NOV! NALNY [ALAS + auc oxo Zev w nau POPULAR SCIENCEG (SANE) AUTOMOBIL JE MRTAV. ZIVEO AUTOMOBIL! ELEKTRICNI TRKACKI AUTOMOBILI » ROBOTI VOZE LJUDE » NOVA KULTURA BUDI TI SHUPLE — prowonen wave © KAKO SE PRAVI SON RETE) NUNS s 5 Sees ERY —-esixjesubuost ‘||| |||< = fy a4RUBRIKE 06 Pismo ued 08 easel 22 2a v rau 108 Za noi infrmacis 106 leartie NOVEMBAR 2013 Sta ima novo un Ws cara testra 2 rol zava 12 ‘ee stn erat laste, zara 2 i$ ese meng dbase oto a nutomemision eth eso Premaz born ne 19 Nagi ance 2a cv 20 ako ée upon aturara NASLOVI vy Gaeta vet, to evans nadie ‘ssitenane Sa ese cet ako asvonat ‘eb v seme 50 Telstons pod Tia vdelumentovanys eran rebena Donal sil rane nau Sadrza) TEME URADI SAM a 82 NAUGNI RaTOV Pocmernca od civ ced | Labrie an a Novena Gribaé Beton Yana 85 53 Prete gis elapsret | SAOBRACAINI seetorftsetee SABLONI 85 Ro vet mogu da prestu Paratre mecetlans jude dam Fier PETNICA 2014 ‘Skee srabiatho cent Petica Lazar Jovenové se BRILJANTNIH 10 eset non gnialnn ume Veron Grins Valet Ros GOOGLE LOON KAKO SE PRAV! Novac. ako eto fatiana Prodrag Brakonié NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 3Pismo urednika NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE LAZAR JOVANOVIE Revolucija a liste znali dau Americi postoji sve vie stanica na kojima ‘mofete dopuniti bateriju za vas automobil? U Srbiji je to nadamo se bliska buduénost,a za sada deluje nestvarno, Sve vide judi vozi elektriéne automobile, Google je napravio i automatskog fofera ‘koji jedino ne 2na da se isparkira, ‘ana putu za 800,000 kilometara nije imao nijedan onbiljan udes. Fascinantno, zar ne? O svemus ‘ovome moiete saznati u nagem spe- ijl, ali io éudno} “milenijumsko) sgeneracii” koja sve manje vozi... Ito je trend u celom svetu A vovom broju saznaéete i ko nove dobitnie nagrade a Zene u auc, at ed interyju sa Jovanom Petrovi, doktorom nulklearne fiike oja se ussveivala na Oksfordu. 44 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 Kada smo vee kod tema i Sebije cbjatujemo ipriéuoIstrativacko) stanelPetic, koja do kraj novem: bra prima prijave 2a 2014 godin. Ince, da iste ana da Petnia posto 31. godin? Zlimo im sreéan ad iu buduénosti ‘Mnogi brijantni mov zal su iz Petnice, a mi vam predstavjamo nee setske umove koji su obeletil ova godin koa laganoostaje ina nas. aivate! LAZAR JOVANOVIC laxacjvonovictipopularmeia ‘SRPSKO DAME ‘eta Page Adamo Assent ekora Natasa Peau ras seborc@eadarmedare ‘ara ogo ured aaron Ponataik layne |adgomenogwedlea vel Peau secre mio ae Prevod Leta Nika Nero Send Nils Bae Stosan vrei Man Mate aeons ‘se sea No ela Sra Dr aan Sea Zara LanarseaneeeOinies tessa Feovi Madan, Onis gid 6, O7O Now Boge Stampa ipkepaao tera iste Cenesnetyia too Bengt esa Telefon +3171 3168 026 138163 588 96 89 0 Non Bead prepapepulamedtars INTERNACIONALNO I2DANE Edtrn-thlt crs Wars Crate Detar Sem Sy EDITORIAL Eetril Predton Manager Fla Paco ‘Anes Eat ene Soe uo me eeTehnomanija www.tehnomanija.rs CALL CENTAR 011 3 713 713Novo / TELEFONI Kompaktan i elegantan - Sony Xperia M $ sony Dali mozemo imati uredaj koji je kompaktan i moéan i koji izgleda dobro? I dok uredaji poslednje generacije iz godine ugodinu sve vide rastu kada je veli¢ina u pitanju, Sony Xperia M ima ekran od éetiri inéa, alii sjajan dizajni dobru konfiguraciju. ony je ovaj model napravio | u varijanti za jednu i za dve kartice, a mnog) ée, ba kao i mi, reti da ima odligan ekran i dobru kameru, Cena je prstupatna i ovo je siaan potez za ovor proizvodaéa, Napravien je od plastke, izgleda prvi javi lepo na oko, detali su u dizajnu na telefon redakcije Ureden’perfekino. Dimenzle su 011 3188 026 124 x 62 x9,3 miimetrara, sistem Android 4,1 Jelly Bean, je 112 grama. DaWe, prema Kamera ima 5 MP (4:3: 2560 x dimenajama je telefon idealan da se | 1920 plksola, 16:9: 2560 x 1440 xo eeme koristijednom rukor, sto je velka | piksela), a tu je iweb kamera od 7 prednost 0,3 MP. Ekran od det ina ima Napred nema dugmita, Krist rezoluciu od 480 x 854 piksola, su u Sony vrtualne dugmiée 22 dovolno je astar, posto fe poznato ‘Android navigaiu.Svi iii dugmié! da e za dobar ekran potrebno su sa desne strane, stskiodliéno | 248ppi Uuradeno dugme za on/oft jena Aplikacie koje su na talefonu su hu (u krugu uradeno, oblozeno | dobre ijednostavne za upotrebu, a aluminiumom),lspod za wuk (na | treba istadi da je 2vukodliéan kada cdliénom mest i bez problema se | pozivate vate priate, kao i dain pronalaz) i pri dnu za kamer. vi kristano jasno ujete. Pokus Ima Qualcomm Snapdragon $4 smo preko spiterfona i bill smo ‘MSM8227 proceso, koi rad na iznenadeni kvalitetom, ba8 kao 1GHz,grfika je Qualcomm Adreno | luc sa druge strane. 308, baterjaje od 6.3 Wh, 1700 | Kada se sve sabere,odi¢an posao mAh, 3.7 ¥, a korist se operativii | za Sony sa madelom Xperia M. 6 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013N:Z-A. | NEW ZEALANDTEKST LILIJAN STINBLIK HVANG FOTO B2ONAS 0. VULF + CekinjePOPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 *» Prirodna dlaka paul, vsta koja vp tu, je zastrasue |uéa ver On sa lakoéom prea vertkalne povrline’ prelete 125 dutina sog tea tvatajut Pien. Negove nage su osam Kjuénih alata dgovorih za skok, ai se do nedamo, evolu poreko ek drug ojhouh struktura bilo je potpuno pogesno shvateno. Uporedhanjem nogu 330 vista, nernacki bili su ustanoli da su epive pageriaste dake na hrejevima nog, zvane setae, evouiale od aka asttiea hot su prvcite porteeal paul da privat hranu. Sada, cake obezbeduju 3.000 kontaktrih tataka po oz, to omoguava pau ca Hoda po zidourma. Drug delov tel, tahoe porate u om: de kande za fate plena i elie Hoje detetuju srujaie vazduha, uluse i mise. Da 1 shoto, pauk usrierava svoju hemolim u noge,lzneriadn’ nalet hemline ih sv ocjecnom prosiye i pauk poet NOVEMBAR 2013 / FOPULAR SCIENCE |STRC GaN eS TUT AT EU Te STATIN é GUEPorsci.com @Forsci UREDUJE KORINE 10210 iCE@POPULARMEDIA RS Rockwell Kompaktna cirkularna testera Sece sve Mala cirkularna testera sa profesionalnim zahvatom ada su u pitanju circalare ti amateri moraju da praveftusrra mis: da previge potroge na krupn ive lat hal skoro sve mate da Iseée, il da se zadovo rmodelom koe tek izbor sa powSinom od pet certimetrara. Rockwel ompakini crkularstavj lacku na ‘urs nervirana, Da bi ised Sto v eset Ka, ko soe su na tester | ometaju duiboke rezve.Zati su dodall sup ‘manjin injskin zupéanika za prencs 3.500 o/ min mot a setiva, Drug, strist su tane otrice od 1,2 mm, J mani otpor prom setera, ‘omoguéavalut alatu da radi sa maim etamperskim motorom, tretinam snage profesioainin modela TEKST HARI SOJERS EM KAPLANUepomee sg, jpeg uray sche, LG Optimus Pro Greve video put kotor | Ire proceso Herel wo cm a arts cea bara menare, fine grate Kad var ped oct, aa de, Cenaod 1.284 dora | 100doara 2 veoxénjim 12/ POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2012, Dotiacia zat obrbe Sia, koe su rine 80 dlare 6 10 olara Fim 6 srinium colecera rasa7 Ost sani anu ope z8 ‘amevarie, Bale darian KataPe rst ea se pelagaeavaprtno ‘emu Naredero droog li, Sita pose ‘nan mets dose sesh nab up 50 dolara 8 9 Winder Se natu byte sa mnogs mare apea neg lo tla papas 28 sana, Kad hori \enthvasutne sar ‘log pila usmerav v claire vag eis Sra, 182 cetare gsi poco nun soza 13sec u Sesetom Fusen sla, he ore rags dla to pe segue Sutin supa edn 3 sgn so mei ler a bla, 90 doara 99 dolara hirPad UREOUJE AMBER VILIJAMS 10 SaConnect rls Ness enor 2a tre ros eps rte ‘Saronic do 5am sce Sern sa 64 gina moze co cient ee HO fra cro proko ita 11 DrawAFree apc eS potions ed psa tana racranu eeinam 1 do, Na cers algerta, en mode sok de tte ‘aaa on ost Pokus de ac ‘ee use up Programe nica rae agnst za ring dug apt Besplame Novempar 2013, DDODATNI IZVESTALI KORINA 10210 12 Sstoing Mi ‘raved rw kao Mego salesnost od ekctrudrang. fos ko ota na nna Hao jer urtasra snag tin. 180 dolara POPULAR SCIENCE / 13STA IMA NOVO / MASINA IZ SNOVA TEKST VES SAJLER Ly a4] re dve godir elektriénog motora i skoro iste NE) Opal 712 al eka et i pre Corrente Tae tore 2 ee | eel CTs D TL (RODE eset el Nocera Tei om | CULES | salieerngimaagaaaa Sag pee ete d ry Cee | > ea cre Siow iene thy rn inet ronan oe eanteenn ity nea Forme cae Pts et Toe er) ate SoC eee et ca bepctlegomne’ Pos ree oer Cec ae Bec need cere eet] pe eC re meT e cr ee ec ee a Coo eee ee (eusidena spree strane Pee ne ctor ae De pre eed tea pean ia Dunlop Spertrax K3 ‘Motociklisti mogu brie uazitiuhrvine na pare Dieaper su oat bane strane pneumatic upleninim viaknima, koa ubrstegamu sanju vero a fe uk. Dodainastabinost mate voraéu da oftie uae u rn brzinaeSTA IMA NOVO / TEH W LG zakrivljeni OLED televizor - tehnologija buducnosti ispred vaseg kauta Zahvaljujuéi inovativnom timu struénjaka i inzenjera, kompanija LG Electronics jeu prethodnom periodu aktivno radila na izradi iusavrsavanju savitljive povrdine koja ée zauvek promeniti naéin na koji gledamo televiziju. akon vige od pet godina istragivania i razviania ekrana sa zakrivienjer najoptimalnijim za udsko oko, w2nokoreski proizvoda je na trite koji u potpunost uelne distorije | gubijenja detala ko je prisutno kod fet ekrana, Uz pomoé LG zakrivjenog OLED teleszora, od sada vide nikadla necemo ‘morati da se bor resto na sredini kauca, Uz pomoé suptiiog zaoblienia, ergonomski LG zakriviieni OLED televizr pruta up orisnigho iskustvo nal onog iz najsavremenijity IMAX 2 ano ,najbale bioskopa. LG zakrvjeni OLED televizor Zalwalyjutitehnologlama 4-Color smoguéava neogranigen kontrast, ak Paes i Color Refiner, LG zakrvjent Sirokim uglovima gledanja. Na ou tule mnogo astrie predvidanje paznate svetske agencile polaéava se hontrast izmedu i praviiie boje od drugin modela na DisplaySearch, u kame se navodi da mnijh boja i erne, a zabvalujusi | trditu, Neime, svakipiksel emituje e do 2016, godine svetsko triste High Dynamic Range (HOR) algoritmu ervenu, zelenu, plavui elu boju, OLED televizora obuhvatati ak 7 omoguéene je postojanost kontrasta éak’i | umesto standardne kombinacie ervena/ | miliona jedinica. Na ovaj nacin, ada su u ptaniu jarke bole. zelena/plava, koja se korst u drugm neo Sto je pre svega par deceniia Sa debinam od samo 4,3 milimetra | OLED ekranima kao ina vesini ekrana izgledalo kao neSto to Ge bith tedinom od 17 kllograna, model EAB00 | ‘ji se danas proiavode, ostupra tek u daleko| buduénosti proizvedi 2vopisnu i realnu slku uz Dokaz da ¢e ova tehnologia biti danas, zatwaliujuti naprednim omeé jedinstvene WRGB tehnologie. standard u buduenost predstavia tehnologiama posta stvarmost.Mt Premaz otporan na sve Premaz sa 16 Kojim su povrsine zauyek ‘iste POPULAR SCIEN STA IMA NOVO / US TEKST LOGAN KOGLER | FOTO BRAJAN KLAG vako ko je nosio radne éizme zna da su, jako ne propustaju vlagu, one magnet za priavitnu Veena tretmana za suzbianje vode | dalie dozvojava trenje na povrsini, tako da ¢e éestice mula, pepela, ~— WOvEMBAg 2013 ua | Gigka estat! tamo de su pal Tokom narednin nekolko msec kompanija UltraTech izbaci¢e na teste Ultra-Ever Dry, sloj koji dba najvite gadosti. Umesto Jednog sloja, Ever Dry je dvosioan Indenjei su prvo poprskali powsinu rastvoram koje sastoj uglavnom a ksilena | butilacetata, Kade sta premaz osu (oko 20 minuta), nanose acetonskirastvor sa malom kaliéinom silicjuma drug zastienih dadataka, Dok se Su81, gomll slo] reaguie sa boaznim premazom | formira slo} imikroskopskih vehova iravnina Takva struktura smanjuje trenie pourSine,tako da se Cestice mogu otkotati sa ne. Americka, al svetska agencia 28 zatitu Busine sredine vet je odobrila UtraEver Dry 2a industrsku upotrebu i naredne godine, kornpania ce poteti sa izbacivanjem na triste tretirani kraj proizvoda, Uukljuévjuel | éizme i sportsku opremu. Kasnife, agenciia moze odobnit vera koju potrasaéi ‘mogu da kupe i sami primene, ‘omoguéavejut im da pretvore bilo oj objekat u svom domu u nesio So nikad nege biti ponave priv. ra. Ever Dry foi oj miceskepsih hv | ania, ho da cesie ota rinralan katt sa porto UltraTech Ultra-Ever Dry Ose premaz Wek wana 3TOMMY mi HILFIGERSTA IMA NOVO / PR WA WOVO WASTUPLIENAE RASEPAAU SID Sinhronizactg oan Aport. Mesto... Big 1 Buldog Ostal gas (Sten stance vost st] Tnstrumenti zabriguo Ijubimeimau 21. veku veatanca armmezavany | Povooac posuokzanranu | TRAKER 18 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013Najsigurniji fanac za divijinu Jedini vazdusni jastuk eons creme te ner Tite Pre nego fo rene na sui ore cent ee ee ets oes as Eonar PONT ety eee teed Scie enererendren een en Tt impulsima sa prekidina od a insta ee eee eas eee) ea eet Eerie ener ee eid ted acer STA IMA NOVO / ve vige avanturistaluta oa ee aa Ce ee eae) strani planine, gde beabednosni See Med Cee eee Pena eater id Recon iia ieheinioney iy re eee ee eee Ce or Halo 28 JetForce paket poseduje Rone ec eee ed ima dovolino moguénosti za jo tr pray er eee at ee ns ee eee a eee easSTA IMA NOVO / I7GLED KOLUNNA KORINA 10210 Konatni apgrejd Kako ée kupovina racunal posta zastarela wzpomoé softvera 20// POPULAR SCIENCE VAKI_NOVI RAGUNAR dolazi sa jecnom garancijom: pojavige se rd, jail, novi ‘model u kratkom roku i pobrlicete ka njemu. Procesori dupliraju snagu svakih 18 meseci, a ostali delovi napreduju jos brde. Memoria se ubrzava, Ekrani pakujusve vite piksela. Hard diskovi susve veéeg kapaciteta. I tako dale. Svidalo nam se to ili ne, ciklus pproizvoda je i ciklus zavisnosti, Mi ne samo da ?elimo najnovije stvari, vee su nam one zapravo neophodne dda bi pokrenuli najnovije programe. Ali postojiilaz iz Novemear 2013, ILUSTRACHUA POL LEJEIN toga i pocinje sa povratkom kompjuterskim korenima. Pret komercijalni racunari iz 1950-ih bills ‘mainframe sistemi, U mainframe-u, centralni terminal, Ponekad veliki kao soba, skucio je procesor, memoriju i skladifte podataka. Pojedinaéne radne stanice veeuju se na to centralno évorigte da bi koristle zajednicke programe i baze podataka, Tokom decenija, snaga sistema je rasa. Mainframe u velikim institucjama it agencijama moze pokrenuti vite instanct operativnog sistema odjednom. Svakodnevni korisnik, medutim, nema potrebe za netim te veliéine i cene kao Sto je mainframe. Kod kuce, personalni racunari i dale ladaju. Medutim, u posted deceniji cloud je paéea dda menja naGin na koji judi koristesvoje ragunare, Povezivanje je sada jednako vazno kao i hardver, koji ‘omogucava korisnicima neposredan pristup sofiveru i backup uslugama preko interneta. Tu je Gaikal za ‘videoigre, Amazon Instant Video 2a filmove i TV, « 2a muziku Spotify-da pomenemo samo neke. Onda je 2011. Google predstavio Chromebook, prve laptopove kofise skorou potpunostioslanjaju na cloud da isporuci softver korisnicima. Kao rezultat toga, madinama treba ‘samo malo memorije i procesor male snage, Softverska poboljfanja mogu gurnuti ideju Chromebook-a korak Aalje tako Sto ée transformisati cloud u prenosivi lini Ciklus proizvoda je i ciklus wisnosti. Mine samo da zelimo najnovije stvari, one sunam zapravo neophodne! kompjuter, Neverware, start-up firma iz Njujorka, razvila je sofiver koji mote da isporuci kompletne instance Windows-a na do 100 ragunara preko eterneta ilt Wi-Fi-a. Sistem funkeioni8e ak i na maginama sa samo 128 MB RAM-a i procesorom od 500MHz, Vie ‘od 30 javnil 8kola je instaliralo centralni server, naavan Juicebox 100.1 kako se 8irokopojasnipristup poboljgava, Neverware se nada da é2 modi da pruii kompletnu: uslagu kroz. cloud. Mainframe model mogao bi da se prosiri i van ragunarskog trditta. Intel Labs Clone Cloud projekat, na primer, mode da uradiza stare smart telefone ono sto Neverware radi za stare ragunare, Kada performanse telefona poénu da 220staju, korisnici bi li Klon svog sistema na Inteloy server i dodelili mu zadatke koje procesor vige ne moze da obavi (cecimo, rendering grafke). Servis ée dostaviti podatke preko mobilne ili Wi-Fi veze. I neée se tu zaustavti, ge god. postoji ekran-bilo da je to tablet ili TV i pristup internetu, moze postojati i funkcionalan racunar. Svaka ‘igrca, svaki sat, svaki komad softvera ée radii svuds, 1 hharever nikada nee zastaret, <>istered - BEST THEN. BETTER NOW. Bais] Te Role)VE U NAUCI Jovana Petrovic, doktor nuklearne fizike TEKST SLABANA MILOSEVIC ULIRA-HLADNI ATOM! | OPTICKI SENZORI Dr Jovana Petrovic je diplomirala na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu a doktorirala na Aston Univerzitetu u Bimape eau u Velikoj Britaniji. Nakon " ae Organizad posledoktorskog usavrSavanja na ovom. Ujedinjenih naclll Uiverzitetu ali i na Oksfordu i na Institutu za prosvetu, nau rtf LENS u Firenci, prikljucila se Grupi i kultua za nelinearnu fotoniku u Institutu za =i nuklearne nauke ,Vinéa” kao rukovodilac [ eksperimentalne laboratorije. Jedna je od dobitnica Nacionalne stipendije “Za zene u nauci" [Oreal- UNESCO. UsavrSavanje na Oksfordu f “Svidea mis dnaminostaberetora na Osfordy | LENS inte ers rade da odo ‘ne samo soa jaa naudnajegya ve | stalu fuktuai ud ime se tara mnogo ‘moguénstzarazmeru io | gonorisanje nov POPULAR SCIENCE / MOVEMBAR 2013POPULAR SCIENCE FASCINIRANA NAUKOM fenj je uvek bila fanscinantna sposobnost Ijudskog uma da posmatra i meri prirodne procese, da im da svoju interpretaciju i zatim nju iskoristi da stvori nesto sasvim novo, Zar ne zvuti neverovatno da se u laboratorijama mere deSavanja koja traju nekoliko milionitih delova riljarditog dela sekunde? Zar nije jo fascinantnije to So se mogu Kontrolisati procesi na ovo) vremensko} skali? Upravo fizika otkriva fandamentalne zakone prirode i omoguéava tehnolotki napredak koji donosi poboljSanje kvalitet Zivota. Dok ea otkriéa odgovorna radoznalost, sto je mo sluéaj ovo drugo je neto €emu éovek prirodno tei Kako je hilo Vade iskustvo na Aston Univerzitetu? doktorirala sam i potom fotoniku na Astonu, Ova istradivacka radila u Grupi z ‘grupa je orijentisana ka primenama optike u senzorima, telekomunikacijama ig ‘Njena reputaciia kao jedne od vodesih u Britanii za Senzori za kardiologiju se na izwzetno dobrom spoju teorije i eksperimenta sa industrjskom praksom, Aston se nalazi u Birmaingemu, ‘multinacionalnom gradu koji je najpoznatiji po tome ‘So je bio centar industrjske revolucije. Odliéni uslovi za rad, stimulativno okruzenje i zanimijiva struktura Jjudi koji suse tu dose bukvalno iz celog sveta, ueinii su da moje studiranje i rad tamo postanu dragoceno profesionalno al i Zivotno iskustvo. Sta Vam se dopalo na usavrSavanjima na Oksforia institut LENS? Na Oksfordu 1 u LENS-u u Firenzi, prouéavala sam atome i molekule chladene do. temperatura bliskih apsolutno} null, Ovakvo stanje materije, tax, Boze-Ajnitainov kondenzat je makroskopski Jkvatno-mehanicki objekat na kojem