TRZISTE KONKURENCIJA I TRZISA MOC

SEMINARSKI RAD

Beograd, februar 2014

Sadrzaj
1.

Uvod ............................................. 3

2.

Trziste-pojam ..................................................4
2.1Funkice trzista .................................................. 5

2.2

Osnovni elementi trzista ................................................. 6

2.2.1 Ponuda ..................................................... 6
2.2.2 Traznja ............................................................................................................... 7
2.2.3 Cena ................................................................................................................... 8

3. Trzisna konkurencija-pojam...........................................................................................8
3.1

Vrste konkurencija ..............................................................................................9

3.1.1. Savrsena konkurencija ........................................................................................9

3.1.2 Monopolsko trziste ............................................................................................9
4. Trzisna moc ................................................................................................................ 10
4.1.

Pokazatej trzisne moci ................................................................................... 10

5.

Zakljucak ................................................................................................................. 11

6.

Literatira .................................................................................................................. 12

http://www.kupindo.com/Futrole/16215729_Jekod-Silikon-futrola-Folija-za-SamsungGalaxy-CORE

1. UVOD
Koristice se svojim znanjem, strucnom literaturom i internetskim izvorima pokusala sam
objasniti u ovom seminarskom radu znacaj, pojam , trzista i njegovu strukturu , kao i
konkurenciju i trzisnu moc.
Trziste kao jedan od najvaznih delova ekonomije, kao i preduzeca i nas samih. Vaznost trzista
za preduzece se ogleda u tome jer je to mesto na kome svoje proizvode i usluge plsiraju
kupcima odnosno potrosacima i ostvaruju prihode. Ti kupci smo i mi sami , domacinstva kao i
preduzaca i sama drzava. Nas kupce intersuje trziste kroz cenu koje su trenutno aktuelne , a
one su rezultat ponude i traznje kao i konkurencije.
Konkurencija je takodje bitan deo ekonomije , a i trzista jer rivalitet preduzeca na njemu se
ispoljava. Konkurencija je nadmetanje, rivalitet izmedju konkurenata, tj. pritisak koji svaki od
igraca trpi na trzistu. 1
Usko povezana je i trzina moc sa ova dva pojma. Ona predstavlja sposobnost preduzeca da
poveca cenu i iskljuci konkurenciju ostvarujuci monopolsku moc.

1 Nobelovac Dzordz Stigler

3

2. TRZISTE-POJAM
Trite se moze definisati na razlicite nacine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razlicitost
gledista i definicija o tritu izraz je poznate cinjenice da je trite kao fenomen veoma
kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trita i
razlicitecite forme u kojima se trite ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tritu, definise se kao: sveukupnost
odnosa ponude i traznje koji na odredjenom mestu i odredjenom vremenu uticu na prodaju
pojedinih roba i skup svih ustanova podrucja i uredjaja koji omogucuju organizovani i stalni
kontakt izmedju kupaca i prodavaca.
Iz ugla markeninga trite se moze definisati kao agregantni skup snaga i uslova u okviru
kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili
usluga.
Opsta teorija sistema definise pojam trita kao jedan slozen dinamicki i
stohasticki sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog
sistema.
Razmatrajuci definicije trita konstatujemo da bi se u svim novim definicijama mogle
izdvojiti tri razlicite grupe, s obzirom na znacaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim
komponentama trita.
U te grupe spadaju:
u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same ucesnike u razmeni na ukupnost kupaca i
prodavaca, tako da se tu posebno istice personalna komponenta trita .
u drugoj grupi definicija moze se uociti da se istice odnos izmedju
nosilaca ponude i
traznje, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmedju aktera u procesu razmene .
u trecoj grupi definicija moze se uociti da se akcenat stavlja na
sukobljavanje ponude i traznje .
Dakle moze se uociti da postoje jasne razlike u definisanju trita. Dati jednu potpunu
definiciju trita znacilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti,
moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moze se uociti
pokusaj, da se struktura trita svodi na ukupnost ponude i traznje a funkcije na njihovo
sukobljavanje misljenja. Ono sto se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama trita, moze se
naci u brojnim analizama konkretnog trita, gde je trite kao fenomen naslo svoje potpuno
objasnjenje.
Stepen razvijenosti i stabilnosti trita je u korelaciji sa razvijenoscu i stabilnoscu velikog
ekonomskog sistema, mada trite moze pruziti relevantne informacije za sagledavanje nekih
karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.
U ekonomskoj teoriji cesto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo gde je,
neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o
njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati
izvesne njegove sistematske nedostatke koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna
dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublaziti, pa cak, u odredjenim
slucajevima, i sasvim neutralisati.

