BIBLIOTEKA

SAVREMENE FILOZOFIJE

SIMPOSION
STRANI AUTORI

UREIVAKI ODBOR
ALEKSANDAR KRON,
MIHAILO MARKOVI, urednik
BRANKO PAVLOVIC
SVETOZAR STOJANOVIC

ERNEST NEJGEL

STRUKTURA
NAUKE
PROBLEMI LOGIKE NAUNOG OBJANJENJA

UVODNA STUDIJA I PREVOD SA ENGLESKOG

ALEKSANDAR KRON

N O L I T BEOGRAD 1974

Naslov originala:

ERNEST NAGEL
THE STRUCTURE OF SCIENCE
PROBLEMS IN THE LOGIC OF
SCIENTIFIC EXPLANATION
HARCOURT, BRACE WORLD, INC. NEW YORK BURLINGAME
COPYRIGHT 1961

SADRAJ

Aleksandar Kron, Filosofija nauke Ernesta Nejgela................................. IX

Predgovor

XXXVII

1 UVOD: NAUKA I ZDRAV RAZUM

2. MODELI NAUNOG OBJANJENJA ......................................................... 13

I. Primeri naunog objanjenja
13
II. etiri vrste objanjenja
18
III. Da li nauke objanjavaju?
23
3. DEDUKTIVNI MODEL OBJANJENJA ................................................
I. Objanjenje pojedinanih dogaaja
II. Objanjenje zakona
III. Optost u objanjenjima
IV. Epistemoloki zahtevi u objanjenjima

25
26
28
31
36

4. LOGIKI KARAKTER NAUNOG ZAKONA

I. Akcidentalna i nomika univerzalnost
II. Da li su zakoni logiki
nuni?...................................................
III. Priroda nomike univerzalnosti
IV. Protivinjeniki univerzalni iskazi
V. Uzroni zakoni

41
42
46
49
60
65

5. EKSPERIMENTALNI ZAKONI I TEORIJE

I. Osnove na kojima poiva razlika
II. Tri osnovne komponente u teorijama
III. Pravila korespondencije

70
72
80
86

6. GNOSEOLOKI STATUS TEORIJA

I. Uloga analogije
II. Deskriptivna shvatanja teorije
III. Instrumentalistiko shvatanje teorije
IV. Realistiko shvatanje teorije

....

95
96
105
114
125

VI
7. OBJANJENJA U MEHANICI I MEHANIKA KAO NAUKA ........ 136
I. Sta je objanjenje u mehanici?
136
II. Logiki status mehanike kao nauke ............................................. 154
8. PROSTOR I
GEOMETRIJA
...................................................................
I. Njutnovo
reenje
.........................................................................
II. Cista i primenjena geometrija

179
179
189

9. GEOMETRIJA I FIZIKA
I. Alternativne geometrije i njihovi uzajamni odnosi
II. Izbor geometrije
III. Geometrija i teorija relativnosti

206
206
223
236

10. UZROCNOST I INDETERMINIZAM U FIZICI

I. Deterministika struktura klasine mehanike
II. Alternativne deskripcije fizikih stanja
III. Jezik kvantne mehanike
IV. Indeterminizam kvantne teorije
V. Princip uzronosti
VI. Sluajnost i indeterminizam

245
246
252
260
270
280
287

11. REDUKCIJA TEORIJA

I. Redukcija termodinamike na statistiku mehaniku
II. Formalni uslovi redukcije
.........................................................
III. Neformalni uslovi redukcije
IV. Uenje o emergenciji
V. Celine, zbirovi i organske celine

298
300
306
317
325
337

12. MEHANIKO OBJANJENJE I ORGANICISTIKA BIOLOGIJA ..

I. Struktura teleolokih objanjenja
,
II. Stanovite organicistike biologije

353
356
381

13. METODOLOKI PROBLEMI DRUTVENIH NAUKA

397
I. Oblici kontrolisanog istraivanja
400
II. Kulturni relativizam i drutveni zakoni
408
III. Znanje o drutvenim pojavama kao drutvena promenljiva ....... 414
IV. Subjektivna priroda predmeta drutvenih nauka
421
V. Uticaj vrednosti na socioloko istraivanje
431
14. OBJANJENJE I RAZUMEVANJE U DRUTVENIM NAUKAMA .... 447
I. Statistike generalizacije i njihova objanjenja
447
II. Funkcionalizam u drutvenim naukama
462
III. Metodoloki individualizam i interpretativna nauka o drutvu ..... 476
15. PROBLEMI LOGIKE ISTORIJSKOG ISTRAIVANJA
I. Sredinja taka u prouavanju istorije
II. Objanjenja po verovatnoi i genetika objanjenja
III. Najei problemi istraivanja u istoriji
IV. Determinizam u istoriji

487
487
491
513
528

FILOSOFIJA NAUKE
ERNESTA NEJGELA

Knjiga koja je pred nama jedno je od najznaajnijih dela filosofije nauke ovoga veka. U njoj se ne izlae, bar na prvi pogled, nikakva odreena filosofska teorija o nauci. Njen pisac, Ernest Nejgel,
posvetio je svoj ivot prouavanju i razumevanju onih bitnih odlika
naunog metoda koje odreuju duh same nauke i njene granice. Ali
Nejgelove misli o tome sadre i filosofsku poruku: nauni metod je
jedinstvena racionalna struktura koja proima svako pravo nauno
istraivanje i ogleda se u svakom proizvodu tog istraivanja. Svrha
onog ljudskog poduhvata koji se zove nauka sasvim je providna:
nauka nam daje sisteme i pojmovne okvire objanjenja svega onoga
to smatramo naim iskustvom, shvaenim u najirem smislu te reci.
Takva filosofska poruka moe nam izgledati pomalo trivijalna,
jer kao da nam saoptava neto to smo oduvek znali. Zar ona nije u
duhu one filosofske tradicije koja je i danas prisutna u pozitivizmu i
naturalizmu?
Mada je po mnogim svojim odlikama Nejgelova misao sasvim
bliska pozitivizmu, naroito u delu Logic ivithout Metaphysics, delo
koje je pred nama predstavlja pravi izuzetak u anglosaksonskoj literaturi koja se odnosi na filosofske probleme nauke. Zadravajui sve
dobre osobine pozitivistikog naina miljenja (preciznost u logikim
analizama, koju je nauio od Karnapa, poznavanje nauke i razumevanje njenog duha, to je stekao pod uticajem Filipa Franka, opreznost u izvoenju dalekosenih zakljuaka i potovanje iskustvenih
injenica, to je u skladu s tradicionalnim skepticizmom britanske
filosofije), Nejgel ne ispoljava ni Karnapovu odbojnost prema metafizikim pitanjima niti jednostranost drugih pozitivista koja se ogleda
u preuveliavanju vanosti empirijskog znaenja naunih iskaza ili u
preteranom naglaavanju znaaja eksperimentalnih postupaka. Nejgel
zna koliko su vani teorijski termini nauke za koje je teko nepo-

X
sredno vezati neke eksperimentalne postupke, a poznata mu je i
vanost onog apstraktnog pojmovnog skeleta koji jednu naunu
teoriju ini celovitom (ne treba zaboraviti da je Nejgel bio u urednitvu asopisa The Journal oj Symbolic Logic u prvim godinama
njegovog izlaenja). On se ne ustruava ni od prouavanja istorije
jedne nauke, znajui da e ono dati sasvim novu dimenziju njegovom
sagledavanju nekog teorijskog pitanja. Najzad, on e uzeti u obzir
drutvene i psiholoke odlike intelektualne klime u kojoj je nastala
nauna teorija koju on prouava.
Po dvema osobinama Nejgelovog naina rasuivanja koje smo
istakli na kraju, njegova filosofija izlazi iz okvira klasine pozitivistike tradicije i pojavljuje se kao pretea sasvim novim strujanjima
u filosofiji nauke strujanjima koja se ispoljavaju tek u novije
vreme i koja se odlikuju oivljavanjem interesovanja za istoriju na-|
unih teorija i one mnogobrojne psiholoke okolnosti koje ine drutvenu i istorijsku scenu na kojoj se odvija ivot jedne nauke.
Zahvaljujui svom ogromnom naunom obrazovanju, Nejgel
se lako snalazi u geometriji i fizici, u mehanici i biologiji, uoavajui
ono to je u tim oblastima od najveeg intelektualnog znaaja. On se
uputa i u razmatranja metoda drutvenih nauka i istorije, verujui
da svi ti metodi moraju biti slini, da moraju imati istu racionalnu
strukturu, i da sve nauke, posmatrane bar iz jednog teorijskog ugla,
moraju imati bar jednu zajedniku svrhu.
Razmiljajui o odlikama Nejgelovog naina miljenja, teko
bi bilo odrediti da li je re o jednom prihvaenom filosofskom stanovitu, kao to bi isto tako bilo teko izgraditi jednu filosofsku teoriju,
polazei od tih odlika. Pa ipak, iako moda nije re o jednoj filosofiji
koja bi imala svoje jasno ispisane pretpostavke, a sigurno nije re
ni o kakvoj dogmi, Nejgelov nain miljenja poseduje doslednost i
ispoljava jedno filosofsko, to e rei ivotno opredeljenje.
Nauka je deo drutvenog ivota posveen istraivanju. U naoj civilizaciji ona je sve vaniji deo tog ivota, pa izgleda ak da i
opstanak civilizacije zavisi u izvesnoj meri od nauke. Nejgela, meutim, nauka ne zanima kao deo drutvenog ivota; on je posmatra kaoi
deo intelektualnog drutvenog tla, kao aktivnost ije zakone i teorij-'
ske plodove eli da odgonetne. U tom nastojanju on se slui poukama
koje je ve u odgonetanju stekao; on se zalae za odsustvo apriornih,
ocena o nauci, za potpunu otvorenost i spremnost da se napuste
pretpostavke za koje smo verovali da se mogu potvrditi, ukoliko nam
to nalae neko novo svedoanstvo.
Budui da je cilj naunog istraivanja video u pruanju objanjenja koja se mogu opravdavati, obrazlagati i potvrivati, Nejgel
je morao da kae i na ta se ona odnose. U tom pogledu on je bio
sasvim jasan: osnova i izvor potrebe za istraivanjem je svakodnevno
iskustvo ili, kako on kae, zdrav razum". Svakodnevno iskustvo
predstavlja hrpu navika, vetina, znanja, zdravorazumskih metoda i
sposobnosti da se upotrebe najraznovrsnija orua ukratko, elo-

XI
kupna ljudska praktina delatnost. Ta praktina osnova, ma kako
uska ona bila, postojala je i pre poetaka moderne civilizacije; moglo
bi se rei (mada se Nejgel ne slui takvim recnikom) da je ta osnova
bila rezultat istorijskog razvoja o kojem se sa sigurnou ne moe
mnogo govoriti. Nema sumnje da se ta osnova morala obogaivati i
proirivati sve dok se na njoj nisu pojavila prva nauna znanja iz
geometrije, nastala iz praktinih potreba merenja zemljita, iz mehanike, nastala iz potreba graevinarstva i vojnih vetina, iz biologije,
nastala iz potrebe da se zatiti ljudsko zdravlje, kao i mnoga druga
znanja u kojima bismo jedva prepoznali tragove naunosti u dananjem smislu te reci. Ta su znanja bivala postepeno utkana u onu
istu osnovu na kojoj su ponikla u svakodnevno iskustvo irei
je i produbljujui.
Slino je i sa znanjima modernih nauka: zahvaljujui tehnologiji i tehnici, opredmeeno nauno znanje sastavni je deo naeg
svakodnevnog ivota. Ova injenica ne znai da su nauna znanja
svojina veine ljudi; materijalni rezultati nauke mogu se koristiti i
bez posedovanja bilo kakvih znanja, a pogotovo bez svesti o prirodi
naunog postupka. Pre nego to se ponemo baviti pitanjima koja se
odnose na nauni metod, moramo rei da je odnos izmeu dananjeg
svakodnevnog iskustva i moderne nauke u mnogo emu slian odnosu
izmeu svakodnevnog iskustva starih Egipana i nauke njihovog vremena: ba kao i tada, nauka postaje deo svakodnevnog iskustva, a to
iskustvo ne prestaje da biva osnova na kojoj se razvija nauka.
Svakodnevno ili zdravorazumsko iskustvo je ona vrsta podloga u koju Nejgel ne sumnja i koja moe posluiti kao predmet, okvir
i izvor naunog istraivanja. Nejgel ne postavlja pitanje otkuda nam
to svakodnevno iskustvo i da li je ono pouzdano. Za njega je ono
nesumnjivo kao neto to je dato, kao sastavni deo nas samih i ljudske
zajednice, kao neto postojano, mada je nesistematino, ponekad protivreno, maglovito, neralanjeno i neobjanjeno.
Zbog svega toga prve stranice ove knjige posveene su razlikama izmeu svakodnevnog iskustva i nauke. Nejgel razmatra one,
moda povrne, ali ve na prvi pogled jasne odlike nauke koje joj
daju prednost pred zdravorazumskim znanjem, da bi zakljuio kako
je osnovni zadatak naunog poduhvata da doe do sistematinih i pouzdanih objanjenja neega to znamo na osnovu zdravorazumskog
iskustva. Zato je nauno objanjenje osnovni predmet Nejgelovog
razmiljanja. Da bismo to razmiljanje mogli pratiti, moramo imati
na umu okolnosti u kojima se ono javlja.
U irokom podruju filosofije nauke, teorija objanjenja predstavlja sredite oko kojeg se razvrstavaju skoro sva filosofska pitanja
vezana za nauku. Evropska filosofija poznaje dva tradicionalna stanovita o prirodi objanjenja. Jedno od njih vezuje se najvie za Galileja, mada su mu izvori mnogo stariji, a drugo za Aristotela, Prvo
stanovite poznato je pod razliitim imenima, najvie pod imenom
mehanistiko", i sastoji se u tvrdnji da objanjenja treba da budu

XII
uzrona (ponekad se to tvrdi u irokom i neodreenom znaenju te
reci) i da omoguuju predvianja. Drugo stanovite poznato je pod
imenom finalistiko" i sastoji se u tvrdnji da objanjenja treba da
omogue teleoloko razumevanje injenica, to e rei da treba da
omogue razumevanje tih injenica s obzirom na neku svrhu. Prvo
stanovite se u uproenoj predstavi vezuje za nauke o prirodi, a drugo za nauke o drutvu i istoriji.
Pozitivistiki nastrojeni filosof i devetnaestog i dvadesetog
veka zauzimali su sasvim odreen stav prema ovim dvema tradicijama. Iako se u naunom istraivanju mogu javljati razliiti sadraji.l
smatraju_oni, nauni metod koji se primenjuje u svakom takvom istra-j
ivanju mora biti isti; drugim recima-,'nauni metod je jedinstven./
Razvijene prirodne nauke, a naroito matematika, odreuju merila
koja nauni metod mora zadovoljiti u svakom istraivanju, ukljuujui i istraivanja u oblasti drutvenih nauka i istorije. Ova merila
predstavljaju uslove koje treba da zadovolje mehanistika ili kauzalna objanjenja. Finalistika ili teleoloka objanjenja treba ili odbaciti kao nenauna ili ih osloboditi animistikih i vitalistikih sastojaka
i tako ih pretvoriti u mehanistika ili kauzalna.
Krajem devetnaestog veka javila se reakcija na pozitivistiku
filosof i ju, naroito meu nemakim filosof ima istorije, istoriarima
i sociolozima. Svi su se oni slagali u uverenju da prirodne nauke ne
mogu da prue obrazac racionalnog razumevanja stvarnosti. Neki od
ovih mislilaca naglaavali su razliku izmeu onih nauka u kojima se,
prema njihovom miljenju, vre uoptavanja iskustva i u kojima se
mogu vriti predvianja, od onih drugih u kojima ljudski um nastoji
da shvati pojedinane i jedinstvene odlike predmeta njihovog prouavanja. Vindelband je uveo izraz nomotetike" nauke za one nauke/1
u kojima se utvruju zakoni i izraz ideografske" nauke za one u
kojima se opisuje pojedinano. Nemaki filosof istorije Drojsen uveo
je izraze objanjenje" i razumevanje" koji i danas oznaavaju dva
osnovna pojma u raspravama o prirodi nauke. Prema Drojsenovom
miljenju, prirodne nauke nastoje da prue objanjenja; istoriari nastoje da razume ju pojave kojima se bave. Diltaj je razradio Drojsenove misli i itavo podruje u kojem se deava razumevanje nazvao
je podrujem duhovnih nauka.
Oivljavanje pozitivizma u ovom veku, u vidu logikog pozi-;
tivizma ili logikog empirizma, bilo je praeno korienjem rezultata
moderne logike. Doprinos analitike filosofije metodologiji i filosofiji nauke bilo je svakako u pozitivistikom duhu, to e rei u duhu
onog stanovita koje se naziva mehanistikim.
Problemi naunog objanjenja dobili su u analitikoj filosofiji
veliki podsticaj u lanku Karla Hempela Funkcija optih zakona u
istoriji" (Carl Hempel, The Function of General Laws in History")
koji je objavljen 1942. Teorija objanjenja koju je izgradio Hempel
postala je obrazac takve teorije u velikom delu analitike filosofske
tradicije. Ono bi se moglo opisati na ovaj nain.

XIII
Pod objanjenjima podrazumevamo odgovore na pitanja koja
poinju sa zato". Takva pitanja podrazumevaju jedan iskaz (eksplanandum ili eksplikandum) E za koji nam je poznato da je istinit (samo
pitanje glasi Zato E?"). Ako E, na primer, tvrdi da se desio neki
dogaaj e, onda pitanje koje zahteva objanjenje glasi: Zato se dogaaj e desio?" Objanjenje dogaaja e sastoji se u navoenju nekih
drugih iskaza, recimo Ei, . . . , Em, koji se odnose na dogaaje eh
. . . , em, i iskaza Li,..., Ln, koji predstavljaju naune zakone, pri
emu iskaz E moe logiki da se izvede iz E b . . . , Em, Li, . .. , Ln. Ovaj
tip objanjenja fon Riht (von Wright) naziva supsumtivni (u najveem delu anglosaksonske literature taj tip je poznat kao Covering
Law Model). U najjednostavnijem sluaju on se sastoji u podvoenju
dogaaja e pod neki od zakona Li
Ln; tanije reeno, takvo objanjenje se sastoji u pokazivanju da e nije nita drugo nego poseban
sluaj vaenja nekog opteg zakona (otuda oba pomenuta naziva). Dogaaji ei, .. . , em predstavljaju specifine uslove na koje se ti zakoni
primenjuju.
U Hempelovom modelu objanjenja postoje dve podvrste: deduktivno-nomoloka objanjenja i objanjenja po verovatnoi ili induktivna. Prvu podvrstu smo ve opisali. Neka eksplanandum E u
induktivnom objanjenju bude opet iskaz o pojedinanom dogaaju e;
tada se induktivno objanjenje sastoji u navoenju drugih iskaza
Ei,..., Em o drugim pojedinanim dogaajima eh ..., em; kada znamo
da su se ovi drugi dogaaji desili, onda nam dogaaj e izgleda verovatan. U takvom objanjenju podrazumevaju se zakoni Li, .. ., Ln
koji tu verovatnou odreuju.
Induktivno objanjenje razlikuje se od deduktivno-nomolokog po tome to se e nije morao desiti ak i kada su se desili dogaaji ei,..., em. Deduktivno-nomoloko objanjenje treba da nam
prui odgovor na pitanje zato se dogaaj e ipak desio kada su se
desili dogaaji ei, . . . , em; induktivno objanjenje nam samo kae da
je e verovatan u odnosu na e\,..., em. Deduktivno-nomoloko objanjenje nam kae zato je e morao da se desi; induktivno objanjenje
nam kae zato je e trebalo oekivati.
U Hempelovoj teoriji objanjenja ne pominje se re uzrok
u samoj definiciji objanjenja. Hempel odreuje jedan pojam objanjenja koji je iri od pojma uzronog objanjenja. Uostalom, re
uzrok" je viesmislena i potrebno je razlikovati bar dva njena znaenja. U irem znaenju te reci, svako objanjenje, naroito deduktivno-nomoloko, predstavlja utvrivanje uzroka pojave koja se objanjava. U tom smislu se ponekad kae da je gravitacija jedan od
uzroka to tela bez oslonca padaju na zemlju i, uopte, kae se da je
poznat uzrok" neke pojave ako postoji objanjenje te pojave. U
uem smislu, uzrono objanjenje je ono u kojem se javljaju uzroni
zakoni jedna posebna vrsta iskaza koja tvrdi postojanje funkcionalne veze odreenog tipa.
Hempelova teorija objanjenja postala je sinonim pozitivistikog shvatanja objanjenja. Osnovno pitanje koje se postavilo u filoso-

XIV
fiji nauke bilo je pitanje da li sva objanjenja imaju jedan od poraenuta dva Hempelova oblika, Antipozitivistiki nastrojeni filosofi
tvrdili su i tvrde da Hempelova teorija ne moe da obuhvati teleoloka objanjenja.
Oblast teleologije i teleolokih objanjenja moe takoe da
se podeli na dve podoblasti: na podruje u kojem se ispoljavaju organske celine, funkcionalnost i usmerenost ka nekom cilju, i na podruje u kojem se ispoljavaju svesni ciljevi i nainere, to e rei na
podruje ljudske aktivnosti. Bioloke nauke pruaju objanjenja o
pojavama iz prvog podruja, a drutvene nauke naroito psihologija i istorija iz drugog.
U lanku Ponaanje, svrha i teleologija", Rozenblut, Viner
i Bigelou (Rosenblueth, Wiener & Bigelow, Behavior, Purpose, and
Teleologv") pokuali su 1943. da supsumcionistiki tip objanjenja
proire tia oblast biologije i nauke o ponaanju. Oni su svrhovitost
objasnili kao negativnu povratnu spregu, to e rei da su svrhovito
ponaanje posmatrali kao rezultat delovanja dva kauzalna sistema.
Sistemi sa negativnom povratnom spregom predstavljaju primere homeostatikih sistema ili sistema sa samoregulacijom. Pisci pomenutog
lanka tvrdili su da se svrhovitost, usmerenost nekog sistema ka odreenom cilju, moe objasniti isprepletanou uzronih sistema.
Teorija sistema sa samoregulacijom, koju su predloili Kozenblut,
Viner i Bigelou moe se shvatiti kao proirenje supsumcionistike
teorije objanjenja; nije, meutim, izvesno da li analiza takvih sistema moe da se svrsta u deduktivno-nomoloka objanjenja. Sasvim je sporno da li takva analiza prelazi okvire biologije i da li moe
da se primeni u razmatranju ciljeva ljudskih akcija. Veina analitikih filosofa smatra da ovo stanovite spada u supsumcionistiku teoriju objanjenja i da se na taj nain moe objanjavati ljudsko ponaanje. Pa ipak, neki analitiki filosofi se s tim ne slau. Filosofi
istorije zameraju ovom stanovitu to to se u njemu ne uzima u obzir
injenica da se u objanjenjima istorijskih dogaaja vrlo retko pominju opti zakoni. Hempel je smatrao da su opti zakoni u istoriji
suvie sloeni i da nae znanje o njima nije nikada dovoljno tano.
Objanjenja koja daju istoriari su u izvesnom smislu nepotpuna i
eliptina; ona su samo skice za objanjenja. Hempelovo miljenje se
veoma razlikuje od Poperovog prema kojem u objanjenjima istorijskih dogaaja nema optih zakona zato to bi takvi zakoni bili suvie
trivijalni da bi bili pomenuti.
Zanimljivo miljenje o objanjenju istorijskih dogaaja izneo
je Drej u knjizi Zakoni i objanjenje u istoriji 1957. (William Dray,
Laivsand Explanation in History). Prema tom miljenju, objanjenja
istorijskih dogaaja uopte ne poivaju na optim zakonima. Na taj
nain Drej potpuno odbacuje supsumcionistiku teoriju objanjenja
u istonji. Formulisanje optih zakona u istoriji zahtevalo bi opisivanje toliko specifinih uslova u kojima bi oni trebalo da vae da bi
se takvi opti zakoni odnosili samo na specifine sluajeve, pa ne bi
bih opti.

XV
Poseban doprinos Dreja sastoji se u ukazivanju da u istorijskim objanjenjima najvanije mesto pripada objanjenju ljudskih
akcija. Prema njegovom miljenju, objasniti jednu akciju znaci pokazati da je ta akcija bila racionalna u datim uslovima. Pri tome izuzetnu ulogu imaju procene vrednosti.
Objanjenjem ljudskih akcija bavila se uspeno Anskombova
u knjizi Intencija (Elisabeth Anscombe, Intention, 1957). Ona je pokazala da ponaanje koje je usmereno ka nekom cilju, koje je zasnovano
na nameri, ne mora izgledati svrhovito ako se posmatra iz drugog
ugla; objanjenje akcije zavisi od toga kako je ta akcija opisana i
shvaena.
Anskombova je ukazala i na takozvani praktini silogizam i
njegov znaaj u objanjavanju akcija. Velika premisa takvog silogizma pominje cilj akcije, mala premisa povezuje akciju s ciljem kao
to se sredstvo povezuje s ciljem, a zakljuak se sastoji u primeni tog
sredstva u postizavanju cilja. Praktino rasuivanje ima veliki znaaj
u objanjavanju i razumevanju akcija i predstavlja alternativu supsumcionistikoj teoriji. U stvari, knjige Dreja i Anskombove predstavljaju sponu izmeu teorije akcije i teorije objanjenja u okviru
analitike filosofije. U knjizi arlsa Tejlora Objanjenje ponaanja
(Charles Tavlor, The Explanation of Behaviour) 1964. oivljena je
rasprava 0 teleologiji, a knjiga Pitera Uina Ideja drutvene nauke
(Peter Winch, The Idea of Social Science, 1958) predstavlja reakciju
na filosofiju pozitivizma. Uin brani teoriju o razumevanju drutvenih pojava, koje se zasniva na metodima razliitim od metoda prirodnih nauka. Uinevo stanovite zasnovano je na metodologiji Maksa
Vebera i delimino na hegelijanskoj tradiciji u anglosaksonskoj filosofiji. Prema njegovom miljenju, sociolog mora razumeti znaenje
onoga to opaa kako bi to to opaa mogao da shvati kao drutveni
in. Takvo razumevanje on postie interpretiranjem podataka pomou
pojmova i pravila koji odreuju drutvenu stvarnost". U objanjavanju i razumevanju drutvenih zbivanja sociolog koristi isti pojmovni okvir koji koriste i uesnici tih zbivanja. Zbog toga sociolog
ne moe biti objektivan u svom istraivanju u onom istom smislu u
kojem je to jedan prirodnjak; on se mora uivljavati", mora imati
sposobnost da uestvuje u jednom obliku ivota.
Sva pomenuta shvatanja javljala su se u okviru analitike
lilosofije i predstavljala su dijalog izmeu pozitivista i kritiara
pozitivizma. Izvan analitike filosofije teorija objanjenja naila je
na interesovanje ezdesetih godina u hermeneutikoj filosofiji koja
poklanja veliku panju prouavanju jezika i pojmovima kao to su>
,,znaenje", interpretacija", intencionalnost" i razumevanje". Za ,
razliku od pozitivizma koji je isticao" jedinstvo nauke, hermeneutikaV
filosofija istie specifini karakter metoda duhovnih nauka".
Sve ove tokove tradicionalne, analitike i hermeneutike filosofije moramo imati na umu kada ocenjujemo Nejgelovo shvatanje
objanjenja koje je izloio u ovoj knjizi. Razlikujui etiri osnovne^

XVI
vrste objanjenja, Nejgel u svom razmatranju obuhvata sve one vane
naune postupke koji doprinose objanjenju. Treba primetiti da njegove analize objanjenja nikako ne bi mogle hiti svrstane u formalnologika razmatranja. Objanjenje za njega nije samo logiki postupak,
ispitivanje logikih odnosa izmeu premisa objanjenja i onoga to
se objanjava. Dodue, i ono to treba objasniti (eksplanandum) i premise objanjenja mogu se posmatrati kao jeziki izrazi, tanije, kao
iskazi, ali njihov meusobni odnos nije predmet samo logikih istraivanja. Drugim recima, u utvrivanju tog odnosa nije dovoljno pozivati se samo na logika pravila i logike injenice; neophodno je uzimati u obzir i mnoge druge epistemoloke, psiholoke i praktine
okolnosti. To nas navodi da u razmatranju objanjenja uzmemo u
obzir i nain na koji smo utvrdili da su premise objanjenja prihvatljive, kako se premise objanjenja slau sa ve prihvaenim pretpostavkama nauke, i kakav je odnos zajednice naunika prema njima,
kao i niz drugih okolnosti koje ne pripadaju podruju logikih istraivanja. Zbog toga po sloenosti i svestranosti Nejgelova razmatranja
predstavljaju izuzetak u literaturi o nauci i filosofiji nauke. Po tome
je njegova analiza moda blia tradicionalnom razmatranju ovih pitanja u filosofiji, ali je isto tako i obogaena teorijskim okvirima koje
je dala pozitivistika analiza.
Ako objanjenje nije samo formalno-logiki postupak, onda
Nejgel ima pravo da u objanjenja uvrsti i ono to on naziva objanjenjem po verovatnoi. Induktivni postupci, u najirem smislu te reci,
ne moraju pripadati podruju logikog istraivanja ako se logika odredi usko tako da obuhvati samo istraivanje formalno-logikih i
matematikih odnosa. U tom sluaju induktivni postupci, pa i itava
strategija istraivanja, spada u filosofiju nauke ili u metodologiju
naunog istraivanja, a moda je preputena i psihologiji. Radikalno
antiinduktivistiko gledite ne ostavlja u okvirima logike mesto za
induktivne postupke koji su samo nagaanja i predmet heuristikih
razmatranja. Stavie, nauni postupak je hipotetiko-deduktivan: u
njemu se prvo postavljaju hipoteze, probna reenja nekog problema,
probni odgovori na neko pitanje koje poinje sa zato", a onda se iz
tih pretpostavki izvode logike posledice koje se podvrgavaju eksperimentalnom ispitivanju. Ako ova ispitivanja opovrgnu te posledice,
onda se hipoteze moraju odbaciti, jer nam to nalau pravila logike.
Ako posledice nisu opovrgnute, onda se pretpostavke mogu prihvatiti
sve dok ostaju neopovrgnute njihove nove posledice. Spor izmeu
induktivista i protivnika indukcije vodi se oko pitanja da li se injenica da hipoteze nisu imale empirijski lane posledice moe uzeti kao
induktivno svedoanstvo pouzdanosti hipoteza. U nekim oblicima
ovog spora rasprava se vodi oko pitanja da li pomenuta injenica poveava verovatnou da hipoteze budu istinite, ako je verovatnoa
nipoteza definisana na neki podesan nain. Osnovni oblik ovog spora
je onaj u kojem se raspravlja o tome da li svedoanstvo za prihvatanje
hipoteza predstavlja pomenuta injenica da posledice nisu bile opovrgnute ili injenica da su posledice bile potvrene. U ovom sluaju

XVII
pitanje bi se moglo postaviti i ovako: ako u eksperimentalnom ispitivanju jedan iskaz nije opovrgnut, da li to znai da je on potvren?
Ako je re o iskazu s neposrednim empirijskim znaenjem, odgovor
bi mogao biti potvrdan, ali ako je re o iskazu koji sadri teorijske
termine ili o univerzalnom iskazu, onda, poto se takvi iskazi mogu
samo posredno podvrgnuti eksperimetalnom ispitivanju, odgovor ne
moe biti potvrdan. Posredno ispitivanje takvih iskaza svodi se na
ispitivanje njihovih posledica koje imaju neposredno empirijsko znaenje. Ako su te posledice potvrene, onda to ne znai da je iskaz
ije su to posledice takoe potvren, u istom smislu reci potvrditi".
Razlika izmeu ova dva pomenuta gledita nije samo verbalna; ako potvrene posledice potvruju hipoteze, onda ima smisla pokuaj da se odredi stepen potvrenosti hipoteza, kao to i itava problematika indukcije ima smisla i zasluuje da bude predmet logikih
razmatranja. Ako se hipoteze ne odbacuju zato to su njihove posledice potvrene, ali se ne govori o potvrenosti hipoteza, onda se ne
moe govoriti o potvrenosti hipoteza eksperimentalnim svedoanstvom, bar ne u istom smislu u kojem je to mogue sa prvog stanovita.
Neuspeli pokuaji da se izgradi teorija verovatnoe koja bi
bila primenljiva na hipoteze i naune teorije uvrstili su meu naunicima uverenje da je osnovni metod nauke hipotetiko-deduktivan
i da klasini problemi indukcije moraju da se posmatraju iz sasvim
drugog ugla. S druge strane, kritika induktivista uticala je na pristalice Poperovog antiinduktivizma (kao i na samog Popera) tako da su
i oni spremni da govore o opravdavanju hipoteza ili o njihovom
potvrivanju, ali u jednom izmenjenom znaenju te rei.
Poperov antiinduktivizam moda nije psiholoki sasvim istinit. Ako naunik dedukuje jednu posledicu iz neke svoje pretpostavke koju zatim podvrgava eksperimentalnom proveravanju, i ako je to
proveravanje uspelo, on e poverovati u opravdanost svoje pretpostavke. Tanije reeno, uspeli eksperiment bie razlog to e poverovati da je naao pravo reenje problema kojim se bavi; on nee
smatrati da je razlog za prihvatanje hipoteze injenica to nije uspeo
pokuaj opovrgavanja jedne njene posledice. Naravno, njegovo uverenje o razlozima za prihvatanje pretpostavke moe biti pogreno,
rekao bi Poper, jer sa epistemolokog stanovita gledano, hipoteza
nije bila opovrgnuta, pa se zato moe podvrgavati daljem ispitivanju.
Poperovo stanovite o kojem je ovde re svakako je vrlo dosledno, ali je zato i oskudno; teorijski okviri u kojima je ono razvijeno prilino su uski i ne vidi se kako se u njima moe razumeti i
objasniti nauna praksa. Pokuaj tumaenja te prakse sa ovakvog
stanovita predstavlja suvie teak poduhvat da bi se olako napustila
druga, alternativna stanovita.
Nejgel se ne opredeljuje izmeu induktivizma i antiinduktivizma. Nauno istraivanje za njega sigurno nije formalno-logiki
Postupak da bi mogao biti objanjen i svaen samo na osnovu lo-

XVIII
gike teorije. Razume se, gledano sa stanovita logike teorije, on
prihvata tezu o presudnoj ulozi hipotetiko-deduktivnog metoda u
naunom objanjenju i ne zalae se ni za kakvo drugo induktivistiko
gledite u klasinom smislu. To se vidi i u knjizi koju je napisao sa
svojim uiteljem Morisom Koenom (Uvod u logiku i nauni metod),
a odsustvo induktivizma vidljivo je i ovde. Pa ipak, gledite koje on
zastupa nije tako iskljuivo kao Poperovo. Uzimajui nauno objanjenje za stoer naune delatnosti, on pokuava da ga shvati kao deo
te delatnosti, to e rei i kao formalno-logiku analizu iskaza od
kojih su neki naune pretpostavke, drugi su nauni zakoni, trei su
iskazi o rezultatima opaanja, etvrti su metodoloka pravila i tako
redom. Ali istraivanje podrazumeva takoe eksperimentalno i praktino proveravanje, pronalaenje odgovora koji zadovoljavaju nau
intelektualnu radoznalost i praktine potrebe. Zato Nejgel razmatra
i druge vanlogike momente objanjavanja. Tako na primer, u raspravljanju o naunom zakonu on uzima u obzir i stav zajednice naunika: da li je neki iskaz nauni zakon zavisi i od toga da li ga
zajednica naunika priznaje za nauni zakon. On postavlja i pitanje
da li su uslovi koje jedan iskaz treba da zadovolji da bi bio smatran
naunim zakonom u skladu sa shvatanjem koje vlada u naunim
krugovima. Ovakav Nejgelov odnos prema teorijskim pitanjima sasvim je u skladu s njegovim naturalizmom i potovanjem naune
prakse koju nastoji da razume i objasni. Moglo bi se pokazati da je
taj stav pragmatiki, u jednom irokom i prihvatljivom smislu: treba
prihvatiti ona teorijska reenja koja najvie doprinose objanjavanju
i razumevanju naune delatnosti.
Sve ove okolnosti moramo imati u vidu kada ocenjujemo Nejgelovo razmatranje objanjenja po verovatnoi. Mada je u Uvodu u
logiku i nauni metod pristajao da govori o zakljuivanju po verovatnoi, takvog pojma nema u ovoj knjizi; rec zakljuivanje" najee je zamenjena terminom objanjenje". Razlika izmeu ova dva
termina prilino je vana: dok je zakljuivanje logika radnja zasnovana na nekim formalnim odnosima izmeu iskaza, dotle je objanjenje sloen proces koji sadri zakljuivanje ali i niz drugih momenata.
Nejgela zanima prevashodno saznaj na strana objanjavanja, ali on
razmatra i psiholoke i praktine momente tog procesa. Zato je zanimljiv nain na koji on govori o verovatnoi premisa objanjenja.
Kadgod je to mogue, on verovatnou shvata kao relativnu uestalost,
bez obzira da li je tu uestalost mogue tano odrediti. Na primer,
navodei sluaj objanjenja po verovatnoi, on govori o verovatnoi
ili relativnoj uestalosti da neki rimski patricije koji mrzi tiraniju
uestvuje u zaveri protiv potencijalnog tiranina, mada je oigledno
nemogue tu verovatnou odrediti. Za Nejgela je, meutim, najvanije da u takvim sluajevima ima smisla govoriti o verovatnoi
kao o relativnoj uestalosti, bez obzira da li postoji mogunost da se
ona odredi. Stavie, on smatra da se u svim nededuktivnim objanjenjima moe govoriti o verovatnoi u nekom statistikom ili kvazistatistikom smislu, kao na primer u genetikim objanjenjima. U njima

XIX
nije mogue nai istinite univerzalne premise iz kojih bi se eksplanandum mogao dedukovati; svaki iskaz koji bi mogao igrati ulogu
takve premise govori o neemu to se obino ili najee deava, pa
to Nejgelu slui kao razlog da takve premise smatra za statistike,
a takva objanjenja za objanjenja po verovatnoci. Iako se njegovom
opredeljenju za takav smisao izraza verovatnoa" moe poneto prigovoriti, ono je i znak reenosti da njegov stav bude u saglasnosti
s onim to se zbiva u nauci. injenica je da se termin verovatnoa"
upotrebljava i u sluajevima gde to, strogo govorei jezikom matematike teorije, ne bi bilo dozvoljeno; to za Nejgela moe biti razlog
da i on upotrebljava tu re u irem smislu, a njena neodreenost razlog da pokua da je odredi.
Objanjenja po verovatnoci pripadaju razliitim vrstama. Nejgel razlikuje objanjenja u kojima je bar jedna premisa statistika,;
a eksplikandum iskaz o pojedinanom dogaaju, i objanjenja po verovatnoci u kojima bar na prvi pogled nema statistikih premisa.
Kako on sam kae, nema odgovora na pitanje da li u svakom objanjenju po verovatnoci ipak mora da postoji bar jedna statistika premisa ili nestatistike premise mogu initi eksplikandum verovatnim
u nekom nestatistikom smislu te reci. Pomenuto pitanje je poznato
u raspravama o osnovama teorije verovatnoe. Neki pisci smatrali su
da je re o dva pojma verovatnoe, jednom statistikom i jednom
logikom. Nejgel se u ovoj knjizi ne uputa u razmatranje ovog sloenog pitanja (o tome je pisao u Principles of the Theory of Probability" u International Encyclopaedia oj United Science, 1939). Ovde,
kad god raspravlja o verovatnoci, on taj izraz upotrebljava u nekom
statistikom smislu.
Teleoloka objanjenja zauzimaju vano mesto u Nejgelovim
razmatranjima. U biologiji se u takvim objanjenjima ne pretpostavlja bilo kakav svesni cilj ili svrha, ve se opisuje funkcija koju ima
ono na to se odnosi eksplanandum. Stavie. Nejgel smatra da se
teleoloka ili funkcionalna objanjenja u biologiji mogu izraziti i
drukije, u neteleolokom obliku, a da se pri tome ne izmeni njihov
smisao. Drugim recima, on misli da za svako teleoloko objanjenje
postoji ekvivalentno neteleoloko. Naveemo njegov primer iz Odeljka I u Poglavlju 12. Teleoloko (funkcionalno) objanjenje prisustva
hlorofila u biljkama izgleda ovako: funkcija hlorofila je da biljkama
omogui fotosintezu, tj. stvaranje kroba od ugljen dioksida i vode,
u prisustvu suneve svetlosti. Takav teleoloki argument je zgusnuti
argumenat koji, kada se razvije, moe da se prikae i ovako: kada
imaju dovoljno vode, ugljen dioksida i suneve svetlosti, biljke proizvode krob; ako nemaju hlorofila, ak i kada imaju vode, ugljen
dioksida i suneve svetlosti, biljke ne proizvode krob; dakle, biljke
sadre hlorofil. Uopte, teleoloko objanjenje oblika Funkcija nekog A u sistemu S sa organizacijom C sastoji se u omoguavanju sistemu S u uslovima E da uestvuje u procesu P" moe se prevesti"
u neteleoloko objanjenje oblika Svaki sistem S sa organizacijom

XX
C u uslovima E uestvuje u procesu P; ako S sa organizacijom C u
uslovima E nema A, onda S ne uestvuje u procesu P; dakle, S sa
organizacijom C mora imati A" (str. 358). Ovo neteleoloko objanjenje pripada deduktivnom tipu, to se vrlo lako moe proveriti. Dakle,
dok su Rozenblut, Viner i Bigelou teleoloka objanjenja svrstali u
supsumcionistika objanjenja, Nejgel ini jo jedan korak i ova
objanjenja svrstava u deduktivna.
Da li se sva teleoloka objanjenja, ukljuujui ona iz drutvenih nauka, mogu prevesti u neteleoloka objanjenja deduktivnog
tipa? Teleoloku prirodu objanjenja u drutvenim naukama Nejgel
detaljno razmatra u poglavljima 13 i 14. U Poglavlju 13 on razmatra
neke probleme logike prirode koji se javljaju u raspravama o drutvenim naukama. To su pitanja da li se u tim naukama moe govoriti o kontrolisanom istraivanju, da li su drutvene pojave uslovljene
istorijom, da li su determinisane kulturom i da li je to prepreka u
kontrolisanom istraivanju tih pojava; zatim, da li znanje o drutvenim pojavama predstavlja drutvenu promenljivu, da li je predmet
drutvenih nauka subjektivan po svojoj prirodi i kako vrednosti utiu
na socioloka istraivanja. Sva ova pitanja odnose se neposredno ili
posredno na teleoloki karakter drutvenih zbivanja, pa se na pitanje
o teleolokirn objanjenijma ovih pojava moe odgovoriti tek kada
se odgovori na ova pomenuta pitanja.
Nejgel se slae s miljenjem da je primena eksperimentalnih
metoda u drutvenim naukama prilino ograniena, ali dodaje da su
ta ogranienja od praktinog a ne teorijskog znaaja. Odsustvo eksperimentalnih postupaka u drutvenim naukama ne opravdava tvrdnju
da postoji principijelna razlika izmeu drutvenih i drugih nauka,
a jo manje tvrdnju da je logika struktura objanjenja u drutvenim naukama razliita od logike strukture objanjenja u drugim
naukama. Pa ipak, ogranienja u primeni eksperimentalnih metoda
nameu dva vana pitanja: (1) da li je kontrolisano eksperimentisanje
nuan uslov dolaenja do potvrenog injenikog znanja, a naroito
za utvrivanje optih zakona i (2) da li u drutvenim naukama postoje
zaista tako male mogunosti da se primeni kontrolisani empirijski
postupak.
Tana Nejgelova analiza pokazuje da eksperimentisanje nije
nuan uslov sticanja empirijskog znanja. Umesto o kontrolisanom
eksperimentu, Nejgel govori o kontrolisanom istraivanju u drutve-"
nim naukama. Ono se sastoji u svesnom nastojanju da se razdvoje
prilike u kojima se neka pojava javlja uniformno od prilika u kojima
se ta pojava ne javlja uniformno, a zatim u traganju za faktorima
koji se javljaju u tim prilikama i ispitivanju da li su oni povezani s
razlikama u ispoljavanju pojave koja se prouava. Kada imamo u
vidu samo logiku funkciju empirijskih podataka u istraivanju, onda
nije vano da li varijacije u ispoljavanju pojave koja se ispituje
proizvodi naunik, dakle, da li su one rezultat eksperimentisanja, ili
nastaju prirodno, pod pretpostavkom da je posmatranje obavljeno

'

XXI
s istom briljivou s kojom se ono izvodi u eksperimentu. U tom
smislu je kontrolisano eksperimentisanje samo poseban sluaj kontrolisanog istraivanja, pa se lako moe zakljuiti da kontrolisano
eksperimentisanje nije nuan uslov sticanja empirijskog znanja o
drutvenim zbivanjima.
Odreenost jedne pojave determinantama kulture predstavlja
prepreku formulisanju obuhvatnih empirijskih generalizacija; zakljuci dobijeni u kontrolisanom istraivanju vaie samo za odreenu
istorijsku epohu i samo za odreene institucionalne odnose. Nejgel
uvaava ovakav argumenat protiv mogunosti utvrivanja transkulturnih zakona drutvenog zbivanja, ali smatra da je on pogreno
interpretiran. Ovaj argumenat se obino produava u tvrdnju da u
drutvenim naukama nisu mogua tana predvianja. Nejgel pokazuje da dugorona predvianja nisu karakteristina ni za druge pri-'
rodne nauke, pa se takva razlika ne moe uzeti za principijelnu razliku izmeu dve oblasti zbivanja: prirodnih i drutvenih. Velike
razlike u specifinim odlikama i u pravilnostima u ponaanju, koje
se ispoljavaju u sistemima odreene vrste, jo uvek ne iskljuuju mogunost da postoji zajednika struktura odnosa u svima njima, kao
ni mogunost da o tome postoji jedna jedina teorija. Ova injenica
se obino previa zato to je teko razlikovati pitanje da li postoji
struktura odnosa koja je invarijantna za jednu klasu sistema od pitanja da li su poetni uslovi koji su neophodni za primenu teorije na
bilo koji od tih sistema isti u svima njima. Prema tome, zakljuuje
Nejgel, injenica da drutveni procesi imaju razliite tokove koji se
razlikuju od kulture do kulture ne iskljuuje mogunost da su ti
tokovi samo specijalni sluajevi jedne invarijantne strukture koja je
zajednika svim kulturama. Meutim, Nejgel je ovde dovoljno oprezan da ne zakljui kako se ovako neto zaista deava; on eli samo da
ukae na jednu mogunost koja se mora imati u vidu prilikom razmatranja ovih pitanja. Drugim recima, injenica to su drutvena zbivanja uslovljena istorijskim i kulturnim determinantama ne predstavlja sutinsku prepreku u formulisanju transkulturnih zakona.
Najvea tekoa na koju nailaze drutvene nauke je injenica
da ljudi menjaju svoje ponaanje pod uticajem znanja o dogaajima
u kojima uestvuju ili e uestvovati. Ta se tekoa sree i u istraivanju ponaanja i u formulisanju zakljuaka tog istraivanja. Eksperimentisanje u drutvenim naukama moe izazvati promene u predmetu istraivanja i obesnaiti zakljuak koji se na osnovu toga izvodi.
Meutim, smatra Nejgel, ovo ne moe biti tekoa specifina za ispitivanje drutvenih pojava. Mada je ta tekoa sasvim ozbiljna, ona
nije u principu nesavladiva; ona se reava ili tako to se zanemaruju
efekti proizvedeni intervencijom istraivaa (kada su mali) ili se takvi
efekti mogu predvideti, bar u nekim sluajevima. U nekim drugim
sluajevima ti se efekti ne mogu precizno predvideti, ali se na osnovu
poznatih zakona moe pokazati da ne prelaze izvesne granice, pa su
rezultati dobijeni u istraivanju priblino tani. Najzad, u nekim

XXII
sluajevima nije mogua nikakva procena efekta, pa se u oceni
vrednosti rezultata istraivanja mora ekati na novo znanje u toj
oblasti ili na razvoj istraivake tehnike iji se uticaj na predmet
istraivanja moe proceniti. Sve pomenute tekoe javljaju se u svim
naukama, a logika kojom se one savlauju ne menja se kada se one
ispituju u drutvenim naukama.
Drugi aspekat pomenutih tekoa tie se valjanosti zakljuaka
do kojih se dolazi u sociolokim istraivanjima. Naime, odnosi koji
se prouavaju mogu se menjati pod uticajem razvoja sociologije.
Pretpostavimo da je neki istraiva doao do pouzdanih generalizacija
o drutvenim zbivanjima i da je na osnovu njih predvideo neke dogaaje; ako rezultate svog istraivanja objavi, moe se desiti da generalizacije i predvianje izgube svaku vrednost zato to ljudi mogu
promeniti nain ponaanja na kojem se zasnivaju i generalizacije i
predvianje. Na osnovu ovakvih razmatranja ponekad se tvrdi da
utvrivanje zakona o drutvenim pojavama nije mogue i da su predvianja u drutvenim naukama uvek nepouzdana. Meutim, Nejgel
misli da je ovo tvrenje neosnovano, jer iako navedene injenice
veoma oteavaju istraivanje, one ipak ne uklanjaju i samu mogunost utvrivanja optih drutvenih zakona. Prvo, oni koji to tvrde,
gube iz vida injenicu da je nauni zakon po svojoj logikoj formi
kondicionalni iskaz; takvi iskazi tvrde da ako su izvesni uslovi zadovoljeni, onda se deava neka pojava. Prema tome, valjanost jednog
zakona o drutvenim zbivanjima ne zavisi od toga da li je antecedens
u tom iskazu empirijski istinit, iako od toga zavisi primenljivost zakona na datu situaciju. Drugo, smatra Nejgel, nema razloga da se
potpuno iskljui mogunost postojanja zakona ijim se antecedensima
izraava znanje o postojanju svesno izvedenih akcija, na osnovu poznavanja drutvenih procesa. Ponekad je mogue predvideti posledice sticanja novih znanja, a ovo se mora razlikovati od predvianja
samog novog znanja, to je nemogue. Tree, Nejgel misli da ne treba
preterivati u naglaavanju uloge svesnog izbora u odreivanju dogaaja u ljudskom ivotu. Ljudske akcije vode esto nepredvienim i
neeljenim posledicama, jer se one odvijaju u drutvenim okvirima
nad kojima ljudi ne vladaju u potpunosti. Nepodudarnost namere i
rezultata ljudskog delovanja od velikog je znaaja za pitanje da li
injenica da znanje o dogaajima i akcijama utie na dogaaje i
akcije iskljuuje mogunost utvrivanja optih sociolokih zakona.
Nejgel na ovo pitanje odgovara negativno: iako uvek postoji mogunost da delovanje zasnovano na znanju o drutvenim procesima promeni karakter tih procesa, ta se mogunost esto moe zanemariti,
jer se time, opte uzev, ne menja bitno opti oblik drutvenog ponaanja.
Raspravljajui o subjektivnoj prirodi predmeta drutvenih
nauka., Nejgel razmatra probleme subjektivne prirode deskripcija i
objanjenja. Sociolozi moraju da interpretiraju predmet svog prouavanja tako sto se u mati identifikuju s uesnicima drutvenih zbiva-

XXIII
nj a. Sociolog moe to da ini zato to je i sam uesnik drutvenih
dogaaja i zato to na osnovu sopstvenog iskustva moe razumeti
znaenje drutvenih akcija. Takvo shvatanje navodi Nejgela da postavi tri pitanja: (1) da li su odlike koje u ovoj oblasti istraujemo
isto subjektivne"? (2) da li je bihevioristiko objanjenje drutvenih pojava neadekvatno? (3) da li pripisivanje subjektivnih" stanja
ljudima izlazi iz okvira logikih uputstava za istraivanje objektivnih" svojstava?
Prvo pitanje se neposredno odnosi na teleoloki karakter ljudskog ponaanja; kada se opisuje ovakvo ponaanje, onda se obino
pretpostavlja da osoba o kojoj je re prolazi kroz razna subjektivna
stanja koja su u osnovi njenog ponaanja. Nejgel misli da se rezultati
prevoenja teleolokih objanjenja u neteleoloka mogu primeniti u
prouavanju ljudskog ponaanja, to znai da se mnogi aspekti ponaanja koje je usmereno ka nekom cilju mogu ispitivati bez postuliranja pomenutih subjektivnih stanja. To, naravno, ne znaci da takva
stanja ne postoje ili da ih ljudi ne doivljavaju; re je o tome kako
ih treba shvatiti.
Odgovor na drugo pitanje zahtevalo je od Nejgela temeljno
ispitivanje biheviorizma. Svoje analize Nejgel zakljuuje ocenom da
je biheviorizam prihvatljiv kao metodoloka orijentacija (za razliku
od biheviorizma kao supstantivne teorije o ljudskom ponaanju).
Ovakav stav je sasvim razumljiv ako uzmemo u obzir zahtev da nae
znanje bude zasnovano na javnom svedoanstvu.
Razmatrajui tree pitanje Nejgel prvo pokazuje logiku
strukturu objanjenja u kojima se pozivamo na razumevanje. Pretpostavimo da se drutvena pojava E javlja u skupu sloenih drutvenih uslova C, pri emu neke osobe koje uestvuju u C uestvuju
takoe u E. Pojedinci koji uestvuju u E prihvataju izvesne vrednosti
ili se nalaze u izvesnim subjektivnim stanjima VK, a pojedinci koji
uestvuju u C nalaze se u subjektivnom stanju VQ. VE i VQ SU povezana s obzirom na motivacione strukture koje nalazimo u naem
sopstvenom iskustvu. Razmiljajui o tome kako su naa verovanja,
oseanja, vrednosti koje prihvatamo i akcije meusobno povezani, mi
poinjemo da razumevamo zato se E javlja u uslovima C, budui
da su uesnici u E i C u odreenim subjektivnim" stanjima. Tako
se, dakle, E javlja u C kao ispoljavanje subjektivnih stanja iji su
nam meusobni odnosi poznati na osnovu razmatranja naih sopstvenih stanja.
U objanjenjima u kojima se pozivamo na razumevanje koriste se dve vrste pretpostavki. Prva ima oblik singularnog iskaza i
tvrdi da su neki pojedinci u izvesnim psiholokim stanjima. Druga
pretpostavka tvrdi kako su ta stanja povezana jedna s drugim, kao
i sa izvesnim ponaanjem koje se moe posmatrati. Nejgel opravdano
primeuje da je za obe pretpostavke potrebno svedoanstvo kako bi
one bile prihvatljive i kako bi razumevanje" bilo dobro zasnovano.
Drugim recima, diskruzivno znanje, tj. ono znanje koje se moe iska-

XXIV
zati u formi iskaza i koje se odnosi na predmet neke nauke ne svodi
se na posedovanje opaaja ili oseanja; znati neto na diskurzivan
nain ne znai biti u nekim psihikim stanjima niti znai identifikovati se na neki neizreciv nain sa objektima saznanja. Diskurzivno
znanje je simboliko predstavljanje samo nekih odabranih aspekata
jednog predmeta. Ono se zasniva na svedoanstvu koje je javno i koje
je dobijeno posmatranjem objektivnih" dogaaja, ukljuujui verbalno ponaanje pojedinaca. Razume se, sociolog moe tvrditi da se
neka osoba nalazi u odreenom psiholokom stanju o kojem on moe
imati i lino iskustvo, ali je za Nejgela bitno da se logika pravila
koja on koristi u dolaenju do objektivnog svedoanstva, na osnovu
kojeg se pojedincima mogu pripisivati psiholoka stanja, ne razlikuju
od pravila koja se koriste u drugim oblastima istraivanja.
Nejgel ispituje i trvenje da u drutvenim naukama nije mogua vrednosna neutralnost". On to ini u razmatranju uticaja vrednosnih sudova koje sociolog prihvata na izbor problema, na odreivanje sadraja zakljuka, na identifikovanje injenica i na procenjivanje svedoanstva. Nejgel be2 tekoa pokazuje da je izbor predmeta
istraivanja u sociologiji vaan za logiku istraivanja u istoj meri u
kojoj je vaan u bilo kojoj drugoj nauci. Nejgel misli da je vrednosno
neutralna nauka o drutvu logiki mogua, a da je tekoa koja se
sastoji u tome to je sociolog pod uticajem vrednosnih sudova praktine prirode. Nastavljajui analizu argumenata protiv mogunosti
vrednosno neutralne nauke o drutvu, Nejgel uvodi razliku izmeu
procenjivakih i odredbenih vrednosnih sudova i smatra da odredbeni
vrednosni sudovi ne predstavljaju nikakvu tekou. Zato sociolog
moe donositi vrednosno neutralne sudove o odnosu sredstva i cilja,
budui da takvi sudovi podrazumevaju odredbene vrednosne iskaze.
Sto se tie ocenjivakih sudova, Nejgel se zalae za njihovo ekspliciranje, to bi doprinelo utvrivanju njihove uloge u istraivanju i
objanjavanju. On zakljuuje da je vrednosno neutralna nauka o
drutvu mogua, mada postoje vrlo velike praktine tekoe da se ona
ostvari. Ovakav zakljuak e mu omoguiti da bude odreen u svojoj
analizi objanjenja u drutvenim naukama.
Sada se moemo vratiti pitanju da li se teleoloka objanjenja
drutvenih zbivanja mogu prevesti na deduktivni oblik. Poto je ispitao mnoge vane momente u kojima se ogleda teleoloki karakter
ljudskih akcija i ljudskog ponaanja, on je zakljuio da ti momenti
nisu bitni u odreivanju logike strukture objanjenja tih akcija i tog
ponaanja, u tom smislu to nam za razumevanje tih objanjenja nije
potrebna posebna logika teorija, neprimenljiva u drugim oblastima.
Logika struktura objanjenja i metodoloki problemi koji se javljaju
u istraivanju drutva nisu po svojoj prirodi razliiti od strukture
objanjenja i metodolokih problema u drugim naukama.
Veliki deo objanjenja u drutvenim naukama predstavljaju
objanjenja statistikih generalizacija. Ta objanjenja su deduktivna.
Pa ipak, Nejgel nee zakljuiti ni da su sva objanjenja takva niti
da se sva teleoloka ili funkcionalna objanjenja u drutvenim

XXV
naukama mogu prevesti na deduktivni oblik s istom lakoom s kojom
se to moe uiniti u biologiji. Na takvu pomisao nas navodi njegova
izvanredna analiza i kritika funkcionalizma. Funkcionalna objanjenja iji je cilj da se pokae koju funkciju neki elemenat ima u odravanju drutva kao celine nailaze na tekoe u tome to se pojam
funkcije ne moe definisati dovoljno precizno u ovom kontekstu tako
da tvrdnje funkcionalista imaju odreeni smisao. Naime, funkcija
nekog elementa se moe definisati s obzirom na neki sistem S u kojem moemo jasno razlikovati stanja ili uslove. To nije sluaj u sociologiji. Posledica te injenice jeste da je saznajna vrednost funkcionalnih objanjenja u drutvenim naukama vrlo sumnjiva.
Posebno mesto u ovoj knjizi zauzima analiza objanjenja istorijskih zbivanja. Tek poto se ispita struktura ovih objanjenja moe
se odgovoriti na pitanje o karakteru teleolokih objanjenja u drutvenim naukama i mogunosti njihovog prevoenja na deduktivni
oblik. Budui da je istorijsko istraivanje najvie usredsreeno na
pojedinane dogaaje, Nejgel se pre svega bavi objanjenjem tih dogaaja. Naravno, u istoriji se sreu i objanjenja druge vrste, kao to
su objanjenja kolektivnih dogaaja. Osim toga, Nejgel razlikuje i
objanjenja dogaaja razliitog vremenskog trajanja.
Najvaniji deo istorijskih objanjenja odnosi se na akcije pojedinaca, a poseban tip takvih objanjenja ine genetika objanjenja.
Nejgel prvo razmatra strukturu objanjenja akcije jedne jedine osobe
i, naroito, raspravlja o pitanju da li takva objanjenja meu svojim
premisama sadre opte zakone. On zatim potkrepljuje tvrdnju da
takva objanjenja nisu deduktivna nego po verovatnoi.
U objanjenjima akcije jedne jedine osobe uestvuju premise
koje su opti zakoni, uz ogranienje da ti zakoni imaju statistiki a ne
univerzalni karakter. To je siguran znak da su takva objanjenja po
verovatnoi. Razume se, osnovna teorijska tekoa koja se ovde javlja
sadrana je u pitanju kako treba shvatiti pojam verovatnoe. Nejgel
misli da pod verovatnoom ovde treba podrazumevati injenicu da iz
premisa ovakvih objanjenja zakljuak (eksplanandum) ne sledi logiki nuno. Drugim recima, objanjenja ove vrste ukazuju samo na
kontingentno nune uslove za pojavljivanje dogaaja koji objanjavamo, to e opet rei da su u takvim objanjenjima premise nepotpune i ne izraavaju dovoljne uslove za nastanak dogaaja. U tom
smislu je ovakvo objanjenje po verovatnoi". Objanjenje pojedinane akcije moe se prikazati ovako: najvei broj osoba u okolnostima C ponaa se na nain A; osoba x se u trenutku t nalazila u okolnostima C: dakle, verovatno se osoba x u trenutku t ponaala na
nain A. Nejgel zatim pokazuje kako se u ovakvim sluajevima moe
odrediti verovatnoa ove argumentacije, pri emu ponavlja ideju iz
Uvoda u logiku i nauni metod i definie tu verovatnou kao relativnu
uestalost sa kojom se u ovom tipu argumentacije dobija istinit zakljuak kada su premise istinite.
Tipina objanjenja istorijskih dogaaja su genetika objanjenja. Ona se sastoje u pokazivanju da je neki dogaaj c t koji se

XXVI
javlja u trenutku t rezultat niza dogaaja koji su se desili pre c t . Logika struktura genetikog objanjenja data je na str. 506. Sasvim
je jasno da se genetiko objanjenje jednog pojedinanog dogaaja
moe ralaniti na niz objanjenja po verovatnoi ije se singularne
premise odnose na prethodne dogaaje.
Nejgel razmatra i objanjenja kolektivnih dogaaja; logika
struktura ovih objanjenja data je na str. 510511. Prirodno je oekivati da e ova objanjenja biti najsloenija i da je za njihovo razumevanje neophodno imati u vidu ono to je reeno o objanjenjima
drutvenih zbivanja.
Na osnovu Nejgelovih analiza moglo bi se zakljuiti da se
teleoloka objanjenja u drutvenim naukama, ukljuujui istoriju,
ne mogu prevesti" u ekvivalentna deduktivna objanjenja (sem u
izuzetnim sluajevima ili kada nam je dozvoljeno da proizvoljno biramo premise objanjenja), ali da bi bilo mogue, kada bi nam saznajna vrednost teleolokih objanjenja u drutvenim naukama bila manje
sumnjiva, teleoloka objanjenja prevesti u neteleoloka objanjenja
po verovatnoi.
Svoja razmatranja Nejgel zavrava tvrenjem da u pogledu
logike strukture ne postoji sutinska razlika izmeu objanjenja u
drutvenim naukama i istoriji i objanjenja u bilo kojoj drugoj nauci.
Istraivanje i objanjavanje su postupci jedinstvene racionalne strukture koja ne zavisi od predmeta istraivanja. Tako Nejgel izraava
svoj stav prema nauci uopte. Nauka je u svojim metodima i svojim
dometima ograniena; uvek postoje tekoe teorijske i praktine prirode koje se u nekom periodu {ili trajno) ne mogu savladati. Pa ipak,
ona je jedini nain na koji moemo postii relativno pouzdano i javno
proverljivo (to e rei objektivno) diskurzivno znanje.
Nejgelova razmatranja o strukturi i vrstama objanjenja nameu dva pitanja koja smo ovla ve dotakli u ovom izlaganju. Prvo,
da li se vrste objanjenja koje Nejgel razmatra mogu smatrati sluajevima koje predvia Hempelova shema; drugo, na osnovu kakvih
kriterijuma je napravljena podela na te vrste?
Nema sumnje da je Nejgel uoio i razmotrio bitne vrste objanjenja koje sreemo u nauci. U tom pogledu nauna praksa ima
presudnu ulogu; etiri vrste objanjenja su najei i najvaniji, a
moda i jedini oblici objanjenja na koje ukazuje nauna praksa.
Ve zbog toga Nejgel ima sasvim dovoljno razloga da svoja razmatranja usredsredi na pomenute etiri vrste. Meutim, ako ne elimo
da se zadrimo samo na opisivanju objanjenja, koje moe biti veoma
iscrpno i koje moe voditi izvesnoj klasifikaciji unutar svakog tipa
(kao to je to sluaj u Nejgelovom razmatranju), potrebno je ispitati
odnos izmeu pomenutih vrsta i uoiti komponente svake od njih.
Da bismo odgovorili na prvo pitanje, vratimo se za trenutak
Hempelovoj shemi. Dogaaj e moe biti sluaj nekog zakona L; iskaz
E, koji tvrdi da se e desio, moe da se izvede iz Ej,.. ., E m i L. U
ovom sluaju imamo jasan primer podvoenja e pod L. Meutim,
ako u izvoenju E iz E i , . . . , E m i L i , . . . , L n uestvuje vie zakona, a

XXVII
nijedan od zakona L I } . . . , Ln uzet ponaosob nije dovoljan za izvoenje iskaza E, da li se jo uvek moe govoriti o podvoenju e pod neki
zakon? Oigledno, e je dogaaj koji se deava kao rezultat delovanja
zakona Li, . . . , Ln, pa nije nikakav sluaj jednog jedinog zakona.
Razume se, ovde moramo znati ta se podrazumeva pod rezultatom
delovanja" zakona L,, . . . , Ln. Najjednostavnije bi bilo smatrati da e
ima neke osobine koje se ostvaruju kada se e deava i da su te osobine meusobno povezane na neki sloen nain koji se moe opisati
pomou Li, . . . , L. Iskazi Ej, . . . , E m tvrde da su se desili dogaaji
d, . . . , e m i da se zakoni Li, . . . , Ln mogu primeniti. Naime, svaki od
tih zakona je kondicionalni iskaz, a iskazi E t , . . . , E m predstavljaju
specijalne sluajeve antecedensa iskaza Lb . . . , L n . Dogaaj e je objanjen ili zato to E j , . , . , E,, L i , . . . , Ln logiki povlae za sobom E
ili zato to se E moe pomou njih opravdati. Dakle, ne pokazuje se
da je e specijalni sluaj nekog zakona, ve se pokazuje da su razliite
osobine dogaaja e povezane na nain koji je odreen zakonima
Li, . . . , Ln, u specifinim uslovima e i , . . . , e m . Neka su oi, . . . , a k
karakteristike dogaaja e koje ga odreuju, i neka su Ai, . . . , A k
iskazi koji tvrde da e ima te karakteristike; tada E moe biti neka
logika funkcija iskaza At, . . . , A k . Logiki odnos izmeu A,, . . . , Ak,
E ] , . . . , E m , L i , . . . , Ln je takav da se E moe, recimo, izvesti iz
E h . . . , E m , Li, . . . , L m . To meutim ne mora da znai da se iskazi
A], .. ., Ak mogu izvesti iz E,, . . . , E m , L h . . . , L; takav sluaj emo
imati ako je, na primer, E ekvivalentan konjunkciji iskaza Ait ..., A k .
Na osnovu ovog razmatranja je jasno da je Hempelova shema
mnogo bogatija nego to je to moglo na poetku izgledati. Sloeni dogaaj e objanjen je na osnovu Hempelove sheme ak i kada ne moe
da se podvede pod jedan jedini opti zakon L. Osim toga, lako moemo
zamisliti sloeni dogaaj e ije su karakteristike a\, ..., ak, od kojih
se neke mogu objasniti deduktivno-nomoloki, a druge induktivno.
Na primer, neka je E konjunkcija iskaza Ah ..., Ak, neka neki od tih
iskaza moe da se dedukuje iz premisa objanjenja i neka su preostali
iskazi samo verovatni na osnovu tih premisa. Tada emo u objanjenju dogaaja e razlikovati korake koji su deduktivno-nomoloki i korake koji su induktivni. To nas navodi na pomisao da Hempelova
shema ne predstavlja klasifikaciju empirijskih oblika objanjenja
objanjenja na koja nailazimo u naunoj praksi ve da je to klasifikacija nekih komponenti objanjenja. U stvarnim objanjenjima,
onakvim kakva sreemo u nauci, mogue je uoiti i deduktivno-nomoloke i induktivne postupke. Sama po sebi, ta objanjenja nisu ni deduktivno-nomoloka ni induktivna, ukoliko se mogu ralaniti na
postupke i jedne i druge vrste.
Imajui sve ovo u vidu, pitanje da li etiri vrste objanjenja
koje Nejgel razmatra predstavljaju sluajeve Hempelove sheme, moramo shvatiti kao pitanje da li komponente tih objanjenja predstavljaju deduktivno-nomoloke ili induktivne postupke.

XXVIII
Deduktivna objanjenja u Nejgelovoj podeli sigurno predstavljaju niz deduktivnih postupaka koji su obuhvaeni Hempelovom
shemom; takva objanjenja mogli bismo i definisati kao niz deduktivnih postupaka.
Nejgelova objanjenja po verovatnoi, kao ona u primerima 7 i
10 u Poglavlju 2, predstavljaju niz postupaka pomou kojih se eksplanandum ne dedukuje, ve opravdava; to znai da je bar jedan od tih
postupaka induktivan. Dakle, elementi Nejgelovih objanjenja po
verovatnoi takoe su obuhvaeni Hempelovom shemom. tavie,
Nejgel misli da su objanjenja koja su u njegovoj podeli teleoloka
ili genetika, takoe objanjenja po verovatnoi, tj. da se mogu shvatiti
kao nizovi postupaka od kojih je bar jedan induktivan. Pri tome,
kao to smo ve napomenuli, teleoloka ili funkcionalna objanjenja
u biologiji mogu da se svrstaju u nizove deduktivnih postupaka.
Mada izgleda da se elementi svih objanjenja koje Nejgel
uzima u obzir mogu svrstati ili u deduktivno-nomoloka ili u induktivna objanjenja prema Hempelovoj podeli, ostaje sumnja u pogledu onih objanjenja u kojima se eksplanandum odnosi na ljudske akcije.
Eksplanandum teleolokih objanjenja u drutvenim naukama predstavlja u krajnjem sluaju iskaz koji se odnosi na ljudsku
akciju. Svesna ljudska akcija moe se posmatrati iz dva ugla. Prvo,
u analizi akcije razlikujemo unutranju stranu akcije, volju, nameru,
intenciju ili elju; drugo, akcija se moe i opaati, pa se zato govori
i o spoljanjim manifestacijama ljudske akcije o ponaanju. Osnovni zadatak teorije akcije sastoji se u prouavanju naina na koji su
ove dve strane akcije povezane. Unutranja strana akcije se obino
naziva intencijom; intencija je ono to akciju ini jedinstvenom:
spoljanje manifestacije jedne akcije prepoznaju se na osnovu toga
to predstavljaju ispoljavanje jedne intencije.
U evropskoj filozofiji poev od Dekarta razmatranje o odnosu
ova dva aspekta ljudske akcije imalo je neposredan uticaj na razumevanje teleolokih objanjenja. Najjednostavnije gledite o tome je
ono prema kojem je intencija, unutranja strana akcije, u stvari uzrok
ponaanja: intencija ili namera neke osobe da izvri jednu akciju je
uzrok ponaanja te osobe ponaanja koje upravo predstavlja
vrenje te akcije. Ova pretpostavka omoguuje da se teleoloka objanjenja shvate kao kauzalna. Umesto da se ponaanje objasni ciljem
ije je ostvarenje u budunosti, ponaanje se objanjava kao posledica
iji je uzrok svest o cilju i namera da se on postigne. U materijalistikoj varijanti ove teorije, intencija ili volja shvataju se kao stanja ili
procesi koji postoje u ljudskom telu.
Priroda ovog navodno uzrono-posledinog odnosa nije jasna.
Hjimova analiza uzronosti uverila je mnoge filozofe da su uzrok i
posledica logiki nezavisni jedan od drugog. To znai da se iz iskaza
da se esio dogaaj koji se smatra uzrokom ne moe iskljuivo logi-

XXIX
kim sredstvima dedukovati iskaz da se desio dogaaj koji se smatra
posledicom. Osnovni problem u razumevanju ljudske akcije mogao
bi se iskazati i ovako: da li je intencija uzrok ponaanja, u Hjumovom
smislu reci uzrok"?
Savremeni filozofi koji se bave ovim problemom podeljeni su
na one koji daju potvrdan i na one koji daju odrean odgovor na ovo
pitanje. Ovi drugi smatraju da volja ili intencija nije logiki nezavisna od ponaanja. To znai da se objanjenje volje ili intencije ne
moe postii bez razumevanja ponaanja ili, drukije reeno, da su
pojmovi kojima se sluimo kada razmiljamo o volji ili intenciji logiki povezani s pojmovima koje koristimo kada govorimo o ponaanju. Ukoliko bi ova druga grupa filozofa bila u pravu, onda odnos
izmeu intencije i ponaanja (akcije) ne bi mogao biti kauzalan.
Ve smo pominjali praktini silogizam i njegov znaaj za razumevanje i objanjavanje ljudske akcije. Takav silogizam ima
ovakav oblik: Osoba A eli da ostvari p"; Osoba A smatra da se p
ne moe ostvariti ukoliko se ne uini a"; dakle, Osoba A ini a".
Takav oblik argumentacije predstavlja obrnuto teleoloko objanjenje. Eksplanandum teleolokog objanjenja glasi: Osoba A ini a".
Da bismo objasnili zato osoba A ini a, uzimamo premisu Osoba A
eli da ostvari p". Ako prihvatamo kauzalnu teoriju akcije, injenica
to osoba A eli da ostvari p je uzrok to osoba A ini a dok druga
premisa Osoba A smatra da se p ne moe ostvariti ukoliko se ne
uini a" predstavlja formulaciju kauzalne veze. Ali bez obzira na nae
mogue prihvatanje kauzalne teorije akcije, ostaje da se odgovori na
najvanije pitanje o praktinom silogizmu koje glasi: da li je praktini silogizam deduktivna argumentacija? Ako je odgovor na ovo pitanje potvrdan, onda je i teleoloko objanjenje koje je zasnovano
na praktinom silogizmu deduktivni postupak; ako se deduktivna priroda praktinog silogizma ne moe pokazati, onda ni teleoloka objanjenja ljudskih akcija, pa time i veina objanjenja u istoriji i drutvenim naukama ne predstavljaju nizove deduktivnih postupaka.
Ostaje, naravno, mogunost da je praktini silogizam induktivni postupak i da se jo uvek moe podvesti pod Hempelov model.
Kada se praktini silogizam analizira bilo s kauzalnog bilo
s logikog stanovita, odgovor na pitanje o moguoj deduktivnoj prirodi te argumentacije nije sasvim odreen. Oni koji smatraju da izmeu intencije da se ostvari p i ponaanja a postoji uzrono-posledini odnos nisu uspeli da empirijski utvrde postojanje takvog odnosa, to bi bilo neophodno za opravdavanje tog stanovita. Ni oni
koji smatraju da u praktinom silogizmu postoji dedukcija nisu imali
mnogo vie sree; nikome jo nije jasno kako bi se takva dedukcija
mogla izvesti.
Vratimo se sada naem prvom pitanju i Nejgelovom stanovitu. Teleoloko objanjenje ljudske akcije, naroito ako uzmemo u
obzir vreme koje protekne od trenutka kada se javi intencija do trenutka kada se ostvari cilj, ne moe se, izgleda, svrstati u niz deduktiv-

XXX
nih postupaka. Nejgel je u svojim razmatranjima pokazao da se ovakva objanjenja mogu shvatiti kao induktivni postupci. Druga premisa
objanjenja akcije, koja je u praktinom silogizmu glasila Osoba A
smatra da se p ne moe ostvariti ukoliko se ne uini a", morala bi, u
skladu s Nejgelovim shvatanjem, predstavljati statistiku generalizaciju. Ona ne bi tvrdila postojanje kauzalne veze izmeu intencije
i ponaanja, ve bi saoptavala neto to se najee deava. To bi
mogao biti iskaz Veina osoba ne moe da ostvari p ukoliko ne uini
a" ili, to je ekvivalentno, Veina osoba, ukoliko ini a, ostvaruje p".
Probabilistiki karakter takve argumentacije je oigledan. Razume se,
otvoreno je pitanje da li Nejgelovo objanjenje pojedinane akcije,
koje je dato u odeljku II Poglavlja 15, moemo izjednaiti s praktinim silogizmom koji on nigde ne pominje. U svakom sluaju, odgovor
na nae prvo pitanje je potvrdan: elementi svih objanjenja koje
Nejgel razmatra su ili deduktivno-nomoloki ili induktivni, pa su na
taj nain obuhvaeni Hempelovom shemom.
Drugo pitanje je mnogo tee. Dogovorimo se da jedno objanjenje bude deduktivno ako i samo ako u izvoenju eksplananduma
iz premisa objanjenja koristimo samo deduktivne postupke, i da je
jedno objanjenje induktivno ili po verovatnoi ako i samo ako nije
deduktivno. U tom sluaju sva su objanjenja ili deduktivno-nomoloka ili induktivna, pa se postavlja pitanje kako je Nejgel dobio
etiri lana deobe pojma objanjenje". Oigledno, njegova deoba
nije zasnovana samo na tome kako eksplanandum dobijamo iz premisa objanjenja, ali se teko moe videti na kojim to dodatnim principima ona poiva, budui da teleoloka objanjenja ne mogu da se
dobiju daljom deobom jedne od dveju klasa koje su dobijene na
osnovu prvog principa deobe. Preostaje nam zato da pojam objanjenja delimo na osnovu dva principa deobe koji su nezavisni jedan od
drugog, pri emu je prvi princip onaj koji smo ve pomenuli, a drugi
je da li je jedno objanjenje teleoloko ili neteleoloko. Tada bismo
dobili etiri vrste objanjenja, ali genetiko objanjenje ne bi moglo
pripadati jednoj i samo jednoj klasi koja nastaje ovom deobom. Ako
sva objanjenja podelimo na genetika i ne-genetika, i ako ovaj princip podele kombinujemo s prethodna dva, dobiemo osam vrsta objanjenja vie nego to ih Nejgel ima.
Oigledno, Nejgel se nije bavio problemom klasifikacije objanjenja; on razmatra one glavne vrste koje zatie u naunoj praksi.
Nejgelovu klasifikaciju mogli bismo razumeti na sledei nain:
na poetku svojih istraivanja on uoava najvanije oblike objanjenja koji se javljaju u raznim oblastima nauke. Tokom svojih analiza
on pokazuje da se svi ti oblici mogu svesti na nizove deduktivnih ili
induktivnih postupaka. Prema tome, Nejgelova klasifikacija ima znaaj samo u usmeravanju njegovih istraivanja; ona nije krajnji rezultat njegovih analiza, ve preliminarno sreivanje materijala koji e
biti podvrgnut ispitivanju.
Pa ipak, problem klasifikacije objanjenja moe biti znaajan
zbog nekih drugih vanih pitanja. Svoju tvrdnju da je nauka jedin-

XXXI
stvena u tom smislu to je nauni metod primenljiv u svim oblastima
istraivanja, Nejgel moe da potkrepi svojim analizama u kojima je
sva objanjenja prikazao ili kao deduktivno-nomoloka ili kao induktivna. U tom pogledu se prirodne i drutvene nauke ne razlikuju
meusobno; i jedne i druge primenjuju iste oblike objanjenja i reavaju iste probleme. Kada bi logika struktura objanjenja i naunog
metoda bila jedina vana odlika neke nauke, onda se ovom stanovitu
nita ne bi moglo prigovoriti. Meutim, ako to nije sluaj, ako postoje
i druge vane karakteristike naunog postupka i naunih objanjenja,
koje ne moraju biti logike prirode i po kojima bi se prirodne nauke
razlikovale od drutvenih, onda bi se tvrdnja o jedinstvu nauke mogla
osporavati, ukoliko bismo smatrali da su te karakteristike vanije od
logike strukture. U takvom sluaju problem klasifikacije objanjenja
postaje znaajan. Pretpostavimo da neke od karakteristika mogu posluiti kao principi deobe pojma objanjenja, tako da pomou njih
moemo razlikovati objanjenja u drutvenim naukama od onih u
prirodnim; tada se pitanje klasifikacije objanjenja podudara s pitanjem o razlici izmeu prirodnih i drutvenih nauka, kao i s pitanjem
da li je nauka jedinstvena.
Nejgel se nije uputao u razmatranje problema ove vrste, jer
je to izlazilo iz okvira njegove zamisli knjige koja je pred nama i koja
je bila da se ispita logika struktura naunih objanjenja. Svoju zamisao on je ostvario.
ALEKSANDAR KRON

STRUKTURA NAUKE

Editi

PREDGOVOR

Nauka kao institucionalizovana vetina istraivanja dala je

razliite plodove. Njeni proizvodi o kojima se najvie zna u javnosti
jesu nesumnjivo tehnoloka znanja koja su ubrzano menjala tradicionalne oblike ljudskog privreivanja. Njoj treba takoe zahvaliti
za mnogo tota to nije u sreditu trenutne panje javnosti, iako je
poneto od toga bilo ocenjeno i jo se esto ocenjuje kao najdragocenija etva naunog poduhvata. Najvanije u tome jeste: sticanjey'
uoptenog teorijskog znanja o osnovnim uslovima koji odreuju odvijanje razliitih dogaaja i procesa; oslobaanje ljudske svesti od prastarih predrasuda, od kojih esto potie varvarsko delovanje i teak
strah; slabljenje intelektualnih osnova moralnih i religioznih dogmi,
slabljenje iz kojeg proizlazi i razmekavanje zatitnog oklopa koji
su nerazumni obiaji pruali drutvenim nepravdama; i, uopte, postepeno stvaranje, u svesti sve veeg broja ljudi, podozrivog intelektualnog stava prema tradicionalnim verovanjima razvoj koji je
esto bio praen uvianjem znaaja alternativnih pretpostavki o
injenicama ili pogodnom nainu ponaanja, i to u oblastima koje su
prethodno bile zatvorene za kritiku misao logikih metoda procenjivanja.
Uprkos kratkoi, ova delimina lista dovoljna je da otkrije
koliko je nauni poduhvat doprineo odreivanju i ostvarivanju tenji
koje se, uopte uzev, povezuju s idejom o slobodoumnoj civilizaciji.
Ve samo zbog toga nije udno to nauka, kao nain sticanja kompetentne intelektualne i praktine vlasti nad dogaajima, treba da bude
stalni predmet paljivog prouavanja. Bilo kako bilo, istorija razmiljanja o naunom istraivanju i njegovom znaaju za ljudski ivot
vraa nas na poetke teorijske nauke u staroj Grkoj; malo je znaajnih ljudi u istoriji zapadne filosofije koji nisu ozbiljno razmiljali
o problemima koje su postavile nauke tih starih vremena.

XXXVIII
Prema tome, iako je upotreba termina filosofija nauke" za
posebnu granu prouavanja relativno novijeg datuma, to ime oznaava
istraivanja koja se nadovezuju na ona koja su se vekovima obavljala
u okvirima tradicionalne podele filosofije na logiku", teoriju saznanja", metafiziku" i moralnu i socijalnu filosofiju". Stavie, uprkos
utisku koji ponekad stvara upotreba ovog termina u nazivima knjiga,
teajeva i uenih drutava, utisku da on oznaava jasno razgranienu
disciplinu koja se bavi skupom meusobno tesno povezanih pitanja,
filosofija nauke koja se obino neguje nije podruje analize koje bi
bilo jasno odreeno. Naprotiv, oni koji ovom podruju doprinose
esto se zalau za ideje i metode koje se otro suprotstavljaju jedne
drugima, a sve rasprave koje se obino klasifikuju kao da joj pripadaju odnose se na skup najrazliitijih problema koji su bili tradicionalni predmet filosofije.
Ova knjiga, iako predstavlja esej iz filosofije nauke, ipak se
odnosi na pitanja koja ine izvesnu celinu. Njen cilj je da se analizira
logika naunog istraivanja i logika struktura njegovih intelektualnih proizvoda. Ona je, pre svega, ispitivanje logikih oblika koji se
ispoljavaju u organizaciji naunog znanja i logikih metoda ija je
primena (uprkos estim promenama u posebnim tehnikama i revolucijama u osnovnoj teoriji) najpostojanija odlika moderne nauke. Prema tome, ova knjiga zaobilazi mnoga pitanja o kojima se nairoko
raspravlja u standardnim delima i teajevima filosofije nauke, pitanja koja mi ne izgledaju bitna za svrhu ove knjige na primer,
problem epistemologije ulnog opaanja, ili ona o predloenim
kosmikim sintezama iji je cilj da uine razumljivom" celinu specijalizovanih naunih otkria. S druge strane, nisam oklevao da razmotrim pitanja koja mogu izgledati samo vrlo posredno u vezi sa
stvarnom praksom nauke, ukoliko bi raspravljanje o tim pitanjima
moglo da doprinese razgovetnom razumevanju naunog metoda i njegovih plodova na primer, pitanja o pre vodljivosti naunih teorija
na iskaze o podacima ulnog opaanja, ili pitanja o znaaju vere u
univerzalni determinizam za procenjivanje moralne odgovornosti.
Redosled kojim se u ovoj knjizi raspravlja o problemima odraava delimino naglasak koji stavljam na dolaenje do celovitih, dobro zasnovanih objanjenja, kao na osnovni i osobeni nauni ideal.
Meutim, nezavisno od tog naglaavanja, prouavanje logike nauke
moe se podeliti, u svrhu podesne analize i izlaganja, na tri glavna
dela. Prvi odeljak se odnosi pre svega na pitanja o prirodi naunih
objanjenja: na njihove logike strukture, njihove uzajamne odnose,
njihove funkcije u istraivanju i njihove metode sistematisanja znanja. Drugi odeljak je usredsreen na pitanja o logikoj strukturi
naunih pojmova: pitanja o njihovom odreivanju pomou razliitih
tehnika definisanja i merenja, o njihovoj vezi sa injenicama opaanja i o uslovima pod kojima imaju smisla u nauci. Trei odeljak je usmeren ka problemima procenjivanja iskaza znanja u razliitim naukama: problemu strukture zakljuivanja po verovatnoi, problemu principa koji se upotrebljavaju u procenjivanju svedoanstva i problemu

XXXIX
opravdanja induktivnih argumenata. Ove tri grupe problema koje
se delimino preklapaju ine oblast sistematskog, jedinstvenog prouavanja logike nauke; pa ipak, svaka grupa pitanja moe se prouavati uz samo povremeno pozivanje na probleme svrstane u druge
grupe. Prema tome, iako je ova knjiga posveena uglavnom pitanjima koja pripadaju prvom odeljku ove trolane podele, o problemima iz druga dva odeljka detaljno emo raspravljati u knjizi koju
pripremamo ova knjiga predstavlja celinu, a pitanjima koja su
centralna u drugim odeljcima, a u ovoj knjizi zahtevaju da budu
samo pomenuta, ipak e, makar ukratko, biti posveena panja.
Pokuao sam da ovu knjigu napiem za iri krug italaca
nego to je krug profesionalnih filosofa, sa uverenjem da se knjiga
kao celina odnosi na neto to je od ireg interesa nego to je profesionalni, iako neka pitanja o kojima se u njoj raspravlja nisu zanimljiva za one koji nisu strunjaci. Zbog toga sam izbegavao veoma
formalizovano prikazivanje analize, ili upotrebu posebne simbolike
notacije moderne formalne logike, ma koliko precizan formalizam
mogao biti od koristi u reavanju izvesnih tehnikih problema. Bilo
bi nespojivo sa osnovnim ciljem ove knjige iskljuenje svakog pominjanja tekih tehnikih pojmova koji se upotrebljavaju u posebnim
granama nauke; s druge strane, u knjizi pokuavam da objasnim
ovakve pojmove kada izgleda neverovatno da su oni poznati mnogim
itaocima do kojih bih voleo da knjiga dopre. Ja sam takoe pokuao
da izloim karakter naunog metoda u razliitim konkretnim oblastima u drutvenim i biolokim naukama kao i u fizici. Ja sam to
pokuao da uinim iako sam izostavio nekoliko drugih posebnih disciplina u koje sam prvobitno eleo da se upustim, delimino zato da bih
objasnio raznovrsnim itaocima da uprkos znaajnim razlikama postoji osnovni logiki kontinuitet u operacijama naunog intelekta, a
delimino zato da bih itaocima pruio iroku osnovu za ocenjivanje,
u razboritom duhu, trenutne plime kritike koja je usmerena (esto
u ime neke vie mudrosti") protiv naunog razuma.
Nekoliko poglavlja ove knjige sadre, u znatno izmenjenom
obliku, materijal koji je prethodno bio objavljen. elim da zahvalim
izdavaima sledeih lanaka za njihovu ljubaznu dozvolu da te lanke
iskoristim u ovoj knjizi: The Causal Character of Modern Phvsical
Theorv", in Freedom and Reason {izd S. Baron, E. Nagel i K. S. Pinson), The Free Press, Glencoe, 111., 1951; The Meaning of Reduction
in the Natural Sciences", u Science and Civilization (izd. R. C.
Stauffer), The Universitv of Wisconsin Press, 1949, sa dozvolom
regenata Univerziteta u Viskonsinu; Teleological Explanation and
Teleological Svstems", u Vision and, Action (izd. S. Ratner), Rutgers
Universitv Press, 1953; Science, With and Without Wisdom", The
Sdturday Remeto of Literature, 1945; ,,Wholes, Sums and Organic
Unities", Philosophical Studies, 1952; Mechanistic Explanation and
Organismic Biologv" i Determinism in Historv", Philosophy and
Phenomenological Research, 1951 i 1960; i Some Issues in the Logic

XL
of Historical Analysis", Scientific Monthly, 1952, sa dozvolom Amerikog udruenja za unapreenje nauke.
Kao autor imam ast da pomenem osobe kojima dugujem
pomo u pisanju knjige, i mada mi nije mogue da sve njih pomenem,
ja u sa zadovoljstvom pomenuti one koji su mi najvie pomogli.
Moje interesovanje za filosofiju nauke pobudio je moj uitelj pokojni
Mori R. Koen (Morris R. Cohen) i ja mu ostajem zahvalan to je
moju misao usmerio u tom pravcu, kao i za stalni podstrek koji mi
daje njegovo uenje. Ni Rudolf Karnap (Rudolph Carnap) ni Filip
Frank (Philipp Frank) nisu formalno bili moji uitelji, ali su mi
veoma koristili razgovori koje sam sa njima vodio od 1934 o logici
nauke; isto tako, neprocenjivo mnogo sam nauio o metodolokim problemima empirijskog istraivanja drutva u razgovorima koje sam
godinama vodio s Polom Lazarsfeldom (Paul F. Lazarsfeld) i koji su
mi mnogo tota razjasnili.
Veoma su mi pomogli i hrabrili me i drugi prijatelji: Abraham Edel (Abraham Edel), Albert H<ofstader (Albert Hofstadter)
i Sidni Huk (Sidnev Hook), sa kojima sam pojedinano uivao u dubokim filozofskim diskusijama dok smo svi jo bili mladi ljudi; oni
su mi posebno pomogli svojim kritikama pojedinih delova rukopisa
u razliitim fazama rada na njemu; pomogli su mi Don Kuli (John
C. Coolev), Pol Edvards (Paul Edwards), Herbert Fajgl (Herbert
Feigl), Carls Frenkel (Charles Frankel), Don Greg (John Gregg),
Karl Hempel (Carl G. Hempel), Sidni Morgenbeser (Sidnev Morgenbesser), Majer Sapiro (Meyer Schapiro) i Patrik Supes (Patrick
Suppes), koji su veoma mnogo doprineli razjanjavanju mojih ideja
u toku mnogih diskusija koje sam sa njima imao. Dugujem zahvalnost svojoj supruzi, kojoj je ova knjiga i posveena i koja je strpljivo
sluila kao probni kamen razumljivosti za najvei deo onoga to je
u njoj reeno. Duboko sam zahvalan sledeim ustanovama to su mi
omoguile slobodno vreme za prouavanje i pisanje: John Simon
Guggenheim Memorial Foundation, the Rockefeller Foundation, i
Center for Advanced Study in the Behavioral Sciences.
South Wardsboro, Vermont
Avgusta, 1960

E. N.

1.
UVOD: NAUKA I ZDRAV RAZUM

Davno pre poetaka modeme_civilizacije ljudi su stekli mnoga

obavetpnja n "svojoj okolini. OririTnauili da prepoznaju materice
koje_iin__sluze" kao hrana. Oni su nauili da upotrebljavaju jvatru i
razvili su vetinu' a~~lrovine pr^tvaraji^u^skloriita) odeu i orua.
Oni su pronali .vegtinu obradezernTje, sporazumevanja_i upravljanja
samima sobom. Neki od njih. otknll~u da Se predmeti lake prenose
kade se stave na kola s tokovima, da se veliine zemljita pouzdanije uporeuju kada jsejrjnignje standardne""sheme_rnerenja i da
godinja doba kao i mnoge.atmosferske pojave smenjuju jedna drugu
s izvesnom pravilnou^ Zajedljiva "primeba Dona Loka upuena
Aristotelu da bog nije bio krt prema ljudima kada ih je nainio
samo dvononim biima, preputajui Aristotelu da ih uini racionalnim izgleda oigledno primenljiva na modernu nauku. ticanje
pouzdanog znanjaj) mnogim aspektima stvaniQSli^sifiurno_nije ekalo
na dolazak_mgdgrne_j3auke i_samosvesnu_upQtrebu njenih metoda.
Zaista,"u tom pogledu mnogo ljudi u svakoj generaciji ponavlja u
svom sopstvenom ivotu istoriju ljudske rase: oni uspevaju da sebi
obezbede-znanja i .potrebna obavetenja a da nisu "bili "pouavani u
naukama i da prethodno nisu usvojili naune metode rada.
JUro se tako mnogo znanja moe stei zahvaljujui uroenim
sposobnostima i zdravorazumskim" metodima, kakvo posebno preimustvo poseduju nauke i ta njihova razraena intelektualna i fizika sredstva doprinose sticanju znanja? Pitanje zahteva paljiv
odgovor ako rei ..naukaj1 elimo da damo neko odreeno znaenje.
Sama re i njene jezike varijante sigurno se ne_upotrebljavaju uvek s uvianjem p o t r e b n i TJn7ii*fg i esto se upotrebljavaju
samo da bi se'ovome ili onome pridala neka poapna odlika. Mnogi
ljudi sii pnnnsni to su njihnvg, uverenja_nauna" i to^ive u veku

nauke". Meutim, jedina osnova njihovog ponosa koja se moe

otkriti esto predstavlja ubeenje.a, za razliku od njihovih predaka
ili njihovih suseda^ poseduju neku navodnu konanu istinu. U tom
se duhu trenutno usvojene teorije u fizici Hi biologiji ponekacLopisuju kao naune, dok se svim teorijama u tim oblastima kojih smo
se prethodno drali ali ih vie ne prihvatamo odluno porie takav
naziv. Slino tome, praksa koja je vrlo uspena u preovlaujuim
fizikim ili drutvenim uslovima, kao to su izvesne tehnike obrade
emlje ili u industriji, ponekad se suprotstavlja takozvanoj nenaunoj" praksi drugih vremena i mesta. Moda se krajnji oblik tendencije da se termin nauno" lii svakog odreenog sadraja moe
ilustrovati primerom reklamera koji ponekad revnosno upotrebljavaju fraze kao to su nauno ianje'", nauno ienje ebadi", pa
ak i nauna astrologija". Meutim, bie jasno da ni u jednom od
navedenih primera re nauka" nije povezana s nekom odreenom
karakteristikom verovanja ili ponaanja koja bi se brzo mogla poznati i na osnovu koje bi se ta verovanja i ponaanja razlikovala od
ostalih. Bilo bi sigurno pogreno usvojiti sugestiju koja je implicitna
u prvom primeru: 3a se primena prieva nauno" ogranii na verovanja koja su neopozivo istinita ve zbog toga to vrsto jamstvo
za istinu nedostaje u veini, ako ne i u svim podrujima istraivanja,
tako da bi usvajanje ovakve sugestije, u stvari, liilo taj pridev svake
valjane upotrebe.
Pa ipak, rei nauka" i nauno" nisu u toj meri liene odreenog sadraja kao to esto moe pokazivati ona njihova upotreba
koja tei da im umanji vrednost. Jer, u stvari, ove reci su oznake ili
za trajni istraivaki poduhvat koji se moe razgraniiti od drugih
poduhvata ili za njegove intelektualne proizvode; oni se esto upotrebljavaju da oznae osobine koje ove proizvode razlikuju od drugih
stvari U ovom poglavlju daemo zato kratak pregled nekih naina
har~feoje se prenaucno" ili zdravorazumsko" znanje razlikuje od
intelektualnih proizvoda moderne nauke, gigurno je da ne postoji
otra crta koja razdvaja verovanja svrstana u uobiajenu alt neodreenu kategoriju zdravog razuma" od onih kognitivnih tvrenja koja
se priznaju kao nauna". Pa ipak. kao i u sluaju drugih reci gde
podruja u kojima namefavamo da ih primenimo imaju oito nejasne
granice (kao to je termin demokratija"), odsustvo preciznih graninih linija nije nespojivo s prisustvom bar nekog jezgra vrstog znaenja za svaku od ovih reci. U svakom sluaju, kada se trezvenije
upotrebljavaju, ove reci, u stvari, oznaavaju vane i vidljive razlike.
Ove razlike moramo utvrditi, mada smo prinueni da neke od njih
izotrimo radi njihovog naglaavanja u izlaganju ih radi jasnoe.
1. Wka ozbiljnojie osporava da su mnoge od postojeih posebnih nauka izrasle iz praktinih potreba svakodnevnog ivota: geometrija iz problema merenja i "premeravanja zemljita, mehanika iz
problema nastalih U-Vtinama graenja i vojnim vetinama",'biologija
iz problema ljudskog zdravlja i uzgajanja stoke, hernija iz problema

nastalih u industriji metala i boja, ekonomija iz problema voenja

domainstva i politikog upravljanja itd. Naravno, bilo ie i drugih
podstreka zarazvoj nflukp, a ne samo onih koji su proizlazili iz problema praktinih vetina; ovi drugi podsticaji imali su, i jo_ uvek
imaju, vanu ulogu u istoriji naunog istraivanja. U svakom sluaju,
oni koji tumae prirodu nauke i koji su bili pod utiskom istorijskog
kontinuiteta zdravorazumskih ubeenja i naunih zakljuaka ponekad su predlagali da se izmeu zdravog razuma i nauke pravi razlika
u tom smislu to bi nauka bila prosto organizovani" ili :;klasiikovani" zdrav razum.
Nesumnjivo je da nauke predstavljaju organizovano znanje
Lda je u svakoj od njih neizbean zadatak klasifikacija materijala
prema znaajnim tipovima ili vrstama (kao to je u biologiji klasifikacija ivih bia prema vrstama). -Jasno je, meutim, da predloeni
princip razlikovanja ne izraava adekvatno razliku izmeu nauke i
zdravog razuma. Beleke jednog propovednika sa putovanja po Africi
mogu biti vrlo sreene, kako bi mogle da prue obavetenje na
zanimljiv i efikasan nain, a da ipak obavetenje ne bude pretvoreno
u ono to se u istoriji nazivalo naukom. Bibliotekareva kartoteka
predstavlja klasifikacijujkjijiga XLejrocenjiY~vrecIriOti1 ali nek.o_ko_
ima.smisla za istorijske asocijacije koje izaziva oy.a_r ne bj rekao da
je takav katalog nauka. Oigledna tekoa je u tome-t predloeni
princip razlikovanja ne odreuje koja je "rstn nrgnnigarijp i]j frlflfjjfikacije karakteristika nauke.
Pozabavimo se zato ovim pitanjem. .Znaajna j>dlika veine
obavetenja koja se stiu u toku svakodnevnog iskustva jeste to to,
iako ta obavetenja mogu biti prilino tana u odreenim granicama,
ona su rptkn propraena nekim objanjenjem zato su injenice-takve
kakve se misli da jesu. Tako drutva koja su otkrila upotrebu toka
obino nita ne znaju o silama trenja, niti o razlozima zbog kojih se
teret koji se stavlja na vozila s tokovima lake prenosi nego teret koji
se vue po zemlji. Mnogi ljudi su nauili da je uputno uhriti zemlju
koja se obrauje, ali se malo njih bavilo razlozima zato se tako
postupa. ljekovita svojstva trava kao to je npr. besnik bila su poznata vekovima iako obino nikakvo objanjenje nije bilo dato za
njihove blagotvorne osobine. Stavie, kada zdrav razum" pokuava
da prui objanjenja za svoje injenice kao kada se vrednost besnika kao sredstva za okrepljenje srca objanjava pomou slinosti
oblika njegovog cveta i ljudskog srca objanjenja su esto _data
bez kritikog ispitivanja-re1pvant.no.sti-za- te injenice. Na zdrav razum se esto moe primeniti poznati savet koji je Lord Mensfild
(Lord Mansfield) dao jednom novoimenovanom guverneru neke kolonije koji se nije dobro razumevao u pravosue: Nema tekoa da
resite neki spor sasluajte samo obe strane paljivo, zatim razmislite ta pravda zahteva i na osnovu toga odluite; nikada nemojte
navoditi svoje razloge, jer e vaa presuda verovatno biti pravedna,
ali e vai razlozi sigurno biti pogreni".

Nauku raa elja za objanjenjima koja su sistematska i koja

se istovremeno mogu proveravati injenikim svedoanstvom; organizovanje i klasifikovanje znanja na osnovu principa koji objanjavaju karakteristian je cilj nauka. Jo odreenije reeno, nauke
nastoje da otkriju i formuliu na opti nain uslove pod kojima se
o^aau razliitih vrsta, pri emu su iskazi o takvim odreujuim uslovima objanjenja odgovarajueg deavanja. Ovaj se cilj
moe postii samo razlikovanjem ili izdvajanjem izvesnih osobina
predmeta prouavanja i otkrivanjem naina na koji su ova svojstva
stalno uzajamno povezana. Prema tome, kada je istraivanje uspeno,
iskazi koji su dotle izgledali sasvim nepovezani, pokazuju se kao
uzajamno povezani na odreene naine i na osnovu svog mesta u
sistemu objanjenja. U nekim sluajevima istraivanje moe ii
veoma duboku. Mogu se otkriti modeli uzajamnih odnosa koji vae
u irokim oblastima injenica, tako da uz pomo malog broja objanjivakih principa moe da se pokae da neodreeno veliki broj iskaza
o ovim injenicama ini logiki jedinstven sistem znanja. Ova unifikacija ponekad ima oblik deduktivnog sistema, kao u sluaju demonstrativne geometrije ili nauke o mehanici. Na taj nain nekoliko
principa, poput onih koje je formulisao Njutn, dovoljni su da pokau
kako su tesno povezani iskazi o Meseevom kretanju, o plimi i oseki,
o putanji projektila i penjanju tenosti u tankim cevima, i da se svi
ovi iskazi mogu strogo dedukovati iz ovih principa i razliitih posebnih injenikih pretpostavki. Na taj nain se postie sistematsko
objanjenje razliitih pojava o kojima govore iskazi koji su logiki
izvedeni.
Nemaju sve postojec nauke celovit oblik sistematskog objanj_enjy .',' pokazuje mehanika, "iako za mnoge u oblasti istraivanja drutva kao i u razliitim delovima prirodnih nauka, zamisao
tako strogo logike sistematizacije nastavlja da igra ulogu ideala.
Ali ak i u onim granicama rasparanog istraivanja u kojima se,
uopte uzev, ne tei ovakvom idealu, kao u veini istorijskih istraivanja, obino je uvek prisutan cilj^a se nau objanjenja zainjenice. Ljudi nastoje da saznaju zato se trinaest amerikih kolonija
poBunilo protiv Engleske dok to Kanada nije uinila, zato su stari
Grci bili u stanju da se suprotstave Persijancima, ali su podlegli
rimskim armijama ili zato se gradski i trgovaki ivot u srednje vekovnoj Evropi razvio u desetom veku'a ne ranije. Objanjavanjej
utvrivanje nekog odnosa zavisnosti izmeu iskaza koji su naizgled
nepovezani, sistematsko utvrivanje veza izmeu prividno raznolikih
obavetenja jesu oznake koje odlikuju nauno istraivanje.
2. Izvestan broj daljih razlika izmeu zdravorazumskog i naunog znanja predstavlja neposredne posledice sistematskog karaktera naunog znanja. Opterjriznata odlika zdravog razuma jeste to
to je on, iako znanje koje poseduje moe biti tano, retko svestan
granica u kojima su njegova verovanja valjana a njegovo delovanje
uspeno. Zajednica koja postupa po pravilu da rasturanje ubriva

odrava plodnost tla moe u mnogim sluajevima uspeno da obrauje zemlju. Meutim, ona moe da se dri ovog pravila slepo, uprkos
oiglednom osiromaenju tla i moe zbog toga biti bespomona pred
problemom ishrane. S druge strane, kada se razumeju razlozi zbog
kojih ubrivo ini zemlju plodnom, tako da kada se ovo pravilo povee s principima biologije i hernije tla, onda se mora priznati granina vrednost tog pravila, poto se uvia da efikasnost ubriva zavisi
od prisustva uslova kojih zdrav razum obino nije svestan. Malo onih
koji te uslove znaju moe da se uzdri od divljenja potpunoj nezavisnosti onih seljaka koji bez mnogo formalnog obrazovanja poseduju
skoro beskrajnu raznovrst vetina i pouzdana obavestenja o stvarima
koje se tiu njihove neposredne okoline. Pa ipak, tradicionalna snalaljivost seljaka je veoma ograniena: on esto postaje nemoan
kada u kontinuitetu njegovog svakodnevnog ivota nastane neki poremeaj, jer su njegova znanja obino proizvod tradicije, rutinske
navike i nisu praena razumevanjem razloga zbog kojih uspeno deluju. Uopte uzev, zdravorazumsko znanje je najadekvatni]e u prilikama u kojima izvestan broj inilaca ostaje praktino nepromenjen.
Ali polo se, prirodno, ne priznaje da aekvatnost Ulga znanja zavisi
od stalnosti takvih faktora u stvari, samo postojanje pogodnih
inilaca moe biti nepoznato zdravorazumsko znanje pati od
ozbiljne nepotpunosti, Cilj sistematske nauke je da otkloni ovu
nepotpunost ak i "kada je to cilj koji se esto samo delimino
ostvaruje
Nauke tako oplemenjuju svakodnevna shvatanja u samom
procesu pokazivanja sistematskih veza izmeu iskaza o stvarima iz
obinog znanja. Tako se pokazuje kako se poznata praksa moe
objasniti, pomou principa koji formuliu odnose izmeu injenica
irokih podruja; uz to ovi principi pruaju putokaz za menjanje i
ispravljanje uobiajenih naina ponaanja, kako bi ti naini bili
delotvorniji u poznatim okolnostima i kako bi se lake mogli prilagoditi novim. To meutim, ne znai, da su svakodnevna verovanja
nuno pogrena ili da su po svojoj prirodi podlonija promeni pod
pritiskom iskustva nego to su to iskazi nauke. Zaista, dugogodinja
i opravdana stabilnost zdravorazumskih ubeenja, kao to su ona da
hrast ne izraste preko noi iz semena, ili da voda prelazi u vrsto
stanje kada se dovoljno ohladi, ne mogu se uporeivati s relativno
kratkim ivotom mnogih naunih teorija. Bitno je to ajpoto zdrav
razum pokazuje malo interesovanja za sistematsko objanjenje injenica.""Koje zapaza, op"Seg valjane primene njegpvili verovanja u stvari
je usko ogranien, to za njega ne predstavlja ozbiljan problem.
3. Lakoa sa kojom obian kao i poslovan ovek usvaja nespojiva i ak protivrena verovanja esto je bila predmet ironinih
komentara. Tako e se ljudi ponekad zalagati za naglo poveanje
koliine novca u opticaju i istovremeno zahtevati stabilnu valutu;
oni e biti za vraanje dugova inostranstvu i istovremeno preduzeti
korake da spree uvoz stranih dobara; oni e donositi protivrene

sudove o kvalitetu hrane koju uzimaju, o veliini tela koja vide,

0 temperaturi tenosti i o jaini zvuka. Takvi suprotni sudovi esto
su rezultat skoro iskljuive preokupacije neposrednim posledicama
1 osobinama posmatranih dogaaja. Mnogo od onoga to se smatra
zdravorazumskim znanjem svakako se odnosi na delovanje poznatih
stvari na ono to je od vanosti za ljude; oni sistematski ne zapaaju
i ne prouavaju odnose izmeu dogaaja, ako to nije od uticaja na
ostvarivanje specifino ljudskih interesa.
Postojanje nesaglasnosti izmeu sudova jedan je od podstreka
za razvoj nauke. Uvoenjem sistematskog objanjenja inj enica,
utvrivanjem uslova i posledica pojedinih dogaaja, pokazivanjem
logikih relacija izmeu iskaza, nauke.se usredsreuju na izvore takvih nesaglasnosti. Zaista, veliki broj izuzetno sposobnih duhova
bilo je zaokupljeno izvoenjem logikih posledica iz osnovnih principa u razliitim naukama, a jo je vei broj istraivaa stalno proveravao takve posledice pomou drugih iskaza koji su dobijeni kao
rezultat kritikog posmatranja i eksperimentisanja. Ne postoji sigurno
jemstvo da su, uprkos ove briljivosti, iz nauka otklonjene ozbiljne
protivrenosti. Naprotiv, uzajamno nespojive pretpostavke ponekad
slue kao osnova za istraivanja u razliitim granama iste nauke.
Na primer, u nekim granama fizike pretpostavljalo se jedno vreme
da su atomi savreno elastina tela, iako se u drugim granama fizike
savrena elastinost nije pripisivala atomima. Meutim, ovakve protivrenosti ponekad su samo prividne, jer utisak o protivrenosti nastaje iz nemogunosti da uoimo kako se razliite pretpostavke upotrebljavaju u reavanju sasvim razliitih problema. Stavie, ak i
kada su protivrenosti prave, one su samo privremene, jer se nespojive pretpostavke upotrebljavaju samo zato to jo ne postoji logiki
koherentna teorija koja bi posluila svrsi za koju su ove pretpostavke
prvobitno uvedene. U svakom sluaju, poznato je da su oigledne protivrenosti koje su tako esto odlika svakodnevnih verovanja odsutne
iz onih nauka u kojima je postignut znaajan napredak u traenju
jedinstvenih sistema objanjenja.
4. Kao to smo ve primetili, mnoga svakodnevna verovanja
greivela su vekove iskustva, za razliku od relativno kratkog ivota
koji tako esto prati sudbinu zakljuak^ u razliitim granama moderne nauke. Jedan poseban razlog ove okolnosti zasluuje panju.
Uzmimo neki primer zdravorazumskog verovanja, kao to je ono da
voda prelazi u vrsto stanje kada se dovoljno ohladi, i zapitajmo se
ta je oznaeno terminima voda" i dovoljno" u ovom tvrenju.
Poznata je injenica da re voda", kada je upotrebljavaju oni koji
ne poznaju modernu nauku, uopte uzev nema jasno razgranieno
znaenje. Ona se esto upotrebljava kao ime za razliite tenosti,
uprkos vanim fiziko-hemijskim razlikama koje meu njima postoje,
ali se cesto odbacuje kao oznaka za druge tenosti ak i kada se ove
manje meusobno razlikuju po svojim bitnim fiziko-hemijskim osobinama nego to je to sluaj sa prvima. Tako e se ova re, moda,

upotrebiti da se njome oznai tenost koja pada u obliku kie, koja

izvire iz zemlje u izvorima, koja tee rekama. i jarkovima pored puta
i koja ispunjava mora i okeane. Ali ova re e se manje esto upotrebiti, ukoliko emo je uopte upotrebiti, da oznaimo tenosti koje
se mogu iscediti iz voa, koje su sadrane u orbama i drugim napitcima ili onu koja isparava kroz pore na ljudskoj koi. Slino tome,
kada se re dovoljno" upotrebljava da oznai proces hlaenja, ona
moe ponekad oznaavati razliku veliku kao ona koja postoji izmeu
najvie temperature jednog letnjeg dana i najnie temperature jednog zimskog dana; drugi put, ova re moe oznaavati razliku koja
nije vea od one izmeu podnevne i veernje temperature jednog
istog zimskog dana. Ukratko, "sipini zdravorazumskoi upotrebi za
oznaavanje temperaturnih promena re dovoljno" njjj3qvezana
3 preciznim odreenjem veliine tih promjena.
Ako ovaj primer uzmemo kao tipian, jezik u kome se zdravorazumsko znanje formulie i saoptava pokazuje dve znaajne
vrste neodreenosti. ..Prvo,, termini iz svakodnevnog govora mogu
biti sasvim neodreeni u tom smislu to klasa stvari koje su oznaene
jednim terminom nije otro i jasno razgraniena od klase stvari koje
tim terminom nisu oznaene (u stvari, ove dve klase mogu se u znatnoj meri i preklapati). p ^ m a Iflflif. stepen pouzdanosti iskaza u
kojima se pojavljuju ovakvi termini nema odreenu granicu. Drugu,
terminima svakodnevnog govora moe nedostajati svaki stepen oHreenosti u tom smislu to neodreene distinkcije koje su oznaene ovim
terminima nisu dovoljne da odrede blie samo nagovetene ali vane
razlike izmeu stvari koje su oznaene ovim terminima. Prema tome,
t acije zavisnosti izmeu pojava nisu formulisane na precizno odreen nain* u stavovima koji sadre takve termine.
Zbog ovih odlika svakodnevnog govora eksperimentalna kontrola
zdravorazumskih verovanja esto je veoma teka, poto se ne moe
lako povui razlika izmeu svedoanstva koje potvruje i svedoanstva koje opovrgava takva verovanja. Tako, na primer, verovanje
da uopte uzev" voda prelazi u vrsto stanje kada se dovoljno ohladi
moe da zadovolji potrebe ljudi ije je interesovanje za pojavu smrzavanja ogranieno njihovim nastojanjem da.se postignu praktini
ciljevi, uprkos injenici to je jezik koji se upotrebljava da izrazi
ovo verovanje nejasan i to mu nedostaje odreenost. Takvi ljudi
mogu, prema tome, da ne.vide nikakav razlog za promenu svog verovanja__ak i kad primete da se okeanska voda ne smrzava, iako je
njena temperatura skoro ista kao i temperatura na kojoj bunarska
voda prelazi u vrsto stanje, ili da se druge tenosti moraju mnogo
vie hladiti pre nego to se zamrznu. Kada bi bili prisiljeni da opravdaju svoje uverenje uprkos ovim injenicama, ovi ljudi bi, moda,
proizvoljno iskljuili okeane iz klase stvari koje nazivaju vodom,.ili
bi mogli izraziti novo poverenje u svoj stav bez obzira koliko je
potrebno sniavati temperaturu, na osnovu toga to tenosti koje klasifikujemo kao vou ipak prelaze u vrsto stanje kada se dovoljno
ohlade.

S druge strane, u svom traganju za sistematskim objanjenjima nauke moraju da smanje neodreenost koju pokazuje svakodnevni jezik time to e ga prilagoditi sebi. Na primer, fizika hernija
se ne zadovoljava iroko formulisanom generalizacijom da voda prelazi u vrsto stanje kada se dovoljno ohladi, zato to je cilj ove
discipline da objasni, izmeu ostalog, zbog ega se voda za pie i
mleko smrzavaju na izvesnim temperaturama, iako se na tim istim
temperaturama okeanska voda ne smrzava. Da bi postigla ovaj cilj,
fizika hernija mora, prema tome, da napravi jasne razlike izmeu
razliitih vrsta vode i izmeu razliitih stepena hlaenja. Nekoliko
pronalazaka smanjuju neodreenost i poveavaju odreenost lingvistikih izraza. Brojanje i merenje su za mnoge svrhe najuspenije_
i moda najpoznatije tehnike ove vrste. Pesnici mogu pevati o beskonanosti zvezda koje su rasute po vidljivom nebu, ali e astronom
eleti da odredi njihov taan broj. Kujundija se moe zadovoljiti
znanjem da je gvoe tvre od olova, ali e fiziar koji eli da objasni
ovu injenicu zahtevati tanu meru razlike u tvrdoi. Prema tome,
oigledna ali vana posledica preciznosti koja se ovako uvodi jeste
to to iskaze moemo iscrpnije i kritinije ipitivati u iskustvu. Prednauna verovanja se esto ne mogu podvrgnuti odreenim eksperimentalnim ispitivanjima prosto zato to mogu biti spojiva s neodreenom klasom neralanjenih injenica. Nauni iskazi, zato to se
zahteva da budu u saglasnosti sa podacima posmatranja koji su
mnogo odreeniji, izloeni su veem riziku da budu opovrgnuti takvim
podacima.
Razlika izmeu zdravorazumskog i naunog znanja slina je,
grubo uzeto, razlici u kriterijumima savrenstva koja moemo postaviti strelcima. Veina ljudi bila bi smatrana izvrsnim strelcem kada
bi merilo njihove vetine bila sposobnost da pogode zid nekog ambara
sa rastojanja od 100 stopa. Meutim, mnogo manji broj ljudi mogao
bi da ispuni stroiji uslov: da pogodi metu veliine 3 ina sa dvaput
veeg rastojanja. Slino tome, predvianje da e doi do pomraenja
Sunca u toku jesenjih meseci verovatnijc je nego predvianje da e
se pomraenje desiti odreenog trenutka jednog dana u toku godine.
Prvo predvianje e se potvrditi ako se pomraenje dogodi bilo kojeg
od otprilike 100 dana; drugo predvianje bie opovrgnuto ako se
pomraenje dogodi sa odstupanjem od jednog delia minute od predvienog trenutka. Drugo predvianje moe biti lano, dok je prvo
istinito, ali obratno nije mogue. Prema tome, drugo predvianje
mora da zadovolji stroije zahteve eksperimentalne kontrole nego
to su zahtevi koji se postavljaju prvom predvianju.
Vea odreenost naunog jezika pomae nam da objasnimo zbog
ega mnoga zdravorazumska verovanja poseduju stabilnost koja se
esto protee kroz nekoliko vekova, stabilnost koju poseduje samo
mali broj naunih teorija. Tee je doi do teorija koje ostaju nepoljuljane stalnim uporeivanjem s rezultatima mukotrpnog eksperimentalnog posmatranja kada postoje strogi uslovi koje mora da zadovolji slaganje takvih eksperimentalnih podataka sa predvianjima

koja su izvedena iz teorije, nego kada su uslovi manje strogi i kada

se ne zahteva da prihvatljivo eksperimentalno svedoanstvo bude
utvreno u briljivo kontrolisanom postupku. Razvijenije nauke
skoro uvek odreuju meru u kojoj predvianja zasnovana na jednoj
teoriji mogu da odstupaju od rezultata eksperimenta a da to ne
obesnai teoriju. Granice ovakvih dopustivih odstupanja obino su
vrlo uske, tako da se nesaglasnosti izmeu teorije i eksperimenta koje
bi zdrav razum obino smatrao nevanima esto procenjuju kao sudbonosne za adekvatnost teorije.
S druge strane, iako vea odreenost stavova nauke izlae ove
stavove veoj opasnosti da budu opovrgnuti nego to im daje preimustvo nad manje precizno izloenim zdravorazumskim verovanjima, nauni stavovi ipak imaju vanu prednost. Oni imaju veu
mo uklapanja u obuhvatne ali jasno formulisane sisteme objanjenja.
Kada se takvi sistemi na odgovarajui nain potvrde eksperimentalnim podacima, oni esto formuliu nesluene odnose zavisnosti
izmeu razliitih vrsta injenica koje se mogu eksperimentalno
utvrditi. Zbog toga se lake i bre moe doi do svedoanstva koje
potvruje stavove koji pripadaju jednom takvom sistemu nego do
svedoanstva za stavove (kao to su oni koji izraavaju zdravorazumska verovanja) koji ne pripadaju takvom sistemu. To je zbog toga
to se do svedoanstva za stavove u takvom sistemu moe doi posmatranjem velike skale dogaaja, od kojih se mnogi eksplicitno ne
pominju u ovim stavovima, ali koji su ipak znaajni izvori svedoanstva za postojanje odnosa zavisnosti o kojima govori sistem kao
celina. Na primer, podaci spektroskopske analize koriste se u modernoj fizici za ispitivanje pretpostavki o hemijskoj strukturi razliitih
materija, a eksperimenti sa toplotnim svojstvima vrstih tela koriste
se da bi se potvrdile teorije o svetlosti. Ukratko, poveavanjem odreenosti iskaza i njihovim ukljuivanjem u logiki povezane sisteme
objanjenja moderna nauka svojim postupcima proveravanja poveava mo razlikovanja i poveava izvore relevantnog svedoanstva
za svoje zakljuke.
5. Ve smo uzgred pomenuli da dok se zdravorazumsko
znanje u velikoj meri odnosi na uticaj dogaaja na ono to je od
posebnog znaaja za ljude, teorijska nauka nije, uopte uzev, tako
provincijska. Traganje za sistematskim objanjenjima zahteva da
istraivanje bude usmereno ka odnosima zavisnosti stvari bez obzira
na njihov znaaj u ostvarivanju ljudskih interesa. Tako, na primer,
da uzmemo jedan krajnji sluaj, astrologija se bavi relativnim poloajem zvezda i planeta kako bi odredila uticaj takvih veza na ljudske
sudbine; nasuprot tome astronomija prouava relativne poloaje i
kretanja nebeskih tela bez obzira na sudbine ljudskih bia. Isto tako,
odgajivai konja i drugih ivotinja stekli su prilino vetine i znanja
o problemu dobijanja rasa koje e zadovoljiti izvesne ljudske ciljeve;
s druge strane, biolozi teoretiari samo se uz put bave takvim
problemima. Njih, izmeu ostalih stvari, zanimaju mehanizmi nasleivanja i zakoni genetikog razvoja.

10
Meutim, jedna vana posledica ove razlike u usmerenosti
izmeu teoretskog i zdravorazumskog znanja jeste to to teoretska
nauka svesno zanemaruje neposredne vrednosti stvari, tako da esto
izgleda kako su iskazi nauke samo od neznatnog znaaja za ono to
se deava u svakodnevnom ivotu. Na primer, za mnoge postoji
nepremostivi ponor izmeu elektromagnetske teorije, koja daje sistematsko objanjenje optikih pojava, i sjajnih boja koje se mogu videti
pri zalasku Sunca; hernija koloida, koja doprinosi razumevanju organizacije ivih bia, izgleda strahovito daleka od mnotva linih crta
koje ljudi mogu imati.
Svakako se mora prihvatiti da se u naunim iskazima javljaju
vrlo apstraktni pojmovi ija primerenost poznatim osobinama koje
stvari pokazuju u uobiajenim okvirima nije ni najmanje oigledna.
Pa ipak, vanost takvih iskaza za ono to sreemo u svakodnevnom
ivotu takoe je izvan svake sumnje. Treba imati na umu da neobino
apstraktan karakter naunih pojmova, kao i njihova tobonja udaljenost" od onoga to nalazimo u svakodnevnom iskustvu, predstavljaju neizbene pratioce zahteva za sistematskim i sveobuhvatnim
objanjenjima. Do takvih objanjenja moemo doi samo ako se moe
pokazati da postojanje poznatih osobina i odnosa izmeu stvari pomou kojih se individualni objekti i dogaaji obino identifikuju i
meusobno razlikuju zavisi od prisustva drugih proimnih relacionih
ili strukturnih svojstava koja na razliite naine karakteriu velike
klase objekata i procesa. Prema tome, da bi se postigla optost u objanjavanju kvalitativno razliitih stvari, ove strukturalne osobine
moraju se formulisati apstraktno, bez pozivanja na osobine i relacije
u kojima se nalaze pojedinani objekti svakodnevnog iskustva. Na
primer, da bi se postigla takva optost, u fizici se temperatura tela
ne definie neposredno pomou razlika u toploti koje se mogu osetiti,
ve pomou izvesnih apstraktno formulisanih relacija koje odlikuju
veliku klasu reverzibilnih toplotnih ciklusa.
Pa ipak, mada je apstraktnost formulacije nesumnjiva odlika
naunog znanja, bila bi oigledna greka pretpostavka da se u zdravorazumskom znanju ne koriste apstraktni pojmovi. Svako ko veruje
da je ovek smrtno bie svakako upotrebljava apstraktne pojmove
oveanstva i smrtnosti. Pojmovi nauke ne razlikuju se od zdravorazumskih pojmova samo po tome to su apstraktni. Oni se razlikuju
po tome to predstavljaju izraz proimnih strukturnih svojstava, a
ova su apstrahovana iz poznatih osobina koje imaju ograniene klase
stvari, obino samo pod vrlo specifinim uslovima. Apstraktni pojmovi nauke povezani su s neposrednim opaanjem samo preko sloenih logikih i eksperimentalnih postupaka i povezani su u celinu
kako bi se moglo doi do objanjenja za velike klase razliitih pojava.
6. U suprotnostima izmeu moderne nauke i zdravog razuma
sadrana je vana razlika koja proizlazi iz injenice da nauka svesno
izlae svoja tvrenja stalnom proveravanju na osnovu podataka dobijenih kritikim posmatranjem u briljivo kontrolisanim uslovima.

11
Meutim, kao to smo ve imali prilike da pomenemo, to ne znai
da su zdravorazumska verovanja uvek pogrena ili da nisu zasnovana
na empirijski proverljivim injenicama. To znai da se zdravorazumska verovanja ne podvrgavaju sistematskom ispitivanju u svetlosti
podataka koji bi bili prikupljeni da bi se odredila tanost ovih verovanja i stepen njihove opravdanosti, to se u nauci po pravilu ini.
To takoe znai da svedoanstvo koje se u nauci prihvata kao valjano
mora biti dobij eno utvrenim postupcima da bi se otklonili poznati
izvori greaka; to dalje znai da se vrednost raspoloivog svedoanstva za svaku hipotezu koja je predloena kao odgovor na problem
postavljen u istraivanju procenjuje pomou kriterij uma vrednovanja
ija je pouzdanost i sama zasnovana na primeni tih kriterij uma u
velikom broju istraivanja. Shodno tome, traganje za objanjenjem
u nauci nije prosto traenje bilo kakvih na prvi pogled prihvatljivih
prvih principa" koji bi na neki neodreen nain, mogli da objasne
poznate injenice" svakodnevnog iskustva. Naprotiv, to je traganje
za hipotezama objanjenja koje su u pravom smislu proverljive zato
to se od njih zahteva da imaju logike posledice dovoljno precizne
da ne budu spojive sa skoro svakim zamislivim stanjem stvari. Za
hipoteze koje traimo mora, dakle, postojati mogunost opovrgavanja,
koje e zavisiti od rezultata kritikog ispitivanja da bi se odredilo
ta injenice u stvari jesu, a ovo ispitivanje je sastavni deo naunog
istraivanja.
Razliku koju smo upravo opisali moemo izraziti pravilom da
su zakljuci nauke, za razliku od zdravorazumskih verovanja, rezultat
primene naunog metoda. Meutim, ova kratka formula ne srne se
pogreno razumeti. Ona se ne srne razumeti kao da, na primer, tvrdi
da se primena naunog metoda sastoji u pridravanju unapred propisanih pravila za dolaenje do eksperimentalnih otkria ili za nalaenje zadovoljavajuih objanjenja za injenice koje su ve utvrene.
U nauci ne postoje pravila za otkrivanje i pronalaenje, kao to ne
postoje ni u umetnosti. Ova formula se ne srne razumeti ni kao
tvrdnja da se primena naunog metoda sastoji u tome to e se u svim
istraivanjima primeniti neke specijalne tehnike (kao to su tehnike
merenja koje se upotrebljavaju u fizici), nezavisno od predmeta ili
problema koji istraujemo. Takva interpretacija pravila bila bi karikatura njegovog smisla i u takvoj interpretaciji pravilo bi bilo
naopako shvaeno. Najzad, ova se formula ne srne razumeti kao da
tvrdi kako primena naunog metoda stvarno uklanja svaki oblik subjektivnosti ili izvor greaka koji bi inae mogao okrnjiti rezultat
istraivanja. Stavie, ne srne se shvatiti da ova formula osigurava
istinitost svakom zakljuku dobijenom u istraivanjima gde se primenjuje nauni metod. U stvari, ne postoji nikakvo jamstvo te vrste.
I nikakav unapred utvreni skup pravila ne moe posluiti kao automatska zatita od nesluenih predrasuda i drugih uzroka greaka
koji mogu nepovoljno uticati na tok istraivanja.
Primena naunog metoda je stalna kritika argumenata, u svetlosti oprobanih kriterijuma za procenjivanje pouzdanosti metoda

12
kojima se dobijaju podaci, i u svetlosti kriterijuma za vrednovanje
dokazne snage svedoanstva na kome su zakljuci zasnovani. Na
osnovu procene koju omoguuju ovi kriterijumi data hipoteza se u
velikoj meri moe potvrditi postojeim svedoanstvom. Ali, ova injenica ne jami istinitost hipoteze, ak i kada se svedoanstvo prihvata
kao istinito izuzev ako je to stepen potvrivanja koji premise
ispravnog deduktivnog argumenta daju svome zakljuku, to je
sasvim razliito od uslova koji se pretpostavljaju za podatke opaanja u empirijskim naukama. Prema tome, razlika izmeu kognitivnih tvrenja nauke i zdravog razuma, koja proizlazi iz injenice da
su tvrenja nauke rezultat primene naunog metoda, ne znai da su
ta tvrenja uvek istinita. Ta razlika podrazumeva da je svedoanstvo
na kojem se zasnivaju zakljuci nauke u skladu s odreenim zahtevima, tako da se veliki broj zakljuaka zasnovan na svedoanstvu
sline strukture dobro slae s novim injenikim podacima kada do
njih doemo. Zdravorazumska verovanja se, s druge strane, obino
prihvataju bez kritikog procenjivanja raspoloivog svedoanstva.
Dalju raspravu o ovim pitanjima moramo odloiti. Meutim,
ovde je potrebno jo neto dodati. Ako su zakljuci nauke rezultat
istraivanja koje se obavlja u skladu sa odreenim metodom dolaenja do svedoanstva i njegovog procenjivanja, razlog za poverenje
u te zakljuke kao opravdane mora biti u prednosti koju taj metod
ima. Mora se priznati da su kriterijumi za procenjivanje svedoanstva koji odreuju nauni metod do sada u najboljem sluaju bili
samo delimino izraeni i da oni deluju uglavnom kao intelektualne
navike koje kompetentni istraivai pokazuju u voenju svojih istraivanja. Ali, uprkos ovoj injenici, istorijski pogled na ono to je
postignuto ovim metodom u sticanju pouzdanog i sistematski ureenog znanja ostavlja malo mesta za ozbiljniju sumnju u superiornost
naunog metoda nad njegovim alternativama.
Ovaj kratki pregled osobina koje, uopte uzev, odlikuju kognitivna tvrenja i logiki metod moderne nauke nagovetava mnoga
pitanja koja treba iscrpno prouiti. Zakljuci nauke predstavljaju
rezultat institucionalizovanog sistema istraivanja koji igra sve znaajniju ulogu u ivotu ljudi. Zbog toga su sociolozi, ekonomisti, istoriari i moralisti esto ispitivali organizaciju te drutvene institucije,
uslove i stupnjeve njenog razvoja i njenog uticaja, kao i posledice
njene ekspanzije. Meutim, ako prirodu naunog poduhvata i njegovo
mesto u savremenom drutvu treba ispravno shvatiti, ako treba
shvatiti vrste i smisao naunih iskaza, kao i logiku na osnovu koje
se zakljuci nauke donose, potrebna je i briljiva analiza. To je glavni
ako ne i jedini zadatak koji filosofija nauke preuzima. Pregled koji
upravo zavravamo nagovetava tri iroka podruja u kojima se takva
analiza moe vriti: logika struktura naunih objanjenja, izgraivanje naunih pojmova i opravdavanje naunih zakljuaka. Poglavlja
koja slede odnose se u velikoj meri (iako ne iskljuivo) na probleme
strukture naunih objanjenja.

2.
MODELI NAUNOG OBJANJENJA

U prethodnom poglavlju tvrdili smo da je osnovni cilj naunog poduhvata da prui sistematska i dobro zasnovana objanjenja.
Kao to emo videti, takva se objanjenja mogu dati za pojedinane
pojave, za procese koji se ponavljaju ili za nepromenljive kao i za
statistike zakonitosti. Ostvarivanje ovog cilja nije jedini zadatak
nauka, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog toga to je veliki deo
njihovih napora usmeren ka utvrivanju ta predstavljaju injenice
u novim oblastima iskustva, injenice ija objanjenja moemo tek
kasnije traiti. Sasvim je oigledno da se razliite nauke u svakom
trenutku razlikuju po tome kakav znaaj pridaju razvijanju sistematskih objanjenja, a isto tako i po stepenu potpunosti sa kojim dolaze
do takvih sistema. Pa ipak, traganje za sistematskim objanjenjima
nikada nije potpuno odsutno iz postojeih naunih disciplina. Da
bismo razumeli uslove u kojima dolazimo do naunih objanjenja,
kao i njihovu strukturu, treba da razumemo optu odliku naunog
poduhvata. U ovom poglavlju nastojaemo da pripremimo osnovu za
takvo razumevanje uoavajui prethodno oigledno razliite oblike
objanjenja koje sreemo u razliitim naukama.
I. Primeri naunog objanjenja
Objanjenja predstavljaju odgovore na pitanje Zato?"
Meutim posle vrlo kratkog razmiljanja otkrivamo da re zato"
nije nedvosmislena i da se u razliitim kontekstima na takvo pitanje
daju razliite vrste relevantnih odgovora. Ova kratka lista sadri
primere koji pokazuju kako se re zato" upotrebljava, a neki primeri pokazuju vana ogranienja u pogledu prihvatljivih odgovora
na pitanja koja poinju ovom reci.

14
1. Zato je zbir bilo kojeg broja uzastopnih neparnih
celih brojeva poev od2 1 uvek savreni kvadrat (na primer,
1 + 3 + 5 + 7 = 16== 4 )? Ovde se pretpostavlja da je injenica"
koju treba objasniti (eksplikandum) neto to je potrebno oznaiti
poznatim ali nedovoljno jasnim izrazom nuna istina", u tom smislu
to njena negacija predstavlja logiku protivrenost. Relevantan odgovor na ovo pitanje predstavlja u stvari dokaz koji utvruje ne samo
univerzalnu istinitost nego i nunost eksplikanduma. Objanjenje e
biti zadovoljavajue ako se koraci u dokazu budu slagali s formalnim zahtevima za logiki dokaz i ako su, dalje, same premise dokaza
u izvesnom smislu nune. Premise e verovatno biti postulati aritmetike, a njihov nuni karakter bie utvren ako se, na primer, moe
pokazati da su one istinite na osnovu znaenja koje imaju njihovi
termini.
2. Zato se jue aa zamaglila sa spoljanje strane kada sam
u nju sipao hladnu vodu? Ovde je injenica koju treba objasniti
jedan pojedinani dogaaj. Njegovo objanjenje, izloeno u kratkim
crtama, moe izgledati ovako: temperatura ae, poto sam u nju sipao
hladnu vodu, bila je znatno nia od temperature okolnog vazduha;
vazduh je sadravao vodenu paru, a vodena para iz vazduha, opte
uzev, pretvara se u tenost kada vazduh doe u dodir sa dovoljno
hladnom povrinom. U ovom primeru, kao i u prethodnom, formalna
struktura objanjenja ima oblik dedukcije. Zaista, da su premise objanjenja bile formulisane potpunije i paljivije, deduktivni oblik bio
bi sasvim uoljiv. Meutim, u ovom sluaju eksplikandum nije nuna
istina, a to nisu ni premise objanjenja. Naprotiv, premise su iskazi
koji su verovatno zasnovani na podesnom iskustvenom ili eksperimentalnom svedoanstvu.
3. Zato je manji procenat katolika nego protestanata izvrio
samoubistvo u evropskim zemljama u toku poslednje etvrtine devetnaestog veka? Poznati odgovor glasi da je institucionalno ureenje
u kome su katolici iveli poveavalo drutvenu koheziju" za razliku
od drutvenih organizacija protestanata, i da, uopte, postojanje jakih
drutvenih veza izmeu lanova jedne zajednice pomae ljudima u
periodima linih potresa. Eksplikandum je u ovom sluaju istorijska
pojava koja je statistiki opisana, za razliku od pojedinanih dogaaja
iz prethodnog primera. Zbog toga se predloenim objanjenjem ne
objanjava nijedno pojedinano samoubistvo u pomenutom periodu.
Zaista, iako premise objanjenja nisu izloene ni precizno ni potpuno,
jasno je da neke od njih imaju statistiki smisao, ba kao to je to
sluaj s eksplikandumom. Ali poto premise nisu u potpunosti formulisane, nije sasvim jasno kakva je logika struktura ovog objanjenja. Meutim, mi emo pretpostaviti da se implicitne premise
mogu izloiti eksplicitno i da, tavie, objanjenje onda ima deduktivni oblik.

4. Zato led pliva po vodi? Eksplikandum u ovom primeru

nije istorijska injenica, pojedinana ili statistika, ve univerzalni
zakon koji tvrdi stalnu vezu izmeu izvesnih fizikih osobina. Kao
to je poznato, ta se injenica objanjava tako to se izvodi kao logika
posledica drugih zakona zakona da je gustina leda manja od gustine vode, Arhimedovog zakona da tenost istiskuje telo koje je u
nju zaronjeno silom jednakom teini istisnute tenosti, i drugim
zakonima o uslovima pod kojima tela ostaju u ravnotei kada na njih
deluju sile. Ovde valja zapaziti da su, za razliku od poslednja dva
primera, premise objanjenja, iskazi koji tvrde univerzalni zakon.
5. Zato se taka mrnjenja vode sniava kada joj se doda
so? Eksplikandum je i u ovom sluaju zakon, tako da se u tom pogledu
ovaj primer ne razlikuje od prethodnog. ta vie, uobiajeno objanjenje se sastoji u dedukovanju eksplikanduma iz principa termodinamike i izvesnih pretpostavki o sastavu heterogenih rastvora. Zbog
toga je ovaj primer slian prethodnom upravo u pogledu formalne
strukture objanjenja. Pa ipak, ovaj primer je naveden zbog kasnijih
razmatranja, poto premise objanjenja pokazuju na prvi pogled
izvesne razlike koje su od velikog metodolokog znaaja. To je zbog
toga to su termodinamiki principi, koji su ukljueni u premise objanjenja u ovom primeru, u stvari, pretpostavke mnogo optije nego
bilo koji zakon prethodno naveden. Za razliku od tih zakona, ove
pretpostavke sadre teoretske" pojmove kao to su energija i entropija, koji ne izgledaju povezani s bilo kakvim jasno utvrenim eksperimentalnim postupcima za utvrivanje ili merenje fizikih svojstava
koje bi ovi pojmovi trebalo da predstavljaju. Pretpostavke ove vrste
esto se nazivaju teorijama", i ponekad se otro razlikuju od eksperimentalnih zakona". Meutim, moramo odloiti raspravljanje o tome
da li ova razlika ima neki znaaj, i ako ima, u emu se on sastoji.
Za sada ovaj primer prosto predstavlja jednu naizgled posebnu vrstu
deduktivnih objanjenja u nauci.
6. Zato je u potomstvu hibridnog graka koji se dobija
ukrtanjem glatkih i naboranih roditelja priblino tri etvrtine graka uvek glatko, dok je preostala etvrtina naborana? Eksplikandum
se obino objanjava tako to se dedukuje iz optih principa Mendelove teorije nasleivanja i izvesnih drugih pretpostavki o genetikom sastavu graka. injenica koja se ovde objanjava oigledno je
izvesna statistika pravilnost, a ne nepromenljiva veza izmeu atributa, pravilnost koja je formulisana kao relativna uestalost date
osobine u izvesnoj klasi elemenata. Stavie, kada se premise objanjenja paljivo izloe, onda postaje oigledno da neke od njih
takoe imaju statistiki smisao poto odreuju verovatnoeu (u smislu
relativne uestalosti) sa kojom graak roditelj prenosi determinante
datih genetikih osobina na svoje potomstvo. Ovaj primer slian je
prethodnom po tome to ilustruje deduktivnu strukturu objanjenja
koje meu svojim premisama sadri teoretske pretpostavke. Meutim,

16
on je oigledno razliit od prethodnog primera po tome to i eksplikandum i neke premise oigledno predstavljaju statistike zakone
koji formuliu statistike a ne univerzalne pravilnosti.
7. Zato je Kasije kovao zaveru da ubije Cezara? injenica
koju treba objasniti opet je pojedinaan istorijski dogaaj. Ako moemo verovati Plutarhu, objanjenje treba traiti u uroenoj mrnji
koju je Kasije imao prema tiranima. Meutim, ovaj odgovor je oigledno nepotpun ako se ne prihvate druge opte pretpostavke kao.
to je ona o nainu na koji osobe iz izvesne drutvene grupe u datoj
kulturi ispoljavaju mrnju. Nije, meutim, verovatno da se takve
pretpostavke, ako treba da budu verodostojne, mogu tvrditi sa strogom univerzalnou. Ako pretpostavka treba da se slae s poznatim
injenicama, ona e u najboljem sluaju biti samo statistika generalizacija. Naprimer, jedna verodostojna generalizacija moe tvrditi
da e se veina ljudi {ili izvestan procenat ljudi) odreene vrste u
izvesnom tipu drutva ponaati na izvestan nain. Prema tome, poto
injenica koju u ovom primeru treba objasniti predstavlja pojedinani istorijski dogaaj, dok bitne pretpostavke objanjenja imaju
statistiku formu, eksplikandum nije deduktivna posledica premisa
objanjenja. Naprotiv, eksplikandum je u ovom sluaju samo vero-;
vatan" na osnovu tih premisa. To je bitna odlika ovog primera i ona
ga odvaja od prethodnih. tavie, postoji vana i bitna razlika izmeu
ovog i prethodnih primera u tome to premise objanjenja u ovom
primeru pominju jednu psiholoku dispoziciju (na pr. jedno emocionalno stanje ili stav) kao jedan od podstreka za akciju. Zbog toga,
ako se pitanje zato?" postavlja da bi se dobio odgovor koji e se
pozivati na psiholoke dispozicije, pitanje ima smisla samo ako postoji osnova da se pretpostavi kako se takve dispozicije stvarno javljaju u onome to razmatramo.
8. Zato je engleski kralj Henri VIII nastojao da poniti svoj
brak s Katarinom od Aragona? Poznato objanjenje ove istorijske
injenice sastoji se u tome to se Henriju pripisuje svesni cilj, a ne
psiholoka dispozicija, kao to je bio sluaj u poslednjem primeru.
Tako e istoricari esto objanjavati Henrijeve napore da poniti svoj
brak sa Katarinom navodei injenicu da je on eleo da se ponovo
oeni kako bi dobio mukog naslednika, poto mu Katarina nije rodila
sina. Henri je nesumnjivo imao mnoge psiholoke dispozicije koje bi
mogle delimino da objasne njegovo ponaanje prema Katarini. Meutim, u objanjenju ovakvom kako je ovde izloeno takav psiholoki
podstrek za akciju" u Henrijevom ponaanju se ne pominje, nego
se njegovi napori da poniti svoj brak objanjavaju namerno izabranim nainom za ostvarenje svesnog cilja (ili svesne svrhe). Prema
tome, razlika izmeu ovog i prethodnih primera zavisi od razlikovanja psiholoke dispozicije ili podstreka za akciju (kojih pojedinac
ne mora biti svestan iako one odreuju njegovo ponaanje) i svesno
izabranog cilja (za ije ostvarenje pojedinac moe da izabere izvesna

17
sredstva). Ova razlika se obino prihvata. Ljudsko ponaanje se
ponekad objanjava pomou podstreka za akciju ak i kada ovek
nema svestan cilj svoga ponaanja. S druge strane, nijedno objanjenje jedne druge vrste ljudskog ponaanja nee se smatrati zadovoljavajuim ako se to objanjenje ne poziva na neki svesni cilj radi
ijeg ostvarenja to ponaanje i postoji. Prema tome, da bi se u izvesnim kontekstima razumela pitanja koja poinju sa zato?", moraju
u tim kontekstima postojati eksplicitno formulisani ciljevi ije se
postojanje moe tvrditi.
9. Zato ljudi imaju plua? Ovako kako je napisano, ovo pitanje je dvosmisleno, jer se moe razumeti ili kao da se odnosi na
evoluciju ljudske vrste ili kao da zahteva objanjenje o tome kakvu
funkciju imaju plua u ljudskom organizmu na sadanjem stupnju
evolucionog razvoja. Ovde je ovo pitanje shvaeno u drugom smislu.
Kada se ono tako shvati, uobiajeni odgovor koji daje fiziologija
skree panju na neophodnost kiseonika za sagorevanje hranljivih
materija u organizmu i na instrumentalnu ulogu koju plua imaju
u dopremanju kiseonika iz vazduha do krvi i na taj nain do razliitih elija u organizmu. Prema tome, objanjenje opisuje rad plua <
kao bitan za odravanje izvesnih biolokih aktivnosti. Na taj nain
ovo objanjenje ima oigledno specifian oblik. U objanjenju se eksplicitno ne pominju uslovi pod kojima se deava sloeni dogaaj koji
se zove rad plua". Objanjenje opisuje na koji nain plua, kao
posebno organizovani deo ljudskog tela, doprinose produavanju nekih drugih aktivnosti ljudskog tela.
10. Zato engleski jezik u svom sadanjem obliku ima tako
mnogo reci latinskog porekla? Istorijska injenica za koju se ovde
trai objanjenje predstavlja sloeni skup jezikih navika koje ljudi
ispoljavaju u nejasno ogranienom istorijskom periodu i u razliitim
delovima sveta. Takoe je vano da u ovom primeru pitanje zato?",
za razliku od pitanja u prethodnim primerima, preutno zahteva /
objanjenje o tome kako je izvestan sistem iz nekog svog prethodnog
stanja dospeo do svog sadanjeg oblika. Za sistem koji posrnatramo
mi ne znamo dinamike zakone razvoja" kakvi postoje u fizici, na
primer, zakone razvoja gasovite mase koja rotira. U prihvatljivom
objanjenju istorijske injenice o kojoj je re pominjae se zbog toga
niz promena koje su se desile tokom vremena, a ne samo skup dogaaja koji se desio u nekom prethodnom poetnom trenutku. Prema
tome, uobiajeno objanjenje ove injenice pozivae se na Normana
Osvajaa, na jezik pobednika i pobeenih pre Osvajanja, kao i na
razvoj Engleske i drugih krajeva posle Osvajanja. Stavie, objanjenje pretpostavlja izvestan broj manje ili vie neodreenih generalizacija (koje nisu uvek eksplicitno izloene i od kojih neke nesumnjivo imaju statistiki smisao) o nainima na koje se jezike navike
u razliitim jezikim zajednicama menjaju kada takve zajednice stupaju u odreene odnose s drugim zajednicama. Ukratko, objanjenje
koje se u ovom primeru zahteva naziva se genetikim i njegova /
2 Struktura nauke

18
struktura je oigledno sloenija od strukture objanjenja za koja
smo ve naveli primere. Ovu sloenost ne treba pripisivati okolnosti
to je eksplikandum injenica ljudskog ponaanja. Isto takvu sloenost pokazuje genetiko objanjenje injenice da je salinitet okeana
danas oko tri procenta u odnosu na zapreminu.
II. etiri vrste objanjenja
Navedena lista ne iscrpljuje sve vrste odgovora koji se ponekad nazivaju objanjenjima. Meutim, ta lista je dovoljno duga
da pokae kako ak i odgovori na ogranienu klasu pitanja koja
poinju sa zato1' ne pripadaju istoj vrsti. U stvari, lista jasno
nagovetava da objanjenja koja se u razliitim naukama nude kao
odgovori na takva pitanja mogu da se razlikuju po nainu na koji su
pretpostavke objanjenja povezane sa svojim eksplikandumima, tako
da objanjenja pripadaju razliitim logikim vrstama.
Mi emo prihvatiti taj nagovetaj i opisaemo ono to izgleda
da predstavlja razliite vrste objanjenja u koje se mogu svrstati
primeri sa navedene liste. Meutim, mi se ovde neemo baviti pitanjem da li ono to izgleda da predstavlja razliite logike strukture
objanjenja ne predstavlja u stvari samo nesavreno formulisane
varijante ili granine sluajeve nekog opteg modela. U svakom sluaju, mi emo za sada razlikovati etiri glavna i, izgleda, razliita
modela objanjenja.
I. Deduktivni model. Jedan tip objanjenja koji se obino
sree u prirodnim naukama, iako ne samo u tim disciplinama, ima
formalnu strukturu deduktivnog zakljuka gde je eksplikandum logiki nuna posledica premisa objanjenja. Prema tome, u objanjenjima ove vrste premise izraavaju dovoljan (i ponekad, mada ne
uvek, nuan) uslov istinitosti eksplikanduma. Ova vrsta objanjenja
je iscrpno prouavana jo od najstarijih vremena. Ona je bila smatrana paradigmom svakog pravog" objanjenja i esto se usvajala
kao idealni oblik kojem svi napori u objanjavanju treba da tee.
Prvih est primera sa navedene liste predstavljaju prima facie ilustracije ove vrste. Pa ipak, meu njima postoje znaajne razlike koje
valja ponovo razmotriti. U prvom primeru i eksplikandum i premise
bili su nuno istiniti iskazi. Meutim, iako ovo zahteva dalje razmatranje, danas mali broj naunika eksperimentatora veruje da se moe
pokazati kako su njihovi eksplikandumi nuni po sebi. U stvari, zato
to iskazi (bilo da se odnose na pojedinano bilo da se odnose na
opte) koje ispituju empirijske nauke mogu da se poriu a da to ne
bude u suprotnosti sa svedoanstvom dobijenim na osnovu posmatranja koje je potrebno da takve iskaze opravda. Prema tome, opravdavanje tvrdnji o nunosti iskaza nauke kao i objanjavanje zbog ega
su iskazi nuni, zadatak je formalnih disciplina kao to su logika i
matematika, a nije zadatak empirijskog istraivanja.

19
U drugom i treem primeru eksplikandum je istorijska injenica. Meutim, u drugom primeru injenica koju treba objasniti je
pojedinani dogaaj dok je u treem statistika pojava. U oba primera premise sadre bar jednu pretpostavku koja je slina zakonu"
i opta po formi, i bar jedan iskaz o neem pojedinanom (bilo da
je to pojedinano individualni ili statistiki dogaaj). S druge strane,
objanjenje statistike pojave odlikuje se prisustvom bar jedne statistike generalizacije u premisama.
U etvrtom, petom i estom primeru eksplikandum je zakon
u etvrtom i petom primeru to je univerzalni iskaz koji tvrdi postojanje stalne veze izmeu izvesnih osobina, dok je u estom primeru
to statistiki zakon. Meutim, u etvrtom primeru zakon se objanjava tako to biva izveden iz pretpostavki od kojih je svaka eksperimentalni zakon" u smislu koji smo ukratko ve opisali. U petom
i estom primeru, s druge strane, premise objanjenja sadre tzv.
teoretske" iskaze; u estom primeru, pored statistikog zakona kao
eksplikanduma, teorija kojom se objanjava i sama sadri pretpostavke statistike prirode.
Mi smo samo u kratkim crtama opisali razlike koje smo zapazili izmeu objanjenja deduktivnog tipa. Njihov potpuni opis daemo kasnije. Stavie, isto formalni uslovi koje deduktivna objanjenja
moraju da zadovolje ne iscrpljuju sve uslove za koje se esto oekuje
da e valjana objanjenja ove vrste zadovoljiti. Izvestan broj drugih
uslova moraemo posebno razmotriti. Iako smo ve ukratko pomenuli
vanu ulogu optih zakona u deduktivnim objanjenjima, ostaje da
razmotrimo vano pitanje da li se zakoni mogu shvatiti prosto kao
hipotetiki istiniti univerzalni iskazi, ili univerzalni iskazi moraju
pored toga posedovati izvesnu relacionu strukturu posebne vrste da
bi mogli posluiti kao premise u zadovoljavajuem objanjenju. Stavie, iako smo pomenuli injenicu da nauka dolazi do celovitih i sveobuhvatnih sistema objanjenja primenom tzv. teoretskih" pretpostavki, bie neophodno da detaljnije ispitamo osobine po kojima se
teorije razlikuju od drugih zakona, kakve su njihove odlike koje nam
pomau da shvatimo njihovu mo da sistematski objanjavaju raznovrsne injenice i kakav im saznajni status treba pripisivati.
2. Objanjenje po verovatnoi. Mnoga objanjenja u skoro
svakoj naunoj disciplini nemaju na prvi pogled deduktivni oblik,
jer njihove premise ne povlae za sobom eksplikandume. Pa ipak,
iako premise nisu logiki dovoljne da obezbede istinitost eksplikanduma, za njih se kae da eksplikandum ine verovatnim".
Objajenja po verovatnoi obino sreemo kada premise
objanjenja sadre neku statistiku pretpostavku o izvesnoj klasi
elemenata, dok je eksplikandum singularni iskaz o datom pojedinanom lanu te klase. Ovu vrstu objanjenja ilustruju sedmi i deseti
primer, iako je to objanjenje jasnije u sedmom primeru. Kada se
vaj primer iskae jasnije, on izgleda ovako: u starom Rimu posto-j'
jala je velika relativna uestalost (ili verovatnoa) da e pojedinac

20

koji pripada viim slojevima drutva i koji mrzi tiraniju uestvovati

u zaveri protiv ljudi koji su u stanju da steknu tiransku mo. (Pretpostavimo da je ta uestalost vea od jedne polovine). Kasi je je bio
takav Rimljanin a Cezar potencijalni tiranin. Dakle, lako logiki ne
sledi da je Kasije uestvovao u zaveri protiv Cezara, vrlo je verovatno da je on to uinio.
Napomenimo jo i ovo. Ponekad se tvrdi da su objanjenja
po verovatnoi samo usputne stanice na putu do deduktivnog ideala
i da zbog toga ova objanjenja ne predstavljaju posebnu vrstu. Prema
ovakvom miljenju, potrebno je samo zameniti statistike pretpostavke u premisama objanjenja po verovatnoi strogo univerzalnim
iskazom na primer, u ovom sluaju iskazom koji tvrdi stalnu povezanost izmeu izvesnih paljivo odreenih psihosociolokih osobina
(koje je, prema pretpostavci, Kasije posedovao) i uea u zaveri.
Pa ipak, mada ovaj predlog zasluuje panju i moe biti podstrek za
dalje istraivanje, veoma je teko u nekim kontekstima tvrditi strogo
univerzalne zakone ak i sa skromnom verodostojnou, koji nisu
trivijalni i zbog toga izlini. esto je statistika pravilnost sve to se
moe utvrditi sa izvesnom sigurnou. Prema tome, objanjenje po
verovatnoi moemo prenebregnuti samo ako iz raspravljanja o logici
objanjenja iskljuimo vana podruja istraivanja.
Vrlo je vano razlikovati pitanje: da li znamo da su premise
jednog objanjenja istinite od pitanja da li je to objanjenje po
verovatnoi. Moe se desiti da ni u jednom naunom objanjenju
ne postoje opte pretpostavke u premisama za koje se zna da su
istinite, i da se svaka takva pretpostavka moe prihvatiti samo kao
verovatna". Pa ipak, ak i kada je tako, to ne uklanja razliku
izmeu deduktivnog objanjenja i objanjenja po verovatnoi. Ovo
razlikovanje je zasnovano na oiglednim razlikama u nainu na koji
su premise i eksplikandumi meusobno povezani, a ne na bilo kakvoj
razlici u naem znanju o premisama.
Najzad, treba primetiti da nije odgovoreno na pitanje da li
jedno objanjenje mora da sadri bar jednu stitistiku pretpostavku
da bi bilo objanjenje po verovatnoi ili i ne-statistike premise mogu
neki eksplikandum uiniti verovatnim" u izvesnom ne-statistikom
smislu te reci. Isto tako, oni koji prouavaju ove probleme ne slau
se u tome kako treba prouavati odnos izmeu premisa i eksplikanduma, ak i u onim objanjenjima po verovatnoi u kojima su premise statistike a eksplikandumi iskazi o nekom pojedinanom dogaaju. Ovim pitanjima emo kasnije posvetiti panju.
3. Funkcionalna ili teleoloka objanjenja. U mnogim oblastima istraivanja prevashodno u biologiji i prouavanju ljudskog
ponaanja u objanjenjima se ukazuje na jednu ili vie funkcija
koje jedinka ima u stvaranju izvesnih karakteristika sistema kome
pripada, ili se u takvim objanjenjima opisuje instrumentalna uloga izvesne akcije u ostvarivanju nekog cilja. Takva objanjenja se

21

obino nazivaju funkcionalnim" ili teleolokim" objanjenjima.

Osobina funkcionalnih objanjenja je to se u njima upotrebljavaju
tipini izrazi kao to su da bi", u cilju" i slini. Stavie, u mnogim
funkcionalnim objanjenjima postoji eksplicitno pozivanje na neko
jo budue stanje ili dogaaj pomou kojeg se moe shvatiti postojanje neke stvari ili vrenje neke radnje.
U ovome to je reeno podrazumeva se da se mogu razlikovati dva sporedna sluaja funkcionalnog objanjenja. Funkcionalno objanjenje moemo traiti za neki poseban in, stanje ili
dogaaj koji se deava u odreeno vreme. Ovaj sluaj ilustruje osmi
primer sa pomenute liste. Drugo, funkcionalno objanjenje se moe
dati za neku odliku koja je prisutna u svim sistemima izvesne vrste,
bez obzira u kojem vremenu takvi sistemi mogu da postoje. Ovaj sluaj ilustrovan je naim devetim primerom. Oba primera pokazuju
karakteristine osobine funkcionalnih objanjenja. Tako se Henrijevi
napori da poniti svoj prvi brak objanjavaju time to se pokazuje
da su oni bili usmereni odreenom cilju: Henri je eleo da ima
mukog naslednika. Prisustvo plua u ljudskom telu objanjava se
time to se pokazuje da ona funkcioniu na odreeni nain kako bi
se izvesni hemijski procesi produili i na taj nain omoguio ivot.
Mi emo kasnije razmotriti tanu strukturu funkcionalnih
objanjenja, kako su ona povezana sa neteleolokim objanjenjima
i zato su teleoloka objanjenja esta u nekim podrujima istraivanja dok su u drugim sasvim retka. Meutim, potrebno je da odmah
razmotrimo dva pogrena shvatanja teleolokih objanjenja.
Pogrena je pretpostavka da se teleoloka objanjenja mogu
shvatiti samo ako su pojave i delovanje koje se objanjavaju na teleoloki nain svesni inioci ili proizvodi takvih inilaca. Tako, na primer, u funkcionalnom objanjenju plua ne pretpostavlja se, ni
eksplicitno ni preutno, da plua imaju bilo kakav svesni cilj ili da
ih je izmislio neki svesni inilac za odreenu svrhu. Ukratko, prisustvo teleolokih objanjenja u biologiji ili u drugim podrujima nije
nuno znak antropomorfizma. S druge strane, neka teleoloka objanjenja oigledno pretpostavljaju postojanje ljudskih planova i svesnih ciljeva, ali takva pretpostavka nije nezakonita kada je injenice
opravdavaju, kao u sluaju teleolokih objanjenja izvesnih aspekata
ljudskog ponaanja.
Isto je tako pogrena pretpostavka da takva objanjenja moraju preutno podrazumevati da budunost uzrono deluje na sadanjost, budui da teleoloka objanjenja sadre pozivanje na
budunost kako bi se objasnilo ono to ve postoji. Tako, na primer,
objanjavajui Henrijeve napore da poniti svoj brak nismo pretpostavljali da je neostvareno budue prisustvo njegovog mukog naslednika bilo uzrok njegovih postupaka. Naprotiv, objanjenje Henrijevog ponaanja sasvim je spojivo s gleditem da je uzrok njegovog
ponaanja bila njegova postojea elja da se u budunosti neto
ostvari, a ne sama ta budunost. Slino tome, u funkcionalnom obja-

22

njenju plua nismo pretpostavljali da je budua oksidacija hrane

u telu uzrok postojanju plua niti ono to je uzrok njihovom funkcionisanju; to objanjenje ne zavisi od toga da li tvrdimo ili poriemo
da je funkcionisanje plua kauzalno odreeno postojeom konstitucijom tela i okolinom. Prema tome, dajui teleoloko objanjenje mi
ne prihvatamo nuno ono stanovite prema kojem je budunost inilac u svom sopstvenom ostvarenju.
4. Genetika objanjenja. Treba pomenuti jo jednu vrstu
objanjenja mada je sporno da li takva objanjenja ine posebnu
vrstu. Istorijska istraivanja se esto preduzimaju kako bi se objasnilo zato odreeni predmet istraivanja ima izvesne karakteristike,
a to se postie opisivanjem naina na koji se taj predmet razvio iz
neega to mu je prethodilo. Takva objanjenja se obino nazivaju
genetikim". Na taj nain se objanjavaju i ive i neive stvari,
osobine pojedinaca kao i karakteristike neke grupe. Deseti primer
u naoj listi pripada ovom tipu.
Genetika objanjenja sastoje se u navoenju niza glavnih
etapa kroz koje je neki sistem proao. Prema tome, premise objanjenja e nuno sadravati veliki broj singulamih iskaza o prolim
dogaajima u sistemu koji istraujemo. Skrenuemo panju na dvEL
momenta u premisama genetikih objanjenja. Prvo, u premisama
se nee pominjati svaki dogaaj koji se desio u razvoju sistema.
Drugo, dogaaji koji se pominju odabrani su na osnovu pretpostavki
(vrlo esto preutnih) o tome kakve su vrste dogaaja kauzalno relevantne za razvoj sistema. Prema tome, pored singularnih iskaza premise e takoe sadravati (implicitno ili eksplicitno) opte pretpostavke o uzronim vezama izmeu razliitih vrsta dogaaja.
Ove opte pretpostavke mogu biti prilino precizni zakoni
razvoja za koje postoji nezavisno induktivno svedoanstvo. (To se
moe desiti kada se sistem koji prouavamo moe shvatiti, sa nekim
posebnim ciljem na umu, kao lan jedne klase slinih sistema koji
imaju slinu evoluciju na primer, u prouavanju razvoja biolokih
osobenosti individualnog lana neke vrste. Vrlo esto je tada mogue
primeniti metode komparativne analize da bi se takvi zakoni razvoja
utvrdili). U drugim sluajevima, opte pretpostavke mogu biti samo
neodreene generalizacije, moda statistike po sadraju, i mogu da,
se ne odnose na neku vrlo specifinu odliku predmeta koji ispitujemo. (To se esto deava kada ispitujemo sistem koji je relativno
jedinstven na primer, kada ispitujemo razvoj neke institucije u
jednoj odreenoj kulturi). Meutim, ni u jednom od poznatih sluajeva genetikog objanjenja premise objanjenja ne iskazuju dovoljne
uslove za nastanak injenice koje je opisana u eksplikandumu, mada
te premise esto iskazuju neke uslove koji su nuni za nastanak te
injenice, pod odreenim okolnostima. Prema tome, razumno je zakljuiti da su genetika objanjenja po svojoj prirodi objanjenja poi'
verovatnoi. Pa ipak, mi emo odloiti dalje razmatranje strukture
genetikih objanjenja a posebno objanjenja u istorijskim naukama.

23

HI. Da li nauke objanjavaju?

Ova etiri tipa objanjenja razlikovali smo zato to izgleda
da oni odgovaraju stvarnim strukturnim razlikama u primerima
objanjenja koja smo naveli, kao i zbog toga to takva klasifikacija
prua podesan okvir za ispitivanje vanih problema u dolaenju do
sistematskih objanjenja. U sledeem poglavlju razmotriemo neke
probleme koji su povezani s deduktivnim objanjenjima, iako se neemo iskljuivo time baviti.
Pre nego to napustimo razmatranje strukture objanjenja
kojim smo se bavili u ovom poglavlju, potrebno je da se ukratko
osvrnemo na jednu istorijski znaajnu primedbu_uperenu protiv tvrenja da nauke zaista objanjavaju. Nijedna nauka (a svakako ne
fizika), tako glasi primedba, ne odgovara stvarno na pitanja zato
se neki dogaaj deava ili zato su stvari povezane na odreeni nain.
Na takva pitanja mogli bismo odgovoriti samo kada bismo bili u
stanju da pokaemo da dogaaji koji se deavaju moraju da se deavaju i da odnosi koji postoje izmeu stvari moraju izmeu njih da,
postoje. Meutim, eksperimentalni metodi nauke ne mogu da otkriju
apsolutnu ili logiku nunost u pojavama koje su u krajnjem sluaju/
predmet svakog empirijskog istraivanja. ak i kada bi nauni zakoni
i teorije bile istinite, one su samo logiki mogue istine o odnosima
zajednikog deavanja ili o odreenom poretku meu pojavama. Prema tome, pitanja na koja nauke daju odgovor jesu pitanja o tome
kako se dogaaji deavaju (na koji nain ili pod kojim uslovima) i
kako su stvari meusobno povezane. Prema tome, nauke dolaze u
najboljem sluaju do onoga to
predstavlja sveobuhvatne i tane
sisteme opisa, a ne objanjenja.1
Ova primedba pokree mnogo vie pitanja nego to na ovom
mestu moemo dopustiti. Osobito pitanje da li zakoni i teorije predstavljaju samo iskaze o zajednikom deavanju i redosledu izmeu
pojava zahteva vie panje nego to mu sada moemo pokloniti. Ali,
ak i ako prihvatimo ovakvo gledite o zakonima i teorijama, oigledno je da ta primedba zavisi u izvesnoj meri od jezike upotrebe.
Jer, u primedbi se pretpostavlja da postoji samo jedan ispravni smisao u_kome se mogu postavljati pitanja koja poinju sa zato", naime,
onaj smisao u kojem pravi odgovor na takvo pitanje predstavlja dokaz
inherentne nunosti jednog iskaza. Meutim, to je pogrena pretpostavka, kao to potvruje navedena lista primera. Prema tome, dovoljan odgovor na ovu primedbu, kada ona poiva na ovakvoj pretpo1
Vrlo uobiajena tde.1a da je funkcija prirodnih nauka da objanjavaju fizike
pojave ne moe E.e prihvatiti kao istinita, sem <ko se re .objasniti* upotrebi u vrlo ogra!:irenom smislu. FoSto pojmovi eficijentnc uzroknvanosti i logike nunosti nisu primenljivi na svet fizikih pojava, funkcija prirodnih nauka je da pojmovno opisuje nizova
dogaaja koji se mogu opaati U Prirodi. Ali prirodne nauke ne mogu objasniti postojanje takvih nizova, pa zato ne mogu objasniti pojave u fizlCklm svetovima, u najstioijem smislu u kojem se. termin objanjenje moe upotrebni. Tako prirodne nauke opisuju, koliko mogu. kako se. ili u skladu s kakvim pravilima se pojave detavaja. ali
Uopste nisu merodavne da odgovore na pitanje zlSto se pojave deavaju". E. W.
Hobson, The Domain of Natural Science, London, 1923, str. 81S2.

24

stavci, glasi: postoje utvrena znaenja reci zato" i objanjenja",

tako da je sasvim doputeno da se smatra objanjenjem jedan odgovor
na pitanje koje poinje sa zato" ak i kada taj odgovor ne prua
razloge da eksplikandum smatramo sam po sebi nunim. Zaista, ak
i pisci koji zvanino odbacuju gledite da nauke mogu uopte neto
da objasne ponekad prelaze2 na jezik kojim se izvesna nauna otkria
opisuju kao objanjenja".
U onoj meri u kojoj se pomenuta primedba zasniva iskljuivo
na pretpostavkama o jezikoj upotrebi, ona nije ni znaajna ni zanimljiva. Meutim, ova primedba tvrdi, u stvari, mnogo vie. Ta
primedba je prvobitno bila usmerena u nekoliko pravaca. Ona je
bila usmerena protiv antropomorfizama u fizici i biologiji, antropomorfizama koji su se odrali u znaenjima tehnikih termina kao to
su sila i energija, kao i onih koji su prisutni u nekritikoj upotrebi
teleolokih kategorija. U tom pogledu, ova primedba je predstavljala
zahtev za raiavanjem pojmova i bila je podstrek u stvaranju programa briljive analize naunih ideja. Druga meta ove primedbe bilo
je shvatanje nauke koje je nekada vladalo i koje se U razliitim
oblicima jo uvek pojavljuje u koncepcijama znaajnih mislilaca.
Prema ovom shvatanju, zadatak nauke sastoji se u objanjavanju
pojava na osnovu zakona prirode koji propisuju nuan poredak meu
stvarima i koji su prema tome vie nego logike mogunosti. Ova primedba je, na taj nain, negacija tvrenja da zakoni prirode poseduju
neto vie od injenike univerzalnosti, negacija koja se poklapa sa
jednim od glavnih zakljuaka analize uzronosti koju je dao Dejvid
Hjum. Stvarno pitanje koje ova primedba postavlja nije neko trivijalno pitanje o jezikoj upotrebi, ve vano pitanje o adekvatnosti
objanjenja naunog zakona koje je u osnovi Hjumovo. Ovom problemu pokloniemo panju u Poglavlju 4.

* Na primer, Mah opisuje Galilejevu analizu ravnotee na strmoj ravni pomou

principa poluge kao objanjenja za strmu ravan. (Ernst Mach, The Science o; Mectianics, La Salle, Hl-, 1942, str. 31.)

DEDUKTIVNI MODEL OBJANJENJA

Jo je Aristotel razmotrio strukturu onoga to se verovalo

da je ideal nauke. Gledite da nauna objanjenja moraju uvek imati
oblik logike dedukcije bilo je iroko prihvaeno. Iako se univerzalnost deduktivnog modela moe podvrgnuti sumnji, ak i kada se taj
model projektuje kao ideal, nesumnjivo je da mnoga objanjenja u
naukama to je zaista sluaj s najobuhvatnijim i najvanijim sistemima objanjenja imaju ovaj oblik, tavie, za mnoga objanjenja
koja na prvi pogled nemaju ovaj oblik moe se pokazati da su ipak
deduktivna, kada se ekspliciraju pretpostavke koje su u takvim objanjenjima sadrane. Takvi sluajevi se ne mogu smatrati 1izuzecima,
ve ilustracijama este upotrebe entimenskih argumenata.
Pa ipak, moramo ispitati da li zadovoljavajua objanjenja
ove vrste moraju da ispune i druge uslove, pored zahteva (koji proizlazi iz definicije deduktivnog tipa objanjenja da eksplikandum logiki sledi iz premisa objanjenja. Oigledno je da se ne moe prihvatiti svako objanjenje samo zato to ima deduktivnu strukturu. Na
primer, niko, verovatno, nee smatrati zadovoljavajuim objanjenjem injenice da Jupiter ima bar jedan satelit ono objanjenje kojim se navodi injenica da Jupiter ima osam satelita ak i ako
prvi iskaz logiki sledi iz drugog. Raspravljanja o ovom pitanju vraaju nas u antiku Grku. Za deduktivno objanjenje filosofi su
navodili razliite dodatne uslove. Ovi uslovi mogu se, podesnosti radi,
svrstati u tri grupe; u logike uslove koji specifikuju razliite formalne zahteve za premise objanjenja; epistemoloke uslove koji
1
Na primer, irenje jednog komada ice u datim uslovima moe se objasniti
navoenjem injenice da Je ta ica upravo bila zagrejana; oigledno je da eksplikandum
ne sledi logiki nuno iz navedene premise objanjenji. Meutim, izgleda najverovatnije
da se u predloenom objanjenju preutno prihvataju i druge premise na primer. da
Je ica od bakra i da se bakar uvek iri kada se zagreje. Kada se ove dodatne pretpostavke jasno izloe, onda se ovo objanjenje slae s deduktivnim modelom.

26

odreuju u kakvim saznajnim odnosima treba da budemo prema

premisama, i sadrinske uslove koji propisuju sadraj premisa (empirijski ili neki drugi). U daljem izlaganju bie jasnije kakav je smisao
ovih uslova. Bilo bi, meutim, nepodesno da razmatramo odvojeno
svaku vrstu ovih uslova, i zbog toga to neemo uiniti. Pa ipak,
veinu logikih uslova koji se moraju uzeti u obzir razmotriemo u
ovom poglavlju.
I. Objanjenje pojedinanih dogaaja
Poinjemo s primerom deduktivnog objanjenja u kome je
eskplikandum pojavljivanje nekog pojedinanog dogaaja. Razmotrimo primer, koji smo pomenuli u prethodnom poglavlju, kada se
jednog dana na povrini ae kondenzovala vodena para. Objanjenje u tom sluaju, kada se izloi paljivije i sistematinije, izgleda ovako:
Kad god temperatura bilo koje zapremine vazduha koji sadri vodenu
paru opadne ispod take na kojoj je gustina vodene pare u vazduhu vea od
stepena zasienosti vazduha vodenom parom na toj temperaturi, vodena para
iz vazduha kondenzuje se u tenost na onim mestima gde je temperatura
vazduha opala ispod take zasienosti.
Jue je vazduh oko ove ae sadravao vodenu paru.
Temperatura vazduha koji je bio neposredno oko ae opala je kada
smo u au sipali hladnu vodu.
Stvarna gustina vodene pare u vazduhu oko ae. posle snienja temperature, bila je vea od mere zasienosti na toj temperaturi.
Prema tome, vodena para iz vazduha neposredno oko ae kondenzovala se na povrini ae ukratko, aa se zamaglila.

Prvo to treba primetiti u ovom primeru jeste injenica da

premise sadre jedan iskaz koji je po svom obliku univerzalan i koji
tvrdi stalnu vezu izmeu izvesnih svojstava. U drugim primerima,
meu premisama se moe nai vie takvih univerzalnih zakona.2 Ako
sad uoptimo ovaj primer, proizlazi da bar jedna premisa deduktivnog objanjenja u kojem je eksplikandum singularni iskaz mora
biti univerzalni zakon, i takva premisa igra bitnu ulogu u izvoenju
* U stvari, ak i u ovom primeru preutno se pretpostavljaju i drugi zakoni.
Jedan takav zakon le 1a za svaku '.emperaturu vazduh ima meni zasienosti. Drugi zakoni Iako izmiu naAoj pa>n1l zato to su skriveni u odredbama raznih stvari, kao to
su voda. staklo itd. Ovi zakoni, u stvari, tvrde da postoje razliite vrste supstanci od
kojih svaka ispoljava utvrene veze odlika i naine ponaSanJa. Na primer, iskaz da je
neSto voda implicitno tvrdi da Je izvrstan broj svojstava (izvesno agregatno stanje, izvesna boja. izvesna taka smrzavanja i kljuanja, izvesne sposobnosti uestvovanja
u hemijskim reakcijama s drugim vrstama supstanci itd.) stalno povezan jedan s drugim.
Otkrivanje i klasifikacija
vrsta predstavlja rani ali neophodan stupanj u razvoju sisteir
matskog znanja; s e nauke, ukljuujui i fiziku i herniju, prihvataju t usavravaju razlikovanje vrsta koje su bile prvo uoene u obinom iskustvu, u stvari, razvijanje sveDtauhvjitn'h teorijskih sistema izgleda da je mogue tek posto je izvrena prethodna
klasifikacija vrsta, Istorija nauke stalno potvruje stanovite da je uoavanje i ureivanje raznih vrsta stupanj istraivanja koli se esto zove .,prirodna istorija* prethodni uilov za otkrivanje poznatijih vrsta zakona i za konstruisanje dalekosenih teorila.
Moderna fizika i hernija nastale su tek posle takvih preliminarnih klasifikacija vrsta
(iji su poeci izgubljeni u dalekoj prolosti); tradicionalna hotanika i zoologija sastoje
se u velikoj meri iz specifikacija i subordinacija vrsta; neke drutvene nauke se joS uvek
bore da dou do upotrebljivih i pouzdanih formulacija o vrstama ljudskih bia i drutve-

27
3

eksplikanduma. Oigledno je da je ovaj uslov dovoljan da iskljui

kao bona jide sluaj objanjenja onu dedukciju, koju smo ranije
pominjali, kojom se injenica da Jupiter ima bar jedan satelit izvodi
iz injenice da ih ova planeta ima osam.
Pored univerzalnog zakona premise, objanjenja sadre i
izvestan broj singularnih ili instanci jalnih iskaza koji tvrde da su se
izvesni dogaaji desili u odreenom vremenu i na odreenom mestu
ili da dati objekti imaju odreena svojstva. Takve singularne iskaze
oznaiemo kao iskaze o poetnim uslovima" (ili, krae, kao poetne uslove"). Stavie, uopteno govorei, poetni uslovi predstavljaju posebne uslove na koje treba primeniti zakone koji su ukljueni
u premise objanjenja. Pa ipak, ne moe se izloiti optim terminima
koje uslove treba odabrati kao podesne poetne uslove, jer odgovor
na to pitanje zavisi od specifinog sadraja zakona koji se primenjuje
kao i od specifinih problema u ijem se resa van ju ovi zakoni upotrebljavaju.
Neophodnost poetnih uslova u deduktivnom objanjenju pojedinanih dogaaja oigledna je sa stanovita formalne logike. Logiki se ne moe dedukovati jedan iskaz koji se odnosi na pojedinano iz iskaza koji imaju oblik univerzalnih iskaza. (Na primer,
nemogue je izvesti iskaze o pojedinanom oblika ,,x je B" iz univerzalnog iskaza oblika Za svako x, ako je x A, onda je x B"). Ma
koliko ova okolnost bila oigledna i vana, ona se esto zanemaruje
u raspravama o naunom postupku. Ovo zanemarivanje je ponekad
uzrok onog udobnog naina na koji se ponekad iroke generalizacije
upotrebljavaju u objanjavanju pojedinanih injenica (naroito u
prouavanju ljudskih postupaka) kao i omalovaavanja koje posmatrai ponekad imaju prema mukotrpnim istraivanjima stvarnih injenica. Pa ipak, esto je vrlo teko primeniti zakone i teorije, prosto
zato to se specifini poetni uslovi za primenu tih zakona ne mogu
utvrditi, pa ostaju nepoznati. Obratno, esto se predlau pogrena
objanjenja i ine se pogrena predvianja zato to se opte pretpostavke, iako su same po sebi dovoljno pouzdane, primenjuju na situacije koje ne predstavljaju podesne poetne uslove za primenu tih
pretpostavki. Iako su zakoni ove ili one vrste neophodni u naunim
objanjenjima stvarnog toka dogaaja, ono to se stvarno deava ne
nih ustanova. Priznavanje razliitih vrsta ide zijeno sa subordinacijom (ili ukljuivanjem) Jedne vrste u drugu. Tako, na primer, hernija ne samo da razlikuje bakar i sumpor kao vrste ve razlikuje metale i nametale; ona bakar svrstava u metale, a sumpor
u nemetale. Slino tome, u biologiji nailazimo na vrste ili specije tigar i lav u zajednikom rodu maaka, maka je kao rod. j irem redu mesodera, mesoderi su u klasi
sisara itd. Kada doemo do nekog sistema u ijim su okvirima vrste ukljuene jedna u
drugu, onda se moe objasniti (iako na grub nain) zato je neka pojedinana stvar lan
odreene vrste tako Sto emo pokazati da Je la stvar lan neke potinjene vrste (na
primer, neka domaa ivotinja je sisar zato sto je maka, a make su sisari). Takva
objanjenja su. oigledno, daleko od one vrst objanjenja na koja smo navikli u modernim teorijskim naukama; pa ipak, ona predstavljaju prve korake na putu koji vodi
drugim objanjenjima.
1

Ova PC pretpostavka uvodi kako bi se elimlnisaJi trivijalni izuzeci. Tako na

primer, iako se iskaz ,,Braun je stariji od Smita- moe dedukovati iz dveju premisa
,,Smtt je mlai od Brauna" i ,.Svi sisari su kimenjaci", to se nee smatrati oDjasnJenjem iako premise sadre opsu zaken, prosto zato to druga premisa nije potrebna 2a
ovu dedukciju.

28
moe se objasniti iskljuivo pozivanjem na zakone. U traganju za
naunim razumevanjem kao i u reavanju pravnih sporova, opti
principi sami po sebi ne reavaju nijedan pojedinani sluaj.
Prema tome, deduktivno nauno objanjenje iji je eksplikandum deavanje nekog dogaaja ili svojstvo nekog objekta, mora
da zadovolji dva logika uslova. Premise moraju da sadre bar jedan
univerzalni zakon ije je prisustvo u premisama bitno za izvoenje
eksplikanduma. Drugo,
premise moraju takoe da sadre i izvestan
1
broj poetnih uslova.
I I . Objanjenje zakona
Rasprave koje su posveene sistematskom razvijanju neke
grane deduktivno sistematisane nauke obino ne sadre objanjenja
pojedinanih dogaaja i posebnih injenica, a kada takva objanjenja
i sadre, onda je to samo ilustracija primene zakona i teorija. U svakom sluaju, u razvijenim naukama kao to je fizika glavni zadatak
je objanjenje zakona i, prema tome, uzajamne veze izmeu njih.
Izgleda da su sva objanjenja zakona deduktivnog tipa5 pa
zato moramo ispitati njihove specifine oblike. Razinotriemo prvo
objanjenje univerzalnih zakona. Stavie, mi emo za sada zanemariti ne samo statistike zakone, ve i razliku izmeu objanjenja u
kojima su sve premise eksperimentalni zakoni" i onih objanjenja
u kojima premise sadre teorijske" pretpostavke (ovu razliku smo
ranije pomenuli). Vratimo se primeru koji smo naveli u prethodnom
poglavlju, gde je re o objanjenju zakona da led pliva po vodi. Bilo
bi zamorno precizno izloiti detalje strogog izvoenja ovog zakona iz
premisa koje fiziari obino pretpostavljaju kada ga objanjavaju.
Nagovetaji koje smo ranije
dali kako da se ove premise odrede bie
dovoljni za nau svrhu.6
< Mada objanjenje pojedinane injenice zahteva da se u premisama nalaze
i zakoni t iskazi o poetnim uslovima, istraivanja se mogu razlikovati prema lome da
II su usmerena ka nalaenju i utvrivanju ove ili one vrste premisa. Tako moemo
zapaziti neki dogaaj, a onda pokucati da sa objasnimo otkrivajui neki drugi dogaa]
koji, na osnovu ve utvrenog zakona, treba da bude uslov pojavljivanja datog dogaaja. Na primer, ako na automobilu pukne guma, moemo pueti da traimo mesto na
kojem Je proouena. pod optom pretpostavkom da guma puca kada se probui. S druge
strane, moemo posumnjati da su na neki znaajan na^in povezani i pokuati da otkrijemo zakone koji izraavaju specifine na'ne zavisnosti izmeu dogaaja te vrste. Tako
se moe desiti da zapazimo kako broj otkucaja srca neke osobe raste poto je ova radila
neke teke vebe; ako pomislimo da broj otkucaja na neki nain zavisi od vebe, moemo preuzeti istraivanje da tacno utvrdimo vezu izmeu ovih aktivnosti i tako moemo
doi do opte formule o njihovoj zavisnosti. Isto tako. pokuavajui da objasnimo neke
dogaaje, istraivanje moemo usmeriti ka otkrivanju premisa objanjenja koje pripadaju obema vrstama. Na primer, moe se desiti da n.e znamo nijedan zakon koji se
odnosi na pojavu izvesnih kanceroznih izrataja. a isto tako ne moramo znati specifine
dogaaje od kojih takav izrastaj zavisi. Zbog toga moemo nastojati da otkrijemo i posebne okolnosti koje izazivaju rak l zakone koji takve okolnosti povezuju s kanceroznlm izratajima.
1
Ovo naravno ne znai da se zakoni uvek utvruju samo detiktlvnim sredstvima. Pokazuje se da se veina zakona opravdava navoenjem svedoanstva dobijenog posmatranjem.
' Prva aproksimacija takvoj dedukciji jeste ovo: sila kojom teenost deluje na
telo zaronjeno u nju, u pravcu koji je normalan na povrinu tenosti, jednaka Je teini
Istisnute tecnosti, ali Je suprotnog smera. (Dakle, sila potiska vode na led koji je u nju
zaronjen deluje normalno u odnosu na povrinu vode i jednaka Je teini istisnutog leda).

29
U ovom su objanjenju tri stvari oigledne: sve premise su
univerzalni iskazi; postoji vie premisa od kojih je svaka bitna za
izvoenje eksplikanduma;7 premise, uzete odvojeno ili zajedno s drugim premisama, logiki ne slede iz eksplikanduma. Prva okolnost ne
zahteva posebno razmatranje, jer je neizbena budui da je eksplikandum sam po sebi univerzalni zakon. Prema tome, uvoenje poetnih uslova bilo bi suvino u objanjavanju univerzalnih zakona.
Druga okolnost namee pitanje da li je prisustvo vie univerzalnih zakona u premisama samo osobenost navedenog primera
ili je to sutinska oznaka svih prihvatljivih objanjenja. Na ovo
pitanje se ne moe dati definitivan odgovor, jer ne postoji precizan
kriterijum za razlikovanje objanjenja koja su zadovoljavajua od
onih koja to nisu. Meutim, treba da se zapitamo da li izvoenje
univerzalnog zakona iz jedne jedine premise moemo smatrati objanjenjem tog zakona. Da bismo bili jasniji, razmotrimo Arhimedov
zakon, koji kae da je sila koja istiskuje telo zaronjeno u tenost
jednaka teini istisnute tenosti. Odavde sledi kao specijalni sluaj
da je sila kojom voda istiskuje led jednaka teini vode koju je taj
led istisnuo8. Izgleda, meutim, neverovatno da bi veina fiziara
rekla kako je ovaj specijalni zakon na ovaj nain objanjen, a svakako bi vrlo mali broj ljudi doiveo" ovu dedukciju posebnog zakona
kao objanjenje. Ako ovaj primer uzmemo kao tipian i ako je
razumno nagaati kako bi se naunici ponaali, izgleda da je prihvatljiv logiki zahtev da premise u objanjenju zakona budu dva formalno nezavisna iskaza.
Dalje razmatranje govori u prilog ovom zahtevu, iako ova
okolnost nije od naroitog znaaja. Mi esto upotrebljavamo re
Jedno tclo je u ravnotei ako je, i samo ako je. vektorski zbir sila koje na
njega rteluju Jednak mili. (Dakle, led zaronjen u vodu je u ravnotei ako i samo ako Je
vektorsui zbir sila koje cteluju na led jednak nuli.)
Vektorski zbir sila Koje deluju na telo zaronjeno u tenost, u pravcu koji je
paralelan s povrinom tenosti. jednak Je nuli.
SvaJta sila je vektorski zbir dveju sila (koje se zovu ..komponente" date sile)
koje deluju pod pravim ukloni u odnosu jedna na drugu). Dakle, led zaronjen u voa
nalazi se u ravnotei ako 1 samo ako je vektorski zbir sila koje deluju na led u pravci
normalnom na povrinu vode jednak nuli. Dakle, takoe, ako jedine sile koje deluju
na led zaronjen u vou Jesu sila potiska vode i sila teine leda, onda je led zaronjen u
vodu u ravnotei ako i samo ako je sila potiska vode jednaka, ali suprotno usmerena
ukupnoj teini leda).
Gustina vode je vea od gustine leda. (Dakle, teina date zapremine vode vea
je od teine leda jednake zapremine).
Prema tome, ako su jedine sile koje deluju na led zaronjen u vodu sila potiska vode 1 njegova sopstvena teina, onda je led zaronjen u vodu u ravnotei sko i samo
ako jedan deo leda nije zaronjen u vodu a sila potiska vode jednaka je i suprotna teini
vode koju je istisnuo zaronjeni deo leda. Ukratko, led zaronjen u vodu (ako na njega
deluju samo normalne" si!e) nalazi se u ravnotei ako 1 samo ako pliva po vodi.
1
Uvek se moe oniti samo jedna premisa formiranjem konjunkcije od nekoliko premisa. Ono to se u tekstu podrazumeva jeste da kada bi bila samo jedna premisa
u obliku konjunkcije. ona bi bila ekvivalentna klasi logiki nezavisnih premisa, pri emu
bi ta klasa imala vie od jedno lana.
1
Dedukcija se, u stvari, obavlja zamenjivanjem ..promenljivih", koje su implicitne u formulaciji Arhimedovog zakona posebnim vrednostlma. Shematski oblik dedukcije je ovakav:
Za sva svojstva f koja su u Ki 1 za sva svojstva Q koja su u Ki zvi P jesu Q,
A je u Ki I B je u Ki, ex vi termlnorum.
Dakle, svi A su B.
uva dedukcija ]e sasvim slina izvoenju Bojlovog zakona, koji kae da Je za
svaki idealni gas proizvod pritiska i njegove zapremine konstantan kada je temperatura
gasa konstantna, iz Bojl-Carlsovog zakona, koji kae da je za svaki idealni gas proizvod
pritiska gasa i njegove zapremine proporcionalan njegovoj temperaturi.

30

objanjenje" raspravljajui o zakonima u jednom od sledea dva

sluaja. U prvom sluaju, pokazuje se da je pojava" o kojoj zakon
govori rezultanta nekoliko nezavisnih faktora koji se nalaze u odreenim odnosima. U drugom sluaju, pokazuje se da je stalna povezanost crta o kojima govori zakon proizvod dve ili vie veza, pri emu
ove druge veze postoje izmeu crta koje se pominju u zakonu i drugih osobina koje predstavljaju karike u nekom lancu ili nekoj mrei.
Ono to se podrazumeva pod alternativama moda se moe jasnije
prikazati pomou sledeih shema. Pretpostavimo da univerzalni zakon ima oblik prostog univerzalnog kondicionalnog iskaza: Za svako
x, ako je x A, onda je x B" (ili Svi A jesu B"), gde .A" i ,,B" oznaavaju odreena svojstva. Pretpostavimo da se svojstvo A javlja
samo ako se zajedno javljaju svojstva Ax i A2 i pretpostavimo, slino
tome, da se B javlja samo ako se zajedno javljaju Bj i B2. Pretpostavimo, dalje, da svako At jeste Bx i da svako A2 jeste B2. Tada sledi
da svako A jeste B, tako da je sad ovaj zakon objanjen. Ova shema
ilustruje prvu od gornjih alternativa. Konkretan primer je objanjenje
zakona da led pliva po vodi, poto se ponaanje leda u vodi moe
shvatiti kao rezultanta nekoliko nezavisnih sila koje deluju na telo
uronjeno u vodu. Meutim, stvarna logika struktura ovog objanjenja je mnogo sloenija nego to je to prikazano ovom prostom
shemom.
Shematski prikaz druge alternative imamo u objanjenju zakona koji ima oblik Svi A jesu B", kada se ovaj dedukuje iz druga
dva zakona koji, redom, imaju sledee oblike: Svi A jesu C" i Svi
C jesu B". Konkretan primer ove vrste jeste objanjenje zakona
Kada se dovoljno povea zapremina nekog gasa koji sadri vodenu
paru, a da se pri tome ne menja koliina toplote, vodena para se
kondenzuje", koji se sastoji u dedukovanju ovog zakona iz druga
dva zakona: Kada se gasovi ire a da se pri tome ne menja koliina
toplote, njihova temperatura opada" i Kada opadne temperatura
nekog gasa koji sadri vodenu paru, stepen zasienosti vodene pare
se poveava".
Oigledno je da objanjenja koja se mogu podvesti pod bilo
koju od ovih shema imaju bar dve premise. Meutim, usvojili mi
ili ne zahtev da bar dve premise moraju biti prisutne u zadovoljavajuem objanjenju, moemo biti sigurni da u naukama neemo nai
mnogo objanjenja koja ne ispunjavaju ovaj uslov.
Trea okolnost koju smo zapazili u primeru s ledom da
eksplikandum ne povlai logiki za sobom premise manje je sumnjiva kao opti zahtev zadovoljavajueg objanjenja. Jer, kada ovaj
uslov ne bi bio zadovoljen, konjunkcija premisa bila bi logiki ekvivalentna eksplikandumu, a u tom sluaju bi premise prosto ponavljale zakon za koji se trai objanjenje. Uzmimo, na primer, zakon
da je vreme potrebno da telo koje slobodno pada pree dato rastojanje proporcionalno kvadratnom korenu iz veliine tog rastojanja.
Ovaj zakon logiki sledi iz zakona da je rastojanje koje pree telo
koje slobodno pada proporcionalno kvadratu vremena. Meutim, niko

31
verovatno ne bi ovo nazvao objanjenjem prvog zakona, poto je
premisa matematiki ekvivalentna transformacija eksplikanduma.
(Ovaj primer kri zahtev da objanjenje mora da ima vie od jedne
premise. Meutim, primeri koji ne kre ovaj uslov, ali u kojima su
premise i eksplikandum ipak logiki ekvivalentni, i suvie su sloeni
da bismo ih detaljno izloili na primer, Njutnova formulacija mehanike, koju znaju svi studenti fizike, i zbog sloenog matematikog
aparata manje poznata ali optija teorija koju je dao teorijski fiziar
18. veka 2ozef Lagran). Kada bi neko prihvatao takva objanjenja,
mogao bi da uzme eksplikandum za objanjenje samog eksplikanduma.
Prema tome, jasno je da u zadovoljavajuem objanjenju
oekujemo da premise objanjenja tvrde neto vie nego to se tvrdi
u eksplikandumu. Potpunije reeno, mi oekujemo da bar jedna premisa u objanjenju datog zakona zadovoljava sledei uslov, kada se
dodaju nove podesne pretpostavke: premisa treba da objasni i druge
zakone, a ne samo onaj koji nam je dat; s druge strane, ne srne biti
mogue da objasnimo premisu pomou datog zakona ak i kada se
te nove pretpostavke dodaju tom zakonu. Kada nijedna premisa
nekog objanjenja ne bi zadovoljavala ovaj uslov, imali bismo dve
nepoeljne posledice: bilo bi nemogue nai svedoanstvo za premise
koje je razliito od eksplikanduma i objanjenje ne bi mnogo doprinosilo izgraivanju nekog sistema objanjenja, jer bi, izuzev u izolovanim sluajevima, poznate injenice ostale nepovezane sa onim
injenicama koje tek treba otkriti.
Zahtev da premise ne smeju biti ekvivalentne sa eksplikandumom dovoljan je da eliminie mnoga pseudoobjanjenja u kojima
se u premisama prosto izmiljaju novi termini za injenice koje tek
treba objasniti. Klasian primer takvih pseudoobjanjenja je poenta
Molijerove satire u kojoj on ismeva one koji injenicu da opijum
izaziva spavanje objanjavaju navoenjem pravila da opijum poseduje uspavljujue svojstvo. Manje oigledna ilustracija, koja se ponekad nalazi u popularnom prikazivanju nauke, jeste objanjenje zakona da brzina tela ostaje konstantna ako na telo ne deluje spoljasnja
sila zato to sva tela poseduju inherentnu silu inercije. Ovo je pseudoobjanjenje, jer je re inercija" samo drugo ime za injenicu koju
zakon opisuje.

III. Optost u objanjenjima

Postoji, meutim, jo jedan zahtev za zadovoljavajua objanjenja zakona, tesno povezan za zahtevima koje smo ve razmotrili,
i on se esto istie.9 Prema tom zahtevu, bar jedna od premisa mora
biti optija" od zakona koji treba objasniti. Tako se, na primer,
Vidi: John Stuart Mili, A Sijstem of Logic, 1879, kn]. 3. pogl. 12, odelj. 4; Norman R. Campbell, Pfnjstcs, tfte Elements, Cambrid^e, Englan. 1920, str. 114 f.; Karl Popper, Logik der Forschung, Wien 1935, str. 75.

32

Arhimedov zakon (koji se javlja u premisama u primeru s ledom)

smatra optijim od zakona da led pliva po vodi, zato to prvi iskaz
tvrdi neto o svim tenostima a ne samo o vodi i o svim telima zaronjenim u tenost a ne samo o ledu. Slino tome, smatra se da je zakon
poluge optiji od zakona koji se odnose na kretanje kimenjaka; tanije reeno, iako moda u irem smislu, esto se tvrdi da su zakoni
fizike optiji od zakona biologije.
Meutim, iako smisao termina optiji" moe biti dovoljno
jasan u pojedinanim primerima njegove upotrebe, nije lako objasniti
ovaj pojam. Pa ipak, moraemo pokuati da damo takvo jedno objanjenje i da uoimo tekoe koje odatle proizlaze. Kada se kae da je
neki iskaz S1 optiji od nekog drugog iskaza S2, onda se verovatno ne
misli da -Sj mora logiki nuno povlaiti za sobom S2; takva implikacija ne postoji izmeu Arhimedovog zakona i 2akona da led pliva
po vodi, uprkos injenici to se smatra da je prvi optiji od drugog.
Stavie, izgleda podesno odrediti znaenje izraza optije" na takav
nain da se za Sl kae da je optije od S2 ne samo zato to St logiki
implicira S2. Na primer, iskaz Sve se planete kreu po eliptinim
putanjama" logiki implicira iskaz Sve se planete kreu po putanjama koje su konusni preseci", ali verovatno prvi od ovih iskaza
nije optiji od drugog. Prema tome, da bi St bio optiji iskaz od S2,
izgleda da nije ni nuno ni dovoljno da S1 logiki implicira S...
Ako se ograniimo na posebnu klasu iskaza koji se mogu meusobno uporeivati u pogledu ,,optosti",
onda je oigledan nain
za definisanje ove relacije sledei.10 Razmotrimo samo zakone koji
se mogu izraziti univerzalnim pogodbenim iskazima najjednostavnijeg oblika. Neka je St iskaz oblika Za svako x ako je x A, onda je
x B" (ili, kako se to obino kae, oblika Svi A su B"), i neka je
S'2 oblika Svi C su D". Tada se za S^ kae da je optije od S 2 ako i
samo ako je iskaz Svi C su A" logiki istinit dok to nije sluaj s konverzijom Svi A su C". Dalje, za St e se rei da je optije od S2 ako
i samo ako su iskazi Svi A su C" i Svi C su A" logiki istiniti. Ako
nijedan od iskaza koji imaju jedan od dva poslednja navedena oblika
nije logiki istinit, onda e se za Sx i S2 rei da se ne mogu uporeivati u pogledu optosti. Na primer, zakon da na sve objekte koji
su zaronjeni u tenost deluje sila jednaka teini istisnute tenosti
(Arhimedov zakon) optiji je, na osnovu ove definicije, od zakona da
led pliva po vodi. Jer, iskaz ,.Led zaronjen u vodu je objekat zaronjen
u tenost" istinit je na osnovu znaenja svojih termina, dok to nije
sluaj s njegovom konverzijom.
Iako na prvi pogled ova definicija izgleda zadovoljavajue
objanjenje za ono to se verovatno podrazumeva kada se za jedan
iskaz kae da je optiji od nekog drugog iskaza, ona ipak izaziva
tekoe. Zahtev da dva logiki ekvivalentna iskaza treba da imaju
istu optost izgleda sasvim razuman, pa zato, ako je S, optije od
S2 a S2 logiki ekvivalentno treem iskazu S3, onda je i Sx optije
" Popper, Uto,

33

od Ss. Meutim, ovaj zahtev nije ispunjen kada se termin optije"

shvati u skladu s predloenom definicijom. Tako na primer, pretpostavimo da je Svi A su B" optije od Svi C su B" (tako da je iskaz
Svi C su A" logiki istinit dok to nije sluaj s njegovom konverzijom). Ali Svi ne-B su ne-A" logiki je ekvivalentno iskazu Svi A su
B", pa je u skladu s predloenim zahtevom da taj iskaz bude
optiji od Svi C su D". Da bi se to desilo, na osnovu predloene definicije, trebalo bi da iskaz Svi C su ne-B" bude logiki istinit, iako
se to obino nee desiti. Na primer, na osnovu predloene definicije
iskaz Svi ivi organizmi su smrtni" optiji je od iskaza Sva ljudska
bia su smrtna" (zato to je logika istina Sva ljudska bia su ivi
organizmi", dok to nije sluaj s konverzijom ovog iskaza), a iskaz
Svi ivi organizmi su smrtni" logiki je ekvivalentan iskazu Sva
nesmrtna bia su ne-ivi organizmi". Ali, posto iskaz Sva ljudska
bia su ne-smrtna" oigledno nije logika istina, iskaz Sva ne-smrtna
bia su ne-ivi organizmi", na osnovu predloene
definicije, nije
optiji od iskaza Sva ljudska bia su smrtna".11
Ove tekoe nisu nuno kobne po predloeno objanjenje
pojma vee optosti. Ali da bismo ih izbegli, moramo odbaciti prividno prihvatljive zahteve da logiki ekvivalentni iskazi moraju
imati jednaku optost i moramo prihvatiti gledite da uporedna
optost zakona zavisi od naina na koji su oni iskazani. Moglo bi se,
meutim, primetiti da ovakvo gledite otvara vrata neogranienoj
proizvoljnosti u klasifikaciji zakona prema njihovoj optosti, jer za
dati iskaz postoji neodreeni broj logiki ekvivalentnih iskaza koji
se razlikuju samo u formulaciji. Pa ipak, ova proizvoljnost ne mora
biti tako ozbiljan nedostatak kao to to na prvi pogled izgleda. Stvarna formulacija nekog zakona esto ukazuje na klasu stvari koje predstavljaju subjekte predikacije u datim kontekstima, pri emu identifikacija podruja primene toga zakona zavisi od prirode nekog istraivanja. Meutim, u ovome nema nieg proizvoljnog, izuzev proizvoljnosti koja je u tome to se bavimo jednim skupom problema, a ne
nekim drugim. Prema tome, ukoliko subjekat (termin) u iskazu zakona pokazuje podruje primene tog zakona u konkretnom kontekstu
(ili klasi konteksta) u kojem se primenjuje, tvrenje da je jedan
zakon optiji od nekog drugog zakona nije potpuno proizvoljno
ak i ako se u nekom drugom kontekstu mora doneti drukija ocena.
Na primer, zakon da led pliva po vodi obino se koristi tako da je
podruje njegove primene neodreeno velika klasa komada leda koji
su (ili su ve bili ili e tek biti) zaronjeni u vodu. Ovaj zakon se retko
11
Nove tekoe iste prirode moemo pronai ako upotrebimo druge ekvivalencije za koje se moe pokazati da vae u forma'noj logici. Na primer. ..Svi A su B" Je
optije od Svt AE su B", poto Je ,,Svi AE" su A" logika istina, dok to nije ,,Svi A
su AE". Meutim, ,,Svi AE su S" logiki Je ekvivalentno sa ,,Svi A su ili B ili ne-E". Ali
,,Svi A su B" nije optije od ,,Svi A su ili B Hi ne-E", uprkos injeniul da je OpStije od
jednog iskaza koji je ekvivalentan s poslednjim. Ove tekoe ne mogu se otkloniti menjanjem ustav* u poetnom iziaeanju nunih i dovoljnih ulova za veu optost (prema
kojima ,,Svi c su A" mora biti logika istina, ali ne i njegova konverzija) u slabiji uslov
da ,,Svi C su A" bude samo kontigentno (ili faktiki) istinito, ali da to ne vai i za njegovu konverzilu.

3 Struktura nauke

34

upotrebljava {ako se to uopte ini), tako da je podruje njegove primene klasa razliitih stvari koje ne plivaju po vodi (bilo da je re
o prolosti, sadanjosti ili budunosti). Zaista, izgleda verovatno
tvrenje da kada bi se pomenuti zakon upotrebljavao na ovaj nain
u nekom kontekstu, njegova uobiajena formulacija bila bi u tom
kontekstu promenjena. U svakom sluaju, u formulacijama zakona
izgleda da postoji precutno pozivanje na kontekst u kome se ti zakoni
primenjuju. Ali ako je to tako, onda predloeno objanjenje pojma
vee optosti nema nepopravljive nedostatke.
Meutim, poto se objanjenje o kojem smo dosad raspravljali
ne odnosi na iri smisao termina optije", ukratko emo se i na tome
zadrati. Ovaj smisao moe se ilustrovati tvrenjem kojim kaemo da
je fizika optija nauka od biologije, a naroito kada se tvrdi da je zakon poluge optiji od, recimo, zakona da plavooki roditelji imaju samo
plavooku decu. Ono to se ponekad podrazumeva u ovakvim iskazima moda je misao da se bioloke pojave mogu objasniti na osnovu
zakona fizike, iako obrnuto nije sluaj. Nezavisno od istinitosti ovog
tvrenja, ono ipak nema smisao koji se uvek podrazumeva u iskazima koji to treba da ilustruju, jer je sumnjivo da je ikada neko
tvrdio kako zakon poluge moe da objasni bilo koji zakon genetike.
Smisao koji se ee podrazumeva u ovakvim iskazima moda se
moe ovako iskazati: zakon poluge (ili, uopte uzev, fizika) formuliu
izvesne karakteristike stvari bez obzira da li su te stvari ive ili
neive. S druge strane, zakon o boji oiju (ili uopte uzev, biologija)
tvrdi neto o osobinama koje mogu imati samo posebne vrste sistema,
od kojih neki (iako ne nuno svi) takoe poseduju karakteristike o
kojima govori zakon poluge. Na taj nain u zakonu poluge apstrahovane su mnoge odlike stvari na koje se odnosi i bioloki zakon, pa
se deskriptivni izrazi koji se javljaju u zakonu poluge mogu predicirati na mnogo iru klasu sistema nego to je to sluaj s deskriptivnim
izrazima koji se javljaju u biolokom zakonu.
Pokuaemo da pruimo formalno preciznije objanjenje ove
interpretacije smisla termina optije". Neka je L t zakon (ili skup
zakona i teorija koje ine neku posebnu nauku kao to je fizika), i neka su Pj", ,,P2", , JPn" osnovni" predikati pomou kojih se na neki nain mogu definisati predikati iz Lv (Jednostavnosti radi, a bez
tete po optost naeg tvrenja, mi emo prepostaviti da su svi ovi
predikati, u stvari, pridevi ili jednomesni" predikati, kao to su vrsto" ili teko", i da ne predstavljaju relacione izraze kao to su dui
od" ili predak nekog". Shodno tome, ovi predikati se mogu upotrebiti
u graenju iskaza oblika ,,x je vrsto" koji sadre ime samo jednog
pojedinanog objekta.) Slino tome, neka Q,", ,,Q2",. . ., ,,QS" bude
odgovarajui skup osnovnih termina nekog zakona L2. Najzad, neka
je K klasa objekata za koje predikati iz bilo koja dva pomenuta skupa
imaju smisla. Tako, na primer, ako je teko" predikat koji pripada
prvom skupu a sisar" predikat koji pripada drugom skupu, onda K
sadri samo takve elemente (na pr. stene, stolove, ivotinje) za koje
ima smisla rei da su i teki i da su sisari (iako to moe biti lano).

35
Mi emo takoe rei da jedan objekat iz K stvarno" zadovoljava
neki zakon L samo ako taj objekat stvarno poseduje razliita svojstva koja se u tom. zakonu pominju i, tavie, ako su ta svojstva
u odnosima ije postojanje taj zakon tvrdi. Za objekte koji ne
poseduju sva svojstva koja se pominju u h, tako da se ne moe smatrati da oni opovrgavaju ili da su kontra-primeri zakona L, rei emo
da taj zakon zadovoljavaju nestvarno". Na primer, sistem koji se
sastoji iz jednog tekog predmeta koji visi o kanap zanemarljive teine stvarno zadovoljava zakon klatna. S druge strane, sistem koji
se sastoji iz knjige koja lei na stolu samo nestvarno zadovoljava
ovaj zakon, jer, mada se nee rei da ovakav sistem opovrgava pomenuti zakon, taj sistem stvarno ne poseduje osobine o kojima ovaj
zakon neto tvrdi ukratko, pomenuti sistem ne predstavlja klatno.
Prihvatimo sada sledee uslove: (1) Neki (a moda i svi) predikati iz prvog skupa nalaze se i u drugom, ali neki predikati iz drugog skupa ne pripadaju prvom skupu. (2) Svaki objekat iz K ima bar
jedno P-svojstvo, tj. svojstvo koje je oznaeno predikatom iz prvog
skupa. (3) Postoji neprazna podklasa A objekata iz K koji poseduju
samo P-svojstva. (4) Postoji neprazna podklasa A objekata iz K od
kojih svaki ima bar jedno Q-svojstvo, koje nije P-svojstvo. (Posledica ovih uslova jeste da je podruje objekata na koje se stvarno primenjuje ovaj ili onaj predikat iz prvog skupa ire od odgovarajueg
podruja za drugi skup.) (5) Postoji neprazna (ali ne nuno prava)
podklasa B objekata iz K od kojih svaki stvarno zadovoljava Lt i
takva da neki objekti iz B pripadaju klasi A dok drugi pripadaju
klasi A. (Shodno tome, kada je L, stvarno zadovoljeno, onda ono vai
nezavisno od toga da li neki objekat ima samo P-svojstva.) (6) Postoji
neprazna klasa C objekata iz A za koje L2 stvarno vai i takva da
neki (a moda i svi) objekti iz C pripadaju takoe i klasi B. (Zbog
toga, za razliku od Lu samo oni objekti koji imaju neko Q-svojstvo,
koje nije i P-svojstvo, stvarno zadovoljavaju L2. Meutim, nije iskljueno da IM stvarno vai samo za one objekte za koje Lj takoe stvarno
vai.) Kada je ovih est uslova ispunjeno, moe se rei da je L,
optije u K od L2 (u irem smislu termina optije" o kome upravo
raspravljamo). Ako se u esti uslov uvede stroiji zahtev da C mora
biti potpuno ukljueno u B, ovaj smisao termina optiji" svodi se
otprilike na ui smisao termina optiji" o kojem smo ranije raspravljali.
Da bi ovo formalno objanjenje ireg znaenja termina
optije" bilo potpuno zadovoljavajue, potrebno je da analiziramo
nekoliko momenata. Na primer, treba da razmotrimo prirodu definicija" koje smo pretpostavili za predikate u L, i L2; treba da objasnimo smisao u kome se pretpostavlja da zakoni L2 i L2 vae" za
objekte; i, najzad, treba da uvedemo ogranienja u pogledu vrste
objekata koji mogu biti lanovi klase K, kao i u pogledu distribucije
P-svojstava. Meutim, u ove probleme se ne moemo uputati. Pa
ipak, za potrebe naeg razmatranja dosta je reeno o tome kako mo-

36
emo razlikovati dva smisla termina optije" i kako se univerzalni
iskazi mogu uporeivati u pogledu svoje optosti, u irem ili uem
smislu te rei. Ovo razmatranje smo preduzeli zato to izgleda da su
premise zadovoljavajueg objanjenja optije od svojih eksplikanduma. Vea optost premisa objanjenja ima veliku vanost zbog toga
to ta odlika doprinosi izgraivanju sveobuhvatnih sistema objanjenja. Mi emo sada ispitati jedan vaan nain na koji univerzalni
iskazi u nekim naukama stiu veliku optost.
IV. Epistemoloki zahtevi u objanjenjima
Zahtevi u objanjenjima koje smo do sada razmatrali predstavljali su skoro iskljuivo logike uslove. Meutim, oigledno je da
i druge uslove takoe moramo uzeti u obzir. Na primer, kada bismo
znali da su poetni uslovi u jednom objanjenju pojedinanog dogaaja lani, mi bismo to objanjenje odmah odbacili kao pogreno.
Osvrnimo se zato ukratko na neke epistemoloke uslove koji se postavljaju za adekvatna objanjenja.
Raspravljajui o ovom pitanju, Aristotel je tvrdio da premise
u deduktivnom objanjenju moraju, izmeu ostalog, biti istinite, da
se mora znati
da su one istinite i da moraju biti poznatije" od eksplikanduma.12 Mi emo ove uslove ispitati, a razmotriemo i neke koji
su sa ovima povezani.
1. Svako razmatranje zahteva da premise jednog objanjenja
budu istinite postaje sloeno zbog jedne vane okolnosti. Meu eksplicitnim premisama naunih objanjenja esto se javljaju univerzalni
iskazi koji su deo neke opte naune teorije. Meutim, upueni teoretiari se ne slau da li ovakvi iskazi, u stvari svaka nauna teorija,
moe da se oceni kao istinita ili lana. Prema tome, svako ko misli
da se o istinitosti ili lanosti naunih teorija ne moe govoriti, odmah
e odbaciti zahtev da eksplicitne premise u zadovoljavajuem objanjenju moraju biti istinite. Odbacivanje ovog zahteva tako zavisi
od naina na koji se pomenuti problem reava. Mi emo se tim problemom baviti kasnije. Sada emo, meutim, pretpostaviti da je
svaki iskaz koji moe biti premisa u jednom objanjenju istinit
ili laan.
Ako prihvatimo ovu pretpostavku, izgleda da je neizbean
zahtev da premise u zadovoljavajuem objanjenju moraju biti istinite. Uvek je relativno lako nai proizvoljni skup premisa koje zadovoljavaju logike uslove u deduktivnim objanjenjima i kada se ne bi
postavljali drugi uslovi u pogledu premisa, bila bi potrebna samo
skromna logika i matematika sposobnost da bi se objasnila svaka
injenica u svemiru a da se pri tome ne mrdne prstom. Meutim, sva
" Druga anallttka, kn), l, pogl. 2.

