarni refleks, v. refleks enica.
pupilla, pupila, enica, kruni otvor na
sredini duice kroz koji prolaze sv^tlosni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka
miia u duici enica se suava (miosis)
ili iri (mydriasis). Oba miia se nalaze
u stromi duice i kontrahuju se pod dejstvom autonomnog ivanog sistema
(m. sphincter pupillae i m. dilatator pupillae).
pupillaris, pupilaran, zenini, npr. margo
pupillaris iridis, zenina ivica duice,
zenina opna pupile.
pupilloscopia, v. skiaskopija.
purgatio, purgacija, ienje, ubrzavanje
ispranjenih creva davanjem sredstava
za ienje.
purgativum, purgativ, sredstvo za ienje. V. laksantna sredstva.
purin, heterociklino jedinjenje nastalo
kondenzovanjem heterociklusa piramidina i imidazola. Purin ne postoji slobodan u prirodi, ve je dobijen sintetski.
Purinski prsten se nalazi u svim purinskim jedinjenjima od kojih su naroito
vane purinske baze (adenin i guanin)
koje ulaze u sastav nukleoproteida. Purinska jezgra ulazi u sastav mokrane
kiseline, kofeina i teobromina. V. purinske baze, Acidum uricum.

purpura
purinska tela ili purinska jedinjenja, zajedniko ime za purinske baze i mokranu kiselinu.
purinske baze, jedinjenja koja nastaju od
purina, kao to su adenin, guanin (aminopurini u nukleoproteidima), ksantin i
hipoksantin koji se nalaze u ivotinjskim organima, i teobromin, teofilin i
kofein, koji su biljni alkaloidi.
Purkinjeove figure, slike krvnih sudova
mrenjae koje se vide u oku kad se ispred ispitivanog oka bono pomera kakva jaka svetlost a ono pri tom posmatra
neku tamnu povrinu.
purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Materija crvene boje u spoljnim delovima
tapia mrenjae. Pod dejstvom svetlosti pretvara se u vidno utilo a zatim u
vidno belilo. U tami vidni p. ponovo regenerie. Igra veliku ulogu u mehanizmu apsorpcije svetlosti.
purpura, skup bolesti u kojima postoje krvarenja u koi u vidu crvenih takica
(petehija) ili veih podliva (ekhimoza);
p. abominalis, Henochova purpura;
p. allergica, Schnlein-Henochova
purpura; p. anaphylactoides, Schnlein-Henochova purpura; p. fibrinolytica, fibrinolizna purpura, izazvana patolokom fibrinolizom; p. fulminnans,
oblik netrombocitopenijske purpure
najee se javlja u dece u toku neke infektivne bolesti (meningitis, arlah i dr.)
u koje postoje poviena temperatura,
ok, kao i brza pojava simetrinih krvarenja po koi nogu, koja su praena arterijskim trombozama i nekrozama; p.
haemorrhagica, idiopatska trombocitopqnijska purpura; Henochova p., tip
Schnlein-Henochove purpure u kojoj
postoje akutne pojave u organima za varenje (povraanje, prolivi, meteorizam,
melena, a ponekad i hematurija i bubrena kolika); p. hyperglobulinaemica, koja se povremeno javlja u vidu povienja globulina u plazmi i u nekim
drugim disproteinemijama; Majocchijeva p., purpurske promene u koi u
vidu prstena, koje mogu dovesti i do atrofije koe na tim mestima; Schnlein-Henochova p., purpura najverovatnije
izazvana vaskulitisom, bez trombocito663

purpurea-glikozidi A i B
penije, pod dejstvom lekova, infekcije
ili neke hrane u osetljivih osoba, najee dece, s pojavom urtikarije, artropatija, eludanocrevnih simptoma i znacima oteenja bubrega. Sin. p. allergica,
p. anaphylactoides; p. senilis, koja se
javlja na podlaktici i aci u starih osoba;
p. simplex, netrombocitopenijska purpura koja nije praena trombocitopenijom niti nekim odreenim vaskulnim
poremeajima; p. thrombocytopenica,
svaka purpura u koje postoji trombocitopenija;
p.
thrombocytopenica
idiopathica (ITP), trombocitopenijska
purpura u kojoj ne postoji neka uzrona
bolest i u ijem serumu bolesnika postoje antitela (tipa IgG) protiv trombocita, kao i povean broj neproduktivnih
megakariocita u kostnoj sri; p. thrombocytopenica secundaria, purpura u
koje je trombocitopenija posledica
neke hematoloke ili nehematoloke
bolesti; p. thrombocytopenica thrombotica, trombozna trombocitopenijska
purpura, bolest nepoznatog uzroka, u
kojoj postoje trombocitopenija, hemolizna anemija, nervni poremeaji, azotemija i tromboze u arteriolama i kapilarima (intravaskulne rasejane koagulacije). Sin. mikroangiopatska hemolizna
anemija, Moschowitzova bolest; p. variolosa, v. variola vera.
purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobijem iz lia biljke Digitalis purpurea.
Razlazu se na glikozu i digitoksin (A),
odnosno na glikozu i gitoksin (B).
purulentan, v. purulent us.
purulent us, purulentan, gnojav, gnojni,
koji se sastoji od gnoja, koji sadri gnoj,
koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je
prouzrokovan njime. V. PMS.
purus, ist, bez primesa.
pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se zavrava gnojenjem. Sastavljen je od polimorfonuklearnih leukocita, serozne
tenosti i ostataka tkiva koje se raspada;
p. bonum et laudabile, dobar puls
koji se vida u obinim zagnojima, za razliku od itkog gnoja u tuberkuloznom
procesu; p. caeruleum, plavo obojeni
gnoj koji stvara Pseudomonas aruginosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi
664

pyelectasia
gnoj; p. ichorosum, itki, ljuti gnoj, esto s neugodnim mirisom, koga lue
nezdrave povrine; p. viride, zelenkasto obojeni gnoj.
pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis
lanata.
pustula, osnovna eflorescencija koe u
vidu gnojnog mehufia.
pustulantia, sredstva koja dovode do
stvaranja pustula na koi (danas se vie
ne upotrebljavaju).
puenje duvana, deluje vrlo tetno na organizam oveka. S medicinske take
gledita treba svakom dati savet da ne
pui. Nikotin deluje toksiki na nerve,
naroito na n. acusticus, na n. opticus i
na neurovegetativni sistem. Duvanski
dim taloi na sluznicama mone kancerogene supstancije. Pua cigareta je u
etiri puta veoj meri predodreen za
karcinom bronha od nepuaa sline
grupe. Puau cigareta skrauje se ivot
usled vee smrtnosti od drugih bolesti
u poreenju s nepuaem sline grupe.
Dim cigarete moe da izazove i teke
alergijske promene u sluznicama grkljana i bronhusa. Nikotin tetno utie na
polne lezde.
putamen, ljuska, spoljni deo soivaste
jezgre u velikom mozgu (nucleus lentiformis).
putrefactio, putrefakcija, truljenje nekrotikog tkiva usled dejstva anaerobnih
(trulenih) bakterija; p. cadaveris, truljenje lesa koje nastaje usled dejstva
anaerobnih bakterija.
putrescin, tetrametilen-diamin, butilendiamin, spada u ptomaine (leinske otrove), diamin koji se pod uticajem bakterija stvara iz aminokiseline ornitina u
toku truljenja belanevina (npr. mesa).
putridus, putridan, trulean. Oznaava vrstu zapaljenja izazvanu klicama koje izazivaju truljenje (anaerobni streptokok,
proteus, Escherichia coli). V. putrefactio.
pu, v. cochlea.
puni, v. cochlearis.
pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje
zgloba.
pyelectasia, pijelektazija, proirenje bubrene karliice.

pyelitis
pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrene karliice, jednostrano ili obostrano, a
toku akutno ili hronino. Praeno je bolom u slabinskom predelu, estim nagonom na mokrenje, groznicom, povraanjem i prisustvom leukocita i eritrocita
u mokrai. Prouzrokovao pijelitisa je
najee E. coli, a ponekad bacil tuberkuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan
prisustvom konkremenata u karlici; p.
cystica, pijelitis praen stvaranjem
mnogobrojnih supseroznih cista; defloracioni p., pijelitis u ena posle prvog
snoaja, koji je posledica infekcije posle
rupture himena; inkrustacioni p., pijelitis s ulceracijama koje su proete mokranim solima; p. granulosa, pijelitis
praen granuloznim promenama na
sluznici karliice; p. gravidarum, pijelitis trudnica, zapaljenje bubrega i uretera u toku trudnoe; p. haemorrhagica,
pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. purulenta, p. suppurativa, pijelitis prouzrokovan apscesom bubrega ili pionefrozom, v. pyelonephritis, pyonephrosis;
urinarni p., pijelitis u kome infekcija
potie iz mokrae.
pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje
bubrenih karliica i mokrane beike.
pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstranjenje bubrenog kamena iz bubrene
karliice operativnim putem.
pyelon, (gr.) zdelica, karlica, v. pelvis renalis.
pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje
bubrega i bubrenih karlica, koji poinje u meuprostoru bubrega, a koji
brzo prelazi na parenhim bubrega; p.
acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s
temperaturom, treskavicom, bolovima
u slabinskom predelu i znacima zapaljenja mokrane beike; p. chronica, u
kome postoje znaci bubrene insuficijencije.
pyelostomia, pijelostomija, hirurka intervencija kojom se stvara otvor na bubrenoj karliici u cilju da se skrene
mokraa od pranjenja preko uretera.
pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia.
pyeloureterectasia, pijeloureterektazija,
proirenje uretera i bubrene karliice,
uroeno ili steeno (oiljna stenoza do-

pyometra
njeg dela uretera, steena stenoza otvora uretera, ukleteni kamen u ureteru
itd.).
pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje portne vene (v. portae), koje se moe razviti
u dizenteriji, apendicitisu, apscesu
jetre itd. Obino je udruen s trombozom ove vene. Pileflebitis je praen znacima piemije.
pyioricus, pilorian, pilorusni, npr. ostium pyloricum, pilorusni otvor eluca.
pyloromyotomia, piloromiotomija, uzduno prosecanje prstenastog miia
pilorusa do podsluznice u stenozi pilorusa novoroenadi. Sin. Ramstedtova
operacija.
pyloroplastica, piloroplastika, operacija
kojom se uklanja stenoza pilorusa. V.
Finneyjeva operacija, Heineke-Mikuliczeva operacija, gastroduodenostomija (sve
pod operacija).
pylorospasmus, pilorospazam, gr pilorusa ili predela eluca u blizini pilorusa.
pylorostenosis, pilorostenoza, suenje pilorusa. Posledica je tumora ili uoiljenog ulkusa.
pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo
eluca do dvanaestopalanog creva.
pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga
produkuje Pseudomonas aruginosa,
vanelijska supstancija kao to su egzopigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i
fluorescin ute boje, bakteriocinpiocin.
Ovi vanelijski proizvodi Ps. aeruginoze
pokazuju antibakterijsko delovanje prema nekim bakterijskim vrstama.
pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa.
pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje
koe prouzrokovano mikrobima koji izazivaju gnojenje (stafilokok! i streptokoki). Sin. pyodermia.
pyogenes, piogen, koji stvara gnoj.
Pyoktaninum coeruleum, ljubiasta
boja, derivat tri-fenil-metana, slui u
mikroskopskoj tehnici, zatim u antiseptike svrhe.
pyometra, hronino zapaljenje materice
starih ena. Usled infekcije cervikalni
kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim
nagomilavanjem ispuni materinu duplju, neki put u vrlo velikoj meri. Nagomilavanje gnojavog sekreta via se i u
665

pyonephritis
raku materice i materinog grlia, kada
izrastaj zaepi cervikalni kanal i izazove
zastoj u odilaenju gnoja.
pyonephritis, pionefritis, gnojno zapaljenje bubrega.
pyonephrosis, pionefroza, gnojno razaranje bubrenog parenhima, s potpunim
ili skoro potpunim gubitkom funkcije
bubrega.
pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno
zapaljenje perikarda.
pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo
izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj
duplji.
pyopneumoperitonitis, piopneumoperitonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim
peritonitisima.
pyopneumothorax, piopneumotoraks,
prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u
pleuralnoj duplji.
pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja,
v. parodontopatije, progresivne.
pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem
zapuenog jajovoda koji se pretvara u
gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je
najee komplikacija hroninog saIpingitisa koji nastaje usled akutnog zapaljenja jajovoda izazvanog raznim klicama. Put infekcije uglavnom vodi krof
vaginu, odakle se klice penju preko materice do jajovoda. Druge mogunosti za
infekciju pruaju intervencije u materici, najee nasilni pobaaji, zapaljenja
susednih organa, npr. slepog creva; i
najzad, infekcija moe prodreti i krvnim
putem npr. u septinim oboljenjima, tuberkulozi i dr.
py o thorax, piotoraks, v. empyema thoraci.
pyramidalis, piramidalan, piramidan,
npr. tractus pyramidalis, piramidni put,
glavni motorni put.
pyramis, piramida, ogranieni deo nekog
organa u obliku piramide, npr. pyramides renales, bubrene piramide (sr
bubrega).
pyrazinamidum, pirazinamid, tuberkulostatiko sredstvo; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
Pyrethrum, buha, biljka koja raste i u
nas (Dalmacija). Cvet buhaa (Pyrethri

666

pyuria
flos) upotrebljava se kao insekticidno
sredstvo.
pyretitherapia, v. therapia.
Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina BeUpotrebljava se protiv gaenja i povraanja u bolesti zraenja i za suzbijanje
gaenja i povraanja za vreme trudnoe.
Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlorid), vitamin Be; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; pirimidin je heterociklus koji se moe smatrati kao piridin u kome je ugljenik u
meta-poloaju zamenjen azotom. Ima
bazni karakter kao i njegovi derivati (pirimidinske baze). Mnogi derivati pirimidina su vani sastojci nukleinskih kiselina, (uracil, timin i citozin). Pirimidinsko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u purinskim i pirimidinskim jedinjenjima i
barbituratima. V. purinske baze.
pyro-, u sloenicama oznaava da je neto
u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u
vezi sa grejanjem.
pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvohidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili
ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin.
pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksibenzen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku
te deluje redukciono. Stoga se primenjuje u gasnoj analizi za odreivanje kiseonika. U fotografiji slui kao razvija.
U dermatologiji se upotrebljava spolja
naroito u leenju psorijaze.
pyrolignosum, koji se dobiva destilacijom drveta.
pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih
supstancija pod uticajem visoke temperature.
pyro mania, piromanija, (1) patoloki
strah od poara, (2) neodoljiva psihoseksualna sklonost za izazivanje poara;
p. sexualis, v. piromanija.
Pyroxylinum, v. nitroceluloza.
pyruvaemia, piruvemija, poveanje pirogroane kiseline u krvi.
pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokrai;
p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokrai,
veliine zrna prosa, od gnojnih i krvnih
elija i epitela.

r
Q
q.l.,q.p.,q.pl., skra. za quantum libet i
quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po
volji. q.s, skra. za quantum satis,
koliko treba,
koliko je dosta. q.v., skra. za quantum
vis, onoliko koliko
eli.
Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRSkompleks, v. elektrokardiogram,
EKG.

QT-interval, v. EKG. quadrangularis,

etvorougli, npr. membrana
quadrangularis, etvorougla
opna (grkljan). quadratus, kvadrat,
etvorouglast, npr.
musculus quadratus lumborum, etvorouglasti mii slabine. quadriceps,
etvorouglav, npr. musculus
quadriceps femoris, etvoroglavi mii
buta. quadrigeminus, etvoran,
etvorogub,
npr. lamina quadrigemina, etvoroguba
ploica. quadriplegia, kvadriplegija,
oduzetost
sva etiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.

quartanus, kvartan, ono to se odigrava

svakog etvrtog dana, npr. malaria
quartana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svaka 72 asa.
quartus, etvrti, npr. ventriculus quartus,
etvrta modana komora.
quercetin, kvercetin, sastavni deo molekula rutina; u hemijskom pogledu je tetrahidroksi-5,7,3',4'-flavenol.
querulans, v. kverulant.
Queckenstedtov ogled, v. znak.
Quinckeov edem, v. oedema angioneuroticum.

Quinckeov poloaj, naroiti poloaj koji

zauzima bolesnik da bi lake iskaljao
velike koliine ispljuvka iz bronhiektazija, plunog apscesa i plunih kaverni.
quoad, u pogledu; q. sanationeum, za
ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q.
vitam, za ivot, u pogledu ivota. Npr.
prognosis quoad vitam, prognoza u pogledu odravanja ivota.
quotidianus, kvotidijani, svakodnevni,
npr. malaria quotidiana, vrsta malarije
pri kojoj se napadi groznice javljaju svakog dana.

667

R
r., (anat.) skra. za ramus, grana, npr. r.
muscularis, miina grana ivca ili arterije; rr. skra. za rami.
R, (1) Reaumur; (2) skra. za elektrini otpor, v. om.
R., (farm.) skra. lekarskim receptima za
recipe, uzmi.
Ra, hemijski znak za radijum.
rad., skra. za radix (koren).
Rb, hemijski simbol za element rubidijum.
Rb86, radioaktivni izotop rubidijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje venanog krvotoka.
Re, hemijski simbol za element renijum
(rhenium).
rect., skra. za rectificatus, rektifikovan,
preien.
rem, oznaka rem (skraenica od Roentgen
Equvalent Man), vansistemska jedinica
za ekvivalent-dozu ija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l
rem = 0,01 Sv - IO-2 Sv.
rep., skra. u lekarskim receptima za repetatur, neka se ponovi.
RF, releasing faktor, v. neurohypophysis.
Rh, (1) hemijski simbol za element rhodium; (2) skra. za rhesus, tj. vrstu majmuna Macacus rhesus.
RH-FSH, releasing hormon (v. tamo) za
FSH (v. tamo).
RH-GH, releasing hormon (v. tamo) za
HGH (v. tamo).
RH-LH (ICSH), releasing hormon (v.
tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za
FSH (v. tamo).
RH-TSH, releasing hormon (v. tamo)
za TSH (v. tamo).
668

Rn, hemijski simbol za element radon.

RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK,
klasa RNK koja u redosledu svojih nukleotida sadri informaciju za redosled
amin-kiselina u polipeptidnom lancu i
slui kao kalup (engl. template) za njegovu sintezu. Sin. informaciona RNK
mRNK, engl. messenger RNK.
p(ro), simbol za gustinu materije. Izraava
se u g/ccm, budui da predstavlja kolinik iz mase tela (izraene u gramovima)
i njegove zapremine (izmerene u kubnfm centimetrima).
Rp., skra. od recipe, uzmi. Stavlja se na
poetku lekarskog recepta.
Ru, hemijski simbol za element rutenijum.
rabies, v. lyssa.
racemizacija, pretvaranje nekog optiki
aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj.
optiki neaktivni oblik, koji se sastoji od
jednakih koliina levogirnog i dekstrogirnog oblika optikih izomera.
rachi-, u sloenicama oznaava da je neto u vezi s hrptenjaom, npr. rachischisis, uroena rascepljenost hrptenjae.
rachialgia, rahialgija, bolovi u leima, u
kimi.
rachicentesis, rahicenteza, v. punctio
lumbalis.
rachiodynia, rahiodinija, bol u kimenom
stubu.
rachis, rahis, kimeni stub. Sin. columna
vertebralis.
rachischisis, rahishiza, v. spina bifida.
rachitis, rahitis, bolest koja naroito zahvata kostur i miie usled osiromaenja organizma u vitaminu D (avitaminoza D). Sin. engleska bolest', r. odojeta,

rachitomia
promene na glavi (veliki i dugo otvoreni
temenac, rubovi razmekani, mek potiljak
- craniotabes), brojanice na grudnom
kou, kokoije grudi, kifoza kimenog
stuba, caput quadratum, krive noge u
obliku slova O ili X. rachitomia,
rahitomija, hirurko ili anatomsko
otvaranje kimenog kanala.
raunari, elektronski ureaji koji se u
nuklearnoj medicini koriste za obradu
podataka dobijenih pomou gama-kamere. Osnovne mogunosti tih ureaja
su skladitenje i obrada podataka. Osim
toga, moguna je i matematika obrada
rezultata drugih nuklearno-medicinskih ispitivanja. Pomou odgovarajuih
programa otklanjaju se nepravilnosti
prouzrokovane statistikom brojanja
(pri radioaktivnim merenjima), istiu se
jasnije razlike u raspodeli radioaktivnog obeleivaa u pojedinim delovima
ispitivanih organa, moguno je da se silueta organa predstavi u tri dimenzije i
u profilnim presecima, kao i da se kvantitativno proceni funkcija izabranih regiona od interesa.
Radenci Slatina, banja koja lei u dolini
reke Mure/ pod severnim obroncima
Slovenskih gora, nedaleko od austrijske
granice, na 208 m n.v. Ima sedativan klimat. Voda ove banje je alkama i zemnoalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna,
murijatika i ugljenokisela. Temperatura je od 12,5 do 140C. Njena mineralizacija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se
koristi za kupanje (zagrejana) i za pie.
Postoji kupatilo za ugljenokisela kupanja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju,
masau i dr. U ovoj banji se lece: arterijska hipertenzija, hronini miokarditisi
(u kompenzovanom stanju), oboljenja
eluca, creva, jetre i unih puteva, uriki artritis (giht), kamen bubrezima,
neuroze, neurovegetativne distonije, ginekoloki funkcioni poremeaji i kataralna stanja mokranih puteva.
radialis, radijalan, koji pripada radijusu,
npr. a. radialis, bina arterija.
radiatio corporis callosi, zraenje uljevitog tela, skup nervnih vlakana koja
prolaze kroz uljevito telo i zrakasto se

radioaktivitet
ire po hemisferama velikog mozga.
Ona su komisuralna vlakna za obe hemisfere.
radicalis, radikalan, koji ima za cilj odstranjenje uzroka ili njime prouzrokovanih patolokih promena. V. palliativa; r.
operacija, hirurki poduhvat koji potpuno uklanja neko oboljenje, npr. herniotomija po Bassiniju je r.o. leenje.
radicotomia, radikotomija, presecanje
zadnjih korenova kimenih ivaca u cilju otklanjanja spastike oduzetosti,
gastrikih kriza u tabesu itd. Sin. Frsterova operacija, rhizotomia.
radiculitis, radikulitis, zapaljenje korenova spinalnog ivca, nastalo primarno,
najverovatnije, kao virusno oboljenje u
okviru opteg polineuritisa, a takoe sekundarno u oboljenjima meninga (sifilis, tuberkuloza i limfogranulomatoza),
kao i u akutnim oboljenjima mekih
opni. Javlja se i kao posledica tumora
hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa
srnih jezgri meuprljenskih koturova. V. polyradiculitis, Guillain-Barrova
bolest.
radijacija, zraenje, (1) odavanje zrane
energije; (2) zrana energija.
radijacijski enteritis, v. enteritis.
radijacijski kolitis, v. colitis.
radijum-terapija, v. therapia.
radikal, grupa atoma koja se javlja kao celina u vie jedinjenja koja se mogu izvesti jedno iz drugog. Radikal i pri hemijskim reakcijama prelaze iz jednog jedin jenja u drugo, npr. - m etil, - CeHs - fenil. Radikali mogu
biti jedno-valentni, dvovalentni i
vievalentni,
zatim
zasieni
i
nezasieni. Radikali, kao ostaci
ugljovodonika, ne mogu postojati u
slobodnom stanju. Ugljovodonini ostaci, ranije nazivani radikali, vezuju jednu ili vie funkcionih grupa. V, funkciona grupa.
radikalna operacija, v. radicalis.
radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo
atomskih jezgara da odaju radioaktivne
zrake. R. moe biti prirodan i vetaki.
Prirodni r. je spontano raspadanje jezgra tekih elemenata poevi od polonijuma (Z - 84) pa do kraja periodnog
sistemafc urana (Zy = 92). Krajnji pro669

radioaktivna voda
izvod radioaktivnog raspadanja je jedan
od izotopa olova.
radioaktivna voa, v. voda.
radioaktivne borbene materije, radioaktivni izotopi namenjeni unitavanju ive
sile i kontaminaciji okoline; emituju
gama-zrake koji izazivaju oteenja organizma i bez neposrednog dodira (jer
imaju veliki domet), i alfa- i beta-estice
koje imaju veliku jonizujuu mo, naroito kad prodiru u organizam
hranom, vodom i disanjem.
radioaktivne materije i radioaktivna
zraenja, profesionalna oboljenja, izazvana dejstvom radioaktivnih materija,
novijeg su datuma. Pod radioaktivnim
materijama podrazumevaju se prirodne
ili vitake materije koje pri spontanoj
dezintegraciji atomske jezgre odaju radioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zraci u svakoj sredini kroz koju prolaze izazivaju jonizaciju i remete hemijsku
ravnoteu elija. Do oteenja dolazi:
uzimanjem radioaktivnih materija oralnim putem, zraenjem radioaktivnim
zracima, emanacijama i direktnim dodirom. Dolazi do akutnih i hroninih profesionalnih oteenja. V. trovanje.
radioaktivne padavine, vrlo sitne radioaktivne estice koje posle nuklearne
eksplozije padaju na zemlju iz atmosfere, te mogu ugroziti ljudstvo oruanih
snaga i stanovnitvo, poto su izvor aktivne kontaminacije.
radioaktivni bojni otrovi, hemijske materije koje dejstvuju i kao bojni otrovi
(v. tamo) i kao radioaktivne borbene
materije (v. tamo).
radioaktivni izvor s nosaem ili izotop s
nosaem, radioaktivna supstancija
koja se nalazi u nekoj smei ili u nekom
hemijskom jedinjenju s neradioaktivnim atomima.
radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvoreni radioaktivni izvori.
radioaktivni obeleiva, (engl. tracer) ili
obeleeni atom, oznaava koliinu radioaktivnog izotopa koji se unosi u bioloki ili mehaniki sistem. Njegova koliina moe se odrediti merenjem njegove aktivnosti pomou specijalnih ureaja ili metoda.
670

radioimunoesej
radiobioloka doza, koliina zrane
energije koju apsorbuje jedinica tkivne
zapremine ili mase. Izraava se u ergovima na l gram tkiva ili u sadanje vreme 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je
rad; v. rad. Bioloko dejstvo radioaktivnih zrakova manifestuje se u vidu poznih promena ozraenog organa koje
nastaju posle tzv. latentnog vremena.
Bioloke doze su nesigurne, jer je oveja koa nejednako osetljiva prema istoj koliini zrane energije, l R (rendgen) priblino je ravan 93 erg/gram tkiva.
radio dermatitis, zapaljenje koe izazvano
delovanjem rendgenskih i radioaktivnih zrakova. Postoje 3 stepena oteenja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurii i
plikovi s vlaenjem i (3) ulcus.
radioelektrokimografija, v. elektrokimografija.
radio!armakologija, grana farmakologije
koja prouava fizika (vrsta i energija
zraenja, vreme poluraspada), biohemijska (obeleavanje i obeleivai, radiohemijska istoa, stabilnost i toksinost) i bioloka svojstva radioaktivnih x
lekova i drugih supstancija primenjiva-nih
u nuklearnoj medicini.
radiografija, v. rendgenografija.
radiogram, telegram putem beine telegrafije. V. rendgenogram.
radiohemija, grana hernije koja prouava
dobijanje radioaktivnih supstancija hemijskom obradom ozraenih ili prirodnih radioaktivnih materijala.
radiohirurgija, hirurko leenje u kome
se koristi i radijum.
radioimunoelektroforeia, imunoelektroforeza u kojoj se koristi antigen ili
antitelo obeleeni radioaktivnim izotopom (v. imunoelektroforeza). Metoda je
vrlo osetljiva i omoguava otkrivanje
vrlo malih koliina antigena pomou
autoradiografije.
radioimunoesej, eng. radioimmunoassay, kvantitativno odreivanje supstancija (hormona, enzima i dr.) koje imaju
imunogena svojstva pomou odgovarajuih antitela. Metoda se osniva na spreavanju vezivanja antitela poznate koncentracije za antigen obeleen radioak-

raioimunoloka analiza

radionuklidi

tivnim izotopom, pomou neobeleekova), protona i elektrona u dijagnostinog antigena ija je koncentracija neke i terapijske svrhe.
poznata i koji se ispituje.
radioloki tehniar, v. tehniar.
raioimunoloka analiza, v. radioimuno- radiomanometrija unih puteva, mereloki metod.
nje pritiska u unim putevima s naradioimunoloki metod (sin. raioimuknadnim ubrizgavanjem kontrasta u cinoloka analiza, engl. radioimmunoaslju holangiografije. U pitanju je tok opesay, skraenica RIA), analitiki metod
racije ili stavljanje postoperativnog drezasnovan na konkurentskoj reakciji rana u unu kesicu ili holedohus. U nor.dioaktivno obeleenog i neobeleenog
malnim sluajevima on iznosi oko 10 cm
antigena s antitelom pri stvaranju komvode na Oddijevom sfinkteru i oko 25
pleksa antigen-antitelo. Za obeleavacm vodenog stuba na vezikulocistikom
nje antigena najvie se primenjuju rasfinkteru.
dioaktivni izotopi 125J, 131J, 14C i 3H. Ovaj radionecrosis, radionekroza, razorenost
vrlo osetljiv i specifian metod pritkiva ili ulceracija izazvana zranom
menjuje se za kvantitativno odreivanje
energijom.
hormona i mnogih drugih supstancija.
radionefrografija, v. radioreno grafija.
radioizotopska nefrografija, v. radiore- radionefrogram, v. radiorenogram.
nograjija.
radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju
emitovanjem korpuskularnog ili elekradioizotopska venografija, v. scintigratromagnetskog zraenja.
fija.
radioizotopski obeleivai, v. obeleuva.
radio kardiografija, nuklearnomedicin- Fiziko vreme poluraspada radionuklida
koji se najee primenjuju u nuklearnoj
ski in vivo metod za odreivanje minutmedicini Radio n
nog i udarnog volumena srca i brzine
Vreme po Iu raspada
krvotoka. Posle i? v. ubrizgavanja albu- uklid
Tl /2
mina, obeleenog radioaktivnim jodom 15
2 minuta
ili tehnecijumom, registruje se prome- 30O
P
2,6 minuta
na radioaktivnosti nad prekordijumom. 13
l O minuta
Dobijeni grafiki zapis u obliku krivulje 11N
C
20 minuta
naziva se radiokardiogram.
68
Ga
1,1 as
radiokardiogram, grafiki zapis u obliku
krive dobiven registrovanjem promeiia 18 132
radioaktivnosti nad prekordijumom po- 87mF J 1,8 as 2,3 as 2,8
as
sle intravenskog ubrizgavanja obelee- 61 Sr
3 as 4 ;s as
Cu
nog albumina. V. radiokardio grafija.
USm1n
6 asova
radiokymographia, radiokimografija, v. 99m
8 asova
Tc
re ndgen-k imo graji ja.
52
1 2,5 asova
radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia- 42Fe
K
12,8
asova
rinksnih hrskavica usled prethodnog 64
13,3 asova
zraenja grkljana. Oteklina koja nastaje 123Cu
26 asova
u zjapu grkljana, od edema i infiltracije 72 J
2,7 dan
moe da dovede do traheotomije, a ako 197As
2.7 dan
Hg
je vrlo tvrdokorna i do laringektomije. 198
Au
2.8 d
radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie- 99Mo
an
enje rendgenskim zracima i radioak- 201Tl
3
133
tivnim materijama. V. rendgenolog.
da
Xe
131
radiologija, (1) nauka o zranoj energiji i J
na
zranim supstancijama; (2) grana medi- 131Cs
5,
cine koja se bavi primenom elektromag- 32P
3
netskih talasa (rendgenskih i gama-zrada
na
8,1 dan
9,6 dana
14,2 dana
671

radiorenografija
74

As

86

18 dana 18,7 dana 28

Rb dana 32 dana 45 dana

Cr 46,9 dana 60 dana 65
169 Yb dana 71 dan 87 dana
59
Fe 120 dana 165 dana 267
203
Hg dana 2,58 god. 12,26 god.
51

5570 god.
radiorenografija (sin. radioizotopska
nef-rografija, izotopska nefrografija,
radio-nefro grafija, r enografija), in
vivo nuk-learnomedicinski metod za
istovremeno ispitivanje oba bubrega.
Dva varni-arska brojaa, povezana
s
odgovarajuim
elektronskim
ureajima, postavljaju se iznad
14
bubrenih
regiona.
Posle
intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog
obeleivaa, najee radiohipurana
(ortohipurata-131 !), registruju se pomou
upisivaa faze njegovog prolaska"
kroz bubreg. Taj grafiki zapis, u obliku
krivljenja desnog i levog bubrega, naziva se radiorenogram.
radiorenogram, sin. radionefrogram, grafiki zapis u obliku krivulje koja se dobija ispitivanjem bubrega metodom radiorenografije. V. radiorenografija.
radioskopija, v. rendgenoskopija.
radioterapija, v. therapia.
radium, Ra, radijum, jedan od zemnoalkalnih metala; njegov atomski broj je 88,
atomska teina 226. Po hemijskim osobinama slian je barijumu. Radioaktivan je. Njegovo vreme poluraspadanja
(T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti
njegova raspadanja su polonijum i jedan izotop olova. Metalni radijum je nepostojan na vazduhu, te se upotrebljavaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat
i karbonat). Radijumove soli odaju,
osim toplote i svetlosti, tri vrste zrakova: Y-zrake, sline po prodornosti rendgenskim zracima, -zrake, manje prodorne sline katodnim zracima, a-zrake,

125 J
85

Sr
Co
35
S
75
Se
45
Ca
57
Co
22
Na
3
H
58

672

rak
koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktivni gas, radijumsku emanaciju ili radon.
Soli radijuma upotrebljavaju se za leenje zraenjem raznih konih bolesti (lupus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.),
za uklanjanje papiloma, granuloma i
dr., i za palijativno leenje karcinoma i
sarkoma, kao i mijelogene i limfatike
leukemije. V. radij um-terapija (pod therapia).
radius, bica, spoljna, lateralna kost podlaktice.
radix, koren, (1) onaj deo nekog organa
(kao to je vlas ili nokat) koji je usaen
u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadri
glavne grane njegovih krvnih sudova i
nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva
koji lei uz centar s kojim je povezan; u
spinalnim i kranijalnim nervima, deo
nerva koji se nalazi izmeu elija iz kojih potie ili se u njima zavrava i ganglije; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, koren od lincure, gorko sredstvo slui za
izradu Extractum Gentianae siccum,
Species amarae, Tinctura Aloes composita, Tinctura amara, Tinctura Cinchonae composita, Tinctura Gentianae. R.
Ipecacuanhae, koren brazilijanske
biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae). Sadri ipekakuansku kiselinu i alkaloide cefaelin i emetin. Danas slui
uglavnom samo kao ekspektorantno
sredstvo; r. pili, v. pilus.
radna terapija, v. therapia.
radno odelo, v. odelo.
radon, Rn, radijumska emanacija, proizvod raspadanja radijuma. Radioaktivni
element koji po svojim hemijskim osobinama spada u grupu inertnih gasova.
Isputa a- i -zrake i pretvara se u RaA.
Sin. niton.
ragada, v. rhagas, fissura.
rahicenteza, v. punctio lumbalis.,
rahigraf, instrument za obeleavanje konture kimenog stuba i lea.
rahiometar, instrument za merenje krivina kimenog stuba.
rahitika skolioza, v. scoliosis.
rahitino otvoren zagrizaj, v. malocclusio, occlusio aperta.
rak, maligni tumor, izrastaj. Najee oznaava karcinom. V. tumor, cancer, car-

ralasta kost
cinoma, sarcoma, neoplasma malignum;
dimniarski r., rak koe koji se javlja u
dimniara, verovatno kao rezultat dugotrajnog dejstva ai.
ralasta kost, neparna kost lica, izgrauje
nosnu pregradu. V. os, vomer.
rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni
um, koji se uje pri auskultaciji plua.
Sin. rhonchus.
rame ni pojas, pojas u iji sastav ulaze sledee kosti: kljunjaa, gornji deo ramenjae i lopatice; (embr.) stvara se ve u
embrionu od 9 mm, za lopaticu u embrionu od 11 mm, za kljunu kost. Od
svih kostiju naeg kostura prva poinje
da okotava kljunjaa (u embriona od
30. do 35. dana).
ramificato apicalis, v. delta apicalis.
ramisectio, ramisekcija, presecanje saobraajnih grana simpatikusnog nervnog
sistema.
Ramonov difteriki anatoksin, difteriki toksin pretvoren u anatoksin, supstanciju lienu svake toksike moi, koja
je zadrala antigenska svojstva. Anatoksin se koristi za vakcinaciju dece protiv
difterije i za imunizaciju i hiperimunizaciju ivotinja radi dobijanja imunskih
seruma.

Ramstedtova operacija, v. operacija, pyloromyotomia.

rana, v. vulnus.
Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tuberculosis.
raptus, iznenadan napad psihomotornog
nemira; r. hystericus, nagao nastup impulsivnog delanja u histeriji; r. melancholic us, nagao nastup ,uzbuenja i
straha s velikom tendencijom ka samoubistvu u toku melanholije.
rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine
i teine, ali ne i volumena nekog organa,
usled fiziolokih i patolokih procesa.
rascepljenost linosti, psihopatoloka
pojava u shizofreniji u kojoj linost u
odreenoj situaciji reaguje na dva razliita naina istovremeno.
rase, razliite grupacije stanovnitva koje
se meusobno razlikuju u pogledu
uestalosti polimorfnih gena.
rash, (engl.) ra-ospa, prolazna erupcija
na koi, npr. urtikarija; egzantem; ani43 Medicinski leksikon

rastvor
linski r., ra izazvan trovanjem anilinom; antitoksinski r., r. posle davanja
nekog antitoksikog seruma; hidatidni
r., egzantem koji se ponekad javlja posle prskanja ciste ehinokokusa; medikamenini r., r. zbog upotrebe nekih
medikamenata; vakcinalni r., r. posle
davanja izvesnih vakcina.
rasipan krug, rasuta, nejasna slika predmeta koji se posmatra na mrenjki. Nastaje refrakcionim anomalijama, kad se
paralelni zraci seku ispred ili iza mrenjae, dok se na mrenjai stvara lik u
vidu rasipnih krugova, tako da se predmet vidi nejasno. Krug moe biti vei ili
manji, to zavisi od stepena refrakcione
anomalije, pa e, prema tome, i Hk predmeta biti vie ili manje jasan.
raskrsnica, v. chiasma.
raspatorium, raspatorijum, struga, strugaa, instrument za struganje pokosnice.
Rastellijeva operacija, v. operacija.
rastenje, razvojno poveanje mase nekog
tela regulisano hormonskim uticajima,
genetskom predispozicijom i faktorima
spoljne sredine. Ekspanzivno r., poveanje obima tumora tako da kompaktne
tumorske mase potiskuju okolno tkivo
u kome se izrastaj razvija.
rastenje, hormon, v. krescin.
rastvor, sistem u kome je jedna ili vie
rastvorljivih supstancija rastavljena do
molekula ili jona u jednom rastvarau;
supstancije su homogeno izmeane.
Rastvor je najee tean, a moe biti
vrst i gasovit. U biolokom i medicinskom pogledu su najvaniji teni rastvori. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii
hypochlorosi (spravlja se od hlornog
krea 20, kristalne sode 14, destilovane
vode do 1.000; filtratu dodati borne kiseline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak;
Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobija meanjem jednakih zapremina dvaju
rastvora, od kojih se jedan zove Fehling
I, a drugi Fehling II. Fehling I sadri
34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a
Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tartarata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml
vode. Pri meanju ova dva rastvora gradi se sloeno jedinjenje azurnoplave
673

rastvorljiv

ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija); rastvorljiva RNK, v. transportna RNK

(tRNK).
Hayemov r., rastvor koji slui za
razblaivanje krvi prilikom brojanja Ratanhia, peruansko ime za biljku Kraeritrocita (vodeni rastvor sublimata, nameria triandra, iji koren (Ratanhiae ratrijum-sulfata i natrijum-hlorida); izodix) sadri taninske materije. Alkoholni
toni r., rastvor koji ima isti osmotski
ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae)
pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se
upotrebljava se kao adstringentno sreduporeuje (najee se uporeuje s
stvo.
osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto- ratemeter, v. merai srednje brzine brojaniki rastvor, izoosmotski rastvor. V. Sonja.
lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r., ratna hirurgija, grana vojne medicine
disperzni sistemi, naizgled homogeni
koja prouava patologiju i metode leerastvor, od kojih se od pravih rastvora i
nja ratnih povreda, organizaciju pruasuspenzija razlikuju po veliini disperz-ne
nja hirurke pomoi velikom broju pofaze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u
vreenih u ratu, uvodi najnovije tekovikojima su estice disperzne faze manje
ne hirurgije i medicine uopte (rezultati
od l (veliine obinih molekula ili
izuavanja traumatskog oka, primena
atoma), koloidni rastvori su disperzni
hipotermije, zamenika krvi itd.) i primesistemi u kojima estice disperzne faze
njuje metode savremene trijae (v. meimaju veliinu od l do 100 a
dicinska trijad)', osnovni cilj ratne orgasuspenzije disperzni sistemi u kojima su
nizacije i metoda rada je pruanje to
estice disperzne faze vee od 100 .
bre i efikasnije odgovarajue hirurke
Koloidni rastvori se razlikuju od pravih
pomoi to veem broju povreenih i
po tome to koloidne estice ne
obolelih u ratnim uslovima.
difunduju kroz ivotinjske membrane;
May-Grnvaldov r., alkoholne neutralne ratna interna medicina, grana vojne medicine iji je zadatak prouavanje i ocesmee metilenskog plavila i eozina, slui
njivanje vojnomedicinskog znaaja inza bojenje krvnih prevlaka^ normalni r.,
ternih oboljenja za oruane snage u
rastvor koji u jednom litru rastvora sadri
miru i ratu; organizacija internistike
jedan
gram-ekvivalent
rastvorene
slube u ratu ima za cilj zbrinjavanje
supstancije, npr. normalni rastvor
(trijaa, leenje i evakuacija) internih
natrijum-hidroksida je rastvor koji u
bolesnika, ozraenih i zatrovanih.
jednom litru sadri jedan gram-ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida; ratna medicina, nauna disciplina koja
Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni
kao grana vojne (i opte) medicine (v.
rastvor neorganskih soli (natrijum-hlotamo) prouava ratne uslove i njihov
rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida,
uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolonatrijum-bikarbonata) u koncentracijama
giju i problematiku zdravstvene zatite;
u kojima se ove soli nalaze u krvnoj
njene grane su: ratna interna medicina,
plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, kahirurgija, higijena, epidemiologija, neulijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida
ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%);
dicinske discipline, a jedna od osnovnih
Tyrodeov r., sloen fizioloki rastvor,
njenih grana je ratna organizacija
izoton s plazmom, koji pored NaCl
zdravstvene zatite.
(0,8%) sadri male koliine KCl i CaCh ratna medicinska doktrina, v. ratna sani(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo
tetska doktrina.
pufera (0,01% NaHCOa, 0,005% ratna patologija, deo patologije koji proNa2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zenuava pojave i porast broja trauma, pokerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji
rast morbiditeta uopte, a posebno epise sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum-demija oboljenja, psihikih poremeaja,
sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis.
kao i novih vrsta povreda i oboljenja
(posledica dejstva nuklearnog, hemij674

ratne povrede
skog i biolokog oruja) u ratu, V. pathologia.
ratne povrede, oteenja organizma usled
dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovima i to: mehanikih koja su najea
(vatreno ili hladno oruje), termikih
(zapaljive bombe, bacai plamena, poar od motornog goriva), hemijskih (v.
bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioaktivna borbena sredstva). Ratne povrede
su obino veoma sloene, imaju tei kliniki tok, leenje je due i komplikovanije i smrtnost je vea nego u mirno
doba, a razlog ovome su jaa kinetika
sila i masa uzronika kao i stanje samog
organizma koji je u ratnim uslovima
manje otporan (ovo opet olakava dejstvo biolokog faktora to ee dovodi
do infekcije). Ratne povrede su razliite
teine to zavisi od veliine povrede, organa i njegove vanosti i otpornosti. V
savremenom ratu su sve ee psihotraume.
ratne vojne bolnice, ustanove za trijau i
leenje povreenih i obolelih u ratnim
uslovima; mogu biti stacionarne (u pozadini) ili pokretne koje se kreu sa jedinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne
bolnice.
Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokriva embrioblast.
Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauchfussov trougao.
Rauvvolfia serpentina, bun u ijem se
korenu nalazi vei broj alkaloida, od kojih su najaktivniji rezerpin i rescinamin,
koji deluju hipotenzivno i sedativno i
slue, kao i ukupni alkaloidi ove biljke,
u leenju arterijske hipertenzije i nekih
duevnih oboljenja.
ravan, povrina na kojoj se neka prava linija koja spaja dve take nalazi ela u
njoj; frontalna r., uspravna povrina,
paralelna s elom, koja se nalazi u smeru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) povrina paralelna riivou mirne vode,
(anat.) u ovejem telu vodoravna poprena ravan; medijalna r., uspravna
ravan, u smeru napred-nazad, koja prolazi kroz sredinu tela i deli ga na dve simetrine polovine; sagitalna r., uspravna ravan paralelna s medijalnom ravni.
43*

razmnoavanje
Raynaudova bolest, v. bolest.
Raynaudova gangrena, v. gangraena.
razdraenje, reakcija ive materije na
nadraaj, v. nadrafaj.
razdvojna mo rendgen-filma, naroito
svojstvo fotoemulzije da registruje fine
detalje anatomske grae ovejeg tela
ili patolokog procesa. Izraava se debljinom crte (d) koja se na snimku moe
jasno videti; zato se mera za razdvojnu
mo filma zove linija otrine. Na rendgenografiji linija otrine treba da iznosi najvie 0,1 mm.
razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni
sekret (vaginal smear) dobija se ovlanim struganjem vagine. Sastrugani
sadraj se razmazuje po staklenoj ploici i pregleda mikroskopom, poto se
razmaz oboji. U odrasle miice promene
u toku estrusnog ciklusa se mogu svrstati u nekoliko faza. U predestrusu epitel vaginalne sluznice je slojevit. U srednjem delu epitela se nalazi 5-6 redova
elija preko kojih se razastire nekoliko
redova pljosnatih elija. Pred estrus te
elije oroavaju: u razmazu se javljaju
mnogobrojne pljote elije, koje u estrusu postaju keratinizovane Ijuspice
bez jedra. U postestrusu epitel se proima leukocitima i trpi involuciju. Zatim
leukociti preovladaju i u diestrusu se
nalaze u velikom broju.
razmnoavanje, reprodukcija, postanak
novih ivih bia od roditeljskih organizama: (1) agametsko r. npr. deoba, pupljenje i shizogonija u protozoa, pri emu
je roditeljska indivudua agamet; (2)
gametsko r., a) u vezi s oploenjem, b)
partenogeneza, koja je redukovano gametsko r.; (3) vegetativno r., postanak
novih jedinki od grupe somatskih elija
roditeljskog organizma; (4) smena generacija- ciklino r. - odmenjivanje jdne gametske generacije postale oploenjem s jednom ili vie generacija ostalih
oblika razmnoavanja. V. vegetativan,
garnet, partenogeneza, protozoa, pupljenje, shizogonija, soma; r. bakterija, razmnoavanje je posledica rastenja tesno
povezanog s reprodukcijom elije. Razmnoavanje u bakterija nastaje deobom
bakterijske elije, to dovodi do povea675

razrokost
nja broja jedne ele homogene populacije.
razrokost, v. strabismus.
razvija, rastvor reduktivnih supstancija
(i drugih sastojaka) koje deluju na latentnu sliku osvetljene fotoemulzije
pretvarajui je (razvijajui) u vidljivu
sliku. U procesu razvijanja osvetljeni
joni srebra bivaju redukovani u elementarno srebro. V. latentna slika.
reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2)
odgovor organizma ili nekog organa na
nadraaj; (3) u psihologiji duevno, odnosno emociono stanje koje se javlja u
izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces
koji nastaje usled dejstva nekog hemijskog elementa ili jedinjenja na neki drugi element ili drugo jedinjenje. V. test,
ogled, fenomen.
Read (Rid)ova formula, formula po kojoj
se, priblino, moe odrediti vrednost
bazalnog metabolizma (v. bazalni metabolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74
X a)] - 72 pri emu je p broj arterijskog pulsa u minutu, a a - amplituda
- razlika izmeu vrednosti sistolnog i
dijastolnog pritiska.
reagens, supstancija koja daje odreenu
reakciju s nekom drugom supstancijom
po kojoj se utvruje njeno prisustvo;
diazo-reagens, reagens koji se sastoji
od dva rastvora, A i B, koji se pomeaju
neposredno pre upotrebe u razmeri 25
ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadri l g sulfaniine kiseline na litar destilovane
vode. Rastvor B sadri, 0,5 g natrijumnitrita na 100 ml destilovane vode; Esbachov r., (smea 1%-tnog rastvora pikrinske kiseline i 2%-tnog rastvora Iimunske kiseline) rastvor koji slui za utvrivanje prisustva ili odreivanje prisustva ili odreivanje koliine belanevine u mokrai; Nesslerov r., vodeni
rastvor koji sadri 5%-tnog kalijum-jodida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se za dokazivanje prisustva amonijaka; Uffelmannov r., r. koji slui za dokazivanje
prisustva mlene kiseline u eludanom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora
feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog
676

reakcija
rastvora fenola i 20 ml destilovane vode.
V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija).
reagini, antitela koja nastaju pod dejstvom kompleksa: lipidne frakcije oteenih elija organizma pod uticajem T.
pallidum i proteina same T. pallidum.
Ova antitela u sifilisu se dokazuju klasinom Wassermannovom reakcijom,
drugim reakcijama fiksacije komplemenata i flokulacije.
reakcija, (1) suprotna akcija na draenje;
(2) pojava izazvana dejstvom hemijskih
inilaca; hemijski proces u kome se jedna supstancija pretvara u neku drugu ili
u neke druge supstancije; aglutinaciona r., odreivanje prisustva specifinih
aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r.
alarma, skup svih odbrambenih reakcija
protiv dejstva nekog tetnog inioca;
alergijska r., lokalna ili opta reakcija
na dodir sa supstancijom (alergenom)
na koju je organizam preosetljiv (senzibilizovan, alergian). Reakcija moe da
se ispolji crvenilom ili edemom koe,
ekcemom, kijavicom, astmatikim napadom i drugim simptomima (prema
vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu
primene alergena); amfoterna r., osobina nekih tenosti da se ponaaju i kao
baze i kao kiseline (boje crvenu lakmusovu hartiju u plavo, a plavu u crveno,
npr. svee mleko); anafilaktika r., r.
koja se deava za vreme anafilaktikog
oka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje
kada antigen doe u dodir sa svojim
specifinim antitelom; Antonova ona
r., pouzdan test za identifikaciju listerija. Kap svee kulture listerija stavljena
ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili zamoreta posle 24 do 48 asova izaziva
gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lokalna reakcija koja nastaje pri ubrizgavanju pod kou strane belanevine senzibilisanim organizmima; Bence-Jonesova r., taloenje specijalnih globulina
mokrae na 5O0C i njihovo ponovno
rastvaranje prilikom kljuanja (mijelom, kostne metastaze); benzaldehidska r., za utvrivanje urcbilinogena u
mokrai ili u izmetu. Mokrai ili alkoholnom ekstraktu fecesa dodamo dve
kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-

reakcija
vanom materijalu ima urobilihogena,
nastae crvena boja; benzidinska r., r.
koja slui za dokazivanje krvi u stolici,
mokrai i u drugim sekretima. Ako u
materijalu koji se ispituje ima krvi,
onda se dodavanjem rastvora benzidina
u koncentrovanoj siretnoj kiselini i
perhidrola dobija plava boja; bioloka
r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje
u ivom organizmu; moe biti fizioloka
ili patoloka; (2) (med.) reakcija ivog
organizma koja slui u dijagnostike svrhe; biuretska r., reakcija koju daju
biure i belanevine; Chediakova r.,
mikroflokulaciona reakcija za dijagnostikovanje sifilisa; citochol-reakcija,
brza seroloka reakcija za dokazivanje
antitela koja su karakteristina za infekciju sifilisom. Sastoji se od pojave folikulacije, koja dovodi do vidljivog zamuenja ovakvih seruma u prisustvu holesterinisanih antigena (alkoholni ekstrakt goveeg srca). Poznate su razne
modifikacije ovih reakcija (Sachs-Georgi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneracije, reakcija na elektriko draenje miia iji su nervi degenerisali. Sastoji se u
tome to mii ne reaguje na faradinu
struju, a nerv reaguje na faradinu i galvansku struju. Razdraljivost miia galvanskom strujom je*, poveana; diazoreakcija, pojava crvene boje mokrae i
pene iznad nje posle dodavanja diazoreagensa. Pozitivna je u trbunom tifusu i u floridnoj tuberkulozi. Sin.
Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r.,
intradermna reakcija koja slui za odreivanje osetljivosti ili imuniteta prema
arlahu. Pozitivna reakcija dokazuje odsustvo antitoksina u ispitivane osobe;
negativna reakcija dokazuje da osoba
raspolae antitoksinom koji je neutralisao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova
r., pojaana nadraljivost ivaca na galvansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V.
tetania; Fehlingova r., reakcija za dokazivanje prisustva aldehida i drugih materija koje redukuju. Ova tela kad se kuvaju s Felingovim rastvorom i redukuju
ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-oksid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor
(pod rastvor); flokulaciona r., koloid-

reakcija
na reakcija pri kojoj se jedan ili vie sastojaka vrste faze koloidnog rastvora
(npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vidljive estice (folikule) raznih dimenzija.
Postoji itav niz specifinih f.r. koje se
koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn
oboljenja; flokulaciona VDRL-r., seroloki test na sifilis; formol-gel r., flokulaciona r. za dokazivanje kala-azara;
Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija
vezivanja komplementa u sifilisu;
Gerhardtova r., pojava tamnocrvene
boje kad se mokrai koja sadri acetilsiretnu kiselinu doda rastvor feri-hlorida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova
r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bilirubina u mokrai pomou puljive azotne kiseline; Goldsol-r., reakcija zlatnog soka, koloidno-hemijske prirode,
koristi se u laboratorijskoj dijagnostici
neuroluesa kao metoda za ispitivanje
likvora; Gordonova r., ispitivanje prisustva globulina i albumina u kimenoj
tenosti dodavanjem ovoj tenosti malo
rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje zamuenosti ili taloga posle jednog sata
dokazuje prisustvo albumina i globulina; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.;
Hangerova r., r. za dokazivanje postojanja oteenja jetre. U takvom sluaju
bolesnikov serum izaziva flokulaciju u
emulziji cefalina i holesterola; Hayova
r., r. za dokazivanje prisustva unih
soli u mokrai pomou sumpornog cveta, koji u tom sluaju potone; ako ovih
soli nema, sumpor se odrava na povrini mokrae; Hechtova r., reakcija za
dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je
jedna modifikacija Wassermannove
reakcije; Hellerova r., reakcija za dokazivanje prisustva belanevine u mokrai
pomou azotne kiseline na koju se dodaje
mokraa. Ako u njoj ima belanevi-na,
na dodirnoj povrini kiseline i mokrae
stvara se beo prsten usled zgrua-vanja
belanevine;
Herxheimerva
r.,
prolazno pogoranje postojeih sifilisnih pojava pod dejstvom prvih injekcija
nekog antisifilisnog leka; Hindenlangova r., stvaranje belog mu tea ili taloga kada se mokrai koja sadri belanevine doda metafosforna kiselina; imu677

reakcija
noreakcija, reakcija izmeu nekog antigena i odgovarajueg antitela; Jacobsthalova r., r. za dokazivanje postojanja
sifilisa; (1) pojava taloga pri meanju seruma obolelog od sifilisa s alkoholnim
ekstraktom jetre. Talog se ispituje u
tamnom polju. Sin. optika serodijagnoza sifilisa; (2) modifikacija Wassermannove r., koja se izvodi na niskoj temperaturi; Kahnova r., vrsta flokulacione
reakcije za dijagnostikovanje sifilisa.
Serum sifilistiara pomean u odreenim odnosima s Kahnovim antigenom,
mukan i inkubiran po propisu, pokazuje vidljivu precipitaciju (za razliku od
seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. pozitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova
r., modifikacija Wassermannove reakcije
vezivanja komplementa za sifilis;
ksantoproteinska r., dodavanjem vrele
koncentrovane azotne kiseline rastvorima koji sadre ksantoproteine nastaju uta aromatika nitro-jedinjenja;
dodatkom amonijaka ili natrijumhidroksida uta boja prelazi u narandastu; Legalova r., reakcija kojom se
dokazuje prisustvo acetona u mokrai:
pojava crvene boje u mokrai pri dodav
vanju nekog alkalnog hidroksida i natrijum-nitroprusida, koja se pojaava dodatkom siretne kiseline; leukemoina
r,, krvna slika koja lii na leukemiju,
koja, meutim, nije izazvana leukemikim promenama u hematopoeznim tkivima; Liebenova r., reakcija za dokazivanje acetona u mokrai. Ako mokraa
sadri acetona, dodavanjem rastvora
kalijum-hidroksida i rastvora kalijumjodida stvara se jodoform; limfatika
r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reagovanje limfocitnog tkiva poveanjem
broja limfocita u perifernoj krvi u raznim akutnim i hroninim infekcijama i
izvesnim intoksikacijama. Sin. Hmfatika reakcija; lokalna r., r. na mestu infekcije; Mantouxova r., tuberkulinski,
intradermni test, koji ukazuje na postojanje tuberkulozne lezije negde u organizmu; Melnickeova r., vrsta flokulacione reakcije za dokazivanje sifilisa u
ljudi. Kao antigen slui ekstrakt konjskog srca spravljen na specijalan nain.

678

reakcija
Meinicke je opisao i druge reakcije za
dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistravanja po Meinickeu, tzv. Klrungs-test, za
koji se upotrebljava ekstrakt goveeg
srca spravljen na specijalan nain;
Middlebrook-Dubosova r., seroloki
test za dokazivanje tuberkuloze; Milionova n, r. za dokazivanje belanevina
koje sadre aromatine aminokiseline
sa hidroksilnom grupom u svom molekulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisustvu ovih kiselina, dodavanjem Millonovog reagensa pojavljuje se crvepa boja;
nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod
crisis); Nonne-Apeltova r., zamuenje
pri dodavanju zasienog rastvora amonijum-sulfata cerebrospinalnoj tenosti
kad ova sadri globuline. Dobiva se u
sluajevima zapaljenja u centralnom
nervnom sistemu. Sin. globulinska r.;
Nylanderova r., r. za dokazivanje eera u mokrai. Izvodi se dodavanjem Nylanderovog reagensa (bizmut-subnitrat
i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru
natrijum-hidroksida) mokrai, koja se
potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje
ili crnog taloga (elementarni bizmut)
dokazuje prisustvo neke reduktivne
supstancije u mokrai (najee glikoze); Obermeyerova r., r. za utvrivanje
prisustva indikana u mokrai. Mokrai
se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i
profiltruje. Filtratu se doda Obermeyerov reagens (koncentrovana hlorovodonina kiselina koja sadri malo feri-hlorida). Ako mokraa sadri indikana, nastaje tamnoplava boja, koja se moe ekstrahovati hloroformom; oksiazna r.,
pojava tamnoplavih granulacija u mijeloidnim elijama obojenim alfa-naftolom; Pandyjeva r., reakcija za dokazivanje prisustva globulina u cerebrpspinalnoj tenosti pomou razblaenog rastvora fenola. Ako se stavljanjem jedne
kapi likvora u rastvor fenola na staklenu plou ne stvori talog u roku od 5 sekundi, reakcija je negativna; Paul-unnellova r., reakcija koja se zasniva na
dokazivanju heterofilnih antitela pomou eritrocita ovna. Seroloki test za dijagnozu infektivne mononukleoze; peroksidazna r., tamnoplavo oboljenje

reakcija
zrnaca u leukocitima mijeloidne loze
kada se oboje bojom koja sadri natrijum-nitroprusida, benzidina, baznog
fuksina i vodonik-peroksida; PeUenkofferova r., r. za dokazivanje prisustva unih kiselina u mokrai. Ako mokraa sadri une kiseline, pojavljuje se
purpurnocrvena boja kad se kap mokrae stavi u meavinu eera i sumporne kiseline. P.r. nije specifina za une
kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mijelin; precipitacinska r., seroloka
reakcija izmeu rastvorljivih, neelijskih antigena (precipitinogena) i antiteIa (precipitina), koja se manifestuje obrazovanjem finog, prainastog precipitata; precipitinska r., vidljivo taloenje
kompleksa antigen-antitelo kad se dovedu u dodir rastvor antigena i odgovarajue antitelo. P.r. moe da se koristi u
svrhu dokazivanja prisustva malih koliina antigena pomou specifinog precipitirajueg seruma (npr. dokazivanje
ivotinjskog porekla krvnih mrlja u sudskomedicinskom vetaenju), i obrnuto; Rinneova reakcija, v. test; Rivaltina r., r. kojom moe da se utvrdi da Ii je
neka tenost eksudat ili transudat; Sachs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r.
za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. zasniva se na pojavi flokulacije kada se u
odreenim odnosima pomeaju serum
sifilitiara i ekstrakt goveeg srca pomean sa holesterinom; Sachs-Witebskyjeva r., v. citochol-reakcija; Schlesingerova r., reakcija za dokazivanje prisustva urobilina u mokrai pomou zasienog rastvora cink-hlorida u
apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste
fluorescencije u filtratu ukazuje na
prisustvo urobilina; Selivanovljeva r.,
reakcija za utvrivanje prisustva fruktoze u mokrai pomou rastvora rezorcinola u koncentrovanoj hlorovodoninoj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda
se u pojavi burgundskog crvenila; Takata-Araina r., fiokulaciona r. za funkciono ispitivanje jetre pregledom seruma i za dokazivanje postojanja sifilisa
centralnog nervnog sistema i bakterijskih meningitisa pregledom cerebrospinalne tenosti; Trommerova r., reak-

reakcija
cija za dokazivanje prisustva glikoze u
mokrai. Na dva dela mokrae doda se
jedan deo natrijum-hidroksida i kap po
kap vrlo razblaenog bakar-sulfata i sve
se prokuva. Ako u mokrai ima glikoze,
stvara se narandastocrven talog; Uffelmannova r., reakcija za dokazivanje
prisustva mlene kiseline u eludacnom sadraju, kome se dodaje nekoliko
kapi reagensa koji sadri tri kapi feri
-nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvora fenola i 20 ml vode. U prisustvu mlene kiseline nastaje uto obojenje, dok
hlorovodonina kiselina obezbojava
ovu meavinu; r. vezivanja komplementa, pojava kada se antigen vezuje s
odgovarajuim antitelom u prisustvu
komplementa, pri emu dolazi do vezivanja komplementa na kompleks antigen-antitelo. Naknadno dodavanje (pomou odgovarajueg antitela) senzibilizovanih eritrocita ovakvom sistemu
moe da poslui za dokazivanje odsustva ili prisustva slobodnog komplementa
u sistemu. Ako je komplement bio vezan
za kompleks antigen-antitelo, tj. ako
nema slobodnog komplementa u
sistemu, senzibilizovani eritrociti ostae nepromenjeni. U protivnom sluaju,
tj. ako se komplement nije vezao ve je
ostao slobodan, posle dodavanja senzibilizovanih eritrocita nastae hemoliza.
Princip ovakvog vezivanja komplementa
iskoriuje se u raznim reakcijama za
dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u
Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa;
Waaler-Roseova r., slui u prvom redu
za seroloku dijagnozu reumatizma, a
koristi se i za dijagnozu drugih sekvela
streptokokoza; Wassermannova r.,
reakcija vezivanja komplementa za dokazivanje antitela koja su karakteristina za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi
u meavini seruma s odgovarajuim antigenom u prisustvu komplementa. U
sluaju kada je serum negativan prisutni
komplement ostaje neutroen i dovodi
do hemolize naknadno dodatih senzibilisanih eritrocita ovce (meavina ovijih eritrocita s odgovarajuom koliinom hemolizina). U sluaju kada je serum pozitivan nastaje specifino veziva679

reakcija
nje antigena s antitelima iz pozitivnog
seruma, pri emu se troi prisutni komplement i zbog toga naknadno dodata
suspenzija eritrocita ostaje nepromenjena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za
izvoenje ove reakcije pripremaju se od
goveeg srca i drugog materijala koji
nema etioloke veze ;sa sifilisom, zbog
toga ovu reakciju moemo ubrojati u seroloke reakcije sluajnog specificiteta;
Weichbrodtova r., r. za odreivanje
globulina u likvoru pomou rastvora
merkuri-hlorida (sublimata). Zamagljenje ili opalescencija ukazuju na prisustvo globulina; Weil-Felixova r., specifina aglutinacija loze OX19 klice Proteus vulgaris serumom bolesnika i rekonvalescenata od pegavca. Slui za seroloku dijagnozu pegavca; Weltmannova r., flokulaciona r. za dokazivanje
patolokih "globulina u serumu (oboljenja jetre); Widalova r., izvoenje aglutinacione reakcije u serumu osoba za
koje se sumnja da imaju crevne infekcije (veinom iz grupe Salmonella). W.r.
izvodi se stavljanjem u nizove epruveta
sve veih razblaenja sumnjivog seruma
i u svaki red epruveta po jedne vrste
suspenzije bakterija. Posle inkubacije
rezultat se ita lupom ili slobodnim
okom i izraava se titrovima, tj. oznakom onog razblaenja u kome je jo jasno vidljiva aglutinacija odgovarajuih
bakterija; Wrightova r., tip aglutinacije, upotrebljava se za seroloku dijagnozu bruceloze; r. enica/v. refleks enica;
arina r., r. koja se javlja u aritu infekcije ili oko njega i moe izazvati generalizaciju ili proirenje ranije ograniene infekcije. Nastaje kada u organizam
prirodnim ili vetakim putem prodru
antigeni koji su srodni antigenskoj grai onih uzrokovaa koji su\izazvali arinu infekciju.
reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da
reaguje.
reamputacija, amputacija, izvrena iznad
mesta ranije amputacije oiekog organa,
obino ekstremiteta. Vri se zbog nepravilno izvedene prvobitne amputacije
ili napredovanja patolokog procesa.
680

receptor
reanimacija, sve terapijske mere koje se
preduzimaju u bolesnika u koga su ivotne funkcije ugroene.
reanimator, svaki lekar, obino anesteziolog u hirurkoj ustanovi, koji sprovodi
terapijske mere reanimacije. V. reanimacija.
rebarni, v. costalis.
rebound-fenomen (u neurologiji), poremeaj naglog zaustavljanja pokreta u
sluajevima oboljenja malog mozga.
Sin. Stewart-Holmesov znak.
rebro, v. co s ta.
recenter paratus, u lekarskim receptima
znai svee spravljen.
receptaculum seminis, semeno smestite, zadnji usminski pag.
receptor, prijemnik, elija, deo elije ili
specifina formacija ija se uloga sastoji
od primanja nadraaja koji deluju na organizam iz spoljne sredine ili od samog
organizma. Od receptora, pod dejstvom
odreene tzv. adekvatne drai, odnosno
odreenog oblika energije, stvara se receptorski potencijal koji prelazi u nervne podsticaje, koji se putem senzitivnih
puteva sprovode do modane kore to
izaziva nastajanje oseaja. Nervne podsticaje stvorene receptorima, moe izazvati i nastajanje direktnog motornog
odgovora preko centara koji se mogu
nalaziti u raznim delovima CNS. Prema
obliku energije za koje je receptor najosetljiviji receptori se klasifikuju u: me<hanoreceptore, termoreceptore, elektromagnetske receptore, hemoreceptore i nocireceptore. Prema mestu gde se
nalaze receptori se dele na: eksteroreceptore, interoreeptore, proprioreceptore itd.; r. za antigen, hemijske grupe
na povrini limfocita za koje se vezuje
moiekul antigena. Receptori na B-limfocitima su imunoglobulini, dok je hemijska priroda receptora na T-limfocitima
jo nejasna; r. za Fc-fragment imunoglobulina, oni vezuju Fc-fragment IgG.
Prisutni su na B-limfocitima, aktivisanim T-limfocitima i elijama mijeloidnog porekla. Dokazuju se stvaranjem
rozeta sa senzibilisanim eritrocitima
(eritrociti ovce za koje su vezana IgG-antitela). V. rozete. Nisu imunoglobulin-

receptom! nervi
ske prirode; r. za !complement, vezuju
C3 (v. komplement). Prisutni su na povrini B-limfocita, polimorfonuklearnim
leukocitima i makrofazima. Dokazuju se
stvaranjem EAC-rozeta (sastoji se iz
eritrocita, IgM-antitela i komplementa). V. rozete. Nisu imunoglobulinske
prirode.

receptorni nervi, v. nervus.

receptum, recept, pismeno uputstvo za
spravljanje leka koje lekar daje apotekaru. V. formula.
receptura, uenje o propisivanju lekova.
recesivan, gen ije se dejstvo ispoljava
samo u homozigotnom stanju. U heterozigota je njegov efekat maskiran fenotipskim dejstvom drugog, dominantnog
gena u tom alelskom paru. Izraz recesivan upotrebljava se danas i za oznaku gena i za oznaku obeleja.
recessus, pag, dep, npr. recessus costodiaphragmaticus, donji, preanorebarni pag pleure; r. epitympanicus, gornji sprat bubanjske duplje.
recipe, uzmi; deo u lekarskom receptu
koji se naziva invocatio ili praepositio, i
koji se, obino, pie skraeno Rp.

reciprona translokacija, v. translocatio.

Recklinghausenova bolest, v. bolest.
recombinatio, rekombinacija, stvaranje
nove kombinacije gena izmenom genskog materijala izmeu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
recon, v. muton.
recrudescentia, rekrudescencija, pogoranje, ponovna pojava simptoma i znakova nekog oboljenja posle privremenog poboljanja. Dok se r. moe javiti
posle nekoliko dana ili nedelja, recidiv
se javlja posle dueg vremena.
rectalgia, v. proctalgia.
rectalis, rektalan, koji pripada rektumu ili
se odnosi na njega. Npr. rektalna temperatura, telesna temperatura merena
u rektumu; rektalni pregled, pregled
rektuma (palpacijom, rektoskopom) ili
pregled rektalnim putem nekog drugog
organa, npr. prostate, Douglasovog paga, prednje strane krsne kosti itd.
rectificatio, rektifikacija, u genetici spontano normalizevanje poremeaja u pogledu broja gena koji reguliu sintezu

redox-sistem
RNK, koje se deava u potomaka genski
izmenjenih jedinki nekih niih vrsta.
rectificatus, rektifikovan, preien.
rectitis, v. proctitis.
rectoperineorrhaphia, rektoperineorafija, plastika reparacija rektuma i mara
zbog prolapsa mara i rektuma.
rectoromanoscopia, rektoromanoskopija, endoskopski pregled rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia, rektoromanoskop.
rectosigmoidectomia, rektosigmoidektomija, odstranjenje rektuma i sigmoidnog kolona hirurkim putem, obino
zbog karcinoma,
rectourethralis, rektouretralan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeu
rektuma i uretre, npr. rektouretraina
fistula.
rectovaginalis, rektovaginalan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeu
rektuma i vagine, npr. rektovaginalna
fistula.
rectovesicalis, rektovezikalan, koji se odnosi na rektum i mokranu beiku, npr.
rektovezikalna fistula.
rectum, rektum, zadnje crevo, marno
erevo, v. intestinum.
rectus, prav, npr. m. rectus femoris, pravi
butni mii.
recuperatio, rekuperacija, oporavljenje,
popravka, osnaenje.
recurrens, rekurentan, povratan, npr.
nervus laryngeus recurrens, grkljanski
povratni ivac.
redislocatio, redi lokacija, ponovni poremeaj poloaja prethodne redukcije
preloma.

redni broj atoma Z, v. atomski broj Z.

redoksaze, enzimi iz grupe dezmolaza
koji katalizuju oksidoreduktivne procese, tj. koje izvesnim jedinjenjima oduzimaju vodonik ga u njih unose. Redoksaze su citohromoksidaza, citohromi,
katalaza, peroksidaza, fenoloksidaze,
uti disajni enzim i dehidraze.
redox-sistem, hemijski sistem koji se sastoji od dve supstancije koje se oksidacijom ili redukcijom preobraaju jedna
u drugu. Npr., askorbinska kiselina se
oksidacijom preobraa u dehidroaskorbinsku kiselinu, a ova se redukcijom
681

redressement
preobraa u askorbinsku kiselinu. Ove
dve kiseline sainjavaju jedan redox-sistem.
redressement, (fr.) redresman, (1) drugo
ili ponavljano stavljanje zavoja; (2) ispravljanje deformiteta; r. force, primena
snage radi ispravljanja deformacije,
npr. iaenog kolena.
reductio, redukcija, svoenje, smanjenje,
(hem.) oduzimanje kiseonika ili dodavanje vodonika nekoj supstanciji ili, optije, smanjivanje broja pozitivnih ili poveavanje broja negativnih naelektrisanja
(primanje elektrona) u jednom atomu;
(hir.) pri leenju fraktura, vraanje fragmenata kosti u poloaj potreban za pravilno sraenje; pri iaenju, vraanje
iaenog kraja kosti u normalan poloaj; pri leenju hernija, vraanje prodrlog organa ili njegovog dela kroz neki
nenormalan otvor.
reductum, redukovan, npr. ferrum reductum, redukovano gvoe.
redukcija, v. reductio; r. hromosoma, v.
hromosomi.
redukciona deoba, prva mejozna deoba u
kojoj se diploidan broj hromosoma
smanjuje na haploidan broj.
redukovana penetracija, v. penetratio.
reduktaza, enzim koji katalizuje redukciju izvesnih hemijskih jedinjenja.
Reed-Sternbergova elija, v. elija.
reedukacija, preobuavanje, somatski ili
psihiki, a najee psihosomatski obolele osobe, kroz sisteme specijalno
odabranih mera, kako bi se potpuno ili
delom ponovo osposobile za neki produktivan rad.
refleks, odgovor efektora na draenje receptora. Moe se izraziti kontrakcijom
miia, sekrecijom lezda. Fizioloki
supstrat r. je refleksni luk koji se sastoji
od: receptora, ushodnog (aferentnog)
vlakna, centra (sinapse), nishodnog
(eferentnog) nervnog vlakna i efektora
(mii ili lezda). R. se, prema tome da Ii
su uroeni ili steeni tokom ivota, dele
na uslovljene i uroene; prema broju sinapsi u refleksnom luku: na mono- i polisinaptike; prema mestu gde su smetene sinapse: spinalni, bulbarni, mezencefalini i kortikalni i dr. V. refleksni
682

refleks
luk; abdominalni r., v. trbuni r.; Ahilov r., kontrakcija lista na nozi usled istezanja miia udarcem po A. tetivi.
Centar je u kimenoj modini od Ls do
82; r. akomodacije, suavanje enka
pri gledanju na blizinu; akustikopalpebralni r., trzaj onih kapaka na oba
oka, koji se javlja kad se uje iznenadni
kratkotrajni akustiki fenomen blizu
uha (npr. udarac dlanom o dlan). Koristan je u otkrivanju simulirane gluvoe;
Bainbridgeov r., refleksno poveanje
frekvencije srca koje nastaje pri poveanju krvnog pritiska u upljim venama i
desnoj pretkomori u cilju otklanjanja
vika krvi iz vena i desne pretkomore;
bezuslovni r., uroeni refleks svojstven za ivotinjsku vrstu; odreen je
svojstvima i funkcijom niih delova centralnog nervnog sistema; r. bicepsa,
kontrakcija toga miia pri udaru na
njegovu tetivu (lacertus fibrosus); brahioradijalni r., savijanje ruke u laktu na
udar po donjem delu podlaktice, odgovarajui radijusu; bulbusni r., usporenje srane radnje izazvano pritiskom na
one jabuice. To usporenje je pri vagotoniji vrlo izraeno. V. vagotonija; defekacioni r., refleksno pranjenje crva.
Refleksni centar nalazi se u slabinskom
i krsnom delu kimene modine. V. defecatio; duodenokolonski refleks, peristaltiki talasi u debelom crevu kao
posledica rastezanja dvanaestopalanog creva. Nastaju 2-3 puta dnevno, i to
u toku prvog sata posle uzimanja hrane.
Odigravaju se, mada znatno slabije, i posle uklanjanja vegetativnih ivaca, to
znai da se refleks ostvaruje putem
mienterikog spleta; Golgijev tetivni
r., naglo i kratkotrajno poputanje tonusa skeletnog miia koje nastaje pri
snanom istezanju miia i koje dovodi
do razdraenja Golgijevog tetivnog aparata; gustolakrimalni r., luenje suza
draenjem ula ukusa. U sluajevima
hronine oduzetosti obraznog ivca (n.
facialis) ponekad dolazi do luenja vee
koliine suza pri jelu (tzv. fenomen krokodilskih guza). Objanjenje ovog refleksa jo nije dato; Hering-Breuerov r.,
omoguava smenjivanje udisanja i izdi-

refleks
sanja. Pri rastezanju plua dolazi do razdraenja receptora u pluima, od kojih
se vlaknima vagusa prenose impulsi u
izduenu modinu i inhibira se centar
za udisanje. Pri izdisaju prestaje razdraenje receptora a time i inhibicija tog
centra; hvatanja r., prisilno hvatanje
svega to dotakne dlan - pojava oslobaanja od inhibitorne funkcije polova,
eonih renjeva; karotidnog sinusa r.,
(Czermakov opit)^ refleksno (preko vagusa) usporavanje pulsa usled nadraenja preko presoreceptora u zidovima
karotidnog sinusa pri pritisku na karotidnu arteriju iznad gornje ivice sternokleidomastoidnog miia; konjunktivni r., zatvaranje onih kapaka usled
nadraenja konjunktive. Refleksni luk
ide: n. trigeminus-bulbus-n. facialis.
Gasi se samo u dubokoj komi i u najdubljoj narkozi; r. konvergencije, konvergencija onih jabuica pri obavljanju akomodacije; kornealni r., zatvaranje onih kapaka pri dodiru ronjae.
Aferentni krak je n. trigeminus, eferentni n. facialis, a refleksni centar je u bulbusu; koni r,, refleksi izazvani draenjem koe. Spadaju u eksteroreceptivne
reflekse. Najvaniji su trbuni i plantarni refleks. Promene konog refleksa govore za oteenje funkcije piramidnog
aparata; kremasterski r., podizanje semenika usled kontrakcije kremasterskog miia pri draenju koe unutranje povrine butine s iste strane; labirintni r., refleksni uticaj dranja glave
prema telu i njenog poloaja u prostoru
na napetost (tonus) miia; mandibularni r., koji se izaziva naglim zatezanjem miia vataa (m. masseter), to
se postie udarcem ekia po bradi. Pojaan je pri pseudobulbarnoj paralizi;
maseterski r., v. mandibularni r., neus!ovijeni r., refleks iji se mahanizam
moe smatrati uroenim, jer nastajanje
takvog refleksa ne zavisi od prethodnog
iskustva. V. uslovljeni r.; odbrambeni
r koji slui odbrani organizma, npr. konjunktivalni i kornealni refleks; okulokardijalni r., refleksno nadraenje vagusa koje se izaziva pritiskivanjem onih jabuica prstima. Izazivanjem ovog

refleks
refleksa moe ponekad da se zaustavi
napad paroksizmalne tahikardije; palmomentalni r., kontrakcija m. mentalisa na draenje koe dlana - znak dezinhibicije kortikalnog predstavnitva u
precentraUioj vijuzi pri trpljenju usled poremeaja cirkulacije; patelarni
r., duboki refleks izazvan naglim istezanjem etvoroglavog miia (m. quadriceps femoris), koji se postie kratkim
udarom po ligamentu patele. Efekat je
opruanje potkolenice kontrakcijom
kvadricepsa. Refleksni centar je u
La-Jx periostni r., zastareo naziv za
duboke reflekse koji se dobiju udarcem
po kosti (periostu). U sutini se i tu postie istezanje miia, koje je adekvatan
nadraaj za.duboki refleks; pilorusni r.,
refleksno zatvaranje i otvaranje pilorusa pod uticajem nadraivanja (naroito
hemijskog) sluznice eluca i duodenuma; pronatorni r. pronacija podlaktice
izazvana udarcem po volarnoj (ventralnoj) strani radijusa ili dorzalnoj strani
ulne. P.r. je pojaan pri oteenju piramidnog puta; psihogalvanski r., refleksna reakcija izazvana endosomatskim
procesom. Sastoji se u pokretu galvanometrijske ice (igle) kad se galvanska
baterija spoji s jedne strane s galvanometrom a s druge strane s ispitivanom
osobom, pa se ova nadrai nekom ulnom ili psihikom drai; r. puenja, pojaan miini refleks m. orbicularisa
oris - znak centralne dezinhibicije; pupilarni r., v. refleks enica; Rossolimov
r., plantarna fleksija svih prstiju na nozi
osim velikog koja nastaje usled brzog
udara po jagodici istih prstiju. Znak je
povrede piramidnog puta; skrotalni r.,
kontrakcija dartosnog omotaa pri draenju koe monica. Nema klinikog
znaaja; tetivni r., naziv za duboki refleks koji se izaziva udarom po miinoj
tetivi i usled kojeg nastaje istezanje miia koje je specifina dra za refleks. V.
refleks; trbuni r., kontrakcija miia trbunog zida koja nastaje usled draenja
koe na trbuhu. Trbuni refleks ukazuje
ne samo na to da je kimena modina
od 8. do 12. torakalnog segmenta u redu
nego i na to da je i piramidni put ispra683

refleksna halucinacija
van. Sin. dbdominalni refleks; r. tricepsa, kontrakcija ovog miia na udar po
laktu iznad olekranona; uslovljeni r.
nastaju na osnovu uroenih, refleksa i
njihova odlika je da su privremeni, te se
gube ako nisu potkrepljivani delovanjem na organizam drai koja dovodi do
uroenog refleksa. Materijalna baza uslovljencg refleksa je stvaranje privremenih veza izmeu delova modane
kore, u koje pristiu impulsi receptora
na koje deluje dra koja dovodi do uroenog refleksa i signali s receptora na
koje deluje dra koja treba da posle uslovljavanja dovede do efekta svojstvenog za uroeni refleks. Osniva uenja
o u.r. je ruski fiziolog J. P. Pavlov; r. enica refleksno suavanje enica. Moe
nastati na dva naina: refleks enica na
svetlost, brzo i jako suavanje obeju enica ako se makar i jedna naglo osvetli
dovoljno jakom svetlou; direktni refleks na svetlost, nastaje pri osvetljavanju istog oka; indirektni refleks, pri osvetljavanju jednog oka dolazi do suenja enice drugog; konsenzualni refleks.
refleksna halucinacija, v. synaesthesia.
refleksni, koji se odnosi na refleks; r. centar, v. centar; r. luk, anatomska spona
izmeu receptora i efektora nekog refleksa. Sastoji se od aferentnog (centripetalnog) kraka, refleksnog centra (sinapse), eferentnog kraka. V. refleks.
reflektor, eoni, konkavno ogledalo kojim se s vetakog izvora svetlosti reflektuje svetio u telesne upljine prilikom pregleda uha, grla ili nosa. Otvor u
sredini ogledala dozvoljava lekaru da
svojim okom prati centralni zrak svetlosti. Gledanje je monokularno, pa usled toga ne daje sliku u tri dimenzije. Za
operacijske poduhvate upotrebljavaju
se eona ogledala s malim elektrinim
sijalicama.
reflux, refluks, vraanje toka tenosti
unatrag; r. gastrooesophagealis, gastroezofagusni refluks, prelaenje eludanog soka u jednjak, praeno goruicom; r. hepatojugularis, hepatojugularni refluks, rastezanje jugularnih vena
pri pritisku na jetru, koje govori za insuficijenciju desnog srca.
684

regeneracija
refluxio, refluksija, vraanje sekreta i ekskreta u cevastim organima; uretrovezikulni diferencijalni r., vraanje tenosti, sperme ili ubrizgane materije ili
tenosti iz zadnje uretre u genitalni sistem; vezikoureteralni r., vraanje
mokrae iz mokrane beike u ureter.
Sin. vezikoureteralna regurgitacija.
refracta dosis, v. dosis refracta.
refractio, refrakcija, prelamanje, menjanje pravca svetlosnog zraka prilikom
prelaska iz optiki rede u optiki guu
sredinu kada menja svoj pravac kretanja, tj. prelama se. Refrakcija oka je odnos izmeu prelomne moi oka i njegove duine, ali pri iskljuenoj akomodaciji. V. ametropia.
refrakcione anomalije, v. refrakcija.
refraktaran, koji ne reaguje na nadraaj na
koji se moe uticati leenjem.
refraktarna faza, period smanjene ili potpune nenadraljivosti posle prethodnog razdraenja miia ili nerva (relativna i apsolutna r.f.).
refraktometar, (oft.) aparat za odreivanje refrakcije oka.
refraktometrija, odreivanje refrakcije
oka pomou refraktometra.
refrigeracija, (1) rashlaenje, primena
niske temperature radi spreavanja porasta razvoja i delovanja bakterija u hrani. Zaustavlja se delovanje enzima i hemijska promena hrane. Ne menja se
hranljiva vrednost, miris i ukus namirnica; (2) rashlaenje, oteenje organizma koje nastaje kada je ceo izloen due
vreme uticaju vrlo niske temperature, a
nije zatien. Pri tome se sputa temperatura organizma do na 30 i nie (hypothermia). Obino na telesnoj temperaturi oveka nioj od 30 nastupa smrt
usled sve veeg smanjenja funkcija svih
elija organizma, disanja, akcije srca itd.
i nastupa smrt.
regeneracija, v. regeneratio; r. fizioloka,
stalno obnavljanje elija i elemenata
tkiva koji se tokom ivota razgrade (eritrociti, leukociti, epitelne elije koe,
epitelne elije creva itd.).

regenerat
regenerat, v. regeneratio.
regeneratio, sposobnost svih bia da na
mesto odvojenog dela tela obrazuju
novi deo, elije, tkiva i organe od rezervnih elija koje su zadrale razvojne sposobnosti (v. histiocitoblasti); akcidentalna ili regenerativna r,, razvija se posle oteenja (traume) tela, a novoobrazujua tvorevina je regenerat. Regeneracija moe biti potpuna i savrena ako
nastali deo odgovara po grai i funkciji
izgubljenom delu; atipina, nepotpuna
r., kad je oteenje nedovoljno zaceljeno te regenerat ne odgovara izgubljenom delu; elijska r., zbiva se posle povrede elijskog tela ili elijskih produetaka; embrionalna r., javlja se u toku
individualnog razvia na embrionima i
fetusima; fizioloka r., jeste stalno obnavljanje u toku ivota istroenih elija,
tkiva i organa (elija krvi, crevnih elija,
tj. enterocita, pokoice, koe, sluznice
materice u toku menstruacionog ciklusa, kose, dlaka, lezda i dr.); patoloka
r., nastaje posle nekog patolokog procesa (izumiranja elija ili tkiva nekroze,
gnojenja i dr.); preterana r., hiperregene racija, to je ako se razvije vie tkiva
ili delova; r. regenerata, javlja se u toku
regenerativnog razvia na regeneratu.
Ishod regeneracionog procesa zavisi od
unutranjih i spoljanjih inilaca: od veliine povrede i regeneracionog materijala, uticaja ivanog sistema, od stepena diferenciranosti elija i tkiva, starosti, uhranjenosti, mogunosti breg uspostavljanja krvotoka, uticaja hemijskih
i fizikih faktora sredine i dr.
regio, predeo, oblast, topografski predeo
ovejeg tela; pl. regiones, predeli; r.
analis, marni predeo, zadnji deo meice; r. antebrachii, predeo podlaktice,
izmeu lakta i ake (r. antebrachii anterior, r. antebrachii posterior); r. axillaris, pazuni predeo, izmeu korena
ruke i grudnog koa. Sadri pazunu
jamu (fossa axillaris) s krvnim sudovima, ivcima i limfnim lezdama; r. brachii, predeo nadlaktice izmeu ramena i
lakta (r. brachii anterior, r. brachii posterior); r. colli, predeo vrata izmeu
glave i grudnog koa (r. colli anterior, r.

regio
colli lateralis, r. colli posterior); r. cruris, predeo potkolenice izmeu kolena
i stopala (r. cruris anterior, f. cruris posterior); r. cubiti, predeo lakta izmeu
nadlaktice i podlaktice (r. cubiti anterior, r. cubiti posterior). Prednji predeo
lakta ima lakatnu jamu (fossa cubitalis);
r. deltoidea, deltasti predeo obuhvata
deo ramena s deltastim miiem; r. epigastrica, srednji deo gornjeg sprata trbuha, izmeu pupka i grudne kosti; r.
femoris, predeo buta izmeu kuka i kolena (r. femoris anterior, r. femoris posterior). Prednji predeo ima trougao
(trigonum femorale Scarpae), v. trigonum; r. genus, predeo kolena izmeu
buta i potkolenice (r. genus anterior, r.
genus posterior). Zadnji predeo ima zakolensku jamu (fossa poplitea) s krvnim
sudovima i ivcima; r. glutea, sedalni
predeo na zadnjoj strani kuka; r. hypochondriaca, hipohondriki predeo,
podrebarje, boni deo epigastrijuma (r.
hypochondriaca dextra, r. hypochondriaca sinistra); r. hypogastrica, sin. hypogastrium, deo prednjeg trbunog zida
ispod bispinalne linije; r. infratemporalis, podslepooni predeo, duboki
predeo lica koji obuhvata podslepoonu (fossa infratemporalis) i krilastonepanu jamu (fossa pterygopalatina) s krvnim sudovima i ivcima u njima; r. inguinalis, preponski predeo, boni deo
hipogastrijuma (r. inguinalis dextra, r.
inguinalis sinistra), sadri preponski
kanal (canalis inguinalis) jednu od slabih taaka prednjeg trbunog zida; r. lateralis, boni predeo prednjeg trbunog zida u mezogastrijumu (r. lateralis
dextra, r. lateralis sinistra); r. lumbalis,
slabinski predeo na zadnjem zidu trbuha, od XII rebra do gornjih ivica karline i krsne kosti; r. mesogastrica, srednji deo mezogastrijuma; r. parotideomasseterica, predeo parotidne lezde i
maseterikog miia, sadri parotidnu
lou (fossa parotidea) u kojoj su smeteni douna lezda, krvili sudovi, ivci i
limfne lezde; r. perinealis, meini
predeo. v. perineum; r. pubica, stidnjani predeo, u sredini hipogastrijuma (r.
hypogastica); r. sacralis, krsni predeo,
685

regionalan

rekombinant

odgovara krsnoj kosti; r. scapular is, lo- Reilovo ostrvo, ono predstavlja matini
patini predeo, obuhvata meke delove
reanj, jer od njega postaju sve bazalne
koji pokrivaju lopaticu; r. sternocleiganglije. Na medijalnoj strani hemisferdomastoidea, sternokleidomastoidni
nih mehurova zadebljanjem nastaje ampredeo, obuhvata istoimeni mii s krnionov bedem, zaetak naroite vijuge
vnim sudovima i ivcima; r. tempora(gyms fornicatus) ispred koga se nalazi
lis, slepooni predeo, obuhvata istoihoriodno polje iz koga e se stvoriti Aomeni mii i meke delove; r. umbilicariodni splet bonih komora. U prednjem
Us, pupani predeo, srednji deo mezozidu tlencefalona nastaje kao komisugastrijuma (r. mesogastrica); r. urogeralna ploa iz koje se stvara uljevito telo
nitali, mokrane polni predeo, predi providna pregrada.
nji deo meice. V. perineum.
reinfectio, reinfekcija, ponovna infekcija
regionalan, koji se odnosi na odreeni
istim ili srodnim prouzrokovaem.
predeo.
reinervacija, hirurka interregionalizacija zdravstvene zatite, or- reinnervatio,
vencija u toku koje se presauje jedan
ganizacija zdravstva po regionima (obivac da bi se povratila funkcija paralilastima) razvijena po sutini i obimu
sanog miia.
tako da moe obezbediti sve ili veinu
potreba zdravstvene zatite stanovnit- Reissnerova opna, opna koja pregrauje
tremni
od slunog sprata u unutrava tih oblasti u miru (relativna autononjem uhu.
mija), a u optenarodnoj odbrani ona je
jedan od bitnih elemenata u konceptu reiteretur, neka se ponovi, izraz koji se
upotrebljava pri propisivanju recepata,
organizacije zdravstva za potrebe staako propisani lek apotekar treba pononovnitva i pripadnika oruanih snaga.
vo da izda.
regionalni ileitis (enteritis), v. ileitis.
regurgitatio, regurgitacija, kretanje sadr- Reiterov sindrom, v. syndroma.
aja upljih organa u pravcu suprotnom rejectio, rejekcija, odbacivanje, imuna
reakcija protiv presaenog tkiva; akutod normalnog, npr. vraanje krvi iz lev
na r., javlja se estog dana i posle toga
komore u levu pretkomoru usled insuse odbacivanje obavlja brzo. Odlika reficijencije mitralnih zalistaka, zatim vrajekcije je da presaeni organ gubi svoju
anje eludanog sadraja u usta, a bez
funkciju, da je praena bolom i otokom
pokreta povraanja, prelaenje duodeuz leukocitozu i trombocitopeniju; hinalnog sadraja u eludac.
perakutna r., nastaje neposredno posle
rehabilitacija, proces koji se sastoji od
presaivanja usled prisustva ve ranije
preduzimanja jedne ili vie mera kojima
stvorenih an ti tela to se odraava pojase pokuava vraanje radne sposobnosti
vom taloenja fibrina, zgomilavanja
osobama u kojih je ta sposobnost ugtrombocita i infiltracije neutrofilnih
roena bolestima, trovanjima ili povreleukocita; hronina r., odlikuje se podama. Cilj joj je da ukloni nastalu nesstupnim gubljenjem funkcije presaeposobnost to je vie mogue, odnosno
nog organa, a praena je manje burnim
da pomogne i da naui onesposobljene
znacima nego akutna i hiperakutna reda rade i ive koristei preostale spojekcija.
sobnosti. Rehabilitacija je najee medicinska, profesionalna i socijalna, a u reklinaciono gipsano korito, v. gipsano
korito.
njoj uestvuju specijalisti raznih profesija; r. donjovilinog zgloba po rekombinacijska uestalost, broj rekombinanata na ukupan broj potomSchwartzu, povratak normalne funkcistva. Ova uestalost se koristi za proceje zgloba, uspostavljanje normalnog zanjivanje interlokusnih rastojanja u gengriaja i spreavanje devijacije vilice poskoj mapi.
sebnim vebama miia vakaa.
rekombinant, nova elija ili jedinka naRehrmannova operacija, v. operatio.
stala kao posledica rekombinacija.
Reichertova hrskavica, v. hioidni luk.
686

rekonvalescentan
rekonvalescentan, (1) koji se oporavlja
posle neke bolesti; (2) koji pripada rekonvalescenciji, oporavljanju.
rekreacija, aktivnost, u prvom redu fizika, kojom se ovek bavi u dokolici i koja
doprinosi njegovoj razonodi i zabavi, ali
ima kao cilj podizanje ili odravanje
funkcionih, odbrambenih i mentalnih
sposobnosti organizma. Primenjuju se
isti oblici kretanja kao i u sportu, ali osnovna pobuda nije pobeda, ve zabava,
iako se ni takmiarski momenat ne
moe zanemariti.
rekrutlranje jaine zvuka (Fowlerov fenomen), pojava koja se javlja prilikom
audiometrijskog ispitivanja sluha: razlika koja postoji izmeu jednog i drugog
uha u osetljivosti na tonski nadraaj pri
primeni slabijih intenziteta zvuka, gubi
se kad se upotrebljavaju jai intenziteti
tona.
rektalna anestezija, v. anaesthesia.
rektalna klizma, v. clysma.
rektalni pregled, v. rectalis.
rektalno hranjenje, alimentatio.
rektoromanoskop, prava metalna cev
snabdevena osvetljenjem i dodatkom za
naduvavanje debelog creva, koja slui
za pregled unutranje povrine rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia,
rectoromanoscopia (nepodesan termin).
rektoskop, prava metalna cev snabdevena osvetljenjem i dodatkom za naduvavanje rektuma, koja slui za pregled
unutranje povrine rektuma. Dodatni
pribor mu je tipalica kojim se uzima
pare tkiva iz rektuma za histolokopatoloki pregled i elektrokauter za ispaljivanje patolokih promena (polipa, ulceracija itd.).
relaparotomia, relaparotomija, ponovno
otvaranje trbune duplje; rana r., ponovno otvaranje trbune duplje dok se
bolesnik nalazi jo u hirurkoj ustanovi
posle laparotomije; pozna r., ponovno
otvaranje trbune duplje posle otpusta
bolesnika sa hirurke ustanove, esto
tek posle nekoliko meseci ili godina.
Obe se vre zbog komplikacija koje je izazvala prvobitna operacija ili patoloki
proces.

remeium
relativna insuficijencija zalistaka, v. in-

sufficientio*
relativna limfocitoza, v. lymphocytosis.
relativna policitemija, v. polycythaemia.
relativna vlaga, v. vlaga.
relativna vlanost vazduha, v. vazduh.
relaxatio, relaksacija, (1) olabavljenje, poputanje zategnutosti; (2) smirivanje bolova.
release faktori, (engl), proteinski inioci
preko kojih se sprovodi genska poruka
za odvajanje polipeptidnog lanca od terminalne tRNK, odnosno za zavretak
sinteze kompletnog proteina. V. neurohypophysis.
remedia claudena, lekovi veoma jakog
dejstva, oznaeni su u farmakopeji sa
dva krsta (-H-), uvaju se odvojeno od
ostalih lekova i pod kljuem; na
posudama u kojima se ovi lekovi
uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti
oznaen, be-lim slovima na crnom
polju, naziv lekova i najvea
pojedinana i dnevna doza.
remedia separanda, lekovi jakog dejstva,
oznaeni u farmakopeji jednim krstom
(+), uvaju se odvojeno od ostalih lekova, na posudama u kojima se ovi lekovi
uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti
oznaen crvenim slovima na belom polju, naziv leka i najvea pojedinana i
dnevna doza.
remeium, remedijum, lek, sredstvo ili
postupak koji slui za leenje ili spreavanje neke bolesti ili ublauje njene
simptome; r. adiuvans, lekoviti sastojak nekog leka koji treba da pojaa dejstvo glavnog lekovitog sastojka (r. cardinale); r. cardinale (basis), lekoviti sastojak nekog od koga se oekuje
glavni terapijski efekat; r. constituens
(vehiculum), sastojak leka (obino indiferentan) u pogled dejstva, koji celokupnom leku daje odreeni oblik (konstituciju) ili koji slui kao nosilac drugih
sastojaka toga leka; r. corrigens, sastojak leka koji popravlja neku osobinu
drugih sastojaka toga leka koja je, iz bilo
kog razloga, neprijatna za pacijenta
(rav ukus, neprijatan miris, neeljeno
lokalno nadraajno dejstvo itd.).
687

remineralizacija
remineralizacija, (med.) ponovno ugraivanje mineralnih sastojaka u tkiva i
organe, koji su ih ranije izgubili.
remissio, remisija, smanjenje ili potpuno
iezavanje simptoma i znakova neke
bolesti; period bolesti u kome se povremeno smanjuju i nestaju simptomi bolesti.

remitentna temperatura, v. febris.

ren, bubreg, paran organ pasuljastog oblika koji se nalazi u zadnjem delu trbune
duplje, u slabinskom predelu, i slui za
luenje mokrae; r. arcuatus, potkoviast bubreg, posledica poremeaja u
razvitku bubrega pri kome su oba bubrega svojim donjim polovima srasli vezivnim ili bubrenim tkivom. Ovakav
bubreg je manje ili vie sputen, ima
dve karlice, a ponekad dva uretera; r.
cysticus, cistian bubreg. Pojava mnogobrojnih cista u bubregu, tako da se
ovaj poveava do ogromnih razmera.
Ciste se stvaraju u toku ivota, ali usled
poremeaja u embrionalnom razvoju
bubrenih kanalia i glomerula. R. c. se
obino nalazi u osoba u kojih postoje i
cistina jetra i cistini pankreas; r. mobilis, bubreg koji naputa svoj normalni poloaj sputajui se nanie i koji se
odlikuje neobinom pokretljivou.
R.m. je est u ena koje su raale.
renalis, bubreni, npr. a. renalis, bubrena arterija.
renalna acidoza, v. acidosis.

renalna hematurija, v. haematuria.

renalna insuficijencija, v. insufficientio.
renalna tubulska acidoza, redak genetski poremeaj kojeg karakterie acidoza
s visokom koncentracijom hlorida i niskom koncentracijom bikarbonata u
plazmi, a nastaje, verovatno, usled nesposobnosti distalnih bubrenih tubula
da odravaju normalnu propustljivost
za jon vodonik.
renaturatio, renaturacija, povratak nukleinskih kiselina ili proteina iz njihovog
denaturisanog stanja u prvobitan oblik.

rendgen-dermatitis, v. radiodermatitis.
rendgen-kimografija, rendgensko snimanje itavog niza pokreta izvesnih organa
(srca, krvnih sudova, preage, eluca,
rebara) kroz olovnu reetku s nizom vo688

rendgenska osetljivost
doravnih pukotina na podjednakom odstojanju. Za vreme snimanja ili se ova
reetka kree ispred filma ili se film
kree iza reetke. Sin. radiokymographia.
rendgenografija, (1) snimanje rendgenskim zracima; (2) rendgenski snimak.
Sin. radiografija, radiogram.
rendgenbgram, snimak nekog predmeta
(ili dela ovejeg tela) na filmu, hartiji ili
fotografskoj ploi koji je nastao poto
su rendgenski zraci proli kroz taj predmet. Sin. radiogram, aktinogram, skijagram.

rendgenolog, v. radiolog.
rendgenoskopija, prosvetljavanje bolesnika rendgenskim zracima; prouavanje rendgenske slike na fluorescentnom
zaklonu. Sin. radioskopija.

rendgenoterapija, v. therapia.
Rendgenov aparat, v. rendgenski aparat.

rendgenska bolest, v. bolest.

rendgenska cev, staklena cev s veoma
razreenim vazduhom ili vakuumom u
kojoj se proizvode X-zraci. Ona moe
biti: (1) jonska (s veoma razreenim vazduhom) i (2) termoelektronska (Coolidge). Danas se upotrebljava samo termoelektronska bezvazduna cev, s dve
elektrode: katodom, iz koje se usijanjem
oslobaaju elektroni i anodom koja je
meta (ia) za brze elektrone i ijom kinetikom energijom e se proizvesti u
ii cevi X-zraci.

rendgenska dijagnostika, v. dijagnostika.

rendgenska doza, (D), celokupna koliina
rendgenskih zrakova (E) to u toku vremena (t) deluje na oveje telo (D = E.t.).
Meri se jedinicom rendgen (R); srednja letalna r.d., (m.l.d.) ili 50% smrtne
doze. To je doza koja ubija 50% od svih
ozraenih elija ili 50% od sveg broja ozraenih ivotinja. Kad se ozrai elo oveje telo m.l.d. iznosi 400 R. V. dosis.

rendgenska kastracija, v. sterilisatio.

rendgenska katarakta, v. cataracta.
rendgenska osetljivost, stepen osetljivosti pojedinih tkiva na dejstvo rendgenskih ili radijumskih trakova. Najosetljiviji su limfno tkivo, kotana sr i timus. Osetljivost opada u sledeem nizu:
ovarijum, testis, sluznice, pljuvane,

rendgenska slika
znojne i lojne lezde; epiderm, plua,
bubrezi, nadbubrene lezde, jetra, pankreas, tireoideja, vezivno tkivo i krvni
sudovi; miii, ivci i ganglijske elije,
hrskavica, kost (re je samo o normalnim tkivima).
rendgenska slika, konusna projekcija
tela u jednoj ravni, nastala sumacijom
(superpozicijom) svih slojeva kroz koje
su proli rendgenski zraci. Zbog konusne projekcije uvek je vea od snimljenog predmeta. Postanak rendgenske slike podlee jo i zakonima slabljenja, tj.
apsorpcije rendgenskih zrakova u materiji. V. normiran rendgenski snimak.
rendgenska sterilizacija, v. sterilisatio.
rendgenska zatita, zatita ljudi od uticaja rendgenskih zrakova koja obuhvata:
(1) opte propise o zatiti od rendgenskih i radijumskih zrakova; (2) linu zatitu koja se sastoji od upotrebe sredstava to ne proputaju rendgenske zrake (rukavice i kecelje od olovne gume)
i (3) noenje dozimetara itd.
rendgenski aparat (dijagnostiki) ureaj
za prosvetljavanje i snimanje bolesnika
pomou rendgenskih zrakova. Ima 4 sastavna dela: rendgensku cev, transformator (visokog i niskog elektrinog napona), komandni (regulacioni) sto i stativ s fluorescentnim zaklonom.
rendgenski film, dvoslojni film. Njegova
podloga je tanak (0,170-0,220 mm) providan list acetoceluloze ili poliestera po
kome je s obe strane razlivena fotoemulzija srebro-bromida. Acetoceluloza
i poliester nisu eksplozivni, zbog ega
njihovi filmovi nose oznaku safety (tj.
bezbedni su od eksplozije). Postoji jednoslojna vrsta dental-filma. V. fotoemulzija.
rendgenski tehniar, v. tehniar. Sin. radioloki tehniar.
rendgenski zraci, v. zraci
rendgenski zrani snop, izlazi iz rendgenske cevi u obliku zrane kupe. Njena
osovina nosi naziv centralni zrak (CZ).
Rendgenski zrani snop sainjava spektar rendgenskih zrakova razliite talasne duine, to zavisi od napona na krajevima rendgenske cevi. V. normiran
rendgenski? sn imak.
44 Medicinski leksikon

replicatio
Rendu-Osler-Weberova bolest, v. telangiectasia.
renin, belanevina koja ima osobine enzima, a stvara se u kori bubrega i dejstvom na hipertenzinogen, belanevinu
stvorenu u jetri, stvara od ovog hipertenzin ili angiotonin, supstanciju koja
izaziva povienje krvnog pritiska preko
poveanog luenja aldosterona.
renin-angiotenzinski sistem, tanije, renin (v. tamo) - angiotenzin (v. angiotensin) - aldosteronski (v. aldosteron) sistem ije je fizioloko funkcionisanje od
odluujueg znaaja za odravanje normalnog krvnog pritiska.
renografija, v. radio renografija.
rentgen, v. rendgen.
reobaza, najmanja mogua voltaa struje
koja pri neogranienom trajanju dovodi
do praga razdraenja nerva ili miia. V.
chronaxia.
REO-virusi (respiratory i enteric), virusi
koji se nalaze u crevnom traktu dece i
odraslih i mogu izazvati oboljenja u
crevnom traktu, kao i u gornjim disajnim putevima. Reo-virusi pripadaju
grupi enterovirusa, sadre RNK, ranije
su se ubrajali u ECHO-viruse tipa 10.
rep, v. cauda.
reparatio, reparacija, proces popunjavanja defekta koji je nastao usled nekroze
tkiva proliferacijom tkiva druge vrste,
obino vezivnog. Ona obino u manjoj
ili veoj meri prati regeneraciju tkiva. V.
regeneratio.
repat, v. caudatus.
reper sinteza, isecanje i zamena oteenog segmenta DNK katalitikim delovanjem enzima endonukleaze i ligaze. Najbolje je izuen reper timinskih dimera
koji nastaju usled ultraljubiastog zraenja.
repetatur, neka se ponovi, izraz koji se
upotrebljava u lekarskim receptima
ako propisani lek apotekar treba ponovo da izda.
replantacija, v. reimplantatio; r. zuba,
presaivanje zuba u alveolu iz koje je
bio izvaen hirurki ili kao rezultat
traume.
replicatio, replikacija, proces reprodukcije DNK (ili RNK u sluaju virusa), sin-

689

replikator
tezom njenog novog, komplementarnog
lanca na kalupu stare DNK; disperzna
r., replikacija posle koje se pojedini segmenti stare DNK nalaze izmeani sa segmentima novostvorene DNK, u oba njena lanca; konzervativna r., replikacija
DNK pri kojoj se njen originalni molekul ne menja, ve se na njegovom kalupu sintetiu dva nova lanca DNK; semikonzervativna r. (u ljudi), replikacija
pri kojoj se DNK uzduno epa, te oba
njena lanca slue kao kalup za sintezu
novih, komplementarnih lanaca DNK,
tako da se u svakoj eliji kerki molekul
njihove DNK sastoji od po jednog lanca
stare i nove DNK.
replikator (replikacija hromosoma), replikacija bakterijskog hromosoma zbiva
se u pravilnom redosledu uzdu ele
strukture, a zapoinje na specifinom
mestu nazvanom replikator.
replikon, mnoge bakterije sadre jedinice
DNK se autonomno replikuju
(replikom), mnogo su manje od
hromosoma, a verovatno je mehanizam
njihove sinteze slian sintezi u
hromosomu. Ako imaju osobinu da se
preobratljivo vezuju za hromosome
nazivaju se episomi^ ma, ako ostaju
nezavisni nazivaju se plazmidima.
repne arterije, v. krvotok.
repni okrajak, v. repno crevo.
repno crevo^ (embr.) posle stvaranja donjeg crvnog paga repni kraj embriona
vri pokret podvijanja, oko repnog kraja
lene vrpce (notohorde) kao sredita.
Na taj nain se omeuje repni okrajak
embriona iji vrh odgovara glavi primitivne trake. Prednji zid repnog okrajka,
ispod jazvene opne, sainjava ektoderm, primitivne trake. Na vrhu repnog
okrajka sustiu se elementi medularne
cevi, svitnjaka i crevnog paga u jedan
jedinstveni vor: repni vor.
repolarizacija, proces koji sledi depolarizaciju u toku koga, zbog poveane propustljivosti membrane za K*", ovaj izlazi
iz elije pa se potencijal opne vraa na
vrednost mirovnog potencijala.
reponovati, v. repositio.
repositio, repozicija, vraanje u normalan
poloaj. Najee se govori o repoziciji
690

reserpin
iaenog dela, zatim o repoziciji fragmenata prelomljene kosti i repoziciji
kile kroz kilni kanal; (gin.) repozicija ispale ruke ploda, repozicija pupane vrpce, repozicija retroflektovane materice. V. reductio; okoviev metod repozicije nereponovanog iaenja donje vilice
u posebnim indikacijama: ekstenzija se
obavlja preko ugla donje vilice; r. sec.
Keen, (mf. hir.) repozicija dislokovane zigomatike kosti ili njenog luka transoralnim putem kroz gornji vestibularni forniks do mesta preloma.
represibilni enzim, enzim ija se sinteza
smanjuje kada se koncentracija odreenog metabolita u eliji povea.
represija izazvana katabolitom, (engl.
catabolite repression), smanjenje sinteze nekog enzima prouzrokovano inhibicijom transkripcije odgovarajueg operona produktima katabolizma glukoze
koji ovo dejstvo ostvaruju smanjujui
nivo cAMP-a.
repulsio, repulzija, stanje kada se na oba
homologna hromosoma nalazi po jedan
od dva imitirana nealelska gena naspram kojih stoji, takoe u oba lana
hromosomskog para, po l normalan
gen. Sin. transkonjiguracija. V. ciskonjiguracija.
resectabilis, resektabilan, podoban za resekciju.
resectio, resekcija, isecanje dela organa
(npr. kosti, creva, nerva itd.); n kosti ili
r. u kontinuitetu/ resekcija koja moe
da bude tipina ili totalna ako se odstrane svi delovi koji ulaze u sastav zgloba,
ili atipina ili delimina, koja otklanja
samo obolle delove. V. Billrothova operacija (pod operacija), gastrectomia,
Schedeova operacija (pod operacija) i
transuretralna elektroresekcija (pod
prostatectomia).
resekcija, v. resectio.
resektoskopt instrument snabdeven optikim sistemom i elektrokauterom,
koji slui za resekciju hipertrofine prostate. Sin. elektroresektoskop. V. prostatectomia.
reserpin, rezerpin, jedan od alkaloida iz
korena biljke puzavice Rauwolfia serpentina Benth. Deluje umirujue na

residualis
centralni nervni sistem, a moe i da snizi krvni pritisak. Upotrebljava se kao sedativno sredstvo i za snienje povienog
krvnog pritiska.
residualis, rezidualan, preostali, koji je
zaostao, npr. rezidualni vazduh, vazduh
ostaje u pluima posle najjae mogunog izdisaja ili rezidualna mokraa koja
ostaje u mokranoj beici posle mokrenja.
resina, smola; R. elastica, v. kauuk; R.
Guajaci, Guaiaci Gummiresina, smola
dobivena iz gvajakovog drveta (Guaiacum officinale L.). Danas slui samo za
dokazivanje krvi u ekskretima. V. Weberov test (pod test); R. Jalapae, utomrka
smola koja se dobiva iz Tubera Jalapae
(od Exogonum Purga, Convolvulaceae).
Ima jako laksatno dejstvo koje brzo nastupa. U malim dozama upotrebljava se
kod habitualne konstipacije, u veim
del uje drastino.
resolutio, rezolucija, rasturanje, prestanak nekog zapaljenja; omekanje i rasturanje nekog otoka.
resorpcija, proces prelaenja raznih
supstancija kroz slojeve elija u krv i
limfu. Gotovo sva tkiva su sposobna za
resorpciju. Sin. absorptio; r. mlenih
zuba, fizioloki proces koji se odvija na
korenovima mlenih zuba u cilju njihovog odstranjenja i omoguavanja nicanja i postave stalnih zuba. Vri se pomou tzv. resorpcionog organa, jako vaskularizovanog granulacionog tkiva i odontoklasta, multinuklearnih elija veoma
slinih osteoklastima. Resorpcija poinje na srednjim sekutiima, u 4. na bonim sekutiima, u 5. na prvim kutnjacima, u 6. na drugim kutnjacima, u 7. i 8.
godini ivota i na onjacima.
resorpcijska groznica, v. febris.
resorptivno dejstvo, dejstvo nekog leka
posle resorpcije, tj. poto ovaj lek, posle
davanja, krvotokom ili limfotokom dospe na mesto dejstva.
respiracijska acidoza, v. acidosis.
respiracijska alkaloza, v. alkalosis.
respiratio, respiracija, disanje, funkcija
koja osigurava snabdevanje elija kisenikom i otklanja iz njih ugljen-dioksid.
Moe se podeliti na 4 dela: pluna ven44*

respiratio
tilacija; difuzija kiseonika i ugljen-dioksida izmeu alveola i krvi; transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju i telesnim tenostima do elija i od njih; regulacija ventilacije; abdominalna r., respiracija u kojoj uestvuju dijafragma i
miii trbunog zida; amforina r., respiracija koja se uje iznad kaverni i proirenih bronhija; artificijalna r., respiracija koja se odrava vetakim merama; astmoidna r., respiracija u koje je
izdisaj produen i praen piskavim krkorima; Austin-Flintva r., respiracija
koja ima karakter huka. uje se nad
upljinama u pluima. U jaoj meri ima
karakter amforine respiracije; Biotova r., respiracija u kojoj postoje periodi
apneje izmeu kojih postoji nekoliko
respiracija podjednake dubine i brzine.
Zapaa se u poveanog intrakranijalnog
pritiska; bronhna r., respiracija koja se
uje u predelu plunog infiltrata u kojih
je odgovarajui bronh slobodan; bronhovezikularna r., varijanta izmeu
bronhne i vezikularne respiracije; cerebralna r., v. Corriganova respiracija;
Cheyne-Stokesova r., pravilni periodi
menjanja ritma brzine i dubine disanja
u kojima se javljaju pravilni periodi apneje. Javljaju se naroito u komama
koje su izazvane oteenjem centralnog
nervnog sistema; Corriganova r., plitka i ubrzana respiracija u infekcijama,
koje napadaju respiratorni centar; dijafragmatska r., respiracija u kojoj
preteno uestvuje dijafragma; fetusna
r., izmena gasova kroz placentu; interna r., izmena gasova izmeu telesnih
elija i krvi. Poznata i kao tkivna respiracija; Kussmaulova r., duboko i ubrzano disanje u toku acidoze; paradoksna r., respiracija u kojoj jedno plue ili
njegov deo kolabira za vreme udisanja,
a naduva se za vreme ekspirijuma; periodina r., v. Cheyne-Stokesova respiracija; puerilna r., u kojoj respiracije u
odraslih lie na respiracije u dece; stertorozna r., u kojoj postoje nenormalni
glasni krkori; toraksna r., u kojoj respiracije uglavnom ine interkostalni i
drugi toraksni miii; tkivna r., interna
respiracija; tubulska r., bronhna respi-

691

respirator
racija; usporena r. u koje ima manje od
20 respiratornih pokreta u minutu; vezikulna r., normalna respiracija; vikarna r., povean respiratorni rad jednog
plua kad drugo funkcionie slabije;
veslaka r., artificijelna respiracija,
(stom.) uticaj na razvitak orofacijalne
regije: nazalno disanje, fizioloki nain
disanja, u orofacijalnoj regiji postoji
ravnotea meu svim miinim grupama, te se kotani delovi razvijaju samo
pod uticajem genetskih faktora; oralno
disanje, afizioloki nain disanja, dolazi
do poremeaja ravnotee miia orofacijalne regije, te se poremeti i razvitak
kotanih delova. Najee gornja vilica
ostaje ua, s visokim nepcem i napred
isturenim premaksilarnim delom, luk
gornjih zuba uzan s protruzijom sekutia, a donja vilica zaostaje u distalnom
poloaju s vie ili manje nepravilnim
oblikom luka zuba u predelu sekutia.
respirator, aparat za obezbeenje disanja, odnosno za proiavanje zagaenog disajnog vazduha, ili sprava za dovoenje sveeg istog vazduha; Engstrmov r., respirator koji kontrolie volumen i primenjuj $e posle operacija
na otvorenom srcu. Cilj je da se s njim
izbegne hipoksija i respiratorna acidoza
i napor pri disanju posle operacije; komorski r., respirator u kome se nalazi
elo telo pacijenta; oklopski r., respirator koji obuhvata samo grudni ko, i to,
obuhvatajui ceo trup ili samo njegovu
prednju stranu.
restauratio, restauracija, v. restitutio.
restitucija, sin. restauratio, v. restitutio.
restitutio, restitucija, vraanje na staro,
zdravo stanje, uspostavljanje nekadanjeg stanja; oporavljanje, ozdravljenje.
Sin. restauratio; r. ad integrum, potpuno vraanje nekog organa ili neke funkcije u stanje pre bolesti; protetska r.,
zamena izgubljenog dela tela vetakim
(ud, dojka, zubi itd.).
rest-N, neproteinski azot, v. azot.
resuscitatio, resuscitacija, oivljavanje ili
vraanje svesti prividno umrle osobe; r.
srca, uspostavljanje sranih kontrakcija.
692

reticulosis
resuscitator, aparat koji potpomae disanje u asfiksiji; kariopulmonalni r.,
aparat koji u isto vreme potpomae disanje i vri spoljanju masau srca u pacijenta.
resutura, v. sekundarna sutura (pod sutura).
retardacija, zadocnjavanje, odlaganje, zaostalost.
rete, mrea, npr. ret e testis, mrea semenika.
retencija hrane, zaostajanje, zadravanje
ostataka hrane izmeu zuba, u karionim lezijama, gingivalnim depovima,
ispod protetskih nadoknada i na drugim retencionim mestima.
retencija zuba, v. impactio dentis.
retenciona cista, v. cystis.
retentio, retencija, zadravanje, zaustavljanje. U medicini znai zadravanje u
organizmu luevina (ekskreta) i organa
koji se normalno izbacuju. Npr. retentio
urinae, zadravanje mokrae, retentio
placentae, zadravanje posteljice u materici.
reticularis, retikularan, mreast, koji se
odnosi na mreu. V. rete, reticulum.
reticulocytopenia,
retikulocitopenija,
smanjenje retikulocita u perifernoj
krvi.
reticulocytosis, retikulocitoza, poveanje
broja retikulocita u perifernoj krvi.
reticulosis, maligno sistemno oboljenje
retikuloendotelijalnog sistema. Naziva
se jo retikuloendoteliozis honlipoidika
ili Letter-Siweova bolest, ostali sinonimi su aleukemika retikuloza ili maligna retikuloblasto'matoza. Oboljenje se
moe javiti u svim uzrastima, praeno je
splenomegalijom, hepatomegalijom i
anemijom purpurom. Zavrava se smrtno zbog pojave infekcije u vremenu od
2 sedmice do 2 godine; r. histiocytica
familialis, porodina histiocitna retikuloza, fatalna nasledna bolest u koje
postoji pancitopenija, fagocitoza krvnih
elija u perifernoj krvi, kao i difuzno
razmnoavanje histiocita u raznim organima, splenomegalija, hepatomegalija i
uveanje limfnih lezda. Sin. reticulosis
histiocytica medullaris.

retikulocit
retikulocit, mladi eritrocit koji specijalnim bojenjem pokazuje bazofilni retikulum, ostatak ribosoma i koji je jo u stanju da sintetizuje hemoglobin.
retina, mrenjaa, unutranja opna one
jabuice. Svojom unutranjom stranom
dodiruje staklasto telo (corpus vitreum)
a spoljanjom stranom nalee na sudovnjau. Razlikuju se tri dela: duini, trepavini i optiki deo (najvaniji). Na optikom delu se nalaze lepa mrlja (discus n. optici), odakle polaze vlakna vidnog ivca, i uta mrlja (macula lutea)
taka jasnog vida; angiopathia retinae
traumatica Purtscher, pojava na onom dnu mnogobrojnih malih beliastih ognjita uz vene, kao i krvarenja u
sluaju tekih kompresija toraksa ili abdomena. Obino nestaju posle nekoliko
sedmica; r. identine take, lik predmeta koji se posmatra, iako se stvara u
jednom i drugom oku, vidi se kao jedan
zahvaljujui tome to se ocrtava na obe
mrenjae u simetrinim (identinim)
takama. Kada bismo postavili mrenjau preko mrenjae, onda bi se ta mesta
podudarala.
retinal, aldehid akseroftola, narandastouti pigment, nastaje razgraivanjem
rodopsina.
retinitis, zapaljenje mrenjae, uglavnom
izazvano infekcijama i toksikim agensima. Retinitis je obino udruen sa zapaIjenjem sudovnjae (chorioretinitis).
Najee se javlja metastaznim putem u
toku piemije, fokaloza. Uzrok mogu biti
i tuberkuloza, sifilis, toksoplazmoza, povreda i dr.; r. exsudativa externa
(Coats), odlikuje se eksudacijom i krvavljenjima u dubokim slojevima mrenjae. Javlja se u mladih osoba, obino
samo najednom oku; uzrok nepoznat; r.
pigmentosa, bolje dystrophia retinae
pigmentosa, hereditarna, progresivna
distrofija ulnog epitela s karakteristinim pigmentacijama na onom dnu.
Prvi znak je hemeralopija, ispad perifernih delova vidnog polja, a kasnije smanjenje otrine vida. Zavrava se praktinim slepilom; r. proliferans, posledica
tekih krvavljenja razliite geneze (dijabetes, periflebitis retinae, povreda i

retinoschisis
dr.); r. septica, retinitis nastao u toku
sepse; r. sclopetaria, retinitis nastao
kao posledica povrede vatrenim orujem.
retinoblastoma, retinocytoma, ranije
gliom retine, maligni tumor embrionalnih, nediferentovanih elija retine. Javlja se u dece, ima hereditarno obeleje.
U 25% sluajeva obostran. Daje metastaze. Javlja se obino do este godine ivota. Od ranih znakova: amaurotiko
maije oko, strabizam, sekundarni glaukom. V. pseudoglioma.
retinogram, krivulja promena u potencijalu mrenjae pri naglom osvetljavanju
oka. Potencijal mrenjae predstavlja
razlike potencijala izmeu elektrode
postavljene na ronjai i elektrode na
zatiljku u uslovima kada oko nije osvetIjeno i iznosi jedan milivolt.
retinopathia, retinopatija, oboljenje
mrenjae nastalo usled poremeaja krvotoka u retini, kao i pod dejstvom uzronika koji putem krvotoka dospevaju
u podruje koje snabdeva a. centralis
retinae. Zahvaen je uglavnom modani
sloj retine. Preko krvnih sudova sudovnjae mogu se pod istim okolnostima
deavati promene u ulnom epitelu
mrenjae. Ranije je nikim od ovih oboljenja davan naziv retinitis; r. arteriosclerotica, r. usled sklerotikih promena u sudovima retine; r. diabetica, u
kasnijoj fazi, dijabetes prate promene
na onom dnu; r. hypertonica (raniji
naziv r. angiospastica, r. albuminurica),
u poetku fundus hypertonicus, kasnije
prava r.h.; r. toxaemica gravidarum,
javlja se na kraju trudnoe kao izraz hipertonije i toksikih oteenja.
retinopexia, retinopeksija, fiksiranje nalegle ablacije retine hirurkim putem uz
pomo dijatermo-, krio-, ili fotokoagulacije.
retinoschisis, retinoshiza, cepanje mrenjae u dva listia izmeu njene unutranje i spoljanje granine membrane
s postepenim uveanjem upljine. Kliniki se ispoljava kao juvenilna, po nekim kongenitalna ili kao senilna. Postoje i sekundarni oblici. Progresija oboljenja dovodi do ispada u vidnom polju, a
693

retinoscopia
usled pojave ruptura^ moe nastati ablacija retine. Leenje je hirurko.
retinoscopia, retinoskopija, v. skiaskopija.
retke zemlje, v. zemlje.
retraktor, instrument koji slui u Kirurgiji
da iri operativnu ranu i da razmie
dublje slojeve i organe pri operaciji;
Emmetov r., automatski retraktor koji
slui kao vaginalni speculum. V. speculum.
retransfusio, retransfuzija, v. autotransfusio.
retro-, predmetak koji u sloenim recima
oznauje da je neto iza, npr. fascia retrorenalis, fascija iza bubrega.
retroaktivna amnezija, v. amnesia (retrogradna).
retrobulbaris, retrobuibaran, oznaava
da se neto nalazi iza bulbusa, npr. neuritis, r. tumor, itd.
retrofarinksni apsces, v. abscessus.
retrofleksija materice, zavaljena, zaturena materica, unatrag povijeno telo materice.
retrognathio manibularis, v. matocclusio, disocclusio.
retrogradan, koji se vraa, koji ide unat-^
rag, koji ide u suprotnom smeru; npr. r.
pijelografija, tj. ubrizgavanje kontrastnog sredstva u bubrenu karlicu kateterom kroz uretru, beiku i uretere u cilju
rendgenskog snimanja. V. pijelografija.
retrogradna amnezija, v. amnesia.
retrogradna elektroforeza, terapijska
metoda za odstranjivanje nataloenih
tekih metala (npr. olova) iz tkiva usne
duplje pomou jednosmerne struje. Koristi se i za dijagnostikovanje trovanja
olovom. Zasniva se na injenici da se
teki metali kreu u polju galvanske
struje od anode ka katodi. Zato se na obole Io tkivo stavlja katoda, a anodu oboleli dri u ruci. V. elektroforeza lekova.
retrokardijalni prostor, onaj deo ovejeg tela koji se nalazi izmeu kime (pozadi) i organa sredinjeg dela grudnog
koa (spreda). Rendgenolog moe da ga
vidi u I kosom poloaju (PDK) ili u profilu. Sin. Holzknechtov prostor.
retrokateterizacija, uvlaenje katetera
retrogradno kroz operativno otvorenu
694

revolver mikroskopa
mokranu beiku iznad mosta u uretru
tako da se katetar na taj nain izvlai
kroz spoljni otvor uretre.
retrolentalan, ono to se nalazi iza kristalnog soiva.
retrolentalna fibroplazija, v. fibroplasia
retrolenfalis.
retroperitonealis, retroperitonealan, to
se odnosi na retroperitoneum.
retroperitonitis, zapaljenje rastresitog
vezivnog tkiva u retroperitoneumskom
prostoru.
retropositio, (oft.) hirurko presecanje i
pomeranje miia pokretaa one jabuice od njegovog pripoja prema nazad u
cilju korekcije strabizma.
retropulsio, retropulzija, pojava slina
propulziji, koja se javlja pri hodu unazad.
retrosternalis, retrosternalan, zagrudnjaan, koji se nalazi iza grudne kosti.
retrusio dent is, v. inclinatio.
Retziusov prostor, v. spatium retropubicum.
Retziusove linije, inkrementne linije u
glei, polaze od gleno-dentinske granice i zavravaju se na povrini glei. Nastaju usled slabije mineralizacije glei.
V. Zubna gle, perikymata.
reumatizam, v. rheumatismus.
reumatizam zglobova, v. rheumatismus.
reumatoidan, koji lii na reumatizam.
reumatoidni artritis, v. arthritis.
reumatolog, specijalista za reumatske bolesti.
reumatologija, grana medicine koja se
bavi reumatskim bolestima.
reumatska groznica, v. febris.
Reverinova transplantacija, v. transplantaciju.
revertant, alel koji je pretrpeo reverznu
mutaciju, odnosno gen koji je ponovnom mutacijom povratio svoje prvobitne karakteristike.
reverzna mutacija, v. intragenska supresija.
reverzna transkriptaza, v. obratna transkriptaza.
revolver mikroskopa, nosa objektiva na
mikroskopu u vidu revolverskog bubnja. Naprava smetena na donjem delu
cevi mikroskopa s izvesnim brojem ot-

revulsio
vora za uvrtanje nekoliko objektiva. Naprava se obre oko svoje osovine, tako
da pri tome naizmenino dovodi objektive razliite moi uvelianja u optiku
osovinu mikroskopa.
revulsio, revulzija, odvoenje krvi iz jednog dela tela u drugi. Revulzija se moe
izazvati, npr., stvaranjem lokalne hiperemije, zapaljenja ili petehijalnih krvavIjenja revulzivnim lekovima, ventuzama
itd.
revulsiva (remedia), revulzivi, stari naziv
za sredstva za draenje koe, koji je danas naputen.
rezidualni, preostali; rezidualni azot, v.
azot; r. vazduh, v. vazduh.
rezistencija, (1) otpor; (2) otpornost; (3)
otpor nekog sprovodnika pri prolasku
elektrine struje; (4) u psihoanalitikoj
teoriji i praksi protivljenje otkrivanju
sadraja nesvesnog dela psihe. Ja i
nad-ja trude se da u nesvesnom delu
psihe zadre potisnute sadraje. Da bi
sebe bolje upoznao, bolesnik se mora
osloboditi otpora (prema otkrivanju
nesvesnih motiva) prema lekaru; r.
bakterija na antibiotike, pojava rezistentnih mutanti u bakterijskoj populaciji posledica je spontane mutacije. U velikim bakterijskim populacijama nalaze
se mutanti koji su manje osetljivi prema
odreenom hemijskom agensu nego ostali deo populacije. Oni se pojavljuju nezavisno od agensa, te ih on samo selekcionira od ostalih osetljivih mikroorganizama; acidoalkoholna r., otpornost
izvesnih bakterija (Kochov b.) prema
odbojavanju kiselinama i alkoholom; r.
eritrocita, otpornost eritrocita prema
hipotoninim rastvorima NaCl; r. klica,
otpornost patogenih klica prema dejstvu hemioterapijskih ili antibiotikih
sredstava; periferna r., otpornost perifernih krvnih sudova, naroito kapilara,
prema prolasku krvi kroz njih; r. pri
palpaciji, otpor koji postoji pri palpaciji a koji potie od nekog patoloki promenjenog tkiva ili organa, npr. neke
neoplazme. V. defense musculaire; vitalna r., otpornost pojedinih osoba prema
infekciji i hladnoi.
reanj, v. lobus.

rheumatismus
reanjski, v. lobaris, lobularis.
rhabdomyoma, rabdomiom, benigna
neoplazma poprenoprugastog miia.
rhabdomyosarcoma, rabdosarkom, maligna neoplazma poprenoprugastog
miia.
rhagas, ragada, pukotina koe, najee
lokalizovana na prelazu koe i sluznica;
nastaje usled gubitka elasticiteta koe.
Rhamnus Frangulae, krkovina, kruina,
biljka ija kora sadri antracenske derivate. Ova kora, u obliku Species laxantes ili suvog ekstrakta, upotrebljava se
kao laksantno sredstvo. V. Frangulae
cortex (pod cortex).
Rhei rizoma, osuen podanak i korenje
raveda ili rabarbare, Rheum palmatum;
Rh. officinale. Sadri antracenske derivate (hrizofansku kiselinu i rein) i taninsku kiselinu. Upotrebljava se, uglavnom, kao laksantno sredstvo, i to u obliku praka ili tableta.
rhenium, Re> renijum, hemijski element,
metal, po svojim hemijskim osobinama
slian manganu.
rhestocythaemia, restocitemija, prisustvo fragmentovanih eritrocita u perifernoj krvi.
Rheum officinale (Polygonaceae), raved,
rabarbara, podanak raveda (Rhei rizoma), spada u grupu laksantnih sredstava, iji su aktivni sastojci antracenski
derivati.
rheuma, reuma, svako luenje vodenog ili
sluzavog sadraja.
rheumarthritis, reumartritis, reumatoidni artritis.
rheumatalgia, reumatalgija, hronini reumatiki bol.
rheumaticus, reumatski, koji pripada
reumatizmu, ili je njime izazvan.
rheumatismus, reumatizam, svaka od bolesti u koje postoji zapaljenje, degeneracija i metaboliki poremeaji vezivnog
tkiva, naroito zglobova i njima dodatih
struktura, kao to su miii, burze, tetive i fibrozno tkivo. Reumatizam je praen bolom, ukoenou i ogranienim
pokretima obolelih t(dva. Reumatizam
koji je ogranien na zglobove stavljen je
u artritise; r. articular is, reumatizam
zglobova; r. articularis acutus, reu-

695

Rh-faktor
matska groznica; r. articularis chroiiicus, reumatoidni artritis; r. cardiacus.
srani reumatizam, promene na srcu
izazvane reumatskom groznicom; r. gonorrhoica, akutni zglobni reumatizam
u toku gonoroikog uretritisa; Heberdenov r., reumatizam zglobova prstiju
u kojem se stvaraju vorii; r. inflammatoria, reumatska groznica; r. muscularis, miini reumatizam, fibrositis;
r. osseus, reumatoidni artritis; r. palindromica, palindromski reumatizam, u
kojem postoje povremene epizode artritisa i periartritisa bez poviene temperature i bez stalnih promena u zglobovima; Poncetov r., tuberkulozni reumatizam; r. tuberculosa, tuberkulozni reumatizam, zapaljenjske promene u zglobovima izazvane toksinima tuberkuloze; r. visceralis, reumatizam koji obuhvata visceralne organe, naroito srce i
perikard.
Rh-faktor, skup aglutinogena (13), karakteristinih za opnu eritrocita Rhesus-majmuna (zbog toga i oznaka Rh). Na
opni oveijih eritrocita se aglutinogen
Rh nalazi u 85% bele rase (Rh-pozitivne
osobe) dok 15% nemaju Rh-faktor (Rh-negativne osobe). Rh-aglutinogen se
dominantno nasleuje i od izuzetnog je
znaaja u ponovljenim transfuzijama
kada je primalac Rh-negativan, a krv
koja se daje Rh-pozitivna i u graviditetu
kada je majka Rh-pozitivna, a otac Rh-negativan. Rh-faktor unet u organizam
Rh-negativnih osoba dovodi do stvaranja antitela (anti-Rh-aglutina), zbog
ega pri ponovljenoj transfuziji moe
doi do aglutinacije unesenih eritrocita.
Stvaranje ^ovih aglutinina u organizmu
majke, ije je dete od oca nasledilo Rh-faktor, moe biti uzrok uginua ploda,
pobaaja i oboljenja deteta, koje se odlikuje propadanjem eritrocita (cytroblastosis foetalis).
rhinencephalon, rinencefalon, olfaktivni
mozak, deo mozga koji slui funkciji mirisa. Sastoji se od olfaktivne glavice, gde
s zavravaju olfaktivna vlakna, i od olfaktivne trake i vijuge, gde se nalazi kortikalni centar olfaktivnog puta.
696

rhinorrhoea
rhinoguttae (kapi za nos), kapi za ukapavanje u nosnu upljinu.
rhinolalia, rinolalija, unjkanje, govor s
nosnim prizvukom glasa usled neke bolesti ili usled neke funkcijske smetnje: r.
aperta, otvorena unjkavost, nastaje kad
je onemogueno zatvaranje artikulacijske duplje pri izgovaranju suglasnika,
npr. usled paralize ili rascepa mekog
nepca; r, clausa, zatvorena unjkavost
nastaje kad postoji neka zapreka u nosu
ili u nazofarinksu da bi dolo do nosne
rezonancije glasova kojima je to po njihovoj prirodi potrebno (npr. m ili
n).
rhinologia, rinologija, deo medicinske nauke koji se bavi patologijom nosa i nosnih sinusa.
rhinophyma, rinofima, usled dugotrajne i
vrlo masivne hipertrofije lojnih lezda u
koi nosa i njegovoj neposrednoj okolini dolazi do stvaranja konih kvrga i privesaka. Nos je ogromno uvean, boja
mu je ljubiastocrvena. Obino ovom
uveanju prethodi acne rosacea. Operativnim leenjem postie se uspeh.
rhinoplastica, rinoplastika, operativni
poduhvat kojim se izgrauje nov nos ili
samo neki njegovi delovi. Primenjuju se
mnogobrojni metodi plastike i rekonstruktivne hirurgije, ali uglavnom se
upotrebljavaju autoplastiki kalemovi
koe i potpornog tkiva, hrskavice ili
kosti. Indikacije su rekonstruktivne
(posle traume), funkcione (lupus) ili estetske (makrorinija, rinofima itd.); engleska r., rinoplastika kojom se formira
nos pomou konog renja uzetog s obraza; indijska r., rinoplastika u kojoj se
rekonstrukcija nosa vri pomou konog renja uzetog sa ela, ija se peteljka nalazi na korenu nosa; !talijanska r.,
ona u kojoj se rekonstrukcija nosa vri
konim renjem uzetim s nadlaktice,
tako da reanj ostajep vezan s nadlakticom, dok se reanj primi, sraste; Tagliacotiova r., sin. {talijanska rinoplastika.
rhinorrhagia, rinoragija, krvarenje iz
nosa. V. epistaxis.
rhinorrhoea, rinoreja, obilno izluivanje
tenosti iz nosa. To moe da bude sluzav, serozan ili gnojan sekret koji prati

rhinoscleroma
zapaljenje. Ako je u pitanju izluivanje
cerebrospinalne tenosti, koja iz lobanjske duplje dolazi u nos u sluaju frakture lubanjske baze, ustreline ili usled prskanja zida nosne meningokele, govori
se o rhinorrhoea cerebrospinalis.
rhinoscleroma, rinosklerom, nosna manifestacija oboljenja gornjih i donjih
respiracijskih puteva koje u celosti ini
scleroma respiratorium. Pod uticajem
hronine i obino vrlo masivne infekcb
je Frischovim bacilom skleroma dolazi
do stvaranja specifinog granulacijskog
tkiva u sluznici vazdunih puteva. Infiltrati se postepeno pretvaraju u vrlo tvrde oiljke koji koncentrino suavaju
lumen. U stadijumu infiltracije je lecenje streptomicinom uspeno. U stadijumu masivnih oiljaka preti smrt od uguenja, jer se oiljci u bronhusima ne
mogu vetaki proiriti. Bolest se javlja
endemski i u mlaih ljudi. U nas jo postoje mala endemska arita u Bosni i u
Meumurju.
rhinovirusi (grupa PICORNA-virusa humanog porekla), rinovirusi, ima ih vie
od 60 tipova; izolovani su iz nosa i dreIa. Za ove viruse, ukljuivi i neke enteroviruse, dokazano je da prouzrokuju
nazeb u dece i u odraslih.
rhizoma, rizom, podzemno stablo.
rhizotomia, v. radicotomia, Frsterova
operacija (pod operacija).
rhodium, Rh, rodijum, hemijski element,
srebrnastobeo metal, pripada grupi platinskih metala.
rhodopsinum, rodopsin, pigment koji je u
mraku purpurno crven, a pod uticajem
svetlosti bledi. Sastoji se od retinena
kombinovanog sa skotopsinom. Nalazi
se u epiima mrenjae. Rodopsin je
fotosenzitivan pigment u ijem stvaranju uestvuje veoma komplikovan proces redukcije i oksidacije. Pri tome vanu ulogu igra vitamin Ai iz pigmentnog
epitela i cirkulacije. Ranije je nazivan
vidni purpur, ali boja nije pravi purpur,
ve predstavlja jednu njegovu, nijansu.
rhombencephalon, rombencefalon, rombasti mozak, deo mozga koji sainjavaju
izduena modina, Varoliusov most,
mali mozak i etvrta modana komora.