se jasno vide fenomeni fundamentalne i naizgled Kontraintuitivne ‘kvantnomehanitke teorije koja je trenutno prihvaéena ao model mikrosveta. a T Oksford 1 LENS okupljgju vrhunske nauénike od kojih moze mnogo dase naueio fic, radu sa studentima i vodenju nauénih projekata. Svidela mi se dinamignost ovih laboratorija koje se trude da odrie ne samo svoja jaka nauéna jezgra veé i stalnu fluktuacju judi dime se stvara mnogo moguénosti za razmenu ideja i generisanje novi NoVEMBAR 2019 / POPULARZENE U NAUCI Grupa za nelinearnu fotoniku u Institutu “Vinéa” ima tri glavne aktivnosti: oO prouéavanje nelinearnih fenomena u opti¢kim i atomskim sistemima numeriéko modelovanje BA intesrisanih optickih komponenti sa ciljem da ih uskoro i sami fabrikuj tumerigkim modelovanjem iti, bio je siti tuglavnom usmerene ke uw optiskim. viaknim: ini, Konkretno ww eaalititim m componenti mou femtosekundnih prouéavanjem metoda upisivan) na éipove i u opticka vl 24 / POPULAR SCIENCE | NOVEMBAR 2013laserskih impulsa. Ono to me je oduvek fasciniralo je to da ove impulse, koji traju svega nekoliko desetina mnilionitih delova miljarditog dela sekunde, mi ne samo da znamo da napravimo ve¢ i da merimo do najstnijih detalja, Mikrometarski uredajisklopljeni od komponenti [koje sam takvim laserom pravila korste se kao elementi coptigkih.kola i kao senzori kencentracije hemajkih, supstanct Koja su vada konkretna otkriéa? Iz svog ranijeg rada indvojila bih prvu fotoasocijacu hnladnih molekula iz atoma pomoéu ultrakratih laserskih impulss kao i realizaciju nanokompozitnih materiala koja predstavja znaéajan napredak ka metamatarijalima sa neintuitivnim negativnim indeksom prelamanja wu vidljivom spektru ‘Mojinauéni rezultat doprineli su boljem razumevanja interakcije svetlosi sa atomima i nanomaterijalima i priment tog znanja u izradi senzora. Naravno, zog. slozenosti eksprimentalnih aparatura i samih fiickih problema, ovi rezultati postignuti su u saradnji sa kolegama iz grupa u kojima sam radila i spoljmim saradnicima. Najnoviji ezukat je atomski interferometar na éipu sa atomima na temperaturi blisko) apsolutno; null kojt koristi vige spinskih stanja atoma. To nas ddovodi korak blite primenama ovih izuzetno oselivin uredaja u merenjima van laboraterje, Drug doprinos su ‘opti senzori koje sam vee pomenula, a koji su zapravo mikrometarske strukture uw samom jeagru optickog vlakna (vlakno je debljine dlake iz Kose, a jezgro je ‘oko 30 puta manje). Njihovu osetljvest na deformacije vlakna koristimo za neinvazivna merenja fiiologkin fankeija koje se manifestuju na povrsin tela, na primer ucanja srea i disanja, ENTUZIJASTA Da li imate Zelju da odete negde u inostranstvo i ‘amo se havite naukom? Gde bi to hilo? U Srbija sam se vratila sa ciljem da sa kolegama ie Grupe 2a fotoniku pokrenemo femtosekundnu lasersku Iaboraioriju za osnovna istrafivanja i razvo) optickih senzora. Radimo na tome i nadam se da éemo uspeti i pored brojnih problema i vrlo ogranigavajueth uslova za rad. Poradavajuéa je Einjenica da nabavka laboratorijske i druge opreme od strane nadleznih (posto st nabavke svih sredstava za rad centralizovane) kasni vise od dve godine. Ovo ne samo da onemoguéava realizaciiu projekata veé dovodi do stagnacije koja u nauci zagi nazadovanje. Konkretan odgovor na Vase pitanje je 4s, uptkos nepovolinoj situacifi, jo’ uvek radim i sa kolegamma iz grupe delim etuzijazam da éemo moéi da pokrenemo eksperimente ovde, U Srbij ‘Ako ovakva situacija potraje | ako bih opet odlazila w inostranstvo nauke radi, otsla bih w Kaliforniju ili Englesku. POPULAR SCIENCE Koji je to cil koji histe voleli da ostvarite u nauci? ‘Volela bih da neke od rezultata svog rada vidim kao gotove proizvode na tr2isu i Korisne ljudima. Oruda ‘motivacifa za rad na sezorima za primene u medicini. Za sad smo se ovom cilu najvise pribidili razvojem senzora za merenje disajnth zapremina relizovanih u saradnii sa kolegama sa Aston i Medicinskog fakulteta u Beogradu. ta za Vas znaii Nacionalna stipentia “Za ene u nauci” L’Oreal-UNESCO? Stipendia je svojevrsna potvrda toga da je ono Sto radim relevantno i kvalitetno Bitno je da skreée panja na prirodne nauke &jiznaéaj kod nas ili jo uwek nije prepozna ili je zmnemaren Da li Vam je dobijena stipendija pomogla u radu? Da. Pomogl mi je da nastavim saradnju sa Astoniom i omogutila da ucestvujem na konterenciji iz optoelektronike i laserskog inzenjerstva CLEO koja je vvodeci svetski forum u ovim oblastima, Kako uskladujete profesionalni i ligni Zivot? "Nauka je pre svega kreativan posao u osnovi kojeg su Idee, Iako put do ideje podrazumeva opseino i detaino poznavanje oblast prouéavanja i samim tim dugotrajan i kontinualan sistematski rad, sama ideja se mode pojaviti ubilo kom trenutku, na bilo kom mestu, Tekko je odoleti 1jenoj, bar osnovnoj prover. Ideja ,opka’. Isto taka je te&ko ne misliti © nekom interesantnom aktuelnom pitanju. Ovo znaéi da je totalno razdvajanje nauénog ada od privatnog ivota ponekad teiko izvod)ivo, Medutim, ako éovek udiva u svom postu, to onda nikako nije le, vee je dragocen dodatak svakodneviel. Btn je dobro se organizovati i maksimalno se koncentrisati na ‘enutnt aktivnost. Time se postaje efikasan i mote mnogo toga da se stigne i postigne i na profesionalnom i na privatnom planu, <> NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCEDodeljene stipendij nacionalnog programa 2972 7ene. u nauci re¢i put 2a redom u Srbiji su dodeljene Nacionalne stipendie u okviru medunarodnog programa ,Za Zene u nauci*. Tr srpske nauénice - Dijana Mosit, Katarina Zelié i Mijana Tanié, nagradene su sa po 5 000 evra za svoj izuzetan nauénoistrazivacki rad U oblasti prirodnih nauka. Objavijen je i pocetak novog ciklusa ovog programa stipendiranja, te e mlade Zene koje se bave nauénim radom | istrativanjima od 15. oktobra do 15. decembra ove godine ponovo moti da konkurisu za stipendije koje se svake godine dodeliyju u nao) zemii Ovogodisnje dobitnice nagradene su za augnoistrazivacke projekte u ablastima matematike, molekulame genetike i onkologije, a stipendije su im dodeljene kao podsticaj da lunaprede svoj nauéno istrazivacki rad i nastave da se bave naukom u Srbij Konkurs za ove stipendije otvoren je za mlade Zene koje se bave nauénim istrativanjima u ‘oblasti prirodnih nauka, imaju do 36 godina i trenutno su na doktorskim studijama ili uh vet zavrsile. Detaline informacije o tome kako se prijavti,ukljuéujuei prijavni formular | opSta pravila konkursa, moguée je naci na internet adresi www. zeneunauci.co.rs Projekat Nacionainih stipendija ,Za zene u nauci* U Srbij je pokrenut 2010. godine, u partnerstvu 26 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013, Nacionalne komisije za UNESCO, LOreala Balkan i Ministarstva za prosvetu, nauku | tehnoloski razvo) Od tada se svake godine dodeljuju ti stipendije talentovanim i perspektivnim miadim Zenama koje se u bave istrazivaékim radom u Srbiji, i 28 cil) Jimaju dalje nauéno | profesionaino usavréavanje, Program .Za zene uv nauci" koji za cilj ima da romovise i ohrabri Zene koje doprinose nauénom apretku u celom svetu, realizuje se u okviru medunarodnog partnerstva ’Oréal-a i UNESCO-a, i ove godine obelezava 15 godina postojanja. Kroz njega je od osnivanja 1998. godine do danas podrzano 1729 Zena iz vise od 100 zemalja, éija istrazivania u razltitim oblastima predstavljaju zna¢ajna nauéna dostignuta.SA PONOSOM PREDSTAVLJAMO DOBITNICE NACIONALNIH Dijana Mosic DIJANA mosiC, jerodena 18. oktobra 1981, godine u Lebar Osnovnu Shoujo zavsiau Meds, a Girmaziy fe zara u Lebenu. Diplomiraaje na Priocno: atermatickom fokultets u Nu | nagradena je povsom Univecitta NiSu kao najboli «iplorirani student Prircino matematishogfekultetau Sholshoj 2003/2004, godin Magistirala je i doktonala i blest matematie ra istom ‘afultetu gle danas radi kao vanredni profesor. Uza nautna blest le funkccnalna analiza, ora operator, linear algebra, Clan je ‘ureciékog odbora nauéain asopisa Facta Universitat, series Mathematics and informatics, Functional Anabss, Agpraximation and Computation [WN), Brish Journal of Mathematics & Computer Science. Kao itravaé ‘angazovana je na ti projekta [ca toga dv blateraina) Ministarst prosvete, nauke | tetmoioshog razvo Republte Stbje, Auto e | koautor 2 zie zadataka i 31 naucnog ‘ada vodecim medjunarodnim asopisima, STIPENDIJA “ZA ZENE U NAUC fa Katarina ea Lelji¢ Katarina Zoli, ‘je rodena 4. jula 1984. godine u ee [suai uk eho die aie Ola a Splonia ene Beso fae Chere Benga 2008 godine na usmerenju Primenjena Stee 3, aconbrals 2012 gee ra ian GABLE Zapiioa jena Bakr atts oe fan dent ra ate za rela "Geta. be sata le sutor asuor 8 seutnh publedie ‘naire temo 1 aeperga emt owe Bia spose Li Hisar ul ieee rence epulihe Sie, 2007 tae eel rages EF bake ‘SraboleSuderteSbeu oka ae acmeear boop Meira 92011 eal Steen Union Gate Colee- Hoar Se! eto a ele, 0 progam ntlaco Seti (Da rela ana Tega levee unre ponies govt Dudes asin I“ ZA 2013. GODINU r Miljana Tanic LANA TANG Seas eee 1 ope Dora 208, Bho eae Neue ee Fee beers fro ae rae ck Eh open at Anton eiNeee uea Spaniji. Doktorsku disertaciju iz oblasti Meee uneniee see 2012 gone ra legeem ke roy meee ie orem pokes st tise sentes cnet Hom ere, a Caa/C0 erate Pa bray propane Tore eta Rope Sl U pets 208 602012 are, radila je na Spanskom nacionainom Siva teins wer RA} Tecan os aK stponsa Euopan Asan fr Sores 201 ee ae ve unison raha Volpe trees Na 2 decree 2012 gue iaorilog edge u (aon x malar prt Mer mt us male ol hasan sae poems er a6 Teac pekiinh| ropes biomarkera u onkologiji. Clan je nekoliko sasha, To oe ne Sora ane ea NOVEMBAR 2013 | POPULAR SCIENCE | 2Nauéni ratovi EKST NEVENA GRUEAC Gotfrid Vilhelm Lajbnic Uprkos niegovom srokom interesovena | bronim nautrim adevina i oblast mettizke, erisemoogie, matemabie, fe, tele nema rmnegp eben dla, Radi jeu duh sholstie, Na nga deo su tical Pltn, Arist, Dakart Hains 28 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 | | | | riljantni nauénik, iz Engleske, far, mate- matiéar, astronom, alhemitar, flczof ali | teolog, od strane mnogih pominjan kao matda najznacaini rauénik u isto, Isak Njutn vodio je usamie Kot, ek preferrjuti da radi u samo tin umesto da se istée u socjalnim krugodima, Niegova reputaciia i uspesi na poslowom plan isu pro- Hf ovu njegavu karaktersthu, ali su ga Ipak u nekoika navrata isprovciali da u javoosti odreaguje odvee oftro Ste’, navodno napadnuta, Geta siog umnog rada ~ svoje ‘eorie Nut nikada nije 2uro da obiaiuje sje radove, Bio je suzdrZan St se te predstaviania novih idja i nekad se deSavalo da produ godine od trenutka kada bi dosa0 do nekog otkriéa do trenutia kada bi ge pubiovao, Pro ven sukoba koe je mladi Njutn dozveo, imao je na drugo) strani genijalnog nautnika Roberta Hula, tustosa eksperimenata Krajeskog Drustva. Huk se bavo temama svetiost | optke | donekle je aroganstno sebe smatrao superiomim umom u adnosu na vetinu naune zajednice, « naruto kaca je u pita ek rit Nut kj tek ima a se dokaze pred nautnim autertetom, 'Nutn je, pak, veoma brzo opto, kasnife | dokazao krcz mnostvo ekspreimenata, da je Huk mnoge sve dele poza mio od francushog newtnika i fieota Renea Dekerta, pozna tog po kovanici: “isi, dakle postoim’, a potom i mnoge Hukave argumente odbacio kao netaéne i neasnovane. Hi se branio do poslednih dana svog 2hota pros ovin optutb, a nkada nje ni odustao od kantra napade w kame Je tudo keko je baS Nutn bio taj kale pokrao njegove ork ‘nalne ej, Jedan itoréan je rekao: "Njun je bio strasan Fival; Njutnu je Huk samo bio nepodnoslive dosadan,plasiv $akal nemotan da se rani medu lavovima, VELIKI'TAKMAC Mada pr, vo nije bio | poslednl etki sukob w kom se Nutn naéao tokom swoie kane. Star eautsh ite Ljeze,zvani Lun, izazv20 je Nina da dokate sioje teorie 0 ‘obojeno| svetiost, Sto je ova | utinio dal tagne instrukcie Kraljevskorn Drustau 0 wrsti eksperimenta lay) 6e dokazat niegove proracune itd,| N | [ To je | utinjeno, pa ni Linus, a al njegovi nash su rasta da se bore proty Njutnovh ic ug egDY rad. Ipak, postojao je nauenik ja je kolosalnost uma id jegouih proraéuna uspela da dosegne do sami nut aranica, pa i da baci serku,u itorskom kontakt, na ulti ‘atimu inventinost koja fe pipisvana Nut, dines ov intelektualnhh divova prakiéno Je obeledio epahui do danas ostao tm u oku matematcke zajednice ~ da Je prvi Nuta, il rjagpvtakmac Lajonic, othio kompleksne matemaiche procecure dierenclalnog | integralnog raguna? Infrtezimalni raéun, poznat | kao caleulus, jedna je od najenataiiih oruda matematie, oko éjeg su se monopelio- anja dug iz godin bonla ova cua veka ure, Danas se i Ser Isak Njutn i Gothic Vilhelm Lajonic sma tralu otevima diferencialnog ratuna, ali mara se mati u vidu storist Kontekst u kam su ovi nauenici inal javnosti svoje proracune, U godinara koje su prethoile, mnagvelki matimatita et su posvetival swoje Kariere ovor probiemu. Pocev od Arhimeda i Euklda, koji su se bavi beskonaénoséu u mate ‘atic, na vail su imal jo8 mnogo prethocika ko su im ut put do vel otic, a neki od nh su Pjer de Fermat sak Baro. \ekoui bavienia matemathom i mnogo akumulranog 2znanje rezltvali su | kulminial Ginjenicorn da su Nut, Engesio, i Lanic, u Nematko), doi do ist zakiucaka Mada unverzaino prpisujemo zasluge dvojci matemat ara, mnog istriari smatraju da je kra 17. veka bila prevo vweme za-nekog da organiaye stavove, metode i otkiéa vezano 2a ifinitezimaini raéun u nui, prepozativ metod, 20 i da je prkupllena znene bilo spremno i ze za fnalno uoblgavanie, Lajonic je zapoteo rad na ovorn raéunu 1674, gang, 2 0 pv put ga objavio 1684. Sa cruge strane, Njut je twrlo a je svoj rad zapateo jx 1666, kada je imac 23 godine, all a je publikovao tek deceniama kasnie ~ 1693. parc: iano, a 1704, kompletno, Prih neko godina, Lajbricu su odavane zasluge 2a otrice ovog raéuna, imajut u vid de je zista prvi objvi rad atu tu. U prvoj u seriji prica o velikim rivalima u nauci peo. ljamo epski sukob dva diva 17. veka, Gija je kolosalnost uma trajno izmenila tok nauke Isak Njutn Njuta je smatao kako nakon sna mozak "alba rac,osiobodenzagadena. Nexon je mnogo gona bo zasupnikubrtanskomn perlarentu ate je uporo éuta osim nekolto ret susie hada je iz0 Si} gas 1 hoist utonernost nau NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCE!Nauéni ratovi aja e lauren ragunss ‘arava 1694 ‘xine Mega e da sabia, 2 pste (hse rst 2a nate was rm sabiarjem, Loni je sisi secian moka. rizam = koraéam pean 23 rake boo ho se Saba ta) se mehanzam Jersiode lena dana v 30 / POPULAR SCIENCE EPSKIPLAGIJAT Mada su anaize pokazale da je ofigjedno su dva materna- | ‘ear sign tcl puna cragain piovna = Uh te aie leven I ret meade, ok Lac Bi okentapstakinom i bedenaom st le 1h tice dof epteramere ko) her palo Je podako bino da se dott to eraprave prt hrok faa Mterenom,a nano naton csivane Nutro éve ah “atematkn pita pode Nahe" otal su | Se Gj gas o tre tle ai polo Na, ee tego repuaca el stage ka sts plage, Gases se b= the naunom2adncon | oo is ou sapitan oo tom plan. Ute mje eo 182 Lane upen da doe do Nutrovh sp atu, spin Inprlag som sts chav pd sen meno jena dae Nin iv ate relerhlgn tpvemeno so ete som fad a infiieanloon ‘acu, a a 3pm nle od th les ta bie Labnicoe la fe pono Nerathom nave da so cdr of opi 23 pag Tio nie toe se wee ra prepare Gg wha dogatla ‘ti ove poplvan sav pla, nae ra nie pal a amet mogsos af Labrie ea sno dato o 0 Glenda legal “ol jedan od arguenala ie Nha ait je da su dvojica maternatiCara pre ovog incidenta prijateliski i Ini murals ala ream prepa U ednom od son sara, Nut Labi ak ragnest pincpe po ama tase ado so er spomog fda. ik, hada sodmama Kanye dean anaran_| Lapicor psp problem, u leg raturana nie prepamat nit ponaden Ck vag Nubovh teal | ple ain ata Labi evo vem ene radon sim xn jedi So sine kao mogtrast ef da mu Muto plano erento mg port a prot konceple, ha fej je ado, 2 | amen th, a jo undoment ota Labnicou i jaa NOVEMBAR 2013 ‘A Nlutow seskop, pr fice teeskop Commercium Epistolieum Kako je sukab nastavio da besni, @ Lalonioova kariera | reputacia da trpe, on se konagno 1711. obratio Krajevskom Drustwy u Londonu, ij je bio dlan, te zatratio da se ova rasprava okonéa, donese konaéna odluku 0 tome ko je pr deseo do oti, te umiri jaynost | Konatno zaboraW na tava pometnju Njuin se u to weme nalezio na mestu predsednika Kraljeustog Drusva,tako da i danas post: surmia o tome a je on, mada powuten i tin po pitanju jah istupania | isticana bilo og tia, jpak diskretno | tajnost visio tia) na aun autoritet | instruirao svoje uicajne holege da gledaju na &taw spor i perspektve koja bi mu kristi Dok je Njutn imao mnogo saveznka | Istomisjenika ‘lupin oko sebe, labnic je imao samo jednog, Déona ernulj, Bernul je pokusao da isprovacirajaynost i nauénu Zajednicu da objektvno pracene Njutov kredibitt, t eu {tu sirhu engleskom naucniku napisao | posla jd pismo u ime je 22le0 da upravo ov ui ada je kasne bio uptan | zamollen da pismo proko- ‘mentarige | objasni svje mative, Berull je negirao da ga Je lkada poslzo, sto je primoralo Nutna da ijl; “Nikada rnisam pagnjeo vlku slaw medu stranim narodima, a sam ‘odluéan da svoj karaker odrdim postenim, 8 je autor ovog pisma, nal autortetu kakvog vellkog sudje, pokusa0 da ‘olme od mene. Sada, kada sam vee star, nalaim malo zado- vollstva u izéavanju materi, al bh se radje zdrea0 od ‘upustana u rasprave na konto nh 1715. godine, samo godinu dana pre Lajbnicave smri, Krafevsve Drustvo donel je svoju presudu na sporu tema, Ser Isaku Njutnu date su zasluge za othe infnitenzimalnog ‘acune, aGotridLajbnic optuen je za plait jer je, navodno, ‘dokazano da je imao kontakt sa Njutnevim pismima koja su mu oda osetive sale Komittom je predsedavao Ser Nutnliéno, a dokument sa finalnom odlukom bio napisannjegovom rukor. Dokument se zvao "Commercium Epistolcum’, Kasnije je, naramno, dokazano da su ove optutbe bile neosnvane | obdici su ‘date zasluge, no tose desilo tek nakon Lajbricove srtJed 06 70 Clk plodica pretvarite ga umo¢an mali ed, Nova ide je samo D jedan Gick of Vas! ()Mikroktektronika somo comster! JDEVELOPMENTTOOLS I COMPILERS |Nauéni ratovi = Se VELIKT RIVALL WAUKE Istorija pamti mnoge situacie ‘pohalnog othriéa.. ideju koja okruttje Zolju za stvaranjem kojima je rivalstvo bilo blagotvorno, pa ‘Tika nacija u Hladnom Ratu uéinila = dobrobit | napredak za svako bee na ‘aki podeling, kako bi poguralo donekle je da Covecanstvo krodi na Mesec, planet Lspavane i pase hancepe ojisu. also Mocarta i Salleriadonelo am ilo’ sufaieva puke Hoincidencie, -2udell za demistfikaciiom ili, pak, kako. sno lepu umeinost a strastvenia kad bi dva