37

proizvoljna objanjenja konstruisana na taj nain bila bi odbaena

kao neadekvatna kada bismo znali da je bar jedna od tih premisa
lana. Istinitost premisa je nesumnjivo poeljan uslov u zadovoljavajuim objanjenjima.
2. Meutim, ovaj zahtev nas ne moe odvesti daleko u procenjivanju vrednosti nekog predloenog objanjenja ako nismo u stanju
da kaemo da li su premise lane. Aristotelov zahtev da se mora
znati da su premise istinite na taj nain prua prividno efektivan kriterijum za eliminisanje mnogih predloenih objanjenja. Ali ovaj
zahtev je suvie strog. Kada bismo ga usvojili, vrlo mali broj objanjenja koja daje moderna nauka mogao bi se prihvatiti kao zadovoljavajui, ako bi takvih objanjenja uopte i bilo. U stvari, mi ne
znamo da li su neogranieno univerzalne premise koje se pretpostavljaju u objanjenjima empirijskih nauka zaista istinite, i kada bismo
ovaj zahtev prihvatili, veinu iroko prihvaenih objanjenja u postojeoj nauci morali bismo odbaciti kao nezadovoljavajua. Ovo je
ustvari reductio ad absurdum ovog zahteva. U praksi to bi jednostavno vodilo uvoenju nekog drugog termina koji bi moda bio skovan za tu svrhu, kako bismo razlikovali ona objanjenja koja nauna
zajednica ocenjuje kao znaajna uprkos njihovom nominalnom
nezadovoljavajuem" karakteru o kome se u Aristotelovom zahtevu
govori od onih objanjenja koja se drukije ocenjuju. Zbog toga
se nita ne postie prihvatanjem strogih Aristotelovih uslova za adekvatnost objanjenja.
Pa ipak, potreban je izvestan uslov, iako slabiji od ovog Aristotelovog, kojim bismo odreivali saznajni status premisa objanjenja. Sasvim razumno izgleda slabiji zahtev da premise objanjenja
moraju biti spojive s utvrenim empirijskim injenicama i da ih,
pored toga, svedoanstvo zasnovano na podacima razliitim od podataka posmatranja na kojima se zasniva prihvatljivost eksplikanduma,
;.adekvatno potvruje" (ili ini verovatnim"). Prvi deo ovog uslova
predstavlja prosto zahtev da ne srne biti razloga da verujemo kako
su premise lane. Drugi deo tog uslova iskljuuje takozvane ad hoc
premise za koje nema nikakvog svedoanstva. Ovaj uslov, izmeu
ostalog, iskljuuje takoe i ona objanjenja koja su u izvesnom smislu cirkularna i prema tome trivijalna zbog toga to se jedna ili vie
premisa utvruju kao verovatno istinite (ili se moda mogu utvrditi)
samo pomou svedoanstva na osnovu kojeg je utvrena istinitost
eksplikanduma. Pretpostavimo, na primer, da elimo da objasnimo
zbog ega su se odreenog dana na radiju javljale smetnje i pretpostavimo da je jedna premisa objanjenja izraavala poetni uslov da
su toga dana bile magnetne bure na Suncu. Meutim, kada bi smetnje
na radiju predstavljale jedino svedoanstvo da je na Suncu bilo ovih
bura, to objanjenje bi patilo od izvesne cirkularnosti i smatralo bi
se pogrenim. Pa ipak, u ovom primeru svedoanstvo za premisu koja
se odnosi na poetne uslove moe biti nezavisno od injenice da su

38

na radiju bile smetnje. Objanjenje bi bilo

vrlo sumnjivo kada takvo
nezavisno svedoanstvo ne bi postojalo.13
Ovaj slabiji uslov u pogledu kognitivnog statusa premisa u
objanjenjima nesumnjivo je neodreen. Za sada ne postoji precizno
opte prihvaeno merilo za procenjivanje da li dato svedoanstvo
adekvatno potvruje" neku pretpostavku. Meutim, uprkos ove neodreenosti, oni koji su kompetentni u nekom podruju istraivanja
esto se vrlo dobro slau u pogledu adekvatnosti kojom svedoanstvo
potvruje odreenu pretpostavku. U svakom sluaju, u praksi se primena ovog slabijeg uslova javlja kao opte slaganje o nekom predloenom objanjenju. Pa ipak, moe se primetiti da, poto se svedoanstvo koje ide u prilog nekom univerzalnom zakonu menja u vremenu, objanjenje koje meu svojim premisama sadri taj zakon i
koje je u jednom trenutku zadovoljavajue moe prestati da bude
zadovoljavajue kada se otkrije svedoanstvo koje ne ide u prilog tom
zakonu. Meutim, ova primedba nije ozbiljna ukoliko se ne prihvati
sumnjiva pretpostavka da se u ocenjivanju jednog objanjenja samom
tom objanjenju predicira izvesno vanvremensko svojstvo. Prema
tome, ne izgleda nerazumno prihvatanje ovog slabijeg uslova kao epistemolokog zahteva u adekvatnim objanjenjima.
3. Aristotelov zahtev da premise u naunom objanjenju moraju biti poznatije" od eksplikanduma tesno je povezan s Aristotelovim shvatanjem o onome to ini pravi predmet naunog znanja;
on je taj zahtev uveo iskljuivo zato da bi ga primenio na objanjenje
naunih zakona. Prema tom shvatanju pravo nauno znanje mogue
je samo o onome to ne moe biti drukije nego to jeste. Prema tome,
nema naunog znanja o pojedinanim dogaajima, a univerzalni
zakoni koji se odnose na neko podruje prirode, kada se ne moe
neposredno sagledati njihova nunost", moraju se objasniti na taj
nain to e se pokazati kako su oni posledice prvih principa" u
tom podruju, principa koji se mogu neposredno shvatiti kao nuni.
Ovi prvi principi su prema tome prve premise u naunim objanjenjima i one su poznatije" od bilo kojeg eksplikanduma zbog toga to
je njihova nunost oigledna i bliska razumu. Demonstrativna geometrija je bila ona grana saznanja koja je nesumnjivo sluila kao model
ovog shvatanja nauke. Prema tom gleditu, koje je o geometriji vla' U sutini, do istog zakljuka dolaze formalnljtm putem C. G. Hempel i Paul
Oppcnheim, ..Studles in thc Logic oi Explanation", PhStnsopfty of Science, Vol. 15
(1948), str, 135-78. Ovi autori tvrde da ako se ne usvoji ogranienje pomenuto u tekstu,
onda se svaki eksplikandum koji se odnosi na pojedinano moe objasniti" pomou
proizvoljno Izabrane univerzalne prpmisn i podesno konsfruisanog ,,poetnog uslova".
Tako. na primer, neka je E bilo koji eksplikandum, neka Je L zakon da za svako x,
ako je x A, onda je x B i neka je C poetni uslov koji kae da je dati pojedinani oblekat
1 ili A, ali nije B ili je E. Onda F. sledi logiki iz premisa L i c. Jer iz L moemo dobili
poslelcu a nije sluaj da Je i A, ali ne t B; ako sada ovo kombinujemo s c. dcbiiamo
E. Meutim, ako se zapitamo kako moemo dokazati C, jasno Je da to moemo uiniti
jedino tako. pod pretpostavkom da je L istinito, ako zakljuujemo na stedei nain: E
je po pretpostavci istinito; otuda je ili E istinito ili Je pojedinani objekat i A, "li ne i B.
Prema tome. C se moe utvrditi samo ako se prvo utvrdi E. Hempel i Openhajm zato
predlau uslov da istinitost zakona L ne srne implicirati da svaka klasa evidenciiainih
iskaza iz kojih se moe dedukovati C daje takoe E ili. drukije, da mora postojati
bar jedna klasa evidencijalnih iskaza takva a se iz nje moe dedukovati poetni uslov C,
ali se iz nje ne mogu dedukovati ni E niti negacija L. Vidi naroito str. 16263.

39
dalo sve do skora, svaki od njenih teorema tvrdi neto univerzalno
i mada ni nunost ni univerzalnost tih teorema ne mora biti neposredno jasno, prisustvo obeju ovih karakteristika moe se utvrditi
kada se teorem dedukuje iz optijih aksioma ili prvih principa ija
je univerzalnost oigledna". Na taj nain je Aristotel, tvrdei da
premise u jednom objanjenju moraju biti poznatije" od eksplikanduma, prosto eksplicirao svoje gledite o prirodi nauka.
Ovo gledite ne vai ni za jedan deo sadraja moderne empirijske nauke. Prema tome, Aristotelov zahtev da premise objanjenja
treba da budu poznatije od eksplikanduma sasvim je irelevantan kao
uslov za bilo ta to bi se danas smatralo adekvatnim naunim objanjenjem. S druge strane, razliite psihologizirane verzije Aristotelovog zahteva bile su vrlo rasprostranjene i esto su ih zastupali
istaknuti naunici kao bitne uslove za zadovoljavajua objanjenja.
Osnovna misao sadrana u ovim uslovima jeste ova: budui da je ono
to zahteva objanjenje obino neto udno i neoekivano, jedno
objanjenje e nam pruiti pravo intelektualno zadovoljenje samo
ukoliko objasni nepoznato onim to je ve poznato. Na primer, jedan
vrlo ugledan savremeni fiziar tvrdi da se Objanjenje sastoji u
ralanjavanju naih sloenih sistema na prostije sisteme tako da u
sloenom sistemu prepoznajemo meuigru elemenata koji su nam ve
toliko poznati da ih prihvatamo kao neto to ne zahteva objanjenje" 1 4 . On tvrdi da poto savremena kvantna teorija nije pokazala na
koji nain fiziki sistemi koje ona ispituje predstavljaju rezultante
poznatih naina delovanja razliitih vrsta konstituenata, ova nas
teorija ne moe uveriti da bilo ta objanjava, uprkos priznatim i znaajnim ostvarenjima u sistematizaciji znanja. Slina gledita izraavali su i drugi mislioci i u prirodnim i u drutvenim naukama.
Bilo bi protivno injenicama poricanje da su vana ostvarenja
u istoriji nauke bila uslovljena eljom da se nova podruja injenica
objasne pomou neega to je ve poznato. Treba samo da se setimo
stalnog korienja poznatih mehanikih modela u objanjavanju pojava toplote, svetlosti, elektriciteta i ljudskog ponaanja, kao bismo
shvatili uticaj ovakvog shvatanja objanjenja. Pa ipak, objanjenja
se ne odbacuju uvek kao nezadovoljavajua ako ne predstavljaju
svoenje pozna+og na nepoznato. Kada se injenica da obojene tkanine izblede na suncu objanjava pomou pretpostavki fizike i hernije,
pretpostavki o sastavu svetlosti i o sastavu obojenih materija, objanjenje se ne odbacuje kao nezadovoljavajue, ak i ako se ono to je
poznato objanjava pomou onoga to je veini ljudi sasvim nepoznato. Stavie, ovo shvatanje objanjenja o kojem govorimo nije u
skladu sa injenicom da su se u itavoj istoriji nauke esto uvodile
premise objanjenja koje su tvrdile postojanje odreenih veza izmeu
izvesnih elemenata, pri emu su i te veze i ti elementi u poetku izgledali udni a ponekad ak i paradoksalni.
" P. W. Bridgman, The Nature of Physlcal Theorv. Princeton, 193, str. 63.

40

Osvrnuemo se na jo dva momenta. Ako jedno objanjenje

zadovoljava epistemoloki uslov o kome smo ranije govorili, onda
ak i kada su premise tog objanjenja u jednom trenutku nepoznate,
one moraju na kraju predstavljati pretpostavke koje svedoanstvo
sasvim dobro potvruje. Shodno tome, ak i ako objanjenje ne svodi
nepoznato na ono to je bilo ve poznato, to objanjenje je prihvatljivo zato to su njegove premise vrsto zasnovane na svedoanstvu
koje vie nije nepoznato jednom delu naune zajednice. Drugo, iako
u premisama objanjenja mogu biti sadrane sasvim nepoznate ideje,
takve ideje vrlo esto imaju mnogo slinosti s pojmovima koji se upotrebljavaju u ve poznatim podrujima. Analogije nam pomau da
spojimo novo sa starim i omoguuju da nove premise objanjenja ne
budu potpuno nerazumljive. Meutim, moraemo odloiti za neko
docnije poglavlje potpuniju raspravu o ulozi analogije u razvoju
sveobuhvatnog sistema objanjenja.

4.
LOGIKI KARAKTER NAUNIH ZAKONA

U dosadanjem raspravljanju o zahtevima koji se postavljaju

za adekvatna objanjenja, mi smo samo uz put pominjali prirodu odnosa o kojima se neto tvrdi u naunim zakonima i teorijama. Preutno smo pretpostavljali da zakoni imaju oblik uoptenih kondicionalnih iskaza koji se u najprostijem sluaju moe predstaviti shemom1
za svako x, ako je x A, onda je x B" (ili drukije Svi A su B)".
Meutim, to nikako ne znai da e se svaki istinit iskaz koji ima
ovaj oblik smatrati zakonom prirode. U svakom sluaju, uprkos
injenice da predloena objanjenja mogu biti u skladu s ve pomenutim zahtevima, ona se esto odbacuju kao nezadovoljavajua na
osnovu bar dva razloga: mada se moe priznati da su univerzalne
1

Pretpostavka da ova prosta shema adekvatno predstavlja logiki oblik naunog zakona esto je isticana u prethodnim poglavljima, a istlcaemo je i kroz itavu
knjigu. Meutim, ova pretpostavka se uglavnom usvaja kako bi se izbegle tekoe koje
bi nastale kada bismo prihvatili manji- prostu ali realistiniju shemu teskoe koje su
u velikoj merl irelevantne za glavni problem o kojem raspravljamo. Nesumnjivo je da
postoje mnogi nauni zakoni koji pokazuju tu prostu formalnu strukturu koju srao pomenull. Pa ipak, postoje mnogi nauni zakoni ija je logika forma sloenija to je
injenica od prilinog znaaja u analizi racionalnog jezgra induktivnih i veriftkacionih
postupaka u nauci, mada Je u ovom kontekstu od sporedne vanosti.
Jednu vrstu sloenosti formalne strukture zakona ilustruju sledea dva primora.
Sadraj zakona da se bakar Siri ako se zaj?reje moe se jasnije izloiti ako se kae: ,,Za
svako x i za svako y, ako je x bakar i ako se x zagreje u trenutku y, onda se x iri u
trenutku y". Kao i u drugim kondicionalnlm Iskazima (ili izrazima koji sadre ,ako-onda'), reenica koja poinje Ka ,,ako" poznata je kao ,,antecedens", a reenica koja poinje sa onda" kao konsekvens". Ovaj primer sadri kao prefikse" dva izraza ,,za svako
* " 1 ,,za svako y" (koji se tehnikim jezikom zovu univerzalni kvantifikatori"), za
razliku od jednostavne sheme u tekstu
koja sadri samo jedan univerzalni kvantifikator.
Opet takozvani zakon biogeneze-1, da sve ivo potie Od ivog koje je pre toga postojalo, moe se izraziti sa Za svako x postoji jedno y, tako da ako je x ivi organizam, onda je y roditelj x". U ovom sluaju iskaz sadri ne samo univerzalni kvantifikator za svako x" ve i izraz postoji jedno y" (koji se zeve egzistencijalni kvantifikator''). Ovaj iskaz tako sadri viSe od jednog kvantlflkatora. a ovi nisu svi iste vrste
{.,meovlti" su). Veliki deo kvantitativnih zakona, naroito u teorijskoj fizici, sadri nekoliko kvantifikatora, esto mesovitih. Meutim, izgleda neverovatno da bi se bilo koji
iskaz smatrao zakonom ukoliko ne bi sadravao bar jedan univerzalni kvantifikator,
obino na mestu prvog prefiksa, Zbog toga uproeena pretpostavka koju smo usvojili u
tekstu ne izgleda kao preterano uprosavanje.

42

premise nekog objanjenja istinite, za njih se iz ovog ili onog razloga moe rei da nisu pravi zakoni"; i, mada se univerzalnoj premisi
moe priznati status naunog zakona, moe se desiti da drugi uslovi
nisu ispunjeni, na primer, da to nije kauzalni" zakon.
Pretpostavimo, na primer, da u odgovoru na pitanje zato je
neki zavrtanj s zarao, neko kae da su svi za vrtnji u Srni tovim
kolima zarali i da je s zavrtanj iz Smitovih kola. Takvo objanjenje
e se, verovatno, odbaciti kao sasvim nezadovoljavajue jer univerzalna premisa nije uopte zakon prirode, a da i ne govorimo da nije
kauzalan zakon. Prima jacie, razlika izmeu univerzalnih iskaza koji
su slini zakonu" (tj. iskazi koji, ako su istiniti, mogu da se nazovu
zakonom prirode") i univerzalnih iskaza koji nisu slini zakonu
predstavlja tekou u predloenom objanjenju.
S druge strane, objanjenje injenice da je neka ptica b crna
zato to su sve vrane crne i zato to je b vrana ponekad se odbacuje
kao neadekvatno zato to ak i kada se pretpostavlja da je univerzalna premisa zakon prirode, ona stvarno" ne objanjava zato je
b crno. Prema jednoj interpretaciji ove tekoe, u ovakvom sluaju
prenebregava se razlika izmeu dve razliite stvari: izmeu objanjenja injenice da je b crno i objanjenja zakona da su sve vrane crne.
Prema tome, otklanjanje ove tekoe moe se sastojati u tvrenju
da dok predloeno objanjenje ne kae zato su sve vrane crne, ono
ipak kae zato je b crno; u najgorem sluaju to objanjenje kae da
boja perja ptice b ne predstavlja idiosinkraziju ptice b, nego je osobina koju b ima kao i sve druge ptice koje su opet, kao i ona, vrane.
Pa ipak, ova tekoa se takoe moe shvatiti kao izraz nezadovoljstva
s predloenim objanjenjem injenice da b ima crno perje, zbog toga
to pomcnuti zakon ne daje kauzalno objanjenje te injenice.
Ovi primeri koji ilustruju rasprostranjeno i preutno prihvatanje uslova za zadovoljavajua objanjenja, pored onih o kojima smo
ve raspravljali, navode nas da razmotrimo neke osobine koje verovatno razlikuju prirodne zakone od drugih univerzalnih kondicionalnih iskaza, kao i kauzalne zakone od nekauzalnih. Zato moramo ispitati nekoliko problema koji nastaju uvoenjem ovih razlika.
I. Akcidentalna i nomika univerzalnost
Termin zakon prirode" (ili slini termini kao to su nauni
zakon", prirodni zakon" ili prosto zakon") nije tehniki termin
koji se definie u prirodnim naukama. On se esto upotrebljava, naroito u svakodnevnom govoru, uz pridavanje izvesnog poasnog mesta,
ali bez preciznog znaenja. Nesumnjivo postoje mnogi iskazi koje bi
veina lanova naune zajednice nazvala zakonima", ba kao to
postoji jo vea klasa iskaza na koje se ovaj termin retko primenjuje,
ako se uopte primenjuje. S druge strane, naunici se ne slau u

43

pogledu mnogih iskaza koje treba nazvati zakonom prirode", pa e

ak i pojedinac esto menjati svoje miljenje o tome da li dati iskaz
treba smatrati zakonom. To je oigledno sluaj sa razliitim teorijskim iskazima koje smo pomenuli u prethodnom poglavlju i koji se
ponekad formuliu samo kao proceduralna pravila, pa prema tome
nisu ni istiniti ni lani, iako ih drugi smatraju zakonima prirode par
excellence. Postoje razliita miljenja o tome da li iskaze o pravilnostima koji sadre bilo kakvo pozivanje na pojedinane objekte (ili
grupe takvih objekata) zasluuju naziv zakon". Na primer, neki
pisci su raspravljali o tome da li se iskaz da se planete kreu po eliptinim putanjama oko Sunca moe nazvati zakonom, budui da se u
njemu pominje jedan pojedinani objekt. Slino tome, postoje neslaganja u pogledu primene termina zakon" na iskaze o statistikim
pravilnostima, a izraene su i sumnje da se ijedna formulacija pravilnosti u ljudskom drutvenom ponaanju (npr. one koje prouava ekonomija ili lingvistika) moe u pravom smislu nazvati zakonom".
Termin zakon prirode" nesumnjivo je neodreen. Prema tome,
svako objanjenje znaenja ovog termina u kome se povlai otra
razlika izmeu iskaza koji su slini zakonu i onih koji to nisu mora
biti proizvoljno.
Zbog toga uzaludnost pokuaja da se s velikom logikom
preciznou definie ta je zakon prirode nije samo prividna pokuaji koji esto polaze od preutne premise da je neki iskaz zakon na
osnovu toga to poseduje inherentnu sutinu" koja se mora iskazati
definicijom. Jer ne samo da je termin zakon" neodreen u postojeoj upotrebi nego je i njegovo istorijsko znaenje pretrpelo mnoge
promene. Mi svakako imamo pravo da pod zakonom prirode podrazumevamo svaki iskaz koji elimo. Vrlo esto postoji nedoslednost
u nainu na koji upotrebljavamo ovaj termin i vrlo esto injenica
da se neki iskaz naziva ili ne naziva zakonom ne utie na nain na
koji se taj iskaz moe primeniti u naunom istraivanju. Pa ipak,
lanovi naune zajednice u velikoj meri se slau u pogledu primenljivosti ovog termina na prilino veliku iako nejasno razgranienu
klasu univerzalnih iskaza. Prema tome, postoji izvesna osnova za
tvrenje da se ovaj termin moe upotrebiti, bar u onim sluajevima
gde postoji opte slaganje, u zavisnosti od toga da li se osea razlika
u objektivnom" statusu ove klase iskaza i njihovoj funkciji. Bilo bi
zaista uzaludno traiti definiciju prirodnog zakona" koja bi bila
potpuno precizna i strogo ekskluzivna. Zbog toga bi bilo razumno da
ukaemo na neke vanije razloge na osnovu kojih se jednoj velikoj
klasi iskaza obino pripisuje posebno mesto.
Prima facie, razlika izmeu univerzalnih kondicionalnih iskaza koji bi mogli biti zakoni i onih koji to nisu moe se napraviti na
nekoliko naina. Jedan efektivan nain zavisi, u prvom redu, od toga
kako moderna formalna logika gradi iskaze koji imaju oblik univerzalnih kondicionalnih iskaza. S ovim u vezi moramo primetiti sledee.
U modernoj logici se takvi iskazi interpretiraju kao da tvrde samo

44

ovo: svaki pojedinani objekat koji ispunjava uslove koji su opisani

u antecedensu, takoe ispunjava uslove koji su opisani u konsekvensu, i to je kontingentna injenica. Na primer, prema ovoj interpretaciji iskaz Sve vrane su crne" (koji se obino rhvata kao ;,Za svako
x, ako je x vrana, onda je x crno") samo kae da je svaka pojedinana stvar koja je postojala u prolosti, sadanjosti ili budunosti
i koja je vrana takoe crna. U skladu s tim, smisao koji se prema
ovoj interpretaciji pripisuje pomenutom iskazu moe se izraziti ekvivalentnim tvrenjima da nikada nije postojala vrana koja nije bila
crna, da sada ne postoji takva vrana i da je nikada nee ni biti. Za
univerzalne kondicionalne iskaze koji su konstruisani na ovaj nain,
tako da tvrde samo postojanje injenickih veza, kae se ponekad da
iskazuju konstantnu konjunkciju" osobina i da izraavaju akcidentalnu" ili de jacto univerzalnost.
Drugo to u ovoj interpretaciji treba zapaziti neposredna je
posledica prve. Prema ovoj interpretaciji, univerzalni kondicionalni
iskaz je istinit ako ne postoji stvar (u svim vremenima) koja zadovoljava uslove iskazane u antecedensu. Tako, na primer, ako ne postoje
jednorozi, onda su svi jednorozi crni, ali isto tako, ako ne postoje
jednorozi onda su svi jednorozi crveni.2 Dakle, na osnovu ove konstrukcije u formalnoj logici, de jacto univerzalni kondicionalni iskaz
je istinit bez obzira na sadraj reenice u njegovom konsekvensu,
ukoliko stvarno ne postoji nita to bi zadovoljavalo reenicu u njegovom antecedensu. Za takav univerzalni kondicionalni iskaz se kae
da je irealno" istinit (ili irealno" zadovoljen").
Da li jedan zakon prirode tvrdi samo akcidentalnu univerzalnost? Odgovor koji se obino daje je negativan. Cesto se smatra da
zakon izraava jau" vezu izmeu uslova izraenih antecedensom
i uslova izraenih konsekvensom nego to je istovremeno injenicko
ispunjenje jednih i drugih uslova. U stvari, za ovu vezu se esto
kae da sadri elemenat nunosti", iako se ova hipotetika nunost
shvata na razne naine i opisuje sea pridevima kao to su logika",
kauzalna", fizika" ili realna". A sporno je da li tvrditi da je
iskaz Bakar se uvek iri kada se zagreje" zakon prirode znai
tvrditi vie nego da nikada nije postojao i da nikada nee postojati
komad zagrejanog bakra koji se ne iri. Pripisivati ovom iskazu sta1
Ovo e bili jasno Iz sledeeg: ako ne postoji nijedno x, tako da je x Jednorog, onda oigledno ne postoji nijedno x takvo da ]e x Jednorog boji nije crn. Na
osnovu standardne interpretacije univerzalnog kondicionalnog iskaza, ovaj poslednji iskaz
neposredno daje zakljuCak da za svako x ako je x jednorog, onda je x crno. Prema
tome, ako ne postoje Jednorozi, onda su svi jednorozi crni.
Moe se takoe pokazati da je univerzalni konriiclonalni iskaz istinit bez
obzira kakav je njegov antecedens, pod pretpostavkom da konsekvens zadovoljava sve
ono o emu se konsekvens moe sa smislom izricati. Ali mi emo zanemariti sve tekoe
koje nastaju iz ove odlike univerzalnih kondicionalnIh Iskaza.
Vidi A. C, Ewing, idealism, London, 1934., str. 167; C. I. Lewis, An Anall/ji*
of Knovcledge and Valuation, La Salle, I!l 1946, str. 228; Arlhur w. Burks, ,,The Logic
of Causal Propositions", Mind, Vol. 60 (1951), str. 36382.

45
tus zakona znai tvrditi, na primer, ne samo da takav komad bakra
nije postojao ve da je fiziki nemogue1' da takav komad bakra
postoji. Kada se pretpostavlja da je ovaj iskaz zakon prirode, onda
se tvrdi da zagrevanje svakog komada bakra fiziki nuno uslovIjava" njegovo irenje. Za univerzalne kondicionalne iskaze shvaene
na ovaj nain esto se kae da su univerzalni zakoni" ili nomoloki
univerzalni iskazi" i da izraavaju nomiku" univerzalnost.
Razliku izmeu akcidentalne i nomike univerzalnosti moemo napraviti i na drugi nain. Pretpostavimo da smo usredsredili
panju na neki komad bakra c koji nikad nije bio zagrevan i koji je
zatim uniten tako da nikada nee biti zagrejan. Pretpostavimo dalje,
da poto smo ga unitili postavimo pitanje da li bi se c proirilo da
smo ga zagrejali i pretpostavimo da je odgovor potvrdan. Najzad,
pretpostavimo da taj odgovor moramo obrazloiti. Kakav emo razlog
navesti? Razlog koji bi, opte uzev, bio prihvaen kao razuman jeste
da prirodni zakon Bakar se iri kada se zagreje" opravdava irealnu
kondicionalnu reenicu Da smo c zagrejali, ono bi se proirilo".
U stvari, veina naunika bi verovatno tvrdila da nomoloki univerzalni iskaz opravdava kondicionalni iskaz Za svako x, kada bi x bio
bakar i kada bi se zagrejalo, onda bi se x irilo".
Zakoni prirode se obino upotrebljavaju za opravdavanje irealnih kondicionalnih iskaza i ova upotreba je karakteristina za sve
nomoloke univerzalne iskaze. tavie, ova funkcija univerzalnih iskaza koji predstavljaju zakone takoe nagovetava da sama injenica
to ne postoji nita (u svim vremenima) to zadovoljava antecedens
nomolokog kondicionalnog iskaza nije dovoljna da utvrdi istinitost
ovog iskaza. Tako, na primer, pretpostavka da u svemiru ne postoje
tela na koja deluju spoljanje sile nije dovoljna za utvrivanje istinitosti ni irealnog kondicionalnog iskaza da kada bi takva tela postojala, njihove bi brzine bile konstantne, ni nomolokog univerzalnog
iskaza da nijedno telo na koje ne deluju spoljanje sile nema konstantnu brzinu.
S druge strane, oigledno akcidentalno univerzalni iskaz ,;Svi
zavrtnji u Smitovim kolima su zarali" ne opravdava irealni kondicionalni iskaz Za svako x, da je x zavrtanj u Smitovim kolima, x bi bilo
zaralo". 4 Sigurno je da niko nee tvrditi na osnovu ovog de facto
univerzalnog iskaza da ukoliko bi neki odreeni mesingani zavrtanj
koji se sada nalazi u prodavnici bio stavljen u Smitova kola, taj zavrtanj bi bio zarao. Na taj nain, prima facie razlika izmeu akcidentalne i nomirke univerzalnosti moe se saeti u reenici: Univerzalni iskaz koji je zakon opravdava" irealni kondicionalni iskaz,
dok to nije sluaj sa akcidentalnim univerzalnim iskazom.
* Ovaj irealni kondicionalni iskaz ne sme se shvatiti kao da kae da kada bi
bt!o koji zavrtanj bio Ulcnri-an s jrdnim zavrtnjem u Smltoviii kolima, on til bio zarao.
Ovaj drugi irealni kondicionalni Iskaz je oigledno istinit ako su zaista svi zavrtnji u
Smitovim kolima zarali. Irealni kondicionalni Iskaz u tekstu treba razumeti kao da
liae da za svaki objekat x bez obzira da li Je identian s nekim zavrtnjem koji se
ada nalazi u Smitovim kolima kada bi x bio zavrtanj u tim kolima, on bi bio zarao.

46

II. Da li su zakoni logiki nuni?

Niko ozbiljno ne osporava tvrenje da se u obinom govoru
i u praksi uvia razlika izmeu onoga to smo nazvali akcidentalnom" i nomikom" univerzalnou. Sporno je pitanje da li prima
facie razlike koje smo uoili zahtevaju da prihvatimo nunost" koja
se pripisuje univerzalnim nomolokim iskazima kao neto osnovno"
ili se nomika univerzalnost moe objasniti pomou manje nejasnih
pojmova. Ako se ova nunost interpretira, kao to se to inilo, kao
oblik logike nunosti, znaenje termina nuno" je sasvim jasno.
Tada nam logika prua sistematsku i opteprihvaenu analizu takve
nunosti. Prema tome, iako gledite da su nomoloki univerzalni
iskazi logiki nuni, kao to emo videti, sadri velike tekoe, ovo
gledite je bar jasno. S druge strane, oni koji tvrde da je nunost
univerzalnih iskaza koji su zakoni neto sui generis i neto osnovno
to se dalje ne moe ralanjavati, pretpostavljaju postojanje jednog
svojstva ija je priroda u sutini nejasna. Ova nejasnoa samo se
imenuje, a ne objanjava terminima kao to su fizika nunost" ili
realna nunost". tavie, poto se opte uzev pretpostavlja da se
ova posebna vrsta nunosti moe prepoznati samo pomou nekog
intuitivnog razumevanja", pripisivanje ovakve nunosti (iskazima ili
odnosima izmeu dogaaja) izloeno je svim udima intuitivnih procena. Svakako, nunost koja oigledno odlikuje univerzalne iskaze
koji su zakoni moe zaista biti jedinstvena i moda se ne moe ralanjavati, ali iz navedenih razloga izgleda preporuljivo prihvatanje
ovog zakljuka samo u krajnjem sluaju.
esto se zastupa gledite da univerzalni iskazi koji su zakoni,
opte uzev, a kauzalni zakoni posebno, izraavaju logiku nunost.
Meutim, oni koji prihvataju ovo gledite obino ne tvrde da se
logika nunost nomolokih univerzalnih iskaza moe stvarno utvrditi u svakom pojedinanom sluaju. Oni samo tvrde da su pravi
nomoloki iskazi logiki nuni i da se to u principu" moe pokazati,
ak i ako za veinu takvih iskaza nedostaje dokaz njihove nunosti.
Na primer, raspravljajui o prirodi kauzaliteta jedan savremeni pisac
tvrdi: Uzrok logiki povlai za sobom efekat, tako da bi bilo mogue, uz dovoljno udubljivanje, videti kakva vrsta efekta mora da
sledi iz ispitivanja samog uzroka, bez prethodnog iskustva o tome
ta su bili efekti slinih uzroka." 5 U nekim sluajevima takvo gledite
je zasnovano na navodno neposrednoj percepciji logike nunosti bar
nekih nomolokih univerzalnih iskaza i na pretpostavci da svi ostali
nomoloki iskazi moraju takoe imati ovu osobinu. U drugim sluajevima, ovo gledite se prihvata zato to se smatra da od toga zavisi
' A. C. Evving, Mecharical and Teleologlcal Causation", -Aristotelian Soctetv.
Dodatak sv. 14 (1935), str. 66. Vidi takoe G. F. Stout: Kad bismo imali dovoljno obuhvatno i tano znanje o onome to se stvarno deava, videli bismo kako i zato efekat
proizlazi iz uzroka s logikom nunou". Aristotelian Society, Dodatak sv. 14, (1935),
str. 46.

47
6

valjanost naune indukcije, a bar jedan predstavnik ovog shvatanja

iskreno je priznao da su najjai argumenti u prilog tog gledita,
u
7
stvari, primedbe koje se upuuju alternativnim shvatanjima.
Pa ipak, tekoe s kojima se suoava ovo gledite su ogromne.
Prvo, nijedan iskaz koji se obino naziva zakonom u razliitim pozitivnim naukama nije, u stvari, logiki nuan, poto negacije takvih
iskaza sigurno nisu kontradikcije. Prema tome, predstavnici gledita
o kome raspravljamo moraju ili odbaciti sve te iskaze budui da ne
predstavljaju sluajeve pravih" zakona (i na taj nain moraju tvrditi da u empirijskim naukama jo nije otkriven ni jedan takav
zakon) ih" da odbace dokaze da ovi iskazi nisu logiki istiniti (i da
tako posumnjaju u ispravnost tehnike logikog dokazivanja). Nijedan
rog ove dileme nije primamljiv. Drugo, ako su zakoni prirode logiki
istiniti, onda pozitivne nauke ine nekoristan napor kad trae eksperimentalno ili empirijsko svedoanstvo za takav zakon. Odgovarajui
postupak za utvrivanje logike istinitosti jednog iskaza sastoji se
u pronalaenju dokaza za taj iskaz, kao to se to ini u matematici,
a ne eksperimentisanje. Danas niko ne zna da li je logiki istinito
Goldbahovo tvrenje (da je svaki paran broj zbir dva prosta broja),
ali isto tako niko ko razume ovaj problem nee pokuati da taj iskaz
utvrdi kao logiki istinit vrei fizikalne eksperimente. Fantastino
je ako se predlae da fiziar treba da postupa kao matematiar kada
nije izvesno da li je neki fizikalni zakon taan, na primer neki zakon
o svetlosti. Najzad, uprkos injenici to se ne zna da su iskazi za koje
se veruje da predstavljaju zakone prirode logiki istiniti, ovi iskazi
uspeno vre funkcije koje im se u nauci pripisuju. Zbog toga je proizvoljno tvrditi da ukoliko ovi iskazi nisu logiki nuni, oni ne bi
mogli obavljati funkcije koje oigledno obavljaju. Na primer, Arhimedov zakon nam omoguuje da objasnimo i predvidimo veliku
klasu pojava ak iako postoje savreni razlozi za verovanje da ovaj
zakon nije logiki nuan. Pa ipak, pretpostavka da zakon stvarno
mora biti nuan ne proizlazi iz injenice da se on uspeno upotrebljava
u objanjavanju i predvianju. Prema tome, ova pretpostavka postulira izvesnu osobinu za koju se ne moe utvrditi da ima neku ulogu
u stvarnoj primeni zakona.
Pa ipak, nije teko razumeti zbog ega ponekad izgleda da
su zakoni prirode logiki nuni. Jedna data reenica moe imati sasvim razliita znaenja tako da dok u jednom kontekstu izraava
logiki moguu istinu, u drugom kontekstu ista reenica moe izraavati neto to je logiki nuno. Na primer, nekada se bakar identifikovao na osnovu svojstava meu kojima nije bilo nijedno elektrino
svojstvo ove materije. Kada je elektricitet bio otkriven, reenica
j.Bakar je dobar provodnik elektrine struje" mogla se tvrditi na
osnovu eksperimentalnih podataka kao zakon prirode. Meutim
kasnije je dobra provodljivost mogla biti ukljuena u svojstva koja
* A. C. Ewing. ..Mcchanical and Teleological Causation", Aristotelian Sodety,
dodatak sv.7 14 (1935). str. 77.
C. D. Broad, Aristotelian Society, dodatali sv. 14 (1933). str. 84.

48
definiu bakar tako da je reenica Bakar je dobar provodnik elektrine struje" mogla dobiti novu upotrebu i novo znaenje. U svojoj
novoj upotrebi, ova reenica vie ne izraava samo logiki moguu
istinu, kao to je to ranije bio sluaj, ve slui za saoptavanje logiki
nune istine. Nesumnjivo je da ne postoji otra granica koja odvaja
one kontekste u kojima se bakar identifikuje bez pozivanja na svojstva provodljivosti od onih konteksta u kojima se podrazumeva da
je dobra provodljivost deo prirode" bakra. Shodno tome, status
onoga to se tvrdi reenicom ,.Bakar je dobar provodnik elektrine
struje" nije uvek jasan, tako da Se logiki karakter ovog tvrenja u
jednom kontekstu lako moe
pobrkati s karakterom tog tvrenja u
8
nekom drugom kontekstu. Ova promenljiva upotreba iste reenice
pomae nam da objasnimo zato su mnogi mislioci smatrali da su
zakoni prirode logiki istiniti. Ona ukazuje da je izvor ovog uverenja
u injenici to su alternativna gledita apsurdna, kao to je jasno iz
ovakvih izjava: Ja ne mogu pripisivati nikakav smisao uzronosti
u kojoj cfekat nije nuno odreen, niti mogu pripisivati smisao nunoj
determinaciji koja bi ostavljala mogunost da nuno determinisani
dogaaj bude drukiji, a da to ne protivrei
njegovoj sopstvenoj
prirodi ili prirodi onoga to ga odreuje."9 U svakom sluaju, promene
u smislu reenica posledica su napredovanja saznanja i predstavljaju
vanu odliku u razvoju sveobuhvatnih sistema objanjenja. Ovoj
odlici posvetiemo panju u kasnijim poglavljima.
Pitanje o prirodi tobonje nunosti nomoloki univerzalnih
iskaza zaokupljalo je mnoge mislioce, poto je Hjum predloio analizu
kauzalnih iskaza pomou konstantnih konjunkcija i de facto pravilnosti. Zanemarujui vane detalje u Hjumovom objanjenju prostorno-vremenskih odnosa izmeu dogaaja za koje se kae da su uzrono
povezani, sutina Hjumovog gledita izgleda ukratko ovako. Objektivni sadraj iskaza da je dati dogaaj c uzrok nekog drugog dogaaja e jeste prosto to da c predstavlja sluaj nekog svojstva C, da e
predstavlja primer nekog svojstva E (ova svojstva mogu biti vrlo
sloena), i da je C u stvari E. Na osnovu ove analize, navodna ,,nu* Jedan drugi primer moe nam Domoi da ovo bolje objasnimo. Posmatrajmo
zakon poluge u obliku koji kne da ako se icla Jednake teine stave na krajeve homogene vrste ipke koja je okaena po sredini, onda je poluga u ravnotei; pretpostavimo
da nijedan Izraz koji se koristi u ovom zakonu nije definisan tako da to pretpostavlja
ponaanje poluga. Uz ovu pretpostavku taj iskaz je oigledno empirijski zakon, a nije
logiki nuan Iskaz. S druge strane, pretpostavimo da smo definisali kako su dva tela
iste teine ukoliko su terazije u ravnotei kada se na njihove strane stave ta dva tela.
U kontekstima u kojima se upotrebljava takva definicija ..jednakosti po teini", gornja
reenica c polugama ne moe se poricati, a da to ne izazove protivrecnost. tako da ona
ne Izraava empirijski zakon za koji Je relevantno eksperimentalno svedoanstvo. ve
iskazuje logiku nunu istinu. Reenice koje izgleda da izraavaju zakone, ali koje se,
u stvari, upotrebljavaju kao definicije, esto se nazivaju ,,konvencije"; o ulozi takvih
konvencija i njihovom odnosu prema zakonima kasnije emo mnogo vie raspravljati.
A. C. Ewing. c'anale naveden u napomeni 21. Samo se u prenosnom smislu
kiize da se efekti mogu izvesti iz uzroka, poto Iz iskaza da se neki navodni uzrok desio
logiki ne sledi iskaz o deavanju odgovarajueg efekta. Da bi se izveo takav iskaz o
efektu, iskaz o uzroku se mora dopuniti opstim zakonom. Tako iskaz da se data bilijarska kugla sudara s drugom kuglom ne povlai logiki za sobom nikakav Iskaz o
doonijem ponaanju druge kugle. Takav se iskaz moe izvesti samo ako se neki zakor.
(npr. o odranju momenta) doda poetnom iskazu. Teza da iskazi o uzrocima losikl impliciraju iskaze o efektima na taj nain brka relaciju logike nunosti, icoja vai izmeu
jednog skupa objaSnjivakih premisa i eksplananduma, s kontigentnom relacijom- koju
tvrde zakoni sadrani u ovim premisama.

49
nost" koja karakterie odnos c prema e ne poiva na objektivnom
odnosu izmeu samih dogaaja. Ova nunost poiva prema Hjumu u izvesnim navikama da neto oekujemo, navikama koje su
nastale kao posledica stalnih ali de jacto konjunkcija Ci E,
Hjumovo objanjenje kauzalne nunosti bilo je esto predmet
kritike, delimino na osnovu toga to je poivalo na sumnjivoj psihologiji; danas se uopte uzev priznaje opravdanost ovih kritika. Meutim, Hjumove psiholoke predstave nisu bitne za njegovo osnovno
tvrenje naime, da se univerzalni iskazi koji su zakoni mogu
objasniti bez upotrebe nesvodljivih modalnih pojmova kao to su
fizika nunost" ili fizika mogunost". Prema tome, jezgro veine
kritikih primedaba koje se upuuju Hjumovoj analizi jeste u tome
da je upotreba takvih modalnih kategorija neizbena u svakoj adekvatnoj analizi nomoloke univerzalnosti. Ovaj problem nije reen i
o njemu se i dalje raspravlja, a o nekim pitanjima koja se na ovaj
problem nadovezuju raspravlja se na visokom tehnikom
nivou. Ne
bi bilo korisno da ispitujemo ove tehnike detalje,10 pa emo zbog
toga razviti samo osnovne crte Hjumove interpretacije nomoloke
univerzalnosti.
III. Priroda nomike univerzalnosti
Imajui u vidu ovaj cilj, razmotrimo da li se kondicionalni
iskazi mogu smatrati iskazima slinim zakonu ukoliko zadovoljavaju
izvestan broj logikih i epistemolokih zahteva (pri emu su univerzalni kondicionalni iskazi shvaeni kao u modernoj formalnoj logici,
kako je to ve objanjeno). Bie korisno ako ponemo s uporeivanjem oigledno akcidentalnog univerzalnog iskaza (Svi zavrtnji u
Smitovim kolima su zarali" ili, optije reeno, Za svako x, ako je x
zavrtanj u Smitovim kolima u vremenskom periodu a, onda je x
zaralo u periodu a", gde a oznaava neki odreeni vremenski period)
s jednim drugim iskazom koji se obino shvata kao nauni zakon:
Bakar se iri kada se zagreje", ili eksplicitno, Za svako x i za
svako t, ako se x zagreje u trenutku t, x se iri u trenutku t".
1. Moda e nau panju prvo privui injenica da akcidentalni univerzalni iskaz sadri termine koji se odnose na neki pojedinani dogaaj ili na odreeni trenutak ili vremenski period dok to
nije sluaj s nomolokim univerzalnim iskazom. Da li je to bitna
10
Neki od ovih tehnikih detalja relevantni su samo pod pretpostavkom koja
ne izgleda razborita. Implicitna je pretpostavka, izuzev ako usvojimo neke modalne pojmove kao krajnje, da ukoliko treba da dobijemo adekvatno objanjenje nomoloke univerzalnosti, svaki se univerzalni zakon mora smatrati Jedinicom i mora se pokazati da
ga je mogue prevesti na ispravno konstruisani de facto univerzalni Iskaz koji se takoe
smatra kao celovita jedinica. Ali svakako postoji l alternativna pretpostavka: to je,
naime, objanjenje nomolokih univerzalnih iskaza tako Sto e se pokazati koji su
'oglkl i epistemoloki uslovi pod kojima se de facto univerzalni iskazi prihvataju kao
univerzalni zakoni. Stavlse. neke sitnije tehnike tekoe nastaju zbog tenje da se iskljui
svaki mogui udan" sluaj koji teorijski gledano moe nastati, iako se u naunoj
praksi Javlja retko, ako se uopte javlja.

i Struktura nauke

50

razlika? Ne, ukoliko elimo da smatramo zakonima prirode i izvestan

broj iskaza koje esto tako shvatamo na primer, Keplerove zakone
0 kretanju planeta ili iskaz da je brzina svetlosti u vakuumu 300.000
kilometara u sekundi. Keplerovi zakoni pominju Sunce (prvi od
njegova tri zakona, na primer, tvrdi da se planete kreu po eliptinim
putanjama u ijoj se jednoj ii nalazi sunce), a zakon o brzini svetlosti preutno podrazumeva Zemlju, jer se jedinice mera i vremena
obino definiu u odnosu na veliinu Zemlje i na period njene rotacije. Iako moemo svaki ovakav iskaz iskljuiti iz klase zakona, to
bi bilo sasvim proizvoljno. Stavie, odbijanje da ovakve iskaze smatramo zakonima vodilo bi zakljuku da postoji vrlo mali broj zakona
a pogotovo ako uzmemo u obzir (o tome mnogo vie raspravljamo
u Poglavlju 11) da odnosi zavisnosti koje klasifikujemo kao zakone
trpe evolucione promene. Naime, razliite kosmike epohe odlikuju
se razliitim pravilnostima u prirodi, tako da svaki iskaz kojim se
iskazuje jedna pravilnost mora da sadri upuivanje na neki odreeni vremenski period. Meutim, nijedan iskaz koji sadri takvo
upuivanje ne bi se mogao smatrati zakonom ako mislimo da je
prisustvo jednog imena neeg pojedinanog nespojivo s nomoloski
univerzalnim iskazom.
U nekoliko skoranjih rasprava o iskazima koji su slini zakonima predloen je izlaz iz ove tekoe. Pre svega, povuena je
razlika izmeu predikata koji su isto kvalitativni" i onih koji to
nisu, pri emu se za jedan predikat kae da je isto kvalitativan ako
iskaz o njegovom znaenju ne zahteva pozivanje na neki pojedinani
objekat ili prostorno-vremensku lokaciju"11. Tako su bakar" i ,,vea
jaina struje" primeri isto kvalitativnih predikata, dok Meseev"
1 vei od Sunca" to nisu. Drugo, uvodi se razlika izmeu osnovnih"
i izvedenih" iskaza koji su slini zakonima. Ne ulazei u detalje,
za univerzalni kondicionalni iskaz se kae da je osnovni ako ne sadri
imena pojedinanih objekata (ili individualne konstante") i ako su
svi njegovi predikati isto kvalitativni; za univerzalni kondicionalni
iskaz se kae da je izveden ako je logika posledica nekog skupa
osnovnih iskaza koji su slini zakonima; najzad, za univerzalni kondicionalni iskaz se kae da je slian zakonu ili ako je osnovni ili ako
je izveden. Shodno ovome, Keplerovi iskazi mogu se smatrati zakonima prirode ako su logike posledice verovatno istinitih osnovnih
zakona, kao to je Njutnova teorija.
Na prvi pogled, ovo predloeno objanjenje je najprivlanije
i ono odraava nesumnjivu tendenciju u savremenoj teorijskoj fizici
da se osnovne pretpostavke formuliu iskljuivo pomou kvalitativnih predikata. Pa ipak, taj predlog vodi dvema nereenim tekoama.
Prvo, injenica je da se univerzalni kondicionalni iskazi koji sadre
predikate koji nisu isto kvalitativni ponekad nazivaju zakonima,
ak i kada se ne zna da li ti iskazi logiki slede iz nekog skupa osnovii Carl G. Hempel and Paul Oppenheim, ,,Stuies tn the Logic of Explanation",
Philo$ophy of Science, sv. 15 fl948). str. 156.

51
nih zakona. To je, na primer, bio sluaj s Keplerovim zakonima pre
Njutna, a ako nazovemo zakonom" (kao to to neki ine) i iskaz
da se planete okreu oko Sunca u istom smeru, onda je sa ovim
zakonom to sluaj i danas. Drugo, daleko je od izvesnosti da se iskazi
kao to su Keplerovi zakoni stvarno mogu logiki izvesti ak i danas
iskljuivo iz osnovnih zakona (kao to se zahteva na osnovu predloga
o kome raspravljamo, ako takve iskaze treba smatrati zakonima).
Izgleda da ne postoji nain da se Keplerovi zakoni dedukuju iz zakona Njutnove mehanike i teorije gravitacije samo zamenjivanjem
promenljivih koje se javljaju u zakonima Njutnove mehanike i teorije gravitacije individualnim konstantama, bez korienja drugih
premisa iji predikati nisu isto kvalitativni. Ako je to tako, onda
bismo na osnovu predloenog objanjenja izostavili
iz klase zakona
veliki broj iskaza koje obino smatramo zakonima12. U stvari, predloeno objanjenje je suvie restriktivno i ono ne uspeva da opravda
neke vane razloge na osnovu kojih jedan iskaz smatramo zakonom prirode.
Uporedimo zato paradigmu akcidentalne univerzalnosti Za
svako x, ako je x zavrtanj u Smitovim kolima u vremenskom periodu a, onda je x zarao u periodu a" s prvim Keplerovim zakonom
.,Sve se planete kreu po eliptinim putanjama i Sunce se nalazi u
jednoj od ia svake elipse" (ili, izraeno u odgovarajuoj logikoj
formi Za svako x i za svaki vremenski interval t, ako je x planeta,
onda se x kree po eliptinoj putanji u periodu t i Sunce se nalazi
u jednoj ii te elipse.") Oba iskaza sadre imena pojedinanih objekata kao i predikate koji nisu isto kvalitativni. Pa ipak, meu njima
postoji razlika. U akcidentalnom univerzalnom iskazu objekti o kojima se izrie predikat zarao u vremenskom periodu a" (nazovimo
klasu takvih objekata podruje predikacije" univerzalnog iskaza)
strogo su ogranieni na stvari koje se nalaze u odreenom prostoru i
vremenu. U iskazu koji je slian zakonu podruje predikacije neto
sloenijeg predikata kree se po eliptinoj putanji u vremenskom
intervalu t i Sunce se nalazi u jednoj ii te elipse" nije na ovaj nain
ogranieno: ne zahteva se da planete i njihove putanje budu smetene u odreeni prostor ili u dati vremenski interval. Podesnosti radi,
nazovimo univerzalni iskaz ije podruje predikacije nije ogranieno
na objekte u odreenom prostoru ili u odreenom periodu vremena
.neogranienim univerzalnim iskazom". Tada moemo zahtevati da
iskazi koji su slini zakonima budu neogranieni univerzalni iskazi.
" S druge strane, ako se oslabi zahtcv da sve premise iz kojih se moe dedukovati jedan izvedeni zakon moraju biti fundamentalne, iskazi koji oigledno nisu slini
zakonu, kao to Je ona] o zavrtnjlma u Smitovim kolima, morae se smatrati zakonima.
Tako ovaj iskaz sledi Iz verovatno osnovnog "zakona da svi gvozdeni zavrtnji koji su
izloeni
dejstvu kiseonika raju, koji je dopunjen premisom da su svi zavrtnji u Smif
ovim kolima gvozdeni i da su i/.loeni dejstvu kiseonika. Zaista se moe iz Njutnove
teorije dedukovati tvrenje da e se jedno telo za koje vai zakon o obrnutom kvadratu
Nastojanja kretati po orbiti koja je konusni presek i u ijoj se iJi nalazi izvor centralne
sile. Ali da bi se izveo dalji zaklj-.iak <\a je taj konusni presek elipsa, neizbene su,
Ogleda, dodatne premise premise koje odreuju relativne mase i relativne brzine
Planeta 1 Sunca. Ova okolnost predstavlja razlog za sumnju da se Keplerovi zakoni mogu
Oeukovati iz premisa koje sadre samo osnovne zakone.

52

Moramo, meutim, primetiti da se ne moe samo na osnovu

gramatike (ili sintaktike) strukture reenice kojom je izraen kondicionalni iskaz odrediti da li je univerzalni kondicionalni iskaz neogranien, iako je gramatika struktura esto dobar vodi. Na primer,
neko bi mogao izmisliti re autozavrtanj" da bi zamenio izraz ,,zavrtanj u Smitovim kolima u periodu a" i da onda zameni odgovarajui akcidentalni univerzalni iskaz izrazom Svi autozavrtnji su zarali". Meutim, sintaktika struktura ove nove reenice ne otkriva
nam da je podruje njene predikacije ogranieno na objekte samo
u jednom odreenom vremenskom periodu. Prema tome, moramo poznavati upotrebu ili znaenje izraza koji se javlja u jednoj reenici
da bismo odredili da li je iskaz koji nam ta reenica saoptava neogranieni univerzalni iskaz. Isto tako moramo zapaziti da iako je neki
univerzalni kondicionalni iskaz neogranien, njegovo podruje predikacije moe stvarno biti konano. S druge strane, iako to podruje
moe biti konano, ne sme postojati mogunost da se na osnovu
termina iz univerzalnog kondicionalnog iskaza koji odreuje to podruje predikacije izvede injenica da je to podruje stvarno konano,
nego se to mora utvrditi na osnovu nezavisnog empirijskog svedoanstva. Na primer, mada je broj poznatih planeta konaan i mada
imamo neko svedoanstvo na osnovu koga verujemo da se planete
okreu oko Sunca samo jedno konano vreme (u prolosti ili u dalekoj budunosti), to su injenice koje se ne mogu dedukovati iz
Keplerovog prvog zakona.
2. Ali iako se neograniena univerzalnost esto uzima kao
nuan uslov da bi se jedan stav smatrao zakonom, ona nije dovoljna.
Jedan neogranieni univerzalni kondicionalni iskaz moe biti istinit
prosto zato to je irealno istinit (tj. nita ne zadovoljava njegov antecedens). Ali ako se takav kondicionalni iskaz prihvata samo na osnovu
ovih razloga, malo je verovatno da e ga iko smatrati zakonom prirode. Na primer, ako pretpostavimo {poto zato imamo dobar razlog)
da ne postoje jednorozi, onda nam pravila logike nalau da prihvatimo kao istinu da su svi jednorozi brzonogi. Meutim, uprkos tome,
ak e i poznavaoci formalne logike oklevati da ovaj iskaz shvate
kao zakon prirode pogotovu to nam logika takoe nalae da prihvatimo kao istinu, na osnovu iste poetne pretpostave, da su svi
jednorozi spori. Kada bismo univerzalni kondicionalni iskaz smatrali
zakonom zato to je irealno istinit, veina ljudi bi na to gledala, u
najboljem sluaju, kao na manje uspelu alu. Razlog ovakvom ponaanju treba pre svega traiti u nainu na koji obino upotrebljavamo
zakone: da bismo objasnili pojave i druge zakone, da bismo predviali
dogaaje, i da nam, opte uzev, slue kao instrumenti za izvoenje
zakljuaka u nekom istraivanju. Meutim, ako se univerzalni kondicionalni iskaz prihvata zato to je irealno istinit, onda ne postoji
nita na to bi se mogao primeniti, pa tako ne moe obavljati funkcije
u zakljuivanju to se inae od zakona oekuje.

53

Moe, dakle, izgledati verovatno da se jedan univerzalni kondicionalni iskaz ne sme nazvati zakonom ukoliko ne znamo da li
postoji bar jedan objekat koji zadovoljava njegov antecedens. Meutim, ovaj zahtev je suvie restriktivan, jer mi nismo u stanju da to
uvek znamo, ak i kada smo spremni da jedan iskaz nazovemo zakonom. Na primer, moe se desiti da ne znamo da li stvarno postoji
komad bakarne ice na temperaturi od 270 C, a jo uvek moemo
eleti da smatramo zakonom iskaz da je svaki komad bakarne ice
na temperaturi od 270C dobar provodnik elektrine struje. Ali,
ako ovaj iskaz prihvatimo kao zakon, na osnovu kakvog svedocanstva
ga prihvatamo? Prema pretpostavci, mi za to nemamo neposredno
svedoanstvo, jer smo pretpostavili da ne znamo da li postoji neka
bakarna ica na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, pa prema
tome, s takvom icom nismo izvodili nikakve eksperimente. Prema
tome, svedoanstvo mora biti posredno: ovaj iskaz se prihvata kao
zakon, verovatno zato to je posledica nekih drugih zakona za koje
postoji neka vrsta svedocanstva. Na primer, ovaj iskaz je posledica
oiglednog zakona da je bakar dobar provodnik elektrine struje, za
koji postoji prilino veliko svedoanstvo. Prema tome, moemo na
sledei nain iskazati jedan novi zahtev koji se preutno pretpostavlja
u klasifikovanju neogranienih univerzalnih iskaza: irealna istinitost
neogranieno univerzalnog iskaza nije dovoljna da bismo taj iskaz
smatrali zakonom; mi emo takav iskaz smatrati zakonom samo ako
postoji skup drugih zakona iz kojih se taj univerzalni iskaz moe
logiki izvesti.
Na taj nain, neogranieni univerzalni iskazi za koje veruje
se, u svemiru ne postoji nita to zadovoljava njihove antecedense
stiu status naunih zakona zato to predstavljaju deo nekog sistema
deduktivno povezanih zakona i zato to empirijska evidencija
esto vrlo obuhvatna i raznovrsna potvruje itav sistem. Moemo
se, meutim, zapitati zato jedan univerzalni iskaz, ak i kada za
njega postoji takvo svedoanstvo, treba smatrati zakonom ako takoe
znamo da je irealno istinit. Postoje dva mogua razloga za takvo
tvrenje. Jedan je: da nisu naeni objekti koji zadovoljavaju antecedens takvog zakona uprkos stalnom traganju za takvim objektima.
Iako negativno svedoanstvo ove vrste moe ponekad biti impresivno, ono esto nije vrlo pouzdano, jer se takvi objekti mogu javiti
na mestima koja smo prevideli ili u specijalnim okolnostima. Tada se
takav zakon moe koristiti u izvoenju logikih posledica iz pretpostavke da pozitivni sluajevi stvarno postoje u nekim neispitanim
podrujima ili pod zamiljenim uslovima. Ovo izvoenje moe, na taj
nain, nagovestiti na koji nain podruje budueg traganja za pozitivnim sluajevima moemo suziti ili kakve eksperimente treba
izvesti da bismo takve sluajeve stvorili. Drugi, i obino odluujui,
razlog za verovanje da je jedan zakon irealno istinit predstavlja neki
dokaz da je pretpostavka o postojanju pozitivnih sluajeva na koje
se zakon odnosi logiki nespojiva s drugim zakonima koji pripadaju
istom sistemu. Irealno istinit zakon moe zaista biti suvian i moe

54

predstavljati balast zato to nema nikakvu funkciju u zakljuivanju.

S druge strane, ako su zakoni koji su upotrebljeni da se utvrdi ova
irealna istinitost i sami sumnjivi, onda se oigledno irealno istinit
zakon moe upotrebi ti kao osnova za dolaenje do novog kritikog
svedoanstva 2a ove zakone. Nesumnjivo je da moemo zamisliti i
druge primene irealno istinitih zakona. injenica je da ako se nigde
ne upotrebljavaju, onda nije ni verovatno da e biti shvaeni kao deo
naeg saznanja.
Potrebno je ukratko razmotriti jo jedno pitanje. Cesto se
tvrdi da se za neke zakone fizike (kao i u drugim disciplinama, na
primer u ekonomiji), koji se prihvataju bar kao privremeno osnovani, zna da su irealno istiniti. Prema tome, ovo objanjenje ne
izgleda adekvatno, jer se neogranieni univerzalni iskazi nazivaju
zakonima" uprkos injenici to nisu izvedeni iz drugih zakona.
Poznati primer ovakvog osnovnog irealno istinitog zakona je Njutnov
prvi zakon kretanja, prema kojem telo na koje ne deluju spoljanje
sile zadrava konstantnu brzinu. Poznato je da se tvrdi kako u stvari
nema ovakvih tela, jer je pretpostavka da ona postoje nespojiva
s Njutnovom teorijom gravitacije. O ovom primeru sada neemo nita
vie rei, poto emo mu posvetiti veliku panju u jednom docnijem
poglavlju. Daemo samo dve kratke napomene. Cak i ako se prihvati
tvrenje da je ovaj Njutnov zakon irealno istinit, on se kao zakon ne
prihvata iz tog razloga. Zato se onda prihvata? Izbegavajui pitanje
o tome kako treba interpretirati ovaj Njutnov iskaz (npr. da li je to
definicija neega to predstavlja telo na koje ne deluju spoljanje
sile) i izbegavajui takoe pitanje da li se taj iskaz moe dedukovati
iz nekog drugog zakona (npr. Njutnovog drugog zakona kretanja),
ispitivanje naina na koji se on upotrebljava pokazuje da kada se kretanja tela ralane na vektorske komponente kretanja, brzine tela su
konstantne u pravcima du kojih nema sila koje deluju na ta tela.
Ukratko, tvrdnja da je ovaj zakon irealno istinit predstavlja veliko
uproenje. Taj zakon je elemenat u jednom sistemu zakona za koje
svakako postoji potvrdno svedoanstvo. Opte uzev, kada bi jedan
osnovni" zakon bio irealno zadovoljen, bilo bi teko razumeti kako
bi se on mogao koristiti u sistemu iji je deo.
3. Izgleda da je potrebna pretpostavka da zakon prirode"
mora da zadovolji jedan drugi uslov koji je nagoveten u prethodnim
razmatranjima. Nezavisno od injenice da paradigmatiki sluaj akcidentalnog univerzalnog iskaza o zaralim zavrtnjima u Smitovim kolima nije neogranieno univerzalni iskaz, on ima jo jednu odliku.
Taj univerzalni kondicionalni iskaz (oznaimo ga sa S) moe se shvatiti kao skraeni nain tvrenja jedne konane konjunkcije iskaza
u kojoj je svaki lan konjunkcije jedan iskaz o nekom pojedinanom
zavrtnju iz jedne konane klase zavrtanja. Na taj nain, S je ekvivalentno konjunkciji Ako je s, zavrtanj u Smitovim kolima u periodu a, onda je S! zarao u periodu a, i ako je sa zavrtanj u Smitovim
kolima u periodu a, onda je s2 zarao u periodu a i . .., i ako je s
zavrtanj u Smitovim kolima u periodu a, onda je s zarao u periodu

55
a", gde je n neki konaan broj. Prema tome, istinitost iskaza S moe
se utvrditi ako se utvrdi istinitost konanog broja iskaza koji imaju
oblik Si je zavrtanj u Smitovim kolima u periodu a i s,- je zarao u
periodu a".
Shodno tome, ako prihvatimo S, mi to inimo zato to smo
ispitali jedan odreeni broj zavrtanja za koji verujemo da iscrpljuje
podruje predikacije iskaza S. Da smo imali razloge da sumnjamo da
ispitani zavrtnji iscrpljuju skup zavrtanja u Smitovim kolima, i da
postoji neodreeni broj drugih zavrtanja u njegovim kolima koje
nismo ispitali, ne bismo bili u stanju da tvrdimo S. Tvrdei S, mi,
u stvari, kaemo da je svaki ispitani zavrtanj zarao i da su ispitani
zavrtnji svi zavrtnji koji postoje u Smitovim kolima. Ovde je vano
da se razume ono to se naglaava. Prvo, S smo mogli prihvatiti kao
istinito ne zato to smo utvrdili da je svaki zavrtanj u Smitovim kolima zarao, ve zato to se S moe izvesti iz nekih drugih pretpostavki. Na primer, S smo mogli izvesti iz premisa da su svi zavrtnji
u Smitovim kolima od gvoa, da su bili u dodiru s kiseonikom i da
gvoe uvek ra u prisustvu kiseonika. ak i u ovom sluaju prihvatljivost iskaza S zavisi od toga da li smo utvrdili odreeni broj
iskaza koji imaju oblik ,,s; je gvozdeni zavrtanj u Smitovim kolima
i on je bio u dodiru s kiseonikom", pri emu ispitani zavrtnji iscrpljuju podruje primene iskaza S. Drugo, S smo mogli prihvatiti na
osnovu toga to smo ispitali samo dovoljno veliki uzorak" zavrtanja
iz Smitovih kola i to smo izveli zakljuak o prirodi neispitanih zavrtanja na osnovu prirode opaenih zavrtanja u uzorku. I ovde smo u
zakljuivanju pretpostavili da zavrtnji u uzorku potiu iz jedne konane klase zavrtanja i da se ona nee poveavati. Na primer, mi
pretpostavljamo da niko nee izvaditi jedan zavrtanj iz kola i zameniti ga nekim drugim i da niko nee izbuiti novu rupu u kolima da
bi u nju stavio novi zavrtanj. Ako iskaz S prihvatamo kao istinit na
osnovu onoga to smo otkrili u uzorku, mi to inimo delimino zato
to pretpostavljamo da je taj uzorak dobijen iz jedne klase zavrtanja
koja se nee ni poveavati ni menjati u vremenskom periodu koji se
u S pominje.
S druge strane, izgleda da sline pretpostavke nisu potrebne
kada je re o svedoanstvu na osnovu kojeg se prihvataju iskazi koje
smatramo zakonima. Tako, na primer, mada je zakon da gvoe ra
u prisustvu kiseonika bio u poetku zasnovan iskljuivo na svedoanstvu dobijenom ispitivanjem konanog broja gvozdenih predmeta
koji su bili izloeni uticaju kiseonika, za to svedoanstvo se ne pretpostavlja da iscrpljuje podruje predikacije tog zakona. Meutim, da
je postojao razlog da se pretpostavi kako taj konaan broj predmeta
iscrpljuje klasu gvozdenih predmeta, koji su izloeni kiseoniku, klasu
objekata koji su postojali ili e ikada postojati u budunosti, sumnjivo je da bismo taj univerzalni kondicionalni iskaz nazivali zakonom. Naprotiv, ako se za posmatrane sluajeve veruje da iscrpljuju
podruje primene kondicionalnog iskaza, verovatnije je da e se taj
iskaz shvatiti kao da saoptava neku istorijsku injenicu. Nazivajui

56
jedan iskaz zakonom mi oigledno bar preutno tvrdimo da, koliko mi
znamo, ispitani sluajevi na koje se iskaz odnosi ne ine klasu svih
moguih takvih sluajeva. Shodno tome, da bismo jedan neogranieni
univerzalni iskaz nazvali zakonom, verovatno je potrebno da ne
znamo da li se njegovo svedoanstvo poklapa sa podrujem njegove
predikacije i da, tavie, ne znamo da se to podruje ne moe
poveavati.
Racionalno jezgro ovog zahteva opet nalazimo u nainu na
koji upotrebljavamo iskaze koje nazivamo zakonima. Osnovna funkcija takvih iskaza sastoji se u objanjavanju i predvianju. Ali, ako
jedan iskaz ne tvrdi, u stvari nita vie nego to se tvrdi u njegovom
svedoanstvu, mi se ponaamo nerazumno kada taj iskaz upotrebljavamo u objanjavanju ili predvianju neega to je u to svedoanstvo
ve ukljueno i nismo dosledni kada ga upotrebljavamo u objanjavanju ili predvianju neega to u to svedoanstvo nije ukljueno.
Nazivati jedan iskaz zakonom predstavlja zbog toga neto vie nego
izjava da je to verovatno istinit neogranieni univerzalni iskaz. Nazivati jedan iskaz zakonom znai pripisivati mu izvesnu funkciju i
samim tim to znai rei da se ne pretpostavlja kako svedoanstvo
na kojem je zasnovan predstavi]a celokupno podruje njegove
predikacije.
Ovaj je zahtev, izgleda, dovoljan da naziv zakon" osporimo
izvesnoj klasi izmiljenih iskaza koje normalno ne bismo smatrali
zakonima, ali koji oigledno ispunjavaju uslove o kojima smo ranije
raspravljali. Razmotrimo iskaz Svaki ovek koji prvi vidi ivu
mrenjau ljudskog oka doprinosi utvrivanju principa ouvanja
energije". Pretpostavimo da ovaj iskaz nije irealno istinit i da predstavlja neogranieni univerzalni iskaz, tako da se moe prevesti u
iskaz Za svako x i za svako t ako je x ovek koji vidi ivu mrenjau
ljudskog oka u trenutku t i nijedan ovek ne vidi ivu mrenjau
ljudskog oka u bilo kom trenutku
pre t, onda x doprinosi utvrivanju
principa ouvanja energije".13 Svako ko se sea istorije nauke prepoznae ovde aluziju na Helmholca, koji je i prvi video ivu mrenjau ljudskog oka i bio utemelja principa konzervacije. Prema
tome, navedeni iskaz je istinit i prema naoj pretpostavci zadovoljava
uslov za neogranienu univerzalnost. Pa ipak, moemo pretpostaviti
da bi veina ljudi nerado to nazvala zakonom. Razlog ovom odbijanju
postaje jasan kada ispitamo svedoanstvo na osnovu kojeg se moe
utvrditi istinitost ovog iskaza. Da bi se utvrdilo da je on istinit, dovoljno je da se pokae da je Helmholc zaista bio prvi ovek koji je
video ivu ljudsku mrenjau i da je on doprineo zasnivanju principa
konzervacije. Meutim, ako je Helmholc bio takva osoba, onda, na
osnovu prirode ovog sluaja, ne postoji logika mogunost da postoji
drugi ovek koji zadovoljava uslove opisane u antecedensu navedenog
iskaza. Ukratko, mi u ovom sluaju znamo da se svedoanstvo na
Hans Retchenbach, Nomotoglcal statements and Admisstble Operatlons.
Amsterdam, 1954, str. 35.

57
osnovu kojeg se ovaj iskaz prihvata poklapa s podrujem njegove
predikacije. Taj iskaz je beskoristan u objanjavanju i predvianju
neega to nije ukljueno u njegovo svedoanstvo, pa mu se zbog toga
ne daje status zakona prirode.
4. Kada je re o iskazima koje obino nazivamo zakonima,
potrebno je da jo neto zapazimo, iako je teko, u ovom sluaju,
iskazati neto kao zahtev" koji iskazi slini zakonu moraju uvek
zadovoljavati. To se odnosi na mesto koje zakoni imaju u naem
znanju i na kognitivni odnos koji esto prema njima pokazujemo.
Svedoanstvo na osnovu kojeg se jedan iskaz L naziva zakonom moe se podeliti na neposredno" i posredno", (a) To moe biti
..neposredno" svedoanstvo, u uobiajenom smislu, i ono se sastoji
od sluajeva koji pripadaju podruju predikacije iskaza L, pri emu
svi ispitani sluajevi imaju osobinu koju L predicira. Na primer,
neposredno svedoanstvo za zakon da se bakar iri kada se zagreje
dobija se merenjem duine bakarne ice koja je bila zagrevana. (b)
Svedoanstvo za L moe biti posredno" u dva smisla. Moe se desiti
da se L moe zajedno s drugim zakonima L,, L2 itd. izvesti iz nekog
optijeg zakona (ili vie njih) M, tako da se neposredno svedoanstvo
koje ide u prilog ovim drugim zakonima smatra (posrednim) svedoanstvom za L. Na primer, zakon da je trajanje jedne oscilacije klatna
proporcionalno kvadratnom korenu njegove duine i zakon da je
rastojanje koje pree telo u slobodnom padu proporcionalno kvadratu
vremena mogu se zajedno izvesti iz pretpostavki Njutnove mehanike.
Obino e se potvrdno neposredno svedoanstvo za prvi od ovih zakona smatrati potvrdnim svedoanstvom, iako samo posrednim" potvrdnim svedoanstvom za drugi zakon. Meutim, svedoanstvo za L
moe biti posredno" u neto drukijem smislu, tako da se L moe
spojiti s razliitim posebnim pretpostavkama kako bi se dobili drugi
zakoni, od kojih svaki ima posebno podruje predikacije, a neposredno
svedoanstvo za ove izvedene zakone smatra se posrednim" svedoanstvom za L. Na primer, kada se Njutnovi zakoni kretanja spoje
s razliitim posebnim pretpostavkama, onda se iz njih mogu dedukovati Keplerovi zakoni, zakoni kretanja klatna, zakon slobodnog pada
i zakoni o oblicima masa koje rotiraju. Prema tome, neposredno svedoanstvo za ove izvedene zakone slui kao posredno svedoanstvo za
Njutnove zakone.
Pretpostavimo da je deo svedoanstva za L neposredan, ali
da takoe postoji znatno posredno svedoanstvo za L (u bilo kom smislu reci posredno"). Pretpostavimo takoe da smo naili na neke
oigledne izuzetke od L. Pa ipak, mi emo vrlo nerado napustiti L
uprkos ovim izuzecima, i to bar iz dva razloga: prvo, neposredno i
posredno potvrdno svedoanstvo za.L moe biti vee nego negativno
svedoanstvo. Drugo, zbog svojih odnosa prema drugim zakonima
i prema svedocanstvu za te zakone, L nije izolovano; njegova sudbina
utie na sudbinu sistema zakona kome L pripada. Shodno tome, odbacivanje L zahtevalo bi ozbiljnu reorganizaciju izvesnih delova naeg
znanja. Meutim, takva reorganizacija moe biti neizvodljiva zato

58
to trenutno nemamo podesnu zamenu za sistem koji je do sada bio
adekvatan, a osim toga takva reorganizacija moda se moe izbei
ponovnim interpretiranjem oiglednih izuzetaka od L, tako da se
posle toga ovi ne moraju shvatiti kao pravi" izuzeci. U svakom sluaju, i L i sistem kojem on pripada mogu se spasti" uprkos oiglednom negativnom svedoanstvu za L. Ovaj sluaj moe se ilustrovati
primerom kada prividno opovrgavanje zakona dolazi kao rezultat
nebriljivog posmatranja ili nestruno izvedenog eksperimenta. Ono
se takoe moe ilustrovati i znaajnijim primerima. Zakon (ili princip)
odranja energije bio je ozbiljno doveden u sumnju eksperimentima sa slabljenjem beta zrakova iji se rezultat ne moe opovrgavati.
Pa ipak, taj zakon nije bio naputen, a da bi se zakon uskladio s novim
eksperimentalnim podacima, bilo je pretpostavljeno postojanje jedne
nove vrste entiteta (nazvane neutrino"). Racionalno jezgro ove pretpostavke jeste u tome to bi odbacivanje zakona odranja liilo
veliki deo naeg znanja u fizici njegove sistematske doslednosti. S
druge strane, zakon (ili princip) odranja pariteta u kvantnoj fizici
(koji tvrdi, na primer, da u izvesnim vrstama interakcija atomska
jezgra usmerena u jednom pravcu emituju beta estice istog intenziteta kao to to ine jezgra usmerena u suprotnom pravcu) nedavno
je bio odbaen, mada je na prvi pogled relativno malo eksperimenata
pokazivalo da taj zakon ne vai u optem sluaju. Razliitost sudbina
zakona energije i zakona pariteta pokazuje razliita mesta koja ove
pretpostavke imaju u datom trenutku u sistemu fizike; kada bismo
napustili prvu pretpostavku, nastao bi vei intelektualni haos nego
to se to desilo naputanjem druge pretpostavke.
Uopteno reeno, mi smo obino sasvim spremni da napustimo
neki zakon za koji je svedoanstvo iskljuivo neposredno im otkrijemo prima jacie izuzetke. Zaista, mi esto nismo spremni da jedan
univerzalni kondicionalni iskaz L nazovemo zakonom prirode",
uprkos injenici da on zadovoljava razliite uslove o kojima smo ve
raspravljali, ako za njega imamo samo neposredno svedoanstvo.
odbijanje da takav iskaz L nazovemo zakonom" utoliko je verovatnije ukoliko, pretpostavljajui da L ima oblik Svi A su B", postoji
klasa stvari C koje nisu A, ali koje lie na stvari koje jesu A u izvesnom pogledu koji nam izgleda znaajan", tako da iako neki lanovi
C imaju osobinu B, B ne odlikuje uvek lanove klase C. Na primer,
iako sve raspoloivo svedoanstvo potvruje univerzalni iskaz da su
sve vrane crne, izgleda da ne postoji posredno svedoanstvo za taj
iskaz. Pa ipak, ak i kada se taj iskaz prihvati kao zakon", oni koji
to ine verovatno ne bi oklevali da ga odbace i da ga vie ne smatraju
zakonom kada bi se otkrila ptica koja je oigledno vrana ali ima belo
perje. Stavie, zna se da boja perja predstavlja promenljivu odliku
ptica i da su otkrivene vrste ptica koje su po bioloki vanim osobinama sline vranama ali nemaju sasvim crno perje. Prema tome,
budui da ne znamo zakone pomou kojih bi se objasnila crna boja
vrana i budui da nemamo sveobuhvatno i raznoliko posredno svedoanstvo za tvrenje da su sve vrane crne, na odnos prema tom

59
iskazu je manje odluan nego prema iskazima koje nazivamo zakonima za koje takvo posredno svedoanstvo postoji.
Ove razlike u naoj spremnosti da napustimo univerzalni
kondicionalni iskaz kada imamo oigledno suprotno svedoanstvo
ponekad se ogleda u nainu na koji upotrebljavamo zakone u naunom
zakljuivanju. Mi smo do sada pretpostavljali da se zakoni upotrebljavaju kao premise iz kojih se izvode posledice u skladu s pravilima
formalne logike. Ali kada se smatra da je jedan zakon potvren i
kada on zauzima vrsto mesto u sistemu naeg znanja, taj zakon se
moe primenjivati kao empirijski princip u skladu s kojim se izvode
zakljuci. Ova razlika izmeu premisa i pravila zakljuivanja moe
se ilustrovati primerima iz elementarnog silogistikog rasuivanja.
Zakljuak da je dati komad ice a dobar provodnik elektrine struje
moe se izvesti iz dve premise: da je a bakar i da je bakar dobar provodnik elektrine struje, u skladu s pravilom formalne logike koje
je poznato kao dictum de orani. Meutim, isti zakljuak moe se
dobiti i iz jedne jedine premise da je a bakar ako prihvatimo kao
princip zakljuivanja pravilo da iskaz oblika ,,x je dobar provodnik
elektrine struje" moe da se izvede iz iskaza oblika ,,x je bakar".
Na prvi pogled, ova razlika je samo tehnike prirode. S isto
formalnog stanovita, uvek se moe otkloniti univerzalna premisa
a da to ne obesnai deduktivni argument, pod pretpostavkom da tu
premisu zamenimo podesnim pravilom zakljuivanja. Pa ipak, ovaj
tehniki postupak obino se koristi u praksi samo kada univerzalna
premisa ima status zakona koji nismo spremni da napustimo samo
zato to sluajno postoje oigledni izuzeci od tog zakona. Jer, kada
takvu premisu 2amenimo pravilom zakljuivanja, postoji mogunost
da promenimo znaenja nekih termina koji se javljaju u premisi,
tako da se njen empirijski sadraj postepeno pretae u novo znaenje
tih termina. Tako se u gornjem primeru pretpostavlja da iskaz kako
je bakar dobar provodnik predstavlja iskaz o injenici u tom smislu
.to dobra provodljivost nije osobina kojom bismo definisali ono to
bakar treba da bude, pa je zato potrebno empirijsko svedoanstvo
da bi se utvrdila istinitost tog iskaza. S druge strane, kada se taj iskaz
zameni pravilom zakljuivanja, provodljivost elektriciteta postaje
manje ili vie bitna" osobina bakra, tako da se na kraju nita nee
smatrati bakrom ako nije dobar provodnik elektrine struje. Kao
to smo ve primetili, ova tendencija nam pomae da objasnimo gledite prema kojem pravi zakoni izraavaju odnose logike nunosti.
U svakom sluaju, kada ova tendencija doe do punog izraaja,
otkrie materije koja loe sprovodi elektrinu struju i koja je u drugom pogledu slina bakru, zahtevalo bi ponovo klasifikovanje materija i odgovarajuu reviziju znaenj,a koja su povezana s terminima
kao to je bakar". Zbog toga menjanje oigledno empirijskog zakona
u pravilo zakljuivanja nastaje obino samo kada se pretpostavlja da
je istinitost zakona dobro utvrena tako da je potrebno ogromno svedoanstvo koje bi ga uzdrmalo. Prema tome, iako nije potrebno da
budemo skloni da ponovo interpretiramo oigledno negativno svedo-

60
anstvo kako bismo jedan univerzalni kondicionalni iskaz nazivali
zakonom i kako bismo ga sauvali kao sastavni deo naeg znanja,
mnogi iskazi smatraju se zakonima delimino zato to prema njima
imamo upravo takav stav.

IV. Protivinjeniki univerzalni iskazi

Postoje etiri vrste razmatranja koje izgledaju relevantne za
klasifikovanje iskaza kao zakona prirode: (I) sintaktika razmatranja
koja se odnose na oblik iskaza slinih zakonima; (2) razmatranja koja
se odnose na logike odnose izmeu iskaza u jednom sistemu objanjenja; (3) razmatranja o funkcijama iskaza slinih zakonima u
naunom istraivanju i (4) razmatranja o kognitivnim odnosima prema jednom iskazu s obzirom na prirodu raspoloivog svedoanstva.
Ova se razmatranja delimino proimaju budui da, na primer,
logiko mesto jednog iskaza u nekom sistemu zavisi od uloge tog
iskaza koju on ima u istraivanju, kao i od vrste svedoanstva koje
se za njega moe nai. tavie, ne tvrdimo da su uslovi koji su pomenuti u ovim razmatranjima dovoljni (ili moda u nekim sluajevima
ak i nuni) da bi se ti iskazi smatrali zakonima prirode". Nesumnjivo je da moemo konstruisati iskaze koji zadovoljavaju ove uslove
ali koji se obino ne bi smatrali zakonima, ba kao to postoje iskazi
koje nazivamo zakonima ali koji ne zadovoljavaju jedan ili vie ovih
uslova. To je neizbeno iz razloga koje smo ve pomenuli, budui da
nije mogue precizno odrediti znaenje termina zakon prirode" koje
bi bilo u skladu sa svakom upotrebom ovog neodreenog izraza. Pa
ipak, iskazi koji zadovoljavaju ove uslove izgleda da ne podleu primedbama koje postavljaju kritiari Hjumove analize nomike univerzalnosti. Ovo tvrenje zahteva obrazloenje, a neto se takoe mora
rei i o srodnom pitanju o logikom statusu protivinjenikih kondicionalnih iskaza.
1. Moda je argumenat da de facto univerzalni iskazi ne
mogu potvrivati irealne kondicionalne iskaze najupeatljivija rasprostranjena kritika Hjumovih analiza nomike univerzalnosti. Pretpostavimo da znamo da nikada nije postojala vrana koja nije bila
crna, da sada nema vrane koja nije crna i da nikada nee biti vrane
koja nee biti crna. Na taj nain imamo pravo da tvrdimo kao istinit
neogranieni akcidentalni univerzalni iskaz S: ,,Sve vrane su crne".
Meutim, neki autori su tvrdili da S ne izraava ono to bismo obino
nazvali zakonom prirode. 14 Pretpostavimo injenicu da nijedna vrana
11
Willlam Kneale. Natural Laws and Contrary-to-Fact Conditionals", Analy~
sis, sv. 10 (1950), str. 123. Vidi takoe Willlam Kneale, Probabillty and Indvction, Oxfor.
1949, str. 75. PodsticaJ za veliki deo savremene anglo-amerike rasprave O nomoioSklm
univerzalnim iskazima kao i o irealnim i ,,protivinjenikim" (ili kontrafaktiklni")
kondicionalnim iskazima dali su Roderick M. Chisholm, The Contrary-tO-Fact Conditional- Mind, sv. 55 (1946), str. 289307, i Nelsor. Goodman, The Problem of Counterfactual Conditionals", Journal of Philosophy, sv. 44 (1947), str. 11328, pri emu je ovaj
drugi lanak pretampan u Nelson Goodman, Fact, Fiction, and Forecast, Cambridge,
Mass., 1955.

61
nije nikada ivela niti e iveti u polarnim predelima. Ali pretpostavimo, dalje, da ne znamo da li ivot u polarnim predelima utie na
boju vrana, tako da postoji mogunost, koliko nam je poznato, da
potomstvo nekih vrana koje bi mogle odleteti u takve predele ima
belo perje. Prema tome, iako je S istinito, ta istinitost moe biti
samo posledica historijske sluajnosti" da nijedna vrana ne ivi u
polarnim predelima. Zbog toga akcidentalni univerzalni iskaz S ne
potvruje irealni kondicionalni iskaz da kada bi stanovnici polarnih
predela bili vrane oni bi bili crni, a poto jedan zakon prirode mora,
po pretpostavci, da potvruje takve kondicionalne iskaze, S se ne
moe smatrati zakonom. Ukratko, neograniena univerzalnost ne
objanjava ta podrazumevamo pod nomikom univerzalnou.
Ali, iako ovo moe biti tano, ne sledi da S nije zakon prirode
zato to ne izraava nesvodljivu nomiku nunost. Jer uprkos injenici da se pretpostavlja istinitost iskaza S, iskazu S se moe poricati
status zakona bar iz dva razloga od kojih se nijedan ne odnosi na
pitanje o takvoj nunosti. Prvo, svedoanstvo za S moe se poklapati
s podrujem predikacije iskaza S, tako da niko ko to svedoanstvo
poznaje ne moe primeniti S na nain na koji se primenjuju zakoni.
Drugo, iako svedoanstvo za >S moe biti po pretpostavci logiki dovoljno da utvrdi S kao istinito, to svedoanstvo moe biti iskljuivo
neposredno svedoanstvo, a neko moe odbiti da S smatra zakonom
na osnovu toga to se samo oni iskazi mogu nazvati zakonom za koje
postoji posredno svedoanstvo (takvi iskazi moraju imati odreeno
logiko mesto u sistemu naeg znanja).
Jedno drugo razmatranje je takoe relevantno za ovo pitanje.
injenica da S ne moe potvrivati irealni kondicionalni iskaz koji
smo pomenuli posledica je injenice da se istinitost iskaza S tvrdi u
jednom kontekstu pretpostavki koje same mogu izazivati sumnju u
konjunktivni kondicionalni iskaz. Na primer, iskaz S se tvrdi poto se
zna da u polarnim predelima nema vrana. Ali, mi smo ve nagovestili da o pticama postoji dovoljno znanja da bismo znali kako boja
njihovog perja nije nepromenljiva za svaku vrstu ptica. Iako sada ne
znamo tano od kojih inilaca zavisi boja njihovog perja, mi imamo
razloga da verujemo kako ta boja bar delimino zavisi od genetike
konstitucije ptica, a isto tako znamo da na ovu konstituciju utie
prisustvo izvesnih faktora (npr. zraenja visoke energije) koji mogu
postojati u posebnim okolnostima. Prema tome, S ne opravdava navedeni irealni kondicionalni iskaz, ne zato to S ne moe da opravda
nijedan takav kondicionalni iskaz, ve zato to celokupno znanje
kojim raspolaemo (a ne samo svedoanstvo za S) ne opravdava ovaj
posebni kondicionalni iskaz. Moe biti plauzibilna pretpostavka da S
opravdava irealni kondicionalni iskaz da kada bi u polarnim predelima postojala vrana koja nije izloena X-zracima, ta vrana bi
bila crna.
Treba, dakle, imati na umu da odgovor na pitanje da li S
potvruje dati irealni kondicionalni iskaz ne zavisi samo od istini-

62
tosti S ve i od drugog znanja koje moemo imati, u stvari, od stanja
u kojem se nalazi nauno istraivanje. Da bismo ovo objasnili, primenimo kritiku o kojoj raspravljamo na neki iskaz koji se obino
smatra zakonom prirode. Pretpostavimo da ne postoje (u svim vremenima) fiziki objekti koji se meusobno ne privlae silom srazmernom kvadratu njihovih odstojanja. Tada moemo tvrditi kao istinit
neogranieni univerzalni iskaz S': Sva fizika tela privlae jedna
drugo silom koja je obrnuto srazmerna kvadratu njihovih rastojanja". Ali, pretpostavimo takoe da su dimenzije svemira konane i
da nikada nismo uoili fiziki objekat na rastojanju veem od, recimo, 50 triliona svetlosnih godina. Da li S' potvruje irealni kondicionalni iskaz da kada bi postojali fiziki objekti na rastojanjima
veim od 50 triliona svetlosnih godina, oni bi se meusobno privlaili
silom srazmernom kvadratu njihovog rastojanja? Na osnovu argumenta o kojem raspravljamo, odgovor mora, verovatno, biti negativan.
Ali, da li je taj odgovor stvarno verovatan? Zar nije razumnije rei
da nikakav odgovor nije mogu, bilo potvrdan bilo odrean ukoliko ne uvedemo neke nove pretpostavke? Jer, u odsustvu takvih novih pretpostavki, na osnovu ega neko moe dati neki odreen odgovor? S druge strane, ako uvedemo takve nove pretpostavke na
primer, ako pretpostavimo da je sila gravitacije nezavisna od ukupne
mase svemira nije nezamislivo da ispravan odgovor moe biti
potvrdan.
Sve u svemu, kritika o kojoj raspravljamo ne umanjuje znaaj Hjumove analize nomike univerzalnosti. Ova kritika nedovoljno
objanjava vanu injenicu da se neki iskaz obino smatra zakonom
prirode zato to taj iskaz zauzima odreeno mesto u sistemu objanjenja u nekom podruju naeg znanja i zbog toga to taj iskaz potvruju svedoanstva koja sa svoje strane zadovoljavaju izvesne specifine uslove.
2. Kada donosimo planove za budunost ili kada razmiljamo o prolosti, mi esto razmiljamo pravei pretpostavke koje su
protivne poznatim injenicama. Rezultate naih razmiljanja tada
esto iskazujemo protivinjenikim kondicionalnim iskazima (ili
kontrafaktualnim" iskazima) koji imaju oblik Kada bi a bilo P, onda
bi b bilo Q" ili Da je a bilo P, onda bi b bilo Q". Na primer, fiziar
koji opisuje jedan eksperimenat moe u svojim proraunima tvrditi
protivinjeniki iskaz C: Kada bi se duina klatna a skratila na 1U
sadanje duine, trajanje jedne oscilacije bi se skratilo za polovinu".
Slino tome, moemo zamisliti fiziara koji, pokuavajui da objasni
neuspeh u nekom prethodnom eksperimentu, tvrdi protivinjenicki
iskaz C: Da se duina klatna a skratila na etvrtinu njegove stvarne
duine, trajanje jedne oscilacije bilo bi iznosilo polovinu stvarnog
trajanja jedne oscilacije". U oba kondicionalna iskaza i antecedens
i konsekvens opisuju pretpostavke za koje se zna da su lane.
Ono to se naziva problemom protivinjenickih iskaza"
jeste problem eksplicitnog izraavanja logike strukture takvih iskaza

63
i problem analize razloga na osnovu kojih se moe utvrditi njihova
istinitost ili lanost. Ovaj problem je usko povezan s problemom
objanjavanja pojma nomike univerzalnosti. Protivinjeniki iskaz
se ne moe na neposredan nain prevesti u konjunkciju indikativnih
reenica uz upotrebu iskljuivo uobiajenih nemodalnih iskaznih veza
formalne logike. Na primer, protivinjeniki iskaz C' preutno tvrdi da
se duina klatna a, u stvari, nije skratila na etvrtinu njegove stvarne
duine. Meutim, C se ne moe prevesti iskazom: Duina a nije se
skratila na etvrtinu i ako se duina a skratila na jednu etvrtinu
stvarne duine, onda je trajanje jedne oscilacije iznosilo polovinu
stvarnog trajanja oscilacije." Ovaj predloeni prevod nije zadovoljavajui zato to na osnovu pravila formalne logike sledi da ako se
duina klatna a skratila na etvrtinu njegove stvarne duine, trajanje jedne oscilacije nije iznosilo polovinu stvarnog trajanja jedne
oscilacije budui da je antecedens indikativnog kondicionalnog iskaza laan sledi dakle zakljuak koji sigurno ne bi prihvatio niko
ko tvrdi C'15. Prema tome, kritiari Hjumove analize nomike univerzalnosti tvrdili su da se poseban tip ne-logike nunosti sadri ne
samo u univerzalnim iskazima koji su zakoni ve i u proti vinjenikim kondicionalnim iskazima.
Sadraj protivinjenikih iskaza ipak se moe objasniti na
prihvatljiv nain bez pribegavanja neralanjivim modalnim pojmovima. Ono to fiziar kae kada tvrdi C, moe se prevesti na jasniji,
iako zaobilazniji nain, ovako: Iskaz Trajanje jedne oscilacije klatna
a iznosilo je polovinu stvarnog trajanja oscilacije" logiki sledi iz pretpostavke Duina a iznosila je etvrtinu sadanje duine", kada se
ova pretpostavka spoji sa zakonom da je trajanje jedne oscilacije
obinog klatna proporcionalno kvadratnom korenu njegove duine,
kao i sa izvesnim brojem drugih pretpostavki o poetnim uslovima
za primenu zakona (npr. da je a klatno, da je zanemarljiv otpor vazduha). Stavie iako su i pretpostavka i iskaz koji je iz te pretpostavke izveden pomou pomenutih pretpostavki verovatno lani, njihova lanost nije sadrana u premisama ove dedukcije. Prema tome,
iz tih premisa ne sledi da ako je duina klatna a iznosila etvrttinu njegove sadanje duine, onda je trajanje jedne oscilacije klatna
a iznosilo polovinu sadanjeg trajanja. Ukratko, protivinjeniki iskaz
C tvrdi se u nekom kontekstu hipoteza i posebnih pretpostavki, i
kada smo ovih pretpostavki svesni, uvoenje modalnih kategorija,
pored onih koje postoje u formalnoj logici, sasvim je proizvoljno.
Uopte uzev, protivinjeniki iskaz moe se interpretirati kao implicitni metajeziki iskaz (tj. iskaz o -drugim iskazima, a naroito o
logikim odnosima izmeu tih drugih iskaza) koji tvrdi da indikativni oblik njegovog konsekvensa logiki sledi iz indikativnog oblika
" Ova] zakljuak sledi na osnovu logikog pravila za upotrebu veze aleo-^nda".
Prema ovom pravilu, oba iskoza cbllka Ako Si, onda S" i Ako Si onda ne Si" istinita
su ukoliko Je Si lano, bez obzira Sta je St.

64
njegovog antecedensa kada se ovaj drugi spoji s nekim
zakonom i
potrebnim poetnim uslovima za primenu toga zakona.16
Shodno tome, rasprave o tome da li je dati protivinjeniki
iskaz istinit mogu se resiti samo kada se ekspliciraju hipoteze i pretpostavke na kojima se on zasniva. Protivinjeniki iskaz koji je nesumnjivo istinit na osnovu jednog skupa takvih premisa moe biti
laan na osnovu drugog skupa i moe imati neodreenu istinonosnu
vrednost na osnovu treeg skupa. Tako, na primer, fiziar bi mogao
da odbaci C' u korist protivinjenikog iskaza Da se duina klatna
c skratila na etvrtinu njegove sadanje duine, trajanje jedne oscilacije a bilo bi iznosilo znatno vie od polovine njegovog sadanjeg
trajanja". On bi mogao da opravda svoj postupak kada bi, na 3primer,
pretpostavio da je luk vibracije skraenog klatna vei od 60 i kada
bi takoe pretpostavio izmenjeni oblik zakona o trajanju oscilacije
koji smo mi naveli (koji se odnosi samo na klatna sa sasvim malim
lukom klaenja). Opet, jedan poetnik u izvoenju eksperimenata
moe da tvrdi kako je C istinito, iako izmeu ostalog pretpostavlja
ne samo da kruni teg klatna ima prenik od tri ina nego takoe
da kutija u kojoj se klatno nalazi ima sa donje strane otvor koji je
za dlaku iri od tri ina, tako da bi se teg skraenog klatna nalazio
ba u tom okviru. Meutim, oigledno je da je sada C lano zato to
se pod ovim pretpostavkama skraeno klatno uopte ne klati.
Razliite pretpostavke pod kojima se tvrdi jedan protivinjenicki iskaz nisu izraene samim protivinjenikim iskazom. Procenjivanje valjanosti protivinjenikih iskaza moe zbog toga biti
veoma teko ponekad zato to ne znamo pretpostavke pod kojima
se on tvrdi ili zbog toga to nam nije jasno kakve su nae precutne
pretpostavke, a ponekad prosto zato to nismo sposobni da procenimo
logiki smisao tih pretpostavki ak i kada su one eksplicitne. Na
takve tekoe esto nailazimo naroito kada je re o protivinjenikim
iskazima koji se tvrde u svakodnevnom ivotu ili ak u istorijskim
spisima. Razmotrimo, na primer, proti vinjeniki iskaz da Versajski
ugovor nije Nemakoj nametnuo velike ratne odtete, Hitler ne bi
doao na vlast". Ovo je bilo kontroverzno tvrenje ne samo zato to
su uesnici u raspravi o tom pitanju prihvatili razliite eksplicitne
pretpostavke, ve zato to se dobar deo rasprave vodio na osnovu
implicitnih premisa koje niko nije potpuno objasnio. U svakom sluaju, ne moe se navesti opta formula koja bi propisivala ta se
mora ukljuiti u pretpostavke na kojima se jedan protivinjeniki
iskaz zasniva. Pokuaji da se nae takva formula bili su uvek bezuspeni, a oni koji vide problem protivinjenikih iskaza u pronalaenju takve formule osueni su da se uhvate u kotac s jednim nereivim problemom.
11
Iako smo do stanovita koje je prihvaeno u tekstu doli nezavisnim putem,
za njegovu sadanju formulaciju treba da zahvalim gleditima koja SU izraena u Henrv
Hiz, On the Inferential Sense of Contrary-to-Fact Conditionals", Journal of Pfiilosopftv,
sv. 48, (1951), str. 58687; Julius H. Weinberg, ..Contrary-to-Fact Conditionals". Journal
of Philosaphy, sv. 48 (1951). Str. 1722; Roderick M. Chlsholm, ,,Law Statemer-.ts and
Counterfactual Inference", Analysls, sv. 15 (1955), str. 97105 i John C. Cooley, Professor
Goodman's .Fact, Fiction and Forecast'", Journal of Philosophy, sv. 54 (1957) str. 293311.

65

V.

Uzroni zakoni

Najzad, neto moramo rei i o uzronim zakonima. Bio bi

nezahvalan i nekorisan pokuaj da ak i delimino navedemo sva
znaenja koja su se pripisivala rei uzrok" znaenja koja su se
menjala od antikih pravnikih asociacija ove reci preko popularnog
shvatanja uzroka kao eficijentnih inilaca do razraenih modernih
pojmova uzroka kao nepromenljive funkcionalne zavisnosti. injenica to ovaj termin ima ovako irok spektar upotreba odmah otklanja mogunost da postoji samo jedno ispravno i povlaeno objanjenje ovog pojma. Pa ipak, i mogue je i korisno ako se odredi neko
znaenje ove rei u mnogim podrujima nauke kao i u obinom
govoru, sa ciljem da se na osnovu toga doe do grube klasifikacije
zakona koji slue kao premise u objanjenjima. S druge strane, bila
bi pogrena pretpostavka da zbog toga to u jednom smislu ove rei
pojam uzroka ima vanu ulogu u nekom podruju istraivanja, taj
pojam je neophodan u svim drugim podrujima ba kao to bi bila
pogrena tvrdnja da taj pojam, zato to je nekoristan u nekim granama nauke, ne moe imati opravdanu ulogu u drugim vrstama naunog istraivanja.
Smisao rei uzrok" koji elimo da odredimo moe se ilustrovati sledeim primerom. Elektrina varnica prolazi kroz meavinu vodonika i kiseonika; eksplozija koja posle toga sledi praena
je iezavanjem ovih gasova i kondenzacijom vodene pare. Iezavanje
ovih gasova i stvaranje vode u ovom eksperimentu obino se smatra
efektom koji je prouzrokovan varnicom. Stavie, generalizacija zasnovana ovakvim eksperimentima (npr. Kad god varnica proe kroz
meavinu vodonika i kiseonika, gasovi iezavaju i stvara se voda")
naziva se uzronim zakonom".
Za ovaj zakon se kae da je uzroni zakon oigledno zato
to odnos izmeu pomenutih dogaaja, ije postojanje on tvrdi, verovatno zadovoljava etiri uslova. Prvo, taj odnos je nepromenljiv i
uniforman u tom smislu to kad god se pretpostavljeni uzrok desi,
deava se i pretpostavljeni efekat. Postoji preutna pretpostavka da
uzrok predstavlja i nuan i dovoljan uslov za nastanak efekta. U
stvari, veina reenica koje tvrde uzroni odnos i koje iskazujemo
u svakodnevnom ivotu, kao i veina uzronih zakona koji se esto
pominju, ne izraavaju dovoljne uslove za nastanak efekta. Tako, na
primer, esto kaemo da je paljenje ibice uzrok plamenu i pri tome
preutno pretpostavljamo druge uslove bez kojih se efekat ne bi desio
fnpr. prisustvo kiseonika, suvo palidrvce). Dogaaj koji se uzima kao
uzrok obino je dogaaj koji upotpunjuje skup dovoljnih uslova za
nastanak efekta i taj se dogaaj iz razliitih razloga smatra vanim".
Drugo, uzroni odnos postoji izmeu dogaaja koji se prostorno dodiruju, u onom smislu u kome se i varnica i pojavljivanje vode deavaju u priblino istom prostoru. Shodno tome, kada se tvrdi da su
prostorno udaljeni dogaaji uzrono povezani, preutno se pretpostavlja da su ovi dogaaji samo karike u lancu uzroka i efekata, pri
5 Struktura nauke

66
emu se dogaaji koji ih povezuju prostorno dodiruju. Tree, u uzronom odnosu postoji vremenska sukcesija u tom smislu to dogaaj
koji je uzrok prethodi efektu i nastavlja se" efektom. Shodno tome,
kada se za dogaaje koji su odvojeni vremenskim intervalom kae
da su uzrono povezani, onda se takoe podrazumeva da su oni meusobno povezani nizom uzastopnih i uzrono povezanih dogaaja.
Konano, odnos uzronosti je asimetrian u onom smislu u kome je
prolazak varnice kroz smeu gasova uzrok njihovog pretvaranja u
vodu, ali stvaranje vode nije uzrok prolaska varnice.
Ideje pomou kojih se opisuje pojam uzroka esto se kritikuju zbog neodreenosti. Stavljene su primedbe naroito na zdravorazumska shvatanja o kontinuitetu prostora i vremena zato to ona
predstavljaju izvor nejasnoa. Stavie, nesumnjivo je tano da je u
nekim razvijenim naukama, kao to je matematika fizika, ovaj pojam sasvim suvian. Sporno je ak da li su etiri navedena uslova
stvarno zadovoljena u ilustracijama koje se navode za pojam uzroka
(kao to je na primer) kada se ove ilustracije analiziraju pomou
pojmova modernih teorija fizike. Pa ipak, ma koliko ovaj pojam
uzroka bio neadekvatan u teorijskoj fizici, on i dalje igra izvesnu
ulogu u mnogim drugim granama istraivanja. To je pojam koji je
vrsto ukorenjen u jeziku koji upotrebljavamo, ak i kada apstraktne
teorije fizike primenjujemo u laboratoriji ili kada obavljamo praktine poslove da bismo dobili razliite rezultate korienjem odgovarajuih sredstava. Zaista, zato to izvesne stvari moemo koristiti
kako bismo dobili druge stvari, ali ne obratno, uzroni jezik predstavlja legitiman i podesan nain opisivanja odnosa izmeu mnogih
dogaaja.
S druge strane, nisu svi zakoni prirode uzroni u navedenom
smislu ove reci. To e biti oigledno posle kratkog pregleda vrsta
zakona koji se upotrebljavaju kao premise objanjenja u razliitim
naukama.
1. Kao to smo ve pomenuli, osnovna i proimna vrsta zakona prisutna je u pretpostavci da postoje prirodne vrste" ili supstancije." Pod odredujuim" svojstvom podrazumevaemo svojstvo
kao to je boja ili gustina, koje ima izvestan broj specifinih ili odreenih" oblika. Na primer, meu odreenim oblicima odreujue boje
nalaze se crveno, plavo, zeleno, uto itd.; meu odreenim oblicima
odreujue gustine nalazi se gustina veliine 0.06 (mereno na neki
uobiajeni nain), gustina veliine 2, gustina veliine 12 itd. Na taj
nain, odreeni oblici nekog datog odreujueg svojstva ine porodicu" svojstava tako to svaki pojedinani objekat kome se sa smislom moe predicirati odreujue svojstvo mora na logiki17 nuan
nain da ima jedan i samo jedan oblik odreujueg svojstva. Zakon
ove vrste (npr. Postoji materija kamena so") tvrdi da postoje objekti
razliite vrste tako da se svaki objekat date vrste odlikuje odreenim
1T
Za ovu terminologiju vietl W. E. Johnson, Logic, sv. i, Cambridge, England,
1921, Poglavlje 11; 1 RudoLf Carnap, Loglcal Founatlons of Prot>abiltty, Chicago, 1P50,
sv. 1, str. 75.

67
oblikom iz jednog skupa odreujuih svojstava i tako da se objekti
koji pripadaju razliitim vrstama razlikuju meusobno bar u jednom
odreenom obliku jednog zajednikog odreujueg svojstva (obino
u vie takvih oblika). Na primer, rei da je dati objekat a kamena so,
znai rei da postoji skup odreujuih svojstava (kristalna struktura,
boja, taka topljenja, tvrdoa itd.), tako da pod uobiajenim uslovima
a ima odreeni oblik svakog od tih odreujuih svojstava (a ima kockaste kristale, bezbojan je, ima gustinu 2.163, taku topljenja 804cC,
stepen tvrdoe 2 po Mohovoj skali itd.). Stavie, a se razlikuje od
objekta koji pripada drugoj vrsti, na primer od talka, bar po jednom
obliku (u stvari, po velikom broju oblika) ovih odreujuih svojstava.
Shodno tome, zakoni ove vrste tvrde da postoji stalno zajedniko
javljanje odreenih osobina u svakom objektu koji pripada izvesnoj
vrsti. Jasno je da zakoni ove vrste nisu uzroni zakoni oni, na
primer, ne tvrde da gustina kamene soli prethodi (ili sledi) stepenu
njene tvrdoe.
2. Druga vrsta zakona tvrdi nepromenljivi poredak u zavisnosti izmeu dogaaja ili svojstava. Ovde moemo razlikovati dve
podvrste. Jedna od ovih podvrsta predstavlja klasu uzronih zakona
kao to je zakon o efektu varnice u smei vodonika i kiseonika ili kao
to je zakon da kamenje baenu u vodu proizvodi niz koncentrinih
talasa koji se ire. Druga podvrsta predstavlja klasu razvojnih"
(ili istorijskih") zakona, kao to je zakon Formiranje plua u ljudskom embrionu nikada ne prethodi formiranju krvotoka" ili zakon
Posle uzimanja alkohola uvek dolazi do irenja krvnih sudova". Obe
podvrste su este u podrujima istraivanja gde kvantitativne metode
nisu u veoj meri primenljive, mada, kao to to primeri pokazuju,
takvi zakoni mogu da se nau i u ovim podrujima. Zakoni razvoja
imaju oblik Ako x ima osobinu P, u trenutku t, onda x ima osobinu
Q u trenutku f, koji je kasniji od trenutka t". Oni se obino ne smatraju uzronim zakonima, oigledno iz dva razloga. Prvo, mada zakoni razvoja mogu izraavati neki nuan uslov za nastanak izvesnog
dogaaja (ili kompleksa dogaaja), oni ne izraavaju dovoljne uslove.
U stvari, mi obino na krajnje neodreen nain znamo kakvi su ti
dovoljni uslovi. Drugo, zakoni razvoja, opte uzev, izraavaju odnose
u redosledu dogaaja koji su meusobno odvojeni nekim vremenskim
intervalom. Shodno tome, ponekad se smatra da takvi zakoni predstavljaju samo nepotpunu analizu injenica, i to na osnovu toga to
posle ranijeg dogaaja neki faktor moe uticati tako da se kasniji
dogaaj ne desi, pa redosled izmeu dogaaja ne izgleda da je nepromenljiv. Pa ipak, ma kakva bila ogranienja u vaenju zakona razvoja, i ma kako bilo poeljno da se oni mogu zameniti zakonima druge vrste, i uzroni zakoni i zakoni razvoja veoma se iroko primenjuju u sistemima objanjenja savremene nauke.
3. Trea vrsta zakona koja je zajednika biolokim i drutvenim naukama kao i fizici tvrdi nepromenljive statistike odnose
izmeu dogaaja ili svojstava (to se naziva i odnosima verovatnoe).

68
Evo primera jednog takvog zakona: Ako se geometrijski i fiziki
simetrina kocka baca vie puta, verovatnoa (ili relativna uestalost) da e se na toj kocki pojaviti odreena strana okrenuta na gore
iznosi 1/6". Druge primere smo ve ranije pominjali. Statistiki
zakoni ne tvrde da je deavanje jednog dogaaja stalno praeno deavanjem nekog drugog dogaaja. Oni samo tvrde da je u dovoljno
dugom nizu pokuaja pojavljivanje jednog dogaaja praeno pojavljivanjem nekog drugog dogaaja uz stalnu relativnu uestalost.
Takvi zakoni oigledno nisu uzroni iako su spojivi s kauzalnim
objanjenjem injenica o kojima govore. U stvari, pomenuti statistiki zakon o ponaanju kocke moe se dedukovati iz zakona za koje
se ponekad kae da su uzroni, ukoliko se prihvate podesne pretpostavke o statistikoj distribuciji poetnih uslova na koje se ovi uzroni zakoni primenjuju. S druge strane, postoje statistiki zakoni
ak i u fizici za koje bar za sada nisu poznata uzrona objanjenja.
Stavie, ak i ako pretpostavimo da su ,,u principu" svi statistiki
zakoni posledice nekog postojeeg uzronog poretka", postoje podruja istraivanja u fizici kao i u biolokim i drutvenim naukama u kojima se praktino ne moe doi do objanjenja mnogih
pojava pomou strogo univerzalnih uzronih zakona. Razumna je
pretpostavka da ma koliko se nae znanje moglo poveavati, statistiki zakoni e se i dalje koristiti kao neposredne premise u objanjenju i predvianju mnogih pojava.
4. etvrta vrsta zakona, koja odlikuje modernu fiziku, tvrdi
postojanje odnosa funkcionalne zavisnosti (u matematikom smislu
reci funkcija") izmeu dve ili vie promenljivih veliina koje su
povezane s osobinama ili procesima o kojima se govori. Ove moemo razlikovati dve podvrste:
a. Prvo, postoje numeriki zakoni koji izraavaju uzajamnu
zavisnost izmeu veliina, tako da promena jedne od njih biva praena promenama u drugim veliinama. Primer takvog zakona je
Bojl-Carlsov (Boyle-Charles) zakon za idealne gasove da je pV = aT,
gde je p pritisak gasa, V njegova zapremina, P njegova apsolutna
temperatura i a konstanta koja zavisi od mase i prirode posmatranog
gasa. Ovo nije uzroni zakon. On, na primer, ne tvrdi da promenu
temperature prati (ili da joj prethodi) neka promena zapremine ili
pritiska; on samo tvrdi da se promena u T deava istovremeno s promenama u p ili V, ili i u jednom i u drugom. Prema tome, odnos
koji ovaj zakon izraava moramo razlikovati od redosleda izmeu
dogaaja koji se mogu desiti kada se ovaj zakon ispituje ili primenjuje u predvianjima. Na primer, proveravajui ovaj zakon u laboratoriji, neko moe smanjiti zapreminu nekog idealnog gasa tako
da njegova temperatura ostane nepromenjena a zatim da utvrdi kako
se njegov pritisak poveava. Ali, ovaj zakon ne kae nita o redosledu u kome se ove veliine mogu menjati, niti o vremenskom nizu
u kome se pomenute promene mogu opaziti. Zakoni ove podvrste

69
ipak se mogu upotrebiti i za predvianje i za objanjavanje. Na primer, ako se u podesno izolovanom" sistemu veliine koje se u ovakvom zakonu pominju nalaze u pomenutom odnosu u jednom trenutku, one e biti u tom odnosu u nekom buduem trenutku, ak iako
su u meuvremenu te veliine pretrpele izvesnu promenu.
b. Druga podvrsta sastoji se od numerikih zakona koji opisuju na koji se nain izvesna veliina menja u vremenu i, uopte
uzev, kako promena jedne veliine u jedinici vremena utie na
druge veliine (u nekim sluajevima, mada ne uvek, kako utie na
trajanje nekog procesa). Galilejev zakon slobodnog pada u vakuumu
predstavlja ilustraciju takvog zakona. On kae da je rastojanje d
koje pree telo koje slobodno pada jednako gt2f2 gde je g konstanta
a t trajanje pada. Galilejev zakon se moe drukije izraziti ako se
kae da je promena rastojanja u jedinici vremena za telo koje slobodno pada jednaka gt. U ovoj formulaciji je oigledno da je vreme
promene jedne veliine povezano s nekim vremenskim intervalom.
Drugi primer zakona koji pripada ovoj podvrsti jeste zakon o brzini
tega matematikog klatna du putanje njegovog kretanja. Taj zakon
kae da ako je vv brzina tega u najnioj taki njegovog kretanja,
ako je h visina klatna iznad horizontalne linije koja prolazi kroz ovu
taku i ako je k konstanta, onda u svakoj taki na luku njegove putanje teg ima brzinu v tako da je u2 u 0 2 kh2. Poto je brzina v
promena rastojanja u jedinici vremena, ovaj zakon kae da je promena rastojanja na putanji tega u jedinici vremena izvesna matematika funkcija njegove brzine u najnioj taki njegove putanje
i njegove visine. U ovom sluaju, trajanje promene jedne veliine
nije dato kao funkcija vremena. Zakoni koji pripadaju ovoj podvrsti
esto se nazivaju dinamikim zakonima" zato to iskazuju strukturu
nekog procesa u vremenu i obino se objanjavaju pomou pretpostavke da izvesna sila" deluje na sistem koji posmatramo. Ovakvi
zakoni se ponekad ukljuuju u uzrone zakone iako u stvari nisu
uzroni u specifinom smislu koji smo ranije u ovom odeljku odredili. Odnos zavisnosti izmeu promenljivih koje se u zakonu pominju je simetrian, tako da je stanje sistema u potpunosti odreeno
i nekim docnijim i nekim ranijim stanjem. Tako, na primer, ako
znamo brzinu tega matematikog klatna u nekom datom trenutku,
onda pod pretpostavkom da ne postoji spoljanji uticaj, ovaj zakon
nam omoguuje da izraunamo njegovu brzinu u svakom drugom
trenutku bez obzira da li je on raniji ili docniji u odnosu na dati
trenutak.
Ne smatramo da je predloena klasifikacija zakona iscrpna;
u svakom sluaju, mi emo u docnijim poglavljima mnogo vie raspravljati o strukturama izvesnih vrsta zakona. Meutim, ova klasifikacija pokazuje da nisu svi nauni zakoni jedne iste vrste i da se
jedno nauno objanjenje esto smatra zadovoljavajuim ak i kada
zakoni koji su navedeni u premisama nisu uzroni" ni u jednom
Uobiajenom smislu.

5.
EKSPERIMENTALNI ZAKONI I TEORIJE

Kao od ishodita, nauna misao polazi od problema koje namee posmatranje stvari i dogaaja u obinom iskustvu; njen cilj je
da shvati ove opaljive stvari tako to otkriva neki sistematski poredak meu njima. Konana provera njenih zakona, koji slue kao
sredstva u objanjavanju i predvianju, jeste njihovo slaganje s
posmatranjem. Zaista, mnogi nauni zakoni izraavaju odnose izmeu
stvari ili odlika stvari za koje se obino kae da se mogu opaati,
bilo naim ulima, bilo pomou posebnih instrumenata posmatranja.
Zakon da voda isparava kada se zagreva u otvorenom sudu predstavlja zakon ove vrste; slino je i sa zakonom da se olovo topi na
327C, kao i sa zakonom da je trajanje oscilacije matematikog
klatna proporcionalno kvadratnom korenu njegove duine.
Meutim, ne pripadaju svi nauni zakoni ovoj vrsti. Naprotiv,
mnogi zakoni koji se upotrebljavaju u nekim najoptijim sistemima
objanjenja u fizici oigledno se ne odnose na ono to bi se obino
smatralo opaljivim", ak i kada se re opaljivo" upotrebljava
u nekom irokom smislu, kao u primerima prethodnog odeljka.
Kada se isparavanje zagrejane vode objanjava pomou pretpostavki
o molekularnoj strukturi vode, u premisama objanjenja javljaju
se zakoni ove druge vrste. Iako moemo imati valjano svedoanstvo
na osnovu posmatranja koje ide u prilog ovim pretpostavkama, ni
molekuli ni njihova kretanja ne mogu se opaati u istom smislu u
kome se, na primer, kae da se temperatura kljuale vode ili olova
koje se topi moe opaziti.
Oznaimo ovu prima facie razliku izmeu zakona koju smo
upravo primetili na taj nain to emo zakone prve vrste nazvati
eksperimentalnim zakonima" a zakone druge vrste teorijskim" (ili
prosto teorijama"). U skladu sa ovom terminologijom i u skladu

71
sa razlikom na koju se ona odnosi, eksperimentalnim zakonima moemo smatrati zakon da se pritisak idealnog gasa ija je temperatura
konstantna menja obrnuto srazmerno njegovoj zapremini, zakon da
je teina kiseonika potrebnog da sa vodonikom stvori vodu (priblino)
osam puta vea od teine vodonika i zakon da su deca plavookih roditelja i sama plavooka. S druge strane, skup pretpostavki koje tvrde da
se razliiti hemijski elementi sastoje od razliitih vrsta atoma koji
ostaju nedeljivi u hemijskim transformacijama, kao i skup pretpostavki koji tvrdi da su hromozomi sastavljeni od razliitih vrsta gena
koji su povezani s naslednim osobinama organizama, smatraju se
teorijama.1
Ovi termini mogu nas ipak navesti na pogrene asocijacije.
Meutim, ova terminologija je opteprihvaena u literaturi koja se
odnosi na razliku izmeu razliitih vrsta zakona, a u svakom sluaju
bolji termini ne postoje. Dve kratke primedbe mogu nam pomoi da
izbegnemo pogrenu upotrebu ovih termina. Kada se jedan iskaz
(npr. Svi kitovi doje svoje mladune") odreuje kao eksperimentalni zakon, ne treba razumeti da je taj zakon zasnovan na laboratorijskim eksperimentima ili da za taj zakon za sada ne postoji
objanjenje. Oznaka eksperimentalni zakon" prosto pokazuje da
jedan iskaz koji je tako oznaen samo izraava izvestan odnos izmeu
stvari (ili osobina stvari) koji se moe opaati, u nekom irokom
smislu rei opaati" koji smo ilustrovali navedenim primerima, i da
se taj zakon moe opravdati (iako moda samo s nekim stepenom
verovatnoe") kontrolisanim posmatranjem onih stvari koje se u
zakonu pominju. Isto tako, kada se skup pretpostavki o molekularnom sastavu tenosti naziva teorijom, to ne treba razumeti kao da
se tvrdi kako su te pretpostavke potpuno spekulativne i nepotvrene
nekim uverljivim svedoanstvom. Pod tim se prosto podrazumeva
da se u ovim pretpostavkama nalaze termini kao to su molekul"
koji oigledno ne oznaava nita opaljivo (u smislu koji smo ranije
objasnili) i da se ove pretpostavke ne mogu potvrditi eksperimentima
ili posmatranjem stvari na koje se ovakvi termini oigledno odnose.
Pa ipak, iako se eksperimentalni zakoni i teorije esto razlikuju i
mada izgleda da je ta razlika bar u poetku prihvatljiva s obzirom
na neke primere koje smo upotrebili da je ilustrujemo, ona izaziva
velike tekoe preko kojih ne moemo olako prei. Uzimajui u obzir
njenu poetnu prihvatljivost, da li je ova razlika dobro zasnovana
na razlikama koje se jasno mogu uoiti izmeu dveju vrsta naunih
zakona? tavie, ak i ako se mogu odrediti nesumnjivi razlozi za
ovo razlikovanje, da li je ta razlika tako velika, kako se ponekad
tvrdi, ili je ta razlika samo u stepenu? U svakom sluaju, smatrajui
da se teko moe poricati da pretpostavke koje nazivamo teorijama"
ine sisteme objanjenja i predvianja koji su mnogo optiji od siste1
U ovom poglavlju oslanjamo se veoma mnogo na raspravu u Norman R.
Campbell, Pftysics, the Elemenls, Cambridge, England, 1920. naroito na poglavlje i.
Kembelova nezavrena rasprava nije dobila priznanje koje njegove izvanredne analize
zasluuju.

72

ma ije se premise odreuju kao eksperimentalni zakoni", ta je

to to odlikuje teorije i to objanjava ovu razliku? Takvim pitanjima posveeno je ovo poglavlje.

I. Osnove na kojima poiva razlika

Objanjenje razlike izmeu eksperimentalnih zakona i teorija koje smo naveli zasnovano je na tvrenju da zakoni koji pripadaju prvoj vrsti, za razliku od onih koji pripadaju drugoj, izraavaju
odnose izmeu opaljivih (ili eksperimentalno odredljivih) osobina
nekog predmeta. Prema tome, ova razlika pati od svih poznatih nejasnoa koje prate re opaljiv". Zaista, postoji jedan smisao ove
reci u kome nijedna od poznatih nauka (s moguim izuzetkom izvesnih grana psihologije) ne tvrdi zakone koji izraavaju odnose izmeu
opaljivih stvari, ba kao to postoji drugi smisao te reci u kome
se ak i one pretpostavke koje nazivamo teorijama" odnose na
opaljivo.
Bilo bi svakako pogrena tvrdnja da nauni iskazi koji se
obino navode kao tipine ilustracije eksperimentalnih zakona tvrde
postojanje odnosa izmeu podataka do kojih se moe doi neposredno
i bez zakljuivanja, pomou raznih ulnih organa, tj., odnose izmeu
tzv. ulnih podataka" koji se javljaju u epistemolokim raspravama.
Cak i kada zanemarimo poznate tekoe oko mogunosti da naemo
iste" ulne podatke (tj. podatke do kojih se ne moe doi zakljuivanjem), oigledno je da se ulni podaci u najboljem sluaju javljaju samo na mahove i u strukturama koje se mogu opisati samo uz
najvee tekoe (ako se uopte mogu opisati) univerzalnim zakonima.
Bilo kako bilo, nijedan od uobiajenih primera eksperimentalnih zakona ne odnosi se ustvari na ulne podatke, poto se u tim zakonima
javljaju pojmovi i pretpostavke koje su daleko od svega to je neposredno dato ulima. Razmotrimo, na primer, eksperimentalni zakon
da je brzina zvuka vea u redim nego u guim gasovima. Ovaj zakon
oigledno pretpostavlja da postoji jedno agregatno stanje materije
koje je poznato kao gas" i koje treba razlikovati od drugih agregatnih stanja kao to su tena i vrsta; da gasovi imaju razliite gustine
pod odreenim uslovima, tako da je pod specifinim uslovima odnos
izmeu teine gasa i njegove zapremine stalan; da instrumenti kojima
merimo teinu i zapreminu, rastojanje i vreme pokazuju izvesne pravilnosti koje se mogu opisati odreenim zakonima kao to su zakoni o
mehanikim, toplotnim i optikim osobinama razliitih vrsta materijala itd. Jasno je, dakle, da se u samim znaenjima termina koji se javljaju u zakonu (na primer, u znaenju termina gustina"), pa, prema
tome, i u smislu samoga zakona, preutno pretpostavlja skup drugih
zakona. Stavie, ove druge pretpostavke postaju oigledne kada razmotrimo ta se deava kada navodimo svedoanstvo u prilog zakonu.
Na primer, prilikom merenja brzine zvuka u datom gasu obino se

73

dobijaju razliite numerike vrednosti kada se merenje ponavlja.

Shodno tome, ako brzini treba pripisati odreenu numeriku vrednost, onda se na osnovu ovih razliitih brojeva izraunava proek",
obino u skladu s nekim zakonom o eksperimentalnoj greci. Ukratko,
zakon o brzini zvuka u gasovima ne izraava odnose izmeu neposrednih ulnih podataka. On se odnosi na neto to se moe utvrditi
samo postupcima koji sadre prilino sloene nizove zakljuaka kao
i raznolike opte pretpostavke.
S druge strane, iako su primeri teorija koji se obino navode
iskazi o stvarima koje u nekom oiglednom smislu nisu opaljive,
esto se mogu odrediti posredno, pomou zakljuaka izvedenih iz
eksperimentalnih podataka i u skladu s izvesnim pravilima, vane
osobine onoga to se oigledno ne moe neposredno opaati. Imajui,
dakle, ovo u vidu, izgleda da se eksperimentalni zakoni i teorije ne
razlikuju radikalno u pogledu opaljivog" (ili eksperimentalno odredljivog) statusa onoga na ta se odnose. Na primer, molekuli koje
kinetika teorija materije pretpostavlja kao konstituente gasova zaista nisu opaljivi u onom smislu u kome je opaljiv deo nekog
aparata u laboratoriji ili ak jedro ive elije kada se posmatra kroz
mikroskop. Pa ipak, broj molekula u jedinici zapremine gasa, kao i
njihove prosene brzine i mase mogu se izraunati na osnovu veliina dobijenih eksperimentom. Nije logiki besmislena pretpostavka
da se moda svi termini neke teorije koja se odnosi na neopaljivo
(kao to su poloaji molekula u datom trenutku) mogu na slian nain povezati sa eksperimentalnim podacima. Isto tako, mada alfa
estice, koje savremene elektronske teorije o strukturi atoma postuliraju, nisu opaljive u onom smislu u kome je u principu opaljiva
druga strana Meseca, njihovi oigledni tragovi u Vilsonovoj komori
svakako su vidljivi.
Treba imati u vidu da su esto rezultati eksperimentalnih
posmatranja iskazani jezikom koji na prvi pogled pripada nekoj
teoriji. Na primer, eksperimenti sa zracima svetlosti koji kroz datu
sredinu ulaze u neku guu sredinu pokazuju da se indeks prelamanja menja sa izvorom svetlosti. Zrak koji dolazi iz crvenog dela
sunevog spektra ima razliit indeks prelamanja od zraka koji dolazi
iz ljubiastog dela spektra. Meutim, eksperimentalni zakon zasnovan na ovakvim eksperimentima ne iskazuje se uvek pomou termina
opaanja (npr. pomou vidljivih boja svetiosnih zrakova), ve pomou odnosa koji postoji izmeu indeksa prelamanja svetlosnog
zraka i njegove talasne duine. Na taj nain su ideje talasne teorije
svetlosti ukljuene u iskaz za koji se smatra da je eksperimentalan
zakon. Opte uzev, mnogi iskazi za koje se pretpostavlja da su eksperimentalni zakoni ne samo da pretpostavljaju druge eksperimentalne
zakone ve oigledno sadre teorijske hipoteze kao deo svog znaenja.
Iz ovih razloga mnogi naunici koji su se bavili ovim pitanjem zakljuili su da termini eksperimentalni zakon" i teorija" ne

74

oznaavaju zakone koji se bitno meusobno razlikuju, ve u najboljem sluaju obeleavaju neto to predstavlja samo razlike u stepenu.
Prema gleditu ovih naunika, razlika izmeu eksperimentalnih zakona i teorija ima zato sasvim malu metodoloku vanost.
Sporno je da li se precizno i uspeno moe odrediti znaenje
rei opaljivo". U onoj meri u kojoj se razlikovanje eksperimentalnih zakona i teorija zasniva na razlici izmeu onoga to je opaljivo
i onoga to nije opaljivo, to razlikovanje oigledno nije precizno.
U svakom sluaju, ne postoje tani kriterijumi za razlikovanje eksperimentalnih zakona i teorija i mi nijedan takav kriterijum neemo
predloiti. Meutim, odavde ne proizlazi da je ovo razlikovanje nezakonito zato to je neodreeno, ba kao to ne proizlazi da ne postoji
razlika izmeu ela i potiljka zbog toga to ne postoji tano povuena crta koja razdvaja ove dve stvari. Postoji nekoliko upadljivih
odlika na osnovu kojih moemo razlikovati one zakone koje emo
i dalje nazivati eksperimentalnim" od drugih optih pretpostavki
koje smo oznaili kao teorije". Ispitaemo ove odlike. Uprkos neodreenosti razlike o kojoj raspravljamo, videemo da je ona znaajna.
1. Moda najupadljiviju odliku koja eksperimentalne zakone
odvaja od teorija predstavlja injenica to je svaka deskriptivna"
{tj. ne-logika) konstanta u eksperimentalnom zakonu povezana s bar
jednim jasnim postupkom za pripisivanje te konstante nekoj odlici
koja se moe identifikovati u posmatranju kada su ispunjeni neki
odreeni uslovi, to, opte uzev, nije sluaj s konstantama koje se
javljaju u nekoj teoriji. Postupak povezan s jednim terminom iz
eksperimetalnog zakona na taj nain utvruje jedno odreeno, makar i delimino znaenje" toga termina. Prema tome, eksperimentalni zakon, za razliku od teorijskog iskaza, uvek poseduje odreeni
empirijski sadraj koji se u principu moe uvek kontrolisati svedoanstvom dobijenim posmatranjem. Prethodno navedeni zakon o
brzini zvuka u gasovima jasno ilustruje ovu okolnost. Postoje utvreni postupci za odreivanje gustine gasa i za merenje zvuka u gasovima; ovi postupci odreuju znaenja koja treba pripisati odgovarajuim terminima u navedenom zakonu. Zbog toga se taj zakon
moe ispitivati pomou podataka steenih u primeni ovih postupaka.
Shodno tome, svaki deskriptivni termin u nekom eksperimentalnom zakonu L ima znaenje koje je utvreno jasnim empirijskim
ili laboratorijskim postupkom. tavie, ako pretpostavimo da L ima
pravi empirijski sadraj (za razliku od iskaza koji u stvari definie
neki termin koji se u njemu javlja), postupci koji su povezani s terminima iz L mogu se u optem sluaju primenjivati a da se L uopte
ne pominje. Tako se gustina nekog gasa, kao i brzina zvuka u nekom
gasu, moe utvrditi pomou postupaka u kojima se ne primenjuje
zakon o zavisnosti brzine zvuka u gasovima od gustine gasa. Prema
tome, mada se operacionalno znaenje datog termina P moe poveati zbog toga to L tvrdi da se P nalazi u odreenim odnosima prema

75
drugim terminima istog zakona, u optem sluaju P ima odreeno
znaenje bez obzira to se P javlja u L i to se znaenje moe razlikovati od svakog drugog smisla koji taj termin moe dobiti zbog
toga to se javlja u L. Zato se moe nai neposredno svedoanstvo za
neki eksperimentalni zakon (tj. svedoanstvo koje je zasnovano na
ispitivanju sluajeva iz podruja predikacije zakona), pod pretpostavkom da tekoe koje proizlaze iz trenutnih ogranienja eksperimentalne tehnologije nisu smetnja.
Cesto se deava da postoji vie jasnih postupaka za primenjivanje nekog termina iz jednog eksperimentalnog zakona na konkretan objekat. To se obino deava kada se jedan termin javlja u
vie eksperimentalnih zakona. Na primer, termin elektrina struja"
javlja se u najmanje tri razliita eksperimentalna zakona koji povezuju elektrinu struju s magnetskim, hemijskim i toplotnim pojavama.
Shodno tome, jaina elektrine struje moe se meriti otklonom magnetne igle, koliinom nekog elementa kao to je srebro koji se izdvaja
iz nekog rastvora u odreenom vremenskom periodu ili poveanjem
temperature nekog standardnog materijala u datom vremenskom
razmaku. Preutna pretpostavka koja se krije u primeni ovako razliitih postupaka jeste da ovi postupci ne daju meusobno protivrene
rezultate. Tako, na primer, dve elektrine struje koje su iste jaine
kada se jaina meri jednim postupkom, jednake su jaine (bar priblino) i kada se jaina meri drugim postupcima. tavie, kada postoji nekoliko ovako jasnih postupaka za jedan termin iz nekog eksperimentalnog zakona, esto se jedan od tih postupaka u mnogim podrujima nauke izabere kao merilo za ,-defmisanje" toga termina ili
kao jedinica mere za svojstvo koje taj termin oznaava.
Za razliku od onoga to u optem sluaju vai za deskriptivne
termine eksperimentalnih zakona, znaenja mnogih, ako ne i svih,
deskriptivnih termina koji se javljaju u teorijama, nisu odreena
tako jasnim eksperimentalnim postupcima. Svakako, teorija se esto
izgrauje po analogiji s neim to je ve poznato tako da je najvei
deo teorijskih termina povezan s pojmovima i predstavama koje nastaju iz ovih analogija. Pa ipak, operacionalna znaenja veine teorijskih termina ili su samo implicitno definisana teorijskim postulatima
u kojima se ovi termini javljaju ili su samo posredno utvrena primenom takve teorije. Tako, na primer, iako se teorijski termini elektron", neutron" ili gen" mogu shvatiti kao estice" koje poseduju
neka (mada ne nuno sva) svojstva koja odlikuju komadie materije,
ne postoje jasni postupci za primenu ovih termina na objekte koji
bi se mogli eksperimentalno utvrditi i na koje se ovi termini odnose.
Sada emo opirnije razmotriti ova pitanja. Na ovom mestu samo
emo uoiti vanu posledicu da se objekti iz podruja predikacije
jedne teorije ne mogu identifikovati posmatranjem, poto osnovni
termini teorije nisu u optem sluaju povezani s odreenim eksperimentalnim postupcima za primenu tih teorija, tako da se jedna teorija

76
(za razliku od eksperimentalnog zakona) ne moe podvrgnuti neposrednom eksperimentalnom ispitivanju.
2. Neposredna posledica razlike izmeu eksperimentalnih
zakona i teorija o kojoj smo upravo raspravljali jeste injenica da se
eksperimentalni zakoni, u principu, mogu predlagati i tvrditi kao
induktivne generalizacije zasnovane na postojanju odnosa izmeu
opaenih podataka, dok to nikada ne vai za teorije. Na primer, Boji
je zasnovao zakon, koji se po njemu i zove, na rezultatima posmatranja koje je dobio prouavajui promene u zapreminama gasova pri
konstantnoj temperaturi kada se menja pritisak. On je tvrdio da
obrnuto proporcionalan odnos izmeu pritiska i gasa vai uopte na
osnovu pretpostavke da je ono to je istinito za posmatrane uzorke
takoe i univerzalno istinito. Nema sumnje da je esto mogue potvrditi jedan eksperimentalni zakon ne samo neposrednim podacima ve
i posrednim svedoanstvom; ova druga vrsta potvrenosti esto se
dobija kada se eksperimentalni zakon ukljui u neki opti sistem
zakona. Tako, na primer, Galilejev zakon slobodnog pada moe se
neposredno potvrditi podacima o rastojanjima koja su u razliitim
periodima prela tela koja slobodno padaju; ovaj se zakon moe takoe
posredno potvrditi eksperimentima s trajanjem oscilacija matematikog klatna, budui da su Galilejev zakon i zakon klatna tesno povezani na osnovu toga to su ukljueni u sistem Njutnove mehanike.
Isto se tako ne moe poricati da su neki eksperimentalni zakoni (npr.
zakon o konusnoj refrakciji svetlosti u biaksialnim kristalima) nagoveteni prvo u teorijskim razmatranjima, pa tek onda potvreni neposrednim eksperimentom. Ostaje, meutim, krucijalna injenica, da
se jedan eksperimentalni zakon ne smatra utvrenim sve dok za njega
ne postoji neposredno eksperimentalno svedoanstvo.
Po svojoj prirodi jedna teorija ne moe biti empirijska generalizacija na osnovu podataka posmatranja poto uopte uzev ne postoje sluajevi koji se eksperimentalno mogu identifikovati kao sluajevi iz podruja predikacije te teorije. Ugledni naunici su esto
tvrdili da teorije predstavljaju slobodne kreacije duha". Takve
tvrdnje, oigledno, ne znae da materijal dobijen na osnovu posmatranja ne moe nagovestiti neke teorije, kao to ne znai da teorije,
ne moraju biti potvrene svedoanstvom dobiienim posmatranjem.
Ono to se takvim tvrdnjama izrie jeste samo to da osnovni termini
jedne teorije ne moraju imati znaenja koja su odreena izvesnim
eksperimentalnim postupcima, kao i to da teorija moe biti adekvatna
i plodna uprkos injenici da svedoanstvo koje joj ide u prilog nije
nuno neposredno. Zaista, u istoriji moderne nauke postoje teorije
koje su mnogi naunici prihvatali u vreme kada takve pretpostavke
u objanjavanju nisu bile eksperimentalno potvrene. Jedini razlog
to su u to vreme bile prihvaene predstavljala je injenica to su one
objanjavale eksperimentalne zakone koji su bili utvreni prethodno
prikupljenim podacima. To je jednoga trenutka bio sluaj s Koper-

77

nikovom teorijom Sunevog sistema, korpuskularnom teorijom svet-2

losti, atomskom teorijom u herniji i kinetikom teorijom gasova.
Shodno tome, ak i kada se jedan eksperimentalni zakon moe
objasniti datom teorijom i kada je tako ukljuen u pojmovni okvir
te teorije (na nain o kome emo sada raspravljati), taj zakon ima
dve osobine. On ima smisao koji se moe iskazati nezavisno od teorije
i on je zasnovan na empirijskom svedocanstvu koje mu moe omoguiti da nadivi i samu teoriju. Tako na primer, Vinov zakon (Wien),
koji tvrdi da je talasna duina koja odgovara poloaju maksimuma
energije u spektru radijacije tamnog tela obrnuto proporcionalna
apsolutnoj temperaturi tela koje zrai, nije bio odbaen kada je klasina elektrodinamika, koja je taj zakon objanjavala, pretrpela promenu uvoenjem Plankove (Planck) kvantne hipoteze. Isto tako, ni
Balmerov zakon (Balmer) nije bio naputen (prema tom zakonu
talasne frekvencije koje odgovaraju linijama spektra vodonika i
drugih elemenata ine niz za koji vai jedna prosta numerika formula) kada je Borova (Bohr) teorija atoma, koja je taj zakon objanjavala, bila zamenjena novom kvantnom mehanikom". Takve injenice pokazuju da jedan eksperimentalni zakon ima takorei svoj
sopstveni ivot koji ne zavisi od ivota neke posebne teorije koja
bi taj zakon mogla objanjavati. Uprkos injenici da je neki eksperimentalni zakon potpuno ukljuen u datu teoriju tako da se specijalni
tehniki jezik te teorije moe ak upotrebiti u izraavanju tog zakona, ovaj zakon mora biti razumljiv (i mora postojati mogunost
da se on utvrdi) nezavisno od smisla koji mu se pripisuje zbog toga
to se moe objasniti tom teorijom. Zaista, kada to ne bi bio sluaj
sa zakonima koje data teorija objanjava, tom se teorijom ne bi imalo
ta objanjavati. U najgorem sluaju, ak i kada termini iz nekog
eksperimentalnog zakona imaju znaenja koja su izvedena delimino iz neke druge teorije, ovi termini moraju imati odreeni smisao koji se moe izraziti (makar samo delimino) nezavisno od teorije
koju smo prihvatili da bismo taj zakon objasnili.
S druge strane, teorijski pojmovi se ne mogu razumeti nezavisno od teorije koja ih implicitno definie. To je posledica okolnosti
to, iako se teorijskim terminima ne pripisuje jedinstveni skup odreenih znaenja u postulatima teorije, njihova dopustiva znaenja su
ograniena na ona koja zadovoljavaju strukturu uzajamnih odnosa
u kojima se ti termini nalaze, na osnovu postulata teorije. Kada se
osnovni postulati jedne teorije promene, menjaju se i znaenja njenih osnovnih termina, ak i ako se (kao to se to esto deava) isti
1
Kada Je Sir Arthur Eddington objavio svoju kniigu o teoriji relativnosti
1923, on je zapazio da je veliko interesovanje za ovu teoriju bilo prouzrokovano zanimanjem za eksperimentalnu proveru Izvesnlh nepoznatih odstupanja od Njutnovih zakona,
odstupanja koja je prcdvidela teorija relativnosti. Ali on je dodao: ..Onima koji joS oklevaju l odbijaju da napuste staro verovanje, ova odstupanja e ostati glavni predmet
interesovanja; ali za one koji S J shvatili duh novih Ideja, observaciona predvianja ine
samo mali deo problema. Za ovu se teoriju tvrdi da vodi ka jasnijem i dubljem razumevanju sveta fizike nego teorija koje smo se do sada drali, a moj Je zadatak bio da
ovu teoriju razvljem u obliku koji baca najvie svetlosti na poreklo i znaaj velikih
z-ikona fizike". A. S. Eddington, The Mathematical Theory of Relattvity, Cambridge,
Engiand, 1924, str. V.

78
jezik izrazi i dalje upotrebljavaju u izmenjenoj teoriji kao to su se
upotrebljavali u prvobitnoj. Nova teorija e verovatno objanjavati
sve eksperimentalne zakone koji su se mogli objasniti na osnovu
prethodne teorije, a pored toga objanjavate i eksperimentalne zakone za koje prethodna teorija nije pruala objanjenje. Izmenjeni
teorijski sadraj u novoj teoriji ima posledicu da pravilnosti koje se
mogu utvrditi posmatranjem, koje su izraene eksperimentalnim
zakonom i koje se mogu objasniti i prvobitnom i izmenjenom teorijom, dobijaju razliite teorijske interpretacije.
Sve ovo to je reeno zasluuje da bude potkrepljeno primerima. Razmotrimo zbog toga Milikanov (Millikan) slavni eksperiment
s kapljicom ulja. Ovaj eksperimenat (izveden prvi put 1911) i ponovljen mnogo puta savrenijim tehnikim sredstvima) bio je izveden u
okviru teorije koja je postulirala postojanje neopaljivih estica nazvanih elektroni"'. Smatralo se da elektroni imaju uobiajene karakteristike drugih estica (kao to su odreeni poloaji u prostoru u
datom trenutku, odreena brzina u tom trenutku i masa), a pored
toga, pretpostavljalo se da su oni nosioci elementarnog elektrinog
naboja. Cilj Milikanovog eksperimenta bio je da se odredi numerika
vrednost e elementarnog naboja. U sutini, eksperiment se sastoji u
uporeivanju brzine jedne kapljice ulja koja se kree izmeu dve
horizontalne metalne ploe iskljuivo pod uticajem gravitacije, sa
brzinom koju kapljica ima kada se kree pod uticajem i gravitacionih
i elektrostatikih sila (to je posledica indukovanog naboja kapljice
kada su ploe naelektrisane). Eksperimenat pokazuje da se brzina
kapljice ulja menja kada se menja koliina elektrinog naboja na
ploama. Primenom utvrenih eksperimentalnih zakona, mogu se
izraunati veliine indukovanih naboja na kapljici koje objanjavaju
opaene razlike u njenom kretanju. Milikan je utvrdio da su u granicama eksperimentalne greke elektrini naboji kapljice uvek proizvodi jednog elementarnog naboja e i nekog celog broja (4.77 X 1O~10
elektrostatikih jedinica); on je odatle zakljuio da je e minimalni
elektrini naboj koji je on izjednaio s nabojem elektrona.
Vano je da zapazimo da smo eksperiment s kapljicom ulja
(iako u kratkim crtama) opisali ne pozivajui se na elektrone. Detaljnije objanjenje ovog eksperimenta moglo bi se dati na slian nain.
Oigledno, eksperiment se moe izvesti i nain njegovog izvoenja
moe se saoptiti a da se ne pretpostavi teorija elektrona. Teorija
elektrona zaista je sugerisala eksperimenat i pruila iluminativnu i
plodnu interpretaciju njegovih rezultata. Meutim, teorija elektrona
pretrpela je vane izmene od trenutka kada je Milikan prvi put
izveo svoj eksperiment i lako moemo zamisliti (mada to nije verovatno) da jednoga dana teorija elektrona bude potpuno naputena.
Meutim, istinitost eksperimentalnog zakona koji je Milikan uspeo da
utvrdi (naime, da su svi elektrini naboji proizvodi izvesnog elementarnog naboja i nekog celog broja) ne zavisi od sudbine te teorije.
Pod pretpostavkom da neposredno svedoanstvo dobijeno posmatranjem i dalje potvruje ovaj zakon, on moe nadiveti dugi niz teorija

79
koje u budunosti mogu biti prihvaene kao njegova objanjenja.
S druge strane, ono to se podrazumeva pod elektronom iskazano je
u jednoj teoriji u kojoj se re elektron" javlja, pa kada se teorija
promeni, promeni se i znaenje te reci. Iako se ista re elektron"
upotrebljavala u teorijama o elektronskom sastavu materije pre
kvantne mehanike, u Borovoj teoriji, kao i u teorijama posle Bora,
znaenje ove reci nije isto u svim ovim teorijama. Prema tome,
injenice koje su utvrene u eksperimentu s kapljicom ulja dobijaju
razliite interpretacije u ovim teorijama iako se u svakoj od njih
injenice opisuju tako to se kae da elementarni naboj odreen u
eksperimentu predstavlja naboj elektrona".
3. Jedna druga znaajna razlika izmeu eksperimentalnih zakona i teorija zasluuje da se uzgred pomene. Jedan eksperimentalni
zakon izraen je bez izuzetka jednim jedinim iskazom; jedna teorija
skoro bez izuzetka predstavlja sistem od nekoliko meusobno povezanih iskaza. Ova oigledna razlika samo ukazuje na neto to je upeatljivije i znaajnije: na veu optost teorija i na njihovu relativno
veu mo objanjavanja. Kao to smo ve primetili, eksperimentalni
zakoni mogu se primeniti u objanjavanju i predvianju pojedinanih
dogaaja kao i u objanjavanju drugih eksperimentalnih zakona.
Meutim, injenice koje eksperimentalni zakoni mogu da objasne u
izvesnom smislu, koji se lako moe utvrditi, kvalitativno su sline
i ine prilino odreenu klasu injenica. Na primer, Arhimedov zakon
o sili potiska u tecnostima moe da objasni razliite eksperimentalne
zakone: zakon da led pliva po vodi, zakon da ispunjena olovna lopta
tone u vodu, ali da uplja olovna lopta odreene debljine po njoj
pliva ili zakon da sve to pliva po ulju pliva takoe i po vodi. Meutim, uprkos razlikama izmeu objekata na koje se ovi zakoni odnose,
svi se oni odnose na pojave flotacije. Na taj nain je klasa injenica
koje se mogu objasniti Arhimedovim zakonom prilino uska. Drugi
eksperimentalni zakoni takoe imaju ovu osobinu. To je u stvari
neizbeno budui da su termini koji se javljaju u jednom eksperimentalnom zakonu povezani s malim brojem odreenih i jasnih postupaka koji fiksiraju njihovo znaenje i podruje njihove primene.
S druge strane, mnoge znaajne naune teorije mogu da
objasne mnogo vie eksperimentalnih zakona i na taj nain odnose
se na mnogo iru klasu injenica koje se kvalitativno upadljivo razlikuju. Ova osobina teorija povezana je s injenicom da teorijski pojmovi nisu ogranieni na odreeni injeniki materijal pomou nekog
skupa eksperimentalnih postupaka kao i s injenicom da postoji
mnogo vea sloboda u proirivanju teorije na mnoga razliita podruja, budui da teorija ima sloenu simboliku strukturu. Mi smo
ve ukazali na uspeh kojim Njutnova teorija objanjava zakone kretanja planeta, zakone slobodnog pada, zakone plime i oseke, zakone
o oblicima masa koje rotiraju; svemu tome moemo dodati zakone
o silama potiska u tecnostima i gasovima, zakone o pojavama kapilarnosti, o toplotnim osobinama gasova i mnoge druge. Slino tome,

80
savremena kvantna teorija moe da objasni eksperimentalne zakone
spektralnih pojava, toplotnih osobina vrstih tela i gasova, radioaktivnost, hemijske interakcije i mnoge druge pojave.
Jedna od vanih funkcija neke teorije sastoji se u pokazivanju sistematskih veza izmeu eksperimentalnih zakona o kvalitativno razliitim pojavama. U tom pogledu naroito treba pomenuti
teorije u prirodnim naukama, posebno u fizici, iako ak ni u fizici
nisu sve teorije podjednako uspene u ostvarenju tog cilja. Objanjenje ve utvrenih eksperimentalnih zakona nije jedina funkcija koju
oekujemo da teorije ispune. Teorije imaju jo jednu ulogu koja ih
razlikuje od eksperimentalnih zakona; one pruaju sugestije za nove
eksperimentalne zakone. Na primer, teorija elektrona sa svojom
pretpostavkom da su elektroni nosioci elementarnog naboja nagovestila je problem da li se veliina tog naboja moe odrediti eksperimentom. Neverovatno je da bi Milikan (ili neko drugi) izvrio eksperiment sa kapljicom ulja da neka atomska teorija elektriciteta nije
prvo postavila pitanje koje je izgledalo vano u svetlosti te teorije
i na koje je eksperiment trebalo da odgovori. Tako, na primer, oigledno niko nije pokuao da odredi eksperimentalnim sredstvima
da li su merljive koliine toplote proizvodi nekog elementarnog
kvantuma toplote" i celih brojeva. U najgorem sluaju, verovatno
je pretpostaviti da takvi eksperimenti nisu izvoeni zato to nisu
postojale teorije toplote koje bi pretpostavljale postojanje toplotnih
kvanta tako da eksperimentalno ispitivanje takve hipoteze nije imalo
smisla.
II. Tri osnovne komponente u teorijama
Moemo navesti jedan vaan razlog za razlikovanje eksperimentalnih zakona od teorija, iako ova razlika nije sasvim precizna.
Mi emo u svakom sluaju prihvatiti tu razliku u velikoj meri na
osnovu razloga koje smo upravo pomenuli, ali i zato to nam ona
omoguuje da izdvojimo vana pitanja koja se pre svega odnose na
hipoteze onih objanjenja ije nam generike karakteristike doputaju da ih nazivamo teorijama". Mi emo sada detaljnije ispitati
nain na koji su teorije formulisane i nain na koji su povezane s onim
to se u naoj praksi obino smatra predmetom posmatranja i eksperimentisanja.
Da bismo teorije mogli analizirati, bie korisno da razlikujemo
u njima tri komponente: (1) apstraktni raun, koji predstavlja logiki
skelet sistema objanjenja i koji implicitno definie" osnovne pojmove sistema; (2) skup pravila koja apstraktnom raunu pripisuju
izvestan empirijski sadraj time to ga povezuju s posmatranjem i
eksperimentom i (3) interpretaciju ili model apstraktnog rauna, koji
predstavlja meso" tog skeleta na taj nain to ga povezuje s poznatim pojmovima ili predstavama. Mi emo razmotriti ove razlike po
redu koji je upravo pomenut. Meutim, ove komponente su retko

81
izraene u naunoj praksi i one ne odgovaraju stvarnim stupnjevima
u konstrukciji teorijskih objanjenja. Ne srne se pretpostaviti da poredak izlaganja koji smo ovde usvojili odraava vremenski redosled po
kome se teorije stvaraju u svesti pojedinih naunika.
i. Jedna nauna teorija (kao to je kinetika teorija gasova)
esto se nagovetava iskustvom ili izvesnim odlikama koje smo zapazili u drugim teorijama. Teorije se esto tako formuliu to se razliiti manje ili vie predstavljivi pojmovi povezuju s ne-logikim izrazima koji se u tim teorijama javljaju, tj. s deskriptivnim" ili predmetnim" terminima kao to su molekul" ili brzina" koji, za razliku
od logikih termina kao to su ,,ako-onda" i svaki", ne pripadaju
reniku formalne logike nego su specifini za raspravljanje o nekom
posebnom predmetu. Pa ipak, ne-logiki termini jedne teorije mogu
se uvek odvojiti od pojmova i predstava koje ih normalno prate, na
taj nain to emo ove druge zanemariti, tako da je panja usmerena
iskljuivo na logike odnose u kojima se ovi termini nalaze jedan
prema drugom. Kada se ovo uini i kada se teorija paljivo izloi
tako da dobije oblik deduktivnog sistema (to je zadatak koji se u
principu moe ostvariti, iako je praktino vrlo teko ostvarljiv),
osnovne pretpostavke teorije predstavljaju samo apstraktnu relacionu
strukturu. U tom pogledu osnovne pretpostavke jedne teorije predstavljaju skup apstraktnih ili neinterpretiranih postulata iji sastavni
ne-logiki termini nemaju nikakvo znaenje izuzev onog koje stiu
na osnovu svog mesta u tim postulatima, tako da su osnovni termini
teorije eksplicitno definisani" njenim postulatima. Stavie, ukoliko
su osnovni teorijski termini samo implicitno definisani postulatima
teorije, ovi postulati ne tvrde nita, poto su iskazne forme a ne iskazi
(tj. oni su izrazi koji imaju oblik iskaza ali nisu iskazi) i mogu se objasniti samo tako to se iz njih mogu izvesti druge iskazne forme u
skladu s pravilima logike dedukcije. Ukratko, jedna razvijena nauna teorija sadri u sebi apstraktni raun koji predstavlja formalnu
strukturu teorije.
Primeri e nam pomoi da objasnimo ta mislimo kada kaemo da postulati jedne teorije implicitno definiu termine koji se
u njoj javljaju. Poznati primer apstraktnog rauna je demonstrativna
Euklidova geometrija razvijena kao sistem postulata. Postulati tog
sistema esto su izraeni pomou termina taka", linija", ravan",
..izmeu", ,.kongruetno", kao i nekoliko drugih termina koji su
uzeti za osnovne termine teorije. Iako se ovi izrazi obino upotrebljavaju u opisivanju poznatih prostornih konfiguracija i odnosa, pa se,
prema tome, upotrebljavaju s konotacijama koje su povezane s naim
prostornim iskustvom, takve konotacije su irelevantne za deduktivno
razvijanje postulata i u najboljem sluaju se zanemaruju. U stvari,
da bi se spreilo da poznata iako neodreena znaenja ovih izraza
utiu na strogost dokaza u sistemu, postulati demonstrativne geometrije esto se iskazuju pomou predikatskih promenljivih kao to su
,,P" i ,,L" umesto sugestivnijih ali i zavodljivijih deskriptivnih pre6 Struktura nauke

82
dikata kao to su taka" i linija"'. U svakom sluaju, na pitanja
Sta je taka?" i Sta je linija?" (ili slino tome, Kakvoj vrsti stvari
pripadaju P i I/'?), jedini odgovor koji se moe dati u okviru postulacionog pristupa geometriji sastoji se u tome da su take i linije bilo
kakvi objekti koji zadovoljavaju uslove izraene postulatima. U tom
smislu su reci taka" i linija" implicitno definisane postulatima.
Slino tome, pretpostavke pomou kojih se iskazuje jedna
teorija u fizici, kao to je kinetika teorija gasova, pruaju samo
implicitnu definiciju termina kao to su molekul" ili kinetika
energija molekula". Ove pretpostavke izraavaju samo strukturu
odnosa u kojima se pomenuti termini nalaze i zbog toga odreuju
formalne uslove koje mora zadovoljavati sve to ovi termini mogu
oznaavati. Razume se, ovi termini su obino povezani sa skupom
predstava i poznatih pojmova koji zadovoljavaju nau intuiciju. Zbog
toga ti termini imaju snagu sugestije koja im omoguuje da izgledaju smisaoni nezavisno od postulata u kojima se javljaju. Pa ipak,
ono to treba smatrati molekulom, na primer, odreeno je pretpostavkama teorije. Ne postoji nain da se utvrdi ta je priroda" molekula, izuzev da se ispitaju postulati teorije molekula. U svakom sluaju, pojam molekula", koji je implicitno definisan postulatima,
omoguuje primenu teorije.
Budui da su veoma znaajne implicitne definicije, mi emo
ih potpunije opisati. Formalni sistem geometrije isuvie je sloen da
bismo ga ovde detaljno izloili, a jo je vea sloenost formalnih
sistema koji su sadrani u bilo kojoj znaajnijoj naunoj teoriji. Prilino prost primer implicitnih definicija prua sledei skup apstraktnih postulata. Pored termina iz aritmetike, u ovim postulatima javljaju se i termini rauna klasa. Akt) su A i B dve proizvoljne klase,
njihov logiki zbir A \/B je klasa iji lanovi pripadaju ili klasi A
ili klasi B ili i jednoj i drugoj, dok je njihov logiki proizvod A B
klasa iji lanovi pripadaju i klasi A i klasi B; komplement A
klase A je klasa onih elemenata koji ne pripadaju klasi A, dok je
prazna klasa A klasa koja ne sadri nijedan elemenat. Sistem ima
etiri postulata:
1. K je klasa, F je klasa podklasa klase K, tako da ako je
A lan F, onda je i A lan klase F; ako je, pored toga, i B lan
klase F, onda su i A V B i A B takoe lanovi klase F (tehnikim
jezikom reeno, F se zove polje klasa na K".)
2. Za svako A iz F, postoji realni broj p koji je dodeljen A
tako da je p (A) >0.
3. p ( K ) - l .
4. Ako su A i B u F i ako je .4 B = A onda je p (A V B) =
^-p(A) + p (B).
Iz ovog skupa moe se izvesti veliki broj teorema, na primer,
teorema da je za svako A iz F, 0 ^ p {A) ^ 1, ili teorem da je za svako

83

A i za svako B iz F p (A V B) = p (A) + p (B) p (A B). Meutim,

nas trenutno ne zanimaju teoremi, ve implicitne definicije koje pruaju postulati (pa, prema tome, i teoremi). Postulati uopte ne govore o
kakvim je specifinim klasama re i kakvo je znaenje broja p, koji
je povezan sa svakom klasom. Pa ipak, ovi postulati odreuju izvesne
uslove za svaki skup klasa i za svaki skup odgovarajuih brojeva,
ukoliko ovi zadovoljavaju postulate. Iako postulati ne kau koja se
svojstva klasa mogu meriti odgovarajuim brojevima p, ovi brojevi
moraju biti iz intervala od 0 do 1; tavie, ovi se brojevi moraju tako
dodeljivati da broj koji je dodeljen logikom zbiru dveju klasa nije
nikada manji od broja koji je dodeljen jednom od sabiraka. Prema
tome, svojstvo klasa koje brojevi p mere definisano je samo implicitno. Ovi postulati odreuju samo strukturu sistema razliitih klasa
i odgovarajuih brojeva, a ne prirodu nekog posebnog sistema.
2. Jasno je, meutim, da ako jedna teorija treba da objasni
eksperimentalne zakone, onda nije dovoljno da njeni termini budu
samo implicitno definisani. Ako ne postoji nita to pokazuje kako
se njeni impliticno definisani termini povezuju s pojmovima koji se
javljaju u eksperimentalnim zakonima, nema smisla tvrditi ili poricati jednu teoriju i ona nije od koristi za nauku. Oigledno je da nema
smisla pitati, na piimer, da li je navedeni skup postulata istinit ili
laan ili ak da li p (A) ima datu vrednost recimo 1/2. Jer ovi postulati, ovako kako su izloeni, ne otkrivaju za kakve objekte vae, ako
takvi objekti uopte postoje ili za kakvu se osobinu klasa pretpostavlja da se moe meriti odgovarajuim brojevima. Isto tako, postulati kinetike teorije gasova ne pruaju nikakav nagovetaj o tome
kako njeni implicitno definisani termini mogu da oznaavaju objekte
koji se mogu eksperimentalno odrediti ak i kada termin ,,molekul", na primer, oznaava esticu koja se ne moe opaziti. Ako teorija
treba da bude primenljiva kao instrument objanjavanja i predvianja, ona se na neki nain mora povezati s opaljivim injenicama.
U savremenoj literaturi esto se naglaava neophodnost takve
povezanosti i u tu svrhu iskovani su mnogi termini: koordinativne
definicije, operacionalne definicije, semantika pravila, pravila ko3
respondencije, epistemoloke korelacije i pravila interpretacije .
1
Vidi Hans Reichenhnch. Phtloso-phie er Raum-Zeit Lehre, Berlin, 1928. str.
23 f.. 1 The Rise of Scientific Philosophy, Berkeley Calif.. Pogl. 8 (u prevou na srpskohrvatskl Raanie naune filasafije, Beograd 1963); P. W. Brldgman. The Logic of Modem
Physlcs, New York. 1927. Pogl. 1 I Reflections of a Physicist, New York. 1950. Pogl. 1;
Rudolf Caroap, FounaUons of t.ogic and Mathcmatics. International Encycin-pedia of
Unified Science, sv. I, br. 3, Chicago, 1955, Pogl. 3; Henry Margenau, The Nature of
Phvsical Reality. New Vork. 1950, Str. 60f.; F. S. C. Northrop. Tfte Loqlc of the Sciences
and the HumanlUes, New York, 1947, Pogl. 7 (u srpskohrvatskom prevou Logika prirodnih i ruStvenih nauka, Cetinjo. 1968).
Elngtonovo tvrenje da je Ajntajnova opsta teorija relativnosti samom sebi
dovolian ..zatvoren sistem" W su svi pojmovi kruno definisani Jedan pomou drugog
ne moe se odrati zato to on ne vippeva da razlikuje teorije i eksperimentalne zakone
1 zbog toga Sto vrlo nemarno priznaje potrebu za takvim vezama ukoliko teorija treba
dn ima vi3e nego formalno znaenje, da bude relevantna 1 za eksperimentalne rezultate.
Edindton priznaje ovu potrebu u svom pozivanju na ..svest" kao mesto na kojem teorlia
doljtrl li dodir se svojim sadrajem. Meutim, ovo pozivanje Je pogreSno. jer teorijski oojmovi nisu povezani ni sa im ,,u svesti", ve s karakteristikama predmeta koje se mogu
eksperimentalno fdentifikovnti. vidi A. S. Kddlngton, ,,The Domain of Natural Science".
u Science Retigion an ReaUtu (izd. Joseph Needham), London, 1925, str. !03f 1 The
Nature of the Physlcal Worl, New York. 1928. Pogl. 12.

84
Metodi pomou kojih se teorijski pojmovi povezuju s postupcima
posmatranja esto su sasvim sloeni i izgleda da ne postoji jedna
jedinstvena shema koja bi sve te metode mogla adekvatno predstaviti. Jedan primer e nam ipak pomoi da uoimo neke vane osobine
takvih pravila korespondencije.
Borova teorija atoma bila je konstruisana da bi se objasnili,
izmeu ostalog, eksperimentalni zakoni o liniji spektra za razne
hemijske elemente. Ukratko izloena, ta teorija tvrdi sledee. Ona
pretpostavlja da postoje atomi od kojih je svaki sastavljen od relativno tekog jezgra koje je pozitivno naelektrisano i izvesnog broja
negativno naelektrisanih elektrona manje mase koji se kreu pa
priblino eliptinim putanjama oko jezgra koje se nalazi u jednoj od
ia. Broj elektrona koji krue oko jezgra zavisi od hemijskog elementa. Teorija dalje pretpostavlja da postoji samo jedan diskretan
skup moguih 2putanja
elektrona i da su prenici tih putanja srazmerni izrazu h n2, gde je h Plankova konstanta (vrednost nedeljivog
kvantuma energije koji poslulira Plankova teorija zraenja), a n je
ceo broj. Stavie, elektromagnetska energija jednog elektrona na jednoj putanji zavisi od prenika putanje. Meutim, sve dok se jedan
elektron nalazi na jednoj putanji, njegova energija je konstantna i
atom ne emituje nikakve zrakove. S druge strane, jedan elektron
moe da skoi" sa jedne putanje visokog nivoa energije na putanju
nieg nivoa energije, a kada se to desi, atom emituje elektromagnetske talase ija talasna duina predstavlja funkciju razlike ovih energija. Borova teorija je eklektiki spoj Plankove kvantne hipoteze
i ideja koje su pozajmljene iz klasine elektrodinamike teorije. Ona
je sada zamenjena adekvatnijom teorijom. Pa ipak, Borova teorija
je uspeno objanjavala izvestan broj eksperimentalnih zakona iz
oblasti spektroskopije i jedno vreme bila je plodan vodi u otkrivanju
novih zakona.
Kako je Borova teorija povezana s neim to se moe posmatrati u laboratoriji? Oigledno, elektroni, njihovo kretanje po putanjama, njihovi skokovi s putanje na putanju itd. predstavljaju pojmove koji se ne mogu primeniti na neto opaljivo. Zato se moraju uspostaviti odnosi izmeu takvih teorijskih pojmova i neega to
se moe identi fikovati laboratorijskim postupcima. U stvari, veze ove
vrste uspostavljaju se otprilike ovako. Na osnovu elektromagnetske
teorije svetlosti, linija spektra jednog elementa povezana je s elektromagnetskim talasom ija se duina moe izraunati u skladu s
pretpostavkama ove teorije i na osnovu eksperimentalnih podataka
o poloaju linije spektra. S druge strane, Borova teorija povezuje talasnu duinu svetlosnog zraka koji emituje atom sa skokom jednog
elektrona s jedne mogue putanje na drugu. Prema tome, teorijski
pojam skoka elektrona povezan je s eksperimentalnim pojmom linije
spektra. Kada se uspostavi ova i druge sline korespondencije, eksperimentalni zakoni o nizu linija koje se javljaju u spektru nekog elementa mogu se dedukovati iz teorijskih pretpostavki o prelasku elektrona sa jedne na drugu putanju.

85
3. Ovaj primer pravila korespondencije ilustruje takoe i ono
to se podrazumeva pod interpretacijom ili modelom jedne teorije.
Borova teorija se obino ne izlae kao apstraktni skup postulata proiren odgovarajuim brojem pravila korespondencije za neinterpretirane ne-logine termine koji su implicitno definisani postulatima.
Ona se obino izlae, kao u pomenutoj skici, pomou relativno poznatih pojmova, tako da izgleda kako su postulati te teorije iskazi a ne
iskazne forme. Bar jedan deo sadraja ovih iskaza moe se vizuelno
predstaviti. Ovakvo predstavljanje Borove teorije prihvata se, izmeu ostalog, zato to se moe mnogo lake razumeti nego kada bi ta
teorija bila izloena na sloen i isto formalan nain. U svakom sluaju, u ovakvom izlaganju postulati teorije ukljueni su u model ili
interpretaciju.
Uprkos korienju modela u izlaganju jedne teorije, mora biti
sasvim jasno da fundamentalne pretpostavke neke teorije pruaju
samo implicitne definicije teorijskih pojmova koji se u tim teorijama
javljaju. Na primer, prema Borovoj teoriji, elektron predstavlja onu
vrstu entiteta" koja, iako poseduje elektrini naboj i kretanje, ne
proizvodi elektromagnetske efekte sve dok se nalazi na jednoj putanji. Stavie, izlaganje jedne teorije pomou modela ne umanjuje
potrebu za pravilima korespondencije koja povezuju teoriju s eksperimentalnim pojmovima. Iako modeli naunih teorija imaju vanu
funkciju u naunom istraivanju, kao to emo pokazati u ovom
poglavlju, modeli se ne smeju shvatiti kao zamena za pravila korespondencije. Razlika izmeu modela (ili interpretacije) jedne teorije
i pravila korespondencije za termine te teorije od izuzetne je vanosti i zbog toga je moramo detaljnije razmotriti.
Da bismo bili jasniji, pokuajmo da naemo model apstraktnih postulata koje smo izloili za klase K i F. Pretpostavimo da ima
tano deset molekula u izvesnom genu G nekog biolokog organizma
i neka je njihova ukupna masa m grama; neka relativna masa"
(oznaimo to sa r) bude kolinik mase bilo kojeg molekula (ili skupa
molekula) i m. Promenljivu ,,K" u postulatima zamenimo sada izrazom molekuli u genu G" koji emo obeleavati ukratko sa ,,G", a
slovo ,,F" zamenimo izrazom skup svih potklasa molekula u genu G"
koji emo skraeno obeleiti sa S". Ako uzmemo u obzir i praznu
klasu, S oigledno sadri 1024 lana. Najzad, izraz ,.p (A)" u apstraktnim postulatima zamenimo izrazom relativna masa A" (ih' skraeno
,r (A)"). Kada izvrimo ove zamene, apstraktni skup postulata pretvara se u skup istinitih iskaza o G, S i r. Na primer, poslednji postulat tada glasi: Ako su A i B u S i ako je A B = A> onda je
:
r (A V B) = r (A) + r (B) tj. za bilo koja dva skupa molekula A i B
iz S koji nemaju zajednikih molekula, relativna masa molekula koji
s
e nalaze ili u A ili u B jednaka je zbiru relativnih masa molekula
u A i molekula u B. Ovi iskazi (ili, drukije reeno, sistem stvari"
G, S i r, a ne iskazi) predstavljaju ono to emo smatrati modelom"
postulata.

86
Ovo objanjenje4 onoga to se podrazumeva pod modelom
moe se lako uoptiti. Meutim, i sam ovaj primer dovoljan je da
nam ukae na neke vane okolnosti. Pod pretpostavkom da je svaki
izraz koji se upotrebljava u opisivanju modela u izvesnom znaenju
smisaon", teorija koja ima model potpuno je interpretirana u
tom smislu to je svaka reenica koja se u toj teoriji javlja iskaz koji
ima smisla. Meutim, iako model moe biti izuzetno koristan, u
nagovestavanju novih pravaca istraivanja kojim se nikada ne bismo
uputili kada bi -teorija bila izloena u sasvim apstraktnom obliku,
izlaganje jedne teorije pomou modela izlae se opasnosti da nas
sporedne osobine modela zavedu u pogledu stvarnog sadraja teorije.
Jedna teorija moe imati razliite interpretacije u razliitim modelima, a modeli se meusobno mogu razlikovati ne samo po sadraju
na osnovu kojeg su nastali ve i po vanim strukturnim odlikama.
(Na primer, strukturno razliit model za navedene postulate dobijamo ako pretpostavimo da gen G sadri 100 umesto 10 molekula.
Jo razliitiji model za ove postulate pruaju relacije verovatnoe
izmeu klasa dogaaja). Najzad, a to je najvanije to elimo da u
ovom kontekstu istaknemo, iako se jedna teorija izlae pomou modela, odavde nikako ne sledi da je teorija samim tim automatski
povezana s eksperimentalnim pojmovima i postupcima posmatranja.
Da li je jedna teorija povezana s eksperimentalnim pojmovima zavisi
od prirode modela koji smo upotrebili. Na primer, pomenuti molekularni model za na skup postulata ne prua nikakva pravila za
povezivanje bilo kojeg ne-logikog izraza (kao to je izraz relativna
masa skupa molekula u genu G") s pojmovima koji imaju eksperimentalno znaenje. Iako je odreen model za ove postulate, nisu
data nikakva pravila korespondencije. Ukratko, izlaui model za
neku teoriju tako da svi deskriptivni termini teorije imaju interpretaciju, nije, uopte uzev, dovoljno za dedukovanje nekog eksperimentalnog zakona iz te teorije.
III. Pravila korespondencije
Moramo obratiti panju na izvesne osobine pravila korespondencije koje do sada nismo eksplicitno pominjali.
1. Navedeni primer pravila korespondencije za Borovu teoriju atoma prua mogunost da uoimo jednu takvu odliku. Oigledno je da pravilo koje je u tom primeru navedeno ne prua
1
U kratkim crtama, opSta formulacija izgleda ovako: Neka Je P skup postulata; neka je P* skup iskaza kojt se iz P doblja kada se svaka predikatsita tromenljiva
zameni nekim predikatom koji je definisan za datu klasu elemenata K; najzad, nota
se p sastoji samo iz Istinitih iskaza o elementima iz K. Po3 modelom za P porazumevamo iskaze P", ili drukije reeno, sistem elemenata iz K koji Se odlikuju svojstvima
1 relacijama 1koje su naznaene predikatima iz P*. Radi preciznog objanjenja pojmova
interpretacija - i model" vldetl: Rudolf Carnap, Jntrouction to Semontics, Cembridge.
Mass., 1943, str. 202; Patrick Suppes, Jntrouction to Logic. Prlnceton, 1957, str. 64; Alfred
Tarskl Logic, Semanlics, Metamathematics, oxford, 1956, pogl. u.

87

eksplicitnu definiciju bilo kojeg teorijskog pojma u Borovoj teoriji,

pomou predikata koji se obino upotrebljavaju da opiu neto to
se moe opaati. Ovaj primer nagovetava da u optem sluaju pravila korespondencije ne pruaju takve definicije.
Objasnimo detaljnije taj nagovetaj. Kada se za jedan izraz
kae da je eksplicitno definisan", taj se izraz uvek moe otkloniti iz
konteksta u kome se javlja, zato to se moe zameniti definiensom
tako da se ne promeni smisao konteksta. Na primer, izraz ,,x je
trougao" eksplicitno se definie izrazom ,,x je zatvorena figura u
ravni ograniena odsecima triju pravih". Prvi (ili definisani) izraz
moe se, dakle, ukloniti iz jednog konteksta u korist drugog izraza
(koji definie prvi). Na primer, iskaz Povrina trougla jednaka je
polovini proizvoda njegove osnovice i visine" moe se zameniti logiki ekvivalentnim iskazom Povrina zatvorene figure u ravni
ograniene odsecima triju pravih jednaka je polovini proizvoda
njene osnovice i visine". S druge strane, teorijski izraz Borove teorije
,,x je talasna duina zraenja koje se emituje kada jedan elektron
pree na najmanju dopustivu putanju vodonikovog atoma, sa putanje koja je najmanjoj putanji najblia" nije eksplicitno definisan,
iako mu je dodeljen jedan drugi izraz koji ima otprilike ovaj oblik",
,,y je linija koja se javlja na izvesnom mestu u vodonikovom spektru".
Sasvim je oigledno da ova dva izraza imaju potpuno razliite konotacije. Prema tome, iako pravila korespondencije utvruju odreeni
odnos izmeu ova dva izraza, prvi se ne moe zameniti drugim u
iskazima kao to je Prelaenje elektrona na najmanju dopustivu
putanju sa susedne putanje deava se u deset od sto vodonikovih
atoma". Kada bismo izvrili opisanu zamenu, dobili bismo besmislicu.
Ne postoji nesumnjiv dokaz, a moda takav dokaz nije ni
mogu, da se teorijski pojmovi koji se upotrebljavaju u savremenoj
nauci ne mogu eksplicitno definisati pomou eksperimentalnih pojmova. O problemu koji smo ovde samo postavili raspra vi jaemo
potpunije u sledeem poglavlju. Treba meutim primetiti da dosada
jo niko nije uspeno konstruisao takve definicije. Stavie, postoje
dobri razlozi za verovanje da pravila korespondencije u stvarnoj
upotrebi ne predstavljaju eksplicitne definicije teorijskih pojmova
pomou eksperimentalnih.
Jedan od ovih razloga smo ve zapazili. Kada se jedna teorija
iskazuje pomou modela, jezik koji upotrebljavamo u opisivanju
modela obino ima konotacije koje ne poseduje jezik eksperimenta.
Kao to smo ve primetili, izraz Borove teorije koji se odnosi na
prelaz elektrona sa putanje na putanju nije ekvivalentan po znaenju izrazu koji se odnosi na linije spektra. Prema tome, u takvim
sluajevima, budui da su definiendum i definiens u eksplicitnim

definicijama ekvivalentni po znaenju, najverovatnije je da pravila

korespondencije ne mogu predstavljati takve definicije.3
Drugi razlog koji, moda, ima i vei znaaj jeste injenica da
su teorijski pojmovi esto povezani pravilima korespondencije s vie
eksperimentalnih pojmova. Kao to smo ve tvrdili, teorijski pojmovi
samo su implicitno definisani pomou postulata neke teorije (ak i
kada je teorija predstavljena modelom). Zbog toga postoji neogranieni broj eksperimentalnih pojmova za koje postoji logika mogunost da odgovaraju jednom teorijskom pojmu. Na primer, teorijski
pojam prelaska elektrona sa putanje na putanju, u Borovoj teoriji,
odgovara eksperimentalni pojam linije spektra, ali ovaj teorijski
pojam moe se takoe povezati (preko Plankovog zakona radijacije8,
koji se moe izvesti iz Borove teorije) s promenama u temperaturi
zraenja tamnog tela, koje se mogu eksperimentalno odrediti. Dakle,
u ovim sluajevima, gde datom teorijskom pojmu odgovaraju dva
ili vie eksperimentalnih pojmova, (iako, verovatno, u razliitim
okolnostima i u vezi s razliitim problemima) bilo bi besmisleno
tvrditi da bilo koji od ova dva eksperimentalna pojma eksplicitno
definie teorijski pojam.
Odsustvo jedinstvene korespondencije izmeu teorijskih i
eksperimentalnih pojmova zasluuje dalje objanjenje. Poznata je
injenica da su naune teorije (naroito one u matematikoj fizici,
iako ne samo one) izraene s velikom briljivou i da su odnosi
izmeu teorijskih pojmova, (bilo da su osnovni pojmovi sistema, bilo
da su definisani pomou osnovnih pojmova) izloeni s velikom tanou. Takva briljivost i preciznost su bitni ako treba tano ispitati
deduktivne posledice teorijskih pretpostavki. S druge strane, pravila
korespondencije koja povezuju teorijske i eksperimentalne pojmove
obino nisu eksplicitno formulisana, a u praksi ove uzajamne veze
relativno su neodreene i neprecizne.
Nemogunost da se uoi kako jezik teorijske fizike nije ekvivalentan po
znaenju jeziku na kojem se opisuju eksperimentalni postupci izvor je mnogih zbrka.
Zato to nije uspeo da zapazi ovu okolnost, Edington je i mogao da postavi pitanje koji
je od dva stola koja on sree kada sedi i pie svoju knjigu ,.realni" sto materijalni i
obini sto svakodnevnog iskustva ili nauni sto koji najveim delom predstavlja prazninu
I sastoji se iz ratrkanih elektrinih naboja koji se kreu velikim brzinama. (A. S.
Eddington, The Nature of the Physical VVortd, New York, 1928, str. IX). injenica }e,
meutim, da Edington nije bio suoen s dva stola. Jer re ,,sto" oznaava eksperimentalni pojam koji se ne javlja u Jeziku teorije o elektronima; rec elektron" oznaava
teorijski pojam koji nije definisan u jeziku koji se upotrebljava u opisivanju rezultata
posmatranja i eksperimenata. Iako ova dva jezika mogu biti povezana zajednikim takama. oni se ne mogu uzajamno prevoditi. Poto postoji samo jedan sto. nije sporno
koji je sto realan", bez obzira ta se podrazumevalo pod tim uvaenim terminom.
Opirnu I otru kritiku Edin?tonovc fllosofije nauke videti L. Suan Stebbing, Phflosophy
and the Physicist$, London. 1937.
' Zakon radijacije izloen teorijskim terminima matematike fizike kae da je:

**=* i

'

*
| ehrlkT\-\ j
A,
gde Je E^ energija zraenja s talasnom duinom, ^h Je Plankova konstanta, c je brzina
svetlosti, T apsolutna temperatura i k Bolcmanova konstanta (konstanta proporcionalnosti u jednalni kinetike teorije gasova koja povezuje apsolutnu temperaturu Jednog
gasa i srednju kinetiku energiju njegovih molekula).

89
Nekoliko primera objasnie nam sadraj ovih optih primedbi. U modernim aksiomatizacijama geometrije (kao to je ona
koju je dao nemaki matematiar David Hilbert) izvestan broj osnovnih pojmova (npr. taka", linija", ravan", kongruencija") implicitno je definisan postulatima sistema, a drugi pojmovi (npr. krug",
kocka") eksplicitno su definisani pomou osnovnih pojmova. U okviru aksiomatski izloene geometrije postoje, dakle, precizno izraeni
odnosi izmeu teorijskih pojmova sistema. Meutim, kada se taj
sistem geometrije primenjuje u nekom podruju empirijskog istraivanja, povezanost ovih pojmova s eksperimentalnim pojmovima
daleko je od toga da bude precizna. Na primer, re ravan", onako
kako se upotrebljava u kontekstima empirijskog istraivanja, nije
precizno definisan pojam. Koje e se povrine smatrati ravnima,
ponekad je odreeno pravilima za glaanje vrstih tela, tako da se
njihove povrine mogu priljubiti jedna uz drugu kada ta tela spojimo; ponekad pravilima koja prosto pretpostavljaju perceptivne
sudove zasnovane na posmatranju golim okom; ponekad pravilima
koja zahtevaju primenu sloenih optikih instrumenata. Korespondencija izmeu teorijskog pojma ravni i odgovarajueg eksperimentalnog pojma nije ni jedinstvena ni precizna. Isto tako, iako je teorijsko rastojanje izmeu dve take uvek jedinstven broj (koji moe
u stvari biti takozvani iracionalni" broj), rastojanje izmeu dva
stvarna tela koje se moe meriti skoro je uvek niz veliina iz izvesnog
intervala.
Pogledajmo sa ovog stanovita, ali izbliza, korespondenciju
izmeu pojma talasne duine u elektromagnetskoj teoriji svetlosti
i eksperimentalnog pojma linije spektra. Cak i povrno ispitivanje
pokazuje da ta korespondencija nije jedinstvena. Sve linije spektra
su konane irine, a snaga optikih instrumenata ograniena. Prema
tome, ono to se eksperimentalno identifikuje kao linija spektra ne
odgovara jedinstvenoj talasnoj duini, ve neodreenom skupu talasnih duina. Obratno, teorijski monohromatski snop svetlosti (tj. snop
sastavljen od zrakova iste talasne duine) u praksi se dovodi u vezu
sa eksperimentalno odredljivim linijama spektra koje imaju vidljivu
irinu i koje se mogu proizvesti, sa stanovita teorije, polihromatskim zraenjem.
Iz ovih primera proizlazi opti zakljuak da iako se teorijski
pojmovi mogu odrediti s visokim stepenom preciznosti, pravila korespondencije takve pojmove dovode u vezu s eksperimentalnim pojmovima koji su mnogo manje odreeni. Maglovitost koja okruuje pravila korespondencije je neizbena, jer eksperimentalni pojmovi
nemaju otre obrise koje imaju teorijski pojmovi. To je osnovni
razlog to se ne mogu preciznije formalizovati pravila (ili navike) za
uspostavljanje korespondencije izmeu teorijskih i eksperimentalnih
pojmova.
Ako se, dakle, zapitamo kakvu formalnu strukturu imaju pravila korespondencije, onda je teko dati nedvosmislen odgovor. U

90
nekim sluajevima, izgleda da ova pravila izraavaju nune i dovoljne uslove za opisivanje eksperimentalne situacije teorijskim jezikom.
Na primer, ako je T" teorijski predikat, a ,,E" eksperimentalni,
onda pravila mogu imati oblik ,,x je T ako i samo ako je y E". Ovo
izgleda prihvatljiv nain da izrazimo pravilo koje povezuje teorijski
pojam skoka elektrona s pojavom jedne linije spektra. U drugim
sluajevima, pravilo moe izraavati samo dovoljan uslov za primenu
teorijskog pojma. Tada pravilo ima oblik Ako je y E, onda je x T".
Ovo, izgleda, predstavlja oblik implicitnog pravila za primenu teorijskog pojma ravni" na neku stvarnu povrinu koja odgovara nekoj
eksperimentalnoj specifikaciji onoga to ravan treba da bude. U
drugim sluajevima, opet, pravilo moe pruati samo nuan uslov
za primenu teorijskog pojma: Ako je x T, onda je y E". Na primer,
u eksperimentalnim uslovima koji se postiu u Vilsonovoj komori
kondenzacija vodene pare izgleda da je nuan uslov za opisivanje
ovog efekta pomou teorijskog pojma prolaska alfa estice.
Pravila korespondencije mogu imati i druge oblike. Ona
mogu imati i metajeziku formulaciju, kojom se eksplicitno povezuju
izrazi, a ne ono (kao u dosadanjem razmatranju) to je oznaeno
izrazima. Pravila korespondencije mogu imati sloenije oblike od
onih koje smo pomenuli. Na primer, takvim jednim pravilom moe
se iskazati da iz iskaza oblika ,,x je T" moe da se izvede iskaz oblika
,,y je E" i obratno. Takvo pravilo moe povezivati vie teorijskih
pojmova istovremeno s izvesnim skupom eksperimentalnih pojmova ovo je vrsta pravila koja je, izgleda, prisutna u opisivanju
naina na koji geometrijske pojmove taka", linija", ravan" itd.
treba primeniti u konkretnim eksperimentalnim kontekstima.
Ne bi bilo u skladu s naim ciljem da i dalje raspravljamo
o ovom pitanju. Ve je dosta reeno u prilog tvrenju da pravila
korespondencije ne pruaju eksplicitne definicije teorijskih pojmova
pomou eksperimentalnih, kao i u prilog tvrenju da takva pravila
imaju mnotvo oblika. Ali, ako je ovo tvrenje zaista dobro zasnovano, ono nam pomae da uvrstimo razliku izmeu eksperimentalnih zakona i teorija i istovremeno postavimo pitanja o saznajnom
statusu teorija. Neke od ovih problema ispitaemo u sledeem
poglavlju.
2. Ovom prilikom moramo neto vise rei o tome kako pravila korespondencije povezuju teorijske i eksperimentalne pojmove.
Kratak prikaz Borove teorije atoma koji smo ve dali posluie nam
opet kao uvod u raspravljanje. Prema tom objanjenju, iako postoje
pravila korespondencije za neke pojmove koji se upotrebljavaju u
toj teoriji, nisu svi teorijski pojmovi povezani s eksperimentalnim
pojmovima. Na primer, postoji pravilo korespondencije za teorijski
pojam elektrona koji prelazi s jedne dopustive putanje na drugu,
ali ne postoji takvo pravilo za pojam elektrona koji se kreu ubrzano
po jednoj putanji. Isto tako, u kinetikoj teoriji gasova ne postoji
pravilo korespondencije za teorijski pojam trenutne brzine poje-

91
dinih molekula, iako postoji takvo pravilo za teorijski definisan pojam prosene kinetike energije molekula. Stavie, sada postoji pravilo korespondencije za pojam broja molekula u izvesnoj standardnoj
zapremini gasa pod odreenim standardnim uslovima temperature
i pritiska (Avogadrov broj), ali Avogadrov broj bio je relativno skoro
odreen eksperimentalnim sredstvima u poznoj istoriji kinetike
teorije, a sve do tada nije postojalo pravilo korespondencije za taj
teorijski pojam.
Osobina koju smo upravo zapazili u ovim primerima teorija
moe se iskazati na opti i shematski nain ovako. Pretpostavimo da
se u nekoj teoriji T javlja n osnovnih ne-logikih termina ,-Pj",
,,P 2 ",.. i ,,P" pomou kojih se eksplicitno moe definisati izvestan
broj drugih teorijskih termina Qi", ,,Q2" -.., ,,Qr". (Na primer, da
bismo ilustrovali ovo opte objanjenje) pretpostavimo da su duina", masa" i vreme" osnovni pojmovi teorije, a da se brzina" i
kinetika energija" mogu eksplicitno definisati pomou osnovnih
pojmova). Meutim, iako se ovim postulatima moraju dodati pravila
korespondencije, ako elimo da T bude primenljivo u nauci, takva
pravila se ne uvode za sve termine ,,P" i za sve termine ,,Q". Mogue
je ak da postoje pravila korespondencije samo za neke termine ,,Q",
ali da ne postoje ni za jedan termin P". Dakle, teorijski pojmovi
iz ,,P" nisu jednom zauvek prikovani za eksperimentalne pojmove.
Skoro sve teorije u prirodnim naukama imaju ovu karakteristinu osobinu. U svakom sluaju, teorija koja ima ovu osobinu
poseduje fleksibilnost koja dozvoljava da se teorija proiri na nova
podruja istraivanja koja su ponekad znatno razliita od predmeta
za koji je teorija prvobitno bila konstruisana. Kao to smo ve primetili, teorije se odlikuju mogunou sistematskog objanjavanja
iroke klase eksperimentalnih zakona o kvalitativno razliitim injenicama. Jedan od naina na koji teorija moe da poslui ovom cilju
je uvoenje novih pravila korespondencije za pojmove za koje ona
ranije nisu postojala, ukoliko to omoguuje napredak u eksperimentalnom istraivanju i u tehnici. Za razliku od promena u postulatima
jedne teorije, to u stvari predstavlja modifikaciju implicitnih definicija teorijskih pojmova, uvoenje novih pravila korespondencije
ne menja ni formalnu strukturu ni smisao teorije, iako nova pravila
mogu da proire podruje primene takve teorije. Na primer, eksperimentalno odreivanje Avogadrovog broja (to je imalo za posledicu
povezivanje ovog teorijskog pojma s jednim eksperimentalnim pojmom), nije izazvalo nikakvu promenu postulata kinetike teorije gasova, ali je dovelo do povezivanja ove teorije s eksperimentalnim
istraivanjem strukture kristala pomou x-zrakova.
Vano je, meutim, da se podsetimo da jedna teorija predstavlja vetaki ljudski proizvod. Kao i druge tvorevine te vrste,
teorija, verovatno, sadri neke elemente koji prosto predstavljaju
izraze specifinih ciljeva i idiosinkrazija njihovih pronalazaa, a ne
simbole s prvenstveno referenci jalnom ili reprezentativnom funkci-

92
jom. Ovu injenicu naglaavao je Hajnrih Herc {Heinrich Hertz) u
svom objanjenju uslova koje treba da zadovolje teorije u fizici.
Herc je tvrdio da je jedini zadatak fizike da konstruie slike ili
simbole spoljanjih objekata" tako da su logike posledice simbola
(tj. naih pojmova o stvarima) uvek slike nunih posledica u prirodi stvari koje su odslikane". Na taj nain, Herc je osnovnu ulogu
teorije video u tome to nam ona omoguuje da izvedemo opaljive
dogaaje iz drugih opaljivih dogaaja. Meutim, on jasno priznaje
da ovaj instrumentalni zahtev ne odreuje jednoznano simboliku
strukturu (ili teoriju) kojom se ovaj cilj postie. On je naroito zapazio da e jedna teorija neizbeno sadravati ono to je on zvao suvinim ili praznim relacijama" simbole koji ne predstavljaju nita
u podruju za koje je teorija konstruisana. Prema Hercu, ove prazne
relacije" prisutne su u teorijama prosto zato to su teorije sloeni
simboli, slike koje proizvodi na duh i zbog toga
na njih nuno
utiu karakteristike naina na koji su naslikane".7
Ova opta razmatranja navode nas tako na oekivanje da
nee svaki pojam neke teorije biti povezan s izvesnim eksperimentalnim pojmom pomou pravila korespondencije. U svakom sluaju,
primarna uloga mnogih simbola koji se javljaju u teorijama sastoji
se u omoguavanju formulisanja teorije velike optosti, omoguavanju logikih i matematikih transformacija na relativno prost
nain, ili u tome to slue kao heuristika sredstva za proirenu primenu teorije. Ilustracije ovakvih simbola su kontinuirane promenljive i diferencijalni kolinici matematike fizike. Ovi simboli se
iroko upotrebljavaju uprkos injenici da teorijski pojmovi, kao to
su matematiki kontinuirane funkcije gustine ili trenutne brzine,
kada se strogo matematiki konstruiu, ne odgovaraju ni jednom
eksperimentalnom pojmu. Veliki broj primera ovakvih simbola moe
se nai u izrazima kada se neka teorija ukljuuje u neki uobiajeni
model na primer, u jezik analitike mehanike koji govori o materijalnim takama, u elektromagnetsku teoriju 19. veka koja govori
o eteru, ili u analitiku herniju koja govori o valencijama, ili u jezik
savremene kvantne teorije u kome se govori o talas-estici".
Poto se teorije konstruiu zato da bi se pomou njih objasnili mnogi eksperimentalni zakoni, jasno je da se takav cilj moe,
opte uzev, postii samo ako je teorija tako izraena da se u njoj
ne pojavljuju nikakvi strogo odreeni eksperimentalni pojmovi. U
protivnom bi teorija bila ograniena u svojoj primeni na okolnosti
za koje su ba ovi pojmovi relevantni. U stvari, ukoliko je ire podruje mogue primene jedne teorije, utoliko je siromaniji njen
eksplicitno formulisani sadraj u pogledu detalja iz nekog posebnog
podruja. Takvi detalji se naknadno unose u teoriju dodatnim pretpostavkama i pravilima korespondencije koja se uvode kada prilike
zahtevaju da se teorija primeni u razliitim eksperimentalnim kon1
Heinrich Hertz, The Princlples oj Mechanics, London, 1899. (preStampano u
New Yorku, 1956), str. 2.

93
tekstima.8 Meutim, to ne znai da naune teorije postaju sve vie
liene sadraja kada se iri podruje njihove primene. To znai da
jednom teorijom nastojimo da izrazimo veoma optu strukturu odnosa koja je nepromenljiva u velikom broju eksperimentalno razliitih situacija, ali koja se moe blie odrediti poveanjem broja osnovnih postulata te teorije uvoenjem restriktivnih pretpostavki, tako
da sistematski dobij amo jedan niz raznovrsnih subordiniranih
struktura.
Dva primera e objasniti ovu okolnost, iako nisu tipina za
sve naune teorije. Oni e objasniti arhitekturu bar nekih teorija.
Prvi primer smo uzeli iz analitike geometrije. On pokazuje da je
bikvadratna jednaina aor2 + 2bxy + cy2 + 2dx + 2ey + f = 0 jednaina jednog konusnog preseka, pri emu su promenljive ,,x" i ,,y"
koordinate (ili najkraa rastojanja od dve utvrene i uzajamno perpendikularne linije koje odreuju koordinatni sistem) bilo koje take
konusnog preseka, dok koeficijenti (ili proizvoljne konstante") imaju utvrene vrednosti, ali nisu odreeni na drugi nain (izuzev da
ne mogu svi biti jednaki nuli). Sve osobine konusnih preseka mogu
se dedukovati iz ove jednaine na primer, da jedna prava preseca
konusni presek u najvie dve take ili da dva konusna preseka imaju
najvie etiri zajednike take. Meutim, ova struktura zajednika
svim konusnim presecima moe se pretoiti u odreenije strukture
dodavanjem novih uslova za koeficijente jednaine. Na primer, pod
pretpostavkom da a, b i c nisu jednaki nuli, i ako je b2 ac < 0,
jednaina e izraavati strukturne osobine elipse, dok e krug biti
specijalni sluaj elipse ako je 5 = 0 i a = c. Pod uslovom da je
b- ac = 0, jednaina e predstavljati parabolu. Pod uslovom da je
b - ac > 0, jednaina e predstavljati hiperbolu. Najzad, ako je
(b2 ac)f + (ae2 + cd2 2be) = 0, jednaina e predstavljati ,,degenerisani konusni presek" koji se sastoji iz jednog para pravih.
Dakle, odreujui vrednosti proizvoljnih konstanti, dobijaju se razliite specijalne strukture, i njihove karakteristine osobine mogu se
ispitivati.
Drugi primer uzet je iz Njutnove mehanike. Prema toj teoriji, promena momenta jednog tela (kada je dat podesni prostorni
koordinatni sistem) jednaka je sili koja na to telo deluje. To se moe
napisati kao ma = F, gde je ,,m" masa tela, ,,a" ubrzanje u trenutku
i ,,F" sila. Iz ovog osnovnog postulata moe se izvesti izvestan broj
optih posledica o kretanju tela, mada nije opisana priroda sile koja
moe delovati na telo. Meutim, nita se ne moe izvesti iz ove
jednaine o stvarnom kretanju jednog tela ukoliko se, izmeu ostalog, ne uvedu nove pretpostavke o sili 2a koju se pretpostavlja da
deluje pretpostavke koja u nekim sluajevima ukljuuju i neko
pravilo korespondencije izmeu teorijskog pojma sile i izvesnih
8
Vidi W. F. G. Swann, The Slgnificance of Scientific Theories", Pftitosop7iy
o/ Science, Vol. 7 (1940), str. 27387 i The Relation of Thcory to Experiment in Fhysics",
Revietvs of Moern Physics, Vol. 13 (1941), str. 19096; a takoe i L. Silberstein. The
Theoty of Relatlvlty, London, 1P24, str. 296.

94
eksperimentalnih pojmova. Osnovni postulati Njutnove teorije sadre vrlo malo formalnih ogranienja za matematike funkcije koje
se mogu upotrebi ti za opisivanje prirode sila. Meutim, u praksi ove
funkcije su relativno proste. Na primer,
u prouavanju vibracija,
2
opti oblik funkcije sile je F = Ar + Br + Cr* + Dv + ej(t), gde je
,,r" odstojanje tela od neke utvrene take, ,,b" brzina tela du ove
prave, ,J(t)" je funkcija vremena t, dok su A", ,,B", ,,C", ,,D" i "
proizvoljne konstante kojima se dodeljuju razliite numerike vrednosti u zavisnosti od problema koji ispitujemo. Na primer, ako je A
negativno dok su ostale konstante jednake nuli, telo pokazuje prosto
harmonijsko kretanje bez otpora trenja; ako su A i D negativni dok
su ostale konstante jednake 0, telo pokazuje prigueno harmonijsko
kretanje; ako su A i D negativni, E je razliito od nule, dok s u B i C
jednaki nuli, a F(t) periodina funkcija vremena, telo pokazuje usiljenu vibraciju itd. Uopte, blie odreujui F na razliite naine,
razliiti eksperimentalni zakoni mogu se dedukovati iz osnovnih
jednaina Njutnove mehanike.
Iako ovi primeri ne predstavljaju paradigmaticke sluajeve
svih teorija zbog toga to ne poseduju sve teorije parametre koji
se mogu blie odrediti kao u naem primeru ovi primeri pokazuju
jedan vaan nain na koji se teorije razlikuju od eksperimentalnih
zakona kao i nain na koji neke teorije postiu veoma veliku optost.
Za razliku od pojmova koji se javljaju u eksperimentalnim zakonima, teorijski pojmovi koji se upotrebljavaju u osnovnim pretpostavkama jedne teorije ne moraju biti povezani ni sa jednim eksperimentalnim pojmom ili mogu biti povezani s eksperimentalnim
pojmovima koji se menjaju od konteksta do konteksta. Mogunost
proirivanja teorije na nova podruja zavisi u znatnoj meri ba od
ove odlike. Ovi primeri takoe potvruju stav da je jedna teorija
suvina u naunom istraivanju sve dok se nekim pravilima korespondencije ne povee s nekim osobinama koje moemo identif i kovati u
izvesnom podruju.

6.
GNOSEOLOKI STATUS TEORIJA

U prethodnom poglavlju priznali smo da razlika izmeu

eksperimentalnih zakona i teorija nije velika i da ne postoji precizno
iskazan kriterijum za razlikovanje onih iskaza koji su eksperimentalni zakoni od onih koji su teorije. Pa ipak, tvrdili smo da postoje
sistemi objanjenja ije smo pretpostavke nazvali teorijama i koji su
nesumnjivo optiji od objanjenja ije smo pretpostavke nazvali
eksperimentalnim zakonima; tvrdili smo takoe da zbog toga teorije
zasluuju posebnu panju.
Na osnovu pomenute razlike, razmotrili smo dve odlike teorija. Prvo, primetili smo da su teorijski pojmovi, opte uzev, samo
implicitno definisani osnovnim premisama jedne teorije, bilo da su
te premise izraene kao apstraktni postulati, bilo da su dati u nekom
modelu. Drugo, naglasili smo da moraju postojati pravila korespondencije koja povezuju teorijske pojmove sa eksperimentalnim pojmovima. Zatim smo posvetili panju objanjavanju da tri komponente za koje se obino smatra da su prisutne u nekoj teoriji
(apstraktni skup postulata koji implicitno definiu, osnovne termine
teorije, model ili interpretacije tih postulata i pravila korespondencije za pojmove koji se nalaze u postulatima ili teoremima koji su
iz njih izvedeni) ne treba shvatiti kao odvojene momente koji se
sukcesivno uvode na razliitim stupnjevima u izgraivanju naunih
teorija, ve prosto kao odlike koje se mogu izdvojiti radi analize.
U stvari, esto je vrlo teko tano i u potpunosti izloiti apstraktne
postulate koji predstavljaju sastavni, deo jedne teorije, osloboene
svih interpretacija, ili detaljno formulisati pravila korespondencije
koja se preutno upotrebljavaju. U svakom sluaju, veinu teorija
izgraujemo u okviru nekog modela i izraavamo ih u okviru neke
interpretacije njihovih osnovnih premisa, u najboljem sluaju samo
uzgred pominjui pravila korespondencije.

96
Prikaz teorija koji smo do sada pruili ipak je nepotpun iz
dva vana razloga. Mi smo, moda; u dovoljnoj meri objasnili ta
treba podrazumevati pod modelom (ili interpretacijom) jedne teorije.
Meutim, mi smo vrlo malo raspravljali o razlozima za postojanje
modela, kao i o ulozi koju modeli imaju u izgraivanju teorija i u
proirivanju podruja njihove primene. Dalje, naglasili smo da, opte
uzev, pravila korespondencije ne povezuju svaki teorijski pojam koji
se javlja u nekom teorijskom objanjenju s nekim eksperimentalnim
pojmom. Meutim, nita nismo rekli o vanosti ove injenice u raspravljanju o gnoseolokom statusu teorija, a naroito o njenom znaaju za shvatanje koje je vrlo raireno i prema kome teorije predstavljaju pretpostavke iju istinitost ili lanost moemo ispitivati,
budui da se one javljaju kao premise u objanjenjima. U ovom poglavlju panju emo posvetiti raspravljanju o ovim dvema grupama
pitanja.
I. Uloga analogije
U Poglavlju 3. ocenili smo kao sumnjivo ono tvrenje prema
kojem zadovoljavajue nauno objanjenje mora biti u stanju da
nepoznato svede" na ono to je ve poznato. Meutim, mi smo isto
tako priznali da ako se ovo tvrenje pravilno shvati, ono nije bez
ikakve vrednosti, ve izraava jedno prihvatljivo stanovite. Nagovestili smo ukratko da se objanjenja mogu shvatiti kao pokuaji da
se nepoznato razume pomou poznatog, ukoliko smo u izgraivanju
i razvijanju sistema objanjenja, kako se to esto deava, voeni
eljom da naemo i iskoristimo slinosti u strukturi onoga to istraujemo sa ve poznatim injenicama. Ovaj nagovetaj sada moramo
proiriti i ispitati neke vrste analogija koje mogu uticati na izgraivanje teorija i njihovu docniju primenu.
Obian govor je pun izraza koji su se prvobitno upotrebljavali manje ili vie svesno u metaforikom smislu, mada su mnogi
od njih ubrzo izgubili svoja prvobitna znaenja i sada se upotrebljavaju na nain na koji se upotrebljavaju nemetaforiki izrazi. Kada
danas upotrebljavamo frazu to foot the bili", na primer, retko nam
pada napamet da je ona nekada izraavala slinost izmeu kolone
cifara i ljudskih nogu.* Rasprostranjena upotreba zaboravljenih ili
novih metafora svedoi o trajnoj ljudskoj sposobnosti za pronalaenje slinosti izmeu novih iskustava i poznatih injenica, tako da
onim to je novo ovek ovladava time to ga svrstava u ve poznate
okvire. U svakom sluaju, ljudi nastoje da poznate sisteme odnosa
koriste kao modele pomou kojih se mogu shvatiti nove oblasti iskustva. U najveem broju iskustvenih konteksta to ne predstavlja svestan proces. Slinosti izmeu novog i starog esto bivaju shvaene
samo na neki neodreeni nain, a da pri tome nisu briljivo opisane.
* foot noga, bili raun; to foot the blU platiti raun. Prim. prev.

97
Stavie, vrlo malo panje poklanja se granicama u kojima su takve
slinosti znaajne. Prema tome, kada se poznati pojmovi primenjuju
na nova iskustva upravo na osnovu slinosti o kojima se malo razmilja, lako mogu nastati ozbiljne greke. Animistika objanjenja
fizikih dogaaja predstavljaju poznate primere takvih neopravdanih prenoenja nekih pojmova iz oblasti, u kojima je njihova upotreba opravdana, u oblasti u kojima to nije. Cak i u modernoj prirodnoj nauci rei kao to su sila", zakon" i uzrok" jo se ponekad
upotrebljavaju s jasnim antropomorfistikim prizvukom koji predstavlja odjek njihovog porekla. Pa ipak, uoavanje ak i neodreenih
slinosti izmeu starog i novog esto predstavlja polazne take u napredovanju saznanja. Kada se ovakve slinosti kritiki razmotre, one
se mogu razviti u paljivo izraene analogije i hipoteze koje slue
kao korisni instrumenti sistematskog istraivanja.
Istorija teorijske nauke prua mnotvo primera uticaja analogije na stvaranje teorijskih pojmova. Izvestan broj znaajnih naunika sasvim je jasno ukazao na injenicu da modeli imaju vanu
ulogu u izgraivanju novih teorija. Na primer, Hajgens (Huvgens)
je razvio svoju talasnu teoriju svetlosti na osnovu sugestija koje je
pozajmio iz ve poznatog shvatanja o zvuku kao o talasnoj pojavi;
Blekova (Black) eksperimentalna otkria o toploti bila su inspirisana njegovim shvatanjem toplote kao fluida, a Furijeova teorija
(Fourier) o irenju toplote bila je izgraena na osnovu slinosti s
poznatim zakonima o proticanju tenosti. Kinetika teorija gasova
izgraena je na osnovu slinosti s ogromnim brojem elastinih estica koje se kreu u skladu s utvrenim zakonima mehanike. Pojam
potencijalne funkcije, koji je prvo bio razvijen u mehanici materijalnih taaka, proiren je po analogiji na hidrodinamiku, termodinamiku i elektromagnetizam. Teorije elektriciteta i magnetizma u 19.
veku izgraene su po analogiji s mehanikom elastinih vrstih tela.
U svakom od ovih primera, kao i u mnogim drugim primerima koji
bi se mogli pomenuti, model je posluio i kao vodi u postavljanju
osnovnih pretpostavki teorije i kao izvor inspiracija za proirivanje
podruja njihove primene.
Moda nijedan vrhunski naunik nije bio toliko svestan uloge
analogije u istraivanju u fizici i u formulisanju teorija kao to je
to bio Maksvel (Maxwell). U uvodnim primedbama za svoj lanak,
u kome je prvi predloio matematiku formulaciju Faradejevih (Faraday) ideja o linijama sile, Maksvel je dao instruktivno objanjenje
naina na koji se analogije mogu koristiti u nauci. On je opisao analogiju u fizici" kao kao onu deliminu slinost izmeu zakona jedne
nauke i zakona neke druge nauke koja jedne zakone ini ilustracijama drugih". On je, na primer, primetio da je promena pravca svetlosnog zraka, kada iz jedne sredine prelazi u drugu, identina s promenom pravca estice kada ova prolazi kroz uski otvor na koji deluju jake sile. Iako ova analogija vai samo za pravac, a ne i za
brzinu kretanja, on je tu analogiju ipak smatrao korisnom, kao
7 Struktura nauke

98
vetaki metod" reavanja problema izvesne vrste1. Maksvel je takae naveo analogiju na koju je prvi skrenuo panju Viljem Tomson
(William Thomson, kasnije lord Kelvin) izmeu teorije gravitacije i
teorije o provodljivosti toplote. Maksvel je objasnio da
zakoni o pro vodljivosti toplote u jednolikim sredinama na prvi pogled izgledaju
po svojim fizikalnim relacijama sasvim razliiti od zakona koji se odnose na
atrakcije. Veliine koje se u njima pojavljuju jesu temperatura, proticanje toplote, provodtjivost. Tu se re sila uopte ne javlja. Pa ipak. nalazimo da matematiki zakoni o jednolikom kretanju toplote u homogenim sredinama imaju
isti oblik kao i zakoni o atrakcijama koje se menjaju obrnuto srazmerno kvadratu rastojanja. Potrebno je samo centar atrakcije zameniti izrazom izvor
toplote, efekat atrakcije u nekoj taki izrazom proticanje toplote i potencijal
izrazom temperatura, pa da se reenje jednog problema koji se odnosi na atrakcije prevede u reenje nekog problema koji se odnosi na toplotu.

On je primetio da se
provoenje toplote obavlja u procesu izmeu susednih delova nekog medijuma,
dok je sila atrakcije odnos izmeu udaljenih tela, a zatim, ako ne bismo znali
nita vise od onoga to je izraeno matematikim formulama, ne bi postojala
razlika izmeu ova dva skupa pojava.

Ova dva problema zaista imaju sasvim razliite vidove ako uzmemo
u obzir i druge injenice. Pa ipak, Maksvel je verovao kako je slinost
matematikih oblika izmeu nekih zakona u ovim razliitim podru-2
jima korisna za pobuivanje odgovarajuih matematikih ideja".
On zatim nastavlja da govori o tome kako je upotrebom analogija
ove vrste razvio svoje matematiko predstavljanje pojava elektriciteta, koristei kao model za ovu svrhu matematiku analizu kretanja nestiljivih tenosti.
Prethodne ilustracije i Maksvelova rasprava nago vesta vaj u
dve vrste analogija koje bismo mogli nazvati supstantivnim" i formalnim" analogijama. U analogijama prve vrste, izvestan sistem
elemenata koji ima neke ve poznate osobine, za koje se pretpostavlja da su na poznate naine meusobno povezane, kao to je to
iskazano skupom zakona za taj sistem, uzima se kao model u izgraivanju teorije za neki drugi sistem. Ovaj drugi sistem moe se
razlikovati od prvog samo po tome to sadri vei skup elemenata koji imaju osobine sasvim sline onima u modelu. Drugi sistem
moe se razlikovati od prvog na jo radikalniji nain po tome to
elementi koji ga konstituiu imaju osobine koje se u modelu ne mogu
nai (ili koje se ne pominju u zakonima iz modela).
Razliite atomistike teorije materije ilustruju korienje ove
vrste analogije. Osnovne pretpostavke kinetike teorije gasova, na
primer, oblikovane su prema poznatim zakonima kretanja makroskopskih elastinih kugli kao to su bilijarske kugle. Slino tome,
jedan deo teorije o elektronu izgraen je po analogiji s utvrenim
1
James Clerk Maxwell. ,,On Faraday's Lines of Force", U The Sctentific Paper oj Jame* Clerk Maxwell, Vol. 1, str. 136.
Isto, str. 157.