2.1 FUNKCIJE TRZISTA

4

Osnovna funkcija trita ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrosnje. Ova osnovna

trzisna funkcija moze se rasclaniti na cetiri konkretne trzisne funkcije:
1. informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca
2. selektivna funkcija ( funkcija regulatora privrednih kretanja )
3. alokativna funkcija ( uskladjivanja ponude i traznje )
4. distributivna funkcija ( funkcija raspodele )

1. Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca:

trite prima jednu opstu informaciju o stanju ponude i traznje za odredjenom robom
ili uslugom. Ta informacija je u stvari trzisna cena. Na osnovu kretanja trzisne cene
privredni subjekt se moze informisati o stanju ponude i traznje, na konkretnom tritu,
i na osnovu toga uociti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A
proizvodjaci su nuzno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na tritu ) i na
razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje,
ili da bi realizovali svoju robu.
2. Selektivna funkcija: trite vrsi selekciju privrednih subjekata kroz proces
konkurencije. Na tritu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj
svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju nize troskove proizvodnje
ostvaruju vecu zaradu, dok neefikasni proizvodjaci ne mogu svoje troskove da
podmire na osnovu trzisne cene, i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju
napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvodjaci, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj.
maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagodjavati zahtevima i
kriterijumima trita kroz stalne promene, usavrsavanja i preorjentaciju u proizvodnji.
3. Alokativna funkcija: trite omogucava razmestaj (alokaciju) privrednih resursa na
pojedine privredne aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na
osnovu kretanja cena proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa
povlace svoje resurse iz delatnosti sa losom perspektivom poslovanja i ulazu ih u
druge delatnosti gde su vece mogucnosti zarade. U zavisnosti od toga da li trzisne cene
rastu ili opadaju, ponuda i traznja se menjaju sa teznjom da se uravnoteze.
4. Distributivna funkcija: trite ovu funkciju ostvaruje odredjivanjem cena faktora
proizvodnje cime utice na formiranje primarne raspodele drustvenog proizvoda, na
osnovu koje njihovi vlasnici sticu dohodak i ucestvuju u raspodeli novoostvarene
vrednosti.
Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom
razmatranja pojedinih funkcija u nasem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge
momente.Narucito je potrebno pazljivo razmotriti nenormalne oblike konkurencije,
monopolska ogranicenja, kada trzisna merila ne odrzavaju realne proizvodne odnose.

2.2 OSNOVNI ELEMENTI TRZISTA

Pod osnovnim elemenatima trzista spada:

ponuda
5

traznja

cena

2.2.1 PONUDA
Ponuda predstavlja koliinu nekog dobra koju su preduzea proizvedu i ponude u odreeno
vreme, na odreenom mestu, po odreenim cenama. Prema zakonu ponude, ponuda pokazuje
odnos izmeu trine cene dobra i koliine tog dobra koju su proizvoai voljni proizvesti i
prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno trokovi proizvodnje.

Ideju o kvantitativnom izraavanju odnosa izmeu ponuene koliine odreene robe i

nivoa njene trine cene prvi je realizovao Kurno, empirijski utvrdivi pomenutu
funkcionalnu zavisnost. 2
S = f(P)

2.2.2 TRAZNJA
Tranja predstavlja koliinu dobara koju su potroai sposobni i spremni da kupe u
odreenom trenutku po odreenoj ceni. Da bi tranja postojala, potrebno je da kupci mogu da
kupe dobra, odnosno da postoji njihova efektivna tranja i da postoji odreena cena. Prema
zakonu tranje postoji obrnuta proporcija izmeu cena i traene koliine.