nauénika, na dva razlcita bina ved stvorene sedréaje nadogradla 2a za poreranjem grarica moguées, “flow mudrost, nove dimenzie sieeve, 2 Sve u svetiu zdrave kompeticie | fakmitarshog duha aktera, a lak, amo da je mate atiad dolazio i kao nus-pojava veé kreiraniht 2 ~ Sadaja i dase tada ispostavialo ——__cavecanstvo bili samo plod, ima ionihulimathmu Zaslugu, pa ni danas nismo ___Neoma fe8kim deneti praveden i realan Koj su fermiainostima i zajedivoséu sigur da i zavanost za, recimo, sud o tome dja je zaista odgovornost fo _usporavall progres nauke, a samim tim _othri6e telefona dugujemo Aleksander ‘oe Covetarstwu poklonjen dar novog. ri alak na prvobitnal eseneiainu VEK MATEMATIKE Tatnie,raspravao tome to je oto kakulus masta je da besni | mnogo nakon Sto je Krajewsko Drustwo dale svju. | presudu | dugo nakon to je nemachi nauénik umro. Nut nego sarednicl su ak pokuSall da. pidobiu ambasado iondonsiog diplomatskog lug kako bi ponovo Peles! Nutnova stra pismaiukopiseu nai da ce pronaéi clkeze haji ce podrtati presudu Krabevshog Drustva | pat Ait da je Labrie zasta bo plistor. Jos jedan od argumenata u hoist ove tear je ta da je Laie hrstio atematvan skup simboia u sujim prorat ima, Mada bi ovo na pri posed izgedalo kao znak auter- 'iénost, mnogimajezaprevo sui kao dokaz za “privanje tragoe" kako ne bi bo otkrwen Uprave su $ simbol, notacie cferenejalnin jednacina, a0 druga osnoma praia riegoog ra¢una, | dan danas Upotrebi, dok se to né mote rei za Niutnov rincip. Ups cdluci Krajevshog Druftva, matematiy osamna- estog veka generano je odlikovala razrada interalnog | ierencijanog ratuna ne na natin na taj e to Nut Eni, 2 fo io odbaten, vee nary, na ncn predcfen ad | strane Lajnica, U Englesko) J, pak, ostalo da vada mien kako je city | stendal stvren samo d2 bl se pojulao Nutnov Kredi | fet | kako je fnalni stv jamosti, ko je bio nepovolan po englesiog uteriaka, zapravo samo rezutat megunarecnog, eepiza, Shado tome, a kao pitanje “nacionainog ponosa’, Englesta je odbila da miade generacie uti bilo Gemu So ‘je Nutnova matematka, ve) such pokusaj dranja za_| nemogutv ian je ta ek, So Eeestu astaiow | stagnacil na poi matematthih ota, dok su druge zemile Drosperiale integiguti w swe nauéru delatnst ravite ‘outete koji su se remenom rod u set, | Graham Belu iti Eis Greju. = au DVA POGLEDA NA SVET Vatno je rezumet! da je sukab oko lnfinitezimainag raguna bio, da tak kazemo, serio marginalni aspekt mnogo dubles, fundementainog nesiagania inmedu ova dva genjalna éovea Niutn | Lajbni¢ gledali su na svt tlk razitim otima i bil tolko uvereniu ispravnost sopstvene perspektve, da su tahva dva stava, a imejuci u vdu posao kojim su se bavi sociolosee like nihovog vremena | Wolosainost njincuh lumova, prosto morala rezuitovat|nekim dramaticnim ali onkretnim sukcobom, ‘Tetiste suloba lefal jeu razumevanju ustojstva sveta | fiiéih zakona koji u rier vadaju, Nth je u svoj ratu- Narjima i zakonima koje je doneo, utwrdio.determinizam, Verovao je i oslanjao se na stvari poput mas, nero, era facie, smatreo da je svet kar pripada stvaran i konkretan | a su stvar unjemu merive, Verovao je da se untverzum nadasve sastji od praznog prostora, a da mater Ima tek u neznatnam procent ‘Smatrao fe da svojim merenjima maze predvidei polotaje soi tela u vasioni, 2 da izmedu swih tela postoj prazan postr. Lajbnic fe, pak, bo apstrakinii, Smatrao je da se prostor Sesto od jedne konaéne celine | da, ako pokusamo da elimo materiu u beskonaénost, necema doti do opipih radivnih elemenata, veé samo do energie koja moa bit u neprestanom kretaiu Moda ¢e upravo Lalbnicovaigjava uspeti da nam pb ranlitost ova dva bogatasyeta | ukage nam na neumitnost sukoba koji se i cesio: ,..jedan konaéan materalni Univerzum, koji s¢ ceo Seta'u jednom beshonaénom pra ‘nom prosloru ste obiéna fk; jer .ne samo Sto wop3te ‘nema realnog prostora lzvan materalnog Univerzuma*, vee 'stotako ,jedno ovakio delovane bilo bi bez cia, magi bi ‘edit a nistane gn, agendo mil agere", <>“ Tehwomanija, “POKUSAJ DANE TEZIS USPERU, VEC KVALITETU.” ALBERT AJNSTAJN ww.tehnomanija.rs CALL CENTAR 011 3 713 713CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE BUDI TT Ph Ca AMO CHUM n mS el\laay <1 SRBIJA SU ODLUCILI DA POKRENU POTRAGU ZA Se. MLADIM PROMOTERIMA NAUKE, MEBU VAMA, NASIM POPULAR OO nauke je u danasnje vreme veoma vazna, izmedu ostalog i zbog toga Sto se mnogo toga lepog i zanimljivog deSava na nauénim horizontima. Nauku s toga promovisu oni koji se njome bave ~ nauénici. Medutim nisu samo oni ti koji dobro mogu da predste najuzbudljivije detalje biolos astronomije, fizike, istorije, hemij geolog To mogu biti inovinari, uéitelji, ali i oni koji nauku naprosto vole. To mozeS biti i ti. = 7 R SCIENCE / NOVEMBAR 2013,POPULAR SCIENCE SRBIJA NOIER NAUKE! r Ukoliko si srednjoskolac ili student PROBAJ DA RAZMISLIS St to v na 1m fotogratiom, Aratak test do 2000 re, fotografia 3k video do 10 minuta okaéen na You ‘mags bit obra prika da pokazes ne koji natin nauku treba promovisai | da sof neku vrednu nagradu = ZA STUDENTE e WAUBOLUI VIDED LAPTOP e NAUBOLJA FOTOGRAFIJA FOTDAPARAT © NAUBOLJI TEKST SWATEH SAT ZA UCENIKE © NAJBOLWI VIDEO TABLET © NAJBOLJA FOTOGRAFIJA FOTOAPARAT © NAUBOLJI TEKST SVAUGARSKI NOZ | KOMPAS ONI UGENICI | STUDENT! oj na ISU ne osvje pro vet drugo mesto ory 2a takode te biti nagraden e Sestomesefnu pretplatu na magazin iar Science. Dakl, Sst pretpata za pione. za promociu nauke | popular ce Sra t pozuaj da zaberes auén fenomen | da ga na jedan od i nabin (i na sva ti predstais iam. Neji redoui ée bit nagradeni, | vojeno u kategoriama ~ srednjskolch student, Konlurs je owen do 10. decerbra 2013, Godine, a pobeciiiée bt predstavjen g0Uiérjem broju Popular Science Stbia) moo naub stanica Petnica), jbolji radovi ée predstavljeni kako uStampanom takoiu elektronskom izdanju éasopisa. Uz vo) rad nam dostavi i kupon iz ovog il nekog narednog broja, kao i sledeée podatke: a aaa OT OTT Ime | PREZINE DATUM RODENJA M Go nan ADI PROMOTERI NAUKE, SKOLA ILI FAKULTET ‘GRAD ADRESA BROJ TELEFONA EMAIL ADRESA INAZIV RADA | KRATAK OPIS. Prjave slat na sledecu acres Popular media, Omladinski brgada 86, 11000 Beograd, sa nazniakom ZA KONKURSlA PH eens ns aero ey Carey es oes cen oes onoom oer ero ery) | erVAKO JUTRO, oko Suu, Entoni Lee vandovikifaade iz svoj kage u Berl sbacaje okie vine 180 em puta 15 em ui voratewo sedite svog belog. Leksus. Levandovskise upuit svoj svakodnevni oalazak na posto Toe valjga najobinii ‘ajpornati momenat koji post. Veena nas bai ova rival pet pats nedetno, 50 nedeljaw godini, Njegovo putowanje, jesmedutim,srerito recht, On ima vo: 2a, avoraé je robot. Levandovski ialai sa svog_kuénog prilaza na uobigaeni nadin, Do ttenut- ka kada usmeri auto prema ulic on ko Fist svoj GPS i droge senzore da odred +0} polodaj uw svetu Na kontroin} tabi ispred vetrobranskog stale, je heads-up displ) niskog pros, manaelni, na kome, uuétkor san serif font pie bli love ‘ma na cro) poor. Al tenuate kada Levandovski lai na rampu na autoputy «bliin negove hue, pofavluje se fre ta gra. To je sematak prikaz puta dve bele vertikalne lnije obelefava granice autoputa itr isprekidane line Koje go dele na ete take. Poroka gst SADA IDI U_AUTODRIVE TRAKU, posioje dve na suprotn strani astopua, prikaza- ne zelenom bojom na Sem. Njegov i aa- tomobili oko nega su predstavjenibelim kvadraticima. Grafika podseéa na Pong. Zarigrica? Cit Frogger Postoje dva tastera na volanu, za uklj ppalcem, posle ulaska u odredenu traku. Milozvudan Zenski glas obelezava taj te- nnutak i2govarajuéi edi auto-voznja preci ‘no kao iz udabenika. Takeo, Levandovski uustupa kontrolu nad syojim vozilom sof- | tveru pod nazivom Google Chaufiew. || Sklanja noge sa pedala i stavja rake w kerilo, Komjuter automobila sada ge vozi na posto, Samo-vozeéi automobili su ta w razli- {itim oblicima od 1970-ih, ali tri DARPA Velika izazova, 2004, 2005. i 2007, pogu- rali su napredak na tom polju. Uéesnich th izazova sada uglvnom. ispunjavaju samo-vozeée laboratorie Sirom sveta, Ne ruzvija tu tehnologija samo Google, veé i veéina velikih proizvodaéa automobi- la: Audi, Volksvagen, Tojota, GM, Volvo, BMW, Nissan, DARPA je razvoj snaé- nog, i pouzdanog laserskog daljinomera. ‘To je svevidece oko montirano na vehu automobila Levandovskog, a koriste ga {ina skoro svakom drugom eksperimen- talnom samovozeéem sistema napravije nom do sada (Ova godina ée abelediti jos jednu kljue thu prekretnicu u samovozeéo} tehnolo- gil, Od ameriéke Nacionalne uprave 2a bezbednost saobragaja na autoputevima (NHTSA) se ogekuje da objavi standarde tuslove za auto prenosnike koji ée emito- vali informacie © s¥ojoj lokaciji drugim vozilima na puta. Prenosnici 6e upozora- ‘ati vozaéa kada izgleda da je sudar neiz- befan - keda vozilo ispred naglo zakoti, ‘na primer ili drugo vozilo éudno krivuda, Proizvodaéi tada mogu koristiti oveinfor- ‘macije da bi preduzeli sledeci korak: pro- ‘Bram automnatizovanih odgovora Loreen are Levandovski putuje do posta 72 km, a ivanje i iskljucivanje, koje on aktivira | kad bi Chauffeur bio savrsen, on bi mo- {g20 da iskoristi to vreme da drema na za: wea 1979. vat zane ma kod Everomela ‘pote analaje ——fesiokcena—Amertanaca— iran ‘ceneterana, SSmeseinl —Eeranay—stgzole——_ubralaje fAmeriarel pad presenh 1980-11991, whungeujum pad. gp suveak may mil, 2005, rl arene sodhe 19701675 168085090 160s 2000052010218 Gps poten bile Hole sent ada nth populace. Pragaenen skp anna Thera dnl kets pens bem serine, Voratu ée trebati malo vremena da se pri- lagodisituaij, da odloti kafu ii telefon i preusmeri painju. “To bi moglo da bude 20 sekundi, to moe da bude i 10 sekundi? sugeriée Levandovski. Stvarni broj. ce biti, kaze on, “zasnovan na korisnigkim studijama i injenicama, i wodnosu na to” Nismo mogli da to odradimo i zbog toga je odlugeno da se ostavi jedna sekunda [bez ruku] pauze zat. “Do sada, Chauffeur ima gist dosije u vodnji. Bila je prijavijena samo jedna nezgoda 2a koju se mote okriviti Google. Samovozeci automobil u blizini sedista ompanije Google, udario je otpozadi Pri us-asa dovoljno snage da ga gurne napred ida po sistemu domina koje padaju, udart jo8 dva automobila. Incident se dogodio pre dve godine, takoreci w kameno doba, | u kratkim rokovima razvoja softvera, a | ‘prema Google portparolima, auto nije bio | 40 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013, na sake godine poelene 56 api bm ishem, ust a bree raza sa dolor, Tatun2za pede mij ate za pete poout dace Pave line lazy uxian bol epsrxanh ea uretimu samovoénje u to vreme, tako da neste¢a nije bla krivica CHAUFFEUR, To je bila obigna ljudska greska, Ljudski vozati uéestvuju u udesima na ‘ovaj ii ona) naéin, u proseku jednom na svakih 800,000 kilometara u SAD, nesreée koje dovode do povreda su jo’ rede, defavaju se jecinom na oko 2.i miliona kilometara. Sa smrinim ishodom? Svakih 145 miliona kilometara. $ obzirom da je Google samovozeti program vec zabeleZilo 800,000 kilometara, argument koji bi se mogao dati je, da je Google (Chauffeur veé siguran kao prosecniludski voraé. To nije argument koji Google plasi- ra javnost, jer Levandovski kaze, sister nije naiSao na dovoljno izazoyne situacije uu svom realnom saobraanju. *Mozemo dda nagadamo, imamo modele, ali miu stvari jo ne znamo vrednost tehnologije za drustvo” GOOGLE JE NEOBIENO éuthiv 0 svom programa samovozeéih automobila. Jake je pogeo 2008, kompanija je prvi put najavila projekat u blogu godinu dana kasnije. Detroitu to nije bilo zabavno. Napad je dosao iz Krajslera, najmanjeg od velke trojke proizvodaéa automobila i Detroita,u vidu televizjske reklame za novi Dodge Charger. U reklami, Charger pputuje kroz. dugi sumorni tunel, praéen kamerom. Duboki glas govori: “Votnja bee aku, automobil koji se sam parkira, automobil bez Ijudske posade Koji vod! Kompanija za pretrativaée!” Glas iz. po- zadine je monoton, bedivotan, zlostutan *Videli smo taj film, 1 ali intonacja ¢glasa. On zavréava tako sto roboti Koriste naa tela da bi dobilienergiju.” Google i dalje ne govori mnogo novinarima (ukljuéujuei i ovog) 0 svojim planovima, ali posto su bili optuzeni da su nnegativei u svakodnevnom Matriksu real- nog Zivota, kompanija je napravila napor da dopre do potencijalnih partnera, Google lobisti su napravili razgovore 58 tamoinjim zakonodaveima u Vasingtonu, Njegowi infenjeri odlaze na hodogafée w Detroit inostranstvo. I njegovi struénjaci 2a podatke su razgovarali se nekim od velikih osiguravajucih drustava, Prave jasno vidljivetragove. Godinu dana posle emitovanja Dodge reklame, Levandovski se pojavio u Detroit, kao glavni govornik na godisnjo} proslavi SAE-a, Dosao je u Grad auto- ‘mobile noseéi maslinovu grangicu: plod nekoliko godina intenzivnog istrazivanja zaostale da probaju,éaki da uzmu za seb. Google Zeli da omoguéi “ostatkn auto- industrije dostupnim sve kockice koje i ri sami koristimo’; Kade, a zatim je nare- dao sve dobre stvari “Android operativni sistem, pretrafivanje, las, drustvene rede, mape, navigaciju éak i Chauffeur” ‘Umesto da. prave ceo operativni sistem od mule, kaze on, proizvodaéi treba da se fokusiraju na pravlienje sopstvenog korisnickog iskustva Niko ne govori o stvarnim uslovima sporazuma- pregovorisa pojeinim auto- Kompanijama su odréani iza zatvorenih nikoga ne bi trebalo da iznena ako Google predloti da pokloni softver Za auto-kompanije, stvarni_ tro3kovi implementacije tehnologije ée biti u specijalizovanoj periferiji koja treba Cha- uffeursu da bi se pokrenuo: w LIDAR. Akronim za detekciju svetlosti i opsega,AUTOMATSKA VOZNJA JE POTPUNO DRUGA be feng te ‘hor Worse 20356 pm 7/14/2013 Osniamn oo in ‘38 Ee Hecboey forenng es feattiorear 153m. 7/11/2013 Atonge #58 ingore ee ca ‘wa ta ease od ‘han dsp Gp. Samotctay os 225 pm. 7/17/2013 HSoxge noe oma fatter da bade bs vjemmtoenom: enna NOVEMBAR 2013 / POPULAR Sci ae automobile dok sve ne bude potpuno pravno jasno. A porpuno pravno jasno ne mote da bude dok zakon ne tetira samo- vozeée automobile Braj Voker Smt, ingen, pravnik sa Pravnog fakulteta na Stenfordu, je vodedi ckspert kako ée se postojedizakon prime ‘iva na samovozeée automobile. Njegova pravna analiza ima vite od 630 fusnota, al naslov sumira situacju “Automatizovana voaila su verovaino legalna w Sjedinjni Defavama’ Verovatno, U Smitovoj anal, pravni koncept “vozat” sete do medunarodnog sport sma pod nazivom Zenesska konvencia 0 drumskom saobracaja, koja je americk Kongres raliikovao 1950, U to vreme, mnogi voragi na sveta i daje eu Kors urde bi umesto volanai pedala, Voz su ada honja,stada koza i vaca. Zivotinje, Sit tvs autonome Tako, ofima zakona, autonomno vouilo verovatno slit no Kotjama sa konjima, I prema Zenev skoj onvencji osnovni zakonskiuslov za ‘orate da I Bvotnja il automobila fe isi Voraé mora da ima kontrolu, Ko ima Kontrol nad automobilom ber vozaea? Za autonomna vorila kao Ho je ono hoje sada vorh Levandovskog aa posao, codgovor ( prema Smit) elogiéan, osaba u sedistu vorata. Google auto ne radi ber nega, jet CHAUFFEUR mora da bude u stan da vrai wade 2a 10,20, ii moda Zale 430 sekundi od obavedten. U Smi- tovoj anal, osoba za volanom ispunjava zakonski uslov kontole- ali ova teorija jot dij ieptana na sud ‘A ak | ako samovoneéa kala ne krke rmedunarodni ugovor, beziro} dezavnh zakona ukazaju na to da vozaé mora da bude éovek. Nujorkkizakon 0 vozilima, ta primer, daje smernice da “ni jedna oso be ne sine upraijti motornim voeilom bez barem jedne ruke na upraliatu, th u slugs faith invalidnih lea, najmanje jednog protetickog it pomoénog uredaja mia upravjackom mehanizmu w svakom ‘uenutku ada je motorno vozlo u pokre- tu. “Raunar nemgj rue. To je problem. ‘Neke drfave, podsticane Google lobist- rma i rezmiljjudt unapred, udinih su ovaj automobil esplcitno legalaim. Doktrina lade da je vorat lice iu seditu vorata ik onaj Koj ativrafunkei samovodne. Nevada je prva koja je usvojia taj princip u dravnom zakons, Niove Uprave 2a motoma voaila ak dizaniraju posebnere- istarske tablice 2a voala (one imaju znak 42 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 BAe: STEPENI SLOBODE Amero Odeiee 2a saobraéaj nedamnn je Aefnisalo ova) apseg automatizacie vara Nv 1: FnkclaSpecféna Automatizacia (vo ue rain edn stand bezbecnos. ru ope, to So ltrs Kotla tabi, jae dostupra uautmebima danas. [Nive 2: KombinevanaFunkejaAutomatizacia utara egrse naman de pare hontole ‘ure tap sa Merendes DISTRONIC PLIS a Uprire astnto Nivo 3 Opranigena Astomatzacia Sammie aoe Gaol storia vio vor pod otedenn stoma satrataa| pewemne hry pein EF vo 4 Ptpuna Automatizacja Samovoznie Ovajeuosnow Kit 2 TY serie Kit Ridarod erate se oe da preuzna katy ue hom 2a eskonaén). Kaliomnija,Forda i ne- dlavno, Distikt Kolumbija su sled. “Sta ce se dogodit bez obzira ta akon kaée, ako ih Idi tude, Urmson, direktor Google-ovog projekta samovozeéeg auto ‘mobila, raza io tome. Ali tone znati dha r2z%0j potencialno spaslatke tehno- Jogie treba zaustait. “Ni braga Rajtnisu sma pravnu zaitit, kada su napravi v0} prvi avin’ kabe on, “Oni su ga napravil, poletei, a drustvo jena kraju shvato ne govu vrednost” [NAJSTARIIA SALA uate svtujeonao gu- ‘jen oraba emedu pedale za gasivolana. Mediticn, 50 godina posto je Ralf Naderova ‘Nesigurma u bilo kojoj brani izazvalarewo- Iucju w bezbednosnom indenjeringu hud sutkonaéno pote da ozbiljnoshvatju al Postji jo edna opasnost kod inéenierin- ga moderog antomobila-judske gredke, Koje su, prema ameriékoj Nacionalno} up- ravi a bezbednost saobraaj, “siguran’ uzrok 81 procenta sh sudara ‘Automobil ubijaju priblzmo 32.000 iu- 4 godiinje w SAD, a 2010, fvorna saput- nea Levandovskog, Stefani Olsen, bila je jedna od 22 milion povrederih te godine Ona je bila u devetom mesecutrudnose w to vreme. “Mo sin se ove Aleks, Aleks za malo dase nikada nije odio, kade Levan dovski, On zahvaljyje sigarnosnim karak- terstkama ugradenin auto - Prius - 2a spaievanje Aleksovog Bvota. Ali, kaze, ‘do sudara ne bi trebalo ni da je doa” Tehno- logis, kaze on, treba da spredi loge vozate da zazvaju Set. Razgovori 0 samovozetim automobi lima Kreéu w zaéarani krug koji potinle ada Iudske rake ostave volan. Ne po- boliava se samo bezbednost. Racunar comoguéava kontrol voaila dok wore i2a neko. drugog,tako da putuju kao virtue 1a jedinica, Volvo je usavrSiojednostavan auto - pogonski sistem nanvan konvoj, 0 kojem automobil samostalno prate proie- sionelnnog voraéa. On korsttehnologija koja fe vet ugradena u svaki Volvo visoke ase koji se prodaje danas, plus komuni- kaciont sistem. Standard za komunikaciju cd vorila do vozila uskoro bi trebalo da bude objavjen i onda bi, barem