Tibor ivkovi

SKANDINAVSKI
MITOVI

GERMANI
ermani su zajedniko ime za nekoliko slinih, srodnih grupa
indoevropskih naroda od kojih su nastali Nemci, Skandinavci i
Englezi. Najstarija stanita Germana bila su na podrujima
dananje vedske, SlezvigHoltajna i istonim podrujima donje Saske.
Prema istoriaru Tacitu Germani potiu od boanstva Tuista koje je
imalo tri unuka i od njih vuku poreklo tri glavna plemena Ingevoni,
Istevoni i Herminoni. Za Germane znaju i Grci te ih Pitej (etvrti vek pre
nove ere) spominje, kao i helenski naunik Posidonije (13551 p.n.e.) i
Rimljani Salustije i Livije.
S obzirom na to da su se Germani nalazili na teritoriji neprestano
izloenoj udarima raznih naroda koji su nadirali sa istoka, oni su se tokom
vremena pomerili do Rajne i tamo doli u sukob, prvo sa Galima, a zatim i
sa Rimom. U poetku je bilo oko 300 germanskih plemena, ali se kasnije taj
broj smanjio usled ratovanja i stapanja manjih sa veim plemenima. S
obzirom na plemensku diferencijaciju Germana, treba imati u vidu da su
oni na taj nain gubili neke zajednike osobine i razvijali se posebno, po
grupama i na teritorijama koje su naselili. Njihovo sedite je bilo u Junoj
vedskoj, istonim delovima donje Saske i u lezvigHoltajnu. Iz tog
epicentra oni su prodirali na razne strane Evrope da bi u petom veku
nae ere preplavili gotovo itavu Evropu i delove severne Afrike. Na taj
nain oni su sa sobom irili svoje obiaje, (u to vreme veoma okrutne i
divlje), ali isto tako i svoje usmeno blago, prie, pesme, mitove.
Germani nisu uspeli da se zadre svugde gde su se naselili. Sva plemena
koja su prodrla zapadno od Rajne vrlo brzo su bila unitena ili asimilovana
od lokalnog stanovnitva. Pod uticajem starosedelaca germanski mitovi,
legende, pesme, koje su oni doneli u novoosvojene zemlje, uspele su da se
odre u bitno izmenjenoj formi. Mnogi toponimi i rei u dananjim
dravama koje su Germani nekada davano zaposeli i izgubili, ostali su da
svedoe o hjihovom uticaju. Od takvih mitova, koji su nastali meanjem
rimskog, starosedelakog i germanskog mi nemamo velike koristi. U takvim
mitovima teko se moe razdvojiti ta je starije a ta mlae, ta je preuzeto
2

Skandinavski mitovi

iz drugog mita, moda ak i od drugog naroda itd. Takvi mitovi nisu izvorni
i mogu samo da nas upute na pravi trag u potrazi za izvornim mitom. Ti
zaprljani mitovi esto obrauju legende onih krajeva iz kojih su
Germani doli, ali sada, u novim uslovima, u novoj domovini, struktura
prie se menja. Nema vie velikih movara, nema vie leda i inja po
poljima. Hteli oni to ili ne stari Germani moraju da prilagode svoj mit
prirodnim uslovima nove oblasti koristei pri tome mitove starosedelaca
ukoliko imaju slinosti sa njihovim shvatanjima i razmiljanjima o
bogovima i svetu.
Danas se u nauci jo uvek raspravlja o veoma tekom pitanju: Da li su
stariji nordijski ili germanski mitovi, iz kontinentalnih postojbina
Germana? Odgovor na ovo pitanje jo uvek nije dat ali su sve indikacije,
po mom miljenju, da je nordijski mit stariji, odnosno originalniji.
Podruje donje Saske i lezvigHoltajna bila su nastanjena jo pre
naseljavanja Germana.
Dakle, sasvim je mogue da su se na tom podruju sukobili mitovi i
prie dve razliite grupe naroda. S obzirom na to da je germanski element
bio nov i u usponu, ovi mitovi su pretrpili male izmene u odnosu na
skandinavske mitove. Stoga su razlike u onim najstarijim skandinavskim i
germanskim mitovima veoma male i na teritoriji zapadne Evrope nije dolo
do velikog zaprljanja mitova koji govore o nastanku sveta, bogova i
ljudi. Pod uticajem evropske kulture, Germani u ranom srednjem veku
stvaraju nove prie o junacima i bogovima koje prerastaju u mitove. Sve te
prie vrve od lokalnih kraljeva, prineva, princeza. I da li su to mitovi? Ili
su to ondanje savremene bajke. Takve prie koje sadre elemente mitskog
ometaju nas u traganju za istim prvobitnim mitom starih Germana.
Situacija u Skandinaviji je bila drugaija. Germanska plemena koja su
se tamo naselila u periodu prodiranja indoevropskih naroda, nala su se
na izolovanoj i retko naseljenoj teritoriji. Mit koji su doneli sa sobom imao
je sve uslove da se sauva u priblino izvornom predanju. Okrueni ledom,
mrazom, gustim umama, izolovani od ostalih plemena, Skandinavci su
sauvali svoj mit od raznih uticaja starosedelaca. Meutim, poto u tom
ranom periodu nisu poznavali pisanu re, oni su svoj mit prenosili sa
kolena na koleno. Razvijajui se dalje, prerastajui u organizovanije
celine, mit se formirao, obogaivan novim likovima, junacima, koji su po
merilima Germana bili dostojni da stanu rame uz rame sa bogovima. I
normalno je da u takvoj situaciji doe do kvarenja mita.
Postoji deo mitologije koji je tipian za sve narode, mit o stvaranju
sveta kosmogonija. O stvaranju kosmosa, bogova, planete, ljudi i ostalih
bia, dakle o pitanjima koja se tiu nastanka, govore sa retkim izuzecima,
kao to su afriki mitovi, sve velike svetske mitologije. Sve one kasnije
prie, svi oni kasniji mitovi nastaju kao preuveliavanje dela izuzetnih i
3

Skandinavski mitovi

velikih linosti kao i nesvakidanjih pojava, danas objanjivanih.

Skandinavska kosmogonija imala je jake preduslove da se odri u svom
starom obliku, relativno nepromenjena do Srednjeg veka. Mislim da su tri
preduslova vana za ouvanje mita o njegovom to izvornijem obliku: 1)
izolovana sredina, 2) odnos prema religiji i obredima i 3) relativno kasno
primanje hrianstva.
Pojam izolovane sredine sam dovoljno obradio i ne bih vie govorio o
tome. Stari Skandinavci su imali razvijen kult mrtvih kao i itav niz
magijskih radnji. U najranijem periodu oni nisu imali nikakve hramove i to
je veoma bitan faktor zahvaljujui kome su se dugo vremena uspeno
opirali hrianizaciji. Svi njihovi bogovi su u stvari bogovi prirode kojima
su date jo neke tipino ljudske funkcije. Primera radi, Tor, osim toga to
je bog groma, jo je i zatitnik hrabrih. Zasnovana na jakim tradicijama i
osnovnim pokretakim snagama prirode, skandinavska boanstva su teko
istiskivana iz uma starih Germana. Interesantno je to to su njihovi bogovi
u stvari personifikovane karakterne crte nekakvog idealnog bia.
Skandinavski bogovi su plemeniti, hrabri, prema neprijatelju surovi, a
njihova re i obeanje su zakon. Izuzetak u ovim vrlinama ini Loki iji je
lik sigurno najnejasniji meu svim skandinavskim boanstvima, ali o njemu
kasnije.
Hrianstvo je sporo osvajalo pozicije u Skandinaviji i skandinavski mit
je imao tu sreu da je dugo ostao izvan uticaja hrianstva koje je znatno
delovalo na mitove ostalih naroda Evrope. S obzirom na to da Skandinavci
nisu gradili hramove i da su se svojim idolima klanjali u umama i svetim
gajevima, putem izgradnje crkvi teko se moglo uticati na promenu
religijske misli u njih. Hriani su prilikom pokrtavanja Slovena ruili
njihove hramove i zabranjivali im da ih ponovo grade. Meutim, u
Skandinaviji nije bilo hramova, nije bilo ta da se rui i da se na taj nain
uniti paganska religija. Kada je hrianstvo zauzelo vre pozicije u
Skandinaviji, nakon vie od hiljadu godina od svog nastanka, mitovi su ve
bili zapisani i na taj nain spasili od zaprljanja. Tek kasnije dolo je do
spajanja nekih folklornih elemenata sa hrianskim obiajima. Ali, onaj
najstariji skandinavski mit je u to vreme bio spaen od destrukcije i
promene.
Uporeujui skandinavske mitove sa ostalim svetskim mitologijama
dolazimo do nekih zakljuaka koji nas zapanjuju zbog slinosti koja vlada
meu njima.
Skandinavska mitologija sadri jedan bitan element sa kojim se sreemo
na primer u Egiptu. To je pojam nita. Egipani ovaj pojam nazivaju
Nun koji je nastao iz Netera i koji je u sebi sadravao plamen i vodu.
Skandinavci ovaj pojam nazivaju Ginungagap, i kao to vidimo, da li
sluajno ili namerno, u ovoj rei je drugi slog isti kao i egipatski Nun. Iz
ovog Nuna dalje se po Heliopoljskom predanju razvio RaAtum, bog
4

Skandinavski mitovi

Sunca i po pravilu egipatski mitovi o stvaranju sveta svode se prevashodno

na nastanak Sunca. Iz Ginungagapa nastaje Ymir, din, koga ne smemo da
zamiljamo kao veliko humanoidno stvorenje koje je hodalo zemljom.
Njegovo ime znai konfuzna buka, tj. ono to su Grci nazivali haos.
Dalje iz tog haosa nastaju prvi bogovi i ostala zla stvorenja, koja se kod
Skandinavaca svrstavaju u veliki narod divova patuljaka, vilenjaka i
vetica. U svom korenu skandinavska i egipatska kosmogonija imaju velike
slinosti ali se dalje razdvajaju sve do onog trenutka kada nas skandinavski
mit ne podseti na grki mit o stvaranju sveta.
Sledei momenat u skandinavskoj kosmogoniji koji ima slinosti sa
indijskom kosmogonijom je nastanak kosmosa i rat izmeu bogova. U
indijskof mitologifi od mrtvog tela ubijenog prvog oveka Purue nastala je
vasiona. Od njegovih ruku nastali su katrije, od usana bramani, od nogu
udri, od bedara zemljoradnici, od razuma mesec, od oka sunce, od usta
vatra, od disanja vetar, vazduh od pupka, od uiju etiri strane sveta i od
nogu zemlja. Otprilike na isti nain nastao je svet u skandinavskoj
mitologiji od tela prvog dina Ymira. Ovakav pogled na nastanak sveta,
ako malo bolje razmislimo, isti je kao i teorija BigBenga. Nakon velikog
praska i haosa, svemir je iz stanja manje verovatnoe ureenosti krenuo
ka veoj verovatnoi ureenosti. Da li to znai da su stari znali, ili oseali,
principe delovanja sila koje su vladale u prirodi i u kosmosu?
to se tie rata bogova, meusobnog sukoba, obrauju ga oba mita.
Indijski nam govori o sukobu Asura i Indre a skandinavski o sukobu Aesira
i Vanira. U oi odmah pada slinost izmedfu rei Aesiri i Asuri i bilo bi
zanimljivo pitanje, da li su ta imena lingvistiki vezana. Aesiri su iz tog
sukoba izali kao pobednici, tj. sklopljen je mir. Razmenjeni su taoci i
malobrojniji Vaniri postali su gotovo Aesiri. Vaniri predstavljaju onu
divlju snagu prirode, vetar, vodu i vegetaciju, dok Aesiri predstavljaju
razum, to treba shvatiti kao ovekovo postepeno oslobaanje od
neukrotivih sila prirode.
Dakle, svi veliki mitovi o nastanku sveta, bogova i ljudi, bar kod
indoevropskih naroda, su u korenu isti. Svima je poznat haos, oganj i voda,
i nastanak sveta od tela ubijenog prvog oveka, odnosno dina. I jedni i
drugi znaju za rat koji se vodio meu bogovima, za njihove gradove gde su
iveli, za njihove funkcije u prirodi. Ali, skandinavska mitologija ima
izvesnih prednosti nad indijskim mitom o stvaranju zbog toga to kod
Skandinavaca postoji i Ginungagap, koji je izvor haosa, dok je kod
Indijaca prvo postojao haos. U Indiji, ukoliko je taj pojam i postojao, a
verovatno jeste, vremenom je nestao usled kontakta sa starosedeocima. S
druge strane, izolovani Nordijci, imali su sve anse da u originalu zadre
mit koji su sa sobom doneli iz svoje prapostojbine.

Skandinavski mitovi

IZVORI ZA SKANDINAVSKU MITOLOGIJU

rie koje su zabeleene u ovoj knjizi izvaene su iz dva stara
nordijska epa: iz tkzv. Mlae ede i Starije ede. Pesme i sage
mitoloke i herojske sadrine bile su tipine za Nordijce.
Prenoene su usmenim putem od skalda do skalda sve negde do poetka
dvanaestog veka. Tada je Simund Ueni poeo da ih zapisuje.
Simund Ueni je roen na Islandu oko 1057. godine, pedeset godina
nakon hrianizacije ostrva. U ranoj mladosti proputovao je Nemaku,
Francusku i Italiju, uei sa velikim arom sva znanja onoga sveta. Tako
pun znanja je bio Simund da mu se esto dogaalo da zaboravi osnovne
stvari ~ kao to je lino ime. Ako bi ga neko pitao kako se zove on bi esto
davao ime oveka o kome je neto upravo proitao. Kau da se takoe
bavio i astrologijom. Kada se vratio na Island, postao je svetenik oda,
poduavajui ljude o njima, studirajui religiju. Pored toga to je pisao
istoriju Norveke i Islanda, koje su izgubljene, prevodio je mitske i herojske
pesme severa, koje sve zajedno znamo pod imenom Simundova Eda. Te
pesme su nastale po svoj prilici negde u osmom veku ali je osnovna ideja
mnogo starija. Simund ih je zapisao u dvanaestom veku. Najstarija kopija
ovog teksta Mlae Ede (MS), je iz etrnaestog veka i nalazi se u
Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu.
Meutim, Simund nije bio jedini ovek koji je zapisivao pesme i sage.
Pedeset godina posle njegove smrti mi znamo za Snora Sturlesona, bogatog
oveka, koji je dva puta imao vrhovnu vlast u islandskoj republici. Bio je
veoma obrazovan i za njega kau da je dao Islandu i Severu isto onoliko
koliko je Livije dao Rimljanima. Izmeu ostalih dela napisao je komentare i
uradio korekciju za Simundovu Edu, poznatu kao MSS. Ona se naziva
Mlaa ili Snorova Eda. Mlaa Eda je sastavljena iz dva dela
mitolokog i herojskog. Mitoloke pesme govore o formiranju i destrukciji
sveta, o geneologiji, prirodi i avanturama bogova, magiji i svemu onome
to je moralno. Ovaj deo Eda izloen je u pesmi Suncu koju je,
pretpostavlja se, sastavio Simund. Pesma je snana meavina hrianstva i
paganstva. Na to nas upuuju sledei stihovi:
Ja u pevati tebi
ako te no prekrije
6

Skandinavski mitovi

kada na mistinom putu

ta mrtva hrianka
nee imati snage
da ti uini zlo.
Mlaa Eda je veoma zanimljva tvorevina. Ona poinje priom: Bio
jednom kralj Gilfi veoma slavan po mudrosti i magiji. On poeli da sazna
sve o bogovima na taj nain to e njih lino da pita. I tako on poe u
Asgard jedinom boijem domu. Kada je stigao tamo naiao je na
tajanstveno drvo na kome su se nalazila tri trona. Sve jedan vii od
drugoga. Pripoveda je, pretpostavljamo, uzeo ovu sliku iz hrama u
Upsali gde su bila prestola Odina, Tora i Freja, jedno iznad drugog. Gilfi
uzima drugo ime, Gangler i poinje da pita. Njega interesuje poreklo sveta,
prirode i doivljaji bogova. Ganglerova pitanja i odgovori koje on dobija
pomoi e nam da poredei ih sa Starijom Edom saznamo neto vie o
skandinavskoj mitologiji.
Kakav je bio poetak svih stvari, pita Gangler a Har, koji je na
najviem tronu, odgovara u stihovima:
Jednom je bilo doba
kada nije bilo nieg
ni peska ni mora
ni slanih talasa
ni zemlja nije postojala
ni nebo
samo drelo ponora.
Taj ponor je bio Ginungagap, bezdan bezdana, beskrajna jama i Har o
njoj pria: Na severnoj strani Ginungagapa leao je Niflhejm, dom
magliastih senki, cie zime, skupljene tame. Ali na jugu je leala sjajna
teritorija Muspelhejma. U sredini Niflhejma postojao je grmei bunar
Hverglemir koji je isputao 12 reka u snanim talasima. One su tekle u
bezdan i tamo se ledile ispunjavajui ga ledom. Ali, iskre vatre iz
Muspelhejma padale su po ledu. Ginungagap, prekriven ledom na koji su
padale iskre, poeo je da isparava. I tako, nastavio je Har, toplota je srela
hladnou, led se pretvorio u kapi, kapi su oivele i tako je nastala prva
forma ivih bia din Ymir. Da li je on bio bog, pita Gangler. O ne,
nikako! Daleko je on od boga. On je bio zao i otac svih ledenih dinova.
Pitam se ta je on jeo, nastavlja Gangler. Tada je ivela velika krava,
takoe nastala iz kapi, i din je dolazio po njeno mleko svaki dan. Boe,
odgovorio je Gangier, ali ta je jela krava? Ona je lizala kamenje
Ginungagapa koje je bilo prekriveno zaleenom solju.
I tada je Har nastavio da objanjava kako je postepeno nastao prvi
heroj, Bur, koji je izrastao iz kamenja, koje je krava lizala. On je bio dobar
i rodonaelnik bogova. Moemo opaziti da su din i Bur po svojoj ulozi isti.
7

Skandinavski mitovi

Ymir je otac dinova a Bur bogova. Bur je imao sina po imenu Bor. Kasnije
su se ove dve rase pomeale. Bor se oenio dinovom erkom i dobio tri
sina: Odina, Vilija i Vea. Da li je bilo razumevanja izmeu ove dve rase,
pita Gangler. Daleko od toga, rekao je Har, i tada mu je ispriao kako
su sinovi boga pobili sve dinove osim jednog i bacili telo staroga Ymira u
sredite Ginungagapa. Od toga dinovskog tela napravili su Zemlju od
njegove krvi mora, od mesa zemlju, od kostiju planine, od kose drvee, od
obrva nebesa i od uma oblake. Tada su uzeli udesne iskre iz Muspelhejma
i stavili ih na nebo. O onome to je bilo pre ovog trenutka takoe nam
kazuje jedan stari skandinavski ep Voluspa.
Sunce nije znalo
Gde je postavljeno
Mesec nije znao
Kakvu snagu poseduje
Zvezde nisu znale
Gde one stoje.
Nakon tog vremena sinovi boga su hodali po morskoj obali i tamo nali
dva debla od kojih su napravili oveka i enu. Prvi ovek se zvao Aske a
prva ena Embla.
Dah im je dao Odin
Razum im dao Henir
Krv i boju im dao Loki.
Nakon ovoga svi Aesiri, bogovi, otili su u sudnicu i dali nazive za dan,
jutro, poslepodne, podne, no i odredili kako da raunaju godine. Tada su
oni izgradili grad Asgard nasred Zemlje, oltare i hramove. Napravili su
topionice, kovanice i pravili su oruje i druge dragocene stvari. Svako
vee skupljali su se u velikoj dvorani Valhali gde su se gostili peenim
mesom i pili medovinu. To je bio zlatni period bogova i tada su svi na
Zemlji bili sreni. Za njih, kae stara pesma, bilo je bespotrebno da ele
zlato, sve dok se nisu pojavile tri devojke dina pune snage.
Na neki mistian nain javlja se udnja za zlatom kod bogova usred
njihovog zlatnog perioda. Tada su oni stvorili patuljke i naloili im da vade
zlato iz zemljinih dubina. Patuljci su inae nastali iz larvi koje su se zaele
u Ymirovom mesu tj. iz zemlje. I senka je poela da se sputa na zemlju i
zlatno doba je prolo.
U isto vreme deavaju se tri stvari: bogovi su poeli da koriste zlato,
dole su tri devojke dina i poeo je prvi rat. Odin je bacio njegovo koplje
meu ljude i to je bio prvi rat. Zlato je izazvalo kraj najlepeg perioda
Zemlje.
Tri devojke dina su tri sestre sudbine Prolost, Sadanjost i
Budunost. im su dole, poelo je da tee vreme. Za sreu je ono najtei
8

Skandinavski mitovi

udarac, kae germanska poslovica.

Najvei deo ledenog dela zemlje bio je nastanjen ledenim dinovima.
More je poput velikog prstena okruivalo svet. Na sredini zemlje bila je
teritorija gde su iveli ljudi, zvana Midgard koja je bila napravljena od
Imirovih obrva. Na sredini te ljudske zemlje nalazio se Asgard, grad
bogova.

Veliko drvo Igdrasil (Yggdrasil)

Har nastavlja dalje da pria Gangleru i dolazi na temu o Igdrasilu,

velikom drvetu koje proima itavu Zemlju i kosmos. Taj jasen, kae
Har, najvelianstvenije je drvo na svetu. Njegove grane proimaju
9

Skandinavski mitovi

zemlju i doseu do neba. Njegova tri korena su iroko odvojena i prolaze

kroz tri razliita podruja. Jedan ide kroz Ginungagap, iza kojeg je
Jotunhejm, zemlja ledenih dinova. Drugi koren se prua kroz Niflhej gde
se nalazi grmei bunar Hverglemi. Dan i no velika zmija Nidhog gloe taj
koren i Igdrasil mora da trpi strahovite muke o kojima ljudi ne znaju nita.
Ispod ovog korena lei Helhejm, dom smrti. Trei koren probija se kroz
nebesa i ispod njega ive bogovi i ljudi. Tu ive i tri suaje na sredini
duginog luka u bljetavoj palati pokraj svetog izvora Urda. Urd kvasi
svojom svetom vodom svaki dan veliko drvo tako da ono uvek ostaje svee i
zeleno. Ove devojke se zovu Norne i odreuju sudbinu ljudi. Ali, kae
Har, pored njih postoje mnoge druge suaje koje odreuju sudbinu
oveka im se rodi. ini mi se, pita Har, da ove Norne ne pripadaju
samo jednoj rasi? Neke pripadaju Aesirima, neke Vilenjacima, a neke su
erke patuljaka.
Meu granama Igdrasila ivi orao koji iznenadnim napadima na
Nidhoga pokuava da ga sprei da izjeda drvo. etiri jelena tre izmeu
grana i pupoljaka a veverica Ratatosk skae sa grane na granu, prenosei
poput glasnika, poruke izmeu orla i Nidhoga, i tako izazivajui sukob
izmeu njih.
Naravno ovakvo drvo predstavlja samo simbol nastao iz pokuaja
drevnih Skandinavaca da objasne neke zakone i pojave u prirodi. Ali ta je
tano taj simbol? Postoji tendencija da se drvo dovede u vezu sa Odinom
prostom analizom njegovog imena. Igg to znai uas, teror, strah, to
je jedno od Odinovih imena i rei drasil to znai konj. Meutim, ovakvo
razmiljanje ne dovodi do odgovora. Moda bi pre na ovo mitsko drvo
trebalo da gledamo kao na simbol venosti, simbol beskrajnosti i venog
obnavljanja. To je izvrsna slika bia u kome deluju dve sile stvaranja i
destrukcije. To je bie koje samo sebe unitava i samo sebe obnavlja.
Prema savremenom shvatanju prirode i sila koje vladaju u njoj moemo
rei da je takvo bie u stvari kosmos.
Ko je bio najstariji bog? pita Gangler. Mi smo ga zvali otac svih
ali je bio poznat jo pod dvanaest imena.
Otac svih, Odin ili Voden, najstariji je sin Bora i ene dina vrhovni
je bog u Edama. Nazivan je otac svih, bogova i ljudi, zatim otac
odabranih, tj. onaj koji bira, zbog toga to je on birao ratnike koji e
doi u Vaihalu. Kao putnik poznat nam je pod imenom Ig, ali je
najpoznatiji kao Odin. Odin oliava najednostavniju ljudsku ideju. Priroda
i duh su nerazdvojivi i on postaje vodi oveijh dua. Vazduh,
najrasprostranjeniji duhovni element, prirodno je srodan sa vetrom, koji u
besnim talasima pokree duu oveka. Inspirie ga, izaziva ludilo, stvara
poeziju, podie ratniki duh, gnev, olujne misli sve ono to nalazimo u
Odinovim osobinama.
Tor, bog groma, stoji po vanosti odmah iza Odina. Odin mu je otac a
10

Skandinavski mitovi

majka Jerd, enadin (ije ime znai Zemlja). Osim njih Har nabraja jo
itav niz bogova: Baldura, Tira, Bragija, Hodura i druge. Svi ovi bogovi su
bili pripadnici rase Aesira koji su iveli u njihovom gradu Asgardu. Meu
njima su ivela i ostala boanstva, boginje i Vaniri. Vaniri i Aesiri su bili
dve razliite rase i nije poznato kako su se pomeale. Ono to saznajemo iz
Eda je krajnje oskudno. Aesiri su sklopili mir sa Vanirima na taj nain
to su razmenili zarobljenike. Aesiri su za taoca postali Vanirima Mimira
koji je bio uvar izvora mudrosti i koji je svom neaku Odinu traio da mu
da oko da bi mu dozvolio da pije iz njega. S obzirom na to da Vaniri
predstavljaju iste prirodne sile i svu njihovu neukrotivu snagu vetar,
vodu. Ubistvo Mimira koga su dobili za taoca ima svoje simboliko
znaenje. Divlja snaga prirode ne trpi racionalni um, mudrost, ona je
nebouzdana i pokree se u unitavajuu snagu bez razmiljanja, iskljuivo
putem inercije, dogaaja koji trae odgovor na ve odigrane dogaaje.
Meutim, Odin izgovarajui arobne rei nad Mimirovom glavom postie
to da moe sa njom da razgovara prilikom donoenja izuzetno vanih
odluka. To u stvari znai. pomirenje duha i prirode. Duh je uskrsnut i
pokazuje nadmo nad elementarnim silama, i od tog trenutka oni ive u
simbiozi.
Od Vanira u Edama se spominju Niord, bog vetra i morske obale, iji
su sin i erka Frej i Freja, lepota i snaga. Aegir ija priroda nije jasno
definisana ne znamo da li je bog ili din. Frej vlada kiom, sunevim
zracima znai plodovima zemlje. Freja je boica dobre, rodne godine i
ljubavi, te bi se njene funkcije mogle pripisati i Frigi, majci bogova koja je
zatitnica svih vrsta ljubavi i sree u braku. Od Vanira spominje se jo i
Heimdal, uvar drhteeg mosta Bifrosta, odnosno duge. Kada doe do
sudnjeg dana on e duvati u svoj rog, Gialar, i objaviti poetak sukoba
mranih i svetlih sila. To nam daje potvrdu miljenju da su Vaniri
elementarna snaga prirode. U Asgardu je iveo jo jedan, verovatno za
objanjenje najtei lik. To je Loki. Mi ga nalazimo kako zajedno sa Odinom
uestvuje u stvaranju oveka. On esto putuje u drutvu bogova, tanije,
pridruuje im se na putovanjima na kojima ih esto uvaljuje u nevolje. On
je zavidan, uvek izdvojen od ostalih u svojim razmiljanjima, zloban,
prevrtljiv, nekarakteran, ali veoma inteligentan. Neki ga nazivaju
klevetnikom bogova, kae Har. On je pronalaza svih zala, sramota
bogova i ljudi.
U umetnosti lukavstva i perfidnosti on nadmauje bilo koje bie. esto
svojim postupcima stavlja bogove u veoma teke situacije iz kojih ih i
izvlai kada mu zaprete. U korenu njegovog bia je vatra koja sadri i
dobro i zlo. Kada je Loki bio kod kralja Utgarda, zajedno sa Torom, morao
je da izvri jedno junatvo pred dinovima. Izjavio je da moe da pojede
korito hrane bre od bilo kojeg dina. Kralj se sloio i ispred dinova
pozvao Logija da se takmii sa Lokijem. Logi je prodirao i korito i meso
11

Skandinavski mitovi

dok je Loki jeo samo meso. Kasnije, kralj Utgarda otkriva Toru da je Logi
u stvari bio vatra i da je zato prodirao munjevito sve ispred sebe. To znai
da se Loki borio protiv samoga sebe, svoje destruktivne prirode. Poto
vatra ima i pozitivnu ulogu u ljudskom drutvu, otuda pretpostavka da je
Loki u isto vreme i dobro i zlo bie. Iz jednostavne prie motiva lako je
razumeti moralne principe personifikovane u bogovima a koji se prenosei
na ljude materijalizuju kroz relgiju. Dobro i zlo kroz borbu elemenata
stvaraju ivot.
Na elu boginja stajala je Friga. U Edama je ona Odinova ena.
Majka je veine bogova i brino se stara o njima i njihovim ivotima. Ta
njena briga najbolje se manifestuje u prii kada je Baldurova sudbina bila
odreena i kada je on, shodno tome, trebao da umre. Tada je Friga
pozvala sve elemente prirode i naterala ih da joj se zakunu da nee
povrediti njenog sina. Pored Frige poznate su nam jo Iduna, Gefjun, Freja
i jo itav niz sporednih boginja kojima je ponekad posveen samo jedan
red. Vano mesto naravno pripada i Valkirama, devojkama koje su sluile
pale heroje u Valhali i koje su reavale ishode bitaka. Takoe su bile i
Odinove glasnice.
Mir izmeu Vanira i Aesira, jednom je ustanovljen da bi potrajao do
kraja boijeg roda. To je u stvari meavina religija dva plemena Severnih
Germana, u ranom periodu njihovog verovanja. Njihova verovanja su
vodila poreklo iz istog izvora ali su vremenom bila modifikovana zbog
razdvojenog ivota ove dve grupe. Pretpostavka je da su Vanire oboavali
stanovnici morskih obala koji su gajili duboko potovanje prema vetru i
vodenim boanstvima. Vaniri su iskljuivo bogovi prirode sa malo
moralnih elemenata u svojim karakterima. Snaga prirode stvara i unitava.
Jedno ivo bie izloeno je uticaju spolja i tako propada, dok opet,
zahvaljujui unutranjim snagama odrava ravnoteu. imamo stihove koji
nas upuuju na ovakav stav. Tiu se velikog kosmikog drveta jasena
Igdrasila.
Kupa se prozranom vodom
Nagrizan od strane zmije
Vie no i jedna druga stvar
Koja je smrtna.
Ta sveta voda izvora Urda obnavlja Igdrasil i tako mu omoguuje lanac
neprekidnog uskrsavanja, naravno ne u pravom smislu jer on nikada i
ne umire, sve do sumraka bogova kada e za trenutak njegov opstanak biti
ugroen ali e se ipak odrati u ivotu, dajui tako potvrdu o svojoj
personifikaciji sa znaenjem celokupan kosmos.
ta moe da mi kae o budunosti, pita Gangler a Har mu
odgovara. Prvo e doi zima, i tada on opisuje buduu propast sveta,
poplave, oluje, led, vatru i uasni rat, kraj sveta. Sve snage zla, haotine
12

Skandinavski mitovi

sile, primarni haos zatalasae se i krenue iz Muspelhejma i Niflhejma

protiv bogova formiranih po zakonima kosmosa. Tako e se estoko
sudariti, da e se Igdrasil zatresti. Stenje staro drvo. Monstrumi i
bogovi e se ubijaju meusobno. Sunce i mesec e nestati i zemlja e
potonuti. Zabeleeni su i stihovi koji govore o tom buduem sukobu.
Mi malo moemo videti u budunost
I tek emo malo nazreti
Kada Odin Vuka sretne.
Tok nordijske mitologije je poput drame: poeci sveta, zlatni vek
bogova, prva senka zla, zlo koje raste s vremenom, borba sa zlom i na
kraju Sumrak bogova i propast sveta. itav period od postanka do kraja je
ispunjen neprestanom borbom izmeu bogova i dinova. Oni se bore u
bezbrojnim borbama i ta borba e se nastaviti i u novom svetu koji e
nastati posle Ragnoraka, sudnjeg dana. Nordijska mitologija esto nema
srean zavretak, esto je kraj surov i iznenauje itaoca. Tako je i na
sudnji dan. Kada se ini da su sile zla zauvek unitene Odin opaa na
horizontu zmiju koja nosi u sebi zlo i samim tim produetak borbe. Odin
kae: Mi svi umiremo, ali slava koju smo stekli nikada nee umreti.
Ti si mi rekao mnoge udesne stvari, govori Gangler, ali ta je sa
boijim stanitima na nebu? Gde bogovi prebivaju. U odgovoru Har pria
o Odinovoj, Torovoj, Friginoj dvorani. Meu njima je Valhala koju je Odin
napravio specijalno za ratnike pale u borbi i koji su od tog trenutka
smatrani za njegove sinove heroje. Mora da je bilo mnotvo ljudi u
Valhali. Kako su oni ulazili i izlazili. Kolika su bila vrata te dvorane? A
Har odgovara:
Pet stotina vrata i jo etrdeset vie su u Valhali.
Ali ime je Odin hranio tolike heroje, pita Gangler. Meso divljeg
vepra Sehrimnira je bilo vie nego dovoljno da bi se svi zasitili. On bi bio
pojeden uvee a preko noi bi oiveo tako da je uvek bio sve i ukusan.
ta su heroji i bogovi pili? Da li su oni pili vodu? Za njih je trebalo
obilje pia, kae dalje Gangler. Zar misli da bi heroji u ime nagrade za
svoje rane i junatvo trebali da piju samo vodu? Ne, ne. Druga stvar je u
pitanju. U Valhali se pila medovina i bilo je uvek dovoljno za sve. A ta
su heroji radili preko dana, osim to su jeli i pili? Svaki dan se bore dok
se ne saseku na komade. To je njihova zabava. Ali kada se priblii vreme
obroka njihove rane bi se zacelile i oni bi ponovo bili spremni za boj.
Odin je moan i veliki, ree Gangler, kao to je i reeno u jednoj poemi:
Jasen Igdrasil
Je najvei od svih drvea
Kao Skidbiandir od brodova
Odin od Aesira
Sleipnir od konja
13

Skandinavski mitovi

Bifrost od mostova
Bragi od pesnika
Habrok od sokolova
I Garm od pasa.
Ali, da li svi mrtvi idu u Valhalu? Ne, dole u Niflhejmu je jo jedan
dom za mrtve kojim upravlja boginja mrtvih Hel. Ime mu je Helhejm.
Hladnoa, glad, neugodnost i dosada su njegove osnovne karakteristike pre
nego patnja. Svi umrli su bili tuni kada bi trebalo da idu tamo. Oni koji bi
umrli od starosti ili od bolesti ili su kod Hel. Helhejm je verovatno u stara
vremena potovan kao mesto zle sree a ne kao mesto okajavanja nekakvih
greha, kao u paklu kod hriana, koji je mesto ba za patnje i iskupljenje
greha. Hladnoa koja dole vlada je personifikacija stanja mrtvih. Odsustvo
svetla i topline gornjeg sveta dosada sve su to elementi za koje su stari
Nordijci mislili da prate oveka nakon smrti i odlaska u Helino carstvo.
Ulaz u ovaj svet uvao je Garm, ogromni pas, pandan grkom Kerberu. Da
li je to jo jedan dokaz da grki i skandinavski mit vode poreklo sa istog
velikog vrela mitova svih indoevropskih naroda? Ili je to samo kasnija
interpolacija. Opis Helhejma je u Edama, dat u Baldurovom snu,
kada Odin alje Hermoda da moli Hel da pusti Baldura natrag u Asgard
meu ive. Helino kraljevstvo je imalo devet nivoa. Nivoi su verovatno
odreeni stepenom hladnoe i dosade koji vladaju tamo. Verovatno nisu
ili na isto mesto oni koji su umrli od starosti, oni koji su se udavili, umrli
od bolesti itd.
Postoje stihovi koji opisuju neku dvoranu za koju samo moemo da
pretpostavimo da je re o Helhejmu.
Dvorana to postoji
Daleko od sunca
Tamo, u Nastrondu
ija se vrata otvaraju ka severu
Gde se kapi niz zidove cede
I teku kroz njene upljine
Dvorana koja je obmotana
Zmijinim velikim telom.
Tamo je ona videla prolaz
Kroz spore potoke
Videla je krvoedne ljude
I krivokletnike
Tamo Nidhog isisava
Mrtva tela
Vuk kida ljude
Razumete li vi to? Sada, kae Her, ako ti Ganglere eli da ide i
ako nema vie pitanja ti onda idi, ali zapamti da ne znam nikoga ko bi
14

Skandinavski mitovi

mogao da ti da odgovor na pitanja o budunosti ukoliko te ona bude ikada

zainteresovala. Gangler je zatim uo uasnu buku, uplaeno je gledao oko
sebe i s uasom primetio da su palata i grad nestali a da je veliko polje
potpuno prazno. Tada je uplaen pobegao kui i ponovo postao Gilfi.