Ribarska Banja
rhonchus(i), ronh(i), propratni umovi
koji se uju pri auskultaciji plua i koji
svojim kvalitetom mogu omoguiti da
se odredi mesto (bronhije, parenhim)
promene U pluima i njena priroda (zapaljenje, nekroza i dr.); r. bronchogenes, bronhogeni umovi, koji nastaju u
bronhijama; r. crepitantes, krepitacije,
vrlo fini, sitni, pneumogeni ronhi, koji
se uju samo u udisaju i nastaju u slepIjenim plunim alveolama; r. humidi,
vlani ronhi, nastaju u bronhijama u kojima postoji itka masa u kojoj se stvaraju mehurii pri udisanju; r. pneumogenes, ronhi koji nastaju u alveolama plua, ili u plunim kavernama; r. sibilantes, piskavi ronhi, bronhogeni ronhi u
vidu pitanja u predelu sitnih bronha, u
kojima se nalazi ilav sekret, ili iji je
zjap suen otokom sluznice; r. sonori,
strugavi bronhogeni ronhi, kada u
krupnim bronhijama postoje vlakna
razapetog ilavog sekreta.
rhytmus, ritam, odmereno kretanje, pojava nekog rada u pravilnim intervalima;
r. bigeminus, bigemini r.; r. cordis, srani ritam, srana radnja koja se ispoljava ponavljanjem sistole i dijastole u pravilnim razmacima; r. asovnika, v. embryocardia; fetalni r., v. embryocardia;
galopni r., auskultatorni, a donekle i
palpatorni fenomen koji se javlja na
srcu u vidu ritma u tri vremena pri poputanju tonusa sranog miia; idioventrikularni r., v. ventrikulami r.; komorski r., v. ventrikulami r.; lokomotivni r., ritam u tri ili etiri vremena
koji se uje u sranom predelu pri suvom perikarditisu, a sastoji se od sranih tonova i od umova usled trenja perikarda; nodalni r., ritam koji nastaje
kad podsticaj polazi iz sinusnog vora;
ventrikulami r., ritam koji se javlja u
komorama usled potpunog sranog bloka.
Ribarska Banja, banja u podnoju Jastrepca, udaljena 22 km od unisa, na 540
m n.v. Klimat deluje sdativno. Postoje
est izvora temperature: 38,7; 38; 28;
16,10C, slabo mineralisane (0,3796
g/oo), sumporne (suffidne i sumpor-vodonine) vode, koja se koristi za pie,
697

r.

riboflavin
kupanje i ispiranje. Postoje dva kupatila: toplo i hladno. U ovoj banji se lece:
netuberkulozna zapaljenja nosa, grla i
bronhija; hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; neuralgije i mialgije; oboljenja koe; bolesti enskih poInih organa. Banja je i oporavilite, odmaralite i letovalite. Od 1949. god. slui i kao oporavilite za rekonvalescente
koji su preleali tuberkulozu plua.
riboflavin, jedan od vitamina iz B-kompleksa. Sastojak flavoproteinskih enzima, koji igraju vanu ulogu u organizmu
inei deo enzimskog sistema za metabolizam ugljenih hidrata. Ima ga u siru,
mleku, jajima, jetri, bubrezima, a najvie u kvascu. Upotrebljava se u leenju
odgovarajue avitaminoze (ariboflavinoze) i leenju pelagre (pored amida nikotinske kiseline i niacina).
ribonukleaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje ribonukleinske kiseline. V. nuclease.
ribonukleinska kiselina (RNK), nukleinska kiselina koja predstavlja prepis
genskog materijala s DNK. Ona se, za
razliku od DNK, sastoji samo od jednog
polinukleotidnog lanca u kome se msto timina nalazi azotna baza uracil, a
mesto deoksiriboze, eer riboza. RNK
se javlja u tri oblika: informativna RNK,
(mRNK), transportna RNK (tRNK) i ribosomska RNK (rRNK).
ribosomi, sitne citoplazmatske strukture
koje se sastoje od rRNK i proteina na
kojima se smetaju mRNK i kompleksi
tRNK i aminokiselina radi sinteze polipeptidnih lanaca. V. citoplazma*
ribosomska RNK (rRNK), prepis posebne grupe gena specijalizovanih za proizvodnju rRNK. Ribosomska RNK je sastavni deo ribosoma koji predstavljaju
mesto sinteze polipeptida. V. polyribosom.
riboza, ugljeni hidrat (monosaharid, aldopentoza), sastojak ribonukleinskih kiselina.
Ricini oleum, v. Oleum Ritini.
ricinus, v,,Ritini oleum (pod Oleum).
Rickettsiae, rikecije, mikroorganizmi koji
se mogu uvrstiti u grupu velikih virusa.
Rikecije se razlikuju od bakterija po
698

rickettsiosis
tpme to se mogu razmnoavati jedino u
unutranjosti ive elije neke ivotinjske
vrste (insekti, sisari, ovek) i to su manje
od bakterija (u preniku oko 250 ).
Razne vrste rikecija mogu da izazovu
razna oboljenja u ljudi, npr. R. pro-wazeki
izaziva klasini pegavac, R. moo-seri
izaziva endemski pegavac. V. typhus
exanthematicus,
febris.
rickettsiosis,
rikeciozis, rikecioze, grupa tekih,
febrilnih
uoptenih
oboljenja
s
egzantemom, koje izazivaju rikecije, a
prenose razni inficirani vektori. Rikecioze
imaju dugu inkubaciju (10-30 dana).
Poinju naglo jezom, temperaturom,
glavoboljom i mialgijom. Rikecioze traju
2-3 sedmice i ostavljaju trajan imunitet.
Dijagnoza se potvruje sero-loki.
Rikecioze spadaju u grupu biolokih
oruja; Brilova bolest, ona je kasnije
recidiv pegavca. Javlja se sporadino i to
u odraslih osoba, koje su pre 10-30
godina preleale pegavac. Bolest proti-e
kao laki oblik pegavca. Dijagnoza se
potvruje seroloki; marseljska groznica, teko oboljenje sa pojavom primarnog afekta na mestu ujeda krpelja i
nodularne ospe po elom telu (kvria-vi
pegavac). Izaziva je Rickettsia co-nori.
Izvor bolesti su psi, goveda i ovce, a
prenosioci krpelji; miji tifus, sporadino
oboljenje koje lii na laki pegavac.
Izaziva ga Rickettsia moozeri, a prenose s
obolelih glodara, vai i buve; r.
marseliensis, rikeciozis marselien-zis,
marseljska groznica, kvriavi pegavac. V.
rikettsiosis; r. murina, rikeciozis murina,
murini ili miji tifus. V. rikett-siosis;
pegavac, najea rikecioza. I-zaziva ga
Rickettsia prowazeki, a prenose oveje
vai. Poznat kao ratno o-boljenje. Za
pegavac je karakteristian nagao poetak
sa visokom temperaturom, koja traje 10
dana. Posle 4-6 dana bolesti javlja se teko
tifozno stanje i pe-tehijalna ospa. Bolest
traje od 15 do 20 dana. Prognoza je
ozbiljna. Aktivna imu-nizacija se koristi u
ratnim prilikama i endemskim krajevima;
Q-fever (kju-fi-ver) kju-groznica, teko
febrilno oboljenje koje izaziva Rickettsia
burnetti. ovek se najee inficira
direktnim doi-

rifampicin

Robsonova taka

rom s o bole lim govedima i ovcama. Bo- rinitis infectiosa, rinitis infekcioza, zalest poinje kao u drugih rikecija. Merazna kijavica, lako virusno oboljenje
utim, posle 2-3 dana umesto ospe javsluznice nosa sa rinorejom i dobrim
lja se atipina pneumonija.
optim stanjem. Bolest traje 2-7 dana.
Javlja se u vidu epidemija u gradskim
rifampicin, antibiotik dobiven iz Strepnaseljima i to uglavnom zimi.
tomyces mediterranei, inhibira rastenje
veine gram-pozitivnih koka i nekih rinoliti, inkrustirana strana tela u nosu.
gram-negativnih
mikroorganizama,
Obino je u pitanju neznatno strano
kao i M. tuberculosis.
telo nosa, koje nije bilo odstranjeno pa
su se oko njega tokom godina taloile
rigidan, v. rigidus.
organske materije i krene soli. Kad dorigiditas, rigidnost, ukoenost, ukruestigne veliinu trenje ili ljive izaziva
nost, povien miini tonus. Rigidnost
ulceracije u svom leitu, hronino gnomiia je posledica oboljenja piramidjenje i opstrukciju disanja na nos. Obinih ili ekstrapiramidnih puteva.
no moe da se odstrani kroz nos.
rigidnost, v. rigiditas.
rigidus, rigidan, krut, nesavitljiv, neelasti- rinomanometrija, metoda za merenje
vrednosti negativnog vazdunog pritisan.
ka u toku inspiracije kroz nos. Nekim
rigor, ukoenost, (1) povienje miinog
aparatima se meri vrednost pritiska u
tonusa odlikuje se plastinou, tj. ravsvakoj nosnoj duplji posebno, drugima
nomernou otpora pri pasivnom istese meri pritisak u nosnom drelu. Slui
zanju miia. Obino se pojaava pri uzza objektivno utvrivanje stepena insuastopnom estom ponavljanju pasivnih
ficijencije nosnog disanja.
pokreta. Pri pasivnom istezanju miia
koji pokazuje rigor dogaa se da ovaj rinoneoplastika, operacijski postupak
brzo i u kratkim razmacima nestaje i
pri kojem se metodama plastine hirurvraa se, pojava poznata kao fenomen
gije izgrauje itava nosna piramida sa
zupastog toka (Negro). Javlja se pri
svim svojim sastavnim delovima. Dolazi
oboljenjima ekstrapiramidnog aparata,
u obzir u veih defekata usled povrede
naroito globusa palidusa (parkinsonisili bolesti (lupus, kancer),
mus); (2) jeza, drhtavica. V. hypertonia, rinoskopija, osmatranje nosnog predvorNegrov fenomen (pod znak); r. mortis,
ja i nosne duplje u cilju lekarskog premrtvaka ukoenost, promena na lesu
gleda. Vri se uz podobno osvetljenje i
koja se razvija est asova posle smrti i
uz upotrebu nosnog spekuluma (r. antesastoji se u kontrakciji miia zbog bubrior) kroz nosne otvore ili uz upotrebu
renja koloida i njihove kontraktilne
malog ogledala koje se u usnoj duplji
supstancije. Usled ovoga posle smrti
postavlja iza mekog nepca (r. posterior)
m.u. poputa, miii se olabave i zglobiod hoana prema napred.
vi postaju lako pokretljivi; r. nervorum, risus, rizus, smeh; r. sardonicus, izraz
v. tetanus; r. t remene, v. paralysis agilica izazvan grem miia lica koji podtans.
sea na cinian smeh. V. tetanus.
rikecioze, v. rickettziosis.
Ritterova bolest, v. dermatitis exfoliativa.
rima,, pukotina, prorez, npr. r. palpebra- Riva-Rocciev tonometar, v. sfigmomanorum, prorez onih kapaka; r. glottidis,
metar.
v. glottis.
Rivaltina reakcija, reakcija koja se koristi
Ringelmanova skala, ploa sa 4 razliito
za razlikovanje eksudata od transuda-ta.
zatamnjena polja od 20 % crnih i 80 % Robisonov estar, v. glukoio-6-josfat.
belih povrina, 40 i 60,60 i 40 i 80 i 20 % roborantia (remedia), roborancije, sredcrnih odnosno belih povrina. Obojene
stva za jaanje, danas skoro naputen
povrine slue za uporeivanje s bojom
naziv.
izlazeceg dima. Dozvoljava se boja na Robsonova taka, v. taka.
prve dve skale.

699

Rocky-Mountain spotted fever

Rocky-Mountain spotted fever, groznica
Stenovitih planina, infektivne oboljenje, slino pegavcu, izazvano rikecijama
(Dermaceirtroxenus rickettsii), koje je
najpre otkriveno u Stenovitim planinama (Rocky Mountain) u SAD. Ono se odlikuje visokom temperaturom, bolovima u krstima i miiima, glavoboljom,
crvenom makuloznom ospom, koja docnije postaje crna i slivena, i duevnim
poremeajima. Prenosi je jedna vrsta
krpelja. V. rickettsiosis.
rodenticidi, sredstva za unitavanje raznih glodara.
rodoskvrnue (incestus s. incestum),
polno optenje (incestuozna veza)
meu krvnim srodnicima. Srodnika
brana zajednica. Protiv rodoskrvnih
veza najsnanije deluje zazor od rodosk\
vrnua, koji u oveka razvija odbojno
oseanje, odvratnost prema polnom odnosu s krvnim srodnikom. Jo je ukorenjeno miljenje daje takav stav uroen,
kao glas krvi, to je pogreno. On je
steen i delo je kulture, shvatanje dananjeg oveka. Kako se, prema krivino-pravnoj terminologiji, sutina incesta
sastoji od izvrene obljube meu kr v
vnim srodnicima, to se u savremenoj
seksologiji javlja potreba za uvoenjem i
pojma incestoidnog, kojim se ,obuhvataju, izuzev obljubne radnje, i sve tenje
i postupci manje-vie ispoljenog seksualnog, preteno vangenitalnog karaktera prema krvnom srodniku, bez obzira
to nisu kanjivi. Ako je ljubav i tenja
deteta znatno vea od ljubavi i tenje
roditelja istog pola, onda se u detetu
razvija preterana, skoro iskljuiva ljubav prema roditelju suprotnog pola. V.
incestus i Edipov i Elektrin kompleks.
rog, v. cornu.
Rogaka Slatina, banja severoistono od
Celja, u dolini reke Irije, na 228 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno-toniki.
Postoje tri izvora hladne (oko 1O0C), sulfatne (salinine), zemnoalkalne (hidrokarbonatne) i ugljenokisele vode (ukupno mineralisanje: 6,398, 7,767 i 9,212
g/oo). Ova se voda koristi >za pie i za
prirodna ugljenokisela kupanja (prethodno zagrejana). Kupatilo je s kada700

rostrum
ma, odeljenjima za hidroterapiju, masau i dr. U ovoj banji se lece: atonika
opstipacija, oboljenja creva u vezi s bolestima ui i jetre, oboljenja jetre, unih puteva i eluca, gojaznost, eerna
bolest, premorenost i rekonvalescencija. Rogaka Slatina je naa najureenija
banja.;
Rohrove trake, fibrinoidne trake na dnu
interviloznih prostora posteljice.
roj te, amnionske, v. amnionske rojte.
Rokytansky-Cushingov ulkus, v. ulcus.
Rokytanskyjeva bolest, v. atrophia flava
hepatis.
rombasti mozak, v. rhombencephalon.
rombencefalna prevlaka, blago suenje
pozadi meumozga na lenoj strani
modane cevi.
Rombergova bolest, v. bolest.
ronilaka bolest, v. kesonska bolest (pod
bolest).
Rntgenov aparat, ureaj za primenu
rendgenskih zrakova. Sastoji se od transformatora visokog i niskog napona,
rendgenske cevi, stativa sa fluorescentnim zaklonom i komandnog (regulacionog) stola.
rosacea, v.-acne rosacea.
Rosenbachov erizipeloid, v. erysipeloid.
Rosenmiilerov organ, izmenjerii deo nekadanjeg mezonefrosa enskog organizma, koji se sastoji od uzdunog kanala, ostatka Wolffovog kanala i niza poprenih kanalia, ostataka sabirnih kanalia epigenitalnog dela Wolffovog kanala.
roseola, rozeola, naziv za svaku ospu crvene boje; r. cholerica, ospa u toku kolere; r. epidemica, v. rubeola; r. idiopathica, r. iji se uzrok ne moe otkriti; r.
symptomatica, r. koja je simptom neke
osipne groznice; r. syphilitica, r. u toku
sekundarnog stadijuma sifilisa; r. typhosa, r. u toku tifusa ili pegava; r.
vaccinia, ospa koja se ponekad javlja
posle vakcinacije.
Roser-Nlatonova linija, v. linea.
Rosmarinus officinalis, Labiatae, rumarin. Lie ove biljke sadri etarsko
ulje.
rostrum, kljun u lae, neto to lii na
kljun, kljunasti deo nekog organa, npr.

rotatio

ruminatio

rostrum corporis callosi, kljunasti deo

loboene energije pri utroku jednog
uljevitog tela.
litra kiseonika (kalorijski ekvivalent kirotatio, rotacija, okretanje oko uzdune
seonika) zavisi od prirode materija koje
osovine; r. dentis, obrtanje zuba oko
se razgrauju u organizmu.
uzdune osovine.
rtenica, rtenjaa, v. kima, columna verrotator, mii obrta (m. rotator).
tebralis, rachis.
Routteova operacija, v. operacija.
rubefacientia (remedia), flogistika
Rouxova anastomoza, anastomoza, obisredstva koja izazivaju crvenilo koe.
no na tankom, a ne na debelom crevu, u rubeola, crvenka, akutno blago, virusno
kojoj se preseena vijuga creva anastooboljenje iz grupe osipnih groznica.
mozuje s bonom stranom druge vijuge
Kapljina infekcija uglavnom kolske
istog creva dajui sliku koja podsea na
dece. Odlikuje se pojavom blede i retke
slovo Y (Y-anastomoza). V. anastomosis,
makulopapulozne ospe kao u mojrbila,
enteroanastomosis.
ili difuznog eritema kao u lakom arlarovovsko stopalo, v. pes.
hu. Ospa traje 1-2 dana. Obino su uveRovsingov znak, v. znak.
ane sve limfne lezde, a naroito surozanilin, bazna crvena boja, derivat trifebokcipitalne i vratne. est je laki otok
nil-metana, koja dolazi u promet u vidu
slzine. Virus rubeole ima teratogeni
igliastih kristala rastvorljivih u vodi i
efekat. Zato su mogue kongenitalne
alkoholu. Hidrohlorid rozanilina se namalformacije u 20-25 % dece, ije su
ziva fuksin.
majke prebolele rubeolu u toku prva tri
rozete, (v. stvaranje rozeta). Okupljanje
meseca trudnoe, tj. u periodu organoeritrocita oko limfocita to lii na rozegeneze.
tu (otuda ime). Slui za otkrivanje re- rub eo sis iriis, pojava novostvorenih krceptora na limfocitima. Formiranje rovnih sudova u duici, najee u dijabezeta je imunoloki test. Vezivanje eritrotesu i trombozi centralne vene mrenjacita za limfocite obavlja se preko razliie. Novostvoreni krvni sudovi u tkivu
tih receptora na povrini membrane
mogu da blokiraju komorni ugao i dovelimfocita. Otuda se razlikuju tri vrste rodu do sekundarnog glaukoma.
zeta: E-rozete (receptori za eritrocite; rubidium, Rb, hemijski element, alkalni
nisu imunoglobulini); EA-rozete (recepmetal.
tori za Fc-fragment imunoglobulma G); Rubrum scarlatinum (arlah crvenilo),
i EAC-rozete (receptori za -kompoazoboja, sredstvo za podsticanje epitelinentu komplementa); E-rozete stvaraju
zovanja defekata koe.
T-limfociti; EA-rozete B-limfociti, a Rubus idaeus, malina, slui za spravljanje
mogu i T-limfociti; EAC-rozete stvaraju
sirupa od malina (Sirupus Rubi idaei).
B-limfociti. Funkcioni znaaj rozeta je ruje, koren ake, v. carpus, manus, aka.
jo nepoznat.
rudarska glista, v. Ankylostoma duodenaronjaa, v. cornea.
Ie.
RQ, respiratorni kolinik; odnos izmeu rudarski nistagmus, v. nystagmus.
osloboenog CO2 i utroenog O2 u jedi- rugae palatinae, nabori vezivnog tkiva
nici vremena. Zavisi od vrste hranljivih
prekriveni sluznicom na prednjem delu
materija koje, u trenutku odreivanja
tvrdog nepca, neposredno iza prednjih
RQ, sagorevaju u organizmu. Pri sagoregornjih zuba. Mogu biti slabije ili jae izvanju ugljenohidratnih materija RQ = l,
raene.
masti 0,71, a belanevina 0,83, a pri me- rumen, burag, prvi eludac u preivara.
ovitoj ishrani, kad sagorevaju sve tri rumenotomia, rumenotomija, operacija
vrste organskih materija, RQ = 0,82. Odkoja se sastoji u prosecanju buraga u cireivanje RQ znaajno je u odreivanju
lju otklanjanja stranog tela ili impaktibazalnog metabolizma, energetske porane hrane.
tronje u normalnim uslovima rada i ruminatio, ruminacija, preivanje, deo
uticaja spoljne sredine, jer koliina osprocesa varenja koji se normalno zbiva
701

Rumpel-Leeeov test
u ivotinja preivara. Ruminacija je povraanje nagomilane hrane iz buraga u
usta. Nenormalno, javlja se u nekim oboljenjima (u histeriji) i u oveka povremeno vraanje hrane iz eluca, bez oseaja muke, a potom njeno izbacivanje ili
ponovno vakanje i gutanje. Sin. merycismus.
Rumpel-Leeeov test, v. test.
runt disease (engl.) rant disiz, bolest zakrljavanja, sindrom koji se javlja kad se
imunokompetentne elije davaoca transplantata odre u organizmu primaoca
(domaina) i ponu da stvaraju antitela
ili elijski imunitet protiv raznih antigena primaoca. U rant disizu dolazi postepeno do fatalnog propadanja tkiva domaina (sin. graft versus host reaction,
engl.), reakcija transplantata protiv domaina.
rupia, rupija, kupasta, slojevita krasta.
Najee se javlja u tercijarnom sifilisu.
ruptura, prekid, prskanje, rasprsnue,
raskid nekog organa; u ginekolokim
oboljenjima moe da prsne cistian jajnik, a kod vanmaterine trudnoe i
gnojnog zapaljenja (pyosalpinx) jajovod. Za vreme poroaja moe da doe
do prskanja materice, materinog graca, vagine i meice. U svim ovim sluajevima mora se hirurki intervenisati; r.
bubanjske opne, prekid kontinuiteta
bubanj s ke opne koji je nastao direktnim delovanjem sile (igla, travka) ili njenim indirektnim delovanjem (pritisak
vazduha ili vode). Posebna vrsta rupture bubanjske opne prati prelome slepoone kosti u kojima prelomne linije
prolaze kroz spoljni sluni hodnik. Rupture bubanjske opne se razlikuju od
perforacija bubanjske opne po tome to
nema gubitka supstancije; r. traheje,
prekid kontinuiteta dunika koji se deava prilikom tekih saobraajnih nes-

702

rvako uho
rea, najee ispod vratnog dela. Povreeni moe da se spase ako mu se blagovremeno prui hirurka pomo.
Rusana Banja, banja na zapadnoj strani
sela Melenci (Banat) na 82 m n.v. Klimat
deluje sedativno. To je iskljuivo blatno
leilite. Blato se vadi iz blatnog jezera
(zapadno od banje); ono je mineralno -organsko i sumporno. Leenje se sastoji
u primni toplog (zagrejanog) blata u
ureenom kupatilu. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; hronina oboljenja enskih
polnih organa; neuralgije i neke kone
bolesti.
Rusconijev mar, blastoporni otvor u
toku gastrulacije jajeta abe.
Rushov klin, v. klin.
ruski meningoencefalitis, v. meningoencephalitis.
ruthenium, Rn, rutenijum, hemijski element, siv i krt metal koji se javlja zajedno s platinom, kojoj je slian.
rutherfor, raderferd (rd), koliina ma
kakvog radioaktivnog izotopa to u svakom sekundu ima l milion raspada;
rd= 1,Ox 10 dezintegracija u sekundu;
l kiri ima 37.000 rd i l me - 37 rd.
rutin, flavonski glikozid, izolovan iz rute
(otuda ime) i iz mnogih drugih biljaka
(duvan, heljda, zova itd.) Ima isto dejstvo kao i vitamin P: popravlja krtost kapilara, smanjuje njihovu propustljivost
i, uopte, smanjuje propustljivost povrinskih slojeva elija. Upotrebljava se u
itavom nizu indikacija u kojim postoje
krvarenja i poviena tendencija ka krvarenjima kao posledica smanjene rezistencije kapilara.
rvako uho, deformisana i neto smanjena usna koljka. Posledica ponavljanjh
nagnjeenja usne koljke, hematoma pa
i fraktura usne hrskavice.

S., skraenica na lekarskom receptu za

signa (signiraj, obelei) ili za signetur
(neka se signira, neka se obelei).
S., skraenica od seu, ili.
s., v. signa.

sat., skraenica za saturatio, saturacija,

umei napitak.
Sb, hemijski simbol za element antimon
(stibium).
scat., skraenica za scatula, kutija.
SD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima (nian elijama u meanoj limfocitnoj reakciji), koji se mogu
dokazati antitelima.
Se,75hemijski simbol za element selenium.
Se , radioaktivni izotop selenijuma, primenjuje se u obliku selenita za scintigrafsku dijagnostiku tumora,
a u obliku
metionina obeleenog Se75 za scintigrafiju pankreasa i paratireoidnih lezda.
SEV, v. polovina debljina.

SH, skraenica za serumski hepatitis, inokulacijski hepatitis.

SI, meunarodna skraenica za Meunarodni sistem mernih jedinica, usvojen
od strane Generalne konferencije za tegove i mere (CGPM) 1960. godine, a u
naoj zemlji je regulisan sa vie zakonskih propisa. SI se sastoji od osnovnih,
izvedenih i decimalnih jedinica. Osnovne jedinice zasnovane na 7 osnovnih fizikih veliina (duina, masa, vreme, jaina elektrine struje, jaina svetlosti,
termodinamika temperatura i koliina
materije) su: metar, kilogram, sekunda,
amper, kandela, kelvin i mol.
sir., skraenica za sirupus, sirup, v. sirupus.

Sm, hemijski simbol za element samarijum koji spada u lantanoide.

Sn, hemijski simbol za kalaj, stannum.
sol., skraenica u lekarskim receptima za
solutio, rastvor; solutus, rastvoren.
solv., skraenica u lekarskom receptu za
solve (solvatur), rastvori (neka se rastvori).
spec., skraenica za species, aj.
spir., skraenica za spiritus, alkohol (etil-alkohol, etanol).
spi., skraenica za simplex (jednostavan).
s.q., skraenica u lekarskim receptima za
sufficiens quantitas, dovoljna koliina
(uobiajenije je q.s., skraenica za
quantum satis, dovoljna koliina).
Sr,87hemijski simbol za strontium.
Sr , radioaktivni izotop stroncijuma, primenjuje se za cintigrafiju kostiju.
s.s.n., skraenica na lekarskom receptu
od signa suo nomine (obelei njegovim
imenom).
S.S.V., skraenica u lekarskim receptima
za sub signo (sigilio) veneni, sa oznakom da je otrov.
STH, v. adenohypophysis.

suppos., skraenica za suppositoria, epii.

Sabinova poliovakcina, oralna vakcina
sa ivim ublaenim virusom. Proizvedena je od virulentnih sojeva obraenih u
laboratiriji primenom genetikih metoda, ili od prirodno atenuisanih sojeva
koji su izolovani od dece u izvanepidemijskim razdobljima. Virus iz "ive" poliovakcine se umnoava, inficira i tako
imunizira. U tom procesu infektivno po703

saccharatus
kaljenje vakcinalnog virusa se iri u odreenom podruju.
saccharatus, zaeeren.
Saccharlnum, saharin, anhidrid ortosulfimidobenzojeve kiseline. Tri stotine
puta je slai od eera. Slui kao arnena za eer u dijabetiara i u gojaznih
osoba; prema naoj farmakopeji oficinalan je kao rastvorljivi saharin (Saccharin-natrium). Pri dugom uzimanju
moe dovesti do izvesnih promena u organizmu.
Sacchromyces, rod gljivica iz fam. Ascomycetes; u obinom ivotu poznate
kao kvasci. Jednoelijski organizmi
ovalnog ili^sfernog oblika, bez micelijuma. Mnoe se pupljenjem ili pretvaranjem u askuse s askosporama.
Saccharomycetes, gljivice kvasca, poro
dica u okviru klase viih gljiva, ali u redukovanom, jednoelijskom, mikros
kopskom obliku. Izazivaju alkoholno
vrenje u rastvoru eera. Vinski kvasac
(Saccharomyces ellipsoideus) postoji
i slobodan u prirodi, pivski kvasac (S.
cerevisiae) samo u kultivisanom obli
ku, a osuen, oficinalan - Faex medicilis. V. fungi
-s
Saccharosum, saharoza, obian eer.
Slui kao konstituens za prakove za
unutranju upotrebu; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sin. Saccharum;
S.lactis, mleni eer, laktoza, vrsta eera koja slui kao konstituens za higroskopne lekove u obliku praka; oficinalan je p'rema naoj farmakopeji. V.
laktoza.
Saccharum, v. Saccharosum; S.Uvae, v.
glikoza.
sacculatio, sakulavija, osobina da se na
neem stvore kesice ili depovi; s.coli,
sin. haustrh colL
sacculus, sakulus, kesica, npr. s.vestibuli;
s.dentis, zubna kesica, deo zubne klice
od koga se stvara cement zuba.
eaccus, vrea, kesa, npr. saccus lacrimalis,
suzna kesica.
sacralgia, sakralgija, bol u krsnoj kosti.
sac rails, sakralan, krsni, npr. vertebra sacralis, krsni prljen.
704

saharaza
sacralisatio, sakralizacija, sraenje jednog ili oba poprena nastavka petog slabinskog prljena s krstanom kosti.
sacrococygealis, sakrokokcigealan, koji
pripada krstanoj i trtinoj kosti ili se
nalazi u regiji obe kosti.
sacrocoxitis, sakrokoksitis, zapaljenje sakroilijanog zgloba.
sacrodynia, sakrodinija, bol u krsnom
predelu.
sacrolisthesis, sakrolisteza, stanje u
kome se krstana kost nalazi ispred petog slabinskog prljena.
sacrolumbalis, sakrolumbalan, koji pripada krsnoj i slabinskoj oblasti.
sacrospinalis, sakrospinalrii, koji pripada
krstanoj kosti i kimenom stubu.
sacrum, v. os sacrum.
sadizam (seksualni aktivizam), perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postie putem zlostavljanja, nanoenja povreda i muenja erotskog objekta. Naziv
te perverzije potie od dela koje je poinio iz navedenih razloga markiz de Sade
(potomak Petrarkine Laure), koji je proveo u tamnici 27 godina, piui svoja
dela u kojima je opisao 600 vrsti seksualnog muenja. Izvesnu kariku u buenju latentnog sadizma u nekih osoba
predstavljaju sportske utakmice (vratolomne automobilske trke, boks, keeri,
borbe s bikovima i dr.); idejni s., obuhvata sadistike postupke u okviru uobrazilje, a naroito u vidu izraavanja pisanom i govornom reju (verbalni sadizam). On se sastoji od uvreda, pretnji,
psovki, kojima se erotski objekt stavlja
u stanje stjraha i utuenosti, to na uinioca deluje erogeno.
sagitalan, v. sagittalis.
s agi t alls, sagitalan; (1) slian streli, pravcu strele, npr. sutura sagittalis, sagitalni
av na lubanji; (2) sagitalna ravan, svaka
ravan paralelna s uzdunom medijalnom ravni, v. rovah.
saharat, jedinjenje metala s heksozama u
kojima metali zamenjuju vodonik iz alkoholne grupe.
saharaza, enzim koji stvaraju razne gljivice kvasca, a koji razlae saharozu na glikozu i fruktozu. Saharaza se nalazi i u
crevnom soku.

saharidi
saharidi, glicidi, ugljeni hidrati; saharidi
su polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni i njihovi derivati. Osnovni saharidi su monosaharidi (aldoze i ketoze).
Kondenzacioni proizvodi monosaharida koji sadre u molekulu od 2 do 10
molekula monosaharida nazivaju se oligosaharidi, a oni koji sadre preko 10
molekula monosaharida nazivaju se polisaharidi.
saharifikacija, stvaranje eera, pretvaranje polisaharida u eere.
saharimetar, polarimetar za odreivanje
koncentracije eera u mokrai.
saharimetrija, kvalitativno odreivanje
eera, npr. glikoze.
saharin, v. Saccharinum.
saharoza, v. Saccharosum.
sakagija, v. malleus.
sakralizacija, v. sacralisatio; s.prljena,
asimilacija prljena.
sakralna anestezija, v. anaesthesia.
sal, latinski naziv za o; S.carolinum artef actum, vetaka karlovarska so; sadri
Kalu sulfas, Natru chloridum, Natru hydrogencarbonas i Natru sulfas siccata;
deluje laksantno, S.Seignetti, v. Kalu
Natrii tartras.
Salep tuber, gomolj od kauna, sadri sluzave materije i slui za izradu Mucilago
Salep.
salicil-amid, analgetiko, antipiretiko i
antireumatsko sredstvo.
salicil-anilid, fungistatiko sredstvo,
upotrebljava se za leenje oboljenja Tinea capitis.
salicilna dispnoja, klinika slika koja lii
na simptome dijabetike ili renalne acidoze, nastaje prilikom akutnog trovanja
salicilatima.
salicilna kiselina, v. acidum salicylicum.
salicinum, salicin, glikozid iz kore vrbe.
salicylicus, salicilin, koji sadri radikal
alicu.
salicylismum, salicilizam, lak oblik trovanja salicilatom.
saligenin, alkohol koji nastaje hidrolizom
glikozida saligenina, koji se dobija iz
kore vrbe (SaUx alba).
salinske vode, v. voda.
saliva, pljuvaka, produkt tri para velikih
pljuvanih lezda i mnotva malih plju45 Medicinski leksikon

Salmonella
vanih lezda bukalne sluznice. P. je
bezbojna, lako zamuena, penuava,
lepljiva tenost bez mirisa i ukusa; specifina teina joj je od 1,002 do 1,012 a
reakcija joj je slabo bazina ili neutralna. Dnevno se izlui oko 1000 do 1500
ml pljuvake. U sastavu p. najvie ima
vode i neorganskih sastojaka. Od organskih materija sadri mucin i izvesne
fermente, od kojih je najvaniji ptijalin,
koji preko dekstrina razlae krob do
maltoze. Uloge p. su vlaenje i razmekavanje hrane, varenje kroba a sem
toga ona ima i antibakterijsko dejstvo.
Pljuvaka se lui stalno, ali se njeno luenje pojaava neposredno pre uzimanja hrane (psihika faza), kad je hrana u
ustima (oralna faza) i izvesno vreme po
unoenju hrane (gastrika faza).
salivalis, salivalan, pljuvani, npr. glandulae salivales, pljuvane lezde.
Salix, vrba; kora vrbe sadri glikozid salicin.
Salkova poliovakcina, vakcina s mrtvim
virusima, spremljena inaktivisanjem
pomou formalina sva tri tipa poliovirusa, koji su razmnoavani na kulturi
tkiva bubrenih elija majmuna. Potrebna je ponovljena vakcinacija da bi
se odrao imunitet.
salmijak, stari naziv za amonijum-hlorid
(Ammonii chloridum, niador). Jma ekspektorantno dejstvo, prouzrokuje acidozu, deluje diuretiki i pojaava dejstvo ivinih diuretikih sredstava; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Salmonella, salmonele, gram-negativni
tapii, asporogeni, bez izraene kapsule, pokretni i poseduju peritrihijalne
flagele, izuzev S. gallinarum i S.pullorum. Salmonele poseduju O- i H-antigene, a neke od njih i Vi-antigen. Na osnovu antigena izvrena je klasifikacija; do
danas je izolovano preko 1200 tipova
salmonela. Jedne od njih izazivaju infekcije septikog tipa (trbuni tifus i paratifus), to su S. typhi, S. paratyhi A, B i
C. Druge, S.typhi murium, S. cholerae
suis, S. enteritidis Gartner izazivaju
gastronteritise. Sin. Eberth-Gaffkyjev
bacil; Eberthella typhi
705

salmonellosis
salmonellosis, salmoneloza, salmonelozno trovanje hranom, akutno crevno
oboljenje koje izazivaju preko 80 serotipova salmonela ivotinjskog porekla.
To je fekalno oralna infekcija, a izvor
bolesti je uglavnom ivina. Salmoneloza
najee prolazi kao febrilni gastroenteritis s dehidratacijom i moguim kolapsnim stanjem. Bolesnik ima 5-20 tenih, obilnih stolica dnevno, ali se obino bolest smiri u toku 7-10 dana. Bakterije mogu da udu u krvotok i daazazovu
oboljenje slino trbunom tifusu ilrsepsi. Mogua je lokalizacija na mekim
modanicama i pluima kada je prognoza loa. Eliminacija salmonela obino
traje vie sedmica, a esto se javlja i kliconotvo.
salpingitis, (1) zapaljenje jajovoda (tuba
uterina). Moe biti akutno (gnojno) i
hronino (atrofino). Pojavljuje se kao
samostalno zapaljenje ili s istovremenim zapaljenjem jajnika; (2) zapaljenje
usne trube (tuba auditiva).
salpingografija, rendgensko snimanje jajovoda posle ubrizgavanja jodne viskozne kontrastne materije/ rastvorene u
vodi, rede u ulju.
salpinx, truba. Sin. tuba, v. tuba auditiva,
tuba uterina.
salt losing nephritis, (eng.) nefritis s gubljenjem soli, v. nephritis.
salus, spas, dobro, zdravlje, npr. salus aegroti suprema lex, spas bolesnika je vrhovni zakon - postulat koji su stvorili
stari grki lekari.
Salusov znak, v. znak.
Salvia officinalis (Labiatae), kadulja. List
ove biljke (Salviae folium), koji sadri
etarsko ulje, slui za izradu Tinctura Salviae.
Sambucus nigra (Caprifoliaceae), zova,
zovin cvet (Sambuci flos) slui za izradu
Species laxantes; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
samooploivanje, oplodnja enskog gameta biljaka pomou mukog gameta
iste jedinke. Sup. ukrteno oploavanje.
samopomo, prva pomo, koju ukazuje
povreeni ili oboleli sam sebi.
samoubica, v. suicida.
samoubojstvo, v. suicidium.
706

san
samoupravne interesne zajednice, oblik
udruivanja u kome se na naelima
uzajamnos'ti i solidarnosti ostvaruju line i zajednike potrebe, ostvaruje slobodna razmena rada, udruuju rad i
sredstva, utvruje politika razvoja, odluuje o obavljanju odreenih delatnosti u skladu sa zajednikim interesima i
usmerava razvoj udruenih organizacija. Finansiranje se vri putem plaanja
doprinosa.iz linih dohodaka i dohotka
organizacija udruenog rada s ciljem zadovoljavanja svojih potreba i interesa.
san, (1) spavanje, nesvesno stanje, iz kojeg
se osoba moe lako probuditi pomou
prikladnih senzorikih ili drugih nadraaja. Postoje dva razliita naina kako
moe nastati spavanje: a) usled smanjene aktivnosti retikularnog aktivacijskog
sistema (sporotalasno spavanje), b)
moe biti posledica abnormalnog usmeravanja signala u mozak, a da pri tome
modana aktivnost ne bude znaajno
usporena (paradoksalno spavanje).S.t.s.
je spokojno i bez sanjanja, sa snienjem
svih vegetativnih funkcija. Specijalno
dolazi do pada krvnog pritiska, frekvence disanja i bazalnog metabolizma. P.s.
se nikad ne pojavljuje samo ve se nadovezuje na s.t.s. Pojava p.s. zavisi od zamora. Stoga su epizode krae i javljaju
se rede nakon to osoba zaspi neto docnije. Trajanje epizoda p.s. kree se od 5
do 30 min. i ponavljaju se svakih 90 min.
P.s". je obino praeno sanjanjem; osobu
je tee probuditi u p.s. nego u fazi s.t.s.,
miini tonus je veoma snien ali se esto
konstatuju miini trzaji. Znaaj spavanja je u odravanju normalnih funkcija, specijalno centralnog nervnog sistema. San je oteen pri velikom broju telesnih kao i svih duevnih bolesti; (2)
psihiki doivljaji za vreme spavanja.
San (sanjanje) predstavlja pozornicu na
kojoj se mogu razaznati mnoga inae
nesvesna zbivanja u psihi. Psihoanalitika metoda tumaenja (analize) snova
vrlo je znaajna za ovo saznanje; brzi s.,
krai ili dui periodi u toku spavanja za
vreme kojih se spavau brzo pokreu
one jabuice, ima bri ritam elektroencefalografskih (EEG) manifestacija i sa-

sanacija
nja snove koji se mogu upamtiti; Sin.
REM-san, od engl. Rapid Eye Movement" (rapid aj muvment), brzi pokreti
oiju. V. REM; spori s., duboki san bez
snova karakterizovan sporim EEG-manifestacijama.
sanacija, v. sanatio.
sanatio, sanacija, ozdravljenje, isceljenje,
izleenje, zaraenje rane; s. per primam intentionem, ozdravljenje od
prve, zaceljenje neke (operativne ili
traumatske) rane bez gnojenja; s.per
secundam intentionem, zaceljenje
neke rane posle izvesnog perioda gnojenja, obino uz stvaranje oveeg oiljka.
sanguinans, krvarei, ono to krvari.
sanguis, v. krv.
sanitacija, postupak koji podesnim dezinfekcionim sredstvima i metodima spreava prenoenje patogenih mikroorganizama raznim nainima i predmetima i
koji slui za poboljanje higijenskih prilika; s. u vojnim objektima, mere i postupci za uklanjanje, preiavanje i dezinfekciju otpadnih materija (ljudskih
izluevina,. ubreta, upotrebljene vode
iz umivaonika, kupatila, perionica i kuhinja, raznih otpadaka i dr.).
sanitaran, koji je u vezi sa zdravljem ili
njegovim unapreenjem, naroito s higijensko-tehnikim merama i ureajima.
sanitarna inspekcija, organ uprave koji
vri nadzor nad izvravanjem zakona i
drugih propisa i nad sprovoenjem
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zatite ljudi obuhvatajui sve objekte, delatnosti i lica koja
na bilo koji nain mogu tetno uticati na
zdravlje ljudi. Osnovni zakon o sanitarnoj inspekciji odredio je poslove iz oblasti sanitarnog nadzora koji su u interesu za clu zemlju i spadaju u nadlenost federacije, dok republiki zakon o
zdravstvenoj zatiti regulie obaveze
Republike.
sanitarna obrada, uklanjanje odnosno
unitavanje fizikih, hemijskih i radioaktivnih tetnih agensa s povrine
koe i sluznice, odee, obue i ostale opreme i sredstava, kao i stambenih i drugih povrina; poseban znaaj ima u ratu,
45*

sanitet
ali i u mirno doba, prilikom regrutacije,
kad se otkriju valjivost, uga i sL, zatim
pri tekim nesreama (poplave, zemljotresi itd.).
Sanitarne meunarodne konvencije,
sporazumi izmeu drava kojima se reguliu mere spreavanja karantinskih
(zaraznih) bolesti koje mogu imati epidemijski i pandemijski oblik irenja; odnose se i na vojne jedinice i objekte oruanih snaga (ratne brodove i ljudstvo na
njima, oruane transporte itd.).
sanitarni inenjer, inenjer specijalno
kvalifikovan za sanitarnu tehniku, koji
radi u zdravstvenoj ili higijenskoj slubi. U delokrug rada sanitarnog inenjera spadaju ovi poslovi: projektovanje i
izgradnja vodovoda i vodoopskrbnih
objekata; sanitarnotehnikih ureaja i
instalacije raznih zgrada i prostorija,
asanacija terena i higijenskih objekata,
kanalizacija naselja, odstranjivanje kanalskih voda i otpadnih materija i sanitarnotehnika kontrola.
sanitarni nadzor, vrsta nadzora koji se
vri nad izvravanjem zakona i drugih
propisa i nad sprovoenjem propisanih
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zatite ljudi. Ovaj
nadzor vre nadleni organi uprave sanitarna inspekcija, a obuhvata objekte, delatnosti i osobe koje, na bilo koji
nain, mogu tetno uticati na zdravlje
ljudi.
sanitarni propusni k, izgraeni (zidani) ili
privremeni objekt (atori, drvene pregrade ili ureen otvoreni prostor) formiran prema potrebi i opremljen potrebnim sredstvima (formacijskim ili
improvizovanim) za obavljanje sanitarne obrade pripadnika oruanih snaga;
objekt ima nekoliko odeljenja, odnosno
radnih mesta i ureaja, koji su postavljeni tako da se brzo i nesmetano odvija
proces obrade (odnosno sanitarne dekontaminacije), a posebno se vodi rauna o tome da strogo bude odvojen isti
deo od prljavog. V. sanitarna obrada.
sanitet, organizacija, zdravstvena sluba
koja se stara o zdravlju graana ili vojske; civilni s., zdravstvena sluba koja
se stara o sanitetskom obezbeenju, tj.
707

sanitetska avijacija
koja organizuje spreavanje, suzbijanje
i leenje bolesti kao i unapreivanje
zdravlja celokupnog stanovnitva neke
zemlje ili manje oblasti; vojni s., zdravstvena sluba armije iji je zadatak spreavanje bolesti i leenje bolesnih i povreenih u posebnim uslovima koje
stvara vojni kolektiv, naroito u specifinim uslovima rata. Vojnosanitetski
rukovodei organi su organi komande
kojoj daju savete i predloge u vezi odravanja zdravlja vojnika, suzbijanja bolesti itd.
sanitetska avijacija, specijalno konstruisani ili prilagoeni vazduhoplovi (avioni, helikopteri) za evakuaciju povreenih i obolelih (p/o) kao i za prevoenje
sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava potrebnih za pruanje
medicinske pomoi, posebno kad su u
pitanju hitni sluajevi ili naroite prilike i uslovi; ovo se moe oekivati pri
eventualnoj upotrebi nuklearnog oruja zbog poveanja broja p/o kojim e
biti potrebna hitna i specijalna medicinska pomo.
sanitetska eta, sanitetska jedinica u trupi
(puku, brigadi) ija je namena: prua^
nje opte medicinske, a nekada i najhitnije hirurke pomoi, sprovoenje higijenskoepidemiolokih mera, dekontaminacije i evakuacije povreenih i obolelih; u sastavu sanitetskog bataljona sanitetske ete su univerzalne (opte) ili
specijalizovane za odreene zadatke.
sanitetska ekipa, grupa sastavljena od
jednog ili vie lekara i pomonog osoblja koja se upuuje na vrenje nekog
specijalnog medicinskog zadatka, npr.
s.e. za fluorografske preglede, za BCGvakcinaciju, epidemioloka istraivanja
itd.
sanitetska etapa, sin. etapa evakuacije.
sanitetska evakuacija, v. evakuacija, sanitetska.
sanitetska materijalna sredstva, u oruanim snagama deo materijalnih sredstava koje koristi sanitetska sluba za izvravanje svojih zadataka (pruanje medicinske pomoi, sprovoenje higijenskoepidemiolokih mera itd.) u miru i
ratu; odatle i podela na mirnodopska i
708

sanitetska RBH-zatita
ratna sanitetska materijalna sredstva;
sastoje se iz sanitetske opreme (medicinski, zubarski, apotekarski i laboratorijski aparati, sprave, instrumenti i pribor) i potronog materijala (lekovi, hemikalije, zavojni i hirurki ivai materijal i potroni pribor).
sanitetska nosila, v. nosila sanitetska.
sanitetska oprema, deo sanitetskih materijalnih sredstava koja sanitetska sluba
koristi u izvravanju svojih zadataka;
moe biti lina, koja se opet deli na optu - daje se svima pripadnicima oruanih snaga, a slui za pruanje prve pomoi (prvi zavoj, lini ABH-paket) i dezinfekciju vode - i linu opremu sanitetskih organa (bolniarska, zubarska i
lekarska torba i dr.) i zajedniku koja
pripada sanitetskim ustanovama i jedinicama (sanitetski kompleti i pojedinani sanitetski predmeti: vozila, poljska kupatila itd.).
sanitetska prihvatnica, privremena sanitetska etapa koja se razvija u blizini
mesta sanitetskih gubitaka sa zadatkom
da prihvata povreene i obolele, da im
prui potrebnu pomo (medicinsku i hirurku) i da organizuje njihovu evakuaciju. Razvija se du marevske kolone u
blizini mesta gde su se pojavili gubici ili
gde se isti oekuju. U sluaju masovnih
gubitaka (nuklearni ili hemijski udar)
razvijaju se na periferiji zone gubitaka
(tada se u sanitetskoj prihvatnici vri i
delimina dekontaminacija). Sanitetska
prihvatnica se razvija i pri forsiranju
reke, zatim na aerodromu, na eleznikim stanicama i u lukama, ako nema
drugih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova koje bi mogle prihvatiti povreene
i obolele.
sanitetska RBH-zatita, mere sanitetskih
organa i jedinica kojima je cilj zatita
ive sile (ljudstva) i rnaterijalnih sredstava od dejstva atomsko (nuklearno) -bioloko-hemijskih borbenih sredstava;
obuhvata dekontaminaciju povreenih
i obolelih, kontrolu dekontaminacije
vode i hrane, leenje akutnog radijacionog sindroma, bioloko izvianje, detekciju i identifikaciju bojnih otrova u
vodi i hrani. Sanitetska RHB-zatita je

sanitetska situacija
deo RHB-zatite koju organizuju komande jedinica i ustanova.
sanitetska situacija, celokupnost uslova
u odreenom vremenu i prostoru koji
utiu i odreuju nain delatnosti sanitetske slube; u te uslove spadaju, npr.,
stabilnost i ugroenost sanitetskih etapa, stepen optereenosti povreenih i
obolelih u datom vremenskom periodu
(to zavisi od vida borbenih dejstava, od
pokretljivosti borbenog poretka itd.),
raspoloive snage i sredstva sanitetske
slube (broj, vid i strunost kadrova,
materijalna sredstva i oprema), mogunosti i uslovi rada sanitetske etape:
smetaj u kuama, atorima ili pod vedrim nebom, u nepovoljnim vremenskim
prilikama itd.
sanitetska sluba (SnS)9 deo oruanih
snaga koji ini posebnu organizaciju
(sanitetske osoblje, sanitetska materijalna sredstva i oprema od kojih su formirane sanitetske jedinice i ustanove)
iji je zadatak: sprovoenje mera za zatitu zdravlja ljudstva i leenje povreenih i obolelih vojnih lica radi uvanja
ive sile i borbene sposobnosti oruanih snaga. Ona doprinosi psihofizikom
osposobljavanju ljudstva za borbena
dejstva i ublaavanje ratnih optereenja; nain delatnosti sanitetske slube
zavisan je od razvoja naoruanja i vojne
vetine, naina voenja borbenih dejstava, od razvoja opte i vojne medicinske nauke i tehnike itd. Sanitetska sluba je usko povezana sa zdravstvenom
slubom u cilju priprema i meusobne
saradnje u ratu, jer su im zadaci isti (v.
integracija zdravstva). Sanitetsku slubu
jedinica sainjavaju upravni organi i ustanove za leenje, zatim jedinice za preventivno-medicinsku zatitu, evakuaciju itd. (V. sanitetska sluba armije, bataljuna, brigade, ete, divizije i puka). Budui rat e traiti proirenje funkcije sanitetske slube zbog moguih radijacionih oteenja, sloenijih neuropsihijatrijskih problema (psihotraume), problema mentalne higijene itd., zatim veeg broja sanitetskih gubitaka, manje sigurnosti sanitetskih ustanova i jedinica
i dr., to zahteva od sanitetske slube

sanitetska sluba
maksimalno prilagoavanje ratnim uslovima. Zbog sve intenzivnije totalnosti
rata sve se vie ispoljava znaaj objedinjavanja sanitetske i zdravstvene slube
radi boljeg i uspenijeg zbrinjavanja
pripadnika oruanih snaga i stanovnitva; SnS bataljona, v. bataljonski sanitet;
SnS brigade, snage i sredstva za pruanje optemedicinske i hirurke (u prvom redu neodlone) pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih iz niih jedinica, za sprovoenje preventivnomedicinskih mera i za snabdevanje; SnS
civilne zatite, organizuje se uz pomo
zdravstvenih organa i humanitarnih dobrovoljnih organizacija (Crveni krst i
dr.). V. jedinice sanitetske pomoi civilne
zatite; SnS divizije, snage i sredstva
(upravni organi i jedinice) za pruanje
optemedicinske i specijalistike pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih
iz potinjenih jedinica, sprovoenje higijensko-^pidemiolokih mera, za dekontaminaciju i za snabdevanje. Radi
pruanja medicinske pomoi osniva divizijsku sanitetsku stanicu (v.tamo);
SnS u partizanskom ratu, v. partizanski sanitet; SnS ratne mornarice, pored
optih zadataka sanitetske slube (v.
tamo) u profilaksi i leenju pripadnika
ratne mornarice na plovnim objektima,
na obalskom pojasu, u pomorskim bazama itd., prouava i pomorsko-medicinsku problematiku i u tu svrhu raspolae odgovarajuim ustanovama (v. Institut zu vojno-pomorsku medicinu)', za
vreme borbenih dejstava zbrinjava povreene i obolele po sistemu etapnog
leenja (v.tamo), a u skladu sa specifinostima u ratnoj mornarici. V. Brodska
sanitetska sluba; SnS ratnog vazduhoplovstva, deo opte sanitetske slube koji, pored zadataka profilakse i leenja u svom delokrugu, ima i zadatke
iz vazduhoplovno-medicinske problematike, kao to su: medicinsko-psiholoka ekspertiza letaa, naunoistraivaki rad iz domena primenjene ftiziologije i psihologije u vazduhoplovstvu,
vazduhoplovna higijena itd.; radi naunog istraivanja osnovan je vazduhoplovno-medicinski institut.
709

sanitetska stanica
sanitetska stanica (SnSt), sanitetska etapa koju razvija sanitetska sluba jedinice radi pruanja odgovarajueg oblika
medicinske pomoi, leenja i nege, dekontaminacije i pripreme za dalju evakuaciju; bataljonska SnSt (ranije bataIjonsko previjalite) razvija se na 0,5-1
km od borbene linije radi pruanja
neophodne opte medicinske pomoi;
radi u nekom objektu ili pod vedrim nebom; radom rukovodi medicinski tehniar; brigadna SnSt (ranije brigadno
previjalite) razvija se na 6-8 km od borbene linije radi pruanja opte medicinske i hirurke pomoi (uglavnom neodlone); organizacija rada je slina onoj u
divizijskoj SnSt, samo je manjeg obima;
divizijska SnSt (ranije divizijski medicinski centar) razvija se na 10-15 km od
borbene linije radi pruanja specijalistike pomoi; razvija se naelno pod atorima i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijano,
operaciono-previjalino,
bolesniko, dekontaminaciono, evakuaciono, izolator i odeljenje za psihijatrijske sluajeve; pukovska SnSt (ranije
pukovsko previjalite) razvija se na 5-8
km od borbene linije radi pruanja op>
te medicinske pomoi. Razvija osnovna
funkcionalna odeljenja etape, a radom
rukovodi lekar; za razvijanje koristi sanitetski ator, ali i druge objekte prema
uslovima u datoj situaciji.
sanitetska torba, lina oprema sanitetskih organa oruanih snaga snabdevenih sa sanitetskim materijalnim sredstvima (v.tamo) za pruanje prve i nekih
elemenata optemedicinske ili stomatoloke pomoi; razlikuju se bolniarska,
lekarska i zubarska sanitetska torba.
sanitetska zona, odreeni deo teritorije
koji se i u miru i u ratu moe organizovati za smetaj, leenje i negu povreenih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sanitetska zona se iskljuuje iz ratita i zbog
toga se obeleava jasnim znacima (Crvenog krsta), a enevskim konvencijama
(v.tamo) regulisana je njena zatita kao
i ulo vi i obaveze kojima treba da odgovori.
sanitetski bataljon, sanitetska jedinica,
koja ini sanitetsku etapu (stanicu) divi710

sanitetske izvianje
zije radi zbrinjavanja povreenih i
obolelih (u prvom redu prua neodlonu hirurku pomo), a osposobljen je i
za RBH-izvianje i detekciju (za potrebe sanitetske slube) i za dekontaminaciju (v. tamo) povreenih i obolelih; sastavljen je od sanitetskih eta (v.tamo) i
moe se podeliti i istovremeno raditi na
dva mesta,
sanitetski brod, specijalno izraen ili
adaptiran brod za smetaj i pruanje
medicinske pomoi i nege kao i za evakuaciju povreenih i obolelih, zatim za
spaavanje brodolomnika (za to ima odgovarajua sanitetska materijalna sredstva i opremu); sanitetski brod mora
biti bele boje, obeleen znacima Crvenog krsta i uiva meunarodno-pravnu
zatitu predvienu enevskim konvencijama (v.tamo). Sin. bolniki brod.
sanitetski gubici, v. opti gubici
sanitetski odred, grupa manjih poljskih
bolnikih ustanova za zbrinjavanje
(pruanje medicinske pomoi, evakuacija i dekontaminacija) povreenih i
obolelih; medicinska pomo je opta ili
specijalizovana (kad se odele specijalistike ekipe iz odreda lekara specijalista
(v.tamo).
sanitetski transport, specijalno konstruisana sredstva (kopnena, plovna i vazduna) za prevoenje povreenih i
obolelih, a po potrebi i za prevoenje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava za sanitetsku i zdravstvenu slubu; u nekim transportnim sredstvima se moe pruati i medicinska pomo.
sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avijacija.
sanitetski voz, jedinica sanitetskog transporta specijalno konstruisana i opremljena za prevoenje povreenih i obolelih kao i za pruanje medicinske pomoi
i nege za vreme prevoenja; obeleava
se znacima Crvenog krsta i ima meunarodno-pravnu zatitu prema enevskim konvencijama (v. tamo).
sanitetsko izvianje, prikupljanje
podataka koji imaju uticaja na nain sanitetskog obezbeenja borbenih dejstava jedinica ili njihovog razmetaja. Sani-

sanitetske obezbeenje
tetsko izvianje moe biti: higijensko-epidemioloko (prikupljanje podataka
koji utiu na sprovoenje preventivnih
mera), sanitetsko-taktiko (prikupljanje
podataka koji utiu na organizaciju sanitetskog obezbeenja: uslovi za smetaj etapa, postojanje mesnih sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova, mogunosti
evakuacije povreenih i obolelih itd.) i
sanitetsko-radioloko-bioloko-hemijsko (ispitivanje podataka o uslovima rada sanitetske slube u sluaju primene RBH-borbenih sredstava.
sanitetsko obezbeenje, mere i postupci
sanitetske slube oruanih snaga koje
obuhvataju organizaciju pruanja pomoi i leenja povreenih i obolelih,
preventivno-medicinske zatite i snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima za vreme voenja borbenih dejstava u ratu ili za vreme izvoenja taktikih vebi, manevara itd. u miru.
sanitetsko skladite, ustanova za uvanje, odravanje i izdavanje sanitetskih
materijalnih sredstava, a pored toga
vre i nabavku, izradu, laboratorijsku
kontrolu, regeneraciju i opravku; postoje ratna i mirnodopska sanitetska skladita; poseban vid sanitetskog skladita
je skladina apoteka, specifina sanitetska snabdevaka ustanova u kojoj je objedinjena funkcija apoteke i sanitetskog
skladita.
sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko
snabdevanje.
sanitetsko zbrinjavanje, organizacija
pruanja pomoi, trijaa i evakuacija
povreenih i obolelih u ratu. V. etapno
leenje.
santoninum, santonin, dejstveni princip
iz droge Flores Cinae (od biljke Artemisia maritima s.Cina). Ranije upotrebljavan kao sredstvo protiv glista (na primer, Ascaris lumbricoides); danas je naputen.
Santorinijev kanal, v. canalis.
Santorinijeve hrskavice, javljaju se u
gornjem
medijalnom
kraju
aritenoidv nog pupoljka krajem 3. meseca.
saobraajne nesree, dogaaji u saobraaju izmeu razliitih prevoznih sredstava koji nastaju sluajno, neeljeno i

sapphismus
iznenada prouzrokujui pri tome neku
tetu. teta moe biti materijalne prirode, oteenje ljudskog zdravlja ili, pak,
gubitak ljudskog ivota. Najee su tete povezane i javljaju se jednovremeno.
Analizom medikosocijalnih etiolokih
inilaca dolo se do zakljuka da saobraajne nesree nastaju kao posledica
interreakcije oveka, vozila i sredine.
sapet jezik, v. ankyloglossia.
saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena
magna, velika povrinska vena noge,
uliva se u butnu venu.
saphismus, safizam, v. sapphismus.
saphizam, v. homoseksualnost
Sapones medicati, v. lekoviti sapuni
Sapones medicinales (medicinski sapuni), alkalne soli viih masnih kiselina,
namenjeni su, uglavnom, za spoljnu
upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao
podloga za neke oblike lekova; Sapones
medicinales compositi (sloeni medicinski sapuni) sadre, pored alkalnih
soli viih masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadravati i pomona
sredstva.
saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz
masti; hidrolizom masti nastaju glicerin
i masne kiseline, a zatim se masne kiseline neutraliu natrijum-hidroksidom
ili kalijum-hidroksidom, dajui natrijumove ili kalijumove sapune; (2) saponifikacijom nitrila nastaju amonijak i organske kiseline.
saponini, grupa glikozidnih biljnih supstancija visokih molekulskih teina, sledeih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u
hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vodenom rastvoru, (3) nadrauju sluznice
i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu.
saponinske droge, droge koje sadre saponine (Senegae radix, Quillaiae cortex,
Primulae radix), slue kao ekspektorantna sredstva; prema naoj farmakopeji, oficinalan je samo Primula radix.
sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin
koji se nalazi u kori drveta Anillaia saponaria.
sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni
odnos izmeu ena (prema grkoj pesnikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin.
711

saprofiti
homoseksualnost, tribadija, lezbijska ljubav.
saprofiti, heterotrofne bakterije koje za
svoju ishranu koriste neive organske
materije. Veoma su korisne, razgrauju
organska jedinjenja i uestvuju u procesima truljenja i gnjiljenja.
sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viih
masnih kiselina (Sapo kalinus, kalijumov sapun; Sapo medicinalis, natrijumov sapun). Sapuni slue za spravljanje
linimenata i pilula, a njihovi rastvori za
ienje ruku, tela i raznih predmeta, za
antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju
kiselinama i za spravljanje klizim za ienje. Sloeni medicinski sapuni (Sapones medicinales compositi) sadre, pored soli viih masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadravati i pomona
sredstva.
sapunjak, beliasta masa, nastala najveim delom Ijutenjem epitela udne navlake penisa i luenjem lojnih lezda u
njoj. Sin. smegma praeputil
Saraffova operacija, v. operacija.
sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni
mikroorganizmi. Pod mikroskopom se
vide kao paketii sastavljeni od po 8^
mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu
da stvaraju kolonije u ivim bojama;
S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u
ahlorhidrikom eludanom soku.
sarcoid, sarkoid, patoloki proliferativni
oblik koji lii na tumor i koji se najvie
pojavljuje na koi; Boeckov s., najee
se nalazi na koi lica, ruku i plea; Darier-Roussyjev s., sastoji se od multipHh nodusa smetenih u potkonom tkivu.
sarcoidosis, sarkoidoza, hronina granulomska bolest, nepoznate etiologije,
koja moe postojati u skoro svakom organu, a naroito u koi, pluima, limfnim lezdama, jetri, slezini, pima i kostima karpusa i tarzusa. Glavne histoloke promene u vidu granulomskih voria u kojima ne dolazi do nekroze. Negativan tuberkulinski test, hiperkalciemija i hipergamaglobulinemija. Pozitivan
Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, benigni sarkoid, benig712

sarcoma
na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokalizacija procesa u miokardu. sarcoma,
opaki tumor sagraen od manje ili vie
nezrelog vezivnog tkiva. S. je obino
graen od homogenskog tkiva, slinog
ribljem mesu (sarcos=meso), brzo
infiltruje tkiva, stvara metastaze i
prouzrokuje kaheksiju. Moe se razviti u
svakom delu organizma gde ima vezivnog
tkiva. V. tumor; chondrosarcoma,
hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od
hrskaviastog tkiva, koji se pojavljuje
najee na cevastim kostima. Brzo daje
metastaze. Postoje meoviti oblici:
osteohondrosarcoma,
myxochondrosarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od duguljastih, vretenastih elija.
Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa
sitnim vretenastim elijama, koji se nalazi
u pluima, tireoideji, koi i fasci-jama, i 2)
s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od
velikih i dinovskih vretenastih elija, a
razvija se iz fascija, pe-riosta, koe i iz
unutranjih organa; s. gigantocellulare,
gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog
tkiva, sastavljen od vretenastih elija i
vrlo velikih, dinovskih elija koji sadre
manji ili vei broj jedara. Nalazi se
obino u kotanom sistemu; s.
globocellulare, globo-celularni s., opaki
tumor vezivnog tkiva sagraen od
okruglih nezrelih vezivnih elija. Sin. s.
rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s.
microglobocellulare, vrlo maligni s. sa
sitnim okruglim elijama koji se nalazi
najee u koi, sluznicama, se-menicima,
bubregu i kotanoj sri, i 2) s.
macroglobocellulare, s. sa okruglim elijama, manje maligni oblik od preanjeg i nalazi se u koi i u pojedinim
unutranjim organima; s. idiopathi-cum
multiplex haemori hagicum, veoma
sporo, obino na donjim ekstremitetima,
razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i
ploasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje.
Ove se promene postepeno umnoavaju, a
mogu da se jave i na unutranjim
organima;
Iymphosarcoma,
limfosarkom, s. koji se razvio iz limfadenoidnog tkiva i moe biti sastavljen od
limfocita ili limfoblasta. Najee se lo-

sarcomatodes
kalizuje u limfnim lezdama, timusu,
krajnicima, crevima, elucu itd. U pojedinim sluajevima razvija se samo u
limfnim lezdama jedne oblasti tela
(npr. u vratnim ili medijastinalnim ili
mezenterijalnim limfnim lezdama),
dok u drugim sluajevima bujanje tumora obuhvata vei deo limfatikog sistema, u kom sluaju govorimo o limfosarkomatozi
(lymphosarcomatosis).
Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi,
krvnim i limfnim putevima u raznim organima; myxosarcoma, mikrosarkom,
maligni tumor ,sastavljen od osnovne
sluzave supstancije i zvezdastih elija
koje imaju karakter malignih elija; s.
osteoides, osteoidni s., s. ije elije
stvaraju osteoidnu osnovnu kotanu
supstanciju. Potie iz kosti ili periosta,
najee u dugim cevastim kostima; osteosarcoma, osteosarkom, maligni tumor ije elije stvaraju osnovnu supstanciju kosti. elije potiu iz kostiju ili
periosta, najee iz periosta dugih cevastih kostiju; s. polymorphocellulare, polimorfocelularni s., vrlo opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od elija
raznog oblika (vretenastih, okruglih,
manjih ili veih dinovskih itd.). Nalazi
se u raznim delovima tela, pa i unutranjim organima; reticulosarcoma, retikulosarkom, opaki tumor limfatikih
tkiva sagraen od maligno nabujalih retikulnih elija. Moe se razvijati u limfatikom tkivu (limfnim lezdama) neke
oblasti tela i odatle dati metastaze u ostalim limfnim lezdama, ili se razvija odjednom u veem delu ili skoro u elom
limfatikom sistemu (sistemni retikulosarkom). Potie iz limfnih lezda, krajnika, slezine, limfatikog sistema gastrointestinalnog trakta itd.; s. rotundocellulare, rotundocelularni s., v. s. globocellulare; Rousov s., naroiti izrastaj
slian sarkomu koji se javlja u nekih kokoi. Od njega se moe dobiti jedan virus (koji prolazi kroz filtre) ijom se inokulacijom drugim kokoima mogu izazvati slini izrataji.
sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima
osobine benignog tumora vezivnog tki-

satelit
va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pretvara u sarkom.
sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima
osobine sarkoma.
Sarcophaga, rod muva familije Sarcophagidae, sivkaste boje, raznih veliina (Od
4 do 18 mm) raaju ive mladune. Ima
ih korisnih, koji ive na raun drugih
tetnih insekata, i tetnih, koji izazivaju
mijazu rana, crevnih i drugih organskih
duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria
(mesara).
sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma
miinog tkiva.
Sarcoptes scabiei, ugarac, vrsta preglja.
ivi u pokoici oveka i izaziva ugu.
Sin. Acarus scabiei. V. scabies.
Sarcosporidia, protozoa, paraziti miia
raznih toplokrvnih ivotinja. U sluaju
opakih infekcija dolazi do smrti.
sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilona; vrlo otrovan, u organizmu blokira holinesterazu, bezbojna je
tenost, bez ukusa i mirisa; prodire u
organizam*kroz organe za disanje, kou
i sluznice i posle nekoliko sekundi izaziva suenje enica i slabljenje vida, a zatim paralizu nervnih centara. Zatita:
gas-maska (zatita od pare) i zatitno
odelo (zatita od tenosti); dekontaminacija hlornim kreom i alkalijama (u
rastvorima); leenje: injekcijama atropina i oksima brzo posle trovanja.
sarkomera, deo miofibrila, duine oko
dva mikrona, sastavljen od jedne tamne
i jedne svetle zone. Miofibrili su vlaknaste tvorevine koje se nalaze u svakom
miinom vlaknu. U poprenoprugastih
miia na miofibrilima se zapaaju naizmenino poredane tamne i svetle zone.
Svetle zone jednostavno prelamaju
svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zonama, dok tamne dvostruko prelamaju
svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A-zonama.
satelit (hromosomski), hromosomski
privesak uz kratak krak akrocentrikog
hromosoma, s kojim je spojen pomou
tankog snopa hromatinskih vlakana.
713

satelizam
satelizam, fenomen satelizma karakteristian je za izvesne bakterije. Haemophils influenzae udruen sa Staphylococcus aureusom raste mnogo obilnije, jer
Staphylococcus aureus stvara obilno V-faktor, kdji difunduje u podlogu "bakterije hraniteljke", a H. influenzae ga
uzima kao viak hranljivih materija. H.
influenzae raste kao satelit, ije su kolonije naroito dobro izraene oko kolonija Staphylococcus aureusa.
saturacijska analiza, v. kompetitivna analiza.

saturatus, saturisan, zasien.

saturisan, v+saturatus.
saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr.
colica saturnina, kolika izazvana trovanjem olovom.
saturnismus, v. trovanje.
Sauerbruchova komora, komora u kojoj
moe da se povea ili smanji atmosferski pritisak. Ranije je primenjivana za
operacije u grudnom kou, na taj nain,
to je glava pacijenta bila van komore a
trup u njoj.
Sauerbruchova proteza, v. proteza.t
sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje
tela veoma toplom vazduhu kombinuje
s parnim kupanjem, tuiranjem ili kupanjem u hladnoj vodi i blagim ibanjem brezovom granom. Koriste se njome poglavito u Finskoj, i u gradu i na
selu.
savetovalite, najistureniji deo ambulantno-poliklinike ili stacionarne zdravstvene organizacije preko koga se u prvom redu sprovodi dispanzerski metod
rada. Ovim putem se sprovode najee
mere za unapreenje zdravlja i mere za
zatitu od bolesti. U nas zasada postoje
savetovalita za trudnice, za kontracepciju, za kontrolu psihofizikog razvoja
dece, za brana i predbrana pitanja, za
izbor zanimanja, za probleme mladih u
borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst/ veni njihov zadatak je psihoprofilaktiki i zdravstvenovaspitni.
scabies, skabijes, uga, zarazno kono
oboljenje izazvano ivotinjskim parazitom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se
odlikuje jakim svrabom, koji je naroito
intenzivan nou. Objektivno preovlau714

scarlatina
ju "sekundarne promene u vidu takastih ekskorijacija na predilekcionim
mestima: gornji ekstremiteti, prednji
pazuni nabori, predeo grudi, trbuni
predeo, zatim sedalni predeli i predeli
butine.
scala tympani, bubanjsko stepenite, donji sprat kotanog pua koji je u vezi s
bubanjskom dupljom.
scala vestibuli, tremno stepenite, gornji
sprat kotanog pua koji je u vezi s bu-^
banjskom dupljom preko ovalnog otvora*zatvorenog stremenom.
scalenectomia, skalenektomija, hirurka
intervencija isecanja lestvinog miia
(m. scalenus). *
scalenotomfe, skalenotomija,. hirurka
intervencija koja se sastoji u presecanju
lestvinih miia na njihovom pripoju
za rebra da bi se smanjila disajna aktivnost gornjeg dela grudnog koa, a tim
izazvala nepokretnost plunog vrha u
plunoj tuberkulozi.
scalenus, skalenski, lestvian, neravan,
nakriv, nejednakih stranica; npr. musculus scalenus anterior, prednji lestvini mii.
scalpellum, skalpel, mali hirurki no s
pravom drkom i, obino, s konveksnim
soivom. Sin. bistourl
scandium, Sc, hemijski element, metal.
scapha, un, amac; unasti leb usne
koljke, deli zavojak od predzavojka
usne koljke.
scaphoieus, skafoidan, unast, npr. os
scaphoideum, unasta kost, sin. os naviculare.
scapula, skapula, lopatica, trouglasta
pljota kost gornjeg ekstremiteta priljubljena uz gornji deo zadnje strane
grudnog koa.
scapulectomia, skapulektomija, hirurko
uklanjanje ele lopatice ili samo njenog
dela (resekcija).
scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih
povrnih incizija ili taekica na koi pomou skarifikatora, u cilju putanja
krvi, edemske tenosti itd.
scarlatina, skarlatina, arlah, skrletina,
crven, arenica, grimiz, akutno streptokokno oboljenje iz grupe osipnih groznica s anginom i sitno zrnastom ospom

Scarpin trougao

Schreinerova baza

na eritematoznoj koi. Kapljina infek- schizoontia, v. zubi blizanci.

cija dece. Bolest ima ciklini tok. U pp- Schizomycetes, klasa biljnih mikroorgaetku se javlja visoka temperatura, gunizama, poglavito bakterija. DeIi se u
obolja i povraanje sa streptokoknom
grupe: Actinomycetales, Chlamydobacanginom. Zatim nastaje osipni stadijum
teriales, Caulobacteriales, Thiobactekoji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjedriales, Myxobacteriales, Eubacteriales
nom kao difuzni eritem s gustim, tamno
ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin.
crvenim zrncima. Koa je suva i rapava.
Bacteriaceae.
Posle 8. dana bolesti poinje perutanje schizophrenia, shizofrenija, najea dukoe, po kome se bolest moe i tada preevna bolest. Javlja se obino u doba
poznati, kao i po karakteristinom izglepuberteta, ali i docnije; retko ve u dedu jezika (malinast jezik). Bolest traje
tinjstvu. Sastoji se u poremeaju miljeoko 15 dana, ali je potrebna i dalja konnja (pojava sumanutih ideja), afekata
trola mokrae do 20. dana radi predost(afektivna tupost, afektivna ataksija),
ronosti od akutnog glomerulonefritisa.
delatnosti (stupor, pomama), opaanja
Scarpin trougao, v. trigonum femorale.
(halucinacije, naroito slune) i esto
sceletum, s. sceleton, s. sceletus (gr.
se zavrava tekim poremeajem inteliisuen), skelet, v. skeleton.
gencije (demencija). Psihiki poremeaj
Schanzo v oko vratnik, v. udlaga.
u stvari predstavlja rascepljenost psiSchaumannova bolest, v. sarcoidosis Beshike linosti (po emu je bolest dobila
nier-Boeck.
ovo ime) i njeno ograivanje od stvarSchedeova operacija, v. operacija.
nosti spoljne sredine. Iako problem naSchickov kaalj, dvotoni, bitonalni kaalj
slednosti shizofrenije jo nije reen, veili kompresivan kaalj koji se javlja u
rovatno je da u postanku ove bolesti nabolesnika s uveanim hilusnim lezdasleivanje igra vanu ulogu. Shizofrenima.
ja ima etiri oblika: s. simplex (glavni
Schickov test, v. test
znak: povlaenje iz stvarnosti), s. hebeSchimmelbuschova bolest, v. mastopaphrenica (drska nadurenost), s, paraMa fibrosa cystica.
noides (ideje gonjenja) i s. catatonica
Schitzov tonometar, aparat za merenje
(stupor ili pomama s karakteristinim
intraokularnog pritiska.
znacima). Sin. dementia praecox; deija
Schirmerova proba, v. test.
s., v. autizam, rani deiji.
schistocytosis, shistocitoza, prisustvo Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood shistocita u perifernoj krvi.
-Schlaterova bolest (pod bolest).
Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa- Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na
ra iz klase Trematpda. Polovi su odvojegranici izmeu ronjae i sklere i koji se
ni; S. haematobium, parazit tropskih
prua u vidu prstena oko ele ronjae.
predela, naroito Egipta. ivi u venama
Komorna tenost preko trabekuluma
mokrane beike i izaziva zapaljenje
dospeva u S.k., a odatle kroz transsklemokrane beike i hematuriju. Sin. Disralne odvodne sudove u episkleru. S.k.
toma haematobium.
je znaajan za regulisanje intraokularschistosomiasis, shistosomijaza, opti
nog pritiska, a promene u njemu igraju
naziv za sva oboljenja izazvana shistosoulogu u izvesnim oblicima glaukoma,
mima; s. hepatica, oboljenje koje izazinaroito kongenitalnog. V. sinus caverva Schistosoma japonicum; s. intestinosus sclerae.
nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre Schmiedenov av, v. sutura.
koje izaziva S. Mansoni.
Schoemakerova linija, v. Unija.
schizo-, shizo-, u sloenicama oznaava da Schdnleinova bolest, v. purpura rheumaje neto podeljeno, rascepljeno, npr.
tica.
schizophrenia, shizofrenija, duevna Schnlein-Henochova purpura, v. purbolest u kojoj postoji rascepljenost psipura.
hikih funkcija; v. i shizo-.
Schreinerova baza, v. Bttcherovi kristali.
715

Schultzova bolest
Schultzova bolest, v. agranulocytosis.
Schulzov sindrom, v. angina (monocytaria).
Schiifnerove takice, takice koje se vide
u razmazima krvi obojenim May-Grnwald-Giemsinom metodom u eritrocitima u kojima se nalaze plazmodiji malarije.
schvvannoma, v. neurinoma.
Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris biliosa haemoglobinurica.
sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za
objektivno odreivanje ne samo vrste
ve i visine refrakcionih anomalija. Vri
se pomou ravnog ogledala i lestvica za
skijaskopiju. Pomou ogledala se ubaci
svetlost u oko. Kada se ogledalo pomera, dobija se u predelu enice senka
koja se kree. Prema pravcu kretanja
senke utvruje se vrsta refrakcione
anomalije, a lestvice slue za utvrivanje visine te anomalije. Sin. pupilloscopia, retinoscopia; (radiol.) rendgenoskopija.
Selila maritima, morski luk. Lukovaa
scile (Bulbus S.) sadri glikozide koji
imaju kardiotoniko i prilino jako izraeno diuretiko dejstvo. Sin. Urginea
maritima.
Scillaren, preparat koji sadri smesu glikozida iz droge Bulbus Scillae maritimae. Deluje kardiotoniki i diuretiki.
Scillaridin, scilaridin, genin glikozida scilarena A iz droge Bulbus Scillae.
scintigrafija, zapisivanje varnienja, nuklearno-medicinska metoda uivo za ispitivanje veliine, poloaja i oblika pojedinih organa ili sistema organa. Zasniva
se na registrovanju prostorne raspodeIe gama-raeiija posle oralnog ili parenteralnog unoenja dijagnostike
doze odgovarajueg radioaktivnog izotopa. Scintigrafsko ispitivanje vri se
pomou pokretnih aparata - skenera, ili
nepokretnih detektora - gama-kamera.
Scintigrafski zapis - scintigram omoguava da se utvrdi veliina i oblik ispitivanog orgatia, kao i ravnomrnost ili neravnomernost raspodele radioaktivnog
obeleivaa.
Angiokardioscintigrafija,
neinvazivna morfoloko-funkcijska me^
toda za odreivanje udarnog volumena
716

scintigrafija
srca, sistolnog i dijastolnog volumena i
ejekcione frakcije u uroenim i steenim oboljenjima srca. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata
Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m;
angioscintigrafija, scintigrafska metoda za ispitivanje poremeaja perifernog
krvotoka. Vri se posle intraarterijskog
ubrizgavanja makromolekula, npr.,
makroagregata albumina seruma obleenog radioaktivnim jodom 131J ili mikrosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfoloko-funkcijska metoda za ispitivanje
bubrega. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja jedinjenja tehnecijuma
Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvoem
askorbinskom kiselinom, glukoheptonat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, laktobionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m),
joda (jodohipurat-l31J) i ive (hlormerodrin - 207Hg); carotis scintigrafija
(sin. carotis angiografija), vri se posle
intraarterijskog ubrizgavanja radioaktivnog ksenona (133Xe) u unutranju karotidnu arteriju u toku standardne angiografije; cisternoscintigrafija (sin.
mijeloscintigrafija),
cerebrospinalna
scintigrafija, vri se posle ubrizgavanja
odgovarajueg radioaktivnog obeleivaa u subarahnoidni prostor. Najee se
primenjuju albumin seruma obeleen
radioaktivnim jodom ili tehnecijumom,
ili transferin - 111mln; fleboscintigrafi-ja
(sin. radioizotopska venografija), sekvencijska i funkcijska scintigrafija velikihevena donjih i gornjih ekstremiteta
pomou fibrinogena obeleenog radioaktivnim jodom ili tehnecijumom;
funkcijska s., ispitivanje lokalnog prometa odgovarajueg radioaktivnog izotopa u odabranim "regionima od interesa" pojedinih organa. Ova ispitivanja
se vre pomou gama-lcamere i raunara; s. jetre, neinvazivna morfoloka metoda za ispitivanje jetre. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja koloida sumpora, sulfata kalaja ili renijunia obeleenih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, radioaktivnim zlatom 198Au, mikroagregatima albumina obeleenih radioaktivnim jodom 131J ili hidroksidom gvozda

scintigrafija
obeleenim indijumom In-113 m. Posle
intravenskog ubrizgavanja odreenih
obojenih supstancija obeleenih radioaktivnim jodom 131J (bengalsko crvenilo, toluidinsko plavetnilo, indocijaninsko zelenilo) dobijaju se, pored morfolokih podataka, i pokazatelji o funkciji jetre; s. kostne sri, vri se posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog
gvozda 59Fe ili transferina obeleenog
mdijum-hloridom - 111In (obeleivai
eritropoezne kostne sri) i radioaktivnih koloidnih estica, kao to su sumporni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili
rede koloid zlata 198Au (obeleivai retikuloendotelijumskog sistema); koronarna s. (sin. radioizotopska koronarografija), scintigrafska metoda za ispitivanje koronarnog krvotoka. Vri se posle
intraarterijskog ubrizgavanja ksenona
133
Xe, kalijuma 42K ili rubidijuma 81Rb;
limfoscintigrafija (sin. radioizotopska
limfografija), vri se posle ubrizgavanja
radioaktivnog koloidnog zlata 198Au ili
sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99
m; s. miokarda, vri se posle i.v. ubrizgavanja obeleenih jedinjenja tehnecijuma (stanopirofosfat Tc-99 m), kalijuma 43K, cezijuma 129Cs, rubidijuma 81Rb
ili talijuma 201Tl; s. mozga, statika i
serijska, vri se posle intravenskog
ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s.
nadbubrenih lezda, vri se posle ubrizgavanja 19-jodoholesterola - 131J; s.
pankreasa, vri se posle i.v. ubrizgavanja obeleenog metionina - 75Se, pomou
gama-kamere i raunara. Pored selenometionina istovremeno se ubrizgava
drugi radioobeleiva za jetru, ija se silueta "oduzima" od siluete pankreasa
(metoda eupstrakcije); s. paratireoidnih lezda, radioizotopski obeleiva,
ubrizgava se intravenski u obliku selenometionina - 75Se; s. placente, radioizotopski obeleiva se ubrizgava intravenski u obliku albumina obeleenog
tehnecijumom Tc-99 m ili transferina
obeleenog indijumom 113mln; s. plua,
inhalacijska scintigrafija, metod za ispitivanje plune ventilacije posle inhalacije aerosola obeleenih estica tehnecijumom albuminom - 131J, indijumom

scintigrafija
113

In, neohidrinom 207Hg ili rede radioaktivnim zlatom 198Au. Za inhalacijsku scintigrafiju plua najee se primenjuje gama-kamera; perfuzijska s.
plua, metoda za ispitivanje morfologije plua, vri se posle intravenskog ubrizgavanja obeleenih estica, najee
makroagregata ili mikrosfera albumina
obeleenih radioaktivnim jodom 131J ili
tehnecijumom 99mTc ili ksenona 133Xe; s.
pljuvanih lezda, vri se posle ubrizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u
obliku pertehnetata 99mTc; profilna s.,
scintigrafski metod za otkrivanje mesta
veeg deponovanja radioaktivnih izotopa. Vri se posle unoenja odgovarajueg obeleivaa automatskim pomeranjem detektora uzdu celog tela; serijska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), ispitivanje pojedinih organa u razliitim
vremenskim razmacima posle oralnog
ili parenteralnog unoenja odgovarajueg radioaktivnog obeleivaa; s. skeleta, vri s posle intravenskog ubrizgavanja pirofosfata obeleenog tehnicijumom 99mTc, radioaktivnog fluora 18F,
stroncijuma 87mSr ili galijuma 68Ga; s.
slezine, vri se posle intravenskog ubrizgavanja eritrocita, obeleenih radioaktivnim hromom 51Cr, a prethodno
oteenih zagrevanjem ili obeleenim
bromomerkurihidroksipropanom
197
Hg (BMHP); s. tireoideje, vri se posle
oralnog unoenja obeleenog radioaktivnog joda u obliku jodida 131J,
123J1 i25jiii tehnecijuma 99m Tc. Scintigrafija tireoideje moe da se vri metodom fluorescentne scintigrafije. Ekscitacija neradioaktivnih atoma joda u tireoideji vri se pomou spoljnog izvora
zraenja - radioaktivnog americijuma i
istovremenim registrovanjem karakteristinih emitovanih (pobuenih) fotona pomou skenera s poluprovodnikim detektorom; tomograf ska s., ispitivanje raspodele odreenog radioaktivnog obeleivaa u vie poprenih preseka ispitivanog organa pomou gama-kamere. Ovaj metod omoguava da se jasnije raspoznaju patoloke promene u
dubini ispitivanog organa; s. velikih krvnih sudova, vri se posle intravenskog
717

scintigram

sclerodermia

njuje se automatizovani scintilacijski

ubrizgavanja obeleenog transferina
113m
brojai sa upljini kristalom.
ln, albumina seruma obeleenog ra131
dioaktivnim jodom
J ili tehneciju- scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karcim
nom koji je bogat u vezivnoj potki usled
mom" Tc; s. zglobnih upljina i inoega je njegovo tkivo vrsto, npr. s.
vije (sin. artroscintigrafijd)tvri se posle
mammmae, skirus dojke. V. carcinoma.
intraartikularnog ubrizgavanja koloida
obeleenih radioaktivnim tehneciju- sclera, sklera, beonjaa, najvei deo spo99m
Ijanje ili fibrozne opne one jabuice,
mom
Tc ili, rede, radioaktivnim zlabeliaste boje, nalazi se iza ronjae.
tom 198Au; s. eluca, vri se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili
99m
univerzalni otok limfnih lezda u prvom
Tc. Metod omoguava da se dobiju
stadijumu sifilisa, koje su vrste i bezpodaci o sekreciji i motornoj funkciji
bolne, pojedinane, aflegmazine.
eluca (funkcijska scintigrafija eluca).
sclerectasia,
sklerektazija, ektazija, isscintigram, sin. sken, (engl. scan) grafiki
pupenje sklere na mestu gde je istanjezapis raspodele radioaktivnog izotopa u
na usled neke povrede ili zapaljenja. V.
pojedinim organima ili elom telu. Zastaphyloma sclerae.
pis se dobija u crno-beloj tehnici (stansclerectomia,
sklerektomija, isecanje, vadardni sken), filmu (fotosken) ili u boji
enje delia sklere. Vri se operativnim
(kolorsken). Na scintigramu se raspozputem u glaukomu u cilju stvaranja nonaje silueta ispitivanog organa. Pored
vog puta oticanja komorne tenosti.
oblika, dimenzija i poloaja organa na
Operativni poduhvati: sclerectomia sec.
scintigramu se analizuje ravnomernost
Lagrange, Elliotova trepanacija sklere.
raspodele (homogenost) unetog radionuklida. Slabije ili intenzivnije veziva- sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u
novoroenadi; retko i teko oboljenje s
nje radionuklida ima znaaja za dijagprogresivnim stvrdnjavanjem ele koe,
nostiku.
koja postaje ukasta ili lividne boje, vscintilacijska gama-kamera, v. gama-karsta, bez nabora.
mera.
scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Prescintilacijski broja, najosetljiviji detekma lokalizaciji postoje: s. anterior, zator za merenje gama-zraenja. Detekcija
hvata prednji deo sklere, dok s. postese zasniva na pojavi svetlucanja neorrior zahvata njene zadnje defove. Kliganskih i organskih kristala pod dejniki se ispoljava lokalnom injekcijom i
stvom zraenja. Scintilacijski broja se
infiltratima u vidu voria koji su na
sastoji od tri osnovna elementa: kristapritisak veoma bolni. Etiologija: reumala, fotomultiplikatora i elektronske apatizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, merature. Kad gama-zraci prodru u kristal,
tastaza u septikim procesima.
izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclerosvetlosti dopiru u fotomultiplikator,
dermia.
koji iz fotona proizvodi elektrine im- scleroderma, skleroderma, hronina sispulse. U elektronskom delu se impulsi
temska bolest vezivnog tkiva u koje pomere i odbrojavaju. Za merenja in vivo
stoje u mnogim organima i tkivima pou nuklearnoj medicini se konstruisu
veanje i bubrenje vezivnog tkiva, gubkristali cilindrinog ili kockastog oblika
ljenje ili fragmentacija elastinog tkiva,
s ravnim povrinama. Scintilacijski broatrofija epiderma i pitela, taloenje
ja, sa upljim ili jamastim kristalom,
melanina u bazalnim elijama i smetnje
(engl. well counter") primenjuju se za
u raznim organima (lokomotornim, dimerenje gama-uzoraka in vitro, najegestivnim i respiratornim). Sin. difuzna
e u epruveti. Ovi scintilacijski brojai
sistemska skleroza.
su vrlo osetljivi za merenje manjih koli- sclerodermia, sklerodermija, oboljenje
ina radioaktivnih gama-izraivaa. Za
kod koga dolazi do kondenzacije vezivmerenje velikog broja uzoraka primenog tkiva (kolagenoza), otvrdnua, tako
718

scleroedema
daje koa zategnuta i ne moe se borati.
Oblici: s. circumscripta s. morphea,
skleroziranje tkiva u ogranienim ploama (s. en plaques) u kojim je koa
boje slonove kosti uokvirena ljubiastim rubom (lilac ring) ili u obliku traka (s. en bandes). Dalji oblik cirkumskriptne sklerodermije je bolest belih
pega (white spot disease) koja se sastoji od veeg broja grupisanih, ukasto-belih, vrstih ploica; s. diffusa seu
progressive, teko sistemsko oboljenje
koje poinje kao akroskleroza na prstima aka, na kojima koa sve vie sklerozira, dovodei vremenom do kontraktura (sclerodactylia). Gotovo istovremeno
sklerozira i koa lica dovodei do mikrostomije i amimije. Skleroziranje moe
da se zatim proiri na itavu kou, pa da
zahvati i unutranje organe (jednjak,
plua, miokard, bubrezi, miii i creva)
dovodei najzad do smrti; s. oesophagi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni
fibrozni preobraaj sluznice i submukoze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklerodermijskim promenama u koi tela. Gutanje je u najveoj meri oteano. Cesto
je potrebna gastrostomija.
scleroedema, skleredem, oblik sklerodermije koji nastaje dosta naglo edematoznim skleroziranjem koe lica, vrata i
trupa, obino posle febrilnih infekcija.
esto je spontana regresija.
scleroma, sklerom, specifino granulacijsko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko
oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se
endemski usled infekcije Frischovim
bacilom. U poetku postoji samo infiltrat u sluznici i pod njom, posle se iz njega stvaraju tvrdi i neprobojni oiljci,
koji dovode do najteih stepena stenoze
lumena u vazdunim putevifna. U stadijumu infiltrata leenje streptomicinom
je uspeno. U stadijumu oiljaka je terapija nemogua. V. rhino scleroma.
scleromalacia perforans, perforativna
skleromalacija, stvaranje okruglastih
defekata u skleri. Retko oboljenje starijih osoba iji uzrok nije poznat. Ponekad ide s poliartritisom.
scleroproteini, skleroproteini, proste belanevine koje se nalaze u potpornim i

sclerosis
zatitnim tkivima organizma. Zajednika
im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni
oblik molekula i za neke otpornost prema
enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine,
elastine,
retikuline
i
fib-roine.
Skleroproteini su nesvarljivi ili delimino
svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene
prave belanevine, jer im nedostaju neke
neophodne aminokiseline i u vodi su
nerastvorljivi.
sclerosis,
skleroza,
otvrdnue tkiva; s. co-ronaria, koronarna
skleroza, oboljenje koje nastaje usled
sklerotinih prome-na u koronarnim
krvnim sudovima, a ima za posledicu
nedovoljnu ishranu sranog miia krvlju.
S.c.
se
moe
dokazati
samo
elektrokardiografski. Kliniki se s. c.
moe utvrditi jedino kada pokazuje i
klinike znake bolesti (angina pectoris). V.
stenocardia, infarctus myo~ cardi; s.
lateralis amyotrophica, amiotrofika
lateralna skleroza (Charco-tova bolest),
endogeno oboljenje itavog motornog
puta: centralnog i perifernog neurona.
Poinje izmeu 30. i 55. godine, obino
na desnoj aci u denjaka, s atrofijom
miia i deformacijama, slino kao pri
amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia
spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje
postoje pojaani refleksi. Proces prelazi
docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris);
s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno
ili hronino oboljenje centralnog nervnog
sistema. Poinje u drugoj ili treoj
deceniji, i proti-e u nastupima izmeu
kojih su due ili krae remisije. Usled
propadanja mije-linskog omotaa u vie
rasturenih arita u beloj masi mozga ili
modine dolazi do poremeaja funkcije.
Karakteristina
Charcotova
trijada:
nistagmus,
inten-cioni
tremor
i
skandirajui govor, pored oduzetosti
nogu
spastikog
tipa.
Isprva
se
demijelinisana arita mogu manjim delom
ponovo remijelinisati. inae, po pravilu
glija proliferie i najzad se arite
sklerotie. Subakutni i hronini tok je
klasian, ali se bolest javlja i akutno, kada
ju je teko razlikovati od akutnog
rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji
vanu ulogu igraju alergijski, tj.
imunobioloki procesi; s. tuberosa, tu719

sclerotomia

scrotum

jevima na njima se stvaraju ulceracije.

berozna skleroza, oboljenje centralnog
Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog
nervnog sistema koje se kliniki ispoljaoteenja okolozublja i gubitka kosti.
va^epileptiformnim napadima i progreNa sluznici usta javljaju se petehijalna
sivnom imbecilnou. Patolokoanakrvarenja. Sin. gingivitis scorbutica.
tomski postoje tumorske tvorevine na
zidovima bonih komora velikog mozga scotoma, skotom, sitni takasti ispadi u
vidnom polju koji nastaju najee usi sklerotiki vorovi na povrini mozga.
led oteenja pojedinih grupa epia ili
esto istovremeno postoje tumori koe,
tapia, odnosno bipolarnih ili ganglijabdominalnih organa, srca i oka. Sin.
skih elija. Fizioloki skotom je lepa
epiloia.
mrlja (mesto gde normalno nema episclerotomia, sklerotomija, hirurko zasea i tapia - papila n.optici); apsolutan
canje beonjae.
s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja.
sclerouveitis, istovremeno zapaljenje
Obim i oblik skotoma mogu biti veoma
beonjae i sudovnjae.
razliiti: okruglast, ovalan, luni, prstescolex, skoleks, prednji deo pantljiare
nast, polovina vidnog polja, sektorast
koji se sastoji od glave i vrata.
itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju
scoliosis, skolioza, bona iskrivljenost
mrenjae, vidnog ivca i vidnog puta.
kime; koksitina s., skolioza u lumMogu imati znaaja u topografskoj dibalnom predelu izazvana oboljenjem
jagnostici; negativan, objektivan s.,
kuka; kongenitalna s., uroena skolioza;
bolesnik ga primeuje tek prilikom
miopatska s., skolioza koja je posledica
uzimanja vidnog polja; pozitivan, subparalize miia opruaa trupa; osteojektivan s., bolesnik spontano primepatska s., skolioza koja je posledica
uje ispad u vidnom polju kao tamnu
oboljenja prljena; rahitika s., skoliomrlju: relativni s., laki oblik skotoma.
za koja je posledica jednostranog optePri ispitivanju vidnog polja pomou pereenja tela dok je kotano tkivo jo
rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili
neotporno usled rahitisa; statitika s.,
blee boje; s. scintillans, Flimmerskoskolioza koja nastaje usled bolesnikove ^
tom", treperavi skotom, ispad u vidnom
tenje da popravi sputenost karlice
polju svetlucave boje, s nazubljenom
kad mu je jedna noga kraa.
ivicom, ija se veliina menja. Obino se
scolisiometria, skoliziometrija, merenje
javlja pre ili u samom poetku napada
krivina, osobito krivina kime.
migrene, prvenstveno u osoba s labilScopolaminum, skopolamin, alkaloid donim neurovegetativnim sistemom. Sin.
biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i
amaurosis partialis fugax.
atropin, u grupu panasimpatolitikih scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza
sredstava. Za razliku od atropina deluje
limfnih lezda vrata, u koje vrlo esto
samo depresivno na centralni nervni
postoji razmekanje i fistulizacija obolesistem. Upotrebljava se u psihijatriji
Hh lezda (scrofuloderma), zbog kazeozkao sredstvo za umirenje, zatim u pane nekroze tkiva limfnih lezda ostavljaralysis agitans. U kombinaciji s morfijui za sobom rune oiljke. Sin. tubernom upotrebljava se u medikamentnoj
culosis colliquativa.
pripremi za narkozu (optu anesteziju).
scrofulosis, skrofuloza, konstituciono
stanje mladih osoba sklonih tuberkuloscorbutus, skorbut, poljak, poljaina, bozi, ekcemima i otoku lezda. Tuberkulest koja nastaje usled nedostatka vitalozna lezda je naroito esta.
mina C u hrani. Simptomi su: slabost,
malokrvnost, krvavljenja po koi i sluz- scrotalis, skrotalni, monini, koji pripada mesnicama, npr. nervi scrotales, sennicama. Obolevaju osobe koje ne uzimazitivni ivci monica.
ju svezu hranu (naroito mornari). Postoji i deji skorbut (Mller-Barlowljeva scrotalis, skrotalan, monini.
bolest); (stom.) desni su u intenzivnom scrotum, skrotum, monice, kesasti organ
u kome su smetene muke polne lezzapaljenju i lako krvare. U teim slua720

scutulum
de. Spoljanji sloj je koa, naborana i
jae pigmentovana, koja sadri veliki
broj znojnih i lojnih lezda. U potkonom sloju se nalaze glatke miine elije koje kontrakcijom refleksno nabiraju
i skupljaju kou monica. upljina je
podeljena uzdunom pregradom na dve
polovine koje sadre po jedan semenik,
pasemenik i poetni deo semevoda; s.
lapillosum, skrotum koji ima akreene aterome; zalivaljkasti s., skrotum
na ijoj se donjoj strani nalazi mnogo
fistula kroz koje se izluuje mokraa.
Stanje koje je posledica neleene i zapuene structure meine uretre.
scutulum, (tit.), ukasta formacija u
vidu zdelice (tita), koja se sastoji od iste kulture gljivica Achorion. V. favus.
seboroiki ekcem, v. eczema.
seborrhoea, seboreja, uroeno stanje
prekomernog luenja konog loja (status seborrhoicus), naroito u seboroikim predelima (vlasite, lice, mediotorakalni predeli i dr.).
sebum, loj, koji lue lezde lojnice, V. seborrhoea.
Secale cornutum, razna glavnica, trajni
micelijum gljive Clavicps purpurea,
koja se nalazi, kao parazit, na mnogim
travama, a naroito na rai. Sadri mnoge aktivne sastojke od kojih su, u medicinskom pogledu, najvaniji alkaloidi
ergotamin i ergometrin.
secirati, v. obdukovati.
seclusio pupillae, sekluzija, sraenje enice/ potpuna synechia posterior. Sraenje izmeu pupilarnog ruba duice i
prednje kapsule soiva u elom obimu.
Usled toga je onemogueno proticanje
tenosti izmeu zadnje i prednje komore, to dovodi do sekundarnog glaukoma. Uzrok je jae zapaljenje duice.
secretio, sekrecija, luenje, proces stvaranja nekog specifinog proizvoda radom
neke lezde. Ovaj rad moe se sastojati
od izdvajanja neke supstancije iz krvi,
od stvaranja neke potpuno vee supstancije ili ak od stvaranja elija, kao to
je sluaj s postankom spermatozoida. V.
secretum, incretum, excretum.
46 Medicinski leksikon

sedimentacija
sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje,
presek, iseak; s. alta, suprapubini
medijalni rez za ekstraperitonealno otvaranje mokrane beike; visoki rez za
vaenje kamena iz mokrane beike.
Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. cadaveris, v. obductio, autopsija; s. caesarea, carski rez, akuerska operacija kojom se omoguava raanje rezom na trbunom zidu i materici i to u sluajevima kada je poroaj prirodnim putem
nemogu ili opasan; s. suprapubica, v.
s. alta.
secundinae, sekundine, delovi jajeta koji
zaostanu u materici posle istiskivanja
deteta, tj. posle drugog poroajnog
doba. Njih ine posteljica, ovojci i deo
pupane vrpce. Njihovo izbacivanje se
obavi u tree poroajne doba - izbacivanje posledina (posledaka).
secundum artem, na ispravan struan nain.
sedalna kost, v. ischium (os ischii), os coxae.
sedalni, v. gluteus, ischiadicus.
sedalni predeo, v. regio glutea, nates.
sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroidi, metaboliti testosterona koji se normalno nalaze u odreenoj koliini u
mokrai; 17-ketosteroidi su izvrstan indeks za proizvodnju androgena u organizmu.
sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan;
koji se odnosi na sedei poloaj.
sedativa (remedia), sedativna sredstva,
sredstva koja deluju umirujue na centralni nervni sistem. U ovu grupu spadaju bromidi i Radix Valerianae (oficinalan prema naoj farmakopeji). I neka
hipnotika sredstva se, u manjim dozama, upotrebljavaju za umirenje psihike, a naroito motorne prenadraeno^ti.
sedimentacija, taloenje suspendovanih
estica u nekoj tenosti, koje se obino
postie centrifugovanjem odgovarajuih tenosti. Taloenje eritrocita u izvaenoj krvi kojoj je u odreenom odnosu
dodato neko antikoagulantno sredstvo.
Postoje razne metode kojima se odreuje brzina s.S. ima velik kliniki znaaj
jer daje uvid da je ovek oboleo. Na br721

sedimentom
zinu s. utiu broj eritrocita (osobe s anemijom imaju ubrzanu s.), temperatura,
koliina belanevina, naroito globulina, holesterol, fibrinogen (svi je ubrzavaju). Brzina sedimentacije metodom
po Westergreenu se odreuje odreivanjem visine stuba plazme iznad istaloenih eritrocita, i to za prvi i drugi as poto je krv kojoj je dodat rastvor Na-citrata uvuena u cev po Westergreenu.
Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi
as u mukaraca, a u ene do 9. Vrednosti za drugi as normalno treba da
budu neto nie od dvostrukih vrednosti za prvi as.
sedimentom, sediment, talog koji nastaje
bilo prirodno (npr. taloenje vrstih
estica mokrae pri njenom stajanju) ili
vetaki, fizikim postupcima (centrifugovanjem, zagrevanjem) ili hemijskim
(dodavanjem nekih supstancija); s. lateritium, ciglasti talog urata (natrijuma,
kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u
kiseloj mokrai koji je crveno obojen
uroeritrinom. Stvara se u mokrai kisele
reakcije pri duem stajanju na vazdu-hu.
Rastvara se zagrevanjem, a ponovo
taloi pri rashlaivanju mokrae. Rastx
vara se u siretnoj i sonoj kiselini, kao i
u rastvoru natrijum-hidroksida.
sednjaa, v. ischium (os ischii), os coxae.
sednjani, v. gluteus, ischiadicus.

Seesselov pag, zadnji, endodermni pag

primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje.
segment, (hir.) deo tela ili organa; opti
naziv za deo organa ili tkivne celine, koji
po svojoj prirodi ili ustrojstvu ine jedinicu u organu; bronhopulmonalni s.,
manji razdeli plunog renja koji su
meu sobom razdvojeni pregradama od
vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha.
Desno pluno krilo ima jedanaest, a
levo deset segmenata; hepatiki s., segmenti su delovi renjeva jetre. Svaki
segment ima svoju arteriju, uni kanal
i venu. U desnom renju jetre postoji
prednji i zadnji segment a u levom medijalni i lateralni segment; renalni s.,
svaki segment u bubregu ima nezavisno
snabdevanje krvlju iz bubrene arterije.
Postoji u svakom bubregu gornji, pred722

seksonozologija
nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji
segment. V. pluni segment
segmentacija, v. brazdanje. segmentan,
koji stvara neki segment, ili
mu pripada; koji podlee segmentaciji.
segmentna resekcija, operacija kojom se
pluni ili jetrin segment ispreparie i izvadi. Segmentna resekcija se vri obino kad je oboljenje lokalizovano u jednom plunom ili jetrinom segmentu.
segmentovan, koji se odnosi na jedan od
segmenata plua, jetre ili bubrega, npr.
segmentna resekcija, hirurko odstranjenje jednog plunog, bubrenog ili
jetrinog segmenta.
segregatio, segregacija, u genetici, razdvajanje alelskih gena u toku mejoze, tako
da svaki gamet dobije samo po jednog
lana svakog alelskog para gena.
segregator, v. separator.
Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.