99
zakonima o ponaanju naelektrisanih vrstih tela. U ovoj vrsti analogije, sistem koji se upotrebljava kao model esto predstavlja skup
makroskopskih objekata koji se mogu predstaviti vizuelno. U stvari,
kada fiziari govore o modelu neke teorije, oni skoro uvek imaju u
vidu sistem stvari koje se razlikuju uglavnom po veliini od stvari
koje se bar donekle mogu zamisliti u iskustvu, tako da se model u
ovom smislu moe predstaviti slikovito ili u mati.
U drugoj, ili formalnoj vrsti analogije, sistem koji slui kao
model u izgraivanju teorije predstavlja izvesnu poznatu strukturu
apstraktnih odnosa, a ne, kao kod supstantivnih analogija, vizuelno
manje ili vie predstavljiv skup elemenata koji se nalaze u poznatim
meusobnim odnosima. Matematiari esto upotrebljavaju ovakve
formalne modele u razvijanju neke nove grane matematike. Jedan
prost primer predstavlja nain na koji se izraavaju pravila za baratanje frakcionalnim i negativnim eksponentima u algebri. Ova pravila su tako odreena da su zakoni za operisanje ovakvim eksponentima formalno isti kao
i zakoni
za pozitivne
celobrojne
eksponente.
3
2
3+2
3 2
2 x3
Na primer,
poto
je
a
X
a
=
a
,
dok
je
(a
)

a
,
imamo
takoe
5
2 3
5+2/3
5 2 3
2/s
5
m
i a"
X
a
'
=
<r
i
(a"
)
'
=
a
X
"
;
uopte,
a
X
a"
=
am+lt i
m n
n x m
(a ) = a , bez obzira da li su m i n pozitivni ili negativni eli
brojevi ili razlomci. Zaista, formalno identini zakoni dobijaju se i za
iracionalne i kompleksne eksponente. Navedeni primer je moda trivijalan. On ipak ilustruje jedan vaan postupak koji se iroko koristio
u stvaranju novih podruja matematike u konstruisanju geometrija za n-dimenzionalne prostore", u mnogim granama vie algebre,
u nekim delovima moderne teorije funkcija i drugde.
Formalni modeli imaju isto tako vanu ulogu u matematikoj
fizici. Maksvelov primer jednakosti strukture matematikog aparata
teorije gravitacije i strukture jednaina koje odreuju provoenje
toplote, predstavljaju dobru ilustraciju. Novije primere nalazimo u
izgraivanju teorije relativnosti i u kvantnoj mehanici, u kojima se
relacije uvode po analogiji s vanim jednainama klasine mehanike.
Na primer, prema Njutnovoj mehanici, linearni momenat jednog izolovanog sistema ostaje konstantan, pri emu je momenat po definiciji zbir proizvoda mase i brzine za svako telo u sistemu, dok se za
masu tela pretpostavlja da je nezavisna od njegove brzine. Meutim,
eksperimenti na poetku 20. veka pokazali su da se masa jedne
estice koja se kree velikom brzinom menja u zavisnosti od brzine,
tako da izgleda kako princip odranja momenta ne vai za takve estice, pa je pojam mase" na odgovarajui nain ponovo definisan u
teoriji relativnosti. Shodno tome, jedan princip koji je formalno slian
klasinom principu moe se tvrditi ak i za tela koja se kreu velikim
brzinama. Tanije, uveden je pojam relativistike mase", tako da je
relativistika masa jednog tela funkcija i brzine tela i njegove lenje
mase" (njegove mase kada je brzina jednaka nuli) i brzine svetlosti.3
1
Relativistika masa m jednog tela data je formulom m = mo/Vl tJV^gd
J e mo lenja masa, v brzina tela, a c brzina svetlosti.

100
Pa ipak, mada relativistika masa tela nije nezavisna od njegove
brzine, relativistika masa (kao i Njutnova masa) jednaka je koliniku iz sile koja deluje na telo i njegovog ubrzanja. Stavie, kada se
princip odranja ponovo izrazi pomou relativistike mase, on se slae
s eksperimentalnim rezultatima. Ukratko, novi pojam mase i odgovarajui novi princip odranja momenta uvedeni su u teoriju relativnosti na osnovu formalne analogije. Ovaj primer pokazuje kako matematiki formalizam jedne teorije moe da poslui kao model u
izgraivanju druge teorije sa irim podrujem primene od podruja
primene prve teorije. Prema tome, stara teorija postaje specijalni
sluaj nove dok nova teorija ispoljava odlike koje su produetak"
(zato to su formalno identine) izvesnih osnovnih pretpostavki stare
teorije.4
Do sada smo se usredsredili iskljuivo na ulogu modela u
izgraivanju nove teorije. Bilo bi pogreno zakljuiti da je model
odigrao svoju ulogu poto je nova teorija formulisana, i da vie nema
nikakvu funkciju u primeni teorije. Prvo, zadatak naunika teoretiara nije ispunjen ako on prosto postavi glavne pretpostavke jedne
* Sredingerova jcdnoina u
ilustraciju primene formalnih analogija.
u klasinoj mehanici, ukupna energija
energije T i potencijalne energije V, tako

kvantno] mehanici predstavlja druga upadljivu

Prema Hamiltonovom obliku jednacina kretanja
W jednog sistema jednaka je zbiru kinetike
da je:

H (p, q) = T (p) + V (q) - W

gde je P momenat dok Je 3 poloaj jedne estice. Za jednu jedinu Cesticu ova jednacina daje:

H (p, q) = p*l!m + V (q) = W

Sredmgerova jsdnacina se doblja kada se momenat p zameni diferencijalnim operatorom

*

2i

&q

h
6
W ta - ,
2<x
5i

kao I uvoenjem funkcije tf (g, t), na koju se ovi operatori moraju primeniti. Tada
dobljamo:

Sledeci komentar ove Jednaine zanimljiv je u naSem kontekstu: Mora se priznati da ova korelacija izmeu talasne jednaine i klasine jednaine o energiji.. . ima
samo formalni znaCaj. Ona prua podesan nain opisivanja sistema 2a koji postavljamo
talasnu jednainu. koristei terminologiju koju su razvili u toku dugog niza godina
naunici u klasinoj dinamici. Neposredno znanje koje imamo o prirodi sistema poznatog kao atom vodonlka sastoji se u rezultatima velikog broja eksperimenata spekiroskopsklh, hemijskih itd. Zna se da se sve ove poznate injenice o tom sistemu mogu
povezat) i sistematizovati (i, da tako Kaemo, objasniti), povezujui ovaj sistem s izvesnom talasnom jednainom. Nae poverenje u smisaonost ove veze poveava se kada se
kasnije eksperimentalno veriflkuju predvianja o prethodno neispitanim svojstvima atoma
vodonika. Mi tada moemo opisati vodonikov atom dajui njegovu talasnu jednainu;
ovaj opis bio bi potpun. On je, meutim, nezadovoljavajui z&to to je glomazan. Zapaajui da postoji formalni odnos izmeu ove talasne jednaine i klasine jedname za
energiju sistema od ve Cestice razliitih masa i elektrinog tovara, mi ovo koristimo
pruajui jednostavan, lak i poznat nain za opisivanje tog sistema i kaemo da e
vodonikov atom sastoji Iz dve estice elektrona i protona koje se meusobno privlae
prema Kulonovom zakonu, u stvari, mi ne znamo da se elektron i proton privlae na
isti nain na koji se privlae dve makroskopske naelektrisane estice, utoliko pre Sto
sile izmeu te dve estice u vodontkovom atomu nisu nikada neposredno izmerene. Sve
Sto znamo jeste da talasna Jednacina vodonlkovog atoma stoji u izvesnom formalnom
odnosu prema klasino-dinamikim jednaeinama za sistem od dve cestice Koje se meusobno privla? na taj nacln." Linus C. pauling and E. Brlght VVilson, Introduction to
Quantum Mecfianica, New York, 1B35, str. 5556, citirano uz ljubaznu dozvolu izdavafia
McGraw-Hill Sook, Companv, Inc.

101
teorije. Te pretpostavke moraju se ispitati u pogledu posledica koje
bi mogle dovesti do sistematskog objanjenja razliitih eksperimentalnih zakona, u pogledu nagovetaja o pravcima koje treba slediti u
novim podrujima eksperimentalnog istraivanja i u pogledu naina
na koji treba izmeniti formulacije eksperimentalnih zakona kako bi
se proirilo podruje njihove valjane primene. Sve dok je eksperimentalno znanje nepotpuno i sve dok je jedna teorija korisna kao
vodi u daljim istraivanjima, ovi zadaci se nikada ne izvravaju do
kraja. U svim ovim zadacima modeli nastavljaju da igraju vanu
ulogu. Na primer, u istorijskom razvitku kinetike teorije gasova
model za ovu teoriju nametnuo je pitanja o odnosu prenika molekula prema rastojanjima izmeu molekula, o razliitim vrstama sila
izmeu molekula, o elastinim svojstvima molekula, o distribuciji
brzina molekula itd. Takva pitanja, moda, nikada ne bi bila postavljena da je teorija bila formulisana kao neinterpretirani skup postulata. Svakako, ova pitanja omoguila su izvoenje razliitih posledica
iz te teorije od kojih su neke posluile kao uputstvo za ponovno for^
mulisanje eksperimentalnih zakona o gasovima kao i za otkrivanje
novih. Model izgraen na osnovu apstraktne strukture odnosa u
Njutnovoj mehanici imao je u 19. veku slinu funkciju u razvoju
teorija o rasprostiranju svetlosti kroz hipotetiki eter.5 Uopte uzev,
model moe biti heuristiki vrlo koristan zato to sugerie naine
na koji se moe proiriti teorija iji je to model.
Meutim, modeli jedne teorije mogu sugerisati na kojim se
mestima mogu uvesti pravila za uspostavljanje korespondencije
izmeu teorijskih i eksperimentalnih pojmova. Kad bi teorija bila
izraena kao skup neinterpretiranih postulata, koji ak ne pokazuje
ni formalnu analogiju s nekim ve poznatim sistemom apstraktnih
odnosa, takva formulacija ne bi nagovetavala kako se teorija moe
primeniti na konkretne probleme fizike. Primer takvog apstraktnog
rauna koji je izloen u prethodnom poglavlju jasno ukazuje na
tekoe na koje bi naiao skoro svako ko bi eleo da korisno upotrebi
taj raun, a ne poznaje nijedan model za te postulate. Kako smo ve
primetili, iako model sam po sebi ne uspostavlja pravila korespondencije za termine iz jednog takvog rauna, on esto ukazuje na termine koji se mogu povezati s eksperimentalnim pojmovima. Na primer, uobiajena interpretacija postulata kinetike teorije gasova skoro
prirodno vodi povezivanju teorijskog izraza promena u ukupnom
momentu koliine kretanja molekula koji udaraju na jedinicu povrine" s eksperimentalnim pojmom pritiska: slino tome, ovaj model
sugerie da se teorijski izraz proizvod mase svakog molekula i
ukupnog broja molekula" moe dovesti u korespondenciju s eksperimentalnim pojmom mase jednog gasa itd. Opet, interpretacija optike
teorije pomou talasa koji se ire kroz izvesnu sredinu ukazuje na
mogunost povezivanja teorijskih izraza koji se odnose na amplitudu
s
vidi Mary B. Hesse, ..Mudels in Physics", British Journal for the Philosophjj
of Science, Vol. 4 (1953), str. 198214.

102
talasa u modelu s intenzitetom osvetljenja; talasna interpretacija isto
tako sugerie povezivanje teorijskih izraza koji se odnose na interferenciju talasa s tamnim linijama (ili odsustvom osvetljenja), to
se moe opaati u izvesnim eksperimentalno izvedenim figurama
svetlosti i senke. Najzad, Borov model atoma sugerie da se oni izrazi
u matematikom formalizmu ove teorije koji se interpretiraju kao
skokovi elektrona mogu dovesti u korespondenciju sa spektralnim
linijama koje se mogu eksperimentalno odrediti. Primeri koji pokazuju ovu funkciju modela mogu se neogranieno navoditi, ali ovih
nekoliko navedenih ilustracija dovoljno je da pokae da ak i kada je
teorija ve formulisana pomou modela, model i dalje ima korisnu
funkciju i u proirivanju i u primeni teorije.
Do sada smo naglaavali heuristiku vrednost modela u izgraivanju i primeni teorija. Ne smemo prevideti injenicu da modeli
takoe doprinose dolaenju do optih sistema objanjenja. Teorija
koja je izgraena prema nekom poznatom modelu ima vane slinosti
sa zakonima ili teorijama za koje se pretpostavlja da vae za sam
model. Zbog toga nova teorija nije samo ukljuena u ono to je ve
poznato nego se esto moe smatrati proirenjem i uoptavanjem
neke starije teorije koja je imala ogranieno vaenje. Posmatrano sa
ovog stanovita, analogija izmeu nove i stare teorije nije samo sredstvo u korienju nove teorije ve cilj koji mnogi naunici precutno
nastoje da ostvare u izgraivanju sistema objanjenja. U stvari, neki
naunici su postojanje ovakve analogije eksplicitno smatrali neophodnim uslovom za zadovoljavajue teorijsko objanjenje eksperimentalnih zakona.6 Obratno, ak i kada nova teorija moe sistematski da
objasni iroku oblast eksperimentalnih injenica, nedostatak uoljivih analogija izmeu takve teorije i nekog poznatog modela predstavlja ponekad razlog to se za novu teoriju kae da ne prua
stvarno zadovoljavajue" objanjenje tih injenica. Retko oduevljenje za mehanike modele koje je lord Kelvin imao predstavlja
dobro poznati primer takvog stava; on nikada nije do kraja prihvatao
Maksvelovu elektromagnetsku teoriju svetlosti, zato to nije bio u
stanju da opie zadovoljavajui mehaniki model te teorije. U novije
vreme, jedan istaknuti fiziar je tvrdio da je teorija za koju ne postoji
vizuelni model isto toliko dobra koliko i teorija za koju takvi modeli
postoje, pod pretpostavkom da nam obe teorije omoguuju uspeno
reavanje eksperimentalnih problema; on je objasnio da je u ovom
pogledu matematiki formalizam savremene kvantne teorije, za koju
ne postoji zadovoljavajui vizuelni model, neobino uspean. Pa ipak,
on je takoe primetio neugodno oseanje gubitka koje dele mnogi
fiziari zbog toga to kvantna teorija ne prua objanjenje" eksperimentalnih injenica oseanje koje on pripisuje okolnosti da za
kvantnu teoriju ne postoji fiziki model u kome nam je meuigra
elemenata ve toliko poznata da te elemente prihvatamo kao neto
1

str. 129130.

Vidi Norman R. Campbell, Physlcs, the Elements, Cambridge, Englan, 1920.

103
7

to ne zahteva dalje objanjenje". Istorijska je injenica da postoji

moda u ukusu naunika koji oni ispoljavaju prema razliitim vrstama
modela, bilo da su oni supstantivni ili isto formalni. Teorije zasnovane na neuobiajenim modelima esto izazivaju veliki otpor sve dok
nove ideje ne izgube svoju neobinost, tako da e esto nova generacija prihvatiti kao neto sasvim obino jednu vrstu modela koji za
prethodnu generaciju nije bio zadovoljavajui, jer je bio neobian.
Nema nikakve sumnje da modeli izvesne vrste, supstantivni ili formalni, imaju vanu ulogu u razvoju naune teorije.
Formulacija jedne teorije pomou nekog modela ipak nije
liena opasnosti. Jedan model moe predstavljati potencijalnu intelektualnu zamku, kao to moe biti i intelektualno sredstvo neprocenjive vrednosti. Glavne opasnosti su dvostruke: neka nebitna odlika
modela (naroito supstantivnog modela) moe se pogreno uzeti kao
bitna odlika teorije koja je u taj model ukljuena; model se moe
zameniti samom teorijom. Prema tome, teorija moe biti usmerena
u nekorisne pravce, a reavanje pseudoproblema moe da odvrati
panju od operativnog smisla teorije. Na primer, korpuskularna
teorija svetlosti bila je izgraena na osnovu zamisli projektila koji
se kreu du prave linije; postoji razlog za verovanje da je ova zamisao uslovila zakanjenje otkria talasne prirode svetlosti. S druge
strane, talasna teorija svetlosti bila je prvobitno zasnovana na modelu
zvunih talasa; shvatanje da je svetlost, kao i zvuk, longitudinalno
talasno kretanje oigledno je predstavljalo prepreku daljem razvoju
talasne teorije svetlosti za itav vek, sve dok se uz prihvatanje razliitog modela nije pretpostavilo da su svetlosni talasi transverzalni.
Isto tako oseanje napora u miiima predstavljalo je prvobitni pojam
sile; ovaj model postao je izvor tolikih pogrenih shvatanja da je bilo
potrebno mnogo napora da se ovaj pojam oslobodi antropomorfistikih
asocijacija. Slino tome, neke tekoe na koje nailazimo u razumevanju savremene kvantne teorije delimino su posledica upotrebe
modela sa esticama u izraavanju same teorije. Cestice koje zamiljamo u modelu su klasine" estice, svaka sa odreenim poloajem
i brzinom u svakom datom trenutku. Ali, prema kvantnoj teoriji,
odreeni poloaji" i brzine" ne mogu se istovremeno pripisivati
subatomskim esticama" koje ova teorija postulira. Ove teorijske
..estice" nisu, prema tome, klasine estice, tako da nam model ovde
nije od pomoi, ve je, naprotiv, vrlo esto izvor pogrenih shvatanja
smisla kvantne teorije.
Mora se ipak priznati da ne postoji nain da se unapred kae
da li e dati model biti prepreka plodnom razvoju teorije, poto
obino tek kada smo model pokuali da primenimo moemo rei koje
njegove odlike sugeriu istraivanja koja vode u orsokake, a koje
odlike imaju heuristiku vrednost. Ovde sa sigurnou moemo da
tvrdimo samo to da model jedne teorije nije sama ta teorija. Prema
tome, adekvatnost jedne teorije kao instrumenta za sistematsko obja' P. W. Bridgman, The Nature of Physicat Theory, Princeton, 1936, str. 63.

104
njavanje i predvianje ne moe se oceniti bez daljeg ispitivanja sa
ciljem da se odredi fizika realnost svakog aspekta supstantivnog
modela pomou kojeg se teorija moe interpretirati. Ovo je oigledno
kada je za istu teoriju poznato nekoliko
modela, ali je isto tako tano
i kada teorija ima samo jedan model.8 Na primer, interpretaciju elektromagnetske teorije pomou mehanikih sila i vrtloga u eteru, koja
je bila predloena u devetnaestom veku, ak ni fiziari toga vremena,
uopte uzev, nisu izjednaavali sa stvarnim sadrajem te teorije.
Naprotiv, uprkos priznatom uspehu koji je ova teorija imala u objanjavanju niza eksperimentalnih zakona i u tanom predvianju velike klase pojava, prema miljenju vodeih fiziara fizika realnost"
etera nije time bila utvrena.
Poslednji primer jasno pokazuje da iako moe postojati znatno
svedoanstvo za jednu teoriju, to se svedoanstvo ne mora smatrati
dovoljnim da bi se tvrdilo fiziko postojanje razliitih elemenata u
supstantivnom modelu pomou kojeg je teorija formulisana. Ali, ovaj
primer zahteva i da razmotrimo pitanje da li se moe smatrati da
teorije bilo ta tvrde i, ako tvrde, da li se mogu smatrati istinitim
ili lanim iskazima. Tom pitanju emo se sada posvetiti.
Anri Poenltare dao je jedan slavni dokaz da ukoliko se za jednu pojavu
mo?.e dati mehaniko obianjenje, onda se moe konstruisati beskonano mnogo drugih
objanjenja. Dokaz se sastoji u zao-i/snju da je broj jednaina koje povezuju koordinate
poloaja i momenta masa u hipotetikom modelu 5 eksperimentalno oredljivim parametrima te pojave vei od broja takvih parametara. Odavde proizlazi da se koordinate
modela mogu proizvoljno izabrati, treba samo voditi rauna o tome da se zadovolje neki
zakoni koji za njih vae i koji su u skladu s tim Jednainama. Detaljno izloena argumentacija je ovakva: neka su parametri koji ?e eksperimentalno mogu odrediti i koji
speeifikuju pojavu ai, it . . Qn Ovi parametri povezani su meusobno, kao i sa vremenom t, pomou /.skona za koje moemo pretpostaviti da se mogu napisati kao diferencijalne jednaine. Pretpostavimo sada da postoji model sastavljen iz vrlo velikog broja p
molekula ije su mase mi i koordinate poloaja xi,yi, *;, (t = l,2, 3...p). Mi pretpostavljamo
da princip odravanja energije vai za ovaj model, tako da postoji potencijalna funkcija
V za 3p koordinata x(-,^,-,?i; tada e 3p jednaelna kretanja tih molekula biti:
m

i-

d*xi
di*

BV
dt

pri eemu postoje sline jednainc za y i z, dok e kinetika energija sistema biti:

tako da je

2
T + V = konstanta.

Pojava e tada imati mehaniko objanjenje ako moemo da odredimo potencijalnu

funkciju V i ako moemo izraziti 3P koordinata x, y, z kao funkcije parametara qAli ako pretpostavimo da postoje funkcije tako da je:

potencijalna funkcija V moe se izraziti kao funkcija od qi, kinetika energija T bie
homogena kvadratna funkcija od gi i njihovih prvih izvoda q'i, dok se zakoni kretanja
rnolekuia mogu izraziti Lagranovim jednainama:

105

U. Deskripiivistiko shvatanje teorije

Gnoseoloki status univerzalnih iskaza uopte a naunih teorija posebno bio je predmet dugog raspravljanja koje nije okonano.
Problemi koji su bili postavljeni u toj raspravi vrlo su sloeni i ne
odnose se samo na tehnike probleme logike i na naune injenice
ve zahtevaju i duboka filosofska razmatranja o prirodi znaenja i
saznanja. Zbog toga se neemo uputati u iscrpno razmatranje ovih
problema. Usredsrediemo se na tri osnovna shvatanja koja postoje
0 gnoseolokom statusu teorija u fizici na pitanje da li se teorije
mogu smatrati istinitim ili lanim iskazima i, ako mogu, u kom smislu.
Prema prvom i istorijski najstarijem shvatanju, teorija je doslovno ili istinita ili lana, i mada se jedna teorija u najboljem sluaju moe utvrditi samo kao verovatna", ima smisla pitanje da li
je teorija istinita ili lana, kao to ima smisla postavljanje slinog
pitanja o iskazu koji se odnosi na neku pojedinanu injenicu, kao
to je iskaz Krakatau je bio razruen vulkanskom erupcijom 1883.
godine". Posledica koja se esto iz ovog shvatanja izvodi kae da kada
je teorija potvrena empirijskim svedoanstvom, mora se smatrati
da objekti koje teorija postulira (npr. atomi kada je re o teoriji atoma) stvarno postoje kao to postoje poznati objekti kakvi su tapovi
1 kamenje.
Prema drugom (i istorijski najmlaem) shvatanju o gnoseolokom statusu teorija, teorije su pre svega logiki instrumenti organizovanja naeg iskustva i unoenja reda meu eksperimentalne zakone.
Iako su neke teorije uspenije od ostalih u ostvarivanju ovih ciljeva,
teorije nisu iskazi, ve pripadaju jednoj drugoj kategoriji jezikin
izraza. Teorije funkcioniu kao pravila ili principi prema kojima se
analiziraju empirijske injenice ili se izvode zakljuci, a nisu premise
iz kojih se dedukuju zakljuci o injenicama. One se zbog toga ne
mogu uspeno opisati kao istinite ili lane, ili ak kao verovatno
istinite ili verovatno lane. Meutim, oni koji prihvataju ovo stanovite ne slau se uvek u svojim odgovorima na pitanje da li se teorijskim entitetima kao to su atomi moe pripisivati fiziko postojanje.
Shodno tome, nuan i dovoljan uslov za mehaniko objanjenje te pojave
jeste da postoje dve funkcije V ($ . . . Qti) i T C'i - - - - q'n< ?i> . Qn koje zadovoljavaju ove uslove. pod oiglednom pretpostavkom da se zakoni te pojave mogu transforaiisati tako da imaju pomenuli Lagranov oblik. Takve se funkcije mogu odrediti ako
f samo ako:

gde je

a slino vai 1 za v'i i 'f.

Ali poto broj p moe biti proizvoljno veliki, ovaj se uslov uvek moe ispuniti, i to na beskonaan broj razliitih naina parafrazirano prema H. Folcare, Electridt et Optigue, Pari. 1890, str. IXXIV.

106
Najzad, tree stanovite o gnoseolokom statusu teorija predstavlja sredinu izmeu druga dva. Prema tom stanovitu, jedna teorija je sveobuhvatna ali eliptina formulacija odnosa zavisnosti izmeu opaljivih dogaaja i svojstava. Iako se tvrenja jedne teorije ne
mogu opisati kao istinita ili lana u pravom smislu rei, jedna teorija
je ipak ili istinita ili lana ukoliko se moe prevesti na iskaze o injenicama koje su utvrene posmatranjem. Predstavnici ovog shvatanja
obino tvrde da u onom smislu u kome se za jednu teoriju (kao to je
teorija atoma) moe rei da je istinita, teorijski pojmovi kao to je
atom" predstavljaju skraeni nain obeleavanja nekog kompleksa
opaljivih dogaaja ili osobina i ne oznaavaju nikakvu fiziku stvarnost koja se ne moe opaati.
Tree shvatanje, koje emo prvo razmotriti, povezano je
s istorijski uticajnim gleditem da nauke nikada nita ne objanjavaju", ve samo opisuju" na prost" ili ekonomian" nain sukcesiju i istovremeno pojavljivanje dogaaja. O ovom shvatanju ve je
bilo rei, ali ono zasluuje da se svestranije razmotri. Ovo shvatanje
uporno su branili mnogi naunici devetnaestog veka suprotstavljajui
se razvoju atomistikih teorija u fizici i herniji, budui da su im ove
teorije izgledale ne samo nepotrebne u sistematisanju eksperimentalnih injenica, ve i da
su neopravdano pridavale apsolutni prioritet
Njutnovoj mehanici.9 Stavie, deskriptivisticko shvatanje nauke branili su mnogi mislioci koji su odbacivali pretpostavke klasinog
racionalizma i koji su nastojali da nauku oslobode zavisnosti od neproverljivih metafizikih" tvrenja. U svakom sluaju, u poetku
se smatralo da deskriptivistika teza predstavlja i tanu analizu prirode fizike i oruje u borbi protiv filosofija za koje se verovalo da
spreavaju razvoj nauke.
Kao to smo ve primetili, veliki deo rasprave o aekvatnosti
deskriptivistikog shvatanja nauke bio je verbalan zbog dvosmislenosti reci deskripcija". Ova re ima irok spektar znaenja od kojih
se nijedno ne moe smatrati pravim znaenjem. Neki kritiari deskriptivistikog shvatanja oigledno nikada nisu uzimali k srcu primedbu Jajastog Okruglastog upuenu Alisi* da jedna re znai upravo
ono to je odreeno njenom upotrebom. Pa ipak, neka znaenja ove
rei lako se mogu pobrkati, a predstavnici
deskriptivistikog shvatanja nisu uvek razlikovali ova znaenja.10 Meutim, nas ovo pitanje
ne zanima; nas zanima deskriptivistiko shvatanje nauke, ukoliko se
1
Ovo su btlt problemi koji su imali sreiSnju ulogu u razvoju onoga to se
zvalo nauka o energetici".
Alisa u zemlji i?a ogledala prim. prcv.
Bie dovoljno da se ilustruju dva takva znaenja koja se ponekad ne razlikuju. Posmatrajmo cksper;mentalni zakon da je vreme oscilacije jednog klatna koje
oscilira du jednog malog luka proporcionalno kvadratnom korenu njegove duSine. Kada
bi fiziar proveravao ovaj zakon izvodei neke eksperimente, izvetaj o njegovim rezultatfma ukljuivao bi verovatno bar sledee stvari: opis hronometra koji Je bio upotreb*
Ijen, opis relevantnih odlika klatna 1 naina na koji su posmatrane oscilacije, zatim
konaan skup brojeva koji je moda praen takama na odgovarajuem grafikonu, od
kojih svaki predstavlja stvarnu meru Jednog vremenskog intervala za datu duinu klatna. Iako jezik ovog Izvetaja moe biti tehniki i vrlo saet, on ipak sadri opise u
uobiajenom smislu te reci. S druge strane, iako se zakon klatna moe nazvati deskripcijom, on je deskripcija u neto drukijem smislu. Tako, na primer. taj zakon tvrdi unl-

107

pod tim podrazumeva tvrenje da se teorijski iskazi mogu prevesti

u iskaze o neemu to se moe opaati.
Najradikalniji oblik deskriptivistike teze predstavlja dosledno proirenje fenomenalistike teorije saznanja na nauke. Prema
toj teoriji, psiholoki osnovni i nesumnjivi objekti saznanja su neposredne impresije" ili ulni sadraji" introspektivnog i ulnog iskustva. Stavie, ako elimo da izbegnemo postuliranje inherentno nesaznajnih stvari (zbog toga to se ne mogu utvrditi opaanjem), svi
izrazi koji se oigledno odnose na takve hipotetike objekte (koji
ukljuuju i fizike objekte svakodnevnog iskustva) moraju biti definisani pomou ovih neposrednih, podataka. Prema tome, svaki empirijski iskaz koji sadri izraze razliite od izraza koji se odnose na
takve podatke (ili komplekse takvih podataka) mora biti u principu
prevodljiv na iskaze o sukcesiji ili koegzistenciji neposrednih objekata iskustva ije se postojanje pretpostavlja, a da se pri tome sauva
prvobitno znaenje tih iskaza. Ba kao toll se iskaz o jednoj naciji
(npr. ,,Nemaka je napala Francusku 1070. ) moe prevesti na skup
iskaza o ponaanju pojedinaca, tako jedan iskaz o Suncu (npr. Temperatura na povrini Sunca je 3000C") moe se prevesti, prema11
ovoj verziji fenomenalizma na klasu iskaza o ulnim sadrajima.
Jedan drugi i na izvestan nain manje radikalni oblik deskriptivistikog shvatanja nauke odstupa od atomistike psihologije
koja tako esto prati fenomenalizam, kao i od pretpostavke da su
elementarni ulni kvaliteti poslednji prosti entiteti na koje se sve
ostalo moe ralaniti. Ova verzija deskriptivistikog shvatanja prihvata zdravorazumsko uverenje da mi obino neposredno opaamo
verzalnu povezanost izmeu vremenskih intervala 1 duine, ne samo za intervale I
fiuine klatna koja smo stvarno ispitali, ve za bilo koje klatno. U stvari, ak i kada
klatna duJ.ine 1G0 i 400 stopa nikada ne bismo moi?li konstruisati, ovaj zakon tvrdi da
bi vreme oscilacije prvog iznosilo polovinu vremena oscilacije drugog. Stavise, ovaj se
zakon tvrdi pod pretpostavkom da se teina kanapa o koji Je klatno obeeno moe zanemariti 1 a su otpor vazduha ili trenje izmeu kanapa i take u kojoj je kanap privren dovoljno mali da se mogu zanemariti. Meutim, ovi uslovi ne moraju biti ispunjeni u stvarnim eksperimentima s klatnom, tako a e taj zakon sadravati svesnu
..idealizaciju" ili shema ti zaci ju onoga to se stvarno deava. Prema tome, ako se za
ovaj zakon kae da je deskripcija, onda je to deskripcija u smtslu koji je razliit od
onog smisla u kome je izveStaJ o stvarnom eksperimentu deskripcija. Za razliku od izvetaja, ovaj zakon ..opisuje" neto Sto se nikada ne mora desiti.
" Ovaj oblik fenomenalizma ima svoje istorijske korene u spisima Berklija,
Hjuma i D. S. Mila. Ernst Mah takoe pripada ovoj grupi, bar po tome sto Je jednom
to naglasio u svojim spisima, kao i Karl Pirson, Bertrand Rasel (u jednoj fazi svog razvoja) P. V. Bridmen i Horbert DIngl. Prilif-no reprezentativan i saet iskaz Mahovih
shvatanja izgleda ovako: ,.Svet se sastoji od boja, zvukova, temperatura, pritisaka, prostora, vremena i tako dalje, to sada neemo zvati ni senzacijama ni pojavama, zato Sto
je u oba ova sluaja sadrana proizvoljna Jednostrana teorija, ve prosto elementima.
t'tvroivanje toka ovih elemenata, posredno ili neposredno, stvarni je predmet istraivanja u fizici". Ernst Mach, Populnr Scientlflc Lectttres, Chlcago, 1898, str. 209. NajpotP'inija
formulacija Mahove fenomenallstlcke epistemologije sadrana je u njegovoj
A
nalysla of Sensations.
Plrson je bio znatno manje prefinjen od Maha u izlaganju ovog gledita i nije
oklevao da prihvati krajnje subjektistiku formulaciju koju je Mach eksplicitno poricao.
Nema
bolje vebe za duh nego nastojati da te percepcija koju imamo o .spoljasn
Jim stvarima' reukuje na pro=te ulne utis"ke na osnovu kojih ih z n a m o . . . Izvan
'Hnih
utisaka, izvan zavretaka senzomih nerava u mozgu ne moemo stii. O onome
>to je iza toga, o stvarima po sebi" . . . moemo znati samo jednu karakteristiku: njinovu mo da proizvode ulne utiske. Nema nikakve nunosti, ne, nema logike u iskaz i
fla iza ulnih utisaka postoje stvari po sebi" koje proizvode ulne utiske". Karl
p
earson, Crammar and Science, Evervman ed.. London, 1937, str. 6062. Noviju formulaciju
i odbranu fenomenalizma videtl u A. J. Eyer r Language, Truih and Logic, drugo
!z
d New Vork, 1950. pogl. 7. i 8.

108
tapove, kamenje i ivotinje, kretanja tela i ponaanja ljudi i si.
Ona, dakle, obino grubo iskustvo" uzima kao polaznu tacku u svojim analizama iako priznaje da sudovi zasnovani na ovakvom iskustvu
esto bivaju pogreni i moraju se ispravljati u procesu razmiljanja.
Ovaj oblik deskriptivistickog uenja zastupa tezu da su svi teorijski
iskazi, u principu, prevodljivi na iskaze takozvanog fizikalistikog
objekt-jezika", bez promena prvobitnog znaenja tj. na iskaze o
opaljivim dogaajima, stvarima, osobinama i odnosima koje sreemo
u zdravorazumskom grubom iskustvu. Shodno tome, prema ovom
shvatanju, tvrenje da su teorije podesne saete deskripcije opet
predstavlja tezu o prevodljivosti teorijskih iskaza, ovoga puta na
poznati jezik koji govori o injenicama javno proverljivog iskustva.12
Meutim, obe verzije deskriptivistickog shvatanja koje smo
ovde interpretirali nailaze na ozbiljne tekoe.
1. Prva verzija nailazi na poznatu tekou na koju nailazi i
fenornenalizam: iako prva verzija predstavlja tezu o prevodljivosti
teorijskih iskaza na jezik" ulnih podataka, autonomni jezik iskljuivo ulnog sadraja stvarno ne postoji niti postoje izgledi da se takav
jezik konstruie. Psiholoka je injenica da elementarni ulni podaci
ne predstavljaju osnovne injenice iskustva pomou kojih se mogu
izgraditi svi nai pojmovi, kao to se kue grade od cigala, Naprotiv,
ulno iskustvo obino predstavlja odgovor na sloene iako neralanjene sisteme kvaliteta i relacija. Taj odgovor obino pretpostavlja
navike interpretiranja i prepoznavanja koje su zasnovane na preutnim verovanjima i zakljucima koji se ne mogu potvrditi nikakvim
pojedinanim trenutnim iskustvima. Dakle, jezik koji obino upotrebljavamo da bismo opisali ak i naa neposredna iskustva predstavlja jezik drutvene komunikacije koji sadri razlike i pretpostavke
zasnovane na velikom i kolektivnom iskustvu, a nije jezik u kome su
znaenja odreena pozivanjem na konceptualno neinterpretirane
atome ulnog opaanja.
Ponekad je zaista mogue pod briljivo kontrolisanim uslovima identifikovati proste kvalitete koji se neposredno primaju preko
ulnih organa. Ova identifikacija predstavlja zavretak svesnog i
esto tekog procesa izolovanja i apstrahovanja koji se preduzima u
svrhu ralanjavanja; ne postoji dobro svedoanstvo koje pokazuje
Ovu verziju fleskriptivistifkog stanovita ponekad je sugerisao Mah. Tako
on kaSe: ..SaopStavanje naunog znanja uvek sadri deskripciju, tj. mimetiku reprodukciju inienica u misli, iii je cilj da zameni novo iskustvo i spase nas tekoa koje
su s njim povezane, opet da bi se uStedeo ra u uenju i sticanju znanja, traga se za
saetom, skraenom deskripcijom. To je, u stvari, ono Sto predstavljaju zakoni orirode.
Znaju vrednost ubrzanja gravitacije i Gaiilejeve zakone pada. ml Imamo prosta i sa?.eta
uputstva za rcprotfukovanje u misMma svjh moguih Rretania tela koja slobodno padaju.
Formula ove vrste predstavlja Potpunu zamenu za sva kretanja tela. koja padaju zato
Sto se pomou te formule za tren oka mogu lako konstmisatt podaci o takvim kretanjima a da time ni najmanje ne oteretimo pamenle." Ponular Scientfflc Lec'ures, Chlcago, 1B9B, str, 192193. Jasniji izraz ovo? shvatanja moe se n a kod snvremenih nisaca
koji prihvataju ucenie poznato k,io ..fizikaltzam". Vidi Otto Neurath, ..Unlversal Jareon
ana Terminolog?". PTOceerlings of the Aristotettan SocieUi. Vol. 41. str. 127u: ..Protokollsaetze", Erkenntnis, Vol. 3. str. 204214, ..Radikaler Phvsikalismus und Wirkliciie
Welt". Erkenntnis, Vol. V str. 346362. Vidi takoe Rudolf Carnap, ,.Testability an
Meaning". Philosophv Science, Vol. 3 (mm i Vol. 4 (19?7): meutim, od objavljivanja
ovog lanka Karnap je promenio svoja shvatanja o nizu pitanja.

109
da se ulni kvaliteti primaju kao nedeljivi prosti entiteti, izuzev kada
predstavljaju rezultat jednog takvog procesa. tavie, iako ove proizvode moemo nazivati ulnim podacima, iako moemo davati razliite nazive razliitim klasama ulnih podataka, upotreba i znaenje
ovih imena moe se utvrditi samo pomou uputstava o ponaanju koje
pretpostavlja oiglednu telesnu aktivnost. Prema tome, znaenja termina koji se odnose na ulne podatke mogu se razumeti samo ako se
hipoteze o naem delovanju na grube objekte iskustva uzmu kao
istinite. U stvari, ovi termini mogu se upotrebljavati i primenjivati
samo kao deo renika zdravorazumskog jezika. Ukratko, jezik" ulnih podataka nije autonomni jezik i niko jo nije uspeo da takav
jezik konstruie. Meutim, ako takav jezik zaista ne postoji, onda
je tvrenje da su svi teorijski iskazi u principu prevodljivi na jezik
istih ulnih podataka od poetka sumnjivi.
2. Bilo kako bilo, pojam prevodljivosti izaziva nove tekoe.
U obinom smislu reci, prevodljiv" iskaz jednog jezika prevodljiv
je u drugi jezik samo ako postoji iskaz (ili konana konjunkcija
iskaza) u drugom jeziku koji je ekvivalentan po znaenju (ili logiki
ekvivalentan) datom iskazu. U tom smislu je prevoenje s jednog prirodnog jezika na drugi u potpunosti mogue, uprkos sporadinim
neslaganjima u adekvatnosti prevoda. Na primer, niko ko razume i
francuski i engleski nee ozbiljno sumnjati da je iskaz engleskog
jezika At constant temperature, the volume of a given mass of a
gas is inverselv proportional to its pressure" prevod iskaza francuskog
jezika A une meme temperature, les volumes occupes par une
meme masse de gaz sont en raison inverse des pressions qu'elle
supporte".
Da li postoji svedoanstvo da se svaki iskaz u nauci, a naroito svaki teorijski iskaz, moe prevesti u ovom smislu ili na fenomenalistiki jezik ili na jezik grubog iskustva? Ovo svedoanstvo bilo
bi potpuno kada bi svaki ne-logiki termin koji se upotrebljava u
naukama bio stvarno uveden eksplicitnom definicijom (ili nekom
drugom vrstom supstitutivnih definicija) iji ne-logiki izrazi pripadaju jeziku koji se odnosi na posmatranje. U tom sluaju, svi nauni
termini koji ne pripadaju ovom jeziku mogli bi se ukloniti u korist
termina koji se u ovom jeziku javljaju. Kao to smo ve primetili,
injenica je da se teorijski pojmovi u nauku ne uvode na ovaj nain,
tako da se nijedna verzija deskriptivistikog shvatanja nauke ne moe
neposredno opravdati analizom naune prakse. Uprkos injenici da
se to stvarno ne deava, ostaje pitanje da li se teorijski termini u
principu mogu eliminisati u skladu s deskriptivistikim shvatanjima.
Predstavnici ovog stanovita -pokuali su da dokau kako je
odgovor afirmativan i da se uklanjanje teorijskih termina moe izvesti pomou razliitih modernih logikih tehnika. Ove tehnike ukljuuju izmeu ostalog i postupke koji su povezani s Raslovim pojmom
definisanja upotrebom i njegovim pojmom nepotpunih simbola, koji
su nali vrlo plodnu primenu u formalnoj logici i zasnivanju iste

110
matematike. Ipak je vrlo sporno da li je primena ovih tehnika u analizi iskaza empirijskih nauka dala do sada rezultate koju potvruju
bilo koju verziju deskriptivnog shvatanja. Primeri prevoda koji se
mogu dobiti pomou ovih tehnika retko potiu iz konkretnog materijala prirodnih nauka, a ak i kada je to sluaj, ovi prevodi predstavljaju samo skice. Teko je izbei zakljuak da deskriptivistiko stanovite ne predstavlja tvrenje o ve postignutim rezultatima nego
da je u najboljem
sluaju program za buduu analizu koji se teko
13
moe ostvariti.
3. Postoji opte slaganje da su izgledi za potvrivanje ove
teze nejasni kada se re prevodljiv" shvati u uobiajenom smislu.
U svakom sluaju, u savremenim raspravama o tome, ova teza je
prilino oslabljena. Ta se teza ne zastupa u obliku koji smo mi pomenuli, ve u smislu da za svaki teorijski iskaz postoji klasa iskaza o
posmatranju koja je logiki ekvivalentna datom iskazu, pri emu se
ostavlja mogunost da ta klasa bude konana ili beskonana. Smisao
ovog ublaavanja, kao i znaaj njegovih posledica, bie jasan iz
jednog primera. Pretpostavimo da je izraz ..elektrina struja" teorijski termin za koji su utvrena odgovarajua pravila korespondencije.
Tada e se, opte uzev, priznati da iskaz kroz ovu icu sada tee
elektrina struja" (koji se u datom trenutku tvrdi za dati komad ice)
nije ekvivalentan po sadraju, recimo, kondicionalnom iskazu koji
se odnosi na opaanje ako bismo galvanometar na ovoj polici spojili s tom icom, kazaljka instrumenta pomerila bi se iz sadanjeg poloaja". Ekvivalencija ne vai bar iz dva razloga. Pod pretpostavkom
da se iz teorijskog iskaza uopte mogu izvoditi posledice o ponaanju
svakog galvanometra, iz ovog iskaza moe se izvesti ne samo iskaz
o ovom pojedinanom galvanometru ve neodreeno velika klasa
slinih iskaza o svim drugim instrumentima te vrste. Dakle, ako je
prvobitni iskaz o ici uopte ekvivalentan iskazima o ponaanju galvanometara, taj iskaz mora biti ekvivalentan jednoj neodreeno velikoj (moda beskonano velikoj) klasi iskaza o galvanometrima.
Drugo, prisustvo elektrine struje u ici povezano je s drugim
opaljivim pojavama koje su razliite od ponaanja galvanometara.
Kao to je dobro poznato, optike, toplotne, hemijske i druge magnetne pojave mogu se takoe uzeti kao svedonnstvo na osnovu kojeg
e se utvrditi da li u ovoj ici ima ili nema struje. Prema tome, klasa
iskaza za koju se pretpostavlja da je ekvivalentna pomenutom teorijskom iskazu mora ukljuivati u sebe i iskaze o ovim drugim poja11
Moda se najambiciozniji pckusaj dokazivanja ove teze u okviru ove fenomenalistike teorije saznanja moe nai u Rudolf Carnap. Der Logische Aufbau er
Welt, Berlin. 1928. Ali ak 1 tamo samo su skicirane neophodne definicije Izraza koji se
javljaju u prirodnim naukama. Karnap je otada napustio ne samo svoj raniji fenomenalizam ve i tezu da F.e teorijski iskazi mogu prevesti na flzlkalistiki jezik. Vidi njegov flanak ..Methodoloptcal Character of Theoretical Concepts". Minnesota Studtet in
the Phylosophv of Science, (izd. Herbert Felgi 1 Mlchael Scriven), MinneapoMs. 1936,
Vol. i. Noviji napor da se ostvari Karnapov program moe se videti u Nelson Goodman,
The Structure of Appearance, Cambridge. Mass., 1951. Detaljna kritika Raselovog pokuSaja dokazivanja ove teze sadrana je u Ernest Nagel, Sovereign Reason, Glencoe, IU.,
195*. pogl. 10.

111
vama. S druge strane, teko je utvrditi ta sve pripada ovoj pretpostavljenoj klasi, a svakako ne mogu se tano i jednom zauvek odrediti
svi njeni elementi. Mi ne moemo predvideti eksperimentalna otkria
do kojih e se doi u budunosti i koja mogu pruiti nove naine (sada
nepoznate) 2a utvrivanje da li kroz neku icu protie struja. Dakle,
iskazi o ovim jo nepoznatim ali hipotetiki relevantnim pojavama
moraju takoe biti ukljueni u klasu koja je ekvivalentna datom
teorijskom iskazu, tako da raznolikost i broj elemenata te klase moe
biti vei nego to u datom trenutku moemo odrediti. Prema tome,
pomenuto ublaavanje teze o prevodijivosti doputa mogunost ne
samo da ova pretpostavljena klasa
bude beskonana, ve i da nismo
u stanju da je blie odredimo.11
Lingvistiki je problem da li jedan beskonaan postupak odreivanja neke po pretpostavci ekvivalentne ali na drugi nain neodreene klase iskaza o opaanju treba zvati prevoenjem" jednog
teorijskog iskaza. Ovakav postupak je u svakom sluaju razliit od
onoga to se obino podrazumeva pod prevoenjem" i od onog znaenja te reci kojom je ova rasprava poela. Jer, iako je klasa iskaza
o onome to se moe opaziti, na koju se jedna nauna teorija moe
,.prevesti", po pretpostavci logiki ekvivalentna naunoj teoriji, to
ipak predstavlja klasu iji se elementi nikada u potpunosti ne mogu
odrediti, bilo u pogledu njihove raznovrsnosti, bilo u pogledu njihovog broja.
4. Ponekad se pravi razlika izmeu dve vrste teorija, koja
moe biti relevantna za ovu raspravu. Tu razliku je izgleda prvi
eksplicitno formulisao 1855. Rankin (W. J. M. Rankine), jedan od
osnivaa one kole u fizici koja je nastojala da termodinamiku razvije
kao osnovu za jedinstveni sistem prirodne nauke (nazvane nauka o
energetici"). Rankin je tvrdio da postoje dva metoda u uobliavanju
jedne teorije u fizici. Teorije izgraene pomou onoga to je on zvao
apstraktivnim" metodom formuliu odnose izmeu svojstava koja
su zajednika jednoj klasi objekata ili pojava koje se mogu ulima
opaati" i koje ne postuliraju nita hipotetiko" ili po verovatnoi.
Primeri ovakvih teorija (koje se oznaavaju kao apstraktivne",
M Ova izmena, ko]a dozvoljava prevoenje jednog teorijsko? iskaza u beskonanu klasu drugih iskaza, bila je delim'no inspirisana slinim postupkom u matematici. Zbog toga nam koristi da vidimo kako se ovaj postupak primenjuje u tom domenu. Moe se detaljno pokazati kako se iskazi o realnim brojevima mogu_ prevesti u iskaze
0 beskonanim klasama racionalnih brojeva. Na primer, realni broj ^ moe se definlsatl kao skup racionalnih brojeva x, takvih da je x'<2_, realni broj \'i kao skup racionalnih brojeva y takvih da je y*<3 a realni broj \*6 k a skup racionalnih brojeva z
takvih da je e'<6. Dalje, proizvod \l x V' deflnise se kao skup svih racionalnih brojeva w, takvih da je w = xy, gde je i racionalni broj 1
x<2, i y racionalni broj, prt
emu je y*<3. Iskaz da JeV2 x ^3 -=|'6 , koji se' odnosi na realne brojeve, moe se tada
Prevesti na jedan iskaz o beskonanim klasama racionalnih brojeva: ,.Skup svih racionalnih brojeva od kojih ]e svaki proizvod nekog racionalnog broja iji Je kvadrat manji
d 2 i nekog racionalnog broja iji je kvadrat manji od 3 identian je sa skupom svili
racionalnih brojeva iji su kvadrati manji od 6". Jasno je, meutim, da su u ovom sluaju beskonane klase u potpunosti odreene, tako da u ovom pogledu postoji upadljiva
razlika izmeu matematikog prlmera 1 predloenog prevoda teorijskih iskaza u klasu
iskaza o opaanju. Matematiki model nije adekvatan vodi u analizi teorijskih iskaza
empirijskih nauka.

112
fenomenoloke" ili maktoskopske") jesu Njutnova mehanika i
teorija gravitacije, Furijeova teorija o prenoenju toplote i klasina
termodinamika. Teorije koje su izgraene drugim ili hipotetikim"
metodom tvrde postojanje odnosa izmeu hipotetikih entiteta koji
nisu ulno dati"; njihova empirijska valjanost moe se proceniti
samo posredno, na osnovu slaganja njihovih posledica s rezultatima
posmatranja i eksperimenta. Poznati primeri takvih teorija (koje se
obino nazivaju hipotetikim", transcendentnim" i mikroskopskim") jesu molekularna teorija gasova, talasna teorija svetlosti i
razliite atomistike teorije o hemijskim interakcijama. Njutnovo
slavno pravilo ,,Hypotheses non jingo" esto je bivalo shvaeno tako
kao da je on bio naklonjen teorijama ove vrste. Rankin je priznao
heuristiku vrednost hipoietikih teorija, ali je smatrao da njihova
primena ini samo prethodni stupanj u razvoju apstraktivnih teorija.
On je verovao da apstraktivne teorije imaju jasne prednosti nad hipotetikim zbog toga to su liene pretpostavke o okultnim" komponentama fizikih pojava, zbog toga to pruaju mogunost da se postigne onaj stepen izvesnosti koji pripada opaenim injenicama" i
zbog toga to 15pruaju vee izglede da se sve grane fizike spoje u
jedan sistem".
Docnija istorija fizike nije potvrdila Rankinova tvrenja o
superiornosti apstraktivnih teorija. Zaista, impresivni uspesi atomistikih teorija materije u predvianju novih pojava i u sistematskom
objedinjavanju velikih delova fizike i hernije ubedili su mnoge istaknute naunike da se apstraktivne teorije moraju napustiti u korist
mikroskopskih, radi dubljeg" razumevanja fizikih pojava i adekvatnijih shvatanja o tome ,,kako se stvari zaista ponaaju".16 Pa ipak,
predstavnici deskriptivistikog shvatanja nauke, uopte uzev, smatraju apstraktivne teorije idealnim oblikom naune teorije pretpostavljajui pritom da teza o prevodi j i vosti vai za teorije ove vrste
a moda ak i za mikroskopske teorije.17 Zbog toga je potrebno da
ukratko ispitamo kako se ove dve vrste teorija razlikuju i ocenimo
tvrenje da teza o prevodljivosti vai bar za jednu od njih.
>' W. J. M. Bf.nkire, Outlines 01 the Science of Energetics", MlscellaneovM
Sclenttfle Papers, London. 1881, str, 209228, prvi put objavljeno u Proceedings of the
PhitOsophical Society of Glasgoiv. Vol. 3. No. 6.
' Vidi Georg Joos. Theoretical Physics, New York, 1934, str. 457 i Enrico Fermi, Thenno(iynamtcs. New York, 1937. str. X, Zbog vrlo informativnog prikaza veoma
zanimljivog materijala Koji potkrepljuje ovo tvrenje vidi Emlle M. Mevrson, lentttu
and Reality, 1930.
17
Na prlmer, Ernst Mah je ovo gledite vrlo ekspk'citno izloio u svojoj
Hlstory and Root oj the Prlnclple of the Conservation of Energy (Chicago, 1911, prvi put
objavljeno na nemni-koni 1872.): ,.1J prouavanju prirode moramo se baviti samo znanjem o vezama izmeu pojava. Ono Sto sebi predstavljamo iza tih pojava postoji samo
u naem razumu i ima za nas samo vrednost memoria techntca ili formule iji oblik,
zbog toga Sto Je proizvoljan i irelevantan, varira vrlo lako u zavisnosti Od na'ie kulture" (str. 49). Vidi da je str 54 i 55, kao i isktiz: ,,Krajnji elementi koji nisu dati u razumu" (tj. ..najprostije injenice na koje svodimo sloenije"), na Kojima se zasniva m u k a ,
moraju biti injenice ili, ako su to hipoteze, mora postojati mogunost da postanu cinjsnice. Ako su hipoteze tako izabrane da se njihov predmet (Gegenstand) nikada ne moe
pojaviti u ulima, pa se zato nikada, ne mogu proverlti, kao u sluaju mehanike teorije
molekula, istraiva je uinio vie nego to Je od njega zahtevala nauka, iji su cilj
injenice i sasvim je ravo to Sto je uinio vise nego Sto treba . . . U jednoj potpunoj
teoriji svakom detalju pojave mora odgovarali detalj hipoteze i sva pravila za ove hipotetlke objekte moraju se takove neposredno preneti na pojavu. Ali tada su molekuli
samo bezvredne predstave" (str. 57).

113
Nesumnjivo je da prima jacie postoji razlika izmeu ove dve
vrste teorija. Na primer, apstraktivna teorija kao to su Njutnova
mehanika i teorija gravitacije (kada se tvrdi samo za makroskopske
objekte) izgleda da ne postulira skrivene" hipotetike mehanizme,
kao to to oigledno ini molekularna teorija toplote, i izgleda da je
blia" injenicama posmatranja i eksperimenta nego to je to molekularna teorija. Meutim, bilo bi pogreno zakljuiti da Njutnova
teorija nije teorija" u smislu u kome smo o tome raspravljali u prethodnom poglavlju i da, u stvari, predstavlja skup eksperimentalnih
zakona. Osnovni pojmovi Njutnove mehanike nisu eksperimentalni,
iako su izgraeni na osnovu eksperimentalnih pojmova i takvim pojmovima i odgovaraju; oni su samo implicitno definisani postulatima
njegove teorije. To je oigledno kada je re o pojmovima apsolutnog
prostora i apsolutnog vremena koji predstavljaju osnovu Njutnove
formulacije te teorije i koji se otro razlikuju od eksperimentalnih
pojmova relativnog prostora i relativnog vremena. Isto to vai i za
druge termine koji se upotrebljavaju u Njutnovoj teoriji, kao to su
..materijalna taka", trenutna brzina", trenutno ubrzanje" i sila".
Na primer, kada se izraz trenutna brzina jedne materijalne take"
shvati strogo dosledno, on se odnosi na granicu jednog beskonanog
niza kolinika, tako da se trenutna brzina jedne materijalne take ne
moe odrediti oiglednim eksperimentalnim sredstvima.18 Ovo se isto
moe tvrditi kada se izvri analiza i drugih uobiajenih primera
apstraktivnih teorija kao to je Furijeova teorija o irenju toplote ili
klasina termodinamika. Dakle, apstraktivne teorije imaju iste one
odlike koje ih zajedno s hipotetikim teorijama razlikuju od eksperimentalnih zakona.
Razlika izmeu apstraktivnih i hipotetikih teorija je, izgleda,
u neemu drugome.19 Bilo da se jedna hipotetika teorija interpretira
pomou nekog vizuelnog predstavljivog modela ili ne, nisu svi njeni
osnovni termini povezani pravilima korespondencije s eksperimentalnim pojmovima. S druge strane, svaki postulaciono definisani termin
jedne apstraktivne teorije izgleda da je povezan takvim pravilima
s nekim eksperimentalnim pojmom. Tako, na primer, Furijeova teorija prenoenja toplote formulisana je parcijalnom diferencijalnom
jednainom koja u matematikoj notaciji sadri sledee izraze: ..koordinate proizvoljne take u beskonano dugom provodniku", vreme",
.-temperatura u nekoj taki", gustina u nekoj taki", .,provodljivost
toplote" i specifina toplota".20 Svaki od ovih teorijskih termina
odgovara jednom eksperimentalnom pojmu. Slino tome, Njutnova
11

poglavlju.

Detaljniji

prikaz

osnovnih

pojmova

mehanike

moe se nai u sledeem

Ova razlika Je nagoveStena pretposlednjom reenicom iz citata koji smo

uzeli od Maha u napomeni 58. Nju je nezavisno od Maha razradio Norman R. Campbell u
BVO]O] Pht/sics, tfie Elements, pogl. fi. kao i u svojoj knjizi What is Science? London,
1921. pogl. 5 I 7. Slina analiza, ali izvedena na osnovu drukije filosofije. moe se nai
u
Henry Margenal. The Nature of Physical Reallty, New York. 1950. pogl. 5.
" Jednaina glasi:
( Sd\ , /e*0 , e*fl , e*fl"l

{ er)

U* 1 ey* eW

Sde je P sutina, c specifina toplota, 6 temperatura, ( vreme, A provodljivost toplote

aok su i , y l z koordinate take.
8 Struktura nauke

114
teorija gravitacije koristi pojmove mase, rastojanja, vremena i trenutnog ubrzanja od kojih je svaki povezan s nekom veliinom koja
se moe eksperimentalno odrediti.
Ova osobina daje apstraktivnim teorijama privid prostih
eksperimentalnih zakona i omoguuje relativno lako nalaenje vizuelno predstavljivog modela. Stavie, u prolosti su apstraktivne
teorije izgraivane, opte uzev, po strogoj analogiji s eksperimentalnim zakonima koji su prethodno bili utvreni u ogranienim podrujima istraivanja. Na primer, eksperimentalno prouavanje irenja
toplote prethodilo je Furijeovoj analitikoj teoriji toplote; eksperimentalni pojmovi i zakoni, koji su prvo bili razvijeni, sugerisali su
teorijske pojmove i matematiki oblik ove teorije. Slina istorijska
povezanost postoji izmeu drugih apstraktivnih teorija (kao to je
Njutnova mehanika ili Maksvelova teorija elektromagnetskog polja)
i rezultata prethodnih eksperimentalnih istraivanja. Pa ipak, uprkos
velikih analogija izmeu apstraktivnih teorija i eksperimentalnih
zakona, ove analogije ne potvruju tvrenje da su apstraktivne teorije
prosto eksperimentalni zakoni, i to iz razloga koje smo ve izloili.21
Dakle, apstraktivne i hipotetike teorije pripadaju istoj grupi
ukoliko je re o njihovoj prevodljivosti na jezik opaanja. U svakom
sluaju, jo niko nije uspeo da pokae kako se bilo koja od ovih
teorija moe bar u principu prevesti na jezik opaanja; teza o prevodljivosti ostala je za obe vrste teorija u velikoj meri sporna za
ralanjavanje teorijskih iskaza, a ne opis neega to je ve utvreno
za neku postojeu teoriju. Odavde proizlazi, na osnovu shvatanja o
gnoseolokom statusu teorija koji smo upravo razmotrili, da se istinitost i lanost ne mogu izricati u pravom smislu o bilo kojoj savremenoj teoriji fizike bar dok se ne utvrdi hipotetika prevodljivost
takvih teorija na jezik opaanja. Dakle, gledite o kome je raspravljano svodi se na ono drugo shvatanje koje smo ranije pomenuli i
prema kome se, u najboljem sluaju, teorije mogu smatrati instrumentima istraivanja, a ne iskazima o ijoj se istinitosti ili lanosti
mogu postavljati smislena pitanja.
III. Instrumentalisticko shvatanje teorije
Gledite koje emo, kratkoe radi, nazivati instrumentalistikim"
shvatanjem
statusa naune teorije imalo je razliite formulacije.22 Meutim, iako postoje vane razlike izmeu nekih formulacija,
Otra kritika tvrenja da apstraktivne teorije ne uvode nikakve ..hipotetike" ili verovatne pretpostavke, kao i odbrana gledita da se apstraktivne i hipotetike
teorije u sutini ne razllKuJu kao feortje mogu se nai u esejima Ludviga Bolcmana:
LUdvvig Boltzmann: ,.Ein Wort der Mathcmatik an die Energetik" i Uetier dio Unentberitchkcit der Atomistik in der Naturwissenschaft", oba iz njegovih Populre Schriften.
Leipzig, 1905.
*-' Vidt C. S. Peirce. Co'lecU Popers, CambridRe. Mass., 1932, Vol. 2. str. 354;
1933, Vol. 3, str. 1046; 1934; Vol. 5, str. 22628; Frank P. Ramsev, The foun.ations of
Mathematics, New York. 1931. str. 194 ff.. 23755; Moritz Schlick, Gesammelte Aufsdtzi,
Wlen. 1938, str. 67U; John Dewey. The Quest for Certalnty, New Yorit. 1929. pogl. 8;
W. H. Wntson, On Vnderstnnding PHysiCS. London, 1938. pogl. 8; Gilbert Ryle. The Concept of Mtn, Ncw York, 1949. str. 12025; Stephen Toulmin, The Phtlosop?ty of Science,
London, 1953, pogl. 3 1 4.

115
nee biti potrebno da o svakoj od tih formulacija raspravljamo posebno. U svakom sluaju, zasluge ovog stanovita ne treba pripisivati
iskljuivo nekoj posebnoj formulaciji. Snaga tog stanovita proizlazi
iz injenice da ono ukazuje na stvarnu funkciju jedne teorije u naunom istraivanju, kao i iz injenice da ovo stanovite zaobilazi
izvestan broj tekoa na koje nailaze alternativna gledita.
Sredinje tvrenje instrumentalistikog shvatanja jeste da
jedna teorija nije ni skraeni opis, niti uopteni iskaz o odnosima
izmeu opaljivih podataka. Naprotiv, prema ovom shvatanju, teorija
je pravilo ili princip ralanjavanja i simbolikog predstavljanja izvesnih injenica grubog iskustva, a istovremeno i instrumenat u
tehnici izvoenja nekih iskaza o onome to se moe opaati iz drugih
takvih iskaza. Na primer, teorija da gas predstavlja sistem molekula
koji se brzo kreu nije opis neega to je bilo opaeno ili to se
moe opaziti. Teorija predstavlja pravilo koje odreuje nain simbolikog predstavljanja, u izvesne svrhe, injenica kao to su opaljivi
pritisak i temperatura nekog gasa; teorija pokazuje, izmeu ostalog,
kako moemo izraunati koliinu toplote koja je potrebna da bi se
temperatura gasa povisila za odreeni broj stepeni (tj. kako moemo
izraunati specifinu toplotu gasa) kada su nam dati izvesni empirijski podaci o tom gasu i kada su ti podaci ukljueni u simboliki
opis. Na taj nain, molekularna teorija gasova (prema nekim predstavnicima instrumentalistikog shvatanja) niti logiki povlai za sobom, niti logiki proizlazi iz nekih iskaza o injenicama opaanja.
Raison d'etre ove teorije jeste da poslui kao pravilo ili vodi u logikom prelaenju od jednog skupa eksperimentalnih podataka do
drugog. Uopte, jedna teorija funkcionie kao rukovodei princip"
ili pravilo zakljuivanja" u skladu s kojima se izvode zakljuci o
opaljivim injenicama na osnovu datih injenikih premisa, a ne kao
premisa iz koje se takvi zakljuci mogu dobiti.
Ova tvrdnja ima nekoliko neposrednih posledica.
1. Shvatanje da je teorija podesna skraenica" za neku klasu
iskaza o neemu to se moe opaati (bilo da je ta klasa konana ili
beskonana) i srodno tvrenje da jedna teorija mora biti prevodljiva
na jezik opaanja predstavljaju irelevantne i pogrene pristupe u
razumevanju uloge teorija. Vrednost jedne teorije u izvoenju istraivanja ne bi se poveala ako bi se sluajno moglo pokazati da je
ona logiki ekvivalentna nekoj klasi iskaza o neemu to se moe
opaati. Nemogunost da se takva ekvivalencija ustanovi za bilo koju
teoriju u fizici ne umanjuje njihov znaaj kao instrumenata za analiziranje injenica iskustva sa ciljem da se rese konkretni eksperimentalni problemi i da se sistematski povezu eksperimentalni zakoni.
Stavie, s instrumentalistikog gledita nema smisla pitati da li jedna
teorija ima viak znaenja" i na ta se ona stvarno odnosi", pored
n
Jenog znaenja i njene referenci je koje otkrivamo u njenoj ulozi
organizatora istraivanja. Takva pitanja, u stvari, preutno pretpostavljaju neku izmenjenu verziju teze o prevodijivosti, prema kojoj

116
jedna teorija, iako po svom znaenju nije ekvivalentna nekoj klasi
iskaza o opaljivim injenicama, ipak se mora smatrati ekvivalentnom
nekoj drugoj klasi injenikih iskaza koja se razlikuje od same teorije. Na taj nain, ova pitanja izazivaju traenje odgovora na pogrenom mestu, a ne u okviru stvarnog konteksta istraivanja gde
jedna teorija ostvaruje svoje funkcije; ovakva pitanja trae da se na
njih odgovori na osnovu predrasuda o tome kakav smisao treba pripisati teorijama.
Moda e jedan primer uiniti jasnijim instrumentalistiko
stanovite o ovom pitanju. eki je svesno napravljeno orue pomou kojeg se razliiti materijali" mogu uobliiti tako da predstavljaju kutije, nametaj ili zgrade. Nain na koji se eki moe upotrebiti ne moe se jednom zauvek odrediti, tako da se proizvodi koji
nastaju njegovom upotrebom poveavaju i po broju i po vrsti. U
svakom sluaju, smatrali bismo besmislicom kada bi neko rekao da
je eki u izvesnom uobiajenom smislu ekvivalentan" onim stvarima koje su proizvedene ili se mogu proizvesti uz upotrebu ekia.
Mi bismo isto tako smatrali udnim pitanja o tome da li eki adekvatno predstavlja" proizvode koji su pomou njega proizvedeni,
ili o tome da li pored ovih proizvoda eki oznaava jo neki" skup
stvari koje bi se mogle proizvesti ekiem. Prema instrumentalistikom shvatanju teorija, jedna teorija je u mnogom pogledu kao
eki ili neko drugo fiziko orue, iako ova analogija ne postoji u
svakom pogledu. Teorije su intelektualna, a ne fizika orua. Teorije
su pojmovni okviri svesno konstruisani da bi se efektivno usmerilo
eksperimentalno istraivanje i da bi se pokazalo postojanje veza
izmeu opazljivih injenica koje bi inae izgledale nepovezane.
Zbog toga nema smisla ak ni pokuaj da se jedna teorija
prevede na neku odreenu klasu iskaza o neemu to se moe opaati. Kao i funkcija fizikog orua, funkcija jedne teorije sastoji se
u organizovanju sirovih podataka", a ne u saetom izlaganju ili
udvostruavanju takvih podataka. Prema ovom gleditu, kao i drugi
instrumenti, teorije imaju injeniku referenciju" naime, odnose
se na injenice radi ijeg objanjenja su i bile konstruisane i u kome
igraju efektivnu ulogu. Stavie, ako jedna teorija ima viak znaenja", pored znaenja koja joj se pripisuju prilikom faktike upotrebe, ona ima takvo znaenje u jednom od sledea dva smisla: ili u
smislu da postoji neki poznati model pomou kojeg se ona interpretira, ili u jednom jo bogatijem smislu, naime, da kao i drugi instrumenti ona moe biti primenjena na nove naine koji jo nisu poznati,
iako se mogu samo neodreeno predstaviti u mati. Na primer, savremena kvantna teorija dovodi u sistematsku vezu veliki skup fizikih
i hemijskih pojava. Meutim, izgleda da fiziari ne veruju kako se
primena ove teorije iscrpljuje primenom na ove pojave i da ona ne
moe posluiti kao rukovodei princip u analizi i organizovanju jo
neispitanih injenica. Naprotiv, fiziari proiruju primenu ove teorije na osnovu manje ili vie neodreenih nagovetaja koje im prua

117
sama ta teorija: sasvim nezavisno od razliitih modela koji se upotrebljavaju u interpretiranju formalnog aparata kvantne mehanike,
ovi nagovetaji predstavljaju operativni viak znaenja" te teorije.
2. Sasvim je obino, ako ne i normalno, da jedna teorija bude
formulisana pomou idealnih pojmova, kao to su geometrijski pojmovi prave i kruga, ili specifiniji pojmovi fizike, kao to su trenutna
brzina, savreni vakuum, beskonano sporo irenje, savrena elastinost i drugi. Iako ovakvi idealni" ili granini" pojmovi mogu biti
nagoveteni empirijskim injenicama, najvei deo ovih pojmova ne
opisuje nita to se moe eksperimentalno opaati. Zaista, za neke
pojmove ove vrste izgleda sasvim nemogue da oni, doslovno shvaeno, mogu biti upotrebljeni u opisivanju neeg postojeeg. Na primer, jednom fizikom telu moemo pripisivati brzinu samo ako se
to telo kree u konanom prostoru i konanom vremenskom intervalu, a ne ako se kree u prostornom i vremenskom intervalu koji se
beskonano smanjuju. Meutim, trenutna brzina je definisana kao
granica kolinika rastojanja i vremena kada vremenski interval tei
nuli. Prema tome, teko je prihvatiti kako numerika vrednost ove
granice moe biti mera neke stvarne brzine.
Pa ipak, postoji racionalan razlog za upotrebu ovakvih graninih pojmova u izgraivanju jedne teorije. Pomou ovakvih pojmova jedna teorija moe dobiti relativno prost oblik u svakom
sluaju dovoljno prost da bi se na nju primenili metodi matematike
analize. Razume se, mere jednostavni su neodreene, one delimino
zavise od intelektualne mode i opte misaone klime i menjaju se
s napretkom matematike tehnike. Ali, u svakom sluaju, razmatranja o jednostavnosti nesumnjivo su prisutna u izgraivanju teorija. Uprkos injenici da se u jednoj teoriji mogu upotrebljavati pojmovi koji suvie pojednostavljuju stvari, takva teorija e se ipak
vie ceniti od druge teorije koja upotrebljava realistinije" pojmove,
ukoliko prva odgovara ciljevima datog istraivanja i ukoliko se s
njom moe baratati lake nego s drugom teorijom.
S druge strane, prisustvo graninih pojmova u formulaciji
jedne teorije predstavlja tekou za gledite da se teoriji moe pripisivati sa smislom istinitost ili lanost. Za jedan injeniki iskaz
obino se kae da je istinit ako izraava neki odreeni odnos ili izmeu postojeih stvari i dogaaja (u najirem smislu reci postoji"), ili
izmeu svojstava postojeih stvari i dogaaja. Meutim, ako jedna
teorija izraava odnose izmeu svojstava koja se ne odnose (ili se
ne mogu) odnositi na postojee stvari, onda nije jasno u kojem smislu
se za ovu teoriju moe rei da je injeniki istinita ili lana.
Na sline tekoe ovo gledite nailazi zbog okolnosti da jedna
teorija, uopte uzev, sadri termine za koje nisu data pravila korespondencije, bez obzira da li za ovu teoriju postoji interpretacija na
osnovu nekog modela. Shodno tome, nijedan eksperimentalni pojam
nije povezan s takvim terminima, tako da oni, u stvari, predstavljaju

118
promenljive. Meutim, iako se takvi termini javljaju u izrazima koji
imaju gramatiki oblik iskaza, mnogi takvi izrazi nisu, u stvari,
iskazi ve samo iskazne forme. Razmotrimo, na primer, izraz Za
svako x ako je a: ivotinja i x je P, onda je x kimenjak". Ovaj izraz
ima gramatiki oblik jednog iskaza, ali poto sadri predikatsku promenljivu ,,P" ije vrednosti nisu odreene, taj izraz predstavlja
iskaznu formu a ne iskaz, pa se za njega ne moe rei da je istinit
ili laan. Iskazna forma daje iskaz ako se, na primer, odreeni predikat sisar"23 stavi umesto (ili se odredi kao vrednost) predikatske
promenljive. Ova injenica moe se ilustrovati primerima iz postojeih teorija fizike. Mi smo ve primetili da u molekularnoj teoriji
gasova ne postoji pravilo korespondencije za izraz brzina pojedinanog molekula", iako takvo pravilo postoji za izraz prosena vrednost brzina svih molekula". Slino tome, izraz ty(x, t) koristi se u
Sredingerovoj (Schrodinger) jednaini u kvantnoj mehanici da bi se
opisalo stanje jednog elektrona. U stvari, postoji pravilo korespondencije za izraz i\'(x, t) "ip*(x, t) (gde je ip* kompleksni konjugat od ij*),
ali takvo pravilo ne postoji za \\>{x, t). Dakle, na prvi pogled, teorije
koje sadre takve termine predstavljaju iskazne forme i za njih se
ne moe rei da su ili istinite ili lane.
Na ovakve i sline tekoe ne nailazi instrumentalistiko
shvatanje teorija, jer prema ovom shvatanju, nema smisla pitati da
li su teorije istinite ili lane, ve da li predstavljaju efektivne naine
opisivanja eksperimentalnih pojava i naine izvoenja zakljuaka na
osnovu opisa tih pojava. injenica da teorije sadre izraze koji ne
opisuju niti oznaavaju nita u stvarnom iskustvu ili izraze koji nisu
povezani s eksperimentalnim pojmovima zaista se uzima kao potvrda
miljenja da se teorije moraju shvatiti na osnovu svoje posrednike,
instrumentalne funkcije u istraivanju, a ne na osnovu toga to bi
bile adekvatni i objektivni opisi nekih injenica. Prema ovom gleditu, na primer, nedostatak molekularne teorije gasova nije u tome
to ona upotrebljava granine pojmove kao to su pojmovi materijalne take, trenutne brzine ili savrene elastinosti. Zadatak ove
teorije nije da prui verni opis onoga to se deava u nekom gasu,
ve metod analize i simbolikog predstavljanja izvesnih svojstava
gasa, tako da kada u nekoj konkretnoj eksperimentalnoj situaciji
postoji informacija o nekim od ovih svojstava, onda teorija omoguuje da doemo do informacije o drugim svojstvima s potrebnim stepenom preciznosti.
Isto tako, za instrumentalistiko gledite izvor tekoa ne
predstavlja injenica to u istraivanjima toplotnih svojstava nekog
gasa mi upotrebljavamo teoriju na osnovu koje taj gas shvatamo
kao skup diskretnih estica, a kada prouavamo zvune pojave u
gasovima, onda koristimo teoriju koja gas predstavlja u vidu jedno11
Drugi nnCin da se dobije iskaz iz iskazne forme Jeste kvantifikovanje"
predikatske promenljive, ime s dobija, na primer, iskaz Postoji svojstvo P tako da
za svako x ako je x ivotinja i x Je P, onda je x kimenjak".

119
like sredine. Kada se ove dve teorije shvate kao iskazi koji su ili
istiniti ili lani, one su oigledno nespojive. Ali kada se ove teorije
shvate kao metodi ili rukovodei principi u zakljuivanju, onda su
te teorije prosto razliiti iako komplementarni instrumenti od kojih
svaki predstavlja efektivno intelektualno orue u bavljenju posebnom vrstom pitanja. U svakom sluaju, fiziari ne pokazuju veliku
grizu sa vesti kada upotrebljavaju jednu teoriju da bi resili jednu
vrstu problema i oigledno drukiju teoriju da bi se bavili drugim
pitanjima. Kada se bave pitanjima difrakcije i polarizacije, fiziari
primenjuju talasnu teoriju svetlosti, na osnovu koje se optike pojave
predstavljaju kao periodino talasno kretanje, ali kada se bave problemima odbijanja i prelamanja svetlosti, oni primenjuju relativno
prostiju teoriju geometrijske optike, prema kojoj se svetlost kree
pravolinijski. Njihova razmatranja zasnovana su na teoriji relativnosti kada primenjuju kvantnu mehaniku u analizi fine strukture
linije spektra; njihova razmatranja nisu zasnovana na teoriji relativnosti kada kvantnu teoriju koriste u analizi hemijskih veza. Moemo
navesti mnogo ovakvih primera; ako nita drugo, oni bar pokazuju
da doslovna istinitost teorija nije osnovni cilj kada se teorije primenjuju u eksperimentalnom istraivanju.
Meutim, odavde ne proizlazi da su teorije prema instrumentalistikom shvatanju samo fikcije", izuzev u sasvim bezazlenom smislu da teorije predstavljaju ljudske tvorevine. U pogrdnom
smislu ove reci, kazati da je jedna teorija fikcija, znai tvrditi da
teorija ne odgovara injenicama, a ovo, opet, ne predstavlja tvrdnju
koja je spojiva s instrumentalistikim shvatanjem da se istinitost i
lanost ne mogu pripisivati teorijama. Zaista se moe tvrditi, u skladu s ovim stanovitem, da mnogi modeli pomou kojih se teorije
interpretiraju zaista predstavljaju fikcije. (U nekim sluajevima oni
se ak eksplicitno uvode kao fikcije, kao to je to bio sluaj s Kelvinovim mehanikim modelima etera). Tvrditi ovo znai samo rei
ili da prosto nema empirijskog svedoanstva koje potvruje pretpostavku o fizikom postojanju ovih modela, ili da je to raspoloivo
svedoanstvo negativno. S druge strane, sasvim je u skladu s instrumentalistikim shvatanjem priznanje da su neke teorije superiornije
od drugih bilo zato to slue kao efektivni rukovodei princip u
mnogo irem podruju istraivanja nego to je to sluaj s drugim
teorijama, bilo zato to jedna teorija prua metod analize i predstavljanja injenica koji omoguuje preciznije i bogatije zakljuivanje
nego to je to sluaj s drugim teorijama. Meutim, jedna teorija je
efektivno orue u istraivanju samo ako su stvari i dogaaji zaista
tako povezani da su nam zakljuci koje nam teorija omoguuje da
izvedemo iz datih eksperimentalnih 'podataka u saglasnosti s drugim
opaenim injenicama. Kao i kada je re o drugim instrumentima,
efektivnost jedne teorije kao instrumenta ili njena superiornost nad
drugim teorijama zavisi od objektivnih odlika predmeta istraivanja,
a ne od linih udi i naklonosti.

120
3. Instrumentalistiko shvatanje teorija objanjava se i potvruje u izvesnoj meri jednim zanimljivim teoremom
formalne logike koji je poznat kao Gregov teorem (Craig).-4 Mi emo objasniti
ovaj teorem, ali emo izostaviti tehnike tekoe i finese. Neka L
bude neki jezik", kao to je jezik fizike, koji ne sadri samo uobiail
jene izraze formalne logike (npr. ,.ako onda", ne", za svako x )
ve i neku klasu O izraza koji oznaavaju stvari i svojstva za koja u
izvesnom smislu moemo rei da su opaljiva" (npr. bakarna ica",
zeleno" i due od"), kao i klasu izraza T koji se smatraju teorijskim" terminima (npr. elc-ktron" ili svetlosni talas"). Svaki ne-logiki izraz iz L pripada samo jednoj klasi O ili T. Dalje, pretpostavlja se da je L formalni sistem", tako da zadovoljava izvestan broj
uslova koje ne zadovoljava stvarni jezik fizike. Prvo, renik iz L
je potpuno odreen i postoje eksplicitna pravila o graenju iskaza
od rei iz tog renika. Jedan iskaz iji su svi sastavni ne-logicki
izrazi iz klase O zvaemo iskazom opaanja"; iskaz koji sadri bar
jedan izraz iz T zvaemo teorijskim" iskazom. Drugo, dopustivi zakljuci u L odreeni su fiksiranim skupom R pravila logikog zakljuivanja. Tree, L je aksiomatizovano na nain koji je poznat iz
geometrije.
O ovoj aksiomatizaciji treba jo neto rei. Neka je W klasa
svih iskaza iz L koji su stvarno istiniti, bez obzira da U su istiniti
zato to su logiki nuni ili zato to tacno izraavaju neku injenicu;
neka je Wo skup iskaza opaanja iz W koji sigurno nisu logiki istiniti, i neka W-p slian skup teorijskih iskaza iz W. Aksiomi A iz L
predstavljae, u optem sluaju, neku pravu podklasu iz W, tako da
postoje iskazi u W koji nisu logiki ekvivalentni nekim aksiomima
iz A. Stavie, sada je ve oigledno da ukoliko L predstavlja priblino
vernu iako idealizovanu sliku stvarnog jezika fizike, aksiomi e sadravati i teorijske iskaze i iskaze opaanja. Neki iskazi opaanja
bie ukljueni u skup aksioma zato to se ne mogu svi iskazi opaanja
izvesti samo iz teorijskih iskaza. S druge strane, meu aksiomima e
se nalaziti i teorijski iskazi zato to se mnogi iskazi opaanja ne mogu
tvrditi kao istiniti na osnovu neposrednih eksperimentalnih podataka
(npr. iskazi opaanja o prolim dogaajima) i zato to se takvi iskazi
ne mogu logiki izvesti iz drugih istinitih iskaza opaanja ako nemamo i neku teoriju. U svakom sluaju, aksiomi A, zajedno sa svim
iskazima koji su iz njih izvodljivi u skladu s pravilima zakljuivanja
R, sainjavae klasu W istinitih iskaza u L. Meutim, poto, prema
pretpostavci, samo iskazi iz Wrt izraavaju opaljive injenice, dogovorimo se da klasa iskaza Wo koja moe biti konana ili beskonana odreuje empirijski sadraj" jezika L. Dakle, pri ostalim
jednakim uslovima, nijedan injeniki podatak o osnovnom predmetu
istraivanja, recimo fizike, ne moe predstavljati osnovu za opredeljivanje izmeu dva jezika koji imaju isti empirijski sadraj.
" Wtlllam Craig, On Axiomatization withln a Svstem". Journal of SyTnf>o!fe
Logic, Vol. 18, (1953), str. 3032 i u manje tehnikom obliku ..Replacement of Auxiliary
Expressions", Ptiilosophical Revieto. Vol. 65 (1956), str. 3855.

121
Prirodno je, dakle, pitanje da li se posle svega ovog moe
konstruisati jedan jezik koji bi imao isti empirijski sadraj kao L,
ali koji ne bi sadrao teorijske iskaze. Mi smo ovo pitanje ve razmatrali u vezi s tezom da su teorije prevodljive na iskaze opaanja i
zakljuili smo da ova teza nije potvrena. Meutim, time nije iskljuena mogunost da postoji neki drugi nain da se resimo teorija, a da
pri tome ne umanjimo empirijski sadraj jednog jezika.
Kregov teorem je ba u ovom pogledu relevantan. Kregov
pristup razliit je od pristupa koji su izabrali predstavnici stanovita
0 prevodijivosti. On ne predlae da se teorije prevedu na iskaze opaanja, ve da se, u stvari, jedan formalni jeziki sistem koji sadri
teorijske izraze zameni drugim formalnim sistemom koji nema teorijske termine, ali jo uvek ima isti empirijski sadraj kao i prvobitni sistem. Tanije, Kreg pokazuje kako se konstruie formalni
jezik L*: ne-logiki izrazi iz L* jesu termini opaanja O iz L; pravila
zakljuivanja R* iz L* ista su kao R (izuzev nebitnih izmena); jedini
ne-logiki istiniti iskazi koji su ukljueni u aksiome A* iz L* jesu
iskazi opaanja koji su specifikovani jednim efektivnim postupkom
(isuvie sloenim da bismo ga ovde opisali) koji se primenjuje na
istinite iskaze opaanja W iz L. Tada se moe dokazati da je proizvoljni iskaz opaanja S teorem u L ako i samo ako je S teorem u L*,
tako da je empirijski sadraj jezika L* isti kao i u L. Dakle, svaka
sistematizacija iskaza opaanja koja je postignuta u L pomou teorija rnoe se oigledno postii u L* bez teorija. Sa stanovita formalne
logike izgleda, dakle, da teorije nisu bitni instrumenti u strukturi fizike.
Meutim, Kregov rezultat ne opravdava takav zakljuak,
kako je on sam pokazao. Sasvim nezavisno od injenice da jezik fizike
ne predstavlja formalni sistem i da je neverovatno da e on to ikada
postati, zbog toga to se ne moe predvideti kako e se taj jezik menjati, dve odlike Kregovog metoda u konstruisanju jezika L* ozbiljno
umanjuju znaaj njegovog teorema za nauno istraivanje. Prvo,
iako njegov metod pokazuje kako se aksiomi A* iz L* mogu efektivno
odrediti, taj metod ne jami da e broj aksioma biti konaan (izuzev
ako je klasa Wo iskaza opaanja iz L konana). Isto tako, taj metod
ne jami ako je A* ili beskonano ili ako sadri konaan ali vrlo veliki broj aksioma, da e se moi ovi aksiomi tako odrediti da neko
psiholoki bude u stanju da ih uspeno primenjuje u deduktivnom
zakljuivanju. Treba podsetiti da uobiajene aksiomatizacije u razliitim oblastima ne samo da sadre konaan broj aksioma ve i relativno mali broj aksioma. Kad bi broj uobiajenih aksioma bio ak
1 umereno veliki (na primer, kada bi bilo potrebno milion aksioma
za geometriju ravni, za ljude bi bilo nemogue da ih sve dre u svesti,
a sporno je da li bi se mogli dedukovati znaajniji teoremi. 25 Dakle,
* Znaaj ove okolnosti ne umanjuje injenica da su konstruisani razni formalni sistemi sa beskonano mnogo aksioma, ovi sistemi koriste ono to se zove
..sheme aksioma", od kojih svaka opisuje odreeni oblih aksioma, koji moe biti otclotvoren u beskonanom bro}u specifinih iskaza. Meutim, iako je broj aksioma u takvim
sistemima beskonaan, broj shema aksioma je konaan i sasvim mali.

122

aksiomi za L koji odreuje Kregov metod, mogu biti toliko nepodesni

da se ne mogu upotrebiti ni u kakve efektivne logike svrhe.
Drugo, po Kregovom metodu, za svaki iskaz S u Wn postoji
jedan aksiom u L* koji je logiki ekvivalentan iskazu S. Na primer,
ako je S istiniti iskaz opaanja iz L, onda je konjunkcija 8 i 8 i . . . i
5, (u kojoj se S ponavlja izvestan broj puta koji se moe izraunati)
aksiom u L*. Ukratko, svi istiniti iskazi u L* bie, u stvari, aksiomi
u L*. Ova osobina Kregovog metoda dovoljna je da taj metod sasvim
obezvredi u naunom istraivanju. Takav skup aksioma L* ne prua
uproenu formulaciju empirijskog sadraja iz L*, a, u stvari, ga
samo ponovo formulie, tako da aksiomi ne pruaju nikakvu prednost
veu od one koju bi pruala lista svih istinitih iskaza opaanja. 3tavie, da bismo odredili aksiome za L*, morali bismo unapred znati
svaku posledicu koja se iz njih moe izvesti, sve istinite iskaze u L *
drugim recima, Kregov metod pokazuje kako se moe konstruisati
jezik L* samo poto je obavljeno svako mogue istraivanje u podruju na koje se L* odnosi. Znaaj ove injenice za instrumentaHstiko shvatanje teorija je oigledan. Ova rasprava skree panju
na injenicu da su naune teorije znaajne, pre svega, ne zato to
mogu biti istinite, ve zato to mogu posluiti kao vodii u istraivaju, formulisanju i organizovanju opaljivih injenica ak i pre
nego to su svi iskazi opaanja utvreni kao istiniti (ili verovatno
istiniti). Zakljuak koji se moe izvesti iz Kregovog teorema, bez
obzira da li ima smisla rei da su teorije istinite ili lane, pokazuje
da to ni u kom sluaju nije jedino relevantno pitanje u odreivanju
mesta teorija u nauci.
4. Vreme je da ukaemo na neke ogranienosti instrumentalistikog stanovita. Predstavnici ovog shvatanja izgleda da esto
veruju da poto je jednom utvrena instrumentalna uloga teorija,
samim tim teorije ne mogu biti oznaene kao istinite" ili lane".
Meutim, ne postoji nuna protivrenost izmeu tvrenja da je jedna
teorija istinita i tvrenja da ta teorija ima vane funkcije u istraivanju. Malo ko e poricati da iskazi kao to je Rastojanje izmeu
Njujorka i Vaingtona je priblino 225 milja" mogu biti istiniti, a
da jo uvek igraju vanu ulogu u naim planovima- Naravno, veina
zdravorazumskih iskaza koji se sa smislom mogu tvrditi kao istiniti
ili lani mogu se takoe prouavati u pogledu njihove upotrebe.
Ukratko, ne sledi da se teorije ne mogu smatrati iskazima u pravom
smislu" i da se ne moe ispitivati njihova istinitost ili lanost samo
zato to teorije imaju izuzetne funkcije u istraivanju.
tavie, oni koji teorije smatraju rukovodeim principima,
pravilima na osnovu kojih se mogu izvoditi zakljuci, a ne premisama iz kojih se zakljuci izvode, esto previaju injenicu da ova
razlika zavisi od konteksta. Danas je svima poznato da se u jednom
zakljuku kao to je onaj u kome iz premisa Svi ljudi su smrtni"
i Vojvoda od Velingtona je ovek" sledi Vojvoda od Velingtona je
smrtan", preutno pretpostavlja logiko pravilo zakljuivanja (ili

123
rukovodei princip) koji je poznat kao princip silogizma (jedan iskaz
oblika x je P" moe se izvesti iz dva iskaza oblika Svi S su P" i
,,x je -S"). Taj rukovodei princip nije premisa u zakljuivanju, i zakljuak se ne izvodi iz njega, ve u skladu s njim. Stavie, to je formalni princip poto se odnosi samo na formu iskaza, bez obzira na
ta se njihovi termini mogu odnositi.
Meutim, isto je tako dobro poznato da se jedna argumentacija koja se odvija prema nekom pravilu zakljuivanja moe rekonstruisati, tako da se isti zakljuak moe dobiti iz nekog podskupa
prvobitnih premisa, u skladu sa injenikim rukovodeim principom
koji nadoknauje izostavljene premise. Na primer, ispravno je zakljuiti Vojvoda od Velingtona je smrtan" na osnovu jedne jedine
premise Vojvoda od Velingtona je ovek"f pod pretpostavkom da
prihvatimo injeniko pravilo zakljuivanja Bilo koji iskaz oblika
,x je smrtno' moe se izvesti iz iskaza oblika ,x je ovek'1'. Za rukovodei princip u ovom sluaju kae se da je injeniki zato to se
u njemu pominju termini koji se odnose na neki odreeni sadraj
i ovi termini se moraju javljati u klasi zakljuaka koju ovaj princip" odreuje.
S druge strane, ovaj se postupak, u optem sluaju, moe
obrnuti tako da se u nekoj argumentaciji injeniki rukovodei princip moe izostaviti i zameniti odgovarajuom premisom. Na primer,
zakljuak koji sledi iz premise Ovaj komad bakarne ice bie zagrejan" u skladu s injenikim rukovodeim principom Iskaz oblika
,x e se rairiti' moe se izvesti iz iskaza oblika ,x je bakar i x e biti
zagrejano'" moe se dobiti i bez ovog rukovodeeg principa ako se
on izostavi i zameni iskazom Svaki komad bakra iri se kada se
zagreje". Oigledno je stvar pogodnosti na koji e se od ova dva
naina izvesti neka argumentacija. Dakle, iako je razlika izmeu
premisa i pravila zakljuivanja i opravdana i znaajna, dati iskaz
moe imati ulogu premise u jednom kontekstu, ali se u drugom kontekstu moe upotrebiti kao rukovodei princip, i obratno.
Okolnost koju smo ilustrovali ovim prostim primerima oigledno postoji i u sluaju sloenijih argumentacija u kojima teorije
imaju osnovnu ulogu. Skoro je nesumnjivo, na primer, da se u mnogim sluajevima talasna teorija upotrebljava ili tako da se moe
shvatiti kao rukovodei princip ili kao metod izvoenja iskaza o injenicama koje se mogu eksperimentalno potvrditi na osnovu drugih
takvih podataka. Isto je tako nesumnjivo da ovaj nain posmatranja
teorije istie njenu ulogu u istraivanju koja bi se inae mogla zanemariti; nesumnjivo je takoe da ovo stanovite onemoguuje dogmatska tvrenja kako neka posebna teorija predstavlja konanu istinu
0
prirodi" stvari. Odavde, ipak, ne proizlazi da teorije ne slue ili
da ne mogu sluiti kao premise u naunim objanjenjima i predvianjima kao bona fide iskazi o kojima ima smisla postavljati pitanja
o istinitosti i lanosti.

124
U stvari, teorije se obino prikazuju i upotrebljavaju kao
premise, a ne kao rukovodei principi; to vai i za naune rasprave
i za lanke koji saoptavaju rezultat teorijskog ili eksperimentalnog
istraivanja. Mnogi ugledni naunici svakako su teorije smatrali iskazima o prirodi i strukturi datog predmeta; oni su obavljali svoja
istraivanja pretpostavljajui da je teorija slika nekog dela prirode,
a ne skup principa na osnovu kojih se do takve slike moe doi.
Mnoga eksperimentalna istraivanja nesumnjivo su inspirisana eljom da se utvrdi da li se razliiti hipotetiki entiteti i procesi koje
neka teorija postulira (npr. neutroni, mezoni i neutrini savremene
atomske fizike) zaista javljaju u okolnostima i u odnosima koje ata
teorija izraava. Meutim, istraivanje koje je oigledno usmereno ka proveravanju jedne teorije poiva prima fade na pretpostavci da ta teorija neto tvrdi a neto porie. Ukratko, ni logika, ni
injenice iz naune prakse, ni este eksplicitne izjave naunika ne
dokazuju tvrdnju da se teorije ne mogu drukije shvatiti nego kao
metodi zakljuivanja.
Stavie, kao to smo ve nagovestili, o jednoj se teoriji mogu
postaviti ista pitanja i kada se ona smatra rukovodeim principom
i kada se ona koristi kao premisa. Bez obzira da li je jedan injeniki
rukovodei princip teorija ili ne, taj princip je pouzdan samo ako se
zakljuci izvedeni iz istinitih premisa u skladu s tim principom slau
s injenicama opaanja u izvesnoj meri koja je unapred odreena.
Prema tome, postoji samo verbalna razlika izmeu pitanja da li je
jedna teorija zadovoljavajua (kao metod zakljuivanja) i pitanja
da li je teorija istinita (kao premisa).
Tvrenje nekih predstavnika instrumentalistikog stanovita
da se ni iz jedne teorije ne mogu logiki izvesti iskazi o injenicama
opaanja mora se na isti nain oceniti. To tvrenje je, oigledno,
zasnovano ukoliko se teorija shvati kao rukovodei princip, budui
da jedno pravilo zakljuivanja nije premisa u ispitivanju injenica
i nije neto o emu bi se moglo rei da logiki nuno povlai za
sobom zakljuke o injenicama. Ovo tvrenje je takoe zasnovano
ukoliko se pod njim podrazumeva da ak i kada se jedna teorija
primenjuje kao premisa, iz same te teorije ne slede zakljuci o pojedinanim sluajevima izuzev ako se dodaju podesna pravila korespondencije zajedno sa iskazima o poetnim uslovima. S druge strane,
ovo tvrenje je sasvim pogreno ukoliko se njime tvrdi da jedna
teorija ne povlaci za sobom nijedan iskaz o opaljivim injenicama,
ak i kada su ispunjeni uslovi iz prethodne reenice. Takva tvrdnja
opovrgnuta je kad god se jedna teorija primenjuje na pomenuti
nain na primer, kada se talasna teorija svetlosti koristi u objanjavanju hromatske aberacije optikih sociva.
Na kraju, instrumentalistikom shvatanju moramo uputiti jo
jednu primedbu. Ve smo ukratko pokazali da predstavnici ovog
shvatanja nemaju jednoznano objanjenje za razliite ..naune
objekte" (kao to su elektroni ili svetlosni talasi) koje mikroskopske

125
teorije oigledno postuliraju. Moramo jo dodati da uopte nije jasno
na koji se nain o ovim naunim objektima", sa stanovita instrumentalizma, moe rei da predstavljaju postojee objekte. Ako je
jedna teorija samo rukovodei princip tehnika u izvoenju zakljuaka zasnovana na metodu opisivanja pojava onda termini kao
to su elektron" i svetlosni talas" verovatno funkcioniu samo kao
pojmovne veze u pravilima opisivanja i zakljuivanja. Tada se znaenje takvih termina iscrpljuje njihovom ulogom u usmeravanju
istraivanja i u sistematisanju podataka opaanja; u ovom smislu,
izgleda da je iskljuena pretpostavka da bi se takvi termini mogli
odnositi na fiziki postojee objekte i procese koji ne bi predstavljali pojave u strogom smislu. Predstavnici instrumentalistikog
shvatanja ponekad su zaista u ovom pitanju protivreili samima sebi.
Tako neki pisci, tvrdei da je atomistika teorija materije prosto
tehnika u zakljuivanju, ipak su ozbiljno raspravljali o pitanju da
li atomi postoje i tvrdili su da ima dovoljno svedoanstva koje pokazuje da atomi stvarno postoje. Drugi su eksplicitno tvrdili da su
atomi i drugi nauni objekti" uopteni iskazi o odnosima izmeu
skupova pojava i da ne mogu biti pojedinane postojee stvari; meutim, oni su isto tako izjavljivali da se atomi kreu i da imaju
masu. Ovakve protivrenosti navode nas na pomisao da njihovi tvorci
ipak nisu spremni da iskljue kao besmislena sva pitanja o istinitosti i lanosti jedne teorije. U svakom sluaju, sasvim je jasno da
nije protivreno pretpostavljati logika svojstva takvih pitanja i
istovremeno priznavati vanu instrumentalnu funkciju naunih
teorija.

IV. Realistiko shvatanje teorije

Da li su onda teorije stvarno" iskazi o kojima ima smisla
rei da su istiniti ili lani, uprkos tekoama na koje ovo shvatanje
nailazi? O tome smo ve dosta rekli da bismo nagovestili kako odgovor na ovo pitanje ne mora biti iskljuivo racionalan, bez obzira da
li je afirmativan ili negativan. Zaista, oni koji se razlikuju po svojim
odgovorima na ovo pitanje esto se slau i u odreivanju podruja
eksperimentalnog istraivanja, u pogledu formalne logike, kao i u
pogledu injenica koje se mogu utvrditi naunim postupkom. Ono
to ih esto razdvaja delimino se moe pripisati pripadnosti razliitim intelektualnim tradicijama, a delimino ukusu u pogledu najpodesnijeg naina prilagoavanja naeg jezika opte prihvaenim
injenicama. Istorijska je injenica da su mnoge istaknute linosti
nauke i filosofije prihvatale kao jedino adekvatno ono shvatanje prema kojem su teorije istiniti ili lani iskazi, a da je isto tako grupa
istaknutih naunika i filozofa bila za ono shvatanje prema kojem
teorije predstavljaju instrumente istraivanja. Meutim, nije dovoljno da se predstavnik jednog ili drugog shvatanja samo pozove na
neki autoritet da bi opravdao svoje stanovite; s malo smisla za

126
dijalektiku, on obino moe da izbegne aoku oigledno ozbiljnih
primedbi upuenih njegovom stanovitu. Prema tome, ovaj ionako
ve dugi spor o tome kako treba shvatiti teorije moe se produavati
u beskonanost. Poto su oba pomenuta shvatanja tako izloena da
svako od njih moe da izbegne oigledne tekoe na koje nailazi, iz
ove rasprave treba izvesti zakljuak da pitanje o tome koje je od
ova dva shvatanja istinsko stanovite" predstavlja samo terminoloki spor.
1. Razmotrimo osnovne tekoe na koje nailaze oba pomenuta shvatanja; ponimo s tekoama na koje nailazi shvatanje da
su teorije istiniti ili lani iskazi.
a. Postoji, pre svega, isto formalna tekoa koja se sastoji
u tome da jedna teorija nije iskaz ve samo iskazna forma. Ako neki
termini teorije nisu povezani ni s jednim pravilom korespondencije,
kao to se esto deava, ovi termini su, u stvari, promenljive, tako
da teorija oigledno ne zadovoljava gramatike uslove da bi bila
iskaz. Ova se tekoa moe resiti jednim formalnim metodom koji
je prvi eksplicitno predloio Remzi (Ramsey).- Metod se sastoji u
uvoenju takozvanih egzistencijalnih kvantifikatora" kao prefiksa
za iskazne forme, tako da izraz koji nastaje na ovaj nain formalno
gledano predstavlja iskaz. Na primer, izraz Ako neki ovek ima
osobinu P, onda takva osoba ima plave oi" predstavlja iskaznu formu, ali kada ovom izrazu dodamo prefiks postoji osobina P", dobijamo iskaz Postoji osobina P tako da ako neki ovek ima osobinu P,
onda ta osoba ima plave oi". Slino tome, pretpostavimo da su termini masa" i ubrzanje" povezani s pravilima korespondencije, ali
da to nije sluaj s terminom sila". Izraz Ako neko telo trpi promenu u kretanju, onda je proizvod mase i ubrzanja tog tela jednak
sili F koja na njega deluje" predstavlja, u stvari, iskaznu formu iz
koje moemo dobiti iskaz Ako neko telo trpi promene u kretanju,
onda postoji (merljivo) svojstvo F, tako da je proizvod mase i ubrzanja tog tela jednak F". Uopte, neka je T(M,N,P,Q)" jedna
teorija iji su teorijski termini ,.M" i ,,N" povezani s pravilima korespondencije, dok to nije sluaj s teorijskim terminima ,,P" i ,,Q",
tako da ,,T(M, N, P, Q)" predstavlja, po pretpostavci, iskaznu formu.
Tada Postoji neko P i postoji neko Q tako da vai T (M, N, P, Q)"
predstavlja iskaz. Budui da se Remzijevim metodom ne menjaju
posledice koje se mogu izvesti iz teorije i koje se odnose na opaanje, njegov metod je dovoljan da se izbegne formalna tekoa o kojoj
raspravljamo.
b. Drugo, postoji ve pomenuta primedba da teorije obino
sadre granine pojmove koji ne opisuju nita postojee, pa se
takvim teorijama nikako ne moe pripisivati injenika istinitost.
Ova primedba se moe izbei na vie naina. Poznato je da se moe
** Frank P. Ramsey, Navedeno elo, str. 212236.

127

osporiti tvrdnja kako se granini pojmovi ne odnose na postojee

stvari. Naravno, mi ne moemo, na primer nekim oiglednim merenjem odrediti trenutnu brzinu izvesne veliine koja se kree i za
koju se teorijski pretpostavlja da je jednaka kvadratnom korenu iz
dva. Meutim, to ne znai da tela ne mogu imati trenutne brzine
ili duinu jednaku nekom realnom broju, ukoliko, tako se ponekad
kae, mogunost oiglednog merenja (ili, opte uzev, opaanja) ne
uzmemo kao kriterijum fizikog postojanja. Naprotiv, ako postoji
odgovarajue svedoanstvo za teoriju koja postulira takve vrednosti,
onda na osnovu svega to smo rekli postoji dobar razlog za tvrenje
da ovi granini pojmovi zaista oznaavaju izvesne faze stvari i procesa. Odgovor na primedbu o kojoj raspravljamo moemo iskazati
ovako: poto u proveravanju jedne teorije proveravamo celokupnost
njenih pretpostavki, ako neku teoriju smatramo potvrenom na
osnovu raspoloivog svedoanstva, onda moramo smatrati da su i sve
njene sastavne pretpostavke takoe potvrene. Dakle, sve dok ne
uvedemo sasvim proizvoljne kriterijume, mi ne moemo izabrati i
izdvojiti pretpostavke koje emo smatrati deskripcijama neeg to
postoji i pretpostavke koje to nisu.
Postoji i drugi nain da se odgovori na primedbu o kojoj je
re. Tada se odgovor sastoji u tvrenju da granini pojmovi predstavljaju metode uproavanja i da teorija u kojoj se takvi pojmovi
nalaze ne predstavlja, opte uzev, tvrenje za koje se sa smislom
moe rei da je istinito. Pa ipak, postojee stvari imaju osobine koje
esto ne moemo razlikovati od idealnih" osobina koje se pominju
u teoriji, ili se od takvih idealnih" osobina sasvim malo razlikuju.
Prema odgovoru na ovu primedbu, za jednu teoriju se kae da je
istinita ako je nesaglasnost izmeu onoga to teorija tvrdi i onoga
to se moe otkriti najsuptilni]im posmatranjem dovoljno mala da
bismo je mogli pripisati eksperimentalnoj greki.
c. Trea vrsta tekoe u shvatanju da su teorije istiniti ili
lani iskazi, tekoa na koju smo ve skrenuli panju, proizlazi iz
injenice da se ponekad oigledno nespojive teorije koriste u objanjavanju istih injenica. Tako, na primer, tenost ne moe biti i
sistem diskretnih estica i kontinuirana sredina, iako teorije o osobinama tenosti u nekim sluajevima prihvataju jednu pretpostavku,
a u drugim sluajevima drugu.
Uobiajeni odgovor na ovu primedbu sastoji se iz dva dela.
Jedan deo te primedbe predstavlja, u sutini, ponavljanje odgovora
koji smo pomenuli u prethodnom odeljku. Jedna teorija se moe
koristiti u datom podruju istraivanja iako je oigledno nespojiva
s nekom drugom teorijom koja se -takoe upotrebljava zato to je
prva teorija prostija od druge i zato to u reavanju odreenih problema sloenija teorija ne prua zakljuke koji se bolje slau s injenicama nego zakljuci prostije teorije. Dakle, prostija teorija se
moe smatrati u izvesnom smislu specijalnim sluajem sloenije teorije, a ne suprotnom teorijom.

128
Drugi deo ovog odgovora kae da iako se za izvesno vreme
mogu koristiti nespojive teorije, njihova primena je samo privremeno pomono sredstvo koje e se napustiti im se izgradi neprotivrena teorija optija od obeju prethodnih. Tako, na primer, iako su
postojala ozbiljna neslaganja izmeu atomistikih teorija koje su se
koristile na poetku ovog veka u objanjavanju mnogih injenica
fizike i hernije, ove suparnike teorije bile su zamenjene jednom
jedinom teorijom o atomskoj strukturi koja se sada primenjuje i u
fizici i u herniji. Zaista, protivrenosti koje mogu postojati izmeu
razliitih teorija, od kojih je svaka ipak korisna u nekom ogranienom podruju istraivanja, predstavljaju esto veliki podstrek u
izgraivanju optije ali neprotivrene teorijske strukture. Dakle,
predstavnik shvatanja da su teorije istiniti ili lani iskazi moe
izbei svaku tekou u svom stanovitu koja proizlazi iz injenice
da se u naukama ponekad primenjuju nespojive teorije. On moe
naglaavati da se svaka teorija uvek ispravlja, pa se, prema tome,
ni jednoj teoriji ne moe pripisivati konana istina. On ak moe
tvrditi da i jedna pogrena teorija moe biti sasvim korisna u reavanju mnogih problema; on, pored toga, moe jo tvrditi da niz teorija u izvesnoj grani nauke predstavlja niz sve boljih aproksimacija
nedostinom ali valjanom idealu konano istinite teorije.
d. Najzad, jedna primedba koja se obino upuuje shvatanju
o kojem raspravljamo ukazuje na tekoe u interpretiranju kvantne
mehanike pomou nekog poznatog modela. Teorijska i eksperimentalna razmatranja navela su fiziare da elektronima (i drugim entitetima koje kvantna teorija postulira) pripisuju oigledno nespojiva i
u svakom sluaju neobina svojstva. Tako se elektronima pripisuju odlike koje ima neki sistem talasa; s druge strane, elektroni takoe imaju osobine koje nas navode da ih zamiljamo kao estice od
kojih svaka ima prostorni poloaj i brzinu, mada se u principu nijednom elektronu ne moe pripisivati odreeni poloaj i brzina istovremeno. Mnogi fiziari su zbog toga zakljuili da se kvantna teorija
ne moe shvatiti kao iskaz o nekom objektivno postojeem" domenu stvari i procesa, kao slika koja bar priblino odraava mikroskopsku strukturu materije. Naprotiv, ova se teorija mora smatrati
konceptualnom shemom ili principom kojim se sluimo u izvoenju
eksperimenata.
Odgovor na ovu primedbu ima poznati oblik. On izgleda
ovako: injenica da se za kvantnu teoriju ne moe nai vizuelno
predstavljiv model, kao u sluaju zakona klasine fizike, ne predstavlja adekvatnu osnovu poricanja da kvantna teorija opisuje strukturna svojstva subatomskih procesa. Nesumnjivo je poeljno imati zadovoljavajui model za neku teoriju. Meutim, vrsta modela koja se
smatra zadovoljavajuem u nekom datom trenutku predstavlja funkciju preovlaujue intelektualne klime. Iako nam savremeni modeli
kvantne teorije mogu izgledati neobini i ak nerazumljivi", ne
postoje ubedljivi razlozi da ne pretpostavimo kako ova nerazumlji-

129
vost nee ieznuti kada se na ove modele naviknemo, ili da neemo
nai bolju interpretaciju kvantne teorije. Nerazumljivost sadanjeg
modela zasniva se, u velikoj meri, na naoj nesposobnosti da uoimo
kako se reci kao to su talas" i estica" upotrebljavaju u tom
modelu kao metafore. Elektron je samo u prenosnom smislu estica
(u uobiajenom znaenju ove reci), ba kao to je u vrlo nategnutom
smislu V1 broj (u smislu u kojem je 3 broj). Za jedan elektron
se kae da je estica (ili talas) zato to su neka svojstva koja se pripisuju elektronima slina izvesnim svojstvima klasinih estica (ili
talasima na vodi), iako takva analogija ne vai za druga svojstva.
Kada se jezik estica" i talasa" shvati na osnovu naina na koji
se ove reci stvarno upotrebljavaju u kontekstu kvantne mehanike,
tako se bar tvrdi, onda se u opisivanju elektrona pomou kvantne
mehanike ne javljaju ak ni prividne protivrenosti. Osnovni problem
se ne sastoji u tome da li je neki poseban supstantivni model
subatomskih procesa zadovoljavajui. Osnovni problem je da li su
odnosi izmeu elementarnih konstituenata fizikih objekata i procesa adekvatnije opisani matematikim formalizmom kvantne mehanike ili nekim drugim formalnim modelom kojim sada raspolaemo.
U tom pogledu, svi kompetentni poznavaoci slau se da je matematiki formalizam kvantne mehanike za sada najbolji.
Primedbe upuene gleditu prema kome su teorije istiniti ili
lani iskazi dovoljne su da pokau kako ovo stanovite ima u sebi
prilino dijalektike snage da se odbrani od otrih kritika. Neosporno
je da se za odgovore na ove kritike mogu nai nove kritike primedbe,
mada na svaku novu primedbu predstavnik shvatanja koje se napada
moe nai bar na prvi pogled zadovoljavajui odgovor. Zbog toga
sada ne bi bilo korisno nastavljati ovu raspravu. Umesto toga, vratimo se nekim kritikim primedbama upuenim instrumentalistickom
gleditu.
2. Postoje dve osnovne tekoe koje smo zapazili u instrumentalistickom shvatanju u obliku u kome se to shvatanje obino
iskazuje. Prva je tekoa to je najvei deo eksperimentalnog istraivanja usmeren ka traenju svedoanstva za ili protiv neke teorije
to je to poduhvat koji oigledno nema smisla ako teorija nije pravi
iskaz ve samo nain i pravilo istraivanja. Meutim, ova primedba
se lako moe obesnaiti. Dovoljno je ako odgovorimo da se jedna
teorija zaista moe proveravati" traenjem svedoanstva koje e
tu teoriju ili potvrditi" ili opovrgnuti", ali samo u tom smislu
to se pozitivno ili negativno svedoanstvo trai za zakljuke o injenicama posmatranja, zakljuke koji slede iz premisa o neemu
to se moe opaati, u skladu s datpm teorijom. Kao to smo videli,
jedini problem koji se na ovaj nain postavlja odnosi se na relativnu
pogodnost upotrebe injenikih, a ne isto formalnih, rukovodeih
principa u deduktivnom zakljuivanju.
Druga i ozbiljnija tekoa sastoji se u tome to dosledno
instrumentalistiko stanovite ne dozvoljava pretpostavke o fizikoj
B Struktura nauke

130
realnosti" (ili fizikom postojanju") bilo kojeg naunog objekta"
koji se u nekoj teoriji postulira. Ako je teorija u kojoj se nalaze
termini kao to su atom" ili elektron" samo rukovodei princip,
onda je neumesno pitanje da li stvarno postoje" atomi; tada je vrlo
udna izjava da smo, kao to to neki fiziari ine, poto eksperimentalno svedoanstvo sada ukazuje" na atom, ubeeni u njegovo
fiziko postojanje kao to smo ubeeni u postojanje naih ruku
i nogu".
Meutim, snaga ove primedbe nije jasna zbog oigledne dvosmislenosti ako ne i opskurnosti izraza ..fizika stvarnost" ili fiziko
postojanje". Pisci koji ove fraze upotrebljavaju ne shvataju ih,
opte uzev, u istom smislu. Zbog toga e biti korisno ako razmotrimo neke kriterijume koji se eksplicitno ili preutno upotrebljavaju
kada se tvrdi ili porie fiziko postojanje naunih objekata kao to
su elektroni, atomi, elektrina polja itd.
a. Moda je najpoznatiji uslov da se jedna stvar smatra fiziki realnom da ta stvar ili dogaaj bude javno uoljiva kada su
ostvarene odreene mogunosti opaanja. Na osnovu ovog kriterijuma, moe se rei da fiziki postoje tapovi, kamenje, bljesak munje, mirisi iz kuhinje i slino, ali se to ne moe rei za bol koji
ovek osea kada iai nogu niti za crvene slonove koje pijanac vidi
u delirijumu. Meutim, veina naunih objekata nije fiziki realna
u ovom smislu. Tako su osvetljene povrine fiziki realne na osnovu
ovog kriterijuma, ali to nisu svetlosni talasi; iako je kondenzacija
vodene pare u kojoj se vide tragovi u Vilsonovoj komori realna, to
nisu alfa estice (koje prema savremenoj teoriji fizike) ostavljaju
ove tragove. Sigurno je da mi nismo na osnovu ovakve interpretacije
izraza fiziki realno" ubeeni u fiziko postojanje atoma, kao to
smo ubeeni da postoje nae ruke i noge. S druge strane, ak i kada
bi neki hipotetiki nauni objekti bili fiziki realni u ovom smislu
na primer, kada bi se mogli videti geni koje postulira savremena
bioloka teorija nasleivanja uloga teorijskih pojmova, pomou
kojih se odreuju ovakvi objekti, ne bi se nimalo izmenila. Naravno,
sasvim je mogue da bismo odgovorili na jo uvek sporna pitanja o
molekulima kada bismo ih mogli opaati, pa bi se teorija molekula
mogla poboljati. Pa ipak, teorija molekula jo uvek izraava osobine
molekula relacionim pojmovima opisujui odnose u kojima se
molekuli nalaze prema drugim molekulima i prema drugim stvarima a ne pojmovima koji se odnose na osobine molekula koje
bismo mogli neposredno ulno opaati. Raison d'etre teorije molekula nije u tome da prui obavetenja o ulnim kvalitetima molekula, ve da nam omogui da razumemo (i predviamo) pojavljivanje
dogaaja i odnosa u kojima se oni meusobno nalaze, i to na osnovu
poznavanja opte strukture koju oni grade. Dakle, u ovom smislu
fiziko postojanje teorijskih entiteta nema vei znaaj za nauku.

131
b. Drugi, iroko prihvaeni, kriterijum fizikog postojanja
skoro je suprotan prvome i ve je uzgred bio pomenut. Prema tom
kriterij umu, svaki ne-logiki termin jednog zakona (eksperimentalnog ili teorijskog) oznaava neto to je fiziki realno, pod uslovom
da je taj zaiton potvren empirijskim svedoanstvom i da je u naunoj zajednici prihvaen kao verovatno istinit. Prema ovom kriterijumu, fiziko postojanje se ne pripisuje samo entitetima koji se
mogu eksperimentalno odrediti, kao to je kinetika energija metka,
napregnutost jednog tela na koje deluju sile, viskozitet neke tenosti
ili elektrini otpor jednog provodnika, ve i teorijskim objektima
kao to su svetlosni talasi, atomi, neutrini i talasi verovatnoe. Svako
ko primenjuje ovaj kriterijum smatrae da su mnogi objekti koje
postulira neka prihvaena teorija fiziki postojee stvari, ak i pre
nego to postoji empirijsko svedoanstvo koje u pojedinostima potvruje odreene pretpostavke o tim objektima. Ovaj kriterijum prihvataju, izgleda, mnogi savremeni fiziari koji veruju u fiziko
postojanje antiprotona onako kako ih postulira kvantna teorija, iako
bar za sada ne postoji odreeno eksperimentalno svedoanstvo. S druge strane, oni koji prihvataju ovaj kriterijum poricae fiziko postojanje naunog objekta u ije se postojanje nekada verovalo (kao to
je flogiston, koji je postulirala flogistonska teorija sagorevanja)
ukoliko je teorija koja taj objekat postulira naputena kao nezadovoljavajua izuzev, naravno, ako jedna druga prihvatljiva teorija
postulira sasvim slian objekat.
c. Ponekad se upotrebljava trei kriterijum fizikog postojanja koji kae da termin koji oznaava neto fiziki realno mora
biti prisutan u vie eksperimentalnih zakona, pod pretpostavkom da
su ovi zakoni logiki nezavisni jedan od drugog i da nijedan od njih
nije logiki ekvivalentan nekom skupu od dva ili vie zakona. Ovaj
se zahtev, oigledno, moe pojaati ukoliko se jo zahteva da postoji
vei broj takvih eksperimentalnih zakona. Na osnovu ovog zahteva,
kao fiziki realne mogu se opisati one stvari koje se mogu identifikovati drukije i nezavisno od postupaka kojima te stvari definiemo.
Na primer, veliina gravitacione sile kojom Zemlja deluje na neko
telo javlja se kao konstanta ,,g" u Galilejevom zakonu slobodnog
pada. Kada bi to bio jedini zakon u kome se javlja ,,g", onda, po
ovom kriterijumu, termin gravitaciona sila" ne bi oznaavao nita
to je fiziki realno. Meutim, ,,g" se javlja u vie drugih eksperimentalnih zakona, kao to je zakon klatna. Prema tome, gravitacionoj sili Zemlje moe se pripisivati fiziko postojanje. S druge strane,
stvari izgledaju drukije kada je re o pojmu elektrinog polja. Jainu elektrinog polja u odreenom" podruju moemo odrediti ako
u to podruje unesemo jedno telo iju masu i elektrini naboj znamo,
a onda izmerimo silu koja deluje na to telo. Tada se jaina polja
definie kao kolinik iz sile i elektrinog naboja tela; eksperimentalni je zakon da pod odreenim uslovima ovaj kolinik ima istu
konstantnu vrednost za svako telo relativno malih dimenzija. Iako

132
se na ovaj nain elektrino polje" javlja u jednom eksperimentalnom zakonu, izgleda da je ovo jedini eksperimentalni zakon u kojem
se ovaj termin javlja. Ako je to tako, onda se, prema ovom kriterijumu, fiziko postojanje ne moe pripisivati elektrinim poljima.
Primena ovog kriterij uma na naune objekte koje postulira ju
mikroskopske teorije sadri izvesne tekoe, poto se teorijski termini
ne javljaju u eksperimentalnim zakonima. Daleko bi nas odvelo detaljno ispitivanje ovih tekoa. Za sada e biti dovoljno ako pretpostavimo da ovaj kriterijum fizikog postojanja teorijskih entiteta
kae da teorijski termin koji se oigledno odnosi na takve entitete
mora biti povezan pravilima korespondencije s eksperimentalnim
pojmovima i da ovi eksperimentalni pojmovi moraju biti prisutni u
bar dva logiki nezavisna eksperimentalna zakona koja se mogu
izvesti iz te teorije. Na primer, u kinetikoj teoriji gasova teorijski
izrazi kao to su masa molekula", prosena kinetika energija
molekula", broj molekula" i drugi povezani su s eksperimentalnim
pojmovima kao to su masa jednog gasa", temperatura jednog
gasa" i kolinik proizvoda pritiska i zapremine jednog gasa i njegove temperature". Ovi eksperimentalni pojmovi javljaju se u nekoliko eksperimentalnih zakona kao to su Bojl-Carlsov zakon, Daltonov zakon o parcijalnim pritiscima ili zakon da je pri datoj temperaturi i datom pritisku razlika izmeu dve specifine toplote po jedinici zapremine ista za sve gasove a svi ovi zakoni mogu se izvesti
iz kinetike teorije gasova.
Treba obratiti panju da se prema ovom kriterijumu fizikog
postojanja nee za svaki entitet koji jedna teorija postulira rei da
postoji, ak i kada je teorija kao celina potvrena eksperimentima
i prihvaena kao verovatno istinita. Tako su neki fiziari sumnjali
u fiziko postojanje neutrina, koji su bili postulirani da bi se u
kvantnoj teoriji sauvao princip odranja energije. Mogue je da je
ova sumnja bila zasnovana na injenici da termin neutrino" nije
zadovoljavao uslov koji postavlja ovaj kriterijum. Isto tako, kada je
Plank prvi uveo teorijski pojam diskretnih kvanta energije da bi
uspeno objasnio distribuciju energije u spektru zraenja tamnog
tela, fiziari su (ukljuujui samog Planka) sumnjali u postojanje
takvih kvanta. Situacija se izmenila kada je pojam kvanta energije
bio povezan s konstantom ,,h", koja se javlja ne samo u Plankovom
zakonu radijacije ve i u drugim eksperimentalnim zakonima o fotoelektrinom efektu, liniji spektra razliitih elemenata, o specifinoj
toploti vrstih tela itd., i kada su svi ovi zakoni bili izvedeni iz teorija
koje su sadravale kvantnu hipotezu kao jednu od pretpostavki.
d. Cesto se usvaja etvrti i na neki nain ui kriterijum fizikog postojanja. Prema ovom kriterijumu, jedan termin oznaava
neto fiziki realno ukoliko se taj termin javlja u nekom potvrenom
kauzalnom zakonu" (teorijskom ili eksperimentalnom), u odreenom
smislu reci kauzalno". Prema odreenijoj verziji ovog kriterijuma,

133
jedan termin mora opisivati ono to se tehniki zove stanje jednog
fizikog sistema", tako da ukoliko je At" opis stanja sistema u trenutku t, onda kauzalni zakon tvrdi da e iz datog stanja uvek proizai
(ili prethoditi) stanje At> u trenutku t' koji dolazi posle (ili pre)
trenutka t. 2 7
Na primer, u mehanici se stanje jednog sistema estica opisuje
skupom brojeva koji odreuju poloaje i brzine estica. Uzroni zakoni mehanike omoguuju nam da odredimo njihove poloaje i brzine
u bilo kom trenutku ako su nam dati poloaji i brzine estica u
nekom poetnom trenutku. Prema tome, mehaniko stanje jednog
sistema je fiziki realno. Isto tako, stanje jednog sistema u kvantnoj
teoriji opisuje se izvesnom funkcijom (koja je poznata kao Psi-funkcija) poloaja i energija elementarnih estica, pri emu ova funkcija
predstavlja reenje osnovne talasne jednaine kvantne teorije. Ova
jednaina tvrdi da je Psi-stanje jednog sistema u datom trenutku uvek
praeno izraunljivim Psi-stanjem toga sistema u nekom odreenom
buduem trenutku. Dakle, na osnovu ovog kriterijuma, Psi-stanje je
fiziki realno. S druge strane, poto u kvantnoj mehanici koordinate
poloaja i brzine jedne pojedinane elementarne estice kao to je
elektron ne predstavljaju opis stanja te estice, one ne opisuju nita
to je fiziki realno. Prema miljenju bar nekih fiziara, fiziko
postojanje se ne moe pripisivati pojedinanim elektronima i drugim
takvim subatomskim entitetima. 28
e. Na kraju, treba pomenuti jo jedan kriterijum fizikog
postojanja prema kome je realno ono to je nepromenljivo za neki
unapred dati skup transformacija, promena, projekcija ili naina
posmatranja. Jedan primer iz elementarne geometrije objasnie optu
ideju na kojoj poiva ovaj kriterijum. Zamislimo da je na jednoj
horizontalnoj staklenoj ploi nacrtan krug i zamislimo da se na izvesnom odstojanju, pod pravim uglom iznad centra kruga, nalazi
mali izvor svetlosti. Tada e se ovaj krug projektovati kao senka na
zastoru koji je paralelan sa staklenom ploom i ova senka e takoe
predstavljati krug. Pretpostavimo da staklena ploa rotira oko osovine koja kroz nju prolazi i koja je paralelna sa zastorom, a da izvor
svetlosti i zastor ostanu u prvobitnim poloajima. Senke na zastoru
nee vie biti krugovi; one e prvo imati oblik elipsi, a zatim moda
i oblik parabola. U ovoj projekciji, senka kruga na zastoru nee sauvati ni oblik ni obim ni povrinu kruga na staklu. Pa ipak, u ovoj
projekciji neke osobine kruga ostaju nepromenjene. Na primer, ako
se na staklu nacrta prava koja preseca krug, senka ove prave uvek
e presecati senku kruga u bar dve take. Ako se na ovaj primer
primeni na kriterijum, onda bismo morali rei da fiziki ne postoje
" O pojmu ,,stanja" raspravlja emo potpunije u sledeem poglavlju.

* vidi diskusiju o ovom pitanju u debati izmeu dva vodea savremena fiziara, Erwln Schridinger, ,,Are There CJiianturn Jumps?" Brltisti Journal for the Philosophy of Science, Vol. 3, (1952). str. 109123, 233242 i Max Bom, The Interpretation of
^uantum Mechanlcs", Britisft Journal for the Phllosophij Sctcnce, Vol. 4, (1953). str.
95106

134
ni oblik ni obim ni povrina geometrijske figure na staklu, ve samo
one osobine te figure koje ostaju invarijantne u ovoj projekciji (kao
to je ona koju smo pomenuli).
Oigledno je da se prema ovom kriterij umu za razliite vrste
stvari moe rei da fiziki postoje ukoliko se odredi skup transformacija. Tako su mnogi pisci poricali fiziko postojanje neposrednih
ulnih kvaliteta, budui da se ovi menjaju u zavisnosti od fizikih,
fiziolokih pa ak i psiholokih uslova. Ovi mislioci su fiziko postojanje pripisivali takozvanim primarnim kvalitetima" stvari, iji su
meusobni odnosi nezavisni od fiziolokih i psiholokih promena, pa
se mogu iskazati zakonima fizike. Isto tako, numerika vrednost
brzine jednog tela nije invarijantna kada se kretanje tog tela opisuje
u razliitim koordinatnim sistemima, tako da prema ovom kriterijumu relativna brzina fiziki ne postoji. Mnogi pisci su o teoriji relativnosti tvrdili da prostorna rastojanja i vremenski intervali, onako
kako su shvaeni u pre-relativistikoj fizici, nisu fiziki realni, poto
nisu invarijantni za sve sisteme koji se kreu u odnosu jedan prema
drugom konstantnim relativnim brzinama. Prema ovim piscima, fiziko postojanje moe se pripisati samo onim odlikama stvari koje
se mogu opisati invarijantnim zakonima relativistike fizike (kao
to je relativistika kinetika energija tela ili njegov relativistiki
momenat). Na slian nain se fiziko postojanje pripisalo teorijskim
entitetima kao to su atomi, elektroni, mezoni, talasi verovatnoe i
drugi zato to oni zadovoljavaju neki pomenuti uslov invarijantnosti.
Da bismo izbegli mogue nesporazume, moda je korisno ako
naglasimo da su kriterijumi koje smo pominjali u dosadanjoj
raspravi namenjeni objanjavanju onoga to se podrazumeva kada
se u nekim kontekstima kae za neto da je fiziki realno. Pripisivanje fizikog postojanja u nekom pomenutom smislu ne srne se,
dakle, pogreno razumeti. Kada za jednu stvar kaemo da fiziki
postoji, onda to ne znai da ta stvar ima mesto u nekom sistemu
stvari za razliku od nekih drugih stvari koje nazivamo omrznutim
imenom ist privid", ili da je stvar koja zadovoljava uslove odreenog kriterijuma neto to je vrednije ili sutinskije od svega drugog to te uslove ne ispunjava. Mnogi naunici i filozofi esto su
upotrebljavali termin realno" na uzvieni nain kako bi izrazili
jedan vrednosni sud i da bi stvarima o kojima se kae da su realne
pripisali neki vii" status. Moda postoje razlozi za ovakve uzviene
konotacije kad god se ova re upotrebljava. Dodue, postoje i suprotne eksplicitne izjave, a sigurno je da ova uzvienost ide na tetu
jasnoi. Iz ovog razloga, bilo bi poeljno ovu re uopte ne upotrebljavati. Meutim, jezike navike su tako duboko ukorenjene i
tako rasprostranjene da je ovo nemogue. Dakle, upozorenje koje
smo dodali treba da objasni kako je svaka omrznuta razlika na koju
bi nas re realno" mogla navesti sasvim irelevantna za ovu raspravu.
Ova kratka lista kriterijuma ne iscrpljuje sav smisao izraza
realno" i postoji" koji se moe uoiti u raspravama o realnosti

135
naunih objekata. Zahtevalo bi suvie vremena ako bismo hteli pokazati da predstavnik instrumentalistikog shvatanja teorija nije u
stanju da prui nedvosmislen odgovor na dvosmisleno pitanje: da li
je u skladu s njegovim stanovitem prihvatanje fizike realnosti
stvari kao to su atomi i elektroni. Meutim, ova lista je dovoljno
duga da nagovesti kako postoje bar neka znaenja izraza fiziki
realno" i fiziki postoji" u kojima bi ironini instrumentalist mogao
priznati fiziku realnost ili postojanje mnogih teorijskih entiteta.
Tanije, ako se prihvati trei od navedenih kriterij uma u
odreivanju smisla izraza fiziki realno", sasvim je oigledno da je
instrumentalistiko shvatanje potpuno spojivo s tvrenjem da su
atomi fiziki realni. injenica je da mnogi instrumentalisti prihvataju takvo tvrenje. Prihvatiti ovo tvrenje znai verovati da postoji
izvestan broj potvrenih eksperimentalnih zakona koji su na neki
nain meusobno povezani, a isto su tako povezani s drugim zakonima posredstvom teorije atoma. Ukratko, tvrditi da u ovom smislu
atomi postoje znai tvrditi da je raspoloivo empirijsko svedocanstvo
dovoljno da ustanovi adekvatnost ove teorije kao rukovodeeg principa u irokom podruju istraivanja. Ali, kao to smo ve primetili, ovo se samo terminoloki razlikuje od izjave da je teorija tako
dobro potvrena svedoanstvom da se moe prihvatiti kao verovatno istinita.
Razume se, predstavnici instrumentalistikog shvatanja mogu
se uzdrati od suda o tome da li stvarno postoje i drugi teorijski
entiteti koje ova teorija postulira, budui da nije jasno da li su, na
osnovu prihvaenog kriterijuma, ispunjeni uslovi za njihovo fiziko
postojanje. Ali, u ovakvim spornim pitanjima i predstavnici shvatanja da su teorije istinite ili lani iskazi mogu oklevati. Zato je teko
izbei zakljuak da ukoliko se ova dva oigledno suprotna shvatanja
o gnoseolokom statusu teorija izloe paljivije, onda svako od njih
moe ukljuiti u sebe ne samo osnovne injenice koje se utvruju
eksperimentalnim istraivanjem, ve i sve relevantne injenice o
logici i metodu nauke. Ukratko, suprotnost izmeu ova dva gledita
predstavlja spor o nainu izraavanja.

7.
OBJANJENJA U MEHANICI I MEHANIKA
KAO NAUKA

U prethodnim poglavljima bavili smo se skoro iskljuivo

izvesnim brojem optih pitanja koja su u sreditu panje i savremenih i starijih analiza o prirodi objanjenja deduktivnog tipa. Meutim, kada se ispituje struktura objanjenja u raznim podrujima
nauke, iskrsavaju novi problemi, ak i kada se ograniimo na objanjenja deduktivne vrste. Zbog toga emo morati da razmotrimo izvestan broj ovih posebnijih pitanja, ali emo to uiniti u kontekstu
posebnih sistema objanjenja u kojima se ova pitanja postavljaju.
Jedan takav sistem predstavlja klasina teorijska mehanika. Klasina
mehanika i dalje predstavlja osnovu moderne fizike. Ona takoe
ilustruje jednu vanu vrstu objanjenja u fizici, uprkos velikim promenama koje je fizika doivela na poetku ovoga veka. Dakle, u ovom
poglavlju raspravlja se o tome ta se podrazumeva pod objanjenjem
u mehanici i kritiki se ispituju metodoloki problemi koje izazivaju
aksiomi mehanike.
I. ta je objanjenje u mehanici?
Mehanika je prva prirodna nauka u kojoj je ostvaren jedinstveni sistem objanjenja za pojave koje spadaju u njeno podruje.
Davno pre pisane istorije ljudi su nauili da upotrebljavaju proste
maine, kao to su poluge i tokovi, kako bi sebi olakali rad i ostvarili arhitektonska i druga dela koja se drukije ne bi mogla ostvariti.
Otroumnim posmatranjem i metodima pokuaja i greaka steeno
je znanje o mehanikim svojstvima fizikih stvari. Pa ipak, eksplicitno izraavanje mehanikih zakona, zasnovano na sistematskim

137

analizama proimnih mehanikih odnosa, oigledno, nije poelo pre

antikih vremena. Jedna grana mehanike, statika, dostigla je visok
stepen razvoja u vreme Arhimeda u treem veku pre nae ere. Meutim, pokuaji da se ovakve analize proire na kretanja tela koja
nisu u ravnotei nisu bili sasvim uspeni sve do znaajnih rezultata
Galileja i Njutna. Duga lista kasnijih istraivaa Dalamber, Lagran, Laplas, Gaus i Hamilton, da pomenemo samo neka slavna
imena konano je preuredila i razradila osnovne principe ove
nauke, primenjujui ih u razliitim podrujima.
Sredinom 19. veka mehanika je bila iroko priznata kao najsavrenija disciplina fizike, otelotvorujui ideal prema kome je trebalo da tee sve ostale grane istraivanja. Zaista, istaknuti mislioci,
fiziari i filozofi, pretpostavljali su da je mehanika osnovna i konana nauka, i da se pomou njenih osnovnih pojmova mogu i moraju objanjavati pojave koje izuavaju sve ostale prirodne nauke.
,,U pravoj filosofiji", tvrdio je Hajgens u 17. veku, uzrok svim
prirodnim efektima shvata se pomou mehanikih kretanja. Mislim
da mi to moramo nuno initi ili se moramo odrei svih nada da
emo bilo ta u Fizici razumeti". Hajgensovo uverenje esto su zastupali istaknuti naunici u toku sledeih 250 godina. Tako je Herc
tvrdio: Svi fiziari su jednoduni u uverenju da je zadatak
fizike
da sve pojave prirode svede na proste zakone mehanike."1 Jo je
1909. Penleve (Painleve), eminentni francuski matematiar, tvrdio:
Mehanika je nuna osnova za ostale nauke, u svakom sluaju u onoj
meri u kojoj te nauke ele da budu precizne."2 Hajgens je izrazio
uverenje, koje je prihvatila veina modernih naunika, da su objanjenja po uzoru na objanjenja u mehanici jedina alternativa mranjakoj filosofiji i verbalnoj fizici dekadentne sholastike.
Istorijski znaaj mehanike kao nauke dovoljan je razlog da
je paljivo prouimo, ali postoje i drugi razlozi da joj posvetimo
posebnu panju. Prvo, ona na relativno prost nain ispoljava onu
vrstu logikog sistema koju druge grane nauke nastoje da postignu.
Zato mehanika ilustruje logike i metodoloke osobine koje su prisutne u drugim naunim teorijama, ali se u tim teorijama ne vide
zbog velikih tehnikih tekoa. Drugo, njeno nekadanje prvenstvo
kao najoptije i savrene nauke i, zatim, umanjivanje njenog znaaja
izazvalo je otru raspravu o adekvatnosti naunog metoda, onakvog
1
Chrlstlan Huvpens, Trcaftse on Light. Chicaito, n.., str. 3; Heinrich Hertz.
Die Prinzlplen der Mectianik, Lelpzig. 1910. str. XXIX.
1
Paul Pain'.cv6. Les i.Tiotnes dc la mcaninue. Pari. 1922. str. 3. Ova) se esej
Prvi put pojavio 1909. Kao Ilustracija filosofskog miljenja moe se navesti Vuntovo
tvrenje da ..mehanika predstavlja poetak i osnovu svake objasnjivake prirodne nauke.
To je najoptija prirodna nauka, ukoliko neko.pokuSava na osnovu postulata o permanencfli materijalne sunstancije tla sve prirodne pojave koje SU l a t e sooljaSnjim Pulima
r
eriukuje na pojave koje prouava mehanika, tj. na kretanja tela l njihovih delova".
Wi'helm Wundt. L.ogik, HT lati., Vol. 2. str. 274. Uoimo takoe i gledita Kirhofa 1
Helmholea. Kirhof je tvrdio: ..NaJviSi cilj kojem su prirndne nauke prisiljene da tee
ali koji nikada nee dostii, Jeite. . . jednom reci, redukcija svih pojava prirode na meianik'i". Navedeno u J. B. Stallo Concept of Modem Phvsfps. wew York, 1884. str.
'8. Helmholc Je tvrdio da je cilj prirodnih nauka u pronalaenju kretanja, na kojima
su zasnovane sve ostale promene, kao i pronalaenje njihovih pokretakih sila dakle,
aa se rastvore u mehanici". Isto.

138
kako se on tradicionalno shvatao i primenjivao. Ove rasprave se ne
mogu razumeti bez jasnih pojmova o prirodi i granicama objanjenja
u mehanici. Tako se esto tvrdi da savremeni razvitak prirodnih
nauka vie ne potvruje pretpostavke i analitike metode koje su
povezane s klasinom mehanikom i da se te pretpostavke moraju
napustiti u korist drugih shvatanja o naunom metodu. To su, na
primer, pretpostavke o strogo kauzalnom" ili strogo deterministikom" karakteru prirodnih procesa, ili o mogunosti da se razviju
adekvatne teorije u ijim se okvirima sloeni procesi mogu shvatiti
pomou jednostavnijih. Tree, iako je mehanika izgubila znaaj koji
joj se nekada pripisivao, pojavile su se nove tvrdnje o jednoj univerzalnoj prirodnoj nauci na koju se sve ostale nauke moraju svesti".
Ove razliite tvrdnje mogu se razumeti samo ukoliko su karakteristine odlike objanjenja pomou pojmova mehanike" bar relativno
jasne i samo ako se objasne okolnosti pod kojima jedna teorija moe
posluiti kao univerzalni sistem objanjenja. Zbog toga, ispitivanje
karaktera objanjenja u mehanici moe biti od velike koristi i zato
emo se posvetiti tom zadatku.
1. Sta je, dakle, mehaniko* objanjenje? Iako su Hajgens
i njegovi naslednici upotrebljavali reci mehaniki" i mehanika" u
relativno preciznom smislu, u mnogim popularnim, pa ak i tehnikim raspravama ovi pojmovi se upotrebljavaju viesmisleno i u najboljem sluaju predstavljaju samo iroko definisane termine. Zato
e biti korisno da ve na poetku uoimo razliite kontekste u kojima
se oni esto javljaju, a zatim odredimo smisao termina mehanika"
i mehaniki", koji su bitni za mehaniku kao nauku. Ove reci se
esto javljaju u raspravama o polugama, koturima i klatnima, ali su
isto tako uobiajene u objanjenjima automobila, elektrinih asovnika i fotografske kamere. Predmet bezbrojnih knjiga predstavlja
mehanika razliitih procesa kao to su sluanje, disanje, prenoenje
naslednih osobina ili delovanje politikih organizacija. Istraivanja
koja se obavljaju pod pretpostavkom da su bioloki organizmi sloene fiziko-hemijske celine esto se uzimaju kao ilustracije mehanikog materijalizma". Stavie, uobiajene ljudske reakcije na razliite drutvene situacije u kojima se oni mogu nai ponekad se takoe
opisuju kao mehanike". Na isti nain se opisuju i izvesne muzike
i pesnike kompozicije kao i izvesne teorije o muzici i poeziji.
Treba rei da ne postoji jedno precizno znaenje koje bi bilo
zajedniko ovim razliitim upotrebama reci mehanika" i mehaniki". Zaista je oigledno da se smisao reci mehaniki", kada se
ona upotrebljava u vrednosnim sudovima o ljudskom ponaanju,
sasvim razlikuje od smisla te reci u kontekstima teorijske analize
u prirodnim naukama. Stavie, ak i u ovim drugim kontekstima,
ova re nema uvek onaj smisao koji ima u mehanici kao nauci. Kao
" Mechanical explanation" prevodimo sa ,.mehaniko objanjenje" mislei na
objanjenja u mehanici kao nauci, pa i na slina objanjenja u drugim oblastima.
Pr5m. prev.

139
to navedeni primeri jasno pokazuju, ova se re upotrebljava ne samo
u analizama problema koje posebno izuava mehanika, ve i kada je
re o toplotnim, elektromagnetskim, optikim, hemijskim, fiziolokim
i drutvenim procesima koji se obino ne objanjavaju pomou
karakteristinih pojmova ove discipline. U jednom irokom smislu
reci mehaniki", svaki odgovor na pitanja kao to su Kako ovo
funkcionie?" ili Kako je to uinjeno?" predstavlja mehaniko
objanjenje, bez obzira koji su odluujui faktori u procesima o
kojima se raspravlja i na koje odgovor skree panju. Dakle, u ovom
irokom smislu reci, sve prirodne nauke pruaju mehanika objanjenja, i to u onoj meri u kojoj sve posebne nauke nastoje da otkriju
uslove pod kojima se stvari i dogaaji deavaju, i u onoj meri u kojoj
nastoje da formulisu zakone koji izraavaju takve odnose zavisnosti.
Meutim, kada se ova re upotrebi na ovaj nain, Hajgensovo tvrenje koje smo naveli predstavlja samo truizam. ak i u istraivanju
ljudskog ponaanja, od ove interpretacije odstupili bi, verovatno,
samo oni koji veruju da se objanjenjima unitava smisao" kad god
neko istrauje razliite uslove od kojih zavisi unutranji ivot oveka". Prema tome, da bismo razumeli ono to je Hajgens imao na
umu i ono to istoriari ideja podrazumevaju kada kau da je u
izvesnim periodima razvoja nauke preovlaivao ideal mehanikog
objanjenja, moramo ispitati smisao izraza mehaniki" koji je specifian za klasinu mehaniku kao nauku.
Iako uobiajene definicije mehanike predstavljaju klju u
razumevanju njenog smisla, bez dublje analize one ne otkrivaju
mnogo. Uobiajene definicije predstavljaju varijante Maksvelove definicije mehanike kao nauke o materiji i kretanju8, a ove svakako na
jedan opti nain ograniavaju oblast ove nauke. Na primer, hemijske
reakcije su na prvi pogled iskljuene iz njenog domena. Meutim, postoji vrlo malo grana fizike koje se ne bi mogle shvatiti kao istraivanja o kretanju materije. Na primer, opiljci gvozda u prisustvu stalnog magneta zauzimaju odreeni poloaj, kao to je to sluaj i s namagnetisanom iglom u prisustvu provodnika kroz koji prolazi elektrina struja. Iako ovi primeri ilustruju materiju u kretanju, tako da
se na osnovu Maksvelove definicije mogu svrstati u mehaniku, oni se
u stvari esto iskljuuju iz mehanike. Predloena definicija ne objanjava, dakle, potpuno gde su stvarne granice mehanike kao nauke
1
Matter and Motion je naslov Maksvelove knjige koja Je prvi put objavljena
1877. Ovo su neke tipine definicije drugih autora: ,,Dle reine Mechanik .. . (ist die)
Lehre von enjenigen Erschelnunflen, bei welchen aussohlieslich Bewegungen ins Auge
zu fassen sind, als sie slch mit der Bewegung materielle Punkte, starre, flusslger und
elastlsche leste Korper beschaftigen". Custave Kirchhoff, Vorlesungen ilber Mathematische Physlk, Mechanik., tree Izdanje, Leipzig, 1883, str. III. ,,Die Mechanik Ist die
Lehre von der Bewegungcn der Naturkfirper, cj.h., der Ortsveranderungen .. . derselben.
welche mit kelnerlei Aenderung ihrer iibrigen Eigenschaften verbunden ist". Ludvvig
Boltzmanu, Vorlesungen Uocr die Prinzipien der Mechanik, Leipzig, 1897, Vol. I, str. l.
,Die Mechanik ls die Lt-hre voti der Bewegung". A. Voss, ,,Grundelegung der Mechanik", u Encyklopeie der mathem. Vfissenschaften, Leipzig, 1901, sv. 4, deo I, str. 12.
,.Die Mechanik ist die Lehre von den Brwegungsgesetzen materieller Korper", Max
Flanck, Einfiihrung (n der Allgemeinen MechaniU, Leipzig, 1921, str. 1. ,.Mehanika . . . je u
specifinom sraislu dufinisana kao prouavanje zakona kretanja materijalnih tela, tj.
relativnih promena poloaja takvih tela u vremenu". Nathaniel H. Frank, Introduction
to Mechanics and Heat, New York. 1939, str. 3.

140
zaista, re materija" je vrlo neprecizna da bi se njome neto
moglo jasno definisati pa zato moramo tragati dalje za adekvatnim
odreenjem karaktera mehanikih objanjenja.4
2. Najneposredniji i najbolji nain za utvrivanje granica
jedne nauke i specifinog karaktera njenih objanjenja predstavlja
ispitivanje optih zakona i teorija koje na datom stupnju razvoja
predstavljaju osnovne premise njenih objanjenja ukoliko takve
teorije postoje. Sreom, ovaj metod je mogue primeniti u sluaju
klasine mehanike, budui da je sadraj ove nauke prilino dobro
izraen u pojmovnom okviru koji ine Njutnovi osnovni aksiomi"
ili zakoni" kretanja. Zato e biti dovoljno da ispitamo ove aksiome
i pomou njih izdvojimo bitne odlike mehanikih objanjenja.5
Njutn je svoja tri aksioma ili zakona kretanja izloio ovako:
ZAKON I. Svako tolo ostaje u stanju mirovanja ili u stanju jednolikog pravolinijskog kretanja, izuzev ako nije primorano da to stanje promeni pod dejstvom
sila koje na njega deluju.
ZAKON II. Promena kretanja uvek je proporcionalna pokretakoj sili koja
dclujc i odvija se pravolinijski u pravcu u kome ta sila deluje.
ZAKON III. Za svaku akciju postoji uvek suprotna i jednaka reakcija: uzajamne akcije dvaju tela jednog na drugo uvek su jednake i usmerene u suprotnim pravcima.
* Koristan nagovestaj o stvarnom predmetu mehanike daje etimologija rei
mehanika". Ova rec je izvedena iz grkog izraza za napravu, pri emu su naprave
sredstva za podizanje ili guranje tereta, kao Sto su poluge, strme ravni, klinovi, toak i
osovina. Prouavanje takvih maina, sa ciljem da se otkriju razne prednosti koje one
imaju, jo uvek se smotra karakteristinim zadatkom mehanike kao nauke.
* Na redu su komentari o izboru Njutnovlh formulacija kao osnove za ovu
raspravu. Postoje naravno i druge formulacije teorije mehanike osim Njutnove. na primer, one koje su dali L.agran 1 Hamllton. Ove alternativne formulacije omoguuju analiziranje mnogih sloenih prob'em? 5 mnogo veom lakoom i elastinou nego 3to se
to moe uiniti pomou Njutnove formulacije. Pa ipak. ove alternative su matematiki
ekvivalentne NJutnovoj shemi 1 nita ne bismo dobili kada bismo ove uopSte uzev manje
poznate alternative uzeli Kao n^e polazite. Xckc od ovih alternativnih sistematizacija
mehanike usvajaju kao primitivne teorijske pojmove neke koji se razlikuju od Njutnovih. Xa primer. u Njutnovom sistemu osnovni pojmovi su pojmovi prostora, vremena,
sile i mase; u sistemu koji su predloili predstavnici nauke o energetici osnovni pojmovi
su pojmovi prostora, vremena, energije 1 mase; u Hereovom prikazu mehanike osnovni
pojmovi prostora, vremena i masa. ngiea, dnkte. da meu fiziarima ne postoji jednodunost o tome koji su osnovni pojmovi mehanike; u onoj meri u kofoj postoji ovo neslaganje, mogu postojati i razilaenja o tome ta predstavlja sutinski karakter mehanikog objanjenja. U stvari ovo odsustvo jednodunosti nije ozbiljna tekoa za nas
a nastaje iz okolnosti koje su sline razlikama izmeu alternativnih formulacija Eukltdovc geometrije, u kojima se upotrebljavaju razni primitivni pojmovi u izgraivanju
sistema. Jer. iako jedan sistem mehanike moe odbacivati pojam sile kao primitivni
teorijski pojam i moe se ak u notounosti odrei uootrebe reci ,,sila", uvek se moe
uvesti ovaj termin u sistem pomou nominalne definicije. Stavie. kao to e uskoro biti
jasno, razlike izmeu formulacija mehanike na koje smo uuravo ukazali ni na koji nain
ne prejudiciraju glavni rezultat analize mehanikog objanjenja. Najzad, postoie formulacije teorije mehanike koje su vrlo bliske Njutnovoj shemi, ali koje (kao Sto je
Bolcmanova formulacija) Jasnije od Njutna Izlau razne pretpostavke iz kojih se sistem
razvija. Izgleda, dakle, da je neftu od ovih brlljivljih formulacija trebalo uzeti za obnovu ove rasprave. Meutim. m;ia su takva savremena izlaganja teorije mehanike od
neprocenjive vrednosti za raspravu o izvesnim problemima koji se postavljaju u ovoj
nauci, preciznosti koje one unose nisu sasvim podesne u raspravljanju o naim problemima; kada se za to ukae potrebn pozivacemo se na njih.
Postoji nekoliko savremenih pokuSaja da se u akslomatlzaeiji Njutnove mehanike unesu moderni kriterijumi strogosti. V'dl J. C. C. McKinsey. A. C. Sucar and Patriek
Suppes, ,,Axiomatic Foundations of Clsssical Mechanies", Journal of Rational Mechanios
and Analysis. Vol. 2. (1953). str. 253272; Herbert A. Simon, ,.The Axioms of Netvtonlan
Mechanics", Philosopfticnl Magazine, Vol. 33 (1947), str. 888905.

141
Kada se ovi aksiomi prevedu na savremenu terminologiju i
savremenu notaciju matematike analize, onda Njutnova teorija mehanike tvrdi:
a. Ako su spoljanje sile P koje deluju na neko telo (iji je
momenat du prave linije mu) jednake nuli, onda je promena mv u
jedinici vremena (to u graninom sluaju moe biti jednako nuli,
tako da telo miruje u odnosu na pravu) takoe jednaka nuli. To znai
da ako je F 0, onda je - 0, gde je v vektor ili orijentidt
sana veliina, a m je masa. U klasinoj mehanici se pretpostavlja da
je masa tela, to je Njutn zvao koliinom materije" tog tela, nepromenijivo svojstvo jednog tela na koje ne utie kretanje. Prema tome,
formula prvog aksioma moe se napisati ovako:
dv
ako je F 0, onda je m - - = 0, ili, konano, ako je F = 0,
dv

dt

onda je U.
dt

b. Ako je F spoljanja sila koja deluje na neko telo mase m,

onda je promena momenta mv u jedinici vremena proporcionalna
veliini F i ima pravac koji se poklapa s pravom du koje F deluje.
d (mv)
To znai da je
^ kF, gde je ,,k" kostanta proporcionalnosti,
dt
dok su F i
vektori istog pravca. (Formula za drugi aksiom
dt
dv
moe se napisati i kao m - - = kF. Pri podesnom izboru jedinica k
dt
moe biti jednako jedinici; ako se promena brzine u jedinici vremena
nazove ubrzanjem tog lela i ako se predstavi vektorom6 a, onda se
drugi zakon moe napisati u poznatom obliku ma = F).
c. Ako je FAIS sila kojom telo B deluje na telo A, onda postoji
sila FBA kojom A deluje na B tako da je FR4 po veliini jednako sili
FAt ali suprotnog pravca. To znai da je FAn FBA> pri emu sile
predstavljaju vektore ili orijentisane veliine.
Ovi aksiomi nameu dve grupe pitanja: (1) ta treba podrazumevati pod razliitim kljunim terminima u formulaciji tih aksioma? Kada se za jedno telo kae da je u stanju mirovanja ili u stanju
jednolikog kretanja, ta predstavljaju prave" u odnosu na koje se
za to telo kae da se nalazi u stanju mirovanja ili u kretanju, i kako
se odreuje vreme" kretanja? (2) Kakav je status ovih aksioma? Da

Da budemo sasvim eksplicltni. prema Njutnovom shvatanju, kretanje jednog tela trpi promenu ako postoji promena njegove brzine du prave linije, ili promene
pravca u kojem se kreCe. Prema tome. Jedno telo trpi ubrzanje u Jednom periodu vremena ukoliko se njegova brzina poveava ilt smanjuje ili ako se menja pravac njegovog kretanja. (Ako se smanjuje njegova brzina onda ono trpi negativno ubrzanje).

142

li su to generalizacije" iz iskustva, da li su to iskazi ija se istinitost

moe apriori utvrditi ili su to definicije" ove ili one vrste? Mi se za
sada neemo baviti ovim problemima, iako emo im kasnije posvetiti
veliku panju. Mi smo ih ovde pomenuli samo da bismo pokazali
kakav teak put moramo prei ako elimo da doemo do potpunijeg
objanjenja strukture mehanike.
Ovde emo ukazati na dve sline primedbe. U svom drugom
zakonu Njutn tvrdi da se pravac ubrzanja nekog tela na koje deluje sila poklapa s pravom linijom du koje ta sila deluje. Meutim,
ako jedno telo ima opaljive prostorne dimenzije i ako sila deluje na itavo telo, onda ne postoji jedinstvena prava linija koja
odreuje pravac ubrzanja jer razliiti delovi tela tada trpe
ubrzanja du razliitih pravih linija. Zbog toga se mora pretpostaviti
da su aksiomi kretanja izraeni za takozvane materijalne take"
za tela ije su mase prema ovoj teoriji sabijene u jednu ,,taku'\ Na
taj nain, primena ovih aksioma na kretanja stvarnih fizikih tela
koje, oigledno, nisu materijalne take pretpostavlja proirivanje
osnovne teorije na kretanja sistema materijalnih taaka koje su podvrgnute manje ili vie strogim uzajamnim ogranienjima. Takvo proirivanje zahteva sloeniji matematiki aparat iako ne uvodi nijednu
novu teorijsku ideju: teorijska mehanika vrstih tela, tenosti i
gasova moe se razvijati na osnovi koju prua mehanika materijalnih
taaka, pod pretpostavkom da se tela koja imaju vidljivu zapreminu
shvate kao sistemi s beskonano velikim brojem materijalnih taaka.
Na osnovu injenica koje smo upravo zapazili, oigledno je da su
aksiomi kretanja teorijski iskazi u onom smislu u kojem smo raspravljali o teoriji"; oni nisu iskazi o odnosima izmeu osobina koje se
mogu eksperimentalno odrediti, ve postulati koji implicitno definiu
izvestan broj osnovnih pojmova. Ovi pojmovi ostali bi inae neodreeni.
Druga primedba opravdava prvu. Iako Njutnovi aksiomi to ne
kau eksplicitno, oni preutno pretpostavljaju da se prostorne dimenzije i vremenski intervali mogu beskonano deliti, tako da veliine
koje im pripisujemo mogu biti beskonano male. Ovi aksiomi takoe
pretpostavljaju da su brzine i ubrzanja, koje pripisujemo materijalnim takama, one veliine koje materijalne take poseduju u graninom sluaju kada se veliine vremenskih intervala pribliavaju nuli
ukratko, aksiomi pretpostavljaju trenutne brzine i ubrzanja za
materijalne take. Objasnimo prvo zbog ega su ovakve pretpostavke
neophodne.
Pretpostavimo da elimo da odredimo brzinu jednog automobila koji se kree po pravom i ravnom putu; pretpostavimo da smo
izmerili rastojanje koje on pree za jedan sat i da smo nali da ono
iznosi 30 milja, pa smo zakljuili da je njegova brzina 30 milja na
sat. Oigledno je, meutim, da se u toku tog sata automobil moe
kretati promenljivom brzinom i da brzina koju smo izraunali ne
mora biti stvarna brzina tog automobila ni na jednom delu tog puta.

143
Brzina od 30 milja na sat moe tako predstavljati samo prosenu
brzinu vozila. Ako bismo eleli detaljniji izvetaj o kretanju tog automobila, morali bismo meriti njegovu brzinu u kraim vremenskim
razmacima, recimo u svakoj minuti. Tada bismo moda utvrdili da
je u izvesnoj minuti njegova brzina iznosila jednu milju u minuti,
dok je u drugoj minuti brzina iznosila etvrt milje u minuti. Meutim, ono to smo ve rekli u mogunosti da se automobil kree promenljivom brzinom u toku jednog sata moe se, oigledno, ponoviti
za intervale od jednog minuta. Tada se mogu uzeti jo manji intervali
recimo od jedne sekunde u kojima emo uzastopno meriti brzinu.
Empirijska je injenica da se ovaj postupak merenja brzina
u kome uzimamo sve manje i manje vremenske intervale ne moe
beskonano produavati, jer postoji donja granica ispod koje ne moemo vie eksperimentalno razlikovati ni prostorne ni vremenske intervale. Meutim, teorija mehanike nastoji da prui potpunu optu
analizu kretanja tela koja je nezavisna od stvarnog stanja eksperimentalne tehnologijo. Ova teorija ima za cilj da formulie strukturu odnosa koje karakleriu tela u svim takama njihovog kretanja. Zbog toga
je Njutn zanemario praktinu donju granicu deljenja rastojanja i
intervala i formulisao je teoriju na osnovu pretpostavke da materijalne take imaju granine (ili trenutne) brzine i ubrzanja u vremenskim intervalima koji se beskonano smanjuju. U stvari, Njutn je
pronaao svoj metod fluksija" koji se sada zove diferencijalni i
integralni raun da bi mogao analizirati ovakve trenutne" aspekte
kretanja tela. Kada se njegovi aksiomi kretanja iskau jezikom matematike analize, oni imaju oblik diferencijalnih jednaina drugog
reda.7 Ove injenice samo potvruju primedbe iz prethodnih odeljaka
7
Moramo dati nekoliko dodatnih objanjenja za itaoca koji ne poznaje pojmove diferencijalnog i integralnog rauna. Osnovni pojam ovog rauna Jeste pojam granice beskonanog niza, bez obzira da li je to niz brojeva ili funkcija. Pojam granice
beskonanog niza
brojeva moe se ilustrovati ovako. Posmatrajmo beskonaan niz:
30, 22'h, 20, 18J/, . . . iji se lanovi dobijaju iz formule 15 (1 + J^n), gde rt uzima redom
vrednosti 1, 2, 3, i
Da bismo to mogli vizuelno predstaviti, neka svaki elan tog
niza bude prosena brzina jednog automobila kada su sukcesivni vremenski intervali u
kojima se meri njegova brzina 1 sat, 30 minuta, 15 minuta, 7','t minuta i tako dalje. Ma
kakva bila vrednost n, odgovarajui lan u nizu nee se razlikovati od 15 za vie od 15/n.
Tako, na primer, ako TI ima vrertnost 10, odgovarajui lan 16' i razlikuje se od 15 za
15/10; ako n ima vrednost 1000, odgovarajui elan ISVM razlikuje se od 15 za 151000 1 tako
dalje. Prema tome, ako se uzme dovoljno velika vrednost za n. svi lanovi niza posle
lzvesnog lana do kejeg smo doSll razlikovae se od 15 za manje nego Sto Je bilo
kakva mala pozitivna veliina koju moemo unapred odrediti. Tako, na primer, ako
elimo da naemo takav elan u nizu da se svi lanovi posle njega razlikuju od 15 za
manje od 1/1,000.000, moramo uzeti da n bude jednako ili vee od 15,000.000. U ovom
primeru 15 Je granica tog beskonanog niza: to Je takav broj da se razlike izmeu njega
l sukcesivnih lanova niza postepeno smanjuju, tako da bivaju manje od svakog unapred odreenog pozitivnog broja. Opsta definicija granice Jednog niza brojeva ima sledel ob'ik: neka je *j, *,. .., x, . . . . beskonaan niz brojeva i neka je e proizvoljno
mali pozitivni broj. Tada se za I kae da je granica toga niza ako za bilo koje specifikovano xw u nizu takvo da se svi lanovi koji dplaze posle njega (tj. za sve lanove in,
gde Je n>N) razlikuju od I za manje od e.

Neka je sada s rastojanje koje prelazi automobil, tj. da bismo bili jasniji.
Pretpostavimo da je rastojanje povezano sa vremenom t pomou funkcije s = t*; drugim recima, pretpostavimo da je posle t sekundi automobil preao s = t' stopa. Neka
se sada vreme povea za interval At (itaj ,,delta t"), tako da se rastojanje koje pree
automobil povea za As. Prema tome, automobil e prei ukupno rastojanje
od s + A S
stopa u t + At sekundi. Oigledno je da mora vaiti s + A s = (t + i t ) 1 = t* + 2t A t -f
+ At*. Takoe je jasno da Je novo rastojanje As, koje automobil1 prelazi zbog toga Sto se
kree joS i u vremenu At, dato jednainom s = 2t At + ( At) . Da bismo dobili brzinu

144
koje kau da aksiomi kretanja nisu eksperimentalni zakoni ako se
tvrde strogo univerzalno, ve da su, naprotiv, teorijski postulati za
koje moramo nai pravila korespondencije pre nego to moemo rei
da imaju bilo kakav odreeni empirijski sadraj.
3. Razmotrimo, najzad, znaaj ovih aksioma kretanja za problem o kome raspravljamo: ta su karakteristine odlike mehanikih
objanjenja. Aksiomi se mogu ispitivati ili u pogledu njihovog matematikog oblika, ili u pogledu vrste termina koje povezuju, pa emo
zato nau raspravu prilagoditi toj razlici.
Ono to se podrazumeva pod oblikom jednog matematiki izraenog iskaza lake se moe ilustrovati nego opisati, pa emo zato
navesti nekoliko primera. Zakon linearnog toplotnog irenja vrstih
tela obino se izraava u obliku I = lo [I f- k (T To], gde je l duina
vrstog tela pri nekoj poetnoj apsolutnoj temperaturi To, I je njegova
duina pri nekoj proizvoljnoj temperaturi T, dok je ,,k" koeficijent
linearnog irenja koji je konstantan za sva tela istog sastava, ali se
menja u zavisnosti od materijala. Jednaina se moe napisati i kao
I lkT-(I, lokT) = 0 i predstavlja linearnu jednainu sa dve
promenljive ,,l" i ,,T". Galilejev zakon slobodnog pada, koji povezuje
brzinu v jednog tela koje pada t sekundi s poetnom brzinom v
automobila na tom novom delu njegovog puta, treba samo da podelirno A s sa At. tako
da je As/At 2t + a t . Ova e relacija vaiti bez obzira koliko je veliki 111 mali vremenski interval At. a predavanjem razliitih numerikih vrednosti za At. dobiemo
beskonani niz brzina As/At. Ako se. meutim, At postepeno smanjuje, tako da se priblii nuli kao granici, kolinik As/At takode e se pribliavati granici u ovom slufiafu
Zt. Granina vrednost
As/At predstavlja se sa ..s.'t" 1 zove se prvi diferencijalni
koeficijenat (ili prvi izvod) iz s po t. To je trenutna brzina tela. Treba paljivo iolti
da diferencijalni koeficijenat ..dsdt" nije obini razlomak M brojiocem ,,ds" i imeniocem
,,dt". Ta) se izraz mora posmatrnlt kao da sadri samo jedan simbol koji predstavlja
granicu beskonanog niza razlomaka.
Kao to je trenutna brzina jednoga tela granica beskonanog niza brzina (t
predstavlja se prvim diferencijalnim koeficijentom rastojanja po vremenu), tako je trenutno ubrzanje jednoga tela granica beskonanog niza ubrzanja. Ali ubrzanje jednoga
tela u Jedinici vremena jeste promena braine u jedinici vremena; prema tome, ako
posmatramo trenutne brzine jednoga tela u razliitim trenucima, trenutno ubrzanje e
biti granica promena trenutnih brzina kada se intervali i/.meu trenutaka u kojima se
ove brzine posrnatraju progresivno smanjuju. Tako e se trenutno ubrzanje Jednog tela
predstaviti prvim diferencijalnim koeficijentom trenitne brzine po vremena; prema
tome, trenutno ubrzinje e se predstaviti drugim diferencijalnim koeficijentom ra&to}an}a po vremenu. Tako se trenutno ubrzanje pie kao 's-'t*.
Zadatak diferencijalnog rauna jeste da razvije pravila za dobljanje diferencijalnih koefic'jenatu svake funkcije. Tako. na primer. mi smo ve videli da ie orvi
izvod po vremenu za s = t' ;:ednak s't = 2t; lako se moe pokazati da je 1drugi izvod
po vremenu za s - t'- d's/t' = 2. Svaka od ovih Jednaina, dsldt - 2t i d's/dt 2. zove
se diferencijalna Jednaina prosto zato Sto sadri diferencijalni koeficijenat. Za prvu od
ovih jednaina kae se Ca je diferencijalna jednaina prvog reda. a za drugu jednainu
diferencijalna jednaina drugoga reda, dok se za diferencijalnu Jednainu as't* ~
2fds)'fdt) kae da je treega reda. Tako je red diferencijalne jednaine red najvieg
diferencijalnog koeficijenta koji se u njoj nalazi. Osnovne jednaine mehanike su diferencijalne jednaine drugoga reda. Kao to smo ve rekli, zadatak diferencijalnog rauna
jeste da pronae diferencijalne koeficijente za svaku funkciju u odnosu na neku oznaenu promenljivu. Ali pokoji i obrnut problem: kada je data diferencijalna jednaina
da se nade funkcionalni odnos Izmeu njenih promenljivih tako da se ta funkcija moe
napisati bez diferencijalnih koeficijenata. Ova] obrnut! problem sadri proces integrisanja i u opStem sluaju postavlja mnogo tea matematika pitanja nego Sto je prvobitni problem diferenciranja funkcije. Mi ak ne moemo da se upustimo ni U shematsku raspravu o tome i zato emo zavriti navodei neke primere. Kada je data diferencijalna jednaina sldl = 2t, relacija izmeu promenljivih S i t koja zadovoljava oVJ
jednaeinu data je funkcijom s (= + a, gde Je1 a neka konstanta, Resenje diferencijalne
jednaine d'sfdt- = 2 dato je iednainom s = t + at + o, gde su a i b neke konstante.
Tako reenje diferencijalne jednaine prvog reda sadri jednu proizvoljnu konstantu,
a resenje diferencijalne Jednaine drugoga reda sadri dve proizvoljne konstante.

145
poev od nekog poetnog poloaja glasi v v0 = gt, gde je g" konstanta. Ova se jednaina moe napisati i kao v gt v0 0 i takoe predstavlja linearnu jednainu s dve promenljive ,,v" i ,,t". Ova
dva zakona, od kojih svaki izraava odnos dveju promenljivih, imaju
isti matematiki oblik; oni su, oigledno, specijalni sluajevi linearne
matrice" sa dve promenljive: ax + by ic 0, gde su x" i ,,y"
dve promenljive, dok su ,,a", ,,b" i ,,c" takozvane proizvoljne konstante". Treba primetiti da sve ove jednacine, pored toga to sadre
promenljive, broj 0" i proizvoljne konstante", sadre takoe i izvesne konstantne izraze koji oznaavaju specifine numerike relacije
i operacije naime, relacioni simbol ", znak za algebarsko sabiranje + " i (izostavljeni) znak ,,X" za mnoenje. Prema tome, za dva
iskaza se moe rei da imaju isti matematiki oblik u pogledu odreenog skupa promenljivih ukoliko se oba mogu dobiti iz zajednike
matrice zamenom odgovarajuih promenljivih i specijalnih proizvoljnih konstanti koje se javljaju u matrici.
Razmotrimo sada Bojlov zakon koji povezuje zapreminu V
i pritisak p nekog idealnog gasa pri konstantnoj temperaturi: pV = k}
gde je ,,/c" konstanta. Ovo je kvadratna jednaina s dve promenljive
p" i V", pa ima oblik koji se razlikuje od oblika jednaina iz prethodnog odeljka. Razmotrimo takoe najprostiji specijalni sluaj
opteg ekonomskog zakona potranje prema kojem potranja neke
robe raste ukoliko cena te robe pada, i smanjuje se ukoliko cena raste.
Ovaj specijalni sluaj sadri pretpostavku da se potranja D i cena P
menjaju u obrnutoj srazmeri.8 Ovaj specijalni sluaj moe se napisati
u obliku: DP = c, gde je c konstanta. Oigledno, imamo isti oblik kao
i u sluaju Bojlovog zakona. Oba zakona mogu se dobiti zamenom iz
opte matrice xy = a, gde su ,,x" i ,,y" promenljive, dok je ,,a" proizvoljna konstanta.
Ovi razliiti primeri zakona koji imaju isti oblik dovoljni su
da objasne jednu injenicu da dva zakona mogu imati isti oblik,
ali da odatle ne proizlazi kako jedan moe posluiti kao premisa objanjenja za drugi zakon. injenica da zakon toplotnog irenja ima isti
oblik kao zakon slobodnog pada ne prua ni najmanji razlog da pretpostavimo kako se prvi moe objasniti pomou drugog. Naravno,
postoji apstraktna mogunost da jedan zakon datog oblika moe objanjavati drugi zakon istog oblika. Ali kada bi se to i desilo, to ne bi
bila posledica samo njihove formalne slinosti.
Ovo zapaanje nas navodi na zakljuak da karakteristinu
odliku mehanikih objanjenja ne treba traiti u matematikom obliku aksioma kretanja. Ovaj zakljuak moramo ispitati. Kao to smo
ve primetili, za razliku od navedenih primera eksperimentalnih zakona, aksiomi kretanja moraju se pr-edstaviti diferencijalnim jednainama. Za na cilj e biti dovoljno ako panju posvetimo drugom
aksiomu. Pretpostavimo, dakle, da na jednu materijalnu taku deluje
sila F, da prostorne koordinate ,,x"} ,,y" i ,,z" odreuju poloaj te
' Vidi Alfre Marshall, Principies of Economics, VIII izd., London, 1930, str. 99.
10 Struktura nauke

146
take u odnosu na tri uzajamno normalne ose i da su komponente
sile 2du ovih osa Fxt Fv i F 2 . Tada se drugi aksiom moe napisati kao
dx
tn --
Fx, sa slinim jednainama za druge komponente sile. Na
2
dt
taj nain se ovaj aksiom moe predstaviti skupom linearnih diferencijalnih jednaina drugog reda. Da li prisustvo ovog aksioma kao
premise u nekom objanjenju ini to objanjenje mehanikim?
Poto aksiom ne kae nita o specifinom karakteru sile koja
moe delovati na materijalne take, pretpostavimo za trenutak da
funkcija sile F moe biti odreena na vie naina, u zavisnosti od
prirode problema, pa zbog toga moe sadravati vie veliina. U fizici
postoje teorije iji je matematiki oblik identian obliku drugog
aksioma mehanike, ali se ne smatra da ove teorije pripadaju mehanici.
Na primer, elektrostatika teorija ima oblik linearnih diferencijalnih
jednaina drugoga reda, ali se jo uvek objanjenja pomou ove teorije ne smatraju mehanikim objanjenjima. Isto tako, Maksvel je
uspeo da osnovne jednaine elektromagnetske teorije izrazi u obliku
Lagranovih jednaina mehanike, koje predstavljaju drugu formulaciju Njutnovih aksioma. Iz injenice da postoje ovakve transformacije ne sledi da se zakoni elektriciteta i magnetizma mogu objasniti
teorijom mehanike; nijedan fiziar ne pretpostavlja da je to mogue.
Naravno, opte je poznato da postoje neke diferencijalne jednaine koje igraju bitnu ulogu u nekoliko grana fizike, iako se ne
smatra da ova razliita podruja istraivanja pripadaju jednoj zajednikoj teoriji. Na primer, parcijalna diferencijalna jednaina poznata
kao Furijeova jednaina

moe se upotrebiti u izraavanju osnovne teorije hidrodinamike, irenja toplote, statikog elektriciteta i elektrine struje i magnetizma.
Meutim, to samo pokazuje da ovi razliiti predmeti ispoljavaju
strukture odnosa koje se na apstraktan ili formalan nain meusobno
ne mogu razlikovati. To ne znai da se ono to odlikuje teorije za
svaku od ovih oblasti moe bez ostatka izraziti formalnom strukturom
te teorije. Formalna identinost razliitih teorija, svakako, predstavlja
vrlo vaan podatak o tim teorijama. Takva identinost omoguuje
primenu matematikog aparata koji je razvijen za jedno podruje
istraivanja i na druga podruja. Formalne analogije izmeu razliitih teorija, kao i oblik 9formula, mogu biti od ogromne heuristike
vrednosti u istraivanju.
Na redu je poslednja primedba. Mada aksiomi kretanja imaju
oblik linearnih diferencijalnih jednaina drugoga reda, zanimljivo je
Vidi Ernst Macti, .,On the prlnciples of Comparison tn Physics" u Popular
Sclentific Lecfures, str. 236258; takoe Die Ahnlichkeit und dle Analogie ais Leitmotiv
der Forschung" u Erkenntnis und Irrtum, Leipzig, 1920, str, 220231.

147
da li bi fiziari samo promenu ovog oblika smatrali dovoljnim razlogom da izjave kako promenjena teorija nije vie teorija mehanike.
Pretpostavimo da smo otkrili kako je Njutn pogreio u svojoj pretpostavci da se kretanje tela moe analizirati pomou promene momenta koliine kretanja u jedinici vremena i da se bolja teorija moe
razviti pomou promene ubrzanja u jedinici vremena. Tada bi osnovne jednaine kretanja bile diferencijalne jednaine treeg reda. Meutim, izgleda neverovatno da se nova teorija ne bi vie smatrala
teorijom mehanike ukoliko bi ovo bila bitna razlika izmeu nove i
stare teorije. injenica je da opta teorija relativnosti zahteva mnogo
radikalniju promenu oblika jednaina kretanja nego to je ova u
naem hipotetickom primeru. Pa ipak, veina fiziara i dalje smatra
da su objanjenja pomou poboljane teorije takoe mehanika
objanjenja.
4. Imajui sve ovo u vidu, izgleda nam razuman zakljuak da
aksiome kretanja ne treba smatrati premisama jedne odreene nauke
zato to imaju izvestan matematiki oblik. Zbog toga se moramo vratiti drugoj alternativi koju smo ranije spomenuli i ispitati vrste
termina koje ovi aksiomi povezuju kako bismo utvrdili karakteristine odlike mehanikih objanjenja.
Ovde nas oekuje ozbiljna tekoa. Ona proizlazi iz injenice
to aksiomi (ili tekst koji ih obino prati) izraavaju opti karakter
nekih termina koje povezuju, ali to ne vai za sve termine. Tako
drugi aksiom tvrdi da je promena momenta koliine kretanja nekog
tela u jedinici vremena proporcionalna sili koja deluje. Iz ove formulacije je jasno da se tvrdi postojanje izvesnog odnosa izmeu mase i
ubrzanja jednog tela, s jedne strane, i sile koja deluje, s druge. Ali,
ako se nita vie ne kae o toj sili, drugi aksiom nita ne doprinosi
analizi stvarnih kretanja. Ako elimo da nam analiza uspe, moramo
uvesti specijalne pretpostavke o funkciji sile, kao to su, na primer,
pretpostavke iz Njutnove teorije gravitacije. Ali, tekoa je u tome
to ni aksiomi ni Njutnov tekst koji treba da ih objasni ne pokazuju,
ak ni na opti nain, kakva ogranienja treba pretpostaviti za funkciju sile. Ovo obavetenje, koje je bitno za odreivanje specifinih
odlika mehanike, moe se dobiti samo na osnovu uvida u glavne vrste
problema na koje su se ovi aksiomi tradicionalno primenjivali. Zbog
toga se moda ne moe dati neposredan odgovor na pitanje ta je
mehaniko objanjenje?"
Mi smo ve primetili da su masa i trenutno ubrzanje jednog
tela dva termina koji se pominju u aksiomima kretanja. Prema klasinoj mehanici, masa je prosto aditivno" svojstvo tela koje se ne
nienja prilikom promene kretanja tela. To svojstvo se ispoljava kao
otpor koje telo prua promenama njegove brzine. Pretpostavimo da
je pojam mase dovoljno jasan i da postoje odgovarajui metodi pripisivanja numerikih vrednosti masama. Razmotrimo zatim pojam
trenutnog ubrzanja. Taj pojam je definisan kao granina vrednost
jednog niza iji su elementi kolinici razlike dveju trenutnih brzina
10*

148
i vremenskog intervala; trenutna brzina definisana je kao granina
vrednost jednog niza iji je svaki elemenat kolinik rastojanja du
neke prave i vremena. Zanemarimo sada sva pitanja o pravim linijama, rastojanjima i trenucima i pretpostavimo da su ovi pojmovi
takoe dovoljno jasni. Trenutna ubrzanja i brzine pretpostavljaju
samo izvesne matematike operacije nad veliinama dobijenim merenjem prostornih i vremenskih odnosa. Prema tome, na osnovu nae
analize zakljuujemo da aksiomi kretanja sadre bar tri vrste veliine,
naime, mere prostora (rastojanja, uglova, povrina i zapremina), mere
vremena i mere mase.
Jo je tee objasniti koje su karakteristike sadrane u pojmu
sile. Njutn je sam pomenuo tri razliita izvora" sila koje deluju
udarci, pritisci i centripetalne (centralne) sile. Ova kratka lista nagovetava vrste funkcija sile koje su tipine u mehanici. Meutim, neto
bolji pregled vrsta funkcija sile koje se upotrebljavaju u klasinoj
mehanici moemo dobiti ako pogledamo neku veu savremenu raspravu
0 tom predmetu.10 Ove rasprave su obino podeljene na etiri dela:
(a) mehanika materijalnih tacaka, koja predstavlja osnovu za sve
ostalo; (b) mehanika vrstih tela; (c) mehanika elastinih tela ili tela
koja se mogu deformisati; i (d) mehanika tenosti i gasova.
a. U mehanici materijalnih taaka upotrebljavaju se dve vrste
funkcija sile: pozicione sile, koje zavise samo od relativnih poloaja
1 masa materijalnih taaka u sistemu koji posmatramo, ali koje takoe
esto zavise od izvesnih koeficijenata karakteristinih za elemente
sistema; i sile kretanja, koje predstavljaju funkcije ne samo relativnih poloaja, masa i takvih koeficijenata ve i relativnih brzina materijalnih taaka i izvesnih vremenskih intervala. Razmotrimo obe
ove vrste.
Pozicione sile mogu se podeliti u dve podgrupe: centralne
sile, gde su ubrzanja izmeu bilo koja dva tela uvek usmerena ka
jednoj stalnoj taki; i sile ogranienja, gde su materijalne take
ograniene na kretanje po nekim odreenim povrinama ili krivim
linijama. Moda je najbolji primer centralne sile Njutnova sila gravitacije. Poznati primeri sila ogranienja jesu sile koje deluju na
klatno; u ovom sluaju, funkcija sile je odreena pomou promenljivog rastojanja i koeficijenta ija se vrednost moe izraunati iz gravitacione konstante i izvesnih isto geometrijskih veliina.
Razliite vrste funkcija sile upotrebljavaju se u sluaju sile
kretanja. U prouavanju priguenih oscilacija (to se moe ilustrovati klatnom koje savladava otpor sredine kao to je vazduh) potrebna nam je funkcija sile koja zavisi od promenljivog rastojanja,
promenljive brzine tela i od dva koeficijenta. Jedna od ovih konstanti moe se izraunati na osnovu gravitacione konstante i geometrije fizikog sistema; druga konstanta predstavlja koeficijent otpora
" Npr. A. G. Wcbster. The Dynamics of Particles, an of Rigi, Elastlc an'i
Fluid Boies, New York. 1922; Georg Joos. Theoretical Pftysics, New York, 1934.

149
ija vrednost zavisi od sredine u kojoj telo oscilira. Funkcija sile koja
se primenjuje u prouavanju rezonancije odreena je faktorima koji
su ve pomenuti u vezi s priguenom oscilacijom, kojima moramo
dodati jednu vremensku promenljivu i neke druge konstante koje
predstavljaju funkcije geometrijskih osobina fizikog sistema i osobina periodinog kretanja sistema.
b. Sada prelazimo na mehaniku vrstih tela, koja prouava
probleme kao to su rotacija vrstih tela razliitih oblika oko utvrenih taaka i osa, oscilacije povezanih klatna, klizanje i kotrljanje.
Poto se u svrhe teorijske analize jedno vrsto telo moe shvatiti kao
beskonaan skup materijalnih taaka ija su uzajamna rastojanja
konstantna, mehanika vrstih tela moe se razviti iz mehanike materijalnih taaka. Funkcije sila vrstih tela mogu se smatrati funkcijama sastavljenim od onih koje se primenjuju u mehanici materijalnih
taaka. Ove sloene funkcije dobijaju se primenom razliitih matematikih operacija. Meutim, pored promenljivih i konstanti koje
smo ve pomenuli, funkcije sila u mehanici vrstih tela obino sadre
i koeficijenat trenja. Ovaj koeficijenat je konstantan za dati par
vrstih tela, ali njegova vrednost se menja u zavisnosti od povrine
s kojom vrsta tela mogu doi u dodir u toku svog kretanja.
c. U mehanici elastinih tela, tj. tela ije materijalne take
mogu menjati svoj relativni poloaj, potrebne su neke nove vrste
koeficijenata. Ovaj deo mehanike prouava, izmeu ostalog, sudare,
ugibanje pod pritiskom i produavanje vrstih tela u rastezanju. Najpoznatiji koeficijent ove vrste predstavlja linearni koeficijent elastinosti {ili Jungov modul), ija se vrednost menja u zavisnosti od materijala. Meutim, u reavanju sloenijih problema deformacija potrebno je jo nekoliko koeficijenata sline vrste.
d. Najzad, u mehanici tenosti i gasova, koeficijenti viskoziteta i povrinskog trenja imaju vanu ulogu. Oba ova koeficijenta
nienjaju se u zavisnosti od materije koju prouavamo.
Iako smo dali kratak pregled problema koji se obino mogu
nai u raspravama posveenim mehanici, mi nikako nismo iscrpli
primenu Njutnove analize kretanja. Na primer, kretanje jednog tela
koje ima elektrini naboj i koje se kree pod uticajem drugog naelektrisanog tela moe se izraziti Njutnovim jednainama. Uprkos injenici da e u ovom sluaju funkcija sile sadravati termine koji se
odnose na veliine elektrinih naboja (u skladu sa zakonima elektriciteta), esto e se objanjenja ovakvih kretanja takoe nazvati
mehanikim objanjenjima. Slino zapaanje vai i u sluaju kada
se u magnetnom polju kreu tela koja se mogu namagnetisati. Prema
tome, pored ve pomenutih veliina, funkcije sile u objanjenjima
koja se esto smatraju mehanikim mogu takoe pominjati kao odreujue faktore i elektrini naboj, magnetnu silu i drugo. Ukratko,
]edan pogled na stvarnu fiziku praksu pokazuje da se veliki broj

150
problema moe uspeno reavati pomou Njutnovih jednaina kretanja, i da veliki broj razliitih faktora moe uestvovati u odreivanju funkcije sile. Prema tome, termini mehanika" i mehaniko
objanjenje" imaju iroko ali nimalo precizno znaenje. Kao to emo
uskoro videti, tim terminima se moe pridavati ue ili potpunije znaenje u zavisnosti od razliitih ogranienja koje moemo prihvatiti
u formulisanju funkcija sile ukoliko ove funkcije elimo da smatramo
mehanikim" funkcijama sile.
5. Prvo emo dati kratak prikaz dosadanjih rezultata. Funkcije sile koje se primenjuju u mehanici odreene su pomou nekih
ili pomou svih parametara" jedne klase koji predstavljaju ili promenljive ili konstantne koeficijente. Promenljive su u svim sluajevima prostorno-vremenske veliine: rastojanja, uglovi, vremenski
intervali, brzine i drugo. Postoje tri vrste konstantnih koeficijenata:
univerzalne konstante, kao to je gravitaciona konstanta, koja ima
istu vrednost bez obzira na predmet istraivanja; konstante koje imaju
razliite vrednosti u razliitim sluajevima, ali koje (kao konstante
koje su potrebne u analizi kretanja kada postoje ogranienja) mogu,
u principu, da se izraunaju iz univerzalnih konstanti i geometrijskih osobina fizikog sistema koji se posmatra; i koeficijenti kao to
su masa, elastinost, viskozitet, elektrini naboj i magnetna sila,
koje imaju razliite vrednosti za razliite objekte ili materijale, ali
ije se veliine, opte uzev, ne mogu proceniti na osnovu geometrijskih razmatranja i moraju se utvrditi na neki nezavisan nain.
Izgleda da se u mehanici upotrebljava samo jedna univerzalna
konstanta. U klasinoj mehanici masa jednog tela {konstanta koja
pripada treoj vrsti) jeste masa u Njutnovom smislu. To je intrinsino" svojstvo jednog tela i ono ne zavisi od brzine tog tela. tavie,
ako su m^ i m2 mase dvaju tela, onda je masa sistema koji ine ta
dva tela jednaka m t + m^. S druge strane, u teoriji relativnosti masa
jednog tela vie ne predstavlja konstantu, ve funkciju njegove relativne brzine, pa vie nije aditivna" u smislu koji smo upravo pokazali. Jednostavnosti radi, mi emo pretpostavljati da u tekstu koji
sledi masa jednog tela predstavlja masu u Njutnovom smislu, ali se
rasprava ne bi bitno izmenila ako bismo pod masom" podrazumevali
relativistiku masu jednog tela. Teko je pruiti iscrpno nabrajanje
konstanti tree vrste. Meutim, pod pretpostavkom da se lista takvih
konstanti moe sastaviti11, moe se izloiti karakteristika mehanikog
objanjenja u smislu klasine mehanike.
U najirem smislu reci, mehaniko objanjenje je ono objanjenje koje zadovoljava sledea tri uslova (obeleiemo ih sa M: (a)
Njegove osnovne premise tvrde da je promena momenta jednog fizikog sistema u jedinici vremena funkcija veliine i pravca sila koje na
taj sistem deluju. (b) Pravac promene u momentu jednog tela poklapa
" Knjiga Hanbock of Chemistry and Pftysics od Charles d. Hoamina 1
Norberta A. i.angca, u razliitim izdenjlma, prua tablice vrednosti za osam koeficijenata koji oigledno pripadaju ovo] kategoriji.

151
se s pravcem sile koja deluje; pravac takve promene koju izaziva vie
sila poklapa se s pravcem vektorskog zbira tih sila. (ej Sile su odreene iskljuivo pomou prostorno-vremenskih veliina i odnosa izmeu objekata, pomou univerzalne konstante i izvesnog broja konstantnih koeficijenata (pod pretpostavkom da je njihova lista potpuna) ije vrednosti zavise od individualnih svojstava datog sistema
objekata."

injenica je, meutim, da su se ponekad postavljali stroiji

uslovi da bi se jedno objanjenje smatralo mehanikim. Razmotrimo
neke od tih uslova koji imaju vei istorijski znaaj. Iako je Njutn
tvorac teorije gravitacije, on sam ovu teoriju nije smatrao potpuno
zadovoljavajuom zato to je sadravala pojam dejstva na daljinu"
pojam koji je on smatrao tako velikom besmislicom da verujem
kako nijedan ovek koji ume filosofski da misli nee nikada takvu
besmislicu rei". On je tvrdio da je nezamislivo da beivotna beslovesna stvar treba bez posredstva neeg
drugog da deluje i utie na
drugu stvar bez uzajamnog dodira"13. Njutn je oigledno eleo teoriju
mehanike koja koristi samo funkcije sile koje odgovaraju delovanju
u dodiru, a to su Dekart i njegovi sledbenici jasno izrazili. Prema
tome, ako se ozbiljno uzme Njutnovo nezadovoljstvo dejstvom na
daljinu", moramo uvesti posebna ogranienja za objanjenje koja
emo smatrati pravim" mehanikim objanjenjem.
Pa ipak, funkcija gravitacione sile potpuno je odreena univerzalnom gravitacionom konstantom, rastojanjima i koeficijentima
mase. Zbog toga je ona ekonominija u pogledu razliitih vrsta parametara nego to su funkcije sile koje odgovaraju dejstvu dodirom.
Ove druge obino sadre ne samo prostorne promenljive i koeficijente
mase ve i koeficijente elastinosti, trenja i brzine. S druge strane,
oni koji su nastojali da ogranie prava" mehanika objanjenja na
objanjenja pomou dejstva dodirom tvrdili su da se razliite specifine razlike izmeu supstanci (koje su predstavljene funkcijama sile
za delovanje dodirom na osnovu tih razliitih posebnih koeficijenata)
moraju i same biti na kraju objanjene iskljuivo pomou prostorno-vremcnskih razlika (ili najvie jo pomou razlika u distribuciji masa)
u mikroskopskim strukturama ovih supstanci. Zaista, kartezijanska
fizika predstavlja izraz upravo takvog krajnjeg ideala. Pojam tela",
tvrdio je Dekart, ne sastoji se ni u teini, ni u tvrdoi, ni u boji itd.,
ve samo u rasprostrtosti .. . Zbog toga u svemiru postoji samo jedna
" Ovo objanjenje prirode mehanikog objanjenja ne razlikuje se u sutini
<3 tradicionalne definicije mehanike kao nauke o materiji i kretanju ili od estog odreivanja mehanike kao nauke koja se bavi onim svojstvima tela koja se mogu definirati" pomou mase, duine i vremena. Meutim, cilj nafieg objanjenja je da razjasni
sta tvrde ove uobiajene i saete formulacije i da istovremeno ispravi neke oigledne
nedostatke koji se u njima sadre. Nije dovoljno rei. na orimer, da se mehanika bavi
iskljuivo svojstvima koja se mogu definisati pomou mase, duine i vremena, Jer
Prima Jacie nema razloga da se tvrdi da se recimo linearni koeficijenat elastinosti moe
n a
taj nain definisati, dok se koeflcijenat linearnog toplotnog irenja i koeficijenat
elektrinog otpora ne mogu. Moe se desiti da su u Javnom laboratorijskom postupku
Koeficijenti takozvanih svojstava materije definisani na osnovu odnosa izmeu duina,
masa i trenutaka. Pa ipak, nije tano da time sve grane fizike postaju delovi mehanike.
" Isaac Neuiton's Papers and Letters on Natural Philosophy (izd. I. Bernard
"-ohen), Cambridge, Mass.; 1958, str. 30!!303.

152
stvar i mi to znamo na osnovu proste injenice to je ona rasprostrta.
Sve razlike u sadraju ili razliitost njenih oblika zavise od kretanja -. . Kretanje je premetanje jednog dela stvari ili jednog tela iz
susedstva onih tela koja su u neposrednom11 dodiru s njim i za koja
smatramo da miruju u susedstvo drugih." U stvari, jedan vaan
period u istoriji moderne teorijske fizike sastoji se u pokuajima da se
pokae kako se specifine materijalne konstante, kao to su koeficijenti viskoziteta, mogu objasniti pomou teorije mehanike u ovom
uem smislu.
U istoriji literature o fizici moemo razlikovati bar tri smisla
mehanikog objanjenja", iako lako moemo napraviti i nove podele.
Ova tri smisla razlikuju se 15meusobno po optosti, a mi emo ih opisati obrnutim redosledom.
a. Najoptiji zahtevi koji treba da budu ispunjeni da bi se
jedno objanjenje smatralo mehanikim objanjenjem jesu tri uslova
M koje smo izloili ranije. Ovi uslovi niti zahtevaju niti iskljuuju
postuliranje submikroskopskih estica ili procesa (kao to su atomi
ili vrtlozi u nekom hipotetikom medijumu) da bi se objasnilo kretanje
makroskopskih pojava. Budui da su parametri teorijskih premisa u
objanjenjima koja zadovoljavaju ove uslove razliitog tipa) npr.
konstantni koeficijenti mogu biti koeficijenti mase, elektrinog naboja, elastinosti, trenja itd.), nazovimo takve teorije neogranienim
mehanikim teorijama. Mehanika objanjenja u fizici najveim
delom pripadaju ovoj neogranienoj vrsti.
b. Na osnovu strorjeg zahteva, jedno mehaniko objanjenje
treba da zadovolji prva dva uslova M, ali funkcija sile treba da bude
odreena iskljuivo pomou prostorno-vremenskih promenljivih, univerzalne konstante gravitacije i koeficijentima mase. Njutnova teorija gravitacije prua objanjenja ove vrste. Oigledno je da ukoliko
jedna teorija mehanike koja zadovoljava ovaj uslov treba da bude
adekvatna u svojoj uobiajenoj primeni na probleme klasine mehanike, ona mora postulirati submikroskopske estice i procese. Tada
mora postojati mogunost da se ovi postulirani entiteti analiziraju
pomou aksioma kretanja; prostorno-vremenska organizacija njihovih
masa mora objanjavati specifine razlike izmeu svojstava makroskopskih tela. S druge strane, teorija koja zadovoljava ovaj zahtev
ne mora nuno upotrebljavati funkcije sile koje imaju identian oblik
u reavanju svakog problema. Ova teorija moe imati funkciju sile
kao to je ona iz Njutnove teorije gravitacije za resavanje problema
iz jednog podruja, a drugu funkciju sile za drugo podruje. Budui
da su parametri koji se javljaju u ovoj vrsti teorija usko ogranieni.
" Ren Descartcs, ..The Princloles of PhilosoDhv". deo 2, Principi 4. 23 i 25 u
The Philosophical Worfcs of Deseartes, preveli E. S. Haldane 1 G. R. T. RoSS. Cambridge.
England, 1931, Vol. 1, str. 255. 265, 266.
Vidi C. D. Bronrt. ..MechRnical l^^planation and Its Alt^rnatives", Prnceedings of the AHstotelian Society, London. 1919, Vol. 19. str. 85124. Rasprava u itavom
prvom odeljku ovog poglavlja oslanja se u velikoj meri na Broudov lanak.

153
tako da se esto smatraju specifino mehanikim parametrima, mi
emo takve teorije zvati istim mehanikim teorijama. Poznata definicija mehanike kao nauke ije su osnovne veliine prostor, vreme i
masa moe se, prema tome, smatrati eliptinom formulacijom karakteristinih crta ovakvih teorija. Tradicionalno shvatanje mehanike
kao univerzalne prirodne nauke izgleda da prihvata isto mehanike
teorije kao ideal kome nauke treba da tee.
c. Najzad, jo je stroiji uslov kada se oekuje da jedna teorija mehanike, pored toga to zadovoljava uslove za isto mehanike teorije, upotrebljava samo funkcije sile koje imaju jedinstveni,
unapred odreeni oblik. Na primer, funkcija sile se moe ograniiti
na oblik koji se odnosi na centralne sile (kao to je oblik Njutnove
teorije gravitacije), ili se moe ograniiti na oblik funkcija sila dodira izmeu savreno elastinih tela. Mi emo takve teorije zvati
unitarnim mehanikim teorijama. Kartezijanska fizika zamiljala je
mehaniku otprilike u ovom obliku, mada, kao to je ve primeeno,
kartezijanski ideal postavlja jo stroije zahteve, jer u potpuno zadovoljavajuoj teoriji doputa samo prostorno-vremenske parametre.
Helmholc (Helmholtz) i Kelvin nastojali su da razviju unitarne mehanike teorije, ali samo s ogranienim uspehom. Ono to istoriari
ideja nazivaju mehanikim shvatanjem prirode" izgleda da predstavlja nekad vrlo raireno stanovite da se sve fizike pojave, a
moda i pojave ive prirode, mogu objasniti jednom unitarnom
mehanikom teorijom.
Ova duga rasprava pokazuje da se na pitanje 3ta je mehaniko objanjenje?" moe dati nekoliko odgovora. Neki odgovori su
manje precizni od drugih, poto, kako smo videli, nije mogue jasno
odrediti klasu neogranienih mehanikih teorija bez iscrpne liste
razliitih konstanti koje se u takvim teorijama mogu javljati, tj. bez
iscrpnog uvida u sve grane nauke u kojima Njutnovi aksiomi (ili njihovi ekvivalenti) imaju ulogu u objanjavanju. Ova rasprava nagovetava da ne postoji verovatnoa da e slina pitanja o drugim
granama nauke na primer, Sta je bioloko objanjenje?" ili Sta
je socioloko objanjenje?" dobiti preciznije odgovore ili odgovore sa manje odrednica nego to je to bio sluaj s pitanjem koje
upravo razmatramo. Pa ipak, ova rasprava jasno pokazuje da postoji
zajedniko jezgro u svim znaenjima izraza mehaniko objanjenje"
koja smo do sada razlikovali. tavie, ona pokazuje jedan pristup
u odreivanju specifinih karakteristika razliitih sistema objanjenja u raznim granama nauke, a time i u ispitivanju vanih metodolokih problema o odnosima zavisnosti izmeu razliitih sistema
objanjenja. Meutim, pre nego to razmotrimo takve probleme,
moramo se pozabaviti izvesnim pitanjima koja nameu aksiomi
mehanike.

154

II. Logiki status mehanike kao nauke

Njutnova teorija mehanike imala je dugu i plodnu istoriju,
svakako duu nego to su imale druge moderne teorije fizike pribline optosti. Danas je opte poznato da je oblast njene primene
manja nego to se nekada pretpostavljalo i da su, u stvari, njene
analize netane kada se primene na tela koja se kreu relativnim
brzinama bliskim brzini svetlosti. Njutnova mehanika e nesumnjivo
i dalje dugo biti prihvaena kao veoma dobra prva aproksimacija na
putu ka jednoj tacnijoj teoriji o velikoj klasi pojava i kao osnova za
mnoge vane praktine delatnosti.
Uprkos neobino istaknutoj i uspenoj ulozi koju je Njutnova
mehanika imala u istoriji moderne nauke, njene osnove su izazivale
unu raspravu jo od vremena kada je Njutn formulisao svoje
aksiome kretanja. tavie, iako su istaknuti fiziari i filosofi ovim
aksiomima posveivali kritiku panju vie od dva veka, jo uvek
postoji veliko neslaganje o tome ta ti aksiomi tvrde i kakav je njegov logiki status. Za ove aksiome (ili njihove logike ekvivalente)
tvrdilo se da predstavljaju apriorne istine koje se mogu izricati s
apodiktikom izvesnou; da su nune pretpostavke eksperimentalne
nauke, iako se ne mogu ni logiki dokazati ni opovrgnuti posmatranjem; da su empirijske generalizacije dobijene indukcijom na osnovu pojava"; da su opte hipoteze na koje nas navode injenice dobijene posmatranjem, ali da su samo verovatne tvrdnje koje se mogu
potvrditi eksperimentalnim svedocanstvom; da su preruene definicije ili konvencije bez ikakvog empirijskog sadraja; ili da su rukovodei principi u sticanju i sreivanju empirijskog znanja, ali da
sami ne predstavljaju primere takvog znanja.
Broj alternativnih interpretacija statusa aksioma kretanja
ostavlja dubok utisak ali i zbunjuje. Jer ak i kada bismo neke od
ovih alternativa odbacili kao stavove koji se vie ne mogu braniti;
ostale alternative jo uvek nagovetavaju da je re o problemima
koji su relevantni za logiku nauke uopte, a ne samo za mehaniku.
Na je cilj u ovom odeljku da ispitamo neka od ovih alternativnih
shvatanja o aksiomima kretanja, delimino zato da bismo bolje
razumeli logike probleme u mehanici, ali u velikoj meri i zato da
bismo bolje objasnili optu strukturu teorijskih objanjenja.
1. Prvi aksiom kretanja. Lako moemo videti da je prvi
aksiom kretanja, kada se posmatra nezavisno od neophodnih tekstualnih objanjenja, prilino nepotpun kao iskaz koji treba da ima
empirijski sadraj. Rei da e jedno telo ostati u stanju mirovanja
ili u stanju jednolikog pravolinijskog kretanja ukoliko nije prinueno
da promeni svoje stanje pod dejstvom sila koje na njega deluju,
znai ne rei nita odreeno. Zbog toga, moramo dodati blie odredbe
kao to su (a) ta predstavlja prostorni koordinatni sistem u odnosu
na koji se govori o kretanju tela, (b) ta predstavlja sistem meraa
vremena prilikom merenja brzina i (c) na osnovu kakvih oznaka se

155
moe utvrditi prisustvo ili odsustvo sila koje deluju. Na primer, jedno
telo koje se kree jednolikom brzinom u odnosu na jedan sistem
prostorno-vremenskih koordinata kretae se ubrzano u odnosu na
neki drugi podesno izabrani koordinatni sistem. Svako od ovih pitanja bilo je predmet mnogobrojnih rasprava i na svako je odgovoreno
na razliite naine.
a. Pretpostavimo, za sada, da je dovoljno eksplicitno odreen
prostorni koordinatni sistem u odnosu na koji se posmatra kretanje
jednog tela bez obzira da li taj sistem predstavlja Njutnov apsolutni prostor", ili zvezde nekretnice", ili neto drugo; ovim pitanjem
emo se baviti u Poglavlju 9. Da bismo opisali tekoe koje su sadrane u preostalim pitanjima, razmotrimo jedan istorijski slavan i
uticajan argument iji je cilj bio apriorno dokazivanje prvog aksioma
kretanja.16 U svom znaajnom Traite de dynamique, Dalamber je
izjavio:
Telo koje miruje nastavie da miruje sve dok ga ne pokrene neki
spoljanji uzrok. Jer, jedno telo ne moe samo sebe staviti u pokret poto ne
postoji razlog da se kree u jednom pravcu, a ne u nekom drugom. Odavde
odmah proizlazi da ako bilo kakav uzrok pokrene jedno telo, samo to telo niti
e ubrzati niti usporiti svoje kretanje.
Jedno telo koje je neki uzrok pokrenuo mora da se kree jednoliko i
pravolinijski, pod pretpostavkom de na njega ne deluje neki novi uzrok razliit od onog koji ga je pokrenuo. To znai da e telo nastaviti zauvek da se
kree pravolinijski i da e prelaziti jednaka rastojanja u jednakim vremenskim
intervalima sve dok na to telo ne deluje nekakav uzrok razliit od onog koji
je to telo pokrenulo.
Jer, ili je nedeljivo i trenutno delovanje sile na poetku kretanja
dovoljno da telo pree izvesno rastojanje, ili je potrebno stalno dejstvo pokretake sile da bi se telo kretalo.
U prvom sluaju je jasno da preeno rastojanje moe biti samo prava
linija koju telo jednoliko opisuje. Posle prvog trenutka, ne postoji delovanje
pokretake sile (prema pretpostavci), a kretanje se jo uvek nastavlja. Zbog
toga e to nuno biti jednoliko kretanje, poto telo samo po sebi ne moe ni da
ubrza niti da uspori svoje sopstveno kretanje. Stavie, nema razloga da telo
skrene udesno ili ulevo. Prema tome, u prvom sluaju (kada pretpostavljamo
da se telo ne moe kretati samo po sebi, jedno izvesno vreme, nezavisno od
pokretake sile). To e se telo kretati samo po sebi u tom vremenskom intervalu
jednoliko i pravolinijski. Meutim, jedno telo koje se tako kree jedno izvesno
vreme mora nastaviti da se kree na isti nain ako ga u tome nita ne sprei.
Jer, pretpostavimo da jedno telo poinje da se kree u taki A i da je u stanju
da samo po sebi pree liniju AB.

Uzmimo bilo koje dve take C i D koje na ovoj liniji lee izmeu A i B. Telo
je u taki D u potpuno istom stanju kao kada se nalazilo u C, izuzev to je
sada na drugom mestu. Zbog toga se telu u D mora desiti ono isto to mu se
11
Mnoge takve argumente predloili su, izmeu ostalih, Ojler, Kant. Laplas
i Maskvel. Argument o kojem raspravljamo u Ukstu izabrali smo zato Sto je Jasnije
izraen od drugih poznatijih. Za noviji prikaz rasprave o prvom zakonu vidi G. J.
Whltrow, On ine Foundatlons of Dvnamics", British Journal for the Phtlosophy ni
Science, Vol. l (1951), str. 92107.

156
desilo u C. Meutim, u C telo je (po pretpostavci) u stanju da se jednoliko
kree do B. Dakle, u D ono e biti u stanju da se samo po sebi kree jednoliko
do G, gde je DG CB itd. Prema tome, ako je poetno i trenutno dejstvo pokretakog uzroka u stanju da telo pokrene, telo e se kretati jednoliko i pravolinijski sve dok ga novi uzrok ne sprei u tome.
U drugom sluaju, poto se pretpostavlja da nikakav novi uzrok
razliit od pokretakog uzroka ne deluje na telo, nita nee uticati na telo da
ubrza ili uspori svoje kretanje. Iz ovoga sledi da e stalno dejstvo pokretakog
uzroka biti jednoliko i konstantno, tako da sve dok taj uzrok deluje na telo,
ovo e se kretati jednoliko i pravolinijski. Ali iz istog razloga iz kojeg pokretaki
uzrok deluje jednoliko i konstantno u odreenom vremenskom intervalu,
nastavljajui tako sve dok neto ne prekine njegovo dejstvo, jasno17 je da ovo
dejstvo mora uvek ostati isto i da uvek mora proizvoditi isti efekat

Meutim, u najvanijoj taki ovaj argumenat pada, ak i

ako zanemarimo tekoe u Dalamberovoj preutnoj pretpostavci da
pojmovi apsolutnog mirovanja i apsolutne brzine imaju fizikalno znaenje. Dalamber prosto pretpostavlja da je Za objanjenje promena
jednolike brzine nekog tela (gde je stanje mirovanja specijalni sluaj
jednolikog kretanja) potrebna neka sila, ali da nikakva sila nije potrebna za objanjenje promena poloaja jednog tela. Ali ovo znai
zaobii pitanje o kojem se raspravlja. Zbog ega bi se jednolika
brzina shvatila kao stanje tela koje ne zahteva objanjenje pozivanjem na delovanje sila, a ne jednoliko mirovanje ili jednoliko
ubrzanje (kao to je kretanje du krune putanje s konstantnom
brzinom) ili, da bi se ista stvar objasnila, neko drugo stanje kretanja
tog tela (na primer. konstantnost promene ubrzanja u jedinici vremena)? Sasvim a priori gledano, ove alternative imaju jednaku vrednost i nijedna od njih nije logiki protivrena; u stvari, Aristotelova
mehanika kretanja Zemlje bila je zasnovana na prvoj od ovih alternativa, dok je teorija o kretanju nebeskih tela bila zasnovana na
drugoj.
Razmotrimo Dalamberovu primenu takozvanog principa dovoljnog razloga" (ili principa simetrije), na osnovu kojeg izvodi
zakljuak da jedno telo ne moe samo da se pokrene niti samo moe
da ubrza ili uspori svoje kretanje, jer kad bi takva mogunost postojala, onda ne bi postojao razlog" za asimetrije koje bi na taj nain
nastale. Meutim, slian argumenat na osnovu simetrije mogao bi se
upotrebiti s ciljem da se pokae da bi telo nastavilo ubrzano da se
kree posle prestanka delovanja sila. Pretpostavimo, na primer, da
se jedno telo kree konstantnom brzinom po krunoj putanji tako
da ima ubrzanje. Prema Njutnovoj teoriji, tada na telo mora delovati
sila u pravcu centra kruga. Pretpostavimo sada da je ova centralna
sila prestala da deluje. Na osnovu Njutnove analize, telo mora nastaviti da se kree istom brzinom po tangenti kruga. Meutim, na
osnovu principa simetrije, neko bi mogao da tvrdi neto drugo: ta
je razlog" da telo promeni prirodu svog kretanja? Zato bi se ono
kretalo po tangenti, a ne, recimo, po polupreniku kruga u odnosu
" Jean D'Alembert, Trait e ynamique, Pari, 1921, Vol. 1, str. 36.

157
na tangentu? Jer ako se ono kree po tangenti, ono e se kretati
ulevo (ili udesno) u odnosu na poloaje koje bi imalo da je nastavilo
da se kree po krugu; slino vai i za svaku drugu putanju izuzev
tog kruga. Prema tome, telo mora nastaviti da krui po svojoj prvobitnoj putanji. Takav argumenat je, naravno, bez ikakve vrednosti.
On je bezvredan prosto zato to pri datom stanju kretanja neko uvek
moe da uoi mnotvo razliitih simetrija i asimetrija, a isto logika
razmatranja nisu dovoljna da utvrde koje od ovih simetrija predstavljaju stvarne determinante kretanja tog tela.
b. Iako Dalamber nije dokazao ono to je verovao da je
dokazao, moe se prihvatiti (a to je i bilo prihvaeno) da je on utvrdio neto drugo. Moemo se pitati na osnovu kakvih kriterijuma
smemo da tvrdimo da na jedno telo ne deluju nikakve sile? Pretpostavimo da je odgovor: injenica da telo ostaje u stanju mirovanja
ili jednolikog pravolinijskog kretanja. Ako je to kriterijum na osnovu kojeg utvrujemo odsustvo sila, onda je Dalamber zaista dokazao
prvi aksiom kretanja apriornim rasuivanjem. Meutim, tada ovaj
aksiom predstavlja prikrivenu definiciju, konvenciju koja odreuje
uslove pod kojima e neko rei da ne postoje sile koje deluju na neko
telo. Dalamberov argument tada predstavlja predugaak i, moda, pogreno shvaen dokaz truizma da Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili jednolikog pravolinijskog kretanja, izuzev ukoliko to nije
sluaj". 18
Ponekad se isticao jedan drugi razlog za tvrenje da je prvi
aksiom samo definicija. Jer, kako smo ve primetili, u uobiajenoj
formulaciji ovog aksioma, pored toga to se pretpostavlja postojanje
izvesnog prostornog koordinatnog sistema, pretpostavlja se i odreeni sistem mera za vreme, kao i kriterijum koji utvruje odsustvo
sila. Kada bi tada postojao neki metod za utvrivanje odsustva sila,
ali u kome se ni eksplicitno ni preutno ne upotrebljava ovaj aksiom,
onda se on moe shvatiti kao definicija jednolikog kretanja" ili
jednakih vremenskih intervala". Ovo je stanovite koje su prihvatali neki fiziari, na primer, Kelvin i Tejt (Tait) kada su ovaj zakon
izrazili u obliku: Ako neko odreeno telo koje nije prinueno da
menja brzinu svog kretanja prelazi jednaka rastojanja, onda su i
odgovarajui vremenski intervali jednaki". 1 9
Da li ova razmatranja potvruju zakljuak da prvi aksiom
ne predstavlja stvarno nita izuzev" prikrivene definicije? To sigurno nije bilo Njutnovo shvatanje, ali ni Dalamberovo, kao ni shvatanje drugih naunika koji su doprineli razvoju mehanike kao nauke.
Zbog toga moramo ispitati ta se moe rei u prilog interpretaciji
prvog aksioma kao iskaza koji u izvesnom smislu ima empirijski
sadraj.
" Vil A. S. EUtington, The Nature of the Physical World. New York. t928,
str. 124. Mada Njutn nije pretpostavljao da njegov prvi aksiom ima karakter definicije,
njegovo izlaganje izgleda kao da je bafi na to mislio. O tome videti dalji tekst
William Thomson (Lord Kelvin) and P. G. Tait. Treatise on Natural Philosophy, cambrldge, England. 1883.