Helhejm (Helheim)

15

Skandinavski mitovi

MAGIJA
eizostavni element koji prati svaku pagansku religiju jeste magija.
Ona je u velikoj meri prisutna i kod Skandinavaca. Ako uzmemo
da je magija prodirala na evropski kontinent iz Male Azije i iz
Egipta, a znajui za udaljenost Nordijaca od tih teritorija, zapanjie nas
injenica da su oni poznavali apsolutno iste naine za postizanje odreenih
ciljeva putem magije. Magija kojom raspolae Odin, uz Lokija jedini koji
njome barata, zasnovana je na runama, starom skandinavskom pismu. S
obzirom na to da je u to vreme ranog srednjeg veka veina ljudi bila
nepismena i da su samo retki srenici znali itati i pisati, sasvim je logino
da su za veinu stanovnitva rune bile neto sveto i tajanstveno.
Izraavanje misli putem zapisa predstavljalo je u oima tih primitivnih
ljudi veliku stvar i poznavanju pisma pripisivan je magijski karakter. Odin
je mogao da oivi, kao to je oiveo Mimirovu glavu, svako umrlo bie. On
je oiveo i staru proroicu Valu, a mrmljanjem tajanstvenih rei, formula,
uskrnjavao je svaki dan Sehremnira, divljeg vepra koga su Aesiri svake
noi jeli na gozbama, te je iz toga jasno da je on gospodar mrtvih.
Meutim, daleko je interesantniji Loki kao nosilac umetnosti magije. On
je pravi rano srednjovekovni arobnjak. On moe da uzima kakav hoe
oblik, da utie na volju svih ivih bia, kao to je uticao na Freju, moe da
leti i itav niz stvari. Sve to postie bez izgovaranja arobnih formula,
iskljuivo snagom volje to je blisko dananjem shvatanju natprirodnog.
Setimo se samo indijskih fakira i jogija koji postiu fantastine stvari samo
snagom volje. Jo najbolji primer je kralj Utgarda koji je u stanju da u
umovima prisutnih stvori predstavu o slikama koje zamisli. Kao na primer,
kada se Tor borio sa staricom Eli ili kada je trebalo da podigne maku. Sve
su to fantastine stvari i fascinira nas kako je taj izolovani narod uspeo da
razvije svoja magijska razmiljanja na isti nain kao i drugi narodi, na
veem stepenu civilizacije, hiljadama kilometara daleko. U njihovoj magiji
se ocrtava i njihova filozofija. Utgardski kralj pita Tora ta je bre od
misli, to ukazuje na dubinu razmiljanja ovog naroda prinuenog da misli
o surovoj prirodi koja ga je okruivala i tako podstie razvoj uma.
16

Skandinavski mitovi

Sve magijske operacije kojima raspolau heroji i zla bia skandinavske

mitologije upuuju nas na pomisao da je morala postojati neka zajednika
poetna ideja koja je nastala u kolevci velike grupe indoevropskih naroda.
Gde je taj centar i koji narodi su se nalazili u njemu mi ne znamo, ali
moemo pokuati to da otkrijemo upravo preko mita jer se u njima nalaze
oni praelementi iz kojih su se razvili noviji mitovi usled razliitih faktora.
Uporeujui najpoznatije i najouvanije indoevropske mitove moemo nai
mnoge dodirne crte kod naroda koji su teritorijalno veoma udaljeni. Prva
krava u skandinavskoj mitologiji po svojoj funkciji je veoma bliska
egipatskoj kravi sa poetka stvaranja. Nastanak sveta i kosmosa veoma je
slian indijskom mitu na istu temu. Odbacujui one elemente za koje je
jasno da su kasnije ubaeni u mit moda moemo napraviti jedan svetski
mit o nastanku sveta. Ukoliko pravilno protumaimo simbole i paljivo
lingvistiki prouimo imena bogova i prvobitnog haosa mi zaista moemo
da dokuimo tajnu sveta koja je zapisana u tim arhetipskim simbolima.

17

Skandinavski mitovi

NASTANAK BOGOVA
I NJIHOVA BORBA SA
ZLIM DINOVIMA
davna vremena, kada na zemlji nije bilo ljudi, ivela je krava iji
je dah bio sladak i ije je mleko bilo gorko. Ime joj je bilo
Auduhumla. ivela je na negostoljubivom mestu veito
obavijenom maglom. Tu nije bilo nieg do gomila snega i velikih ledenica.
Daleko na severu bila je no. Daleko na jugu bio je dan. Svuda oko
Auduhumle vladalo je sivilo sumraka.
Iznenada, doao je div sa hladnog severa i stao ispred Auduhumle.
Mora mi dati da pijem tvoje mleko, rekao je div kravi. Iako je njeno
mleko bilo gorko, divu je bilo prava poslastica. Krava mu je dopustila da
pije. Tako je on dolazio svakog dana da se hrani njenim mlekom.
Posle dugo vremena krava je ve potpuno navikla na diva i mirno je
provodila dane okruene pustoi. Meutim, jednoga dana dolo je do
promene. Auduhumla je pogledom traila neto za jelo i spazila je zrnca
soli ratrkana po ledu. Tada je poela da lie so i da duva svojim slatkim
dahom u nju. Tog trenutka pojavi se iz leda duga zlatna kosa i juni dan
zasija i sve postade isto i sjajno. Din koji je bio tu namrgodi se kada je
video svetlost zlatne kose. Auduhumla se nije obazirala na njega ve je i
dalje lizala so i glava oveka se pojavila van leda. Glava je bila toliko lepa
da je nemogue opisati i divno svetlo zrailo je iz njenih oiju. Din se
namrgodio jo vie kada je spazio tu lepotu. Ali Auduhumla je dunula i
trei put i tada se pojavio ceo ovek dostojanstveni heroj u punoj snazi i
lepoti. Kada je din video lepog oveka zamrzeo ga je celim srcem i to je
bilo jo gore, izgovorio je stranu kletvu. Zakleo se Ginungagapom da e se
boriti sve dok jedan od njh dvojice ne padne mrtav na zemlju. I on je
odrao obeanje. Nije prestao da se bori sve dok Heroj, ije je ime bilo Bur,
nije pao mrtav pod groznim dinovim udarcima. Nemogue je rei, kako se
uopte desilo tako neto, da jedno strahovito zlo moe da bude sposobno da
pobedi neto tako velianstveno i lepo. Ali tako je bilo. Kasnije, kada su
sinovi heroja odrasli vodili su borbu protiv dina i njegovih sinova. Dugo,
dugo vremena, din je bio blizu pobede sve dok jedan od sinova heroja koji
18

Skandinavski mitovi

je bio velike snage i mudrosti, a ije je ime bilo Odin, nije u velikoj borbi
pobedio dina. Proburazio ga je otrim kopljem tako da je dinova krv
pokuljala u monoj bujici i podavila ostale dinove sem jednog koji je
uplaen uspeo da se doepa planine.

Div i krava Auduhumla

Posle ovog dogaaja Odin je pozvao oko sebe svoje sinove, brau i
roake te im rekao: Heroji, mi smo izvojevali veliku pobedu. Nai
neprijatelji su mrtvi ili bee glavom bez obzira. Ne vredi da ostajemo ovde
gde nema vie zla da se borimo protiv njega. Heroji su se utke gledali.
Razmiljali su. Sever, jug, istok i zapad bili su puni zlih bia koja su bila
spremna da ih unite. Onda su povikali u jedan glas: Dobro si rekao odine.
Mi te pratimo, vodi nas! Juno, rekao je Odin je izvor toplote i svetlosti a
severno je tama i veita no. Od tamnog istoka sunce je poelo svoje
putovanje ka zapadnoj kui. Zapadni dom povikali su Aesiri.
Poto je reeno kuda e se ii Aesiri su krenuli na put. Odin je jahao u
sredini grupe jer su prema njemu gajili duboko potovanje: potovanje
kralju i potovanje ocu. Sa njegove leve strane jahao je Tor, Odinov snani,
ratoborni, prvoroeni sin. Sa njegove leve strane jahao je Baldur, najlepi i
najuzvieniji po svojim vrlinama od sve njegove dece. Iz njegovog lica su
izbijali zraci svellosti koji su oznaavali njegovu nevinost i plemenitost.
19

Skandinavski mitovi

Posle njih jahao je Tir, hrabri i snani bog rata. Zatim su tu bili jo Hodur,
koji je roen slep, Hermof, Bragi, Henir i mnogi drugi moni bogovi. Na
zaelju je ila koija u obliku koljke u kojoj je sedela Friga, Odinova ena,
zajedno sa svojim kerima, prijateljicama i pratiljama.
Jedanaest meseci oni su putovali na zapad, zabavljajui se usput veselim
pesmama i priama. Dvanaestog meseca razapeli su ator u podnoju brda
koje je bilo granica ka unutranjem moru. Ve prve noi bili su
uznemiravani misterioznim apatima koji su dolazili od morske obale i
prelazili preko brda. Bogovi su se uznemirili. Tir je eleo da vidi
tajanstvene prilike koje su isputale te glasove. Besan, on je.trao kroz vres
i ipraje neprestano se obazirui oko sebe ne bi li spazio nekog ili neto.
Friga i njene slukinje takoe su se probudile i drhtale su od straha. Odin je
probdeo itavu no jer je predoseao da e se neto dogoditi. Tako je i bilo.
U zoru, pre no to su Aesiri stigli da spakuju ator, strahovit uragan poruio
je motke na kojima je stajalo platno i pocepao u komade ruiastu tkaninu.
Besneo je takvom estinom da je s lakoom napravio ogromne talase i
snano tukao u lica heroja. Tor se od siline vetra klatio napred-nazad i
zaslepljen besom nasumice gaao kamenjem u pravcu iz kojeg je dolazio
vetar. Tir se sakrio u jednu jamu i tako se zatitio od vetra. Baldur je
pokuavao da utei majku, Frigu. Samo je Odin koraao mirno i
nepokorno. Rairio je ruke i podigao ih ka nebu te pozvao duha vetra.
Prekini neobini Vanire, (to je bilo ime koje je samo on znao), prekini
tvoju divlju igru i reci mi ime smo te mi uvredili da ovako postupa sa
nama? Vetar se smejao apatom i posle kratkog smeha sve je utonulo u
tiinu. Ali svaki zvuk koji je zamirao pretvarao se u oblik. Jedan po jedan u
ratrkanom poretku pojavljivali su se iz peina, iz uzanih procepa, sa
kronji drvea, iz trave. Svaki glas vetar, bio je jedan Van. Tada Niord,
njihov voa, stade ispred ostalih i ree: Mi znamo, o moni Odine, da ste i
ti i tvoja druina zaista Aesiri i da ste vi gospodari zemlje. Mi smo takoe
gospodari, ne zemlje, ali zato jesmo mora i vazduha i mislimo da smo
vodili slavnu borbu sa vama. To je bila divna zabava. Ali ako ti ne misli
tako i ako ti to nije zadovoljstvo, rukujmo se i zaboravimo taj dogaaj.
Poto je govorio, Niord je ispruio ruku, dugu i hladnu poput vihora vetra, i
stegao Odinovu desnicu. Odin je sve to primio iskreno kao i svi ostali
Aesiri. Svi oni su voleli pojavu dobre prirode dobrih prirodnih sila. Zato su
ponudili Niordu da krene sa njima. Niord je paijivo osmotrio svoju
druinu, zatim pogledao Odina i na kraju klimnuo glavom. Poto je Odin
dao svoj pristanak, on zazvida u znak pozdrava svojoj brai i roacima i
stade meu Aesire.
Posle ovog dogaaja oni su nastavili putovanje u pravcu zapada sve dok
nisu stigli na vrgh brda koje su nazvali Brdo sastanka. Nakon to su
dobro osmotrili okolinu posedali su u krug. Dok su tako sedeli, Baldur je
gledao u neodreenom pravcu i iznenada rekao: Zar ovo nije udno oe
20

Skandinavski mitovi

Odine? Preli smo ovoliki put a jo nismo naili ni na jedan trag dina koji
je pobegao nakon smrti njegovog oca i brae. Moda je pao u Niflhejm i
tamo poginuo primetio je Tor. Ali Niord prekide dalju diskusiju. Na
otrom, surovom severu, gde nevolje dolaze kao valjanje okeana, ivi din.
Tamo je podigao gradove i tvrave i doveo svoju decu da tu ive, decu koja
su gora od svoga oca. Kako ti to sve zna Niorde, pitao je otac Odin. Ja
sam ga video pre dosta vremena, odgovorio je Niord. Pre no to sam
doao u tvoju druinu, jedne noi kada me je muila nesanica, otiao sam
sa svojim roacima u Jotunhejm. Ovo je zaista uasna vest, rekla je
Friga. Dinovi e doi iz Jotunhejma i opustoiti zemlju. Nee biti
tako, otro je progovorio Odin. Nee biti tako, draga moja Friga. Ovde,
na ovom brdu, mi emo sagraditi grad gde emo iveti i odakle emo
kretati u rat, gore u Jotunhejm. To je dobro reeno oe Odine,
oduevljeno je povikao Tor dok mu je od uzbuenja crvena brada
podrhtavala, Tir je utao, Vidar se smekao ali nije rekao nita, ostali su
takoe utali. Predlog je bio prihvaen. Tada su Aesiri prionuli na posao
punom snagom i marljivou. Dane, nedelje, mesece i godine oni su radili
bez posustajanja, jer je njihova volja bila jaka. Za to vreme, Friga i ostale
boginje donosile su kamenje u tekim mermernim kolicima, vukle vodu u
zlatnim kofama, meale nenim rukama malter na srebrnim tanjirima. I
tako je grad rastao. Kamen na kamen, kula do kule, sve dok brdo nije bilo
krunisano.

Valhala
21

Skandinavski mitovi

Kada je grad bio dovren svi Aesiri su stali jedan do drugog i dugo
gledali u njegovom pravcu uzdiui od velike sree i zadovoljstva. Kula u
centru grada, koja je svojom visinom nadvisila sve ostale, bila je Odinova.
Nazvali su je Vazduni tron. Odatle je Odin mogao da gleda irom celog
sveta. Na jednoj strani pored kule nalazila se palata prijatelja gde je ivela
Friga. Na suprotnoj je svetlucao Gladshejm, palata od zlata u kojoj se
nalazila velika dvorana Valhala ija je tavanica bila prekrivena kopljima. U
njoj se nalazilo i nekoliko velikih lepo napravljenih stolova na kojima se
sluila hrana na Aesirskim gozbama. Imala je 540 vrata a kroz svaka je
moglo da proe 800 ljudi u jednom trenutku. Velika kovanica bila je u
istonom delu grada. Tamo su Aesiri kovali mono oruje i oklope.
Prve noi su svi veerali u Valhali i pili u zdravlje novog doma. Grad
Agard, rekao je Bragi, boiji glavni govornik. Tako emo zvati grad.
Tako je Bragi rekao i tako je bilo.
Sledee jutro Odin se uspeo na Vazduni tron i pogledom obuhvatio
itavu zemlju, dok su Aesiri stajali okolo oekujui da im saopti ta vidi.
Zemlja je vrlo lepa, rekao je Odin, veoma lepa osim obale hladnog i
tamnog severa. Ali, avaj. Ljudi na zemlji su slabani i bojaljivi. U ovom
trenutku vidi troglavog dina kako dolazi iz Jotunhejma. On baca pastira u
more i stavlja pastirovo stado u dep. Sada uzima jednu po jednu ovcu i
lomi im kosti kao da su lenici. Pastir sve ovo gleda i ne pokuava nita da
uini. Oe, povikao je Tor, prole noi ja sam iskovao opasa, metalnu
rukavicu i eki. Sa te tri stvari ja u poi u Jotunhejm da kaznim dinove
za njihova zla dela. Odin je pristao. I tako je Tor otiao a Odin nastavio da
posmatra svet.
Ljudi na zemlji su besposleni i glupi. Meu njima ive patuljci i
vilenjaci koji prave ale na raun ljudi a te ale ljudi ne razumeju i ne znaju
kako da se odbrane. Vidim oveka kako seje penicu po polju dok patuljci
tre iza njega i zamenjuju seme za kamenje. Sada vidim dva vilenjaka koja
dre zagnjurenu glavu jednog oveka. Taj ovek je mudar i dobar, ali, evo,
sada su ga ubili. Oni meaju njegovu krv sa medom, stavljaju je u tri
kamena kraga i sakrivaju ih.
Veoma ljut na patuljke i vilenjake zbog onoga to je video Odin je
pozvao Hermoda, njegovog leteeg glasnika, i predao mu pismo sa
porukom za mala zla bia da dou na njegov dvor u Asgard. Kada su
primili Hermodov poziv u kojem je stajalo da bi Odin bio sretan da ih vidi
kod njega u Gladshejmu, vilenjaci i patuljci su bili veoma iznenaeni. Bez
ikakvog dogovora, glupi i brzopleti kao to su bili, oni su krenuli za
Hermodom poput jata ptica.
Kada su stigli u Asgard nali su Odina, koji se spustio sa Vazdunog
trona, kako sedi sa ostalim Aesirima u sudskoj dvorani Gladshejma.
Hermod je sleteo unutra, pozdravio Odina i pustio patuljke i vilenjake da
uu u dvoranu. Odin mahnu malim biima da priu. Plaljivo apuui oni
22

Skandinavski mitovi

su se pomaljali jedan iza drugog zbijeni u gomilu. Prvi Odinov poziv nije
bio dovoljan pa ih je on pozvao jo tri puta dok konano nisu doli do
podnoja njegovre stolice. Odin im je govorio mirno, tiho, ozbiljnim tonom
o njihovoj grenosti i sklonosti ka tetnosti. Neki, najraviji meu njima,
najgorih manira, smejali su se Odinovim reima. Ipak, mnogi su paljivo
gledali i sluali Odina svesni istine sadrane u njegovim reima. Neki su
ak i plakali. Najzad Odin se obrati dvojici koji su usmrtili dobrog oveka.
ija je bila krv, pitao je, koju ste pomeali sa medom i stavili u krage?
O, odgovorili su patuljci skakuui i pljeskajui rukama, to je bila
Kvasirova krv. Zar ne zna ko je bio Kvasir? On je doao meu nas i irio
je mrnju ljudi prema Vanirima, vie od sedam godina. Toliko je bio
pametan da su ljudi mislili da on mora biti neki bog im tako mudro zbori i
radi. Nedavno, mi smo ga nali kako lei utopljen u vlastitoj pameti na
pustoj livadi. Onda smo pomeali njegovu krv sa medom i stavili je u tri
velika upa koja smo zatvorili i sakrili. Zar nismo dobro uradili Odine?
Dobro uradili! Dobro uradili! Vi okrutni kukaviki, laljivi patuljci! Ja
sam svojim oima video da ste ga vi ubili. Sram vas bilo! I tada Odin poe
otro da ih napada za sva zla dela koja su poinili. Oni koji su bili
najzlobniji, rekao je on, od sada e iveti duboko u zemlji i radie na
odravanju velike vatre u centru zemlje. Oni koji su bili samo tetni kopae
zlato i dijamante i obraivati ih. Najgori od vas moraju nestati u dubinama
zemlje!
Tada Odin zamae svojim rukama i patuljci se zavrtee u krug. Vritei i
brbljajui poskakivali su dole niz stepenice palate i jo daIje, van gradskih
kapija, sve do velike zelene poljane gde je bila iskopana rupa, duboka
toliko, da joj se nije videlo dno. im su oni kroz nju nestali u dubinama
zemlje nje je nestalo i livada je ponovo bila kao i pre. Od tada patuljci e
iveti pod zemljom.
Meutim, vilenjaci su jo stajali ispred Odina uplaenih lica i oiju
punih suza. Njihove suze su izgledale kao jutarnja rosa. A vi, rekao je
Odin, gledajui u njih prodornim pogledom. A vi O Odine, prekinuli
su ga oni govorei svi u glas i nesigurnim tonom mi nismo tako zli. Mi
nikada nismo uradili bilo ta loe. Jeste li uradili ikada neto dobro,
pitao je Odin. Ne, zaista ne, odgovorili su vilenjaci. Mi nikada nita
nismo radili. Onda moete ii, rekao je Odin, da ivite meu cveem, da
radite inae ete postati zlobni kao i patuljci. Ako ti hoe naui nas
neemrekli su viljenaci.
Odin je gledao okolo po Aesirima ne bi li meu njima spazio nekog ko
bi mogao da postane uitelj vilenjacima. Niord je klimnuo glavom i rekao:
Da, da. Ja u videti ta mogu da uinim. I onda je dugim korakom izaao
iz sudnice, proao kroz grad i na kraju kroz kapiju te seo na vrh litice.
Sledeeg trenutka poeo je da pokazuje znake uznemirenosti. isputao je
tanak, visok glas sve jae i jae. Glas je bio mekan, zavodljiv, kao glas
23

Skandinavski mitovi

due, ptiiji. Sa dalekog juga dolazio je slabaan drhtei odgovor koji je

rastao. Dva glasa su se meala sve dok se u jednom trenutku nisu spojila u
jedan. Tada kroz isto nebo zaplovie dve prilike. Divan par brat i sestra.
Njihova kosa kupala se u sunevoj svetlosti i vijorila na vetru. U
meuvremenu ostali Aesiri na elu sa Odinom iskupili su se na planinskoj
litici. Moj sin i kerka, rekao je Niord, ponosno okupljenim Aesirima.
Frej i Freja. Leto i lepota. Ruka u ruci.
Kada su Frej i Freja sili na planinu, Niord je uzeo sina za ruku i poveo
ga pun milosti prema palati. Gledaj dragi brate i gospodaru ta je dobar
mladi uitelj koga sam doveo da poduava male vilenjake.
Odin je bio veoma zadovoljan Frejovom pojavom. Ali pre nego to je
postavio njega za vrhovnog uitelja, eleo je da sazna za ta je on sposoban
a naroito za ta je najsposobniji da pouava.
Ja sam veliki uitelj za suneve trake i oblake, odgovorio je Frej, i
ako me vilenjaci prihvate za svog kralja ja u ih nauiti kako da koriste
pupoljke na cveu, da se obasipaju slatkoom prezrelog voa, da vode
pele kroz medene prolaze u cveu i mirisne livade, da paze nakot svih
ptica od najraznovrsnijih opasnosti, da se drue sa divljim zverima, da
pomau bogovima, da pevaju predivne pesme sve ovo i jo mnogo toga
vie ja znam. Ja u ih tome, ako mi dopustite, i nauiti. Rekavi ta je
imao Frej stade do svog oca ekajui Odinovu reakciju.
Tada Odin ree, ne skrivajui radost, koja mu se ocrtavala na licu i
oseala u glasu. To je dobro. Ti e im biti kralj. Frej se onda pozdravi sa
Aesirima i krenu na put, praen njegovim novim uenicima, u pravcu svog
kraljevstva Alfhejma, koje je jedno divno mesto pod suncem.

24

Skandinavski mitovi

NIFLHEJM
Asgardu je iveo jedan polubog koji se zvao Loki. On je, kada
bismo ga uporeivali sa Aesirima, bio samo slian njima. Radio je
uvek pogreno i ostao je nedovren. Bio je no i dan istovremeno.
izuzetan govornik, svojim pogrenim savetima esto je bogove uvalljivao u
nevolje. Kako je doao meu Aesire niko nije znao, niti je iko znao odakle
je doao. Jedanput ga je Odin ispitivao o njegovom poreklu. Loki je bio
izriit u tome da je on plemenit i da ima dobre namere kao i Aesiri. Rekao
je da je posle mnogo lutanja po zemlji i ispod zemlje naao na polusagorelo
srce jedne ene. Od tada, rekao je Odinu, ja postojim onakav kakvog me
vidite svi vi u Asgardu. Za Odina je to bila dovoljno strana pria i on
zaista vie nikada nije pitao da mu pria o svojoj prolosti.
Dok su Aesiri gradili njihov grad, Loki, umesto da pomae stalno je
lutao po Jotunhejmu i upoznavao se sa dinovima i zlim veticama koji su
tamo iveli.

Jotunhejm
25

Skandinavski mitovi

U Jotunhejmu je ivela jedna tako strana vetica da je gledanje na njen

greh i svirepost teralo na pomisao: Kako je Loki mogao da oeni tako
uasno bie. Nikada nije rekao da se oenio sa njom i da ive zajedno.
iveli su jadno i bedno, bez izobilja, sve zbog njihovih zlih srca. Vetica
mu je izrodila troje dece koja su bila tri nevolje oveanstva: Kuga, uas i
beda. Prvoroeni je bio Jormungand, monstruozna zmija. Drugi je bio
Fenrir, izuzetno divalj vuk. Trea je bila Hela, pola le, pola devojka. Kada
su Loki i njegova ena-vetica videli svoje uasno potomstvo, silno su se
zabrinuli.
ta e rei Aesiri kada vide ovo, pitao se Loki. Ali ne, mislio je u
sebi, oni nee videti moju decu niti u im dati mogunost da posumnjaju u
narav moje ene. Vratiu se u Asgard, samo na kratko, pozdraviu oca
Odina, ponizno, kako da nita ne skrivam od njega. Poto je to rekao, Loki
se pozdravio sa svojom enom, sakrio decu u kuu, zakljuao vrata i poao
prema Asgardu.
Ali sve vreme dok je Loki iao njegova deca su rasla. I u trenutku kada
je doao do zidina grada, Jormungand je postao tako velik da je njegova
majka bila primorana da odkrine vrata i da mu na taj nain omogui da
provue rep napolje. Meutim, on nije prestao da raste. O, kako je uasno
brzo Jormungand rastao. Niko ne zna kako je to bilo mogue, ali on je u
jednom danu izrasto do nesluenih razmera.
Za to vreme Odin je osmatrao svet sa svog vidikovca. Oima upravljaa,
vrhovnog gospodara, punim opreza, gledao je buenje jutra. Toliko je tiho
i mirno Friga, da i dalje moram ostati u lenjosti i umalosti u Asgardu,
rekao je Odin svojoj eni. Aji kada je malo bolje pogledao u pravcu
Jotunhejma, primetio je ogromnog dina. Ipak je dobro. Primetio sam
neprijateija bogova i ljudi i krenuu ka Jotunhejmu jer me zemlja treba.
Tako govorei spustio se sa Vazdunog trona i uputio prerna zlatnoj
kapiji Asgarda da bi stupio na zemlju obinih ljudi.
Veoma brzo Odin je stigao do Jotunhejma i zametnuo borbu sa dinom.
U kratkoj ali iscrpljujuoj borbi Odin je probo monstruma i on se uz krik
sruio.
Poto je ubio dina koji je terorisao to selo, Odin se pomeao sa
njegovim stanovnicima uestvujui u njihovim radovima, saoseajui sa
njima u njihovoj patnji, tuzi i radosti. Posmatrajui ove ljude i razmiljajui
o njima, Odin je nauio mnogo. Jedne veeri kada su se svi umorni vratili
sa svojih polja a sunce polako nestajalo na horizontu, Odin je skupio oko
sebe mlade krupne seljake i poeo da im govori o tome kako borba jo nije
zavrena sve dok dinovi i monstrumi slobodno ive oko njih. Govorio im
je da i oni mogu dobiti mo, te da mogu da povedu boj i postanu heroji kao
Aesiri. Iste veeri posle gozbe seljani zajedno sa Odinom odoe do
kovanice i tamo im on iskova za samo jednu no, oruje i oklope i naui ih
da ih koriste. U zoru on ree: Dovienja deco. Ja sada moram da krenem
26

Skandinavski mitovi

kui, ali me nemojte zaboraviti kao ni ono emu sam vas nauio, nego se
borite protiv neprijatelja. Nikada nemojte da prestanete da verujete u
hrabrost i istinu, nikada ne okreite oruje jedni na druge i nikada ne beite
pred dinovima i ugnjetaima.
Seljaci su pomno sasluali njegove rei i ispratili ga sa dunim
potovanjem. Odin se zaputio kroz tajanstvenu umu u kojoj nije bilo staze,
prolazio je preko tihe planine, preko okeana, sve dok nije doao na ono
mistino mesto gde se susreu nebo i zemlja. Tamo je u senci drveta
sakriven zelenom izmaglicom, leao Mimer, uvar izvora pameti i
mudrosti.
Mimere, rekao je Odin, dok mu je smelo prilazio, daj mi da pijem
vodu mudrosti. To je veliko blago to ti trai kao i mnogi drugi to su
prohujali ovuda u potrazi za mudrou. Ali kad su uli cenu vratili su se od
kuda su i doli. Ja u ti dati moju desnu ruku za voljenu mudrost,
ponovo je rekao Odin. Ne, odgovorio je nemilosrdno Mimer, ja neu
tvoju desnu ruku ali tvoje desno oko moe ponuditi.