Seitzovi filtri, v. filtri.

sekretorni gen (gen sekretor), autosomni
dominantni gen u ljudi koji omoguava
sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog
A- i B-antigena u raznim telesnim sekretima.
seks, v. pol.
seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi
od ekstrahromosomskog elementa tzv.
F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterijska elija ima F-faktor, onda se ona oznauje sa F-H (muka elija), a bakterija
suprotne seksualnosti sa F-. Seks-faktor je graen od DNK, a njegova veliina
iznosi oko 1/50 deo hromosoma.
seks-hromatin, v. Barrovo telace.
seks-hromosomi, v. genosomi.
seksohemija, ispitivanje polnih razlika u
hemijskom sastavu polova u cilju otkrivanja i prouavanja seksualnog dualizma polova.
seksologija, medicinska, grana medicine koja prouava pojave seksualnosti u
zdravog i u bolesnog oveka.
seksomorfoni, hormoni koji reguliu seksomorfogenezu.
seksonozologija, prouavanje bolesti u
odnosu na seksualnu konstituciju.

seksotropija bolesti
seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih
bolesti da se ee javljaju u mukog ili
enskog pola.
seksualan, polni, koji se odnosi na pol,
koji pripada polu.
seksualna inverzija, v. homoseksualnost.
seksualni hromatin, v. Barrovo telo.
seksualni kolinik, kolinik koji se u seksonozolokoj analizi dobija za svaku bolest izraunavanjem odnosa broja
obolelih ena prema broju obolelih
mukaraca. to je seksualni kolinik
vei (iznad 1), bolest JQ ea u ena
("gi-notropna"). Ukoliko je kolinik
ispod l, bolest je ea u mukaraca
("androt-ropna").
sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za
vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631
770 perioda zraenja, koje odgovara
prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
Ovakva definicija sekunde ustanovljena
je 1967. godine.
sekundarna konstrikcija hromosoma,
sueni heterohromatinski segment hromosoma koji povezuje satelit s ostatkom hromosoma.
sekundarni imuni odgovor, v. imunoloka memorija; anamnestika reakcija.
sekundarni (periferni) limfocitni organi, limfne lezde, slezina, limfno tkivo
gastrointestinalnog trakta (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploe).
sekundarni av rane, v. sutura.
sekundarni ok, v. ok.
sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia.
sekutii (zubi), v. incisivus (dentes incisivi).
sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafija.
sekvestar, v. sequestrum.
sekvestracija, v. sequestratio.
Seldingerova tehnika, v. tehnika.
selectio, selekcija, inioci koji remete
adaptivnu vrednost (fitness), odnosno uestalost odreenog genotipa i njegovog fenotipskog obeleja u populaciji.
Selekcija moe da bude prirodna i vetaka. V. adaptivna vrednost.
selekcija kosmonauta, to je medicinsko-psiholoki postupak koji omoguava
da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni
46*

semenik
koji e s najveom verovatnoom izdrati uspeno uslove odreenog kosmikog leta. Klinika ispitivanja su rigorozna i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959.
god. od 508 kandidata izabrano samo
18. Pregled obuhvata detaljnu anamnezu, rendgenoloka, elektrofizioloka,
hematoloka, biohemijska i funkiona ispitivanja. Psiholoka i psihijatrijska ispitivanja tee da otkriju osobine linosti
preko mnogobrojnih testova. Poto je
selekcija medicinska, fizioloka i psiholoka, to je za njeno uspeno izvoenje
potrebna tesna saradnja mnogih specijalista i korienje elektronsko-kompjuterske tehnike.
selenium, Se, selen, hemijski element, nemetal, po svojim hemijskim osobinama
slian sumporu.
selenijum-sulfid, antiseboroiko sredstvo.
sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na
gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj
se nalazi jama za smetaj hipofize.
Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrodynia.
selters-mineralisana voda, v. voda,
Sembova operacija, v. operacija.
seme, v. ejakulat, semeni.
semeglavci, v. spermatozoidi
Semen Cucurbitae decorticatum, oljuteno seme .raznih bundeva i tikava, slui
kao sredstvo protiv pantljiare.
semena humica (colliculus seminalis s.
veru montanum), sisiasto uzvienje na
mestu gde se oba briznika otvaraju u
mokranu cev.
semena smetita, v. vesiculae seminales.
semena tenost, v. ejakulat, semeni.
semena vrpca, v. funiculus spermaticus.
semene kesice, v. vesiculae seminales.
semenika vodica, ostatak mezonefrosne
vodice.
semeni, v. spermaticus.
semenik, (embr.) testis, muka gonada.
Kada se iz indiferentnog gonadnog polja treba da razvije mukagonada (semenik) u embrionima od 13 mm duine
(poetak 2. meseca) stvaraju se epitelne
vrpce iz kojih postaju semene cevice.
Od svake ovakve vrpce ravanjem postaju 3-4 semene cevice. Kako epitelne

723

semeno smestite
vrpce sve vie rastu, postaju vijugave i
uklupane: krivudave cevice (tubuli
contorti). U cevicama se uobliavaju
elementi semenog epitela i trofiki elementi (Sertolijeve elije). Punu razvijenost ovaj epitel dostie tek u pubertetu.
Izmeu cevica se uobliavaju meuprostorne elije (dijastematske ili Leydigove elije). Izmeu gonadng zaetka i
mezonefrosnog ostatka uspostavlja se
veza na taj nain to se preostali mezonefrosni kanalii (Mihalkoviczev organ)
spajaju se semenim cevicama postajui odvodni kanalii u glavi pasemenika.
semeno smestite, v. receptaculum seminis. semenonosni, v.
spermioforni.
semenovod (uctus deferens), neposredni nastavak pasemenikog kanala
(semenika) na gornje-zadnjoj strani semenika. Dug je 50-60 cm, debljine 3
mm, smeten jednim delom u monicama, priljubljen uz telo pasemenika
(pars epididymica), a od gornjeg pola
semenika ulazi u sastav spermatike vrpce (funiculus spermaticus), upravljajui se ka preponskom kanalu (pars funicularis). Odatle, kroz unutranji preponski prsten skree u malu karlicu (pars
pelvina), gde se priljubljuje uz bok mokrane beike, proirujui se u ampulu i
probijajui se kroz prostatu kao briznik
(uctus ejaculatorius). Oba briznika se
otvaraju u mokranu cev na jednom sisiastom uzvienju kao semena humica
(colliculus seminalis s. veru montanum). Epitel je sastavljen od 2 reda elija: duboki red okruglastih elija i povrni red visokih cilindrinih elija. U poetku semenovoda postoje stereocilije,
koje postepeno iezavaju, dok u ampuIi sasvim nestaju. Miini sloj je naroito
razvijen u vidu 3 sloja: spoljanji i
unutranji od kruno poredanih, a srednji od uzduno poredanih. Ovako razvijena glatka muskulatura (u karlinom
delu iznosi 1200 mikrona) slui peristaltikom grenju koje potiskuje nagomilane semeglavce.
semicanalis, polukanal, leb jedne kosti
koji sa lebom druge kosti gradi kanal.
724

Sennae folia
semikonzervativna replikacija, v. replicatio.
semihmaris, semilunaran, polumeseast,
npr. valvulae semilunares, poluineseasti zalisci.
semiluxatio, v. subluxatio.
seminoma, seminom, maligna neoplazma
testisa (dysgerminoma"). Javlja se u
mlaih osoba u vidu bezbolnog otoka
jednog testisa i daje metastaze krvnim
putem najee u plua i limfnim putem u retroperitonealne limfne lezde.
Seminom je radiosenzibilan.
semiologia, semiologija, grana medicine
koja se bavi prouavanjem simptoma i
znakova bolesti. Sin. semiotica.
semiotica, semiotika, v. semiologia.
semipermeabilan, polupropustljiv, npr.
semipermeabilna membrana proputa
molekule rastvaraa, a ne proputa molekule ili jone pravih rastvora.
semipronatio, semipronacija, poluuvrnuti poloaj; in poluuvrtanja.
semisupinatio, semisupinacija, poluizvrnuti poloaj; in poluizvrtanja.
semitendinosus, polutetivan, ija se polovina sastoji iz tetivaste grae.
emnik, semenik, v. testis.
semperestrusni nagon, u oveka nagon
za parenjem uvek spreman da dovede
do polnog ina.
Senegae radix, v. saponinske droge.
Sengstaken-Blakemoreova sonda, v.
sonda.
senilis, senilan, staraki, npr. cachexia s.,
staraka mravost i slabost.
senilismus, senilizam, starake osobine
koje se pojavljuju ve u mlaih osoba.
senilitas, senilitet, senilnost, starako
doba, starost. Sin. senium; s. praecox,
prevremena ostarelost.
senilna demencija, v. dementia.
senilna nefroskleroza, v. nphrosclerosis.
senilna purpura,v. purpura.
senilni nanizam, v. nanismus.
senium, v. senilitas.
Senna, v. Sennae folia.
Sennae folia, lie biljaka Cassia acutifoHa i C. angustifolia. Laksantno sredstvo;
dejstveni sastojci su antracenski derivati. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-

sensitivus
stojci se resorbuju u tankom crevu, a izluuju se preko debelog creva, delujui,
pri tom, nadraajno. Propisuje se, obino, u obliku infuza. Oficinalno je prema
naoj farmakopeji.
sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u
stanju da primi ili prenese neki oseaj,
npr. senzitivni nervi provode drai za
oseaj dodira temperature i bola s periferije (koe) ka centralnom nervnom
sistemu.
sensorium, senzorijum, svest, stanje u
kome je osoba sposobna da oseti i shvati zbivanja oko sebe i u sebi. S. je ist, tj.
svest je ouvana, kada je osoba orijentisana pravilno u vremenu, prostoru i
prema linostima.
sensus, oseaj, oseanje, ulo, npr. organa
sensuum, ulni organi.
senzibilitet, duboki, svesno saznanje o
poloaju delova tela u prostoru, koje zavisi od impulsa receptora u zglobovima
i zglobnim kapsulama, tetivama i ligamentima. Impulsi iz ovih receptora i impulsi od receptora za dodir i pritisak
sintetiu se u kori u svesnu sliku poloaja tela u prostoru. Informacije se prenose kroz kimenu modinu nervnim snopovima zadnjih stubova koje grade debela mijelinizovana vlakna koja brzo
sprovode impulse. Od izduene modine prenoenje se vri putem medijalnog
meniskusa do talamusa, a odatle u somatosenzoriko podruje kore.
senzibilizacija, proces koji dovodi do poveanja osetljivosti ili stanja preosetljivosti. U senzibilisanih osoba ponovni
kontakti s antigenom mogu dovesti ne
samo do sekundarnog pojaanja imunolokog odgovora nego mogu izazvati i
reakcije koje oteuju tkivo. Tada se govori o stanju preosetljivosti ili o reakcijama preosetljivosti.
separanda (remedia), sredstva s jakim
dejstvom. U farmakopeji su oznaena sa
znakom +. Treba ih uvati paljivo i odvojeno.
separatio dentium, separacija zuba, privremeno razdvajanje zuba u dijagnostike ili terapijske svrhe; akutna s., naglo rastavljanje zuba pomou drvenog
klina ili separatora; hronina (poste-

sepsis
pena) s., sporo razdvajanje zuba pomou svilenog konca, gutaperke ili gume.
separatio maxillarum mediana, prelom
sa uzdunim razdvajanjem leve i desne
gornje vilice po sredinjoj liniji. V. fractura maxillae sagitalis.
separatio radices dentis, meusobno
razdvajanje korenova zuba u cilju njihovog lakeg vaenja ili ouvanja jednog
od njih za protetsku nadoknadu.
separator, razdvaja; instrument kojim se
dobija mokraa odvojeno iz desnog i Ievog bubrega. Separator se sastoji od
dvostrukog katetera, koji se uvlai u
mokranu beiku, i membrane, koja
razdvaja upljinu beike u dve polovine.
Postoji nekoliko vrsta separatora kao
Cathelinov, Harrisov, Luysov separator
i dr. Svi se oni zasnivaju na istom principu. V. segregator.
sepsa, v. sepsis.
sepsis, sepsa, veoma teko generalizovano septiko-toksiko oboljenje, koje
izazivaju uglavnom gnojne bakterije:
stafilokok, streptokok, meningokok,
pneumokok, eerihija koli, perfrigens,
proteus, pioceaneus i dr. U klinikoj slici
dominiraju drhtavica, septiki tip
temperaturne krivulje i teko opte stanje bolesnika. Obavezno postoji primarno arite, iz koga bakterije ulaze u krvotok i stvaraju sekundarna arita (metastaze) u udaljenim tkivima i organima. Osim toga, slezina je uvek uveana.
Uzronik sepse se moe izolovati iz krvi,
primarnog arita i metastaza. Leenje
sepse predstavlja veliki medicinski problem, pogotovo to je sve vie otpornih
sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled
prelaska u krv toksina crevnog sadraja; latentna s., skrivena sepsa, koja je
ostala posle nekog oboljenja i koja moe
ma iz kog razloga da se razbukti; oralna
s., sepsa koja nastaje usled nekog arita
u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja
groznica. Septiko oboljenje u babinjama. Nastaje invazijom zaraznih klica
kroz svee ozlede na polnim organima
porodilje. Zarazne klice se najee
unose rukama babice, lekara i lica koja
dolaze u dodir s porodiljom i instrumentima kojima ovi vre neke poduhva725

septicaemia
te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj
porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u
dodir. Po simptomima i prognozi s.p.
spada u red najteih i infekcija; s.
staphylococcica, stafilokokna sepsa je
veoma teko generalizovano oboljenje s
primarnim ognjitem, iz kog stafilokoki
ulaze u krvptok, stvarajui metastaze u
drugim organima i tkivima. Bolest poinje naglo sa znacima teke infekcije i intoksikacije. Karakteristini su otok slezine i temperaturna krivulja remitentno-intermitentnog tipa, koji nastaju
zbog novih metastaza koje se najee
javljaju na" koi i pluima. Stafilokokna
sepsa je izuzetno teak terapeutski problem zbog ozbiljnosti oboljenja i prognoze, kao i rezistentnih sojeva stafilokoka. Stoga se od poetka kombinuju
2-4 antibiotika.
septicaemia, septikemija, bolest izazvana
prisustvom bakterija u krvi. Bakterije
se nalaze u nekom septikom aritu iz
koga prelaze u krv. Oboljenje je praeno groznicom, znojenjem, intermitentnom temperaturom; kriptogena s., s.
kojoj se ne moe da pronae arite.
septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-x
na pregrada, tanak sloj kosti izmeu pojedinih zubnih alveola; s. interalveolare, meujamina pregrada na vilicama
ili alveolarna pregrada koja razdvaja
oblinje plune mehurie; s. interdentalis, meuzubni septum, deo alveolarne kosti koji lei izmeu korenova dva
susedna zuba. Sastavljen je iz spongioznog sloja obloenog slojem kompaktne
kosti. Sin. meuzubna pregrada, interdentalni alveolarni septum, interdentalna kotana pregrada; s. interentalis
perslstens, deo kosti izmeu dva zuba
sauvan posle njihovog vaenja. Onemoguava blagovremenu izradu protetskih nadoknada i treba ga operativno
ukloniti; s. interradicularis persistens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici
izmeu korenova molara koji ostaje posle vaenja zuba. Ako sekvestrira, praen je bolom koji traje nekoliko sedmica. Zavisno od meusobnog odnosa korenova zuba, treba ga ukloniti neposredno posle vaenja zuba ili kada se po726

seroloka reakcija
javi bol; s. nai, nosna pregrada, h(rskavino-kotana pregrada koja deli n^snu
duplju na dve polovine, desnu i levu.
sequestratio, sekvestracija, odvajanje i
ograniavanje izumrlog nekrotikog
dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekrotikog kotanog tkiva od zdravog dela
kosti; pluna sekvestracija, gubitak
veze plunog tkiva s bronhijalnim stablom i plunim venama, dok mu snabdevanje arterijskom krvi obezbeuje veliki krvotok. Sekvestrisano pluno tkivo
moe da bude anatomski i fizioloki odvojeno od normalnog plunog tkiva (ekstralobarna pluna sekvestracija).
sequestrectomia, sekvestrektomija, v. sequestrotomia.
sequestrotomia, sekvestretomija, operativno uklanjanje sekvestara. Sin. necrectomia, sequestrectomia.
sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav
deo jednog organa ili tkiva, specijalno
kosti. V. sequestratio, sequestrotomia,
necrectomia; (stom.) nekrotini ocepak,
odumrli deo kosti vilice, neravnih, nareckanih ivica, razliitog oblika i veliine.
Javlja se kada veliina kosti izgubi oko
50% mineralnih soli.
serijska scintigrafija, v. scintigrafija.
serin, a-amino--oksipropionska kiselina
HOCH2CHNH2COOH oznaava se simbolom Ser.
serinski cefalini, v. cefalini
serofibrinski pleuritis, v. pleuritis.
serogastria, serogastrija, prisustvo krvnog seruma u elucu, u gastritisu s
gubljenjem belanevina (protein-losing gastropathia).
serologija, grana medicine koja se bavi
izuavanjem pojava nastalih pri dodiru
antigena s normalnim ili imunskim serumom i ova izuavanja primenjuje u
praktine, dijagnostike svrhe.
seroloka reakcija, reakcija antigenantitelo, prema savremenim(shvatanjima,
odigrava se u dva stepena. U prvom stepenu dolazi do specifinog spajanja izmeu antigena i antitela. Taj stepen
reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vidljiv i manifestuje se aglutinacijom, precipitacijom, lizom elije i drugim serolokim reakcijama. Za pojavu drugog

seroma
stepana potrebno je prisustvo elektrolita, kao to je fizioloki rastvor ili komplement.
seroma, serom, tumoru slina kolekcija
sukrviave tenosti u tkivima.
seroperitoneum, prisustvo slobodne tenosti u trbunoj upljini. Sin. ascites.
seropneumothorax, seropneumotoraks,
pneumotoraks u kome postoji izliv serozne tenosti u pleuralnu upljinu.
seroprofilaksa, upotreba seruma u profilaktike svrhe. Upotrebljavaju se antiserumi koji se dobijaju imunizacijom i hiperimunizacijom ivptinja od kojih se
najvie koristi konj.
seropurulentus, seropurulentan, seroznognojav, npr. seropurulentan izliv.
serosa (tunica), serozna opna, vezivna
opna obloena endotelom, koja zastire
zid telesne duplje (trbune, grudne, srane itd.). Na organima u trbunoj duplji spoljna opna (tunica serosa), deo trbune maramice, ulazi u grau zida takvog organa koji je obloen trbunom
maramicom.
serositis, serozitis, zapaljenje seroznih
opni; s. multiplex, v. poly serositis.
seroterapija, oznaava primenu medicinskog seruma, koji sadri antitela (antitoksine) protiv izazivaa odreene bolesti. Seroterapija se koristi u leenju
difterija, tetanusa i botulizma.
serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Najpre je izolovan iz goveeg seruma, docnije je dobijen i sintetski. Nalazi se najvie u zidu gastrointestinalnog trakta i u
krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga
i u nekim delovima centralnog nervnog
sistema. Oslobaa se iz trombocita a
predstavlja i sekrecioni proizvod hromafinih tkiva. Izaziva suenje krvnih sudova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i
uloga sinaptikog transmitera u izvesnim podrujima centralnog nervnog
sistema.
serozne upljine ili duplje, telesne duplje
ograniene seroznim opnama, koje normalno nemaju veze sa spoljriim svetom,
a lue seroznu tenost (cavum pleurae,
cavum pericardii, cavum peritonei).
serozne tenosti, tenosti koje se javljaju
u telesnim upljinama ili tkivima, a koje

serum
su nastale eksudacijom ili transudacijom iz krvnih sudova. S.t. su sastava slinog krvnoj plazmi, ali sa malim sadrajem belanevina.
serozni eksudat, v. exsudatum.
serpens, koji puzi, koji se iri u obliku
luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica ronjae koja-se na jednom kraju isceljuje,
a na drugom napreduje. Sin. serpiginosus.
serpiginosus, serpiginozan, koji gmie;
pojam koji se upotrebljava za neke dermatoze koje se zmijoliko ire.
Serratia marcescens, u rodu Serratia jedini medicinski vaniji predstavnik je S.
marcescens ili Bacterium prodigiosum,
bakterija veoma rasprostranjena u
spoljnoj sredini, razmnoava se na raznim ivotnim namirnicama i obrazuje
na njima kao krv crvene mrlje (pigment). Ranije je bila smatrana kao nepatogena bakterija. U novije vreme je
utvreno da S. marcescens izaziva naroito infekcije u bolnici.
Serresova telaca, ostaci peteljki zuba u
mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne
epitelne perle.
Serresove perle, izolovana epitelna ostrvca, ostaci degenerisane zubne gredice.
Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i folikularnih cista ili ameloblastoma. Sin.
glandulae tartaricae.
serum, bistri, zlatnouti deo krvi, koji se
izdvaja posle koagulacije krvi (krvne
plazma bez fibrinogena). Serum imunizovanih ivotinja naziva se imunskim
serumom ili antiserumom; antidifteriki s., sadri specifine antitoksine,
neutralise difteriki toksin i upotrebljava se u profilaksi i terapiji difterije; antilimfocitni s., antilimfocitni globulin
(ALG), danas postoji veliki interes za
imunosupresivna svojstva heterolognog antilimfocitnog seruma. Da bi se
dobio serum protiv ljudskih' limfocita,
treba imunizovati konje ovejim timocitima ili Jimfocitima iz grudnog kanala.
Zatim se prikupi serum i apsorbuje eritrocitima kako bi se odstranili aglutinini,
a na kraju se izdvoji globulinska frakcija; antiskarlatinozni s., antitoksiki serum, koji neutralise eritrogeni toksin
727

serum-albumin

Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum; sezamoid, obino naziv za malu loptastu

kosicu koja se nalazi u tetivi.
antitetanusni s., sadri specifine antitoksine, upotrebljava se u profilaksi i te- S-faza, deo interfaze u toku koga se vri
sinteza DNK.
rapiji tetanusa; serumi koji se primenjuju u terapijske svrhe zbog toga to sadre sferocitoza, v. spherocytosis.
specifina antitela (antitoksine, anti- sferoplast, iezavanjem zida bakterije, Iibakterijska i antivirusna antitela)
zom ili mehanikom dezintegracijom
oslobaaju se protoplasti. Parcijalnom
spravljaju se vetakom imunizacijom
ivotinja ili se dobijaju od ljudi koji su
ili totalnom inhibicijom, manjkom jedpreboleli neku infekciju u ijem se organog ili vie od njegovih sastojaka oslonizmu stvaraju antitela; inaktivisani s.,
baaju se sferoplasti: elije nepravilne,
zaobljene, sposobne za reprodukciju.
serum koji je lien aktivnosti komplementa zagrevanjem na 560C za vreme od sfigmograf, aparat za grafiko registrovanje pulsnih talasa.
pola asa, pri tome se ne oteuju spesfigmogram, kriva dobijena registrovacifina antitela.
njem pulsnih oscilacija zida arterije. Saserum-albumin, albumin koji se nalazi u
stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i navelikim koliinama, pored globulina, u
shodne grane, katakrota. Normalno na
krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hmpoetnom delu nishodne grane nalazi
fi i tkivnim tenostima. Koagulie se
pod uticajem toplote, taloi se pri puse jedan usek - incizura (dikrotni zubac), koji odgovara momentu zatvaranom zasienju amonijum-sulfatom. Molekulska teina u proeku albumina iznja semilunarnih zalistaka aorte. Na osnosi oko 69.000. Koncentracija albuminovu oblika s. moe se suditi o stanju
krvnih sudova, o udarnom volumenu
na u serumu se kree od 3,8 do 5,0 g/100
srca, a na osnovu oblika, veliine i poloml i varira zavisno od tehnike odreivaaja dikrotnog zupca o funkcionalnom
nja.
stanju aortnih zalistaka.
serum-globulin, jedan deo krvnih belanevina, koji igra znatnu ulogu u stvara- sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji
umesto glicerola sadre dvohidroksilni
nju odbrambenih tela protiv infekcije i
nezasieni aminoalkohol sfingozin. U
u zgruavanju krvi. Globulini se kvantisfingomijelinima je amino-grupa amidtativno taloe poluzasienim rasvorom
ski vezana za viu masnu kiselinu (obiamonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se
nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen.
no je to lignocerinska kiselina), a priMolekulska teina u proeku globulina
marna alkoholna grupa estarski vezana
iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u
za fosforil-holin. Sfingomijelini se nalaze u centralnom nervnom sistemu i u
serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml zaelijskim membranama.
visno od primenjene tehnike odreivasfingozin, (2)= CHOH
nja.
CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasiserumska bolest, reakcija preosetljivosti
eni aminoalkohol. V. sfingomijelini.
koja se deava 8 do 12 asova posle
f"
injekcije vee koliine stranog seruma, sfinkter, v. sphincter.
ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti- Shechanov sindrom, v. syndroma. ^
som, bolovim u zglobovima, visokom Shepherov prelom, prelom skone kosti s odvaljivanjem njegove spoljne zatemperaturom i prostracijom. Izazvana
titne ivice.
je imunim kompleksom izmeu stranog
antigena (seruma) i antitela stvorenih Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysenteprotiv njega, koji je izazvao imuno oteriae.
Shigella, igele, gram-negativni bacili,
enje raznih tkiva.
esto imaju kokobacilarni oblik. Nemasesilna antitela, v. celularna antitela.
ju flagela, ni izraenu kapsulu. Klasifisessilis, sesilan, sedei, koji esto sedi,
kacija igela je izvrena na osnovu antikoji ima iroku bazu, usaen, nepokregenske grae i prema fermentaciji matan. Suprotno: mobilis, peduncularis.
728

shigellosis
nita. Podeljene su na etri grupe: A,B,C
i D. Grupa A u koju spada Shigella dysenteriae, manit-negativna, a sve ostale
su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima
8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih
igela to pored endotoksina produkuje
i egzotoksin, koji je neurotropan i enterotropan. Grupa B sadri 6 tipova u
koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadri
15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa
D u koju spada Sh. sonnei. igele izazivaju bacilarnu dizenteriju, koja se lokalizuje u distalnim del-ovima debelog creva.
shigellosis, igeloza, opti naziv za sva oboljenja izazvana igelama. V. dysenteria.
shistocit, fragmenti eritrocita koji se nalaze u perifernoj krvi u intravaskularnim
hemolizama. Sin. helmet cell", eritrocit
u vidu lema.
shizamnion, postanak amniona izdubljivanjem zadebljalog ektoderma na lenoj strani embriona nekih sisara, meu
kojima i oveka.
shizofren, koji boluje od shizofrenije.
shizofrenija, v. schizophrenia.
shizoid, psihopatska linost koja po svom
duevnom sklopu podsea na obolele
od blagih oblika shizofrenije. Osoba povuena u sebe na upadljiv nain. V. introvertovan.
shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih
protozoa, koji se razvija intracelularno i
deli se u merozoite. V. malaria.
shock, v. sole.
shunt (eng.), ant, sporedni put, prolaz izmeu dva prirodna kanala, naroito izmeu krvnih sudova. ant moe biti
stvoren fizioloki u sluaju zaobilaenja
tromboze u nekom krvnom sudu, patoloki ili hirurki; s. cardiovascularis, .
izmeu sranih upljina, ili izmeu velikog i malog (plunog) krvotoka; desno-Ievi ., . kojim krv ide iz desnog srca u
levo, ili iz plunog krvotoka u veliki krvotok; levo-desni . . kojim krv prelazi
iz levog u desno srce, ili iz velikog krvotoka u pluni krvotok; porto-kavni .,
hirurko stvaranje anastomoze izmeu
portnog krvotoka i vene kave.
shunt-hyperbilirubinaemia, ant-hiperbilirubinemija, poveanje bilirubina u

sideroblast
plazmi zbog poveane razgradnje eritroblasta u kostnoj sri, kao to je sluaj
u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis,
zapaljenje pljuvane lezde. sialoadenectomia,
sijaloadenektomija,
ekstirpacija pljuvane lezde iji je
funkcioni parenhim propao.
sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje
neke od pljuvanih lezda.
sialoadenographia, sijaloadenografija,
radiografija pljuvane lezde i njenog
kanala posle ubrizgavanja kontrastnog
sredstva kroz kanal.
sialocalculosis, v. sialolithiasis.
sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje izvodnog kanala pljuvane lezde.
sialogoga (remedia), sredstva za podsticanje luenja pljuvake.
sialogram, sijalogram, rendgen-snimak
pljuvane lezde i njenog izvodnog kanala.
sialographia, sijalografija, rendgensko
snimanje pljuvane lezde i njenog izvodnog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva.
sialolithectomia, sijalolitektomija, hirurko odstranjenje kamena iz pljuvane
lezde ili njenog izvodnog kanala.
sialolithiasis, prisustvo kamena u pljuvanoj lezdi ili njenom izvodnom kanalu.
sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog
kalcijum-fosfata, koji se moe nai u izvodnom kanalu pljuvane lezde. Obino ima neki organski sredini deo ili
neko sitno strano telo, oko kojeg se taloe soli. Stenoza kanala izaziva zastoj
sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infekcije. Slian konkrement u izvodnom kanalu pankreasa moe izazvati hemoragiku nekrozu u lezdi.
sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus.
sicca syndroma, v. Sjgrenov sindrom.
siderinuria, siderinurija, izluivanje hemosiderina mokraom.
sideroblast, eritroblast koji sadri zrnca
hemosiderina u svojoj citoplazmi; ringed s., (eng.) patoloki sideroblasti u
kojih postoji veliki broj krupnih zrna
hemosiderina u vidu prstena oko jedra
729

sideropenia
elije, koji su karakteristini za sideroblastne anemije.
sideropenia, sideropenija, deficit gvozda
u organizmu.
sideropenijska disfagija, v. dysphagia;
Plummer-Vinsonov znak.
siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza
zbog udisanja gvozdene praine; (2) poveane koliine gvozda u organizmu; s.
bulbi, taloenja soli gvozda u tkiva one
jabuice posle rastvaranja delia gvozda ili elika koji su povredom prodrli u
oko. Dovodi do tekih oteenja onih
opni i najzad do slepila; s. haematogenes, hematogena sideroza, stvaranje
pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja
krvi, najee hemoglobina; s. hepatica, jetrina sideroza, taloenje velikih
koliina gvozda u jetrinom parenhimu;
s. nutritionalis, nutritivna sideroza
zbog unoenja hrane bogate u gvozdu, a
siromane u belanevinama i kalorijama; s. oculi, proimanje tkiva oka solima gvozda, nastalo pod dejstvom tenosti oka usled zaostalog intraokularnog stranog tela koje sadri gvoe. Dovodi do heterohromije duice, katarakte i degeneracije nervnih elemenata
mrenjae. Na kraju nastaje gubitak
vida; s. pulmonalis, pluna sideroza, sideroza definisana pod (1) s. urinaris,
siderinuria.
sideroskop, aparat pomou koga je mogue dokazati i lokalizovati i najsitnije
intraokularno magnetno strano telo. Sastoji se od dve astatine igle koje vise na
finoj niti ahure svilene bube. Pomou
svetlosnog snopa i ogledala uveliano
se ita skretanje magnetne igle prilikom
pribliavanja oku koje sadri magnetno
strano telo.
sifilidi, opti naziv za sve sifilisne promene drugog i treeg stadijuma na koi i
sluznicama.
sifilis, v. syphilis.
sifilisna angina, v. angina.
sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba.
sifilisni, koji se odnosi na sifilis.
sifilisni ankr, v. ulcus durum.
sifilitian, v. sifilisni.
sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa.
sifiloidl, promene na koi koje lie na si-

730

signum
filisne promene, a u stvari nemaju veze
sa sifilisom.
sif ilolog, lekar koji posebno izuava sifilis
ili se bavi njegovim leenjem.
sigma, colon sigmoideum, sigmoidni kolon, zavrni deo kolona, nalazi se izmeu nishodnog kolona i pravog creva
(rectum). V. intestinum i ig.
sigma-faktor, polipeptidni segment polimeraze RNK koji prepoznaje mesto na
molekulu DNK za otpoinjanje transkripcije RNK.
sigmatismus, sigmatizam, greka u izgovaranju suglasnika "s". uje se udarac
vrka jezika na prednji red zuba. Leci se
fonijatrijskim metodama.
sigmoidectomia, igmoidektomija, odstranjivanje sigmoidnog kolona hirurkim putem.
sigmoideus, sigmoidan, u obliku grkog
slova sigme, npr. colon sigmoideum,
sigmoidni kolon.
sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksure kolona.
sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirurko fiksiranje sigmoidnog kolona u povienom poloaju, koje se vri u cilju Ieenja ispadanja rektuma. V. prolapsus.
sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pregled sigmoidne fleksure sigmoidoskopom.
sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosigmoidostomija, operativno stvaranje
anastomoze izmeu dva dela sigmoidnog kolona.
signa, s., sign., signetur, signiraj! oznai!
obelei! neka se obelei.
signatura, deo recepta koji sadri uputstva bolesniku kako da upotrebi propisani lek.
signe d'alarnie, v. znak.
signe du tabouret, znak tronoca, pojava da osoba obolela od hiper(tireoidizma (v. hyperthyreosis) ne moc da se
podigne s niskog sedita (tabureta,
tronoca) bez pomoi ruku ili bez
tue pomoi, a javlja se kao odraz miopatije, naroito miia predela karlice i
natkolenica, u toku hipertireoidizma.
signum, znak, objektivna promena u nekoj bolesti. Pojedini autori su opisali
specijalne znakove koji se obino nazivaju po njima. Npr. Rombergov znak.

signum malum ominis

signum malum ominis, ovim citatom se
izjavljuje da postoje loi predznaci za ishod bolesti.
sijalografija, rendgenografsko prikazivanje izvodnih kanala i njihovih razgranjenja u pljuvanim lezdama posle ubrizgavanja kontrastne tenosti u izvodni
kanal pljuvane lezde. Najee se snima zauna lezda (glandula parotis) da
bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje hroninog zapaljenja, tbc. ili tumora.
sijalolit, v. sialolithus.
Sijarinska Banja, banja pored sela Sijarina, 51 km od Leskovca, a 32 km od Lebana, na 420 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki.
Vie izvora (temperature:
71, 42,-38, 32, 28, 26, 2O0C) hidrokarbonatne (natrijuma i kalcijuma), gvoevite, slabo murijatine i ugljenokisele
vode (ukupna mineralizacija: 3,032;
2,404 i 2,936 g/oo). Voda slui za pie i
kupanje. Postoji takoe i toplo prirodno
blato. Banja ima basene i kade za kupanje i basene za kupanje u blatu. U ovoj
banji lece se: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije i
mialgije; hronina oboljenja enskih poInih organa; oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva; kamen u bubrezima;
lake anemije i premorenost.
sile vakanja, sile koje stvaraju mastikatorni miii prilikom vakanja, gutanja i
govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu
zuba ove sile se preko njih prenose na
okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su:
jaina, pravac, duina i taka delovanja.
silicium, Si, silicijum, hemijski element,
spada u metaloide, jedan je od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi (u
obliku silikata, soli silicijumove kiseline).
silicosis, silikoza, skoro iskljuivo profesionalno oboljenje izazvano dugotrajnim uticajem praine koja sadri slobodni silicijum-dioksid. Najizrazitije
promene su na plunom parenhimu, i
to u vidu fibroznih voria, a kasnije, u
zaputenim sluajevima, u obliku pseudotumornih masa, koje mogu da se raspadaju i stvaraju pseudokaverne. Silikoza stvara uslove za nastanak plune

simbioza
tuberkuloze i drugih plunih oboljenja,
jer slabi imunobioloke snage organizma. Od nje najee boluju rudari, brusai, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji
pri radu s kvarcom (kremenom) koji se
pulverizuje nisu zatieni od udisanja
njegove (SiCh) praine. V. pneumonoconiosis.
silikati, soli silicijumove kiseline.
silikatni cementi, v. cementi.
silikofluorovodonina kiselina, drugi
preparat po uestalosti primene za fluorisanje vode. Molekularna teina 144,08,
sadri istog fluora 79,2%. Koristi se u
sluajevima velikih vodovodnih objekata.
silikoni, sintetika jedinjenja sastavljena
od nizova izgraenih od silicijuma i kiseonika s acil- i alkil-grupama, zavisno
od sastava su teni (silikonska ulja), vrsti (silikonske smole) ili lie na kauuk
(silikonski kauuk).
silkworm-gut, vrsta konca za ivenje.
Sastoji se od ovrslog soka svilene bube
koja se ubija pre nego to pone da stvara svoju ahuru. Ovaj konac je manje savitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a odlikuje se tim to ne bubri.
simbioza, zajedniki ivot biljnih vrsta, ili
biljnih i ivotinjskih, ili ivotinjskih vrsta, pri emu njihova zajednica moe
biti prisna u raznim stepenima, ali je
uvek od obostrane ivotne koristi. Liaj,
sastavljen iz jednoelijskih ili konastih
alga i gljiva, ima odreen oblik i organizaciju koja daje utisak organizma. U
mnogih prostih ivotinja, i jednoelijskih, ive u telu sitne zelene ili ute alge,
koje im daju boju; u takvoj zajednici ostvaren je odnos koji, u vezi s metabolizmom, postoji inae u prirodi izmeu
biljnog i ivotinjskog sveta. U s. izmeu
ivotinja moe postojati odnos uzajamne pomoi, kao npr., izmeu morskog
raka Pagurus, koji se useli u praznu puevu kuicu, i morskih aa, koje on na
nju postavi. Izmeu raznih vidova simbioze i parazitizma nije uvek mogue
povui granicu. Npr., metabioza je prelazni oblik izmeu prave simbioze i neobaveznog parazitizma.
731

similia similibus curantur

similia similibus curantur, slino se
slinim leci, osnovno uenje homeopatije, prema kome se neka bolest leci
onim hemijskim supstancijama koje
mogu da izazovu efekte sline samoj bolesti.
simpatika gangliektomija, v. sympathectomia.
simpatiki nervi, v. autonomni nervni sistem.
simpatiki nervni sistem, v. simpatikus,
simpatiko zapaljenje oka, v. ophthalmia.
simpatikolitik, materija koja suprimira
efekte simpatikog nervnog sistema,
bilo da crpi rezerve simpatikih medijatora ili, pak, da se vezuje za receptore
preko kojih ovi medijatori ispoljavaju
svoje efekte (blokatori simpatikusa- reserpin, propranolol itd.).
simpatikomimetik, supstancija koja pojaava simpatike efekte na organima
koji su inervisani simpatikim nervnim
sistemom (adrenalin, noradrenalin,
efedrin, amfetamin itd.).
simpatikus (pars sympathica), deo autonomnog ili vegetativnog ivanog sistema, iji se centar nalazi u kimenoj'moidini, odakle se pruaju ivana vlakna
preko gangliona i spletova do unutranjih organa. Simpatikus pojaava metabolizam i potronju energije, iri enice
i bronhije, ubrzava rad srca, poveava
krvni pritisak, smanjuje peristaltiku
glatkih miia i sekreciju lezda u elucu i crevima. Ima dejstvo suprotno parasimpatikusu. V. autonomni sistem, parasimpatikus.
simpatolitik, v. simpatikolitik.
simpatomimetik, (simpatikolitik), supstancija koja deluje stimulantno na organe (efektore) inervisane adrenergikim
nervima (adrenergiki lek), npr., adrenalin, noradrenalin (levarterenol), izoproterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin
itd.
simpodija, sraslost donjih udova.
simptomatologija, (1) grana medicine
koja se bavi izuavanjem simptoma bolesti; (2) skup simptoma neke bolesti.
simptomatska porfirija, v. porphyria.
732

singama
simptomatska terapija, leenje u kome
se otklanjaju samo pojedini simptomi
bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uzrok bolesti.
simulant, onaj ko se hotimino prikazuje
kao bolestan. Simulant je esto maloumna osoba. V. simulatio.
simulatio, simulacija, hotimino podraavanje telesne ili duevne bolesti ili poremeaja koje ini zdrava osoba s ciljem
da sebi pribavi neku korist. Osim u
najteim situacijama, simulaciji pribegavaju veinom maloumne osobe.* Simulaciju je teko vriti, a da se ranije ili
docnije ne otkrije.
sinalbin, glikozid iz bele slaice, Sinapis
alba.
Sinapis alba, bela slaica.
Sinapis semen, zrelo osueno seme slaice, Brassica nigra (crna goruica). Sadri etarsko ulje iji je glavni sastojak alilizocijanat. Samleveno u prah (slaino
brano) i pomeano s mlakom vodom
nekada je upotrebljavano za draenje
koe. Sluio je i za izradu slaine hartije. V. Charta sinapisata.
sinapteno jedro, hromatin jajne elije
smeten na jednom polu jedra.
sinaptiko vreme, interval od 0,5 msec
koji proe pri prelasku nadraaja s jednog na drugi neuron u sinapsi.
sinciput, prednji deo glave.
sindaktilija, v. syndactylia.
sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva izmeu zaetaka kostiju.
sindrom, v. syndroma.
sinergija, uzajamno delovanje u istom
smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. sinergizam.
sinergist, koji deluje u istom smislu, koji
dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni
sri nadbubrenih lezda i simpatiki
nervni sistem.
sinergizam, asocijacija izmeu dve vrste
bakterija u kojoj jedna od njih ili obe
dobijaju nove osobine, koje nemaju
kada ive zasebno, ili proiruju one osobine, koje ve imaju (npr. Plaut-Vincentova angina). V. sinergija.
sinestezija, v. synaesthesia.
singama determinacija pola, v. determinacija pola.

singamoidno razmnoavanje
singamoidno razmnoavanje, u ivotinja
s agamim razmnoavanjem dolazi do
povremenih pojava koje lie na polnost.
Takvo razmnoavanje se naziva singamoidno razmnoavanje.
singeno, oznaava istu gensku konstituciju. Ako su u pitanju ivotinje, onda oznaava genski ist soj. V. izogeno.
singultus, tucanje, klonusni grevi preage prouzrokovani nadraajem frenikusa, posredno ili refleksno.
sinigrin, glikozid iz semena slaice (Semen Sinapis) koji se, pod dejstvom fermenta mirozina, razlae na eer, kalijum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko
ulje od slaice, Oleum Sinapis).
sinister, levi, npr. manus sinistra, leva
aka.
sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca
u levoj polovini grudnog koa. Sin. levocardia.
sinistropositio, (gin.) sinistropozicija,
nepravilan poloaj materice, kada je
njeno telo okrenuto prema levoj strani
karlice. Uzrok s. je najee skraenje
irokih veza ili oiljaste promene usled
nekog zapaljenjskog procesa na levim
adneksima; s. srca, poloaj srca pri
kome ono lei posred grudnog koa,
umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od
sagitalne ravni. Via se u oko 20 % zdravih.
sinkarion, jedro zigota koje sadri dipliodni (2n) broj hromosoma.
sinkineza, pokret koji se javlja istovremeno s glavninx pokretom, npr. podizanje
onih jabuica sa zatvaranjem onih kapaka. Sinkinze nastaju aktivnou supkortikalnih (ekstrapiramidnih) centara.
sinkopa, v. syncopa.
sinoatrijumski blok, v. block.
sinteza, sastavljanje, izgraivanje; u herniji stvaranje jedinjenja od elemenata ili
jednostavnijih jedinjenja. V. analiza.
sinteza antitela, v. antitelo.
s inu it is, v. sinusitis.
sinus, zatoka, dep, duplja; (1) upljine u
kostima glave (v. dalje) obloene sluznicom i ispunjene vazduhom (pneumatske upljine); (2) upljine ije zidove
gradi tvrda modanica, a koje su ispunjene venskom krvlju (venski lubanjski

sir
sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa,
proirenja u vidu paga izmeu zida
aorte i njena tri polumeseasta zaliska;
s. durae matris, venski lubanjski sinusi
ije zidove gradi tvrda modanica svojim duplikaturama obloenim iznutra
endotelom. Celokupnu vensku krv iz
ovih sinusa sabira unutranja jugularna
vena (v. jugularis interna). Od vena sinusi se razlikuju po tome to nemaju u
svojim zidovima miina i elastina
vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni,
rasporeeni su u dve grupe: grupa upljikavog sinusa (sinus cavernosus) i grupa ua sinusa (confluens sinuum); s.
ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u labirintu sitaste kosti; s. frontalis, eoni
sinus, nalazi se u eonoj kosti, prouzrokuje spolja na kosti luno ispupenje
(arcus superciliaris); s. maxillaris, gornjovilini sinus, najvei od sinusa, nalazi se u telu gornje vilice, oblika je trostrane piramide; s. paranasales, paranazalne duplje ili paranazalni sinusi, nalaze se u kostima glave, obloeni su sluznicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze
s nosnom dupljom preko svojih otvora;
svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, klinasti sinus, nalazi se u telu klinaste kosti.
sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa.
sinusna aritmija, v. arrhythmia.
sinusna bradikardija, v. bradycardia.
sinusna tahikardija, v. tachycardia.
sinusoida, krivulja naizmenine elektrine struje. Ona moe predstavljati promenu smera, veliine intenziteta i napona naizmenine elektrine struje.
sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma.
Sippy-prakovi, antacidna sredstva
(Sippy I - 77% +23%
;
Sippy
II
=
50%
NaHCOs+50% MgO).
Sippyjeva kura, v. dijeta.
sir, mleni proizvod koji se dobij a obradom normalnog, obranog ili zgruanog
mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obranog mleka sadri: 23% belanevina,
mlenog eera 4%, masti 1%, mineralnih materija 2%. Punomasni sirevi su
pravljeni od celokupnog mleka uz dodatak odgovarajue maje, koja izaziva glji733

situs

strasti maz
vino vrenje. Postoji veliki broj vrsta sireva.
sirasti maz, v. vernix caseosa.
siretna kiselina, v. Acidum aceticum.
siretni etar, v. Aether aceticus.
sirite, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobinu da zgruava kazein, upotrebljava se
za proizvodnju sira. Dobija se iz sekrecije eluca teladi, svinja i koza. U tenosti
se dodaje mleku 1:10.000, u prahu
1:100.000.

sirova dijeta, v. dijeta.

sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%)
vodeni rastvor saharoze. Pored saharoze moe sadravati vone sokove, ekstrakte droga ili druge lekovite supstancije; S. Althaeae, sirup od belog sleza,
slui kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii,
sirup od narande, slui kao gorko aromatino sredstvo; S. Citri, limunov
sirup, slui kao korigens za lekove koji
reaguju kiselo; S. simplex, obian sirup, sastoji se samo od saharoze i destilovane vode; S. Thymi compositus,
slui kao sedativno-ekspektorantno
sredstvo. Sirupi slue kao korigentna
sredstva za tene oblike lekova za unutranju upotrebu, .koji se uzimaju velikim ili malim kaikama.
sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuvaku, v. 5MVO polje rada.
sistem, (gr. systema, sastavljeno, celina),
skup delova u celinu po odreenom
planu, skup organa koji vre zajedniku
funkciju; autonomni nervni s., v. idem;
centralni nervni s., v. mozak, kimena
modina, nervni sistem; ekstrapiramidni s., v. idem; hemolitiki s., sistem od
eritrocita ovna i seruma zeca u kome se
nalazi hemolizin ili amboceptor protiv
eritrocita ovna. Slui kao indikator u
reakciji fiksacije komplementa; HL-Asistem, genski region u ljudi od kojeg
zavisi histokompatibilnost (v. histokompatibilnost); limbiki s., v. idem; nervni
s., v. idem; parasimpatiki nervni s., v.
autonomni nervni sistem, parasimpatikus; simpatiki nervni s., v. autonomni
nervni sistem, simpatikus; sprovodni s.
u srcu, naroiti sistem koji se sastoji od
miinih i nervnih elemenata, vezivnog
tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i
734

provode podsticaji za automatski i ritmiki rad srca. Sastoji se od sinusnog ili

Keith-Flackovog vora (nodus sinuatrialis), Aschoff-Tawarainog vora (nodus atrioventricularis) i od Hisovog
snopa (fasciculus atrioventricularis).
Sinusni vor se nalazi u zadnjem zidu
desne pretkomore i predvodnik je srane radnje. Aschoff-Tawarain vor je
smetem na donjem zidu desne pretkomore, prima impulse od sinusnog vora
i predaje ih dalje Hisovom snopu koji
ima zajedniko stablo i dva kraka ili grane za desnu i levu komoru. Ispod endokarda komora nalazi se mrea tzv. Purkinjeovih vlakana; vegetativni nervni
s., v. autonomni nervni sistem.
sistemski eritemski lupus, v. lupus erythematodes disseminatus.
sistole, systola, kontrakcija sranog miia (pretkomora ili komora), kojom se
krv istiskuje iz ovih upljina. Sistola
pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3
sek.

sistolni um, v. um.

sitast, v. cribrosus, ethmoidalis.
sitasta kost, neparna kost lubanje, sadri
u svojim labirintima elije koje grade sinuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoidale).
Sitotroga cerealella, itni moljac, kosmopolitski moljac, dug oko 5 mm, boje pepeljastosive, koji napada ito u stovaritima i, pre etve, na poljima. ito dobiva
neprijatan miris, neukusno je, te se stoga ne moe upotrebljavati. Ciklus razvitka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 meseci. Obino daje 4-5 generacija godinje, a ponekad i vie.

situacioni av, v. sutura.

situs, poloaj; (gin.) poloaj ploda u materici za vreme trudnoe i pri poroaju.
Pod poloajem se podrazumeva odnos
ploda i osovine materice. Moe biti uzduan, kosi i-poprean; asinklitiki p.,
naleganje glave fetusa na karlini ulaz
tako da prednja ili zadnja temena kost
sie nie u karlicu. Tada uzduni av
glave moe biti blie promontorijumu
(prednji asinklitizam) ili blie simfizi
(zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili
oprueni p. glave su: temeni, eoni i li-

Sjogrenov sindrom
ni. U njih glava nije savijena nego opruena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova
tri poloaja najpovoljniji je temeni, a
najnepovoljniji eoni; kosi p., poloaj u
kojem plod lei u materici tako da mu je
uzduna osovina postavljena koso u
odnosu na uzdunu osovinu materice.
Spada u nepovoljne poloaje za poroaj.
U toku poroajnog mehanizma moe
sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi
mora da se koriguje okretom; p. licem,
defleksioni poloaj u kojem je brada ploda
najvie udaljena od njegovih grudi; noni
p., podvrsta karlinog poloaja u kojem se
detinje noge nalaze na ulazu u majinu
karlicu; popreni p., poloaj u trudnoi i
pri poroaju kada se uzduna osovina
ploda ne poklapa s uzdunom osovinom
materice. Pri ovakvom poloaju spontan
poroaj s donesenim detetom je nemogu,
te se mora ispraviti okretom, spoljanjim,
kombinovanim ili unutranjim; uzduni
p., poloaj kada se uzduna osovina ploda
poklapa sa uzdunom osovinom t materice;
u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu
nalazi glava ploda; u. p. kar-liom je kada
se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica
ploda; s. viscerum in-versus, uroena
anomalija u kojoj su organi u telu
suprotno postavljeni u odnosu na normalni
poloaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj
strani. V. in situ, positio. Sjogrenov
sindrom, v. syndroma.
skalenovertebralni trougao, trougao ije
bone strane stvara kimeni stub i
unutranja ivica prednjeg skalenskog
miia, a bazu prvo rebro. Sin. Waldeyjerov trougao.
skalenusni sindrom, v. syndroma.
skaleri, odbrojai, elektronski ureaji
koji slue za odbrojavanje i prikazivanje
broja primljenih impulsa; binarni s.,
prikazuju rezultate s vie brojeva koji se
sabiraju da bi se dobio ukupan broj impulsa; dekadni s., prikazuju broj primljenih impulsa direktno u -decimalnom sistemu.
skalp, deo koe lubanje, izuzev koe lica i
uiju, koji je pokriven vlasitem.

skener
skalpel, v. scalpellum.
skalpiranje, odlubljivanje koe sa svoda
lubanje.
skandirani govor, govor u kome su pojedini slogovi odvojeni duim pauzama
(kao pri skandiranju stihova), jedan od
klasinih znakova multiple skleroze. S
nistagmusom i intencionim tremorom
ini tzv. Charcotovu trijadu karakteristinu za to oboljenje. Javlja se i u oboljenju malog mozga.
skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razlaganju belanevina u crevu iz aminokiseline triptofana. Od skatola i indola potie neprijatan miris stolice. Iz creva skatol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se oksidie u skatoksil koji reaguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom.
skeletiranje, krajnja omravelost; uklanjanje mekih tkiva sa skeleta.
skeletna !mobilizacija, ekstraoralna
imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis
sec. Roger Anderson.
skeletna aka, aka u kojoj su svi miii
atrofisani, te lii na aku u kostura. 4Poslednji stadijum oboljenja propraenog
miinom atrofijom (amyotrophia spinalis progressiva, sclerosis lateralis
amyotrophica). V. manus.
skeletni, koji pripada skeletu.
skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju
zglobljenih meusobno, koji ini vrst
oslonac mekim delovima tela.
sken, v. scintigram.
skener, automatski elektronski ureaj s
pokretnim scintilacijskim detektorom i
grafopisaem. Primenjuje se za scintigrafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom
pravolinijskom pomeranju detektora
po X- i Y-osi iznad jednog ili vie organa
ili celog tela, ureaj ubeleava intenzitet zraenja pojedinih delova u obliku
crtica, a iji je broj vei ukoliko je vea
radioaktivnost. Dobijeni grafiki zapis
raspodele radioaktivnog obeleivaa
naziva se scintigram (v. scintigram). Ima
vie vrsta scintigrama: scintigram s jednim ili dva detektora (dvoglavi scintigram), scintigram s vie detektora, scintigram za elo telo, tomografski scintigram.
735

skeocytosis
skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih
elija granulocitne loze u perifernoj
krvi. Sin. pomeranje ulevo.
skijagram, v. rendgenogram.
skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija;
(oft.) objektivno odreivanje refrakcionih anomalija. Pomou ogledala se ubacuje svetlost u predeo enice i pri pokretima ogledala posmatra se kretanje i
pravac senki u predelu pupile koji je
razliit u raznim refrakcionim anomalijama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia.
skleromeri, metamerno postavljeni zaeci vezivnog tkiva.
sklerotom, v. praprljeni.
sklizna dijafragmatska hernija, v. hernija.
skodismus, kodizam, timpanian perkusijski zvuk iznad osrednjeg eksudata,
nastaje usIed relaksacije plunog tkiva.
Sin. kodin znak.
skorbut, v. scorbut.
korpion, korpija, otrovni artropod iz
klase paukova. Trbuh se zavrava ot
rom kukastom bodljom koja je u vezi s
otrovnom lezdom. To su none ivoti
nje. Otrov velikih, korpija je opasan za
x
oveka.
skotolotvo, naziv za sodomiju.
skotometrija, subjektivna metoda za odreivanje najfinijih poremeaja u centralnim delovima vidnog polja. Za_primenu te metode postoji vie tipova aparata.
skrama, eschara, pseudomembranska
ljuska (nastaje posle koagulacione nekroze).
skretanje ravnine polarizovane svetlosti, skretanje ravnine polarizovane svetlosti ulevo ili udesno, koje vre optiki
aktivne supstancije kad kroz njih prolazi polarizovana svetlost. Skretanje udesno oznaava se sa (+), a skretanje ulevo
oznaava se sa (-). V. levogiran, dekstrogiran.
krob, v. Amylum.
krobna kapsula, v. capsula.
skrofla, v. scrojulosis.
skrofuloza, v. scrofula.
skvamozan, perutav, oznaava stvaranje
ili postojanje peruti. V. squama.
slabine, v. ilia, inguen, lumbus.
736

slinavka
slabinski predeo, v. regio.
slabokrvnost, v. anaemia.
slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna
jema, koji sadri dijastazu (anilazu),
dekstrin i maltozu.
Slana Banja u Tuzli, banja u samom gradu Tuzli, u njenom najlepem delu, u
okviru velikog parka Trnovac. Mineralna voda ove banje jako je slana, sadri 267 g/oo natrijum-hlorida, temperature je oko 270C, ali se ona u kupatilu zagreva do 380C. Koristi se za inhalisanje,
ispiranje i kupanje (razblaena). Postoji
kupatilo s kadama i odeljenjem za inhalisanje. U ovoj banji se lece: hronina
kostna i druga gnojenja (adenitis, osteomijelitis i dr.); hronine bolesti enskih
polnih organa, limfatika i rahitika
oboljenja dece, opta premorenost, iscrpenost posle bolesti i nespecifina zapaljenja respiratornih puteva.
slane vode, v. voda.
Slankamenska Banja, banja u podnoju
Fruke Gore, na samoj desnoj obali Dunava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i toniki. Mineralna voda je
murijatina, na izvoru ima 190C, ukupno
sadri 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo
joda, litijuma i dr. Ona slui za kupanje
(zagrejana). Postoji kupatilo s kadama.
U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; bolesti
enskih polnih organa; limfatika, anemika i rahitika oboljenja dece; neuralgije. Banja je i oporavilite, odmaralite i letovalite.
lep, zadniven, v. caecus.
lepa taka, v. macula caeca.
slepilo, duevno, v. agnosia.
sIepilo u sumrak, v. hemeralopia.
slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum.
slepoona kost, parna kost lubanje, sastoji se od ljuske, bubanjskog i iljastog
dela, piramide i sisolikog nastavka. U piramidi i sisolikom nastavku se nalaze
upljine u kojima su smetena dva ula,
jedno za sluh, a drugo za ravnoteu i orijentaciju u prostoru. V. os (temporale).
slepooni, v. temporalis.
slezina, v. lien.
slezinski, v. lienalis, splenicus.
slinavka, v. stomatitis epidemica.

slobodni tiroksin
slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije
vezan za belanevine seruma. Slobodni
tiroksin predstavlja aktivni metaboliki
oblik tiroksina. Odreivanje slobodnog
tiroksina predstavlja najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije.
slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotironina koji nije vezan za belanevine seruma. Slobodni trijodotironin predstavlja
akrivni metaboliki oblik ovog hormona. Odreivanje slobodnog trijodotironina predstavlja, zajedno s odreivanjem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji
metod za ispitivanje tireoidne funkcije.
sluajna varijacija gena, v. genski drift
(engl.).
sluajno sjedinjavanje, v. neodabrano
sjedinjavanje.
sluanje, sluh, v. auditus.
sluni, v. acusticus, auditorius.
slune koice, eki i nakovanj; postaju
iz l, a stremen iz 2. krnog luka. V. ossicula auditus, incus, malleus, stapes.
sluni centar, v. centar za sluh.
sluni ivac, v. nervus statoacusticus.
sluno uvebavanje, dui postupak koji
je potreban da se nagluho lice naui da
u najveoj meri iskoristi elektrini sluni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u
audiolokoj ambulanti.
smegma, sapunjak, beliastouta masa,
koja nastaje najveim delom Ijutenjem
epitela, a sadri i razne mikrobe i malo
sekreta Ipjnih lezda. U mukaraca se
skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod ena
izmeu klitorisa i malih polnih usmina;
s. praeputii, luevina lojnih lezda
udne navlake u mukog.
smegmolit, prepucijalni kameni.
Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjavanje.
Smithwickova operacija, v. sympathectomia, operacija.
smole za razmenu anjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadre bazne
grupe, mogu da adsorbuju hlorovodoninu kiselinu u elucu; slue kao antacidna sredstva.
smole za razmenu katjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadre kisele
grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol47 Medicinski leksikon

socijalna medicina
sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa
moe da se izmenjuje sa pozitivno naelektrisanim supstancijama; upotrebljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz
neke diuretike lekove.
smrzavanje, promene koje nastaju u organizmu pod dejstvom niske temperature.
Smrzavaju se ili periferni delovi tela,
naroito prsti nogu i ruku, ili-ponekad
elo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo
pri temperaturama ispod -1O0 C nego i
pri temperaturama iznad O0C. Smrzavanje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i
vlaan vazduh, loa odea i obua, nedovoljna ishrana, mokra i tesna obua,
uzimanje veih koliina alkohola, due
mirovanje u hladnoi, fizika iscrpenost, premorenost, duevna iznurenost
i gubitak osetnih koliina krvi. V. congelatio, perniones.
smrznutost, stanje organizma nastalog izlaganjem organizma za due vreme niskoj temperaturi.
smrzotina, v. congelatio, perniones.
smuarske povrede, dosta su este, neke
od njih Sportske povrede u uem smislu. Smuke produuju stopalo i sile koje
deluju na njih prenose se preko duge
poluge. Tri specifine povrede su: smuarska fraktura - fraktura fibule u visini
ivice cipele; smuarska taka - povreda
gornjeg pripoja unutranjeg kolateralnog ligamenta kolena i smuarsko stopalo - est razvoj ravnog stopala. Gotovo nigde prevencija nije toliko efikasna pravilna tehnika smuanja i moderna
oprema.
Sn, hemijski znak za kalaj, stannum.
sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji
od komadia ili kristala; s. od ugljen-dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi
led, koji nastaje brzim isparavanjem
tenog ugljen-dioksida. Daje temperaturu ispod -790C i ponekada se upotrebljava u kriohirurgiji, mada je odskora potisnut i zamenjen tenim zotom.
sneni konjunktivitis, v. conjunctivitis actinica.
snoaj, v. obljuba. socijalna medicina,
nauka koja prouava
zdravstveno stanje stanovnitva kao i
737

socijalna patologija
razne uticaje koji to zdravstveno stanje
odreuju. Shvatajui zdravlje kao odnos dinamijske ravnotee izmeu oveka i njegove okoline, socijalna medicina
posebno prouava faktore socijalne sredine koji mogu da dovedu do poremeaja te ravnotee iz koje rezultira bolest.
Ona takoe prouava sistem i organizaciju zdravstvene zatite kao i mogunost primene i uticaja savremenih tekovina nauke na sistem zdravstvene zatite.
socijalna patologija, nauka o socijalnim
problemima. Predstavlja skup interdisciplinarnih znanja i metoda korienih
u istraivanju socijalnih problema u zajednici i predlaganju mera za njihovo
spreavanje i reavanje.
socijalna potreba, potreba za drutvenom pomoi. To je stanje u kome se
mogu nai pojedinci ili grupe ljudi kada
nastanu poremeaji u prirodnim funkcijama (bolest) ili drutvenim odnosima, odnosno kada nastanu problemi
koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da
rese bez pomoi drutvene zajednice.
socijalna sigurnost, kompletna socijalnax
zatita protiv najrazliitijih rizika. Moe
se shvatiti kao socijalna zatita podignuta na stepen prava koja se realizuje
kroz socijalno osiguranje, socijalnu pomo kao i kroz zdravstvenu zatitu.
socijalna zatita, sistem organizovanih
drutvenih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju socijalne sigurnosti ljudi. Razvija se kao deo drutvenoekonomskih
odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i
razlikuju u razliitim sredinama. Kod
nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje
socijalne sigurnosti ljudi na principima
solidarnosti, uzajamnosti i humanosti.
U najirem smislu ona obuhvata: socijalno obezbeenje, socijalno osiguranje
i socijalno staranje.
socijalne bolesti, grupa bolesti u ijem
nastanku i odravanju u jednoj odreenoj sredini socijalni faktori imaju dominantan uticaj. Pored toga, ove bolesti
odlikuju se masovnou i znaajnim socijalnoekonomskim posledicama koje
ostavljaju na pojedinca, porodicu i na
itavu zajednicu. Stoga je za njihovo re738

socijalni sluaj
avanje potrebno zalaganje zajednice
kao celine a ne samo zdravstvene slube. Poto su socijalni faktori razliiti u
razliitim sredinama to se i pojedine
grupe socijalnih bolesti vezuju za odreene sredine. U nerazvijenim sredinama javljaju se tuberkuloza, akutne zarazne bolesti, malnutricije; u sredinama
u razvoju javljaju se povrede i alkoholizam, a u razvijenim i visokorazvijenim
sredinama javljaju se kardiovaskularna
oboljenja, maligna oboljenja, eerna
bolest, gojaznost i narkomanija.
socijalni problem, osoba ili grupa osoba
koje su se nale u stanju socijalne potrebe iz razliitih razloga (katastrofalne
prirodne nesree, odreena drutvena
zbivanja i si.), pa je za reavanje takvog
njihovog stanja neophodna drutvena
intervencija.
socijalni rad, aktivnost zasnovana na naunim osnovama, koju u ime drutva,
prema posebnoj strunoj metodologiji,
vri odreena sluba, sa ciljem da pomogne pojedinim lanovima zajednice
da rese svoje ivotne probleme i da nastave adekvatno funkcionisanje u drutvenoj zajednici. Podruje socijalnog
rada je veoma iroko jer je predmet
rada celokupna ivotna situacija oveka
u drutvu i sve oblasti u kojima bi mogli
da se pojave ovekovi problemi.
socijalni radnik, strunjak ija je profesija vezana za primenu metoda socijalnog
rada u zadovoljavanju socijalnih potreba ljudi. Socijalni radnik radi u strunim slubama socijalne zatite, u slubama za zapoljavanje radnika, u radnim organizacijama, u zdravstvenim organizacijama i svuda gde se ostvaruje
drutvena zatita oveka i gde postoji
potreba da se sagleda celokupna ovekova i ivotna situacija. Pored profesionalnih socijalnih radnika postoje i dobrovoljni socijalni radnici koji svoju aktivnost sprovode kroz crveni krst i Socijalistiki savez. Za ovaj rad su posebno
obueni kroz kurseve Crvenog krsta.
socijalni sluaj, pojedinac ili pojedinana porodica koji se nalaze u situaciji u
kojoj su znaajno umanjena njihova
sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-

socijalno-ekonomski faktori
ajno ugroen standard ivota, odnosno
u takvoj su situaciji porodice ili pojedinci da se nalaze pod nesrazmerno veim
teretom reavanju egzistencijalnih problema u odnosu na ostale lanove
drutvene zajednice.
socijalno-ekonomski faktori, grupa inilaca socijalne sredine od posebnog znaaja za ouvanje i unapreenje zdravlja
kao i za nastanak oboljenja. Tesno povezani sa demografskim i vitalnim karakteristikama ovi faktori obuhvataju
najpre indikatore ekonomske razvijenosti teritorije, nacionalni dohodak po
stanovniku, procenat poljoprivrednog
stanovnitva u ukupnom, procenat aktivnog stanovnitva, uee dohotka iz
industrije u ukupnom, zatim odnos line i drutvene potronje, strukturi potronje, obrazovanje, opte uslove ivota, nauku, kulturu, zdravstvenu slubu i
dr.
socijalno osiguranje, osiguranje kojim se
shodno zakonskim propisima odreuju
prava u korienju zdravstvene zatite i
pravo na novane nadoknade i druga
novana primanja za osigurane sluajeve privremene spreenosti za rad, invalidnosti, starosti i smrti u granama
zdravstvenog, invalidskog i penzijskog
osiguranja. Zasniva se na naelima
uzajamnosti i solidarnosti osiguranika
u obezbeivanju sredstava i prava iz socijalnog osiguranja.
socijalno staranje, oblik drutveno organizovane socijalne zatite za one lanove zajednice koji nemaju ni socijalno
osiguranje ni socijalno obezbeenje.
Kod nas su korisnici ovog oblika zatite
ostareli ili invalidi bez sredstava za ivot, nesposobni za privreivanje, bez
srodnika koji ih izdravaju a isto tako i
deca liena roditeljskog staranja.
soivna ploa, zadebljanje ektoderma
prema pagu onog mehura. Uvraanjem ono postaje.soivna jama koja se
pretvara u soivni mehur (embrion od 8
mm).
soivo, lea, providno telo od stakla ili nekog drugog materijala koje ima jednu ili
obe granine povrine pravilno iskrivljene. Zbog svojih optikih osobina
47*

Sbkobanja
upotrebljavaju se za ispravljanje anomalija refrakcije. Sabirna soiva (bikonveksna, plankonveksna, konveksno-konkavna) ine proputene zrake konvergentnim te se upotrebljavaju- pri hipermetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bikonkavna, plankonkavna, konveksnokonkavna) ine proputene zrake divergentnim, te se upotrebljavaju u osoba s
miopijom. V. lens crystallina; ahromatska s., ne daju dugine boje oko lika, jer
ne razlazu svetlost, kao to to ine obina soiva. Sloena su od raznih vrsta
stakala; plankonkavno s., soivo s jednom ravnom, a drugom izdubenom povrinom; plankonveksno s., soivo s
jednom ravnom, a drugom ispupenom
povrinom.
soda, natrijum-karbonat; u narodnom govoru se upotrebljavaju nazivi kamena
soda, masna soda i ljuta soda za natrijum-hidroksid, kristalna soda i meka
soda za natrijum-karbonat.
soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas.
sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj literaturi naziv za hemijski element natrijem.
soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka ije
je seme vrlo bogato mastima (15-20 /o)
i belanevinama (30-40%). Soja sadri
enzim ureazu koji katalizuje razlaganje
ureje, uticajem vode, u amonijak i ugIjen-dioksid, pa se stoga primenjuje u
klinikoj herniji za odreivanje ureje u
krvi.
Sokobanja, banja na padini Ozrena, na
400 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki ,
i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45,
40, 38 i 2O0C). Sve vode su slabo mineralisane (0,4650 g/oo) i radioaktivne
(2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokirija u litru vode). Radioaktivnost gasova
iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa.
Voda se koristi za pie, kupanje i ispiranje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva
kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze,
neurastenija, nesanica, neuralgija, opta premorenost; neke kone bolesti;
uriki artritis; hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia; bolesti enskih polnih organa; astma, arterijska hi-

739

Solanaceae
pertenzija i lake anemije. Banja je oporavilite, odmaralite i letovalite.
Solanaceae, .familija biljaka od kojih
mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium) sadre
alkaloide hioscijamin (izomer atropina)
i skopolamin.
soli, neutralizacijom kiselina i baza nastaju so i voda. Postoje sledee vrste soli:
kisele, bazne, neutralne, meovite, dvogube i kompleksne soli. Kisele nastaju
deliminom zamenom vodonikovih atoma viebaznih kiselina, bazne deliminom zamenom hidroksilnih jona viekiselih baza, neutralne nastaju potpunom
zamenom vodonikovih jona kiselina i
hidroksilnih jona baza, meovite soli sadre razliite katjone ili anjone, kompleksne sadre kompleksne jone, a dvogube soli se sastoje iz dve soli koje se
rastvaranjem razdruuju kao jednostavne soli dajui obine katjone i anjone.
solitarni tuberkul, v. tuberculoma.
solubilis, solubilan, rastvorljiv.
Solublettae (solublete) vrsti lekoviti preparati u obliku malih, etvrtastih ili okruglih ploica, koje slue za izradu rastvora samo za poljnu upotrebu.
soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi infracrvene, tople zrake. Zraenja ovom
lampom umiruje bolove razne prirode.
solutio, (1) reenje; (2) rastvaranje; (3)
rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Adrenalini hydrochloridi, oficinalni l,/oo
vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida.
Upotrebljava se kod indikacija za davanje
adrenalina, parentera ln o i spolja.
Sin. Adrenalinum hydrochloricum solutum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIuminii subacetatis, oficinalni rastvor
aluminijum-subacetata. Sadri oko
7,5% monobaznog aluminijum-acetata.
Upotrebljava se spolja za obloge. Sin.
Aluminium aceticum solutum, Liquor
Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%-ni vodeni rastvor amonijaka. Upotrebljava se spolja u sastavu raznih linimenata koji slue za draenje koe (Linimentum Capsici compositum, L. saponato-camphoratum, L. saponato-camphoratum liquidum). Sin. S.Ammonii
hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so740

solutio
lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni
15%-ni rastvor amonijum-acetata. Ponekad se upotrebljava kao ekspektorantno sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v.
S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri,
oficinalni vodeni rastvor kalijum-arsenita koji sadri 1% arsen-trioksida.
Upotrebljava se oralno kod indikacija
za davanje arsena. Sin. Kalium arsenicosum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi,
oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i
kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u
leenju uge. Sin. Calcium sulfuratum
solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo*
nata, oficinalni krezolni sapun. Sadri
oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava
se kao dezinficijentno sredstvo. Sin.
Kresolum saponatum, Liquor Cresoli saponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni
rastvor ferihlorida. Sadri oko 10%
gvozda. Upotrebljava se spolja kao
kaustino i adstringentno sredstvo.
Vata ili gaza natopljena rastvorom ferihlorida upotrebljava se zbog hemostiptinog dejstva protiv krvavljenja iz
nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Ferrum trichloratum solutum, S. Ferri sesquichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v.
S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, oficinalni 35%-ni vodeni rastvor formaldehida. Razblaen (3-10%) upotrebljava
se spolja za mazanje protivprekomernog znojenja ruku i nogu. Sin. Formaldehydum solutum; S. Formaldehydi saponata, oficinalni sapunski rastvor formaldehida. Sadri oko 13% formaldehida. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom
rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%-nom za dezinfekciju ruku i instrumenata.
Sin. Formaldehydum saponatum solutum,
Liquor Formaldehydi saponatus; S.
Hydrogenii peroxydi concentrata,
koncentrovani vodonik-peroksid, oficinalni rastvor vodonik-peroksida koji,
prema Ph. J. sadri oko 30% H22. Slui
uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i
za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium peroxydatum concentratum; S. Hydrogenii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor
vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sadri 3% H22. Slui kao dezinficijentno
i dezodorantno sredstvo (za ispiranje

solutus
usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn
peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa,
oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov
rastvor. Sadri 2% joda i 4% kalijum-jodida. Upotrebljava se kod indikacije za
davanje joda oralnim putem, ili za mazanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum;
S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni
rastvor kalijum-acetata. Deluje diureticno. Sin. Kalium aceticum solutum; S.
Kalu hydroxydi, priblino 29%-ni-rastvor kalijum-hidroksida. Jako kaustino
sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum
solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli,
v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni
30%-ni rastvor mastiksa u benzenu.
Upotrebljava se nerazblaeno za mazanje ivice rane radi fiksacije zavoja; S.
Natru chloridi isotonica, fizioloki
rastvor, prema naoj farmakopeji 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nitroglyceroli spirituosa, oficinalni 1%ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upotrebljava se sublingvalno ili oralno protiv spazama glatkih miia, naroito
protiv spazama koronarnih arterija
(pektoralna angina). Sin. Nitroglycerinum solutum; S. Plumbi subacetatis,
oficinalni vodeni rastvor olovnog subacetata. Sadri oko 17% olova. Danas naputen kao lek. Sin. Plumbum aceticum
basicum solutum; S. Pregl, Preglov rastvor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida
i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slobodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor
neorganskih soli (natrijum-hlorida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natrijum-hidrokarbonata) u koncentraciji u
kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi;
S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi
solutus, rastvoren.
solventia (remedia), sredstva za rastvaranje sluzi (ekspektorantna sredstva).
soman, dugotrajni najotrovniji nervni bojni otrov iz grupe trilona; bezbojna tenost, slabog mirisa na kamfor; smrtna
doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne teine
kad se unese kroz usta ili disanjem. Ostalo kao kod sarina. V. sarin.
somatomedin (sulfatation factor - sulfatacioni faktor), materija belanevinastog karaktera koja prenosi dejstvo hor-

sonda
mona rastenja (v. HGH) na hrskaviavo
tkivo, a kako ima i efekte koji odgovaraju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mogunost njihove identinosti, odnosno
bliske bioloke i hemijske srodnosti.
somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhibie somatotropni releasing" hormon
(RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od
14 aminokiselina poznatog redosleda.
somatotropin, v. HGK
somatotropni hormon, v. hormon.
somatska mutacija, v. mutatio.
somatski, telesni. Sin. fiziki V. soma, psihiki
somnambul, mesear, osoba koja pati od
mesearstva. -V. somnambulismus.
somnambulismus, somnambulizam, kretanje za vreme spavanja pri kome osoba
moe da se slui svojim ulima, izvodi
sloene radnje a da se san ne prekida, te
se pri buenju niega ne sea. Javlja se
u psihopata, dece i osoba u pubertetu.
somnifera (remedia), sredstva za spavanje (hipnotika sredstva).
somnolentia, somnolencija, najblai stupanj pomuenja svesti slian sanjivosti.
sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum.
sonda, cev od gume ili neke druge materije koja slui za dobijanje sekreta iz organizma (npr. eludana sonda, kojom s
dobija eludani sok za pregled), ili u terapijske svrhe, npr. za ispiranje eluca;
dugmasta s., tapoliki metalni instrument s tupim dugmastim vrhom. Slui u
dijagnostike svrhe (ispitivanje prirodnih i patolokih kanala, fistula, sondaa)
i terapijske svrhe (uvlaenje vrpce od
gaze i lekova u rane itd.); eludana s.,
savitljiva gumena cev koja se kroz jednjak uvlai u eludac i slui za njegovo
ispiranje ili za izvlaenje eludanog sadraja u svrhu funkcionog ispitivanja
eluca, (stom.) metalni instrument iji
je vrh slian igli. Slui, npr., za otkrivanje karioznih lezija na zubima i za otkrivanje i sondiranje gingivalnih depova;
(stom.) s. aproksimalna, metalni instrument iji je vrh povijen pod pravim
uglom. Slui za otkrivanje karijesa na
aproksimalnim povrinama zuba; duodenalna s., obina tanka, gumena cev
upotrebljavana za dobijanje ui uvla741

sondaa
enjem jednog njenog kraja kroz usta,
jednjak i eludac u dvanaestopalano
crevo. Njom se moe vriti i razdelno ispitivanje eludane sekrecije; Ewaldova s., sonda sa irokim lumenom, koji
slui za pranjenje eluca; graduisana s.,
(stom.) sonda sa ugraviranom milimetarskom podelom. Slui za merenje dubine gingivalnih depova; Miller-Abbottova s., dvocevna crevna sonda s balonom na njenom distalnom kraju, koji
moe da se naduva; slui za leenje opstrukcije creva (ileus) i ponekad i u dijagnostike svrhe; nosna s., koja se kroz
nos uvlai u eludac radi hranjenja bolesnika koji ne mogu ili nee da jedu;
Sengstaken-Blakemoreova s., sonda
koja slui za tamponadu krvareih varikoziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sastoji od tri cevi: jedna ima balon koji se
naduvava u elucu i spreava da se sonda
ne izvue iz eluca i vri pritisak na
krvne sudove u predelu kardije; druga
cev ima uski balon koji vri pritisak na
zid jednjaka; trea cev je prikljuena za
aspirator (sukcioni aparat) radi aspiracije eludanog sadraja; uplja, oluasta s., metalna sonda s olukom. Slui x
u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wangensteenova s., uska gumena, savitljiva
cev koja se kroz nos uvlai u eludac i
spaja sa specijalnim sukcionim aparatom. Slui za dekompresiju eluca i duodenuma u ileusu.
sondaa, irenje striktura naroitim sondama; s. bez kraja, irenje striktura
jednjaka visokog stepena. Progutani
jai konac s olovnom kuglicom ili samom izvlai se kroz prethodno nainjenu gastrostomiju. Konina .gumena
sonda se vezuje za konac i retrogradno,
kroz eludac, provlai se u sueni jednjak vuenjem gornjeg kraja konca kroz
usta.
sondiranje gingivalnih depova, (stom.)
metoda pregleda gingivalnih depova
iji je cilj da se utvrdi postojanje, lokalizacija, dubina, oblik gingivalnog depa
i stanje tvrdog zida depa (prisustvo
subgingivalnih konkremenata i veliina
nekroze cementa korena zuba). V. dep,
gingivalni i sonda.
742

spasmus
sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk.
soor, or, mleica, oboljenje prouzrokovano gljivicom Candida albicans. U akutnom obliku delovi sluzokoe usta prekriveni su beliastim naslagama u vidu
ploa, traka ili mrlja. Ako se uklone mehaniki, ogoliena tamnocrvena povrina sluzokoe krvari. U hroninom obliku* kod dece dolazi do granulomatoznih
promena. Sin. moniliasis oris, candidiasis oris, candidosis oris, mleac. V. Candii
da albicans i candidiasis.
sopor, neto tei stupanj pomuenja svesti
iz koga je mogue bolesnika za kratko
vreme izvui jaim draima (akustikim, mehanikim itd.).
sorboza, ketoheksoza koja po svojim hemijskim osobinama lii na fruktozu (Ievulozu).
Soxletov aparat, v. apparatus.
spartein, alkaloid iz biljke Spartium scoparium.
spasmolytica (remedia), sredstva koja
izazivaju oputanje spazama.
spasmus, spazam, gr, grevita kontrakcija miia. Izraz koji se upotrebljava najee kada je re o glatkoj muskulaturi,
u kojoj spazam due traje; angloneurotiki s., gr krvnih sudova, javlja se u
vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se
sklonou ka nesvesticama i glavoboljama, a krvni pritisak je vrlo promenljiv;
epileptiformni g., tonusni i klonusni
grevi poprenoprugaste muskulature
koji podseaju na epilepsiju. E.g. nastaju pri izazivanju elektrooka. Sin. convulsio; s. facialis, facijalni spazam, grenje lica u oblasti inervacije n. facijalisa, u pacijenata koji su preboleli paralizu n. facijalisa s nepotpunom restitucijom. Uzrokom grenja smatraju se oiljci oko ivca u blizini stilomastoidnog otvora. Vre se operacijski zahvati u cilju
odstranjenja tih oiljaka; intencioni g.,
tonusni grevi prouzrokovani hotiminim pokretima (tetanus, tetanija, Thomsenova bolest); klonusni g., kontrakcije
muskulature, isprekidane putanjem
miia u vie ili manje pravilnim intervalima, karakteristine za nadraaj motorne kore velikog mozga. Javljaju se u
toku velikog epileptikog napada, posle

spastian
tzv. tonsne faze; u tipinim miinim
grupama kod tzv. kortikalne (Jacksonove) epilepsije; pri raznim trovanjima
(insulin, uremija). Izgleda da su kao i tonusni g. tetanusne prirode; s. laryngis,
gr glasnica koji nastaje usled mehanikog (strano telo), toksikog (medikamentnog ili alimentarnog) ili nervnog
nadraaja (perifernog ili centralnog)
glasnice i praen je simptomima guenja; tonusni s., spore i trajne miine
kontrakcije, za razliku od klonusnih greva, koji predstavljaju kratkotrajne,
nagle, ritmike kontrakcije. I jedni i
drugi g. nastaju pri nadraajnim oteenjima motornih centara i puteva u nervnom sistemu.
spastian, (1) koji se odnosi na spazam;
(2) koji je u vezi s povienom refleksnom razdraljivou, kao, npr., pri piramidnim lezijama spastian tonus, tj.
povien tonus miia, naroito u poetku pasivnog istezanja miia; na kraju
pasivnog pokreta moe naglo da popusti. V. fenomen peroreza (pod znak).
spastiki entropion, v. entropium.
spastiki ileus, v. ileus.
spastiki kolon, v. colon irritabile i colon
spasticum.
spatium, spacijum, ograniena zona, postojei ili potencijalni prostor u telu; s.
Douglasi, v. Douglasov pag, cavum
Douglasi, Douglasova duplja; s. intercostale, meurebarni prostor, prostor
izmeu dva susedna rebra; s. interdentalis, meuzubni prostor, prostor izmeu dva susedna zuba. Ogranien je aproksimalnim povrinama ovih zuba. Koronarno se prostire do kontaktne take
odnosno povrine. Ispunjava ga interdentalna papila. Sin. interdentalni prostori, aproksimalni prostori, tremata; s.
interosea metacarpi, etiri meukotana prostora u doruju i to svaki od
njih izmeu dve susedne metakarpalne
kosti; s. interossea metatarsi!, meukotani prostori u donoju: etiri prostora izmeu metatarzalnih kostiju;
Lesgraftov s., romb koji u izvesnih osoba postoji. Njega sainjava spreda spoljni kosi mii, pozadi najiri mii lea,
zadnji testerasti mii ozgo i unutranji

spatium
kosi mii dole. On je esto mesto pojavljivanja hladnog apscesa, a retko kile.
Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenheimov s., leb na deltoidni mii po kome
protie cefalina vena i grana akromiogrudne arterije; palmarni s., iroki
fascijalni prostor na aki, koji je jednom
fascijskom pregradom podeljen u srednji dlanski prostor i tenarski prostor,
koji su lokalizacija gnojnih procesa na
aki; s. parapharyngeum, okolodrelni
prostor pored drela, sadri a. carotis
interna, v. jugularis interna i neke lubanjske ivce; Paronin s., prostor izmeu etvorouglog obrtaa unutra i tetiva
dubokog pregibaa prstiju na podlaktici
i dopire navie oko 4 cm iznad ruja.
On je u vezi s tetivnim omotaima i
srednjim dlanskim prostorom. Od znaaja je zbog tekih gnojnih procesa u
njemu i prostorima s kojim je u vezi; s.
perilymphaticum, perilimfatiki prostor izmeu zidova kotanog i opnastog
labirinta, ispunjen tenou, perilimfom; s. perinei profundum, prostor izmeu gornje i donje urogenitalne dijafragme. Hirurki je znaajan zbog gnojnih procesa, a naroito zbog urinarnih
flegmona; s. perinei superficiale, prostor izmeu donje fascije urogenitalne
preage i opnastog sloja povrine meine fascije. U njemu se nalaze odgovarajui miii i kroz njega prolazi deo penisa: ovaj spacijum je znaajan zbog
gnojnih procesa u njemu; s. periodontalis, periodontalni spacijum, okolozubni prostor u kome su smeteni elementi okolozublja. Ogranien je s jedne
strane cementom korena zuba, a s druge alveolarnom kosti. Sin. prostor periodontalni. V. periodontium. s. phrenocostele, prostor izmeu spoljne ivice
preage i povrine rebara, koji je esto
lokalizacija manje koliine pleuralnog
eksudata; s. retroperitoneale, prostor
izmeu zadnjeg zidovnog peritoneuma i
zadnjeg trbunog zida u kome se nalaze
bubrezi, nadbubrene lezde, ureteri,
duodenum, ushodno i nishodno debelo
crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i
ivci; s. retropharyngeum, zadrelni
prostor iza drela, a ispred kimenog
743

Spatzov seksualni centar

stuba, sadri nekoliko limfnih lezda i
vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstraperitoneumski prostor koga ograniava
donja strana vrka mokrane beike i
poprena fascija i simfiza pubisa, a bono se iri du strana mokrane beike
dopirui do ligamenata dok ga dole ograniava ligamentum puboprostaticum.
Sin. Retziusov prostor; s. semilunare,
prostor koji je ogranien ozdo levim rebarnim lukom, a ozgo jetrom, levim
plunim krilom i slezinom i projektuje
se na deo grudnog koa koji pokriva deo
prednje strane eluca; perkusijom po
toj zoni dobiva se timpanini zvuk eluca. Sin. Traubeov prostor; s. subphrenicum, prostor izmeu preage i organa
ispod nje. U dijagnostici vaan u akutnim hirurkim oboljenjima potpreani
apsces, perforativni ulkus itd.
Spatzov seksualni centar, v. centar.
spavanje, period mirovanja tela i duha u
kome su volja i svest delimino ili potpuno odsutne, a telesne funkcije delimino obustavljene. Izmeu budnog
stanja i spavanja nema uvek jasnih granica. V. san.
species, aj, smesa neusitnjenih ili usitnjenih biljnih droga, kojoj mogu biti primeani i drugi lekovi. ajevi slue za izradu vodenih ekstrakata (infuza, dekokta ili macerata). uvaju se na suvom
mestu. Zatieni od svetlosti. Mogu da
slue za unutranju upotrebu ili, rede,
za spoljnu upotrebu, npr., za obloge
(Species ad cataplasma). Prema naoj
farmakopeji oficinalni su Species amarae (gorki aj), sadri Absinthii summitas, Centauri herba, Menyanthidis folium, Menthae piperitae folium, Calami
rhizoma i Gentianae radix; Species Iaxantes (aj za ienje), sadri Sennae
folium, Sambuci flos, Frangulae cortex,
Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i
vode; Species urologicae (uroloki
aj) sadri Uvae ursi folium, Merniariae
herba, Menthae piperitae folium, nonidis radix, Petroselini radix i Glycyrrhizae radix.
specificum (remedium), specifino lekovito sredstvo.
specifina aktivnost, koliina radioaktiv744

speculum
nog izotopa u odnosu na ukupnu zapreminu ili masu materijala u kome je
izotop sadran. Izraava se kao a) aktivnost po jedinici zapremine, pa je odgovarajua SI-jedinica
bekrel po kubnom
metru (Bq/m 3) ili bekrel po litru
(Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja
vai do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) aktivnost po jedinici mase ija je SI--jedinica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a
vansistemska (mCi/g).
specifina terapija, v. therapia.
specifino dinamiko delovanje hrane,
poveanje metabolizma koje uzrokuju
razliite hemijske reakcije u vezi s varenjem, apsorpcijom i deponovanjem
hranljivih materija u telu; neke aminokiseline koje se dobijaju razlaganjem
belanevina u hrani i direktno stimuliu hemijske procese u elijama. Posle
obroka koji sadri mnogo ugljenih hidrata u toku 2-5 asova intenzitet metabolizma je obino povean za oko 4%;
posle uzimanja belanevina poveanje
metabolizma je oko 30% u toku 10-12
asova, a posle uzimanja masti porast
metabolizma je oko 4%, kao i kod ugljenih hidrata, ali poveanje se odrava
due (7-9 asova).
specifino oboljenje, v. oboljenje.
specijalist, putem posebnog obrazovanja
iz jedne od medicinskih disciplina lekar
suava svoj domen rada na odreene
kategorije bolesti ili na odreene grupe
stanovnika i na taj nain svoj rad podie
na vii struni nivo.
specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo
neega koji moe da pokae osobine celine, npr. komadi sluznice, uzet biopsijom, koji pri pregledu pokazuje stanje
ele sluznice nekog organa ili njenog veeg dela.
speculum, spekulum, instrument koji slui proirenju ulaza u neke telesne upljine i kanale (nos, spoljanje uvo, vagina,
rektum) u cilju pregleda ili intervencije;
s. za nos, instrument kojim se ire nodrve radi pregleda unutranjosti nosa;
s. vaginalni slui za irenje vaginalnih
zidova u cilju posmatranja povrine vagine i materinog grlia. Pregled speku-

spektralna analiza
lumom je obavezan deo ginekolokog
pregleda.
spektralna analiza, odreivanje sastava
neke supstancije prouavanjem njenog
spektra.
spektrofotometar, (1) aparat kojim se odreuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvora nekog jedinjenja u raznim delovima
spektra; (2) aparat koji slui za odreivanje koliine neke bojene supstancije
u rastvoru prema koliini apsorbovane
svetlosti odreene talasne duine. Sastoji se od monohromatora (kojim se izdvaja monohromska svetlost iz bele
svetlosti) i fotometra.
spektropolarimetar, aparat za odreivanje optike aktivnosti; nainjen je od
spektroskopa i polarimetra. V. polarimetrija.
spektroskop, optika sprava koja ima izvor svetlosti, sabirno soivo, prizmu i
okular. Prizma razlae emitovanu svetlost na osnovne sastojke u vidu razliitih boja (odn. spektra elektromagnetskih talasa) koje se posmatraju okularom u cilju prouavanja.
spektroskopska analiza, v. analiza.
sperma, seme, tenost koja se ejakulira
pri polnom aktu mukarca, a sastoji se
od tenosti iz duktusa deferensa, semenih mehuria, prostate i mukoznih lezda (posebno bulbouretralnih) u kojoj se
nalaze spermatozoidi. S. je alkalna tenost (pH oko 7,5) i u momentu ejakulacije je beliasta i sluzava a spermatozoidi su nepokretni. Pola asa posle izbacivanja dolazi do otapanja sluzi i spermatozoidi postanu veoma pokretni. Volumen ejakulata je proseno 2,5-3,5 ml a
svaki mililitar sadri oko 100 miliona
spermatozoida. Spermatozoidi ive na
telesnoj temperaturi 24 do 72 asa, a na
temperaturi od -10O0G mogu se odrati i
godinu dana.
spermaticus, spermatian, semeni, npr.
funiculus spermaticus, semena vrpca.
spermatika vrpca, v. funiculus spermaticus.
spermatocit, razvojni oblik spermatozoida (v. tamo) koji nastaje iz spermatogonija (v. tamo).
spermatocoele, spermatokela, cista na

spermatozoidi
semeniku, pasemeniku ili semevodu ispunjena tenou koja sadri spermatozoide.
spermatogeneza, spermatocitogeneza,
proces stvaranja i sazrevanja spermija
(spermatozoida). Odigrava se u semenim kanaliima testisa u periodu polne
zrelosti (od puberteta do klimakterijuma).
spermatogonija, najmlai oblik u razvoju
spermatozoida (v. tamo). ,
spermatozoidi, semeglavci, muke oplodne elije, ili gameti. Nalaze se slobodni
u semenoj tenosti (spermi) polno zrele
jedinke. U pojedinih ivotinjskih vrsti
razlinog su oblika i veliine. U oveka
je semeglavac vrlo sloena uobliena
elija, koja na prvi pogled nema izgled
elije nego nekog samostalnog majunog organizma, duine 58-67 mikrona.
Njihov broj je ogroman: u jednom kubnom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70
miliona u jednom kubnom santimetru,
to u koliini ejakulata od nekoliko kubnih santimetara (3-5 cm 3) iznosi 220250 miliona. Period preobraaja
spermatide u spermatozoid ispoljava se
promenama u poloaju centrioba. Njihov poloaj postaje ekscentrian, uza
samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta
tanak koni, dok se proksimami preobraava u tapi. Uporedo s ovim pojavama u centrosomnom separatu spermatide odigravaju se promene i u njenu
telu. Idiozom se kondenzuje u vidu kalote koju pred sobom gura jedro. Dok
jedro jednim svojim delom lei van elije, taj kraj je obloen probojnikom. Hondriomni aparat obgrljava u vidu spirale,
koren repa, pored toga to se pojedine
mitohondrije rasporeuju u tankom pojasu citoplazme oko korena repa. Hromatin jedra se kondenzuje sve vie, i
pretvara u tipian oblik glave semeglavca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi
(haploidni broj). Prema tome, da Ii ta
masa sadri x- ili y-heterohromosom,
hromosomna formula semeglavca e
biti 22-X ili 22-y, to nam jasno pokazuje
da u mukarca postoji dvooblije gameta (heterogametija): oni s formulom 22-x
izazvae, ako se njima oplodi jajna e745

spermin
lija, razvie enske jedinke (ginospermijum), a oni s formulom 22-y (androspermijum) razvie muke jedinke. Semeglavac je, kao to se vidi, i pored svoje
neobine strukture, potpuna elija
(sem polovinog broja svojih hromosoma): jedro je njegovo istureno napred,
dok je glavni deo citoplazme s hondrionom i konastom diferencijacijom (rep)
postavljen pozadi i pretvoren u lokomotorni pribor.
spermin,
1,4-dipropil-aminoputrescin,
rastvorljiva kristalna supstancija bazne
reakcije u sveoj ovejoj spermi.
spermiocentar, stvara prvi zrani lik i
vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje
su dokaz osvajanja" jajne elije od semeglavca.
spermioforni, semenonosni.
spermiogram, test koji sadri podatke o
sastavu sperme. Pomou nativnog i obojenog preparata odreuje se: zapremina uzorka sperme, broj semeglavaca u l
ml, njihova pokretljivost i njihova morfologija.
sphacelus, sfacelus, mrlina, vlana gan
grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja
x
od okoline kojoj pripada.
sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoidale.
spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sferocita, manjih, okruglih i, potpuno ispunjenih hemoglobinom eritrocita u perifernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sferocitoza, vrsta nasledne homolizne anemije sa sferocitozom, smanjenom otpornou eritrocita prema hipotonijskim rastvorima NaCl, uticom i splenomegalijom.
sphigmographia, sfigmografija, metoda
grafikog registrovanja pulsnih talasa.
sphincter, sfinkter, musculus sphincter,
mii steza, prstenasto rasporeena
miina vlakna koja otvaraju i zatvaraju
prirodni otvor na nekom organu; s. ani
externus, steza mara, sin. m. sphincter ani externus; s. ani interims, steza
donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter
ani internus; gastroezofagealni s.,
sfinkter kardije, eludano-jednjaki
sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne
muskulature na donjem delu jednjaka,
746

spin
5 cm iznad njegovog spoja sa elucem,
koji je uvek toniki kontrahovan, za razliku od ostalih delova jednjaka, koji su
obino potpuno olabavljeni. G.e.s. olabavljuje se samo prilikom gutanja usled
receptivnog oputanja izazvanog peristaltikim talasima jednjaka (v. receptiona relaksacija); Henleov s., miina
vlakna koja okruuju prostatini ded;
uretre; hepatiki s., zadebljanje miinog sloja hepatike vene na njenom
uu u donju uplju venu; kardioezofagusni s., miina vlakna oko otvora jednjaka u eludac; Lutkensov s., zadebljani sloj miinih vlakana oko vrata
une kese; Oddijev s., sloj miinih
vlakana koji obuhvataju u isto vreme
glavni uni kanal i izvodni kanal guterae pri njihovom prolazu kroz zid dvanaestopalanog creva; s. pilorusa, jako
zadebljani miini sloj eluca, u duodenum; prepiloriki s., traka miinih
vlakana koji obuhvataju eludac u blizini s. pilorusa; s. uretre, miini prsten
oko uretre, sin. m. sphincter urethre.
sphincterectomia, sfinkterektomija, isecanje jednog dela sfintera (stezaa, zatvaraa) enice.
sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e),
opte ime za grupu bolesti u kojima postoji poremeaj metabolizma sfingolipida, kao to su Gaucherova bolest, Niemann-Pickova bolest i dr.
pica, pika, osmini zavoj, vrsta zavoja u
obliku 8, koji se primenjuje na predele
zglobova. Pojedine ture osmice" prekrivaju se samo delimino slino crepu
na krovu. Ako ture idu navie, govori se
o s. ascendens, ako, pak, idu nanie, o
s. descendens. V. testudo, stella.
spider"angioma, v. spider naevi.
spider naevi" (spajder nevi" eng.) telangiektazije u vidu pauka po koi lica,
ramenog pojasa, grudnog koa i ruku u
toku insuficijencije jetre, naroito ako
je ona posledica hroninog alkoholizma.
Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia
amaurotica.
spin; obrtanje elementarne estice ili vasionske letelice ili vetakog satelita
oko sopstvene ose.

spina
spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena
bodlja; s. bifida, uroena rascepljenost
krajnjeg dela kimenog stuba koja je
praena prolapsom modanica. Sin. rachischisis; s. bifida aperta, spina bifida u
kojoj postoji ispadanje meninga i kimene modine kroz otvoreni kimeni
kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj
je rascepljenost kimenog stuba skrivena, bez protruzije sadrine kimenog
kanala. Moe da se dijagnostikuje za ivota samo rendgenskim snimkom. I spina bifida aperta i spina bifida okulta
mogu biti uzrok nemogunosti zadravanja mokrae, bolova i smetnji; s. ventosa, vretenasto zadebljanje lanaka prstiju ruku i nogu, usled tuberkulozne
nekroze (centralnih delova), s istovremenim stvaranjem nove kotane supstancije.
spinalgia, spinalgija, bol u predelu kime.
spinalis, spinalan, kimeni, npr. medulla
spinalis, kimena modina.
spinalni ok, v. ok,
spiralni prelom, v. fractura, prelom.
Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesavitljivi tapii, s dva do est spiralnih zavojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela,
pomou kojih se aktivno kreu. Za medicinu je patogena samo jedna vrsta
Spirillum minus. Ova bakterija je uzronik oboljenja pacovskog ujeda koje se
naziva sodoku.
Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, alkohol koji nastaje alkoholnim vrenjem
eera. Po Ph.J.II, tenost koja sadr,i
89-91 vol. % ili 84,4-87 te. % etanola
(etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alcohol; S. aetheris, meavina koja se sastoji
od jednog dela dietil-etra i tri dela etilalkohola. Upotrebljava se u nesvestici,
klonulosti i dr.; S. concentratus, koncentrovani etanol. Po PhJ. sadri 95-96
vol. % ili 92,41-93,85 te. % etanola; S.
dilutus, razblaeni etanol po PhJ., sadri 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 te. % etanola.
Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v.
leptospira.
spirochaeta pallida, v. treponema palidum.

S-plastika
Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju
sledei rodovi: Spirochaeta, Saprospira
i Cristispira. U rodovima porodice Spirochaetacae nalaze se spirohete koje
ive slobodnim ivotom u prirodi.
Meu njima nema patogenih vrsta za
oveka ni za ivotinje.
Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj
morfologiji, prema Bergeyevoj klasifikaciji red Spirochaetales podeljen je na
dve porodice: Spirochaetacae i Treponematacae.
spirochaetosis, spirohetoza, infekcija
izazvana spirohetama; s. bronchopulmonaris, bronhospirohetoza; s. icterohaemorrhagica, zarazno oboljenje prouzrokovano jednom vrstom spirohete
(Spirochaeta seu Leptospira icterohaemorrhagiae). Glavni znaci su: visoka
temperatura, utica, bolovi u miiima,
albuminurija, esto uremija. Najea
mogunost zaraze je vodom za pie ili
kupanje ako je ova voda zagaena. Sin.
Weilova bolest, icterus infectiosus.
spirofor, aparat za vetako disanje.
spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, dobija se podelom vitalnog kapaciteta s telesnom visinom izraenim u ml i cm. Indeks 25 ukazuje na normalnu uhranjenost.
spirometar, aparat koji slui za odreivanje statikih ili dinamikih plunih volumena i kapaciteta (mala i velika sfpirometrija).
Spironolakton, sintetsk i steroid s
izrazitim antagonistikim dejstvom na
aldosteron (v. tamo). Deluje diuretino.
splanchnicus, splanhnian, utrobni, drobovni.
splanchiectomia, splanhiektomija, isecanje jednog dela drobovnih ivaca.
splanchnologia, splanhnologija, deo anatomije u kome se izuavaju organi utrobe (organi za disanje, varenje i mokrano-polni aparat).
splanchnoptosis, splanhnoptoza, sputenost visceralnih organa. Sin. visceroptosis.
S-plastika, plastika tehnika kojoj je cilj
da ukloni zatezanje oiljka koe, umesto
ekscizije koe u jednom pravcu, ekscizijom u vidu slova S.
747

splen
splen, slezina, v. lien.
splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini.
splenectomia, splenektomija, operativno
uklanjanje slezine. Primenjuje se u Bantijevoj bolesti, hemolitikoj utici, hemofiliji i krvavljenju slezine usled rupture.
splenicus, splenian, slezinski, sin. lienaHs.
splenisatio, splenizacija, izraz kada deo
nekog organa, naroito plua, ima izgled tkiva slezine, zbog kongestije i kondenzacije; s. hypostatica, splenizacija u
hipostaznoj pneumoniji.
splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro
uvek izazvano piemijom, praeno splenomegalijom i bolovima u predelu slezine; s. spodogenes, splenitis izazvan prisustvom stranih estica u slezini.
splenogram, elijska formula odreena
pregledom obojenih razmaza punktata
slezine.
splenohepatomegalia, splenohepatomegalija, poveanje slezine i jetre.
splenoma, splenom, tumor slezine.
splenomalacia, splenomalacija, razmekanje slezine. Obino nastaje posle smrti usled dejstva eludanog soka na sle^
zinu posle njegovog izlivanja kroz provalni otvor na zidu eluca usled gastromalacije.
splenomegalia, splenomegalija, uveanje
slezine; s. congestiva, izazvana portnom hipertenzijom, s ascitesom, anemijom, trombocitopenijom, leukopenijom
i povremenim krvarenjima iz organa za
varenje. Poznata i kao Bantijev sindrom; s. haemolytica, splenomegalija
izazvana poveanom hemolizom eritrocita; s. infectiosa, splenomegalija u
toku infektivnih bolesti; s. tropica,
splenomegalija u toku kala-azara. V. megalosplenija.
splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sindrom, cirrhosis hepatis.
splenopathia, splenopatija, zajedniko
ime za sve bolesti slezine.
splenopexia, splenopeksija, operacija kojom se pokretljiva slezina privruje za
trbuni zid u svom normalnom poloaju. Splenopeksija se danas vie ne vri.
748

spondylitis
splenopneumonia, splenopneumonija,
pneumonija u koje postoji splenizacija
plua.
splenoptosis, splenoptoza, sputenost
slezine.
splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz
slezine.
splenotomia, splenotomija, incizija slezine u cilju ispranjivanja apscesa. Splenotomija se danas vri veoma retko.
Ovaj naziv se pogreno upotrebljava i za
splenektomiju.
splet, v. plexus.
splintovi, v. ine.
spojnjaa, v. commissura.
spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja
i uticaja koji imaju odraza na ivot i razvoj jednog organizma, na ljudsko ponaanje i na razvoj drutva u celini. Ekoloko shvatanje fenomena bolesti i
zdravlja podrazumeva nastanak bolesti
kao neravnoteu izmeu oveka i njegove spoljne sredine. I pored toga to je
sredina agregat razliitih inilaca, prema nekim predominantnim uticajima
ona se moe podeliti na fiziku sredinu
(klima, geografski poloaj, geoloka
struktura zemljita i dr.), bioloku sredinu (svet ivih izuzev oveka) i socijalnu
sredinu (porodica i porodini odnosi,
meuljudski odnosi, kultura, obrazovanje, standard, nauka, zdravstvena sluba i si.).
spoljno uvo, v. auris.
spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis
kimenog stuba; s. ankylopoietica, ankilopoezni spondilartritis, reumatoidni
spondilartritis.
spondylitis, spondilitis, zapaljenje kimenih prljenova; s. ankylopoietica, reumatoidni spondilitis; s. hypertrophica,
spondilitis s hipertrofikim promenama u prljenovima; s. infectiosa, spondilitis izazvan odreenim mikroorganizmima; Marie-Strumpellov s., reumatoidni spondilitis; s. rheumatoides,
reumatoidni spondilitis, oblik reumatoidnog artritisa koji pogaa kimeni
stub. Bolest je nepoznate etiologije i napada najee mlade muke osobe i
izaziva bolove i ukoenost u sakroilijanim, intervertebralnim i kostoverteb-

spondylodesis
ralnim zglobovima, kao i okotavanje
vertebralnih ligamenata sa izraenom
ankilozom spomenutih zglobova. Sin.
Bechterewljeva bolest, Marie-Strmpelova bolest, s. rhizomelica; s. traumatica,
spondilitis koji je izazvan povredom
kimenog stuba; s. tuberculosa, tuberkuloza kimenog stuba; s. typhosa, zapaljenje kimenog stuba posle crevnog
tifusa.
spondylodesis, spondilodeza, operacija
spajanja prljenova pomou kratkih
kotanih kalemova u leenju tuberkuloznog spondilitisa.
spondylodynia, spondilodinija, bol u prljenu.
spondylolisthesis, spondilolisteza, deformacija kimenog stuba, nastala pomeranjem ili klizanjem petog slabinskog
prljena ispred krsne kosti ili etvrtog
ispred petog slabinskog prljena. Simptomi su: skraen trup, jaka lordoza i isturenost glutealnog predela unazad.
spondylolysis, spondiloliza, razlabavljenje ili prekid vrste veze izmeu dva prljena, okolnost koja se sree u platispondiliji, aplaziji prljenskih lukova i
razdvajanju interzglobovnih delova prljena.
spondylomalacia, spondilomalacija, razmekanje prljena; s. traumatica, retko
oboljenje koje nastaje posle teke povrede. Sin. Kmmellova bolest, spondylopathia traumatica.
spondylomyelitis, spondilomijelitis, istovremeno zapaljenje prljenova i kimene modine, najee tuberkulozne
prirode. V. spondylitis, myelitis.
spondylopathia traumatica, traumatska
spondilopatija. V. spondylitis traumatica
(pod spondylitis),
spondylosis, spondiloza, ukoenost, ankiloza zglobova kimenih prljenova; opti naziv za degenerativne promene izazvane osteoartritisom; s. ankylopoetica
(P. Marie-Strumpellova bolest), potpuna ankiloza svih delova kimenog stuba.
Sin. Pierre-Marie-Strmpellova bolest; s.
cervicalis, degenerativno oboljenje
meuprljenskih zglobova vratnog dela
kime, praeno bolom i parestezijom
koja zrai nanie u ruku usled pritiska

sporogene bakterije
na kimene ivce; s. rhizomelica, potpuna ankiloza kimenih prljenova s
istovremenom ankilozom ramenih i
karlinobutnih zglobova.
spondylosyndesis, spondilosindeza, operacija kojom se stvara imobilizacija ili
ankiloza kimenih prljenova.
spondilotomija, v. spondylotomia.
spondylotomia, spondilotomija, presecanje kimenog stuba. Spondilotomija je
jedan od akata u toku embriotomije.
spongioblastom optike hijazme, iako
retko, moe prouzrokovati (razaranjem
hipotalamusnog centra) inhibiciju seksualne funkcije, a sasvim izuzetno izazvati i pojavu prevremenog puberteta. U
svakom sluaju to se deava mnogo kasnije nego to se to deava u sluaju prevremenog puberteta posle hiperplastikih tumora.
spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sunerastog tela penisa.
spontana amputacija, v. amputatio.
spontana fraktura,v. fractura.
spontana mutacija, v. mutatio.
spontana perforacija, v. perforatio.
spontani pneumotoraks, v. pneumothorax.
spontani pobaaj, v. abortus.
spora bakterija, termorezistentan oblik,
karakteristian za klasu sporogenih
bakterija. Spora je uahurena u jedan
sistem membrana, refraktarna je, ne
boji se obinim metodama bojenja, zauzima sferian ili ovalan oblik prema
vrstama; otporna je prema nepovoljnim
uslovima ivota.
spori peani filtri, (sin. engleski) obino
veliki bazeni ispunjeni slojem peska visine 0,9 m do 1,2 m, krupnoe zrna 0,25
do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva.
Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2
m. Brzina filtriranja 5 m3 (m2) aan. Sazrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori
filtracija skida se gornji sloj peska u
promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra
padne na 90 cm, dopuni se novim ili ispranim peskom.
sporogene bakterije, bakterije koje imaju sposobnost da formiraju sporu; tapiaste bakterije stvaraju spore. Svaka
sporogena bakterija moe formirati
749

sporogeneza

sportsko-medicinska kontrola

rada. Napori sportskog treninga i taksamo jednu sporu. Ona moe biti smemienja obino su veeg intenziteta, a
tena centralno, terminalno ili subtermikraeg trajanja od napora u fizikom
nalno. Ako je spora manja od irine bakprofesionalnom radu. Fiziologija sporta
terijske elije, ona ne deformie baktebavi se kako promenama u organizmu,
riju (rod Bacillus); ako je spora vea ona
izazvanim u toku sportske aktivnosti,
e deformisati bakterijsku eliju (rod
tako i trajnijim efektima sistematskog
Clostridium).
vebanja ili treninga. Specifina podsporogeneza, sporulacija, proces formiruja fiziologije sporta su, izmeu ostaranja spore, razliit je u razliitih baktelih, zamor, principi treninga, koordinarijskih vrsta. Neke bakterije sporuliu
cija pokreta, zagrevanje i procena stepe*
brzo i obilno (B. cereus), druge retko i
na treniranosti.
slabo (W. perfringens). Uzroci ovih razalbuminurija,
pojava
lika su mnogobrojni. Za neke je nedos- sportska
-na u mokrai neposredno
tatak glukoze, za druge nedostatak ugposle teih i dugotrajnijih sportskih
Ijenika, iezavanje i drugih faktora
napora. U sedimentu i neto eritrocita i
moe izazvati ovaj fenomen.
po koji leuko-cit. Pojava je fizioloka
sporotrichosis, sporotrihoza, parazitarako ne traje due od nekoliko asova i
no oboljenje izazvano gljivicama roda
ako je u mirovanju nalaz normalan.
Sporotrichon (vegetantna mikoza). Manifestuje se vegetativnim i verukoznim sportska medicina, grana medicine koja
prouava fizioloka i patoloka zbivanja
lezijama (supkutane gume, gumozan
u organizmu oveka pod uticajem fizilimfangiitis, veliki multipli diseminovake odnosno sportske delatnosti. Sve
ni apscesi). Simulira tuberkulozu.
vei broj ljudi koji .se bave raznim obliSporotrichum, mikroorganizam koji spada
cima fizikog vebanja i sporta, kao i sve
medu imperfektne gljive. Veina ivi savea vanost sporta i rekreacije u preprofitski. Za oveka je patogena samo jedvenciji "bolesti civilizacije", zahtevaju
na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda
poseban medicinski nadzor i kontrolu.
dospeva u organizam oveka i izaziva
Moderna sportska medicina moe se
sporotrihozu, oboljenje koje se moe zpodeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) patomeniti s tuberkulozom, lajmanijazom,
logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4)
blastomikozom i dr.
sportsko-medicinsku kontrolu.
Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma;
razmnoavaju se sporulacijom. Nemaju sportska povreda, u irem smislu svaka
povreda zadobijena pri sportskoj delatorgane za kretanje. Obuhvata: Gregarinosti. U uem smislu povreda tipina po
nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcosmehanizmu nastajanja za odreenu
poridia i Myxosporidia.
sportsku disciplinu ("teniski lakat",
sporozoit, oblik malarikog parazita koji
"rvako uho", povreda meniska kod
se stvara u oocistama u zidu eluca kofudbalera). Povreda moe biti posledica
marca, dolazi u pljuvane lezde komajedne snanije traume ili mikrotrauma
raca i inficira oveka kad ga komarac
kroz dui period. Uzroci: u samom sporubode.
titi- nesmotrenost, umor, nesavladana
sporozoosis, infekcija sporozoama.
tehnika; u sportskoj opremi i u sredini
sport, jedan od vidova fizike kulture ije
u kojoj se takmii ili trenira. Sportske
je osnovno obeleje takmienje - s vrepovrede ine oko 3% svih registrovanih
menom, prostorom, teinom, protivnipovreda. Najee su lake prirode. Po
cima i prirodnim preprekama. Predusvrsti najee kontuzije, distorzije, rane
lov za bolji rezultat je uticaj sistemati frakture.
skog treninga na fizioloki, vaspitni i
motoriki faktor; fiziologija sporta, sportsko-medicinska kontrola, ima zadatke da ustanovi zdravstveno stanje
oblast fiziologije primenjena na sportsportiste, da ustanovi funkciono stanje
ske aktivnosti i fiziko vebanje uopte.
- stepen treniranosti sportiste i da, u
Umnogome se podudara sa fiziologijom
750

sportsko srce
sportista u razvoju, ustanovi stepen razvitka. Ovi se zadaci provode pomou
sistematskih lekarskih pregleda, biometrijskim merenjem i funkcionim testiranjem. Zakljuak pregleda i testiranja moe biti: da je sportista sposoban,
privremeno nesposoban, ogranieno
sposoban i sposoban samo za rekreativni sport.
sportsko srce, poveano srce, naroito izraeno u sportista koji se odlikuju velikom izdrljivou (trkai na duge staze,
biciklisti, smuari, trkai i dr.). Nije patoloka promena ve, normalna adaptacija srca na poveane zahteve treninga i
sportskog takmienja. Prosena je zapremina sportskog srca od 800 do 1.000
ml. Poveanje srca je posledica hipertrofije, a veim delom i dilatacije komora. Sportsko srce se odlikuje veim
udarnim volumenom i u mirovanju i u
naporu, veim minutnim volumenom
srca u naporu i sporijim radom u mirovanju (bradikardija). V. udarni volumen
srca, minutni volumen srca; spray,
(engl.), sprej; raspravanje neke tenosti u vrlo sitne estice (maglu).
spreading factor", (engl.) faktori, npr.,
preparati hijaluronidaze, koji rastapaju
piktijaste supstancije oko jajne elije.
spreavanje i suzbijanje oboljenja to je
jedna od niza mera zdravstvene zatite i
odnosi se na one aktivnosti koje zajednica kao celina i zdravstvena sluba
sprovode da bi se najvei broj bolesti
spreio i suzbio. I pored toga to se najvei broj aktivnosti odnosio do sada na
zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi
da se ove aktivnosti proire i na masovne nezarazne bolesti. Aktivnosti se odnose na imunizaciju, izolaciju, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sanaciju nehigijenske okoline.
sprue, spru, hronini oblik loe apsorpcije u tropskim i netropskim predelima;
s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropia, tropski spru, sindrom loe apsorpcije u tropskim i suptropskim predelima
i u kojeg naroito postoji pothranjivanje belanevinama i deficit folne kiseline. Leci se davanjem tetraciklina; s.
nostras, v. morbus coeliacus.

srce
sputanje semenika, v. descensus testium.
sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zeleni ispljuvak; s. coctum, mukopurulentni sputum koji se izbacuje u ppznim stadijumima bronhitisa i laringitisa; s. erudum, bistar, ilav ispljuvak u ranom stadijumu bronhitisa i laringitisa; s.
cruentum, krvav ispljuvak; s. globulosum, sputum u vidu sfernih komadia
koji se izbacuje u poodmaklom stadijumu plune tuberkuloze; malinasti i.,
tamnocrven ispljuvak koji se via u karcinomu plua; s. nummosum, sputum
u vidu metalnog novca; s. rubiginosum, rast ispljuvak u pneumoniji; zeleni i., ispljuvak obpjen zelenim pigmentom (biliverdinom) u nekim uticama.
squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke
kosti u vidu ljuske ili ploe, npr. s. temporalis, ljuska slepoone kosti; (derm.)
golim okom vidljivi otpadak roastog
sloja epiderma u obliku veih komada
(normalno otpadanje roastog sloja je
nevidljivo). S. moe biti razliitog izgleda (suva, masna), veliine (prainasta,
mekinjasta) i boje (bele, sive, ute).
Sr, hemijski znak za strontium.
sraslina, v. adhaesio, syneshia.
sraenje, v. adhaesio.
srcep (embr.) u oveka se zaetak srca javlja izvanredno rano: ve u embriona od
1,5 mm duine, kada se tek pomalja 1.
praprljen. U prvo vreme srani zaetak
lei pod usnom dupljom, ispod drelne
zastorne opne. Prednji deo srane cevi
predstavlja arterijsku glavicu, dok se zadnji proiruje u popreno postavljenu
venoznu kesu (sinus venosus). Sve daljim uobliavanjem glavenog i srednjeg
dela embriona srce zauzima nii poloaj. Do uvinua srane cevi i do stvaranja sranog kanala dolazi usled toga to
se telije zida stalno umnoavaju, te uveavaju duinu cevi, koja se, zbog nedostatka prostora* savija kao latinsko slovo
S. Cev se i neto uvre oko svoje velike
ose. U tom trenutku se na sranom zaetku mogu razlikovati: glavica srca, komorni odeljak sastavljen od 2 rukavca,
desnog, ushodnog i levog, nishodnog.
Izmeu njih postoji bulbokomorni oluk.
751

srana insuficijencija

sredino ispupenje

Glavica i komorni odeljak predstavljaju srani umovi, v. um.

arterijski, a pretkomorni - venski seg- srani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu
srca i uju se pri auskultaciji. Postoje
ment srca. Od venskog sinusa postaju
dva osnovna ujna srana tona: prvi ili
srane uice (auriculae cordis).
sistolni, koji nastaje na poetku sistole
srana insuficijencija, v. insufficientio.
komora zbog zatezanja atrioventrikusrana kesa, v. pericardium.
larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton,
srana komora, v. ventriculus cordis.
koji nastaje na poetku dijastole komosrana mana, v. vitium cordis.
ra zbog zatvaranja semilunararnih zalissrana revolucija, srani ciklus, period
taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima
od zavretka jedne kontrakcije srca do
frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi
zavretka druge kontrakcije. U sranom
traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50
ciklusu razlikujemo sledee faze: sistolu
Hz. Mesta na grudnom kou gde se srapretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretkoni tonovi najbolje uju zovu se ognjita
more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3
auskultacije. Nekada se u poetku sredsek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Penje treine dijastole komora uje trei
riod kada je elo srce u dijastoli traje
srani ton, koji nastaje usled titranja
oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz
krvi izmeu zidova komora. etvrti srpretkomora u komore (dolazi do otvaani ton (atrijski ton) nastaje pri konranja pretkomorsko-komorskih zalistatrakciji pretkomora. Frekvencija mu je
ka) a iz komora u aortu i plunu arteriju
20 ili manje c/sek. zapaa se u fonokar(otvaraju se polumeseasti zalisci). Didiogramu.
jastola je faza u kojoj se upljine srca
pune krvlju. Pri poveanju frekvencije srani zalisci (valvulae), membranozne
tvorevine koje se nalaze izmeu pretkosrca dolazi do skraivanja sranog cikmora i komora i na mestu izlaza iz aorte
lusa, i to uglavnom na raun skraivanja
srca i plune arterije. Izmeu leve predijastole.
tkomore i komore nalazi se dvolisni ili
srana tmulost, tmulost koja se dobija
mitralni zalistak a na granici izmeu
perkusijom predsranog predela na ^
desne pretkomore i komore trolisni ili
grudnom kou; zona apsolutne s. t.,
trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu
tmulost iznad dela srca koji nije pokriiz srca aorte i plune arterije imaju obven pluima; zona relativne s. t., relalik lastinog gnezda ili polumeseca pa se
tivna tmulost koja obuhvata granice vezovu semilunarnim. Osnovna uloga zaliine srca.
listaka je da tok krvi usmerava u pravcu
srane kardinalne take, to su na rendkomore i arterijskih sudova to je omogenskoj silueti srca 4 take. Na desnom
gueno anatomskim karakteristikama
rubu taka D je prevojna taka prelaza
zalistaka koje osiguravaju da se zalisci
donjeg luka u srednji; D* je kardiodijafotvaraju u uslovima kada je pritisak u
ragmatski ugao to zatvaraju donji luk
pretkomorama vei nego u komorama,
srca i desna preaga. Na levom rubu G je
odnosno vea u komorama nego u potaka u zalivu koja miruje, dakle gornja
etnom delu aorte i plunoj arteriji dok
granica leve komore; G' je vrh srca,
pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci
dobiva se povlaenjem tangente parasu zatvoreni. Poremeaji u stanju sralelne sa "bazalnim prenikom srca"
nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju
(prenik D'-G). Srane kardinalne take
potpuno otvore (insuficijencija) ili da
omoguavaju povlaenje raznih pre-nika
su njihove slobodne ivice srasle pa susrane siluete radi odreivanja njihove
avaju ua (stenoza), dovode do nenorveliine. srane uice, postaju od
malnog toka krvi, zbog ega umesto tovenskog sinusa.
nova ujemo umove. V. valva, vaevula.
V. srce.
srebro,
v. argentum.
srani blok, v. block. srani
sredini,
v. centralis, medianus.
infarkt, v. infarctus. srani
sredino ispupenje, v. neurohypophysis.
mii, v. myocardium.
752

srednje uvo
srednje uvo, v. auris.

srednji mozak, v. mesencephalon.

sredogrue, v. mediastinum (cavum mediastinale).
srp, v. falx.
sr, v. medulla.
stabilna mast, v. mast.