158
Takva interpretacija je mogua samo ukoliko utvrdimo da
se odsustvo sila i jednakost vremenskih intervala moe ustanoviti
bez pozivanja na prvi aksiom. Ovo se tvrenje zasniva delimino na
istorijskim razmatranjima, a delimino na razmatranjima naune
prakse. Tako oni koji podravaju ovo tvrenje ispravno primeuju
da su se ljudi koristili pojmom sile i jednakou vremenskih intervala davno pre nego to je prvi aksiom kretanja bio iskazan, i da
su ak razvili metode merenja, bez obzira koliko su ti pojmovi
i metodi mogli biti loe i grubo definisani. U najgorem sluaju, verovatno je da je pojam sile imao svoje poreklo u oseanju miinih
napora pri fizikim naprezanjima, a da je kasnije bio povezan s ponaanjem poluge, tenosti, uadi,
i opruge, koje su izloene razliitim
optereenjima i pritiscima.20 Istorija asovniarstva prua mnoge
primere mehanizama koji su se upotrebljavali za definisanje i merenje vremena na primer, vodeni asovnici, peanici, asovnici-svee koji nisu bili ni konstruisani ni odreivani na osnovu aksioma
kretanja. Postoji, dakle, pozitivno svedoanstvo protiv teze da se
odsustvo sila ili jednakost vremenskih intervala moe utvrditi samo
na osnovu prvog aksioma.
Dalju raspravu o definisanju i merenju sila moramo odloiti
sve dok ne uzmemo u razmatranje drugi aksiom kretanja. Ali jednoj
optoj injenici koju pokazuje istorija i praksa merenja vremena
moramo sada posvetiti panju. Moda e izgledati oigledno da ukoliko se prvi aksiom ne svede na definiciju, onda mora postojati nain
merenja vremena koji je nezavisan od primene ovog zakona. Jasno
je da ukoliko neki periodini proces izaberemo za asovnik pomou
kojeg moemo definisati jednakost vremenskih intervala, onda se
postavlja pitanje koji proces treba u tu svrhu izabrati. Razliiti
periodini mehanizmi ne izgledaju podjednako podesni kao asovnici,
jer su kod nekih periodi pravilniji" ili jednolikiji" nego kod drugih. Tako se prirodno postavlja pitanje da li postoji neki nain za
odreivanje apsolutno pravilnih" asovnika ili se na kraju prava
jednakost" vremenskih intervala mora definisati pomou prvog aksioma (ili nekog drugog teorijskog postulata), tako da se ovaj ipak svodi
na definiciju. To je i navelo Njutna da razlikuje apsolutno" i relativno" vreme, ali je njegova definicija apsolutnog vremena neupotrebljiva kao praktina osnova merenja vremena, sasvim 21nezavisno
od pitanja da li ta njegova definicija uopte ima smisla".
c. Meutim, poto je fizika nauka koja se oigledno stalno
razvija, jasno je da se ova tekoa moe resiti na neki nain, i zato
sada moramo ukratko pokazati kako je to uinjeno. Da bismo bili
M

Vidi Max Jammer, Concepts of Force, Cambrige, Mass., 1957.

" Njutnova definicija plai: ,,Apsolutno, Istinito i matematiko vreme, samo
po sebi. po svojo] sopstvenoj prirodi tee Jednolino, bez obzira na bilo ta spoljasnje
i drukije se zove trajanje: relativno, prividno i obino vreme predstavlja opaljlvu i
spoljanju (bez obzira da li je tana Jli nejednaka) mera trajanja koja se dobija na osnovu kretanja 1 koja se obino upotrebljava umesto pravog vremena; to je. na primer,
jedan as. dan. mesec. godina". Mathematical Principles of Natural Philosophu, izd.
riorian Cajori, Berkelev, Callf., str. 6, 1947.

159
jasni, pretpostavimo da smo na poetku kao meru vremena odredili
jedan vodeni asovnik odreene konstrukcije. Pomou tog asovnika
moemo zatim pokuati da utvrdimo zakone koji povezuju razliite
procese, s jedne strane, i vremenske intervale u kojima se ti procesi
odvijaju, s druge, pri emu je i vremenski interval definisan pomou
vodenog asovnika. Tada moemo otkriti da postoji gruba pravilnost u
nainu na koji se ti procesi odvijaju. Na primer, moemo otkriti da
jedno klatno zahteva uvek priblino isti broj vremenskih jedinica
(na vodenom asovniku) za svaku od svojih oscilacija, ili da je rastojanje koje jedna lopta pree kotrljajui se niz strmu ravan uvek
priblino proporcionalno kvadratu vremena (prema vodenom asovniku). Meutim, iako postoji ova gruba pravilnost, moemo otkriti
da je u nekim prilikama klatnu potrebno vie vremenskih jedinica
(prema vodenom asovniku) da obavi jednu oscilaciju nego u drugim
prilikama, bez obzira kako paljivo obavljamo nae istraivanje, pa
ak i ako smo utvrdili i sveli na najmanju meru razliite faktore
koji mogu uticati na kretanje klatna (kao to je trenje u taki u kojoj
je klatno obeeno, otpor vazduha i si.); neto slino se moe desiti
i u sluaju lopti koje se kotrljaju niz strmu ravan. Ovde se moemo
zaustaviti i zakljuiti da se ovi fiziki procesi ponaaju samo na priblino jednolik nain, tako da su zakoni koje o njima formuliemo
samo priblino istiniti. Ali, postoji i druga alternativa, naime, moemo izjaviti da je vodeni asovnik netaan" i moemo uzeti neki
drugi asovnik kao merilo.
Ali, ta podrazumevamo kada kaemo da je vodeni asovnik
,.netaan" ako, kao to pretpostavljamo, ne postoji instrumenat za
merenje apsolutnog vremena"? Gde emo traiti novi asovnik ako
odluimo da napustimo vodeni asovnik kao merilo? Opti odgovor
na prvo pitanje jeste da je vodeni asovnik netaan u tom smislu to
ukoliko ga uzmemo kao merilo, onda za jednu veliku klasu procesa
moramo rei da se odvijaju u nepravilnim vremenskim intervalima ove nepravilnosti se, oigledno, ne mogu objasniti postojanjem
faktora koji te procese ometaju a zatim, to ukoliko prihvatimo
druge asovnike kao merila, onda se ove nepravilnosti ili gube ili se
znatno smanjuju. Odgovor na drugo pitanje kae da kao asovnike
treba da izaberemo periodine mehanizme koji omoguuju uporeivanje i razlikovanje trajanja jednog mnogo veeg broja procesa, i
koji nam omoguuju da sa veom tanou utvrdimo opte zakone
o trajanju i odvijanju ovih procesa.
Da bi ovo bilo jasnije, pretpostavimo da smo napustili vodeni
asovnik kao merilo vremena i da smo u tu svrhu uzeli klatno odreene konstrukcije. Pretpostavimo, dalje, da mnogi procesi (npr., lopte
koje se kotrljaju niz strmu ravan, prenoenje zvukova, obrtanje
Zemlje, razne hemijske transformacije) koji su izgledali nepravilni
dok smo upotrebljavali vodeni asovnik kao merilo, sada pokazuju
veu ili ak savrenu pravilnost. Na taj nain, uzimanje nove sprave
za merenje vremena ima jasne prednosti. Jer, sada se mogu otkrivati

160
zavisnosti izmeu trajanja razliitih procesa koje bi ili promicale
naoj panji da smo zadrali stari asovnik, ili bi zahtevale tako
sloene formulacije da bi bile praktino nekorisne. Meutim, oigledno je da ne postoji nuno granica u ovom procesu naputanja
jednog merila vremena u korist drugog i da se nove prednosti mogu
postii ako se klatno zameni, recimo, rotacijom Zemlje kao standardnim asovnikom. Postupak koji smo ovde opisali ilustruje ono to
se nazivalo procesom sukcesivnog 22definisanja", procesom koji se
esto sree u istoriji moderne nauke.
Najzad, panju moramo posvetiti jo jednoj okolnosti koja se
neposredno odnosi na logiki status prvog aksioma kretanja. Pretpostavimo da smo rotaciju Zemlje prihvatili kao standardni asovnik
i da odgovarajui eksperimenti i posmatranja u mnogim podrujima
istraivanja sa sve veom tanou potvruju prvi aksiom naravno, pod pretpostavkom da se odsustvo sila moe utvrditi nezavisnim
sredstvima. Pa ipak, mogli bismo otkriti da postoje neka eksperimentalna odstupanja od onoga to bismo prema ovom aksiomu oekivali i da se ta odstupanja ne mogu objasniti sluajnim grekama
u posmatranju niti se mogu pripisati poznatim faktorima koji ometaju ove procese, Tada, opet, moemo da biramo. Mogli bismo zakljuiti da su i prvi aksiom i posledice koje iz njega proizlaze samo priblino istiniti i mogli bismo moda izmeniti aksiom na neki podesan
nain. Takva modifikacija mogla bi, sa svoje strane, iziskivati preispitivanje drugih delova teorije i mogla bi izazvati tekoe u formulaciji mnogih zakona. S druge strane, mogli bismo prihvatiti prvi
aksiom kao potpuno taan, a eksperimentalna odstupanja od tog
aksioma pripisati malim netanostima" u rotaciji Zemlje. Ali, umesto da odredimo neki drugi periodini mehanizam kao standardni
asovnik, sada bismo mogli da prihvatimo prvi aksiom kao kriterijum
jednakosti vremenskih intervala dva vremenska intervala su po
definiciji jednaka ako u njima jedno telo na koje ne deluju nikakve
sile pree jednaka rastojanja. Dakle, u ovom alternativnom postupku, iako je prvi aksiom bio prvobitno prihvaen na osnovu eksperimentalnog svedoanstva, on je na kraju dobio status principa u
interpretiranju eksperimentalnih podataka ili status konvencije koja
implicitno definie jednakost vremenskih intervala.
Pretpostavimo da smo prihvatili drugu alternativu. Da li to
znai da prvi aksiom nema vie nikakav empirijski sadraj i da je
sada proizvoljno odreeno pravilo za merenje vremenskih intervala?
Na ovo pitanje se ne moe dati neposredan i jednostavan opsti odgovor, jer je u ovom obliku to pitanje u sutini nepotpuno. Problem
koji to pitanje postavlja moe se resiti samo ako se prihvati neka
odreena formulacija teorije mehanike, formulacija koja mora sadravati ne samo aksiome kretanja ve i briljivo odreenje koordinaM
Sjajna rasprava o ovom procesu u vezi sa asovnicima nalazi se u Ludwlg
Stlberstein, The Theory o/ Relativtty, II iz., London, 1924, pogl. 1. Vidi takoe VIctor
F. Lenzen, Procedurcs of Empirical Science, International Encvclopeflia of Unifie
Science, Chicago, 1938, Vol. 1, No. S.

161
tivnih definicija za osnovne termine te teorije. Jer, kao to smo esto
naglaavali, sve dok izvestan broj osnovnih termina jedne teorije
nije povezan s eksperimentalnim pojmovima, sve teorijske pretpostavke predstavljaju apstraktne postulacione definicije koje samo
potencijalno imaju empirijski sadraj. Svakako, moe se razviti
teorija mehanike isto postulaciono, tako da je u toj formulaciji prvi
aksiom samo proizvoljna implicitna definicija jednakosti vremenskih
intervala; ali se podjednako moe izloiti ova teorija tako da prvi
aksiom ima empirijski sadraj. Meutim, nije uvek lako odrediti
u odnosu na koju formulaciju mehanike je re o ovom aksiomu. Ne
postoji zvanina formulacija ove teorije, pa u razliitim kontekstima
ona moe imati razliit smisao. Cak i u jednoj jedinoj raspravi, za
razliite probleme mogu se preutno koristiti alternativne formulacije ove teorije. Takve razlike u pristupu nisu nuno znak pometnje.
One mogu ukazivati samo na lakou kojom ponekad definicije i
empirijski iskazi mogu menjati mesta u okviru vrlo razvijenog i
vrsto povezanog sistema znanja.
Meutim, injenica je da ak i u onim formulacijama mehanike u kojima izgleda da prvi aksiom ima status definicije, postoje
vane empirijske pretpostavke (one se ponekad zaboravljaju) na
osnovu kojih ovaj aksiom i ima status definicije. Na kraju, ak i
kada se jednakost vremenskih intervala definie pomou Zemljine
rotacije, a ne pomou prvog aksioma, razlike izmeu onoga to na
osnovu aksioma oekujemo i onoga to stvarno utvrdimo nisu poraavajue. U velikom broju sluajeva na koje nailazimo primenjujui
mehaniku, rezultat posmatranja, u stvari, isti je bez obzira da li se
Zemlja uzima kao asovnik, ili se vreme njene rotacije ispravlja"
u skladu s definicijom jednakosti vremenskih intervala koju prua
prvi aksiom.
Meutim, iako se ovaj aksiom moe zaista upotrebiti kao konvencija u definisanju jednakosti vremenskih intervala na osnovu
ponaanja datog fizikog sistema (na koji, prema pretpostavci, ne
deluju spoljanje sile), drugi takvi sistemi ne pokazuju po konvenciji
sline pravilnosti u vremenskim intervalima koji su definisani kao
jednaki na osnovu kretanja prvog sistema. Pretpostavimo, na primer,
da smo kao standardni asovnik uzeli neko telo A na koje ne deluju
nikakve sile; neka su, po definiciji, dva vremenska intervala jednaka
kada A u pravolinijskom kretanju pree jednaka rastojanja u svakom od tih intervala. Sve do sada mi prvi aksiom upotrebljavamo
prosto kao konvenciju, tako da je iskaz o tome kako se A kree jednolikom brzinom istinit po definiciji". Pretpostavimo, dalje, da se
fteko
drugo telo B takoe kree pravolinijski i da na njega ne deluju
s
poljanje sile. Jasno je tada da se na osnovu konvencije ne moe
utvrditi da li su telu B potrebni jednaki vremenski intervali (koji su
definisani na osnovu kretanja tela A) da pree jednaka rastojanja,
jer se ovo moe utvrditi samo posmatranjem kretanja tela B. Prema
tome, za prvi aksiom se moe rei da predstavlja konvenciju samo u
H Struktura nauke

162
ogranienom smislu, zato to se moe upotrebiti u definisanju jednakosti vremenskih intervala u kontekstu kretanja jednog odreenog
fizikog sistema. Kada se ova definicija prihvati, za prvi aksiom se
ne moe rei da je samo konvencija ako neodreeno velika klasa
sistema pokazuje pravilnosti u kretanju koje su u sutini iste kao i
pravilnosti u naem standardnom sistemu, tako da se svaki od ovih
sistema moe uzeti kao standardni asovnik. Ukratko, kada se jednakost vremenskih intervala jednom definie na osnovu kretanja datog
tela, prvi aksiom nije istinit po konvenciji" ako utvrdimo da se
veliki broj tela kree u skladu s prvim aksiomom.
Nesumnjivo je da u teorijskoj nauci moraju postojati neke
konvencije, jer pojmovi nisu definisani sami po sebi. Stavie, smisao
jedne teorije ne mora biti tano odreen i moe se menjati u zavisnosti od odreene formulacije koju takva teorija moe imati. Prema
tome, jedna reenica koja se u jednoj formulaciji teorije ili u jednom
kontekstu primene koristi kao konvencija ili oblik definicije moe
u drugoj formulaciji ili kontekstu predstavljati iskaz o empirijskoj
injenici. Pogrean je zakljuak da takva reenica (kao primer moemo uzeti reenicu koja izraava prvi aksiom kretanja) predstavlja
konvenciju u svim kontekstima. Ako je deo empirijskog smisla jednog iskaza odreen konvencijom, sam iskaz jo uvek ne mora biti
konvencija.
d. Jo uvek ostaje pitanje da li se prvi aksiom moe smatrati iskazom koji ima empirijsko znaenje ak i kada se ne upotrebljava kao konvencija. Cesto se tvrdilo da prvi aksiom nema takav
sadraj, sasvim nezavisno od injenice to u sebi sadri pojam materijalnih taaka i trenutnih brzina. Ova tvrdnja je esto zasnovana
na stavu da ne postoji telo na koje ne deluje nijedna sila i da nije
poznato
telo koje stalnom brzinom prelazi beskonano duga rastojanja.2a Ovaj stav je, svakako, taan i koban po shvatanje da prvi
aksiom predstavlja induktivnu generalizaciju na osnovu opaenih
sluajeva na nain na koji, recimo, iskaz Sve vrane su crne"
predstavlja generalizaciju na osnovu posmatranja izvesnog broja
crnih vrana. Iako ovaj aksiom nije induktivna generalizacija u ovom
smislu, zar on ipak ne bi mogao imati empirijski sadraj i zar se
ne bi mogao zasnivati na nekom posrednom empirijskom svedoanstvu?
11
Vidi Henrt Poencare, Founations of Science, New York, 1921, str. 94. Mnogi
pisci elementarnih udbenika zadovoljavaju se da primete da kada hokejskl pak klizi po
ledu, ukoliko je led uglaaniji, utoliko e se pak due kretati posle udarca pre nego to
se zaustavi. Oni onda trae da zamislimo kako led postaje sve uglaeanljl t uglaanijl
postaje idealna povrSina koja ne eluje na pak. Tako se onda tvrdt da bi se pak kretao
pravolinijslci konstantnom brzinem. Iako kao sugestivnu ilustraciju ovo ne moemo krttikovati, primetiemo da se povrSina mora idealizovatl l vie nego Sto u to iz ovog prlmera vidi, tj. mora biti beskonanih dimenzija i, to Je joS vanije, mora biti ravan, tj,
ne moe biti povrSina na zemlji. SavrSeno uglaana povrina leda na zemlji nee odgovarati, jer u tom sluaju putanja uopte nee biti prava linija. To ne bi bio ak ni veliki
krug zbog delovanja gravitacije i obrtanja zemlje. Drugim recima, ilustracija koja na
prvi pogled ne izgleda loa. kasnije Je vrlo nesrena. To bi se verovatno desilo kad god
bismo pokuali da navedemo ilustracije prvog NJutnovog zakona pomou neke velike
pojave" R. B. Lindsay and H. Margcnau, Founations of Physlcs, New York, 1936,
str. 89..

163
Postoje dva argumenta koja se ponekad upotrebljavaju u
prilog potvrdnog odgovora na ova pitanja. Prvi izgleda ovako.
Moda je tano da na svako telo uvek deluje neka sila, i da nikada
nije primeeno telo koje se beskonano dugo kree stalnom brzinom.
Meutim, mogu se nai tela na koja deluje manji broj sila ili tela
na koja deluju manje sile; tavie, neka se tela mogu postepeno, a
moda i potpuno, izolovati od dejstva sila. Ako zamislimo da su
takva tela poredana u niz prema stepenu izolovanosti, onda e kretanja tela koja se nalaze na jednom kraju takvog niza manje odstupati od jednolikog kretanja. Prvi aksiom opisuje ovaj sloeni skup
injenica pomou graninog kretanja koje se postulira, pri emu se
taj niz idealno produava u beskonanost. Meutim, prvi aksiom se
ne srne shvatiti doslovce; ne srne se misliti da se njime tvrdi kako,
u stvari, postoje tela na koja ne deluju nikakve sile. Ne srne se pretpostavljati da se on moe opravdati samo ako takva tela postoje.
Pojam granice mora se oprezno upotrebljavati. U fizici, kao i u matematici, tvrenje da jedan niz elemenata ima granicu esto se najbolje moe razumeti kao nain da se izrazi neko svojstvo koje odlikuje
nesumnjivo postojee lanove tog niza, a ne kao iskaz koji tvrdi
(moda sporno) postojanje nekog elementa za koji se unapred nije
pretpostavljalo da pripada tom nizu. Prema tome, prvi aksiom nema
empirijski sadraj, jer izraava izvesne karakteristike stvarnih kretanja tela koja su pod dejstvom sila kada su ova tela poredana u niz.
Drugi argument delimino predstavlja implicitnu kritiku
prvog. On poinje ukazivanjem da je, opte uzev, nemogue odrediti sadraj jednog dela teorije nezavisno od teorije kao celine. Tako
se u ovom sluaju tvrdi da se prvi aksiom ne moe eksperimentalno
proveriti nezavisno od itave mehanike, zato to svako takvo proveravanje sadri pretpostavke o silama koje mogu delovati na tela, pa,
prema tome podrazumeva primenu i drugih delova mehanike. Dakle,
moe se postavljati pitanje da li teorija mehanike ima empirijski
sadraj, pri emu se mora podrazumevati da teorija mehanike'"
sadri ne samo tri aksioma kretanja i koordinativne definicije raznih
njenih termina ve i posebne pretpostavke o funkciji sile. Kada se
pitanje postavi na ovaj nain, odgovor je oigledno potvrdan, poto
niko ozbiljno ne sumnja da se ova teorija u velikoj meri odnosi na
prirodu stvarnih kretanja. Prema tome, poto prvi aksiom ima odluujuu ulogu u analizi kretanja na osnovu ove teorije, on takoe ima
i empirijski sadraj. Na primer, ova teorija analizira kretanja jedne
planete pod uticajem gravitacione sile Sunca tako to tu silu ralanjava na dve komponente, na silu koja deluje du tangente njene
putanje i na drugu koja deluje u pravcu utvrene take koja predstavlja sredite masa Sunca i planete. Na osnovu ove teorije, pretpostavlja se da se kretanje du tangente odvija u skladu s prvim
aksiomom, tako da ubrzanja u kretanju planete u bilo kojoj taki
njene teorijske putanje moraju biti usmerena ka sreditu masa tog
sistema. Poto je takva analiza vrlo uspena, budui da se teorijska
putanja izraunata pomou ovih pretpostavki slae s opaanim polo-

164
ajima planete, svedoanstvo koje na taj nain potvruje teoriju kao
celinu potvruje takoe i prvi aksiom.
Dakle, tvrenje da je prvi aksiom opta hipoteza koja zahteva
eksperimentalnu potvrdu i da prema tome ima empirijski sadraj
bar na prvi pogled nije bez osnova. Mi ovo tvrenje neemo procenjivati, niti emo ga uporeivati s razliitim protivtvrdnjama o kojima je ve bilo reci sve dok ne ispitamo preostale aksiome kretanja.
2. Drugi i trei aksiom kretanja. Uobiajeno je da se razmatraju preostala dva aksioma istovremeno. Pored prvog aksioma, mi
emo prihvatiti pretpostavku da je prostorni koordinatni sistem u
odnosu na koji opisujemo kretanje tela odreen na zadovoljavajui
nain. Poto smo o merenju vremena u klasinoj mehanici ve dovoljno govorili, preostaje da ispitamo jo dva pojma: pojam sile i
pojam mase.
a. Pojam sile bio je izvor mnogih tekoa u zasnivanju mehanike. Kao to smo ve primetili, ovaj pojam je nesumnjivo nastao
iz iskustva o ljudskom naporu. Veliki deo jezika svakodnevnih
rasprava iz fizike nagovetava da kada se za tela kae kako privlae" ili odbijaju" jedno drugo, ili kako jedno na drugo deluju
nekim silama", onda se dinamikim promenama u neorganskoj prirodi pripisuje neto slino naprezanju koje oseamo u naem telu.
Zaista, sugestivnost obinog jezika fizike ide ak i dalje, pa izgleda
kao da se u izrazima kao to je delovanje sila" sile zamiljaju kao
supstancijalni entiteti" koji imaju bie" ili nain postojanja po
sebi, nezavisno od tela na koje mogu delovati. Veliki deo kritikih
istraivanja u osnovama nauke, naroito u 19. veku, bio je usmeren ka
uklanjanju takvih antropomorfistikih pojmova iz fizike. Danas, verovatno, nijedan fiziar, ak i kada upotrebljava antropomorfistiki
jezik, ne smatra da takve izraze treba uzimati ozbiljno, ve samo kao
pogodan nain izraavanja.
Ovo kritiko raiavanje nam objanjava da sile koje su
zamiljene po analogiji s naprezanjem ili supstancijalnim iniocima
nemaju u teoriji mehanike ulogu koja se moe identifikovati, pa se
mogu, prema Okamovom slavnom principu, izbaciti iz ove nauke
kao nekorisna starudija. Bitan zahtev u jednoj kvantitativnoj disciplini nalae nam da jedan pojam bude povezan s metodima utvrivanja i merenja svojstva na koje se odnosi. Antropomorfistiki pojam
sile zadovoljava prvi deo ovog uslova samo u strogo ogranienim
podrujima, dok drugi deo tog zahteva uopte ne zadovoljava. Iako
meu fiziarima postoji potpuno slaganje u pogledu potrebe i korisnosti takvog raiavanja, mnogo manje slaganja ima kada je re
o tome ime bi u mehanici trebalo zameniti ovaj odbaeni pojam.
Njutnovo razmatranje pojma sile predstavlja neobinu zagonetku. Njegova eksplicitna definicija sile koja deluje" kae da je to
delovanje na neko telo da bi se promenilo njegovo stanje, bilo da
je to stanje mirovanja, ili stanje jednolikog pravolinijskog kreta-

165
24

nja." Ova formulacija ne izjednaava, i pored toliko reci, sile koje

deluju" s promenom u stanju kretanja nekog tela". Naprotiv, ona
povezuje delovanja (ili uzroke) koja menjaju momente tela, tako da
ove druge promene izgledaju jednostavno kao efekti sile. Meutim,
Njutn ne daje opti nain merenja sila, izuzev pomou promena u
momentima. Ma kako da su sile odreene, njih treba meriti pomou
ubrzanja koja izazivaju. S druge strane, drugi aksiom tvrdi da je
promena u momentu proporcionalna sili koja deluje. Oigledno, ako
sile koje deluju merimo pomou promena u momentima, onda ovaj
aksiom izgleda da tvrdi kako je promena momenta jednog tela
proporcionalna promeni momenta. Daleko od toga da bude aksiom
kretanja, prema ovoj analizi, drugi aksiom se, izgleda, svodi na
logiki truizam.
Nema nikakve sumnje da pod svojim aksiomom Njutn nije
podrazumevao ovako neto. Ali ma ta on pod tim podrazumevao,
gledite da je drugi aksiom prosto nominalna definicija termina
sila" bilo je nairoko prihvaeno, naroito meu onim fiziarima
koji su verovali da je takva definicija sile" jedina alternativa antropomorfistikom i metafizikom" objanjenju tog pojma.25 Ovo gledite bilo je podhranjivano uobiajenom praksom da se drugi aksiom
izrazi u obliku jednaine F = ma, koja nagovetava da se tvrdi identinost, pa da tako ta formula izraava analitiku istinu. Oigledno
je da oni koji na ovaj nain definiu silu" moraju pruiti nezavisnu
definiciju mase", koja se nee pozivati na drugi aksiom. Definicija
.,mase" koja se ponekad predlae kao kolinik sile i ubrzanja imala
bi kao posledicu da je objanjenje sile" kao proizvoda mase i ubrzanja, u stvari, cirkularno. Isto je tako jasno da ukoliko se drugi
aksiom shvati kao definicija, onda se i prvi aksiom mora smatrati
konvencijom, poto nema naina da se utvrdi odsustvo sila koje
deluju, izuzev pomou jednolikog kretanja tela.
Sta treba rei o gleditu da je drugi aksiom samo definicija?
Neke ve navedene primedbe o statusu prvog aksioma relevantne
su i za ovaj problem. Nema sumnje da moemo doi do neprotivrene
formulacije mehanike u kojoj e masa" i ubrzanje" biti ili osnovni
termini sistema ili e biti definisani nezavisno od pojma sile, a zatim
e pojam sile" biti definisan kao proizvod mase i ubrzanja".28
Isaac Newton, Navedeno elo, str. 2.
s
Izgleda da je Ernst Mah fcio prvi koji je eksplicitno prihvatio ovo gledite.
Vidi njegov lanak ,,Ueb<T die Definition der Masse", koji se pojavio 1868. i koji je
ukljuen u njegovu knjigu History an Root of the Principle of the Concervatton o/
Energy, Chicago, 1911, str. 1801B5. Kirhof je imao slino shvatanje kao i Bolcman.
* Na primer. Mah u svojoj refarmulaciji mehanike (Science of Mechanics, La
Salle, Illinois, 1942, str, 304) zamenjuje Njutnove definicije i aksiome sledeim:
a) Eksperimentalni stav. Tela postavljena Jedno naspram drugog pod odreenim okolnostima, koje treba da odredi eksperimentalna fizika, indukuju jedno u drugome suprotna ubrzanja u pravcu linije koja ih spaja.
b) Definicije. Kolinik mase bilo koja dva tela je negativni obrnuti koiifini"*
uzajamno indukovanih ubrzanja ovih tela.
c) Eksperimentalni stav. Kolifinici mase tela nezavisni su od karaktera fizikih
stanja (tela) koja uslovljavaju ta uzajamna ubrzanja, bilo da su ta stanja elektrina,
magnetska Ili druga: oni ostaju tavie isti bez obzira da li smo do njih doli posredno
:li neposredno.

166
U takvoj formulaciji, zaista, nema potrebe da se zadrava re sila",
izuzev kao podesna skraenica za neki drugi izraz, jer se ova re
moe uvek zameniti svojim ekvivalentom bez ikakve tete po smisao.
U ovoj formulaciji mehanike, Njutnov drugi aksiom moe se bez
ikakve tete izostaviti, jer tada taj aksiom izraava analitiku istinu.
Prema tome, ako stav da drugi aksiom predstavlja samo definiciju
ne tvrdi nita vie nego da se mehanika moe formulisati na nain
koji smo upravo pokazali, taj stav je prilino dobro zasnovan.
Meutim, oni koji drugi aksiom interpretiraju kao definiciju,
ele da tvrde neto vie od ovoga. Oni esto pretpostavljaju da je
ova interpretacija jedino mogua, jer se inae vraamo na metafiziki" pojam sile. Ovo radikalno tvrenje moramo sada ispitati;
mi emo, uz to, pokuati da pokaemo da je ono pogreno.
Oni koji prihvataju gledite da drugi aksiom u formulaciji
Njutnove mehanike ima empirijski sadraj, nailaze na dva pitanja:
(i) Da li se moe dati opta mera sile bez primene drugog aksioma?
(ii) Da li se moe shvatiti ovaj aksiom tako da se ne svede na definiciju, ali da se pri tome ne pripie nikakvo antropomorfistiko ili
kakvo drugo sumnjivo znaenje reci sila"? Potvrdan odgovor na
prvo pitanje povlai za sobom potvrdan odgovor i na drugo. Meutim, kao to emo pokazati, negativni odgovor na prvo pitanje (ako
se, na primer, pokae da se ne mogu uvek meriti sile bez pozivanja
na drugi aksiom) ne zahteva nuno negativan odgovor i na drugo.
Pogledajmo ta se sve moe rei o ovim pitanjima.
i. Ve smo primetili da su ljudi ak i pre Njutna poznavali
statike sile tj. sile povezane s telima u ravnotenom poloaju
i da su razvili metode njihovog merenja. Na primer, primitivni pojam
teine predstavlja pojam takve jedne sile, a teine se mogu meriti
terazijama i oprugama bez pozivanja na drugi aksiom kretanja. U
nekim sluajevima moe se koristiti pojam statike sile u prilikama
kada tela nisu u ravnotei i mogu se eksperimentalno ispitivati odnosi
izmeu veliina takve sile i ubrzanja koja su njena posledica. Poznati
primer predstavlja mali teg koji se kree pomou duge opruge o koju
je ovaj okaen; tenzija (ili statika sila u opruzi moe se meriti njenim istezanjem, a promene u momentu tega u razliitim takama
njegove putanje mogu se takoe meriti. Zato se, u principu, moe
eksperimentalno odrediti da li je ubrzanje tega na razliitim delovima njegove putanje proporcionalno
odgovarajuem istezanju (i
prema tome statikoj sili) opruge27. Dakle, postoje okolnosti u kojima
se mogu identifikovati i meriti sile nezavisno od drugog aksioma, pa
se prema tome moe traiti eksperimentalna potvrda ovog aksiomad) Eksperimentalni stav. Ubrzanja koja ma koji broj tela A, B, c, . . . indukuju u telu K, nezavisna su Jedan od drugog. (Iz ovog neposredno sledi princip paralelograma sila).
e) Definicija. Pokretaka sila je proizvod vrednosti mase Jednoga tela i indukovanog ubrzanja.
" Ovaj primer Je dao Norman R. Campbell, Phystcs, the Elements, Cambridg.?.
England, str. 55B5S0. Slian primer daje Otto HOlder, Die Mathematische Methode, BefUn, 1924, str. 410.

167
Meutim, ovo nije uvek mogue, zato to ne moramo uvek
imati tehnika sredstva za merenje statikih sila ije prisustvo pretpostavljamo u datoj situaciji, ili zato to se pojam statikih sila ne
moe sa smislom primeniti na mnoge sluajeve kretanja tela. Prva
alternativa ne postavlja nikakav znaajan problem i njome se neemo
baviti. Meutim, to nije sluaj s drugom alternativom. Ako ubrzano
kretanje jedne planete pripiemo sili koja na nju deluje, izgleda da
ne postoji nain da takvu silu identifikujemo s centralnom silom
koja se, bar u principu, moe meriti eksperimentalnim sredstvima
bez pozivanja na druge aksiome kretanja. Samo bi se u mati, a ne
u fizici, moglo zamisliti merenje sile koja deluje na jednu planetu
pomou istegnute opruge izmeu te planete i Sunca. U takvim sluajevima a ovi sluajevi predstavljaju veliku veinu sluajeva kojima se bavi mehanika veliina i pravac hipotetikih sila koje deluju na tela izraunavaju se na osnovu ubrzanja koja izazivaju u
kretanju tih tela. Dakle, odgovor na prvo pitanje je negativan: fizika,
bar do sada, nije otkrila da se moe nai opta mera sile koja je
nezavisna od drugog aksioma kretanja.
ii. Da li odavde proizlazi da se drugi aksiom mora smatrati
samo definicijom sile" ak i u onim sluajevima u kojima ne postoji
nezavisan nain merenja sile? Pretpostavka da se ovaj aksiom mora
smatrati definicijom zasniva se delimino na injenici da u eksplicitnoj formulaciji ovog aksioma nije uobiajeno da se bilo ta drugo
kae o funkciji sile F, iako se, u stvari, pretpostavlja preutno da je
to funkcija odreene vrste i da zadovoljava izvesne implicitne uslove.
Kao to smo ve primetili u prvom delu ovog poglavlja, kada se
ovaj aksiom stvarno upotrebljava u analizi nekog problema, mora
se prihvatiti odreena funkcija sile, koja ima odreeni oblik i koja
sadri eksplicitno izloene promenljive i konstante. Ovaj aksiom ne
propisuje eksplicitno specifini karakter te funkcije, koji se moe
menjati od problema do problema; fiziar koji se bavi jednim problemom mora se pouzdati u sopstvene sposobnosti i sreu da nae
funkciju koja mu je potrebna.
Pa ipak, fiziarev izbor je preutno ogranien na prilino
usku klasu funkcija, ma kako granice te klase mogle biti neodreene.
Uopte uzev, funkcija sile zavisie iskljuivo od relativnih rastojanja
fizikog sistema koji se ispituje od drugih sistema, zatim od izvesnih
materijalnih konstanti (to mogu biti ili univerzalne konstante ili
konstante specifine za dati sistem) i, moda, od relativnih brzina
tih sistema, ili od izvesnih vremenskih intervala. Stavie, funkcija
e obino imati takav oblik da njena numerika vrednost opada kada
se poveavaju relativna rastojanja koja se u njoj pominju. Najzad,
obino e se zahtevati da funkcija ima relativno jednostavan"
oblik, mada se ova jednostavnost", koja se preutno zahteva, ne
moe precizno odrediti i moe potpuno zavisiti od psiholokih faktora; oblik funkcije e se menjati prema tome kako se razvijaju metode
reavanja diferencijalnih jednaina. U stvari, ako se za funkciju sile

168
ne postavi uslov jednostavnosti, ma kako iroko bio shvaen, ovaj
aksiom se izlae opasnosti da bude trivijalno istinit. Lako se moe
dokazati da ako se ne postave nikakva ogranienja u pogledu sloenosti matematike funkcije, uvek se moe konstruisati jedna funkcija sile ije su numerike vrednosti jednake promenama momenata
nekog tela. Ukratko, moe se podrazumevati kako drugi aksiom tvrdi
da postoje odreujui faktori promena momenata koji se mogu iskazati na relativno prost nain i koji se mogu odrediti na osnovu prostornih konfiguracija i izvesnih fizikih osobina tela. Prema tome,
ako sa ,,K" oznaimo klasu funkcija kojoj F treba da pripada, onda
je jasnije i manje dvosmisleno rei, pri ovakvoj interpretaciji drugog
aksioma, Za svaku promenu momenta jednog tela postoji sila F,
tako da je F iz K i F ~ ma", umesto to bismo ovaj aksiom izloili
u obliku koji mu daje privid definicije (naime, Sila F jednaka je
proizvodu mase i ubrzanja").
Treba skrenuti panju na jo dva mesta u ovoj interpretaciji.
Prvo, u jednom oiglednom smislu, pojam sile ima u mehanici samo
pomonu ulogu. U ovoj interpretaciji, kao i prema shvatanju da je
drugi aksiom samo definicija, termin sila" samo je podesno sredstvo
za graenje optih iskaza. ak i u pomenutoj poboljanoj formulaciji
drugog aksioma, ovaj aksiom nije dovoljan za reavanje problema
mehanike; reenje nekog problema moe se nai samo ako usvojimo
neku odreenu funkciju sile. Prema tome, diferencijalne jednaine
od kojih zavisi stvarno reenje problema samo povezuju promene
momenata s izvesnim brojem promenljivih veliina i konstanti; u
ovim diferencijalnim jednainama re sila" sasvim je suvina. Na
primer, ako su xu ylt zx kartezijanske koordinate jedne planete mase
m i ako su x2, y2> z2 koordinate Sunca mase M, ako je, dalje, r promenljivo rastojanje izmeu ta dva tela, onda diferencijalne jednaine
kretanja imaju oblik:

Za ostale koordinate postoje sline jednaine. One tvrde da je promena momenta u jedinici vremena za svako telo proporcionalna
proizvodu njihovih masa, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihovih rastojanja. U njima se ne pojavljuje re sila", niti se pretpostavlja upotreba te reci. Imajui ovo u vidu, ini nam se da nema
bitne razlike, u krajnjem rezultatu, izmeu ove interpretacije drugog
aksioma i shvatanja da je taj aksiom samo nominalna definicija
reci ,,sila". Meutim, nema sumnje da je podesno da se zadri ova
re u izlaganju opte teorije mehanike. Korisno je imati jedan
izraz koji se odnosi na razliite funkcije sile koje se mogu koristiti u
reavanju razliitih problema, naroito zato to je klasa takvih funkcija samo nejasno odreena i zato to se ove funkcije ne mogu iscrpno
navesti. Pomou ove reci mogu se utvrditi mnoge opte teoreme
koje vae za velike klase fizikih sistema na koje se moe primeniti

169
teorija mehanike, sasvim nezavisno od posebnog karaktera sila koje
se pretpostavljaju na primer, teorema da je zbir momenata za
tela jednog sistema stalan ukoliko na taj sistem ne deluje nijedna sila.
Drugo, iako prema ovoj interpretaciji drugi aksiom ima empirijski sadraj, nemogue je zamisliti eksperiment koji bi taj aksiom
potpuno opovrgavao. Taj aksiom ne odreuje nikakvu silu koja bi
objanjavala neko posebno ubrzanje; on samo tvrdi da postoji sila
koja zadovoljava neke preutno pretpostavljene uslove i da je zadatak fizike da tu silu detaljnije odredi. Da je iskaz oblika Postoji
sila F takva da . . ." laan, moe se pokazati samo ako se moe utvrditi istinitost kontradiktornog iskaza, naime, iskaza oblika Za sve
sile F nije sluaj d a . ..". Drugi iskaz se moe utvrditi kao istinit
samo ukoliko postoji mogunost da se ispitaju sve mogue funkcije
sile koje zadovoljavaju navedene uslove. Jasno je, meutim, da se
takvo ispitivanje nikada ne bi moglo okonati zato to broj apstraktno moguih funkcija sile nije utvren, pa moe prelaziti svaku konanu granicu. Dakle, iako se ovaj aksiom moe potvrditi otkrivanj em odgovaraj uih funkcija sile koj e uspeno ob j anj avaj u
ubrzanja tela, nikad se ne moe pokazati da je taj aksiom laan.
Drugi aksiom se iz ovog razloga esto smatra saetom formulacijom posebnog uputstva za istraivanje, metodolokim pravilom
koje fiziara usmerava ka onom to treba istraivati kada se bavi
prouavanjem kretanja tela, a ne iskazom o uslovima pod kojima
dolazi do ubrzanja. Budui da je ovaj aksiom nemogue opovrgnuti,
on je vrlo slian takvom pravilu. Ma koliko fiziar bio neuspean
u pronalaenju onoga na to ga aksiom navodi, to jo uvek ne povlai
za sobom naputanje istraivanja i odbacivanja pravila. To pravilo
moe, ipak, biti korisno zbog toga to istraivanje pomou tog pravila
moe biti uspeno u opstem sluaju, i zato to je bolje imati bilo
kakvo pravilo koje je ponekad korisno nego biti bez ikakvih pravila.
U stvari, drugi aksiom shvaen kao regulativni princip bio je veoma
koristan u izgraivanju sistema pouzdanog znanja. Ako se i dalje
prihvata kao metod istraivanje, onda to sigurno nije zato to predstavlja proizvoljno i neosnovano pravilo u istraivanju kretanja tela.
S druge strane, iako se, doslovno uzet, ovaj aksiom ne moe opovrgnuti takvim istraivanjima, stalni neuspesi da se u izvesnim domenima otkrije ono na to nas aksiom upuuje moe navoditi na
pomisao da ga napustimo kao metodoloko pravilo, zauvek ili samo
privremeno, i da ga zamenimo boljim uputstvom. Drugi aksiom je
takvu sudbinu i doiveo.
b. Preimo, konano, na pojam mase i na trei aksiom kretanja. Njutn je bio naroito paljiv u ukazivanju na ono to je verovao da predstavlja eksperimentalnu osnovu ovog aksioma. On je
naveo izvestan broj tuih i svojih eksperimenata koji su dokazivali
tvrdnju da je promena momenta jednog tela jednaka po veliini samo
suprotno usmerena promeni momenta drugog tela kada prvo telo

170
deluje na drugo. Meutim, eksperimentalno odreivanje ovih veliina, oigledno, pretpostavlja merenje mase, a Njutnovo objanjenje
ovog pojma nije zadovoljavajue. On je masu" jednog tela (ili njegovu koliinu materije") definisao kao proizvod njegove gustine i
njegove zapremine. Poto Njutn nigde ne pokazuje kako treba meriti
gustinu i poto se gustina jednog tela obino definie i meri pomou
mase 28i zapremine tog tela, njegovo objanjenje mase je sasvim nekorisno. Sta onda treba podrazumevati pod masom" (koju moramo
jasno razlikovati od teine") i kako mase treba meriti?
Ponekad se kae da pod masom tela" treba podrazumevati
samo skup numerikih koeficijenata koji zadovoljavaju trei aksiom,
tako da je, prema ovom shvatanju, taj aksiom opet samo konvencija ovog puta konvencija za definisanje relativnih masa tela.
Tako, na primer, ako svako od tela AiB izaziva ubrzanje u kretanju
drugog tela (obeleimo sa aAB ubrzanje koje telo a izaziva u kretanju
tela B i neka je na slian nain odreeno aBA), onda su prema ovom
shvatanju, mase tela A i B dva broja mA i mB takva da je yn4aAB ~
= m/,anA. Ako je ovo gledite ispravno, onda je jasno da se Njutn
bavio nekorisnim istraivanjem kada je pokuao da prui eksperimentalnu osnovu za svoj trei aksiom.
Meutim, mi smo do sada moda ve dovoljno upoznali ogranienja konvencionalisticke interpretacije prva dva aksioma da bismo
mogli utedeti itanje slinog teksta o treem aksiomu. Zaista, iako je
injenica da u ovom aksiomu postoji komponenta koja ga ini definicijom, ova komponenta nije toliko bitna. Svakako se moe postupiti
na nain koji smo upravo opisali, naime, mogu se uvesti brojevi
mA i mBl tako da je za dati skup uzajamnih
ubrzanja dvaju tela zadovoljena jednaina mAaAB = raBaBAt a onda da ove brojeve nazovemo
masama" ovih tela. Ali kako moemo znati da e ovi brojevi uvek
biti pozitivni, ili da je njihov kolinik konstantan bez obzira na relativne poloaje i brzine tih tela, ili da su koeficijenti mase koji su
tako definisani nezavisni od svih posebnih osobina ovih tela (kao to
su njihove hemijske, toplotne ili magnetske odlike), ili da su mase
aditivne, ili da su mase koje na ovaj nain pripisujemo telima A i B
takve da vai mA ~\- mc ~ mD -*~ me ako je mA ~ m 0 ? Ako se .,masa"
definie na predloeni nain, onda je odmah jasno da ne moemo biti
sigurni u pogledu vaenja bilo kog od navedenih stavova. Dakle,
predloena definicija mase" ne pridaje ovoj reci smisao koji ona
stvarno ima u mehanici; trei aksiom nije prosto konvencija kojom
se definie pojam mase".
Da bismo jasnije sagledali empirijske pretpostavke u primeni
termina masa" u mehanici, izloiemo ukratko definiciju mase"
koja je sada ve postala uobiajena i koja, izgleda, ako se pogreno
" Ali, lako je ova definicija nekorisna kao nain merenja masa, ona je ipak
znaajna. Njutn je eleo da razlikuje masu i teinu, jer je masa svojstvo koje je. 2a
razliku od teine, lnvarijantno U odnosu na kretanja tela. Njegova predloena definicija
moe se smalrati pokuSajem da se izrazi invirijantnost ovog svojstva.

171

shvati, potvruje konvencionalistiki karakter treeg aksioma. 29 Pretpostavimo jo jednom da su data dva tela A i B koja su izolovana od
uticaja drugih tela (moda tako to se nalaze dovoljno daleko1' od
svih drugih tela) i koja uzajamno izazivaju ubrzanja aAa i O.BA- Ali
neka ovoga puta bude eksperimentalna injenica (a ne definicija) da
je kolinik ovih ubrzanja negativan, da je konstantan za svaki dati
par tela bez obzira na njihove poloaje i brzine i da ne zavisi od posebnih materijalnih osobina tih tela. Pretpostavimo da je vrednost ove
konstante k ! i A , tako da je ct/j.j = knAaABm, pretpostavimo, dalje,
da ukoliko se ubrzanje treeg tela C uporeuje s ubrzanjem tela B
pod slinim eksperimentalnim uslovima, onda je konstantni kolinik
ovih ubrzanja Jeca, tako da je acti kcB&BC- Sada se postavlja
pitanje da li se iz ovih eksperimentalnih podataka moe dedukovati
konstanta k C A koja predstavlja kolinik ubrzanja dvaju tela A i C
naime, da li acA = kc.-ia.ic sledi iz drugih jednaina. Odgovor je odluno negativan, jer je svaka vrednost konstante kcA logiki spojiva
s vrednostima drugih dveju konstanti. Pretpostavimo novu eksperimentalnu injenicu: da su konstante dobijene na opisani nain za
svaki skup od tri tela uvek tako povezane da je kCA = kCn kBA tj.
kolinik ubrzanja tela C i A uvek je jednak proizvodu kolinika
ubrzanja C i B i kolinika ubrzanja B i A. Pretpostavimo, zatim, da
su B i C povezani tako da ine jedinstven sistem (B*C). Kakav je
odnos izmeu konstantnog kolinika uzajamno indukovanih ubrzanja ovog sistema i tela A, (tj. izmeu konstante u jednaini
a{B*oA=~k(B*oACtA(B<-a i drugih pomenutih konstanti)? Odluku opet
moemo doneti samo na osnovu eksperimenta, a ne na osnovu formalne logike; meutim, pretpostavimo kao treu i poslednju eksperimentalnu injenicu da je uopte k(B*oA = kBA + kcA.
Sada moemo definisati masu". Nazovimo konstante kHA",
il
,,kcA , relativnim masama" tela B i A, C i A itd.; ovo je potpuno
stvar definicije. Na osnovu prvog skupa eksperimentalnih injenica
koje smo pretpostavili u prethodnom odeljku, relativne mase tela ne
menjaju se u toku njihovog kretanja i uvek su pozitivne. Neka je
jedno proizvoljno izabrano telo, recimo A, oznaeno kao standardno
telo mase mj, pri emu je mA pozitivan broj; mA moe, na primer,
imati jedininu vrednost 1. I ovo je potpuno stvar konvencije. Meutim, na osnovu prvog skupa eksperimentalnih injenica, svakom
telu B, C. .. bie dodeljen jedinstven pozitivan broj mn> mc...,
koje emo zvati koeficijentima mase" ili prosto ,,masom" tog tela.
Naravno, nazivati ove brojeve masama tela stvar je definicije, ali
injenica da se u odnosu na poetni izbor standardnog tela i na pripisivanje numerike vrednosti njegovoj masi ovi brojevi ne menjaju
u zavisnosti od kretanja tih tela "nije stvar definicije. Stavie, na
osnovu drugog skupa eksperimetalnih injenica pomenutih u prethodnom odeljku, jedina razlika koja bi nastala ako bi se neko drugo
** Mah Je prvi predloio ovu definiciju {Navedeno elo, u napomeni 9*) i ona
Je bila iroko prihvaena, lako Je Mahov lanak prvo bio odbijen za tampu.

172

telo razliito od A uzelo kao mera mase bila bi promena oznaka za

mase. Na primer, pretpostavimo da A ima jedininu masu i da prema
tome B ima masu 3, dok C ima masu 6; kada bismo B uzeli za jedininu masu umesto A, A bi imalo masu 1/3, a C masu 2. Najzad,
trei skup eksperimentalnih pretpostavki ima kao posledicu aditivnost masa, tj. masa sistema (B*C) koji se sastoji iz tela B i tela C
jednaka je ms + me.39
Ako sada kolinike masa koji su ovako definisani stavimo
umesto konstanti u jednaini koja izraava prvi skup eksperimentalnih pretpostavki, za svaki par uzajamno indukovanih ubrzanja dobijamo jednaine oblika mAn = ra n a B A . Ali ovo predstavlja formulaciju treeg aksioma. Pa kakav je onda status tog aksioma? Da li je
on prosto posledica definicije mase? Da li on predstavlja izraz takve
definicije? Odgovor je sada jasan. Specijalni matematiki oblik ovog
aksioma zaista je posledica definicije. Jer umesto da definiemo koeficijente mase onako kako smo pokazali da se moe uiniti, ovi
koeficijenti bi se mogli definisati kao neka funkcija brojeva m na
primer, dodeljujui mA2 ili l/mA koeficijentu mase tela A. Za
svaki od ovih alternativnih naina dodeljivanja numerikih vrednosti kao mera mase aksiom bi imao neto drukiju matematiku formulaciju; na primer, za pomenute alternative odgovarajue jednaine
bile bi m/aAB m i r a B A i m,ifl.An tttjClBA redom, umesto vftAaAH

mBaBA- Pa ipak, ovaj aksiom nije samo posledica definicije mase",

jer je posledica definicije i injenike pretpostavke da je za svaki par
tela kolinik nj ihovih uzaj amno indukovanih ubrzanj a negativna
konstanta koja je nezavisna od poloaja, brzina i specifinih karakteristika tih tela. U svojoj tradicionalnoj formulaciji, ovaj aksiom je
nesumnjivo posluio kao ideja vodilja u konstruisanju zadovoljavajue definicije mase", jer je ova definicija tako konstruisana da omoguuje jasnu formulaciju ovog aksioma. Pa ipak, taj aksiom doslovno
uzet ne predstavlja definiciju mase"; definicija mase" koju smo
skicirali, u stvari, izjednaava relativne mase" tela s negativnim
obrnutim kolinikom njihovih uzajamno indukovanih ubrzanja".
Kao to smo esto naglaavali, konstantnost ovog kolinika nije stvar
definicije i upravo u tvrenju ove konstantnosti sastoji se sutina
treeg aksioma.
J
" Ovo objanjenje definicije .,mase" zasnovano je na pretpostavci da se mase
mogu pripisivati parovima tela, tako da se moe zamisliti kako su sva tela izuzev ona
dva koja posmatramo veoma udaljena. Ovo Je oigledno nerealistika pretpostavka; na
primer, tela koja ine Sunev sistem ne mogu se pomerati prema naim potrebama lako
se njihove mase mogu odrediti. Mahov postupak odreivanja koeficijenata mase prikazan u tekstu nailazi na tekoe 1 mora se modlfikovati ako se primenjuje u pripisivanju
takvih koeficijenata proizvoljnom broju objekata koji se ne mogu posmatrati u parovima. Pa ipak, uproeni prikaz u tekstu dovoljan je za naSe svrhe I tekoe koje nastaju
ne utiu bitno kada se kao osnova za raspravljanje primenjuje metod koji je adekvatniji za sloenije sluajeve. Raspravu o nfcttim ogranienostima Mahovog postupka moemo nai u c. G. Pendsen, ,,A Note on the Definition and Determination of Mass in
Newtonian Mechamcs", PhUosophical Magazine, ser. 7, Vol. 24 (1937); ..A Fvirther
N o t e . . . " , Navedeno delo. Vol. 27, (1939); On Mass and Force in Newtonian Mechanics", Navedeno delo, Vol. 29, (1M0); H. A. Stmon, Loc. cit., i iscurssion: The Axiomatizatlon of Meehanics", Philosophy of Science, Vol. 21, (1954).

173
3. Zavrne primedbe. Sada moramo celovito izloiti osnovne
ideje do kojih smo doli raspravljajui o logikom statusu aksioma
kretanja i moramo izvesti neke zakljuke.
a. Ispitali smo jednu argumentaciju iji je zadatak bio da
prvi aksiom dokae kao a priori istinit iskaz, i videli smo da je ta
argumentacija bila sasvim pogrena. Postoje i druge argumentacije
koje imaju isti cilj u pogledu drugih aksioma kretanja; ispitivanje bi
pokazalo da nijedna od njih nije uverljivija od one koju smo eksplicitno razmatrali. 3 1 Zaista, uzimajui u obzir vana poboljanja koja
su Njutnovi aksiomi pretrpeli u optoj teoriji relativnosti, moemo
zakljuiti da nijedan takav argumenat ne moe biti uspean. Ovaj se
zakljuak moe proiriti na osnovne pretpostavke drugih teorija, na
druge grane fizike i druge grane nauke. Istorija nauka, naroito poslednjih godina prua sve vie svedoanstva za sasvim optu postavku
da nijedna teorija u pozitivnim naukama nema status apriorne istine.
Sada emo morati da ukratko razmotrimo neke argumente
koji nemaju cilj da pokau kako izvestan skup aksioma kretanja predstavlja nune istine, ve da je mehanika zamiljena donekle neodreeno i uopteno kao teorija o kretanju tela predstavlja neizbenu
pretpostavku svih drugih nauka. Tvrenje da nijedna promena nije
i: nita drugo ve kretanje delova onog tela koje se menja" bilo je
branjeno jo u vreme Hobsa. Ovu tezu branio je Lajbnic, osnivai
mehanike shvatali su je kao aksiom, a fiziari i filozofi bili su njome
obuzeti ak i poto je Njutnova mehanika izgubila svoj ugled univerzalne nauke o prirodi. 32 Ova teza bila je branjena i a priori i na
osnovu optih empirijskih razmatranja.
Jedan oblik apriorne argumentacije dao je filozof i psiholog
Vilhelm Vunt (Wilhelm Wundt). Sutina njegovog rasuivanja sastoji
se u sledeem: pretpostavimo da vidimo neki objekat koji trpi kvalitativnu promenu, menjajui, na primer, svoju boju ili temperaturu.
Meutim, iako opaamo tu promenu, mi ipak u izvesnom smislu pretpostavljamo da taj objekat ostaje isti objekat. Bar to se tie nae
stvarne intuicije o onome to se deava, Vunt dalje tvrdi da se ta promena ispoljava kao nestanak jednog objekta koji odlikuje jedan skup
kvaliteta i pojavljivanje drugog objekta koji ima razliit skup kvaliteta. Nae uverenje da su ova dva objekta identina, mora se, dakle,
zasnivati na povezivanju dva skupa kvaliteta pomou nekog pojma.
Tako naa intuicija promene daje dva objekta, dok na pojam promene pretpostavlja samo jedan. Kako se tada naa intuicija moe
Druge navodne dokaze o apriornoj nunosti prvog aksioma dali su L. Euler.
Letters to a German Princess; I. Kant, The Metaphysical Foundations oj Natural Science
i J. C. Maxwell, Matter and Motion. Navodni dokaz apriornog karaktera drugog aksioma
moe se nai u Paul Natorp, Die loglsche Grunlagen er exaKten Vflssenschaften, Leipzig, 1923. str. 367372, a navodni dokaz treeg aksioma u prethodno navedenom Kantovom delu.
M
Thomas Hobbes, Elements of Philosophv Concernin^ Body" u The Metaphysical System of Hobbes, Izabrala Mary W. Calcins, Chicago, 1910. str. 75: G, W. Leibniz,
Hauptschrtfte zur Grunlegung er PhUosophie (lzd. Buchanau Cassirer) Leipzig, Vol.
1. str. 326.

174
pomiriti s naim pojmom? Vuntov pokuaj pomirenja ovih dveju
stvari postuliranjem nepromenljive supstance koja lei u osnovi nije
zadovoljavajui. Takva supstancija predstavlja neto to se ne moe
saznati i to prelazi granice iskustva. Reenje ove tekoe mora se,
prema tome, traiti u okviru samog iskustva, pronalaenjem nekih
pojavnih karakteristika objekata ija se promena moe shvatiti intuicijom i koje te objekte ipak ostavljaju nepromenjenima. Ali prema
Vuntu, jedini nain na koji se moe opaati promena jednog objekta
tako da se on jo uvek opaa kao identian sa samim sobom jeste opaati ga u njegovom kretanju. Promene poloaja su jedine promene
u stvarima koje se mogu intuitivno razumeti, jer uprkos takvim promenama, stvari ostaju identine samima sebi." Prema tome, svaka
se promena mora svesti na kretanje. Kada se ovo jednom utvrdi,
onda je sasvim lako presuditi u korist 311
prvenstva mehanike u odnosu
na svaku drugu granu prirodnih nauka.
Vuntov argument je vrlo zanimljiv. Iako je oigledno zasnovan na pretpostavci o nespojivosti nae opaajne intuicije i naeg
pojma promene, on, u stvari, potpuno proizlazi iz meanja razliitih
koncepcija (ili preutnih definicija) izraza, identian sa samim sobom". Da li ima smisla da suprotstavljamo nau intuiciju i nae pojmove promene ako naa intuicija ne zahteva pojmovno osmiljavanje
svega to se neposredno opaa? Moe li se sa smislom tvrditi da nae
intuicije kvalitativne promene samo otkrivaju zamenjivanje jednog
objekta" drugim objektom" ako te objekte intuitivno ne shvatamo
ili ne opaamo u nekom pojmovnom okviru? Na primer, kad vidimo
da jedan objekat" menja svoju boju iz plave u crvenu, ta je taj
objekat" koji vidimo? Da li je to komad lakmusovog papira? Ali,
ako je to nain na koji se taj objekat moe opisati, onda je to isti
objekat koji opaamo pre i posle promene boje, a ne dva objekta; u
svom uobiajenom smislu, pojam lakmusovog papira ne povlai nuno
za sobom nepromenljivost boje. Meutim, ako se objekat za koji
pretpostavljamo da se opaa moe opisati kao komad plavog lakmusovog papira, onda se posle promene opaa razliit objekat. Prema
tome, odgovor na pitanje da li se objekat promenio zavisi od implicitne kategorijalne sheme koju smo koristili u opisivanju opaene
situacije. S druge strane, ako se tvrdi da se nikakva konceptualna
shema nije koristila, onda opisujui opaanje promene ne moemo
govoriti o promenama objekata. Stavie, tvrdnja da mi opaamo kako
jedan objekat ostaje identian samome sebi ukoliko opaamo samo
promenu njegovog poloaja znai nedokazano uzimati kao dokazano.
Komad ice koji u jednom trenutku vidimo kao prav, a u drugom
kao kruan, ili povrina koja se u jednom trenutku posmatra na beloj
pozadini, a u drugom trenutku na plavoj moe se, u stvari, opaati
kao neidentina samoj sebi u toku kretanja. Prema tome, ako se
Vuntov argumenat moe uzeti kao dobra ilustracija pokuaja da se
** Wilhelm Vundt, Die Prinzipien der Mechantschen
Sluttgart, 1910, str. 177180. a njegova Je 1 Logik, Vol. Z, str. 274.

Naturlehre,

drugo Ud-

175
dokae prioritet mehanike na apriornim osnovama, takvi se pokuaji moraju oceniti kao bezuspeni.
Stav o prioritetu mehanike bio je branjen i na osnovu empirijskih razmatranja. Moda je najjai i najzanimljiviji argument ove
vrste zasnovan na tvrenju da se na kraju krajeva eksperimentalno
svedoanstvo za sve teorije dobija upotrebom instrumenata ija se
konstrukcija i delovanje mogu razumeti samo pomou mehanike.
Instrumenti kao to su terazije i asovnici s klatnom jasno ilustruju
ovo tvrenje. Ali ak i instrumenti kao to su voltmetri i termometri,
koji se mogu upotrebiti u ispitivanju zakona koji ne pripadaju mehanici, izgraeni su na mehanikim principima: na mehanici vrstih
tela u opisivanju voltmetara i u dobijanju staklenih cevi jednakog
prenika, ili na elementarnoj mehanici koja se pretpostavlja u fizikoj geometriji neophodnoj da bi se dobili podjednaki intervali na
instrumentnim skalama. Sada bi se ovako moglo zakljuiti: da su
moda svi aparati koji se upotrebljavaju u prirodnim naukama izgraeni na osnovu mehanikih zakona koji se preutno pretpostavljaju.
Ali, da li su mehaniki zakoni jedini zakoni koji se ovde pretpostavljaju? Zar rad voltmetra ne pretpostavlja takoe i specifine elektromagnetske zakone? Cak i kada je re o instrumentima koji izgledaju
kao iskljuivo mehanike naprave (kao to su terazije), zar nije esto
bitna analiza njihovog rada uzimanjem pritom u obzir uticaja temperature ili magnetskih promena, tj. zakona koji prima facie nisu
zakoni mehanike? U istoriji fizike mehanika predstavlja granu nauke
koja se prva razvila i koja je dostigla stepen zrelosti. Instrumenti koji
su se upotrebljavali u ranijoj istoriji istraivanja u fizici analizirali
su se iskljuivo na osnovu mehanike. Pa ipak, konano je otkriveno
da zakoni mehanike ne pruaju dovoljnu osnovu za razumevanje i
praenje ponaanja takvih instrumenata. Istorijski prioritet mehanike
ne prua ovoj disciplini logiki prioritet.
Prema tome, moramo zakljuiti da se ni aksiomi kretanja, ni
inherentni prioritet mehanike ne mogu dokazati apriornim rasuivanjem.
b. Cesto se tvrdilo da ovaj ili onaj aksiom predstavlja samo
definiciju ili ,,istinu" koja se moe opravdati samo pozivanjem na
definicije. Konvencionalistika teza bila je ponekad radikalno proirivana, tako da su sve teorije, pa ak i oigledno eksperimentalni zakoni, bili shvatani samo kao preruene definicije" ili u, najboljem
sluaju, kao pravila delovanja, a ne kao iskazi koji se na osnovu empirijskog svedoanstva mogu ocenjivati kao istiniti ili lani. Na primer,
iskaz da se olovo topi na 327C obino se smatra eksperimentalnim
zakonom, a nema sumnje da je njegovo prihvatanje zasnovano na velikom broju briljivo izvedenih eksperimenata. Pretpostavimo, meutim, da je neki hemicar naao supstancu ije se osobine ne mogu
razlikovati od osobina olova, izuzev to ta supstanca ima razliitu
taku topljenja. Ovo otkrie bi tada, verovatno, opovrgavalo pomenuti
zakon. Prema radikalnom konvencionalizmu, ovaj zakon bi se ipak

176
mogao zadrati uprkos oiglednoj nespojivosti s opaanom injenicom.
Hemiar bi mogao odbiti da ovu supstancu klasifikuje kao olovo, mogao bi joj dati novo ime i na taj nain sauvati postojei zakon. Kada
bi hemiar to uinio, onda bi bilo jasno da taj zakon" nije nita
drugo nego definicija (ili deo definicije) termina olovo". Cak i kada
hemiar ne bi postupio na ovaj nain, tako glasi ovaj argument, sama
mogunost da on moe tako da postupi dovoljna je da pokae kako
je stvar pravila ili konvencije da li emo iskaz o taki topljenja olova
ukljuiti u klasu istinitih zakona". Ovaj primer nije sasvim smean
i nije skrojen prema zahtevima nae teze. Kada su bile otkrivene
supstance koje imaju sve hemijske osobine olova, ali razliite gustine,
fiziari nisu napustili zakon da olovo ima konstantnu gustinu u uobiajenim uslovima. Naprotiv, ove razliite supstance sline olovu"
bile su klasifikovane kao izotopi" olova, od kojih svaki ima odreenu
i konstantnu gustinu, pri emu se, uopte, za jedan hemijski elemenat
kae da ima dva ili vie izotopa ukoliko se njegova atomska jezgra
mogu razlikovati u pogledu broja neutrona. Na taj nain je pomenuti
zakon bio zadran zahvaljujui upravo ponovnom definisanju termina olovo".
Mi emo odloiti opte razmatranje konvencionalistike teze
sve dok ne ispitamo probleme koji nastaju prilikom usvajanja nekog
sistema geometrije, tako da emo o ovoj tezi raspravljati u posebnom
kontekstu gde je i ponikla. Za sada emo ovu tezu oceniti samo ukoliko se odnosi na aksiome kretanja.
i. Ukoliko se ovi aksiomi posmatraju samo kao skup formalnih postulata iji ne-logiki termini nisu ni interpretirani niti povezani s eksperimentalnim pojmovima pomou pravila korespondencije,
za te aksiome nema smisla rei da su ili istiniti ili lani. Tada su
aksiomi samo delovi apstraktnog rauna kojima treba baratati u
skladu s pravilima koja uzimaju u obzir samo isto sintaksike odlike
datog sistema znakova. tavie, ak i kada postoji interpretacija ovih
aksioma, ova interpretacija moe biti data pomou pojmova koji su
sa svoje strane definisani pomou idealnih, graninih procesa. U tom
sluaju, interpretirani aksiomi nisu iskazi o odnosima izmeu fizikih
tela koji bi se mogli eksperimentalno utvrditi. U svakom sluaju,
aksiomi su tada samo okvir u koji se mogu smestiti eksperimentalni
pojmovi. Ukoliko se o aksiomima nita vie ne kae, onda je sasvim
na mestu gledite da su aksiomi konvencije".
ii. Cak i kada postoje podesna pravila korespondencije za
teorijske termine mehanike, usvajajui aksiome mi usvajamo izvestan
nain analize kretanja tela i zanemarujemo druge logiki mogue
pristupe prouavanju kretanja. Na primer, aksiomi nam nalau da
naemo determinante za ubrzanja tela, a ne za njihove brzine. Meutim, opaena kretanja tela mogu se analizirati na razne naine, a
neposredno opaanje kretanja ne propisuje nijedan poseban nain
na koji to moemo uiniti, pa se mora usvojiti neka shema pojmovnog

177
osmiljavanja kako bi se iskazali eksperimentalni zakoni kretanja.
Njutnovi aksiomi ine jednu takvu shemu, iako su i druge sheme,
apstraktno uzev, mogue, kao to to pokazuje istorija nauke. U stvari,
kretanja tela koja se stvarno opaaju ne slau se sasvim s eksperimentalnim zakonima klasine mehanike. Mogu se formulisati i druge
opte pretpostavke, logiki razliite od Njutnovih, koje se s opaenim
injenicama slau u istim granicama tanosti koje karakteriu prihvaene zakone. Aksiomi nisu, prema tome, iskazi o onome to se stvarno
opaa; oni u istraivanju nesumnjivo imaju mesto optih principa u
interpretiranju onoga to se opaa. Shodno tome, konvencionalistika
teza je vrsto zasnovana kada porie da su aksiomi induktivne generalizacije na osnovu opaenih injenica i kada ih smatra moguim
shemama u analizi neega to esto izgleda kao sloeno i nepravilno
kretanje s ciljem da se doe do relativnog prostog sistema i zakona
o kretanjima tela.
iii. Ne samo da aksiomi nisu induktivne generalizacije; oni
se na osnovu eksperimentalnih rezultata ne mogu ni opovrgnuti
s izvesnou koja je ravna dokazu. Uvoenjem posebnih a hoc pretpostavki, uvek se, u principu, moe ponovo tvrditi da su aksiomi
valjani uprkos prividno suprotnom svedoanstvu. U tom pogledu,
aksiomi takoe lie na rukovodee principe. Oni se zaista mogu napustiti kada nikako ne uspevamo da resimo neku vrstu problema drei
se tih principa. Ali oni se isto tako mogu zadrati uprkos ovim neuspesima, na logiki sigurnoj osnovi da neuspesi u prolosti ne povlae
za sobom neuspeh u budunosti.
iv. S druge strane, iako postoje naini da se teorija mehanike
izrazi tako da jedan ili vie Njutnovih aksioma stvarno postanu definicije, isto se tako moe izloiti ova teorija tako da aksiomi imaju
empirijski sadraj. U stvari, mi smo aksiome shvatili na ovaj drugi
nain, iako druga gledita nismo odbacili kao nezakonita. U vezi
s prvim aksiomom tvrdili smo da iako taj aksiom moe biti konvencija koja definie jednakost vremenskih intervala kada je re o nekom odreenom telu, ipak je empirijska injenica a ne konvencija
ako se kretanja drugih tela slau s tim aksiomom. U vezi s drugim
aksiomom primetili smo da iako se opte uzev ne mogu neposredno
meriti sile tako da se veliina sila u reavanju novih problema moe
izraunati samo pomou ovog aksioma, taj aksiom tvrdi da postoje
determinante (ili sile) izvesne vrste za svaku promenu momenata tela.
Uprkos injenici da se ovo tvrenje ne moe na osnovu posmatranja
u potpunosti odbaciti, taj aksiom u ovom obliku ne predstavlja definiciju. Najzad, u vezi s treim aksiomom tvrdili smo da iako se ovaj
moe koristiti u definisanju koeficijenata mase tela, tako definisani
koeficijenti povezani su meusobno na nain koji odraava izvesne
empirijske karakteristike kretanja tela na koja se ovaj aksiom odnosi.
Prema tome, teza da su aksiomi samo konvencije ne moe se
podrati bez ozbiljnih rezervi. Svakako, u naunim teorijama moraju
II Struktura nauke

178
postojati konvencije i definicije. Meutim, postoji nekoliko naina da
se izrazi teorija mehanike tako da su razliite formulacije meusobno
ekvivalentne. Svaka formulacija moe zahtevati uvoenje konvencija
na onim mestima koja su za njih karakteristina. Zbog toga se moe
desiti da jedna reenica upotrebljena u jednoj formulaciji teorije u
izraavanju empirijske injenice moe u nekoj drugoj formulaciji biti
upotrebljena kao konvencionalna definicija. Ali promena statusa
jedne reenice, promena iskaza koji predstavlja zakon u jednom kontekstu njegove primene u kodifikaciju konvencije u drugom kontekstu njegove primene moe se obino izvesti samo ako se nekoj drugoj
reenici, koja je u poetku izraavala definiciju, dodeli uloga u formulisanju zakona. U svakom sluaju, ne moe se utvrditi kakav empirijski sadraj ima bilo koji aksiom mehanike, ako se ne pozovemo pritom na druge aksiome i na nain na koji je izraena teorija kojoj
ovi pripadaju kao sastavni delovi. Sistem teorijskih pretpostavki uzet
u celini odreuje znaenja termina koji se u njima javljaju i da li
data reenica teorije ima status konvencije ili status iskaza o injenicama. Ukratko, ako neki aksiom ima empirijski sadraj, onda ga
aksiom nema sam po sebi, ve samo na osnovu toga to je sastavni
deo celovite teorije. Aksiom ima empirijski sadraj samo u tom smislu to se razliiti uopsteni iskazi koji predstavljaju posledice teorije
mogu podvrgnuti eksperimentalnoj kontroli kada postoje odgovarajua pravila korespondencije za dovoljan broj teorijskih pojmova koji
se pominju u postulatima ili u teoremima tog sistema.
Tako postaje oigledno da se ne moe dati kratak i jednostavan odgovor na pitanje: kakav je logiki status Njutnovih aksioma
kretanja. Sasvim je izvesno da ovi aksiomi nisu apriorne istine za
koje ne postoje logike alternative. Podjednako je jasno da nijedan
od njih nije induktivna generalizacija, u smislu generalizacije koja
je dobijena ekstrapoliranjem uzajamnih odnosa osobina svakog tela,
odnosa za koje je utvreno da vae u opaenim sluajevima. Pored
ovih negativnih odreenja aksioma, razuman i zadovoljavajui odgovor na to pitanje zahteva ukazivanje na mesto koje aksiomi imaju u
nekoj posebnoj formulaciji teorije mehanike i ukazivanje kako se
ovi aksiomi mogu upotrebljavati u razliitim posebnim kontekstima.
Moda se uopteno moe rei da, s jedne strane, Njutnovi aksiomi
esto mogu imati ulogu shema u analizi kretanja tela ili ulogu definicija izvesnih eksperimentalnih pojmova i, s druge strane, da se ovi
aksiomi mogu ispravno shvatiti kao iskazi s odreenim empirijskim
sadrajem kada se povezu s dodatnim pretpostavkama (izmeu ostalog, s pretpostavkama o funkcijama sile).

8.
PROSTOR I GEOMETRIJA

Cak i na osnovu uzgrednog ispitivanja Njutnovih aksioma

kretanja, sasvim je jasno da se prvo mora odrediti neki prostorni
okvir pre nego to se ovi aksiomi mogu primeniti u analizi kretanja
lela. Prvi aksiom tvrdi da jedno telo nastavlja da se kree konstantnom brzinom i pravolinijski sve dok na njega ne pone da deluje neka
sila. Drugi aksiom kae da je ubrzanje jednog tela (tj. promena brzine u pravolinijskom kretanju ili odstupanje od pravolinijskog kretanja) proporcionalno sili koja deluje. Meutim, ta treba podrazumevati pod .,pravom linijom" u ovim iskazima, i u odnosu na koji
koordinatni sistem jedno kretanje treba oceniti kao pravolinijsko?
Ova pitanja koja smo postavili u prethodnom poglavlju, ali smo ih
ostavili za kasnije, moramo sada razmotriti. Ona su bila kritiki razmatrana jo od vremena Njutna, a tekoe sadrane u Njutnovim
odgovorima na ova pitanja dovela su konano u ovom veku do razvoja
ne-njutnovske mehanike. Logiki problemi koja ova pitanja sadre
vani su za prouavanje strukture objanjenja uopte, a ne samo u
mehanici. Iako emo u naoj raspravi poi od aksioma mehanike, mi
emo se, moda, baviti i ovim optijim razmatranjima.

I. Njutnovo reenje
Ni Njutn ni njegovi savremenici nisu imali nikakav razlog
da pretpostave kako se moe pojaviti sumnja u pogledu onoga to
treba podrazumevati pod Pravom linijom" u njegovoj formulaciji
aksioma kretanja, jer je u to vreme Euklidov sistem predstavljao
jedinu poznatu geometriju. Zbog toga se uzimalo kao nesumnjivo
da je jedna linija prava ukoliko zadovoljava uslove koji su odreeni
12'

180
Euklidovom geometrijom. Pretpostavimo za sada da Euklidova geometrija ne izaziva nikakve tekoe. U ovom i u sledeem poglavlju
mi emo se ve vratiti u sredite problema sadranih u ovoj pretpostavci.
Meutim, takva jednodunost nije postojala kada je bila re
0 tome koji koordinatni sistem treba izabrati za opisivanje kretanja
tela. Cak i u Njutnovo vreme voeni su uni sporovi o tom pitanju.
Na prvi pogled moe se initi da se svaki koordinatni sistem moe
izabrati i da se taj izbor vri prema tome ta nam je u reavanju
posebnih problema zgodno da uzmemo kao koordinatni sistem. Paljivo ispitivanje Njutnove teorije otkriva da je takvo miljenje pogreno. Svakako je tano da se u naunoj praksi upotrebljavaju razliiti koordinatni sistemi i da pogodnost tih sistema utie na izbor.
Tako je u reavanju nekih problema podesno da se uzme koordinatni
sistem sa Zemljom u njegovom poetku, u reavanju drugih problema
podesno je da se uzme sistem sa Suncem u koordinatnom poetku,
a u reavanju opet nekih problema podesno je da se uzmu zvezde
nekretnice. U svakom sluaju, u granicama tanosti koje zahteva
odgovarajui problem, analiza kretanja na osnovu Njutnovih aksioma
moe biti u skladu s eksperimentalnim rezultatima. Meutim, sa
gledita Njutnove teorije, ovi razliiti praktini koordinatni sistemi
nisu podjednako zadovoljavajui, a nijedan od njih nije potpuno zadovoljavajui. Moramo razumeti zbog ega je to tako.
Pretpostavimo da ispitujemo kretanje jednog tela koje je pokrenuto iz svog poetnog stanja mirovanja u odnosu na Zemlju i
koje slobodno pada u gravitacionom polju Zemlje negde severno od
ekvatora. Ako pretpostavimo da je Zemlja poetak koordinatnog sistema koji dozvoljava Njutnova teorija, onda, prema ovoj teoriji, telo
treba ubrzano da pada du prave u pravcu Zemljinog sredita. S
druge strane, ako Sunce uzmemo kao teorijski dopustiv koordinatni
sistem za opisivanje kretanja tog tela, njegova teorijska putanja nee
vie biti prava, ve mnogo sloenija kriva linija. Tada se mora smatrati da se to telo kree oko Zemljine ose, kao i zajedno sa Zemljom
oko Sunca, pa umesto da pada du prave koju smo upravo opisali,
to e se telo kretati du jedne krive linije koja e, opte uzev, biti
istono od one prave. Stavie, ako kao koordinatni sistem uzmemo
neku zvezdu nekretnicu, teorijska putanja tog tela bie jo razliitija i sloenija. Jer ne samo da je to telo deo fizikog sistema (tj.
Zemlje) koja se okree i oko svoje ose i oko Sunca, nego je takoe
1 deo Sunevog sistema koji se ubrzano kree u odnosu na neke
zvezde. Meutim, zvezde mogu biti nekretnice" samo uslovno, tako
da e se teorijska putanja tog tela, opte uzev, menjati u zavisnosti od
zvezde (ili sistema zvezda) koje smo uzeli kao koordinatni sistem.
Sigurno je da su razlike izmeu ovih razliitih putanja esto neznatne i poto se mogu zanemariti u reavanju mnogih praktinih
problema, u takvim sluajevima nije naroito znaajno koji smo koordinatni sistem izabrali. Ostaje, meutim, injenica da u teoriji,

181
a ponekad i u praksi, nije sasvim svejedno koji smo koordinatni
sistem uzeli za prouavanje kretanja. Veliina ubrzanja jednog fizikog sistema, pa prema tome i sile koje se moraju pretpostaviti
(u skladu s drugim aksiomom), zavise sutinski od koordinatnog sistema u odnosu na koji je ovo ubrzanje odreeno.
Budimo jasniji. Ako uzmemo Zemlju kao koordinatni sistem,
pretpostavljena sila koja treba da objasni kretanje tela koje slobodno
pada mora biti proporcionalna ubrzanju tog tela u odnosu na Zemlju.
Ako se pretpostavi da je sila, u stvari, gravitaciona sila Zemlje, putanja tog tela treba da bude prava linija usmerena u pravcu Zemljinog sredita. injenica je, meutim, da telo odstupa od te putanje,
i sve dok se Zemlja smatra koordinatnim sistemom, izgleda da ne
postoji podesan nain da se ova okolnost objasni; ukratko, da se uvedu
ad hoc sile koje tu putanju savijaju" kako bi se ova okolnost mogla
objasniti. Situacija se menja ako Sunce uzmemo kao koordinatni sistem. Tada se odstupanje koje smo pomenuli moe odmah objasniti rotacionim ubrzanjem Zemlje. Opti zakljuak koji treba izvesti iz
ovog primera je sledei: kada se usvoji izvesni prostorni koordinatni
sistem, Njutnovi aksiomi su dovoljni za analizu mnogih vrsta kretanja
tela, ukoliko se kao determinante ubrzanja uzmu sile relativno prostog oblika. S druge strane, ako se usvoji proizvoljni koordinatni
sistem, sile koje se moraju pretpostaviti, opte uzev, veoma su
sloene, menjaju se od sluaja do sluaja na nain koji se ne moe
lako odrediti i izgledaju kao ad hoc hipoteza. Prema tome, ako ne
elimo da sile uvodimo proizvoljno, ako determinante ubrzanja treba
odrediti na jednoobrazan nain za velike klase kretanja, ako ove
determinante ne elimo da postuliramo na razliite naine za razliite
posebne probleme, onda mora postojati jedan povlaeni ili apsolutni" koordinatni sistem u kojem emo morati da opisujemo kretanja tela. To je bilo Njutnovo verovanje, a znaajan uspeh njegovog
sistema mehanike uverio je nekoliko generacija fiziara da je on
bio u pravu.
Ovo to je reeno moe se iskazati i pomou matematikog
aparata. Poto ta tehnika formulacija koristi jedan pojam koji ima
osnovnu ulogu u izgraivanju teorije u fizici, poeljno je da se prikae ova formulacija u optim crtama. Pretpostavimo da se kretanje
tela opisuje u koordinatnom sistemu S, tako da su rastojanja proizvoljne materijalne take od tri uzajamno normalne ose iz S predstavljena sa x, y i z. Onda su diferencijalne jednaine kretanja madx2
terijalne take mase m: m
=FX, pri emu sline jednaine postoje i za druge koordinate, i pri emu je Fx jedna komponenta
odreene funkcije sile. Na primer,. ako je materijalna taka m u
gravitacionom polju nekog tela s masom M, i ako su prostorne koordinate xlf yx i zlt onda j e Fx = , pri emu j e r 2 (kvadrat rasto3
r
2
s
2
janja izmeu ova dva tela) = (z x : ) + (y yt) + (z z x ) . Ne-

182
ka je sada S' neki drugi koordinatni sistem koji se na proizvoljan
nain kree u odnose na S; na primer, S' moe rotirati oko S ili se
moe kretati ubrzano. Neka su x, y i z itd. koordinate tela u odnosu
na S'. Koordinate iz S bie tada povezane s koordinatama iz S' pomou
transformacionih jednaina koje e, u optem sluaju, zavisiti od vremena. Da budemo jasniji, pretpostavimo da se S' kree u odnosu na S
sa stalnim ubrzanjem tako da su koordinate ovih dvaju sistema povezane jednainom

(sline jednaine postoje za druge dve koordinate), pri emu je vx

x-komiponenta brzine sistema S' u odnosu na S u trenutku t = 0, dok
je ax x-komponenta konstantnog ubrzanja sistema S'. Prosta raunica
pokazuje da diferencijalne jednaine za kretanje tela u sistemu S' ima
oblik:

Sada je jasno da se u S' sila koja deluje na materijalnu taku m

razlikuje od sile u S za veliinu koja je proporcionalna konstantnom
ubrzanju sistema S' u odnosu na S. Ukratko, jednaina kretanja,
opte uzev, nisu invarijantne u odnosu na transformaciju koordinata
iz jednog koordinatnog sistema u drugi. One nisu invarijantne naroito kada je re o dva koordinatna sistema koji se u odnosu jedan
prema drugome kreu ubrzano. Prema tome, ako je S koordinatni
sistem u kojem, na primer, prvi aksiom vai za izvesno telo, za to
telo prvi aksiom nee vaiti ako se njegovo kretanje opisuje u 5'.
Pretpostavimo da je neko telo, na primer zvezda Arkturus, daleko
od uticaja drugih tela, tako da kada se njegovo kretanje opisuje u
izvesnom koordinatnom sistemu, recimo koordinatnom sistemu u ijem je poetku sazvec Orion, njegovo kretanje je pravolinijsko i
jednoliko. Ali ako se kretanje Arkturusa opisuje u kordinatnom sistemu u ijem se poetku nalazi Zemlja, njegovo kretanje vie nije pravolinijsko i jednoliko, ve ubrzano. Prema pretpostavci, tada ne postoji
sila koju moemo identifikovati i koja objanjava na ovaj nain opisano kretanje Arkturusa.
Razmatranja ove vrste, ukljuujui u optem sluaju promenIjivost jednaina kretanja pri transformacijama jednog koordinatnog
sistema u drugi, uverila su Njutna da se kretanja moraju opisivati
u okviru povlaenog koordinatnog sistema, koji je on nazvao apsolutnim prostorom". Prema njemu, ,.apsolutni prostor, po svojoj prirodi i bez obzira na bilo ta spoljanje, uvek ostaje isti i nepokretan". Na taj nain, apsolutni prostor nije nita ulno i nije materijalni
objekat ili odnos izmeu takvih objekata. To je amorfni okvir u kome
se deavaju svi fiziki procesi i u odnosu na koji se sva fizika
kretanja moraju opisati ako elimo da ih razumemo na osnovu aksioma mehanike. S druge strane, Njutn pie da je

183
relativni prostor neka pokretna dimenzija ili mera apsolutnih prostora; relativni prostor naa ula odreuju na osnovu svog poloaja prema telima i on
se vulgarno uzima za nepokretni prostor... Apsolutno kretanje je pomeranje
jednog tela iz jednog apsolutnog prostora u drugi; relativno kretanje je pomeranje sa jednog relativnog mesta na drugo... Ali budui da se delovi prostora
ne mogu videti ili razlikovati jedan od drugog pomou naih ula, ... umesto
apsolutnih mesta i kretanja, mi upotrebljavamo relativna mesta i kretanja
bez ikakvih posledica u svakodnevnim stvarima; ali, u filosofskim raspravama
treba da od naih ula apstrahujemo i da stvari posmatramo same po sebi, odvojeno od onoga to su samo njihove ulne mere. Jer moe se desiti da ne
postoji ni jedno telo 1u mirovanju u odnosu na koje moemo opisivati mesta i
kretanja drugih tela.
U stvari, Njutn je bio spreman da pretpostavi kako su kinematiki
sva kretanja relativna, ali je tvrdio da se kretanja moraju opisivati
u odnosu na apsolutni prostor kao koordinatni sistem kada se posmatraju dinamiki ili pomou sila koje ih odreuju.
Njutn je svoju pretpostavku o apsolutnom prostoru potkrepio teolokim i optim filosofskim argumentima. Ali on je takoe
naveo i neto to je po njegovom uverenju predstavljalo neosporno
eksperimentalno svedoanstvo u prilog toj pretpostavci. On je sasvim
otvoreno priznao da je nemogue utvrditi bilo kakvim mehanikim
eksperimentima da li se neko telo stvarno nalazi u mirovanju ili se
kree jednolikom brzinom u odnosu na apsolutni prostor. Diferencijalne jednaine kretanja su invarijantne (tj. njihov oblik je sauvan)
u svim koordinatnim sistemima koji se kreu jednolikom brzinom
(mirovanje je granini sluaj) u odnosu na apsolutni prostor. Prema
tome, ne moe se eksperimentalno razlikovati apsolutna i relativna
jednolika brzina.2 S druge strane, Njutn je tvrdio da jeste mogue
pomou mehanikih eksperimenata razlikovati apsolutno i relativno
ubrzanje i prema tome eksperimentalno odrediti da li se neko telo
kree ubrzano u odnosu na apsolutni prostor. Svedoanstvo koje je
on ponudio za svoj zakljuak ukljuivalo je sada slavni eksperiment
s kofom. Poto je Njutnova interpretacija ovog eksperimenta bila u
centru mnogih docnijih kritika, mi emo ga opisati.
Kofa puna vode okai se o konopac tako da ukoliko se konopac
uvrti, postaje osa rotacije kofe. U poetku i voda i zidovi kofe relativno miruju, a povrina vode predstavlja (priblino) ravnu povrinu.
Onda se kofa zavrti. Voda ne poinje odmah da rotira, tako da se
izvesno vreme kofa kree ubrzano u odnosu na vodu. Pa ipak, povrina vode u tom vremenskom intervalu i dalje predstavlja ravnu
povrinu. Postepeno voda takoe prelazi u rotaciono kretanje, tako
1
Issac Nev/ton, Mathematical Principles of Natural Philosophy, izd. Florian
Cajorl, Berkeley, Calif., 1947, knj. 1. Scholium.
!
Ovo sledi neposredno iz onoga to je reeno. Ako Je u gornjoj raspravi S
koordinatnt sistem koji predstavlja apsolutni prostor, dok je S' bilo koji koordinatni
sistem koji se kree jednolikom brzinom u odnosu na S, onda su jednaine transformacije iz S u S': x" = x + vx t + x0 ge je x0 komponenta du x-ose rastojanja izmeu
poetaka ova dva sistema u trenutku i = 0, sa slinim jednacinama za druge koordinate.
Ali u ovim transformacijama diferencijalne Jednaine kretanja jesu invarijantne, tako
da se ne moe odrediti da li te!o miruje ili se jednoliko kree u odnosu na S. injenica
d
a su Jednaine kretanju invarijantne u svim koordinatnim sistemima koji se kreu Jednolikom brzinom u odnosu jedan na drugi obino se naziva ..Njutnov princip relativnosti".

184
da se na kraju nalazi u mirovanju u odnosu na zidove kofe. Ali sada
je povrina vode konkavna, a ne vie ravna. Tada se kofa naglo zaustavi. Meutim, voda ne prestaje odmah da se kree i izvesno vreme
kree se ubrzano u odnosu na zidove kofe. Pa ipak, u ovom vremenskom intervalu povrina vode i dalje ima konkavni oblik. Najzad,
kada i voda prestane da rotira i dospe u mirovanje u odnosu na kofu,
njena povrina opet postaje ravna.
Prema onome kako je Njutn shvatio ovaj eksperiment, povrina vode moe biti ravna bez obzira da li miruje ili se kree u
odnosu na zidove kofe. Isto tako, povrina vode moe imati oblik
parabole bez obzira da li miruje ili se ubrzano kree u odnosu na
kofu. On je zbog toga zakljuio da je oblik vodene povrine nezavisan
od stanja kretanja u odnosu na kofu. S druge strane, on je parabolini oblik vodene povrine smatrao deformacijom njenog normalnog oblika i, prema tome, posledicom delovanja sila. Prema drugom aksiomu, ubrzana kretanja moraju pratiti takve sile. Poto je
stanje kretanja vode u odnosu na kofu ve eliminisao kao irelevantno, Njutn je zakljuio da se neko ubrzanje u odnosu na apsolutni
prostor mora uzeti kao manifestacija sila koje deluju na vodu. U
bitnim crtama Njutnova argumentacija izgleda prema tome ovako:
deformacije povrina predstavljaju svedoanstvo za prisustvo sila;
sile izazivaju ubrzana kretanja; deformacije povrina su nezavisne
od relativnih ubrzanja tela; otuda ubrzanja o kojima je re moraju
biti apsolutna ubrzanja. Budui da se moe mehanikim eksperimentima utvrditi da li neko telo trpi deformacije, mogu se eksperimentalno razlikovati apsolutna i relativna ubrzanja i tako eksperimentalno identifikovati kretanja koja su ubrzana u odnosu na apsolutni
prostor.
Postoji neto krajnje neobino u pretpostavci prema kojoj
se, u principu, ne moe mehanikim sredstvima otkriti da li se neko
telo nalazi u mirovanju ili u jednolikom kretanju u odnosu na jedan
koordinatni sistem, iako se, prema toj pretpostavci, moe utvrditi da
li se to telo kree ubrzano u odnosu na isti koordinatni sistem. Jer
ako jedno telo ima ubrzanje u odnosu na dati koordinatni sistem,
onda proizlazi da to telo mora takoe imati i relativnu brzinu. Ako
se moe eksperimentalno identifikovati ubrzanje, izgleda sasvim misteriozno zato se ne moe identifikovati brzina. Pretpostavka o svetu
ije se posledice u principu ne mogu verifikovati eksperimentom
mnogim ljudima izgleda sasvim nezadovoljavajua i paradoksalna.
Neki pisci su zbog toga zakljuili da je pojam apsolutnog prostora
fiziki besmislen". U svakom sluaju, Njutnovo reenje problema
koordinatnih sistema za opisivanje kretanja bilo je, opte uzev,
smatrano Ahilovom petom njegovog sistema mehanike. Iako je taj
sistem bio prihvaen vie od dva veka, on je bio prihvaen pre svega
zato to bolje reenje nije postojalo.
Ispitajmo Njutnovu interpretaciju eksperimenta s kofom.
Njutnovu argumentaciju otro je kritikovao Ernst Mah (Ernst Mach),

185
koji je pokazao da ona sadri jedno ozbiljno non sequitur. Njutn je
sasvim ispravno primetio da promene oblika povrine vode nisu povezane s rotacijom vode u odnosu na zidove kofe. On je zakljuio
da se deformacije te povrine moraju prema tome pripisati rotaciji
u odnosu na apsolutni prostor. Meutim, ovaj zakljuak ne sledi iz
eksperimentalnih podataka i drugih Njutnovih pretpostavki, jer postoje, u stvari, dva alternativna naina interpretiranja tih podataka:
promena oblika vodene povrine posledica je ili rotacije u odnosu na
apsolutni prostor, ili rotacije u odnosu na neki sistem tela razliit od
koje. Njutn je prihvatio prvu alternativu, pri optoj pretpostavci da
inercija (tj. tendencija nekog tela da nastavi jednoliko pravolinijsko"
kretanje) predstavlja inherentno svojstvo tela koje bi ona imala ak
i kada bi ostali fiziki svemir bio uniten.
Mah je obratio panju na drugu alternativu. On je, u sutini, tvrdio da inercijama svojstva zavise od stvarne distribucije
tela u svemiru, tako da se nita to ima smisla ne moe rei o kretanju nekog tela ako se pretpostavi da svemir iezava. On je zbog
toga tvrdio da je sasvim proizvoljno pozivanje na rotaciju u odnosu na
apsolutni prostor kako bi se objasnila deformacija vodene povrine,
ve da je, naprotiv, dovoljno uzeti koordinatni sistem za ovu rotaciju
koji je definisan zvezdama nekretnicama. Ako se prihvati Mahov
opti princip i ako se u skladu s tim pristupom moe izgraditi odgovarajua teorija mehanike, onda nije nuno da se pretpostavlja neobina asimetrija izmeu apsolutne brzine i apsolutnog ubrzanja koja
predstavlja sredinje mesto u Njutnovoj teoriji. Na osnovu Mahovog
pristupa, jo uvek moe biti bitnih razlika izmeu razliitih koordinatnih sistema. Tako Njutnovi aksiomi mogu da vae kada se kretanja
tela opisuju u odnosu na neke od ovih koordinatnih sistema, ali mogu
da ne vae za druge. Na taj nain, moe postojati klasa povlaenih"
koordinatnih sistema, ak i prema Mahovom shvatanju, tako da se
kretanja u odnosu na njih mogu nazvati apsolutnim", dok su druga
samo relativna". Meutim, apsolutna brzina u ovom smislu moe se,
3
u principu, proveriti kao i apsolutno ubrzanje.
Eksperiment s kofom moe se analizirati i na drugi nain
koji objanjava o emu je u eksperimentu re i koji baca novo svetio
na logiki status teorija. Pretpostavimo da smo uzeli koordinatni sistem 5 koji rotira u odnosu na Zemlju tako da je njegova osovina
rotacije paralelna s osovinom rotacije kofe i da je njegova konstantna ugaona brzina jednaka maksimalnoj ugaonoj brzini kofe. Tada
se u eksperimentu mogu opaziti sledee injenice: prvo, voda se kree ubrzano i rotaciono u odnosu na S, a njena povrina je ravna.
Postepeno, meutim, voda prestaje da se kree ubrzano a njena povrina tada ima oblik parabole. tavie, poto smo kofu naglo zausta1
Vidi Emst Mach, Science of Mechanics, La Salle, 111., 1SM2, pogl. 2, oeljak 4,
str. 271198. Koordinatni sistemi koji pripadaju ovo] privilegovanoj klasi obino se nazivaju inercljalni" ili Ralilejski" koordinatni sistemi. Kao Sto Je dobro poznato. Mahova
kritika Njutna duboko je uticala na AjnStajna 1 pripremila je put ka optoj teoriji relativnosti.

186
vili, tako da ona vie ne rotira u odnosu na Zemlju i tako da voda
konano miruje u odnosu na kofu, voda se opet kree ubrzano u odnosu na S i opet ima ravnu povrinu. Prema tome, vodena povrina
ima oblik parabole samo kada miruje u odnosu na S, a ravna je samo
kada se kree ubrzano u odnosu na S. Na taj nain je oblik vodene
povrine nezavisan od stanja kretanja u odnosu na kofu, ali nije nezavisan od stanja kretanja u odnosu na S. Prema ovoj analizi, dakle,
ravna povrina povezana je s ubrzanim kretanjem (u odnosu na S),
dok je konkavna povrina povezana sa stanjem mirovanja ( u odnosu na S).4
Kada sve ovo imamo u vidu, zbog ega ne pretpostavimo da
normalna" povrina vode ima oblik parabole, a da je nenormalno"
ravna povrina ono to je deformisana povrina"? Kada bismo prihvatili ovu pretpostavku Njutnove jednaine kretanja, tako glasi odgovor, morali bismo izloiti u veoma sloenom obliku. Ako S izaberemo kao opti koordinatni sistem za sva kretanja, ugaona brzina S
u odnosu na dati sistem koji ispitujemo morala bi se uzimati u obzir
prilikom formulisanja zakona o tom drugom sistemu. Budui da,
opte uzev, razliiti sistemi imaju razliite ugaone brzine u odnosu
na S, ne bi bilo neke jednostavne formule koja bi obuhvatala ove
razliite zakone. Nepromenljivost diferencijalnih jednaina kretanja
bila bi ograniena na vrlo uska podruja. Na osnovu Njutnovog predloga za jedan koordinatni sistem, ili na osnovu Mahovog alternativnog predloga, jednaine kretanja invarijantne su za takozvane ,,Galilejeve koordinatne sisteme". Naime, ako jednaine vae za kretanja
u odnosu na neki posebni koordinatni sistem, onda one vae i za
kretanja u odnosu na sve koordinatne sisteme koji imaju stalnu brzinu
u odnosu na prvi koordinatni sistem. S druge strane, kada bi jednaine vaile u sluaju da se kretanja opisuju u odnosu na S, one bi
vaile samo u onim koordinatnim sistemima koji miruju u odnosu na
S. Ukratko, kada bi S bio koordinatni sistem za sva kretanja, specifine funkcije sile koje bismo morali imati da bismo analizirali
kretanja pomou Njutnovih aksioma bile bi razliite skoro za svaki
posebni problem i morale bi se u svakom posebnom sluaju uvoditi ad hoc.
Zar nije besmislena pretpostavka, moemo se ipak zapitati,
da je voda u deformisanom stanju kada je njena povrina ravna? Zar
deformacije ne nastupaju samo kada deluju sile? Zar nije, dakle, eksperimentalna injenica da je oblik parabole koji ima vodena povrina
posledica takvih sila i otuda posledica rotacije vode u odnosu na neki
koordinatni sistem, a ne posledica njenog mirovanja u odnosu na S?
Isto tako, zar nisu rotacija ravni Fukoovog klatna i osovine iroskopa
ili spljotenost Zemlje na polovima ili odstupanje tela koje slobodno
pada od pravolinijske putanje eksperimentalno svedoanstvo da se
* Ova) nain analiziranja tog eksperimenta moe se nai u Peter G. Bergmann,
Jntrouction to thc Tfteori/ o/ Eclaliuitj/, Kew York, 1942, str. XIV. Slinu analizu u kojoj
se upotrebljava jedan argument za apsolutno kretanje zemlje vidi U J. C. Maxwell,
Matter and Motion, Art. 105, str. 8486-

187
Zemlja okree oko svoje ose? Prema tome, zar nije sasvim neodrivo
ako se smatra, kao to se u prethodnom odeljku nagovetava da bi
neko mogao smatrati, da su voda u kofi i sama Zemlja u stanju apsolutno ubrzanog" kretanja samo zato to jednaine kretanja imaju
jednostavan i nepromenljiv oblik kada se ovakve pretpostavke prihvate?
Ova pitanja stavljaju nas pred vrlo teak problem. Osnovna
injenica koju stalno moramo imati na umu jeste da iako se za vodu
u kofi kae da ima apsolutno ubrzanje" dok je njena povrina konkavna, uopte nije nuna pretpostavka, kao to je Njutnova, da se
ova rotacija (ili rotacija Zemlje) odvija u odnosu na apsolutni prostor.
U tome je Mahova kritika Njutna sasvim opravdana. Koordinatni
sistem u odnosu na koji se kae da postoji ubrzanje moe biti definisan sistemom zvezda nekretnica ili nekim drugim sistemom fizikih
tela, kao to se to stvarno i ini. Rotacija podloge u Fukoovom eksperimentu s klatnom, na primer, ne potvruje Zemljinu rotaciju u
odnosu na apsolutni prostor, ve samo u odnosu na zvezde nekretntce.
Kada bi nam zvezde bile skrivene oblacima koji stalno okruuju
Zemljinu povrinu tako da na njihovo postojanje ne moemo ni
pomiljati, Fukoov eksperimenat pokazivao bi samo da Zemlja rotira
u odnosu na ravan klatna.
Ipak se moe zamisliti (to se, u stvari, i deava) da ukoliko
se kretanja tela opisuju u koordinatnim sistemima koji su odreeni
fizikim telima, ta se kretanja ne slau u potpunosti s aksiomima
kretanja. Drukije reeno, moe se zamisliti da nijedan fiziki koordinatni sistem nije Galilejev ili inercijalni" koordinatni sistem. Ako
odluimo da zadrimo Njutnove aksiome u nepromenjenom obliku,
onda moemo uvesti jedan ,,idealni koordinatni sistem" u kojem se
kretanja tela u potpunosti slau s ovim aksiomima, ali u odnosu na
koji e fiziki koordinatni sistemi biti u najboljem sluaju samo dobre
aproksimacije. Racionalno jezgro ovog postupka sastoji se u tome to
ukoliko ne usvojimo inercijalne koordinatne sisteme za analizu kretanja tela pomou Njutnovih aksioma, eksperimentalni zakoni kretanja bili bi nesumnjivo sloeniji i manje podesni nego to bi to bilo
u sluaju da koristimo inercijalne koordinatne sisteme. Prema tome,
osnovni cilj upotrebe inercijalnih koordinatnih sistema, bez obzira
da li oni stvarno postoje u fizikim sistemima ili su samo idealne
konstrukcije, sastoji se u uproavanju zakona kretanja. Srena je
okolnost to zaista postoje fiziki sistemi koji su bar pribline realizacije inercijalnih koordinatnih sistema. Kada to ne bi bio sluaj, nauka
0 mehanici moda se nikada ne bi ni razvila.
Meutim, nita se od ovoga ne moe shvatiti kao da znai
kako su utvreni zakoni kretanja u inercijalnim koordinatnim sistemima realniji" ili objektivniji" nego to bi bili manje jednostavni
1 promenljivi zakoni koje bismo mogli utvrditi bez takvih koordinatnih sistema. Naprotiv, moe se pokazati da ukoliko se jedan skup
odnosa moe tvrditi o jednom sistemu tela kada se njihova kretanja
opisuju u inercijalnom koordinatnom sistemu, moraju postojati od-

188
reeni odnosi izmeu tih tela kada se njihova kretanja opisuju u
neinercijalnim koordinatnim sistemima, ak i kada formulacija ovih
drugih odnosa moe biti sloenija i kada je mnogo tee do nje doi.
Na primer, u analitikoj geometriji esto je podesna pretpostavka krive linije takozvanim parametarskim jednainama" u kojima
se koordinate taaka na krivoj izraavaju kao funkcije neke pomone
promenljive. Takve parametarske jednaine esto omoguuju jednostavniju analizu osobina krive linije nego kada se ta kriva predstavi
jednainom koja neposredno odreuje koordinate. Pa ipak, bilo bi
besmisleno tvrenje da su parametarske jednaine tanije" ili istinitije" nego jednaina koja koordinate povezuje neposredno, ili da
ove druge definiu krive na objektivniji" (ili manje objektivan"
nain, u zavisnosti od sluaja) nego to to ine parametarske jednaine. Tako se, na primer, kriva u ravni ije parametarske
jednaine
a
sa pomonom
promenljivom
,,t"
imaju
oblik
x
=
t

2t,
y = t 4 42
+ t 2t, moe takoe predstaviti jednainom koja neposredno povezuje koordinate, naime, (y x* 9z 8)2 = (x + 1) (4a + 8)2. U
reavanju mnogih problema prve jednaine se mogu mnogo lake primeniti nego druga, iako oba naina predstavljanja imaju isti geometrijski sadraj. Slino tome, diferencijalne jednaine kretanja neke planete u gravitacionom polju Sunca, kada se to kretanje opisuje u odnosu na zvezde nekretnice kao koordinatni sistem, imaju poznati oblik
obrnutog kvadrata rastojanja izmeu Sunca i te planete. Matematika
posledica ove injenice jeste da se to kretanje moe opisati u koordinatnorn sistemu u ijem je poetku Zemlja, tako da se diferencijalne
jednaine, u principu, mogu izloiti i kada se kretanje te planete
prouava na ovaj drugi nain. Ove diferencijalne jednaine bie, u
opstem sluaju, krajnje sloene, ali e ipak opisivati kretanje te planete isto toliko objektivno i potpuno kao poetne jednaine.
Uvoenje inercijalnih koordinatnih sistema kao osnove za
analizu kretanja tela, zahteva veliku stvaralaku matu, jer kretanja tela onako kako ih neposredno opaamo ne ukazuju na naine
menjanja koje oigledno zahteva upotreba takvih koordinatnih sistema. Pojam inercije nije proizvod apstrahovanja" na osnovu oiglednih osobina ulnog iskustva onako kako se obino za krug pretpostavlja. S druge strane, pojam inercije postao je sastavni deo naeg
intelektualnog naslea i naeg znanja i teko je bez velikog napora
zamisliti neki drugi nain interpretiranja ,,opaenih injenica" o kretanju. Stavie, pojam inercijalnih koordinatnih sistema u Njutnovoj
mehanici neodvojivo je povezan s invarijantnou jednaina kretanja pri transformaciji iz jednog inercijalnog koordinatnog sistema
u drugi. Meutim, ono to je invarijantno esto se preutno izjednaava s onim to je objektivno realno", s onim to je stalno i to ne
podlee
prostorno-vremenskim ogranienjima, s onim to je univer5
zalno. Invarijantnost jednaina kretanja, kada se kretanja opisuju
Vidi, na primer, Spinozinu Etiku, deo II, stav. 38: One stvari koje su svima
poznate i koje su Jednake i u delovima i u cellnt mogu se shvatiti samo adekvatno".

189
u inercijalnim sistemima, daje inercijalnim sistemima mnogo vei
znaaj nego to ga oni stvarno imaju u analizi mehanikih pojava
pomou relativno jednostavnog skupa funkcija sile. Intelektualna nelagodnost koja je ponekad posledica tvrenja da je voda u eksperimentu s kofomi deformisana" kada je njena povrina ravna, verovatno, nastaje delimino iz odsustva spremnosti da prihvatimo koordinatne sisteme koji bi veoma mnogo ograniavali podruje gde su
jednaine kretanja invarijantne pa time i njihovu objektivnost".
Treba da se konano podsetimo da se sile koje se pretpostavljaju u Njutnovom drugom aksiomu kao determinante ubrzanja ne
mogu, u optem sluaju, meriti nezavisno od ubrzanja. Kao to smo
u prethodnom poglavlju primetili, funkcije sile koje se upotrebljavaju u Njutnovoj mehanici uglavnom su hipotetike; one se eksplicitno odreuju samo optim zahtevom da njihove veliine budu proporcionalne promenama momenta koliine kretanja i da imaju isti
smer kao i te promene. injenica da se neki fiziki sistem kree
ubrzano, obino se uzima kao podstrek u traenju sila i u konstrukciji funkcija sile. Tvrdnja da uvek moemo odrediti da li se neko telo
kree ubrzano ili je deformisano time to emo nezavisnim eksperimentalnim sredstvima utvrditi koje sile deluju na to telo, znai
stavljati kola ispred konja. Svakako se vrlo esto deava obratno. Meutim, ako prvo moramo utvrditi da li se neko telo kree ubrzano
ili je deformisano, pre nego to imamo osnove da verujemo kako
neka sila deluje na to telo, onda bar u takvim sluajevima moramo
prvo izabrati koordinatni sistem za opisivanje kretanja, kao i sistem
geometrije, da bismo ta kretanja merili pre nego to moemo ispitati da li se telo kree ubrzano ili je moda deformisano. Njutnovo
pripisivanje logikog prvenstva izboru koordinatnog sistema u kojem pomou njegovih aksioma treba analizirati kretanja bilo je sasvim ubedljivo, ma koliko mogli biti pogreni njegovi argumenti u
prilog postojanju apsolutnog prostora.
Pokazali smo dovoljno opirno zato je pitanje izbora koordinatnog sistema vano pitanje Njutnove mehanike, a razmotrili
smo takoe i racionalno jezgro Njutnovog reenja tog problema. Sada
se moramo posvetiti ispitivanju isto toliko vanih problema koji nastaju u razmatranju primene geometrije kao sistema za merenje
prostora.

II. ista i primenjena geometrija

Ako elimo da izmerimo duinu neke sobe ili visinu osrednje kue, onda to obino inimo tako to uz objekat koji raerimo
prislonimo neki merni tap (na primer, metar ili elinu traku) i onda
utvrdimo koliko se puta jedinica duine sadri u rastojanju koje merimo. U ovom uobiajenom postupku, oigledno se pretpostavlja da
je merni tap ve izdeljen na podeoke prema utvrenim pravilima,
da je ivica tapa prava i da tap nije oteen u upotrebi tako da to

190
moe uticati na mjerenje. Ove pretpostavke stavljaju nas pred teka
pitanja koja emo za sada zaobii. Jasno je, meutim, da ovaj metod
merenja rastojanja nije uvek primenljiv. Mi na ovaj nain obino
ne moemo odrediti irinu velikih reka ni rastojanja izmeu mesta
koja su odvojena visokim planinama. Mi ovaj metod sigurno ne moemo primeniti u merenju rastojanja izmeu zvezda kao ni u merenju
dimenzija atoma i drugih submikroskopskih objekata.
U reavanju mnogih praktinih i isto naunih problema, merenje prostornih veliina ne moe se, dakle, obaviti takvim neposrednim" postupkom. Uopte, merenja prostornih dimenzija obavljaju
se samo posredno i, izmeu ostalog, zahtevaju primenu geometrije.
Na primer, ako elimo da odredimo duinu ice koju treba da zategnemo izmeu slemenjaa dveju zgrada udaljenih osamdeset stopa
od kojih je jedna visoka 30 a druga 50 stopa, mi emo, najverovatnije, izraunati potrebnu duinu sluei se Pitagorinom teoremom.
Duina potrebne ice predstavlja hipotenuzu pravouglog trougla ije
su preostale strane 80 i 20 stopa, tako da duina ice u stopama treba
da bude kvadratni koren iz 802 + 202 ili 20]/l7 priblino 83 stope.
Sta opravdava primenu Pitagorine teoreme u ovom primeru?
Oigledan odgovor jeste da teorem predstavlja logiku posledicu aksioma Euklidove geometrije, tako da ukoliko se ovi aksiomi prihvate,
onda je teorem u potpunosti opravdan. Meutim, ovim odgovorom
problem nije reen. Sasvim slino pitanje moe se postaviti i o aksiomima. Aksiomatski oblik i deduktivno razvijanje Euklidove geometrije imaju veliku prednost u lome to ukoliko se odgovori na pitanje
o aksiomima, onda se to pitanje ne mora postavljati za teoreme. Na
osnovu ega tada prihvatamo aksiome? Raspravljajui o osnovama
za njihovo prihvatanje, mi emo biti prinueni da ispitamo probleme
koji se neposredno odnose na logiki status teorije uopte, a ne samo
na status geometrije.
1. Navedimo ukratko nekoliko, miljenja o tom pitanju. Dobro je poznato da je geometrija nastala u praktinim vetinama merenja zemlje u starom Egiptu. Egipani su otkrili nekoliko korisnih
formula koje su njihovim geometrima, koji su se zvali harpedonaptai, omoguile da odrede granice izmeu polja i izraunaju povrine.
Njihove formule bile su samo skup nezavisnih uputstava za delovanje, a otkrie da su oni povezani odnosima logike implikacije predstavljalo je, oigledno, dostignue starih Grka. Oni su analizirali egipatske formule, neke geometrijske figure definisali su pomou drugih
figura i utvrdili su nove odnose izmeu povrina i ivica tela. Stavie, posle nekoliko vekova takvih napora, pokazalo se da ako se bez
dokaza usvoji mali broj iskaza o veliinama uopte i posebno
geometrijskih figura, moe dedukovati neodreeni broj drugih iskaza,
ukljuujui i one koji su ve utvreni kao istiniti. Euklidovi Elementi
predstavljali su tako teorijski izraz vetine merenja, koja je imala

191
svoje korene u dugoj praksi. Vekovima je Euklid bio smatran modelom logike strogosti i idealnim oblikom teorijske nauke. 6
Geometrija je poela da se upotrebljava ak i pre nastanka
moderne nauke kao osnova ne samo za merenje Zemlje, ve i u
astronomiji, arhitekturi, pravljenju alatki, inenjerstvu i u lepin?
umetnostima. Zato je Njutn mogao da smatra geometriju granom
univerzalne mehanike. Kao to je sam rekao,
opisivanje pravih linija i krugova predstavlja problem, ali ne i geometrijski
problem. Reenje ovih problema potrebno je mehanici; kada su oni reeni,
geometrija pokazuje kako se njihova reenja mogu primeniti. Geometriji pripada slava to iz ovih nekoliko principa uzetih spolja moe da proizvede tako
mnogo stvari. Prema tome, geometrija je zasnovana na praksi mehanike i
samo predstavlja deo univerzalne mehanike koji tano opisuje vetinu merenja. Ali poto manuelne vetine imaju uglavnom posla s kretanjem tela,
odatle biva da se geometrija
obino odnosi na njihove veliine, a mehanika
na njihovo kretanje.7
Dakle, prema ovom shvatanju, aksiomi geometrije su istiniti iskazi
o izvesnim odlikama fizikih tela, odlikama za koje se pretpostavlja
da se mogu odrediti izvesnim fizikim postupcima. Geometrija je
Tako hipotetiko-deduktivna disciplina koja tvrdi da ukoliko izvesne
konfiguracije predstavljaju prave linije, krugove itd., onda one moraju imati svojstva koja su iskazana razliitim teoremama.
Na|u panju sada privlae dva pitanja koja su u vezi sa ovim
problemom i o kojima Njutn nije rekao nita eksplicitno. ta su postupci koji slue odreivanju i konstruisanju (ako je to nuno) pravih
linija, povrina, krugova i drugih figura koje pripadaju geometriji?
Sa kakvim razlozima moemo tvrditi da su aksiomi i teoremi geometrije istiniti iskazi o figurama koje smo ovako odredili? Njutn prvo
pitanje jednostavno preputa praktinoj mehanici", a drugo uopte
p.e razmatra. Ni na jedno pitanje se ne moe lako odgovoriti, a svako
od njih vodi nas u nesavladive tekoe.
Prave linije mogu se lako konstruisati ako imamo pravu
ivicu, a krugovi se mogu lako nacrtati ako upotrebimo estar iji
vrhovi imaju stalno rastojanje. Ali kako da utvrdimo pravost" ivice
koju smo pretpostavili ili stalnost rastojanja izmeu vrhova estara?
Na osnovu kakvog svedoanstva tvrdimo da znamo kako pretpostavke o pravim linijama i krugovima, pretpostavke sadrane u Euklidovim aksiomima, stvarno vae za figure koje se mogu dobiti na ovaj
nain? Nije dovoljno jednostavno rei ,,izmerite ove figure, pa ete
videti da li se one slau s Euklidovim zahtevima". Da bismo izveli
takva merenja, moramo imati instrumente sa pravim ivicama i stalnim rastojanjima izmeu njihovih delova. Na taj nain, izgleda da
smo zatvoreni u beznadeni beskonani regres. Isto nas tako ne moe
1
Sada je dobro poznalo da Euklidovi Elementi ne zadovoljavaju moderne
knterijume logike strogosti, Jer se mnogi njegovi teoremi, u stvari, ne mogu dedukovati
iz njegovih aksioma, pa se novi aksiomi moraju dodavati.
i Newton, Navedeno eio, u pasusu koji prethodi ovom citatu Njutn je tvrdio
..geometrija nas ne ui da povlaimo (prave linije i krugove, na kojima se zasniva mehanika), ona zahteva da te figure budu nacrtane; ona zahteva da ih prvo uitelj ume
tano opisati, pre nego to se upusti u geometriju".

192
zadovoljiti ni vraanje neposrednom posmatranju neke ivice da bismo utvrdili da li je ona prava, ak i kada prihvatimo neto izvetaen postupak gledanja" du ivice kao to to ine tesari kada rendiu komad drveta. Takvo neposredno posmatranje moe se primeniti
samo kada je re o relativno malim odsecima linija i povrina. Zakljuci dobijeni tim postupkom nisu jednoobrazni za razliite posmatrae, ili za istog posmatraa u razliitim trenucima; taj postupak moe ak sadravati istu vrstu regresa koji smo ve pomenuli.
Kakav kriterijum primenjujemo kada donosimo sud na osnovu neposrednog posmatranja da je neka ivica prava? Ako je to neka predstava pravosti, isti se problem postavlja i u pogledu te predstave.
S druge strane, ako se za jednu ivicu kae da je prava na osnovu toga
to niz nju gledamo, zar se taj sud ne zasniva na preutnom postulatu da su svetlosni zraci pravolinijski? Tako nam se ini da se ne
moe izbei beskonani regres. Regres se ne moe prevazii sve dok
ne shvatimo, kao to emo uskoro videti, da su pitanja koja taj regres izazivaju, u stvari, dvosmislena i da se u njima meaju problemi
o empirijskoj injenici s problemima dejinisanja.
Bilo kako bilo, Njutnovo shvatanje geometrije kao grane
empirijske nauke o mehanici nije nikako jedino shvatanje koje se
o ovom pitanju moe imati. U antiko doba, veina aksioma smatrana
je oevidnim nunim istinama, a nedostatak ,,oiglednosti" u postulatu
o paralelama bio je glavni podstrek vekovnim naporima da se taj
postulat dokae na osnovu oiglednih premisa. Lajbnic, Njutnov savremenik, eksplicitno je zastupao Platonovo uenje da se istine
geometrije", kao i istine aritmetike mogu proveriti kao nune bez
pozivanja na ulno iskustvo. Prema njemu, istine geometrije su uroene i postoje u nama virtualno, tako da ih moemo otkriti ako paljivo razmotrimo i sredimo ono to ve imamo u svesti, ne upotrebljavajui nijednu istinu
koju smo nauili sopstvenhn iskustvom ili
iskustvom drugih".8 Pa ipak, uz neke sporne izuzetke, stari mislioci
su smatrali da se geometrija bavi prostornim osobinama materijalnih
tela, iako su Platon i njegovi nastavljai tvrdili da su ta svojstva
samo nesavrena ostvarenja venih objekata geometrijskog istraivanja. Nije istorijski utvreno kada je prvi put izloeno shvatanje da
geometrija predstavlja nauku o strukturi prostora (ili iste protenosti"), a ne nauku o prostornim osobinama materijalnih tela. Ali
ve u vreme Njutna ovo gledite je bilo uticajno. U osamnaestom veku, ovo shvatanje je jasno izrazio Ojler (Euler), koji je tvrdio:
Protenost je pravi predmet prouavanja geometrije, koja ispituje tela samo
ukoliko su rasprostrta, nezavisno od neprobojnosti i inercije; predmet geometrije je, dakle, jedan pojam Koji je mnogo optiji nego pojam tela, jer
on obuhvata ne samo tela ve i sve stvari koje su samo protene, bez neprobojnosti, ako takvih ima. Odavde proizlazi da sve osobine koje se u geometriji
dedukuju iz pojma protenosti moraju isto tako postojati u telima ukoliko su
ova protena.'
* G. w. Leibniz, Neto Essays Concernlng Human Understandlng, (prev.
G. Langley), Chicago, 1916, str. 78.
L. Euler, Letters to a German Princess (prev. Brewster), Vol. 2, str. 31.

A.

193
Shvatanju geometrije kao apriorne nauke o strukturi prostora
Kant je dao drugi smisao, u svom pokuaju da nae via media izmeu aprioristikog racionalizma Lajbnica i empirizma Hjuma. Iako
postoji mesto za izvesnu sumnju u pogledu interpretacije mnogih detalja Kantovog uenja, njegov opti smisao je u tome to Euklidova
geometrija opisuje strukturu forme nae intuicije prostora. Prema
tome, Euklidovi aksiomi i njihove posledice predstavljaju apoditike
istine o prostornoj formi svakog mogueg iskustva. Kantova gledita
o prirodi geometrije bila su veoma uticajna ne samo meu filozofima
ve i meu matematiarima i fiziarima. Iako su vane struje filozofske misli devetnaestog veka odbacivale Kantovo shvatanje i zalagale
se za empirijsku interpretaciju statusa geometrije, Kantov uticaj se
smanjio tek kada je docniji razvoj logike, matematike i fizike postepeno pokazao kako su njegova shvatanja neodriva. Shvatanje da je
geometrija sistem apriornih znanja o prostoru imalo je neuporedivu
prednost nad drugim shvatanjima po tome to je izgledalo da ono
objanjava (to nije bio sluaj s tim drugim shvatanjima) zato je
Euklidov sistem bio jedini poznati sistem geometrije i zato mehanika
(koja je u to vreme jo uvek bila najsavrenija grana teorijske fizike)
bitno zavisi od tog sistema.
2. Pre nego to se vratimo tom docnijem razvoju i njegovim
posledicama po filosofiju geometrije, moramo razjasniti jednu razliku
na koju smo ve ukratko ukazali i koja je od najveeg znaaja za
sledea razmatranja. U geometriji, kao i u svakoj deduktivnoj argumentaciji i svakoj deduktivno izgraenoj disciplini, jasno moramo
razlikovati dva pitanja. Prvo pitanje glasi: da li ono to mislimo da
su teoremi jednog sistema sledi logiki iz aksioma? Odgovorom na ovo
pitanje i otkrivanjem novih teorema koji proizlaze iz aksioma bave
se pre svega matematiari. Da bi se na njega odgovorilo, ne moraju
se vriti laboratorijski eksperimenti ili druga empirijska istraivanja;
jedino neophodno sredstvo je tehnika logikog dokaza. Drugo pitanje
glasi: da li su aksiomi ili teoremi injeniki ili materijalno istiniti?
Ovo pitanje ne spada u nadlenost matematiara kao matematiara.
Odgovori na prvo pitanje mogu se traiti nezavisno od odgovora koji
se mogu dati na drugo pitanje. Uopte, odgovore na drugo pitanje
moe dati samo fiziar ili drugi naunik koji se bavi empirijskim
istraivanjima, pod pretpostavkom da se aksiomi i teoremi odnose
na neto to se moe empirijski identifikovati. Ova pretpostavka je
bitna, pa se zato moramo njome pozabaviti.
Od Aristotela naovamo dobro je poznato da valjanost silogistikog dokaza ne zavisi od znaenja termina koji se javljaju u njegovim premisama i zakljucima. Prema tome, ako je jedna silogisUka argumentacija ispravna, ona ostaje ispravna i kada se prvobitni
termini zamene drugim terminima. Zbog toga nam je u procenjivanju
valjanosti jednog silogizma doputeno da potpuno zanemarimo znaenja specifinih termina i da se posvetimo samo formalnoj strukturi
iskaza koji se u njemu javljaju. Formalna struktura moe se najjed13 Struktura nauke

194
nostavnije i najuspenije razmotriti ako se specifini termini zamene
promenljivama. Izrazi koji se na taj nain mogu dobiti sadravae
samo reci ili simbole koji oznaavaju logike relacije i operacije. Na
primer, kada se takve zamene izvre u iskazu Svi ljudi su smrtni",
izraz koji se dobija glasi f,Svi A jesu B", gde reci ,,Svi" i jesu" zadravaju svoja uobiajena znaenja, dok nikakvo odreeno znaenje
nije povezano s promenlj ivama ,,A" i ,,B". 10 Meutim, izraz ,,Svi
A jesu B", oigledno, vie nije iskaz za koji bi imalo smisla pitati da
li je istinit ili laan. Taj izraz ima samo oblik iskaza, neto to postaje
iskaz kada se rei s odreenim znaenjima stave umesto promenljivih.
Mi emo takve izraze nazivati iskaznim formama". Iskazna forma
moe se za nae potrebe definisati kao izraz koji sadri jednu ili vie
promenljivih, tako da ukoliko se termini sa odreenim znaenjima
stave umesto promenljivih, ono to se dobija predstavlja iskaz, tj.
izraz o kojem ima smisla postavljati pitanja o istinitosti ili lanosti.
Prema tome, da bi se procenila ispravnost jednog silogizma, dovoljno
je ako razmotrimo iskazne forme koje se u tom silogizmu nalaze na
mestu premisa i zakljuka. Kada se bavimo pitanjem da li zakljuak
jednog silogizma logiki sledi iz njegovih premisa, onda nema smisla
da se pitamo da li su ti iskazi istiniti ili lani.
Ono to smo upravo rekli o silogizmu, oigledno vai za svaku
deduktivnu argumentaciju. Kada raspravljamo o Euklidovoj geometriji kao o demonstrativnoj disciplini, onda moemo zanemariti znaenja specifinih geometrijskih izraza u aksiomima i teoremima tog
sistema, zameniti te termine promenljivama i nastojati da teoreme
dokaemo pozivajui se samo na logike odnose izmeu iskaznih
formi koje smo dobili pomenutim zamenama, Iako je ovo elementarna injenica, izgleda da tu injenicu nije zapazio nijedan antiki
matematiar ili filosof, uprkos okolnosti da su oni njome baratali u
silogistikim argumentacijama. Od najvee je vanosti razlikovanje geometrije kao discipline iji je jedini cilj da otkrije ono
to aksiomi ili postulati logiki povlae za sobom i geometrije kao discipline koja nastoji da postavi materijalno istinite tvrdnje o posebnim
empirijskim injenicama. U prvom sluaju, matematiari istrauju logike odnose izmeu iskaza samo ukoliko ovi predstavljaju sluajeve
iskaznih formi, tako da su. u principu, znaenja specifinih termina,
nevana. U drugom sluaju, ne-logiki termini koji se javljaju u
aksiomima i teoremima moraju biti povezani s odreenim elementima
nekog predmeta istraivanja, tako da se istinitost ili lanost raznih
iskaza koji pripadaju tom sistemu mogu na podesan nain ispitivati.
Kada se geometrija prouava u prvom smislu, samo kao deduktivni
sistem, esto se naziva istom geometrijom"; kada se prouava u
drugom smislu, kao sistem injenikih istina, onda se obino naziva
primenjenom" ili fizikom geometrijom".
11

Zaista se mo2 nastaviti ovaj proces jipstrahovanja znaenja i zamena reci

kao to su ,.Svi", .jesu" i druge logike reci znacima koji se upotrebljavaju prema utvrenim pravilima. Ali u ovoj raspravi nema vanost korlSenJe ove mogunosti, iako su
neki vani rezultati moderniji logikih istraivanja posledica razvijanja upravo ove sugestije.

195
Ilustrujmo osnovnu misao ove rasprave razmatranjem jedne
formulacije Euklidove geometrije koja zadovoljava savremene zahteve logike strogosti, na primer aksi ornati zaci je koju je dao Osvald
Veblen (Oswald Weblen). n Veblen pretpostavlja klasu objekata koje
naziva ,,takama", trolanu relaciju izmeu taaka koju naziva relacijom biti izmeu" i binarnu relaciju izmeu parova taaka koju
naziva kongruencijom". On zatim za ove objekte i relacije postavlja
izvestan broj paljivo formulisanih uslova, u obliku esnaest pretpostavki ili aksioma. On pomou poetnih (ili osnovnih) ne-logikih izraza definie izvestan broj drugih izraza, kao to su linija", ,,ravan",
..ugao" i ,,krug", koristei u ovom postupku pojmove koji pripadaju
optoj logici (kao to su pojam skupa ili klase). Ovi definisani izrazi
uvode se, pre svega, radi podesnosti u izraavanju i mogu se odstraniti u korist osnovnih termina. Definisani izrazi mogu se, prema tome,
zanemariti u daljem razmatranju. Poveimo sada ovih esnaest aksioma tako da predstavljaju sastavne delove jednog jedinog ali vrlo
sloenog iskaza. Tada se aksiomi mogu predstaviti sledeom skraenicom: A (taka, izmeu, kongruentno). S druge strane, bilo koji iskaz
koji se moe izrei pomou osnovnih izraza ovog sistema oznaiemo
sa T (taka, izmeu, kongruentno), iako u optem sluaju svi osnovni
termini nee biti prisutni u svakom takvom iskazu. Moe se rei da
je cilj demonstrativne iH iste geometrije da nae iskaze ,,T", tako da
je ,,T (taka, izmeu, kongruentno)" logika posledica iskaza ,,A
(taka, izmeu, kongruentno)".
Mogunost izvoenja T" iz ,,A" ne moe zavisiti od znaenja izraza taka", .,izmeu" i kongruentno". Ovi termini mogu se,
dakle, zameniti promenljivama kojima se ne pridaje nikakvo znaenje. Prema tome, svi postulati iste geometrije u Veblenovoj aksiomatizaciji mogu se, u principu, predstaviti kao iskazne forme ,,A (Rv
#s R*)"* gde ,,Ri" predstavlja predikatsku promenljivu (ili unarnu
relacijsku promenljivu), ,,R3" predstavlja trolanu relacijsku promenljivu, a ,,R2" dvolanu relacijsku promenljivu. Zadatak iste geometrije sastoji se u utvrivanju koje iskazne forme ,,T (Ru R3, R2)" predstavljaju logike posledice iskazne forme ,,A (Rv R3, RJ".
Ni geometar ni fiziar ne mogu ispitivati istinitost ili lanost
iskaznih formi ,,A" i ,,T" iz oiglednog razloga to nema smisla pitati
da li su one istinite ili lane, budui da ne predstavljaju iskaze. Stavie a to je glavni smisao ove rasprave moe biti nemogue i
ispitivanje istinitosti ili lanosti Veblenovih aksioma ak i kada su
ovi formulisani pomou poznatih izraza taka", izmeu" i kongruentno", a ne pomou promenljivih, ukoliko ovi poznati izrazi nisu
povezani s odreenim fizikim objektima ili relacijama izmeu takvih
objekata koje bi se mogle empirijski identifikovati. U stvari, matematiari esto upotrebljavaju ove poznate izraze, a da im pritom ne
pripisuju nikakvo odreeno znaenje koje bi ukazivalo na neto is11
Vidi njegov esej The Foundations of Geometry" u Monographs on Topics
of Modem Mathematica (izd. J. W. A. Young), New York, 1911.

13

196
kustveno. Iako je Veblen upotrebio ove izraze u svojoj formulaciji
aksioma geometrije, on je dovoljno paljiv kada skree panju itaocu da se ovim izrazima moe pripisati svako znaenje" ili ,,svaka
predstava" ukoliko ova znaenja i ove predstave zadovoljavaju uslove
koji su propisani aksiomima. Sutina pretpostavke koju smo ranije
pomenuli u vezi s odgovorima na pitanje da li su aksiomi geometrije
injeniki istiniti sastoji se, dakle, u ovome: materijalna istinitost ili
lanost aksioma i teorema geometrije moe se ispitivati samo ukoliko
postoje pravila korespondencije ili koordinativne definicije koje ne-logike termine iz aksioma i teorema povezuju s neim to se moe
empirijski identifikovati.
3. Imajui na umu razliku izmeu iste i primenjene geometrije, razmotrimo ponovo neka shvatanja o logikom statusu geometrije
koja smo ranije pomenuli.
a. Viesmisleno je tvrenje da su iskazi geometrije apriorne,
logiki nune istine, i to se tvrenje moe shvatiti bar u tri smisla.
Moe se smatrati da su (1) iskazi iste geometrije apriorni i logiki
nuni iskazi, pri emu iskaz iste geometrije ima oblik: ako A (R,. R^,
R2), onda T (R,, R3, R.2); (2) da svi postulati i teoremi iste geometrije
imaju ovu osobinu; ili (3) da iskazi primenjene geometrije, bez obzira
da li su aksiomi ili teoremi, predstavljaju apriorne i logiki nune
iskaze.
Prema prvoj interpretaciji, to tvrenje je oigledno ispravno.
Ali ono je takoe i trivijalno, jer kad god se moe dokazati da zakljuak logiki sledi iz premisa, kondicionalni iskaz iji antecedens predstavlja premisu a konsekvens zakljuak mora uvek biti logiki nuan
iskaz. S druge strane, to tvrenje je besmisleno ako se shvati u drugom smislu. Budui da se postulati i teoremi iste geometrije smatraju
iskaznim formama, oni ne mogu biti istiniti ili lani, pa a fortiori
ne mogu biti ni nuno istiniti ni nuno lani.
Ostaje nam samo da razmotrimo trei smisao tog tvrenja. U
treem sluaju problem se svodi na pitanje da li su Veblenovi postulati nune istine u svakoj interpretaciji osnovnih termina ili samo u
nekim interpretacijama i, ukoliko je o ovome drugom re, kakva je
priroda tih interpretacija. Smisao pitanja bie jasniji ako prvo uporedimo dve iskazne forme: iskaznu formu Ako nijedno S nije P,
onda nijedno P nije S" s iskaznom formom Nijedno 5 nije P". Bez
obzira koje termine stavimo umesto promenljivih 5 " i ,,P" u prvoj
iskaznoj formi, oigledno je da e tako dobijeni iskaz uvek biti logiki nuan; na primer, moemo dobiti iskaz Ako nijedan trou^ao
nije ravnostrana geometrijska figura, onda nijedna ravnostrana geometrijska figura nije trougao". Taj iskaz e biti nuan ak i ako je
antecedens kondicionalnog iskaza laan. S druge strane, iz druge iskazne forme dobijaemo logiki nune iskaze samo za neke zamene
promenljivih odreenim terminima, ali ne za sve takve zamene. Na
primer, iskaz Nijedan trougao nije krug" nuno je istinit dok iskaz

197
Nijedan trougao u ijim su temenima tri zvezde nekretnice ne predstavlja geometrijsku figuru sa povrinom manjom od dve kvadratne
milje" nije logiki nuno istinit. Isto tako, ispitivanje Veblenovih postulata (ili bilo kojih postulata za Euklidovu geometriju) pokazuje da
nijedan od njih ne izrie nunu istinu pri svakoj interpretaciji osnovnih termina. Na primer, Veblenov drugi aksiom postulira da za bilo
koje tri take x, y, z, ako y lei izmeu x i z, onda z ne lei izmeu x i y.
Ako sada termin taka" zamenimo terminom ,,broj", a relacioni izraz ,,y lei izmeu a: i z" zamenimo relacionim izrazom ,,y je vee od
razlike x i z", dobijamo iskaz ,,Za bilo koja tri broja x, y i z, ako je
y vee od razlike x i z, onda z nije vee od razlike x i y", koji je
oigledno laan (jer iako je, na primer, 4 vee od razlike 7 i 5, 5 je
ipak vee od razlike 7 i 4), pa prema tome nije nuno istinit. Dakle,
ako aksiomi predstavljaju nune istine, oni su to samo pri izvesnim
interpretacijama njihovih osnovnih termina, ali ne pri svim interpretacijama.
Ispitajmo, dakle, neke predloene interpretacije aksioma geometrije i ponimo s onom iz Euklidovih Elemenata. Euklid je pre
formalnog izlaganja svog sistema izloio veliki broj definicija". Neke
od njih predstavljaju definicije termina kao to su trougao" i ,,krug"
pomou termina koji oigledno predstavljaju osnovne termine njegovog sistema, kao to su ,,taka" i linija"; ostale definicije su objanjenja ovih osnovnih termina. Ova objanjenja su, u stvari, interpretacije osnovnih termina i, verovatno, treba da nas naue neemu
0 objektima i relacijama koje su tim osnovnim terminima oznaene.
Na primer, za taku se kae da je ono to nema delova", za liniju
se tvrdi da je duina bez irine", a prava se objanjava kao linija
koja zauzima isti poloaj u odnosu na sve svoje take". Ova objanjenja nam nesumnjivo na jedan rasplinut nain ukazuju na vrstu
stvari na koje treba primeniti ove termine. Pa ipak, ona nisu dovoljno eksplicitna da nam omogue da bez ozbiljnog ispitivanja utvrdimo ta je oznaeno odgovarajuim terminima. Sta je, na primer,
ono to nema delova? To ne moe biti nijedan obian materijalni
predmet, iako bi moda moglo biti teme roglja na nekom vrstom
telu koje ima otre ivice, ili moda kratak bol koji smo osetili. tavie,
ak i ako pretpostavimo da znamo ta treba smatrati duinama bez
irine", kada e takva linija zauzimati isti poloaj u odnosu na sve
svoje take? Zbog toga je, izgleda, nekorisno pitanje da li su prema
Euklidovoj interpretaciji njegovi aksiomi istiniti.
Naravno, moemo primetiti da je sve ovo nekorisno cepidlaenje, poto mi vrlo dobro znamo ta se podrazumeva pod ,,takom"
1 pravom linijom". Take i prave linije, moe se rei, svakako nisu
materijalne stvari; to su granice fizikih objekata koje se ipak mogu
zamisliti i zadrati u mati. Stavie, mi u mati moemo vriti eksperimente s takama, linijama i drugim geometrijskim objektima, a kada
to inimo, onda otkrivamo da svoje predstave moemo izgraditi samo
u skladu s Euklidovim aksiomima. Na primer, tvrdilo se da se isti-

198
nitost iskaza Dve prave se mogu ei samo u jednoj taki" ne moe
ustanoviti ulnim posmatranjem, ve samo u mati. Kao to je jedan
pisac tvrdio,
jer, prvo, mi samo u mati moemo predstaviti kako jedna linija polazi iz
izvesne take i beskonano se produuje u izvesnom pravcu; drugo, mi ne
moemo ulno predstaviti beskonaan broj razliitih uglova koje jedna prava
moe zaklapati s drugom pravom koja se obre. Meutim, brzim pokretom
oka moemo predstaviti liniju koja se okrene za 360". Pomou ovih predstava
mate, moemo vizuelno predstaviti itav niz varijacija zbog toga to je
kretanje kontinuirano. Samo ukoliko je ovakav proces, slikovito predstavljen,
mogu, moemo rei da aksiom u svojoj opStosti predstavlja oiglednu istinu.1Ovom optem stanovitu staviemo dve zamerke. Prvo, ako
se smatra da su geometrijski objekti samo zamiljeni ili imaginarni
objekti, onda jo uvek nismo prili reavanju osnovnog problema koji
nas zaokuplja. Taj se problem odnosi na nain na koji se pojmovna
struktura iste geometrije moe upotrebiti u fizici i raznim praktinim delatnostima. Nita nismo doprineli reavanju ovog problema
ako ponavljamo da su take i linije pojmovi ili ako ih izjednaimo
s predstavama. Zato bi bilo od znaaja to to linije moemo zadrati
u mati za, recimo, astronomiju ili u konstruisanju preciznih instrumenata, gde se veoma mnogo primenjuje geometrija?
Drugo, argumenat na osnovu pretpostavljenih injenica o mentalnim eksperimentima nema nikakvu snagu. Kada u mati vrimo
eksperimente s pravim linijama, na koji nain ove linije zamiljamo?
Mi u eksperimentu ne moemo koristiti proizvoljne predstave linija.
Mi na izvestan nain moramo konstruisati i same nae predstave. Ako
ispitamo nain njihovog konstruisanja u onim sluajevima u kojima
smatramo da zamiljene geometrijske figure intuitivno sagledavamo
kao euklidovske, ubrzo primeujemo da smo Euklidove pretpostavke
preutno upotrebili kao pravila konstruisanja. Na primer, mi svakako
moemo zamisliti dve prave linije koje imaju dve zajednike take.
Ali takve linije neemo smatrati pravim linijama jednostavno zato
to one ne zadovoljavaju Euklidove zahteve pravosti, tako da emo
nastojati da svoje predstave izgradimo u skladu s tim zahtevima. Ili,
da uzmemo drugi primer, moe se ,.dokazati" da su svi trouglovi
ravnokraki zna se da je ovaj rezultat nespojiv s Euklidovim postulatima ako upotrebimo podesne dijagrame. Meutim, ovakav dokaz je pogrean zato to (kako to obino kaemo) dijagrami nisu bili
ispravno" nacrtani pri emu merila ispravnosti prua sama Euklidova geometrija. Dakle, ako Euklidovi postulati slue kao pravila u
izvoenju naih mentalnih eksperimenata, nije nimalo udno to se
ti eksperimenti uvek slau s pravilima. Ukratko, ako se Euklidovi
aksiomi koriste kao implicitne definicije, onda su oni zaista apriorni
i nuni zato to odreuju na koje ih stvari treba primeniti.
W. E. Johnson, Logic, Vol. 2, London, 1922, str. 202.

199
b. Gledite da je geometrija grana eksperimentalne nauke izgleda veoma prihvatljivo, ako ni zbog ega drugog a ono zato to
5e poeci geometrije nalaze u praktinim vetinama merenja. Ovu
prihvatljivost ne umanjuju tekoe u kojima smo sada raspravljali
govorei o shvatanju da je geometrija apriorno znanje o strukturi
prostora. Merenje se moe izvoditi samo pomou materijalnih instrumenata, a ne pomou delova prostora. Ne postoji nijedno zadovoljavajue objanjenje primenjene geometrije koje mudruje nad injenicom da geometrija slui kao teorija merenja. S druge strane, kao
to je ve bilo reeno, Njutnovo gledanje na geometriju kao na najjednostavniju granu mehanike, izgleda, da takoe sadri tekoe; mi emo
sada pokuati da utvrdimo da li su ove tekoe zaista tako nesavladive
kao to izgledaju.
Treba razlikovati dva opta naina primene geometrije u
eksperimentalnoj nauci, (i) Prvi i istorijski raniji pristup sastoji se u
odreivanju izvesnih ivica, povrina i drugih konfiguracija materijalnog tela, nezavisno od Euklidove geometrije, a zatim u pokazivanju
da se ove stvari pokoravaju Euklidovim aksiomima u granicama eksperimentalne greke, (ii) Drugi pristup sastoji se u primeni Euklidovih
postulata kao implicitnih definicija, tako da se nijedna fizika konfiguracija (bez obzira da li smo je otkrili ili svesno izmislili) ne naziva
takom1", linijom" itd. sem ako ta konfiguracija zadovoljava bar
priblino Euklidove postulate. Svaki od ovih pristupa nailazi na sline logike i empirijske probleme, svaki od njih naglaava razliite
stvari i svaki pripisuje drukiji status Euklidovoj geometriji.
i. Sada emo blie razmotriti prvi pristup. Ni Euklidova geometrija ni teorijska fizika nisu starije od 3000 godina. Prema tome,
svakako je postojalo vreme kada ljudi, bavei se raznim praktinim
poslovima, nisu raspolagali znanjem sadranim u ovim sistemima.
Zamislimo da se nalazimo u poloaju tih ljudi. Iako ne bismo imali
predstavu o geometriji, mi bismo ipak razlikovali razne oblike povrina u poetku moda samo golim okom ili dodirom, a kasnije
bismo se verovatno sluili pouzdanijim postupcima. Na primer, neke
povrine su primetno zaobljene na jednom ili vie mesta, druge nisu.
a tree izgledaju sasvim ravne. Ovo razlikovanje je prilino grubo i
moe se desiti da se ne sloimo u tome koja je povrina najravnija.
Sve dok nam nedostaju odgovarajui postupci, mi samo sluajno moemo naii na povrine koje su sasvim ravne.
Pretpostavimo da smo nauili da se sluimo mehanikim sredstvima i da znamo kako treba izravnati ili presei dva tela tako da
povrina jednog tela moe sasvim da se pripije uz povrinu drugog.
Najzad, moemo da uzmemo tri tela, izravnamo njihove povrine tako
da se bilo koje dve od tih povrina mogu sasvim priljubiti jedna uz
drugu. Ovaj postupak prua nam neto to lii na dobar objektivni
kriterijum za odreivanje maksimalno ravnih povrina, pa moemo
odluiti da sve povrine koje taj kriterijum zadovoljavaju nazovemo
,,ravnim povrinama". Jasno je da nema smisla pitati da li su takve

200

povrine stvarno" ravne, jer one su ravne po definiciji, a po pretpostavci ne postoji drugi nain da odredimo da li je neka povrina
ravna. Treba takoe napomenuti da u procenjivanju da li su dve
povrine pripijene jedna uz drugu moemo koristiti i neki optiki test,
na primer, da svetlost ne prolazi izmeu dva tela kada su tako pripijena. Pa ipak, iako moemo koristiti takav optiki test, mi jo ne
bismo pretpostavljali, preutno ili drukije, da se svetlost rasprostire
,,pravolinijski", tako da je na postupak sasvim ispravan. Mi bismo
na taj nain koristili jednu vrstu opaljive injenice kao uslov da
moemo rei kako povrine prianjaju jedna uz drugu. Bitno je, dakle,
da se uoi da je do sada jedino injeniko pitanje kada se za jednu
povrinu kae da je ravna pitanje: da li ta povrina zadovoljava pomenuti uslov i da li sasvim prianja uz druge povrine. Naroito treba
primetiti da u odreivanju koje su povrine ,,ravne" nije sadrana
nijedna pretpostavka Euklidove geometrije.
Sada na slian nain moemo postupiti u pravljenju ivica;
koje emo zvati pravim ivicama" ili pravim linijaima", na primer,
tako to emo izravnati dve povrine jednog tela koje imaju zajedniku ivicu. Dalje, pomou ravni i pravih linija moemo konstruisati
druge figure koje emo nazvati takom", ,,trouglom"\ etvorouglom"
i si. Isto tako, dve prave ivice mogu se definisati kao jednake ako se
mogu postaviti jedna uz drugu tako da im se krajevi poklapaju, a
zatim moemo odredili
jedinicu duine uzimajui neku posebnu pravu ivicu u tu svrhu.13
Sada moemo konstruisati aditivne skale duine, ugla, po- j
vrine i zapremine. Detalje ove konstrukcije neemo pominjati,
izuzev jednog. Odreujui skalu duine i vrei merenja pomou
takve skale, uoiemo potrebu da jedinicu duine vie puta prene- j
semo. Moemo se zapitati da li postoji mogunost da u toku prenoenja jedinica duine pretrpi promene. Otkud znamo'', moemo se
zapitati, da duina jedne prave ivice ostaje ista kada se ova prenosi
s mesta na mesto. Otkud znamo da ukoliko su dve prave ivice podjednako duge na jednom mestu i ako se jedna od njih prenese na
drugo mesto, da e te dve ivice i dalje imati istu duinu?"
Ova pitanja treba razmotriti zato to najbolje pokazuju kako
se esto meaju injenice i definicije. Pitanje da li su dve prave ivice
podjednako duge na jednom mestu (tj. da li se mogu staviti jedna
pored druge tako da im se krajevi poklapaju), ukoliko su pre toga bile
jednake duine na nekom drugom mestu, predstavlja pitanje o empirijskoj injenici. Pretpostavimo da je to uvek sluaj. S druge strane,
pitanje da li su dve ivice i dalje iste duine ako su bile jednake na ,
jednom mestu, pa je onda jedna od njih preneta na drugo mesto, ne
predstavlja pitanje o empirijskoj injenici. Imajui u vidu postupak
koji smo usvojili, na ovo pitanje moemo odgovoriti samo tako to
l>
Gornji metod definisanja ravni 1 pravih linija razvio Je W. K. Cllfford,
The Comman Sense of ihe Exact Sciences, New YorU, 1M6. pogl. 2, a takoe i N. B.
Campbell, Measuremcnt and Catcutation, London, 192a, str. 27127fl.

201
emo odluiti i uvesti definiciju. Posebno treba imati u vidu da pitanje
0 tome da li je standardna jedinica duine promenila svoju duinu kada
smo je prenosili s mesta na mesto ne predstavlja pitanje o znanju (tj.
da li imamo empirijsko svedoanstvo koje bi nam omoguilo da to utvrdimo); drei se pretpostavki koje smo usvojili, ovaj problem moemo
resiti samo dogovorom. Zato je bitno praviti razliku izmeu problema
da li dve ivice koje su podjednako duge na jednom mestu bivaju i
dalje podjednako duge kada se obe prenesu na neko drugo mesto
1 problema da li dve prave ivice podjednako duge na jednom mestu
bivaju i dalje podjednako duge kada se jedna od njih prenese na
neko drugo mesto. Prvi se problem moe resiti posmatranjem, pa tako
predstavlja pitanje znanja; drugi se problem ne moe na taj nain
resiti, pa predstavlja pitanje definicije.
Ali zar se ne deava", tako bi na zamiljeni kritiar mogao
odgovoriti, ,,da esto govorimo kako se duina jednog tela promenila
posle prenoenja s mesta na mesto, i da esto preduzimamo mere da
do takvih promena ne doe? U stvari, mi govorimo o takvim promenama ak i kada tela ostaju na istom mestu i pokuavamo da spreirmo promene duine (kao u sluaju standardnog metra) time to ta
tela uvamo u briljivo kontrolisanim uslovinia". Odgovor na ovo
pitanje je oigledno potvrdan. Meutim, taj odgovor je dat poto je
prethodno odbaena uproena injenika pretpostavka iz prethodnog odeljka prema kojoj e dve podjednako duge ivice (kao to je
utvreno na osnovu poklapanja njihovih krajeva) bivati i dalje podjednako duge na bilo kom mestu, bez obzira kako su do tih mesta
prenete. Izostavimo, dakle, ovu pretpostavku i time nau raspravu
uinimo jo sloenijom.
Sada moramo pretpostaviti da smo nauili da razlikujemo
razne vrste predmeta, na primer, razne vrste drveta, metala i kamenja. Mi emo takoe pretpostaviti da znamo kako da identifikujemo razne fizike uzroke promena oblika i veliine predmeta, uzroke
kao to su sabijanje ili promene temperature. Da bismo bili jasniji,
pretpostavimo da su u trenutku tl i na mestu P, dve prave ivice a i b
podjednako duge. pri emu je a od javorovog drveta, a b od bakra.
Pretpostavimo, dalje, da je u nekom docnijem trenutku t 2 ivica b
dua od a, ali da je u meuvremenu porasla temperatura oba tela.
Pretpostavimo takoe da smo posle dugog iskustva nauili da se duine razliitih materija menjaju kada se ove izloe istim promenama
temperature, i to tako da se pri istoj promeni temperature razliite
materije razliito produuju. Dakle, pod pretpostavkom da je jedini
uzrok promene bio porast temperature na mestu P l f mi promenu
duine ivica a i b pripisujemo porastu temperature. Treba zapaziti
da mi nismo rekli kako je duina ivice a ostala ista a da se produila
samo ivica b; mi samo kaemo da je b postalo due u odnosu na a.
Pretpostavimo, dalje, da iako su a i b jednake duine kada
se nalaze na mestu Pv one su nejednake duine kada se prenesu na
P 2 istim ili razliitim putevima. Ova promena relativnih duina moe

202

se opet objasniti promenama temperature jednog ili drugog tela. Mi

smo temperaturne promene uzeli kao izvor promena relativnih
duina pravih ivica, ali sve to je reeno o temperaturi, moe se, oigledno, ponoviti i za druge izvore promena koji se mogu eksperimentalno identifikovati. Meutim, sada moramo poboljati nau prethodnu pretpostavku da dve prave ivice koje su jednake po duini na
jednom mestu bivaju i dalje podjednako duge kada se prenesu na
drugo mesto. U poboljanom obliku, ta injenika pretpostavka sadri
dodatak da kada se prave ivice prenose s jednog mesta na drugo, svi
poznati uzroci promena relativnih duina ostaju konstantni, tako da
sve odlike okoline za koje se na osnovu eksperimenata zna da utiu
na promene relativnih duina i oblika tela bivaju iste na svim mestima gde se prave ivice nalaze. Na osnovu ove poboljane pretpostavke,
ima smisla rei da se duina jednog tela menja (u odnosu na neko naroito odabrano telo) kada se ovo telo prenosi s mesta P t na mesto P2.
i da dva tela jednake duino na mestu Pt nisu vie jednake duine
kada se samo jedno od njih prenese na P2.
U ovom poboljanom objanjenju merenja duine, treba jo
neto ukratko pomenuti. Moe se staviti primedba da je itava naa
rasprava zasnovana na jednom krunom postupku. Mi smo prvo opisali nain graenja skale za duine i tvrdili smo da u tome nismo
koristili nijednu pretpostavku Euklidove geometrije; zatim smo ukazali na potrebu da se odrede uslovi pod kojima e se za dve prave
ivice rei da su jednake duine. Meutim, mi smo pretpostavili da se
moe otkriti da li su se ovi uslovi promenili; na primer, da li se temperatura dvaju tela promenila ili je ostala ista. Zar, prema tome, ne
moramo imati termometre i zar ne moramo imati skale za duinu pre
nego to moemo otkriti takve promene? Zar na predlog graenja
skale za duinu ne pretpostavlja da je krajnji proizvod postojao pre
nego to smo pristupili graenju? Ako je to tako, zar se tim postupkom ne vrtimo u krugu?
Takav se krug ne mora javiti iako nam izgleda da je on prisutan. injenica je da se moe utvrditi da li se temperatura tela
menja (uopte, da li se menjaju fiziki uslovi od kojih zavisi promena relativne duine tela), bez upotrebe ikakvih instrumenata kao
to je termometar, koji bi koristili prethodno utvrene skale za duinu. Na primer, na primitivnom stupnju istraivanja mi bismo se
mogli potpuno osloniti na osetljivost naih ula prema promenama temperature u izvesnim granicama, Na razvijenijem stupnju
znanja mogli bismo kao detektor temperaturnih promena koristiti nejednako irenje ili skupljanje dveju sipki napravljenih od
razliitog materijala. Vano je da bismo u ovom sluaju koristili injenicu da dve ipke koje su u poetku imale istu duinu postaju
nejednake duine kada se promeni temperatura, a ne bismo koristili
nikakvu kvantitativnu meru linearnog irenja ili skupljanja, jer bi
nas ovo zaista odvelo u lani krug. Na jo viem stupnju znanja,
promene temperature mogli bismo utvrivati koristei injenicu da

203

kada se dva razliita metala spoje tako da ine zatvoreno kolo, onda
magnetska igla skree sa svoga pravca kada se promeni temperatura
na mestu gde su ovi metali spojeni. Konstrukcija i primena ovako sloenih detektora sadri detalje u koje ne moemo ulaziti. Meutim.
ak i kratki prikaz ovih detektora dovoljan je da pokae kako se moe
konstruisati aditivna skala za duine bez lanog kruga i bez korienja bilo kakve geometrije.
Kada smo jednom konstruisali aditivnu skalu za duine, a
time otklonili i razne tekoe, onda moemo konstruisati izvesne geometrijske figure koje emo zvati krugovima", pa emo pomou tih
figura konstruisati skalu za merenje uglova. Mi smo tako pokazali
kako se mogu odrediti izvesne geometrijske figure i izvesne mere
bez korienja bilo kakvih pretpostavki Euklidove geometrije.
Postavlja se pitanje da li ove figure (kao i druge koje se mogu konstruisati na slian nain) zadovoljavaju aksiome i teoreme Euklidove
geometrije ili, obratno, da li je Euklidova geometrija istinita kada
se njeni termini taka", linija" i drugi interpretiraju tako da se
odnose na figure koje smo mi konstruisali i nazvali istim imenima.
Ovo je empirijski problem u pravom smislu, pa ne postoji nikakav
nain da doemo do odgovora pre nego to obavimo stvarno empirijsko istraivanje. Stavie, jasno je da e svedoanstvo dobijeno u
takvom istraivanju u najboljem sluaju ukazivati samo na priblino
slaganje izmeu Euklidovih iskaza i figura koje smo mi konstruisali.
Pre svega, ne mogu se uvek otkloniti nekontrolisani faktori koji remete merenje, tako da e se, verovatno. javiti sluajne ili eksperimentalne ,,greke". Drugo, merni, instrumenti imaju samo ogranienu
mo razlikovanja. Na primer, na datom stupnju tehnolokog razvoja
mi nismo u stanju da razlikujemo duine koje su ispod odreenog
minimuma. S druge strane, Euklidova geometrija pretpostavlja neogranienu mo razlikovanja duina kada tvrdi da se izvesnim duinama moe pripisati veliina koja se izraava samo iracionalnim brojevima. Prema tome, ne postoji merenje kojim bi se moglo utvrditi,
kao to teorija geometrije zahteva, da su izvesne duine stvarno iracionalne. Najzad, Euklidovi iskazi ponekad tvrde neto to se ne moe
proveriti neposrednim merenjem stvarnih oblika. Na primer, takav je
iskaz da ako su unutranji naizmenini uglovi koji ini transverzala
dveju pravih u ravni jednaki, onda se te prave nikada ne seku. Svaka
ravan koju moemo konstruisati je konana, pa prema tome ne moemo utvrditi posmatranjem ili merenjem da li se dve prave ne
seku, bez obzira koliko se mogu produavati. Pa ipak, u oblastima
gde se mogu primenjivati eksperimenti i tamo gde su ispunjeni pomenuti uslovi, postoji savreno slaganje izmeu figura koje smo
konstruisali na opisani nain i iskaza primenjene Euklidove geometrije. Zbog toga je sve doskora teorija mehanike, kao i druge grane fizike, bila zasnovana iskljuivo na pretpostavci da Euklidova geometrija vai za klasu fizikih oblika koji su konstruisani na nain manje
ili vie slian onome na koji smo to i mi uinili. Iako se u Ajntajno-

204
voj teoriji relativnosti koristi drukiji sistem geometrije, nesumnjivo
je da e se u inenjerstvu i proizvodnji laboratorijskih instrumenata
ova pretpostavka i dalje jo dugo prihvatati.
ii. Tako smo okonali raspravu o prvom pristupu geometriji.
Sada moramo ispitati drugu alternativu, prema kojoj se Euklidovi
postulati upotrebljavaju kao implicitne definicije izvesnih konfiguracija koje ine podruje primene tih postulata. Nae ispitivanje nee
biti dugo, jer smo o najveem broju vanih problema ve raspravljali.
Bitna razlika izmeu ovih pristupa je u ovome: prema prvom
pristupu, izrazi kao to su taka", linija" i drugi primenjuju se na
fizike oblike koji se konstruiu ili identifikuju u skladu s pravilima
izraenim nezavisno od Euklidovih aksioma; prema drugom pristupu, ovi izrazi primenjuju se samo na one oblike koji zadovoljavaju
Euklidove zahteve. Dakle, prema prvom pristupu mi smo u principu
primorani da napustimo Euklidovu geometriju ako stvarna posmatranja i merenja nezavisno odreenih linija, uglova, krugova itd.
otkrivaju veliku razliku izmeu svojstava ovih oblika i onoga to
oekujemo na osnovu Euklidove geometrije. Prema drugom pristupu,
mi smo u principu primorani da zadrimo Euklidovu geometriju po
svaku cenu i da promenimo nae metode konstruisanja geometrijskih
oblika ukoliko ti metodi ne daju konfiguracije u skladu s Euklidovom
geometrijom. Prema prvoj alternativi, Euklidova geometrija je sistem kontingentnih, aposteriornih iskaza o prostornim svojstvima tela
koja smo prethodno klasifikovali. Prema drugoj alternativi, Euklidova geometrija je sistem apriornih pravila klasifikovanja i imenovanja takvih svojstava.
Pokaimo ukratko kako se Euklidova geometrija moe primeniti na ovaj drugi nain. Ako Euklidove postulate usvojimo kao implicitne definicije, onda moramo nai ili konstruisati geometrijske
figure koje e zadovoljavati uslove izraene postulatima. Pretpostavimo da opet konstruiemo povrine, ivice i tako dalje na nain
koji smo predloili raspravljajui o prvom pristupu. Meutim, mi
jo nemamo pravo da ove konfiguracije nazivamo ravnima", pravim linijama" itd., ve ih prvo moramo posmatrati i meriti. Moe se
desiti da u takvom istraivanju otkrijemo kako te figure imaju osobine
koje Euklidova geometrija zahteva od ravni, pravih linija i tako
dalje. U tom sluaju, imamo pravo da pretpostavimo kako te figure
jesu ravni, prave linije i ostalo. S druge strane, pretpostavimo da
rezultat istraivanja pokazuje kako te figure imaju odlike koje znatno
odstupaju od Euklidovih zakona. Na primer, pretpostavimo da se
zbir uglova u izvesnim trostranim figurama razlikuje od dva prava
ugla (kako je to definisano skalom za veliinu ugla) za vie od 10,
i da je ova razlika daleko vea od mogue eksperimentalne greke.
U tom sluaju, ove geometrijske figure neemo nazivati uobiajenim
imenima, na primer, ovu trostranu figuru neemo nazivati trouglom". Naprotiv, mi emo izmeniti naa pravila za konstruisanje fi-

205
gura i merenje njihovih veliina, tako da dobijemo konfiguracije
koje su bar priblino euklidovske.
Pa ipak, moe biti vrlo teko da se konstruiu euklidovske
figure i da, bez obzira koliko menjamo pravila za konstruisanje geometrijskih oblika i pravih ivica, vrlo retko uspemo da dobijemo
neto to Ui na euklidove ravni i prave linije. Takva okolnost jo
uvek ne bi opovrgavala" Euklidovu geometriju, iako bi ova mogla
biti smatrana vrlo nepodesnom teorijom merenja. Naravno, mi bismo
mogli preboleti ovu neugodnost i pomiriti se s injenicom da se prorauni prostornih dimenzija na osnovu Euklidove teorije retko ili
skoro nikada ne slau s rezultatima merenja, Dve druge mogunosti
takoe bi nam stajale na raspolaganju. Moda bismo uspeli da razvijemo fiziku zasnovanu na Euklidovoj geometriji, ali tako da se
na stalni neuspeh u konstruisanju (ili nalaenju) Euklidovih konfiguracija moe sistematski objanjavati na osnovu takve fizike, dok e
u isto vreme prostorne veliine tela odreene stvarnim merenjem biti
u skladu s numerikim vrednostima dobijenim na osnovu te fizike.
Druga je mogunost da napustimo Euklidovu geometriju kao apriorni sistem pravila klasifikovanja i imenovanja prostornih konfiguracija i da pronaemo neki drugi sistem iste geometrije koji bi imao
isti cilj.
Naa rasprava tako pokazuje kako se oigledno nespojiva gledita o Euklidovoj geometriji kao empirijskoj nauci, s jedne strane,
i o Euklidovoj geometriji kao sistemu apriornih pravila, s druge,
mogu usvajati kao podjednako opravdana. Geometrija je grana empirijske nauke kada se ravni, prave linije itd. konstruiu ili identifikuju kao odlike fizikih objekata, u skladu s pravilima koja se mogu
iskazati i primeniti bez pozivanja na Euklidovu geometriju. Euklidova
geometrija je sistem apriornih pravila kada se konstruisanje ili identifikovanje oblika koje smatramo euklidskim obavlja u skladu s Euklidovim postulatima. Pa ipak, u svakom od ovih pristupa postoje i
empirijske i apriorne pretpostavke. U prvom pristupu pravila konstruisanja geometrijskih oblika kao to su ravni", prave linije" i
lako dalje data su a priori, dok su Euklidovi iskazi empirijski. U
drugom pristupu, Euklidovi postulati su apriorni dok su empirijska
tvrenja da izvesne figure (konstruisane ili identifikovane u skladu s
odreenim pravilima) predstavljaju ravni, prave linije itd. Ukratko,
ove dve alternative razlikuju se prema mestu na kome se u sistem
uvode konvencije ili definicije.

9.
GEOMETRIJA I FIZIKA

Njutnovo shvatanje geometrije kao najprostije grane mehanike bilo je zasnovano na preutnoj pretpostavci da je Euklidova
geometrija jedina teorija o prostornim odnosima koja nam moe pruiti i teoriju merenja. Od Njutnovog vremena naovamo izgraen je
veliki broj drukijih geometrijskih sistema. Zbog toga se vie ne moe
odrati pretpostavka da je Euklidova geometrija jedina ispravna analiza prostornih odnosa. Neke od ovih neeuklidskih geometrija bile su
primenjene u izgraivanju nenjutnovske teorije mehanike. Zbog toga
moramo nastaviti s prouavanjem logikog statusa geometrije, jer
smo u prethodnom poglavlju to inili polazei od Njutnove pretpostavke da ne postoje drugi geometrijski sistemi osim Euklidovog.
Ovo poglavlje je posveeno ispitivanju uloga koje empirijske injenice i definicije imaju u izboru geometrije kao teorije merenja u fizici.
Mi emo prvo izloiti osnovne neeuklidske sisteme, njihove meusobne odnose kao i odnos prema Euklidovom sistemu. To e zahtevati
prikazivanje nekih tehnikih, ali neizbenih matematikih detaljaZatim emo raspravljati o izboru geometrijskog sistema kako bi se
na njegovim osnovama mogla razviti fizika, a onda emo ispitati tvrenje da jedan sistem geometrije predstavlja u osnovi samo skup
konvencija koje omoguuju merenje prostora.
I. Alternativne geometrije i njihovi uzajamni odnosi
Izgraivanje neeuklidskih sistema iste geometrije bilo je neposredna posledica pokuaja da se dokae kako je Euklidov postulat
o paralelama posledica njegovih preostalih pretpostavki. U Euklido^
vom obliku postulat o paralelama, koji nije izgledao oigledan kao to
su drugi postulati navodno izgledali, tvrdi da ako se dve prave linije

207

u ravni preseku treom tako da je zbir unutranjih uglova na jednoj

strani transverzale manji od dva prava ugla, onda e se na toj strani
te dve Unije ei ukoliko se dovoljno produe. Ukljuivanje ovog postulata u aksiome obino se smatralo velikim skandalom" Euklidove
geometrije, ali su napori da se on dokae bez neke ekvivalentne pretpostavke bili jednako bezuspeni. Meutim, sama injenica da ovaj
postulat nije izveden iz preostalih postulata sistema ne predstavlja
dokaz da ga je nemogue izvesti. Revolucija u matematici nastala je
upravo onda kada je konano naen dokaz te nemogunosti. Taj doka?
ne samo da oznaava kraj dvehiljadugodinjih uzaludnih napora nego
i poetak neeuklidovskih geometrija, tj. geometrija koje poriu jedan
ili vie Euklidovih postulata i moda poetak nenjutnovske mehanike. U ovom odeljku mi emo ukratko opisati dva alternativna sistema iste geometrije i ispitati njihov odnos prema sistemu Euklida.1
1. a. Postoji elementarna tehnika za utvrivanje logike nezavisnosti nekog datog iskaza od izvesnih drugih iskaza. Neka A,",
,,A2" , . . ,,An" bude skup aksioma Euklidove geometrije; pretpostavimo da elimo da pokaemo kako je nemogue dedukovati ,,At" iz
ostalih aksioma. Poto, kako smo ve primetili, mogunost izvoenja
jednog iskaza ne zavisi u optem sluaju od posebnih znaenja njegovih ne-logikih termina, ve samo od njegove formalne strukture,
moemo pretpostaviti da su aksiomi iskazne forme. ,,Aj" se ili moe
ili se ne moe izvesti iz preostalih postulata. Ako se moe izvesti,
onda ukoliko ,,At" zamenimo postulatom A,*" koji je formalno nespojiv s A/' (na primer, neki iskaz koji je protivrean ili kontraran sa
A,"), onda e novi skup postulata biti protivrean, tj. imae meusobno nespojive posledice. S druge strane, ako je Aj" logiki nezavisan od ostalih postulata, onda e novi skup At*", ,,A2" ..., An"
imati neprotivrean sistem posledica. Ma koliko teorema dokazali u
novom sistemu, nijedan od njih nee biti formalno nespojiv ni s novim postulatom ni s bilo kojim drugim teoremom izvedenim iz itavog
skupa postulata. Dakle, problem da li je Aj" logiki nezavisan od
,,A2", A,", . . . A" svodi se na problem da li je skup postulata
rV" IA**- ,,An" neprotivrean skup, pri emu je Aj*" kontradiktoran ili kontraran s A/'.
Ali kako moemo utvrditi neprotivrenost jednog skupa postulata? To nije ni najmanje jednostavan problem i za njegovo reenje u posebnim sluajevima moe biti potrebna vrlo sloena logika
i matematika tehnika. Postoje dva naina reavanja ovog problema.
Prvi i istorijski stariji metod sastoji se u pronalaenju interpretacije
1

Nekoliko pravaca istraivanja u matematici doprinelo je razvoju neeukliske

geometrije i svaki od ttn pravaca baca posebno svetio na unutranju strukturu i meusobne odnose ovih alternativnih geometrijskih sistema. Jedan pristup Je aksiomatski
metod, drugi je metod diferencijalnih invarijanata, koji je razvio HIman kao uopStavanJe
izvesnih ideja do kojih je doao Gaus; trei je metod projektivne definicije rastojanja,
povezan s imenima Kejlija i Klajna. Meutim, svi ovi metodi, izuzev akslcmatskog,
pretpostavljaju znatno matematiko znanje. Mi emo se zbog toga usredsrediti na
aksiomatski metod, tako emo ipak neto rei i o druga dva pristupa neeuklldskoj
geometriji.

208
predikatskih promenljivih koje se javljaju u postulatima, tako da pri
toj interpretaciji iskazne forme postaju istiniti iskazi. Tako na primer. ako pri podesnoj zameni predikatskih promenljivih ne-logikim
terminima iskazne forme ,,AX*", ,,A 2 ",..., ,,A" postaju istiniti iskazi, onda je pokazano da je taj skup neprotivrean. Dakle, time je
dokazano da je ,,AXU nezavisno od ostalih postulata. Drugi metod je
formalan. On se sastoji u pokazivanju da je dati skup postulata neprotivrean koliko i neki drugi skup ija je neprotivrenost pretpostavljena. To se pokazuje tako to se uspostavlja korespondencija
izmeu iskaznih formi u prvom skupu i iskaznih formi u drugom
skupu na takav nain da ukoliko se neka protivrenost moe dedukovati u prvom skupu, onda se kontradikcija javlja i u drugom.
Mi emo odloiti raspravu o ovom drugom metodu, a sada
emo ilustrovati i ispitati samo prvi. Razmotrimo, dakle, sledei skup
od tri iskaza:
S: Za svaka dva razliita ela broja ili je prvi vei od drugog
ili je drugi vei od prvog.
S2: Za svaka dva ela broja ako je prvi vei od drugog, onda
drugi nije vei od prvog.
S 3 : Za svaka tri ela broja ako je prvi vei od drugog i drugi
vei od treeg, onda je prvi vei od treeg.
Ovo su sve istiniti iskazi aritmetike. Mi bismo ipak mogli eleti da
znamo da li se prvi iskaz moe izvesti iz druga dva. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, mi, dakle, zamenjujemo specifine ne-logike
termine u njima i tako dobijamo sledee tri iskazne forme:
A,: Za svaka dva razliita elementa x i y koji pripadaju nekoj klasi K, ili se x nalazi u relaciji R prema y ili je y u
relaciji R prema x.
A2: Za svaka dva elementa x, y iz K, ako je x u relaciji R prema y, onda y nije u relaciji R prema x.
A 3 : Za svaka tri elementa a:, y, z iz K, ako je x u relaciji R
prema y i y je u relaciji R prema z, onda je x u relaciji
R prema z.
Konstruiimo sada iskaznu formu At* koja je formalno nespojiva s
Ax. Na primer, za Ax* moemo uzeti sledei iskaz:
Aj*: postoje bar dva razliita elementa 2, y iz K tako da x
nije u relaciji R prema y i y nije u relaciji R prema x.
Dakle, At je nezavisno od A2 i A3 (pa otuda i svaki sluaj A t) kao to
je Sv mora biti formalno nezavisan od odgovarajuih sluajeva drugih dveju formi, kao to su S2 i S3) ukoliko je skup iskaznih formi
formi (At*, A2, A3) neprotivrean. Da bismo utvrdili njegovu nepro-

209
tivrecnost, potraiemo neku interpretaciju za predikatske promenljive K" i ,,R", tako da iskazne forme ovog skupa postaju iskazi
za koje imamo dobre razloge da verujemo kako su istiniti. Tako, na
primer, stavimo predikat ljudsko bie" umesto predikatske promenljive JK" i termin koji oznaava relaciju biti predak" umesto predikatske promenljive ,,R". Pri ovoj zameni iskaz dobijen iz A, glasi:
postoje bar dva ljudska bia a da nijedno od njih nije predak drugoga. Ovaj iskaz je oigledno istinit. Jasno je da su i iskazi dobijeni
iz preostalih iskaznih formi takoe istiniti. Odavde proizlazi da je
skup (A/, A2, A3) neprotivrean, tako da se Ay ne moe dedukovati
iz druge dve iskazne forme, pa se otuda ni Sj ne moe dedukovati
iz S2 i 5 *
b. Prvi sistem iste neeuklidovske geometrije bio je konstruisan primenom metoda koji smo upravo opisali. U treoj deceniji devetnaestog veka Lobaevski i Boljai (Lobaevskij i Bolvai), dva matematiara koja su radila nezavisno jedan od drugog, razvila su sistem
geometrije koji je bio zasnovan na jednom iskazu kontrarnom Euklidovom postulatu o paralelama. Euklidova verzija ovog postulata ekvivalentna je poznatijem Plejferovom aksiomu (Plavfair) prema kojem
postoji samo jedna prava kroz datu taku koja je paralelna nekoj
datoj pravoj. Mi emo, dakle, raspravljati o Lobaevskijcvoj novini
pod pretpostavkom da se Plejferov aksiom koristi umesto Euklidovog
postulata o paralelama.
Lobaevski je postulat o paralelama zamenio pretpostavkom
da kroz datu taku prolaze dve paralele u odnosu na datu pravu. Iz
ovog novog skupa postulata on je dedukovao veliki broj uzajamno
neprotivrenih teorema od kojih su mnogi prima facie nespojivi s odgovarajuim teoremima Euklidove geometrije. Na primer, u geometriji Lobaevskog zbir uglova u trouglu nije isti za sve trouglove (kao
kod Euklida), nego je uvek manji od dva prava ugla i smanjuje se
2
kada se povrina trougla poveava. Isto tako, trouglovi s nejednakim
povrinama nisu nikada slini, Kolinik obima kruga i njegovog prenika nije isti za sve krugove, nego je uvek vei od n i poveava se s
povrinom kruga. Ni Lobaevski ni Boljai nisu dokazali unutranju
neprotivrenost nove geometrije, pa je neprotivrecnost tog sistema
izvesno vreme bila u pitanju. Konano je 1869. Beltrami (Beltrami)
pripisao znaenja geometrijskim predikatima tog sistema tako da su
postulati Lobaevskog bili interpretirani kao iskazi o pravim i krivim
Hnijama na izvesnim sedlastim povrinama. 3 Meutim, pokazalo se da
su ovi iskazi istiniti u Euklidovoj geometriji. Prema tome, mogunost
postojanja neeuklidovske geometrije kao unutranje neprotivrenog
sistema u onoj meri u kojoj je Euklidov sistem neprotivrean bila je
dokazana izvan svake sumnje.
1

U stvari, razlika koja se Cesto naziva defekt*- izmeu dva prava ugla i
zbira uglova proporcionalna je povrini.
To su povrine krunog kretanja koje se dobfjaju kada kriva u ravni, poznata kao traktriksa", rotira oko svoje asimptote kao ose rotacije. Traktriksa se definifie
kao kriva za koju je odseak na tangenti izmeu take dodira do take preseka tanKnte sa datom linijom konstantne duine.

14 Struktura nauke

210
Mi nita vie neemo rei o Beltramijevoj interpretaciji zbog
toga to ona nije pogodna da bude jednostavno izloena. Ipak e biti
korisno da imamo pred sobom jednu drugu detaljno izloenu interpretaciju postulata Lobaevskog koju je prvi predloio Poenkare (Poincare) za dvodimenzionalnu geometriju Lobaevskog (ili geometriju
ravni). Posmatrajmo unutranje take (nazvaemo ih ,,L-takama")
nekog odreenog kruga O s poluprenikom k u euklidovskoj ravni.
Sve ostale take ravni, bez obzira da li su na krunoj liniji kruga O
ili su izvan njega, iskljuene su iz klase L-taaka. Za svake dve L-take postoji jedinstveni krug koji je ortogonalan u odnosu na O tako
da te dve take lee na tom krugu. Lukove tih krugova koji se nalaze
u krugu O zvaemo ,,L-linijama". Kroz svaku L-taku izvan date
L-linije mogu se povui dve L-linije koje datu liniju seku na krunici

O; takve linije zvaemo ,,L-paralelama" u odnosu na datu liniju. Na

naem crteu P i Q su dve L-take koje odreuju jedinstvenu L-liniju lv Iz svake L-take R koja nije na lj mogu se povui dve L-linije
koje seku lj na krunici O u ne-L-takama A i B; to su L-paralele u
odnosu na lx kroz R. Jasno je da e svaka L-linija koja prolazi kroz R i
koja se nalazi u uglu ARB ei lx dok nijedna L-linija koja prolazi kroz
R i koja se nalazi unutar ugla BRC nee ei lv Mi emo takoe definisati L-rastojanje" izmeu dve L-take kao izvesnu funkciju tih
taaka i taaka preseka krunice O i L-linija koje su odreene datim
4
L-takama. (L-ugao" izmeu dve L-linije koje se seku definisan je
4
Ova funkcija je proporcionalna logaritmu neharmonijskog kolinika poraenute etiri take. Tako, na primer. ako su P I Q dve L-take, dok su A i D preseci
L-linija sa O koje su odreene sa P i Q, onda je L-rastojanje izmeu P i Q po definiciji Jednako:

Jasno Je a Je L-rastoJanJe izmeu jedr.e L-taCke i bilo koje take na krunici O beskonano.

211
kao ugao izmeu tangenti u odnosu na te dve L-linije u taki njihovog preseka). Stavie, zatvorenu figuru koju ine tri L-Iinije zvaemo
.,L-trouglonr', a zatvorenu figuru ije sve L-take imaju konstantno
L-rastojanje od utvrene L-take zvaemo ,,L-krugom". Ostale L-geonietrijske figure mogu se definisati na slian nain.
Moe se pokazati da ako u postulatima Lobaevskog izraz
,.L-taka" zamenimo terminom taka", a izraz L-linija" zamenimo
terminom prava linija" itd-, svi tako dobijeni iskazi mogu se dokazati
u Euklidovoj geometriji. Na primer, teorem Lobaevskog o zbiru
uglova u trouglu tada tvrdi sledee: zbir uglova u euklidovskoj geometrijskoj figuri ogranienoj sa tri luka koji su ortogonalni u odnosu
na dati krug manji je od dva prava ugla; razlika je proporcionalna
povrini te geometrijske figure. Ovo tvrenje moe se dokazati kao
istinito u Euklidovoj geometriji. Odavde proizlazi da je sistem Lobaevskog neprotivrean u svakom sluaju onoliko neprotivrean
koliko je neprotivrena Euklidova geometrija. Jer, ukoliko bi prva
bila protivrena, onda bi se pojavila protivrenost i u onom delu Euklidove geometrije koji se odnosi na svojstva lukova ortogonalnih prema datom krugu.
Ova interpretacija geometrije ravni Lobaevskog koju smo
ukratko izloili moe se ilustrovati jednim fantastinim primerom.
Zamislimo da je unutranjost kruga O nastanjena dvodimenzionalnim biima tako da je krunica O granica njihovog sveta. Pretpostavimo takoe da je u ovom svemiru apsolutna temperatura najvia u
centru kruga O, ali da opada s rastojanjem r od centra tako da je
apsolutna temperatura T u bilo kojoj taki data formulom T = c
(k2 r2), gde je c" neka konstanta proporcionalnosti. Pretpostavimo, dalje, da sva tela u ovom svemiru imaju isti koeficijent irenja
pri zagrevanju i da se toplotna ravnotea izmeu tela i njegove okoline uspostavlja trenutno, kako se telo kree s jednog mesta na drugo.
Odavde proizlazi da e duina svakog mernog tapa biti proporcionalna njegovoj apsolutnoj temperaturi. Prema tome, posmatrau koji
nije deo ovog neobinog sveta izgledae da se ipka koja se pribliava
krunici O progresivno smanjuje. Stanovnik ovog sveta ne moe nikada stii do njegovih granica. Jer, kako procenjuje posmatra, telo
stanovnika i njegovi koraci postaju sve manji, kako se on kree prema
krunici, iako on nije svestan tog skraenja. U stvari, za stanovnika
takvog sveta sve take na krunici O beskonano su udaljene" od
bilo koje take unutar tog sveta. tavie, kao to se moe dokazati, za
stanovnike najkrae rastojanje" izmeu bilo koje dve take njihovog
svemira nee biti euklidovska linija koja povezuje te dve take. Za
njih e najkrae rastojanje biti luk onog kruga koji kroz te take prolazi i koji je ortogonalan u odnosu na O. (Zaista, ako dodamo jo i
pretpostavku da je brzina svetlosti u ma kojoj taki ovog svemira takoe proporcionalna apsolutnoj temperaturi u toj taki, onda e se
^vetlost rasprostirati du takvih lukova.) Najzad, kroz taku koja se
ne nalazi na datoj pravoj u tom svemiru, moe se povui beskonano

212
mnogo pravih koje ne presecaju datu pravu. S druge strane, obe linije koje prolaze kroz tu taku i koje datu liniju presecaju na krunici
O bie paralelne s datom linijom, poto datu liniju seku u beskonano udaljenim" takama. Ukratko, u ovom svemiru stanovnici e
utvrditi da je geometrija tela u stvari geometrija Lobaevskog.
c. Cista geometrija Lobaevskog i Boljaija nije jedina alternativa Euklidovoj geometriji. Euklidov postulat o paralelama moe
se zameniti kontrarnim iskazom koji je razliit od onog u sistemu
Lobaevskog. Razliita neeuklidovska geometrija dobija se kada se
Euklidov postulat zameni pretpostavkom da kroz jednu taku izvan
date prave ne postoji nijedna prava koja je paralelna datoj pravoj.
Meutim, u ovom sluaju i drugi Euklidovi postulati moraju se izmeniti, na primer, postulati da se prava moe beskonano produavati i da dve take uvek odreuju samo jednu pravu. Cista geometrija dobijena ovim izmenama zove se ,,Rimanova" (Riemann), iako
je Riman do nje doao razvijajui Gausove (Gauss) pojmove zakrivljenosti i geodezijskih linija, a ne primenom aksiomatskog metoda.
Evo nekoliko primera teorema Rimanove geometrije: zbir uglova u
trouglu uvek je vei od dva prava ugla, a odstupanje je proporcionalno povrini trougla; sve prave linije su konane duine i dve prave
uvek zatvaraju neku povr; kolinik obima kruga i njegovog prenika
uvek je manji od jt i poveava se ukoliko se povrina kruga smanjuje.
Sasvim je lako nai istinitu interpretaciju postulata Rimanove geometrije i samim tim utvrditi unutranju neprotivrenost njegovog sistema. U tu svrhu posmatrajmo povrinu euklidovske sfere
S i nazovimo njene take R-takama". Lukove velikih krunica na S
zvaemo ,.R-linijama"; zatvorenu geometrijsku figuru na S ogranienu trima R-linijama zvaemo ,,R-trouglom", a zatvorenu figuru
na S takvu da su R-linije u svakoj taki na krunici te figure podjednako udaljene od utvrene R-take zvaemo ,,R-krugom". Ako
sada u Rimanovim postulatima izraz ,,R-taka" zamenimo terminom
taka", izraz ,,R-Hnija" zamenimo terminom prava" itd., stavovi
koji se tako dobijaju mogu se dokazati u Euklidovoj geometriji sfere.
Na primer, prvi pomenuti teorem iste Rimanove geometrije pretvara se tako u iskaz da je zbir uglova u sfernom trouglu vei od dva
prava ugla, i to za veliinu proporcionalnu povrini trougla. Ovo je
dobro poznati teorem iz Euklidove sferne geometrije. Odavde proizlazi da je Rimanova geometrija neprotivrena ili bar onoliko neprotivrena koliko je to i Euklidov sistem.
d. Geometrije Lobaevskog i Rimana ne iscrpljuju sve alternative Euklidovoj geometriji koje se mogu konstruisati. One predstavljaju dva najpoznatija oblika neeuklidovskih sistema; da bismo
opisali ostale vrste bilo bi nam potrebno mnogo vie matematikog
znanja nego to smo pretpostavili. Meutim, da bismo razumeli neke
logike probleme koji se postavljaju u modernoj fizici, potrebno je
da bar povrno poznajemo i druge pristupe neeuklidovskoj geometriji. Zbog toga emo dati vrlo uproen pregled ovih drugih pristupa.

213
Kao to smo ve pomenuli, metod koji je upotrebio Riman u
konstruisanju svoje vrste neeuklidovske geometrije, (a posle Rimana
nezavisno od njega Helmholc) bio je zasnovan na izvesnim idejama
koje je prvi razvio Gaus u svom prouavanju raznih vrsta povri i
njihovih bitnih osobina. Gaus je prvo pokazao da kada je data ma
kakva povr, onda je jednainu ma koje geometrijske figure na njoj
mogue izraziti pomou koordinatnog sistema koji je dat na samoj
loj povri. Gaus je takoe pokazao kako se pojam prave linije", to
znai najkraa putanja izmeu dve take", moe uoptiti tako da
vai i za sve krive koje lee u proizvoljnim povrima. Ove putanje
najkraeg rastojanja nazivaju se geodezijskim linijama". Dakle, ako
su za neku povr definisane geodezijske linije, onda su time data i
pravila za merenje duina na tim povrima.
Na primer, na euklidovskoj ravni geodezijske linije su Euklidove prave, a duine se mere pravim ivicama. Na povrini sfere geodezijske linije predstavljaju lukove velikih krunica, a njihove duine mere se ivicama koje predstavljaju male lukove velikih krunica.
Na povrini pravog valjka situacija je neto sloenija, jer geodezijske
Unije pripadaju razliitim vrstama i razlikuju se prema pravcu kretanja iz date take. Tako na primer, geodezijska linija iz proizvoljne
take u pravcu koji je paralelan s osom valjka predstavlja euklidovsku
pravu liniju; u pravcu koji je normalan na osu geodezijska linija
predstavlja krug, dok u ostalim pravcima predstavlja spiralu. Sve je
ovo jo isprepleteni je na sloenijim povrima kao to je povr jajeta
ili krofne.
Uopte, priroda geodezijskih linija na nekoj povri razliita
je za razliite take te povri i za razliite pravce iz date take. Pokazuje se, meutim, da priroda geodezijskih linija zavisi veoma od
izvesnih intrinsinih" osobina povri. Ova osobina moe se menjati
od take do take te povri, ali ostaje nepromenjena {invarijantna je)
kada se povr deformie, ali se pri tome ne izduuje i ne epa. Tako
na primer, u sluaju ravni ovo svojstvo se ne menja kada se ravan
uvije tako da ini valjak ili kupu. Za ovo svojstvo se kae da je ,,intrinsino" za tu povr u tom smislu to se moe definisati iskljuivo
pomou koordinatnih sistema koji lee potpuno na toj povri, i ne
zahteva nikakvo pozivanje na neto izvan te povri. Zbog slinosti,
Gaus je ovu osobinu nazvao zakrivljenou" povri u taki dao
je naziv koji su nematematiari ponekad pogreno shvatali. Odnos
izmeu geodezijske linije i zakrivljenosti je takav da kada je poznat
oblik geodezijske linije kroz jednu taku povri, onda se zakrivljenost povri u toj taki moe izraunati. Dakle, ako znamo kako da
merimo rastojanja du najkraih putanja kroz jednu taku povri,
onda moemo izraunati zakrivljenost povri u toj taki. Zbog toga
emo dobijati razliite vrednosti za zakrivljenost povri ako koristimo razliita pravila za merenje duina (za odreivanje geodezijskih
linija).
Ispitaemo analogiju koja je navela Gausa da uvede pojam
zakrivljenosti kada je re o povrima. Pogledajmo prvo zakrivljenost

214
krivih linija. Za krug sa poluprenikom R kae se da ima zakrivljenost l/R, jer je to indeks savijanja" krunice od tangente u nekoj
taki. Jasno je da krug ima konstantnu zakrivljenost. Za druge krive
zakrivljenost u taki definisana je kao zakrivljenost onoga to se zove
oskulatorni krug" u toj taki. Oskulatorni krug u jednoj taki krive
je krug koji prolazi kroz daru taku i dve susedne" take. Preciznija definicija ovog kruga izgleda ovako: neka je P data taka na krivoj
i neka su M i N dve druge take na istoj krivoj; ove tri take odreuju jedan jedinstveni krug. Neka je sada P fiksirano, ali neka se
M i N kreu ka P. Krugovi koje odreuju ove take bie u optem
sluaju razliiti. Ali kada se M i N konano poklope sa P dobiemo
jedan granini krug i to je oskulatorni krug u taki P.
Treba razlikovati pozitivni i negativni pravac u kojem se nalazi prenik oskulatornog kruga prema taki dodira sa krivom; prema
tome, zakrivljenost jedne krive u nekoj taki moe biti negativna ili
pozitivna ili jednaka nuli. Na primer, elipsa ima promenljivu pozitivnu zakrivljenost poto prenici oskulatornih krugova u raznim takama elipse nemaju stalnu duinu, ali su svi usmereni ka unutranjosti
elipse. Istougaona spirala ima konstantnu pozitivnu zakrivljenost.
Prava linija ima konstantnu zakrivljenost jednaku nuli (prava se
moe shvatiti kao krug s beskonanim poluprenikom, tako da je zakrivljenost ili reciprona vrednost tog poluprenika jednaka nuli).
Kubna parabola ima promenljivu zakrivljenost koja je ponekad pozitivna, ponekad negativna, a ponekad jednaka nuli,
Posmatrajmo sada proizvoljnu povr. Povucimo normalu na
povr u bilo kojoj taki te povri i zamislimo jednu ravan koja sadri
tu normalu i preseca povr. Neka sada ravan rotira oko normale kao
oko svoje ose. U svakom od svojih poloaja ravan e u optem sluaju presecati povr inei tako krivu. Odseci krivih u neposrednoj
blizini take proboja normale bie geodezijske linije date povri u
toj taki. Sada se moe pokazati da e u optem sluaju zakrivljenost
Cj jedne od tih geodezijskih linija biti maksimum zakrivljenosti svih
geodezijskih linija kroz tu taku, dok e zakrivljenost C2 neke druge
geodezijske linije biti minimum. Gaus je proizvod K = CtCt nazvao
zakrivljenou povri u taki"; lako je videti da K moe biti pozitivno, negativno ili jednako nuli, kao i da moe imati konstantnu
vrednost za sve take te povri ili razliite vrednosti u razliitim
takama.
Tako na primer, sfera sa poluprenikom R ima konstantnu
pozitivnu zakrivljenost l/R'2. Ravan ima konstantnu zakrivljenost jednaku nuli, ali takvu istu zakrivljenost imaju i pravilni valjak i pravilna kupa. Sedlasta povr koja se dobija rotacijom traktrikse oko svoje
asimptote kao ose ima konstantnu negativnu zakrivljenost l/R2,
gde je R poluprenik najveeg krunog odseka povri. Povr jajeta
ima promenljivu pozitivnu zakrivljenost, pri emu je ta zakrivljenost
vea u takama koje su blie iljatijem delu jajeta nego u takama
koje su blie tupom kraju. Postoje takoe sedlaste povri koje imaju
promenljivu negativnu zakrivljenost.

215
Znaajan rezultat Gausove analize predstavlja vaan teorem
da dve povri imaju istu geometriju u oblastima koje nisu suvie
velike" ako i samo ako u tim oblastima povri imaju istu zakrivljenost. Na primer, ako pod pravom" podrazumevamo geodezijsku liniju na nekoj povri", onda je geometrija Euklidove ravni identina
s geometrijom jednog ogranienog dela nekog pravilnog valjka. Tako
je na obema ovim povrima zbir uglova u trouglu jednak dvama pravim uglovima, dok je kolinik obima kruga i njegovog prenika jednak broju B, S druge strane, geometrija povri sfere razliita je od
geometrije ravni ili sedlaste povri. Tako je na primer zbir uglova
u sfernom trouglu vei od dva prava ugla dok je zbir uglova u ravnom trouglu uvek jednak dvama pravim uglovima.
Navedeno objanjenje pojma zakrivljenosti, bez obzira da li
je re o krivoj liniji ili o povri, moe nas lako navesti da pretpostavimo kako jedna kriva (ili povr) ima zakrivljenost samo zato to
predstavlja geometrijsku figuru u prostoru" veih dimenzija nego
to je ona sama. Na primer, zakrivljenost kruga definisana je kao
reciprona vrednost njegovog poluprenika, tako da mi oigledno moramo izai iz jednodimenzionalne krunice u dvodimenzionalnu ravan. Isto tako je zakrivljenost dvodimenzionalne povri bila objanjena pomou ravni koja pod pravim uglom prolazi kroz povr tako
da pojam zakrivljenosti povri izgleda da zahteva pozivanje na treu
dimenziju. Nema sumnje da je Gaus doao do svoje analize zakrivljenosti posmatrajui krive i povri u prostorima viih dimenzija, a taj
nain izlaganja nekih Gausovih ideja ima svakako heuristike i pedagoke prednosti. Pa ipak, bila bi ozbiljna greka pretpostavljati da
je jedini nain da se definie zakrivljenost jedne krive ili jedne povri definicija u kojoj emo se pozivati na prostor viih dimenzija u
kome posmatramo krivu ili povr. Naprotiv, zakrivljenost jedne krive (a isto tako i povri) moe se definisati pomou relacija izmeu
veliina koje pripadaju toj krivoj (ili toj povri). Dakle, pojam zakrivljenosti je potpuno nezavisan ak i od implicitnog pozivanja na
prostore viih dimenzija.
Pa ipak, preciznu definiciju zakrivljenosti izloenu samo pomou relacija izmeu veliina koje pripadaju jednoj geometrijskoj
figuri i koje ne sadre ak ni preutno pozivanje na neto to je izvan
te figure ne moemo ovde dati, jer takva definicija zahteva primenu
razvijenije matematike tehnike od one kojom veina italaca raspolae. Mi emo zato samo tvrditi kako je injenica da se takve definicije mogu dati. 5 Jedna analogija nam ipak moe pomoi. Elipsoid
* Opfita struktura definicije Je sieea: neka Je S proizvoljna povr i neka su
u i v koordinate bilo koje take u odnosu na koordinatnl sistem koji u potpunosti lei
u toj povri. Onda je elementarno rastojanje da izmeu bilo koje dve oblinje take na

S deftnlsano sa ds* =Edu' + 2Fdudv + GdV, gde su , F 1 C izvesne lunkcije koordinata koje zavise od metoda merenja duina usvojenog za S. Ako su L, N I M izvesne
funkcije od E, F 1 O. pa otuda funkcije koordinata, onda se zakrivljenost K za S u
datoj taki definiSe kao:

216
se obino dcfinie kao povr koja nastaje kada elipsa rotira oko svoje
velike ose. Meutim, odavde ne sledi da je ovo jedini nain na koji
se elipsoid moe definisati; on se moe definisati, na primer, i kao
povr ija svaka taka, kada se predstavi Dekartovim koordinatama
u nekom koordinatnom sistemu, zadovoljava jednainu ccVa2 +
+ y2/b2 -\- z2/c2 = 1. Meutim, bilo bi nesmotreno zakljuiti da je
jedan objekat morao nastati rotacijom neke elipse zato to je elipsoid. Isto tako, ono to je poznato kao teorija drutvenog ugovora"
u politikoj filosofiji obino se izlae kao tobonje nastajanje politikih organizacija u nekom istorijski udaljenom trenutku, kao da su
pre tog vremena ljudi iveli bez ikakvih drutvenih institucija. Meutim, smisao ove teorije nije da zastupa neku istorijsku tezu, ve da
analizira strukturu politikih obaveza. Istorijski jezik kojim je napisana teorija drutvenog ugovora predstavlja metod izlaganja, pa
je zato pogreno procenjivati adekvatnost ove teorije kao da je to
iskaz o istorijskom nastanku. Pomenuto izlaganje pojma zakrivljenosti mora se posmatrati upravo na isti nain, kao izlaganje koje ima
oblik iskaza heuristike vrednosti. ali koji se ne srne shvatiti doslovno. U svakom sluaju, treba primetiti da se zakrivljenost jedne krive
ili jedne povri moe definisati nezavisno od razmatranja o dimenzijama prostora koje su vie od dimenzija tih krivih i tih povri.
Gausova analiza zakrivljenosti nije prelazila okvire zakrivljenosti povri. Vaan rezultat je postigao Riman koji je uoptio Gausove ideje tako da se pojmovi geodezijskih linija i zakrivljenosti
mogu upotrebljavati u analizi prostora bilo koje dimenzije. Rimanovo
delo je posebno omoguilo definisanje geodezijskih linija i zakrivljenosti trodimenzionalnih mnogostrukosti ili kontinuuma ne pretpostavljajui da su takve mnogostrukosti ukljuene u etvorodimenzionalni prostor. Kao i u sluaju dvodimenzionalnih povri, Rimanova
zakrivljenost trodimenzionalnih kontinuuma moe biti pozitivna, negativna ili jednaka nuli; moe biti konstantna u svim takama ili se
moe menjati od take do take. Stavie, postoji bliska veza izmeu
geometrije jednog prostora i njegove zakrivljenosti. Tako geometrija
zadovoljava Rimanove uslove za neeuklidsku geometriju kada je zakrivljenost tog prostora konstantna i pozitivna. Geometriju Lobaevskog imamo kada je zakrivljenost konstantna i negativna. Geometrija
je u sutini Euklidova kada je zakrivljenost konstantna i jednaka
nuli. Poto je zakrivljenost jedne mnogostrukosti uslovljena nainom
na koji su definisane geodezijske linije, zakrivljenost zavisi od pravila
koja smo usvojili pri merenju duine. Najznaajnija injenica koja
proizlazi i2 Rimanovog pristupa konstruisanju neeuklidskih geoOvome se moe pristupiti
sfere date su formulama:

na sledei nain. Povrfiina 1 zapremina V ]edne

gde je r poluprenik sfere i k zakrivljenost tog ,,prostora". Vidi H. P. Robertson,

,.Geometry as a Branch of Physics'' u Albert Einstein: Philosopher Scienttst (izd. P. ASchilpp), Evanston, ni.. 1949.

217
metri ja sastoji se u ovome: tip geometrije koji nam je potreban posledica je pravila koje smo usvojili (ili preutno upotrebili) u merenju
prostora. Vanost ove injenice bie odmah oigledna.
e. Mi smo do sada ukazali na dva pristupa u konstruisanju
neeuklidskih geometrija: na aksiomatski pristup i na Rimanov pristup pomou geodezijskih linija, zakrivljenosti i merenja. Postoji meutim i trei metod koji moramo ukratko objasniti. Taj metod naglaava razlike u transformacijama pri kojima ono to je definisano kao
.,rastojanje" izmeu dve take ostaje nepromenljivo u alternativnim
geometrijama.
U ovom treem pristupu, koji su razvili Kejli i Klajn (Cayley
i Klein) u poslednjoj treini devetnaestog veka, razliite geometrije
koje smo razmotrili posmatraju se sa stanovita projektivne geometrije. Ove razliite geometrije, ukljuujui i Euklidovu, opisuju se kao
.,metrike" zato to je u njima od bitnog znaaja primena pojma kongruenciie tj. jednakosti odseaka linija, uglova, povrina j zapremina.
Projektivna geometrija, s druge strane, uopte ne koristi ovaj pojam
i prouava samo one osobine geometrijskih figura koje su invarijantne pri projekciji. Na primer, projektujmo trougao s jedne ravni na
drugu, iz jedne take izvan obeju ravni; tada emo iz te take povlaiti prave koje prolaze kroz take trougla i produavaju se sve do
druge ravni tako da se na njoj dobija slika datog trougla. U optem
sluaju ni duina strana, ni veliina uglova, ni povrina drugog trougla
nee biti isti kao odgovarajui elementi prvog trougla. Pa ipak, neke
osobine date geometrijske figure ostaju invarijantne u transformaciji
pri ovoj projekciji, na primer, svaki skup kolinearnih taaka prve
geometrijske figure odgovarae kolinearnim takama druge figure, a
sve linije koje su podudarne u prvoj figuri odgovarae podudarnim
linijama u drugoj. Kao drugi primer, uzmimo projekciju kruga iz
jedne ravni. Geometrijska figura na drugoj ravni koja odgovara krugu na prvoj nee u optem sluaju biti krug. Ali druga geometrijska
figura e uvek biti konusni presek, a linije koje se seku na krunici
projektovae se u linije koje se seku na liniji obima druge figure.
Sadraj iste projektivne geometrije moe se izloiti na optiji nain, a za nasu svrhu to je od sutinskog znaaja. Neka su date
etiri take iji su poloaji na jednoj pravoj odreeni sa etiri koordinate xx, x2. xs, x 4 redom; tada se moe formirati izvestan kolinik
pomou razlika izmeu ovih koordinata, koji se zove neharmonijski
kolinik" tih taaka. Taj kolinik predstavlja dvostruki kolinik:

Koordinate se mogu uvesti isto projektivno, bez primene pojma kongruencije i pojma rastojanja. Prema tome, razlika izmeu koordinata
(na primer, x, xs) ne srne se shvatiti kao mera rastojanja izmeu

218
odgovarajuih taaka. Na slian nain mogue je definisati neharmonijski kolinik za etiri podudarne linije koje lee u istoj ravni kao i
neharmonijski kolinik za etiri ravni koje imaju jednu zajedniku
liniju. Stavie, moe se pokazati da su neharmonijski kolinici invarijantni u projektivnim transformacijama, pri emu se same te transformacije mogu algebarski prikazati linearnim transformacijama
koordinata. Projektivna geometrija moe se, dakle, odrediti kao teorija o onim transformacijama pri kojima su neharmonijski kolinici nepromenljivi.
Projektivna geometrija moe se razviti i aksiomatski. Postulati projektivne geometrije ne sadre nijednu pretpostavku ni o
kongruenciji ni o paralelnosti. Prema tome, projektivna geometrija
je neutralna prema trima metrikim geometrijama koje smo razmotrili, a njeni aksiomi i teoremi spojivi su sa svakom od tih metrikih
geometrija. U stvari, projektivna geometrija je optija od svake metrike geometrije, poto se bavi strukturama relacije koje su zajednike za sva tri metrika sistema. Prirodno se namee pitanje da li
se podesnim ogranienjima optih transformacija koje se koriste u
projektivnoj geometriji mogu tri metrike geometrije izloiti kao
specijalni sluajevi opte teorije. Odgovor je potvrdan; u stvari, nae
bavljenje projektivnom geometrijom usredsreeno je potpuno na
obrazlaganje tog odgovora.
Dovoljan skup postulata za projektivnu geometriju moe se
izraziti na razliite naine, pri emu e se svaki put izvesni termini
uzeti za osnovne ili nedefinisane termine. Mi neemo ulaziti u sve
detalje ovog problema. Pretpostavimo samo da smo prihvatili izvestan skup postulata koji kao osnovne termine upotrebljava izraze ,,x
je taka", ,,y je linija", ,,x lei na y" i ,,x je izmeu w i z". Tada se
drugi termini mogu definisati pomou ovih i pomou postulata, termini kao to su ravan", trougao" i neharmonijski kolinik"; naroito je znaajno to se izvesne strukture taaka, linija i ravni koje su
oznaene kao konusne" ili kvadrine" (tj. povri kao to je elipsoid u trodimenzionalnom prostoru) mogu definisati na isto projektivan nain. tavie, iako u projektivnoj geometriji nije mogue praviti razliku izmeu poznatih vrsta konusnih preseka (tj. izmeu
krugova, elipsi, hiperbola i parabola), mogue je razlikovati realne"
i imaginarne" konusne preseke. Realni konusni preseci su oni ije
su koordinate realni brojevi; imaginarni konusni preseci su oni ije
koordinate mogu biti samo kompleksni brojevi. Moe se pokazati da
e proizvoljna prava linija presecati konusni presek u dve take bez
obzira da li su one realne ili imaginarne.
Ograniimo se sada na projektivnu geometriju ravni i dogovorimo se da dati konusni presek (u jednoj ravni), koji emo zvati
apsolutnim", bude invarijantan pri svim projektivnim transformacijama (tj. pri svim homogenim linearnim transformacijama). Drugim
recima, take ovog konusnog preseka moraju se projektovati u take
konusnog preseka. Neka su a:, i x2 koordinate dve ju taaka na pravoj
koja preseca apsolutni konusni presek u takama ije su koordinate

219
a i fa. Neharmonijski kolinik ove etiri take bie tada invarijantan
pri projektivnim transformacijama. Najzad, definiimo rastojanje"
izmeu taaka x1 i x2 kao proizvod izvesne konstante k i logaritma
ovog neharmonijskog kolinika. Moe se pokazati da ovako definisano odstojanje ima uobiajena aditivna svojstva obinog rastojanja.
Na primer, ako su A, B i C bilo koje tri take na nekoj pravoj tako
da se B nalazi izmeu druge dve take, onda je projektivno definisano rastojanje izmeu A i C jednako zbiru rastojanja izmeu A i B
i rastojanja izmeu B i C. Veliina ugla koji zaklapaju dve prave
moe se definisati na slian nain.
Najzad smo stigli do glavnog rezultata projektivnog pristupa.
Mera rastojanja i ugla definisana projektivno zadovoljava uslove
za meru rastojanja i ugla u naim trima metrikim geometrijama,
u zavisnosti od posebnih odlika konusnog preseka koji je uzet kao
apsolutni presek. Ako je apsolutni konusni presek imaginaran, geometrija je Rimanova; ako je apsolutni konusni presek imaginaran,
ali se svodi na par imaginarnih linija, geometrija je Euklidova; ako
je apsolutni konusni presek realan, dobijamo geometriju Lobaevskog.
Prema tome, ove tri metrike geometrije moemo zaista shvatiti kao
specijalne sluajeve opte projektivne geometrije, tako da se moe
smatrati da razlike6 izmeu njih nastaju kao posledica razliitih definicija rastojanja.
2. Mi smo do sada opisali neke bitne odlike triju metrikih
geometrija, ali nismo mnogo rekli o njihovim uzajamnim odnosima.
Na prvi pogled moe izgledati da se o tome moe malo ta rei, poto
je svaki od ova tri sistema nespojiv sa druga dva, pa se time problem
iscrpljuje. Situacija je, meutim, neto sloenija i zahteva potpunije
razmatranje.
a. Prvo nam mora biti jasno u kojem smislu su tri metrike
geometrije meusobno nespojive. Pretpostavimo da su osnovni
pojmovi iste Euklidove geometrije E predstavljeni sa P/% P2E..., P 5 E
(tj. taka", linija", ravan", lei na", nalazi se izmeu") i da se
pomou
njih moe definisati neodreen broj drugih termina DtE,
E
D2 ,
Slino tome, neka su osnovni i definisani termini iste geometrije Lobaevskog L predstavljeni sa Pf, P 2 L , . . . , i DtL, D2L,.. . R;
analogno, neka termini iste Rimanove geometrije R budu Pt ,
P2R,... i DA D2H.... Osnovne termine iz ova tri sistema koji imaju
isti indeks zvaemo odgovarajuim" osnovnim terminima. Pretpo1
Za potpuni prikaz projektlvnog pristupa vidi Felix Klein, Vorlasungen Uber
nicht-Euklidtsche Geometrie, Berlin. 192B. Treba da uoimo jednu vanu injenicu u
vezi sa projektivnim pristupom nseuklidovoj geometriji. Projektivne formule koje definisu rastojanje i meru ugla Imaju isti algebarski oblik u sve tri metrike geometrije. Ove
formule nam dakle omoguuju da uspostavimo obostranu jednoznanu korespondenciju
izmeu Iskaza jedne geometrije i iskaza u druge dve na takav nain da deuktivni odnosi izmeu iskaza u Jednom sistemu budu isti kao deduktivni odnosi izmeu odgovarajuih iskaza u druga dva sistema. Shodno tome, ne proti vrenost (ili protlvrenosi)
lenog sistema (npr. Euklldove geometrije) zavisi od neprotivrenostl (ili prolivrenosti)
druga dva. Projektivni pristup ilustruje na taj nain drugi meto utvrivanja neprotlvrenostl koji Je pomenut u tekstu.

