VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U

SAOBRAAJU - NI

SEMINARSKI RAD
PREDMET:
Ekonomija i organizacija poslovanja
TEMA SEMINARSKOG RADA:
Grupno odluivanje - faze, faktori i vrednost

PROFESOR: dr Ljubica Blaevi

STUDENT: Lazar Sredovi

br.indeksa:MC223-/2008

Sadraj:

Seminarski rad

Grupno odluivanje

1. Uvod ....................................................................................................

3.

2. Odluivanje i proces donoenja odluke ...............................................

4.

3. Proces donoenja odluke .....................................................................

4.

4. Faze procesa grupnog odluivanja ......................................................

6.

5. Vrste odluka ..........................................................................................

9.

6. Nain grupnog odluivanja ...................................................................

11.

7. Vrednost grupnog odluivanja ..............................................................

14.

8. Zakljuak ...............................................................................................

18.

9. Literatura ...............................................................................................

19.

1. Uvod
Grupno donoenje odluka je proces u kojem grupa individualaca okupljena oko nekog
problema pokuava da nae reenje problema. Donoenje odluke se moe definirati kao izbor
izmeu vie alternativa kako bismo reili neki problem. Da bi grupa donijela pravilu odluku
2

Seminarski rad

Grupno odluivanje

koristie odgovarajuu tehniku koja e joj olakati donoenje odluke. Kako je svaki problem
razliit, tako e svaki proces donoenja odluka biti drugaiji. Problemi dolaze u razliitim
oblicima pa tako imamo one koji se ee pojavljuju i ve znamo kako e delovati pa emo ih
rieiti rutinskom odlukom, ali takoer imamo one koji se ne pojavljuju tako esto pa emo morati
doneti nerutinsku odluku. Nerutinske odluke obino su vanije pa se takve odluke esto
poveravaju grupama. Grupne odluke su obino kvalitetnije, ali njihovo donoenje traje
due.Unutar grupe svaki lan ima svoje prednosti i nedostatke,ali uspene grupe uspevaju
potisnuti te nedostatke i istaknuti prednosti,to grupi daje veu snagu pri reavanju
problema.Naravno, da bismo reili neki problem moramo ga prvo prepoznati. Pri identifikaciji
problema moramo biti posebno oprezni jer ako problem pogreno identificiramo tada emo biti
usresreeni na pogrean problem i neemo doneti pravilnu odluku. Karakteristike kvalitetne
odluke su nedvosmislenost, preciznost, jasnoa i pravovremenost. Naravno,u donoenju odluke
vaan je i donosilac odluke. Grupa koja donosi odluke moe biti raznih veliina,mada u praksi
se pokazalo da manje grupe donose bolje odluke. Uspenost donoenja odluke takoe e
zavisiti od uslova u kojima se donosi odluka. Ako se odluka donosi pod uslovima velike
neizvesnosti, proces donoenja odluke se moe znatno produiti. Odabir tehnike koju e grupa
koristiti u procesu donoenja odluke zavisie od vrste problema koji moraju rijeiti, uslovima pod
kojima se odluka donosi i o okruenju u kojem se donosi. Zavisno od toga odabrae se
prihvatljiva tehnika koja e pomoi grupi u odluivanju. Svaka od tih tehnika ima svoje prednosti
i nedostatke koji e usloviti njeno korienje.Kako bi se doniela kvalitetna odluka,grupa mora
potovati svoja pravila koja su doneta prilikom njenog formiranja pa se mora drati tehnike koju
koristi u reavanju problema. Naravno, odravanje discipline u grupi nekada e biti preteko
samo za njene lanove pa e biti potrebno potraiti pomo voe koji e grupu usmeriti ka
pravom smeru. Neka istraivanja pokazuju da se pojedinci u grupi manje trude,pa na taj nain
postiu manje nego to se od njih oekuje. Meutim uz pravu motivaciju lanovi grupe mogu
delovati izvan svojih mogunosti i tako poveati produktivnost grupe pri reavanju grupnih
problema.

2. Odluivanje i proces donoenja odluke

Odluivanje je proces na koji se moe gledati sa vie razliitih stanovita. Zbog toga u
praksi postoji mnogo razliitih definicija ovog procesa. Neki odluivanje definiru kao proces
procenjivanja ponuenih mogunosti I kao rezultat izbora izmeu vie alternativa. Drugi ga
3

Seminarski rad

Grupno odluivanje

definiu kao biranje smera tj. naina delovanja izmeu vie alternativa. 1 Na odluivanje moemo
gledati i kao na proces reavanja problema. Identifikacija problema je faza u procesu
odluivanja gde se utvruje priroda problema koji treba reiti. Reavanje problema je faza u
kojoj se razmatraju alternative i nain na koji e se problem reiti i odabere se jedna alternativa.
Kvaliteta odluke e biti bolja ako imamo vie alternativa izmeu kojih moemo da biramo. Pri
donoenju odluke preveliki broj alternativa e produbiti proces odluivanja. Preispitivanjem
slinih alternativnih reenja gubimo vreme to je problem za proces donoenja odluka kada
imamo ogranieno vreme za odluivanje. Odluivanje takoer moemo nazvati i proces
stvaranja odluka. Prilikom odluivanja se pitamo: ta je problem koji moramo reiti, koja nam
reenja stoje na raspolaganju i koje je reenje problema najbolje. Ako na odluivanje gledamo
kaona proces, tada su odluke rezultat procesa odluivanja. Odluka predstavlja izbor izmeu
alternativnih mogunosti, a pri tome moramo voditi rauna da odluka bude optimalna. Jednom
kada je odluka donesena ona se sprovod jer ne vredi nam donositi odluke,a ne sprovoditi ih. Ne
provoenjem odluke obezvreujemo sav trud uloen u donoenje odluke. Karakteristike koje
definiu dobru odluku,odluku koja e delotvorno reiti problem,jesu da je ona nedvosmislena,
precizna, jasna i ostvariva i pravovremena.2
Donoenje odluka u svakodnevnom ivotu ponajpre se oslanja na ovekovu intuiciju.
Meutim odlukama postoje razlike, postoje one svakodnevne rutinske odluke koje imaju manju
teinu,i donosimo ih u manjem vremenu, i one s veom teinom pri kojima moramo malo
razmisliti pre nego to ih donesemo. Pri donoenju odluka u poslovnom okruenju ne moemo
se, sobzirom na nivo na kojem se donose, uvek posluiti intuicijom. Takve odluke obino se tiu
veeg broja ljudi pa zbog toga moramo biti oprezniji pri takvom donoenju odluka. Pri donoenju
poslovnih odluka potrebno je vie sistematinosti ba zbog toga to ukljuuju vei broj ljudi.
Takoe poslovno odluivanje donosi vei nivo odgovornosti. to je nivo odluivanja unutar
organizacije vii,to je i odluivanje vanije i povlai vie odgovornosti. Naravno da e odluke sa
viih nivoa odraziti na poslovanje cele organizacije, dok e se odluke sa niih nivoa delovati
samo na manje delove organizacije.