u teori comoguéio konvoje za sve mode. A Lk DAR bi mogao da eliminie potrebu i za vodecim voratem. IEEE studija i2 2012, procenjuje da bi Siroko usvajaje tehnologje autonomne ‘otnje petostrako poveéalo kapaciteteau-toputeva, jednostavno boljim pakovanjem. { pribldavanjem vozila. Piter Stoun, strué- njak za veitaéku inteligenciju na Teksas Univerzitetu u Ostina, smatra dae prese- canje tokova automatskog saobraéaja kon. trolisati novi komad putne infrastrakture- ompjuterizovani menad2er raskrsnica, Proseéno trajanje potovanja kroz tipit ni grad ée biti drastiéno smanjeno, "I kada dodete do ovih moguénost’, kate Stoun, mnogo toga postaje moguée: dinamicni prelasc iz take u taku, mikro naplate pu- tarine da bi se smanjila zaguéenja, autono- rn softverski agenti pregovarajuo putnim trasama sa drugim agentima iz tenutka trenutak u cil optimizacije cele mrete."U nao} samovozeéoj buduénosti, ne samo da bi saobraéajne guive postale stva prodlosti, svako crveno na semaforu ce bitizeleno, U Volvo testovima konvoja uw realnim uslovima, proistelli rezultati davai su pro- segnu usted goriva od 10 do 15 odsto, ali se to, takode, eda kao na vrh ledenog bre- ga. Vein Gerds, otac“hipermajlings,’ mote da skoro udvostrudi efikasnost automobila Koji koriste gorivo, tehnikaama srkutanja, koje se mogu ugradit u samovazece softve- re, Efikasnost se mode ponovo duplirat 1 kad se judska greska eliminieiz jednaéine. ‘Volvo ima a cil da eiminige rtve w mode: lima koji e se proizvesti poste 2020, a nj- hhovi nainoviji automobili vee poginju da se vove sami ako osete nepostednu opasnost, bilo da preuzimaju upravljac i vracaju auto sazad na kolovor ili da kode u ofekivani sadara. Vremenom, virtuelni branici bi :mogli postepeno da zamene razne kombi- nacije gume ielika, a proizyodati automo- bila ée modi da climiniSu zaititne kaveze (roll cages) i smanjenjem teZine poslediéno _ultedet vike goriva na veéo) predenoj kilo metradi, EPA ima nove propise vezane za ‘preden broj milja po galonu za proizvodaée Automobile: Oni moraju da dostignu pro- sek od 545 mpg (4.21na 100 km) do 2025, tehnologije autonomne voinje mogu da im pomognu da do toga brée stigmu. NHTSA definite pet nivoa tehnologile axtonomnih automobila, gde nultinivo ne podrazumeva nista, Za vorila na nivou je dan podrazumevaju se tandardne sigurno- sne Karakterstike kao Sto su ABS kocnice, clektronska kontrola stabilnosti, i Adaptive Cruise Control (ACC). U drugom nivou, funkcije nivoa jedan - kao #0 su centri ranje u traci i ACC se vezuju i automobil potinje sam da voai. Nivo tri ima Google autopilot stil. etvrti stepen je svet gral, automobil koji mode da vas odveze kuet kad ste pijan i onda ode po jos jedan paket piva. NHTSA je veé propisala tchnologije nivoa jedan za svat novi automobil. Neko- liko proizvodaéa automobila imaju sisteme na test stazi, koji su nadomak nivoa dva, a izgleda da ce th Mercedes prvi izbaciti na ‘Mercedes mudi DISTRONIC PLUS sa Steering Assist kao opcijom na 2014. S Klas lukswznih yedana. GM ofekuje da ce nhov Super Cruise sistem izaci kasnije 1 ovoj deceniji, Oba koriste kombinacija radara i kompjuterskog pregleda za centr: anja voila u traci odrZavanje bezbednog rastojanja od vorila ispred njegs. Ali pravi infenjerski izazov je da uverite vozaca da ‘ostane oprezan. “Razne vrste problema st se pojaviljivale na testiranjima,” kaze kon: sultant 2a autonomnu vodnju, Bred Templ- ton, kofi je radio na Google-ovom projektu U BUDUCNOSTI, NE SAMO DA CE GUZVE U SAOBRACAJU BITI STVAR PROSLOSTI, NEGO CE NA SVAKOM SEMAFORU BITI ZELENO SVETLO. Noy, kaj eda oro sada cantar U Sirs) tn noe saroceet hoes automob a mode sam dae pri dase vr da pop vas Korps ata dace eis ptoune aurea veal 2a put do 20 i Crore une Prat SARTRE, Met terran kan vr, uh suo saostino pate oot vasl ato b se portale eiasrost dlktlo raster samovozeéeg automobila dve godine. “Lu Adi potinju da rade ramne stvari koje ne bi ‘reba, da kopaju po zadnjem sedistu, na primer, To nas sve najvie pla Sistema Nivoa dva je potrebna stalna Jjudska budnost i nadzor da bi sespredile st tuacie kao to je jelen koji iskoti na put, au- ‘omobil mora biti w stanju da vozacu preda ‘kontrolu, bez opomene. Medutim, to pred- stavljaiskusenje jer se vorati jednostayno iskljuge. Onda su indenjeri poceli da diza- jniraju protivmere. Mercedes, na primer, zahteva dve ruke na volanu sve vreme. “Sv trade natine da vozaé ostane angatovan’ aie Den Flores, portparol iz GM-a. “Kako ‘automobil dobija sve vige sposobnost, el mo da i vozat odriava strucnostu vosnie! Advokati vole da kadu da nema tehni~ Ich raaloga da novom Mercedest trebaju rake na volanu da bi se usmeravao u krivi ni, Problem je u tome Sto ni najboli radar i sistem pregleda za izbegavanje pesaka ne vidi poslovigno dete koje istri na vlicu w 1 ili 2 odsto sluéajeva. “Otigledno, samo 99 adsto nije dovaljno dobro, treba nam 99,99999"; kage Templton. “I ono sto ljudi igleda ne shvataju je da je raza tzmedu tadvabrojajeogromna, To njejedanodsto razike-to je red veline razlike: Google se kladi da poznati proizvodaéi aautomobila, radeGi sa jeftinim radarima i kkamerama,nikada neée adekvatno premo- stiti tu praznina, On je izabrao drugadit tchnigki put, onaj koja koristi LIDAR i pot- ppuno preskoti nivo dva. Oni veruju da ée nijihov nivo-tri sistem ueiniti automobile lovolino bezbednim da ljudi mogu da ma- ‘taju u njima dok se voze na posuo. I ne 2a ‘yravaju na tome, Bivsi zamenik direktora NHTSA, Ron Medford, upravo je postao direktor berbednosti Google projekta sa movozedih automobila. “Google-ov glavni folcus i vii’, kaie Medford “su voila ni- voa éetiri” <> Adam Fier je odrastao u Silicjjumsko) do lini ivi u Bej Br, ade pie o telmologit i purovanjima, NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 43,Bebe sa tri genetska roditelja siz. 53 Najbolja tehnologija za borbu protiv falsifikovanja UREBUJE SUZANA F, LOKI COM) BPOF ta Medicina cre mumija Kako prouéavanje drevnih ostataka moze da pomogne uizleéenju modernih oboljenja TEKST ROKSEN KEMS! OCETKOM GODINE nauénici su objavili studija CT skeniranja celog tela na 137 mumija, stain Egipéana i Peruanaca, predaka Pueblosa iz jugorapadne Amerike i Unangan Jovaca-sakuphiaéa. sa Aleutskih ostrva.Pronaili su znake ateroskleroze - opasnog ‘ocvrSavanja.arterija koje mode dda dovede do stéanog udara ili Sloga, kod 34 odsto nth, Ono to je izmenadilo istrativacki tim, na gel sa Rendalom Tompsonom fz sted nnjeamerigkog Instituta za srce Sveti Luka iz Kanzas Sitja, Misuri, bila je {injenica da su pogodene mumije iz sake od navedenth grupa Frenk Rull, Sf ivajearskog Mumja projekta na Univerztetu u Ciibu, kode je prepoznao stanje kod oko 30 do 50 odsto odraslih uzoraka studije, Sirina ovih nalaza_uka- zuje da ateroskleroza danas mote dda ima manje veze sa modernim preterivanjima, kao Sto je prejeda: Ale, a vie sa, U osnovi, genetskim faktorima koji su izgleda prisutni uw odredenom procents judi koji tive bilo gde na svetu, Jednog dana, ‘dentifikacjatih gena mode dovesti do novi lekova za bolest sea, Drevne mumije mogu da prude obile informactja 0 zdraviju ranih civilizacija, koja nam moga ULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2023pomoti da bole letimo te bolesti danas. Ali, posto su mij retke osetive,stra2vadl maja ogranicenja tome sta moge da urade na nj i samim tim i Sa od niih mogu da nage. Nedavna unapredenia dva medi- Cinska alata - sckvencirnje DNK, koje mote da ukaze ta mukrobiloske infekcje CT skeniranje - dozvolja ‘sj puleopatolozima dijagnomu detalii urroka set smumija. Oni sada trade make svega, od raka prostate do malaie, w mamijama from svets. Uporedivanjem drevmih obiiks th bolesti sx njihovim savremenim ekvivalentima, itrafivaci mogu da nauée kako su te bolst evoluirale, Sai cn tko Seti, a, verovatn, ‘kako th zaustavit U slugaju tuberkuloze (TB), koa ubije vide od 14 riliona judi godin, istrafivaci Korste DNK sekven- Gioniranje 1 CT sksnere na mumiama da shvate & kakvim uslovima TB bua i kako je lett, Rad Hagena Kinuse,ukerajena to da su Evropljani mozda danel posebno smirtonosni oblik tuberkuloze w Jaina i Centralnu Amerika, Njegovi prethodni DNK podac nagovetavaju da su Peruanshiostaci koi datiraj ie 10, ‘eka pre nego st su Spans istraivaistigh- moda Zarafentbenignijim sojem_ bakterje tuberkaloze Micobacterium tuberculosis, ik potpane druge vests, Micobacterium kansasit T mnoge studije su pokazale da tela iz Centralne I2GU8L NABEN TEKST SARA O2EJKOBI a IZGUBLJEN Podzemine vode U posleyh 109 ‘dn 2900-2008) SAD sue ft ‘oh 280 hub klometr poten ‘ed devon de espe vere ita sou shrasem aes amentiog Geli ints. A ‘op eran pater oc se toe udestubia uptake de NASLOVI Amerike, pre i posle Kontakta sa Evropljanima, retko, ako wopite, pokazuju anake simptoma tuber- keuloze, Klaus radi na hipotezi da BN je 1 ronda zac = Sto tuberkuloza napreduje upri- sustvu gvobda, a ishrana th judi je bila sa malo mesa { niskim unosom gvoiida. Ako je to taéno, to mote da tukaze na nove lekove koji bi sputavali M. tuberculosis smanjujuci gvodde. Drugi nauéniei koriste DNK da ispitaju Cagasovu blest (ameri¢ka tripanosomijaza), koju izaziva para- zit Tripanosoma Cruzi, koja mode da izazove fatalni zastoj sica ili oticanje sistema organa za varenje. Parazitom je inficirano oko 10 miliona ludi, uglavnom ta Latinskoj Americi a iggleda da se Sri, Neki misle da raaliite vrste parazita utiéu na raaifte organe. Tako su 2008. godine Ana Karolina Visente i Ana Jansen iz Fondacije Osvaldo Cruz.u Rio de Zaneiruprijavile svoj pronalazak T; Cruzi u prodirenju debelog ereva jednog 560-godinjeg mumificiranog tela iz Brazil, aw stvatk su modda naiile na vafan tra. Ranije su pronaile T. CCruzi u uzorku iz ostataka kosti od pre 4.500 do 7.000 godina, Poredenjem DNK uzoraka raziitih parazita ‘mote da se otkrije vise o njihovom razvoju i Sirenju, a rmoida jednog dana bude uticalo ina letenje, Paleopatolozi koriste magnetnu rezonancu (MRI i za detektovanje signala iz vode. Suve mumije isu bile savrdene za ovu tehrilu, ali nedavni napredake w MR tehnologijidoveo je do boljih snimaka mekih tkiva, kao Sto je jezik. Plus, za razliku od zragenja tokom CT ske- niranja, kod MRI nema moguéeg rizika od o’teéenja DNK dokaza. <> NABENO: Najstaia voda ‘boo unter kanacsog una, Istetvet su otra dtepoe obs site vee, od hh su nee 26 rile gocra sre, astro na plane Loko aio sina mest na Marsu pa ‘strautrici lau da abe ‘meget dom ister irons, NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 45 meu Isabel ore imagens rennanca di Wel erurtsest ui, ka pasa Pore Pena,NASLOVI / VREDI ZABELEZI N TEKST SARA D2EJKOBI OSIGURANJA BANKNOTA SIROM SVETA Vie 0 ti prota na strani 83 I Tomo sa tarps bn tate Taka 6 prone iesopsin sar Holearami 1 aso vai sarap LW stem véanica od 100 dolara je naire distituran apoen SAD iv inostranst, a posto je eotovo rao pritaten, najite se flsflje oe se hrecu kad se nowtanica nagine ers koji menja bojuu zaisnost od usla posmatrania (ove karakteistke su doguna gupi od Sest asain karalaerstika wvedenih prot fasithovana), Medutim, SAD risu jedina dréava zabnnuta 2a nedofievost svoj valute, Na apoerima iz celog svta ombinuju se slaene tehnologe dab se tee kopirale i da bi se falsiniovang iakSe uotio. Pogledalte vaSe noveance pronadite taj to nate 2a falsitovanje Prarie dC 46 / popuLaR scie NOVEMBAR 2013NASLOVI / FON TEKST ZORAN SEVARAC Kompanija Oracle dodelila prestiznu nagradu projektu sa FON-a a ROJEKAT NEUROPH bitp://neuroph.sourceforge:net dobitnik je prestiéne nagrade Dukes Choice Award 2013 hitps/worwjava.net/dukeschoice, koju kompa- aja Oracle dodeljaje njinovativijim softverskim projektima na Java platform, Neuroph je softver za razvo i simulaciju vedtae- ih neuronskih mreda, a osnivaé projekta i glavni programer je dr Zoran Sevarac, docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. ‘Ove godine nagradu Dukes Choice Award dobilo je 11 proje- kata iz celog sveta, 2a najkzeativnju i inovativnu primenu Java | Fakultet oganizacionih nauka, ove godin€'u svetu prepoznati kao tehnologije po millenja Zirja koji Zine itaknuti predstavnici Java | lideriu inovacijama u oblast informacionih tehnologia zajednice, i vodese svetske IT Kompanije Oracle. Java zajednicu Ono sto je pasebno zanimljvo, je da u razvoju Neuroph pro Gini 9 miliona programera sirom sveta, a Java predstavja vode- | jekta utestvuju i studenti FON-2, u okviru nastaynih aktivnosti éu tehnologiju 2a razvoj svi vrstaaplikacja ~ od mali aplikacija | na predmetima Inteligentni sistemi i Softver otvorenog koda, Sam 1a mobilnim telefonima do sio2enih poslovnih sistema. Ono ito | Neuroph je projekat otvorenog koda (open source), ina njerm cu nagradu dini jedinstvenom, je dase na istinagin razmatraju.| pored nastavnika i studenata FON-a, uéestvyju i Java programeri projekti pojedinaca i velikih Kompanija, posto je inovacija glav- | irom sveta koji prave razne dodatke za Neuroph. ni kriterjum. Nagrade su tradicionalno dodeljene u San Franci- | “Zelimo da zahvalimo svim korisnicima Neuroph-2, posebno sk, tokom najveée svetske konferencije posveéene Java tehnolo- | onima koji uéestvuju u njegavom rarvoju, sto su omogucili ovo gill JavaOne. Primera radi, neke od poznatijih organizacija koje | prestiéno priznanje” - pife na 2vaniénom sajtu Neuroph projekta su bile dobitnici nagrada prethodnih godina, su razvojni centar | — Pored ceremonije dodele nagrada i predavanja na Kojima je di NATO(2012) za simulator vazduinih borbenih operacija i istra- | monstriran Neuroph, tokom konferencije JavaOne uspostavljeni sivatki centar CERN(2008) za softver kojim se prate eksperimenti | su kontakti sa predstavnicima nekoliko komopanija iz vrha svetske 1 ovo) instituc sofiverske industrije, i trenutno se razmatranju moguénostnjego- (Ove godine na pobednickom podijumu, Neuroph sa Univerzi- | ve konkretne praktiéne primene u raznim oblastima, Daljirazvo} teta u Beogradu stajao je rame uz rame sa projektom OpenSim | Neuroph projekta nastaviée se u okviru Laboratorije 2a ve8tacku http://opensim.stanford.edu sa Univerzteta Stenford, koji vazi za | intligenciju i Centra za razvo) softvera otvorenog koda na FON-u najprestizniji svetski univerzitet, Time su Univeritet u Beogradui | http:/opensource.fon.bgac-s, pod vodstvom dr Zor na Sevarca, Za ljubitelje novih tehnologija Suojim sloganom “It's a Phone", brend satova Burg Salje nam jasnu poruku koja neostavia prostora za neodumice — da, dobro ste razumeli, ovaj sat je ujedno I mobilni telefom! eoluconarinoatinlproavet nastao|e _prolzvodl sti prolevodat Holand, aie 2st Gonos duh nov © LG touch scren (haiti a2 IPOD Nano) tehnolagiaimplementiraiuti thu save. uct od peovodata hot pra hua za BURG ¢ sat ali visto reme imodinitele: Omega satove) fen ef posecie se unkiesnveerih seit» parce (od onda fa ra nae Shane eta poo area, lame HPS py. "Sac aoe). ton arta a, PI plaeo,Sadetha, ch screens se [od peda kj pra tate a elon ie eel ‘Svi Burg modell napravijeni su od najk- ‘Sony mobilne uredaje) ‘uci, nasite u trobi, vali tomponent koje se ogi netina © Nijclamehanzme (oti porn japrska.—TLTUBIEU HOD Sesto tits popit ouch sereera hi" kompana trea alga darane stan Ser za Ipod Nan. Ku reste "Uratakinest endo den, BURG sai Welt een | ier Sina 2 enn hxsime Omega stove, dk baterie¢evam pdt ose esputaosh-mabini nals Bre Gusto use cara PRODALNA MESTA 2 Nome Now! Sad: "Concent Store Supermarket”, Visnibeve 10; “Watch is Watch, Knez Minaiina 52 | "Berd satov", TC Mertato,| sore, Lokal 21; Bul Ssobadenia 102astronaut odleb svemir? NASLoVI / TEKST ERIK SOFD2I Oa Streeter Pee oro) eee Pes eee) er cy Ce ees NASA trai ot astonau Setrye po svemra buds priezan (a pponeladi sa dodatnim ankerma) Ali, ako oprema zakaée, pow iste di Tp | testo sone te delovale na vas u trenucima kac ‘vakako bist bil bez lerovatno biste se vel. U i Janje | mistaranje sudbina moze da bude stragna, Pod Hea 8 / POPULAR SCIENC ote NOvEMBAR 2013, SVEMIRSKA PANIKR ka ne eubia m, motda ak pacete ns Zemin atmosteru | egorite. Zato NASA im 2 takve situacie, po koma astronaut vezbaju. Nosibiste ‘vo Jet Pack 28 hie stuacle, pod nazivom SF io svalom prev NASA.n plan nalade da preuz ne kontrole i odltiterazad na sigurno. Medutim, ako 7ervoaru od 1,3 klograma ponestane gov, ‘aka vas drug astronaut ne zrabi bz, i ako e air look epopravliveostegen, vi ste uveio| evel. Nikakav protoko yas sada né moze spast (ustvari ine posto) U ‘vom trent oj letelica koja Ge da vas pokup. Jedina koja ima spasiaek airlock odeiak, Speis fate u penaji. Dalle, ve8 jedini hor e da orbitrate, Eekajul da vaSih oko 7,5 sat vazduha a disanje presuSl. Neti bilo ‘adn, al imate do previge siragno, M lta vode dostupne preko slamke u Slemu. Jednostayno srtite po mala | mise na svoju porodicu dok ledate kako et puta, u zavisnost od vase Jul 2016. Coorg FOUmo 2, nauka je dosadna | nautnici su steberi ko su kampoval prvojHupi danima intima, Da, fea zadeje glavoboly hemija muéniny, 2 od biologie mate ida se ume. Matematiku de ne spominjemo. Da, nauka je nto Sto morama da “adradlmo” tokom osnome i srednie Sole, a pose od rje bedimo glavorn bez obzira, | da, ukoito ste se pronasi u neko| od navedenih tid, brain je rere da u vase kalendare zeokrutite datume od 5. o 8. decemra, @ na mani zaokruzitelokacie kao Sto su Robe Kiuz’, Students Kulturn certar, Narodna banka Srbi biv8iEurosalon, jer sasvim je sigumno da nakon seciog po redu Festvala nauke vaS pogled na svt, pre svega ona nau, vibe neg bi ist U godinama kada drdova za finansiranje nauke odvaa ni mena wedan procenat, sve veti bj lad ud odutuje s@ 22 nauku kao vol posi. | So je naamnie, ostaryjy lavanredne uspehe. Bas kao I svi prav superhero Upravo u znak svin nih, obinih judi sa pasve neobignim _znanjima | matima, oogodisni Festival nauke odrdava se pod slogantom “Superhero nauke Program Festivla nauke realize se kroz mnogo rain form: od interaktvnh postavki,predavania, debata, intervie ne sceni,ragionica, kz demonstracie | eksperimente, ps sve do azorinih predstava, Souspograma,kvzova i muzitkh nastupa Teme koje su zastuplene podlednako su raznovrsre, ali je ci uvek ist ~zainteresovatiposetioce za nauku pomaty snadnih i Inspiration istustave Biv Robna kuéa “Kluz’, Galerja Narodne banke Srbje Studentskikultunicentartokor tran Festivaia postace esto gd Ge nauka doslouno mae! dase vt, pipne, mine | ose. Oni malo star posetioc vodiée Bust deate i resavace brjne nauéne mister, a poseban Souprogram w sve8and sali SKC. iavedite mnogobroji gost i Inastranstva, kao | domati utesnic Poseban deo Festvala nauke Gini Exspertinederi zona Postavlena u RK *Kluz’,namenjena iskljutive predstavlanu ‘ada