2 Mikroekonomija prezentacija www.apeiron-uni.eu/lycboardclient/Detail.aspx?DocumentID=4259

Pojedinanu tranju ini koliina robe ili usluge koju je neki kupac spreman da kupi, po
odreenoj ceni. Ukupna trina tranja neke robe jeste zbir pojedinanih tranji svih kupaca te
robe.
Faktori koji utiu na trnju su:
1.
2.
3.
4.
5.

Cena robe - zakon tranje

Dohodak - normalna i inferiorna roba
Cene povezanih roba - supstituti i komplementarne robe
Ukusi
Oekivanja

Tranja je funkcija cene. Uticaj cene na tranju za proizvodima i uslugama meri se

koeficijentom elastinosti tranje u odnosu na cene: tranja je elastina kada snienje cena
ima za posledicu vei ukupni prihod preduzea; tranja je neelastina kada snienje cena ima
za posledicu manji ukupni prihod preduzea.
Odnos cena i koliina dobara moe se izraziti tabelarno putem skala tranje i grafiki u
koordinatnom sistemu putem krive tranje. Kriva tranje predstavlja grafikon koji pokazuje
odnos izmeu cene dobra i traene koliine. Kriva ima negativan nagib nanie, od
severozapada ka jugoistoku. Ovo vano svojstvo zove se zakon opadajue tranje.
Cena P
Cena P

3 4 3

14

Trazena kolicina Q
1

35
22333333333333
4

2.2.3 CENA
Cena oznaava novani izraz vrednosti robe i usluga na tritu.
Posredstvom cene preduzece ostvaruje profit, meri trino uee i svoju profitabilnost.

Broj realizovanih usluga i proizvoda koji se moe prodati na odreenom tritu u odreeno
vreme zavisi od veliine prodajne cene koju preduzee odreuje. Svaka promena cene utie
na prihod, obim prodaje i trokove poslovanja, a preko njih i na dobit.
Da bi se ostvarila relativno trajna dobit cena mora da postane
integralni deo strategije ne samo marketinga nego i preduzea.
Uobicajno pitanje koje se postavlja je kako se formiraju cene? Pre samo formiranja preduzece
mora najpre da postavi ciljeve, a zatim iz teriskog dela metoda formiranja cena da zakljuci na
koji ce to nacin obaviti. Postoji mnogo faktora koji uticu na formiranje cena, jedni od
najznacajnih su :stanje trokova, tranja i konkurencija, dravni propisi.

3. TRZISNA KONKURENCIJA-POJAM
Trzisna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparnistvo izmedju
ucesnika u ponudi robe sa ciljem svakog ucesnika da trziste svoje robe prosiri na racun
drugih ucesnika. Medjutim, definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu
stranu traznje jer osobine i reakcije traznje takodje uticu na karakteristike konkurencije.
Definicija
Konkurencija je takvo trite koje podrazumeva3:
trzisnu utakmicu izmeu prodavaca iji je cilj da svoju robu prodaju po sto
boljim uslovima i u to vecem obimu;
trzisnu utakmicu izmedju kupaca koji se nadmecu u pritisku na cene kako bi
dosli dozeljene robe;
trzisnu utakmicu izmeu prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari
to povoljnije uslove za sebe.Prema tome, trzisna konkurencija se ne moe posmatrati
kao fenomen usko povezan samosa ponudom na trzistu. Konkurencija se javlja i
izmedju preduzeca jer sva preduzeakonkurisu za potrosacki dohodak, ali i izmeu
potroaa jer i oni nastoje da ostvare svojeciljeve kupovina dobara po sto povoljnijim
uslovima.
Prema tome, trzisna konkurencija se ne moze posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa
ponudom na trzistu. Konkurencija se javlja i izmedju preduzeca jer sva preduzeca
konkurisu za potrosacki dohodak, ali i izmedju potrosaca jer i oni nastoje da ostvare svoje
ciljeve kupovina dobara po sto povoljnijim uslovima.
Konkurentski odnosi medju ucesnicima na trzistu zavise od brojnih faktora, ali su neki od
najvaznijih ipak:
-broj i velicina ucesnika na trzistu (kupaca i prodavaca),
-snaga pojedinacnih trzisnih ucesnika,
-homogenost odnosno heterogenost roba,
-stepen elasticnosti ponude i tranje.
3