220
stavimo takoe da su izvedeni termini u svakom od ova tri sistema
definisani na potpuno slian nain pomou osnovnih termina odgovarajueg sistema.7
Pretpostavimo sada da je jedan od aksioma iz E, naime A^,
iskazna forma: ako je x Pf i y je P 2 , onda postoji samo jedno z
koje je P.,E tako da z lei na x i nalazi se u odnosu DXE prema y. S
druge strane, aksiom AtL je iskazna forma: ako je x PyL i y je P2l,
onda postoje tano dva z koji su P2l tako da svako od tih z lei na x
i nalazi se u odnosu Df prema y. Najzad, aksiom AtR je iskazna
forma: ako je x Pxn i y je Pt*, ne postoji nijedno z koje je P2B tako
da z lei na x i da se nalazi u odnosu D^ prema y. Sada je na osnovu uporeivanja formalnih struktura ova tri postulata oigledno
da ukoliko se odgovarajui termini iz ova tri sistema interpretiraju
na isti nain, onda e svaka intepretacija zadovoljavati samo jedan
od ovih sistema.
Uopte, neka su Sx i S.2 dva sistema postulata i neka izmeu
osnovnih i izvedenih termina iz 5, i takvih termina iz S2 postoji
obostrano jednoznana korespondencija. Ako je sada postulat A ili
teorem T iz Sj formalno nespojiv s postulatom A' ili teoremom 7" iz
S2, onda se ne moe nai istinita interpretacija za oba sistema u kojoj
bi se odgovarajui teiTnini interpretirali na isti nain.
b. Vano je, meutim, primetiti da su pomenuta tri sistema
iste metrike geometrije nespojiva samo pod pretpostavkom da se
odgovarajui termini interpretiraju na isti nain. Ova tri sistema
nikako nisu nuno nespojiva ako se odgovarajui termini interpretiraju na razliite naine ili ako se termini koji nisu odgovarajui
interpretiraju na isti nain.
Pre nego to ovu opasku primenimo na tri metrike geometrije, primenimo je samo na Euklidovu geometriju. Kao to je dobro
poznato, za Euklidovu geometriju postoji nekoliko razliitih skupova
postulata i u svakom od tih skupova upotrebljava se razliiti skup
osnovnih termina. Na primer, postulati koje je dao Veblen (nazovimo ih r) izraeni su pomou osnovnih termina taka", izmeu",
kongruentno". S druge strane, postulati koje je dao Hantington
(Huntington), oznaimo ih sa //, izraeni su pomou osnovnih termina sfera"' i ukljuen". 8 Meutim, uprkos razlikama izmeu postulata i osnovnih termina sistema Ev i ER, sistemi koji su izgraeni
na ovim razliitim osnovama logiki su ekvivalentni, tako da pred' Pretpostavimo tako da je ,,x je u odnosu DXE prema y" definisano kao ,,x i
y su PfEi postoji jedno v koje jePtE. tako da x i y lee na v; ne postoji ni Jedno w koje
je P^, takvo w lei 1 na x i na u". Prema tome, ,, E" definisano je na nain Jtoji je
slian uobiajenoj definiciji paralele".
* Vidi E. V. Huntington, ,.A Set of Postulates for Abstract Geometrv".
Matfiematische Annalen, Vol. 73, (1913), str. S22559. Hantingtonov prvi postulat glasi:
Ako su x, y, z sfere i ako je x ukljueno u y i y Je ukljueno u z, onda je x ukljueno
u z. Ovo onemoguava da se ..inkiuzija" interpretira na isti nain kao Veblenovo ,.x lei
na y", jer ova druga relacija nije tranzitivna.

221
stavljaju zasnivanja istog sistema geometrije. Tako je mogue definisati u 8? izvesne termine sfera?" i ukljuene" koji imaju iste
formalne osobine u Ev koje termini ,,sfera0" i ukljuen;/" imaju u
Eg; obratno, isto ovo vai za izvesne termine koji se mogu definisati
u EH. Prema tome, kada se uspostavi podesna korespondencija izmeu termina iz Ev i termina EH, svaki od ova dva skupa postulata
moe se dedukovati iz drugog skupa. S druge strane, kada bi se termin
taka" iz Ev doveo u korespondenciju recimo s terminom sfera"
u Eg, ova dva sistema bi bila ne samo neekvivalentna ve bi bila i
nespojiva jedan s drugim. Jasno je, dakle, da odgovor na pitanje o
tome da li su dva sistema iste geometrije spojiva jedan s drugim
zavisi od naina na koji je uspostavljena korespondencija izmeu
njihovih termina.
Vratimo se trima istim metrikim geometrijama. Bie dovoljno razmotriti samo dva od njih, recimo Euklidov i Rimanov sistem. Mi smo ve pokazali da je Rimanova geometrija neprotivrena
u onoj meri u kojoj je to Euklidova geometrija, tako to smo nali
interpretaciju osnovnih termina Rimanove geometrije koja je njene
postulate preobraala u teoreme Euklidove sferne goemetrije. Zapitajmo se meutim ta smo takvom intepretacijom uinili imajui na
umu raspravu u prethodnom odeljku. U svojim uobiajenim formulacijama i Euklidova i Rimanova ista geometrija sadre termin
prava linija" koji u ovim dvema istim geometrijama predstavlja
neinterpretiran termin, iako se on moe povezati s izvesnim predstavama. Formalna svojstva bilo ega to je Euklidovim aksiomima
odreeno kao prava linija sasvim su razliita od formalnih svojstava
Rimanovih pravih linija. Odavde proizlazi da kada bi se prava linija'" (kod Euklida) i prava linija" (kod Rimana) uzeli kao odgovarajui termini koji treba da imaju istu intepretaciju, onda bi bilo logiki nemogue nai interpretaciju koja zadovoljava oba sistema.
Oigledno je, dakle, da se neprotivreenost Rimanovog sistema ne
utvruje uzimajui pravu liniju " i ,,pravu lmiju w " kao odgovarajue termine ova dva sistema, ve uzimajui neki drugi Euklidov
termin (naime, luk velike krunice na sferi") kao odgovarajui termin za pravu liniju/,-".
Kada se ovo jednom shvati, onda postaje jasno da sutinski
korak za dokaz neprotivrenosti Rimanovih postulata nije adekvatno
izloen ako se kae da se taj dokaz sastoji u nalaenju geometrijske
interpretacije koja daje ispravan Euklidov teorem. Taj se dokaz u
osnovi zasniva na definisanju jednog termina pomou Euklidovih
osnovnih termina, tako da ovaj novi termin u Euklidovom sistemu
ima iste formalne osobine koje prava linija" ima u Rimanovom sistemu. Prema tome, dokaz neprotivrenosti Rimanove geometrije
moe se izloiti na sasvim formalan nain. Ono to se tim dokazom
utvruje jeste sledee: kada je dat bilo koji Rimanov postulat odreene logike strukture u kojem se nalaze osnovni termini tog sistema,
u Euklidovom sistemu moe se nai iskazna forma koja ima istu
logiku strukturu kao i Rimanov postulat, ali u kojoj se nalazi osnovni

222
ili izvedeni termini Euklidovc geometrije. Odavde neposredno proizlazi da ukoliko se nae zajednika interpretacija za termine oba
sistema koji odgovaraju jedni drugima na ovaj nain, interpretacija
koja preobraa Euklidove postulate u istinite iskaze automatski e
preobraati i Rimanove postulate u istinite iskaze.
c. Jasno je da se ovaj postupak moe obrnuti i da se moe
nai interpretacija Euklidovih postulata koja e ih preobraati u Rimanove teoreme. U ovom obrnutom postupku Euklidov termin prava
linija" nee odgovarati Rimanovoj pravoj liniji", jer kada bi joj
odgovarao, Euklidov teorem Zbir uglova u trouglu jednak je dvama
pravim uglovima" pretvorio bi se u izraz koji izgleda kao Rimanov,
ali koji je nespojiv s Rimanovim postulatima. Meutim, iako ne
moe postojati Rimanov trougao iji je zbir uglova, kako je to odreeno Rimanovim pravilima za merenje uglova, jednak dvama pravim
uglovima, postoje druge Rimanove figure ograniene linijama koje
nisu Rimanove prave linije koje imaju ovakav zbir uglova.
Odavde proizlazi da Euklidova ista geometrija nije inherentno" nespojiva s Rimanovom. Naprotiv, ove dve geometrije mogu
se formalno prevoditi jedna na drugu u sledeem sasvim optem
smislu. Neka su 5, i S2 dva deduktivna sistema. Prvi koristi p osnovnih termina: P/, P^ 1 ,, . ., Ppx, dok druga koristi q osnovnih termina:
P, 2 , P 2 2 , . . . , P g 2 , pri emu p ne mora biti jednako q. Stavie, prvi je
zasnovan na m postulata: A^ (P, 1 , P s ' , . . . , Ppl), .. ., Anx (PA ..., P/)
dok je drugi zasnovan na n postulata: Aj2, (Pj 2 ,.. .Pqz),..., Af (P^,...,
PQ )> pn emu opet m ne mora biti jednako n. Pretpostavimo takoe
da je u S 2 mogue definisati skup termina Dj 2 ,. .., Dp2 tako da se iskazne forme Axx (Df, . . ., Dp2>, . .., Aml (Dj2, . . .Df) mogu dedukovati
iz postulata sistema S2; pretpostavimo, najzad, da je u S, mogue
1
definisati skup termina D^ ,. .., D^, tako da se iskazne forme Ax*
1
l
2
1
(Dj ,..., Dq )...., A n ( D j , . . . , Dg1) mogu dedukovati iz postulata
sistema Sv Pod ovim pretpostavkama za ova dva sistema Sx i S 2 kae
9
se da su formalno prevodljivi jedan na drugi". U ovom smislu,
dakle, ne samo da su Euklidova i Rimanova geometrija prevodljiva
jedna na drugu, ve to vai i za Euklidov sistem i sistem Lobaevskog.
2

d. Opisani alternativni naini na koje se mogu razviti neeuklidske geometrije ilustruju ovaj zakljuak. Tako, na primer, pojmovi geodezijskih linija i zakrivljenosti objanjavaju da su razlike
izmeu ove tri geometrije u stvari razlike metrike prirode, tako da
prima facie uzajamna nespojivost ovih sistema predstavlja posledicu
usvajanja razliitih pravila ili razliitih metrika u merenju prostornih veliina. Pristup koji koristi projektivnu geometriju pojaava ovaj
zakljuak, a pored toga prua nam ono to predstavlja, u stvari, formule prevoenja, tako da se pomou ovih formula moe uspostaviti
u itavoj ovoj raspravi pretpostavlja se, naravno, da su logiki principi Hoji
se upotrebljavaju u dedukovanju isti za Si i S t .

223
korespondencija izmeu termina ova tri sistema, pa je tako omogueno
prevoenje jednog sistema u druge.
Moemo, dakle, zakljuiti da razlike izmeu tri sistema iste geometrije koje smo razmatrali predstavljaju razlike u notaciji.
To su tri sistema koji izraavaju iste stvari na razliite naine ili
razliite stvari na isti nain. Tako, na primer, termin trougao" sreemo u sva tri sistema. Meutim, ono to se ispravno naziva trouglom
u skladu sa zahtevima jednog sistema ispravno se oznaava razliitim
terminom u drugom sistemu; s druge strane, ono to se ispravno
opisuje kao trougao u okviru jednog sistema nee biti ono to se
ispravno opisuje kao trougao u drugom sistemu. Zato je nesumnjivo
mogue ove tri iste geometrije smatrati alternativnim sistemima pravila za upotrebu termina kao to su trougao", krug", rastojanje"
i slini.
Ali ako je to rezultat nae rasprave, zar nije taj rezultat trivijalan, i zar ne pokazuje da su neeuklidovske iste geometrije bez
ikakvog naunog znaaja? Odgovor na oba dela ovog pitanja je negativan. Konstruisanje alternativnih ,,gramatika" ili sistema za upotrebu
poznatih geometrijskih izraza omoguuju, u stvari, analiziranje i organizovanje prostornih relacija sa razliitih aspekata. Stavie, takve
mogunosti ne samo da su postale osnova napredovanja naeg znanja
o raznim prostornim strukturama u kojima se nalaze tela, ve su
takoe pruile znaajne pojmovne okvire za razvijanje optijih i celovitijih teorija u fizici. Mi emo sada ispitati, iako samo ukratko, kako
su celovitije teorije fizike bile u stvari zasnovane na neeuklidskim
sistemima merenja.

II. Izbor geometrije

Imajui na umu prethodnu raspravu, pretpostavimo da nam
stoje na raspolaganju bar tri alternativna sistema iste geometrije.
Svaki od ovih sistema, kada se podesno interpretira pomou izvesnih
odlika i ponaanja fizikih objekata, moe posluiti kao teorija o
merenju prostora. 10 Koju od ovih alternativa treba da izaberemo i
kakve osnove imamo, ako ih uopte imamo, da izaberemo jednu od
tih alternativa, a ne druge?
Treba da nam bude jasno da se ovo pitanje odnosi na dva
lazliita problema. Poto su ove tri glavne vrste iste geometrije
uzajamno prevodljive, svaka interpretacija koja iskazne forme jednog sistema preobraa u istinite iskaze miora to isto omoguiti i za
druga dva sistema. Jedina razlika izmeu tri sistema iskaza koji su
dobijeni na ovaj nain sastoji se u tome to se iste injenice izraavaju na razliite naine. Prema tome, ako se ovo pitanje shvati tako
" Ove alternative ne ukljuuju samo tri metrike geometrije o kojoj smo
raspravljali ve i metrike geometrije koje Imaju promenljivu zakrivljenost. Jednostavnosti radi mi emo se ograniiti uglavnom na prve.

224
da znai Kada je data izvesna klasa prostornih svojstava i odnosa
izmeu objekata, koji jezik treba da upotrebimo da bismo ih opisali,
i na osnovu kakvih razloga dajemo prednost jednom jeziku pred
ostalima?" odgovor je oigledan. Sve dok je re o empirijskim injenicama koje treba sistematizovati i predvideti", prinueni smo da odgovorimo nema ama ba nikakvog znaaja koji jezik upotrebljavamo. Pa ipak, neki jezik moemo smatrati podesnijim od drugih i
to moda iz nekoliko razloga. Na primer, moemo smatrati da je
Euklidov jezik psiholoki jednostavniji od drugih, makar zato to
smo na njega vie navikli. Isto tako. moe se pokazati da na neke
prostorne odlike objekata moramo ukazivati ee nego na druge
oblike, a analitike formulacije prvih odlika mogu biti ekonominije i
mogu pretpostavljati manjo raunanja u Euklidovom sistemu nego u
neeuklidskim geometrijama. U svakom sluaju, razloge za prihvatanje jedne a ne druge geometrije ne treba traiti u prostornim ili
fizikim strukturama objekata nego u praktinim prednostima koje
jedan sistem analize i notacije moe imati pred drugim sistemima."
Ovo pitanje i odgovor shvaeni na opisani nain predstavljali
su jednu fazu u filosofiji nauke koja je poznata kao ,.konvencionalizam", iji je vatreni predstavnik bio Anri Poenkare; mi emo na
ovom mestu ispitati njegova shvatanja. Meutim, gornje pitanje se
moe shvatiti i u neto drukijem smislu, tako da e odgovor na to
pitanje imati drukiji smer. Pretpostavimo da se bavimo izvesnom
klasom ivica, povrina, zapremina i slinim, i da smo odluili da sve
to nazovemo pravim linijama", ravnima", sferama" itd. Pretpostavimo, dalje, da je uspostavljena obostrano jednoznana korespondencija izmeu ne-logikih termina triju istih geometrija na takav
nain da kada se ovi izrazi prava linija", ravan", ,,sfera" itd., koji
ve imaju znaenje, stave umesto odgovarajuih termina istih geometrija, sistemi iskaza koji tako nastaju bivaju uzajamno nespojivi.
Gornje pitanje se sada moe shvatiti ovako: Poto ne mogu sve alternativne primenjene geometrije biti istinite, da U postoji nain da se
za neku od njih opredelimo i da li smo mi to na osnovu razmatranja
empirijskih injenica prinueni da prihvatimo jedan sistem?" Na ovako shvaeno pitanje ne moemo lako dati odgovor kao to smo to
mogli uiniti dok smo ga shvatali na prethodni nain. Moramo se
upustiti u razmatranje sloenih problema pred koje nas stavlja pitanje shvaeno u ovom drugom smislu.
1. Na prvi pogled, na pitanje o tome koji je od tri sistema
primenjene geometrije istinit, izgleda da se moe odgovoriti samo
na osnovu razmatranja empirijskih injenica. Pa ipak, kao to smo
ve primetili, ovaj problem je sloen zbog okolnosti da se o empirijskoj istinitosti geometrije moe sa smislom raspravljati samo ako su
prethodno utvrena dva postupka. Prvo, razliiti objekti koje nazivamo pravim linijama", ravnima" i tako dalje moraju se prvo konstruisati ili identifikovati pomou pravila konstruisanja ili identifikovanja koja su odreena nezavisno od alternativnih geometrijskih si-

225
stema. Ako ovo nije uinjeno, onda ili ne postoji predmet koji treba
istraivati empirijskim metodama, ili taj predmet ine konfiguracije
koje na osnovu poetnih pretpostavki zadovoljavaju jednu od tri geometrije. Drugo, mora biti odreen jasan, empirijski postupak za merenje prostora, tako da moraju biti formulisana posebna pravila za
definisanje onih tela koje smatramo ,,krutim". Ako se ovo ne uini,
nemogue je pripisivati numerike vrednosli prostornim veliinama,
pa je otuda nemogue eksperimentalno ispitati bilo koju primenjenu
metriku geometriju. O ovim zahtevima neto je ve reeno u prethodnom poglavlju, ali problem krutih tela zahteva vie panje.
a. Pojam krutog tela je sastavni deo svake teorije o merenju prostora. Kada se vre takva merenja, onda se tela moraju prenositi s mesta na mesto ili moraju menjati svoj poloaj. Prema tome,
mora se uzeti u obzir mogunost da se relativne prostorne veliine
(napr. njihove relativne duine) mogu promeniti zbog delovanja raznih fizikih faktora. Tako se postavlja problem da li se prava ivica
koju smo usvojili kao jedinicu duine deformie u procesu merenja.
Ako se ne preduzmu odgovarajue mere predostronosti protiv takvih
deformacija, numerike vrednosti koje pripisujemo prostornim veliinama u procesu merenja zavisie u optem sluaju od posebnog
trenutka u kojem se merenje vri, kao i od posebnog materijala upotrebljenog u konstruisanju mernih instrumenata. Na primer, ako se
merenja obavljaju u oblasti s neujednaenom temperaturom, geometrijska svojstva tela menjae se u zavisnosti od toga da li je merni
tap napravljen od elika ili od mesinga. Da bismo predupredili ovo
nezgodno umnoavanje meusobno nespojivih rezultata i da bismo
bili sigurni da su dobijene mere nezavisne od materijala koji je upotrebljen u graenju mernih instrumenata, moramo uiniti jednu od
dve stvari. Ili se merni instrumenti, kao i ono to oni mere, moraju
uvati u odreenim stalnim uslovima itavo vreme, ili se za vrednosti
dobijene stvarnim merenjem moraju uvesti faktori korekcije tako da
se umanje efekti raznih deformacionih sila koje deluju na objekte.
Obe mere predostronosti preutno se pozivaju na pojam krutog tela,
koje je, bar teorijski, izolovano od uticaja koji mogu promeniti relativne duine fizikih objekata; kruto telo po definiciji ima, dakle,
nepromenljivu duinu.
S ovim u vezi treba skrenuti panju na jo jednu vanu injenicu. Ako pojam krutosti treba odrediti eksperimentalnim pojmovima
koji prethode izgraivanju jednog sistema geometrije, uticaji za koje
smatramo da izazivaju deformacije na objektima moraju samim tim
biti uticaji koji se mogu otkriti na osnovu svojih karakteristinih
efekata na razliite vrste materijala. Prema tome, kada bi postojala
neka sila" koja deformie kruta tela koju ne bismo mogli da otkrijemo i izdvojimo, i koja deluje podjednako na sva tela bez obzira
na njihov sastav, ne bi bilo naina da njeno prisustvo utvrdimo
eksperimentalnim sredstvima. Na primer, kada bi dve ipke, jedna
drvena a druga metalna, bile podjednake duine na jednom mestu i
19 Struktura nauke

226
kada bismo otkrili da su one i dalje iste duine posto su prenete
blizu centra dejstva takve sile, te ipke se ne bi mogle upotrebiti
da eksperimentalno utvrdimo prisustvo te sile. Slian zakljuak vai
i za druge parove objekata razliitog sastava. Navodne ..sile" ove
vrste nazvane su univerzalnim silama", kako bismo ih razlikovali
od poznatijih sila koje stvaraju razlike" u svakodnevnom iskustvu i
laboratorijskoj praksi. Mi emo uskoro razmotriti da li postoji racionalno jezgro u pretpostavci da postoje univerzalne sile. U meuvremenu, u formulisanju definicije krutosti" mogunost postojanja takvih sila moe se zanemariti. Za jedno telo se obino kae da je kruto
ako je izolovano od svih sila koje stvaraju razlike.
Razume se, ne postoji nikakva inherentna nunost da krutost" definiemo upravo na ovaj nain. Jedno telo bi se na primer
moglo nazivati krutim kada je izolovano samo tako da na njega
ne utiu promene temperature, ali nije izolovano od vlage i mehanikih potresa. Zaista, iako znamo mnoge fizike faktore koji izazivaju promene relativnih duina tela, mi ne moemo biti sasvim sigurni da smo otkriti sve takve uzroke. Ako usvojimo definiciju krutosti" koju smo predloili pri kraju prethodnog odeljka, onda to
inimo zato to imamo u vidu izvesnu svrhu: izgraivanje sistema
merenja nezavisno od materijala koji je upotrebljen u graenju mernih instrumenata, i formulisanje numerikih zakona na mnogo optiji
nain nego to bi to inae bilo mogue. Prema tome, kada otkrijemo
nove vrste sila koje izazivaju razlike, mi menjamo nae kriterijume
krutosti, pre svega da bismo obezbedili opstost naih iskaza. Ukratko,
iako nas na definiciju krutosti nesumnjivo navode eksperimentalne
injenice, ta definicija nije nuno uslovljena tim injenicama. Prihvatanje takve definicije zasnovano je na naim odlukama koje donosimo s ciljem da zadovoljimo izvesne naune potrebe.
Kada izgraujemo sistem prostornih mera u fizici, mi se obino sluimo apstrakcijama do kojih dolazimo na osnovu velikog broja
fizikih i hemijskih osobina prema kojima se objekti meusobno razlikuju. Stavie, taj sistem je izgraen tako da se smatra kako se
vrednosti koje treba pripisati prostornim veliinama dobijaju primenom idealno krutih instrumenata. Prema tome, efekti promenljivih sila koje izazivaju razlike na instrumentima i objektima merenja
sistematski se zanemaruju. Pravila koja stvarno usvajamo u konstruisanju skala za merenje prostora i u obavljanju takvih merenja
zasnovana su na brojnim injenikim pretpostavkama pretpostavkama o neposredno opaljivim odnosima kongruencije izmeu povr11
ine i ivica objekata kao i o velikom broju njihovih fizikih osobina.
11

Helmholc Je ovo jasno video. On tvri: Aksiomi geometrije nisu samo

principi koji se odnose na Cisto prostorne odnose. Oni se odnose na veliine. Ali neko
moe govoriti o veliinama samo ako specLflkuje neki postupak pomou koga veliine
treba uporedlvati, ralanjivati na delove i meriti. Sva prostorna merenja, a prema
tome i sve prostorne veliine, pretpostavljaju mogunost da se prostorne konfiguracije
kreu i da su njihovi oblici i veliine invarijantne u tom kretanju. Takve geometrijske
konfiguracije obino se u geometriji oznaavaju kao geometrijska tela, povrine, uglovi
1 linije, zato Sto zanemarujemo fizike i hemijskc razlike materijalnih tela. Mi za n]ih
pretpostavljamo samo fiziko svojstvo krutosti. Alt mi nemamo kriterijum krutosti,

227

Odavde proizlazi da numerike vrednosti koje na kraju pripisujemo

prostornim veliinama nee u optem sluaju biti sirovi numeriki
podaci" dobijeni merenjem. Ovi sirovi podaci zahtevaju analizu kako
bismo ih ispravili imajui na umu efekte sila koje izazivaju razlike na
instrumente i objekte merenja. Sve u svemu, geometrijska svojstva
koja pripisujemo nekom obliku na osnovu merenja (na primer, da
trougao ima zbir uglova koji iznosi priblino dva prava ugla) pripisuju se pod pretpostavkom da se sve deformacije prouzrokovane silama koje izazivaju razlike mogu u principu otkloniti.
b. Vratimo se opet za trenutak problemu konstruisanja ili
identifikovanja pravih linija, ravni i drugih oblika koji ine predmet geometrije. Postupak pri konstruisanju takvih figura o kojem
smo raspravljali u prethodnom poglavlju ima samo veoma ogranienu primenu, budui da se moe primeniti samo na fizike konfiguracije osrednje veliine na Zemljinoj povrini. Taj postupak nam
oigledno nije dovoljan kao osnova jednog sistema merenja koji bi
nam omoguio odreivanje visine planina, irine okeana ili veliine
astronomskih rastojanja i povrina. Dakle, taj se postupak mora proiriti novim pravilima koja e na optiji nain odreivati kakve geometrijske figure treba smatrati pravim linijama, ravnima itd.
Jedno pravilo ove vrste, koje se obino prihvata u fizici, identifikuje prave linije kao putanje svetlosnih zrakova u optiki homogenim sredinama. Takvo pravilo se implicitno pretpostavlja kada upotrebljavamo teodolite i teleskope u merenju rastojanja i uglova.
Meutim, prihvatanje ovog pravila ozbiljno uslonjava problem
pronalaenja osnove na kojoj moemo izabrati neku od alternativnih
geometrija. Oigedno je, na primer, da izraz ,.putanja svetlosnog zraka" upuuje na teorijski, a ne eksperimentalni pojam. Mi opaamo
svetla tela, a ne svetlosne zrake; pojam svetlosti zraka predstavlja
deo teorije koju smo uveli u objanjavanje vizuelno uoljivih injenica. Pravilo izjednaavanja pravih linija s putanjama svetlosnih
zrakova predstavlja tako deo optike. Ali, uopte uzev, nemogue je
eksperimentalno ispitivati pojedinane pretpostavke ove teorije ako
izuzev to to su relacije kongruencije invarijantne u svim vremenima pri translacijama
i rotacijama . ..
Aksiomi geometrije izraavaju prema tome ne samo prostorne odnose ve u
isto vreme iskazuju neto o mehanikim odnosima vrstih teia Koja se kreu. Neko bi
mogao pojam krute prostorne konfiguracije smatrati transcendentalnim pojmom, koji
je konstruisan nezavisno od sveg Iskustva i koji ne odgovara nuno Iskustvu bas kao
sto nai pojmovi materijalnih tela ne odgovaraju tacno pojmovima koje dobijamo indukcijom. Ako pretpostavimo takvu idealnu krutost, neki sledbenik Kanta mogao bi
smatrati da su aksiomi geometrije dati apriori u transcendentalnoj intuiciji i da se
ne mogu ni potvrivati niti opovrgavati iskustvom poto bi samo pomou njih samih
moglo da se odredi da li se dato telo moe oceniti kao kruto ili ne. Ali u tom sluaju
aksiomi geometrije ne bi vie bili sintetiki stavovi u Kantovom smislu. Jer oni bi tada
tvrdili samo ono sto pojam krutog tela pomou koga merlroo analitiki implicira, jer
bi se kao krute mogle oceniti samo takve konfiguracije koje zadovoljavaju ove aksiome.
S druge strane, ako aksiome geometrije dopunimo drugim iska2ima o mehanikim svojstvima tela makar samo zakonom inercije ili stavom da pod inae konstantnim uslovima mehanika i fizika svojstva tela ne zavise od njihovih poloaja
tako dobijeni sistem Iskaza ima pravi sadraj koji treba potvrditi ili opovrgnuti u
iskustvu." Ueber der ursprung und die Bedeutung der Geometrischen Axiome",
Votrage und Reen, n i izd., Brunswick, 1884, Vol. 3, str. 2830.

15

228
su one izolovane od drugih pretpostavki; eksperimentalno svedoanstvo obino potvruje ili opovrgava teoriju kao celinu, a ne neki njen
posebni deo. Prema tome, specijalna pretpostavka da se svetlost rasprostire du, recimo. Euklidovih pravih linija ne moe se proveravati izvoenjem nekog navodnog krucijalnog eksperimenta.
Sigurno je da onaj deo optike koji je poznat kao geometrijska optika" koristi relativno mali broj pretpostavki, meu kojima
euklidovski karakter optikih putanja u homogenim sredinama igra
odluujuu ulogu. Postoji zaista velika koliina svedocanstva, izmeu
ostalog i ono koje je dobijeno na osnovu prouavanja soiva, koji ini
neizbenom ovu posebnu pretpostavku bar u podruju istraivanja
kojim se bavi geometrijska optika. Postoji izvesno preklapanje izmeu klase stvari za koje se kae da predstavljaju prave linije" na
osnovu pravila za konstruisanje pravih ivica krutih tela i klase stvari
za koje se kae da predstavljaju ,,prave linije" na osnovu pravila koje
ih izjednaava s izvesnim optikim putanjama. Tako na primer, jedna
linija koja je prava zato to predstavlja ivicu neke povrine bruene
na poseban nain takoe je prava (u granicama eksperimentalne
greke) u tom smislu to odgovara liniji gledanja niz tu ivicu. Pa ipak
je oigledno da postoje svetlosni zraci na primer svetlosni zrak
koji sa neke zvezde stie na Zemlju koji se ne mogu neposredno
uporeivati s ivicama vrstih tela.
Prema tome, numerike vrednosti dobijene stvarnim merenjem najveeg broja optikih figura (kao to su vrednosti dobijene
za zbir uglova u zvezdanom trouglu) podlone su raznim interpretacijama. Nije lako iz ovih numerikih vrednosti izdvojiti one komponente koje predstavljaju istinita" gemetrijska svojstva od onih
koje predstavljaju efekte nekog fizikog faktora koji izaziva deformacije. S druge strane, ova se tekoa u principu ne razlikuje od problema da li se na osnovu eksperimentalnog svedocanstva moe odrediti da li sredstvo predstavlja talasni ili korpuskularni proces. Mogue
je uvesti ispravke u podatke da bi se ponitili efekti sila koje izazivaju razliku. Prema tome, za izvesne redove zvezdanih veliina i u
granicama pretpostavki zasnovanih empirijskim svedoanstvom mogue je odrediti da li je data klasa optikih figura euklidovska. Sve
do druge decenije ovoga veka svedoanstvo u prilog euklidskom
karakteru putanje svetlosnih zrakova izgledalo je preteno konkluzivno. Cak i danas se relativno kratke svetlosne putanje ili svetlosne
putanje daleko od gravitacionih polja prihvataju, uopte uzev, kao
izvanredne aproksimacije Euklidovim pravim linijama. Izuzimajui
neke ograde koje treba ukratko pomenuti, shvatanje da je primenjena
geometrija grana prirodnih nauka i da je treba ocenjivati kao istinitu ili lanu na osnovu empirijskog svedocanstva izgleda dobro
zasnovana.
c. Bilo bi korisno da na ovom mestu razmotrimo jednu primedbu koja se ponekad upuuje samoj pomisli da bi merenje verovatno moglo potvrditi tezu da optiki ili drugi oblici nisu euklidovski.

229
Ova primedba polazi od ispravnog zapaanja da su svi merni instrumenti (npr. metri, protraktori, teleskopi) u stvari tako konstruisani
da su njihovi najvaniji delovi napravljeni na osnovu Euklidove geometrije, i da se ti instrumenti upotrebljavaju u okviru teorijskih
pretpostavki (npr. geometrijske optike) koja polaze od Euklidove
geometrije. Ali ako je to tako, zamerka se nastavlja, onda je protivreno pretpostavljati da numerike vrednosti dobijene pomou takvih
instrumenata mogu posluiti kao mogue svedoanstvo u prilog neeuklidskog karaktera nekog fizikog objekta. Pogotovu je protivreno
tvrditi da merenja pomou takvih euklidskih" instrumenata mogu
potvrditi kako najznaajniji delovi ovih instrumenata imaju neeuklidsku strukturu. 1 2
injenica je, meutim, da nema nieg protivrenog u pretpostavci kojoj je ova primedba upuena. Sudei po njenom izgledu,
nema nieg paradoksalnog u tvrdnji da jedan instrumenat ija je
geometrija po pretpostavci Euklidova, kada se upotrebi u merenju
prostornih veliina neke druge konfiguracije, ipak daje numerike
vrodnosti tako da se za taj drugi oblik moe pokazati da ima neeuklidovsku strukturu. Stavie, mada tri pomenute metrike geometrije
mogu biti formalno nespojive pri datoj interpretaciji njihovih osnovnih termina, nesaglasnosti izmeu onoga to one tada mogu tvrditi
o konfiguracijama .,relativno malih" dimenzija mogu, u stvari, biti
daleko ispod praga empirijske opaljivosti. Mi smo ve primetili da
je, na primer, zbir uglova u fizikom trouglu manji, vei ili jednak
dvama pravim uglovima, u zavisnosti od toga da li je ta figura trougao Lobaevskog, Euklida ili Rimana, a isto smo tako napomenuli
da je odstupanje u bilo kom smislu od dva prava ugla proporcionalno
povrini te figure. Meutim, ako trougao nije suvie veliki, teorijsko
odstupanje moe biti tako malo da se stvarnim merenjem ne moe
otkriti bilo kakvo znaajnije odstupanje vee od nule. Prema tome,
ak i kad se zaobiu pitanja o moguem delovanju sila koje bi mogle
deformisati trougao, eksperimentalna merenja dovoljno malog trougla nee biti u stanju da odrede da li je to neeuklidska ili euklidska figura. Ukratko, stvarna merenja mogu praviti razliku izmeu
geometrijskih tipova kojima jedna figura pripada samo ako je ta
figura velikih astronomskih dimenzija.
Odavde proizlazi da iako se na osnovu eksperimentalnih podataka dati instrument (npr. merni tap duine od jednog metra)
moe ispravno oceniti kao da poseduje veliku euklidsku strukturu,
to svedoanstvo je potpuno spojivo, zbog male veliine instrumenata,
s pretpostavkom da je njegova struktura neeuklidska. S druge strane.
dalja ispitivanja konfiguracija vrlo velikih dimenzija mogu pruiti
podatke koje je teko pomiriti s hipotezom da su tako velike figure
euklidske. Prema tome, poetna pretpostavka kojom se euklidska
struktura pripisivala mernim instrumentima mora biti ponovo razmotrena, ali se pri tome ne smeju osporavati eksperimentalni podaci
11

Vidi Hugo Dingler, nas Ezperiment, Miinchen, 1928, str. 86.

230

na kojima je takva pretpostavka prvobitno bila zasnovana. Uopte,

jedan instrument se ispravno moe smatrati izvanrednom prvom
aproksimacijom euklidovim merilima, ali ipak moe biti ocenjen, na
osnovu potpunijeg svedoanstva i na osnovu zahteva za teorijskom
neprotivrenou, kao da poseduje neeuklidsku strukturu. Sve u
svemu, nije protivrena pretpostavka da se merenjem moe otkriti
kako nai merni instrumenti, iako izgraeni u skladu s Euklidovim
odredbama, nisu euklidovski.
2. Na kraju, moramo ispitati shvatanje da jedan sistem primenjene geometrije predstavlja samo skup prikrivenih definicija"
ili konvencija" za merenje prostornih odnosa, a da ne predstavlja
empirijsku nauku. Ovo stanovite je estoko branio naroito Anri
Poenkare, koji je u stvari zastupao jo optiju tezu da su skoro svi
opti principi" fizike (kao to je princip inercije) u stvari, konvencije.13 Iako emo o Poenkareovim gleditima raspravljali samo ukoliko se eksplicitno odnose na geometriju, analiza i zakljuci do kojih
emo doi mogu se bez bitnih izmena proiriti i na optiji oblik
konvencionalistike teze.
a. Poenkareova argumentacija u prilog tvrenja da geometrija predstavlja sistem definicija nejasna je donekle zbog toga to
on ne razlikuje otro istu i primenjenu geometriju. tavie, on je
takoe pretpostavljao da je predmet geometrije (verovatno iste geometrije) idealni prostor", na kojem, po prirodi stvari, nije mogue
vriti eksperimente. Neizvesno je da li je on pod tim podrazumevao
samo injenicu da su iskazi iste geometrije izraeni pomou graninih" pojmova kao to su linije bez irine i matematiki kontinuirane krive linije. On je u svakom sluaju tvrdio da poto su alternativne iste metrike geometrije uzajamno prevodljive, mi bilo koju
od njih moemo izabrati kao metod opisivanja prostornih odnosa,
tako da je u stvari na izbor izbor izmeu alternativnih konvencija
prema kojima takvim odnosima pridajemo imena. Poenkare je tvrdio da
mi poznajemo pravolinijske trouglove u prostoru iji je zbir uglova jednak
dvama pravim uglovima, ali mi isto tako znamo krivolinijske trouglove iji
je zbir uglova manji od dva prava ugla. Postojanje jedne vrste trouglova
nije nita sumnjivije od postojanja druge vrste. Kada strane prvog trougla
nazovemo pravim linijama, onda to znai prihvatiti Euklidovu geometriju;
kada strane drugog trougla nazovemo pravim linijama, onda to znai prihvatiti neeuklidsku geometriju. Pitati koju geometriju
treba prihvatiti znai
pitati koju liniju treba nazvati pravom linijom.14

Tako u ovom delu svoje argumentacije Poenkare samo tvrdi

formalnu prevodljivost ova tri sistema iskaznih formi koje predstavljaju tri sistema iste geometrije. Teza koju on ovom argumentacijom
i' H. Polncar, The Foundatlons of Science, New York. 1921;
Hypothesis, deo II; The Value of Science, pogl. 3 i 4.
" Isto, str. 235.

Science and

231
obrazlae jeste teza da je izbor notacije u formulisanju jednog sistema iste geometrije stvar konvencije. Mi smo ve priznali da je
ovako shvaena konvencionalistika teza nesumnjivo ispravna.
Meutim, Poenkare je takoe tvrdio da se to odnosi i na
primenjenu i na istu geometriju. On je tvrdio da ak i kada se osnovni termini iste geometrije interpretiraju tako da taj sistem postane skup iskaza o izvesnim fizikim konfiguracijama (na primer,
kada interpretiramo pravu liniju" tako da ona oznaava putanju
jednog svetlosnog zraka), nijedan eksperiment s fizikim konfiguracijama ne moe da nam pomogne da se odluimo za jedan od alternativnih sistema fizike geometrije, a da odbacimo drugi. Meutim,
razlozi na osnovu kojih je izrekao ovo tvrenje daleko su od toga
da budu jasni.
Poenkare je ponekad pisao kao da su razlozi za ovu tezu o
fizikoj geometriji identini
razlozima za tezu o istoj geometriji.
,,Da li se moe smatrati1', pitao je on, ,,da izvesne pojave koje su
mogue u euklidskom prostoru budu nemogue u neeuklidskom prostoru tako da iskustvo na osnovu kojeg znamo ove pojave neposredno
protivrei neeuklidskoj hipotezi?" Prema njemu, ovo pitanje je potpuno ekvivalentno pitanju da li postoje duine koje se mogu izraziti u metrima i centimetrima, ali koje se ne mogu meriti hvatima,
stopama i inima, tako da bi iskustvo, dajui nam do znanja da ove
duine postoje, neposredno
protivreilo hipotezi da postoje hvati koje
imaju est stopa?"15 On je odgovorio da su pretpostavke od kojih
polaze oba ova pitanja oigledno besmislene i da je nemogue zamisliti konkretni eksperiment koji bi se mogao interpretirati u Euklidovom sistemu", ali ne i u neeuklidskom.
S druge strane, ponekad izgleda da Poenkare zasniva svoje
tvrenje o fizikoj geometriji na razliitim razlozima. U takvim prilikama on je skrenuo panju na tekou, ako ne i na nemogunost,
da se pojedinana komponenta jedne sloene teorije podvrgne krucijalnom eksperimentalnom testu. On je, na primer, tvrdio da kada
bi astronomi pronali da neke zvezde imaju negativne paralaksije
(stanje koje je prima facie nespojivo s euklidovom, ali je u skladu s
Rimanovom geometrijom), onda bismo imali dve mogunosti: Mi
bismo mogli ili odbaciti Euklidovu geometriju ili izmeniti zakone optike i pretpostaviti da se svetlost ne rasprostire strogo pravolinijski."
Poenkare je verovao da bi svako ovu drugu alternativu smatrao
.-podesnijom". Prema njegovom miljenju, mi ne moemeo birati
izmeu alternativnih geometrija na osnovu svedoanstva koje se
odnosi na njihovu istinitost ili lanost; nas izbor mora poivati na
razlozima koji se tiu njihove relativne prikladnosti i jednostavnosti.
On je zbog toga zakljuio da je euklidova geometrija najpodesnija
i da e takva i ostati" zato to je jednostavnija" i to
se, uopte
uzev, dobro slae sa svojstvima prirodnih vrstih tela.16
11

Isto, Str. 8182.

Isto, str. 65.

232

b. Koliko je Poenkareov argument konkluzivan? On je bio

nesumnjivo u pravu kada je smatrao da ukoliko se ista geometrija
upotrebljava kao sistem implicitnih definicija tako da nam prua
metod i nomenklaturu u klasifikovanju prostornih odnosa, onda se
takav sistem moe sauvati uprkos svim eksperimentalnim rezultatima. Ali po samoj svojoj prirodi implicitne definicije se ne mogu
oznaiti kao istinite ili lane; Poenkare je bio u pravu kada je smatrao
da se one moraju ocenjivati drukije a ne na osnovu eksperimentalnih injenica o prostornim osobinama objekata. Pa ipak, ovo ispravno tvrenje nije jedini problem koji se postavlja i reava u Poenkareovoj analizi statusa geometrije. Postoji takoe i osnovno pitanje:
kada se osnovni termini iste geometrije jednom intepretiraju tako
da ona postaje sistem fizike geometrije, da li i ova druga nije nita
drugo osim prikrivena definicija." Poenkare nije uvek ovo pitanje
razlikovao od pitanja o statutu iste geometrije, pa prema tome, njegova rasprava o fizikoj geometriji sadri mnoga nerasvetljena pitanja.
Komentariui Poenkareovu konvencionalistiku filozofiju
geometrije, Ajntajn je primetio da iako je po njegovom sudu Poenkare bio u pravu kada je stvari posmatrao sub specie aetemitatis, sa
stanovita aktualne istorije Poenkareova analiza se mora ograniiti
i fizika geometrija zaista
treba da bude ocenjivana u svetlosti empirijskog svedoanstva.17 Sada moramo ukratko pokazati zato je
takvo ogranienje potrebno i zato ni logika ni istorija ne idu u prilog njegovom tvrenju da Euklidova geometrija nee biti nikada
naputena.
Zamislimo odlunog branioca Euklidove geometrije i pogledajmo na ta bi on sve mogao da pristane kada bi uporno nastojao
da Euklidovu geometriju zadri po svaku cenu. Poto je Euklidova
geometrija koju on eli da brani primenjena ili fizika geometrija.
on e konstruisati ili nai fizike konfiguracije koje zadovoljavaju
euklidovske zahteve u granicama eksperimentalne greke. Pretpostavimo da on nema nikakvih tekoa kada se bavi objektima osrednje veliine, ali pretpostavimo da prihvata hipotezu kako su putanje
svetlosnih zrakova Euklidove prave linije da bi mogao da meri konfiguracije astronomskih dimenzija. Pretpostavimo, meutim, da optiki trouglovi vrlo velikih dimenzija nikada ne zadovoljavaju oekivanja dobijena na osnovu Euklidove geometrije zbog toga to je,
na primer, zbir uglova u takvim trouglovima uvek mnogo vei od dva
prava ugla. Razume se da branilac Euklidove geometrije nee zbog
toga ovu geometriju napustiti, ali e nesumnjivo pokuati da objasni
to neslaganje. On to moe uiniti samo ako tvrdi da strane zvezdanih
Irouglova nisu u stvari Euklidove prave linije pa e zbog toga prihvatiti hipotezu da se putanje svetlosnih zrakova definiu pod uticajem nekih polja sila. On, u stvari, moe nai svedoanstvo u prilog
postojanju sila koje izazivaju razlike i ije uoljivo prisustvo objanjava odstupanje svetlosnih zrakova od pravolinijskih putanja, sas" Albert Einstein, Ceometrie und Erfahrung, Berlin, 1921, str. 8.

233

vim u skladu s prihvaenom teorijom svetlosti. U tom sluaju sve

je u redu.
Pretpostavimo, meutim, da protagonista Euklidove geometrije ne uspe u odreivanju takvih polja sila koje izazivaju razlike.
Poto je odluan u svojim uverenjima, on jo uvek nee napustiti
Euklidovu geometeriju. Ali u ovoj promenjenoj situaciji on e postulirati sile koje proizvode iste deformacije na svim objektima, bez
obzira na njihov sastav, i na svim svetlosnim zracima, bez obzira
na njihove talasne duine ili amplitude. Ukratko, on e pretpostaviti
postojanje univerzalnih sila kako bi objasnio nesaglasnost izmeu
izmerenog zbira uglova u ovoj zvezdanoj figuri i euklidovskog zbira
uglova. Meutim, on e u postojanje takvih sila verovati samo na
osnovu injenice da se pomenuta nesaglasnost moe objasniti ukoliko
se te sile postuliraju. Prema tome, mogua posledica poetne odluke
da se Euklidova geometrija zadri po svaku cenu jeste da se u dolaenju do adekvatnih fizikalnih teorija mogu pretpostaviti univerzalne sile. S druge strane, ako je uvoenje takvih sila iskljueno, moda
na osnovu nekog metodolokog pravila, branilac Euklida e biti prinuen da u okolnostima kao to su ove koje smo zamislili napusti
Euklidovu geometriju u korist neke od njenih alternativa.18
Ovaj rezultat moemo iskazati i na drugi nain. Eksperimentalna je injenica da moemo nai ili konstruisati kruta tela ije se
prostorne odlike priblino slau s Euklidovim zahtevima. Meutim,
takva tela su osrednjih dimenzija i njihova krutost je definisana na
osnovu njihove izolovanosti od uticaja sila koje izazivaju razlike.
Pretpostavimo da se nijedna konfiguracija velikih razmera koja se
javlja u prirodi ne slae s Euklidovom geometrijom u granicama eksperimentalne greke, ali pretpostavimo dalje da su jednako neuspeni svi pokuaji da se ovo stanje stvari objasni pomou delovanja sila
koje izazivaju razlike. Tada je jo uvek mogue zadrati Euklidovu
geometriju ak i za konfiguracije velikih razmera, ali samo postuliranjem univerzalnih sila koje sistematski objanjavaju ,,deformacije" takvih konfiguracija, koje upravo spreavaju da ove konfiguracije pokau svoja euklidska svojstva. Pa ipak, univerzalne sile imaju udnu odliku da se njihovo prisustvo moe utvrditi samo na
osnovu geometrijskih razmatranja. Pretpostavka o takvim silama
izgleda, dakle, kao ad hoc hipoteza koja je prihvaena samo zato da
bi se spasla Euklidove geometrije.19 Zaista, ,,deformacije" na telima
koje moramo pripisati delovanju univerzalnih sila kako bismo spasli
" Razliku izmeu .univerzalnih" sila i sila ..koje stvaraju razlike" uspeno
je upotrebio Hans Reichentach u svom delu Phitosophte er Raum-Zeit Lehre, Berlin.
392B, (na engleskom pod naslovom The Philos'ophij of Space and Time. New York, 1958).
Meutim, i ova razlika i ova terminologija starijeg su datuma. Njih je koristio F. A. Lindemann u svom Predgovoru engleskom prevodu za Morltz Schlick, Space and Time in
Contemporary Physics, New York, 1920, a one su implicitne u spisima Helmholca (npr.
u eseju koji
smo naveli u napomeni 11 u Poglavlju 9.
13
Univerzalna sila" ne srne se shvatiti kao besmislena" fraza, Jer je oigledno da je opisan postupak utvrivanja da 11 takve sile postoje ili ne. u stvari, gravitacija u NJutnovoj teoriji mehanike predstavlja ba takvu univerzalnu silu; ona podjednako deluje na sva tela i ne moe se uoiti.

234

Euklida imaju izrazito geometrijski a ne fiziki karakter. Te deformacije postoje ak i kada se uklone sve sile koje izazivaju razlike;
one se shvataju kao promene" u prirodnim" oblicima i prostornim
dimenzijama tela, samo zato to kriterijum krutosti koji se sada preutno upotrebljava predstavlja osobinu tela koje ima upravo one
geometrijske odlike koje su odreene na osnovu Euklidove geometrije.
Uostalom, ak i kada bismo prihvatili univerzalne sile da
bismo zadrali Euklidovu geometriju, mi ne bismo postigli nauni
cilj kada bismo samo prekrstili nesaglasnosti izmeu Euklidovih zahteva i stvarnih geometrjiskih svojstava tela u deformacije pod uticajem univerzalne sile." Ako elimo da predviamo i sistematski objanjavamo stvarna geometrijska svojstva objekata, onda pretpostavku o univerzalnim silama moramo ukljuiti i u druge teorije fizike,
jer takve sile ne moemo uvoditi jednu po jednu, kad god otkrijemo
neku deformaciju" na objektima. Meutim, nije ni najmanje oigledno da uvek moemo konstruisati fizikalne teorije koje imaju
ugraene zalihe takvih univerzalnih sila. Stavie, ak i kada bi se
to moglo postii, odatle ne proizilazi da bi celoviti sistem fizike, ak
i kada bi bio izgraen u okviru proste" Euklidove geometrije, bio
nuno jednostavniji" i ,,podesniji" nego to bi bio celoviti sistem
fizike zasnovan na manje jednostavnoj" neeuklidskoj geometriji.
Zbog toga je Poenkare prevideo neto vrlo znaajno kada je pretpostavljao da ie navodna vea jednostavnost" Euklidove geometrije
jedini razlog to biramo tu geometriju a ne neku drugu. U stvari,
kasnija istorija fizike ilustruje Poenkareov previd. Opta teorija relativnosti formulisana je u okviru geometrije Rimanovog tipa, ali je
ta teorija napustila Euklidovu geometriju zato to je na taj nain
dola do optije i prostije" teorije mehanike nego to je to bilo mogue kada se kao osnova u izgraivanju klasine mehanike upotrebljavala Euklidova geometrija.
3. Prikazaemo saeto nau raspravu o statusu geometrije u
nizu kratkih zakljuaka.
a. Kada se pojmovi krutosti, ravne povrine, prave ivice i
prostorne kongruencije podesno definiu pomou eksperimentalnih
postupaka, mogu se konstruisati kruta tela osrednje veliine ija
prostorna svojstva praktino zadovoljavaju Euklidove zakone. Prema
tome, za jednu veliku klasu objekata geometrija predstavlja eksperimentalnu nauku, granu elementarne mehanike. Iako ovo podruje
objekata ne iscrpljuje polje stvarne primene geometrije, ono je ipak
veoma vano. Ono takoe obuhvata veliki deo prostornih merenja iz
naeg svakodnevnog ivota i inenjerstva, kao i graenja naunih
instrumenata ije podeavanje zahteva neku vrstu merenja prostora.
Stavie, budui da merenja velikih kao i sasvim malih rastojanja
povrina i zapremina (od kojih su mnoga veoma udaljena od Zemlje)
u osnovi zavisi od upotrebe takvih primarnih instrumenata, ovo pod-

235
ruje u kojem je geometrija eksperimentalna nauka ima oiglednu prednost pred drugim podrujima primene geometrije.
U ovom domenu nema mesta izboru izmeu alternativnih
metrikih geometrija. Neslaganje izmeu teorijskih vrednosti geometrijskih veliina koje se dobijaju na osnovu tih alternativa toliko
su mala kada je re o konfiguracijama skromne veliine da ne dozvoljavaju da ih eksperimentalno razlikujemo. Ako se u ovom domenu
Euklidova geometrija prihvati kao istinita, umesto neke njene alternative, onda se to delimino ini zato to je Euklidov sistem bio prvi
sistem geometrije, a delimino zato to izgleda psiholoki jednostavniji od svojih alternativa.
b. Postoje, meutim, podruja primene geometrije u kojima
nismo u stanju da fizike konfiguracije konstruiemo u skladu s unapred datim eksperimentalnim pravilima. U ovim podrujima pretpostavka da su, na primer, izvesne konfiguracije euklidovski prave
linije, predstavlja hipotezu koja se ne moe neposredno ili konano
proveriti. Naprotiv, takve geometrijske hipoteze moramo uzeti kao
sastavne delove sloene fizikalne teorije; one se ne mogu proveravati odvojeno od drugih fizikalnih pretpostavki. Prema tome, odgovor
na pitanje da li je data geometrija istinita kada se primeni na objekte
iz ovog podruja zavisi od adekvatnosti raznih teorija u kojima ta
geometrija predstavlja sastavni deo.
U praksi ovaj odgovor nije proizvoljan i zasniva se u velikoj
meri na empirijskim razmatranjima. Svakako, apstraktno gledajui,
mogue je da se jedna odreena geometrija zadri uprkos oigledno
negativnom empirijskom svedoanstvu, tako to emo menjati druge
delove fizike. Meutim, ove promene mogu biti uslovljene uvoenjem
ad hoc hipoteza koje se sa svoje strane ne mogu sistematski ukljuiti u preostali deo fizike. Prema tome, nepokolebljivo poverenje u
odreenu geometriju moe postati prepreka u razvoju optijih i celovitijih sistema u fizici.
c. Neosporno je da postoji jedan smisao u kojem se geometrija moe ispravno shvatiti kao skup konvencija. Geometrija predstavlja skup konvencija kada se primenjuje kao sistem implicitnih
definicija koje odreuju upotrebu i podruje mogue primene poznatih termina kao to su ravan", prava linija" i slini. Posto su tri
alternativne metrike geometrije formalno prevodljive jedna na drugu,
sve to se moe u jednoj od njih izraziti moe se izraziti, mada razliitom terminologijom, i u preostalim dvema. Dakle, nijedan eksperiment koji bismo mogli zamisliti ne moe pruiti svedoanstvo
da je jedna od tih geometrija manje podesna od ostalih da poslui
kao pomono sredstvo u formulisanju jedne teorije merenja prostora.
Kada se geometrija upotrebljava na ovaj nain, njen konvencionalni"
status proizlazi iz injenice da ona predstavlja konvenciju u notaciji.
S druge strane, problemi druge vrste pojavljuju se im se
zapitamo da li nain analize prostora, koji proizlazi iz prihva-

236
tanja takve konvencije u notaciji, omoguuje formulacije geometrijskih odnosa koji mogu da poslue kao osnova za adekvatnu, sveobuhvatnu i praktino jednostavnu teoriju fizike. Ovi problemi ne mogu
se resiti uvoenjem konvencija, ve zahtevaju razmatranje pitanja
o empirijskim injenicama.

m . Geometrija i teorija relativnosti

Apsolutni prostor je koordinatni sistem za opisivanje kretanja tela koji je svojstven Njutnovoj mehanici, a Euklidova geometrija
primenjuje se kao teorija micrenja prostora. Mi smo videli da je
Njutnov pojam apsolutnog prostora optereen tekoama i da nam
empirijsko svedoanstvo ne nalae da ga prihvatimo kao koordinatni
sistem u analizi kretanja. Nama su sada poznate alternative euklidske geometrije tako da nismo prinueni da, kao Njutn, euklidsku
geometriju smatramo jedinom osnovom za teoriju mehanike. Karakteristina odlika Ajntajnove teorije opte relativnosti sastoji se u
odbacivanju i apsolutnog prostora i Euklidove geometrije iz analize
kretanja. Mi emo nau raspravu o Njutnovoj mehanici, kao i o
]ogikom statusu geometrije zaokruiti ako ukratko ispitamo na koji
nain relativistika mehanika postie svoje ciljeve bez pretpostavki
koje zauzimaju tako vano mesto u Njutnovoj teoriji.
Naziv teorija relativnosti" za sistem mehanike koji je razvio
Ajntajn na neki nain je prilino nesrean, jer je mnoge nesumnjivo zaveo u pogledu stvarnog sadraja ove teorije. Ajntajn je uspeo
da izgradi jednu teoriju mehanike ije su jednaine kretanja invarijantne za mnogo iru klasu koordinatnih sistema nego to je to sluaj
s odgovarajuim Njutnovim jednainama. Podsetiemo se da klasine
jednaine kretanja vae za ona kretanja koja se opisuju u inercijalnim ili Galilejevim koordinatnim sistemima i da one zadravaju
svoj oblik kada se odnose na kretanja opisana u koordinatnim sistemima koji se kreu jednolikom brzinom jedan prema drugome. Meutim, Njutnove jednaine ne pruaju sasvim zadovoljavajuu analizu
kretanja kada se upotrebe ne-inercijalni koordinatni sistemi tj.
da upotrebimo Njutnov jezik, kada se primeni koordinatni sistem
koji se kree ubrzano u odnosu na apsolutni prostor. Prema Njutnovoj
teoriji, postoji klasa povlaenih koordinatnih sistema u kojima su
jednaine kretanja invarijantne. Izuzetan rezultat Ajntajnove teorije
relativnosti jeste to se takav povlaeni poloaj ne pripisuje nijednoj
vrsti koordinatnih sistema, tako da se kretanja objekata mogu opisivati u proizvoljno izabranom sistemu prostornih koordinata. Osnovne
jednaine kretanja u ovoj teoriji invarijantne su za klasu svih kontinuiranih (i diferencijabilnih) transformacija pomou kojih se utvruju korelacije izmeu koordinata razliitih koordinatnih sistema.
Mi se ovde neemo baviti tehnikim i tekim detaljima Ajntajnovog dostignua, nego emo samo u grubim crtama prikazati
osnovne odlike teorije relativnosti. Ajntajn je do nje doao u dve

237
etape. U specijalnoj teoriji relativnosti on je proirio Galilej-Njutnov
princip invarijantnosti, tako da ovaj princip zadovoljavaju ne samo
jednaine mehanike, ve i Maksvelove jednaine elektrdinamikih
polja. Imajui na umu ovaj cilj, on je paljivo analizirao uslove pod
kojima se u fizici vre merenja prostora i vremena i pokazao je
kako veliine koje se pripisuju duinama i vremenskim intervalima
zavise u sutini od stanja relativnog kretanja tela koje merimo. On
je zakljuio da ukoliko se jedno telo kree jednolikom brzinom u
odnosu na koordinatni sistem S, onda duine i vremenski intervali
na tom telu mereni u S predstavljaju odreene funkcije i njegove
relativne brzine, pod pretpostavkama da se svetlosni signali koriste
u merenju prostora i vremena, i da brzina svetlosti ne zavisi od brzine
njenog izvora. Ajntajnova analiza zahteva reviziju Njutnove pretpostavke da je masa jednog tela nezavisna od njegove brzine u odnosu
na sistem u kojem se ta masa meri, pa se zbog toga moraju uiniti
bitne izmene u Njutnovim, jednainama kretanja. Specijalna teorija
je utvrdila da su izmenjene jednaine kretanja, kao i Maksvelove jednaine polja, invarijantne u svim inercijalnim koordinatnim sistemima.
Meutim, specijalna teorija jo uvek pripisuje povlaeni poloaj jednoj posebnoj vrsti koordinatnih sistema u formulisanju jednaina mehanike i elektrodinamike. To je Ajntajnu izgledalo kao
anomalija, jer su kinematiki (tj. kada se analiziraju promene poloaja tela bez pozivanja na bilo kakve sile kao determinante takvih
promena) sva kretanja relativna. On se zbog toga prihvatio da razvije
jednu teoriju dinamike koja ne bi imala ovo ogranienje i ije bi
osnovne jednaine zadravale svoj oblik bez obzira kakav smo koordinatni sistem prihvatili u analizi kretanja. 20
Ajntajn je poao od razlike koja u Njutnovoj mehanici postoji izmeu dve vrste mase: inercijalne mase, koja je povezana s
otporom tela prema promenama njegove brzine, i gravitacione mase,
koja je povezana s ponaanjem u gravitacionim poljima i na koju se
obino ukazuje kao na teinu tela. Meutim, uprkos ovoj teorijskoj
razlici, eksperiment pokazuje da su numerike vrednosti inercijalnih
i gravitacionih masa jednoga tela meusobno jednake. Njutnova teorija ne objanjava ovu ekvivalenciju. Ajntajn se nije zadovoljio da to
shvati kao grubu empirijsku injenicu i nastojao je da nae neko
objanjenje. On je ovu ekvivalenciju interpretirao tako da ona ne
znai da jedno telo ima dve razliite vrste mase, ve da se svojstvo
jednoga tela koje se u izvesnim uslovima ispoljava kao inercija, u
drugim uslovima pojavljuje kao teina. Polazei od ove interpretacije
kao osnovnog postulata svoje nove teorije, Ajntajn je pokazao kako
se gravitaciono polje (pod pretpostavkom da nije suvie veliko) moe
uvek shvatiti kao inercijalno polje. Dakle, tamo gde Njutnova teorija
objanjava kretanje jednog tela pomou pretpostavke da se to telo
nalazi u gravitacionom polju (ili da biva privueno) nekog drugog
" Tehnikim Jezikom reeno, Jenaine kretanja treba da budu kovarijantne
za sve koordinatne sisteme.

238
tela, nova teorija objanjava to kretanje pretpostavljajui da se u
odnosu jedno prema drugom ova dva tela kreu ubrzano, pa joj tako
nije potrebna specijalna gravitaciona sila. Ajntajn je uspeo da formulie jednaine kretanja na takav nain da one zadravaju svoj
oblik bez obzira kakav smo koordinatni sistem izabrali. U ovoj formulaciji tela (a naroito svetlosni zraci) koja se kreu bez ogranienja
slede putanju koju uvek predstavljaju geodezijske linije (tj. putanje
najkraeg rastojanja") u odnosu na proizvoljni koordinatni sistem.
Ali za ovu formulaciju potrebna je geometrija iste vrste kojoj pripada Rimanova metrika geometrija pozitivne, ali promenljive zakrivljenosti. U graninom sluaju, kada ne postoje gravitaciona polja,
putanje svetlosnih zrakova kao i putanje tela koja se slobodno kreu
predstavljaju Euklidove prave linije.
Na taj nain, opta teorija relativnosti predstavlja mnogo tenji spoj geometrije i mehanike nego to je to bio sluaj u Njutnovoj
teoriji. U stvari, rec geometrija", onako kako se upotrebljava u teoriji relativnosti, odnosi se na mnogo iri skup odnosa nego to je
skup na koji se ova rec odnosila u Njutnovoj teoriji. Na primer, u
teoriji relativnosti geometrijske invarijante odnose se na vremenske
kao i na strogo prostorne odlike objekata. U stvari, osnovna invarijanta ove teorije tako je odreena da kada se izvesnim parametrima
koje ona sadri pripiu konkretne vrednosti koje zavise od rasporeda
materijalnih objekata u datom podruju, putanje svetlosnih zrakova
i putanje tela koja se slobodno kreu mogu da se izvedu kao geodezijske linije tog podruja. Nasuprot tome, osnovne jednaine kretanja
u klasinoj mehanici ne mogu se izvesti iz geometrijskih pretpostavki
Njutnove teorije. Isto se tako ne mogu izvesti ni funkcije sile koje
se u toj teoriji primenjuju u reavanju raznih problema koji zavise
od geometrijskih svojstava objekata; naprotiv, uvoenje date funkcije sile predstavlja uvoenje nove i nezavisne pretpostavke. S druge
strane, u optoj teoriji relativnosti raspored tela u nekom podruju
odreuje geometriju tog podruja, pa se jednaine kretanja mogu
izvesti iz tako odreene geometrije. Tako je sasvim jasno da sveobuhvatna geometrija opte teorije relativnosti, koja sadri geometriju
Njutnove mehanike kao granini sluaj, predstavlja granu fizike.
Odatle proizlazi da prihvatanje ove geometrije, a ne neke od njenih
alternativa ne moe biti stvar izbora izmeu alternativnih konvencija,
ve mora biti zasnovana na eksperimentalnom svedoanstvu.
Napomene koje se odnose na tri problema postavljena u vezi
s optom teorijom relativnosti mogu doprineti objanjavanju nekih
mesta u ovom kratkom prikazu te teorije.
1. Ovoj teoriji bilo je zamereno to njeni osnovni pojmovi,
za razliku od specijalne teorije relativnosti a naroito slobodno
baratanje proizvoljno izabranim prostorno-vremenskim koordinatnim
sistemima nemaju eksperimentalno (ili operacionalno") znaenje.
U jednoj raspravi o relativistikim jednainama kretanja za estice
Bridmen (Bridgman) je tvrdio da ova teorija nigde ne daje opera-

239
cionalne" definicije za odreivanje koordinata, bez obzira da li je
re o ovim jednainama ili o drugim problemima. Prema njegovom
miljenju, ova teorija ne izlae nikakve operacionalne kriterijume
za utvrivanje da li su fiziki dogaaji koje razliiti posmatrai posmatraju u razliitim koordinatnim sistemima jo uvek isti" dogaaji. Ova teorija se, prema tome, optuuje da ne uspeva da prui
analizu elementarnog dogaaja koji se moe intuitivno prepoznati",
iako pretpostavlja da je pomou toga mogue iscrpno opisati fizike
situacije. Bridmen zbog toga zakljuuje da opta teorija relativnosti
nije potpuna i da operie nebuloznim pretpostavkama koje prikrivaju
jednu sumnjivu filozofiju.21
Bridmen je nesumnjivo u pravu kada primeuje da puki
matematiki formalizam teorije relativnosti ne prua fiziki sadraj
toj teoriji. On je isto tako u pravu kada smatra da ukoliko tu teoriju
treba shvatiti kao deo fizike moraju postojati podesne koordinativne
definicije koje povezuju teorijske termine s eksperimentalnim pojmovima. Pa ipak, nije razumno zahtevati, kao to izgleda da Bridmen to ini, da svaki teorijski termin bude povezan s javnim eksperimentalnim postupkom. Jo je manje razumno zahtevati da se svaka
sastavna pretpostavka jedne teorije moe podvrgnuti nezavisnom eksperimentalnom ispitivanju. Vrlo mali broj teorija klasine fizike zadovoljava prvi od ovih predloenih zahteva, iako zbog toga nisu nita
manje adekvatne; drugi uslov moda ne zadovoljava nijedna teorija
moderne fizike. Kao to smo esto isticali, dovoljan uslov da se jedna
teorija moe podvrgnuti ispitivanju i da obavlja svoju funkciju u
istraivanju jeste da dovoljan broj njenih teorijskih pojmova bude
povezan s koordinativnim definicijama, tako da se mnotvo logikih
posledica njenih postulata moe eksperimentalno kontrolisati. Nema
ozbiljne sumnje da opta teorija relativnosti zadovoljava ovaj uslov.
S ovim u vezi treba jo neto primetiti. Jednacine kretanja
opte teorije relativnosti invarijantne su za mnogo iru klasu transformacija nego to su to jednacine kretanja u klasinoj mehanici ili
u specijalnoj teoriji relativnosti. Po prirodi sluaja, dakle, opta teorija
relativnosti formulie zajedniku strukturu mnogo ire klase kretanja nego to to formuliu ove druge teorije, tako da ona apstrahuje
mnoge razlike izmeu fizikih sistema koje ove druge priznaju. Prema
tome, pravila korespondencije (ili operacionalne definicije) za teorijske pojmove opte relativnosti razlikovae se po svom specifinom
empirijskom sadraju u zavisnosti od toga na koje se fizike sisteme
opta teorija relativnosti primenjuje. Ne bi bilo mogue zadrati istu
operacionalnu definiciju za dati teorijski pojam a da se time ne suzi
podruje invarijantnosti i oblast primene te teorije. Jednostavna ilustracija takvih razlika u pravilima korespondencije za isti teorijski
pojam moe se nai u injenici da se termin ,,taka" opte teorije
n
P. W. Bridgman. The Nature of Phy$ical Theory, Princeton. 1938, pogl. 7:
vidi takoe njegov esej ,,Elnstein's Theories and the Operational Point oi VieW u
Albert Einstein: Philosopher-Scientist (izd. P. A. Schilpp), Evanston, ni., 1849.

240
relativnosti ponekad odnosi na mali deo Zemljine povrine, ponekad
na itavu zemlju, ponekad na jednu planetu, a ponekad na galaksiju.
Meutim, injenica da se nijedno pravilo korespondencije ne daje
jednom zauvek za odreeni teorijski pojam, ne znai da se za taj
pojam ne moe nai koordinativna definicija sa specifinom empirijskom referencijom kada se teorija primeni na konkretan problem. 22
2. Ajntajnova opta teorija bila je kritikovana zbog toga to
kao okvir za sistem mehanike koristi geometriju promenljive zakrivljenosti. Ova kritika primedba nije zasnovana na apriornom poverenju u Euklidovu geometriju. Ta kritika zamerka poiva na tvrenju
da se kao okvir za jednu fizikalnu teoriju moraju uzeti jednoliki
prostorno-vremenski odnosi ukoliko treba sistematski analizirati i povezati mogue i heterogene dogaaje u prirodi. Zbog toga se A. N.
Uajthed (A. N. Whitehead) zalagao za izgraivanje jedne alternativne
teorije relativnosti koja koristi geometriju konstantne, a ne promenljive zakrivljenosti. Uajthed je tvrdio da
nae iskustvo zahteva i ispoljava osnovu uniformnosti, a . . . u sluaju prirode,
ova se osnova ispoljava kao uniformnost prostorno-vremenskih odnosa. Ovaj
zakljuak potpuno odstranjuje neodreenu heterogenost ovih relacija koja je
bitna za Ajntajnovu kasniju teoriju... Mojoj teoriji je inherentna stara
podela na fiziku i geometriju. Fizika je nauka o kontigentnim
odnosima u
prirodi, a geometrija izraava njihovu uniformnu srodnost.13
Prema Uajthedovom miljenju, mi moramo prihvatiti geometriju
konstantne zakrivljenosti da bismo izrazili kontingentne injenice prirode, bez obzira da li je to geometrija Euklida, Lobaevskog ili Rimana. Jer ako se ne postuliraju relacije sistematske uniformnosti"
kako bismo izali iz okvira onih izolovanih sluajeva u kojima je
mogue neposredno posmatranje, mi smo osueni da ne znamo nita
sve dok ne znamo sve". 24
Uajthedova shvatanja, koja su protivna optoj teoriji relativnosti, iako nisu sasvim jasno izraena, izgleda da postavljaju dva
problema, jedan injeniki i jedan logiki.
a. Prvo je pitanje da li se moe konstruisati sistem mehanike
u okviru neuniformne" geometrije, koja se odlikuje promenljivom
zakrivljenou. Odgovor na ovo pitanje je oigledno potvrdan, budui
da je Ajntajn konstruisao ba takav sistem mehanike. Prema tome,
nikakav znaaj se ne moe pridavati tvrenju da ukoliko ne prihvatimo geometriju koja pretpostavlja uniformnu srodnost", nama nije
dostupno znanje o bilo emu to je izvan izolovanih fizikih dogaaja koje moemo neposredno opaati.
Nije jasno, uostalom, zato ima vie neodreene heterogenosti" u jednoj teoriji kao to je Ajntajnova, koja koristi geometriju
promenljive zakrivljenosti, nego u teoriji koja usvaja Euklidovu geostr. 85.
str. VVI.

* Vidi A. S. Eddington, The Mathematical Theory of Relatlvity, London, 1924,

** A. N. Whitehead,

The Prindple of Relatlvity,

" Isto, str. 29; vidi takoe str. 64.

Cambridge,

England,

1922,

241
metriju kao okvir za mehaniku. Svakako je tano da je u Ajntajnovoj
teoriji prostorno-vremenska struktura neke oblasti odreena (kontingentnom) distribucijom materije u toj oblasti, tako da se ta struktura
moe dokuiti samo na osnovu odreenog empirijskog svedoanstva. Pa ipak, ova teorija prua u irokom pojmovnom, okviru opta
pravila koja tano odreuju na koji nain geometrija jedne oblasti
zavisi od materije koja je u njoj rasporeena. U tom pogledu situacija
je ista i u sluaju alternativne teorije, zasnovanoj na geometriji sa
konstantnom zakrivljenou. Jer ak i ako se geometrija usvoji kao
apriorni sistem konvencija za klasifikovanje i oznaavanje prostornih
osobina tela, samo eksperimentalno posmatranje moe odrediti koja
geometrijska svojstva imaju tela u datoj oblasti. Stavie, iako eksperimentalne injenice mogu potkrepljivati pretpostavku da su ova
svojstva euklidovska, morale bi se dodati nove pretpostavke (npr. one
koje se odnose na lokalnu" i kontingentnu distribuciju materije kao
i na kontingentne zakone kretanja) ukoliko treba da analiziramo
stvarne putanje objekata. Dakle, nain na koji sistematizujemo nae
geometrijsko ili fiziko znanje bez obzira da li mehaniku shvatamo
kao sastavni deo sveobuhvatne geometrije" ili zadravamo tradicionalnu razliku izmeu geometrije i mehanike ne ograniava mogunost da steknemo znanje o fizikim objektima. 25
b. Drugi problem koji je postavio Uajthed u stvari ponovo
postavlja pitanje o logikom statusu geometrije. To se pitanje u ovom
kontekstu moe izloiti ovako. Imamo pred sobom dve alternativne
fizikalne teorije: Ajntajnovu optu teoriju relativnosti, izloenu pomou Rimanove geometrije sa promenljivom zakrivljenou i Uajthedovu teoriju, zasnovanu na Euklidovoj geometriji. Ove teorije nisu
matematiki ekvivalentne, iako bar sada ne izgleda da se za jednu
od njih moemo odluiti na eksperimentalnoj osnovi. Kako treba
shvatiti razlike izmeu ovih teorija ukoliko koriste razliite geometrije? Da li su te geometrije samo alternativne konvencije u interpretiranju i sistematisanju prostornih odnosa, pa se prema tome ne mogu
podvrgnuti empirijskom ispitivanju?
Uajthedovo saeto izlaganje njegove sopstvene verzije teorije
relativnosti oteava odgovor na ovo pitanje. Iako se ne moe dati
pouzdan odgovor, razmatranje ovog pitanja pruie nam u svakom
sluaju mogunost da ponovo izloimo i potkrepimo neke zakljuke
do kojih smo ve doli i koji se odnosi na logiki status geometrije.
Prvo, vano je imati na umu da se re geometrija" u Ajntajnovoj
teoriji relativnosti upotrebljava u irem smislu nego to to ini Uajthed. U Ajntajnovoj teoriji, za razliku od Uajthedove, ova re oznaava teoriju mehanike kao i teoriju o prostornim odnosima. Ispitujui, dakle, ovaj problem, moramo uporeivati geometriju" Ajntajna s geometrijom" i fizikom Uajtheda. Moramo utvrditi da li se u
Vidi Bertrand Russcli, Analysis of Malter, London, 1927, str. 79.
16 struktura nauke

242

ovim sistemima koriste pravila korespondencije (i ako se koriste, koja

su to pravila), naroito za termin prava linija". Kao to smo ve
zapazili, Ajntajnova teorija zaista poseduje takva pravila kada se
primenjuje na konkretne fizikalne probleme; putanje svetlosnih zrakova i putanje tela koje se slobodno kreu oznaene su u ovoj teoriji
kao geodezijske linije. Kada se ocenjuju sa stanovita empirijskog
svedoanstva, ove konfiguracije su u optem sluaju Rimanove prave
linije. Prema tome, kada su date koordinativne definicije za Ajntajnovu teoriju, tvrenje da prostorne strukture jedne oblasti zadovoljavaju uslove Rimanove geometrije s promenljivom zakrivljenou
nije prikrivena definicija", ve je podkrepljeno prirodom injenikog svedoanstva.
S druge strane, nije sasvim jasno kakve koordinativne definicije za svoje geometrijske termine upotrebljava Uajthed. Njegova
teorijska konstrukcija izgleda da je uslovljena filosofskom, a ne fizikalnom motivacijom. On razvija svoju relacionu teoriju prostora'"
kao sistem odnosa izmeu neposredno ulno opaenih dogaaja, a ne
izmeu fizikih objekata, jer prema njegovom shvatanju ovi drugi
su samo kompleksi takvih ulnoopaenih dogaaja. On dalje tvrdi
da se kretanja tela mogu opisati u koordinatnim sistemima koji su
odreeni u homogenom" ili jednolikom" prostoru koji je definisan
pomou neposredno pojmljivih relacija izmeu dogaaja u ulnom
iskustvu. Ostaje ipak nejasno koje konfiguracije neposredno ulno
opaenih dogaaja treba, prema Uajthedovom miljenju, identifikovati kao prave linije", pa je teko izbei utisak da za njega Euklidova geometrija igra ulogu skupa implicitnih definicija u sistematisanju prostornih kvaliteta dogaaja koji su neposredno dati u iskustvu. Ako je ovaj utisak taan, onda nije mogue nikakvo neslaganje
izmeu Ajntajnovog tvrenja da konfiguracije koje njegova teorija
odreuje kao geodezijske linije predstavljaju Rimanove prave linije,
i Uajthedovog tvrenja da je jedna konfiguracija geodezijska linija
samo ukoliko je Euklidovski prava, jer Ajntajnova tvrdnja predstavlja tezu o injenicama, dok je Uajthedovo tvrenje predloena
konvencija. Prema tome, iako je mogue da se i u jednom i u drugom sistemu data konfiguracija (npr. putanja svetlosnog zraka u polju
gde nema sila) opie kao geodezijska linija, isto je tako mogue da
ova dva sistema neku drugu datu konfiguraciju (npr. putanja svetlosnog zraka u jakom gravitacionom polju) opiu na razliite naine.
Meutim, iako u Uajthedovom sistemu geometrija izgleda da ima
status nekog skupa konvencija, to nije sluaj u Ajntajnovom sistemu, ovaj drugi ima sopstvene konvencionalne komponente koje ne
odgovaraju slinim komponentama u prvom sistemu. Na primer, u
Ajntajnovoj teoriji se po definiciji samo ona polja sila smatraju
gravitacionim poljima koja zadovoljavaju izvesne jednaine te teorije. Ukratko, iako je uvoenje konvencija sutinska faza u izgraivanju jedne teorije, ove se konvencije mogu uvoditi na razliitim
mestima.

243

3. Neto na kraju moramo rei o izvesnim pogrenim shvatanjima koja esto nastaju zbog injenice to su u optoj teoriji relativnosti osnovne jednaine kretanja invarijantne za vrlo iroku klasu
transformacija iz jednog koordinatnog sistema u drugi. Prednosti
ovakvog iskazivanja zakona prirode su oigledne. Takve formulacije
omoguuju podvoenje iroke klase posebnih zakona pod jednu zajedniku formulu; ona nam ekspliciraju koji su uslovi neophodni za
nastanak odreenih procesa i tako nam pomau da razlikujemo bitno
od nebitnog u odvijanju tih procesa; ona nam slue kao moni vodii
u ispitivanju i reavanju konkretnih problema. Priznajui veliki
teorijski i praktini znaaj invarijantnih formulacija, mnogi su pisci
izjednaavali invarijantnost s objektivnou, tako da prema miljenju
ovih pisaca ono to se moe izraziti u takvom invarijantnom obliku
zasluuje naziv prave stvarnosti".
Predlog da se objektivnost izjednai s invarijantnou nije nita
izuzetno ukoliko taj predlog predstavlja jedno objanjenje
mnogih
znaenja koja re objektivno" ima u nauci i drugde.26 Meutim, ne
izgleda da veina onih koji predlau ovo izjednaavanje ima tako
skromnu nameru, jer na osnovu ovog shvatanja objektivnosti obino
idu dalje i poriu realnost" konkretnih fizikih sistema, a posebno
ak i onih sistema ije se strukture u fizici mogu iskazati invarijantnim formulacijama. Zbog toga e biti korisno da ukratko ukaemo
na neke okolnosti koje se u takvim poricanjima esto zanemaruju, naroito kada se misli kako se ta poricanja zasnivaju na analizi opte
teorije relativnosti.
Jednaine kretanja teorije relativnosti zaista su invarijantne
za veliku klasu transformacija. Pa ipak, ove jednaine nisu invarijantne za sve mogue transformacije, ve samo za one koje su i kontinuirane i diferencijabilne. Prema tome, na osnovu predloenog izjednaavanja objektivnosti s invarijantnou, obektivnost struktura
koje opisuje opta teorija relativnosti zavisi od izabranog skupa transformacija. Budui da postoji neodreeni broj skupova transformacija
koje bi se mogle izrabrati za definisanje invarijantnosti, ne postoji
nikakav apriori ubedljiv razlog za tvrenje da je onaj skup koji se
koristi u teoriji relativnosti intrinsino superiorniji i filosofski osnovniji nego neki drugi skup.
Dalje, esto se predvia kako zahtev da jednaine kretanja
imaju invarijantni oblik sam po sebi ne postavlja nikakva ozbiljna
ogranienja u pogledu formi koje mogu imati zakoni prirode. Zaista,
ako se ne postave nikakva ogranienja u pogledu
sloenosti formulacije, svaki zakon moe zadovoljiti ovaj zahtev.27 Prema tome, sama
invarijantnost jednaina relativnosti nije ono to te jednaine ini
znaajnim; i drugi obziri, ne iskljuujui pragmatiki zahtev za relativnom jednostavnou, takoe odreuju njihovu vrednost.
** Vidi listu alternativnih kriterijuma za prlmenu predikata ,.fiziki realno",
ko]ima smo raspravljali u Poglavlju 6.
" Vidi P. W. Bridgmen, The Nature of Physical Theory, str. 81 i L. Silberstein.
ffte Tfteorv oj Relativity, n izd., London, 1924. str. 296.

Ifi*

244
Uostalom, da li postoje uverljivi razlozi za poricanje da one
odlike na osnovu kojih razlikujemo kretanja kada ova opisujemo u
posebnim koordinatnim sistemima (ak iako se ove odlike ne uzimaju
u obzir u invarijantnim formulacijama jednaina kretanja) predstavljaju isto onoliko deo prirode kao to su to sveobuhvatne strukture
opisane tim jednainama? Kad god se ove jednaine primene na konkretni fiziki sistem, njihov invarijantni formalizam mora se dopuniti iskazima o detaljima koji nisu invarijantni. Prema tome, zato
bismo specijalni sluaj jednaina smatrali manje realnim" nego to
je invarijantna struktura otelotvorena u tom sluaju? Pokaimo ovo
na jednom prostom primeru. Opta algebarska jednaina sa dve promenljive moe se interpretirati kao opta jednaina konusnog preseka. Meutim, kada se odreene numerike vrednosti pripiu proizvoljnim konstantama" u optoj jednaini, razne jednaine koje se
tako dobijaju predstavljae posebne konusne preseke koji se jedan
od drugog razlikuju po obliku, veliini ili poloaju u nekom usvojenom koordinatnom sistemu. Iako se pojedinani konusni preseci razlikuju meusobno na ovaj nain, oni imaju zajedniku strukturu koja
je izraena optom jednainom konusnih preseka. Ali, bilo bi naopako
tvrditi da ta jednaina predstavlja konusni presek uopte" koji
nije ni elipsa ni krug ni hiperbola ni parabola i koji je jedini objektivno realan" dok njegovi specijalni sluajevi nisu.
Isto tako, opte Njutnove jednaine kretanja kao takve ne
razlikuju razliite putanje po kojima se moe rei da jedno telo slobodno pada prema centru gravitacionog polja, kada se kretanje tog
tela opisuje u razliitim inercijalnim koordinatnim sistemima. U
odnosu na jedan koordinatni sistem ta putanja moe imati oblik parabole dok u drugom moe biti prava linija. Bilo bi besmisleno poricati da postoje takve razlike u putanjama iako se eksplicitno ne
pominju u uoptenoj formulaciji Njutnovih jednaina. Isto tako, nije
opravdano tvrenje da samo one odlike putanja koje su zajednike
za sve njih imaju objektivan poloaj u prirodi, sem ako to tvrenje
nije prosto posledica jednog posebnog naina izraavanja. Situacija
je u principu ista i u optoj teoriji relativnosti. Sigurno je da se u
ovoj teoriji ne mogu nai nikakvi razlozi na osnovu kojih bi se moglo
poricati da posebne karakteristike koje kretanja ispoljavaju kada se
analiziraju u razliitim koordinatnim sistemima predstavljaju osobine
stvarnosti koju prouava fizika, samo ako su to zajednike strukture
kretanja koje su opisane u invarijantnim formulacijama ove teorije.

10.
UZRONOST I INDETERMINIZAM U FIZICI

Noviji razvoj fizike otkrio je granice klasine fizike kao univerzalno adekvatnog sistema objanjenja. Taj razvoj doveo je u pitanje i mnoge dugopotovane principe naunog istraivanja. S izuzetnom estinom bilo je osporavano shvatanje da se dogaaji u
prirodi deavaju u odreenom uzronom poretku i da je zadatak
nauka da taj poredak otkriju. Cesto se tvrdi da savremeni rezultati
fizike vie ne opravdavaju pretpostavku o takvom poretku i da se
ideal fizike, koji se sastoji u strogo deterministikim teorijama, mora
napustiti kao inherentno neostvarljiv. Mi emo se sada pozabaviti
problemima koji proizlaze iz ovih tvrdnji.
Problem koji je napredak fizike uinio akutnim nije tradicionalni problem koji se odnosi na ispravnu analizu znaenja rei
. ; uzrok" u razliitim upotrebama ovog termina. Za sporove koje je
pokrenula kvantna mehanika irelevantna su pitanja da li se uzroni
odnosi, ije postojanje tvrdimo u svakodnevnom praktinom ivotu,
na primer, mogu dalje ralanjavati, da li oni ukazuju na neku vrstu
nunosti ili identinost, ili da li se oni mogu izraziti pomou pravilnih iako kontingentnih nizova dogaaja. Pravi problem nastaje otud
to u jednoj oblasti istraivanja u fizici dominantni poloaj zauzima
jodna opta teorija koja se, izgleda, razlikuje od teorije klasine fizike po tome to ima nekauzalnu" ili ,,indeterministiku" strukturu.
Osnovno pitanje koje se tako postavlja odnosi se na pravi smisao u
kojem su teorije klasine fizike deterministike, dok savremena subatomska teorija to nije. To je problem kojim emo se u poetku baviti. Meutim, nataloili su se i manje posebni, iako neodreeni,
problemi izazvani skoranjim novinama u fizici problemi koji se
odnose na smisao i kognitivni status takozvanog principa uzronosti",

246
na navodno postojanje potpuno sluajnih" dogaaja i na znaaj
skoranjih teorijskih novina za adekvatno shvatanje prirode i ciljeva
nauke. Mi emo pokloniti izvesnu panju i ovim pitanjima.
I. Deterministika struktura klasine mehanike
Klasina mehanika se obino uzima kao paradigma deterministike teorije, a mnoge savremene rasprave o determinizmu veoma
mnogo duguju mehanici za njene distinkcije i njenu terminologiju.
Zbog toga bi trebalo da znamo koje odlike klasine mehanike ine
ovu deterministikom teorijom.
Uopte uzev, mehanika je skup jednaina koje izraavaju zavisnost izvesnih osobina objekata od drugih fizikih svojstava. U
obliku koji im je dao Njutn, jednaine kretanja tvrde da promena
momenta u jedinici vremena jedne materijane take koja pripada
datom fizikom sistemu zavisi od odreenog skupa drugih faktora.
Iako se re uzrok" ne javlja u ovim jednainama, za njih se ipak
ponekad kae da izraavaju uzrone odnose" zato to tvrde funkcionalnu zavisnost promene u jedinici vremena jedne veliine (tj. momenta) od drugih veliina. Meutim, opisivanje mehanike kao uzrone" samo na ovaj nain ne objanjava adekvatno smisao u kojem
je kvantna mehanika navodno nekauzalna, jer po ovom kriterijumu
jednaine kvantne mehanike takoe izraavaju uzrone odnose.1
Kada se jednaine kretanja izloe sasvim uopteno, one, kako
smo videli, sadre jednu nespecifikovanu funkciju, funkciju sile. Kao
to smo takoe videli, ovoj se funkciji mora pripisati specijalna struktura i odreene vrednosti moraju se dati svim proizvoljnim konstantama koje se u njoj mogu pojaviti, ukoliko jednaine treba da poslue
kao sredstvo u analizi konkretnih fizikih problema. Stavie, jednaine kretanja su linearne diferencijalne jednaine drugog reda i one
se moraju integrirati da bi se dobilo reenje datog problema. Prema
tome, u svakoj jednaini koja se primenjuje moraju se pojaviti dve
konstante u integriranju: komponente poloaja i momenta u nekom
oznaenom poetnom trenutku materijalne take koju posmatramo,
pri emu se pretpostavlja da se poloaji i brzine mogu odrediti u odnosu na neki podesni koordinatni sistem.
Za poloaj i momenat materijalne take u datom trenutku
kae se da ine mehaniko stanje" te materijalne take u tom trenutku, a promenljive koje definiu mehaniko stanje zovu se ,,promenljive stanja". Poto svaka materijalna taka ima tri komponente
poloaja i tri komponente brzine, postoji est parametara ili koordi' Iz slinih razloga slian izraz se esto upotrebljava i u drugim granama
fizike. Tako se, na prlmer, za jednaine elektromagnetske teorije polja takoe kau da
su kauzalne alo Sto one Isto tako povezuju promene vektora elektrinih i magnetnih
polja u jedinici vremena s drugim veliinama. S druge strane, jednaine geometrije Ul
termodinamike (kao Sto Je Bojl-Carlsov zakon za idealne gasove prema kojem Je
pV = kRT) ne oznaavaju se kao kauzalne, poto ne povezuju promenu neke veliine u
jedinici vremena s neim drugim.

247

nata koje odreuju mehaniko stanje jedne materijalne take u datom

trenutku- Dakle, mehaniko stanje jednog sistema u bilo kojem trenutku koji se sastoji od n materijalnih taaka poznato je kada su
date vrednosti
u tom trenutku za odgovarajuih 6n promenljivih
2
stanja. Pomou ovog pojmovnog aparata sada moemo formulisati
jednu vanu odliku klasine mehanike. Kada je za jedan fiziki sistem data funkcija sile, mehaniko stanje toga sistema u bilo kom
trenutku potpuno je i na jedinstven nain odreeno mehanikim
stanjem u nekom proizvoljnom poetnom trenutku. Ova odlika jedna-3
ina kretanja izdvaja klasinu mehaniku kao deterministiku teoriju.
Poto je pojam mehanikog stanja jednog sistema od osnovnog znaaja u objanjavanju smisla u kojem je klasina mehanika
deterministika teorija, bie korisno ako se na tome jo malo zadrimo. Pretpostavimo da je S sistem objekata potpuno izolovano od
uticaja svih ostalih sistema. Pretpostavimo, dalje, da elementi S
imaju izvesna svojstva (kao to su masa, brzina, raspored u prostoru
itd.) koja pripadaju odreenoj klasi K svojstava, kao i da su veliine
ovih svojstava predstavljene vrednostima jednog skupa numerikih
promenljivih ,,vxK, ,,u2", ,,v3" itd. Elementi 5 mogu imati osobine
razliite od onih iz K, ali emo to zanemariti. Nas isto tako nee zanimati da li K sadri uoljiva" kao i teorijska" svojstva, ili kako
se K moe razgraniiti od drugih klasa osobina; mi emo samo pretpostaviti da je K na neki nain adekvatno odreeno. Dogovorimo se
sada da numerike vrednosti osobina iz K koje imaju lanovi
S u svakom trenutku definiu stanje sistema S za taj trenutak. Pretpostavimo,
zatim, da se u trenutku tQ sistem S nalazi u stanju (vt,
U
2 ^3. ) da se stanje sistema 5 menja
u toku vremena i da je u
trenutku tx taj sistem u stanju (v^, Ug1, v&\...). Zamislimo sada da
je sistem S vraen natrag u stanje koje je imao u trenutku tQ, da
on sam od sebe ponovo menja svoja stanja i da se posle vremenskog
intervala (tx 10) ponovo nae u stanju koje je imao u trenutku tv
1

Da bi se izbegle nebitne komplikacije, gornje objanjenje ..mehanikog stanja" ogranieno Je na mehaniku materijalnih taaka. Mehaniko storije jednog sistema
tela ije se relativne dimenzije ne mogu zanemariti 1 koja mogu, pored transiatornlH,
lspoljavati jo 1 rotaciona kretanja moe se definisati na slian nain.
* Jedna slina ilustracija pomoi e nam da ovo objasnimo. Primer.imo jednaine kretanja u analizi kretanja jednog tela koje slobodno pada u blizini Zemljlne
povrine. Ako Jedan sistem prostornih koordinata ,,x", ,,y", i 2" Ima svoj poetak na
ZemljinoJ povrini na z-osi, koja je normalna na povrinu Zemlje, jednaine kretanja
inu ju oblik:

Posle Integriranja dobijamo:

f najzad

Ee su ai" i Jbi" koordinate slanja. Prema tome. ako znamo njihove vrenostl u
lenom trenutku, moemo izraunati vrednostl stanja za svaki drugi trenutak Integriranih jednaina.

248
Pretpostavimo, najzad, da se S uvek ponaa na ovaj nain, za svaki
poetni trenutak i za svaki vremenski interval. Poto stanje S u bilo
kom trenutku na jedinstven nain odreuje stanje u bilo kojem drugom trenutku, mi emo rei da je S deterministiki sistem u odnosu
na osobine iz K. Mi, meutim, ne pretpostavljamo da kada se 5 nalazi u istom stanju u dva razliita trenutka, elementi 5 i u tim trenucima imaju identine vrednosti za svojstva koja ne pripadaju K. Ono
to mi definiemo jeste kada e S1 biti deterministiki sistem u odnosu
na pomenutu klasu svojstava K.
Ovaj apstraktni model ilustruje na opti nain smisao u kojem se za mehaniku kae da je deterministika teorija. Meutim, ova
ilustracija nije sasvim zadovoljavajua. Ona nas bar potencijalno
moe zavesti sugerirajui da se za sistem objekata kae da je deterministiki, a ne za teoriju. Poto u opisivanju ovog modela nismo
pominjali nikakvu teoriju, na ovom mestu nismo uspeli u potpunosti
da ilustrujemo smisao u kojem se za mehaniku kao teoriju kae da
je deterministika. Zbog toga ovaj prikaz moramo uiniti sloenijim.
Pretpostavimo da smo utvrdili jedan skup optih iskaza L
tako da kada nam je dato stanje sistema 5 u nekom poetnom trenutku, onda pomou L moemo deduktivno da zakljuimo u kavom
e stanju sistem S biti u bilo kojem drugom trenutku. Prema tome,
stanje sistema 5 u bilo kojem trenutku mogue je u principu izraunati, kada je dato L i stanje sistema S u nekom poetnom trenutku.
Ovo nas navodi da skup zakona L nazovemo deterministikim skupom
zakona za S u odnosu na K. Meutim, moramo uvesti jo jednu komplikaciju. Ako je broj promenljivih koje su potrebne da bi se odredilo
stanje sistema S veoma veliki, onda se to stanje praktino nee moi
opisati; u tom sluaju nije verovatno da se moe utvrditi skup zakona
L. Mi zbog toga pretpostavljamo da se itav skup predikata koji oznaavaju svojstva iz K moe na neki nain definisati pomou malog
broja uzajamno nezavisnih predikata iz tog skupa da bismo bili
odreeni, pretpostavimo da se sve promenljive koje predstavljaju
veliine svojstava iz K mogu definisati pomou nezavisnih promenljivih ,,t)i", i ,,u2". Prema ovoj pretpostavci, ako znamo vrednosti
ovih promenljivih za S u datom trenutku, mi emo takoe znati stanje
sistema S {kao to smo u poetku definisali) u tom trenutku. Prema
tome, mi sada proirujemo onu prvobitnu definiciju, tako da su promenljive stanja za S upravo promenljive iz ove male potklase uzajamno nezavisnih promenljivih pomou kojih se preostale promenljive
mogu definisati. Dakle, skup zakona L ini deterministiki skup zakona za S u odnosu na K ako, kada je dato stanje sistema S u bilo kojem
poetnom trenutku, ovi zakoni L logiki odreuju jedno jedinstveno
stanje sistema S u bilo kojem drugom trenutku.
Ovo razmatranje se moe neposredno primeniti na mehaniku.
Mehanika prouava odnose izmeu velikog broja svojstava koja pripadaju odreenoj vrsti ili klasi. Meutim, kada bismo sva ova svojstva morali da uzimamo u obzir prilikom opisivanja stanja nekog

249
sistema, sporno je da li bismo ikada doli do praktino efektivne
teorije kretanja. Sreom, sva ova svojstva ne moraju se eksplicitno
pominjati, zato to postoji mali skup promenljivih (koji ine koordinate poloaja i momenta, jedne materijalne take) pomou kojih se
mogu definisati promenljive za druga mehanika svojstva, tako da
koordinate poloaja i momenta predstavljaju u mehanici promenljive
stanja. Na primer, ako su poznati poloaji i momenat jedne estice,
onda se moe izraunati njena kinetika i potencijalna energija. Prema
;ome, kada su u nekom poetnom trenutku dati funkcija sile i mehaniko stanje jednog sistema, jednaine kretanja odreuju jedinstveno mehaniko stanje tog sistema u bilo kojem drugom trenutku,
a time i veliine svih ostalih mehanikih svojstava" sistema u tom
trenutku.
Na jednom mestu koje se esto navodi, Laplas je izjavio da
bi za jedan um koji poznaje poloaje svih materijalnih estica i sve
sile koje na njih deluju budunost kao i prolost bila pred njegovim
oima."4 Bie nam jasno da je Laplas na tom mestu samo protumaio
onu odliku mehanike koja je ini deterministikom teorijom. Stavie kada su fiziari devetnaestog veka determinizmu pridavali elemenat naune vere, veina je kao svoj ideal deterministike teorije
uzimala ideal u kojem se stanje jednog fizikog sistema definie kao
u mehanici estica. Kao to emo videti, ovaj ideal u velikoj meri
i danas utie na rasprave o uzronosti i determinizmu u fizici. Pre
nego to ispitamo relevantnost pojma stanje jednog fizikog sistema"
za druge grane fizike osim mehanike, moramo pokuati da uklonimo
izvore moguih nesporazuma o smislu u kojem mehanika predstavlja
deterministiku teoriju.
1. Samo uzgred treba pomenuti injenicu da klasina mehanika, kao i svaki drugi oblik istraivanja, prouava samo ogranieni
skup svojstava i odnosa izmeu tela. Zbog toga je neobino vano
da se podsetimo da iako mehanika predstavlja deterministiku teoriju,
ona je to iskljuivo s obzirom na ,,mehanika svojstva" fizikih sitema, a naroito s obzirom na mehanika stanja sistema. Tako, na
primer, da budemo sasvim odreeni, ako je poznata funkcija sile,
ali su dati samo poetni poloaji jednog sistema estica (a ne i njihove
poetne brzine), mehanika nam ne omoguuje da izraunamo poloaje
estica ili nijhovu kinetiku energiju u nekom' drugom trenutku. Isto
tako, iako su nam u nekom poetnom trenutku dati i funkcija sile i
'itav odeljak glasi ovako: Sadanje stanje svemira treba a posmatramo
kao efekat njegovog prethodnog stanja i kao uzrok stanja koje dolazi kasnije. Jedan
um koji zna sve sile u prirodi u datom trenutku, kao i trenutne poloaje svih stvari u
svemiru, bio bi u stanju da u jednoj jedinoj formuli shvati kretanja i najveih tela,
kao i kretanja najIokSih atoma u svetu, pod pretpostavkom da ]e ta] um dovoljno moan da sve podatke podvrgne analizi; za njega nita ne bi bilo neizvesno. budunost kao
i proSlost bile bi pred njegovim oima. Savrenstvo koje je ljudski duh bio u stanju
da da astronomiji sasvim slabano ocrtava takvu inteligenciju. Otkria u mehanici i
geometriji, zajedno sa otkriima univerzalne gravitacije, obogatili su duh razumevanjem prolog i budueg stanja sistema sveta pomou iste analitike iormule. Svi napori
duha u traganju za istinom usmereni su ka pribliavanju inteligenciji koju smo upravo
zamislili, iako emo zauvek ostati beskonano udaljeni od takvog uma." Thorie anallttiijue es prooabHttes, Pari, 1320. Predgovor.

250
stanje nekog sistema, klasina mehanika nam ne omoguuje da predvidimo promene toplotnih ili elektromagnetskih svojstava jednog sistema zaista, to je sasvim oigledno ukoliko mehanika zadovoljava
uslove za ono to smo u Poglavlju 7 nazvali istom mehanikom teorijom".
Zato Laplasu moemo prebaciti jedno ozbiljno non sequitur
kada izjavljuje da nita ne bi bilo neizvesno" jednom umu koji bi
u potpunosti znao mehanika stanja estica u nekom trenutku, kao
i sile koje na njih deluju. Takva tvrdnja bila bi opravdana samo
ukoliko bi Laplasov boanski um, pored toga to sve ovo zna, bio u
stanju da analizira sve odlike fizikih objekata bilo koje vrste (kao
to su njihove optike, toplotne, hemijske i elektromagnetske osobine) kao da se ove mogu definisati pomou promenljivih koje ine
mehaniko stanje jednog sistema. Meutim, mehanika ne poiva na
pretpostavci da je takva analiza zaista mogua. Isto tako determinizam mehanike ne iskljuuje mogunost da promene mehanikog
stanja jednog sistema budu posledice promena svojstava jednog sistema (npr. hemijske promene) koje se na ovaj nain ne mogu analizirati. Prema tome, kada bi se takve pomene desile, mehanika ne
bi bila u stanju da predvidi budua stanja jednog sistema na osnovu
nekog datog poetnog stanja. Ukratko, determinizam klasine mehanike strogo je ogranien na determinizam s obzirom na mehanika stanja.

2. Ne smemo prevideti oiglednu injenicu, koja se lako zanemaruje, da mehanika ne prua saeti opis poretka u kojem se konkretni dogaaji stvarno zavijaju jedan za drugim ili istovremeno.
Jer kao to smo vie puta napominjali, teorija mehanike izraava na
opti nain samo opte strukture odnosa i kodifikuje te strukture
pomou idealnih" ili graninih" pojmova (kao to su trenutni poloaji i trenutna brzina), a ne pomou eksperimentalnih pojmova.
Determinizam mehanike vai strogo samo za teorijska mehanika
stanja sistema, ije promenljive stanja predstavljaju trenutne poloaje i momente. Odavde ne proizlazi da nam pri datim poetnim poloajima i momentima jednog sistema tela, koje smo utvrdili stvarnim merenjem, teorija mehanike omoguuje da predvidimo jedinstveni
skup na isti nain izmerenih poloaja i momenata tih tela u nekom
kasnijem trenutku. Da li nam mehanika stvarno omoguuje takva
predvianja predstavlja poseban problem koji se ne moe resiti samo
analizom formalne strukture mehanike.
Ovu vanu injenicu moramo naglasiti i uoptiti. Mehanike
koordinate stanja, onakve kakve su odreene u teoriji, nisu definisane pomou statistikih pojmova ili postupaka. S druge strane, eksperimentalno izmerene vrednosti poloaja i momenata nikada nisu
trenutne vrednosti, ve su prosene vrednosti za neki vremenski interval. Tako, na primer, kada se utvruje brzina jednog tela time
to se meri rastojanje koje ono prelazi u jednoj sekundi, numerika
vrednost dobijena na taj nain predstavlja samo statistiki proek

251
brzina koje (sa stanovita teorije) to telo poseduje u razliitim trenucima" u toku te sekunde. Iako se ta sekunda moe izdeliti na manje
intervale, intervali se ne mogu smanjivati preko granice koja je odreena mogunou eksperimentalnog merenja brzine. Teorijske
promenljive mehanikog stanja mogu se dovesti u korespondenciju
s eksperimentalno izmerenim veliinama koje su u stvari samo statistiki koeficijenti i koji su, dakle, povezani s jednim konanim
spredom" veliina koje se mogu eksperimentalno otkriti. Poloaji
i momenti koji se mogu eksperimentalno razlikovati i koji ine stvarni poetak i kraj svakog predvianja pomou mehanike nisu teorijski jedinstvena mehanika stanja jednog sistema. Ono to moemo
uspeno predviati jeste, u najboljem sluaju, klasa vrednosti poloaja i momenata koji predstavljaju dobru aproksimaciju teorijskom
stanju jednog sistema, a ne jedinstveni skup vrednosti.
3. Razlozi ove vrste ponekad su se navodili u prilog zakljuku da klasina mehanika i nije deterministika teorija, nego da se
samo takvoj teoriji pribliava. Tvrdilo se, na primer, da ako pod
mehanikim stanjem jednog sistema" ne podrazumevamo skup teorijskih promenljivih jednog stanja, ve skup vrednosti poloaja i
momenata koje moemo eksperimentalno izmeriti, onda teorija mehanike tvrdi samo statistike visoke korelacije (ili odnos verovatnoe") izmeu eksperimentalno definisanih mehanikih stanja sistema u razliitim trenucima. Mada se zakoni mehanike obino izlau
kao strogo univerzalni iskazi, prema ovom gleditu takve se formulacije moraju shvatiti kao idealizovane sheme pravog stanja stvari.
Ne postoje strogo univerzalni odnosi zavisnosti izmeu eksperimentalno definisanih mehanikih stanja, tako glasi ova argumentacija,
ve samo odnosi verovatnoe. Ovi odnosi verovatnoe izraavaju se
pomou strogo univerzalnih iskaza zato to je koeficijenat verovatnoe blizu najvee vrednosti tj. 1; takvo izraavanje je opravdano
zbog toga to je razlika izmeu stvarne vrednosti verovatnoe i najvie vrednosti
tako mala da se u praksi ovo neslaganje moe zanemariti.5
Pa ipak, razlozi za ovaj zakljuak nisu sasvim uverljivi. Prvo,
u ovoj argumentaciji kao da se pretpostavlja da je jedna teorija samo
uopteni opis redosleda opaljivih dogaaja. Ako se poe od ove
pretpostavke, onda zaista izgleda verovatno da se jedna teorija moe
shvatiti kao da tvrdi kako izmeu klasa dogaaja postoje u najboljem sluaju samo odnosi visokog stepena verovatnoe. Meutim,
mi smo nali razloge da posumnjamo u ovu pretpostavku, tako da
ukoliko argumentacija zaista od nje zavisi, onda je sporan i sam
zakljuak.
Drugo, u ovoj argumentaciji kao da se meaju dva pitanja
koja se moraju razlikovati. Jedno je pitanje logike analize unutranje
Vll Hans Reichenbach, Philovophic Foundations of Quantum Mechanics,
Berkeley Calif., 1944, str. 2; takoe od istog autora Theory of Probabalitv, Berkeley, CalU.,
1949, S tr. 435436.

252
strukture neke teorije, pitanje identifikacije promenljivih koje se
odnose na teorijska stanja i koje jedna prema drugoj stoje u logikim odnosima. Drugo je pitanje empirijsko, pitanje o adekvatnosti
jedne teorije prema njenom sadraju, pitanje koje se odnosi na preciznost kojom eksperimentalni podaci potvruju teorijska predvianja. Jasno je da su oba pitanja vana, kao to su i razliita. Nae
ranije razmatranje, u kojem smo tvrdili da je mehanika deterministika teorija, oigledno predstavlja pokuaj da se odgovori na prvo
pitanje. Tvrdnja da mehanika nije potpuno deterministika teorija
predstavlja predloeni odgovor na drugo pitanje. Iako se ova dva
odgovora meusobno ne slau, oni oigledno ne protivree jedan
drugome.
Skoro je truizam tvrditi da klasina mehanika nije deterministika teorija ukoliko ta tvrdnja prosto znai da stvarna merenja
potvruju predvianja na osnovu ove teorije samo pribline ili samo
u izvesnim statistiki odreenim granicama. Svaka teorija u kojoj
se kao u klasinoj mehanici pominju veliine koje se kontinuirano
menjaju mora po svojoj prirodi biti statistika, a ne sasvim deterministika u ovom smislu. Jer numerike vrednosti fizikih veliina
(kao to je brzina) dobijene eksperimentalnim merenjem nikada ne
ine matematiki kontinuiran niz; svaki skup vrednosti dobijen na
taj nain pokazivae izvesnu disperziju oko vrednosti izraunatih na
osnovu teorije. Pa ipak, jedna teorija se ispravno naziva deterministikom ako analiza njene unutranje strukture pokazuje da teorijsko
stanje jednog sistema u jednom trenutku logiki i jednoznano odreuje stanje tog sistema u bilo kojem drugom trenutku. U ovom smislu
i u odnosu na teorijski definisana mehanika stanja sistema, mehanika je nesumnjivo deterministika teorija.6

II. Alternativne deskripcije fizikih stanja

Mehanika nije jedina grana fizike niti jedina teorija koja ima
deterministiku strukturu. Cak i na osnovu povrnih ispitivanja
drugih teorija mora nam biti jasno da ne upotrebljavaju sve ove teorije definicije fizikog stanja koje bi bile identine onoj u mehanici.
Iako je analitika mehanika materijalnih taaka obuzimala
itava dva veka duhove fiziara kao teorija najblia idealu univerzalne prirodne nauke, ona je samo u astronomiji bila primenjivana sa
svom strogou i praktinim uspehom. Pokazalo se da je Laplasov
ideal strogo deterministike nauke, ija je bitna odlika definicija
mehanikog stanja, ili neostvarljiv ili je teko ostvarljiv u veini
' U stvari na ovoj se osnovi u savremenim raspravama teorije nazivaju deterministikim ili indeterministikim. a ne na osnovu ispitivanja eksperimentalnih podataka koje ih potkrepljuju. Ovo je takoe tano za Rajhenbahovo objanjenje kvantne
teorije; zaista, njegova analiza kvantne mehanike bila bi bez efekta kada on ne bi
nastojao da pokae kako je kvantna teorija in deterministika zbog svoje unutranje
strukture.

253
drugih oblasti. Fiziari su i dalje ukazivali potovanje ovom idealu.
U praksi je bilo ipak neizbezno prihvatiti drukije (ili bar izmenjene)
definicije fizikog stanja u veini fizikalnih teorija ak i u onim
delovima fizike kao to su hidrodinamika i teorija elastinosti, za
koje se verovalo da neosporno pripadaju mehanici. Na primer, fiziari su otkrili da je uopte uzev nemogue analizirati kretanja tenosti na osnovu pretpostavke da njutnovske sile deluju izmeu materijalnih taaka. Matematike tekoe u takvom pristupu bile su suvie velike da bi ih mogli savladati smrtnici; takve tekoe mogao bi
resiti samo Laplasov boanski um. Umesto da kao promenljive stanja
upotrebljavaju koordinate poloaja i momenta, fiziari su u ovu
svrhu uveli neke druge parametre (kao to su gustina tenosti u
jednoj taki) koji bi se mogli interpretirati kao prosene vrednosti
promenljivih za mehanika stanja. Sline izmene u definiciji mehanikog stanja bile su neophodne i u prouavanju elastinih svojstava
raznih materija kao i u kinetikoj teoriji gasova. Posle nekoliko decenija bezuspenih napora da se izgradi teorija elektromagnetizma u
okviru zahteva iste mehanike teorije, Maksvel je doao do sasvim
adekvatne teorije elektromagnetizma koristei jedan oblik opisa stanja koji se razlikuje od onog u mehanici.
Privrenost naunika i laika pojmu mehanikog stanja bila
je jedan od uzroka to se ,.determinizam" tako esto izjednaavao s
mehanicizmom". Cesto se pretpostavljalo da je odlika deterministike teorije upotreba definicije stanja kao to je ona u mehanici. Novine u fizici koje uvode razliite opise stanja drukije od kanonibg
opisa stanja u mehanici materijalnih taaka bio je nairoko shvaen
kao znak ,.sloma" deterministike" fizike. Na ovaj nain mnogi pisci
doekali su pojavu teorije elektromagnetskog polja, statistiku mehaniku, optu teoriju relativnosti i, nedavno, kvantnu teoriju, Pa
ipak, izjednaavanje determinizma i mehanicizma je pogreno. Moramo pokazati da postoje prave alternative mehanikoj definiciji
stanja, kao i da jedna fizikalna teorija moe biti strogo deterministika, ak i kada koristi neki od ovih alternativnih naina u odreivanju stanja jednog fizikog sistema.
Daleko bi nas odvelo detaljno ispitivanje ak i delimine
liste teorija koje su deterministike, ali ne koriste pojam opisa mehanikog stanja. Mi emo ukratko pokazati jedan sistematski nain
klasifikovanja tipova opisa stanja koji se razlikuju od definicija stanja
u mehanici, a neke od njih emo i ilustrovati. Imajui ovo u vidu,
uoimo neke generike odlike mehanikog opisa stanja. Uoimo prvo
da je mehaniko stanje jednog sistema odreeno pomou dve promenljive koje se odnose na stanje. Ako se jedna materijalna taka
opisuje u nekom Dekartovom koordinatnom sistemu, njeno mehaniko
stanje bie definisano pomou est koordinata stanja tri koordinate za komponente poloaja i tri koordinate za komponente brzine.
Budui da jedan fiziki sistem na koji se moe primeniti tehnika analize iz mehanike estica sadri samo konaan (iako moda vrlo veliki)

254
broj materijalnih taaka, mehaniko stanje bilo kojeg sistema odreeno je konanim brojem vrednosti promenljivih stanja. Drugo, svaka koordinata je trenutna vrednost jedne promenljive stanja, tako
da je mehaniko stanje trenutno stanje. Najzad, svaka koordinata
predstavlja svojstvo ili odnos koji se pripisuje pojedinanoj materijalnoj taki. Zato e mehaniko stanje jednog sistema predstavljati
ono to emo nazvati pojedinano svojstvo tj. svojstvo koje se sa
smislom moe pripisivati samo jednoj pojedinanoj materijalnoj taki ili skupu takvih pojedinanih materijalnih taaka uzetih distributivno, a ne kolektivno.
Meutim, svaka od ove tri odlike mehanikog opisa stanja
samo je jedna u klasi alternativnih (ili suprotnih) odlika. Prema tome,
postoje i drugi naini da se definiu opisi stanja, a svaka ova vrsta
dobija se kada se upotrebi odlika koja je suprotna onoj koja karakterie mehaniki opis stanja. Ispitajmo neke od ovih alternativnih
mogunosti.
1. Opis stanja bi se mogao definisati pomou beskonanog,
a ne konanog broja vrednosti za neki skup promenljivih. U stvari,
opis stanja ove vrste koristi se u fizici u teorijama polja" kao to
je Maksvelova elektromagnetska teorija. Stanje jednog elektromagnetskog polja u nekom trenutku odreeno je vrednostima dvaju vektora vektorima elektrinog i magnetskog polja u svakoj taki
(kojih moe biti beskonano) toga polja. Mada je stanje sistema u
ovom sluaju odreeno konanim brojem (dva) promenljivih stanja,
ove promenljive predstavljaju, u stvari, funkcije koje su definisane
za svaku taku jedne oblasti. Prema tome, stanje jednog elektromagnetskog polja poznato je u datom trenutku samo ako su poznate vrednosti (kojih moe biti u principu beskonano mnogo) dveju promenljivih stanja.
Teorije polja razvile su se prvo u fizici pri prouavanju
kontinuiranih sredina za iju su analizu potrebne parcijalne (za razliku od obinih) diferencijalne jednaine. Teorije polja zauzele su
istaknuto mesto u istraivanju procesa prenoenja poremeaja koji
se ire konanim brzinama, iji se mehanizam ne moe efektivno
analizirati pomou Njutnovih sila koje deluju trenutno ,,na rastojanju". Elektrini i magnetski talasi na primer rasprostiru se konanom brzinom. Sila kojom jedna naelektrisana estica deluje na magnetski pol zavisi ne samo od rastojanja izmeu njih, ve i od njihovih relativnih brzina kao i od prirode sredine u kojoj se nalaze. Dalje,
ubrzanje koje magnetski pol trpi zbog kretanja nekog elektrinog
tovara ne deava se du prave linije koja povezuje taj pol i tovar
kao u sluaju ubrzanja jednog tela koje izaziva njutnovska sila, kao
to je gravitacija, koja ima izvor u drugom telu ve u pravcu koji
je normalan na ovu liniju. Maksvelova elektromagnetska teorija polja
prua neprotivrenu shemu objanjenja eksperimentalnih rezultata
Kulona (Coulomb), Ampera (Ampere) i Faradeja (Faradav); ona takoe predstavlja zadovoljavajue matematiko sredstvo za opisivanje

255
karakteristinih formalnih odlika elekromagnetskih pojava. Maksvelov pristup izazvao je u poetku otpor onih koji nisu eleli da napuste mehaniko shvatanje stanja kao osnove za elektromagnetsku
teoriju. Postepeno je ova teorija zauzela svoje mesto, pored Njutnove
mehanike estica, kao izgraeni sistem pojmova na osnovu kojeg se
moe razumeti iroka oblast eksperimentalnih injenica. Uskoro su
bili uinjeni ozbiljni pokuaji da se i sama mehanika prikae samo
kao posebni deo elektromagnetske teorije polja, tako da je mehanika
izgubila svoje tradicionalno prvenstvo kao univerzalna nauka o prirodi.
Osnovna namera ove rasprave jeste da se pokae kako klasina elektromagnetska teorija ima deterministiku strukturu, uprkos
injenici to je elektromagnetski opis stanja jednog sistema definisan
drukije nego mehaniki opis stanja. Tako, na primer, ako su date
vrednosti elektromagnetskih vektora za svaku taku neke oblasti u
poetnom trenutku, onda, pod pretpostavkom da se ne promene granini uslovi u kojima je problem formulisan, vrednosti ovih vektora
za to podruje u bilo kom drugom trenutku mogu se na jedinstven
nain odrediti pomou Maksvelovih jednaina.7 Sasvim slini zakljuci
vae i za druge primere teorija polja u fizici, kao to su Furijeova
teorija irenja toplote ili opta teorija relativnosti.
2. Opis stanja mogao bi se definisati pomou vrednosti promenljivih u nekoliko razliitih trenutaka, ili pomou njihovih vrednosti u toku nekog vremenskog intervala, a ne pomou trenutnih
vrednosti promenljivih. injenica je da se mehaniki opis stanja moe
u izvesnom smislu smatrati opisom stanja ove vrste. Jer umesto da
se mehaniko stanje definie pomou istovremenih poloaja i momenata estica u jednom trenutku, u sutini ekvivalentan opis stanja dobija se kada se to stanje definie samo pomou poloaja u dva razliita trenutka.
Postoje bolji i zanimljiviji primeri opisa stanja ove vrste koji
ne predstavljaju samo ekvivalentne oblike uobiajenih opisa stanja
u mehanici estica- Tako, na primer, opte je poznato da u biolokim
naukama, a naroito u medicinskoj praksi, predvianja ponaanja
jednog organizma obino zahteva obavetenje o istoriji tog organizma,
a ne samo o njegovom trenutnom stanju. Cak i u fizici postoje podruja istraivanja u kojima je potrebno takvo istorijsko znanje, bar
na izvesnim nivoima teorijske analize. Na primer, u prouavanju
elastinog zamaranja metala ili prouavanju magnetske i elektrine
histereze nije dovoljno odrediti trenutne vrednosti izvesnih promenljivih kako bi se uspeno predvidelo kasnije ponaanje fizikih sistema koje posmatramo. Kada se jedna elastina ica savije, sile koje
na nju deluju mogu ostaviti trajne deformacije tako da se, uopte
uzev, ica nee vratiti u svoj poetni poloaj ravnotee. Kasnija kre1
Jasno Je da beskonaan skup koordinata koji Je potreban za odreivanje
elektromagnetskog stanja jednog sistema ne moe da se odredi Javnim merenjem u
svakoj takt Jedne oblasti. Moraju se pretpostaviti posebni zakoni, zasnovani na empirijskom prouavanju graninih uslova datog problema, koji formuliSu vrednosti vektora
polja kao funkcije poloaja.

256
tanja ice njena savijanja i odvijanja, ne moemo dakle predviati ako znamo samo njeno ugaono uvijanje i ugaonu brzinu u jednom
trenutku. U ovom sluaju moramo imati obavetenje o vrednostima
njenih veliina u toku itave istorije tog komada ice, od trenutka
delovanja sila koje su je deformisale. Prouavanje ove vrste problema
dovelo je do razvoja neega to se pokatkad zove hereditarna mehanika"; u ovoj grani fizike stanje jednog fizikog sistema definie se
pomou zbirova trenutnih vrednosti izvesnih funkcija u jednom intervalu vremena. 8
Oni koji se bave matematikom fizikom smatraju ponekad
primenu ne-trenutnih promenljivih stanja samo nunim zlom, sve
dok se nasledne pojave ne mogu objasniti teorijom koja primenjuje
trenutne opise stanja. Tvrdilo se. na primer, da se na osnovu molekularne teorije (ili nekog drugog oblika teorije o mikroskopskim esticama) mogu, bar u principu, objasniti makroskopske pojave koje prate
zamorenost metala. Dakle, iako se priznaje sadanja tehnika nemogunost da odredimo trenutna stanja molekula, tvrdilo se da ne moemo prihvatiti kao konanu jednu teoriju o naslednim pojavama u
kojoj se upotrebljavaju netrenutne promenljive stanja. Penleve je
ak tvrdio da pojam prema kojem neko mora znati itavu prolost
jednog fizikog sistema da bi predvideo njegovu budunost predstavlja pravu negaciju nauke." 9 Pa ipak, ovakvo odbacivanje ne-trenutnih opisa stanja na osnovu optih principa izgleda da nema vru
osnovu to je sumnjiva pretpostavka da samo opisi stanja one vrste
koje se primenjuju u klasinoj mehanici mogu biti osnovni". To
odbacivanje zasniva se, dakle, na postulatu da ukoliko se makroskopske pojave ne mogu objasniti pomou makroskopskih teorija koje koriste ovakve opise stanja, onda se ove pojave moraju objasniti mikroskopskim teorijama koje koriste opis stanja koji je karakteristian za
mehaniku. Apstraktno uzev, mogue je da se Laplasov ideal nauke
jednoga dana ostvari, iako to nije verovatno. sudei po pravcu naunog
razvoja. Samo po sebi nije besmisleno slediti taj ideal, iako to moe
biti donkihotski. S druge strane, Laplasov ideal ne predstavlja neophodan logiki uslov koji sve fizikalne teorije moraju zadovoljiti. Zbog
toga ne postoji nikakav apriorni razlog da se tvrdi kako teorija koja
ne upotrebljava mehaniki opis stanja ne moe biti osnovna"' kao
teorija koja takve opise upotrebljava.
U svakom sluaju a to je za nas najvanije jedna teorija
moe biti deterministika s obzirom na nain na koji odreuje stanje
jednog sistema, iako se opis stanja definie pomou ne-trenutnih promenljivih koje definiu stanje.
3. Moramo posvetiti panju jo jednoj vrsti promenljivih koje
definiu stanje. Opis stanja se moe definisati pomou vrednosti jedne
promenljive koja predstavlja neko statistiko svojstvo izvesne klase
1

Vito Volterra, Theory of Functionals, London, 1930, str. 147.

Paul Painlev; Les aziomes e ta mecanigue. Pari, 1922, str. 40.

257
elemenata, a ne svojstvo koje se sa smislom moe pripisivati samo
pojedinanim objektima. Opisi stanja ovog tipa javljaju se u mehanici
kontinuiranih sredina, u onoj meri u kojoj teorijska analiza koristi
promenljive za definisanje stanja (npr. funkcije gustine i vektore
naprezanja) koji predstavljaju prosene vrednosti veliina povezanih
sa svojstvima materijalnih taaka. Meutim, ova vrsta promenljivih
za definisanje stanja naroito je karakteristina za teorije sa izrazitim
statistikim sadrajem, kao to su klasina statistika mehanika i moderna kvantna teorija.
Poto emo imati prilike da se esto pozivamo na takve statistike teorije, potrebno je da imamo o njima neko opte znanje.
Zbog toga emo u irokim potezima prikazati karakteristine odlike
klasine statistike mehanike. Ova je teorija prvobitno bila razvijena
kako bi se pomou nje objasnile osobine gasova iako se postepeno
njen predmet proirivao tako da ak i astrofizika pitanja spadaju u
njen delokrug istraivanja. U ovom prvobitnom obliku, ova teorija je
pretpostavljala da je gas agregat vrlo velikog broja siunih estica
ili molekula ija se kretanja mogu analizirati pomou Njutnovih jednaina mehanike. S druge strane, mehaniko stanje takvog sistema
molekula nije mogue praktino utvrditi. ak i kada bi to bilo mogue, mi ne bismo bili u stanju da predvidimo budua mehanika
stanja tog sistema zbog ozbiljnih matematikih tekoa koje bismo
imali u reavanju ogromnog broja simultanih diferencijalnih jednaina kretanja. Da bi se ove tekoe zaobile, bio je prihvaen statistiki pristup tako da iako pojedinana kretanja molekula ne mogu da
se predviaju, ipak je mogue predvideti izvesne srednje vrednosti
veliina koje se odnose na ova pojedinana kretanja.
Dakle, uobiajenim nestatistikim Njutnovim pretpostavkama
o kretanju molekula bila je dodata jedna nova statistika hipoteza.
Prema ovoj novoj hipotezi, postoje stepeni verovatnoe (ili relativne
uestalosti) da e se u bilo kojem malom vremenskom intervalu molekuli gasa nalaziti u raznim mehanikim stanjima. Tada se moe pokazati da verovatnoa da molekuli budu u raznim mehanikim stanjima predstavlja izvesnu funkciju srednje kinetike energije molekula. Odavde takoe proizlazi da postoji vrlo velika verovatnoa da
molekuli budu u mehanikim stanjima koja pripadaju jednoj ogranienoj potklasi u skupu svih moguih mehanikih stanja. Ukratko,
lako statistika mehanika ne predvia pojedinana kretanja molekula,
ona moe opisati stalno stanje ravnotee tog sistema pomou izvesnih
statistikih svojstava individualnih kretanja molekula. Ova statistika svojstva mogu se prikazati statistikim parametrima; pokazuje
se da je broj takvih parametara povezan s veliinama opaljivih
makroskopskih svojstava toga gasa. Sve do sada analiza se odnosila
samo na stanje ravnotee. Meutim, analiza se moe proiriti tako
da se primeni i na sisteme molekula ija se stanja menjaju u funkciji vremena, kao i na probleme difuzije gasova ili Braunovih kretanja. Da bi se ovo postiglo, moraju se postaviti nove statistike pretpostavke o verovatnoi sa kojom molekuli iz jednog skupa meha17 Struktura nauke

258
nickih stanja prelaze u drugi skup mehanikih stanja posle izvesnog vremena. Statistiki parametri koji se u ovoj analizi koriste
predstavljaju promenljive koje definiu stanja u ovoj teoriji, a vrednosti tih parametara mogue je proceniti na osnovu eskperimentalnih
podataka. Dakle, kada su date vrednosti promenljivih ovih statistikih stanja u nekom poetnom trenutku, onda teorija jednoznano
odreuje vrednosti promenljivih koje odreuju stanja u bilo kojem
drugom trenutku.
Mada statistika mehanika ne predvia mehanika stanja molekula nekoga gasa, bilo bi pogreno zakljuiti da statistika mehanika
nije deterministika teorija. Jer, prvo, statistika mehanika sadri
pretpostavke klasine mehanike estica, tako da, bar teorijski, poetno
mehaniko stanje pojedinanih molekula na jedinstven nain odreuje mehaniko stanje u bilo kojem drugom trenutku. Ali, jo je
vanije da se u statistikoj mehanici opis stanja definie pomou statistikih promenljivih za stanja, a ne pomou promenljivih za definisanje stanja mehanike estica. U pogledu svog sopstvenog naina
za odreivanje stanja jednog sistema, statistika mehanika je strogo
deterministika teorija.
Na taj nain, postoje bar tri para kontrarnih generikih odlika
koje su karakteristine za opis stanja. Stanje jednog sistema moe se
odrediti ili konanim ili beskonanim brojem vrednosti promenljivih
za definisanje stanja; vrednosti promenljivih za definisanje stanja
mogu biti ili trenutne ili mogu biti mere koje predstavljaju odlike
jednog sistema u nekom aktualnom vremenskom periodu; promenljive stanja mogu biti pojedinani ili statistiki parametri. Poto su
alternative koje pripadaju bilo kojem od ovih parova logiki nezavisne od alternativa koje pripadaju nekom drugom paru, postoji bar
osam logiki moguih vrsta opisa stanja. Definicija stanja jednog
sistema koja se koristi u klasinoj mehanici estica pripada samo jednoj vrsti, a mi smo naveli primere i za tri druge vrste. S druge strane,
izgleda da preostale vrste bar do sada nisu bile primenjene u modernoj fizici.
Ovaj kratak pregled moguih alternativa mehanikoj definiciji
stanja je ematski i nepotpun. On je ipak dovoljan da ukae kako
klasina mehanika nije jedina deterministika teorija u modernoj
fizici; nae razmatranje nagovetava jednu optu definiciju ,,determinizma" koja bi se mogla primeniti i na druge teorije, a ne samo
na klasinu mehaniku estica. Prema ovoj definiciji, jedna teorija je
deterministika ako i samo ako je ispunjen sledei uslov: kada su
date vrednosti promenljivih za definisanje stanja u nekom poetnom
periodu, onda se na osnovu teorije moe logiki odrediti jedinstveni
skup vrednosti tih promenljivih za bilo koji drugi period. Ako se prihvati ova definicija, onda se ne moe poricati da je jedna teorija
deterministika i da se pritom polazi od sledeih razloga: da teorija
ne utvruje jedinstvene obostrano jednoznane korespondencije izmeu vrednosti u razliitim trenucima za svaki skup veliina koje se
u toj teoriji pominju; ili da se vrednosti teorijskih promenljivih za

259
stanje vrednosti koje su dobijene eksperimentalnim merenjem ne
slau sasvim s teorijski izraunatim vrednostima.
Na kraju, treba pomenuti jednu injenicu od izuzetnog znaaja.
Definicija stanja jednog sistema" koja bi bila podesna za dati empirijski predmet istraivanja ne moe unapred zameniti
adekvatnu uz10
ronu" teoriju o tom predmetu istraivanja. Mi emo podsetiti
itaoca da smo u objanjavanju pojma deterministikog sistema na poetku ovog poglavlja prvo definisali stanje jednog sistema S pomou
svojstava koja pripadaju izvesnoj klasi K. Na osnovu onoga to smo
tada rekli jasno je da se K ne sastoji iz 'proizvoljno izabranog skupa
svojstava koje ima S. Isto tako je jasno da K ne moe biti skup svih
svojstava S ba zbog toga to bi takva definicija stanja bila praktino
neupotrebljiva. K se uopte uzev ne moe izjednaiti sa skupom svih
opaljivih svojstava S. Nije opravdana pretpostavka, kao to je to
istorija nauke esto pokazala, da ukoliko S ispoljava ista opaljiva
svojstva u dva razliita trenutka, S u tim trenucima mora biti u
istom stanju. Tako, na primer, jedan sistem moe ispoljavati identine opaljive odlike u dva razliita trenutka, ali da se jo uvek u
tim trenucima razlikuje po svojim teorijskim svojstvima. Dakle,
samo na osnovu neke usvojene uzrone" teorije moemo odrediti
koje promenljive treba smatrati promenljivama za definisanje stanja.
Odavde sledi da je truizam rei kako se jedna uzrona teorija deterministika u odnosu na opis stanja koje se u toj teoriji
koristi. Jer kao to smo videli, jedan skup promenljivih uzima se
kao klasa promenljivih za definisanje stanja jednog sistema samo ako
postoji deterministika teorija
u odnosu na opis stanja koji je definisan tim promenljivama.11 Pa ipak, iako je truizam ako se ovo
kae, to ipak nije trivijalno. Naprotiv, iskaz da je svaka uzrona teorija deterministika u odnosu na svoje sopstveno odreivanje stanja jednog sistema skree panju na vanu injenicu da ukoliko se
za jednu uzronu teoriju ipak kae da je u izvesnom smislu indelerministika", taj navodni indeterminizam mora da se objasni pomou nekih posebnih odlika karakteristinih za opis stanja koji ta
teorija upotrebljava. Ova injenica e nas voditi u ispitivanju shvalanja da je moderna kvantna teorija indeterministika, kao i u razmatranju logikog statusa takozvanog principa uzronosti".
U meuvremenu, mi emo dosadanje razmatranje saeti tako
to emo rei da postoje prave alternative mehanikoj definiciji stanja
jednog fizikog sistema i da mogunost izgraivanja deterministikih
teorija u fizici ne zavisi od upotrebe promenljivih za definisanje stanja koje bi bile sline onima iz klasine mehanike.
" Kauzalna" u smislu koji je
je jedna teorija kauzalna ako povezuje
vremena 3 drugim veliinama.
" Rei da su t?i, t>(
ok
[L'I, - . - , vkl predstavlja opis stanja znai
je - /,- ( W l , . . ., i). ge Je i 1,2
dt
koje ta teorija postulira. Vidi Philipp

objanjen na poetku ovog poglavlja, tako da

promene u nekom skupu veliina u jedinici
promenljive koje deflniSu stanje, 111 da skup
rei da postoje funkcije fi (w,
A) takve da
, fc, i takve ge funkcije formuliSu relaciju
Frank, Das Kausalgesetz, Wlen, 1932, str. 145.

260

m . Jezik kvantne mehanike

Kako izgleda indeterminizam moderne kvantne mehanike u
svetlosti prethodne rasprave? Podsetimo se prvo uobiajenih osnova
na kojima ovo podmetanje poiva.
1. Kvantna teorija bila je prvobitno uvedena da bi se objasnio izvestan broj eksperimentalnih zakona o pojavama toplotnog
zraenja i spektroskopije, pojavama koje se oigledno nisu mogle
objasniti na osnovu klasine teorije zraenja. Postepeno je kvantna
teorija prilagoavana i proirivana tako da je objanjavala injenice
na koje nailazimo u optici, kristalografiji, herniji, i mnogim drugim
posebnim oblastima istraivanja. U svom najnovijem obliku, kvantna
teorija se moe izloiti na dva matematiki ekvivalentna naina
ili pomou matrine algebre koju je prvi uveo Hajzenberg (Heisenberg) ili pomou formalizma koji je povezan sa redingerovom
(Schrodinger) talasnom jednainom. Mi emo ovu drugu formulaciju
uzeti kao osnovu naeg razmatranja, iako emo praktino zanemariti
sve tehnike detalje ove teorije kao i eksperimentalno svedoanstvo
koje joj ide u prilog. Ova se teorija obino izlae pomou modela;
ona naizgled postulira nekoliko vrsta subatomskih ,,estica" i procesa". Kao i u sluaju svih drugih teorija, a naroito mikroskopskih,
empirijsko svedoanstvo za postulate kvantne teorije logiki je nepotpuno i sa osnovnim pretpostavkama povezano je dugim nizovima
dedukcija i mnogih pomonih hipoteza. Stavie, empirijsko svedoanstvo ne slae se apsolutno tano s numerikim zakonima koji se
mogu dedukovati iz ove teorije, iako su uopte uzev ove razlike u
granicama eksperimentalne greke. U ovom pogledu kvantna teorija
ne donosi nita novo.
Standardna interpretacija eksperimentalnog svedoanstva za
ovu teoriju navodi nas na zakljuak da u izvesnim okolnostima neki
postulirani subatomski elementi {kao to su elektroni) imaju karakteristine osobine estica dok u drugim okolnostima ispoljavaju karakteristina svojstva talasa. Ova prividno dvostruka priroda" njenih
osnovnih elemenata predstavlja karakteristinu odliku ove teorije
koja je bila izvor mnogih zabuna i razmiljanja. Ova odlika kvantne
mehanike, koja je izazvala savremenu raspravu o determinizmu u
fizici i koja je obino sluila kao osnova za shvatanja kvantne mehanike kao indeterministike" teorije, sastoji se u skupu formula koje
se mogu logiki izvesti iz pretpostavki ove teorije i koje su poznate
kao Hajzenbergove relacije neodreenosti". Jedna od ovih relacija
izraena je formulom Ap Aq ^ h/4jt. U ovoj formuli promenljive ,,p"
i ,,q" obino se uzimaju kao trenutne koordinate momenta" i poloaja", redom, jednog elektrona ili nekog drugog subatomskog elementa, pri emu je h" Plankova univerzalna konstanta. S druge
strane, ,,Ap" interpretira se kao koeficijenat disperzije (ili odstupanja
koje se ponekad takoe zove i neodreenou") od srednje vrednosti

261
momenta u datom trenutku; slino vai i za ,,Aq". Ova formula, prema tome, tvrdi da u bilo kom trenutku proizvod disperzija momenta i
poloaja, redom, jedne subatomske estice" nije nikada manji od
h/4n. Dakle, ovaj oblik Hajzenbergove relacije neodreenosti moe
se shvatiti kao da kae da ukoliko se jedna od ovih koordinata meri
s velikom tanou, onda nije mogue istovremeno dobiti s proizvoljnom tanou vrednost druge koordinate. Na primer, ako se q
beskonano smanjuje, p mora biti ogromno i za praktine svrhe
..beskonano". Prema tome, ako nam merenje omoguuje da s velikom tanou utvrdimo poloaj jednog elektrona u datom trenutku,
onda nam nikakvo merenje ne pomae da odredimo tanu vrednost
momenta (a otuda i brzine) ove estice u tom trenutku.
Argumentacija koja vodi zakljuku da je zbog relacije neodreenosti kvantna teorija indeterministika obino ima sledei oblik.
U principu je nemogue s neogranienom tanou utvrditi istovremeno i momente elementarnih fizikih estica. Zaista, relacije
neodreenosti tvrde da poloaj i momenat jedne estice u nekom
datom trenutku nisu nezavisni jedan od drugog, ve su tako
povezani da je strogo ograniena prostorna lokacija nespojiva sa
strogo ogranienom brzinom te estice. Jednaine kvantne mehanike
ne mogu, dakle, utvrditi jednoznanu korespondenciju izmeu poloaja i momenata u jednom trenutku i tanih poloaja i momenata u
drugim trenucima. Pa ipak, kvantna mehanika omoguuje da se izrauna verovatnoa sa kojom jedna estica ima odreeni momenat
kada ima dati poloaj, i obratno. Dakle, kvantna teorija po svojoj
strukturi nije deterministika, ve je po svom sadraju bitno statistika; nesumnjivo veliki uspesi ove teorije moraju se uzeti kao znak
da je princip uzronosti" neprimenljiv u domenu subatomskih
procesa.12
Pre nego to ispitamo ovu argumentaciju i njen zakljuak,
bie korisno ako ukratko pomenemo neke komentare fiziara i o
relacijama neodreenosti i o dvostrukoj prirodi" subatomskih elemenata. Rasprostranjena i prima jacie prihvatljiva interpretacija relacije neodreenosti kae da one izraavaju relativno velike, ali u
sutini nepredvidljive promene izvesnih odlika subatomskih estico
i procesa koje nastaju kao rezultat uzajamnog delovanja tih estica
i procesa i instrumenata pomou kojih merimo te odlike. Na primer,
Hajzenberg je tvrdio da se u merenju objekata velikih razmera mogu
zanemariti efekti na tim objektima koji su prouzrokovani samim
procesom merenja, budui da su veliine poremeaja koji tako nastaju
relativno mali. U subatomskoj fizici, s druge strane,
interakcija izmeu posmatraa i objekta prouzrokuje velike promene u sistemu
koji se posmatra, promene koje se ne mogu kontrolisati, zbog diskontinuiranog
karaktera atomskih procesa. Neposredna posledica ove okolnosti jeste da e
i'opte svaki eksperimenat izveden sa ciljem da se odredi neka numerika
" Vidi Richard C. Tolman, The Principles of Statistical Mechanics, Oxford,
39^8, str. 187; takode P. W. Bridgman. Reflections of a Physicist, New York, 1950, str. 135.

262
veliina uiniti iluzornim znanje o drugim veliinama, poto e poremeaji u
sistemu koji se opaa, poremeaji koji
se ne mogu kontrolisati, promeniti vred13
nosti prethodno odreenih veliina.

S druge strane, dvojstvo talas-estica koje se pripisuje elementima kao to su elektroni esto se uzima kao znak da postoje granice u interpretaciji formalizma kvantne mehanike pomou tradicionalnih pojmova prostora i vremena. Tvrdilo se, na primer, da se
moramo odrei odomaene prakse opisivanja prirode pomou odreivanja svojstava i relacija izmeu pojedinanih objekata u prostoru
i vremenu, jer ovu praksu ne moemo smatrati univerzalnom shemom
analize. Savetuje nam se da napustimo nadu da emo objasniti sve
pojave kao relacije izmeu objekata u prostoru i vremenu". Zaista,
neprimenljivost principa uzronosti na subatomske procese, tako se
tvrdilo, proizlazi iz injenice da iako se subatomski procesi ne mogu
opisati na ovaj nain, svaka primena principa uzronosti pretpostavlja
mogunost takvog opisa. Ali ako je tradicionalni nain opisivanja i
analiziranja naputen u teoriji o subatomskim procesima, nastavlja
se to tvrenje, moe se izbei pripisivanje dvojstva talas-estica elektronima i istovremeno se moe zadrati princip uzronosti. Tako,
prema Hajzenbergovom miljenju, opisivanje atomskih procesa pomou pojmova prostora i vremena, s jedne, i tano vaenje principa
uzronosti za atomske procese, s druge strane,
predstavlja komplementarne i uzajamno iskljuujue aspekte atomskih pojava. Jasno je da se ova situacija odraava i na teoriju koju razvijamo. Postoji skup tanih matematikih zakona, ali se ovi ne mogu interpretirati kao
da izraavaju proste odnose izmeu objekata koji postoje u prostoru i vremenu. Predvidljive i opaljive posledice ove teorije mogu se priblino opisati
takvim pojmovima, ali nikako na jedinstven nain talasna i estina slika
vae samo priblino. Ova neodreenost slike o procesu neposredna je posledica
neodreenosti pojma opaanja" samo se proizvoljno moe odrediti koje
objekte treba smatrati delom opaenog sistema, a ta treba smatrati delom
posmatraevog aparata. Ova proizvoljnost u formulama teorije esto nam
omoguuje da upotrebimo sasvim
razliite analitike metode u obradi jednog
jedinog fizikalnog eksperimenta.14

Hajzenberg je zbog toga predloio sledeu dilemu. Jednaine kvantne

teorije moemo interpretirati kao opise subatomskih procesa pomou
uobiajenih pojmova prostora i vremena, ali (s obzirom na relacije
neodreenosti) po cenu naputanja deterministikih objanjenja ovih
procesa. S druge strane, moemo zadrati takva objanjenja, ali po
cenu naputanja mogunosti da jednaine ove teorije interpretiramo
kao da se odnose na pojedinane objekte i procese lokalizovane u pro Wemer Heisenberg, The Physical Principles of Quantum Theory, str. 3; Vidi
takoe Niels Bohr: Meutim, na osnovu kvantnih postulata posmatranje atomskih
pojava sadravae interakciju s posmatraem koja se ne srne zanemariti. Prema tome,
nezavisno postojanje u obinom smislu ne moe se pripisivati ni pojavama ni posmatraima" Atomic Theory and the Description of Nature, London, 1934, Str. 54.
Heisenberg, Navedeno delo- Isto tako Bor izjavljuje da ]e na osnovu Sredlngerovog predstavljanja atomskih procesa pomou talasne jednaine ..u interpretaciji
posmatranja neizbeno fundamentalno odbacivanje prostor no-vremenske deskripcije"Navedeno elo. str. 77.

263
storu i vremenu. Na taj nain oba roga ove dileme sadre radikalne
izmene tradicionalnog naina prouavanja fizikih procesa.
2. Meutim, uprkos injenici to tvorac ovih interpretacija
relacija neodreenosti i izvora dvojstva talas-estica koje se pripisuje
elektronima uiva veliki autoritet, ovi komentari nisu ni sasvim jasni
ni ubedljivi.
a. Pogledajmo prvo tvrdnju da relacije neodreenosti izraavaju neodreenosti" prouzrokovane uzajamnim delovanjem objekata koji se mere i mernih instrumenata, i da se zbog toga u subatomskoj fizici ne moe odrati klasina razlika izmeu posmatranog" i
,,posmatraa", izuzev na proizvoljan nain. Ova se tvrdnja ponekad
izlae kao da su relacije neodreenosti dobijene kao zakljuci na osnovu injenikog ispitivanja laboratorijskih merenja koja su izvrena
da bi se proverila kvantna teorija i otuda kao da su ove relacije
opravdane sasvim induktivno, nezavisno od toga da li neko prihvata
kvantnu teoriju ili ne. injenica je, meutim, da se ovakvim tvrenjem kola stavljaju ispred konja. Jer nepredvidljive" promene koje
se ne mogu kontrolisati" i za koje se kae da ih elektroni trpe kada
se ovi nalaze u interakciji sa mernim instrumentima ne ine svedoanstvo koje potvruje relacije neodreenosti, ve predstavljaju posledice ovih relacija. To e nam biti jasno ako se zapitamo na osnovu
ega tvrdimo da se pomenute promene ne mogu ni kontrolisati ni
predviati, i ako se podsetimo da je i klasina fizika u potpunosti
priznavala poremeaje koje merni instrumenti proizvode na objektima koji se mere. U klasinoj fizici veliina ovih poremeaja moe se
u principu tano oceniti na osnovu utvrenih fizikalnih zakona, tako
da sama injenica da ovi poremeaji postoje ne vodi relacijama neodreenosti. Prema Hajzenbergovim relacijama neodreenosti, meutim, promene koje na elektronima izazivaju merenja ne mogu se ni
u principu izraunati zato to u ovom sluaju elektroni trpe promene
koje se ne mogu kontrolisati". Tvrenje da se navodne promene zaista ne mogu predviati ne moe, dakle, biti samo induktivni zakljuak izveden na osnovu injenica laboratorijskog merenja. To je zakljuak zasnovan na relacijama neodreenosti, pa prema tome, na
pretpostavkama kvantne teorije, iz koje se ove relacije mogu logiki izvesti.
Treba primetiti da Hajzenbergove relacije ne postavljaju nikakve granice u pogledu tanosti sa kojima se, na primer, moe
meriti koordinata poloaja jednog elektrona. Ove relacije utvruju
samo granice tanosti sa kojom se merenjem mogu odrediti simultane
vrednosti koordinata i poloaja i momenta. Prema tome, uprkos pretpostavljenoj interakciji izmeu elektrona i aparata kojim ga merimo,
svaka koordinata elektrona uzeta ponaosob moe se u principu izmeriti s apsolutnom tanou. Dakle, nije uverljivo kada se tvrdi da se
simultani poloaji i momenti elektrona ne mogu odrediti s neogranienom tanou na osnovu toga to elektroni trpe poremeaje kada

264

ih merimo. Ukratko, nemogunost ovakve neograniene tonosti proizlazi iz relacije neodreenosti, a ne, kao to se ponekad tvrdi, prosto
iz poznatih eksperimentalnih injenica o efektima koje proizvode ,,posmatraki" instrumenti na posmatrane" objekte merenja.
b. Vratimo se sada Hajzenbergovim komentarima o izvoru dvostruke prirode", koja se obino pripisuje elektronima, protonima i
drugim subatomskim elementima. Na prvi pogled zbunjuje njegovo
tvrenje da tradicionalni pojmovi prostora i vremena nisu podesni
za opisivanje" subatomskih procesa. Jer, namee se pitanje na koji
to drugi nain procese treba opisivati ako ne pomou pojmova prostora i vremena? Mogue je, meutim, da je smisao njegovih primedbi
prikriven ovom nejasnom formulacijom. Zaista, postoji razlog da pomislimo kako je stvarni smisao njegovih komentara u ovome: kada
za elektrone i sline objekte kaemo da su estice" ili talasi", onda
ove odredbe sadre formalne analogije i ne smeju se shvatiti doslovno.
Da li je mogue da se postulirani elementi subatomske fizike ne mogu
opisati pomou pojmova prostora i vremena ne zato to su ovi pojmovi neadekvatni ve zato to elektroni, protoni itd. nisu estice ili
talasi u uobiajenom smislu ovih termina koje klasina fizika primenjuje na makroskopske objekte? Ovu sugestiju bi vredelo ispitati
bez obzira ta je pravi smisao Hajzenbergovih komentara. Ako ova
sugestija zasluuje panju, onda ne samo da uobiajena interpretacija
relacija neodreenosti zahteva izvesne izmene, ve i gledite da
kvantna mehanika nije deterministika teorija treba da se primi uslovno. Mi emo zbog toga ispitati detaljnije jezik kvantne mehanike,
sa namerom da ove probleme vie osvetlimo.
i. Matematiki formalizam kvantne mehanike je izdanak i
adaptacija formalizma i notacije koji su se prvo razvili u klasinoj
fizici. Prema tome, subatomski elementi koje postulira kvantna teorija esto se opisuju jezikom koji se obino upotrebljavao za opisivanje materijalnih taaka u klasinoj mehanici. Posebno se izvesne koordinate koje su u kvantnoj teoriji povezuju s elektronima nazivaju
koordinatama poloaja" i momenta". Zbog toga je sasvim prirodno
to upotreba jezika klasine fizike u formulisanju pretpostavki kvantne mehanike esto ostavlja utisak da prema kvantno-mehanikom
shvatanju elektrona jedan elektron ima i odreeni poloaj i odreeni
momenat u svakom trenutku. S druge strane, oni koji upotrebljavaju
ovaj jezik imajui u vidu relacije neodreenosti, esto se oseaju prinueni da dodaju kako je ipak nemogue sa neogranienom tanou
odrediti istovremeno i poloaj i momenat jedne subatomske estice".
Odavde je samo jedan korak do zakljuka, koji oigledno proizlazi iz
jezika, da iako subatomske estice, u stvari, imaju i odreeni poloaj
i odreeni momenat u svim trenucima, ipak je u sutini nemogue
otkriti tane istovremene vrednost; ovih koordinata. Uostalom, ovaj
zakljuak esto slui kao osnova za tvrenje da je kvantna mehanika
indeterministika.

265
Pa ipak, kada bi ovaj zakljuak zaista nuno proizlazio iz
kvantne mehanike, situacija bi bila jo sloenija nego ona koja je bila
izazvana pretpostavkom o apsolutnom prostoru u Njutnovoj mehanici.
Iako Njutnova teorija iskljuuje mogunost razlikovanja mirovanja
i jednolike brzine u odnosu na apsolutni prostor, na osnovu nekog
mehanikog eksperimenta, ta teorija navodno prua kriterijum za
identifikovanje ubrzanih kretanja u odnosu na apsolutni prostor.
Stavie, Njutnova teorija u principu ne iskljuuje mogunost da se
pronae neki ne-mehaniki eksperimenat (npr. optiki) na osnovu kojeg bi se mogla napraviti razlika izmeu apsolutnog mirovanja i apsoiutno jednolike brzine. S druge strane, ako se kvantna teorija shvati
u skladu s pomcnutim zakljukom, onda moramo tvrditi da iako jedan
elektron teorijski ima odreene poloaje i momente u svakom trenutku, kada se utvrdi taan poloaj u nekom datom trenutku onda se
nikakvim eksperimentom ne moe otkriti ak ni priblina vrednost
momenta. Nije nikakvo udo to komentatori koji prihvataju gornji
zakljuak kao da je dobro zasnovan esto tvrde da kvantna mehanika
zahteva bar delimino naputanje ideala proverljivosti koji je usrneravao razvoj mnogih teorija u fizici.
Meutim, ova sloena situacija izgleda da nastaje kada se
elektroni i drugi postulirani elementi odreuju kao ,,estice", a previa se injenica da je ova odredba zasnovana u najboljem sluaju na
deliminim analogijama izmeu matematikih formalizama klasine
i kvantne mehanike. Jezik u kojem su elektroni estice" zamenjuje
se u nekim kontekstima jezikom u kojem su elektroni talasi", zato
to su ove analogije samo delimine i u mnogo emu pogrene. Ali i
odredba elektrona kao talasa" takoe poiva na takvim deliminim
analogijama izmeu simbolikih struktura klasine i kvantne mehanike. Mnogi prikazi kvantne teorije formulisani su zbog toga na nain
koji ne predstavlja uvek podesnu meavinu dve vrste izraavanja od
kojih nijedna nije potpuno primerena niti liena progrenih asocijacija. Naravno nema nikakve sumnje da je terminologija u kojoj se
pominju estice" i talasi" i sugestivna i heuristiki korisna. Pa ipak,
korisnost ove terminologije ne srne nam prikrivati injenicu da se ona
upotrebljava po analogiji i da se ne srne shvatiti doslovno.
ii. Ispitajmo detaljnije ovu napomenu. Osnovne pretpostavke
kvantne teorije izraavaju se pomou vrlo sloenog matematikog
simbolizma. U redingerovoj verziji ove teorije glavnu ulogu ima jedna diferencijalna jednaina koja ima oblik klasine talasne jednaine". Kao i u sluaju drugih teorija, za izvestan broj ne-logikih termina koji se javljaju u ovom matematikom formalizmu moraju se
nai koordinativne definicije tako da se iz teorije mogu izvoditi eksperimentalno proverljivi iskazi. Kada se jednom izloe takve koordinativne definicije, onda je empirijski sadraj teorije fiksiran. S druge
strane, kao to smo tvrdili u jednom ranijem poglavlju, sa stanovita

266

stroge logike nije bitno da li teorija ima model" koji e ilustrovati

strukturni sadraj te teorije na manje ili vie slikovit" nain. Velika
je psiholoka prednost imati takve modele za jednu teoriju. Zbog
toga fiziari, nastojei da nau takve modele, esto izraavaju sadraj kvantne mehanike jezikom kojim se govori o esticama i talasima koji se mogu zamisliti na klasian nain, zbog toga to postoje
izvesne analogije
izmeu formalnih struktura klasine i kvantne
15
mehanike.
Svaki model kvantne teorije mora da zadovolji formalne jednaine ove teorije. Ove jednaine implicitno definiu subatomske
elemente i procese koji se u svakom modelu ove teorije postuliraju.
Prema tome, ma kakve druge osobine imali ovi postulirani elementi,
oni moraju imati bar strukturne karakteristike koje su odreene jednainama. Dakle, sve formule koje logiki proizlaze iz osnovnih postulata kvantne teorije na primer, Hajzenbergove relacije neodreenosti predstavljaju takoe implicitne definicije koje uvode ogranienja za sastavne elemente svakog modela ove teorije. Ukratko,
nijedan hipotetiki fiziki sistem ne moe biti potpuno adekvatan
model kvantne teorije ako izvesne odlike tog sistema ne zadovoljavaju
relacije neodreenosti.
Odavde proizlazi da ako se promenljive ,,p" i ,,qu, koje moraju da zadovolje relacije neodreenosti, interpretiraju kao mere
momenta" i ,,poloaja" jednog elektrona, onda uprkos imenima koja
se upotrebljavaju za ove merljive odlike elektrona, ove odlike ne
mogu da se identifikuju s karakteristikama estica, karakteristikama
koje se u klasinoj mehanici nazivaju momentom" i ,,poloajem".
Oigledno je da iako se ,,p" i ,,q" u kvantnoj mehanici nazivaju koordinatama momenta" i poloaja", ove se reci ovde upotrebljavaju
u jednom neobinom smislu. U klasinoj mehanici ove se reci upotrebljavaju tako da jedna estica uvek mora da ima odreeni
poloaj i istovremeno odreeni momenat; teorijski gledano, i poloaj
i momenat mogu se utvrditi s neogranienom, tanou. U ovakvoj
upotrebi besmisleno je rei da jedna estica ima odreeni poloaj, ali
da nema odreeni momenat, ili da je logiki nemogue nai tanu
vrednost jedne od ovih stvari, ali ne i druge. U kvantnoj mehanici
ove se rei upotrebljavaju prema drugim pravilima. Dakle, ako se
u skladu s pretpostavkama kvantne teorije za jedan elektron kae da
je estica" koja ima odreene veliine predstavljene simbolima ,,p"
i ,,q", ije se simultane vrednosti ne mogu utvrditi s neogranienom
preciznou ak ni u principu, onda se ili re estica" upotrebljava u
nekom pikvikovskom smislu ili ovi simboli ne mogu predstavljati
momente i poloaje u poznatom klasinom znaenju ovih reci.
Ovo su lepo objasnili Llnua Pauling i E. Bright Wilson u odlomku iz njihovog Introduction to Cjuantum Mechanics, Koji je naveden u napomeni 4 u Poglavlju 8.

267
iii. Slian zakljuak esto je branio
Nils Bor (Niels Bohr), iako
16
na osnovu sasvim razliitih razmatranja. Mi emo u kratkim crtama
izloiti njegovu argumentaciju. Nazovimo jednu interpretaciju za
neki skup postulata uniformno potpunom" ako se (a) interpretira
svaki ne-logiki termin koji se u postulatima javlja i (b) ako interpretacija ostaje fiksirana za svaki kontekst u kojem se postulati primenjuju. U sluaju uniformno potpune interpretacije nikada se ne deava da jedan ne-logiki termin nema nikakvu interpretaciju u nekom
kontekstu ili da ima razliite intepretacije u razliitim kontekstima.
Sada, prema Boru, uniformno potpuna interpretacija formalizma
kvantne mehanike pomou subatomskog modela iji elementi imaju
uobiajene odlike makroskopskih objekata (kao to su tani poloaji
i brzine) neizbeno se pretvara u podmetanje paradoksalno dvostruke prirode" ovim subatomskim entitetima, tako da e oni imati atribute i estica i talasa. Ako elimo da izbegnemo ovaj paradoks, moramo napustiti pokuaje da naemo takvu interpretaciju. S druge
strane, razlog to elektronima pripisujemo atribute i estica i talasa
sastoji se u tome to se empirijsko svedoanstvo za kvantnu teoriju
najpodesnije moe opisati jezikom koji je razvijen za razgovor o klasinim esticama i talasima. Zaista, empirijsko svedoanstvo za jednu
teoriju neizbeno moramo traiti u domenu makroskopskih pojava; u
opisivanju eksperimenata ili posmatranja mi nemamo zamenu za obian jezik grubog iskustva koji je podesno dopunjen terminologijom
klasine fizike. Pa ipak, prema Borovom miljenju,
. . . svedoanstvo dobijeno u razliitim eksperimentalnim uslovima ne moe se
obuhvatiti jednom jedinom slikom, nego se mora smatrati komplementarnim
u tom smislu
to samo totalitet pojava iscrpljuje moguu informaciju o objektima.17

Prema tome, iako se za kvantnu mehaniku ne moe dati uniformno

potpuna interpretacija zasnovana na jednom jedinom modelu, ova se
teorija moe interpretirati na zadovoljavajui nain za svaku konkretnu eksperimentalnu situaciju na koju se primenjuje.
Jo odreenije reeno, Bor misli da postoje eksperimentalne
situacije u kojima se izrazu ,.poloaj jednog elektrona" moe pripisati odreeno znaenje; postoje druge eksperimentalne situacije u ko11
I drugi istaknuti fiziari takode su branili ovaj zakljuak. Na priraer,
Helsenberg primeuje da relacija neodreenosti odreuje granice u kojima se moe
primeniU slika o esticama. Svaka upotreba reci poloaj" i brzina- sa tanoSu koja
je vea od one Sto je data jednalnom neodreenosti isto je toliko besmislena kao i
upotreba reci iji smisao nije definisan." Navedeno delo, str. 6. Isto tako fon Nojman
primeuje da bi bilo sasvim besmisleno razlikovati p.q." i ,,g.p.", kao Sto se to ini
u kvantnoj fizici, ako se ovi izrazi shvate u smislu koji je odreen u klasinoj fizici.
J. von Neumann. Mathematische Grundlagen er Quantcnmechanife, Berlin. 1932, str. S
engleski prevod: Mathematical Founatlons oj ,Quantum Mechonics, Princeton, 1955, str.
9. I Srelnger je tvrdio da ..objekat na koji se odnosi kvantna mehanika . . . nije materijalna taka u starom smislu te rei . .. Ne srne se ni osporavati ni prelaziti utke u
taktinoj tiini (kao sto se to ini u izvesnim krugovima) da pojam materijalne take
trpi znatnu pramenu koju do sada joS nismo uspeli do kraja da razumemo". Erwin
Schrodinger. Science an the Human Temperament, New York, 1935, str. 7172.
Niels Bohr, Discusslons with Einstein on Epistemological Problem* in
Atomic Physics", u Atbert Einstein, Philosopher-Phjjsicist (izd. Paul A. Schllpp), Evanston, 111., 1949. str. 210.

268
jima se sa smislom moe upotrebljavati izraz momenat jednog elektrona"; ali ne postoje eksperimentalne situacije u kojima se izrazu
,.poloaj i momenat jednog elektrona" moe pripisati eksperimentalni
smisao. Prema Borovoj analizi, dakle, nemogunost da se istovremeno
pripiu vrednosti zdruenim koordinatama (napr. onima koje se nazivaju koordinatama poloaja" i momenta") samo je posledica dveju injenica: injenice da se svaka koordinata moe interpretirati
razliito, za svaki tip eksperimentalne situacije na koju se kvantna
teorija primenjuje, a ne uniformno i jednom zauvek za svaki kontekst; i injenice da ne postoje konteksti u kojima se obema koordinatama istovremeno moe pripisati smisao koji ima eksperimentalni
znaaj. Na taj nain, vrsta eksperimenta koji je podesan za merenje
onoga to se naziva ,.poloajem" jednog elektrona odreuje znaenje
izraza ,,poloaj jednog elektrona" u jednom ogranienom skupu konteksta; slino vai i za izraz momenat jednog elektrona". Ove dve
vrste eksperimentalnih situacija se ne preklapaju i zato se moraju
razlikovati. Ukratko, poto ne postoji eksperimentalna situacija u
kojoj se oba izraza mogu simultano interpretirati, trivijalno proizlazi
da se ni jednim merenjem ne mogu tacno simultano odrediti vrednosti obeju zdruenih koordinata. Ali isto tako proizlazi da se reci
,,estica", poloaj" i momenat", onako kako se upotrebljavaju u
kvantnoj teoriji, ne mogu shvatiti u smislu koji se ovim recima pridaje u klasinoj fizici.1S
iv. Ovaj se zakljuak moe razumeti ako se prisetimo jedne
druge istorijski vane adaptacije obinog jezika: postepenog proirivanja znaenja reci broj", poev od njenog prvobitnog konteksta gde
je oznaavala kardinalne i ordinarne konane ele brojeve, pa sve do
njene sadanje upotrebe kao oznake za mnogo iri domen matematikih entiteta, Kao to je poznato, operacije sabiranja i mnoenja,
kao i njihove inverzne operacije, bile su prvo definisane za prirodne
brojeve i vremenom su se koristile u odreivanju raznih svojstava prirodnih brojeva (kao to je parno, neparno, prost broj, savreni kvadrat itd.). Kasnije meutim re broj" poela je da se upotrebljava za
kolinike prirodnih brojeva (koji su se obino predstavljali kao razlomci), u velikoj meri zbog toga to se za razlomke mogu definisati
izvesne operacije koje su vrlo sline poznatim operacijama s prirodnim brojevima. Tako, na primer, kolinici se mogu sabirati" i mnoiti". Ove karakteristine operacije s kolinicima ispoljavaju strukturu odnosa koja je do izvesne take, apstraktno uzev, slina strukturi
koju irnaju sabiranje i mnoenje prirodnih brojeva. Tako su sabiranje
i mnoenje komutativne i asocijativne operacije i za prirodne brojeve
i za razlomke; npr. o i 6 = 6 + a i a + ( t ) - c j = (a + b) 4- c.
S druge strane, mnoenje razlomaka uvek ima inverznu operaciju,
tj. deljenje jednog razlomka drugim uvek daje trei razlomak, uz
uobiajeno ogranienje za deljenje razlomcima koji su jednaki
,,nuli". To nije sluaj s mnoenjem prirodnih brojeva; tj. deljenje
18

Isto, str. 2322.)5.

269
jednog prirodnog broja drugim ne daje uvek trei prirodan broj. tavie, iako se za razlomke mogu definisati izvesna svojstva koja su
formalno slina i2vesnim svojstvima prirodnih brojeva, prirodni brojevi imaju razna definisana svojstva za koja ne postoje analogna
svojstva razlomaka. Na primer, i razlomci i prirodni brojevi mogu
biti savreni kvadrati. Meutim, iako ima smisla pitati da li je dati
prirodni broj paran, nema smisla to pitanje postaviti za dati razlomak prosto zato to predikat biti paran" nije definisan za razlomke. Sa ovim u vezi treba zapaziti da naa nesposobnost da odgovorimo na pitanje da li je, recimo, 2/3 parno ne proistie ni
iz privremene nepotpunosti naeg znanja niti iz neke navodno inherentno nesaznajne prirode razlomaka; naa nesposobnost proizlazi iz
obine injenice da to pitanje za razlomke nema odreeni smisao.
Ova kratka zapaanja o racionalnom jezgru za proirivanje primene reci broj" na razlomke kao na prirodne brojeve oigledno vae
i za druga proirenja upotrebe pojma broja" na nove vrste matematikih entiteta kao to su iracionalni brojevi imaginarni brojevi i
takozvani brojevi s predznakom". Stavie, ovi su komentari takoe
relevantni za razumevanje razloga zbog ega su izvesne matematike
operacije dobile imena poznata iz aritmetike, iako se te operacije ne
vre nad brojevima u proirenom smislu ove reci niti su u mnogo emu formalno sline aritmetikim operacijama koje se nazivaju istim
imenima. Na primer, za izvesne vrste ureenih skupova brojeva koji
su poznati kao matrice" definisana je jedna operacija koja se zove
..mnoenje". Ova operacija je asocijativna, ali u optem sluaju nije
komutativna, tako da je u izvesnom pogledu slina aritmetikom
mnoenju dok se u drugom pogledu od mnoenja razlikuje. Jednostavno tvrenje da prema tome mnoenje nije uvek komutativno
moe prividno izgledati kao duboki paradoks. Ali ako tekoa proizlazi
iz ovakvog iskaza, ta tekoa nastaje samo ako se previdi injenica
da je re mnoenje" prilagoena novoj upotrebi, iako je u prvobitnom smislu oznaavala jednu komutativnu operaciju. Operacija koju ova re oznaava u novom kontekstu nije ona ista operacija koju
je ta re oznaavala u starom kontekstu. Ako se ova re ipak zadri
kao naziv za obe operacije, to je zato to uprkos vanim razlikama
izmeu ovih operacija postoje i vane slinosti.
Rei poloaj", momenat", estica" i talas" u kvantnoj
mehanici moraju se isto tako shvatiti kao pozajmice iz klasine fizike. Prilikom njihovog uvoenja u kvantnu mehaniku fiziari su
se rukovodili vanim formalnim analogijama izmeu starijih i novijih
teorija; proirivanje njihove upotrebe na novi domen olakalo je formulacije kvantne mehanike i nagovestilo je nove pravce istraivanja.
Pa ipak, kada se ove reci upotrebljavaju u novom kontekstu, moramo
voditi rauna o ogranienjima u pogledu njihove upotrebe, ogranienjima koja proizlaze iz postulata kvantne teorije; njih ne smemo shvatiti u smislu koji im pridaje klasina fizika. Poto pravila za njihovu
upotrebu nisu identina u ovim dvama kontekstima, znaenja ovih

270

reci u kvantnoj mehanici ne mogu biti njihova poznata istorijska znaenja. Zbog toga je pogreno pretpostavljati, kao to su to uinili
komentatori kvantne mehanike, da emo poboljavanjem nae eksperimentalne tehnike moda biti u stanju da utvrdimo tane simultane
vrednosti poloaja i momenata elektrona u onom smislu u kojem
se termini poloaj" i momenat" odreuju u savremenoj kvantnoj
teoriji. Takva pretpostavka je iste vrednosti kao i tvrdnja da emo
posle intenzivnijeg prouavanja moda biti u stanju da otkrijemo da
li je razlomak 2/3 paran. Ta pretpostavka previda krucijalnu injenicu
da na osnovu relacija neodreenosti izraz ,,precizne simultane vrednosti poloaja i momenta jednog elektrona" u kvantnoj mehanici
nema odreeni smisao.
Iako Hajzenberg priznaje ovu injenicu i ak je naglaava,
on isto tako uspeva da je zanemari kada izjavljuje, u odlomku koji
smo naveli, da ukoliko sa jednim eksperimentom odreuje vrednost
neke numerike veliine (npr. taan poloaj elektrona) to ini iluzornim znanje o drugim veliinama" (napr. znanje o vrednosti momenta tog elektrona). Jer ako izraz tane simultane vrednosti poloaja i momenta jednog elektrona" nije definisan, onda ne postoji momenat koji se pod datim okolnostima moe znati. Teko je, dakle,
razumeti kako znanje o navodnom momentu jednog elektrona moe
biti iluzorno" ako, kao to to analiza pokazuje, ne postoji neto to
bi bilo momenat
jednog elektrona i to bi predstavljalo objekat naeg
znanja.19
IV. Indeterminizam kvantne teorije
Kvantna teorija ne moe se, dakle, ispravno opisati kao indeterministika samo na osnovu toga to relacije neodreenosti iskljuuju mogunost istovremenog odreivanja tanih vrednosti za poloaje" i momente" elektrona i drugih subatomskih estica". Ako su
dosadanja razmatranja ispravna, onda ove reci imaju u kvantnoj
mehanici znaenja koja su razliita od onih koje imaju u klasinoj
fizici. Prema tome, postoji jedno non sequitur ako zakljuimo da poloaji" i momenti" za koje relacije neodreenosti tvrde da su neodreeni" kada ih uzmemo zajedno, predstavljaju one iste odlike estica koje u klasinoj mehanici moemo numeriki precizno odrediti,
tako da dok klasina mehanika ima deterministiku strukturu kvantna mehanika je nema.
1. U uobiajenom obrazlaganju indeterministike strukture
kvantne mehanike treba zapaziti jo jedan momenat. U tom obrazloenju se preutno pretpostavlja da, kao i klasina mehanika estica,
Na redu su slini komentari o Hajzenbergovom tvrenju da Je subatomska
fizika dovela u pitanje klasinu razliku izmeu posmatraCa" 1 posmatranog" 111 izmeu
subjekta" i objekta". Takvo tvrenje moe se razumeti samo pod pretpostavkom da
termini u ovoj distinkciji imaju definisani smisao u kvantnoj fizici i da je taj smisao
isti kao u klasinoj fizici, ali mi sada imamo dovoljno osnova da sumnjamo u takvu
pretpostavku.

271
i kvantna teorija definie stanje jednog sistema kao skup trenutnih
vrednosti poloaja i momenta za svaku esticu koja pripada sistemu.
Kada bi ova pretpostavka bila opravdana, onda bi se nesumnjivo moglo utvrditi ono emu je to obrazloenje namenjeno. Poto se ovako definisano stanje jednoga sistema ne bi moglo ni u jednom trenutku
odrediti, bilo bi oigledno nemogue ak i u principu izraunati stanje
toga sistema u nekom drugom trenutku. Kvantna mehanika meutim
ne definie stanje sistema na ovaj nain. Prema tome, iako se mora
priznati da kvantna teorija nije deterministika s obzirom na opis
stanja koje bi bilo definisano pomou poloaja i momenata kao promenljivih koje definiu, odatle ne sledi da ova teorija nije deterministika u odnosu na opis stanja koje je drukije definisano.
Ispitivanje osnovnih jednaina kvantne mehanike pokazuje
da ova teorija koristi jednu definiciju stanja koja je sasvim razliita
od one u klasinoj mehanici, ali da je kvantna teorija deterministika
u odnosu na svoju formu opisa stanja, u istom smislu u kojem je
klasina mehanika deterministika u odnosu na mehaniki opis stanja.
Meutim, opis stanja koji se koristi u kvantnoj teoriji izuzetno je
apstraktan; iako se njegova formalna struktura moe lako analizirati,
taj se opis ne moe izloiti na intuitivno zadovoljavajui nain, bez
korienja matematike tehnike. U Sredingerovoj ili talasno-mehanikoj formulaciji kvantna teorija kao opis stanja jednog sistema koristi izvesnu funkciju, tzv. Psi-funkciju". Argumenti ove funkcije
predstavljaju u ovom sluaju koordinate poloaja" i vremena".
Funkcija mora da zadovolji osnovnu talasnu jednainu sistema koji se
prouava; ona mora biti kontinuirana, jednoznana i konana u itavoj oblasti za koju je deinifana. Za ovu raspravu je vrlo znaajna sledea odlika Psi-funkcije: kada su date vrednosti ove funkcije za svaku taku oblasti u kojoj je definisana, u nekom poetnom trenutku,
onda Sredingerova talasna jednaina odreuje jedinstveni skup vrednosti ove funkcije u svakom drugom trenutku. Kvantna mehanika je,
prema tome, u potpunosti deterministika teorija u odnosu na kvantno-mehaniki opis stanja koji je definisan Psi-funkcijom.
Ali ta predstavlja Psi-funkcija i kako se ona moe interpretirati? Ona se ne moe interpretirati pomou nekog vizuelno predstavljivog fizikog modela iji su pokretni delovi klasine estice ili
talasi. Kao to smo ve primetili, svi pokuaji da se nae jedna takva
interpretacija kvantne teorije dovodili su do modela iji sastavni elementi imaju dvostruku prirodu" zbog toga to su i estice i talasi.
Pa ipak, nemogunost da se nae uniformno potpuna interpretacija
pomou nekog klasinog modela nije kobna po efektivnu primenu
kvantne mehanike. Kao i mnoge druge teorije u fizici, kvantna mehanika izraava svoje pretpostavke pomou raznih promenljivih i
funkcija od kojih veina nije povezana ni sa kakvom vizuelnom slikom niti s eksperimentalnim pojmovima koji bi se mogli identifikovati. Kao i u sluaju drugih fizikalnih teorija, ne postoje koordinativne definicije, koje se pozivaju na eksperimentalno opaljive poja-

272

ve, za osnovne promenljive i funkcije kvantne mehanike uzete ponaosob, ve za izvesne njihove kombinacije. Interpretacija se ne daje
za samu Psi-funkciju, ve za izvesne matematike konstrukcije u kojima se ova funkcija nalazi.
Izloena u irokim potezima, interpretacija Psi-funkcije izgleda ovako. Ova funkcija je u optem sluaju kompleksna, u tehnikom, matematikom smislu reci kompleksna". Meutim, pomou nje
se moe dobiti matematika konstrukcija (kvadrat njene apsolutne
vrednosti) koja je realna. Kvadrat apsolutne vrednosti Psi tada se
interpretira kao verovatnoa da se elementarni konstituenti sistema
za koji je Psi definisano (na pr. za sistem koji se sastoji iz jezgra
i jednog jedinog elektrona u vodonikovom atomu) nalaze u razliitim takama u prostoru 30 . Meutim, ova interpretacija Psi-funkcije
jo uvek je sasvim formalna, naroito ako uzmemo u obzir nau prethodnu raspravu gde smo utvrdili da se re poloaj" u ovakvim izrazima kvantne teorije, kao to je poloaj jednog elektrona", upotrebljava u pikvikovskom smislu. Ispitajmo zato ovaj problem malo
detaljnije.
Iako Psi-funkcija predstavlja kvantno-mehaniku definiciju
stanja, i Psi-funkcija i verovatnoe koje su povezane s kvadratom
njene amplitude u osnovi su samo pomoni parametri i u ovoj teoriji
imaju posrednu ulogu. One su vane zato to omoguuju izraunavanje
raznih drugih verovatnoa. Na primer, postulati ove teorije odreuju
da se atomi mogu nalaziti samo u izvesnim stanjima energije; mogui
nivoi energije atoma mogu se dedukovati iz osnovnih talasnih jednaina za fizike sisteme koji se sastoje iz atoma. Pomou Psi-funkcije
takoe moemo izraunati verovatnoe sa kojom atomi u datom stanju energije imaju izvesne srednje prenike. Dalje, ova teorija odreuje da kada jedan atom emituje ili apsorbuje zrake odreene talasne
duine, onda taj atom prelazi sa jednog nivoa energije na drugi. Pomou Psi-funkcije mogue je izraunati verovatnoe takvih prelaza,
a samim tim mogue je dedukovati distribuciju energija u spektrima zrakova koje atomi emituju. S druge strane, mogu se nai koordinativne definicije koje se pozivaju na eksperimentalne pojmove za
takve teorijske izraze kao to su srednji prenik atoma" i verovatnoa prelaska sa jednog nivoa energije na drugi". Shodno tome, deduktivno izveden posledice ove teorije, posledice kao to su ove koje
smo pomenuli, mogu se eksperimentalno ispitivati.
Ovo kratko izlaganje moda e objasniti da je teorijski opis
stanja definisan pomou Psi-funkcije povezan na zaobilazan nain s
neim to se moe posmatrati. Sama Psi-funkcija se ne interpretira
pomou nekog subatomskog modela; kvadrat amplitude Psi-funkcije
interpretira se kao funkcija verovatnoe distribucije elementarnih
konstituenata u jednom subatomskom modelu; pomou ovih verovat" TaCnije, ako su , , . . . , gk koordinate poloaja jednoga sistema, tako da se u
datom trenutku Psi-funkcija moe napisati kao ,,v(?i. - > ? p " i ako Je a . ,ak odreena
taka, onda Je kvadrat apsolutne vrednosti od v("u.pverovatnoa da su elementarni
konstituenti koji se nalaze u stanju v (o,,. . . , a^) u taki ak. . . , a^

273

noa i Psi-funkcije mogu se izraunati razne druge verovatnoe; za

neke od ovih drugih verovatnoa mogu se najzad nai pravila korespondencije koja ih povezuju s izvesnim eksperimentalnim pojmovima.
Zapitajmo se sada kako se moe utvrditi kvantno-mehaniko
stanje jednog sistema. Jasno je da se to ne moe uiniti neposredno,
eksperimentalnim posmatranjem, ve da se postupak koji smo upravo
opisali mora u izvesnom smislu obrnuti. Pripisujui jednu Psi-funkciju datom sistemu, mi u svakom sluaju moramo prihvatiti jedan broj
intermedijamih pretpostavki o verovatnoi distribucija koje se samo
posredno mogu potvrditi empirijskim svedoanstvom. Dakle, dok su
u klasinoj mehanici promenljive stanja povezane sa svojstvima individualnih objekata koje ta teorija postulira, u kvantnoj mehanici promenljiva stanja je povezana sa statistikim svojstvom postuliranih
elemenata. injenica da stvarna posmatranja jednog sistema daju rezultate koji se samo priblino slau s teorijskim predvienjima u ova
dva sluaja interpretira se na razliite naine. U klasinoj mehanici
ovo neslaganje pripisuje se nedostatku tanog znanja o poetnom
stanju sistema. U kvantnoj mehanici to neslaganje se takoe delimino
objanjava eksperimentalnim grekama, ali se drugi deo objanjenja sastoji u zapaanju da pretpostavke i pravila koja teorijsko stanje
jednog sistema povezuju s eksperimentalnim podacima sadre neotklonjivu statistiku komponentu. 21
Uprkos injenici da je kvantna mehanika deterministika s
obzirom na opis stanja koji je definisan Psi-funkcijom, to je razlog
to istaknuti fiziari tvrde da je kvantna teorija ,.po prirodi sluaja
indeterministika i, prema tome, stvar statistike" 22 . Ovaj opis je nesumnjivo taan. On saeto izraava osnovnu injenicu da je kvantna
teorija indeterministika" u vanom smislu da je njen opis stanja
povezan sa statistikom interpretacijom i da su njena predvianja
zasnovana na statistikim pretpostavkama. S druge strane, ovaj se
opis ne srne pogreno shvatiti niti se na osnovu njega smeju izvoditi
neopravdani zakljuci. Podsetimo se zato nekih bitnih injenica.
Prvo, kvadrat amplitude Psi-funkcije, a ne sama Psi-funkcija,
interpretira se kao funkcija verovatnoe za neku distribuciju. Psi-funkcija predstavlja funkciju verovatnoe kao to to predstavljaju
i opisi stanja u Furijeovoj teoriji irenja toplote ili Maksvelovoj teoriji elektromagnetizma. Psi-funkcija predstavlja" apstraktnu odliku
fizikih sistema, odliku koja strogo odreuje izvesne verovatnoe povezane s tim sistemima. Meutim, poto Psi-funkcija u kvantnoj mehanici igra ulogu samo posredstvom, funkcije koja je kvadrat apsolutne veliine Psi, pa otuda, posredstvom teorijskih verovatnoa koje
su odreene ovom izvedenom funkcijom, Psi se moe smatrati kvazi
statistikom promenljivom za definisanje stanja.
Drugo, interpretacija kvadrata apsolutne vrednosti Psi kao
funkcije verovatnoe moe se shvatiti samo pod pretpostavkom da
11
!!

vidi Max Planck, The Philosophy of Physics, New York, 1936, str. 6566.
Max Born, Atomic Physics, London, 1935, str. 90.

18 Struktura nauke

274

izvesni subatomski procesi predstavljaju statistike agregate na koje

se moe primeniti pojam verovatnoe kao relativne uestalosti. Zbog
toga se Psi-funkcija mora shvatiti kao da opisuje ove procese samo
s obzirom na neka njihova statistika svojstva. Dakle, kada se dato
svojstvo toboe pripisuje individualnim elementarnim konstituentima u tim subatomskim agregatima (na primer, kada se za jedan elektron kae da ima momenat" ija veliina pripada odreenom intervalu), takvi iskazi se moraju shvatiti kao eliptine formulacije. Kada
se iskaz o momentu jednog elektrona na podesan nain proiri i eksplicira, on onda tvrdi ili (a) da se momenat navedene veliine javlja
sa izvesnom relativnom uestalou u jednoj velikoj klasi elektrona
ili (b) da dati elektron sa izvesnom relativnom uestalou u prilino
dugom vrevienskom periodu ima momenat navedene veliine. Ukratko, ako je interpretacija povezana sa Psi-funkcijom statistika, onda
sva predvianja zasnovana iskljuivo na toj interpretaciji moraju takoe biti statistika, a ne mogu predstavljati predikacije nestatistikih svojstava pojedinanim objektima. Ne postoji potvrda za zakljuak da poto kvantna teorija ne predvia u detalje individualna ponaanja elektrona i drugih subatomskih elemenata, ponaanje takvih
elemenata mora biti inherentno neodreeno" i da mora predstavljati
ispoljavanje apsolutnog sluaja". Svakako je tano da kvantna mehanika u svojoj sadanjoj formulaciji ne opisuje detaljno ponaanje
pojedinanih elektrona niti predvia njihove pojedinane putanje.
Meutim, ako osnovne pretpostavke kvantne teorije imaju samo statistiki sadraj, kao to ga zaista imaju na osnovu uobiajene interpretacije, onda nije ni udno ni paradoksalno da i svi zakljuci koji
se mogu izvesti iskljuivo iz ovih pretpostavki moraju isto tako imati
samo statistiki smisao. Bilo bi iznenaujue paradoksalno kada ne
bi bilo tako, izuzev u sluaju da se ove pretpostavke dopune novim
stipulacijama ili pravilima tako da omoguuju dedukciju nestatistikih zakljuaka iz tog poveanog skupa pretpostavki.
S druge strane, kvantna mehanika se obino opisuje kao
bitno statistika" teorija, poto se njene promenljive kojima se odreuje stanje, za razliku od promenljivih za definisanje stanja u klasinoj statistikoj mehanici, ne mogu analizirati pomou neke raspoloive deterministike teorije koja upotrebljava samo nestatistike
opise stanja. Prema tome, uprkos sjajnim uspesima kvantne mehanike
u objanjavanju, povezivanju i sistematskom predvianju velikog
broja eksperimentalnih injenica, neki istaknuti fiziari (ukljuujui
Planka, Ajntajna i De Broljia) izrazili su ozbiljno nezadovoljstvo polazei od toga da je u svojoj sadanjoj formi kvantna teorija jedan
nepotpuni prikaz realnih stvari". Na primer, Ajntajn je ovako izrazio
svoje rezerve:
Psi-funkcija ni na koji nain ne opisuje stanje koje bi moglo biti stanje
jednog pojedinanog sistema; ona se odnosi na mnoge sisteme, na skup sistema" u smislu statistike mehanike. Ako Psi-funkcija prua samo statistike
podatke o merljivim veliinama, izuzev u nekim specijalnim sluajevima, onda
razlog za to ne lei samo u injenici da operacija merenja uvodi nepoznate

275
elemente koji se mogu obuhvatiti samo statistiki, ve u samoj injenici da
Psi-funkcija ni u jednom smislu ne opisuje stanje jednog pojedinanog sistema. redingerova jednaina odreuje varijacije u vremenu koje ispoljava
skup sistema koji moe postojati sa ili bez spoljanjeg elovanja na pojedinani sistem... Ali ja sada pitam: zar postoji fiziar koji veruje da nikada
iznutra neemo sagledati ove vane promene u pojedinanom sistemu, njihovu
strukturu i njihove uzrone veze, i to bez obzira na injenicu da smo tako
blizu ovim pojedinanim dogaajima zahvaljujui udesnim otkriima Vilsonove komore i Gajgerovog brojaa? Logiki je mogue u to verovati.bezprotivrenosti, ali to se toliko protivi mom naunom
istinktu, da se ne mogu odrei
traganja za nekim potpunijim shvatanjem.23

Oigledno je da se ne moe opravdati Ajntajnova naklonost

koju je on ispoljio prema jednoj vrsti teorije, razliitoj od kvantne
mehanike. Isto tako, nije mogue nai uverljivo svedocanstvo, pozitivno ili negativno, za njegovo verovanje da e moda triumfovati ona
vrsta teorije kojoj on daje prednost. Budunost je u tom pogledu
nedokuiva. Treba obratiti panju da odreenje kvantne mehanike kao
nepotpune" poiva na jednoj pretpostavci koja nikako nije oigledna. To je pretpostavka da je uvek mogue konstruisati jednu drukiju
zadovoljavajuu teoriju za koju se moe dati uniformno potpuna interpretacija. Sastavni elementi modela koji se u ovoj interpretaciji
upotrebljava mogu se u principu opisati na nain slian onima koji
se upotrebljavaju u raznim teorijama klasine fizike, pomou individualnih, a ne statistikih promenljivih koje definiu stanje. Navodna
nepotpunost savremene kvantne teorije oigledno poiva na injenici
da ova teorija formulie samo izvesna statistika svojstva subatomskih procesa, ali ne kae nita vie o ponaanju ,,individualnih" elemenata u tim procesima. Tako pripisivanje nepotpunosti izgleda da
se vri sa stanovita neke druge teorije za koju se misli da, uopte
uzev, upotrebljava promenljive za definisanje stanja razliite od onih
u kvantnoj mehanici i vie slina onima u klasinoj fizici. Ali ne postoji jemstvo da e se takva alternativna teorija nuno razviti i moda
zameniti dananju kvantnu teoriju; skoro svi fiziari su danas iskreno skeptini u pogledu mogunosti da ovakva teorija nastane u doglednoj budunosti.
Pa ipak, ne postoje potpuno ubedljivi razlozi za tvrenje, koje
izgleda da zastupaju mnogi vodei fiziari, da e ova vrsta inderministike" teorije koju ilustruie savremena kvantna mehanika zauvek
ostati. Jedan razlog za ovo tvrenje zasnovan je na vanom teoremu
Dona von Nojmana (John von Neumann). Prema tom teoremu savremena kvantna teorija se ne moe dopuniti uvoenjem novih skrivenih parametara" u definisanju stanja jednog sistema, tako da se ova
teorija pretvori u nestatistiku, a da se time ne dobiju posledice koje
su nespojive s velikim brojem eksperimentalnih podataka koji tako
" Albert Einstein, ,.Physik und Realitat", Journal of the Franklin Institut*,
Vol. 221 <1936), pretampano u prevodu u Out of My Later Years, New York, 1950. str.
8991. AJnStajnovo vie tehniko Izlaganje njegovog tvrenja da je kvantna mehanika
nepotpuna" sadrano je u lanku A. Einstein, B. Podolskv and N. Hosen, ,,Can Quantum-Mechanleal Descrlptton of Phvsical Realitv Be Consldered Complete?" Physlcal ReHeuj, Vol. 47, (1935), str. 777780.

18"

276
upeatljivo potvruju savremenu teoriju. Ali fon Nojmanov teorem
samo pokazuje da je se ne moe na ovaj nain proiriti kvantna teorija, sve dok ostajemo u pojmovnom okviru sadanje kvantne teorije
i sve dok eksperimentalne podatke interpretiramo pomou njenih pravila. Fon Nojman nije dokazao niti je po prirodi stvari mogao dokazati da je logiki iskljuena zadovoljavajua nestatistika teorija koja
ima opseg sadanje kvantne teorije, ali je konstruisana na potpuno
drukiji nain. Tano je da zasad ne postoji takva alternativna teorija
i da bismo naili na ogromne tekoe kada bismo eleli takvu teoriju
da konstruiemo. Istovremeno, eksperimentalno otkrie itavog niza
neobinih i delimino neoekivanih elementarnih estica" visokih
energija, za koje sadanja kvantna teorija ne prua adekvatno objanjenje, skrenulo je panju na ozbiljne ogranienosti ove teorije. Podstaknuti ovom novom krizom" u fizici, fiziari su nedavno pokuali
da razviju nestatistike teorije koje izbegavaju zabrane fon Nojmanovog teorema. U ovim pokuajima barata se tehnikim aparatom o
kojem samo profesionalni fiziari mogu imati kompetentno miljenje.
Ali injenica da su oni koji se bave fizikom uinili takve pokuaje
pokazuje da bitno statistiki" oblik savremene subatomske teorije
nije poslednja re u tom podruju. 24
2. Mnogi fiziari postali su sasvim ubeeni da je kvantna
teorija logiki osnovni deo fizike pomou ijih se osnovnih ideja moraju razumeti rezultati postignuti u drugim oblastima. Shodno tome
proirilo se gledite da su svi zakoni (ak i oni koji se odnose na
makroskopske objekte i dogaaje) u osnovi statistiki i da su na kraju
krajeva svi prirodni procesi ,,akauzalni".
Shvatanje da svi zakoni fizike predstavljaju samo prosene
ili statistike pravilnosti sa velikom estinom branio je Carls Pers
25
(Charles Peirce), davno pre pronalaska kvantne mehanike. Bolcmanov rad na statistikoj interpretaciji drugog zakona termodinamike
svakako je naizgled potvrivao ovu tezu. Persovu ideju oiveo je u
nezavisnom obliku beki fiziar Eksner (EKner),-'* koji je sa svoje
strane uticao na Sredingera da ovu ideju razvije u svetlosti novijih
27
otkria u fizici. Gledite da su svi fizikalni zakoni u osnovi statistiki i akauzalni zastupao je izmeu ostalih i Edington (Eddington) kao
neposrednu posledicu moderne kvantne teorije. Nigde ne postoji
strogo uzrono ponaanje", tvrdio je on. Nemogue je navesti mo!1
Dokaz Fon Nojmanovog teorema dat je u njegovom Math em at Isciie Cnindlagen er Quantenmechanik, Berlin, 1932, (engleski prevod Mathematical Foundations of
Quantum Mectianics, Princeton, 1955), pogl. 4, oeljak 2, str. 167173. Diskusije o ovom
teoremu, kao i o drugim stvarima koje smo dodirnuli u gornjem tekstu, nai e se u
David Bohm, Causality and Chance tn Modem
Pftysics, London, 1957; Louis de Broglie,
The Revolution in Physics, New York, 19531, pogl. 10; i u Observation and Interpretation.
A Symposiitm of PhtlOsophers an Physidsts (izd. S. Korner), New York 1 London. 1957.
** Charles S. Peirce, The Doctrine of Necessitv Examined", The Monist, Vol.
2. (1892), prctampano u Collected Papers of Charles S. Peirce, Cambridgc, Mass., 1935,
Vol. 6. str. 28J5.
" Franz Exner, VorlSsungen Uber ie PhysikaHscHen Grunlagen er Naturicissenschaften, Wien, 1919. str. 657, 696.
" Erwln Schrodinger, ,,What Is a Law of Nature?" u Science and the Human
Temperament, New York, 1935, str. 133147.

277
dernu fiziku da predvia neto sa savrenim determinizmom, zato
to se ona od poetka bavi verovatnoama."2"*
Koji su razlozi za ovo tvrenje? Izgleda da je re o sledeem.
Makroskopski objekti predstavljaju sloene strukture subatomskih
objekata. Svojstva i relacije prvih javljaju se zbog toga u uslovima
koji se mogu izraziti pomou rasporeda i uzajamnih delovanja drugih.
Prihvaena teorija o subatomskim objektima je statistika i indeterministJka: koliko mi znamo, ponaanje subatomskih objekata ispoljava samo statistike pravilnosti. Prema tome, tako se ova argumentacija zavrava, budui da je ponaanje makroskopskih objekata sastavljeno iz ponaanja njihovih konstituenata, pravilnosti koje
pokazuju ovi prvi takoe su samo statistiki.
Ova argumentacija je manje nego uverljiva, ak i kada zanemarimo dvosmislenost u odreenju kvantne teorije kao indeterministike". Poto se veliki filosofski problemi o ljudskoj slobodi i
odgovornosti esto prikazuju kao da zavise od zakljuka ove argumentacije, ispitajmo je neto paljivije. Meutim, zakljuak da su
sve fizikalne teorije i zakoni statistiki" sasvim je trivijalan iako
istinit, ukoliko se shvati u smislu da kvantitativni podaci dobijem
eksperimentalnim merenjem samo priblino potvruju numerike zakone, a nikako sa apsolutnom tanou. Mi smo o ovom pitanju ve
raspravljali i nema potrebe da se na njemu zadravamo. Ali moramo
se podseriti razlike koju smo tada napravili izmeu onoga to jedan
iskaz stvarno tvrdi i tanosti sa kojom empirijsko svedoanstvo potvruje ono to taj iskaz tvrdi. 2 " Tvrdnja koju sada elimo da ispitamo
kae da sve to zakoni fizike tvrde ima statistiki sadraj.
U ovoj argumentaciji sadrana je preutna pretpostavka da
ukoliko je neka teorija (npr. kvantna mehanika) statistika, onda svaki
zakljuak koji je na osnovu te teorije izveden takoe mora biti statistiki. Iako je ova pretpostavka uopte uzev tana, postoje izuzeci.
Takvi izuzeci mogu nastati, na primer, kada koordinativne definicije
za razne statistike parametre teorije povezu te parametre s nestatistikim eksperimentalnim pojmovima tako da se moe dedukovati
neto to je prima facie nestatistiki eksperimentalni zakon.
Jedan primer objasnie nam takve izuzetke. Plankov zakon
radijacije formulie distribuciju energije u eksperimentalno kontinuiranom spektru tamnog tela i tvrdi da je energija povezana s emitovanim zracima date talasne duine izvesna funkcija te talasne duine i
temperature tamnog tela. 30 U ovom obliku taj zakon ne predstavlja
* Arthur S. Eddington. The Nature of Physical Worl, New York, 1928, str.
309; iveiu Pathivays in Science, Cambridge. 1935, str. 105. Vidi takoe J. von Neumann,
navedeno delo, str. 172 (engleski prevod str. 326).
"11 Vidi I, 3. ovog poglavlja.
Ako je Ex energija povezana s jednini zrakom ija je talasna duina ^, T
apsolutna temperatura tamnog tela koje zrai, h Plankova konstanta, c brzina sveUoatl
i A Bolcmanova konstanta za gasove, onda se Plankov zakon radijacije moe napls.it! kao:

278

statistiko tvrenje. On se moe podvrgnuti eksperimentalnom proveravanju pomou merenja energija na raznim mestima u spektru
(na primer, tako to e se osetljivi bolometar staviti na neko mesto u
spektru, to e odrediti temperatura, a onda pomou drugih zakona
izraunati energija); na taj nain se moe utvrditi da li koliina energije na svakom mestu ima vrednost koja je odreena zakonom. Ovaj
se zakon moe izvesti iz sloenog skupa pretpostavki koji ukljuuje
postulate kvantne mehanike kao i pretpostavke statistike mehanike
i elektrodinamike, primenjene na fiziki sistem koji se sastoji iz
radijacija tamnih tela. Izvoenje ovog eksperimentalnog zakona zavisi izmeu ostalog od nekoliko koordinativnih definicija. Jedna od
ovih definicija, na primer, povezuje nestatistiki eksperimentalni pojam temperature s teorijskim statistikim pojmom srednje kinetike
energije oscilatora tamnog tela. Jedna druga koordinativna definicija
povezuje nestatistiki eksperimentalni pojam energije s teorijskim
pojmom statistiki odreenog broja oscilatora koji imaju izvesnu talasnu duinu.
injenica koju smo ilustrovali ovim primerom zasluuje da
bude dalje razmotrena. Kao i druge teorije, statistika mikroskopska
teorija uvodi se kako bi se objasnila pojava svojstava makroskopskih
objekata koja se mogu eksperimentalno identifikovati (ona se esto
zovu makrostanja"). Takva teorija postulira skup mikroskopskih
elemenata koji mogu da se nalaze u razliitim uzajamnim utvrenim
odnosima. Nazovimo svaki ,.raspored" mikroskopskih konstituenata
jednog sistema, raspored koji je teorijski mogu i koji se moe razlikovati od drugih rasporeda, mikrostanjem" tog sistema. Ova teorija
objanjava nastanak makrostanja jednog sistema pomou pretpostavki
o promenama u mikrostanjima, tako da objanjenje zavisi od uspostavljanja korespondencija izmeu makro i mikrostanja. Meutim,
korespondencije se obino tako odreuju da datom makrostanju ne
odgovara samo jedno ve veliki broj razliitih mikrostanja. Na primer, u kinetikoj teoriji gasova temperatura jednog gasa (makrostanja) odgovara srednjoj kinetikoj energiji molekula toga gasa, ali
je data vrednost srednje kinetike energije molekula spojiva s velikim brojem razliitih mikrostanja (pri emu se svako mikrostanje
opisuje odreenim skupom vrednosti poloaja i brzina tih molekula),
tako dadato makrostanje odgovara mnogim mikrostanjima.31 Pretpostavimo da svako makrostanje Mf sistema odgovara klasi mikrostanja m; i da su ove klase m* disjunktne. Pretpostavimo, dalje, da pojava jednog mikrostanja iz m* u datom trenutku I ne odreuje pojavu
*> Pretpostavimo tako da postoje samo etiri molekula o kojih svaki Ima
Jedininu masu, od kojih svaki moe zauzimati ledan od osam poloaja i od kojih svaKi
moe imati brzinu 111 l 111 2 stope u sekundi. Tada Je ukupan broj razliitih mikrostanja
4" = l 048.576. Ako je srednja kinetika energija ta etiri molekula:

ovo je spojivo sa svakim od 6 X 4 ' = 393,212 mikrostanja. Tako jednom jedinom makrostanju. temperaturi gasa. odgovara skoro 400.000 razliitih mikrostanja.

279
jednog jedinstvenog mikrostanja u nekom kasnijem trenutku tu ali
da odreuje pojavu jednog mikrostanja iz neke klase m} pri emu
mikroskopska teorija specifikuje taan odnos izmeu i i j. Onda je
ova teorija statistika u odnosu na mikrostanja i mikrostanja se smenjuju samo sa statistikom pravilnou. Ali, odavde nikako ne proizlazi da e niz makrostanja takoe ispoljavati samo statistiku pravilnost; naprotiv, makrostanja tog sistema mogu biti uzajamno povezana
na osnovu strogo univerzalnog, nestatistikog zakona. Zbog toga postoji jedno non sequitur kada se zakljuuje da su svi fizikalni zakoni
koji se mogu dedukovati iz kvantne mehanike takoe statistiki, zato
je kvantna mehanika osnova za sve druge delove fizike, ali predstavlja
statistiku teoriju.
Postoji, meutim, jedna druga, manje odreena pretpostavka
koja izgleda da predstavlja preutnu premisu u argumentaciji da su
svi zakoni fizike statistiki. Prema ovoj pretpostavci, ako se jedan sistem moe prikazati kao struktura elementarnih konstituenata (bez
obzira da li su ovi apsolutno" ili samo relativno" prosti), onda su
ovi konstituenti u nekom nejasnom smislu osnovniji" ili metafiziki prethode sloenom sistemu. Pod ovim se moda podrazumeva da
nijedno svojstvo ili osobina nema neosporno mesto u objanjenju bilo
koje sloene stvari ukoliko se to svojstvo ne moe takoe pripisati
osnovnim" elementima iz kojih je ta stvar sastavljena. U naem
sluaju, dakle, iako jedan zakon o makroskopskim objektima moe
izgledati kao da ima nestatistiki sadraj, njegov sadraj je stvarno"
statistiki ukoliko se taj zakon moe deduktivno izvesti iz jedne u
sutini statistike teorije o osnovnim elementima svih prirodnih
procesa.
Ako je to smisao ove iroko prihvaene pretpostavke, onda
se ona ne moe shvatiti ozbiljno. Zaista, kada bi ta pretpostavka bila
tana, onda ne bi imalo smisla razvijati teorijska objanjenja o ponaanju makroskopskih objekata pomou njihovih elementarnih delova,
jer po toj pretpostavci makroskopski objekti bi nesumnjivo imali
svojstva samo ukoliko bi ova svojstva bila karakteristina i za elementarne komponente tih objekata. Ali, poto se na pitanje da li
hipotetiki mikroskopski konstituenti makroskopskih objekata zaista
imaju izvesna svojstva moe odgovoriti samo na osnovu posmatranja
makroskopskih objekata i njihovih svojstava, nemogue je izbei lani
krug koji na ovaj nain nastaje. Stavie, na osnovu te pretpostavke
elementarni konstituenti makroskopskih objekata bili bi samo deminutivni duplikati makroskopskih objekata i imali bi sve osobine koje
pokuavamo da objasnimo. injenica je da kada jedna teorija objanjava ponaanje makroskopskih objekata pomou mikroskopskih elemenata, moraju se pretpostaviti posebni zakoni koji povezuju opaljive osobine prvih s izvesnim svojstvima ovih drugih. Bilo bi besmisleno i uzaludno pretpostaviti takve zakone ako ove opaljive
odlike, iako nisu karakteristine za elementarne konstituente stvari,
ne bi bile u istoj meri neosporne odlike sveta kao to su to po pretpostavci odlike elemenata.

280
Treba najzad primetiti da ak i ako prihvatimo bez rezerve
najekstremnija tvrenja o indeterministikom ponaanju subatomskih
elemenata koje postulira kvantna teorija, ova neodreenost se ne
ispoljava ni u jednom ponaanju makroskopskih objekata koje se
moe eksperimentalno otkriti. U stvari, teorijski indeterminizam izveden iz kvantne mehanike ak i za kretanja molekula, da i ne
pominjemo tela veih masa, daleko je manji nego to su to granice
eksperimentalne tanosti. Kao to je De Brolji primetio, teorijska
neodreenost subatomskih procesa nikako ne protivrei oiglednom
Determinizmu" makroskopskih pojava. Jer ta neodreenost potpuno
je prikrivena grekama koje nastaju oko eksperimenta i sve se deava kao da te neodreenosti uopte i nema .. U praksi, kao i u
eksperimentu, sve se deava kao da postoji... strogi Determinizam. 32
Prema tome, statistiki sadraj kvantne mehanike ne ponitava deterministiku i nestatistiku strukturu drugih zakona fizike.
Odavde takoe proizlazi da zakljuci o ljudskoj slobodi i moralnoj
odgovornosti, kada su zasnovani na navodnom ,,akauzalnom" i ,,indeterministikom" ponaanju subatomskih procesa, predstavljaju kue
od karata. Ni analiza fizike ni prouavanje predmeta fizike ne daju
povoda za zakljuak da ,,Nigde ne postoji strogo uzrono ponaanje".

V. Princip uzronosti
Izuzetno uspean razvoj kvantne mehanike bio je na iroko
pozdravljen kao dokaz neprimenljivosti takozvanog zakona uzronosti" na subatomske procese i kao znak propasti ovog zakona kao
univerzalno vaeeg principa. 33 Zbog toga emo sada razmotriti ta
taj zakon" tvrdi, kakav je njegov logiki status i da li su izjave o
njegovoj optoj propasti zaista zasnovane.
Zakon ili princip uzronosti obino se razlikuje od raznih posebnih zakona ili teorija kao to je teorija klasine mehanike. Meutim, taj zakon nema opteprihvaenu standardnu formulaciju, niti
postoji opte slaganje o tome ta se njime tvrdi. Obino se podrazumeva da taj princip ima veu optost od svakog posebnog uzronog
zakona. S druge strane, neki pisci smatraju da je to iskaz iste vrste
kao i posebna uzrona tvrenja, iako se njime tvrdi neto o jednoj
osobini koja proima itavu prirodu, a ne samo o osobinama nekog
ogranienog podruja. Drugi pod njim podrazumevaju princip viega
reda nego to su specijalizovani uzroni zakoni; oni smatraju da taj
princip tvrdi neto o zakonima i teorijama, a ne neto o nekom predmetu na koji se zakoni i teorije odnose. Drugi opet pisci misle da je to
regulativni princip istraivanja a ne formulacija veza izmeu dogaaja i procesa. Neki ga posmatraju kao induktivnu generalizaciju, neki
" Louis e Broglie, Matter an Light, New York, 1939, str. 230.
M
Vidi W. Heisenberg, Navedeno elo, str. 63.

281
veruju da je to aprioran i nuan iskaz, a neki opet smatraju da je
to podesna maksima i izraz jedne odluke. Poto se izraz princip
uzronosti" odnosi na tako mnogo razliitih pojmova, nije nikakvo
udo to su savremena tvrenja o njegovom ,,slomu" izazvala rasprave koje su isto tako neodreene i neizvesne kao i sama tvrenja.
1. Bilo bi nekorisno detaljno ispitivati ak i glavne formulacije koje su za ovaj princip bile predloene u toku vievekovne rasprave. Iako postoje nekoliko formulacija ovog principa koje su dali
savremeni pisci i koje su relativno jasne, ove formulacije predloene
su pre svega u vezi s problemom potvrivanja (ili opravdavanja")
induktivnih zakljuaka34, pa u ovom kontekstu nisu relevantne. Meutim, bie korisno ukratko ispitati gledite da ovaj princip predstavlja empirijsku generalizaciju o ustrojstvu prirode.
Ovo shvatanje Don Stjuart Mil (John Stuart Mili) izloio
je na poznati i uticajan nain. Prema njegovom miljenju, princip uniformnosti prirode (to je Milovo ime za princip uzronosti) tvrdi da
..u prirodi postoje paralelni sluajevi; ono to se desi jednom desie
se opet u okolnostima sa dovoljnim stepenom slinosti.35 Iako je Mil
nesumnjivo verovao da ovaj iskaz ima empirijski sadraj, da li on ima
ili nema takav sadraj zavisi od toga kako se shvati izraz okolnosti
sa dovoljnim stepenom slinosti". Kada su okolnosti dovoljno sline?
Povrna slinost izmeu okolnosti oigledno nije dovoljna. Cak i izvebani posmatrai koji umeju da uoavaju razlike mogu da ocene
da su dva skupa okolnosti slina, pa jo uvek da neka posledica prati
samo jedan od tih skupova. Na primer, ak i paljivim ispitivanjem
ne moramo otkriti nikakvu vidljivu razliku izmeu dva rastvora eera i vode, iako jedan rastvor moe da okree ravan polirazacije
svetlosti koja kroz njega prolazi u pravcu kazaljke na satu dok drugi
moe da je okree u suprotnom pravcu. Da li zbog toga branilac principa uzronosti treba ovaj princip da napusti kao neispravan? Ne,
nikako. On bi mogao tvrditi da ova dva rastvora nisu stvarno slina
i da se eer u svakom od ovih rastvora razlikuje po atomskoj strukturi ak i kada ne postoji nikakvo nezavisno svedoanstvo za ovu
navodnu razliku. Ali u tom sluaju je oigledno da je izraz okolnosti
sa dovoljnim stepenom slinosti" bio upotrebljen tako da se za dva
skupa okolnosti kae da su dovoljno slina samo ako imaju sline
posledice. Uz ovu pretpostavku Milova formulacija principa uzronosti nema empirijski sadraj ve predstavlja stipulativnu definiciju.
Ali zar se ovom izrazu ne moe pripisati neki smisao tako da
princip uzronosti bude pravi injeniki iskaz o ,,poretku u prirodi"?
Pokuaji da se takav smisao odredi, a da pri tome ovaj princip zadri optost Milove verzije, nisu bih" uspeni. Tipian primer posebnije formulacije ovog principa predstavlja ona koju je predloio Lap** Vidi J. M. Keynes, A Treatlse on Probability, London, 1921, deo III; Rudolt
Carnap, LogicaL Foundations Of Probabilitj/, Chicago, 1950, str. 178; Bertrand Russell, Human Knowledge, New York, 1948. part. 6.
" J. S. Mili, A Systetn of Logic, London. 1879, Book 3, Chap. 3, Sec. l.

282
las u odeljku koji smo ranije naveli u ovom poglavlju. Laplas je
pretpostavljao da je klasina mehanika univerzalna nauka o prirodi;
on je zbog toga prihvatio mehaniku definiciju stanja u svojoj formulaciji okolnosti pod kojima stvari moraju biti sline, ako treba
da imaju sline posledice. Shodno tome, Laplasova verzija principa
uzronosti tvrdi da, ako je jedan fiziki sistem u istom mehanikom
stanju u dva razliita trenutka, onda e taj sistem imati isti razvoj u
kasnijim trenucima i imae sve osobine koje su zajednike odgovarajuim trenucima.
Pa ipak, ak i u ovoj formulaciji princip uzronosti izaziva
tekoe. Prvo, kao to je to jasno na osnovu prethodnih razmatranja
u ovom poglavlju, pogreno je tvrditi da mehaniko stanje jednog
sistema odreuje sva svojstva tog sistema. Drugo, ova formulacija tog
principa skoro je isto tako liena empirijskog sadraja kao i Milova
verzija i, kao i ova druga, izgleda da je spojiva sa svakim moguim
stanjem stvari. Pretpostavimo, na primer, kako smo procenili da je
jedan sistem u istom mehanikom stanju u dva razliita trenutka,
ali da ipak taj sistem ne ispoljava ista svojstva u odgovarajuim docnijim trenucima. Uprkos ovoj oiglednoj nespojivosti s injenicama,
princip uzronosti jo uvek ne moramo napustiti kao laan. On se
moe zadrati kao savreno ispravan jednostavno tako to emo pret>postaviti da sistem ima skrivene konstituente koji nisu bili u istom
mehanikom stanju u dva poetna trenutka. Najzad, iako izgleda da
se ovaj princip ne moe opovrgnuti bilo kakvim empirijskim svedoanstvom, on je u stvari bio naputen u izgraivanju teorija u mnogim
oblastima fizike. On je u ovim podrujima bio naputen zato to se
pokazalo da one osobine stvari (tj. mehaniko stanje) kojima se na
osnovu ove verzije principa uzronosti bio pripisivan naroiti znaaj,
ne mogu posluiti kao osnova u teorijskom razumevanju mnogih fizikih procesa. Dakle, ako se princip uzronosti shvati u smislu Laplasove verzije, onda je oigledno opravdano tvrenje da se ovaj princip ne moe primeniti u subatomskoj fizici.
2. Iz ovih razloga se izuzetno teko, a moda i beznadeno,
moe shvatiti princip uzronosti kao univerzalno valjane induktivne
istine o dogaajima i procesima koji se deavaju u izvesnom poretku.
Pogledajmo zato da li ovaj princip doivljava bolju sudbinu ako se
formulie kao regulativno ili metodoloko pravilo istraivanja.
Pretpostavimo, na primer, da se Njutnova mehanika primenjuje u prouavanju relativnih kretanja Sunca i Zemlje, pod pretpostavkom da je funkcija sile poznati zakon gravitacije koji ne pominje eksplicitno vreme kretanja i zavisi samo od masa ova dva tela
i njihovog rastojanja. Kao to je poznato, onda je teorijska putanja
Zemlje jedna elipsa pri emu se sredite masa ova dva tela nalazi
u jednoj ii. Meutim, stvarni poloaji i brzine Zemlje, kako je
utvreno posmatranjem u razliitim trenucima, razlikuju se od teorijskih vrednosti ovih koordinata stanja vie nego to to doputa eks-

283
perimentalna greka. Zaista, pri ovoj pretpostavci Zemlja se ponaa
kao da se funkcija menja u toku vremena na neki nepravilan nain: u
nekim trenucima Zemlja ima poloaj i brzinu koji se razlikuju od
teorijskih vrednosti u veoj meri nego to je to sluaj u drugim trenucima, a ove promene u odstupanju ne pokazuju nikakvu pravilnost. Zbog toga izgleda da Njutnova teorija nije sasvim zadovoljavajua i moe se zamisliti kako e fiziari ovu teoriju napustiti.
Kao to svako zna, fiziari to ne ine. Oni odstupanja objanjavaju time to ih pripisuju injenici da Sunce i Zemlja ne ine
,,izolovan" sistem i da postoje nebeska tela (npr. poznate planete) koja
izazivaju poremeaje* u kretanju Zemlje. Postupak fiziara sastoji
se u proirivanju poetnog sistema koji izgleda da se ne ponaa u
skladu s njihovom teorijom. Tanije reeno, fiziari proiruju poetni
sistem time to uzimaju u obzir nova tela sve dok se sila koja deluje
na Zemlju u proirenom sistemu vie ne menja u toku vremena na
neki neobjanjiv nain.
Ovaj primer ilustruje uobiajeni nauni postupak koji je u
prolosti doveo do vrlo znaajnih rezultata. Tako su naprimer na osnovu ovog postupka Adams i Leverje (Adams i Leverrier) postulirali
postojanje do tada nepoznate planete Neptuna, koja je kasnije identifikovana teleskopom, da bi objasnili nepravilnosti" u kretanju planete Urana. Preutno pravilo u primeni ovog postupka predstavlja
onu verziju principa uzronosti prema kojoj je ovaj princip Tnaksima
za izvoenje istraivanja, a ne iskaz s odreenim empirijskim sadrajem. Shvaen kao maksima, ovaj nam princip kae da fizike procese analiziramo na takav nain da njihovu evoluciju moemo objasniti nezavisno od posebnog trenutka i mesta na kome se takvi
procesi deavaju. Uopte, ova maksima nam nalae da traimo zakone
i teorije koje ne sadre eksplicitno ukazivanje na vreme i mesta na
kojima se dogaaji i procesi deavaju. injenica je da je Maksvel
princip uzronosti izloio ovako: Razlika izmeu dva dogaaja ne
zavisi uopte od trenutaka ili mesta na kojima se oni javljaju, ve
samo od razlika u prirodi, konfiguraciji ili kretanju tela koje posmatramo". 3 6 Iako u ovoj formulaciji nije eksplicitno izraen smisao
principa uzronosti kao metodolokog pravila i mada je ona izreena
sa posebnim zahtevima klasine mehanike na umu, smisao ovog principa nije daleko od Maksvelovih reci. Interpretacija ovog principa
kao maksime bila je izraena sa velikom snagom u jednoj formulaciji
novijeg datuma: Kad god naiete na nepotpun Hi poremeen sistem,
pokuajte kolikogod moete da ga proirite do jedne neporemeene
celine traei dopunu prvo meu poznatim stvarima, blie ili dalje.
Ako traenu dopunu ne moete nai meu njima, traite je meu
nepoznatim
stvarima."37
" J. C. Maxwell. Matter in Motion, New York, 1920, str. 13. Ali savremeni razvoj fizike kosmologije nagoveStava da Maksvelova formulacija principa uzronosti
moda zahteva izmeim.
n
L. Siberstein. Causallty, New York. 1933, Str. 71. Vidi takoe Ernst Cassirer,
Deterministu and Indeterminism in Modem Phj/sics, New Haven, 1956, deo 2.