Odin
27

Skandinavski mitovi

Odinu je u trenutku bilo ao kada je uo Mimerov predlog, ali to je

potrajalo samo tren i on je naglim pokretom iupao desno oko i bacio ga
Mimeru koji ga je prihvatio u letu i bacio u dubinu izvora. Zatim je Odin
priao Mimeru, uzeo rog iz njegove ruke i zahvatio vodu sa izvora
mudrosti. Istog trenutka on je spoznao unutranje svetlo za koje je bio
siguran da ga nije mogao dobiti od njegovog mrnjom iskvarenog oka. U
tom trenutku on je spoznao ta treba da uradi da bi zaista postao prvi meu
Aesirima. Krenuo je ka Niflhejmu. vrsto uveren u ispravnost onoga to
radi iao je ka severu, preko ledenog mora, kroz mrane predele maglu i
sneg, lica izloenog snanom ledenom vetru, sam u nepoznatoj zemlji,
ridajui i tugujui nad nedovrenim kreaturama koje su lutale bez ikakvog
smisla. Sada, rekao je Odin pun zbrkanih misli, ja sam doao na kraj
onoga to sam stvorilo i nedaleko odavde mora se nalaziti Niffhejm.
Nastavio je da ide dalje ka severu sve dok nije dosegao kraj zemljine
granice. Na ivici zemlje je legao potrbuke i drei se za jednu ledenicu
oprezno provirio u riui bezdan. Bio je to Niflhejm. U prvom trenutku
Odin je pomislio da je Niflhejm samo tamo i nita vie. Ali, poto je proveo
visei nad ponorom tri noi i dana, njegovo oko je spazilo jedan od
Igdrasilovih monih korenova. Igdrasil je bio staro zemljin-drvo, ije je
korenje prolazio kroz itavu zemlju pa ak i izvan granica Niflhejma. Odin
je dugo gledao, sve dok mu se oko nije zamorilo. Video je kako Igdrasilov
koren nagriza odvratna zmija Nidhog. Video je otrovna i bolesna bia koja
su jedno iza drugog izlazila iz Nastronda. Lutala su tim podrujem, gola,
bezimena, bez doma. Odin je gledao sve dublje i dublje u taj pakao, bezdan
bezdana, i video sve njegove bezobline, bezimene bolesti. Dole, ispod
njega, nalazili su se Nastrond, Igdrasil i Nidhog. Jo dublje nalazio se
grmei Hverglemir, bunar zla. Devet dana i noi ovaj hrabri Asa visio je
nad Nifihejmom duboko uljuljkan u svoje misli. Samo mnogo vie
hrabrosti i mudrosti nego to je imao, on se okrenuo i vratio tamo odakle je
i doao.

28

Skandinavski mitovi

LOKIJEVA DECA
ada je Odin spoznao sebe u dalekoj zemlji dinova - ledenih
dinova, dinova - planina, troglavih dinova sa vuijim glavama,
monstruoznih vetica, nastavio je putovanje bez zaustavljanja i bez
borbi sa zlim silama sve dok nije doao do sredine Jormungandovog tela.
Jormungand je jo uvek rastao i dostizao je fantastine razmere. Odin ga je
uhvatio svojim snanim rukama i bacio u najdublji deo okeana. Tamo, na
dnu okeana, Jormungand je nastavio da raste, sve dok nije shvatio da
njegov rep poinje da ulazi u njegova usta. Posle ovog saznanja da je
opasao zemlju prestao je da raste i ostao da lei na dnu tih i miran. Kada je
Odin bacio Jormunganda u okean i time oslobodio svet njegovog odvratnog
prisustva, krenuo je ka kui Lokijeve ene.
Vrata su bila irom otvorena i zla vetica-majka sedela je na stolici. Sa
jedne strane stajala je Heka, najmonstruoznija od svih udovita i ena.
Mnotvo dinova koraalo je dugim koracima iza Odina da bi izbliza videli
udnu Lokijevu decu pre nego to ih Odin ukloni. Fenrir i zla majka su ga
posmatrali ukoenim pogledima, radosnim i divljano sjajnim. Odin se bez
straha pribliavao odlunim korakom, posmatrajui ih hrabro i
nemilosrdno.
udesna keri Lokijeva, obratio se Heli, ti ima glavu kraljice,
dostojanstven izraz i velike prodorne oi. Ali tvoje je srce okrutno oruje i
ubija sve to je dobro. Bez sumnje, za tebe ipak postoji kraljevstvo. U
beskonanoj dubini postoji mesto gde se bacaju hladni leevi, gde due
tumaraju bez cilja. Tada Odin stvori donji svet blizu Niflhejma i Hela
propade kroz zemllju, nie i nie, ka bezdanu bezdana, gde je onda postala
vladarica avetima u svom domu zvanom Helhejm. Njeno kraljevstvo je bilo
ogromno. Imala je pod svojom vlau devet dugih i dubokih podruja.
Posle ovoga Odin je poeleo da Fenrir poe sa njim, obeavajui mu da
nee biti prognan kao njegov brat i sestra samo ako svoju divljanost
zameni za hrabrost a ako bude posluan i pokoran. Fenrir je pristao. Tako je
Odin krenuo na put preko okeana, izaao iz Jotunhejma i preao granicu
zemlje sve dok nije doao do nebeskih brda koja su neno drala severno
nebo u svoj njegovoj svetlosti. Tamo je pola u oblacima a pola na vrhu
29

Skandinavski mitovi

planine sedeo Heimdal, uvar drhteeg mosta Bifrosta koji je povezivao

nebo i zemlju. Heimdal je bio visok beli Van, sa zlatnim zubima i
velianstvenim rogom koji se zvao Gialar i koga je uvao skrivenog ispod
korena Igdrasila. Kada bi on duvao u njega zvuk koji bi se izvio opasao bi
itavu zemlju.
Odin nikada ranije nije upoznao Heimdala niti ga je ikada video. Ali nije
proao pokraj njega bez rei. Naprotiv, eleo je da mu postavi nekoliko
pitanja. Tako mu je postavio tri pitanja: Sa kim ima ast da govori. Ko su
bili njegovi roditelji, i tree, kako moe da objasni svoje prisustvo na ovom
mestu i svoje znanje.
Moje je ime Heimdal, odgovorio je uvar Bifrosta, i sin sam devet
sestara. Roen sam u poecima vremena na granicama zemlje. Hranio sam
se moju zemlje i hladnoom mora. Moje vaspitanje je bilo tako savreno
da ja trebam sna koliko i ptica. Mogu da vidim na stotine milja oko sebe,
kako danju tako i nou. Mogu da ujem jasno travu kada raste i vunu na
leima ovaca. Ja sam oduvek i zauvek u biti uvar drhteeg mosta koji
pazi da preko njega ne preu dinovi, zle vetice i patuljci. Je li i
Aesirima zabranjeno da preu Heimdaie? Mora li uvati most i od
njih? Naravno ne, odgovorio je Heimdai. Svi Aesiri i heroji mogu
slobodno da stupe na njega i ak e za njih biti dobro ukoliko ga preu. Ja
znam da se tamo nalaze tri svete devojke, veoma mone, kroz ije hladne
prste protie zlatna nit vremena i sudbine. Dosta Heimdale, prekinuo ga
je Odin, sutra emo doi i prei preko Bifrosta.
Odin se potom oprostio od Heimdala i poao svojim putem, natrag u
Asgard. Fenrir ga je pokorno pratio iako sa ne ba mnogo uivanja,
razmiljui o novim udima za koje je uo. Bifrost, svete devojke, niti
vremena. ta to sve znai? Ovako razmiljajui i udei se on je iao
penjui se asgardskim bregom. Proao je kroz zlatnu kapiju grada, uao u
palatu Gladshejm i na kraju u dvoranu Valhalu. Ba u tom trenutku Aesiri i
heroji okupili su se za veernji obrok. Odin je bez rei seo na svoje mesto
potpuno odsutan mislima. Poeo je da see velikog vepra Sehrimnira koga
su svake veeri jeli i koji je svako jutro ponovo oivljavao. Nikom nije palo
na pamet da uznemirava velikog oca Odina bilo kakvim pitanjima. Oni su
shvatili da on misli o neem vanom i poto su Aesiri jedna pristojna, rasa
ekali su da se veera zavri pa da onda ponu sa pitanjima.
Fenriri je za sve to vreme sedeo preko puta prelepe Freje. Ona, najlepa
i najdivnija, koja nikada u svom ivotu nije videla nita runo, prekrila je
lice rukama i vrisnula. U tom trenutku svi Aesiri su skoili da vide ta se
dogodilo. Odin je pogledao Fenrira i izdao nareenje da ga neko nahrani.
Posle toga, nastavio je on, ja u vam ispriati ta sam sve video i
doiveo. To je sve lepo oe Odine, odgovorila je Freja, ali ko e da
nahrani vuka, ko e da nahrani tu zlu i nevaspitanu zver? To u ja sa
zadovoijstvom uraditi, uzviknuo je Tir, koji je vie od svega voleo
30

Skandinavski mitovi

avanture. Zatim je uzeo tanjir i u njega stavio komad mesa, istrao napolje
dok je za njim, urlajui i njukajui, potrao Fenrir.
Posle ovoga svi su seli i priekali da se Tir vrati i da Odin pone da
pria svoje doivljaje, najzad doao je i Tir, seo za sto i Odin je poeo da
pria. Priao im je sve to je video, doiveo i uo, te na kraju svega o
belom Vanu i drhteem mostu. Govorio je o nitima vremena i svetim
devojkama. Aesiri su bili veoma tihi dok je Odin govorio. Na kraju, kada je
zavrio, svi su sedeli zamiljeni i u svojim glavama traili mogue
odgovore na sve te udne stvari. Prva je ustala Friga. Hajdemo moja
deco, rekla je ona podiui se od stola, hajde da odemo i pogledamo o
emi se radi. Ali Odin je smatrao da je mudrije da saekaju do sledeeg
dana i da na put krenu u ranu zoru. Aesiri su se bez prigovora priklonili
njegovom miljenju.
U zoru sledeeg dana Aesiri i heroji pripremie se za daleki put.
Meutim Vaniri su im pomogli da stignu veoma brzo do Heimdala. Niord
je doao sa obale mora zajedno sa ostalim vetrovima i poneo je Aesire ka
Bifrostu i tako njihovo putovanje uinio jednostavnijim i interesantnijim.
Kada su stigli do Heimala svi su oseali pomalo aljenje to je putovanje
tako kratko trajalo. Ali Heimdal je bio sretan to ih vidi, ako ne zaista u
srcu, onda se bar tako pravio iz obzira prema njima. Smatrao je da je dobro
to su Aesiri doli da vide Bifrost i tajnu koja se nalazila na njemu. Nije
Heimdal toliko bio sretan zbog njihovog prisustva. On je bio sretan i kada
je bio sam jer je tako navikao. Doite svi, rekao je Heimdal Aesirima,
pruajui svoje duge bele ruke u znak dobrodolice. Doite svi. Ah, ovde je
i Niord! Kako si roae? Naime, Niord i Heimdal su bili u rodu.
Kako je slatko i svee ovde gore, primetila je Friga, gledajui oko
sebe i oseajui da to treba da kae iz pristojnosti. Ti si veoma sretan
Heimdale, nastavlia je ona, uvek ima tako divan pogle oko sebe. Mora
da je divno biti uvar ovog predivnog mosta. Uistinu, Friga je iskreno
rekla da je most predivan, jer na zemlji nikada nije videla tako neto.
Bifrost, Bifrost!, uzvikivali su Aesiri iuavajui se na Heimdalovo
zadovoljstvo. Na najvioj taki mosta, rekao je on, nalazi se vrelo gde se
nalaze tri devojek koje odreuju sudbinu. Zovu se Norne. To su Urd,
Verdandi i Skuld. elite li da ih vidite danas? To emo i uraditi,
uzvikivali su Aesiri u jedan glas. Brzo Heimdale, otkljuaj zlatnu kapiju
mosta! Tada je Heimdal uzeo sveanj kljueva, gurnuo jedan u
dijamantsku bravu i kapija se otvorila uz tuan zvuk, kao kad kia kaplje
niz lie posle nevremena. Aesiri su u gomili krenuli prema kapiji ali kada
je Tor trebao da kroi na most, Heimdal je ispruio ruku i zaustavio ga.
Veoma mi je ao Tore ali ti ne moe prei. Ti mora da ide do izvora
sam drugim putem. To je zbog toga to si toliko snaan i teak da ako
stavi svoje stopalo na Bifrost on e se razbiti na komade ili e se zapaliti
od trenja izmeu njega i tvoje noge. ja u ti rei kojim putem da ide. Tamo
31

Skandinavski mitovi

su dve reke oblaka. Zovu se Kormt i Ermt. Ako ih pregazi ti moe doi
do izvora Urda iako su njihove reke oblaka brze i duboke.
Posle Heimdalovih rei Tor se sklonio sa kapije mosta uznemiren i
ojaen. Jesam li ja krenuo na put da se srdim, rekao je on, na svoju
vlastitu snagu? Na kraju krajeva, ta su za mene Urd, Norne, Kormt i Ermt?
Najbolje bi bilo da se vratim natrag u Asgard.
Ne Tore, rekao je Odin, ja te molim da ne ini takvu glupost.
Preklinjem te, razmisli ponovo. Kormt i Ermt su stvoreni zbog tebe a
Bifrost za nas. To je tako i ti tu nita ne moe. Svima e nam znaiti da
doemo do Urda. Sudbinu doseemo ili preko reke oblaka ili preko
Bifrosta!
Tada je Tor ostio kako se njegova srdba smanjuje i kako ga ispunjava
kajanje zbog onoga to je rekao. I bez gunanja i oklevanja skoio je u
dubinu uasne oblane reke ija je tamna para zatvorila njemu vidik. Poto
vie nisu mogli da ga vide, Aesiri su krenuli preko svetlucavog mosta
ivahni, raspoloeni, oseali su veliko zadovoljstvo dok su se pribliavali
izvoru. Na mestu gde su bili najistiji oblaci dosegli su najviu taku mosta
Tor je ve bio tamo, umoran i malaksao ali jo uvek smeo. Tada su svi
zajedno proli kroz vrata od istog obiaka. O, ta su oni videli! Gledajui
gore u beskonanu visinu kroz ruiasti vazduh spazili su Igdrasilove divne
grane, lisnate i meko-zelelene, kako se pruaju daleko u beskraj. Ovo
snano zemljin-drvo proimalo je svojim korenjem itavu zemlju. Na
najvioj grani Aesiri su spazili palatu u kojoj su ivele Norne, toliko svetlu
da ih je skoro zaslepila. Na susednoj grani bio je izvor Urda. Prskao je
hladnom vodom po listovima Igdrasila i neprestano ga podmlaivao. Dva
stara labuda kupala su se ispod izvora. Okolo su sedele Norne. Urd,
Verdandi i Skuld. Sve tri su bile mone i tvrdoglave. Jedna od njih je imala
glavu pokrivenu tkaninom. Sedei iznad povrine vode gledale su sudbinu
u njoj i jedna drugoj dodavale zlatne niti. Verdandi je uzimala niti u ruke i
nemarno ih prela, dok joj je Skuld kidala sve to bi ona napravila. Ono to
bi ostalo Urd bi doraivala i doterivala. Niti koje je Skuld prela niko nije
mogao videti. Ona nikada nije dolazila do kraja niti i obe sestre su bile
umorne od njenog posla.
Aesiri su stajali u gomili i gledali. Bilo je to zaista fantastino.
Posmatrali su lice Urd i hranili se mudrou. Hotimino su pogledavali lice
Verdandi i tako pili gorku snagu. Zatim su hitro bacili pogled na veo koji je
pokrivao Skuldino lice ali nisu nita mogli videti. Najzad, punih srca, oni
su se iskrali u tiini, jedan po jedan, otvorili vrata, preli most i pozdravivi
se sa Heimdalom, bez glasa, zadubljeni svaki u svoje misli, zaputili se kui
u Asgard. Meutim, kasnije je postalo uobiajno da Aesiri putuju k
Nornama svaki dan da bi saznali sudbinu.

32

Skandinavski mitovi

MEDOVINA
ednoga dana desilo se da je Odin sedeo u tiini pored izvora Urda i
tek uvee se popeo na Vazduni tron pritisnut tekim mislima.
Otac svih eleo je da vidi palatu patuljaka i da li je ona dovoljno
udaljena od ljudskog sveta. Njegovo otro oko prodrlo je kroz planine
Jotunhejma. To vee, uinilo mu se da je video suze na licima patuljaka.
Mogu li patuljci plakati, uzviknuo je otac svih, iznenaen onim to je
video. Video je kako Fialar i Gialar, patuljci koji su ubili Kvasira, klee i
suze. Da li to oni zaista plau, pita se otac svih ponovo, i da li se to oni
kaju? Ne, to nisu bile suze. Odin je to najzad shvatio. To je bila Kvasirova
krv zlatna medovina. To su tri, to su tri plemenita napitka, rekao je on,
Odhaerir je njegovo ime. I sada e patuljci piti taj napitak koji je ivot i
svetlost i svet e biti preplavljen slatkoom i srce sveta e umreti.
Ali patuljci nisu pili napitak. Oni su samo probali po jedan gutljaj, samo
kapljicu ili dve. Otac mnotva posmatrao je kako se oni ponaaju. Fialar i
Gialar i itava armija malih tamnih lica, obeenjaka bila je nagnuta nad
velikim krazima i svi su sputali usne na zlatnu medovinu. Smejali su se
uasno, poskakivali kroz vazduh udesnim pokretima. Zatvorenih oiju
prevrtali se preko glave, izbacivali zemlju iz njihovog podzemnog doma
poput besnih ivotinja, kotrljali se po tlu govorei besmislene i rune rei.
Sve ovo su zakuvali Fialar i Gialar koji su sada posmatrali svoju brau
koja su se polako skupljala oko njih. Fialar i Gialar su drali govor. Ostali
su ih sluali otvorenih usta, stegnutih pesnica, ukoenih pogleda. Na kraju
su ih nagradili gromoglasnim aplauzom. Zatim su u dugoj koloni, voeni
crnom zvezdom, naoruani, predvoeni od njih dvojice krenuli podzemnim
putem ka Manhejmu s namerom da odatle krenu ka Jotunhejmu.
Din Vafthrudnir, stari brbljivac, koji je uvek sedeo u svojoj dvorani
smiljajui teka pitanja za bogove, pogledao je ka nebu i izmenio brz
pogled sa Odinom. Ali patuljci nisu marili za Vafthrudnira i Odina. urili
su da to pre stignu do Ifinga. Ifing je bio dugaak potok koji je lenjo
proticao obruavajui se sa vrha brda ka dolini. Ni jedan din nije bio u
stanju da izmeri njegovu dubinu. To je u stvari potok koji zauvek razdvaja
Jotunhejm od ostalog sveta. Kada ga je stvorio, Odin je rekao sledee
stihove.
33

Skandinavski mitovi

Za sva vremena
Na ovom potoku
Nikada nee biti leda.
Na vrhu brda patuljci su naili na dina Gilinga koji je dremao. Oni su
znali koliko je Ifing dubok i znali su da ako sada gurnu Gilinga u njega on
vie nikada nee moi da izae i udavie se. Poeli su da raspravljaju o
vrednosti tog ina.
I ja sam ubio dina, ree jedan patuljak hvalisavo. I moda, ko zna,
moda su ga se Aesiri i uplaili. To je sve zbog toga to smo pili
Kvasirovu krv, rekli su oni puni samopouzdanja. I tada su uz pomo
hiljada i hiljada malih maeva, kopalja i titova, otkotrljali zaspalog dina
Gilinga u Ifing.
Otac svih je gledao i kako su patuljci smeno poskakivali poto su ubili
Gilinga i kako su hvalili sami sebe postavljajui se iznad dinova, bogova,
ljudi, sveta.
Nije za nas tako poniavajui posao, rekli su oni, da trimo ispred
blistavog Skinvaksa i da stvaramo dan ljudskoj vrsti, ve emo mi
gospodariti zlatom kao bogovi.
Ali usred ovih budalastih govora zemlja pod njima je poela da se trese i
mrak se pojavio izmeu njih i neba. Njihova radost je prestala kao da je
neka arolija pala na njih. Ispustili su oruje, uurili se jedan preko
drugog i aputali uplaeni. Din Sutong, Gilingov sin, koga su patuljci
upravo utopili, dolazio je u velikom besu sa eljom da osveti oevo
ubistvo. Patuljci su bili prestraeni. Din Giling je dremao i bilo ga je lako
savladati, ali budnog dina, ljutog dina, oni nisu bili u stanju da savladaju.
Njihova hrabrost koju su stekli pijui Kvasirovu krv, istopila se. I tako su
oni dopustili da ih Sutong sve ponese zajedno sa komadom zemlje na kome
su stajali.
Sutong je veoma brzo doao do okeana koji je u tom trenutku bio u
oseci. Spustio je komad zemlje zajedno sa patuljcima na pesak u elji da ih
voda udavi kada naie plima.
Ovde ste, rekao je Sutong, i ovde e te ostati sve dok vas gladni
zeleni talasi ne odnesu. Ali mi emo se onda udaviti, povikali su svi
odjednom. Poto im din nije odgovarao i poto se vratio na obalu i seo na
jednu stenu, oni su se rastrali traei upljine i peine na njihovom
ostrvu. Brkajui stopalima po pliaku Sutong se smejao i vikao:
Udavite se, udavite!
Tada se patuljci okupie i poee apatom da se dogovaraju ta da rade.
Svaki od njih je neto predlagao, ali poto su govorili u jedan glas nikako
nisu mogli da nau reenje. Tu optu gungulu prekinuli su Fialar i Gialar.
Nebo postaje tamnije, zvezde se ve pojavljuju i Skinfaksi e doi i talasi
e poeti da se nabiraju, ue se hrapavi glasovi erki morskog kralja. Ali,
zato mi sedimo ovde brbljajui kad moemo neto da uinimo, da
34

Skandinavski mitovi

podmitimo dina i da odemo u miru Da, da, vikali su smeni mali ljudi.
Treba mu dati nae kape pune dragulja, ili nae maeve ili pijuke, fenjere,
ili moda da mu obeamo da emo mu napraviti ogrlicu od vatre sunca i
cvea zemlje. Ili da mu napravimo brod nad brodovima? Glupost, rekli
su Fialar i Gialar, kako din da koristi te stvari? Nai maevi mu ne mogu
posluiti, on ne eli nae krampove ni lampe kada on ivi meu snenim
planinama a ne pod zemljom. Ne treba mu ni brod kada on moe i ovako da
pree preko mora. To to vi predlaete je besmisleno. Din voli ivot, on
pije krv, i pohlepan je na zlatnu medovinu. Tada svi patuljci povikae:
Dajmo mu naa tri kraga sa Kvasirovom krvlju, nae udesno pie,
Odhaerir!

Sa visokog trona Odin je uo sve to su patuljci priali. Slatkoa i

ivot, svetlost sveta su tu da zasite dinovu pohotu za hranom i krvlju to je
uas za oveanstvo, razmiljao je Odin. U tom trenutku on nije strepeo za
bogove. Dinovi nisu mogli da prodru do njih.
Sutong je takode uo razgovor koji je dopirao sa malog ostrva. Kakva
35

Skandinavski mitovi

je vrednost tog Odhaerira koga vi toliko hvalite, pitao je patuljke.

Odhaerir daje ivot, ljubav mudrost, odgovorili su oni. ta, pitao je
zapanjeno Sutong. Med i vino, kao krv bogova i mleko zemlje. Tada je
Sutong polako podigao stenu i spustio je na kopno u trenutku kada su besni
zeleni talasi prekrili mesto gde je ostrvo stajalo. Patuljci su skakali, smejali
se, pevali i trali ispred Sutonga da bi mu doneli zlatnu medovinu,
Odhaerir, koja se nalazila u tri velika kamena kraga puna do vrha.
Odhaerir, duhovni pokreta.
Sutong je podigao poklopce i zavirio u krage. Ne izgleda da ga ima
tako puno, rekao je on. Posle svega ne znam da li treba da probam ovo.
Ipak, odneu ih kui i dati mojoj erki Gunlod da ih uva.
Odin je dugo razmiljao posle ovog dogaaja. Bilo je sivo zimsko jutro
u Jotunhejmu led je bio na rekama, sneg na planinama, inje je ispisalo
hrapave rune po kori drvea. To je bila poruka bogovima i dinovima a
ljudima je izgledalo kao glupa zimska ala. Sutong je iao svom domu
tekog koraka dok je na svojim medveim pleima nosio Odhaerir, udesnu
Kvasirovu krv, ivotnu snagu. Odin je itao poruku: Ovo je zloslutno
Odine, ovo je tama. Mora li zlatna medovina da zauvek bude zarobljena u
ledenoj dvorani Sutongova doma? U trenutku kada je Sutong dao
medovinu na uvanje njegovoj erci Gunlod, srce Majnhejma je zadrhtalo i
postalo prazno i hladno. Odin je posmatrao sever, jug, istok i zapad,
obuhvatajui tako pogledom itavu Zemlju. Doite k meni, rekao je on i
dva hitrokrila gavrana doletela su do njega. Izgledalo je kao da doleu iz
niega i u trenutku oni su sa jednog mesta bili u stanju da prelete do nekog
drugog. Njihova imena su bila Hugin i Munin i doli su sa krajnjih granica
zemlje gde ih je Odin slao svako jutro. Svako vee im je govorio:
Ja se plairn za Hugina Ako se ne vrati kui i jo vie za Munina.
Nikada se jo nije desilo da se nisu vratili. I oni su ocu svih priali ta se
dogodilo proteklog dana. Ovo vee Muninova pesma je bila tako uasna da
je jedino bog mogao da je saslua do kraja. Hugin je udarao note, jako i
slatko. Kada su prenaglaene note osetile i Odinove ui on se spustio sa
Vazdunog trona i krenuo da se posavetuje sa Aesirima. Postojao je samo
jedan koji je Odinu mogao da da savet. A to je bio Odin lino.
Odhaerir, poeo je, koji je boiji dar, mora da se vrati ljudskom,
zemaljskom, boravitu. Kreni Munine, kreni Hugine, traite, zavrio je
Odin i sam krenuvi da trai ni sam ne znajui gde.
Tako je Odin putovao dugo u pravcu Sutongove palate, kroz zavejane
puteve Jotunhejma, preko otrih i visokih stena, preko reka, kroz no, sve
dok jedno letnje jutro nije doao na livadu u zemlji dinova. Devet robova,
Trolova, otrilo je stare zarale kose. Letnji dan je tek otpoinjao a njima
teak posao.
Izgledate tuni, obratio im se Odin i oni su poeli da mu se vajkaju
kako su njihove kose stare i zarale i kako nemaju dobar brus da ih naotre
36

Skandinavski mitovi

kako treba. Na ove njihove rei Odin im je ponudio da naotre kose

njegovim brusom. Trolovi su oduevljeno prihvatili Odinovu ponudu i vrlo
brzo su naotrili svoje kose, tako da su sada sa lakoom presecali vlati
trave. Ali sada, kada su napokon bili spremni za rad, oni su umesto da rade
poeli da se tiskaju oko Odina i da u jedan glas viu: Daj mi brus, ne daj
ga meni, meni, meni..., derali su se traei od Odina da im pokloni brus.
Sve to vreme Odin je mirno stajao meu njima i povremeno bacao brus u
vazduh hvatajui ga u padu. U tim trenutcima kada se brus nalazio u
vazduhu trolovi su pokuali da ga uhvate skaui oko Odina i oslanjajui se
u urbi jedan o drugog rukama i kosama. Otac svih je gledajui ka
horizontu bio veoma zamiljen. Nije znao ta da odlui. Kada je pogledao
dole bio je iznenaen i alostan. Video je trolove kako lee mrtvi do
njegovih stopala pobijeni otrim kosama jedni od drugih. Ovo je zla
zemlja, rekao je Odin posmatrajui mrtve trolove, i ja sam taj koji je
doneo zlo.
Odin je nastavio putovanje sve dok nije doao do kue Sutongovog brata
Baugija. Kada ga je Odin zamolio da mu da prenoite Baugi je poeo da
mu se ali ta ga je tog dana snalo. Vidi ovo seno prijatelju. Ja imam
veliko polje na kojem ga skupljaju za mene moji robovi. Meutim, danas
sam ih oko podne naao mrtve. Sada sam moram da sakupim seno a ne
znam kako u kada leto u Jotunhejmu traje tako kratko. Dobro,
odgovorio mu je Odin, nisam ba nevian radu a i ti e me sigurno
nagraditi kada zavrimo posao. Meni nije ispod asti da radim umesto devet
robova. ta je to to ti eli za nagradu, pitao je Baugi. Zlatna
medovina, Odhaerir, koju je Sutong dobio od patuljaka i koju uva njegova
erka Gunlod. A to, rekao je Baugi, to nije tako dobro za mog ednog
kosaa ali ako toliko eli imae to. To je na dogovor.
Tako je Odin radio za Baugija itavo leto. Umesto devetorice radio je
jedan. I kada je poslednje polje pokoeno i zimska izmaglica poela da se
prikuplja nad Jotunhejmom, bog i din su poeli da razgovaraju o dogovoru
koji je postojao izmedu njih. Otii emo zajedno Sutongovoj kui, rekao
je Baugi, i moj brat e ti morati dati napitak koji ti toliko eli. Ali kada
su njih dvojica dola kod Sutonga i pitali ga za medovinu, on se naljutio i
nije vie hteo ni rei da uje o tome. Ti nee to sam da pije brate, vikao
je Bougi. Ti moe da uzme koliko hoe i kada hoe, dok ovaj ovek
koji je radio no i dan za devetoricu robova i nije stao, ne moe da uzme ni
jedan gutljaj. Odhaerir je za nas dinove, besno je odgovorio Sutong, a
moja erka dobro ini to ga uva od patuljaka, ljudi, utvara, heroja i
Aesira. To mora biti uvano svim snagama Jotunhejma, burnim talasima i
beskrajno dubokim jamama.
Baugiju je posle ovoga postalo jasno da nema ta vie da trai i
predloio je Odinu da se vrate nazad i popiju po pivo. Ali Odin nije hteo da
odustane od svoje namere tako lako. Ti si mi obeao napitak od zlatne
37

Skandinavski mitovi

medovine, rekao je on ljutito. Ako ti ne moe da mi ga da onda sedi

pokrej mene i gledaj u kameni zid dok ne vidi ta i ja!
Tako su Baugi i Odin sedeli zajedno dugo, dugo, sve dok svojim
pogledima nisu napravili malu rupu u kamenu. Nou, kada je Sutong
zaspao i kada je Gunlod zaspala i dok je zlatna medovina sijala u dnu
peine, Odin je gledao u pravcu Asgarda i rekao:
Uhvati me, ja sam sa tiinom
Dobro napravljen oblik
Ja u stvoriti
Za korist nekih stvari
Mudar oblik.
I tada se mudri Asa pretvorio u crva koji se uvijajui zaputio ka maloj
rupici to su je provrteli svojim pogledima Odin i Baugi.
Dinovi putevi su iznad mene Dinovi putevi su iza mene.
Samo to je jo rekao i nestao je u kamenoj odaji. im je stupio u peinu
gde je spavala Gunlod on je uzeo svoj normalni lik. Odin je bio iznenaden
kada je video tako lepu devojku-dina. Bio je iznenaen i alostan. Kako
mogu da dopustim da zbog mene plae ako joj uzmem zlatnu medovinu?
Kako da odem i da uzmem zlatnu medovinu a da ona ne bude pogoena? I
Odin je osetio toliku samilost prema divnoj eni da je ak pomislio da se
vrati u Asgard bez medovine. Ali, to je bilo nemogue. Odin nije smeo da
se vrati bez Odhaerira. U svetlu Odinovog pogleda Gunlod se
promekoljila i otvorila oi. Ona nije znala ko je ovek ispred nje, ali kada
je on upitao nju za njeno blago ona jednostavno nije mogla nita da krije.
Ustala je sa zlatne postelje, njene plave oi topile su se nenou letnjeg
neba i ponudila je Odinu Odhaerir koji je do tada uvala puna vere.
Kleknula je ispred Odina i rekla: Pij, jer ja mislim da si ti bog. Odinova
dua je zadrhtala kad je napitak koji donosi ljubav proao kroz njegovo
telo.
Zbog ega plae Gunlod? Zato? Zar mi nisi rekla sama da uzmem
tvoje blago, ti vie nita ne uva. Odhaerir je samo za bogove. Patuljci su
ga dali za svoje ivote. Dinovi su ga izgubili zbog ljubavi a bogovi dobili
zbog sveta. To je za Aesire i za ljude. To je Odinova kraa, to je Odinov
dar, zavrio je Odin.
U meuvremenu Odin je rairio orlovska krila i poleteo sa visoke litice,
gde je bio Sutongov dom, pravo ka Asgardu. Jadna Gunlod, izgubila je u
istom trenutku svoje blago i Asu. Kako je bila hladna peina u kojoj je ona
sedela usamljena i tuna nakon Odinovnog odlaska. Njena svetlost je otila,
ostala je tama. Sedela je plaui na zlatnom tronu.
Za to vreme Odin je leteo hitajui k svome domu. Svi Aesiri su izali na
gradske zidine da bi videli Odinov trijumfalni povratak. I zaista, uskoro su
primetili dva orla kako lete ka gradu, jedan je progonio drugog. Progonitelj
38

Skandinavski mitovi

je bio Sutong koji je saznavi ta je bilo sa njegovim blagom pretvorio u

orla i pohitao za Odinom. Sutong je prestigao Odina. Friga je strepela.
Aesiri su gledali bez daha. Hladni dinovi i olujni dinovi doli su u
gomilama da gledaju. Hoe li se Odin vratiti meu bogove, pitali su se
oni, ili e ga Sutong unititi. Meutim, nije bilo potrebno sumnjati ija e
biti pobeda. Odin je trijumfovao. Divna ptica letela je iznad najvie kue i
pevala pohvalnu pesmu, tako snano da je zemlja Aesira odjekivala. To je
Odinova kraa, to je Odinov dar. To je za Aesire, to je za Aesire! Ove rei
orile su se iz stotine grla. I za ljude, dodao je otac svih njegovim snanim
glasom miliona. To je za ljude. Samo ako imamo dovoljno pameti da ga
koristimo, zlobno je primetio Loki. I te rei su bile uvod u nevolje Aesira
koje su ih zadesile posle Odinovog povratka.

