III PREDAVANJE

Informacioni resursi, podatak i

informacija
Podaci, informacije, znanje i inteligencija se oznaavaju pojmom informacioni resursi.
Da li e podatak biti informacija ili ne, ne zavisi primarno od njega samog, ve od primaoca poruke.Za nekoga ko u podatku prepozna
sadraj koji moe korisno upotrebiti, podatak e postati informacija, a za nekog drugog nee.
Podatak je kodirana predstava u raunaru o nekoj injenici iz realnog sveta.
Podatak je nosilac informacija i slui za njihovo tehniko uobliavanje, kako bi se informacije mogle sauvati ili preneti
Pojavni oblici podataka:
Znakovi i simboli
Brojevi
Slike (pokretne i nepokretne)
Zvuci
Multimedija.
Podaci se mogu klasifikovati prema nekoliko kriterijuma, a to su:
1.
2.
3.
4.

Strukturiranost: nain i vrsta organizacije podataka

Strukturirani (vrsto strukturirani podaci u tabelama BP)
Polustrukturirani (kombinacija tekstualnih, grafikih i tabelarnih)
Nestrukturirani (tekstovi i nestrukturirani izvetaji)

2. Ciljevi: upravljaki aspekt

Operativni
Taktiki
Strateki
3. Poslovne funkcije: svrha u poslovnom sistemu
Raunovodstveni
Finansijski
Proizvodni
Marketinki itd.
Informacija je protumaeni podatak o pojavi koju on predstavlja.
Informacija je resurs koji je kreiran od podataka kako bi menadmentu preduzea koristio pri donoenju poslovnih odluka.

Osnovni kriterijumi za merenje vrednosti informacije su:

Pravovremenost i aktuelnost,
Relevantnost,
Tanost i preciznost.
Pravovremenost podrazumeva da je informacija raspoloiva onda kada je potrebna
Aktuelnost informacije odreuje se u odnosu na vreme kada je nastala, odnosno na vreme dogaaja na koji se odnosi.
Relevantnost je pogodnost informacija da zadovolje potrebe korisnika.
Tanost informacije je odnos sadraja informacije naspram dogaaja ili stanja na koje se odnosi. To znai da je informacija tana
ako nema odstupanja njenog sadraja od stvarnih stanja.
Preciznost informacije je mera tanosti informacije tj. relativnog doputenog odstupanja od stvarnih vrednosti.
Znanje se sastoji od podataka ili informacija koji se organizuju i obrauju da prenesu razumevanje, iskustvo, akumulirano uenje i
strunost u primeni na aktuelni problem ili aktivnost.
Osnovne odlike znanja su: struktuiranost, koherentnost i relativna tajnost
Nonaka pravi razliku izmeu dva tipa znanja:
1. Eksplicitno, kao formalno i sistematizovano koje se moe lako prenositi i deliti. Ovo znanje je opredmeeno u raznim
tehnologijama, dokumentima, procedurama, projektima, crteima, bazama podataka. Eksplicitno znanje je vie objektivizirano,
racionalno i preteno tehniko.
2. Nemo (tacit), koje se sastoji od sume svih vetina, tehnika,iskustava na bazi pokuaja i greaka koje je neki pojedinac stekao u
praksi. Ovakvo se znanje uveava i kumulira kod svakog pojedinca kao vid njegove individualne sposobnosti, intelektualne moi,
kulture. Nemo znanje uvek je vee nego to moe formalno izraziti i izmeriti i doprinosi poveanju neopipljive imovine (stavova,
mate, intuicije itd.)