284
Ovako shvaen princip uzronosti predstavlja uoptenu preporuku. On nam nalae da izgraujemo teorije i nalazimo odgovarajue sisteme na koje se ove teorije mogu uspeno primenjivati, bez
ikakvih ogranienja u pogledu posebnog oblika tih teorija, izuzev to
nam postavlja uslov da kada nam je u nekom poetnom trenutku
dato stanje jednog sistema (bez obzira kako je to stanje definisano),
na osnovu teorije koja za taj sistem vai moramo biti u stanju da na
jedinstven nain odredimo stanje tog sistema u svakom drugom trenutku. Kada se iskae na ovako uopten nain, ovaj princip je svakako neodreen i ne prua nam nikakva uputstva kako da ostvarimo
ciljeve koje nam preporuuje. Zaista, sem ako se ova formulacija ne
prihvati zajedno s izvesnim drugim obino preutnim stipulacijama,
princip uzronosti je skoro trivijalan. Da bismo se u to uverili razmotrimo Maksvelovu verziju ovog principa- Pretpostavimo da procesi
u nekom domenu istraivanja ne ispoljavaju nikakvu oiglednu pravilnost i da zavise od trenutka u kojem se javljaju na takav nain da
se za ovu zavisnost ne mogu nai nikakva objanjenja koja se pozivaju samo na prirodu, konfiguraciju ili kretanje tela koja posmatramo". Pa ipak, sasvim je jasno da mora postojati matematika
funkcija koja ove procese povezuje s trenutkom njihovog pojavljivanja; ako imamo sree, ovu funkciju moemo ak i iskazivati.38 Stavie, ako ta funkcija zadovoljava izvesne vrlo opte matematike
uslove, mogue je ak da iz ove funkcije uklonimo sva eksplicitna
ukazivanja na posebne trenutke i mesta na kojima se ti procesi javljaju (zadovoljavajui tako Maksvelov zahtev), a da se pri tome ne
uvaljujemo u tekoe da proirujemo sistem procesa na nain koji
smo ranije opisali pod pretpostavkom da smo spremni da u naoj
teoriji primenimo diferencijalne jednacine proizvoljnog reda i bilo
kojeg stepena sloenosti.39
injenica je, meutim, da bi veina fiziara vrlo verovatno
oklevala da prihvati ovu pretpostavku. Oni bi odbili da je prihvate
zbog toga to se jedan zakon ili teorija ne moe smatrati zadovoljavajuom ako je njen matematiki oblik tako sloen da se ona ne moe
M
Osnova za tvrenje da mora postojati takva funkcija sastoji se u tome Sto
ako neka veliina z uzima odreene vrednostl za razliite trenutke t, ova korespondencija izmeu vrednosti x i t definie" tu funkciju.
M
Na primer, u klasinoj mehanici diferencijalne jednacine za usiljene vibracije imaju oblik:

<***

<& ,

=+ftc+ycocu(
dt* dt
Ede su ,,i", ,,P", y" izvesne konstante. Diferenciranjem ove jednacine dvaput po vremenu
dobijamo:
d*x

d*x
ethc

h(t

dt*

t*

jWcos tur

df

a otuda elimtalsanjem promenljlve za vreme dobijamo na kraju:

dt*
koja ne sadri ,,t" eksplicitno.

di*

dt*

dt

285
podesno upotrebiti u raunanju i predvianju ili ako su njeni osnovni
pojmovi tako nejasni da se ona na konkretne situacije moe primeniti
samo uz najvee tekoe. Prema tome, iako se zadatak na koji nas
upuuje princip uzronosti, kada se izrazi sasvim uopteno, moe u
mnogim sluajevima sasvim lako izvriti, ipak postoje preutna ogranienja u pogledu sloenosti i u pogledu karaktera onih teorija za
koje se moe smatrati da zadovoljavaju stvarni" smisao tog principa.
Takva ogranienja, skrivena, kako se moe utvrditi, u znaenjima termina kao to su jednostavnost", pogodnost" i prirodnost" onemoguuju da ovaj princip bude zadovoljan na trivijalan nain; ali budui da su ovi termini neodreeni i da im se ne moe pripisati
utvreno i precizno znaenje, i sam smisao onoga to nam princip
preporuuje ostaje takoe neprecizan. Pa ipak, naunici koji ive u
odreenom periodu obino se slau u pogledu irokih granica u kojima treba traiti odgovarajue teorije, iako su ove granice promenljive, iako zavise od trenutnog stanja jedne nauke i mogu da se
menjaju u skladu s razvojem matematike i eksperimentalne tehnike. 40
Ali ako se princip uzronosti shvati kao maksima onako kako
smo upravo nagovestili, onda je jasno, suprotno gleditima D. S.
Mila i drugih, da taj princip nije empirijska generalizacija o optoj
strukturi sveta i da se ne javlja kao .rosnovna velika premisa" u
svakom objanjenju. Ovako interpretirani princip uzronosti ima zadatak da jasno ukae na opti cilj istraivanja i da na opti nain
izrazi uslov koji treba da zadovolje premise objanjenja. Pored toga,
jasno je zbog ega se u ovoj interpretaciji princip uzronosti ne moe
opovrgnuti eksperimentom ili nizom eksperimenata, mada se posebni
40
Maksvelovu formulaciju principa uzronosti kritikovao je Moric Sllk (Moritz
Schlick) na osnovu toga to je isuvie uska i to izraava dovoljan ali ne i nuan uslov
pod kojima bi se jedan u k o n nazvao ..kauzalnim". Slik je tvrdio da se moe zamisliti
svet u kojem bi svi zakoni eksplicitno sadravali vreme, a jo uvek bi se takvi zakoni
mogli smatrati potpuno odreenim Na primer, u takvom Jednom svetu elementarni elektrini naboj ne bi morao biti konstantan u toku vremena, ve bi se mogao poveavati
ili smanjivati za 5V. od njegove sadanje vrednosti, i to U izvesnim utvrenim intervalima (recimo, posle 7 sati, zatim posle 7 sati, onda opet posle 5 sati itd.), iako nikakvo
dalje objaSnjenje takve fluktuacije ne bi bilo mogue. lik je zato zakljuio da je nuan
i dovoljan uslov da jedan zakon bude kauzalan da omoguuje predvianje, pa je on
princip uzroOnosti formulisao kao nalog da se zakoni trae u skladu s pravilom: ,,Svi
dogaaji se u principu mogu predviati". Moritz Schlick, ,,Die Kauzalitiit in der
Gegenw.'irtigen Phvsik", u Gesammelte Altfs&tze, Wien, 1938.
Ali ni Slikova kritika Maksvelove formulacije, niti zamena koju je on sam
predloio za ovaj princip, nisu potpuno zadovoljavajui. Kao sto smo videli u tckslu,
jedna teorija (u obliku diferencijalnih jednalna) koja eksplicitno sadri vreme moe se,
opste uzev, transformisati na takav nain da se promenljlva /.:: vreme ne pojavljuje.
Prema tome, ako se uopie moe formulisati teorija koja utvruje neKi odnos izmeu
promena u jednom skupu veliina i vremena, Maksvelovi slovi e biti zadovoljeni
sem i k o se ne naprave neke preutne stipulacije o jednostavnosti" ie teorije. StaviSe.
kriterijum na osnovu predvidljivosti koju je predloio Slik, ako se doslovno uzme, vodi
zakljuku da nijedna teorija ili zakon nisu strogo kauzalni. Jer, kao Sto smo videli. sva
stvarna predvianja koja se vre pomou neke teorije u najboljem sluaju samo su
priblina. Slavie. jedan zakon ili teorija omoguuje nam da predviamo samo ako smo
u stanju da utvrdimo neophodne poetne uslove; u mnogim sluajevima ml ne moramo
biti u stanju da to ulnino ne odbijajui pritom da jednu teoriju odredimo kao deterministiku. Slik priznaje ovo svojim ogranienjem da prcdvisnje mora biti mogue ,.u
principu". A'.i ovo ogranienje, u stvari, skree raspravu od pitanja O predvidljivosti
na razmatranje strukture teorija. O optem problemu koji se odnosi na predvidljivo Rt
kao kriterijum naunih zakona vidi Max Planck, The Phtlosophy of Physics, Ne\v York.
Str. 5657. G4.

286
oblici ovog principa mogu napustiti kao ravi ukoliko nam to nalae
iskustvo. Ovaj princip je direktiva koja nas pouava da traimo objanjenja sa izvesnim grubo odreenim odlikama; stalni neuspesi da
naemo takva objanjenja u nekom datom domenu dogaaja ne predstavljaju logiku prepreku daljem istraivanju.
S druge strane, kada direktive dobijene iz ovog principa imaju posebne oblike, moe biti mudro zaboraviti ih, kada smo suoeni
sa stalnim neuspesima u ostvarivanju ciljeva koje nam one nameu.
Tako, na primer, ako se ovaj princip shvati, kao to se to esto inilo,
kao nalog da se u svakom domenu istraivanja razvijaju samo one
teorije koje upotrebljavaju posebnu vrstu opisa stanja (npr. opis
stanja klasine mehanike), nepokolebljivo pridravanje tog principa
moe ponekad postati prepreka teorijskim pronalascima i otkriima.
Apstraktno se moe zamisliti da skoro nita u kosmosu ne predstavlja
izolovani sistem dogaaja odreene vrste za koji traimo objanjenje.
Prema tome, moe biti nemogue nai objanjenja za takve pojave
koja bi ukazivala samo na ogranieni skup objekata i svojstava, u
skladu sa ovim principom. U tom sluaju ne bismo mogli doi do naunog znanja o dogaajima te vrste, a princip uzronosti bio bi nekoristan vodi. Teorijske i eksperimentalne nauke postupaju u skladu
s pretpostavkom da za jednu stvar nisu relevantne sve ostale stvari
i da deavanja u jednom delu sveta ne zavise od onoga to se deava
na svakom drugom mestu. Istorijska je injenica da su do sada bila
uspesna traganja za izolovanim sistemima (ili proirenim sistemima
u smislu koji smo prethodno objasnili) koji se ne poklapaju s itavim
kosmosom. Zaista, naa spremnost da istraivanja izvodimo u skladu
s ovim principom nesumnjivo je zasnovana na estim uspesima koje
smo u prolosti imali kada smo se tim principom rukovodili.
Sve u svemu, shvaen kao maksima ovaj princip izraava
opti cilj teorijske nauke da se doe do deterministikih objanjenja.
Mi smo objasnili znaenje termina determinizam"; na osnovu tog
znaenja, kada je dato stanje jednog sistema u nekom poetnom trenutku, teorija na osnovu koje ga objanjavamo logiki utvruje jedno
jedinstveno stanje tog sistema, za svaki drugi trenutak. U svojoj
najoptijoj formulaciji ovaj princip ne propisuje neku posebnu definiciju opisa stanja (kao to je opis stanja u klasinoj mehanici) niti
kao cilj nauke postulira razvoj teorija koje imaju neki poseban logiki
oblik) kao to je oblik koji se moe izraziti diferencijalnim jednainama). On ne propisuje upotrebu statistikih ili kvazistatistickih promenljivih stanja, pa savremeni razvoj subatomske fizike nije prema
tome u suprotnosti s njegovim uputstvima. Tvrenje koja esto sreemo i prema kojem je princip uzronosti neprimenljiv u kvantnoj
mehanici moe se braniti samo ukoliko ga shvatimo kao da propisuje
upotrebu opisa stanja posebne vrste i samo ukoliko se upotreba statistikih promenljivih koje definiu stanja shvati kao znak da takva
teorija nema deterministiku strukturu.

287
3. Kakav je rezultat ove rasprave o logikom statusu principa
uzronosti? Da li je taj princip empirijska generalizacija, apriorna
istina, prikrivena definicija ili konvencija koja se prema volji moe
prihvatiti ili ne?
Tvrdili smo da je teko braniti gledita prema kojem je ovaj
princip empirijska generalizacija. Kada se ovaj princip formulie na
sasvim uopten nain, pri emu se ne pominje koji faktori odreuju
nastanak stvari i procesa, taj princip ne iskljuuje nita to bi moglo
biti logiki mogui poredak dogaaja u svetu; u stvari, tada se princip
svodi na implicitnu definiciju onoga to treba smatrati uzrokom ili
odreujuim faktorom u prirodnim procesima. S druge strane, ako se
ovaj princip formulie na posebniji nain, tako da se u njemu pominju one odlike stvari koje uzrono odreuju prirodne procese, taj
princip nije univerzalno istinit i zbog toga se moe tvrditi samo u
nekim posebnim domenima.
Ako ovaj princip predstavlja maksimu, da li je to pravilo
kojega se po volji moemo drati ili zanemariti? Da li su proizvoljni
opsti ciljevi koje su teorijske nauke nastojale da ostvare u svome
razvoju? Nema sumnje da je samo kontingentna istorijska injenica
to je poduhvat poznat kao ,,nauka" zaista imao cilj da doe do one
vrste objanjenja koju taj princip propisuje; logiki je sasvim mogue
da su u naporima da ovladaju svojom okolinom ljudi mogli teiti
ka neemu sasvim razliitom. Prema tome, ciljevi koje ljudi prihvataju u sticanju znanja logiki uzeto sasvim su proizvoljna.
Pa ipak, stvarne tenje teorijske nauke u moderno doba usmerene su ka izvesnim ciljevima od kojih je jedan izraen principom
uzronosti. Izraz teorijska nauka" izgleda da se upotrebljava u takvom smislu da se jedan poduhvat koji nije podreen ovim ciljevima
verovatno ne bi smatrao naukom. Izgleda prihvatljivo tvrditi da usvajanje principa uzronosti kao maksime istraivanja (bez obzira da li
je to usvajanje eksplicitno ili se moe samo uoiti u ponaanju naunika, i bez obzira da li je taj princip izreen precizno ili samo neodreeno) on predstavlja analitiku posledicu onoga to se obino podrazumeva pod teorijskom naukom". U svakom sluaju, vrlo se lako
moe shvatiti da ukoliko ovaj princip ima poseban oblik tako da za
svaku teoriju propisuje usvajanje jedne posebne vrste opisa stanja,
ovaj se princip moe napustiti u raznim podrujima istraivanja. Ali
je teko razumeti kako moderna teorijska nauka moe da napusti
opti ideal izraen ovim principom a da pri tome ne postane neto
sasvim razliito od onoga to taj poduhvat stvarno jeste.

VI. Sluajnost i indeterminizam

Raspravljajui o determinizmu u fizici do sada smo ispitivali
probleme koji su se skoro iskljuivo odnosili na logiku strukturu
fizikalnih teorija i na pojmove koji se u tim teorijama upotrebljavaju.
Mi smo namerno izbegavali pitanje koje zauzima tako istaknuto mesto

288
u savremenim raspravama o osnovama fizike kao i u istoriji filozofske
literature, o tome da li su stvarni dogaaji sami po sebi, delimino
ili u celini neodreeni" ili sluajni" dogaaji, i da li je primena
bitno statistiki promenljivih koje definiu stanje posledica injenice
da izvesni fiziki procesi predstavljaju sluajna deavanja. Ovim pitanjem emo se sada baviti.
Opte je poznato da je re sluaj" dvosmislena i neodreena.
Zato na prvi zadatak mora biti utvrivanje razlika izmeu raznih
znaenja ove reci kako bismo odredili da li je u nekom od tih znaenja
opis nekog dogaaja kao sluajnog nespojiv sa opisom tog istog dogaaja kao prouzrokovanog ili odreenog.
1. Moda najpoznatije i najrasprostranjenije znaenje reci
sluajnost" moemo nai u kontekstima u kojima se deava neto
neoekivano, neto to nije posledica nekog promiljenog plana. Tako
na primer, kada se bez prethodnog dogovora dva prijatelja etajui
sretnu, obino se kae da je to sluajan susret. Isto tako za batovana
koji nae komad zlatnog novca prilikom kopanja takoe se kae da
je to blago naao sluajno ili sreom. Meutim, u ovim sluajevima
neoekivanost jednog dogaaja nije dovoljna da se primeni termin
sluajnost". Ako u prvom primeru jedan od dvojice prijatelja sretne
potpuno nepoznatu osobu posle pet minuta etanja ili ako u drugom
primeru batovan iskopa ljunak poto je kopao deset sekundi, ni za
jedan od ovih dogaaja nee se rei da je sluajan iako se, doslovno
uzeto, nije oekivalo ni da prijatelj sretne nepoznatu osobu posle pet
minuta elanja niti da batovan iskopa ljunak posle deset sekundi.
Da bi se opisao kao sluajan, dogaaj mora imati neke karakteristine odlike i njegovo deavanje mora biti doivljeno kao poremeaj
nekog odreenog plana delovanja. Ali u ovom smislu re sluajnost"
sasvim je neodreena i ne mogu se utvrditi jasne granice njene primene. S druge strane, ne pretpostavlja se da je dogaaj, za koji se
kae da je sluajan u ovom smislu, neprouzrokovan" ili da nedostaju
uslovi da se on desi. Na primer, pomenuti batovan ne mora nuno
da povue svoju odredbu onog dogaaja kao sluajnog ako uje da
je novac koji je on naao zakopao neki njegov predak, ali jo uvek
tu odredbu moe da povue ako otkrije da je neki prijatelj namerno
zakopao taj komad novca, tako da je prividno sluajno otkrie u
stvari deo odreenog plana. Uostalom, u ovom smislu re sluajnost"
nije relevantna u raspravama o osnovama fizike.
2. Re sluajnost" izrie se o nekom dogaaju u jednom drugom smislu, kada postoji praktino potpuno nepoznavanje uslova
koji taj dogaaj odreuju ili kada se zna da ovi uslovi pripadaju
nekoj klasi alternativnih vrsta uslova, ali se ne zna da li pripadaju
jednoj posebnoj vrsti u toj klasi. Sve doskora vremenske prilike bile
su smatrane kao neto sasvim sluajno u ovom smislu kao to to
pokazuje izraz Vetar duva tamo gde se nameri", a da li e simetrino napravljen komad metalnog novca pasti s jednom ili drugom

289
stranom okrenutom nagore jo uvek je glavni primer sluajnog dogaaja. U prvom primeru uzroci vremenskih prilika nisu bili poznati;
u drugom se obino pretpostavlja da iako poetni poloaj novca i sile
koje na njega deluju i odreuju njegovo kasnije stanje mogu da se
ralane na iscrpni skup mogunosti, mi, zapravo, ne znamo koja e
se od ovih mogunosti ostvariti.
Obino se ne smatra dovoljnim da se jedan dogaaj opie kao
.,sluajan" u ovom smislu reci samo to to se dogaaji te vrste javljaju
u izvesnim uslovima s relativnom uestalou koja je manja od jedan.
Na primer, pretpostavimo da se jedan ispravan" komad metalnog
novca baci veliki broj puta na neki standardni nain i da u otprilike
polovini sluajeva padne grb. Meutim, rezultat tih bacanja ne bi se
pripisivao sluaju kada bi niz grbova (G) i brojki (B) imao ovakav
oblik: GBGBGBGB... ili GGBBGGGBBBGGGGBBBB... ili ak
GGBBGBBBGGGGBBGBBBGG .., Ako pogledamo paljivije svaki
od ovih nizova (i mnoge druge koji se mogu konstruisati) videemo
da se grb i brojka smenjuju s pravilnou koja se lako moe formulisati. Da bismo takav niz smatrali nizom sluajnih dogaaja, rezultat
bacanja mora ispoljavati neki neoekivan" ili sluajan" karakter.
Predloeno je mnotvo definicija ove sluajnosti"; sve te definicije
nisu uvek zadovoljavajue, ali su ipak neke uverljivije od ostalih.
Postoji jedna vrlo znaajna implicitna definicija. Prema toj definiciji
jedan linearno ureen niz dogaaja je sluajan ako i samo ako taj niz
zadovoljava izvesne postulate 41rauna verovatnoe. Detalje ove definicije moramo ovde izostaviti. Vano je zapaziti da kada se za datu
vrstu dogaaja kae da se moe pripisati sluajnosti" u ovom smislu
reci, onda se polazi od izvesne definicije neoekivanog" ili sluajnog" deavanja. Isto tako je vano da kada se za jedan dogaaj kae
kako se deava sluajno u ovom smislu, to jo uvek nije nespojivo
s tvrenjem da je taj dogaaj prouzrokovan; nepoznavanje specifinih uslova koji odreuju neki dogaaj oigledno ne povlai za sobom
poricanje postojanja takvih uslova.
3. U raspravama u istoriji i sociologiji za jedan dogaaj se
obino kae da je sluajan ukoliko se deava u preseku dva nezavisna uzrona niza". Pretpostavimo, na primer, da neki ovek izae
iz kue da kupi malo duvana, ali da mu pritom padne na glavu cigla
baena s krova zgrade. Za nesreu ovog oveka tada se kae da je
..sluajni dogaaj" ne zato to je on neprouzrokovan" (zaista, opis
dogaaja ukazuje na njegov uzrok), ve zato to se deava u ,,preseku"
dva nezavisna uzrona niza, od kojih se jedan zavrava u trenutku
kada je ovek pored pomenute zgrade, a drugi onaj koji se zavrava
padom cigle. Za ove uzrone nizove kae se da su nezavisni" u tom
smislu to dogaaji u jednom nizu ne odreuju dogaaje u drugom:
da cigla nije pala, ovek bi stigao do prodavnice duvana, a da se
Poglavlja.

" Nekoliko

1B Struktura nauke

daljih

Komentara

sluajnosti

dodali

smo u oeljku 5. ovog

290
ovek nije naao na odreenom mestu, cigla bi udarila o plonik.
Prema tome, povreda ovog oveka je navodno iznenadna ili sluajna,
jer ma kako potpuno bilo nae znanje o kretanju ovoga oveka ili o
padu cigle, nijedno od ovih znanja nije samo po sebi dovoljno da se
predvidi pomenuti nesreni sluaj.
Smisao reci sluajnost" zahteva ovde dalja objanjenja. Pojam na koji treba posebno obratiti panju povezan je s izrazom nezavisni uzroni nizovi". Ovaj pojam je oigledno ponikao na predstavi
dveju razliitih linija (ili lanaca) koje se seku u nekoj taki. Pretpostavlja se da je niz taaka (ili karika) na svakoj liniji odreen inherentnim" karakterom te linije, ali da nije odreen prirodom" druge
linije; injenica da se ove linije seku u jednoj taki nije odreena
prirodom nijedne od ovih linija uzetih posebno. Ali, pretpostavka da
su konkretni dogaaji slini takama linije, da predstavljaju izolovane dogaaje ije se prirode" iscrpljuju njihovim poloajima" u
nekom posebnom linearnom nizu dogaaja i da je pojavljivanje jednog dogaaja u takvom nizu odreeno prirodom" prethodnih delova
toga niza, u najboljem sluaju je sugestivna ali nevezana metafora,
dok je u najgorem jedva razumljiva slika mate. Konkretni dogaaji izgleda da nemaju takvu inherentnu, zatvorenu prirodu; dati
dogaaj ispoljava neodreeni broj osobina, a ako moemo verovati
savremenim fizikalnim teorijama, postoji neodreeni broj razliitih
uzronih determinanata za pojavu svakog odreenog dogaaja. Prema
tome, ako se u opisivanju uzronih odnosa izmeu dogaaja prihvati
predstava linije ili lanca, onda se jedan dogaaj mnogo bolje opisuje
ako se kae da predstavlja presek neodreenog, moda i beskonanog
broja linija. Ako se prihvati ova sloenija predstava, onda vie nije
tako oigledno ta treba podrazumevati pod nezavisnim uzronim
linijama", jer sada svaki dogaaj predstavlja taku preseka mnogobrojnih uzronih uticaja.
Smisao reci sluajnost" moemo bolje objasniti ako ono to
ovu re odlikuje izrazimo pomou odnosa izmeu iskaza, a ne izmeu
dogaaja i deavanja. Neka je St iskaz koji tvrdi da se neki dogaaj
desio, na primer, neka je to iskaz oblika ,,x je povredila cigla koja
mu je pala na glavu u trenutku t i na mestu y" ili optije, neka je
oblika ,,x je u relaciji R prema z u trenutku t i na mestu y". Pretpostavimo da je T, teorija ili zakon koji na opti nain izraava uslove ili nain pojavljivanja nekog faktora koji se ispoljava u tom dogaaju, ali se pri tome ne poziva na prisustvo ili odsustvo izvesnih
drugih faktora koji se takoe ispoljavaju u tom dogaaju; pretpostavimo, dalje, da T 2 ima istu funkciju u pogledu tih drugih faktora.
Pored toga, prihvatiemo i eksplicitno pretpostavku da se 7\ i T 2 ne
mogu dedukovati jedno iz drugog. Da bismo bili precizniji i da bi
se nae razmatranje odnosilo ba na oblik koji smo pretpostavili za
S,, neka Tj tvrdi da ako je u uslovima Cj x u stanju P u trenutku t
i na mestu y, onda j e i u stanju P' u trenutku t' i na mestu y'. Slino
tome, neka T2 tvrdi da ako je u uslovima C.2 z u stanju Q u trenutku
t i na mestu y, onda je z u stanju Q' u trenutku t' i na mestu y'.

291
Prema tome, kada je dato Tt i neki podesni poetni podaci Dr
koji se odnose na x, onda je mogue izraunati stanje x za druge
trenutke i mesta, slian odnos postoji izmeu z, T2 i poetnih podataka IX,. Stavie, na osnovu pretpostavki o T, i T2, stanje x ne moe
se ni u jednom trenutku izraunati iz T2 i D niti se stanje z moe
izraunati iz T1 i Dx. Nizovi stanja za x i z mogu se, prema tome
nazvati, nezavisnim lancima", pri emu je ova nezavisnost posledica
pretpostavljene logike nezavisnosti izmeu Tt i T2. Jasno je da se S1
ne moe izvesti ni samo iz T1 i Dx niti iz J\> i Dz, niti ak iz konjunkcije 11 i T 2 . Prva dva sluaja iskljuena su zbog toga to se S1 odnosi
na oba pojedinana entiteta x i y i na neki meusobni odnos dok to
nije sluaj s navedenim premisama dedukcije; poslednji sluaj je
iskljuen zato to je S1 samo singularni iskaz dok su T t i T 2 univerzalni kondicionalni iskazi. SJ je, prema tome, logiki nezavisno i
od T1 i To, bez obzira da li se ovi uzimaju odvojeno ili u konjukciji;
S r je takoe logiki nezavisno od T1 i D, kao i od T2 i Dz. Zbog toga
moemo rei da je dogaaj opisan u St sluajni dogaaj" u odnosu
na niz stanja koji je odreen sa T3 i Dx, a takoe i u odnosu na niz
stanja koji je odreen sa T i Dx.
S druge strane, ako uslovi Cl i C2 koji se pominju u T, i T 2
nisu fiziki nespojivi i ako se relacija R koja se pominje u St moe
tano analizirati pomou stanja P i Q koja se takoe pominju u Tt
i T2, onda se u optem sluaju Si moe dedukovati iz sloene konjunkcije sastavljene iz Tv Dx, T 2 i Dz. Odavde proizlazi da dogaaj koji
se pominje u Sl nije sluajni dogaaj u odnosu na niz stanja za x
i y koji je odreen ovom sloenom formulom. Odavde takoe proizlazi da opisivanje jednog dogaaja kao sluajnog u ovom smislu
te reci ne povlai za sobom injenicu da taj dogaaj nema uzroke,
pa ak i kada ne znamo uslove koji odreuju njegovo pojavljivanje;
isto tako, atribut koji se izrie o jednom dogaaju nije nita subjektivno" i nije samo izraz stanja duha onoga koji taj atribut izrie.
Kada se jedan sud izloi sasvim eksplicitno, a ne eliptinim jezikom,
onda to zahteva upotrebu relacionog iako objektivnog" predikata
u istom smislu u kojem tvrenje da jedna strana ulice predstavlja
.,drugu stranu" zahteva upotrebu relacione iako objektivne odredbe. 42
4. etvrti smisao reci sluajnost" usko je povezan a neim
o emu smo ve raspravljali, ali to zahteva posebnu panju. Za jedan
dogaaj se kae da je ,,sluajan" ili kontingentan" dogaaj u ovom
smislu rei ako u datom kontekstu istraivanja iskaz koji tvrdi nje41
Postoji oigledna slinost izmeu ove rasprave o Sluajnosti" i Aristotelove analize sluaja". Aristotel je takoe zastupao gledite da od definicije nekog subjekta zavisi da li neki predikat predstavlja sluajno svojstvo tog subjekta. Meutim.
on je usvajao apsolutisUko" (ili esencijalistiko") shvatanje o definicijama, poto Je
t\rdio da definicija izraava utvrenu sutinu" ili prirodu" neke supstancije. Pofito se
ovo drugo tvrenje zasniva na pretpostavkama koje nisu potvrene u svetlosti aavremenog znanja i koje su nespojive s mnogo im to je reeno u ovoj knjizi, postoji fundamentalno razilaenje izmeu Aristotelovog objanjenja sluajnosti i ove rasprave o
..Sluajnosti".

19

292
govo deavanje nije izveden ni iz ega drugog. Tako, na primer, ako
elimo da predvidimo neki budui poloaj i brzinu planete Marsa
pomou Njutnove teorije gravitacije, moramo odrediti neki poetni
poloaj i brzinu te planete; injenica da u takvom poetnom trenutku
Mars zauzima izvestan poloaj i da se kree izvesnom brzinom predstavlja sluajan dogaaj. Nikako se ne moe poricati da se moe pokazati kako je jedan dogaaj, koji je u jednom kontekstu opisan kao
sluajan, posledica nekog drugog dogaaja, ili tanije, da se iskaz koji
tvrdi pojavljivanje prvog dogaaja moe izvesti iz drugih iskaza o
razliitim dogaajima, pomou odgovarajuih pretpostavki (u naem
primeru dato poetno stanje Marsa moe se sigurno izvesti na osnovu Njutnove teorije iz nekog drugog poetnog stanja). Meutim,
uprkos estim tvrdnjama, injenica da takva dedukcija moe postojati, ne uklanja razliku izmeu sluajnog i ne-sluajnog dogaaja u
smislu o kojem ovde raspravljamo. Jer, prvo, za jedan dogaaj se
kae da je sluajan dogaaj u datom kontekstu; injenica da to nije
sluajni dogaaj u nekom drugom kontekstu ne iskljuuje mogunost
da je taj dogaaj sluajan u datom kontekstu. Jasno je dakle da nije
nespojivo tvrditi da je jedan dogaaj sluajan (u ovom smislu) i tvrditi da ipak postoje uslovi ili uzroci koji odreuju njegovo pojavljivanje. Drugo, mada jedan dogaaj koji je sluajan u jednom kontekstu
ne mora biti sluajan u nekom drugom kontekstu, mora se priznati
da je neki drugi dogaaj sluajan u tom drugom kontekstu. Jer pojavljivanje jednog dogaaja izraeno je kao prost singularni iskaz,
tako da se iskazi mogu dedukovati iz teorija ili zakona samo ako za
ove postoje odgovarajui poetni uslovi.
Ne samo da se dogaaji odreuju kao sluajni dogaaji u
ovom smislu tog izraza ve je prirodno da se taj izraz proiri ponekad i na zakone i teorije. Pa ipak, u tom proirenom smislu postoji
mala nejasnoa. Ponekad se za jedan zakon ili teoriju kae da je
kontingentna" ili da vai sluajno" ako u datom kontekstu taj zakon ili teorija nije izvedena iz drugih premisa; ovde postoji skoro
striktni paralelizam sa upotrebom ove rei kada se ona primenjuje
na dogaaje. Na primer, nekada se za zakon linearnog irenja vrstih
tela na toploti govorilo da je samo kontingentna istina zbog toga to
u to vreme nije za njega postojalo nikakvo objanjenje na osnovu neke
prihvaene fizikalne teorije. Iz istog razloga taj se zakon obino smatrao ,,empirijskom" formulom zato to je njegovo prihvatanje bilo
zasnovano samo na masi neposredno eksperimentalnog svedoanstva.
S druge strane, iako se u jedno vreme Bojl-Carlsov zakon za idealne
gasove smatrao samo sluajnom empirijskom istinom, on se, uopte
uzev, danas tako ne odreuje zbog toga to se moe izvesti iz pretpostavki kinetike teorije gasova. Isto tako, za jednu teoriju kao to
je kinetika teorija gasova ili elektromagnetska teorija kae se da
predstavlja kontingentan skup pretpostavki zato to se (bar za sada)
ne moe objasniti nekom optijom teorijom i zato to se ne prihvata
na osnovu toga to bi bila logika posledica nekih drugih utvrenih
premisa. Poto na datom stupnju naunog razvoja proces objanjava-

293
nja ne moe beskonano da se nastavlja, jasno je da uvek moraju
postojati neke teorije koje su kontingentne u ovom smislu te rei.
Naunici i filosofi koji tvrde da u osnovi" ili na kraju krajeva"
nauke nita ne objanjavaju, esto imaju na umu neto slino ovome;
njih treba razumeti kao da kau kako razlozi za prihvatanje premisa
u bilo kojem navodnom objanjenju ipak nisu isto demonstrativne.
Ponekad se, meutim, za jednu teoriju ili zakon kae da je
kontingentna istina, bez obzira da li se ta teorija ili zakon moe izvesti
iz nekih drugih pretpostavki, prosto zato to ta teorija ili zakon nije
logiki nuna istina i to se moe utvrditi samo na osnovu empirijskog svedoanstva. Razume se, ovde se preutno pretpostavlja da
postoje neki iskazi koji su logiki istiniti, da se mogu proveriti kao
istiniti samo na osnovu razmatranja znaenja njihovih termina, i
da postoje iskazi koji nisu logike istine. Iskazi kao to su Nijedan
pauk nije insekat", Zbir uglova u euklidskom trouglu jednak je
dvama pravim uglovima" i Svi prosti brojevi vei od dva su neparni"
predstavljaju tipine primere prve vrste, dok Nijedan sisar nema
krge", Prilikom elektrolize voda se razlae na vodonik i kiseonik"
i ,,Naelektrisano telo koje se kree stvara magnetno polje" predstavljaju uobiajene ilustracije za drugu vrstu. Oni koji odbacuju razliku
:zmeu logiki nunih (ili ..analitikih") iskaza i logiki neodreenih
(ili sintetikih") iskaza bez obzira da li je to zato to veruju kako
su svi istiniti iskazi na kraju krajeva" logiki nuni ili zato to
smatraju da su ak i iskazi formalne logike i aritmetike samo dobro
proverene empiricke generalizacije ili zato to smatraju da se u osnovi ta razlika sastoji u stepenu, a ne u vrsti svakako ne vide
zato bi jednu posebnu grupu iskaza smatrali ,,kontingentnim" istinama. 43 Ali u naunoj praksi ova razlika se obino zapaa i izgleda da
je vrsto zasnovana na razlikama u postupku koji se upotrebljava
u utvrivanju istinitosti iskaza, u razliitim granama istraivanja.
Prema tome, budui da se naune teorije smatraju u najboljem sluaju samo kontingentno istinitim, nijedan pojedinani dogaaj u
prirodi i nijedan model koegzistencije ili promene koji teorije ili
zakoni formuliu nije logiki istinit. Ako se potpuno racionalno"
objanjenje izjednai kako se to obino inilo sa objanjenjem
ije su premise nune istine, onda se ne moe dati potpuno racionalno objanjenje sveta ili bilo kojeg dogaaja u njemu.
5. Ostaje jo jedan smisao reci sluajnost" kome treba posvetiti panju; u ovom smislu ova se re odnosi na neki apsolutni",
a ne racioni karakter dogaaja. Za jedan dogaaj kojem se predicira osobina ..sluajnost" u ovom smislu ponekad se smatra da je
..neprouzrokovan", tako da mi ne samo da ne znamo uslove koji odreuju njegovo pojavljivanje ve, tako se pretpostavlja, takvi uslovi i
u
Nedavno su neki filosofi posumnjali u dualizam", razlike izmeu pnalitikog i sintetikog. Vidi W. V. O. Cjuine, From a Logical Point of View, Cambridge, Mass.,
195*, pogl. 2; Morton White, Toivard Reunlon in Phllosophy, Cambridge, Mass., 1856,
pogl. a.

294
ne postoje. Staro Epikurovo shvatanje atoma koji spontano skreu sa
svojih normalnih putanja predstavlja jednu ilustraciju ovog znaenja reci sluajno". U novije vreme, kao to smo ve primetili, Carls
Pers je razvio spekulativnu evolucionu kosmogoniju pretpostavljajui radikalni tihizam. Traite uzroke nepravilnog skretanja od bilo
kojeg prihvaenog zakona fizike, idui kolikogod hoete unazad,
tvrdio je Pers pa ete biti prinueni da priznate da se oni uvek
moraju pripisati proizvoljnoj determinaciji ili sluajnosti". 44 Prema
njegovom miljenju, uvek dolazi do stvaranja razlika i, prihvatajui
,.istu spontanost" kao odliku svemira koje deluje uvek i svuda iako
je sputana uskim granicama zakona, proizvodei stalno beskrajno
mala odstupanja od zakona", Pers je verovao da je u stanju da objasni svu arolikost i raznovrsnost svemira". 45 Izgleda da mnogi savremeni fiziari takoe smatraju kako su subatomski procesi odreeni apsolutnom sluajnou, tako da se, na primer, emitovanje estica iz radioaktivnih materija smatra procesom koji treba pripisati
spontanom razlaganju njenih atoma." 4 9
Ponekad se za jedan dogaaj kae da je apsolutno sluajan
dogaaj" ne zato to ne postoje odreeni uslovi njegovog pojavljivanja ve zato to iako takvi uslovi postoje, taj dogaaj pokazuje izvesne nove odlike" koje su veoma razliite od odlika koje ispoljavaju ti uslovi. Dakle, tako se na osnovu ovog znaenja reci sluajnost" stvari objanjavaju, ak i kada bi uslovi za pojavljivanje jednog
sluajnog dogaaja bili poznati s najveom tanou, taj se dogaaj
ne bi mogao predvideti polazei od tih uslova izuzev, naravno, ako
se ve ranije nije zapazilo da su dogaaji ove vrste pravilno povezani s takvim uslovima. Tako se esto tvrdi da kada je sumporna
kiselina prvi put bila dodata kuhinjskoj soli, nije se stvarno moglo
predvideti da e se pojaviti gas naroitih svojstava; za pojavu gasa
u pomenutim uslovima kae se da predstavlja sluajan dogaaj. Takoe je mogue da Persov tihizam sadri ovaj pojam sluajnosti kao
jednu svoju komponentu. Meutim, ovaj poseban smisao apsolutne
sluajnosti" igra bitnu ulogu u savremenim uenjima o emergentnoj
evoluciji", pa emo zato odloiti dalju raspravu o tome sve dok ova
uenja ne budemo ispitali u sledeem poglavlju. Vratimo se prvom
smislu izraza apsolutna sluajnost" prema kojem je to odsustvo
uslova koji odreuju pojavljivanje nekakvih dogaaja. Ovaj pojam
sluajnosti ne sadri unutranje protivrenosti, izuzimajui rezerve
koje emo izloiti kasnije, pa su tvrdnje suprotne Bredlijevim (Bradley) tvrdnjama svakako pogrene.47 Isto tako ne postoje nikakvi drugi
44

Charles S. Peirce, Collecte Papers, Cambridge, Mass., 1935, Vol. 6, str. 37.
Isto, str. 41. Kao Epikur i mnogi savremeni pisci. Pers je svoj radikalni
tihizam postulirao da bt napravio mesta za slobodnu ljudsku volju. TaKo Je on tvrdio:
,.Pretpostavljajui da kruta tanost uzronosti to doputa, svejedno koliko neka to
bude 1 sasvim beskonano malo ml u naoj shemi dobijamo mesto za duh. tamo
gde je on neophodan, mesto koje kao jedina stvar koja sebe samu razume ima pravo
da zauzme mesto izvora postojanja; inei tako mi reavamo problem povezanosti due
i tela". Isto, str. 4243.
" Max Planck, The Philosophij of Physics, New York, 1935, str. 52.
*' F. H. Bradlev, Appearance an Reality, London, 1920, str. 387394.

295
apriorni razlozi da iskljuimo mogunost sluajnih dogaaja u ovom
smislu. S druge strane, izgleda da ne postoje nesumnjivo autentini
sluajevi takvih dogaaja. Zaista, ve prema prirodi sluaja, nemogue je van ikakve sumnje utvrditi da bilo koji dogaaj predstavlja
apsolutno sluajno deavanje. Da bismo izvan svake mogue sumnje
pokazali kako je dalo dogaanje (napr. razlaganje jednog atoma) spontano i bez okolnosti koje ga odreuju, bilo bi nuno pokazati kako
ne postoji nita od ega bi to deavanje zavisilo. Ali, to bi bilo isto
to i pokazati da nije mogue konstruisati nijednu teoriju koja objanjava ono to savremene teorije ve objanjavaju, a pored toga objanjava i navodni spontani dogaaj. Meutim, makoliko bilo svedoanstvo koje bi pokazivalo da pojavljivanje jednog dogaaja ne
zavisi od odreenog skupa inilaca, time jo ne bi bila iskljuena
mogunost da se mogu nai drugi inioci koji odreuju pojavljivanje
tog dogaaja i da se prema tome jo uvek moe izgraditi teorija koja
e objanjavati ono to nae teorije ne mogu da objasne.
Prema tome, pretpostavka da su dogaaji izvesne vrste apsolutno sluajni dogaaji ne moe se do kraja opravdati, ak iako
takva pretpostavka moe biti prihvatljiva na osnovu raspoloivog
svedoanstva. U svakom sluaju, mora se priznati da se za sada ne
zna da li se radioaktivno cepanje atoma javlja samo u specifinim
odredujuim uslovima. Zbog toga se stvarno moe desiti da su ovi
dogaaji apsolutno sluajni" dogaaji. S druge strane, iako savremena fizika nije nespojiva s pretpostavkom da se raspadanje atoma
deava apsolutno sluajno, ona ovu pretpostavku ne upotrebljava ni na
koji odreeni nain u svojim formulacijama. Shodno tome, savremena teorija je takoe spojiva sa slabijom pretpostavkom da su ovi
dogaaji relativno sluajni dogaaji, u jednom od znaenja reci sluajnost" koja smo prethodno ve razlikovali.
Postoji jedna ozbiljna tekoa povezana s pojmom sluajnosti
koja pretpostavku o apsolutnoj sluajnosti'' ini proizvoljnom hipotezom. Razlog to se za dogaaje obino kae da se javljaju na potpuno sluajan nain lei u tome to se u nizu njihovih pojava ne
javlja nikakav redosled", pa se prema tome ne mogu iskazati nikakvi
funkcionalni odnosi izmeu tih dogaaja i trenutaka u kojima se
javljaju. Meutim, tvrenje da svaki niz dogaaja ispoljava apsolutni nered moe se odrati samo ako se termini ,,red" i nered"
upotrebe u nekom selektivnom ili ogranienom smislu i samo ako se
izraz ..funkcionalni odnos" shvati tako da oznaava samo ogranienu
klasu matematikih funkcija.
Da bismo bili jasniji, posmatrajmo atome u da tom komadu
radijuma i pretpostavimo da beleimo vreme raspadanja svakog pojedinanog atoma. Nesumnjivo je a ne postoji jednostavna formula
koja povezuje broj raspadanja s trenucima u kojima se ona deavaju.
Pa ipak, .poto prema pretpostavci postoji korespondencija izmeu
raspadanja i trenutaka, time je potpuno definisana matematika
funkcija koja ove dve stvari povezuje. Zbog toga nije logiki nemo-

296
gue da se konstruise opta formula koja izraava ovu korespondenciju, ak i kada bi se pokazalo da je ta formula uasno sloena. Dakle,
ne postoji apsolutni"' nered u distribuciji raspadanja atoma u vremenu, jer je jasno da u tome postoji neki poredak. Ukratko, pojam
apsolutnog, neogranienog nereda je protivrean. To ne znai da
nijedan dogaaj u jednom nizu ne bi mogao da se javi na apsolutno
sluajan nain. To, u stvari, znai da se nered koji se pripisuje distribuciji ovih dogaaja u vremenu mora shvatiti u odnosu na neku vrstu
poretka ili 48klasu matematikih funkcija (koja je moda samo nejasno
odreena). Logiki protivrena pretpostavka o apsolutno sluajnoj
distribuciji mora se zato zameniti neprotivrenom pretpostavkom o
relativnom neredu (ili relativnoj sluajnosti), prema kojoj jedan niz
dogaaja predstavlja sluajan niz ili niz bez reda ukoliko se dogaaji javljaju u jednom poretku koji se ne moe dedukovati ni iz
jednog zakona koji pripada nekoj odreenoj klasi zakona. S druge
strane, iako pojavljivanje dogaaja jedne vrste moe biti sluajno u
odnosu na jednu klasu zakona, njihovo pojavljivanje ne mora biti
sluajno u odnosu na neku drugu klasu zakona. Prema tome, ako je
teza da je jedan dogaaj neprouzrokovan" ili potpuno sluajan zasnovana na tvrenju da niz dogaaja te vrste ne pokazuje nikakav
poredak u pojavljivanju tih dogaaja, snaga tog tvrenja kao potvrde
za tezu mora se ocenjivati u svetlosti injenice da je navodni nered
samo relativni nered.
Glavni ishod ove rasprave moe se izraziti ovako. Kada se
kae da se jedan dogaaj deava sluajno", onda to u optem sluaju nije nespojivo s tvrenjem da je taj dogaaj determiniran, sem
ako se sluajno deavanje" shvati kao da znai kako ne postoje
uslovi koji odreuju pojavljivanje tog dogaaja. Mi ne znamo tane
uslove u kojima se javljaju mnoge vrste dogaaja, iako moemo biti
uvereni da takvi uslovi postoje. U nedostatku takvog znanja, mi esto
moemo utvrditi odnose zavisnosti izmeu statistikih svojstava dogaaja, a ne izmeu pojedinanih dogaaja ili njihovih pojedinanih
svojstava. Upotreba statistikih promenljivih koje definiu stanja u
modernoj fizici zasnovana je na pretpostavci da iako ne znamo u svim
pojedinostima ponaanje pojedinanih" mikroskopskih elemenata
koje teorija postulira, mi moemo znatno da smanjimo nae neznanje
razmatrajui razna statistika svojstva tih elemenata.
" U literaturi o verovatnoi uinjeni su pokuaji ia se precizno delinie pojam ,.sluajnosti- ilt nereda". Tako je Hihard fon Mizes (Richard von Mises) predloio
sledeu definiciju: neka je Xi, xt. . . . . , niz elemenata koji se ne zavrava, i neka je
Q neko svojstvo karakteristino za neke od ovih elemenata. Onda Je pojavljivanje Q u
tom nizu sluajno ako su ispunjena dva uslova: (1) relativna uestalost Q konvergira
nekoj graninoj vrednosti p; i (2) relativna uestalost u svim porinizovima koji se mogu
izdvojiti iz originalnog niza konvergira istoj graninoj vrednosti p. vidi Richard von
Mlses. Probability, Statistics and Truth, New York, 1939, str. 32 i dalje. Pokazalo se
meutim, da drugi uslov koji zahteva invarljantnost p u svim parcijalnim nizovima (l
otuda u neprebrojivo beskonanom broju parcijalnih nizova) vodi u protivrenost. TaJ
se zahtev mora modifikovatl tako da p bude invarijantno samo za prebrojivo beskonanu klasu parcijalnih nizova. Vidi A. Wald, Dle Wlederspruchsfreihcit des Kollektivbegrifles der Wahrscheinlichkeitsrechnung", u Ergebnisse
eines mathematischen
Kolloguiums (izd. Karl Menger), Heft 8

297
U klasinoj fizici (npr. u klasinoj statistikoj mehanici) sluajno^ ponaanje koje se po pretpostavci pripisuje postuliranim pojedinanim objektima ne uzima se kao ispoljavanje nekog radikalno
..akauzalnog" ili intrinsino sluajnog" karaktera kretanja ovih pojedinanih objekata. Naprotiv, smisao u kojem se za pojedinana kretanja kae da se javljaju sluajno" eksplicitno se shvata kao smisao
izraza relativna sluajnost", to predstavlja drugo po redu znaenje
te rci koje smo ranije ve identifikovali. iroko je rasprostranjeno
verovanje da upotreba statistikih opisa stanja u kvantnoj mehanici
odraava inherentno neodreenu ili apsolutno sluajnu prirodu izvesnih subatomskih procesa. Pa ipak, pitanje da li su ovi procesi
apsolutno sluajni ne predstavlja nauni problem, jer, kao to smo
videli, kvantna teorija je spojiva sa svakom od ovih alternativa. Fiziari koji tvrde da je u kvantnoj mehanici potreban samo pojam
relativne sluajnosti i koji imaju nauni instinkt" koji se protivi
pojmu apsolutne sluajnosti4" mogu jednoga dana da razviju jednu
u sutini nestatistiku teoriju kako bi njome zamenili savremenu
kvantnu mehaniku. Kada bi se njihove namere ostvarile, nesumnjivo
bi se preokrenulo verovanje da je fizika ustanovila potpuno sluajan
karakter subatomskih procesa. Ali sve dok se takva teorija ne izgradi,
pitanje o apsolutnoj sluajnosti ostae predmet nereivih rasprava.

"JU jednom
kocka, a ja u savrene
avam da shvatim na
-Scientist (lzd. Paul A.
FftHosophy of Cause an

pismu Bornu Ajntajn Je rekao: ,,Vi verujete u boga koji se

zakone u svetu stvari koje postoje kao realni objekti, koje pokupreterano spekulativan nain" Albert Einstein, PMlosopherSchilpp). Evanston, Hl.. 1949. str. 176; takoe Max Born, Natural
Cftance, New York, 1940, str. 122.

11.
REDUKCIJA TEORIJA

Opte je mesto da se klasina mehanika vie ne smatra univerzalnom i osnovnom naukom o prirodi. Njeni sjajni uspesi u objanjavanju i sistematskom povezivanju raznovrsnih pojava bili su jedno
vreme zaista bez presedana. Verovanja koja su nekada delili fiziari
i filosofi da se svi procesi u prirodi moraju postepeno podvesti pod
njene principe bivalo je esto potvreno ukljuivanjem raznih oblasti
fizike u ovu nauku. Pa ipak, period imperijalizma" mehanike bio je
praktino zavren pri kraju devetnaestog veka. Postepeno se priznalo
da su nesavladive tekoe na koje nailazi proirivanje mehanike na
jo neosvojene oblasti, a naroito u podruju elektromagnetskih
pojava.
Meutim, bile su predloene druge discipline za univerzalnu
fizikalnu nauku, ponekad na osnovu apriornih argumenata slinih
onima koji su se nekada koristili u opravdavanju tvrdnji o mehanici.
Sa malobrojnim sumnjivim izuzecima, danas nijedan ozbiljan naunik ne veruje da se bilo koja fizikalna teorija moe potvrditi apriornim razlozima ili da takvi argumenti mogu jednu teoriju uiniti
univerzalnom i osnovnom naukom. tavie, mnogi istaknuti fiziari
iskreno su skeptini u pogledu mogunosti da se ostvari ideal jedne
sveobuhvatne teorije koja e objediniti sve oblasti prirodnih nauka
pomou jednog zajednikog skupa principa i koja e posluiti kao
osnova za sve manje opte teorije. Pa ipak, ovaj ideal i dalje snano
utie na savremenu naunu misao. Uostalom, pojava da relativno
samostalne teorije bivaju ukljuene ili svedene na neku drugu optiju teoriju, neosporna je i trajna odlika istorije moderne nauke. Postoje svi razlozi da se pretpostavi kako e do takve redukcije dolaziti
i u budunosti.

299
Ovo poglavlje posveeno je toj pojavi i nekim optijim problemima koja ona namee. Naunici i filosofi koristili su i uspene
i neuspene redukcije jedne teorije na drugu kao prilike za razvijanje
dalekosenih interpretacija nauke, granica ljudskog znanja i osnovne
strukture stvari uopte. Ove interpretacije imale su razliite oblike,
ali je samo mali broj tih interpretacija tipian i treba da bude pomenut.
Otkria koja pokazuju vezu izmeu fizike i fiziologije opaanja esto su se koristila kao potvrda tvrenju da su rezultati fizike
sasvim nespojivi s takozvanim zdravim razumom" uz uobiajeno
verovanje da poznate stvari svakodnevnog iskustva imaju odlike koje
ispoljavaju ak i u briljivo kontrolisanom posmatranju. Opet, uspena redukcija termodinamike na statistiku mehaniku u devetnaestom
veku uzimala se kao dokaz da je pramena rnesta jedini oblik promene
koji se moe razumeti ili da razliiti kvaliteti stvari i dogaaja koje
ljudi doivljavaju u svakodnevnom ivotu nisu osnovne" odlike sveta
i da moda nisu ak ni realni". Obratno, tekoa u nalaenju neprotivrenih vizuelno predstavljivih modela za matematiki formalizam
kvantne mehanike uzima se kao svedoanstvo u prilog misterioznom" karakteru subatomskih procesa i u prilog tvrenju da iza nejasnog simbolizma sveta fizike" postoji proimna spiritualna realnost" koja nije indiferentna ili strana ljudskim vrednostima. S druge
strane, neuspeh da se elektromagnetske pojave objasne pomou mehanike i opti poraz mehanike kao univerzalne nauke o prirodi, bivali
su shvaeni kao svedoanstvo o slomu" klasine fizike, o nunosti
uvoenja organicistikih" kategorija objanjenja u prouavanju svih
prirodnih pojava i o raznim dalekosenim uenjima o nivoima bia,
emergencije i kreativnosti.
Mi neemo u pojedinostima ispitivati argumente koji vrhune
u ovim i slinim tvrdnjama. Meutim, jedan optiji komentar odnosi
se na veinu ovih tvrenja. Kao to smo esto isticali u prethodnim
poglavljima, izrazi koji su povezani s izvesnim utvrenim navikama
ili pravilima za upotrebu u jednom kontekstu istraivanja esto se
prihvataju u izuavanju novih podruja istraivanja zbog toga to se
pretpostavlja da postoje slinosti izmeu tih podruja. Pa ipak, oni
koji ove izraze upotrebljavaju ne primeuju da kada se na taj nain
podruje primene datog izraza proiri, taj izraz esto trpi kritine
promene svog utvrenog znaenja. Zato moraju nastati nesporazumi i
lani problemi ukoliko se ne postaramo da taj izraz bude shvaen u
smislu koji relevantan za poseban kontekst u kojem je dobio novo
znaenje; to nam uostalom nalae i sam kontekst. Takve promene se
naroito deavaju kada se jedna teorija objanjava ili se svodi na
drugu; pomeranja u znaenjima poznatih izraza tada esto nastaju
kao posledica redukcije koja nije u'vek praena jasnom sveu o logikim i eksperimentalnim uslovima pod kojima je takva redukcija
izvrena. Zbog toga su i uspeni i neuspeni pokuaji redukcije predstavljali prilike za opte filosofske reinterpretacije znaaja i prirode
fizike, kao to su one koje smo naveli u prethodnom odeljku. Ove in-

300

terpretacije su u veini sluajeva vrlo sumnjive zato to se obino

preduzimaju bez potovanja prema uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se jedna redukcija mogla ostvariti. Zbog toga je prilino
vano paljivo izloiti koji su to uslovi, kako bi rasprava o tim uslovima osvetlila strukturu naunog objanjenja i kako bismo na osnovu
te rasprave doli do adekvatne ocene izvesnog broja rasprostranjenih
filosofija nauke. Ispitivanje uslova za redukciju i njihovog znaaja
za neke sporne probleme filosofije nauke predstavljae glavni zadatak
u ovom poglavlju.
I. Redukcija termodinamike na statistiku mehaniku
Redukcija, u smislu u kome se ta re ovde upotrebljava, predstavlja objanjenje jedne teorije ili skupa eksperimentalnih zakona
koji vae u jednom podruju istraivanja, nekom teorijom koja je
obino, iako ne uvek, formulisana za neku drugu oblast. Kratkoe
radi, mi emo skup teorija ili eksperimentalnih zakona koji se svode
na drugu teoriju nazvati sekundarnom naukom", a teoriju na koju
se ona prva svodi nazvaemo primarnom naukom", U mnogim sluajevima redukcija izgleda predstavlja prirodne korake u progresivnom irenju jedne naune teorije i retko izaziva ozbiljne tekoe
ili nesporazume. Zbog toga e biti podesno da, na osnovu nekoliko
primera, napravimo razliku izmeu dve vrste redukcije. Prva vrsta se
obino ne smatra problematinom, pa emo je zbog toga i zanemariti,
dok se za drugu esto smatra da predstavlja izvor intelektualnih
tekoa.
1. Jedna teorija se u poetku moe formulisati za izvesnu
vrstu pojava koju ima neka donekle ograniena klasa objekata, mada
se kasnije ta teorija moe proiriti tako da se odnosi i na pojavu koju
pokazuje i neka ira klasa stvari. Na primer, mehanika je prvo bila
razvijena za kretanja materijalnih taaka (tj. za kretanja tela ije
su dimenzije zanemarljivo male u poredenju sa rastojanjima izmeu
tih tela) i postepeno je bila proirena na kretanja vrstih tela kao i
tela koja se mogu deformisati. U takvim sluajevima, kada su ve
utvreni zakoni za iru oblast (moda na isto eksperimentalnoj
osnovi i pre nego to je razvijena teorija), ovi zakoni se svode na tu
teoriju. Meutim, u takvim sluajevima postoji izrazita kvalitativna
slinost izmeu pojava koje se deavaju u poetnim i u proirenim
oblastima te teorije. Tako, na primer, kretanja materijalnih taaka
sasvim su slina kretanjima tela, poto se u oba sluaja ova kretanja
sastoje samo u promenama prostornog poloaja iako vrsta tela mogu
imati jo jedan oblik kretanja (rotaciju) koju nemaju materijalne
take. Takve redukcije obino ne izazivaju ozbiljna pitanja o onome
to se njima postie.

301
Slino tome, podruje primene jedne makroskopske teorije
moe se proiriti sa jedne oblasti na drugu koja je sa prvom homogena u pogledu odlika koje se prouavaju, tako da se u sutini isti
pojmovi upotrebljavaju u fonnulisanju zakona u oba domena. Na
primer, Galilejev spis Dve nove nauke predstavljao je doprinos fizici
tela koja slobodno padaju na zemlju, disciplini koja je u njegovo
vreme bila smatrana razliitom od nauke o kretanjima nebeskih tela.
Galilejevi zakoni bili su postepeno ukljueni u Njutnovu mehaniku
i teoriju gravitacije koja je bila formulisana i za kretanja zemaljskih
i nebeskih tela. Iako su ove dve klase kretanja oigledno razliite,
svi pojmovi koji su potrebni za opisivanje kretanja u jednom podruju
upotrebljavaju se takoe i u drugom. Prema tome, redukcija zakona
o kretanjima zemaljskih i nebeskih tela na jedan jedinstveni skup
teorijskih principa ima kao rezultat prosto ukljuivanje dveju klasa
kvalitativno slinih pojava u jednu iru klasu iji su lanovi takoe
kvalitativno homogeni. Zbog ove okolnosti ova redukcija, opet, ne
izaziva posebne logike probleme, iako je injenica da je predstavljala revoluciju u ovekovom pogledu na svet.
U redukcijama koje smo do sada pominjali zakoni sekundarne
teorije ne sadre nikakve deskriptivne termine koji se ne bi isto tako
upotrebljavali sa priblino istim znaenjima u primarnoj nauci. Zbog
toga se moe smatrati da redukcije ove vrste uspostavljaju deduktivne
odnose izmeu dva skupa iskaza u kojima se upotrebljava jedan
homogeni renik. Poto se takve homogene" redukcije prihvataju
kao faze u normalnom razvoju jedne nauke i poto ne izazivaju mnogo
nesporazuma u pogledu ciljeva koji se time postiu, mi na njih vie
neemo obraati panju.
2. Situacija je obino drukija u sluaju druge vrste redukcija. Cesto se oseaju tekoe u razumevanju vanosti jedne redukcije koja ima posledicu da se skup karakteristinih odlika nekog predmeta asimilira u neto to je oevidno skup sasvim razliitih odlika.
U takvim sluajevima karakteristine odlike kojima se bavi sekundarna nauka bivaju ukljuene u podruje jedne teorije koja je u
poetku mogla biti namenjena prouavanju kvalitativno razliitih
stvari i koja ak u svojim teorijskim definicijama i ne sadri neke
karakteristine deskriptivne termine sekundarne nauke. Tako se ini
da primarna nauka brie poznate razlike kao lane razlike i izgleda
kao da tvrdi kako su prima facie nesumnjivo razliite odlike stvari
u sutini identine. Tanani smisao mistifikacije koja se time stvara
naroito se esto ispoljava kada se sekundarna nauka bavi makroskopskim poj avama dok primarna nauka postulira mikroskopsku
strukturu tih makroskopskih procesa. Jedan primer pokazae nam
vrstu problema koji tako nastaju.
Veina odraslih osoba u naem drutvu zna kako da izmeri
temperaturu obinim ivinim termometrom. Kada imaju takav instrumenat, oni znaju kako da sa prilinom tanou odrede temperaturu

302

razliitih tela; baratajui tim instrumentom, oni su nauili ta znai

kada se kae da je temperatura mleka u olji 10"C. Jedan dobar deo
ovih odraslih osoba bio bi nesumnjivo nesposoban da objasni znaenje
rei temperatura" na nain koji bi zadovoljio nekoga koji je uio
termodinamiku; te iste odrasle osobe verovatno bi takoe bile nesposobne da eksplicitno iskau preutna pravila za upotrebu te rei. Pa
ipak, veina odraslih osoba ume da upotrebljava tu re iako samo u
odreenim ogranienim kontekstima.
Pretpostavimo sada da je jedna osoba shvatila ta se podrazumeva pod temperaturom" bratajui iskljuivo ivinim termometrom. Kada bi se toj osobi reklo da postoji materija koja se topi na
temperaturi od hiljadu i pet stotina stepeni, ona verovatno ne bi mogla
da shvati taj iskaz i moda bi ak tvrdila da je to to joj je reeno
sasvim besmisleno. U prilog svojoj tvrdnji ona bi mogla navesti da,
poto se temperatura moe pripisivati telima samo na osnovu primene
ivinog termometra i poto takvi termometri isparavaju u blizini tela
ija je temperatura (kao to je to odreeno za ivin termometar) neto iznad 35(TC, izraz temperatura od hiljadupetstotina stepeni" nema odreeni smisao pa je zbog toga besmislen. Meutim, ova zagonetka nastala posle obavetenja koje je toj osobi dato brzo bi nestala
posle kratkotrajnog prouavanja elementarne fizike. Jer ona bi tada
otkrila da je re temperatura" u fizici povezana s mnogo irim
skupom pravila za njenu upotrebu nego to je skup pravila kojih se
ona pridrava kada tu re upotrebljava. Ona bi naroito nauila da
nauni ci-eksperimcn ta tori upotrebljavaju tu re da bi ukazali na izvesno stanje fizikih objekata i da se promene ovog stanja esto
ispoljavaju i na druge naine, a ne samo irenjem ive na primer,
u promenama elektrinog otpora jednog tela ili u pojavi elektrine
struje pod odreenim uslovima. Prema tome, kada se jednom objasne
zakoni koji izraavaju odnose izmeu ponaanja instrumenata kao to
je termopar, koji se ponekad upotrebljavaju za beleenje promena
u fizikom stanju tela koje se naziva njihovom temperaturom", ova
osoba razume kako se ta re moe sa smislom upotrebiti u situacijama
koje se razlikuju od one u kojoj se moe upotrebiti ivin termometar.
Proirivanje podruja primene jedne rei tada ne izgleda zagonetnije
ili misterioznije nego to je proirivanje reci duina" od njenog
prvobitnog znaenja, koje je bilo odreeno upotrebom ljudskog stopala za odreivanje duina, na kotekste u kojima je standardna metalna ipka zamenila ljudske udove.
Pretpostavimo da amater za koga je sada temperatura" dobila optije znaenje produi svoje prouavanje fizike itajui kinetiku teoriju gasova. On ovde otkriva da je temperatura jednoga gasa
srednja kinetika energija molekula koji po pretpostavci ine taj gas.
Ovo novo obavetenje moe izazvati novu tekou i to u vrlo zaotrenom vidu. S druge strane, amater nije zaboravio svoju raniju lekciju
prema kojoj je temperatura jednoga tela odreena na snovu raznih
javno izvedenih operacija sa instrumentima. Ali, s druge strane, njega

303

su neki autoriteti koje je on konsultovao uverili da pojedinani molekuli gasa ne mogu imati temperaturu i da je znaenje ove reci po
definiciji" jednako sa znaenjem izraza srednja kinetika energija
molekula".1 Suoen sa takvim oigledno suprotnim idejama, on e
naii na sijaset tipino filosofskih pitanja" koja su i relevantna i neizbena.
Ako je znaenje reci ,,temperatura" zaista isto kao i znaenje
izraza srednja kinetika energija molekula", o emu onda govori
ubian ovek sa ulice kada kae da je temperatura mleka 10C? Veina onih koji piju mleko i koji bi mogli izrei takve iskaze sigurno
ne tvrde nita o energijama molekula; jer iako oni razumeju i znaju
kako da upotrebljavaju ovakve iskaze, oni ipak ne znaju fiziku i ne
znaju nita o molekularnom sastavu mleka. Prema tome, kad ovek
sa ulice uje o molekulima mleka, on moe poverovati da je suoen
s ozbiljnim problemom ta je prava stvarnost" a ta je samo privid". Tradicionalni filozofski argumenti mogu ga tada moda ubediti
da su uobiajene razlike izmeu toplog i hladnog {u stvari ak i razlike izmeu razliitih temperatura tela koje su odreene pomou instrumenata) neto to se odnosi samo na subjektivne" manifestacije
neke fizike stvarnosti koja lei u osnovi svega toga, ali je misteriozna, stvarnosti za koju se ne moe u pravom smislu rei kazati da ima
temperaturu. On moe prihvatiti drukije stanovite, podrano drukijim nainom rasuivanja, da je prava stvarnost upravo temperatura
dcfinisana pomou postupaka koji podrazumevaju upotrebu termometara i drugih takvih instrumenata, a da su molekularne energije pomou kojih kinetika teorija materije definie" temperaturu samo
fikcija. Ili, ako amater prihvati neto izvetaeniji nain miljenja,
on moda moe pomisliti da je temperatura ,,emergentno" svojstvo,
koje se ispoljava na izvesnim viim nivoima" u organizaciji prirode,
ali ne na niim nivoima" fizike stvarnosti; on zatim moe postaviti
pitanje da li kinetika teorija, koja se naoko odnosi samo na te nie
nivoe, stvarno objanjava" pojavljivanje emergentnih odlika kao
to je temperatura.
Redukcije ovog tipa za koji smo i naveli pomenuti primer
esto izazivaju takve tekoe. U tim redukcijama predmet primarne
nauke izgleda sasvim odvojen od predmeta koji se prouava u sekundarnoj nauci. Neto preciznije izraeno, u redukcijama ovog tipa
sekundarna nauka u svojim formulacijama zakona i teorija upotrebljava izvestan broj karakteristinih deskriptivnih predikata koji se
ne nalaze meu osnovnim teorijskim terminima ili u odgovarajuim
pravilima korespondencije primarne, nauke. Redukcije prvog ili homogenog" tipa mogu se smatrati specijalnim sluajem redukcija drugog ili heterogenog" tipa. Mi emo se od sada baviti redukcijama
drugog tipa.
1

Vidi, Bernhard, Bavink, The Anatom.y of Science, London, 1932, str. 99.

304

3. Da bismo bili jasniji, razmotrimo odreeni primer redukcije te vrste. Ukljuivanje termodinamike u mehaniku tanije, u
statistiku mehaniku i kinetiku teoriju materije predstavlja klasian i optepoznat primer takve redukcije. Mi emo zbog toga izloiti jedan mali deo argumentacije na osnovu koje se vri ova redukcija, pod pretpostavkom da je taj deo argumentacije dovoljno reprezentativan za redukcije ovog tipa da bi mogao da poslui kao osnova
za optu raspravu o logici redukcije u teorijskim naukama.
Podsetimo se ukratko nekih istorijskih injenica. Prouavanje
toplotnih pojava poinje u moderno doba od Galileja i njegovog
kruga. U toku sledea tri veka uvtren je veliki broj zakona koji se
odnose na posebne faze toplotnog ponaanja objekata; pomou malog
broja optih principa postepeno se pokazalo da ovi zakoni ine sistem
uzajamnih veza. Termodinamika, kako je ova nauka bila nazvana,
koristi pojmove, distinkcije i opte zakone koji se takoe upotrebljavaju u mehanici; na primer, ona slobodno koristi pojmove zapremine, teine i pritiska i zakone kao to su Hukov zakon (Hooke) i zakon poluge. Pored toga, termodinamika upotrebljava i izvestan broj
karakteristinih pojmova kao to su temperatura, toplota i entropija,
kao i opte pretpostavke koje se ne mogu izvesti iz osnovnih principa
mehanike. Zbog toga se termodinamika smatrala dugo vremena posebnom disciplinom koja se jasno moe razlikovati od mehanike i koja
nije samo jedan njen odeljak, iako su se mnogi zakoni mehanike
stalno koristili u ispitivanju i objanjavanju toplotnih pojava. U stvari,
termodinamika se jo uvek obino izlae kao relativno samostalna
fizikalna teorija; njeni pojmovi, principi i zakoni mogu se razumeti
i proveriti bez pozivanja na neku postuliranu mikroskopsku strukturu toplotnih sistema i bez pretpostavke da se termodinamika moe
svesti na neku drugu teoriju kao to je mehanika. Meutim, na poetku devetnaestoga veka, rad na mehanikom ekvivalentu toplote
podstakao je teorijsko istraivanje kako bi se nala blia veza izmeu
toplotnih i mehanikih pojava nego to je bila ona formulisana u
zakonima toplote. Oivljeni su raniji Bernulijevi (Bernoulli) pokuaji u tom pravcu, a Maksvel i Bolcman mogli su da na jednostavniji
nain izvedu Bojl-Carlsov zakon iz pretpostavki koje se mogu iskazati
pomou osnovnih pojmova mehanike, pretpostavki o molekularnom
sastavu idealnih gasova. Na slian nain bili su izvedeni i drugi zakoni o toploti; Bolcman je bio u stanju da interpretira princip entropije moda najkarakteristiniju pretpostavku termodinamike, pretpostavku koja izgleda da potpuno odvaja termodinamiku od mehanike
kao izraz statistike pravilnosti koja karakterie zbirno mehaniko
ponaanje molekula. Zbog toga se smatralo da je termodinamika izgubila svoju samostalnost u odnosu na mehaniku i da je svedena na
ovu drugu granu fizike.
Kako je ostvarena ova redukcija? Na osnovu kakvog je to
rasuivanja mogue izvesti iskaze koji sadre termine kao to su
temperatura", toplota" i entropija" iz skupa teorijskih pretpo-

305

stavki u kojima se ovi termini ne javljaju? Ne moe se izloiti

potpuna argumentacija a da se pritom ne navede jedna rasprava o tom
predmetu. Obratimo panju samo na jedan mali deo sloene analize,
na izvoenje Bojl-Carlsovog zakona za idealne gasove iz pretpostavki
kinetike teorije materije.
Ako zanemarimo veinu pojedinosti koje ne doprinose objanjavanju glavnog problema, onda uproeni oblik tog izvoenja
izgleda ukratko ovako: pretpostavimo da se jedan idealni gas nalazi u sudu ija je zapremina V- Pretpostavija se da je gas
sastavljen iz vrlo velikog broja savreno elastinih okruglih molekula
koji imaju jednake mase i zapreminu, ali ije se dimenzije mogu
zanemariti kada se uporede s prosenim rastojanjima izmeu njih.
Za molekule se dalje pretpostavlja da se stalno kreu samo pod dejstvom sila njihovih uzajamnih sudara i sudara sa savreno elastinim
zidovima posude. Na taj nain molekuli u posudi ine, prema pretpostavci, izolovan ili konzervativni sistem, a kretanja molekula mogu
se analizirati pomou principa Njutnove mehanike. Sada je problem
izraunati odnos drugih odlika njihovog kretanja prema pritisku (ili
sili po jedinici povrine) koja postoji zbog toga to molekuli stalno
udaraju o zidove posude.
Poto se trenutne koordinate stanja individualnih molekula
ne mogu utvrditi, ne mogu se primeniti uobiajeni matematiki postupci klasine mehanike. Da bismo savladali ovu prepreku, moramo
uvesti novu pretpostavku statistiku pretpostavku o poloajima o
momentima molekula. Ova statistika pretpostavka ima sledei oblik:
izdelimo zapreminu V gasa na vrlo veliki broj manjih zapremina ije
su dimenzije meusobno jednake ali jo uvek dovoljno velike u poreenju sa prenicima molekula; izdelimo isto tako najveu razliku
u brzinama koje molekuli mogu imati na veliki broj jednakih intervala. Dodelimo sada svakoj maloj zapremini sve mogue intervale
brzine i svaki kompleks koji se dobija povezivanjem jedne zapremine
s jednim intervalom brzine nazovimo faznom elijom". Tada statistika pretpostavka glasi da je verovatnoa da e se jedan molekul
nalaziti u jednoj unapred datoj faznoj eliji jednaka za sve molekule
i da je jednaka verovatnoi da se neki molekul nalazi u bilo kojoj
drugoj faznoj eliji i da (uzimajui u obzir izvesna ogranienja koja
se izmeu ostalog odnose i na ukupnu energiju sistema) verovatnoa
da jedan rmolekul bude u nekoj faznoj eliji ne zavisi od toga da li
se u toj eliji nalazi neki drugi molekul.
Pored toga to smo prihvatili ove pretpostavke dogovorimo se
da pritisak p koji u svakom trenutku molekuli vre na zidove posude
predstavlja srednju vrednost trenutnih momenata koji se prenose od
molekula na zidove; tada je mogue" dedukovati da je pritisak p na
vrlo odreen nain povezan s kinetikom energijom E molekula, da
je, u stvari, p 2E/3V ili pV = 2E/3. Ali uporeivanje ove jednaine
s Bojl-Carlsovim zakonom (prema kojem je pV = kT, gde je k konstanta za datu masu gasa, a T njegova apsolutna temperatura) suge20 Struktura nauke

306
rie da bi se ovaj zakon mogao izvesti iz pomenutih pretpostavki
ako bi temperatura bila na neki nain povezana sa srednjom kinetikom energijom kretanja molekula. Uvedimo zato postulat da je
2E/3 = kT, tj. da je apsolutna temperatura jednog idealnog gasa proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji molekula za koje se pretpostavlja da ine taj gas. Mi sada neemo ispitivati kakva je priroda
tog postulata; meutim, na konani rezultat jeste da je Bojl-Carlsov
zakon logika posledica principa mehanike, kada se ovi dopune pretpostavkom o molekularnom sastavu jednoga gasa, statistikom pretpostavkom o kretanjima molekula i postulatom koji povezuje (eksperimentalni)
pojam temperature sa srednjom kinetikom energijom molekula.2
II. Formalni udom redukcije
Iako smo izvoenje Bojl-arlsovog zakona iz kinetike teorije
gasova izloili samo u kratkim crtama, taj opis nam ipak moe posluiti kao osnova u izlaganju optih uslova koji moraju biti zadovoljeni
da bi se jedna nauka redukovala na drugu. Bilo bi podesno podeliti
raspravu o tome na dva dela, pri emu bi se prvi deo odnosio pre
svega na probleme formalne prirode, a drugi na pitanje injenikog
ili empirijskog karaktera. Mi emo prvo razmotriti formalna pitanja.
1. Postoji jedan oigledan zahtev da aksiomi, posebne pretpostavke i eksperimentalni zakoni onih nauka koji uestvuju u redukciji moraju biti eksplicitno formulisani iskazi iji razliiti sastavni
termini imaju znaenja koja su nedvosmisleno utvrena kodifikovanim pravilima upotrebe ili utvrenim postupcima koji su karakteristini za svaku disciplinu. U onoj meri u kojoj ovaj elementarni uslov
nije zadovoljen, teko da je mogue sa sigurnou odrediti da li je
jedna nauka (ili grana nauke) stvarno redukovana na drugu. Stavie,
mora se priznati da je u malom broju naunih disciplina, koje se aktivno razvijaju, ako takvih uopte ima, ovaj zahtev za maksimalnom eksplicitnou u potpunosti ispunjen, jer je u normalnoj naunoj praksi
retko neophodno detaljno iskazati sve pretpostavke koje mogu biti
ukljuene u reavanje jednog konkretnog problema. Na taj nain
ovaj zahtev za eksplicitnou predstavlja idealni zahtev, a ne opis
stvarnog stanja stvari koje postoji u datom trenutku. Pa ipak, iskazi
svake posebne discipline mogu se klasifikovati u razliite grupe na
osnovu logikih uloga koje imaju iskazi te discipline. Nemamo nameru
da opis takvih grupa iskaza smatramo iscrpnim, ve samo da navedemo vanije vrste iskaza koje su relevantne za ovu raspravu.
a. U visokorazvijenoj nauci (kao to su mehanika, elektrodinamika ili termodinamika) postoji klasa T iskaza koja se sastoji od
* Za detaljno izlaganje ovog izvoenja vidi, na primcr, James Rie, Introuctton to statistical Mechanics, New York, 1930, pogl. 4, Ili J. H. Jeans, The Dynamical
Theory of Gases, Cambrlge, England, 1925, pogl. 6.

307

osnovnih teorijskih postulata te discipline. Ovi postulati javljaju se

kao premise (ili delovi premisa) u svim dedukcijama u okviru S. Oni
se ne mogu izvesti iz drugih pretpostavki u datom sistemu te nauke,
iako se u nekom alternativnom izlaganju nauke S moe koristiti drugi
skup logiki osnovnih iskaza. Poto se T usvaja da bi se objasnili
eksperimentalni zakoni i opaljivi godaaji kao i da bi se usmerila
dalja istraivanja, postojae takoe i klasa R koordinativnih definicija
(ili pravila korespondencije) za dovoljan broj teorijskih pojmova koji
se javljaju u T ili u iskazima koji se iz T mogu formalno izvesti.
Stavie, T e verovatno zadovoljiti uobiajene uslove za adekvatnu
naunu teoriju. T e naroito biti podesno za sistematsko objanjavanje velike klase eksperimentalnih zakona koji pripadaju S; ono
nee sadravati nijednu pretpostavku ije ukljuivanje ne bi u znatnoj meri povealo objanjivaku mo T, koja bi posluila objanjavanju moda samo jednog ili dva eksperimentalna zakona; ono e biti
kompendentno" (u tom smislu to e svaki par postulata iz T imati
bar jedan zajedniki teorijski termin); postulati u T bie jednostavni" i ne suvie brojni. Kao to smo primetili u Poglavlju 6, ponekad je podesno koristiti pretpostavke iz T ne kao premise ve kao
rukovodee principe ili kao metodoloka pravila analize. Meutim,
problemi koji nastaju iz naglaavanja uloge teorija kao rukovodeih
principa a ne kao premisa bili su ve razmotreni, pa im u ovom
kontekstu nee biti mesto.
Cesto se moe uspostaviti hijerarhija iskaza iz T u pogledu
njihove optosti (u smislu optosti" koji smo ispitali u Poglavlju
3). Ako se ovo moe uiniti, onda je korisno razlikovati podklasu T\,
koja sadri najoptije teorijske pretpostavke iz T, od druge klase T2,
koja sadri posebnije pretpostavke. Najoptiji postulati T1 obino imaju podruje primene koje je ire od podruja teorije T uzete u celini.
Prema tome, postulati 7\ predstavljaju opte postulate iji je specijalni sluaj T, dok su pretpostavke T2 u stvari hipoteze o nekom
specijalnom tipu fizikih sistema. Na primer, najoptije teorijske
pretpostavke kinetike teorije gasova su Njutnovi aksiomi kretanja,
tako da oni pripadaju 2\; jasno je da je njihovo podruje ire od
podruja kinetike teorije. S druge strane, postulat da je svaki gas
sistem savreno elastinih molekula ije su dimenzije zanemarljive
ili postulat da svi molekuli imaju istu verovatnou da se nau u datoj
faznoj eliji manje su opti od Njutnovih aksioma i pripadaju T2. Na
taj nain, pretpostavke iz T2 mogu se smatrati promenljivim dodacima
pretpostavkama iz Tv jer se one mogu menjati a da se pri tome ne
menja sadraj pretpostavki T ls poto se ove druge primenjuju na
razne vrste sistema. Na primer, Njutnovi aksiomi se dopunjuju karakteristinim pretpostavkama o molekularnoj strukturi gasova, tenosti i vrstih tela, kada se ovi aksiomi upotrebljavaju u teorijama o
svojstvima razliitih agregatnih stanja materije. Isto tako, iako kinetika teorija gasova zadrava osnovne pretpostavke Njutnove mehanike kada se bavi raznim vrstama gasova, ova teorija ne postulira
uvek da molekuli gasa imaju zanemarljive dimenzije; tavie, sile za
20

308
koje ova teorija pretpostavlja da deluju izmeu molekula zavise od
toga da li je gas daleko od take na kojoj prelazi u teno stanje.
Iako se uvek ne mogu otro razlikovati optiji postulati T,
jedne teorije i manje opte promenljive dopune te teorije, ta se razlika
obino priznaje. Tako, na primer, uprkos injenici to primarna nauka
na koju se redukuje termodinamika sadri i druge postulate, pored
onih iz klasine mehanike, za termodinamiku se esto kae (iako
samo u irokom smislu) da se moe redukovati na mehaniku), verovatno zato to su Njutnovi aksiomi kretanja najopstije pretpostavke
kinetike teorije gasova tako da oni ocrtavaju osnovni pojmovni okvir
u kojem se mogu izvoditi specijalni zakljuci ove teorije. Stavie, kada
bi kinetika teorija gasova mogla da objasni neke eksperimentalne
zakone termodinamike samo tako to bi preinaila jednu ili vie manje
optih pretpostavki iz T2, verovatno da niko ne bi osporavao da se
termodinamika moe svesti na mehaniku, pod pretpostavkom da se
principi mehanike zadre kao najopstije premise objanjenja tako revidirane teorije.
b. Nauka S koja ima osnovnu teoriju T imae i klasu teorema
koji su logike posledice T. Neki od ovih teorema moi e formalno
da se izvedu iskljuivo iz T (u stvari, esto iz najoptijih postulata
Tt) bez pomoi pravila korespondencije R, dok e se drugi moi dobiti
samo ako se primeni i R. Na primer, poznati teorem prve vrste u
teoriji o kretanju planeta kae da ako se materijalna taka kree pod
dejstvom jedne jedine centralne sile, onda je njena putanja konusni
presek; jedan teorem druge vrste kae da ako se jedna planeta kree
samo pod dejstvom Suneve gravitacione sile, njen radij us vektor
prelazi jednake povrine za jednako vreme.
Ali bez obzira da li S sadri neku optu teoriju, ono e obino
sadravati klasu L eksperimentalnih zakona za koje se smatra da
pripadaju specijalnom podruju nauke S. Tako na primer, razni zakoni
odbijanja, prelamanja i difrakcije svetlosti ine deo eksperimentalnog
sadraja nauke o optici. Iako se na svakom datom stupnju razvoja 5
klasa njenih eksperimentalnih zakona L u principu moe nedvosmisleno odrediti, ova se klasa esto poveava (a ponekad se ak i smanjuje) kako istraivanje napreduje. Ne postoji ni stalno utvrena
granica izmeu eksperimentalnih zakona L koji su svrstani u jednu
granu nauke S i zakona za koje se smatra da pripadaju drugoj grani.
Tako, na primer, nije se uvek smatralo da su elektrine i magnetske
pojave usko povezane; u starijim knjigama iz fizike, ali ne i u novijim, eksperimentalni zakoni o prima jade razliitim pojavama svrstani su u razliite domene eksperimentalnog istraivanja. U stvari,
granica jednog domena date nauke i razlozi na osnovu kojih se eksperimentalni zakoni svrstavaju u razliite naune discipline esto su
zasnovani na objanjivakoj snazi teorija koje se u tom trenutku
prihvataju.
c. Svaka pozitivna nauka sadri veliku klasu singularnih iskaza koji ili izraavaju rezultat posmatranja objekata koji pripadaju

309
predmetu istraivanja te nauke ili opisuju javne postupke koji su
ustanovljeni u izvoenju nekog istraivanja u okviru te discipline.
Mi emo ove singularne iskaze zvati iskazima opaanja", ali emo
podrazumevati da se mi, upotrebljavajui ovaj termin, ipak ne oslanjamo ni na jednu posebnu psiholoku ili filozofsku teoriju o tome
ta su stvarni" podaci opaanja. Iskaze opaanja naroito ne treba
izjednaiti s iskazima o ulnim podacima" za koje se ponekad tvrdi
da su jedini objekti neposrednog iskustva". Tako se, na primer, iskazi
.,Potpuno pomraenje Sunca bilo je 29. maja 1919. g. u Sabralu, u
severnom Brazilu" i Jue se u mojoj kancelariji ukljuio prekida
kada je temperatura u sobi pala na 50F" smatraju iskazima posmatranja u ovom smislu reci. Iskazi opaanja mogu ponekad izraavati
poetne i granine uslove jedne teorije ili zakona; oni se takoe mogu
koristiti u potvrivanju ili opovrgavanju teorija i zakona.
d. Mnogi iskazi opaanja date nauke S opisuju sklop i ponaanje aparata koji su potrebni u izvoenju eksperimenata u 5 ili za
proveravanje raznih pretpostavki koje su u S prihvaene. Prema tome,
tvrenje takvih iskaza opaanja moe precutno sadravati pozivanje
na zakone o karakteristikama razliitih vrsta instrumenata; neki od
ovih zakona ne moraju pripadati optepriznatoj oblasti nauke S i n e
moraju se objasniti nekom teorijom iz S. Na primer, fotografski instrumenti teleskopa obino se upotrebljavaju u proveravanju Njutnove teorije gravitacije, tako da se u konstruisanju ovih aparata kao i
u interpretaciji podataka koji su pomou njih dobijeni polazi od teorija i eksperimentalnih zakona optike i hernije. Meutim, opte pretpostavke koje se na taj nain uzimaju kao istinite ne pripadaju mehanici; Njutnova teorija gravitacije nema cilj da objasni ili opravda
zakone optike; kada se u istraivanjima mehanikih pojava upotrebljavaju kamere i teleskopi, onda postoje pojmovi i zakoni koji su
..pozajmljeni" iz drugih posebnih disciplina. Mi emo takve zakone,
koji se upotrebljavaju u nauci S, ali nisu utvreni niti objanjeni u
okviru S oznaiti kao pozajmljene zakone" nauke S.
Veina nauka sadravae takoe i iskaze koji su sigurno logiki istiniti, kao to su iskazi logike i matematike. Cak i kada ove
zanemarimo, identifikovali smo etiri glavne klase iskaza koji se
mogu pojaviti u jednoj nauci S, bez obzira da li se tvrdi kako je S
samostalno u odnosu na druge posebne discipline: (a) teorijske postulate S, teoreme koji se iz njih mogu izvesti i koordinativne definicije
povezane s teorijskim pojmovima u postulatima ili teoremima; <b)
eksperimentalne zakone S; (c) iskaze opaanja S; i (d) pozajmljene
zakone S.
2. Prelazimo na drugo formalno pitanje. Svaki iskaz nauke
S moe se analizirati kao jezika struktura sastavljena iz vie elementarnih izraza u skladu s preutnim ili eksplicitnim pravilima konstrukcije.

310
Pretpostavi emo da iako ovi elementarni izrazi mogu biti neodreeni u razliitim stepenima, oni se u S upotrebljavaju nedvosmisleno, sa znaenjima koja su utvrena ili upotrebom ili eksplicitno
formulisanim pravilima. Neki od ovih izraza bie izrazi formalne logike, aritmetike i drugih grana matematike analize. Meutim, mi emo se pre svega baviti takozvanim deskriptivnim izrazima" koji
oznaavaju ono to se obino smatra empirijskim" objektima, odlikama, relacijama ili procesima, a ne isto formalne ili logike entitete.
Mada postoje tekoe u tanom razlikovanju logikih i deskriptivnih
izraza, ove tekoe ne smetaju naoj raspravi. Razmotrimo, uostalom,
klasu D deskriptivnih irzaza iz S koji se ne javljaju u pozajmljenim
zakonima u S.
Mnogi deskriptivni izrazi jedne nauke prosto su preuzeti iz
jezika obinog iskustva i zadravaju svoja svakodnevna znaenja. To
esto vai za izraze koji se javljaju u iskazima opaanja, budui da
se veliki deo javnih postupaka koji se primenjuju u izvoenju briljivo pripremljenih laboratorijskih eksperimenata mogu opisati jezikom grubog iskustva. S druge strane, drugi deskriptivni izrazi mogu
biti specifini za datu nauku; oni se mogu upotrebljavati samo u vrlo
specijalizovanim tehnikim kontekstima; znaenja koja im se u toj
nauci pripisuju mogu ak iskljuivati mogunost da se ovi izrazi
upotrebe u opisivanju neega to se moe identifikovati neposrednim
ili posrednim posmatranjem. Deskriptivni izrazi ove poslednje vrste
javljaju se po pravilu u teorijskim pretpostavkama jedne nauke.
Cesto je mogue objasniti znaenje jednog izraza iz D pomou
drugih izraza iz D dopunjenih logikim izrazima. Takva objanjenja
mogu se ponekad dati u obliku konvencionalnih eksplicitnih definicija
iako je pritom obino potrebna sloenija tehnika u odreivanju znaenja tih termina. Ali ma kakve formalne tehnike eksplikacije mogu
biti upotrebljene, nazovimo ovaj skup izraza iz D koji su dovoljni, uz
isto logike izraze, da objasne znaenja svih drugih iskaza u D, primitivnim izrazima" nauke S. Uvek e postojati bar jedan skup P
primitivnih izraza, jer, u najnepovoljni]im sluajevima kada se nijedan deskriptivni izraz ne moe objasniti pomou drugih, skup P
bie identian s klasom D. S druge strane, moe biti vie takvih skupova P, jer kao to je dobro poznato, izrazi koji su primitivni u
jednom kontekstu analize mogu izgubiti status primitivnih izraza u
nekom drugom kontekstu. Meutirm, ova mogunost nema uticaja na
nau raspravu.
Ako 5 ima opstu teoriju kao i iskaze opaanja i eksperimentalne zakone, eksplikacija jednog izraza moe se odvijati u jednom od
dva pravca koja moramo razlikovati, jer e se u optem sluaju u
svakoj od tih alternativa koristiti karakteristian skup primitivnih izraza.
a. Oznaimo kao izraze opaanja" one izraze iz D koji se
odnose na stvari, svojstva, relacije, i procese koji se mogu opaati.
Razlika izmeu izraza opaanja i drugih deskriptivnih izraza je, pri-

311
znajemo, neodreena, naroito zato to se u razliitim kontekstima
mogu koristiti razliiti stepeni strogosti u odreivanju da li neto
treba smatrati uoljivim. Ali uprkos toj neodreenosti, ova razlika
je i korisna i neizbena u naunom istraivanju i u svakodnevnoj
praksi. Uostalom, mnoga objanjenja imaju zadatak da odrede znaenja deskriptivnih izraza pomou izraza opaanja. Program (koji su
izmeu ostalih zastupali Pers i Bridmen) odreivanja znaenja termina na taj nain to im se dodeljuje ono to je obino poznato kao
,,operacionalna definicija" izgleda da je imao za cilj dolaenje do
eksplikacija ove vrste. Nazovimo skup Pj izraza opaanja koji su potrebni da bi se na ovaj nain objasnio najvei broj izraza iz D primitivnim izrazima opaanja" u S. Na primer, znaenje izraza temperatura" u fizici se esto objanjava pomou poveavanja zapremine
tenosti i gasova ili pomou drugih opaljivih ponaanja objekata; u
takvim sluajevima eksplikacija termina temperatura" data je pomou primitivnih izraza opaanja.
b. Pretpostavimo da S sadri teoriju koja je u stanju da
objasni sve eksperimentalne zakone te nauke; nazovimo teorijskim
izrazima" S deskriptivne izraze koji se upotrebljavaju u teorijskim
postulatima (iskljuujui koordinativne definicije) i teoremima koji se
iz ovih mogu formalno izvesti. Mnoge eksplikacije imaju kao cilj da
odrede znaenja izraza pomou teorijskih izraza; skup P teorijskih
izraza koji su potrebni da bi se na ovaj nain objasnio najvei broj
izraza iz D nazovimo ,,teorijskim primitivnim izrazima" iz S. Na
primer, za znaenje izraza temperatura" daje se teorijska eksplikacija u nauci o toploti pomou iskaza koji opisuju Karnoov ciklus
pretvaranja toplote, a samim tim pomou teorijskih primitivnih izraza kao to su savreni izolatori", beskonani rezervoari toplote" i
beskonano mala poveanja zapremine".
Kao to smo videli u Poglavlju 6, mnogo se raspravljalo o
pitanju da li se teorijski izrazi mogu eksplicitno definisati pomou
izraza opaanja. Kada bi se teorijski izrazi mogli uvek na taj nain
definisati, oni bi se mogli ukloniti u korist izraza opaanja, tako da bi
ova razlika bila beznaajna. Meutim, iako negativan odgovor na ovo
pitanje nije utvren kao nesumnjivo istinit, sve raspoloivo svedoanstvo potkrepljuje takav odgovor. U stvari, postoje dobri razlozi
za stroije tvrenje da se teorijski izrazi ne mogu u optem sluaju
adekvatno objasniti samo pomou izraza opaanja, ak i kada se koriste i drugi oblici eksplikacije, razliiti od eksplicitnih definicija.
Imajui u vidu ciljeve ove rasprave nije neophodno zauzimati stav
o ovim pitanjima. Mi ipak ne smemo pretpostaviti kao prirodno da je
skup primitivnih izraza opaanja Pt dovoljan da se objasne svi deskriptivni izrazi iz D; moramo dopustiti mogunost da se klasa P
primitivnih izraza nauke S u optem sluaju ne poklapa s klasom Pv
Prema tome, iako u nauci o toploti postoji eksplikacija izraza temperatura", i pomou teorijskih izraza i pomou primitivnih izraza opa-

312
anja, odavde ne proizlazi da je ta re, kada se shvati u smislu prve
eksplikacije, sinonimna s temperaturom" shvaenom u smislu druge
eksplikacije.
3. Sada moemo prei na trei formalni uslov redukcije.
Primarne i sekundarne nauke koje uestvuju u redukciji obino imaju
veliki broj zajednikih izraza (ukljuujui iskaze) koji imaju ista
znaenja u obema naukama. Iskazi koji se mogu proveriti u formalnoj logici i matematici predstavljaju oigledne ilustracije takvih
zajednikih izraza, ali obino postoje i mnogi drugi deskriptivni izrazi te vrste. Na primer, mnogi zakoni koji pripadaju mehanici, kao
to je Hukov zakon ili zakoni poluge, takoe se javljaju i u nauci
o toploti, mada samo kao pozajmljeni zakoni; ova druga nauka upotrebljava u svojim eksperimentalnim zakonima i takve izraze kao to
su zapremina", pritisak" i rad" u smislu koji se poklapa sa znaenjima ovih reci u mehanici. S druge strane, sekundarna nauka pre
redukcije obino upotrebljava izraze i tvrdi eksperimentalne zakone
koji se ne javljaju u primarnoj nauci, izuzev moda u klasama iskaza opaanja i pozajmljenih zakona. Na primer, ne smatra se da je
Bojl-Carlsov zakon izloen u klasinom obliku eksperimentalni zakon
mehanike; isto se tako ni termin temperatura" ne javlja u teorijskim pretpostavkama mehanike, iako se ova re moe ponekad upotrebiti u eksperimentalnim istraivanjima za opisivanje okolnosti
u kojima se neki zakon mehanike primenjuje.
Od najveeg je znaaja zapaziti da izrazi koji pripadaju jednoj nauci imaju znaenja koja su odreena postupcima eksplikacije
karakteristinim za tu nauku. Posebno treba istai da se karakteristini izrazi date nauke (kao to je re temperatura", onako kako se upotrebljava u nauci o toploti), mogu shvatiti tek kada se imaju u vidu
pravila ili njihova uobiajena upotreba u toj grani istraivanja; kada
se ovi izrazi upotrebljavaju u toj grani, oni se moraju shvatiti u smislu
koji u toj nauci imaju, bez obzira da U je ta nauka svedena na neku
drugu disciplinu. Sigurno je da se ponekad znaenje jednog izraza
u nekoj nauci moe objasniti pomou primitivnih izraza (teorijskih
ili izraza opaanja) neke druge nauke. Na primer, postoje jaki razlozi
da se pretpostavi kako je re pritisak", onako kako je shvaena u
termodinamici, sinonimna sa izrazom pritisak" koji je objanjen
pomou teorijskih primitivnih izraza mehanike. Odavde ipak ne proizlazi da se uopte svaki izraz koji se upotrebljava u datoj nauci, u
smislu koji je odreen njenim sopstvenim karakteristinim pravilima ili postupcima, moe objasniti pomou primitivnih izraza neke
druge discipline.
Poto smo izloili ove prethodne napomene, sada moramo izloiti formalne uslove koji moraju biti zadovoljeni u svoenju jedne
nauke na drugu. Kao to smo ve pokazali u ovom poglavlju, redukcija je izvrena kada se za eksperimentalne zakone sekundarne
nauke (a ako ova ima adekvatnu teoriju, onda to vai i za teoriju),
pokae da predstavljaju logike posledice teorijskih pretpostavki

313
(ukljuujui koordinativne definicije) primarne nauke. Treba primetiti da nismo rekli kako i pozajmljeni zakoni sekundarne nauke moraju biti izvedeni iz teorije primarne nauke. Meutim, ako zakoni
sekundarne nauke sadre termine koji se ne javljaju u teorijskim
pretpostavkama primarne discipline (a ranije smo se dogovorili da se
ograniimo na tu vrstu redukcije) logiko izvoenje prve iz druge je
prima facie nemogue. Tvrenje da je ovo izvoenje nemogue zasnovano je na poznatom logikom zakonu da. sem u nekim bitno irelevantnim izuzecima, nijedan termin ne moe da se javi u zakljuku
jednog formalnog dokaza ako se taj termin ne javlja i u premisama. 3
Prema tome, kada zakoni sekundarne nauke sadre neki termin ,,A"
kojeg nema u teorijskim pretpostavkama primarne nauke, onda postoje dva nuna formalna uslova za redukciju prve na drugu: (1) moraju
se uvesti pretpostavke izvesne vrste koje postuliraju podesne relacije izmeu onoga to je oznaeno sa A" i odlika predstavljenih
teorijskim terminima koji su ve prisutni u primarnoj nauci. Priroda
takvih pretpostavki ostaje da se ispita, ali ne prejudicirajui rezultat
dalje rasprave, bie podesno pozivati se na onaj uslov kao na ,,uslov
Mogue zamerke ovom logikom kanonu zasnovane su najveim delom na
injenici da. s obzirom na neke teoreme moderne formalne logike, ispravna deduktivna
argumentacija moe imati zakljuak koji sadri termine kojih nema u premisama. Po
stoje bar dva zakona u raunu iskaza (ili u logici neraOlanjcnih stavova) koji dozvoljavaju izvoenje takvih zakljuaka. Prema jednom od njih, svaki iskaz oblika ..Ako Si,
onda St ili St", pri emu su Si i Si bilo koji iskazi, mora biti logiki Istinit, tako da se
Si ili St mogu izvesti iz Si. Ali, poto se St moe izabrati proizvoljno. Si ili Ss moe
sadravati termine koji se ne javljaju u Si. Prema drugom logikom zakonu, svaki t^kaz
oblika Si ako i samo ako Si i (Si ili ne-Sr)". mora biti logiki istinit; otuda se Si i
(Si ili ne-St)" moe izvesti iz Si, sa istim optim rezultatom, kao u prvom sluaju. Meutim, jasno je da nijedna vrsta ovakvih deduktivnih postupaka ne moe dati Bojl-Carlsov zakon Iz kinetike teorije gasova. Kada bi to moglo (na primer, zamenom ovog
zakona mesto S u prvom pomenutom logikom zakonu), onda, poto je Si potpuno
proizvoljno, dedukcija bi takoe davala kontradikciju ovog zakona; ovo se ne moe
desiti, sem ako kinetika teorija 1 sama nije protlvrena. Ova argumentacija je sasvim
opsta i moe se primeniti i na druge primere redukcije. Prema tome. ukoliko se u redukcijama upotrebljavaju samo logiki zakoni rauna iskaza u izvoenju iskaza sekundarne
nauke iz teorije primarne nauke, da bi se izbegla
primedba pomenutom logikom kanonu, dovoljno je da se ovaj izmeni tako da glasi1. ,,U ispravnoj dedukciji nijedan se termin ne javlja u zakljuku ukoliko se ne Javlja i u premisama, sem ako se termin javlja
u zakljuku na osnovu logikih zakona rauna iskaza koji dozvoljavaju uvoenje proizvoljnog termina u zakljuak.
Meutim, postoje drugi logiki zakoni, u drugim delovima formalne logike,
koji takoe dozvoljavaju zakljuke sa terminima kojih nema u premisama. Supstitucija promenljivth koje izraavaju univerzalnost predstavlja jednu vrstu takvog zakljuivanja. Na primer, iako premisa: Za svako x, ako je x planeta, onda x ija reflektovanom svetlofiu" ne sadri termin ,,Mars", iskaz Ako je Mars planeta, onda Mars
ija reflektovanom svetlou" moe ispravno Iz nje da se dedukuje. Jedan drugi tip
takvog zakljuivanja moe se ilustrovati izvoenjem zakljuka: Svi gladni ljudi su
gladna smrtna bia" iz Svi ljudi su smrtni". Pa Ipak, ispitivanje izvoenja Bojl-Carlsovog zakona pokazuje da termin temperatura", koji se nalazi u ovom zakonu, ali ne 1
u kinetikoj teoriji, nije uveden u Izvoenje ni na jedan univerzalno ispravan deduktivan nain. Argumentacija slina onoj koja se nalazi u prethodnom paragrafu u ovoj
napomeni moe se konstniisati za sluaj izvoenja u raunu Iskaza, to Je argumentacija
koja pokazuje da to mora vaiti i u dedukovanju drugih zakona koji sadre karakteristine termine, zakona sekundarne nauke koja se moe redukovati na neku primarnu.
Prema tome, ovi razni Izuzeci od logikog kanona u ovom tekstu mogu se zanemariti
kao irelevantni za problem o kojem raspravljamo.
Drukija primedba ovom kanonu, nezavisno od formalne logike, jeste da mi
esto priznajemo kao valjane 1 argumentacije koje naoko kre ovaj kanon. Tako se, na
primer, za Don je Marijin sestri" kae da proizlazi iz Marija je Donova tetka". 1
da reenica Smitova koulja je obojena" sledi Iz Smitova koulja je crvena", uprkos
injenici da se u svakom od ovih zakljuaka Javlja jedan termin kojeg nema u odgovarajuoj premisi. Meutim, ovi prlmeri kao i drugi koji su nalik na njih u sutini su
entimeml, sa preutnom pretpostavkom u obliku eksplicitne definicije Ili neke druge
vrste apriornog iskaza. Kada se ove izostavljene pretpostavke ekspliciraju, ovi primeri
ne Izgledaju vie kao izuzeci od logikog kanona koji ispitujemo.

314
povezanosti". (2) Mora postojati mogunost da se pomou ovih dodatnih pretpostavki svi zakoni sekundarne nauke, ukljuujui i one
koji sadre termin ,,A", logiki izvedu iz teorijskih premisa i odgovarajuih koordinativnih definicija primarne discipline. Nazovimo
ovo ,,uslovom izvodljivosti".*
Izgleda da postoje samo tri mogunosti u pogledu prirode
veza koje su postulirane ovim dodatnim pretpostavkama: (1) prva je
da te veze predstavljaju logike veze izmeu utvrenih znaenja izraza. Ove pretpostavke tada tvrde da je ,,A" logiki povezano (verovatno pomou sinonimije ili nekim oblikom jednosmerne analitike implikacije) s teorijskim izrazom ,,B" iz primarne nauke. U ovoj
alternativi mora postojati mogunost da se znaenje termina ,,A",
odreeno pravilima ili upotrebom u sekundarnoj nauci objasni pomou utvrenih znaenja teorijskih primitivnih izraza primarne discipline. (2) Druga je mogunost da ove veze predstavljaju konvencije
stvorene jednim proizvoljnim jiat. Tada su pretpostavke koordinativne definicije koje uspostavljaju korespondenciju izmeu A" i izvesnih teorijskih primitivnih izraza primarne nauke ili nekih sloenih
izraza izgraenih pomou pomenutih teorijskih primitivnih izraza.
Prema ovoj alternativi, za razliku od prethodne, znaenje termina
A" ne objanjava se niti se analizira pomou znaenja teorijskih
primitivnih izraza. Naprotiv, ako je ,,A" termin opaanja sekundarne nauke, pretpostavke u ovom sluaju pripisuju eksperimentalno
znaenje izvesnom teorijskom izrazu primarne nauke, to mora biti u
skladu sa znaenjima koja su ve ranije pripisana drugim terminima.
(3) Trea je mogunost da ove veze budu faktike ili materijalne. Tada
pretpostavke predstavljaju fizikalne hipoteze koje tvrde da je pojavljivanje jednog stanja stvari, koje je oznaeno izvesnim teorijskim
izrazom ,,B" iz primarne nauke, dovoljan (ili nuan i dovoljan) uslov
za stanje stvari oznaeno pomou A". Oigledno je da u ovom sluaju mora postojati nezavisno svedoanstvo, u principu, za pojavljivanje svakog od ova dva stanja stvari, tako da izrazi koji oznaavaju ta dva stanja moraju imati razliita znaenja koja se mogu
identifikovati. Prema ovoj alternativi, dakle, znaenje termina ,,A"
nije analitiki povezano sa znaenjem termina ,,B". Prema tome,
dodatne pretpostavke se ne mogu utvrditi kao istinite samo na osnovu logike analize, a hipoteza koju one izraavaju mora biti potvrena empirijskom) evidencijom.5
1
Uslov povezanosti zahteva da se teorijski termini primarne nauke javljaju
u ovim dodatnim pretpostavkama. Ne bi bilo dovoljno, na primer, kada bi ove pretpostavke formullsale eksplikaciju za ,,A" pomou primitivnih izraza posmatranja primarne nauke, ak i kada bi se teorijski primitivni izrazi mogli objasniti pomou primitivnih izraza posmatrarija. Jer odatle ne bi proizlazilo da se A" moe objasniti pomou
teorijskih primitivnih izraza. Tako, na primer, iako se termini ujak" i ,,ded" mogu
deflnlsatl pomou termina ,.muko" 1 roditelj". ,,ujaku se ne moe definisati pomou
termina ,,ded". Prema tome, dodatna pretpostavka ne bi doprinela ispunjavanju uslova
Izvodljivosti.
* Odavde sledi da uslov povezanosti u opStem sluaju nije dovoljan za redukciju i da se mora dopuniti uslovom izvodljivosti. Povezanost bi zaista osiguravala izvodljivost kada bt, kao Sto su ispravno tvrdili Don Kemenl i Pol Openhajm (John G. Kemeny and Paul Oppenheim, On Recluctlon", Philosophical Studies, Vol 7), 1956, str.
10), za svaki termin ,,A" u sekundarnoj nauci, ali ne i u primarnoj, postajao teorijski

315
U svetlosti ove rasprave ispitajmo sada izvoenje Bojl-Carlsovog zakona iz kinetike teorije gasova. Jednostavnosti radi, pretpostavimo takoe da je re temperatura" jedini termin iz ovog
zakona koji se ne javlja u postulatima te teorije. Meutim, kao to
smo ve primetili, izvoenje ovog zakona iz kinetike teorije zavisi
od dodatnog postulata da je temperatura jednog gasa proporcionalna
srednjoj kinetikoj energiji njegovih molekula. Na je problem da
utvrdimo status ovog postulata i da odredimo koju od tri vrste veza
o kojima smo raspravljali ovaj postulat tvrdi.
Iz razloga koje smo pomenuli u prvom odeljku ovog poglavlja, ispravan je zakljuak da termin temperatura", u smislu te reci
koji se upotrebljava u klasinoj termodinamici, nije sinonim izrazu
srednja kinetika energija molekula", niti se njegovo znaenje moe
izluiti iz znaenja ovog drugog izraza. Sigurno je da nijedno uobiajeno izlaganje kinetiko teorije gasova nema cilj da utvrdi vaenje ovog postulata pomou analize znaenja termina koji se u njemu
javljaju. Veza koja se stipulira ovim postulatom zbog toga se verovatno ne moe smatrati logikom vezom.
Daleko je tee utvrditi koju od dveju preostalih vrsta veze
tvrdi ovaj postulat, jer postoje prihvatljivi razlozi u korist obeju
alternativa. Argumenat u prilog tvrenju da je ovaj postulat samo
koordinativna definicija u sutini izgleda ovako: kinetika teorija gasova se ne moe eksperimentalno ispitivati ako se prethodno pravilima korespondencije neki od njenih teorijskih pojmova ne povezu s
eksperimentalnim pojmovima. Jer iako se temperatura jednoga gasa
moe odrediti poznatim laboratorijskim postupcima, oigledno je da
ne postoji nikakav nain da se utvrdi srednja kinetika energija hipotetikih molekula gasa izuzev, naravno, ako se nekom odlukom
ne stipulira da je ba temperatura mera ove energije. Prema tome,
ovaj postulat moe biti samo jedno pravilo korespondencije koje uspostavlja vezu izmeu teorijskih i eksperimentalnih pojmova.6 S
druge strane, nije neosnovano ni tvrenje da je ovaj postulat fizikalna
hipoteza. Zaista, ovo je nain na koji se taj postulat uvodi u mnogim
tehnikim prikazima ove materije. Glavni razlog koji ide u prilog
ovom tvrenju jeste to to iako se ovaj postulat ne moe proveravati
termin ,,B ' u primarnoj nauci tako da su ,,A" i ,,B" povezani ekvivalencijom: A ako i
samo ako B. Kada takva veza postoji. ,,A" se moe zamentti sa ,,B" u svakom zakonu L sekundarne nauke u kDjem se javlja ,,A" i tako se moe dobiti opravdani teorijski postulat L\ Ako V nije sa svoje strane izvodljivo iz postojee teorije primarne
nauke, potrebno je da se ova teorija samo proiri sa L' tako da postane modifikovana
teorija, ali ne i teorija primarne nauke. U svakom sluaju. L e biti izvodljivo iz teorije
primame nauke pomou ovih ekvivalencija. Meutim, veza izmeu A i B nema nuno
oblik ekvivalencije i moe, na prlmer, imati oblik implikacije: ako B, onda A. Meutim,
u ovom sluaju ,,A" se ne moe zameniti sa ,,B" i otuda sekundarna nauka u opStem
sluaju nee biti izvodljiva tz teorije primarne* discipline. Shodno tome. ak i kada lzbcRnemo pitanje da li je Jedna redukcija zadovoljavajua ukoliko je postignuta proirivanjem teorije primarne nauke novim postulatom L', koji je empirijski potvren ali
koji ne mora nita doprinositi objanjlvakoj snazi poetne teorije, povezanost nije
dovoljna da u optem sluaju osigura izvodljivost. S druge strane, uslov izvodljivosti je
i nuan t dovoljan, poto izvodljivost oigledno povlai za sobom povezanost. Uslov povezanosti je ipak izloen posebno zato to Je znaajan u analizi redukcije.
* Vidi Norman R. Campbell, Physics, the Elementa, Cambridge. England, 1920,
str. 126 i dalje.

316
neposrednim merenjem srednje kinetike energije molekula gasa,
vrednost ove energije ipak se moe utvrditi posredno, proraunom
iz eksperimentalnih podataka o gasovima, podataka koji se razlikuju
od podataka dobijenih merenjem temperatura. Prema tome, izgleda
da je mogue eksperimentalno utvrditi da li je temperatura jednoga
gasa proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji njegovih molekula.
Ova alternativna tvrenja i razlozi koji im idu u prilog nisu
nuno nespojivi, iako nam se moe initi da je tako. U stvari, ove
alternative ilustruju neto to nam je sada ve poznato da kognitivni status jedne pretpostavke esto zavisi od naina na koji je jedna
teorija izloena u nekom posebnom kontekstu. Nema sumnje da se
redukcija termodinamike na mehaniku moe tako izloiti da dodatni
postulati o proporcionalnosti temperature srednjoj kinetikoj energiji molekula gasa uspostavljaju ono to je u poetku jedina veza
izmeu teorijskih pojmova primarne nauke i eksperimentalnih pojmova sekundarne. U takvom kontekstu izlaganja ovaj postulat se ne
moe eksperimentalno ispitivati, ve funkcionie kao koordinativna
definicija. Meutim, mogui su i drugi naini izlaganja u kojima se
koordinativne definicije uvode za druge parove teorijskih i eksperimentalnih pojmova. Na primer, jedan teorijski pojam moe se dovesti u korespondenciju s eksperimentalnim pojmom viskozi teta, a
neki drugi se moe povezati s eksperimentalnim pojmom prenoenja
toplote. Prema tome, poto je srednja kinetika energija molekula
gasa povezana, na osnovu pretpostavki kinetike teorije, s ovim drugim teorijskim pojmovima, na taj nain se moe posredno uspostaviti veza izmeu temperature i kinetike energije. Shodno tome, u
takvom kontekstu izlaganja imalo bi smisla pitati da li je temperatura gasa proporcionalna vrednosti srednje kinetike energije molekula gasa, pri emu se ova vrednost izraunava na neki posredan
nain iz eksperimentalnih podataka koji se razlikuju od podataka
dobijenih merenjem temperature gasa. U ovom sluaju taj postulat
bi imao status fizikalne hipoteze.
Zbog toga se u optem sluaju ne moe odrediti da li je taj
postulat koordinativna definicija ili pretpostavka o injenicama, izuzev u nekom datom kontekstu u kojem se termodinamika svodi na
mehaniku. Ova okolnost, meutim, ne uklanja razliku izmeu pravila
korespondencije i hipoteza o injenicama, niti ovu razliku ini beznaajnom. U svakom sluaju, u ovoj raspravi nije potrebno da se
odluimo izmeu ovih alternativnih interpretacija. Ono to je bitno
u ovoj raspravi jeste da se u svoenju termodinamike na mehaniku
mora uvesti jedan postulat koji povezuje temperaturu i srednju kinetiku energiju molekula gasa i da se ovaj postulat ne moe opravdati samo objanjavanjem znaenja onih izraza koji se u njemu
javljaju.
Moramo ukratko razmotriti jednu primedbu upuenu ovoj
tvrdnji koja se nalazi u sreditu nae panje. Ponovno definisanje izraza u toku napredovanja istraivanja, tako glasi ova primjedba, pred-

317
stavlja odliku koja se esto javlja u istoriji ove nauke. Prema tome,
iako se mora priznati da je u ranijoj upotrebi re temperatura"
imala znaenje koje je bilo odreeno iskljuivo pomou pravila i postupaka u korienju termometra i klasine termodinamike, ona se
sada tako upotrebljava da je temperatura ,,jednaka po definiciji"
energiji molekula. Dedukovanje Bojl-Carlsovog zakona ne zahteva,
dakle, uvoenje jednog novog postulata, u obliku koordinativne definicije ili posebne empirijske hipoteze, ve se prosto koristi ova jednakost po definiciji. Ova primedba ilustruje nenamerau dvosmislicu
koja nas moe zavesti. Svakako je mogue drukije definisati re
temperatura" tako da ona bude sinonimna s izrazom srednja kinetika energija molekula". Ali je isto tako sigurno da kada se to uini,
onda ta re ima znaenje razliito od onog koje je s njom povezano
u klasinoj nauci o toploti, pa, dakle, ima znaenje razliito od znaenja te reci u Bojl-Carlsovom zakonu. Meutim, ako termodinamiku
treba svesti na mehaniku, onda za temperaturu u onom smislu te reci
koji nalazimo u klasinoj nauci o toploti treba tvrditi da je proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji molekula gasa. Prema tome, ako
se re temperatura" definie onako kako nam se nalae u ovoj primedbi, onda moramo pozvati u pomo pretpostavku da je stanje tela
koje je opisano kao ,,temperatura" (u klasinom termodinamikom
smislu) takoe oznaeno izrazom temperatura" u novom smislu te
reci. Ova hipoteza, meutim, nee biti istinita na osnovu definicije
i nee biti logiki nuno istinita. Ako se ova hipoteza ne usvoji, onda
se iz pretpostavki kinetike teorije gasova ne moe izvesti Bojl-Carlsov zakon. Ono to se moe bez ove hipoteze izvesti jeste jedna reenica koja je po sintaktikoj strukturi slina uobiajenoj formulaciji
tog zakona, ali iji je smisao nesumnjivo razliit od onoga to taj zakon tvrdi.
m . Neformalni uslovi redukcije
Sada se moramo posvetiti odlikama redukcije koje nisu u
prvom redu formalne, iako smo neke od njih ve uzgred dodirnuli.
1. Dva formalna uslova redukcije o kojima smo raspravljali
u prethodnom odeljku nisu dovoljna za razlikovanje trivijalnih naunih dostignua od onih koja su vredna panje. Kada bi jedini zahtev
za redukciju bio da se sekundarna nauka moe logiki dedukovati iz
proizvoljno izabranih premisa, taj bi se zahtev mogao ispuniti uz
relativno malo tekoa. U istoriji znaajnih redukcija, meutim, premise primarne nauke nisu ad hoc pretpostavke. Dakle, iako bi bio
isuvie strog uslov da se mora znati kako su premise istinite, izgleda
razumno postaviti kao neformalan, zahtev da teorijske pretpostavke
primarne nauke budu obrazloene na osnovu empirijske evidencije
koja ima dokaznu snagu u izvesnom stepenu. Problemi logike pro-

318
ccnjivanja svedoanstva su teki i u mnogim bitnim takama jo uvek
nereeni. Meutim, pitanja koja ovi problemi nameu nisu relevantna
samo za analizu redukcije, pa izuzimajui kratke komentare koji se
naroito odnose na redukciju termodinamike na mehaniku, mi na
ovom mestu neemo ispitivati pojam potvrenosti adekvatnim svedoanstvom.
Svedoanstvo za nekoliko pretpostavki kinetike teorije gasova potie iz raznih istraivanja, a samo jedan deo tog svedoanstva
spada u termodinamiku. Tako, na primer, hipoteza o molekularnom
sastavu materije bila je potkrepljena kvantitativnim relacijama koje
su se pokazale u hemijskim interakcijama ak i pre nego to je termodinamika bila svedena na mehaniku; ona je takoe bila potvrena
izvesnim brojem zakona molarne fizike koji se nisu u prvom redu
odnosili na toplotna svojstva tela. Prihvatanje ove hipoteze sa novim
ciljem da se objasni toplotno ponaanje gasova bilo je dakle u skladu
s uobiajenim naunim postupcima da se na novom popritu iskoriste ideje i analogije koje su se pokazale plodnima na drugim mestima. Isto tako, aksiomi mehanike koji ine najoptiji deo premisa u
primarnoj nauci na koju se termodinamika svodi, bile su potkrepljene
svedoanstvomi iz mnogih oblasti sasvim razliitih od prouavanja gasova. Pretpostavka da ovi aksiomi takoe vae za hipotetike molekularne komponente gasova sadravalo je tako ekstrapolaciju jedne teorije iz domena u kojima je ona bila ve dobro potvrena u jedan drugi
domen za koji je bilo postulirano da je u vanom pogledu homogen
s ranijim domenom. Ali ono to je ovde od najveeg znaaja jeste
da su kombinovane pretpostavke primarne nauke na koju se svela
nauka o toploti omoguile ukljuivanje u jedan jedinstven sistem
mnogih prividno nepoznatih zakona nauke o toploti kao i iz drugih
delova fizike. Izvestan broj zakona o gasovima bio je naravno utvren pre ove redukcije. Meutim, neki od ovih zakona vaili su samo
priblino za gasove koji ne zadovoljavaju izvesne uske restriktivne
uslove, a veina tih zakona mogla bi se tvrditi samo kao i toliko
drugih nezavisnih injenica o gasovima. Redukcija termodinamike na
mehaniku iz osnova je promenila ovo stanje. Ona je utrla put novoj
formulaciji zakona o gasovima, tako da su se oni mogli uskladiti
prema ponaanjima gasova koji zadovoljavaju manje restriktivne uslove; ona je dovela do otkria novih zakona i pruila je osnovu za
izraavanje odnosa sistemske zavisnosti izmeu samih zakona o gasovima kao i izmeu zakona o gasovima i zakona o telima drugih agregatnih stanja.
Ova poslednja injenica zasluuje da bude ukratko objanjena.
Kada bi Bojl-Carlsov zakon bio jedini eksperimentalni zakon koji
se moe dedukovati iz kinetike teorije gasova, neverovatno je da bi
ovaj rezultat veina fiziara smatrala znaajnim svedoanstvom za tu
teoriju. Oni bi verovatno smatrali da se nita znaajno nije postiglo
dedukovanjemi samo ovog jednog zakona. Jer, pre ove dedukcije, tako
bi oni mogli da tvrde, znalo se da je ovaj zakon u skladu s ponaanjem

319
samo ..idealnih" gasova, tj. onih gasova ije su temperature daleko
od taaka na kojima ti gasovi prelaze u tenost; po pretpostavci, nita
dalje ne sledi iz teorije o ponaanju gasova na niim temperaturama.
Stavie, fiziari bi nesumnjivo skrenuli panju na uverljivu injenicu da bi se dedukovanje ovog zakona moglo izvesti samo pomou
specijalnog postulata koji povezuje temperaturu s energijom molekula
gasa postulata koji pod ovakvim okolnostima ima status a koc
pretpostavke, kojoj ne ide u prilog nikakvo svedoanstvo izuzev svedoanstva koje opravdava sam Bojl-Carlsov zakon. Ukratko, kada bi
ovaj zakon bio jedina eksperimentalna posledica kinetike teorije, ova
druga bi bila suvo drvo sa kojeg bi se mogli brati samo vetaki okaeni plodovi.
injenica je, meutim, da se redukcijom termodinamike na
kinetiku teoriju gasova postie mnogo vie nego to je dedukovanje
Boj 1-Carlsovog zakona. Postoji i drugo svedoanstvo koje veina fiziara smatra odluujuim za potvrivanje ove teorije i koja sa specijalnog postulata o povezanosti temperatura i energije molekula skida
ak i privid proizvoljnosti. U stvari, dva skupa slinih razmatranja
pokazuju da je ova redukcija znaajno nauno ostvarenje. Jedan skup
se sastoji iz eksperimentalnih zakona, izvedenih iz ove teorije, koji
ranije nisu bili utvreni ili koji se bolje slau sa irom klasom injenica nego to je to bio sluaj sa ranije prihvatanim zakonima. Na
primer, Bojl-Carlsov zakon vai samo za idealne gasove i moe se
dedukovati iz kinetike teorije kada neke manje opte pretpostavke
kinetike teorije imaju granini oblik koji odgovara hipotezi da je
jedan gas idealan. Meutim, ove posebne pretpostavke mogu se zameniti drugim pretpostavkama a da se time ne izmene osnovni pojmovi ove teorije; one se naroito mogu zameniti pretpostavkama koje
su sloenije od pretpostavki za idealne gasove. Tako, na primer, umesto stipulacija pomou kojih se Bojl-Carlsov zakon moe izvesti iz
ove teorije, moemo pretpostaviti da dimenzije molekula gasa nisu
zanemarljive kada se uporede s njihovim srednjim rastojanjima i da
pored sila sudara postoje takoe kohezione sile koje na njih deluju.
Tada je mogue iz teorije koja koristi ove sloenije specijalne pretpostavke dedukovati Van der Valsov (van der Waals) zakon za gasove
koji adekvatnije od Bojl-Carlsovog zakona opisuje ponaanje i idealnih
i neidealnih gasova. Uopte, dakle, da bi redukcija znaila znaajan
intelektualni napredak, nije dovoljno da prethodno utvreni zakoni
sekundarne nauke budu predstavljeni u teoriji primarne discipline.
Ta teorija mora biti plodna u davanju korisnih sugestija za razvijanje
sekundarne nauke, mora davati teoreme koji se odnose na predmet
sekundarne nauke i koji poveavaju ili ispravljaju njen ve prihvaeni
sistem zakona.
Drugi skup razloga na osnovu kojih se redukcija termodinamike na mehaniku uopte smatra znaajnim dostignuem sastoji se
iz bliskih i esto iznenaujuih odnosa zavisnosti za koje se moe
pokazati da vae izmeu raznih eksperimentalnih zakona. Oigledna
vrsta takve zavisnosti moe se ilustrovati primerom kada zakoni, koji

320

su do tada tvreni na osnovu nezavisnog svedoanstva, mogu da se

dedukuju iz celovite teorije, kao posledica te redukcije. Tako na primer, i drugi zakon termodinamike (prema kojem se entropija zatvorenog fizikog sistema nikada ne smanjuje) kao i Bojl-Carlsov zakon
mogu se izvesti iz statistike mehanike, iako su u klasinoj termodinamici ovi zakoni izraeni kao nezavisne osnovne pretpostavke. Upeatljivija na neki nain i tananija vrsta zavisnosti moe se ilustrovati
kada se neka numerika konstanta koja se javlja u raznim eksperimentalnim zakonima sekundarne nauke pokae kao odreena funkcija teorijskih parametara u primarnoj disciplini rezultat koji naroito pada u oi kada se podudarne numerike vrednosti ovih
parametara mogu izraunati na osnovu eksperimentalnih podataka
dobijenih u nezavisnom istraivanju. Tako, na primer, jedan od postulata kinetike teorije kae da pod uobiajenim uslovima temperature
i pritiska jednake zapremine jednoga gasa sadre jednak broj molekula, nezavisno od hemijske prirode tog gasa. Broj molekula u jednom
litru gasa pod standardnim uslovima jednak je za sve gasove i. poznat
je kao Avogadrov broj. Stavie, za izvesnu konstantu koja se javlja
u nekoliko zakona o gasovima (izmeu ostalih u Bojl-Carlsovom zakonu i zakonima o specifinoj toploti) moe se pokazati da predstavlja
funkciju ovog broja i drugih teorijskih parametara. S druge strane,
Avogadrov broj se moe izraunati na druge naine iz eksperimentalnih
podataka koji su prikupljeni u raznim vrstama istraivanja, npr. iz
merenja u prouavanju toplotnih pojava, iz Braunovih kretanja ili
u istraivanjima strukture kristala; vrednosti dobijene za taj broj iz
svakog od ovih razliitih skupova podataka slau se jedan s drugim.
Shodno tome, moe se pokazati da prividno nezavisni eksperimentalni
zakoni (ukljuujui one o toploti) sadre jednu zajedniku invarijantnu komponentu koja je predstavljena teorijskim parametrom koji
je sa svoje strane vrsto povezan sa nekoliko vrsta eksperimentalnih
podataka. Dakle, redukcija termodinamike na kinetiku teoriju ne
samo da prua objedinjeno objanjenje zakona prve discipline; ona takoe povezuje ove zakone tako da neposredno relevantno svedoanstvo za bilo koji od njih moe posluiti kao posredno svedoanstvo
za ostale, pa tako raspoloivo svedoanstvo za bilo koji od ovih zakona kumulativno potkrepljuje razne teorijske postulate primarne nauke.
2. Ovi opti komentari o razmatranjima pomou kojih se odreuje da li jedna redukcija predstavlja znaajan napredak u organizaciji znanja ili samo formalnu vebu, i o karakteru svedoanstva
koje stvarno potkrepljuje kinetiku teoriju, usmjeravaju panju na
jednu vanu odliku nauka koje se nalaze u usponu. Kao to smo ve
nagovestili, razliite grane nauke mogu ponekad biti razgraniene na
osnovu teorija koje se upotrebljavaju kao premise objanjenja i rukovodei principi u njihovim odgovarajuim domenima. Pa ipak, teorije kao po pravilu ne ostaju nepromenjene dok istraivanje napreduje; istorija nauke prua mnoge primere specijalnih grana saznanja

321
koje su bile reorganizovane oko novih vrsta teorija. Stavie, ak i kad
jedna disciplina i dalje zadri najoptije postulate nekog teorijskog
sistema, manje optiji postulati esto se menjaju ili se proiruju drugim postulatima u zavisnosti od novootkrivenih problema.
Prema tome, pitanje da li se data nauka moe svesti na neku
drugu ne moe se postaviti u apstraktnom obliku a da se pritom
nema u vidu neki poseban stupanj u razvoju dveju disciplina. Pitanja
0 svodljivosti su korisna samo ako su jasno odreena time to je
specifikovan utvreni sadraj u datom trenutku razvoja nauka koje
prouavamo. Tako na primer, nijedan fiziar praktiar nee verovatno uzeti ozbiljno tvrenje da se savremena nuklearna fizika
moe redukovati na neki oblik klasine mehanike ak i kada bi to
tvrenje bilo praeno formalnim dedukovanjem zakona nuklearne
fizike iz navodno isto mehanikih pretpostavki ako ove pretpostavke nisu potkrepljene adekvatnim svedoanstvom do kojeg se
moe doi u trenutku kada se to tvrdi i koje takoe u tom trenutku
ima heusristike prednosti koje se normalno oekuju od jedne teorije
iz primarne nauke. Isto tako, jedno je rei da se termodinamika moe
svesti na mehaniku kada ova druga ubraja u svoje priznate postulate
1 pretpostavke (ukljuujui statistike) o molekulima i nainima njihovog dejstva; sasvim je drugo tvrditi da se termodinamika moe
svesti na mehaniku koja ne sadri takve pretpostavke. Iako se savremena termodinamika nesumnjivo moe svesti na statistiku mehaniku
iz perioda posle 1866 (godina u kojoj je Bolcman uspeo da nae statistiku interpretaciju za drugi zakon termodinamike pomou izvesnih statistikih hipoteza), ta sekundarna nauka se ne moe svesti
na mehaniku iz 1700. Slino tome, izvesni delovi hernije devetnaestog
veka (a moda i itava ova nauka) moe se svesti na fiziku iz vremena
posle 1925., ali ne i na fiziku od pre sto godina.
Stavie, ne srne se zanemariti ni mogunost da se redukovanjem jedne nauke na drugu u izvesnim periodima njihovog razvoja
postigne vrlo malo novog znanja ili vrlo malo poveanje moi istraivanja, makoliko velike mogle biti potencijalne prednosti takve redukcije u nekom kasnijem periodu. Tako na primer, jedna disciplina
moe biti na stupnju aktivnog rasta kada e imperativni zadatak obuhvatiti i klasifikovati obiman i raznovrsni materijal iz njenog domena.
Pokuaji da se ova disciplina redukuje na neku drugu (moda teorijski razvijeniju) nauku, ak i kad bi bili uspeni, mogli bi tada skrenuti neophodnu energiju sa krucijalnih problema u ovom periodu
razvoja te discipline, a da to primarna nauka ne nadoknadi stvarnim
usmeravanjemi ove discipline u daljim istraivanjima. Na primer, u
vreme kada je preka potreba botanike da ustanovi sistematsku tipologiju postojeeg biljnog ivota, ova disciplina moe imati malo koristi od usvajanja teorije fizike i hernije o ivim organizmima. Isto
tako, iako se jedna nauka moe svesti na neku drugu, sekundarna
disciplina moe uspesno reavati svoje posebne probleme pomou neke
teorije koja je izriito konstruisana za potrebe te discipline. Ova manje
U Struktura nauke

322

opta teorija moe biti bolja osnova za reavanje tih problema nego
optija teorija primarne nauke moda zato to primarna nauka
zahteva da se upotrebe isuvie tanane i sloene tehnike koje se
teko mogu primeniti na predmet istraivanja sekundarne nauke, ili
zato to se ne mogu odrediti poetni uslovi neophodni za primenu
ove tehnike na ove probleme, ili zato to njena struktura ne sugerira
plodne analogije za reavanje tih problema. Na primer, ak i kada bi
biologija bila svodljiva na fiziku savremene kvantne mehanike, na
ovom stupnju bioloke nauke teorija gena moe biti bolji instrument
u istraivanju problema biolokog nasleda nego to bi to bila kvantna
teorija. Celoviti sistem objanjenja u okviru neke opte teorije primarne nauke moe biti ostvarljiv intelektualni ideal. Ali, odatle ne
proizlazi da se taj ideal moe ostvariti na najbolji nain ako se jedna
nauka svede na drugu koja verovatno ima optu i monu teoriju,
ukoliko je sekundarna nauka na takvom stupnju svog razvoja da ne
postoji mogunost da se ta teorija efektivno koristi.
U mnogim raspravama o uzajamnim) odnosima posebnih nauka
i o granicama objanjivake moi njihovih teorija zanemaruju se ovi
elementarni uslovi. Nesvodljivost jedne nauke na drugu (na primer,
biologije na fiziku) tvrdi se ponekad s apsolutnom sigurnou i bez
ikakvih vremenskih ogranienja. U razlozima za ovakva tvrenja
esto se zaboravlja da nauke imaju istoriju i da svodljivost (ili nesvodljivost) jedne nauke na drugu zavisi od specifine teorije koja se
u ovoj drugoj disciplini koristi u nekom datom trenutku. S druge
strane, suprotna tvrenja o tome da se neka posebna nauka moe
svesti na neku omiljenu disciplinu isto se tako ne obaziru uvek u
dovoljnoj meri na injenicu da nauke o kojima je re moraju biti
na odreenom stupnju zrelosti u svome razvoju, ukoliko redukcija
treba da ima neki nauni znaaj. Takva tvrenja i protivtvrenja
mogu se moda najblae oceniti kao rasprave o tome koji je najbolji
pravac sistematskog ispitivanja na datom stupnju jedne nauke. Tako,
na primer, biolozi koji uporno brane autonomiju" svoje nauke i koji
in toto odbacuju takozvane mehanistike teorije" o biolokim) pojavama ponekad kao da prihvataju to stanovite zato to veruju da na
sadanjem stupnju fizike i biologije biologija ima vie koristi ako
svoja ispitivanja vri pomou karakteristinih biolokih kategorija
nego to bi to bio sluaj kada bi se tih kategorija odrekla u korist
analiza koje su tipine za modernu fiziku. Slino tome, mehanicisti u
biologiji mogu se esto shvatiti kao da preporuuju svoenje biologije
na fiziku zbog toga to misle da se sada bioloki problemi mogu bolje
resa vati u okviru savremenih fizikalnih teorija nego iskljuivo pomou
biolokih. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, ovo ipak nije nain na koji ove probleme izlau oni koji u takvim raspravama stoje na
suprotnim stranama. Naprotiv, o pitanjima koja se u osnovi nadovezuju na strategiju istraivanja ili na logike odnose izmeu nauka,
onakvih kako one izgledaju u izvesnom trenutku, obino se raspravlja

323

kao da se ona odnose na neku krajnju ili nepromenljivu strukturu

svemira. To je u velikoj meri zato to se ne primeuje da tvrenja o
svodljivosti ili nesvodljivosti jedne nauke moraju sadravati vremenska odreenja.
3. U toku itavog ovog izlaganja naglaavali smo da se redukcija jedne nauke na drugu shvata kao dedukcija jednog skupa
iskaza koji se mogu empirijski potvrditi iz drugog takvog skupa. Meutim, o problemu redukcije esto se raspravlja pod pretpostavkom
da redukcija predstavlja izvoenje svojstava jednog predmeta iz svojstava nekog drugog predmeta. Tako jedan savremeni pisac tvrdi da
se moe dokazati kako je psihologija samostalna disciplina u odnosu
na fiziku i fiziologiju zato to glavobolja nije raspored ili promena
rasporeda estica u neijoj lobanji" i da na oset ljubiastog nije
promena u onom ivcu". Dakle, iako se za duh kae da je povezan
na tajanstven nain" sa fizikim procesima, on se ne moe7 svesti
na te procese niti se moe objasniti zakonima tih procesa". Drugi
moderni pisac, iznosei primer u prilog nastojanja pravih novosti"
u neorganskoj prirodi, izjavljuje kako je pogreno pretpostavljati
da se sva svojstva jedinjenja mogu dedukovati iskljuivo iz prirode
njegovih elemenata". U slinom smislu, trei savremeni pisac tvrdi
da se karakteristino ponaanje jednog hemijskog jedinjenja, kao
to je voda, ak ni teorijski ne moe dedukovati iz najpotpunijeg
znanja o ponaanju njegovih sastojaka, uzetih odvojeno ili u drugim
kombinacijama,
niti iz znanja o njihovim osobinama i vezama u tom
jedinjenju"8. Sada moramo ukratko pokazati da shvatanje redukcije
kao izvoenja svojstava iz nekih drugih svojstava moe da nas zavede
i izazove lane probleme.
Ovo je shvatanje pogreno zato to nam sugerira da se na
pitanje o tome da li se jedna nauka moe svesti na drugu moe odgovoriti posmatranjem svojstava" ili navodno prirode" stvari, a ne
ispitivanjem logikih posledica izvesnih eksplicitno formoilisanih teorija (tj. sistema iskaza). To shvatanje zanemaruje krucijalnu injenicu da se priroda" stvari, a naroito elementarni konstituenti stvari", ne mogu neposredno posmatrati i da na osnovu prostog posmatranja ne moemo uvideti ta to oni povlae za sobom. Takva priroda"
mora se izloiti u okviru jedne teorije i ne predstavlja objekat posmatranja; raznolikost moguih priroda" koje mogu imati hemiijski elementi menja se u zavisnosti od teorija o atomskim strukturama, teorija koje mi moemo konstruisati. Ba kao to se smatra da je
fundamentalna priroda" elektriciteta izloena Maskvelovim jednainama, tako se i fundamentalna priroda molekula i atoma mora izloiti kao eksplicitna teorija o tim entitetima i njihovim strukturama.
Dakle, pretpostavka da se neka svojstva moraju dedukovati iz ,,pri' Brand Blanshard, Faet Value and Science", u Science and Man (Izd. Ruth
N. Anchen), New York, 1942. str. 203.
* C. D. Broad, The Min an Its Place in Natvre, London, 1923, str. 59.
21

324

roda", kako bi se jedna nauka redukovala na drugu, pretvara neto

to je eminentno logiko i empirijsko pitanje u beznadeno nereivo
spekulativno pitanje. Jer, kako moemo otkriti sutinske prirode"
hemijskih elemenata (ili bilo ega drugog) izuzev tako to emo konstruisati teorije koje postuliraju odreene karakteristike tih elemenata, a zatim ove teorije ispitati na uobiajeni nain suoavajui posledice
izvedene iz ovih teorija s rezultatom odgovarajuih eksperimenata? I
kako moemo unapred znati da se nikakva teorija ne moe konstruisati
koja dozvoljava da se iz nje sistematski izvedu razni zakoni hernije?
Prema tome da li se dati skup svojstava" ili crta u ponaanju" makroskopskih objekata moe objasniti ili redukovati na svojstva" ili crta u ponaanju" atoma i molekula, zavisi od toga na
osnovu koje teorije odreujemo prirode" ovih elemenata. Dedukcija
svojstava" koja prouava jedna nauka iz svojstava" koja prouava
neka druga nauka moe biti nemogua ako ova druga nauka postulira
ova svojstva u okviru jedne teorije, ali ta redukcija moe biti sasvim izvodljiva ako se usvoji drugi skup teorijskih postulata. Na
primer, pre pedeset godina ispravno se smatralo da je nemogue
dedukovanje zakona hernije (npr. zakona da se pod izvesnim uslovima vodonik i kiseonik jedine i stvaraju stabilno jedinjenje koje je
obino poznato kao voda, koje sa svoje strane pokazuje izvesne odreene naine ponaanja u prisustvu drugih materija) iz fizikalnih teorija toga vremena. Redukcija raznih delova hernije na kvantnu teoriju
0 atomskoj strukturi sada izgleda da napreduje vrstim koracima;
daljim izvravanjem ovog zadatka izgleda da stoje na putu samo
ogromne matematike tekoe sadrane u relevantnim dedukcijama
iz pretpostavki kvantne teorije. Isto tako, da u ovom kontekstu ponovimo neto to smo ve pomenuli u jednom drugom kontekstu, ako
se priroda" molekula opie pomou teorijskih primitivnih izraza klasine statistike mehanike, redukcija termodinamike mogua je samo
ako se uvede dodatni postulat koji povezuje temperaturu i kinetiku
energiju. Meutim, nemogunost ove redukcije u odsustvu takve posebne pretpostavke sledi iz isto formalnih razloga, a ne zbog nekog
navodnog ontolokog ponora izmeu mehanikog i termodinamikog.
Moe se tako dokazati da je Laplas pogreio kada je verovao da bi
Boanski um mogao predvideti budunost u svakoj pojedinosti, kada
bi bili dati poetni poloaji i momenti svih materijalnih estica kao
1 veliine i pravci dejstva sila koje postoje izmeu tih estica. U svakom sluaju, Laplas je pogreio ako je pretpostavljao da njegov
Boanski um izvodi zakljuke u skladu s pravilima logike, jer se
time istovremeno pretpostavlja da taj um nije u stanju da grej time
to e tvrditi kao zakljuak neki iskaz koji sadri termine kojih nema
u premisama.
Bilo kako bilo, redukcija jedne nauke na drugu npr. termodinamike na statistiku mehaniku ili hernije na savremenu fiziku
ne brie niti menja razlike i vrste ponaanja koje sekundarna disciplina priznaje, u neto nebitno ili samo prividno". Tako, na primer,

325
ako se i kada se utvrde tani fiziki, hemijski i fizioloki uslovi nastanka glavobolje, time se nee pokazati da je glavobolja iluzorna.
Naprotiv, ako se kao posledica takvih otkria jedan deo psihologije
svede na neku drugu nauku ili na kombinaciju drugih nauka, sve to
e se desiti bie pronalaenje objanjenje za pojavu glavobolje. Ali,
objanjenje kojim emo na taj nain raspolagati bie u sutini iste
vrste kao i objanjenja koja se mogu dobiti u drugim oblastima
pozitivne nauke. To nee uspostaviti logiki nunu vezu izmeu pojave glavobolje i pojave izvesnih drugih dogaaja ili procesa koje
opisuju fizika, hernija i biologija. To se objanjenje nee sastojati
ni u utvrivanju sinonimnosti termina glavobolja" i nekog drugog
izraza koji je definisan pomou teorijskih primitivnih izraza tih disciplina. Ono e se sastojati u opisivanju uslova, opisanih pomou
ovih primitivnih izraza, pod kojima nastupa odreena psiholoka pojava kao puka kontigentna injenica.

IV. Uenje o emergenciji

Analiza redukcije usko je povezana sa izvesnim brojem teza
opte filosofije o kojima se obino raspravlja, naroito sa uenjem
koje je poznato kao emergentna evolucija" ili holizam". U stvari,
neke rezultate ove analize ve smo u prethodnom odeljku ovog poglavlja primenili na neke probleme koje postavlja uenje o emergenciji. Mi emo sada blie ispitati ovo uenje, u svetlosti nae rasprave
o redukciji.
Uenje o emergenciji ponekad se izraava kao teza o hijerarhijskoj organizaciji stvari i procesa i, prema tome, o pojavljivanju
svojstava na viim" nivoima organizacije, svojstava koja se ne mogu
predvideti na osnovu svojstava naenih na niim" nivoima. S druge
strane, ovo uenje se ponekad izlae kao deo evolucione kosmogonije,
prema kojoj jednostavnija svojstva i oblici organizacije koji ve postoje doprinose stvaralakom usavravanju" prirode time to raaju
sloenije i nesvodljivo nove" odlike i strukture. U jednom od svojih
oblika emergentna evolucija predstavlja tezu da je sadanja raznolikost stvari u svemiru rezultat progresivnog razvoja iz jednog primitivnog stanja kosmosa koje je sadravalo samo neizdiferencirane i
izolovani elementi (kao to su elektroni, protoni i slino) i da e
budunost i dalje donositi nepredvidljive novine. Ova evoluciona verzija uenja o emergenciji ne proizlazi iz shvatanja emergencije kao
nesvodljive hijerarhijske organizacije, pa ova dva oblika uenja moramo razlikovati. Mi emo prvo razmotriti emergenciju kao tezu o
nepredvidljivosti izvesnih karakteristika stvari, a zatimi emo emergenciju ukratko ispitati kao vremenski, kosmogonijski proces.
I. Iako se filosofi pozivaju na emergenciju kao na kategoriju
objanjenja, najee u vezi sa drutvenim, psiholokim i biolokim
pojavama, ovaj se pojam moe formulisati na opti nain tako da se

326
primenjuje i na neorgansku prirodu. Neka je O neki objekat koji je
sastavljen iz izvesnih elemenata alt..., an koji se meusobno nalaze
u nekoj sloenoj relaciji R; pretpostavimo da O ima odreenu klasu
svojstava P, dok elementi iz O imaju svojstva koja pripadaju klasama Au ... ,An redom. Iako se elementi razlikuju po broju, oni se
ne moraju razlikovati po vrsti; tavie, oni mogu biti u uzajamnim
relacijama (ili u relacijama sa elementima koji nisu delovi O) koji su
razliite od R, i na taj nain mogu da ine sloene celine razliite od
O. Meutim, javljanje elemenata av ..., an u relaciji R po pretpostavci
je nuan i dovoljan uslov za pojavu objekta O koji se odlikuje svojstvima P.
Pretpostavimo sada ono to predstavnici uenja o emergenciji
nazivaju potpunim znanjem" o elementima iz O; mi znamo sva svojstva koja elementi imaju kada postoje izolovano" jedan od drugog;
mi takoe znamo sva svojstva sloenih celina razliitih od O, kada
neki ili svi pomenuli elementi stoje jedan prema drugome (ili prema
novim elementima) u relacijama razliitim od R, kao i sva svojstva
elemenata u ovim sloenim celinama. Prema uenju o emergenciji,
moramo razlikovati dva sluaja. U prvom sluaju, ako se elementi
alt... an javljaju u relaciji R, moemo predvideti (tj. dedukovati) iz
takvog potpunog znanja da e nastati objekat O i da e imati svojstva
P. U drugom sluaju postoji bar jedno svojstvo Pe u klasi P tako da
uprkos potpunom poznavanju elemenata nije mogue na osnovu tog
znanja predvideti da e nastati objekat O koji ima svojstvo Pc, ukoliko se elementi nalaze u relaciji R. U ovom drugom sluaju objekat
O je emergentni objekat", dok je Pe ,,emergentno svojstvo"
objekta O.
U ovom obliku uenje o emergenciji nalazimo u odlomku koji smo pozajmili od Brouda (Broad) i koji smo naveli u prethodnom
odeljku ovog poglavlja. Broud ovako ilustruje tu verziju uenja o
emergenciji:
Kiseonik ima izvesna svojstva i vodonik ima izvesna druga svojstva. Oni se jedine i ine vodu, a proporcije u kojima se to deava su odreene. Nita to znamo o samom kiseoniku ili o njegovim jedinjenjima s bilo
im drugim izuzev s vodonikom ne prua nam ni najmanji razlog da pretpostavimo da bi se on mogao jediniti i s vodonikom. Nita to znamo o vodoniku samom po sebi ili o njegovim jedinjenjima s bilo im izuzev s kiseonikom ne prua nam ni najmanji razlog da oekujemo kako bi se on mogao
jediniti i s kiseonikom. Nisu poznate nikakve veze, kvantitativne ili kvalitativne izmeu veine hemijskih i fizikih svojstava vode i svojstava kiseonika i
vodonika. Ovde imamo jasan primer u kojem, koliko moemo rei, svojstva
celine sastavljene od dva konstituenta ne moemo predvideti na osnovu znanja
o tim svojstvima uzetim posebno ili na osnovu tog znanja i znanja o svojstvima
drugih celina koje sadre ove konstituente.*

Postoji nekoliko problema koje postavlja ova verzija uenja

o emergenciji, iako smo veinu tih problema ve dodirnuli u prethodnoj raspravi o redukciji i mada se oni mogu resiti na osnovu razmatranja koje smo tamo izloili.
Isto, str. 6263.

327

a. Pretpostavka koja lei u osnovi pojma emergencije jeste

da iako se u nekim sluajevima mogu dedukovati svojstva jedne
celine iz svojstava njenih konstituenata, u drugim sluajevima to nije
mogue. Mi smo, meutim, videli da se i potvrdan i odrean deo ovog
tvrenja zasnivaju na nepotpunim i pogrenim formulacijama stvarnih
injenica. Zaista je nemogue dedukovati svojstva vode {kao to su
viskozitet ili providnost) iz svojstava samog vodonika (kao to je svojstvo da se nalazi u gasovitom stanju pod odreenim uslovima pritiska
i temperature) ili samo iz kiseonika ili iz drugih jedinjenja koja sadre
ove elemente kao konstituente (kao to je svojstvo da hidrofluorna
kiselina rastvara staklo). Ali, uprkos estim suprotnim tvrdnjama,
takoe je nemogue dedukovati ponaanje jednog asovnika samo iz
svojstava i organizacije njegovih sastavnih delova. Meutim, u oba
sluaja dedukcija je nemogua iz istih razloga. Ne mogu se dedukovati
svojstva, ve iskazi (ili stavovi). Stavie, iskazi o svojstvima sloenih
celina mogu se dedukovati iz iskaza o njihovim konstituentima samo
ako premise sadre odgovarajuu teoriju o tim konstituentima
teoriju koja omoguuje analizu ponaanja takvih celina kao rezultanti" pretpostavljenog ponaanja konstituenata. Prema tome, svi deskriptivni izrazi koji se javljaju u jednom iskazu, koji se navodno moe
dedukovati iz teorije, moraju se takoe javljati meu izrazima koji su
upotrebijeni u formulisanju teorije ili pretpostavki dodatih toj teoriji kada se ova primenjuje na odreene okolnosti. Tako se iskaz kao
to je voda je providna" stvarno ne moe dedukovati iz bilo kojeg
skupa iskaza o vodoniku i kiseoniku koji ne sadri izraze voda" i
providno": ova nemogunost proizlazi potpuno iz isto formalnih razmatranja i zavisi od posebnog skupa iskaza koji smo prihvatili kao
premise.
b. Jasno je, dakle, da kada se kae za dato svojstvo da je
emergentno", onda to znai pripisivati mu karakter koji to svojstvo
moe imati u odnosu na jednu teoriju ili sistem pretpostavki, ali ne
mora imati u odnosu na neku drugu teoriju. Shodno tome, uenje o
emergenciji (u smislu o kojem sada raspravljamo) mora se shvatiti
kao da tvrdi izvesne logike injenice o formalnim odnosima izmeu
iskaza, a ne kao da tvrdi eksperimentalne ili ak metafizike" injenice o nekimi navodno inherentnim" odlikama svojstava objekata.
Sa ovim u vezi, a naroito kada se pretpostavlja da su konstiluenti sloenih celina submikroskopske estice i procesi, valja ponoviti da se svojstva" takvih konstituenata ne mogu utvrditi posmatranjem, a njihova struktura ne moe se prouiti nikakvim oblikom
neposrednog opaanja". Ono to ova svojstva i strukture jesu moe
se iskazati samo pomou neke teorije, koja postulira postojanje tih
konstituenata i pretpostavlja da imaju razne karakteristike. Stavie,
oigledno je da se teorija stalno menja na osnovu svedoanstva o
makroskopskim objektima. Shodno tome, pitanje da li se dato svojstvo hemijskih jedinjenja moe predvideti na osnovu svojstava njihovih atoma ne moe se resiti razmatranjima o navodnoj inherent-

328
noj prirodi" za koju se unapred zna da pripada atomima. Jer dok
jedna teorija o atomskoj strukturi moe biti nedorasla zadatku koji
se sastoji u predvianju datog svojstva, neka druga teorija, kojapostulira razliitu strukturu atoma, moe to omoguiti.
Ovakvo shvatanje problema potkrepljuje i istorija teorije o
atomima. Dalton (Dalton) je oiveo klasinu atomistiku teoriju materije u prvoj etvrtini devetnaestog veka da bi sistematski objasnio
jedno ogranieno podruje hemijskih injenica u poetku su to bile
injenice o stalnim teinskim odnosima u kojima se razliite supstancije jedine. U Daltonovom obliku ova teorija postulirala je mali broj
osobina atoma i pomou te teorije nisu se mogle objasniti mnoge
odlike hemijskih transformacija; na primer, nije se mogla objasniti
hemijska valencija ili toplotne promene koje su se ispoljavale u hemijskim reakcijama. Postepeno je meutim Dal tonova teorija bila izmenjena tako da je u svojinu kasnijim varijantama mogla da objasni
optike, toplotne, elektromagnetske i hemijske pojave. Ali, u nizu
ovih modifikacija Daltonove teorije menjala se i intrinsina priroda" atoma; svaka varijanta ove teorije tanije, svaka teorija u nizu
teorijskih konstrukcija koje su imale izvestan broj zajednikih optih
pretpostavki postulirala je (ili definisala") karakteristine vrste
submikroskopskih komponenata makroskopskih objekata, a svaka
komponenta imala je karakteristinu prirodu". Prema tome, atomi"
Demokrita, atomi" Daltona i atomi" moderne fizike i hernije predstavljaju sasvim razliite vrste estica. One se mogu podvesti pod
zajedniko ime atom" uglavnom zato to postoje vane analogije izmeu raznih teorija koje te estice definiu.
Zbog toga ne smemo, iz navike, zakljuiti da razne atomistike
teorije predstavljaju progres u naem znanju o jednom utvrenom
skupu submikroskopskih objekata. Ovaj nain opisivanja istorijskog
nizanja atomistikih teorija lako raa verovanje da se moe rei kako
atomi postoje i kako imaju inherentnu prirodu", koja se moe utvrditi nezavisno od bilo koje pojedinane teorije, teorije koja postulira
postojanje atoma i propisuje koja svojstva oni imaju. injenica je,
meutim, da tvrditi kako postoje atomi koji imaju odreeni skup
karakteristika znai tvrditi da je izvesna teorija o sastavu fizikih
objekata opravdana eksperimentalnim svedoanstvom. Niz atomistikih teorija koje su bile postavljene u istoriji nauke mogu zaista predstavljati ne samo napredak u saznanju o poretku i vezama makroskopskih pojava ve i sve adekvatnije razumevanje atomske strukture
fizikih objekata. Odavde ipak ne proizlazi da je mogue tvrditi ta
se moe ili ne moe predvideti na osnovu prirode" atomskih estica,
nezavisno od neke posebne atomistike teorije.
Uostalom, sigurno je da se svojstva jedinjenja koja se nisu
mogla predvideti na osnovu starijih teorija o atomskoj strukturi (npr.
hemijska i optika svojstva stabilnih materija koje nastaju kada se
pod odreenim uslovima jedine vodonik i kiseonik) mogu predvideti
na osnovu savremene elektronske teorije o sastavu atoma. Odavde,

329
dakle, proizlazi da smo se posluili eliptinom formulacijom kada smo
tvrdili da je to dato svojstvo nekog jedinjenja emergentno". Jer
iako jedno svojstvo zaista moe biti neka emergentna odlika u odnosu
na datu teoriju, ona ne mora biti emergentna u odnosu na neku drugu teoriju.
c. Meutim, iako je greka tvrditi da je dato svojstvo inherentno" ili apsolutno" emergentna odlika, isto je tako pogreno tvrditi da u opisivanju jedne odlike kao emergentne mi samo uvodimo
drugo ime za nae neznanje. Tvrdilo se na primer da:
Moe se desiti da niko ko se bavi fizikom hernijom ne moe predvideti sva
svojstva H2O pre nego to je prouio vodu, a jo uvek moe izgledati verovatno da ova nemogunost predvianja predstavlja samo izraz nepoznavanja
prirode H i O. Ako posle sjedinjavanja H i O daju vodu, onda oni verovatno
u nekom smislu sadre mogunost da ine vodu. U stvari, sutina Emergentne
evolucije je da se nita novo ne dodaje spolja, da je emergencija" posledica
novih vrsta veza izmeu onoga to postoji. Pretpostavka je, dakle, da bi se
uz dovoljno znanja o komponentama moglo doi do vrlo verovatnih predvianja o svojstvima vode. U stvari, hemiari su uspeno predviali svojstva
jedinjenja koje nikada nisu videli, pa su uspeli da proizvedu ove emergentne"
materije.10 Oni su ak predvideli postojanje i svojstva elemenata koji nisu bili
opaeni.

Primedbe ove vrste nemaju snagu uenja o emergenciji i

izgleda da poriu ak i ono to je u toj teoriji nesumnjivo ispravno.
Prvo, u ovom uenju izraz predviati" upotrebljava se u smislu
..strogo logiki dedukovati". Predstavnik uenja o emergenciji mogao bi lako prihvatiti tvrdnju da bi se jedno navodno emergentno
svojstvo moglo predviati, stalno ili samo povremeno, na osnovu
nekog srenog uvianja ili srenog nagaanja, ali on time ne bi bio
primoran da se odrekne svog tvrenja da se svojstvo o kojem je re
ne moe predvideti. Drugo, moe se pokazati da se u nekim sluajevima dato svojstvo ne moe predvideti na osnovu izvesnih drugih
svojstava tanije reeno, da se jedan iskaz o pojavljivanju unapred odreenog svojstva ne moe dedukovati iz odreenog skupa
drugih iskaza. Moglo bi se pomou utvrene logike tehnike dokazati
da iskaz o prvom svojstvu ne proizlazi logiki nuno iz iskaza o drugim svojstvima; takav se dokaz lako moe nai, naroito kada prvi
iskaz sadri izraze koji se ne javljaju u drugoj klasi iskaza. I tree,
nae navodno ,,neznanje" ili nepotpuno znanje" o prirodi" atoma
sasvim je irelevantno za problem o kojem raspravljamo. Jer taj se
problem sastoji prosto u tome da li dati iskaz moemo dedukovati
iz datog skupa izkaza, a ne da li se taj iskaz moe dedukovati iz nekog drugog skupa iskaza. Kao to smo ve videli, kada kaemo da
smo produbili ili proirili nae znanje o prirodi H i O", ono to mi
u stvari inimo sastoji se u zamenjivanju jedne teorije o H i O nekom
drugom teorijom; injenica da se iz druge teorije moe dedukovati
" William McDugall. Moern Materialtsm and Emergent Evolution, New York.

1929, str. 129.

330

kako se H i O jedine i kako ine vodu ne protivrei injenici da se

taj iskaz ne moe dedukovati iz prvog skupa premisa. Kao to smo
primetili u raspravi o redukciji termodinamike na mehaniku, BojlCarlsov zakon se ne moe dedukovati iz pretpostavki statistike
mehanike ako se ne doda postulat koji povezuje termin temperatura" sa izrazom srednja kinetika energija molekula". Ovaj postulat, sa svoje strane, ne moe se dedukovati iz klasinog oblika
statistike mehanike; ova injenica da se statistikoj mehanici
mora kao nezavisna pretpostavka dodati ovaj postulat, ukoliko elimo da dedukujemo zakon o gasovima ilustruje moda ono to
predstavlja sredinje tvrenje u uenju o emergenciji onako kako
smo ga mi interpretirali.
d. Na taj nain, mi smo priznali da je uenje o emergenciji
u sutini ispravno kada se shvati kao teza o logikom odnosu izmeu
izvesnih iskaza. Treba, meutim, primetiti da ovako shvaeno uenje
ima daleko ire podruje primene nego to to obino smatraju predstavnici teorije o emergenciji. Ovo uenje je najveim delom izgraeno u vezi sa hemijskim, biolokim i psiholokim svojstvima zato
to ova svojstva karakteriu sisteme na ,,viim nivoima" organizacije
i zato to su navodno ,,emergentna" u odnosu na svojstva koja se
javljaju na niim nivoima". U stvari, ovo uenje se esto zastupa
kao protivstav po pretpostavci univerzalistikim tvrenjima mehanistikih objanjenja"; jer ako su neka svojstva emergentna, smatra
se da se njihovo pojavljivanje ne moe objasniti ,,mehanistiki".
Zbog toga se ponekad veruje kako uenje o emergenciji postavlja
granice mehanici, u kojoj je princip slaganja sila oprobani princip
analize, i kako odvaja od mehanike druge sisteme objanjenja u kojima ovaj princip ne vai." Prema tome, predstavnici ovog uenja
esto kao da sugeriraju, ukoliko i eksplicitno ne tvrde, da nema
emergentnih svojstava u oblasti kojom se obino bavi mehanika, ili
moda ak i u oblasti fizike; obino navoeni primer neemergentnog
svojstva je ponaanje asovnika za koje se veruje da se moe predvideti na osnovu znanja o svojstvima i organizaciji njegovih zupanika i opruga.
Logiki momenat koji ini sr uenja o emergenciji moe se
primeniti na sva podruja istraivanja i relevantan je u analizi objanjenja koje nam daju mehanika i fizika uopte, kao to je relevantan
i u raspravama o zakonima drugih nauka. To je sasvim jasno iz
prethodne rasprave o redukciji termodinamike na mehaniku. Ali, da
bismo bili jo jasniji i da bismo naglasili neke vane momente, razmotrimo primer asovnika. Treba uoiti da je ponaanje" asovnika
koje se moe predvideti na osnovu mehanike samo ona faza u njegovom ponaanju koja se moe opisati iskljuivo pomou osnovnih
pojmova mehanike na primer, ponaanje koje sainjava kretanje
11
Vidi razliku koju je napravio Mil Izmeu ,,mehanikog" i hemijskih" naina ,.zajednikog delovanja uzroka", Sto predstavlja klasian izvor uenja o emergenciji. J. S. Mili, A Syatem of Logic, London. 1879, knj. 3, pogl. 6.

331
kazaljki asovnika. Nijedan drugi aspekt njegovog ponaanja koji se
ne moe podvesti pod ove pojmove na primer, ponaanje koje se
sastoji u promenama temperature asovnika ili u prormenama magnetskih sila koje mogu nastati kao rezultat relativnih kretanja delova
asovnika ne mogu se ni objasniti ni predvideti na osnovu mehanike. Meutim, izgleda da samo navika stoji na putu da se ove ,,nemehanike" odlike u ponaanju asovnika nazovu .,emergentnim
svojstvima" u odnosu na mehaniku. S druge strane, takve nemehanike odlike svakako se mogu objasniti pomou teorija o toploti i
magnetizmu, tako da u odnosu na iru klasu teorijskih pretpostavki
asovnik ne mora pokazivati emergentna svojstva.
Predstavnici uenja o emergenciji ponekad su skloni da naroito naglase injenicu kako fizikalne teorije ne mogu predvideti
pojavljivanje takozvanih sekundarnih kvaliteta". Na primer, tvrdilo
se da bi na osnovu potpunog poznavanja mikroskopske strukture
atoma neki matematiki arhaneo bio u stanju da predvidi kako bi
se azot i vodonik mogli sjediniti kada bi elektrina varnica prola
kroz smesu ova dva gasa, i kako bi proizveli amonijak koji je rastvorljiv u vodi. Meutim, iako bi arhaneo mogao da dedukuje kakva
mora biti tana mikroskopska struktura amonijaka,
on uopte ne bi bio u stanju da predvidi kako materija sa tom strukturom mora
mirisati na amonijak kada ue u ljudski nos. Najvie to bi on mogao u ovom
sluaju predvideti bilo bi da izvesne promene moraju nastati u sluzokoi, u
nervima za miris itd. Ali on verovatno ne bi mogao znati da su ove promene
praene u optem sluaju pojavom mirisa, a naroito pojavom
posebnog mirisa,
izuzev kada bi mu to neko rekao ili kada bi to sam pomirisao.11

Ovo tvrenje je u najboljem sluaju truizam i sa istim razlozima moglo bi se tvrditi za sve fizike (ili primarne") kvalitete
stvari. Nesumnjivo je tano da iedna teorija o hemijskim pojavama
koja u svojim formulacijama ne upotrebljava izraze za mirisna svojstva materija ne moe predvideti pojavu mirisa. Ali, to nije mogue
iz istog razloga iz kojeg mehanika ne moe da objasni optika ili
elektrina svojstva materije naime, kada se jedna dedukcija izloi
formalno i jasno, nijedan iskaz koji sadri dati izraz ne moe se
logiki izvesti iz premisa koje takoe ne sadre taj izraz. Prema tome,
kada matematiki arhaneo zaista ne bi bio u stanju da predvidi
pojavu mirisa na osnovu znanja o mikroskopskoj strukturi atoma,
ovo ogranienje njegovih moi bilo bi samo posledica injenice da su
logiki uslovi izvodljivosti jednaki za arhanele i za ljude.
2. Razmotrimo sada ukratko uenje o emergenciji kao evolucionu kosmogoniju koja pre svega naglaava navodnu novost"
emergentnih kvaliteta. Uenje o emergentnoj evoluciji tvrdi da raznovrsnost individua i njihovih svojstava, koje su postojale u prolosti ili se javljaju u sadanjosti, nije potpuna, i da se s vremena na
" Broad, Navedeno delo, str. 71.

332
vreme javljaju kvaliteti, strukture i naini ponaanja koji se nikada
i nigde u svemiru ranije nisu pojavljivali. Tako na primer, prema
jednoj formulaciji uenja, kae se da je emergentna evolucija na
deiu ako prilikom uporeivanja sadanjeg stanja sveta (nazovimo
ga ,,Ph. N.") s nekim prethodnim periodom (nazovimo ga ,,Ph. A.")
moe da se pokae kako Ph. N. ima jednu ili vie odlika koje su
pomenute u sledeem spisku, a koje nema Ph. A.:
(1) Sluajeve neke opte promene... zajednike obema fazama (npr.
relativno kretanje estica), sluajeve iji se nain ili uslov pojavljivanja ne
moe opisati ni predvideti zakonima koji bi bili dovoljni za opisivanje i . . .
predvianje svih promena te vrste koje se javljaju u Ph. A. Primer ove evolucione emergencije, iako ne jedini koji moemo zamisliti, bio bi stvaranje,
u skladu s jednim skupom zakona, novih lokalnih spojeva materije, ija bi
se kretanja, pa dakle i kretanja sastavnih estica, slagala s vektorom, tj.
bila bi usmerena u skladu sa zakonima koji su emergentni u definisanom
smislu... (2) Nove kvalitete... koji se mogu pripisati ve prisutnim entitetima, iako se ove sluajnosti ne javljaju u Ph. A. (3) Posebne entitete koji
nemaju sve bitne atribute karakteristine za entitete iz Ph. A.; entitete sa
atributima (ne samo to se tie konfiguracije) koji su karakteristini samo
za njih. (4) Neki tip ili tipove dogaaja ili procesa koji su nesvodljivo razliiti
po vrsti od svega to se javlja u Ph. A. (5) Veu koliinu ili broj sluajeva,
koji se ne mogu objasniti unoenjem u sistem spolja,
sluajeva jedne ili vie
vrsta osnovnih entiteta zajednikih obema fazama.18
Emergentna evolucija kao uenje o neprekidnoj ,,kreativnoj novini"
obino se, dakle, stavlja nasuprot preformacionistikom gleditu, koje
se pripisivalo naroito nauci sedamnaestog veka, prema kojem su
svi dogaaji u prirodi samo prostorni rasporedi jednog skupa krajnjih, prostih entiteta" iji ukupan broj, kvaliteti i zakoni ponaanja
ostaju invarijantni u svim razliitim spojevima u kojima se ovi mogu nalaziti. Meutim, neki pisci su tvrdili i neto vie od takve kreativne novine i opisali su ono to veruju da predstavlja sukcesivna
stanja kreativne evolucije; mi se ipak neemo baviti detaljima ovih
spekulacija o kosmosu.
a. Treba prvo primetiti da uenje o kreativnoj evoluciji izgleda ne povlai za sobom niti proizlazi iz shvatanja emergencije
kao nepredvidljivosti raznih svojstava. Jer moe se svakako desiti da
je jedno svojstvo emergentno u odnosu na datu teoriju, ali nije novo
u vremenskom smislu. Uzmimo jedan krajnji sluaj: svojstvo da tela
imaju teinu ne moe se dedukovati iz klasine fizike geometrije;
meutim, nema nikakvog razloga da verujemo kako su tela poela
da ispoljavaju gravitaciona svojstva tek poto su stekla prostorno
svojstvo. S druge strane, moda se moe iz neke teorije o atomskoj
strukturi dedukovati da se azot i kiseonik mogu jediniti i proizvesti
amonijak koji je rastvorljiv u vodi, iako zbog vladajuih fizikih
uslova koji nisu dozvoljavali stvaranje vode u tenom stanju re11
Arthur O. Lovejoy, ,,The Meanlngs of .Emergence' and Its Moes1- u Pmceedings of tfte Sixth International Congress of Phtlosophy (izd. Edgar S. Brightman)
New York, 1927, str. 2627.

333

cimo u vreme pre nego to se zemlja dovoljno ohladila nije se

nikada desilo da je amonijak bio rastvoren u vodi. Tada bi kasnije
stvaranje vode sa rastvorenim amonijakom predstavljalo vremenski
nov dogaaj. Prema tome, pitanje da li su neka svojstva emergentna" u tom smislu to su vremenski nova predstavlja problem razliitog reda od pitanja da li su neka svojstva emergentna" u tom
smislu to se ne mogu predvideti. Drugo pitanje predstavlja problem
tesno iako ne iskljuivo povezan s logikim relacijama izmeu iskaza; na prvo se pitanje moe odgovoriti samo na osnovu empirijskog istorijskog istraivanja.
b. Shodno tome, pitanje da li neko svojstvo, proces ili nain ponaanja predstavlja sluaj emergentne evolucije pravi je empirijski problem i moe se, bar u principu, resiti posle obavljenog
istorijskog istraivanja. Pa ipak, postoje neke tekoe u pokuajima
da se na njega odgovori, tekoe koje zasluuju da budu ukratko
pomenute. Jedna od ovih tekoa je praktina i nastaje iz okolnosti
da u sluaju konkluzivnog odgovora na to pitanje moramo posedovati znanje u pojedinostima o svim prolim dogaajima u svemiru
(ili u nekom njegovom delu), da bismo mogli utvrditi da li je navodno emergentno svojstvo ili proces zaista takvo. Ali, nae znanje
o prolosti je vrlo nepotpuno i mi imamo prilino pouzdano svedoanstvo samo u ogranienom skupu sluajeva da bismo pokazali kako
se izvesna svojstva i procesi nisu mogli pojaviti pre datog trenutka.
Mi na taj nain nemamo dovoljnu osnovu da izvan razumne sumnje
utvrdimo da li su se razni procesi na atomskim i subatomskim nivoima, za koje verujemo da se danas odigravaju, odigravali uvek ili da
li su oni karakteristini za sadanju kosmiku epohu. S druge strane,
ako je tano da ivi organizmi zavise od povoljne temperature i ako
takoe pretpostavimo da je temperatura na Zemlji bila isuvie velika da bi takvi organizmi mogli postojati, praktino je izvesno da
se ivi organizmi nisu pojavili na Zemlji (ili moda bilo gde u svemiru) pre izvesne epohe.
Druga tekoa ima svoj izvor u neodreenosti takvih reci kao
to su svojstvo" i proces", kao i u nedostatku tanih kriterijuma
procenjivanja da li dva svojstva ili procesa treba smatrati istim" ili
razliitim". Tako, na primer, samo" novi prostorni raspored jednog skupa objekata izgleda da se ne smatra sluajem nekog eraergentnog svojstva, ak i ako se taj specifini novi raspored nije ranije
javljao. Pa ipak, zar nije svaka prostorna redistribucija stvari uvek
povezana s nekim ,,kvalitativnim" promenama, tako da su prostorne
promene ipso facto takoe promene svojstava" onih stvari koje u
toj redistribuciji uestvuju. Tako, na'primer, oblik koji ini kvadrat
koji miruje na jednoj svojoj osnovici sigurno ..izgleda razliito" od
oblika koji dobijamo kada se taj kvadrat okrene tako da stoji na
jednom svom temenu. Ako ovaj drugi oblik nije ranije postojao,
zar se njegovo pojavljivanje nee smatrati pojavom novog svojstva? Ako se ne smatra, po emu poznajemo novu odliku? Ali ako

334

bi se smatrao neim novim, onda se skoro svaka promena takoe

mora smatrati primenom emergentne evolucije. Jer moe postojati
mogunost da se dato stanje stvari ralani na skup odlika od kojih
se svaka pojavljivala u prolosti. S druge strane, u svojoj sadanjoj
manifestaciji te se odlike javljaju u odreenom kontekstu relacija,
pa iako je specifina struktura ovih relacija neto to se ponavlja,
moe se desiti da se te odlike u stvari nikada ranije nisu javljale ba
tako uobliene. Prema tome, dato stanje stvari bi u tom sluaju predstavljalo jedno emergentno svojstvo, a polo svaka situacija moe
na isti nain ispoljavati takve nove oblike, naroito ako ne postoje
nikakva ogranienja u pogledu prostorno-vremenskog obima takve
situacije, uenje o emergenciji teko uspeva da se ne sroza na trivijalnu tezu da se stvari menjaju.
Dalje, ta to treba podrazumevati pod odredbom, sadranom
u odeljku koji smo naveli, da jedan poseban entitet treba smatrati
sluajem emergentne evolucije ako nema sve bitne atribute" entiteta iz prethodnih faza evolucije? Uopte, da li jedan atribut treba
smatrati bitnim" zavisi od konteksta u kojem se postavlja pitanje
kao i od problema o kojem se raspravlja. Ali, ako je to tako, onda u
skladu s odredbom o razlici izmeu emergentne i neemergentne odlike, ta bi razlika zavisila od promena u interesima i ciljevima nekog
istraivanja. Ove tekoe nisu navedene kao pogubne po uenje o
emergenciji, One meutim pokazuju da ukoliko se to uenje izloi
paljivije nego to je to obino sluaj, ono se lako moe shvatiti
kao obian truizam.
c. Tvrenje da postoje emergentna svojstva u smislu emergentne evolucije sasvim je spojivo s verovanjem u univerzalnost
principa uzronosti, bar u onom obliku koji kae da postoje odreujui uslovi za pojavljivanje svih dogaaja. Neki predstavnici emergentne evolucije zaista spajaju ovo uenje s nekim verzijama radikalnog indeterminizma; drugi stalno povezuju emergenciju s
takozvanom teleolokom" uzrokovanou, pripisujui tako stvaranje
novih kvaliteta i procesa delovanju svrhovitih agensa. Meutim, ni
verovanje u indeterminizam ni teleoloka uzrokovanost nisu bitni
za emergentnu evoluciju. Postoji, u stvari, mnogo emergentnih evolucionista koji smatraju da pojava novog hemijskog jedinjenja na
primer uvek zavisi od formiranja odreenih mada jedinstvenih konfiguracija izvesnih hemijskih elemenata; oni dalje smatraju da kad
god se ovi elementi povezu na taj poseban nain, bez obzira da li
zbog delovanja svrsishodnih stvorenja ili sluajnih okolnosti, uvek
dolazi do stvaranja jedinjenja istog tipa.
d. Treba takoe zapaziti, uprkos suprotnom miljenju koje
je vrlo raireno, da pretpostavke i metodi klasine fizike (a posebno
mehanike) niti povlae za soborm niti protivree tezi o emergennoj
evoluciji. Svakako, postoje filosofske interpretacije fizike prema kojima su svojstva stvari na kraju krajeva" ona svojstva koja su karakte-

335

ristina za mehaniku, i prema kojima su jedine realne" promene

u prirodi prostorne promene. Meutim, takve interpretacije su
sumnjive vrednosti i ne mogu se prihvatiti kao adekvatna objanjeaja prirode fizike. Kao to smo videli, mehanika zaista barata s ogranienim i odabranim skupomj teorijskih pojmova. Meutim, ova injenica ne povlai za sobom zahtev da ova nauka porekne ili stvarno
postojanje ili moguu emergenciju odlika stvari koje su razliite od
odlika kojima se bavi mehanika. Takvo bi poricanje bilo neopravdano, ak i da su se ostvarile ranije nade fiziara i da je mehanika
zadrala dostojanstvo koje je nekada imala kao univerzalna nauka o
prirodi. Jer mehanistiko objanjenje jednog dogaaja ili procesa sastoji se prosto u opisivanju uslova za njegovo pojavljivanje, pomou
termina mehanike. Ali, takva objanjenja bila bi oigledno nemoguOa (jer bismo se upustili u objanjavanje stvari koje same sebe ukidaju) kada taj dogaaj ili proces ne bismo prvo identifikovali posmatrajui njegove karakteristike bez obzira da li su te karakteristike isto mehanika svojstva i da li su nove. Ukratko, kada
analiziramo strukturu mehanike ili bilo koje teorije klasine fizike,
postaje jasno da operativna efikasnost teorije ne zavisi od prihvatanja ili poricanja istorijske teze da se u toku vremena u svemiru
javljaju nove odlike i pojedinane stvari.
e. Moda je najzanimljivija sugestija sadrana u uenju o
emergentnoj evoluciji ona koja kae da se i sami zakoni prirode"
mogu menjati i da se u razliitim kosmikim epohama ispoljavaju
novi oblici zavisnosti izmeu dogaaja. Bie naravno jasno da ono
to se pod ovim podrazumeva nije samo to da nae znanje ili nae
opisivanje struktura dogaaja i procesa doivljava razvoj, ve da se
same ove strukture menjaju u vremenu. Tako, na primer, Bojl-Carlsov zakon ne predstavlja adekvatnu formulaciju ponaanja gasova
kao to je to Van der Valsova jednaina, ali injenica da smo prvi
zamenili drugim ne znaci da se promenio nain ponaanja gasova.
Stavie, ova sugestija se ne sastoji samo u pretpostavci da se razvija
nain ponaanja nekog specifinog fizikog sistema. Na primer, postoji evidencija koja pokazuje da se smanjuje period Zemljine aksialne rotacije. Meutim, ova posebna injenica se ne objanjava pretpostavkom da su se promenili zakoni mehanike, ve na osnovu takvih
faktora kao to je koenje" izazvano plimama i osekama, koje nastaju pod uticajem Sunca i Meseca, u skladu s verovatno nepromenljivimi zakonima. Prema tome, ono ka emu je ova sugestija usmerena
jeste mogunost da se menjaju opti tipovi strukture ili da stvari
ispoljavaju nove vrste odnosa; na primer, umesto da gravitaciona sila
izmeu svih parova estica ostane stalno obrnuto proporcionalna
kvadratu rastojanja, ona se moe polako menjati tako da se ovaj
pomenuti eksponent poveava s vremenomi. Isto tako, razni hemijski
elementi mogu postepeno ispoljavati nova svojstva i nove naine
sjedinjavanja. Meutim, ova sugestija sadri ozbiljne tekoe od kojih
neke moramo pomenuti.

336
Moda najoigledni]a i krucijalna tekoa nastaje iz injenice
da ne moemo biti sigurni da li je neka promena zakona zaista promena ili samo pokazuje da je bilo nepotpuno nae znanje o uslovima
pod kojima preovlauje takav tip strukture. Pretpostavimo, na primer, da imamo svedoanstvo koje izgleda da pokazuje kako se neka
univerzalna konstanta (kao to je brzina svetlosti in vacuo) menja
tako da je njena vrednost u ovom veku manja nego to je bila u
preistorijsko doba. Ali, i druge stvari su se u meuvremenu promenile: relativni poloaji galaksija nisu vie isti; desile su se unutranje promene u zvezdama i u koliini emitovanog zraenja; moda
su se menjale i neke do sada neotkrivene odlike fizikih objekata
(neka odlika koja se moe uporediti sa elektrinim svojstvima materije, koju su ljudi otkrili relativno skoro). Zbog toga se bar moe
zamisliti kako je do sada vaei zakon o konstantnoj brzini svetlosti
samo pogrean i da se ova brzina menja u skladu s faktorima koje
smo pomenuli. Sigurno je da ne bi bio lak zadatak eliminisati ovu
alternativnu interpretaciju svedoanstva; veina naunika nesumnjivo
bi bila sklona da smatra do sada prihvaeni zakon kao ispravan samo
ukoliko su ispunjeni neki prethodni uslovi i da ga smatra prosto
graninim sluajem nekog optijeg zakona a ne da pretpostavi
kako opta struktura fizikih pojava doivljava evoluciju. U svakom
sluaju, da li bi ovakva pretpostavka ikada bila iroko prihvaena
zavisilo bi najverovatnije od toga koliko je ona efektivna i podesna
u izgraivanju sveobuhvatnog i celovitog sistema znanja. Shodno tome, iako sugestija da neki zakoni doivljavaju evoluciju nije izvan
granica mogunosti, ona je u najboljem sluaju vrlo spekulativna
pretpostavka za koju nije lako nai razumno i konkluzivno svedoanstvo.
Postoji jo jedna tekoa razliite vrste na koju nailazi uenje da se svi zakoni menjaju u vremenu. 14 Jer kako se moe doi do
svedoanstva za tvrenje da se jedan zakon menja? Ne moe se doslovno videti" kako se jedna proimna struktura relacija postepeno
menja, pa se osnova za takav zakljuak mora dobiti uporeivanjem
sadanjosti sa prolou. Meutim, prolost se ne moe neposredno
posrmatrati. Ona se moe samo rekonstruisati na osnovu podataka
koji postoje u sadanjosti, pomou zakona za koje se mora pretpostaviti da se nisu menjali bar u epohi koja sadri tu prolost i sadanjost.
Na primer, pretpostavimo da se gravitaciona sila izmeu tela navodno polako smanjuje, na osnovu toga to su plime u prolosti bile vie
nego to su sada, iako je broj i relativni poloaj nebeskih tela bio
isti kao to je sada. Ali, kako moemo znati da je prolost zaista bila
takva ako ne upotrebljavamo zakone koji se nisu promenili da bismo
ove prole injenice izveli iz sadanjih podataka? Tako, na primer,
mi bisrmo prvo mogli nai naslage morske soli na visinama koje su
izvan domaaja plime. Meutim, ak i ako izbegnemo pitanje da li
" Vidi Henri Poinear, L'Evolution des Lois", u Dernieres Pensees, Paria,
1926; Pascual Jordan, Dle Herkunft der steme, Stuttgart, 1947.

337

se zemljite izdiglo usled geoloke promene, a ne zato to se smanjila visina plime, zakljuak da se ta so nataloila iz okeanske vode
zasniva se na raznim zakonima o kretanju plime i isparavanju tenosti. Shodno tome, pretpostavka da svi zakoni istovremeno trpe
promenu pobija sarmu sebe, jer budui da bi tada prolost bila potpuno nedostupna naem znanju, mi ne bismo bili u stanju da naemo bilo kakvo svedoanstvo u prilog te pretpostavke.
Izgleda da je najprihvatljiviji oblik sugestije o emergentnim
zakonima onaj koji kae da novi tipovi ponaanja u skladu s novim
nainima povezanosti nastaju kada se jave do sada nepostojee kombinacije i spojevi materije. Na primer, hemiari su u laboratoriji
proizveli supstance koje, koliko nam je poznato, nisu nikada ranije
postojale, supstance koje imaju svojstva i naine povezivanja s
drugim supstancijama koji su karakteristini i novi. Ono to se pokadkad deavalo u laboratoriji hemiara nesumnjivo se ee deavalo u starijoj i veoj laboratoriji prirode. Moglo bi se naravno rei
da takvi novi tipovi zavisnosti nisu stvarno novi", ve da su samo
ostvarenja mogunosti" koje su uvek bile prisutne u prirodi stvari"; moglo bi se takoe rei da bi, uz dovoljno znanja" o ovoj
prirodi", svako ko ima potrebne matematike sposobnosti mogao
predvideti te novine pre nego to su ostvarene. Mi smo ve dovoljno
komentarisali drugi deo ovog odgovora i zbog toga ga moemo bez
muke odbaciti kao neispravan i irelevantan, to se tie prvog dela
te primedbe, mora se priznati da se ona ne moe opovrgnuti. Isto
e tako biti jasno da ono to se u toj primedbi tvrdi nema injeniki
sadraj i da se ona ne moe opovrgnuti zbog toga to je truizam koji
vai na osnovu definicije.
V. Celine, zbirovi i organske celine
Pre nego to napustimo probleme redukcije i emergencije,
treba da razmotrimo jednu poznatu tezu koja se esto nadovezuje
na ove teme. Prema toj koncepciji, postoji jedan vaan tip individualnih celina (fizikih, biolokih, psiholokih i drutvenih) koje se
razlikuju od ostalih na osnovu injenice to predstavljaju organske
celine" a ne samo agregate" nezavisnih delova ili lanova. Celine
ove vrste esto se odreuju pravilomi da poseduju organizaciju na
osnovu koje je celina vie nego zbir njenih delova". Budui da se
ponekad smatra da postojanje organskih celina namee utvrene
granice mogunosti izvoenja redukcije u naukama, kao i opsegu
primene fizikalnih metoda, poeljno je paljivo ispitati takve celine.
Prvo moramo staviti jednu prethodnu napomenu. U uobiajenoj upotrebi, reci celina", agregat" i njihovi derivativi neobino
su viesmisleni, metaforini i neodreeni. Zbog toga je esto nemogue odrediti saznajnu vrednost i smisao iskaza koji te reci sadre, tako
da moramo razlikovati i objasniti mnoga znaenja ovih termina. Nekoliko primera uinie jasnom potrebu za takvim razjanjenjem.
2J Struktura nauke

338

Jedan etvorougao zatvara povrinu i svaka od njegovih dijagonala

deli tu figuru na dve povrine iji je zbir jednak povrini poetne
figure. U ovom geometrijskom kontekstu, kao i u mnogim slinim
kontekstima, iskaz celina je jednaka zbiru svojih delova" normalno
se prihvata kao istinit. U stvari, taj iskaz se u ovom kontekstu esto
priznaje ne samo kao istinit ve kao nuno istinit, tako da se njegova
negacija smatra kontradikcijom. S druge strane, raspravljajui o ukusu olovnog eera*, kada se ovaj uporedi s ukusom njegovih hemijskih sastojaka, neki pisci su tvrdili da u ovom sluaju celina nije
jednaka zbiru svojih delova. Ovo tvrenje se oiglediio izrie kao
obavetenje o predmetu o kojem se raspravlja i bilo bi nasilje odbaciti ga prosto kao logiku besmislicu. Jasno je, meutim, da u kontekstu u kojem se ovo tvrenje izrie, reci celina", deo", zbir",
a moda ak i jednako" upotrebljavaju se u znaenjima koja su razliita od onih kada se ove reci upotrebljavaju u kontekstu geometrije.
Zbog toga moramo preuzeti zadatak da napravimo razliku izmeu
nekoliko znaenja ovih reci koja, izgleda, imaju izvesnu ulogu u raznim istraivanjima.
1. Reci ,,celina" i ,,deo" normalno se upotrebljavaju za korelativne razlike tako da se za x kae da je celina u odnosu na neko y
koje je komponenta ili deo tog x u ovom ili onom smislu. Zbog toga
e biti podesno sainiti kratku listu izvesnih poznatih vrsta" celina
i odgovarajuih delova.
a. Re celina" upotrebljava se da bi se oznailo neto to
se nalazi u prostoru, a neto drugo se naziva ,,delom" takve celine
ako je u nju prostorno ukljueno. Meutim, ovde nalazimo nekoliko
posebnih znaenja reci celina" i deo". Prvo, ovi termini se mogu
odnositi na speciiino prostorna svojstva, tako da je tada celina neka
duina, povrina ili zapremina koja kao delove sadri duine, povrine ili zapremine. U ovom smislu ni celine ni njihovi delovi ne moraju biti prostorno neprekidni; tako na primer Sjedinjene Drave
i njeni teritorijalni posedi nisu prostorno neprekidna celina, a kontinentalni deo Sjedinjenih Drava kao jedan svoj prostorni deo sadri i pustinjske oblasti koje nisu prostorno neprekidne. Drugo,
celina" se moe odnositi na neko ne-prostorno svojstvo ili stanje
jedne stvari u prostoru, a ,,deo" moe oznaavati identino svojstvo
nekog prostornog dela te stvari. Tako se na primer za elektrini naboj jednog tela kae da kao svoje delove ima elektrine naboje
prostornih delova tog tela. Tree, mada se ponekad samo ona prostorna svojstva smatraju delovima jedne prostorne celine koja imaju
iste prostorne dimenzije kao ta celina, drugi put je upotreba ovih
termina slobodnija. Tako se na primer za povrinu jedne sfere esto
kae da je deo te sfere, ali u drugim prilikama samo se zapremine u
unutranjosti te sfere tako oznaavaju.
Olovni acetat, otrov slatkog ukusa. Prlm. prev.

339
b. Re celina" odnosi se na neki vremenski period iji su
delovi vremenski intervali koji su u njemu sadrani. Kao i u sluaju
prostornih celina i delova, vremenske celine i delovi ne moraju biti
neprekidni.
c. Re celina" odnosi se na bilo koju klasu, skup ili agregat
elemenata, a deo" moe oznaavati ili pravu potklasu poetnog skupa ili bilo koji elemenat tog skupa. Tako se na primer pod delom
celine koja se sastoji iz svih knjiga tampanih u Sjedinjenim Dravama u toku date godine mogu podrazumevati ili svi romani tampani
te godine ili neka posebna sveska jednog romana.
d. Re celina" ponekad se odnosi na svojstvo jednog objekta
ili procesa, a ,,eo" na neko slino svojstvo koje se prema prvome
nalazi u nekim odreenim relacijama. Tako se, na primer, za jednu
silu u fizici obino kae da kao svoje delove ili komponente ima
druge sile na koje se ova prva moe razloiti prema poznatom pravilu. Slino tome, za sjaj jedne povrine koja je osvetljena dvama
izvorima svetlosti ponekad se kae da kao jedan svoj deo ima sjaj
koji potie iz jednog od ovih izvora. U ovom smislu reci, deo nije
prostorni deo celine.
e. Re ,,celina" moe se odnositi na strukturu odnosa izmeu
izvesnih specifikovanih vrsta objekata ili dogaaja, pri emu se ta
struktura moe ostvariti u raznim prilikama i s raznim modifikacijama. Meutim, deo" tada moe oznaavati razliite stvari u razliitim kontekstima. Ona se moe odnositi na bilo koji elemenat koji
se u toj strukturi pojavljuje prilikom realizacije te strukture. Na
primer, ako je jedna melodija (recimo Auld Lang Syne"*) takva jedna celina, onda je jedan od njenih delova prvi ton koji se uje kada
se ova melodija peva odreenog dana. Ta se re moe odnositi na
klasu elemenata koji zauzimaju odgovarajue poloaje kada se ova
struktura ostvari na neki specifian nain. Tako na primer, jedan
deo ove melodije bie tada klasa prvih nota kada se Auld Lang
Syne" peva u G-molu. Re deo" moe se odnositi na neki sporedni
stav u itavoj melodiji. U ovom sluaju deo melodije moe biti skup
tonova koji se javlja u prva etiri takta.
f. Re celina" moe se odnositi na neki proces iji je jedan
deo neki drugi proces koji predstavlja fazu u irem procesu, fazu
koja se moe jasno razlikovati. Tako je na primer proces gutanja deo
procesa uzimanja hrane.
g. Re celina"' moe se odnositi na bilo koji konkretni objekat, a deo" na bilo koje njegovo svojstvo. U ovom smislu valjkasti oblik ili kovnost predstavljaju deo datog komada bakarne ice.
' Stara kotska pesma iz 17. veka; stihovi Roberta Burnsa (17591796).
Prim. prev.
22-

340

h. Najzad, re celina" esto se upotrebljava za oznaavanje nekog sistema iji se prostorni delovi nalaze jedan prema drugom u raznim odnosima dinamike zavisnosti. Mnoge takozvane organske celine" izgleda da predstavljaju sisteme ovog tipa. Meutim,
u ovom smislu reci celina" obino se razne stvari oznaavaju kao
njeni delovi. Tako se za jedan sistem koji se sastoji iz smee dva
gasa u nekoj posudi esto, mada ne uvek u istom kontekstu, kae
da kao svoje delove ima jednu ili vie sledeih stvari: rasprostrte
konstituente kao to su ta dva gasa i posuda; svojstva ili stanja tog
sistema ili njegovih prostornih delova kao to su masa sistema ili
specifina toplota jednog od gasova; procesi kroz koje sistem* prolazi
da bi dospeo ili se zadrao u termodinamikoj ravnotei; prostorna
ili dinamika organizacija u kojoj se nalaze njegovi prostorni delovi.
Ova lista znaenja reci celina" i ,.deo", iako nije potpuna,
dovoljna je da pokae viesmislenost ovih termina. Ali, ono to je
jo vanije, ona takoe nagovetava da poto se re zbir" upotrebljava u izvesnom broj konteksta u kojima se ove reci javljaju, ona
takoe pati od sline viesmislenosti. Ispitajmo zato nekoliko njenih
tipinih znaenja.
2. Mi neemo ispitivati da li se re zbir" stvarno upotrebljava u vezi sa znaenjima reci celina" i deo" koje smo razlikovali
i, ukoliko je to tako, kakvo znaenje ona ima. U stvari, nije lako
odrediti jasno znaenje ove reci u mnogim kontekstima u kojima je
ljudi upotrebljavaju. Mi emo se zato posvetiti ukazivanju na mali
broj rasprostranjenih naina na koje se zbir" upotrebljava i na nagovetavanje interpretacija za ovu re u nekolikim kontekstima u
kojima je njeno znaenje nejasno i u kojima nas njena upotreba
moe zavesti.
a. Nije nikakvo udo to su reci zbir" i sabiranje" najpaljivije definisane u matematici i formalnoj logici. Ali ak i u ovim
kontekstima ta re ima raznolika posebna znaenja koja zavise od
vrste matematikih i logikih objekata" koji se sabiraju. Tako, na
primer, postoji poznata operacija sabiranja prirodnih brojeva; postoje takoe operacije sa istim imenom, ali stvarno razliite, za racionalne, realne i kompleksne brojeve, matrice, klase, relacije i druge
matematike ili logike entitete". Nije sasvim oigledno zato se
sve ove operacije zovu sabiranje", iako postoje bar izvesne formalne
analogije izmeu njih; na primer, veina tih operacija je komutativna i asocijativna. Meutim, postoje neki vani izuzeci od opteg
pravila koje je implicitno u ovom primeru, jer sabiranje nije uvek
komutativno za ureene skupove, iako je asocijativno. S druge strane, zbir dva entiteta u matematici uvek je neki jedinstveni entitet
koji je istog tipa kao i sabirci tako je zbir dva prirodna broja i
sam prirodan broj, zbir dve matrice je opet matrica itd. Stavie,
iako re ,,deo" nije uvek definisana za matematike objekte" niti
se na te objekte uvek primenjuje, kadgod se ta re i re zbir"

341
upotrebljavaju, one se upotrebljavaju tako da iskaz ,,Celina je jednaka zbiru svojih delova" predstavlja analitiku ili nunu istinu.
Meutim, lako je konstruisati prividan protivprimer ovom
poslednjem tvrenju. Neka je K* ureeni skup prirodnih brojeva,
ureen na sledei nain. Prvo redom po veliini dolaze neparni brojevi, a zatim parni brojevi u istom poretku. K* moe se predstaviti
sledeom notacijom: (1, 3, 5,..., 2, 4, 6 . . . ) Neka je Kt klasa neparnih brojeva i neka je K2 klasa parnih brojeva, pri emu nijedna
klasa nije ureeni skup. Neka je sada K zbir klasa Kt i K2, tako da K
sadri sve prirodne brojeve kao elemente; ni K nije ureena klasa.
Relacija pripadanja klasi K ista je kao i za K*, iako je sasvim jasno da
K i K* nisu identine. Prema tome, tako bi se moglo tvrditi, u ovom
sluaju celina (naime K*) nije jednaka zbiru (tj. K) svojih delova).
Ovaj primer je trostruko pouan. On pokazuje mogunost definisanja na precizan nain reci celina", ,,deo" i zbir" tako da iskaz
Celina je nejednaka zbiru svojih delova" ne samo da nije logiki
besmislen, ve je logiki istinit. Zbog toga ne postoji apriorni razlog
za odbacivanje ovih iskaza kao neizbenih besmislica. Pravi se problem sastoji u utvrivanju, kada se ovakav iskaz izrekne, u kojem
se smislu (ako takav postoji) njegove krucijalne reci upotrebljavaju
u datom kontekstu. Ali ovaj primer takoe pokazuje da iako takva
jedna reenica moe biti istinita zato to se reci ,,deo" i zbir" upotrebljavaju na odreeni nain, ipak je mogue ovim recima pridati druga
znaenja tako da je celina jednaka zbiru svojih delova, uzimajui u
obzir ta nova znaenja tih reci. U stvari, u matematici nije uobiajeno
nazivati K1 i K2 delovima K*. Naprotiv, uobiajeno je smatrati delom
klase K* samo neki ureeni segment. Tako na primer, neka je Kt*
ureeni skup neparnih prirodnih brojeva koji su ureeni po veliini
i neka K2* bude odgovarajui ureeni skup parnih brojeva, Kj* i
K2* tada su delovi skupa K*. [K* ima i druge delove, na primer ureene
segmente koji su oznaeni ovako: (1, 3, 5, 7), (9, 11,. . ., 2, 4) i (6,
8,...)]. Formirajmo tada ureeni zbir za K/ i K2*. Ali ovaj zbir
daje ureeni skup K* tako da je i na ovaj nain odreenim znaenjima reci ,,deo" i zbir" celina jednaka zbiru svojih delova. Tako je
jasno da kada dati sistem ima specijalni tip organizacije ili strukture, onda se u davanju podesne definicije sabiranja", ako takva postoji, mora uzeti u obzir taj nain organizacije. Bilo koji broj operacija mogao bi se oznaiti kao sabiranje", ali nisu sve te operacije
relevantne ili podesne za unapreivanje datog domena istraivanja.
Najzad, ovaj primer nagovetava da iako jedan sistem moe
da ima karakteristinu strukturu, u principu se moe odrediti ova
struktura pomou relacija koje postoje izmeu njegovih elementarnih konstituenata i, tavie, na takav nain da se ta struktura moe
ispravno odrediti kao zbir" iji su delovi" i sami odreeni pomou
tih elemenata i relacija. Kao to emo videti, mnogi naunici poriu
ili izgleda da poriu ovu mogunost za izvesne vrste organizovanih
sistema (kao to su iva bia). Ovaj primer, dakle, pokazuje da iako

342

ne moramo biti u stanju da stvarno analiziramo izvesne veoma sloene dinamike" (ili organske") celine pomou neke teorije koja se
odnosi na njihove krajnje konstituente, takva se nemogunost ne
moe utvrditi kao neto to je inherentno logika nunost.
b. Ako se vratimo pozitivnim naukama, nalazimo da i ovde
postoji veliki broj dobro definisanih operacija koje se zovu ,.sabiranje". Osnovna razlika koju treba uoiti jeste ona izmeu skalarnog
i vektorskog zbira. Razmotrimo svaki od njih. Primeri prvog su sabiranje broja elemenata koji pripadaju grupama stvari, prostornih
svojstava (duina, povrina i zapremina), vremenskih perioda, teine, elektrinog otpora, elektrinog naboja i toplotnog kapaciteta.
Oni ilustruju prva tri smisla reci celina" i ,,deo" koje smo ranije
razlikovali; u svakom od njih (i u mnogim drugim sluajevima koje
bismo mogli pomenuti) zbir" je tako odreen da je celina zbir podesno izabranih delova.
S druge strane, postoje mnoge veliine, kao to su gustina
ili elastinost, za koje nije definisana nijedna operacija sabiranja
ili za koje ne izgleda mogue definisati sabiranje na neki koristan
nain; veina ovih sluajeva spada u poslednje etiri grupe koje smo
razlikovali u analizi znaenja reci celina" i ,,deo". Stavie, postoje
neka svojstva za koje je sabiranje odreeno samo u strogo ogranienim okolnostima; na primer, zbir svetlina dva izvora svetlosti definisan je samo kada je emitovana svetlost monohromatska. Nema
nikakvog smisla, dakle, rei da gustina (ili oblik) jednog tela jeste
(ili nije) zbir gustina (ili oblika) njegovih delova, prosto zato to ne
postoje ni eksplicitno formulisana pravila niti utvrene navike da se
re zbir" upotrebljava u takvom kontekstu.
Sabiranje vektorskih svojstava kao to su sile, brzine i ubrzanja slae se s uobiajenim pravilom paralelograma slaganja. Tako
na primer, ako na jedno telo deluje sila od 3 funte u pravcu severa
i jedna sila od 4 funte u pravcu istoka, onda e se telo ponaati kao
da na njega deluje sila od 5 funti u pravcu severoistoka. Za tu jedinu
silu se kae da je zbir" ili rezultanta" drugih dveju sila koje se
zovu njene komponente". I obratno, svaka se sila moe razloiti
kao zbir na proizvoljan broj komponenti. Ovo znaenje reci zbir"
obino se povezuje s etvrtom grupom znaenja u naoj analizi reci
celina" i ,,deo"; oigledno je da je ovde znaenje rei zbir" sasvim
razliito od znaenja te reci u kontekstima kao to je zbir dveju
duina".
Bertran Rasi (Bertrand Russell) je tvrdio da nije ispravno
rei kako je sila zbir svojih komponenata. Tako je on pisao:
Neka postoje tri estice A, B i C. Moemo rei da B i C uzrokuju ubrzanja u
A i ova ubrzanja moemo sloiti na osnovu zakona o paralelogramu. Ali ovo
slaganje nije istinsko sabiranje, jer komponente nisu delovi rezultante. Reeultanta je novi lan, isto tako prost kao i njene komponente, i nikako nije
njihov zbir. Tako se nikada ne proizvode efekti koji se pripisuju B i C,
ve se proizvodi trei lan koji je razliit od oba prethodna. Ovaj su proizveli,

343
moemo rei, B i C zajedno, uzeti kao celina. Ali efekat koji oni proizvode
kao celina moe se jedino otkriti ako pretpostavimo da svaki od njih proizvodi poseban efekat: kada se ovo ne bi pretpostavljalo, bilo bi nemogue
dobiti dva ubrzanja ija je rezultanta stvarno ubrzanje. Tako izgleda da smo
dospeli do anttnomije: celina nema efekat
izuzev onoga to proizlazi iz efe15
kata delova, ali efekti delova ne postoje.

Meutim, sve to ovaj argumenat pokazuje jeste da pod komponentom sile (ili ubrzanja) mi ne podrazumevamo nita to bi bilo
slino onome to podrazumevamo pod komponentom ili delom duine komponente sila nisu prostorni delovi sila. Ovim se ne dokazuje tvrenje da sabiranje sila nije istinsko sabiranje" izuzev, naravno, ako se re sabiranje" ne upotrebljava tako restriktivno da
nijednu operaciju ne moemo nazvati sabiranjem ukoliko ona ne sadri redanje jedno do drugog prostornih (ili moda vremenskih) delova
celine za koju se kae da je njihov zbir. Ali, u ovom drugom sluaju
mnoge druge operacije koje se u fizici nazivaju sabiranjem", kao
to je sabiranje elektrinih kapaciteta, morale bi dobiti razliita imena. tavie, nikakva antinomija ne nastaje iz pretpostavke da, s
jedne strane, ne postoji efekat za svaku sastavnu silu koja sama
deluje, dok s druge strane stvarni efekat proizveden zajednikim delovanjem komponenata predstavlja rezultantu njihovih parcijalnih
efekata. Jer ta pretpostavka samo izraava ono to je zaista sluaj,
jezikom koji se slae s prethodnom definicijom slaganja i razlaganja sila.
Tako je problem koji je postavio Rasi u najboljem sluaju
terminoloki. Njegova primedba je ipak pouna. Ona skree neophodnu panju na injenice da kada se stvari posmatraju apstraktno,
,,zbir" datog skupa elemenata predstavlja samo elemenat koji je
jednoznano odreen nekom funkcijom (u matematikom smislu)
datog skupa. Ovoj se funkciji moe pripisati relativno jednostavan i
poznat oblik u izvesnim sluajevima, a sloeniji i neobiniji u drugim sluajevima; uostalom, na pitanje da li takvu funkciju treba
uvoditi u dati domen istraivanja i, ako treba, kakav joj poseban
oblik treba pripisati, ne moe se odgovoriti a priori. Sutina ovog
problema jeste u tome da ukoliko je neka funkcija specifikovana i
ukoliko jedan skup elemenata zadovoljava sve uslove koje ta funkcija propisuje, onda postaje mogue da se iz ovih premisa dedukuje
jedna klasa iskaza o nekoj celini sloenoj iz ovih elemenata.18
str. 477.

a Bertrand Russell, The Prindples of Mathemattcs, Cambridge, England, 1903,

ii Problem slian Raselovom bio je postavljen u vezi sa sabiranjem brzina

u teoriji relativnosti. Neka su A, B 1 C tri tela, tako da je brzina A u odnosu na B
Jednaka v A B , brzina B u odnosu na C Je v B C (pri emu je pravac v B C paralelan sa
pravcem v^g), dok je brzina A u odnosu na C Jednaka v^c- Prema klasinoj mehanici,
f f ^ c = t ^ 3 + f ^ c A * ' P r e m a specijalnoj teoriji rela.tivnosti:

Rde Je c brzina svetlosti. Tvrdilo se da u teoriji relativno ml tvarno ne biramo"

brzine. Meutim, ova primedba se moe odbaciti u sutini na isti nain kao i Raselov
argument.

344
c. Sada moramo ispitati upotrebu reci ,,zbir" u vezi sa petim
smislom reci celina" i ,,deo" koji smo ranije uoili upotrebu koja
je takoe esto u vezi sa pravilom da je celina vie nego, ili u svakom sluaju ne samo, zbir svojih delova. Pretpostavimo da je sledei
iskaz tipian za takvu upotrebu: Iako se jedna melodija moe proizvesti nizom pojedinanih tonova na klaviru, ta melodija nije zbir
pojedinanih nota." Pitanje koje ovde oigledno moramo postaviti
jeste: U kojem se znaenju .zbir' ovde upotrebljava?" Jasno je da
ovaj iskaz moe da bude informativan samo ako postoji neto to
je zbir pojedinanih tonova melodije. Taj iskaz se moe utvrditi kao
istinit ili laan samo ako je mogue takav zbir uporediti sa celinom
koju ini ta melodija.
Meutim, veina ljudi koja je sklona da tvrdi takav iskaz
ne odreuje ta bi taj zbir mogao biti, pa tako postoji osnova za
pretpostavku da im ili nije jasno ono to misle ili da nita ne misle.
U drugom sluaju najmilosrdnije bi bilo smatrati ovakve izjave prosto kao pogrene izraze moda istinitog tvrenja da je pojam sabiranja neprimenljiv na tonove koji ine melodiju. S druge strane, neki
pisci izgleda da pod zbirom" u ovom kontekstu podrazumevaju neureenu klasu pojedinanih tonova; ono to oni tvrde jeste da ova
klasa ne predstavlja melodiju. Ali ovo nije nita novo, iako moemo
zamisliti da su postojale neke osobe koje su verovale da nije tako.
U svakom sluaju, izgleda da nema drugog znaenja osim ovog koje
bi se normalno povezivalo s izrazom zbir tonova" ili sa slinim frazama.
Prema tome, ako se re zbir" upotrebljava u ovom smislu
u kontekstima u kojima se re celina" odnosi na strukturu ili konfiguraciju sastavljenu iz elemenata koji jedan prema drugom stoje u
izvesnim odnosima, onda je savreno istinito, iako trivijalno rei da
je ta celina neto vie od zbira svojih delova.
Kao to smo ve zapazili, ova injenica, meutim, ne iskljuuje mogunost da se takve celine ralane na skup elemenata koji
su jedni s drugima povezani na odreene naine; to isto tako ne iskljuuje mogunost da se rei ,,zbir" pripie neko drugo znaenje
tako da se melodija moe shvatiti kao zbir podesno izabranih delova.
Oigledno je da se bar delimino analiza melodije moe postii kada
se ova predstavi uobiajenom muzikom notacijom; oigledno je da
bi se ta analiza mogla uiniti potpunijom i eksplicitnijom, pa ak bi
se mogla izraziti s formalnom preciznou.17
Ponekad se s ovim u vezi tvrdi da je osnovna greka tonove
koji ine jednu melodiju smatrati nezavisnim delovima od kojih se
ta melodija moe ponovo sklopiti. Naprotiv, tvrdilo se da ono to
mi doivljavamo na svakom mestu u toj melodiji jeste deo koji je
sa svoje strane odreen karakterom celine .. . Krv i meso jednog
" Za zanimljivu skicu uopStene formalne analize GeStalta kao Sto je melodija
vidi Kurt Grelling and Paul Oppenheim, Der Gestaltbegriff in Lichte er neuen
Loglk". ETkennlnis, Vol. 7, (1938), str. 211225.