3. Proces donoenja odluke

Definirali smo da je odluivanje proces izbora izmeu vie alternativa koji kao rezultat daje
reenje za neki problem. Za donoenje odluka najpre nam je potrebno znanje i pripreme kao i
vreme koje moe varirati izmeu sekundi, minuta ili vie sati. Na odluivanje se moe gledati i
kao na vetinu koja se usavrava s vremenom i iskustvom. Zato iskusnijim donositeljima odluka
za donoenje nekih odluka treba manje vremena nego to bi trebalo nekim manje iskusnim.
Duina procesa donoenja odluka takoe zavisi od toga o kakvim je odlukama re. Za
jednostavnije odluke, trajanje procesa donoenja odluka bie krae, dok e za donoenje
sloenijih odluka,trebati mnogo vie vremena.Naravno, u procesu donoenja odluka vreme je
1 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str.9.
2 Petar, Bratnar-Kovaevi,Tehnike poslovnog odluivanja (2009)., str. 17.
4

Seminarski rad

Grupno odluivanje

jedan od resursa koji elimo smanjiti kako bi odluka bila pravovremena.Kada proces donoenja
odluka gledamo u uem smislu,tada proces zavrava fazom donoenja odluke pa ga definiemo
preko etiri faze: polazna pretpostavka, identifikacija alternativa,evaluacija alternativa i izbor
alternative (donoenje odluke).3 Prve tri faze spadaju u fazu pripreme odluke, a zadnja faza
predstavlja fazu donoenja odluka. Ovo je samo jedan od mnogih prikaza procesa donoenja
odluka i oni svi imaju kao rezultat jedno zajedniko- odluku. Gledajui proces odluivanja u
irem smislu, donosilac odluke je odgovoran i za provoenje i kontrolu donesene odluke.
Drucker4 proces odluivanja deli u pet faza:
1)
2)
3)
4)
5)

definiranje problema,
analiza problema,
sastavljanje varijanti reenja problema,
izbor najboljeg rjeenja,
pretvaranje odluke u efikasnu odluku.

Prve tri faze moemo gledati kao pripremu odluke, etvrta faza predstavlja donoenje
odluke, a zadnja faza je sprovoenje odluke. Kreitner proces donoenja odluka definie se u
etiri faze. U fazi iniciranje problema analiziramo postojeu situaciju, definiemo eljenu
situaciju i traimo uzrok razlika izmeu postojee i eljene situacije. Pomou objektivnog,
analitikog i intuitivnog pristupa generiemo alternative reenja. Selekcija reenja je faza u kojoj
analiziramo da li je reenje efektivno kao to je i efikasno. U fazi implementacije i evaluacije
reenja utvrujemo da li se sadanje stanje poklapa sa eljenim stanjem.Po Kreitnenerovoj5
kvalifikaciji procesa donoenja odluka, prva i druga faza predstavljaju fazu pripreme odluke,
trea je faza donoenja odluke, a etvrtu fazu moemo podeliti na: fazu provoenje odluke
(implementacija) i fazu kontrole (evaluacija reenja). Kao to smo videli mnogi autori prikazuju
proces donoenja odluka na svoj nain. Meutim, i kod razliitih autora ponavljaju se iste ili
sline faze u procesu. Mogli bismo rei da su to neke nezaobilazne faze bez kojih se proces
odluivanja ne bi mogao odvijati. Analizom procesa odluivanja vidimo da faza donoenja
odluke predstavlja jednokratni in kojem prethode i slede neke aktivnosti. Grafiki je to
prikazano na slici.6

3 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 124.

4 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 126.
5 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 128.
6 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 132.
5

Seminarski rad

Grupno odluivanje

4. Faze procesa grupnog odluivanja

Kao to smo ve spomenuli gledajui proces odluivanja u uem smislu, on zavrava sa
fazom donoenja odluke, i dok odluivanje gledamo u irem smislu tada obuhvata i fazu
sprovoenja i fazu kontrole provoenja odluke. Faza donoenja odluke je neponovljiva i
najvanija faza kojoj prethodi faza pripreme odluke koja se sastoji od podfaza:7
1)
2)
3)
4)
5)

identifikacija problema
definiranje zadatka
snimanje i analiza postojeeg stanja
traenje faktora reenja problema i
vrednovanje svih faktora reenja problema.

Navedene podfaze faze pripreme odluke predstavljaju standardni redosled postupaka i

koraka kojima se reava svaki problem prilikom procesa odluivanja. Ovaj postupak
reavanja problema nazivamo integralnim odluivanjem. On se jo sastoji i od ovih faza
6)
7)
8)

donoenja odluke,
provoenje odluke i
kontrola provoenja odluke.

Proces donoenja odluka zapoinje identifikacijom problema. Ova faza u procesu je jedna
od najvanijih, ona je temelj za dalje uspeno reavanje problema. Identifikaciju problema
moemo nazvati i dijagnosticiranjem problema jer pogrena dijagnoza stanja organizacije
rezultirae pogrenom terapijom pa prema tome i nereavanjem pravog problema. Kao to smo
ve napomenuli o ovoj fazi zavise sve preostale faze u procesu odluivanja, kao i uspehu
celokupnog procesa donoenja odluke. Zato je u ovoj fazi vano procieniti sam problem,
odrediti i shvatiti uzroke problema. Ovu fazu moemo uporediti sa odabirom pravog puta na
raskrsnici. Ako pogreno dijagnostikujemo problem onda je put kojim krenemo putovanje u
pogrenom smeru. Svi nai napori su okrenuti u pogrenom smeru jer se bavimo reavanjem
pogrenog problema. Kako bi proces odluivanja bio uspean problem se mora identifikovati
sveobuhvatno i kompletno, precizno i tano.Prema nekim istraivanjima menaeri pri donoenju
odluka pouruju proces odluivanja i odstupaju od zacrtanih ciljeva i strategija kako bi to pre
7 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 130
6

Seminarski rad

Grupno odluivanje

realizovali reenje problema, koje im u trenutku identifikacije problema izgleda najbolje.