Midgard

39

Skandinavski mitovi

TOROVO PUTOVANJE U JOTUNHEJM

ednoga dana krenuli su na put za Jotunhejm Tor i Loki. Vozili su
se u Torovim koijama koje su vukle dve koze. To je bila teka
metalna koija i tokovi su okreui se stvarali zagluujuu buku.
Ta buka je bila tolika da je plaila gospoice iz Asgarda i zbog nje su one
drhtale. Ali Tor je tu buku voleo i njemu je zvualo kao najdivnija muzika.
Tor i Loki su se vozili od jutra do veeri bez prestanka. Kasno u no
stigli su pred jednu veliku seosku kuu. Bilo je to jedno usamljeno mesto
koje uopte nije izgledalo gostoljubivo. No, Tor je siao sa koije vrsto
reen da prenoi ba na tom mestu. Seljak koji ih je primio nije imao hrane
i Tor odlui da ubije njegove dve koze i od njih pripravi veeru. Pozva i
seljaka, njegovu enu i decu da mu se pridrue u jelu. Ali pre nego to su
poeli da jedu, on ih zamoli: Nemojte da lomite kosti sa kojih ste pojeli
meso ve ih samo slaite na jednu gomilu.
Zbog ega ne moemo da isisamo sr iz kostiju niti da ih prelomimo,
rekao je tiho Tialfi, seljakov sin, svojoj sestri Roski. I kasnije dok su jeli
desilo se da je Tialfi drao jednu kost sa puno sone sri unutra. Nema
nikakvog zla u tome ako je polomim, pomislio je. Bilo bi glupo da ne
pojedem tako lepo sr. Kada je Tor okrenuo glavu na drugu stranu on
prelomi kost, isisa sr i baci komade kosti na rasprostrtu kou gde su ve
leale ostale kosti.
Niko ne zna da li je Tialfi proveo nemirnu no zbog onoga to je uinio
ali ujutro on je shvatio da Torove molbe nisu bile uzaludne i dobio je
lekciju koju je zapamtio za ceo ivot.
im se Tor ujutro probudio uzeo je u ake svoj eki Miolnir i kozije
koe u kojima su leale kosti i otrao do usamljenog mesta u umi. Tialfi,
koji ga je motrio sve vreme, sakrio se iza jednog drveta i ekao da vidi ta
e se dogoditi. Tor se sagao nad rasprostrtim koama na kojima su leale
kosti pojedinih koza i poeo da apue neke tajanstvene rei. Kada je
izrekao i poslednje slovo Tialfi je video kako se iz estara pojavljuju dve
koze, mlade i jake. Ali tada on primeti da jedna koza malo hramlje na jednu
nogu. I Tor je takoe to video. Njegovo elo se smrklo. Tialfi je pomislio
da je najbolje da pobegne daleko, daleko gde ga Tor nikada nee nai. Ali
kada je jo jednom pogledao Torovo lice, promenio je miljenje, dotrao do
40

Skandinavski mitovi

Tora, bacio se na kolena pred njega i objanjavajui ta je uinio izvinjavao

se za svoju neposlunost. Tor je sluao i nezadovoljan gledao u daljinu
Pogreio si Tialfi, rekao je on izdiui se nad njim, ali poto si ti priznao
krivicu greka ti je oprotena. Umesto da te kaznim ja u te povesti na put i
poduavau te kako treba da potuje Aesire. Roska je na ove njegove rei
zatraila da i ona ide za svojim bratom i krajem dana Tor je imao jo dva
verna pratioca koja su ga sledila gde god bi krenuo.

Torove koije
Koija u koju su bile upregnute dve koze nastavila je put. Tor je zajedno
sa svojim pratiocima iao ka udnoj i nepoznatoj zamagljenoj zemlji
Jotunhejm. Prelazili su preko velikih planina, ponekad su ili izmedu
neravnih stena, jo ee kroz maglu, kroz gustu umu. Uvee tog istog
dana doli su ispred velike kue ija su vrata bila irom otvorena.
Ovde moemo udobno da se smestimo i da prespavamo ovu no,
rekao je Tor. Kua je bila prazna. Bila je prostrana i sastojala se od pet
soba. Veerali su u najveoj sobi i poto su bili suvie umorni da bi
paljivo obili ostale odaje, legli su da spavaju svi zajedno. Ali na njihovu
nesreu nisu se dugo odmarali. Uznemirie ih udni glasovi, stenjanje,
41

Skandinavski mitovi

gunanje i brektanje. Ti zvuci bili su glasniji od bilo kojeg ivotinjskog

glasa. Neto kasnije kua je poela da se trese tako da se ulo da je u
pitanju snaan zemljotres. Tor je skoio na noge i istrao napolje. Kada je
pogledao u umu nije mogao da vidi nikakvog neprijatelja. Loki i Tialfi su
se smestili u jednom uglu sobe nadajui se da tu nee biti vie
uznemiravani. Tor je ostao na vratima drei Miolnir u ruci motrio je prilaz
kui celu no.
Uskoro je svanulo i Tor je krenuo dublje u umu. Tamo je legao na
zemlju i gledao ka kronjama divovskog drvea. Tada je ugledao udan
neobian ljudski oblik od koga je dolazio tako snaan dah da je talasao
okolne kronje. Tor se podigao i hrabro zakoraio ka ovom monom
monstrumu da bi ga bolje osmotrio. Uskoro je stajao ispred dina koji je
stajao na uzvienju i posmatrao ga svojim zamagljenim oima, velikim kao
dva planinska jezera.
Ko si ti, pitao je Tor napeto ga posmatrajui, i zato pravi onako
uasne zvuke i ometa nas u spavanju?
Moje ime je Skimir, odgovorio je din strogo, i ne treba da te pitam
ko si ti. Ti si mali Asa Tor iz Asgarda. Ali, molim te, reci mi ta e ti sada
uraditi? Dok je to govorio on se sagao i podigao kuu u kojoj su Tor i
njegovi drugovi proveli no, a koja uistinu nije bila nita vea od njegove
ake.
Tor je protrljao oi jer je mislio da sve ovo sanja. Zatim se malo prenuo
i podigavi Miolnir fiksirao svojim pogledom dinovo lice. Vreme je da
sazna Skimire da sam doao u Jotunhejm da se bijem i pobedim zle
dinove kao to si ti. I sada sam spreman da oprobam moju snagu protiv
tebe.
Probaj onda, povikao je sa ironijom din. I Tor, bez i jedne rei, baci
Miolnir ka dinovoj glavi. Ha, ha, nasmejao se din, da li si me ti to
dodirnuo listom? Ponovo je Tor zgrabio Miolnir, koji se uvek sam vraao
u njegovu ruku koliko god ga daleko bacio, i hitnuo ga ponovo svom
snagom. Din je podigao ruku ka svom elu. Ja mislim da ir pada na
moju glavu. I trei put je Tor zamahnuo ali i ovog puta din mu se smejao
iz sveg glasa. Na drvetu je sigurno ptica ije perje pada na moje lice.
Tada, bez prethodne opomene, on je udario o umsku stazu tako da je
uma odjeknula. Uzvieni Tore, poeo je on, dau ti mudar savet pre
nego to krenem. Kada bude stigao u Utgard ne budi tako siguran u sebe.
Ti misli veoma loe o meni, velikom oveku, ali ti nisi mnogo veliki
koliko ti misli da jesi. Ti si vrlo loe vaspitan. Vrati se tamo odakle si i
doao i budi zadovoljan to si neto nauio o sebi na tvom putovanju kroz
Jotunhejm. Pristojan ili ne ja dobro znam ta radim, vikao je Tor na
dina. Sreemo se mi ponovo a tada emo neto vie saznati jedan o
drugom!
Din se nije ni okrenuo da odgovori i Tor i njegovo drutvo su, poto su
42

Skandinavski mitovi

jedno vreme gledali za njim, nastavili putovanje. Pre nego to je sunce

nestalo sa neba oni su izali iz ume i u rano vee nali su se na prostranoj
neplodnoj ravnici gde se nalazio veliki grad iji su zidovi bili napravljeni
od tamnog kamena. Bio je to hrapav kamen, grubo istesan, i zidine su bile
tako visoke da je Tor morao da izvije glavu da bi mogao da im sagleda kraj.
Kada su se pribliili ulazu videli su da su kapije zatvorene i puste.
Meutim, prostor izmeu ipki je bio tako veliki da je itava druina sa
lakoom prola izmeu njih. Ulice grada su bile zanemele, prazne,
sablasne. Koraali su ne osvrui se ni na ta. Uskoro, doli su do visoke
zgrade ija je kapija bila otvorena.
Hajdemo unutra i saznajmo ta se deava ovde, predloio je Tor i svi
su ga posluali. im su preli prag nali su se u prostranoj dvorani. Stolovi
su bili poreani jedan do drugog, kamene stolice su stajale okolo i na
svakoj je sedeo po jedan din. Svi su izgledali hladno, ukoeni kao da su
mrtvi. Jedan od njih je sedeo na izdignutom tronu i Tor je pretpostavio da
im je on vladar. Stoga se pribliio podnoju njegove stolice i, pozdravio ga.
Kralj dinova ga je nemo posmatrao i bez ustajanja odgovorio: To je, ja
mislim, glupi obiaj da se umornim putnicima postavljaju pitanja o
njihovom putovanju. Ja i bez toga znam da si ti mali Asa Tor, mada je u
stvarnosti mogue da si ti vei nego to izgleda. Ali ovde vlada pravilo da
niko ne moe da sedne za sto sve dok ne izvri neko junatvo. I zato hajde
da ujemo na koje naine ti i tvoji pratioci moete da se proslavite ovde
pred nama i tako zasluite drutvo dinova.
Posle ovog govora, Loki, koji je stajao iza Tora, obazriv kao i uvek,
istupio je. Junatvo kojim sam se ja proslavio, otpoeo je Loki, to je jelo
i to sam sklon da uinim sa najveim zadovoljstvom. Stavite hranu ispred
mene i hajde da vidimo, da li bilo ko od vas moe da zavri pre mene.
To junatvo o kome ti govori je jedno od mnogih i ne treba da bude
prezreno, rekao je kralj. Tu je jedan kome e biti zadovoljstvo da se
oproba protiv tebe. Hajde Logi, obratio se kralj jednom od svojih,
smatraj se pozvanim da se takmii. Logi je bio visok, mrav, utog lica i
pribliavao se sporog koraka. Veliko korito sa mesom bilo je postavljeno
na sredini sale. Loki je seo sa jedne strane, a Logi sa druge. Na dati znak
poeli su da jedu. Svi dinovi su gledali u njih. Za nekoliko trenutaka oni
su se nali na sredini korita. To je znailo da su za isto vreme pojeli jednake
koliine mesa. Meutim, videlo se da Loki jede samo meso a da Logi jede i
kosti i meso. Tada su dinovi zaklimali svojim velikim glavama i posle
kraeg dogovaranja odluili da Loki bude pobednik.
Tada se kralj obratio Tialfiju i pitao ga ta on moe da uradi. Ja sam
meu mladima u mom selu pojam brzine, odgovorio je spremno Tialfi, i
ja u, ako se ti slae, pokuati da trim bre od bilo koga ovde. ,Ti si
izabrao gospodarsko junatvo, ali mora biti izuzetno dobar da bi mogao da
tri bre od bilo koga ovde!
43

Skandinavski mitovi

Tada on pozva vitkog mladia, ije je ime bilo Hugi i itavo drutvo na
elu sa kraljem napusti salu i poto prooe kroz kapiju grada, zaustavie se
na livadi. Tu se nalazila trkaka staza. Na dati znak, Hugi i Tialfi su
krenuli. Tialfi je trao brzo, brzo kao da je irvas progonjen od vukova, ali
Hugi je trao mnogo bre. Proao je okretnicu, okrenuo se oko nje i sreo
Tialfija na pola puta.
Pokuaj ponovo Tialfi, smejao se kralj. Tialfi i njegov protivnik
startovae jo jednom. Tialfi je ovog puta trao takvom brzinom da je jedva
dodirivao stopalirna zemlju, brz kao orao kad iz svog planinskog gnezda
napada rtvu u dolini. Ali uprkos takvoj brzini stigao je na cilj neto posle
Hugija.
Ti si sigurno dobar trka, rekao je kralj, ali ako misli da nam se
pridrui na gozbi mora pokazati mnogo vie. Pokuaj jo jednom.
Meutim, trei put Tialfi je ve bio umoran, i iako je trao najbolje to je
mogao, stigao je na cilj neposredno iza Hugija. Dinovi su ponovo
pogledali jedni druge i jednoglasno zakljuili da vie nema potrebe za
daljim takmienjem i da je Tialfi poraen.
Sada je bio red na Tora i sve drutvo ga je nestrpljivo posmatralo sve
dok utgardski kralj nije i njega upitao koje e junatvo da izabere.
Ja u pokuati da pijem vie od bilo koga od vas, rekao je Tor kratko.
Uistinu, on se nije ni trudio da uradi neto vredno s obzirom na to kakvo je
to drutvo bilo. Kralj Utgarda je saekao da dinovi za uzmu svoja mesta i
tada je naredio sluzi da donese ae sa piem. Te ae je on nazvao
aama kajanja, to je izgleda bilo zbog toga to su morale da se isprazne
u jednom mahu. Najsnaniji mogu da isprazne au iz prvog puta. Nekima
to polazi za rukom iz drugog puta a nekima tek iz treeg, rekao je kralj
Toru.
Tor je gledao u au, dugo je razmiljao, ali poto je bio edan prislonio
je na usne i nagao. Mislio je da e je isprazniti u jednom gutljaju. Kada ju
je spustio na sto na svoje iznenaenje primetio je da je puna skoro do vrha.
Ha, ha, vidim ja da ti uva snagu za drugi pokuaj, rugao se kralj. Bez
rei, Tor je ponovo podigao au i poeo da pije svom snagom sve dok nije
ostao bez daha i kada je spustio au tenost je ostala na samom dnu, jedva
ga pokrivajui. Ako misli da uzme i trei gutljaj, obratio mu se kralj, u
opasnosti si da umre. Pogledaj Veliki Tore, ako ti ne uspe u tvom
junatvu, kakvo mi onda junatvo moemo da oekujemo od vas Aesira?
Dok je kralj ovo govorio, Tor je oseao kako bes u njemu sve vie raste i
poto je dohvatio au nagao je iz nje i drao je tako nagnutu due nego
ikada ranije. Meutim, kada je pogledao unutra, spazio je da je tenost i
dalje na dnu. Umorno i razoarano spustio je au i izjavio da vie ne eli
da pokuava. To je zaista iskreno reeno, odgovorio mu je kralj, da Asa
Tor priznaje da ne moe da se nadmee sa nama. Ne, viknuo je Tor, ja
u pokuati da ostvarim junatvo koje ti odredi. Dobro, rekao je kralj,
44

Skandinavski mitovi

to je igra kojom se zabavljaju naa deca. Do sada sam mislio da ti ne

govorim o tome da ti ne bi pomislio da te potcenjujemo, ali sada mislim da
e ti to junatvo upotpunosti odgovarati. To je detinjasta zabava. Treba
samo da podigne moju maku. Dok je on to govorio u salu je uskoila
zelena maka i Tor je hitro iskoraivi ispruio aku i obuhvatio maku.
Prvo je pokuao blago da je odigne. Kasnije je morao da stee sve jae i
jae, dok se bol ocrtavao na njegovom licu. Njegovi miii su bili zategnuti
do maksimuma i na kraju kada je ve mislio da nee uspeti, podigao je
jednu apu. Ba kao to sam i mislio, smejao se kralj dok je posmatrao
lica ostalih dinova. Svi ete se sloiti da je maka velika i da je Tor
Velika linost.
Ako ti misli da sam beznaajna linost hajde neka neko od vas, ko god
eli izae i bori se protiv mene, besno je povikao Tor.
Tano je Tore, ja znam da ovde niko nije dostojan da se bori sa tobom
ali ja zato imam staru prijateljicu Eli koja e se boriti protiv tebe. Ona je u
svoje vreme pobedila mnoge bolje i hrabrije ratnike no to si ti Tore.
Istoga asa pojavila se Eli. Bila je krezuba i sasuena i Tor se kolebao da
li da se uopte bori protiv nje. Meutim, nije imao izbora. Eli je prva
krenula na Tora. Tor je oajniki pokuavao da se oslobodi njenog stiska,
ali nije mogao. Borio se sjajno kao pravi veliki Asa ali udesno oseanje
slabosti poveavalo se iz trena u tren sve dok se nije zateturao i pao. Na
ovo, svi dinovi su skoili sa stolica i poeli da galame i tako daju oduka
svom oduevljenju. Tada je ustao kralj i proglasio Eli za pobednicu. Time
je iskuavanje bilo zavreno. Zatim je on zamolio Eli da ode i poto se no
ve primakla pozvao je Tora i njegovu druinu da mu se pridrue za
stolom. Tor je sa udnim oseanjem zbunjenosti i poniznosti prihvatio
predlog kralja kulturno i pokazao time kako i grubijan moe da bude
prijatan i stvori oko sebe dobro raspoloenje.
U zoru, kada su Tor i njegovi pratioci napustili grad, kralj ih je lino
otpratio do kapije i Tor je tek tada primetio da je on slian Skimiru koga je
sreo u umi pre nego to je doao u Utgard. Poi sada Tore rekao mu je
din sa osmehom, ali mi prethodno reci, da li sam ja bio u pravu kada sam
ti rekao da e ovde nai veeg oveka od sebe? Priznajem krivicu,
odgovorio je Tor, ali ja sam se oslobodio krivice, da sam najbolji u svemu,
pokornou. Znam da e se u Jotunhejmu za mene govoriti da sam ovek
male vrednosti.
Nee, povikao je din srdano. Ja te nikada ne bih doveo u grad da
sam znao koliko si ti zaista hrabar i moan. Budi siguran u to. Ja u ti rei
istinu Tore. Sve ovo vreme obmanjivao sam te arolijama. Kada si me sreo
u umi i bacio eki ka mojoj glavi mogao sam da poginem, ali sam bio
zaklonjen iza jednog planinskog vrha i ti si tvojim tekim ekiem napravio
tri velike doline na toj planini. Na slian nain sam obmanuo i Lokija koji
je zaista jeo veoma brzo. Logi je bio vatra koja pohlepnim plamenim
45

Skandinavski mitovi

jezikom unitava sve: Kosti, meso i korito. Tialfi je najbri trka od svih
smrtnika koga sam ikada video, ali mravi momak Hugi bio je moja misao.
A ta moe da bude bre od misli? Slino je bilo i sa tobom. Kada si pio iz
roga, s druge strane se nalazio okean i kada bude doao na njegovu obalu
ti e videti koliko se voda povukla. U buduim vremenima, ljudi e se
uvati da ne budu na moru kad je oseka, odnosno, Torov gutljaj. Ono to ti
se dogodilo sa makom takoe je prevara. To u stvari nije bila maka. To je
bila velika midgardska zmija Jormungand koji svojim monstruoznim telom
obmotava itav svet. Kada sam video da je tebi polo za rukom da je
pomeri, zadrhtao sam zajedno sa svim ostalim dinovima. Takoe ne
mora biti posramljen porazom koji ti je nanela stara ena Eli. Nje nikada
nije bilo, niti e je biti. Ona je bila plod moje volje.
Sada se moramo rastati i bilo bi bolje za tebe da vie ne dolazi ovamo.
Posle ovih rei Tor je podigao Miolnir i bio spreman da ga baci na dina
svom snagom ali pre nego to je stigao da nacilja, kralj Utgarda je nestao.
Kako sam bio glup, ljutio se Asa Tor, da dopustim da me prevari jedan
obini planinski din. Ah, zauo je glas koji je dolazio odozgo, ja sam
ti rekao da na ovom putovanju ui da bi sebe spoznao bolje. To i jeste
svrha putovanja.
Tor se hitro okrenuo mislei da je Skimir iza njega ali kada je pogledao
oko sebe nije ga nigde video. Meutim, visoka prilika, dodirujui oblake i
vrhove planina, videla se na horizontu kako polako gazi preko polja.

Tor (Thor)

46

Skandinavski mitovi

TOROVA BORBA SA JORMUNGANDOM

I POTRAGA ZA MEDOVINOM
ada je Tor poao iz Jotunhejma ka Asgardu, put ga je naneo kroz
kraljevstvo morskog kralja. Stari Aegir je priredio sveanost na
koju je pozvao sve Aesire. Sa kratkog rastojanja Tor je sluao i
gledao ta se deava na morskoj obali u irokim koralnim peinama. Bilo je
to lepo za videti. Peina do peine protezala se du obale, pune koljki boje
svetleeg zlata. Beli i crveni korali ukraavali su u nepravilnim razmacima
unutranjost sveane sale. Umna ela Aesira poivala su na uzglavlju
sainjenom od mekih vodenih ploa. Aegirove kerke, morski talasi,
uborili su slatku muziku i uspavljivale goste.
Tor je ustao i zaputio se prema peinama. Polako etkajui uao je u
glavnu salu i tu se sreo sa ocem Odinom. Dobro vee sine Tore. Kakvo je
bilo putovanje po Jutunhejmu? Torovo lice se namrgodilo Nije ba bilo
prijatno kao tebi ovde oe.
U vazduhu je mirisalo na bes i svau. Tada je Aegir stao izmeu Tora i
Odina. Da bi spreio neprijatnosti mudri Aegir se setio skorih dogaaja.
Jedna neuvena stvar se desila u mojoj dravi, rekao je Aegir paljivo
posmatrajui sve prisutne. ta je to bilo, upitao je Niord. Od obala
Jotunhejma more se vratilo etvrtinu milje i izgiedalo je kao da dinovi piju
iz njega. Da li je to sve to ima da kae oe? oglasila s jedna od
Aegirovih kerki koja je svirala u njegovoj kosi. Da li je to sve to zna o
udu koje je zadesilo tvoj dom? Aegir je utao. Onda sluaj ree erkatalas. Aegir sede na svoje mesto i Aesiri zaustavie dah. Ostali talasi su
podigli njihove glave i oslukivali. Iz daljine je dolazilo mrgodno talasanje.
Ko to govori pitao je Odin. To Jormungand govori, odgovorio je besno
Tor. I ta kae?, ponovo je pitao Odin. Kae da nisam mogao da ga
savladam. Torovo lice se smrailo. Aegir je to primetio i pozvao je Tora
da popije malo medovine i da se tako oraspoloi. Ali jao, Aeigirova
medovina je bila popijena. Vr je stajao prazan za Tirovim stolom. Postoji
din koji ivi iza burnih talasa na istoku i veoma blizu neba. Njegovo ime
je Himir, saoptio im je Tir. Aegiri su ga pogledali On ima vr, nastavio
je on, koji je dubok jednu milju a sadri dovoljno medovine za celo nae
drutvo. Ako nam Himir pozajmi samo malo mi emo moi da dovrimo
47

Skandinavski mitovi

nau gozbu, dodao je Aegir. Ali ko e ii na taj opasni put, pitao se

zamiljeno kralj mora.
Tada je Tor ustao od stola i poeo da stee svoj pojas snage oko pasa.
Stavio je metalne rukavice i uzeo Miolnir u ruku. taa! Ponovo u zemlju
dinova Tore?, povikao je Aegir. Zar mi nisi rekao da eli milju dubok
vr, upitao ga je Tor. Ja idem da ga uzmem od Himira za tebe. Hoe li
samnom Tire?, upitao je Tor svog hrabrog brata. Tir je skoio sa
zadovoljstvom i dva brata su krenula na put.
Kada su stigli do Himirovog boravita koje je bilo jedna grubo
izdubljena peina na obali mora, ugledali su udesnu enu-dina koja je
imala devet glava u kojima su svetlele vatrene oi. Oi su bile rasporeene
po svim delovima njenog tela tako da je nemogue rei na emu je ona
hodala, na glavi ili nogama. Dok su Tor i Tir gledali u nju pokuavajui da
odgonetnu ta je to, ena-din je iskoraila od kunog praga ka njima i
pozdravila ih. Bila je privlana u sopstvenom uasu. Zlatna kosa joj je
padala po ramenima. Njene blage oi dobroudno su ih posmatrale i uz rei
dobrodolice ona je ispruila ruke i uvela ih u peinu. Tu im je ponudila
jelo i pie i na kraju im rekla da se odmore dok njen mu Himir ne doe
kui.
Kako je no prolazila i vreme njegovog povratka se bliilo, ona je
postajala sve tia i zabrinutija. Na kraju je progovorila. Ja se plaim da e
moj mu biti ljut kada vidi strance u svojoj kui. Posluajte moj savet Tore
i Tire i sakrijte se iza jednog od ovih kamenih stubova. Moj mu je esto
mrzovoljan i nije ni priblino gostoljubiv kao ja. Mi nemamo obiaj da se
sakrivamo, primetio je Tor. Ali vi ete moi da izaete kad vas ja
pozovem, odgovorila je ena-din. Tako su Aesiri uradili kako je ona
predloila.
Dosta kasnije, oni su uli teke korake koji su dolazili sve blie i blie.
Daleki ledeni bregovi su odjekivali i na kraju Himir sa praskom otvori vrata
njegove peine i ljutito ue unutra. imao je lo dan. Nita nije ulovio.
Njegove ruke su promrzle a ledenice visile sa obraza. im je vatra osvetlila
njegovo elo, ena je videla u kakvom je on raspoloenju. Hitro mu je
prila, uzela njegovu ruku u svoju i sa milim izrazom na licu priala mu o
pristiglim gostima i slatkim glasom preklinjala da ih primi gostoljubivo.
Himir nije odgovarao. Ali samo jedan pogled na stub iza kojeg su se krili
Aesiri bio je dovoljan da se on rasprsne nadvoje i greda koju je pridravao
pala je uz tresak na zemlju. Osam kamenih vreva visilo je na gredi i svi su
sem jednog leali u komadima. Tor i Tir su zakoraili ka sredini prostorije.
Meutim njihova bojazan zbog mogueg sukoba bila je neopravdana.
Himir ih je primio utivo i pozvao da mu se pridrue za veerom.
Za veeru su bila spremljena tri kuvana vola. Tor se bacio na jelo sa
velikim apetitom i kada je pojeo itavog vola pripremio se da odsee
komad sa drugog.Ti jede u ogromnim koliinama, primetio je Himir
48

Skandinavski mitovi

zlovoljno. Ali Tor je bio jo uvek gladan i ustao je od trpeze tek kada je
pojeo i drugog vola. Tada je Himir ponovo progovorio, besan na Tora to je
ostao gladan: Jo jedan dan i ti se Tore mora sam postarati za svoju
ishranu. Ja ne mogu da izdravam tako skupe goste.
Sledeeg jutra Himir se pripremio da poe na ribarenje i ponudio je
Toru mesto u amcu. Ima li mamac za mene? upitao ga je Tor.
Nemam. Mora sam sebi da pribavi mamac, zlobno je odbrusio din.
Tako je Tor bio primoran da zae u dinovo stado volova i da jednom
odsee glavu. Ti nisi u stanju da nosi toliku glavu, prebacio mu je
Himir. I zaista, glava je bila nenormalno velika a pripadala je volu koji se
zvao Slomljeno nebo. Ipak, Tor je sa lakoom stavio glavu na rame i
spustio je na dno amca. Zatim su uzeli po jedno veslo i zaveslali
ravnomernim pokretima ka puini. Meutim, kako su odmicali sve dalje i
dalje od obale Tor je veslao sve bre i bre. Na kraju je Tor veslao takvom
brzinom da je din uskoro ostao bez daha. Zamolio je tora da vie ne vesla
tako brzo. Uostalom, mi smo na mestu gde ja uvek hvatam najvee
kitove, pokuavao je da ga ubedi din. Ali ja elim da idemo ka
otvorenom moru, o govorio mu je Tor. Onda emo biti u opasnosti Veliki
Tore. Ako veslamo dalje doi emo u vodu ispod kojih Jurmungand,
uplaeno ga je odvraao od njegovog nauma Himir. Tor se samo smejao i
veslao. Uskoro se zaustavio i poto je stavio volovsku glavu kao mamac
bacio je u vodu. Na drugoj strani amca Himir je lovio kitove.

Tor u borbi sa Jormungand

49

Skandinavski mitovi

Veliki Jormungand je namirisao Torov mamac i irom je otvorio svoja

monstruozna usta da bi usisao veliku glavu. Meutim, zajedno sa glavom
zagrizao je i udicu. Osetio je uasan bol. Poeo je da se otima tako snano
da su Torove ruke u jednom trenutku znale da budu sa obe strane amca.
Ipak Tor jo uvek nije isputao tap i vukao je tako neverovatnom snagom
da su njegova stopala probila dno amca i potraila oslonac na klizavoj
steni. Tada se iznad talasa pojavila zlobna i odvratna glava udovita
uzdignuta poput planine. U punoj snazi svoje boanske moi, bacajui
vatrene poglede na zmiju, Tor je krenuo ka njoj. udovite se uzdiglo i
popljuvalo ga otrovom. U isto vreme Himirovi obrazi su menjali boju dok
je posmatrao tonui amac ispod svojih stopala. U divljem strahu on je
dohvatio no i presekao ue. Glava zmije je odmah poela da tone ali je
Tor stigao da hitne Miolnir svom snagom kroz vodu. Tada je nastala
strana grmljavina u morskim peinama, stara majka Zemlja se sva zgrila i
ribe su poele beati ka dnu okeana. Zmija je izronila iznad talasa sa
dubokom ranom na glavi davei se gnevom osvete u svom srcu.
Tuno i tiho Himir je krenuo kui dok ga je Tor pratio nosei amac i
vesla na leima. Sada je svaki novi pogled na Tora kod dina izazivao
pojaan bes. Nije mogao ni da zamisli da e pokazati tako malo hrabrosti u
odnosu na njegovog gosta. Osim toga izgubio je amac i zbog svega toga
oseao se tako oajno dok se vraao kui. Kada su doli u Himirovu peinu
i seli da veeraju zajedno, on je poeo da se podsmeva Toru. Nema
sumnje Asa Tore, rekao je on, da ti za sebe misli da si dobar vesla i
dobar ribar mada nita nisi ulovio danas. Ali moe li ti slomiti au koja je
ispred tebe. ta misli? Tor je bez rei zgrabio au i udario njom po
kamenu. Ali ne! Kamen je bio raznesen u komade a aa je ostala u
komadu. Ponovo je udario jo jae po ai kamenim stubom ali ona je i
dalje stajala neoteena. Tada se desilo udo. Pojavila se divna ena koja je
sedela i prela okreui toak. S vremena na vreme mrmljala je stare rune i
pevala sage u mekim tonovima. I sada kada je Tor stajao zaprepaten
pitajui se kako to da aa nije slomljena, njegove ui dodirnuo je enin
slabi glas apuui mu:
Teak stub, teka stena
Kamenje se lomi i stub pada
Himirovo elo sve njih lomi.
Tada je Tor dohvatio au i udario dina po elu. Ovog puta aa se
razbila na sitne komade ali Himir je ostao nepovreen. Dobro si uinio na
kraju Veliki Tore, ali moe li ti da nosi milju dugaak krag na leima,
ta misli? Tir je pokuao da ga podigne, ali nije mogao niti za milimetar
da ga pomeri. Onda je Tor dohvatio vr za ivicu i kad je pokuao da ga
podigne njegova stopala su propala kroz pod. Sa velikim naporom on je
uspeo da ga podigne i stavi na glavu. Zatim je potrao takvom brzinom da
50

Skandinavski mitovi

se inilo da sa njegovih stopala dolazi zvonjava zvona. Tako se trijumfalno

vratio meu Aesire i doneo vr u Aegirovu palatu.
Vrativi se na sveanost nekoliko puta je pogledao u pravcu Jotunhejma
i primetio mnogoglave dinove kako sa Himirom na elu tragaju za njim.
Kao divlja ivotinja, pretraivao je uasni monstrum svaku upljinu u
ledenom bregu, svaki jarak, traei svoju rtvu. Iznenaenje, kriknuo je
Tor dok je podizao Miolnir iznad glave i bacio ga tri puta meu dinove. U
momentu svi su ostali ukoeni, hladni i mrtvi u nepravilnim razmacima du
obale. Jedan sa uzdignutim orujem, drugi sa glavama isturenim napred,
neki uspravni, neki sagnuti, svaki sleen u poziciji u kojoj se zatekao.
Tamo jo uvek stoje, okamenjeni kao ogromne stene. I jo uvek njihovi
kameni prsti pokazuju jedni na druge i priaju stranu priu o Torovom
podvigu i njihovoj tunoj sudbini. Doite svi da uzmete medovinu, vikao
je kralj Aegir, dok je Tor sputao na sto milju dubok vr. I od tog vremena
bilo je uvek dovoljno medovine za sve.