stabilno stanje, (eng. steady state), period

u fizikom radu kada je potreba u kiseoniku potpuno zadovoljena unosom kiseonika. Od poetka, iole teeg napora,
do stabilnog stanja protekne 2 do 3 minuta. Ispoljava se stabilizovanom frekvencijom srca i plunom ventilacijom u
toku daljeg trajanja rada. U svim teim
naprezanjima, u koja spadaju sportska,
stabilnog stanja nema: potreba u kiseoniku je vea od unosa. Posledice - kiseoniki dug i ogranieno trajanje napora.
stacionarne organizacije, organizacije u
kojima se, u okviru zdravstvene zatite,
celokupan dijagnostiki, terapijski i rehabilitacioni postupak obolelih odvija u
stacionarnim (bolnikim) uslovima.
Predstavnik ovakvih zdravstvenih organizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripadaju i klinike, medicinski centri, specijalizovane institucije i dr.
stacionarni detektori, elektronski instrumenti s jednim velikim ili vie manjih
scintilacijskih detektora i sa ureajem
za registrovanje intenziteta zraenja u
odreenom organu ili u vie organa na
standardnom ili polaroidnom filmu.
Stacionarni detektori se koriste u nuklearnoj medicini za scintigrafiju (v. scintigrafija) i dinamika ispitivanja. Postoje
dva osnovna tipa stacionarnih detektora, scintilacijska gama-kamera i autofluroskop (v. gama-kamera, autofluroskop).
stadium, stadijum, period u toku jedne
bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s.
crisoes, poetak krize bolesti; s. decrementi, period poputanja bolesti, poetak snienja temperature; s. ekscitacije, stanje razdraenosti koje prethodi
stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovima i u narkozi. V. narcosis; s. fluorescentiae, period poetka pojave ospe u
toku osipnih groznica; s. frigoris, period treskavice u toku intermitentnih
temperatura; s. incrementi, period po48 Medicinski leksikon

staklo

jaavanja simptoma u toku bolesti ili

povienja temperature; s. incubationis, inkubacija bolesti; s. invasionis,
prodromalni period bolesti; s. Iatens,
stadijum prividne neaktivnosti izmeu
trenutka dejstva nadraaja i poetka
vidljive reakcije na ovaj nadraaj (npr. s.
1. neke bolesti, vreme od dejstva tetnog inioca do izbijanja simptoma bolesti). V. latens; prodromalni s., period
koji neposredno prethodi pojavi neke
bolesti i u kome se javljaju obino nekarakteristini znaci i simptomi; s. reconvalescentiae, period oporavka od bolesti; s. sudoris, period znojenja u toku
intermitentnih temperatura.
stafilokoki, v. Staphylococcus.

stafilokokna oboljenja, obuhvataju veliki broj vrlo razliitih bolesti, koje izazivaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapaIjenjskog procesa razlikuju se uglavnom
sledee stafilokokcije: kone, respiratorne, crevne, urinarne, otorinoloke,
osteoartikularne, sepsa i dr. Prema
tome, ova oboljenja ulaze u domen vie
medicinskih disciplina. Ona su postala
veliki terapeutski problem dananjice,
jer je sve vii procenat rezistentnih sojeva stafilokoka na veliki broj antibiotika.
stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococcica.

stafilotoksini, egzotoksini koji lue patogene vrste stafilokoka. Najpoznatiji stafilotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini
i Y-hemolizini (termolabilne supstancije
koje izazivaju razne vrste hemolize),
leukocidin, termostabilni enterotoksini, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najkarakteristiniji enzim za patogene stafilokoke je( koagulaza.
stagnacija, zastoj, npr., ui.

staklasto telo, v. corpus vitreum.

staklo, soivo, (oft.) optikp^oivo, ko(rekciono staklo; staklo koje slui za korekciju refrakcionih anomalija. Vrste stakla: bifokalno s., s dve razliite jaine
prelamanja, slui za istovremeno gledanje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu
(donji deo stakla). Sin. Franklinove naoari; cilindrino s., predstavlja deo
valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu
(obeleenu), koja je optiki prazna, i
753

stalagmometar
drugu, koja maksimalno prelama. Slui
za korekciju astigmatizma; kontaktno
s., ranije izraivano od stakla, danas od
plastinih materija. Stavlja se direktno
na ronjau. Upotrebljava se za korekciju
refrakcionih anomalija u nekim sluajevima daleko uspenije nego klasina
stakla. Indikacije: monokularna afa-kija,
anizometropija,
astigmatizam,
keratokonus, iregularni astigmatizam. U
sluaju monokularne afakije omoguava
fuziju. U veini sluajeva kontaktno
staklo se odlino podnosi; lentikularno
s., prelama samo centralni deo soiva.
Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti
jer je lako; pantoskopsko s., oblik
stakla prilagoljen obliku otvora one
duplje, tako da se bolje prilagouje. U
preseku stakla mogu imati sledee oblike: bikonveksan (obe strane ispupene), plankonveksan (jedna strana ravna,
druga ispupena), konkavno-konveksan (jedna strana izdubena, druga ispupena), bikonkavan (obe strane stakla
izdubene), plankonkavan (jedna strana
ravna, druga izdubena), konveksno-konkavan (jedna strana ispupena, druga
izdubena); prizmatino s., v. prizmaf
punktalno s., podjednako prelama u
centru i na periferiji; sferno s., povrine
koje ih ograniavaju sferne su, ine
delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna,
sabirna, plus-stakla, Slue za korekciju
hipermetropije; (2) konkavna stakla, rasipna, minus-stakla, slue" za korekciju
miopije; trifokalno s., s tri razliite jaine prelamanja.

staphylodermia

standardizacija (bioloka), ispitivanje

biolokim metodama, bilo na ivim biima bilo na preivelim izolovanim pojedinim organima ivotinja. Tom prilikom
se dejstvo nekog leka nepoznate jaine,
obino, uporeuje s dejstvom primerka
istog leka ija je vrednost poznata (koji,
u ovom sluaju, slui kao standard).
standardizovati, u medicini, izvriti standardizaciju (bioloku).
stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija;
s. za hitnu pomo, ustanova za ukazivanje prve i brze pomoi. U raznim zemljama postoje razni tipovi takvih ustanova: (1) stanica koja slui za hitan prenos
bolesnika i povreenih u poliklinike ili
bolnike ustanove; (2) stanica koja pored dunosti pod (1) ima i stacionar za
ukazivanje pomoi i hospitalizaciju
obolelih i povreenih; (3) stanica koja
obavlja samo hitnu hirurku i traumatoloku slubu; (4) odeljenja pri pojedinim hirurkim bolnikim odeljenjima,
koja slue za ukazivanje hirurke i traumatske pomoi; stanica pod nazivom
koronarna jedinica (pravilnije: koronaritna j.), koja slui za hitno ukazivanje
pomoi obolelim od infarkta srca; stanica pod nazivom odeljenje za hitna cerebrovaskulna oboljenja koja slui za
ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao
stacionar za obolele od apopleksije
mozga.
stapes, stremen, uzengija, sluna koica
smetena u bubanjskoj duplji. Svojom
bazom zatvara okrugli otvor trema
unutranjeg uva, a drugim krajem se
zglobljava s nakovnjem.
stalagmometar, naroita kapaljka za meStaphylococcus,
stafilokok, rod koka,
renje povrinskog napona odreivakoji se javljaju u nepravilnim grupama
njem broja kapljica u datoj koliini tegrozdastog oblika. Prema boji kolonija
nosti.
stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije
stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.).
zlatnoute boje; S. albus, kolonije
V. katetar.
bele, sedefaste; S. citreus, kolonije ute
standard, neto to je proglaeno merom
kao limun. Staphylococcus aureus pyoili obrascem, neto emu se treba saobgenes izaziva razna gnojenja. Najee
raziti, npr. standardna dijeta, standarinfekcije su: furunkuli, panaricijumi, indna terapija. U herniji je standardni
fekcije rana, osteomijelitis i dr.
rastvor poznate koncentracije kojim se
poredi isti rastvor nepoznate koncen- staphylodermia, stafilodermija, primarno oboljenje koe prouzrokovano stafitracije u cilju odreivanja te nepoznate
lokokima.
koncentracije.
754

staphyloma
staphyloma, stafilom, istanjenje i izboenje ronjae ili sklere; s. corneae, sekundarna ektazija ronjae posle probojnog ulceroznog procesa. Ispalu duicu na tom mestu pokriva veoma tanko i
neotporno vezivno tkivo koje se, usled
povienog pritiska u oku, izbouje. Prema veliini postoje 5. c. partiale i totale,
prema obliku 5. c. conicum i sphaericum;
s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere
u zavrnoj fazi glaukoma, skleritisa ili
povrede. Prema lokalizaciji postoje: s.
aequatoriale, stafilom u predelu polutara one jabuice; s. ciliare, stafilom u
predelu cilijarnog tela; s. intercalare,
stafilom na granici izmeu ronjae i
sklere; s. posticum Scarpae, spada u
primarne stafilome sklere. Javlja se u visokom stepenu miopije.
staphylorrhaphia, stafilorafija, operativno zatvaranje uroenog rascepa resice i
mekog nepca.
staphyloschisis, stafiloshiza, uroeni rascep resice i mekog nepca.
staraka ishlapelost, v. dementia.
staratelj, osoba koja se specijalnim postupkom odreuje da zastupa lice koje
nije u stanju da se stara o sebi i svojim
interesima i kome je oduzeta poslovna
sposobnost.
starateljstvo, vid socijalne zatite kojim
se pomae osobama, koje su zbog bolesti
ili drugih tekih oteenja nesposobne
da se staraju o sebi, svojim pravima,
niti su sposobne da samostalno odluuju o sebi i svojim postupcima. To su
najee osobe nesposobne za privreivanje, pa se starateljstvo kombinuje i s
drugim vidovima socijalne zatite.
Starlingov zakon, zakon srca, po kome e
srce u fiziolokim granicama ispumpati
celokupnu onu koliinu krvi koja doe
u njegove upljine, v. Franck-Starlingov
zakon.
Starr-Edwardsova proteza, v. proteza.
stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim arterijama bez pojave koagulacije.
statiki elektricitet, elektricitet u stanju
mirovanja, predstavlja opasnost u operacionoj sali, jer njegova varnica moe
da zapali eksplozivne meavine nekih
anestetika, naroito ciklopropan.
48*

status
statiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis
(pars vestibularis).
statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah.
status, stanje, s. anginosus, stanje koje
lii na pektoralnu anginu, a prouzrokovano je paroksizmalnom tahikardijom;
s. arthriticus, urina dijateza; s. as
thmaticus, astmatina kriza, naglo jako
i stalno pogoravanje astme pri kome
napad astme ne prestaje ili se esto ponavlja; s. choreaticus, horeatsko stanje, stanje teke uznemirenosti u horeji
minor; s. convulsivus, napadi greva
koji nailaze jedan za drugim; s. dysrhaphicus, disrafiko stanje, stanje nastalo usled poremeaja sraivanja simetrinih polova trupa i medularne
cevi, pri emu dolazi do poremeaja na
sternumu, grudnom kou, spinalnim
miiima i u predelu centralnog kanala
kimene modine. Kliniki: asimetrija
dojki, pectus carinatum, skolioza a, po
nekima, i syringomyelia. V. Bremerov
sindrom (pod syndroma), syringomyelia;
s. epilepticus, epileptiki status, krai
ili dui niz velikih epileptikih napada
izmeu kojih bolesnik ne dolazi k sebi.
Javlja se esto posle naglog prestanka
uzimanja antiepileptikih lekova i moe
se zavriti smru; s. febris, grozniavo
stanje. Opti simptom skoro svih zaraznih oboljenja; s. gastricus, stanje poremeenosti eluca, poremeaj eludanog varenja; s. hemicranicus, neprekidni napadi migrene, v. migrena; s.
idem, isto stanje, nepromenjeno stanje;
s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s.
lymphaticus, limfatika konstitucija,
patoloko stanje u kome postoji hipertrofija celokupnog limfatikog sistema;
s. marmoratus, naroiti mramorast izgled corpusa striatuma nastao usled
umnoavanja tankih mijelinizovanih
vlakana namesto potpuno unitenih
normalnih elija, u Vogtove bolesti. Klinika slika odgovara tzv. athtose double. V. athtose double; s. nascendi, stanje kada se neki element oslobaa iz
svojih jedinjenja. U ovom stanju element energinije dejstvuje nego u slobodnom stanju; s. parathyreoprivus,
poremeaj zbog nedostatka parati755

stearin
reoidnih lezda; s. praesens, sadanje
stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih subjektivnih tegoba i objektivnog nalaza u
asu njegovog prijema na leenje, odn.
pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o
tom stanju. V. istorija bolovanja, anamnesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo
ante, stanje kao pre, nepromenjeno stanje; s. thymicolymphaticus, v.
thymolymphaceus; s. thymolymphaceus, stanje koje se esto okrivljuje za
nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog
uzroka. Hiperplazija timusa i limfatizam se uvek nalaze (po dananjem shvatanju) kada nadbubrene lezde nedovoljno funkcioniu. Sin. 5. thymicolymphaticus; s. typhosus, tifozno stanje, stanje teke miine slabosti i stupora s delirijumom, suvim obloenim jezikom,
slabim pulsom, inkontinencijom mokrae i stolice. Via se u toku tifusa i nekih drugih oboljenja s visokom temperaturom.
stearin, smea palmitinske i stearinske kiseline iz koje se dobijaju svece; tristearin je estar glicerola s tri molekula stearinske kiseline (triglicerid stearinske
kisline koji se nalazi u mastima). x
stearinska kiselina, v. Acidum stearicum.
steatorrhoea, steatoreja, velike koliine
masti u stolici, naroito u sindromu
loe apsorpcije; s. idiopathica, netropski spru.
Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Stegomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s trbuhom sve uim, iljatim i s belim prstenovima pri osnovi tarzova. Najvanija
vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, poznata i pod imenima S. fasciata, S. calopus itd. Lee se u blizini kua u najmanjim koliinama vode, a zalazi i u domove. Bode i danju. Prenosi utu groznicu
i dengu, kao i neke infekcije domaih ivotinja, npr. konjsku kugu itd.
Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom.
Steinachova operacija, v. operacija.
Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde
ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku osmice i zahvata ramena i grudni ko; s.
orsl, stela s ukrtanjem ovoja na leima; s. pectoris, s ovojima ukrtenim na
prsima.
756

step-test
stellectomia, stelektomija, odstranjivanje
zvezdastog gangliona.
Stellwagov znak, v. znak.
stenica, v. Cimex lectularius.
stenocardia, stenocardia, angina pectoris, pektoralna angina, sindrom koji se
sastoji iz napada slabijeg ili jaeg bola u
predelu grudne kosti i srca, koji obino
zrai i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad
i u vrat, od guenja i od oseanja straha
od smrti. Bol je obino izazvan nekim
telesnim naporom ili uzbuenjem, ili
obilnim obedom ili hladnoom, a nastaje usled aneksije sranog miia, koja je
prouzrokovana suenjem koronarnih
arterija usled skleroze ili luesa, ili usled
gra koronarnih arterija. V. infarctus
my ocardii.
stenosis, stenoza, suenje nekog otvora ili
kanala; s. aortae, aortna stenoza, suenje aortnog otvora srca ili same aorte; s.
infundibularis, stenoza ispod zalistaka
plune arterije u arterijske kupe desne
komore; s. mitralis, neutralna stenoza,
suenje levog koronarno-pretkomornog otvora; s. oesophagi, suenje jednjaka (misli se na hronino). Moe da
bude maligno (karcinom) ili benigno
(striktura). Najee su benigne stenoze
posle razjedne povrede jednjaka; s. postdiphtherica, stenoza grkljana i dunika posle difterije; s. pulmonalis, stenoza otvora izmeu plune arterije i desne
komore; s. pylorica, pyloris, suenje
pilorusnog otvora eluca; moe biti uroena ili steena. U prvom sluaju postoji
hipertrofija miinog sloja pilorusa, a u
drugom je stenoza posledica oiljnih
promena izazvana peptikom grizlicom
u tom predelu; s. subvalvularis aortae,
aortna stenoza zbog opstruktivne promene u levoj komori ispod aortnih zalistaka; sin. s. subaortica; s. tricuspidaHs, trikuspidna stenoza, suavanje trikuspidnog otvora srca; s. valvularis,
ime za stenoze ma kojeg sranog zaliska.
stenoza bronha, v. bronchostenosis.
Stensonov kanal, v. canalis.
stepenasto disanje, v. respiratio.
step-test, v. test.

stepen
stepen Celzijusa, oznaka 0C, jedinica za
temperaturu koja se moe i dalje
upotrebljavati. Temperatura od O0 0C jednaka
je temperaturi od 273,15 K. C = l K.
stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu.
stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od
izmeta ili ga sadri feces. Sin. fecalis.
stereognosis, stereognozija, sposobnost
da se predmeti prepoznaju dodirivanjem pri iskljuenom ueu vida. Zavisi od osetljivosti za dodir i pritisak ali
ima i kortikalnu komponentu jer do poremeaja ove sposobnosti dolazi i pri
intaktnom oseaju dodira i pritiska pri
lezijama u parijetalnom renju neposredno iza postcentralne vijuge.
stereohemija, deo hernije koji se bavi ispitivanjem hemijskih i fizikih osobina
supstancija u pogledu razliitih prostornih rasporeda atoma i atomskih
grupa. Stereohemija se bavi ispitivanjem strukture molekula u tri dimenzije.
stereoizomerija, izomerija u kojoj jedinjenja s istom molekulskom formulom i
istom funkcionom grupom imaju razliite osobine koje se tumae razliitim
trodimenzionim (prostornim) rasporedom atoma ili atomskih grupa u molekulima odgovarajuih jedinjenja.
stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja,
stereozomerija.
stereoskop, instrument pomou koga posmatrane slike postaju reljefne. Pri binokularnom posmatranju dve slike istog predmeta snimljene iz dve take s
razmakom otprilike 6,2 cm dobija se pomou specijalne konstrukcije instrumenta (prizme, soiva, ogledala i dr.)
prostorna, reljefna slika.
stereoskopska slika, slika s tri dimenzije
koja se dobija posmatranjem dva snimka nekog predmeta pomou naroitog
aparata (stereoskopa).
stereoskopsko vienje, v. visus.
stereotaktika operacija, v. operacija.
stereotipija, uvek isto ponavljanje pokreta ili reci. Znak katatone shizofrenije.
sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobilokom smislu jeste predmet osloboen
svih mikroorganizama, kako patogenih

sterkobilin
tako i saprofifa, bilo u vegetativnom ili
sporogenom obliku; (2) neplodan.
sterilitet, neplodnost, nesposobnost za
oploenje (mukaraca) ili za zaee
(ena). Razlikuju se primarni i sekundarni sterilitet. Primarni sterilitet je
kada od poetka uspostavljanja polnog
optenja nije nikad dolo do oploenja.
Sekundarni sterilitet je kada naknadno
nastupe promene na polnim organima,
koje dovode do nesposobnosti za oploenje ili za zaee.
sterilizacija, (1) proces koji dovodi do
otklanjanja ili unitavanja svih mikroorganizama bez obzira da Ii su oni uzronici zaraznih bolesti ili nisu. To se postie obino pomou visokih temperatura,
a rede pomou drugih fizikih i hemijskih agensa. Tako se unitavaju klice
(patogene i nepatogene) i njihove spore
na instrumentima, u zavojnom materijalu, operacionom rublju itd.; (2) postupak kojim se neka ivotinja ili osoba uini sterilnom (ukopljenjem, podvezivanjem semevoda odnosno jajovoda ili
rendgenskim zraenjem); s. magna, v.
therapia magna sterilisans; mehanika
s., uklanjanje mikroorganizama prelaenjem tenosti kroz filtar koji je neprolazan za mikroorganizme; produena
s., v. tyndalisatio.
sterilizacija kosmikog broda, postupak kojim se unitavaju patogene i apatogene bakterije da bi se onemoguio
prenos mikroorganizama pomou letilica na druga nebeska tela i obratno, tj.
kontaminacija nae planete sa vanzemaljskim mikroorganizmima. Apsolutna sterilizacija je nemogua i ona se izvodi fizikim i hemijskim sredstvima.
Kosmiki brod i delovi u brodu moraju
biti sterilisani u specijalnim aseptikim
sobama. Brod koji se sprema za lansiranje obavija se zatitnim omotaem koji
je neprobojan za vazduh da bi se spreiIa kontaminacija iz vazduha i ovaj omota se odbacuje tek kada brod proe
kroz zemljinu atmosferu.
sterini, v. steroli.
sterkobilin, normalni uni pigment stolice koji nastaje oksidacijom sterkobilinogena.
757

sterkobilinogen
sterkobilinogen, uni pigment koji se
nalazi normalno u crevnom sadraju.
Sterkobilinogen nastaje redukcijom bilirubina u tankom crevu uticajem enzima anaerobnih bakterija. Pored sterkobilinogena nastaju i mezobilirubinogen
i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezobilirubinogen i urobilinogen se nazivaju
skupnim imenom urobilinogen.
sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u
stolici. V. porfirini.
sternalgija, sternalgija, bol u predelu
grudne kosti, est simptom stenokardiJe.
sternalna punkcija, v. punctio.
sternalni, grudnjani, npr. s. punkcija, s.
punktat, biopsija kostne sri iz grudne
kosti. V. sternum.
sternoschisis, sternoshiza, anomalija razvoja u kojoj postoji fisura grudne kosti.
sternotomia, sternotomija, operativno
uzduno prosecanje grudne kosti. Obino se primenjuje kao pristup za hirurke intervencije na srcu i velikim krvnim sudovima.
sternum, grudna kost, grudnjaa, nalazi
se u sredini prednjeg zida grudnog
koa. Ima oblik kratkog maa i sastoji sex
od tri dela: drka, tela i maolikog vrha;
(embr.) taka okotavanja trupa od 7.
fetalnog meseca do 10. meseca po roenju; taka okotavanja drka od 7. fetalnog meseca; taka okotavanja maolikog produetka od 3. do 20. godine.
steroidi, jedinjenja koja sadre ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus: steroIi, une kiseline, seksualni hormoni
(estrogeni, androgeni), kortikosteroidi,
kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo, genini i neki alkaloidi (solasodin); anabolni s., dopunska terapija imobilisanih neinficiranih preloma donje vilice;
skrauje vreme zarastanja za 10-12
dana.
steroidni hormoni, farmakologija, v.
farmakologija steroidnih hormona.
steroidna anestezija, v. anaesthesia.
steroli, policiklini, hidroaromatini alkoholi koji sadre jezgro ugljovodonik-sterana nastalog hidrogenacijom ciklopentano-fenantrena. Steroli su jako rasprostranjeni u biljnim i ivotinjskim or758

stimulantni klimat
ganizmima. Vaniji steroli su: holesterol, ergosterol, seksualni hormoni i dr.
Sin. sterini
stetoskop, slualica kojom se lekar slui
prilikom auskultacije (oslukivanja)
zvunih fenomena, poglavito u pluima
i nad srcem; fenendoskop, slualica
koja na delu koji se stavlja na bolesnika
ima bubnji (levak) s membranom.
steza (mii), v. constrictor, sphincter.
stibium, Sb, antimon, hemijski element,
spada u metaloide koji su po osobinama
izmeu metala i nemetala.
stibophenum, stibofen, organski preparat trovalentnog antimona, uspean u
leenju kala-azara, oboljenja bilharziasis (schistosomiasis) i granuloma inguinale; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
stidna kost, stidnjaa, v. pubis, os pubis.
Sin. preponska kost, preponjaa.
stidnica, v. vulva.
stidnjaki zastor, v. hotentotske kecelje.
stidnjaa, v. pubis, os pubis.
stidnjaka va, v. Phthirius pubis.
stigma (pi. stigmata), (1) mesto, taka,
udubljenje na koi; (2) meuelijski
prostor u endotelu kapilara; (3) karakteristian fiziki ili psihiki znak koji
omoguuje dijagnozu neke bolesti; degenerativne s., uroene anomalije, kao
to su asimetrija lubanje, anomalije
usne koljke, zuba, sindaktilija, mucanje, razrokost i si. za koje se mislilo da
su znak degeneracije oveka.
stilbazinijum-jodid,
anthelmintiko
sredstvo protiv askarisa i oksiura.
stilbestrol, skraeno ime za dietilstilbestrol, sintetski derivat stilbena estrogenog dejstva.
Stillova bolest, v. bolest.
stimulans, podsticajni, nadraajni, koji
drai, koji podstie, sredstvo koje drai
ili podstie funkcije pojedinih organa,
npr. pentazol je s. za vazomotorni centar i respiratorni centar.
stimulantia, nadraajni lekovi ili sredstva.
stimulantna klima, v. klimat.
stimulantni klimat, v. klimat.

stimulatori

stimulatori, interdentalni (stom.), drveni

koii slini akalicama", ili iljati konusi od gume ili plastike. Mogu biti privreni za drku etkice za zube. Slue
za ienje meuzubnih prostora i masau desni. Koriste se samo u sluajevima gde za njihovu primenu postoji dovoljno prostora.
stimulus, nadraaj, svako sredstvo, radnja
ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili
trofiku reakciju nekog nadraljivog
tkiva. Svaka promena u okolini ive elije ili u samoj eliji predstavlja nadraaj
za nju. Po svojoj prirodi nadraaji mogu
biti: mehaniki (npr. pritisak, ubod),
termiki (npr. niska ili visoka temperatura), hemijski (npr. kiseline ili baze),
elektrini, nervni itd.
stipsa, v. alumen.
stomak, (gr. stomachos, eludac), v. gaster.
stomatitis, zapaljenje sluznice usne duplje kao samostalno oboljenje ili kao simptom nekog opteg oboljenja; s. allergica, eksudativni tip stomatitisa kao posledica sukoba antigen-antitelo i dejstva medijatora reakcija koji se pri tome
oslobaaju. Antigeni su razliiti medikamenti, kozmetiki preparati, sastojci
hrane, materijali za izradu protetskih
radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu
se javiti mehurii, a posle njihovog prskanja se stvaraju erozije i ulceracije.
Jezik je esto zapaljen i jako uvean, a
belesnici se ale na peenje i bolove u
ustima; s. angularis, vale, zapaljenjski
proces praen stvaranjem naprslina i
krusta u uglovima usana usled infekcije
patogenim mikroorganizmima ili gljivicama, nedostatka vitamina iz grupe B,
stvaranja nabora u uglovima usana i
snienja visine zagriaja (zbog gubitka
ili abrazije zuba, neprikladnih proteznih radova ili starosti), pojaanog luenja pljuvake i dr. Sin. angulus infectiosus, perlche; s. aphthosa, aftozni stomatitis, eksudativno zapaljenje sluznice
usta s pojavom plitkih ulceracija koje
recidiviraju. Za njihov nastanak okrivljuju se: infekcija (virusna i mikrobska),
alergija, lokalne iritacije, psihosomatski
faktori, poremeaji u digestivnom trak-

stomatitis
tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i
mnogi drugi faktori. Promene su u vidu
jednog ili vie plitkih, otro ogranienih
ulkusa, ukaste boje, pravilnog oblika,
ogranienih crvenim prstenom. Traju
jednu do dve sedmice i obino zarastaju
bez oiljavanja. Zbog bolova oteavaju
govor i vakanje. Lokalizuju se na razliitim mestima sluznice usta, ali nikada
na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin.
aphthae, aphthae simplex; s. bismutica,
promene na sluznici usta u hroninom
trovanju buzmutom. Desni su zapaljene, a ivica im je pigmentovana u vidu
bizmutne linije, koja je sastavljena od
sitnih tamnosivih taaka. Ove linije se
stvaraju i na drugim delovima usta. Desni krvare, a katkad su i bolne; s. epidemica, zoonoza, zarazno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s
oralnim i ekstraoralnim manifestacijama. Sluznica usta je zapaljena, s mnogobrojnim mehuriima koji brzo prskaju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi
sama od sebe za desetak dana. Sin. slinavka, ap*s. erosiva infectiosa, zarazni erozivni stomatitis, na sluznici usta
pojavljuju se erozije koje su u poetku
bolesti male, a zatim se ire i mogu da
zahvate vee delove usne duplje. Erozije su prekrivene pseudomembranama;
s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne
duplje s pojavom mehuria ispunjenih
serumom. Poto brzo prskaju, stvaraju
se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangrenozno raspadanje tkiva usne duplje s
mutilantnim promenama na licu. Javlja
se u iznurenih osoba, prvenstveno dece.
Na sluznici obraza pojavljuje se mehuri koji brzo prska i pretvara se u ulceraciju. Nasuprot njoj, na koi obraza javlja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infiltrisano i u toku nekoliko dana poinje da
se raspada, ogoliujui kost i zube, koji
se razlabave i ispadaju. Postoji jak zadah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica,
herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice
usta eksudativnog tipa posle primarne
infekcije herpes simplex virusom.
Obolevaju najee deca do 6. godine ivota. Desni su zapaljene u celini, a po
sluznici usta razbacane su erozije i ul759

s to ma tody ni a

strabismus

lokog fakulteta, okvalifikovana za

kusi nastali prskanjem prvobitno stvopraktian rad u stomatologiji. Specijarenih mehuria. Jezik je esto obloen.
listike discipline: deja i preventivna
Regionalne limfne lezde su uveane i
stomatologija, ortopedija vilica, bolesti
bolne. Poinje povienom telesnom
usta i zuba, stomatoloka protetika,
temperaturom, glavoboljom i malaksaoralna hirurgija i maksilofacijalna hilou. Usled hipersalivacije i oteane
rurgija. Pravo na specijalizaciju se stie
ishrane esta je dehidratacija organizposle jednogodinjeg obaveznog lekarma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je
skog staa i poloenog strunog ispita.
simptomatska. Sin. gingivo stomatitis
herpetica acuta; s. medicamentosa, po- stomatologija, nauka koja se bavi prouavanjem, spreavanjem, dijagnostikovasledica unoenja antigena (medikamenjem i leenjem bolesti, povreda i anonata) u organizam preosetljivih osoba,
malija zuba, vilica i usta; deja s., grana
bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s.
stomatologije koja se bavi prouavamercurialis, promene na sluznici usne
njem normalnih i patolokih zbivanja u
duplje u hroninom trovanju ivom.
organu za vakanje, profilaksom, ranim
Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici,
otkrivanjem i leenjem bolesti usta i
meuzubnim papilama i drugim delovizuba u dece. Sin. pedodontia.
ma sluznice usta stvaraju se sivozelene
ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja stomatoloki fakultet, visoka kola koja
se bavi obrazovnom, naunom i zdravzuba. Luenje pljuvake je pojaano, ali
stvenom delatnou. Studenti drugostese oboleli ale na suenje usta i metalni
pene nastave po diplomiranju stiu naukus. Izraeno je i podrhtavanje usana i
ziv zubni lekar. Na fakultetu se obajezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicotivlja i treestepena nastava, specijalizana; s. saturnina, saturnizam, promene
cija i drugi vidovi usavravanja zubnih
na sluznici usne duplje u toku hronilekara.
nog trovanja olovom. Ivica desni je sivkaste ili plaviaste boje ("olovni rub"). stomatopyrosis, stomatopiroza, oseaj
Desni atrofiu, pa se vratovi zuba ogoli- ^ peenja na sluznici usta. V. glossopyrouju. Zbog razaranja alveolarnog na- sis.
stavka zubi se labave. Cesto je itava stomodeum, stomodealna duplja, primitivna nosno-usno-drelna duplja.
sluznica usta zapaljena, a oboleli oseaju peckanje, metalni ukus u ustima i po- Stomoxys calcitrans, v. Musca.
jaano luenje pljuvake. Sin. olovni stopalo, v. pes.
stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice strabismus, strabizam, razrokost, anomalija u poloaju onih jabuica, u kojoj se
usta nastalo kao posledica dejstva toklinija vida jednog oka see u taki koju
sikih materija, najee metaloida i
fiksira, dok linija vida drugog oka ima
tekih metala. V. s. mercurialis, s. saturnepravilan poloaj (ispred, iznad, ispod
nina, s. bismutica; s. ulceromembranaili izvan fiksirane take); s. alternans,
cea, zapaljenje sluznice usne duplje i
kada postoji naizmenina razrokost, pri
krajnika s pojavom ulceracija ispunjeemu se razrokost ispoljava na jednom,
nih nekrotikim masama i prekrivenih
pa zatim na drugom oku; s. apparens,
lanim membranama (pseudomembraprividna razrokost; s. concomitans,
nama). Sin. Vensanova angina, Plautpostoji kada su pokreti razrokog oka
Vensanova angina; s. venenata, v. konnormalni, odnosno funkcija onih miitaktna alergija, cheilitis venenata.
a je ouvana, tako da razroko oko prati
stomatodynia, stomatodinija, oseaj bola
pokrete oka koje je u normalnom polona sluznici usta. V. glossopyrosis, stomaaju; s. convergens, kada je razroko
topyrosis.
oko okrenuto unutra; s. convergens
stomatognatni sistem, organi i tkiva koji
surso-adductorius, razroko oko je okuestvuju u funkcijama vakanja, gutarenuto unutra i istovremeno i na gore;
nja, govora i percepcije.
s. deorsum vergens, razroko oko je okstomatolog, osoba s diplomom Stomato760

strabome trija
renuto na dole; s. divergens, razroko
oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dynamicus s. intermittens s. periodicus, javlja se povremeno, pod odreenim uslovima; s. latens, v. heterophoria;
s. paralvticus, sem anomalije u poloaju oiju, postoji i paraliza ili pareza onih miia; s. sursum vergens, razroko
oko je okrenuto na gore; s unilateralis,
razrokost vezana samo za jedno oko; s.
verticalis, kada je ona jabuica pomerena nagore ili nadole.
strabometrija, merenje stepena odnosno
ugla razrokosti. Vri s pomou strabometra, perimetra, Maddoxovog krsta,
sinoftora i drugih specijalnih metoda.
Stramonium, v. Folium Stramoniii.
strana, v. fades, latus.
strangulatio, (1) strangulacija, spreavanje prolaza kroz neki uplji organ spoljnim pritiskom; (2) uguenje ili zadavljenje zbog onemoguenog prolaza vazduha u plua; (3) prekid krvotoka u nekom
delu tela zbog pritiska na krvne sudove;
s. funalis, stezanje vrata zamkom koju
aktivno zatee izvesna snaga, usled ega
nastaje poremeaj disanja, krvotoka i
ivane funkcije* S. f. se moe zavriti
smru i veinom je ubilaka.
strangulacijski ileus, v. ileus.
strangulomanija, seksualno uivanje u
tobonjem veanju erotskog objekta. U
takvih bolesnika gledanje stvarnog veanja dovodi do snanog orgazma.
stratosfera, sloj vazduh iznad troposfere, prostire se od 14 do 100 km. Temperatura u proeku -550C. Nema vodene
pare ni oblaka.
stremen, stape, razvija se iz 2. krnog
luka.
streptobacil, naziv za vrste bacila koji se
javljaju u vidu ,nizova ili lania sastavljenih od manjeg ili veeg broja tapia
koji su poredani vrhovima jedan uz drugi. Ako posle deljenja dva mlada bacila
ostanu zajedno, onda se nazivaju diplobacili, ako ostanu zajedno po vie bacila
povezanih meusobno na krajevima u
vidu lanca, onda se nazivaju streptobaciIL
Streptobacillus moniliformis, brojaniasti streptobacil, uzronik primarnih

streptokokna oboljenja
infekcija pacova i mieva, preko tih ivotinja infekcija se prenosi na oveka.
Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia
multiformis, Streptotrbc muris.
Streptococcus, streptokoki, gram-pozitivne okrugle ili ovalne klice; grupiu se
u krae ili due lance (streptos - ogrlica). Prema antigenskoj grai (R.Lancefield) podcijene su u 15 serolokih grupa. Za oveka su najpatogenije hemolitike streptokokne grupe A(96% oboljenja izazvano je streptokokima ove grupe); oboljenje u ljudi izazivaju jo streptokokne grupe C,G, i D. Patogenost viridans grupe je relativno mala za oveka
(endocarditis lenta). Enterococcus
(Streptococcus grupe D) je normalni
stanovnik digestivnog trakta. Kada se
nae van njega moe da dovede do razliitih patolokih procesa. U ljudi, patogene vrste streptokoka izazivaju oboljenja invazivnog karaktera praena zapaIjenjskim i gnojnim reakcijama: angine,
flegmone, meningitis i spru; posebna
oboljenja su arlah, crveni vetar; oboljenje alergike prirode; reumatsku groznicu, glomerulonefritis i sterilne sekveIe streptokoknih infekcija.
streptodermia, streptodermija, oboljenje
koe primarno izazvano streptokokima.
streptokinaza, streptodornaza, dva enzima dobivena iz kultura izvesnih sojeva
streptokoka, upotrebljavaju se (zajedno) za odstranjivanje zgruene krvi i fibrinskih, odnosno gnojavih eksudata nastalih usled traume ili zapaljenja.
streptokokna oboljenja, predstavljaju
veliku grupu vrlo razliitih bolesti, koje
izazivaju streptokoki. Mogu da obole
sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ulaze u domen veeg broja medicinskih
disciplina. Streptokokna oboljenja su
veoma esta: angina, otitis, arlah, erizipelas, kona i respiratorna oboljenja,
granulomi zuba i dr. Mogua je senzibilizacija organizma za streptokoke i pojava tekih promena na zglobovima, srcu
i bubrezima. Zbog toga je od velikog
znaaja blagovremena dijagnoza ovih
oboljenja, odnosno njihova terapija i
prevencija.
761

steptolizini
streptoUzini, hemolizim koje stvaraju
streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin
0 i S. Streptolizin O je antigene prirode
1 u inficiranom organizmu stimulie
proizvodnju antistreptolizina, koji ima
znaaja za dijagnozu streptokokne infekcije.
streptolizinski titar (ASTO-reakcija), hemolizinska aktivnost streptolizina izraena je u jedinicama u ogledu sa suspenzijom zejih eritrocita. Streptolizin
0 kvantitativno se vezuje s O-antistreptolizinom, antitelom koje se pojavljuje u
serumu osoba inficiranih streptokokima koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave
osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po
rast titra javlja se u reumatskoj groznici
1 drugih streptokoknih infekcija.
Streptomyces, rod koji se sastoji od pre
ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofitske i veoma rairene u prirodi. Neke vr
ste slue za dobivanje antibiotika.
Streptomycimim, streptomicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces griseus,
jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi
u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu
za leenje tuberkuloze i tularemije, a
moe se upotrebiti i za leenje gonoreje
(i nekih drugih infekcija u mokranim
putevima), nekih streptokoknih infekcija, kuge i dr.
stresna policitemija, v. polycythaemia.
stress, stres, uticaj raznih spoljanjih i
unutranjih inilaca (traume, poroaj,
zraenje, fiziki rad, krvarenja, hirurke
intervencije, veliki napor itdL) na organizam, koji izaziva njegovu aktivnu odbranu i prilagoavanje putem reakcije
adaptacije.
striae, strije, rastezi koe; tanke, prozirne,
modroruiaste strije ozbiljno pobuuju sumnju na Kuingov sindrom. V. syndroma ushing.
striatus, prugast, npr. corpus striatum,
prugasto telo, siva masa u hemisferi velikog mozga.
strictura, striktura, jaka suenost cevastih
organa koja dovodi do poremeaja prolaznosti zjapa; anularna s., prstenasto
suenje cevastog organa; funkciona s.,
v. spazmodina striktura; histerina s.,
spazmodina striktura koja se via u
762

stroncij um
histerinim napadima na jednjaku;
kontraktilna s., striktura koja moe da
se proiri, ali koja se ponovo vraa u
svoje prvobitno stanje; neprolazna s.,
suenje koje ne dozvoljava prolaznost
bilo kakvom instrumentu; organska s.,
suenje koje nastaje usled anatomskih
promena na kanalu ili oko njega; oiljna s., striktura koja nastaje usled oiljka na cevastom organu posle operacije
ili traume; spazmodika s., striktura'
koja nastaje usled miinog spazma na
nekom cevastom organu, npr. spazmodiki ileus. Sin. funkciona striktura;
sraslinska s., nastaje usled trakaste
strikture koja zauzdava ili premouje
cevasti organ prekidajui ili smanjujui
prolaznost njegovog lumena.
stridor, ujno disanje u vidu itanja, zvidanja, struganja, nastaje zbog suenja
gornjih disajnih puteva; s. congenitaHs, respiracijski um usled suenja lumena larinksa iz raznih uroenih razloga (dijafragma larinksa, nedovoljna razvijenost larinksnih hrskavica) ili pritisak timusa na traheju; s. dentium, v.
bruxismus; s. laryngis, respiracijski
um koji se stvara u grkljanu usled suenja njegovog zjapa (tumor, flegmona,
strano telo itd.).
stridorozan, to je u vezi sa stridorom,
npr. stridorozno disanje, strikturotom,
specijalni no koji slui za prosecanje
nekih striktura.
stripper, striper, hirurki instrument koji
slui za isecanje vene. Sastoji se od eline savitljive ice s glavicom ili kolutom za izguljivanje vene najednom kraju i vodiem na njenom drugom kraju.
stroboskopija grkljana, posmatranje
kretanja glasnica prilikom fonacije s naroitim ureajem koji isprekidano osvetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji
pregledano lice proizvodi u grlu. Usled
takve sinhronizacije posmatrau izgleda da se glasnice kreu usporenom
kretnjom koja doputa analizu pokreta.
stroncijum radioaktivni, (89Sr i 90Sr) nastaje pri nuklearnoj
eksploziji; vrlo su
opasni, naroito 90Sr, jer se usled dugog
veka zadrava u kostima i emituje beta-

Strongyloides stercolaris
zrake ije dejstvo izaziva radijaciona oboljenja u organizmu.
Strongyloides stercoralis (Nematoda),
parazitni crv koji ivi u tankom crevu
oveka. enka polae jaja iz kojih odmah izlaze larve, te se sa stolicom izbacuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj
sredini ili infektivne larve ili odrasli
mujaci i enke, koji se oploavaju i enke nose jaja koja ponovo daju infektivni
larve ili nove mujake i enke. Infektivne larve prodiru u novog domaina sa
zagaenom hranom i vodom ili kroz
kou, pa putem krvotoka, plua, bronha, dunika i jednjaka dospevaju u tanko crevo, gde od njih postaju enke.
strongyloidosis, strongiloidoza, oboljenje koje izaziva parazit Strongyloides
stercoralis. Ispoljava se povremenim
prolivima s digestivnim poremeajima i
zapaljenjem tankog creva.
strongylosis, strongiloza, infekcija parazitima roda Strongylus (Nematoda).
Strophanthidin, strofantidin, genin glikozida strofantina.
Strophanthinutn, strofntin, raniji naziv
za glikozide koji t nalaze u semenu afrikih biljaka roda trophanthus (S.
Kombe, S. gratus, S. hispidu) i kori drveta Acocanthera Ouabaio. Danas se,
ee, nazivaju strofantozidima. V.
Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G.
v. Ouabainurnl S*K, v. S.K.
Strophanthosidum K, strofantozid K,
oiena smesa glikozida Iz iemena biljke Strophanthus. Komb, Amorfan praiak, gorka ukusa, dosta se teko rastvara vodi* Deluje kardiotonino slino
glikozidima digitlii, ali mu dejstvo
bre nastupa i krae traje od dejstva glikozida digitalisa. Daje se samo intravenski. Sin. Strophathinum K, amorfni
strofantin, Prema naoj farmakopeji oficinalni su ouabain (Ouabainum) i strofantozid K (Strophanthosidum K).
Strophanthus gratus, jedna od vrsta strofantusa. Sadri glikozid g-strofantin,
koji se upotrebljava kao kardiotoniko
sredstvo. V. Ouabainum; S. Komb, vrsta strofantusa iz ijeg se semena dobiva k-strofantin. V. Strophanthosidum K.
Strophantosidum G, v. Ouabainum.

struma
strophulus, strofulus, dermatoza ranog
detinjstva; javlja se u naletima i traje
vie meseci ili godina. Karakterie se
naglom pojavom i brzom regresijom urtikarne osnove, na kojoj se stvaraju crvenkaste, tvrde papule, veliine soiva,
koje se odravaju desetak dana, neki
put s mehuriima u centru. Postoji jak
svrab, usled ega nastaju ekskorijacije
na promenama. Najei uzrok su ujedi
insekata. Sin. urticaria chronica infantum.
strukturalizam, psiholoka kola
(Wundt) koja prouava svesno iskustvo
i u njemu elementarne sastavne delove,
oseaje, oseanja, slike seanja.
strukturni geni, geni koji upravljaju molekulnom strukturom proteina i prema
tome i enzima. Vie strukturnih gena
bliskih jedni drugima ine specifinu
sekvencu ija je funkcija da stvara mRNK transkripcijom njihove sopstvene
sekvence DNK.
struma, (1) nezapaljenjsko poveanje lezda s unutranjim luenjem; (2) obino
se pod s. podrazumeva poveanje tireoideje, guavosti, gua. Poveanje titaste lezde esto se javlja endemijski,
naroito u planinskim krajevima (endemijska guavost) istovremeno s endemijskim kretenizmom. Etiologija guavosti nije jo definitivno razjanjena.
Meu mnogobrojnim teorijama najbolje se sve do danas odrala teorija o nedostatku joda u vodi za pie; s. aberrans, poveanje akcesorne tireoideje; s.
adenomatosa, vorovi adenoma u tireoideji; s. Basedowi, parenhimatozna
s. s papilarnom proliferacijom epitela
mekova i skupinama limfoidnih elija.
Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. basedowificata, bazedovifikovana s., s.
koja dobiva karaktere Bazedovljeve s.
(npr. koloidna gua s pojavom Bazedovljeve bolesti); s. calculosa predstavlja
kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna
s., vrlo est oblik poveanja tireoideje
kao posledica proirenja mekova i nagomilavanja koloida u njima; s. cystica,
cistina s., pojava cista u poveanoj tereoideji, obino u koloidnoj; s. endemia, endemijska s., parenhimatozna ili
763

strumectomia
koloidna s. koja se pojavljuje endemijski; s. endothoracica, intratorakalna s.,
s. koja se nalazi retrostrnalno ili retroklavikularno. Ako potie od istmusa
titaste lezde, nalazi se ispred traheje i
krvnih sudova, a ako potie od jednog
od njenih renjeva, obuhvata krvne sudove i zavlai se iza njih; s. epidemica,
epidemijska s., koja se razvija u vidu
epidemije u kasarnama i internatima,
verovatno zbog nestaice joda u vodi za
pie ili zbog specifine reakcije; s. fibrosa, fibrozna s., s. u kojoj poveanje
dolazi zbog prisustva umnoenog vezivnog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v.
parenchymatosa; s. intercarotica, sin.
paraganglioma intercaroticum; s. lipomatosa suprarenalis, v. hypernephroma; s. lymphatica, s. u lica s timusnolimfatinom konstitucijom; s. lymphomatosa, Hashimotoova bolest, istovremeno poveanje limfocitnog tkiva pored pojave fib roe i atrofikih promena
u titastoj lezdi; s. maligna, karcinom
tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa;
s. parenchymatosa, parenhimatozna
s., poveanje tireoideje koje je prouzrokovano umnoavanjer"; epitela i mekor
va, koji sadre vrlo malu koliinu koloida. Mogua je bazedovifikacija; s. piramidalis, poveanje piramidnog renja
tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., poveanje (hiperplazija, adenom) hipofize;
s. retrosternalis, strumozno poveanje
tireoideje, koja se podvlai pod grudnu
kost; s. vasculosa, vaskulozna s., poveanje tireoideje usled umnoenja i proirenja krvnih sudova.
strumectomia, strumektomija, operacija
kojom se odstranjuje vei deo titaste
lezde u guavosti ili hipertireozi; s. totali, odstranjivanje ele titaste lezde
u malignim tumorima ove lezde. V.
strumectomia.
strumiprivus, strumiprivan, ono to je
posledica uklanjanja titaste lezde,
npr. cachexia strumipriva, myxoedema,
tetania strumipriva.
strumitis, zapaljenje strume (v. tamo),
obino negnojnog karaktera.
strunaste vezice (chordae tendineae) potiu s vrhova papilarnih miia, pa se
764

subduralni prostor
pripajaju za obod opnastih zalistaka srca
(valvulae cuspidales).
Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje
nadraajno na centralni nervni sistem,
naroito na njegovu refleksnu razdraIjivost. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Danas se retko upotrebljava (uglavnom u akutnom trovanju barbituratima).
Strychninum, strihnin, jedan od alkaloida iz semena biljke Strychnos mix vomica (Loganiaceae). Upotrebljava se,
najee, u obliku nitrata (Strychnini
nitras).
stub, v. columna,
Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. syndroma.
stvaranje kapa, v. kapa formacije.
stvaranje rozeta, v. rozeta.
sub-, u slo. oznaava da je neto ispod,
blizu, skoro ili umereno, npr. sublingualis, podjezini; subfebrilis, supfebrilan,
umereno febrilan; subtropicalis, skoro
tropski.
subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas
ventriculi.
subakutni sklerotiui leukoencefalitis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Doring i Dowsonov inkluzioni encefalitis).
Teko zapaljenje mozga verovatno izazvano sporim dejstvom virusa morbila.
V. spori virusi.
subalpska klima, v. klimat.
subarahnoidni prostor, v. cavum subarachnoidale.
subclavian steal syndrome (engl.), v. syndrome.
subclavicularis, supklavikularan, potkljunjani, koji se nalazi ispod kljunjae.
subclavius, potkljunjani, npr. a. subclavia, potkljunjana arterija.
subconjunctivalis, supkonjunktivalan, ispod konjunktive (injekcija, krvavljenje i
dr.).
subcorticalis, supkortikalan, potkorni;
(1) koji se odnosi na delove ispod kore
nekog organa; (2) koji se odnosi na delove ispod modane kore.
subduralni prostor, cavum subdurale,
prostor izmeu tvrde i pauinaste modanice.

subendokarni infarkt miokarda

subendokarni infarkt miokarda, v. infarctus myocardii.
subicterus, subikterus, vrlo slabo izraena utica, koja se najbolje vidi na sklerama i mekom nepcu.
sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja
polnog nagona drugim ciljevima; (2) direktan prelaz iz vrstog u gasno agregatno stanje, npr. jod koji je vrst pri zagrevanju se pretvara u jodnu paru koja hlaenjem ponovo prelazi u vrsto stanje.
sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merkurihlorid, hlorid dvovalentne ive, Hydrargyrum bichloratum corrosivum;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se, u obliku rastvora, za
dezinfekciju ruku.
subluxatio, subluksacija, nepotpuno iaenje u kome zglobni okrajci delimino
ostaju u kontaktu; s. articulationis
tempo romandibularis, subluksacija
donjovilinog zgloba, nepotpuna dislokacija ovog zgloba; s. lentis, poremeaj
poloaja soiva, kada je zonularni aparat soiva delimino pokidan. Prednja
komora je nejednake dubine, duica
podrhtava pri pokretima oka (iridodonesis). Uzroci: tupa povreda, uroena
slabost ili degenerativne promene zonularnog aparata. V. iridodonesis.
submandibularis, koji lei ispod donje vilice.
submaxillaris, koji lei ispod gornje vilice.
suboccipitalis, subokcipitalan, potpotiIjaan, npr. n. suboccipitalis, potpotiIjani nerv.
subokcipitalna injekcija, v. injekcija.
subokcipitalna punkeija, v. punctio suboccipitalis.
subperiostalan, ispod pokosnice (periosta).
subperitonealis, subperitonealan, potperitonealni, koji se nalazi ispod zidnog
lista trbune maramice (peritoneum).
Subperitonealni prostor male karlice
nalazi se izmeu zidnog lista peritoneuma i poda male karlice.
subphrenicus, subfrenian, potpreani,
npr. recessus subphrenicus, potpreani pag.
subpleuralis, subpleuralan, podmarami-

sudamina
ni, koji se nalazi ispod zidnog listia
plune maramice (pleura), npr. subpleuralni prostor, prostor koji se nalazi
izmeu zidnog lista plune maramice i
preage.
subretinalan, poloen ispod retine, izmeu retina i horioideje.
substantia, supstancija, supstanca, tvar, u
herniji izraz koji oznaava poseban vid
materije. Supstancija moe biti sastavljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs
itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s.
alba, bela masa mozga i kimene modine, sastoji se od produetaka nervnih
elija; s. corticalis ili cortex, kora; s.
corticalis renis ili cortex renis, kora
bubrega, deo bubrega ispod fibrozne
ahure i izmeu Malpighijevih piramida (sr bubrega); s. eburnea, v. dentinum; s. grisea, siva supstancija mozga i
kimene modine, sastoji se od nervnih
i neuroglijskih elija; s. medullaris ili
medulla, sr; s. medullaris renis ili
medulla renis, sr bubrega, sastoji se
od Malpighijevih piramida, iji su vrhovi uvueni u bubrene aice; s. ossea
dentis, v. cementum.
substernalis, supsternalan, podgrudnjaki, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr.
supsternalni bol, karakteristian za stenokardiju.
subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iotaUs.
subungualis, subungvalan, podnokatni,
koji se nalazi ispod nokatne ploe.
Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatiazol, sulfonamidski preparat u koga je u
sulfonamidsku grupu uveden tiazolski
prsten, a u aminogrupu ostatak ilibarne kiseline. Malo se resorbuje iz creva,
te slui u leenju crevnih infekcija.
succulentus, sukulentan, soan, oznaka
za tkiva koja sadre vie tenosti nego
to obino imaju.
succussio Hippocratis, ujno zapljuskivanje metalnog prizvuka, uje se prilikom potresa grudnog koa u bolesnika,
koji u pleurskoj duplji imaju tenost i
gas (hydropneumothorax, pyopneumothorax).
sudamina, supkornealni mehurii izvodnih kanalia znojnih lezda, koji sadre
765

Sudeckova atrofija
znoj; nastaje usled naglog luenja znoja
u izvesnim febrilnim stanjima ili hipertermiji. Promene su kratkotrajne, a zavravaju se perutanjem.
Sudeckova atrofija, v. atrofija.
sudor, znoj, znojenje, bistra tenost svojstvena mirisa, slana ukusa, koju lue
znojne lezde. Normalno, znoj je alkalne
reakcije, ali, pomean s lojem koji lue
lojne lezde, on je kiseo. Znoj sadri natrijum-hlorida, holesterola, masti i masnih kiselina, i tragove belanevina, ureje i drugih jedinjenja.
sudorifera (remedia), sredstva koja prouzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica.
sudovnjaa, v. chorioidea.
suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija
krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi ispod neke slobodne povrine; s. cutis,
krvni podliv koe; s. mucosae, krvni
podliv serozne opne. Pod sufuzijom
podrazumeva se obiman podliv. V. sugillatio.
sugestibilnost, podlonost sugestiji. V.
sugestija.
sugestija, pojava da se misli, donoenje
zakljuaka, odluka, vrenje radnji KsI.
nameu samom sebi (autosugestija) ili
drugome (heterosugestija) recima ili
drugim pogodnim postupcima (iskljuujui komandovanje) bez ikakvog prethodnog obrazloenja, rasuivanja i kritike. V. hypnosis.
sugestivna terapija, v. therapia.
suicida, samoubica, osoba koja je izvrila
samoubistvo ili je pokuala da ga izvri.
V. suicidium.
suicidium, suicid, samoubistvo, svojevoljno oduzimanje ivota samom sebi. Ponekad moe biti izraz naroitih naklonosti ili ak duevnih poremeaja: tentamen suicidii, pokuaj samoubistva.
sujedac, v. comedo.
sulcus, leb, npr. sulcus costae, leb rebra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, leb
oko zuba ogranien sa poljne strane
unutranjim epitelom slobodne gingive,
a s unutranje strane povrinom zuba.
Dno mu ini koronarni kraj epitelnog
pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iznosi proseno oko 2 mm, a moe da varira od O do 6 mm. V. dep, gingivalni; s.
766

Sulfamethoxypyridazinum
gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s.
subtarsalis, leb na tarzusu gornjeg
kapka u kome se najee zadravaju
strana tela.
Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfonamidski preparat u iju je sulfonamidsku
grupu uveden ostatak siretne kiseline.
Upotrebljava se u leenju infekcija
mokranih puteva. Prema naoj farmakopeji oficinalan je sulfacetamid-natrijum (Sulfacetamid-Natrium), koji se
upotrebljava u obliku kapi za oi.
Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamidski preparat, u ijoj je sulfohamidskoj
grupi jedan vodonik zamenjen pirimidinskim prstenom; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin),
sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta a sporo eliminie preko bubrega; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie bubrezima.
Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfonamidski preparat u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen guanidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te
se upotrebljava za leenje crevnih infekcija (na primer, bacilarne dizenterije). '
Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od
sulfonamidskih preparata u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen metil-piridinom; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfonamidski preparat u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen dimetil-pirimidinom.
Sulfamethoxypyridazinum (sulfametoksipiridazin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, a sporo
eliminie preko bubrega; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.

sulfamidi
sulfamidi, v. sulfonamidi.
sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu
primenu. sulfanil-amid, sulfonamid
koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega.
sulfanilurejski derivati, raznorodna hemijska jedinjenja kojima je zajedniko
svojstvo da potiu od sulfanilureje (hemijska karakteristika im je -SO2NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju
poviene vrednosti glikoze u krvi (v.
glycaemia), koriste se vrlo iroko kao
lekovi u leenju eerne bolesti (v.
tamo), v. i antidijabetik.
Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo izluuje preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega.
Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od
sulfonamidskih preparata u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen piridinskim prstenom. Danas je,
praktino, naputen.
Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamidski preparat u iju je sulfonamidsku
grupu uveden tiazolski prsten. Danas je,
praktino, naputen.
sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4.
Mogu biti kiseli, kao to je natrijum-bisulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat,
NaHSO4, i neutralni, kao to je natrijum
sulfat, Na2SO4.
sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobinemija, prisustvo sulfhemoglobina u
krvi.
sulfhemoglobin, degradacioni proizvod
hemoglobina nastao dejstvom sumporvodonika na hemoglobin.
sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa
-SH izvedena iz HzS, analogna je hidroksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidrilnom grupom imaju redukcione sposobnosti i ulaze u sastav bioloki vanih redoks--sistema (npr. cistein-cistin, oksidovani i redukovani glutation itd.).

sulfonamidi
sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli
vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili
sumpor-vodonine kiseline, npr fern
sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se
u prirodi kao rude.
sulfin-pirazon, jaka organska kiselina
spreava reapsorpciju mokrane kiseli'
ne u bubrenim kanaliima; upotreblia
vae u leenju gihta (ali ne u fazi akut
l
nih napada).
sulfiti, soli sumporaste kiseline H2SO3
Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi'
sulfit, NaHSO3, i neutralni, kaoTo ie
J
natrijum-sulfit, Na2SOa.
sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v
v
tamo).
sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli
minie preko bubrega.
sulfonamidi, grupa hemioterapijskih
sredstava koji u svom sastavu imaiu
benzinski prsten sa sulfonamidskom
grupom (-S02NH2) u para-poloab
prema amino-grupi (-NH2), i u koji^ je
jedan vodonik iz sulfonamidske grupe
zamenjen nekom grupom (npr tia
zolskom, pirimidinskom, guan'idin
skom), a u nekima je i vodonik u amino
grupi zamenjen (npr., ostatkom ilibar
ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte
riostatino na razne patogene klice
(streptokoki, gonokoki, meningokoki
pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente'
rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried
landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi
trahoma i lymphogranuloma i jo neki
mikroorganizmi), zbog ega se upotreb
ljavaju u leenju infekcija izazvanih
ovim klicama. Ponekad, ovi preparati
mogu izazvati i toksike pojave (cijanozu, albummuriju, hematuriju, anuriju
hemohtiku anemiju, agranulocitozu'
muku, povraanje, vrtoglavicu, ospe na
koi i dr.). U grupi sulfonamida spadaiusulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol'
sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin'
sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol fta'
lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa
zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi
metoksin, sulfametoksipiridazin, a unekoliko i sulfamilon.

767

sulfoni

sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za leenje lepre.

sumanutost, bolesno duevno stanje neke
sulfur, S., sumpor, hemijski element, neosobe koje se odlikuje prisustvom sumetal, uto, vrsto telo. Vaan bioelemanutih ideja.
ment Njegova jedinjenja igraju vrlo va- sumpor, v. sulfur.
nu ulogu u praktikom ivotu. Sumpor sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i kije kao takav indiferentan za organizam,
seonika sastava SOa, bezbojan gas, otali u crevima i na koi prelazi u vodonik-rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Posulfid ili alkalne sulfide koji lokalno
staje u toku gorenja sumpora na vazdudrae. Tako, sumpor deluje kao blago
hu. S vodom daje sumporastu kiselinu.
laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid,
Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fokoji se u crevima stvara od sumpora,
silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji
podstie peristaltike pokrete. Spolja
ga sadre od 0,5 do 11%. Nalazi se u vazduhu industrijskih naselja i za'vreme lose upotrebljava u obliku masti (obino
enja u ostalim. Osea se u koncentraciji
s nekom alkalnom supstancijom) kao
3-5 mg/m3, najei je zagaiva vazparaziticid u ugi (jer nastali alkalni sulduha, oteuje respiratorni sistem, pri
fidi rastvaraju opne parazita i njegovih
resorpciji deluje depresivno na elijski
jaja) i u seboroikim promenama na
metabolizam, dozvoljene granice su
koi; S. depuratum, isprani sumpor iz
0,15 mg/m3.
koga su odstranjene primese arsena.
Upotrebljava se uglavnom kao blago sumporenje, najstarija metoda za unitavanje razne gamadi, insekata i raznovrlaksantno sredstvo (nalazi se u sastavu
snih tetoina, naroito pacova. Pri
Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i
sumporenju se stvara gas sumpor-diokspolja, protiv uge i seboroikih oboljesid, koji dejstvuje sigurno insekticidno.
nja; S. praecipitatum, staloeni sumSumporenje se sprovodi paljenjem
por, sumporno mleko. Slui za izradu
sumpornog cveta, pri emu se stvara
Unguentum sulfuris alcalinum, koji se
gas SOz ili upotrebom istog bezvodnog
upotrebljava u leenju uge. Sulfur
i tenog S02 komprimovanog u gvozdepraecipitatum se upotrebljava u oblikiT
nim bombama.
suspenzije u ulju intramuskularno u
nespecifinom leenju raznih hroni- sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum.
nih bolesti (reumatizam zglobova, ad- sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum.
neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub- sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum.
limatum, sublimovani sumpor, sum- sumporovite vode, v. voda.
porni cvet. Slui za izradu S. depura- sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i
vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas,
tum, a upotrebljava se i umesto ovoga,
svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja)
ali samo spolja, u dermatologiji. Sin.
samo pri malim koncentracijama. U veFlores sulfuris.
im koncentracijama paralie receptorsumanute ideje, pogrene misli, shvatane elije olfaktornog ivca u nosu te
nja, pojmovi, nastali na bolestan nain i
izostaje svojstven miris, to je od osobikoji se ne mogu ispraviti ubeivanjem i
tog znaaja u mnogobrojnim trovanjilogikom. (Bolesnik se bori za pobedu
ma. Dobija se delovanjem kiselina na
sumanute ideje, za razliku od prisilne
sulfide rastvorljive u kiselinama. Sree
ideje protivu koje se bori uviajui njese pri mnogim tehnolokim procesima,
nu besmislenost). V. sumanutost; kataa trovanja su najea pri preiavanju
timna s. i., sumanuta ideja nastala kao
jakih mineralnih kiselina u toku preciposledica jedne jedine efektivno snano
pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS,
obojene misli ili predstave (kompleksa).
prerade raznih jedinjenja koja sadre
V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanusumpora (npr. barijum-sulfata), u heta misao nastala pod uplivom raspolomijskim operacijama u kojima se kiselienja koje vlada obolelim. Npr., melannama deluje na metale koji sadre sumholiar pesimistiki prima i objektivno
pora, u izdvajanju bakra od nikla i kovesele stvari.
768

sumrano slepilo
balta, u preiavanju arsena i bronzovanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja
sadri sumpora, u toku fabrikacije vetake svile i dr. Ima ga u gradskoj kanalizaciji, isparava iz voda eerana, pivara, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fabrika za preradu koe. Nepreien acetilen moe ga sadravati u veim koliinama. Javlja se naroito u rudnicima
uglja pri truljenju drveta i drugih organskih materija. U tekstilnoj industriji
opisana su trovanja pri bojenju i tampanju sumpornim bojama. Mogua su
trovanja i pri preradi gume, papira i filmova. Dejstvo mu je na organizam: u
manjim koncentracijama lokalno (iritativno) a u veim opte (toksiko). Rastvori sumpor-vodonika mogu na koi
izazvati crvenilo i razne ekcematozne
prornene s papulama i vezikulama, a
katkad i gnojna oboljenja koe. Dejstvo
mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfata, koji nastaju na sluznicama, odakle se
resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s
gvoem (citohromoksidaze), te oteava
disanje tkiva. Akutna trovanja su
najee praena znacima: tekim glavoboljama, nesvesticama, velikom malaksalou praenom hladnim znojem,
miozom, odnosno midrijazom, zatim,
gaenjem, povraanjem, kolikom, psihomotornim nemirom, ponekad s halucinacijama. Grevi i koma esto se zavravaju letalno. Subakutni oblik je
najei oblik trovanja. U njemu se svi
navedeni znaci akutnog trovanja, osim
kome i kolapsa, javljaju u blaem obliku. Moe doi do plunog edema. Hronina
trovanja se od mnogih osporavaJu-sumrano slepilo, v.
hemeralopia.
sumrano stanje, stanje izmenjene svesti
pri kome je ona jako suena. Obino je
praeno strahom, naglo nastaje i naglo
prestaje. Sumrano stanje se najee
via u epilepsiji.
sunanje, v. therapia.
superaciditas, superaciditet, v. hyperaciditas ventriculi.
supercilium, obrva, vea. Kono-miino
ispupenje iznad gornjeg kapka, obraslo kratkim venim dlakama.
49 Medicinski leksikon

suppositoria anali a
superextensio, superekstenzija, prekomerno opruenje, prekomerno istezanje.
superfetatio, superfetacija, ponovno oploenje. Oploenje vie jaja u razliito
vreme iz razliitih ovulacionih perioda.
superfoecundatio, superfekundacija, oploenje (pri odvojenim seksualnim aktima) vie jaja koja sazru i bivaju izbaena
iz jajnika za vreme jedne ovulacije.
superimpregnacija, impregnacija s vie
spermatozoida, kada u jaje u toku procesa oploenja prodre vie spermatozoida.
superinfectio, superinfekcija, ponovna
infekcija nekom novom inokulacijom
istog prouzrokovaa, koji je u nje ve
izazvao odgovarajuu bolest, ili infekcija
klicama rezistentnim na antimikrobs-ku
terapiju, primenjenu u infekciji koja ve
postoji.
superior, gornji, npr. margo superior, gornja ivica.
superpositio, superpozicija, poloaj preko ili iznad neeg drugog, pokrivanje.
supfebrilna temperatura, v. febris.
supinacija, v. supinatio.
supinatio, supinacija, izvrtanje upolje
podlaktice ili stopala. U supinaciji podlaktice radijus i ulna su paralelni. U supinaciji stopala ono se oslanja na spoljnu ivicu, a taban je okrenut unutra.
supinator, izvrta, musculus supinator,
mii izvrta.
supkapsularan, poloen ispod ahure
kristalnog soiva.
supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija.
suppositoria analia, crevni (analn!) epii, vrsti lekoviti preparati koninog oblika, dugi 2-4 cm, iroki 1-1,5 cm, a teki
1-3 grama. Kao osnovna masa ,slue
Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrirana vegetabilna ulja i polusintetski spojevi koji sadre meavinu monoglicerida i diglicerida. U ovu osnovnu masu
dodaju se lekovi. Stavljaju se u mar; s.
haemorrhoidalia, crevni epii koji se
upotrebljavaju protiv uljeva i obino
sadre neke adstringentne i antiseptike supstancije; s. vaginalia, v. globuli
vaginales, vagitoria.

769

suppositorium

suppositorium, supozitorijum, epii.

Prema naoj farmakopeji supozitorije
su lekoviti preparati kominog, kuglastog, jajastog ili valjkastog oblika, koji
slue za uvlaenje u otvore tela (mar,
vagina, nos ili uho). Na obinoj temperaturi su vrste, a na telesnoj temperaturi se tope. Supozitorije se izdaju uvijene u votanu hartiju, a one koje sadre
neku higroskopnu supstanciju, uvijene
u staniol; pre upotrebe treba skinuti
votanu hartiju odnosno staniol. V. suppositoria analia, vagitoria, globuli vaginales.
suppressio, supresija, (med.) potiskivanje, naglo zaustavljanje neke fizioloke
funkcije. U psihoanalizi znai potiskivanje neke elje, nagona ili misli.
suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnojavanje, inflamatorni proces u kome se
stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapaIjenjski proces koji nije izazvan bakterijama, ve sterilnim hemijskim materijama (terpentinsko ulje, petroleum itd.).
V. abscessus, fiksacioni apsces.
suppurativus, supurativan, gnojan, zagnojen.
supra, predmetak koji u sloenicama oz^
nauje daje neto iznad, npr. musculus
supraspinatus, nadgrebeni mii.
suprakondilni prelom, v. prelom.
supraorbitalis, supraorbitalan, npr. margo supraorbitalis, gornja ivica orbite.
suprarenalis, suprarenalan, nadbubreni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbubrena lezda.
supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa
supraspinata, nadgrebena jama na zadnjoj strani lopatice.
supraventrikulska tahikardija, v. tachicardia.
supremus (superl.), najvii, najgornji, npr.
linea nuchae suprema, najvia potiljana linija.
supresija, u genetici, obnavljanje izgubljene genske funkcije, ponovnom pojavom
mutacije na tom ili nekom drugom
genu. V. intragenska i intergenska supresija.
supresijska mutacija, v. intergenska supresija.
770

sutura

supresorne elije, subpopulacija T-limfocita koja ima supresornu ulogu u imunim reakcijama. Nedostatak supresornih elija moe da bude uzrok autoimunih oboljenja.
supstancija, v. substantia.
supstancija P., polipeptid, najpre ekstrahovan iz mozga, docnije i iz creva. U
mozgu je naen najvie u hipotalamusu
i u bazalnim ganglijama. Jo nije potpuno razjanjena fizioloka uloga supstancije P. Ne slui kao lek.
supstitucija, zamenjivanje, supstituciona
reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj
se u jednom jedinjenju jedan ili vie atoma jednog elementa zamene atomima
nekog drugog elementa. Npr. delovanjm hlora Cb na metan CH4 dolazi do
zamene vodonikovog atoma hlorom:
4+2=+1.
suptarzalan, poloen ispod tarzusa onog
kapka.
supuracija, v. suppuratio.
suramin, sredstvo za leenje tripanozomijaza.
surditas, teak ili potpun gubitak sluha.
surdomutitas, gluvonemost, nesposobnost govora koja je nastala usled teke
nagluvosti ili gluvoe. Ako je gluvoa
nastala rano u ivotu deteta, ono nije
moglo da naui da govori. Ako je nastala
pre sedme godine ivota, dete zaboravlja govor, te postaje gluvonmo iako je
znalo da govori pre nastupa gluvoe.
suspensorium, suspenorijum, ovesni zavoj za podizanje jednog dela tela; s.
mammae, zavoj kojim se podie dojka;
s. scroti, naroito napravljena kesa kojom se pridravaju monice u podignutom poloaju.
sutura, av; (anat.) nepokretan spoj kostiju omoguen tankim slojem vezivnog
tkiva; (hir.) av kojim hirurg spaja razdvojene delove tkiva i organa iglama.
Vrste ava: 1) pojedinani ili vorni av;
2) produeni av: obini av, av u obliku duvankese (Doyenov av); 3) av za
kou metalnim kopama; 4) av za rastereenje u veim defektima pomou metalnih ploica. Princip ava u operativnim ranama je da se pojedini slojevi iju
posebno (muskulatura, fascija, koa) ili

suvo radno polje

po spratovima; Carrelova s., spajanje
krajeva preseene arterije avom koji
izvraa zid arterije i time priljubljuje
endotel uz endotel; Halstedova s., produni av koji spaja ivice rane provlaenjem konca ispod epiderma; Lembertova s., av koji zahvata samo serozu
creva; matracna s., produni av u
kome konac ne prelazi preko ivica rane;
odloena primarna s. rane, av mehaniki izazvane rane najkasnije 3-6 dana
posle njenog nastanka; primenjuje se u
sluajevima u kojima nije mogao, bilo iz
kog razloga, da se primeni primarni av
rane; pozna s.s.r. vri se posle 15-20
dana i zahteva prethodno isecanje oiljnog tkiva u rani i podsecanje i mobilizaciju koe; primarna s. rane, av mehaniki izazvane rane, kojim se spajaju ivice rane. Vri se po pravilu prvih osam
sati od nastanka rane, rede kasnije, ukoliko se nije razvila infekcija rane. Neophodan uslov za p.. jeste primarna obrada rane. Operativne rane u aseptikim
operacijama zatvaraju se primarnim avom; Schmiedenova s., produni av
creva, u kome konac stalno prolazi iz lumena creva u polje zahvatajui i uvrui
sve slojeve zida creva; sekundarna s.
rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana
od nastanka rane, kada je ova neinficirana i ispunjena sveim granulacijama.
suvo radno polje, (stom.) predeo usne
upljine iz koga je maksimalno odstranjena pljuvaka i spreen njen pristup.
Postie se valjcima od celuloze, aspiratorom za pljuvaku, draima za jezik,
duvaljkom za vazduh i koferdamom.
Suxamethonii chloridum (sukcinil-holin, suksametonijum-hlorid), relaksant*
no sredstvo, prouzrokuje paralizu skeletnih miia, neuromiinoj depresiji
prethodi prolazna faza stimulacije.
suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadraujueg dejstva na oi: izazivaju peenje, refleksne pokrete odbrane itd. i
time smanjuju borbenu sposobnost
ljudstva; najvaniji su: hlor-pikrin,
brombenzil-cijanid i hloracetofenon.
Zatita: gas-maska; prva pomo: udaljenje iz zatrovane atmosfere; pri jakom
49*

svest
zapaljenju ronjae daje se 2/o-ni rastvor sode bikarbone ili borne kiseline.
suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis.
suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,)
postaje 3. meseca od suzno-nosne vrpce.
suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrimaIe).
suzna lezda, odvodni suzni putevi i orbita s njenim sadrajem. Spada u pomone organe ula vida. Smetena je u jamici na gornjem zidu one duplje, spolja i
iznad one jabuice. Lui suze koje vlae venjau; (embr.) stvaraju se kao
puni celularni uvrati venjae u spoljanjem uglu oka, na mestu gde ona prelazi
na onu jabuicu u 3. mesecu kao uplja
cev. Histogenski proces se dovrava po
roenju, oko 3. meseca. Ve oko 5. meseca poinju da se razvijaju i pomone
suzne lezde: Krauzeove i Wolfringove
lezde.
suenje, v. uina, isthmus.
svajnfurtsko zelenilo, smea kupri-acetata i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna
zelena boja.
sve ili nita zakon, zakon po kome se
ponaaju izvesna tkiva u organizmu a
odnosi se na reakcije koje nastaju pri
delovanju drai razliitog intenziteta.
Po ovom zakonu svaka dra koja je prela prag kod sranog miia dovodi do
maksimalne kontrakcije, kao to i osobine akcionog potencijala ne zavise od
intenziteta nadraaja koji ih izaziva ve
od strukturnih i funkcionalnih specifinosti elije.
sveobuhvatnost, naelo u organizaciji
zdravstvene zatite koje podrazumeva
da mere zdravstvene zatite obuhvataju
najpre zdravo stanovnitvo i njegovu
okolinu, a zatim bolesti i poremeaje u
svim fazama razvoja, u pojedinca i
meu grupama stanovnitva. Mere se
odnose na unapreenje i ouvanje
zdravlja, na zatitu od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno leenje i rehabilitaciju.
svest, psihika funkcija koja osigurava odnos psihike linosti prema sopstvenoj
delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada,
kao i prema promeni stanja raspoloe771

svetlaci

sympathectomia

nja i osigurava davanje rauna o svemu

to se zbiva u linosti i van nje.
svetlaci, fosfeni, subjektivno vienje munje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne
nastaju odgovarajuim nadraajem perceptornog aparata mrenjae svetlosnim zracima, ve im je mehanizam nastanka razliit. Mogu biti neprijatni.
Izazivaju ih: pritisak na onu jabuicu,
elektrina struja, napor akomodacije.
Nastaju usled oboljenja mrenjae. V.
photopsia. Sin. fosfeni.
svetlost, vrsta zrane energije; deo elektromagnetskog spektra koji je vidljiv
zato to drai mrenjau naeg oka; obrtanje ravni polarizovane svetlosti,
pojava koju pokazuju neka optiki aktivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome
to se ravan u kojoj se vre oscilacije polarizovane svetlosti posle izlaska iz optiki aktivnog tela ne poklapa s ravni u
kojoj su se vrile oscilacije pre ulaska u
optiku aktivnu supstanciju, ve s ovom
ini izvestan ugao, koji se zove ugao obrtanja. Obrtanje po svom smeru moe
biti ulevo ili udesno i prema tome se za
supstancije koje obru ulevo kae da su
levogirne (oznaava se ispred formule
znakom -), a za supstancije koje obru
udesno (oznaka +) da su dekstrogirne;
polarizacija s., podeavanje da svetlosni zraci vibriraju samo u jednoj ravni,
upravnoj na pravac prostiranja; polarizovana s., svetlost iji talasi osciluju u
jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s
pravcem prostiranja svetlosti.

Svetska

zdravstvena

organizacija

(WHO - engleski, OMS - francuski), organizacija osnovana na meunarodnoj

konferenciji Ujedinjenih nacija jula
1946. god. na predlog Brazila i Kine sa
ciljem da se putem jedinstvene i univerzalne zdravstvene organizacije uspostavi to tenja saradnja meu narodima
na zajednikom delovanju na polju
unapreenja i ouvanja zdravlja stanovnitva itavog sveta. Prvu skuptinu
SZO je odrala 24. juna 1948. god. a
predsednik ovog prvog znaajnog zasedanja bio je Jugosloven profesor socijalne medicine dr Andrija tampar.
772

svitnjak, lena vrpca, notohorda, osovinska vrpca koja se izdvaja izvratom endoblasta gastrule. Njena pojava je vrlo
rana i njeno uobliavanje prethodi uobliavanju svih drugih organa. Ona se
protee od srednjeg mozga do repnog
kraja. U poetku je valjkastog oblika i
nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi
crevnog kanala, izmeu somita. Odmah
po izdvajanju odeva se u mezoderm.
Kad kimeni stub pone da se segmentuje, svitnjak dobija brojaniast izgled.
U predelu trupaca buduih prljenova
zadrava izgled valjkaste vrpce, ali na
mestu meuprljenskih koturova zadebljava u vorove. Pri kraju 8. meseca
svitnjak se izdeljuje na fragmente: njegovi istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okotavanja prljenskog trupca,
dok njegovi vorovi ostaju u meuprljenskim koturovima. esto se tragovi
svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei
pulposi).

Swannova operacija, v. operacija.

Swensonova operacija, v. operacija.
sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i
njihove okoline u kome dolazi, slivanjem infiltrata, do obrazovanja kvrgastih tvorevina; sikoza moe biti prouzrokovana kokima, s. coccogenes, ili gljivicama, s. parasitaria.
symblepharon, simblefaron, sraenje
dva oteena lista venjae koji lee jedan prema drugom (conjunctiva tarsi i
conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemijskoj povredi, opekotini, difteriji i trahomu. Posledica je skraenje konjunktivne vreice; s. anterius, kada postoji
sraenje u vidu mosta ispod koga prolazi sonda; s. posterius, forniks je skraen; s. totale, oba lista venjae srasla
elom povrinom. V. corneosymblepharon.
sympathectomia, simpatektomija, isecanje delova simpatikusnih vlakana i stabala; periarterijska s., (Lericheova
operacija); odstranjivanje adventicije
arterije, a s njom i simpatikusnih vlakana u duini od 8 do 9 cm; simpatikusna
gangliektomija, odstranjivanje simpatikusnih ganglija, najee slabinskih
ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion

sympathicoblastoma
stellatum) i drugog s treim dorzalnim
ganglionom. Simpatektomija i simpatikusna gangliektomija obino se vri u
nekim oboljenjima arterija u cilju da se
na ovima izazove dilatacija i bolje proticanje krvi. Simpatikusna gangliektomija se vri i u svrhu leenja hipertenzije
(Smithwickova operacija).
sympathicoblastoma, simpatikoblastom,
maligni neuroblastom nadbubrene
lezde. Veoma maligna neoplazma koja
se iskljuivo javlja u odojadi i male
dece i to u meduli nadbubrene lezde.
Neoplazma je graena od sitnih elija
slinih limfocitima koje stvaraju grupice u vidu rozeta. Razlikuje se od simpatogonioma neto veim stepenom zrelosti elija, kao i ponekad prisustvom
ganglijske elije i feohromocita. Brzo
daje metastaze i dovodi do smrti.
sympathicolytica (remedia), simpatikolitika sredstva, sredstva koja koe organe (efektore) inervisane adrenergikim nervima. V. adrenergiki blokatori.
sympathicomimetica (remedia), simpatikomimetici, sredstva koja stimuliu
organe (efektore) inervisane adrenergikim nervima.
sympathognioma,
simpatikogoniom,
veoma maligna neoplazma nadbubrene lezde koja se stvara jo u intrauterinom vremenu fetusa ili u dojenakom
periodu. Veoma rano daje metastaze, a
graena je od sitnih elija slinih limfocitima koje se redaju ponekad u vidu rozeta. Ne stvara fibrile.
symphalangia, simfalangija, uroena
sraslost susednih krajeva falanga prsta.
symphyseotomia, simfizeotomija, seenje stidnog mosta, akuerska operacija
koja ima za cilj da proiri karlicu za vreme poroaja. Primenjuje se pri suenosti karlice manjeg stepeha. Karlica, odnosno njen pravi promer, produava se
za oko l cm. Upotreba ove metode danas je vrlo ograniena.
symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zaivanje razdvojene simfize.
symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskaviavi nepokretni zglob; (2) sraslost visceralnog i parijetalnog lista neke serozne
opne; s. ossium pubis, preponska sim-

synchisis corporis vitrei

fiza, hrskavini zglob izmeu preponskih kostiju; s. pericardii, sraslost visceralnog i parijetalnog lista perikarda.
symptoma, simptom, svako subjektivno
ili objektivno ispoljavanje bolesti, odstupanje od normalnog u funkciji, izgledu ili oseanju; indukovani s., s. izazvan ili pojaan nekim lekom, vebom i
si., esto hotimino u dijagnostike svrhe; kardinalni s., kapitalni s., glavni s.,
s. koji preovlauje u slici neke bolesti ili
s. koji je od najveeg znaaja za upoznavanje prirode neke bolesti; objektivni
s., s. koje ne zapaa samo bolesnik (npr.
bol, muka, vrtoglavica) nego i posmatra (egzantem, otok itd.); naziva se i znakom. V. syndroma, znak; patognomni s.,
toliko karakteristian s. neke bolesti da
bez sumnje omoguava njenu dijagnozu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak.
synalbumin, sinalbumin, hemijska materija koja deluje antagonistiki prema insulinu (v. tamo), a danas postoje ozbiljne pretpostavke da sinalbumin odgovara B-lancu insulina.
synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolognih hromosoma u toku mejoze. V. crossing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izmeu aksona jedne i dendrita odnosno tela
druge nervne elije ili zavretaka motornog nervnog vlakna i miia (nervno-miina sinapsa) i pored toga to su oni
razdvojeni sinaptikom pukotinom.
Prenoenje kroz s. moe biti elektrino
kod sljubljenih sinapsi elektrino i hemijsko ali u veini sluajeva je iskljuivo hemijsko i sastoji se u tome to materija koja se izluuje na zavrecima razdraenog presinaptikog neurona (ekscitacyski transmiter) dovodi do depolarizacije membrane postsinaptikog
neurona na koji se vri prenoenje razdraenja.
synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv
zglob.
synblepharon, sinblefaron, v. symblepharon.
synchisis corporis vitrei, sinhiza staklastog tela, razvodnjavanje staklastog tela,
koje se javlja u starijih osoba. Taloenje
izvesnih materija ini da se ono subjektivno vidi kao "mouches volantes" (v.
773

syncope
mouches volantes); s. alba ntvea, masivna pojava beliastih ili veoma sjajnih
pahuljica i zvezdica, koje se vide oftalmoskopom. Veoma malo smetaju. Javljaju se skoro uvek samo na jednom
oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s.
scintillans, krupnije, ukaste, svetlucave pahuljice kristala holesterola.
syncope, sinkopa, gubitak svesti usled
prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu,
prouzrokovan zastojem srca ili padom
arterijskog pritiska.
syncytioma, sinciciom, benigna invazija
sincicijuma u endometrijumu, to moe
da izazove krvarenje i meanje s malignom invazijom. Maligna invazija ne iezava za razliku od invazije u sinciciomu
koja po pravilu iezava.
syndactylia, sindaktilija, uroena sraslost
prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sindaktilija izmeu tri susedna prsta;
kompletna s., sindaktilija u kojoj sraslost izmeu prstiju zahvata elu duinu prsta; komplikovana s., sindaktilija u kojoj su meu sobom srasle kosti
ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u kojoj su prsti delimino srasli, a ne elom
svojom duinom; prosta s., sindaktilija^
u kojoj postoji samo sraslost koe meu
prstima; trostruka s., sindaktilija u kojoj su spojena etiri prsta.
syndectomia, v. peridectomia.
syndesmologia, sindesmologija, deo anatomije koji prouava zglobove, sin. arthrologia.
syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili
zglob dve kosti koje se ne dodiruju, ve
su spojene snanim vezama.
syndroma, sindrom, grupa simptoma koji
u zajednici oznaavaju neko patoloko
stanje; Achard-Thiersov s., pojava eerne bolesti (v. tamo) u ena s izraenom maljavou brade (eerna bolest
bradatih ena); Adams-Stockesov s.,
napadi gubitka' svesti, praeni epileptiformnim grevima i vrlo usporenim
pulsom (25-35 u min.); napadi traju nekoliko minuta, a posledica su totalnog
sranog bloka; Adiev s., ispoljava se pupilotonijom, nedostatkom patelarnog i
Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak
je uglavnom uroen. Uzrok je nepoznat;
774

syndroma
s. adreno geni tale, adrenogenitalni sindrom, zbirni termin za patoloke pojave
koje se odlikuju povienim luenjem
androgena (v. tamo) kore nadbubrenih
lezda, a koje su, obino, uroene i ispoIjavaju se pseudohermafroditizmom (v.
pseudohermaphroditismus) i hirzutizam
(v. hirsutismus) u devojica (esto ve
uoljivo pri roenju), a preranim seksualnim razvojem u deaka (uoljivo
obino posle 3. ili 4. godine ivota); s.
Albright, Olbrajtov sindrom, asimetrina bolest kosti s fibrozno-cistikim promenama, pojaanom pigmentacijom
koe i preranom polnom zrelou (v.
pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis;
Babinski-Nageotteov s., v. hemibulbarni s.; Barraguer-Simondsov s., ginoidna ugojenost: hipostenika, hipometabolika, hipohidropektika, praena poremeajima vensko-limfnog opticaja, poteena dijabetesa, preteno lokalizovana u donjem delu tela, dok gornji deo ostaje mrav; s. Behet, erythema exudativum multiforme s patolokim promenama u ustima, na konjunktivi i polnim organima istovremeno. U
ustima se javljaju ulceracije sline aftama. Sin. morbus Behet. V. erythema exudativum multiforme; Bremerov s., tzv.
status dysraphicus, stanje ravo sraslih
normalnih avova (rhaphe) u organizmu, niz znakova koji govore za ravo
sraivanje upljih organa u toku embrionalnog ivota. Najtei oblik bi bio siringomijelija. U Bremerov sindrom spadaju razliite anomalije u zatvaranju
kimenog kanala, sternuma, nebaca
itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji
je posledica polupresecanja kimene
modine. Sastoji se od spastine oduzetosti noge (ugaenosti dubokog senzibiliteta) na strani same lezije. Na suprotnoj strani tela smanjen je ili potpuno
ugaen senzibilitet za bol i temperaturu. Brown-Sequardov sindrom se javlja
najee posle ranjavanja kimene modine ili usled pritiska nekog vanmodinskog tumora iznad desetog torakalnog
segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni
nastup jake glavobolje, ukoenog vrata,

syndroma
vrtoglavice i povraanja pri nagloj promeni poloaja glave u sluaju pokretnog
cisticerkusa u IV komori; BudChiarijev s., zaepljenje hepatinih
vena, veinom nepoznatog porekla, ili
neoplazmama, cirozom jetre, sistemskim infekcijama, trombozama u toku
policitemije, ili drugih bolesti krvi s
trombocitozom. U akutnom obliku vrlo
jak bol u podrebarju, naglo poveane
jetre, masivni ascites, najee smrtni
ishod. Hronini oblik ima dui tok i blae simptome i znake; s. Burnett, v. syndroma mile alcalic; ChauffardStillov s., poliartritis, praen povienom temperaturom, poveanjem slezine, otokom limfnih lezda u osoba inficiranih nehumanim bacilom tuberkuloze; Chediak-Higashijev s., hronina,
progresivna, vrlo teka bolest u koje postoje sistemska histiocitna infiltracija
mnogih organa, pancitopenija, albinizam i velike inkluzije (dinovski lizosomi) u leukocitima. Bolesnici su skloni
malignim limfomima; s. ChiariFrommel, pojava amenoreje s galaktorejom (v. galactorrhoea), esto praena
gojaznou (v. tamo), niskim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i estrogena
(v. oestrogeni)', Connov s., primarni aldosteronizam (v. aldosteronismus), najee nastaje usled adenoma glomerulske zone nadbubrene lezde, a odlikuje
se u prvom redu, povienjem arterijskog pritiska s odgovarajuim posledicama; Costenov s., spontani bolovi u
uhu, pojaani prilikom vakanja, uz
normalan otoskopski nalaz. Nastaje usled nejednakog pritiska vilica prilikom
vakanja hrane na desnoj i na levoj strani
i to je u vezi s nepravilnostima zuba, to
dovodi do preoptereenosti jednog od
dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov
s., veliko, opipljivo poveanje une
kesice, opstruktivna utica i aholina
stolica u karcinomu glave pankreasa ili
Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s.,
nasledni porodini nehemolizni oblik
utice, izazvane deficitom enzima glikuronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-v
nosi recesivnim autosomnim genom.
Zbog velikih koliina slobodnog biliru-

syndroma
bina u krvi postoje kernikterus i teke
promene u centralnom nervnom sistemu. Sin. hyperbilirubinaemia congenitalis; crush-s., pojava edema, oligurije i
drugih znakova bubrene insuficijencije sve do razvoja uremije u bolesnika
koji je doiveo velike povrede, naroito
velike miine mase; CruveilhierBaumgartenov sindrom, v. cirrhosis
hepatis; Cushingov s., patoloko stanje
prouzrokovano hiperfunkcijom kore
nadbubrenih lezda praeno karakteristinom klinikom slikom pri emu
uzroci mogu biti hiperplazija, adenom,
karcinom, morbus Gushing (v. tamo),
paraneoplastiki sindrom (v. syndroma
paraneoplasticum) ili jatrogeni inioci;
defibrinationis s., sindrom defibrinacije, s. u kojeg krv ne moe da se koagulie zbog vrlo izraene hipofibrinogenemije, zbog diseminovane intravaskulne
koagulacije (DIK), poznate i kao koagulopatija zbog potronje, ili zbog izraene
fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibrinolysis, coagulatio; Del Castillo v s.,
sklerozantna degeneracija semenotvornih cevica ortogonadotropinskog karaktera; Dercumov s., sindrom koji nastaje kada hiperanabolizam zahvati skoro iskljuivo masno tkivo, te se ono u
mnogo veoj meri nagomilava u predelima gde se i normalno nagomilava u
ene. To dovodi do bolnog celulitisa i do
stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je
slabije razvijena. Arterijski pritisak je
normalan, dok se izvestan stepen zastoja ispoljava u vensko-limmom toku. Obolela osoba nije preteno jesna; lako se
zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s.
Down, poremeaj razvitka usled hromosomne aberacije. Kranio-facio-oralni
simptomi: lubanja je u celini manja od
normalne, bimaksilarna mikrognatija,
nepravilna smena zuba, mikrodoncija,
hipodoncijai esto nepravilan oblik sekutia i onjaka. Sin. trisomija 21, mongoloidismus; Duane-Stilling-Turkov s.,
retrakcija one jabuice u orbitu s istovremenim sputanjem gornjeg kapka i
pokuajem adukcije one jabuice, pri
emu se ona kree gore-dole. Abdukcija
je takoe ograniena, pri pokuaju dp775

syndroma
lai do irenja kapanog otvora. Obino
se javlja jednostrano, rede obostrano.
Uzrok je uroen poremeaj ,u inervaciji
onih miia; s. dvsenteriae, sindrom
dizenterije, dizenter iki sindrom, grupa
infektivnih, parazitarnih i lokalnih oboljenja kolona u kojima se javlja vei
broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. infektivna oboljenja: dizenterija, salmoneloza, koli-infekcije, crevni antraks, enteroviroze. Parazitarna oboljenja: trihiuriaza i tropska malarija u prvom napadu. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis,
invaginacija u male dece, akutni abdomen usled perforacije ili krvarenja,
neoplazme kolona i vanmaterina trudnoa. U oboljenju akutnog abdomena,
presudni znaaj imaju brza dijagnoza i
terapija; Eaton-Lambertov s., miasteniformna slabost miia u toku oboljenja od sitnoelijskog karcinoma bronha;
Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom
pri kojem postoje preterana pokretljivost zglobova, velika rastegljivost
koe s tekim zaraivanjem rana i slabom otpornou kapilara, koja je povod
za krvarenja. Nasleuje se autosomno
dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^
a, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni
s., skup znakova oteenja tzv. ekstrapiramidnog sistema koji se sastoji od poremaaja miinog tonusa, koordinacije
pokreta, ravnotee i tzv. izraajnih pokreta (mimike, ispoljavanja afekta).
Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapiramidna sindroma: (1) hepertonino-hipokinetiki, u kome uz optu ukoenost
muskulature (rigor) dolazi do oskudnosti mimikih i drugih izraajnih pokreta (hipomimija ili potpuna anemija,
akinezija) usled oteenja jezgra globusa palidusa i substantiae nigrae i (2) hipotonino-hiperkinetiki sindrom u
kome se pored teke hipotonije miia
javljaju brzi nehotini pokreti (v. chorea
minor, chorea chronica). Ovaj sindrom
nastaje usled lezije prugastog tela; Fanconijev s., nasledna bolest koja se prenosi autosomnim recesivnim genom,
loe prognoze, u koje postoje pancitopenija, hipoplazija kostne sri i mrke
mrlje na koi, zbog taloenja melanina,
776

syndroma
i mnoge druge uroene nenormalnosti.
Sin. panmyelopathia constitutionalis infantilis,
pancytopenia
congenitalis;
Feltyjev s., istovremena pojava reumatoidnog artritisa, splenomegalije, leukopenije, pigmentacije koe na donjim ekstremitetima, kao i drugih znakova hipersplenizma; s. fissurae orbitalis superior, nastaje kada je iskljuivo zahvaeno podruje ove fisure kroz koju prolaze prva grana trogranog ivca i svi ivci
za one miie. Javlja se egzoftalmus,
miosis, a kasnije moe da pree u sindrom vrha orbite uz pojavu atrofije vidnog ivca i ispada u vidnom polju; s.
Franceschetti, v. dysostosis mandibulofacialis; Frhlichov s., izrazita gojaznost (v. tamo), naroito trupa i natkolenica, s hipogonadizmom (v. hipogonadismus) niim rastom, esto s glavoboljama a ponekad i s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus
centralis); u praksi, verovatno redi nego
to se misli; Gailliardov s., dekstrokardija nastala zbog povlaenja plua i
pleure udesno; Gaisbckov s., prisustvo labilne arterijske hipertenzije, gojaznosti, relativne eritrocitoze, povienog
hematokrita, u kojeg ne postoji poveanje mase eritrocita, leukocita i trombocita, nego smanjenje zapremine plazme.
Poznat i kao stresna policitemija. V. erythrocytosis; Gardnerov s., porodina
polipoza kolona sa sklonou ka zloudnoj metaplaziji, prekobrojnim zubima,
fibroznom displazijom lubanje, osteomima i cistama lojnih lezda; GardnerDiamondov s., hemoragijski sindrom u
vidu kone purpure zbog autoeritrocitne preosetljivosti. Javlja se skoro iskljuivo u ena; gastrokardijalni s., u
kome su eludane tegobe ppsledica
funkcionih poremeaja kardiovaskularnog sistema; Goodpastureov s., glomerulonefritis udruen sa hemoptizijom,
fatalnog toka, koji se javlja skoro iskljuivo u mladih mukih osoba; poinje
plunom infekcijom, plunim infiltratima, hemoptizijom, anemijom, a potom
znacima oboljenja bubrega (hematurija,
proteinurija, hipertenzija i azotemija);
G o pa l on o v s . , s k u p s im p tom a

syndroma
izazvanih hroninim pothranjivanjem, a
naroito deficitom riboflavina; gornje
uplje vene s., edem lica, vrata i gornjih
ekstremiteta sa izraenom cijanozom,
zbog povienog venskog pritiska izazvanog pritiskom na gornju uplju venu,
najee poveanim limfnim lezdama
sredogrua, zbog metastaza karcinoma
plua u njima; Gradenigov s., obuhvata
trijadu: gnojni otitis, periokularni bolovi i paraliza odmicaa. Oznaava postojanje petrozitisa. V. petrositis; Gronblad-Strandbergov s.> sistemsko
oboljenje
elastinog
tkiva
(v.
pseudoxanthoma elasticum) u kome se
na onom dnu esto nalaze pruge sline
krvnim sudovima (eng. v. angioid
streaks)', Hamman-Richov s., difuzna
fibroza zida alveola plua s progresivnim poveanjem dispneje, koja dovodi
do smrti zbog anoksije i insuficijencije
desnog srca; Heerfordov s., bilateralni
uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis.
Rede se javlja keratitis, episkleritis, papilitis i pareze onih miia. Sin. uveoparotitis; hemibulbarni s., nastaje usled zapuavanja prljenske arterije s
jedne strane. Spada u tzv. ukrtene sindrome modanog stabla. Na strani lezije: cerebralni znaci (lateropulzija, hemiasinergija, poremeaji statike, dismetrija, adijadohokineza i glasne ice s
oduzetou sterokleudomastoidnog miia i eventualno jezika. Na suprotnoj
strani: hemiplegija bez zahvaenosti
lica s hemianestezijom disociranog tipa.
Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemoliznouremijski s., retka pojava, nepoznate
etiologije, koja se deava skoro iskljuivo u dece u prvoj godini ivota, izazvana
rasejanom intravaskulnom koagulacijom u mikrocirkulaciji bubrega, s intravaskulnom hemolizom i akutnom insuficijencijom bubrega; hiperventilacijski s., emocijski poremeaj u kojeg duboko i brzo disanje, izazvano izbuenjem, izaziva pomuenost svesti, zbunjenost i greve, zbog respiracijske alkaloze; Homerov s., ine ga ptosis,
miosis i enophthalmus. Nastaje usled
paralize n. simpatikusa; Horner-

syndroma
Claude-Bernardov s., sputenost gornjeg kapka, suenost enice, upadnost
one jabuice u onu duplju (enophthalmus). Izuzetno poveanje temperature sa smanjenjem ili potpunim prestankom luenja znoja na odgovarajuoj strani lica; Hutchinson-Gilfordov
s., v. progeria; infektivni s., skup ustaljenih simptoma na poetku infektivnog
oboljenja: temperatura, glavobolja, malaksalost, mialgija, apatija, poremeaj
sna i gubitak apetita. Ove tegobe bolesnika se javljaju kao nespecifini odgovor organizma na dejstvo patogenog
agensa i ukazuju da je opte stanje pacijenta psihiki i fiziki izmenjeno; KaIlmannov s., hipogonadizam (v. hypogonadismus) sa, najee, smanjenim
vrednostima gonadotropina (v. tamo) i
izraenim poremeajima, najee s nedostatkom oseaja mirisa; Kannerov s.,
v. autizam, rani deijL Psihiki poremaaj u najranijem detinjstvu sa primarnom potpunom nesposobnou razvoja
bilo kakve veze s majkom i drugim ljudima. V. schizophrenia, deja; kareinoidni s., odlikuje se povremenim cijanoznim crvenilom koje poinje na koi
lica, iri se na trup i ekstremitete s pojavom pletore ili cijanoze, hiperperistaltike i proliva, napadom slinim astmi i
sranim simptomima usled promena na
trikuspidnim zaliscima i zaliscima pulmonalne arterije. Ovi napadi, koji traju
minutima i danima, praeni su vodenastim prolivima, napadima grenja dunika, naglim padom krvnog pritiska, edemom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani
raznim kateholaminima koje lui karcinoidni tumor. Sindrom se javlja u nekim vrstama karcinoidnih neoplazmi s
metastazama ije tkivo stvara i lui serotonin; kardiocerebralni s., est istovremeni poremeaj u krvotoku kroz
koronarne i modane krVne sudove u
aterosklerozi; karpusnog tunela s.,
(eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma izazvanih kompresijom nervusa medianusa u karpusnom tunelu; ispoljava se
bolom, peenjem ili parestezijom u prstima i u aci, koji se esto prostiru i na
podlakat; Kartagenerov s., nasledna
777

syndroma
bolest u koje postoje dekstrokardija (si
tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis;
Kasabach-Merrittov s., sindrom koji
se javlja u male dece, u kome postoje ve
liki hemangiomi u koi i u slezini, trombocitopenijska purpura i hipofibrinogenemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., interkapilarna glomeruloskleroza, degenerativna komplikacija u bubrezima u
eernoj bolesti u kojoj postoje proteinurija, nefrotski edem, hipertenzija,
bubrena insuficijencija i. retinopatija;
Klinfelterov s., sindrom hipergonadotropinskog hipogonadizma mukarca
karakterizovan obostranom atrofijom
semenika s ouvanom meuprostornom lezdom, azoospermijom u mokra
i, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozitivan), evnuhoidnim izgledom kostura,
ginekomastijom, oskudnom dlakavou, visokim glasom, gojaznou kukova,
nedovoljnom erekcijom i smanjenim
polnim prohtevom; Korsakovljev s.,
duevni poremeaj koji se odlikuje gu
bitkom upamivanja. Pseudoreminiscencije i konfabulacije popunjavaju
praznine u seanju. Javlja se u hroninom alkoholizmu (tada obino zajedno
s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj
sindrom polineurotika psihoza), zatim
u arteriosklerozi mozga i senilnoj de
menciji;
Laurence-Moon-BardetBiedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloretinalna degeneracija; Lericheov s., sin
drom prouzrokovan opstrukcijom zavr
nog dela aorte koji se manifestuje u
mukaraca zamorom bedara, lista, im
potencijom, odsustvom pulsa butne ar
terije i esto hladnoom i bledilom do
njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopecija, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov
s., sin. Libman-Sacksov endokarditis,
verukozni endokarditis udruen sa sis
temskim eritemskim lupusom; Lobstein van er Hoeve, sindrom plavih
sklera, praen prelomom kostiju (osteopsathyrosis) i gluvoom zbog pore
meaja unutranjeg uva; Lfflerov s.,
prolazna infiltracija plunog tkiva s eozinofilnim granulocitima i istovreme
nim apsolutnim poveanjem eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi. Sin.
778

syndroma
Lfflerova eozinofilija; Lfgrenov s.,
primarni tuberkulozni kompleks na
pluima udruen s nodoznim eritemom; likvorni s., obuhvata sve promene likvora u toku meningitisa: brzina isticanja likvora, boja, broj elija, nivo belanevina, eera i hlorida; luka aorte
s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov
s., uroena srana mana; ispoljava se
znacima defekta pretkomorske pregrade, mitralne stenoze i insuficijencije
desnog srca. Sin. Lutembacherova bolest, kompleks; s. malabsorbtionis, sindrom loe apsorpcije, skup bolesti u kojih postoji manje ili vie poremeena
apsorpcija hranljivih sastojaka u tankom revu, praena velikim gubljenjem
tih sastojaka stolicom. Loa apsorpcija
moe biti posledica: (1) loeg varenja
hrane (intralumenski uzrok), zbog pankreasne insuficijencije, opstruktivne
utice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice
(celijana bolest) ili (3) opstruktivnih
promena u limfnim sudovima. V. glutenska enteropatija, sindrom sprua, celijana bolest; Marchesanijev s., v. ectopia lends; Marfanov s., arahnodaktilija,
obostrana ektopija onih soiva, mlitavost zglobova, isturenost gornje vilice i
atrofija donje vilice; Marie-StriimpelIov s.f oblik reumatoidnog artritisa koji
zahvata kimeni stub, sistemsko oboljenje nepoznate etiologije. Najee se
javlja u mlaih mukaraca, ispoljava se
bolovima i ukoenou u kimenom
stubu, kao posledica zapaljenjskog oboljenja sakroilijanih, meuprljenskih
i rebarno-kimenih zglobova, s okotavanjern i ankilozom meuprljenskih
zglobova, to se ispoljava potpunom
ukoenou kimenog stuba i grudnog
koa. Sin. Bechterewljeva bolest, rheumatoid spondylitis; Mauriacov s., gojaznost ograniena na lice u vidu punog
meseca'1, s hepatomegalijom i infantilonanizmom (mladi dijabetiari); Meigsov s., ginekoloko oboljenje ikoje ima
kliniko trojstvo: vrst tumor jajnika,
ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se najee razvija kao pleuropulmonalno
oboljenje s kaljem i oteanim disanjem
i s hidrotoraksom. Ascites se zapaa

syndroma
kasnije, kad doe d poveanja obima
trbuha, anoreksije i naglog mravljenja.
Od ginekolokih simptoma mogu postojati amenoreja ili metroragija. Tumor
jajnika ostaje dugo vreme nezapaen.
Nekada se palpira tek po evakuaciji ascitesa, kao tumor koji pliva u vodi, a
najee se konstatuje pri eksplorativnoj laparotomiji. Lei se samo hirurki.
Ukoliko se ne operie, ovaj sindrom
vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom
ishodu. Hirurka intervencija, koja se
sastoji u jednostavnom odstranjivanju
tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s
vrlo tekim optim stanjem, za koje se
misli da su oblele od inoperabilnog
karcinoma u abdomenu s plunim metastazama, do iezavanja ascitesa i hidrotoraksa i potpunog izleenja. Zbog
oteane diferencijalne dijagnoze (tuberkuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insuficijencije srca i abdominalnih tumora)
dijagnpza Meigsovog sindroma se moe
postaviti jedino ako se ima u vidu njegovo trojstvo simptoma; melitusni s.,
pojava karakteristina za eernu bolest
(v. tamo): pojaano mokrenje (v. polyuri), pojaano eanje (v. polydipsia),
pojaan apetit uz mravljenje (v. polyphagia); Melkersson-Rosenthalov s.,
sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis
granulomatosa (stalni otok gornje ili
obeju usana), lingua plicata (ili glossitis
granulomat/osa) i pareza facijalisa.
Ovom se trojstvu pridruuju katkad
granulacije na tvrdom nepcu (uranitis),
otok sluznice obraza (pareiitis) i desni
(macrulia);; meningealni s., skup svih
klinikih manifestacija koje nastaju
zbog poveanog intrakranijalnog pritiska. U poetku meningitisa bolesnik se
ali na jaku glavobolju i povraanje.
Vrlo brzo se jave meningealni znaci:
ukoen vrat, znak Kerniga, znaci Bruinskog, meningealni poloaj i dr. U
odojadi se javlja napeta fontanela;
Mickuliczev s., opte ime za obostrano
(simetrino) poveanje pljuvanih i suznih lezda u raznim bolestima, kao to
su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza;
mijeloproliferativni s., zajedniko ime
za grupu bolesti koje imaju mnogo za-

syndroma
jednikih klinikih i hematolokih osobina i koje mogu prei jedna u drugu, a
koje nastaju bujanjem (proliferacijom)
jedne ili vie elijskih loza kostne sri. U
njih se ubrajaju: hronina granulocitna
leukemija, policitemija rubra vera, idiopatska mijelofibroza, esencijalna hemoragijska trombocitemija i eritremijska
mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom
izazvan uzimanjem velikih koliina mleka i anticidnih sredstava koja se apsorbuju u crevu, u toku leenja ulkusne bolesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bubrena insuficijencija zbog taloenja kalcijum-fosfata u bubrenom tkivu. Taloenje favorizuje alkalna mokraa; Morgagni-Henschenov s., posledice atrofije
gonada i hormonske ravnotee. Javlja se
u vidu trijade, koju ine unutranja
eona hiperostoza, virilizam i gojaznost;
Mosseov s., istovremeno postojanje
prave policitemije i ciroze jetre; s. modanog stabla, skup znakova koji govore
za postojanje vie ili manje ogranienih
ivaca na strani oteenja, na suprotnoj
strani postoji oduzetost drugih modanih ivaca, ruke ili noge s oteenjem
senzibiliteta ili bez njega; Munchausenov s., sklonost za esto bolniko leenje i vrlo ubedljivo opisivanje tegoba i bolova u raznim organima, bez
objektivnih promena u tim organima,
zbog ega se esto vre nepotrebne Iaparotomije. Sin. laparotomophilia; neuroanemijski s., istovremeno postojanje perniciozne anemije i poremeaja
motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige-Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoastov s., sindrorri izazvan tumorom u blizini vrha plua, koji zahvata splet tuke
i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom
miia ruke i Homerovim sindromom;
s. paraneoplasticum, paraneoplastiki
sindrom, promene, preteno, endokrino-metaboliko-degenerativnog karaktera nastale bez neposredne veze s primarnim tumorom ili njegovim metastazama; Parkinsonov s., hipertonino-hipokinetika slika koja se vidi u oteenju jezgri globusa pallidusa i substantiae nigrae. Karakteristini znaci su: rigor (zupast toak), pognuto dranje,
779

syndroma
grub tremor pri mirovanju (brojanje
novca ili pravljenje pilula), amimija,
fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili
retropulsia. Javlja se endogeno, kao paralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili
usled akutnog epidemikog encefalitisa
kao e. chronica, parkinsonismus; s. paroticum, parotidni sindrom, ako oteeni izvodni kanal parotidne lezde nije
zaiven; otok usled skupljanja pljuvake
ispod koe, curenje pljuvake izmeu
avova mekog tkiva, paraliza mimine
muskulature usled lezije bukalne grane
facijalnog ivca; Pendredov s., pojava
nasledne gluvoe uz koju postoji struma
kao posledica hipotireoidizma. Glavni
biohemijski poremeaj je u deliminoj
nesposobnosti stvaranja organskih jedinjenja joda. Javlja se u odmaklijem detinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s.,
mali pigmentni nevusi, preteno na usnama i u okolini usta, s crevnom polipozom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Robinov s., uroena mandibularna mikrognatija praena glosoptozom i rascepom sekundarnog nepca. Nastaje usled
privremenog prekida ili retardacije razvitka mandibule pre roenja, no tokonv
nekoliko meseci po roenju zaostatak u
razvitku donje vilice se delimino
nadoknauje, glosoptoza iezava, ali
retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih
nekoliko meseci ivota moe da dovede
do uguenja; Plummer-Vinsonov s., atrofija sluznice usta, drela i poetnog
dela jednjaka, degeneracija miia jezika, pukotine u uglovima usana, hipohromna anemija i promene na noktima.
Oboleli teko otvaraju usta i gutaju, a
ale se na suvou usta i peenje u ustima. V. dysphagia; postholecistektomijski s., pojava bolova a povremeno i
utice i posle holecistektomije, zbog zadravanja neotkrivenih kamenaca u uovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih
poremeaja u radu spoljanjih unih
puteva posle holecistektomije; postinfarktni s., perikarditis s povienom
temperaturom, leukocitozom, pleuritisom i pneumonijom, koji se javljaju posle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov
sindrom; postkomisurotomijski s., po780

syndroma
vienje temperature, bolovi u grudima,
pleuritis, perikarditis i pneumonitis,
koji se esto javljaju u bolesnika u kojih
je izvrena mitralna komisurotomija;
postperfuzijski s., poviena temperatura, hepatosplenomegalija, atipini
limfociti u krvi i esto poremeeni funkcijski testovi jetre u osoba s intervencijama na otvorenom srcu, a i u nekih osoba posle transfuzije krvi; najverovatnije
izazvani citomegalovirusom ili EbsteinBarrovim virusom; postperikardiotomijski s., pozne perikardne i pleurske
reakcije posle otvaranja perikarda, s povienom temperaturom, bolom u grudima i znacima zapaljenja perikarda i/ili
pleure; Reiterov s., erythema exudativm multiforme, s patolokim promenama na sluznici usta, koi i s artritisom. V. erythema exudativum multiforme; Schmidtov s., udruena pojava
smanjene funkcije titaste lezde i kore
nadbubrenih lezda bez poremeene
funkcije prednjeg renja hipofize; Senear-Usherov s., v. pemphigus seborrhoicus (erythematosus); Sheehanov s.,
nedostatak mleka, gubitak dlaka i prestanak menstruacije posle poroaja kao
posledica ispada prednjeg renja hipofize usled jakog poroajnog krvavljenja
ili, rede, slino stanje usled nekog drugog uzroka; ovaj sindrom moe da se
javi i u mukaraca, kada dominiraju ispadi koji su posledica prestanka aktivnosti titaste lezde, kore nadbubrenih
lezda i polnih lezda; Sjgrenov s., polyarthritis, xerostomia, keratoconjunctivitis sicca, dysphagia i druge promene
nastale kao posledica smanjenog luenja pljuvanih, suznih, znojnih i stomanih lezda. Pljuvane lezde su uveane.
Moe doi i do tekih oteenja ronjae pa i do slepila. Samo u retkim sluajevima promene na oima su neznatne.
Obino se javlja kod ena posle menopauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u
fudbalera, promene zbog estog istezanja simfize prilikom udaraca lopte nogom ili naglih prenosa teine tela s jedne noge na drugu. Bolovi u gornjoj treini natkolenice, bolna osetljivost pri
pritiskanju grupe primicaa buta. Kas-

syndroma
nije i rendgenske promene kostiju i hrskavice simfize. Ovaj se sindrom sree i
u jahaa; s. srednjeg renja, atelektaza
srednjeg renja desnog plua s hroninim pneumonitisom. Sin. Brockov sindrom; skalenusni s., skup sindroma lokalizovanih obino na jednoj ruci, rede
na obema rukama, kao to su bolovi, parestezije, hipotonija ili atrofija miia,
trofike promene sline onima kod
morbusa Raynaud i slabije punjenje
pulsa. Skalenusni sindrom je posledica
pritiska koje vre vratno rebro ili skalenusni miii s nekom uroenom anomalijom na potkljunu arteriju ili na
brahijalni splet; Stein-Leventhalov s.,
podrazumeva poremeaj menstruacije
(oligomenoreja i amenoreja), neplodnost, hirzutizam i policistiko uveanje
jajnika. Terapija se sastoji od laparotomije i klinaste resekcije kore oba jajnika. Posle ove jednostavne operacije uspostavlja se normalan menstrualni ciklus i dolazi do trudnoe. V. hirsutismus;
Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u
mladih osoba s erupcijama na koi (erythema exudativum multiforme majus).
Papulomakulozne erupcije s hemoragikim nekrotikim vezikulama na sluznicama, pa i na venjai. Sin. erythema
exudativum multiformae; stiloidni s.,
stiloidni nastavak slepoone kosti (processus stiloideus) moe nekad da zadobije neobinu duinu te se tada protee
6-8 cm daleko od lubanjske baze u vratnu muskulaturu. To moe da bude i uzrok smetnji pri gutanju; Sturge-WeberKrabbeov s., malformacije krvnih sudova u mozgu, horioideji u koi udruene s epilepsijom, oligofrenijom, kongenitalnim glaukomom i ravnim hemangiomima na licu; subclavian steal syndrome, (eng.) cerebralna anemija izazvana skretanjem toka krvi iz bazilarne arterije u potkljunjanu arteriju u
sluaju da je njen proksimalni deo u okluziji (zaepljen); Thibierg-Weissenbachov s., v. calcinosis cutis; TreacherCollinsov s., v. dysostosis mandibulofacialis; Trotterov s., stanje nastalo kao
posledica tumora u nazofarinksu. Bol
neuralgikog tipa, u polovini glave, jezi-

syndroma
ku, mendibuli, gluvoa, umanjena pokretljivost polovine mekog nepca zahvaene strane i trizmus; Turnerov s.,
pojava zaostalog rasta i seksualnog razvoja s karakteristinim proirenim (lepezastim) vratom, nisko poloenom
granicom potiljane kosmatosti, esto
uz slaboumnost i nerazvijene spoljne
polne organe i s negativnim Barrovim
telacima. V. Barrova telaca; ukrteni
s., oduzetost kranijalnih ivaca na strani
lezije kombinovana s oduzetou
suprotne strane tela nastale usled arita
(razmekanje, krvavljenje, tumor) u
oblasti modanog stabla; varikozni s.,
promene na koi potkolenica u vidu atrofije, dishromije i ulceracija usled poremeenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. Sin. varikozni kompleks
simptoma; Verner-Morrisonov s., vodnjikavi prolivi uz nedostatak sone kiseline u elucu, smanjenje kalijuma u serumu, a nastaje, verovatno, kao posledica posebnih adenoma (vipoma) insulnog aparata pankreasa koji stvaraju odreenu vrstu peptida (VlPe-^vasoactive intestinal peptide, engl. - vazoaktivni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagijev s,, skup simptoma koji se ispoljavaju na koi, alopecija, poliosis, vitiligo,
zatim dysacusis, znaci meningitisa.
Osim toga javlja se teak iridociklitis s
posledicama (sinehije, katarakta); s.
vrha orbite, jaka migrena, smanjena
osetljivost ronjae, paraliza razliitih
onih miia, ponekad totalna oftalmoplegija, oteenje vidnog ivca s centralnim skotomom. Ponekad i egzoftalmus. Nastaje usled traume, tumora i
tromboze karotide; Waterhouse-Friederichsenov s., maligni i veoma brzi
oblik epidemijskog cerebrospinalnog
meningitisa, s povienom temperaturom, komom i kolapsom, cijanozom i
petehijskim krvarenjima po koi i sluznicama i obostranim nadbubrenim krvarenjima; Weberov s., oduzetost n.
oculomotoriusa, na strani lezije, uz kontralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiplegia alterna oculomotoria; Wiscott-Aldrichov s., vrsta naslednog manjka imuniteta s hroninim egzemom, hroni781

synechia
nim zapaljenjem srednjeg uva, anemijom i trombocitopenijskom purpurom;
Wolff-Parkinson-Whiteov s., udruenost paroksizmne tahikardije ili treperenja pretkomora i suvinog razdraenja s kratkim P-R-intervalom i irokim
QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperholesterolemija, hepatosplenomegalija,
masna infiltracija jetre, hemolizna anemija i hipertrigliceridemija posle uzimanja velike koliine alkohola; Zollinger-Ellisonov s., bolest duodenuma na
koju se jedva moe uticati, uz ekstremno pojaano luenje sone kiseline eluca, zbog tumora u Langerhansovim ostrvcima pankreasa koji lue gastrin.
synechia, sinehija, sraenje, (oft.) s. anterior, sraenje izmeu duice i ronjae koje nastaje posle zapaljenjske ili
traumatske perforacije ronjae; s. posterior, sraenje izmeu duice i prednje ahure soiva usled organizacije zapaljenjskog eksudata. V. adhaesio.
synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium.
syiaophris, inofris, sraslost obrva. Obrve
se spajaju u predelu korena nosa.
synoptophor, sinoptofor, aparat koji u ortoptici slui za vebanje binokularnog
vida. Na sinoptoforu se obavljaju vebe
fuzije. Upotrebljava se u leenju razrokosti.
synostosis, sinostoza, sraslost dve duge
kosti, koja spreava u znatnoj meri fizioloke pokrete pogoenog segmenta ekstremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tarzalna).
synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava
viskozna tenost u zglobnoj duplji.
synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na
sinoviju, npr. membrana synovialis, sinovijalna opna, deo zglobne ahure,
koji lui sinoviju.
synovioma, sinoviom, neoplazma nastala
umnoavanjem elija koje oblau zglobne upljine ili burze. Razlikujemo benigne i maligne oblike ovih neoplazmi
koje se u veini sluajeva javljaju na velikim zglobovima, a posebno u kolenu.
synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne
opne.
syphiligraphia, sifiligrafija, grana medicine koja izuava sifilis.
782

syphilis
syphilis, sifilis (lues), hronino, opte infektivno oboljenje koje se prenosi kontaktom (najee snoajem) i intrauterino (prenoenje infekcije s majke na
plod); prouzrokova je Treponema pallidum. Ricord je sredinom prolog veka,
na osnovu simptomatologije podelio
tok neleenog sifilisa na tri stadijuma.
Ova se podela zadrala i danas iz didaktikih 'razloga. I stadijum (primarni s.)
traje oko 9 sedmica: od trenutka infekcije (inkubacija traje tri sedmice) do pojave egzantema; u ovom stadijumu se
javlja prva vidljiva promena sifilisa, primarni afekt, tvrdi ankr (ulcus durum),
kome posle 5-7 dana sleduje regionalni,
a zatim univerzalni skleroadenitis (nezapaljenjski otok indolentnih limfnih
lezda); od 5. do 6. sedmice moe se naroitim serolokim reakcijama ustanoviti prisustvo specifinih sifilisnih arititela. II stadijum (sekundarni s.) poinje
egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje
se polimorfnim egzantemima (nlkuloznim, papuloznim, pustuloznim), koji
se javljaju u naletima; izmeu pojedinih
naleta postoji period latencije (bez vidljivih znakova oboljenja). Promene u II
stadijumu su veoma infektivne, a nalaze
se i na sluznicama. III stadijum (tercijarni s.) postepeno nastaje iz II stadijuma pojavom destruktivnih promena u
vidu kvrica (tuberozni sifilidi) i guma,
promena koje su praktino neinfektivne. U ovom stadijumu moe da oboli
svako tkivo i svaki organ; naroito je
opasna lokalizacija na centralnom nervnom sistemu (paralysis progressiva i tabes dorsalis) i aorti (mesaortitis luetica); s. congenita, nastaje prenosom treponema s bolesne majke na plod za vreme trudnoe (posle 5. meseca) preko
posteljice. Oboljenje se javlja ili neposredno posle roenja [s. congenita praeCOX s promenama sekundarnog stadijuma i patognomonikim znacima (pemphigus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko
godina posle roenja kao pozni kongenitalni sifilis (s. congenita tarda) s promenama tipa tercijarnog sifilisa (tuberozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum
patognomonikim znacima Hutchinso-

syphiloderma
novog trojstva: bavastih sekutia, keratitis parenchymatosa i surditas.
syphiloderma, sifiloderma, sifilisno oboljenje koe.
syphiloma, sifilom, naputen naziv za sifilisne granulacione tumore (gumma).
syphilomania, sifilomanija, bolestan
strah od sifilisa.
syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od
sifilisa; (2) neosnovano verovanje bolesnika da boluje od sifilisa. V. syphilomania.
syringobulbia, siringobulbija, hronino
oboljenje izduene modine u kome dolazi do stvaranja upljina u njenoj masi.
Srodna je siringomijeliji. V. syringomyeHa.
systema, sistem, skup jednorodnih delova
ili organa koji obavljaju neku zajedniku funkciju; adrenalni s., v. hromafini
s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n.
s.; centralni nervni s., mozak i kimena
modina; ekstrapiramidni s., niz sivih
modanih jedara i puteva koji nisu ukljueni u piramidni sistem. U e. s. ubrajaju se corpus striatum, globus pallidus,
nucleus subthalamicus, Substantia nigra, nucleus ruber, kao i putevi koji od
tih jedara idu u talamus, corpora quadrigemina, nucleus vestibularis Deitersi,
mali mozak i hipotalamus. U klinikoj
upotrebi pojam e. s. esto je vrlo neprecizan; endokrini s., skup lezda i tkiva
s unutranjim luenjem; ergotropni
nervni s., nervni sistem s ergotropnom
ulogom, iji uticaj stvara dispoziciju za
poveanu radnu sposobnost; u stvari,
simpatiki nervni sistem. V. histotropni
nervni s.; histotropni nervni s., nervni
sistem s histotropnom ulogom, koji utie na oporavljanje i restituciju iscrpenog tkiva; u stvari, parasimpatiki nervni sistem. V. ergotropni nervni s. hromafini s., sistem koji se sastoji od elija
sa specifinim afinitetom prema hromnim solima, kojima se boje uto do
mrko. Ove elije lue adrenalin, pa se
zato ceo sistem zove jo i adrenalni sistem; limfopoezni s., skup svih organa
koji stvaraju limfocite: sve limfne lezde, slezina, Hmfatiki aparat organa za
varenje itd.; parasimpatiki nervni s.,

systema
onaj deo vegetativnog nervnog s. ija
preganglijska vlakna potiu iz srednjeg
mozga (i ulaze u sastav III modanog
nerva) i iz izduene modine (i ulaze u
sastav facijalnog, glosofaringealnog i vagus nog nerva) i iz sakralnog dela kimene modine; retikuloendotelni s., po
Aschoffu, grupa elija s osobinama endotelnih i retikularnih elija, koje podjednako fagocituju boje. Ova grupa
obuhvata endotelne i retikularne elije
slezine, limfnih voria, Kupfferove elije u jetri, retikuloendotel kostne sri i
klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa
stvaranjem krvnih elija, nagomilavanjem masnih materija, fagocitozom krvnih elija, metabolizmom gvozda i hemoglobina i, verovatno, sa stvaranjem
antitela; simpatiki nervni s., onaj deo
vegetativnog nervnog sistema ija pregangliska vlakna potiu iz elija intermediolateralnog stuba torakalnog i
lumbalnog dela kimene modine;
sprovodni s. u srcu, naroiti sistem,
koji se sastoji od srano-miinug tkiva,
veziva, nervnih elija i vlakana, u kome
se stvaraju i sprovode impulsi za automatski rad srca. Sastoji se od sinusnog
ili Keith-Flackovog vora (sinuatrijalni
sistem) i Aschoff-Tawarinog vora i Hisovog snopa (atrioventrikularni sistem). Sinusni vor je potkoviastog oblika, smeten u uglu koji ine gornja
i uplja vena i desna srana uska. Sastoji
se od mree gredica miinih vlakana
bogatih sarkoplazmom a siromanih
miofibrilima, vezivnog tkiva s elastinim vlaknima i skupine ganglijskih elija s nervnim vlaknima. Gredice miinih vlakana zalaze na sve strane u muskulaturu pretkomora. Ova miina vlakna su u vezi s Aschoff-Tawarmim vorom, smetenim u zidu desne pretkomore, blie komori, a koji se sastoji takoe od ovakvih miinih vlakana,
nervnih vlakana, skupine ganglijskih
elija i veziva s mnogo krvnih sudova.
Ovaj vor je u stvari dvogub (pretkomorni i komorni). Od njega polazi snop
uporednih vlakana (Hisov snop) kroz
komornu pregradu i rava se na dva ogranka, za svaku komoru po jedan. Ispod
783

systema
endokarda komora ine mreu tzv. Purkinjeovih vlakana; sredini nervni s., v.
centralni nervni s.; urogenitalni s., s.
koji sainjavaju mokrani organi (bubrezi, bubrene karlice, ureteri i mokrana beika) i polni organi, koji su razliiti
u mukog i enskog pola. U enske poIne organe spadaju: jajnik, jajovod, materica, vagina i spoljni polni organi
(stidnica, velike i male usne i draica). U
muke polne organe spadaju: semenik,

systema
pasemenik, semevod, semene kesice,
prostata, mokrana cev, polni ud i monice; vegetativni nervni s., nervni s.
koji bez uticaja volje (autonomno) regulie aktivnost glatkih miia, srca i lezda. Sastoji se od dva dela: parasimpatikog ili kraniosakralnog s., koji potie iz
srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog
dela kimene modine, i simpatikog s.,
koji potie iz torakolumbalnog dela kimene modine. Sin. autonomni nervni s.

ira zatitna zona, sin. zona nadzora.