Pravilnom dijagnostikom problema velikim delom smo ve reili problem odnosno doneli pravu
odluku. Zato za ovaj korak moramo uzeti najvie vremena jer emo na taj nain olakati
donoenje odluke i smanjiti vreme potrebno za ostatak procesa odluivanja. Nakon uspenog
definisanja problema prelazimo na fazu definiranja zadatka tj. odrediti ta procesom odluivanja
elimo postii. Kao i prethodna faza i ova je jako vana za dalji tok procesa odluivanja.
Zadatak je lake odrediti kada je problem jasno i precizno identifikovan nego kada je loe
dijagnostikovan. Kao i u predhodnom koraku, tako i kod ovog koraka, pravilnim definisanjem
zadataka i realnim definisanjem mogunosti ostvarivanja zadatka utroie se manje vremena u
preostalim fazama procesa odluivanja. Obino prilikom definiranja zadatka moemo grupnim
naporima dobiti bolje i efikasnije definicije zadatka.U treoj fazi sprovodi se snimanje i analiza
postojeeg stanja, odnosno utvrujemo koji resursi su nam na raspolaganju za reavanje
problema koji moramo reiti. Analizom postojeeg stanja radimo inventarizaciju svega to nam
moe pomoi u reavanju problema. Pod tim mislimo na materijalne resurse, ljudske potencijale
i sva ostala sredstva koja su nam na raspolaganju. U ovoj fazi suoavamo se s prepoznavanjem
ogranienja u odluivanju s obzirom da na temelju resursa koje posedujemo zavisi kvalitet
odluke koju emo doneti. Analiza ogranienja u procesu odluivanja je takoer jedan segment
faze snimanja i analize stanja i on je nezaobilazan u procesu odluivanja. Prilikom donoenja
odluke moramo biti svesni ogranienja koja predstavljaju okvir unutar kojeg razmatramo
varijante reenja problema. Bez ogranienja, odluke bi se puno lake donosile jer ne bi bilo tih
granica unutar kojim moramo doneti odluku.Meutim, bez nekih granica poveali bi broj
moguih varijanti reenja pa bi izbor izmeu tih varijanti produio i oteao proces odluivanja.
Ogranienja u procesu donoenja odluka limitiraju izbor moguih varijanti reenja problema.
Ona reduciraju izbor odluke na manji broj moguih varijanti zbog ega je potrebno odrediti
granice unutar kojih senreenje problema moe kretati.U poslovnom odluivanju mogua
ogranienja koja se mogu pojaviti su: nepotpunost informacija donosioca odluka, vremensko
ogranienje za donoenje odluke, nejasne okolnosti odluivanja,osobna ogranienja donosioca
odluke (stil odluivanja, pritisak, elja za prestiom, oseaj nesigurnosti) i nedovoljni resursi za
ostvarenje cilja. U fazi traenja faktora reenja problema generiemo ideje pomou kojih
moemo nai reenje naeg problema. Prilikom generiranja ideja one se meusobno ne
uporeuju niti se po nekom naelu svrstavaju po teini. Svrha ove faze je generisanje to veeg
broja varijanti reenja problema, ali naravno u nekoj optimalnoj koliini. Veliki broj varijanti
predstavlja veu mogunost za izbor najboljeg reenja, ali i produuje fazu vrednovanja to u
celini produuje proces donoenja odluka. Prilikom generisanja moramo navesti sve mogue
naine za reavanje problema jer svi oni predstavljaju potencijalno reenje
problema.Generisanje veeg broja naina potrebno je zbog toga to svaki problem ima nekoliko
zadovoljavajuih reenja, ali je samo jedno najbolje. Prilikom generiranja naina reenja
problema moramo biti svesni da odreen problem moe imati vie optimalnih reenja pa je
potrebno razmotriti sve mogue varijante problema. Naravno, prilikom odreivanja broja faktora
takoe postoje ogranienja koja se najpre odnose na vreme za reavanje problema, ali i na
vanost odluke koja reava odreeni problem. U zadnjoj fazi pripreme odluke vrednovanje
naina reenja problema procenjuju se i vrednuju svi generisani faktori koji su proizili iz
prethodne faze i predstavljaju potencijalna reenja naeg problema. Procenu naina moemo
izvriti kvalitativnom ili kvantitativnom analizom. I jedna i druga analiza imaju svoje prednosti i
7

Seminarski rad

Grupno odluivanje

nedostatke pa se preporuuje da se prilikom evaluacije naina koriste obe. Kvantitativna analiza