Milicevic V:Medjunarodni menadzmentizmenjeno izdanje,Fakultet organizacionih nauka

8

3.1 VRSTE KONKURENCIJA

Vrste koje postoje su :
savrsena
monopol
3.1.1

SAVRSENA KONKURENCIJA

Potpuna, apsolutna ili savrena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju cije je osobine
neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja trzisnog mehanizma.
Takodje, kroz poredjenje trzisnih stanja koja su zastupljena u savremenim trzisnim
privredama sa trzisnim stanjem koje bi postojalo na trzistu potpune konkurencije moze se doci
do znaajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema.
Potpuna konkurencija predstavlja trzisno stanje sa sledeim karakteristikama:
o atomiziranost ponude i traznje
o homogenost robe
o ni medju prodavcima ni medju kupcima nema udrzivanja ni dogovaranja
o slobodno kretanje kapitala, rada i robe
o potpuna informisanost svih ucesnika na trzistu
3.1.2

MONOPOLSKO TRZISTE

Odreeno preduzee je monopolista ako je jedini proizvodjac odredjenog proizvoda ili

usluge na odredjenom trzistu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta, odnosno
ako potrosaci nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. Na trzistu moze,
postojati i monopolista sa strane traznje to bi bilo preduzece koje je, iz razlicitih razloga,
jedini kupac odredjenog proizvoda sto ga cini sposobnim da utice na uslove pod kojim taj
proizvod kupuje. Trziste na kome postoji monopol sa strane traznje nazviva se monopson.
Potpuno monopolisticko trziste odnosno monopolisticka konkurencija predstavlja trzisno
stanje sa sledecim karakteristikama:
o postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odredjenog proizvoda
o neelastinost traznje je potpuna
o mobilnost kapitala, rada i robe je ogranicena ili potpuno onemogucena
o ne postoje bliski supstituti za proizvod
o barijere za ulazak na trziste i izlazak sa trzista su visoke
U uslovima monopola onemoguceno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona
ponude i tranje) zbog toga sto je prisutna velika koncentracija ponude odnosno
traznje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). Postojanje ovakve konkurencije
na razliite nacine utice na neefikasnost ekonomskog sistema monopolista nije
zainteresovan da povecava efikasnost proizvodnje kako bi postigao visi profit jer je
u poziciji da visi profit ostvaruje povecanjem cene.
Drzava je ta koja pokusava da svojim merama razbije monopolsko trziste.
4. TRZISNA MOC
Ekonomisti definisu trzisnu moc kao sposobnost preduzeca ili vise njih
da u duzem roku na nekom trzistu profitabilno poveaju cenu i to iznad granicnih
troskova , odnosno konkurentne cene . Ovakva definicija trine moi je suvise
opsta i teorijski postavljena , jer polazi od savrsene konkurencije i date cene . U
savremenim uslovima poslovanja nemoguce je naci savrsenu konkurenciju pa je samim
9