Nastanak znanja je sloena procedura prikupljanja razliitih injenica i podataka o nekoj nedovoljno poznatoj pojavi, o njihovoj
selekciji i analizi, o generisanju informacija i njihovoj transformaciji u znanje, koje moe biti podloga za stvaranje novih ideja, vizija,
dolaenje do novih reenja.
Pored pojma znanja uvodi se i pojam inteligencije.
Inteligencija je znanje u kontekstu, odnosno sposobnost iskoriavanja znanja u datom kontekstu.
Administracija podataka obuhvata tri bitna segmenta, a to su:
1. Planiranje izvora i tokova podataka i informacija,
2. Organizacija upravljanja izvorima podataka i informacija,
3. Kontrola izvora i tokova podataka i informacija
Planiranje izvora i tokova podataka i informacija se mora vriti u skladu sa stratekim i operativnim ciljevima
kompanije, to podrazumeva strategijsko i operativno planiranje podataka. Ono je deo plana razvoja ukupnog informacionog sistema i
stoga treba da se realizuje istim metodolokim pristupom i metodama primerenim konkretnoj fazi i aktivnostima razvoja.
Organizacija upravljanja izvorima podataka i informacija podrazumeva izradu plana logike baze podataka, metoda i standarda
njene izgradnje. Ovaj proces u razliitim fazama planiranja obuhvata razliite organizacione funkcije i nivoe.
Kontrola izvora i tokova podataka i informacija podrazumeva da se svi informacioni resursi moraju paljivo i kontinuirano
kontrolisati. Kompanija mora definisati prava, obaveze i odgovornosti u svim fazama rada sa ovim resursima.
Upravljanje znanjem (Knowledge Management, KM) se definie kao niz procesa pomou kojih se upravlja stvaranjem, irenjem i
jaanjem znanja radi postizanja organizacionih ciljeva.
Sistem koji ini znanje dostupnim u itavoj organizaciji naziva se sistem za upravljanje znanjem (KMS).
Sistemi za upravljanje znanjem se odnose na korienje modernih informacionih tehnologija (internet, intranet,
esktranet, LotusNotes, skladita podataka) da sistematizuju, proire i poboljaju intrakompanijsko i interkompanijsko upravljanje
znanjem.
Funkcionisanje sistema upravljanja znanjem prati ciklus koji se sastoji iz est koraka (ovo je tzv.ciklus upravljanja znanjem):
1. Stvaranje znanja. Znanje se stvara uporedo sa otkrivanjem novih naina rada ili razvijanjem vetine. Ponekad se znanje unosi i
spolja.
2. Osvajanje znanja. Novo znanje treba identifikovati kao dragoceno i predstaviti ga na razuman nain.
3. Oplemenjivanje znanja. Da bi bilo primenjivo, novo znanje treba staviti u kontekst.
4. Pohranjivanje znanja. Korisno znanje se mora sauvati i odloiti u razumnom formatu, kako bi mu i ostali zaposleni unutar
organizacije pristupali.
5. Upravljanje znanjem. Poput biblioteke, i znanje mora da se odrava aktuelnim, tj. mora se proveravati da li je relevantno i tano.
6. irenje znanja. Znanje mora biti dostupno u korisnom obliku svakome u organizaciji, u svakom mestu i u svako doba.
Paketi (kompleti) za upravljanje znanjem su celovita gotova reenja za upravljanje znanjem. U njih su ukljuene tehnologije za
komunikacije, saradnju i pohranjivanje u jedinstven praktian paket koji uglavnom kontrolie server znanja, u kome se nalazi
skladite znanja.
Server znanja sadri glavni softver za upravljanje znanjem (ukljuujui skladite znanja), ali obezbeuje i pristup drugim
znanjima, informacijama i podacima,internim i eksternim.
Portali znanja preduzea predstavljaju ulaze u mnoge sisteme za upravljanje znanjem. Veina njih je kombinacija integrisanja
podataka, mehanizama za izvetavanje i saradnju, dok upravijanje dokumentima i znanjem obavlja server.
Sistemi za upravljanje elektronskim dokumentima(EDM) su usredsreeni na dokument u elektronskoj formi. EDM omoguuju
korisnicima da pristupe potrebnim dokumentima uglavnom putem pretraivaa za Web po korporacijskom intranetu.
Alatke za upravljanje znanjem su od pomoi, jer omoguuju onome ko prilae svoje znanje da bude minimalno (ili nimalo) ukljuen
u napore da se znanje iskoristi.
Sistemi za upravljanje znanjem zasnovani na XML.Portal zasnovan na standardu tehnologije eXtensible Markup Language
(XML) ne samo da automatizuje procese i smanjuje papirologiju, ve moe i da ujedini poslovne partnere i uspostavi veze za bolju
saradnju i transfer znanja.
Inteligentni agenti su softverski sistemi koji ue kako korisnici rade i pruaju pomo u njihovim svakodnevnim zadacima.
Kombinovanje inteligentih agenata sa portalima znanja preduzea je moan pristup koji korisniku moe da prui upravo ono to
mu je potrebno da izvri svoj zadatak.