51

Skandinavski mitovi

FREJ
rej je bio Van. Njegov otac Niord predloio je Odinu da postane
uitelj vilenjacima. Odin je dao svoj pristanak i tako je Frej postao
kralj i uitelj ovog malog naroda. Gde god bi Frej proao dolazilo je
prolee i sunce. Cvee je podizalo svoje glavice na zvuk njegovih koraka.
Frejov topli dah inio je voe zrelim, ito utim i ruiastim zrna groa
kada bi kroz vinograde prolazio. Kada se vozio svojim kolima i kada je
meki vetar duvao po njegovom licu vazduh se ispunjavao njegovim
mirisom koji se irio saoptavajui svima, Van Frej je stigao, i svaki
poluzatvoreni cvet bi se otvorio, a uma i polje i brdo, rascvetali bi se u
svom njihovom bogatstvu boja.
Pod Frejovim uticajem divni mali vilenjaci zaboravili su na put zla
kojim su ranije stupali i sa oduevljenjem su uili sve one lepe stvari
kojima ih je Frej obeao uiti jo na Odinovom dvoru u Asgardu. Bilo je
zaista milina gledati ta mala bia kako trkaraju oko cvea nosei u rukama
mala vedra i skupljajui kapi meda sa polusnenog cvea. Po zavretku
svojih dnevnih dunosti oni su se okupljali oko njihovog kralja-prolea,
kao pele oko matice, a on im je priao o ratovima Aesira protiv dinova i
o onim starim vremenima kada je on iveo samo sa svojim ocem Niordom
u dalekom Noatunu i sluao talase kako pevaju pesme o dalekim udaljenim
zemljama.
Na taj nain oni su provodili svoje vreme u Alfhejmu. Ali iako je to bio
sladak ivot, Freja je opsedala jedna misao koju je esto saoptavao svome
prijatelju Skirniru.
Ja sam video mnoge stvari, obiavao je on da govori, i putovao kroz
mnoge zemlje, ali najvie to bih voleo to je da sa Odinovog Vazdunog
trona samo jednom pogledam svet. Samo otac Odin moe sedeti na
Vazdunom tronu, odgovorio mu je Skirnir. Ali ovaj odgovor nije
zadovoljio Freja.
Uskoro se Freju ukazala prilika da se popne do Odinovog trona na nebu.
Bilo je to jedne tople letnje veeri kada na nebu nije bilo ni oblaka i kada
je Odin sa ostalim Aesirima svetkovao u Valhali. Frej nije mogao da
obuzda svoju radoznalost i kada su svi vilenjaci zaspali zaputio se ka
Asgardu. Stigavi do Vazdunog trona popeo se na prstima do vrha i
52

Skandinavski mitovi

zauzeo Odinovo mesto. Bilo je tako isto nebo i mesec se tako jako sijao da
se videlo skoro kao po danu.
Frej je prvo pogledao ka Manhejmu gde je polako nestajalo ruiasto
sunce i gde su se ptice, cvee, ivotinje i ljudi pripremali za noni poinak.
Zatim je pogledao ka nebesima gde je ugledao Bifrosta kako miruje a jo
dalje zemlju senki na koju se nastavljao Niflhejm. Potom je okrenuo pogled
ka severu i ugledao tajanstvenu zemlju Jotunhejhm. Tamo je vee rano palo
ali sa visine na kojoj je on bio mogao je da vidi kretanje silueta kroz tminu.
Bile su to strane monstruozne senke i Frej ih je posmatrao uzdignut na
prste. Stojei tako opazio je veliku visoku kuu koja je stajala na brdu usred
Jotunhejma. Dok je on posmatrao dola je devojka i podigla ruke da bi
pritisla kvaku i otvorila vrata. U Jotunhejmu je vladao mrak. Ali kada je
devojka otvorila vrata od nje je zasjala bela svetlost takvom silinom da je
nebo i itavo more iznad i oko Jotunhejma bilo prekriveno najistijom
svetlou. Za trenutak sve je moglo da se vidi na zemlji. Ipak, Frej nije
video nita drugo do lica devojke sa uzdignutim rukama i kada je ona ula u
kuu i zatvorila vrata za sobom, tama je ponovo pala na zemlju, nebo i
more tama je takode pala i na Frejovo srce.

Frej

53

Skandinavski mitovi

FREJ ALJE SKIRNIRA DA PROSI GERDU

ledeeg jutra kada su vilenjaci ustali i doli svome kraju da prime
od njega naredbe za taj dan, sa iznenaenjem su zakljuili da se on
promenio. On se noas promenio, aputali su vilenjaci tuno. I
zaista, nije bilo onog Frejovog veselog uenja malih ljudi, na koje su oni
bili navikli. Pre samo nekoliko sati sve je bilo u najboljem redu a sada je
nastao haos. Vetar je prestao da duva, cvee je zatvorilo svoje latice jer on
nije izdavao nikakve naredbe. Kada je izaao iz svoje sobe Frej je pred
svojim oima jo uvek video belo svetlo kojim je svet bio prole noi
obasjan. Njegov pogled je bio odsutan i zbunjeno je sedeo na livadi. Te
veeri kada je sunce zaio nije bilo pria za vilenjake. Budite strpljivi,
odgovarao im je Frej kada su ga oni molili da im pria. Tog dana Freju se
inilo da cvee, ptice, vetrovi i reke apu samo jednu pesmu koju on
nikada ranije nije uo.
Mi smo pravedni, pevali su oni, ali nita nije potenije od Gerde,
ene-dina koju je Frej video prole noi u Jotunhejnnu.
Frej ima suze u oima, saoptavali su vilenjaci jedni drugima dok su
sedeli oko njega i gledali ga. Oni su mogli da plau smo za Aesirirna i
ljudima.
Dakle, Mali ljudi su bili mudri i opazili su promenu koja je nastala kod
njihovog kralja. ak je njegov otac osetio promenu i poslao je Skirnira u
Alfhejm da se raspita za razlog Frejove alosti. Skirnir je naao Freja kako
sedi u senci drveta a Freju je bilo veoma drago da svoju nevolju moe da
ispria svom mudrom drugu,
Frej je zavrio priu time da je beskorisno od njega traiti da bude veseo
i da uiva u letu i suncu kada je njegova draga Gerda, u koju se on zaljubio,
izloena mraku i mrazu i jo ivi meu okrutnim dinovima. Ako je ona
lepa i divna kao to si ti rekao, odgovorio je Skirnir, ona mora da je tuna
u Jotunhejmu. Zato je ne pita da postane tvoja ena i da doe da
zajedno ivite u Alfhejmu. ,To bih ja i uradio, ustro je odgovorio Frej,
ali ako ja poem u Jotunhejm kroz nekoliko asova doi e svirepi din
Rime i strahovitom zimom navaliti na Alfhejm. Sav posao koji je uraen za
ove godine bie uzaludan. Sve e biti zavejano u jednoj noi i jadni ljudi e
ujutro traiti u snegu zrnevlje kojim su zasejali svoja polja.
54

Skandinavski mitovi

Dobro, odgovorio je Skirnir, ja nisam ni jak ni lep kao ti, ali ako mi
da ma koji ti visi o boku ja u krenuti na to teko putovanje u Jotunhejm.
Govoriu o tebi o Alfhejmu tako lepo da e Gerda odmah pristati da doe i
ivi ovde sa tobom.
Meutim, Frejov ma je bio poklon i on je znao vrlo dobro da ne treba
da daje taj poklon, ili da veruje u bilo iju ruku osim svoje. Osim toga,
kako je mogao da oekuje od Skirnira da rizikuje sve opasnosti Jotunhejma
bez ikakve nadoknade ili nagrade osim ako mu ne pokloni arobni ma. I
zar treba o tome misliti kada on treba, za tu cenu, da vidi svoju dragu
Gerdu.
U tom momentu on nije bio naisto ta da radi. Ali oseaj ljubavi je
preovladao i on je otkopavi svoj opasa spustio ma u Skirnirove ruke.
Tada se okrenuo zlovoljnog izraza lica i posle nekoliko koraka spustio se
na mahovinu pod jedno drvo. Ti e putovati mnogo dana, rekao je
Skirniru alosno, a ja u biti usamljen i ucveljen. Skirniru je takoe bilo
krivo zbog Frejove tuge i on je razmiljao ta da uradi. urno se pozdravio
sa Frejom i pripremio za polazak. Ipak, pre nego to je otiao siao je sa
brda i u oblinjem potoku video odraz Frejovog lica u vodi. Uprkos
Frejovoj alosti njegovo lice je i dalje izgledalo divno, kao drvee obasjano
suncem i Skirniru pade na um pametna zamisao. Priunja se Freju i vetim
pokretom ukrade sliku sa povrine vode. Tada je privrstio paljivo na dno
svog roga za pie i skrivajui ga ispod ogrtaa uzjahao je konja i krenuo
pravo za Jotunhejm. Bio je siguran u sebe i u uspeh svoje misije, jer je za
pasom nosio ma-bez-premca da njime pobedi svakog dina i sliku-bezpremca da njome pridobije Gerdu.

Skirnir

Skirnir i Gerda
55

Skandinavski mitovi

SKIRNIR NAGOVARA GERDU

NA SASTANAK SA FREJOM
ua Gimira, Gerdinog oca, nalazila se usred Jotunhejma, pa nije
teko zamisliti kakve su sve tekoe ekale Skirnira na putu.
Meutim, on je bio veliki heroj, jahao je stranog ratnog konja a
imao je i arobni ma. Ali, kada su konj i jaha doli do prepreke od
plamena koja je opasivala Jotunhejm, jeza im je prola kroz tela. Ja i ti
moramo da preemo preko plamenog zida i da nastavimo put prema
ledenim planinama gde nas ekaju dinovi, rekao je Skirnir svom konju.
Ili e nas oni unititi ili emo se vratiti nazad nakon uspeno uraenog
posla. Tada pomilova svoga konja, dodirnu ga rukom po kopitu pa u
jednom skoku preskoi plamen i doskoi na smrznutu zemlju.
Prvih dana putovanja ili su kroz umu ledenih dinova koji su ubijali
hladnim dahom i otrim dodirima. Zatim su proli kroz boravite
mnogoglavih konja i mnogoglavih grabijivih dinova-monstruma, uasnih
za videti. Skirnir je sakrio lice u ruke, a konj je poleto. Navee treeg dana
oni su se pribliili Gimirovoj kui. Skirnir je jaui obiao devet puta, jer
na kui je bilo dvadeset vrata a Skirnir se trudio da nae ona prava na koja
se ulazi. Meutim, odvratni troglavi psi uvali su sva vrata. Na svu sreu
ugledao je pastira i pitao ga kako s moe ui u Gimirovu kuu i videti
njegovu vatrenu ker Gerdu.
Jesi li ti osuen na smrt ili si ti ve mrtav ovek kada hoe da ue u
kuu u kojoj ivi Gerda i iz koje nema izlaza? Moja smrt je odreena i
ona e doi odreenog dana, odgovorio je Skirnir i njegov vrsti glas
razlegao se umom. Taj glas je dopro i do uiju Gerde koja je sedela u
svojoj sobi okruena sluavkama. Kakva je to buka to dopire do mene,
upitala je ona svoje sluavke. Zemlja se zatresla od tog glasa i kua je
zadrhtala. Tada jedna od devojaka pogleda kroz prozor.
Vidim jednog oveka, saoptila je Gerdi. Sjahao je sa konja i hrabro
ga napasa ispred vrata. izai napolje i kriom ga uvedi, naredi joj Gerda.
Moram ponovo uti njegov glas koji je slai od zvonjave zvona.
Sluavka je neujno otvorila vrata, da je ne bi uo Gimir koji je sa jo
sedam dinova pio medovinu u sveanoj hali, i pozvala prstom Skirnira da
doe. On je shvativi njen gest, uao u kuu i pratio je sve do vrata Gerdine
56

Skandinavski mitovi

sobe. Kada je uao unutra svetlost njenog lica pala je po njemu.

Jesi li ti sin nekog Aesira, nekog Alfa ili nekog mudrog Vana? I zato
si doao kroz plamen i sneg da me poseti? Tada je Skirnir zakoraio ka
njoj, kleknuo pokraj njenih stopala i poeo da joj pria o Freju, Alfhejmu i
o svim lepim stvarima koje se tamo odigravaju. Gerda je sluala i on je
oseao veliko zadovoljstvo dok je gledao u lice i priao. Ali ona nije mogla
da razume dosta od onog o emu joj je on govorio. Skirnir joj je obeao da
e joj pokloniti jedanaest Iduninih zlatnih jabuka ili magini prsten
Draupnir ako ona bude pola sa njim. On nije shvatao da je uzaludno
nekome priati o divnim stvarima ako taj to u ivotu nije video. Gerda se
na svaki predlog samo osmehivala, ba kao vila iz bajke.
Kasnije je Skirnir poeo da se ljuti. Ako si toliko detinjasta devojko da
veruje samo u ono to vidi i nikada ne razmilja o Aesirima, onda te
alim i izjavljujem da mrak treba da te prekrije i da treba da ivi sama na
orlovskoj planini. Uas treba da te ispuni a pla da bude tvoja sudbina.
Ljudi i Aesiri treba da te mrze a ti treba da bude osuena da ivi zauvek
sa ledenim dinovima u ijim ledenim rukama e se sasuiti kao dra na
krovu kue!
Otmeno, odgovorila je Gerda, okreui svoju predivnu glavu i
uzdiui. Jesam li ja kriva? Ti si toliko govorio o Aesirima o kojima ja
nita ne znam a kako bi uopte mogla da znam kada sam itav svoj ivot
provela ovde meu dinovima!
Posle ovih rei Skirnir je ustao i spremio se da ide, ali ga je Gerda
pozvala da saeka. Ti mora popiti au medovine, rekla je ona, u znak
seanja na tvoje slatkogrmee rei. Skirnir je sa radou uzeo rog iz njene
ruke, popio medovinu, i spretno zamenivi njen rog sa svojim spustio je u
njenu ruku svoj u kome je bila Frejova slika. Skirnir je netremice
posmatrao Gerdino lice. Ona s osmehivala dok je gledala Frejov divni lik. I
to ga je due posmatrala sve je slai bivao njen osmeh i kada je ponovo
pogledala u Skirnira na njenom licu se oitavala ljubav. Mnoge stvari su joj
postale jasnije i ono to pre nije razumela postalo joj je jasno. Skirnirove
rei nisu bile izmiljotina. Sad je mogla da veruje u Aesire i u sve divne
stvari vezane za njih.
ldi nazad svome gospodaru i reci mu da emo se sresti za devet dana u
umi Bari.
uvi njene poslednje rei Skirnir se na brzinu spremio, poto bi svako
due zadravanje u dinovoj kui moglo da bude kobno po njega.
Zadovoljnog srca uzjahao je svog konja i odjahao iz Jotunhejma.

57

Skandinavski mitovi

UMA BARI
ada se Skirnir vratio u Alfhejm i saoptio Gerdin odgovor Freju
razoarao se videvi da se Frej uopte nije razveselio. Devet
dana oajavao je Frej, kako da ekam devet dana? Jedan dan
mi je dugaak, tri dana su jo dua ali devet dana je kao godina! Skirnir i
stari Niord smejali su se ovakvom Frejovom razmiljanju.
U meuvremenu, Freja i ostale mlade dame iz Asgarda doputovale su u
Alfhejm im su ule da se Frej zaljubio, da ga utee i da uju hoe li biti
svadbe. Naravno, trebalo je pripremiti svadbu. Dragi Frej, rekle su one,
to e biti neto fantastino. Ti si potpuno loe shvatio rok od devet dana.
To je premalo da bi se pripremili pokloni mladencima i gozba za zvanice.
Nisi ni svestan koliko posla treba da obavimo. Moraemo itav Alfhejm da
okrenemo naglavake. Posle ovih njihovih rei Frej je ljut na sebe ustao sa
svog leaja razmiljajui: Kada sve asgardske dame mogu da dou, same,
bez poziva, u elji da mi pomognu, kakvo onda ja imam pravo da stavljam
bilo kakve primedbe.
U toku tih devet dana nikada nije bilo vie uzbuenja u Alfhejmu
Vilenjaci su zapostavili svoje uobiajene dunosti i trali su kroz gajeve,
zavirivali u rupe u zemlji, ulazili u aice cvea, uvlaili se u prazne kuice
pueva, sve u nadi da e nai dostojan poklon za Gerdu. Neki su krali
sjajnu toplinu vila i od nje tkali ogrlicu. Drugi su gurali rubin i spremali se
da ga stave u irovu aicu da ga Gerda tako popije. Neki su lovili leptire i
od njihovih krila pravili lepeze.
Kada je osvanuo deveti dan sav posao oko priprema svadbe bio je
zavren. Frej je zajedno sa svojim vilenjacima otiao u umu Bari. Aesari
su ga takoe pratili i organizovali su neto kao svadbenu povorku. Prvi je
iao Frej u svojim koijama nosei u ruci svadbeni prsten Draupnir, arobni
prsten o kojem su ispriane mnoge prie. Sledili su ga Odin i Friga sa
svojim svadbenim darovima, brodom Skidbladnirom u koji su mogli stati
svi Aesiri. Iza njih ila je Iduna nosei korpu sa jedanaest zlatnih jabuka na
glavi. Za njom su ili parovi bogova i boginja nosei svaki svoje poklone.
Svuda oko njih poskakivali su vilenjaci, muei se pod teinom svojih
darova. Nijedan poklon koji su oni nosili nije bio vei od bebinog prsta.
Pevajui i smejui se oni su ili u umu dok se miris letnjeg cvea irio
58

Skandinavski mitovi

svuda oko njih. itava zemlja je mirisala na svadbeni dan Freja i Gerde.
Kada je sve bilo gotovo i kada su svi otili kuama a mesec hladno
zasijao po umi inilo se da Vaniri govore jedni drugima:
Odin je dao oko za mudrost i to je dobro uradio, javio se jedan glas.
Frej je dao svoj ma radi velike ljubavi to je takoe dobro uraeno sve
dok sunce sija. Ali kada Ragnarok doe i zasvetli poslednji dan, i kada
sinovi Muspela dojau i krenu u poslednju borbu, da li e onda biti dobro
to e Frej biti nenaoruan?

Povorka Aesira

59

Skandinavski mitovi

OGRLICA BRISINGAMEN
ada je Frej postao kralj i uitelj vilenjaka i otiao da ivi sa njima u
kraljevstvu ije je ime bilo Alfhejm, njegova sestra Freja ostala je
u Asgardu. Ona je ivela u palati koju Aesiri izgradili za nju
Folkvangu. U ovoj palati bila je divna dvorana Sesrimnir u kojoj je Freja
primala goste i u kojoj su svi iveli u izobilju. Svi su voleli da gledaju
njeno lepo lice i sluaju njenu opinjavajuu muziku kojoj nije bilo ravne u
itavom svetu.
Freja je imala mua po imenu Odur koji je bio jedan od besmrtnih i koji
je izdaleka doao da bi se njom oenio. Bila je ponosna na njega i esto je
priala asgardskim gospoama i gospoicama o svojoj neizmernoj srei.
Mnogi od njih su mislili da je ona vrlo srena osoba dok se kod drugih
primeivala mala doza ljubomore. Friga ju je uvek opominjala da ne bude
tako tata da ne bi alila svoju sreu kada je sustigne iznenadna nesrea.
Meutim, sve je ilo glatko dugo, dugo vremena. Freja je upravljala
veselim ivotom ispunjenim sreom.
Ali, jednog dana, jednog nesrenog dana, Freja, ta predivna Vana,
krenula je iz Asgarda u Alfhejm. elela je da se sretne sa svojim dragim
bratom koga nije videla dosta dugo i koga je elela da pita za veoma vaan
savet. Povod za to bio je jedan dogaaj koji se nedavno odigrao u Valhali.
U Valhali je pripremano veliko, slavlje i bili su pozvani mnogi poznati
bogovi i heroji. Doli su Aegir, Heimdal, Niord sa svojom enom Skadi, i
mnogi drugi. Takoe su bili pozvani Freja i Odur.
Svi e biti lepo obueni, alila se Freja Oduru, a ja nemam nikakav
nakit da stavim na sebe. Ali ti si mnogo lepa nego bilo ko ovde Freja,
odgovorio joj je Odur. Nee svi razmiljati poput tebe Odure i ako se
pojavim u Valhali bez nakita ja u za vreme gozbe morati da gledam u
zemlju.
Tako govorei pozdravila se sa Odurom i zaputila ka Alfhejmu.
Nekoliko dana kasnije, posle bezuspene potrage za Frejom. neprestano
razmiljajui o haljini koju e obui i o nakitu koji e staviti na sebe. Freja
se neosetno spustila pod zemlju, uavi u peinu u kojoj su ivela etiri
patuljka. Gde sam ja?, pitala je Freja samu sebe, poto je svuda oko nje
vladao mrak. Ila je sve dublje i dublje zalazei izmeu visokih kamenih
60

Skandinavski mitovi

zidova i ispod vlanog svoda peine. Ovo je sigurno Svarthejm, ali nije
tako strano iako sunce ovde ne dopire ipak nije potpuni mrak. I zaista,
nije bio mrak zbog toga to su se tako daleko od nje sedela etiri patuljka
koji su na svojim glavama nosili kapu sa lampom. Njih etvorica su posle
tekog rada, kopanja dijamanata, seli da se odmore i poto su primetili
Freju pribliili su se blie jedan drugom i poeli neto da savijaju pri tom
brbljajui i pravei grimase. Freju je interesovalo da vidi ta to oni rade i
polako se prikradala. Oprezno se prikradala sve dok nije dola iznad
njihovih glava i oprezno pogledala u njihove ruke. Ono to je videla bilo je
fantastino, udesno. Freja se povukla unazad skoro oslepela.

Ogrilica Brisingamen

Videla je ogrlicu Brisingamen i istog trenutka u njoj se javila

neverovatno snana elja da je poseduje i da je uvek u svakoj prilici nosi
oko vrata. ivot mi bez Brisingamena ne znai nita, razmiljala je ona.
Patuljci su se podgurkivali i namigivali jedni drugim. Onda su eksplodirali
od smeha, tako snano, da je njihov zvonki smeh dugo odzvanjao po
hodnicima peine, razlivajui se do njenih najudaljenih odaja. Freja je jo
jednom pogledala Brisingamen, ispruila ruku, dohovatila ogrlicu i potrala
kao nikada pre ka izlazu. Veoma brzo je stigla na povrinu zemlje i uspela
se na malo brdo prikriveno kratkom travom. Tu je sela i okaivi ogrlicu
oko vrata posmatala svoj odraz u maloj barici pokraj njenih nogu. Sa srcem
koje je klicalo od sree okrenula se ka Asgardu i krenula na put. Oseala se
61

Skandinavski mitovi

divno i mislila je da je sve u najboljem redu. Ali, nije bilo tako. Vrativi se
u Asgard i doavi u svoju palatu Folkvang, odmah je potraila Odura da bi
mu se pohvalila novom ogrlicom. Uzalud. Odura nije bilo. Nije ga nala ni
u jednoj sobi. Onda se zaputila napolje ne bi li ga tamo nala, ali i to je bilo
uzaludno. Odur je jednostavno nestao. Zurila je enjivo, tunim oima u
lice svakog gosta, ali lice koje je toliko elela da vidi, nikako nije bilo.
Odur je zauvek otiao domu besmrtnih. Brisingamen i Odur nisu mogli
da ive zajedno. Freja to nije znala. Ona nije shvatala zato je Odur otiao.
Njoj je jedino bilo jasno da on nije u palati i samo je krila prste kvasei
svoje dragulje toplim slanim suzama.
Dok je ona tako sedela i plakala, sve gospoe i gospoice Asgara prole
su pokraj nje na putu za Valhalu i gledale u nju. Neke su joj rekle jedno,
neke drugo, ali joj nijedna nije rekla nita ohrabrujue ili svrsishodno. Friga
je prola poslednja. Podigla je njenu glavu i govorila joj neto o lepoti,
ponosu i tome slino. Sve te rei su pogodile srce mlade Vane i ona je
naglo skoivi potrala tronu na kojem je sedeo otac Odin. Poto je pala na
kolena pred njim rekla je: Oe Aesira posluaj moju tugu i pla i nemoj mi
okrenuti lea. Traila sam u palati i Asgardu ali nisam mogla da naem
Odura Besmrtnog. Pusti me oe Odine, molim te, da poem za mojim
dragim u potragu, kroz vazduh preko mora, sve do granica Jotunhejma.

Friga (Frigga)

62

Skandinavski mitovi

FREJINA POTRAGA ZA ODUROM

ake su jurile pripijajui meke ape o zemlju vukui bez uma
Frejinu koiju. Tom koijom ona je obila sve gore i doline, sve
planine, svaki kutak sveta, plaui gde god je dola. Zlatne suze su
klizile niz njene pepeljaste obraze i izgledale su kao male sunane reke koje
su nosile u sebi lepotu cele zemlje.
Na svom putovanju ona je stigla i do najvelianstvenijeg grada na svetu.
Dok se vozila ulicama posmatrala je kue pokraj puta. Nijedna nije
dovoljno dobra za Odura, mislila je Freja dok je posmatrala te male
sirotinjske kue. Zato je reila da ode do kraljeve palate i da se tamo raspita
za svog mua.
Da li je ovde Odur?, pitala je uvara kapije. Da li Odur Besmrtni ivi
na ovom dvoru? uvar kapije je podigao glavu i odgovorio joj da njegov
gospodar nikada nije uo za takvu osobu. Tada je Freja krenula od kue do
kue, kucajui na svaka vrata, i pitajui za Odura. Ali niko u tom
velianstvenom gradu nije uo za njenog mua. Svi su odgovarali: Ne,
nije tu, ne znamo, i buljili su u nju.
Nou, Freja je otila izvan grada i sela na obalu jezera. Kada se na nebu
pojavio mesec kraljica noi je na povrini vode videla brino i lepo lice.
Brisingamen se reflektovao o povrinu vode i njegove boje presijavale su
se kroz male talasie na jezeru. Sedela je tako na obali okruena zvezdama
sve dok nije zaspala. I tada se jedna tamna prilika prikrala k njoj. Ta prilika
je sela pored nje, uhvatila njenu glavu u svoje ruke i poela neto da joj
apue. Bio je to Loki. Ti si bila potpuno u pravu kada si otila u
Svarthejm da tamo nae neto za sebe. Bilo je veoma mudro od tebe to si
svu svoju panju posvetila haljinama i nakitu, a ne Oduru. Pola si pod
zemlju i nala Brisingamen. Tada je Besmrtni otiao na put. Ali zar nije
Brisingamen bolji od njega? Zato plakati Frejo? Zato tugovati toliko?
Freja je stenjala pokuavajui da okrene glavu koja je bila izmeu
Lokijevih aka i izgledalo je kao da neto runo sanja. Brisingamen me je
doveo dole, plakala je ona u snu. Njeni prsti stezali su ogrlicu poptuno
nesvesno. Tada gromoglasni smeh odjeknu iz peine gde su ivei etiri
patuljka i zemlja na kojoj je ona spavala zatrese se. Freja je nastavila da
63

Skandinavski mitovi

spava dok se Loki neujno udaljio.

U rano jutro mlada Vana se spremila da nastavi putovanje.
Brisingamen je lep, zakljuila je dok je posmatrala svoje iznureno lice u
jezeru. Brisingamen je lep ali je Odur jo lepi. Posle ovog zakljuka
Freja je krenula dalje. Proputovala je mnoge gradove, sela i naselja, pitajui
svakoga da joj kae neto ako zna o Oduru Besmrtnom. Ali na celom svetu
nijedan ovek nije mogao nita da joj ispria o Oduru. Na kraju, njena
koija je pola ka severu i uskoro je bila na granici Jotunhejma. Tamo je
Freja stala. Ispred nje se prostirala Jarnvid Metalna uma, stanite dinova,
ija su visoka stabla, crna i ogromna, pokuavala da svuku nebo dole
svojim metalnim kandama. Na ulazu u umu sedela je Metalna vetica
leima okrenuta ka dubini Jotunhejma. Jarnvid je bio pun sinova i keri
Metalne vetice. To su bili vuci, lisice i mnogoglave prodrljive ptice.

Freja stavlja ogrlicu Brisingamen

Na istok! Na istok, graktao je gavran iznad Frejine glave dok je ona
izlazila iz koije.
Na istoku metalne ume
Jedan starac sedi.
64

Skandinavski mitovi

Freja se pribliavala vetici koja se svaala sa svojim sinovima

vukovima i kerima kragujima koji su joj odgovarali iz ume iza njenih
lea, vritei i kretei s vremena na vreme. To je bila tako uasna graja da
je Freja poela da se plai. Prila je staroj vetici suzbijajui strah i rekla joj
tiho: Moe li mi rei stara majko gde je Odur? Jesi li ga videla ako je
proao ovim putem?
Ja ne razumem nijednu re od toga to ti govori, odbrusila je vetica,
ja nemam vremena da ga traim na glupa pitanja. Vetiine rei udarile
su kao bode u Frejino srce i ona nije imala dovoljno snage da se pokrene i
da ue u koije, ve je tako stajala ne znajui ta joj je najbolje da uradi.
Bolje ti je da ide, savetovala ju je vetica. Nema nikakve koristi od
stajanja i plakanja. Bila je to stroga ena i mrzela je suze.
Onda je Freja ponovo sela u svoje koije i krenula zapadno na dug put
ka irokoj, bezgraninoj zemlji, gde je leala nepristupana uma i gde je
vladala tiina. Ona je znala da tamo ivi utljivi Vidar koji nije naao
nikakvo zadovoljstvo u veselom asgardskom ivotu i dobivi Odinovu
dozvolu da ode iz Asgarda povukao se na to mesto. On je jedan od Aesira
i moda e on moi da mi pomogne, teila se Freja. Njena koija kotrljala
se barunastom zemljom, bio je sumrak i ona vie nita nije videla ali je jo
uvek ila sa stalnom nadom da e nai mesto gde Vidar prebiva.
uma Begrovn sa granama
I visokom travom
Oduvek je bila
Vidarovo stanite.
Vidar je sedeo vrst kao hrast i utljiv kao no. Duga trava je rasla kroz
njegovu kosu, grane drvea su prolazile kroz njegove oi, ui su mu bile
zaklonjene mahovinom a kapi rose su mu se presijavale po bradi. To je
neverovatno. Zar sam ga zaista pronala? Freja se spustila na travu pored
Vidara i pitala ga: Vidare, reci mi, da li se Odur sakrio iza ovog gustog
drvea? Vidar je utao. Ili moda on luta prostranstvima zapadne
zemlje? nastavila je Freja sa pitanjima. Vidar joj nije odgovarao samo je
bljesak njegovog lica padao na Frejino zabrinuto lice, kao sunevi zraci
kada se prelamaju kroz umu. On me sigurno nije uo, rekla je Freja u
sebi pribliivi mu se kroz grane koje su ga okruivale. Vidare, povikala
je, je li Odur ovde? Ali Vidar nije mogao nita da joj kae. On je bio
nem. Tada je Freja sakrila lice u krilo i gorko plakala dugo, dugo. Boe.
grcala je, ni on nije nita bolji od Metalne vetice kada treba da pomogne
u nevolji! Zatim je popravila neurednu haljinu, zabacila kosu i otravi u
koije nastavila potpuno skrhana svoje putovanje.

65

Skandinavski mitovi

KRALJ MORA I NJEGOVE KERI

reja je na kraju dospela kod mudrog kralja mora. U njegovom
kraljevstvu svoje je bilo divno i zapadno nebo je izgledalo kao
ogromno grimizno cvee. Vetar nije komeao okean i samo su mali
ruiasti talasi uborili hitajui ka obali a zvuali su kao osmesi mladog
dina koji se igra. Aegir, stari morski kralj leao je na leima u pliaku,
dok mu je hladna voda zapljuskivala grudi i sluao mrmljanje devet malih
talasa. Tih devet talasa su bile njegove kerke. One i Aegir su razgovarali o
najnovijim dogaajima koji su se odigrali u morskim dubinama. Iako je
Aegir izgledao strano, olujno i snano, bio je drag poput malog deteta.
Njegova ena Ran, erka dina, bila je svirepa. Imala je obiaj da potapa
brodove i da prodire sve koji bi pali u vodu.
Freja je dugo lutala obalom sve dok u daljini nije videla Aegira kako
lei u pliaku. Kada je prila blie mogla je da uje razgovor koji je vodio
sa svojim erkama.
Kakva je sudbina Freje?, pitao je on i prva erka-talas je odgovorila.
Freja je lepa mlada Vana koja je bila nekada srena u Asgardu. Aegir je
utao i pustio svoje erke da nastave.
Ali ona je napustila Odura, svoju besmrtnu ljubav.
Ona je otila u peinu patuljaka.
Tamo je nala Brisingamen i ponela ga sa sobom.
Ali kada se vratila u Folkvang, svome domu, videla je da Odura nema.
Zato to je lepa Vana vie volela sebe nego besmrtnu ljubav.
Freja nikada nee biti ponovo srena, jer se Odur nikada nee vratiti.
Odur nee doi sve dok svet bude postojao.
Odur se nee vratiti niti e Freja prestati da plae.
Freja je paljivo sluala itav razgovor i kada je ula poslednje rei
poela je da kri ruke i plae. O, oe Aegire! Dolaze veliki talasi. Dolazi
iznad mudrog mora talas za talasom i udar po mojoj dui!
I uistinu je izgledala da su njene rei u stanju da utiu na okean. Talas za
talasom uzdizali su se visoko i govorili: Ran je bacila svoju mreu i
poinje njen krvavi lov.
Nebo se natutilo. Uz buru, primicala se no. Stari Aegir je utao. Freja
je leala na pesku i tamo je ostala sve dok je njena erka Siofna nije na
66

Skandinavski mitovi

svojim rukama odnela kui. Posle ovog dogaaja divna Vana je ivela u
svojoj palati Fokvangu, sa prijateljima i sestrama, bogovima i boicama, ali
Odur se nije vratio niti je Freja ikada prestala da plae.

