Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Bajic Brkovic M Odrzivi Razvoj I Nove Tendencije U Urbanistickom Planiranju - Compressed

    Uploaded by

    Jason Spencer
    9 views12 pages
    Uvod u urbanisticko projektovanje

    Original Title

    Bajic Brkovic M Odrzivi Razvoj i Nove Tendencije u Urbanistickom Planiranju.compressed

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Uvod u urbanisticko projektovanje

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    9 views12 pages

    Bajic Brkovic M Odrzivi Razvoj I Nove Tendencije U Urbanistickom Planiranju - Compressed

    Uploaded by

    Jason Spencer
    Uvod u urbanisticko projektovanje

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 12
    ODRZIVI RAZVOJ I NOVE TENDENCIJE U URBANISTICKOM PLANIRANJU. uvop Osamdesete i devedesete godine su period u kome dolazi do znagajnih pomeranja po mnogim pitanjima planiranja urbanog i prostornog razvoja. OdrZivi razvoj, Agenda 21, Habitat agenda, lokalne incijative, akteri Tokalni akcioni planovi, isl, su deo novog vokabulara struke na kraju dvadesetog veka. Po nekim misljenjima pomaci su u tesnoj vezi sa opStim promenama u svetu i rezultat pokreta koji zagovara globalizaciju pa se kao fakav odra?ava na sve aspekte razvoja druitva, posledino i na oblast prostomog razvoja i planiranja, po drugima u pitanju je samo odgovor nia nemo¢ prethodne prakse i pokuSaj da se na neodgovorena i stalno tvorena pitanja reaguje na ne&to drugadiji natin i ponudi potencijalno efikasniji nagin razreSavanja problema. Pomeranja o kojima je ret deSavaju se u mnogim zemljama. Interesantno je primetiti da nisu pokrenutiniti su rezultat sistemskog pristupa pitanjima razvoja odnosno planiranja. Okvir im daju medunazodne institucije a recimecuju se kroz makro regionalne inicijative i pojedinatma nastojanja najéeSce u okvira projekata koji se iniciraju i ealizuju na lokalnom nivou. Zapravo, mo%e se govoritio specifiénom inkrementalnom preobraaju discipline, gde svaki novi uspeSan plan, projekat ‘ili realizacija donosi pomak. Tako se odigrava “tihi prelaz” ka novim oblicima delovanja u pitanjima prostomog razvoja odnosno menja se ukupna planerska praksa. Situacija nije vezana samo za jednu zernlj dolazilo do znagajnih unapredivany bili skoro iskjudivo vezivani za SAD, Englesku i joe nekoliko zemalja Evrope, dok su ih druge drZeci ih za uzor sledili i dopunjavali, danas je slobalna slika razvoja discipline znatajao drugatija. Interesantai i podsticajai primeri dolaze kako iz jenih tako i iz zemalja u razvoju, na sceni je razmena iskustava i miljenja koje do sada nismo imali prilike da iskusimo. S druge strane, uticaj koje medunarodne institucije i medunarodna regionalna ppovcezivanja imaju komparativno je vedi i znaéajniji nego ito je to ranije bio sla}. Zaokupljeni sopstvenim problemima u zemlji, medutim, nismo u situaciji da ove promene pratimo i da u njima uéestvujemo na odgovarajuct nagin. Cak je i uloga posmatraéa znamo oteZana te naga struéna javnost uglavniom nema odgovarajuéih informacija ili su saznanja o “zbivanjima” samo eho stvarnih dogadaja’ U tora smislu, éini se Korisnim da se da jedan pregled 0 ve¢ postignutim promenama struke danas u svetu, Namera nije da se pojedinatna pitanja razmatraju i pretresaju detalino vec da se skiciraju glavni pravei promena i uukaie na znatajnije pomke, Namera nije ni da se povlati paralela sa naom praksom nti da se na ovaj nagia nao) profesionalnoj javnosti nude novi obrasci ili uzori. Ukazivanje na 2bivanja u drugim sredinama ima za cil} pre svega da informise, a potom i da doprinese tekucoj raspravi o mogucim promenama kod nas. ODRZIVI RAZVOJ KAO NOVA DOKTRINA Saznanje 0 konfliktima i problemima koji nastaju iz suprotstavljeno postavijenih zahteva i ciljeva ekonomskog razvoja i odrZanja kvaliteta Zivotne sredine, i narodito, eksploatacije neobnovijivih resursa je izrodilo