csrovnih i red Skoa u obiast promocie nauke, Na ‘vom mestu se okuplajutinejdderiizosle Sib sa svjim nastaynicima i profesorima i prezentuu raziite nauéne oblast koja su ba oni “akspert” kKreatyne racionioe ramenjenom istiuéva naimladim posetiocima realzuju se u novom prostoru Fstivala nauke. Ovo Je previ Det festval nauke a program je podellen po nautnim cblastima. Najiadl posetici, al jovi rode Ge imat pricy da uéestvujuu radianicama iz astronome, faike, heme i biologie selena, Medu nama NASLOVI / z 7. festival nuke, 5-8. decembra [i N PITASTE SUPERHEROUA NAUKE set sedmom Festvalu nauke, svi redoznall | znat2alini po2vari a2 eee ste Somer ate |udi sa nadljudskim znanjem | sposobnostme odgo najéeSéa | najzanimliviapitana koa dec roditelima, Pitanja iz svakodnevnog fvota na koje var nai nani mogu ‘odgovort potrebno je posit na adresu. superherey@testvan fg, 2 odgovonpotraditena satu Festivala nauk (festivainauke ore) kao 1 na na Fejsbuk stranici Festvala (facebook com/festvalnauke) Ci 7, Festvala nauke je da posetiocima ukaze na nauku kao neodvojv deo svakodnevnag 2vota i da istaremeno prutt Insp ‘ativan, nov | sve® pope na razlite nauéne obiast, ca probuc interesovanj ida Sr) public | crugim drustverinGirigcima ulate na vaznost nauke | tehnologle u svakednevnom Zivot Sedii Festival nuke nije moguée reaizovati bez komerciaiih sponzora ko Su ove godin finansiraiprodukciu najveceg dogadaja romocije nauke u regiony i wabil nego 2naca, Sponzon Festvala nauke su Naftna industrja Srbie, Mobil telefonia Sebi, Erste banka i kornpania Koka Kola, Festval podréavalu Minstastvo prosvete i nauke, Seketarlat za ‘obrezovanie i dediu za8ttu, Centar za promaciiu nauke, opina Star grad i Save venac kao strane ambasade | kulturl antiNASLOVI / BLUEPRINT TeKsT HLusTACUA FLORA LICMAN | TREVOR D2ONSTON Polarizovana 3-D stakla P-polarizovano svetlo, Ogledala Uveéan Pp => Normalan Svetlo vid Cay S-polarizoveno =_> | c svetlo Uveéan z vid Kontaktna sotwa NAPRAVILI SMO teleskop uu kontaktnom sothvu. To je sligno trdim kontakt sofivima, ali su unutra ugradena éetiri mala aluminjumska ogledala. Ova ogledala Ge uveéatisvetl, kao teleskop, fine da slka izpleda 2,8 puta vec Motete da merjate wean inormalan ‘id, noSenjem modiikovanih 3-D nacéara 22 televiju, Dugme na ajima menia Pea njhovu polarzacij. | polarzovani fier na kontaktnim sodivima utvedu dali svelostprolazi hraz weliavaju il ne tweléavaju deo. DARPA, finanser naSeg istrazivana, zinleresovan je za super vid. A sotivatakode mogu rai za hude sa ‘makularnom degeneraciiom, Sta je bolest koja degrada centrani deo mreznace. \Uve¢avan olakSava tim liudima de Piles) 50 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013, STA JE To? PRAVA KONTAKTNA SOCIVA KOJA SE MOGU PREBACIVATI IZMEDU UVECAVAJUCE SLIKE | STANDARDNOG VIDA TO MOZE BIT! KORISNO 1 ZA VOINO OSOBLJE 1ZA PACIJENTE SA BOLESTIMA MREZNJACE. cdiruju male star, kao Sto je test, zr oblastima nihovh ou. Sotiva su oko 10 puta debla od ‘norman kontaknih. Mi planirarmo iigko isptivanie na kraju godine ca vidima da li su udobna, Ja éu bit dobrovolac ako mogu. Stvarno fei da vidi kakva su." Erik Trem je istastvaé na Dréavn poltencko|Skol u Lazar v $1UREDUI izdvoit ogromne holgine informacia, kao Sto je zdravle horalnih grebena, broj organizama, itako dale. Snimak eee 145 kilometara slika? ‘Trka u dokumentovanju svetskih @: Mi tors Koitershi koralnih grebena pre nego sto Progam ko prepaenae organame estan Te ao, Ue, bo tan s2 mal neawinia is raon fear oho nif je vercatre roéle godine, Catlin Seaview Survey zavr3io. ‘oral, @ ne alga.” Qvom tehnikom jenjen Vellogkorioggetene | mods dase dle 3090 oda U Aus Horne pocednn ala sa" | tatostCowehoosopazana kamerama of 360stepen saved, raul abt ‘apes ie of 100.000 perverse, S: Koo ftoaparate krista? Panorama Set cragiceno were src sata mare cals urea ‘eben mese0poburo nesta aren elo decnia, | roniaha vonla zs snare Tim se nats da ce sebutan paged na etosstem prin uzraka. ht SM Dru vad vo ako da se pase nai cap So 9a, | panorama fanart 2 lice, Dale, ena na Get sa nautniom Ove Hee Gubergan | cubie, i eos sie. Tes <3 UnezitauKursenda, efokgrafst gebene na | sarahoc nae: onc oe zak Flipea, na nh ide oo ve mena st STEIN CETRI Eee, ka MESECA foroapara | >100, ooo = NASLOVI / Pac IE AMBER VILIJAMS. Na koje Zivotinje ste nailazili? Male geben aiky plivalu pored vas, Veite | éucne ‘morske zmie, jedne od najotovnijih ‘2uotinja taro, Znate, gavna briga je da se uvertte da roilac ne nati ne sgreben, S: Mislite li da éemo moéi da saéuvamo grobon? S: Ako ne stavimo klimatske promene pod kontrolu, onda mist da nema nade za greben i Govetanstvo uopéte, Medutim cokolina dubokih voda mote predstavatutotiste od Mimatsih romena, u dublin delowima ‘okeana, grejanie je mnogo marie Video sam da se grebeni vraalu. To Je stvar preduzimania akcle Arona tbls Propaler NovEMBar 2013 / POFULERNASLoVI / JE TEKST Foro BRUK BoReL | SEM KAPLAN KAKO DA DONIRATE TELO NAUGI ee Ds bol coracu2a sabi, anak bain meio hi rai ocr erase upsane uvzae cane Telo za istrazivanje | —e ‘mogu da zaista prenese kompleksnost iludske anatomije 4 ‘lagen fer (stvarno!), proverte sve viée puta aa Sto to mote le. Al Sta se deSavavaem teu kad gn poklonite nau? ee paras nude ovate Werrane ctl radars day dina potast nena sane. teletiim peeiom uzajetncen pte, iad predmeinh ov bin ID, oreten pct peosi este satis eke SEBEDNEST ‘lve, fae, 2a racic elnag tea, mega da bus sevens noe pee saan eocaen oq Foren itrazivat host ee outavane spat, ke use var hoje wamal eth js mes, ome poring ube eens wees smite | ucla neh poe, Pola lnieay meta ttn ds besa pte ‘kane suse stn Na canovnim Easovina arta, ne et madine ac oer a tk slush re ru 38 fsa from posmate varacie fata ma edintens ‘olin obi) Delo lets tate cbee ecu rele avin earima, acs ue nove hee ie Mise odnosimo yi ‘oristimo preveliku silu, ako ne moramo ‘adimo samo neophodine testove. . To nije nesto & olako prihva Abort King ste bexbet Yoo Nein, vost nate zit na drancama ‘alg mogaana. Nao pro ome ‘arena vas ovt aga, 52 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013VIDLJIVI REZULTATI KOD 9 OD 10 OSOBA* if DO SADA SU KOZMETICKI PROIZVODI MOGLI SAMO DA USPORE OPADANJE LO) = DANAS VICHY IDE KORAK NAPRED SA REVOLUCIONARNIM PROIZVODOM! DERCOS NEOGENIC PODSTICE BUJNIJU KOSU [ong ANNI even Wri=t its | PODELITE SVOJE ISKUSTVO NA [VICHY.RS - ee Aiea : JS as eee eee e cesta reerISTRAZIVAGKA STANICA PETNICA TEKST NIKOLA BOZIC, LAZAR JOVANOVIC OP SMIIE DR IOI BAL Misia sun Ey stanica Petitiea odluéila Istravivad Cen o con ne muccn nt! ere Tne ran) Starjeu stvari Petr J eivabe (de Pare CILJEVII CILJNA GRUPA > STRAZIVAGKA STANICA PETNICA (ISP) je samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi razvojem nauéne kulture, ‘aucne pismenost, abrazovanja i kulture, Aktivnosti ISP su najveéim delom uusmerene na mlade ~ na uéenike i studente, kao ina obuku nastavnika w novim tehnikama, metodama i sadriajima uwoblasti nauke i tehnologije. Programi ISP ‘obuvataju Siok spektar oblast i disciplina uokviru prirodnih, drustvenih i tehniekih nauka. Nekoliko puta tokom godine ISP organizuje i programe namenjene ucenicima osnovnih skola ~ uglavnom zavrinih razreda, 54 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 FOTO IS PETNICA Atak oe tr nen jetopodstakloda vissve podsetinio ISP je poznata i po posebnim kursevima ramenjenim nastavnicima osnovnih i srednjih $kola. Osnovni cilj ovih programa je upoznavanje nastavnika sa savremenim metodama i sadriajima u odgovarajuéim oblastima i&kolskim predmetima, Ciljna grupa svib petnidkih programa su miladi Idi odluéni da sami za sopstveno obrazovanje utine najvige Sto mogu. Uloga Isteazivacke stanice Petnica je da polaznicima programa pomogne uéeci th kako da istrazuu, kako da budu samostalni uutome sto rade, kako da budu kritiéni i prema sebi i prema drugima i, na kraj, kako da istraju u tome Sto rade. UPetnici nema kurikuluma koji svi ‘moraju da produ, niti rezultata koje svimoraju da ostvare, Svaki polaznik w Petnict i ambicije. Petnica to veoma cent i zato je individualni pristup jedino mogue. Svako dobija svoj problem i pokutava da iz njega izvuce najise Utenje kroz istraivanj, kao osnovni ‘metod rada, bazira se na malim nauénim projektima koje poluznici realizuja ‘0d poéetka do kraja. Takav rad nije jednostavan | zahteva puno tru surplienja i jubavi prema nauci U Petnici nema diploma i sertifkata, Jedina satisfakcifa koju polaznici seminara u Petnici mogu dobiti 2a, ‘godine napornog rada su radost saznanja | moguénost da se ta radost podeli sa drugima. Stotine polaznika Koji iz godine u godina ponovo dolaze uw Petnict smatraja dovoljno, 3 U pripremii neposrednoj realizaciji program: stotin nauénih insttuta if iaucnih radnika iz vike desetina uteta ukljucujuc ieminentne struénjake iz inostranstva, kao i veti bro) studenata i mladih nauénika koji su ranije bili polaznici | programa u Petnick Evropska investiciona banka Je prepoznala u Petnici vrednu instituciju za razvoj naseg drustva izemlje i zbog toga uz pomo¢é Vlade Srbije podrzala projekat rekonstrukcije i dogradnje postojecih i novih kapaciteta Istrazivacke stanice. Tako su izgradeni smestajni kapaciteti za duplo vise ucesnika, ali i nove laboratorije fizike, biologije, hemije, elektornike, nova opservatorija... Dogradena je i biblioteka, koja je u nagoj zemiji najveca naucna biblioteka posle Univerzitetske u Beogradu. temama na sist in fiika, matematka, elektronik ratunarstv, biologi, biomedicina, geologija, Zivotna stedina, arheologia Lingvistika, psihologija, sociolo antropologija, istorija, dizajn..U nau je ‘mnogo novih disciplina i oblasti koje su interesantne i naSim srednjoskolcims, ISTORIJA Istrativaeka stanica Petnica je jedinstvena institueija u ovom delu Evrope koja se bavi dodatnim i vanskolskim nauénim obrazovanjem darovitih srednjoskolaca Nalazi se u blizini V pre 31 godine na iniejativu grupe mladih istragivaga, nastavnika i stadenata koji su Zeleli da na drugaéiji nagin rade w NOVEMBAR 2018 / POPULAR SCIENCE / 55ISTRAZIVACKA STANICA PETNICA obrazovanju i formiranja mladih nauénih kadrova, Petnica je inate obino selo, udaljeno oko pet kilometara od Valjeva. U selu se nalazi jedna poznata peéina, vazan speleoloski objekat, a nedaleko od ulaza u nju brda sa erkvor j osnovnom skolomn, Tope til itna prow nezvisna prethodne Jugal celogsveta,na obrarovn organiza tad} najbaj natin potvrdujul oped aie | jugosivii,Uprkos kim drasteni postoanoc a, Tekononskim prima, a zahvabjyjuc Telkom vie oft deen ezvoja jae baja prota dearatd rade I$ Petica je sapesnoonganizovala Tokai inst, 1S Petia je ubrr0 pret 2000 rasnowanih kuseva, kampova postalacenjeni cena inovaivnog nauénog |i seminara na kojima je utestvovalo vite Clrazoranj!pofesionalnawtemejenog "| od 4,000 ueesnika oko 6000 predvaca podsticanja lad talent, pornat Stratnih sada, Uledna uzemliluset, Sirf eb Koa dais pov we Tuvremetrapnog rspada prethodne | stoinasednjh Ska vei Boj navénih Jodie, ekonomskog Kole, int fale, teaktivno poral hiperinfacsankciad ola vel, _formiranfenovih generac mila ISPenicajesaeuala mzvialasvoje odgovornih tutta eu vai progrme | odfala vatne Konak! espeltdh sb teva pana fsrednj sa srodnin institugjama iz Peto prestavajedna od malobrojnth | 56 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013spontano nastalih i prograumski onzistentnih obrazovaih organizacija u svetu koje, évrsto okrenute buducnost, novi znanjima, tehnologijama ivrednostima, na dostojan nagin lodgovargju na izazove XXI veka. Ako danas posmatramo istoriju petnice, tajna uspeha i neprekicne mladosti je sasyim jednostavna, Ako nikad niste bill u*Petnici’ tesko Gete osetiti kako izgleda sa 16 li 17 godina biti sasvim oabilino shvacen. I biti na mestu gde je radoznalost vvrednost sama po sebi POPULAR SCIENCE Upravna tela Istrazivatke stanice Petnica su odlutila da, {ako jo nisu ispunjena letosnja obecana draave da ¢e podrZati ovu jedinstvenu obrazovnau evropsku institucijy, astavi sa organizacijom programskih sadrzaja u 2014. Mi smo wvek bili optimisti. Nadamo se da ¢e se politicari urazumiti, a da Ce se medu postovnim kompaniama pojavitt J05 oni koje ce poput NIS prepoznati znataj Petnice. Poste 31. godine rads ne mazemo stat, jako bi to neki najradije eleli” - kaze Vigor Maj, direktor Petnice Istrazivatka stanica Petnica je danas otvorila konkurs 2a ‘novu generaciju motivisanih, talentovanih srednjoskolaca iz cele Srbij, ali regions bivSe Jugoslavij, kaj vole prirodne, tehnicke ili drustvene nauke. Poziv se odnosi za sve srednjaskolce tz Srole i drugih Zemalja regiona kojima jezik nije barijera, a voleli bi da se oprobaju u nautno-istrazivackom radu, da se druze sa veSnjacima sliénih interesovanja, da naute nesta novo, da istraze svet oko sebe. Istrazivatka stanica Petnica, padsti¢e sve utenike, ne samo one sa najboljim rezultatima u Skoli, da se usavréavaju, prosire syoje vidike | isprabaju neste novo. Ocene nisu resudan faktor u selekcij, jer je motivacija { interesovanje mnogo vainij. Rok za prijavivanje je 30. novembar 2013. Dokumentacija Je dostavijena svim skolama, ali se moze preuzeti ina internet sajtu wwrwpetnicavs, 'strazivatka stanica Petnica podsti¢e uéenike iz svih sredina (bez obzira na velicinu mesta stanovanja ii Skolovanja) i bez obzira na sacio-ekonomsko stanje u paradic da se prijave za utese na Programima u 2014, godini. Strutni selekcioni: tim ¢e posebno obratiti paznju na kandidate koji dolaze iz malih il siromasnih sredina. Finansijsko stanje Skole ili porodice ne sme biti selekcioni faktor 2a izbor najboljh ucesnike Programa u Petnic. Novemaar 2013 / PoPuLan ScieSVAKE GODINE, PopuLar Science traga za najsjajnijim mladim nauénicima i inzenjerima i proglaSava ih za Briljantnih deset. Kao i 110 proglaSenih pre njih, Clanovi ovogodisnje klase su dramatiéno preoblikovali svoje polja rada, a i buduénost. Neki su se latili pragmaticnih pitanja, kao Sto je kako da se obezbedi internet, dok drugi napadaju ona apstraktnija, kao Sto je odredivanje vremena na udaljenim egzoplanetama. Zajedni¢ka nit izme- du njih je briljantnost, naravno, ali i uticaj. Ako su Briljantnih Deset lica stvari koje dolaze, svet ¢e biti sigurnije, pametnije i svetlije Mesto. —ureonici “Uvek testirajte svoje idejeu laboratoriji. Rade¢i eksperimente testirate svoje znanje i iznenadujete se neoéekivanim rezultatima, koji vas obiéno vode ka novim idejama.” =NIKOLAS FONTEJN 60 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013Fontejn Bel laboratori, Alcatel Lucent Dosticnuce Cuvanje interneta od samog sebe 1B SKORO SI chomunikacioni pada - Internet, telefon, televiaf - prolaze kroz ‘redu optitih kablova, Za sada, to je u redu, Aliza samo jednu decenijy, oSekuje se da saobraca|prerase infastrukturu, Sto 2 rezutiratiprenosima koji su spor | ioblicen. Nikolas Fontejn, optick indener u Bel Labs AlcateLLucert,osmisil je parnetan natin da se iabegre usko glo prenasu Podstaka. Fontejninjegove kalege su izmisil ow vrstu multpleksera,uredaja koji grunise vise ulazau jedan tok u cllu naguravania veCe koléine podataka ujedna optisho kno. To funkcionse tako Sto se rai sutiosni zac, kaj se zovu modow,usmer- aval uz padi planirane puteve;zraci sa informaciiama zajedno putuu, all ne ometajs jedi cruge. “Stara vtahna ée bit kae autoput 52 jednom trakom’, kaze Fonte. "Sada ‘matemo dodati vite traka." Fontejnov muliplekserizbegava gubitak signala koji je smetao raniim uredaima, ‘om je vet pokazao da mate de poéale Sst mltipleksersvetaa i 497 mia opthe bez | ‘ubitka podataka na putu, Dok su pethodni multiplekser bili vet od lune stop, Fontejaov ima 50 kubnih milimetara, Pato je napravjen od staka | spisan laseror, bio bi jeftin za proizvecniu. Uredal je skalablan: | "Trenvino radimo na 10-madnam uredaju red veltne, vise o¢ postojeceg ecnostruko opliékog vakna', Kate Fonte. "2elimo da viima Kolko daleko mazermo da idem." Skot Kolis Argon Nacionalna Laborstoria posticnuce Kori8¢enje noyih po- dataka u poboljsanju klimatskih modela OBLACI SU jedan od najesin zazove za Klimatologe, igraju korpleksru logy u almost iu svakor potencfalnam scenaria kimatskh promena. Al rudimentari podact Dojednostaviuiu bow uogu u simulaciama, 80 je dovelo do varabilnosti med kimatskim ‘modelima, ‘Skot Kol kro fe ragin da povea tatnost prognoza hime u buduénost, koriseniem novi ivora pocataka 0 oblacima NjeBev0 velo isustvou posmatranu obaka, pre kao | _zaludenik ‘za skjane tohom postiplomsih ‘studja u Australi Keo profesional mete- ‘role Al kada je prewzeo paseo u Centra 22 austliho were Mima state, | shuato je da posto ogtoman iver podataka © oblacima hoje Kimatski modelari ne hoist: oda pikuplenl za wemenske prognaze (Onda je Kolspreuazo zadatak pravjeia alata sa olvorenim pristipom, ki prefvarju stove cathe sa radarskih baza podatakau formate oj limatskirmodelar mogu da karst. U Jednom potezu, Kali jeotuéao godine Prikupjenih meteoroloskih podataka, "Bl smo Ustanju da napravimo rabusne algortme kot ‘bi magi da obrade hillce raarskih diskova bez ludske intervene," kaze Kos. aca je americio Ministarstvo za energiu bac vetaru projekt, regrtovali su ga da rad sa rrtom radara, ei je ci da prikupla Podetke o oblacma iz og sveta. Mreza, 03) eéa te vst, oS ie zavSeng, al podac oje ols sa saradnicima vee prkupl2, unapreduiu sledete goneraciekimatskin modal, BRILJANTNIH DESET UniveratetJudne Forde postienuee Mapiranje genoma celog ekosistema odjednom VIRUS! SU najzastupleni entitet na planet jedni od najmisteiczniih. Mia Bra- itbart,ekolog mikroba na Univerztetu Juzne Floride, otra je kako da br20 desire Sta su Sta rade. Umesto da pokuSava da izluje pojed- nagnu wsta virusa iz uzorka, a ima | do 10 ‘miljardivirusa w itru morske vode, Breitbart ‘zdvaja sav prsutan genetski material, isecka ga na manje komade | istovreme- no th sekvencira. Tehnika, ko poredi sa slaganiem vie slagalica u isto vreme, ‘omoguéava joj da prouéava éitavu za. nicu ofjedrom. "Njeni price su Kjuéni u razotarvanju ogromine raznolkost virusa na Planet’, kaze Kurtis Satl, pomorsk virusolog na Univerittu Britanske Kolumbije. Njen pristup je otvario novu granu biologie, pod nazivom metagenomika, Kol itradvati koriste da uzorkujui sekvenciraju genetsk material crekino iz okruzerj, Nedauno, Bratbart je pronasla now ievor virusa: komarace, moje i vile konice, koi uz veceru pokupe i patogene iz raziitin i. vora hrane. "Zovemo ih lett! Sricei "kaze ona. Uzorkovanje virusa koji nese, omoguce: va oj rano otaivanie patogena. "Obiéno, skate izbianie epidemiie pa pokuavate a otkriete kaj je to virus uzrokova0 ", kate ona, "To nam daje moguenast za