Predstavlja teritoriju slivnog gravitacionog podruja izvorita za snabdevanje
vodom za pie na kojoj se prate epidemioloki procesi i privredna aktivnost,
koja moe da ugrozi izvorite. U sluaju
potrebe preduzimaju se odgovarajue
mere.
irok, v.latus, vastus.
kodizam, v. skodismus.
koljka, v. concha.
kopljenje, v. kastracija.
kripanje, maramino, grub zvuk koji se
uje pri oslukivanju nad znatno zadebIjalom pleurom, slian utisku, koji se
uje pri savijanju koe ili ona.
kriput, v. kripanje.
krljevo, mesto u Hrvatskom primorju izmeu Rijeke i Bakra, poznato zbog pojave endemskog sifilisa u ovom kraju
poetkom XIX veka, pa je oboljenje i
dobilo naziv morbus krljevo.
krne tvorevine, (embr.) branhijalne
tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja glavenog kraja embriona javljaju se u sisara kao useci i lukovi prelazne prirode,
jer iezavaju poto su dali niz vanih
organa.
krni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana
razvoja na bokovima glavenog kraja embriona javljaju se krne ili branhijalne
tvorevine sastavljene od naizmenino
postavljenih useka i lukova (u sisara
prelazne prirode) i iezavaju poto su
dali niz vanih organa. krnih lukova
na ovejem embrionu od 3. do 4. meseca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder50 Medicinski leksikon

mni jastuii, zastrti spolja ektodermom, a unutra endodermom. Svaki luk

sadri po jedan lubanjski ivac i po jednu arteriju. Prvi krni luk, zajedno s
eonim breuljkom stvara lice, a drugi
izgrauje vrat; 1. krni luk, eoni breuljak je na bokovima ogranien olukom, koji ga odeljuje od 1. krnog luka
na ijem se kraju nalazi oni mehur. Na
slobodnom rubu ovog breuljka nalaze
se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele
na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena
na dva sekundarna pupoljka. Ostale
promene dovode do odeljivanja nosne
od usne duplje. Trag spoja nepanih
ploa s unutranjim nosnim pupoljkom
i s nosnom pregradom ine nosno-nepani kanal (Stensonov kanal). Nedostatak spajanja pupoljaka koji stvaraju gornju vilicu izaziva malformaciju pod imenom zeje usne (labium leporinum); 2.
krni luk, izgrauje s 4. i 5. lukom,
vrat. Sem toga od njega se stvara i uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne
kosti, kome prethodi hrskavina traka
poznata kao Reichertova hrskavica,
koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu:
stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk
stvara i prednje lukove mekih nebaca;
3. i 4. krni luk, izgrauju meke delove vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki rogovi jezine (hioidne) kosti.
krni useci, (embr.) stvaranje krnih ili
branhijalnih useka na spoljnoj povrini
bokova glavenog kraja embriona poi785

ok
nje pojavom endodermnih pagova na
unutranjoj strani. Izmeu endodermnih pagova i ektodermnih useka nalazi
se mezoderm koji se resorbuje, ostavljajui tanku zastornu opnu. krni useci
u ljudskom embrionu iezavaju u toku
2. meseca. Izuzetno moe da ostane neki
krni usek u vidu tzv. uroenih fistula
(cista); 1. krni usek iezava u dve
prednje treine. Zadnjim delom daje
spoljni sluni kanal, a od endodermnog
paga srednje uvo (bubanjsku duplju);
2. krni usek nestaje bez traga; 3. krni usek daje paratireoidne lezde,
dok na trbunoj strani postaje timus i 4.
krni usek na lenoj strani endodermnog paga stvara gornju paratireoidnu
lezdu.
ok, shock (engl.), stanje akutne periferne
cirkulatorne insuficijencije, posledice
poremeaja cirkulatorne regulacije ili
gubitka cirkuliueg volumena krvi;
manifestuje se hipotenzijom, tahikardijom, hladnom, bledom koom, povrnim disanjem i pomuenjem svesti;
alergijski ., ok koji nastaje unoenjem u organizam supstancije ili leka rfa
koje je osoba alergina; anafilaktiki
., teko stanje izazvano ponovljenom
injekcijom seruma ili proteina nastalo
kao posledica anafilaksije; anestezijski
., stanje slino oku izazvano predoziranjem anestetika; elektriki ., dejstvo nastalo prolaskom elektrine struje kroz bilo koji deo tela; moe dovesti
do gubitka svesti pa i smrti; endotoksiki ., endotoksinski ok, naglo poputanje cirkulacije praeno tekom
bakterijskom
infekcijom,
najee
gram-negativnim bakterijama; hemoragiki ., ok nastao usled krvavljenja;
hipoglikemiki ., stanje cirkulatorne
insuficijencije kao posledica suvie velikih doza insulina, to dovodi do naglog
smanjenja eera u krvi; hipovolemiki ., ok nastao usled smanjenja cirkuliueg volumena krvi; histaminski .,
reakcija koja podsea na anafilaktiki
ok, a nastaje posle injekcije histamina;
insulinski ., niz vegetativnih poremeaja nastalih usled smanjenja koliine

786

panske bube
glikoze u krvi pod dejstvom insulina
unetog parenteralno. Zapoinje oseanjem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku,
pa se nastavlja jakim crvenilom lica,
klonikim trzajima miia, usporenom
ili ubrzanom sranom radnjom, pomuenjem svesti sve do kome, u kojoj moe
nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom
strunog lekara i vinog personala
moe se iskoristiti kao terapijsko sredstvo za leenje shizofrenije, pri emu se
doputa da bolesnik padne u komu u
kojoj ostaje pola do jednog asa i iz koje
se izvlai intravenskim davanjem glikoze. Potpuno leenje se sastoji od niza do
50 koma. V. hipoglikemiki ok, shizophrenija, therapia (okom); ireverzibilni ., stanje u kome se izazvane promene ne mogu popraviti leenjem, pa je
smrt neizbena; kardiogeni ., ok usled smanjenja minutnog volumena srca
u sranim oboljenjima i infarktu miokarda; klimatski ., jae ili slabije reaktivne pojave zdravog, a naroito bolesnog ovejeg organizma na snane uticaje spoljne sredine ili aktivnih klimatskih faktora; ispoljava se nelagodnim
stanjem, koje moe biti znak sporog prilagoavanja organizma ili nepodnoljivosti prema novom klimatu; neurogeni
., ok usled delovanja na nervni sistem
koje izaziva vazodilataciju; oligemiki
., v. hipovolemiki ok; opekotinski .,
ok kao posledica gubitka plazme preko
opeene povrine; postoperativni .,
stanje oka posle hirurke intervencije;
primarni ., ok u kome nije smanjen
cirkuiiui volumen krvi; psihiki .,
stanje slino oku izazvano jakim emocijama; sekundarni ., ok koji je izazvan smanjenim volumenom cirkuliue
krvi; septiki ., ok koji nastaje u prisustvu tekih infekcija; spinalni ., gubitak spinalnih refleksa posle povrede
kimene modine koja zahvata miie
inervisane segmentima kime koji se
nalaze distalno od mesta povrede; traumatski ., svaki ok izazvan traumom.
. ok-terapija, v. therapia. panska
kragna, v. paraphimosis. panske
bube, v. Cantharides.

pric
pric, v. brizgalica.
tampai, ureaji za tampanje numerikih podataka dobijenih tokom merenja
u cilju automatizacije mernih procesa
ili ubrzanja dobijanja rezultata.
tapii, v. bacilli
tiherove cevice, staklene cevice ispunjene razliitom hemijskom supstancijom, koje na odreenoj temperaturi menjaju agregatno stanje prelazei u drugi
deo cevice s natpisom sterilizovano".
Koriste se rezorcin, (104 do UO0C), benzonaftol (HO0C), antipirin (1130C), jodoform (119C)itd.
titasta lezda, v. glandula thyreoidea.
titnjaa, v. glandula thyreoidea.
tucanje, singultus, u toku anestezije ili u
postoperativnom toku; uzroci su distenzija eluca, vuenje trbunih organa u
toku operacije, zapaljenjski procesi u
abdomenu i dr. V. singultus.
uga, v. scabies.
ugarac, v. Sarcoptes scabiei.
uljevi, v. haemorrhoides.
um (med.), auskultativni fenomen, benigne ili maligne prirode, izazvan sranim
ili vaskulnim promenama; akcidentalni ., srani um izazvan prolaznim i
beznaajnim uzrocima; anemijski ., .
koji se uje pred srcem u aneminih bolesnika; aneurizmni ., . koji se uje iznad arterijskih aneurizmi; aortni .,
um koji nastaje zbog oboljenja aortnog
zida ili aortnih zalistaka; apeksni ., .
koji se uje u predelu sranog vrha; arterijski ., . koji se uje u predelu neke
arterije, zbog njene aneurizme ili stenoze; Austin-Flintov ., presistolni um u
predelu sranog vrha u mitramoj stenozi; bazni dijastolni ., . koji se uje na
bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insuficijenciji; Carey-Coombsov ., predijastomi um na vrhu koji se uje u ranom stadijumu reumatske groznice, a
koji se kasnije gubi; dijastolni ., . koji
se uje u dijastoli posle drugog sranog
tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze,
a na bazi skoro uvek aortne insuficijencije; Flintov ., v. Austin-Flintov um;
funkcijski ., um koji postoji u neor50*

upljina
ganskim sranim poremeajima; Gibsonov ., sistolno-dijastolni um koji se
uje u 2. meurebarnom prostoru levo,
koji govori za ductus arteriosus apertus; Graham-Steellov ., dijastolni
um izazvan proirenjem (insuficijencijom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi;
Hammanov ., koji se uje iznad srca
sinhron sa sistolom srca, koji se uje u
sredogrudnom emfizemu i pneumoperikardijumu; holosistolni ., . koji obuhvata elu sistolu; kardijalni ., um
nastao nepravilnim krvotokom u srcu;
kardiopulmonalni ., kardiorespiratorni ., . nastao u plunom tkivu u
vezi s pokretima srca; kreendo .f .
koji se postepeno pojaava, kao to je
dijastolni um u mitralnoj stenozi; mitralni ., . nastao zbog bolesti mitralnih
zalistaka; miini ., . koji se uje nad
nekim miiem u toku njegovog grenja; neorganski ., . koji nije izazvan ni
oteenjem miokarda, ni oboljenjem zalistaka; organski S., . izazvan organskom boleu srca, krvnih sudova, ili
plunog tkiva; pansistolni ., v. holosistolni .; perikardni ., perikardni tare;
pleuroperikardni ., pleuralni tare
koji se uje u predelu perikarda i koje
lii na perikardni tare; predijastolni
., . koji poinje pre dijastole, a uje se
i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj
stenozi; presistolni ., . koji se javlja
neposredno pre sistole; pulmonalni .,
. izazvan oboljenjem zalistaka a. pulmonalis; regurgitacijski ., . zbog vraanja krvi kroz oboleli otvor zalistaka;
Rogerov ., jak sistolni um u defektu
komorske pregrade; Stillov ., funkcioni srani um, u dece, koji se uje du
leve ivice grudnjae; sistolni ., . koji
se uje u sistoli, zbog mitralne ili trikuspidne insuficijencije, ili zbog aortne ili
pulmonalne stenoze; Traubeov ., galopni ritam; vaskulni ., . koji se uje u
predelu nekog krvnog suda; venski .,
koji se uje u predelu neke vene.
upalj, v. cavus.
uplja sonda, v. sonda.
upljikavo telo, c. corpus cavernosum.
upljina, v. caverna, cavitas, cavum.
787

unjevi
unjevi, nenormalni umovi koji se uju
pri auskultaciji plua za vreme disanja.
Nastaju usled prisustva vie ili manje
tenog sadraja u disajnim cevima ili
plunim mehuriima. Razlikuju se suvi
i vlani unjevi, bronhogeni, koji postaju u duniku (traheji) i dunicama
(bronhijama) i pneumogeni (krepitacije), koji nastaju u plunim mehuriima.
Sin. rhonchi; suvi ., . koji nastaju usled prisustva itkog sekreta u disajnim
cevima ili usled zadebljanja njihove
sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi sibilantes) i strugavi (rhonchi sonori).

vedska gimnastika
uju se u bronhijalnoj astmi i u bronhitisu. Sin. krkori; vlani . (rhonchi humidi), . koji nastaju prilikom disanja u
disajnim cevima usled prisustva tenog
sadraja u njima; zvuni (konsonantni) v. .,
. koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i
nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u
infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. uju
se, npr., u tuberkulozi plua; bezvuni
(nekonsonantni) v. ., . koji nastaju u
disajnim cevima okruenim tkivom koje
sadri vazduha. V. krepitacije, tarez.
vedska gimnastika, v. gimnastika.

T, oznaka za prefiks tera u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica;

T oznaava veliinu koja je za IO12 (l 000 000
000 000) puta vea od merne jedinice
neke fizike veliine, npr. teravat-TW,
teraelektron-volt-TeV.
T,(l) skraenica za temperaturu; (2) skraenica za period poluraspada.
-test, metoda za ispitivanje kapaciteta
vezivanja 1-trijodotironina obeleenog
radioaktivnim jodom za belanevine seruma in vitro.
tab, skraenica za tales, takvi; upotrebljava se u lekarskom receptu.
T-antigen, proteinska frakcija M,T i R karakteristina za odreene tipove u grupi streptokoka; grupa A sadri oko 50
serotipova koji se odreuju po prisustvu proteinskih frakcija (uglavnom Mfrakcija). T-antigen nije odgovoran za virulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-antitelima, nemaju zatitnu vrednost.
Tb, hemijski simbol za element terbium.
TBA (engl. skraenica thyroxine binding
albumine - tiroksin vezujui albumin),
serumska belanevina za koju se vezuje
oko 10% tiroksina. V. thyroxin.
TBG (engl. skraenica thyroxine binding
globuline - tiroksin vezujui |lobulin),
serumska belanevina za koju se vezuje
oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elektroforeznoj traci putuje izmeu alfa-1
1 alfa-2 globulina.
TBPA (engl. skraenica thyroxine binding praealbumin), tiroksin vezujui
prealbumin, serumska belanevina za
koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-

yroxin), koji u elektroforeznoj traci putuje neto pre albumina.

Tc"m, radioaktivni izotop tehnecijuma,
primenjuje se u jonskom obliku, kao natrijum-pertehnetat, za scintigrafiju mozga, titaste lezde i protoka krvi
u bubrezima. Sumporni koloid T.c"m primenjuje se mza scintigrafiju jetre i kostne
sri. Tc" vezan za albumin primenjuje
se za scintigrafiju placente, a u obliku
makroagregata albumina, mikrosfera i
koloidnog ferihlorida za scintigrafiju
plua. Polifosfat i pirofosfat Tc"m primenjuje se za scintigrafiju kostiju. Kompleksno jedinjenje askorbata gvozda
primenjuje se za scintigrafiju bubrega.
TCT, skraenica za telekobalt-terapiju.
tct., skraenica za tinctura.
t.d., v. doza tolerancije (pod dosis).
Te, hemijski simbol za element tellurium.
TEM, trietilen metilenemelamin; slui kao
antineoplastiki lek. V. Tretaminum.
THAM, trometamin, alkalinizujue sredstvo koje se daje intravenski u cilju suzbijanja metabolike acidoze.
TIA, (skraenica: transient ischemic attacks), prolazni ishemiki napadi u vidu
kratkotrajnog slepila jednog oka (sin.
amaurosis fugax) ili drugih arinih poremeaja (afazija, motorna slabost itd.)
u obolelih od ateroskleroze modanih
krvnih sudova.
Tl201, radioaktivni izotop talijuma, primenjuje se za scintigrafiju miokarda u dijagnostici infarkta srca.
TRF, tireotropni oslobaajui (rilizing)
faktor.
789

TRH-test
TRH-test, test za ispitivanje funkcije titaste lezde. Pre i posle TRH-stimulacije
odreuje se koncentracija TSH u serumu. U uslovima ouvanih regulacijskih
mehanizama, koncentracija TSH se poveava posle davanja TRH.
TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo),
glikoproteidni hormon prednjeg renja
hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji
stimulie izluivanje hormona tireoideje (v. tamo).
TSH stimulacijski test, test za ispitivanje
funkcije titaste lezde. Odreuje se fiksacija radioaktivnog joda pre i posle davanja egzogenog TSH. Ukoliko je ouvana funkcijska rezerva tireoideje, fiksacija se poveava posle TSH-stimulacija.
taban, v. planta pedis.
tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kimene modine. Javlja se u malog broja sifilitiara, 10-20 godina posle inficiranja, s
bolovima kao ubodi noem (lancinantni bolovi) du nogu (tzv, neuralgiki stadijum j. Docnije dolazi do nesigurnosti u hodu (ataktiki stadijum).
Najzad moe doi do potpune nemogunosti stajanja i hodanja zbog odsustva
duboke osetljivosti (paralitiki stadi>
jum). Na zenicama se javlja tzv. ArgyllRobertsonov znak. Ranije ili docnije dolazi do atrofije onog ivca i do razliitih
trofikih poremeaja (artropatija, mal
perforant du pie d). Povremeno nastaju
tzv. tabesne krize.
tabesna kriza, v. crisis.
tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis.
tabetiar, osoba obolela od tabesa dorsaIi sa.
tabiar, v. tabetiar.
tablettae, tablete, vrste, okrugle ploice,
ravnih ili slabo ispupenih povrina;
prevuene tablete (draeji) su obino
jae ispupenih povrina odnosno bikonveksnog oblika. Slue kao lekovi za
unutranju upotrebu.
Tablettae hypodermicae, naroito vrsta
tableta koje slue za spravljanje rastvora za potkone injekcije.
Tablettae ophthalmicae, male tablete
koje se upotrebljavaju u oftalmologiji
(stavljaju se direktno u konjunktivalnu
kesu).
790

taka
taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsalis komplikovan progresivnom paralizom. V. paralysis progresiva, tabes dorsalis.
taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis.
tabophobia, tabofobija, bolestan strah od
dorzalnog tabesa. V. phobia.
tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilna, bezbojna ili ukasto-zelena tenost s mirisom voa. Dejstvo,
simptomi, leenje i zatita kao kod sarina. Na terenu moe da se zadri 1-2
dana. V. sarin.
TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od
ubijenih Salmonella typhi s dobro razvijenim antigenom O i Vi, i Salmonella
paratyphi A i B. U naoj zemlji TAB-vakcini dodaje se tetanusni anatoksin. Vakcinacija protiv crevnog tifusa vri se pomou tri supkutane injekcije, koje se
daju u razmaku od po najmanje 7 dana.
tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca;
aurikulska t., tahikardija usled lepranja pretkomora; ortostatska t., nastaje
usled prelaska iz horizontalnog u vertikalni poloaj; paroksizmalna t., poinje naglo i naglo se zavrava; refleksna
t., izazvana refleksom koji potie iz nekog drugog organa; sinusna t., svaka tahikardija iji je uzrok u preteranom razdraenju sinusnog vora; stalna t., koja
postoji dugo u nekim oboljenjima.
tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje.
tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje;
respiratorna neuroza u koje postoji
brzo i plitko disanje.
Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedinjenja koje nastaje prilikom zraenja ergosterola ultraljubiastim zracima.
tachysystolia, tahisistolija, nenormalno
brze sistole zbog ekstrasistola; t. auricularis, lepranje pretkomora.
tactus, oseaj dodira, ulo pipanja, opipa.
taka, mala zona; mesto proboja ka povrini (npr. mesto provaljivanja apscesa
ili furunkula); Boasova t., zona osetljivosti levo od dvanaestog grudnog prljena u eludanoj grizui; Brewerova
t., taka osetljivosti u kostovertebralnom uglu u infekciji bubrega; Chauffardova t., taka osetljivosti pod desnom kljunjaom u oboljenjima une

taedium vitae
kese; Covaova t., taka osetljivosti u
kostolumbalnom uglu u pijelitisima
trudnica; Desjardinova t., taka udaljena 5 do 7cm od pupka na liniji povuenoj od desnog pazuha do pupka odgovara poloaju glave guterae; Kocherova
t., mesto punkcije bone modane komore, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje
linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme;
Lanzova t., taka koja odreuje poloaj
crvuljka; nalazi se udesno od bedrene
bodlje na granici spoljne i srednje treine linije koja spaja obe bodlje; Robsonova t., taka koja se nalazi na mestu
spajanja srednje i donje treine linije
povuene od bradavice dojke i pupka i
predstavlja mesto najjae osetljivosti
zapaljenja une kese; Sudeckova kritina t., deo rektuma izmeu poslednje
sigmoidne arterije i ravanja gornje hemoroidne arterije, ranije se smatralo da
ligatura poslednje ispod ove take izaziva gangrenu rektuma, dok su klinika
iskustva ovo miljenje pobila.
taedium vitae, bolesna zasienost ivotom i zbog toga sklonost ka samoubistvu pri melanholiji. V. melancholia.
taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za
razliite tvorevine oblika trake ili pantIjike; (parazit): T. echinococcus, psea
pantljiara klobuara, pantljiara veliine oko 0,5 cm, parazit psa, rede make. U stadijumu larve ivi u mnogim sisarima, stvarajui hidatidne tumore ili
ciste, najee u jetri. ovek i ostali sisari se zaraze kada zagaenom hranom
pojedu jaja ove pantljiare, a pas kada
pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococcus granulosus; T. saginata, govea
pantljiara. Kao odrasli parazit ivi u
crevu oveka i dostie duinu od 3 do
8m, a kao larva ivi u miiima i drugim
organima goveeta (Cysticercus bovis).
ovek se zarazi kada s nekuvanim ili nedovoljno kuvanim mesom pojede bobice ove pantljiare, a govee kada proguta njena jaja; T. solium, svinjska pantljiara. Kao odrasli parazit ivi u crevu oveka. Duga je obino 2 do 3 m. U stadijumu larve ivi u miiima svinje (bobiavo meso), a u retkim sluajevima i
u oveku. ovek se zarazi kada s neku-

talipes
vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim
mesom pojede larve ili bobice (Cysticercus cellulosae) ove pantljiare, a svinja se zarazi kada pojede njena jaja.
taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljiare u
telu nekog parazita.
taenicida (remedia), tenicidi, sredstva
koja ubijaju pantljiare.
tahikardija, v. tachycardia.
tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teritorijalnih bolnica koje su graene u umama ili drugim zaklonjenim mestima,
udaljene od komunikacija i za njih je
znao samo neophodan broj osoba (ak
ni bolniko osoblje nije znalo za sva
odeljenja bolnice, a ranjenici su dovoeni nou ili po danu sa zavezanim oima itd.). Tajne bolnice su bile spremne
za pokret i za samoodbranu, a uporedo
sa nadzemnim graena su i podzemna
sklonita. Najbolje su bile organizovane
u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su
tajne bolnice bile u naseljima i domainstvima), a u sluaju opasnosti ranjenici bi se sklonili u sklonite (baze, bunkeri).
taksonomija mikroorganizama; poslednjih godina sve se vie uvodi sistem tzv.
numerike taksonomije, u kojoj klasifikacija zavisi od broja zajednikih svojstava.
taktilan, koji se odnosi na ulo pipanja.
Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat,
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se kao sastojak prakova
za spoljnu upotrebu i kao praak za posipanje.
talipes, uroena deformacija stopala koje
je skrenuto sa svog normalnog poloaja;
tcalcaneovalgus, izoblienost stopala
u kome je peta iskrenuta upolje, a prednji deo stopala izvinut navie; t.calcaneovarus, izoblienost stopala s petom
okrenutom prema sredinoj osovini
tela, a s prednjim delom stopala izdignutim; t. calcaneus, izoblienost stopala u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignuto stopalo; t. cavovalgus, izoblienost u
kojoj je uzduni luk stopala izdignut, a
peta iskrenuta upolje; t. cavus, deformacija stopala u kojoj je uzduni luk
prekomerno izdignut; t. equinovalgus
791

talipomanus
izoblienost stopala s petom izdignutom i izvijenom upolje; t. equinonovarus, izoblienost u kojoj je peta uvrnuta
unutra, dok je stopalo u tabanskoj fleksiji. Pored toga unutranja ivica stopala
je u supinaciji, a prednji deo stopala lei
medijalno u odnosu na osovinu noge
(adukcija); svod stopala je visok, taban
uduben i elo stopalo u tabanskoj fleksiji (equinus); t. planovalgus, izoblienost stopala s petom skrenutom upolje
od osovine noge, spoljanja ivica stopala lei vie od unutranje i svod stopala
je nizak. Deformacija je uroena ili nastaje usled spazama koja kontroliu stopalo; t. valgus, deformacija stopala s
skrenutom petom upolje od osovine
noge; t. varus, deformacija stopala s petom uvrnutom medijalno od osovine
noge.
talipomanus, uroena iskrivljenost aka
koje su u svom korenu savijene radijalno.
Talmina operacija, v. operacija.
talus, skona kost na petnoj kosti. Spaja
stopalo s potkolenicom.
tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili
vate koja se stavlja u telesne upljine i
rane u cilju leenja; (2) v. tupfer.
tamponada, zaepljivanje stavljanjem
tampona u telesne upljine ili rane u cilju leenja. V. tampon; (hir.) upotreba
tampona; balonska t., ezofagogastrika
tamponada izvedena pomou trocevnog i dvobalonskog tampona. V. Sengstaken-Blakemoreova sonda (pod sonda); Bellocqova t.f zadnja tamponada
nosa pomou unapred pripremljenog
jastuastog tampona gaze, vezanog svilenom niti, koji se pomou nje uvlai
kroz nos u nosni deo drela i fiksira se
u njemu. Upotrebljava se u tekom krvarenju nosa, veinom u kombinaciji s
prednjom tamponadom; ezofagogastrika t., v. balonska tamponada, Sengstaken-Blakemoreova sonda; Mikuliczeva t., tamponada rane jednom veom
etvorouglastom jodoformskom gazom
za koju je privren laneni ili svileni
konac. Gaza se u rani rairi u obliku
kese i ispuni se trakama gaze, a konac se
izvue iz rane. Mikuliczeva tamponada
792

tarsus
slui za tamponadu rana s velikom inficiranom upljinom; t. srca, akutna
kompresija srca krvi izlivenom u osre
usled povrede sranog miia pri ranjavanju ili prsnuu aneurizme srca.
tamponade du coeur, (fr.) tamponada
srca, akutna kompresija srca izlivom
teposti u perikard ili izlivenom krvlju
iz srca nastalim usled njegove rupture
ili povrede.
tamponi, v. puferi
tamponi r ati, v. tamponada.
tanati, soli taninske kiseline.
tanin, v. Acidum tannicum.
taninska kiselina, v. Acidum tannicum.
tanko crevo, v. intestinum tenue.
tare, zvuna pojava izazvana trenjem hrapavih povrina; perikardni t., tare koji
se uje u sranom predelu u bolesnika
sa suvim perikarditisom; pleurski t.,
koji se zbog fibrinskih naslaga uje usled trenja listova pleure pri disanju;
pleuroperikarni t., posledica je suvog
zapaljenja pleure i perikardijuma.
tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu noja, osobito u pes valgus inflammativus.
tarsectomia, tarzektomija, resekcija tarzusa (tarzalne ploice) onog kapka.
Vri se u starom oiljnom trahomu koji
je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja
tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom
se postie korekcija pogrenog poloaja
kapka i odstranjuje se pritisak na onu
jabuicu.
tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog
same grae tarzusa primarno zapaljenje
je veoma retko. Uzroci: trahom, conjunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifilis.
tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili totalno spajanje, zaivanje kapaka hirurkim putem. Vri se u cilju zatite ronjae kada su u pitanju egzoftalmus, keratitis neuroparalitika, trofiki poremeaji ronjae i dr.
tarsus, koren stopala, noje. Sainjavaju
ga kosti: skona (talus), petna (calcaneus), unasta (os naviculare), kockasta
(os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa
cuneiformia); t. palpebrae, kapana
fibrohrskavina ploica koja kapku
daje izvesnu vrstinu; (embr.) gusto zbi-

tartarati
jena vezivna ploa oko zaetka velikih
kapanih lezda, javlja se u embriona
od 13 cm duine.
tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tartaricum).
Tartarus, naziv za vinski kamen ili sre
(kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v.
Kalii stibylotartras; T. natronatus, v.
Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi
stibylotartras.
tatula, v. Datura Stramonium.
taurodontismus, taurodontizam, retka
anomalija zuba, predstavlja stanje evolucije zuba u oveka. Zubi imaju izgled
prizama, slino zubima nekih preivara.
Najizraeniji znak je enormno velika
pulpa. Danas se retko sree, ponekad u
nedovoljnoj tvorbi glei u displaziji ektoderma.
tauroholna kiselina, jedna od unih kiselina, koja se sastoji od taurina (oksidisani proizvod aminokiseline cisteina) i
holne kiseline meusobno vezanih
peptidnom vezom.
tautomerija ili dezmotropija, specijalan
tip izomerije funkcionih grupa. U tautomeriji postoji ravnotea izmeu dva razna oblika jedinjenja od kojih svaki oblik
ima svoju fukcionu grupu. Npr. u sluaju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ketoni) poznata je tzv. keto-enoltautomerija.
taxis, taksis; (1) kretanje organizma u odreenom pravcu kao reakcija na dejstva
spoljanjih drai (galvanotaksija, geotaksija, termotaksija, fototaksija, hemiotaksija). V. tropismus; (2) manualni postupak kojim se kilna sadrina, naroito
u sluaju ukljetene kile, vraa pomereni organ u normalan poloaj.
Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v.
idiotija.
Tay-Sachsova bolest, v. idiotija.
teni scintilacljski broja, slui za efikasno merenje niskoenergetskih betaizraivaa, X- i gama-zraka. Uzorak u
tenom stanju se mesa s fluorescentnim
rastvorom, pa se pomou odgovarajueg brojakog sistema odreuje koliina izotopa u uzorku.
tenost, v. humor, liquor; t. cerebrospinalna, modanokimena tenost, bist-

Teichmannovi kristali
ra, bezbojna tenost koja ispunjava
modane komore, centralni kanal kimene modine i subarahnoidni prostor.
Stvara se u visini horioidnih spletova
modanih komora a resorbuje se u venske sinuse preko Pacchionijevih modaninih zrnaca. Normalno je ima oko 150
ml. Sadri pokoji limfocit, 20-30 mg/o
belanevina, oko 50 mg/o glikoze i
720-750 mg/o hlorida. U leeem poloaju oveka pri lumbalnoj punkciji ima
pritisak oko 20 cm vodenog stuba. titi
mozak i kimenu modinu od potresa.
teflon, sintetska tkanina, politetrafluor-etilen koji nastaje polimerizacijom tetra-fluor-etilena (CF2=CF2); teflon je otporan i slui za zatitu predmeta od korozije. V. dacron.
tegljenje, v. tractio.
tehnike povrede, v. traumatizam.
tehnika, metod ili postupak pri nekim hirurkim intervencijama; Coffeyjeva t.,
metod ispravljanja izvraene mokrane
beike u vidu transplantacije uretera u
kolon, provlaei ga kroz zid kolona
tako da ovaj deluje slino valvuli; Conwayjeva t., nain popravljanja teke
makromastije (ogromnih dojki) koja se
sastoji od delimine amputacije dojke i
slobodnom presaivanju koluta i bradavice dojke; Selingerova t., perkutana punkcija arterije ili vene u cilju vrenja angiografije; Trueting t., nain leenja preloma kosti, koji se sastoji od strogih hirurkih uslova: pranja celog ekstremiteta vodom i sapunom, brijanja
dlaka, premazivanja jodom, debridiranja rane s uklanjanjem hematoma, deperiotiranih fragmenata kosti i stranih
tela, repozicije preloma i posle toga se
stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobilie gipsanim zavojem; najzad daje se
antitetanusni serum.
tehnika atmosfera, oznaka at, vansistemska jedinica za pritisak ija je upotreba zakonski zabranjena posle 1980.
godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa.
Teichmannovi kristali hemina, heminski kristali nastaju raspadanjem hemoglobina uz dodatak natrijum-hlorida i
siretne kiseline. U sudskoj medicini
njihov nalaz moe da poslui za dokazi793

telangiectasia
vanje prisustva krvi u sumnjivim mrljama.
telangiectasia, telangiektazija, proirenje
grupe sitnih krvnih sudova; t.haemorrhagica hereditaria, nasledna hemoragijska telangiektazija, nasledna s malim
angiomima po koi i sluznicama, praeni esto epistaksisom i krvarenjima iz
organa za varenje, a ponekad i plunim
i hepatikim arteriovenskim fistulama.
Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spider t., v. spider naevL
telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih kapilara. Obino se javlja u sepsi.
telace, telaca, v. corpusculum, corpuscuIa.
telecentrian hromosom, hromosom sa
centromerom na njegovom kraju.
telekardiografija, rendgensko snimanje
srca s udaljenosti 2 m od anode do filma
(u anglosaksonskim zemljama udaljenost je 180 cm). Za to vreme bolesnik
obino guta barijumsku pastu, pa se
kroz sranu siluetu vidi poloaj jednjaka i njegov odnos sa srcem i aortom.
telekobalt-terapija, dubinsko zraenje iz
daljine
vetakim radioaktivnim izoto
pom 60Co. V. kobaltna bomba.
x
telencephalon, telencefalon, veliki mozak, pripada centralnom nervnom sistemu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sastoji se od dve polutke spojene komisurama uljevitim telom (corpus callosum) i modanim svodom (fornix). Svaka
polutka ima sredinu upljinu, bonu
komoru (ventriculus lateralis) i etiri
renja: eoni (lobus frontalis), temeni
(lobus parietalis), slepooni (lobus temporalis) i potiljani reanj (lobus occipitalis). Spolja je polutka naborana u vijuge
(gyri cerebri) izmeu kojih se nalaze
lebovi (sulci cerebri). U kori velikog
mozga (cortex cerebri) smeteni su centri
s odreenim funkcijama. V. centri telo,
v. corpus.
telo oveka, v. corpus humanum. telur,
Te, hemijski element, nemetal, po
hemijskim osobinama slian sumporu.
temena kost, temenjaa, parna kost krova
lubanje. V. os (parietale).
temenac, v. fonticulus.
794

teniski lakat
temenci, meki prostori izmeu fetalnih
lubanjskih kostiju. V. fontanele.
temenjaa, temenac, polep; masne naslage na temenu glave neke odojadir kao
proizvod lojnih i znojnih lezda.
temporalis, temporalan, slepooni, npr.
os temporale, slepoona kost.
temporalni arteritis, v. arteritis.
tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti
instrument koji slui za zahvatanje i pridravanje tkiva.
tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans
traumatica, okotavanje mesta u tetivi
izloenih traumama; t. stenosans, stenozujui tendinitis prstiju ruke.
tendo, tetiva, ila kojom se mii pripaja
na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i vezivnog omotaa; t. calcaneus Achillis,
Ahilova tetiva, zavrna tetiva troglavog
miia nonog lista koja se pripaja na
petnoj kosti i moe se napipati pod koom.
tendoplastica, tendoplastika, reparatorna, plastika hirurgija tetive.
tendovaginitis, zapaljenje omotaa tetiva;
t. hypertrophica, vornovata zadebljanja na oprunim tetivama podlaktice i
paraliza binog ivca u pijanista; t. purulenta, gnojno zapaljenje omotaa tetive nastalo najee prelaskom zapaljenja iz okolnog vezivnog tkiva na sam
omota; stenozirajui t. (De Quervain),
bolna stenoza omotaa tetive dugog i
kratkog odmicaa palca; t. vaginitis
crepitans, tenalgia crepitans, vrsta
tendovaginitisa s. pucketavim trenjem
pri kretanju tetive (usled fibrinskih naslaga).
tenesmus, tenezam, bolni i bezuspeni napon prilikom pokuaja pranjenja stolice ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i
bezuspeni naponi u donjem delu rektuma; t. vesicalis, tenezmi koji ponekad postoje pri mokrenju.
teniski lakat, oteenje pripoja miia na
spoljanjem epikondilu ramenice. Kod
backhand udaraca, ako se ne izvode
pravilno zbog vuenja miia ekstenzora ake, dolazi do nadraaja pokostice
pomenutog podruja. Znak prepoznavanja u ranoj fazi: bol pri pokuaju da se
podigne aka koja visi preko ivice stola.

tenodesis
(Najvanija je prevencija, a leenje kao i
u sluaju kopljakog lakta.)
tenodesis, tenodeza, uvrivanje tetiva
miia van funkcije za kost u blizini
zgloba. Tenodeza se vri u cilju da se
zglob dovede i odri u pogodnom poloaju.
tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama,
sin. tenontodynia.
tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje
Tenonove kapsule. Kapci oteeni, hemoza venjae, bol. Etiologija: infektivna oboljenja, sepsa, angina, posle operacije razrokosti.
Tenonova ahura, capsula bulbi, fibrozni
omota one jabuice, privruje je in
situ, titei od naglih pokreta onih miia. V. capsula Tenoni
tenorrhaphia, tenorafija, zaivanje razdvojenih krajeva tetive.
tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje
ovojne tetive. Sin. tendovaginitis.
tenotomia, tenotomija, operacija na spoljnjim miiima oka koja s sastoji u deliminom ili potpunom presecanju njegova pripoja za onu jabuicu. Ima z
cilj slabljenje miia kada je njihova
funkcija pojaana.
tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva.
tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v.
intraokularni pritisak.
tenzidi, sin. deterdenti, atkilbenzoesulfonati. Bela amorfna masa dobro rastvorljiva u vodi. Daje obilnu penu, ve pri
koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju
povrinski napon, veoma dobro skidaju
neistou s predmeta i rublja. iroko se
primenjuju u domainstvima i industriji, slabo su toksini. Na potronju ne utie tvrdoa vode. Smrtna doza l do 2 g
na kg telesne teine sporo se izluuje iz
organizma.
teorije o delovanju arita: mikrobna t.,
mikroorganizmi iz arita raznose se
putem krvotoka po organizmu i dovode
do oboljenja udaljenih organa; alergenska t., arite je izvor alergena, koji senzibiliu organizam; t. neurovaskularne
distrofije, arite je polje remeenja vegetativnih funkcija i izvor patolokih
nadraaja koji se preko vegetativnog
nervnog sistema prenose u pojedina tki-

teritorijalne bolnice
va i organe. U njima nadraaji dovode
do remeenja cirkulacije i stvaraju oboljenja.
terapija, v. therapia.
terapijska doza, v. dosis.
terapijska irina leka, razlika izmeu
toksike doze nekog leka za oveka i
njegove srednje terapijske doze.
terapijski indeks, odnos izmeu srednje
letalne doze (LD50) i srednje efikasne
doze (ED50) nekog leka (podaci dobiveni
prilikom oglednih istraivanja na ivotinjama).
teratogeni, inioci koji izazivaju uroene
nakaznosti.
teratoma, teratom, novofaslina koja sadri organe ili razvijene strukture sva tri
germinativna lista. Teratomi nastaju od
totipotentnih elija obino jajnika ili semenika ili od ostataka nediferentovanog tkiva najee u sakrokokcigealnom predelu ili u osnovi lubanje, u
srednjoj liniji meugrua ili trbune
duplje, kao i na drugim mestima.
teratozoospermia, teratozoospermija,
pojava patolokih oblika semeglavaca
(v.tamo) u velikom procentu (vie od
40% semeglavaca).
terbium, Tb, hemijski element, metal, spada u lantanoide.
Terebinthina, terpentin, gust balzam,
svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija
se od raznih vrsta Pinusa. Sadri
70-80% smola i 15-30% terpentinskog
ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obliku linimenta i masti. V. Aetheroleum Terebinthinae.
terebrans, koji bui, provruje, npr. grizlica eluca ili dvanaestopalanog creva.
teres, obao, obal, npr. musculus teres minor, mali obli mii.
teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove
za leenje i hospitalizaciju povreenih i
obolelih s odreene teritorije, smetene
su najee u manjim naseljima (u zgradama sanitetskih i drugih ustanova, u
seoskim kuama itd.) ili su se za njih
pravili posebni objekti, obino za tajne
bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u
umama ili drugim zatienim mestima,
dalje od komunikacija; posebna se panja obraala izradi tajnih podzemnih
795

termalizam
sklonita (baze, bunkeri) za sklapanje
povreenih i oboleHh u sluaju opasnosti. V. vojnosanitetska baza.
termalizam, sve vie obuhvata banje: njihovu organizaciju, opremu, njihove urbanistike probleme i dr., kako u administrativnom, tako i u terapijskom pogledu.
termalno-mineralna voa, v. voda.
terme, v. thermae.
terminalis, terminalan, (1) krajnji, zavrni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2)
koji se javlja pred smrt.
terminalni ileitis, v. ileitis.
terminalno C, kraj polipeptidnog lanca
na kome se nalazi slobodna alfa-karboksilna grupa koja pripada poslednjoj
aminokiselini u tom lancu. Terminalno
C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprotni kraj lanca oznaava se sa terminalno
N.
termodinamika temperatura, sin. apsolutna temperatura, veliina koja se meri
kao funkcija energije koju poseduje odreena supstancija. Termodinamika
temperatura se smatra osnovnom fizikom veliinom ija jedinica kelvin (simbol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI.
termodinamika, nauna disciplina koja
prouava energetske transformacije. U
uem smislu se odnosi na pretvaranje
toplotne energije u druge oblike energije.
termokauter, instrument koji slui za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva pomou toplote. V. Paquelin.
termoklimatizam, sve to se odnosi istovremeno i na banje i na klimatska mesta.
termoregulacija, sloen mehanizam kojim homeotermni organizmi odravaju
stalnu telesnu temperaturu bez obzira
na temperaturu spoljanje sredine.
termoregulacioni aparat, pribor koji
uestvuje u odravanju telesne temperature a ine: termoregulacioni centar u
hipotalamusu koji regulie odnos izmeu koliine stvorene i odate toplote, u
zavisnosti od uslova u kojima se organizam nalazi.
termostat, zatvorena komora u kojoj se
moe odravati stalna temperatura odreene visine.
796

test
terpentinsko ulje, v. Aetherolea.
terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zemlja, higroskopna masa slina branu nastala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sastoji se uglavnom od silicijum-dioksida.
Sin. infuzorijska zemlja.
teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored
zuba usled nedostatka prostora; primarna t., v. macro do ntio; sekundarna
t., steena nepravilnost, nastaje nizu
stalnih zuba kada usled prevremeno izvaenih ili karijesom oteenih mlenih
kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu osloboeno mesto na vilinom grebenu.
test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled,
opit, ispitivanje; (2) naroita hemijska
reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i ustaljenih ispitivanja koja imaju za cilj da
pomou utvrenih merila ustanove stanje psihikih funkcija, npr. pamenja,
inteligencije, panje itd.; Abramsov t.,
za odreivanje olova u mokrai; acetonski t., test za utvrivanje prisustva
acetona u mokrai; acetosiretne kiseline t., test za otkrivanje acetosiretne
kiseline u mokrai; ACTH-t., test za stimulaciju kore nadbubrenih lezda; izvodi se infundovanjem ACTH (v. tamo)
ili intramuskulnim davanjem sintetskog ACTH - Syncathena (Syncathenski test); Addisov t., test odreivanja specifine teine mokrae posle izbegavanja tene hrane u toku 24 asa;
Adlerov t., benzidinski test; adrenalinski t., epinefrinski test; aglutinacijski
t., dijagnozni test u kome se vri aglutinacija bakterija ili drugih elija; albuminski t., testovi za otkrivanje belanevina u mokrai; alizarinski t., test za indirektno odreivanje kiselosti mokrae
na osnovu njene boje posle uzimanja
alizarina; Allenov t., test za odreivanje
glikozurije; Althausenov t., test apsorpcije galaktoze; ambinonski t., test za
stimulaciju titaste lezde; izvodi se intramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u
nas, registrovan preparat ovog hormona nosi fabriki naziv Ambinon, pa
otuda i ime testa; angiotenzinski t.,
test za indirektno odreivanje renina
(V. tamo) u krvi (zove se jo i Kaplan-Silahov test), izvodi se infundovanjem od-

test
reene koliine angiotenzina (v. angiotensin); antiglobulinski t., Coombsov
test; antistreptolizinski t. (ASTO), koristi se za dijagnostikovanje reumatizma i drugih posledica streptokoknih infekcija. Titar vei od 1/200 je pozitivna
reakcija; Aptov t., test za odvajanje fetusnog hemoglobina od hemoglobina
odraslih; argininski t., test za stimulaciju izluivanja HGH (v. tamo); izvodi se
infundovanjem odreene koliine aminokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov
t., test za odreivanje acetosiretne kiseline u mokrai; Ascheim-Zondekov
t., ovi autori su utvrdili da posle potkonog ubrizgavanja mokrae trudne ene
nezreloj enki mia dolazi, usled prisustva horiogonadotropnog hormona,
do promena na jajnicima miice. Posle
nekoliko dana na jajnicima ogledne ivotinje zapaa se veliki broj zrelih folikula, krvarenje u jajnicima i stvaranje
utih tela. Koristei svoja zapaanja
Ascheim i Zondek su prvi stvorili bioloku metodu za ranu dijagnozu trudnoe; Ascolijev t. termoprecipitacije,
test kojim se odreuje, dokazuje antigen (precipitinogen) ekstrakta od inficiranih tkiva ili leeva. Dodavanjem suspenziji ekstrakta antiseruma (precipitina) javlja se precipitacija u vidu prstena, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva
zaraeni bacilima antraksa. Ovaj test se
koristi najvie u veterinarskoj praksi;
Aswoodov t., ispitivanje teinskog razvoja materice u cilju procene estrogenih i progestogenih svojstava enskog
organizma; Au t., za ispitivanje krvi davalaca na australijski (Au)-antigen; autohemolizni t., test za utvrivanje odreenih hemoliznih bolesti; Bachmanov t., test za dijagnozu trihinoze, pomou intradermne reakcije; Bangbv t.,
za dijagnostikovanje bruceloze u stoke;
bazofilne degranulacije t., test za utvrivanje preosetljivosti na odreene
antigene; Benedictov t., test za odreivanje glikoze u tenostima; Benedictov
i Murlinov t., test za odreivanje aminokiselina u mokrai; bentonitski t,,
test za dijagnostikovanje reumatoidnog
artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi

test
u stolici; beta t., psiholoki test za utvrivanje stepena inteligencije; bioloki
t., (stom.), v. test blokirajui; biuretski
t., test za odreivanje belanevina u tenostima; olenov t., dijagnozni test za
otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-,
rakcije koaguluma; bromsulfoftaleinski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje
jetre, na osnovu klirensa te boje; brucelinski t., intradermni test za utvrivanje bruceloze; Casoni-Botterijev t., intradermni test za utvrivanje ehinokokoze; cefalin-holesterolski t., flokulacijski test za funkciono ispitivanje jetre;
blokirajui t., (stom.) dijagnostika
metoda kojom se, inaktivisanjem dejstva arita, dokazuje njegovo prisustvo
u organizmu. U oblasti posledinog oboljenja dolazi do kratkotrajnog poboljanja. Sin. bioloki test. V. Hunekeov fenomen (test); Bottynov t., (stom.) dijagnostika metoda za dokazivanje arine
infekcije i utvrivanje lokalizacije njena
arita. To je izazovni test, posle koga
nastaju pogoranja u predelu arita i
posledinog oboljenja. V. test, provokacioni; Carter-Robbinsov t., test za diferentovanje razliitih oblika polidipsije
(v. polydipsia); izvodi se praenjem koliine izluene mokrae posle intravenski ubrizganog rastvora kuhinjske soli u
odreenoj koncentraciji; Chapmanov
t., test kojim se fizikim pregledom trbuha otkriva akutni abdomen; Chvostekov t., test za utvrivanje prenadraenosti miia lica u latentnoj tetaniji;
cold pressure t., (engl. - hladni pritisak), test kojim se odreuje reagovanje arterijskog krvnog pritiska kada se
ruka od lakta do ake uroni u ledenu
vodu (u vegetativno labilnih i u esencijalnoj hipertenziji, arterijski krvni pritisak poraste ili ostaje neizmenjen);
Coombsov t., test za utvrivanje prisustva antitela ili autoantitela na opni
eritrocita (direktni Coombsov test), ili u
serumu (indirektni Coombsov test); Davidsohnov t., test za utvrivanje infektivne mononukleoze; dehidroholatski
t., test za utvrivanje brzine krvotoka;
deksazonski (ili deksametazonski t.,)
test za iskljuenje kore nadbubrene
797

test
lezde, a izvodi se, najee, davanjem
deksametazona (v. dexamethasone, u
nas fabriki naziv preparata i Dexason); slui za ispitivanje osovine ACTH
(v. tamo) - kora nadbubrene lezde;
Dickov t., test za odreivanje postojanja imuniteta prema arlahu intradermnim ubrizgavanjem filtrata kulture hemolitikih streptokoka; dilucioni t.
(Volhard), test kojim se ispituje sposobnost bubrega za eliminaciju koliine
tenosti. Sastoji se u tome to se ispitaniku ujutro da natate i posle pranjenja mokrane beike da popije 1-1,5 lit.
nezasladenog aja. Ispitivana osoba
mokri u posebne posude svakih pola
asa u toku etiri asa. Mere se volumen i
specifina teina svake porcije izlue-ne
mokrae. Osoba s normalnom funkcijom
bubrega izlui svu unetu koliinu
tenosti u toku 3 do 4 asa. Specifina
teina izluene mokrae ne treba da
bude vea od 1002 do 1003; Doizy-Curtisov t., bioloki metod koji koristi kao
farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane
ili infantilne miice, stvaranje vaginalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^
reivanje vremena krvarenja; Donneov
t., test za otkrivanje gnoja u mokrai;
Dumontpallierov t., test za odreivanje bilirubina u mokrai pomou 1%
tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.)
dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Blokirajui test, kojim
se, primenom mikrodoza rendgenskog
zraenja u predelu arita, postie privremeno poboljanje posledinog oboljenja; Ehrlichov t., test za odreivanje urobilinogena u mokrai; ElIsworth-Howardov t., test za diferentovanje hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis) od pseudohiperparatireoidizma (v. pseudohyperparathyreosis); izvodi se praenjem koliine izluenog
fosfora u mokrai tokom 24 asa posle
intravenski datog standardizovanog parahormona (v. tamo); epinefrinski t.,
test za utvrivanje prirode neutropeni-je
(leukopenije); euglobulinski t., test za
utvrivanje patoloke fibrinolize;
Ewaldov t., test za utvrivanje sone ki798

test
seline u eludanom soku; Fahraeusov
t. odreivanje brzine sedimentacije
eritrocita; Fehlingov t., test za utvrivanje glikozurije i njenog stepena; Fennerov t., dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Primenom
malih doza penicilina privremeno se
podstie arite i pogorava posledino
oboljenje; fibrinogenski t., odreivanje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije radioaktivnog joda u titastoj lezdi,
primenjuje se za ispitivanje funkcije titaste lezde uivo. Posle unoenja dijagnostike doze radioaktivnog joda, odreuje se brzina njegova vezivanja (procent fiksacije) u titastoj lezdi, najee
posle 2,3, 4 i 24 asa; flokulacioni t. po
Ramonu, slui za odreivanje vrednosti seruma i toksina; foam t., (engl.) test
za utvrivanje bilirubina u mokrai na
osnovu .promene boje pene mokrae;
Folin-Wuov t., test za odreivanje glikemije; formol-gel t., test za dijagnozu
kala-azara; Fouchetov t., test za odreivanje bilirubina u krvi; Freiov t., specifian za utvrivanje IV venerikog oboljenja (lymphogranuloma venereum)
intradermnim ubrizgavanjem antigena
dobijenog punktatom bubona; Friedmanov t., modifikovana A.Z. metoda se
izvodi tako da se po ubrizgavanju mokrae, ispitivane na trudnou, u venu
nezreloj enki zeca u pozitivnoj reakciji
ve posle 48 asova dolazi do istovetnih
promena na jajnicima zeice (kao u A.Z.
na miicama). Preimustvo Friedmanove metode je u tome to je bra i to su
promene na jajnicima zeice izraenije;
Frommerov t., test za utvrivanje acetona u mokrai; Galli-Maininijev t., za
ogled slui mujak abe (Rana esculenta) u koga se u sluaju pozitivne reakcije
u jazvi nae veliki broj semeglavaca.
Pored ovih biolokih testova danas se
najee koristi imunoloki test koji se
osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Mayerov t., dijagnostikoj^terapijska metoda za utvrivanje lokalizacije arita i
leenje fokalnih bolesnika. Izazovni
test, u kome primenom naroito pripremljenih seruma, dolazi do privremenog
pogoranja u predelu arita i posledi-

test
nog oboljenja. Daljom primenom se
moe postii izvestan uspeh u leenju
tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za odreivanje acetona u mokrai; glikoze
podnoenja t., test optereenja glikozom za ispitivanje funkcijskog stanja
jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Labbov test, GTT; glukagonski t., test za ispitivanje glikogenske rezerve organizma (u prvom redu jetre) i funkcije sri
nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgavanjem l mg glukagona; Gmelinov t., test
za ispitivanje unih pigmenata u mokrai; Graefeov t., test za ispitivanje pokreta onih jabuica u hipertireoidizmu; Grahamov t., oralno ili intravensko davanje tetrajodoftaleina radi holecistografije; Gruber-Widalov t., v. Widalov test; gvajakov t., test za otkrivanje
krvi u stolici; Gnzburgov t., test za odreivanje HCl u eludanom soku; Hamov t., test za dijagnostikovanje paroksizmalne none hemoglbinurije; Hangerov t., cefalin-holesterolski test; Harrisonov t., test za odreivanje bilirubina u mokrai; Hartov t., test za odreivanje beta-oksibuterne kiseline u mokrai; Hayov t., test za odreivanje unih soli u mokrai; Hechtov t., test za
dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odreivanje belanevina u mokrai; Henryjev t., test za otkrivanje malarije; Hessov t., test za ispitivanje otpornosti kapilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za
utvrivanje insipidnog dijabetesa, v. test
Jadrei-Maira; Hildebrandtov t., test
za otkrivanje urobilina u mokrai; histaminski t., test za ispitivanje veliine
eludanog luenja. Danas se upotrebljava pojaani histaminski test; Hogbenov t., za test se koristi enka abe (Xenopus) kojoj se u lenu limfnu kesu ubrizga mokraa (ispitivana na trudnou)
i posle 8-10 asova u sluaju pozitivne
reakcije aba izbacuje jajne elije, koje
su mikroskopski lako vidljive; Howellov t., test za ispitivanje koagulacije rekalcifikovane plazme; Hunekeov t., dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Blokirajui test u kome
nastaju privremena poboljanja posledinog oboljenja. Moe se primeniti

test
samo u oboljenjima sa subjektivnim tegobama, u vidu bola ili svraba. Sin. fenomen, Hunekeov, Impletol test; ikterusnog indeksa t., test odreivanja bilirubina u plazmi; indigo-karminski t., test
za funkcijsko ispitivanje bubrega; intrakutani t., test koji posle ubrizgavanja
nekog antigena u kou pokazuje osetljivost organizma prema tom antigenu;
Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen;
insulinski t., test za stimulaciju izluivanja HGH (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice
kristalnog insulina (v. tamo) intravenski; t. inteligencije, metoda odreivanja
stupnja inteligencije, v. kolinik inteligencije; Jacobsthalov t, test za dijagnostikovanje sifilisa; Jadrei-Maira t.,
test slui za ispitivanje funkcije neurohipofize; jednostavan i u ambulantnim
uslovima lako izvodljiv praenjem koliine izluene mokrae u odreenim
vremenskim periodima posle popijene
odreene koliine vode odnosno 1%nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t.,
test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t.,
(stom.) dijagnostika metoda za dokazivanje arine infekcije zubnog porekla;
Kjeldahlov t., test za odreivanje azota
u telesnim tenostima; klirensa (clearance) t., v. clearance; koagulazni t.,
test za dokazivanje patogeniteta stafilokoka. Patogeni sojevi stafilokoka koji
produkuju enzim-koagulazu sposobni
su da izvre koagulaciju oksalatne plazme zeeva i nazivaju se koagulaza pozitivni; t. komplementa fiksacije, v. fiksacija; koncentracijski t., test za odreivanje koncentracijske sposobnosti
bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktivski t., test za ispitivanje osetljivosti na
polene; Korotkoffov t., test za ispitivanje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t.,
slui za utvrivanje alergije. Sastoji se
od ubrizgavanja seruma senzibilisane
osobe pod kou zdrave osobe, a posle 24
asa se na to mesto unosi odgovarajui
antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab,
crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko oboljenje; Kveimov t., test za dijagnostikovanje sarkoidoze; latex t.aglutinacijef slui za dijagnozu reumatoidnog art799

test
ritisa; Landsteinerov t., test za utvrivanje paroksizmalne hemoglobinurije
na hladnou; Legalov t., test za odreivanje acetona u mokrai; leucinski t.,
test slui za ispitivanje hiperinsuliniz-ma
(v. hyperinsulinismus) ako postoji
poveana osetljivost beta-elija Langerhansovih ostrvaca na aminokiselinu
leucin; Liebenov t., test za odreivanje
acetona u mokrai; lizin-vazopresin-ski
t., test za stimulaciju izluivanja ACTH
(v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin slui
kao releasing hormon (v. tamo) za
ispitivanje sposobnosti prednjeg renja
hipofize da izluuje ACTH; lupus
eritemskih elija t. (LE-t.), test za
otkrivanje antinukleusnih antitela u
sistemskom eritemskom lupusu; Mac
Laganov t., timolskog zamuenja test
Mac Leanov t., test za utvrivanje
mlene kiseline u eludanom soku;
Mantouxov test, test za utvrivanje postojanja tuberkulozne infekcije i alergije
intrakutanom injekcijom razblaenog
tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije
pojavie se infiltracija i hiperemija u
sluaju pozitivne reakcije; Marshov t.,
test za otkrivanje, arsena u tkivima;^
Masterov step-t., za ispitivanje koronarne insuficijencije; McClure-Aldrichov t., intrakutani test za utvrivanje
sklonosti za zadravanje natrijuma;
Meinickeov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitivanje luenja ui preko sonde posle davanja magnezijum-sulfata; metopironski t., test za ispitivanje sposobnosti
prednjeg renja hipofize da endogenom
stimulacijom izlui ACTH (v. tamo), v. i
metopiron; Millonov t., test za odreivanje belanevina i drugih azotnih jedinjenja; Morov t., pojava papule na delu
koe u koju je utrljana tuberkulinska
mast. Slui za dijagnostikevanje tuberkuloze ili postojanja tuberkulinske alergije; Murphyjev t., palpatorni test za ispitivanje osetljivosti une kesice; t.
neutralizacije za ispitivanje moi nekog
seruma da neutralise patogene sposobnosti nekog virusa ili drugih mikroorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobilizacije treponema (TIT), ovim testom
800

test
se dokazuje prisustvo imobilizina, specifinih antitela u serumu bolesnika, inficiranih sa T. pallidum kao i drugim
treponemama. Nelsonov t. je u pogledu
specifinosti i osetljivosti iznad klasinih serolokih reakcija za dokazivanje
luesa; nikotinski t., test za stimulaciju
izluivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako
to se prati izluena koliina mokrae
posle intravenski ubrizganog nikotina;
nitroprusidni t., test za otkrivanje acetona u mokrai. Sin. Legalov test; Nylanderov t., test za otkrivanje glikoze u
mokrai; Obermayerov t., test za odreivanje indikana u mokrai; t. optereenja glikozom, test za ispitivanje sposobnosti beta-elija Langerhansovih ostrvaca pankreasa da u potrebnoj koliini i u potrebno vreme izlue potrebne
koliine insulina (v. tamo); izvodi se
oralnim ili, jo pouzdanije, intravenskim ubrizgavanjem odreene koliine
glikoze (najbolje, uz istovremenu kontrolu vrednosti imunoloki reaktivnog
insulina). Sin. Lobbov test; Pandyjev t.,
test za odreivanje globulina u cerebrospinalnoj tenosti; Paul-Bunnellov
ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reakcija hetef ofilnih antitela za dokazivanje
infektivne mononukleoze; patch t., vrsta kone probe za alergiju koja se izvodi tako to se alergenom natopljena
gaza stavi na kou i fiksira 24 asa pripojnim flasterom; Perlsov t., test za dokazivanje hemosiderina pomou pruskog
plavila; Pettenkoferov t., test za dokazivanje unih kiselina u mokrai; phenolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko
ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ograniena zapaljenjska reakcija koe posle
inokulacije tuberkulina skarifikacijom.
Slui za dijagnostikovanje tuberkuloze i
za ispitivanje stepena alergije prema tuberkulozi; pitresinski t., test za stimulaciju izluivanja ADH (v. tamo), izvodi
se tako to se prati izluena koliina
mokrae posle intramuskulno datog
pitresina (v. pitressin); bolesnici s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis) prestaju da
piju, a bolesnici s drugim oblicima polidipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju

test
i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., slui za
utvrivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe
pod kou zdrave osobe, a posle 24 asa
se na to mesto unosi odgovarajui antigen; precipitinski t., svaki test u kojeg
je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj
tenosti pri dodatku reagensa javlja talog; primogonilski t., test za stimulaciju izluivanja androgena (v. tamo) testisnog porekla [Primogonyl - primogonil - naziv je preparata koji sadri
HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva
pomou ponaanja ili govora motivacione sile koje nisu dostupne svesti; protrombinski t., Ouickov test; protrombinske potronje t., test za utvrivanje
funkcionog stanja trombocita i veliine
stvaranja tromboplastina u toku koagulacije; provokacioni t., (stom.) dijagnostika metoda u kojoj se izazivanjem i
oivljavanjem arita dokazuje njegovo
prisustvo u organizmu, kao i (ili) postojanje arine infekcije; psiholoki t.,
najrazliitiji postupci koji omoguuju
funkciono procenjivanje razliitih psihikih svojstava ispitanika; Quickov t.,
(1) za funkcijsko ispitivanje jetre na osnovu veliine izluivanja hipurne k.; (2)
odreivanje protrombinskog vremena;
Rivaltin t., za odreivanje koliine belanevina u izlivenim tenostima u
pleuri i drugim telesnim upljinama;
Robinson-Kepler-Powerov t., za odreivanje funkcijskog stanja kore nadbubrenih lezda pomou veliine izluivanja vode posle vodenog optereenja; Rorschachov t., jedan od projektivnih testova. Ispitivana osoba redom
opisuje deset slika dobivenih pravljenjem mrlja od mastila (krmaa). Odgovori su standardizovani i daju sliku
linosti, motivacione sile i emocije
koje nisu dostupne svesti. Ovde su neizbeno izraene i sklonosti samog ispitivaa; Rumpel-Leedeov t., test za ispitivanje kapilarne rezistencije komprimovanjem nadlaktice pomou gumene
poveske; Sabin-Feldmanov t., test za
dijagnozu toksoplazmoze pomou metilenskog plavog (t, boje); Salkowskijev
t., test za odreivanje ugljen-monoksida
51 Medicinski leksikon

test
u krvi; Salomonov t., test za dokazivanje karcinoma eluca na osnovu prisustva belanevine u eludanom soku;
Schickov t., slui za utvrivanje prisustva ili odsustva antitoksina u serumu, odnosno za dokazivanje osetljivosti
prema difteriji. Pozitivna reakcija znai
da je ispitivana osoba osetljiva prema
difteriji, dok negativna znai da je otporna; Schillingov t., test za ispitivanje
veliine apsorpcije vitamina Bj2 u tankom crevu; Schirmerov t., slui za odreivanje jaine luenja suza. Papirna
traka odreene duine i irine stavi se
jednim delom u konjunktivalni pag i
posmatra koliki se deo trake o vlazi u
toku pet minuta; Schlesingerov t., test
za dokazivanje uzobilina u mokrai;
scratch t., kona proba na alergiju. Odreeni alergen se stavlja na mesto koje
je povrinskim grebanjem osposobljeno da resorbuje male koliine alergina;
screening t. (engl.), test koji treba da
iskljue osobe koje nisu obolele od bolesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su
ti testovi pozitivni treba primeniti specifinije testove; sedimentacije eritrocita t., odreivanje brzine sedimentacije
eritrocita u Westergrenovim cevicama; sekretinski t., test za ispitivanje
funkcije pankreasa; seroloki t., svaki
test koji se vri s krvlju ili serumom bolesnika; Sia t., test za dokazivanje makroglobulina pomou destilovane vode;
Spenglerov t., dijagnostiko-terapijska
metoda za utvrivanje lokalizacije arita i leenje bolesnika od njih. Provokacioni test, u kome primenom rastvora
imune krvi, dolazi do privremenog pogoranja u predelu arita i konsekutivnog oboljenja. Daljom primenom se
moe postii izvesno poboljanje posledinog oboljenja; step-test, postupak
merenja fizike radne sposobnosti ili
funkcione sposobnosti kardiovaskularnog sistema korienjem penjanja na
klupicu ili stepenice odreene visine i u
odreenom tempu. Najaee se prati
frekvencija srca neposredno po zavrenom radu. Manja frekvencija srca ili
njeno bre smirivanje - bolji rezultat; t.
stimulacije, slue za ispitivanje funkci-

801

test
je, npr. endokrinih lezda posle primene odgovarajuih hormona prednjeg
renja hipofize odnosno hipotalamusa
ili drugih odgovarajuih materija sa
sposobnou podsticanja funkcije odreene lezde; Straussov t., test za dokazivanje mlene kiseline u eludanom
soku; Sulkowitchev t., test za dokazivanje kalcijuma u mokrai; supresioni t.,
slue za ispitivanje funkcije npr. endokrinih lezda posle primene odgovarajuih hormona ili drugih odgovarajuih
materija kojima se suzbija funkcija odreene lezde; Thornov t., modifikovan
ACTH- test (v. tamo) pri emu se broje
eozinofilni leukociti u krvi (test je nedovoljno specifian i osetljiv); timolskog
zamuenja t. test za funkcijsko ispitivanje jetre; tireoidni supresijski t.,
primenjuje se za ispitivanje funkcije titaste lezde. Pre i posle davanja odgovarajue doze tireoidnih hormona odreuje se tireoidna fiksacija radioaktivnog
joda. Ukoliko je ouvan mehanizam
povratne sprege hipotalamus-hipofi-zatireoideja, fiksacija se smanjuje najmanje za 30% od poetne vrednosti;
tolbutamiski test za ispitivanje spo-x
sobnosti beta-elija Langerhansovih ostrvaca guterae da u potrebnoj koliini i
u potrebno vreme izlue potrebne koliine insulina (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem odreene koliine tolbutamida (v. tamo); Tpferov t.,
test za kvantitativno odreivanje sone
kiseline u eludanom soku; tourniquetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test;
Treponemae pallidum !mobilizacije
t., specifian seroloki test za otkrivanje
sifilisa; tromboplastinske generacije
t., test za odreivanje veliine stvaranja
tromboplastina; Trommerov t., test za
otkrivanje glikoze u mokrai; t. trudnoe, u sluaju oteane dijagnoze trudnoe
(usled mioma materice, debelog trbunog zida, preosetljive bolesnice) za
postavljanje njene dijagnoze slue bioloke i imunoloke metode. One se zasnivaju na ispitivanju mokrae. Bioloke
metode poivaju na dokazivanju prisustva horiogonadotropina u velikoj koliini u mokrai ubrzo posle nidacije

802

test
oploenog jajeta; tuberkulinski koni
t., vri se u cilju da se utvrdi da Ii je neka
osoba ve inficirana bacilima tuberkuloze, a odreuje se i stepen njegovog
imuniteta prema tuberkuloznoj infekciji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostika
metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Izazovni test u kome, posle primene
ultrazvunih talasa, dolazi do privremenog pogoranja u predelu arita; van
den Berghov t., test za odreivanje bilirubina u plazmi ili serumu; van Slykeov t., test za odreivanje azota aminokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t.,
(1) za odreivanje hlorida u plazmi ili
mokrai; (2) test dilucije i koncentracije
slui za ispitivanje funkcije bubrega;
Waalero-Roseov t., test za dijagnozu
reumatoidnog artritisa pomou aglutinacije ovijih eritrocita; Wassermannov t., test za dijagnostikovanje sifilisa;
Weberov t., (1) uporeivanje kostne
sprovodljivosti na oba uha istovremeno. Vri se stavljanjem zvune viljuke
na teme ili na elo u sagitalnoj ravni. Pri
postojanju oteenja sprovodnog aparata uha ton se uje bolje bolesnim
uhom, a pri oteenju prijemnog aparata (unutranjeg uha) zdravim uhom; (2)
gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici;
(3) test za odreivanje indikana u mokrai; Weibergov t., test fiksacije komplementa za dijagnozu ehinokokoze;
VVid-Gimzellov t., imunoloki test uveden od ovih autora ima prednost u odnosu na bioloki test jer ne iziskuje eksperimentalne ivotinje i u sluaju trudnoe ve posle dva asa dokazuje prisustvo horiogonadotropina u ispitivanoj mokrai; Widalov t., test aglutinacije tifusne salmoneloze pomou seruma
bolesnika slui za dijagnozu crevnog tifusa; t. za dokazivanje arine infekcije dentogenog porekla, dokazuju postojanje alergije na antigene iz arita, a
time dokazuju i stanje arine infekcije
u organizmu; t. eanjem, test za stimulaciju izluivanja ADH (v. tamo); izvodi
se uskraivanjem uzimanja tenosti u
toku 12-24-36 asova; bolesnici s insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus) nisu sposobni da izdre ovaj test.

tetanus
tetanus (sklopac, zli gr), teko akutno oboljenje s tonikim grom i paroksizmima. Nastaje posle prodora B. tetani kroz
povredu na koi ili sluznici. Prvi simptom bolesti je stegnutost vilica *(trizmus). Zatim nastaje ukoenost svih miia (tonusni gr). esti su i kratkotrajni
konvulzivni grevi koji se ponavljaju
(paroksizmi). Ima vie klinikih oblika
tetanusa, to uglavnom zavisi od ulaznih vrata infekcije; cefalini t., nastaje
posle povrede na licu s pojavom jednostrane paralize facijalnog nerva, te je
lice asimetrino. Smrtnost u tetanusu je
oko 30%, a u ginekolokom i neonatalnom tetanusu - preko 80%; generalizevani t., ima izraen tonusni gr i paroksizme; ginekoloki t., nastaje posle kriminalnog pobaaja, ili nehigijenskog
poroaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i
redak, a odlikuje se ukoenou samo
povreenog ekstremiteta; t. novoroeneta nastaje infekcijom pupanog
patrljka prilikom presecanja i podvezivanja pupane vrpce. Nakon 5-10. dana
od roenja, novoroene prestaje da
sisa i plae zbog stegnutih vilica, a elo
se telo ukruti.
tetanusni antitoksin, v. serum.
tetiva, v. tendo.
tetovisanje, (1) pege ili are (likovi) u koi
koje se vetaki postiu unoenjem obojenih ili nerastvorljivih estica u kou
ubodima; (2) t.ronjae, obojavanje belih oiljaka ronjae hloridom zlata ili
kineskim tuem iz kozmtskih razloga.
Danas je ovu metodu potisnula keratoplastika.
Tetracaini chlorium (tetrakain-hlorid),
lokalno anestetiko sredstvo iz grupe
derivata paraaminobenzojeve kiseline;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
tetraciklini, grupa antibiotika u koju spadaju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice
Streptomyces aureofaciens), oksitetraciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces
rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz
hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice
Streptomyces viridifaciens) i polusintetski demetil-hlortetraciklin (demeklociklin), pirolidinometil-tetraciklin (rolitetraciklin, metaciklin i doksiciklin.
51*

thalamotomia
Spadaju u grupu antibiotika irokog
spektra.
Tetracyclini chlorium (tetraciklin-hlo
rid), antibiotik irokog spektra; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
tetrada, u genetici grupa od etiri zdruene hromatide u toku sinapse ili grupa
od etiri haploidne elije koje proistiu
iz mejoze.
tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko jedinjenje olova, koje se dodaje benzinu
za poveanje oktanskog broja, odnosno
protiv lupanja motora. U organizam
prodire inhalacijom i kroz kou usled
rastvorljivosti u lipoidima izaziva mentalne simptome, pa i smrt. Naziva se i
etil-gas.
tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thyroxin.
tetrajodophenolphthalein, tetrajodofenol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedinjenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava
se u rendgenologiji kao kontrastno
sredstvo za snimanje une kesice. Obino se uzimala peroralno.
tetralogia Fallotova, uroena srana
mana, ispoljava se stenozom plune arterije, defektom meukomorske pregrade, jauom aortom, nad meukomorskom pregradom i hipertrofijom
desne komore.
Tetramethylthionini chlorium, v.
Methylenum coeruleum.
tetramizol, anthelmintiko sredstvo protiv askarida.
tetraploid, poliploidna elija koja u svom
jedru ima etiri haploidne garniture
hromosoma (4 genoma). Tetraploid se
oznaava s 4N V. polyploicL
tetraploidija, prisustvo u elijskim jedrima etverostrukog broja haploidnih
hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia.
tetrasomia, tetrasomija, prisustvo etiri
homologna hromosoma u jedrima diploidnih elija (2N+ 2). V. polysomia.
thalamotomia, talamotomija, hirurko izvoenje ograniene lezije talamusa; th.
anterior, vrenje lezije prednjeg jezgra
talamusa; th. dorsomedialis, vrenje
lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.

803

thalamus

therapia

thalamus, talamus, vidni breuljak, deo

glatke miie bronhija (bronhodilatameumozga, predstavlja potkorni sentorno). Oficinalan je prema naoj farmazitivni centar, a sadri i refleksne centre
kopeji.
za miris i vid.
Theophyllinum, teofilin, jedan od purinthalassanaemia, talasanemija, grupa naskih derivata (1,3-dimetilksantin) u lislednih hemoliznih anemija ija je glavu aja, a dobija se i sintetski. Ima jako
na karakteristika smanjena sinteza jeddiuretiko dejstvo, iri koronarne krnog ili vie globinskih polipeptidnih lavne sudove, oputa bronhijalne miie i
naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i
deluje nadraajno na centralni nervni
beta-talasemija su najee. U homozisistem. Oficinalan je prema naoj fargotnom obliku talasanemija predstavlja
makopeji.
vrlo teku hemoliznu anemiju, a u hete- therapeutica, grana medicine koja prorozigotnom obliku blagu anemiju; alfauava leenje bolesti. V. therapia.
t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi- therapia, terapija, leenje, upotreba mera i
gotni oblik nije kompatibilan s ivotom;
sredstava koji suzbijaju i lece neke bobeta-t., smanjena sinteza beta-lanca helesti; actinotherapia, aktinoterapija,
moglobina; homozigotni oblik (Cooleyjeterapijsko iskoriavanje biolokog dejva anemija) mediteranska anemija, postva zrane energije hemijski aktivnog
znata i kao talasanemija major, potpuni
dela svetlosnog spektra, plavih, ljubinedostatak HbA, izraena hemolizna,
astih i ultraljubiastih zrakova (npr.
hipohromna anemija, hepato- i splenozraenje kvarc-lampom); Curie-theramegalija, deformacije skeleta, mongopia, Kiri-terapija, leenje radijumom, v.
loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se
radij um-terapija; depo-t., produeno tejavlja ve u novoroeneta; heterozigotrapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u
ni oblik, talasanemija minor, sinteza
organizmu i mogunost dugog (oko 20
beta-lanca neto smanjena i usporena,
dana) postupnog proimanja organizma
prisustvo veih koliina HbA2; ponekad
dejstvenom materijom; elektrokonvulpostoji umerena anemija i splenomega-x
zivna t., leenje psihoza kratkotrajnim
lija; delta-t., heterozigotna talasanemija
proputanjem naizmenine struje kroz
u koje je smanjena sinteza delta-lanca,
mozak. Sin. EKT. V. elektrook; t. elekbez klinikih pojava; t. intermedia, tatrookom, terapija okom izazvanim
lasanemija koja se, po teini klinike slielektrinom strujom, sastoji se u izazike, nalazi izmeu homozigotnog i hetevanju epileptikih napada kratkotrajrozigotnog oblika.
nim provoenjem naizmenine struje
thalassanaemia major, v. thalassanaemia.
od 100 do 120 V kroz slepoonice. Usthalassophobia, talasofobija, oseaj strapeno otklanja depresivna stanja i kataha i nemira koji oseaju neurotine osobe
toniki stupor; elektroterapija, leenje
na moru.
raznim vrstama elektrine struje, kao
thalassotherapia, v. therapia. thalium,
to su: galvanizacija, faradizacija, frantalijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo
klinizacija. i visokofrekventne struje
metal; talijumova jedinjenja su otrovna.
(darsonvalizacija, dijatermija i kratki tathenar, tenar, dlan, uzvienje na dlanskoj
lasi); galvanoterapija, leenje galvanstrani ake spram palca. Theobroma
skom strujom; t. insulinskim okom,
cacao, kakao-drvo ije seme sadri
leenje shizofrenije velikim dozama inteobromin i oko 50% masnog ulja.
sulina koje dovode do kome usled hitheobrominum, teobromin, jedan od pupoglikemije. V. insulinski ok (pod ok);
rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u
konvulzivna t., leenje akutnih duevseirenu biljke Theobroma Cacao. Ima
nih bolesti vetaki izazvanim konvulzidiuretiko dejstvo, a deluje i na korojama. V. t. elektrookom, t. kardijazolskim
narne arterije (vazodilatatorno) i na
okom; malarioterapija, leenje progresivne paralize unoenjem u organizam prouzrokovaa malarije (m. tercia804

thermae
na); pyretotherapia, piretoterapija. Leenje neke bolesti vetaki izazivanom
povienom temperaturom tela fizikim
postupcima (dijatermija) ili ubrizgavanjem nekih hemijskih supstancija (sumpor) ili vakcina (tifusa) ili ivih klica
(krv malarikih bolesnika). Nekada se
primenjivala u leenju progresivne paralize i raznih hroninih zapaljenja. V.
impaludacija, malariotherapia; radijumterapija, leenje prirodnim radioaktivnim elementima (radijum, radon, mezotorijum). Primena moe biti intersticijalna (radiopunktura), endokavitarna
(enski polni organi, rektum, jednjak,
usta), pomou mu laza i telekiriterapije
za dubinsko zraenje. Sin. Curie-therapia; radna terapija, upoljavanje bolesnika u cilju leenja. Najee se vri u
duevnih bolesnika, a i kao psihoterapijska metoda u drugih hroninih bolesnika. V. reedukacija, mehanoterapija;
rendgen-terapija, leenje rendgenskim
zracima. Razlikuje se: duboka, srednjeduboka, povrinska i kontaktna rendgen-terapija. Retko se primenjuje terapija graninim zracima; sugestivna t.,
sugestivno leenje, vrsta psihoterapije
pri kojoj se primenjuje sugestija kao
glavno ili jedno od sredstava leenja.
Pored obine sugestivne terapije postoji
i terapija hipnozom (hipnosis) i leenje
postupcima koji stvaraju jake utiske
(tzv. larvirana sugestija), to sve spada u
irok okvir sugestivne terapije. Medicina jo nije dola do takvog savrenstva
da bi mogla potpuno da se lii sugestivnog elementa u leenju.
thermae, terme, naziv za banje s izvorima
tople vode ili za kupatila (termalno kupatilo) u kojima se za leenje koristi
topla voda.
thermocaustica, termokaustika, ispaljivanje tkiva usijanim metalom. V. termohauler, Paquelin.
thermophiles (thermos-topao), termofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi izmeu 45 i 6O0C.
thesaurismosis, tezaurismoza, metaboliki poremeaj u kome se odreena
supstancija nagomilava u velikim koliinama u nekim elijama; t. amyloidea,

thoracodynia
amiloidoza; t. cholesterolica, v. HandSchller-Christijanova bolest; t. glycogenica, v. glycogenosis; kerazinska t.,
Gaucherova bolest, melaninska tezaurismoza, Addisonova bolest; t. phosphatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vodena tezaurismoza, edem.
Thiamazolum (tiamazol, metimazol), antitireoidno sredstvo.
Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so
tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hlorovodonine kiseline; oficinalna prema
naoj farmakopeji. V. aneurin.
Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^.
Thibirge-Weissenbachov sindrom, v.
calcinosis cutis.
Thierschova transplantacija, v. transplantacija.
thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sastavljanju imena jedinjenja koja umesto
kiseonika sadre sumpor.
thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kiseline HSCN.
thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne
kiseline H2S2Oa.
thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoidnih supstancija koje spreavaju stvaranje hormona u tireoideji.
thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja
koi stvaranje tireoidnog hormona i sniava bazalni metabolizam, slino kao
to ini tiouracil i njegovi derivati.
Thiryjeva fistula, v. fistula.
thixotropia, tiksotropija, osobina izvesnih gela da pri potresu postanu teni, a
posle opet ovrsnu.
Thomasova udlaga, v. udlaga.
thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta
thoracalis, grudna aorta.
thoracoabdominalis, torakoab dominalan, koji pripada ili se odnosi i na grudi
i na trbuh.
thoracocaustica, torakokaustika, v. operacija (Jacobaesova).
thoracocentesis, torakocenteza, punkcija
zida grudnog koa u cilju isputanja njenog sadraja, npr. eksudata, gnoja i krvi.
V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis.
thoracodynia, torakodinija, bol u grudnom kou.
805

thoracolaparotomia
thoracolaparotomia, torakolaparotomija, incizija kojom se otvaraju grudi i trbuh radi pristupa u njihove duplje odnosno u supfreniki prostor i njemu susedne oblasti.
thoracophrenolaparotornia, torakofrenolaparotomija, torakotomija kroz koju
se pristupa otvaranju preage incizijom
u cilju intervencije na organima u potpreanom prostoru.
thoracoplastica, torakoplastika, plasticka operacija grudnog zida u cilju kolapsne terapije plua. Sastoji se od imobilizacije torakalnog zida, to se postie
resekcijom izvesnih njegovih delova;
ekstrapleuralna t., torakoplastika u
kojoj se, pri resekciji torakalnog zida,
ne preseca pleura; paravertebralna ekstrapleurana t.r terapija koja se sastoji
od resekcije paravertebralnog dela rebara (od I dp XI rebra) u duini od 1-4
poprena prsta na bolesnoj strani radi
ulegnua torakalnog zida u cilju kolapsa plua.
thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos
tiko ispitivanje pleuralne upljine i
plua pomou torakoskopa. V. pleuroscopia, tomkoskop.
^
thoracotomia, torakotomija, operativno
otvaranje pleuralne upljine vreno u
cilju ispranjavanja eksudata, intervencije na plunoj maramici, pluima, jednjaku, srcu i velikim krvnim sudovima.
V. thoracocenthesis.
thorax, toraks, grudni ko.
thrill, (eng.) tril, oseaj treperenja, vibracije, utvren palpacijom nekog organa,
naroito srca i krvnih sudova; aortni t.,
koji se pipa iznad aortnog ua pri mani
(naroito stenozi) aortnih zalistaka; dijastolni t, koji se pipa iznad srca u
aortnoj insuficijenciji; hidatidni t.,
podrhtavanje, koje se ponekad moe
osetiti iznad ehinokoknih mehurova;
presistolni t., koji se osea iznad sranog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t.,
koji se osea za vreme sistole u prekordijumu u aortnoj i plunoj stenozi, kao
i u defektu komorske pregrade.
thrombasthenia, trombastenija, funkcijska slabost trombocita, uroena ili ste806

thrombocytoasthenia
ena. Sin. purpura haemorrhagica hereditaria.

thrombectomia, trombektomija, odstranjivanje ugruka iz krvnog suda hirurkim putem.

thrombinum, trombin, enzim krvi koji
pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi postoji kao proenzim, koji se, pod dejstvom tromboplastina (trombokinaze) i
kalcijumovih jona, pretvara u trombin.
Sin. trombaza, fibrin-enzim.
thromboangiitis, tromboangiitis, zapaljenje intime nekog krvnog suda sa stvaranjem trombusa; t. obliterans, istovremena bolest arterija i vena koja se javlja
u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u
srednjem i unutranjem sloju krvnih sudova dovode do njihovog zaepljenja.
Posledica ovih promena je gangrena,
naroito na stopalima. Sin. Brgerova
bolest
thromboarteritis, tromboarteritis, v.
thromboendarteritis.
thrombocythaemia,
trombocitemija,
trajno poveanje broja trombocita u
krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t.
haemorrhagica, hemoragijska trombocitemija, kliniki sindrom u kojeg postoje esto ponavljana krvarenja i vrlo
veliki broj trombocita. Spada u mijeloproliferativne bolesti; t. idiopatica, hemoragijska trombocitemija; t. primari
a, hemoragijska trombocitemija.
thrombocytoasthenia (thrombasthenia) trombocitoastenija, poremeaj
funkcionisanja trombocita, ispoljen
sklonou ka krvarenju, loom retrakcijom koaguluma, produenim vremenom krvarenja, slabom aglutinacijom ili
prileplji vou trombocita; BernardSoulierova t., nasledna bolest s velikim
trombocitima i sa produenim vremenom krvarenja; Glanzmannova t.,
trombocitoastenija u kojoj ne postoji
gomilanje trombocita pod dejstvom
adenozin-difosfata (ADP); trombopatska t., trombocitoastenija u kojoj postoji
smanjeno osloboavanje trombocit-nog
tromboplastina; uremijska t., izazvana
dejstvom
toksikih
azotemijskih
jedinjenja na trombocite.

trombocytopathia
thrombocytopathia, trombocitopatija,
opti izraz za sve bolesti u kojih postoje
funkcioni poremeaji trombocita, uglavnom zbog deficita 3. inioca trombocita (trombocitnog tromboplastina); t.
constitutionalism Glanzmannova trombocitoastenija.
thrombocytopenia, trombocitopenija,
smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi; t, essentialis, idiopatska trombocitopenijska purpura. V, purpura.
Sin. thrombopenia.
thrombocytosis, trombocitoza, povean
broj trombocita u krvi.
thromboelastographia, tromboelastograaja, odreivanje vrednosti koaguluma, naroito njegove vrstine, pri zgruavanju krvi, pomou tromboelastografa.
thromboembolismus, tromboembolizam, zaepljenje krvnog suda trombom
donesenim strujom krvi iz mesta njegova nastanjanja u neki drugi krvni sud.
thromboendarteriectomia, tromboendarteriektomija, odstranjenje ugruka
zajedno s intimom obliterisanog dela
arterije u zaepljujuem tromboangiitisu; koronarni t., odstranjivanje ugruka i isecanje intime iz zaepljene venane arterije srca.
thromboendarteritis, tromboendarteritis, tromboza izazvana zapaljenjem zidova arterija; t. purulenta, u kome postoji gnojno razmekanje tromba. Sin.
thromboangiitis, thromboarteritis.
thrombogen, v. prothrombin.
thrombopathia, trombopatija, poremeaj
hemostaze u kome trombociti nisu u
stanju da oslobode svoj adenozin-difosfat (ADP) pod dejstvom agregacijskih inilaca (kolagena, epinefrina i trombina).
thrombopenia, v. thrombocytopenia.
thrombopenicus, trombopenian, koji je
u vezi s trombocitopenijom
thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phlebitis.
thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal
koji pripada grupi elemenata retkih zemalja.
thymectomia, timektomija, uklanjanje timusa operativnim putem zbog tumora

thymus
(benigni ili maligni timom) i u sluaju
teke miastenije.
thy m ic us, timusni, koji pripada timusu,
npr. a. thymica, timusna arterija.
thymolum, timol, derivat fenola dobijen
iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thymus vulgaris) ili se spravlja sintetski.
Ima antiseptiko dejstvo jae od fenola,
a mnogo je manje otrovan od fenola i
krezola. Upotrebljava se za ispiranje
usta, kao i za grgorenje, a i u nekim parazitnim oboljenjima koe. Ranije je korien (oralno) i kao anthelmintik.
thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Veina ih se razvija u prednjem sredogruu. Javlja se u benignom i malignom obliku. Po histolokoj gradi moe se javiti
u epitelnom, limfoidnom i teratomatoznom vidu koji je najrei. Granulomatozni oblik sadri epitelne elije, mnogojedarne dinovske elije, fibrozno tkivo,
limfocite i eozinofile. Morfoloka slika
moe da bude veoma slina Hodgkinovoj bolesti. Limfoidni histoloki oblik je
istovetan s limfosarkomom, kako po
morfolokoj slici, tako i po klinikom
toku.
thymoprivus, timoprivan, koji je posledica uklanjanja ili atrofije timusa.
thymus, limfoepitelni organ, glavno mesto limfocitopoeze. Limfoidan postaje
vrlo rano u toku embriogeneze, znatno
pre drugih limfoidnih organa. Timus
raste do puberteta, a zatim nastaje fizioloka involucija. U veine sisara je sastavljen od dva renja smetena u gornjem delu grudnog koa. Podeljen je na
renjie sastavljene od kore i sri. Kora
s gusto zbijenim limfocitima je na periferiji renjia, dok je sr u centralnom
delu s razbacanim limfocitima. Ima ulogu primarnog limfoidnog organa (v. primarni limjoidni organi) i u uobliavanju
elija koje uestvuju u stvaranju celularne imunosti (v. T-limfociti). Uobliavanje T-limfocita u timusu nastaje pod
dejstvom humoralnih faktora (npr. timozin). Uklanjanje timusa odmah po
roenju ima velikog uticaja na razvoj i
ispoljavanje imunoloke reaktivnosti
(celularna imunost i stvaranje antitela
na timus-zavisne antigene), (embr.) ti807

thyreocalcitonin
mus nastaje od 3. krnog useka. Glavna
masa timusnog tkiva dolazi od repnog
kraja zaetka iz useka (timusni rog).
Grudni timus se sputa u grudnu dupIju.
thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hormon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog
sastava koji u korelaciji s parathormonom (v. tamo) regulie koncentraciju
kalcijuma u krvi i zbog toga se funkciono ne smatra tireoidnim hormonom.
thyreoglobulin, tireoglobulin, belanevina glikoproteinske prirode (molekulske
teine oko 68.000) koja sadri jod, a nalazi se u mekovima titaste lezde u obliku koloida i prodstavlja oblik u kojem
se deponuju hormoni tireoideje (v,
tamo), a iz kojih se oslobaaju hidrolizom pod uticajem odgovarajuih fermenata.
thyreoidea, v. glandula thyreoidea.
thyreoideus, tireoidan, titni, titast, npr.
cartilago thyreoidea, titasta hrskavica
(grkljan).
thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje titaste
lezde, a moe biti (retko) akutno, ee
- subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili
hronino (v. struma lymphomatosa Hashimoto); t. subacuta (De Quervain), subakutno zapaljenje titaste lezde verovatno najee zapaljenjsko oboljenje
titaste lezde, obino prouzrokovano
virusom i po pravilu ima povoljan tok,
pa se zavrava potpunim izleenjem.
thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledica uklanjanja ili odsustva funkcije titaste lezde.
thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hyperthyreosis; t. factitia, vetaka tireotoksikoza, v. jod-Basedow.
thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hydroxyphenylalanin), predstavlja osnovu
u koju se, u titastoj lezdi, ugrauju
atomi joda.
tiabendazol, derivat benzimiazola, anthelmintiko sredstvo irokog dejstva.
tibia, tibija, golenica, golenjaa, unutranja kost potkolenice.
tibialis, tibijalan, golenjani, npr. nervus
tibialis, golenjani ivac.

Tiemannov katetar, v. katetar.

Tietzeov sindrom, v. syndroma.
808

tindalizacija
uf us, v. typhus abdominalis, typhus exanthematicus.
tim, u medicini oznaava grupu strunjaka koja zajedniki radi s ciljem da u odreenim uslovima obezbedi pojedincu
ili porodici potpunu zdravstvenu zatitu i pomo. Tim je sastavljen od strunjaka razliitih svojstava od kojih svaki
ima svoj delokrug zadataka. Na taj nain lanovi tima udruuju svoja znanja i
umenja radi postizanja zajednikih ciljeva.
timerosal, organsko jedinjenje ive, antiseptiko i dezinficijentno sredstvo.
timpanian zvuk, v. perkusijski zvuk.
timpanizam, v. tympanismus.
timpanometrija, posebna metoda audiometrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se,
pojaavanjem pritiska vazduha u slunom hodniku, menja otpor sprovodnog
aparata za prelaz vibracija od zvunih
talasa u vazduhu na slune kotice. Slui za otkrivanje nedostataka u funkciji
sprovodnog aparata, a naroito za dijagnozu otoskleroze.
timpanoplastika, mikrohirurki poduhvat u leenju hroninog gnojnog zapaIjenja srednjeg uha. Upotrebom metoda
timpanoplastike mogu se obnoviti bubanjska duplja, bubanjska opna i sprovodni sistem slunih kotica.
timpanoskleroza, hronino zapaljenje
srednjeg uha u kome ne dolazi do stvaranja gnojnog eksudata ve se u bubanjskoj duplji stvara plastini izliv koji postepeno prelazi u fibrozno oiljasto tkivo. Usled sve jaeg srastanja slunih
kotica i bubanjske opne dolazi do sve
veeg stepena nagluvosti. U toku godina
zapaljenje oteuje i labirint (timpanolabirintoskleroza). Tako mogu nastati
najtei stepeni nagluvosti. Poetak oboljenja treba traiti u hroninom kataru
Eustahijeve trube.
timus, v. thymus.
tindalizacija, frakciona sterilizacija, postupak koji se najvie koristi za sterilizaciju supstancija i tenosti podlonih brzom kvarenju. Postupak: sterilise se u
parnom loncu pri 10O0C, ili u vodenom
kupatilu pri 6O0C, i to prema svojstvima

tinea asbestina
same tenosti. U prvom sluaju tenost
ostaje na toj temperaturi 1/2 do l asa,
a u drugom 2 asa. Postupak se ponovi
3 puta, svaki put u razmaku od 24 asa.
Svakog dana po zavrenom zagrevanju
posude s materijalom stavljaju se u termostat na 370C do idue sterilizacije
koja se vri sledeeg dana. To se radi
zbog toga da bi eventualno prisutne
spore proklijale.
tinea asbestina, poseban oblik seboreje u
kome se na vlasitu mestimino javlja
beliasta perut slina rastresitom azbestu. Sin. teigne amiantace (fr.).
Tinea granella, ambarski moljac, leptiri
beloukaste do tamnosive boje, takaste povrine. Dugaak je 6 mm, a raspon
njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva
ima 16 noica, glava joj je crvenomrka, a
na grudima ima dve mrke pruge. Dugaka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu
mreicu oko zrna ita, kojom omotava
zrno, te pojede elu jezgru sve do ovojnice. Jedna jedina generacija javlja se u
mesecu julu.
tipizacija mikroorganizama, bazira na
postojanju razlika u jednom odreenom svojstvu neke mikropske vrste
(species). Zavisno od svojstva odabira
se i metoda ispitivanja: utvrivanjem
razlike u biohemijskim svojstvima biokemijska t., primenom serolokih
testova - seroloka t., u nekih bakterija
dolazi u obzir fagotipizacija, koja se zasniva na velikoj specifinosti bakteriofaga. Pored navedenih postoje i druge
metode.
tipski specifian imunitet, izvesni virusi,
npr. virusi influence, denge, poliomijelitisa i dr. ostavljaju tipski specifian
imunitet, koji moe biti dugotrajan
(npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao
u influence pruajui zatitu samo protiv zaraze virusom odgovarajueg tipa.
Taj imunitet ne iskljuuje mogunost
zaraze drugim tipovima iste vrste virusa.
tireoglobulin, belanevina, sastojak koloida tireoideje.
tireoideja, v. thyreoidea.
tireoidna hrskavica, v. hrskavica.
tireoidna lezda, v. glandula thyreoidea.

tkanina
tireotoksika kriza, v. hipertireozna kriza.
tireotropin (tireotropni hormon, TSH),
hormon iz prednjeg renja hipofize, glikoprotein, podstie luenje hormona ti*
reoideje.
tireotropni hormon, v. hormon.
tirocidin, v. tirotricin.
tiroksin, v. thyroxinum.
tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus
brevis Dubos, sastoji se od dva antibiotika: gramicidina (20%) i tirocidina
(80%). Upotrebljava se samo lokalno.
tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino--paraoksifenil-propionska kiselina. Jedina
aminokiselina koja sadri fenolsku jezgru koja ulazi u sastav belanevina. Sastavni je deo aminokiseline dijod-tirozina, jednog od sastojaka hormona titaste lezde (tiroksina).
tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim
koji omoguuje oksidaciju tirozina.
titanium, titan, Ti, hemijski element, srebrnastobeo metal, pratilac gvozda;
upotrebljava se za oplemenjivanje elika.
titar, (1) koliina reagujue supstancije u
nekom rastvoru koji slui za volumetrij*
sku analizu; (2) najvee razreenje ili
najmanja koliina neke supstancije
koja, pod odreenim uslovima, jo primetno ispoljava odreene osobine; aglutinacioni t., najmanja koliina ili
najvee razreenje seruma koji, pod odreenim uslovima, izaziva vidljivu aglutinaciju bakterija, eritrocita ili drugih
elija; koli-t., najmanja koliina vode,
mleka ili drugog materijala koja sadri
najmanje jedan ivi koli-bacil (E. coli).
ti traci ja, odreivanje koliine neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize.
titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamomillaeflos.
titrimetrija, v. analiza (volumetrijska).
titrirati (utrovati), odrediti koliinu neke
supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize.
tkanina, spada u zavojni materijal; prema
naoj farmakopeji oficinami su: Linteum calicutense crudum (sirova kaliko-tkanina); Linteum calicutense depu809

TL-antigen
ratum (proiena kaliko-tkanina) i Linteum calicutense depuratum sterile
(sterilna proiena kaliko-tkanina).
TL-antigen, antigen prisutan na timocitima mieva TL+-sojeva. Gubi se u procesu diferencijacije timocita u T-limfocite.
Nalazi se i na T-limfocitima leukemikih TL-sojeva.
T-limfoiti, limfociti poreklom iz timusa.
Odgovorni za celularnu imunost (kasna
hiperosetljivost, kontaktna hiperosetljivost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija
kalem-protiv-domaina, steena otpornost prema nekim mikrobima, autoalergijska oboljenja kao to su autoalergijski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i
dr.). Imaju na membrani receptor e za
viruse i eritrocite. Kortizon selektivno
razara T-limfocite u korteksu timusa.
Imaju specifine markere (antigenske
determinante) na povrini membrane
pomou kojih ih je mogue razlikovati
od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). Tlimfociti migriraju iz timusa u tzv. timus-zavisne zone slezine, limfnih voria, Peyjerovih ploa. U giodara najvei
deo tzv. recirkuliuih limfocita (tj. limfocita koji prolaze kroz grudni kanal)x
ine T-limfociti. Broj T-limfocita se
znatno smanjuje neonatalnom timektomijom, zraenjem i dr. Osetljivi su na
antilimfocitne serume, imunosupresivna sredstva, kortikosteroide, i dr. Nespecifino proliferiu pod dejstvom raznih lektina (fitomitogena), a specifino
pod uticajem antigena. T-limfociti su
glavne efektorne elije u tzv. elijskoj citotoksinosti. Stvaraju bioloki aktivne
supstancije (limfokine). Vezuju antigen.
Slue kao pomone elije u stvaranju
antitela. Kooperiu s B-limfocitima u
raznim imunim reakcijama. Nosioci su
imunoloke memorije. Imaju ulogu supresornih elija u nekim imunim reakcijama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita
je vezan za hipoplastian timus (DiGeorgeov sindrom). Imaju ulogu u odbacivanju tumora. Neki oblici akutne
limfoblastne leukemije imaju uglavnom
T-limfocite. Postoje subpopulacije Tlimfocita.
tmulost, v. perkusijski zvuk.
810

Tomesov nastavak
tokologija, naziv za porodiljstvo.
toksiki gastritis, v. gastritis.
toksiki hepatitis, v. hepatitis.
toksinost, otrovnost, v. toksini.
toksikologija, nauka o otrovima. Prouava poreklo, fizike i hemijske osobine,
toksina dejstva i dokazivanje prisustva
otrova, kao i leenje trovanja.
toksikomanija, stanje periodinog ili
hroninog trovanja tetnog za pojedinca i za drutvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem nekog leka (prirodnog
ili sintetskog). Odlike toksikomanije su:
(1) neodoljiva elja ili potreba da se nastavi s uzimanjem leka i da se ovaj pribavi svim sredstvima; (2) sklonost da se
poveavaju doze; (3) zavisnost, psihika,
a ponekad i fizika, u pogledu efekta
leka. V. morfinomanija, kokainomanija.
toksoid, v. anatoksin.
tolbutamidum (tolbutamid), derivat sulfonilureje, zamena za insulin (za leenje
nekih dijabetiara).
tolerancija, podnoljivost, (farm.) poveana tolerancija prema pojedinim lekovima. Osobe koje pokazuju poveanu
toleranciju prema nekom leku podnose,
bez ikakvih toksikih simptoma, tako
velike doze toga leka koje bi u osoba u
kojih ne postoji ova podnoljivost, sigurno prouzrokovale toksike simptome a, eventualno, i smrt; granica tolerancije, koliina ugljenih hidrata koju
bolesnik od eernog dijabeta moe da
uzima u toku 24 asa, a da se u mokrai
ne pojavi glikoza.
tolerantna doza, v. host's.
toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna
tenost koja jako prelama svetlost. Iz
njega se dobija saharin i dr.
toluidin, me tuni derivat anilina
CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema
uzajamnom poloaju amino- i metil-grupe): orto-, meta- i paratoluidin.
Tomesov nastavak, organska osnova,
segment budue glene prizme kupastog oblika i duine oko 4 mikrona. Javlja
se u toku stvaranja gledi i predstavlja
proizvod jednodnevne aktivnosti ameloblasta. Minerauzacijom ovih segmenata stvara se glena prizma. V. popreno-prugovanje glei

Tomesov zrnasti sloj

Tomesov zrnasti sloj, normalna histoloka struktura u dentinu korena zuba.
Predstavlja uzanu zonu interglobularnog dentina u blizini cementa. I kroz
ovaj deo dentina prolaze dentinski kanalii.
Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl
tomografija, rendgensko snimanje ovejeg tela u tankim slojevima, na odreenoj dubini najee raunate s lea. Tomografija se ostvaruje kretanjem kako
kasete s filmom, tako i rendgenske cevi
za vreme snimanja. Njihovo kretanje je
suprotnog smera (paralelno s ovejom
visinom) budui da su vezane na krajevima raznokrake poluge koja se obre
(klati) u ravni eljene dubine, kao to se
terazije klate oko svoje osovine. Sin.
stratigrafija.
tomogram, rendgenski snimak sloja odreene dubine ovejeg tela. to je ispod
i iznad eljenog sloja, ne vidi se na snimku. Tomogram omoguava bolje raspoznavanje patolokih promena obolelog
organa, kao da se prouavaju anatomski
preseci na odreenim dubinama ovejeg tela. V. tomografija.
tonica (remedia), tonici, sredstva za jaanje.
tonian, (1) koji se odnosi na osmotsku
koncentraciju, npr. izotonian rastvor,
rastvor iste osmotske koncentracije; (2)
koji se odnosi na tonus, tonusni, npr.
izotonusna kontrakcija, kontrahovanje
miia pri kome se njegova napetost (tonus) ne menja. Sin. tonusan.
tonini grevi, v. spasmus.
tonografija, merenje brzine oticanja komorne tenosti pod stalnim pritiskom
tonometra odreene teine u toku 4 minuta. Metoda se koristi u ranoj dijagnostici glaukoma.
tonometar, aparat za merenje intraokularnog pritiska. Najpoznatiji je Schitzov tonometar. Danas postoji i elektrini tonometar (za veoma precizna merenja).
tonometrija, merenje napona ili pritiska;
(oft.) merenje napetosti one jabuice,
tj. intraokularnog pritiska.
tonsilla, tonzila, krajnik, meoviti limfoepitelni organ koji izmeu epitelnih uv-

topografska perkusija
rata sadri mnogobrojne limfne vorie. Sin. amygdala; t. lingualis, jezini
krajnik, paran organ, na gornjoj strani
korena jezika, ispod sluznice; t. palatina, nepani krajnik, paran organ, smeten na bonom delu drelnog suenja izmeu nepanih lukova, na zadnjem otvoru usne duplje; t. pharyngea, drelni
(trei krajnik), neparan organ, nalazi
se na gornjem zidu drela.
tonsillaris, tonzilaran, krajniki, npr. abscesus tonsillaris krajniki zagnoj ili apsces.
tonsillectomia, tonzilektomija, hirurko
odstranjenje krajnika.
tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika,
akutno ili hronino. V. angina.
tonsillotomla, tonzilotomija, delimino
hirurko odstranjenje tonzila (danas
naputeno).
tonus; stanje normalnog napona ivog tkiva, npr. tonus skeletnih miia, odrava
se trajnim uticajem centralnog nervnog
sistema preko ivaca.
tonzilni apsces, v. abscessus.
tonzilogen, to potie od tonzila.
topectomia, topektomija, uklanjanje manjeg ali specijalnog areala iz eonog renja mozga u izvesnim duevnim oboljenjima.
tophus arthritic us, zglobni tofus, vor u
predelu nekog zgloba, na usnim koljkama i nosu veliine zrna graka do manjeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od vezivnog tkiva i mase istaloenih urata.
Javlja se u bolesnika koji boluje od gihta, podagre. Sin. t. uricus.
Toplice naziv za banje u Hrvatskoj i Sloveniji. Obino se ovako nazivaju tople
vode. V. banja.
toplotni udar, sindrom nagomilavanja te
lesne toplote usled nemogunosti njenog odavanja. Nastupa kad je spoljna
temperatura visoka, a vazduh zasien
vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti,
katkad grevi. Toplotni udar moe da se
zavri i smru.
topografija, (med.) opis neke anatomske
oblasti i meusobnih odnosa organa.
topografska anatomija, v. anatomija.
topografska perkusija, v. percussio.