je egzaktna nauka, dok kvalitativna analiza zavisi od znanja i iskustva donosioca odluke. Ako je
to mogue, moemo koristiti presek ove dve analize kako bismo dobili to bolju konanu
analizu faktora. Kvantitativni faktori mogu se izraziti brojkama tj. mogu se izmeriti. Pa tako u njih
moemo ubrojiti vreme i trokove. Oni predstavljaju manji problem kod vrednovanja faktora, dok
kvalitativni faktori ine vei problem kod vrednovanja faktora reenja problema.Kvalitativne
faktore ini politiko stanje, stabilnost okoline, rizik tehnolokih promena,odnos s radnicima i sl.
Njih je daleko tee meriti i procenjivati, ali oni vie utiu ostvarivanje odluka. Zato se kvalitativna
analiza prva primenjuje,dok se kvantitativni faktori analiziraju drugi. Kvalitativni faktori
predstavljaju okvir unutar kojeg provodimo kvantitativnu analizu. Nakon ocene svih potencijalnih
faktora obavlja se selekcija na odreeni manji broj. Ovo je izazovan posao jer svaki faktor za
reavanje problema poseduje pozitivne i negativne aspekte. Svaki faktor ima pozitivne znaaje
zbog kojih je ona poeljna, ali inegativne koje sugeriu da ona nije dobra. Da bismo mogli
odluiti koje faktore zadrati moramo usporeivati pozitivne i negativne aspekte svih moguih
faktora. Pri tome nije bitan broj pozitivnih, odnosno negativnih aspekata svakog od faktora, ve
njihova teina koja predstavlja vanost za konkretno reenje problema. Vanost moemo meriti
skalom od 1 do 5 kojom emo dobiti broj pozitivnih i negativnih ocena, koji e nam olakati
selekciju faktora. Procenu moemo vriti i s obzirom na neki parametar koji nam je bitan za
reenje problema. Takoer kod analize faktora moramo utvrditi stupanj verovatnosti ostvarivanja
reenja. Uvek je bolje odabrati rezultat sa manjim rezultatom, ali s veom verovatnoom
ostvarivanja, nego povoljniji rezultat sa malom veroavatnoom ostvarivanja. Prilikom odabira
faktora rjeenja donosilac odluke koji odabire bolji rezultat sa manjom verovatnoom ostvarenja
obino je iskusniji i svestan je rizika koji nosi taj odabir.Nakon prvih pet faza procesa odluivanja
koje spadaju u pripremu odluke, esta faza procesa odluivanja je takoer i faza donoenja
odluke u kojoj odabiremo najoptimalniju varijantu reenja problema. Donoenje odluke
predstavlja izbor najprikladnijeg faktora uzimajui u obzir postojee okolnosti i ogranienja.
Prilikom izbora najpovoljnijeg faktora nije mogue uvek odbrati najbolje rjeenje. Prema
H.Simonu8, reenje koje odaberemo bie zadovoljavajue reenje. Sposobnost odabira najbolje
od moguih faktora je vetina koju poseduju iskusniji i uspeniji donosioci odluka.Meutim,
odabir faktora koja obeava ostvarivanje najboljih rezultata esto je otean pod vremenskim
pritiskom i u kriznim situacijama. U takvim situacijama verovatnoa da e donosilac odluke
pogreiti progresivno se poveava. Uspeni donosilac odluka u ovim situacijama ostaju hladne
glave i pokuavaju unutar datih ogranienja postii maksimalni mogui uinak.Sedma faza u
integralnom procesu odluivanja je provoenje odluke. Vano je ne samo sprovesti odluku,ve
je vanije pravilno provesti odluku, kako bismo pravilno reili problem koji smo ranije uoili.
Donosioci odluka su ti koji su odgovorni da se donesena odluka i sprovede, to za donosilac
viestrukih odluka moe biti izazovno. Ako se nakon implementacije odluke sadanje stanje ne
poklapa sa eljenim stanjem, to znai da je problem pogreno identifikovan ili je sprovedena
pogrena odluka. Kvalitetno provoenje odluka jedna je od vetina uspenih donosioca odluka.
Rukovodstvo unutar poduzea takoer mora usklaivati sve donesene odluke, donesene na
razliitim organizacionim faktorima.Takoe je potrebno voditi rauna da je odluivanje
hijerarhijsko,to znai da odluke vieg nivoa budu okvir za donoenje odluka nieg nivoa. Zadnji
8 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 141.
8

Seminarski rad

Grupno odluivanje

korak u procesu odluivanja je kontrola provoenja odluke koji se provodi paralelno sa fazom
provoenja odluke. Kontrola provoenja odluke omoguava proveru svih predhodnih faza u
procesu odluivanja. Ona nam pokazuje da li je odluka provedena, kako je provedena i kakve
promene donosi u organizaciju. Kontrolom provoenja odluka pravovremeno utvrujemo da li se
donesena odluka sprovodi. Ako se kontrola sprovodi ee, donosioci odluka se mogu lake
suoiti sa nezadovoljavajuim rezultatima te mogu uskoiti i popraviti nastalu tetu. Ako
kontrolom provoenja odluka doemo do zakljuka da se donesene odluke ne sprovode ili se
ne sprovode u celosti i po predvienom vremenskom planu, reavanje problema koji smo eleli
da reimo donesenom odlukom moda nee biti mogue.

5. Vrste odluka
Odluke moemo podeliti u vie grupa razpodeljenih po razliitim faktorima. Moemo ih
kvalifikovati prema cilju, prema donosiocu, prema funkcijama u poduzeu, prema nainu
donoenja odluke, prema nainu izvrenja odluke itd. Razliiti autori takoe daju svoje podele
odluka. Jedan od njih je H.Simon9 koji odluke deli na programiran i neprogramirane odluke.
Programirane odluke se obino koriste u reavanju rutinskih i ponavljanih problema. One se
temelje na ustaljenim kriterijima odluivanja. Kod donoenja programiranih odluka koraci koji e
nas dovesti do reenja problema su poznati, s obzirom na ranija iskustva u donoenju istih
odluka. Neprogramirane odluke primenjujemo u situacijama koje se prvi put pojavljuju i one se
ne ponavljaju. Ove odluke predstavljaju jednokratno reenje koje se ne moe primeniti na druge
situacije pa je svaki put potrebno drugaije novo reenje.Jedna podela odluka je ona na rutinske
i nerutinske. Rutinske odluke obino prevladavaju u niim nivoima hijerarhije odluivanja dok se
nerutinske odluke donose na viim nivoima. William J. Gore10 odluke deli na: rutinske, adaptivne
i inovativne. Rutinske odluke su svakodnevne odluke koje se ponavljaju pa ih moemo
izjednaiti s programiranim odlukama. Broj rutinskih odluka se smanjuje na viim nivoima
strukture odluivanja. to je nivo vii, broj rutinskih je manji. Adaptivne odluke su odluke koje se
vie bave problemom nego samim zadatkom. Inovativne odluke su odluke koje se ne ponavljaju
i zahtevaju kreativno miljenje i napor donositelja odluke. One znae velike promene u
aktivnostima i usmerene su na promenu ciljeva, svrhe i politike organizacije. Dahl i Lindblom11
odluke dele sa aspekta prirode problema koji se reava na strukturirane i nestrukturirane
odluke. Strukturirane odluke su one koje se donose u okviru odreene strukture pa su i
uslovljene tom strukturom. One su obino programirane odluke koje se donose na niem nivou
organizacije. Nestrukturirane odluke su najee neprogramirane odluke koje se donose na
najviem nivou organizacije.Odluke s obzirom na nivo odluivanja unutar organizacije moemo

9 Sikavica, Bebek, Skoko,Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 42.

10 Sikavica, Bebek, Skoko,Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 42.
11 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 43.
9