pronalatenje stvari pre nego Sto postanu valk problem. NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 61F LJANTNIH = me 66 Radite 66 naporno, budite radoznali, budite temeljni, a ne preska¢ite zabavu... ine zaboravite da uradite domaé¢i zadatak.” —PEDRO REIS U nauci, morate biti veoma strpljivi ito je definitivno vestina koju sam morala da naucim.” -HITER NATSON 62 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013, Pedro Reis Masatusetshl Institut 2a tohnologi Dostignuce Koriscenje propusta da bi dizajnirali flek- sibilne stvari 5 PRVOG DANA predavanja,intener ute a bi treba da beg koiscenje mater jala koi se mogu pocepat,sauiat,prekipati i iv. Drugim retima: propust su neo Sto treba spre, a ne privat. Pedro Rs pitao: postoe li stuacie u kojima se meha TiCke nestabilnost, bro smadena | pave coptimizovana, moze iskorstl da se napravi neSto bo? Kako je riegov rad pokazao, codgovor je nedvosmistenoda Reisovalaboratoja na MIT, zgeda vite 20 iarannica nego radn prostr. Ona je una predmeta kal ie na igake, kao Sto su mekane sfere koje se prekaplu i padaju i sionsheSioke koje se uvjlu | sav. U havi manama, Reis vai prednsti: osnov | 2a meke, okretne reboie i zglobove proavede ne izjdnog komada materiale. On je takode tio obiénin pojava, a zatim th primeniivao na Sv posao. Posie proutavanja nagina na koje take cepaju na rouglove kad se sk ju sa kotura, Res holege izmisi su now hain za prizvodnu grafensh nantraka, "kroz svoj radon uti esrovne principe svakodneme mehanike, na primer, kako mag lapse vodu, kako strugemo puter, it kako Se dlaka howz prenos| to razumevanie na reSavene inzenerskih croblema, kaze jaa Darei,istrativat materiala | inderjor fa Caltech i ETH Cini edna od Brijantrih Desetz 2010. Resove najnowa fescinacia su veora tankl matera:bauk za vecinu ine- niera. "Kada stvar postanu tank, Reis kaze, | "postanu zanimive." Hiter Natson Kalfornijsinstitut 2a Tebnologia Dosticnuce Prouéavanje vremena na egzoplanetama LU POSLEDNJIH NEKOLIKO govina, nautici su ot na hiked planeta hoje krude ‘oko udalenhzvezda.Astronam sa Caltech a Heder Natson provi dane u proutavanju toga Sta Ge kosmickom putriku bit petrebno 73 putovanie, Ona, u sui, pro meteoroiog egzoplaneta, odredujucilokalne temperature, ‘rere, pa taki sastavatmstere, Za proutavanie egzopianetname meteool- ‘je, Nason analiza inacrvenu osvelerost pourkine planete, Sveti nracrvene emisie ‘nace da je amasfersk gas na egzoplanei ‘ool, dk je emis dima ukaaye na nie temperature, Gratkoni prota osvetilenost NNatsoncwo| omoguéavajy da napravi mapu longitudinanin temperatura na panel, prema joj ona maze da vede zakluéak a vremen- skim obrascima, Uednabene temperature ‘nage da je atmasfere planet velroita, Dale lokecie tpl hlednih oblast pokazuju kaliko su brill spol vero tom region o sada, Natson je proucavaa velo ‘zasuite planeta, poznate i kao wrt Jupiter kako lute Dizu svoih zezda, Mnoge imaju Crugaciy atmosteru od onih u nase sola ‘om sistem, neke od nih ima ebake ky su formicani od minerala hose na Zerinalaze Saino u stenama. Natson fl da proSi ten au da bi proutavala mane, hladnie planeta ne, super Zemle, koje su uglanom stenovte, od koh su neke mz cowojno hae da ‘dre vou uteénom stanu."Zabavan deo je pronalazene sivari koje me unenade, atone tetko u ovom poli” kege on.BRILJANTNIH DESET “Ardzunov rad Je revolucijau nacinu na koji razmisljamo o genima 1 Celijskoj organizaciji: —DZON RIN, BRILJANTNIH DESET, 2009 A “Carls Darvin je moj “Zang je neiscrpno nauéni heroj. On je velikodusan u deljenju bio pionir u oblasti aerobiologije, svojih dostignuéa sa | jedan od preth koji drugima na terenu, su posmatral zabelezili afri¢ku omogucavajuci svima | oluju prasine iznad da imaju koristi.” | Atlantika 1830." —KORI BARGMEN, ROKFELER UNIVERZITET. | —DEJVID SMEJLBRILJANTNIH DESET Feng Zang sane an postianuce Modifikovanje éelij- skog genoma u letu (DKADA JE FENG ZANG bio na posti- plomskim studjam, oro je da su stedstva 23 spevanje noun gena u 2ve Cele skupa, de Zahtevai wreme |imaju vasnike. Nezadovoian time, on je urado ano ob svab preci open source entupiasta uredonapravo je Sw) alat i pelo ga sa drugim neutnicima. Oni su Gramatino ubrzali proutavanie genet i blest Tenike koja je Zang porogao u ez, pod nazivem TALE CRISPR,bre'rale su transgenske ina drug natin genes modi ovane organiame neverovaino efkesno. Tale je mole kaise vezvao na deo DNK | uticao dda se gen u blir ukiut il iskjud, CRISPR se ‘asta pa enw miroba Kok preseca DNK. da bi ubacio nov genetsh material Karistess ve metode, Zang maze da napra transgene skog mila za ti nedele (normaine metode Zahtevaju ve of East meseci da se pstigne ta] posh). Soro 2.000 laboratoia je trail infcemacie samo o CRISPR od kada e pri put naveden u public u january 2013. "Ove tehnologie su too funcamentane, da Je nabolecrzat in otorenim Sto je moguse Se, hae Zang, "Da je nek Sito HTML jezk 22 pravinie eb stranica, onda ne bismo imal Wierd Wide Web." Zang planira da hoist ove tehnike 20 prouéavanje genetike autzma i Szotenje (nj vet pobeo da ubecuje gene, ovezane sa svakim od poremetata, jedan po jedan [ 2votniske macele da bi posmatra njhov uric Sada kada ima alate, kaze on, ostatak njegevg radia mode da pace 64,/ POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013 Vidi Te posticnuce | Praéenje mikroba u vazduhu | dronovima DI AEROBIOLOG Deivid Sel loviubice. Varvedni profesor za bezbednast hrane i biosigurnost bijaka na Virdzinja Tetra, Sms, Sale Gronove nacrutene petrjevim posuda- me u atmosteru da utvate patogene useva U vvazduhu. Podac koe prikuno abjasniavaiy kako se patogent vaze na strjama vetra | prutaju uvid u gotove nepaznat ekosistem daleko wnad nasih gaa. ‘Smel je razvio svoj bespilatne lle $2 kolegom na Virdinja Tehu, kao alternativu skupim istrazivackim letovima sa ludskom ‘posadom. Sa podacima koje je prikupio do ‘ada, Smell je naprasio model atmoster she crkulace koji pokazvje velke delove ‘vazduha kaj brut preko fica planete poput talasa preko okeana,transportuy prasinu ‘i mikrobe hifadama Kilometara unaokalo. | Mikrobi mogu da se kreéu preko kontinenata I preskacu velke okeane”, kaze Sm, On planira da pragol svo| model za predidan | ie kretanja bijnih patcgena, sto mode da ‘pornogne poljoprivecnicima da preventivno tite svoje seve opisujue ade da stratedki rasporede pesticide. | Smet mist da mikrobi koriste votnju u ‘blacima kao i na vetu, tako dae posiat soje dronove w nin da prikup uzorke. Ako blac predstavjaiu dugproénit rezervoar Dakteria | giica, vee veoma slodene irae mikrooganizama koji se kréu kroz vvaztiuh mogu bit i slozenije nego Sto se renije mis, | (a Ardzun Radz | UsveritetPesvania postianuce Otkrivanje unutrasnjeg delovanja u ¢elijama [ISVAKA CELIA u vagem tel ima st DINK Al Kako se araiovou gen él kolo esto, cdreduje da i te postt élia it neurona, mic sta i eae ri bolestan. Arctun Rad jeg sari na Univeratetyu Pensivanit isi su tehniku pratt iaraz gona regove eke Bas kao St raul u bakaiic ogy pokaral koja hana je raipopuleria, ANK tmoehu, fae nose ganetse inormecte iz DINK, raj ol gen su uu oko ests su akin. Da bist rai special NK ni, Rad? kupa cl segmentima ‘uorescerine ONK Ow segment obavezuiu NK a razitim lokam, da stan u re | ae ponataj ao BoB sei Guz krove | da but aso visive Koz |. mikroskop Kovienjem ove tebe, Rad je utio da genet dentine éalje ne mora rutno da transkru gone uistom odnosu. U neki, mains’ gni se Ge prepiuja od teins. Kada hrmzom bude ezéeen Sige dor | pono sastavien, kao ose esto citar hod roa, fak su neostecen fei skazen ra raitom nvau nego nor tralnom hromozomu, Radi ako otro da kod pets dentin ev, rit mn transrpoe gena mo da mati eck izmedu dugoe2vota rane sm, "Ono 80 je zaistauzbudljvo je 3m ednostamno ne | zramo sta Gem da vidi", Hae Rat. Al Sada, kada bilo’ ela mogu ca vile ove Suptine dogadse, moe! da poem da ute Zito 20 ti Sogaal desi.A ; we ih BRILJANTNIH ok Daastin Kapos Poltehnigh Iatiut Universtetaw Nira posrianuée Kreiranje novog puta do kompj uterskog oblaka (cloud) 1 D2ASTIN KAPOS moze da pristupi ners bio keg meta na setudestop raéunarau Epil, anc tera Franc sto ak label na osu bla obale Antar ‘kes ware sedi v Bruin sa sim sigurim MacBook Proom. Kao kamojersk raunk na Pltehni¢iom inst. Unieraeta «Nur, Kaos azo pspuno rat put ta rafunarskom clout Utoiénom koriéenu cloud tenologie, eri’ se mogu povezat na moeni cnt lager centarpodatata. Al Kaposv blak Je mare od gustogolunogoblaka a vie od mage. Negv sistem, nanan Sie, povezule rede crekino jean sa crugm u deceira zoano| med, prenosei informacje cde nego | Sto je mogao kroz jecn, esto ude tach razmene. "To vam omogutava da kore malo disk, mrefe, memorie i procesora na ‘zoloven, siguran nagin® kate on. Jer Set! ‘omoguava korisnicime da pristupe red sa strani IP acresa, omoguéava programerima a pregledau swe sajtve it aplizole, kao do sv u drugim zemijama, Ta sposobnost je posebno ragocena za pojedinc koi ele da 2zacbidu okalnu cenzur, Do baja 2012, Set je mao 20.000 orisnika. Kapos | koege sada rade na sofvers koji moze da pristup:senzorima u ‘smart tlefonima, Naunic sh mogu kristi 2a testranje not epkacia, kao So je mentor zemjolres koji kort akceerometarnekog telefona 2a mereniejaine zemjotresa, Uskor, Kapos se nada, da ce karst Set! de suri | iz Medunarodne svemirske stnice, Andrea, Armani Universitet Jina Kalifornia Dostignuce Pronalazenje novih nauénih alata CCLNEKI NAUCNIeI erst instrument a ponow osmisle nae ranean sa. A ches Armen, hemi indejersa Univers no Kalo ve ol da pon oss same insrumente, rman rac senaae Fo su ubrzal nana ota na mgm pina Oni tahode mogu post Kao delektr za Blot nua, a patgeneu vod za raaktinest Aran je naprevia eS se ane reznant serzr Bling za Geeky prleinaénog mola bz i precena “Dee kao op muna uh’, kate ona, Setost Dojedinatne ese dine iru ura ser zarsog mireskopsiogsibojrsiogpstna, a0 So jena et va mec nate ‘vane vihe,Kaca se biomolekl piss ra pein stor, me lau ua Aran ae da is wre ogo lari za cthvanie tage blest oe su ruse ‘chk propustle, Nedano, je take pola ekspermete za toe razumevenepostupla alo se lle venj za soe ceve Neni rede orevaniaze moganest stanardne conte, Nek magu dere oscacie temperature, bez gubthaprecinest, drug rmogu d pokupe proteine swom vz (na el dani rade urealim usovma i peak zach saimpresvnom eno "indsisl atari rao, hose pravno, bebo bi da bide vara ckusrano na elite, ssn tranie wemen fae Robert Kars, bs dreltrsrataria raza u koran) Battelle. "Ona mote da abe industru." > “Meni se dopada- junauénici kao Sto je Nil de Gras Tajson, kojisu stavili akcenat na javnu dostupnost. Na& rad nisu neki | tamo ezoteriéni rezultati, veé informacije koje judi mogu da oriste u cilju donosenja pravilni! odluka.” —DZASTIN KAPOS “Svake nedelje umom polju rada dogodi se nesto potpuno novo. Ljudi se pojavl]juju izaista izmisljaju stvari— obozavam taj aspekt.” -ANDREA ARMANI NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 65& Lekovi ili dobar rezim Holesterol je najkontroverzniji medicinski subjekt danas, zaSto je to tako? JS uvek postoje burne rasprave U vezi sa inagajem holesterola u nastanku sréanin bolesti. Rezultati brojnin studija su zbunjujuci i nedosiedni, a medicinski struénjaci sve vise dolaze do saznanja da bas nije lako optuziti samo holesterol 2a sréane probleme savremenog coveka. TeKst DR ANA GIFING lesterol je supstanca (alko- hol) velike molekulske teZine, koja se proizvodi u jetr. Zna- ra, koji se 2ovu brzi ili pro- sd pove¢anja nivoa glukoze, ino Seéera u kev. ‘Ovo poveéanje nivoa ghikoze dovodi sledstveno do povecavanja nivea LDL, ‘odnosno lipoproteina niske gusting, u na strane, podjednak je broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacja izmedju nivoa holesterola 1 KY bolest rodu poznstog kao “loi hoesteral LDL pomaze hormona Kofi nam Stavile, utvrdjeno jeda znagajan rizik se najlakée hemijski razara . {eto pocetka Smoguéavau Bvt funkionsanjeu stre- od nastanka Koronarne bos postoii [HF zapalenskog Shim sitacjama.(kortkosteoid), od kod starihosobe koje imaju normaine Wf Molekuliholesterola se ottetuj ilaga- Folesterola nataju i teosteron estrogen ilniske rednostakupnog holesteola. Wem vlikoj tol ci. i progesteron,najvazijhormoni f= ‘Opasni su procesi oksidaije w pre- produ Tata sad? hrambenojtehnolog Cod njega nastae vitamin D,kojijene- Danas se mma da vrednost holesterola_Narotto je visoka vrednost obsidisa ophodan u zat nervnog sistema, odr-_u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku uu prahu jaja Frvanjazdravih Kostjuimisiénogtonusa, _sxéanog abolenja cama koje 58 dago ‘ao i imate. Studije koje su radjene protelih go- na vsokim tempe 4 holesterol n za moida- dina, w i srhenje u fritezi). nu aktivnost, jer serotoninsk!receptri w kei odnos! na hidrogenizovanje ‘mozgu ne funkeioni esa. dovima, zapaljenjski proces i sledstveno _biljnih masnoéa, a njih ima u skoro sv 66 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013ishrane oj namimicikoju danas konzumiramo. Svetski standard daju preporuku da se ‘mora smanjt vednost hidrogenizovanih biljath masnoéa u tchnoloski obradjenim ‘namirnicama, na maksimamm od 2%. Kod nas se ova preporuka ne poste, teako da éemo u prodavnic videt i jedan proizvod na dijo) deklaracti stojitatan procenat ovih masnoéa (one se nalaze svim grickalicama, supama iz kesice, bi nom mleku u pra, pecivu, éokoladica- rma, keksu itd) Oitecenje holesterola lako dovodi do stvaranja naslaga u krvnim sudovima, eoje dale Kompromituju. cirkulaciju, Osim ovoga, postojebrojni dokazi da ok- sidisane forme holesterola dovode do po- jave malignitea, jer nepovratno oitecju eel Dr Christie Ba- Iantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa_najvetim brojem objavijenth stu- dja kojima je glavni zakijucak da osobe koje su imale infarkt ili mofdani udar -w pre- ko 50% slusjeva uopite nisu male povi- Bene vrednost holesterol, Povidene vrednosti holesterola pove éavaju riik 2a nastajanje Alchajmerove bolest Studie u Veliko} Britanijt su pokazale da niske vrednostholesterola usted te- rapije sttinima uopSte ne smanjuju ovaj riz Veoma niske vrednosti holesterola ss faktor rizika 2a pojava tek deprsivaih, stanja koja se zaveSavaju samoubistvima, Dali masna hrana izaziva Rotesteiat Stanovnici severnog dela Indijejedu w prosekw hranu Koja ima 17 puta vite #- ‘voinjskih masno¢a, od one koju jedusta- novnici judi krajeva Indie Ali proseku imaju 7 puta manji bro} obolelih od KY bole Francuatjedu hranu bogatu zasigenim mastima, ukjuéyjdi puter, jj sieve, dijetetski atiju, a bez aktivnosti, skromni. « zatestintolerancije, analizu sastava tela isavet | ‘osuplementaciiza penzionere. | 'NAFOMEN oben uz kien pene pension et ADRESE ORONACHA Brae Nee Beogead Sretogeska 25, Bead ose Pelagia (ug JeveeiVase Pelagt Nov Sod RADNO VREME Ponedenk- peta -20n, baton 09-18TEKST MICHEL PETKOVIC GOOGLE JE nternet gigant Google ne odmara t real PREDSTAVIO PLAN zac novih ideja, a ovoga pula je osim KOJI BI TREBAO tehnoloskog stvorio 1 drustveno koristan DA OBEZBEDI sree vt te epee INTERNET odatiljanje internet signala w stratosfera MILIJARDAMA ola balona koji bi trebalo da umrete cela LJUDI KOJI Plt, oe 18 mee adsl ha TRENUTNO Zita gle 50 decantienraolaryllaca wt NE MOGU DA _ primaju internet signale. 7 PRISTUPE MREZI Tako je projekat jo8 ranoj fezi testirana, UZ POMOG BALONA Google se nada da ée lansirati hiljade balona i Gil CIRKULIET done internet i najudaljenjim delovima planets Trenutno pristup internetu ima 2.2 milijarde Hud na planeti, Ako testiranja budu uspesna, tehnolo: IZNAD ZEMLJE. 468 / POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013, aia Ce modda omoguéiti mnogim zemljama da smanje trodkove izgradnje infrastrukture { povecati upotrebu interneta u Aftict i Jugo~ {stoeno Ai ROJEKAT LOON, srazvjen jeu Google X laboratorii, a prva osoba koja je dobila internet pristup u okviru istog je Carls Nimo, farmer i predu- zetnik w malom gradu Listonu koji se prijavio 2a eksperiment. U uspes- nom preliminarnom testu, Nimo je primio internet signal u trajanju od 15 minuta. On je medu manogim poljoprivrednicima koji rhe mogu da dobiju pristup Sirokopojasnom {nternetu. Nakon Sto je pre nekoliko godinadial-up zamenio satltskim servisom, njegovtraéuni su poral 2a neverovatnh 1.00 dolara na meseénom nivou Posledajih godina vojni i aeronauticlt istrafivat testa su balone za slanje internet signal, a Google tu ideju sada pro ‘ue na cela planetu. Kompania se nada da ée do kana godine 400 takvih balona plovti nad Novim Zelandom, Austaliiom, Citeom + Argentinom. Za pokrivanje ctave planet potrcbno je ‘ide hiljadabalona, jo nije ponnatoKada bi do toga moglo dod Osnivaé projekta Lun Riéard DeVol je istakao da je soltin, ska denvokratska stvar poverai sve na nebu isa vetrom Sali balon mote da oberbedi internet 2a podrutje dvostruko vee od Njojorka, oko 2020 kvadratih kilometar, pristupaznost terena im aie problem. To zati da oni mogu da obezbede inter. net u Hajberskom prevoju w Avganistany ii Jaundeu,prestonic Kameruna u kojem prema proceni Svetske banke Eetiri od 100 Jjudi ima pristup internetu. Signal putuje u podrueju 2a koje ne treba dozvola, pa kompanije nece morati da prolaze kroz teske procedure 2a bezicne komunikacije Tako se éini da vecina Jjudi ugestvuje u globalnoj komunikaciji, ‘pak 2/3 svetske populacije ne korist internet. Google je dizai. 