Freja

67

Skandinavski mitovi

IDUNINE JABUKE
vi lugovi i bate oko Asgarda, a bilo ih je mnogo, nisu bili nita
prema lepoti jednog gde je Iduna, ena Bragijeva, ivela. Njen vrt
se nalazio na junoj strani brda nedaleko od Gladshejma i nosio je
ime veno mlad, zato to u njemu nita nije niti starilo niti trulilo. Drvee
je uvek bilo svetlo zeleno, ba onako kako izgleda iva ograda u prolee.
Cvee je bilo poluotvoreno i na vlatima trave su se presijavale kapi rose.
Veseli vetri igrao se po vrtu ceo dan i njihao napred nazad glavice cvea.
Ptice su u horu pevale:
Nikada umoran
Nikada star.
Iduna, gospodarica dvorita, stupala je sa radou izmeu mekog cvea i
veselih raspevanih ptica. Ona je bila tako lepa da kada bi zvala golubove da
dou do nje na obalu jezera, ribe nisu htele da se pomeraju da ne bi
pokvarile njen lik u vodi. Kada bi ispruila svoje duge ruke da nahrani
labudove, inilo se da su joj belje od vodenog ljiljana.
Iduna nije nikada naputala svoj gaj a uvee su joj uvek dolazili gosti.
Njen mu Bragi ih je zabavljao priajui im priu koja nije imala kraja.
Veernjim sedeljkama prisustvovali su esto svi bogovi i heroji. Tada bi svi
hvalili njen vrt a njoj bi bilo milo da to uje. Meutim, posle kraeg
razgovora Iduna bi ustajala i donosila iz jednog udubljenja zlatni kovei
iz kojeg bi nudila svojim gostima da uzmu zlatne jabuke pre nego to krenu
kuama. I stvarno, Iduna nije nikada razoarala. Niko od nje nije nikada
otiao a da nije dobio zlatnu jabuku.
Idunine jabuke su bile neto najudesnije na svetu. im bi neki od
heroja poeo da osea umor ili malodunost ona bi mu dala jabuke i to bi
ga uinilo jakim, energinim i punim volje za ivotom.
Toliko su bogovi i heroji bili privreni ovim jabukama i toliko silno su
im bile potrebne, da nisu ili na put bez jedne ili dve koje bi im umornim
vraale snagu.
Iduna je ove jabuke davala bez ikakvog straha da e se njene rezerve
istopiti. Jabuke su se obnavljale na tajanstven nain u koveiu. Ona
nikada nije videla kako se jabuke obnavljaju ali je svim srcem elela da ih
ujutro vidi, svee i okupane rosom, kao da su tek ubrane sa drveta.
68

Skandinavski mitovi

Jednog prolenog jutra kada je Iduna vadila jabuke iz koveia, dooe

joj na vrata nekolicina bogova. Hteli su da pou u Jotunhejm u nadi da e
uspeti da savladaju zloglasne ledene dinove. Bili su to Odin, Loki i Henir.
Kada su dobili voke oprostili su se od Idune i njenog zelenog luga i
krenuli na put. Iduna je ostala sama na pragu vrta, jer je Bragi takode
otputovao da bi se malo odmorio od prianja beskrajne prie.
Nedugo posle njihovog odlaska ona je krenula u etnju du malog
potoka. Nakon kraeg hodanja odluila je da sedne na jedno suvo mesto.
Gledala je u vodu. Na povrini potoka odsijavao se mali oblak. Iduna je
gledala u nebo i brojala oblake.
Neto kasnije, jedna udna figura, krupna iljatih kandi, vatrenog
pogleda, sela je na granu iznad nje i posmatrala je.
Iduna je pogledala u vodu. Lice joj se sledilo. Na povrini potoka je
videla odsjaj groznog bia i uplaeno je pogledala u pravcu gde je ono
sedelo. Tada se to bie pokrenulo, vinulo se u vazduh i polako nestalo u
nebeskim visinama. Uskoro je mogla da primeti kako iz njegovih krila
poinju da ispadaju crna pera i noena vetrom lebde ka njenom vrtu. Dok se
ta gomila pribliavala gaju Iduna je oprezno motrila pokuavajui da
odgonetne ta je to. A zatim je na svoj uas primetila da ta pera imaju dva
krila i glavu i bilo joj je jasno da su to insekti, koji nikad ranije nisu bili
vieni u Asgardu, doli da unite njen vrt. Iduna je potrala ka vrtu, borila
se protiv njih, hrabro i portvovano. Ipak, jedan crni insekt dogmizao je
ispod nabora njene haljine i svio se u njenom srcu. I novo, snano oseanje
jeze potreslo je Idunu kojoj nije bilo jasno ta je to prouzroilo.

Idunine jabuke (Idun and the Apples)

69

Skandinavski mitovi

KRILATI DIN
meuvremenu, Odin, Loki Henir nastavljali su svoje putovanje.
Nisu ograniili svoj put namenivi sebi odreeni zadatak. Ili su
tamo-amo da bi Odin mogao da vidi da li su stvari u svetu krenule
na dobro. Svi su se zaustavljali kada bi Odin gledao kako je uraen ambar
ili kada bi eleo da vidi kako kova kuje ma, ili kada bi posmatrao oraa
kako ore. Dobro uraeno, govorio bi on ako bi radnik radio svom snagom
i nastavljao je put. Ali, gde god bi on stao tu je ambar uvek bio pun, tu se
kovaka vatra nikada nije gasila i polja su davala veliki rod.
Tano u podne Aesiri su stigli u hladovitu dolinu i oseajui umor i glad
posedali su oko drveta. Odin je prouavao knjigu runa koju je uvek nosio
sa sobom i zatraio je od Lokija i Henira da spreme neto za ruak. Ja u
da se pobrinem za meso i vatru a ti Loki nai neke biljke koje moemo da
pripremimo, obratio se Henir Lokiju. U blizini je farma i ja oseam miris
dobre hrane. Ako, budem dovoljno lukav jeu najbolju hranu od svih nas
jo pre nego to se ta vatra i razbukta, mudrovao je Loki za sebe. Dok je
ovako razmiljao uzeo je kamen u ruku i pretvorio se u maku. U ovom
obliku uunjao se kroz kuhinjski prozor ba kada je domaica nameravala
da izvadi pitu iz pei i da je stavi na prozor da se ohladi. im je gazdarica
izila Loki je dohvatio pitu i iskoio kroz prozor. Medutim, ena se u tom
trenutku vrtila u kuhinju i u trenutku shvatila ta se desilo. Neko je ukrao
pitu, povikala je jadna ena. To mora da je uradila ona gadna crna maka
iji sam rep videla na prozorskoj dasci. Nagla se kroz prozor s namerom
da kamenom gaa maku, ali nje nigde nije bilo. Napolju je samo pasla
mrava krava. I kada je ena potrala da je udari tapom krava se pretvorila
u gavrana i est ptia. Gavran je bio Loki a est ptia je bilo est komada
pite. Kada se Loki spustio u dolinu i promenio lik gavrana u svoj stari lik
od srca se nasmejao zaprepaenju stare ene i divio se svojoj pameti.
Dobro uraeno Loki, ti kralju lopova, povikao je hor lisica koje su se
izvlaile iz svojih jazbina da bi iskazale potovanje prema jedinom Aesiru
koga su cenile. Kada je Odin uo sve ovo, bio je veoma nezadovoljan
Lokijevim neasnim ponaanjem. Mi moemo da nabavimo sebi ta god
poelimo, poeo je Odin, ali to treba da bude uraeno znalaki. Vrati
se na farmu i stavi ova tri crna kamenia na sto odakle si ukrao pitu.
70

Skandinavski mitovi

Loki, koji je verovao da je sve uradio za dobro ostalih, posluao je.

Pretvorio se u belu sovu, uleteo kroz prozor i ispustio kamenje iz kandi.
Kamenje je izgledalo poput crnih mrlja na beloj dasci. Posle izvesnog
vremena domaica je ula u prostoriju i veoma se zaudila kad je na stolu
videla kako se pui jo topla hrana.
Loki se vratio uspeno obavljenog zadatka i seo je pored Henira. Mi
emo sada, uz dozvolu oca Odina, da sednemo i veeramo. Pretpostavljam
brate Henire da si ti dok sam ja leteo tamo-amo neto uinio sa tom vatrom
koja kako vidim veselo plamti a iznad nje se greje stari lonac. Meso e
biti gotovo uskoro, rekao je Henir. Ubio sam divljeg vepra dok si ti bio
odsutan i jedan komad mesa se kuva u loncu.
Aesiri su sedeli blizu vatre a Henir je podigao poklopac lonca. Gust dim
je pokuljao napolje i Henir je izvadio meso da ga kua. Meutim, ono je
bilo crveno kao krv, isto kao kad ga je i stavio. Strpljenja, obratio im se
smireni Henir i Odin nastavi da ita svoju knjigu runa. Nakon sat vremena
Henir je ponovo zavirio u lonac ali meso jo uvek nije bilo ni blizu
gotovog. Ovo se ponovilo nekoliko puta i svi su postajali sve zbunjeniji i
zbunjeniji. Dok su se gledali ne znajui ta da kau i urade, zaula se
strana buka koja je dopirala iz oblinje kronje i oni ugledae, na svoje
iznenaenje ogromnog orla sa oveijom glavom. Dok su ga gledali
zapanjeni, orao je progovorio. Dajte mi jedan deo hrane i meso e biti
odmah gotovo. Doi dole i uzmi, povikao je Loki dok je Odin paljivim
pogledom prouavao pticu shvatajui da to nije obina smrtna ptica im
ima hrabrosti da trai deo aesirske hrane. Ne uplaivi se Odinovog
stranoga pogleda orao je sleto pored lonca i otkinuvi veliki komad mesa
odleteo. U trenutku kada je ptica sletala Loki je zamahnuo batinom i udario
je po leima. Meutim, batina je poela da podrhtava u njegovim rukama i
Loki vie nije mogao da je ispusti. Neto kao smeh dolazilo je od kreature
oveka-ptice dok je teglila Lokija na jednom kraju batine dok je drugi kraj
drala u kljunu. Kao to sam i mislio zabrinuto je rekao Odin, to je
Tialsi, najjai din u Jotunhejmu, koji je sebi dopustio toliku drskost da
izaziva nas Aesire. Dok je Odin to govorio, krilata kreatura je nestajala sa
vidika. Henir i Odin smesta krenue za Asgard. Na putu din ih je stalno
pratio, to da je bio malo ispred ili malo iza njih.
Kada su se pribliili asgardskim kapijama zaudili su se to su videli
Lokija kako im ide u susret. Na pitanje kako se spasao, odgovorio je da ne
moe da im ispria detalje putovanja; a da se spasao tako to je ispao dinu
nedaleko od mesta gde se sreo sa njim. Odin ga je pronicljivo posmatrao
dok je ovaj to govorio, ali ga vie nita nije pitao. Znao je Odin dobro da
nema nikakve anse da od Lokija uje istinu. Oseao je samo da neto
uasno mora biti rezultat spajanja takva dva zla Tialsija i Lokija.
To vee dok su svi Aesiri bili na gozbi u Valhali, Loki se iunjao iz
Gladshejma i otiao da poseti Idunu u njenom vrtu. Jo nije bio potpuni
71

Skandinavski mitovi

mrak. Lie je utalo apuui nene rei. Cvee poluzatvorenih latica

klimalo je sneno i odslikavajui se u vodi. Glave zabijene u ruke Iduna je
sedela pored izvora i razmiljala o prijatnim stvarima.
Tako je sve lepo, pomislio je Loki kada ju je ugledao, ali ja nisam
sretan kada ljudi ive sretno i zadovoljno. Lokijeva duga senka, pala je po
vodi dok je prilazio Iduni i ona se prenula. Jo uvek se seala doivljaja sa
udnim biem koje ju je uznemirilo nedavno i bila je napeta. Ali videvi
samo Lokija odahnula je. Osmehnula mu se prijatno jer je i on dolazio sa
ostalim Aesirima da uzima jabuke.
Ja sam umoran od dugog puta i eleo bih da pojedem jednu jabuku.
Kutija je stajala pored Iduninog boka i ona je odmah stavila ruku na nju i
otvorivi je izvadila jabuku i pruila je Lokiju. Na njeno iznenaenje,
umesto da joj se zahvali, ili da pone da jede, on je okretao jabuku u ruci sa
besramnim izrazom lica. To je dakle istina rekao je veliki laljivac,
povremeno pogledujui na jabuku, tvoje jabuke su male i sasuene.
Male i uvenule, ponovila je Iduna naglo ustavi, Asa Odin je lino rekao
da on nikada nije video lepe voe. Nemoj nikada rei dva puta,
odgovorio joj je Loki. Ovog popodneva ja sam otkrio u jednom gaju, ne
tako daleko od Asgarda, najlepe voe koje sam ikada video.
Ja ne elim da ujem za njih niti da ih vidim, povikala je Iduna,
pokuavajui da zadri ravnoduan izraz lica. Ali Loki joj je stalno bio uz
bok nastavljajui da joj govori o lepoti novog voa, nagovetavajui joj da
e biti alosna kada je svi napuste zbog novog gaja. Iduna je samo uzdisala
i razmiljala. U jednom trenutku Loki joj se poverljivo priblii i proapta
joj na uvo: To je blizu Asgarda a ni sunce jo nije potpuno zalo. Hajde
dok ih jo niko nije video. Ti e ih prva uzeti i staviti u svoj kovei i
nijedna ena nee moi da se hvali da ugouje heroje bolje od Idune!
Boginja nije znala ta da radi. Nikada nije naputala vrt i bila je
najsrenija u njemu. Meutim, Lokijeva pria je toliko uspalila da je samo
razmiljala o tom novom gaju i vou koje raste u njemu. To je kratak put,
ubeivala je samu sebe. Ne moe biti teta ako odem jedanput tamo. I
poto je Loki pourivao uzela je kovei i zamolila ga da joj pokae put
do tog udesnog gaja. Loki je koraao brzo i Iduna nije imala vremena ni
da se zamisli i ve se nala na izlazu iz Uvek mladog. Na kapiji je zastala
za trenutak da bi dola do daha, ali Loki je uhvatio za ruku i povukao je.
Ona je poela da vue ruku nazad jer joj se uinilo da je sve drvee u gaju
zove: Vrati se! Vrati se! Iduna je vukla ruku nazad, ali je sve ve bilo
kasno. Ve su Loki i ona stajali van vrta. Drvee se visoko uzdizalo svuda
oko njih i sunce je ve potpuno zalo. Hladan noni vetar duvao je po
Iduninim obrazima i ona se tresla od hladnoe. Hajde da pourimo i da se
brzo vratimo nazad, apnula je uplaeno Lokiju, a Loki uopte nije gledao
u nju ve ka nebu. Iduna je takoe podigla glavu i tada je njeno srce
zamrlo. Tamo, visoko iznad svoje glave, ugledala je istu kreaturu kao i
72

Skandinavski mitovi

onog jutra pored potoka. Divlja glava je pomno motrila. A onda je ogromna
senka postajala sve vea i vea i pre nego to je Iduna uspela neto da
prozbori, velika tamna krila su s sklopila oko nje i podigla je u vazduh.
Krilato udovite se uputilo pravo prema zelenoj izmaglici Jotunhejma.
Loki ih je pratio pogledom dok god nisu nestali sa vidika a zatim se
vratio u Asgard. Pojava dina ga nije zaudila. On je svoju slobodu kupio
tako to je dinu obeao Idunu i njenu kutiju. Ali, kada je prolazio kroz gaj,
slutnja straha prostruja mu umom. Idunine jabuke imaju udesnu snagu.
Odinova snaga se pripisuje njima. Onda u i ja sada kada ih nema da trpim
posledice.
Okupiran takvim mislima, prolazio je izmeu drvea, gledajui
ukoenim pogledom u zemlju. Nije se usuivao da pogleda okolo. U
jednom trenutku kada je podigao glavu ugledao je tamnu haljinu i
pepeljasto lice svoje erke.

Loki

73

Skandinavski mitovi

HELA
ada se saznalo da je Iduna nestala iz svog vrta, mnogi u Asgardu
postali su tuni. Zabrinuto su se raspitivali za nju. Loki se takoe
raspitivao za Idunu, a sve zbog toga to je oseao veliki strah zbog
zlog dela koje poinio.
Dani su prolazili i lica bogova su postajala sve zabrinutija i zabrinutija.
U etnji su sretali jedni druge i skreui pogled urno su prolazili. Svakim
danom dolazilo je do malih promena. Postepeno je poeo da se osea
nedostatak Iduninih jabuka. Lie na drveu u njenom gaju menjalo je boju:
prvo u mrkozelenu, zatim u sjajnocrvenu i na kraju u sivo-braon! Kada su
veseli vetrovi arlijali po gaju, listovi su se malaksalo pomerali utei
umorno: Pusti nas vetre, mi smo tako umorni, umorni... umorni. Vetrovi
su iznenaeni preneli glasove listova u veliku palatu Gladshejm, gde su se
nalazili svi Aesiri na okupu, a zatim se vratili natrag u vrt. Mi smo
umorni, ponovili su listovi, mi smo stari, mi emo umreti. I poto su ovo
izgovorili, listovi jedan po jedan poee da otpadaju sa grana traei bilo
kakvo utoite u kojem e biti spokojni. Vetrovi, koji vie nisu imali tu ta
da rade ponovo odnesoe u Gladshejm poslednje vesti o Iduninom gaju.
Aesiri su bili na okupu u Valhali, ali tamo nisu priane prie kao nekada
niti su se pevale pesme. Niko nije govorio osim Lokija. Samo je on bio
razgovorljiv. Obraao se as jednom as drugom govorei im na uvo. Da
li ti poznaje svoju majku Frigu?, pitao je Baldura. Vidi kakva je
promena zadesila njenu kosu, potpuno je bela. Pogledaj samo koliko bora
kvari njeno lice. Tada se okrenu ka Freju. Pogledaj tvoju sestru Freju i
njenog mua Baldura, kakva se samo promena odigrala na njima u
poslednje vreme. Ko bi rekao da su taj posiveli ovek i ta uvenula ena bili
Baldur i lepotica Freja. Ti si star, ti si umoran, ti e umreti, jecao je
vetar dok je lutao po Valhali ulazei i izlazei kroz mnogobrojna vrata. Svi
Aesiri sluali su taj tuni glas. Tek tada oni su prvi put primetili da novi
gost sedi za njihovim stolom.
Na glavi joj je stajala kruna. U ruci je drala skiptar, ali prsti koji su
epali skiptar bili su beli i bez mesa. Ispod krune kezilo se jezivo Helino
lice. Hela pola le, pola kraljica.
Veliki strah se ocrtavao na licima Aesira i samo je Odin smogao snage
74

Skandinavski mitovi

da upita. Uasna eri Lokijeva, kojim pravom si prela granice koje sam ti
ja odredio i dola meu nas Aesire koji nismo tvoji prijatelji? Hela je
podigla svoje koate prste i uprla ih na Aesire. Bela kosa, izmodeno
lice, umorne oi to su moje garancije. To je ono to mi daje pravo da
doem iz mog kraljevstva ovamo. Ja sam dola jer imam pravo na tebe kao
mog budueg gosta, a i da ti kaem da sam spremila mesto za tebe u mom
kraljevstvu. Posle ovog kratkog govora, za koje vreme je ledeni vetar koji
je izlazio iz njenih usta ledio krv u venama sluaoca, Hela se podigla i
izala iz sale.
Tada, posle due tiine prvi je progovorio Bragi. Aesiri mi zasluujemo
prekor. Prolo je mnogo meseci od kada je Iduna nestala i od kada mi
alimo za njom, ali jo nita nismo preduzeli da osvetimo njen gubitak. Od
kada je ona otila, udan oseaj i zamor su nas obuhvatili. Mi samo sedimo
i gledamo se bezvoljni. Prestali smo da budemo ratnici. Ako se Iduna ne
vrati u Asgard mi smo izgubljeni, Aesiri. Najbolje e biti da dvojica odu do
izvora Urda i da pitaju Urd, Verdahdi i Skuld, jer one znaju sve stvari gde
je Iduna. I kada to saznamo mi emo krenuti da je oslobodimo, ako bude
trebalo do smrti. Bie bolje tako da uradimo nego da sedimo ovde i
oekujemo da nas obuhvati Helin ledeni dah. Posle ovih Bragijevih rei,
svi Aesiri su osetili kako im se vraa hrabrost i snaga. Odin je odobrio
Bragijev plan i naredio mu da krene zajedno sa Baldurom do izvora Urda.
U kasno vee njih dvojica su krenuli na put. Hela im je pokazal da
nemaju vremena za gubljenje. Pokazala im je da bi im vreme potroeno u
Asgardu donelo skoru smrt. U gradu su se naselila dva nova satanovnika:
starost i bol. Ta dva stanovnika su etala ruku pod ruku ulicama i niko nije
mogao da im zatvori vrata niti da se skloni od njih u kuu.

Bragi (Bragi by Wahlbom)

75

Skandinavski mitovi

SPAAVANJE IDUNE
ada su se Baldur i Bragi vratili od Norni, koje su im dale odgovor
u uvijenoj i mistinoj formi, preneli su ga Odinu koji je jedini
mogao da ga razume. Odgovor koji su Aesiri dobili od Norni
raskrinkao je Lokija i svima je postalo jasno da je samo on mogao da uradi
tako gnusno delo, tj. da preda Idunu Tialsiju. Svi Aesiri su se sloili da
Loki mora da uzme Frejinu odeu od sokolovih krila i poe u potragu za
Idunom.
Lokiju se nije dalo da stavlja ivot na kocku zbog Idune i njenih jabuka i
on ne bi ni krenuo da mu Tor nije zapretio smru. Tako je Loki bio
primoran da uzme sokolova krila, stavi ih na ramena i poleti pravo ka
Tialsijevom utvrenom domu u Jotunhejmu gde je bila zatvorena Iduna.
To mesto se nalazilo u izdubljenoj steni koja se uzdizala visoko iznad
mora a iznad nje su kriale morske ptice danju i nou. U tu rupu je din
sakrio Idunu da je ne bi Odin video sa Vazdunog trona i strogo joj je
zabranio da se pojavljuje na otvoru.
Iduna nije videla nikoga osim Tialsija i njegovih slugu koje su pomno
motrile na nju. Sluge su imale mila lica i Iduna je volela da ih posmatra.
Oni su ulazili u njenu odaju mnogo puta na dan jer nikada ranije nisu videli
ljudsko bie.
Ima li neko samilosti prema meni?, znala je esto da govori. Ja sam
zarobljena daleko od moje kue i moga mua i uopte ne vidim izlaza iz
ove uasne situacije. I ona je ozbiljno posmatrala Tialsijeve sluge koje su
je gledale mirno i nepromenjenih izraza lica. ak i kad bi Iduna gorko
pakala ta bia su imala isti osmeh na usnama. U prvi mah Iduni nije bilo
jasno zato se oni tako ponaaju i to je ljutilo. Meutim, kasnije shvatila je
da su to enska bia koja nemaju srca i milosti prema bilo emu. Posle toga
Iduna nije gledala njihova nasmejana lica, okretala je glavu i tiho plakala.
Veoma je tuno kada je neko u nevolji i ivi meu takvim biima.
Svaki dan je din lupao na njena vrata i vikao: Jesi li se odluila?
Hoe li mi dati jabuku? Ako bude suvie razmiljala dogodie ti se neto
uasno! Iduna je na ovakve dinove pretnje svaki put drhtala ali je jo
uvek imala dovoljno hrabrosti i snage da odbije njegove gnusne predloge.
Ona je znala da bi to bilo uasno kada bi ona dar koji je njoj poveren na
76

Skandinavski mitovi

uvanje i koji je namenjen Aesirima dala dinu. Din je sa druge strane

veoma eleo jabuke. Poto je raspolagao strahovitom snagom pokuavao je
da kovei otvori na silu. Kada bi mu to uspelo on bi pokuavao da uhvati
voke. Meutim, pre nego to bi mu uspelo da dohvati prstima jabuku ona
bi se smanjila na veliinu zrna graka i izmicala bi se ispred njegovih
prstiju. Na kraju bi se minijaturne jabuke posakrivale u pukotine i
koveiu gde ih din nije mogao dohvatiti.
Tako su prolazili sumorni dani Iduninog zarobljenitva i ona je esto
elela da umre.
Ali, jednoga dana kada je din nekuda otiao i kada su je slukinje
napustile, ona je stala na prozor i dugo posmatrala sirene koje su plivale
gore-dole po talasima i gledale u njene tune oi. Ali ona je znala da one
nemaju duu i da ne saoseaju u njenom bolu. I tako, dok je Iduna bila
okupirana tim razmiljanjima zaula je iz daljine svoje ime i trenutak
kasnije ptica velikih krila i glatkog perja sletela je na prozor. Bio je to Loki
u Frejinom kostimu od perja i u trenutku joj objasnio da je doao da je
oslobodi i da nemaju vremena za gubljenje. Savetovao joj je da sakrije
njenu kutiju u nedra i kada je to uinila Loki je promrmljao nekoliko rei i
Iduna se prtvorila u vrapca kome je izmeu perja na grudima bila
privrena mala kutija. Tada je Loki jako zamahnuo krilima i odleteo od
prozora a za njim je prhnula i Iduna. Duvao je hladan i snaan morski vetar
i Idunina mala krila su podrhtavala. Ali ona se borila hrabro i letela je kao
strela iznad vode. Otuda, ovuda je Asgard, pokazivao joj je Loki put i
njegove rei su joj ulivale novu snagu.
Kada su doli negde do pola puta zauo se straan glas iznad mora.
Tialsi je stavio na sebe orlovsko perje i dao se u poteru za njima. Pet dana i
pet noi, bez prestanka, bez odmora, din je proganjao Lokija i Idunu. Za
tih pet dana din je neprestano smanjivao rastojanje i esti dan bio je skoro
odmah iza njih.
itav taj dan stanovnici Asgarda stajali su na zidinama oekujui
povratak Lokija i Idune. Kada su najzad ugledali sokola i vrapca kako bee
od ogromnog orla sa usana im se oteo uzdah. Nee imati vremena da uu
u grad, komentarisao je Bragi. Orao e ih stii za koji trenutak.
Ali, Odin se dosetio ta da se radi. Naredio je da se oko grada zapali
velika vatra. Tor i Tir su se hitro bacili na posao i veoma brzo su nasekli
ogromnu koliinu drvea i okruili grad njime. Kada je sve to drvo
upaljeno veliki plameni zid zaklonio je Asgard. Iduna se poslednjim
deliima snage uzdigla i za dlaku proletela plemeni zid. Din nije
odustajao. Pokuao je da sledi Idunu. Meutim, njegova krila nisu mogla
da podignu njegovo ogromno telo i on se stropotao i izgoreo.
Kako su se samo Aesiri veselili Iduni i zlatnim jabukama. Ponovo su
mogli da budu mladi i lepi. Ponovo se zelenilo vratilo u Idunin gaj i ponovo
je vesela muzika odzvanjala kroz svee lie.
77

Skandinavski mitovi

BALDUROV SAN
jedno letnje popodne desilo se da je Baldur leao u svojoj dvorani
zvanoj Svetlucavo. Tor je etao dolinom namrtenog ela zbog
vruine koja je arila svaije telo. Frej i Gerda, zabavljali su se u
svome brodu branom poklonu koji je plovio po mirnoj vodi. Odin je
dremao na vrhu vazdunog trona. itava zemlja odisala je tiinom i
Baldur je polako utonuo u san. Baldur Mudri, Smeli, voljena linost
Asgarda i ljudi, usnio je ruan san. Bile su to neke nevolje. On nije znao
zato i odakle dolaze ali kada se probudio na njegovom licu se ogledala
briga. To je bilo tako neto runo da se Baldur uplaio da se neto ne
dogodi nekom od Aesira pa je akom pritisnuo svoje srce i rekao: Lezi
ovde i nemoj da padne na bilo koga osim na mene. Tada je ustao i izaao
napolje da bi rairio svuda sjaj svoje dvorane. eleo je da to pre vidi svoju
majku, da joj ispria san i da ga ona savetuje ta da radi.
Naao je Frigu u kristalnom dvorcu kako spokojno sedi i razmilja
mirna i ljubazna, spremna da svakome pomogne.
ta se dogodilo dragi Baldure? pitala je Friga milo. Ja ne znam ta je
majko, ali imam senku na srcu. Pusti senku napolje da bih mogla da je
osetim. Bojim se. Ako to uradim ona e prekriti itav svet. Tada je Friga
spustila ruku na srce svoga sina da bi osetila bolje senku. Njeno elo se
namrgodilo a usne posivele i ona je povikala: Oh, Baldure moj voljeni
sine, tvoja senka je senka smrti! Baldur je pribrano odgovorio kako i
dolikuje hrabrom Aesiru: Ja u umreti hrabro majko.
Friga mu je odgovorila da nee umreti i da ona nee dozvoliti tako
neto. Obeala mu je da nee spavati te noi sve dok joj se sve stvari na
svetu ne zakunu da nee ubiti ili raniti Baldura. Tada je ustala i pozvala sve
to postoji na ovom svetu a moe da rani ili ubije. Prvo je pozvala sve
metale. Teke metalne rude dokotrljale su se i nagomilale pred njom u
kristalnoj dvorani. Bakar, zlato, srebro, olovo i gvoe stajali su ispred
Frige koja je podigavi desnu ruku rekla: Zakunite mi se da neete da
povredite Baldura. Oni su se zakleli i potom otili.
Zatim je pozvala sve kamenje i sala se ispunila tekim granitom, belim
kreom, peanikom, okruglim glatkim kamenjem sa morskih obala i Friga
je ponovo digla ruku. Zakunite se da neete da povredite Baldura! I oni
78

Skandinavski mitovi

su se zakleli i otili.
Tada je Friga pozvala k sebi drvee i u dvorani se iskupilo iroko
rasprostranjeno drvo hrast, zatim visoki jasenovi i mnoge druge vrste
drvea dugih grana i irokih mesnatih listova. Friga je digla desnu ruku i
ponovila im isto to i kamenju i metalima. Oni su se takoe zakleli. Posle
ovoga Friga je pozvala bolesti koje su dole duvajui otrovnim dahom na
krilima bola i uz glasno jecanje. Zakunite se da neete napasti Baldura,
naredila im je Friga. Kunemo se, odgovorile su boletine i otile. Potom
je pozvala razne ivotinje, zmije i ptice. Kada su joj se i one zaklele Friga
se sa irokim osmehom okrenula Balduru i ispruivi mu ruku, radosno mu
rekla: Sada sine moj ti nee umreti!
Tog asa uao je Odin i kada je uo od Frige celu priu on se veoma
zabrinuo. Taman oblak natutio mu je elo. Zabrinuto je gledao Baldura.
Zato gleda tako zabrinuto gospodaru, pitala ga je Friga. Baldur sada
vie ne moe umreti! Da li je senka otila sa njegovog srca ili je jo
tamo, pitao je Odin namrgodeno. Nije mogue da je jo uvek tamo,
ljutito mu je odbrusila Friga i skrstila ruke na grudima. Ali, Odin je
paljivo posmatrao Baldura i video je kako jeste. Hitro je ustao, izaao iz
palate i zaputio se da osedla Sleipnira, svoga osmonogog konja. Bez
razmiljanja ga je uzjahao i okrenuvi se rekao Frigi: Ja znam gde je grob
proroice koja je dok je bila iva mogla uvek tano da predvia budunost.
Njen grob lei na istonoj granici Helhejma i ja idem tamo da je probudim i
upitam da li e nas zadesiti neka velika tuga.
Tako govorei Odin je povukao uzde i njegov osmonogi konj urno je
poskoio i krenuo poput vetra ka planinama Asgarda. Veoma brzo uao je u
uzak tesnac kojim je trao jako dugo sve dok nije doao do mesta gde je
zemlja otvorila usta. Tada je Odin ujahao unutra. Koso nagnut prolazio je
polako kroz peinu Gnipu. Izgledalo je da otvor peine vodi do Niflhejma i
Odin je za trenutak pomislio da je sa njegovim putovanjem gotovo. Ispred
njega je bio veliki ponor. I ba kada je Sleipnir uzimao zalet da ga preskoi,
Garm, pas-uvar ulaza u Helhejm, koji je bio okovan za stenu, skoio je na
Odina. Odin ga je tri puta hrabro odbio i kada se ovaj spremao za etvrti
napad Sleipnir je nekako uspeo da preskoi ambis i Odin je mogao mirno
da nastavi svoje putovanje u unutranjost Helhejma, dalje ka Valinom
grobu. Iza njih Garm je okrvavljenih eljusti reao i gledao ih sa mrnjom.
im je doao do groba, Odin je sjahao i stao licem okrenut severu
posmatrajui ograeni grad Helhejm ispred sebe. Video je Heline slukinje
koje su bile vrlo zauzete pripremom prostorija za neke nove goste.
Pozlaivale su postelje pokrivaima koji su se zvali muka. Oblagale su
zidove nevoljama i ukraavale ostale delove sobe. Tada je Odinovo srce
zamrlo i on je tihim glasom poeo da mrmlja rune. Tekom mukom, mrtva
Vala se pokrenula u svome grobu na zvuk njegovog glasa. Kada je Odin
zavrio izgovaranje tajanstvenih rei ona se uspravila u sedei poloaj.
79

Skandinavski mitovi

Kakav si ti ovek, kada si se usudio da me uznemirava u mome grobu?