811

Topusko

toxicodermia

Topusko, banja lei u ravnici, u lepoj do- torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja
na normalne i obine nadraaje. V. torlini Gline, desne pritoke Krke, pod obpidus.
roncima zelenih breuljaka (srez Vrgin
Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje Torresova telaca, acidofilna telaca u
jedru elije; nalaze se u jetri i CNS mia
sedativno. U banji postoje tri izvora
i majmuna vie nego u obolelih ljudi (temperature: 49,5, 56,2 i 59,30C) slabo
ute groznice.
mineralisane vode (0,571 g/oo). Ove
vode su i radioaktivne (494 Mahovih je- torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obino
je viestruko. Via se na peteljkama podinica u jednom litru gasa iz vode). S
kretljivih cista, na pupanoj vrpci i dr.; t.
ovom vodom spravlja se i lekovito blato.
dentis, uvrtanje zuba, usled traume zaPostoji ureeno kupatilo s kadama, bametka zuba dolazi do deformacije tako
senima, odeljenjima za prihienu blata,
da zub ima oblik spirale.
fizikalnu terapiju i masau. U ovoj banji
torso,
trup bez glave i ekstremiteta.
se lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova, miia i kime, neuralgije, torticollis, krivoijost, v. caput opstipum.
hronina oboljenja enskih polnih orga- torus, ispupenje, npr. torus tubarius, ispupenje trube, hrskavinog dela Eusna, neke kone bolesti i uriki artritis.
tachijeve trube; t. mandibularis, rub,
torakokardijalni indeks, mera za renduveanje kosti donje vilice s lingvalne
gensko odreivanje veliine srca. Predstrane u predelu onjaka i pretkutnjastavlja odnos izmeu bazalno-torakalka. Moe zahvatiti i vee delove donje
nog prenika (Th) i transverzalnog previlice, obostrano ili jednostrano. Uklanika srca (Tr). U normalnim sluajevinja se hirurki, pre izrade delimine ili
ma Th/Tr- 1,9 do 2,2. V. bazalno-torapotpune proteze; t. palatinus, nepani
kalni prenik, transverzalni prenik srca.
rub, uveanje kosti na sredini tvrdog
torakoplastika, v. thoracoplastica.
nepca. Ako onemoguava izradu protetorakopneumografija, instrument kojim
za, uklanja se hirurki.
se registruju respiratorni pokreti grudif
torakoskop, instrument slian cistosko- torzioni spazam, v. athetose double, athetosis.
pu, koji slui za inspekciju pleuralne
upljine i presecanje sraslina (pneu- totalna gastrektomija, v. gastrectomia.
molysis) pomou galvanokautera. Tara- totalni aciditet, v. aciditet, eludani.
koskop se uvodi u pleuralnu upljinu tourniquet, (fr.) turnike, tlailo, stezalo, instrument kojim se okruuje ekstremitet
kroz troakar zaboden kroz meurebartoliko vrsto da se izazove kompresija
ni prostor.
na krvne sudove i sprei cirkulacija krvi
torakotomija, v. thoracotomia.
u perifernom delu ekstremiteta; Estorcular Herophili, Herofilov slivnik,
marchov t., v. Esmarchova ishemija;
spoj venskih sinusa tvrde modanice na
garrot t., panski ekrk koji se sastoji
sredini unutranje strane ljudske potiod marame, omotane oko ekstremiteta,
Ijane kosti odakle polaze drugi venski
a zatezane obrtanjem tapa koji je podsinusi i odvode vensku krv iz mozga i luvuen ispod nje; pneumatski t., turnike
banje u vrat. Sin. conjluens sinuum.
koji se sastoji od uske gumene kese; ona
Torkildsenova operacija, v. operacija.
se orno tava oko ekstremiteta i napumTormentillae rhizoma, osuen podanak
pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u
od trave od srdobolje, Tormentilla erecperifernom delu ekstremiteta; t. za
ta. Sadri tanina. Upotrebljava se, u obskalp, turnike kojim se omota glava i
liku tinkture ili dekokta, protiv proliva.
zategne da sprei krvarenje iz krvnih
torpidne (utinjale) granulacije, v. granusudova poglavine i otkinutog skalpa. V.
latio.
skalpiranje.
torpidni ok, v. ok.
torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili toxaemia, v. toxicosis.
sporo zaceljuje, umao, utinjao, npr. toxicodermia, toksodermija, pojava
najraznovrsnijih promena na koi u
torpidna rana, torpidne granulacije.
812

toxicosis
vidu morbiliformnog ili skarlatiniformnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ekcematiformnih lezija s papulovezikulama i bulama, vlaenjem i krustama, kao
posledica intoksikacije najrazliitijim
hemijskim supstancijama (na prvom
mestu medikamentima unesenim enteralnim ili parenteralnim putem).
toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazvana toksinima; t. alimentaris, toksikoza
izazvana hranom; trovanje hranom; t.
endogenes, autointoksikacija; t. exogenes, toksikoza izazvana uzimanjem toksikog materijala; t. haemorrhagica
capillaris, v. Henochova purpura (pod
purpura); t. e retentione, retencijska
toksikoza, izazvana neizluivanjem toksikih materija, u azotemiji, na primer.
toxin, u irem smislu reci toksin je svaki
otrov ivotinjskog ili biljnog porekla. U
uem smislu toksini su otrovni proizvodi bakterija koji izazivaju razvijanje specifinih antitela u krvi i veinom su labilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i
endotoksini.
toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazvana nekim toksinom.
toxoid, v. anatoksin.
Toxoplasma, rod izduenih, iz klase endoparazitnih protozoa, ili ovalnih (sporozoa) koji u vidu telaaca, polumeseastog oblika, ive kao paraziti leukocita i endotelnih elija raznih sisara, ptica
i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a
esto obilni u jetri, slezini, kostnoj sri,
pluima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi
se u elijama slezine u tropskoj splenomegaliji, v. kala-azar.
trabecula, trabekula, gredica, npr. trabecula lienis.
trabeculectomia, trabekulektomija, mikrohirurka operacija protiv glaukoma
kojom se, isecanjem dela trabekuluma,
poboljava oticanje komorne tenosti i
time regulie intraokularni pritisak. Primenjuje se odskora.
tracer, (eng.) v. obeleiva.
trachea, traheja, dunik, cevast organ za
disanje, nastavlja grkljan u vratu i zavrava se u grudnoj duplji spram V grudnog prljena ravanjem u dve glavne
dunice, desnu (bronchus principalis

tracheostoma
dexter) i levu dunicu (bronchus principalis sinister). Svaka dunica, u sastavu
plunog korena, ulazi kroz koren (hilus) u
odgovarajue plue u kome se dalje deli
na krupnije i sitnije grane (bronchi i
bronchioli). Zid dunika i dunica sadri
hrskavine lukove koji im daju vrstinu;
strana tela t., razni predmeti, koji
aspiracijom iz drela dospevaju u dunik
kad su refleksi u drelu poremeeni, kao
u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od
iznenaenja ili straha (kotice, igle,
vetaki zubi, staklene oi lutke itd.).
Ekstrakcija se vri putem tra-heoskopije.
trachealis, trahealan, duniki, npr. cartilago trachealis, dunina hrskavica.
tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf
(dunika).
tracheoesophagealis, traheoezofagealni,
koji pripada duniku i jednjaku ili stvara
komunikaciju izmeu njih (npr. traheoezofgealna fistula nastala usled
karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze
sredogrudnih
limfnih
lezda.
tracheoscopia, traheoskopija, osmatranje zjapa i zida dunika pomou cevas-tog
i osvetljenog metalnog spekuluma
(traheoskopa). Obino se ista ev upotrebljava i dalje za osmatranje bronhusa
(traheobronhoskopija). Cev se veinom
stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja
t.), ako postoji traheostoma, moe se
staviti i kroz nju neposredno u dunik
(donja t). Ovim nainom mogu se izvaditi i
strana tela iz dunika i iz dunica.
tracheostenosis, traheostenoza, suenje
dunika. Moe da nastane postepeno, npr.
od kompresije koju izaziva struma ili
naglo usled endogenog ili egogenog
stranog tela. U deteta moe i strano telo u
jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju
toliko
da
ugrozi
njegov
ivot.
tracheostoma, traheostoma, hirurkim
putem uoblien trajni otvor na prednjem
zidu dunika. U njemu je ivica sluznice
srasla s ivicom koe te se lako moe da
stavlja i menja dunika kanu-Ia.
Traheostoma je nekad privremena mera
leenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se
ne ukloni zapreka), a nekad stal813

tracheotomia
na (npr. u laringektomisanog bolesnika).
tracheotomia, traheotomija, operativni
poduhvat kojim se uspostavlja otvor u
prednjem zidu dunika. U otvor se stavja trahejna kanula i tako se bolesniku
osiguravaju disanje i ekspektoracija. Indikacija za t. je svaki sluaj stenoze u
vazdunim putevima iznad mesta na
kome treba da se postavi kanula, ako se
ne moe drukije brzo ukloniti uzrok.
Vri se takoe pri leenju akutne disajne insuficijencije u komatoznim stanjima, u trovanju i u bulbusnim oblicima
poliomijelitisa (Lassenova metoda); t.
urgens, hitna traheotomija, operacija
koja se vri pod neposrednom pretnjom
od uguenja, katkad bez pomagala, bez
pripreme, i bez strune pomoi. Postoje
odreena pravila kako se moe to bre
otvoriti traheja i u nju staviti cevica
koja odrava otvor prohodnim.
trachoma, trahom, u izvesnim delovima
sveta veoma proireno endemsko oboljenje venjae izazvano virusom. U prvom i drugom stadijumu odlikuje se pojavom folikula i granula, poglavito na
venjai tarzusa i forniksa. U treem stadijumu se javlja razmekanje folikula i
granula, dok se etvrti stadijum odlikuje stvaranjem oiljaka. Kao posledica
nastaju: entropijum (izvraenost) kapka,
trihijaza, panus, kseroza venjae, pa i
ronjae. Sin. conjunctivitis trachomatosa.
tractio, trakcija, vuenje, tegljenje, npr.
fragmenata slomljene kosti, pri repoziciji ploda pomou kieta pri poroaju
itd.
tractotomia, traktotomija, operacija kojom se preseca neki senzitivni put u
centralnom nervnom sistemu radi otklanjanja bolova. Najee se primenjuje
presecanje bulbospinalnog puta V lubanjskog ivca; mezencef alika t., presecanje nervnih puteva u mezencefalonu.
tractus, trakt, vuenje, izduena tvorevina, snop, pribor; (1) izduena tvorevina
u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih
vlakana koji imaju isto poreklo i zavretak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili
814

tractus
pribor organa, obino izduenih, koji
obavljaju istu funkciju; t. corticomiclearis, s. corticobulbaris, kortikonuklearni motorni put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete miia lica i organa u glavi i vratu. Njegova
vlakna polaze iz motornog sredita u
prednjoj sredinoj vijuzi (gyrus praecentralis), prolaze kroz belu masu velikog mozga i zavravaju se u motornim
jedrima ivaca modanog stabla. Svako
motorno jedro, izuzev VII i XIl modanog ivca, ima dvokornu inervaciju; t.
corticospinalis, s. pyramidalis, piramidni modani put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete miia u delovima tela izuzev glave. Polazi
od prednje sredine vijuge (gyrus precentralis), prolazi kroz belu masu velikog mozga, zatim se sputa kroz modano stablo, a u produenoj modini deo
vlakana se ukrta. Sva vlakna, ukrtena
i neukrtena, zavravaju se u prednjim
rogovima sive mase u kimenoj modini, na suprotnoj strani od strane polutke odakle polaze vlakna; t. digestorius,
trakt za varenje, pocinje usnom dupljom i nastavlja se drelom, jednjakom,
elucem, tankim i debelim crevom. Tanko i debelo crevo se zajedniki nazivaju
crevni trakt (t. intestinalis). U tractus digestorius spadaju i lezde iji se izvodni
kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvane
lezde, jetra i pankreas. Sin apparatus
digestorius, systema digestorium; t. olfactorius, mirisna traka iz rinencefalona, nalazi se na donjoj strani eonog renja; t. opticus, optika traka, sadri
nervna vlakna, iz optikog puta, koja
polaze od optikog raskra i zavravaju
se u optikim centrima srednjeg mozga i
meumozga; t. respiratorius, respiratorni ili disajni trakt sainjavaju:
nosna duplja, drelo, grkljan, dunik,
dunice i plua. Sin. apparatus respiratorius, systema respiratorium; t. rubrospinalis Monakowi, rubrospinalni ili Monakowov put, glavni vanpiramidni put,
snop nervnih vlakana od crvenog jedra
(nucleus ruber) do motornih jedara u
prednjim rogovima sive mase kimene
modine; t. spinocerebellaris, spino-

tragacantha
cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana
od senzitivnih rogova kimene modine
do kore malog mozga i provode nesvesni duboki senzibilitet; t. spinothalamicus Edingeri, spinotalamus ili Edingerov put, snop vlakana povrinskog senzibiliteta trupa i udova (bol, temperatura i dodir).
tragacantha, tragakanta, tragant, na vazduhu osuena guma iz stabljike mnogih
malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. ascendens (Leguminosae, Papilionatae).
Sin. Gummi Tragacantha.
tragus, kozao, kozli, prednja kvrga usne
koljke.
traheja, v. dunik.
trahejna kamila, v. canule.
trahomska telaca, v. inkluziona telaca.
training, v. trening.
trajni katetar, (fr. catheter dmeure), v.
katetar.
trakcioni divertikul, v. diverticulum.
trake za poliranje plombi, (stom.) trake
od platna ili metala sa zrncima nekog
abrazivnog sredstva na jednoj povrini.
Slue za poliranje plombi na aproksimalnim povrinama zuba.
trankilansi, sredstva za umirenje, umirujua sredstva;
trans-, prefiks u sloenicama oznaava da
je neto kroz, preko ili iza. Npr. transtorakalno, kroz grudni ko. U jedinjenjima s dvostrukom vezom postoje dva oblija geometrijske izomerije od kojih je
jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. izomerija.
transabdominalis, transabdominalan,
koji prolazi kroz trbuni zid.
transaortni, koji se vri kroz aortu npr. hirurka intervencija na zaliscima aorte,
koja je radi toga incizijom otvorena.
transatrijumski, koji se vri kroz pretkomoru, npr. hirurka intervencija na zaliscima srca, poto je pretkomora incizijom otvorena.
transdukcija, prenoenje genetikog materijala; u ovom sluaju prenosilac
gena je bakteriofag, koji posle lie pasivno na svojoj povrini prenese fragment
DNK i unese ga u novu bakterijsku eliju. Transdukcija je mogua jedino sa
blagim, umerenim DNK-fagima.

transfusio
transfekcija, lizogenizacija, u ovom procesu prenoenja genetskog materijala,
dolazi do ugraivanja samo DNK-bakteriofaga u DNK-bakterijske elije. Na taj
nain bakterija dobija jedno novo svojstvo, a istovremeno je ta bakterija postala lizogena. Sticanje novih- svojstava
preko transfekcije faga naziva se fagna
konverzija.
transfer, psihoanalitiki pojam koji oznauje nesvesno vezivanje oseanja, stavova i elja koje su ranije bile vezane za
vane linosti u ivotu (roditelje), za one
linosti koje sada u ivotu njih predstavljaju (lekar psihoterapeut). V. kontratransfer.
transferna neuroza, pojava jake emocione veze izmeu pacijenta i terapeuta u
toku psihoanalitike terapije. Njena interpretacija je centralni dogaaj u klasinom psihoanalitikom leenju.
transformacija, genetska rekombinacija
u bakterija. U ovom procesu genetska
informacija se prenosi iz jedne elije u
drugu, rastvorenom DNK; elija primalac prima rastvorljivu DNK koju oslobaa elija davalac. Sjedinjavanje molekula DNK zahteva usku homologost nukleinskog niza; elijska t., proces koji
dovodi do takvih promena u eliji zbog
kojih ona gubi sposobnost kontrole svoje deobe i postaje tumorska elija.
transformatio DNK, transformacija, trajna promena genskog sastava u DNK jedne elije (bakterije), ugraivanjem u nju
segmenta DNK druge, genski razliite
jedinke.
transfusio, transfuzija, unoenje krvi ili
njenih sastojaka direktno u krvotok; direktna t., neposredno prenoenje krvi
iz vene davaoca u venu primaoca krvi;
exsanguino transf usia, ekssangvinotransfuzija, zamenjivanje velikog dela
krvi primaoca krvlju vie davalaca istovremenim putanjem krvi iz jedne
vene primaoca, a davanjem citratne
krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzija se primenjuje u novoroeneta koje
boluje od fetusne eritroblastoze, u tekoj uremiji, a ponekad i u akutnoj leukemiji; indirektna t., davanje citratne
krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-

815

transilluminatio
fuzija krvi u peritoneumsku upljinu.
transilluminatio, transiluminacija, prosvetljavanje one jabuice pomou specijalne lampe (diaphanoscop). Metoda
pregleda koja se upotrebljava za diferentovanje serozne od solidne ablacije
pri intraokularnom tumoru. Sem toga
upotrebljava se i za lokalizaciju intraokularnih stranih tela.
transitio, tranzicija, mutacija izazvana zamenom jedne purinske baze drugom
purinskom bazom ili jedne pirimidinske baze drugom pirimidinskom bazom
u odreenom kodonu DNK.
transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfiguracija.
translacijska kontrola, regulisanje genske ekspresivnosti u vidu mRNK mehanizma kojim se ostvaruje kontrola stepena njene translacijske aktivnosti.
translatio, translacija, prenoenje genskih informacija sa mRNK na sintezu
polipeptidnog lanca, pri emu vrsta i redosled kodona (tripleta) u molekulu
mRNK uslovljavaju vrstu i redosled
aminokiselina u polipeptidnom lancu.
translocasa, v. faktor elongacije.
translocatio, translokacija, prenoenje
segmenta jednog hromosoma na drugi, x
nehomologni hromosom; reciprona
t., izmena hromosomskog materijala izmeu dva nehomologna hromosoma.
transmiter, materija koja se oslobaa na
postsiriaptikim zavrecima, te, zavisno
od prirode, moe dovesti do razdraenja ili inhibicije. Kao ekscitacijski transmiteri poznati su acetil-holin i simpatin (materija slina adrenalinu), a kao
inhibicijski gama-amino-buterna kiselina.
transnazalni pristup, v. per vias nasales,
operatio Lothropova.
transparencija, T, sin. koeficijent transparencije t, odnos intenziteta / proputene
i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izraava
se u procentima i zavisi od debljine uzorka (medijuma). Za dati uzorak zavisi
od talasne duine svetlosti i upadnog
ugla.
transplantatio, transplantacija, presaivanje, kalemljenje, postupak presaivanja tkiva s jednog mesta na drugo u iste
816

transplantatio
osobe (autotransplatacija), ili, ee, s
jedne osobe ili ivotinje na drugu (homologan i heterologan presad). Ako je u
pitanju autologni presad, elije kalema
mogu neogranieno dugo da ive ako
im se obezbedi dovoljna vaskularizacija; ali ako je u pitanju homologni, a pogotovu heterologni kalem, gotovo uvek
nastaju imunske reakcije (odbacivanje
kalema), koje prouzrokuju smrt svih elija kalema u roku od 3 do 10 nedelja posle transplantacije, ako se ne preduzmu
specifine terapijske mere koje imaju za
cilj spreavanje imunih reakcija. Ako su
tkiva pre transplantacije tipizirana i ako
je u pitanju homologna transplantacija,
ona m oe biti veom a uspena (transplantacija bubrega). V. autoplastika,
heterotransplantacija,
homoplastika,
homotransplantacija. Transplantacija je
slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat
je potpuno odvojen od svog prirodnog
mesta ili s ovim odrava privremeno
vezu preko peteljke. V. operacija, heterotransplantacija, homotransplantacija;
alogenska t., v. alloplastica; heterotopska transplantacija tkiva ili organa s mesta*koje je za njih tipino na atipino mesto; homotopska t., v. ortotopska transplantacija; ortotopska t.,
transplantacija tkiva ili organa prenetih
s mesta koje je za njih tipino na netipino mesto (sin. homotropska transplantacija); Reverinova t., plastika
pomou transplantacije malih kalemova epiderma koji se rasporeuju po rani
u obliku ostrvaca; singenika t, transplantacija tkiva meu ivotinjama iste
vrste; singenezioplastika t., transplantacija tkiva ili organa jedne osobe
drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi,
npr. od matere detetu, ili od brata sestri; t. tetive, hirurka intervencija kojom
se priiva tetiva zdravog miia za tetivu
paralisanog miia ili z kost; Thierschova t., plastika svee ili os vezene rane
pomou veih kalemova koji se sastoji
od epiderma i papilarnog tela. V. Thierschova transplantacija; vezana t., prekrivanje defekta na povrini tela transplantatom koe ili koe s potkonim
tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-

transplantat

transsudatum

rot slobodnom transplantatu, ne odvaja transportna RNK (tRNK), prepis gena

potpuno od svoje okoline, ve s ovom
specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji
ostaje u vezi konom peteljkom radi obnajmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj
ezbeenja ishrane kalema, dok ovaj ne
eliji. Svaka tRNK je prilagoena za
zaraste na novom mestu; t. zuba, presatransport odreene i aktivisane aminoivanje zuba iz jedne alveole u drugu.
kiseline do mRNK na ijem se kalupu
transplantat, kalem, presad, tkivo ili orvri sinteza proteina. Sin. transfer RMK,
gan, koji se presauje pri transplantacirastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor
ji; Filatovov t., transplantat koji se stvaRNK.
ra hirurki spajanjem pomou avova transpositio, trans pozicija, premeteni
dva paralelna reza koe i potkonog tkipoloaj, odnosno prebacivanje organa s
va odvojenih od svog leita, dubljih slojedne strane na drugu (situs viscerum
jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja
inversus); t. aortae et arteriae pulmodva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom
nalis, poremeaj u razvoju velikih artevaljkastom renju odvoji se, posle oko 2
rijskih krvnih sudova, pri emu aorta
sedmice, jedan kraj presecanjem i zaipolazi iz desne, a pluna arterija iz leve
va se u kou i potkono tkivo u oblasti
komore. Tada ivot zavisi od ukrtenog
koja se kalemi. Poto se uspostavi cirkutoka krvi izmeu krvi u desnom i levom
lacija krvi i od tkiva u koji je presaen,
srcu, kao u defekt pregrade komora
preseca se drugi kraj valjkastog renja.
srca ili stalnog arterijskog voda. CijanoReanj, kalem uzduno se preseca da bi
za je glavni simptom. V. ductus; t. dendobio ponovo etvorougaoni oblik i uitium, transpozicija zuba, nepravilnost
va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filatorasporeda zuba; totalna t., zubi su na alvov valjkasti transplantat; Krauseov
veolarnom grebenu, ali su zamenili
koni t., slobodni (bez peteljke) kalem
mesta; parcijalna t., zub koji je promekoe. U svom preseku zahvata sve slojenio mesto nie van alveolarnog grebeve koe. Sin. WoIfov koni kalem. V. tranna.
splantacija.
transpozicija, v. transpositio.
transpiratio, transpiracija, osloboavanje transrektalna laparotomija, transrektalvazduha, znoja ili vodene pare kroz
na celiotomija. V. coeliotomia, laparotokou (sin. perspiratio insensibilis); t. pulmia.
monalis, izbacivanje vodene pare iz transcriptio, transkripcija, prenoenje
krvi putem plua.
genskih informacija s molekula DNK na
transpleuralno, kroz pleuru; put u pleumolekul RNK koja se, katalitikim deloralnu upljinu.
vanjem polimeraze RNK, sintetie na
transportna !mobilizacija, privremena
kalupu deoksiribonukleinske kiseline.
imobilizacija povreenih delova tela, transsudatio, transudacija, izlae nje tenajee ekstremiteta, sastavni je deo
nosti iz kapilara filtracijom kod razlike
prve pomoi (v. tamo); zamenjuje se deizmeu krvnog pritiska i napona tkiva
finitivnom !mobilizacijom posle hiruroko kapilara, difuzijom kroz zidove kake obrade i obezbeuju se povoljni uspilara pri razlici izmeu osmotskog prilovi za leenje, a sredstva za transporttiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tkinu !mobilizaciju su improvizovana
va usled njihove sposobnosti da zadre
(kora drvea, aovi, granje, daska i si.)
vodu kao i poremeajem u oticanju limili standardna (trougla marama, zavoji
fe iz tkiva. Transudacija izaziva poveaudlage-najee Kramerova, Diteriksonje koliine vode u tkivima i teleshim
va i Tomasova); transportna !mobilizaupljinama - hidrops. V. hydrops, oedecija se moe izvesti i raznim postupcima, transsudatum.
ma: fiksacijom povreene ruke uz telo transsudatum, transudat, tenost u tkivu
ili povreene noge uz zdravu kaiem,
ili telesnim dupljama koja potie iz krvi
zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio,
kod opteg ili lokalnog poremeaja krudlage.
votoka u venama (zastoj), pri emu igra
52 Medicinski leksikon

817

transversalis
ulogu propustljivost kapilara i promena
u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim,
providnim izgledom, malom koliinom
belanevina (ispod 2%) i niskom specifinom teinom. V. hydrothorax, ascites.
transversalis, transverzalan, v. transversus.
transversectomia, transverzektomija, uklanjanje poprenog nastavka prljena
hirurkim putem.
transversio, transverzija, mutacija izazvana zamenom purinske baze pirimidinskom bazom, ili obrnuto, u odreenom
kodonu DNK.
transversus, transverzni, popreni. Sin.
transversalis.
trnsvestitizam, nesavladljiva ili teko savladljiva nagonska potreba u osoba odreenog pola da se pojavljuje odevena,
presvuena kao osoba suprotnog pola.
transverzalna fraktura, v. fractura,
transverzalni prenik srca (Tr), irina srane senke u PA-projekciji. Razmak izmeu najudaljenije take desne pretkomore do Ieve komore. V. torakokardijalni indeks.
transvesicalis, transvezikalan, koji prolazi kroz beiku specijalno mokranu,
npr. transvezikalna prostatektomija.
transvestitizam, nesavladljiva ili teko savladljiva nagonska potreba u osoba odreenog pola da se pojavljuje odevena,
presvuena kao osoba suprotnog pola.
Traubeov prostor, v. sputium semilunar^.
trauma, rana ili povreda koja moe biti izazvana fizikim, hemijskim i psihikim
uticajima; akustika t., jednokratno
vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delovanje nekog zvunog fenomena (prasak
iz puke, topa ili si.) moe da trajno oteti Cortijev organ na pogoenoj strani.
Ako delovanje ozlede nije imalo prevelik intenzitet, nastaje sluni skotom, u
protivnom sluaju moe da doe i do irokog poremeaja sluha; biciklistike
t., povrede koje mogu nastati u toku
bavljenja biciklistikim sportom. One
se u sutini ne razlikuju od drugih traumatizama; hronina a. t. nastaje usled
trajne izloenosti buci veeg intenziteta
(profesijska nagluhost), te moe da do818

traumatologija
stigne najtei stepen nagluhosti, obino
obostrano; industrijske t., profesionalna oteenja i ozlede koje nastaju pri
radu. Do tih ozleda dolazi usled raznovrsnih uticaja (mehanikih, fizikih, hemijskih i usled raznovrsnih profesionalnih infekcija). Pri radu najvei broj nesrenih sluajeva nastaje kao posledica
individualnih faktora, zatim usled nedovoljno sprovedenih higijenskih i tehnikih mera zatite (oko 10%) ili usled
optih loih uslova rada. Rad u nenormalnim prilikama, premorenost, neracionalnost, noni rad, nepoznavanje
radnog procesa i vremenski faktor poveavaju broj industrijskih trauma.
Npr. najvei broj nesrenih sluajeva
pada na prvi i poslednji dan u sedmici,
tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i subotu (uticaj premorenosti); Monteggina t., kombinovana povreda s iaenjem glavice radijusa i preloma laktae;
okluzalna t., oteenja na zubima i potpornom aparatu zuba prouzrokovan
okluzalnim silama. Sin. traumatizam okluzalni; V. okluzija traumatska; poroajna t., trauma koja se deava u toku ili
posle poroaja. Po nekim teorijama psihijatara novoroene pretrpljuje psihiki ok usled poroaja odnosno promene sredine; psihika t., duevni potres usled nekog neprijatnog doivljaja
koji ostavlja trajan trag u dui u vidu
tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima,
dovodi do neuroza. V. kompleks, neurosis.
traumatismus, v. traumatizam.
traumatizam, (1) stanje organizma posle
povrede ili ranjavanja; (2) psihiko stanje organizma posle povrede ili ranjavanja. V. trauma.
traumatizam, okluzalni, v. trauma, okluzalna.
traumatolog, hirurg koji prouava traumatologiju i osposobljen je da zbrinjava
zadesne povrede. V. trauma, traumatologija
traumatologija, grana hirurgije koja se
bavi klinikim prouavanjem, profilaksom i terapijom povreda. V. traauma,
traumatolog, traumatizam.

traumatopathia
traumatopathia, traumatopatija, patoloka stanja povreenog nastala usled povrede ili rane. V. trauma, traumatizam.
traumatophilia, traumatofilija, stanje pomuenja svesti u kojoj povreeni ili
operisani bolesnik vri neki delikt.
traumatopnoea, traumatopneja, dispneja
u prodornim grudnim ranama, koje
omoguuju ulaenje i izlaenje vazduha
u pleuralnu upljinu. V. pneumothorax,
mediastinal flutter.
traumatska amputacija, v. amputatio.
traumatska epidemija, izraz (po Pirogovu) za veliki broj povreda koje se u ratu
javljaju u kratkom vremenskom periodu, a to ini specifinost rada sanitetske (i zdravstvene) slube, a posebno
ratne hirurgije u ratnim uslovima.
traumatska neuroza, v. neurosis.
traumatske srane hemolizne anemije,
novi tip hemoliznih anemija posle traume eritrocita na vetakim zaliscima, ili
pri njihovom prolaenju kroz pukotine
izmeu vetakog zaliska i fibroznog prstena pri looj implantaciji vetakog
zaliska.
traumatski, ono to je u vezi s traumom.
traumatski ok, v. ok.
trbuh, v. abdomen.
trbuna aorta, v. aorta.
trbuna duplja, v. cavum abdominis.
trbuna kila, v. hernia.
trbuna maramica, v. peritoneum.
trbuni, v. abdominalis.
trbuni tifus, v. typhus abdominalis.
tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u
draici i njenim korenovima, u ene postoji jo jedan erektilni sistem u vidu
dve erektilne tvorevine, izduene, nazvane tremne glavice, sa svake strane vaginalnog ua. Prednji kraj tih tvorevina
je zailjen, dok je zadnji proiren. Unutranja strana im se nalazi uz vulvarni
prostor i Bartholinovu lezdu, u osnovi
malih usnica. Bogatim venskim spletom
te glavice su u vezi s draicom.
tremor, drhtanje, serija nehotiminih, ritminih, nesvrsishodnih, oscilatornih
pokreta, koji nastaju kao posledica naizmeninih kontrakcija agonista i antagonista. Lak i brz tremor se sree u hipertireoidizmu. Tremor srednjih amplitu52*

trening
da javlja se u neurotiara i u zdravih
osoba u odreenim situacijama (uzbuenje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub
tremor se javlja u stanju kao to su Parkinsonova bolest, u osoba koje su preleale zapaljenje mozga i u arteriosklerotiara, a ponekad i u alkoholiara kao
simptom apstinencijalnog sindroma
(ujutru pre nego to popiju aicu nekog estokog pia); bitni t., stanje u
kome postoji stalan tremor, je obino
nasledno i javlja se mahom u osoba koje
su nasledno psihiki optereene; fizioloki t., male oscilacije koje se normalno zapaaju pri voljnoj kontrakciji miia, a koje su posledica promena broja
impulsa koji od miinih vretena deluju
na motoneurone u prednjim rogovima
kimene modine. Broj ovih impulsa se
poveava pri istezanju miia, a smanjuje
pri njihovom skraivanju; flapping t.
(engl.), lepravi tremor ake i prstiju u
vidu lepranja krila ptice u poetku jetrine kome; intencioni t., tremor koji se
javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem
nekog pokreta, npr. drhtanje kaiprsta
pred nosem pri probi kaiprst - nos.
Znak za postojanja oteenja malog
mozga ili njegovih puteva; patoloki t.,
postoji u miru u Parkinsonovom sindromu, obino je spor (4-8 u se.); statiki
t., javlja se na opruenim akama i prstima u hroninom alkoholizmu, neurasteniji i Bazedowljevoj bolesti.
Trendelenburgov klin, zailjeni metalni
tap koji se probada kroz meke delove
ramena ili kuka, da bi uvrstio Esmarchovu povesku na ovim delovima tela.
Trendelenburgov poloaj, v. poloaj.
Trendelenburgov simptom, v. znak.
Trendelenburgov stav za rendgenski
pregled, bolesnik lei poleuke, tako
daje karlica via od glave, jer je stativ strmo nagnut.
Trendelenburgov znak, v. znak.
Trendelenburgova kamila, v. canule.
Trendelenburgova operacija, v. operaciJa.Trendelenburgova proba, v.
test.
trening, (eng. training; uvebavanje), proces prilagoavanja organskih sistema
odreenoj vrsti fizikog napora. Efekat

819

trenje
tog orocesa ispoljava se stepenom treniranosti. Treningom se poveaju radni
kapaciteti pojedinih sistema organizma,
u prvom redu disajnog, kardiovaskularnog i lokomotornog i usavravaju se pojedine fizike sposobnosti. Neki od pokazatelja treniranosti mogu se uoiti i u
mirovanju: vea masa miia, uveano
srce, bradipneja i bradikardija. U naporu trenirani reaguje ekonominije: isti
radni uinak uz manji utroak energije.
Maksimalni radni uinak treniranog
vei je nego netreniranog; t. analiza,
sin. didaktika analiza, zahteva se od klasinog psihoanalitikog terapeuta u
toku sopstvene pripreme za poziv, kako
bi se izbegle tekoe tzv. kontratransfera; t. kosmonauta, ima za cilj da pripremi kosmonauta da psihiki i fiziki izdri uslove kosmikog leta, kao i vanredne uslove koji mogu nastati u toku leta.
Trening priprema kosmonauta da podnese stres produenog boravka konfinacije, dezorijentacije i fizikog diskonfora koji potiu us led besteinskog stanja. Stres obuhvata podraavanje kosmikih letova preko posebnih radnji.
Uvebava se noenje kosmikog odela,
boravi se u barokomori, termokomori i
tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut
izlae znatnim transverzalnim ubrzanjima, a u sobi sa sporim rotacionim kretanjem ugaonim. Postoji posebna obuka
za uzimanje hrane i vode u uslovima
besteinskog stanja. Fizika kondicija
obezbeuje se bogatim programom fizike obuke, koja ukljuuje i padojDranske skokove.
trenje, v. tare.
trepan, trapan, ara, sprava sa svrdlom
koja slui za stvaranje otvora na kosti,
naroito na lubanji; elektrini t., graen kao i runi trepan s torn razlikom
to vrenje svrdla obavlja elektrina
struja; runi t., sastoji se od drke koja
se vrti rukom i time obre cilindrini
zupani zupasti deo; svrdlo, koje see
kost; (oft.) instrument koji se upotrebljava u keratoplastici i nekim operacijama glaukoma za isecanje ronjae ili
sklere. U upotrebi su trepani, kako ru820

Treponema
ni, tako i elektrini, razliitih modela i
promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio,
trepanacija, aronjanje, buenje kosti
trepanom, instrumentom u obliku svrdla,
najee u svrhu otvaranja lubanje;
Cushingova t., infraorbitalna trepanacija
radi pristupa Gasserovom ganglionu i
njegovim
nervnim
stablima;
dekompresivna t., trepanacija koja ima
cilj da smanji poveani intrakrani-jalni
pritisak; De Martelova osteoplas-tika t.,
stvaranje frontalnog kotanog renja
zajedno s poglavinom na irokoj peteljci
kojim se otvara lubanjska duplja radi
hipofizektomije; klasina t., stvaranje
otvora na lubanji uz konano uklanjanje
kosti; t. ronjae, primenju-je se pri
nekim
oftalmolokim
operacijama,
naroito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje
se u nekim operacijama glaukoma;
Wagnerova osteoplastika t., stvaranje
krunog kotanog renja zajedno s mekim
tkivima poglavine na kono-potkonoj
peteljci, koji se uklanja dok se ne izvri
operacija u lubanjskoj duplji, a potom se
vraa
na
prea-nje
mesto
V.
dekompresivna kraniekto-mija.
trepavice, javljaju se jo dok su kapci
smeteni kao epitelni pupoljci. Kao poboni izvrati na njima se javljaju lojne i,
docnije (u embriona od 16 cm znojne,
Millove uez.de). Velike lojne lezde (Meibomove lezde) javljaju se u embriona od
13 cm duine. V. cilia. trepaviavo telo,
v. corpus ciliare. treperavi skotom, v.
scotoma scintilans. treperenje, v.
fibrilatio. trephina, trefina, kruna testera
tipa svrdla, kojom se iseca kruni komad iz
kosti, naroito iz svoda lubanje; (oft.) isti
instrument finije podeen za isecanje
krunog komadia iz ronjae. Koristi se
za transplantaciju ronjae. Treponema,
rod spiroheta, nene grae, pravilnih,
otrih i podjednakih spiralnih
uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema,
prouzrokova sifilisa; ivo pokretan
mikroorganizam oblika tankog vlakna
uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje
se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spirochaeta pallida.

Treponemataceae
Treponemataceae, u ovu porodicu spadaju sledei rodovi: Borrelia, Treponema i Leptospira. U svim rodovima Treponemataceae ima vrsta koje su patogene za oveka, ali i takvih koje su nepatogene.
treponematoze, oboljenja izazvana treponemama (sifilis, frambezija, pinta).
treptavi skotom, v. scotoma.
Tretaminum (tretamin, trietilen-melamin), citostatik iz grupe etilenimina.
triamcinolon, sintetski derivat glikokortikoida, sadri fluor u svom molekulu.
triamteren, pteridinski derivat, diuretiko sredstvo.
trias, trijada, grupa od tri simptoma; Basedowljeva t., struma, tahikardija, egzoftalmus; Dieulafoyeva t., hiperestezija koe, reflektorna kontraktura miia i osetljivost u MacBurneyevoj taki u
akutnom apendicitisu; Hutchinsonova
t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroenom sifilisu; t. merseburki, karakterie Bazedovljevu bolest s tri simptoma:
tahikardija, struma i egzoftalmus.
tribadizam, v. lezbijska ljubav, homoseksualnost.
TRIC-agensi, naziv potie od imena bolesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj.
bolesti izazvane Bedsonia-organizmima.
triceps, troglav, npr. m. triceps brachii,
troglavi mii nadlaktice.
trichiasis, trihijaza, nepravilan poloaj
trepavica, najee kao posledica zapaIjenja ivice kapka ili njegovog nepravilnog poloaja (entriopium). Usled toga
trepavice mehaniki drae venjau ili
ronjau i dovode do ulceracija.
trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano
trihinama. Dobiva se jedenjem suenog
ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa
koje sadri trihine. U ranom stadijumu
lii na trovanje hranom (proliv, gaenje, povraanje, kolike i poviena temperatura), a kasnije se javljaju ukoenost, bolovi i otok miia.
trichobezoar, konkrement u elucu stvoren od progutanih vlasi kose. V. phytobezoar.

trichosis
trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru
dlaka, koji postoji obino u sluaju polineuritisa.
trichoepithelioma, trihoepitelioma, hemisferni ukasti vorii u folikulima
koji se sastoje od nabujalog epitela i roastih cista.
trichoma, trihoma, slepljenje kose usled
ekstremne vaijivosti i ekcemskih promena. Sin. plia polonica.
Trichomonas, trihomonas, parazitna protozoa (Flagellata), krukastog oblika,
ima spreda tri biia, valovitu membranu i jedan bi pozadi. Moe da izazove u
oveka razliita oboljenja; T. buccalis,
ivi u ustima ljudi, naroito onih koji
imaju zubni kamenac i pioreju; T. intestinalis,parazit ovjejih creva, nalazi se
esto u stolici u prolivima; T. vaginalis,
parazit koji se nalazi u vagini ene i u
uretri mukarca. Izaziva vaginalne poremeaje.
trichomycetes, grupa konastih filamentoznih organizama koji ine prelaz izmeu bakterija i viih gljiva. Grupa obuhvata Actinomyces, Leptothrix, CIadothrix i Nocardia.
trichomycosis, trihomikoza, oboljenje
dlaka izazvano gljivicama.
trichophytia, trihofitija, gljivino oboljenje dlake glave i brade, gole koe i nokata prouzrokovano gljivicama roda
trichphyton. Ispoljava se u vidu povrinske i duboke trihofitije. U povrinskoj trihofitiji (gljivice humanog tipa)
dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana
s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice
animalnog porekla) lezije su gnojne.
Javlja se u obliku gnojnog difuznog folikulitisa (sycosis parasitaria s. traichophytica) i ogranienog folikulitisa
(kerion Celsi). Trihofitija gole koe se
javlja u vidu, obino, krunih eritemoIjuspastih promena koje se periferno
ire, a centralno se same od sebe povlae. Sin. herpes tonsurans.
trichorrhexis, trihoreksija, uzduno cepanje dlaka u vidu metle.
trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka;
(2) postojanje dlaka na mestima na kojima ih pod normalnim okolnostima
nema.

821

trichosporia
trichosporia, trihosporija, oboljenje dlaka na ijoj se stabljici javljaju tvrdi beliasti ili mrki vorii sastavljeni od mase
spora trihosporona.
trichostasis spinulosa, oroali mekovi
iz kojih u vidu etke izlazi 10-20 dlaka,
trichotillomania, trihotilomanija, neurotiko cupkanje dlaka, najee u debilne dece, koja esto gutaju oupane dlake.
Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja
ivi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm;
prednji deo je jako istanjen i zavuen u
sluznicu creva, dok zadnji zadebljali strci na povrini. Moe da izazove proliv,
povraanje i nervne poremeaje, ali obino prolazi nezapaen. Sin. Trichocephalus dispar.
tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji
ima tri zupasta lista, npr. valva tricuspidalis, trolisni zalistak srca.
tridion, v. trimetadion.
trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citostatik iz grupe etilenimina, v. tretaminum.
trifokalno staklo, v. stakla.
trifurcatio, trifurkacija, mesto ravanja u
tri grane, trograno ravanje.
trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistolne aritmije u kojoj se ekstrasistole javljaju u pravilnim vremenskim razmacima, posle dve normalne srane kontrakcije.
trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus
trigeminus, trograni ili trokraki ivac.
trigonum, trougao, oblast u obliku trougIa; t. anale, zadnji trougao na donjem
otvoru male karlice, v. regio analis, perinaeum; t. femorale Scarpae, Scarpain
trougao, nalazi se u prednjem predelu
buta, a ograniavaju ga: Hg. inguinale,
m. sartorius i m. adductor longus; t. linguale anterius, Pirogovov trougao, u
vratu iznad podjezine kosti, a ograniavaju ga dvotrbi mii, podjezini ivac
(XII) i milohioidni mii. U hirurgiji se
kroz taj trougao pristupa jezinoj arteriji u sluaju potrebe za njenim podvezivanjem; t. linguale posterius, Beclardov trougao u vratu, koji ograniavaju
podjezina kost, digastriki i hioglosni
mii. U ovom trouglu se takoe pristu822

trimetoprim
pa jezinoj arteriji; t. vesicae, Lieutaudov trougao, nalazi se u dnu mokranog
mehura, gde je sluznica glatka. Na zadnjim uglovima se zavravaju otvorima
dva uretera, a na prednjem uglu otvorom
poinje mokrana cev. trihlor-azot
stvara se pri hlorisanju kod
pH 4; nema dezinfekcioni efekat.
trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v.
trovanje.
trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium.
trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin.
trihloroetilen, isparljiva tenost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opte anestezije. trihlor-siretna kiselina,
CCbCOOH, v.
Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo
simptoma; Charcotova t., arkoova
trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i
skandirajui govor u mul-tiploj sklerozi;
Marburgova t., tempo-ralno bledilo
papile onog ivca, ugaeni trbuni
refleksi i spastiki sindrom na nogama u
multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t.,
intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta
i Hutchinsonovi zubi u uroenom sifilisu.
trijodotironin, hormon titaste lezde, v.
tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v.
vituim cordis.
trikuspidna stenoza, v. vitium cordis.
trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia,
trilobektomija, operativno uklanjanje tri
renja plua i to dva iz jednog i jednog
iz drugog plunog krila. trilogia,
trilogija, trojstvo tri elementa koji
sainjavaju organsku ili simptomat-sku
anomaliju; t. Fallota, kombinacija
stenoze plune arterije, defekt pretkomornog septuma i hipertrofija desne
komore srca.
triloni, organofosforna jedinjenja, nervni
bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr.
Trimethadionum, trimetadion, derivat
oksazolidina, sredstvo za leenje male
epilepsije (petit mal). trimetoprim,
pirimidinski derivat, anti-malarijsko
sredstvo protiv tropske malarije, a ima i
izvesno antibakterijsko dejstvo.

3-monoiodotyrozin
3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin,
meuproizvod u sintezi hormona titaste lezde.
trinitrofenol, v. acidum picricum.
trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje.
trioksalen, sredstvo za potpomaganje
stvaranja pigmenta u koi.
triolein, v. olein.
tripaflavin, antiseptika boja (derivat akridina), antiseptiko i dezinficijentno
sredstvo.
tripalmitin, v. palmitin.
triparsamid, organski preparat petovalentnog arsena, upotrebljava se u leenju bolesti spavanja.
tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fosfat.
triple response, v. trodelna reakcija.
triplet, u genetici, v. codon.
triploid, poliploidna elija koja u svom
jedru ima haploidne garniture hromosoma (3N). V. polyploid.
triploidija, prisustvo u jedrima elija
trostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 69).
triplopia, triplopija, poremeaj vida u
kome se predmeti opaaju trostruko.
tripsin, v. trypsin.
tripsinogen, v. trypsinogen.
triptofan, v. tryptophan.
trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligosaharida sastavljeni od tri molekula monosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od
glukoze, fruktoze i galaktoze.
trisomia, trisomija, prisustvo tri homologna hromosoma u jedrima diploidnih
elija (2N+1); dupla t., trisomija zastupljena na dva razna hromosoma u istoj eliji.
trisomic, trisomik, jedinka u ijim je elijama jedan hromosom zastupljen tri
puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi,
na primer.
tristearin, v. stearin.
tritanomalia, tritanomalija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boja. Javlja se
veoma retko. Osobe s tom anomalijom
pokazuju slabost u raspoznavanju plave
boje.
tritanopia, tritanopija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-

trodelna reakcija
biastu boju. Osobe s tom anomalijom
ne mogu da raspoznaju ljubiastu boju.
triterpeni, v. terpenL

triturationes, trituracije, smee lekovitih

supstancija ili preparata droga i sredstava za dopunjavanje; izrauju se u
propisanoj koncentraciji kao prakovi
ili masti. Koriste se iskljuivo za izradu
lekovitih preparata, a nisu namenjeni za
neposrednu upotrebu bolesnika. Kao
sredstvo za dopunjavanje trituracija praka, ako nije drugaije propisano,
upotrebljava se laktoza, a za trituracije
- masti, vazelin i besvodni lanolin.
trismus, trizmus, spazam miia za vakanje koji onemoguava otvaranje usta.
Najee je prouzrokovan infekcijom ili
povredom u toku rada ili davanja mandibularne anestezije. Razlikuju se tri
stepena trizmusa.
trokar, instrument koji slui za probijanje
zida neke prirodne ili patoloke duplje
radi isputanja tenosti iz njih. Trokar
se sastoji iz probojca, debele trougle igle
s drkom, uvuene u kanilu. Poto se
probije zid telesne upljine, probojac se
izvue iz kanile, ime se uspostavlja komunikacija izmeu nje i spoljne sredine; Duchenneov t., instrument za izvlaenje malih delova tkiva u cilju mikroskopskog ispitivanja; rektalni t., krivi
trokar koji slui za punkciju mokrane
beike kroz rektum i za pranjenje iste.
trochanter, trohanter, kotana kvrga na
gornjem okrajku butnjae; t. major, velika kvrga; t. minor, mala kvrga.
trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo
nekog organa s poprenim lebom nalik
na kalem konca, npr. trochlea tali, kolotur skone kosti.
trochleari, trohlearan, koloturni, npr.
nervus trochleari, trohlearni ivac (IV
modani ivac).
trodelna reakcija, neposredno posle intradermnog ubrizgavanja histamina javlja se na tome mestu crvenilo usled dilatacije kapilara; posle toga crvenilo se
iri na delove koe u neposrednoj blizini, to je posledica proirenja arteriola
usled lokalnih aksonskih refleksa; nekoliko minuta posle ubrizgavanja, na
mestu gde su bili proireni kapilari, jav823

trofiki ulkus
lja se jasno ogranieni edem koe (urtika, klopac), koji nastaje usled izliva
plazme iz proirenih kapilara.
trofiki ulkus, v. trofian, trofiki poremeaj, ulkus.
trofoblastna ahura, celularna masa koja
nastaje razmnoavanjem trofoblastnih
elija koje razaraju materino tkivo da
bi u njemu napravile mesta za sve vei
plod.
troglav, v. triceps.
troleandomicin, triacetiloleandomicin, v.
oleandomicin.
trolisni zalistak srca, v. valva tricuspidaHs.
trombin, v. trombinum.
tromboarteriektomija, v. thromboendarteriectomia.
trombocitopenijska purpura, v. purpura.
trombogen, v. protrombin.
trombokinaza, v. tromboplastin.
tromboplastin, supstancija koja se nalazi
u tkivima i (u neaktivnom stanju) u
plazmi. Aktivie se u krvi posle povrede
krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trombocita, tkivnog tromboplastina i tromboplastinskih inilaca plazme. U zajednici s jonom kalcijumom aktivie pro^
trombin (trombogen) u trombin. Sin.
trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio.
tromboza, v. thrombosis.
Tropacocainum, lokalno anestetiko
sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obliku hidrohlorida (Tropacocaini hydrochloridum), za spinalnu anesteziju
(danas naputen).
tropeolin, uta azo-boja koja u prisustvu
kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upotrebljava se kao indikator.
trophoedema, trofedem, hronini, bled,
vrst bezbolan edem, veinom na donjim ekstremitetima, koji se javlja u
mladih ena. Oboljenje je esto familijarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroarthritica.
trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje
prouzrokovano poremeajem ishrane
tkiva usled funkcionog ili organskog oteenja vegetativnog nervnog sistema.
Trofoneuroze su: akroparestezija, eritromelalgija, Raynaudova bolest, sklero824

trovanje
dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija
i progresivna hemiatrofija lica.
troposfera, najnii sloj atmosfere, na polovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do
18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14
km.
tropska eozinofilija, v. eosinophilia.
trougao, v. trigonum.
Trousseauov znak, v. znak.
trovanje, stanje ivog organizma prouzrokovano dejstvom otrova. Po toku t.
moe biti akutno, subakutno ili hronino. Po svojim uzrocima trovanja mogu
biti namerna (samoubilaka, ubilaka)
ili nenamerna (profesionalna, ekonomska, medicinska). Profesionalna trovanja nastaju usled dejstva sirovina, polupreraevina, krajnjih proizvoda ili
rastvaraa koji deluju pri radu na telo
radnika. Ekonomska trovanja nastaju u
domainstvu usled zamene, nepanje i
neznanja kad otrovne materije, npr. pokvarena hrana, u domainstvu upotrebljavane jetke materije i dr. otete organizam. Medicinska t. su ona koja nastaju
obino upotrebom lekova u preteranim
koliinama. Pod nazivom trovanje podrazumeva se u medicini i terminalni stadijum poremeaja usled tekih proliva
ili u toku tekih infekcija. V. otrovi; t. arsenovodonikom ili arsinom, ASHa,
deava se pri delovanju slabih kiselina
na materije koje sadre arsen. Trovanje
nastaje kao posledica udisanja gasovitog arsina, otrovnog gasa koji izaziva hemolizu, uticu, gastroenteritis i nefritis.
Neka od njegovih jedinjenja upotrebljavana su za vreme rata kao bojni otrov;
bagassosis, profesionalno oboljenje sa
oteenjem plua i promenama u njima
a nastaje dejstvom praine od delova eerne trske iz kojih je ekstrahovan eer; ovaj materijal se upotrebljava za izolaciju od zvuka i toplote; bensolismus, benzolizam, profesionalno trovanje izazvano udisanjem para benzola (v.
benzol) ili njegovim prodiranjem kroz
kou. Od benzolizma trpe sve osobe
koje s njim rade koristei ga kao organski rastvara, odnosno pri proizvodnji
anilina, nitrobenzola u fabrikama linoleuma, boja, vetakog ubriva, indust-

trovanje
rijskih eksploziva, smea za suenje i dr.
Vee koncentracije mogu dovesti do
edema mozga i plua, ili do kolapsa. Javljaju se, pored narkotikog dejstva i znaci
nadraenja koe i sluznica. Na koi se
viaju dermatitisi i hiperkeratoze. esti
su znaci: glavobolja, gaenje, umor, pospanost, koji mogu dovesti i do povreivanja. Pri hroninom trovanju moe
doi do oteenja hematopoeze (anemije, hemoragike dijatee), do dermtoza, neurastenikog sindroma i znakova
tokstikog neuritisa; t. diu'alurtiiitijtimom, javlja se u vazduhoplovnih radnika. Izazvano je magnezijumom iz meavine aluminijuma i magnezijuma, duraluminijumom, koji se upotrebljava za
aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano
semenjem Argostema githago odn. zrnevljem kukolja u kome se nalazi sapotoksin githagin. Simptomi: vrtoglavica,
salivacija, povraanje, dijareja, grevi i
paralize centralnog porekla; hromizam, trovanje hromom. Do trovanja dolazi delovanjem pare i praine hroma i
hromnih soli. Naroito je opasno udisanje para hroma. One izazivaju na povrini sluznica defekte i korozivne promene, erozije i ulceracije, a na koi razvija
se ekcem ili ulceracije koje se obino lokalizuju na hrskavici i korenu nokta.
Udisanje pare i praine hroma moe da
izazove posle 5-10 godina i profesionalni
bronhogeni karcinom plua>a ponekad
dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotoksizam, trovanje usled jedenja mesa otrovnih riba, iskljuujui pri tom trovanje hranom izazvano bakterijama; t.
kadmijumom, do trovanja dolazi udisanjem pare ili fine praine; naroito su
otrovne pare kadmijum-oksida; t. kalajem, inhalacijom praine oksida kalaja
izaziva posle dueg vremena pseudonodulaciju u pluima, benignu nespecifinu pneumonokoniozu (stannosis pulmonum); t* kaolinom, kaolinska plua, profesionalno oboljenje, vrsta silikatoze; kaolin je aluminijum-silikat i
upotrebljava se u industriji porculana.
Udisanje finih estica praine kaolina
izaziva dispneju i mravljenje, a u rendgenu plua izgledaju kao posuta pahu-

trovanje
ljicama snega; t, krenom prainom,
fina praina krea moe da izazove korozivne promene na sluznici oiju, na
konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sepsis; latirizam, trovanje semenom grahorice (Lathyrus sativus i Lathyrus cicera); manganismus, manganizam,
profesionalno oboljenje, izazvano viegodinjim udisanjem praine ili pare
metala mangana (v. mangan). Moe doi
do oteenja INPTjnih organa, do pneumonija, ali je od najveeg znaaja oteenje centralnog nervnog sistema. Elektivno pogaa ekstrapiramidalni nervni
sistem izazivajui simptome oteenja
ovog. Na poetku to su: napon u pojedinim grupama miia, najee ruku i
nogu, nespretne precizne kretnje, a kasnije znaci zupastog toka, hipertonije
ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisilan pla i smeh; mercurialismus, merkurijalizam, trovanje ivom, najee
profesionalnog karaktera. Od njega najvie trpe rudari u rudnicima samorodne ive, radnici koji izrauju aparate i
pribore sa ivom (ona isparava ve na
temperaturi od 160C), laboratorijsko
osoblje, a rede bolniari pri utrljavanju
ivinih masti u kou bolesnika, zubotehniari pri spravljanju amalgama sa ivom i dr. Organska jedinjenja ive najee oteuju kou (dermatitisi i ekcemi) a neorganska nervni sistem - prvenstveno neurovegetativni. Rani znaci
trovanja su tzv. ivina neurastenija, hipersalivacija, hiperhidroza, dermografizam, gingivitis, ivin rub na desnima
(crne boje!), crveno lakirano nepce, foetor ex te, poremeen san. U zaputenom stanju, pri hroninom trovanju, viaju se jo: ivin eretizam, ivin tremor
intencionog tipa, ivino pismo, oteenja tubula bubrega, sluznice digestivnog trakta, posebno, i tea oteenja
centralnog nervnog sistema; t. mesom,
v. meso; t. minijumom, oksidom olova
(), est je izvor trovanja a upotrebljava se kao zatita protiv ranja. Do
trovanja dolazi pri meanju, bojenju i
pri odstranjivanju ostataka boje; t. niklom, trovanje izazivaju pare nikla, naroito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva

825

trovanje
tenost koja se upotrebljava u industriji
i moe da izazove teku dispneju, cijanozu i dilataciju srca; phosphorismus,
fosforizam, profesionalno trovanje izazvano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a
rede izaziva i zadesna trovanja, najee
dece. U industriji se njime mogu trovati
osobe koje rade sa anorganskim jedinjenjima fosfora kad izrauju superfosfatno vetako dubrivo, pri izradi papira,
dekolora, sapuna, boja, deterdenata,
praka za peenje. Do trovanja dolazi i u
mnogim drugim zanimanjima gde se koristi fosfor ili njegova jedinjenja, naroito kada su njime zagaene druge sirovine, a o tome se ne zna ili ne vodi rauna.
Od organskih jedinjenja fosfora vaniji
su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i
plastika), triortokrezil-fosfat i razni insekticidi i bojni otrovi koji sadre fosfor. Fosfor spreava intraculularnu oksidaciju, deponije se u masnom tkivu i
oteuje jetrin parenhim (u akutnim
trovanjima naroito), ali je u profesionalnim trovanjima najznaajnije njegovo hronino destruktivno dejstvo na
kosti. Oteuje vilice, u koje prodire
preteno kroz oteene alveole zubaci
gingive. Rani znaci: bol u karioznim zubima, otok desni, apscesi, sekvestri, osteoporotinog tipa. Moe doi i do ostepskleroze i periostitisa i na drugim
kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs),
jeste otrovan gas, otra mirisa, koji,
udahnut, izaziva bol u abdomenu, gaenje, dijareju, cefaleju, vertigo, oamuenost, konvulzije i kolaps; saturnismus,
saturnizam, trovanje olovom. Najee
se javlja kao profesionalno trovanje usled udisanja praine ili pare olovnog oksida, ali ga mogu izazvati i sva druga jedinjenja olova (najree PbS). Reda su
trovanja izazvana upotrebom posua
koje sadri olova (gleosanje i si.), ili
hranom zagaenom sa Pb. Simptomi
trovanja zavise od jedinjenja koje je dovelo do s. Anorganska jedinjenja izazivaju najee sledee znakove: zemljanosivu boju lica, tzv. olovni rub na desnima (plaviasta trakica), bazofilno punktirane eritrocite, pseudoreumatike bolove, neurasteniki sindrom i pojavu ve826

trovanje
ih koncentracija olova u krvi i mokrai, kao i koproporfirin u mokrai. Znakovi teih trovanja: kolike, paralize, encefalopatije i tee anemije danas se rede
viaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno
olovo) koje se dodaje benzinu kao detonator izaziva pri akutnom trovanju sliku tee psihoze, a pri hroninom i znakove oteenja vegetativnog nervnog
sistema; stearat olova, do trovanja dolazi
pri upotrebi stearata olova kao dodatka
bojama, za poveanje konzistencije mazivnih masti i kao stabilizator pri fabrikaciji plastinih materija, a deluje uglavnom putem inhalacije, jer se u vazduhu dugo zadrava kao aerosol; selenosis, t. selenom, dolazi udisanjem praine i pare selena i njegovih jedinjenja.
Najopasniji je vodonik selena. Izaziva
iritaciju oka i sluzokoa, palenje, suvou i metalni ukus u ustima s mirisom na
enjak, uz bronhopneumoniju, edem
plua i nervne poremeaje; t. tetrahloretanom, profesionalno trovanje radnika pri fabrikaciji municije udisanjem
zaguljivih para tetrahlor-etana, a karakterie se toksikim ikterusom, glavoboljom, nemanjem apetita, i gastroenteralnim poremeajima; t. trihlor-etilenom. Tri, bezbojnom isparljivom tenou koja se esto upotrebljava kao
rastvara, kao sredstvo za odstranjivanje masti i za hemijsko ienje itd. Izaziva akutna i hronina trovanja; t. trinitrotoluolom, javlja se u radnika u
fabrikama municije i karakterie se dermatitisom, s abdominalnim bolovima,
poveanjem, opstipacijom i promenama u krvi; vanadijumizam, hronina
intoksikacija izazvana apsorpcijom vanadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s
metalom i njegovim jedinjenjima, razvija se konjuktivitis, faringitis, bronhitis,
akutna upala plua, a na koi ekcem; t.
ivotnim namirnicama, izazivaju kemijski i vegetabilni otrovi, grupa salmonela, Staphylococcus aureus et Albus toxicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botulinusa, pa i druge bakterije. T. se karakterie kratkom inkubacijom, INPTim
gastrointestinalnim simptomima, kratkim trajanjem i istovremenim oboleva-

trtica
njem vie osoba koje su uzimale istu
hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska
reakcija.
trtica, v. coccyx,
trtina kost, v. cocyx, os coccygis.
trubaki (mii), v. buccinator.
Truetina tehnika, v. tehnika.
truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela izmeu vrata i donjih udova, v. corpus humanum; t. encephali, modano stablo,
obuhvatar^produenu modinu, most,
srednji mozak i meumozak; t. pulmonalis (ranije a. pulmonalis), pluno
stablo, polazi iz desne komore srca i
deli se ispod luka aorte na desnu i levu
plunu arteriju (a. pulmonalis dextra et
sinistra).
trypanosis, v. try pano somiasis.
trvpanosorniasis, tripanosomijaza, bolesno stanje prouzrokovano prisustvom i
djstvm u organizmu parazita iz roda
tripanooma; Glavni simptomi su; groznica, anemija, eritemi; t* africana, bolest spavanja koju izaziva Trypanosoma
gambiense, koju na oveka prenosi
muva ee (Glossina palpalis). Posle dueg ili kraeg perioda groznice, anemije
i otoka leda nastaje zavrni period
neprekidnog spavanja,
Trypanosomidae, tripansmide, flagelate vretenastog oblika s jednim biiem i valovitom membranom. ive uglavnom u plazmi oveka i ivotinja.
Glavne vrste su: T, gambiense i T. rhodesiense, koje izazivaju bolest spavanja
u ljudi; T. cruzi izaziva teko oboljenje u
ljudi u Junoj Americi; T. equiperdum
izaziva oboljenje u konja.
trypsinum, tripin, proteolitiki enzim
pankreasa koji razlae belane.vine do
dipeptida ili malih polipeptida, pri
emu se oslobaaju i neke aminokiseline.
tryptphaii, triptofan, a-amino--indolilpropionsk kiselina, koja ulazi u sastav belanevina.
tse-tse-muica, v. tze-tze-muica.
tuba, truba, cevast organ koji podsea svojim oblikom n trubu. Sin. salpinx', t. auditiva Eustachii, Eustahijeva usna truba, spaja drelo s bubanjskom dupljom
i omoguuje izjednaavanje vazdunog

tuberculosis
pritiska na bubanjsku opnu izjednaujui ga s obe njene strane; t. uterina
Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, cevasti organ koji se prua od spoljnjeg
kraja dna materice do bonog zida karlice blizu jajnika. Iznutra je obloen
sluznicom, a spolja peritoneumom. Slui
sprovoenju jajne elije u duplju materice. Sin. salpinx.
tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria,
krajnik Eustahijeve trube.
tubarni vid, vid u kome je vidno polje
koncentrino sueno i konstantno u obimu bez obzira na daljinu s koje se ispituje. Takva osoba ima utisak da gleda
kroz tubus ili durbin. Obino se nalazi u
histeriji ili agravaciji. Suenje vidnog
polja u velikom stepenu sreemo u zavrnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj degeneraciji mrenjae.
tubarno disanje, v. respiratio.
tubaa, uvlaenje sonde (gumene, metalne i dr.) u neku telesnu upljinu ili u
neki uplji organ; duodenumska t., uvlaenje duodenumske sonde u duodenum u cilju dobijanja duodenumskog
soka i ispitivanja funkcija jetre, unih
puteva i guterae; gastrika t., uvlaenje duodenumske sonde u eludac radi
dobijanja eludanog soka i ispitivanja
funkcije eluca.
tubectomia, tubektomija, salpingektomija, hirurka operacija kojom se odstranjuje obolela tuba uterina (jajovod).
tuber, kvrga, ispupenje, npr. tuber ischiadicum, kvrga na sednjai; (2) t. kvrga, (derm.), primarna eflorescencija u
vidu dermalnog infiltrata do veliine
lenika.
tuberculides, tuberkulidi, hematogenom
diseminacijom ili samo toksikim dejstvom izazvani egzantematiki, benigni
oblici tuberkuloze: tuberculosis lichenoides, tuberculosis papulonecrotica,
erythema induratum Bazin.
tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest
oveka ili ivotinja izazvana mikroorganizmima iz grupe Mycobacteriuma,
koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i
kazeozne nekroze u tkivima. Najei
uzronici tuberkuloze su M. tuberculosis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se

827

tuberculosis
odlikuje vrlo razliitim klinikim pojavama i sklonou za hrdnini tok. Ona
moe postojati u svakom organu, iako je
plue najee sedite tuberkuloze i najee mesto iz koga se bolest iri u druge organe; t. acuta miliaris, akutna milijarna tuberkuloza, hematogeni oblik
akutne tuberkuloze u kome postoje
.mnogobrojni milijarni tuberkuli u raznim organima; t. adrenalis, Addisonova bolest; t. aerogenes, tuberkuloza nastala inhalacijom bacila tuberkuloze; t.
articulorum (articularis), tuberkuloza
zglobova, artritis izazvan bacilom tuberkuloze sa seroznim, fibrinskim ili sirasto-gnojnim eksudatom u zglobu,
rede ograniena proliferacija tuberkuloznih granulacija na sinovijalnoj opni
zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih
tela, esto u obliku zrna pirina (v. corpora oryzoidea) potie od staloenih fibrina ili degenerisanih sinovijalnih rojti
koje su se odvojile od sinovijalnih opni.
V. tumor albus, fungus, arthritis tuberculosa; t. atypica, tuberkuloza izazvana
svim drugim Mikobakterijama sem M.
tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. basalis, tuberkuloza lokalizovana u dox
njim delovima plua; t. cerebralis, tuberkulozni meningitis; t. cutis, tuberkuloza koe, veoma raznovrsne promene na koi izazvane Kochovim bacilom.
Postoje vie oblika, zavisno od imunobiolokog stanja organizma u odnosu
na prouzrokovaa. U sluaju prvog kontakta koe s uzronikom moe se razviti
primarni koni tuberkulozni kompleks
(ulkus i regionalna adenopatija). Ako je
organizam ve bio u kontaktu sa uzronikom i stvorio specifina antitela (normergija), mogu da se razvijaju tri oblika:
lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis
luposa), razmekavajui (scrofuloderma) i varekulozni (tuberculosis verrucosa); t. exudativa, eksudativna tuberkuloza vrlo esto prva pojava tuberkuloze, poznata kao rani infiltrat (infiltratus praephthisicus), u kome postoje eksudati u alveolama i sitnim bronnijama,
sastavljeni pre feno od mononukleusnih elija. Sin. pneumonija tuberculosa;
t. genitourinaria, tuberkuloze mokra828

tuberculum
nih organa; t. haematogenes, tuberkuloza koja se iri hematogeno u druge organe iz primarnog ognjita; t. inestinaHs, crevna tuberkuloza u koje postoje
ulceracije u crevima, praene prolivorn;
t. laryngis, tuberkuloza larinksa praena upornom promuklou; t. lymphoides, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta miliaris; otvorena t., tuberkuloza u koje
postoji izluivanje bacila tuberkuloze iz
organizma, naroito u tuberkulozi plua
s kavernama; t. postprimaria, postprimarna tuberkuloza, pluna tuberkuloza koja se javlja u pluima u osoba
koje su ve bile inficirane (obino neprimetno) tuberkulozom. Odlikuje se kazeoznim i kavitarnim promenama, a
kasnije fibrozom; t. primaria, primarna
tuberkuloza, prva infekcija bacilom tuberkuloze obino u detinjstvu koja stvara tzv. primarni kompleks, od parenhimske plune promene i odgovarajueg ognjita u limfnoj lezdi; t. productiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvaranje tuberkuloznog granulomskog tkiva
s Langhansovim elijama; t. pulmonum, pluna tuberkuloza, s raznim histolokim i klinikim ispoljavanjem. iri
se u pluima preko bronha, a u druge
organe krvnim i limfnim putem. Neleena pluna tuberkuloza ima sledei tok:
tuberkulozna pneumonija, stvaranje tuberkuloznog granulacijskog tkiva, kazeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje
kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubrega; t. tracheobronchialis, produktivna
tuberkuloza bronha, koja vodi ulceracijama u bronhijama, a kasnije i bronhostenozi.
tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada
tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom.
tuberculum, kvrica, vori, npr. tuberculum pubicum, preponska kvrica; t. Carabelli, posebna kvrica promenljivog
oblika na nepanim stranama gornjih
prvih molara. Reda je u gornjih drugih
mlenih molara. Sin. tuberculum anomale; t. occlusale, v. dens evaginatus;
solitarni t., usamljeni tuberkulozni
vor nastao razmekavanjem malih tuberkula; t. u tuberkulozi, tvorevina
specifinog tuberkuloznog granulacio-

tuberkulin

tumor

nog tkiva u vidu voria sastavljenog od

reni kanali ima dva dela vijugava, posvetlih vezivnih elija slinih epitelnim
etni i zavrni, a srednji deo u vidu duelijama, tzv. epiteloidnih elija, Langgake zamke. Vijugavi delovi se nalaze u
hansovih dinovskih elija i limfocita.
kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i
Ponekad se u voriima nalaze ili skoro
papilarne cevice, prolaze kroz sr bubsame epiteloidne elije (epiteloidni turega (Malpighijeve piramide).
berkuli) ili veliki broj dinovskih elija tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius,
kanal za varenje.
(dinovskoelijski tuberkul). T. u tuberkulozi je obino veliine zrna prosa te tularemia, tularemija, febrilno, septiko,
profesionalno oboljenje iz grupe zonose naziva i milijarni tuberkul.
za, koje izaziva Pasteurella tularensis.
tuberkulin (stari tuberkulin ili AlttuberPoinje naglo s visokom temperaturom,
kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat
drhtavicom, znojenjem i bolom u elom
estonedeljne tene kulture bacila tutelu. Karakteristian je primarni afekt
berkuloze. Taj materijal sadri, pored
na ulaznim vratima infekcije i otok rereaktivnih tuberkuloproteina, mnogobgionalnih limfnih lezda. Zavisno od
rojne sastavne delove Myc. tuberculosis
ulaznih vrata postoji vie klinikih oblikao i hranljive podloge. Preien proka tularemije: lezdani, oni, anginozni,
teinski derivat (PPD) dobija se hemijpluni, abdominalni i septiki. U nas poskom fabrikacijom starog tuberkulina i
stoje endemska podruja bolesti. Tulanajprikladniji je za kone testove.
remija spada u grupu biolokih oruja.
teberkulinska alergija, tuberkulin, bez
ikakvog dejstva na oveka i ivotinje tumef akcija, zadebljanje, odebljanje,
otok, guka.
koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u
osoba inficiranih ovim bakterijama, iz- tumor, poveanje organa, tkiva ili dela
tela. Termin se danas upotrebljava za
aziva veoma toksike pojave. U tih osoobeleavanje neoplazme koja ini tkiba, potkona injekcija tuberkulina izazivo koje se aktivno umnoava, sastavljeva optu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; inno od elija koje potiu od onih koje su
tradermna injekcija izaziva lokalnu
pretrpele nenormalni oblik neprobratreakciju. Ove reakcije poinju da se isIjivog svojstva. Umnoavanje stalno napoljavaju za 10 asova posle inokulacije
preduje, zahvaljujui stalnom izostanku
i dostiu maksimum izmeu 24 do 48 asazrevanja njihovih osnovnih elija
sova.
(Berenblum); t. albus, stariji naziv za
tuberkulinski test, v. test.
tuberkulozu zgloba, obino zgloba koletuberkuloza, v. tuberculosis.
na. Zglob je vretenastog ili loptastog obtuberkulozni meningitis, v. meningitis.
lika, dok je koa nad tumorom albusom
tuberkulozni ankr, v. chancre.
bleda. Sin. fungus articulationis; Evvintuberohipofizni trakt, v. neurohypophygov t. neoplazma koja se javlja u dece i
sis.
mladih. Zahvata duge kosti. Praena je
tuberositas, hrapavo ispupenje na kostijakim bolom, temperaturom i leukocima, npr. tuberositas tibiae, golenano
tozom pa se esto mesa s osteomijelitiispupenje.
som. Najee se javlja na golenjai, buttuberosus, tuberozan, koji se odlikuje
njai, ramenjai, lisnjai i kljunoj kosti.
mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tuCesto je vie kostiju zahvaeno. Smatra
berosa, tuberozni sifilid i dr.
se da je neoplazma u stvari endotelni
tubularis, tubularan, cevast.
mijelom; graena od mase gusto zbijetubulosus, tubulozan, cevast.
nih okruglastih elija limfoblastnog iztubulus, kanali, cevica; t. renalis, bubgleda, poredanih u guste skupine esto
reni kanali, deo nefrona koji prihvata
oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo
primarnu mokrau iz Bowmanove aneoplazme razvija se iz sri kosti da bi
hure i prerauje u zavrnu a potom je
ubrzo prodrlo kroz kotani deo razarasprovodi u sabirne kanalie koji se ulijui ga. Veoma je osetljiv na rendgenske
vaju u izvodne papilarne kanalie. Bub829

tumor
zrake; t. glomusa caroticuma, benigni,
uahureni tumor na ravi glavne karotide. Mikroskopski se sastoji od mnogouglih elija rasporeenih u alveolarna
ognjita. Obino je bez simptoma, samo
ponekad
je
praen
vrtoglavicom,
gaenjem i povraanjem; Hurthleov t.,
tumor sastavljen od krupnih eozinofilnih elija u titastoj lezdi, nejasnog (paratireoidnog?) porekla, po biolokim
osobinama na granici izmeu benignog i
malignog tumora; karcinoidni t.
bronha, tumor jako vaskularizovan i
slian argentafinim (kareinoidnim) tumorima eludano-crevnog pribora;
Krukenbergov t., metastazni tumor jajnika koji potie iz karcinoma, eludanocrevnog trakta, najee eluca, kao
primarnog ognjita; t. mixtus, naziv za
neoplazme velikih pljuvanlh lezda,
sloene grae, koje mogu biti benigne i
maligne. Ova vrsta neoplazmi se moe
javiti i na manjim grupama pljuvanih
lezda razbacanim u sluznici usta, jednjaka, dunika i na znojnim lezdama u
koi; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori
koji se javljaju ispod koe trbunog zida
posle vie meseci i godine u pred-x elu
oiljka neke trbune operacije. U tumoru
se obino nalazi strano telo (konac, gaza
itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna
neoplazma bubrega koja dolazi u red
embrionalnih adenosarkoma. Javlja se
iskljuivo u dece do 7. godine starosti i
ini 20% svih malignih neoplazmi dejeg
uzrasta. Dostie velike razmere, relativno
je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu
ahuru koja ga odvaja od potisnutog
tkiva bubrega. Sama neoplazma je
sivkastobeliasta i srednje vrstine.
tumor-specifini transplantacijski antigeni (TSTA), antigeni tumora koji
mogu da izazovu imunoloku reakciju u
domaina. Treba ih razlikovati od karcinoembrionalnih antigena i alfa-fetoproteina koji su takoe TSTA, ali nisu antigeni za domaina. Klasifikacija: (a) onkogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i
(c) posebni antigeni tumora. Hemijski
izazvani tumori sadre (b) i (c) posebni
antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-

830

Turnerov zub
mori sadre (b) i (c) TSTA, dok tumori
izazvani virusima imaju TSTA tipa (a),
(b) i (c); tumori trudnoe, izolovana
hiperplazija pojedinih meuzubnih papila u toku graviditeta koji lako i obilno
krvare. V. gingivitis in graviditate.
tunel, prolaz razne duine, ije zidove ine
tkiva i anatomske strukture, a otvoren
je samo na svojim krajevima; t. aorte s
levom komorom, uroena komunikacija dela ushodne aorte odmah iznad venanih arterija i leve komore; karpalni
t., osteofibrozni tunel namenjen prolazu sredinog ivca i tetive pregibaa.
Njega obrazuje pregibaka vezica i kosti
ruja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za
prolaz golenjakih arterija i vena, golenjakog ivca i pregibne tetive. Tunel
stvara fleksorni retikulum i kosti noja.
tunica, tunika, omota, tkivni sloj; t. albuginea testis, beliasti sedef as ti sloj zbijenih vezivnih vlakana oko semenika; t.
dartos, tanak sloj glatkih miinih vlakana ispod koe monica (scrotum); t.
media, srednji sloj zida krvnog suda,
koji je uglavnom sastavljen od glatkih
miinih vlakana ili elastinih lamela ili
i od jednih i od drugih. Otuda se govori,
npr., o arterijama miinog tipa ili arterijama elastinog tipa; t. mucosa, v. mucosa; t. vaginalis, serozni omota testisa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida
one jabuice.
tupfer, uobiajeni naziv za male guve
vate ili gaze koje slue za upijanje krvi i
drugih sekreta. Na nekim od naih klinika nazivaju se brisevima.
Turnerov sindrom, v. syndroma.
Turnerov zub, anomalija strukture stalnog zuba. Lokalizovana kredasto-ukasta prebojenost krunice zuba. U teim sluajevima krunica je deformisana, smanjena, s deliminim nedostatkom glei i nataloenim cementnim tkivom. Promene na korenu mogu biti u
vidu devijacije, skraenja, deliminog ili
potpunog zastoja razvoja. Posledice poremeenog razvoja zaetka stalnog zuba
prouzrokovane infekcijom ili traumom
mlenog zuba.

tussis
tussis, kaalj, naglo i glasno izbacivanje
vazduha iz plua; t. aneurysmatica, kaalj koji se javlja kao posledica aneurizme aorte, obino je praen paralizom
glasnih ica; t. compressiva, duboki
rezonantni kaalj zbog kompresije
bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t.
extrapulmonaJis, kaalj koji nastaje
zbog uzroka koji se ne nalaze u pluima;
Mortonov k., kaalj koji se javlja u toku
plune tuberkuloze i koji je praen povraanjem; refleksni k., kaalj koji nastaje refleksno zbog promena u nekom
udaljenom organu; suvi k., kaalj koji
nije praen iskaljavanjem; vlani k.,
kaalj praen iskaljavanjem ispljuvaka
razliitog izgleda.
tuevi, filiformni, aparatura pomou
koje se desni i sluznica usne duplje prskaju velikim brojem tankih mlazeva
vode pod pritiskom. U vodu se mogu
dodati razliiti medikamenti. Temperatura vode se moe kontrolisati. Terapijski efekat se zasniva na masai desni i
poboljanju oralne higijene.
tuirati, (1) ovla dodirivati; (2) pregled
telesnih upljina pomou prstiju, a posebno pregled enskih polnih organa;
(3) ovlano dodirivanje lekom, npr.
neke rane lapisnim tapiem.
tvar, v. supstancija.
tvorevina, v. formatio.
tvrdi ankr, v. ulcus durum.
tvrdoa vode, v. voda.
tyloma, tilom, zadebljanje koe s hiperkeratozom nastalo usled dugotrajnog pritiska na ogranienom mestu (esto profesionalno u obuara, parketara, stolara). Sin. tylosiias.
tympanum, bubanj, npr. cavum tympani,
bubanjska duplja.
typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva;
ranije upotrebljavani naziv za appendicitis. V. appendalgia, appendicitis.
typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u predelu slepog creva.
typhlologia, nauka o slepilu i slepima.
typhlosis, slepilo.
typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus,
vruica. Zarazno oboljenje izazvano bacilom Salmonella typhi (Ebertov bacil),
obino se javlja u vidu epidemija, rede

typus
pojedinano. Glavni simptomi su: visoka temperatura (njen se tok moe pbdeliti na tri dela: najpre postepeno poviavanje, potom odravanje na visokom
nivou, a zatim sputanje na normalnu
visinu), usporen puls, ruiaste takaste
erupcije po koi i poveanje slezine. Izvor zaraze su bolesnici i kliconoe, i to
njihovi ekskreti, (stolica i mokraa) koji
mogu zagaditi ivotne namirnice i vodu.
U tifusu su naroito opasne komplikacije: crevna krvavljenja i perforacije. Dijagnoza se u prvoj nedelji postavlja pomou hemokulture, a posle prve nedeIje pomou Widalove aglutinacione probe; t. exanthematicus, pegavac. Zarazno oboljenje koje se prenosi vaima. Bolest prouzrokuje Rickettsia prowazeki,
koju va izbacuje svojim ekskretima.
Glavni^ simptomi su: nagli poetak bolesti, visoka temperatura koja traje oko
14 dana, takaste kone erupcije, koje
su esto^hemoragine, delirijum i bronhitis koji obino prelazi u zapaljenje
plua. Bolest je naroito izraena u vidu
epidemija onde gde s ljudi nalaze zbijeni u velikim grupama pod nehigijenskim uslovima (logori, kaznionice). Stoga je i zimi pegavac ei nego leti. Pored klinike slike i pojave bolesti u toku
epidemije, za dijagnozu je vana WeilFelixova aglutinaciona reakcija; murini
t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Rickettsia mooseri i koja se prenosi s pacova na oveka ujedom buve (Xenopsylla
cheopis). Javlja se endemijski u primorskim zemljama celog sveta. Benigna bolest koja traje desetinu dana. Simptomi
su poviena telesna temperatura i pojava makulopapuloznog egzaritema petog
dana bolesti. Od egzantema je poteeno samo lice,
typus, tip, opti karakter ili karakter koji
preovlauje u nekoj bolesti ili u neke
osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrophia spinalis progressiva; t. asthenicus,
osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku,
dugog grudnog koa, mrava, male donje vilice, malog srca; sklona shizofreniji; t. athleticus, osoba sa irokim ramenima, irokim grudnim koem, debelim
vratom i jako razvijenim miicama; t. di831

tyramin
gestivus, digestivni tip, dobro uhranjene osobe, nenog skeleta, mlitavih miia i kratkih ekstremiteta, irokog lica,
masivnog kratkog vrata s dobro razvijenim potiljkom, uvuenog grudnog koa
i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t
asthenicus; t. pycnicus, osoba irokog
grudnog koa, gojaznog tela, okruglog
lica i kratka vrata, sklona obolevanju od
arterijske hipertenzije i ciklotimije
(psychosis maniacodepressiva).
tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin,
nastaje dekarboksilacijom tirozina. Deluje vazokonstriktorno, ali se ne upotrebljava u terapiji.
Tyrodeov rastvor, v. rastvor.
tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin,
p-hidroksifenilalanin),
neesencijalna
aminokiselina koja nastaje u jetri hidroksilacijom iz fenilalanina i predstavlja materiju iz koje nastaju predstadijumi hormona titaste lezde (v. tamo).
tyrosinaemia, tirozinemija, poremeaj
metabolizma, tirozina, ispoljen poveanjem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t.
hereditaria, nasledni poremeaj metabolizma tirozina koji dovodi do ciroze

832

tze-tze-muica
jetre, s bubrenim pojavama kao u Fanconije^vom sindromu, kao i do hipoglikemije. Prenosi se autosomnim recesivnim genom.
tyros l nosi, tirozinoza, bolest izazvana
poremeajem metabolizma tirozina u
kojoj se u mokrai izluuje jedan intermedijrni metabolit tirozina, parahidroksifenil-pirogroana kiselina.
tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozina u mokrai.
Tyzzerova telaca, intranuklearne acidofilne inkluzije u varielama (varicella).
tze-tze-muica, ee muva, egzotina afrika muva iz iste familije kao i obina
domaa muva (Muscidae). Hrani se krvlju sisara. Najvanije vrste su: Glossina
palpalis, prenosilac Trypanosoma gambiense, izazivaa afrike bolesti spavanja; G. morsitans, koja prenosi T. rhodesiense, prouzrokovaa bolesti spavanja
iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovaa
bolesti nagane u konja; G. pallidipes,
koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji
i vie drugih vrsta, verovatno isto tako
prenosilaca raznih tripanosoma. Sin.
tse-tse-muica.

U
U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oznaka za ureju.
U, oznaka internacionalne enzimske jedinice. V. enzimi
U.I. (Unit International), skraenica na engleskom za oznaku internacionalne jedinice (u nas je uobiajena skraenica
Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama esto se
izraava koliina nekih hormona ili vitamina u pojedinim preparatima. Jaina
imunskih seruma ili anti-seruma izraava se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ
ima u l ml datog antitoksikog seruma.
ung., skraenica za unguentum, lekovita
mast.
U.S.D., unit skin dose (eng.), v. eritemna
doza (pod dosis).
U.S.P., skraenica za United States Pharmacopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih
Amerikih Drava.
ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr.
ubikvitarni mikroorganizmi.
uboj, v. contusio.
ubrzanje, poveanje brzine u jedinici
vremena, izraava se kao m/sec.2 Ubrzanje
se izaziva promenom brzine (poveanje
ili smanjenje), promenom u pravcu kretanja ili promenom i u brzini i u pravcu.
Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i
angularna. Veliina ubrzanja se obeleava slovom G. Sile ubrzanja mogu imati razliite smerove u odnosu na uzdunu osovinu tela, tj. longitudinalni !.transverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna
i negativna. Svako poveanje sila ubrzanja poveava teinu tela i to srazmerno.
Krv kao teno tkivo prvenstveno je izloena uticajima ubrzanja. Podnoljivost
53 Medicinski leksikon

zavisi od pravca sila, od brzine nastajanja, veliine i trajanja. Za kosmiku medicinu su znaajna transverzalna ubrzanja, jer ih ovek lake i due podnosi.
ud, donji, v. membrum inferius.
ud, gornji, v. membrum superius.
ud, polni (muki), v. penis.
udarna terapija, v. therapia.
udlaga, potporni aparat, udlaga od vrstog ili savitljivog materijala (ica, daica, slama, korice od hartije itd.) ili nesavitljivog (gipsana udlaga), koja slui za
imobilizaciju obolelog dela tela, obino
u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju
zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se
privruje uz trup, nadlakticu dri u
abdukciji, a podlakticu u fleksiji od
45%. Primenjuje se za prelom nadlaktice; Boehlerova u, (1) iana udlaga
koja se upotrebljava za leenje panaricijuma, preloma prstiju ruke i noge itd.;
(2) udlaga od daske promera 30x12x5
cm zaobljena u svom gornjem delu da bi
prilegla uz pazuho; Brunsova u., udlaga za privremenu mobilizaciju donjeg
ekstremiteta, pogodna i za hodanje;
Cramerova u., savitljiva oluasta udlaga koja se sastoji od dve jae ice koje su
meu sobom spojene popreno finijim
icama; Diterihsova u., udlaga za privremenu i transportnu imobilizaciju u
prelomu velikih kostiju noge. Sastoji s
od dve daske: spoljanje, koja se u svom
gornjem delu upire u pazuho, prua se
nanie du spoljanje strane buta i gnjata sve do ispod tabana; unutranje, stavljene s unutranje strane noge, koja se
gornjim delom upire o preponsku kost.
833

udna navlaka
Obe lestve su meu sobom spojene popreno postavljenim omotima poveske,
na kojima lei noga; stopalo se obuhvata
omom, koja povlai nogu na opisanoj
udlagi; Frejkina jastuna u., udlaga
koja se primenjuje da bi butine drale u
abdukciji, a kolena u fleksiji u uroenom iaenju kuka; Kanavelova elevaciona u., udlaga za ukoenu aku; Iirolika ekstenziona u., udlaga od ice,
u-oblika, u koju se stavlja prst s prelomom falange. Udlaga se fiksira o aku, a
prst se istee o luk udlage; Middeldorpfova u., trouglo postavljena udlaga iji
je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga
pridrava u umerenoj abclukciji nadlakticu u prelomu ramenjae; plastika u.,
plastika cev s dva zida, koji mogu da se
naduvaju. U nju se stavlja ud radi imobilizacije; poroplastika u., udlaga
koja moe da se natopi vodom i modelie uz ekstremitet; Schanzov okovratnik, udlaga U vidu okovratnika od koe
ili plastine materije, koja se stavlja oko
vrata u sluaju preloma prljenova ili u
oboljenjima prljenova; Thomasova u.,
udlaga od gvozdene ipke savijene u
vidu slova U. Na otvorenom kraju udla- f
ge nalazi se drven obru, u koji se uvlai
noga meu ipke dok se o zatvoreni kraj
ipke, tj. istee stopalo obuhvaeno omom. Upotrebljava se kod preloma dugih
kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u
vidu oluka i s potplatom za taban. Slui
za transportnu !mobilizaciju preloma
dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje
u leenju progresivnih parodon-topatija
slue za !mobilizaciju i stabilizaciju
rasklaenih zuba. Mogu biti stalne i
privremene. V. ine, splintovl
udna navlaka, v. praeputium.
udrueni pokreti, pokreti koji se redovno
odigravaju jedan uz drugi (npr. okretanje gore onih jabuica pri zatvaranju
kapaka).
udvajanje linosti, karakteristian raspad linosti u duevnoj bolesti shizofreniji. Pod tim se moe razumeti i histerika pojava dvostruke ili viestruke svesti, odnosno udvajanja linosti pri emu
jedna linost vodi delom potpuno neza834

ugljen-monoksid
visan ivot od druge o kojoj ne mora nita ni znati. V. schizophrenia, hysteria.
uganue, v. distorsio.
ugao, v. canthus, angulus.
ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika
s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju
ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bezbojan gas koji se u vodi lako rastvara i
tom se prilikom delimino jedini s vodom, dajui ugljenu kiselinu. U organizmu predstavlja krajnji proizvod metabolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva
prelazi u krv i eliminie se iz organizma
uglavnom kroz plua, disanjem. U izdisanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2.
Osim u ivim organizmima, on se stvara
i pri raznovrsnim procesima u prirodi.
Stalnu koncentraciju C2 reguliu zelene biljke, vodeni taloi i karbonati
mora. CO 2 ima vanu fizioloku ulogu
jer regulie disanje i pH u arterijskoj
krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3%
do 6,3%. U koncentracijama iznad 8%
pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad
15% moe da nastupi i opasnost po ivot. Do trovanja moe da doe pri sputanju u duboke bunare ili stare grobnice, u pivarama i u podrumima pri vrenju ire. U vazduhu slui kao indikator
za odreivanje istoe vazduha. Ako
koncentracija u vazduhu pree 1-1,5
vol. %, smatra se da je vazduh zagaen.
U podmornicama i rudnicima gornja
podnoljiva granica iznosi 2-2,5%.
ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mirisa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepotpunom gorenju organskih materija u
peima, u kvarovima na vodovima gasa
za osvetljenje, u produenom radu motora s unutranjim sagorevanjem. Ugljen-monoksid se ne rastvara u vodi.
Snano je redukciono sredstvo. Ugljen-monoksid spada u gasove koji najee
izazivaju profesionalna i druga trovanja. Vezuje se za hemoglobin, te onemoguava vezivanje i prenos kiseonika do
tkiva. Poveani parcijalni pritisak kiseonika udaljava ga iz veze karboksihemoglobina (v. karboksihemoglobin). Do trovanja moe doi kada se u vazduhu
nae vie od 50 delova ovog gasa na milion delova vazduha. Oblik trovanja za-

ugljovodonici

ugljena anhidraza
visi od koncentracije CO u vazduhu, duine njegovog udisanja i stanja organizma u celini, odnosno pojedinih njegovih
tkiva. Stare arteriosklerotike osobe,
koje su prebolovale ili pate od kardiovaskularnih smetnji i nervnih tegoba,
tee podnose trovanja. U akutnom trovanju preovlauju znaci glavobolje, astenije, poremeaji motorike, zvonjenje
u uima, gaenje i povraanje. Pri teim
trovanjima dolazi do gubitka svesti, bledila ili crvenila lica, greva, kome i smrti. U hroninom trovanju, koje neki jo
ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesanica i astenija. Poto sline simptome
trovanja mogu dati i neki drugi gasovi,
a stanje kome moe biti posledica drugih insulta, za dijagnozu trovanja s CO
treba utvrditi ogromne koncentracije
CO u vazduhu, a zatim njegovo prisustvo u krvi (karboksihemoglobinemija).
ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline.
ugljena kiselina, , nastaje
rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u
vodi. Nalazi se u organizmima u obliku
ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i
u mineralnim vodama, uglavnom kao
slobodna (obino rastvorena u vodi) i
kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih
alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V.
voda, kupanje, ugljed-dioksid.
ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa organskih jedinjenja koja pored ugljenika
sadre vodonik i kiseonik, i to u veini
sluajeva u istom odnosu kao u vodi, po
emu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su aldehidi ili ketoni viehidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se
dele na proste i sloene. Molekul prostih ugljenih hidrata se ne moe hidrolizom rastaviti na druga dva molekula
koji bi opet bili ugljeni hidrati, a sloeni
ugljeni hidrati su oni iji se molekul
hidrolizom moe rastaviti na dva ili vie
molekula prostih ugljenih hidrata. Prosti ugljeni hidrati se nazivaju monosaharidi (aldoze i ketoze). Prema broju kiseonikovih odnosno ugljenikovih atoma, monosaharidi se dele na bioze (sadre dva C odnosno O), trioze, tetroze,
53*

pentoze, heksoze i heptoze. Prema broju molekula prostih ugljenih hidrata, na

koje se molekul sloenog ugljenog hidrata raspada, sloeni ugljeni hidrati se
dele na oligosaharide iji su molekuli
sastavljeni od 1-10 molekula monosaharida i polisaharide iji su molekuli sastavljeni od vie od 10 molekula monosaharida. Oligosaharidi se, prema broju
molekula monosaharida iz kojih su sastavljeni molekuli oligosaharida, dele
na disaharide (ako sadri 2 monosaharida), trisaharide (ako sadri 3 monosaharida) itd. Vaniji monosaharidi su: glikoza (dekstroza ili groani eer) je aldoheksoza, fruktoza (voni eer) je ketoheksoza; disaharidi su: saharoza (eer, trani eer ili repni eer), laktoza (mleni eer) i polisaharidi: celuloza, krob, glikogen, inulin i dekstran.
ugljenik, v. carboneum.
ugljenokiselo kupanje, v. kupanje.
ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vodonikom. Iz njih se mogu izvesti ostala
organska jedinjenja. Postoje dve glavne
vrste ugljovodonika: aciklusni (alifatini) u obliku otvorenog niza, npr.
, i ciklusni u obliku
prstena ili ciklusa, npr.
CH2
CH2
CH2
Aciklusni
(alifatini) ugljovodonici mogu biti
zasieni ako su C-atomi meusobno
vezani samo jednostrukim vezama i
nezasieni ako su C-atomi vezani
dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr.,
propan CHa-CH2-CHs je zasien, propen - CH=CH2 je nezasien s
dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH
je nezasien aciklusni (alifatini)
ugljovodo-nik s trostrukom vezom.
Zasieni
alifatini
ugljovodonici
nazivaju se alkani (parafini), nezasieni
s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a
nezasieni s trostrukom vezom zovu se
alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i
karbociklini) ugljovodonici mogu biti
zasieni tzv. cikloal-kani i nezasieni
cikloalkeni s dvostru-

835

ugneenje, odgoeno

iilcus

kom vezom i cikloalkini s trostrukom

vezom. Ciklini ugljovodonici, iji j
prvi lan benzen (benzol), nazivaju se
aromatini ugljovodonici:
H
/ \V
HC
H
i

v^n

HC ,CH

benzen.

CH
Bioloki su vani i ugljovodonici terpeni
i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz izoprena
CH2=CH-CH=CH2
i
H
nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi
su smea nezasienih ugljovodonika i
nekih kiseonikih jedinjenja izvedenih
iz nezasienih ugljovodonika.
ugneenje, odgoeno, (fr. nidation diffre) produeno vreme ugneenja,
gde blastocista ostaje u stanju pospanosti (veverica, jazavac, oklopnik).
ugruak, v. thrombus.
uklinjavanje, operacija fiksiranja i uvrivanja preloma kosti pomou klina;
intramedulamo u., fiksiranje prelomljene duge kosti umetnutim elinim
klinom u srni kanal kosti. V. klin, Jewettov klin, Kntscherov klin, Neufeldov
klin.
ukrtene reakcije, reakcije antitela s antigenom koji nije upotrebljen za imunizaciju. Posledica je prisustva istih determinantnih grupa na molekulima dva ili
vie razliitih antigena. V. determinantne grupe antigena.
ukrteno oploivanje, oplodnja enskog
gameta jedne jedinke mukim gametom
druge jedinke. V. samooploivanje,
ularac, v. frenulum praeputii.
ulcera, grizlice, v. ulcus;
ulcera marginalia, ivine grizlice ronjae. Sitne ulceracije ronjae, lokalizovane na rubu. Javljaju se najee u toku
konjunktivitisa ili u starosti kao izraz
trofikih poremeaja perifernih delova
ronjae.
836

ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice,

tj. ulkusa na koi ili sluznici na taj nain
to se nekrotiki deo koe ili sluznice
odvoji i eliminie, otpadne. Ulceracija
moe nastati usled raznih oboljenja, kao
to su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna
zapaljenja, dizenterija, maligni tumori
itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u.,
torpina, utinjala rana na potkolenici
usled poremeenog krvotoka u osoba s
varikoznim venama.
ulcerozan, grizlian.
ulcerozni kolitis, v. colitis.
ulcerozni proktitis, v. proctitis.
ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili
koi koji je nastao usled raznih patolokih procesa (zapaljenje, nekroza, tumor
itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v.
u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje,
grizlica ronjae, egzogeno oboljenje
ronjae koje poinje od epitela i propraeno je gubitkom tkiva; M. serpens
corneae, oboljenje ronjae izazvano
bakterijama. Okruglastog je oblika, obino centralnog poloaja, progredira,
praen je gnojem u prednjoj komori (v.
hypopyon). Dovodi do perforacije ronjae, prolapsa dunice, gubitka vida,
pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pravog creva (i. rectum) koja se razvila kao
posledica povrede sluznice prilikom davanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ienice, ulceracija sa slabom tendencijom
za zaraivanje, razliite prirode; obino posledica proirenih vena, rede sifilisa i tuberkuloze; u. duoeni, grizlica
dvanaestopalanog creva, odlikuje se
bolom koji se javlja 3-4 asa posle jela.
Nalik na eludanu grizlicu. V. u. ventriculi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna),
tvrdi ankr. V. syphilis; u. intestini,
crevna grizlica, pojava jedne ili vie grizlica (ulcera intestini) u pojedinim delovima creva. Najea je grizlica dvanaestopalanog creva (u. duoeni). Sem
toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (iva
i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tankom i u debelom crevu. Najee komplikacije u. i. su krvarenja i perforacije;
u. molle, meki ankr, specifino lokalno veneriko oboljenje izazvano Ducreyovim bacilom, s nepravilnim grizlica-

ulini virus
ma gnojavog dna i esto s bolnim, gnojavim regionalnim limfnim lezdama. V.
bubo dolens; u. mix turn, meovita grizlica, grizlica koja ima meovit patolokoanatomski karakter. Razvija se usled
istovremene infekcije izazivaima sifilisa i mekog ankra; u. rodens, karcinomatozna grizlica koe. V. carcinoma; u.
ventriculi (rotundum), eludana grizlica (kruna). Pojavljuje se u sluznici eluca, najee na maloj krivini i blie pilorusu, levkastog je izgleda. Ima tendenciju da se produbljava do seroze, pri
emu izaziva na njoj lokalno fibrinozno
zapaljenje, usled ega dolazi do slepljenja spoljne povrine eluca s okolnim
organima (npr. jetrom) kada grizlini
proces moe prei i na jetru (u. penetrans). Pri odsustvu ovog slepljenja moe
nastupiti provaljivanje grizlice (u. perforans). Posledice u.v. mogu biti krvarenje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s
konsekutivnim peritonitisom, razvoj
karcinoma na mestu grizlice (u. carcinomatosum), a u hronine grizlice (u.
callosum) usled veeg razvijanja vezivnog tkiva u zidu eluca oko grizlice i njegovog smeuravanja nastupa suenje
eluca (stenosis ventriculi), najee pilorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v.
moe biti poremeaj cirkulacije krvi na
ogranienom delu sluznice eluca usled
spazma, ateroskleroze, zapaljenja, embolije, tromboze arterijskih krvnih sudova, od ega nastupa oteenje tog
dela sluznice eluca i njena digestija eludanim sokom sa stvaranjem defekta.
U. v. se ispoljava periodinom pojavom
bola, neposredno posle jela (obino u
prolee i u jesen). Za pouzdanu dijagnozu potreban je i rendgenski pregled.
ulini virus, virus besnila, u prirodi se odrava posaom u pasa i mnogih vrsta
drugih sisara, irei se ujedom s besne
ivotinje na zdravu. Modifikovani oblik
ovog virusa je maksimalno patogen za
zeeve a relativno nepatogen za oveka,
koristi se u svrhu vakcinacije protiv
besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe).
ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus
ventriculi

ultrazvuna terapija u ginekologiji

ulna, laktaa, laktica, lakatna kost, unutranja kost podlaktice.
ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakatni ivac.
ultracentrifuga, centrifuga s velikim brojem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi
se za odreivanje molekulske teine he*
mijskih jedinjenja (npr. belanevina) i
odvajanje izotopa hemijskih-elemenata.
ultracentrifugacija, jedna od metoda odreivanja veliine virusa. Ultracentrifugom je mogue utvrditi veliinu estica
virusa ako se zna da brzina sedimentacije zavisi od volumena estica, broja
estica i broja obrtaja.
ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar napravljen od kolodijuma i drugih supstancija
koji zadrava ne samo bakterije, ve i
koloidne estice. Propusni promer ultrafiltra je veoma mali (l do 1000 milimikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za
preiavanje tenosti i izdvajanje vrlo
sitnih estica koloidnih rastvora i kao
zastor koji proputa samo svetlost odreene talasne duine. Slui za odreivanje dimenzija virusnih i koloidnih estica, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin.
ultracedilo,
ultrafiltracija, ceenje kroz ultrafiltar, tj.
cedilo obino spravljeno od kolodijuma, koji zadrava, osim mikroorganizama, i vee organske molekule a proputa samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i manje organske molekule. V. filtracija.
ultra-lente-insulin, v. lente-insulin.
ultramikrobi, v. virusi
ultravioletni zraci, v. zraci
ultrazvuna terapija u ginekologiji, razvoj savremene fizike i elektronike, a naroito objanjenje fizikalnog svojstva
ultrazvuka (pojava moderne aparature). Ultrazvuk se poslednjih godina obilno koristi u ginekologiji i akuerstvu u
terapijske i dijagnostike svrhe. Terapijsko dejstvo ultrazvuka se objanjava njegovim mehanikim, toplotnim i hemijskim delovanjem na elije i tkiva, u kojima izaziva fizikalne i hemijske promene. Kao rezultat reakcije elija i tkiva
dolazi do bolje cirkulacije krvi, poboljanja izmene materija i pojaane re837

unguentum

ultrazvuk
sorpcije raspadnih proizvoda, to vrlo
povoljno deluje na hronina zapaljenjska oboljenja Ne samo u terapiji ve i u
dijagnostici ultrazvuk je poeo da se obilno koristi u ginekologiji, a naroito u
akuerstvu. Talasi slabije frekvencije
koriste se u dijagnozi tumora (lokalizacije i obima), u otkrivanju nepravilnosti
ploda u toku trudnoe (zrelost, rastenje, anomalija u razvitku i poloaj ploda), a u patolokoj trudnoi za otkrivanje stepena oteenja trudnoe (missed abortion, grozdasta mola, vanmaterina trudnoa i zaostali delovi ovuluma posle poroaja i pobaaja).
ultrazvuk, zvuni talasi visoke uestalosti
(frekvencije) koje oveije uho ne uje
(iznad 20 kilocikla). Danas je mogue
proizvesti ultrazvune talase od milion
kilocikla (ili kiloherca). Mehaniki oteuju bakterijske elije, deluju kao agensi koji vre dezintegraciju mikroorganizama. Upotrebljavaju se za leenje i fizioterapiju. Talasna energija u dodiru s
drugim telima pretvara se u toplotnu i
na tome je zasnovano baktericidno dejstvo. U viih organizama se ovaj efekat
ne javlja. Delovanje je slino buci i potresu.

uljana imerzija, v. imerzija.

umbilicalis, umbilikalan, pupani, npr.
anulus umbilikalis, pupani otvor (prsten;.

umbilikalna kesa, v. lectio for.

unakrsna otpornost, pojava koja se sree
u izvesnih mikroorganizama, koji su postali otporni prema odreenom antibiotiku, mogu istovremeno biti otporni i na
neki drugi antibiotik. Unakrsna otpornost se pojavljuje u principu meu antibioticima, koji imaju slinu hemijsku
strukturu. To je sluaj u eritromicinskoj
grupi.
unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi
imaju determinante koje unakrsno reaguju s pojedinim komponentama tkiva
oveka, pa bi to moglo biti jedan od naina indukcije autoimunosti. Pri reumatskoj groznici antitela protiv streptokoka reaguju i protiv sranog tkiva, a
antitela na debelo crevo u ulcerativnom
838

kolitisu reaguju unakrsno s Escherichijom coli 014.

uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncinatus, kukasti put, asocijacioni snop koji
vezuje eoni pol sa slepoonim polom
modane polutke.

uncinatusna kriza, v. crisis.

uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippocampalis, kuka parahipokampusne vijuge.
unguenta, v. unguentum.
unguentum, lekovita mast, jedan od poluvrstih oblika lekova za spoljnu upotrebu na koi i pristupanim sluznicama;
U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin,
sadri 10% borne kiseline. Sin. Vaselinum boricum, Unguentum boricum. V.
Acidum boricum; U. Adipis lanae, oficinalna lanolinska mast. Sadri Adeps lanae hydrosus i Vaselinum flavum u jednakim koliinama. V. Adeps lanae; U.
Argenti nitratis compositum, oficinalna mast sa 1% srebrnog nitrata i 10%
peruanskog balzama. Deluje antiseptiki i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mikuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum peruvianum; U. boricum, v. U. Acidi borici; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~
kalinum; U. diachylon, oficinalna mast
od olovnog melema (Emplastrum Plumbi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae).
Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae;
XJ. emolliens, oficinalna indiferentna
mast koja sadri beli vosak, cetaceum,
arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upotrebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream;
U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyceroli, oficinalna glicerolska mast. Sadri
80% glicerola i 8% kroba. Sin. V. Glycerini, Glycerolum amylatumt v. Glycerolum amylatum, v. Glycerolum; U. Hydrargyri, oficinalna ivina mast. Sadri
30% metalne ive. Sin. U. Hydrargyri cinereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargyri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hydrargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri
oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi,
oficinalna mast s 5% utog ivinog oksida. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V.
Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikuliczi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U.
nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-

unguis

turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis;

U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U.
Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U.
Plumbi subacetatis, oficinalna mast s
10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi;
U. simplex oficinalna obina mast koja
sadri 20% belog voska i 80% svinjske
masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast
s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v.
Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuIfuratum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U.
Sulfuris alkalinum, alkama mast s
20% sumpora. Slui kao lek protiv uge.
Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U.
Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, oficinalna cinkova mast. Sadri 10% cink-oksida. Slui kao zatitno, adstringentno i blago antiseptiko sredstvo. Sin. U.
Zinci.
unguis, nokat, veoma zadebljali roasti
sloj koe. Nalazi se na dorzalnoj strani
vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo
leite. Zadnji kraj leita, ispod korena
nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji
od mladih elija koje svojim mnoenjem i oroavanjem omoguuju da nokat raste i, u sluaju da otpadne, stvaraju novi nokat; u. incarnatus, urastao
nokat, obino se javlja na palcu noge
urastanje jedne ili obe bone ivice nokta u meka tkiva, esto je komplikovan
infekcijom i gnojenjem; (embr.) koa na
lenoj strani prstiju nogu i ruku na embrionima od 4,5 cm duine ne razlikuju
se od ostale koe prstiju. U to doba na
njima nema ni traga od noktiju. Od tog
vremena na mestu buduih noktiju nastaju promene od kojih je prva vea slojevitost ektodermnog epitela: nokatno
polje, u kome epitel zadebljava stvarajui prednokatnu plou, u ijoj sredini
poinje oroavanje (lani nokat), v. nokti. Pravi nokat se stvara poetkom 5. meseca iz korenog lista oroavanjem bez
keratohijalinskih zrna, to je osobenost
onihogenog procesa. Onihogena zona
se protee od zadnje ivice korenog lista
do prednje ivice polumeseaste mrlje (Iunula) i predstavlja nokatnu matricu. U
osnovi, onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploe protee se eponihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.

uranium

meseca nokatna ploa probija napred

kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat
poseduje svoju prednju ivicu.
uniartikularan, koji zahvata samo jedan
zglob. unifaktorski, nasledno obeleje
koje kontrolie samo jedan par gena. Sin. monogenski, suprotno poligenski.
unilocularis, unilokularan, ogranien na
jedno mesto, jednodelan. V. multilocularis. uniparentalno naslaivanje, v.
citoplazmatsko nasleivanje.
unit skin dose, (eng.) v. kona jedinica.
unutranja modana ahura, v. capsula
interna.
unutranje uvo, v. auris.
unutranji inilac, jedan mukopolisaharid eludanog soka koji slui za vezivanje, prenoenje i apsorpciju vitamina
Bi2 u zavrnom ileumu. Nedostatak
ovog inioca uzrok je perniciozne anemije. Sin. Castleov inilac, intrinsic factor.
uperizacija, izlaganjem mleka pregrejanim parama u vakuumu na temperaturi
14O0C ostvaruje se sterilizacija s ouvanim prirodnim svojstvima. Mleko je postojano i posle nekoliko nieseci.
upore dna perkusija, v. percussio.
uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sastav raznih nukleinskih kiselina.
uraemia, uremija, zadravanje u krvi raspadnih proizvoda belanevina, a naroito ureje, uz toksike pojave koje oni izazivaju: povraanje, glavobolje, vrtoglavica, azotemijski zadah iz usta; u. extrarenalis, u. prarenalis, uremija izazvana poremeajem bubrenog rada uzrocima koji ne pripadajid bubrezima (dehidracija, hiponatriemija i dr.); u. puerperalis, uremija koja se javlja posle poroaja; u. renalis, uremija nastala organskim promenama u bubrezima koje
su izazvale bubrenu insuficijenciju.
Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), biljka iji koren sadri alkaloide: emetin i
cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae.
uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni
hemijski element. Prirodni uran je smea
dva izotopa, 2|f U (99,3%) i 2UU (0,7%). Ovi
839

uranoplastica
su izotopi poeci dva radioaktivna niza.
Kad se izotop 2||U bombarduje sporim
neutronima, on prelazi u izotop 2IfU ija
se jezgra sama od sebe raspada uz oslobaanje ogromne koliine energije. Iz
izotopa 2||U nastaje stabilan nuklid 2JgPb.
Uran slui za dobijanje atomske energije. Udisanje rastvorljivog jedinjenja urana izaziva teko oteenje plua i bubrega pri emu dolazi do toksikog edema
plua sa cijanozom, dispnejom itd. Ne
zavri Ii se oboljenje letalno, dolazi esto
i do bronhopneumonije. Pri enteralnom trovanju dolazi do oteenja bubrega i do uremije.
uranoplastica, uranoplastika, hirurka
intervencija kojom se zatvara rascep nepaca (palatoshiza). V. palatoschisis.
uraturia, uraturija, poveano izluivanje
urata mokraom.
uravnoteenje, okluzalno, (stom.) terapijske mere za postizanje fizioloki optimalnih okluzalnih i artikulacionih odnosa izmeu zuba gornje i donje vilice.
Postie se bruenjem zuba, protetskim i
ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru.
V. bruenje zuba po izboru.
urbanizacija/ proces kome dolazi do na
glog razvitka gradova i do porasta grad
skog na raun seoskog stanovnitva,
menjajui
socioloko-ekonomsku
strukturu stanovnitva. Proces zahvata i
seoska podruja, ali je na toj teritoriji
mnogo slabije izraen. U pogledu zatite
zdravlja urbanizacija ima viestruki
znaaj. Poboljava uslove ivota u higijenskom pogledu, stvarajui veu mogunost za korienje zdravstvene slube, ali izazivajui promene naina ivota
i ustaljenih navika, mogu da se negativno odraze na stanje zdravlja doseljenika u grad.
uremijski perikarditis, v.pericarditis.
ureter, ureter, mokraovod, cevasti organ
koji se prua od bubrene karlice do
mokrane beike, silazei zadnjim zidom trbune i karline duplje. Ureter
provodi mokrau peristaltikim kontrakcijama svoje muskulature.
ureterectasia, ureterektazija, proirenost
zjapa uretera.
840

ureterorrhagia
ureterectomia, ureterektomija, odstranjivanje dela ili celog uretera hirurkim
putem; obino se vri elo odstranjivanje pri nefrektomiji.
ureteritis, zapaljenje uretera.
ureterocistoskop, cistoskop podeen za
kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cistoskopija, endoskop.
ureterocolostomia, ureterokolostomija,
transplantacija uretera u kolon u resekciji dela mokrane beike ili ele mokrane beike (cystectomia).
ureterocutaneostomia,
ureterokutaneostomija, operacija kojom se otvara
ureter na koi radi odvoenja mokrae
van tela.
ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisustvo ili stvaranje mokranog kamenca u
ureteru.
ureterolithotomia, ureterolitotomija, uklanjanje mokranog kamenca iz uretera
hirurkim putem.
ureteroneocystostomia, ureteroneocistostomija, hirurko presaivanje uretera na bilo koje mesto mokrane beike.
Sin. ureterocystoneostomia.
ureteroneopyelostomia, ureteroneopijelostomija, operacija isecanja strikture
uretera, kojom se usauje distalni deo
uretera u bubrenu karlicu.
ureteronephrectomia, ureteronefrektomija, odstranjivanje bubrega i njegovog
uretera.
ureteropelvioplastica, ureteropelvioplastika, hirurka rekonstrukcija spoja
uretera i bubrene karliice obino
zbog suenja tog spoja ili uroenog previsokog odvajanja uretera iz bubrene
karlice.
ureteroproctostomia, ureteroproktostomija, hirurka intervencija kojom se
ureter spaja s donjim delom rektuma,
obino posle totalne cistektomije zbog
raka mokrane beike.
ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapaljenje uretera i bubrene karlice.
ureteropyeloneostomia, ureteropijeloneostomija, stvaranje nove veze izmeu
uretera i bubrene karlice.
ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje
iz uretera, obino izazvano kamencem

uroeni imunitet

ureterosigmoidostomia
ili tumorom uretera (pravilnije - ureterohemoragija).
ureterosigmoidostomia, ureterosigmoidostomija, hirurka intervencija usaivanja uretera u sigmoidni kolon, vrena
obino posle cistektomije.
ureterostomia, ureterostomija, stvaranje
stalne fistule, kojom bi se praznila mokraa van tela. Sin. ureterocutaneoneostomia.
urethra uretra ili mokrana cev, mokraovod, odvodni kanal mokrane beike.
U ene je mokrana cev kratka i prava i
otvara se ispred usmine. Muka uretra
je znatno dua (oko 18 cm). Polazi od
mokranog mehura, prolazi kroz prostatu i karline dijafragme, obuhvaena
poprenoprugastim sfmkterom i najzad
ulazi u muki polni ud na ijem se vrhu
zavrava otvorom. Poprenoprugasti
sfinkter, koji se kontrahuje i oputa pod
uticajem volje, predstavlja granicu izmeu prednjeg i zadnjeg dela uretre.
Ve po svojoj anatomskoj organizaciji
uretra se bitno razlikuje u mukom i
enskom polu: znatno je kraa u ene, te
se u nje samostalno otvara u tremu sudnice, dok je u mukog sa svojim zavisnim delom smetena u samom mukom
udu, opasana spuvastim telom te, na
taj nain, predstavlja zajedniki odvodni kanal za mokrau i semenu tenost.
urethraiis, uretralan, koji pripada uretri,
npr. a. urethraiis, uretralna arterija.
urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog
kanala, najee se javlja kao posledica
infekcije gonokokima (u. gonorrhoica).
Sva ostala mikrobna i amikrobna zapaIjenja uretre se nazivaju u. nongonorrhpica.
urethroplastica, uretroplastika, rekonstruktivna hirurka intervencija kojom
se isceljuje rana ili suenje uretre posle
povrede.
urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz
uretralnog kanala, mahom zapaljenjske
prirode; U. libidonozna, vlaenje spoIjanjih mukih genitalnih organa pred
polni in. Isticanja sluzave tenosti iz
otvora uretre. Smatra se da u izluivanju tog sekreta uestvuju samo Litreove
i Cowperove lezde. U tom sekretu e ne

nalaze semeglavci. U ene libidinozni

sekret dolazi uglavnom iz izvodnih kanala artholinovih lezda, a manjim delom iz periuretralnih Skenovih lezda.
uretralna hematurija, v. haematuria.
uretralne lakune, v. lacunae urethrales.
uretrotom, specijalni no za prosecanje
suenja uretre: Maisonneuveov u., no
koji je zatvoren dok ne dospe do suenog mesta uretre. Tek kada dospe do
suenja on se otvara i preseca suenje.
urez, v. incisurcu

Urginea maritima, v. Selila*

uricacidaemia, v. uricaemia.
uricaciduria, urikacidurija, poveano izluivanje mokrane kiseline mokraom. Sin. uricosuria.
uricaemia, urikemija, poveanje mokrane kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia.
uricosuria, v. uricaciduria.
urika dijateza, v. diathesis urica.
urinatio, urinacija, mokrenje; nagli nagon za u., obino se javlja u cistitisu;
isprekidana u., nastaje usled spazma
mokrane beike ili kamenca u istoj.
urininda, v. homoseksualnost
urning, v. homoseksualnost
urobilin, oksidacioni proizvod urobilinogena, jedna od obojenih supstancija
mokrae.
urobilinogen, derivat unih boja, bezbojan normalan sastojak mokrae; nastaje
u crevima redukcijom bilirubina.
urobilinogenuria, urobilinogenurija, prisustvo urobilinogena u mokrai.
urobilinuria, urobilinurija, prisustvo urobilina u mokrai.
uro die a, Melanpyrum arvense, obino se
nalazi u raanom branu, sivocrne boje,
u gotovom hlebu s urodicom se zapaaju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je
toksinosti.
urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih
i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i trinu vrednost namirnica. V. kukolj,
ljulj, grahorica, itd.
uroen, v. kongenitalan.
uroena mana, v. vitium congenitale.
uroena sferocitoza, v. spherocytosis.
uroeni imunitet, v. nespecifina otpornost
841

uroeritrin
uroeritrin, tamnocrvena boja u mokrai
od koje potie crvena boja taloga urata.
urogenitalna opna, gornji deo jazvene
opne, koji odgovara urogenitalnom sinusu.
urogenitalni procep (fissura urogenitalis), resorpcijom uretralne ploe urogenitalni oluk postaje procep. Dok u enskog embriona ostaje izmeu malih usana stidnice, u mukog je obuhvaen spajanjem rubova tog procepa. Na taj nain, na donjoj strani falusne kvrge stvara se urogenitalni oluk.
urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od
njega u mukog postaje prostatni i opnasti deo uretre, dok u enskog trem vagine i donji deo uretre.
urogenitalni sistem ili pribor (apparatus
urogenitalis), skup mokranih i polnih
organa. V. organa genitalia, organa uropotica.
urograf ija, rendgensko snimanje mokranih puteva (bubrega, uretera i beike)
posle ubrizgavanja organskog jodnog
sredstva u venu. Ranije se zvala nishodna pijelografija. V. pijelografija.
urohrom, uta mokrana boja (pigment).
urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^
naca (konkremenata) u mokranim organima.
urolithus, urolit, mokrani kamenac, konkrement. V. concrementum.
urolog, lekar specijalista koji se bavi urologijom.
urologija, grana medicine (hirurgije) koja
se bavi prouavanjem, dijagnostikom i
terapijom oboljenja urogenitalnog aparata. V. urolog.
uroloki sto, specijalno konstruisani sto
pogodan za uroloka ispitivanja, operacije i ispiranja mokrane beike.
urometar, sprava (areometar) za odreivanje specifine teine mokrae.
urorektalna pregrada, pregrada koja se u
jazvi sputa sve do jazvene opne s kojom se spaja, delei jazvenu duplju na
dve manje duplje: prednju, koja ini
urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje
rektum.
urosepsis, urosepsa, septika intoksikacija raspadnim proizvodima mokrae
koja apsorbuju tkiva.
842

usno predvorje
urticaria, urtikarija, koprivnjaa, mahom
alergijsko oboljenje u vidu nagle erupcije manjeg ili veeg broja urtika, javlja se
kao posledica preosetljivosti na razne
alergene (nutritivne, inhalacione, hemijske - medikamentne i dr.). Provokativno deluju i gastroduodenalni poremeaji, karcinom, leukemija, fokusi i
psihiki faktori. Ovde spada i serumska
bolest.
usek, v. incisura.
ushodan, v. ascendens.
uslovljen hromosom pola, obeleje koje
proistie iz dejstva gena smetenih bilo
na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su
obeleja u vezi s genima na X-hromosomu mnogo ea, ovaj izraz se obino
zamenjuje izrazom uslovljen X-hromosomom.
uslovljen polom, razliiti stepen ispoljenosti odreenog genski uslovljenog obeleja u mukom i enskom polu. Odreeni gen moe u jednom polu da bude
dominantan, a u drugom recesivan. Sin.
sex-influenced (engl.).
uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen
kromosomom pola.
uslovna dominantnost, ispoljavanje dominantnog efekta odreenog gena u heterozigota samo u odreenim uslovima
spoljne sredine.
uslovno patogeni mikroorganizmi
(microbes de sortie), znai da u normalnim prilikama ne izazivaju bolesti,
ali da to mogu uiniti samo u odreenim okolnostima i odreenim uslovima.
Meu takve mikroorganizme naroito
dolaze u obzir od grarn-negativnih bakterija: Pseudomonas, Proteus, Escherichia coli, a od gram-pozitivnih: Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis,
Pneumococcus i dr.
usmina, v. vagina.
usna, usnica, v. labium, labrum.
usna duplja, v. cavum oris.
usno predvorje, u daljem razvoju osovinskim delom usne gredice nastaje raskidanje elija i to dovodi brzo do pojave
predvornog oluka i do ogranienja usnog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini
plii, te ini zaetak usnene vezice (frenulum).

ustilaginizam
ustilaginizam, trovanje sporama gljivice
Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog
trovanja dolazi pri hranjenju kukuruznim branom ili jelima zagaenim sporama gara; ustilaginizam se javlja najee u ranom detinjstvu, kao akutno
ili hronino oboljenje, s poremeajima
u digestivnom traktu, promenama na
perifernim delovima ekstremiteta i s
nervnim i psihikim smetnjama.
usura, uzura, ishabanost, istroenost, ogranieni defekt nastao dejstvom mehanikog pritiska patolokih tvorevina na
tkivo, npr. uzura u telu prljenova kimenog stuba nastaje dejstvom kucajueg pritiska aortne aneurizme.
ue, v. confluens.
usna koljka, v. auricula.
ut aliquid fiat vieatur, da bi se neto videlo, oznaka za palijativnu terapijsku
meru koja slui samo za psiholoko uticanje na bolesnika.
uterosalpingografija, v. hysterosalpingographia.
uterus, materica, neparan unutranji poIni organ ene, upalj mii u koji dospeva oploeno jaje, ime se omoguava razvoj ploda do roenja kada ga, u
trenutku poroaja, grenjem istiskuje.
U materici se van trudnoe deavaju,
pod uticajem odreenih hormona, razne pojave u vidu menstruacije (v. tamo).
Materica je krukastog oblika, irim
krajem okrenuta nagore, dok suenim
delom (grli) gleda nadole i svojim vrhom se usauje u vaginu. U karlinoj
duplji on se nalazi pozadi mokrane beike, ispred zavrnog dela pravog creva
(rectum). iri deo se zove trup, sueni
deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/i
Debljina materinog zida iznosi u obinim prilikama oko 3 cm. U ena koje
nisu rodile teina materice se kree od
40 do 60 g, a u vierotkinja 50 do 70 g.
Odmah po poroaju njena teina iznosi
oko l kg. Na vrhu grlia nalazi se otvor,
spoljanja materina usta, koja vode u
materinu duplju iji se iri deo naziva
dno. Zapremina materine duplje iznosi
u nerotkinja oko 3,5-4 cm3, a vierotkinja 5-6 cm3. Sve je to beznaajno prema
onome to materica dostie za vreme

uterus
trudnoe kada, pri kraju, nosi dete teko oko 3 kg, smeteno u duplji od 6.000
do 7.000 cm3 zapremine. Zid materice se
sastoji od tri glavna sloja nejednake
debljine. Spolja je materica obloena trbunom maramicom, koja ini serozni
sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na
prednjoj strani materice on dosee do
drela, pa se prebacuje na dno i sputa
do zadnjeg vaginalnog paga, a onda se
prebacuje na prednju stranu pravog
creva obrazujui mnogo dublju rektomaterinu duplju ije dno ini Douglasov pag (cavum Douglasi). Ispod perimetrijuma se nalazi miini sloj, miometrijum, koji daleko premauje debljinu drugih slojeva. Miine elije materice su glatkog tipa, duine 40-50 mikrona, sposobne da za vreme trudnoe narastu do 500 mikrona. Sluznicu materice predstavljaju duge, krivudave i ravaste cevaste uvrate povrnog epitela
(endometrium). U grliu materice sluznica je nabrana (plicae palmatae) i lezde lue sluz koja u materinim ustima
ini Cristellerov ep. Zaepljivanje zjapa
cervikalnih lezda pretvara ih u tzv. Nabothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg
kraja uterovaginalnog kanala. Njegov
zjap je u prvo vreme trouglog oblika,
dok mu je dno sa spoljanje strane ugnuto: dvoroga materica. Takvo je stanje
do 3. meseca. Epitel materine sluznice
je do 4. meseca slojevit, a posle toga postaje cilindrian. U daljem razvoju predeli materice u koje utiu jajovodi proiruju se levkasto, dok se donji deo suava
u grli (cervix uteri). Gornji deo uterovaginalnog kanala se pretvara u usminu (vaginu); anteflexio u., patoloki
poloaj, preteran pregib tela materice u
odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji
oni ine manji nego normalno; anteversio u., promena poloaja materice tako
da je u celini nagnuta unapred; retroflexio u., retrofleksija materice, unatrag
povijen trup materice; retroversio u.,
retroverzija materice, unatrag nagnuta
materica; u. unicornis, nepravilno razvijena materica s jednim razvijenim i
jednim zakrljalim rogom. Uzrok lei u
nepravilnom embrionalnom razvoju.
843

uticulus prostaticus
Vrlo esto je uzrok neplodnosti, a u sluaju trudnoe predstavlja smetnju za
pravilan poloaj deteta.
uticulus prostaticus, v. prostatni diepi.
uvce, v. auricula.
uvea, srednja ili sudovna opna zida one
jabuice. Sadri krvne sudove koji vaskulariuju onu jabuicu. Sin. tunica
vasculosa bulbi.
uveitis, zapaljenje sudovnjae; u. anterior, zapaljenje prednjeg dela uveje
(duice i cilijarnog tela); u. posterior,
zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnjae).
uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom.
uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno
zapaljenje sudovnjae i beonjae.
uvo, (embr.) izlaganje razvoja ula sluha i
ravnotee obuhvata razvoj unutranjeg,
srednjeg i spoljanjeg uva. a) Razvoj
unutranjeg uva, zaetak opnastog labirinta se javlja rano: ve u embriona s
2-3 praprljena kao zadebljanje ektoderma na bokovima zadnjeg modanog
mehura kao usna ploa koja se u embriona s 14 praprljenova ugiba i pretvara u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef
sa spoljanjou u vezi s usnim otvorom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se
stapaju i jamica se pretvara u mehur
koji se izdvaja izmeu zidova zadnjeg
mozga i ektoderma. Mehuri je napunjen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura
postaju epitelni elementi labirinta (labirintni produetak, endolimfni vod i endolimftia kesica). Za to vreme ostatak
usnog mehura se pretvara u dva odeljka: gornji, tremni (zaetak utrikulusa)
donji i puni iz koga se razvija sakulus.

844

uzengija
Polukruni kanali se razvijaju iz kesastih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vreme polukruni kanali su zdepasti, ali se
ubrzo izduuju. Promene nastaju i u donjem odeljku usnog mehura, koji se uvija
u spiralu. Hrskavini skelet se oko perilimfnog tkiva preobraa od 5. meseca
u kotani labirint, poev od stoerne
kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva,
srednje uvo se razvija od 1. krnog useka i 1. i 2. krnog luka. ubanjska duplja i usna truba razvijaju se od 1. krnog useka u vidu cevi, od ijeg se unutranjeg kraja razvija zadniveni pag bubanjske duplje. Spoljanji kraj stvara
bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca nastaju upljike. U tom peritimpanalnom
mezodermu nalaze se zaeci slunih
koica i miia zatezaa bubanjske
opne. eki i nakovanj postaju iz 1. krnog, dok stremen iz 2. krnog luka. U
prvo vreme zaeci slunih koica su
zdepasti, c) Razvoj spoljanjeg uva, spoIjanji usni hodnik se razvija od 1. krnog luka, dok usna koljka potie od tkiva koje ograniava 1. krni usek. Leni
i trbuni segment useka izjednauje se s
bujanjem mezoderma. Ostaje samo
srednji deo useka koji e se razviti u
koljkinu jamu, ije se dno produbljuje
u koljkinu duplju. U embrionima od 16
mm koljkina duplja se izduuje u primami usni hodnik. U toku 7. meseca nastaje stvaranje zjapa: tako postaje konani usni hodnik. V. aim's.
uvula, resica, sluznino-miini produetak mekog nepca; u. cerebelli, resica
malog mozga, jedan od 8 delova crva
malog mozga. Sin. uvula vermis.
uzengija, stremen, v. stapes.