20 letege balone koji imaju ugraden sistem sa nekoliko fankcija, 4 jecina od glavnih je uspostavljanje internet mrede. Misia projekta je povezivanje ljudi koji nasejavaju seoska i druga ‘udaljena podrueja, U junu ove godine baloni su poletelivisoko ka ‘nebu sa namerom da donesu internet onima kofi nastanjuju slabo rezvijena podruéja Sirom planete. Gde god da stignu, baloni ée svojim prisustvom obezbediti online status onima koje budu Pposetili, <> NovemBaR 2013 AR SCIENCE / 69FOTO CIP KALBAKTEKST EZRA DAJER== ROD MAJLEN SPUSTIO JE VIZIR NA KACIGI, NEKOLIKO CENTIMETARA OI OD COVEKA SA ZASTAVICOM | POGLEDAO NIZ TRAKU KOJA VODI PREMA STARTNOJ LINIJI. Patispred njega svijadesno toe prveod 156krivinawnarednih 20 kilometara,a put se dale spinj ibe iz vidokruga Ci je 4300 metara vito veh Kolorado Pajks Pil, surova planina koa je iskutenje a trkage i donosi imi slava i propast vee 91 godin Mallen je pobedio devet puta na Pas Pik medunarodnoj tc postaviojerekordstze 1994. Njegov sin, Ris, postavio jo jedan rekord pre godine, ostgavéi veh u besomuénoj voeni za 9 ‘inuta 46 sekundi, Majlen mish da moze ito da nadmes Zelena zastava se ravior i on naga gas. U deli sekunde, Majlen oseca kako se 2adni pneumatici bore da povuke, a atim ‘oatlo sa 563 konske snage kzece ka prj krivni, dok u gume Skripale kao u policijsko) pote. Njegove sirena od 120 detibela Je Jedinitrag Koi ée gledaocima dati do znanja da se Majlen pribldava, jer je ove godine njeyov automobil, Tojota TMG EV Po02, gotovo betuman. Po prvi put w svoj] Kaijer, Rod Majin se uspinje na Paks Pic elektrignom automabia. Vozila pripremljena 2a osvajanjetrka su kroz istoriju bila najbria, najmocnija,najnapredija na svakom put Decenijama, trkadkt astomobili su bill Iaboratorje gde su nove tehnologije uspevale ili propadale, a wapest su ih éesto fltrirali do protzvodnih modela. Ai, da bi odréle neizvesnost bliske Konkurencie, moderne trke, od krufnih stiza na jugu do kruga Formule jedan w Sangaju, sada primenjuja stoge propse 1 tako umesto da inovirau, ingenjrt su posta zaokupljeni iskoriéavanjem siguénihrupa upropisima, Kao rezltat toga, danafyi komercijainiautomobil su Gesto napredniji od svoihtckacich pandana, Ferrari 458 Talia mudi sistem Kontrole proklizavanja koji je zabranjen w Ferariu koji Fermando Alonso voi w Formuli jedan, a Tojta Camri NASCAR Racer Koja urla uz visoku obalu Dejtone ne mote da Koristi kameru iznad glee i varjabilno vreme otvaranja_| ‘entila koje se mote natu svakom models prodsjnom salon, jedan trkadkiPorseikada napravijen ne mote da racuna no sofisticiranost pogonskog sklopa sledeceg 918 Spider-a | SreGom, posto konkarencja kojoj pravila nina ugutila inovacie. Na Pajks Piku,lboratorija za brznu je vat rdrava, a Tota TMG EV POG jo bo ra eekre automat a Pap Pa 2012 Ove Sap. Lo: a vt Rod Male potraaje Team €V°Desns megs raped gas, lee mga ahoznis, ber pret {noma zest se lusrat ra ono so ae on. "Sa re rang ee oo raters 72 / POPULAR sciEnei / NOVEMBAR 2013SUPER PUNJENJE ELEKTR DA SMO SNAGA, naj razvo se detavau eektriénoj Klas Nepredak uw upravijanju_ | jedno ade Tes. "Saautom na benzin,stalno menjate brane napajanjem, vektorisanje obrtnog momenta, pa éak i punjenje | razmilljateo koligini snage, Uz to, to je samo linearna snage, ko vvelikom brainom setestiraju na planini pobolésvaju svake godine. | ubraanje na rolerkosteru, Kada uklonite te dodatne stimlanse, 1 za ak od vedi obi tran w Kojima se poe velki| to vam omoguénva da se honcentriete na prolaenjkozkrving ‘nowac, nesto od onoge Sto se nauéilo iznad liije drveta Kolorada, | Sto brie modete. | sama moguénost da imate onoliko snage na zapravo bi moglo da napravi svo) put prema gareéama, Poslednjoj krivini Koliko ste imali i na prvoj je zapanjujuéa” ‘Od pre nekoliko godina, elektricna klasa je neStoviSeod novine. | — Druge prednosti MiEV ukljuéuju trenutno vektorisanje Sirs, clektriénom automobila Déoa Bola trebalo je vige od pola | obrtnog momenta na sva éetiri toeka i regenerativno koéenje sata da stigne do vrha 1981, Ali sada su elektro automobiliozbilina_| koje, u trkaékim uslovima, znaéi da elektriéni motor mote da pretnja trkagima u neogranigeno} Klasi, ui kojoj se ogranigenja | deluje kao drugi set konica koji pomade u zaititi od pregrevanja svode na bezbednost. U 2012, Tojotin elektriéni automobil | konvencionalaih koénica i rotora, “Morao sam da se prilagodim zabeletio je najbrie ukupno vreme u gornjem delu planine, | moguénostima automobile’, kaze Trejsi . "Na svakom treningu, oodrazavajudi prednost nad svojim dvojnikom navelikim visinama, bio sam sve brii”” Micubiéi Lanser Evo je komercijalni automobill ‘gde automobilima sa unutraénjim sagorevanjem, oko 30 odsto | poznat po svom sistemu vektorskog obrtnog momenta sva ‘snage odlazi urazredeni vazdub, Vetina se slaze da je samo pitanje | Cetiri tocka, koja daje agilnost 4 to onu koja prkosifizici. Kod vyremena kada ée na Pajks Piku zaviadati struja umesto benzina benzinskih automobile, takvi sistemi su isto mehanicki, ‘Ove godine, Micubidi na terenu ima dva MiEV Evolution I | Micubidjevi elektrigni trkacki automobili obecavaju éak i brie automobila sa 336 konjskih snaga. Kaskader i profesionalnitrkaé | reakcije menjajuei brzinu pojedinatnog motora svakog tozka. Greg Trejs pilotirao je jednim od njih u pokusaju da ga u fini&u | Ali, elektriéni trkadi se i dalje suogavaju sa ogromnim plasira ui prva tri, ne samo u elektriénoj klasi, nego ukupno. | hendikepom - tebinom, Baterije sada imaju kapacitet da poSalju “Blektriéna energija mi omoguéava da oseéam da smo auto ija | kola do vrha, ali zato sto ne mogu da odgovore na gustini ICNA EN Tol A OSECAM U NEARNA AO c A K M N A p A A N / NOVE STANICE ZA PUNJENJE U SAD OMOGUCAVAJU ELEKTRICNIM / AUTOMOBILIMA DA PUTUJU. OVO JE ZA SADA DALEKO OD SRBLJE . Vite od potvine ed 8081 sana za punene derrovsala Jchereo 052012, Sak fesouenk pres by sania ‘ston pars Paw ‘espugnichgarion van kh gad. anja nda su ene apavereu 2012 12013. Nomataie nian pekangu stare Tne sic Nove stave: © @ 1-2 3.49 50-218 Nowisaesance: @ @ @ Ukupan bro) stanica u SAD EUS NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 73Saal energije benzina, automobilima je potrebno vece punjenje, “Tedina baterija je najznacajnii problem sa Kojim ée se suocavati elektrigna vorila u buduénosti’, kade Naonobi Tadzima, glavni indenjer 2a Monster Sport e-Runner in ekipe APEY. “Naf trkatki auto tetak je 140 do 150 odsto tetine trkaékin. automobila u neogranigenoj Klasi. Sa 156 krivina, brain w kerivini i agilnost je od Kljuéne vaznosti, tako dda smanjenie tedine igra veliku ulogu u takmivenju® To takode ostaje glavni izazov i za Komercijalne modele. Smanjenje tefine clektriénih voila ée znaéajno poveéati njthov domet. ckoliko nedelja pre trke u junu, Tojota mi je dozvolila da vozim njihov jedan jedini trkacki aautomobil na elektriéni pogon u Tojota Racing Development (TRD) objektu u Selisburiju uw Severnoj Karolini. “Normalno, trkacki programi se drée uw tainost?, kale Stiv Vikem, TRD potpredsednik za razvoj Sasje. “Ali, mi mozemo da vam pokaem (ovo jer na Pajks Pik nema pravila’, pa ne postojn pravilo éuvanja tajne. Vikamova biografijaukljueuje uéestvovanje u Formuli jedan i NASCAR-u, a on izgleda kao neko ko je uglavnom prinuden da iscedi Sto veéu brzinu iz bilo kog objekta na koji naide, a da ima tozkove. Njegova deca imaju najbrie Razor motocikle u susedstvu, jer ih je tata nadogradio sa fabriékih 36 na 48 volt ‘On ne vidi razlog zaito EV PO02 ne bi trebalo da bude najbréi lektsigni antomobil na planini. Zasnovan na Radical SRB Sasiji, Tojotin elektrigni automobil tedak e 2.500 kilograma i proizvodiee oko 563 konjske snagei 900 Nm obrtnog momenta na dan trke. Do tada, Majlen ée trenirat sa 12 MES CEO MI VREME OON mocPr ECI NUT BIT ov ODP 1 ZAP oko 15 procensta manje energie, jer bi pun gas skuvao motor w tom proceso, Caki sa modda 500 Konjskih snagamarasplaganja, EV PO02 ima odnos snage i tetine na ludom, Bugatti Veiron dela spektra. I Veron ne nudi maksimalni obrtni moment na nla obriaj, do fe jedns od najuodjviih korisnh performansi elektromotor. ok sam pelo prilazedi sa puta na TRD-ov posed, Vikam me podseéanaedinstven pri daizbacim iz koloseka ceo Tojota Paks Pk tim, “Mi imamo jedan komplet kl, pa gledaj da se ne slupes tel tke" Kae on. “Tkoénice su od uglenik,teko da one rede bab da rade, jer se nis zagrejele. Peper, to je glavnom heprocenjivo” ‘To je rapravo par miliona dolara'u razvoju i delovima, Uglevaom, ber pritsea. Stajem najednom kraj pula, gledam slepo ulicu na suprotno} strani | nagezim gas. Ono ito sled je ekstremna kognitiona (OD VRHA: Cet 0 Nade cama Pas Phaevane ‘odoreman iene re rexedenom vd. re pdt, ao sos oe rau batera| pick Ftena tren met na sat zane thu ra sox 600 KS 900 Nn abc mera, param atom en onitatede regu do- a ho aie. rk prota, vraé mote heater rai oe rorano wu a puna disonancija, Guranje u leda i oseésj savijanja sa jednog mesta nna drugo je propraéeno samo visokim tonom zujanja motors, zajedno sa bukom od vetra i zvukom aljunka koji se odbija od Ezra Dajer je osvojo vise medunarodnih nagrada u automobilskim medijima 2a svoje praienje tohnologije automobila NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 75ZASTO NE MOZES DA MI PRODAS AUTO? PORUKA MILENIJUMSKE* GENERACIJE PROIZVODACIMA AUTOMOBILA TEKST DEJV MOSER KKADA SAMBIO'KLINAG; auto sslonimog ‘ca je éest bio mo) ite. Mehanitar zap Ini lj vials tel alata veliine ‘moje ru, anda Kekoull i objainjvali mi injhov rad. Neko mi je pokazao kako se rad promena ulja i kako se djagnosticwe dat ‘Cur zaptivaéglave, drug kako de uskladim. rad Kafeva izamenim slomljeno vetrobran- sko staklo. Godinama kesnije, kao ividad, zaradio sam macku za Automoblsko od- Zavanje salakogom Jai trcbalo da budem neko Ko je stra. stveno posveéen automotilima i njhovom bitnom mest u kulturi, Ona to dr fran- uk Kit i sania crvenog Mustanga sa tekakim Strafiama. Momak koje pino skitao i mofe da kate proiavodaéa, model i cen i pre nego ito prodavacingovorjedn ree, Mogu da zanemarim bilo koju od ovih stvari, ali neéu, proizvodaéi automobila ne prave automobil koi bi kupio. Ni jedan. A janisam sam. ‘Moja generacija ~ milenijumska, beoji ‘ko 90 milionatinedzera i onih sa 20 ine Sto i ranih 30% neo, To nas ini najvegom demografskom grupacjom danas najve éasmo glavobolja auto industri. Trebalo bi da se vorimo sve vite ako starimo,alimla- dijudi suvozl 23 odsto manje klometara 1 2009, nego w 2001. Samo ve tredine njlh od 16 do 24 godine strost 2011. poseduje voratk dozvela (najita stopa od 1963). U meduvremenu, gotovo treéina od nas vite voli da Zvi uw gradovima ade mozemo za meniti automobile vozovima, autobusima, taksijima,biciKlama i sopstvenima nogama. ‘Nemojte me pogreSno sbvatit a udivam u slobod koja satmobi dae sv secan ozsjmim auto koji je moja supruga kupi In-pe nego ato smo se venéal, Automobil su dovolino raznovrsni da vas voue pro- davnicu jednog dana i preko kontinenta Sedeteg. Moteteubacitioprerma za kampo- ‘anje u prijnik, dvmut svoju omijenu rusiku, spust prozorstaviti psa na zadaje sedite(spustit i njegow prozor). Njedno drug prevorno stedtvo ne dj ist stepen brzine,udobnostii eksbilnost Ipak sam odustao od ideje da ga kupim. @ Automobil jednako odgovornost: Nesreée su praktiéno nebeéne, be obzira Kolko dobro vozite. Onikostaju sre vge da th kor stite i odréavate i (elekritn ii ne) zagaduju iota szedinu. I sreéno sa parkranjem, a «dane dobijtekaznw vas ne odvude pak Dakle, fa ée ti treba, proirvodag koa, «da meni, nevaljalom Klincu “buduée gene- saci’ prodaé auto? Milenijumska genera- cijaje enajveca demo- grafska srupay svetu I najveca glavobolja za auto industriju. Pd jedan, sediste za vozata treba da ne- stane It barem da je opciono. Automobili tacba sami da se voze. Radije bih sedeo na zadajem sediétu isa klincima gledao film U potrazi za Nemom stot put ili dremao sa som. [ tako ne lite da vozim. Oko 34.000 ljudi u Sjedinjenim Dréavama umrlo je w sudarima protle godine, Neki od ovih inc Prosetna gd erisia un tosis po urate 2a eens ona oa u SAD NOVEMBAR 2013 / POPULAR SCIENCE / 77Px iallabes ra) Prec alale ray Rae ci Rou ee cai Pea i vo eau Pera au ia ro) race Pees nace ren ata Praha Promises vi Roc ee OT OGEIE)Cr Ce nce ero Croce yes ete ese Be re re eal coke Peer cen ou an au caesar Smo Le Ce eae ean ‘nogao da ima uslove za Zivot j da bi mogao da se razvijeintele Te sek ee eR tg POC se nw saps caee yes toga je doslo do mnostva odgovora, od kojih su mnogi naucni. co ee apse Sais) eas ered Coane Cre Suu ee aes Peerennerm e rh a en nnn ciety nem, asada mokemo da govorimo nauéno 0 tomeda li postoj. Pir Tec NSc ene okey a eee nd Pee ee ne ee eet en kere Pee ae tr ce een Siena Dison sont ety Oem ee cee Serene eet Meee er Sine ene eres en ort a ee a Care ese ts ee ee an es esc men Se eRe nee Re Om Ren ce i ea Rea Srbija, koja se bavi evidentiranjem bliskih suseta sa vanzemalj- | eee aS ro ee eee ea ssi pape eo ee ae Kolumbovom par i godina kada je Kolumbo slucajno otktio Ameriku, priga se, stvari oni su zabelezili tada, da su th indijanei koji su ih ogekali SON Mer enn ace Neen i bali. Oni nikada-nisu vide takve objekte koji dolaze sa mora, Smo See eh ersten en ee nay oer ate Pree err caer Cee co eae en eye ee ne oe rece ont mi ofekujemo neito, imamo neki stereotip o tome i nadamo se Coir ihe sesame tn erect nas Groene: eh neeres ss atic et Se roe Renee Ni a a Pn Se t cae ear Ve to ee eee Peconic eyes ‘SH: Saama ei Voja Anionié,aninogi od vas su imalipiike Pee ere rain ener cer penn ta je ravi fowek ds nam odgovort kako da racionlno da rai nt tao es Roce eratr erty ate Reet jes ako pottojePretpostavyjam da nso ovale To ta th ne ja ne Cee etree etn peek ney tn rec tier a eter ae ses rear haan Cortrcee soy eet een eee eS Zabavo, da bi nocno nebo bilo zanimiivi Da je neko trio da su 10 zvezde, da tao tive druga bcs Taipei > ant arora a ee kt re eer eect ern ear nt cca nero eee ee nts re Cire ncn i nes nceenee Sree en a ee er eee Sone irene Par Coe eSeminar)Coe “Mi smo htcli kada smo poslali prve sonde na Mars i prva ska vorila da vidimo gradove, autoputeve, neka biéa koja Eoika... Umesto toga roveri tragaju za nekim fosilima nikroorganizama. I mi tada kazemo cvrc, nsta, Ato znadi | Tover pronaéao jedan fosil jednog mikroorganizma... Ne 9 da vidimo vanzemalje. Dovoljno je da bar da naucimo ogiji Marse o kojo} danas tako malo znamo.” & 4Pored knjige Voje Antoniéa tu je jot jedna zanimljiva ikacija Koja se zove .Gde su vanzemalji" Stivena Veba, gd je 10.50 razligtih odgovora o tome. Zamolio bih Branislava da jukaze na sve te potencijalne aspekte na pokusa| da se odgov- Da li-postoje, dali th nema, da li druge civilizacije morale da ina bazi uglienika ili nekog drugog elementa." ¥: Opie su zaista brojne. Sve Sto mozemo da zamislimo, postojati sistem koji to ima, jer je toliko veliki bro} zveada i 50 reSenja ne obuhvataju sve odgovore. Recimo, pod pret- avkom da su medu 2vezdana putovanja moguéa, mi fantazi- @ sada o tome, ali smo fanttaziali nekada i o putovanjima Okeanima i na Mesec... Ne moiemo sada da percepiramo ivota van Zemije, fi veliki broj pravaca o kojima mozemo da razmisjamo, a oli reSenja. Pod pretpostavkom da vanzemaljc postoje ida su ‘napredni, moda nas oni samo posmatraju isto kao Sto mi ramo ribbice u akvarijumu, Modda samo posmatraju, to Wwe hipoteaa zooloskog vrta fan odnos bi mi trebalo da imamo sa Marsom. Trebali bi no pailjiv, sve Sto Saljemo na Mars bi moralo da bude Ekstremni su uslovi, ako da bi bilo Steta da nademo ‘da na kraju otkrijemo da je tou stvari sa Zemije.* ‘Mesec smo na primer ve¢ kontaminiral i pronasli su éak {0 uradio. Neki tchnitar je imao kijavicu... Mesec smo vee oy ‘»Miroslave da li moete da nam kagete kako nel uu Americi njthovog vazduhoplovstva.plava. kajigat godina. I emu sii vase skupljanje podataka” ‘Mi trenutno radimo na jedno) on-line ap e da objedini sve 2a ceo svet, vrstu socijalne mrebe ge moéi da dodu. Mi smo u kontaktu sa ufolozima tz “Amerike, Hrvatske, oni 6 imati svoj baze, ceo svetéed tu, a svui suéajeviée biti evaluirani na nadia koji jes usavréen. Zelimo da napravimo baru podataka sa svim | jama i utvedimo na neki nagin da li postoje neki ponavlaj, dai postoje mozda neke putanje aviona pad ledaju kao NLO... Ts softvere pilizno kompleksan.* | »Dakle podaci su Klasfikovani na videnj, bli prve,druge, tree, éetrte i pte vist" :Vienja st: ono Sto je najéeice sto se debava ks vidi neko svetlo na nognom nebu ili neito Sto se krede il | ponaia. i susreti se ne kotizaju visoko, Susreti prve sligno, ali samo sa distance oko jednog kilometra. | ‘Susrei druge vrte bi bili sletanje neke ltlice koja bi beta tng plz each el Dhitauvet wee vse bo deka toni Aa sa nekom vanzemaljskom civilizacijom. Tosa ane ukog Alen Hock je re ee sa idejna «pode fae odena Cea Tumenalie adace A hj pear lll poddlns vu aves cluacom, ale poten tains Ito se bvinte So al Er pean ‘ls doa, Jen nn! eda ae nat ico imc Ao Zon eda sto dole Si dobra vida jot ada lop plot dl tpn da jt ined beat Ese ree vel Ton tnd se meta toda te. Pose oe SS Pana reco oo Fog se malo ur a el stare Jugoslavie. I seda ti pilotlizlazeu javnost ina radi tn bal some Dua niga chen hd Md vreme svaki dan susretali NLO kada su ueletai* Ovo nije naugno razmiljanje. U nauci se ove di | Ovo susvehipoteze. Meni e sada najednostaiji moguel 4a su to zapravo neki Spijunskd avion. Pre vile od Postojao je avon koje mogao da lei brzinom ods Bilo ko u takvojstuacji bi mogao da ate da je video | jedna stvar to su neidentfikovaniletetiobjekt.. > “POPULAR SCIENCE / NOVEMBAR 2013Eucerin oe Volume-Filler vra¢éa licu mladalaéki izgled Novi preparati u borbi protiv starenja, Eucerin® Volume-Filler, sadrZe magnolol, oligo peptide i hijaluronsku kiselinu. Redovnom upotrebom, nadoknaduju volumen koze i redefiniSu konture lica 2cientkinje koje poseéuju dermatologe kako bise podvrgle tretmanima za podmladivanje éesto svoj ie opisuj kao umomo',,pod stresom"Il,tuino” Mnoge od nih neshvataja {a bore nisu jen 2nak starenja kaze ,Gubitak volumena je tipican fenomen ko) se pojaijuje u procesu starenja kaze Stefanie CConzelmann,direltorka edeljenjazarazvo|dermokozmetie u kompanji Beiersdorf AG ,Vremenom kaza gubielastignast i volumen, te samim tim | konture lca postajumanje definisane’ Gubitak volumena ni da nage lice tagleda umorno | pod stresom, a ponekad éakitulno. U saad sa ‘dermatolozima Eucern®stradivackicentar je godinama razvj efkasno reSenje za spretavanje gubitka volumena i zatezanje kate ia Gubitak votumena - kijuéni aspekt starenja koi Postal étavnizfaktor koji doprinose gubitiu volumenaistarenju lia. Usvakom sloju kaze odvijajuse raat proces Ugomnjem slo, epidermisu, proizvod se manje ipa a obnavianje celia je sporie. Celie kode proizvode manje hijaluronske kseline ij je zadatak da hid bog svega ovoga kata postaje gruba i suva. Sledeei cub si je dermis, koji svake godine gub po jedan procenat kolagens,Ovo je jedan od razlaga Sto koza postaje manjeelasténa, a cte lca su manje defnisane ‘objaSnjava Stefanie Conzelmann. Subuts slo masnog tkva,postae sve tanji Sto dovodi do promena crta lca kao do pojave upalh cbraza ‘Trostruka borba protiv gubitka volumena Usaradniji sa dermatolozima, Eucern®istrazivacki centar razvio je Eucerin® Volume Fil, inj preparata koja se bor rotivgubitka vyolumena, Visokoefkasna formulacijasadra tr aktvna sastojka svaki ‘od nh delujena odreden’sloj kaze. Magnolol dobijen zeksrakta kore magnolie, oboliava aged kate take ft utige na povecanje boa ela koje kali dajuvolumen. Oligo peptid stimullu proizvadnju kKolagena,jatalu metabolzam koe i pospetuju interakcjulamedu Cla Hijaluronska kselina pobolfava hidratad\u kote | smanjuje dubinu bor, DDodstno, preparatsadeSe 15 SPF i UVA zat, 2a preveneiju uncer lzazvanog preveremenog staenja kate. ‘Anti age preparati za sve tipove koe linia i dermatolodkaispitvanja