Seminarski rad

Grupno odluivanje

podeliti na: strateke, taktike i operativne.12 Strateke odluke spadaju u najvanije odluke
unutar organizacije kojima se odreuje strategija i ciljevi organizacije. Ovu vrstu odluka donose
najiskusniji i odgovorni donosioci odluka koji se nalaze na najviem nivou odluivanja. Strateke
odluke imaju dugotrajne posledice za organizaciju za koju se donose pa je proces donoenja
ovih odluka vaniji od svih ostalih odluka na niim nivoima. Strateke odluke obino obuhvataju
vremenski period od godinu dana do vie godina. One postavljaju granice unutar kojih se
moraju kretati taktine odluke. Taktine odluke su i hijerarhiji odluivanja na niem nivou od
stratekih odluka pa se pomou njih realiziraju strateke odluke. One u organizaciji slue kako
bi se poveala efikasnost, dok stratekim odlukama pokuavamo podii efektivnost
organizacije. Odluke najnieg nivoa su operativne odluke putem kojih se realiziraju taktine
odluke. Iako veim delom prevladavaju na niim nivoima odluivanja ima ih, u manjoj meri, i na
viim nivoima. Operativne odluke su najee programirane odluke koje se koriste za reavanje
rutinskih problema u situacijama koje se ponavljaju. Prikaz odnosa pojedinih nivoa upravljanja i
vrsta odluka koje se donose na pojedinim nivoima moemo videti na slici :13

Odnos pojedinih nivoa upravljanja i vrste odluka koje se donose na pojedinim nivoima
Odluke s obzirom na nositelje odluivanja su:14 individualne i grupne. Individualne odluke
donose pojedinci na svojim radnim mestima. One se mogu razlikovati po vanosti s obzirom
kojem nivou odluivanja u organizaciji pripadaju. Individualne odluke se obino donose brzo i
esto nesvesno. Grupne odluke donosi vei broj pojedinaca koji rade na reavanju nekog
12 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 44.
13 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 47.
14 Petar, Bratnar-Kovaevi, Tehnike poslovnog odluivanja (2009)., str. 20.
10

Seminarski rad

Grupno odluivanje

problema. Za donoenje grupnih odluka obino treba vie vremena jer su te odluke esto
vanije od individualnih odluka.

6. Nain grupnog odluivanja

S obzirom na naine na koje moemo donositi odluke govorimo o dva naina odluivanja. Prvi
nam govori o kakvim se problemima odluuje, a drugi se tie subjekata odluivanja. Pa tako
kada smo orijentisani na probleme o kojima se odluuje razlikujemo programirano i
neprogramirano odluivanje. Kada se bavimo subjektima odluivanja onda govorimo o
pojedinanom i grupnom odluivanju. Takoe moramo uzeti u obzir intuitivno odluivanje,
odluivanje na temelju presuivanja i racionalno presuivanje. Naravno, kako bi donosilac
odluke odabrao pravi nain odluivanja on mora biti upoznat sa okolnostima u kojima se
odluuje. Nije isto odluuje li se u uslovima sigurnosti, rizika ili nesigurnosti. Programirano
odluivanje je jedan od naina kojim se koristimo u donoenju rutinskih odluka.U situacijama
kada se donosilac odluke suoava s poznatim, svakodnevnim, rutinskim problemima koristi e
programirano odluivanje. Ovaj nain odluivanja karakterie poznata procedura tj. koraci u
procesu odluivanja koji e biti upotrjebljeni kod donoenja odluke. Zbog ovakve karakteristike
ovaj nain odluivanja se koristi za probleme koji se ponavljaju. Kada pogledamo strukturu
odluivanja po pojedinim nivoima vidimo da se programirano odluivanje koristi na svim nivoima
odluivanja, ali ipak se vii nivo upravljanja koristi sa njim u manjem opsegu nego u niim
nivoima kod kojih prevladava programirano odluivanje. Programirano odluivanje se preteno
koristi za reavanje strukturiranih problema koji su poznati i jasni pa donosioci odluka nemaju
problema sa reavanjem takvih problema. Ono se obino javlja u uslovima sigurnosti. Prema
R.L. Daftu, programirano odluivanje karakterie:15 dobro strukturirani problemi, jasni kriterijumi
provoenja procesa odluivanja, primerena dostupnosti informacija potrebnih za odluivanje,
lako odreivanje faktora za reavanje problema i postojanje relativne sigurnosti kako bi izabrani
faktori bili uspeni. Kako se kod programiranog odluivanja radi o jednostavnim problemima,
tako e i broj generiranih faktora za reavanje problema biti manji. Neprogramirano odluivanje
se primjenjuje u situacijama koje nisu redovne i koje se neponavljaju odnosno u situacijama
koje se javljaju po prvi put. Kod neprogramiranog odluivanja nema poznatih postupaka i
procedura reavanja problema, ve je svaka situacija jedinstvena i treba je tako i reavati. Za
donosioca odluka neprogramirano odluivanje je izazovnije, ali osim to pri tome mora uloiti
vei napor u pronalaenju reenja i donoenju najbolje odluke, pri reavanju problema moe biti
puno kreativniji. Neprogramirano odluivanje se koristi za odluivanje u nesigurnim situacijama
pa esto te situacije zahtijevaju subjektivno odluivanje donosioca odluka. R.L. Daft karakterie
neprogramirano odluivanje: slabo definisanje problema o kojem se odluuje, primena samo u
izvanrednim situacijama, primjena u novim situacijama koje se ne ponavljaju, generisanje malog
broja faktora za reavanje problema, a najee samo jedne. Kao to se programirano
odluivanje bavi reavanjem strukturiranih problema, neprogramirano odluivanje se bavi
nestrukturiranim problemima koji su novi, nejasni i slabo definirani. Neprogramirano odluivanje
se najee pojavljuje u viem nivou upravljanja, a posebno na najviem nivou upravljake
15 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 149.
11

Seminarski rad

Grupno odluivanje

strukture. U odnosu na ukupan broj odluka koje se donose u cijeloj organizaciji neprogramirane
odluke odnose samo mali postotak, meutim te odluke su od najvee vanosti pa donoenju
ovih odluka treba posvetiti veliku panju. Kako je ono neizvesno i temelji se na ogranienim
informacijama i znanju donosioca odluka, temelji se na subjektivnoj racionalnoj proceni. Za
donoenje ovih odluka vana je intuicija, iskustvo i znanje donosioca odluka. Kada gledamo
programirano i neprogramirano odluivanje moemo ih uporediti po vie istih funkcija. Te
funkcije su uporeene u tablici.