V
v.c.ep., skraenica za vitrum cum epistomeo, boica sa zapuaem.
VDRL (Veneral Disease Research Laboratory), mikroflokulaciona reakcija za
dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od
svih serolokih reakcija za dijagnozu
luesa najosetljivija, ali i najmanje specifina. Za izvoenje VDRL koristi se kardiolipinski antigen. Ona se moe vriti u
epruvetama ili na naroitim staklenim
ploama s udubljenjima.
vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje
izazvano virusom vakcinije (Pox virus
officinale). To je mutant kravljih boginja, ima antigensku grau slinu virusu
variole, pa se zbog toga koristi u cilju
zatite od variole.
vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne
komplikacije.
*
vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinotherapia, v. therapia.
vaccinum, v. vakcina, cepivo.
vacuum, vakuum, (1) prostor u kome
nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2)
prostor iz koga je gotovo potpuno izvuen vazduh (npr. u sijalicama).
vaenje donjeg umnjaka, profilaktiko,
za preporuku je zbog moguih komplikacija koje ovi zubi prave prilikom nicanja u sluajevima gde se ne moe oekivati njihovo normalno postavljanje u
zubnom nizu.

vagina, omota, korice, usmina, donji kraj

uterovaginalnog kanala; (1) omota nekog organa, npr. vagina m. recti abdominis, omota pravog trbunog miia;
(2) vagina ili usmina, neparan polni organ ene, miino-sluznina cev koja se
prua od grlia materice, koji obuhvata,
do spoljanjih polnih organa, a slui za
kbpulaciju; v. prostatica masculina,
ispravan naziv umesto pogrenog, uterus masculinus.
vaginalettae, tablete koje se stavljaju u vaginu.
vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagini ili usmini, usminski, npr. portio vaginalis, usminski deo vrata materice, grli; (2) koji pripada omotau nekog or- >
gana, npr. tunica vaginalis scroti, vaginalni omota monica.
vaginalna flora, normama vaginalna flora, pored Dderleinovih bacila, moe da
' sadri razne vrste gram-pozitivnih bakterija: klostridije, anaerobne streptokoke, listerije i druge bakterijske vrste. V.
Dderleinovi bacili
vaginalni sekret, razmaz, veoma je baktericidan zbog obilate i aktivne normalne
mikroflore vagine; cervikalna sluz ima
antibakterijsko delovanje i sadri lizozim. V. ramaz vaginalnog sekreta.
vaginismus, vaginizam, preosetljivost v^
ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja
ima za posledicu refleksno grevito stezanje miia stidnog otvora i mara. Ta
osetljivost vagine moe biti tolika da
svako dodirivanje stidnice izaziva jake
bolove i grevito stezanje miia karlice.
845

vaginitis
vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raznim klicama. Moe nastati usled spoljne
infekcije, naroito u starih rascepa meice, ili prati zapaljenje materice i njenog grlia. U starih osoba, usled atrofije
i smanjene otpornosti sluznice, vrlo esto dolazi do infekcije i stvara se tzv. staraki kolpitis (colpitis senilis). Sin. colpitis.
vaginoskopija, kolposkopija, metoda kojom se pomou naroitog optikog instrumenta vri osmatranje promena na
vagini, a naroito na grliu materice,
obino sa uveavanjem 10-20 puta.
vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne
supozitorije, okrugla ili jajasta oblika,
teke 2-10 grama; ako lekar ne propie
teinu, moraju se izraditi u teini od 3
do 5 grama. Kao osnovna masa slui,
ako nije drugaije propisano, Oleum
Cacao ili masa od elatina, glicerola i
vode.
vagotomia, vagotomija, operacija koja se
sastoji od presecanja oba vagusa ili
samo njegovih grana namenjenih oivavanju eluca; njom se iskljuuju impulsi koje vagus sprovodi; bilateralna
v., presecanje desnog i levog n. vagusa u
njihovom supra- ili infradijafragmatskom delu; kompletna v., presecanje
svih grana n. vagusa koja su namenjena
luenju stomanog soka, a posebno stomane kiseline; medikalna v., prekidanje vagusnih impulsa pomou medikamenata; selektivna v., presecanje grana vagusnog ivca pri emu se izbegava
presecanje vlakana namenjenih trbunom ganglionu i vanhepatikim unim
putevima.
vagotonia, vagotonija, stanje povienog
tonusa parasimpatikog nervnog sistema. Odlikuje se vazomotornom nestabilnou, niskim arterijskim krvnim
pritiskom, bradikardijom (koja je praena estim kolapsima), znojenjem i
estim bolnim grevima u upljim organima digestivnog trakta.
vagus, v. nervus vagus.
vakcinacija, unoenje vakcine u organizam bilo supkutanim ili intrakutanim
ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokalnom aplikacijom (peroralno, instilaci846

vakcine
jom u nos itd.). Vetaki aktivni imunitet
poinje laganom proizvodnjom antitela.
Obino tek posle mesec dana od davanja
vakcine titar antitela u serumu postaje
toliki da se moe dokazati sero-lokim
reakcijama. U toku daljeg vremena titar
antitela i dalje raste. Godinu dana posle
primene vakcine titar antitela pada na
veoma male vrednosti. Zbog toga se danas
sve vakcinacije vre s 2 ili 3 doze izmeu
kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili
vie dana. vakcine ili cepiva, to su na
razne vetake naine pripremljeni
antigeni koji se koriste za spreavanje
pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni,
uneseni
u
organizam,
podstiu
proizvodnju homolognih antitela. S
obzirom na vid antigena koji se nalazi u
vakcini, vakcine mogu biti: v. od
anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina
bakterija koje proizvode toksin. Taj se
toksin detoksikuje pomou poviene
temperature i formola, pa prelazi u
anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa
su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne
gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine
protiv zmijskog otrova, otrova paukova,
korpiona i drugih otrovnih ivotinja i
biljaka;
v.
od
atenuisanih
mikroorganizama, takve vakcine imaju
znatnih preimustava nad vakcinama od
mrtvih mikroorganizama. Kada se
atenuisani mikroorganizmi unesu u organizam, oni se u njemu mogu razmnoavati. Tako organizam moe due vre-me
da ostane u kontaktu s antigenima i due
vreme je stimulisan na proizvodnju
odreenih
antitela.
Atenuisanje
mikroorganizama se moe vriti na vie
raznih naina. Najee se koriste pasae
kroz neku ivotinju koja nije prirodni
domain datog mikroorganizma. Na taj
nain se, npr., spravlja vakcina protiv
besnila: virus fixe se prenosi iz mozga
kunia u mozak drugog kunia tokom
veoma dugog vremena. Tako ulini virus
besnila izgubi svoju virulenciju, a zadri
svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem
i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne
podloge mikroorganizam izgubi svoju
virulenciju zadravajuu imunogenost.
Tako je atenuisana jedna

vakcinisati
loza Micobacterium bovis stalno presejavana na podlogu od krompira, glicerola
i ui. Ta loza je posle 250 pasaa postala gotovo avirulentna. Ona se danas koristi kao BCG (Bacillus Calmette-Gurin), vakcina protiv tuberkuloze. Atenuacija B. anthracisa postignuta je kultivisanjem
uzronika u bujonu na 42 do
430C u toku nekoliko meseci - vakcina
za spreavanje antraksa u ivotinja. Virus influence je takoe atenuisan stalnim presejavanjem na horioalantoinu
membranu embrionisanog kokoijeg jajeta. Sejbinova vakcina protiv poliomijelitisa takoe je vakcina ovoga tipa; v.
od mrtvih mikroorganizama, patogeni mikroorganizmi se mogu ubiti na razne naine: toplotom, ultraljubiastim
zracima i raznim hemikalijama, najee mertiolatom, formalinom, alkoholom i etrom. Vakcine od mrtvih mikroorganizama najee se spravljaju
protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B,
kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pegavog tifusa i influence; kombinovane
v., njihova se korist ispoljava time to se
jednim ubrizgavanjem postie imunitet
prema dve ili tri razne zarazne bolesti.
Sem toga, esto antigen jedne vakcine
poveava imunogenost antigena druge
vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih
tehnikih preimustava, danas se mnogo koriste meane ili kombinovane vakcine. Takva vakcina je Di-Te-Per. To
je vakcina koja sadri difteriki i tetanusni anatoksin i ubijene bakterijske
elije Bordatellae pertussis.
vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu.
vakcinoterapija, v. therapia.
vakuum-ekstraktor, instrument kojim se
u akuerstvu vri ekstrakcija ploda radi
zavravanja poroaja. Deluje na principu stvaranja negativnog pritiska izmeu prednjaeeg dela ploda i specijalne
krune kalote koja je u vezi s ekstraktorom. Primenjuje se u sluajevima gde
postoji indikacija za forceps. Izvoenje
akuerske operacije, ekstrakcije ploda,
ovim aparatom je bezopasno po majku
i plod i zbog toga u novije vreme sve
vie potiskuje upotrebu forcepsa. Vakuum-ekstraktor, iako je manje opasan

valentnost
od forcepsa, nije sasvim indiferentan instrument; moe doi do oteenja koe
i do kefalhematoma u deteta, a mogu se
izazvati i oteenja mekog poroajnog
kanala, te je potrebno strogo voditi rauna o uslovima i indikaciji.
vakuum-form-aparat, ureaj za kombinovano korienje formaldehida i vodene pare. Koristi se za dezinfekciju osetIjivih materija prema pari, koje u parnoj
dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu.
valentnost, valencija, sposobnost ili mo
spajanja atoma jednog elementa s jed
nim ili vie atoma drugih elemenata.
Mera valentnosti je nazvana valencija ili
valenca. Valentnost pokazuje s koliko
se atoma vodonika jedan atom nekog
elementa jedini ili koliko atoma vodoni
ka moe da zameni jedan atom nekog
elementa. Valencija vodonika je l, te se
kae da je neki element jednovalentan,
dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako
moe da vee ili zameni l, 2 itd. do 7 ato
ma vodonika. Ako se uz brojni odnos
sjedinjenih atoma u molekulu ukae i
na nain i prirodu vezivanja proiruje
se pojam valencije i dolazi se do pojma
hemijske veze. Najvaniji tipovi hemijskih veza su: jonska ili elektrovalentna
veza, kovalentna, semipolarna ili koordi
nativna i vodonina veza. Priroda hemij
ske veze se elektronski objanjava. Jon
ska veza se javlja izmeu suprotno naelektrisanih atoma ili atomskih grupa
tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom
zovu se elektroliti. Kovalentna veza se
javlja izmeu atoma meusobno veza
nih prefo> zajednikog elektronskog
para. Jedinjenja s kovalentnom vezom
se nazivaju neelektroliti. Koordinativna
veza nastaje u jedinjenjima u kojima<su
atomi meusobno vezani preko usam
ljenog elektronskog para. Vodonina
veza se osniva na intermolekulskom
privlaenju izvesnih Jedinjenja koja sa
dre vodonik, pri emu se vodonik jed
nog molekula vezuje s elektronegativnim atomom drugog elementa (kao npr.
H-F........H-F gde je vodonina veza oz
naena isprekidanom linijom). Vodo
nina valencija se javlja u mnogim pri847

Valerina officinalis L.
rodnim proizvodima (npr. belanevine).
Valeriana officinalis L., Valerianaceae,
odoljen, prema naoj farmakopeji oficinalan je Radix Valerianae, koji mora da
sadri najmanje 1% etarskog ulja. Slui
kao sedativno sredstvo.
valerijanska kiselina CHa(CHa)3COOH,
v. Acidum valerianicum.
valgus, uvrnut, tj. ugnut medijalno, s uglom ili svodom koji je otvoren bono.
valin, a-aminoizovalerijanska kiselina,
nastaje pri varenju ili hidrolitikom raspadanju belanevina.
Valsalvin ogled, v. ogled.
valva (sing, od valvae, dvokrilna vrata), zalistak od dva ili tri listia; valvula (dem.
od valva) zalistak, listi; zalisci su duplikature endotela ili sluznice, zailjenog
vrha ili polumeseastog oblika, privreni jednom svojom ivicom na unutranje otvore srca, a slobodnim ivicama se
priljubljuju, sklapaju i ine otvore neprohodnim. Kad se zalisci odmaknu, ine
otvore prolaznim samo u jednom pravcu; v. bicuspidalis s. mitralis, dvolisni
ili mitralni zalistak na levom atrioventrikularnom otvoru; v. tricuspidalis,
trolisni zalistak na desnom atrioventrikularnom otvoru; valvulae semilunares, polumeseasti zalisci aorte i plunog stabla (pl. arterije), po tri na broju,
nalaze se na poetnom delu ovih arterija i ne dozvoljavaju za vreme dijastole
srca da se krv iz tih arterija vrati u komore.
valvulitis, zapaljenje zalistaka, najee
sranih.
valvulna kardiopatija, v. cardiopathia.
valvuloplastika, operacija kojom se vraa
normalan oblik ventiln funkcije oteenih zalistaka srca i velikih krvnih sudova, ili se zalisci u celosti zamenjuju
vetakim zaliscima ili ventilnim mehanizmima od plastine materije.
valvulotom, instrument koji slui za presecanje sraslih zalistaka (steena mitralna stenoza, uroena stenoza plune
arterije).
valvulotomia, valvulotomija, razdvajanje
sraslih mitralnih zalistaka u mitralnoj
stenozi, digitalno cepanje ili pomou
848

vangenitalna oblast
naroitog noa privrenog na kaiprst koji se uvlai u levu pretkomoru kroz
otvor na njoj. Valvulotomija se vri i u
uroenoj stenozi zalistaka ili ua plune arterije naroitim valvulotomom
uvuenim kroz desnu komoru; transventrikularna zatvorena v., valvulotomija koja se sastoji od uvoenja valvulotoma kroz desnu komoru u cilju proirenja plunog zaliska. Ovom valvulotmijom se izbegava primena vantelesnog
krvotoka u dece sa stenozom plune arterije. Intervencija nazvana Brockova
operacija. V. operacija.
valvulske srane bolesti, v. vitium cordis.
valjci od celuloze, (stom.), namotuljci od
papirne hartije za obezbeenje suvog
polja rada u ustima.
Van lykeova i Cullenova gazometrijska metoda, nain odreivanja alkalne
rezerve krvi merenjem ugljen-dioksida
osloboenog dodavanjem neke kiseline
sveoj oksalatnoj plazmi koja je prethodno dovedena u ravnoteu s izdisajnim vazduhom.
vanadium, vanadijum, hemijski element
iji je hemijski simbol V, metal je. Upotrebljava se u industriji elika.
vangenitalna oblast, sve seksualne odlike, sem genitalnih, koje kazuju da je ovek pol ne samo svojim genitalnim organima, nego celokupnim svojim telesnim
i duevnim ustrojstvom. Sin. extrageni*
talna oblast, Vngenitalnim osobinama
zreo ovek ivi stalno kao pol, svakog
trenutka, u raznim okolnostima u najraznovrsnijem vidu, dok genitalnim
ivi povremeno, epizodno, uvek u istom
vidu. Treba, dakle, biti naisto da ovek
ne doivljava svoju seksualnost samo
putem genitalne funkcije, pego celokupnim svojim ponaanjem, svim svojim akcijama i reakcijama, svim svojim
telesnim i duevnim potencijalom. PoIno uobliavanje vangenitalne sfere dovodi na kraju do razlika koje postoje izmeu mukog i enskog organizma,
kako u pogledu spoljnih, tako i u pogledu unutranjih oblika (kako mikroskopskih, tako i elektronskih), pa ak i
hemijskog sastava.

Vanghettijeva proteza
Vanghettijeva proteza, v. proteza.
vangonadni genitalni hermafroditizam,
hermafroditizam koji obuhvata sve sluajeve gde u jedinke postoji samo jedna
vrsta gonada (muke ili enske), ali
spoljni ili unutranji genitalni organi
pokazuju anomalije koje, manje ili vie,
podseaju na organe suprotnog pola:
genitalni pol ide u raskorak s gonadnim.
vanilin-bademska kiselina, bioloki
neaktivni metabolit tokom razgradnje
kateholamina (v. kateholarrtini) koji se
izluuju mokraom a njegovim relativno jednostavnim odreivanjem u 24-asovnoj mokrai moe se dobiti uvid u
koncentraciju kateholamina u serumu.
vanjedarno naslaivanje, v. citoplazmatsko nasleivanje.
vankomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces orientalis. Deluje baktericidno,
u prvom redu na gram-pozitivne bakterije.
vanmaterina trudnoa, oploeno jaje se
pod naroitim uslovima moe zadrati
na drugim mestima (a n u materici). To
je vanmaterina trudnoa (u jajniku - jajnika, u trbunoj duplji - abdominalna,
u levku jajovoda - infundibularna, u
ampuli - ampularna, u ulazu u matericu
- intersticijalna, u suenom delu jajovoda - istmusna trudnoa).
vaporizacija, (l)pretvaranje neke vrste
ili tene materije u paru a da pri tom ne
nastane nikakva hemijska promena; (2)
terapijska metoda u kojoj se pomou
raznih aparata unose u organizam razni
lekovi u vidu sitnih estica, tzv. aerosol.
Vaquez-Oslerova bolest, v. polycythaemia v era.
Vaquezova bolest, polycythaemia rubra
vera. V. polycythaemia.
Varadinske Toplice, banja u junom
podnoju Varadinskih gora, 13 km od
Varadina, na 198 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Voda je alkalna, sulfatna
i sumporna (ukupno sadri 0,0035
g/oo), temperature 57,60C. Koristi se za
kupanje, ispiranje, spravljanje lekovitog
blata i za pie. Ima tri kupatila s kadama
i odeljenjima za primenu blata, masau
i fizikalnu terapiju. U ovoj banji se lece:
54 Medicinski leksikon

varikozitet
hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronina oboljenja enskih polnih organa, neke kone
bolesti i profesionalna trovanja tekim
metalima.
varfarin, rodenticid, derivat dikumarola,
otrovan za sve domae glodare. Na
gram mamca dodaje se 0,25 mg za domaeg pacova, a za pacova selioca 0,05
mg.
varicella, variela, ovje boginje, akutna,
virusna bolest iz grupe osipnih groznica. Kapljina infekcija dece. Poetak bolesti je esto neprimetan, sve do izbijanja vezikulozne ospe. Ve sutradan vezikule se smeuraju i prelaze u kruste bez
zagnojavanja (za razliku od variole). Vezikule izbijaju u 2-3 naleta, pa se istovremeno vidi vie stadijuma ospe (polimorfna ospa"). Raspored ospe je centripetalan (za razliku od variole). Prognoza je dobra. Encefalitis je kao komplikacija dosta redak.
varices oesophagi, ezofagusni variksi, variksi u jednjaku nastali zbog anastomoze izmeu ogranaka v. azygos i vena
koje pripadaju portnom venskom krvotoku u zidu jednjaka, kad postoji hipertenzija u portnom krvotoku.
variciformis, variciforman, koji ima izgled proirenih vena (variksa). V. varix.
varicocele, varikokela, proirenje i izvijuganost pramenitog spleta, tj. dela unutranje spermatine vene. Sree se obino na levoj, rede na obe, izuzetno na
desnoj strani. V. varix.
varicologia, v. phlebologia.
varicosus, varikozan, oznaava ono to
pripada variksu, ili to ima izgled variksa, ili to ima mnogo variksa; nodus v.,
oznaava sam vor.
varijacija bakterija, pojava koja se sree
u mikroorganizmima kao i u drugim ivini biima. Varijacije mogu pogaati
bilo koje svojstvo mikroorganizama:
morfologiju bakterijske elije, izgled
kolonija, antigensku grau, razliite
metabolike aktivnosti kao i virulenciju
bakterija. V. fenotipske i genotipske varijacije.
varikozan, varicosus.
varikozitet, v. varix.

849

varikozna grizlica
varikozna grizlica, ulkus koji je nastao
zbog proirenih vena. V. ulceratio.
varikozna vena, vena s mnogobrojnim variksima.
varikozni kompleks simptoma, v. ulcus
cruris.
varikozni sindrom, v. syndroma, ulcus
cruris.
variola vera, velike boginje, akutno, virusno, karantinsko, endemsko-epidemijsko oboljenje. Spada u osipne groznice s vezikulopustuloznom ospom,
koja ostavlja trajne oiljke. Kapljina,
veoma kontagiozna infekcija. Variola
ima ciklusni tok bolesti s bifaznim tipom temperature. Prva faza odgovara
naglom poetku bolesti s temperaturom, groznicom, glavoboljom, adinamijom i jakim bolom u krstima. Druga faza
odgovara pustulizaciji ospe. Ospa se
javlja 3. dana bolesti u vidu makule i do
15. dana prolazi kroz sledee stadijume:
makula, papula, vezikula, pustula i
krusta. Raspored ospe je centrifugalan
(za razliku od variele). Bolest traje 4-5
sedmica. esti su laki oblici variole s
retkom i atipinom ospom, ili ak bez
nje. Postoje i teki oblici variole, od kojih se izdvaja povrinski oblik s vezikulama koje se spajaju u zaravnjene plae. Najtea je variolozna purpura, koja
se uvek zavrava*smru. Smrtnost kod
variole zavisi od teine klinike slike.
variolcija, inokulacija virusa variole koji
se nalazi u materijalu dobijenom iz aktivnih konih promena bolesnika s blagim oblikom velikih boginja.
variolizacija, zatita oslabljenim virusom
variole, izvoena premazivanjem ogrebotine dugo suenim gnojem iz variolike pustule. Prvi su je primenili stari Kinezi i Indusi.
varix, variks, ogranieno proirenje vene
u vidu paga (kese); v. aneurysmaticus, oblik arterijske venske aneurizme
u kojoj krv direktno struji iz arterije u
venu, tez posrednog kanala izmeu
njih. V. aneurysma; jednjaki v., varikoziteti grana v. azygos koje se spajaju s
ograncima portne vene na donjem delu
jednjaka.
850

vasiona
varus, izvrnut, tj. ugnut lateralno, s uglom
ili svodom koji je otvoren medijalno.
vas, sud, cevasti organ kojim tee krv (ili
limfa). Nazivi u mnoini su: vaa sanguinea (krvni sudovi) i vaa lymphatica
(limfni sudovi). Zid s-e suda sastoji od tri
sloja: unutranjeg, endotelnog (tunica
intima), srednjeg, miino-elastinog
(tunica media) i spoljnjeg, vezivnog sloja (tunica adventitia).
vaa capilaria, krvni sudovi najprostije
grae, prenika 5 do 30 mikrona. Njihov
zid sastavljen je iz jednog reda Ijuspastih elija (vasotel). Predstavljaju vezu izmeu arterija i vena, gradei vrlo razgranatu mreu. Sin. kapilar.
vascularis, vaskularan, oznaava neto
to pripada krvnom ili limfnom sudu,
npr. vaskularni endotel.
vascularisatio, vaskularizacija, proces
stvaranja novih krvnih sudova i njihovo
prodiranje u tkiva, ili prirodno nastajanje ili hirurko podsticanje stvaranja
krvnih sudova.
vasculitis, vaskulitis, zapaljenje krvnih i
limfnih sudova.
vasectomia, vazektomija, resekcija seme-s
voda (ductus deferens). Vri se u hipertrofiji prostate kao uzgredna operacija
pored prostatektomije, rede kao samostalna
operacija.
Vaselinum album, beli vazelin, dobija se
beljenjem utog vazelina. Hemijski je
indiferentan. Oficinalan je prema naoj
farmakopeji. U medicini slui kao podloga za lekovke masti i za paste; V. flavum, uti vazelin. Preiena poluvrsta meavina ugljovodonika koji se dobijaju iz ostataka posle destilacije nafte.
Hemijski je indiferentan. Oficinalan je
prema naoj farmakopeji. U medicini
slui kao podloga za lekovite masti.
vasiona, prostor oko nae planete sa svim
predmetima u tom prostoru: nebeskim
telima, kosmikim gasovima i prainom. U njoj vlada 0veni mrak, temperatura pada i do -273 C i ispunjena je kosmikim zraenjima. To je prostor oko
Zemlje, meuplanetarni, meuzvezdani
i meugalaktike. To je svet koji nas opkoljava, koji je bezgranian i u vremenu
i u prostoru i u kome se stalno odigrava

vasitis
transformacija materije i energije. Astronomski vasiona poinje od oko 1.000
km visine gde je koncentracija
gasnih
molekula vazduha IO3 u l ccm, tamo
gde je granica nae atmosfere, a fizioloki u odnosu na oveka ona poinje ve
od 3.000 m visine. Sinonimi su kosmos i
univerzum.
vasitis, vazitis, zapaljenje semevoda.
vasoconstrictores, vazokonstriktorni ivci, ivci koji utiu na suavanje krvnih
sudova, usled ega moe da se povea
arterijski krvni pritisak.
vasodilatatores, vazodilatatorni ivci, ivci koji utiu na irenje krvnih sudova,
usled ega moe da se snizi arterijski krvni pritisak.
vasomotores, vazomotorni ivci, ivci krvnih sudova koji reguliu njihovu irinu
(vasoconstrictores, vasodilatatores), a
time i strujanje i raspodelu krvi, kao i
krvni pritisak.
vastus, irok, npr. musculus vastus lateralis, spoljni iroki mii (buta).
va, v. Pediculus.
vat po metarkelvinu, oznaka W/(mK), izvedena jedinica SI za termiku provodnost. W/(mK) je termika provodnost
homogenog tela u kome razlika termodinamike temperature od l kelvina izmeu dve paralelne ravne povrine od l
kvadratnog metra na meusobnom rastojanju od l metra stvara termiki fluks
od l vata
l VV/m2
l W/(mK) = ----------l K/Im
vata, prema naoj farmakopeji, oficinalni
su: Cellulosum ligni depuratum (celulozna vata); Cellulosum ligni depuratum sterile (sterilna celulozna vata);
Lana cellulosi ligni regenerata (vata iz
sjajnih viskoznih cel-vlakana); Lana cellulosi ligni regenerata delustrata (vata
iz matiranih viskoznih cel-vlakana);
Lana cellulosi ligni regenerata sterilis
(sterilna vata iz sjajnih viskoznih celvlakana), Lana cellulosi ligni regenerata
delustrata sterilis (sterilna vata iz
matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana
Gossypii cardata cruda (sirova pamuna vata); Lana Gossypii depurata (pro54*

vazduh
iena pamuna vata); Lana Gossypii
depurata sterilis (sterilna proiena
pamuna vata); Lana Gossypii depurata
prooculis (proiena pamuna vata za
oi); Lana Gossypii depurata sterilis pro
oculis (sterilna proiena vata za oi);
Lana Gossypii depurata mixta (vata iz
meavine pamunih i viskoznih cel-vlakana); Lana Gossypii depurata mixta
sterilis (sterilna vata iz meavine pamunih i viskoznih cel-vlakana). Vaterov
divertikul,
v. diverticulum VaterL
Vaterova ampula, ampulla hepatopancreatica, proirenje u dvanaestopalanom crevu na nishodnom delu, u koji se
ulivaju najee zajedno uovod (ductus choledochus) i pankreasni kanal
(ductus pancreaticus). vazduh, smea
uglavnom gasova: azota, ki~ seonika,
ugljen-dioksida, inertnih (plemenitih)
gasova i vodene pare. Vazduh ima sledei
zapreminski sastav:
Azot .......................................
Kiseonik ................................
Ugljen-dioksid .......................
Plemeniti gasovi ....................
Vodena para oko ..................

77,08%
20,75%
0,03%
0,94%
1,20%

Kiseonik, azot i inertni gasovi.se nalaze

u dosta ujednaenom odnosu, dok koliina vodene pare jako varira (1-3%).
Sem navedenih redovnih sastojaka vazduh sadri i druge supstancije: vodonik-peroksid, ozon, amonijak, azotovi oksidi,
sumpor-dioksid, vodonik, ugljovodo-nici
i dr. Pored gasova vazduh sadri i
prainu koja je sastavljena od sitnih estica izvesnih neorganskih i organskih
supstancija iz zemljine kore, ai ili organizama. Naroito se u blizini fabrika
mogu u vazduhu nalaziti razliiti gasovi
koji su u vezi s proizvodnjom fabrika:
sumpor-dioksid, ugljovodonici itd. Vazduh uestvuje pri regulaciji toplote tela
i ima uticaj na varenje i metabolizam;
komplementarni v., dopunski vazduh,
zapremina koja se posle obinog (bez
naprezanja) udisanja moe jo udahnuti
napornim udisanjem. U oveka iznosi
oko 1.500 ml; rezidualni v., koji ostaje u
pluima posle najdubljeg izdisanja;

851

Vazduhop lovno-medicinski institit

strujanje vazduha, ciklonsko ili vrtlono strujanje, obraduje se nad prostorom niskog pritiska. Vetar je u ciklonu jak i uglavnom krui u suprotnom
smeru kazaljke na asovniku na severnoj, a u smeru kazaljke na asovniku na
severnoj, a u smeru kazaljke na junoj
polulopti. To mesto najnieg pritiska se
zove barometarski minimum; temperatura v., meri se termometrima (ivinim
i metalnim) smetenim u naroito konstruisanim sanducima od drveta sa zaklonima, uzdignutim 2 m iznad povrine zemlje. Temperatura vazduha utie
na regulaciju toplote tela, jainu rashlaivanja organizma i dobro subjektivno
oseanje.
Vazduhoplovno-medicinski institut
JRV, specijalizovana sanitetska ustanova koja se bavi odabiranjem kandidata
za letake kole i medicinsko-psiholokom ekspertizom letaa, nauno-istraivakim radom na polju vazduhoplovne
medicine, vri obuku lekara i srednjomedicinskog kadra u vazduhoplovnoj
medicini, bavi se uopte svim problemima vazduhoplovne medicine.
vazduna terapija, v. arotherapia.
vazduno kupanje, v. kupanje.
vazodilatatorna sredstva, sredstva koja
ire krvne sudove, oputajui njihove
glatke miie. Ova sredstva mogu delovati periferno (direktno na krvne sudove) ili centralno (smanjujui tonus vazomotornog centra). Periferno deluju nitriti, papaverin, acetil-holin, a centralno
narkotici i hipnotici. Purinski derivati
(kofein, teobromin, teofilin) periferno
ire krvne sudove mozga, srca i bubrega, a ostale krvne sudove suavaju centralnim dejstvom.
vazografija, rendgensko snimanje krvnih
sudova, posle ubrizgavanja vodenog
rastvora organske soli joda. Pre ubrizgavanja treba kontrastno sredstvo zagrejati u vodenom
kupatilu na temperaturi od 4O0C.
Vasopressin, vazopresin, v. ADH, neurohypophysis, adiuretin.
vectorcardiographia, vektorkardiografija, registracija pravca i jaine elektromotornih sila srca za vreme komplet-

852

vena
nog sranog ciklusa, pomou aparata
vektorkardiografa.
vegetationes, vegetacije, bujanje tkiva.
Misli se obino na adenoidne vegetacije
(v. adenoideae), znatno uveanje treeg
krajnika (tonsilla pharyngea) u nosnom
spratu drela.
vegetativan, (1) koji se odnosi na rastenje
ili na ishranu ili na bespolno razmnoavanje; (2) koji se odnosi na funkcije organizma koje nisu pod uticajem volje,,
npr. nervni sistem koji slui upravljanju
radom srca, organa s glatkom muskulaturom i radom lezda, a deli se na simpatiki, parasimpatiki i intramuralni
sistem.
vegetativni nervni sistem, v. autonomni
nervni sistem.
vegetativni oblici bakterija, bakterije se
uglavnom nalaze u vegetativnim oblicima, sem izvesnih tapiastih bakterija
koje pod izvesnim uslovima stvaraju
spore. Vegetativni oblici bakterija su
mnogo osetljiviji na poviene temperature nego na spore. Na
primer, Salmonella typhi ugine na 550C za 2 do 3 minuta, Staphylococcus pyogenes na 6O0C za
30 minuta itd. V. spore.
vehiculum, vehikul(um), obino indiferentan sastojak nekog leka koji slui
samo kao nosilac drugih sastojaka leka
propisanih u receptu. Sin. remedium
constituens.
Veillonella, sve vrste ovoga roda su strogo anaerobni gram-negativni koki. Izazivaju gangrenoznognojna zapaljenja u
usnoj upljini, u disajnom i urogenitalnom traktu, kao i u drugim delovima organizma.
vektokardiogram, krivulja koja predstavlja pravac i veliinu elektrine aktivnosti sranog miia.
vektori, ivi prenosioci zaraze.
velebilje, v. Atropa Belladonna.
velike boginje, v. variola vera.
veliki, v. magnusf major.
veliki kaalj, v. pertussis.
velum, veo, pokrov, opna, u vidu svoda
nadnesena nad nekom upljinom.
vena, cevast organ, krvni sud koji dovodi
krv u srce. Sastoji se od tri omotaa razliito sagraenih prema mestu u orga-

vena
nu. Unutranji omota (tunica intima)
sastoji se od endotela koji nalee na osnovnu opnu. U njoj se nalaze spljotena
elastina vlakna (elastica intime). Izvesne vene u ovom sloju sadre i snopove
glatkih miinih elija. Intima mestimino stvara duplikature, parne zaliske, koji spreavaju povratak krvi u suprotnom pravcu. Srednji omota (tunica
media) sastoji se od vezivne osnove u
kojoj se nalaze mrea elastinih vlakana
i snopovi glatkih miinih elija. Miii
su kruni, uzduni i spiralni. Spoljanji
omota (tunica adventitia) sagraen je
od rastresitog vezivnog tkiva, s uzduno
rasporeenim elastinim vlaknima, kojim je sud pripet za okolne organe. Neke
vene sadre i snopove miia u spoljanjem omotau. Velike vene imaju i svoje
krvne sudove (vaa vasorum) koji ishranjuju njihov zid; v. azygos, vena azigos,
neparna vena, nastaje u trbunoj duplji,
prolazi kroz preagu, penje se uz kimeni
stub, savija se u luku i uliva u gornju
uplju venu; v. cephalica, cefalina
vena, spoljanja povrinska vena gornjeg uda, polazi od venske mree ake,
penje se gore i uliva se u pazunu venu
(v. axillaris); v. cava superior i v. cava
inferior, gornja i donja uplja vena, dve
najvee vene tela koje dovode celokupnu vensku krv u desnu pretkomoru
srca. Vena kava superior se nalazi u
grudnoj duplji, desno od luka aorte i sabira vensku krv iz glave, vrata, grudnog
koa i gornjih udova; vena kava inferior
se nalazi u trbunoj duplji, desno od kimenog stuba, prolazi kroz dijafragmu i
uliva se u desnu pretkomoru srca. Sabira vensku krv iz trbuha i donjih udova;
v. basilica, baziJina povrinska vena
gornjeg uda, nastaje od venske mree
ake, penje se unutranjom stranom
ruke i uliva se gore u nadlaktinu venu
(v. brachialis); v. portae, vena koja iza
pankreasa nastaje spajanjem slezinske
vene, gornje i donje crevne vene i uliva
se u jetru s njene donje strane. Portna
vena dovodi jetri krv iz eluca, creva,
slezine i pankreasa, te predstavlja dovodni funkcioni krvni sud jetre; vv. pulmonales, plune vene, dve desne i dve

ventilni uinak
leve, naputaju plua kroz njihov koren
i ulivaju se u levu pretkomoru srca donosei mu oksidovanu krv; v. saphena
magna, velika povrinska vena donjeg
uda, nastaje iz venske mree stopala, penje se unutranjom stranom noge i uliva
se gore u butnu venu (v. femoralis); v.
saphena parva, mala povrinska vena
donjeg uda, nastaje iz venske mree stopala, ide zadnjom stranom potkolenice
i uliva se u zakolensku venu (v. poplitea).
venana arterija, v. arteria coronaria.
Venena, v. Remedia claudenda.
venenum, otrov.
venerian, to nastaje ili se prenosi poInim putem, npr. venerika bolest (gonoreja, sifilis i dr.).
Venerin breuljak, v. mons pubis.
venerolog, lekar specijalista za venerike
bolesti.
venerologija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem polnih bolesti.
venerophobia, venerofobija, patoloki
strah od venerikih bolesti.
venila, (fr. veinule), (1) sterilna epruveta
koja automatski aspirie krv iz vene i
tenosti iz telesnih upljina; (2) ampula
sa serumom pod povienim pritiskom i
s montiranom iglom za davanje injekcija bez brizgalice.
venosclerosis, venoskleroza, v. phlebosclerosis.
venska hipertenzija, \. hypertensio.
venski lubanjski sinusi, v. sinus durae
matrix.
venter, trbuh, v. abdomen.
ventilacija, najjednostavniji metod za izmenu vazduha iz zatvorenih prostorija.
Ostvaruje se zahvaljujui razliitoj temperaturi i pritisku vazduha u zatvorenim prostorijama i zbog razliitog pritiska vazduha na osunanoj i osenenoj
strani zgrade. Vazduh struji iz pravca
nie temperature i vieg pritiska.
ventilni pneumotoraks, v.pneumothorax.
ventilni uinak p., (stom.) faktor stabilizacije proteze. Postie se prisnim dodirom rubova proteze s oralnom sluznicom za vreme mirovanja i fiziolokih
funkcija. Spreava ulaz vazduha i drugih supstancija ispod baze proteze.
853

ventralis
ventralis, ventralan, trbuni, npr. facies
ventralis, trbuna strana, tj. prednja
strana koja je okrenuta ka' trbuhu.
ventriculopunctlo, ventrikulopunkcija,
punkcija modanih komora. Vri se u cilju: (1) snienja intrakranijalnog pritiska; (2) ispunjavanja komora vazduhoin
kao kontrastnim sredstvom radi rendgenske dijagnostike. V. ventrikulografija; (3) ubrizgavanje medikamenata (npr.
streptomicina u tuberkuloznom meningitisu).
ventriculus, eludac, modana komora,
srana komora. V. gaster, cerebri, modana komora, upljina u mozgu obloena ependimom i ispunjena likvorom.
Postoje etiri komore: dve bone (ventriculus lateralis) u hemisferama velikog mozga, trea (ventriculus tertius,
III) u meumozgu i etvrta komora
(ventriculus quartus, IV) izmeu izduene modine, mosta i malog mozga.
Obe bone komore imaju vezu s III komorom preko dva Monroova otvora, a
III komora se spaja sa IV komorom preko Sylvijusovog kanala; v. cordis, srana komora, desna i leva, glavne upljine
srca koje zauzimaju njegov donji deo, a
odvojene su jedna od druge miinom
pregradom (septum interventriculare).
ventrikulografija, rendgensko snimanje
modanih komora, posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (najee vazduha). Ubrizgavanje se vri punkcijom
bonih komora kroz trepanacione otvore, na krovu lubanje. Ventrikulografija
se koristi u dijagnostike svrhe, prvenstveno kad se sumnja na tumore
mozga.
ventrikulska tahikardija, v. tachycardia.
ventrikulske ekstrasistole, v. extrasystoIa.
ventrikulski defekt septuma, v. defectus
septi ventriculorum.
ventrikulsko treperenje, v. fibrillatio ventriculorum.
Veratrinum, veratrin, smesa alkaloida iz
semena od sabadile (Sabadilla officinarum). Najpre drai, a onda paralie senzitivne nerve. U poprenoprugastoj
muskulaturi, u velikoj meri produava
854

verruca
njeno oputanje posle kontrakcije. Danas se upotrebljava kao lek.
Veratrum, rod familije Liliaceae; V. album, emerika; V. vlride, amerika emerika. Ove vrste sadre veliki broj alkaloida koji deluju na kardiovaskularni
aparat, disanje, nervna vlakna i skeletne
miie. Delimino preiene meavine
alkaloida ili pojedini isti alkaloidi, npr.
protoveratrini AiB, pokuani su kao Iekovi zbog svoga hipotenzivnog dejstva.
verbigeratio, verbigeracija, stereotipno
ponavljanje istih besmislenih reci, reenica ili slogova, dugotrajno i istim glasom. Jedan od simptoma katatonije. V.
catatonia.
verge coude, (fr.) kolenasti penis, iskrivljeni.muki ud, koji predstavlja prepreku za izvrenje polnog odnosa.
Vermes, jedno od ranijih 9 kola ivotinjskog sveta. Vrlo heterogena grupa od
preko 2.000 vrsta koje se mogu svrstati
u vie raznih tipova. Ranije su se delili u
tri klase: Plathelminthes, Nemathelminthes i Annelides. Sada su od ranijeg
kola obrazovana dva nova, posebna:
Parnechymiat s klasama Plathelminthes,
Nemertines i Nematoda.
vermicida (remedia), anthelmintska
sredstva, sredstva protiv crevnih parazita. Sin. vermifuga.
vermiform is, crvolik, npr. appendix verimformis, crvoliki privezak slepog creva, crvuljak.
vermis, crv, crvoliki sredini deo malog
mozga koji spaja njegove polutke.
vernix caseosa, sirasti maz, sirasta masa
koja oblae kou novoroeneta. Pojavljuje se u petom mesecu trudnoe, kada
usled stvaranja potkonog masnog tkiva koa postaje deblja i poinje da se peruta. Sastoji se od oljutenog povrnog
epitela i produkata masnih lezda. Novoroene je vie ili manje obloeno
tom sirastom masom, i to naroito na leima i prevojima udova.
verruca, veruka, bradavica, virusno kono oboljenje izraeno papilomatozom i
hiperkeratozom, javlja se u nekoliko oblika: v. plana, zaravnjena, niska papula,
krunog oblika, boje normalne koe,
javlja se skoro iskljuivo u mladih ljudi,

verrucosis
preteno na licu; v. necrogenica, v. tuberculosis verrucosa cutis; v. plantaris,
jedva prominentne bradavice na tabanu, uokvirene ili ak prekrivene tilotinom hiperkeratozom; v. senilis (seborrhoica), bradavice koje se javljaju u senijumu na licu i leima; v. vulgaris, tvrda, neravna prominencija na koi (najee) nadlanica, koje se javlja obino
u veem broju, veliine graka.
verrucosis, postojanje veeg broja bradavica, npr., epidermodysplasia verruciformis.
versicolor, koji menja boju ili koji se sastoji od raznih boja.
versio, verzija, okret, obrt, akuerski poduhvat kojim se menja poloaj ploda iz
poprenog u uzduni, iz karlinog u poloaj glavom ili iz poloaja glavom u karlini. Prema tome kako se vri razlikuje
se spoljni, kombinovani i unutranji okret, u zavisnosti od uslova i indikacija.
Spoljni okret se izvodi obema rukama,
preko trbunog zida porodilje i pomeranjem ploda plod se dovodi u eljeni poloaj. Kombinovani okret na noge
(Braxton-Hicksov okret) izvodi se obema rukama tako to se dva prsta jedne
ruke uvuku u matericu, dok se drugom
rukom koja je spolja vri obrt kroz trbuni zid. Ova metoda se uglavnom primenjje u sluaju krvavljenja nastalih
usled nisko usaene posteljice (placenta praevia marginalis seu centralis).
Razvitkom operativne tehnike i primenom antibiotika metoda obrtanja danas
se retko primenjuje.Unutranji obrt se
vri obema rukama tako to se jednom
rukom ulazi, kod potpuno otvorenog
ua materice, u matericu elom akom
i hvata plod za obe noge. Ruka, koja se
nalazi spolja, ispomae u dovoenju
ploda, pomeranjem, u eljeni karlini
poloaj. Posle hvatanja obe noge i ispravljanja njegovog poloaja vri se ekstrakcija ploda.
vertebra, prljen, kratka kost prstenastog
oblika, sastoji se od tela, otvora i nastavaka. Svi prljenovi, njih 33-34 na broju,
nanizani jedan na drugi, grade upalj

vesica
kotani stub nazvan kimeni stub ili kima, u ijoj je upljini smetena kimena
modina. V. columna vertebralis. Prema
poloaju u kimi prljenovi se dele na:
vratne (vertebrae cervicales) 7, grudne
(vertebrae thoracicae) 12, slabinske
(vertebrae lumbales) 5, krsne (vertebrae sacrales) 5 i trtine (vertebrae
coccygeae) 4-5. Prvi i drugi vratni prljenovi se odlikuju posebnom graom i
nazivaju se atlas (glavonoa) i axis
(epistropheus). Sedmi vratni pr$ljen se
naziva vertebra prominens. Krsni prljenovi su srasli u kost (os sacrum)
trouglastog oblika. Trtini prljenovi su
srasli takoe u kost (os coccygis).
vertebralis, vertebralan, kimeni, npr. a.
vertebralis, kimena arterija.
vertex, teme, vrh.
vertigo, vrtoglavica. Oseaj da se okolina
okree oko bolesnika (objektivni vertigo) ili da se bolesnik okree, a okolina
miruje (subjektivni vertigo). Uzroci: poremeaji srednjeg i unutranjeg uva, srani, eludani i oni poremeaji, izvesni periferni refleksi, modana oboljenja
i nepoznati uzroci (esencijalni vertigo).
vesica, beika (turski), mehur; v. fellea,
uni mehur, una beika ili kesica, nalazi se ispod jetre, za iju je donju stranu privrena. Slui kao smestite za
sabiranje ui stvorene u jetri i odvoenje jetrenim unim kanalima. Od unog mehura polazi kanal (ductus cysticus) koji se spaja s jetrenim kanalom (d.
hepaticus communis) i tako nastaje uovod (d. choledochus) koji se uliva u
nishodni deo dvanaestopalanog creva;
v. urinaria, mokrani mehur, mokrana beika, kesast organ iza preponske
simfize u maloj karlici, kapaciteta, oko
350 ccm. Sastoji se od sluznice, naborane ako je mehur prazan ili pripada starijim osobama, zatim od srednjeg miinog sloja koji svojom kontrakcijom
prazni mehur i najzad, od vezivnog
omotaa koji je delimino pokriven trbunom maramicom. Na dnu mokranog mehura zavravaju se otvorima oba
mokraovoda, a od dna polazi mokrana cev.
855

vesicantia

vetrovi

vesicantia, (remedia) sredstva koja, stav- vetako disanje, izazivanje disanja veljena na kou, izazivaju stvaranje matakim pokretima grudnog koa kad je
njih ili veih mehuria ispunjenih teprirodno disanje prestalo. Vetako dinou (vezikule).
sanje se ubraja mere prve pomoi i
vesicula, (derm.) mehuri, hemisferno izreanimacije; Hovvardov nain v.d., ritdignue epiderma ispunjeno na poetmiko pritiskivanje grudnog koa paciku bistrom tenou, veliine iodine
jenta, koji lei na leima; Labordeov
glave. Primarna eflorescencija koja nanain v.d., ritmiko izvlaenje jezika u
staje usled edema i degeneracije elija
prividno umrlih u cilju oivljavanja, pri
epiderma.
kome se nadrauju izvesni jeziko-drelni ivci (n. glossopharyngicus i n.
vesiculae seminales, semene kesice, kelaryngicus sup.) a time i centar za disasasti izvrati semenovoda. Duina im iznje; Schferov nain v.d.: pacijent koji
nosi 4-5 cm. Slue za smetaj semeglalei potrbuke, opkorauje se kleei i
vaca: semena semestita.
ritmino mu se dlanovima pritiskuje
vcstibularis, vestibularni, tremni, koji je
donji deo grudnog koa; Silvesterov
u vezi s tremom unutranjeg uva, npr.
nain v.d., pacijentu koji lei na leima
nervus vestibularis, vestibularni ivac;
ruke, uhvaene ispod lakta, opruaju se
(stom.) vestibularan, treman, pripada
iznad lakta (udisaj), a zatim se podlaktiusnom predvorju (vestibulumu) oris ili
ce savijene u laktu pritiskuju na rebra
se na njega odnosi.
(izdisaj); direktan tip v. d. danas se vrlo
vestibularni aparat, analizator za odreiesto primenjuje. Osoba koja izvodi vevanje poloaja tela i pravca kretanja.
tako disanje svakih pet sekundi svojim
Receptorni deo je smeten u unutraustima vazduh u usta (usta u usta) ili
njem uvu i predstavljen je specifinim
nos bolesnika (usta na nos), koji su
elijama u ampulama polukrunih kaprekriveni gazom ili maskom za anestenalia (utrikulusu i sakulusu).
ziju. Ako se vazduh uduvava u usta, nozvestibulometrija, visea, ispitivanje ordrve bolesnika treba zatvoriti pritiskom
gana za ravnoteu u labirintu unutraprstiju. Ako se vazduh uduvava u nos,
njeg uva pomou odmerenog okretanja
treba dobro zatvoriti usta bolesnika.
oko osovine tela naizmenino na desnu
Vetaki izdisaj bolesnika postie se
i na levu stranu. Stolica za okretanje visi
pritiskom na grudni ko ili trbuh bolesna ici, njezine ekskurzije i brzina se
nika.
udeavaju prema potrebi, a izazvani nis- vetako hranjenje, v. alimentatio.
tagmus se belei na traku pomou elek- vetako visinsko sunce, est naziv za
tronistagmografije.
kvarc-lampu. Kvarc-lampa, kao i visinvetaka hibernacija, stanje smanjenog
sko sunce, obiluje ultraljubiastim zrametabolizma, miine oputenosti (recima, ali ona ipak nije isto to i sunce,
laksacije) i delimine neosetljivosti (pojer sunce u visinskim predelima ima i
lusvesno stanje) koje podsea na anesdrugih osobina, kojih nema kvarc-lamteziju, izazvano farmakodinamski konpa.
trolisanom inhibicijom simpatikusnog vetak, v. ekspert.
nervnog sistema i sniavanjem nivoa vetiino mleko, v. mlene lezde.
homeostatskih reakcija organizma. U vetrovi, (1) gasovi koji se stvaraju pri vaovom stanju organizam moe lake da
renju u crevima (v. flatus); (2) strujanja
savlada teke traume.
vazduha koja nastaju usled poremeaja
ravnotee u vazduhu zbog neravnomervetaki bubreg, aparat koji slui da vannog zagrevanja pojedinih mesta u attelesno odstranjuje iz krvi, dok ona promosferi. Covek osea samo horizontaltie van tela, elemente, koji se inae izne vetrove, a pravac vetra se oznaava
luuju normalno bubrezima.
prema strani sveta odakle vetar duva.
vetaki pneumotoraks, v. pneumothoUglavnom se razlikuju suvi kontinental856

vezan jezik
ni vetrovi i vlani ili morski vetrovi U'
naim krajevima su najpoznatiji: bura,
jugo, koava i vardarac. Bura je suv, hladan i silan vetar koji duva s kopna prema moru brzinom 30-50 metara u sekundi, preteno zimi, na severnoj polovini Jadrana do visine Hvara, malo slabije juno od Hvara. Bura donosi razvedravanje, rashlaivanje i smanjivanje
vlage u vazduhu. Jugo ili iroko (scirocco), topao i preteno suv vetar koji
duva na Jadranu, dolazei iz Afrike preko Sredozemnog mora i iz Italije. Na
tom se putu ponekad toliko ovlai da izaziva naoblaenje, kiu i snienje vazdunog pritiska. U naim krajevima
duva najee u kasnu jesen, zimi i u
rano prolee. Koava je istoni i jugoistoni hladan vetar koji duva brzinom od
13 do 30 metara u sekundi u severnoistonom delu Jugoslavije, uglavnom dunavskom kotlinom do Vukovara, najee zimi i u prolee! donosi vedro i
hladno vreme.
vezan jezik, v. ankyloglossia.
vezana
transplantacija, v. transplanted*
' vezikoureterna regurgitacija, v.
reftuksija.
vezikulsko disanje, v. respiratio.
venjaa, v. conjunctiva; (embr.) dok se
stvaraju kapani nabori kao izdanci
koe, dotle se s unutranje strane pojavljuje slunina postava: venjaa (conjunctiva) od koje potie gornji i donji
pag. Od venjakog nabora, od koga se
u izvesnih ptica gradi murnjaa (membrana nictitans), u oveka se gradi polumeseasti nabor (plia semilunaris). V.
conjunctiva (tunica).
V-faktor, termolabilan
je, razara ga temperatura od 9O0C za 30 min. Identifikovan od Lwoffa kao kodehidraza (Ko I).
To je normalni sastojak svih ivih elija,
jedan piridin-nukleotid (NAD i NADP),
prenosilac vodonika putem azota. V-faktor se nalazi u krvi, kvascu, kromiru, takoe i u mnogim biljnim ekstraktima i u velikom broju bakterija.
Vf-bujon (viande et foie), bujon dobijen
digestijom goveeg mesa i jetre, ini osnovu vrste hranljive podloge (dubokog

vidna osetljivost
agara) koji se s dodatkom 2%-tne glikoze koristi za kultivisanje klostridijuma,
kao i drugih anaerobnih bakterija. Na
njemu se veoma lako raspoznaju lentikularne kolonije, pravilne i nepravilne,
eto zavisi od vrste.
viabilis, vijabilan, sposoban za ivot, specijalno u smislu ivotne sposobnosti fetusa van materice.
viae naturales, prirodni putevi, npr. per
vias naturales, prirodnim putevima, izreka koja se obino upotrebljava da bi
se oznailo da se neka funkcija organizma obavlja fiziolokim putem (pranjenje fekalija kroz rektum i si).
Vi-antigen, ovojni antigen, nalazi se na
povrini bakterijske elije. On obavija
somatski antigen i moe, potpuno ili delimino, da ometa njegovu aglutinaciju
u homolognim O-serumima. Vi-antigen
je dobio svoj naziv po tome to su Felix
i Pitt smatrali da su salmonele s tim antigenom virulentne (engleski; virrulence antigen). Vi-antigen je naen u Salmonella typhi, Salmonella paratyphi
A,B, i C. Ovaj se antigen nalazi samo u
sluaju salmonela svee izolovanih iz inficiranog organizma. Vi-antigen je naen i u nekih loza Escherichiae coli i
Citrobacter.
vibices, trakasto, prugasto kono krvarenje, purpura.
vibrio, bakterije ovog roda su tapii u
vidu zapete, zareza (deo spirale) s jednim polarnim biem, pomou koga se
veoma aktivno kreu. Veina od njih
nije patogena; v. cholerae, ranije nazvan v. comma, uzronik je azijske kolere, tekog zaraznog oboljenja. El-Tor
vibrio, morfoloki i seroloki slian je V.
colerae, patogen je, izaziva koleri slina
ali blaa oboljenja.
vibrissae, vibrise, dlake koje se nalaze u
tremu nosa (vestibulum nai). Spreavaju prodiranje estica u respiratorne
organe.
vid, v. VISMS.
vidna osetljivost, mrenjaa je u mukarca osetljivija nego u ene. Raspoznavanje boja je bolje izraeno u ena, koje su
sposobnije u odreivanju i nazivanju
boja. Krmezno crvenilo vie nadrauje
857

vidne elije
ene nego mukarce, a naroito plavozelena boja. Slepilo za boje je ee u
mukog pola.
vidne elije, v. elija.
vidni epii, v. coni retinae.
vidni put, serija neurona koji povezuju
mrenjae oba oka s centrom za vid u
potiljanom delu modane-kore. V.p. se
sastoji od: optikih ivaca, aksona ganglijskih elija unutranjeg sloja mrenjaa; optikih traktova koji nastaju poto se vlakna optikih ivaca, poreklom
od ganglijskih elija unutranjih (nazalnih) polovina mrenjaa, ukrste u optikoj hijazmi, spoljanjih kolenastih
tela, gde se vlakna optikih traktova
prekopavaju na neurone ove oblasti, a
njihovi aksoni nastavljaju gradei optiku radijaciju i dospevaju do vidnog dela
kore. Aksoni elija spoljnjeg kolenastog
tela grade i puteve koji dolaze do spoljanjih delova talamusa, gornjih kolikula i pretektalnih jedara, a u gornje kolikule i pretektalna jedra modanog
stabla stiu i direktno izvesna vlakna
optikih traktova.
vidni tapii, v. bacilli retianae.
vidni ugao, angulus visorius, ugao kojL
sklapaju krajnji zraci posmatranog
predmeta. Ti zraci prolaze kroz vornu
taku oka i stvaraju Hk na mrenjai.
Meri se lunim minutima (1/60 lunog
stepena). Da bi se dve take videle odvojeno, potrebno je da izmeu njih postoji
minimum rastojanja, koji ini ugao od
jedne minute. Sin. angulus visorius.
vidni ivac (tractus opticus), u oveka se
nepotpuno ukrta na svome putu u optikoj raskrsnici (chiasma opticum). Posle tog ukrtanja vlakna dospevaju do
primarnih optikih centara u osnovi
mozga (pulvinar thalami optici, corpora
quadrigemina anteriora i corpora geniculata lateralia), u vezi s projekcionim
optim centrima u potiljanom delu
modane kore, kao i sa centrom okulomotornog ivca u izduenoj modini. Iz
ovih primarnih centara vlakna se proteu, kao neuroni drugog reda, do vidne
oblasti (fissura calcarina, cuneus) i do
gornjeg dela jezine vijuge (gyms lingualis).
858

villi
vidno polje, deo prostora koji se jasno
vidi jednim okom pri fiksiranom pogledu u jednu taku. Metoda kojom se odreuje v.p. zove se perimetrija. Postoje
etiri osnovna meridijana za odreivanje v.p. koja se izraava u lunim stepenima, i to gore, ,dole, temporalno (spoIja) i nazalno (unutra). Najvea irina je
normalno temporalno, a najmanja gore.
irina v.p. zavisi od konfiguracije lica,
poloaja onih jabuica, funkcionog stanja mrenjae i optikog puta. Poremeaji su: suavanje v.p., skotomi i hemianopsije. S. su takasti ispadi u v.p.; fizioloki skotom je lepa mrlja koja se nalazi 15 upolje od sredine take i odgovara papili onog ivca. Hemianopsija je
slepilo polovine mrenjaa jednog i
drugog oka usled prekida vidnog traktusa jedne strane ili zbog unitenja hijazme.
vienje, binokularno, rezultat koordinisane upotrebe oba oka s ciljem da se
stvori jedinstven vidni utisak. Pri tome,
motorika stoji u slubi senzorike. Rezultat je da se, zahvaljujui fuziji, slike s
identinih, korespondirajuih taaka
obeju mrenjaa, poklapaju, te u kori
velikog mozga daju utisak jedne slike.
Tako se stvara subjektivan utisak da se
predmet vidi kao da se posmatra samo
jednim okom. Pri tome dolazi do izraaja stereopsija, sposobnost za plastian,
dubinski vid, koji je mogu samo pri
gledanju s oba oka.
vijuga, v. ansa, gyrus.
vijugav, v. contortus, convolutus.
vilica, v. mandibula. maxilla.
villi, resice koje se mogu nalaziti u raznim
sistemima organa, a predstavljaju resiasta izduenja sastavljena od vezivne
strome koju oblae epitel; v. choriales,
horionske upice ili resice, rojtaste resice koje polaze s horiona embriona u
placentni prostor, gde su potopljene u
materinoj krvi. Sastoje se od vezivne
strome u kojoj se granaju krvni sudovi
embriona. Na povrini vezivne strome
je sloj niskih prizmatinih elija (Langhansov sloj), preko koga je sloj siniijuma. Kroz te slojeve vri se u placentnom
prostoru razmena materija iz krvi mate-

vinblastin
re i krvi embriona koja struji kroz kapilare resica; v. intestinales, crevne resice, produeci sluznice tankog creva,
kroz koje se vri resorpcija hranljivih
materija iz crevne kae.
vinblastin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksiko dejstvo.
Vincentova angina, v. angina ulceromembranacea.
vinkristin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksiko dejstvo.
Vinsanova angina, v. stomatitis ulceromembranacea.
vinska kiselina, v. Acidum tartaricum,
vinsko sirce, v. acetum.
viomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces puniceus. Deluje na M. tuberculosis, ali se, zbog toksinosti, retko
upotrebljava.
virginitas, devianstvo, stanje kada postoji netaknut himen (devinjak). Samo postojanje devinjaka, meutim, nije pouzdan znak devianstva, jer himen
moe biti tako rastegljiv da se ne razdere pri polnom odnosu.
virgo intacta, netaknuta devojka, ginek.
i forenz. oznaka za enu koja ima intaktni himen. U irem smislu ena koja jo
nije polno optila.
viridans, zelenkast, npr. Streptococcus, v.
streptokok koji stvara zelene pojaseve
oko kolonija na agaru s krvi.
virilis, muki, svojstven mukom polu.
Sin. masculinus.
virilisatio, virilizacija, patoloka pojava
koja se odlikuje nastajanjem ili razvojem mukih sekundarnih seksualnih
odlika, posebno u ena (u vidu uveanja
draice, pojaanja maljvosti, v. hirsutisWMS), izgleda kosmatosti glave
svojstvene mukarcima, bubuljiavog
lica i pro-dubljenosti glasa.
virogen, v. provirus.
virulencija, sposobnost mikroorganizma
da nadvlada odbrambenu mo oveka
ili ivotinja ukoliko je za ove patogen.
Virulencija zavisi, s jedne strane, od
osobina mikroorganizma (infektivnost,
toksinost i dr.), a, s druge strane, od otpornosti oveka ili ivotinje prema mikroorganizmu. Virulencija se odreuje
utvrivanjem najmanje smrtne doze

virusni bronhitis
mikroorganizma, duinom inkubacije
ili intenzitetom simptoma koji izaziva u
oveka ili ivotinje.
virusi, najmanje bioloke strukture koje u
sebi nose genetske (poruke) informacije potrebne za razmnoavanje. Ranije
definicije virusa bile su u vezi s naunim dostignuima, pa su definisani kao
procedljivi, intracelularni ili submikroskopski agensi i ultravirusi. Danas se
nazivaju virusima organizacije ive materije ije su osnovne jedinke mnogo
manje od bakterijske elije, koje se
mogu razmnoavati jedino u bakterijskim elijama (bakterijski virusi ili bakteriofagi), ili u biljnim elijama (biljni
virusi ili fitofagi), ili u elijama ivotinja
(animalni virusi ili zoofagi). Virusi sainjavaju posebnu klasu infektivnih agensa koji se razlikuju od ostalih mikroorganizama prostijom hemijskom graom, submikroskopskom veliinom,
odsustvom energetskih enzima, prisustvom samo jedne nukleinske kiseline
RNK ili DNK i sposobnou da se razmnoavaju od svoje hukleinske kiseline. Prisustvo samo jedne od nukleinskih kiselina iskorieno je za klasifikaciju virusa. Virusi se mere milimikromma. Mali virusi sadre samo'jezgro u
kome se nalazi jedan tip nukleinske kiseline i omota od proteina. Vei i kompleksniji virusi sadre i sekundarni
omota u kome se rfalaze lipidi i ugljeni
hidrati. Virusni proteini imaju svojstva
antigena i odgovorni su za veinu imunolokih reakcija. Po savremenoj nomenklaturi, elementarno telace ili infektivna jedinica zrele vaneline estice virusa naziva se virion. Graa viriona
se sastoji od dva dela: od nukleinske kiseline smetene centralno i od proteinskog omotaa zvanog kapsid; spori v. izazivaju kliniku sliku bolesti tek posle
vrlo duge inkubacije, od 6 do 12 meseci
i vie. V. kuru, Creutzfeldt-Jakobova bolest.
virusna hemaglutinacija, v. hemaglutinaija.
virusni artritis, v. arthritis.
virusni bronhitis, v. bronchitis.

859

virusni enteritis

visus

virusni enteritis, v. enteritis.

visoka pasterizacija, zagrevanje mleka u
virusni hepatitis, v. hepatitis.
tankom
mlazu na temperaturi od 75 do
virusni miokarditis, v. myocarditis.
850C u trajanju od 15 do 1200 sekundi s
virusni perikarditis, v. pericarditis.
naglim hlaenjem do +4 ili +8 C. Postie
virusologija, nauka o virusima.
se uklanjanje patogenih bakterija i reviscera (pi), utroba, zajedniki naziv za
dukcija ostalih. Sauvan je prirodni
organe za disanje, za varenje, za mokkvalitet mleka.
rano-polne organe i endokrine lezde. visus, vizus, vid, vienje, veoma komplekvisceralis, utrobni.
san fiziko-hemijsko-psihiki proces u
visceralno gutanje, v. deglutitio. Sin. inkome pored oka uestvuje i nervni vidfantilno
gutanje.
Zaustavljanje
ni put. Svetlosni zraci koji dospevaju u
infantiloko nadrae prijemne ulne elemente
. nog gutanja moe biti uzrok nepravilmrenjae, zatim utisci iz spoljnjeg svenostima zagriaja i govora.
ta (optiko nadraenje) preko vidnog
visceroptosis, v. splanchnoptosis.
puta dospevaju u prugasto polje (area
striata) modane kore u predelu. mamuvisea kap, najee se koristi za ispitivazastog procepa (fissura calcarina) potinje pokretljivosti bakterija pomou
Ijanog renja, gde se stvara odreena
mikroskopa. Potrebno je posebno predslika. Sam mehanizam pretvaranja nadmetno staklo, koje je u sredini udubeno.
raenja u oseaj vida nije dovoljno poVisea kap se spravlja na taj nain to se
znat; binokularni v., rezultat usklaeiana oma sterilise arenjem nad plane upotrebe oba oka s ciljem da se stvori
menom, pa se po ohlaenju njome
jedan vidni utisak. Pri tome motorika
uzme teni materijal koji se ispituje. Sastoji u slubi senzorike i rezultat je da
draj omice se prenese na sredinu Ijusse, zahvaljujui fuziji slike s identinih,
pice, koja se zatim okrene i s tom kapi,
odgovarajuih taaka obeju mrenjaa
okrenutom nadole, postavi se u udubpoklapaju i u kori mozga daju utisak
Ijenje predmetnog stakla.
jedne slike. Tako se stvara subjektivan
visea aka, aka koja visi i ne moe da Sex
utisak da se predmet vidi kao da se poopruzi. Posledica paralize n. radialisa,
smatra samo jednim okom. Pri tome donajee usled njegove povrede.
lazi do izraza stereopija, sposobnost za
visinska bolest, sin. pilotska, nastaje na
plastian, dubinski vid, koji je mogu
veim nadmorskim visinama zbog smasamo pri gledanju s oba oka; centralni
njenog prisustva kiseonika. Znaci su:
(direktni) v., odvija se u sredinoj jamiubrzano disanje, ubrzan rad srca, lako
ci, mestu najjasnijeg vida na mrenjai.
zamaranje, razdraljivost i* nesanica.
U tom predelu se nalaze samo epii.
Vremenom se uspostavi ravnotea, poSvaki epi poseduje sopstveno odvodveanjem broja crvenih krvnih zrnaca.
no nervno vlakno. Centralni vid se odrevisinska klima, v. klimat.
uje ispitivanjem otrine vida pomou
visinski klimat, v. klimat.
optotipa; otrina vida, sposobnost oka
visinsko vetako sunce, v. veslako vida razlikuje pojedinosti u vidnom polju.
sinsko sunce.
Ta sposobnost zavisi od anatomske graviskozimetar, aparat kojim se meri lepljie mrenjae. Da bi se dve take videle
vost, viskoznost (npr. u krvi, serumu i
kao odvojene moraju biti na odreedrugim tenostima).
nom meusobnom minimalnom rastoviskoznost, viskozitet, otpor koji pruaju
janju. Znai da mrenjaa mora imati
tenosti i gasovi pri isticanju kroz uzane
mo razdvajanja. U tom pogledu je uta
cevi ili kroz male otvore. Otpor potie
mrlja najvie razvijena, dok prema period raskidanja meumolekulskih sila pri
feriji retine ta mo opada. Otrina vida
proticanju susednih slojeva raznim brse odreuje pomou tablica za ispitivazinama. Princip merenja se zasniva na
nje otrine vida (v. optotip)} periferni v.
poreenju brzine isticanja odreene za(indirektni vid), udaljavajui se od srepremine raznih tenosti kroz neku cev.
860

vitalitet pulpae
dine jamice, otrina vida brzo opada
jer ovde za vie vidnih elemenata postoji
samo jedno zajedniko odvodno nerv-no
vlakno, koje provodi svetlosno nadraenje. Na periferiji postoje uglavnom
tapii, koji preuzimaju funkciju u sumraku i slue za orijentaciju u prostoru.
Periferni vid moe biti od znaaja kada
centralni vid iz nekog razloga opadne;
plastiko vienje, sin. stereoskopsko vienje, v. binokularni vid
vitalitet pulpae, sposobnost pulpe da reaguje na nadraaje. Ispituje se toplom i
hladnom vodom, zagrejanom gutaperkom, hlor-etilom i aparatima za ispitivanje vitaliteta.
vitalomer, (stom.) aparat za ispitivanje vitaliteta pulpe. V. vitalitet pulpae.
vitamini, opti naziv za razne materije
koje meusobno nemaju nikakve slinosti, a neophodno su potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Neke
vitamine unosimo spolja (npr. hranom),
dok drugi mogu da se stvore i u organizmu; vitamin A, v. Axerophtol; vitamin
B-kompleks, iz koga je do danas izdvojen veliki broj raznih faktora. Vitamin B
oznaava vitamin Bi (aneurin, tiamin),
vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), vitamin Be (piridoksin, adermin), vitamin
Be (adenilna kiselina), vitamin 2, nikotinska kiselina (odnosno njen amid),
folna kiselina/ inozitol, holin, pantotenska kiselina, biotin, para-amino-benzojeva kiselina. Osim nabrojanih, pretpostavlja se postojanje jo nekih faktora u
B-kompleksu, ali ovi nisu jo hemijski
identifikovani; vitamin Bi, v. aneurin;
vitamin B2, v. riboflavin; vitamin Be, v.
Pyridoxin; vitamin B12, faktor iz kompleksa vitamina B, koji igra vanu ulogu
u hematopoezi. On je najvaniji sastojak
ekstrakta iz jetre koji slui za leenje
perniciozne anemije ili drugih makrocitnih anemija. Sin. Cyanocobalaminum;
vitamin C, v. Acidum ascorbicum; vitamin D, liposolubilni vitamin koji nastaje zraenjem ultravioletnim zracima iz
ergosterola (vitamin D2, Calciferolum)
odnosno 7-dehidroholesterola (vitamin
Da). U prirodi se nalazi samo Da a ima ga
najvie u ribljem ulju, zatim u umance-

vitrektomija
tu, maslacu, mleku i svinjskoj jetri. U organizmu poboljava resorpciju kalcijuma i fosfora u crevima i omoguava fiksiranje kalcijum-fosfata u kostima i u
zubima. Njegov nedostatak prouzrokuje rahitis (u dece) i.osteomalaciju (u odraslih). Upotrebljava se uglavnom za leenje i profilaksu rahitisa, odnosno osteomalacije i za leenje lupusa vulgarisa. Erekomerne velike doze ovog vitamina uzimane u toku dueg vremena
mogu da prouzrokuju teko oteenje
organizma (hipervitaminoza D); vitamin E, smesa tokoferola a, i Y- V. Tocopherol; vitamin H, v. biotin; vitamin
K, naziv antihemoragiki vitamin treba
odbaciti, jer v. K zaustavlja samo krvavIjenja do kojih dolazi usled nedostatka
protrombina u krvi (nastala usled nedostatka vitamina K), a nema uticaja na
krvavljenja nastala iz drugih uzroka; v.
bakterija, neke bakterije produkuju vitamine -kompleksa, a neke i K-vitamin.
vitaminske internacionalne jedinice, jedinice za oznaku koliine pojedinih vitamina u raznim namirnicama i preparatima, opte primljene i odreene prema internacionalnim standardima.
vitilligo, vitiligo, steena obezbojenost
(ahromija) koe. Javlja se u vidu manjih
ili veih, potpuno depigmentovnih belih polja, razne veliine i oblika, bilo gde
na koi. U vitiliginoznim predelima obezbojena (depigmentovana) je i dlaka.
vitium, vicijum, mana, defekt; v. artis,
profesionalna greka, neto to je protivno uenju medicinske vetine; v. cordis, srana mana, smetnje u otvaranju i
zatvaranju sranih zalistaka; v. aorticum, aortna mana, sastoji se od insuficijencije aortnih zalistaka ili suenja aortnog ua; v. aorticomitralet kombinovana mitrama i aortna mana; v. mitrale,
mitralna srana mana, koja se sastoji od
insuficijencije mitralnih zalistaka i suenja levog venskog ua; v. congenitale,
uroena mana, nastala pre roenja.
vitrektomija, delimino uklanjanje ili potpuna zamena obolelog staklena (staklastog tela). Nova grana oftalmohirurgije koja se odskora razvila, zahvaljujui
861

vitreus
konstrukciji veoma preciznih aparata i
instrumenata.
vitreus, staklen, staklast, npr. corpus vitreum, staklasto telo u onoj jabuici,
staklen.
vitropresija, pritiskom staklene spatule
na kou postie se anemizacija, to omoguava pogled na osnovnu boju patolokih konih promena (npr. u lupusu,
purpuri i dr.).
vlaga vodena para koja se nalazi u vazduhu. Koliina vodene pare u vazduhu direktno zavisi od njegove temperature;
apsolutna v., koliina vodene
pare koja
se trenutno nalazi u l m3 vazduha, a
meri se gramovima ili milimetrima ivinog stuba; deficit zasienja, razlika izmeu maksimalne i apsolutne vlage; fizioloka v., procentualni odnos izmeu apsolutne vlanosti vazduha i maksimalne
vlanosti pri temperaturi od
36,50C (kao prosene temperature naeg tela); fizioloki deficit zasienja,
razlika izmeu maksimalne vlanosti
pri temperaturi 36,5 i apsolutne vlanosti vazduha. Vlanost se meri higrometrima, psihrometrima, polimetrom i
higrografom. Vlanost vazduha direktno utie na isparavanje s povrine tela,
a time i na odavanje toplote. Ovo odavanje, pored toga, zavisi jo i od temperature vazduha i okolnih predmeta. Spreeno izluivanje vodene pare od veeg
je higijenskog znaaja nego pojaano,
jer je ono skopano sa zastojem i nagomilavanjem toplote u organizmu; maksimalna v., stanje vazduha kad je zasien vodenom parom. Svakom stepenu
temperature vazduha odgovara izvesno
konstantno zasienje vodenom parom
ili konstantna maksimalna tenzija
pare.
Meri se gramovima u jednom m3 vazduha ili milimetrima ivinog stuba; relativna v., procentualni odnos izmeu apsolutne i maksimalne vlage/Relativna
vlanost kazuje koliko se procenata vlage nalazi u vazduhu od one koliine vodene pare koju bi vazduh mogao da sadri pa da bude njome maksimalno zasien; rosite, temperatura vazduha pri
kojoj bi trenutno prisutna vlaga u vazduhu odgovarala maksimalnoj vlazi.
862

voda
vlakno, v. fibra, filum.
vlakno, periodontalno, glavni sastavni
deo ozublja. Vlakna su rasporeena u
vidu snopova, a izgled svakog vlakna je
talasast. Jednim krajem su usaena u alveolarnu kost, a drugim u cement korena zuba. Prema poloaju se dele na gingivalnu grupu, u koju spadaju gingivodentalna, cirkularna i transseptalna
vlakna i na alveolarnu grupu: vlakna alveolarnog grebena, horizontalna, kosa,
apikalna i interradikularna. Njihova osnovna funkcija je da prenose pritisak
vakanja (koji deluje na zub) na alveolarnu kost. Nisu elastina L pritisak
amortizuju zahvaljujui svom rasporedu i talasastom obliku. Sin. osnovna, vezivna, glavna, kolagena periodontalna
vlakna.
vlakno, Sharpeyjevo, deo periodontalnog vlakna, koji je ugraen u alveolarnu
kost ili u cement korena zuba. Ova dva
kraja su spojena intermedijalnim spletom s kojim zajedno ine periodontalno
vlakno.
voni eer, v. levuloza, fruktoza.
voda, jedinjenje vodonika i kiseonika,
HaO. Voda je jedno od najvanijih jedinjenja. Vodom je pokriveno oko 3/5
zemljine povrine (mora, jezera, reke i
dr.). Voda se u prirodi javlja kao razblaeni rastvor raznih supstancija, zatim
kao sneg i led i u obliku vodene pare u
vazduhu. U prirodi hemijski iste vode
nema. Kinica i snenik su najistije
vode u prirodi. Vode koje sadre minerale i druge supstancije, a upotrebljavaju se za leenje nazivaju se mineralne
vode. Za iva bia voda je skoro od iste
\aznosti kao i vazduh. Voda koja se
upotrebljava za pie mora se preiavati najpre filtrovanjem, a zatim se u
njoj bakterije unitavaju hlorom, hipohloritima ili rede, ozonom. Destilacijom
obine vode dobija se destilovana0 voda.
Ona kljua na 100'C, a mrzne na O C. Zapremina leda je vea od zapremine
vode za 9%, pa led stoga ne tone ve pliva, to je od ogromne vanosti za ivot
ivotinja koji ive u vodi. Voda je neophodna za odravanje normalnog stanja
organizma. Od svih tenih i vrstih

voda
supstancija voda ima najveu specifinu toplotu. Zbog toga se voda zimi teko
hladi, a leti teko zagreva (slui kao regulator temperature na zemljinoj kori).
Voda ima veliki dipol-moment, usled
ega u njoj lako jonizuju elektroliti.
Kratkotrajno oduzimanje vode iz organizma izaziva teke poremeaje, pa i
smrt. e se moe podnositi oko 10 do
12 dana, a gladovanje uz najmanje vode
i do 60 dana. Organizam oveka sastoji
se najveim- delom od vode (oko 60%),
te je, prema tome, lako shvatiti veliku
vanost vode za odravanje zdravlja.
Ako se koliina vode u telu smanji za
10%, ve dolazi do tekih poremeaja, a
ako se izgubi 20 do 22% vode, nastupa
smrt. Zdravoj odrasloj osobi potrebno
je dnevno oko 2.600 ml vode. Ovu vodu
organizam dobija piem, hranom i oksidativnim procesima u telu. Voda za pie
treba da pokazuje odreene higijenske
osobine. Ona treba daje po mogunosti
sterilna, a moe da sadri i pokoji saprofitni mikroorganizam, od 3 do najvie 50
klica u l ml vode. Ona treba da je takva
da se rado pije, da osveava, da je ima u
dovoljnoj koliini, da je jeftina i da je
nekodljiva; alkalizujue v., v. alkalne
vode; alkalne v., prirodne mineralne
vode koje sadre uglavnom alkalne hidrokarbonate (prave alkalne vode, bikarbonatne vode) i kalcijum-hidrokarbonate (alkama i zemnoalkalne), u manjim
koliinama i natrijum-hlorida (alkalno-murijatine), ili natrijum-sulfata ili kalcijum-sulfata (alkalno-slane ili kalcijum-sulfatne). Ove lekovite mineralne
alkalne vode imaju dejstvo na opti metabolizam, na acido-baznu ravnoteu,
na remineralizaciju organizma, na funkciju jetre i unih puteva, na funkcione
poremeaje eluca i creva i dr. Ukoliko
sadre ugljen-dioksida (alkalno ugljenokisele vode), upotrebljavaju se i za banjska kupanja. Takve su vode Vrnjake i
Bukovike banje, Rogake Slatine,. Radenaca, Kiseljaka kod Sarajeva i dr.; alkalne ugljenokisele vode, v. alkalne
vode, ugljenokisela kupanja (pod kupanja); alkalno-murijatine v., v. alkalne
vode; alkalno-slane v,, v. alkalne vode;

voa
alkalno zemno-alkalne v., v. alkalne
vode; arsenske v., prirodne izvorske
vode koje sadre arsena, obino vezanog s natrijumom i gvoem. Arsenske
vode su retke u prirodi, a u naoj dravi
imamo poznate arsensko-gvoevitosulfatne vode u Srebrnici (Bosna). Ove
vode imaju oporavljajue dejstvo na
opte stanje (anemija, astenija, rekonvalescencija i dr.); bikarbonatne v., v. alkalne vode; bistrenje v., preiavanje
vode pomou vetakih peanih filtara
(cedila), sporom ili brzom filtracijom
pomou porculanskih filtara i Seitzovih
azbestnih filtara. Bistrenje se ubrzava
dodatkom stipse; diuretine v., izvorske vode koje pojaavaju mokrenje. To
su slabo mineralisane vode koje se pribliavaju destilisanoj vodi ili vode koje
sadre soli kalcijuma, npr. kalcijum-sulfata; energetine v., v. slabo mineralisane vode; gorke v., prirodne vode koje
sadre preteno sulfate; ako preovlauje magnezijum-sulfat, onda su to prave
gorke vode, ali ako preovlauje natrijum-sulfat, onda su to salinske gorke
vode. Takve su vode u Vujievu (Torda)
i u Lazarevu, u Banatu. One se piju natate u sluaju zatvora (opstipacije), gojaznosti i dr.; gvoevita v., prirodna
(izvorska) mineralna voda koja sadri
fero- i feri-jona (najmanje 0,10 g %). Ona
je samo gvoevita voda ako je njena
ukupna mineralizacija manja od l g %,
ali ako je ova koliina drugih mineralisanih sastojaka vea od l g %, onda je to
mineralisana gvoevita voda. Ona
moe biti: karbonatna, sulfatna, murijatina ili arsenska i dr. Gvoe sadre
vode Vrnjake Banje, Aranelovake
Banje, Koviljae, izvor Guber u Srebrnici, topli izvor na Bledu i dr. Ove se vode
piju i slue za leenje lakih aneminih
stanja, astenije, amenoreje itd.; gvoevito-arsenska v., izvorska voda koja
sem jona gvozda sadri i hidroarsenat-jon (HAsOA) ili metaarsensku kiselinu
(HAsOa). Takva je voda iz izvora Crni
Guber, kod Srebrnice. Ove vode deluju
oporavljajue na astenine, anemine i
limfaticne bolesnike u rekonvalescenciji
i dr.; indiferentne v., slabo minerali863

voda
sane vode; jodne v., prirodne vode koje
sadre najmanje l mg jod-jona. Vode
Novosadske i Sisake banje sadre joda;
kisela v., prirodna ugljenokisela voda,
slabo mineralisana, koja sadri slobodnog ugljen-dioksida ili u kojima preovlauju hidrokarbonat-joni (). V.
kupanja (ugljenokisela); lekovita v.,
voda sa prirodnih izvora ija je lekovita
vrednost utvrena iskustvom i koja se
iskoriava za leenje u banji. Svoja lekovita svojstva ona moe imati zbog fizikih osobina (toplota, radioaktivnost i
dr.), ili zbog obilja ili specijalne prirode
njenih hemijskih sastojaka. Njena je lekovita vrednost vea ako se upotrebljava na izvoru zato to su mnoge od ovih
voda radioaktivne i sadre gasove samo
na izvoru i zato to je na izvoru njihova
jonizacija vea; murijatine v., v. slane
vode; oligometalne v., v. slabo mineralisane vode,; radioaktivna v., izvorska
voda koja sadri retko soli radijuma ili,
najee, njegovu emanaciju (radon).
Radioaktivna voda je samo radioaktivna
ili je u isto vreme radioaktivna i mineralisana voda. Polovina radona iz
ovih voda iezne raspadanjem za 4
dana. Zato se ove vode iskoriavaju jedino u samoj banji. Takve su vode: Niske Banje, Sokobanje i Pribojske Banje,
u Topuskom i dr.; salinske v., gorke
vode; Selters-voda, mineralna voda banje Selters u Nemakoj. Po hemijskom
sastavu ona je hidrokarbonatna (natrijum, magnezijum i kaiijum) i natrijum-hloridna, ukupno je mineralisana
4,4%o . Ona je samo donekle slina naoj vodi u Mladenovakoj Banji, pa je
zato mladenovaka mineralna voda po
analogiji nazvana Selters, iako je to nepravilno i netano; slabo mineralisane
v., prirodne vode iji suvi ostatak iznosi
manje od l g na l kg vode.0 Ako je njihova temperatura ispod 2O C, nazivaju
se
akratopege, a ako je vea od 2O0C, onda
su one akratoterme. Nazivaju se jo i indiferentne, oligometalne ili energetine
(zato to deluju lekovito svojim fiziko-hemijskim, a ne himijskim osobinama).
Naa zemlja je vrlo bogata ovim vodama; slane v., slanci ili murijatine vode,
864

voda
prirodne vode koje sadre preteno natrijum-hlorida. I morska voda je preteno slana mineralna voda. Valja pomenuti jako slane vode u Tuzli (267 g %), u
Splitu (37 g /o) i slabo slane vode u Slankamenu (7,6 g %), u Mladenovcu (2,52 g
%). Jako slane vode iskoriavaju se
samo za kupanje i inhalisanje, a slabo
slane i za pie. Sin. murijatine vode;
sumporovite v., prirodne izvorske
vode (tople ili hladne) koje sadre sumpora u obliku natrijum-hidrosulfida i u
obliku sumpor-vodonika; one mogu biti
natrijum-sulfidne, tople i slabo mineralisane (prave sumporovite vode), ili
hladne i vie mineralisane, tj. da sadre
natrijum-hlorida (sumporovito-murijatine vode), ili sumporovite i zemnoalkalne i murijatine vode. Postoje takode
i sumporovite sulfatne vode. Poznatije
sumporovite vode u nas su u Matarukoj Banji, Banji Koviljai, Ribarskoj Banji, u Debarskoj Banji, u Varadinskim
Toplicama i dr.; termo-mineralna v.,
topla i mineralna voda; teka v., voda
koja
sadri izotop vodonika deuterijum
(H2), ija je atomska teina dvaput vea
od one obinog vodonika. Razlikuje se
od obine
vode takom mrznjenja
(3,820C) i takom kljuanja (101,420C) i
po tome to je kodljiva za ivot organizama. Upotrebljava se u nuklearnim
reaktorima za usporavanje neutrona.
Teka voda se zove deuterijum-oksid;
tvrdoa vode, osobina koja se osniva
na prisustvu kalcijumovih i magnezijumovih soli. Tvrdoa vode se oznauje u
stepenima (l nemaki stepen odgovara
10 mg CaO na l litar vode, odnosno ekvivalentnoj koliini MgO). Soli kalcijuma i magnezijuma nalaze se najee u
vodama kao bikarbonati ili sulfati. Stalna ili mineralna tvrdoa potie uglavnom od sulfata, a delimino od nitrata i
hlorida Ca i Mg. Ona se pri kuvanju ne
menja dok se kao piosledica isparavanja
ne dostigne granica rastvoljivosti ovih
soli u vodi. Prolazna (privremena) ili
karbonatna tvrdoa potie od bikarbonata kalcijuma i magnezijuma. Ona je
nepostojana i smanjuje se ve pri stajanju, naroito pri kuvanju vode, stvara-

vodeni rak

njem samo delimino rastvorljivog kalcijum odnosno magnezijum-karbonata.

Prolazna i stalna tvrdoa se oznauju
kao celokupna tvrdoa. Tvrdoa vode
ima vei ekonomski nego higijenski
znaaj, jer organizam oveka dobro
podnosi i tvrde i meke vode; zemnoalkalne v., v. alkalne vode.
vodeni rak, v. stomatitis gangrenosa.
vodenjak, deo amnionske kese, koji prethodi glavi deteta. On prska pred sam
poroaj.
vodonik, v. hydrogenium.
vodonik-sulfid, sumpor-vodonik, vrlo otrovan gas (moe da ubije oveka skoro
isto tako brzo kao i cijan-vodonik). Nastaje pri truljenju belanevina.
vodoravan, v. horizontatis.
Voegtlinova jedinica, jedinica za oznaavanje vrednosti preparata dobijenih iz
zadnjeg renja hipofize (jednaka je internacionalnoj jedinici).
Vogt-Koyanagijev sindrom, v. syndroma.

vojna apoteka, sanitetska ustanova za nabavku, izradu i ispitivanje lekova i drugog sanitetskog materijala kojima snabdeva jedinice i vojnosanitetske ustanove (bolnice, ambulante i si.), kao i pripadnike oruanih snaga. Vojne apoteke
su u sastavu odreenih sanitetskih ustanova i jedinica ili su samostalne (u garnizonu, podruju i si.). Postoje apoteke
jedinica operativne armije (divizije,
brigade): brodska a., za prvu pomo i
leenje lanova posade (nalazi se u veem plovnom objektu koji ima bolnicu
ili ambulantu); bolnika a. (u njima je
farmaceutski rad zastupljen u veem
obimu - izrauju se galenski preparati,
sterilni rastvori i dr.); garnizonska a.,
snabdeva lekovima i sanitetskim materijalom ambulantu i jedinice garnizona,
a u miru i pripadnike oruanih snaga i
njihove porodice; priruna a. (v. tamo);
teritorijalna a. (vojnog okruga, podruja i dr.), snabdeva ustanove i jedinice koje su joj date na snabdevanje, a po
potrebi obavlja funkciju garnizonske
apoteke.
vojna epidemiologija, grana vojne medicine koja prouava izvore i kretanja zaraznih bolesti u vojnom kolektivu i na
55 Medicinski leksikon

vojna psihologija

teritoriji na kojoj se nalaze vojne jedinice (danas se posebno vodi rauna o mogunosti masovnih zaraza u ratu usled
eventualne upotrebe biolokih borbenih sredstava, v. tamo), prouava naine borbe protiv zaraznih bolesti i organizuje protivepidemijske mere (v.
tamo).
vojna farmacija, v. farmaceutska sluba u
oruanim snagama.
vojna higijena, grana higijene (v. tamo)
koja prouava specifine uslove ivota i
rada u vojnikoj sredini (obuka, ishrana, snabdevanje vodom, stanovanje,
kretanje itd.) i pronalazi najpogodnije
naine i postupke radi zatite i unapreenja zdravlja i ouvanja borbene sposobnosti pripadnika oruanih snaga (v.
higijensko-profilaktike mere); zbog posebnih uslova u pojedinim vojnim sredinama izdvojile su se posebne grane
vojne higijene, npr. avijacijska higijena,
brodska higijena (v. tamo) itd.
vojna medicina, grana opte medicine
koja prouava specifine uslove vojne
sredine u miru i ratu i njihov uticaj na
fiziko i psihiko zdravlje vojnih lica,
pronalazi naine spreavanja oboljenja
i organizuje leenje povreenih i obolelih itd. s ciljem da se sauva borbena
sposobnost ljudstva jedinica (kao i stanovnitva) u ratu; ona usvaja sva nova
dostignua optemedicinskih disciplina
(iz kojih je i proizala) i primenjuje ih u
vojnim uslovima, ali i samostalno prouava specifine probleme vezane za
zdravstveno stanje armije u miru i ratu
(v. medicina).
vojna psihijatrija, grana psihijatrije koja
se bavi psihikim poremeajima i defektima, tj. njihovom dijagnozom, terapijom (psihoterapija bilo koje vrste maladaptacije) i preventivom (aktivnost u
suprotstavljanju pojavama straha i panike i u podizanju borbenog morala)
kao i svim problemima ovekova prilagoavanja u oruanim snagama u miru
i u ratu. V. maladaptacija.
vojna psihologija, psihologija primenjena u tretiranju specifinih duevnih
problema u uslovima vojne sredine u
miru i u ratu. V. psychologia.

865

vomitus

vojne bolnice

vojne bolnice, ustanove za leenje i negu

vojnih lica i njihovih porodica (primaju
se i lica iz graanstva); dele se na mirnodopske (koje su uglavnom stalne) i ratne (v. tamo) koje mogu biti nepokretne
(u pozadini) ili pokretne koje slede pokrete borbenih jedinica radi prihvatanja povreenih i obolelih iz istih. V. poljske bolnice.
vojni sanitet, sin. sanitetska sluba.
Vo jnomedicinska akademija, najvia
medicinska ustanova u oruanim snagama koja pored terapeutske i preventivnomedicinske delatnosti ima razvijenu i
nauno-istraivaku i nastavnu delatnost; ona prouava i nauno obrauje
probleme iz oblasti opte i vojne medicine stomatologije i farmacije, koluje i
usavrava aktivni i rezervni sanitetski
kadar za obavljanje medicinske delatnosti u miru i ratu. Rezultat visoke naune, strune i nastavne delatnosti je
uvoenje nastavnikih naunih i strunih zvanja. Vojnomedicinskoj akademiji
je priznat rang fakulteta.
vojnomedicinska geografija, disciplina
koja prouava uticaj zemljita (reljef,
poumljenost, naseljenost, vode i dr.),
klime, rasprostranjenosti oboljenja,
mree zdravstvenih, sanitetskih i drugih ustanova na datoj teritoriji itd. na
nain delatnosti sanitetske slube u
miru i u ratu.
vojnomedicinski instituti, sanitetske ustanove specijalizovane za nauno istraivanje i traenje reenja vojnomedicinske problematike iz podruja datog
vida vojske. V. institut, vazduhoplovnomedicinski, vojnopomorske medicine, za
tehniko-medicinsku zatitu i za vojnomedicinsku dokumentaciju.
vojnosanitetska baza, naziv za skrivene
zemunice u NOR-U u koje su se
sklanjali nepokretni povreeni i oboleli
za vre-me najezde neprijatelja.
Postojale su u raznim krajevima nae
zemlje, a imale su l druge nazive, npr.
bunkeri.
vojnosanitetski pregled, struni organ
sanitetske slube oruanih snaga ija je
namena: doprinos jedinstvenom gleditu sanitetskih kadrova o vojnomedicinskim problemima i o nainima njihova
866

reavanja u ratu i miru kao i upoznavanje s najnovijim dostignuima opte i

vojne medicine, stomatologije i farmacije.
Vojnosanitetski zavod, ustanova ija je
namena proizvodnja sanitetskih materijalnih sredstava, studija i razvoj sanitetske opreme, obuka i struno usavravanje farmaceutskih kadrova itd. Integrisao se sa Bosnalijekom radi stvaranja
bazne farmaceutsko-hemijske industije. V. sanitetska materijalna sredstva i sanitetska oprema.
vola mami, v. palma manus.
volfram, w, hemijski element, veoma vrst, siv, teki metal. Upotrebljava se specijalno za pravljenje vlakana za elektrine sijalice. Jedinjenja ugljenika s volframom su zamena za dijamante u svrdlima alata za bruenje.
volframati, soli volframske kiseline
H2WO4.

Volkmannova udlaga, v. udlaga.

volumen, zapremina; minutni v., zapremina krvi koju srce u jednoj minuti izbaci u aortu; v. pulmomim actum, poveanje plune zapremine usled pojaanog dubokog disanja i time prouzrokovanog prekomernog rastezanja plunog
tkiva. Javlja se pri astmi, hroninom
bronhitisu, i u ljudi izvesnih profesija;
udarni v., zapremina krvi koju srce jednom sistolom ubaci u aortu; Sin. sistolni
v.
volume tri ja, volumetrijska analiza, v. analiza.
volutinska
zrnca.

zrnca,

v.

Babes-Ernstova

voljna !mobilizacija vilice, zatitna

pojava radi smanjenja bolova: bolesnici
izbegavaju pokrete vilice, jer se pri njima pojaavaju bolovi; ukoenost mastikatornih miia i umanjena pokretljivost vilica javlja se sama od sebe.
vomer, ralo, ralasta kost, uestvuje u izgradnji nosne pregrade.
vomitus, povraanje; v. cruentus, povraanje krvi; v. fecalis, p. fecesnih materija u ileusu. Sin. v. stercoralis; v. matutinus, jutarnje povraanje u hroninom
gastritisu, najee izazvano hroninim
alkoholizmom.

Vrnjaka Bait)*

vosak
vosak, artikulacioni, tanke ploe ili trake
naroitog voska koje se umeu izmeu
zuba u razliitim poloajima ili kretnjama vilica. Slue za otkrivanje onih mesta koja dolaze u meusobni kontakt (prvenstveno rani kontakt), Y. papir, artikulacionL
Vossiusov prsten, mrki prsten na prednjoj kapsuli soiva nastao otiskom pig:
menta duice u toku tupe povrede one
jabuice,
Vranjska Banja, banja blizu Vrnja, na
desnoj obali June Morave, na 350 m
n.v. Njen klimat deluje sedativno \ toniki. Postoji
est toplih izvora (29, 63V 72,
82 i 920C), od kojih je jedan najtopliji izvor u Evropi. Kemijski, voa s ovih izvora Je slabo natrijum-hidrokarbonatna i
sulfatna, slabo je i sumporna (jedan izvor je i gvoevit). Voda slui za kupanje (rashlaena), za ispiranje i pie. Postoji kupatilo s kadama i basenima. U
ovoj banji se lece: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije,
oboljenja enskih polnih organa, uriki
artritis, gojaznost, neke hronine kone
bolesti i anemija.
vrat, v. collum, cervix.

vrat materice, v. cervix uteri.

vratna lepeza, (lat. pterygium cplli, nem.
flgelhnliche Ausbreitung am Halse,
fr. cou palme, eng. webbed neck) obostrano krilasto proirenje osnove vrata u vidu konog zastora od mastoidnog
nastavka slepoone kosti do kljunjae.
V. Turnerov sindrom i pterygium colli.
vratni, v. cervicalis.
vratni prljen, v. vertebra.

vratno rebro, prednja kvrga poprenog

nastavka VII vratnog prljena, koja je u
veoma retkim sluajevima jako izduena te gradi prekobrojno rebro. Vratno
rebro prilikom pokreta glave stvara bolove jer zadire u rameni nervni splet,
koji prolazi ispod njega.
vreme Jedne generacije, v. generacijsko
vreme.
vrenje tenosti u organizmu, fenomen
do koga dolazi kada se organizam izloi
atmosferskom pritisku od 47 mm Hg i
manjem. U organizmu oveka pritisak
vodene pare iznosi 47 mm Hg pri teles55*

noj temperaturi od 37 C1 a ako je atmosferski pritisak okoline 47 Hg i manje, dolazi do vrenja fcryi i drugih tcnosti u organizmu. Ovakvo vrenje naziva se hladno i posledica je sniavanja
atmosferskog pritiska okoune. Ovaj fenomen kpsmonauta moe cjoiveti usled nagle rashermetizacije ks&inc broda ili nefunkcionisanja ureaja za odravanje pritiska u vasionskom odelu.
Mehurici se prvo stvaraju u pleuralnoj
upljini i u velikim Venaina, a ^ttini u arterijama i sranim upljinama. Obilno
isparavanje sluznice disajnih, puteva
dovpdi do edema plua i kryavljenja.
Smrt nastupa posle nekoliko sekunada.
vreteno, leiotropni tip, deksiotropni tip,
v. leiotropni tip vretena.
vrh, v. apex.
vrh noa, inera za odmerivsinje nepodeljehih prakova za unutrjEinju upotrebu. VrIq netaan nain odmeravanja
lekova.
vrhnje, sin. mileram; mleni proizvod dobijen putem pbiranja nekuvanpg mleka,
koje se moe vriti runp ili mainski
motornom centrifugom. Sadri pd 15 do
40 % masti, belanevine 1,3 do 3,2 ^,eera 1,5 do 3,9 %, minerala od 0,1 dp 6.
Upotrebljava se u kulinarstvu.
Vrnjaka Banja, banja u podnoju G o a,
na 275 m n.v. Njen klimat deluje sedativno i toniki.
Postoje tri izvora (35,3;
16,74). Sve tri vode su alkalne (hidrokarbpnati natrijuma i kalcijuma odnpsnp magnezijuma) i ugljenokisele;
one su i gvoevite. Njihova ukupna mineralizacija iznosi 2,98; 2,56 i 3,73 g/oo.
Topla voda slui za pie, kupanje i za ispiranje, hladna samo za pie,. Moderno
kupatilo ima basene i kade iskljuivo za
kupanje u prirodnoj ugljenokiseloj vodi
i posebna odeljenja za ispiranje, masau
i odmaranje bolesnika. U ovoj se banji
lece: oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva; eerne bolesti, uriki artritis, kamen u bubrezima; funkcioni poremeaji srca i arterijska hipertenzija (kupanja); kone alergijske reakcije i malokrvnost. Vrnjaka Banja je najizgraenija banja u Srbiji i najposeenija banja
u Jugoslaviji.
867

vrpca
vrpca, v. chorda, funiculus, lemniscus.
vrpca, lena, v. svitnjak.
vrsta, deo populacije ije se jedinke mogu
meusobno ukrtati, ali u prirodi ne
mogu izmenjivati gene s pripadnicima
drugih vrsta. V. genus.
vrue take, (engl. hot spots) mesta u
genima u kojima se vrlo uestalo dogaaju mutacije.
Vruica, banja koja se nalazi na 3 km od
Teslica, u podnoju planine Borje, u umovitoj dolini reke Uzore, na 230 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno i toniki.
Banja ima izvor zemnoalkalne vode,
ukupno mineralisane
3,5263 g/oo, temperature
29,60C. Drugi je izvor hladan
(140C), daje zemnoalkalne, slabo murijatike i sulfatne vode. Voda se koristi za
kupanje i za pie. Postoji kupatilo za prirodna ugljenokisela kupanja (u kadama
i u basenima). U ovoj banji se lece: vegetativna distonija, nervni i klimakteriki
poremeaji, arterijska hipertenzija, tireotoksikoze, hipoacidni gastritis, oboljenja jetre, uriki artritis, premorenost i iscrpenost posle bolesti.
vuje ralje, rascep nepaca, v. palatoschisis.
vulnerabilnost, naklonjenost povredi ili
zarazi.
vulnus, rana, traumatski prekid kontinuiteta tkiva koji zahvata kou ili sluznicu
i prodire u raznom stepenu i u dublje
slojeve tkiva; v. asepticum, rana koja*
nije inficirana mikroorganizmima; v.
contusum, nagnjeina, rana s nagn'ee-

868

vulva
nim i krvlju podlivenim ivicama; v. incisum, sekotina, rana izazvana otrim
oruem. Ona je pravilnih ivica i obino
manje inficirana; v. lacerum, razderotina, rana nepravilnih i iskidanih ivica i
dna; v. lacerocontusum, rana s osobinama nagnjeine i razderotine (v. lacerum); v. morsum, ujedina> rana s dubokim prodiranjem zuba neke ivotinje u
tkiva; obino jako inficirana rana; v.
nonpenetrans, nepenetrantna rana,
vulnus u kome nema prekida kontinuiteta koe, dok su dublja tkiva ozleena;
otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s
atmosferom; v. penetrans, prodorna
rana, rana koja j izazvana tankim otrim
predmetom, npr. iverom gvozda, klinom
itd., te se prostire od koe pa do u dublja
tkiva; v. perforans, probojna rana, koji
prodire u neki organ ili teles-nu upljinu;
primarna obrada v., iseca-nje ivica
zagaene rane najkasnije 6-8 asova od
njenog nastajanja u cilju da se otkloni
infekcija i zapaljenje; v. pune* turn,
ubodina, rana manje-vie takas-tog
oblika koja prodire duboko u tkiva: v.
scissum, sin. vulnus incisum; v. subcutaneum, rana koja zahvata samo
kou i potkono tkivo. vulva, partes
genitales femininae exter-nae, stidnica,
spoljanji spolni organi ene u koje
spadaju: velike i male usne (labia majora
et minora), trem usmine (vestibulum
vaginae), draica (clitoris), tremna
glavica (bulbus vestibuli) i tremne
lezde (gll. vestibulares).

W
W, hemijski znak za wolfram; simbol za
vat (watt).
W.H.O., skra. za World Health Organisation, Svetska zdravstvena organizacija.
V. SZO.
W.M.A., skra. za World Medical Association, Svetski lekarski savez.
WaR, v. Wassermannova reakcija.
Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija.
Wagnerova operacija, v. operacija.
Wagner-Meissnerova telaca, v. ulna telaca.
Waldenstrmova bolest, v. macroglobulinaemia.
Waldeyerov limfatiki prsten, venac
limfatikog tkiva smeten oko drela.
Njega obrazuju nepani, drelni i jeziki
krajnici. Sin. Waldeyjerov drelni venac
krajnika.
Wassermannova reakcija, v. test, reakcija
vezivanja komplementa.
Wassmundova fibromatoza desni, v.
gingivitis neoplastica.
Waterhouse-Friederichsenov sindrom,
v. syndroma.
Watt (W), vat, jedinica za merenje elektrine snage. Odgovara iznosu energije koja
proizvodi rad od l dula u sekundu.
Nepromenljiva struja od l ampera i s
naponom od l volta ima snagu od l vata
- W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu
konjske snage.
webed neck, (engl.) v. pterygium colli.
Weber-Christianova bolest, v. panniculitis.
Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome
broj impulsa koji nastaje u senzitivnom

nervu nije srazmeran intenzitetu podsticaja koji ih je izazvao, ve logaritmu

njegovog intenziteta.
Wagenerova granulomatoza, progresivna bolest koja se odlikuje granulomatoznim promenama u organima za disanje, ognjinim nekroznim arteriolitisom
i, najzad, zapaljenjem u mnogim organima.
Weil-Felixova reakcija, v. reakcija aglutinacije.
Weilova zona, gotovo bezelijska zona u
zubnoj pulpi neposredno ispod odontoblastnog sloja. Sadri bogatu mreu
tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni
Weilov sloj.
Welchia perfringens, v. Clostridium perfringens.
Weltmannova reakcija, v. reakcija.
Wenckebachova bolest, v. cardioptosis.
Wenckebachova periodika, poremeaj
sranog ritma prouzrokovan povremenim prekidom prenoenja podsticaja s
pretkomora na komore dok se u elektrokardiogramu ispoljava postepenim
produenjem odstojanja PQ i, najzad, izostajanjem komorskog kompleksa. V.
block.
Werlhofova bolest, v. bolest
Wernickeova afazija, v. aphasis.
Wertheimova operacija, v. operacija.
Westergrinova metoda sedimentacije,
v. sedimentacija eritrocita.
Westphal-Strmpellova pseudoskleroza, v. pseudosclerosis.
Whartonov kanal, v. canalis.
Whartonove piktije, sluzavo tkivo u
kome su u pupanoj vrpci potopljene
869

Whippleova bolest
dve pupane arterije i pupana vena,
kao i ostatak alantoidnog kanala.
Whippleova bolest, v. bolest.
Whippleova operacija, v. operacija.
white spot disease, (engl.) nekoliko milimetara velike, porculanske bele pege,
lokalizovane mahom na leima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus).
Whiteheadova operacija, v. operacija.
VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wilmsov tumor, v.
tumor.

Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska degeneracija. VVirsungov kanal,

v. canalis.
Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndroWitzelovtt operacija, v. operacija.
YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.

syndroma.

Wrisbergove hrskavice
WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg,
postaje od srednje mezodermne ploe.
Prvi zaetak se javlja u embrionu od 2,5
mm duine. Krajem 4. meseca zavrava
se atrofija ove tvorevine, poto je od nje
postao dobar deo mokranih i polnih
organa.
Wlflerova operacija, v. operacija.
Wolfov kvrica, u izgradnji vagine uzima udela i Wolfov kanal pa se njegov
repni kraj proiruje i pripija uz taj kanal
kao Wolfova kvrica.
wolfram, element, metal, hemijski znak
W. Natrijum-volframat je so volframove
kiseline. Upotrebljava se za taloenje
belanevina krvi.
Wolfringova lezda, pomona suzna lezda koja se razvija oko 5. meseca.

Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinacije.

Wrisbergove hrskavice, raaju se u ariepiglotisnim naborima mnogo docnije
nego Santorinijeve hrskavice.

Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada

u inertne gasove.
Xe133, radioaktivni izotop ksenona, primenjuje se za scintigrafiju plua.
xanthelasma, ksantelazma, benigna neoformacija (tumor) koe svetloukaste
boje. Javlja se naroito na onim kapcima. U elijama ksantelazme vide se Iipoidne mase. Ksantelazma je esta u
starijih osoba, naroito ena, u oboljenjima jetre, u eernoj bolesti i dr.; x.
planum, pljosnatog oblika; x. tuberosum, ksantelazma vorastog izgleda,
lako uzdignute ukaste ovalne mrlje.
Obino se javljaju u starijih osoba simetrino na koi kapaka. Pored dijabetesa sree se ee i u poremeajima
metabolizma masti i u ena u menopauzi. Iz kozmetskih razloga se vri ekscizija ksantelazme hirurkim putem. Dobre
rezultate u manjim promenama daju
foto-i kriokoagulacija ksantelazme.
xanthin, v. ksantin.
xanthinuria, ksantinurija, nasledni poremeaj metabolizma purina zbog deficita
enzima oksidaze ksantina, koji vodi poveanom izluivanju ksantina mokraom i moe izazvati stvaranje ksantinskih kamenaca u mokranim putevima.
xanthodermia, ksantodermija, ukasto
obojenje koe koje se javlja u ksantomatozi ili u dijabetesu.
xanthomatosis, ksantomatoza, nagomilavanje vika lipida u telu u kahektinih
osoba i dijabetiara, zbog poremeaja
njihovog metabolizma, sa stvaranjem
penastih elija u konim promenama;

bilijarna hiperholesterolemijska k.,

vrlo rasprostranjena ksantomatoza u
dugotrajnoj opstruktivnoj utici; x.
chronica idiopathica, Hand-Schuller-Christianova bolest; x. generalisata,
ossium, lipidna granulomatoza kostiju.
xanthopia, v. xanthopsia.
xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini
koji u svom molekulu sadre aromatine aminokiseline. V. ksantoproteinska
reakcija (pod reakcija).
xanthopsia, ksantopsija, poremeaj vida
u kome svi neobojeni predmeti izgledaju uto obojeni. Najee se javlja pri
trovanju santoninom, a ponekad i u utici. Sin. xanthopia.
xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih
gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su
energina oksidaciona sredstva koji oksidiu ak i platinu. Primenjuje se za
scintigrafiju plua.
xeroderma pigmentosum, vrlo retko i
teko oboljenje koe u kome, usled uroene preosetljivosti na svetlost, dolazi
na otkrivenim delovima koe do makulozne hiper- odnosno depigmentacije,
atrofije, teleangiektazije, oiljaka (dakle, prerano senilne koe, sklone malignoj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i
keratoakantomi). Ovo nasledno oboljenje dovodi do smrti najdalje do puberteta.
xeroderm(i)a, kserodermija, najblai oblik ihtioze, koji se ispoljava suvoom
koe i jedva vidljivom deskvamacijom.
Sin. ichthyosis simplex.
871

xerographia
xerographia, kserografija, suvi fotografski postupak za dobijanje slike. Metalna
ploa, prekrivena elektrinim poluprovodnikom biva nabijena elektrostatikim nabojem; svoja izolaciona svojstva
gubi, srazmerno izloenom osvetljenju,
pri emu nastaje elektrostatika slika. Slika se zaprai obojenim prahom
vetake smole i pomou zagrevanja se
prenosi na definitivnu podlogu (hartiju,
metalnu plou, keramiku itd.).
xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x.
conjunctivae.
xeroradiographia, kseroradiografija,
suvi postupak za dobijanje rendgenske
slike. Metalna ploa, s jedne strane obloena poluprovodnikom, biva nabijena
elektrostatikim nabojem. Zatim se
upotrebljava umesto rendgen-filma;
njeno osvetljenje vre rendgenski zraci.
Ostalo v. xerographia.
xerosis, (derm.) suvoa koe i sluznica; x.
conjunctivae, pojava malih ili veih beliastih plaa oroalog epitela na venjaama, suve i bez sjaja. Pri teim oblicima je zahvaena i ronjaa (v. keratomalacia). Javlja se i hemralopija usled oteenja ulnog epitela mrenjae. Uzro-x
ci: lokalni, u sluaju tekih oiljaka venjae (trahom, pemfigus, opekotine, hemijske povrede ili opti, teki poremeaji ishrane u male dece, nedostatak vi-

872

xylolum
tamina A, insuficijencija jetre). Sin.
xerophthalmia.
xerostomia, kserostomija, privremena ili
trajna suvoa usta nastala kao posledica
prestanka luenja pljuvanih lezda iz
bilo kog razloga ili promena i oteenja
izvodnog kanala. Sluznica usta je atrofina, suva, bleda i mestimino ispucala,
pa lako dolazi do sekundarne infekcije.
Papile na jeziku atrofiu. Postoji oseaj
peenja i bola u ustima, a govor, vakanje i gutanje su oteani. Sin. aptyalismus.
X-faktor, termostabilan,
izdrava temperaturu od 12O0C u toku 45 minuta. Oznaen je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi
sastojci su u stvari protoporfirin s gvoem (hem.) u izgradnji jednog koenzima, jedne citohrom-oksidaze; redoks-pigmenti koji uestvuju u respiratornom lancu kao akceptori elektrona. X-faktor, ije je prisustvo dokazano u krvi,
nalazi se i u nekim vrstama bakterija.
X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizacija.
xiphoideus, u obliku maa, maolik, npr.
processus xiphoideus, vrh grudne kosti.
xylolum, ksilen, aromatiki ugljovodonik,
dimetil
-benzen,
()24.
Bezbojna tenost aromatinog mirisa,
dobija se iz katrana kamenog uglja.
Upotrebljava se u histolokoj tehnici.

Y90, radioaktivni izotop itrijuma, primenjuje se u obliku itrijum-silikata za leenje hroninih zapaljenjskih procesa u
velikim zglobovima.
-yl, nastavak kojim se grade imena alkilnih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-,
aryl-, acyl-).
ylen, nastavak kojim se grade imena nezasienih ugljovodonika s dvostrukom
vezom.
Vatren, v. chiniofon.
Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis.
Y-hromosom, jedan od hromosoma koji
odreuje pol Mukarci imaju Y-X par
polnih hromosoma, a ene X-X par poInih hromosoma.

Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke

Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Prouzrokuje proirenje arterija koe, crevnog kanala, bubrega i genitalnih organa. Ranije je upotrebljavan kao afrodizijako sredstvo.
Young-Helmholtzova teorija, slui za objanjenje kolornog vida. Teorija pretpostavlja da postoje tri razliita pigmenta u epiima retine koja uestvuju
u proceni prijema boja, odnosno vienja boja.

Youngova operacija, v. operacija.

ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski element, metal iz grupe elemenata retkih
zemalja.
yttrium, Y, itrijum, hemijski element, metal.