ideju o moguéem drugaéijem pristupu koje bi teZilo sinhronizaciji i meduzavisnosti: razvoj se ne moze odvijati u okruéenju koje propada, nti biti baziran na opadajucim i sve teze dostupnim resirsima. Ideja ‘0 odrZivosti je, zapravo i zateta u veri sa koriSenjem obnovljivih resursa, ito u znazenju da je neka aktivnost odrdiva ukoliko se moze odvijati u nedogled; ukoliko se obnovijivi resurs eksploatise i koristi bréz nego Sto mode da se obnovi (regeneriSe) resurs Ge se verovatno smanjivati i njegovo koriScenje onda nije odréivo. U prvo vreme se odrdivost poistovecivala sa pokretom zastite i unapredenja Zivotne sredine, ili tumavila kao jedan od oblika delovanja pokreta environmentalista ili ekologa. Medutim, iako bliski_ u nekim domenima i po mnogim. pitanjima u évrstoj vezi, vrlo brzo se pokazalo da se radi, zapravo, o nezavisnim i samosvojninn Konceptima. Pre svega u osnovnom tumagenju koje u shiaju ocraivog razvoja podrazumeva primenu principa i pravila odrZivosti u mnogim sferama Ijudskog delovanja, dok je u slu¢aju environmentalsta.polje interesovanja omedeno parametrima prirodnog okruzenja. Odréivost je zatno Siri pojam, sveobuhatniji i slozeniji. Danas se zapravo govori o kompleksnim vezama izmedu kulture jecinog drustva i fizickog okruzenja kao novom okviru. Tako su jednako relevantni i socijalna odrZivost, ekonomska odrZivost ili institucionalna odrZivost. Odréivi razvoj seu tom kontekstu definige kao proces soci ukojoj se sve vitalne funkeije zajednice odrZavaju u nedogled i bez, ugorzavanja osnove na kojoj baziraja, i to u domenu: (I) instinucija zajednice (2) sredstava za proizvodnju (3) infrastrukture (4) prirodnih resursa (5) humanih resursa, (6) Zivotne sredine. U tom smislu se pravi i razlika izmedu rasta i razvoja. Rast podrazimeva stalno povecanje potroinje i ne mode biti odrZavano u nedogled u okruZenju konaénih resursa. Razvoj, s druge strane, donosi poboljanje u kvalitetu Zivoljenja nezavisno od povecanja potroSnje, i kao takav moze biti odrZi. Ziveti odréivo znazi razumeti i prihvatati konsekvence pripadanja jednoj vecoj zajednici Zivota, i postati vide svestan efekata sopstveaih akcija na budude generacije i na druge vrste sa kojima delimo Zivot na ovo} planet. Buduéi da je koncept odrZivosti relativao nov i da je esto u suprotnosti sa postojecim paradigmama socijalnog i ekonomskog Zivota, obezbedivanje da “odrZivost bude odrZiva” zapravo zahteva novu etikuy 2ivijenja. Uslov da se u tim namerama uspe je da odrdivost postane novi obrazac funkcionisanja svih sektora i nivoa drutva- pojedinaca, organizacija i zajednica. OdrZivost se moZe postidi bez odbacivanja mnogih Koristi i prednosti koje je razvoj tehnologije doneo savremenoj civilizaciji, pod uslovom da i tehnologija postuje granice koje koncept postavlja (UNEP, 1995). Na mnogim mestima se Koncept odrZivog razvoja vezuje za poznati Brutland izveStaj i rad Svetske komisi za Fivotnn sredinu i razvo}. Medutim, koreni seZu u daleke sedamdesete i UN Konferenciju o Zivotnoj sredini, odriane Stokholmu, na kojoj se okupilo 113 predstaynika zemalja sveta da razmotre posledice rastuée krize Yivotne sredine, odnosno prirodnog okruzenja uopite. Konferencija je rezaltirala dokumentom- Stokholmskom deklaracijom, kao osnovom za dalju medunarodnu saradnju na ovome plant. Na sastanku Svetske Komisije za Zivotnu sredinu i razvoj, 1987 godine, odrZivi razvoj je definisan kao “razvo} koji je u skladu sa potrebama sedaSnjih_generacija a koji istovremeno ne ugrozZava mogucnosti buducih generacija da zadovolje svoje vlastite potrebe”. Poseban znagaj 22 globalizaciju koncepta je imao Svetski samit u Rio de Zaneira 1992 koji je podertao sa Jjedne strane postojece probleme razvoja a sa druge ukazao na mogucnost da se na njih deluje sa ciljem da se “uspostavi novo i pravednije globaino partnerstvo kroz uspostavijanje novih nivoa kooperacije medu

    You might also like