Na temelju jasno prepoznatljivih funkcija donosioc odluka e lako prepoznati o kojim se

odlukama radi u konkretnim situacijama odluivanja. Temeljna razlika po kojoj moemo
prepoznati programiranu od neprogramiranih odluka je reavaju li se strukturirani ili
nestrukturirani problemi pa moemo prema tome i zakljuiti na kojem se nivou odluivanja
donosi odluka. Ovaj odnos moemo prikazati na slici.16

16 Sikavica, Bebek , Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 151.

12

Seminarski rad

Grupno odluivanje

Iz nje se vidi znatna razlika u odluivanju izmeu najvieg i najnieg nivoa odluivanja u
organizaciji. Najvii nivo upravljanja najvei e broj odluka donositi neprogramiranim
odluivanjem koje se najvie tiu nestrukturiranih problema. Nasuprot tome na niim
upravljakim nivoima donoenje odluka e biti programirano i u veem opsegu e pokrivati
strukturirane probleme. Odluke s obzirom na subjekte odluivanja delimo na individualne i
grupne. Naini odluivanja zavisie od vrsta odluka koje mogu biti strateke, taktine ili
operativne.Operativne i rutinske odluke obino se donose samostalno, dok e se taktike i
strateke odluke, koje su vanije za organizaciju, donositi najee grupno. Kako bismo odredili
moemo li odluku doneti individualno ili moramo formirati grupu koja e nam pomoi u
donoenju odluke, zavisie od sloenosti problema. Ako se radi o jednostavnijim problemima,
odluivanje moe biti individualno, dok za reavanje sloenijih problema koristimo grupno
odluivanje. Meutim, naravno ne trebamo se uvek drati ovog pravila jer prilikom donoenja
odluka postoje ogranienja pa emo odluku morati doneti na onaj nain koji e doneti najbolje
rezultate u toj situaciji. Koje odluivanje odabrati zavisi od: vrsti odluka koje se donose, znanju i
sposobnosti onih koji odluuju,vremenu koje stoji na raspolaganju donosiocu odluka i vrsti
procesa odluivanja.Odluke koje smatramo da su od manje vanosti, veinom svakodnevne
operativne odluke, u velikoj meri e se donositi individualno, dok e se one vanije odluke
donositi grupno. Pojedinci koji poseduju vii nivo znanja i odgovornosti bie bolji u samostalnom
odluivanju nego neki drugi koji e biti skloniji grupnom odluivanju. Sa druge strane neke
odluke se ne mogu doneti ako nemamo razliita meovita znanja najvieg nivoa koja ne
poseduje nijedan pojedinac pa je u takvim situacijama grupno odluivanje jedini nain
odluivanja. Svaki lan grupe je strunjak usvom podruju pa zajedno kao celina mogu doneti
pravilnu odluku. Kada biramo izmeu individualnog i grupnog odluivanja kao vaan faktor
moramo uzeti raspoloivo vreme za donoenje odluke. Obino individualno odluivanje biramo
kada nemamo puno vremena na raspolaganu i odluka mora biti donesena to pre. Kada imamo
mnogo vremena na raspolaganju moemo se odluiti za grupno odluivanje jer nam vreme
omoguuje generisanje vie razliitih varijanti reenja problema kao i vie vremena za odabir
najboljeg reenja. Individualno odluivanje karakterie brzina donoenja odluke i jednostavnost
koja se moe kombinirati sa odgovornou koju pojedinac ima prilikom donoenja odluke. Iako
jeindividualno odluivanje obino bre nego grupno, ono e zavisiti od znanjav i sposobnosti i o
funkciji donositelja odluka. Prema tipu karakteristike razlikovaemo i donosioca odluka. Ljudi sa
vrstim stavovima e odluivati brzo i sigurno, ali e razmatrati manji broj faktora, dok e oni
nestrpljivi donositi odluke brzo, ali na temelju nedovoljnog broja informacija i ne trudei se
potraiti dodatne informacije. Najprikladniji tipovi karaktera osobe za donoenje odluka su oni
stabilni i mirni. Iako se u veini sluajeva individualno odluivanje koristi za reavanje
jednostavnih problema za koje je dovoljno znanje jedne osobe, o manje vanim odlukama, o
problemima za koje je potrebna brza odluka i o onima ije posledice pogaaju manji broj ljudi,
ono se koristi i za donoenje velikih vanih odluka. R.L. Daft17 individualno odluivanje
sa pozicije donosioca odluke opisuje kao:

17 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 157.

13

Seminarski rad

Grupno odluivanje

a) racionalni pristup, koji sugerira nain na koji bi donosioci odluka trebali donositi odluke i
b) ograniena racionalna perspektiva, koja se opisuje kao nain donoenja odluka u
kratkom vremenu i uz ograniena sredstva. Za donoenje najbolje odluke se
preporuuje racionalni pristup koji se moe primeniti u idealnim uslovima.
Kod odluivanja uslovi nisu uvek idealni i postoje mnogi ograniavajui faktori pa se
najee koristi ogranieni racionalizam. Prema nekim drugim autorima postoje etiri tipa
donosioca odluka. Prvi je iracionalna osoba koja predlae odreenu odluku uprkos strahovima i
tekoama koje su podsticani nesvesnim motivima u pozadini. Drugi tip predstavlja kreativnu
osobu koja donosi odluke na temelju elje za vlastitim razvojem i dokazivanjem usprkos
spoljnim faktorima. Trei tip donosioca odluka je klasini ili racionalno ekonomski tip koji
predstavlja potpuno informisanog donosioca odluka i tako donosi racionalno najbolju odluku.
Zadnji tip je bihevioristiki tip koji donosi odluke u uslovima ograniene racionalnosti, a pri
odluivanju netei najboljem reenju ve prvom prihvatljivom reenju problema. S obzirom na
sklonosti riziku pojedinani donosioci odluka se dele na:18 Izbegavatelje, reavaoce I tragatelje.
Izbegavatelji problema loe podnose neizvesnost i rizine situacije pa obino izaberu faktor
reenja problema sa sigurnim posledicama. Reavaoci problema imaju srednji nivo prema
neizvesnosti i riziku pa kada se suoe sa problemom ne pokuavaju da ga spree. Tragatelji za
problemima uivaju u neizvesnosti i riziku jer im to predstavlja izazov, a zadovoljstvo nalaze u
suprotstavljanju neizvesnosti.