You might also like

• Bug Broj 290

  

  Document132 pages

  Bug Broj 290

  ekrp1

  No ratings yet
• Bug Broj 279

  

  Document135 pages

  Bug Broj 279

  ekrp1

  No ratings yet
• Bug 289

  

  Document126 pages

  Bug 289

  ekrp1

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Strucnjak Za Vrt-Penjacice

  

  Document81 pages

  Strucnjak Za Vrt-Penjacice

  Vojislav Ribar

  100% (1)
• Mreza 2014-05

  

  Document100 pages

  Mreza 2014-05

  ekrp1

  No ratings yet
• PCChip 222 - Studeni 2013.

  

  Document132 pages

  PCChip 222 - Studeni 2013.

  Dražen Horvat

  No ratings yet
• Bug 277

  

  Document121 pages

  Bug 277

  ekrp1

  No ratings yet
• MAKE Magazine PDF

  

  Document100 pages

  MAKE Magazine PDF

  ekrp1

  100% (4)
• Bug Broj 275

  

  Document125 pages

  Bug Broj 275

  ekrp1

  No ratings yet
• MAKE Magazine - Vol 42

  

  Document116 pages

  MAKE Magazine - Vol 42

  LuisCastillo

  100% (4)
• The Hackers Manual 2016 PDF

  

  Document178 pages

  The Hackers Manual 2016 PDF

  ekrp1

  100% (1)
• American Machinists Handbook1914

  

  Document709 pages

  American Machinists Handbook1914

  mnmiteff

  No ratings yet
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5794)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (400)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (537)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (895)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (838)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (588)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (73)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1891)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (599)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (440)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1090)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (344)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1015)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (806)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1712)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1839)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (121)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1937)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2322)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4609)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2102)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4200)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1103)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (821)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)