345
tona zavisi od poetka od njegove uloge u melodiji: jedno h kao vodei ton
u odnosu na c neto je radikalno razliito od h kao osnovnog
tona".1B Kao to emo videti, slina gledita bila su izneta u vezi s
drugim sluajevima i tipovima getalta i organskih" celina.
Moe biti sasvim tano da efekat proizveden datim tonom za'
visi od njegovog poloaja u kontekstu drugih tonova, ba kao to i
efekat proizveden datimi pritiskom na telo u optem sluaju zavisi od
drugih aktivnih pritisaka. Ali, ova pretpostavljena injenica ne povlai za sobom da se jedna melodija ne moe ispravno shvatiti kao
kompleks relacija iji se sastavni tonovi mogu identifikovati nezavisno od njihovog pojavljivanja u tom kompleksu. Jer kada bi ta implikacija vaila, bilo bi nemogue opisati kako je melodija sastavljena
od pojedinanih tonova, pa bi bilo nemogue propisati kako je treba
svirati. U stvari, tada bi bilo protivreno rei da je ,,h vodei ton u
odnosu na c neto radikalno razliito od h kao osnovnog tona." Jer
ime ,,h" u izrazu ,,h kao vodei ton u odnosu na c" ne bi se tada
moglo odnositi na isti ton na koji se odnosi ,,h" u izrazu ,,h kao osnovni ton"; verovatni sadraj toga iskaza tada se ne bi mogao izrazitiUkratko, injenica da u vezi s pojavljivanjem celine koja predstavlja
strukturu ili getalt re zbir" ili nije definisana ili je definisana
tako da ta celina nije jednaka zbiru svojih delova, ne ini inherentno
nesavladivu prepreku ralanjavanju takvih celina na elemente koji
jedan prema drugom stoje u odreenim relacijama.
d. Najzad moramo ispitati upotrebu reci zbir" u vezi sa celinama koje predstavljaju organizovane sisteme dinamiki povezanih
delova. Pretpostavimo da je za ovu upotrebu tipian iskaz Iako je
masa jednog tela jednaka zbiru masa njegovih prostornih delova, to
telo takoe ima svojstva koja nisu zbirovi svojstava njegovih delova". Komentari koji se odnose na zbir" u vezi sa modelima pojava
kao to su melodije mogu se proiriti i na ovaj kontekst u kojem
se ta re upotrebljava; zbog toga ih neemo ponavljati. U ovom sluaju, meutim, moe se navesti jedna nova interpretacija reci zbir".
Kada se za ponaanje jedne maine kao to je asovnik ponekad kae da je zbir ponaanja njegovih prostornih delova, ta bi
mogao da bude sadraj tog tvrenja? Razumna je pretpostavka da
re zbir" ovde ne oznaava neureenu klasu elemenata, jer ni asovnik ni njegovo ponaanje ne predstavlja takvu klasu. Zbog toga
je prihvatljivo ako se to tvrenje shvati kao da kae kako se, sa
stanovita teorije mehanike koja je dopunjena podesnim obavetenjem o stvarnom rasporedu delova te maine, mogu dedukovati iskazi o docnijim svojstvima i ponaanju itavog sistema. Prema tome,
izgleda takoe prihvatljivo shvatiti na slian nain iskaze kao to je
onaj J. S. Mila: Za razliite reakcije jednog hemijskog jedinjenja
" Max Wertheimer, Gestalt Theory" u A Source Book of Gestalt Psvchologv
(izd. Willis D. EUis), New York, 1050. Str. 5.

346

nikada se nee utvrditi

da predstavljaju zbirove reakcija njegovih
19
posebnih delova". Jo jasnije reeno, ovaj iskaz se moe shvatiti
kao da tvrdi da na osnovu neke prihvaene teorije o konstituentima
hemijskih jedinjenja, ak i kada je ona dopunjena odgovarajuim
podacima o organizaciji ovih konstituenata u okviru tih jedinjenja,
jo uvek nije mogue dedukovati iskaze o mnogim svojstvima tih jedinjenja.
Ako usvojimo ovu sugestiju, dobijamo jednu interpretaciju
rei zbir" koja je naroito podesna za upotrebu ove rei u kontekstima u kojima celine o kojima se raspravlja predstavljaju organizovane sisteme uzajamno zavisnih delova. Neka je T teorija koja je
uopte uzev u stanju da nam objasni pojavljivanje i nain uzajamne
povezanosti jednog skupa svojstava P J ( P 2 , . . . , P*. Da budemo jo
odreeniji, pretpostavimo da je poznato da kada se jedan ili vie
individualnih objekata iz nekog skupa K pojedinanih objekata javi u
nekoj sredini E1 i kada se nalaze jedan prema drugom u nekoj relaciji
iz klase relacija fi15 onda teorija T moe da objasni zato se u ponaanju takvog sistema javlja poneko ili sva svojstva P. Pretpostavimo
sada da neki ili svi pojedinani objekti iz K ine komplekse relacija
R2 koji ne pripada Rx u nekoj sredini E2, koja moe biti razliita od
Ev i da ovaj sistem ispoljava izvesne naine ponaanja koji su formulisani skupom zakona L. Tada moemo razlikovati dva sluaja:
iz T, zajedno sa iskazima o organizaciji pojedinanih objekata u R2,
mogue je dedukovati zakone L; ili drugo, ne moemo sve zakone L
na ovaj nain dedukovati. U prvom sluaju, za ponaanje sistema R2
moe se rei da je zbir" ponaanja pojedinanih objekata koji ine
taj sistem; u drugom sluaju ponaanje Rt nije takav zbir. Prema
terminologiji i odredbama ovog poglavlja oigledno je da su u prvom
sluaju zadovoljena oba uslova za redukciju L na T; u drugom sluaju, meutim, iako uslov povezanosti moe biti zadovoljen, uslov
izvodljivosti nije.
Ako se ova interpretacija reci ,.zbir" prihvati u naznaenim
kontekstima njene upotrebe (nazovimo to redukcionistikim smislom" ove reci), onda proizlazi da razlika izmeu celina koje predstavljaju zbirove svojih delova i onih koje to nisu zavisi od neke
prihvaene teorije T na osnovu koje se jedan sistemi analizira. Tako
je, kao to smo videli, kinetika teorija materije u obliku u kojem se
razvijala u devetnaestom veku, bila u stanju da objasni izvesna toplotna svojstva gasova, ukljuujui izvesne relacije izmeu specifinih toplota gasova. Meutim, ova teorija nije mogla da objasni te
relacije izmeu specifinih toplota kada je bila re o vrstom agregatnom stanju, a ne o gasu. S druge strane, moderna kvantna teorija
moe da objasni injenice o specifinim toplotama vrstih tela, a verovatno i sva druga toplotna svojstva vrstih tela. Dakle, iako u od11

str. 432).

J. S. Mili, A System of Logic, London, 1879, Book 3, Chap. 1 { 2 (Vol. 1

347

nosu na klasinu kinetiku teoriju toplotna svojstva vrstih tela nisu

zbirovi svojstava njihovih delova, u odnosu na kvantnu teoriju ta
svojstva jesu zbirovi.
3. Sada moramo ukratko razmotriti karakteristinu odliku
onih sistema za koje se obino kae da su organske celine" i da
ispoljavaju naine organizacije za koje se esto tvrdi da je nemogue
analizirati sa aditivnog stanovita". Meutim, iako su iva bia najee navoeni primeri organskih celina, mi se sada neemo posebno
baviti takvim sistemima. Opte je prihvaeno da iva bia ine samo
specijalnu klasu sistema koji imaju strukturu gde su delovi povezani
na neki unutranji nain; za sada e biti bolje ako zanemarimo
specijalne probleme povezane s analizom ivotnih pojava.
Organske i funkcionalne" celine definisane su kao sistemi
ije ponaanje nije odreeno ponaanjem njihovih pojedinanih elemenata", ali gde su procesi koji ine njihove delove i sami odreeni
intrinsinom prirodom celine".20 Ono to je karakteristika takvih sistema, dakle, jeste to to njihovi delovi ne deluju i nemaju karakteristike nezavisno jedan od drugog. Naprotiv, pretpostavlja se da su
njihovi delovi tako povezani da svaka promena21 u jednom od njih
prouzrokuje promenu u svim drugim delovima. Premia tome, za
funkcionalne celine se kae da predstavljaju sisteme koji se ne mogu
izgraditi od elemenata tako to e se ovi redom povezati, a da to ne
izazove promene u svim tim elementima. Stavie, iz takvih celina se
nijedan deo ne moe ukloniti
a da se time ne promeni i taj deo i
preostali delovi sistema.22 Shodno tome, esto se tvrdi da se jedna
funkcionalna celina ne moe u pravom smislu analizirati sa aditivnog stanovita", to jest karakteristini naini funkcionisanja njenih
konstituenata moraju se prouavati in situ, a o strukturi aktivnosti
u toj celini ne moe se zakljuiti na osnovu svojstava koja pokazuju
njeni konstituenti izdvojeni iz te celine.
Keler (Kohler) je obelodanio jedan isto fizikalni primer takvih funkcionalnih celina. Posmatrajmo dobro izolovani elektrini
provodnik proizvoljnog oblika, na primer, provodnik koji ima oblik
elipsoida; pretpostavimo da se on postepeno puni elektricitetom.
Elektricitet e se neposredno rasporediti na povrini provodnika tako
da e elektrini potencijal biti isti na itavoj povrini. Meutim,
gustina naboja (tj. koliina elektriciteta po jedinici povrine) nee u
optem sluaju biti jednaka u svim takama povrine. Tako, na pri" Max Werthelmer, Navedeno deto, str. 2. Vidi takoe Kofkln stav: Ako
analiza eli da otkrije univerzum u svojoj potpunosti, mora se zaustaviti na cellnama.
bez obzira na njihovu veliinu, koje poseduju funkcionalnu r e a l n o s t . . . Uraesto da
polazi od elemenata I da Iz njih izvodi svojstva celina nuan Je obrnuti proces, tj. pokuaj razumevanja osobina delova na osnovu svojstava celina. Glavni sadraj gestalta
kao kategorije u ovom shvatanju odnosa delova i celina sadri uvianje sutinski realno
dinamiko svojstvo celovitostl". K. Koffka, Gestalt", u Encyclopedla of the SOclal
Sciences, New York, 1931, Vol. 6, str. 645, navedeno uz ljubaznu dozvolu Izdavaa, The
Ma c mili a n Companv.
n
Vidi Kurt Lewin, Prlnclples of Topological Psychology, New York, 1936,
str. 218.
" W. KChler, Die Physischen Gestatten im Ruhe tm im stationren Zustand,
Braunschweig, 1924, str. 41; takoe Eliis, Navedeno delo, str. 25.

348
mer, na elipsoidnom provodniku gustina naboja e biti najvea u
takama najvee zakrivljenosti, a bie najmanja u takama najmanje
zakrivljenosti.23 Ukratko, distribucija naboja pokazivae karakteristian oblik ili organizaciju oblik koji zavisi od oblika provodnika,
ali je nezavisan od materijala od kojeg je provodnik napravljen kao
i od ukupne koliine elektriciteta na provodniku.
Meutim, nije mogue doi do ovog oblika distribucije korak
po korak, na primer, dovodei elektricitet prvo na jedan deo provodnika, a onda na drugi, tako da ova distribucija nastane samo poto
smo sve elektrine naboje preneli na provodnike. Jer kada se jedan
naboj dovede do jednog dela povrine, taj naboj nee ostati na tom
mestu nego e se rasporediti na opisani nain; prema tome, gustina
naboja u jednoj taki nije nezavisna od gustina u svim ostalim takama. Isto tako, ne moe se ukloniti jedan deo naboja sa jednog dela
povrine a da to ne promeni gustine naboja u svim ostalim takama.
Prema tome, iako ukupan naboj na jednom provodniku predstavlja
zbir izdvojenih deliminih naboja, konfiguracija gustine naboja ne
moe se smatrati sastavljenom iz nezavisnih delova. Tako Keler
tvrdi:
Prirodna struktura koju ima ukupan naboj nije opisana ako neko
kae: u ovoj taki gustina naboja je ovolika ,,i" u toj taki gustina je tolika
itd.; ali neko bi mogao da tu strukturu opie tako to e rei: gustina je ovolika
u ovoj taki, onolika u onoj taki, sve su uzajamno zavisne i takve da pojava
izvesne gustine u jednoj taki odreuje gustine u svim drugim takama.M
Mogu se navesti mnogi drugi primeri iz fizike, hernije,
biologije i psihologije koji imaju isti sadraj. Tako nema summje
da su u mnogim sistemima sastavni delovi i procesi povezani na
unutranji nain" u tom smislu to se ovi sastavni delovi nalaze u
odnosima uzajamne uzrone zavisnosti. Zaista, neki pisci smatraju
da je teko napraviti otru razliku izmeu sistema koji pripadaju
ovoj vrsti i sistema koji navodno nisu takvi; oni su tvrdili da sve
mogue sisteme treba odrediti kao celine koje su organske" ili
funkcionalne" u ovom ili onom stepenu. 25 U stvari, mnogi od onih
koji tvrde da postoji osnovna razlika izmeu funkcionalnih i nefunkcionalnih (ili sumativnih") celina preutno priznaju da je ova razlika zasnovana na praktinim odlukama o tome koji se uzroni utin
Optije reeno, gustina naboja na elipsoidu proporcionalna je etvrtom korenu iz zakrivljenosti u taki.
M
Kohler, Navedeno elo, str, 58, a vidi takoe 1 str. 166. Mogli bi se navesti
i mnogi drugi fiziki primeri takvih funkcionalnih" celina. Povrgine koje moe da ima
sapunica pruaju intuitivno jasnu ilustraciju. Optl princip koji se nalazi u osnovi analize takvih povrina jeste da je takva povrina minimalna, pod odreenim graninim
uslovima. Tako, na primer, zanemarujui gravitaciju, opna od sapunice ograniena
ravnom ianom omom predstavlja ravnu povrinu; mehur od sapunice imae oblik
sfere, figure koja za datu zapreminu ima minimalnu povrinu. Posmatrajmo sada deo
povrine sapunskog mehura koji je ogranien jednim krugom. Kad bi se ovaj deo mogao
ukloniti sa sferne povrine, on viSe ne bi zadrao svoj konveksni oblik, ve bi postao
ravan. Na taj nair. oblik koji ima deo sapunske skrame zavisi od celine iji je deo.
Vidi objanjenje eksperimenata sa sapunicom u Rlchard Courant and Hcrbert Robbtns,
What Is Mathematics? New York, 1941, str. 336 i dalje.

* Ovo se tvrdi u filosofiji organicizma A. N. Uajtheda. Vidi njegovu knjigu

Process and Realitu, New York, 1929, naroito 2, pogl. 3 i 4.

349
eaji mogu zanemariti u izvesne svrhe. Tako Keler navodi kao primer
sumativne" celine jedan sistem koji se sastoji od tri kamena, jednog
u Africi, drugog u Australiji i treeg u Sjedinjenim Dravama. Smatra se da je ovaj sistem sumativno grupisanje njegovih delova, zato
to pomeranje jednog kamena ne utie na druge niti na njihove uzajamne odnose.-6 Meutim, ako prihvatimo savremene fizikalne teorije, takvo pomeranje nije bez ikakvog efekta na druge kamenove.
ak i kada su ti efekti tako mali da se ne mogu otkriti postojeom
eksperimentalnom tehnikom, pa se zbog toga mogu praktino zanemariti. Pored toga, Keler posmatra ukupni naboj na jednom provodniku kao sumativnu celinu nezavisnih delova, iako nije uopte oigledno da elektronski konstituenti naboja ne trpe nikakve promene
kada se smanji koliina elektriciteta na provodniku. Prema tome,
iako se ne moe poricati da postoje sistemi koji imaju karakteristinu
strukturu iji delovi zavise jedan od drugog, jo uvek nije predloen
nijedan opti kriterijum koji bi omoguio apsolutnu identifikaciju
sistema koji su u pravom smislu funkcionalni" za razliku od sistema
koji su samo sumativni".27
tavie, bitno je sa ovim u vezi razlikovati pitanje da li se
dati sistem moe konstruisati iz delova, tako to e se oni stavljati
jedan do drugog, i pitanje da li se taj sistem moe analizirati na
osnovu neke teorije koja se odnosi na njegove konstituente i njihove
uzajamne odnose. Nesumnjivo je da postoje celine za koje je odgovor
na prvo pitanje potvrdan na primer, asovnik. kristal soli ili mo KOhler, Navedeno elo, str. 47.
Ova sugestija da razlika izmeu funkcionalnih i nefunkcionalnih celina
nije otra roena je U jednom pokuaju da se na formalan nain izloi karakter . organske" celine. Neka je S neki sistem 1 neka je K klasa svojstava Pi, . ., Pn koje S moe
ispoljavati. Pretpostavimo, radi jednostavnosti u izlaganju, da se ova svojstva mogu u
nekom smislu meriti, tako da se specifini oblici ovih svojstava mogu povezati s vrenostlraa numerikih promenljivih; pretpostavimo, takoe radi jednostavnosti, da iskazi
0 ovim svojstvima imaju oblik ,.U trenutku t svojstvo Pi iz S ima vrenost x" ili sae-1
tije Pi (S,t) x". Neka je sada po definiciji neko svojstvo iz K, recimo 7\, zavisno
od ostalih svojstava iz K kada Pj ima istu vrednost u razliitim trenucima ako ostala
svojstva imaju u tim trenucima iste vrednosti; tj. kada je za svako svojstvo Pi '.z K,
ako je P,- (S,tt) m Pi (S,r,), onda P, (S,t,) = f, (S,i.). Stavie, mi emo rei da jt
klasa K svojstava uzajamno zavisna" ako svako svojstvo u ovoj klasi zavisi od ostalih
svojstava iz K, t j . kada za svako Pi 1 Pj uz K, ako je Pi(S,tt) - Pi (,S,tt), onda je
Pj (5,1,} Pj (S, (j). S druge strane, klasu K moemo deflnlsatt kae nezavisnu"
klasu ako nijedno svojstvo Iz K ne zavisi od ostalih svojstava iz K. Da bismo bili
jasniji, neka je S neki gas. neka je V njegova zapremina, p njegov pritisak i neka je T
njegova apsolutna temperatura. Onda Je prema Bojl-Carlsovom zakonu V zavisno od p
1 T; ova klasa svojstava je takoe uzajamno zavisna klasa svojstava. Opet, ako je s
izolovan provodnik koji ima odreeni oblik, H zakrivljenost u nekoj taki. s gustina
naboja u nekom njegovom delu i p pritisak u nekom delu. onda p ne zavisi od R i s.
a svojstva p, R I s ne ine ni uzajamno zavisnu klasu niti nezavisnu klasu. Za ovu
analizu, i druge detalje koji su u njoj sadrani, videti lanke: Kurt Grelling, .,A Logieal
Theorv of Dependence" i Kurt Grelling and Paul Oppenheim, ..Loglcal Analvsls of
,Gestalt' and .Functlonal Whole'", koji su pretampani za uesnike Petog meunarodnog kongresa za Jedinstvo nauke koji je odran u Cambrlge, Mass., 1939. iz Jnurnal
of Vnlfie Science. Ova sveska tog asopisa zbog rata nije nikada bila objavljena.
Meutim, ako sada deflnisemo da je sistem S ,,funkcionalna celina" S obzirom na klasu K svojstava, ukoliko je K uzajamno zavisna klasa i ako takoe deflnisemo S kao zbirnu celinu", ukoliko je K nezavisna klasa, onda treba primetiti
dve stvari: prvo, da li emo za jedno svojstvo rei da zavisi od izvesnih drugih
svojstava zavisie delimino od stepena eksperimentalne preciznosti sa kojom se mogu
utvrditi vrednosti svojstava 9 kojima je re. Ovo smo ve primetili i u tekstu. Drugo.
iako S ne mora biti funkcionalna celina u def i nianom smislu, ona samim tim ne
mora biti zbirna celina, jer neka svojstva iz K mogu zavisiti Od ostalth svojstava,
ali to ne mora vaiti zs sva svojstva. Prema tome, mogu postojati razni stepeni"
uzajamne zavisnosti delova u jednom sistemu.
w

350
lekul vode; postoje celine za koje je taj odgovor odrean na primer, Sunev sistem, atom ugljenika ili ivi organizam. Meutim, ova
razlika izmeu sistema ne odgovara razlici koju smo naumili da povuemo izmeu funkcionalnih i sumativnih celina; naa nesposobnost da jedan sistem efektivno konstruiemo iz njegovih delova, to
u nekim sluajevima moe biti posledica samo trenutnih tehnolokih
ogranienja, ne moe se uzeti kao svedoanstvo za negativan odgovor
na drugo od dva pomenuta pitanja.
Ali vratimo se tom drugom pitanju, jer se njime iskazuje ono
to izgleda da predstavlja osnovni problem u ovom kontekstu. To je
problem da li u analizi organskih celina" moramo nuno prihvatiti
nesvodljive zakone za takve sisteme, i da li njihov nain organizacije
iskljuuje mogunost da se oni analiziraju sa takozvanog ,,aditivnog
stanovita". Ovde je glavna tekoa da se utvrdi na koji se nain
aditivna" analiza razlikuje od analize koja to nije. Ova suprotnost
zavisi, izgleda, od tvrenja da delovi jedne funkcionalne celine ne
deluju nezavisno jedan od drugog tako da se ni za jedan zakon, koji
za takve delove moe da vai kada oni nisu lanovi jedne funkcionalne celine, ne moe pretpostaviti da za ove delove vai kada su oni
lanovi takve celine. Izgleda, dakle, da je aditivna" analiza ona
analiza u kojoj se svojstva jednog sistema objanjavaju pomou pretpostavki o njegovim konstituentima, pri emu se ove pretpostavke
ne odnose posebno na karakteristike tih konstituenata kao elemenata
u tom sistemu. Neaditivna" analiza, s druge strane, izgleda da je
ona analiza u kojoj se karakteristike jednog sistema opisuju pomou
relacije izmeu izvesnih njegovih delova koji funkcioniu kao elementi tog sistema.
Meutim, ako je ovo zaista razlika izmeu ovih navodno razliitih naina analize, ta razlika nije od osnovnog znaaja. Mi smo
ve napomenuli da ne izgleda mogue otro razlikovati sisteme za
koje se kae da su organske celine" i one koji to nisu. Shodno tome,
poto se ak i delovi sumativnih celina nalaze u odnosima uzajamne
uzrone zavisnosti, aditivna analiza takvih celina mora ukljuivati
posebne pretpostavke o stvarnoj organizaciji delova u tim celinama,
kada na njih pokuavamo da primenimo neku fundamentalnu teoriju. Sigurno je da postoje mnogi fiziki sistemi, kao to je Sunev
sistem, atom ugljenika ili kristal kalcijumfluorida, koji uprkos svom
sloenom obliku organizacije doputaju aditivnu" analizu; ali, podjednako je izvesno da sadanja objanjenja takvih sistema pomou
teorija o njihovim sastavnim delovima ne mogu izbei dopunjavanje
tih teorija iskazima o posebnim okolnostima pod kojima se ti konstituenti javljaju kao elementi u ovim sistemima. Uostalom, sama
injenica da se delovi jednog sistema nalaze u odnosima uzrone uzajamne zavisnosti ne iskljuuje mogunost aditivne analize takvog sistema.
Razlika izmeu aditivne i neaditivne analize ponekad se potkrepljuje kontrastom izmeu fizike estica klasine mehanike i teorije polja u elektrodinamici. Zbog toga e biti pouno zadrati se za

351
trenutak na tom kontrastu. Prema Njutnovoj mehanici, ubrzanje
jedne estice indukovano delovanjem drugih tela predstavlja vektorski zbir ubrzanja koja bi bila izazvana delovanjem svakog od ovih
tela posebno; u osnovi ovog principa lei pretpostavka da je sila
kojom jedno takvo telo deluje nezavisna od sile kojom deluje bilo
koje drugo telo. Prema tome, jedan mehaniki sistem kao to je Sunev moe se analizirati aditivno. Da bismo objasnili karakteristino
ponaanje Sunevog sistema kao celine potrebno je da znamo samo
silu (kao funkciju rastojanja) kojom svako telo u tom sistemu deluje
nezavisno od drugih tela.
U elektrodinamici situacija je drukija. Delovanje jednog naelektrisanog tela na drugo ne zavisi samo od njihovog rastojanja, ve
i od njihovih relativnih kretanja. Stavie, efekat promene u kretanju ne prenosi se trenutno, ve konanom brzinom. Prema tome, sila
kojom na jedno naelektrisano telo deluju druga takva tela nije odreena poloajima i brzinama ovih drugih, ve uslovima elektromagnetskog polja" u blizini prvog. Poto se takvo polje ne moe smatrati zbirom" parcijalnih" polja, od kojih svako stvara razliita
naelektrisana estica, za jedan elektromagnetski sistemi obino se kae da se ne moe podvrgnuti aditivnoj analizi. ,,O polju se moe adekvatno raspravljati samo kao o jedinici", tako se tvrdi, a 28ne kao o
ukupnom zbiru koji ine naboji u pojedinanim takama".
Staviemo dve primedbe koje se odnose na ovaj kontrast.
Prvo, pojam polja" (onako kako se upotrebljava u teoriji o elektromagnetizmu) nesumnjivo predstavlja deo matematike tehnike u analizi pojava, deo koji je u mnogom pogledu razliit od matematike
koja se upotrebljava u mehanici estica. Ova druga operie s diskretnim skupovima promenljivih koje definiu stanje, tako da je stanje
jednog sistema odreeno konanim brojem koordinata; u teoriji polja zahteva se da vrednosti svake promenljive koja definie stanje
budu odreene za svaku taku matematiki kontinuiranog prostora.
Postoje i druge odgovarajue razlike u vrsti diferencijalnih jednaina, promenljivih koje se u njima nalaze i u granicama u kojima se
primenjuje matematiki integral.
Drugo, iako je istina da elektromagnetsko polje povezano s
jednim skupom naelektrisanih estica nije zbir" parcijalnih polja
koja su povezana sa svakom esticom posebno, takoe je istina da
je to polje jednoznano odreeno (tj. vrednosti svake promenljive
koja definie stanje u svakoj taki prostora su jednoznano odreene) skupom elektrinih naboja, njihovim brzinama kao i poetnim
i graninim uslovima u kojima se oni javljaju. Zaista, prema jednoj
tehnici koja se upotrebljava u teoriji polja, elektromagnetsko polje
" Peter G. Bergmann, Introduction to the Tfteory of Relativity, New York,
1942. str. 223. Bilo bi besmisleno u ovom kontekstu pltatt da li elektromagnetna polja
treba smatrati ,,fiziki realnim" ili, kao sto neki pisci tvrde, da li su elektromagnetska
polja samo matematika fikcija". Dovoljno Je ako se primeti da bez obzira ta Je
njegov krajnji status", pojam polja u fizici predstavlja nain analiziranja koji se razlikuju od pristupa u prouavanju estice.

352
samo je meusredstvo u opisivanju efekata
koje izazivaju naelektrisane estice na drugim takvim esticama.29 Prema tome, iako moe
biti podesno raspravljati o elektromagnetskom polju kao o .Jedinici",
ova pogodnost ne znai da se osobine tog polja ne mogu analizirati
pomou pretpostavki o njegovim konstituentima. Iako to polje ne
mora biti zbir" parcijalnih polja u nekom uobiajenom smislu,
jedan elektromagnetski sistem predstavlja zbir" u posebnom smislu te reci koji smo ranije predloili, naime, postoji teorija o
konstituentima ovih sistema tako da se relevantni zakoni tog sistema mogu dedukovati iz te teorije. U stvari, ako na kraju jo jednom
pogledamo funkcionalnu celinu ilustrovanu nabojima na izolovanom
provodniku, zakon koji izraava distribuciju gustine naboja moe
se
dedukovati iz pretpostavki o ponaanju naelektrisanih estica.30
Ishod ove rasprave o organskim celinama jeste da se na pitanje da li se one mogu analizirati sa aditivnog stanovita ne moe
dati opti odgovor. Neke funkcionalne celine sigurno se mogu analizirati na taj nain, dok se za druge (na primer, za ive organizme, jo
uvek ne moe nai potpuno zadovoljavajua analiza te vrste. Prema
tome, injenica da jedan sistem predstavlja strukturu delova koji su
meusobno dinamiki povezani, sama po sebi ne dokazuje da se zakoni takvog sistema ne mogu svesti na neku teoriju koja je prvobitno bila izgraena za neke konstituente tog sistema. Ovaj zakljuak
moe biti mrav, ali on pokazuje da se problem o kojem raspravljamo
ne moe resiti, kao to se to pretpostavlja u velikom delu literature
koja je njemu posveena, na neki opti i apriorni nain.

" Tehnika na koju se pozivamo predstavlja metod zakasnelih potencijala.

Vidi primedbe u Max Masson and Warren Weaver, The Electromagnetic Field, Chicago,
1928, Uvod.
* Vidi, na p r i m e r , O. D. Kellogg, Foundatlons of Potentiat Theory, Berlin,
1929, pogl. 7.

12.
MEHANISTIKO OBJANJENJE
I ORGANICISTIKA BIOLOGIJA

Analitiki metodi modernih prirodnih nauka univerzalno su

prihvaeni kao dovoljni u prouavanju svih neivih pojava, pa ak
i onih koje, kao kosmicki zraci ili vremenske prilike, jo uvek nisu
u potpunosti shvaene. tavie, pokuaji ujedinjavanja posebnih
grana fizike redukovanjem nekoliko sistema objanjenja na jednu
optu teoriju podstiu se, uopte uzev, i pozdravljaju. U toku prola
etiri veka ovi metodi bili su takoe uspeno primenjeni u prouavanju ivih organizama; mnoge odlike ivotnih procesa uspeno su
objanjene pojmovima fizike hernije. Istaknuti biolozi i fiziari zakljuili su otuda da su metode fizikalnih nauka sasvim adekvatne i u
biologiji, a mnogi od ovih naunika verovali su da e moda postepeno
itava biologija postati samo jedno poglavlje fizike i hernije.
Ali, uprkos neospornim uspesima fiziko-hemijskih objanjenja u prouavanju ivih bia, biolozi u iju se kompetenciju
ne moe sumnjati i dalje smatraju takva objanjenja neadekvatnim
u biologiji. Veina biologa se uopte uzev slae da se ivotni procesi, kao i neivi, deavaju samo pod odreenim fiziko-hemijskim
uslovima i da ne predstavljaju izuzetke od zakona fizike i hernije.
Neki od njih ipak smatraju da je nain analize koji je neophodan
za razumevanje pojava ivota u osnovi razliit od onoga koji postoji
u fizikalnim naukama. Suprotstavljanje sistematskom ukljuivanju
biologije u fiziku i herniju ponekad je zasnovano na praktinim razlozima da ovo ukljuivanje nije u skladu s ispravnom strategijom
biolokog istraivanja. Meutim, takvo suprotstavljanje esto je takoe potkrepljeno teorijskim argumentima koji imaju cilj da pokau
kako je redukcija biologije na fiziku herniju po sebi nemogua.
23 Struktura nauke

354
Biologija je dugo predstavljala podruje u kojem su krucijalni problemi logike objanjenja bili predmet une rasprave. Bie u svakom sluaju pouno ispitati neke razloge koje biolozi obino navode
u prilog da je logika objanjivakih pojmova u biologiji karakteristina ba za tu nauku i da je biologija inherentno autonomna disciplina.
Koji su glavni razlozi za ovo tvrenje?
1. Oslobodimo se prvo dva manje znaajna razloga. Iako je
teko precizno izraziti generike razlike izmeu ivog i neivog, niko
ozbiljno ne sumnja u oiglednu injenicu da takve razlike postoje.
Shodiio tome, razne nauke o ivotu" bave se posebnim pitanjima
koja su oigledno razliita od onih kojim se bave fizika i hernija.
Posebno uzev, biologija prouava anatomiju i fiziologiju ivih stvari
i ispituje naine i uslove njihove reprodukcije, razvoja i umiranja.
Ona klasifikuje ive organizme na tipove ili vrste, istrauje njihovu
geografsku distribuciju, njihovo poreklo kao i naine i uslove njihovih evolucionih promena. Biologija takoe analizira organizme
kao strukture uzajamno povezanih delova i nastoji da otkrije kako
svaki deo doprinosi odravanju organizma kao celine. Fizika i hernija, s druge strane, ne bave se posebno takvim problemima iako i
predmet biologije takoe spada u oblast istraivanja ovih nauka.
Tako, na primer, kada se jedan kamen i jedna maka bace s izvesne visine, njihovo ponaanje se moe izraziti zakonima mehanike;
prema tome, i make, kao i kamenje spadaju u predmet fizike. Pa
ipak, make poseduju strukturne odlike i ukljuene su u procese za
koje se ne zanimaju ni fizika ni hernija, bar u svojim sadanjim
oblicima. Iskazano na formalan nain, biologija upotrebljava izraze
koji se odnose na karakteristike ivih bia, karakteristike koje se
mogu identifikovati (kao to su pol", deoba elija", naslee" ili
,,prilagoavanje") i tvrdi zakone koji te izraze sadre (kao to je
Hemofilija kod ljudi je nasledna osobina koja zavisi od pola"), izraze koji se ne javljaju u fizikalnim naukama i koji se za sada u
ovim naukama ne mogu ni definisati ni izvesti. Prema tome, iako
predmeti prouavanja biologije i fizikalnih nauka nisu disparatni i
mada biologija upotrebljava pojmove i zakone pozajmljene iz
fizikalnih nauka, ove se dve nauke za sada ne poklapaju.
Nije nita manje oigledno da se tehnike posmatranja i eksperimentisanja u biologiji, uopte uzev. razlikuju od takvih tehnika
u fizikalnim naukama. Naravno, neke sprave i tehnike posmatranja, merenja i raunanja (kao to su soiva, vage i algebra), upotrebljavaju se i u jednoj i u drugoj grupi disciplina. Ali, biologija
zahteva takoe i posebne vetine (kao to je disekcija organskog
tkiva) koje u fizici nemaju nikakvu svrhu; fizika upotrebljava tehnike (kao to je baratanje strujom visokog napona) koje su irelevantne u dananjoj biologiji. Nije nita verovatnije da e fiziar

355
koji nije osposobljen za specijalne tehnike biolokog istraivanja
izvesti uspeno jedan bioloki eksperiment nego to e pijanista koji
nije uio da svira na duvakim instrumentima dobro svirati na oboi.
Ove razlike izmeu specijalnih problema i tehnika fizikalnih
i biolokih nauka ponekad se navode kao svedoanstvo u prilog
inherentnoj samostalnosti biologije i u prilog tvrenju da analitiki
metodi fizike nisu u potpunosti adekvatni za ostvarenje ciljeva
biolokog istraivanja. Meutim, iako su ove razlike znatne, one sigurno ne opravdavaju takve zakljuke. Mehanika, elektromagnetizam i hernija, na primer, predstavljaju prima facie razliite grane
fizike i u svakoj od njih istrauju se posebni problemi i upotrebljavaju se razliite tehnike. Ali, kao to smo videli, to nije dovoljan
razlog da se smatra kako je svaka od ovih grana fizike samostalna
disciplina. Ako postoji valjana osnova za navodnu apsolutnu samostalnost biologije, ona se mora traiti drugde a ne u razlikama izmeu biologije i fizikalnih nauka koje smo do sada uoili.
2. Koji su onda ozbiljniji razlozi koji potkrepljuju takvo
tvrenje? Glavni razlozi su izgleda sledei. ivotni procesi imaju
prima facie svrhoviti karakter; govorei o organizmima moe se
govoriti o samoregulaciji, samoodranju i samoreprodukciji, a njihove aktivnosti kao da su usmerene ka postizanju ciljeva koji su u
budunosti. Obino se priznaje da se mogu prouavati i izrazite morfoloke karakteristike biljaka i ivotinja na nain koji se moe uporediti s nainom na koji fizikalne nauke izuavaju strukturne odlike
neivih stvari. Tako, na primer. obino se smatra da su kategorije
koje nalazimo u analizi i objanjenju u fizici adekvatne u prouavanju i opte i detaljne anatomije ljudskog bubrega, kao i stupnjeva
njegovog razvoja. Ali, morfoloka prouavanja samo su jedan deo
zadatka biologa, poto taj zadatak takoe podrazumeva istraivanje
funkcija struktura koje odravaju aktivnosti organizma kao celine.
Tako, na primer, biologija prouava ulogu bubrega i njegove mikroskopske strukture u ouvanju hemijskog sastava krvi, a samim
tim i u odravanju karakteristinih aktivnosti itavog tela i njegovih drugih delova. Tako se esto smatra da ovakvo ponaanje ivih
bia, koje je oevidno usmereno ka cilju", zahteva posebnu kategoriju objanjenja u biologiji.
Stavie, iva bia su organske celine, a ne aditivni sistemi" nezavisnih delova, pa se ponaanje ovih delova ne moe ispravno razumeti ako se oni posmatraju kao toliki drugi mehanizmi koji
se mogu izolovati. Delovi jednog organizma moraju se shvatiti kao
lanovi jedne integrisane celine koji su povezani na neki unutranji nain. Njihov uzajamni uticaj i njihovo ponaanje regulie i regulisano je aktivnostima organizma kao celine. Neki biolozi su tvrdili da se koordinativno, adaptivno ponaanje ivih organizama moe
objasniti samo ako se pretpostavi poseban vitalistiki inilac; drugi

356
su verovali da je takvo objanjenje mogue ako se pretpostavi hijerarhijska organizacija delova organizma povezanih na neki unutranji nain. Ali u svakom sluaju, tako se esto tvrdi, biologija se ne
moe liiti pojma organske celine, prema tome, ona mora upotrebljavati naine analize i izraavanje koji su nesumnjivo sui generis.
Shodno tome, da bi se biologija sutinski razlikovala od fizikalnih nauka, navode se obino dve glavne odlike. Jedna od njih je
dominantno mesto koje u biolokom istraivanju zauzimaju teleoloka objanjenja. Druga se sastoji u upotrebi pojmovnih orua koja
su jedino prikladna za prouavanje sistema ije ukupno ponaanje
nije rezultanta aktivnosti nezavisnih komponenata. Ova tvrenja
moramo detaljnije ispitati.

II. Struktura teleolokih objanjenja

Skoro svaka monografija ili rasprava iz biologije prua konkluzivno svedoanstvo da se biolozi bave funkcijama ivotnih procesa i organa u odravanju karakteristinih aktivnosti
ivih bia.
Prema tome, ako se pod teleolokom analizom1' shvati istraivanje
takvih funkcija i procesa koji su usmereni ka postizavanju izvesnih
krajnjih rezultata, onda teleoloka objanjenja nesumnjivo proimaju
biologiju. U tom pogledu svakako izgleda da postoji upadljiva razlika izmeu biologije i fizikalnih nauka. Sigurno bi bilo vrlo neobino kada bi neki savremeni fiziar izjavio na primer da atomi imaju
spoljanje elektronske ljuske zato da bi mogli da se jedine meusobno i s atomima druge vrste. U klasinoj aristotelovskoj nauci kanon svakog istraivanja bile su kategorije objanjenja koje je sugerisalo prouavanje ivih bia i njihovih aktivnosti. Poto su se tako
i neive i ive stvari analizirale pomou teleolokih pojmova u toj
analizi sredinji pojam bio je pojam finalnog uzroka nauka antike Grke nije prihvatala sutinski rascep izmeu biologije i drugih
prirodnih nauka. Moderna nauka, s druge strane, finalne uzroke
smatra vestalkama koje ne donose plodove u istraivanju fizikih i
hemijskih pojava; zbog povezanosti teleolokih objanjenja s uenjem da svrha ili ciljevi aktivnosti predstavljaju dinamike inioce
u sopstvenom ostvarivanju, ona je sklona da takva objanjenja shvati kao vrstu opskurantizma. Meutim, da li prisustvo teleolokih
objanjenja u biologiji i njihovo oigledno odsustvo iz fizikalnih
nauka povlai za sobom apsolutnu samostalnost biologije? Mi emo
pokuati da pokaemo da to nije sluaj.
1. Sasvim nezavisno od svoje povezanosti s uenjem o finalnim uzrocima, teleoloka objanjenja su ponekad sumnjiva modernoj
nauci o prirodi zato to se misli da se ona pozivaju na svrhe i sve-

357
sne ciljeve kao uzrone inioce u prirodnim procesima. Svrhe i svesni ciljevi nesumnjivo imaju vanu ulogu u ljudskim aktivnostima,
ali ne postoji bilo kakva osnova da se ovi prihvate u prouavanju
fiziko-hemijskih i veine biolokih pojava. Meutim, kao to smo
ve primetili, veliki broj objanjenja koji se smatra teleolokim
ne postulira nikakve svrhe i svesne ciljeve; za objanjenja se esto
kae da su teleoloka" samo u tom smislu to blie odreuju
junkcije stvari ili procesa. Veina savremenih biologa sigurno ne
pripisuje svrhe organskim delovima ivih bia ije se funkcije istrauju; veina njih bi verovatno takoe poricala da odnosi cilj-sredstva
koji su otkriveni u organizaciji ivih bia predstavljaju proizvode
nekog svesnog plana jednog svrhovitog inioca, bez obzira da li je
to boanski ili na neki drugi nain natprirodni inilac. Svakako, ima
biologa koji postuliraju psihika stanja koja prate svako organsko
ponaanje, pa ak i kao usmerivake sile takvog ponaanja. Ali ovi
biolozi su u manjini; oni obino potkrepljuju svoja shvatanja posebnim razlozima koji se mogu razlikovati od injenica o funkcionalnim ili teleolokim zavisnostima koje veina biologa usvaja bez oklevanja. Poto je re teleologija" viesmislena, nejasnoe i nerazumevanja bi se nesumnjivo izbegle kada bi se ova re izbacila iz
renika biologije. Ali biolozi je upotrebljavaju i kau da daju teleoloko objanjenje kada, na primer, objanjavaju da je funkcija probavnog kanala kod kimenjaka u tome to priprema uzetu hranu za
unoenje u krvotok. Krucijalna je injenica da kada biolozi upotrebljavaju teleoloki jezik oni ne prave nuno patetinu greku ili
omaku padajui u antropomorfizam.
Mi emo zato pretpostaviti da teleoloki (ili funkcionalni) iskazi u biologiji obino ne tvrde i ne pretpostavljaju da u onome na
to se odnose postoje oigledne ili latentne svrhe, namere, ciljevi ili
tenje. Zaista, izgleda ispravno pretpostaviti da bi biolozi uopte
uzev poricali da postuliraju bilo kakve svesne ili implicitne ciljeve,
ak i kada u svojim funkcionalnim analizama upotrebljavaju reci
kao to su svrha" kao kada se kae da je .,svrha" (tj. funkcija)
bubrega kod praseta da iz krvotoka tog organizma ukloni razne
tetne proizvode. S druge strane, mi emo kao znak teleolokih iskaza u biologiji i kao odliku koja takve iskaze odvaja od neteleoloikih
uzeti pojavljivanje u prvima takvih tipinih izraza kao to su funkcija neega", svrha neega", radi neega", da bi" i slino uopte,
pojavljivanje izraza koji oznaavaju odnos sredstava i ciljeva.
Pa ipak, uprkos prima facie posebnom karakteru teleolokih
(ili funkcionalnih) objanjenja, mi emo prvo tvrditi da se ona mogu
drukije izraziti, a da time ne izgube svoj sadraj, tako da imaju
formu neteleolokih objanjenja; u jednom vanom smislu teleoloka
i neteleoloska objanjenja su ekvivalentna. U tu svrhu razmotrimo
tipian teleoloki iskaz u biologiji, na primer, Funkcija hlorofila
u biljkama je da omogui fotosintezu (tj. stvaranje kroba iz ugljen-

358
dioksida i vode u prisustvu suneve svetlosti)." Ovaj iskaz objanjava prisustvo hlorofila (izvesne supstance A) u biljkama {u svakom lanu S jedne klase sistema od kojih svaki ima izvesnu organizaciju C sastavnih delova i procesa). U objanjenju se tvrdi da kada
biljka ima vode, ugljen dioksid i Sunevu svetlost (kada se S nalazi
u izvesnoj unutranjoj" i spoljanjoj" sredini ), ona proizvodi
krob (nastaje izvestan proces P koji daje odreeni proizvod ili rezultat) samo ako ta biljka sadri hlorofil. Ovaj se iskaz obino tvrdi
uz preutnu pretpostavku da bez kroba biljka ne moe nastaviti
svoje karakteristine aktivnosti kao to su raenje i reprodukcija
(ona se ne moe odrati u izvesnom stanju G); meutim, mi emo
zasad zanemariti ovo dodatno tvrenje.
Shodno tome, teleoloki iskaz predstavlja zgusnutu argumentaciju, tako da kada se njegov sadraj razotkrije, on se moe
izrei priblino ovako: kada imaju dovoljno vode, ugljendioksida
i Suneve svetlosti, biljke proizvode krob; ako biljke nemaju hlorofila, ak i kada imaju vodu, ugljendioksid i Sunevu svetlost, one
ne proizvode krob; dakle, biljke sadre hlorofil. Uopte, teleoloki
iskaz oblika Funkcija A u sistemu 5 sa organizacijom C omoguuje
da u sredini E S bude ukljueno u proces P" moe se eksplicitno
izraziti iskazom: svaki sistem .S sa organizacijom C u sredini E uestvuje u procesu P; ako S sa organizacijom C i u sredini E nema A,
onda S ne uestvuje u procesu P; otuda, S sa organizacijom C mora
imati A.
Jasno je da u ovom kontekstu nije relevantno ispitivanje
da li premise u ovoj argumentaciji imaju odgovarajue svedoanstvo koje ih potvruje. Meutim, zato to se ovaj problem postavlja
ponekad u raspravama o teleolokim objanjenjima, bar uzgred moramo posvetiti panju pitanju da li je hlorofil zaista neophodan biljkama i da li bi one mogle proizvesti krob (ili neke druge supstance
koje su bitne za njihovo odravanje) u nekom drugom procesu koji
ne zahteva prisustvo hlorofila. Jer, ako prisustvo hlorofila nije stvarno neophodno za stvaranje kroba (ili ako se biljke mogu odravati
bez mehanizma fotosinteze), tako se tvrdilo, druga premisa u gornjoj
argumentaciji ne moe se odrati. Ovu premisu bismo tada morali
menjati; u svom poboljanom obliku ona bi tvrdila da je hlorofil
elemenat u skupu uslova koji su dovoljni (ali ne nuni) za stvaranje
kroba. U ovom sluaju, meutim, nova argumentacija sa tom poboljanom premisom bila bi neispravna, tako da bi predloeno teleoloko
objanjenje prisustva hlorofila u biljkama oigledno bilo nezadovoljavajue.
Ova primedba je samo delimino tana. Svakako je logiki
mogue da bi se biljke mogle odravati bez proizvoenja kroba ili
da bi se krob mogao proizvoditi u procesima u ivim organizmima
bez prisustva hlorofila. Zaista, postoje biljke (gljive) koje mogu cvetati bez hlorofila; uopte, svaka se stvar moe uraditi na vie naina.

359
S druge strane, navedeno teleoloko objanjenje pojave hlorofila u
biljkama verovatno se odnosi na ive organizme koji imaju izvesne
odreene oblike organizacije i odreene naine ponaanja ukratko, na takozvane zelene biljke". Shodno tome, iako je i apstraktno
i fiziki mogue da postoje ivi organizmi (biljke i ivotinje) koji su
u stanju da se odravaju bez procesa u kojima uestvuje hlorofil,
izgleda da nema nikakvog svedoanstva, imajui na umu ograniene
moi koje zelene biljke poseduju kao posledicu njihove stvarne organizacije, da ovi organizmi mogu iveti bez hlorofila. Ova razmatranja
ukazuju na dve vane dopunske injenice. Prvo, teleoloke analize u
biologiji (ili u drugim naukama gde se vre takve analize) ne predstavljaju ispitivanje samo logikih mogunosti, nego se tiu i stvarnih funkcija odreenih komponenti u konkretno datim ivim sistemima. Drugo, ak i kada ne bismo uoili mogunost postojanja alternativnih mehanizama u dolaenju do nekog krajnjeg proizvoda i ak
i kada bismo nesvesno (i moda pogreno) pretpostavili da je neki
proces, za koji se zna da je neophodan u datoj klasi sistema, takoe
neophodan u nekoj iroj klasi, teleoloko objanjenje mora tano izraziti i karakter krajnjeg proizvoda i one odlike sistema koje te sisteme
definiu i koje se u njima ispoljavaju, u odnosu na koje su pomenuti
procesi verovatno neophodni.
Uostalom, gornje teleoloko objanjenje hlorofila u svom proirenom obliku, predstavlja samo ilustraciju jednog objanjenja koje
se slae s deduktivnim modelom i koje ne sadri nijedan izraz karakteristian za teleoloke iskaze. Shodno tome, poetni, nerazvijeni
iskaz o hlorofilu izgleda da ne tvrdi nita to se ne tvrdi i iskazom
Biljke vre fotosintezu samo ako sadre hlorofil" ili iskazom
Prisustvo hlorofila je nuan uslov za pojavu fotosinteze u biljkama."
Ova druga dva iskaza ne pripisuju hlorofilu neku funkciju, pa u tom
smislu, dakle, nisu teleoloki izrazi. Ako se ovaj primer uzme kao
paradigma, onda izgleda da ukoliko se neka funkcija pripisuje jednom sastavnom elementu nekog organizma, sadraj tog teleolokog
iskaza u potpunosti se moe saoptiti drugim iskazom koji nije eksplicitno teleoloki i koji prosto tvrdi nuan (ili moda nuan i dovoljan)
uslov za pojavu izvesne odlike ili aktivnosti organizma. U svetlosti
ove analize, dakle, teleoloko objanjenje u biologiji ukazuje na posledice koje imaju konstituentni delovi ili procesi na dati bioloki
sistem; ekvivalentna neteleoloka formulacija ovog objanjenja, s
druge strane, izraava neke uslove (ponekad, ali ne uvek, pomou
pojmova fizike i hernije) pod kojima taj sistem opstojava u svojoj
karakteristinoj organizaciji i aktivnostima. Razlika izmeu teleolokog objanjenja i njegove ekvivalentne neteleoloke formulacije
moe se tako uporediti s razlikom izmeu iskaza da je Y efekat X
i iskaza da je X uzrok ili uslov za Y. Ukratko, ovu razliku moemo
pripisati naoj selektivnoj panji, a ne razlici u sadraju.
Ovo se tvrenje moe pojaati jednim drugim razmatranjem.
Ako teleoloko objanjenje ima sadraj koji se razlikuje od sadraja

360
svakog zamislivog neteleolokog iskaza, onda bi se mogli navesti postupci i svedoanstva koja se upotrebljavaju u utvrivanju prvog, ali
koji se razlikuju od postupaka i svedocanstava koji su potrebni za
opravdanje drugog. Ali, injenice izgleda da pokazuju kako takvih
postupaka i svedocanstava nema. Razmotrimo, na primer, teleoloki
iskaz Funkcija leukocita u krvi oveka sastoji se u odbrani tela od
stranih mikroorganizama". Ma kako moglo biti svedoanstvo koje
potvruje ovaj iskaz, to e svedoanstvo potvrivati i neteleoloki
iskaz Ako krv oveka ne sadri dovoljan broj leukocita, naruavaju
se izvesne normalne aktivnosti tela", i obratno. Meutim, ako je to
tako, onda postoji velika verovatnoa da se ova dva iskaza ne razlikuju po injenikom sadraju. Uopte, ako je, kao to izgleda da je
sluaj, zamislivo svedoanstvo za bilo koje dato teleolosko objanjenje identino sa zamislivim svedoanstvom za izvesno neteleoloko
objanjenje, onda izgleda da je neizbean zakljuak da se ovi iskazi
ne mogu razlikovati u pogledu onoga to tvrde, iako se mogu razlikovati na druge naine.
2. Ovo predloeno izjednaavanje teleolokih i neteleolokih
objanjenja mora se ipak suoiti s jednom osnovnom zamerkom.
Mnogi biolozi bi moda priznali da jedan teleoloki iskaz povlai za
sobom izvestan neteleoloki iskaz, ali bi u svakom sluaju neki od
njih bili spremni da tvrde kako drugi iskaz sa svoje strane, uopte
uzev, ne povlai za sobom prvi, pa prema tome, navodna ekvivalencija izmeu ovih iskaza u stvari ne vai.
Tvrenje da zaista ne postoji takva ekvivalencija moe se na
uverljiv nain prikazati ovako. Kada bi takva ekvivalencija postojala, ne samo da bi se teleolosko objanjenje moglo zameniti neteleolokim, ve i obratno, neteleoloko objanjenje moglo bi se takoe
zameniti teleolokim. Prema tome, uobiajeni iskazi o zakonima i
teorijama u fizikalnim naukama mogli bi se prevesti na teleoloke
formulacije bez promene znaenja. Meutim, moderna fizika izgleda
da ne odobrava takve reformulacije. U stvari, veina fiziara bi se
nesumnjivo protivila uvoenju teleolokih iskaza u njihove discipline, kao to bi se protivila obmanjivakom pokuaju da se ponovo
uspostavi gledite starih Grka i srednjevekovne nauke. Na primer,
iskaz Zapremina jednog gasa pri stalnoj temperaturi menja se u
obrnutoj srazmeri s pritiskom" predstavlja tipian zakon fizike koji
je potpuno lien teleolokih konotacija. Kada bi taj iskaz bio ekvivalentan nekom teleolokom iskazu, njegov ekvivalenat (koji bi bio
konstniisan po uzoru na paradigmaticki primer koji smo ranije usvojili) verovatno bi glasio: Funkcija promenljivog pritiska jednog gasa
pri stalnoj temperaturi sastoji se u stvaranju zapremine gasa koja
se menja u obrnutoj srazmeri" ili moda Svaki gas pri stalnoj temperaturi i promenljivom pritisku menja svoju zapreminu kako bi
ouvao konstantnost proizvoda pritiska i zapremine". Ali, veina fiziara nesumnjivo bi smatrala ove formulacije naopakim i u najbo-

361
Ijem sluaju pogrenim. Prema tome, ako nijedan teleoloki iskaz ne
moe tano da prevede jedan zakon fizike, tvrenje da se za svaki
teleoloki iskaz moe konstruisati ekvivalentni neteleoloki iskaz izgleda teko odrivo. Zbog toga mora postojati neka vana razlika
izmeu teleolokih i neteleolokih iskaza, tako se ova primedba zavrava, koja u dosadanjoj raspravi nije bila jasno izraena.
Tekoa koju smo upravo izloili ne moe se lako otkloniti.
Da bismo je adekvatno procenili, moramo razmotriti vrstu problema
u ijem se reavanju obino preduzimaju teleoloke analize i gde se
teleoloka objanjenja ne odbacuju zbog nekog naoko opteg principa.
a. Nema sumnje da je stav fiziara prema teleolokim formulacijama u njihovim disciplinama onakav kako je navedeno u
ovoj primedbi. Sada su na redu dva komentara iji je cilj da oslabe
njenu kritiku snagu.
Prvo, nije sasvim tano tvrditi da fizikalne nauke nikada ne
koriste formulacije koje bar lie na teleoloke iskaze. Kao to je dobro poznato, neki fizikalni zakoni i teorije esto se izraavaju u takozvanom izoperimetrikom" ili varijacionalnom" obliku, a ne na poznatiji nain pomou numerikih ili diferencijalnih jednaina. Kada
se zakoni i teorije izraze na ovaj nain, onda veoma mnogo podseaju na teleoloke formulacije; u stvari, esto se pretpostavljalo da
one izraavaju teleoloki poredak dogaaja i procesa. Na primer, jedan elementarni zakon optike kae da je upadni ugao jednog svetlosnog zraka koji se odbija od neke povrine jednak uglu odbijanja.
Meutim, ovaj zakon se takoe moe izrei iskazom da svetlosni zrak
putuje na takav nain da duina njegove stvarne putanje (od izvora
do povrine od koje se odbija pa dalje) predstavlja minimum svih
moguih putanja. Uopte, znatan deo klasine kao i savremene fizike
moe se izloiti u obliku ekstremalnih" principa. Ovi principi tvrde
da se stvarni razvoj jednoga sistema odvija tako da neke veliine koje
predstavljaju mogue konfiguracije tog sistema imaju minimalne ili
maksimalne vrednosti.1
Otkrie da se principi mehanike mogu izloiti u ovakvim
ekstremalnim formulacijama smatralo se nekada svedoanstvom u
prilog delovanja boanskog plana kroz itavu prirodu. Ovo gledite
je postalo uveno zahvaljujui Maupertuisu, misliocu osamnaestog
veka, koji je moda prvi izloio mehaniku u varijacionalnoj formi;
ta je forma bila iroko prihvaena u osamnaestom i devetnaestom
veku. Takve teleoloke interpretacije ekstremalnih principa sada se
skoro univerzalno smatraju sasvim proizvoljnim; sa retkim izuzecima, fiziari danas ne prihvataju ranije tvrenje da ekstremalni
1
Vidi A. D'Abro. The Decline of Mechanism in Modem Physies, New York,
1939, pogl. 18; Adolf Kneser. Das Prinzip er kleinsten Wirkung, Lcipzig, 1B28; Wolfgang
Yourgrau and Stanley Mandelstam, Variational Principies in Dynamics and Quantum
Theory, London, 1955.
Moe se, u stvari, pokazati da kada su Ispunjeni Izvesni vrlo optl uslovi, onda
se svi kvantitativni zakoni mogu dati u ,,ekstremalnoj" formulaciji.

362

principi povlae za sobom pretpostavku o nekom planu ili svrhi koja

oivotvoruje fizike procese. Upotreba takvih principa u fizici ipak
pokazuje da se dinamika struktura fizikih sistema moe izraziti
tako da sredinje mesto bude efekat sastavnih elemenata i pomonih
procesa na izvesno opte svojstvo sistema uzetog u celini. Ako fiziari
ne vole teleoloki jezik u svojim disciplinama, to nije zato to teleoloke pojmove u ovom smislu smatraju nepodesnim za ostvarivanje
njihovog zadatka. Njihovo protivljenje nastaje u izvesnoj meri iz
straha da se taj teleoloki jezik moe pogreno shvatiti u smislu delovanja izvesnih ciljeva, ukoliko se strogo ne precizira primenom
kvantitativnih formulacija.
Drugo, fizikalne nauke, za razliku od biologije, u optem sluaju se ne bave relativno uskom klasom organizovanih tela i one ne
istrauju uslove u kojima se neki izabrani fiziki sistem odrava.
Kada biolog pripisuje bubregu izvesnu funkciju, on preutno pretpostavlja da bubreg doprinosi odravanju ivota ivotinje koju ispituje; on zanemaruje kao nevano za njegovu osnovnu aktivnost to
to bubreg moe doprinositi odravanju nekog drugog sistema iji
deo moe biti. S druge strane, fiziar opte uzev nastoji da raspravlja o efektima Sunevog zraenja na raznolike stvari; on nerado pripisuje funkciju" Sunevom zraenju zato to njega fiziki sistem
iji je deo Sunce zanima isto toliko koliko i svaki drugi takav sistem.
Slino je i sa zakonom koji povezuje pritisak i zapreminu jednog
gasa: ako fiziar sa sumnjom gleda na formulaciju ovog zakona u
funkcionalnom ili teleolokom jeziku, to je zato (pored razloga o
kojima smo raspravljali ili o kojima emo tek raspravljati) to on ne
smatra da je njegov posao da pripisuje poseban znaaj, ak ni neodreenom sugestijom, ovoj ili onoj posledici promene pritiska
nekog gasa.
b. Meutim, dosadanja rasprava se moe oceniti, s izvesnim
opravdanjem, kao naivna ako ne i irelevantna, zato to se potpuno
zanemaruje osnovna injenica, naime karakter usmerenosti ka cilju" koji pokazuju organski sistemi. Budui da ive stvari u razliitim stepenima ispoljavaju adaptivne i regulativne strukture i aktivnosti, dok to nije sluaj sa sistemima koje prouavaju fizikalne
nauke tako se esto tvrdi teleoloka objanjenja su naroito
pogodna za bioloke sisteme, ali ne i za fizike. Tako, na primer,
budui da Sunev sistem, ili bilo koji drugi sistem u kojem je Sunce
jedan deo, ne tei da ostane u nekoj integrisanoj strukturi aktivnosti,
strukturi koja se odrava uprkos promenama okoline, i zato to se
konstituenti toga sistema uzajamno ne usklauju tako da taj sistem
odre u relativnoj nezavisnosti od okoline, naopako je pripisivati bilo
kakvu funkciju Suncu ili Sunevom zraenju. Isto tako, ni injenica
da fizika moe izraziti neku od svojih teorija u obliku ekstremalnih
principa tako se nastavlja ova primedba ne svodi na najmanju
meru razlike izmeu biolokih i isto fizikih sistema. Tano je da
se jedan fiziki sistem razvija tako da izvesna veliina, koja pred-

363
stavlja neko svojstvo sistema kao celine, ima minimalnu ili maksimalnu vrednost. Ali, fiziki sistemi nisu organizovani tako da se uprkos znatnim promenama njihove okoline mogu odrati neke posebne
ekstremalne vrednosti takvih veliina, ili da se pod uslovima koji
su veoma promenljivi razvijaju u pravcu ostvarivanja nekih posebnih vrednosti takvih veliina.
Bioloki sistemi s druge strane imaju takvu organizaciju, kao
to to jasno pokazuje jedan jedini primer (koji se moe dopuniti neodreenim brojem drugih primera). Ljudsko telo odrava mnoge svoje
karakteristike u relativno stabilnom stanju (ili homeostazi) pomou
sloenih ali koordiniranih fiziolokih procesa. Tako, na primer, unutranja temperatura tela mora ostati prilino konstantna da ne bi
dolo do kobnih oteenja. U stvari, temperatura normalnog oveka
menja se u toku jednog dana samo izmeu 97,3CF i 99,1F, a ne
moe biti ispod 75F ili iznad 110F, a da to ne izazove trajno oteenje organizma. Meutim, temperatura spoljanje sredine moe se
menjati u mnogo irim granicama; na osnovu elementarnih fizikalnih
razmatranja jasno je da bi karakteristine aktivnosti ljudskog tela
bile veoma oteene ili okrnjene ako telo ne bi bilo u stanju da nadoknadi takve promene sredine. Ali, telo je zaista sposobno da se tako
ponaa; prema tome njegove normalne aktivnosti mogu se nastaviti
nezavisno od temperature okoline pod pretpostavkom, naravno, da
spoljanja temperatura ne pree granice izvesnog intervala. Telo postie ovu homeostazu pomou izvesnog broja mehanizama koji deluju
kao niz odbranbenih mehanizama protiv promena unutranje temperature. Tako, na primer, titasta lezda je mehanizam koji kontrolie
bazalni metabolizam tela (to je mera toplote koja je proizvedena sagorevanjem u raznim elijama i organima). Toplota koja zrai ili se prenosi preko koe zavisi od koliine krvi koja tee kroz periferne krvne
sudove, koliine kojaseregulie irenjem ili skupljanjem ovih sudova;
znojenjem i disanjem odreuje se koliina vlage koja isparava i tako
utie na unutranju temperaturu; adrenalin u krvi takoe pojaava
unutranje sagorevanje, a na njegovo luenje utiu promene spoljanje temperature; automatsko stezanje miia u drhtanju predstavlja
dodatni izvor unutranje toplote. Tako u telu postoje fizioloki mehanizmi koji automatski odravaju njegovu unutranju temperaturu,
uprkos poremeajima u telu i spoljanjoj sredini.2
Tri posebna pitanja, koja se esto brkaju, proizlaze iz ovakvih injenica bioloke organizacije. (1) Da li se moe u optem obliku,
ali prilino precizno izraziti karakteristina struktura sistema koji
su usmereni ka cilju", i to tako da analiza bude neutralna u pogledu
pretpostavki o postojanju svrha ili dinamikog delovanja ciljeva kao
instrumenata u njihovom sopstvenom ostvarenju? (2) Da li injenica,
ako je to uopte injenica, da se teleoloka objanjenja obino upotrebljavaju samo u vezi sa sistemima ,,koji su usmereni ka cilju"
1

Vidi Walter B. Cannon. The Visom of the Boy, New YorK, 1932. pogl. 12.

364
predstavlja relevantno svedoanstvo u reavanju problema da li je
teleoloko objanjenje ekvivalentno nekom neteleolokom objanjenju? Da li se moe objasniti samo pomou pojmova fizike i hernije
tj. iskljuivo pomou zakona i teorija savremene fizike i hernije
delovanje biolokih sistema? Treim pitanjem se sada neemo baviti,
iako emo mu se kasnije vratiti; druga dva pitanja zahtevaju da im
odmah posvetimo panju.
i. Jo od antikih vremena bilo je mnogo pokuaja da se konstruiu maine i fiziki sistemi koji oponaaju ive organizme u ovom
ili onom pogledu. Nijedan od ovih pokuaja nije bio do sada sasvim
uspean, jer do sada nije bilo mogue u radionici izraditi bilo kakvo
sredstvo od neorganskih materijala koje se u potpunosti ponaa
kao ivo bie. Pa ipak, mogli su se konstruisati fiziki sistemi sa
samoodranjem i samoregulacijom u pogledu izvesnih odlika, sistemi
koji zbog toga lie na ive organizme bar po ovoj jednoj vanoj karakteristici. U eri u kojoj servomehanizmi (upravljai na mainama,
termostati, automatski piloti, elektronski raunan, radarski protivavionski ureaji i slini) vie ne izazivaju uenje, i u kojem je jezik
kibernetike i negativnih povratnih sprega" postao vrlo moderan,
pripisivanje ,,usmerenog" ponaanja isto fizikim sistemima nikako
se vie ne moe odbaciti kao besmislica. Da li se takvim fizikim sistemima mogu pripisivati i svrhe", kao to neki tumai kibernetike
tvrde 3 , moda izgleda sumnjivo, iako je to pitanje u velikoj meri
semantiko; uostalom, ovaj problem nije relevantan u ovom kontekstu nae rasprave. Stavile, treba primetiti da mogunost konstruisanja fizikih sistema sa samoregulacijom samo po sebi ne ini dokaz
da se aktivnosti ivih organizama mogu objasniti iskljuivo pomou
pojmova fizike i hernije. Pa ipak, injenica da su takvi sistemi konstruisani nagovetava da ne postoji otra granica koja odvaja teleoloke organizacije, koja se esto uzima kao karakteristika ivih bia,
cd mnogih fizikih sistema sa organizacijama koje su usmerene nekom cilju. U najgorem sluaju, ova injenica je potvrda pretpostavke
da se teleoloki organizovane aktivnosti ivih organizama i njihovih
delova mogu analizirati bez postuliranja svrha ili ciljeva kao dinamikih inilaca.
Imajui u vidu primer homeostaze temperature ljudskog tela,
izloimo sada u optim crtama formalnu strukturu sistema koji
poseduju svrsishodnu organizaciju.4 Karakteristina odlika takvih sistema jeste da oni ispoljavaju izvesno stanje ili svojstvo G (ili
1
Vidi Arturo Rosenblueth. Norbert Wiener. Julian Bigelow. Behavior. Purpose and Teleology", Philosophy of Science Vol. 10, (1943); Norbert Wlener, Cybernetics,
New York; 1948; A. M. Tunng, Computing Machines and Intelligence". Mlji. Vol. 59
(1950); Rlchard Tajlor, Comrnents on a Mechanistic Conception of Purposelulness",
Philosaphjj oj Science Vol. 17. (1950), i odgovor Rozenbluta i Vinera sa ponovnim odgovorom Tejlora u Istoj svesci.
4
Za sledeu raspravu veoma smo zahvalni G. Sommerhoff, Analytical Biologu,
London, 1950. Vidi takoe Alfred J. Lotka. Elementa of PhpBlcal Blology, New York,
1926, pogl. 25; \V. Ross Ashby, Destgn for a Bratu, London, 1953, i An Introuctton to
Cybemetics, London, 1956; R. B. Braithwaite Scientific Explanation, Cambrige, 1954,
pogl. 10.

365

to pokazuju stalni razvoj, ,,u pravcu" ostvarenja G) uprkos relativno

velikoj klasi promena u njihovim spoljanjim sredinama ili u nekim
njihovim unutranjim delovima promena koje bi dovele do nestanka G (ili do razvoja u nekom drugom pravcu), ukoliko se na njih
ne bi odgovaralo nekom unutranjom promenom samog sistema.
Apstraktna struktura organizacije takvih sistema moe se izraziti s
prilinom tanou, iako emo u onome to sledi dati samo shematski
prikaz te strukture.
Neka je S neki sistem, E njegova spoljanja sredina, a G
neko stanje, svojstvo ili nain ponaanja koje S poseduje ili moe da
poseduje pod odgovarajuim uslovima. Pretpostavimo za sada (ova
pretpostavka e moda biti oslabljena) da E ostaje konstantno u svakom relevantnom pogledu, tako da se njegov uticaj na pojavu G u S
moe zanemariti. Pretpostavimo takoe da se S moe ralaniti na
jednu strukturu delova ili procesa tako da su aktivnosti izvesnog
broja (moda svih) delova znaajne kao uzroci u pojavljivanju G.
Jednostavnosti radi, pretpostavimo da postoje samo tri takva dela
od kojih svaki moe biti u nekoliko razliitih uslova ili stanja. Stanje
svakog dela u datom trenutku predstaviemo predikatima ,,AX", ,,By"
i ,,Cj", redom, pri emu indeksi imaju numerike vrednosti i pokazuju razliita posebna stanja odgovarajuih delova. Prema tome,
,,AX", ,,By" i ,,C2" predstavljaju promenljive koje definiu stanje, iako
nisu nuno numerike promenljive, jer je mogue da ne postoje numerike mere pomou kojih se mogu predstaviti stanja ovih delova; stanje S koje je kauzalno relevantno za G u bilo kojem datom trenutku
bie na taj nain izraeno specijalnim sluajem matrice (AXB,.C^U.
Promenljive koje definiu stanje mogu biti vrlo sloenog oblika na
primer, ,,AX" moe predstavljati stanje perifernih krvnih sudova ljudskog tela u datom trenutku i mogu biti ili individualne ili statistike koordinate. Da bismo izbegli nebitne komplikacije u izlaganju,
mi emo pretpostaviti da je u odnosu na stanja S deterministiki sistem, bez obzira na prirodu promenljivih koje definiu stanja: stanja
S menjaju se tako da ako je S u istom stanju u dva razliita trenutka, odgovarajua stanja sistema S posle jednakih vremenskih intervala, poev od ovih trenutaka, bie takoe ista.
Jo jednu vanu optu pretpostavku moramo jasno izloiti.
Svakoj promenljivoj koja definie stanje moe se pripisati bilo koja
posebna vrednost" da bi se neko stanje odredilo, pod pretpostavkom
da je ta vrednost spojiva s poznatim osobinama onog dela sistema S
ije stanje ta promenljiva predstavlja. U stvari, vrednosti za ,,AX"
moraju biti iz izvesne ograniene klase K,,; sline klase Kn i Kc postoje i za dopustive vrednosti drugih dveju promenljivih koje definiu stanja. Razlog ovim ogranienjima bie jasan iz jednog primera.
Ako je S ljudsko telo, a .4/ oznaava stepen rairenosti perifernih
krvnih sudova, onda je oigledno da ovaj stepen ne moe prelaziti
izvesnu maksimalnu vrednost; bilo bi besmisleno pretpostaviti da
krvni sudovi mogu imati srednji prenik od, recimo, pet stopa. S dru-

366

ge strane, pretpostaviemo da su mogue vrednosti jedne promenljive koja definie stanje u datom trenutku nezavisne od moguih
vrednosti drugih promenljivih koje definiu stanja u tom trenutku.
Ova se pretpostavka ne srne pogreno shvatiti. Ona ne tvrdi da je
vrednost promenljive u jednom trenutku nezavisna od vrednosti
drugih promenljivih u nekom drugom trenutku; ona samo propisuje
da vrednost jedne promenljive u nekom odreenom trenutku nije
funkcija vrednosti drugih promenljivih u tom istom trenutku. Ova
pretpostavka se obino uzima za promenljive koje definiu stanje i
uvodi se da bi se izbegle suvine koordinate stanja. Na primer, promenljive koje definiu stanje u klasinoj mehanici jesu koordinate
poloaja i momenta estica u jednom trenutku. Iako e, u optem
sluaju, poloaj estice u jednom trenutku zavisiti od njenog momenta {i poloaja) u nekom prethodnom trenutku, poloaj u datom
trenutku nije funkcija momenta u tom datom trenutku. Kada bi poloaj bio takva funkcija momenta, jasno je da bi stanje jedne estice
u klasinoj mehanici moglo da se odredi samo jednom promenljivom
koja definie stanje (momentom), tako da bi bilo suvino pominjati
poloaj. U ovoj naoj raspravi mi isto tako pretpostavljamo da nijedna promenljiva koja definie stanje nije suvina, tako da bilo koja
kombinacija simultanih vrednosti promenljivih koje definiu stanja
daje dopustiv specijalni sluaj matrice (AxByCzy\ pod pretpostavkom da vrednosti ovih promenljivih pripadaju redom klasama K4,
KB i Kc. To je isto kao kada se kae, nezavisno od ove pretpostavke,
da se stanje S, za koje je odreeno da bude kauzalno relevantno za
G, mora tako analizirati da promenljive koje definiu stanje i koje
se upotrebljavaju u opisivanju stanja u datom trenutku budu nezavisne jedna od druge.
Pretpostavimo sada da ako je S u stanju (A0B0CQ) u nekom
poetnom trenutku, onda S ima svojstvo G ili se javlja niz promena
u S zbog kojih e S imati svojstvo G u nekom kasnijem trenutku.
Nazovimo takvo poetno stanje sistema S kauzalno efektivnim stanjem u odnosu na G" ili ukratko ,,G-stanjem". Ne mora svako mogue stanje sistema S biti G-stanje, jer jedan kauzalno relevantni
deo S moe biti u izvesnom stanju u datom trenutku tako da nijedna kombinacija moguih stanja drugih delova ne daje G-stanje za S.
Tako, na primer, pretpostavimo da je S ljudsko telo, da je G svojstvo tog tela da je njegova unutranja temperatura izmeu 97 i 99F,
da je Ax opet stanje perifernih krvnih sudova, da je Bu stanje
titaste lezde i da je Cz stanje nadbubrene lezde. Tada se moe
desiti da By ima vrednost (npr. koja odgovara akutnoj hiperaktivnosti) tako da ni za kakve mogue vrednosti Ax i C2 G ne moe da se
ostvari. Razume se, mogue je takoe zamisliti da nijedno mogue
stanje S nije G-stanje, tako da se u stvari G nikada ne ostvaruje
u S. Na primer, ako je S ljudsko telo, a G svojstvo da ono ima unutranju temperaturu izmeu 150 i 160 F, onda ne postoji nijedno
G-stanje za S. S druge strane, vie moguih stanja u 5 mogu biti

367
G-stanja. Ali ako ima vie od jednog mogueg G-stanja, onda (poto
smo pretpostavili da je S deterministiki sistem) ono stanje koje je
ostvareno u datom trenutku mora biti jednoznano odreeno stvarnim stanjem sistema S u nekom prethodnom trenutku. Sluaj u kojem postoji vie od jednog mogueg G-stanja za S od naroite je
vanosti za ovu raspravu i zato ga moramo blie ispitati.
Pretpostavimo jo jednom da se u nekom poetnom stanju
t sistem S nalazi u G-stanju (AaB0C0). Pretpostavimo, meutim, da
se u S desi neka promena tako da se zbog toga Ao menja i da odatle
proizlazi da u trenutku t1 koji je kasniji od to promenljiva ,,AT"
ima neku drugu vrednost. Kakvu e ona vrednost imati u t , u optem
sluaju zavisi od konkretnih promena koje su se desile u S. Mi emo,
meutim, pretpostaviti da e se S i dalje nalaziti u jednom G-stanju
u trenutku t,, pod pretpostavkom da A z " u ti ima vrednosti iz izvesne klase K'A (podklase KA) koja ima vie od jednog lana i pod
pretpostavkom da su se neke druge promene desile u ostalim promenljivama koje definiu stanje. Da budemo jasniji, pretpostavimo
da su Ax i A2 jedini mogui lanovi klase K^; pretpostavimo takoe
da ni (A,B00) niti (A2B0C0) nisu G-stanja. Drugim recima, kada bi
se Ao promenilo u A3 (A3 pripada KA, ali ne i KA), 5 ne bi vie bilo
u G-stanju; ali ak i kada je nova vrednost od ,,AX" iz KA, kada bi
to bila jedina promena u S. taj sistem ne bi vie bio u G-stanju u
trenutku tv Pretpostavimo, meutim., da je S tako konstruisano da
ukoliko je Ao primorano da se menja tako da je vrednost ,,AX" u trenutku t x iz Kj, onda postoje druge kompenzacione promene u vrednostima nekih ili svih ostalih promenljivih koje definiu stanja tako
da se S i dalje nalazi u G-stanju.
Dogovorimo se da ove druge promene budu sledee vrste.
Ako istovremeno sa promenom u Ao vrednosti za ,,BU" i ,,CZ" u trenutku t, pripadaju redom izvesnim klasama K'B i K (gde je naravn o g podklasa mada ne nuno prava podklasa KB, a K je podklasa Kc), onda za svaku vrednost u KA' postoji jedinstveni par
vrednosti pri emu prvi lan para pripada KB\ a drugi K, tako da
za ove vrednosti S i dalje biva u G-stanju u trenutku U. Ovi parovi
vrednosti mogu se shvatiti kao elementi izvesne klase K'BC, S druge
strane, kada promena vrednosti Byu i ,,C 2 " ne bi bile praene opisanim promenama vrednosti ,,AX", sistem S ne bi vie bio u G-stanju u trenutku tv Shodno tome, na osnovu notacije koju smo upravo
uveli, ako u trenutku tx promenljive koje definiu stanje sistema S
imaju takve vrednosti da su dve od njih lanovi jednog para koji
pripada klasi Kgc dok vrednost tree promenljive nije odgovarajui
elemenat iz K^, onda S nije u G-stanju. Na primer, pretpostavimo
da kada se Ao menja u Av poetno G-stanje (AQB0C0) menja se u
G-stanje (Aj^B^C^, ali da (A^BiCj) nije G-stanje, i pretpostavimo da
kada se Ao menja u A2, poetno G-stanje menja se u G-stanje
(AvBj^Cs), pri emu (A0Bfi2) nije G-stanje. U ovom primeru K'A je
klasa (Alf A2); Ks je klasa (Bj), K je klasa (C 1( C2) i KBC je klasa

368
parova [(Blf C,), (Bj C2)\ pri emu Ax odgovara paru (Bv Cj)t a A2
odgovara paru (Bv C2).
Poveimo sada ove razliite pretpostavke i uvedimo neke
definicije. Pretpostavimo da je 5 sistem koji zadovoljava sledee
uslove: (1) 5 se moe ralaniti na skup povezanih delova ili procesa
od kojih je izvestan broj (recimo tri, naime, A, B, i C) kauzalno relevantan za pojavljivanje u S nekog svojstva ili naina ponaanja G.
U svakom trenutku stanje sistema S koje je kauzalno relevantno za
G moe se odrediti pripisivanjem vrednosti
jednom skupu promenU
ljivih koje definiu stanje: ,,AX", BM i ,,C/. Vrednost promenljivih koje definiu stanja u svakom datom trenutku mogu se pripisivati nezavisno jedna od druge, ali su mogue vrednosti za svaku
promenljivu ograniene, na osnovu prirode sistema S, redom, na
izvesne klase vrednosti KA, KB i Kc. (2) Ako je S u nekom G-stanju
u datom poetnom trenutku t 0 koji pripada nekom vremenskom intervalu T, promena bilo koje promenljive za stanje, u optem sluaju izvee S iz G-stanja. Pretpostavimo da je neka promena zapoeta u jednoj promenljivoj koja definie stanje (recimo, u parametru
,,A") i pretpostavimo da u stvari mogue vrednosti tog parametra u
trenutku tl iz intervala T, ali kasnije od t0, pripadaju izvesnoj klasi
K& pod pretpostavkom da ukoliko je to jedina promena stanja u
S, taj sistem vie nee biti u G-stanju. Nazovimo ovu poetnu promenu primarnom varijacijom" u S. (3) Meutim, delovi A, B i C
iz S tako su povezani da kada se u S desi ova primarna varijacija,
ostali
parametri se takoe menjaju i njihove vrednosti u trenutku
f
i pripadaju redom izvesnim klasama K$ i K- Ove promene indukovane u B i C na taj nain daju jedinstvene parove vrednosti njihovih parametara u trenutku tlt pri emu su ti parovi elementi klase Kgc- Kada bi ove druge promene bile jedine u poetnom G-stanju sistema S i kada ne bi bile praene opisanom primarnom varijacijom u S, sistem ne bi bio u G-stanju u trenutku tv (4) U stvari,
elementi iz K^ i K'BC odgovaraju jedni drugima na jednoznaan i
reciproan nain, tako da kada se S nalazi u stanju koje je odreeno
ovim odgovarajuim vrednostima promenljivih koje definiu stanje,
taj se sistem nalazi u G-stanju u trenutku tv Nazovimo promene
stanja S koje su indukovane primarnom varijacijom i koje su predstavljene vrednostima iz KgC adaptivnim varijacijama" sistema S
u odnosu na primarnu varijaciju sistema S (tj. u odnosu na mogue
vrednosti parametra A" iz K^). Najzad, kada jedan sistem S zadovoljava sve ove pretpostavke za svaki par poetnih i kasnijih trenutaka iz intervala T, za delove S koji su kauzalno relevantni za
G rei emo da su ,,direktivno organizovani u vremenskom intervalu T u odnosu na G" ili krae, da su direktivno organizovani",
ako se pretpostavi da se to odnosi na G i T.
Ova rasprava o direktivno-organizovanim sistemima, bila je
zasnovana na nekoliko pretpostavki koje uproavaju problem. Meutim, ova analiza se lako moe uoptiti za sistem koji zahteva upotre-

369
bu bilo kojeg broja promenljivih koje definiu stanje (ukljuujui
numerike), za promene stanja jednog sistema koje poinju u vie
kauzalno relevantnih delova sistema, za kontinuirani kao i za diskretni niz prelaza iz jednog G-stanja tog u drugo stanje.5 U stvari,
nije teko u ovim okvirima razviti analizu pojma jednog sistema koji
se ponaa samoregulativno u odnosu na nekoliko svojstava G u isto
vreme, u odnosu na alternativna (pa ak i nespojiva) svojstva G u
razliitim trenucima, u odnosu na svojstva G koja ine hijerarhiju
na osnovu neke postulirane skale relativnog znaaja" ili, uopte, u
odnosu na skup svojstava G iji se lanovi menjaju u zavisnosti od
* Kada se pretpostavi da su koordinate stanja numerike, onda se mogu
uslovi za dlrektivno organlzovani sistem formulisati
ovako:
neka Je S sistem, G odlika S i neka su ,,Xtu, ,,xt"
,arM" promenljive koje detiniSu
stanje za G. Neka je odreeno da su ove promenljive nezavisne i kontinuirane funkcije
vremena: gornji indeksi pokazivae njihovu vrednost u nekom trenutku t.
a) Ako Je S deterministiki sistem u odnosu na G, stanje sistema S u trenutku t jednoznano je odreeno stanjem sistema s u nekom prethodnom trenutku V Otuda:

gde Je fi jednoznana funkcija. Njihovi prvi izvodi po vremenu takoe su jednoznane

funkcije svojih argumenata i nikakvih drugih funkcija po vremenu.
b) Poto zbog specijalnog karaktera S postoje ogranienja za vrednosti promenljivlh
koje definisu stanja, vrednosti svake promenljive ,,xi" pripadate nekom intervalu koji
je odreen parom brojeva ai i bi. To jest,
pri emu je i < l, 2

n ili

gde je A*f neki odreeni interval, a e*1 uobiajeni znak za pripadnost klasi.
c) Ako je S u nekom G-stanju u datom trenutku t koji pripada datom periodu T,
promenljive koje definiu stanja moraju zadovoljavati jedan skup uslova ili jednalna.
Da je S u jednom G-stanju u trenutku t moe se izraziti zahtevotn:

gde je svako gj y = l, 2,, , ., r) funkcija diferencijabilna u odnosu na svaku promenIjlvu koja definie stanje i r < ,
d) Vrednosti svake promenljtve ,,xi ( " koja definie stanje I koja zadovoljava ove jednaine Sto definiu jedno G-stanje u S pripadaju izvesnim ogranienim intervalima:
ili:

pri emu AxiG pripada intervalu A*j.

e) Pretpostavimo da Je S U jednom G-stanju u poetnom trenutku t 0 u periodu T i da
se promeni vrednost neke promenljive **" koja deflnise stanje tako da je njena vrednost xk* u t posle ta. Tada 30 za svaku funkciju gj uslov da ova promena odrava
G-stanje tako da jexjfer6A*ftG izraen ovako:

f) Sistem S je direktivno organizovan u odnosu na G u Intervalu T ako postoje kompenzacione promene Jedne ili vie promenljivih-koje definUu stanja, kada se takve promene koje odravaju G-stanje dese u bilo kojoj datoj promenljivoj ,.*A". Prema tome,
mora postojati bar jedna funkcija gj takva a u parcijalnim diferencijalnim jednainama
koje smo upravo pomenull postoje bar dva sabirka koja nisu jednaka nuli. To znai
da postoje bar dva sabirka u jednoj ili vie ovih Jednaina, tako da je:

24 Struktura nauke

370

vremena i okolnosti. Ali, osim sloenosti nita neposredno relevantno ne bi se dobilo takvim proirenjima ove analize; shematske i
nedovoljno opte definicije koje smo prikazali dovoljne su za nau
svrhu.
U svakom sluaju, na osnovu gornjeg objanjenja bie jasno
da ukoliko je S direktivno organizovano, odravanje svojstva G je
u jednom vanom smislu nezavisno od varijacija bilo kojeg kauzalno
relevantnog dela sistema 5, pod pretpostavkom da ove varijacije ne
prelaze izvesne granice. Jer iako po pretpostavci pojavljivanje G u
5 zavisi od toga da li je S u nekom G-stanju, pa, prema tome, i od
stanja kauzalno relevantnih delova sistema S, promena stanja jednog od ovih delova moe se nadoknaditi indukovanim promenama
jednog ili vise drugih kauzalno relevantnih delova tako da se S odrava u G-stanju. Prima jade karakteristina osobina takozvanih
usmerenih ka cilju" ili teleolokih sistema formulisana je na taj
nain u navedenim uslovima za direktivno organizovani sistem.
Gornja analiza pokazuje dakle da se pojam teleolokog sistema moe objasniti na nain koji ne zahteva prihvatanje teleologije kao
osnovne ili nesvodljive kategorije. Ono to bi se moglo nazvati ,,stepenom direktivne organizacije" jednog sistema, ili moda stepenom
perzistencije" neke odlike jednog sistema, moe se takoe objasniti
u okvirima ove analize. Jer svojstvo G odrava se u S ili S perzistira
u svom razvoju koji se okonava u G, u onoj meri u kojoj je opseg
K'A moguih primarnih varijacija povezan sa opsegom indukovanih
kompenzacionih promena K^c (tj- adaptivnim varijacijama) tako da
S ostaje u svom G-stanju. Ukoliko je vei opseg KA' koji je povezan
s takvim kompenzacionim promenama, utoliko je perzistencija G
manje zavisna od varijacija stanja S. Shodno tome, pod pretpostavkom da je mogue odrediti meru opsega K'A, ,,stepen direktivne
organizacije" sistema S u odnosu na varijacije parametara stanja
,,A" mogao bi se definisati kao mera ovog opsega.
Sada moemo oslabiti pretpostavku da spoljanja sredina E
ne utie na S. Izostavljajui ovu pretpostavku mi samo uslonjavamo analizu ne unosei pritom nita novo. Jer pretpostavimo da
postoji neki faktor u E koji je kauzalno relevantan za pojavu G u S
i da se stanje tog faktora u svakom trenutku moe odrediti nekim
odreenim oblikom promenljive ,,FW" koja definie stanje, Onda je
stanje proirenog sistema 5' (koji se sastoji iz S i E) koje je kauzalno
relevantno za pojavljivanje Gu u S specifikovano nekim odreenim
oblikom matrice (AxByC,Fu) . pa rasprava tee kao i u prethodnom
sluaju. Meutim, u optem sluaju se ne deava da promena u bilo
kojem unutranjem delu sistema S proizvodi bilo kakvu znaajnu
promenu faktora sredine. Obino se deava da faktori sredine variraju sasvim nezavisno od unutranjih delova; oni ne trpe promene
koje kompenziraju promene stanja sistema S, i dok se ograniena
klasa promena u faktorima sredine moe kompenzirati promenama
u S tako da se S odri u nekom G-stanju, veina stanja u kojima

371
mogu biti faktori sredine ne moe se kompenzirati promenama u S.
Zato je uobiajeno govoriti o stepenu plastinosti" ili stepenu
adaptivnosti" organskih sistema u odnosu na njihovu sredinu, ali ne
i obratno. Meutim, ove pojmove je mogue definisati a da se pri
tome ne misli posebno na organske sisteme, i to na nain koji je
slian definiciji -,stepena direktivne organizacije" jednog sistema koja
je ve nagovetena. Tako, na primer, pretpostavimo da varijacije
promenljive ,,F" koja definie stanje sredine i za koje se pretpostavlja da bivaju kompenzirane drugim promenama u S tako da se S
odrava u nekom G-stanju, sve pripadaju klasi Kp. Kada bi se mogla pronai podesna mera za veliinu ove klase, stepen plastinosti"
sistema S u odnosu na odravanje nekog G u odnosu na F mogao bi
se tada definisati kao jednak meri Kp.
Ovo mora biti dovoljno kao skica apstraktne strukture teleolokih sistema ili sistema koji su usmereni ka nekom cilju. U ovom
objanjenju namerno nismo dodirnuli detaljne mehanizme sadrane
u delovanju posebnih teleolokih sistema; mi smo samo pretpostavili
da se svi takvi sistemi u principu mogu ralaniti na delove koji su
kauzalno relevantni za ouvanje neke odlike ovih sistema, i koji
se jedan prema drugome, kao i prema spoljanjim faktorima, nalaze
u odreenim relacijama koje se mogu izraziti kao opti zakoni.
Otkrivanje i analiza takvih detaljnih mehanizama zadatak je specijalizovanog naunog istraivanja. Shodno tome, budui da se gornja
skica odnosi samo na ono to se smatra zajednikom karakteristinom strukturom teleolokih sistema, ona je takoe neutralna prema
bitnom pitanju da li se delovanje svih teleolokih sistema moe
objasniti iskljuivo u okviru fizike i hernije. S druge strane, ako je
ova skica bar priblino adekvatna, onda moramo pozitivno odgovoriti na pitanje da li se karakteristine odlike sistema koji su usmereni ka nekom cilju mogu izraziti bez pozivanja na svrhe i ciljeve
kao na dinamike inioce.
Postoji, meutim, jo neto to ukratko moramo raspraviti.
Definicija direktivno organizovanih sistema bila je tako izloena da
se moe upotrebiti u opisivanju i biolokih i neivih sistema. U stvari, vrlo je lako navesti ilustracije ove definicije iz oba ova domena.
Ljudsko telo u odnosu na homeostazu svoje unutranje temperature
predstavlja primer iz biologije; zgrada sa kotlovima i termostatom
primer je iz fizike hernije. Pa ipak, iako ova definicija nije namenjena razlikovanju ivih i neivih teleolokih sistema jer razlike
izmeu takvih sistema moraju biti izloene s obzirom na specifini
materijalni sastav, karakteristike i aktivnosti koje ispoljavaju
ona jeste namenjena razlikovanju sistema koji imaju prima jacie
karakteristiku usmerenost ka cilju"-i sistema koji se obino tako ne
opisuju. Ostaje dakle pitanje da li ova definicija ispunjava svoju
svrhu ili je, naprotiv, tako iroka da je zadovoljava skoro svaki sistem (bez obzira da li se obino procenjuje kao usmeren ka cilju
ili ne).

372

Postoje, svakako, mnogi fiziko-hemijski sistemi koji se

obino ne smatraju usmerenim ka cilju", ali koji ipak izgleda da
zadovoljavaju predloenu definiciju direktivno organizovanih sistema. Tako su klatno koje miruje, elastino vrsto telo, jednosmerna
elektrina struja koja tee kroz provodnik i hemijski sistem u termodinamikoj ravnotei i oigledni primeri takvih sistema. Zbog
toga izgleda da definicija direktivne organizacije, pa prema tome i
predloena analiza teleolokih" sistema ili sistema koji su usmereni ka cilju"' ne postie svoj cilj. Meutim, moramo staviti dve
primedbe o ovom pitanju. Prvo, iako verovatno razlikujemo sisteme
koji su usmereni ka cilju i one koji to nisu, ova razlika je veoma
neodreena i postoje mnogi sistemi koji se ne mogu definitivno
svrstati u jednu ili drugu vrstu. Tako, na primer, da li je deija
igraka poznata ponekad kao buba koja seta" koja se okrene
kada doe do ivice stola i ne pada na pod zato to tada stupa u dejstvo jedan toak koji se pokree pod dejstvom antene" sistem
koji je upravljen ka cilju? Da li je virus takav sistem? Da li je sistem
koji se sastoji od lanova neke bioloke vrste koja je prola kroz
evolucioni razvoj u nekom stalnom pravcu (npr. razvoj dinovskih
rogova kod losa) usmeren ka cilju? Stavie, neki sistemi su bili u
jednom trenutku svrstani u teleoloke" u odnosu na jedan skup
znanja, samo zato da bi docnije bili svrstani u neteleoloke", kada
se povealo znanje o fizici mehanizama. ,,Priroda nita ne ini uzalud" bila je iroko prihvatana maksima prenjutnovske fizike, a
na osnovu tog uenja o ;Jprirodnim mestima" ak i padanje tela i
penjanje dima bilo je smatrano usmerenim ka nekom cilju. Prema
tome, u najboljem sluaju otvoreno je pitanje da li trenutna razlika
izmeu sistema koji su usmereni ka nekom cilju i onih koji to nisu
uvek ima objektivnu osnovu koja se moe identifikovati (tj. pomou
razlika izmeu stvarnih organizacija takvih, sistema), i da li se isti
sistem moe svrstati na razliite naine koji zavise od ugla posmatranja i prethodnih pretpostavki koje smo usvojili u analiziranju
njegove strukture.
Drugo, nikako nije izvesno da fiziki sistemi kao to je klatno koje miruje, za koje se obino ne smatra da su usmereni ka
nekom cilju, stvarno zadovoljavaju definiciju direktivno organizovanih" sistema koju smo predloili. Posmatrajmo klatno koje u poetku miruje, a onda dobija mali impuls (recimo, iznenadnim dakom vetra); pretpostavimo da otpor vazduha predstavlja jedinu silu
koja pored ogranienja samog sistema i gravitacije deluje na etalicu. Tada e na osnovu uobiajenih fizikalnih pretpostavki klatno
izvoditi harmonijske oscilacije ije amplitude postepeno opadaju pa
na kraju klatno dolazi u prvobitni poloaj mirovanja. Sistem se ove
sastoji od klatna i raznih sila koje na njega deluju, dok je svojstvo
G-stanje klatna kada ovo miruje u najnioj taki svoje putanje. Prema pretpostavci, duina i masa klatna su stalni, a stalna je i sila gravitacije koja na njega deluje kao i koeficijenat priguivanja; promenljive su impulsivna sila vetra i povratna sila koja deluje na teg

373

etalice kao posledica ogranienja sistema i prisustva gravitacionog

polja. Meutim a ovo je krucijalni momenat ove dve sile nisu
nezavisne jedna od druge. Tako, na primer, ako efektivna komponenta prve ima izvesnu veliinu, povratna sila e imati jednaku veliinu
i suprotan smer. Shodno tome, kada bi stanje sistema u datom trenutku bilo odreeno pomou promenljivih koje definiu stanje i ije
su vrednosti ove sile, te promenljive koje definiu stanje ne bi
zadovoljavale propisane uslove za takve promenljive direktivno
organizovanih sistema. Jer vrednost jedne od njih u datom trenutku
jednoznano je odreena vrednou druge u tom istom trenutku.
Ukratko, vrednosti ovih predloenih promenljivih koje definiu
stanje u bilo kojem datom trenutku nisu nezavisne.6 Otuda proizlazi da klatno nije direktivno organizovani sistem u smislu izloene
definicije; tavie, na slian nain se moe pokazati da izvestan broj
drugih sistema koji se smatraju neteleolokim ne zadovoljava ovu
definiciju. Mora se priznati da je otvoreno pitanje da li se to moe
pokazati za sve sisteme koji se smatraju neteleolokim. Meutim,
poto postoje bar neki sistemi koji se ne odreuju kao teleoloki i
koji se ni na osnovu ove definicije ne mogu smatrati teleolokim,
naziv direktivno organizovani sistem", ije znaenje ta definicija
objanjava, ne moe se primeniti na sve; taj se naziv ne odnosi na
jednu razliku koja ne postoji. Postoje neki drugi razlozi za tvrenje
da se ovom definicijom postie ono to se eli postii, i da ona izraava optu strukturu koja se smatra karakteristinom za sisteme
koji su usmereni ka cilju".
ii. Sada sasvim ukratko moemo odgovoriti na drugo pitanje koje smo jo ranije resili da ispitamo, naime, da li injenica da
se teleoloka objanjenja daju samo u vezi sa sistemima koji su
usmereni ka nekom cilju" utie na tvrenje da se, s obzirom na
Ovo se detaljnije moe posmatrati ako pogledamo uobiajeno matematiko
tretiranje klatna. Neka je I duina klatna, m masa njegovog tega, g gravitacija, le
koefieijenat usporavanja zbog otpora vazduha, t vreme Izmereno pofiev od nekog
odreenog trenutka i s rastojanje koje teg prelazi du putanje osciliranja pocev od
take mirovanja. Onda je diferencijalna jednaina kretanja klatna (pod pretpostavkom da je amplituda vibracije mala):

Ako se u trenutku (, klatno nalazi u mirovanju,

su jednaki nuli, tako da je:

tj. na teg ne deluju nikakve sile koje bi ga izv.ele iz ravnotee. Pretpostavimo sada da
se u trenutku u teg nalazi u si i da Ima brzinu vi; sila koja ga vraa u ravnoteni poloaj
tada je data jednainom

Sila Fi koja pokrene klatno u trenutku d Jednoznano odreuje brzinu vi 1 poloaj

Si u tom trenutku. Otuda se moe Izraunati sila koja teg vraa u ravnoteni poloaj,
tako da je ova jednoznano odreena silom koja ga je pokrenula.

374

svoj sadraj, svako teleoloko objanjenje moe prevesti na ekvivalentno neteleoloko objanjenje. Odgovor je oigledno odrean ukoliko se takvi sistemi mogu analizirati kao direktivno organizovani
sistemi u smislu nae definicije. Jer, pod pretpostavkom da se pojam sistema usmerenog ka cilju moe objasniti na predloeni nain,
karakteristike koje naoko odvajaju takve sisteme od onih koji nisu
usmereni ka cilju mogu se potpuno izraziti neteleolokim jezikom.
Prema tome, svaki iskaz o onome o emu govori jedno teleoloko
objanjenje moe se u principu izraziti neteleolokim jezikom, tako
da se takva objanjenja zajedno sa svim tvrenjima o kontekstima
njihove upotrebe mogu prevesti na logiki ekvivalentne neteleoloke
formulacije.
Zato je onda tako neobino ako se fizikalni iskazi, kao to
je Bojlov zakon, izraze u teleolokom obliku? Odgovor je jasan ako
se zaista teleoloki iskazi (a naroito teleoloka objanjenja) normalno tvrde samo o procesima koji su direktivno organizovani. Ova
neobinost ne nastaje iz bilo kakve razlike izmeu eksplicitno izraenog sadraja jednog fizikalnog zakona i njegovog teleoloki formulisanog ekvivalenta. Teleoloka verzija Bojlovog zakona izgleda
udna i neprihvatljiva zato to bi se takva formulacija obino shvatila kao da poiva na pretpostavci da jedan gas u nekoj posudi predstavlja direktivno organizovan sistem, nasuprot normalno prihvaenoj pretpostavci da zapremina jednoga gasa nije takav sistem. U
izvesnom smislu, dakle, jedno teleoloko objanjenje ne znai vie
nego to znai njegov prima facie ekvivalentni ne-teleoloki prevod,
Jer u prvom se pretpostavlja, a to nije sluaj u drugom, da je sistem
koji se pominje u objanjenju direktivno organizovan. Pa ipak, ako
je gornja analiza uopte uzev ispravna, ovaj viak znaenja" teleolokih iskaza moe se uvek izraziti neteleolokim jezikom.
3. Pod pretpostavkom da se jedno teleoloko objanjenje
moe uvek prevesti, s obzirom na ono to se njime eksplicitno tvrdi,
na ekvivalentno neteleoloko objanjenje, razjasnimo kako se ipak
takva dva objanjenja razlikuju. Izgleda da je razlika u sledeem;
teleoloka objanjenja usredsreuju panju na kulminacije i proizvode specifinih procesa, a naroito na doprinos razliitih delova
jednog sistema odravanju njegovih globalnih svojstava ili naina
ponaanja. U njima se delovanje stvari posmatra sa stanovita izvesnih odabranih celina" ili integrisanih sistema kojima ove stvari
pripadaju; zbog toga se ova objanjenja odnose na karakteristike
delova takvih celina samo u onoj meri u kojoj su to odlike delova
relevantne za razne sloene odlike ili aktivnosti za koje se pretpostavlja da su karakteristine za takve celine. Neteleoloka objanjenja s druge strane usredsreuju panju pre svega na uslove pod
kojima nastaju ili se odravaju specifini procesi, kao i na faktore
od kojih zavisi trajno ispoljavanje izvesnih optih odlika sistema.
Ona nastoje da prikau celovita ponaanja sloenih sistema kao rezultante elementarnijih faktora koji se esto identifikuju kao sastavni

375
delovi ovih sistema; zbog toga se ona odnose na odlike sloenih celina skoro iskljuivo u onoj meri u kojoj ove odlike zavise od pretpostavljenih karakteristika elementarnih faktora. Ukratko, razlika
izmeu teleolokih i neteleolokih objanjenja, kao to smo ve
nagovestili, sastoji se u naglasku i uglu posmatranja koji su prisutni
u ovim formulacijama.
Ako je ovaj prikaz taan, upotreba teleolokih objanjenja
u prouavanju direktivno organizovanih sistema sasvim je u duhu
moderne nauke, kao to je to i upotreba neteleolokih objanjenja.
Ovaj zakljuak se potvruje ispitivanjem dveju ocena koje se obino
daju teleolokim objanjenjima, od kojih jedna nagovetava granicu
vaenja takvih objanjenja dok druga principijelno prigovara njihovoj upotrebi.
a. Izneto je tvrenje da iako su teleoloka objanjenja,
uopte uzev, legitimna, ona se upotrebljavaju samo kada se desi da
o direktivno organizovanim sistemima imamo znanje odreene
vrste.7 Obavetenje kojim raspolaemo o opsegu promena sredine na
koje jedan sistem moe adaptivno odgovarati (tj. o onome to smo
nazvali plastinou" sistema koji su usmereni ka cilju) moe imati
dva izvora. Ono moe imati status samo jedne ekstrapolacije u datom sistemu induktivnih generalizacija dobijenih iz neposrednog
eksperimentalnog prouavanja sasvim slinih sistema. Na primer,
znanje koje za sada imamo o plastinosti nekog posebnog ljudskog
organizma u odravanju njegove unutranje temperature, uprkos
promenama temperature sredine, zasnovano je na naem poznavanju adaptivnih odgovora drugih ljudskih tela. Prema shvatanju o
kojem raspravljamo, teleoloka objanjenja u ovakvim sluajevima
imaju vrednost, jer nam omoguuju da predvidimo budua ponaanja datog sistema na osnovu naeg znanja o prolom ponaanju slinih sistema budua ponaanja koja inae ne bismo mogli predvideti na osnovu onoga to znamo. S druge strane, naa obavetenja
o plastinosti datog sistema moe imati status jednog niza dedukcija
iz prethodno utvrenih kauzalnih zakona o mehanizmima koji su
otelotvoreni u tim sistemima. U takvim sluajevima adaptivni odgovori datog sistema na promene sredine mogu se izraunati pomou
optih pretpostavki i mogu se predvideti ak i kada ne poznajemo
prola ponaanja slinih sistema. Prema tome, u takvim se sluajevima za teleoloka objanjenja kae da imaju malu ili nikakvu
vrednost.
Iako je razlika izmeu ove dve vrste izvora znanja koje
moemo imati o plastinosti direktivno organizovanih sistema oigJedno ispravna, ipak nije jasno zato granicu izmeu korisnih i
nekorisnih teleolokih objanjenja treba povui na opisani nain. Na
pitanje o vrednosti jednog objanjenja ne odgovara se pozivanjem
' B. B. Braithwaite, Sclentific Explanatlon, str. 333 i dalje.

376
na logiki izvor premisa objanjenja; na njih se moe odgovoriti
samo na osnovu ispitivanja efektivne uloge koju jedno objanjenje
ima u istraivanju i saoptavanju ideja. Daleko je od izvesnosti da
se teleoloka objanjenja za sisteme koji su usmereni ka cilju, sisteme o kojima imamo teorijski zasnovano znanje, uvek ili normalno
smatraju izlinima. Jer postoji mnogo vetakih sistema sa samoregulacijom (kao to su maine s upravljaima koji odreuju njihovu
brzinu) ija se plastinost moe dedukovati iz optih teorijskih pretpostavki. Teleoloka objanjenja raznih odlika takvih sistema ipak
i dalje ispunjavaju mnoge stranice tehnikih rasprava o tim sistemima, pa ne postoji dobar razlog da se pretpostavi kako se ova
objanjenja obino smatraju bezvrednom starudijom.
b. Ponekad se, meutim, zamera da su teleoloka objanjenja neoprostivo uska. Ona su zasnovana, tako se bar tvrdi, na preutnoj pretpostavci da poseban skup sloenih sistema ima povlaeni
poloaj; prema tome, u takvim objanjenjima u sreditu panje su
stvari i procesi koji odravaju upravo samo takve sisteme. Procesi
nemaju inherentne zavretke, tako se ova primedba nastavlja, pa
nemamo pravo da pretpostavimo da oni doprinose iskljuivo odravanju nekog jedinstvenog skupa celina. Zato je pogreno rei, na
primer, da je odreena funkcija belih zrnaca u ljudskoj krvi da brani telo od stranih mikroorganizama. To je nesumnjivo jedna funkcija leukocita; za ovu posebnu aktivnost moe se ak rei da je
odreena funkcija ovih elija sa stanovita ljudskog tela. Ali leukociti predstavljaju elemente i u drugim sistemima; na primer, oni su
delovi krvotoka kada se ovaj posmatra nezavisno od drugih delova
tela; oni su delovi sistema koji je sastavljen iz neke kolonije virusa
zajedno s ovim belim zrncima; oni su takoe delovi mnogo ireg i
sloenijeg Sunevog sistema. Ovi drugi sistemi mogu takoe opstojavati u svojoj normalnoj" organizaciji i aktivnostima samo pod
odreenim uslovima; sa stanovita odravanja ovih drugih brojnih
sistema leukociti imaju druge funkcije.
Oigledan odgovor na ovu primedbu je u obliku tu quoque.
Treba samo obratiti panju na posledice, kulminacije i upotrebu kao
to treba obraati panju i na uzroke, poetke i uslove. Procesi nemaju inherentne zavretke, ali nemaju ni apsolutne poetke. Stvari
i procesi, uopte uzev, nisu elementi koji uestvuju u odravanju
nekih iskljuivih jedinstvenih celina, ali se ni celine ne mogu ralaniti samo na jedan jedini skup konstituenata. Zbog toga moemo
imati vie intelektualne koristi ako u istraivanju uzroka obratimo
panju na izvesne ranije stupnjeve u razvoju nekog procesa nego na
docnije, kao i na jedan skup konstituenata sistema, a ne na neki
drugi. Slino tome, u ispitivanju nekih problema vie stvari emo
objasniti ako kao polazite izaberemo ove a ne one sloene celine.
tavie, kao to smo videli, neke stvari su delovi direktivno organizovanih sistema, ali ne izgleda da predstavljaju delove vie takvih

377

sistema. Prouavanje jedinstvenih funkcija delova u takvim jedinstveno direktivno organizovanim sistemima ne predstavlja neto
zbog ega se bez ikakve osnove izvesnim sistemima pripisuje naroiti znaaj. Naprotiv, to je istraivanje koje je osetljivo na osnovne
razlike u predmetu istraivanja, razlike koje se mogu objektivno
identifikovati.
Postoji ipak jedan odgovor na ovu primedbu. Povratni uticaj posebnih ljudskih interesa na konstrukciju teleolokih objanjenja moda se ee previa nego u sluaju neteleolokih analiza.
Prema tome, izvesni krajnji rezultati procesa i izvesni pravci menjanja esto se pretpostavljaju kao inherentno prirodni", bitni" ili
pravi", dok se drugi oznaavaju kao neprirodni", sluajni" ili ak
udovini". Tako, na primer, za razvitak semena kukuruza u biljku
kukuruza ponekad se kae da je prirodan, dok se za transformaciju
ovog semena u meso ptice ili oveka tvrdi da je samo sluajno. U
datom kontekstu istraivanja i u svetlosti problema koji ga izaziva,
moe postojati iroko opravdanje da se zanemare svi pravci moguih
promena osim jednog, i svi sistemi aktivnosti osim jednog, ijem odravanju stvari i procesi doprinose. Ali takvo zanemarivanje ostalih
funkcija koje stvari mogu imati, kao i drugih celina kojima stvari
mogu pripadati, ne opravdava zakljuak da je ono to je zanemareno
manje pravo ili prirodno od onog emu poklanjamo nau selektivnu panju.
4. Na kraju, u vezi sa teleolokim objanjenjima u biologiji,
moramo ukratko ponoviti jo jedan momenat. Kao to smo ve pomenuli, neki biolozi smatraju da karakteristina odlika biolokih
objanjenja dolazi do izraaja u istraivanjima u fiziologiji gde se
ispituju funkcije organa i ivotnih procesa, iako je ak veina biologa
sasvim spremna da prihvati miljenje kako u morfologiji ili prouavanju strukturalnih odlika nije potrebna nijedna posebna kategorija objanjenja. Zbog toga su neki pisci veoma naglaavali
kontrast izmeu strukture i funkcije i tekoe u odreivanju relativnog znaaja svakog od ovih faktora kao determinante u pojavama
ivota. Uopte se priznaje da razvoj funkcija ide ruku pod ruku
s razvojem strukture", da se aktivnost ivih bia ne javlja nezavisno
od materijalne strukture niti da ive strukture postoje samo kao
proizvod aktivnosti protoplazme. U ovom smislu, struktura i funkcija se obino smatraju neodvojivim aspektima" bioloke organizacije. Pa ipak, istaknuti biolozi veruju da je jo uvek nereen i
moda nereiv problem ,,u kojoj meri strukture mogu da menjaju
funkcije i funkcije strukture"; oni smatraju
da kontrast izmeu
8
strukture i funkcije predstavlja ,,dilemu".
1
Vidi Edwin G. Conklfn, Hereity and Environment, Princeton. 1922. str. 32 1
Edmun B. Wilson, The Cell, New York. 1825, str. 670. TJ jednoj drugoj svesci, Konklin Je
tvrdio a odnos mehanicizma prema finallzmu nije razliit od odnosa strukture prema
funkciji to su dva aspekta organizacije. Mehanistieko shvatanje ivota predstavlja
uglavnom strukturalni aspekat, teleoloSko gledite obraa panju uglavnom na osnovnu
funkciju. Ova dva aspekta ivota nisu antagonistika, ve komplementarna". Man: Real
and ideal, New Yortc, 1943, str. l n .

378

Ali u emu je ovaj kontrast, zato njegovi lanovi stvaraju

prividno nereiv problem i na ta se odnosi jedan od tih lanova
koji navodno zahteva nain analize i objanjenja koji bi bili specifini za biologiju? Podsetimo se prvo na koji se nain morfoloko
izuavanje nekog biolokog organa, recimo ljudskog oka, razlikuje
od odgovarajueg fiziolokog istraivanja. Opisivanje strukture oka
obino se sastoji u opisu njegove spoljanje i unutranje anatomije.
Takav opis, dakle, odreuje razne delove ovog organa, njihove oblike i njihove prostorne poloaje u odnosu jednog prema drugom i
prema drugim delovima tela, kao i njihov elijski i fiziko-hemijski
sastav. Izraz struktura oka" zbog toga obino oznaava prostornu
organizaciju njegovih delova, zajedno sa fiziko-hemijskim svojstvima svakog dela. S druge strane, fizioloko objanjenje ovog organa
odreuje aktivnosti u kojima njegovi razni delovi uestvuju ili mogu
uestvovati, kao i ulogu koju ovi delovi imaju u gledanju. Na primer, pokazuje se da se cilijarni miii mogu skupljati i razlabaviti,
tako da se zbog njihove povezanosti s viseim ligamentom ispupenost soiva moe prilagoavati gledanju bliskih i udaljenih predmeta; suzne lezde identifikuju se kao izvori tenosti koje podmazuju i iste konjunktivalne membrane. Uopte, dakle, fiziologija se
bavi karakterom, poretkom i posledicama aktivnosti u kojima mogu
uestvovati delovi oka.
Ako je ovaj primer tipian za nain na koji biolozi upotrebljavaju pojmove, onda je kontrast izmeu strukture i funkcije oigledno kontrast izmeu prostorne organizacije delova jednog organa
koji se mogu anatomski razlikovati i vremenske (ili prostorno-vremenske) organizacije promena u tim delovima. Ono to se istrauje
kada se ispituje struktura ili funkcija predstavlja nain organizacije
ili vrstu poretka. U jednom sluaju, organizacija je prevashodno,
iako ne iskljuivo, prostorna, a cilj istraivanja je da se utvrdi prostorni raspored organskih delova i nain njihove povezanosti. U
drugom sluaju, organizacija ima vremensku dimenziju a cilj istraivanja je da otkrije vremenski niz ih' istovremene promene u prostorno ureenim i povezanim delovima organskih tela. Oigledno je
dakle, da su struktura i funkcija (u smislu u kojem biolozi izgleda
upotrebljavaju ove rei) neodvojivi". Teko je nai smisao bilo
kakvoj pretpostavci da jedan sistem aktivnosti koji ima vremensku
organizaciju ne predstavlja takoe i sistem prostorno strukturiranih
delova koji ove aktivnosti ispoljavaju. U svakom sluaju, oigledno
je da ne postoji suprotnost izmeu istraivanja koje je usmereno
otkrivanju prostorne organizacije organskih delova i istraivanja
koje je upravljeno ka utvrivanju prostorno-vremenskih struktura
koje odlikuju aktivnosti ovih delova.
Slina razlika izmeu tipova istraivanja moe se takoe
uvesti u fizikalne nauke. Deskriptivna fizika geografija, na primer,
bavi se prevashodno prostornim rasporedom i prostornim odnosima
izmeu planina, ravnica, reka i okeana; istorijska geologija i geofi-

379
zika, s druge strane, istrauju vremenski i dinamiki poredak promena u kojima uestvuju ovakvi geografski oblici. Shodno tome,
kada bi istraivanja strukture i funkcije bila protivstavljena jedna
drugima u biologiji, slina suprotnost pojavila bi se i u ne-biolokim
naukama. Svako istraivanje sadri diskriminativnu selekciju iz
velikog mnotva struktura relacija koje su otelotvorene u nekom
predmetu; podesno je i neizbeno neka istraivanja usmeriti ka jednoj vrsti struktura a druga ka drugim vrstama. Izgleda da ne postoji
razlog za stvaranje problema od injenice da ivi organizmi pokazuju i prostorno-vremensku strukturu svojih delova.
U emu je tada nereeni ili nereivi problem koji nastaje u
biologiji zbog razlikovanja strukture i funkcije? Ovde moemo razlikovati dva pitanja. Moe se prvo pitati kakve su posebne strukture
neophodne da bi se obavile odreene funkcije i da li promena u
strukturi aktivnosti jednog organizma ili njegovih delova mora biti
povezana s bilo kakvom promenom u rasporedu i prostornoj organizaciji konstituenata tog sistema. Na ovo se pitanje moe odgovoriti
samo posle detaljnog empirijskog istraivanja, pa iako sa ovim u vezi
postoje bezbrojni nereeni problemi, to pitanje nije od osnovnog
znaaja. Jedna kola filosofa i biologa-teoretiara, na primer, tvrdi
da se razvoj izvesnih organa koji se meusobno mogu uporeivati,
organa kod upadljivo razliitih vrsta, mogu objasniti samo na osnovu pretpostavke o ivotnom impulsu" koji usmerava evoluciju
prema nekoj buduoj funkciji. Tako je injenica da postoji anatomska slinost izmeu oiju oktopoda i oveka, iako je evolucija svake
od ovih vrsta poev od bezokih predaka sledila razliite puteve razvoja, esto sluila kao svedoanstvo za tvrenje da se ova konvergencija ne moe objasniti pomou mehanizama sluajne promene i
prilagoavanja. Ta je injenica bila upotrebljena da potvrdi gledite
kako postoji nedeljivi originalni ivotni impuls" koji tako deluje na
9
inertnu materiju da stvara odgovarajue organe vida . Ali ak i ova
hipoteza, ma kako bila neodreena i nezadovoljavajua u drugom
pogledu, namee jednim delom i injenike probleme; ako je veina
biologa odbacuje, oni to u velikoj meri ine zato to raspoloivo injeniko svedoanstvo mnogo adekvatnije potvruje jednu drukiju
teoriju evolucionog razvoja.
Drugo, moemo se zapitati zato je ata struktura povezana
s izvesnim skupom funkcija, ili obratno. Ovo se pitanje moe razumeti kao zahtev da se moda pomou pojmova fizike i hernije objasni injenica da kada jedno ivo telo ima datu prostornu organizaciju svojih delova, ono ispoljava izvesne oblike aktivnosti. Kada se
to pitanje tako shvati, onda to nikako nije naopako pitanje. Iako u
veini sluajeva na njega ne moemo odgovoriti, mi imamo prilino
Vidi H. Bergson, Creative Evolution, New York, 1911, pogl. 1, i kratku ali
britku kritiku gledita koja su slina Bergsonovim shvatanjima u George G. Slmpson.
The Meaning of Evolution, New Haven. 1949, pogl. 1S. Vidi takoe Theoostus Dobzhans5cy,
Evolution, Genetics an Man, New York, i London, 1955, pogl. 14.

380

adekvatne odgovore bar u nekim drugim sluajevima, tako da raspolaemo izvesnom osnovom za pretpostavku da nae neznanje nije
nuno trajno. Meutim, takva objanjenja moraju kao premise sadravati ne samo iskaze o fiziko-hemijskom sastavu delova jedne ive
stvari i o prostornoj organizaciji ovih delova, ve takoe i iskaze o
fiziko-hemijskim zakonima ili teorijama. Stavie, bar neke od ovih
premisa moraju tvrditi postojanje veza izmeu prostorne organizacije fiziko-hemijskih sistema i vremenske strukture aktivnosti. Ali
ako se ovo pitanje i dalje ponavlja i ako se trai objanjenje i za ove
veze, onda smo konano dospeli u bezizlazan poloaj. Jer ovaj zahtev
tada u stvari pretpostavlja da se vremenska ili kauzalna struktura
fizikih procesa moe jednostavno dedukovati iz prostorne organizacije fizikih sistema ili obratno; meutim, nijedna od ovih pretpostavki se ne moe odrati.
Slino tome, moe se dati sasvim taan opis prostornih odnosa u kojima se jedan prema drugom nalaze razni delovi jednog
asovnika. Moemo odrediti veliine njegovih zupanika, poloaj
glavne opruge i zapinjakog toka i tako dalje. Meutim, iako je
takvo znanje o prostornoj strukturi asovnika neophodno, ono nije
dovoljno da se razume kako e taj asovnik raditi. Mi takoe moramo znati zakone mehanike koji izraavaju vremensku strukturu ponaanja tog asovnika time to pokazuju kako je prostorni raspored
njegovih delova u jednom trenutku povezan s takvim rasporedom u
nekom docnijem trenutku. Meutim, ova vremenska struktura ne
moe se jednostavno dedukovati iz prostorne strukture asovnika ili
njegove anatomije" (ba kao to se ni njegova prostorna struktura
u nekom datom trenutku ne moe izvesti iz optih zakona mehanike).
Shodno tome, pitanje zato je data anatomska struktura povezana sa
specifinim funkcijama moe biti nereivo, ne zato to je izvan naih
moi da na njega odgovorimo, ve prosto zato to je to pitanje
logiki nemogue u onom smislu u kome je postavljeno. Ukratko,
anatomska struktura ne odreuje logiki funkciju, iako je stvar kontigentne injenice to to specifina anatomska struktura koju ima
neki organizam odreuje granice onoj vrsti aktivnosti u kojima taj
organizam moe uestvovati. I obratno, nain ponaanja koji ispoljava jedan organizam ne povlai logiki za sobom jedinstvenu anatomsku strukturu, iako je injenica da jedan organizam ispoljava specifine vrste aktivnosti samo kada njegovi delovi poseduju odreenu
anatomsku strukturu izvesne vrste.
Iz ovih raznih razmatranja proizlazi da razlika izmeu strukture i funkcije ne oznaava nita to bi odvajalo biologiju od fizikalnih nauka ili to bi u biologiji uslovljavalo primenu jedne posebne logike objanjenja. Cilj ove rasprave nije bio da porekne oigledne razlike izmeu biologije i drugih prirodnih nauka u pogledu uloge
koju ima funkcionalna analiza. Njen zadatak nije bio ni da izazove
sumnju u legitimnost takvih objanjenja u bilo kojem domenu gde
su ona podesna upravo zbog posebnog karaktera sistema koji se ispi-

381
tuju. Cilj ove rasprave bio je da se pokae da preovlaivanje teleolokih objanjenja u biologiji ne ukazuje da je u toj nauci struktura
objanjenja neuporedivo razliita od strukture onih koja su uobiajena u fizikalnim naukama i da upotreba takvih objanjenja u biologiji nije dovoljan razlog da se tvrdi kako ova disciplina zahteva
radikalno razliitu logiku istraivanja.

II. Stanovite organicistike biologije

Sutinski vitalizam koji su zastupali Dri (Driesch) i drugi
biolozi u toku prolog i u prvim decenijama ovog veka danas je skoro sasvim preivelo stanovite u filosofiji biologije. Ovo ishodite
prestalo je da bude u sreditu panje, moda manje zbog metodolokih i filosofskih kritika kojima je vitalizam bio podvrgnut nego zbog
svoje sterilnosti kao rukovodeeg principa u biolokom istraivanju
i zbog mnogo vee heuristike vrednosti drugih pristupa u prouavanju pojava ivota. Pa ipak, istorijski uticajno kartezijansko shvatanje biologije samo kao poglavlja fizike i dalje nailazi na otpor. Mnogi
istaknuti biolozi, koji ne vide nikakve zasluge vitalizma, podjednako
sumnjaju u ispravnost kartezijanskog programa; oni ponekad istiu
ono to veruju da predstavlja konkluzivne razloge za tvrenje nesvodljivosti biologije na fiziku i razloge sutinske autonomije metoda u biologiji. Stanovite sa kojeg se brani ova antivitalisticka i jo
uvek antimehanicistika teza obino nosi naziv organicistika biologija". Ovaj naziv odnosi se na mnotvo posebnih uenja u biologiji
od kojih su neka meusobno nespojiva. Pa ipak, sva uenja koja ovde
spadaju imaju zajedniku premisu da objanjenja mehanistikog"
tipa nisu podesna za pojave ivota. Mi emo sada ispitati glavna
tvrenja organicistike biolcgije.
1. Iako organicistiki biolozi poriu prikladnost ako ne i mogunost mehanistikih teorija" koje se odnose na procese ivota,
vrlo esto nije jasno protiv ega se oni bune. Ali takva nejasnoa nesumnjivo moe biti praena viesmislenou, koja esto odlikuje
iskaze o ciljevima i programu koji propovedaju mehanisti" u biologiji. Kao to smo ve imali prilike da vidimo u jednom ranijem poglavlju, re mehanizam" ima razliita znaenja, a mehanisti" u
biologiji, kao i njihovi protivnici, ne ine naroite napore da objasne
smisao u kojem ovu re upotrebljavaju. Ima biologa koji za sebe
kau da su mehanisti samo u onom irokom smislu to veruju da se
ivotne pojave deavaju u utvrenom poretku i da su uslovi njihovog nastanka prostorno-vremenske strukture tela. Ali, takvo gledite
je spojivo sa shvatanjem svake kole u biologiji, sa izuzetkom vitalistike i radikalno indeterministike; u svakom sluaju, kada se mehanizam u biologiji shvati na ovaj nain, onda nikakvo sporno pitanje ne odvaja mehaniste od veine organicistikih biologa. Bilo je i

382

biologa koji su se proglaavali mehanistima u tom smislu to su

smatrali da se sve ivotne pojave mogu objasniti iskljuivo pomou
mehanike (tanije, ili pomou istih ili unitarnih mehanikih teorija
u smislu Poglavlja 7) i koji su, dakle, verovali kako su iva bia
maine" u prvobitnom znaenju ove reci. Sumnjivo je, meutim, da
li danas ima biologa koji su mehanisti u ovom smislu. Fiziari su i
sami ve davno napustili nadu sedamnaestog veka da bi se univerzalna nauka o prirodi mogla razviti u okviru osnovnih ideja klasine
mehanike. Opravdana je izjava da nijedan savremeni biolog ne prihvata doslovno kartezijanski program svoenja biologije na mehaniku, a naroito na mehaniku delovanja dodirom.
U svakom sluaju, veina biologa koji danas sebe smatraju
mehanistima propovedaju gledite koje je mnogo specifinije nego
opta teza o uzronom determinizmu i mnogo manje restriktivno
nego gledite koje izjednaava mehanistiko objanjenje sa objanjenjem u mehanici kao nauci. Mehanist u biologiji, mi emo pretpostaviti, jeste onaj ko veruje, kao 2ak Leb (Jacques Loeb), da se
svi ivi procesi10 mogu nedvosmisleno objasniti pomou pojmova fizike i hernije" , tj. pomou teorija i zakona koji prema optem slaganju pripadaju fizici i herniji. Meutim, bioloki mehanicizam ovako shvaen ne sme se uzeti kao da porie kako iva bia imaju veoma sloenu organizaciju. Naprotiv, veina biologa koji prihvataju
takvo stanovite obino sasvim odluno naglaava da se aktivnosti
ivih bia ne mogu objasniti samo" analizom njihovog fizikog i
hemijskog sastava, ne uzimajui u obzir njihovu ureenu strukturu ili organizaciju". Tako. na primer, Lebova odredba ivog bia kao
hemijske maine" predstavlja oigledno priznanje takve organizacije. Ovu organizaciju jo jasnije priznaje E. B. Vilson {E. B. Wilson), koji izjavljuje, poto je definisao razvoj" klicine plazme kao
celokupnost operacija pomou kojih iz klice izrasta njen tipini proizvod, da posebni tok tog razvoja
biva odreen (kada su dati normalni uslovi) specifinom organizacijom" kli~
cinih elija koje fine njen poetak. Jo uvek nemamo adekvatan pojam ove
organizacije mada znamo da vrlo vaan deo predstavlja jedro... Njegova priroda predstavlja jedan od glavnih nereenih problema prirode... Pa ipak,
jedini mogui put ka njegovom reenju lei u mehanistikom shvatanju da na
neki nain put do organizacije klicine elije mora voditi od fiziko-hemijskih
svojstava materija
iz kojih je sastavljena i specifinih konfiguracija koje one
mogu imati.11

Ako je ovo sadraj savremenog biolokog mehanicizma, iako

organicistiki biolozi, kao i mehanicisti, odbacuju postuliranje nematerijalnih vitalistikih" inilaca ija delovanja treba da objasne
ivotne procese, na koji se nain pristup i sadraj organicistike biologije razlikuje od mehanicizma? Osnovne razlike, kao to primeuju sami organicisti, izgleda da su u sledeem:
" Jacques Loeb, The Mechanistic Ctmception oj Life, Chicago, 1912.
11
E. B. Wilson, Navedeno delo, str. 1037, citirano uz ljubaznu dozvolu The
Macmillan Company, New York.

383
a. Pogrena je pretpostavka da je mehanicizam jedina alternativa vitalizmu. Postoje podruja biolokog istraivanja u kojima
objanjenja fizike i hernije imaju za sada malu ili nikakvu ulogu i
u kojima je primenjen uspeno izvestan broj biolokih teorija koje
nemaju karakter teorija fizike i hernije. Na primer, postoji impresivno eksperimentalno znanje o embrionalnim procesima, iako se malo
pravilnosti koje su do sada otkrivene mogu objasniti iskljuivo pomou pojmova fizike i hernije; ni teorija evolucije, ak u svojim najnovijim oblicima, ni teorija gena nisu zasnovane na odreenim pretpostavkama fizike i hernije koje bi se odnosile na ivotne procese.
Svakako nije neizbeno da mehanistika objanjenja jednom prevagnu u ovim domenima, a poto se u svakom sluaju sada ovi domeni
plodno istrauju bez nunog prihvatanja mehanistike teze, biolozi
organicisti imaju bar neke osnove za svoje sumnje u pogledu konanog trijumfa mehanistike teze u svim oblastima biologije. Jer ba
kao to fiziari mogu biti u pravu kada veruju da se neke grane fizike (npr. elektromagnetska teorija) ne mogu svesti na neku drugu
granu ove nauke (npr, na mehaniku), tako biolog organicist moe
biti u pravu kada zastupa slino shvatanje u pogledu odnosa biologije prema fizikalnim naukama. Na taj nain, u biologiji postoji
prava alternativa i vitalizmu i mehanicizmu naime, razvijanje
sistema objanjenja u kojima se upotrebljavaju pojmovi i tvrdi postojanje odnosa koji niti su definisani niti izvedeni iz fizikalnih
nauka.
b. Meutim, biolozi organicisti uopte uzev tvrde mnogo
vie od ovoga. Mnogi od njih takode smatraju da su analitiki metodi fizike i hernije u sutini neprikladni u prouavanju ivih organizama; da sredini problemi koji su povezani sa ivotnim procesima
zahtevaju poseban pristup; i da, poto je biologija inherentno nesvodljiva na fizikalne nauke, mehanistika objanjenja moraju biti
odbaena kao krajnji cilj istraivanja u biologiji. Razlog koji se esto
istie u prilog ovoj radikalnijoj tezi jeste organska" priroda biolokih sistema. Zaista, moda preovlaujua tema koja se u spisima
biologa organicista tako mnogo ponavlja jeste celoviti", holistiki" i jedinstveni" karakter ivih bia i njihovih aktivnosti. iva
bia, za razliku od neivih sistema, nisu labavo povezane strukture
nezavisnih i odvojivih delova. oni nisu skupine tkiva i organa koji
se meusobno nalaze samo u spoljanjim relacijama. iva bia su
celine" i moraju se prouavati kao celine"; oni nisu samo sume"
delova koji se mogu izolovati, a njihove aktivnosti ne mogu se ni
razumeti ni objasniti ako se pretpostavlja da oni ipak jesu takve
..sume". Ali, mehanistika objanjenja shvataju ive organizme
kao maine" koje imaju nezavisne delove i prema tome prihvataju
aditivno" stanovite u analizi ivotnih pojava. Prema tome. poto
delovanje celog organizma ima izvesnu ujedinjenost i potpunost"
koja ostaje neobjanjena u toku ralan javan ja na elementarne procese, E. S. Rasi {E. S. Russell) zakljuuje da aktivnosti organizma

384
kao celine treba posmatrati kao neto to je razliitog reda od fiziko-hemijskih
relacija, i samo po sebi i kada pokuavamo da ih razumemo."12 Zbog toga biologija mora voditi rauna o dva kardinalna zakona metoda": Aktivnost celine ne moe se u potpunosti objasniti pomou aktivnosti delova koji su izolovani u analizi"; i nijedan deo ivog bia i nijedan jedini proces neke sloene organske
celine ne moe se u potpunosti13 razumeti odvojeno od strukture i
aktivnosti organizma kao celine".
c. Novi, iako vrlo srodni, momenat koji biolozi organicisti
naglaavaju jeste hijerarhijska organizacija" ivih tela i procesa.
Tako se zna da je elija struktura raznih konstituenata kao to su
jedro, Golgijeva telaca i membrane, od kojih se svaki moe ralaniti na druge delove, a ovi sa svoje strane opet na druge, tako da se
analiza verovatno zavrava s molekulima; atomima i njihovim konanim" delovima. Ali u vieelijskim organizmima elija takoe
predstavlja samo jedan elemenat u organizaciji nekog tkiva, a to
tkivo je deo nekog organa, taj organ je deo nekog sistema organa,
a sistem organa ini celoviti organizam. Oigledno je da se ovi razliiti delovi" ne javljaju na istom ,.nivou" organizacije. Prema tome, biolozi organicisti veoma mnogo naglaavaju injenicu da ivo
bie nije sistem delova homogenih po sloenosti organizacija, ve da
se naprotiv, delovi na koje se jedan organizam moe ralaniti moraju razlikovati prema razliitim nivoima neke hijerarhijske strukture naroite vrste (moe postojati nekoliko takvih vrsta) kojima ovi
delovi pripadaju. Biolozi organicisti ne poriu da su objanjenja na
osnovu fizike i hernije mogua za aktivnosti onih delova koji se
nalaze na niim" nivoima takve hijerarhije. Oni isto tako ne poriu
da fiziko-hemijska svojstva delova na niim nivoima ,.uslovljavaju" ili ograniavaju" na razne naine pojavljivanje i nain delovanja viih nivoa organizacije. Oni s druge strane poriu da su procesi
koje nalazimo na viim nivoima hijerarhije prouzrokovani" ili da
se u potpunosti mogu objasniti pomou svojstava sa niih nivoa.
Priznaje se da je biohemija prouavanje uslova" pod kojima elije
i organizmi deluju. Organicistika biologija s druge strane ispituje
aktivnosti itavog organizma koji se posmatra kao da je uslovljen
nainima ponaanja niih celina, ali se na ove ne moe svesti"14.
11

str. 171172.
11

E, S. Kussell, The Interpretation of Development and Heredity, Oxfnrd, 1930,

Isto, str. 146117. Slini iskazi o osnovnom principu organlstike biologije

mogu se nai u RaselovoJ Directiveness of Organic Actiuities, Cambridge, England, 1945,
naroito pogl. 1 1 7 ; Ludwig von Bertalanffj-, Theoretlsche Biologie, Berlin. 1932, pogl. 2;
u njegovo] knjizi Modem Theories of Development, Oxford. 1933, pogl. 2 i njegovu knjigu
Problema of Life, New York, London. 1952, pogl. 1 1 2 ; kao 1 u W. E. Agar, The Theory
ofthe Llving Organtsm, Melbourne i London, 1943.
11
Russell, The Interpretation of Development and Hereity, str. 187. Za slino
gledite videti Ludwig von Bertalanffv and Alcx E. Novikoff, The Conception of Integrative Levels and Biologv", Science, Vol. 101 (1945, str. 209215 i raspravu o ovom lanku
U Istoj svesci str. 5B2585 i u Vol. 102 (1945) str. 405406. Paljiva i razborita analiza
prirode hijerarhijske organizacije u biologiji i njene vanosti za mogunost mehanistikog objanjenja data je u J. H. Wooger, Biological Principles, New York, 1929,
pogl. 6, i u Vuderovom lanku ,,The .Concept of Organism' and the Relation between
Embryology and Genetlcs", Quarterly Revlew of Bioiogy, Vol. 5, (1930), l Vol. G (1931).

385
Moraemo ispitati ove navodne razlike izmeu organicistikog i mehanistikog pristupa biologiji i pokuati da ocenimo
tvrenje da je mehanistiki pristup uopte uzev u biologiji neadekvatan.
2. Na prvi pogled, jedina sporna pitanja koja postavlja organicistika biologija jesu ona o kojima smo ve raspravljali u vezi s
uenjem o emergenciji i svoenju jedne nauke na drugu. U stvari,
ovde je re i o drugim pitanjima. Ali u onoj meri u kojoj je re o
redukciji, mi emo preko tih pitanja sasvim brzo prei.
Podsetimo se prvo da postoje dva formalna uslova koja smo
donekle ispitali u prethodnom poglavlju koja su nuna i dovoljna za
redukciju jedne nauke na drugu. Kada se izloe sa posebnim osvrtom na biologiju i fiziku herniju, oni izgledaju ovako:
a. Uslov povezanosti. Svi termini u jednom biolokom zakonu koji ne pripadaju primarnoj nauci (kao to su elija", mitoza"
ili naslee") moraju biti povezani" s izrazima koji su izgraeni na
osnovu teorijskog renika fizike i hernije (od termina kao to su
duina", elektrini naboj", slobodna energija" i slino). Ove veze
mogu pripadati nekolikim vrstama. Znaenja biolokih izraza mogu
se analizirati, a moda ak i eksplicitno definisati, pomou izraza
fizike i hernije, tako da se u graninom sluaju izrazi biologije mogu
eliminisati u korist termina fizike i hernije. Drugi nain povezanosti
bio bi da su izrazi biologije povezani s izrazima fizike i hernije pomou neke vrste koordinativne definicije, tako da ove veze imaju
logiki status konvencija. Najzad, a ovo je najee sluaj, termini
biologije mogu biti povezani s terminima fizike i hernije na osnovu
empirijskih pretpostavki, tako da se dovoljni uslovi (a moda i nuni) za pojavljivanje onoga to je oznaeno terminima biologije mogu
izloiti pomou izraza fizike i hernije. Tako, na primer, ako se termin hromozom" ne moe povezati ni na jedan od prva dva naina
s nekim izrazom koji je izgraen na osnovu teorijskog recnika fizike
i hernije, onda mora biti mogue, u svetlosti jednog hipotetickog zakona, izloiti uslove pod kojima je reenica ,,x je hromozom" istinita, i ti uslovi moraju biti iskazani jednom reenicom koja je izgraena na osnovu pomenutog renika.
b. Uslov izvodljivosti. Svaki bioloki zakon, teorijski ili eksperimentalni, mora biti logiki izvodljiv iz jedne klase iskaza koji
pripadaju fizici i herniji. Premise u ovim dedukcijama sadravae
nekoliko podesno izabranih teorijskih pretpostavki primarne discipline kao i iskaze koji izraavaju povezanost biolokih termina sa
terminima fizike i hernije, onako kako to zahteva uslov povezanosti.
Uopte, neke premise izraavae renikom primarne nauke granine
uslove ili posebne prostorno-vremenske konfiguracije pod kojima se
ove teorijske pretpostavke primenjuju.
35 Struktura nauke

386

Kao to smo pokazali u prethodnom poglavlju, uslov izvodljivosti ne moe biti ispunjen ako nije zadovoljen uslov povezanosti.
Neosporno je, meutim, da smo u biologiji jo uvek daleko od ispunjenja prvog od ovih uslova. Mi za sada ne znamo, na primer, taan
hemijski sastav hromozoma u ivim elijama. Zbog toga nismo u
stanju da iskljuivo terminima fizike i hernije izloimo uslove pod
kojima se javljaju ovi organski delovi, pa otuda ne moemo takvim
terminima da izrazimo ni istinosne uslove za primenu reci ,.hromozom". A fortiori, mi nismo za sada u stanju da jezikom fizike i hernije
formuliemo strukturu bilo kojeg sistema, kao to je jedro elije, elija
ili tkivo, u kojima su hromozomi delovi. Shodno tome, na dananjem
stupnju znanja u biologiji logiki je nemogue dedukovati sve bioloke zakone i teorije samo iz pretpostavki fizike i hernije. Ukratko,
biologija za sada nije samo poglavlje fizike i hernije.
Biolozi organicisti nalaze se dakle na vrstim osnovama kada
tvrde da su sada nemogua mehanistika objanjenja svih biolokih pojava i da e to biti nemogue sve dok se ne pokae da deskriptivni i teorijski termini biologije zadovoljavaju prvi uslov za redukciju ove nauke na fiziku i herniju tj. sve dok se sastav svakog
dela ili procesa ivih bia, kao i distribucija i ureenje njihovih
delova u svakom trenutku ne moe u potpunosti odrediti pojmovima
fizike i hernije, tavie, ak i kada bi ovaj uslov bio ispunjen, time
jo uvek ne bi bio osiguran trijumf mehanistikog stanovita. Jer,
kao to smo ve pokazali, ispunjavanje uslova povezanosti nuan je,
ali u optem sluaju nije i dovoljan uslov za svoenje biologije na
fiziku i herniju. Iako uslov povezanosti moe biti i ispunjen, jo uvek
bi ostalo pitanje da li se svi bioloki zakoni mogu dedukovati iz savremenih teorijskih pretpostavki ovih fizikalnih nauka. Moe se
zamisliti da je odgovor na ovo pitanje negativan. Jer teorija fizike i
hernije u sadanjem obliku moe biti nedovoljno mona da dozvoli
izvoenje raznih biolokih zakona ak i kada bi ovi zakoni sadravali
samo termine koji su podesno povezani sa izrazima koji pripadaju
ovim primarnim disciplinama. Treba primetiti da ak i kada bi oba
formalna uslova redukcije biologije bila zadovoljena, ta redukcija
bi jo uvek mogla imati mali ili nikakav nauni znaaj zato to neki
kod uslova koje smo ranije nazvali neformalnim" moda nije adekvatno ispunjen.
S druge strane, injenice koje smo naveli i argumenat koji
smo do sada ispitali ne opravdavaju zakljuak da se biologija
u principu ne moe svesti na fizikalne nauke. Izvoenje ovakve redukcije verovatno je jedan od najteih zadataka; on nesumnjivo na
mnoge naunike ostavlja utisak ako ne potpuno beznadenog zadatka a ono zadatka koji zasad ne vredi reavati. Meutim, jo nikakva
logika protivrenost nije proizala iz pretpostavke da formalni i neformalni uslovi za redukciju biologije mogu jednoga dana biti ispunjeni. Zbog toga emo zavriti ovaj deo rasprave zakljuujui da je

387
otvoreno pitanje da li se biologija moe svesti na fiziku i herniju, i
da se na ovo pitanje ne moe odgovoriti apriornom argumentacijom,
ve samo na osnovu daljeg eksperimentalnog i logikog istraivanja.
3. Vratimo se sada razlozima za inherentnu autonomiju"
biologije koji poivaju na injenici da su ivi sistemi hijerarhijski
organizovani. Smisao ovog argumenta, kao to smo videli, jeste u
tome to se svojstva i naini ponaanja koji se javljaju na viim
nivoima takve hijerarhije ne mogu u optem sluaju objasniti kao
rezultante svojstava i ponaanja koje ispoljavaju delovi na niim
nivoima u strukturi jednog organizma, delovi koji se mogu odvojiti.
Meu biolozima nema ozbiljnog neslaganja u pogledu tvrenja da se delovi i procesi na koje se mogu ralaniti ivi organizmi
mogu klasifikovati na osnovu svojih mesta u hijerarhiji razliitog
tipa, kao to je u sutini prostorna hijerarhija koju smo ranije pominjali. Svi se takoe slau u pogledu tvrdnje da delovi jednog organizma koji pripadaju jednom nivou hijerarhije esto ispoljavaju
oblike povezanosti i aktivnosti koje ne pokazuju delovi organizma
na drugom nivou. Tako se jedna maka moe unjati i loviti mieve;
ali i pored toga to je stalno kucanje njenog srca nuan uslov ovih
aktivnosti, maije srce ne moe da izvede ove podvige. Isto tako,
srce moe da pumpa krv time to e skupljati i iriti svoja miina
tkiva, iako nijedno izdvojeno tkivo ne moe da izazove cirkulaciju
krvi; nijedno tkivo nije u stanju da se deli deobom, iako elije koje ga
sainjavaju imaju ovo svojstvo. Takvi primeri su dovoljni da se potkrepi tvrenje kako naini ponaanja na viim nivoima hijerarhijski
organizovanog sistema ne mogu da se objasne time to e se samo
pomenuti svaki deo i proces toga sistema na niim nivoima, kao delovi jednog agregata izolovanih i nepovezanih elemenata. Biolozi
organicisti ne poriu da pojavljivanje osobina na viim nivoima hijerarhijski strukturiranih ivih organizama zavisi od pojavljivanja
raznih sastavnih delova koji su povezani na odreene naine na razliitim nivoima te hijerarhije. Ali oni poriu, i to izgleda s dobrim
razlogom, da iskazi koji formuliu odlike komponenata jednog organizma, kada ove komponente nisu delovi jednog stvarnog ivog organizma, mogu adekvatno objasniti ponaanje ivog sistema koji sadri
ove komponente kao delove povezane na sloene naine sa drugim
delovima u hijerarhijski strukturiranoj celini.
Ali, da li ove pomenute injenice opravdavaju tvrenje da
su mehanistika objanjenja ili nemogua ili nepodesna u biologiji?
Treba obratiti panju da razne oblike hijerarhijske organizacije
imaju objekti koje izuavaju i fizika, i hernija, a ne samo oni koje
izuava biologija. Nae savremene teorije o materiji pretpostavljaju
da su atomi strukture elektrinog naboja, da su molekuli organizacije atoma, da su vrsta tela i tenosti sloeni sistemi molekula. tavie, raspoloivo svedoanstvo ukazuje da elementi na razliitim
nivoima ove hijerarhije ispoljavaju odlike koje nemaju uvek njihovi
25

388
sastavni delovi. Meutim, ove injenice nisu bile prepreka stvaranju
sveobuhvatnih teorija o elementarnijim fizikim esticama i procesima, pomou kojih je bilo mogue objasniti neke ako ne i sve fiziko-hemijske osobine koje ispoljavaju objekti sa sloenijom organizacijom. Svakako, mi zasad nemamo sveobuhvatnu i jedinstvenu
teoriju koja je u stanju da objasni ak i sve isto fiziko-hemijske
pojave koje se javljaju na raznim nivoima organizacije. Svakako je
otvoreno pitanje da li emo ikada imati takvu jednu teoriju. S ovim
u vezi je isto tako vano zapaziti da su bioloki organizmi otvoreni
sistemi", koji nikada nisu u stanju prave ravnotee", ve su u najboljem sluaju samo u nekom postojanom stanju dinamike ravnotee" sa svojom okolinom, jer sa tom sredinom izmenjuju ne samo
energiju ve i materijalne komponente.15 U ovom pogledu ivi organizmi su razliiti od zatvorenih sistema" koji se obino prouavaju
u savremenoj fizici. U stvari, adekvatna teorija o fiziko-hemijskim
procesima u otvorenim sistemima na primer, termodinamika koja
je u stanju da se bavi sistemima u neravnotenim kao i u ravnotenim stanjima za sada je samo u prvoj fazi svoga razvoja. Pa
ipak ostaje okolnost da sada moemo objasniti neke karakteristike
prilino sloenih sistema pomou teorija koje izraavaju odnose
izmeu relativno prostijih sistema, na primer, specifine toplote
vrstih tela moemo objasniti pomou kvantne teorije, a promene
u hemijskim reakcijama pomou termodinamike sloenih rastvora.
Zbog ove okolnosti moramo biti obazrivi u prihvatanju zakljuka
da hijerarhijska organizacija ivih sistema sama po sebi iskljuuje
mehanistiko objanjenje njihovih odlika.
Ispitajmo, meutim, detaljnije neke organicistike argumente o ovom pitanju. Jedan od tih argumenata je vrlo ubedljivo
izloio Vuder (J. H. Woodger) ija paljiva ali razumljiva analiza
organicistikih pojmova predstavlja znaajan doprinos filosofiji biologije. Vuder smatra da je bitno razlikovati hemijske entitete i hemijske pojmove; on veruje da ako se ova razlika ima na umu, onda
vie ne izgleda prihvatljiva pretpostavka da se jedna stvar moe na
zadovoljavajui nain opisati samo pomou hemijskih pojmova zato
to se smatra da je ta stvar sastavljena iz hemijskih entiteta. Komad gvoa", izjavljuje Vuder, jeste hemijski entitet, a re gvoe" odnosi se na hemijski pojam. Ali, pretpostavimo da to gvoe
ima oblik araa ili katanca; onda, iako se gvoe jo uvek moe
hemijski analizirati na isti nain kao i ranije, ono se jo uvek u potpunosti ne moe opisati hemijskim pojmovima. Ono sada ima organizaciju koja prevazilazi hemijski nivo."18
u

L. von Bertalanffv, Problems of Life, pogl. i.

' J. H. Woodger, Biological Princlples, str. 263. Vuder nastavlja: Na isti
nain, jedan organizam je fiziki entitet u tom smislu Sto je to Jedna od onih stvari
koje postajemo svesni na osnovu ula; to Je hemijski entitet u tom smislu to ga moemo hemijski analizirati kao i u sluaju svakog drugog fizikog entiteta, ali odatle ne
proizlazi da se organizam moe u potpunosti i na zadovoljavajui nain opisati pomou
pojmova hernije".

389
Nema nikakve sumnje da se iskljuivo pojmovima fizike i
hernije ne mogu opisati novi naini na koje upotrebljavamo arae
ili katance i da to moda nikada nee ni biti mogue. Meutim, da li
injenica da jedan komad gvoa ima oblik araa ili katanca predstavlja prepreku u objanjavanju velike klase njegovih svojstava i
naina ponaanja iskljuivo pomou pojmova fizike i hernije? Krutost, jaina istezanja i toplotna svojstva araa, ili mehanizam
i kvaliteti izdrljivosti katanca, svakako se mogu objasniti ovakvim
pojmovima, ak i ako nije neophodno ili podesno pozivati se na
mikroskopsku fizikalnu teoriju kako bi se sve ove odlike objasnile.
Shodno tome, sama injenica da komad gvoa ima izvesnu organizaciju ne iskljuuje mogunost da se neke karakteristike koje taj
komad ispoljava kao organizovani objekat objasne iskljuivo pomou
pojmova fizike i hernije.
Neki biolozi organicisti tvrde da ak i kada bismo bili u stanju da u najsitnijim pojedinostima opiemo fiziko-hemijski sastav
oploenog jajeta, mi jo uvek ne bismo bili u stanju da mehanistiki
objasnimo injenicu da se takvo jaje normalno deli. Prema miljenju E. S. Rasla, na primer, mi bismo moda bili u stanju da pod
izloenom pretpostavkom izrazimo fiziko-hemijske uslove segmentacije, ali17 ne bismo bili u stanju da objasnimo tok kojim ovaj razvoj ide".
Ovo tvrenje postavlja neka sporna pitanja o kojima smo
prethodno raspravljali u vezi sa razlikovanjem strukture i funkcije.
Ali sasvim nezavisno od ovih spornih pitanja, ovo tvrenje izgleda
da poiva na jednom pogrenom shvatanju, a moda ak i na jednoj
nejasnoci, Uverljivo je tvrenje da znanje o fiziko-hemijskom sastavu jednog biolokog organizma nije dovoljno da mehanistiki
objasni njegove naine delanja kao to ni nabrajanje delova jednog asovnika i opis njihove prostorne distribucije i rasporeda nije
dovoljno da objasni ili predvidi ponaanje samog asovnika. Da
bismo doli do takvog objanjenja, moramo takoe pretpostaviti
neku teoriju ili skup zakona (u sluaju asovnika, teoriju mehanike)
koji opisuju narine na koje izvesni elementi deluju kada dospeju u
neki poetni raspored i koji omoguuju izraunavanje (a otuda i
predvianje) docnijeg razvoja tog organizovanog sistema elemenata.
Stavie, moemo zamisliti da uprkos nae pretpostavljene sposobnosti da na nekom datom stupnju naunog znanja opiemo u svim
pojedinostima fiziko-hemijski sastav jednog ivog bia, mi ipak
moemo biti nesposobni da iz utvrenih teorija fizike i hernije u
jednom istorijskom trenutku dedukujemo tok razvoja tog organizma.
Ukratko, moemo zamisliti da prvi ali ne i drugi formalni uslov za
redukciju jedne nauke na drugu bude ispunjen u datom trenutku.
Pogrena je, meutim, pretpostavka da se sasvim ispravno objanjenje u prirodnim naukama moe sastojati samo iz premisa koje se
" E. S. Russell, The Interpretation of Development and Hereitv, str. 186.

390
odnose na pojedinane sluajeve i opisuju poetne i granine uslove,
ali ne sadre nikakav zakon ili teoriju. Osnovna je zabluda tvrdnja
da zato to neka teorija iz podruja fizike ili hernije (ili neka klasa
takvih teorija) nije u stanju da objasni izvesne ivotne pojave, onda
je u principu nemogue konstruisati i potvrditi jednu mehanistiku
teoriju koja takva objanjenja moe dati.
S druge strane, bilo bi smeno podceniti ogromnu teinu zadatka pred kojim se nalazi mehanistiki program u biologiji, zbog
unutranje hijerarhijske organizacije ivih stvari. Isto tako, ne smemo odbaciti kao besmislene proteste biologa organicista protiv onih
verzija mehanistike teze koje izgleda da zanemaruju injenicu da
takva organizacija postoji. Kao to su esto primeivali biolozi svih
kola, ne postoji strukturno neizdiferencirana iva supstancija" koja
bi bila slina bakarnoj supstanciji". Pa ipak, bilo je mehanicist*
koji su u svojim iskazima o metodu biologije, ako ne i u svojoj praksi
biologa istraivaa, u stvari tvrdili suprotno. Zbog toga valja naglasiti da je predmet njihovog istraivanja prisilio biologe da priznaju
ne samo jedan tip hijerarhijske organizacije ivih stvari ve nekoliko tipova, i da je sredinji problem u analizi organskih procesa
razvoja otkrivanje tanih uzajamnih veza izmeu ovakvih hijerarhija.
Hijerarhija koja se najee navodi nastaje iz odnosa prostornog ukljuivanja kao u sluaju delova elija, elija, organa i
organizama. Meutim, pri ma kakvom razumnom kriterijumu za
razlikovanje razliitih nivoa" takve hijerarhije, pokazuje se da u
veini organizama postoje telesni delovi (kao to je krvna plazma)
koji se u tu hijerarhiju ne uklapaju. Dalje, postoje hijerarhije koje
nisu prevashodno prostorne. Tako, na primer, postoji hijerarhija
deobe", sa elijama kao elementima, koja nastaje deobom ivota i
elija koje iz njega nastaju. Biolozi takoe priznaju hijerarhiju
procesa": hijerarhiju fiziko-hemijskih procesa u miiu, skupljanje
miia, reakciju sistema miia, reakciju ivotinjskog organizma kao
celine; kao i druge vrste koje bi se mogle dodati ovoj kratkoj listi.
U svakom sluaju, u embrionalnom razvoju prostorna hijerarhija se
menja, jer u ovom procesu nastaju novi prostorni delovi. Ova se injenica moe izraziti ako se kae da ukoliko se hijerarhije deobe u
jednom embrionu uporeuju u razliitim trenucima, prostorna hijerarhija u nekom docnijem trenutku sadri elemente koji nisu postojali u prethodnim trenucima. Prema tome, biolozi organicisti oigledno su u pravu kada tvrde da se bioloko istraivanje u velikoj
meri bavi utvrivanjem odnosa uzajamne
zavisnosti izmeu raznih
hijerarhijskih struktura u ivim biima.18
Izloimo sada ukratko u obliku jedne sheme hijerarhijsku
organizaciju (koja nije nuno prostorna hijerarhija), sa ciljem da u
optim crtama ocenimo jednu komponentu organicistike kritike
u
Vidi navedene Vuderove spise kao t njegov Attomatic Metho in Biology,
Cambrtdge, Englan, 1937; takoe L. von Bertalanffv, Probtems of Life, Pogl. 2.

391
biolokog mehanicizma. Pretpostavimo da je S neki bioloki sistem
koji se moe razloiti na tri glavna konstituenta A, B i C, tako da se
S moe shvatiti kao relacioni kompleks R(A,B,C) gde je R neka
relacija. Pretpostavimo dalje da se svaki glavni konstituent, sa svoje
strane, moe ralaniti na podinjene konstituente (alf a2,.. - a,),
(b1( b 2 , . . . , bj) i (clf c2, ..., cfr) redom, tako da se glavni konstituenti
sistema S mogu predstaviti kao relacioni kompleksi RA (av .,., a;),
RB (b 1 ( ..., bt) i Rc (c 1 ( ..., c t ). Moda se a, b i c mogu i dalje ralanjavati, ali emo jednostavnosti radi pretpostaviti samo dva nivoa
u hijerarhijskoj organizaciji sistema S. Mi emo takoe propisati da
neki lanovi a (a isto tako i neki lanovi b i c) stoje jedan prema
drugom u raznim posebnim relacijama, za koje vai uslov da su sve
one povezane pomou RA tako da ine A (sa slinim uslovima za
b i c). Stavie, pretpostavimo da neki elementi a mogu biti u izvesnim drugim specijalnim relacijama prema nekim elementima b i c,
pod uslovom da su kompleksi A, B i C povezani pomou R tako da
ine S. Ako S predstavlja takvu hijerarhiju, jedan od ciljeva istraivanja sistema S bie da se otkriju njegovi razliiti konstituenti i
da se utvrde pravilnosti u odnosima u kojima se ovi nalaze prema
5 i prema konstituentima na istom ili na drugim nivoima.
Ostvarenje ovog cilja zahtevae u optem sluaju reavanje
mnogih ozbiljnih tekoa. Na primer, da bi se otkrilo na koji nain
prisustvo A doprinosi da S ispoljava neke odlike kao celina, moe
biti nuno utvrditi na ta bi liilo S u odsustvu A, kao i kako se A
ponaa kada nije sastavni deo S. Mogu postojati vrlo teki eksperimentalni problemi u pokuajima da se izdvoji i identifikuju takvi
kauzalni uticaji. Ali, sasvim nezavisno od ovoga, u nekom trenutku
mora se postaviti osnovno pitanje: da li prouavanje A, kada je to A
stavljeno u sredinu koja se na razne naine razlikuje od sredine
koju prua samo S, moe pruiti potrebno obavetenje o ponaanju
A kada se ovo javlja kao sastavni deo S. Pretpostavimo, meutim,
da posedujemo teoriju T o komponentama a iz A tako da ukoliko
se za a pretpostavi da se nalaze u relaciji RA, kada se javljaju u nekoj sredini E, onda je na osnovu T mogue pokazati koje odlike karakteriu A u toj sredini. Na osnovu ove pretpostavke moda nije
neophodno vriti eksperimente na A nezavisno od S. Pomenuto krucijalno pitanje i dalje e ostati nereeno sve dok nam teorija T ne
dozvoli da izvedemo zakljuke ne samo kada su lanovi a u relaciji
RA U nekoj vetakoj sredini E, ve i kada su u toj relaciji u posebnoj sredini koja sadri elemente b i c koji su povezani relacijama
RB, RC i R- Bez takve teorije, uopte uzev, deavae se da je jedini
nain da utvrdimo kakvu ulogu ima A u S da prouavamo A kao
stvarnu komponentu u relacionom kompleksu R (A, B, C).
Shodno tome, biolozi organi cisti su u pravu kada uporno
ukazuju na opti princip prema kojem jedan entitet koji ima hijerarhijski tip organizacije, kao to je onaj koji nalazimo u organizmu,
zahteva ispitivanje na svim nivoima, a ispitivanje na jednom nivou

392
ne moe da zameni potrebu za ispitivanjem na viim nivoima te
hijerarhije."19 S druge strane, ovaj princip ne povlai za sobom nemogunost mehanistikih objanjenja ivotnih pojava, iako biolozi
organicisti ponekad izgleda da veruju kako je to sluaj. Posebno,
ako su a, b i c submikroskopski entiteti fizike i hernije iz gornje sheme, S bioloki organizam, a T neka teorija fizike i hernije, nije nemogue da se uslovi za pojavljivanje relacionih kompleksa A, B, C i S
mogu odrediti pomou osnovnih pojmova T i da se pored toga zakoni o ponaanju A, B, C i S mogu dedukovati iz T. Ali kao to smo
tvrdili u prethodnom poglavlju, da li je jedna nauka (kao to je
biologija) stvarno svodljiva na neku primarnu nauku (kao to je
fizika hernija), zavisi od karaktera posebne teorije koja se u primarnoj disciplini upotrebljava kada je ovo pitanje postavljeno.
4, Najzad, moramo obratiti panju na ono to izgleda da je
glavni razlog negativnog stava biologa organicista prema mehanistikim objanjenjima ivotnih pojava, naime, na navodno organsko jedinstvo" ivih stvari i nemogunost analiziranja biolokih
celina kao zbirova" nezavisnih delova, nemogunost koja odatle
proizlazi. Da li se ovi razlozi mogu uvaiti, zavisi oigledno od toga
kakva se znaenja pridaju krucijalnim izrazima organsko jedinstvo1'
i zbir". Biolozi organicisti nisu se potrudili da razjasne njihovo znaenje, ali u prethodnom i ovom poglavlju nae knjige pokuali smo
da damo bar delimino objanjenje ovih termina. U svetlosti naih
ranijih rasprava problem koji ispitujemo moemo relativno brzo
resiti.
Pretpostavimo, kao to to ine biolozi organicisti, da jedna
iva stvar ima organsko jedinstvo" u tom smislu to predstavlja
teleoloki sistem sa hijerarhijskom organizacijom delova i procesa,
tako da razni delovi stoje jedan prema drugome u sloenim odnosima uzrone zavisnosti. Pretpostavimo takoe da estice i procesi
fizike i hernije predstavljaju elemente na najniem nivou ovog hijerarhijskog sistema i da je T teorija koju sada imamo u fizikoj herniji. Najzad, poveimo re zbir" u iskazu ,,2ivi organizam nije zbir
svojih fiziko-hemijskih delova" sa reukcionim" smislom ove reci
koju smo razlikovali u prethodnom poglavlju. Taj iskaz emo shvatiti kao da tvrdi da ukoliko se nau podesni fiziko-hemijski poetni
i granina uslovi, onda nije mogue iz T dedukovati klasu zakona i
drugih iskaza o ivim stvarima za koje se obino smatra da pripadaju biologiji.
Uz jednu vanu rezervu, iskaz shvaen na ovaj nain moe
svakako biti istinit i verovatno predstavlja miljenje veine naunika koji se bave pojavama ivota, bez obzira da li su organicistiki
biolozi. Ovaj iskaz je iroko prihvaen uprkos injenici to su u mnogim sluajevima utvreni fiziko-hemijski uslovi biolokih procesa.
Tako, na primer, neoploeno jaje morskog jea obino se ne razvija
J. H. Woodger, Biological Princtples, str. 316.

393
u embrion. Meutim, eksperimenti su pokazali da ako se takvo jaje
dri prvo oko dva minuta u morskoj vodi kojoj je dodata izvesna
koliina siretne kiseline, pa se zatim vrati u obinu morsku vodu,
ovo jaje poinje da se deli i razvija u larvu. Ali, iako se ova injenica svakako smatra impresivnim svedoanstvom koje ide u prilog
fiziko-hemijskom karakteru biolokih procesa, ta injenica do sada
nije bila u potpunosti objanjenja u strogom smislu reci objasniti"
pomou pojmova fizike hernije. Niko jo do sada nije pokazao da
se iskaz o tome kako jaje morskog jea moe da zapone vetaki
partenogenezu u opisanim uslovima, moe dedukovati iz isto fiziko-hemijskih pretpostavki T. Shodno tome, ako biolozi organicisti prihvataju samo de facto tvrenje da se jo ni za jedan sistem koji poseduje organsko jedinstvo ivih bia nije dokazalo da predstavlja
zbir (u smislu redukcije) svojih fiziko-hemijskih konstituenata, to
tvrenje je nesumnjivo dobro zasnovano. S druge strane, imajui u
vidu ono to sada znamo, ne treba da nas iznenauje to se injenica
o vetakoj partenogenezi jaja morskog jea ne moe dedukovati iz
T. Takva dedukcija nije mogua, ako ni zbog ega drugog, a ono
zato to elementarni logiki zahtevi za izvoenje takve dedukcije jo
uvek nisu ispunjeni. Nijedna teorija ne moe da objasni delovanje
konkretno datog sistema ako nije izloen potpuni skup poetnih i
graninih uslova za primenu te teorije, i to na nain koji je u skladu
sa specifinim pojmovima koji se u toj teoriji upotrebljavaju. Na
primer, ne moe se dedukovati distribucija elektrinih naboja na
atom izolovanom provodniku samo na osnovu jenaina elektrostatike teorije. Mora biti dato dopunsko obavetenje koje se odnosi
na neto pojedinano, u obliku koji odreuje karakter te teorije
u ovom sluaju obavetenje o obliku i veliini provodnika, veliinama i distribuciji elektrinih naboja u okolini provodnika i vrednost
dielektrike konstante sredine u kojoj se provodnik nalazi. U sluaju
jaja morskog jea, meutim, iako se verovatno zna fiziko-hemijski
sastav okoline u kojoj se neoploeno jaje razvija u embrion, jo
uvek je nepoznat fiziko-hemijski sastav jajeta, pa se ne moe izraziti tako da bude ukljuen u neophodne poetne uslove za primenu
T. Uopte, mi za sada ne znamo detaljni fiziko-hemijski sastav bilo
kojeg ivog organizma, kao ni sile koje moda deluju izmeu elemenata na najniem nivou njegove hijerarhijske organizacije. Mi zato
sada nismo u stanju da iskljuivo pomou pojmova fizike hernije
izloimo poetne i granine uslove koji su potrebni da bi se T primenilo na ive sisteme. Sve dok to ne moemo da uinimo, mi smo u
principu lieni mogunosti da bioloke zakone dedukujemo iz neke
mehanistike teorije. Prema tome. iako stvarno moe biti istina da
ivi organizam nije zbir svojih fiziko-hemijskih delova, raspoloivo svedoanstvo ne opravdava tvrenje ni o istinitosti niti o lanosti
ovog pravila.
Iako je ono to smo ovde naglasili neto sasvim elementarno,
to biolozi organicisti izgleda da esto zanemaruju. Oni ponekad tvrde
da iako se mogu dati mehanistika objanjenja za odlike organskih

394
delova kada se ovi delovi prouavaju u apstrakciji" (ili izolaciji) od
organizma kao celine, takva objanjenja nisu mogua kada ovi delovi deluju zajedno, u uzajamnoj zavisnost^ kao stvarni konstituenti
ivog bia. Ali, ovo tvrenje zanemaruje krucijalnu injenicu da su
poetni uslovi koji su neophodni za mehanistiko objanjenje odlika
organskih delova, koje se ispoljavaju kada ovi delovi postoje in vitro,
uopte uzev, nedovoljni za mehanistiko objanjenje zajednikog delovanja tih delova u biolokom organizmu. Jer oigledno je da kada
se jedan deo izdvoji iz organizma, on se stavlja u sredinu koja je
obino razliita od njegove normalne sredine u kojoj se nalazi u odnosima uzajamne zavisnosti s drugim delovima organizma. Odavde,
dakle, proizlazi do poetni uslovi za primenu date teorije u objanjavanju ponaanja jednog izolovanog dela moraju takoe biti razliiti
od poetnih uslova za primenu te teorije u objanjavanju ponaanja
u normalnoj sredini. Shodno tome, iako se zaista moe desiti da sada
ili u doglednoj budunosti ne budemo u stanju da odredimo specifine uslove koji su potrebni za mehanistiko objanjenje delovanja
organskih delova in situ, ne postoji nita u logici situacije to bi
takva objanjenja u principu ograniavalo na ponaanje organskih
delova in vitro.
Na kraju, moramo dodati jo jedan komentar. Vano je razlikovati pitanje da li su mogua mehanistika objanjenja ivih
pojava od sasvim razliitog iako srodnog probleme da li je u laboratoriji mogua efektivna sinteza ivih organizama od neivog materijala. Izgleda da mnogi biolozi poriu prvu mogunost zato to su
skeptini kada je re o drugoj. U stvari, ova dva problema su logino
nezavisna. Iako moda nikada nee biti mogue vetaki proizvoditi
ive organizme, odatle ne sledi da se pojave ivota ne mogu objasniti
mehanistiki. Samo jedan pogled na dostignua fizikalnih nauka dovoljan je da opravda ovo tvrenje. Mi nemamo snage da proizvodimo magline ili sunane sisteme, uprkos injenici to imamo teorije
fizike hernije na osnovu kojih se prilino dobro mogu razumeti
magline i planetski sistemi. Stavie, dok moderna fizika i hernija
pruaju merodavna objanjenja raznih osobina hemijskih elemenata,
na osnovu elektronske strukture atoma, ne postoje uverljivi razlozi
za verovanje, na primer, da e ljudi jednoga dana biti u stanju da
proizvode vodonik time to e vetaki spajati subatomske komponente ove materije. S druge strane, ljudska rasa je posedovala znanja (npr. u pravljenju kua. proizvodnji legura i spremanju hrane)
davno pre nego to su postojala adekvatna objanjenja odlika ovih
vetaki napravljenih proizvoda.
Pa ipak, biolozi organicisti esto razvijaju svoju kritiku
mehanistikog programa u biologiji kao da bi njegovo ostvarivanje
bilo ekvivalentno dolaenju do tehnike za doslovno rasparavanje
ivih stvari i zatim ponovno sklapanje prvobitnih organizama iz njihovih ralanjenih i nezavisnih delova. Meutim, uslovi dolaenja
do mehanistikih objanjenja pojava ivota sasvim su razliiti od
zahteva za vetako proizvoenje ivih organizama. Prvi zadatak

395
zavisi od konstrukcije fizikalno-hemijskih teorija koje su potvrene
injenicama; drugi zadatak zavisi od toga da li raspolaemo podesnim
fiziko-hemij skim materij alom, kao i od pronalaen j a efektivne
tehnike da se ovi kombinuju i kontroliu. Moda je neverovatno da
e se ivi organizmi ikada sintetiki proizvoditi u laboratoriji, izuzev
pomou mehanistikih teorija o ivotnim procesima; u odsustvu takvih
teorija, vetako proizvoenje ivih bia, ak i kada bi bilo ostvareno, bilo bi rezultat srenog ali neverovatnog sluaja. U svakom
sluaju, uslovi za ostvarenje ovih oigledno razliitih zadataka nisu
identini i bilo koji od njih moe jednoga dana biti ostvaren nezavisno od drugog. Shodno tome, poricanje mogunosti mehanistikih
objanjenja u biologiji, pod pretpostavkom da se ovi uslovi poklapaju, ne predstavlja uverljivu i promiljenu tezu.
Glavni zakljuak ove rasprave jeste da biolozi organicisti
nisu dokazali apsolutnu autonomiju biologije ili inherentnu nemogunost objanjenja ivotnih pojava na osnovu fizike hernije. Pa
ipak, sasvim je na mestu njihovo naglaavanje hijerarhijske organizacije ivih bia i uzajamne zavisnosti delova organizma. Jer, mada
organicistika biologija nije ubedljivo dokazala sve svoje tvrdnje,
ona je dokazala vanu injenicu da traganje za mehanistikim objanjenjima ivotnih procesa nije sine qua non vrednih i plodnih istraivanja takvih procesa. Nemamo vie razloga da odbacimo jednu
bioloku teoriju (npr. teoriju gena u nasleivanju) zato to nije mehanistika (u smislu reci mehanistiki" u kojem smo tu re upotrebljavali) nego to imamo razloga za uklanjanje neke fizikalne teorije (npr. moderne kvantne teorije) na osnovu toga to se ne moe
svesti na neku teoriju u drugoj grani fizikalne nauke (npr. na klasinu mehaniku). Mudra strategija istraivanja moe zaista zahtevati da se data disciplina neguje kao relativno nezavisna grana
nauke, bar u toku izvesnog perioda njenog razvoja, a ne kao privesak
neke druge discipline, ak i kada su teorije u ovoj drugoj disciplini
optije i bolje zasnovane nego to su objanjivaki principi prve.
Protest organicistike biologije protiv dogmatizma koji je esto povezan s mehanistikim stanovitem u biologiji sasvim je na mestu.
Postoji, meutim, i druga strana organicistike kritike tog
dogmatizma. Biolozi organicisti ponekad piu kao da svaka analiza
ivotnih procesa pomou delovanja delova ivih bia, delova koji se
mogu razlikovati, povlai za sobom ozbiljno izopaenje shvatanja o
ovim procesima. Na primer, E. S. Rasi (E. S. Russell) je tvrdio da u
ralanjavanju aktivnosti jednog organizma na elementarne procese
neto se gubi, jer delovanje celine ima izvesnu ujedinjenost
i potpunost koja ostaje neobjanjena u procesu ralanjavanja".20 Slino
tome, J. S. Halden (J. S. Haldane) je tvrdio da matematiko rasuivanje ne moemo primeniti na ivotne procese poto matematiki
pristup pretpostavlja mogunost odvajanja dogaaja u prostoru
M

E. s. Russell, The Interpretation of Development and Heredity, str. 171.

396
koja ne postoji za ivot kao takav. Kada se bavimo ivotom mi se
bavimo jednom nedeljivom celinom".21 Vildon Kar (H. Wildon
Carr), profesionalni filosof koji je prihvatio organicistiko stanovite
i pisao kao jedan od njegovih predstavnika, izjavio je: ivot je individualan; on postoji samo u ivim biima, 22a svako ivo bie je nedeljivo, celina koja nije sastavljena iz delova".
Takve izjave pokazuju intelektualnu tvrdou koja isto toliko
predstavlja prepreku u unapreivanju biolokog istraivanja koliko
i dogmatizami nepomirljivih mehanista. U biologiji, kao i u drugim
granama nauke, znanje se stie samo analizom ili upotrebom takozvanog apstraktivnog metoda" usredsreivanjem na ogranieni
skup svojstava stvari i zanemarivanjem (bar za izvesno vreme) drugih svojstava, a onda istraivanjem izabranih odlika u kontrolisanim
uslovima. Biolozi organicisti takoe postupaju na ovaj nain, uprkos
onome to kau, jer ne postoji efektivna alternativa. Na primer, iako
je J. S. Halden formalno proglasio nedeljivo jedinstvo" ivih stvari, njegove studije o disanju i herniji krvi nisu bile inspirisane posmatranjem tela kao nedeljive celine. U svojim istraivanjima on
je ispitivao odnose izmeu ponaanja jednog dela tela (npr. koliinu
ugljendioksida koju udahnemo u plua) i ponaanja nekog drugog
dela (hemijskog delovanja crvenih krvnih zrnaca). Kao i svako drugi
ko doprinosi unapreivanju znanja, biolozi organisti moraju biti
analitiki i moraju se u svojim istraivakim postupcima sluiti
apstrahovanjem. Oni moraju prouavati delovanje raznih odseenih
delova ivih organizama u posebno odabranim i esto vetaki stvorenim uslovima ak i kada pri tome tvrde iskaze koji ne objanjavaju mnogo i koji su obilno naikani izrazima kao to su ,.celovitost", jedinstvenost'1 i nedeljivo jedinstvo", umesto izrazima pravog znanja.

" J. S. Hiddane, The PhUosophical Basis oj Biotogy, 1931, atr. 14.

" Navedeno u L. Hogben, The Nature of Living Matter, London, 1930, str. 226.

13.
METODOLOKI PROBLEMI DRUTVENIH
NAUKA

Prouavanje ljudskog drutva i ljudskog ponaanja koje su

oblikovale drutvene institucije negovano je skoro isto tako dugo
koliko i istraivanje fizikih i biolokih pojava. Meutim, veliki deo
drutvene teorije" koja je proizala iz takvog prouavanja u prolosti kao i u sadanjosti ini socijalna i moralna filosofija, a ne drutvena nauka, i sastoji se u velikoj meri iz optih refleksija o prirodi
oveka", opravdavanja ili kritike raznih drutvenih instutucija ili
kratkih pregleda stupnjeva u napredovanju ili nazadovanju civilizacija. Iako rasprave ove vrste esto sadre duboki uvid u funkcije
raznih drutvenih institucija u ljudskom privreivanju, one retko
polau pravo da su zasnovane na sistematskim pregledima detaljnih
empirijskih podataka o stvarnom ivotu drutava. Ako se takvi podaci
uopste i pominju, oni su najveim delom anegdotski i slue da ilustruju, a ne da kritiki provere neki opti zakljuak. Uprkos dugoj
istoriji ivog interesovanja za drutvene pojave, eksperimentalno
proizvoenje i metodiko prikupljanje svedoanstva za proveru verovanja o njima relativno su skoranjeg porekla.
U svakom sluaju, ni u jednom podruju istraivanja drutva
nije izgraen sistem optih znanja koji bi se mogao uporediti s izvanrednim teorijama u prirodnim naukama, po opsegu objanjivake
moi ili sposobnosti preciznog i pouzdanog predvianja. Svakako je
istina da su pod uticajem impresivnih teorijskih dostignua prirodnih nauka esto izgraivani sistemi socijalne fizike" sa ciljem da se
objasni itava skala razliitih institucionalnih struktura i promena
koje su se javljale kroz ljudsku istoriju. Meutim, ove ambiciozne
konstrukcije predstavljaju proizvode sumnjivih pojmova o onome
to predstavlja ispravan nauni postupak i mada neke od tih kon-

398
strukcija jo uvek imaju
pristalice, nijedna od njih ne moe izdrati
paljivija ispitivanja.1 Veina kompetentnih naunika danas ne
veruje da u doglednoj budunosti moemo doi do jedne empirijski
potvrene teorije koja je u stanju da pomou jednog jedinog skupa
integrisanih pretpostavki objasni naj razlici ti je drutvene pojave.
Mnogi naunici koji se bave drutvom misle, meutim, da jo nije
dolo vreme ak ni za teorije koje su namenjene sistematskom objanjavanju samo sasvim ogranienih podruja drutvenih pojava. Zaista, kada se pristupilo izgraivanju takvih teorijskih konstrukcija
s ogranienim opsegom, kao to je to bilo u ekonomiji, ili u jo manjoj meri u prouavanju drutvene pokretljivosti, njihova empirijska vrednost bila je uopte uzev smatrana jo uvek nereenim pitanjem. Opte je priznato da problemi koji se ispituju u mnogim savremenim centrima za empirijska socioloka istraivanja u znatnoj meri
predstavljaju skromne i esto manje znaajne probleme.
Takoe je opte priznato da u drutvenim naukama ne postoji nita to bi liilo na skoro potpunu jednodunost koju obino
ispoljavaju kompetentni istraivai u prirodnim naukama. kada je
re o utvrenim injenicamar kada je re o tome ta su razumna i
zadovoljavajua objanjenja tih injenica (ako takva postoje) i kada
je re o tome ta su ispravni postupci u pravom istraivanju. Neslaganja o ovim pitanjima nesumnjivo nastaju i u prirodnim naukama. Ali do neslaganja dolazi kada se pomeraju granice nauke; izuzev
u podrujima istraivanja koja se u velikoj meri dotiu moralnih ili
religioznih ubeenja, takva neslaganja se uopte uzev brzo otklanjaju kada se nae dopunsko svedoanstvo ili kada se pobolja tehnika analiziranja. Nasuprot tome, drutvene nauke esto ostavljaju
utisak da su poprite beskrajnih teorijskih kola koje meusobno
ratuju i da ak i predmet koji se intenzivno i dugo prouavao ostaje
kao nereeni problem na periferiji istraivanja. U svakom sluaju,
javna je stvar da naunici u drutvenim naukama i dalje bivaju
podeljeni u pogledu sredinjih problema logike istraivanja drutva
koja su implicitna u gore pomenutim pitanjima. Postoji dugotrajno
neslaganje u pogledu proklamovanih naunih ciljeva, izmeu onih
koji smatraju da objanjivake sisteme i logike metode prirodnih
nauka treba kao modele prevazii u sociolokom istraivanju i onih
koji misle da je u osnovi nepodesno u drutvenim naukama traiti
objanjivake teorije koje upotrebljavaju apstraktne distinkcije, daleko od poznatog iskustva, distinkcije koje trae javno dostupno (ili
intersubjektivno" valjano) pozitivno svedoanstvo.
Ukratko, danas drutvene nauke nemaju mnogo sistema objanjenja koje bi veina profesionalnih sociologa ocenila kao adekvatne. Drutvene nauke se odlikuju ozbiljnim neslaganjima o
metodolokim kao i o supstantivnim pitanjima. Zbog toga je esto
1

Mnogi od ovih sistema predstavljaju teorije o jedinom faktoru" ili kljunom uzroku". One Identifikuju neku ..promenljlvu" kao Sto su geografski uslovl,
bioloke sposobnosti, ekonomska organizacija ili religiozno verovanje, da pomenemo
samo neke pomou kojih treba razumeti institucionalna ureenja i razvoj druStava.

399
izraavana sumnja kada bi neka postojea grana sociolokog istraivanja bila nazvana stvarnom naukom" obino zbog toga to iako
su takva istraivanja dala prilino mnogo pouzdanih obavetenja o
drutvenim pojavama, ova obavetenja se pre svega sastoje iz deskriptivnih studija posebnih drutvenih injenica u izvesnim istorijski odreenim drutvenim grupama i ne sadre strogo univerzalne
zakone o drutvenim pojavama. Ne bi bilo korisno da opirno raspravljamo o problemima koji su postavljeni na ovaj nain, naroito
zato to su zahtevi koji moraju biti ispunjeni da bi se neto smatralo
pravom naukom, zahtevi koji su preutni u veini ovih kritikih izazova, takvi da bismo morali zakljuiti kako samo nekoliko grana
istraivanja u fizici zasluuje ovu poasnu oznaku. U svakom sluaju, bie dovoljno za nau svrhu ako primetimo da mada deskriptivna
prouavanja lokalizovanih drutvenih injenica predstavljaju odliku
mnogih istraivanja drutva, ovaj iskaz ne prikazuje adekvatno dostignua drutvenih nauka. Jer istraivanja ljudskog ponaanja uinila su takoe oiglednim (u poslednjih nekoliko godina, uz sve veu
pomo tehnike kvantitativne analize koja se brzo razvija) neke odnose
zavisnosti izmeu komponenti u raznim drutvenim procesima; ova
istraivanja pruila su time manje ili vie vrsto zasnovane uoptene
pretpostavke za objanjavanje mnogih odlika drutvenog ivota kao
i za pronalaenje esto efektivnih naina delovanja. Svakako, zakoni
ili generalizacije o drutvenim pojavama do kojih je dovelo savremeno prouavanje drutva mnogo su vie ogranieni u opsegu svoje
primene, izreeni su mnogo manje precizno i mogu se prihvatiti kao
injeniki zasnovani samo ukoliko se shvate kao omeeni daleko veim brojem preutnih odredbi i izuzetaka nego to je to sluaj s
veinom zakona fizikalnih nauka koji se obino navode. U ovom pogledu meutim, generalizacije dobijene u prouavanju drutva ne
izgleda da se radikalno razlikuju od generalizacija koje se obino
zastupaju u nekim granama prirodnih nauka na primer, u prouavanju pojava buke ili u embriologiji.
Svakako je vaan zadatak postizanje izvesne jasnoe u osnovnim metodolokim problemima kao i u strukturi objanjenja u
drutvenim naukama, a manje je znaajno davanje ili nedavanje poasne titule. Meutim, pokuaji da se ovi problemi razjasne nailaze
na tekou koja je moda karakteristina za drutvene nauke. Ono
to je ve reeno o neslaganjima koja cvetaju u ovim disciplinama
dovoljno je da nagovesti kako skoro svaki proizvod istraivanja drutva, koji smo izabrali za logiku analizu, biva izloen riziku da ga
mnogi profesionalni sociolozi ocene kao neto nebitno za vana dostignua u tom podruju, ak iako drugi naunici sline profesionalne kompetencije mogu o ovom pitanju drukije suditi. tavie, problemi koji izrastaju iz odabranog materijala, kao i iz same analize
tih problema, isto su tako izloeni riziku da budu osueni ili kao irelevantni za znaajne logike probleme prouavanja drutva ili kao
neto to izraava usku stranarsku sklonost ka nekoj posebnoj so-

400

ciolokoj koli. Uprkos ovim opasnostima, cilj ovog i sledeeg poglavlja jeste da se ispita izvestan broj optih logikih problema
koji se stalno javljaju u metodolokim raspravama o drutvenim
naukama. U ovom poglavlju prvo emo razmotriti razne tekoe koje
navodno nastaju iz posebnog predmeta sociolokog istraivanja, koje
se esto navode kao ozbiljne a moda i kobne prepreke u utvrivanju optih zakona o drutvenim pojavama. U sledeem poglavlju
raspra vi jaemo o pitanju da li se objanjenja u drutvenim naukama
razlikuju po obliku i po supstantivnom sadraju od objanjenja u
drugim granama istraivanja; posvetiemo vie panje izvesnim odlikama objanjenja po verovatnoi, vie nego to smo to sada uinili.
U poslednjem poglavlju baviemo se problemima istorijskog saznanja i raspravljaemo o nekim novim aspektima objanjenja
po verovatnoi i ispitaemo strukturu genetikih objanjenja.2
I. Oblici kontrolisanog istraivanja
Pod pretpostavkom da je glavni cilj teorijskih i drutvenih
nauka da utvrde opte zakone koji mogu posluiti kao instrumenti
sistematskog objanjenja i pouzdanog predvianja, mnogi naunici
koji se bave drutvenim pojavama pokuavali su da objasne relativnu malobrojnost pouzdanih zakona u njihovim disciplinama. Mi
emo ispitati neke razloge koji su bili navedeni. Neki razlozi o kojima emo raspravljati skreu panju na tekoe na koje nailaze drutvene nauke zato to postoje navodno karakteristine odlike koje su
inherentne predmetu koji se prouava ili zato to po pretpostavci
postoje izvesne posledice injenice da je prouavanje drutva ukljueno u svoj sopstveni predmet. Ove tekoe u optem sluaju nisu
nezavisne jedna od druge, tako da se sporna pitanja koja iz njih proistiu ne razlikuju uvek jasno. Pa ipak bi bilo podesno da se ovi problemi odvojeno nabroje i ispitaju.
Moda je najee pominjani izvor tekoa navodno mala
mogunost za izvoenje kontrolisanih eksperimenata u prouavanju
drutva. Izloimo prvo ovu tekou u obliku koji ona obija kada se
terminu kontrolisani eksperiment" pripisuje vrlo strogo znaenje.
U kontrolisanom eksperimentu eksperimentator moe proizvoljno
baratati, iako samo u izvesnim granicama, pojedinim odlikama neke
situacije (koje se esto oznaavaju kao promenljive" ili faktori")
za koje se pretpostavlja da predstavljaju relevantne uslove za nastanak pojava koje se izuavaju) tako da stalnim menjanjem nekih od
njih (u idealnom sluaju menjanjem samo jedne), dok su ostale odlike konstantne, posmatra moe posmatrati efekte takvih promena
na tu pojavu i otkriti stalne odnose zavisnosti izmeu te pojave i
* Objanjenje po verovatnoi i genetika objanjenja identifikovali smo i ilustrovali u Poglavlju 2, dok smo o prvom ukratko raspravljali u Poglavlju 10.

401

promenljivih. Kontrolisani eksperimenat pretpostavlja tako ne samo

neposredne promene promenljivih koje se mogu pouzdano identifikovati i razlikovati od drugih promenljivih ve i reprodukciju efekata koje takve promene proizvode na pojavu koju izuavamo.
Meutim, eksperimenat u ovom strogom smislu moe se u
najboljem sluaju samo retko izvesti u drutvenim naukama, a moda nikada u vezi s nekom pojavom koja pretpostavlja uestvovanje
nekoliko generacija i velikog broja ljudi. Naunici koji se bave drutvom obino nemaju snagu da u veinu drutvenih situacija koje su
od naunog interesa unesu izvesne modifikacije u cilju eksperimentisanja. tavie, ak i kada bi oni bili u stanju da to uine i kada
moralni obziri ne bi bili prepreka da se ljudska bia podvrgnu raznim promenama iji su efekti nepredvidljivi i koji bi mogli nakoditi njihovim ivotima, u svakom eksperimentu koji bi oni mogli izvriti pojavila bi se dva znaajna problema. Primena sile da se u
eksperimentalne svrhe promene drutveni uslovi samo po sebi oigledno predstavlja drutvenu promenljivu. Shodno tome, nain na
koji se sila primenjuje moe ozbiljno ugroziti kognitivni znaaj eksperimenta, ako primena sile utie na njegov rezultat u nekom nepoznatom stepenu. Dalje, budui da data promena koja se uvodi u jednu drutvenu situaciju moe proizvesti (i obino proizvodi) ireverzibilnu promenu relevantnih promeljivih, ponavljanje promene da bi
se odredilo da li su opaeni efekti konstantni zavisie od promenljivih koje nisu u istim poetnim uslovima u svakom od ponovljenih
pokuaja. Prema tome, budui da na taj nain moe biti neizvesno
da li opaene pravilnosti ili razlike u efektima treba pripisati razlikama u poetnim stanjima promenljivih ili razlikama u drugim okolnostima eksperimenta, moe biti nemogue odrediti eksperimentalnim sredstvima da li se data promena jedne drutvene pojave
moe
ispravno pripisati datom tipu promene izvesne promenljive.3 Pored
svega toga, opseg eksperimentisanja u drutvenim naukama strogo
je ogranien okolnou da se kontrolisani eksperimenat moe izvesti
samo ako je mogue stalno proizvoditi opaljive promene u samoj
pojavi koju prouavamo mogunost koja oigledno ne dolazi u
obzir u sluaju drutvenih pojava koje se ne ponavljaju i koje su istorijski jedinstvene (kao to je uspon modernog industrijskog kapitalizma ili ujedinjavanje amerikih sindikata u toku Nju Dila).
Ove tvrdnje o ogranienom opsegu kontrolisanog eksperimenta u drutvenim naukama postavljaju mnoge znaajne probleme.
Meutim, raspravu o tim pitanjima ograniiemo sada na sledea
dva, dok emo druga ispitati kasnije: (1) da li je kontrolisano eksperimentisanje sine qua non dolaenja do potvrenog injeninog
znanja, a naroito za utvrivanje optih zakona i (2) da li u drutve Ova tekoa takoe nastaje 1 u naukama koje se ne bave drutvom. Ona se
u ovim domenima obino moe predlagati koritenjem novog uzorka u svakom ponovljenom pokuSaju, pri emu su novi uzorci u vanom pogledu homogeni sa prvim. U
druStvenim naukama taj se problem ne moe lako resiti, zato to ak i kada imamo
adekvatne uzorke, oni ne moraju biti slini po bitnim odlikama.

28 Struktura nauke

402

nim naukama postoji samo zanemarljiva mogunost da se primeni

kontrolisani empirijski postupak?
1. Istraivanje u kojima se mogu uvesti kontrolisani eksperimenti imaju poznate i neosporne prednosti. Zaista je neverovatno
da bi razne grane nauke (npr. optika, hernija ili genetika) mogle
dostii svoje sadanje stanje uznapredovanog teorijskog razvoja bez
sistematskog eksperimentisanja. Pa ipak, ovo tvrenje je oigledno
neosnovano ako se proiri na sva podruja istraivanja u kojima postoje sveobuhvatni sistemi objanjenja. Ni astronomija ni astrofizika
nisu eksperimentalne nauke, iako svaka od njih primenjuje mnoge
pretpostavke koje su oigledno zasnovane na eksperimentalnim rezultatima drugih disciplina. Mada je u toku osamnaestog i devetnaestog veka astronomija s pravom smatrana razvijenijom od svih drugih nauka po stabilnosti svoje sveobuhvatne teorije i po tanosti svojih predvianja, ona svakako ovu razvijenost nije postigla vrei
eksperimente s nebeskim telima. Stavie, ak i u granama istraivanja koje su sada sasvim bliske teorijskom nivou astronomije (npr.
geologija ili, relativno odskora, embriologija) odsustvo kontrolisanog
eksperimentisanja nije spreilo naunike da dou do dobro zasnovanih optih zakona. Zato je van sumnje da su mnoge nauke doprinele,
i da i dalje doprinose, unapreenju uoptenog znanja uprkos strogo
ogranienim mogunostima izvoenja kontrolisanih eksperimenata.
Meutim, svaka grana istraivanja koja nastoji da doe do
pouzdanih optih zakona o empirijskim injenicama mora da koristi
postupak koji, ako ve nije strogo kontrolisano eksperimentisanje,
ima bitne logike funkcije eksperimenta. Ovaj postupak (mi emo ga
nazvati kontrolisano istraivanje") ne zahteva, kao to to zahteva
eksperimentisanje, ni proizvoljnu reprodukciju pojava koje se prouavaju niti javno manipulisanje promenljivama ali on veoma mnogo
lii na eksperimentisanje u drugom pogledu. Kontrolisano istraivanje se sastoji u svesnom nastojanju da se razdvoje prilike u kojima
se pojava manifestuje uniformno (na jedan ili na vie naina) od
prilika kada se pojava manifestuje u nekim, ali ne i u drugim sluajevima; zatim se ispituju izvesni faktori koji se u tim prilikama
javljaju kako bi se utvrdilo da li su promene ovih faktora povezane
sa razlikama koje se javljaju u samoj pojavi pri emu su ovi faktori, kao i razliite manifestacije pojave koja se istrauje, izabrani za
paljivo posmatranje zato to se pretpostavlja da su meusobno povezani. Imajui u vidu samo logiku ulogu koju empirijski podaci
imaju u istraivanju, oigledno je nebitno da li opaene varijacije u
odreujuim faktorima opaenih promena u samoj pojavi uvodi sam
naunik ili se takve varijacije proizvode prirodno", a naunik ih
samo konstatuje pod pretpostavkom da su u svakom od ovih sluajeva posmatranja izvrena s podjednakom briljivou i da je ispoljavanje varijacija u faktorima slino u svakom drugom relevantnom
pogledu ispoljavaju pojave koja se prouava. Iz ovog razloga eksperimentisanje se esto smatra graninim oblikom kontrolisanog

403

istraivanja, a ponekad se ove dve pretpostavke ak i ne razlikuju.

Zaista je mogue da se druga od gornjih pretpostavki moe lake
ispuniti kada se mogu izvoditi eksperimenti nego kada se oni ne
mogu izvoditi; isto tako se moe desiti da kada je eksperimenat
ostvarljiv, relevantni faktori se mogu podvrgnuti promenama koje
se retko nalaze u prirodnoj sredini, ili se uopte ne nalaze, ali koje
se ipak moraju utvrditi ako elimo da doemo do optih zakona. Ovi
komentari usmeravaju panju na probleme od nesumnjivo velikog
znaaja u izvoenju istraivanja, ali oni ne otklanjaju identinost
logike funkcije kontrolisanog eksperimenta i kontrolisanog istraivanja.
Ukratko, iako se nauka moe razvijati i bez eksperimentisanja, izgleda da je neophodno ili kontrolisano eksperimentisanje (u
uskom smislu koji smo povezali s ovim izrazom) ili kontrolisano istraivanje (u smislu koji smo upravo objasnili). Mi emo rei da je
istraivanje u kojem se upotrebljava4 jedan od ova dva postupka kontrolisano empirijsko istraivanje".
2. Namee se pitanje da li je u drutvenim naukama podruje u kojem se mogu primeniti postupci koji su ili strogo eksperimentalni ili imaju istu logiku ulogu kao eksperimenat toliko neznatno
kako se to esto predstavlja. Ovo tvrenje da je podruje primene
eksperimenata sasvim malo obino se zasniva na nekim pogrenim
shvatanjima koje emo sada ukratko razmotriti.
a. Iako se u Engleskoj devetnaestog veka Don Stjuart Mil
najvie zalagao za primenu logikih metoda prirodnih nauka u istraivanju drutva, on je bio ubeen da eksperimentisanje usmereno ka
utvrivanju optih zakona nije ostvarljivo u drutvenim naukama.
On se ovog gledita drao uglavnom zato to nije video nikakve izglede da se u ovim disciplinama primeni ili njegov metod slaganja
ili njegov metod razlike, dva od njegovih pet metoda eksperimentalnog istraivanja" koji su za njega predstavljali konani oblik koji
jedan eksperimenat treba da ima. Prema metodu slaganja, zahteva
se da dva sluaja jedne pojave budu nejednaka u svakom pogledu
izuzev u jednom (koji se onda moe identifikovati kao uzrok" ili
,efekat" date pojave); prema metodu razlike, potrebne su dve situacije, pri emu je pojava prisutna u jednoj ali nije u drugoj; te situacije su inae sline u svakom pogledu izuzev u jednom (koji se opet
moe identifikovati kao uzrok" ili efekat" te pojave). Mil je oigledno uzimao kao sigurno da se teorijski znaajni eksperimenti u
drutvu moraju izvoditi na istorijski datim drutvima uzetim u nji* Donekle Je znaajno da se ne mesa ono Sto se obino zove kontrolisano
(ulno) posmatranje- i kontrolisano empirijsko istraivanje u gornjem smislu. Za posmatranje se obino kae da Je kontrolisano ,,ako nije preputeno sluaju, ve se Izvodi
paljivo i sa cljem da se odgovori na neko pitanje, kao i uz prthvatanje nekih zahteva
za pouzdano posmatranje. Kontrolisano posmatranje u ovom smislu vano je i za kontrolisano izvoenje eksperimenata i kontrolisano istraivanje. Meutim, kontrolisano posmatranje samo je nuan, ali ne i dovoljan, uslov za kontrolisano empirijsko istraivanje.

28-

404

novoj celovitosti: poto je sa oigledno dobrim razlozima verovao da

nijedan par takvih drutava ne zadovoljava uslove nijednog od dva
metoda, kao i da se nikakvim izumom ne moe postii da ta drutva
zadovoljavaju ove uslove, on5 je poricao mogunost eksperimentisanja u drutvenim naukama.
Milovo objanjenje eksperimentalnog metoda pati od ozbiljnog nedostatka; on je podcenio, ukoliko nije ak i zanemario, krucijalnu injenicu: da poto dve situacije nisu nikada ili potpuno sline
ili potpuno razliite u svakom pogledu izuzev u jednom, njegovi metodi se mogu primeniti samo u okviru pretpostavki koje odreuju
relevantne odlike (ili aspekte) jedne situacije.
Ali, iako je Milova analiza u ovoj taki ispravljena, njegovi
razlozi poricanja mogunosti eksperimentisanja u drutvu ostaju
neuverljivi. Jer njegovo tvrenje je delimino zasnovano na pretpostavci da kontrolisano eksperimentisanje (ili u ovom sluaju ak i
kontrolisano istraivanje) zahteva promenu samo jednog (relevantnog) faktora u jednom trenutku gledite koje se obino prihvata,
ali koje ipak predstavlja isuvie uproeno shvatanje uslova u kojima se moe izvesti merodavna empirijska analiza. Ova pretpostavka
zaista izraava ideal eksperimentalnog postupka koji se esto bar
priblino ostvaruje. Dobro bi bilo da se podsetimo, meutim, da pitanje da li se u jednom eksperimentu menja samo jedan jedini" faktor, ili ak pitanje ta treba podrazumevati pod jedinim" faktorom,
zavisi od prethodnih pretpostavki na kojima se eksperimenat zasniva. Izvan ljudskih moi je da se ak i u najbriljivije opremljenoj
laboratoriji potpuno uklone sve promene izuzev promena u jednoj
okolnosti nekog eksperimenta; ve smo naglasili injenicu da su u
svakom istraivanju implicitne pretpostavke o tome koje promene
treba smatrati relevantnim promenama. Dalje, ilustrujmo injenicu
da posebne pretpostavke moraju biti sadrane u procenjivanju da li
je jedan faktor jedini". Iako se u mnogim eksperimentima promena
kvantiteta (npr. broja grama) hemijski istog kiseonika smatra promenom jednog jedinog faktora, u drugim, eksperimentima ovo nije
zadovoljavajui nain da se odredi ta je pojedinani faktor, zato to
u ovoj klasi eksperimenata postoji pretpostavka koje nema u prvoj,
pretpostavka da postoje izotopi kiseonika. Jer, poto proporcije u
kojima se ovi izotopi sadre u raznim koliinama hemijski istog
kiseonika nisu konstantne, promena koliine istog kiseonika moe
u znatnoj meri da promeni ove proporcije.
U svakom sluaju, postoje podruja istraivanja u prirodnim
naukama u kojima nije mogue u jednom eksperimentu i u jednom
trenutku menjati po jedan jedini" faktor, ali u kojima nas to jo
uvek ne spreava da utvrdimo zakone. Na primer, u eksperimentima
s fiziko-hemijskim sistemima u termodinamikoj ravnotei u optem
s
Mil je preporuivao ono to je on zvao konkretnim deduktivnlm metodom"
kao neSto Sto odgovara prouavanju druStva. Prema tom metodu, razne posledlcc koje
su izvedene iz nekog skupa teorijskih pretpostavki proveravaju se posrrutianjem.

405
sluaju nije mogue menjati pritisak koji vri jedan sistem a da se
lime ne menja njegova temperatura. Pa ipak se moe utvrditi koje
konstantne relacije zavisnosti vae izmeu ovih promenljivih i drugih faktora toga sistema, i kakvi efekti nastaju u tom sistemu kada
se promeni jedna od ovih promenljivih. tavie, moderna statistika
analiza ima dovoljno opti karakter da nam omogui da savladamo
mnoge situacije u kojima se u jednom trenutku ne menja samo jedna
promenljiva, ak i kada je re o pojavama za koje postoji manje razvijena teorija nego to je to sluaj u fizici, ili za koje postoje samo
tehnike kontrolisanog istraivanja, ali ne i strogog eksperimentisanja. Na primer, na prinose sa datog kukuruznog polja utiu i temperaturne promene i promene u koliini vodenog taloga, iako se ovi
faktori ne mogu menjati nezavisno jedan od drugog. Pa ipak, statistika analiza podataka o njihovim simultanim promenama omoguuje nam da izolujemo efekte koje kia ostavlja na prinosima od
efekata koje ostavlja promena temperature.6 Ukratko, nalog da faktore treba menjati jedan po jedan u svakom trenutku predstavlja
esto poeljan, ali nikako univerzalno neophodan uslov kontrolisanog istraivanja.
b. Polje kontrolisanog empirijskog istraivanja drutvenih
pojava u principu je mnogo ire nego to nas mogu navesti da pretpostavimo bezrazlono uska shvatanja o onome to je za takva istraivanja bitno. Ali, opiimo ukratko glavne forme u kojima se empirijsko prouavanje stvarno javlja u drutvenim naukama.
i. Uprkos rasprostranjenim tvrenjima da eksperimentisanje u strogom smislu nije ostvarljivo, u drutvenim naukama se upotrebljava nekoliko vrsta eksperimenata. Jedan od njih je laboratorijski eksperimenat koji je u sutini slian laboratorijskim eksperimentima u prirodnim naukama. On se sastoji u konstruisanju vestacke situacije koja po izvesnim crtama lii na realne" situacije u
drutvenom ivotu ali koja ispunjava uslove koje inae realne
situacije ne ispunjavaju: neke promenljive za koje se pretpostavlja
da u relevantne za nastanak neke drutvene pojave mogu se kontrolisati u laboratorijskoj situaciji dok se druge relevantne promenljive
mogu bar priblino odravati kao konstante. Na primer, bio je izveden laboratorijski eksperimenat da bi se utvrdilo da li na glasae
utie njihovo znanje o religijskoj pripadnosti kandidata za neku slubu. U ovu svrhu stvoren je izvestan broj klubova iji su lanovi
paljivo odabrani tako da se prethodno nisu meusobno poznavali;
svaki klub je tada zamoljen da izabere jednog svog lana za neki poloaj, a obavetenje o religioznoj pripadnosti lanova dato je polovini
klubova, dok ostali o tome nita nisu znali. Rezultati izbora su pokazali da je veliki broj glasaa kojima je dato ovo obavetenje bio pod
njegovim uticajem.
Laboratorijski eksperimenti upotrebljavali su se u sve veem
broju u mnogim podrujima istraivanja drutva. Oigledno je, me* Analizi ovog tipa bie posveena panja u ovom poglavlju.

406
utim, da jedna velika klasa drutvenih pojava ne doputa eksperimentalno izuavanje. Stavie, ak i kada se drutvene pojave mogu
ispitivati na ovaj nain, u optem sluaju nije mogue laboratorijski
proizvesti promene promenljivih koje se mogu uporeivati po veliini sa promenama tih promenljivih koje ponekad nastaju u prirodnim drutvenim situacijama. Na primer, oseanje krucijalnog
znaaja koje esto izazivaju problemi u politikim izborima ne mogu se lako izazvati u subjektima koji uestvuju u jednom laboratorijskom glasanju. Pogrena je kritika laboratorijskih eksperimenata
u drutvenim naukama koja kae ovo: poto je laboratorijska situacija nerealna", njeno prouavanje ne moe da osvetli drutveno ponaanje u realnom" ivotu. Naprotiv, mnogi takvi eksperimenti objasnili su mnoga sporna pitanja. Na primer, izveden je izvestan broj
eksperimenata s ponaanjem dece kada su se menjali uslovi pod kojima su se ona igrala. Meutim, ispravna je opaska da se ne moe
prihvatiti nijedna generalizacija o drutvenim pojavama koja je zasnovana iskljuivo na laboratorijskim eksperimentima a da se ne
ispita da li ona vai i u prirodnim drutvenim sredinama.
ii. Drugu vrstu eksperimenta ini takozvani eksperimenat
s poljem". U takvim eksperimentima umesto vetaki stvorenog minijaturnog drutvenog sistema neka prirodna", mada ograniena,
zajednica predstavlja eksperimentalni subjekat u kojem se mogu
kontrolisati izvesne promenljive, tako da se u ponovljenom broju
pokuaja moe utvrditi da li promene tih promenljivih izazivaju odreene razlike u nekoj drutvenoj pojavi. U takvom jednom eksperimentu s poljem, na primer, menjan je nain na koji su u izvesnoj
fabrici organizovane grupe radnika, pri emu su u tom istraivanju
bili definisani razni tipovi organizacije. Pokazalo se da su one grupe
u koje su uvedene demokratskije" forme organizacije bile produktivnije nego grupe organizovane manje demokratski.
Eksperimentisanje s poljem ima jasne prednosti nad eksperimentisanjem u laboratoriji, ali je isto tako jasno da je u eksperimentima s poljem u optem sluaju tee odrati relevantne promenljive konstantnima. Iz oiglednih razloga, mogunosti za izvoenje
eksperimenata s poljem bile su do sada relativno mrave; zaista, veina do sada izvedenih eksperimenata odnosila se na probleme koji
su samo od usko praktinog znaaja.
iii. Vei deo kontrolisanog empirijskog istraivanja u drutvenim naukama nije eksperimentalan u onom smislu koji smo povezali s ovim terminom, ak iako se takva istraivanja esto oznaavaju kao prirodni eksperimenti", ex post facto eksperimenti" ili
se odreuju na slian nain. Cilj ovih ispitivanja je, opte uzev, da
se utvrdi da li postoji neki dogaaj, skup dogaaja ili kompleks osobina koji je kauzalno povezan s nastankom izvesnih drutvenih promena ili karakteristika u datom drutvu, i ako postoji, na koji nain.
Ono o emu se u takvim istraivanjima raspravlja jesu na primer

407

migracije, varijacije u natalitetu, stavovi prema manjinama, prihvaianje novih oblika komuniciranja, promene kamatnih stopa, razlike
u distribuciji raznih linih odlika u raznim drutvenim grupama.
kao i drutveni efekti zakonodavnih odluka.
Istraivanja ove vrste mogu se podeliti na razne naine: na
ona koja nastoje da utvrde drutvene efekte pojava, za razliku od
onih koja se bave njihovim uzrocima; na istraivanja pojedinanih
akcija, za razliku od onih u kojima se ispituje ponaanje grupe; na
istraivanja koja su usmerena ka odnosima izmeu odlika koje se javljaju manje ili vie istovremeno, za razliku od onih koja se bave odlikama to se ispoljavaju u nekom vremenskom nizu itd. Svaka od
ovih podpodela povezana je s posebnim metodolokim problemima i
tehnikama istraivanja. Ali uprkos ovim razlikama i uprkos injenici
to se ne moe proizvoljno baratati promenljivama za koje se pretpostavlja da su relevantne u ovim istraivanjima, ili da promene
takvih promenljivih nije niko planirao, ova ispitivanja zadovoljavaju
u manjoj ili veoj meri zahteve za kontrolisano empirijsko istraivanje. U prilino reprezentativnom prouavanju ove vrste, na primer, postavlja se problem utvrivanja uticaja televizije na to da li
deca idu u crkvu. U tu svrhu ispitivanje uzroka dalo je odgovore na
pitanja o poseivanju crkve, uzrastu ili polu svakog deteta u uzorku,
da li to dete gleda televiziju i da li njegovi roditelji poseuju crkvu.
Kada su odgovori klasifikovani prema tome da li dete koje ide u
crkvu jeste ili nije televizijski gledalac, naeno je da deca koja gledaju televiziju manje idu u crkvu nego deca koja ne gledaju televiziju. Ove proporcije ostale su u sutini iste kada su se uporeivala
deca istog pola i uzrasta. S druge strane, kada su se odgovori dobijeni iz uzorka klasifikovali prema tome da li roditelji te dece idu u
crkvu, u klasi dece koja su gledala televiziju i iji su roditelji ili u
crkvu procenat dece koja su ila u crkvu nije se znatno razlikovao
od procenta dece koja su ila u crkvu, ali koja su pripadala klasi one
dece koja nisu gledala televiziju i iji su roditelji takoe ili u
crkvu. Analiza podataka iz ovog uzorka pruila je tako izvesnu evidenciju da gledanje televizije ne utie na to da li deca idu ili ne idu
u crkvu.
Mi emo kasnije detaljnije razmotriti strukturu takvih analiza. 2a sada, objasnimo ta je u ovim ispitivanjima ono to ih u izvesnom stepenu odreuje kao kontrolisana empirijska istraivanja.
Poto se prema pretpostavci u ovim ispitivanjima ne moe javno
baratati relevantnim faktorima, kontrola se mora ostvariti na neki drugi nain. Kao to gornji primer nagovetava, ova se kontrola postie
ukoliko se moe osigurati obavetenje o tim faktorima, tako da analiza tog obavetenja moe pruiti simbolike konstrukcije u kojima
se neki faktori prikazuju kao konstantni (pa otuda bez uticaja na
promene pojave koja se prouava), za razliku od korelacija (ili odsustva korelacija) izmeu prikupljenih podataka o promenama drugih faktora i prikupljenih podataka o samoj pojavi. Shodno tome,

408
ono ime se u ovim istraivanjima manipulie predstavlja prikupe
Ijene (ili simboliki predstavljene) podatke posmatranja relevantnih
faktora, a ne same te faktore. U ovim istraivanjima, dakle, mi nastojimo da doemo do obavetenja o nekoj pojavi i o faktorima za
koje se pretpostavlja da su relevantni za njeno deavanje, tako da je
posle statistike analize prikupljenih podataka mogue ili ukloniti
neke faktore kao kauzalne determinante te pojave ili nai osnovu da
se nekim faktorima pripie kauzalni uticaj na tu pojavu.
Meutim, tekoe povezane sa zasnivanjem kauzalne analize
na istraivanjima ove vrste sasvim su poznate. Ne samo da postoje
ozbiljni i ponekad nesavladivi tehniki problemi koji nastaju u raenim specijalnim podrujima istraivanja drutva, na primer, problemi identifikacije i definisanja promenljivih, problem izbora relevantnih promenljivih, selekcija reprezentativnog uzorka podataka i
pronalaenje dovoljnog broja podataka koji doputa pouzdane za~
kljuke na osnovu uporeivanja razliitih klasa podataka iz uzorka.
Postoji takoe i krucijalni opti problem o prirodi svedoanstva potrebnog da bi se ispravno pripisalo kauzalno znaenje korelacijama
koje postoje izmeu podataka. Istorija prouavanja drutva veoma
lepo svedoi o lakoi sa kojom se pada u poznatu greku post hoc
kada se podaci o dogaajima koji se javljaju u nizu interpretiraju
kao da pokazuju kauzalne veze. Ovaj opti problem kao i osnova
za razlikovanje lanih od pravih uzronih korelacija bie kasnije
predmet nae panje. Mi emo za sada zavriti ovaj deo razmatranja
primedbom da se u velikom delu empirijskog istraivanja u drutvenim naukama ak i ne ine pokuaji da to bude kontrolisano istraivanje i da se ispitivanja ove vrste u znatnoj meri razlikuju meu~
sobno po potpunosti sa kojom zadovoljavaju uslove takvog istraivanja.