7. Vrednost grupnog odluivanja

Grupno odluivanje je odluivanje u kojem grupa ljudi, strukturirana po nekoj osnovi, donosi
odluke. Osnova za strukturiranje grupa moe biti vlasnitvo, menaderske funkcije, zajedniki
rad na nekom poslu itd. Mnoge odluke unutar organizacije se donose u grupama. Grupne
odluke donosi vei broj pojedinaca kojima je zajedniki cilj uspeno reavanje nekog problema.
Kako grupno odluivanje ukljuuje vei broj uesnika u procesu odluivanja zato on najee
traje due od individualnog odluivanja. Vei broj uesnika u procesu donoenja odluka ini
proces kvalitetnijim, ali naalost i sporijim i skupljim. Zato danas postoje podeljena miljenja
donosioca odluka o ukljuivanju radnika u proces odluivanja. Neki misle da bi tim korakom
izgubili kontrolu nad organizacijskim jedinicama kojima upravljaju, dok neki napominju da oni ne
moraju biti ukljueni u ceo proces odluivanja ve samo u neke faze. Tako bi bilo optimalno da
uestvuju u fazi identifikacije problema, pa i u fazi generisanja faktora za reavanje problema,
ali ne moraju uestvovati u fazama vrednovanja faktora i donoenju odluka. Istraivanja su
pokazala, a praksa je potvrdila da su radnici motivisaniji za rad ako sami uestvuju u procesu
reavanja problema. Osnovna funkcija grupnog odluivanja je ta da odluke donose dve ili vie
osoba tj. manja ili vea grupa. Ove grupe karakteriu: Zajedniki interesi, lanovi grupe moraju
meusobno komunicirati, lanovi grupe dele meusobne uloge za ostvarivanje zajednikih
ciljeva grupe, svaka je grupa podgrupa neke vee grupe, ali i sama moe imati svoje podgrupe,
kako bi odluivanje bilo uspeno lanovi grupe se moraju pridravati utvrenih normi ponaanja
18 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 158.
14

Seminarski rad

Grupno odluivanje

u grupi. Utvrivanje normi je jedan od prvih i najvanijih koraka koji slede nakon formiranja
grupe. Naravno da bi lanovi grupe mogli delotvorno odluivati, moraju biti informisani o
problemu o kojem odluuju. Koliko e grupa biti uspena u odluivanju, zavisi od ponaanja
njenih lanova, a ponajpre o ponaanju voe, koji mora kombinovati njihove pojedinane snage
kako bi ostvarili zajedniki cilj. Najvaniji inioci uspenog grupnog odluivanja su prikazani na
slici.19

Kao to vidimo za uspeh grupnog odluivanja vaan je sastav grupe kao i u veliini te iste
grupe, meutim ona takoe zavisi o povezanosti lanova unutar grupe ili koheziji i o normama
koje je grupa donela prilikom svog formiranja. Svaki od ovih inilaca utiee na uspenost grupe
kao i na uspenost grupnog odluivanja i kvalitetu odluka koje ona donosi.Kao to kod
individualnog odluivanja karakter donosioca odluke utjee na proces donoenja odluke tako i
kod grupnog odluivanja svaki lan grupe svojim znanjima, sposobnostima,osobnim funkcijama
i temperamentom e uticati na odluivanje. Grupno odluivanje je u pravilu sporiji i sloeniji
nain odluivanja jer u njemu uestvuje vei broj lanova zbog ega proces odluivanja traje
due. Meutim, moemo rei da je grupno odluivanje za donosioca odluka I laki nain
odluivanja sobzirom da odgovornost donoenja odluka preuzima grupa, a ne pojedinci. U
takvim situacijama se neki pojedinci oseaju i sigurnije pri izraavanju svojih miljenja pa imaju
vei doprinos kreativnosti grupe to dovodi do podizanja kvalitete konane odluke. Jo jedan
uslov koji e odluivati o brzini donoenja odluka u grupi su znanja I sposobnosti lanova grupe.
S obzirom na znanja koja poseduju lanovi grupe ona mogu biti komplementarna, konkurentna
ili istovrsna. Pri grupnom odluivanju najkvalitetnije odluke nastaju kada su znanja lanova
grupe komplementarna, a nie kvalitete kada su im znanja konkurentna ili istovrsna. U grupi sa
lanovima koji poseduju konkurentna znanja kohezivnost grupe e biti mala ili je nee biti,
odluivanje e trajati due dok e kvaliteta odluke biti sumljiv.Kod grupa sa lanovima istovrsnih
znanja odluivanje e biti relativno brzo, ali postavlja se pitanje da li je donesena najbolja
19 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 161.
15