Onda je Odin prvi put u ivotu slagao. Moje ime je Vegtam, sin Valtama.
I ta eli od mene? elim da znam, odgovorio je Odin, za koga Hela
priprema zlatnu postelju Helhejmu? To je za Baldura Voljenog,
odgovorila je mrtva Vala. Sada idi i pusti me da nastavim da spavam.
Moje oi su teke. Ali, Odin je eleo da pita jo neto. Jo samo jednu re
Vala. Da li je Baldur poao u Helheim? Da, ja sam ti rekla da Hela
sprema zlatnu postelju za njega. I on se vie nikada nee vratiti u
Asgard? Ako sve na zemlji bude plakalo za njim on e se vratiti, ako ne
bude bar jedno bie plakalo on e ostati u Helhejmu.
Tada je Odin zagnjurio lice u ruke i tako stajao. Poi sada, rekla je
Vala, tako sam pospana da ne mogu drati oi otvorene. Odin se nije
micao. Iznenada je pogledao i rekao: Reci mi jo jednu stvar. Upravo sada
dok sam zurio u tamu mojih dlanova uinilo mi se da sam video na zemlji
jednoga koji eli Baldurovu smrt. Ko je taj?
Vala se naljutila. Kako moe da vidi u mraku? Ja znam samo jednoga
koji je davi jedno oko dobio svetlost. Nisi ti Vegtam kukave, ve Odin,
gospodar bogova i ljudi. Posle njenih rei Odin se takoe naljutio.
Povikao je glasnije nego ikada. Nisi ti mudra ena Vala. Ti si lukava, ti si
majka trojice dinova!! Idi, idi, odgovorila je Vala, dok se sputala
nazad u grob. Nijedan ovek ne treba da me budi dok Loki ne raskine
svoje okove i Ragnorak doe.
Posle ovoga Odin je uzjahao Sleipnira i pun brinih razmiljanja krenuo
kui.

Sleipnir, Odinov konj sa 8 nogu

80

Skandinavski mitovi

BALDUROVA SMRT
ada se Odin vratio u Asgard njegov sin Hermod je prihvatio uzde
njegovog konja i poveo ga na odmor govorei Odinu da su se svi
Aesiri sakupili na poljani van grada i da se takmie u raznim
vetinama. Na tom mestu oduvek su Aesiri prireivali tobonje borbe i
turnire pri emu su posebnu panju poklanjali pitanjima asti i morala. ak
i najjai nije smeo da se ljuti na onoga koji bi mu zadao udarac na svetom
mestu niti da govori zlobne rei.
Odin je bio suvie umoran od puta te nije otiao na sveto polje da se
pridrui Aesirima ve je otiao u Gladshejm.
U isto vreme u grad je uao Loki i poto je uo od Hermoda da su Aesiri
na livadi krenuo je i on tamo. Stigavi zatekao je Aesire kako stoje u krugu
i viu. Provirio je izmeu ramena dvojice bogova da bi video ta se dogaa.
Na svoje iznenaenje video je Baldura kako stoji u sredini, uspravan i
miran, dok su njegovi prijatelji i braa bacali oruje na njega. Neki su
bacali strele sa otrim metalnim vrhom, neki koplja a Tor ga je gaao
Miolnirom u glavu. Zaista, pitao se Loki, ako je ovo zabava u Asgardu,
kakva li je onda u Jotunhejmu? Ali, Lokijevo iznenaenje je bilo jo vee
kada je video da je Baldur posle zabave ostao nepovreen. Kamenje se
odbijalo od njegovog sjajnog ela ne ostavljajui modrice. Maevi su sevali
po njemu, ali ga nisu mogli raniti. Strele koje su isputali na njega odbijale
su se od njegovih grudi. Kada je sve ovo video Loki je osetio kako u njemu
raste strahovit bes. Zato Baldur nije povreen i otkud je on tako uvaen da
mu elik i kamenje ne mogu nita?
Tada je Loki promenio svoj lik u malu, tamnu, pogrbljenu staricu i sa
tapom u ruci odepao je sa svetog polja do Frigine ledene palate. Kada je
stigao pokucao je tapom na vrata. Uite, zauo je ljubazan glas i Loki je
pritisnuo vrata. im je Friga spazila na drugom kraju dvorane, malu,
hromu, pogrbljenu staricu, ona je puna milosra krenula ka njoj i susrela je
na pola dvorane. Molim vas sedite draga moja stara prijateljice, rekla joj
je ljubazno Friga, kao to vidim vi ste doli sa dalekog puta. Zaista
jesam, odgovorio je Loki drhtavim, kripavim glasom. I da li si videla
bilo koga od Aesira kada si dolazila? Ba sada sam prola pored svetog
polja Mirovanja i videla ih kako se zabavljaju. ta su oni radili?
81

Skandinavski mitovi

Gaali su Baldura. Tada je Friga sa ljubaznim osmehom pitala: I nisu ga

povredili? Nisu, odgovorio je Loki posmatrajui je pronicljivo. Ne, ne,
nisu, mrmljala je Friga za sebe gledajui u pod, sve stvari su mi se
zaklele da to nee uiniti. Zakletva, uskliknuo je Loki, da li to znai da
su svi dali zakletvu. Sve stvari na Zemlji su dale zakletvu osim malog
grma imele koji raste tamo na zapadnoj strani Valhale i kojoj nisam mogla
da kaem nita, zato to mislim da je suvie mlada za zakletvu. Izvrsno,
pomislio je Loki i ustao. Zar ve ide, pitala je Friga pruajui ruku ka
njoj i gledajui je u oi. Ja sam se ve odmorila dovoljno da mogu da
nastavim svoje putovanje, odgovorio je Loki hrapavim glasom. Odepao
je kroz vrata, koja su se tiho zatvorila za njim i Friga je ostala drhtei u sobi
punoj hladnih oseanja. Frigi se inilo da zmija klizi sa njenog srca.
Kada je Loki otiao od Frige uzeo je svoj stari oblik i uputio se ka
zapadnoj strani Valhale, gde je rasla mlada imela. Izvadio je no i odsekao
jednu granu, govorei ove rei:
Suvie mlada za Friginu zakletvu
Ali ne dovoljno mlada za Lokijev posao.
Nakon toga sa tom granom u ruci Loki se uputio na sveto polje. Stigavi
video je Aesire kako ivo razgovaraju u grupama. Ali, jedan je stajao
usamljen naslonjen na drvo. To je bio Hodur, Baldurov slepi brat blizanac.
On je stajao pognute glave i sam sa svojim mislima. Njegovo lice odavalo
je nezadovoljstvo i Lokiju se inilo kao da on misli da ne zasluuje niiju
panju i da niko ne obraa panju na njega. Tada mu Loki prie i spusti
ruku na rame. Zato stoji ovde sam moj hrabri prijatelju? Zato ti nita ne
baca na Baldura? Zato ne izdelje neko oruje od drveta i ne ukljui se u
zabavu? Ja nemam ma odgovorio je Hodur proprativi to naglim
pokretom ruke, i ti zna kao i ja da je Odin meni zabranio da nosim oruje
i da uestvujem u tobonjim borbama zato to sam slep! O, zar je to
tako, zaudio se Loki. Ne brini, ja imam granu od imele koju u ti dati
ako eli. To je bezopasna mala grana i moe slobodno da je baci na
Baldura. Ja u biti srean to u videti tvoje zadovoljno lice kada to
uradi. Hajde, povedi me, rado no ree Hodur priajui nesigurno ruku
ka Lokiju. Ovim putem. Ovim putem moj dragi prijatelju, govorio mu je
Loki pruajui mu tap. Balduru e biti drago da vidi kako se trudi i
njegov slepi brat blizanac.
Tako govorei njih dvojica stigoe do pogodnog mesta odakle je Hodur
mogao da gaa Baidura. Sada koliko god moe jae baci tap. Hodur iz
sve snage baci iljato koplje i Baldur pade i senka smrti prekri itavu
zemlju.

82

Skandinavski mitovi

Baldurova smrt (Dead of Baldur)

83

Skandinavski mitovi

BALDUROVA SAHRANA
edan za drugim Aesiri su napustili Mirovanje i uputili se ka
Asgardu. Jedni za drugim ili su tekih koraka, slomljenih srca, bez
rei i sa senkom na licima. Senka je pala i na Asgard. Friga je
stajala na pragu Gladshejma i u nemom oajanju gledala Aesire kako ulaze
kroz kapiju. Odin je takoe napustio palatu i bez rei gledao povorku koja
mu se pribliavala.
Loki je to uradio! Loki je to uradio!, vikali su Aesiri promuklo i u
jedan glas. Svi su netremice posmatrali Odina i Frigu i senku koja je bila na
njima i u njima. Loki je to uradio! Loki je to uradio!, vikali su oni, ali
bilo je beskorisno ponavljati Lokijevo ime, ponovo i ponovo kada je to bilo
samo jedno ime i oni su bili suvie tuni da bi iskazali svoje to su oseali
prema Balduru. Friga se prva pribrala i progovorila. I tada su oni poli da
vide njegovo telo kako lei na travi mrtvo mrtvo. Nosite ga na pogrebnu
lomau, rekao je Odin posle due tiine. Aesiri su podigli telo mrtvog
brata i polako, bez glasa, neto ga pridravajui, ili su ka morskoj obali i
poloili telo na palubu velianstvenog broda zvanog Ringhorn koji je inae
pripadao Balduru. Zatim su svi stali na obalu i ekali dok ne doe plima
koja e dovriti pogreb.
Bio je tu Odin na ijim su ramenima sedela dva gavrana koja su pevala
tune pesme ije su rei navukle tamne oblake na Odinovo lice. Stajala je
tu i Friga, Freja, Gerda i Iduna. Odmah do njih stajali su Tor, Henir, Bragi i
mnogi drugi. Doao je i Heimdal i to u jednorn koraku preko planina. Stari
Aegir jeao je u morskim dubinama i poslao je svojih devet keri da gore
tuguju za Baldurom. Ledeni dinovi i planinski dinovi doli su u masama
sa granica Jotunhejma da bi videli pogreb jednog Ase. Dola je i Nana,
Baldurova vatrena mlada ena koja se kada je videla mrtvo telo svoga mua
toliko uzbudila da joj je srce prepuklo. Aesiri su je zajedno sa Baldurom
spustili u Ringhorn. Nakon ovoga Odin je priao Baldurovom telu i stavio
prsten na njegove grudi, apui mu neto na uvo, a zatim ga jo nekoliko
trenutaka gledao. Kada je zavrio Aesiri su hteli da gurnu brod pre nego to
ga zapale ali su bili toliko skrhani tugom da nisu mogli to da uine. Zato su
pozvali enu dina Hirokin da doe iz Jotunhejma i pomogne im. Ona je
sama odgurnula brod dok su Aesiri nemo posmatrali lomau koja e za koji
84

Skandinavski mitovi

tren progutati njihovog brata i prijatelja. I tada, dok je Tor stajao na steni
podigavi Miolnir visoko u vazduh. Odin je zapalio pogrebnu lomau
Baldura i Nane. Tako je Ringhorn otiao na svoju poslednju plovidbu dok
je velika vatra plamtela ka nebu i dok su hladni vetrovi nosili dim visoko u
vazduh.

Baldurov pogreb

85

Skandinavski mitovi

HERMODOVO PUTOVANJE U HELHEJM

ada je najzad Ringhorn otplovio daleko na more, tako da je
izgledao kao nejasna crvenkasta svetlost na horizontu, Friga se
okrenula ostalima i rekla: Da li neko, od vas deco eli da uini
jedno plemenito delo i tako zadobije moju ljubav zauvek? Ja u, rekao
je Hermode pre nego to je iko drugi stigao ita da prozbori. Kreni onda
Hermode, sedlaj Sleipnira to bre moe i jai dole u Helhejm. Pokuaj da
od strane Hele, stroge uvarice mrtvih, izmoli da nam dozvoli da vidimo
Baldura jo jedanput.
Hermod je smelo krenuo na putovanje. On nije poao kroz usta zemlje
kroz koja je Odin proao kada je iao do Vale. Izabrao je drugi put. Taj put
nije bio nita laki i on je jahao nie i nie, nagnut napred, klizajui se u
peini koja je bila tmurna i hladna. Na kraju je nekako stigao do Gialar
Brua huee reke koja je proticala izmeu sveta mrtvih i ivih. Na njoj je
bio most poploan komadima zlata. Hermod je bio veoma iznenaen to
vidi zlato na tako mranom i negostoljubivom mestu. Meutim, jaui
preko mosta shvatio je da su to samo suze koje su bile prolivene pored
kreveta umrlih.
Kada je preao na drugu stranu video je enu koja je tu sedela stoleima
i stoleima i posmatrala mrtve kako prolaze. Ona ga je zaustavila i pitala:
Ko si ti to pravi toliku buku. Stoga, dodala je ona paljivo posmatrajui
Hermoda, ti nisi mrtav ovek. Tvoje usne nisu plave i hladne. Zato si
dojahao u Heihejm? ja traim Baldura. Reci mi da li si ga videla?
Baldura, ponovila je ona, prolazio je ovuda i uputio se tamo severnije ka
stanitu smrti.
Tako je Hermod nastavio put sve dok nije stigao do kapije Helhejma.
Tada je stegao kolan dobro, podbo Sleipnira i u fantastinom skoku
preskoio kapiju. Tako se Hermod naao na mestu gde ranije nije kroio
nijedan iv ovek. Bio je u gradu smrti. Oekivao je da tu vlada najvea
tiina, ali prevario se. Sa svih strana su se uli odjeci izgovorenih rei.
Neke su bile tek izgovorene, neke i stoleima stare. Ui stanovnika mrtvog
grada bile su omamljene tom neprekidnom bukom.
Hermod je jahao kroz grad sve dok nije doao do Heline palate koja je
stajala nasred prostranog trga. Uputio se u prijemnu dvoranu gde je Hela
86

Skandinavski mitovi

sedela na proelju stola i posluivala svoje novopristigle goste. Baldur je

sedeo sa njene desne strane a njegova mlada ena sa leve. Kada je Hela
videla kako Hermod ulazi u salu njeno lice se smrklo. Hermod se za
trenutak zbunio, meutim, ve sledeeg trenutka ona ga je pozvala da
veera jer je to hrana kakva je nepoznata ivim ljudima. Sto je bila glad.
Gladovanje Helin no. Zakanjenje njen sluga. Sporost njena sluavka.
Gorea e njeno vino.
Posle veere Hela je krenula u svoju sobu na poinak. Vidi, rekla je
ona, okreui se Hermodu, ja sam vrlo brina to se tie komfora mojih
gostiju. Ovde su kreveti lepo ureeni za sve. Pokrivai su od dosade a
zidovi su obloeni beznadenou.
Tako govorei ona je pola na spavanje ostavljajui Baldura i Hermoda
zajedno. itavu no oni su presedeli u razgovoru. Hermod je priao o
prolosti i njegove oi bi se punile suzama kada bi spomenuo neke
dogaaje koje su on i Baldur zajedno doiveli. Baldur mu je priao kako je
doao u Helhejm. Nakon besane noi Hermod je ujutro otiao Heli i molio
je da pusti Baldura natrag u Asgard nudei sebe u zamenu za njega. Ali
Hela se na sve njegove predloge smejala i rugala. Hajde, rekla je, neka
sve na zemlji plau za Baldurom, kada kae da ga toliko vole, i ja u ga
pustiti da se vrati kui. Ali ako jedna stvar odbije da plae, nastavila je
Hela, on e zauvek ostati ovde. Svi e plakati za njim, povikao je
Hermod vrstim glasom, siguran u svoje rei i uzjahavi konja odjahao u
Asgard.
Baldur je iao za njim sve do kapije i govorio mu da pozdravi njegove
najmilije i slao im razne druge pouke. Ali Hermod nije mnogo mario za
Baldurove rei.Ti e nam se uskoro vratiti, govorio je on sa sigurnou u
glasu, i zato nema potrebe da alje poruke.
Hermod je urno jahao kui dok ga je Baldur posmatrao kroz reetke
kapije Helhejma. Ne tako brzo. Ne tako brzo, aputao je mrtvi Asa
gledajui Hermoda kako odlazi.

87

Skandinavski mitovi

PLAKANJE
obro Hermode, ta je ona rekla?, pitali su ga Aesiri kada su se
okupili oko njega kada se vratio iz Helhejma. Hajde, brzo nam reci
ta je poruila?
O, da li je to sve?, vikali su svi dok im je prenosio Baldurovu poruku.
Nita nije lake od toga, vikali su. Dok je Hermod govorio Frigi ta je
sve video i doiveo i dok je prenosio Helinu poruku ona je neprestano
plakala i kroz pet minuta u Asgardu svi su plakali. Ali to nije dovoljno,
rekao je Odin, itav svet mora saznati za nau tugu da bi mogao da nam se
pridrui u plau. Tada je otac Aesira pozvao k sebi njegove glasnice divne
Valkire i poslao ih da po celom svetu raznesu samo tri rei Baldur je mrtav.
Te rei su zvuale tako uasno da je prva glasnica to mogla samo da
proape tiho, tiho. Meutim, iako slab, ovaj glas je plovio od Asgarda ka
svetu i donosio u Asgard novu plimu bola. ta su Valkire kazale?, pitale
su ene i ljudi u svim zemljama. I kada su oni uli da je Baldur mrtav
ostavili su svoje svakodnevne poslove i poeli da plau. ene su bacile
vedra i zagnjurivi glavu u ruke glasno jecale. Deca su stajala na pragovima
kua ili po okovima i plakala tako gorko kao da im je umrla roena
majka. Valkire su i dalje prolazile svetom raznosei tubu poruku. Baldur
je mrtav! govorile su praznini, poljima, uspavanoj travi, divljem cveu. I
svi su oni prolivali suze. Baldur je mrtav!, govorile su kurirke stenju i
kamenju i tvrdi kamen je poeo da plae. Baldur je mrtav, vikale su
Valkire divovskim mamutskim kostima koje su odmah poinjale da plau.
Sa svake strane planine izvirala je po jedna reka suza. Baldur je mrtav,
vikale su iznad mora i iznad Jotunhejma. I kada su dinovi shvatili poruku
svi su zaplakali, dok je more kao kia prskalo ka nebu. Zatim su sve
Valkire sletele na jednu stenu nasred okeana i povikale u morske dubine
monstrumima i ribama: Baldur je mrtav. Tada su i stanovnici mora
zaplakali. Na kraju, one su se pogledale i rekle: Sigurno je na posao
gotov. Onda su se uhvatile oko pasa i poletele pravo u svet mrtvih da
odatle izvedu Baldura i dovedu u Asgard.

88

Skandinavski mitovi

Valkire

Nakon to je razaslao Valkire, Odin je sedeo sam na vrhu Vazdunog

trona i gledao kako zemlja prima njegovu poruku. I zaista, nakon to su
Valkire otile na sve etiri strane sveta on je mogao da vidi kako se velika
para die sa povrine zemlje. Ona se dizala zbog suza koje su se prolivale
za Baldurom. On je gledao te bele oblake i pitao se: Da li zaista svi
plau? Valkire su ule njegov glas dok su ile ka Helhejmu i okrenuvi se
prema njemu pruile su ruke i povikale: Ceo svet plae, Odine. Ceo svet i
mi! Posle ovoga one su nastavile svoj put sve dok nisu dole do peine
Gnipe gde je bio okovan uvar Garm i gde je zevala dubina podzemlja.
Svet plae, rekle su jedna drugoj da bi se ohrabrile jer je proi pored
Garma bilo uasno teko. Tada su one ugledale kako na steni nedaleko od
njih sedi jastreb. Plai, plai! Baldur je mrtav!, vikale su one ka njemu.
Ali Thaukt je odgovorio:
Koga smrt uzme
Hela ga dobro uva
Besmisleno je smatram
Plauim svetom
Vratiti Baldura
iv ili mrtav
Sa suznim oima
Stari Thaukt e jadikovati.
89

Skandinavski mitovi

I nakon ovih rei poleteo je put Helhejma isputaui krik trijumfa. To

je sigurno Lokijev krik, rekla je jedna od Valkira. I tada su one primetile
uasno lice Helino kako ih posmatra iza kamenog zida Helhejma. Jedan
nije plakao, rekla je grozna kraljica, i Baldur e ostati u Helhejmu! Tako
govorei ona je svojim hladnim rukama ispratila Valkire. One su se
okrenule i odletele do podnoja Odinovog trona. Pune tuge saoptile su mu
Helinu poruku.
Ubrzo posle ovog dogaaja rodi se Odinu sin kome dadoe ime Vali.
Bio je tako snaan i hladan kao vihor ledenog januara. Kada mu je bilo
samo godinu dana ubio je slepog Hodura jednim udarcem. I ceo svoj ivot
je potroio pokuavajui da podigne senku smrti sa plaue zemlje.

Valkira prenosi poginulog ratnika u Valhalu

90

Skandinavski mitovi

VEZIVANJE FENRIRA
okijevog vatrenog sina-vuka Odin je doveo sa sobom u Jotunhejm, u
nadi da e ga svetlost Gladshejma i rei o hrabrosti koje su
izgovarali Aesiri uiniti boljim i tako istisnuti njegovu divljanost.
Odin i Aesiri su se zaista iz sve snage trudili da izmene okrutnu prirodu
Fenrirovu koju je on nasledio od svoga oca. Meutim, dogaaji su ili neto
drugaijim tokom nego to su Odin i Aesiri zamiljali da e ii.
Za Fenrirovog hranioca odredio je Odin Tira, hrabrog i snanog Asu,
koji je pazio da Fenrir u svojoj svireposti ne napadne nekog ko je slab da se
brani. Asa Odin je voleo da gleda kada bi se uvee posle gozbe u Valhali
Fenrir dounjao do Tirovih stopala da bi dobio dnevni obrok. Tir je stajao
ispred njega miran i snaan, kao stena. Fernir je emerno zavijao oko njega
i liio je na talas koji pokuava da potkopa visoku morsku stenu.
Prolazili su dani i Fenrir je rastao. Nije rastao tako brzo kao njegov brat
Jormungand, ve neopazice, tako da se Aesiri uopte nisu uzbuivali zbog
njegove veliine. Bogovi su dolazili svakoga dana da gledaju vuka kako bi
se privikli na njegovu prisutnost u svom ivotu. Ljubazne gospoe i
gospoice Asgarda posmatrale su ga iz daljine i trudile se da budu to
manje na domaku njegovih usta i oiju. Svi su komentarisali Fenrira na
svoj nain i obino su to bili neki uobiajni i povrni zakljuci. Niko od
njih nije saoptio da je primetio da Fernir postepeno raste, ili moda bar da
mu prija vazduh i hrana koju Tir daje. I da nije bilo Ase Odina i njegove
mudrosti, niko to ne bi ni primetio. I dok su Aesiri odlazili na poinak
svako vee i dok je monstrum rastao Odin je sedeo i razmiljao ta da
uradi. Jedno vee dok je stajao u Valhali i posmatrao Tira kako hrani
Fenrira, oblak brige mu pade na lice videi kako je vuk, u elji da utoli glad
to pre, skoio i pokidao lance kojima je bio okovan. Tada Odin pozva sve
glave Aesira Tora, Tira, Bragija, Henira, Freja i Niorda, i saopti im da je
izmeu njih poraslo neopaeno veliko zlo koje sada moe da ugrozi ak i
njih same.

91

Skandinavski mitovi

Fenrir

Zapita ih ta da rade. Tor, uvek spreman da odgovori, odmah ree: Ja

mislim da nam ne preti nikakva opasnost oe. Zar nema toliko kovanica u
Asgardu? Zar ja Asa Tor nemam snage da iskujem mono oruje? Zar se ne
zna kako sam u Jotunhejmu pobedio i svezao zveri? Nemoj da misli o
tome i odmori se. Pre sledee veeri ja u iskovati lanac kojim emo vezati
Fenrira. Posle Torovog govora skuptina Aesira pozdravi ga aplauzom.
Medutim, oblak brige jo uvek nije nestao sa Odinovog ela.
Ti treba da uradi mono delo, sine moj, a ovo vezivanje Fenrira e ti
pokazati da li si u stanju da pobeuje i u najteim situacijama. Tor nije
nita odgovorio, samo je epao Miolnir i vrstim koracima zaputio se ka
kovanici. Od veeri do sledeeg jutra odzvanjali su snani udarci Miolnira
o nakovanj. ulo se podrhtavanje i vrui vihor se dizao nad Asgardom.
Niko od Aesira nije prespavao tu no. Svaki as dolazio je po jedan ili vie
njih da razvesele Tora dok je radio. U blizini se vrzmao jo jedan posetilac.
Pri svetlosti vatre mogla se nazreti zla Fenrirova figura kako se prikrada iz
asa u as sve neprijateljskije raspoloen. Rugajuim reanjem popunjavao
je pauze izmeu dve pesme ili prie Aesira. itavu no Tor je radio a
Fenrir posmatrao. I kada je dolo vreme veernjeg obeda Tor je trijumfalno
uao u dvoranu i pokazao ocu Odinu okove kakvi nikada ranije nisu bili
vieni u Asgardu. Aesiri su prilazili jedan po jedan i divili se njegovoj
92

Skandinavski mitovi

strahovitoj vrstini. ogromnoj teini i debljini karika. Nemogue je da

Fenrir pokida ovo. govorili su oni i srdano zahvaljivali Toru i veliali
njegovo junatvo. Jedino je otac Odin sedeo ozbiljan, tuan i tih.
Kada je Fenrir uao u Valhalu da primi sledovanje hrane za taj dan.
pripremljena mu je klopka. Bilo je dogovoreno da ga Tor i Tir podignu i
okuju. Drali su svoja oruja u pripravnosti ukoliko bi vuk krenuo da ih
napadne. Fenrir se tiho prikradao ka mestu gde je stajala hrana. Oko njega
je bio postavljen lanac i kada je nastupio najpogodniji trenutak, Tir ga je
odigao od zemlje, Tor je sakupio lanac i sa dva snana udarca Miolnirom
zakucao karike za kameni blok na kome je stajao sud sa vukovom hranom.
I dok su Aesiri estitali jedni drugima na pobedi, Fenrir je polako podigao
svoje glomazno telo i skoro neno se protegnuvi pokidao lance na
komadie. Aesiri su snudenih lica stajali i gledali jedni druge dok se
Fenrir, lenjo izaavi iz dvorane, zaputio ka svom skrovitu. Munu tiinu
prekinuo je Tor. On, koji je polomio Ledinga, dobie jo jaeg, Dromija.
i nakon tih odlunih rei Tor je podigao Miolnir sa zemije i vratio se u
kovanicu da bi iskovao jo vri lanac Dromi.
Tri dana i tri noi Tor je radio i kada se pojavio pred ocem doneo mu je
Dromija Snani veziva. Ovaj lanac prevazilazio je Leding u snazi za
jednu polovinu a bio je tako teak da se Asa Tor povijao pod njegovom
teinom. Fenrir se u prvom trenutku uplaio tolikog lanca, ali kada su ga
vezali nije mu trebalo mnogo vie napora nego prethodnog puta da bi
ponovo bio slobodan.
Nakon ovog drugog promaaja Odin je ponovo pozvao Aesire na, okup
u Gladshejm. Tor je takoe bio tu, tih i postien. Sada je bio Frej taj koji je
davao predlog. ,Tor, Tir i ostali hrabri sinovi Aesira, rekao je on, provode
ivot valjano u borbi protiv dinova i monstruma i bez sumnje, mnogo
mudrih iskustava su stekli iz svojih pustolovina. Ja sam veliki deo ivota
proveo u umama i poljima posmatrajui kako godinja doba prate jedno
drugo i kako tiina u noi koja pada, otkriva da su mnoge stvari napravljene
jednostavno. Tor je pogreio to je pokuavao da silu savlada silom i zato
je to isplao tako neznalaki i slabo. Frej je za trenutak uutao, pogledao
sve prisutne i zatim nastavio dok su Aesiri zainteresovano sluali.
U peinama i tamnim prolazima u zemlji ivi kalajna vrsta ljudi. Oni su
oduvek radili neujno i neumorno. Sa Asa Odinovom dozvolom ja u
poslati mog glasnika Skirnira da od njih zatrai pomo i moda emo na
tajnim mestima Svarthejma nai reenje za zlog vuka. Lice Ase Odina
blistalo je od sree dok je Frej govorio. On se podie sa svog sedita,
proglasi zbor zavrenim i posla Freja u Alfhejm da bi to pre odaslao
glasnika.

93

Skandinavski mitovi

TAJNA SVARTHEJMA
blak zlobe skanjivao se nad Asgardom dok je u Alfhejmu sve bilo
divno i mirno. Gerda, sjajna vilenjaka kraljica, pravila je divne
sjajne zrake vlastitim licem. Vilenjaci su je voleli i vrteli su se
uvek oko nje, veselo brbljajui svojim glasiima koji su odzvanjali umom
kao uborei potok to se kotrlja po kamenom dnu. Gerda im je odgovarala
u tihim, slatkim tonovima, koji su zvuali kao um vetra kroz kronje
drvea. To je zaista bila prijatna muzika za razliku od one koju su pravili
udarci Miolnira i zavijanje Fenrira u Asgardu.
Kada se vratio u Alfhejm, Frej je pozvao Skirnira k sebi, nemajui
vremena da se pozdravi sa Gerdom i vilenjacima, dok ne poalje njega u
Svarthejm. Frej ga je detaljno upoznao sa opasnostima koje ga ekaju i
ispriao mu sve o vanosti zadatka. Igrajui se ukrasima na svom
udesnom mau Skirnir je sluao paljivo i pomno jer je eleo da sazna
svaki detalj opasnog putovanja.
Ovo je zaista drugaija misija od one kada si me poslao da se udvaram
Gerdi, ali ako blagostanje Asgarda zavisi od mene, ja u otii i uiniu sve
to budem mogao jer mislim da mali peinski ljudi imaju naklonosti prema
meni.
Put iz Alfhejma za Svarthejm nije bio tako dugaak. Meutim, oni koji
nisu znali taan put lutali bi jako dugo i retko ko bi uspeo da ga pronae.
Skirnir je nosei klju u ruci poao pravim putem.
Ulazna kapija stajala je otvorena i otkrivala je maglovitu vlanu peinu.
Skirnir je sjahao i ostavivi konja napolju uao. Vazduh je bio teak,
vlaan, topao. Bezbroj krunih staza sputalo se u donji svet. I dok je
Skirnir sledio najbolji put, do njegovih uiju je dopirala daleka lupa ekia.
Pomno gledajui okolo po peini, primeti grupu malih ljudi kako rade sa
njegove desne strane. Neki su gurali kolica na dva toka puna metala.
Drugi su krampovima i lopatama kopali rudu iz utrobe planine. Trei su u
malim peinama bili zabavljeni potpaljivanjem vatri ili su siunim
ekiima radili udarajui po nakovanjima. Skirnir je nastavio svoj put dole
praen blagom dnevnom svetlou. Primetio je da jedan radnik nosi na
glavi lampu u kojoj je gorela otro titrajua svetlost. Skirnir je znao za tajnu
ovog svetla to je bilo privreno za patuljkovu kapu. Ono to bi potroio
94

Skandinavski mitovi

danju radei u planini, patuljak bi obnovio nou na meseini.

Nakon mnogo milja Skirnir je doao do podruja gde su sa svake strane
leali trezori puni zlata, srebra, dijamanata, rubina, smaragda koje su tu
donosili mali lukavi radnici godinama. Doavi u sredite planine gde se
kameni svod dizao u beskrajnu visinu Skirnir se naao na mestu obasjanom
briljantinima. Ovde na njegovo iznenaenje nije vladala tama. Prostorija je
bila osvetljena svim svetlima sveta zlatom, dijamantima, smaragdima, koja
su lukavi patuljci iznosili povremeno ljudima da bi se svaali oko njih.
Palata je bila osvetljena hladnom plavom svetlou i otkrila je Skirniru
groteksnost i uasnost malih humanoidnih bia koja su zurila u njega.
Grbavi, lukavih oiju, otvorenih usta, oni su stajali oko njega smejui se,
apui i dodirujui se zgrenim prstima. Jedan od njih, malo vii od
ostalih koji je sedeo na zlatnom seditu optoenom dijamantima, verovatno
njihov kralj utiao ih je i upitao Skirnira zbog ega je doao. Skirnir mu
odluno saopti Odinovu elju.