tim i analiza trzisne moci koja polazi od cene na konkurentnom trzistu vrlo
komplikovana i tesko sprovodljiva . Ipak , konkurentna cena ima primat u ekonomskoj
analizi , jer uzimanje trenutne cene moze dovesti do pogresne procene trzisne moci .
Moze se dogoditi da zbog vrlo visokih trenutnih cena dalje povecanje cene nije
profitabilno , sto ukazuje na to da preduzece koja povecava cenu nema trzisnu moc , a ona
je u praksi monopol .
Svako preduzece moze povecati cenu svog proizvoda , medjutim to povecanje nije uvek
profitabilno . Razlog za to je injenica da nema svako preduzece trzisnu moc . Samo ona
koja je ima moze ocekivati profitabilno povecanje cene svog proizvoda . Da li ce neka
korporacija imati trzisnu moc ili ne , u velikoj meri zavisi od toga da li postoje
bliski suparnici za njen proizvod . Ako ima bliske suparnike onda je povecanje cene
neprofitabilna akcija , pa shodno tome nema ni trine moi.
Proucavanje trzisne moci zahteva razresavanje veze tog pojma i pojma
monopolske moci. Ovi pojmovi su uglavnom meusobno zamenjljivi i koriste se da bi
objasnila situaciju kada neko preduzece moze profitabilno poveati cenu iznad
konkurentnog nivoa, odnosno kada je cena iznad granicnih troskova.
Medjutim, postoje autori koji potenciraju na razlicitim tumacenjima ovih pojmova. Kod
ovih autora razlika izmedju trzisne i monopolske moi ogleda se u velicini
trzisne moci. Tako se za neko preduzece koja ima malu monopolsku mo, jer se
proizvodi neznatno razlikuju od konkurentskih ili ima lako dostiznu prednost u
odnosu na konkurenciju, kaze da ima trzisnu moc. Dok se na drugoj strani, za
preduzeca koje imaju znacajniju trzisnu moc, koja nije lako dostizna, kaze da imaju
monopolsku mo.4 Razlika je po njima u veliini trzisne moci.
4.1 POKAZETELJ TRZISNE MOCI
Kod proucavanja trzisne moc neophodno je sponemnuti pokazatelja koji nam pomaze da
izracunamo njenu moc. Najpoznatiji je Lernerov indeks. Ovaj indeks se definise kao odnos
izmedju cene i granicnih troskova, koji predstavljaju cenu u uslovima savrsene
konkurencije. Ako se cena obelezi sa P, a granicni troskovi sa MC, onda bi
Lernerov indeks mogao se iskae preko obrasca P-MC 5
P
U suvremenoj ekonomiji ne postoji neki potpuno precizan pokazatelj trzisne
moci. Cesto se trzisno ucesce uzima kao centralni pokazatelj trzisne moci.
Medjutim, veliko trzisno ucesce ne znaci uvek i veliku trzisnu moc. Da bi
preduzece koje ima veliko trzisno ucesce imalo i veliku trzisnu moc, mora imati
i sposobnost profitabilnog poveanja cene iznad konkurentnogcnivoa, sto zavisi od
elasticnosti potraznje.
5. ZAKLJUCAK
Prelazak na trzisni nacin poslovanja zahteva od proizvodjaca objektivnije poslovno ponasanje
i procenjivanje buducih poslovnih aktivnosti. Koncepcija poslovanja mora se prilagoditi
trinom nainu poslovanja, jer su se i drugi uslovi znacajno promenili.
Kako bi proizvodjaci mogli doneti kvalitetne poslovne odluke, moraju dobro poznavati
trinu strukturu, prilagoditi se trzistu u pogledu velicine i proizvodnog programa, kao i

4 Market Power Handbook

5 Motta, M.
10

pripremi plasmana proizvoda za trziste. Isto tako moraju uociti i zakonitosti koje deluju na
trzistu, kako bi mogli odrediti trzisnu strategiju i pravilno usmeriti svoju proizvodnju.
Istrazivanje trzista omogucava proizvodjacima smanjenje trzisnog rizika, odnosno omogucuje
povecanje verovatnoce uspeha, kao i povratnu informaciju od potrosaca, bez kojih je
nemoguce razumeti dinamiku trzista. Samo temeljnim istrazivanjem i stalnim pracenjem
trzista, proizvodjaci u mogucnosti su postici kvalitetnu poslovnu politiku.
Da bi vodili kvalitetnu poslovnu politiku moraju obratiti paznju na konkurenciju i trzisnu
moc, jer su one sastavni deo trzista.

6. LITERATURA
[1] D.Kragulj, Ekonomija, FON, Begrad, 2003.
[2] www.fon.rs
[3] http://www.ekfak.kg.ac.rs/
11

[4] Veselinovi P., Ekonomija, Beograd 2009

[5] Mikroekonomija prezentacija
www.apeiron-uni.eu/lycboardclient/Detail.aspx?DocumentID=4259
[6] Market Power Handbook
[7] Motta, M.
[8] Milicevic V:Medjunarodni menadzment
izmenjeno izdanje,Fakultet organizacionih nauka

12