Seminarski rad

Grupno odluivanje

mogua odluka, sobzirom na manju mogunost generisanja razliitih faktora reenja problema
kod lanova istovrsne grupe.
Funkcije grupnog odluivanja zavisie od karaktera ljudi koji ine grupu, o njihovom stilu
odluivanja i nainu gledanja na problem. Ljudi istovrsnih ili slinih miljenja olakavaju
odluivanje, dok razliiti tipovi ljudi u grupi koja donosi odluke usporavaju proces odluivanja,ali
i generisanju veeg broja faktora reenja problema i donose bolje odluke. Na grupno
odluivanje moe uticati i status ili titula pojedinih lanova grupe. Takvi lanovi grupe mogu
uticati na lanove grupe pri donoenju odluka. esto e ostali lanovi grupe zauzimati iste
stavove kao I uticajni lanovi grupe to moe biti loe za proces odluivanja. Takoe, ako u
grupi postoje dva uticajna lana nasuprot ostalim lanovima, sa suprotnim miljenjima na
reavanje problema to odluivanje u grupi postaje sloenije. U takvim grupama obino
dominantni lanovi utiu na druge nedominantne lanove pa je donoenje odluke u takvim
grupama vrlo izazovno. Pri formiranju grupe moramo paziti da svi lanovi grupe imaju
podjednak status i autoritet u organizaciji. Grupno odluivanje razlikuje se od individualnog i po
tome to u grupi postoji vea spremnost za donoenje riskantnih odluka jer se rizik i
odgovornost deli na sve lanove grupe pa se svaki lan grupe osea manje odgovornim.Prema
vrstama grupa koje mogu donositi odluke moemo prepoznati:20
formalne I neformalne,
privremene I trajne,
homogene I heterogene,
velike I male grupe.
Formalne i neformalne grupe povezujemo s formalnom i neformalnom strukturom
organizacije. Formalne grupe su propisane organizacijskom strukturom kao nosilac odluivanja
na odreenom podruju ili na odreenom nivou upravljanja. Unutar formalne organizacije esto
dolazi do formiranja neformalnih grupa koje su jae ili slabije povezane. Neformalne grupe
moemo podeliti na zainteresovane I prijateljske grupe. Zainteresovane grupe nastaju
udruivanjem ljudi koji dele iste interese dok su prijateljske grupe rezultat zajednikog druenja
lanova organizacije izvan radnog mesta. Neformalne grupe nastaju spontano i mogu biti vrlo
vane u procesu odluivanja. Trajne grupe su one koje su trajno postavljene u organizacijskoj
strukturi kao donosioci odluka pa se one esto potpuno poklapaju sa formalnom
organizacijskom strukturom. Privremene grupe se formiraju po potrebi za realizaciju nekog
odreenog, kratkoronog zadatka. One se obino formiraju kako bi se reio neki nestrukturirani
problem. Homogene grupe predstavljaju grupe donosioca odluka koji su po svojim funkcijama
isti ili slini. lanovi homogenih grupa su po mnogim stvarima isti ili slini: interesi, stavovi,
znanja i sposobnosti, formalno obrazovanje, poloaj u organizacionoj strukturi, iskustvo, stil
odluivanja, line funkcije itd. Heterogene grupe se sastoje od razliitih lanova koji se
meusobno razlikuju po interesima, stavovima I znanjima. One generiu vei broj ideja, planova
i informacija zbog razliitih funkcija koje posjeduju lanovi pa su i odluke kvalitetnije. Homogene
grupe su lake za koordinaciju i bre dolaze do dogovora to je produkt dobre komunikacije
unutar grupe. Ako gledamo grupe po broju lanova onda ih moemo podeliti na velike i male
20 Sikavica, Bebek, Skoko, Tipuri, Poslovno odluivanje (1999), str. 163.
16

Seminarski rad

Grupno odluivanje

grupe. Grupe u kojima imamo 5 do 7 lanova moemo smatrati najoptimalnijim grupama za

odluivanje. Grupe od 4 do 10 lanova su prihvatljive grupe za odluivanje dok se grupe koje
broje manje od 4 ili vie od 10 lanova ne smatraju pogodne za donoenje odluka. Veliina
grupe itekako utie na uspenost reavanja problema tj. donoenje kvalitetne odluke. Manje
grupe su u prednosti naspram velikih grupa najpre po boljoj komunikaciji izmeu lanova. U
velikim grupama interakcija i komunikacija izmeu lanova je esto oteana pa je razmena ideja
i protok informacija otean. Oteana komunikacija dovodi do dueg donoenja odluka pa i esto
do konfliktnig situacija unutar grupe zbog nedostatka kohezivnosti.

17

Seminarski rad

Grupno odluivanje

8. Zakljuak
Tehnike grupnog odluivanja se iroko primjenjuje u raznim industrijama. Svaka od tehnika
ima svoja svojstva koja je ine pogodnom za reavanje odreenog problema. Grupno
odluivanje dominira nad individualnim odluivanjem i ono se esto koristi za donoenje
dugoronih stratekih odluka za koje je potrebno due promiljanje i vea ekspertiza koju grupa
poseduje. Prilikom donoenja odluka treba uzeti u obzir i ljudski faktor unutar grupe jer neretko
se dogodi da razliiti karakteri lanova grupe mogu delovati obradivo na produktivnost grupe
prilikom procesa odluivanja. U tom sluaju moe intervenisati facilitator koji e posredovati u
reavanju moguih konflikata ili drugih tetnih procesa koji mogu nastati kod reavanja
odreenog problema. Ulaskom u grupu pojedinac menja svoje poglede o odluivanju. U
grupnom okruenju odgovornost koja dolazi sa donoenjem odluka se deli na sve lanove
grupe pa se pojedinac unutar grupe esto ne trudi onoliko koliko bi se trudio da odluku mora
doneti sam. Grupne odluke se obino donose kroz dui vremenski period nego to se donose
odluke kod individualnog odluivanja. To vreme je potrebno kako bi svaki lan grupe izrekao
svoje miljenje o postavljenom problemu, razmotrio miljenja svojih kolega iz grupe i doneo
konano miljenje o tome kako bi se problem mogao reiti. Tehnike grupno godluivanja
omoguuju bre usuglaavanje razliitih miljenja lanova grupe pa e proces donoenja odluka
biti efektivniji i efikasniji. Efikasnost grupe opada sa poveanjem lanova grupe. Za kvalitetno
odluivanje potrebno je odrediti optimalan broj lanova grupe koji nee usporiti grupu u
odluivanju, ali e davati dovoljno informacija koje su vane za donoenje odluke.Takoe,
kvaliteta odluke zavisie i od kohezivnosti meu lanovima, normama i sastavu grupe. Bez
obzira koju tehniku grupnog odluivanja odabrali moramo se pobrinuti da je odluka
pravovremena, nedvosmislena, precizna i jasna.

18

Seminarski rad

Grupno odluivanje

9. Literatura

1) Brown, R.;[prevod Vera ubela Adori] (2006) Grupni proces: dinamika unutar i izmeu
grupa (prevod 2.izdanja)
2) Petar, S., Bratnar-Kovaevi, Lj.;(2009) Tehnike poslovnog odluivanja,
3) Sikavica,P., Bebek,B.,Skoko, H., Tipuri,D.; (1999), Poslovno odluivanje (drugoizdanje),
4) Hartnett,T.,The Basics of Consensus Decision-Making, Consensus Decision
Making(2010), dostupno 19.8.2011. na
http://www.consensusdecisionmaking.org/Articles/Basics%20of%20Consensus
%20Decision%20Making.html,
5) University of Illinois - Community and Econimic Development: Nominal groupTechnique,
University of Illinois (2008) dostupno 5.8.2011. na
http://www.communitydevelopment.uiuc.edu/sp/Step5/Nominal%20Group
%20Technique.pdf,
6) http://www.scribd.com/doc/69761721/Tehnike-grupnog-odlu%C4%8Divanja-i-njihovaprimjena,

19