Svarthejm (Svartalfheim)

Ma koliko lukavi i zli, patuljci su se ipak plaili Odinove moi i nisu

nikada zaboravili njihov jedini susret u Gladshejmu. Zbog toga, kada su
uli o emu je re, gotovo jednoglasno su odluili da prue pomo
Aesirima i da se potuje Odinova volja. U toku dva dana i dve noi radili su
bez prestanka. Za to vreme, Skirnir je bio njihov gost. Lutao je po
Svarthejmu i razgledao. Video je velianstvenu centralnu Zemljinu vatru i
ljude iji je zadatak bio da bacaju gorivo na nju. Video je one koji obrauju
dijamante i one koji melju pepeo velike vatre u briljante. Gledao je i
patuljke iji je zadatak da ispunjavaju pukotine na stranama planine istim
95

Skandinavski mitovi

zlatom i srebrnom ilom, stavljajui ih na mesta gde e ih ljudi najlake

nai. Pio je njihovu udesnu mineralnu vodu i divio se srebrnim tavanicama
hramova i stepenitima od istog zlata. Na kraju drugog dana Skirnir se
vratio u primau dvoranu da saeka kralja. Ubrzo je kralj doao, nosei u
ruci sa lakoom neto nalik na vitak lanac. Skirnir je zbuljeno gledao. Kada
mu je kralj spustio to neto na dlan, oseao je kao da dri korov. Kralj
Svarthejma se glasno smejao kada je video Skirnirovo lice. To tebi izgieda
kao mala stvar, ali ja te uveravam da je napravljeno od jedinstvenog
materijala. Ne postoji mogunost da se ponovo napravi, nijedan najmanji
deli supstance od kojih je napravljen nee vie nikada biti naen. Gleipnir
je sastavljen od est materijala, buke maijih koraka, enine brade, korena
kamenja, daha ribe, pljuvake ptica i tetive medveda. Nee biti bojazni od
Fenrira. Nema jaeg lanca i nee biti napravljen jai dok je sveta. Skirnir
je sa uenjem posmatrao lanac. Zahvalivi se i obeavi nagradu od strane
oca svih, poao je kui. I pre no to je poela veera u Valhali stigao je u
Asgard i usreio srca Aesira vestima o uspenom zavretku misije.

96

Skandinavski mitovi

HONUR
aleko na severu, okrueno, natmurenim planinama lealo je tamno
jezero Amsvartnir i nad njegovim nesrenim vodama izdizalo se
ostvro Lingvi. Bilo je ono dragocenost na tamnom Helinom elu. Na
ovom usamljenom ostvru, na koje nijedan brod nije doplovio osim
Skidblandira, Aesiri su, sa Fenrirom u sredini, doli da okuaju lanac koji
su im napravili patuljci.
Fenrir se unjao oko svog gopodara, Tira, i divljim pogledima svojih
okturnih oiju motrio as jednog as drugog Aesira. Klimao je svojom
velikom glavom i izazivaki zavijao dok je lizao ruku koja ga je tako dugo
hranila. Aesiri su stajali na Giolu velikoj vrstoj steni i dodavali jedan
drugom Gleipnir, govorei o njemu dok je Fenrir sluao. On je mnogo jai
nego to izgleda, govorili su oni a Tor i Tir su uhvativi po jedan kraj
zapinjali iz sve snage da bi pokalazi koliko je Gleipnir otporan. Bragi je
izjavio da niko od Aesira nema snage da taj lanac prekine. Osim tebe
Fenrire, dodao je i pogledao Fenrira.
Sve ovo to je Fenrir video i uo uzdrmalo je njegovu sujetu i nakon
dueg posmatranja tankog lanca i lica Aesira odgovorio je: Ja u biti
vezan ovim lancem protiv moje volje. Ali da ne biste sumnjali u moju
hrabrost dopustiu da me vi veete ali uz uslov da jedan od vas stavi svoju
ruku u moja usta da ne poelite da me prevarite. Nastao je tajac meu
Aesirima kada su uli njegove rei i samo su se nemo posmatrali. Odin je
posmatrao Tora, Tor Bragija, a Bragi Freja. Najzad je Tir hrabro iskoraio i
stavio desnu ruku, onu kojom ga je hranio, u vukova ogromna usta. Frej je
takoe istupio spustivi ruku na bok gde mu je uvek stajao njegov arobni
ma. Na ovaj signal ostali Aesiri su nabacili lanac oko monstrumovog
vrata, vezujui ga za stenu Giol. Kada su ga dobro uvezali Fenrir se
uzdigao i pokuao da jurne napred kao to je i ranije inio. Meutim, to je
jae vukao, lanac se vie pripijao uz njega. Aesiri su vikali od radosti kada
su videli svoga neprijatelja savladanog. Opasnost koja je pretila Asgardu
bila je spreena. Samo se Tir nije radovao. Stajao je tih i miran po strani.
Njegove desne ruke vie nije bilo. Fenrir mu je otkinuo za vreme onog
guanja i rvanja prilikom vezivanja.

97

Skandinavski mitovi

Torova ruka u Fenrirovim eljustima

Aesiri su seli u Skidblandir i otplovili sa tihog jezera. Od vrha Bifrosta,

preko izvora Urda i kroz stanite Norni, plovili su glasovi ka zemlji. Ko je
podneo najvei uas?, pitao je prvi glas. Tir je podneo najvei uas i on
je dao najvei dar Aeirima kao niko pre njega to nije dao.
Frej je dao ma za lepotu Gerdinu!
Odin je kupio mudrost po cenu svoga oka!!
Tir, ne za sebe, nego za druge,
rtvovao je svoju desnu ruku!!!

98

Skandinavski mitovi

LOKIJEVO KANJAVANJE
akon Baldurove smrti Loki je smatrao da je pametno da se za neko
vreme skloni sa oiju Aesira. Dobro je znao da se vrlo lako moe
dogoditi da mu nikada ne oproste ono to je uradio. Morao je
dobro napregnuti svoj lukavi um da bi pronaao mesto gde ga Odin nee
moi videti sa svoga Vazdunog trona. Svet je veliki a ja sam lukav,
govorio je Loki sebi kada je napustivi Asgard krenuo put Manhejma.
Tamo nije bilo kraja gustim umama niti je bilo mere za dubinu vode.
Niko me ovde ne moe pronai ukoliko budem menjao oblike. Otac svih
nikada nee moi da me otkrije. Nemam razloga za strah. Ali Lokijevo
ponaanje i ponavljanje ovih rei odavalo je da je uplaen.
Odlutao je duboko u gustu umu i sakrio se u duboku vodu. Zatim je u
reci naao podvodnu peinu i tu se zgurio. Ali, dole u tami, jedan zrak
svetla je stalno padao na njega i on je znao da dolazi od oka oca svih,
koji ga je uporno posmatrao sa Vazdunog trona. Tada je pokuao da
pobegne od sudijinog oka pretvarajui se u razne oblike. Ponekad je bio
orao ili usamljeni planinski krguj. Ponekad se skrivao meu krdom
plaljivih irvasa. Ponekad je leao u gnezdu umskog goluba ponekad je
bio labud ili riba u moru, ali gde god da je bio, meu ivim biima ili
mrtvim stvarima, sve te stvari ili bia su ga prepoznavala i svi su mu
govorili: Ti si Loki. Ti si ubio Baldura.
U vazduhu, na zemlji ili u vodi nigde mu nije bilo mesta. Potpuno
slomijen i umoran naao je jednu nepristupanu liticu iznad svetlee reke i
tu sagradio kuu. Napravio je etvoro vrata da bi mogao da obuhvati
pogledom sve strane sveta za sluaj potrebe da bei. Sa njim je ivela
njegova ena i dva sina, Ali i Nari. Siguna je bila lepa i prijatna ena,
suvie dobra za Lokija. Oseala je saaljenje prema njemu kada je videla u
kakvoj je nevolji i kada su se sve stvari okrenule protiv njega ona je
pokuala da ga spase od besa Aesira. Ali njegova dva sina nisu se mnogo
plaila za sudbinu svoga oca. Oni su vreme provodili uglavnom u svai
jedan sa drugim i njihovi ljutiti glasovi oekivali su iznad vodopada i po
umi, irei se po zemlji i otkivajui Lokijevo tajno boravite Odinu, ije ga
oko nije moglo pronai. Kada bi sinovi bili tihi Siguna bi to koristila da
kae Lokiju kako je svaki dan sve zabrinutija, a on bi sa bolom zakljuio da
99

Skandinavski mitovi

njegova deca ne mogu da budu tiha i da uopte ne misle na to ta e biti sa

njim.
Jednoga dana dok je sedeo nasred svoje kue i pravei zamku za ribe
povremeno motrei kroz etvora vrata, Loki ugleda u daljini itavo drutvo
Aesira kako se mirno, u sveanoj povorci, pribliava. Sa bolom je zakljuio
da je to gore nego smrt. Bez daljnjeg razmiljanja bacio je mreu za ribe u
vatru a on sam pojurio na obalu reke i pretvorivi se u lososa skoio u
vodu. Zaplivao je odmah ka dnu i sakrio se izmeu dva kamena. Za to
vreme Aesiri su uli u kuu i preturajui sve to su nali traili su Lokija.
Kvasir, jedan od Odinovih sinova, poznat po otrom oku, spazio je na
zgaritu komade mree za ribu. Tako je Odin odmah svatio da se Loki
sakrio u vodi. Naredio je sinovima da naprave novu mreu i tako pokuaju
da uhvate Lokija. Tor je drao jedan kraj mree a ostali Aesiri su bacili u
vodu drugi kraj mree. Kada su je povukli prvi put mrea je ostala prazna i
strano su se razoarali. Samo Kvasir nije bio razoaran. Posmatrajui
paljivo mreu otkrio je da je neto ivo dotaklo. Sa novim oduevljenjem
bacili su Aesiri mreu tako da je ona pokupila ak i kamenje sa dna. Ovog
puta mrea je obuhvatila i prostor gde se krio i Loki. Poto nije imao
drugog izlaza on se izdigao na povrinu i zaplivao ka vodopadu. Skakao je
poput bljeska svetlosti ali mu to nije pomoglo. Aesiri su mu prepreili put
dole nizvodno, dok mu je Tor prepreio put uzvodno. Tako je Loki
bespomono plivao tamoamo dok su Aesiri stezali mreu oko njega sve
vie i vie. I umesto da se vodopadom spusti u more, on je morao da se vrti
u krug u mrei koja se svakog trenutka skupljala. Ipak, nada ga jo uvek
nije naputala. Pokuao je ogromnim skokovima da iskoi iz mree i u
tome je uspeo. Medutim, dok je jo leteo kroz vazduh Tor ga je primetio i
epao. Loki se previjao, klizio kroz Torove prste, ali gromovnik ga je
snano zgrabio i ve sledeeg trenutka izvukao na obalu. U tom trenutku
ve su doli Odin i ostali. Na Odinov strani pogled Loki je uzeo svoj stari
oblik i drhtei od straha stao mirno pred Ocem svih. Aesiri su jedan po
jedan okretali glave od njega, jer su posmatrajui ga ponovo videli
Baldurovu smrt i sve one tune dogaaje.
Poto je Lokijeva kua bila podignuta na visokoj steni, Aesiri su se
odluili da na najviu stenu veu Lokija i to tako, da nikada vie ne mogne
da mui stanovnike Manhejma ili Asgarda svojim zlim delima. Tor je
predloio da ode u Asgard i donese lanac kojim e ga okovati. Ali Odin ga
je uveravao da nema potrebe putovati zbog toga. Loki nije zaboravio da ti
moe napraviti lanac koji niko ne moe raskinuti. Meutim, postoji neto
bolje. Dok smo se mi bavili hvatanjem Lokija njegovi sinovi Ali i Nari
pretvorili su se u vukove i rastrgli jedni drugog. Od njihovih tetiva momo
da napravimo lanac kojim emo vezati njihovog oca i koji on nikada nee
moi da raskine.
Tako je i uraeno kako je Odin rekao. Konopac je napravljen od tetiva
100

Skandinavski mitovi

mrtvih vukova i im je dodirnuo Lokijevo telo pretvorio se u metal i vrsto

ga prikovao za stenu. Ali, tim nije bilo zavreno Lokijevo kanjavanje.
Zmija, iji su zubi isputali otrov, uzgmizala je na vrh stene i nadvila se nad
njegovu glavu. Njene oi su se srele sa Lokijevim i fiksirale su jedne druge.
Meutim, zmija nije mogla nikada da ode i otrov sa njenog jezika padao je
stalno na Lokijevo lice.
Na celom svetu bila je samo jedna osoba koja je imala samilosti za
njega. Njegova lepa ena Siguna zauvek je ostala pokraj njega i drala au
iznad Lokijeve glave hvatajui u nju otrov. Kada bi se aa napunila ona je
morala da je isprazni i otrov bi pao na Lokijevo lice. On se usled toga grio
i jezio tako snano da je cela zemlja drhtala. Tako e Loki iveti svezan,
sve dok Ragnarok ne doe.

101

Skandinavski mitovi

RAGNAROK ILI SUMRAK BOGOVA

d dana kada je Baldur umro, niko nije koraao svetim dvoranama
Baldurove palate zvane Svetlucava, niti je iko proao kroz njene
irom otovorene kapije. Umesto sjajne svetlosti, siva malga je
gospodarila predelima oko palate mrtvog Ase. Aesiri su aputali jedni
drugima da to mesto poseuju divlji snovi.
Ja sam ih videla, govorila je Friga esto okupljenim Aesirima, kako
plove u zalazak sunca i ulaze kroz prozore i vrata Baldurovog doma. Svako
vee ja nazirem njihov oblik kroz maglu i tano znam da su to nekakvi
udni divlji snovi kada ih gledam ili kada oni gledaju mene. Tako
asgardske dame nisu ile u Baldurovu palatu zato to su se plaile, dok
Aesiri nisu ili zato to nisu mnogo razmiljali o snovima.
Ali, jednoga dana se desilo da je Odin stajao na otvorenoj kapiji
Svetlucave. Bio je sumrak. Sve je bilo tiho i na nebu nije bilo ni oblaka.
Odin je posmatrao netremice zapadno nebo ija je grimizna boja bledela u
plavosivu. Boje cvetova poele su da se meaju, da se gube. Jasno su se
razaznavale samo bletavo bela i jarko uta. U daljini se pojavljivala magla.
Bio je sumrak i vladala je tiina na Zemlji, dok su vee i no postajali sve
blii jedno drugom.
Tada je mladi san proao kroz kapije Svetlucave. Njegove sestre su u
prolazu dotakle Odina i povukle ga u palatu. Vodile su ga u istu odaju gde
je i Baldur sanjao. Tamo je Odin video nono nebo iznad glave dok su se
iroke grane Igradsila njihale na povetarcu. Norne su stajale ispod monog
jasena ispustivi svoje zlatne niti. Urd i Verdandi stajale su svaka sa po
jedne Skuldine strane. Nekoliko trenutaka one su stajale nepamino a onda
su podigle po jednu hladnu ruku i podigle veo sa Skuldinog lica.
Odin je posmatrao bez daha lice ispod vela. Skuldine oi su se rairile
postajui sve vee i vee dok se nisu stopile u jedno i na kraju proirile u
bezgranini prostor. U sredini ovog prostora leao je svet sa njegovim
dugim obalama, ogromnim okeanima, ledenim planinama i zelenim
dolinama. Aesirska zemlja se nalazila u sredini. Oko nje nalazio se
Manhejm opasan divljim morem a daleko na severu zamrznute obale
Jotunhejma.
U jednom trenutku se inilo da je dan a ve u sledeem je izgledalo da je
102

Skandinavski mitovi

no. Leto i zima smenjivali su se u kratkim razmacima. Prirodni ciklusi su

se poremetili. Odin je gledao ovu smenu leta i zime i veselio se sunevim
zracima kad god bi se pojavili. Ali, za vreme jednog sunevog izlaska
doao je vuk iz Jarnvida i poeo da zavija na njega. Sunce ga uopte nije
primeivalo i nastavljalo je svoj put prema najvioj taki na nebu i jo dalje
ka zenitu. Vuk je poeo da tri za njim i da zavija. Sunce ga je ulo,
otvorilo svoje svetlo oko i besno se okrenulo ka izvoru krika. Vuk je
pritrao ve sasvim blizu i u jednom zalogaju progutao sunce. Zemlja je
zadrhtala od jeze i na nebu se pojavio mesec.
Jo jedan vuk je ekao da prodere mesec svojim dinovsklm eljustima
koje su bile spremne dok je mesec jo bio mlad i bled. U trenutku nestalo je
i meseca. Zemlja je ponovo zadrhtala i nastala je tama i neopisiva hladnoa.
Sneg i led padali su na zemlju sa svih strana. Zima i no, zima i no, nita
vie do zima. Neustraivi orao seo je na vrh stene dinova i poeo da udara
u svoju harfu.
U tom trenutku je svetlocrveni petao zakukurikao iz Ptiije ume.
Petao zlataste kreste kukurikao je iz Asgarda a iz Helhejma se oglasio petao
aavo-crven. Daleko ispod zemlje Garm je poeo da zavija i na kraju
Fenrir je pokidao lanac i oslobodio se stene-zatvora. Slobodan, ogromni
vuk potrao je preko celoga sveta nosei sa sobom vihor stradanja. Tada je
brat podrao brata i rat nije imao granica.
Vreme sekire
Vreme maa
Oklopi se cepaju na dvoje
Olujno vreme
Vreme vuka
Tada je zemlja srela svoju propast.
U tami je zavladala zbrka i galama. Heimdal je potrao preko Bifrosta i
uzevi rog Gialar snano duvao u njega. Njegov zvuk se irio preko celog
sveta i Igdrasil, stari jasen, zatresao se od korena do vrha. Posle svih ovih
slika Odin je video sebe kako jae iz Asgarda ka izvoru mudrosti da tamo
porazgovara sa Mimerom. Dok je on boravio tamo, Jormungand se
pokrenuo sa mesta gde je mirno leao stotinama godina i time izazvao
velike talase na povrini okeana. More je prelo preko svojh starih obala i
prekrilo svet sve do podnoja visokih brda. Tada se na horizontu pojavio
brod Naglfar za ijim je kormilom sedeo din Hrim.
itav Jotunhejm je odjekivao. Patuljci su stajali ispred svojih domova i
jecali. Nebo se pocepalo na dvoje i bujica svetlosti pokuala je da rastera
tamu sa Zemlje. Sinovi Muspela, sinovi vatre, jahali su odluno u boj. Na
njihovom elu bio je crnjomasti Surt, njihov voa ija je estina bila poput
vatre i iji je ma sjajem nadmaivao Sunce. On je vodio svoju plemenitu
druinu od neba ka zemlji preko Bifrosta. I kada je masa sinova Muspela
103

Skandinavski mitovi

kroila na Bifrost drhtei most se raspao. Tada je zemlja ponovo zadrhtala i

dinovi su posrnuli dok su ljudi nastupali ka Helhejmu u takvoj masi da se
Garm zasitio njihove krvi i otrgavi se sa lanca popeo se gore u zemlju
ivih.
Konfuzni glasovi su se uli sa svih strana i Odin je video sebe kako jae
na elu Aesira daleko iza vrha planine sve dok nije doao do bojnog polja
Vigrid. Na tom bojnom polju su dinove predvodili Fenrir, Garm,
Jormungand i Loki. Takoe je ve stigao i Surt iji su ratnici svetlucali tu i
tamo po dolini. Tada je poeo velianstveni boj.
Prvo je Odin krenuo na Fenrira koji je poao irom otvorenih enormnih
eljusti donjom vilicom dodirujui zemlju a gornjom nebo. Njih dvojica su
se borila vrlo kratko i Fenrir je progutao aesirskog oca. Meutim, Vidar je
spustio svoje stopalo na vukovu donju vilicu, snano povukao obema
rukama gornju vilicu i tako raspolovio monstrumovu eljust. U
meuvremenu Tir i Garm borili su se dok se nisu meusobno poubijali.
Heimdal je ubio Lokija, a Loki Heimdala. Frej je u bici naleteo na Surta i
ovaj ga je ubio. Uasni vetrovi su duvali kada je Frej pao. Ali ma kralja
vatre bio je sjajniji od Sunca, a gde je tada bio Frejov ma? Tor se borio
protiv Jormunganda. Snani gromovnik podigao je svoje mono oruje on
se nije plaio zla i bacio ga na zmijinu glavu. Jormungand je od siline
udarca leteo kroz vazduh i kada je pao na zemlju u njegovom telu nije bilo
ivota. Ali potok otrova koji je curio iz njegovih usta i nozdrva udavio je
Tora. Tako je monstruozna zmija bila ubijena snanom gromovnikovom
rukom, ali je i mrtav Jormungand ubio svog ubicu.
U tom frenutku zemlja je tonula u okean. Voda je potopila planinu, reke
su uborile kroz ume duboko prodirui u doline. Nita drugo na zemlji nije
moglo da se vidi do divlje bujice. Zvezde su pale sa neba i lebdele tamoamo. Na kraju, crni oblaci noeni vetrovima okruili su zemlju i vodu i iz
njihovog sredita iknula je velika vatra, plamen, koji je obiao svet,
tutnjei kroz grane Igradsila i plamsajui ka nebu. Poplava je rasla, vatra se
irila, nije bilo nieg drugog osim vode i vatre.
Sada, rekao je Odin u snu, ja vidim kraj sveta. Kraj je isti kao i
poetak i ponovo e biti svet kao da nita nije ni bilo.
Dok je on ovo govorio vatra je iznenada prestala, oblaci su se rasprili,
novo i svetlije Sunce zasijalo je sa neba a zemlja se poela pomaljati iz
okeana. Izdizala se polako kao to je i potonula. Prvo se voda povukla sa
planina i brda i ona su postala zelena. Kine kapi su kao biseri padale sa
sveih pupoljaka cvea i lia. Vodopadi su prskali blistajui sa visokih
stena. Orlovi su leteli iznad planina klikui Zemlja je uskrsla poput
prolea, polja bez snega raala su predivne plodove. Nije bilo zla i itava
priroda se smejala. Tada je iz ume seanja dola nova rasa ljudi koji su
se rairili po itavoj zemlji. Njihova prva hrana je bila rosa. Takoe se na
brdu uzdizao novi Asgard sav od dragog kamena. Odin je video novu
104

Skandinavski mitovi

glavnu dvoranu svetliju nego sunce i obloenu zlatom. Nad celim svetom
rairilo se nebesko plavetnilo i u vatreni grad su uskoro doli, drei
Miolnir izmeu sebe, Modi i Magni, Torovi sinovi. Baldur je takoe doao
iz dubine vodei svog slepog brata Hodura za ruku. Meu njima nije bilo
nikakvog sukoba. Doli su Vali i Vidar kao i umrli Henir.
Tada je Odin posmatrao Aesire kako sede na zelenoj livadi i razgovaraju
o mnogim stvarima. Garm je mrtav, rekao je Hod Balduru, i Loki,
Jormungand, Fenrir, i svet sada uiva. Ali, da li naa braa koja su pala
uivaju? Da Hode, odgovorio je Baldur, oni su svoje ivote dali voljno
za ivot itavog sveta. I dok je Odin ovo sluao oseao je da je to istina.
Dok je gledao divno vreme koje je nastalo nije se brinuo zbog toga to e
da umre jer je ta rtva za mnoge a ne samo za njega samoga.
Henir je ustao i poao sa neim svetleim u ruci ka Hodu i Balduru. To
je bilo neto to je naao u travi. Kada im se pribliio rekao im je
Pogledajte zlatne ploice moja brao, koje su bile date aesirskom narodu
na poetku vremena i koje su bile izgubljene u Starom svetu. Svi su sa
udnjom posmatrali ploice i njihova lica su postala svetlija.
Dugo ne traje nijedna zla stvar, rekao je Odin. Ali, dok je on ovo
govorio, tamna krila su se podigla iz Niflihejma i tamom proarana zmija
Nidhog dola je sa dna bezdana nosei oslonce smrti u svojim krilima:
hladnou, mrtvilo i neumirue. Tada je Odinova radost prela u suze koje
su do vrha napunile njegovo srce i to je strano grizlo njegovu duu. Da li
onda ovo nije pobeda, vikao je on. Zar posle svega nema smrti ni za ve
umrle?
Njegov san je iezavao iz njega. Stajao je na kapiji palate, sam sa noi
koja je umirala. Uskoro je nebo postalo ruiasto. Odin se okrenuo ka
istoku i ozbiljnog lica gledao u tom pravcu. Nastajao je sumrak. Dan i no
su se meali. Jutarnja zvezda je stajala na nebu. Iz te svetlosti dolazio je
jedan glas, irei se, kao da ga je prostor upijao.
Gledaj pravo, govorio je taj glas Odinu. Svima je hladno i svi oseaju
bol, svirepost i smrt. Bogovi i dinovi e se boriti i ubijati jedni druge. Sada
padaju dinovi i bogovi slave. Sledeeg trenutka dinovi ustaju i padaju
bogovi. Oni ne mogu da ive bez borbe i Zemlja je prepuna bola. Gledaj
pravo i ne plai se. Ali kada se borci iscrpe i kada nacije budu izgledale kao
starci, okreni se istoku i pogledaj. Videe da svaki ovek svetli snanom
svetlou. Nita nee biti teko to neemo moi da uradimo i nita se ne
moe izgubiti ako ga dobro uvamo.

105

Skandinavski mitovi

106

Skandinavski mitovi

INDEKS
AEGIR: kralj mora plovei.

ELVIDNIR: ulazna sela u Helinoj palati:

besna oluja.

AESIRI: bogovi ili gospodari.

ERMT: ime reke koju je Tor pregazio na

ALF: vilenjak.

putu ka izvoru Urda.

ASA: gospodar ili bog.

FENRIR: Lokijev sin vuk.

VALI: ime lokijevog sina jaki.

FENSALIR: Frigino stanite: duboka

AMSVARTNIR: ime jezera: tuga, crnilo

voda.

tama.

FOLKVING: Frejin dom.

ANGURBODI: majka Fenrira, Hele i

FREJ: Niordov sin, kralj vilenjaka.

Jormunganda. telesno muenje.

FRIGA: Odinova ena, vrhovna boginja.

ASGARD: grad bogova.

AUDHUMLA: prva krava praznina,
tama.

GARM: pas koji uva ulaz u Helhejm.

prodrljiv.

GIMLI: grad sagraen na mestu Asgarda:

BLADUR: Odinov sin svetli.

dragi kamen

BARI: vrela uma.

GINUNGAGAP: prostor izmeu Niflhej-

BELI: jelen ubijen sa Frejom rika.

ma i muspelhejma: bezdan.

BIFROST: drhtei most duga.

GJOL: ime reke: horizont.

BILSKIRNIR:

svetao

prostor

ime

GLADSHEJM: Odinova palata: dragi

Torovog dvorca.

dom.

BUR: praotac bogova.

GLEIPNIR: lanac upotrebljen za veziva-

BRAGI: bog reitosti, Sijati, ukrasiti.

BRISINGAMEN: ime Frejine ogrlice;

nje Fenrira.

GNIPA: peina koja vodi u Helhejm.

GULINBURSTI: ime Frejovog vepra:

plamtea.

DAIG: jedan od etiri jelena Igdrasila

zlatne ekinje.

nesvestica.

HEIMDAL: uvar duginog mosta Bifrosta.

DRAUPNIR: ime Odinovog prstena.

HELA: kraljica umrlih: jaka hladnoa ili

DROMI: ime lanca kojim je okovan Fenrir.

DUNEJIR: ime jednog od etiri jelena.
DURATOR:

ime

jo

jednog

jelena

svetlei san.

dugi splet hodnika.

HELHEJM: Helino kraljevstvo.

HEMROD:

ime

Odinovog

glasnika:

domain.

HIMINBIORG: Heimdalov dom: nebes-

DURIN: ime patuljka.

ke planine.

DVALIN: ime jelena, takoe patuljka.

HIDSKIALF: ime Odinovog vazdunog

ELIVAGAR: Reka koja tee iz Hvergle-

trona odakle je gledao po celom svetu.

mira i pada u led Ginungagapa, nalazi se

izmeu Niflhejma i Muspelhejma.

HODUR: slepi bog: rat, borba.

ELI: starica ratnik protiv koje se borio Tor

u Utgardu.

HOENIR: bog pameti i opaanja: dugo

stopalo.
107

Skandinavski mitovi

HRINGHORN: ime Baldurovog broda:

kraju mosta za Helhejm, hrabra, smela.

zvonei rog.

MODI: ime Torovog sina: hrabrost.

HRIM: ime dina. Ledeni mraz.

MUNIN:

HUGIN: ime jednog od Odinovih gavranova. Dua, duh, misao.

ime jednog
gavranova: seanje.

od

Odinovih

MUSPELHEJM: prvobitna vatra.

HVERGLEMIR: bunar u Niflhejmu.

pukotina tople vode.

NAGLAFAR: ime broda koji se pojavljuje

na Ragnarok, napravljen od noktiju.

HIMIR: ime dina. more.

NAGL: znai nokat.

HIROKIN: ime ene dina: vatra koja se

NANA: Baldurova ena: smela.

dimi.

IDUNA: uvarka jabuka koje daju veitu

mladost i snagu.

JORMUNMGAND: univerzalna zmija.

JORUNHEJM: mesto gde prebivaju
dinovi.

KERLAUG: jedna od reka koju je Tor

pregazio.

KORMT: reka koju je tor pregazio da bi

doao do urda.

NARI: jedan od Lokijevih sinova: onaj

koji vezuje.

NASTROND: obala leeva.

NIDHOG: zemlja koja se nalazi u korenu
Igdrasila: tamno izjedanje.

NIFLHEJM: nejasni dom, magliasti

dom.

NIJORD: pripadao je rasi Vanira, iveo u

asgardu. Gospodar vetra.

KVASIR: ovek izuzetne mudrosti koga su

NORNIR: zajedniko ime za tri suaje.

ubili patuljci. Takoe jedan od Odinovih

sinova.

ODIN: vrhovni bog. U Saksonskom Woden

LEDING: jedan od lanaca korien za

ODUR: ime Frejinog mua.

vezivanje Fenrira.

ili Wodan.

RAGNAROK: sumrak bogova. Na taj dan

zemlja.

doi e do odsudne bitke izmeu snaga

dobra i snaga zla.

LOGI: plamen.

RAN: ena Aegirova: otima, pljaka.

LOKI: zli bog koji je takoe iveo u

RATATOSK: ime veverice koja tri

gore-dole po granama Igdrasila i prenosi
poruke izmedu zmije i orla.

LANDVIDI: Vidarovo stanite: divlja

Asgardu.

LINFVIX: ostrvo.

ROSKA: sestra Tialfijeva, Torova pratilja:

MAGNI: Torov sin: snaga.

brza.

MANHEJM: stanite ljudi.

SEHRIMNIR: ime vepra koji se svako

MANI: mesec.

vee jede u Valhali.

MARDOL: morska nimfa.

SESRIMNIR: ime Frejinog doma: sede-

MEGINGJARDIR: Torov pojas koji mu

a soba, soba za sedenje.

daje snagu.

SIF: ime Torove ene.

MIDGARD: srednji svet ili ograeni.

SIGUNA: ime Lokijeve ene.

MIMER: uvar izvora mudrosti: zadrati

SIOFNA: erka Freje i boginja sna.

u seanju, biti pun misli.

SKADI: Niordova ena: ona punog srca.

MIOLNIR: Torov eki: lomiti, mrviti.

MODGUDUR: ime ene koja stoji na

SKIDBLADNIR: ime Frejovog broda:

list.
108

Skandinavski mitovi

SKIRNIR: Frejov kurir: vedar, ist,

nevin.

SKIRMIR:

ime

dina:

pretvaranje,

hvalisanje.

URDA: ime svetog izvora koji se nalazi na

sredini Bifrosta i ija voda odrava Igdrasili
veito mladim.

VALHALA: ime sale u palati Gladshejm:

dvorana izabranih.

SKUUD: jedna od suaja: ono to e

doi, tj. budunost.

VALKIRE: Odinove glasnice: one koje

biraju ubijene.

SLEIPNIR: ime Odinovog konja koji ima

osam noga: gladak.

VANHEJM: stanite Vanira.

VANIRI: bogovi vode i vazduha.

SOL: Sunce.
SURT:

bog vatre koji

Muspelhejmu: garav.

je

iveo

VEGRAM: ime lutalice.

VERDANDI: jedna od suaja: prisutnost,
sadanjost.

SUTUNG: ime dina: piti.

SVARTHEJM: crni ili tamni dom. To je

VIDAR: bog tiine: uma.

podruje patuljaka ili tamnih vilenjaka.

VIGRID: ime bojnog polja na kome e se

TAUKT: ime vetice.

na Ragnarok
bitka.

TIALFI:

Torov

pratilac:

pokaziva

groma.

VINGOLF: boravite boginja.

Zemlju i itav kosmos.

TRUDVANG: Torov dom: podruje

TIR: bog rata.

bitka:

IGDRASIL: ime drveta koje proima

TOR: bog groma.

TRIMHEJM: dom buke.

presudna

VOLUSPA: ime stare poeme.

TIASI: ime Skadinog oca: silni.

moi.

odigrati

IMIR: prvi din. Njegovo ime nas upuuje

da lake shvatimo skandinavsku kosmogoniju. Njegovo ime znai konfuzna buka
odnosno haos.

URD: jedna od suaja: prolost.

109

Skandinavski mitovi

110

Skandinavski mitovi