873

Z, redni broj elemenata u periodnom sistemu. Oznaava i zbir protona u atomskoj jezgri.
ZLK, skraenica za zadnje levi kosi ili
obrnuti I kosi poloaj; bolesnik je okrenut licem ka rendgenskoj cevi, a leima
ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polulevo, oslanjajui se levim ramenom na
ekran (kasetu). Podesan je za prouavanje retrokardijalnog prostora odnosno
zadnjeg sredogrua. V. PDK.
Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium
(cirkonijum).
zadah iz usta, v. foetor ex ore.
zadnji, v. posterior, dorsalis.
zadnji reanj hipofize, v. neurohypophysis.
zagnojavanje, v. suppuratio.
zagrevanje, zbir fizikih aktivnosti pred
vebanje ili takmienje u cilju poveanja radne sposobnosti i prilagoenja organizma nastupajuem radu. Osnovno
je malo poveanje temperature tela
zbog ega se ubrzava metabolizam, poveava brzina miine kontrakcije, poveava protok krvi kroz miie. ,
zaguljive!, bojni otrovi kratkotrajnog
dejstva koji deluju na organe za disanje
i izazivaju stezanje (spazam) dunika,
pojaano luenje sluzi i ubrzano, povrno disanje s kaljem; otrovani ima oseaj straha od uguenja; u kasnijoj fazi se
javljaju znaci ozleda plua (pluni
edem). Glavni su predstavnici: fozgen,
difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zatita:
gas-maska i iznoenje iz zatrovane atmosfere.
874

zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu zadnji uzduni nabor stvara gnezdolike zaliske (valvulae semilunares).
zalistak, v. cuspis, valva, valvula.
zamene za insulin, sintetska sredstva za
oralno leenje dijabetiara: derivati sulfonilureje (tolbutamid, hlorpropamid,
acetoheksamid, tolazamid) i biguanidski derivati (fenformin, buformin).
zamka, v. ansa.
zamor, stanje organizma izazvano fizikim ili mentalnim naporom ija je osnovna odlika smanjena radna sposobnost. Zamor nastaje tokom rada i, bioloki posmatrano, predstavlja signal da
bi dalje nastavljanje rada moglo otetiti
organizam. Postoje fiziki, mentalni i
psihiki zamor (zbog velikih uzbuenja), lokalni i opti zamor, akutni i hronini zamor. Uzroci su jo uvek nepotpuno proueni - iscrpenost energijskih
izvora, nagomilavanje raspadnih proizvoda metabolizma, nedostatak kiseonika i dr.
zapara, stanje u vlanom i toplom vazduhu, izazvano u organizmu pojaanim
znojenjem i neugodnim oseanjem
strepnje. Oseaj zapare ponekad nastaje i pod dejstvom psihikih i medikamentnih uticaja. Pojava zapare zavisi
naroito od stanja mikroklime ispod
odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u
suvom hladnom vazduhu pri nehigijenskom oblaenju, kada je spreena normalna transpiracija s povrine koe.
zapoeti pobaaj, v. abortus.

zarazna poljska bolnica

zarazna poljska bolnica, sanitetska pokretna ustanova namenjena dijagnostici, trijai i leenju zaraznih bolesnika
koji se upuuju iz trupnih sanitetskih
ustanova; ima kliniku i bakterioloku
laboratoriju. U zaraznim bolnicama bolesnici se lece do izleenja i otputaju se
u jedinice, a ako su kliconoe upuuju
se u rekonvalescentna odeljenja. Zarazna poljska bolnica ima i protivepidemijsku funkciju. V. poljske bolnice.
zatojna utica, v. icterus.
zstojni edem, v. oedema.
zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak
sabirnih cevica mezonefrosa, koje u
mukog Iezavaju. U enskom polu od
njih postaje pajajnik izmeu poslednjih
ogranaka jajnike arterije, uz karlini
zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se
sreu do 2. godine, a posle 5. godine se
vie ne mogu nai.
zatita na radu, to je niz meraza stvaranje
bezbednih uslova rada. Obuhvata savremene tehnike, zdravstvene, socijalne, vaspitne i druge aktivnosti radi
spreavanja i otklanjanja opasnosti i
tetnosti koje mogu da ugroze ljudski
organizam na radu ili u vezi radom.
zatita sanitetskih jedinica i ustanova,
na osnovu enevskih konvencija prihvaena pravila po kojima stalne i pokretne sanitetske ustanove i jedinice na
kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti
napadnute od zaraenih strana, nego im
se mora olakati mogunost pruanja
medicinske pomoi i'nege rtvama rata.
Sanitetske jedinice i ustanove moraju
biti oznaene znakom Crvenog krsta.
zatita sanitetskog osoblja, poseban poloaj koji, prema enevskim konvencijama, ima sanitetsko osoblje u oruanim snagama da bi moglo lake obavljati
svoje dunosti, a ne uestvuje u borbi s
orujem u ruci. Zarobljeno sanitetske
osoblje treba da se vrati, ali se moe zadrati radi leenja zarobljenih ranjenika i bolesnika. Isti status ima i osoblje
Crvenog krsta ako pomae vojnom sanitetu.
zatitni pojas, predstavlja povrinu u
vidu pojasa, kojom se tite od oteenja
vodovodne cevi i tuneli.

zavod
zatitno kalemljenje, v. imunizacija.
zatitno odelo, posebno izraeno ili podeeno odelo, ogrta i druga oprema koja
slui za zatitu od bojnih otrova, biolokih agensa i radioaktivnih materija koje
iz vazduha ugroavaju organizam oveka. Zatitno odelo pri upotrebi ne srne
da oteava disanje i cirkulaciju krvi, niti
da onemoguava noenje i upotrebu
oruja i opreme:
zatrovane rane, kombinovane povrede s
kontaminacijom povreene povrine
tkiva otrovom i u kom sluaju otrovi ispoljavaju svoje toksiko dejsto (lokalno
i opte toksino). Otrov s rane se odstranjuje dekontaminacijom. V. bojni otrovi, dekontaminacija.
zatvor, v. opstipatio.
zatvoreni pneumoforaks, v. pneumothorax.
zatvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije koje su mehaniki zatvorene ili zatopljene u neradioaktivne
materijale tako da ne kontaminiraju
okolinu.
zauci. v. parotitis epidemica.
zavisnost, u toku upotrebe droga (v. narkomanija). Uobiajena potreba za drogom s fizikom navikom ili bez nje. Fiziku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v.
tamo), a psihiku amfetaminski preparati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hai,
marijuana, marihuana;, z. od leka
(drug dependence),. stanje psihike ili
fizike (odnosno i psihike i fizike zavisnosti) od nekog leka (odnosno otrova^, koje nastaje u neke osobe posle periodinog ili stalnog unoenja toga leka
(odnosno toga otrova).
zavod za umobolne, ustanova za leenje i
smetaj duevnih bolesnika. V. bolnica.
zavod za zdravstvenu zatitu, higijensko-protivepidemijska i ocijalnomedicinska zdravstvena organizacija, koja prati
i prouava uzroke irenja, kao i kretanje
pojedinih oboljenja i preduzima mere
za njihovo suzbijanje, prouava higijenske uslove pod kojima stanovnitvo ivi,
predlae i sprovodi zdravtvenovaspitni rad i deluje kao struno-metodoloki
centar za epidemiologiju; mikrobiologi875

zavoj
ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku.
zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zatitu
rane, sterilna gaza i vata koje se privruju uz oboleli deo tela poveskom ili nekim lepljivim sredstvom, npr. rastvorom smole (mastix) ili leukoplastom; (2)
zavoj za imobilizaciju, imobilisanje obole log dela tela, obino preloma ili iaenja, posle njihove repozicije gipsanim, rede krobnim poveskama; Desaultov z., zavoj koji se primenjuje u Ieenju preloma kljune kosti. Njime se
pridrava jastue pod pazuhom, privruje nadlaktica uz grudni ko i pridravaju lakat i podlatkica podvezom; ekstenzioni z., zavoj kojim se, uz pomo
tegova, vri istezanje prelomljenih delova ekstremiteta da bi se obezbedilo pravilno sraivanje kosti; gipsani z., za
imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta
ili dela tela u prelomu, iaenja, povreda mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj,
fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompresioni z., zavoj koji vri pritisak na odreeno i ogranieno mesto u cilju da: (1)
sprei poveanje potkonog hematoma
i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni
ili sprei razvoj edema; (3) sprei ispadanje unutranjih organa pod kou kroz
normalne, uroene ili steene otvore
(kila, meningokela, prolaps itd.); (4) privremeno zaustavi krvarenje; (5) priblii
kotane fragmente u izvesnim prelomima (patela, olekranon). Kompresioni
zavoj se vri prilepljivim flasterom ili
obinom poveskom iji se zavojci zateu; okluzivni z., zavoj koji zatiuje
ranu od vazduha i spoljanjih oteenja;
sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov
g.z., nain imobilizacije reponovanog
preloma vrata butne kosti, pri kojoj se
but nalazi u maksimalnoj abdukciji i
unutranjoj rotaciji.
zavoj desni, v. pakovanje desni
zavoji od longeta, v. longuette.
zavojite, divizijska sanitetska etapa u srpskoj i jugoslovenskoj vojsci ija je
funkcija bila: prijem povreenih i obolelih (p/o) iz pukovskog previjalita,
ukazivanje optemedicinske i hirurke
pomoi i upuivanje p/o u divizijsku
876

zdravstvena zatita
(lake) i armijske poljske bolnice (tee
p/o); u zavojitu su se zadravali netransportabilni p/o.
zavratak, v. nucha.
zbunjenost, poremeaj ponaanja nastao
promenom svesti, poremeajem panje,
opaanja, miljenja i oseanja. Znak je
duevnog poremeaja ili oboljenja. V.
amentia.
zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago
arytenoidea.
zdravlje, stanje ivota je najtee definisati.
Ono podrazumeva stanje funkcione fizike i mentalne ravnotee nastale dinamikim meudejstvom oveka na njegovu prirodnu i socijalnu sredinu.
Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovoljnije sposobnosti jedinke da uspeno ispunjava uloge i zadatke u drutvu. Za
pojedinca zdravlje znai - oseati se dobro, za lekara - odsustvo klinikih znakova bolesti, za zajednicu - ispunjavanje odreenih obaveza. Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizikog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne
samo odsustvo bolesti i nesposobnos^ ti. Dobro zdravlje populacije ni u jednoj zemlji ne moe da obezbedi samo
medicina ve zajednica kao celina.
zdravstvena zatita, dostupnost, stvarni
broj lekara, opreme i postelja, zdravstvenih organizacija i slino na raspolaganju stanovnitvu jedne teritorije. Jedan od najboljih pokazatelja dostupnosti
je broj lekara u odnosu na broj stanovnika i to u prvom redu zdravstvene
zatite (neposredna zdravstvena zatita).
zdravstvena zatita, efikasnost, odnos
izmeu dobijenog efekta odreene
zdravstvene aktivnosti i utroenih sredstava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene
slube je da se s najmanjim moguim
sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za
takav rad zdravstvena sluba mora imati potrebno osoblje i biti dobro opremljena.
zdravstvena zatita, efekivnost, krajnji
ishod preduzetih mera u okviru zdravstvene zatite, korist, koja od njih proizlazi, vezana za poboljanje zdravstvenog
stanja stanovnitva. To znai koliko se

zdravstvena samozatita
smanjio broj obolelih u odnosu na program imunizacije; koliko je manje onesposobljenih posle primenjene fizioterapije.
zdravstvena samozatita, elementarne
preventivno-medicinske mere, mere samopomoi i uzajamne pomoi koje u
ratu obavljaju sami graani i priueni
zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da
se zdravstvena zatita proiri na to vei
krug graana i da se izvri to pre.
zdravstvena sluba, skup zdravstvenih
organizacija putem kojih se sprovode
mere za unapreenje i ouvanje zdravlja za zatitu od bolesti, za njihovo otkrivanje, za leenje i rehabilitaciju. Postoje velike razlike meu zemljama u
nainu organizovanja zdravstvene slube, to je direktno zavisno od drutveno-ekonomskih odnosa.
zdravstvena zatita, skup mera kojima je
obuhvaeno najpre zdravo stanovnitvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremeaji u svim razvojnim fazama, i to
kako u pojedinaca tako i meu grupama
stanovnitva. Mere zdravstvene zatite
su: unapreenje i ouvanje postojeeg
zdravlja, zatita od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno leenje i rehabilitacija. Ove mere najveim delom ostvaruje zdravstvena sluba svojom aktivnou. AH za ostvarenje nekih od njih
(unapreenje i ouvanje postojeeg
zdravlja) potrebno je i zalaganje zajednice kao celine.
zdravstveno vaspitanje, sve mere koje
potpomau razvijanje linih navika i ponaanja da se sauva i unapredi zdravlje
pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da
u pojedincu probudi oseanje odgovornosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje
onih koji od njega zavise, kao i onih koji
ga okruuju. Zdravstveno vaspitanje
deo je opteg vaspitanja. Meutim, ne
postoji nijedan pravi ili laki nain da se
u ljudi razvije interes za sopstveno
zdravlje, a onda da se to interesovanje
pretvori i u ponaanje koje e zdravlje
ouvati. Zdravstveni vaspitai su zdravstveni radnici, ali i drugi strunjaci.
zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva
koja se koriste za menjanje stavova i na-

zincum
vika pojedinaca i zajednice. Prema svojim odlikama ta se sredstva mogu podeliti u dve osnovne grupe: - oigledna
sredstva: izlobe, pokretne slike (film,
flanelograf), nepokretne slike (dijafilm,
album), tampana sredstva (plakati, slikovnice, agitke), ive reci (magnetofon,
gramofon) i sredstva masovnih komunikacija; radio, televizija, tampa, bioskop, razglasne stanice.
zeje usne, v. krini lukovi
zelena galica, v. Ferrosi sulfas.
zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se,
zbog slinosti s lantanoidima, ubrajaju i
oksidi skandijuma i itrijuma. V. lantanoidi.
zemnoalkalna voda, v. voda.
zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s otvorenim ustima, esto praena protezanjem.
zglob, v. arthron, articulatio.
zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba
pokretljivog u svim pravcima; poseban
dodatak u imobilizaciji preloma vilica
po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio
sceleialis sec. Roger Anderson.
zglobna aica kuka, v. acetabulum.
zglobna aica lopatice, v. cavitas glenoidalis.
zglobna hrskavica, v. cartilago articularis.
zgomilavanje, v. agglutinalio.
Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje.
Zieveov sindrom, v. syndroma.
zimaza, sirovi sok kvasca bez elija. Sastoji se od smee enzima koji razlazu eere pri alkoholnom vrenju.
zimogeni, inaktivne pretee enzima.
zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chloratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlorid, upotrebljava se kao jetko sredstvo
(u 10-30/o-nom rastvoru) i kao adstringentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rastvoru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink
(Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv praak. Upotrebljava se kao praak za posipanje, u obliku masti, paste i miksture
za mukanje kao zatitno, adstringentno i antiseptiko sredstvo; Z. sulfuricum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje
adstringentno, antiseptiki i dezinficijentno. Upotrebljava se u obliku rastvo877

Zinnov prsten
ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naroito konjunktive).
Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na
vrhu one duplje, od koga polaze etiri
prava miia pokretaa one jabuice.
Z-linija, Z-opna, membrana za koju se povezuju aktinske niti jedne miofibrile, a
koja pruajui se popreko kroz elo miino vlakno povezuje susedne miofibrile tako da sarkomeze susednih vlakana lee jedna uz drugu.
zlato, v. aurum.
zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda
otrovne zmije, od kojih su u naoj zemlji
poznate poskok i riovka (Vipera ammodytes et Vipera berus). Zmijski otrov
deluje lokalno, zatim na nervni i vaskularni sistem. Na mestu ujeda ujedeni
oseti otar bol pa se javi crvenilo i otok.
Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci trovanja: vrtoglavica, muka, adinamija, povraanje, kolaps, ubrzano disanje, temperatura. esta su krvarenja po koi i
sluznicama. Neophodna hitna terapija:
lokalna obrada rana, borba protiv intoksikacije i borba protiv oka.
znak, objektivna pojava koja ukazuje na
neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z.,
ukoenost enice na svetlost uz ouvanu reakciju na akomodaciju sa suenim
zenicama; Babinskijev z., dorzalna
fleksija palca stopala i plantarna fleksija
svih ostalih prstiju, izazvana draenjem
tabana. Znak oteenja piramidalnog
puta. Normalno postoji u dece dok ne
prohodaju i u odraslih u snu; Baranyjev z., horizontamo^rotatorni nistagmus koji nastaje kalorikim nadraivanjem vestibularnog aparata. Izaziva se ispiranjem slunog kanala hladnom i toplom vodom. Nistagmus nastupa u pravcu nadraenog uva pri ispiranju toplom,
a u obratnom pravcu pri ispiranju hladnom vodom. Znak ne nastupa ako je labirint uniten, a smanjen je ako je ovaj
oteen; Blumbergov z., karakteristian za akutni apendicitis s peritonealnom reakcijom. Naglo poputanje pritiska rukom na cekalni predeo praen
je bolom u tom predelu, koji je jai negc
to je pri pritisku; Brudzinskijev z.,
znak pri oboljenju modanih opni. Gor878

znak
nji Brudzinskijev znak sastoji se u savijanju nogu u kukovima i koleri ima pri
pasivnom savijanju glave, donji Brudzinskijev znak sastoji se u aktivnom savijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad
se druga tako savija pasivno. Oba znaka
izvode se na bolesniku koji lei; Chvostekov z., pojaana mehanika nadraljivost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva
se udarcem ekiem na mestu grananja
facijalnog nerva, usled ega nastaje kontrakcija odgovarajue muskulature. V,
tetania; Dalrympleov z., nenormalna
proirenost otvora izmeu onih kapaka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti;
d'Espineov z., pojava kad se apatna
pektorilokvija uje na kimi i ispod sedmog vratnog prljena (deca) ili ispod
treeg lenog p. (odrasli). Javlja se u
svih oboljenja gde se izmeu rave dunika i kime nalazi neko vrsto telo koje
sprovodi zvuk (uveane traheobronhijalne lezde usled tuberkuloze, limfogranulomatoze ili sarkoma); Erbov z.,
sastoji se u prenadraljivosti ivca na
galvansku struju. Sree se kod latentne
tetanije. V. tetania; fiziki z., znaci patolokih promena koje se utvruju fizikim metodama ispitivanja (inspekcija,
palpacija, perkusija, auskultacija, rendgenska dijagnostika, krioskopija Hd.);
Flintov z., pojava presistolnog uma u
aortnoj insuficijenciji. Ovaj um nije organski i uslovljen je prividnom stenozom mitralnog ua usled potiskivanja
mitralnog zaliska krvnom strujom koja
SexZa vreme dijastole vraa iz a^orte u
Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se
javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj
bolesti: nesposobnost onog kapka da
prati u dovoljnoj meri pokret one jabuice pri pogledu nadole; Guistov z., staza i izvijuganost venskih sudova oko
makule. Jedan od znakova na onom
dnu koji se sree pri arterijskoj hipertenziji; Gunnov z., znak ukrtanja. Na
mestu ukrtanja arterije i vene rigidna
arterija vri pritisak na venu. Jedan od
znakova na onom dnu koji govore za
arterijsku hipertenziju; Guyonov z.,
sin. ballotement renal V. ballotement;
Hegarov z. trudnoe, omekanje mate-

znak
rice koje u prvo doba trudnoe ne zahvata podjednako sve njene delove. Pri
ginekolokom pregledu, predeo materice koji se nalazi u visini unutranjih
usta materice, upadljivo je meki; Kernigov z., bol pri istezanju n. ischiadicusa ili njegovih korenova, koje se postie
savijanjem noge u kuku a opruanjem u
kolenu kod bolesnika s nadraenjem ili
zapaljenjem modanih opni. V. Vujiev
meningealni znak, Brudzinskijev znak,
gornji i donji (pod znak); Lasgueov z.,
v. Lazareviev z.; Lazareviev z., bol pri
pasivnom pregibanju u kuku noge opruene u kolenu. Javlja se u glutealnom
predelu usled istezanja sedalnog ivca
(n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu
toga ivca. Utvreno je da je taj z. prvi
opisao knjievnik i lekar dr. Laza Lazare
vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V.
neuralgia ischiadica. Sin. Lasgueov z,;
Ludloffov z., nemogunost podizanja
noge u sedeem poloaju pri prelo-mu
malog trochantera; Moebiusov z.,
insuficijencija konvergencije. Javlja se
pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Basedowi); z. novia, metalni zveket koji se
dobiva u predelu pneumotoraksa ili u
predelu vee kaverne kad se kuca metalnim noviem o metalni novi ili
plesimetar na suprotnoj strani grudnog
koa; objektivni z., promene u bolesnika koje se mogu utvrditi objektivnim
metodama pregleda: inspekcijom, palpacijom, perkusujom, auskultacijom i laboratorijskim metodama; Olliver-Cardarellijev z., dizanje i sputanje traheje
sinhrono sa sistolom i dijastolom srca.
Jedan od znakova aneurizme aorte, a
ponekad i tumora u predelu aortnog
luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna
osetljivost koe na svaki dodir. Sin. haphalgesia; z. peroreza, pojava naglog
poputanja spastiki pojaanog miinog tonusa pri kraju pasivnog istezanja
oduzetog miia. Tonus je pojaan, a pri
pasivnom istezanju miia u poetku se
osea veliki otpor. Kada se taj otpor savlada, pokret se naglo izvri kao pri otvaranju ili zatvaranju peroreza. V. paralysis; Piskacekov z., ispupenje jednog od rogova materice. Ovaj znak spa-

znak
da u verovatne znake trudnoe; Queckenstetov z., znak koji se dobiva kad
postoji neka prepreka u kimenom kanalu. Kad se u zdravih osoba izvri kompresija vratnih vena s jedne ili s obe
strane, nastupa brzo poveanje pritoka
cerebrospinalne tenosti koje iezava
ini prestane pritisak na vrat. Ako. postoji neka prepreka u kimenom kanalu, kompresija vena slabo utie na visinu pritiska cerebrospinalne tenosti ili
ne utie na njega nimalo; Quinckeov z.,
pojava bledila na noktima ruku u toku
svake dijastole u aortnoj insuficijenciji;
Rovsingov z., izaziva se pritiskom opruenih prstiju leve ake na nishodni
kolon, koji se povlae navie do lijenalne fleksure i izazivaju bol u predelu crvuljka, ako se on nalazi u stanju zapaljenja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni
indeks; Schwartzeov z., crvenkasto
presijavanje promontorijuma kroz normalnu bubanjsku opnu patognomonian je znak za otosklerozu i nastaje zbog
toga to se nie ovalnog prozora labirinta
stvara osteoidna supstancija bogata
kapilarnim sudovima; signe d'alarme,
(fr.) znak uzbune, simptom koji u nekom oboljenju upozorava na bliskost
pogoranja ili pojave komplikacija, npr.
sanjivost u dijabetiara je znak uzbune
da preti opasnost od kome; Stellwagov
z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. sputanje gornjih onih kapaka zbog pojaanog tonusa njihovog miia. Simptom
kod Bazedovljeve bolesti; Strassmannov z., postojanje hipertrofisanog srca
u osoba sa strumom; Trendelenburgov
z., znak koji se javlja u insuficijenciji
glutealnih miia (mm. gluteus medius i
minimus) kojoj su uzrok uroeno iaenje kuka, coxa vara, poliomyelitis acuta ant. Ud. T.z. se manifestuje u sputanju sedalnog nabora na zdravoj strani i
nagibanju trupa ka zdravoj strani radi
odravanja ravnotee, kada bolesnik
stoji samo na nozi s insuficijentnim glutealnim miiima. V. paji hod; Vujiev
meningealni z., unutranja rotacija
obe noge pri pasivnom savijanju glave
ka grudima u bolesnika koji lei. Znak
koji redovno postoji u poetku menin879

znojenje
gealnih oboljenja; z. zupastog toka,
pojava opadanja tonusa u toku pasivnog istezanja miia. Tonus odmah potom isto tako naglo raste do prvobitne
jaine. Kako se ove nagle promene tonusa odigravaju brzo jedna za drugom u
toku pasivnog istezanja miia, dobiva
se utisak da zglobna povrina ovog zgloba na kome se ispitivanje vri nije glatka nego nazubljena (zupast toak). F.
z. t. se vidi naroito esto u ekstrapiramidnoj hipertoniji, meutim vidi se i
pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a
i pri aktivnim pokretima miia. Sin.
Negroov fenomen, v. rigor.
znojenje, luenje znojnih lezda, koje se
nalaze u koi. Z. omoguava odravanje
stalne temperature, specijalno kada je
spoljanja temperatura visoka i pri tekom fizikom radu. Dolazi u obzir i izluivanje krajnjih produkata metabolizma (ureje, kreatinina i fenola).
zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Borstove z., anatomske i fizioloke promene koje izaziva povreda vatrenim orujem. Postoje: 1) zona projektilnog kanala koji sainjava razoreno tkivo; 2) zona
direktne traumatske nekroze oko projektilnog kanala, sastoji se od nekrotinog tkiva; 3) zona molekularnih potresa
nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska
u tkivu i izraava se u smanjenom vitalite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledica funkcionalnih poremeaja koji se ispoljavaju poremeajima u inervaciji tkiva i paralizi krvnih sudova; epileptogene z., oblasti kore mozga i potkornih
tvorevina ije draenje dovodi do epileptikog napada; erogene z., mesto na
koi ili sluznici ije razdraenje izaziva
polno nadraivanje; Heaove z., hiperestetine ili hiperalgetine zone u koi
pri oboljenjima unutranjih organa; z.
komfora, ili ugodnog oseanja, kada se
temperatura vazduha, vlaga i njegovo
strujanje kreu u higijenskim granicama, kada, dakle, postoji ravnotea izmeu proizvodnje i primanja toplote i njenog odavanja. Iz poznavanja zone komfora proizala je klimatizacija prostorija; z. ophthalmica, oboljenje koe sa
stvaranjem mehuria du zavretaka
880

zonuldliza
trigeminusa. Najee je zahvaena
prva grana nerva (gornji kapak, elo,
koa glave pod kosom i nosa), rede i
druga, a izuzetno i trea. Sin. herpes zoster ophthalmicus; radikularne z., zone
koe i sluznica inervisane pojedinim
senzitivnim korenovima produene i
kimene modine. Na glavi su te zone
ograniene koncentrinim krugovima
(tzv. olderove linije), na ekstremitetima se r.z. proteu paralelno osovini ekstremiteta a na trupu upravno na uzdunu osovinu trupa. Zonu jednog korena po pravilu natkriljuju zone prethodnog i sledeeg korena tako da se oteenje jednog korena ne moe ni otkriti
pregledom; z. zelenila, potrebne povrine zemlje (zone) za parkove zelene
povrine, cvetnjake, bate i drvorede
koje se odreuju pri planiranju i asanaciji naselja. S higijenske take gledita
za svaku osobu treba osigurati oko
4Om2 zelenih povrina. Zelenilo odstranjuje prainu iz vazduha i preiava ga,
ublauje gradsku klimu, deluje estetski
i povoljno utie na raspoloenje.
zona inhibicije, efekat inhibicije rasta
x bakterija u krugu oko izvora (diska) antibiotika. Antibiotik difundira u podlogu,
na koju je prethodno zasejana kultura
uzronika ija se osetljivost ispituje; ako
antibiotik spreava rastenje, oko diska e
biti kruna zona, bez bakterijskih
kolonija, tj. zona inhibicije.
zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta
oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih
tetivnih izukrtanih vlakanaca koja spajaju polutar onog soiva s trepljastim
telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji
cilijarnog miia vlakanca se oputaju, a
ono soivo se ispupuje. Obrnuto,
oputanjem miia vlakanca se zateu, a
soivo se spljotava. Ovo prilagoavanje soiva na vienje predmeta iz blizine ili daljine naziva se podeavanje,
akomodacija. V. accomodatio.
zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove
zonule na kojima visi kristalno soivo,
pomou enzima a-chymotripsina, koji
ima selektivno dejstvo na ta vlakna.
Time se olakava operacija katarakte,
naroito ako je komplikovaria.

zonulotomija
zonulotomij a, kidanje hirurkim putem
Zinove zonule na kojoj visi kristalno soivo.
zoofilija, (parazitologija) osobina komaraca malariara, naroito vrste Anopheles maculipennis da se radije hrane
krvlju domaih ivotinja nego ovejom
krvlju. Zoofilija se uspeno koristi pri
suzbijanju malarije, na taj nain to se
na periferiji nekog naselja izgrauju staje da bi se tako komari odvratili od ljudi i uputili na domae ivotinje; (psih.)
v. sodomija.
zoonoze, infektivna oboljenja domaih ivotinja iji prouzrokovai raznim putevima prelaze i na oveka i izazivaju u
njega oboljenja kao to su: anthrax, malleus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tularaemia, psittacosis i druge.
zraci, aktinini z., deo spektra elektromagnetskih talasa koji poinje kod infracrvenih a zavrava se na rendgenskim
zracima. Deluju na fotografsku plou.
Uopte imaju jako hemijsko dejstvo te
se zovu i hemijskim zracima; anodni z,,
kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u
Crpokesovoj cevi za vreme elektrinog
pranjenja, kad se gas u cevi razredi do
milionitog dela atmosfere. A. z. se sastoje od pozitivnih jona gasa u Crookesovoj cevi, a kreu se brzinom od 100
km/sec. od anode kroz otvore (kanale)
na katodi, tj. u suprotnom pravcu od katodnih zraka; a-zraci, mlaz a-estica
koje se kreu brzinom od 14.000 do
25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem
jezgre radioaktivnih materija. Usled velike mase probojna mo im je slaba,
tako da ih zadrava list hartije ili sloj
vazduha debljine 2-10 cm; -zraci, brzi
elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri
radioaktivnih materija, a sainjava ih
roj -cestica. U jednom istom zraku nemaju sve estice istu brzinu, -zraci su
identini s katodnim zracima samo to
polaze iz atomske jezgre, a ne iz atomske orbite; Buckyjevi z., v. granini z.;
Y-zraci, z. slini rendgenskim z., ali manje talasne duine i zato prodorniji. To
su, dakle, elektromagnetski talasi, ija
se duina kree od 0,006 do 0,3 A. Odaju
ih jezgre radioaktivnih materija; graMedicinski leksikon

zraci
nini z., meki, dugotalasni rendgenski
zraci, talasne duine od l do 12 A. Slue
za leenje povrinskih oboljenja koe i
sluznica (npr. hroninog ekcema, acne
vulgaris, herpesa zostera, epitelioma,
Iupusa, mladea, vitiliga), jer se vrlo
lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; hemijski z., v. aktinini z; infracrveni z.,
deo elektromagnetskog spektra koji
ima veu talasnu duinu od crvenih zrakova. Nevidljivi su, ali se oseaju kao
toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova
talasna duina kree se od 760 do 12.000
M; kosmiki z., najkrai elektromagnetski talasi, ija duina iznosi oko 0,0008A
= 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18
puta vea od najprodornijih gama-zrakova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih
strana iz meuzvezdanog prostora, s
one strane Mlenog puta. Minimalna
energija kosmikog zraka iznosi
2xl09eV; upadni k.z. sastoje se od slobodnih pozitrona; mezotorijumski z.,
veoma slini radijumskim i radonskim
z., jer se sastoje od sve tri vrste zraenja, a (vrlo malo), i Y* Potiu od mezotorijuma, koji se nekad nalazi kao primesa radijuma. Ovo prisustvo mezotorijuma je opasno, jer prouzrokuje zadesne povrede; mito geni z. (Gunvitsch), biol., zraci koji potiu iz jednih tkiva i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a
pored tog imaju uticaja i na druge elijske aktivnosti. Veina ispitivaa nisu
potvrdili da mitogeni zraci, s kratkim
talasima, imaju specifino mitogeno
dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi estica (heliona -a-zraci; elektrona = -zraci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci).
Nastaju usled spontanog ili vetakog
raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju
materiju kroz koju prolaze; radijumski
z., a-, - i Y-zraci, koje odaje radium C,
ija je oznaka 2J-JRaC; radonski z., emanacija; a-zraci; oznaka 22^Rn; rendgenski z.,
vrsta zrane energije; elektromagnetski
talasi koji su oko 10.000 puta krai od
svetlosnih talasa, zbog ega su veoma
prodorni. Njihova talasna duina kree
se otprilike izmeu 0,01 i 40 ongstrema
(A). Proizvode se u rendgenskoj cevi
kada kroz nju prolazi struja visokog na881

zraenje
pona. Nastaju u rendgenskoj termoelektronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. katodni z., naiu na prepreku (anodu), pa
iznenada budu zakoeni u njenim atomima; sekundarni z., rendgenski z.,
koji nastaju u atomu svake materije
koja je apsorbovala rendgenske (ili radijumske) zrake; svetlosni z., elektromagnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili
mlaz estica fotona (svetlosnih kvanta);
ultraljubiasti z., nevidljivi deo elektromagnetskih talasa, ija je talasna duina manja od 3.900 A (40-3.900 A). Hemijski su veoma aktivni; izazivaju fluorescenciju i jonizaciju; ultravioletni z.,
v. ultraljubiasti z.
zraenje, odavanje zrane energije u prostor. Svetlost deluje manje ili vie baktericidno na sve vrste bakterija bez hlorofila; naroito tetno dejstvo imaju
sunevi zraci. Razliiti zraci spektra
suneve svetlosti imaju razliito dejstvo. uti, crveni i infracrveni zraci nemaju baktericidno dejstvo; zelena svetlost je takoe bez dejstva. Plavi, a naroito ultraljubiasti, imaju izraeno smrtonosno dejstvo na mikroorganizme; s
najjaim dejstvom su oni ije su talasne
duine od 2.540 do 2.800.
zrikati, (hrv. kiljiti) gledati razroko.
zrikavost, nepravilan poloaj onih jabuica. V. strabismus.
zub, organ za seenje i vakanje hrane, a
uestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji
se od krunice - corona dentis. To je vidljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i
cervix dentis) ini prelaz izmeu krunice i korena. Koren zuba (radix dentis)
deo je zuba koji je u zdravog zubika usaen u aici - alveoli alveolarnog nastavka gornje ili donje vilice. Krunica
zuba je prekrivena zubnom glei (enamelum); koren zuba prekriva zubni cement, po strukturi slian kosti (substantia ossea). U vratu je prelaz glei u zubni
cement. Ispod glei i cementa nalazi se
najvei deo zuba koji ini dentin. Dentin
je tkivo slino kotanom tkivu. U zubu
postoji zubna upljina (cavum dentis),
koja u Krunici, naroito u mlaih osoba,
ima oblik same krunice. Kroz koren ide
kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-

882

zubi
dan ili se rava (foramina apicis dentis).
Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, ivci,
limfni sudovi, a u njemu se nalazi i
vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju
pulpom. Mleni z. (dentes decidui s.
lactei) niu od estog do dvadeset etvrtog
meseca, kada je zavreno rastenje mlenih
zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u
donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po etiri
sekutia, dva onjaka i etiri kutnjaka.
Pretkutnjaka mleni zubi nemaju. Stalni
z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa
umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U
vilici postoje etiri sekutia (dens
incisivus), dva onjaka (d. canini), etiri
pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d.
premolares) i po est kutnjaka molara (d.
molares). Osmi zub se zove umnjak (d.
sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba
da se vri pokretom etkice od gornjih
desni preko povrina zuba prema donjim
desnima i obratno, a lingvalna povrina
zuba gornjih da etkica ide od gingive do
seivnih ivica prednjih zuba i griznih
povrina zuba sa strane a kod donjih od
gingive donjih do okluzalne povrine s
zuba sa strane a kod prednjih do seiv-ne
ivice. Pri kraju pranja peru se grizne
povrine.
zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usaene u
vilicu, postaju od ektoderma i mezoderma. Ektodermnog porekla je zubna
gle (enamelum), dok su ostali delovi
mezodermnog porekla: zubna kost
(substantia eburnea), zubni cement
(substantia ossea) sa zubnim periostom (periosteum) i zubna sr (pulpa
dentis). U oveka postoje 2 generacije
zuba: mlenjaci (dentes decidui) i stalni zubi (dentes permanentes). Formula
mlenjaka, vodei rauna samo o polovini vilica, izraava se ovako: Id 2/2 + Cd
1/1 -f Pd 2/2, to znai da sekutia (dentis incisivi = I) ima 6, onjaka (dentis canini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkutnjaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispadaju u periodu od 7. do 12. godine i zamenjuju se stalnim zubima, kojima se
pridruuju 12 velikih kutnjaka (dentes
molares), to ini svega 32 zuba. Postanak mlenih zuba se obavlja na ovaj na-

zubi
in. U polovini 2. meseca intrauterinog
ivota, epitel koji oblae rubove vilica,
zadebljava elom svojom duinom. On
predstavlja vilini bedem, od ije se
unutranje strane odvaja ponirui zid u
kome se javlja oluk od unutranje strane tog zida pod uglom od 45 odvaja se
adamantinogeni zid. U poetku 3. meseca od spoljanje, usnene strane ovih
gredica nastaje mestimino bujanje
zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretvaraju u zvonaste oblike, gleno zvono. (O
dentinu i glei v. pod tim pojmovnicama). Kad su mlenjaci dostigli izvestan
razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izduivanje korena zuba se sve vie istura nagore: njegova krunica probija ostatak
glenog organa, zubnu kesicu i same
desni i, najzad, izbija iznad povrine vilinog ruba. Vreme izbijanja mlenjaka
podlono je velikim individualnim razlikama. Prosena vremenska granica nicanja srednjih sekutia nalazi se izmeu
6. i 9. meseca, za onjake 16. do 20. meseca, za prednje kutnjake od 12. do 16.
meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do
26. meseca. Stalni zubi na isti nain postaju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine.
Postojanje 2. loze zuba oznaava se kao
dijiodontija, a ivotinje u kojih se to javlja difiodonti, za razliku od onih u kojima nema zubne mene (monofiodontija);
z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z.
blizanci, (engl. twinning) zubi potpuno slini susednom zubu koji je nastao
jednakom deobom zubne klice. U zubnom nizu se tada uvek nalazi jedan zub
vie od normalnog broja. Sin. schizodontia; devitalizovan z., v. dens devitalisatus; dopunski z., dvanaest stalnih
kutnjaka u obema vilicama koji nemaju
prethodnike, mlene zube. V. zubi zamenski; Hutchinsonovi z., malformacija zuba posledica je kongenitalnog luesa. Najea na sekutiima i prvim kutnjacima. Sekutici su krai, a na seivnim ivicama, uim nego normalno, postoje polumeseasti defekti. Oblinje
povrine zuba sustiu se ka seivnoj ivici. V. lues; malponiran z., zub koji se
nalazi u nepravilnom poloaju; malpozicija z., nepravilan poloaj zuba; nica56*

zubna formula
nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne
zauzmu fizioloki poloaj u usnoj duplji;
stalno (kontinuirano) n.z., stalni proces koji traje celog ivota i ima dve faze:
aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pomeranje zuba u pravcu okluzalne ravni
koje kompenzuje sastrugavanje i pasivno n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije
epitelnog pripoja du korena u pravcu
vrka, praeno atrofijom desni, ozublja
i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio;
ogoijavanje korena z., posledica atrofije i povlaenja kotanog tkiva zubne
aice i desni. Simptom atrofikogi meovitog oblika progresivnih parodontopatija. Moe da bude i posledica snanog pranja zuba tvrdom etkicom. Lokalizovano je na jednom zubu ili zahvata
vie zuba. Ogolieni deo zuba je esto
preosetljiv na razne lokalne nadraaje,
a na tom delu zuba moe da se javi i karijes. V. parodontosis; osetljivost korena z., pojava bola pri dejstvu razliitih
lokalnih nadraaja na ogoliene vratove
zuba. Najee su to termiki, mehaniki
i hemijski nadraaji. Sin. hipersenzitivitet korena zuba, hiperestezija korena
zuba. V. zub, ogoijavanje korena; patoloka migracija z., promena poloaja
zuba u bilo kom pravcu. Obino je praena rotacijom i klaenjem zuba.
Najee je posledica progresivnih parodontopatija. V. extrusio dentis; areni
z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvadeset stalnih zuba u obema vilicama, 8 sekutia, 4 onjaka i 8 pretkutnjaka koji
niu namesto 20 mlenih zuba. V. zubi,
dopunski.
zubalo, v. zubik.
zubna duplja, v. cavum dentis.
zubna fistula, f. koja nastaje usled oboljenja vrha korena zuba kada postoji gnojni proces. Gnoj probija kroz kost i sluznicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub
ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz
stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U
gornjeg lateralnog sekutia i u palatinalnih korenova fistule se pojavljuju na
nepcu.
zubna formula, nain obeleavanja zuba
brojevima; slui da bi se znalo koji je
zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-

883

zubna gle
njoj, levo i desno. Zubi se oznaavaju od
sredine po rednom broju. Mleni zubi
oznaavaju se rimskim brojevima. Postoje dva naina za oznaavanje. U koordinantnom sistemu vertikalna linija
deli gornje i donje ztfbe izmeu srednjih sekutia, a horizontalna deli gornje
od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante
ppsmatrajui osobu ispred sebe. Drugi
nainje stavljanje znaka + (plus) izmeu
gornjih srednjih sekutia i znaka - (minus) izmeu donjih srednjih sekutia.
Posmatrajui ispred sebe osobu, njen
gornji desni etvrti zub oznaiemo sa
4+ ili 4, a etvrti zub levo dole -4 ili 4. Za
diktiranje je mnogo sigurnije obeleavanje sa plus i minus, nego nain sa koordinatnim sistemom. Pri diktiranju pri
upotrebi koordinatnog sistema deavaju se greke: umesto levo, ubelei se
desno, i obrnuto.
zubna gle, substantia adamantina,
najtvre tkivo ovejeg tela. Pokriva
anatomsku krunicu zuba. Prozrana je i
ukastobele ili sivobele boje. Debljine
je od 2 do 2,5 mm na seivnim ivicama i
kvricama zuba, a stanjuje se idui prema
vratnom delu zuba. Sadri oko * 9296% anorganske, 1-2% organske materije
i 3-4% vode. Pokrivena je tankom
glenom opnom i Nasmythovom opnom. Gle mlenih zuba se razlikuje od
glei stalnih zuba. Beliaste je boje, tanja, manje specifine teine, sadri vie
organskih materija i meka, te se zbog
toga lake rastvara u kiseloj sredini.
zubna klica, histoloka strukura s uoblienim elijama (ameloblastima, odontoblastima i cementoblastima) iz koje se
stvara zub. Sastoji se od glenog zvona
ili glenog organa, zubne papile ili dentinskog organa i zubne kesice.
zubna kost, v. dentinum.
zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od
krvnih sudova arterija, vena, ivaca,
limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolagenih vlakana i odontoplasta. Popunjava
upljinu krunice zuba, kao i kanale korena u koji ulazi kroz otvor na vrhu korena. Slui za ishranu i izgradnju zuba,
kao i odbranu, stvarajui dentin. Kavum - upljina u krunici - u mladih oso884

zubni luk
ba je vea i ima oblik priblino krunice
zuba, dok se u starijih smanjuje, stvarajui sekundarni dentin od periferije
prema centru. Pulpa popunjava upljinu krunice i kanale korena.
zubna sr, v. pulpa dentis.
zubni cement, supstancija koja pokriva
koren i vrat zuba. Sadri 32% anorganske materije i najmeki je deo tvrdih
supstancija zuba. Najsliniji je kosti.
Kroz njega prolaze kanalii. Najdeblji je
prema apeksu i u bifurkaciji korena.
Ishranjuje se od periodonta, tako da se
kod devitaliziranog zuba cement i dalje
ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta
petrosa.
zubni kamenac, uklanjanje, profilaktika i terapijska mera u spreavanju nastanka i leenju oboljenja tkiva potpornog aparata zuba. Sastavni deo leenja
mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instrumenti za uklanjanje zubnog kamenca
su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto
i povijeni mirtin list. Kamenac se moe
odstraniti i pomou aparata s ultrazvukom.
zubni koren, deo zuba koji se normalno
nalazi u alveoli alveolarnog nastavka.
Spolja je pokriven cementom (substantia ossea), a unutranji deo, koji je
najmasivniji, ini dentin (substantia
eburnea). Od vrha korena do kavuma
krunice prolazi kanal koji popunjava
pulpa, a koja se sastoji od ivaca, krvnih
sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva.
Sekutii, onjaci i premolari imaju normalno po jedan koren s izuzetkom prvog gornjeg premolara, koji ima dva korena. Gornji molari imaju tri korena, a
donji dva.
zubni kvar, v. caries dentium.
zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja
spaja ivice sekutia, vrhove onjaka i
bukalne kvrice premolara i molara;
pravi z. L je linija koja ide glavnim fisurama molara i premolara, a u prednjih zuba ide izmeu cinguluma i seivnih ivica. Lukovi gornje ivice imaju oblik elipse, a donje parabole; unutranji
z.l. je linija koja spaja cingulume prednjih zuba i ide preko oralnih kvrica
premolara i molara.

zubno meso
zubno meso, v. gingiva.
zubno zlato, legura zlata koja se upotrebljava za izradu zubnih nadoknada (krunica, mostova, zuba na koi itd.).
Najee se upotrebljava 22-karatno
zlato koje se sastoji od 22 dela istog zlata, jednog dela bakra i jednog dela srebra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se
odreenoj leguri zlata dodaje bakar u
procentu. Postoje i druge razne legure
zlata za zubarske nadoknade.
zubobolja, esto vrlo jaki bolovi u zubima
javljaju se najee u oboljenju pulpe
(pulpitis). Uzrok je obino karijes koji je

zygoten
dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno
zapaljenje. Pulpitis moe nastati i usled
traume, nestruno stavljene plombe,
medikamenata itd. Dalje komplikacije
su gangrena, periodontitis, apsces, koji
izazivaju jake bolove.
Zuckerkandlov organ, v. glomus.
zvezdaste elije, v. elija.
zygomaticus, zigomatian, jagodini, jabuni, npr. os zygomaticum, jagodina
ili jabuna kost lica.
zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve
mejozne deobe u kome se sparuju homologni Kromosomi.

ablja doza, v. dosis.

arini nefritis, nephritis insularis, v.
nephritis.
arite, (stom.) ogranieni deo tkiva u
kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi
egzo- i endotoksini i raspadni produktitkiva. Smatra se da mikrobi iz arita
prodorom preko krvotoka mogu izazvati
patoloke promene na udaljenim organima. arita mogu biti i izvor alergena, kao i mesto remeenja vegetativnih
funkcija; dentogena ., stvaraju se u
apikalnom delu zuba i periapikalnoj regiji alveolarne kosti kao posledica prodora mikroorganizama kroz kariozne
lezije u zub. Sin. odoniogena arita; aktiviranje dentogenog ., neaktivna
dentogena arita mogu da ponovo zaponu svoje patoloko delovanje iz razliitih optih i lokalnih uzroka: slabljenje imuniteta ili opte alergizacije organizma; stvaranje gasova u kanalu korena zuba, traumatizacije zuba pri vakanju, poremeaja krvotoka u okolini fokusa ili mehanizmom anahoreze po Ascoliju; dentogeno ,, dijagnostikevanje, za otkrivanje ovakvih arita primenjuju se, pored stomatoloke anamneze, klinikog pregleda zuba i usta, i
analiza rendgenograma i odgovarajui
testovi; oralna ., svako hronino zapaljeno tkivo u usnoj duplji moe da predstavlja izvor fokalne infekcije; . u ozubIju (periodoncijumu), gingivalni depovi, zapaljeno tkivo gingive i hronini
parodontalni apscesi mogu da deluju
kao arita. V. iarina injekcija.
886

avelska voda, natrijum-hipohlorit, teni

preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sastojka. Veoma pogodna za dezinfekciju
sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana
je tekoa transporta.
bica, v. radius.
bini, v. radialis.
drelna duplja, v. cavum pharyngis.
drelno suenje, v. isthmus jaucium.
drelo, v. pharynx.
e, svesna elja za uzimanjem tenosti,
regulisana centrom za e u spoljanjem delu preoptikog dela mozga, koji
funkcionie po istom principu kao i osmoreceptori. Najvaniji uzroci ei su
vanelijska dehidratacija, smanjenje zapremine minutnog volumena, elijska
dehidratacija i suvoa sluznice usta.
elatin, v. gelatina.
elatinska pena, lokalno hemijsko hemostatino sredstvo za zaustavljanje
periodontalnih i kotanih krvarenja.
eludac, v. gaster, ventriculus; . mali, v.
Pavlpvov eludac.
eludani, v. gastricus.
eludani sok, tenost koja nastaje kao
produkt luenja eludanih lezda. . s.
normalno sadri slobodnu i vezanu (za
belanevine) hlorovodoninu kiselinu i
fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i
unutranji faktor antianemijskog principa, mucin i dr.
enevska zakletva, tekst lekarske zakletve s nizom profesionalnih etikih obaveza, koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija prilikom svog osnivanja u enevi, g. 1948. Ova zakletva

enevske konvencije
predstavlja modernizovanu, skraenu i
izmenjenu verziju hipokratove zakletve.
Nastala je posebno pod uticajem iskustava drugog svetskog rata u kojem su
mnogi nacistiki lekari vrili ratne zloine i kada se esto ispoljavala diskriminacija bolesnika i ranjenika zbog njihove rasne, verske ili nacionalne pripadnosti.
enevske konvencije, dodati pojmovnici
u leksikonu na kraju posle modernizovan tako da u irem smislu termin oznaava sve humanitarne konvencije iz
meunarodnog ratnog prava, donesene
od 1864. do 1949. godine.
enska gonada, v. jajnik.
enski polni organi (organa genitalia feminina), unutranji i spoljanji. U unutranje organe spadaju: jajnici (ovarium), jajovodi (tuba uterina), materica
(uterus) i usmina ili vagina (vagina).
Spoljanje organe sainjava stidnica
(vulva) u iji sastav ulaze: velike usne
(labia majora pudendi), male usne (Iabia minora pudendi), trem usmine (vestibulum vaginae), draica (clitoris),
tremna glavica (bulbus vestibuli) i
tremne lezde (glandulae vestibulares
majores Bartholini et minores).
enski polni ud (vulva, cunnus), v. stidnica.
ig, teme ispupenog jajonosnog meska,
latinski sigma.
itni moljac, v. Sitotroga cerealella.
iva, v. hydrargyrum.
ivac, v. nervus.
ivana elija, v. elija.
ivotni ciklus elije, ini niz uzrono povezanih promena, koje se zbivaju u odreenim vremenskim razmacima u mladim elijama u fazama mitoznog umnoavanja sve do potpunog uoblienja za
odreenu ulogu. Nakon toga, elija se
aktivnou troi, stari da bi potom nastupila smrt i prelazi u les. Ciklus poinje u interfazi periodom Gi ili preudvajanja (preduplikacije) kao priprema za
drugi S-period ili p. udvajanja (duplikacije) u kome se vri sinteza i odvajanje
novog molekula dezoksiribonukleinske
kiseline (DNK), traje oko 7 asova, potom nastaje 62 ili period posle udvajanja

une boje
(postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2
asa, zatim elija prelazi u naredne
deobne faze: profazu, prometafazu, metafazu i zavrni stupanj deobe - telofazu. V. mitoza.
ia rendgenske cevi, deo anode koga
bombarduju brzi elektroni s katode u
termoelektronskoj cevi. to je ia
rendgenske cevi manja, rendgenska slika je otrija. V. rendgenska cev.
iak pirina, Calandra oryzae, slian itnom iku, a za razliku od njega ima 4
crvene pege na donjim krilima. Upropauje pirinana zrna.
iak soiva, Bruchus pii, napada mlade
plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do
10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade
plodove, gde ostaju ele zime do prolea kada izleu iz zrna kao leptiri.
iak ita, Calandra granaria, uvlai se u
zrno ita. Izluevine ostaju u zrnu, koje
daju sivo pepeljastu boju branu.
ina daljina, (rend.) odstojanje od izvora
rengdenskih zrakova (ia anode = A) do
filma : A-Fi.
lezda, v. glandula.
lezdan, v. glandularis.
u, utozelena ili tamnozelena tenost
(prema tome da Ii se dobija iz jetre ili
une kesice) bazne reakcije, koja sadri une boje (biliverdin i bilirubin),
une kiseline (glikoholnu i tauroholnu), holesterol, i druge organske i neorganske materije. Stvaraju je neprekidno
elije jetre, odakle on putem odvodnih
unih kanala dolazi u unu kesicu,
gde se koncentrie ili se zadrava u unim kanalima kojima u utie u dvanaestopalano crevo. Uticanje ui u
crevo vri se samo za vreme varenja
hrane i regulisano je humoralnim i
nervnim mehanizmima. . ima znaajnu
ulogu u varenju i resorpciji masti.
una beika, v. vesica fellea.
una kesica, v. vesica fellea.
une boje, nastaju degradacijom hemoglobina. Izluuju se iz organizma putem
mokrae i izmeta. Najvanije une boje
su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bilirubina u crevima nastaje urobilinogen, a oksidacijom urobilinogena nastaje mokrana boja urobilin.
887

une kiseline
une kiseline, po strukturi sline holesterolu. Izvode se iz holanske kiseline ijom oksidacijom nastaju razne une krseline s veim ili manjim brojem OH-grupa (litoholna, dezoksiholna i holna
kiselina). une kiseline s masnim kiselinama daju koordinaciona jedinjenja
(holeinske kiseline), koje se u vodi koloidno rastvaraju.
uni kamen, v. calculus, concrementum.
uni putevi ili kanali, glavni i sporedni:
glavni su jetreni kanal (ductus hepaticus communis) i uovod (d. choledochus) koji odvode u iz jetre u nishodni
deo dvanaestopalanog creva. Sporedni
uni putevi su uni mehur (vesica fellea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabiraju u u vreme kad nema varenja u
duodenumu.
uovod, v. choledochus, uni putevi.
ulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma,
tylositas.
ulje vit, uljevito telo, v. callosus, c. callosum.
uljevito telo, v. Reilovo ostrvo.

888

uto telo
uta mrlja, v. macula lutea.
uta pega, v. macula lutea.
uti vazelin, v. vaselinum.
utica, v. icterus.
uto telo (corpus luteum), posle prskanja sazrelog jajosnog meska on splasne.
Jajna elija je istisnuta. Zaostale elije
meska izgrauju, zajedno s elijama
omotaa, novu lezdanu tvorevinu poznatu kao uto telo, zbog toga to elije,
od kojih ovo telo postaje, sadre uti
pigment, lutein. Ogroman broj mekova
ne dostie svoj puni razvoj i prskanje,
nego pre toga degenerie, stvarajui atretina tela (corpora atretica). Koliki je
broj mekova koji degeneriu (ranije ili
docnije) vidi se po tome to se od
200.000 prvobitnih ovocita svega oko
400 izbaci prilikom ovulacije. elije utog teia predstavljaju lezdane inkretogene elemente. One su izvorite drugog
ginogena, progesterona. On deluje na
uspostavljanje veze ploda s materinskim organizmom.

EPONIMNI
I
ISTORIJSKI RENIK

Ovaj deo Medicinskog leksikona

redigovao je i najveim delom sastavio
prof, dr Zdenko Levntal.
Prilikom izbora obraenih imena linosti uzeta su u prvom redu u
obzir ona po kojima su nazvani razliiti pojmovi u medicini i srodnim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih znaajnih linosti
iz istorije medicine i prirodnih nauka.

Abbott, Edville Gerhard (1870-1938),

ameriki hirurg, autor jedne metode Ieenja lordoze.
Abderhalden, Emil (1877-1950), vajcarski fiziolog. Najvie se bavio fiziolokom
hernijom.
Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemaki
fiziar. Najvie se bavio optikom i usavravanjem mikroskopa.
Abel, John Jacob (1857-1938), ameriki
biohemiar, naroito se istakao u istraivanju grae hormona.
Abrikosov,
Aleksej
Ivanovi
(1875-1955), sovjetski patolog.
Adams, Robert (1791-1875), irski lekar,
jedan od predstavnika uvene dublinske medicinske kole.
Addison, Thomas (1793-1860), engleski
lekar, pretea savremene endokrinologije. Prvi je opisao oboljenje nadbubrenih lezda koje nosi njegovo ime.
Adelmann, Georg Franz Blasius
(1811-1888), nemaki hirurg. Poznat po
svojoj metodi zaustavljanja arterijskog
krvavljenja pri povredi ekstremiteta,
koje se postie njihovom hiperrefleksijom.
Adler, Alfred (1870-1937), beki psiholog
i psihijatar, uenik Freuda i osniva tzv.
individualne psihologije.
Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski
neurofiziolog, dobitnik Nobelove nagrade (u zajednici sa Charles Scott Sheringtonom).
Agassiz, Louis (1807-1873), ameriki lekar i zoolog vajcarskog porekla.

Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), nemai lekar, autor prvih dela o rudarstvu
i bolestima rudara.
Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemaki
ginekolog.
Albee, Frederick Houdlett (1876-1945),
ameriki ortoped, poznat po operaciji
koja nosi njegovo i Henleovo ime.
Albers, Wilhelm (1859-1919), nemaki
vojni lekar, poznat po konstrukciji ine
za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta.
Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti
beki hirurg ekog porekla.
Albertus, Magnus (1193-1280), nemaki
teolog i prirodnjak enciklopedista.
Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemaki
bakteriolog.
Albright, Fuller, savremeni ameriki endokrinolog opisao po njemu nazvani
oblik hiperparatireoidizma.
Alexander, Franz Gabriel (1891- ), ameriki psihoanalitiar maarskog porekla, jedan od osnivaa modernog psihosomatskog pravca u medicini.
Allen, Edgar (1892-1943), ameriki anatom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem
opisao po njima nazvan test.
Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski
lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u
Italiji i nekim drugim evropskim zemljama, a jedno vreme i u Dubrovniku
(1557). Pisac uvenih Centuria.
Ambard, Leon (1876- ), francuski fiziolog, i kliniar, tvorac poznate konstante.
Amici, Giovanni Battista (1786-1863),
francuski fiziolog i bakteriolog, poznat
po prouavanju anafilaksije.
891

Eponimni renik
Ammon, Friedrich
August von
(1799-1861), nemaki oftalmolog.
Ampere, Andr-Marie (1775-1836), fran
cuski fiziar i matematiar.
Anderson,
Elisabeth
Garrett
(1836-1917), prva engleska lekarka, borac za ravnopravnost ena u lekarskom
pozivu.
Angle, Edward A. (1855-1930), ameriki
odontostomatolog, osniva savremene
ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj
oblasti.
Angstrom, Anders Jonas (1814-1874),
vedski fiziar. Aranzio (Arantius),
Julio Caesar
(1530-1589), talijanski lekar, hirurg i
anatom, profesor u Bologni. Aristotel
(384-322. pre n. e.), grki lekar, filozof i
prirodnjak - enciklopedista.
Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po prouavanju anafilaksije.
Aschheim, Selman (1878- ), nemaki ginekolog i endokrinolog.

Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemaki

patolog i istoriar medicine.
Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski serolog i biohemiar.
Asklepijadi, starogrki svetenici lekari,
nazvani tako po Asklepiju od kojeg su verovalo se - potekli. Asklepijeva svetita ili asklepioni bili su hramovi u koje
su dolazili bolesnici zbog leenja.
Asklepije (gr.), Eskulap (lat.), starogrki
bog zdravlja i medicine. Njegov kult poinje u VII-veku pre nae ere.
Auenbrugger,
Joseph
Leopold
(1722-1809), beki lekar, otkriva perkusije kao fizike dijagnostike metode.
Auerbach, Leopold (1828-1897), nemaki
fiziolog i neuropatolog.
Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski
lekar persijskog porekla, jedan od
najveih medicinskih autoriteta srednjeg veka. Autor uvenog enciklopedijskog dela Kamin.
Axenfeld, Theodorv(1876-1930), nemaki
oftalmolog. Otkrio je uzronika oboljenja coniunctivitis simplex chronica Morax-Axenfeld.

Babes, Victor (1854-1926), rumunski patolog, bakteriolog.

Babinski, Joseph Francois Felix
(1857-1932), francuski neurolog poljskog porekla, bliski saradnik Charcota.
Baer, Karl Ernst von (1792-1876), estonski embriolog i komparativni anatom.
God. 1827. otkrio jajace sisara.
Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), lekar dubrovakog porekla, istaknuti jatrofiziar i odlian kliniar, profesor u
Rimu.
Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), engleski fiziolog.
Bancroft, Joseph (1836-1894), australijski lekar i parazitolog. Po njemu je prozvana jedna vrsta filarija.
Bang, Bernhard (1848-1932), danski veterinar po kojem je nazvana Bangova bolest.
Bang, Ivar Christian (1869-1918), vedski
fiziolog.

Banti, Guido (1852-1925), italijanski patolog, opisao spleniku anemiju.

Banting, Frederick Grant (1891-1914),
kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch.
H. Bestom 1921. god. izolovao insulin.
Barany, Robert (1876-1936), beki otolog,
znatno je doprineo poznavanju vestibularnog aparata, dobitnik Nobelove nagrade.
Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fiziolog.
Barlow, Thomas (1845-1945), engleski
pedijatar.
Bartholinus, Caspar mlai (1655-1738),
holandski anatom.
Basedow, Karl Adolf (1799-1854), nemaki lekar.
Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski
hirurg.
Baudelocque, Jean Louis (1746-1810),
francuski ginekolog.
Bauhin, Caspar (1560-1624), vajcarski
anatom.

892

Eponimni renik
Baynton, Thomas (1761-1820), engleski
hirurg, poznat po flater-zavoju za leenje ulcus cruris, koji je nazvan po njemu.
Beck, Emil G. (1866-1932), ameriki hirurg.
Beclre, Antoine (1856-1939), istaknuti
francuski radiolog.
Becquerel, Henri Antoine (1852-1908),
francuski fiziar, uestvovao u otkriu
radioaktivnosti.
Behring, Emil von (1854-1917), nemaki
mikrobiolog i imunolog, otkriva difte*
rikog antitoksina i serumske terapije
ove bolesti.
Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski
neurolog.
Bell, Charles (1774-1842) kotski hirurg,
neurolog i fiziolog.
Bniqu, Pierre Jules (1806-1851), francuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu
sonde za leenje strikturirane uretre.
Bergmann, Ernst von (1836-1907), nemaki hirurg, posebno se bavio ratnom
hirurgijom i usavravanjem asepse i narkoze. Po B. se zovu neke operacione
metode i hirurki instrumenti.
Bergoni, Jean Alban (1857-1925), francuski fiziar i radiolog.
Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nemaki fabrikant, poznat po bakteriolokim
filtrima, prozvanim po njemu.
Bernard, Claude (1813-1878), francuski
fiziolog, osniva savremene eksperimentalne fiziologije.
Besnier, Jules (1831-1909), francuski dermatolog.
Besredka, Aleksandar (1870-1940), eki
serolog i izumitelj perorame vakcinaciJe.
Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog,
uestvovao u izolaciji insulina s Bantingom i Macloedom.
Bichat, Francois Xavier (1771-1802),
francuski anatom, osniva savremene
histologije.
Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fiziolog koji je radio u Pragu.
Bier, August (1861-1949), nemaki hirurg,
utemeljitelj jedne hirurke kole, autor
brojnih novih hirurkih poduhvata.

Biermer, Anton (1827-1892), vajcarski

internista, opisao kliniku sliku perniciozne anemije.
Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemaki
lekar, patolog i parazitolog; radio je u
Kairu.
Billroth, Christian Albert Theodor,
(1829-1894), nemaki hirurg, profesor u
Beu, osniva moderne abdominalne
hirurgije.
Bing, Paul Robert (1878-1956), vajcarski
neurolog.
Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar.
Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar.
Bleuler, Eugen (1857-1939), vajcarski
psihijatar, posebno je prouavao shizofreniju, koju je on tako nazvao umesto
ranijeg termina dementia praecox.
Bloch, Marcel (1885-1925), francuski dermatovenerolog i autor mnogobrojnih
dela iz oblasti seksologije.
Boas, Ismar (1858-1938), nemaki internista.
Bochdalek, Vincent Aleksandar (18011883), eki anatom.
Boec k, Caesar Peter M oeller
(1845-1917), danski dermatolog.
Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski ortoped.
Boerhave, Herman (1668-1738), holaridski lekar, istaknuti kliniar i reformator
medicinske nastave.
Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovi
(1881-1946), ruski biolog.
Bohr, Niels (1885-1962), danski fiziar
atomista, dobitnik Nobelove nagrade
1922. god.
Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bakteriolog, koji se najvie istakao na polju
imunologije i serologije.
Born, Max (1882- ), nemaki fiziar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu.
Bokovi, Ruer (1711-1787), dubrovaki matematiar i astronom svetskog glasa.
otallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). talijanski lekar i anatom.
Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugoslovenski internista.
893

Eponimni renik
Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), jedan od najznaajnijih francuskih lekara
19. veka, koji je prvi opisao reumatsku
groznicu.
Bowditch, Henry Pickering (1840-1911),
ameriki lekar.
Bowmann, William (1816-1892), engleski
anatom i fiziolog.
Bright, Richard (1789-1858), engleski lekar, izmeu ostalog dao je prvi kliniko-,
-patoloki opis nefritisa. Objavio je i
knjigu o svojem putovanju po srednjoj
Evropi, u toku kojeg je posetio i neke
nae krajeve.
Brill, Nathan Edwin (1860-1925), ameriki lekar, koji je prvi opisao sluajeve
kasnog recidiva pegavca kod useljenika
iz Evrope.
Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg
i antropolog, otkrio je lokalizaciju motornog centra za govor.
Br o die, Benjamin Collins (1783-1862),
engleski hirurg.
Broussais, Francois Joseph Victor
(1772-1838), istaknuti francuski kliniar.
Brown-Squard,
Charles
Eduard
(1818-1894), francuski fiziolog. Najveu
je popularnost stekao eksperimentima
podmlaivanja pomou ekstrakata ivotinjskih polnih lezda.

Bruce, David (1855-1931), britanski hirurg i bakteriolog. Otkrio je i uzronika

malteke groznice. Po njemu je nazvana
grupa mikroorganizama Brucellae.
Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski lekar; opisao neke znakove karakteristine za meningitis.
Brunner, Johann Conrad (1654-1727),
nemaki anatom i histolog.
Bruns, Paul (1846-1916), nemaki hirurg
po kojem je nazvana jedna udlaga - ina
za natkolenicu.
Bruns, Viktor (1812-1883), nemaki hirurg, izumitelj proiene higrofilne
vate i drugog savremenog zavojnog materijala.
Brcke, Ernst Wilhelm (1819-1892), nemaki fiziolog i histolog.
Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hirurg po kojem se zovu neki hirurki i ortopedski pojmovi.
Bucky, Gustav (1880- ), nemaki radiolog.
Buerger, Leo (1879-1943), ameriki internist angiolog.
Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), nemaki anatom i fiziolog.
Burdenko, Nikolaj Nilovi (1878-1946),
sovjetski hirurg, general, glavni hirurg
Crvene armije, jedan od osnivaa ruske
neurohirurgije i Akademije medicinskih nauka SSvSF.
Burow, Karl August (1809-1874), nemaki hirurg.

Cabot, Richard Clarke (1868-1939), ameriki lekar, hematolog i strunjak za pitanja etike.
Calmette, Albert (1863-1933), francuski
bakteriolog, koji je spravio prvi serum
protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom
BCG-vakcinu.
Cannon, Walter Bradford (1871-1945),
ameriki fiziolog.
Cardarelli Antonio (1831-1926), talijanski lekar.
Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fiziolog, iveo u SAD. Najvie se bavio eksperimentalnom transplantacijom tkiva
i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za
metodu ivenja krvnih sudova.

as te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mikrobiolog i strunjak za tropske bolesti.

Castle, William Bosworth (1897- ), ameriki hematolog iz uvene bostonske
medicinske kole.
Celsius, Anders (1701-1744), vedski astronom, koji je uveo podelu termometarske skele izmeu taaka kljuanja vode
i topljenja leda na 100 jednakih delova centigrada.
Celsus, Cornelius (I vek n. e.), znaajni
rimski lekar.
Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski
pravnik i publicista, autor izvetaja o
zdravstvenom stanju radnika; jedan od
najuticajnijih pionira socijalnomedicin-

894

Eponimni renik
skih shvatanja i javnozdravstvenog zakonodavstva prolog veka.
Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Iekar.
Charcot, Jean Martin (1825-1893), francuski neuro-psihijatar i patolog.
Chauffard, Anatole Marie E mi Ie
(1855-1932), francuski internista.
Cheyne, John (1777-1836), irski internista
iz uvene dublinske kole.
Chiari, Hans (1851-1916), austrijski patolog.
Chopart, Francois (1743-1795), francuski
hirurg.
Christian, Henry Asburry (1876-1951),
ameriki lekar.
Chvostek, Franz (1835-1884), beki internista.
Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884),
nemaki patolog.
Coolidge, Killiam David (1873- ), ameriki fiziar, znaajan zbog pronalazaka
u oblasti rendgenologije.
Cooper, Astley Paston (1768-1841), engleski hirurg i anatom.
ori, Carl (1896- ), ameriki fiziolog ekog porekla, laureat Nobelove nagrade.
Corrigan, Dominic John (1802-1880), irski lekar.
Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski
anatom i histolog.
Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), lini lekar Napoleona L Njegovom zaslugom Auenbruggerova metoda perkusije
dobila je ire priznanje.
Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francuski fiziar, prema kome je nazvana praktina jedinica koliine elektriciteta.

Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918),

vajcarski hirurg.
Cowper, William (1666-1709), engleski
hirurg i anatom.
Cox, Herald Rae (1907- ), ameriki bakteriolog po kojem je prozvana jedna vrsta
rikecija, pronalaza vakcine protiv pegavca.
Cramer, Friedrich (1847-1903), nemaki
hirurg ortoped.
Cred, Karl Siegmund (1819-1892), nemaki ginekolog akuer.
Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski
anatom i fiziolog.
Curie, Pierre (1859-1906), francuski fiziar, sa svojom enom Marie Curie SkIodowskom otkrio radijum a sa Henri Antoine Becquerelom (1852-1908) otkrio
radioaktivitet i s njima podelio Nobelovu nagradu za fiziku god. 1903.
Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935),
poljska naunica, ivela u Parizu. Uestvovala je u otkriu radijuma i radioaktivnosti, i sama doprinela izolovanju radioaktivnih elemenata. Laureat dve Nobelove nagrade - za herniju i za fiziku.
Curschmann, Heinrich (1846-1910), nemaki lekar.
Cushing, Harvey (l869-1934), ameriki
neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove
grane hirurgije.
Cvet, Mihail Semenovi (1872-1926), ruski botaniar i biohemiar, prvi opisao
hromatografsku adsorpcionu analizu.
Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873),
eki komparativni anatom i fiziolog.

Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fiziolog i farmakolog. Sa Ottom Lwyjem,

austrijskim farmakologom, dobio Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za otkrie acetilholina i njegove
uloge.
Dalton, John (1766-1844), engleski fiziar
i hemiar.
d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940),
francuski fiziar i fiziolog.

Darwin, Charles Robert (1839-1882), engleski prirodnjak - zoolog, autor teorije

evolucije ivih bia.
Debr, Robert (1882- ), francuski pedijatar.
Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863),
nemaki histolog.
Dere um, Francis Xaviei (1856-1931),
ameriki neurolog.
Descemet, Jean (1732-1810), francuski
hirurg i anatom.
895

Eponimni renik
Deschamps, Joseph Francois Louis
(1740-1824), francuski hirurg, izumitelj
nekih instrumenata.
D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949),
francuski mikrobiolog, otkriva bakteriofagije.
Dieffenbach,
Johann
Friedrich
(1792-1847), nemaki hirurg.
Dittrich, Fanz (1815-1859), nemaki patolog.
Dderlein, Albert (1860-1941), nemaki
ginekolog.
Dogiei, Aleksandar Stanislavovi
(1852-1922), ruski histolog i neurolog.
Doisy, Edward Adelbert (1893- ), ameriki biohemiar.
Domagk, Karl (1895- ), nemaki hemiar,
pronalaza sulfonamidske grupe lekova, nosilac Nobelove nagrade.
Bonders, Franz Cornelis (1818-1889),
holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeu
ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu

prizmatskih stakala u leenje strabizma.

Donowan, Charles (1863-1951), irski Iekar, strunjak za tropske bolesti.
Douglas, James (1675-1742), kotski anatom i opstetriar.
Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Iekar i moreplovac. Njegova akcija spaavanja jednog mornara s pustog ostrva
posluila je D. Defoeu kao tema za knjigu o Robinsonu Crusoeu.
Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), nemaki mikrobiolog.
Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896),
vrlo znaajni nemaki fiziolog.
Duchenne, Guillaume Benjamin Armand (1806-1875), francuski neurolog.
Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski
dermatovenerolog.
Dupuytren, Guillaume (1778-1835), francuski hirurg, opisao oboljenje koje je po
njemu nazvano D. kontraktura.

aja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fiziolog, poznat naroito po svojim originalnim i vrlo znaajnim radovima u oblasti eksperimentalne hipotermije i vetake hibernacije.
orevi, Vladan (1844-1930), srpski Iekar i knjievnik, osniva srpskog Crve-

nog krsta, suosniva Srpskog lekarskog

drutva, organizator vojnog saniteta i s
pokreta modernog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji.
Durii, Ilija (1898-1965), srpski patofiziolog, profesor Veterinarskog fakulteta
u Beogradu.

Eberth, Karl (1835-1926), nemaki patolog, otkriva uzronika tifusa (EberthelIa typhi).
Ebner, Victor (1842-1925), austrijski anatom.
Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemaki
internist.
Eccles, John Carew (1903- ), australijski
neurofiziolog, nosilac Nobelove nagrade za istraivanja iz elektrofiziologije
nervnih vlakana.
Economo, Constantin von (1876-1931),
austrijski neurolog. Prvi je opisao
(1917) epidemijski letargijski encefalitis
(morbus Economo).
Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemaki
anatom i neurolog.

Ehrlich, Paul (1854-1915), nemaki bakteriolog i patolog, osniva teorijske

imunologije i tvorac koncepcije o hemioterapiji.
Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holandski fiziolog, pronalaza elektrokardiografije; dobitnik Nobelove nagrade za
medicinu.
Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski
hirurg.
Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grki
anatom, uz Herofila najznaajniji lekar
aleksandrijske medicinske kole.
Erb, Wilhelm (1840-1921), nemaki lekar.
Esbach, Georges Hubert (1843-1890),
francuski lekar.

896

Eponimni renik
Escherich, Theodor (1857-1911), austrijski pedijatar.
Eskulap (lat.), v. Asklepije.
Esmarch, Friedrich von (1822-1895), nemaki hirurg.
Esquirol, Jean Etienne Dominique
(1772-1840), francuski psihijatar, borac

za slobodne metode leenja duevnih

bolesnika.
Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), vedski
biohemiar, nosilac Nobelove nagrade
za radove iz oblasti razgradnje eera.
Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?1574), talijanski lekar i anatom.
Ewing, James (1866-1943), ameriki patolog.

Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aquapendente (1533-1619), italijanski anatom.

Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von
Hilden (1560-1634), nemaki lekar i hirurg, unapredio tehniku amputacije.
Fahr, Theodor (1877-1945), nemaki patolog.
Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736),
nemaki stakloduva, pronalaza jednog tipa termometarske skale.
Fahreus, Robin (1888^ ), vedski patolog
i hematolog, uveo metodu sedimentacije eritrocita.
Fallopio
(Falloppius),
Gabriel
(1523-1562), talijanski hirurg i anatom.
Fallot, Etienne Louis (1850-1911), francuski anatom.
Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski internist.
Fanconi, Guido (1892- ), vajcarski pedijatar.
Faraday, Michael (1791-1867), engleski
hemiar i fiziar, jedan od najveih prirodnjaka prolog veka.
Favre, Maurice (1876-1954), francuski
dermatovenerolog.
Fechner Gustav Theodor (1801-1887),
nemaki prirodnjak.
Feer, Emil (1864-1955), nemaki pedijatar.
Fehling, Hermann (1811-1885), nemaki
hemiar.
Feil, Andr (1889- ), francuski neurolog.
Felix Arthur (1887-1956, eko-engleski
bakteriolog.
Felty, Augustus Roy (1895- ), ameriki
internist.
Fergusson, William (1808-1877), najistaknutiji kotski hirurg prelisterske ere.

Filatov, Nil Fjodorovi (1847-1902), ruski pedijatar.

Filatov, Vladimir Petrovi (1875-1956),
ruski okulist, pronalaza jedne metode
keratoplastike i tzv. tkivne terapije
Finkelsein, Heinrich (1865-1942), nemaki pedijatar.
Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kubanski lekar i epidemiolog, prvi otkrio nain prenoenja ute groznice.
Finney, John (1860-1937), ameriki hirurg.
Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar,
dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (1903), za uvoenje aktinoterapije u
teenju tuberkuloze koe.
Fischer, Emil (1852-1919), nemaki hemiar, nosilac Nobelove nagrade.
Flack, Martin William (1882-1931), engleski fiziolog.
Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijanski hirurg, prvi opisao po njemu nazvanu bolest tireotoksikozu (kasnije
Gravesova odn. Basedowljeva bolest).
Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), eki
neurolog.
Fleisch, Alfred (1892- ), vajcarski fiziolog.
Fleming, Alexander (1881-1956), britanski mikrobiolog, otkriva penicilina; sa
Floreyem i Chainom dobio Nobelovu
nagradu za medicinu.
Fletcher, Horace (1849-1919), ameriki
fabrikant, izmeu ostalog pronaao
vetaki dentin.
Flexner, Abraham (1866-1959), ameriki
istraiva u oblasti drutvenih nauka,
autor po njemu nazvanog izvetaja o
stanju medicinske nastave u SAD (1910)
koji je izazvao radikalnu naunu i peda-

57 Medicinski leksikon

897

Eponimni renik
goku modernizaciju medicinskih fakulteta.
Flexner, Simon (1863-1946), ameriki
patolog i mikrobiolog.
Flint, Austin (1812-1886), ameriki lekar.
Florence, Albert (1851-1927), francuski
farmakolog.
Florey, Howard W. (1898-1968), britanski
lekar, sa Flemingom i Chainom 1945.
god. dobio Nobelovu nagradu za pronalazak penicilina.
Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867),
francuski fiziolog.
Fontana, Abbada Felice (1730-1805), talijanski anatom i filozof.
Fordyce, John, (1858-1925), ameriki
dermatolog.
Forel, Auguste (1848-1931), vajcarski
anatom, psihijatar i seksolog.
Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski
lekar, pronalaza aparata i metode veslakog pneumotoraksa.
Forsell, Gosta (1876-1950), vedski radiolog.
Forssman, John (1868-1947), vedski patolog.
Forssmann, Werner (1904- ), nemaki
hirurg i internista, otkriva metode kateterizacije srca, nosile Nobelove nagrade za medicinu.
Forster, Otfried (1873-1941), nemaki
neurolog i neurohirurg.
Fortner, Joseph (1893- ), nemaki veterinar i mikrobiolog.
Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster.
Fothergill, John (1712-1780), engleski lekar, pronalaza digitalisa.
Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hirurg.
Fournier, Jean Alfred (1832-1915). francuski dermatolog.
Fowler, Thomas (1736-1801), ameriki lekar.

Fox, George Henry (1846-1910), ameriki

dermatolog.
Fracastorio, Girolamo (1483-1553), italijanski lekar, jedan od pionira u oblasti
zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv sifilis.
Francke, Karl (1859-1920), nemaki lekar, pronalaza instrumenta za punkciju kotane sri.
Frank, Johann Peter (1745-1821), nemaki lekar, profesor u Paviji i Beu, autor
uvene enciklopedije preventivne i socijalne medicine, pretea savremenih
javnozdravstvenih shvatanja i reformator medicinske nastave.
Frnkel, Albert (1848-916), nemaki lekar, identifikovao vrstu streptokoka
koji izaziva pneumoniju.
Frankenhuser, Ferdinand (1832-1894),
nemaki ginekolog.
Franklin, Benjamin (1706-1790), ameriki prirodnjak i dravnik.
Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemaki
fiziar.
Frei, VVilhelm (1885-1943), nemaki dermatolog, opisao test za dijagnostiku lims fogranulomatoze.
Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski
psihijatar, osniva psihoanalitike kole.
Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedijatar.
Friedlnder, Carl (1847-1887), nemaki
patolog.
Friedreich, Nicolaus (1825-1882), nemaki lekar.
Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hirurg.
Frhlich, Alfred (1871-1953), austrijski
neurolog.
Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftalmolog.

Gaethgens, Walter (1880-1958), nemaki

serolog. Gaffky,
Georg
Theodor
August
(1850-1918), nemaki mikrobiolog.
Galenus. (129-199), rimski medicinski enciklopedista, anatom i fiziolog.

Gall, Franz Joseph (1785-1828), nemaki anatom i fiziolog, osniva frenolo-

898

Galli Mainini, Carlos, savremeni argentinski lekar. Galvani, Luigi (17371798), italijanski Ie-

Eponimni renik
kar i analom, jedan od pionira elektriciteta.
Gamaleja, Nikolaj Feodorovi (18591949), ruski mikrobiolog.
Ganser, Siegbert (1853-1931), nemaki
psihijatar.
Garland, George Minot (1848-1926),
ameriki internista.
Garr, Karl (1857-1928), vajcarski hirurg.
Gartner, August (1848-1934), nemaki higijeniar i mikrobiolog.
Gasser, Johann Laurenz (1723-1765),
austrijski anatom.
Gaucher, Philippe charles Ernst
(1854-1918), francuski lekar.
Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), nemaki matematiar i astronom.
Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850),
francuski prirodnjak.
Geiger, Hans (1882-1945), nemaki fiziar, pronalaza po njemu nazvanog brojaa.
Gengou, Ostave (1875-1957), francuski
mikrobiolog, sa Bordetom opisao Haemophilus pertussis i fenomen fiksacije
komplementa.
Gerbec, Marko (1658-1718), slovenaki
lekar, meu prvima opisao totalni AV-blok srca.
Gerlier, Felix (1840-1914), vajcarski lekar.
Gerson, Max Bernhard (1881- ), nemako-ameriki lekar.
Gesner, Conrad (1516-1565), vajcarski
prirodnjak i enciklopedista.
Getaldi, Marin (1566-1626), dubrovaki
fiziar i matematiar svetskog glasa.
Ghon, Anton (1866-1936), eki patolog.
Giemsa, Gustav (1867-1948), nemaki farmakolog i hemiar.
Gierke, Edgar (1877-1945), nemaki patolog.
Gieson, Ira Thompson van (1866-1913),
ameriki neurolog.
Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski
Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927),
ameriki dermatolog, opisao tzv. ameriku blastomikozu.
Gimbernat, Manuel Louise Antonio don
(1734-1816), panski hirurg i anatom.
57*

Girard, Charles (1855-1916), vajcarski

hirurg.
Glanzmann, Edmund (1887-1959), vajcarski pedijatar, opisao exanthema subitum odnosno trodnevnu groznicu.
Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), nemaki alhemiar.
Glenard, Francois (1848-1920), francuski
lekar.
Glisson, Francis (159-1677), engleski lekar (prvi je opisao rahitis).
Gliick, Leopold (1854-1904), poljski dermatovenerolog, prvi strunjak te oblasti u Bosni i Hercegovini, istraiva lepre
i endemskog sifilisa.
Gmelin, Leopold (1788-1853), nemaki fiziolog.
Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski
neurolog, opisao oboljenje myasthenia
gravis pseudoparalytica.
Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski
anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade.
Goli, Friedrich (1829-1903), vajcarski anatom, fiziolog i neurolog.
Gonin, Jules (1870-1935), vajcarski oftalmolog.
Goopasture, Ernst William (1886- ),
ameriki patolog.
Gordon, Killiam (1863-1929), engleski lekar.
Cowers, William Richard (1845-1915),
engleski lekar.
Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski
lekar i anatom.
Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), italijanski otorinolaringolog.
Graefe, Albrecht (1828-1870), nemaki
oftalmolog.
Graham, George Sellers (1879-1942), kanadski patolog, opisao reakciju i tip tumora koji je po njemu i nazvan.
Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski
hirurg.
Graham, Steel, v. Steel, Graham.
Graham, Thomas (1805-1869), engleski
hemiar, osniva koloidalne hernije,
Gram, Hans Christoph Joachim
(1853-1923), danski lekar.
Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), italijanski parazitolog, vrlo zasluan i za

899

Eponimni renik
rasvetljavanje prenosa malarike infekcije.
Graves, Robert James (1797-1853), irski
lekar, jedan od prvih autora koji je opisao sliku tireotoksikoze.
Gravvitz, Paul (1850-1932), nemaki patolog.
Gregg, Norman McAlister (1892-1966),
australijski oftalmolog, opisao rubeolarnu embriopatiju.
Griesinger, Wihelm (1817-1868), nemaki neuropsihijatar znatno je unapredio
sistematiku duevnih oboljenja.
Grisogono, Federik (1472-1537), zadarski lekar, prirodnjak i filozof.
Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hirurg.
Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski internist.
Gross, Samuel Weissel (1837-1889), ameriki hirurg.
Grossich, Antonio (1849-1926), italijanski hirurg jugoslovenskog porekla. U Rijekoj bolnici - prvi u svetu - primenio
jodnu tinkturu u preoperativnoj pripremi koe bolesnika.
Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemaki le-

kar i sociolog, jedan od najvanijih graditelja savremene socijalne medicine.

Gruber, Max (1953-1927), nemaki higijeniar i bakteriolog.
Gruby, David (1810-1898), francuski lekar
jugoslovenskog porekla, osniva medicinske mikologije.
Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijanski patolog.
Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886),
nemaki neurolog i psihijatar.
Gurin, Camille (1872-1961), francuski
veterinar - mikrobiolog.
Guillain, Georges (1878-1961), francuski
neurolog.
Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmolog.
Gullstrand, Alvar (1862-1930), vedski oftalmolog, pronalaza paltlampe.
Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), nemaki internist.
Gunn, Robert Marcus (1850-1909), engleski oftalmolog.
Gusy, Alired (1865-1957), vajcarski stomatolog, poznat po svojim radovima iz
protetike.
Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro' log.

Haeckel, Ernst (1834-1919), nemaki prirodnjak i filozof monistikog smera, dalje razvio teoriju evolucije.
Hahnemann, Samuel (1755-1843), nemaki lekar osniva homeopatije.
Haldane, John Berdon Scott (1892-1964),
engleski fiziolog, biolog, genetiar i biohemiar.
Halleauppeau, Francois
Henri
(1842-1919), francuski dermatolog.
Haller, Albrecht von (1708-1777), vajcarski lekar, fiziolog, prirodnjak enciklopedista i pesnik.
Halsted, William Stewart U852-1922),
ameriki hirurg, aseptiku metodu
upotpunio uvoenjem sterilnih rukavica.
Hamman, Louis (1877^1946), ameriki lekar.
Hand, Alfred (1868-1949), ameriki pedijatar.

Hanot, Vicotr Charles (1846-lr896), francuski lekar, po kojem je nazvana hipertrofika forma ciroze jetre.
Hansen, Gerhard Henrik Armaner
(1841-1912), norveki lekar, otkriva uzronika lepre.
Harrison, Edward (1766-1838), engleski
lekar.
Harvey, William (1578-1657), engleski
anatom, fiziolog i embriolog, prvi je
opisao mali i veliki krvotok.
Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni
japanski hirurg. Po njemu je nazvan jedan oblik hroninog tireoiditisa.
Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski
lekar. Hasselbach, Franz Kaspar
(1759-1816),
nemaki anatom. Haudek, Martin
(1880-1931), austrijski
radiolog.

900

Eponimni renik
Havers, Clopton (1657-1702), engleski Iekar i anatom.
Hay, Matthew (1855-1932), kotski lekar.
Hayem, Georges (1841-1933), francuski
hematolog.
Head, Henry (1861-1940), engleski neurolog.
Heberden, William (1710-1801), engleski
lekar, opisao vorie oko zglobova, tipine za neke oblike reumatizma.
Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski
dermatolog, utemeljitelj dermatologije
kao samostalne grane medicine.
Hegar, August (1830-1914), nemaki ginekolog.
Hegglin, Robert Marquard (1907- ), vajcarski internista.
Heiberg, Jacob (1843-1888), norveki hirurg.
Heidenhain, Martin (1864-1949), nemaki anatom.
Heine, Jacob von (1800-1879), nemaki
lekar.
Heineke, Walter Herman (1834-1901),
nemaki hirurg.
Heinz, Robert (1865-1929), nemaki farmakolog.
Heller, Ernst (1877-1964), ameriki hirurg.
Heller, Johann Friedrich (1813-1871),
austrijski patolog.
Helmholtz, Hermann (1821-1894), nemaki fiziolog.
Henle, Friedrich Gustav Jakob
(1809-1885), nemaki anatom.
Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910)
nemaki pedijatar.
Heraklit (540-480 pre n.e.), grki filozof
prirode, od njega potie misao sve
tee.
Hering, Ewald (1834-1918), nemaki fiziolog.
Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.),
grki lekar, pripadnik aleksandrijske
kole, prvi je uveo javne sekcije.
Herter, Christian (1865-1910), ameriki
patolog. Hertwig, Oskar (18491922), nemaki
anatom, embriolog i radiobiolog.
Herxheimer, Karl (1861-1941), nemaki
dermatovenerolog.

Heubner, Otto (1843-1926), nemaki pedijatar.

Hevesy, George de (1885-1966), maarski
radiobiolog i fizikohemiar, laureat Nobelove nagrade za herniju 1943. god.
Heymans, Corneille Jean Francois
(1892-1968), belgijski farmakolog, nosilac Nobelove nagrade.
Highmore, Nathan (1613-1685), engleski
lekar i anatom.
Hijmans van den Bergh, Albert Abraham (1869-1943), holandski lekar.
Hipokrat (460-377. pre n.e.), grki lekar,
osniva medicinske kole koja je naroito razvila racionalna shvatanja uzroka
oboljenja i trezvene stavove u leenju.
Hippel, Eugen, (1867-1939), nemaki oftalmolog.
Hirschsprung, Harald (1830-1916), danski lekar.
Hirst, George
(1909- ), ameriki
mikrobiolog.
Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski
mikrobiolog i hematolog, uitelj prvih
srpskih mikrobiologa i utemeljitelj grane antropoloke serologije.
His, Wilhelm (1861-1934), nemaki lekar.
Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski
lekar i istaknuti kliniar.
Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski
lekar.
Hoffa, Albert (1859-1907), nemaki ortoped.
Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nemaki lekar.
Hofmann, Johan (1857-1919), nemaki
neurolog, s Werdnigom opisao po njima
nazvanu bolest.
Holmgren, Emil (1866-1922), vedski histolog.
Holzknecht, Guido (1872-1931), austrijski radiolog, jedan od pionira rendgenoloke tehnike i dijagnostike; rtva
rendgenskog oteenja.
Homer, Johann Friedrich (1831-1886),
vajcarski oftalmolog.
Horsley Victor Alexander Haden
(1857-19IjS), engleski hirurg, osniva
neurohirurgije kao grane, prvi izveo uspenu operaciju tumora kiemene modine.
901

Eponimni renik
Horsley Victor Alexander Haden Howell, William Henry (1860-1945),
(1857-1916), engleski hirurg, osniva
ameriki fiziolog.
neurohirurgije kao grane, prvi izveo us- Hufeland, Christoph Wilhelm (1762penu operaciju tumora kimene mo1836), nemaki lekar ije je delo Makdine.
robiotika prva prevedena medicinska
Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameriknjiga na srpski jezik.
ki lekar.
Houssay, Alberto (1887-1971), argentins- Humboldt, Alexander (1769-1859), znaajni nemaki prirodnjak, istraiva daki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za
lekih zemalja, jedan od poslednjih evmedicinu, koji se naroito istakao istraropskih enciklopedista.
ivanjem metabolizma ugljenih hidrata.
Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i
Houston, John (1802-1845), irski hirurg.
komparativni an atom.
Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameriki lekar.
Huntington, George (1851-1916), ameriHoussay, Alberto (1887-1971), argenki neurolog.
tinski fiziolog, nosilac Nobelove na- Hutchinson, Jonathan (1828-1913), enggrade za medicinu, koji se naroito
leski pedijatar.
istakao istraivanjem metabolizma
Huygens, Christian (1629-1695), holandugljenih hidrata.
ski fiziar.
Houston, John (1802-1845), irski hirurg.
Howard, Benjamin Douglas (1840-1900), Hygie, grka boica, ki Asklepa, boga
zatitnika lekara i medicine.
ameriki lekar.
Ibn-Sina, v. Avicena.
Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski lekar.
Inglis, Elsie Maud (1869-1917), kotska
lekarka hirurg, sifraetkinja, osniva i
glavni ef organizacije Bolnice kotskih ena, koja je mnogo pomogla srpski sanitet u prvom svetskom ratu.

Imhotep, staroegipatski bog zdravlja.

Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of
talmolog.
Ivanovski,
Dmitri]
Ivanovi,
(1864-1920), ruski botaniar i mikrobiolog, prvi pokazao postojanje filtrabilnih
virusa kao uzronika bolesti. Ivy, A.C.
(1893- ), ameriki biohemiar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880),

ameriki lekar i prirodnjak pionir etarske narkoze.
Jackson, John Hughlings (1834-1911),
engleski neurolog.
Jacob, Francois (1920- ), francuski genetiar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu.
Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937),
vedski hirurg.
Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843),
danski anatom.
Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemaki
dermatolog.
Jaff, Max (1841-1911), nemaki biohemiar.

Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrijski internista.

Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947),
francuski neurolog.
Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski dermatolog.
Jaspers, Karl (1883-1969), nemaki psihijatar i filozof.
Javal, Louis Emile (1839-1907), francuski oftalmolog.
Jendrassik, Jen (1858-1921), maarski
neurolog.
Jenner, Edward (1749-1823), engleski lekar, pionir vakcinacije.
Jeremi, Risto (1869-1952), bosanski hirurg, naroito se istakao brojnim i origi-

902

Eponimni renik
nalnim radovima u oblasti istorije
zdravstvene kulture jugoslovenskih naroda.
Joannovi, ore (1871-1932), srpski patolog i onkolog, profesor medicinskih
fakulteta u Beu i Beogradu.
Jobert, Antoine Joseph (1799-1867),
francuski anatom.
Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska
nuklearna fiziarka, nosilac Nobelove
nagrade.
Joliot, Frederic (1900-1958), francuski
nuklearni fiziar, nosilac Nobelove nagrade.

Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953),

francuski histolog.
Jones, Henry Bence (1813-1873), ameriki lekar.
Joule, James Prescott (1818-1889), britanski fiziar.
Jovanovi-Batut, Milan (1847-1940), srpski higijeniar, profesor Medicinskog
fakulteta u Beogradu.
Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psihijatar i uesnik NOR-a, profesor
Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Jung, Carl Gustav (1875-1961), vajcarski
psiholog i psihijatar.

Kahler, Otto (1843-1893), nemaki internista, prvi je opisao mijelom (plazmacitom).

Kahn, Reuben Leon (1887- ), ameriki
mikrobiolog - serolog.
Kaposi, Moritz (1837-1902), beki dermatolog maarskog porekla.
Karrer, Paul (1889- ), vajcarski hemiar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za istraivanja iz oblasti vitamina A i B.
Katz, Bernhard (1911- ), engleski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.
Kayser, Bernhard (1869-1954), nemaki
oftalmolog.
Keith, Arthur (1866-1955), engleski anatom.
Kelvin, Lord William (W. Thomson),
1824-1907, kotski fiziar koji se posebno istakao istraivanjima o niskim temperaturama.
Kendall, Edwin Calvin (1886- ), ameriki biohemiar, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o kortizonu.
Kennedy, Foster (1884-1952), ameriki
neurolog. Kepler, Johannes (15711630), nemaki
astronom i filozof.
Kerckring, Theodor (1640-1693), holandski anatom.
Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski lekar.
Key, John Albert (1890- ), ameriki hirurg.

Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski hemiar.

Kienbck, Robert (1871-1953), austrijski
radiolog.
Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), nemaki otorinolaringolog.
Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemaki patolog.
Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), ameriki biolog, sociolog i seksolog.
Kirschner, Martin (1879-1942), nemaki
hirurg - ortoped, poznat po metodi ekstenzije koju je razvio na osnovu zamisli
R. Klapa.
Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japanski mikrobiolog.
Klapp Rudolf (1873-1949), nemaki hirurg, opisao po njemu nazvanu metodu
terapije.
Klebs, Edwin (1834-1913), ameriki mikrobiolog i patolog vajcarskog porekla.
Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), engleski histolog, fiziolog, mikrobiolog i
epidemiolog jugoslovenskog porekla.
Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), ameriki lekar.
Klippel, Maurice (1858-1942), francuski
neurolog.
Knaus Herman Hubert (1892- ), austrijsko-eki ginekolog, poznat po metodi
kontracepcije (sa K. Oginom).
Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemaki
terapeut, jedan od najvanijih predstavnika tzv. metode prirodnog leenja -uglavnom primenom vode.
903

Eponimni renik
Koch, Robert (1843-1910), nemaki mikrobiolog, pronalaza temeljnih principa
mikrobiolokih isptivanja. Dobio NobeIovu nagradu za svoja otkria u oblasti
tuberkuloze.
Kocher, Theoor (1841-1917), vajcarski
hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za
radove u oblasti titaste lezde.
Kogoj, Franjo (1894- ), slovenaki dermatolog, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, suosniva nauno-istraivakih institucija.
Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard
(1811-1834), nemaki lekar i anatom.
Klliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne
maki hirurg i fiziolog.
Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski
astronom nemakog porekla. Revolucionarno izmenio shvatanje o emlji i
vasioni svojim idejama o heliocentrikom sistemu.
Koplik, Henrik (1858-1927), ameriki pedijatar.
Kornberg Arthur (1918- ), ameriki biolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o biosintezi visokomolekularnih
nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom).
Korsakov,
Sergej
Sergejevi
(1854-1900), ruski psihijatar.
Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevi
(1840-1901), istaknuti ruski komparativni anatom i darvinista.
Kraepelin, Emil (1856-1926), nemaki
psihijatar, naroito zasluan za razgranienje pojedinih endogenih psihoza.
Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), nemako-austrijski psihijatar i seksolog.
Krake, Paul (1851-1930), nemaki" hirurg.
Krause, Johann, Friedrich (1833-1910),
nemaki anatom Wilhelm.

Krause, Fedor (1857-1937), nemaki hirurg.

Krebs, Hans Adolf (1900- ), nema-koengleski biohemiar, dobitnik Nobelove nagrade za otkrie ciklusa Iimunske kiseline.
Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemaki
neuropsihijatar i antropolog.
Kreuz, Lothar (1888- ), nemaki ortoped.
Kristeller, Samuel (1820-1900), nemaki
ortpoed.
Krogh, Schack August Sternberger
(1874-1949), danski fiziolog, dobitnik
Nobelove nagrade za istraivanja u oblasti grade i funkcije kapilara.
Krompecher, Edmund (1870-1926), maarski patolog.
Krnlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), nemaki hirurg.
Krnig, Georg (1856-1900), nemaki ginekolog.
Krukenberg,
Friedrich
Ernst
(1871-1946), nemaki patolog.
Kruse, Walter (1864-1943). nemaki mikrobiolog.
Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemaki fiziolog, posebno radio na istraivanjima
x
protoplazme, enzima i retinalnog pigmenta.
Kiimmel, Herman (1852-1937), nemaki
hirurg.
Kntscher, Gerhard (1902- ), nemaki
ortoped.
Kpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902),
nemaki histolog.
Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemaki
lekar.
Kiister, Ernst Georg Ferdinand (18391930), nemaki hirurg.
Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nemaki ginekolog.

Labbe, Leon (1832-1916), francuski hirurg.

nje vetake hipotermije u toku hirurkih zahvata.

Laborde, Jean Baptiste Vincent

(1830-1903), francuski lekar.

Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski

onkolog i radiobiolog.

Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski

hirurg, uveo primenu po njemu prozvanog farmakolokog koktela za izaziva-

Lannec, Rene Theophile Hvacinthe

(1781-1826), francuski internista i patolog, pronalaza stetoskopa i posredne

904

Eponimni renik
auskultacije. Znatno je unapredio fiziku
dijagnostiku organa grudnog koa.
Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Iekar belgijsko-luksemburkog porekla,
od 1772. god. do svoje smrti iveo u Varadinu gde je objavio dva zdravstvenoprosvetna dela. Njegova Vratva ladanjska je prva originalna medicinska
knjiga na hrvatskom jeziku.
Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829),
francuski prirodnjak.
Lambl, Vilem Duan (1824-1895), eki
pedijatar, geograf i pisac. Objavio je nekoliko dela o junim Slovenima.
Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), italijanski lekar i anatom.
Lanoolt, Edmund (1876-1926), vajcarsko-francuski oftalmolog.
Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski
lekar.
Landry, Jean Baptiste Octave
(1826-1865), francuski neurolog.
Landsteiner, Karl (1868-1943), ameriki
serolog austrijskog porekla, otkriva krvnih grupa, nosilac Nobelove nagrade
za medicinu.
Langenbeck, Bernhard (1810-1887), najistaknutiji predstavnik nemake hirurke kole 19. veka i uitelj niza velikih
hirurga.
Langerhans, Paul (1847-1888), nemaki
patolog.
Langhans, Theodor (1839-1915), nemaki patolog.
Laplace, Prierre Simon (1749-1827),
francuski matematiar i astronom.
Larrey, Dominique Jean (1766-1842),
francuski vojni lekar i hirurg.
Lasgue, Ernest Charles (1816-1883),
francuski lekar.
Laveran, Charles Louis Alphonse
(1845-1922), francuski lekar, dobio Nobelovu nagradu za otkrie uzronika
malarije.
Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794),
francuski hemiar, jedan od otkrivaa
kiseonika koji je objasnio sutinu procesa gorenja.
Lavrentijev,
Boris
Inokentijevi
(1892-1944), ruski neurohistolog.
Lavri, Boidar (1899- ), slovenaki hi-

rurg, profesor medicinskog fakulteta u

Ljubljani.
3
Laurence, William (1783-1867), engleski
hirurg i prirodnjak, pretea teorije o
evoluciji ivih bia.
Lazarevi, Laza K. (1851-1890), srpski lekar i pripoveda.
Legal, Emmo (1859-1922), nemaki lekar.
Legg, Thornton Arthur (1874-1939), ameriki hirurg.
Leede, C.S. (1882- ), nemaki lekar.
Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723),
holandski prirodnjak, osniva mikroskopije kao oblasti istraivanja.
Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedijatar.
Leishaman, William Borg (1865-1926),
engleski vojni kolonijalni lekar i mikrobiolog.
Lembert, Antoine (1802-1851), francuski
hirurg, pronalaza metode seroseroznog sva.
Leopold Christian Gerhard (1846-1911),
nemaki opstetriar, pronalaza niza
akuerskih hvatova.
Leriche, Reri (1879-1955), francuski neurohirurg.
Let te r er, Erich (1895- ), nemaki patolog.
Leventhal, Michael Leo (1901- ), ameriki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po
njima prozvan sindrom.
Levine, Philip (1900- ), rusko-ameriki serolog, istakao se istraivanjima o Rhesus-faktoru.
Lewandowsky FUx (1879-1921), vedski
dermatolog.
Leydig, Franz von (1821-1908), nemaki
anatom i prirodnjak.
Ly on, Bethuel Boy d Vincent
(1880-1953), ameriki lekar sa Miltzerom opisao po njima prozvan test.
Libman, Emanuel (1872-1946), ameriki
lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po
njima prozvan sindrom.
Lichtenstein, Louis, savremeni ameriki
patolog.
Lieben, Adolf (1826-1914), nemaki hemiar.
Lieberkhn, Johann Nathaniel (17111856), nemaki lekar i anatom.
905

Eponimni renik
Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti nemaki hemiar, posebno znaajan u oblasti organske hernije.
Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski
lekar.
Lindau, Arvid, savremeni vedski patolog.
Lipi, Franjo (1799-1845), ljubljanski lekar, profesor interne medicine u Padovi
i Beu, jedan od istaknutih propagatora
perkusije i auskultacije.
Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), austrijski dermatolog.
Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski
hirurg.
Lissauer Heinrich (1861-1891), nemaki
neurolog.
Lister, Joseph (1827-1912), engleski hirurg, pronalaza metode antisepse rasprivanjem karbolne kiseline.
Liston Robert (1794-1847), kotski hirurg, pronalaza novih instrumenata,
prvi u Velikoj Britaniji primenio etarsku narkozu.
Littr, Alexis (1658-1726), francuski hirurg.
Little, William John (1810-1894), engleski ortoped.
Loeb, Jacques (1859-1924), ameriki biolog nemakog porekla.
Loehlein, Max (1877-1921), nemaki patolog, opisao po njemu prozvan arini nefritis.
Lffler, Friedrich (1852-1915), nemaki
mikrobiolog.
Lffler, Wilhelm (1887- ), vajcarski internista.
Lomonosov,
Afihail
Vasiljevi
(1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak,
osobito fiziar i enciklopedista koji je
dao znatni doprinos i razvoju ruskog jezika. Osniva prvog ruskog univerziteta
u Moskvi.

Long, Crafford Williamson (1815-1878),

ameriki hirurg, prvi primenio etar u
narkozi.
Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski ortoped.
Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog
i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade
za psihologiju, poznat posebno po svojim teorijama o agresiji.
Louis, Pierre Charles Alexander
(1787-1872), francuski kliniar, jedan
od pionira medicinske statistike.
Lwi, Otto (1873-1961), austrijski farmakolog, sa Daleom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraivanja u oblasti prenoenja nervnih nadraaja.
Lu, Hanri (1855-1925), francuski otorinolaringolog.
Ludloff, Karl (1864-1945), nemaki ortoped.
Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (18161895), istaknuti nemaki fiziolog,
istakao se osobito u oblasti funkcije
bubrega, pronalaza kimografije.
Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865),
nemaki hirurg, opisao po njemu pro-s
zvanu anginu Ludovici.
Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851),
francuski lekar.
Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski stomatolog, jedan od pionira primene fluora u prevenciji karijesa zubi.
Lunaek, Pavel (1900-1955), slovenaki
ginekolog, istaknuti organizator partizanskog saniteta i profesor Medicinskog fakulteta u Ljubljani.
Luschka, Hubert (1820-1875), nemaki
anatom.
Lautembacher Rene (1884-1968), francuski kardiolog.

Mac Burney, Charles (1845-1913), ameriki lekar.

Macleod, John James Richard (1876
1935), kanadski naunik, suotkriva insulina, koji je s Bantingom podelio Nobelovu nagradu.

Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaustrijski fiziar i psiholog.

Maddox, Ernest Edmund (1860-1933),
kotski oftalmolog. Madelung Otto
Willhelm (1846-1926), neinaki hirurg.

906

Eponimni renik
Magendie, Francois (1783-1855), francuski, fiziolog i patolog.
Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski
teolog, enciklopedista i lekar egipatskih
sultana, autor znaajnih dela o uvanju
zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski
orijentisane medicine.
Majocchi Domenico (1849-1929), italijanski dermatolog.
Malgaigne,
Joseph
Francois
(1806-1865), francuski anatom i hirurg.
Mallory, Frank Burr (1862-1894), ameriki patolog.
Malpighi, Marcello (1628-1694), italijanski anatom i jedan od najznaajnijih
utemeljitelja histologije.
Manson, Patrick (1844-1922), britanski
lekar, strunjak za tropske bolesti.
Mantoux, Charles (1877-947), francuski
lekar.
Marchesani Oswald (1900-1953), nemaki oftalmolog.
Marchiafava Ettore (1847-1935), italijanski patolog i hematolog.
Marfan, Jean Bernard Antoine (1858
1942), francuski pedijatar.
Marie, Pierre (1853-1940), francuski neurolog.
Ma r rio t te Edme (1620-1684), francuski
fiziar i botaniar, dao vane doprinose
anatomiji oveka.
Mazzini, Luis Yolando (1894- ), ameriki
serolog.
May, Richard (1863-1937), nemaki internista, s Grnwaldom pronaao po njima
prozvanu tehniku bojenja.
Mayerson, Manfred Martin (1916- ),
ameriki serolog.
Mayo, William James (1861-1939), jedan
od brae Mayo, ameriki hirurg i suosniva uvenog hirurkog centra u Rochesteru (SAD). I njegov mladi brat
Charles Horace (1865-1939) bio je istaknuti hirurg.
Meckel, Johann Friedrich (1781-1833),
nemaki anatom i hirurg, unuk nemakog lekara i prirodnjaka Joahanna
Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel
mlai opisao je divertikulum, koji je po
njemu nazvan.
Menikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i
prirodnjak (najvie iveo u Parizu), otk-

riva fagocitoze, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.

Medin, Oskar (1847-1927), vedski pedijatar.
Meduna, Ladislaus, savremeni maarski
lekar.
Meibom, Heinrich (1638-1700), nemaki
lekar, anatom i profesor !storije i filologije.
Meigs, J. V. (1892-1963), ameriki ginekolog, poznat po vrsti tumora koju je opisao.
Meinicke, Ernst (1878-1945), nemaki lekar i serolog.
Mellanby Adward (1884-195), istaknuti
engleski farmakolog i organizator istraivakog rada.
Meltzer, Samuel James (1851-1920),
ameriki farmakolog sa B.B.V. Lyonom
opisao po njima prozvan test.
Mendel Gregor (1822-1884), moravski
opat i prirodnjak, osniva savremene
genetike i otkriva temeljnih zakona nasleivanja.
Mendeljejev,
Dimitrij
Ivanovi
(1819-1887), ruski hemiar koji je istovremeno, ali nezavisno od nemakog hemiara Lothara Meyera, izradio periodiki sistem elemenata.
Menire, Prosper (1799-1862), francuski
lekar.
Meser, Franz Anton (1734-1815), austrijski lekar, osniva uenja o tzv. animalnom magnetizmu, u stvari pretea leenja hipnozom.
Meulengracht, Einar (1887- ), danski internista.
Meyerhof, Otto (1884-1951), nemaki fiziolog (kao izbeglica preselio se u SAD),
dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.
Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski
neuropsihijatar.
Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski
dermatolog.
Miescher Johann Friedrich (1844-1895),
vajcarski fiziolog.
Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905),
poljski hirurg, jedan od pionira grudne
hirurgije.
Millon, Nicolas Eugene August (1812
1867), francuski hemiar.
907

Eponimni renik
Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven- Morgagni, Gianbatista (1682-1771), italiski mikolog, autor mnogih znaajnih rajanski lekar osniva savrmene patolodova iz ove oblasti, politiar marksistike anatomije i autor epohalnog dela o
ke orijentacije.
seditu bolesti.
Milroy, William Forsyth (1855-1942), Moro, E. (1874-1951), nemaki pedijatar.
ameriki internista.
Mitchell/Silas Weir (1829-1914), ameri- Morton, William Thomas Greene
(1819-1869), ameriki zubar, prvi priki neurolog.
menio etarsku narkozu.
Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski
Morvan, Augustin Marie de Lannitis
bakteriolog.
(181-1897), francuski lekar.
Moebius, Paul Julius (1853-1907), neMoschcowitz EH (1879- ), amerika Iemaki neurolog.
karka hematolog.
Moli, Jakob Anton (1832-1914), holandski oftalmolog.
Moynihan Berkeley George Andrew
Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887),
(1866-1936), engleski hirurg, pronalanemaki internista.
za novih instrumenata i postupaka.
Mnckeberg, Johann Georg (1877-1925), Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrijnemaki patolog.
ski lekar pionir organizacije hitne poMohdor, Henri (1835-1962), francuski
moi i modernog transporta ranjenika.
anatom.
Istakao se i kao ef misija u srpskim raMonod, Jacques (1910- ), francuski genetovima za osloboenje.
tiar, nosilac Nobelove nagrade.
Monteggia,
Giovanni
Batista Miiiler, Johannes (1801-1858), nemaki
anatom i fiziolog, jedan od osnivaa sa(1762-1815), italijanski hirurg.
Mooser, Hermann (1841-1871), vajcar- vremenih eksperimentalnih metoda u
ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao biomedicinskim naukama. Miiller, Paul
Herman (1899-1965), vaj-s carski
murini tip pegavca.
Moarax, Viktor (1867-1930), nemaki of- hemiar, dobitnik Nobelove nagrade za
talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz- medicinu za otkrie insekticid-nog dejstva
ronika jedne vrste konjunktivitisa.
DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemaki hirurg.

Naffzlger,
Howard
Christian
(1884-1956), ameriki hirurg.
Nagel, Williabald (1870-1911), nemaki
oftalmolog*
Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nemaki ginekolog i opstetiar.
Naegeli, Otto (1871-1938), vajcarski hematolog.
Najjar, Victor, savremeni ameriki pedijatar.
Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemaki
internista.
Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg,
s A. Odelbergom opisao po njima nazvan
sindrom.
Negre, amilo (1861-1927), italijanski
neurolog.
908

Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski patolog.

Negro, Camillo, savremeni italijanski
neurolog, opisao niz novih znakova i fenomena.
Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nemaki patolog.
Neisser, Albert (1855-1916), nemaki dermatolog, prvi opisao po njemu prozvane diplokoke.
Neisser, Max (1869-1938), nemaki mikrobiolog.
Nlaton, Auguste (1807-1873), francuski hirurg.
Nelson, Robert Armstrong 22- ),
ameriki serolog.
Nernst, Walter Hermann (1864-1941),
nemaki fiziar.

Eponimni renik
Nessler, A. (1827-1905), nemaki hemiar.
Neubauer, Robert (1895- ), slovenaki fiziolog, jedan od pionira modernog leenja kao i epidemiolokih istraivanja tuberkuloze u Jugoslaviji.
Neumann Isidor (1832-1906), austrijski
dermatovenerolog, bavio se i specifinom patologijom Bosne i Hercegovine.
Newton, Isaac (1643-1727), veliki engleski fiziar.
Nicolaier, Arthur (1862- ), nemaki internista.
Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski
dermatolog.
Nic olle , Ch ar le s Jule s He nr i
(1866-1936), francuski mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za otkrie da
vai prenose pegavac.
Niehans, Paul (1882-1971), vajcarski
urolog, poznat po svojoj terapiji sveirn
embrionalnim elijama. U prvom balkanskom ratu bio u Srbiji na elu jedne
misije Crvenog krsta.
Niemann, Albert (1880-1921), nemaki
pedijatar.
Nightingale, Florence (1823-1910), engleska javna radnica i dobrotvorka, osniva modernog sestrinstva.

Nikolski, Pjotr Vasiljevi (1858-1940),

ruski dermatolog.
Nissen, Rudolf (1896- ), ameriko-vajcarski hirurg nemakog porekla.
Nissl, Franz (1860-1919), nemaki psihijatar.
Nobel, Alfred (1833-1896), vedski hemiar i industrijalac, utemeljitelj po njemu prozvane zadubine.
Nocard, Edmund Isidore Etiehne
(1850-1903), francuski veterinar i mikrobiolog.
Nocht, Bernhard (1857-1945), nemaki
higijeniar, osniva poznatog Instituta
za tropske bolesti u Hamburgu.
Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog
porekla ameriki bakteriolog i serolog.
Nonne, Max (1861-1959), nemaki neurolog.
Noorden, Karl von (1858-1944), nemaki
gastroenterolog.
Nothnagel, Hermann (1841-1905), nemaki lekar, profesor interne medicine
u Beu.
Nuck, Anton (1650-1692), holandski anatom.
Nylander, Claes (1835-1907), vedski hemiar.

Obermeier,
Otto
Hugo
Franz
(1834-1873), nemaki lekar.
Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski
internista, opisao indikansku probu.
Ochoa, Severo (1905- ), pansko-ameriki fiziolog i biohemiar, s A. Kornbergom dobio Nobelovu nagradu za istraivanja o DNS i RNS.
Ochsner, Albert John (1858-1925), ameriki hirurg.
Ochsner, Edward William (1896- ), ameriki hirurg, pronalaza niza hirurkih
instrumenata.
Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar
i fiziolog.
Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemaki
fiziar. Pronaao zakon kojim se moe
izraunati jaina elektrine struje u
kolu, kada su poznati napon na krajevima kola i otpor kola.

Olivecrona Herbert Axel (1891- ), vedski neurohirurg.

Oliver, William Silver (1836-1908), engleski vojni lekar.
Ombredanne, Louis (1871-1956), francuski hirurg.
Oppenheim, Hermann (1858-1919), nemaki neurolog.
Oppenheim Moritz (1876-1949), austrijsko-ameriki dermatolog, sa E. Urbachom opisao necrobiosis lipoidica diabeticor.
Orbeli, Leon Abgarovi (1882- ), ruski fiziolog, bliski saradnik Pavlova.
Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski
internista.
Osier, William (1849-1919), kanadsko-engleski internista, jedan od najveih kliniara svog doba.
909

Eponimni renik
Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemaki

hemiar, dobitnik Nobelove nagrade.

Pacchioni, Antonio (1665-1726), italijanksi anatom,

Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi
anatom.
Paget, James (1814-1899), engleski hirurg.
Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski
patolog.
Pancoast Henry (1875-1939),
radiolog.
Pancoast William (1835-1897), ameriki
hirurg.
Pani, Josif (1811-1888), lekar i uveni
srpski prirodnjak, jedan od osnivaa Srpskog uenog drutva.
Pandy, Koloman (1868-1944), maarski
psihijatar.
Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fiziolog.
Papenheim, Arthur (1870-1916), nemaki
lekar.
Paracelsus, Teophrastus, Bombastus
von Hohenheim (1493-1541), renesansni lekar i alhemiar, nazvan
Lutherom medicine.
Pare, Ambroise (1510-1592), francuski
vojni hirurg, vrlo zasluan za preporod
hirurgije i njen napredak u XVI veku.
Parinaud, Henri (1844-1905), francuski
oftalmolog.
Parkinskon, James (1775-1824), britanski lekar.
Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883),
francuski pedijatar.
Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski
lekar, prvi opisao tireotoksikozu.
Passavant, Phillip Gustav (1815-1893),
nemaki hirurg.
Pasteur, Louis (1822-1895), francuski hemiar i biolog, osniva savremene mikrobiologije i imunologije.
Paul, Gustav (1859-1935), austrijski internista.
Pauling Linus Carl (1901- ), ameriki hemiar i fiziar, dobitnik Nobelovih nagrada za herniju i za mir.
Pavlik, Karei (1849-1894), eki ginekolog.

Pavlov, Ivan Petrovi (1849-1936), ruski

fiziolog, autor uenja o uslovinim refleksima, nosilac Nobelove nagrade.
Payr, Erwin (1871-1946), nemaki hirurg.
Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg.
Peii, Konstantin (1802-1882), srpski lekar, pretea ideje o zdravstvenom osiguranju neimunih graana.
Penfield Wilder Graves (1841- ), kanadski neurohirurg.
Perthes, georg (1869-1927), nemaki hirurg i radiolog.
Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski
hirurg.
Petri, Julius Richard (1852-1921), nemaki mikrobiolog*
Pettenkofer, Max von (1818-1901), nemaki higijeniar i fiziolog, jedan od osnivaa savremene naune higijene.
Peutz, Johann (1886- ), holandski internista.
Peyer, Johann Conrad (1653-1712), vajcarski anatom.
Pfeiffer,
Richard (1858^-1945), nemaki
x
mikrobiolog.
Pflger, Eduard Friedrich Wilhelm
(1829-1919), nemaki fiziolog.
Pick, Friedel (1867-1926), praki internist.
Pirogov, Nikolaj Ivanovi (1810-1881),
istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao
jednu metodu amputacije stopala.
Pirquet, von Clemens (1874-1929), austrijski pedijatar, naroito se istakao u
oblasti ishrane odojadi i alergije.
Piskaek, LudwJg (1854-1932), beki ginekolog-akuer ekog porekla.
Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski
internist. Placido, A. portugalski
oftalmolog iz 19.
veka. Planck, Max (1858-1947),
nemaki fiziar,
nosilac Nobelove nagrade.
Palatter, Felix (1536-1614), vajcarski lekar, reformator sistematike bolesti i
medicinske nastave, pionir savremenijih shvatanja o duevnim bolestima.

910

Eponimni renik
Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemaki
mikrobiolog.
Pleni, Marko Antonije (1705-1786),
slovenaki lekar, profesor u Beu, autor
vrlo savremene (spekulativnim a ne eksperimentalnim putem dobivene) koncepcije o specifinim uzronicima zaraznih boleWi.
Plummer, Henri Stabkey (1874-1937),
ameriki internista.
PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), francuski lekar i fiziar.
Politzer, Adam (1835-1920), austrijski
otorinolaringolog, jedan od osnivaa
ove grane u savremenoj medicini.
Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski
hirurg.
Pot ain, P ierre Carl Edouar d
(1825-1901), francuski lekar.
Pott, Percival (1713-1788), engleski hirurg.
Poupart, Francois (1616-1708), francuski
anatom i hirurg.
Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engleski bakteriolog nemakog porekla.

Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853),

francuski hirurg. Pregl, Fritz (18691930), austrijski hemiar. Prelog, Vladimir (1906- ),
vajcarski hemiar hrvatskog porekla, nosilac Nobelove nagrade. Priessnitz, Vincenz
(1790-1851), nemaki
seljak i narodni lekar. PriestleY,
Joseph (1733-1804), engleski
hemiar, jeda od otkrivaa kiseonika.
Pringle, John-James (1855-1922), engleski dermatolog. Prowazek, Stanislaus
von (1875-1915),
mikrobiolog ekog porekla, posebno
se bavio rikeciozama.
Pupin, Mihailo (1858-1935), ameriki naunik jugoslovenskog porekla. Naroito
se istakao pronalascima u oblasti elektrotehnike i radiologije.
Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869),
eki lekar, fiziolog i prirodnjak.
Purtscher, Otmar (1854-1927), ameriki
oftalmolog.

Queckensedt, Hans, (1916- ), nemaki lekar.

Quenu, Edouard (1897- ), francuski hirurg.
Quervain, Fritz de (1868-1940), vajcarski
hirurg.

Quick, Armand James (1894- ), ameriki

lekar i biohemiar.
Quineke,
Heinrich
Irenaeus
(1842-1922), nemaki internist.

Radonii, Karlo (1879-1935), hrvatski

internista, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Radosavljevi, Aleksandar (1877-1956),
srpski pneumolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogrdu
Ramazzini, Bernardino (1633-1714), italijanski lekar, prvi je sistematski obradio podruje profesionalnih bolesti.
Ramon, Gaston Leon (1886-1963), francuski mikrobiolog i serolog.
Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922),
panski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade.
Ramsay, William (1852-1916), engleski
hemiar, nosilac Nobelove nagrade.

Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), nemaki hirurg. Ranke, Karl Ernst (18701926), nemaki
lekar. Njegova podela tuberkuloze na
stadije je pozitivno uticala na razvoj
znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis
Antoine (1835-1922),
francuski anatom. Rathke, Martin
Heinrich (1793-1860),
nemaki lekar i prirodnjak. Rauchfuss,
Karl Andrejevi (1835-1915),
ruski pedijatar. Raynaud, Maurice
(1834-1880), francuski
lekar. Razes (Al Rai) (850-923),
arapski lekar
persijskog porekla,, veliki kliniar. autor
uvenog dela o boginjama.
911

Eponimni renik
Read, Jay Marion (1889- ), ameriki lekar.
Reaumur, Rene Antoine Ferchault
(1683-1757), francuski fiziar i entomolog, enciklopedijski prirodnjak.
Recklinghausen, friedrich Daniel von
(1833-1910), nemaki lekar i patolog.
Reclus, Paul (1847-1914), francuski hirurg.
Reed, Walter (1851-1902), ameriki vojni
lekar i bakteriolog, zasluan za prouavanje prenoenja ute groznice.
Reichstein, Tadeusz (1897- ), vajcarski
hemiar poljskog porekla, s Kendallom
i Henchom dobio Nobelovu nagradu za
medicinu za istraivanja o hormonima
nadbubrene lezde.
Reiter, Hans (1881-1969), nemaki lekar.
Opisao je sindrom negonoroikog uretritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji
nosi njegovo ime.
Reil, Johannes Christian (1759-1813),
nemaki anatom.
Remak, Robert (1815-1865), nemaki
neuroanatom i embriolog.
Rendu, Henry (1844-1902), francuski internista.
Retzius, Anders Adolf (1796-1860), vedski anatom i fiziolog.
Retzius, Magnus Gustav (1842-1918),
vedski anatom.
Reverdin, Jacques Louis (1842-1908),
vajcarski hirurg i patolog.
Richet, Paul Robert (1850-1935), francuski fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o anafilaksiji.
Ricker, Gustav (1870-1948), nemaki patolog, osniva tzv. relacione patologije.
Ricketts, Howard Taylor (1871-1910),
ameriki mikrobiolog; posebno se
bavio istraivanjem uzronika pegavaca i njemu slinih oboljenja.
Riedel, Bernhard (1846-1916), nemaki
hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan,
oblik hroninog tireoiditisa.
Rikli, Arnold (1823-1906), vajcarski terapeut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmosferske leenje, kombinaciju hidrohelioi aeroterapije.
Ringer/Sidney (1834-1910), britanski farmakolog.
Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), nemaki psihijatar.
912

Riolan, Jean (1580-1657), francuski anatom.

Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), nemaki fiziolog.
Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski patolog.
Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), italijanski pedijatar.
Robertson, Argyll Douglas (1837-1904),
kotski oftalmolog.
Robinson, Robert (1883-1941), engleski
biohemiar.
Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemaki
internist.
Roger Bacon (1215-1294), engleski enciklopedista, prirodnjak i filozof.
Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti
austrijski patolog, jedan od stubova tzv.
mlae beke medicinske kole.
Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski
anatom.
Rollier, Henri Auguste (1874-1954), vajcarski lekar, osnovao prve helioterapijske ustanove za leenje osteoartikularne tuberkuloze.
Romanovski, Dimitrij Leonidovi
(1861-1921), ruski internista i mikrobio/bg.
Romberg, Moritz Henrich (1795-1873),
nemaki neurolog.
Rntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925),
nemaki fiziar, 1895. god. otkrio x-zrakove, koji su po njemu nazvani.
Rorschach, Hermann (1884-1922), vajcarski psihijatar.
Rosenbach, Anton Julius (1842-1923),
nemaki hirurg.
Rosenbach, Ottomar (18511907), nemaki internista.
Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski lekar i biohemiar austrijskog porekla.
Roser, Wilhelm (1817-1888), nemaki hirurg.
Rosolimo,
Grigorij
Ivanovi
(1860-1928), ruski neurolog.
Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni
lekar, parazitolog, dobio Nobelovu nagradu za otkrie mehanizma prenoenja malarije.
Rouget, Charles (1824-1904), francuski fiziolog.

Eponimni renik
Rous, Francis Peyton (1879-1970), ameriki patolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za istraivanja o virusnoj etiologiji nekih malignih tumrora.
Roussy, Gustave (1874-1948), francuski
patolog i onkolog.
ROUX, Csar (1857-1934), vajcarski hirurg, naroito zasluan za terapiju
apendicitisa.
ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933),
francuski mikrobiolog, saradnik Pasteura; imao je naroito zasluga u istraivanju imunolokih pojava kod difterije.
Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hirurg.
Rubner, Max (1854-1932), nemacW fiziolog.
Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski
anatom.

Rumpel, Theodor (1862-1923), nemaki

internista.
Runge,
Fried Hc h
Ferdinand
(1795-1867), znaajni nemaki hemiar,
jedan od osnivaa organske hernije.
Russel, William (1852-1940), kotski Iekar.
Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski
fiziar - atomista, dobitnik Nobelove nagrade za herniju 1908. god.
Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski
anatom. Ruika, Leopold (18871977), vajcarski
hemiar jugoslovenskog porekla.
Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hirurg, jedan od pionira gastroenteralne
hirurgije.

Saboauraud, Raymond Jacques Adrien

(1864-1938), francuski mikolog - dermatolog.
Sachs, Bernard (1858-1944) ameriki
neurolog, koji je s Tayem opisao porodinu amaurotiku idiotiju.
Sachs, Hans (1877-1945), nemaki serolog, s Georgijem opisao po njima prnzvanu reakciju.
Sahli, Hermann (1856-1933), vajcarski
lekar-internista, konstruisao hemoglobionometar.
SaIk, Jonas (1914- ), pronalaza prve uspene vakcine protiv poliomijelitisa.
Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), ameriki mikrobiolog.
Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski patoloki anatom, decenijama profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Santorini, Giovanni Domenico (1681
1737), italijanski anatom.
Santorio, Santorio (1561-1636), istarski
lekar, profesor u Padovi, osniva kvantitativnih metoda u fiziologiji i prve
sprave za merenje pulsa, termometra itd.
Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), nemaki hirurg, posebno se istakao u oblasti grudne hirurgije.
Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski
anatom, hirurg i oftalmolog.

Schanz, Alfred (1868-1931), nemaki ortoped.

Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemaki
mikrobiolog, otkriva blede spirohete,
uzronika sifilisa.
Schauman, Jo r gen (1879-1953), vedski
dermatolog.
Schauta, Friedrich (1849-1919), beki ginekolog.
Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), vedski hemiar, otkrio kiseonik.
Schick, Bela (1877-1967), ameriki pedijatar maarskog porekla.
Schimmelbusch, Curt (1860-1895), nemaki hirurg.
Schlatter, Carl (1864-1934), vedski hirurg.
Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), nemaki hirurg i pisac.
Schlemm, Friedrich (1795-1858). nemaki anatom.
Schlesinger Wilhelm (1869-1900), austrijski internista.
Schloffer, Herman (1868-1937), nemaki
hirurg.
Schmidt Adolf (1865-1918), nemaki internista.
Schmieden, Victor (1874-1947), nemaki
hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punkciji, avu creva i perikardektomiji.

58 Medicinski leksikon

Eponimni renik
Schoenlein, Johannes Lucas (1793
1864), istaknuti nemaki kliniar.
Schottmller, Hugo (1867-1936), nemaki internista.
Schller, Arthur (1874- ), austrijski neurolog.
Schultz, Werner (1878-1947), nemaki internista.
Schwann,
Friedrich
Theodor
(1810-1882), nemaki anatom i histolog.
Schwarte, Herman (1837-1910), nemaki otolog.
Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788),
!talijanski lekar i prirodnjak, vie godina bio rudarski lekar u Id rij L
Secenov, Ivan Mihailovi (1829-1905),
ruski fiziolog, posebno istraivao centralni nervni sistem.
Sedov, Leonid Ivanovi (1907- ), ruski fiziar i pronalaza, otac Sputnika.
Seignette, Pierre (1660-1719), francuski
apotekar.
Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog
maarskog porekla, poznat po svom
uenju o adaptacionom sindromu i ulozi stresa.
Semenov, Nikola] Nikolajevi (1896- ),
ruski hemiar, dobitnik Nobelove nagrade.
Semmelweis, Ignac Fllp (1818-1865),
maarski ginekolog - akuer, pionir antiseptikog metoda u borbi protiv puerperalnih infekcija.
Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski
eksperimentalni fiziolog.
Sharpey, William (1802-1880), kotski
anatom.
Sherrington, Charles Scott (1859-1952),
engleski eurofiziolog, s Adrianom podeho Nobelovu nagrdu za medicinu.
Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mikrobiolog.
Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), engleski anatom.
Siegemundin, Justine (1648-1705), nemaka babica, znatno unaprediferporo
diljsku tehniku,
Sigerist, Henry (1891-1957), vajcarski istoriar medicine i strunjak za socijalnu medicinu.
Silvester, Henry Robert (828-1308), engleski lekar.
914

Simmonds, Morris (1355-1925), nemaki

patolog.
Simpson, James Young (1811-1870), britanski ginekolog - akuer, pionir primene anestezije u porodiljstvu.
Sippy, Bertram Walter (1866-1924), ameriki internista.
Sjgren, Henrik Samuel Courad
(1899-1939), vedski oftalmolog.
Skene, Alexander (1838-1900), ameriki
ginekolog.
Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski internista ekog porekla, pionir fizikalne
dijagnostike.
Smellie, William (1697-1763), engleski ginekolog - akuer.
Soddy, Frederick (1877-1956), engleski
fizikohemiar, dobio Nobelovu nagradu
za radove iz oblasti radioaktivnih izotopa,
Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), italijanski prirodnjak.
Spatz, Hugo (1888- ), nemaki neuropatolog.
Spemann, Hans (1869-1941), nemaki zoolog i eksperimentalni embriolog.
Speranski,
Aleksej
Dimitrijevi
s (1888-1961), ruski patofiziolog, uenik
Pavlova.
Spieghel (Spigelius), Andrien van der
(1578-1625), belgijski anatom.
Spielmeyer, Walter (1879-1935), nemaki psihijatar.
Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nemaki lekar i hemiar.
Stannins,
Herman
Friedrich
(1803-1883), nemaki fiziolog.
Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski
lekar.
Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski oftalmolog.
Stensen (St e no), Niels (1638-1686), danski lekar i anatom.
Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu.
Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski
patplog.
Still, George Frederick (1868-1941), engleski pedijatar.
Stokes, William (1804-1978), dublinski
internista.

Eponimni renik
Strassmann, Paul Ferdinand (1866
1938), nemaki ginekololog
Straus, Isidore (1845-1896), francuski lekar, pronalaza specifine reakcije za
dijagnostiku malleusa.
Strong, Richard Pearson (1872-1948),
ameriki mikrobiolog i epidemiolog.
Bio je ef amerike misije za borbu protiv pegavca u Srbiji 1915. god.
Strmpel, Adolf Gustav (1853-1925),
ameriki internista i neurolog nemakog porekla.
Subboti, Vojislav (1859-1923), istaknuti
srpski hirurg, jedan od osnivaa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Sudeck, Paul (1866-1938), nemaki hirurg.

Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho*

landski lekar i botaniar, vrlo uticajni
kliniar i nastavnik, osniva medicinske
kole u Beu, koja je zraila u mnoge
zemlje Evrope.
Sydenhzam, Thomas (1624-1689), znaajni engleksi lekar, obnavlja nekih hipokratskih ideja.
Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614
1672), holandski lekar, istaknuti jatrohemiar.
Szent Gyrgy, Albert (1893- ), maarski
fiziolog i eksperimentalni farmakolog.
Nosilac Nobelove nagrade za medicinu
za radove u oblasti oksidacionih procesa u eliji, kao i u oblasti uloge vitamina
C.

ahovi, Ksenofon (1898-1956), srpski

patolog i onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
tampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-

venski higijeniar i strunjak za socijalnu medicinu, stekao velike zasluge za

organizaciju preventivno-medicinske
slube u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog.

Talma, Sape (1847-1918), holandski lekar.
Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psihijatar slovakog porekla (iveo niz godina u jugoslovenskim zemljama), jedan
od istaknutih uenika S. Freuda.
Tay, Waren (1843-1927), engleski oftalmolog.
Tenon, Jacques Rene (1724-1816), francuski hirurg i patolog.
Tesla, Nikola (1856-1943), ameriki pronalaza, jugoslovenskog porekla, u oblasti elektriciteta dao izvanredno znaajne i originalne priloge, od kojih su
neki od znaaja i za medicinu.
Theilr, Max (1.899--), ameriki mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za spravljanje prve vakcine protiv ute groznice.
Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ),
vedski biohemiar, laureat Nobelove
nagrade za istraivanja o oksidacionim
enzimima.
Thibierge, Georges (1856-1926), francus-

ki dermatolog.
Thiersch. Karl (!22-1895), nemaki hirurg.
Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fiziolog
Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britanski ortoped.
Tiselius, Arne (1902-1971), vedski biohemiar, nosilac Nobelove nagrade za istrivanje o se minskim proteinima i za
metodu elektroforeze.
Tissot, Simon Andr (1728-1797), vajcarski lekar i zdravstveni prosvetitelj.
Njegovo delo Avis au peuple, popularni saveti za uvanje zdravlja, prevedeno je na mnoge jezike i posluilo je i
I. K. Lalangueu kao primer za njegove
zdravstveno-prosvetitdjske spise.
Todorovi, Kota (1887-1970), srpski infektolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Traube, Ludwlg (1818-1876), nemaki internista.
Trendelenburg, Friedrich (1844-1924),
nemaki hirurg.

58*

915

Eponimni renik
Trousseau, Armand (1801-1867), francuski internist.

Tyndall, John (1820-1893), engleski fiziar.

Unna, Paul (1850-1929), nemaki dermatolog.

Valleix, Francois (1807-1853), francuski
lekar.
Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), italijanski natom.
Vaquez, Henri Louis (1860-1936), francuski internista.
Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski
anatom.
Vater, Abraham (1684-1751), nemaki
anatom.
Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski
hirurg.
Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564),
flamanski lekar, profesor u Padovi, preporoditelj anatomije, su velikim uticajem i na napredak drugih grana medicine.
Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski
dermatolog.

Vieussens, Raymond de (1641-1715),

francuski lekar i anatom.
ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), francuski vojni lekar, uspeo da dokae da je
tuberkuloza infektivna bolest.
Vincent, Jean Henri (1862-1900), francuski lekar.
Virchow, Rudolf (1821-1902), nemaki
patolog i antropolog, utemeljitelj tzv.
celularne patologije.
Volhard, Franz (1872-1950), nemaki internista - nefrolog.
Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski
fiziar, posebno se istakao radovima u
oblasti elektriciteta.
Vuji, Vladimir (1894-1953), srpski neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u
Beogradu.

Wagner- Jauregg, Julius Ritter von

(1875-1940), austrijski neuropsihijatar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za uvoenje piretoterapije u tretiranju
neurosifilisa.
Waldeyer, Heinrich Wilhelm von
(1836-1921), nemaki anatom.
Warburg, Otto (1883-1970), ameriki fiziolog nemakog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.
Wartenberg, Robert (1887-1956), ameriki neurolog nemakog porekla. Zauzimao se da se refleks poznat kao Lassegueov nazove Lazareviev refleks.
Wasserman, August Paul (1866-1925),
nemaki mikrobiolog i serolog.
Water-house, Herbert (1864-1931), kotski lekar.
Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), nemaki anatom i fiziolog.
Keigert, Karl (1845-1904), nemaki patolog.

Weil, Edmund (1880-1922), praki mikrobiolog.

Weinberg, Michel (1868-1940), francuski
patolog.
Weismann, August (1834-1915), nemaki
lekar i biolog, posebno se bavio teorijom evolucije.
Wells, Thomas Spencer (1818-1897), britanski hirurg.
Wenckebach,
Karl
Friedrich
(1864-1940), holandski internista, prvi
opisao i objasnio bolest beriberi.
Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), nemaki lekar.
Wernicke, Carl (1848-1905), nemaki
neurolog.
Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski
ginekolog.
Westphal, Alexander Karl Otto
(1863-1941), nemaki psihijatar.
Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osniva savremene hirurgije u Hrvatskoj,

916

Eponimni renik
profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Widal, Fernand (1862-1929), francuski Iekar - internita, otkrio reakciju aglutinacije u obolelih od crevnog tifusa.
Willis, Thomas (1621-1675), engleski anatom.
Wilson, Samuel Alexander Kinnier
(1878-1936), engleski neurolog.

Winslow, Jacques Benigne (1669-1790),

francuski anatom. Wirsung, Johann
Georg (1600-1643),
nemaki lekar.
Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), ruski anatom i fiziolog.
Wright, Almroth Edward (1861-1947),
engleski mikrobiolog.
Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemaki filozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943),

vajcarski lekar, strunjak za tropske
bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930),

nemaki ginekolog.
Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), nemaki patolog.
Zeik Carl (1816-1888), nemaki optiar i
industrijalac.
Zenker, Konrad (1894- ), nemaki histolog.

Ziehl, Franz (1857-1926), nemaki neurolog.

Zinsser, Hans (1878-1940), ameriki bakteriolog, strunjak za rikecioze, lan
amerike misije protiv pegavca u Srbiji
za vreme prvog svetskog rata.
Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski
ginekolog nemakog porekla.
Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrijski anatom.