II. Kulturni relativizam i drutveni zakoni

Druga tekoa koja se esto navodi kao prepreka utvrivanju optih zakona u drutvenim naukama, tesno povezana sa tekoom o kojoj smo ve raspravljali, jeste istorijski uslovljen" ili kulturno determinisan" karakter drutvenih pojava. Iako veina, a
moda i sva drutva u prolosti i sadanjosti imaju izvestan broj analognih institucija npr. sva poznata drutva imaju neku vrstu
porodine organizacije, neki oblik obrazovanja mladih, neke mere za
odravanje reda i tako dalje ove institucije su se razvile kao odgovori na razliite podsticaje sredine i otelotvoruju razliite kulturne
tradicije, tako da su unutranje strukture i uzajamni odnosi odgovarajuih institucija u razliitim drutvima uopte uzev takoe razliite. Shodno tome, budui da oblici ljudskog drutvenog ponaanja
ne zavise samo od neposrednih prilika koje su izazvale to ponaanje,
ve takoe i od utvrenih kulturnih navika i interpretacija dogaaja
koji su sadrani u odgovoru na te prilike, oblici drutvenog ponaa-

409
nja menjae se u zavisnosti od drutva u kome se to ponaanje javlja kao i od karaktera njegovih institucija u datom istorijskom periodu. Prema tome, zakljuci do kojih se doe kontrolisanim prouavanjem podataka iz uzorka dobijenog u jednom drutvu verovatno
nee biti ispravni za uzorak dobijen u drugom drutvu. Za razliku
od zakona fizike i hernije, generalizacije u drutvenim naukama
imaju dakle u najboljem sluaju samo strogo ogranieni opseg, ogranien na drutvene pojave koje se javljaju u relativno kratkoj istorijskoj epohi i u okviru institucionalnih odnosa. Na primer, Snelov
zakon refrakcije svetlosti izraava odnose izmeu pojava koje su
oigledno invarijantne u itavom svemiru. S druge strane nain na
koji se natalitet u jednoj zajednici menja u zavisnosti od drutvenog
statusa u jednom vremenskom periodu, opte uzev, razliit je od
naina na koji su ovi faktori povezani u nekoj drugoj zajednici ili
ak u istoj zajednici u drugo vreme.
Ne moe se poricati znaaj ovog objanjenja jedne ozbiljne
prepreke u utvrivanju sveobuhvatnih optih drutvenih zakona.
Ljudsko ponaanje se nesumnjivo menja pod uticajem sloenih drutvenih institucija u kojima se to ponaanje i odvija, uprkos injenici
da sve ljudske akcije podrazumevaju fizike i fizioloke procese iji su
zakoni delovanja invarijantni u svim drutvima. Cak i nain na koji
lanovi jedne drutvene grupe zadovoljavaju osnovne bioloke potrebe npr. kako privreuju ili grade svoja sklonita nije na
jedinstven nain odreen ni njihovim biolokim nasleem ni fizikim karakterom njihove geografske sredine, jer je uticaj ovih faktora na ljudsko delovanje posredovan postojeom tehnologijom i tradicijom. Mora se svakako priznati mogunost da e netrivijalni ali
pouzdano utvreni zakoni o drutvenim pojavama uvek imati samo
usko ogranienu optost.
Meutim, injenice o kojima raspravljamo bile su esto pogreno interpretirane, pa su zbog toga mnogi naunici koji su se
bavili ljudskim ponaanjem tvrdili da su transkulturni" zakoni o
ljudskim pojavama (tj. zakoni koji vae u raznim drutvima) u principu nemogui. Mi emo zbog toga ispitati ovaj problem.
1. Uobiajen izvor skepticizma prema transkulturnim drutvenim zakonima jeste preutna pretpostavka da nam zakoni moraju omoguiti precizna predvianja ak i neodreene budunosti,
pa se astronomija uzima kao paradigma bilo koje nauke vredne tog
imena. Tvrdilo se, na primer, da kada bi nauka o drutvu
bila prava nauka, kao astronomija, ona bi nam omoguila da predviamo bitni
razvoj drutvenih zbivanja u neposrednoj .i daljoj budunosti, da opiemo drutvo u godini 2000. ili u godini 2500, ba kao Sto astronomi mogu da nacrtaju
izgled neba u odreenom trenutku budunosti. Takva drutvena nauka bi nam
tano rekla ta e se desiti u godinama koje dolaze i mi bismo bili nemoni
da to izmenimo bilo kakvim naporom volje.7
' Charles A. Beard, The Nature of Social Sciences New York. 1934, str. 29.

410

Ali poto, dugujui razvoju ljudskog iskustva, ljudi i ene kao pojedinci, kao i grupe, rase i nacije stalno rastu i menjaju se", tako da
se od podataka drutvenih nauka ne mogu napraviti zatvorene
sheme", a poto drutvene nauke ne mogu predviati na taj nain,
zakljuak je da ne postoji drutvena nauka u bilo kojem valjanom
smislu te reci u kojem se ona upotrebljava u pravoj nauci."8
Meutim, nije potrebna velika rasprava da bi se pokazalo
kako okolnosti koje doputaju dugorona predvianja u astronomiji
ne preovlauju u drugim granama prirodnih nauka, i u tom pogledu
nebeska mehanika nije tipina fizikalna nauka. Takva predvianja
mogua su u astronomiji zato to je za sve praktine svrhe Sunev
sistem izolovan i ostae izolovan, postoji razlog da u to verujemo, jo
neodreeno dugo. U veini drugih oblasti fizike, sistemi koji se prouavaju ne ispunjavaju ovaj uslov za dugorona predvianja. Stavie, u mnogim sluajevima fizikalnog istraivanja mi ne znamo poetne uslove da bismo primenili utvrene teorije u preciznom predvianju, iako inae postoje teorije koje su potpuno adekvatne za ovu
svrhu. Na primer, mi sa velikom tanou moemo predvideti kretanja datog klatna sve dok je ono izolovano od uticaja raznih poremeaja, zato to se zna teorija kretanja klatna i potrebni injeniki
podaci o tom specifinom sistemu, ali ne moe se pouzdano predviati daleka budunost zato to imamo izvrsne razloge da verujemo
kako taj sistem nee beskonano dugo ostati imun od spoljanjih
poremeaja. S druge strane, mi ne moemo s nekom velikom tanou
predvideti da li e za deset minuta vetar odneti list koji je upravo
pao s drveta, jer iako fizikalna teorija koju imamo moe u principu
da odgovori na to pitanje pod pretpostavkom da imamo relevantne
injenike podatke o vetru, mestu i zemljitu, mi retko raspolaemo,
ako uopte raspolaemo, znanjem o takvim poetnim uslovima. Nemogunost da se predvidi daleka budunost nije odlika ljudske aktivnosti i nikako nije znak da o tim pojavama nisu utvreni ili da se ne
mogu utvrditi sveobuhvatni zakoni.
tavie, oigledna je greka tvrditi, kao to izgleda da navedeni odlomak pokazuje, da je teorijsko znanje mogue samo u onim
domenima u kojima nedostaje efektivna ljudska kontrola. Sirovine
se mogu preraditi u gotove proizvode ne zato to za takve promene
ne postoji nikakva teorija ve vrlo esto upravo zato to postoji, i
obratno, jedna oblast ne prestaje da bude polje za teorijsko saznanje
ako, poto su otkrivene podesne tehnike, mogu da se kontroliu promene koje se do tada nisu mogle kontrolisati. Da li e principi meteorologije izgubiti svoju valjanost ako jednog dana otkrijemo kako da
proizvodimo klimu? Ljudi su svakako u stanju da izmene oblike
svoje drutvene organizacije, ali ova injenica ne dokazuje nemogunost realne" nauke o ljudskim odnosima.
' Isto, str. 2B, 33, 37.

411
2. Srodna greka je pretpostavka da velike razlike u specifinim odlikama i pravilnostima u ponaanju koje se ispoljavaju u
jednoj klasi sistema iskljuuje mogunost da postoji zajednika
struktura odnosa koja je u osnovi ovih razlika i da oigledno raznolike karakteristike tih sistema ne mogu prema tome da se shvate u
okviru jedinstvene teorije o njima. Ova pretpostavka obino nastaje
u nemogunosti da se razlikuje pitanje da li postoji struktura odnosa
koja je invarijantna u jednoj klasi sistema i koja se moe izraziti u
sveobuhvatnoj teoriji (makar vrlo apstraktnim pojmovima) od pitanja
da li su poetni uslovi koji su neophodni za primenu teorije na bilo
koji od tih sistema uvek isti u svim sistemima.
Razmotrimo, na primer, isto fizike pojave kao to su sevanje munje, kretanje kompasa nekog pomorca, pojava duge i formiranje optike slike u soivu kamere. To su neosporno razliita deavanja, meusobno nespojiva na osnovu svojih ispoljenih kvaliteta;
unapred ne izgleda verovatno da bi one mogle predstavljati ilustracije za jedan jedini skup principa povezanih u celinu. Pa ipak, kao
to je dobro poznato, ove se pojave mogu razumeti pomou moderne
elektromagnetske teorije. Postoje, naravno, razni specijalni zakoni
za svaku od ovih pojava, ali teorija moe objasniti sve te zakone, jer
se razliiti zakoni mogu dobiti kada se uvedu razliiti poetni uslovi
koji odgovaraju oiglednim razlikama izmeu ovih sistema.
Shodno tome, injenica da drutveni procesi imaju razliite
institucionalne tokove i da specifine pravilnosti koje su naene da
vae u jednoj kulturi ne proimaju sva drutva, ne iskljuuje mogunost da su ove posebne pravilnosti specijalni sluajevi relacionih
struktura koje su invarijantne za sve kulture. Jer priznate razlike u
nainima na koje su razliita drutva organizovana, i u tipovima
ponaanja koji se u njima javljaju, mogu biti posledica ne nesamerljivo razliitih oblika drutvenih odnosa, ve prosto razlika u specifinim vrednostima nekog skupa promenljivih koje ine elementarne komponente u jednoj strukturi veza koja je zajednika svim
drutvima. Meutim, svaki ovek moe da nagaa da li e ovakva
sveobuhvatna teorija o drutvu zauvek ostati logika ali neostvarena
mogunost. Ova rasprava, koja nije zamiljena kao gatanje, ima za
cilj samo da uoi jedno pogreno tumaenje koje nastaje kada se ova
mogunost izgubi iz vida.
3. Jo se neega treba podsetiti u razmatranju o ogranienom opsegu zakona o drutvu zbog istorijski uslovljenog" karaktera drutvenih pojava. Oigledno je da ukoliko jedan zakon u bilo
kojem domenu istraivanja treba da se odnosi na veliki broj pojava
koje ispoljavaju navodno relevantne i vane razlike, u formulaciji
tog zakona moraju se zanemariti ove razlike, tako da se termini upotrebljeni u formulaciji eksplicitno ne odnose na specifine odlike
pojava koje se javljaju u posebnim okolnostima. Takva formulacija
moe se ponekad postii upotrebom promenljivih (u uobiajenom

412
matematikom smislu te reci), pri emu je primena zakona na posebne situacije posredovana dodeljivanjem konstantnih vrednosti
promenljivama, vrednosti koje se mogu menjati od situacije do situacije. Na primer, iako gravitaciona konstanta" koja se pominje u
Galilejevom zakonu slobodnog pada nema istu vrednost za sve geografske irine, u uobiajenoj formulaciji tog zakona ove varijacije
njene vrednosti se ne pominju; vea se optost iskaza dobija kada se
upotrebi promeljiva ,,g" u tom
zakonu nego kada bi se pominjala
neka njena posebna vrednost.9
Meutim, ovu tehniku obezbeivanja optosti iskaza nije
uvek mogue ili podesno primeniti. Drugi izum koji se obino upotrebljava u prirodnim naukama sastoji se u izraavanju jednog zakona za takozvani idealni sluaj". Tada zakon iskazuje neku relaciju zavisnosti koja verovatno vai samo pod izvesnim graninim
uslovima makar ovi uslovi bivali retko ostvareni, ako se uopte
ostvaruju. Na primer, Galilejev zakon o telima koja slobodno padaju
iskazan je za tela koja se kreu u vakuumu, iako se ovozemaljska
tela obino ili skoro uvek kreu kroz neku sredinu koja prua otpor.
Zakon poluge je izraen za savreno kruta tela i homogene ipke,
iako se stvarne poluge samo pribliavaju ostvarenju ovog uslova.
Prema tome, kada se konkretno data situacija analizira pomou tako
formulisanih zakona, moraju se uvesti dodatne pretpostavke ili postulati da bi se premostio jaz izmeu idealnog sluaja za koji je zakon formulisan i konkretnih okolnosti na koje se zakon primenjuje.
Takve dodatne pretpostavke esto su sasvim komplikovane. One se
mogu formulisati sa mnogo manje preciznosti nego to je to sluaj
sa zakonom, i mogu biti ak i nepotpuno izloene, bilo zato to bi
eksplicitno pominjanje svih pretpostavki bilo suvie tegobno (tako
da se mnoge samo pretpostavljaju) ili zato to nedostaje znanje o
svim faktorima na osnovu kojih razlikujemo aktualni od idealnog
sluaja. Shodno tome, iako jedan zakon u svom formalnom obliku
moe izgledati kao da poseduje veliku optost i jednostavnost, formalni oblik ne mora otkrivati ogranienje u opsegu i sloenost sadraja kojima je taj zakon podvrgnut kada se uvedu stvarni uslovi
za primenu zakona na konkretne situacije.
Zbog toga je jasno da istorijski uslovljen" karakter drutvenih pojava ne predstavlja inherentnu prepreku formulisanju sveobuhvatnih transkulturnih zakona. injenica je da su dva logika
izuma koja su upravo pomenuta bila u drutvenim naukama upotrebljena upravo s tim ciljem. Na primer, ove tehnike bivale su esto
upotrebljene u ekonomiji, naroito u konstruisanju ekonomskih teorija koje koriste pojam savrenog takmienja izmeu kupca i prodavca ili pojam ekonomskih poslenika koji prosto nastoje da svoje
* Zato se mora pretpostaviti da Iskaz ovog zakona sadri egzistencijalni logiki
kvantlfikator za promenljlvu ,,g". Tako, na primer, poznata formula koja povezuje rastojanje s sa vremenom t u slobodnom padu, s = fft'.'i, mora biti shvaena kao da tvrdi
kako postoji bar jedna urednost za ,,g" za koju ova relacija vai, i ova vrednost je konstantna u takama koje su podjednako udaljene od centra Zemlje, dok su vrednosti
,,o" razliite na nejednakim rastojanjima od tog centra.

413

finansijske (ili druge koristi") uine to je mogue veinu Sigurno,

pokuaji da se ove tehnike iskoriste za konstruisanje optih zakona
u ekonomiji i drugde u istraivanju drutva bili su do sada u najboljem sluaju samo delimino uspeni. Meutim, pogreno je neuspehe ovih pokuaja pripisivati, kao to se ponekad ini, nekom osnovnom nedostatku u optoj strategiji formulisanja zakona o drutvu
pomou idealnih sluajeva". Nesumnjive neuspehe ove vrste treba
pripisati delimino specifino teorijskim pojmovima koji se u ovim
pokuajima koriste, ali moda jo u veoj meri tekoama u pronalaenju iskaza sa idealnim" pojmovima koje treba modifikovati
vodei rauna o posebnim okolnostima koje su prisutne u konkretnim drutvenim situacijama i na koje se ovi iskazi mogu primeniti.
Meutim, analize drutvenih pojava usmerene ka utvrivanju opteg zakona bile su najveim delom rukovoene razlikama
koje su ljudi uoili u svojim svakodnevnim aktivnostima. ak i kada
se ovi obino neprecizni zdravorazumski pojmovi uine manje neodreenima, jo uvek je teko iz njih ukloniti ukazivanje na neto
to je specifino za neko posebno drutvo (ili posebnu drutvenu tradiciju). tavie, retko su u potpunosti poznati uslovi pod kojima vae
generalizacije izraene pomou takvih pojmova. Shodno tome, mnogo ee su generalizacije ili iskazi o statistikim korelacijama nego
0 strogo univerzalnim odnosima zavisnosti, ili su kvazi opti" (u
tom smislu to iako se mogu izraziti kao strogo univerzalni po formi, oni se, u stvari, tvrde bez namere da se iskljue razni izuzeci
koji su ponekad eksplicitno prikriveni poznatom pretpostavkom da
relacije zavisnosti koje se pominju u generalizaciji vae samo pod
ostalim jednakim uslovima"). U oba sluaja relevantnost ili valjanost jedne generalizacije za drutvene grupe koje pripadaju drugim
drutvima moe biti sasvim neizvesna. Na primer, generalizacija (zasnovana na prouavanju amerikih vojnika u drugom svetskom ratu)
da obrazovaniji ljudi u oruanim snagama jedne nacije pokazuju
manje psihosomatskih simptoma nego oni sa manjim obrazovanjem
predstavlja kvazi opti iskaz u gornjem smislu. Neverovatno je da bi
se ova generalizacija odbacila kao lana kada bi neka posebna grupa
univerzitetski obrazovanih vojnika imala vei broj takvih simptoma
nego druga grupa vojnika samo s osnovnom kolom, kada bi se takoe pokazalo da komandir ovih dveju grupa gaji posebnu mrnju prema obrazovanim ljudima i uiva u tome da im zagorava ivot. Meutim, iako prihvatanje ove generalizacije moe biti sasvim razumno,
uprkos ovom posebnom izuzetku, bilo bi teko izvodljivo detaljno i
iscrpno opisivanje vrste situacija na koje se generalizacija ne odnosi
1 ije se javljanje ne moe shvatiti kao pravi izuzetak od ove generalizacije. Takoe je oigledno da 'ovu generalizaciju ne osporava
injenica da razlike u formalnom obrazovanju ne nastaju u nekim
drutvima (na primer, meu ratnicima naroda Nuer u severoistonoj Africi); generalizacija je neprimenljiva (zato to je irelevantna)
u razmatranju ljudskog ponaanja u tim drutvenim sistemima.

414

Ukratko, ako drutveni zakoni ili teorije treba da izraze odnose zavisnosti koji su invarijantni u itavoj klasi kulturnih razlika
koje se ispoljavaju u ljudskom delovanju, pojmovi koji se javljaju u
tim zakonima ne mogu oznaavati karakteristike koje se javljaju ba
u jednoj specijalnoj grupi drutva. Ali, oigledno je nemogue pruiti garantije da e postepeno biti izgraeni zadovoljavajui pojmovi
koji ne oznaavaju tako nebitne karakteristike, ali ipak mogu uestvovati u injeniki potvrenim formulacijama drutvenih zakona
koji su invarijantni u odnosu na kulturne uslove. U dosadanjim pokuajima da se utvrde sveobuhvatni transkulturni zakoni upotrebljavane su razne vrste pojmova (ili promenljivih") koje presecaju
kulturne razlike, na primer, promenljive koje se odnose na fizike
faktore (kao to je klima), bioloke faktore (kao to su organski nagoni), psiholoke faktore (kao to su elje ili stavovi), ekonomski
faktori (kao to su oblici svojinskih odnosa), kao i strogo socioloki
faktori (kao to je drutvena kohezija ili drutvena uloga). Drutveni zakoni koji su bili najee predlagani i formulisani pomou takvih pojmova izraavaju redosled navodno neizbenih drutvenih
promena i tvrde da se drutva i institucije smenjuju kroz odreeni
niz razvojnih stanja. Nijedan od ovih pokuaja ili predloga nije bio
uspean; imajui u vidu neuspehe u prolosti kao i razloge zasnovane
na optoj analizi istorijskih procesa, izgleda krajnje neverovatno da
e sveobuhvatna teorija o drutvu biti teorija o istorijskom razvoju.
tavie, mora se takoe priznati mogunost da u poreenju s promenljivama koje su se u prolosti upotrebljavale u predloenim
transkulturnim zakonima, pojmovi koji su potrebni za ovu svrhu
moraju biti mnogo apstraktniji", pa bi mogli biti odvojeni veim
logikim ponorom" od ostalih pojmova koji se upotrebljavaju u
svakodnevnim poslovima drutvenog ivota, i mogu iziskivati mnogo
sloeniju tehniku baratanja pojmovima u analizi stvarnih drutvenih
pojava.
Dd. Znanje o drutvenim pojavama kao drutvena
promenljiva
Trea tekoa na koju nailaze drutvene nauke, koja se ponekad navodi kao najtea s kojom se one suoavaju, ima svoj izvor
u injenici da ljudi esto menjaju svoje uobiajene naine drutvenog ponaanja zato to stiu novo znanje o dogaajima u kojima uestvuju ili o drutvu iji su lanovi. Ova tekoa ima dva lica, jedno
koje je okrenuto ispitivanju drutvenih pojava i drugo koje je okrenuto ka zakljucima dobijenim u takvim ispitivanjima.
1. Ve smo zapazili da nain na koji se izvode eksperimenti
u drutvenim naukama moe izazvati promene nepoznate veliine u
predmetu istraivanja i moe zbog toga od poetka obesnaiti zakljuak koji se izvodi na osnovu nekog eksperimenta. Ova primedba

415
se moe proiriti tako da se ne odnosi samo na strogo eksperimentalna istraivanja. Na primer, u savremenom empirijskom istraivanju
problema kao to su stavovi prema manjinama, ponaanje prilikom
glasanja ili investicioni planovi u ekonomici veoma mnogo koriste
upitnike; odgovori dobijeni na razne vrste intervjua koji se upotrebljavaju u ispitivanju mnjenja predstavljaju podatke na osnovu kojih
se o tim predmetima konano zasnivaju zakljuci. Meutim, ak i
ako pretpostavimo da su oni koji vode intervjue dobro obueni za
ovaj zadatak i da ne unose velike poremeaje u podatke koje prikupljaju oigledno bedastim tehnikama intervjuisanja, jo uvek ostaje problem da li zbog injenice da oni koji odgovaraju na pitanja
znaju da uestvuju u intervjuu, njihovi odgovori zaista izraavaju
gledita ili stavove koje su zastupali i pre intervjua, i koje e zastupati i posle intervjua. Okolnost da je ispitanik svestan da predstavlja predmet interesovanja za ispitivaa, eventualne posledice njegovih odgovora koje mogu za njega biti znaajne, kao i poseban nain
na koji se intervju vodi mogu uticati da se radikalno izmene odgovori koje on daje ili tako to e davati odgovore pune samopouzdanja na pitanja o kojima nikad nije razmiljao, ili to e ga to navesti
da izrazi miljenja koja ne predstavljaju njegova stvarna verovanja
i koja ne otkrivaju njegova uobiajena ponaanja. Shodno tome, ako
proces prikupljanja svedoanstva za neku hipotezu o kakvom predmetu daje samo podatke ije se karakteristike, za koje je utvreno
da predstavljaju relevantno svedocanstvo, stvaraju u samom tom procesu, onda je oigledno nedozvoljeno procenjivati tu hipotezu samo
na osnovu takvih podataka.
Ova tekoa je neosporno vrlo ozbiljna i ne postoji opta formula da se ona izbegne; meutim, to nije jedina tekoa u drutvenim naukama i u principu nije nesavladiva. Tako, na primer, naunici u prirodnim naukama dugo su znali za injenicu da instrumenti
pomou kojih se vre merenja mogu izazvati promene u samim veliinama koje se mere; ovoj injenici je naroito posveena panja poslednjih godina, u vezi sa interpretacijom Hajzebergovih relacija
neodreenosti u kvantnoj mehanici. Na primer, temperatura koja se
meri termometrom zaronjenim u tenost ne predstavlja tanu temperaturu tenosti pre nego to je termometar u nju stavljen, jer je
pre toga temperatura termometra obino razliita od temperature
tenosti, tako da e se ove dve temperature menjati pre nego to termometar i tenost dou u stanje toplotne ravnotee. Meutim, jasno
je da nema mnogo smisla ako se tvrdi kako se veliina merenog svojstva menja u samom procesu merenja, ukoliko nije mogue navesti
nezavisno svedocanstvo za pretpostavku da merni instrument koji se
upotrebljava u tom procesu izaziva specifinu vrstu promena te odlike. Prema tome, da bi takvo tvrenje bilo razumljivo, mora se dopuniti nekim pojmom (makar i maglovitim) o obimu u kojem se jedno svojstvo moe menjati zbog svoje interakcije sa mernim instrumentom. Prema tome, nastupie jedna od sledeih mogunosti: zna
se da su efekti proizvedeni takvom interakcijom relativno mali i da

416
se zato mogu zanemariti; efekti se mogu precizno izraunati na osnovu poznatih zakona i granica dozvoljenog odstupanja kada se numerika vrednost pripie veliini merenog svojstva; efekti se ne mogu
precizno izraunati, ali se na osnovu poznatih zakona moe pokazati
da ne prelaze izvesne granice tako da se veliini merenog svojstva
pripisuje samo priblina vrednost; najzad, zbog nepoznavanja raznih posebnih okolnosti pod kojima se dati tip merenja obavlja, nije
mogue nikakva procena efekata. tako da pripisivanje vrednosti
svojstvu koje se meri mora ekati na novo znanje ili na razvoj mernih instrumenata iji se uticaj na svojstvo moe proceniti.
Logika kojom se upravo pomenuta tekoa prevazilazi u prirodnim naukama ne menja se kada se ova tekoa ispituje u drutvenim naukama. U obe grupe disciplina tekoa nastaje zato to sredstva pomou kojih se ispituje njihov predmet izazivaju promene u
samom tom predmetu. Meutim, iako u drutvenim naukama (ali ne
i u prirodnim naukama) takve promene mogu delimino da se pripiu znanju koje ljudi imaju o injenici da su oni sami subjekti
jednog istraivanja, ova se razlika zasniva na posebnom mehanizmu
koji je sadran u izazivanju promena u jednom domenu; ova razlika
u mehanizmu koja proizvodi promene ne utie na prirodu logikog
problema koji ove promene stvaraju. Pa ipak, uopte uzev takve promene je tee zaobii u drutvenim naukama zato to u ovim disciplinama postoji manji broj dobro utvrenih zakona pomou kojih se
moe oceniti veliina tih promena. S druge strane, drutvene nauke
esto primenjuju tehnike istraivanja za koje ova tekoa ili uopte
ne postoji ili postoji u manje akutnom obliku na primer, razni
metodi posmatranja drutvenog ponaanja, pri emu uesnici u tom
ponaanju jednostavno ne znaju da su posmatrani; ili takozvane
projektivne tehnike", gde subjekti znaju da su predmet istraivanja, ali ne znaju ciljeve istraivanja, tako da mogu samo nagaati
koji se aspekt njihovog ponaanja ispituje. 10
2. Drugi aspekat tekoe o kojoj raspravljamo tie se valjanosti zakljuaka do kojih se dolazi u istraivanju drutva. Cesto je
primeeno da iako na sile koje odravaju isti raspored zvezda ili na
mehanizme koji prenose nasledne osobine ljudskog organizma ne
utie napredak astrofizike ili biologije, odnosi zavisnosti koji predstavljaju predmet prouavanja u drutvenim naukama mogu biti
veoma izmenjeni zbog razvoja ovih poslednjih disciplina. Jer ak i
kada generalizacije o drutvenim pojavama i predvianja buduih
drutvenih dogaaja predstavljaju zakljuke nesumnjivo merodavnih istraivanja, ovi zakljuci mogu biti dosledno obesnaeni ako su
saopteni javnosti i ako, znajui ove zakljuke, ljudi menjaju nain
svog ponaanja na ijem se izuavanju ovi zakljuci i zasnivaju. Prema tome, esto se tvrdi da je beznadeno tragati za drutvenim zako' Vidi Handbook o/ Social Psychology (izd. Gsrdner Linzey), Cambrldge,
Mass., 1954, Vol. t.

417
nima koji vae za neodreenu budunost i da je predvianje drutvenog ponaanja kao takvo nepouzdano.
Ponekad se razlikuju i dva tipa takvih predvianja od kojih
svaki ilustruje nain na koji delovanje izazvano verovanjern u ljudskim poslovima moe uticati na valjanost samih ovih verovanja.
Jedna vrsta je takozvano ,. samoubilako predvianje", ono se sastoji
u predvianjima koja su dobro zasnovana u trenutku kada nastaju,
pa je otuda najverovatnije da e ih budui dogaaji potvrditi, ali
koja se ipak ne ostvaruju zato to su preduzete mere kao pcsledica
objavljivanja tih predvianja. Na primer, na osnovu oigledno adekvatne analize stanja amerike ekonomije, ekonomisti su predvideli
poslovnu recesiju" za 1947. godinu. Meutim, zbog ovog upozorenja, poslovni ljudi su snizili cene izvesnog broja proizvoda koji su
zauzimali strateki poloaj u delovanju ekonomskog trita, tako da
je efektivna potranja ove robe porasla i predviena recesija se nije
ostvarila. Drugi tip predstavlja takozvano proroanstvo koje se samo od sebe ostvaruje" i koje se sastoji u predvianjima koja su faktiki lana u trenutku kada se ta predvianja izriu, ali koja se ipak
pokazuju kao istinita zbog akcija koje se preduzimaju kao posledice
verovanja u ta predvianja. Na primer, iako Banka Sjedinjenih
Drava (Privatna banka u Njujork Sitiju, uprkos svom imenu) nije
imala ozbiljne finansijske tekoe 1928. godine, mnogi njeni ulagai
poverovali su da je ona u uasnim tekoama i da e uskoro propasti. Ovo verovanje dovelo je do navale na banku,
tako da je ta organizacija, u stvari, bila prinuena da bankrotira.11
injenica na koju takva predvianja skreu panju, tj. da
verovanja o drutvenim zbivanjima mogu dovesti do krucijalnih promena u navikama ljudskog ponaanja koje su i same predmet tih
verovanja ponekad se prikazuje kao da ta tekoa u istraivanju
nastaje jedino u drutvenim naukama zbog navodne slobode ljudske volje". Meutim, ovo staro pitanje je sasvim irelevantno za metodoloke probleme istraivanja drutva, to je oigledno na osnovu
okolnosti da se oba tipa predvianja mogu takoe ilustrovati primerima iz prirodnih nauka. Na primer, nianjenje i okidanje protivavionskog topa moe se izvoditi pomou isto fizikog mehani zrna.
Takav mehanizam sadri, moemo pretpostaviti, radar koji odreuje
metu, automatski kompjuter za izraunavanje pravca u kojem top
treba da bude usmeren kako bi pogodio metu koju je odredio radar,
i sprave za podeavanje niana i opaljivanje i nekog sistema za orenoenje prorauna od kompjutera do aparata za podeavanje. Pretpostavimo sada da kada bi se iz ovog topa pucalo prema proraunima kompjutera u datoj prilici, meta bi bila pogoena; ali pretpostavimo isto tako da signali koji prenose ove proraune izazivaiu ooremeaje (na aparatu za podeavanje ili na meti) koje kompjuter ne
moe da ispravi. Prema tome. iako se iz ovog topa niani i nuca u
skladu sa proraunima koji su bili tani u trenutku kada se do njih
11
Vidi Robert K. Merton, Sodal Theory and Social strttcture, Izmenjeno izdanje, Glencoe. 111., 1957, pogl. 11.

27 Struktura nauke

418

dolo, on ipak ne pogaa metu zato to u prenoenju ovih prorauna

dolazi do promena. Ovako opisana situacija ne razlikuje se u sutini
od samoubilakog predvianja u istraivanju drutva, uprkos injenici to u ovom primeru imamo samo fizikalne pretpostavke. Fizikalni analogon proroanstva koje se ispunjava samo od sebe u drutvenoj sferi moe se konstruisati na slian nain. Pretpostavimo tako da
u gornjem primeru ili radar ili kompjuter pati od nekog defekta"
tako da ukoliko bi se top usmerio i ukoliko bi se iz njega pucalo u
skladu sa kompjuterom u datoj prilici, top ipak ne bi pogodio metu.
Pa ipak, oigledno je mogue da se meta pogodi iako se iz topa puca
u skladu s proraunima koji su bili netani u trenutku kada se do
12
njih dolo zbog poremeaja u procesu prenoenja ovih prorauna.
Bilo kako bilo, esta pojava samoubilakih predvianja i
predvianja koja se ostvaruju sama od sebe, predvianja koja se odnose na drutvena zbivanja, ne moe se poricati. Nijedna adekvatna
teorija o predmetu drutvenih nauka ne moe da zanemari injenicu da akcije koje su preduzete sa znanjem o nekim oblicima drutvenog ponaanja mogu esto da promene te oblike. Pa ipak, kao to je
nagovesteno u prethodnom odeljku, interpretacije koje se nekad daju
ovoj injenici mogu biti veoma sumnjive. Iako je zbog ove injenice
traganje za potvrenim generalizacijama o drutvenim pojavama
nesumnjivo sloenije, ona ne uklanja, kao to se obino navodi, samu
mogunost utvrivanja optih drutvenih zakona. Objasnimo zbog ega
je to tako.
a. Prvo, oni koji to navode previaju elementarnu injenicu da jedan iskaz koji treba smatrati zakonom po svojoj logikoj
formi predstavlja kondicionalni iskaz, ak i kada njegova formulacija to ne otkriva eksplicitno. Takvi iskazi prosto tvrde da ako su izvesni uslovi zadovoljeni, onda se deavaju i neke druge stvari (bez
obzira da li uvek ili samo sa manje ili vie precizno odreenom relativnom uestalou). Shodno tome, faktika valjanost predloenog drutvenog zakona ne zavisi od toga da li je dati sluaj antecedensa u
tom kondicionalnom iskazu kategoriki istinit, iako primenljivost tog
zakona na datu situaciju stvarno zavisi od toga da li su u toj situaciji
ostvareni uslovi koji se pominju u njegovom antecedensu. Na primer, u uproenoj verziji jedan poznati ekonomski zakon tvrdi da
ukoliko se snizi prodajna cena neke robe, onda efektivna potranja
te robe raste. Pretpostavimo da je u izvesnom drutvu stalni pad cena
raznih roba (a naroito slatkia) u jednom dugom periodu bio praen stalnim porastom potronje ovih roba tako da izgleda da se ovaj
zakon sa pravom tvrdi. Ali, pretpostavimo dalje da se u skladu s
ovim zakonom preduzmu koraci da bi se obrnuo tok kretanja cene
ove robe, da bi se smanjila potronja slatkia (moda zato to su pro" Prlmer upotrebljen u ovom paragrafu predstavlja adaptaciju prlmera koji je
u sline svrhe upotrebio Adolf Grilnbaum. ..Historieal Determinlsm, Social Activism and
Prediction in Social Sciences", British Journal for the Philosophv oj Science, Vol. 7 (1950),
Str. 236240.

419
uavanja pokazala da potronja slatkia utie na poveanje teine),
tako da se efektivna potranja slatkia polako smanjuje. Oigledno
je, meutim, da ovaj zakon nije opovrgnut okolnou to cena slatkiima postepeno raste, zbog mera koje su preduzete u skladu s tim
zakonom kao to ni injenica da ljudi uopte uzev izbegavaju
udisanje isparenja cijanovodonine kiseline kada saznaju za zakon
da ukoliko se taj gas udie, onda vrlo brzo nastupa smrt, predstavlja
opovrgavanje tog zakona. Sve u svemu, ako akcija zasnovana na znanju o datom zakonu nije jedan od uslova koje zakon pominje u svom
antecedensu i za koji tvrdi da je praena izvesnim posledicama kada
su ovi uslovi ostvareni, ovaj zakon nije pogrean kada se otkriju
situacije u kojima dolazi do takvih akcija, ali se izloene posledice
ne ostvaruju.
b. Drugo, ne postoje dobri razlozi da se jednom zauvek iskljui svaka mogunost postojanja zakona ijim se antecedensima
izraava znanje o postojanju svesno izvedenih akcija na osnovu poznavanja drutvenih procesa. Naprotiv, ponekad je mogue predvideti, makar samo na opti nain, kakve su verovatne posledice sticanja novog znanja ili novih vetina po utvrene drutvene navike. Na
primer, sa porastom industrijalizacije u jednom drutvu raste i proizvodnja opreme koja je potrebna u transportu i komunikacijama. S
druge strane, postoji takoe svedoanstvo koje ide u prilog generalizaciji da kada ljudi otkriju prednosti breg transporta i komuniciranja, onda oni vise koriste takve oblike transporta i naputaju stare.
Prema tome, kada znanje o tim brim oblicima postane obina stvar,
proizvodnja opreme za stare oblike prevoza ili e sasvim opasti ili
e mnogo sporije da raste, a istovremeno prirodni izvori potrebni za
tu proizvodnju ili e biti manje eksploatisani ili e se poeti koristiti
u druge svrhe, Cak i kada efekti novosteenog znanja o nainima
drutvenog ponaanja ne moraju biti predvidljivi u svim pojedinostima, ponekad se moe dati bar grubi pregled posledica uvoenja
takvih novina. Ukratko, ako znanje koje ljudi imaju o drutvenim
procesima predstavlja promenljivu koja uestvuje u odreivanju
drutvenih pojava, ne postoje apriorni razlozi za tvrenje da promene
te promenljive i efekti koje oni mogu proizvesti ne mogu biti predmet drutvenih zakona.
Problem o kojem raspravljamo ne srne se pobrkati sa sasvim
razliitim pitanjem da li se doJaenje do novog znanja i oblici koje
to novo znanje ima mogu predviati. Takva predvianja, opte
uzev, nisu mogua, izuzev moda u onim podrujima gde napredak
u znanju zavisi od reenja neke specijalne klase problema za ije
reavanje ve postoje efektivni postupci i adekvatni izvori. Ovaj problem je, u stvari, pitanje da li je u principu mogue kada je jednom
steeno znanje o odnosima zavisnosti izmeu drutvenih pojava
utvrditi zakone koji uzimaju u obzir posledice koje na te odnose moe
imati primena takvih zakona. U ovoj raspravi pokuali smo da raz27"

420

jasnimo zato je neodrivo tvrenje da su zakoni ove vrste inherentno nemogui.

c. Konano, iako je uticaj ljudskih verovanja i aspiracija na
ljudsku istoriju bio esto nipodatavan, podjednako je lako preterati
u oceni odluujue uloge svesnog izbora u odreivanju dogaaja u
ljudskom ivotu, ak i kada je izbor zasnovan na znatnom poznavanju drutvenih procesa. Opte je iskustvo oveanstva, uprkos briljivo izraenim planovima da se postigne neki cilj, da su akcije zamrenim putevima vodile do nepredvienih i neeljenih rezultata.
Jer planirane akcije retko se javljaju u drutvenim okvirima kojima ljudi u potpunosti vladaju. Posledice koje proizlaze iz svesnog
izbora ponaanja nisu samo proizvod tog ponaanja; one su takoe
odreene raznim prateim okolnostima ija se relevantnost za izabrani cilj akcije ne mora uvek razumeti i ije je delovanje u svakom
sluaju izvan potpune efektivne kontrole onih koji su taj izbor napravili. Eli Uitni (Eli \Vhitney) nije izmislio mainu za odvajanje
vlakna pamuka od semena da bi pojaao drutveni sistem zasnovan
na ljudskom ropstvu; Paster (Pasteur) bi se uasavao kada bi znao
kako su njegova istraivanja o vrenju postala teorijska osnova za
bakterioloka oruja; Francuzi nisu pomogli ameriki revolucionarni pokret kako bi Francuskoj oteali kolonizaciju Severne Amerike.
Ova poznata nepodudarnost namere i rezultata drutvenog
delovanja od velikog je znaaja za pitanje da li uloga koju ima znanje o drutvenim procesima u menjanju tih procesa iskljuuje mogunost utvrivanja optih drutvenih zakona. Poetni ciljevi jedne
planirane drutvene akcije nesumnjivo su podloni mnogim promenama, poto takvi ciljevi u optem sluaju zavise od karakteristinih
odlika pojedinaca koji planiraju i delaju kao i od znanja koje oni
imaju o drutvenim procesima; zaista je vrlo esto teko predvideti
ta e s tim ciljevima biti. S druge strane, kao to je bilo nagoveteno, stvarni rezultati do kojih se takvim delovanjem dolazi obino
pripadaju mnogo manjem skupu alternativa zbog ogranienja koja
postoje u pogledu drutvenog ponaanja pojedinaca, ogranienja koja
nameu institucije u ijim okvirima pojedinci nastoje da ostvare
svoje ciljeve. Jer, mada planski usmereni napori mogu svakako promeniti karakter drutvenih institucija, akcije koje ljudi obavljaju u
datoj prilici najveim delom nisu manifestacije refleksivne misli
usmerene ka reavanju nekog problema specifinog za tu priliku,
nego su pre izraz navika ponaanja koje se ne mogu istovremeno
menjati i za koje se uvek moe smatrati da ostaju nepromenjene.
Shodno tome, efekti proizvedeni u ime nekog cilja esto se stapaju
s efektima koji su proizvedeni ponaanjem u skladu s uobiajenim
oblicima drutvenog ophoenja ili drugim dogaajima nad kojima
oni koji delaju nemaju nikakvu kontrolu. Iako uvek postoji prava
mogunost da delovanje zasnovano na znanju o drutvenim procesima promeni karakter tih procesa, ova se mogunost esto moe zanemariti poto takva akcija uopte uzev ne menja radikalno opti

421
oblik uobiajenog drutvenog ponaanja. Iz ovog razloga, kao i iz
razloga o kojima smo ve raspravljali, ta mogunost
ne predstavlja
13
kobnu prepreku u utvrivanju drutvenih zakona.
IV. Subjektivna priroda predmeta drutvenih nauka
etvrti skup srodnih metodolokih pitanja postavlja se u
vezi s poznatim tvrenjem da je teko, a moda i nemogue, doi do
objektivno potvrenih objanjenja drutvenih pojava zato to te pojave imaju bitno subjektivan" ili vrednosni" aspekat.
Predmet drutvenih nauka esto se identifikuje kao svrhovita ljudska akcija usmerena ka postizavanju raznih ciljeva ili vrednosti", bilo da je voena svesnom namerom, silom steene navike,
ili da je sluajni sticaj okolnosti. U neto uoj odredbi, ovaj predmet
se ograniava na reakcije ljudi na postupke drugih ljudi, u svetlosti oekivanja i ,,procena" o tome kako e ovi drugi sa svoje strane
odgovoriti.14 U svakoj od ovih odredaba tog predmeta, za njegovo
prouavanje se obino kae da pretpostavlja poznavanje motiva i drugih psiholokih inilaca koji predstavljaju izvore svrhovitog ljudskog
ponaanja, kao i ciljeve i vrednosti ije je ostvarenje eksplicitni cilj
takvog ponaanja.
Prema miljenju mnogih pisaca, meutim, ciljevi i vrednosti ne mogu se ulno posmatrati i ne mogu se saznati niti identifikovati iskljuivom primenom postupaka za ispitivanje javno opaljivih
predmeta islo bihevioralnih" (ili prirodnih) nauka. Naprotiv, to su
stvari koje upoznajemo samo na osnovu naeg subjektivnog iskustva".
tavie, odlike koje su relevantne za predmet drutvenih nauka (bez
obzira da li se koriste u odreivanju neivih objekata, kao kada je
red o terminima kao to su orue" i reenica", ili u oznaavanju
tipova ljudskog ponaanja kao kada je re o terminima zloin" i
..kazna" (mogu se definisati iskljuivo pozivanjem na mentalne stavove" i miogu ih razumeti samo oni koji imaju subjektivno iskustvo o
" U novije vreme pitanje o kojem smo raspravljali bilo je predmet izvesnog
broja teorijskih i empirijskih istraivanja. Pokazalo se, na primer, da istraiva javnog
mnjenja moe, u principu, uvek objaviti svoje predvianje izbornih rezultata u takvom
obliku da uprkos reakcijama glasaa na predvianje njihove reakcije nee opovrgavati
to predvianje. Vidi Herbcrt A. Simon, Moels of Man, New York, 1957, pogl. 5, koje nosi
naslov ,,Bandwagon and Underdog effects of Electlon Predictions".
tavie u novije vreme pojavila se jedna grana istraivanja iji je cilj da
odredi, kada je dato neko takmienje usmereno na postizanju nekog citja, strategiju koje
se treba pridravati i koja je u izvesnom smislu najbolja" strategija, na iji rezultat
ne utiu informacije koje imaju uesnici u takmienju (,,igrai u igri") o planovima
protivnika. Ova teorija igara"* prua pravila za biranje budueg ponaanja, koje ne treba
menjati da bi se postigao cilj, ak 1 u sluaju da drugi ..igrai" stiu novo znanje o
toku igre". Osnovnu teoriju razvili su John. von Neumann i Oskar Morgenstern, The
Theory of Camea and Ecunomic Behautor, Princeton, 1944. Vidi takoe John C. C.
McKinsev, lntrouctian to the Theory of Games, New York, 1952, i R, G. Lue. and H.
Raiffa, Games an Dedslons, New York, 1957.
" Max Weber, The Thoory of Sodal an Economics Organlsation, New Yort,
1947, str. 118. Prema u/.oj definiciji, seljak koji obrauje zemlju da bi samo sebi obezbedio hranu ne uestvuje u drutvenoj aktivnosti. Njegovo je ponaSanje drutveno samo
ako ocenjuje planove kako bi zadovoljio svoje elje uzimajui u obzir pretpostavljene
elje drugih ljudi.

422

takvim stavovima. Rei da je jedan objekat orue, na primer, znai

navodno rei da se oekuje da oni koji taj objekat tako odreuju
proizvodu tim oruem izvesne efekte. Prema tome, razne stvari" koje
moda treba pomenuti u objanjavanju svrhovitog delanja moraju
se shvatiti na osnovu onoga to sami ljudi misle o tim stvarima, a ne
na osnovu onoga to se 0 tim stvarima moe otkriti objektivnim metodima prirodnih nauka. Kao to jedan predstavnik ovog gledita
kae: Medicina ili kozmetika, npr., za potrebe prouavanja drutva
nisu ono to leci neko oboljenje ili popravlja neiji izgled, ve ono za
to ljudi misle da ima takav efekat." I on nastavlja govorei da kada
drutvene nauke objanjavaju ljudsko ponaanje pozivajui se na
ljudsko poznavanje zakona prirode, ono to je relevantno u prouavanju drutva nije to da li su ovi zakoni prirode istiniti u bilo kojem
objektivnom smislu,
ve samo to da li ljudi u njih veruju i delaju
prema njima".15
Ukratko, smatra se da su kategorije deskripcije i objanjenja
u drutvenim naukama radikalno subjektivne", tako da su ove discipline prinuene da se oslone na neobjektivne" tehnike istraivanja.
Naunici koji prouavaju drutvo moraju dakle da interpretiraju"
predmet svog prouavanja identifikujui se u mati s uesnicima drutvenih procesa, zamiljajui situacije na koje nailaze kao oni koji u
njima uestvuju i konstruiui,,modele motivacije" u kojima se izvori
delovanja i prihvatanja raznih vrednosti pripisuju tim ljudima.
Naunik koji prouava drutvo moe sve ovo uiniti samo zato to je
i on sam aktivni uesnik u drutvenim procesima i zato u svetlosti
svog sopstvenog subjektivnog" iskustva moe razumeti unutranja
znaenja" drutvenih akcija. isto objektivna" ili bihevioristika"
nauka o drutvu smatra se prema tome uzaludnom nadom, jer iskljuivati u principu svaki trag subjektivne motivacione interpretacije iz
prouavanja drutva znai, u stvari, ukloniti
iz takvog istraivanja
svako razmatranje prave drutvene injenice.16
Ovakvo shvatanje drutvenih nauka stavlja nas pred mnoga
pitanja, ali mi emo u ovom kontekstu obratiti panju samo na sledea tri: (1) Da li su odlike koje su neophodne u istraivanju ove
oblasti iskljuivo subjektivne"? (2) Da li je bihevioristiko" objanjenje drutvenih pojava neadekvatno? (3) Da li pripisivanje subjektivnih" stanja ljudima izlazi iz okvira logikih kanona koji Se
upotrebljavaju u istraivanjima objektivnih" svojstava?
1. Nesumnjivo je da je ljudsko ponaanje esto svrhovito;
isto je tako neosporno da kada ovo ponaanje opisuje ili objanjava
sociolog ili laik, obino se pretpostavljaju razne vrste subjektivnih"
(ili psiholokih) stanja koja se nalaze u osnovi takvih manifestacija.
11

P. A. Hayek, The counter Revolution of Science, Glencoe, IH., 1952, str. 30.
R. M. Maclver, Soclal Causation, New York, 1942. pogl. 14; Max Weber, Navedeno elo, Pogl. l, naroito odeljak I; Charles H. Cooley, Sociological Theory and
Soctal Research, New York, 1930. str. 290303; Luwig von Mises, Theory and HlstorV,
New Haven, Conn., 1957, Pogl. 11; Peter Winch, The Iea of a Social Science, London.
1958, naroito Pogl. 2.
11

423

Pa ipak, kao to se jasno vidi na primeru biolokih nauka, mnogi

aspekti aktivnosti koje su usmerene ka cilju esto se mogu ispitivati
bez postuliranja takvih stanja. Ali, jo je vanije da ak i kada su ponaanja koja prouavaju drutvene nauke nesumnjivo usmerena ka
nekim svesno prihvaenim ciljevima, drutvene nauke se ne ograniavaju na upotrebu distinkcija koje se odnose iskljuivo na psiholoka stanja; isto tako nije jasno zato bi ove discipline prihvatale
takva ogranienja. Na primer, da bi se objasnilo zbog ega je u datoj
zajednici prihvaeno izvesno pravilo ponaanja, moe biti relevantno
ispitivati naine na koje lanovi te zajednice obrauju zemlju, grade
kue ili uvaju hranu; javno ponaanje ovih pojedinaca, koje se ispoljava u vrenju ovih zadataka, ne moe se opisati isto subjektivnim" terminima.
Dakle, iako se svrhovito delanje ponekad delimino moe
objasniti pretpostavkama o dispozicijama, namerama ili verovanjima
uesnika, druge pretpostavke o stvarima koje uesnici uopte ne znaju
mogu takoe doprineti objanjenju njihovog delanja. Tako, na primer, kao to to jasno pokazuje gornji citat, ako elimo da objasnimo
ponaanje ljudi koji veruju u lekovita svojstva date supstancije, oigledno je vano da razlikujemo pitanje da li to verovanje ima bilo
kakav uticaj na ponaanje onih koji u to veruju od pitanja da li ta
supstancija stvarno ima navodna lekovita svojstva. S druge strane,
izgleda da postoje savreni razlozi da se odbaci zakljuak, koji navodno sledi iz ove razlike, da u objanjavanju svrhovitog ponaanja
sociolog ne srne koristiti nijedno obavetenje koje on sam moe 17posedovati ali koje ne poseduju oni koji to ponaanje ispoljavaju. Na
primer, odgajivai pamuka u junim delovima Sjedinjenih Drava
pre graanskog rata sigurno nisu znali zakone moderne hernije tla i
pogreno su verovali da upotreba stajskog ubriva stalno odrava
plodnost plantaa pamuka. Pa ipak, ako sociolog poznaje ove zakone,
to mu moe pomoi da objasni zato je uz takvu obradu zemljite
na kojem je saen pamuk postepeno osiromailo i zato je zbog toga
rasla potreba za novom zemljom na kojoj bi se sadio pamuk kako bi
se odrali normalni prinosi pamuka. Svakako, nije jasno zato bi se
takva objanjenja izbacila iz drutvenih nauka. Ali, ako se ona ne
izbacuju i ako ona sadre pojmove koji se ne odnose na subjektivna"
stanja svrsishodnih inilaca, jasno je da kategorije deskripcije i objanjenja u ovim naukama nisu iskljuivo subjektivne".
Stanovite poznato u sociologiji kao biheviorizam" predstavlja adaptaciju programa istraivanja koji su prvo prihvatili mnogi
psiholozi u drugoj deceniji ovoga veka. Taj program je bio izraz
opteg revolta protiv neodreenosti i opte nepouzdanosti psiholokih
podataka dobijenih introspektivnom analizom mentalnih stanja, a
17
Svako znanje koje moemo imati o stvarno] prirodi materijalne strane
(tj. navodnog leka), ali koje nemaju ljudi ije akcije telimo da objasnimo, relevantno
je za objanjenje njihovih postupaka samo onoliko koliko naS privatna neverica u
efikasnost neke magine arolije pomae da razumemo ponaanje divljaka koji u nju
veruju". F. A. Hayek, Navedeno delo, str. 30.

424

njihovi predstavnici uzeli su kao svoj neposredni uzor u psiholokim

istraivanjima postupke koje su koristili naunici u prouavanju ponaanja ivotinja. U svojoj poetnoj formulaciji, biheviorizam je preporuivao svako odbacivanje introspekcije kao tehnike prouavanja
u psihologiji i njegov je cilj bio da se ljudsko ponaanje ispituje
onako kako se istrauju hemijski procesi ili ponaanje ivotinja, bez
ikakvog pozivanja ili ukazivanja na sadraj svesti. Stavie, neki od
njegovih predstavnika zastupali su razliita gledita o bitnim psiholokim problemima (na primer, o uslovnim" mehanizmima u uenju
ili literarnom stvaralatvu), iako prostodune mehanisticke" teorije
koje su oni usvajali nisu proizlazile iz njihovog odbacivanja introspekcije. Treba uzgred napomenuti da ak i predstavnici ovog radikalnog oblika biheviorizma nisu poricali postojanje svesnih mentalnih stanja; njihovo odbacivanje introspekcije u korist prouavanja
javnog ponaanja bilo je pre svega uslovljeno metodolokim 18 interesom da se psihologija zasnuje na javno opaljivim podacima.
Ali, u svakom sluaju, biheviorizam je proao kroz vane promene poev od svoje prvobitne formulacije, i moda danas nema nijednog psihologa (ili u tom pogledu naunika koji prouava drutvo)
koji sebe naziva bihevioristom" i koji prihvata raniju verziju neograniene osude introspekcije. Naprotiv, ubeeni bihevicristi danas
uopte uzev prihvataju introspektivne izvestaje subjekata koji su
podvrgnuti eksperimentu, ne kao iskaze o privatnim psihikim stanjima tih subjekata ve kao opaljive verbalne odgovore koje ti
subjekti daju pod datim uslovima. Shodno tome, introspektivni izvetaji ukljueni su u objektivne podatke na kojima treba da se zasnivaju psiholoke generalizacije; dalje, savremeni bihevioristi, koji deluju u okviru ovog liberalnijeg metodolokog okvira, ispitivali su
mnoge oblasti ljudskog ponaanja (oblasti koje se esto nisu preklapale), individualnog ponaanja (npr. perceptivnu diskriminaciju, uenje ili reavanje problema) i drutveno ponaanje (npr- komuniciranje, grupno odluivanje ili koheziju u grupi). Oni su predloili izvestan broj specijalnih mehanizama kako bi objasnili ove razne pojave
mehanizme koji se najveim delom razlikuju meusobno, a takoe
se bitno razlikuju od jednostavnih mehanizama koje su prihvatali
raniji predstavnici bihevioristikog stanovita. Meutim, skoro nijedan od ovih predloenih mehanizama nije adekvatan u objanjavanju
celokupnog ljudskog ponaanja, tako da biheviorizam (kao i veina
kola" savremene psihologije) predstavlja i dalje raznovrstan program istraivanja koji naglaava izvesne metodoloke rasprave, a ne
predstavlja kolu koja prihvata neku posebnu, supstantivnu teoriju
koja je razvijena u svim pojedinostima. Slino stanje stvari postoji u
ovom trenutku i meu naunicima koji prouavaju drutvo i koji ili
propovedaju biheviorizam ili ispoljavaju simpatije prema bihevioristikom pristupu. Prema tome, termin biheviorizam" nema preciznu
" Vidi J. B. Watson, ,.Psyehology as the Behaviorist Views It" Psvchological
ttevieto. Vol. 20 (1913), str. 158177 i od istog autora 3ehavlorlsm, New York, 1930.

425
doktrinarnu konotaciju; naunici koji se bave ljudskim ponaanjem
i koji sebe nazivaju bihevioristima ine to uglavnom zbog toga to
prihvataju jednu metodologiju koja na prvo mesto po vanosti stavlja
objektivne (iliintersubjektivno opaaljive) podatke. 19
Imajui u vidu ovu situaciju, nije lako dati ocenu tvrenja
da bihevioristiki" pristup u prouavanju drutvenih pojava sadri
unutranje protivrenosti, zato to obino nije jasno ta je meta ove
kritike. Njen vei deo je svakako usmeren protiv neega to predstavlja karikaturu ovog pristupa. Tako, na primer, kada se tvrdi da
dosledni biheviorist ne moe u pravom smislu da govori o ,.reakcijama ljudi na ono za to nam naa ula kau da predstavlja sline
objekte" (kao to su crveni krugovi), ve samo o reakcijama na
drai koje su identine u strogo fizikalnom smislu", (tj. o efektima
svetlosnih zrakova date frekvencije na poseban deo mrenjae ljudskog oka),20 ili kada se kae da biheviorist ne priznaje razliku izmeu isto refleksnih postupaka (kao to je trzaj kolena) i svrhovito
ponaanje (kao to je ono koje imamo kada se gradi eljeznika pruga)21, napad je u svakom od ovih sluajeva usmeren protiv jednog
straila stvorenog po uzoru na biofiziara izopaenog sumnjivom epistemologijom, a nikako protiv shvatanja koje bi zastupao bilo koji
postojei biheviorist. Svakako, bihevioristi su ponekad bili i sami u
velikoj meri neosetljivi za vane odlike ljudskog iskustva; oni su takoe esto predlagali objanjenja psiholokih i drutvenih procesa
koja su se pokazala isuvie grubim da bi se adekvatno mogla primeniti na stvarnu sloenost ljudskog ponaanja. Ali, bihevioristi nemaju
nikakav monopol greaka; kao to se ve pokazalo, prihvatanje biheviorizma kao metodolokog pristupa ni na koji nain ne dovodi do
prihvatanja neke posebne supstantivne teorije.
Pretpostavka koja lei u osnovi mnogih kritika biheviorizma
jeste da dosledni biheviorist mora poricati i samo postojanje subjektivnih" ili privatnih" mentalnih stanja; zato e biti zgodno da
ukratko razmotrimo ovu tvrdnju. Prvo, verovatno svako priznaje razliku izmeu, recimo, bola koji se neposredno osea i javnog ispoljavanja oseanja bola (kao to je stenjanje ili grenje miia). TJ svakom sluaju, svako ko odbacuje takve razlike kao neispravne protivrei isuvie dobro utvrenim injenicama u koje se uopte ne moe
sumnjati. Ali, drugo, da bi jedan biheviorist bio dosledan, on ne mora
ni odbacivati takve poznate distinkcije niti naputati sredinje postulate svog metodolokog stanovitva. Jer on ne mora biti redukcionistiki materijalist" za koga je termin bol" (ili neki drugi navodno
Vidi Kenneth W. Spence The Postulates of .BehaviorUm*" Psychologlcal
Revteiv, Vol. 55 (1948), sir. 6778; Gardiner Miarphy, Histortcal Introuction to Modem
Psychology, New York. 1951. pogl. 18 i 19; The Science of Man in the Worl Crisis (iz.
Ralph Linton), New York, 1945. naroito poglavlja koja su napisali Clye Kluekhohn and
William H. Kelly, ,.The Concept of Culture", Melvllle J. Herskovits, ,,The Processes of
Cultural Change" I George P. Murdock, ,,The Comraon Denominator of Culture"; Paul
F. Lazarsfeld, Problems in Methoologv", u Sodalogy Toay (Izd. Robert K. Merton,
Leonard Broom i Leonard S. Cotrell, Jr.), New York, 1959.
** F. A. Hayek, Navedeno elo, str. 45.
** Ludwlg von Mlses, Navedeno delo, Str. 24G.

426
subjektivni" termin) sinoniman s nekim izrazom koji sadri samo
termine koji nesumnjivo pripadaju jeziku fizike, fiziologije ili opte
logike. Naprotiv, on e verovatno odbaciti ovu redukcionistiku tezu
poto se u njoj brkaju injenice koje utvruje fizika ili fiziologija sa
injenicama sasvim drukijih vrsta koje se utvruju u logikim istraivanjima odnosa znaenja tako da ova teza sadri greku koja se
esto ini u jednom drugom kontekstu, kada se, na primer, znaenje
reci crveno" (onako kako se ova upotrebljava sada, kao to se upotrebljavala i davno pre pronalaska elektromagnetske teorije svetlosti,
u oznaavanju jedne vidljive boje) izjednaava sa znaenjem, recimo,
izraza, elektromagnetske
vibracije sa talasnim duinama od otprilike
22
7.100 angstrema". Biheviorist koji odbacuje ovu pogrenu tezu moe
dakle sasvim lako priznati da ljudi mogu imati oseanja, predstave,
ideje ili planove; da su ova psihika stanja privatna" stanja individue u ijem se telu javljaju, u tom smislu to je ova individua jedina u stanju da neposredno iskusi njihovo prisustvo zbog povlaenog odnosa u kojem se njeno telo nalazi prema tim stanjima; i da,
prema tome, ovek moe, opte uzev, jamiti da se nalazi u nekom
psihikom stanju a da ne mora prvo ispitati javno opaljivo stanje
svog sopstvenog tela (npr. svoj sopstveni izraz lica ili svoje sopstvene
iskaze), iako drugi ljudi samo na osnovu23 takvog ispitivanja mogu
utvrditi da li je on u tom psihikom stanju.
Meutim, bihevicrist takoe pretpostavlja da se psihika stanja javljaju samo u telima koja imaju izvestan tip organizacije; da se
takva stanja tih tela mogu oznaavati ili pridevima ili prilozima, a
ne kao supstantivni inioci (ili ,,entiteti") koji se u tim telima nalaze; da je pojava psihikog stanja u nekom telu uvek praena izvesnim javnim i intersubjektivno opaljivim ponaanjem (esto na ,,molarnom" ili makroskopskom nivou) tog tela; da takva javna ponaanja
(ukljuujui verbalne odgovore) ine dovoljnu osnovu za zasnivanje
zakljuaka o itavom podruju ljudskog iskustva; i da posmatranje
takvog javnog ponaanja nije jedini izvor obavetenja koje neko
moe imati o iskustvima i delanju drugih ljudi, ve da. opte uzev,
prua pouzdanije podatke za zakljuke ak i o karakteru i sposobnostima same individue nego to to prua introspektivna analiza psihikih stanja. Shodno tome, biheviorist moe neprotivreno tvrditi da
postoje privatna psihika stanja i da kontrolisano prouavanje javnog
ponaanja ipak predstavlja jedini ispravan postupak u dolaenju do
pouzdanog znanja o delanju pojedinca i drutva.
tt

Vidi raspravu o ovom problemu u Poglavlju 11.

** Vrlo Je teko da se odredi koliko Je za Jedan Stav potrebno pozitivnog
svedocanstva koje opravdava njegovo prihvatanje. Ne postoji opte reenje ovog problema. Postoje nesumnjivo mnogi sluajevi u kojima je dovoljan minimum pozitivnog
svedocanstva, tako da se dodatno sveoanstvo ponekad smatra proizvoljnim. U ovu
klasu esto spadaju introspektivnl iskazi, iako ne svi, Jer ponekad mogu biti zaista
lani, a ponekad se prihvataju kao Istiniti samo kada postoji efikasna kontrola. Meutim. introspeKtivni iskazi nisu jedini koji se prihvataju samo na osnovu minimalnog
pozitivnog svedocanstva. Tako, na primer, hemlcar koji opaa da je komad plavog lakmusovog papira pocrveneo kada je stavljen u neku tenost moe tvrditi da je taj papir
zaista pocrveneo i da Je ta tenost kiselina. Stavie, traganje za novim svedoanstvom
koje bi potvrivalo ove tvrdnje moemo smatrati gubljenjem vremena, iako to novo
svedoanstvo moemo ak i da naemo.

427

Stavie, iako neki savremeni bihevioristi veruju da se moe

razviti nauka o oveku koja upotrebljava samo distinkcije koje su
definljive" pomou termina o molarnom ljudskom ponaanju, ne postoji nita u metodolokoj orijentaciji biheviorizma to ak i takve
bihevioriste spreava da usvoje psiholoke teorije koje postuliraju
razne vrste mehanizama koji se ne mogu neposredno javno opaati.
Mnogi takvi bihevioristi zaista prihvataju teorije ove vrste. Postoje,
naravno, neki bihevioristi koji. ne poriui postojanje psihikih stanja, nastoje da razviju teorije iji se svi termini odnose iskljuivo na
stanja i procese (molarne ili molekularne) koji su ili fiziki ili hemijski, ili fizioloki. Bihevioristi ove kategorije neprijateljski se odnose
prema psiholokim teorijama iji je cilj da objasne javno ljudsko ponaanje pozvanjem na razne mentalistike" pojave na primer,
teorije koje se pozivaju na subjektivne" namere ili ciljeve kako bi
objasnile javno ponaanje ljudi. Meutim, biheviorizam ove vrste
oigledno predstavlja program teorijskog i eksperimentalnog istraivanja koji se moe uporediti sa programom mehanista u biologiji,
koji se nada da e doi do sveobuhvatnog sistema objanjenja ljudskog ponaanja kroz redukciju" psihologije na druge nauke. Ciljevi
ovog programa sigurno nisu ostvareni i moda nee ni biti. Ali, pod
pretpostavkom da ovaj program ne odbacuje nesumnjive forme ljudskog ponaanja kao neto to je nerealno" a ne postoji nikakav
inherentni razlog zbog kojeg bi taj program morao biti takav on
se ne moe apriorno odbaciti kao nezakonit ili po sebi besmislen.
Zbog toga je teko izbei zakljuak da biheviorizam kao metodoloka orijentacija (za razliku od biheviorizma kao neke posebne
supstantivne teorije o ljudskom ponaanju) nije inherentno neadekvatan u prouavanju svrhovitog ljudskog delanja i da, prema tome,
esta tvrenja o sutinskoj neprikladnosti bihevioristikog pristupa
predmetu drutvenih nauka ne poivaju na vrstim osnovama.
3. Bilo kako bilo, pretpostavimo da je karakteristini cilj
drutvenih nauka da razumeju" drutvene pojave sluei se smisaonim" kategorijama, tako da sociolog nastoji da ove pojave objasni
pripisujui razna subjektivna" stanja ljudima koji uestvuju u drutvenim procesima. Krucijalno pitanje koje ostaje da se ispita jeste
da li se prilikom ovog pripisivanja koriste logiki kanoni razliiti od
onih koji se upotrebljavaju prilikom pripisivanja objektivnih" osobina stvarima u drugim podrujima istraivanja.
Raspravljajui o ovom spornom pitanju, bie korisno da imamo pred sobom neke primere smisaonih" objanjenja ljudskog delanja. Ponimo s jednim prostim primerom u kojem pisac naglaava
bitnu razliku
izmeu komada papira koji nosi vetar i oveka koji bei od gomile. Papir ne
zna za strah, a vetar ne zna za mrnju, ali bez strana i bez mrnje onaj ovek
ne bi trao niti bi gomila jurila za njim. Ako pokuamo da strah redukujemo
na telesne simptome koji prate strah, mi samo stvarnost koja se izraava kao

428
strah zamenjujemo tim simptomima. Mi liavamo svet znaenja radi jedne
teorije koja i sama ima pogrean smisao i koja nas
liava svega ostalog. Isku24
stvo moemo interpretirati samo na nivou iskustva.

Jednu sloeniju ilustraciju daje jedan istoriar koji tvrdi da

Mi odbacujemo da je intelektualni pokret 18. veka bio jedini uzrok francuske
revolucije, zato to znamo da su u tom preokretu uestvovale iroke mase
seljaka i radnika, nepismene mase koje nisu imale nikakvo znanje o filosofskim
i politikim uenjima; po analogiji sa naim linim iskustvom, mi smatramo
da kada bismo i mi bili nepismeni i neznalice i kada bismo se bunili protiv
drutva u kojem ivimo, uzrok naih revolucionarnih aktivnosti ne bi trebalo
traiti u ideolokim impulsima, ve drugde na primer, u naem bednom
ekonomskom stanju. S druge strane, mi smatramo da u uzroke francuske revolucije treba ubrojati filosofska i politika uenja koja su se u Francuskoj
razvila u toku pola veka pred revoluciju, zato to smo primetili da su se obrazovane klase stalno pozivale na takva uenja dok su razarale stari reim. Opet
nas analogija sa naim linim iskustvom navodi na pomisao da niko od nas,
kada bi uestvovao U nekom revolucionarnom pokretu, ne bi javno zastupao
filozofsko i politiko uenje koje zaista ne ini sastavni deo naih verovanja.
Sva rasuivanja istoriara i sociologa mogu se svesti na ovaj zajedniki imenilac u analogiji s naim unutranjim
iskustvom, dok nauniku prirodnjaku
nedostaje pomo ove analogije.-3

Ali primer koji je postao klasian model smisaonih" objanjenja drutvenih pojava jeste briljivo razraeno objanjenje modernog kapitalizma koje je dao Maks Veber (Max Weber), objanjenje
u kojem se razvoj ovog tipa ekonomije pripisuje bar delimino rairenosti religioznih uverenja i normama praktinog ponaanja koje su
povezane s asketskim oblicima protestantizma.-6 Veberova rasprava
je isuvie detaljna da bismo je mogli ukratko izloiti. Meutim, struktura njegove argumentacije (i drugih smisaonih" objanjenja) moe
se predstaviti sledeom apstraktnom shemom. Pretpostavimo da smo
utvrdili kako se jedna drutvena pojava E (npr, razvoj moderne kapitalistike ekonomije) javlja u jednom sloenom skupu drutvenih
uslova C (npr. pripadnost velikog broja ljudi izvesnim religioznim
grupama, kao to su one koje ispovedaju kalvinizam) pri emu, uopte
1
uzev, neki pojedinci koji uestvuju u C uestvuju takoe i u E.- Ali
pretpostavlja se da pojedinci koji uestvuju u E prihvataju takoe i
izvesne vrednosti (ili su u izvesnim subjektivnim" stanjima) Vp_
(npr. oni cene potenje, urednost i umeren rad) a za pojedince koji
uestvuju u C pretpostavlja se da su u subjektivnom stanju Vc (npr.
oni veruju u svetost svetovnih profesija. Meutim, Vc i VL navodno
su takoe smisaono" povezane s obzirom na motivacione strukture
koje nalazimo u naem sopstvenom linom iskustvu na primer,
razmiljajui o tome kako su naa sopstvena oseanja, vrednosti, verovanja i akcije meusobno povezana, mi poinjemo da priznajemo
tesnu vezu izmeu verovanja da je ivotni poziv oveka osveen boStr. 71.

" R. M. Maclver Society> New York, 1931. str. 530.

* Gaetano Salveminl, The Historian and Sctentist, Cambridge, Mass.,

1939,

"17 Max Weber, The Protestant Ethlc and the pirit of Capltaitsm, London, 1930.
Veber je pokuao da pokae da se E ne deava u odsustvu C. Ali ovo ntje
neposredno relevantno za problem o kojem raspravljamo.

429
anskim nareenjem i verovanja da ovek u ivotu ne treba da bude
lenj ili samozadovoljan. Prema tome, pripisujui subjektivna stanja
uesnicima u E i C, mi moemo razumeti" zato se E javlja pod uslovima C, ne prosto kao puki sticaj prilika ili niz pojava, ve kao ispoljavanje subjektivnih stanja iji su nam meusobni odnosi poznati
na osnovu razmatranja naih sopstvenih afektivnih i kognitivnih
stanja.
Ovi primeri jasno pokazuju da takva smisaona" objanjenja
uvek koriste dve vrste pretpostavki koje su naroito relevantne za
ovu raspravu: pretpostavku, koja ima oblik singularnog iskaza, koja
karakterie odreene pojedince kao bia u izvesnim psiholokim stanjima u datim trenucima (npr. pretpostavka u prvom navedenom
citatu, da ljudi iz gomile mrze oveka koga jure); i jedna pretpostavka
u obliku opteg iskaza, koja opisuje naine na koji su stanja povezana jedna s drugim kao i s izvesnim javnim ponaanjem (npr. pretpostavka u drugom citatu da ljudi koji uestvuju u revolucionarnim
pokretima ne ispovedaju javno politiko uenje ukoliko u njega ne
veru ju). Meutim, nijedna takva pretpostavka nije sama po sebi sigurna pa je za svaku od njih potrebno svedoanstvo ukoliko objanjenje u kojem one uestvuju treba da bude neto vie od nekontrolisane
matarije. Cesto se teko dolazi do merodavnog svedoanstva za pretpostavke o stavovima i delanju drugih ljudi; ali do tog svedoanstva
sigurno se ne dolazi samo introspektivno, posmatranjem sopstvenih
osecanja ili ispitivanjem sopstvenih verovanja o tome kako e se ta
osecanja verovatno ispoljiti u nekoj javnoj akciji kao to su odgovorni predstavnici interpretativnih objanjenja i sami esto naglaavali (npr. estoko i nadahnuto kao to je to uinio Maks Veber).
Mi sebe u mati moemo identifikovati s trgovcem ita i tvrditi da
bismo se na takav i takav nain ponaali kada bismo se suoili s nekim problemom koji zahteva odlunu akciju na promenljivom tritu
te robe. Ali tvrenje nije isto to i injenica. Osecanja ili zamiljeni
planovi koje moemo pripisivati trgovcu mogu da se ne slau sa planovima koje on stvarno ima ili ak i kada bi se slagali. Trgovac se
moe ponaati sasvim razliito od onoga to smo mi zamislili da bi
bilo razumno" ponaanje u datim okolnostima. Istorija antroDologije nairoko svedoi o grekama koje mogu nastati kada se kategorije, podesne u opisivanju poznatih drutvenih procesa ekstrapoliraju
bez daljeg ispitivanja na prouavanje drugih kultura. Nije dobro zasnovano ni esto tvrenje da relacije zavisnosti izmeu psiholokih
procesa o kojima imamo lino iskustvo ili izmeu takvih procesa i
javnog delanja u kojima se oni mogu ispoljavati, mogu biti shvaene
s jasnijim uvidom" u razloge to su one takve kakve jesu nego to je
to sluaj s bilo kojom relacijom zavisnosti izmeu nepsiholokih dogaaja i procesa. Da li mi zaista potpunije i sa opravdanijom izvesnou razumemo zato jedna uvreda izaziva srdbu nego to shvatamo
zato nastaje duga kada sunevi zraci prolaze kroz kine kapi pod
odreenim uglom?

430

Stavie, nikako nije jasno da sociolog ne moe da objasni

delanje ljudi ako on sam nije iskusio psihika stanja koja im pripisuje ili ako on sam ne moe uspeno ponovo da oivi takva stanja u
mati. Da li jedan psihijatar mora bar delimino biti dementan da
bi mogao da prouava mentalne bolesti? Zar istoriar ne moe da
objasni karijeru i drutvene promene koje su izazvali ljudi kao to
je Hitler ako u mati ne moe da izazove izbezumljenu mrnju koja
je mogla obuzimati takvog pojedinca? Zar sociolozi blage naravi i
emocionalno stabilni nisu u stanju da shvate uzroke i posledice masovne histerije, institucionalizovanih seksualnih orgija ili manifestacija patoloke tenje za moi? Cinjeniko svedoanstvo sigurno ne
potkrepljuje ove ili sline pretpostavke. Zaista, diskurzivno znanje
tj. znanje koje se moe iskazati u formi iskaza, o zdravorazumskim" stvarima kao i o stvarima koje se ispituju posebnim postupcima
prirodnih i drutvenih nauka ne znai imati opaaj e, predstave ili
oseanja, intenzivna ili slaba, i ono se ne sastoji ni u identifikovanju samoga sebe na neki neizreciv nain sa objektima saznanja niti u
proizvoenju neposrednog iskustva o predmetima znanja. S druge
strane, diskurzivno znanje je simboliko predstavljanje samo izvesnih odabranih aspekata nekog predmeta; ono je proizvod jednog procesa koji svesno tei izraavanju odnosa izmeu odlika nekog predmeta istraivanja, tako da se jedan skup odlika koje se u tim formulacijama pominju moe uzeti kao pouzdani znak drugih pomenutih
odlika; ono kao nuan uslov proverenosti pretpostavlja mogunost da
se ove formulacije mogu proveriti kontrolisanim ulnim opaanjem
i ovo opaanje moe izvesti svako ko je spreman da uloi napor kako
bi ove odnose proverio.
Prema tome, mi znamo da ovek koji bei ispred gomile koja
ga juri obuzeta mrnjom prema njemu mora biti u stanju straha, a
da pri tome sami ne moramo iskusiti takav strah i mrnju niti da u
samima sebi izazivamo takva oseanja posredstvom mate ba kao
to moemo znati da se poveava temperatura jednog komada ice
zbog toga to se poveavaju brzine molekula u toj ici, a da pri tome
ne moramo zamisliti na ta lii molekul koji se brzo kree. U oba
sluaja pomenutim objektima u objanjenju pripisuju se unutranja
stanja" koja se ne mogu neposredno opaati. Shodno tome, ako s pravom moemo tvrditi da znamo da pojedinci poseduju stanja koja im
se pripisuju i da posedovanje takvih stanja izaziva odreene forme
ponaanja, mi to moemo initi samo na osnovu svedoanstva koje je
dobijeno posmatranjem objektivnih" dogaaja u jednom sluaju,
ponaanjem javnog ljudskog ponaanja (ukljuujui verbalne odgovore ljudi) a u drugom sluaju posmatranjem isto fizikih promena.
Sigurno, postoje vane razlike izmeu specifinog karaktera stanja
koja se pripisuju u ova dva sluaja: kada je re o ljudima, stanja su
psiholoka ili subjektivna", a sociolog koji ova stanja nekome pripisuje moe o njima imati lino iskustvo, ali u sluaju ice i drugih
neivih objekata, to nisu psiholoka stanja. Pa ipak, uprkos ovim

431

razlikama, krucijalna injenica jeste da se logiki kanoni koje odgovorni sociolozi upotrebljavaju u dolaenju do objektivnog svedoanstva na osnovu kojeg mogu pripisivati psiholoka stanja ne izgledaju
bitno razliiti (iako se esto mogu primenjivati manje strogo) od kanona koje u sline svrhe upotrebljavaju odgovorni naunici u drugim podrujima istraivanja.
Sve u svemu, injenica da sociolog, za razliku od naunika
koji se bavi neivom prirodom, moe samoga sebe da projektuje, uivlj avaj ui se u mati u pojave koje pokuava da razume, moe nas
stavljati pred pitanja o poreklu njegovih objanjivakih hipoteza, ali
ne i pred pitanja o njihovoj ispravnosti. Njegova sposobnost da se
uivi u uloge ljudi u nekom drutvenom procesu mogu zaista biti
heuristiki znaajni u njegovim naporima da pronae podesne hipoteze koje e objasniti taj proces. Pa ipak, njegova empatika identifikacija sa ovim pojedincima nee sama po sebi predstavljati znanje.
injenica da on postie takvu identifikaciju ne uklanja potrebu za
objektivnim svedoanstvom do kojeg se dolazi u skladu sa logikim
principima koji su zajedniki svim kontrolisanim istraivanjima, kako
bi to svedoanstvo 28 opravdalo pripisivanje subjektivnih stanja tim
ljudskim iniocima.
V. Uticaj -urednosti na socioloko istraivanje
Pristupimo, najzad, tekoama za koje se kae da se suprotstavljaju drutvenim naukama zato to drutvene vrednosti koje prihvataju oni koji prouavaju drutvene pojave ne samo da daju boju
sadraju njihovih rezultata ve utiu na prikupljanje svedoanstva na
kojem se zasnivaju njihovi zakljuci. Poto se, u optem sluaju,
naunici koji se bave drutvom razlikuju po vrednostima koje prihvataju, vrednosna neutralnost" koja, izgleda, proima prirodne
nauke smatra se nemoguom u istraivanju drutva. Zbog toga je,
prema sudu mnogih mislilaca, besmisleno oekivati da e drutvene
nauke ispoljiti onu jednodunost koja je zajednika svim prirodnjacima kada je re o tome ta su utvrene injenice i njihova zadovoljavajua objanjenja. Ispitajmo neke razloge koji su navoeni u prilog
ovim tvrdnjama. Korisno je razlikovanje etiri grupe takvih razloga,
tako da emo se mi u naoj raspravi baviti navodnom ulogom vrednosnih sudova pri (1) izboru problema, (2) pri odreivanju sadraja
zakljuaka, (3) pri identifikovanju injenica i (4) pri procenjivanju
svedoanstva.
1. Razlozi koji se, moda, najee navode polaze najee od
injenice da ono to naunik koji prouava drutvo uzima za predmet
svog istraivanja biva odreeno njegovim shvatanjima ta su drutveM
O heuristiko] funkciji takve imaginarne identifikacije raspravlja Theodore
Abel, The Operation Called Verstehen". American Journal of Sociology, vol. 54 (194B),

str. 211218.

432

no znaajne vrednosti, Prema jednom znaajnom gleditu, na primer,

onaj ko prouava drutvo bavi se samo injenicama kojima pripisuje kulturno znaenje", tako da je vrednosna orijentacija" inherentna njegovom izboru predmeta istraivanja. Tako, na primer, iako
je Maks Veber bio estoki pristalica vrednosno slobodne" drutvene
nauke tj. on je tvrdio da naunici koji prouavaju drutvo moraju
biti svesni (ili moraju razumeti") vrednosti sadrane u delanju ili
institucijama o kojima raspravljaju, ali da njihov posao objektivnih
naunika nije u tome da odobravaju ili osporavaju te vrednosti, ili
institucije on je ipak tvrdio:
Pojam kulture je vrenosni pojam. Empirijska stvarnost postaje za
nas kultura" ukoliko je povezujemo s vrednosnim pojmovima. Ona ukljuuje
u sebe one segmente i samo one segmente stvarnosti koji su za nas postali znaajni zbog toga Sto su na taj nain postali vrednosno relevantni. Samo mali
deo postojee konkretne stvarnosti obojen je naim vrednosno-uslovljenim interesom i jedino je on za nas znaajan. On je znaajan to otkriva odnose koji
su za nas vani zahvaljujui svojoj povezanosti s naim vrednostima. Samo zato,
i u meri u kojoj je to sluaj, znanje o njegovim individualnim odlikama za
nas moe biti vano. Mi, meutim, ne moemo otkriti ta za nas ima smisla na
osnovu ispitivanja empirijskih injenica bez ikakvih pretpostavki". Pre bi
se reklo da je opaanje njegove smisaonosti za nas uslov da on postane predmet istraivanja89

Gotovo je truizam rei da oni koji prouavaju ljudsko drutvo, kao i oni koji se bave istraivanjem u bilo kojem drugom podruju, ne ispituju sve, ve usmeravaju svoju panju na izvesne odabrane delove neiscrpnog sadraja konkretne stvarnosti. Stavie,
usvojimo tvrenje, makar i samo da bismo izloili ovu orijentaciju,
da se naunik koji prouava drutvo iskljuivo okree stvarima za
koje veru je da su vane
zbog svoje navodne relevantnosti za njegove
kulturne vrednosti.30 Nije jasno, meutim, zato injenica da jedan
istraiva bira eno to e prouavati, imajui u vidu probleme koji ga
zanimaju i koji se odnose na neto to on smatra znaajnim, nema
veu vanost za logiku istraivanja u drutvenim naukama nego za
logiku u bilo kojoj drugoj grani istraivanja. Na primer, naunik
koji prouava drutvo moe verovati da slobodno ekonomsko trite
otelotvoruje najvanije ljudske vrednosti, i moe nai svedoanstvo
kako bi pokazao da su izvesne vrste ljudskih aktivnosti neophodne
za odravanje slobodnog trita, Ako se on bavi procesima koji odravaju ovaj tip ekonomije, zato ova injenica ima veu vanost za
pitanje da li je on adekvatno ocenio svedoanstvo za svoj zakljuak
od vanosti koju za slino pitanje ima injenica da se jedan fiziolog
bavi procesima koji odravaju konstantnu unutranju temperaturu
ljudskog tela? Predmete koje sociolog biro u svom prouavanju nastojei da odredi uslove ili posledice njihovog postojanja mogu za'sta
zavisiti od neosporne injenice da je on kulturno bie". Ali isto tako,
kada i ne bismo bili ljudska bia, ali kada bismo jo uvek mogli da
" Max Weber, The Methodology of the Social Sciences, Glencoe,
1947, str. 76.
Ovom pitanju posveujemo panju u Raspravi o etvrtoj teSkoi.

nilnois,

433
vrimo nauna istraivanja, mogli bismo zamisliti da nas ne zanimaju ni uslovi odravanja slobodnog trita, ni procesi homeostaze
unutranje temperature ljudskog tela, pa ni mehanizmi koji reguliu
visinu klime i oseke, smenjivanje godinjih doba ili kretanja planeta.
Ukratko, ne postoji nikakva razlika izmeu nauka u vezi sa
injenicom da interesi naunika odreuju ono to on bira za svoje
istraivanje. Ali ova injenica sama po sebi ne predstavlja nikakvu
prepreku uspenom vrenju objektivno kontrolisanog istraivanja u
bilo kojoj oblasti nauke.
2. Mnogo vaniji razlog koji se obino navodi u prilog vrednosno-orijentisanom karakteru istraivanja drutva jeste injenica
da naunik koji prouava drutvo i sam biva pod uticajem razmatranja o pravdi i nepravdi. Njegovi sopstveni pojmovi o onome to predstavlja zadovoljavajui drutveni poredak i njegova sopstvena merila o linoj i drutvenoj pravdi utiu, u stvari, na njegovu analizu
drutvenih pojava. Na primer, prema jednoj verziji ove argumentacije, antropolozi moraju esto da ocenjuju da li sredstvo koje je
jedno drutvo prihvatilo dovodi do cilja (npr. da li religijski ritual dovodi do poveanja plodnosti; radi ega se ritual i izvodi); u mnogim
sluajevima adekvatnost sredstava mora se procenjivati navodno
relativnim" merilima, tj. na osnovu ciljeva kojima se tei ili na
osnovu merila koje to drutvo primenjuje, a ne na osnovu kriterijuma
samog antropologa. Pa ipak, tako se nastavlja ova argumentacija, postoje takoe situacije u kojima
moramo primeniti apsolutna merila adekvatnosti, to znai da moramo procenjivati krajnje rezultate ponaanja na osnovu svrha u koje verujemo ili koie
postuliramo. Ovo se deava prvo, kada govorimo o zadovoljavanju psihofizikih potreba" koje nudi svaka kultura; drugo, kada oeenjujemo znaaj drutvenih injenica za preivljavanje; i tree, kada se izjanjavamo o drutvenoj
integraciji i stabilnosti. U svakom sluaju, nai iskazi povlae za sobom i sudove o vrednosti delanja, o dobrim" ili loim" kulturnim reenjima ivotnih
problema i o normalnim" i nenormalnim" stanjima stvari. To su osnovni sudovi koje ne moemo doneti bez prouavanja drutva i koji sigurno ne izraavaju samo linu filosofiju istraivaa, niti proizvoljno prihvaene vrednosti
Oni pre izrastaju iz istorije ljudske misli, iz koje se antropolog moe iskljuiti
kao malo ko drugi. Ali istorija ljudske misli nije dovela do jedne ve do nekoliko filosofija, tako da e se vrednosni stavovi koji su implicitni u naim1 nainima miljenja razlikovati i ponekad dolaziti u sukob jedan s drugim.'
Cesto se tavie zapaalo da je prouavanje drutvenih pojava bivalo podstaknuto velikim moralnim oduevljenjem ili oduevljenjem za neku promenu, tako da prividno objektivne" analize u
S. F. Nadel, The Foundations of Sodal Anthropology, Glencoe, 111.. 1951, str.
5354. Ponekad se tvrdi da je iskljuivanje vrednosnlh sudova iz drutvenih nauka i
nepoeljno i nemogue. Ml ne moemo zanemariti sva pitanja o tome ta Je drutveno
poeljno, a da time ne izgubimo iz vida znaaj mnogih drutvenih injenica; poto je
odnos sredstava prema ciljevima poseban oblik odnosa izmeu delova i celina, razmatranje drutvenih ciljeva omoguuje nam da vidimo odnose itavih grupa injenica
jednih prema drugima i prema sirim sistemima iji su one delovi". Morris R. Cohen.
Reason and Nature, New York, 1931, Str. 343.

28 Struktura nauke

434

drutvenim naukama predstavljaju, u stvari, preruene preporuke za

drutveno delanje. Kao to se to kae u jednom tipinom, ali umereno
izraajnom iskazu, sociolog
ne moe u potpunosti odvojiti jedinstvenu drutvenu strukturu koja kao naunikova teorija vodi njegova detaljna istraivanja ljudskog ponaanja, od
opte strukture, za koju on kao graanin smatra da kao ideal treba da postoji u
ljudskim odnosima i za koju se nada da e se jednom moi potpunije ostvariti.
Tako njegova teorija o drutvu predstavlja, u sutini, program delanja u dva
pravca, koji su, prema toj teoriji, u skladu jedan s drugim delanje koje
prihvata drutvene injenice kako bi ih sistematski razumeo, i delanja iji je
cilj progresivno uobliavanje drutva, u onoj meri u kojoj on moe
na njega
uticati, prema onome to on misli da bi drutvo trebalo da bude.32

Nesumnjivo je da naunici koji se bave drutvom esto unose

svoje vrednosti u analize drutvenih pojava. Takoe je nesumnjivo
da ak i mislioci koji veru ju kako se ljudski odnosi mogu prouavati
uz etiku neutralnost koja karakterie moderna istraivanja geometrijskih ili fizikih odnosa, i koji su esto ponosni zbog odsustva vrednosnih sudova u njihovim sopstvenim analizama drutvenih pojava,
u stvari,
ponekad donose takve sudove u svojim istraivanjima drutva.33 Nita manje nije jasno da oni koji prouavaju ljudske odnose
esto prihvataju suprotne vrednosti; u njihovim neslaganjima o vrednosnim pitanjima izvor neslaganja esto ukazuje na naoko injenika
pitanja; ak i ako se pretpostavi da je objektivno svedoanstvo u stanju da potvrdi ili opovrgne opravdanost pripisivanja odreenih vrednosti, uvek ostaju bar neke razlike u shvatanjima naunika koji se
bave drutvom; ove se odnose na sudove vrednosti i ne mogu se
otkloniti postupkom kontrolisanog istraivanja.
U svakom sluaju, u veini naunih oblasti nije lako spreiti
da nae naklonosti, averzije, nade i strepnje utiu na nae zakljuke.
Bili su potrebni vekovi napora da se razviju navike i tehnike ispitivanja koje pomau da se prirodne nauke sauvaju od nametanja irelevantnih linih momenata; ak i u ovim disciplinama zatita ovih
postupaka nije ni nepogreiva ni potpuna. Taj problem je nesumnjivo
mnogo akutniji pri prouavanju ljudskih odnosa i moraju se priznati
tekoe koje ovo pitanje izaziva prilikom dolaenja do pouzdanog znanja u drutvenim naukama.
Meutim, ovaj se program moe razumeti samo pod pretpostavkom da postoji jasna razlika izmeu injenikih i vrednosnih
sudova i da, ma koliko ponekad bilo teko odreivanje da li dati iskaz
ima isto injeniki sadraj, ta razlika se u principu moe povui.
Tako, na primer, tvrenje da naunici koji se bave drutvom nastoje
da ostvare dvostruki program koji je pomenut u gornjem citatu ima
smisla samo ukoliko je mogue razlikovanje s jedne strane doprinosa
teorijskom razume van ju (ija faktika ispravnost verovatno ne zavisi
" Edwin A. Burtt, Rfffht Thtnking, New York 1946, str. 522.
M
Za okumentovano objanjenje vidi Gunnar Myrdal, Value in Soclal Theorij,
London. 1958, str. 134152.

435
od drutvenog ideala koji jedan sociolog moe zastupati), a s druge
strane doprinosa irenju ili ostvarivanju nekog drutvenog ideala
(koji ne moraju prihvatati svi naunici koji se bave drutvom). Prema tome, neosporne tekoe koje stoje na putu do pouzdanog znanja
0 ljudskim odnosima i koje izviru iz injenice da se sociolozi razlikuju
meusobno po svojim vrednosnim orijentacijama predstavljaju praktine tekoe. Ove tekoe nisu u principu nesavladive, jer budui da
po pretpostavci nije nemogue razlikovanje injenice i vrednosti,
mogu se preduzeti koraci da se identifikuje neka predrasuda koja se
moe pojaviti i da se svedu na najmanju meru ili ak da se potpuno
uklone njeni nepovoljni efekti.
Jedna od takvih protivmera koja se esto preporuuje kae da
sociolozi treba da se odreknu pretenzije da budu lieni svih uticaja i
da umesto toga
izloe svoje vrednosne pretpostavke to eksplicitnije
1 potpunije.34 Ova preporuka ne pretpostavlja da e se sociolozi sloiti
u pogledu svojih drutvenih ideala kada ti ideali budu eksplicitno
postulirani, ili da e se neslaganja u pogledu vrednosti izgladiti
naunim ispitivanjem. Njen smisao je u tome da pitanje kako dati
ideal treba ostvariti ili da li izvesni institucionalni odnosi predstavljaju efektivan nain ostvarenja tog ideala nije pitanje vrednosti,
ve pitanje nekog injenikog problema na koji se moe odgovoriti
primenom objektivnih metoda naunog istraivanja pitanje adekvatnosti predloenih sredstava pri ostvarivanju prihvaenih ciljeva.
Tako, na primer, ekonomisti se nikada ne slau da li je poeljno drutvo u kojem njegovi lanovi ne moraju da misle na ekonomsku oskudicu, jer ovo neslaganje moe imati svoj izvor u naklonostima prema
raznim drutvenim vrednostima koje se ne mogu ocenjivati na osnovu jedinstvenog kriterijuma. Ali kada ekonomsko istraivanje prui
dovoljno svedoanstva, ekonomisti se verovatno slau u pogledu
injenikog iskaza da ako takvo jedno drutvo treba ostvariti, onda
nije dovoljan ekonomski sistem koji je zasnovan iskljuivo na konkurenciji.
Iako preporuka da sociolozi treba eksplicitno da izloe svoja
vrednosna uverenja moe nesumnjivo biti pozdravljena i moe dati
izvanredne plodove, ona mnogo vie lii na jedan ideal koji se ne
moe ostvariti. Veina ljudi nije svesna mnogih pretpostavki koje su
prisutne u naim analizama i postupcima, tako da uprkos odlunim
naporima da se jasno izloi prethodno stvoreno miljenje, neke odluujue pretpostavke moemo potpuno izgubiti iz vida. U svakom sluaju, tekoe koje u naunom istraivanju nastaju zbog nesvesnih
uticaja i preutnih vrednosnih orijentacija retko se mogu prevazii
izvesnim odlukama da se ti uticaji uklone. Ona se prevazilaze obino
samo postepeno, autokorektivnim mehanizmima nauke kao drutve" Vidi, npr. S. F. Nadel, Navedeno elo, str. 54; takoe Gunnar Myrdal, Navedeno delo, str. 120 kao i njegovo Political Element in thc Development of Economlc
Theory, Cambridge, Mass., 19M, naroito pogl. 8.
28*

436
nog poduhvata. Moderna nauka ohrabruje invenciju, uzajamnu razmenu i slobodnu ali odgovornu kritiku ideja; ona pozdravlja takmienje u traganju za znanjem izmeu nezavisnih istraivaa, ak i
kada su njihove intelektualne orijentacije razliite; ona progresivno
smanjuje efekte predrasuda time to zadrava samo one predloene
zakljuke svojih istraivanja koji nadivljavaju kritiko ispitivanje
u neogranieno velikoj zajednici naunika, bez obzira kakve bile
vrednosti koje oni prihvataju ili uenja kojih se dre. Bila bi besmislena tvrdnja da ovaj institucionalizovani mehanizam odabiranja
opravdanih uverenja deluje ili da e delovati u drutvenim naukama
isto toliko uspeno kao u prirodnim naukama. Ali nita manje pogrean ne bi bio ni zakljuak da se pouzdano znanje o ljudskim odnosima ne moe dostii samo zato to je istraivanje drutva esto
usmereno ka nekim vrednostima.
3. Postoji jo jedan sloeniji argument u prilog shvatanju da
drutvene nauke ne mogu biti vrednosno neutralne. U njemu se tvrdi
da je razlika izmeu injenice i vrednosti, razlika koja se pretpostavlja u prethodnoj raspravi, sasvim neodriva kada se analizira
svrhovito ljudsko ponaanje, budui da u ovom kontekstu vrednosni
sudovi uestvuju kao sastavni deo u onome to izgleda da predstavlja
isto deskriptivne" (ili injenicke) iskaze. Shodno tome, oni koji
prihvataju ovu tezu tvrde da je u principu nemogue, a ne samo
teko, ostvariti jednu etiki neutralnu nauku o drutvu, Ako su injenice i vrednosti tako spojene da se ne mogu ak ni razlikovati, onda
se vrednosni sudovi ne mogu izbaciti iz drutvenih nauka ako se iz
njih ne uklone i sve predikacije, pa prema tome ako ove nauke potpuno ne ieznu.
Na primer, tvrdilo se da naunik koji prouava ljudske odnose
mora da razlikuje poeljne i nepoeljne oblike drutvene aktivnosti,
izlaui se opasnosti da u svojoj svetoj dunosti" prikae drutvene
pojave istinito i verno:
Zar ne bi svako ismejao oveka koji tvrdi da Je napisao sociologiju umetnosti, a koji je, u stvari, napisao sociologiju unda? Sociolog religije mora
razlikovati pojave koje imaju religiozni karakter od pojava koje su areligiozne- Da bi to mogao uiniti, on mora razumeti ta je religija ... Takvo razumevanje omoguuje mu i prisiljava ga da razlikuje pravu i lanu religiju, vie
i nie religije; vie su one religije u kojima su u veem stepenu prisutne specifino religiozne motivacije... Sociolog religije mora da raspoznaje one koji
se preobraaju. Moe li on videti ovu razliku a da u isto vreme ne vidi razliku
izmeu koristoljublja i nekoristoljubija? ... Zabrana donoenja vrednosnih sudova u drutvenim naukama imala bi kao posledicu da moemo strogo injeniki da opisujemo postupke koji se mogu videti u koncentracionim logorima
i moda isto tako injeniku analizu motiva onih koji te postupke ine: nama
ne bi bilo dozvoljeno da govorimo o svireposti. Svaki italac takvog opisa
koji nije potpuno glup video bi, naravno, da su opisani postupci svirepi. Cinjeniki opis bio bi, u stvari, gorka satira. Ono zato bi se tvrdilo da je neposredan opis bio bi neobino okolini izvetaj . -. Moe li neko rei bilo ta relevantno o upitnicima za ispitivanje javnog mnjenja... a da pri tome ne shvati
injenicu da su mnoge odgovore u anketi dali neinteligentni, neobaveteni, ne-

437
iskreni i iracionalni ljudi, i da su veliki broj pitanja postavili ljudi istog kalibra moe li neko rei neto relevantno o rezultatima
ispitivanja javnog
35
mnjenja a da pri tome ne izrekne niz sudova vrednosti.

tavie, implicitna pretpostavka u preporuci o kojoj smo

raspravljali, preporuci kako da se postigne etika neutralnost, esto
se odbacuje kao beznadeno naivna to je pretpostavka, da podsetimo, da se odnosi izmeu sredstava i ciljeva mogu utvrditi a da se
pritom ti ciljevi ne moraju prihvatati, tako da su zakljuci sociolokog istraivanja tih relacija objektivni iskazi koji predstavljaju kondicionalna a ne kategorika tvrenja o vrednostima. Za ovu hipotezu
njeni kritiari kau da se zasniva na drugoj pretpostavci o tome
kako ljudi pripisuju vrednost samo ciljevima koje nastoje da ostvare,
a ne i sredstvima pomou kojih svoje ciljeve ostvaruju. Meutim,
ova pretpostavka je, navodno, sasvim pogrena. Karakter sredstava
koje neko koristi da bi doao do nekog cilja utie na prirodu krajnjeg
ishoda; izbor izmeu alternativnih sredstava pomou kojih se dolazi
do datog cilja zavisi od vrednosti koje ljudi pripisuju tim alternativama. Prema tome, kae se da su iskazi specifinim procenama sadrani ak i u onome
to izgleda kao ist injeniki iskaz o odnosima
sredstava i ciljeva.36
Mi neemo pokuavati da u pojedinostima ocenjujemo ovaj
sloeni argumenat, jer bi nas raspravljanje o brojnim spornim pitanjima koje on namee daleko odvelo. Meutim, priznaemo bez daljeg
komentara da su nesumnjivo ispravne tri tvrdnje u ovoj argumentaciji: da veliki broj odredbi za koje se ponekad pretpostavlja da su
isto injenike deskripcije drutvenih pojava zaista izraava neku
vrstu vrednosnog suda; da je esto teko, a u svakom sluaju u
praksi vrlo nepodesno razlikovati isto injenika i evaluativna"
znaenja mnogih termina koji se upotrebljavaju u drutvenim naukama; i da se vrednosti obino pripisuju sredstvima, a ne samo ciljevima. Meutim, ova priznanja ne povlae za sobom zakljuak da su
injenica i vrednost, na nain koji je jedinstven u prouavanju svrhovitog ljudskog ponaanja, spojeni tako da se ne mogu uopte razlikovati. Naprotiv kao to emo pokuati da pokaemo, tvrenje da
postoji takav spoj i da je vrednosno neutralna drutvena nauka prema
tome sama po sebi besmislena, brka dva sasvim razliita znaenja
termina vrednosni sud": smisao u kojem jedan vrednosni sud izraava odobravanje ili neodobravanje ili nekog moralnog (ili drutvenog) ideala, ili nekog postupka (ili institucije) zato to se takav ideal
prihvata; i smisla u kojem jedan vrednosni sud izraava procenu
stepena u kojem se za jedan tip postupka, objekta ili institucije (koji
w
Leo Strauss, ,,The Social Science ot Max Weber", Measvre, Vol. 2, (1951),
str. 211214. Za raspravu o ovom problemu, ukoliko nastaje iz problema u filosofijl
prava, vidi Lon Fuller, ,,Human Purpose and Natural Law", Natural Law Forum, vol.
3, (195S), str. 6876; Ernest Nagel, .,On the Fusion of Fact and Value: A Reply to Professor Kuller", Navedeno delo, str. 7782; Lon L. Fuller, ,,A Rejoindcr to Professor
Nagel" Navedeno delo, str. 63 do IM; Ernest Nagel, ,,Pact, Value and Human Purpose".
Natural L,aw Forum, Vol. i (1959), str. 263.
11
Vidi Gunnar Myrdal, Value in Social Theory, London, 1958, str. X n . 211213.

438
je manje ili vie jasno definisan) obino priznaje da je otelotvoren
u datom primeru.
Bie korisno da ilustrujemo ova dva smisla vrednosnog suda" prvo jednim primerom iz biologije. ivotinje sa krvotokom ponekad pokazuju stanje koje je poznato kao malokrvnost". Malokrvna
ivotinja ima smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, tako da, izmeu
ostalog, nije u stanju da odrava konstantnu unutranju temperaturu kao oni lanovi iste vrste koji imaju normalnu" koliinu takvih
krvnih zrnaca. Meutim, iako se znaenje termina malokrvnost"
moe uiniti sasvim jasnim, ono nije definisano potpuno precizno; na
primer, pojam normalnog" broja crvenih krvnih zrnaca koji ulazi u
definiciju ovog termina donekle je neodreen, poto se ovaj broj moe menjati u zavisnosti od pojedinanih lanova te vrste, kao i od
stanja date jedinke u razliitim trenucima (kao to je njena starost
ili nadmorske visine njenog boravita). U svakom sluaju, da bi odredio da li je data ivotinja malokrvna, jedan istraiva mora oceniti
da li raspoloivo svedoanstvo potvruje zakljuak da je taj uzorak
malokrvan. 37 On moe moda misliti na nekoliko raznih vrsta malokrvnosti (kao to se to ini u stvarnoj medicinskoj praksi) ili moe
misliti na malokrvnost kao na stanje koje se ostvaruje imanje ili vie
potpuno (ba kao to se izvesne krive linije u ravni ponekad opisuju
kao bolje ili gore aproksimacije kruga koji je definisan u geometriji).
U zavisnosti od toga koju od ovih koncepcija usvaja, on moe odrediti
da li njegov uzorak ima izvesnu vrstu malokrvnosti ili da li je malokrvan samo u izvesnom stepenu. Kad istraiva doe do zakljuka,
za njega se moe rei da daje vrednosni sud" u tom smislu to ima
u vidu neki standardizovani tip fiziolokog stanja koje je oznaio
terminom malokrvnost" i to procenjuje ono to zna o ovom uzorku,
sluei se tim prihvaenim standardom kao merilom. Da bismo se
lake izraavali, nazovimo takve procene svedoanstva u kojima se
zakljuuje da je data karakteristika u nekom sistemu prisutna (ili
odsutna) u datom sluaju odredbenim vrednosnim sudovima".
S druge strane, naunik moe takoe donositi vrednosni sud
sasvim drukije vrste, kojim se tvrdi da je malokrvnost nepovoljno
stanje zato to malokrvna ivotinja ima smanjene mogunosti da se
odri u ivotu. tavie, on ovaj opti sud moe primeniti na poseban
sluaj i moe aliti to je data ivotinja malokrvna. Nazovimo takve
procene u kojima se zakljuuje da je neko zamiljeno ili stvarno stanje stvari vredno odobravanja ili neodobravanja ocenjivakim vrednosnim! sudovima" 38 . Jasno je, meutim, da istraiva koji donosi
Svedocanstvo se obino sastoji u brojanju crvenih krvnih zrnaca Iz krvi
ivotinja. Meutim, treba primetiti da Brojanje crvenih krvnih zrnaca daje samo procenu broja elija u jedinici sapremine krvi' 1 ne pokazuje da li se ukupan braj crvenih
krvnih zrnaca u telu poveao ili smanjio. Charles H. Best and Norman B. Tavlor,
The Physiologtcal Basis of Medtcal Practtce, VI lzd., Baltimore, 1955, str. 11, 17.
* Za ovu raspravu Je irelevantno kakvo se gledite prihvata o osnovama na
kojima takvi sudovi, prema pretpostavci, poivaju da li te osnove ine prosto proizvoljne sklonosti, navodno intuitivno razumevanje objektivnih" vrednosti, kategoriki
moralni imperativi ili bilo Sta drugo to se pominjalo u istoriji teorije vrednosti. Distinkcija koju smo napravili u tekstu nezavisna je od svake posebne pretpostavke o osnovama ocenjivakih vrednosnih sudova, bez obzira da II su to osnovni" ili drugi sudovi.

439
odredbeni vrednosni sud nije samim tim logiki obavezan da tvrdi
ili porie odgovarajui ocenjivaki sud. Isto je tako jasno da on ne
moe dosledno donositi ocenjivaki vrednosni sud u datom sluaju
(npr. da je za datu ivotinju nepovoljno da bude malokrvna) ako
ne moe da tvrdi odredbeni sud o tom sluaju nezavisno od ocenjivackog suda (npr. da je ivotinja malokrvna). Shodno tome, iako
mnogi ocenjivaki sudovi povlae za sobom odredbene sudove, donoenje ocenjivakih sudova nije nuan uslov za donoenje odredbenih
sudova.
Primenimo sada ove razlike na neke tvrdnje iz gornjeg citata. Razmotrimo prvo tvrenje da sociolog religije mora da prizna
razliku izmeu koristoljublja i nekoristoljublja i da, prema tome,
mora da prihvati neke vrednosti. Svakako je izvan sumnje da se
koristoljublje obino razlikuje od nekoristoljublja; moe se uzeti kao
istina da sociolog religije treba da razume razliku izmeu te dve
stvari. Ali sociolog je u ovom pogledu u istoj obavezi u kojoj se
nalazi i naunik koji se bavi fiziologijom ivotinja, koji takoe mora
da poznaje izvesne distinkcije iako ak distinkcije koje pravi
fiziolog izmeu, recimo, malokrvnog i nemalokrvnog mogu obinom
oveku biti manje poznate, ali u svakom sluaju preciznije od distinkcija izmeu koristoljublja i nekoristoljubja. Zaista, zbog neodreenosti ovih drugih termina, obazrivom sociologu moe biti krajnje
teko da odredi da li stav neke zajednice prema njenim priznatim
bogovima treba odrediti kao koristoljublje; ako na kraju mora da
donese odluku, on svoj zakljuak moe zasnovati na nekom neizraenom optem utisku" o javnom ponaanju te zajednice, a da pri
tome nije u stanju da tano izloi razloge za svoju odluku. Ali ma
kako bilo, sociolog koji tvrdi da je izvestan stav koji ispoljava data
religiozna grupa koristoljubiv, ba kao to fiziolog koji tvrdi da je
izvesna jedinka malokrvna, donosi vrednosni sud koji je prevashodno
odredben. Donosei takve sudove, ni sociolog ni fiziolog ne moraju
nuno prihvatati bilo koje vrednosti izuzev estitosti naunika; u
ovom pogledu dakle izgleda da nema razlike izmeu istraivanja u
sociologiji i biologiji (ili u fizici).
S druge strane, bilo bi besmisleno poricanje da u odreivanju
raznih postupaka kao koristoljubivih, svirepih ili obmanjivakih sociolozi esto (iako moda ne uvek svesno) tvrde i ocenjivake i odredbene vrednosne sudove. Termini kao to su koristoljubiv", svirep" ili obmanjivaki" obino se upotrebljavaju s pogrdnim prizvukom. Prema tome, za svakoga ko upotrebljava takve termine da opie ljudsko ponaanje moe se normalno pretpostaviti da izraava
svoju osudu tog ponaanja (ili svoje odobravanje ako upotrebljava
termine kao to su nekoristoljubiv.", ljubazan" ili istinoljubiv"),
a ne samo da to ponaanje opisuje.
Meutim, iako mnogi (ali sigurno ne svi) naoko odredbeni
iskazi koji tvrde sociolozi nesumnjivo izraavaju prihvatanje raznih
(ne uvek spojivih) vrednosti, izvestan broj isto deskriptivnih" termina koje upotrebljavaju prirodnjaci u izvesnim kontekstima nesum-

440
njivo imaju ocenjivaku konotaciju. Tako, na primer, tvrenje da
sociolog donosi ocenjivake sudove vrednosti kada ispitanike u nekoj
anketi opisuje kao neobavetene, laljive ili iracionalne moe se uporediti s podjednako zasnovanim tvrenjem da jedan fiziar takoe
donosi takve sudove kada opisuje neki odreeni hronometar kao netaan, pumpu kao neefikasnu ili neku podlogu kao nestabilnu. Kao
i sociolog u ovom primeru, i fiziar opisuje izvesne objekte u svom
podruju istraivanja, ali kao i sociolog, on pored toga izraava svoje
negativno miljenje o osobinama koje tim objektima pripisuje.
Pa ipak ovo je glavni smisao ove rasprave ne postoje
dobri razlozi da se misli kako je inherentno nemogue razlikovati
odredbene i ocenjivake sudove koji su implicitni u mnogim iskazima, bez obzira da li te iskaze tvrde prirodnjaci ili sociolozi. Svakako, nije uvek lako napraviti formalno eksplicitnu razliku u drutvenim naukama izmeu ovih sudova delimino zato to je jezik
koji se u njima upotrebljava vrlo neodreen, delimino zato to ocenjivake sudove, koji mogu biti implicitni u jednom iskazu moemo
predvideti kada su to sudovi koje stvarno prihvatamo, a da toga nismo ni svesni. Isto tako, nije uvek korisno ili podesno ako se ispuni
ovaj zadatak. Mnogi iskazi koji implicitno sadre i odredbene i ocenjivake stavove ponekad su dovoljno jasni da se ne moraju ponovo
izraziti na nain koji ovaj zadatak zahteva; nove formulacije bile bi
esto isuvie nezgrapne za efektivnu komunikaciju izmeu lanova
velike grupe naunika razliite orijentacije. Ali to su u sutini praktini, a ne teorijski problemi. Tekoe koje nastaju ne pruaju ubedljive razloge za tvrenje da je etiki neutralna nauka inherentno
nemogua.
Isto tako, nema nikakve snage u argumentaciji da iskazi o
odnosima izmeu sredstava i ciljeva nisu vrednosno neutralni navodno zato to se vrednosti obino pripisuju sredstvima, a ne samo
ciljevima. Ispitajmo ovu argumentaciju na jednom prostom primeru. Pretpostavimo da neki ovek kome su hitno potrebna kola, ali
koji nema dovoljno novca, moe da ih kupi ako novac uzajmi ili od
banke ili od prijatelja koji ne trae kamatu. Pretpostavimo dalje da
on ne voli da duguje novac prijateljima, pa se zato odluuje za bezlinu pozajmicu. Prema ovome, uporedne vrednosti koje on pripisuje
alternativnim sredstvimia koja mu stoje na raspolaganju u ostvarenju
njegovog cilja oigledno utiu na njegov izbor sredstva. Opti ishod
prve alternative razlikuje se od opteg ishoda druge alternative. Pa
ipak, nezavisno od vrednosti koje moe pripisivati ovim alternativnim sredstvima, svako od njih daje jedan rezultat naime, on moe
da kupi kola koji je zajedniki za oba opta ishoda. Prema tome,
na ispravnost iskaza da on moe kupiti kola ako pozajmi novac od
banke, kao i iskaza da svoj cilj moe ostvariti i ako uzajmi novac
od prijatelja, ne utie vrednovanje sredstava, tako da nijedan iskaz
ne podrazumeva ocenjivake stavove. Ukratko, iskazi o odnosima izmeu sredstava i ciljeva su vrednosno neutralni.

441
4. Ostaje da se razmotri tvrenje da je nemogua vrednosno-neutralna drutvena nauka zato to vrednosna opredeljenja uestvuju u svakoj procent svedoanstva koju ine sociolozi, a ne da
ulicu samo na sadraj zakljuaka koje tvrde. Ova verzija tvrenja
ima veliki broj razliitih oblika, ali mi emo ispitati samo tri.
Prema najmanje radikalnom obliku ovog tvrenja, koncepcije sociologa o onome to predstavlja uverljivo svedoanstvo ili pravo intelektualno majstorstvo samo su rezultat njegovog obrazovanja
i njegovog mesta u drutvu; na te koncepcije utiu drutvene vrednosti koje se prenose njegovim obrazovanjem! i u vezi s njegovim
drutvenim poloajem. Prema tome, vrednosti koje sociolog prihvata
odreuju koje e iskaze prihvatiti kao dobro zasnovane zakljuke o
ljudskim odnosima. U ovom obliku, to tvrenje je injenika teza i
mora se potkrepiti detaljnim empirijskim svedoanstvom o uticajima
ovekovih moralnih i drutvenih vrednosti na ono to je on spreman da prizna kao valjanu analizu drutva. U mnogim sluajevima
do takvog se svedoanstva zaista moe doi; razlike izmeu sociologa
u pogledu onoga to oni prihvataju kao verodostojno mogu se ponekad pripisati uticaju nacionalnih, religioznih, ekonomskih i drugih
shvatanja. Meutim, ova varijanta tvrenja ne iskljuuje ni mogunost priznavanja ocena svedoanstva na koje utiu predrasude o posebnim vrednostima, ni mogunost ispravljanja takvih predrasuda.
Zbog toga iskrsavaju sporna pitanja o kojima smo ve raspravljali
kada smo ispitivali drugi razlog za navodno vrednosno orijentisani
karakter sociolokog istraivanja.
Drugi, ali i drukiji, oblik ovog tvrenja zasnovan je na skoranjem radu u teorijskoj statistici koji se odnosi na procenu svedoanstva za takozvane statistike hipoteze" hipoteze o verovatnoama sluajnih dogaaja, kao to je hipoteza da je verovatnoa da
e se roditi muko dete jedna polovina. Sredinja ideja koja je relevantna za ovo pitanje koje se nalazi u osnovi ovih izlaganja moe se
ukratko opisati jednim primerom. Pretpostavimo da se, pre nego
to se izvesna nova koliina leka pusti u prodaju, vre ispitivanja na
eksperimentalnim ivotinjama o moguim toksinim efektima prouzrokovanim neistoama koje nisu bile otklonjene u toku proizvodnje, na primer, tako to e se male koliine leka staviti u hranu sto
zamoria. Ako samo mali broj ivotinja oseti neke ozbiljne posledice, lek e se smatrati ispravnim i bie puten u prodaju; ako se
dobije suprotan rezultat, lek e biti uniten. Pretpostavimo sada da
se tri ivotinje ozbiljno razbole. Da li je ovaj rezultat znaajan (tj.
da li ukazuje da lek ima toksina dejstva) ili je to moda sluajnost"
koja se desila zahvaljujui nekom poremeaju u organizmu ivotinja?
Da bi odgovorio na ovo pitanje, ekperimentator mora izabrati jednu
od hipoteza H, i H2: lek je toksian i lek nije toksian, redom. Ali
kako da donese odluku ako eli da postupi razumno", a ne proizvoljno? Savremena statistika teorija prua mu pravilo u donoenju
razumne odluke i zasniva to pravilo na sledeoj analizi.

442

Ma kakvu odluku eksperirmentator mogao doneti, on se izlae

riziku da uini jednu od dveju greaka: on moe odbaciti jednu hipotezu iako je ona u stvari istinita (tj. uprkos injenici da je Ht
istinito, on donosi pogrenu odluku na osnovu svedoanstva kojim
raspolae); on moe prihvatiti jednu hipotezu koja je u stvari lana.
Njegova odluka bie tada prevashodno razumna ukoliko je zasnovana
na pravilu koje mu jami da nijedna odluka doneta u skladu s tim
pravilomi nee biti pogrena ni u jednom pomenutom smislu. Na nesreu, ne postoje pravila ove vrste. Sledea pomisao je da treba nai
pravilo da kada se odluke donose u skladu s njim, relativna uestalost greaka te vrste je sasvim mala. Na alost, rizik da se napravi
greka jedne vrste nije nezavisna od rizika da se napravi greka
druge vrste; na primer, opte uzev, mogue je, nai jedno pravilo
tako da e odluke u skladu s njim biti pogrene s relativnom uestalou koja ne prelazi jedan prema hiljadu za svaki tip greke posebno.
Prema tome, pre nego to moe predloiti neko razumno pravilo, eksperimentator mora da uporedi relativni znaaj koji za njega imaju
ova dva tipa greaka i da kae koliki je rizik spreman da preuzme
da napravi greku one vrste koju ocenjuje kao vaniju. Tako, na primer, kada bi odbacio Hu iako je H1 istinito (tj. kada bi napravio greku prvog tipa), itava koliina leka bila bi putena u prodaju i ivoti
onih koji taj lek upotrebljavaju bili bi dovedeni u opasnost; s druge
strane, ako bi poinio greku druge vrste u odnosu na Hu itava
koliina leka bila bi baena i proizvoa bi pretrpeo novani gubitak. Meutim, uvanje ljudskog ivota moe za eksperimentatora biti
od vee vanosti nego novana zarada i on moe moda odluiti da
svoju odluku ne zasniva na pravilu prema kojem je rizik da se uini
greka prve vrste vei od jedan prema sto. Ako se ovo pretpostavi,
onda statistika teorija moe da odredi pravilo koje zadovoljava eksperimentatorov zahtev, iako nas ne zanimaju tehnika pitanja o tome
kako se to radi i kako se izraunava rizik da se poini greka druge
vrste. Ono to u ovoj analizi treba zapaziti jeste da ovo pravilo pretpostavlja izvesne ocenjivake sudove vrednosti. Ukratko, ako se ovaj
rezultat uopti, statistika teorija izgleda da potvruje tezu da su
vrednosna opredeljenja na odluujui nain prisutna
u pravilima ocenjivanja svedoanstva za statistike hipoteze.39
Meutim, teorijska analiza na kojoj ova teza poiva ne povlai za sobom zakljuak da pravila koja se stvarno primienjuju u
svakom sociolokom istraivanju prilikom procenjivanja svedoanstva nuno sadre neka posebna opredeljenja, tj. opredeljenja kao to
su ona pomenuta u gornjem primeru, za razliku od onih koja su,
opte uzev, implicitna u nauci kao poduhvatu koji tei pouzdanom
znanju. U stvari, gornji primer, koji ilustruje rasuivanje u savre" Gornji primer je pozajmljen iz rasprave u knjizi J- Nevmann, First Courae
in Probabtllty and Statistica, New York, 1950. pogl. 5, gde Je dat prikaz savremenih
dostignua u statistici elementarnim tehnikim jezikom. Za ne-tehniko objanjenje
videti Irwin D. J. Bross, Oesign ]or Decision, New York, 1953, a takorte i R. B.
Brsithvvaite, Scientific Eiplanation, Cambrige, Eng., 1953, pogl. 7.

443

menoj statistikoj teoriji, moe da nas navede na pogrean put utoliko to nagovetava da biranje statistikih hipoteza mora uvek davati
alternativne akcije koje imaju neposredne praktine posledice. koje
opet razliito ocenjujemo. Na prirmer, fiziar teoretiar moe birati
izmeu dve statistike hipoteze o verovatnoi izvesnih izmena energija u atomima; sociolog teoretiar moe isto tako birati izmeu dve
statistike hipoteze o relativnoj uestalosti brakova bez dece u izvesnim drutvenim uslovima. Ali moe se desiti da nijedan od ove dvojice nema pri ruci neke posebne vrednosti koje pripisuje alternativama izmeu kojih se mora odluiti, izuzev vrednosti koje prihvataju kao lanovi naune zajednice da e istraivanja izvoditi estito
i odgovorno. Prema tome, na pitanje da li neka posebna vrednosna
opredeljenja uestvuju u procenama svedoanstva u prirodnim ili
drutvenim naukama ne odgovara teorijska statistika; na ovo pitanje
se moe odgovoriti samo ispitivanjem stvarnih istraivanja u raznim
naunim disciplinama.
Stavie, nita u rasuivanju teorijske statistike ne zavisi od
posebnog predmeta o kojem se raspravlja kada treba da se odluimo
za jednu od vie statistikih hipoteza. Jer to rasuivanje je sasvim
opteg karaktera; pozivanje na neki poseban predmet postaje relevantno kada odreenu numeriku vrednost treba pripisati riziku koji
je istraiva spreman da prihvati, riziku da e izabrati pogrenu hipotezu. Shodno tome, ako se savrena statistika teorija upotrebljava
u potkrepljivanju tvrenja da vrednosna opredeljenja utiu na procenjivanje svedoanstva za statistike hipoteze u istraivanju drutva,
statistika teorija se moe s podjednakim opravdanjem upotrebiti za
potkrepljivan je slinih tvrdnji i u svim drugim istraivanjima. Ukratko, tvrenje o kojem raspravljamo ne stvara nikakvu tekou koja
navodno nastaje u traganju za pouzdanim znanjem u prouavanju
ljudskih odnosa, tekou na koju ne nailazimo u prirodnim naukama.
Trei oblik ovog tvrenja je najradikalniji. On se od prve pomenute varijante razlikuje po tome to tvrdi da izmeu drutvene
perspektive" onoga koji prouava ljudske odnose i njegovih merila
kompetentnog istraivanja drutva, postoji nuna logika, a ne samo
kontingentna ili kauzalna veza, pa prema tome uticaj posebnih vrednosti koje on prihvata, zbog toga to je i lan drutva, ne moe nikako da otkloni. Ova verzija tog tvrenja implicitna je u Hegelovom
objanjenju dijalektike" prirode ljudske istorije i sastavni je deo
velikog dela marksistike i nemarksistike filosofije koja naglaava
istorijski relativan" karakter drutvene misli. U svakom sluaju, ono
je obino zasnovano na pretpostavci da poto se drutvene institucije i proizvodi kulture stalno menjaju, mora se takoe menjati i intelektualni aparat koji je potreban da se to razume; svaka ideja koja
se upotrebljava u ovu svrhu adekvatna je samo za neki poseban stupanj u razvoju ljudskih odnosa. Shodno tome, ni supstantivni pojmovi ni logiki kanoni koji se upotrebljavaju u procenjivanju vrednosti takvih pojmova nemaju vanvremensko vaenje"; ne postoji

444

analiza drutvenih pojava koja nije izraz nekog posebnog stanovita

ili koja ne odraava interese ili vrednosti koje su dominantne u nekom sektoru ljudskog zbivanja na izvesnom stupnju njegove istorije.
Prema tome, iako se u prirodnim naukama moe opravdano praviti
razlika izmeu porekla neijeg shvatanja i njihove injenike valjanosti, takva se razlika navodno ne moe praviti u istraivanju drutva; istaknuti predstavnici istorijskog relativizma" uputili su dakle
izazov univerzalnoj valjanosti teze da je geneza jednog iskaza u
svim okolnostima irelevantna za njegovu istinitost". Kao to izjavljuje pristalica ovog stanovita:
istorijska i druga geneza jedne ideje bila bi irelevantna za njenu konanu
valjanost samo kada vremenski i drutveni uslovi njenog nastanka ne bi imali
nikakav efekat na njen sadraj i oblik. Kada bi to bio sluaj, bilo koja dva
perioda u istoriji ljudskog znanja meusobno bi se razlikovala po tome to bi
u ranijem periodu izvesne stvari bile jo nepoznate i postojale bi izvesne greke koje bi kasnije bile u potpunosti ispravljene. Ovaj prosti odnos izmeu
ranije nepotpunog i docnije potpunog perioda u znanju mogao bi u velikoj
meri odgovarati egzaktnim naukama... U istoriji kulturnih nauka, meutim,
raniji stupnjevi se ne prevazilaze tako lako na kasnijim stupnjevima i ne moe
se lako dokazati da su ranije greke docnije ispravljene. Svaka epoha ima
svoj u osnovi nov pristup i svoje karakteristino stanovite, pa prema tome
vidi isti" objekat iz nove perspektive... Sami principi na osnovu kojih treba
kritikovati saznanje i sami su drutveno i istorijski uslovljeni. Otuda njihova
primena izgleda ograniena na date istorijske periode i na posebne tipove znanja koji u njima preovlauju."

Istorijsko istraivanje uticaja drutva na verovanja kojih se

ljudi dre nesumnjivo je znaajno za razumevanje sloene prirode
naunog poduhvata; sociologija saznanja kako su ta istraivanja
nazvana dala je mnoge doprinose tom razumevanju. Meutim, ove
svakako vredne usluge sociologije saznanja ne potvruju radikalno
tvrenje koje smo izloili. Prvo, nema merodavnog svedoanstva koje
pokazuje da su principi primenjeni u sociolokom istraivanju o procenjivanju intelektualnih proizvoda nuno uslovljeni drutvenom
perspektivom^ istraivaa. Naprotiv, injenice" koje se obino navode da potkrepe ovu tvrdnju u najboljem sluaju utvruju samo kontigentnu kauzalnu relaciju izmeu neijih pogleda na drutvo i njegovih kanona kognitivne valjanosti. Na primer, nekada moderno
gledite da se mentalitet" ili logike operacije primitivnih drutava razlikuju od onih koje su tipine za zapadnu civilizaciju nesklad
koji je bio pripisivan razlikama u institucijama drutava koja su se
uporeivala sada se, opte uzev, smatra pogrenim zato to sadri
ozbiljnu greku u interpretiranju intelektualnih procesa kod primitivnih ljudi. Stavie, ak i ekstremni predstavnici sociologije saznanja priznaju da je veina zakljuaka koji se tvrde u matematici i pri" Karl Mannheim, ldeology and Utopia, New YorK, 1959, str. 271, 288, 292. Esej
iz kojeg su uzeti ovi navodi objavljen je prvi put 1931., a Manhajm je kasnije tzmenlo
neke svoje stavove koje je u njemu izloio. Meutim, on je tu tezu navedenu u citiranom pasusu ponovo tvrdio jo 1946. godinu dana pre svoje smrti. Vidi njegovo pismo
Kurtu H. Volfu (Kurth Wolff), od 15. aprila 1S46. koje Volf navodi u ,,Sociology ol
Knowledge and Sociological Theorv", u Sr/mposium on Sociological Theory (izd. Llewellyn Gross), Evanston, 111., 1959, str. 571.

445
rodnim naukama neutralna u odnosu na razlike u drutvenim
poloajima onih koji te zakljuke tvrde, tako da je geneza tih iskaza
irelevantna za njihovu valjanost. Zato iskazi o ljudskim odnosima ne
bi pokazivali slinu neutralnost, bar u nekim sluajevima? Sociolozi
saznanja izgleda da ne sumnjaju da je istinitost iskaza da dva konja
mogu, u opte uzev, da vuku vei teret nego to to moe jedan od
tih konja sam, logiki nezavisna od drutvenog statusa pojedinca koji
taj iskaz tvrdi. Ali oni ne kau koji su neizbeni razlozi koji navodno
sami po sebi onemoguuju takvu nezavisnost kada je re o slinim
iskazima o ljudskom ponaanju, na primer o iskazu da dva radnika
mogu iskopati jarak datih dimenzija bre nego to to moe bilo koji
od tih radnika sam.
Drugo, to tvrenje se suoava s ozbiljnom i esto uoavanom
dijalektikom tekoom, tekoom koju su predstavnici tog miljenja
uspeli da savladaju samo naputanjem sutine tog tvrenja. Jer, zapitajmo se kakav je kognitivni status teze da drutvena perspektiva
bitno utie na sadraj, kao i na opravdavanje svakog tvrenja o ljudskim odnosima. Da li je ova teza smisaona i valjana samo za one koji
je tvrde i koji na taj nain prihvataju izvesne vrednosti zato to imaju karakteristina ubeenja koja su drutveno uslovljena? Ako je tako, onda je niko ko je posmatra iz drukije drutvene perspektive ne
moe pravilno razumeti; njeno prihvatanje strogo je ogranieno na
one koji su u stanju da je prihvate, a sociolozi koji prihvataju drugi
skup drutvenih vrednosti treba, dakle, da je odbace kao praznu
priu. Ili je ta teza jedini izuzetak iz klase iskaza na koju se primenjuje, tako da njeno znaenje i istinitost nisu inherentno povezani s
drutveno odreenim uglom gledanja onih koji je tvrde? Ako je tako,
onda nije oigledno zato je ta teza izuzetak; u svakom sluaju, ova
teza je tada zakljuak ispitivanja ljudskih odnosa, ispitivanja koje je
verovatno objektivno valjano" u uobiajenom smislu te fraze i
ako postoji jedan takav zakljuak nije jasno zato ne bi bilo i drugih.
Da bi se savladala ova tekoa i da bi se izbegao pogubni
skeptiki relativizam kojem ova teza vodi, kako smo pokazali, ta se
teza ponekad interpretira kao da kae da iako se ne moe dostii
apsolutno objektivno" znanje o ljudskim odnosima, ipak se moe
dostii relaciona" forma objektivnosti nazvana relacionizam". Prema ovoj interpretaciji, sociolog moe da otkrije samo kakav je njegov ugao gledanja. Ako on tada relaciono" izrazi zakljuke svojih
istraivanja tako da pokae kako se njegovi rezultati slau s kanonima ispravnosti koji su implicitni u njegovom nainu posmatranja,
njegovi zakljuci e dostii relacionu" objektivnost. Moe se oekivati da e se sociolozi koji imaju isti ugao posmatranja slagati u
svojim odgovorima na dati problem kada se pravilno primene kanoni
valjanosti koji su karakteristini za njihov zajedniki ugao posmatranja. S druge strane, oni koji prouavaju drutvene pojave i ine to
iz razliitih ali nesaglasnih uglova posmatranja takode mogu postii
objektivnost, ako nikako drukije a ono relacionom" formulacijom

446
onoga to bi inae predstavljalo nespojive rezultate dobijene u njihovim istraivanjima. Meutim, oni to takoe mogu postii na neto
zaobilazniji nain" time to e nai formulu za prevoenje rezultata jednog na rezultate drugog i otkriti zajedniki imenitelj za ove
uvide koji se menjaju u zavisnosti od take gledanja". 41
Ali teko je videti na koji se nain relaciona objektivnost"
razlikuje od objektivnosti" bez onog prideva i u uobiajenom smislu
te reci. Na primer, fiziar koji jedno istraivanje okonava zakljukorm da brzina svetlosti u vodi ima izvesnu numeriku vrednost kada
se meri u okviru prihvaenog sistema mera uobiajenim postupkom,
i pod opisanim eksperimentalnim uslovima, izraava svoj zakljuak
na nain koji je relacioni" u navedenom smislu; njegov zakljuak
oznaava se kao objektivan" verovatno zato to pominje relacione"
faktore od kojih zavisi numerika vrednost dodeljena brzini svetlosti. Meutim, u prirodnim naukama je uobiajeno izraavati izvesne
vrste zakljuaka na ovaj nain. Prema tome, predlog da drutvene
nauke izraze svoje rezultate na slian nain, krije u sebi pretpostavku
da u principu nije nemogue da se u ovim disciplinama utvrde zakljuci koji imaju objektivnost zakljuaka do kojih se dolazi u drugim oblastima istraivanja. Stavie, ako tekou o kojoj raspravljamo
treba resiti navedenim prevoenjem formula za pronalaenje zajednikih imenitelja" zakljuaka koji nastaju iz divergentnih drutveno
uslovljenih taaka posmatranja, te formule ne mogu sa svoje strane
biti situaciono odreene" u smislu ovog izraza o kojem raspravljamo. Jer kada bi te formule bile tako odreene, ista tekoa ponovo
bi se pojavila u vezi s njima. S druge strane, traganje za takvim
formulama predstavlja fazu u traganju za invarijantnim relacijama
u izvesnoj oblasti, tako da su formulacije tih odnosa valjane nezavisno od ugla gledanja koji neko moe izabrati. Prema tome, priznajui da traganje za takvim invarijantnim! relacijama u drutvenim
naukama nije nuno osueno na propast, predstavnici tvrenja o kojem smo upravo raspravljali naputaju jo od poetka njegov najradikalniji oblik.
Ukratko, razni razlozi koje smo ispitali i koji se odnose na
intrinsinu nemogunost da se obezbede objektivni (tj. vrednosnoneutralni i slobodni od predrasuda) zakljuci u drutvenim naukama,
ne dokazuju ono emu su bili namenjeni, iako u nekim sluajevima
skreu panju na nesumnjivo vane praktine tekoe koje se esto
javljaju u ovim disciplinama.

" Kan Mannheim, NavmJgno lo, str. 3#>01.

14.
OBJANJENJE I RAZUMEVANJE
U DRUTVENIM NAUKAMA

Rezultat do kojeg smo doli u raspravi iz prethodnog poglavlja jeste da nijedna metodoloka tekoa za koju se esto tvrdi
da stoji na putu sistematskim objanjenjima drutvenih pojava nije
karakteristina samo za drutvene nauke i nije sama po sebi nesavladiva. S druge strane, problemi se ne reavaju samo time to e se
pokazati da nisu nuno nereivi; trenutno stanje istraivanja drutva
jasno pokazuje da su neke tekoe o kojima smo raspravljali zaista
vrlo ozbiljne. Uprkos ovim tekoama, sociolozi su u stanju da prue
objanjenja za veliku klasu drutvenih pojava, ak i kada je optost
predloenih objanjivakih premisa mala a njihov znaaj sporan.
Mi neemo dati pregled ovih predloenih objanjenja niti emo detaljno o njima raspravljati, jer na cilj nije da se bavimo predmenim sadrajem posebnih podruja sociolokog istraivanja; u skladu
s naim ciljem mi emo ispitati nekoliko strukturnih (ili formalnih
karakteristika koje ispoljavaju razni tipovi objanjenja karakteristini u savremenom sociolokom istraivanju.

I. Statistike generalizacije i njihova objanjenja

Kao to smo ve primetili, skoro sve ispravne generalizacije
u empirijskom sociolokom istraivanju izraene su pomou poznatih zdravorazumskib" distinkcija i imaju relativno usko podruje
valjane primene (ili opstosti niega reda). Stavie, veina, a moda
i sve ove generalizacije, tvrde relacije nezavisnosti koje vae izmeu navedenih pojava samo u (manje ili vie precizno odreenom)
podskupu sluajeva tih pojava, a ne stalno ili strogo univerzalno
na primer, generalizacije kao to su Veina Amerikanaca koja ivi

448
na selu pripada nekoj religioznoj organizaciji" ili Procenat samoubistava meu protestantima uopte uzev vei je nego meu katolicima". Jednostavnosti radi, mri. emo o ovakvim generalizacijama govoriti kao o statistikim" generalizacijama ili generalizacijama po
verovatnoi", ak i kada (kao u ovim primerirna) u njima ne pominjemo nikakve numerike vrednosti za statistike koeficijente ili
koeficijente verovatnoe. Statistiki zakoni ne postoje samo u drutvenim naukama; statistike pretpostavke sadrane su i u nekoliko
fizikalnih i biolokih teorija, a statistiki eksperimentalni zakoni
esta su pojava u raznim granama prirodne nauke kao to su meteorologija, fiziologija i ponaanje ivotinja. Treba ipak primetiti da
su eksperimentalni zakoni u drutvenim naukama moda iskljuivo
statistiki. Zato emo prvo ispitati zato je to tako i da li je to neizbeno. Zatim emo ispitati strukturu objanjenja statistikih generalizacija, pri emu emo glavnu panju usredsrediti na objanjenje u drutvenim naukama. Raspravu o ulozi statistikih i drugih
zakona u objanjenjima posebnih istorijskih zbivanja odloiemo do
sledeeg poglavlja.
1. Dva glavna razloga, koji nisu sasvim nepovezana, obino
se nude kao objanjenje opte statistike prirode generalizacija koje
se dobijaju u empirijskom prouavanju drutva. Prvi ovu injenicu
pripisuje inherentnoj sloenosti predmeta drutvenih nauka. Budui
da nismo u stanju da pojedinano ientifikujemo sve podesne pronienljive, nismo u stanju ni da izloimo tane uslove od kojih zavise
razliiti tipovi ljudskog ponaanja. Drugi razlog naglaava elemenat
volje koji je prisutan u odreivanju ljudskog ponaanja. Ovo objanjenje ponekad se zasniva na tvrenju da je ljudska volja slobodna" i da se njeno ispoljavanje u javnom delanju zbog toga ne
moe u potpunosti predvideti, tako da u drutvenim pojavama ne
mogu postojati neke stalne pravilnosti. Meutim, pisci koji ne prihvataju uenje o slobodnoj volji izlau ovaj drugi razlog neto drukije.
To alternativno objanjenje tvrdi da se ljudi u svojim akcijama rukovode svojim interpretacijama spoljanjih podsticaja a ne neposredno takvim podsticajima. Prema tome, poto se ljudske reakcije
na drutvene situacije menjaju zbog toga to se razlikuju interpretacije, bilo zbog razlika u linom razvoju, bilo zbog njihovih uroenih
sklonosti, mi nismo u stanju da utvrdimo strogo univerzalne generalizacije koje povezuju spoljanje podsticaje i ljudske reakcije na njih.
Ovi razlozi nesumnjivo imaju izvestan znaaj, naroito ako
se odbace kao irelevantni oni problemi koji proizlaze iz uenja o
slobodnoj volji. Meutim, sloenost jednog predmeta, u najboljem
sluaju, nije precizan pojami, a problemi koji izgledaju beznadeno
sloeni pre nego to se pronau efektivni naini na koje bi se oni
mogli resiti gube sloeni vid kada se takvi naini otkriju. Pre nego
to je uvedena arapska numerika notacija, samo neobino obdareni
ljudi bili su u stanju da izvedu aritmetike proraune koje danas s
lakoom vri normalan desetogodinjak; kada je razvijena Njutnova

449
mehanika, dobri poznavaoci bili su u stanju da analiziraju kretanja
tela za koja su najbolji duhovi prethodnih generacija smatrali da su
isuvie sloena za ljudski razum. U svakom sluaju, iako drutvene
pojave mogu zaista biti sloene, nikako nije izvesno da su one,
opte uzev, sloenije od fizikih i biolokih pojava za koje se mogu
utvrditi strogo univerzalni zakoni. Stavie, iako je istina da su
reakcije na datu drutvenu situaciju posredovane raznim interpretacijama te situacije, ova injenica sama po sebi ne objanjava zato
ne postoje univerzalni zakoni koji povezuju svaku od tih nekoliko
interpretacija drutvenog stimulusa date vrste s posebnim oblikom
ljudskog reagovanja.
U svakom sluaju, zapaaju se dve druge stvari, poto su
one u ovom kontekstu od veeg metodolokog znaaja nego to su
do sada pomenuti razlozi. Obe stvari povezane su s ranijom raspravom u Poglavlju 13 o transkulturnim drutvenim zakonima. Prva
skree panju na prirodu termina ili odlika koje se upotrebljavaju u
izraavanju generalizacija u empirijskom sociolokom istraivanju;
druga podsea na jedno logiko sredstvo koje se esto usvaja u mnogim granama empirijskog istraivanja kako bi se omoguilo tvrenje
strogo univerzalnih zakona.
a. Prvo, moramo se podsetiti da termini koji se upotrebljavaju u univerzalnim zakonima mnogih grana nauke obino imaju
sasvim preciznu konotaciju i esto oznaavaju odlike koje su manje ili
vie ,,idealizovane" verzije stvarno opaenih svojstava. Svaki takav
termin je prema tome namenjen oznaavanju neke klase svojstava
koja su vrlo homogena u izvesnom pogledu; zakon koji sadri takve
termine ne mora biti, niti je stvarno, u savrenom skladu sa opaenim podacima ako svojstva na koja se termani u stvari primenjuju
nemaju potreban stepen homogenosti. Na primer, termin srebro",
koji se upotrebljava u univerzalnim zakonima fizike i hernije, oznaava jednu klasu objekata koji zadovoljavaju izmeu drugih precizno
odreenih uslova i izvesne zahteve hemijske istoe. Prema tome,
univerzalni zakon, kao to je, na primer, zakon da je pri datoj temperaturi kolinik mase srebra i njegove zapremine (tj. njegova gustina) konstantan, moe se samo priblino slagati s eksperimentalnim podacima, ukoliko primerci srebra s kojima se vre eksperimenti ne zadovoljavaju u potpunosti ove zahteve za hemijskom homogenou. Slini komentari mogu se primeniti i na druge termine koji
se u Umi zakonima pominju.
S druge strane, termini koji se javljaju u empirijskom sociolokom prouavanju najveim delom predstavljaju adaptacije distinkcija koje se upotrebljavaju u svakodnevnim raspravama o drutvenim pitanjima i esto se koriste u formulisanju empirijskih
generalizacija, a da se pritorm ne definiu njihova neodreena zdravorazumska znaenja. Primeri takvih termina u empirijskom sociolokom istraivanju jesu oseanje lienosti", ,,moral", i uloga".
Stavie, ak i kada se znaenje jednog termina relativno precizno
29 Struktura nauke

450
odredi, ta preciznost se esto postie nekim u sutini statistikim
postupkom, tako da ono to spada u dezignaciju tog termina moe
imati razliite specifine oblike svojstva koje je tim terminom oznaeno. Tako, na primer, definicija termina autoritarna struktura
porodice", koja se usvaja u savremenom empirijskom istraivanju,
ukljuuje, izmeu ostalog, pozivanje na uestalosti s kojom roditelji primenjuju telesne kazne i meaju se u razne deje aktivnosti.
Dalje, mnogi termini u savremenoj upotrebi koji su sasvim precizni
a da pri tome nemaju statistiku konotaciju (napr. roen u inostranstvu" ili glasanje na poslednjim izborima") ipak oznaavaju
klase pojedinaca koji se esto veoma mnogo razlikuju po drugim
karakteristikama koje mogu biti vrlo relevantne za problem koji se
ispituje. Ukratko, termini koji se koriste u empirijskom sociolokom
istraivanju esto imaju neodreenu konotaciju. Oni kodifikuju
manje suptilne ili manje detaljne distinkcije nego termini koji se
javljaju u zakonima prirodnih nauka; entiteti na koje se oni odnose
obino su zbog toga manje homogeni u mnogom pogledu nego to
je to sluaj sa ovim drugim terminima.
U ovim okolnostima moda je neizbeno da generalizacije
savremenog sociolokog istraivanja budu iskazi o statistikim a ne
strogo nepromenljivim odnosima zavisnosti. Jedna analogija e nam
u ovom pogledu pomoi. Pretpostavimo da poto smo priznali grubu
razliku izmeu metala i nemetala, ispitujemo provodljivost elektriciteta metala, a da pri tome ne uvodimo dalje distinkcije izmeu razliitih vrsta metala. U svetlosti onoga to sada znamo, da li bi bilo zauujue kada bi generalizacije koje smo uspeli da utvrdimo, u pogledu menjanja provodljivosti elektriciteta u zavisnosti od recimo,
temperature, imale statistiki oblik? Kompetentan fiziar bi nam svakako rekao da na nivou analize koji smo prihvatili nita drugo nije ni
bilo razumno oekivati, i da ukoliko elimo da dobijemo strogo univerzalne relacije zavisnosti, moramo precizirati nae distinkcije zasnivajui ih moda na pretpostavkama o mikroskopskim strukturama metala.
Oigledna pouka iz ove analogije jeste da bi trebalo da sociolozi isto tako razviju pojmove koji imaju veu mo razlikovanja
ukoliko ele da utvrde strogo univerzalne drutvene zakone. Da li
ova naoko prihvatljiva sugestija ima bilo kakav znaaj moe se, naravno, resiti samo u svetlosti rezultata stvarnog pokuaja, a ne apriornim rasuivanjem. Meutim, postoje izvesne osnove za sumnju
da drutvene nauke mogu izotriti distinkcije koje sada imaju preko
izvesne granice granice koja je odreena optim karakterom problema koje istrauju i nivoom analize koja odgovara bavljenju tim
problemima izuzev, naravno, ako se ove discipline koje sada postoje izmene preko svakog oekivanja. Jer, pretpostavimo da bi u
cilju dolaenja do univerzalnih drutvenih zakona bilo neophodno
klasifikovati drutvene pojave pozivajui se delimino i na siune
fizike i psiholoke odlike onih ljudi koji u tim pojavama uestvuju
a delimino i na tane podatke o steenim navikama i verovanjima

451
koje je svaki uesnik dobio u toku svog obrazovanja. Da bismo ovo
tvrenje osvetlili, razmotrimo jedan veoma uproen i fantastian
primer. Pretpostavimo da su poznati odreujui faktori autoritarnog
roditeljskog stava i da adekvatna kategorizacija takvih stavova zahteva, izmeu ostalog, primenu promenljivih koje se odnose na detalje
u strukturi kostiju svakog roditelja, koliinu kalcijuma nataloenog
u njihovim zglobovima, razlike u hemijskom sastavu njihove krvi i
varijacije u prostornom rasporedu njihovih nerava; pretpostavimo
dalje da kada bi se uvele potpodele autoritarnih roditelja na osnovu
ovih promenljivih, mogli bi se utvrditi univerzalni zakoni o stavovima koje prema nacionalnim manjinama ispoljavaju deca takvih
roditelja. Pa ipak, ak i pod pretpostavkom da se bez predloene
klasifikacije ovih pojava moe dobiti samo statistika generalizacija,
moda ne bi bilo uputno napustiti takvu generalizaciju radi strogo
univerzalne generalizacije zasnovane na skupu kategorija koje se
meusobno razlikuju i koje smo pominjali u ovom primeru.
Navedene promenljive odnose se na karakteristike koje ne
pripadaju posebnoj oblasti sociolokog istraivanja, jer ne predstavljaju specifino drutvene odlike. Imajui u vidu obrazovanje koje
sociolozi normalno dobijaju, mali broj sociologa bio bi kompetentan
da drutvene pojave analizira pomou ovih promenljivih. Sama ova
okolnost verovatno bi u prouavanju drutva spreila uvoenje vrlo
razgranatog sistema distinkcija kao to je onaj predloen u naem
primeru. Stavie, pod pretpostavkom da e empirijsko socioloko
istraivanje i dalje ostati usredsreeno na probleme odnosa zavisnosti izmeu oblika drutvenog ponaanja koji se obino priznaju
i koji su praktino znaajni, ovako razgranate i otre distinkcije
mogu iziskivati da se pojave razlikuju vise nego to je to potrebno
u reavanju tekuih problema, tako da njihovo usvajanje ne bi efektivno povealo nae znanje o vezama izmeu pojava koje nas stvarno zanimaju, pa prema tome, univerzalni zakoni izraeni pomou
distinkcija koje su suptilnije nego to je to nuno u ostvarivanju
ciljeva empirijskog istraivanja, mogu biti samo teret. Mikroskop
velike snage nije poboljanje jednostavnog uveliavajueg stakla koje
slui prilikom itanja malih slova. Isto tako, sociolozi mogu nai da
je uputnije utvrivati statistike generalizacije nego strogo univerzalne, ukoliko su one prve efektivni je u traenju odgovora na onu
vrstu pitanja koje obino postavljamo o drutvenim pojavama. Shodno tome, ako se bitno praktina" priroda naeg sadanjeg interesa
za drutvene pojave radikalno ne izmeni, onda iako strogo univerzalni drutveni zakoni nisu inherentno nemogui, izgledi da se u
doglednoj budunosti takvi zakoni utvrde na osnovu empirijskog
istraivanja, ne izgledaju sjajno.
b. Druga okolnost koja nam pomae da objasnimo prevashodno statistiki karakter empirijskih generalizacija u drutvenim
naukama moe se sasvim ukratko pomenuti, jer je njena sutina ve
ranije izloena. Poeemo izuavanjem poznate injenice da je eks-

452
perimentalno svedoanstvo za univerzalne zakone fizike retko u savrenom skladu s tim zakonom. Prema tome, kada bi fiziari svoje
zakone izraavali drei se strogo onoga to se moe opaziti u vezi
s fizikim pojavama, ovi bi zakoni imali statistiki a ne univerzalni
oblik. Na primer, da je Galilej nastojao da utvrdi zakone slobodnog
pada samo uspostavljajui korelacije izmeu opaenih podataka, on
bi sigurno naao da brzina tela koja padaju varira u zavisnosti od
njihove teine i oblika. On bi takoe pronaao da postoji samo visoka
korelacija a ne stalna proporcija izmeu rastojanja koja takva tela
prelaze i kvadrata vremenskih intervala, tako da bi generalizacija zasnovana iskljuivo na ovim rezultatima imala statistiki oblik.
Univerzalni oblik koji fizikalni zakoni ipak imaju plod je
uspene logike strategije. Kao to smo ranije objasnili, u mnogim
granama prirodnih nauka mogu se izloiti zakoni kao univerzalno
valjani pod izvesnim idealnim" uslovima i za iste sluajeve" pojava koje se istrauju. Mogu se sistematski objasniti neslaganja izmeu onoga to ti zakoni tvrde i onoga to otkriva posmatranje; to
su manje ili vie optepriznata neslaganja izmeu tih idealnih uslova
i stvarnih uslova pod kojima se vre posmatranja.
Meutim, ova strategija nije uobiajena u drutvenim naukama, a svakako ne u istraivanjima iji je cilj da se utvrde odnosi
zavisnosti izmeu pojava, na taj nain to se utvruju korelacije izmeu sirovih empirijskih podataka. Moda je glavni razlog za to injenica to u veini ovih disciplina nisu razvijeni adekvatni teorijski
pojmovi koji bi sugerisali kako se mogu uspeno formiulisati univerzalni zakoni za iste sluajeve" drutvenih pojava. Ova strategija je,
u stvari, bila primenjena u ekonomiji. Meutim, nesklad izmeu pretpostavljenih idealnih uslova za koje su izloeni ekonomski zakoni i
stvarnih okolnosti na ekonomskom tritu toliko je veliki, a problem
pronalaenja dopunskih pretpostavki neophodnih da se ovaj jaz premosti tako teak, da je znaaj ove strategije u tom domenu i dalje
sporan. Ma kakvi mogli biti razlozi to se ova strategija obino ne
primenjuje u drutvenim) naukama, ta injenica nam pomae u objanjavanju zbog ega su generalizacije u ovim disciplinama najee
statistike. Kao to potvruje istorija nauke i svakodnevno iskustvo,
korelacije izmeu empirijskih podataka retko su savrene, a generalizacije zasnovane
iskljuivo na takvim korelacijama skoro su neizbeno statistike.1
2. Drutvene nauke nisu uspele samo da utvrde statistike
generalizacije ve ponekad i da ih objasne. Zbog toga emo ispitati ta
1

S ovim u vezi ne srne se prevideti da nai praktini interesi odreuju koje

se generalizacije eksplicitno formuliSu u drutvenim naukama. Nije suvie teSko izloiti dobro zasnovane univerzalne generalizacije o drutvenim pojavama. Meutim, takve
bi se generalizacije cesto smatrale trivijalnim, ili zato Sto tvrde neto Sto je oigledno",
ili zato to ne uspevaju da naprave distlnKcije koje se smatraju vanim". Na primer,
izgleda da nema izuzetaka od generalizacije da svaka religija ima neki oblik kolektivnog rituala za oivljavanje zajednikih oseanja svojih vernika, kao ni od generalizacije
da su svi maloletnl dellktventi naeni u drutvima u kojima postoji strukturirana tenzija Izmeu kulturnih ciljeva i lnstitucionalizovanih naina da se do njih doe. Prva
od ovih generalizacija pripada, moda, klasi trivijalnih generalizacija, a druga klasi
,,nevanih" (poSto se u njoj ne razlikuju vrste tenzija ili vrste ciljeva koji se obino
smatraju od najveeg praktinog interesa.)

453
objanjenja. Raspravu emo ubrzati ako se setimo strukture objanjenja (na koje smo ukratko ukazali u poglavljima 10 i 11) u kojima
fizikalne teorije koje sadre statistike pretpostavke predstavljaju
objanjivake premise za razne fizikalne zakone. Veina ovih zakona
koji se na ovaj nain objanjavaju i sami su statistiki, iako su, suprotno onome to se ponekad tvrdi, mnogi od ovih zakona strogo univerzalni. Struktura objanjenja zakona obeju vrsta uvek je deduktivna. Dalje, u prirodnim naukama oigledno ne postoje sluajevi objanjenja u kojima se statistiki zakoni objanjavaju pomou premisa
koje su iskljuivo univerzalne (ili nestatistike). Nije dakle nerazumno oekivanje da e formalna struktura objanjenja statistikih generalizacija u drutvenim naukama biti takoe deduktivna i da e premise u takvim objanjenjima sadravati statistike pretpostavke. Ovo
oekivanje se u potpunosti potvruje. Prema tome, nita vie ne treba
rei o optoj strukturi koju pokazuju objanjenja statistikih sociolokih generalizacija. Pa ipak, u velikoj meri zbog sadanjeg stanja
empirijskih istraivanja, zbog relativno primitivnog karaktera savremene socioloke teorije, takva objanjenja imaju vane raznolike
forme u istraivanju drutva. Mi emo zato ukratko opisati jedan shematizam koji na jasan nain kodifikuje glavne tipove interpretacije
koju sociolozi esto istiu kada objanjavaju empirijski utvrene relacije statistike zavisnosti.2
Ponimo s jednim tipinim (iako za svrhe ovog izlaganja znatno uproenim) primierom empirijskog sociolokog istraivanja. Pretpostavimo da problem koji istraujemo jeste odsustvovanje ena koje
su zaposlene u fabrikama; pretpostavimo da u uzorku od 205 takvih
ena, od kojih je 100 udato a ostalo neudato, 25 iz prve grupe odsustvuje (pri emu emo pod tim podrazumevati da nisu na poslu tri ili
vie dana u mesecu), ali samo 10 iz druge grupe. Ova informacija podesno se moe prikazati tabelom gde je M klasa udatih ena, M klasa
neudatih ili onih koje ive sarme, A klasa onih koje odsustvuju i A
klasa onih koje ne izostaju s posla.
A
A
M
25
75
U
10
95
Mi emo u itavoj ovoj raspravi pretpostavljati da su pomenuti uzroci reprezentativni za populacije iz kojih su uzeti i da se relativne uestalosti sa kojom se razni atributi javljaju u uzorcima
mogu ekstra polirati tako da daju opravdane generalizacije o relativnim uestalostima ili relacijama izmeu relativnih uestalosti u
' Ovu shemu je prvi predloio Pol F. Lazarsfeld, a rasprava u tekstu zasniva
se skoro sasvim na njegovom delu. vidi Paul F. Lazarsfeld, Interpretations ol Statistica! Relations as a Research Operation", U The Language of Social Research (izd. Paul
F. Lazarsfeld i Morris Rosenberg), Glencoe, 111., 1955, str. 115125;
takoe Patricia L.
Kendall and Paul F. Lazarsfeld, Problema of Survev Analysis u u Continuities in Social
Research (izd. Robe rt K. Merton i Paul F. Lazarsfeld) Glencoe, 111., 1950, str. 133196.
Lazarsfeldova shema ukazuje na vanost rauna asocijacije koji je razvio Jul (Yule)
za prouavanje naunog objanjenja; G. Udny Yule, Introuction to the Theory of Statistics, London. 1929. pogl. 3 i 4. Analiza statistikih objanjenja koja Je u lzvesnom
pogledu slina Lazarsfeldovoj data Je takoe u Herbert A. Simon, Models of Man, New
York, 1957, pogl. 1. 2 i 3.

454
odgovarajuim populacijama. U ovom primeru implicitne su dve
takve generalizacije: ,,U populaciji ena koje rade u fabrikama relativna uestalost onih koje izostaju sa posla i koje su udate iznosi
25/100 ili 0.25", i ,,U populaciji ena koje su zaposlene u fabrikama
relativna uestalost onih koje izostaju sa posla i koje nisu udate iznosi 10/105 ili 0.09^", od kojih svaka ima oblik: U populaciji K relativna uestalost sa kojom se atribut X javlja u klasi onih koji imaju
atribut Y iznosi /x,y." Poto je prva od ovih relativnih uestalosti
znatno vea od ove druge, izgleda da postoji odreena veza izmeu
branog stanja ena i izostajanja s posla. (Primetimo uzgred jo dve
druge generalizacije koje su implicitne u ovom primeru, a na koje
emo se kasnije pozivati, zbog toga to one ilustruju statistike generalizacije iji je oblik neto drukiji od oblika pomenute generalizacije. Jedna takva generalizacija je ,,U populaciji ena fabrikih
radnica relativna uestalost ena koje izostaju s posla je 35/205 ili
0.17 + ", koja ima oblik ,,U populaciji K relativna uestalost atributa X je fx", dok je druga generalizacija ,,U populaciji ena fabrikih
radnica relativna uestalost udatih ena koje izostaju sa posla je
25/205 ili 0 . 1 2 T " , koja ima oblik "U populaciji K relativna uestalost individua koje imaju atribute X i Y je fxy".)
Meutim, injenica da samo jedan deo udatih ena izostaje
s posla i da sa posla izostaju i one ene koje ive same nagovetava
da to odsustvovanje ne treba pripisivati branom stanju kao takvom.
Pretpostavimo da smo zbog toga pokuali da objasnimo statistike
generalizacije koje su ve utvrene, pokazujui kako izostajanje s
posla zavisi od neke tree (ili probne") promenljive. Neka ta probna promenljiva bude broj asova koje ena posveti kunim poslovima i neka taj broj bude veliki" ako rad u kui iznosi 6 i vie
asova nedeljno i neka je mali" u protivnom. Pretpostavimo dalje
da kada se taj uzorak analizira (ili stratifikuje") pomou ove tree
promenljive, onda dolazimo do sledeeg: 76 ena rade veliki broj
asova u kui (rei emo da one imaju atribut H) a da 129 ne radi
(H); u prvoj grupi od onih koje su udate (M) 24 izostaju s posla (A),
ali 33 ne izostaje (-4), dok kod onih koje ive same (M) 8 izostaju s
posla, dok 11 ne izostaje; u poslednjoj grupi ena koje mali broj
asova provode u radu u kui, jedna udata ena izostaje s posla dok
42 ne izostaju; od onih koje ive same dve izostaju s posla dok 84
ne izostaje. Ovi podaci mogu se jasnije prikazati sledeom tabelom:
H
M
M

A
24
8

H
A
33
11

M
M

A
1
2

A
42
84

Iz ovih tabela bie oigledno da u potpopulaciji H relativna

uestalost onih koje izostaju s posla i koje su udate iznosi 24/57, i
jednaka je relativnoj uestalosti onih koje izostaju sa posla i koje
ive same; u potpopulaciji H odgovarajue relativne uestalosti su ta-

455
kode jednake. Prema tome, u svakom stratifikovanom delu uzorka (i
u skladu s naom pretpostavkom, a u okviru svakog stratifikovanog
dela itave populacije ena koje rade u fabrikama) brano stanje i
izostajanje s posla su statistiki nezavisni. Statistika zavisnost izmeu ovih atributa, u kojoj su bile izricane razne generalizacije za nestratifikovanu populaciju, sada je u potpunosti objanjena pomou
statistike zavisnosti izmeu ovih atributa (ili promenljivih) i probne
promenljive.
Osnovna injenica koju ovaj primer ilustruje jeste da je statistika generalizacija o odnosima zavisnosti izmeu dve promenljive
X i Y objanjena time to je pokazano da ukoliko se populacija stratifikuje u odnosu na treu promenljivu T, onda ne postoji znaajna
statistika relacija izmeu ovih dveju promenljivih ni u jednom delu
stratifikovane populacije. Meutim, u ovoj raspravi nismo otili
mnogo dalje od analize koja je u sutini sadrana u kanonima eksperimentalnog istraivanja Dona Stjuarta Mila. Ali ova analiza se
moe uoptiti tako da prua sistematsku klasifikaciju tipova situacija
u kojima se predlau interpretacije statistikih pravilnosti.
U ovu svrhu, pretpostavimo da imamo statistike generalizacije kao to su one u naem primeru koje se odnose na relativne
uestalosti sa kojima individue u datoj populaciji K imaju atribute
XY, pri emu su fx, jy i jx\ relativne uestalosti sa kojima individue iz K imaju redom atribute X, Y i zajedno X i Y. Lako se vidi
da X i Y nisu znaajno povezane u K kada je jXy = fi X f y i da statistika zavisnost (ili asocijacija") u izvesnom
stepenu postoji izmeu
promenljivih kada ova jednakost ne vai.3 Izgraene su razne mere
ovog stepena povezanosti koje se razlikuju po svojim prednostima.
Ali za nau svrhu bie dovoljno da uzmemo najprostiju od ovih mera
razliku levih i desnih lanova u jednaini za statistiku nezavisnost, koju smo upravo izloili ili (fxv fx X jy) koju emo oznaiti
indeksom ,,dXy". Generalizaciju da je u populaciji K stepen statistike
zavisnosti izmeu promenljivih X i Y jednak d\y predstaviemo sa4
SXY" (ili prosto sa S", kada je jasno na koje se promenljive misli.
1
Pretpostavimo da K sadri ukupno n lanova, u sa atributom X, iiy sa
atributom Y i n x y sa oba ova atributa. Onda je nxyl"x r e l a t i v n a uestalost individua
koje imaju oba atributa X i V u klasi Individua koje imaju atribut X; slino tome,
ny'n je relativna uestalost sa kojom se atribut Y javlja u itavoj populaciji. AK ako
su ove relativne uestalosti jednake (tj. ako ie nx-ylnx^ny/n)!
jasno je da su X 1 Y
statistiCki nezavisni. Meutim, ova jedna in a ekvivalentna je sa nx-y/n=(nx-/*O,(*y/'O, Sto je
=
X
k a o
S t o
e
l z l o e n o
u
^XY ^X ^Y>
^
tekstu. Takoe je jasno da je SXY,X ( t J - r e l a t i v n a
uestalost individua sa atributom X koje takoe imaju atribut Y) jednako fxY^XOva rasprava poiva na pretpostavci da Je K konana klasa. Ako K nije konano, onda se f iz ove napomene kao 1 u tekstu mora shvatiti kao granica relativne
uestalosti, pod pretpostavkom da takva granica postoji.
Mera ^v-Jednaka Je nuli kada su promenljive statistiki nezavisne; ona je
pozitivna ako Je relativna uestalost individua u K koje imaju oba atributa X i Y vea
od relativne uestalosti potrebne za statistiku nezavisnost; ona je negativna ako Je
ova relativna uestalost manja od uestalosti potrebne za tu nezavisnost. Maksimalna
vrednost dxy iznosi 0,25, to e se ponekad javiti kada postoji savrena povezanost lzOMdu promenljivih, tj. kada je svako X Y Hi kada je svako Y X. Njena minimalna
vrednost Je 0,25 i ona je mogua samo pri savreno negativnoj povezanosti, tj. kada je
svako X ne-Y ili kada je svako ne-Y X.

456
Pretpostavimo zatim da smo uveli probnu promenljivu T kako
bismo ispitali hipotezu da na stepen povezanosti izmeu XY utie prisustvo ili odsustvo atributa K. Zbog toga se populacija^K deli na dve
uzajamno iskljuujue i iscrpljujue podpopulacije T i T, a stepen povezanosti izmeu X i Y u svakoj od ovih podpopulacija tada je odreen. Neka ovaj stepen u T (nazovimo ga stepenom delimine povezanosti" dve promenljive u ovoj podpopulaciji ) bude jednak razlici
(1XYT X 1T fxr X fyr) i oznaimo ga indeksom 2 y,/'; neka ovaj
stepen u podpopulaciji f, bude jednak razlici (fxyfX ff fXr X jYT)
i oznaimo ga indeksom n&x?T* gde je, na primer, $XYT relativna
uestalost sa kojom individue iz K imaju sva tri atributa X, Y i T;
fYT je relativna uestalost sa kojom individue iz K imaju dva atributa Y i T; { tako dalje. Statistika generalizacija da u populaciji K
stepen delimine povezanosti izmeu XY u podpopulaciji T iznosi
dXY.T bie predstavljen sa SKV.T"', ,,SXY,T" upotrebljavae se na slian nain.
Moe se, meutim, pokazati da je dXy ~ (dxy> T^T) +
+ (dxY,f!fr)-^(dxT X dYT/fT X ff)* Ali sadraj ove matematike
jednakosti postaje jasniji kada se zanemare imenioci u ovoj jednaini; relacije koje ova jednakost tvrdi za razne mere statistike povezanosti mogu se za nau svrhu adekvatno prikazati sledeom optorri! formulom:
dXy = DXY,

+ DXY,T + (DXT X DYT)

(1)

u kojoj velika slova sa indeksima zamenjuju odgovarajue indekse

sa imeniocima u prethodnoj jednaini.
Ova formula izraava stepen povezanosti X sa Y u K kao
zbir tri lana: prva dva lana odnose se na stepene delimine povezanosti onih promenljivih kada je K stratifikovano u odnosu na
probnu promenljivu T (tj. izuzimajui koeficijente koje smo odluili da zanemarimo u imeniocima matematike jednakosti; one izraavaju stepene povezanosti X i Y u potpopulacijama T i T, redom);
poslednji lan je proizvod iji se faktori (koji se obino zovu stepenima marginalne povezanosti") odnose na stepene povezanosti X
sa T i Y sa T u K, redom. Mogue numerike vrednosti ovih lanova
su bezbrojne. Ali ako razmotrimo samo neke kritine vrednosti, dobijamo dve glavne vrste analiza koje na neki nain objanjavaju
statistiku generalizaciju SXYTip 1. Prva dva lana jednaka su 0 tako da iz (1) dobijamo
dXY

(DXT

DYT).

U ovom sluaju, kada je populacija stratifikovana u odnosu

na T, promenljive X i Y su statistiki nezavisne u svakom stratifikovanom delu K; pokazuje se da je statistika zavisnost izmeu
Dokaz ove Jednakosti dat Je u Yule, navedeno elo, Pogl. *; takoe u M. G.
Kendall, The Advanced Theory of Statistica, New York, 1952. Vol. 1, pogl- 13.

457

promenljivih. zavisnost koja se tvrdi u S, posledica statistike povezanosti izmeu svake od ovih promenljivih i T. Gornji primer pripada ovom tipu, kao to ovom tipu pripada i veina primera koji se
obino navode da ilustruju objanjenje" generalizacija. Zaista, ovaj
tip kao granini sluaj sadri deduktivno objanjenje univerzalnih
zakona na nain koji je tradicionalno poznat kao uvoenje srednjeg lana". e Poto su za ovaj tip delimine povezanosti izmeu X i
Y obe jednake nuli, stepen povezanosti izmeu ovih promenljivih
koji se tvrdi u S moe se izraziti kao proizvod. Meutim, nijedan
stepen povezanosti ne moe imati vrednost veu od jedan, tako da se
svaki od faktora u ovom proizvodu mora odnositi na stepen marginalne povezanosti ija apsolutna veliina (tj. bez obzira da li je pozitivna ili negativna) takoe ne moe biti vea od jedan. Odavde proizlazi da u svakom objanjenju" ovog tipa za S bar jedna statistika
premisa mora tvrditi da je stepen statistike zavisnosti izmeu jedne
od promenljivih koja se pominje u S i probne promenljive po apsolutnoj vrednosti vei od stepena zavisnosti koji se tvrdi u S.
Moemo razlikovati dve vane varijante ovog tipa na osnovu
vremenskog redosleda koji ponekad postoji izmeu probne promenljive i onih dveju promenljivih koje se pominju u S. (1) U prvoj varijanti trenutak u kojem individue stiu atribut K kasniji je od trenutka u kojem stiu jedan od druga dva (naprimer X) i prethodi
trenutku u kojem one stiu Y. Pod ovim okolnostima T e se zvati
intermedijarna" promenljiva, a X prorruenljiva koja prethodi". (2)
U drugoj varijanti vreme u kojoj individue stiu T prethodi vremenu u kojem se stiu oba druga atributa, tako da se T zove promenljiva koja prethodi". Postoje mnoge situacije u kojima ne postoji
nijedna od ovih vremenskih relacija ili u kojima se vremenski poredak moe odrediti samo proizvoljno. Pa ipak, svaka od ovih dveju
mogunosti javlja se dovoljno esto da zasluuje kratko razmatranje.
a. Gornji primer, koji se odnosi na izostajanje sa posla ena
zaposlenih u fabrikama, moe se shvatiti kao primer tipa la ako
pretpostavimo da brano stanje prethodi obavljanju (ili neobavljanju) velikog dela kunog posla i ako bavljenje kunim poslom prethodi izostajanju (ili neizostajanju) s posla. Kao to je jasno iz ovog
' Tako, na primer, pretpostavimo da je univerzalni zakon oblika Svi X su Y"
(npr. ,,Svaki komad leda pliva po vodi") objanjen tako to Je dedukovan iz dva druga
univerzalna zakona oblika Svako T je y (npr. Svi objekti ija je gustina manja od
gustine vode plivaju po vodi") i oblika ,,Svi X su T" (npr. svaki komad leda ima
gustinu koja je manja od gustine vode"), gde je ,,T" objekat ija je gustina manja od gustine vode" srednji termin. Formalno posmatrano i uz voenje rauna o cilju
ove rasprave, ovo objanjenje se sastoji u pokazivanju da kada se populacija K stratifikuje u odnosu na T, onda je X statistiki nezavisno od Y u svakoj potpopulaciji T i T.
Da bismo bili jasniji, pretpostavimo da u jednpm uzorku od 200 objekata ima 10 komada
leda od kojih svaki pliva po vodi, 70 komada drveta od kojih svaki takoe pliva po
vodi, dok su preostalih 120 objekata komadi metala od kojih nijedan ne pliva po vodi.
Pretpostavimo dalje da kada se ovaj uzorak stratifikuje u odnosu na atribut ..imati
gustinu manju Od gustine vode", onda 10 komada leda t 70 komada drveta imaju ovo
svojstvo, dok ostalih 120 objekata nemaju. Neposiedno Je jasno da su u ovom sluaju
atributi X (led) 1 Y (plivati po vodi) statistiki nezavisni u_svakoj od dveju potpopulacija T (objekti sa gustinom manjom od gustine vode) i T (objekti sa gustinom koja
nije manja od gustine vode.

458
primera, znaaj analize ovog podtipa je u tome to se prethodni uslov
X (brak), od kojeg, prema generalizaciji S, zavisi na neki nain javljanje Y (izostajanje s posla), zamenjuje sasvim razliitim uslovom T
(obavljanje velikog dela kunih poslova), koji na neki nain moe biti
povezan s X, ali nikako nije identian sa X. Intermedijarna promjenljiva se u optem sluaju ne izjednaava sa nunim i dovoljnim uslovom za nastanak Y, iako to ponekad moe biti sluaj; jer kao to
primer pokazuje, neke udate ene ne izostaju s posla iako veliki deo
vremena posveuju kunim poslovima, a neke udate ene izostaju
s posla uprkos tome to se malo ili nimalo ne bave kunim poslovima.
Funkcija intermedijarne promenljive sastoji se u bliem odreenju
uslova pod kojima postoji poveanje ili smanjivanje relativne uestalosti Y u odnosu prema relativnoj uestalosti na kojoj je zasnovano
S. U gornjem primeru postoji poveanje relativne uestalosti onih
koje izostaju sa posla, od 0,25 u klasi udatih radnica na 0,42+ u uoj
klasi udatih radnica, koje vrlo mnogo rade kod kue, i smanjenje
relativne uestalosti onih koje izostaju s posla, od 0,10 u klasi neudatih radnica na 0,02 u klasi neudatih radnica, koje rade kod kue
malo ili nimalo.
b. Numerika ilustracija za tip lb moe se konstruisati na
osnovu materijala iz gornjeg primera. Kao to smo upravo primetili,
obavljanje kunih poslova u velikoj meri (H) nije ni dovoljan ni
nuan uslov za izostajanje s posla (A). Zato se moe postaviti pitanje
da li injenice koje su izloene u primeru mogu potpunije da se
objasne pomou neke dodatne promenljive. Kao prvi korak u takvom
daljem istraivanju pogledajmo odnose statistike zavisnosti izmeu
A i H, koje nam otkrivaju te injenice. Prosta raunica omoguuje
nam da ove odnose izloimo u obliku tabele:

A
A

H
32
44

H
3
126

Ova tabela pokazuje da dok je relativna uestalost izostanaka medu

enama radnicama koje mnogo vremena utroe na kune poslove
32/76 (ili 0.42 + ) , ona iznosi samo 3/129 (ili 0.02 +) za one koje kod
kue rade malo ili nimalo. Relativna uestalost A izgleda tako da je
nezavisna od prisustva ili odsustva H.
Pa ipak, relativna uestalost s kojom se A ne javlja jeste
44/76 (ili 0,57 + ) , uprkos prisustva H, i to nas moe dovesti u nedoumicu. U svakom sluaju, da li je pojava znaajne veze izmeu
A i H verodostojna, tako da naprimer izostajanje sa posla meu enama fabrikim radnicama moe da se smanji ukoliko se preduzmu
mere da se one oslobode kunih poslova? Ili je ova zavisnost koju
zapaamo samo prividna i prikriva delovanje nekog do sada neuoenog faktora tako da na relativnu uestalost izostajanja s posla takve

459
mere ne bi uticale? Da bi se ispitala ova tvrenja, uvodi se probna
promenljiva. Pretpostavimo, prilino nerealistiki da je ta promenljiva genetiki odreen telesni sastav ljudskih bia; pretpostavimo
da na osnovu nekog kriterijuma, koji je u vezi s razliitim vrstama
poslova koje ene mogu obavljati, za jednu enu moe da se kae
da ima ili zadovoljavajui telesni sastav (P) ili nezadovoljavajui telesni sastav (P). Pretpostavimo, najzad, da kada se uzorak stratifikuje
u odnosu na ovu promenljivu, relacije zavisnosti izmeu A i H izgledaju kao u sledeoj tabeli, pri emu se pretpostavlja da ove relacije vae u itavoj populaciji ena fabrikih radnica:

A
A

H
0
44

H
0
126

A
A

H
32
0

H
3
0

Shodno tome, iako postoji znatan stepen statistike povezanosti izmeu A i H u nestratifikovanoj populaciji, ove promenljive
su statistiki nezavisne u svakoj od populacija P i P; npr. u grupi
radnica sa nezadovoljavajuim telesnim sastavom izostajanje s posla
javlja se s istom relativnom uestalou meu onima koje veoma
mnogo rade kod kue kao i meu onima koje rade malo ili nimalo.
Poto je P oigledno promenljiva koja prethodi, ovaj primer ilustruje jednu analizu koja pripada tipu lb. Sluajno, ovaj primer je
tako konstruisan da P (nezadovoljavajui telesni sastav, predstavlja
nuan i dovoljan uslov za A (izostajanje s posla), jer kao to prethodna tabela pokazuje, ena fabrika radnica izostaje s posla ako i
samo ako ima nezadovoljavajui telesni sastav (i verovatno pati od
neke dugotrajne bolesti), nezavisno od toga koliko radi kod kue
i nezavisno od njenog branog stanja.
Kao to ovaj primer nagovetava, bar jedna funkcija analize
ovog tipa jeste ispravljanje pogrenih (ili lanih") kauzalnih irmputacija. Takva analiza objanjava" statistiku generalizaciju SXY U
tom smislu to prua osnovu za odbacivanje pretpostavke da su X i
Y kauzalno povezani, dokazujui da je S posledica pretpostavki o
statistikoj povezanosti svake od ovih promenljivih s nekom promenljivom T koja im prethodi i koja, prema tome, moe biti zajedniki
faktor u kauzalnim" uslovima pod kojima se javljaju atributi X i
Y.7 Tako bi bilo sasvim besmisleno umiranje pacijenata pripisivati
posetama lekara na osnovu na izgled dobro zasnovane generalizacije
da se relativna uestalost s kojom pacijenti umiru menja neposredno
u zavisnosti od relativne uestalosti sa kojom ih lekari poseuju.
Za ovu generalizaciju moe se najverovatnije pokazati da su uestalosti koje se u njoj pominju statistiki nezavisne u svakoj podpopulaT
U gornjem primeru loe fiziko stanje moe biti ne samo faktor koji dovodi do bolesti pa zbog toga i do izostajanja s posla, kao to smo ve nagovesUU, ve
takoe i prepreka stupanju u brak.

460
iji pacijenata koji su klasifikovani pomou prethodne promenljive
ozbiljnosti njihove bolesti , jer ozbiljnost bolesti verovatno kau-8
zalno utie i na uestalost umiranja i na uestalost lekarskih poseta.
Ali vratimo se drugomi glavnom tipu analize statistikih generalizacija u empirijskoj nauci o drutvu.
Tip 2. Trei lan u formuli (1) jednak je nuli, tako da je
Poto je trei lan proizvod dva faktora, bar jedan od njih
mora u ovom sluaju biti jednak nuli; oigledno je da zbog toga
probna promenljiva mora biti statistiki nezavisna bar od jedne promenljive koja se pominje u $. Moe se tavie lako dokazati da jedan
od stepena delimine povezanosti X i Y (tj. stepen povezanosti izmeu ovih promenljivih u jednom stratifikovanom delu populacije)
mora po apsolutnoj vrednosli biti vei od stepena povezanosti izmeu tih promenljivih u nestratifikovanoj populaciji. Shodno tome, u
analizama ovog tipa probna promenljiva specifikuje potpopulaciju u
kojoj se odnos zavisnosti izmeu X i Y mnogo vie pribliava strogo
univerzalnoj povezanosti nego to je ona koja meu njima vai u
itavoj populaciji. Kao i u sluaju prvog glavnog tipa, i u ovom
drugom tipu moemo razlikovati dve varijante, prema tome da li je
probna promenljiva intermedijarna ili promenljiva koja prethodi.
Meutim, razlika izmeu ovih formi nije od veeg znaaja; jedan
numeriki primer, po kome je numerika promenljiva intermedijarna, bie dovoljan da objasni ta je karakteristika onih analiza koje
pripadaju bilo kojoj varijanti ovog glavnog tipa.
Pretpostavimo da smo preduzeli istraivanje da bismo utvrdili da li postoji neka veza izmeu godinjeg prihoda ljudi starih bar
30 godina i godinjeg prihoda njihovih roditelja. Ljudi tih godina
klasifikuju se, dakle, kao dobrostojei (W) ako imaju godinji realni"
prihod (procenjen na osnovu neke usvojene mere kupovne moi novca u razliitim trenucima i na raznim mestima (od najmanje
25.000 dolara, i kao loe stojei (W) u protivnom; njihovi roditelji se
isto tako klasifikuju na dobrostojee ako je njihov realni" porodini
prihod bio najmanje 25.000 dolara godinje (F) i kao loe stojei (F)
u protivnom. Pretpostavimo da jedan uzorak od 200 ljudi iz navedene grupe daje informaciju koja je sadrana u dalje navedenoj tablici,
uz pretpostavku iz prethodnih primera da su ti podaci dovoljni da
8
S druge strane, mada se za S moe pokazati da je ,,lano" pomou date
promenljive To koja prethodi, odavde ne proizlazi da je TB uzrono povezano s bilo
kojom promenljivom pomenutom u S, recimo promenljivom Y. Uprkos neslaganjima
koja smo pomenuli u poglavlju 4 u pogledu preciznih uslova koje dve promcnljive
moraju zadovoljavati da bi bile kauzalno povezane, obino se smatra da nije dovoljno
da T, samo vremenski prethodi Y i da je sa Y samo u statistikoj korelaciji. Prema
jednoj sugestiji, da bi se pokazalo da je T kauzalno povezano sa Y, nuno je pokazati
da za svaku promenljivu T koja prethodi stepen parcijalne korelacije izmeu T i y
nije jednak nuli kada se populacija stratlflkuje u odnosu na T. Vidi Paul F. Lazansfela,
Navedeno Uelo, str. 125.

461
se doe do generalizacije o odnosima izmeu ovih promenljivih u
itavoj populaciji:
F
80
20

W
W

F
30
70

Poto je relativna uestalost dobrostojeih ljudi u klasi onih iji su

roditelji dobrostojei 0,80, ali samo 0,30 u klasi onih iji roditelji nisu
dobrostojei, ove dve promenljive su statistiki nezavisne.
Meutim, poto je oigledno iz ovih podataka da sinovi dobrostojeih roditelja nisu uvek dobrostojei, mi emo pretpostaviti da
smo pokuali da otkrijemo da li postoji neki atribut koji doprinosi
finansijskom uspehu, i koji karakterie neke sinove takvih roditelja,
ali ne sve. Populacija ljudi koji imaju 30 ili vie godina stratifikuje
se na one koji imaju univerzitetsko obrazovanje (E) i na one bez univerzitetskog obrazovanja (E), pri emu se pretpostavljaju rezultati
prikazani u novoj tabeli:
F
30
10

W
W

F
20
40

F
30
10

W
W

F
10
30

Probna promenljiva je oigledno intermedijarna. Takoe je jasno da

postoji statistika zavisnost izmeu W i F u svakoj od podpopulacija
E i E, ali da je ova zavisnost vea u E nego u E jer relativna uestalost dobrostojeih meu onima iji su roditelji dobrostojei iznosi
u E 50/60 ili 0,83 +, ali samo 30/40 ili 0.75 u podpopulaciji ~E. Stavie, ako ispitamo statistike zavisnosti izmeu probne promenljive
i drugih dveju promenljivih, prostorni raunicom iz ovih podataka
dobijamo prvo informaciju koja je sadrana u treoj tabeli:
W
W

E
70
50

E
40
40

F
F~

E
60
60

E
4C
4C

Mi zbog toga zakljuujemo da je broj dobro stojeih ljudi meu

onima sa univerzitetskim obrazovanjem vei nego meu onima bez
univerzitetskog obrazovanja, ali da su F i E statistiki nezavisne.
Ovaj primer tako ilustruje .analizu koja pripada tipu 2, sa
probnom promenljivom koja je intermedijarna. Nenumeriki primer
ovog glavnog tipa sa probnom promenljivom koja prethodi je sledei. Pretpostavimo da je meu odraslim stanovnitvom procenat
samoubistava oenjenih manji nego onih koji ive sami, i da se
odrasli stanovnici mogu razlikovati po tome da li je njihovo detinj-

462
stvo bilo sreno ili ne. Pretpostavimo da je ovaj poslednji atribut
statistiki nezavisan od branog stanja i da je uzet kao probna promenljiva. Pretpostavimo, najzad, da je u potpopulaciji odraslih osoba koje su imale nesreno detinjstvo broj samoubistava oenjenih
jo uvek manji nego neoenjenih, ali da je u svakom sluaju vei od
odgovarajueg broja u nestratifikovanoj populaciji. Ovaj primer jo
uvek pripada tipu 2, ali probna promenljiva je promenljiva koja prethodi. Oba primera pokazuju da u analizama ovog tipa, za razliku od
onih koje pripadaju tipu jedan, ne samo da se potvruje zavisnost
Y od X koju tvrdi 5, nego se njen stepen ak i poveava u uoj
grupi individua koje zadovoljavaju izvestan uslov T pored uslova X,
tj. poveava se u specijalnoj potklasi individua sa atributom X koje
takoe imaju atribut T. Shodno tome, analiza koja pripada ovom
drugom glavnom tipu objanjava" statistiki generalizaciju S samo
u tom smislu to S dedukuje iz drugih statistikih pretpostavki koje,
u stvari, tvrde da zavisnost Y od X koja je izraena u S vai ak
u veoj meri pod eksplicitno izloenim okolnostima, okolnostima koje
se mogu identifikovati ako se izotri" ili blie odredi deskripcija
uslova X koja je data u S.
Mi u ovoj knjizi ne moemo detaljno ispitivati strukturu
objanjenja statistikih zakona. Meutim, opte karakteristike takvih
objanjenja koje smo nastojali da utvrdimo u ovoj raspravi ne bi
zahtevale skoro nikakve promene kada bismo naa razmatranja nastavili. U svakom sluaju, injenice koje su u ovoj raspravi utvrene
jesu sledee; objanjenja statistikih zakona uvek imaju oblik dedukcija; bar jedna premisa u takvim objanjenjima mora imati statistiki oblik; stepen statistike zavisnosti koji se pretpostavlja bar
u jednoj premisi mora biti vei od stepena zavisnosti koji se tvrdi
u generalizaciji koju nastojimo da objasnimo.
II. Funkcionalizam u drutvenim naukama
Prema miljenjima mnogih naunika, sveobuhvatna teorija
drutvenih pojava najverovatnije se moe izgraditi u okviru sistematskih funkcionalnih" analiza drutvenih pojava. U stvari, ponekad se tvrdi da takva teorija ve postoji u raznim savremenim shvatanjima istraivanja drutva koja su poznata kao funkcionalizam".
U svakom sluaju, iako je funkcionalizam bio predmet mnogih kritikih rasprava, mnoge njegove ideje imaju veliki uticaj u savremenoj nauci o drutvu, a naroito, iako ne iskljuivo, u antropologiji i
sociologiji. Mi emo zbog toga ispitati sredina sporna pitanja koja
se postavljaju u funkcionalnim interpretacijama drutvenih pojava.
Pod razliitim imenima, veina glavnih ideja koje se obino
povezuju s funkcionalizmom imala je dugu prolost koja nas u nekim
sluajevima vodi ak u antiku Grku. U svojim modernim verzijama, meutim, funkcionalistiki pristup u drutvenim naukama raz-

463
vio se delimino kao reakcija na preokupaciju velikog dela sociolokih istraivanja devetnaestog veka, istraivanja koja su se odnosila
na pitanja porekla drutvenih institucija, kao i na vrlo spekulativne
rekonstrukcije njihove geneze i evolucije, rekonstrukcije koje su
esto bile glavni proizvodi tih istraivanja. Kao to su to rekli neki
njegovi predstavnici, funkcionalizam predstavlja esto eksplicitno
priznati pokuaj objanjenja drutvenih pojava na nain koji je uoblien prema modelu (za razliku od supstantivnih pojmova) funkcionalnih (ili teleolokih") objanjenja u fiziologiji. Iz ovih razloga, njegovi predstavnici esto suprotstavljaju istorijsko kauzalna objanjenja
drutvenih injenica pomou injenica koje im istorijski prethode,
sa svojim prima jacie vrlo razliitim funkcionalnim analizama. Optije reeno, funkcionalizam je stanovite u drutvenim naukama koje,
slino stanovitu organicistike biologije prema mehanistikim pristupima u biolokim naukama, insistira na autonomnom" karakteru
ovih disciplina i suprotstavlja se redukcionistikim" interpretacijama drutvene injenice pomou ne-ljudskih odlika ili formi ponaanja.
Meutim, nije lako ukratko izloiti pozitivne osnovne ideje
funkcionalizma. Jer, iako se njegovi predstavnici obino slau u tome da on mnogo obeava, oni se, opte uzev, ne slau u tome koje
su bitne odlike funkcionalne analize; sledei iskazi dvojice njegovih
glavnih predstavnika nisu u potpunosti reprezentativni u mnogim
svojim detaljima. Pa ipak, ovi iskazi e posluiti da se upoznamo s
nekim spornim pitanjima koja izazivaju izvesne forme funkcionalnog
pristupa.
U optem objanjenju funkcionalizma u antropologiji, Malinovski je tvrdio da funkcionalna analiza kulture
tei objanjenju antropolokih injenica na svim nivoima razvoja na osnovu
funkcije tih injenica, na osnovu udela koje one imaju u integralnom sistemu
kulture, na osnovu naina na koji su meusobno povezane u okviru sistema i
na osnovu naina na koji je taj sistem povezan s fizikom okolinom... Funkcionalistiko shvatanje kulture insistira, dakle, na principu da svaki tip civilizacije, svaki obiaj, materijalni objekat, ideja i verovanje, ispunjava neku
ivotnu funkciju, treba da izvri
neki zadatak, da predstavlja neophodan deo u
okviru celine koja funkcionie.8
Stavie, prema Malinovskom, osnovne drutvene institucije odgovaraju primarnim biolokim potrebama ljudskih bia, i kao i ove druge,
mogu da preive samo ako je ispunjen izvestan skup uslova. Funkcionalno objanjenje jedne drutvene injenice mora, prema tome, pokazati vrednost te injenice za odranje pokazujui njenu funkciju
u zadovoljavanju tih uslova i samim tim i zadovoljavanje primarnih
potreba ljudskih bia. 10
' Bronislaw Malinowski, Anthropologj, Enct/clopaeia Britannica, Suppl.
Vol. X, New York 1 London, 1936, str. 132133.
11
Bronislaw Malinovvski, The Functional Theory", u A Sdentific Theory of
Culture, Chapel Hill, N. C, 1944, str. 147176; vidi takoe lanak Malinovskog Culture"
u Encyclopedia of the Soda: Sciences, New Yort, 19, Vol. 4.

464
U neto razliitom izlaganju funkcionalizma Redklif-Braun
(Radcliffe-Brown) naglaava analogiju izmeu funkcionalne analize
u fiziologiji i u drutvenim naukama:
Ako posmatramo bilo koji deo ivotnog procesa koji se ponavlja (ili
nekog organizma), kao to su disanje, varenje, itd., njegova funkcija predstavlja udeo koji taj deo ima, doprinos koji daje ivotu organizma kao celine. U
skladu s nainom na koji upotrebljavamo te termine, jedna elija ili jedan
organ ima izvesnu aktivnost i ta aktivnost ima funkciju. Istina je da mi obino govorimo o luenju eludanog soka kao o funkciji" eluca. U skladu s
nainom na koji ove rei ovde upotrebljavamo, trebalo bi rei da je to aktivnost" eluca, ija je funkcija" da proteine iz hrane uoblii tako da ih krv
moe apsorbovati i raspodeliti tkivima. Moemo primetiti da je funkcija jednog
fiziolokog procesa koji se ponavlja korespondencija izmeu tog procesa i potreba (tj. nunih uslova postojanja) organizma . . .
Okreui se od organskog ivota drutvenom ivotu, ako ispitamo
jednu zajednicu kao to je neko afriko ili australijsko pleme, moemo uoiti
postojanje jedne drutvene strukture. Pojedinci, sutinske jedinice u ovom
sluaju, povezane su odreenim skupom drutvenih odnosa u jednu integrisanu celinu. Kontinuitet drutvene strukture, kao i kontinuitet organske strukture, ne prekida se promenama u tim jedinicama. Pojedinci mogu da napuste
to drutvo, mogu umreti ili otii iz njega, a drugi mu se mogu prikljuiti. Kontinuitet strukture odrava se procesom drutvenog ivota koji se sastoji iz
aktivnosti i uzajamnog delovanja ljudi kao i organizovanih grupa u koje su
ovi ujedinjeni. Drutveni ivot zajednice ovde je definisan kao /unkcionisanje
drutvene strukture. Funkcija svake aktivnosti koja se ponavlja, kao to je
kanjavanje zloina ili pogrebna ceremonija sastoji se u iidelu koji ona ima u
drutvenom ivotu kao celini, pa prema tome u onome to doprinosi odravanju kontinuiteta strukture. 11
Prema Redklif-Braunu, dva osnovna zadatka nauke o drutvu jesu
da se utvrdi kako drutveni sistemi traju odravajui oblik svoje
strukture i kako se drutveni sistemi menjaju menjajui svoju strukturu, U svakom sluaju, zadatak dakle zahteva analizu funkcija raznih standardizovanih naina ponaanja ili verovanja u odnosu na
celoviti drutveni sistem kojima ti naini ponaanja ili verovanja
pripadaju. 12
Iako su ove formulacije u izvesnom pogledu sline, meu
njima postoje i znaajne razlike. One nagovetavaju da se termin
funkcionalizam" odnosi na klasu razliitih (iako u nekim sluajevima tesno povezanih) shvatanja. U stvari, ak i ubeeni funkcionalisti, koji eksplicitno usvajaju kao paradigmu objanjenja u drutvenim naukama funkcionalne analize iz biologije, ne shvataju karakter
ovih analiza na identian nain, i ponekad u jednoj istoj raspravi
upotrebljavaju razliite pojmove o onome to bi trebalo da pred11
A. R. Radcliffe-Brown, Structure an Function in Primitive Society, London, 1952, str. 179180.
" A. R. Radcliffe-Brown, A Natural Science of Society, Glencoe, ni.. 1957,
deo 2. Literatura o iunkcionalizmu Je sasvim obimna. Meu mnogim drugim napisima
i raspravama o ovom stanovitu, sledee su naroito korisne: Robert K. Merton, Social
Theory an Sodal Structure, Izm. izd., Glencoe, 111., 1957, pogl. l; Talcott Parsons,
Essays in Sociological Theory, Glencoe, 111., 1949, Deo I, kao i od istog pisca Social
System, Glencoe, 111., 1951, pogl. 2; Raymond Firth, Functionalismr u YearbooJc cf
Anthropology (izd. William L. Thomas), New York, 1955; Gregory Bateson. Naven, n
izd., Stanford, Callf., 1958, naroito pogl. 3 i 17.

465
stavlja funkcionalno objanjenje. Mi emo zato (1) prvo ispitati nekolika znaenja u kojima se obino upotrebljava izraz funkcionalna
analiza" i (2) zatim razmotriti neke pojmovne i druge tekoe koje
su prisutne u predloenim funkcionalnim analizama drutvenih procesa.
1, Re funkcija" je viesmislena i iscrpna lista njenih mnogih znaenja bila bi vrlo duga. Meutim, mi emo pomenuti samo
est takvih znaenja, zato to se ta znaenja ne razlikuju uvek jasno
u raspravama o funkcionalizmu. Prvo, ova re se vrlo iroko upotrebljava u oznaavanju odnosa zavisnosti ili uzajamne zavisnosti izmeu
dva ili vie promenljiva faktora (ili promenljivih"), bez obzira da
li se ti faktori mogu meriti. Tako, na primjer, fiziar koji kae da je
pritisak koji na zidove jedne posude vri meavina alkoholne i vodene pare funkcija temperature i koncentracije ove pare, upotrebljava tu re u pomenutom smislu, kao to to ini i sociolog koji izjavljuje
da je procenat samoubistava u jednoj zajednici funkcija stepena
drutvene kohezije u tom drutvu. U ovom smislu ta se re koristi
u istoj matematici, gde je termin funkcija" apstraktno definisan
kao svaka relacija izmeu dveju klasa elemenata, tako da za svaki
elemenat jedne od tih klasa postoji jednoznano odreen elemenat
druge klase. 13 Takve funkcionalne" odnose zavisnosti ili uzajamne
zavisnosti esto utvruju funkcionalisti u svojim analizama drutvenih procesa. Meutim, ako funkcionalna analiza ne znai nita vie
od ovoga, onda se ona po svom cilju ili logikom karakteru ne razlikuje od analiza koje se preduzimaju u bilo kom drugom domenu s
ciljem da se otkriju neke pravilnosti u nekom predmetu; ako se
funkcionalna analiza" tako shvati, onda se funkcionalizam ne moe opravdano smatrati posebnim pristupom u istraivanju drutva.
Drugo, ova se re ponekada upotrebljava u oznaavanju manje ili vie velikog skupa procesa ili operacija u okviru datog entiteta (ili koje dati entitet ispoljava), a da se pritom ne ukazuje na
razne efekte koje ove aktivnosti proizvode ili na taj entitet ili na
neto drugo. U ovom smislu biolozi ponekad govore o funkcionisanju eluca", kada ukazuju na kontrakcije miia, luenje kiselina,
apsorpciju tenosti itd. U ovom smislu te rei izgleda da Retklif-Braun upotrebljava izraz funkcionisanje drutvene strukture" kada
u navedenom tekstu definie drutveni ivot zajednice"; u ovom
smislu bi neki drugi antropolozi govorili o ,.funkcionisanju potanskog sistema" u naem drutvu kada bi tim izrazom trebalo oznaiti
klasu razliitih aktivnosti kao to je prodaja tampe, sakupljanje
pote ili kada potanski slubenici kupuju potanske torbe. Meutim, analize koje se preduzimaju kako bi se otkrilo koji se procesi
odvijaju u datim objektima nisu karakteristine za istraivanje drutva; funkcionalna analiza" tako shvaena verovatno ne moe pred11
Na primer, ako Je y = x' za y se kae da je funkcija od x, jer za svaku
vrenost nezavisne" promenlJEve ,,x" postoji jedna, i samo Jedna, vrednost zavisne" promenljive ,,y".

30 Struktura nauke

466
stavljati pravac u prouavanju ljudskih odnosa koji neto naroito
obeava.
Tree, ovu re obino upotrebljavaju biolozi (kao i drugi na
slian nain) u frazi ivotne funkcije" da bi ukazali na izvesne vrlo
obuhvatne vrste organskih procesa koji se odvijaju u ivim organizmima kao to su reprodukcija, asimilacija i disanje. Cesto se smatra
da se ovi procesi odvijaju u organizmu kao celini" a ne samo u
nekim njegovim delovima, mada su neki od ovih procesa tesno povezani s delovanjem nekih posebnih delova organizma. Stavie, ove
funkcije su karakteristine samo za iva bia i za njih se obino
kae da su neophodne u odravanju ivota jednog organizma (ili za
nastavljanje njegove vrste). Prema tome, ivotne funkcije mogu se
shvatiti kao atributi pomou kojih se definiu ivi organizmi (ili
moda neka posebna vrsta ivih organizama), tako da ukoliko jedno
organsko telo nema neki od ovih atributa ono se ne smatra ivim
organizmom (ili ivim organizmom nekog odreenog tipa). U skladu
sa ovim, ako je, na primer, disanje takav jedan atribut, onda kada
se kae da je disanje bitno ili neophodno u odravanju jednog ivog
bia, to znai tvrditi oiglednu tautologiju. Kao to emo videti, ova
okolnost se lepo moe iskoristiti u ocenjivanju nekih funkcionalistikih pretpostavki, izmeu ostalih, pretpostavki Malinovskog iz
odeljka koji smo naveli i u kojem on izjavljuje da svaki kulturni
objekat ispunjava neku ivotnu funkciju".
etvrto, ova se re esto upotrebljava da oznai neku opte
priznatu primenu ili korisnost neke stvari ili efekat neke akcije koja
se normalno oekuje, kao u iskazima Funkcija sekire je da see
drvo" i Funkcija ubrenja zemlje je da se zemljite uini plodnim". Stvari ili akcije za koje se kae da imaju funkcije u ovom
smislu esto su svesno proizvedene kako bismo od njih ili njihovih
posledica imali koristi. Ali to nije uvek sluaj; za stvari se obino
kae da imaju funkciju ak i kada ih nisu ljudi napravili ili kada
su proizvedene kako bismo od njih imali koristi koje se razlikuju od
onih na koje mislimo kada im pripisujemo izvesne funkcije. Tako,
na primer, nije neobino ako se govori o funkciji zvezde Severnjae
u odreivanju pravca kada se nou plovi po moru; iako knjige nisu
bile izmiljene da bi sluile kao dekorativni nametaj, ispravno je
rei da je u mnogim kuama to njihova glavna funkcija. Ovaj smisao
te reci nije jedini u kojem je Malinovski upotrebljava u navedenom
citatu, ali izgleda da ovaj smisao ima u vidu kada insistira da prema
funkcionalistikom shvatanju svaki kulturni objekat ima neki zadatak
koji treba da ispuni ili kada na drugom
mestu kae da funkcija
znai uvek zadovoljenje neke potrebe".14 Kada se re funkcija" upotrebljava u ovom znaenju, funkcionalna analiza se uglavnom svodi
na istraivanje pojava koje su povezane sa ivim organizmima, ljudskim ili ne-ljudskim. Meutim, u ovom smislu te reci funkcionalno
objanjenje" sastoji se u opisivanju korisnosti nekog entiteta (ili
" Bronislaw Malinoivski,

A Scientific Theory of Culture, str. 159.

467
vrste entiteta) za izvesnu klasu ivih bia, ili korisnih posledica koje
obino proizlaze iz nekog tipa akcije. Ali objanjenje" ove vrste sastoji se samo iz jednog iskaza (u nekim sluajevima univerzalnog)
koji prosto tvrdi injeniku povezanost izmeu nekoliko objekata,
ali kojim se ova injenica eksplicitno ne povezuje ni sa jednom drugom injenicom da bi se pokazalo zato se ta posebna veza javlja.
Shodno tome, u onoj meri u kojoj funkcionalizanr' ne oznaava nita
vie od traganja za takvim objanjenjima", funkcionalizam nije ni
teorija o drutvenim pojavama, ni karakteristian teorijski pristup
njihovom prouavanju.
Peto, re funkcija" esto se upotrebljava (u smislu koji je
slian ovome o kojem smo upravo raspravljali) da oznai manje ili
vie obuhvatan skup posledica koje data stvar ili aktivnost ima po
sistem kao celinu" kojem ta stvar ili aktivnost po pretpostavci pripada, ili po razne druge stvari koje pripadaju tom sistemu. U ovom
smislu ta se re upotrebljava u iskazima kao to su Jedna od funkcija jetre je da prikuplja eer u telu, ali to nije njena jedina funkcija"; Istorijska funkcija uenja o boanskom pravu kraljeva bila je
u slabljenju moi feudalnog plemstva i u omoguavanju razvoja jakih nacionalnih drava" i Objavljivanje rezultata istraivanja ima
funkciju ne samo da te rezultate uini svima dostupnim, ve i da ih
podvrgne kritici naune zajednice, kao i da utvrdi prvenstvo u otkrivanju". U ovom znaenju te reci, funkcije neke aktivnosti ne moraju biti posledica aktivnosti koje smo imali u vidu, niti moraju biti
korisne za neko ivo bie; funkcije mogu biti ili povoljne ili nepovoljne za odravanje sistema (ili nekog dela sistema) na koji ova
aktivnost moe da utie. Izgleda verovatno da funkcionalisti povezuju oba znaenja sa tom. reci kada naglaavaju znaaj uvianja viestrukog funkcionisanja" raznih drutvenih entiteta. Ali, izuzev u
jeziku koji se upotrebljava da se opie ono to je uinjeno, nije jasno
kako se funkcionalna analiza koja je usmerena ka otkrivanju raznih
efekata koje neki drutveni entitet ima na druge takve entitete, razlikuje od analize jednog fiziara koja je usmerena otkrivanju posledica, recimo, zraenja energije iz Sunca koje utie na sastav samog
Sunca i na planete.
Najzad, re funkcija" upotrebljava se u smislu kojim smo se
bavili u Poglavlju 12. i koji se moe ilustrovati izrazima kao to su
funkcija cvokotanja zuba kada je oveku hladno" ili funkcija regulatora na parnoj maini". Prema ovom znaenju tog termina,
funkcija nekog entiteta oznaava doprinos koji taj entitet daje (ili
je u stanju da prui pod povoljnim okolnostima) odravanju neke
date karakteristike ili uslova jednog sistema kojem, po pretpostavci,
taj entitet pripada. To je oigledno znaenje koje ovaj termin ima
za Redklif-Brauna u odlomku koji smo naveli, a ponekad, ali nikako
uvek i za Malinovskog. To je, moda, slino znaenju koje drugi
funkcionalisti povezuju sa ovom reci kada funkcionalizam preporuuju kao pristup prouavanju drutvenih pojava koji najvie obeava.
U svakom sluaju, samo ako se ova re uzme priblino u ovom zna38

468
enju, funkcionalno objanjenje u biologiji moe biti paradigma
funkcionalnih objanjenja u prouavanju drutva. Pa ipak, ak i
funkcionalisti koji formalno prihvataju ovu interpretaciju funkcionalizma ne razlikuju dosledno smisao termina ,.funkcija", o kojem sada
raspravljamo, i neka njegova druga znaenja. Na primer, meu drugim ilustracijama funkcionalne analize koje navodi jedan funkcionalist jeste i prouavanje prema kojem neprijateljski stav jedne zajednice prema prekriocima zakona ima jedinstvenu prednost" u
tome to zajednicu ujedinjuje u zajednikom oseanju ugroenosti. Na
prvi pogled, meutim, ovo objanjenje prosto kae da neprijateljski
stav ima izvesne posledice koje nisu imali u vidu oni koji to neprijateljstvo ispoljavaju. Ali ovo prouavanje ak i ne pokuava da pokae da se emocionalna solidarnost zajednice odrava zato to postoji
takav stav, ili zato to postoje njegove kompenzacione varijacije,
upikos raznim promenama u samoj zajednici, ili izvan zajednice, koje
bi inae sprecile odravanje ili ostvarenje solidarnosti. Prema tome, ovo prouavanje izgleda da u najboljem sluaju utvruje odnos
uzajamne zavisnosti izmeu dve promenljive (tj. funkcionalnu zavisnost'' u prvom smislu reci funkcija"), ili korisnost jedne promenljive, korisnost koja je blie odreena drugom promenljivom
ovde je funkcija" upotrebljena u etvrtom smislu te reci), a ne utvruje funkciju (u estom smislu te rei) jedne promenljive u odravanju datog sistema u nekom stanju koje je blie odreeno drugom
promenljivom.
2. U svetlosti ove rasprave, funkcionalizam nije jedina i jasno ocrtana perspektiva u prouavanju drutva. Sada moramo ispitati neke vane probleme na koje nailaze pokuaji funkcionalnog
objanjavanja drutvenih procesa.
a. Mi smo ve detaljno raspravljali o funkcionalnim (ili ,,teleolokirm") analizama u biologiji u Poglavlju 12. Shodno tome, u
onoj meri u kojoj su funkcionalna objanjenja u drutvenim naukama zaista slina po obliku funkcionalnim objanjenjima u biologiji,
nita se vie ne mora rei o njihovoj optoj strukturi. Meutim, konstruisanje takvih objanjenja drutvenih pojava zahteva reavanje
ozbiljnih problema. Da bi se dolo do takvih objanjenja, izvestan
broj pojmova mora biti definisan pomou pojmova koji se mogu
primeniti na predmet sociolokog istraivanja. Ovi pojmovi odgovarae osnovnim formalnim razlikama u obliku teleolokih objanjenja.
Sporno je pitanje da U su takve definicije uopte uzev zadovoljavajue.
Podsetiemo itaoca na raspravu u Poglavlju 12, gde smo
istakli da su dva osnovna pojma koja se upotrebljavaju u teleoloskim
objanjenjima pojam sistema S i pojam nekog stanja ili uslova G
koje se u tom sistemiu odrava. U funkcionalnim objanjenjima u
biologiji, sistemi koji se obino ispituju predstavljaju pojedine organizme; stanja sistema koji se posmatraju predstavljaju izmeu ostalog preivljavanje organizma (tj. uslov da je to ivi organizam), iz-

469
vesne karakteristine aktivnosti nekog organa, unutranja temperatura organizma i hemijsko stanje neke unutranje tenosti kao to
je krv. U biologiji obino ne postoji tekoa u odreivanju ta je
pojedinani organizam. tavie, izvestan broj aktivnosti organizama
koje se lako mogu identifikovati (naime, ivotne funkcije" kao to
su disanje i asimilacija), obino se uzimaju kao atributi koji definiu
ivo bie; isto tako bez mnogo tekoa mogu se dati adekvatne definicije posebnih organa, njihovih karakteristinih aktivnosti i drugih
stanja organizama koja se mogu ispitivati. Prema tome, budui da
se u biologiji sistem 5 i stanje G mogu jasno odrediti, ima smisla
pitati, i pokuavati da se na to pitanje odgovori izvoenjem eksperimenta, da li se 5 odrava u stanju G, i ako se odrava, pomou
kojeg mehanizma.
Situacija je u ovom pogledu oigledno drugaija u drutvenim naukama. Sistemi o kojima funkcionalisti esto raspravljaju jesu
pojedina drutva ili zajednice; stanja ovih sistema koja funkcionaliste naroito zanimaju jesu preivljavanje jednog drutva, njegova
drutvena struktura, oblici raznih institucionalnih aktivnosti i uloge
(ili norme drutvenog ponaanja) koje su propisane ili se javno ispoIjavaju u nekom drutvu. Kao i u biologiji, esto je i u prouavanju
drutva mogue nedvosmisleno oznaiti sistem koji treba ispitivati
to je relativno lako u primitivnim drutvima, a sve tee u industrijalizovanim drutvima. S druge strane, u pogledu uslova pod kojima
jedno drutvo preivljava, ne postoji nita to bi se u ovom domenu
moglo uporediti s opte priznatim ivotnim funkcijama" u biologiji
kao atributima koji definiu ive organizme. Drutva ne umiru doslovno, iako se, svakako, moe desiti da jedno drutvo iezne zato
to svi ljudi koji ga ine pomru i ne ostave naslednike, ili se zauvek
raspe. Zbog toga nije lako utvrditi kriterijum drutvenog preivljavanja koji bi se mogao korisno upotrebiti a ne bi bio sasvim proizvoljan.
Na primer, kada bi fiziko ostajanje u ivotu na nain koji
smo upravo opisali bilo usvojeno kao kriterijum preivljavanja, samo
mali broj drutava u istoriji oveanstva ne bi taj uslov zadovoljavalo. Poto bi prema tom kriterijumu preivljavanje bilo spojivo
sa svakom organizacijom koja karakterie razna drutva koja su se
pojavljivala u ljudskoj istoriji, svako predloeno funkcionalno objanjenje drutvenog preivljavanja, koje se poziva na drutvenu organizaciju, bilo bi samo prazna tautologija. Ovaj rezultat je ak oigledniji ako, zajedno sa Malinovskim, smatramo da sve to postoji
u jednom tipu civilizacije ispunjava ivotnu funkciju". Jer, poto
se na osnovu takve stipulacije jedan tip civilizacije moe razlikovati
od nekog drugog tipa samo po ovim ivotnim funkcijama, logiki
trivijalan karakter teze" Malinovskog je sasvim jasan. S druge
strane, kriterijum koji oigledno sadri stroije zahteve nego to je
puko fiziko odravanje ivota nailazi na tekou ili u pokazivanju
da restrikcije koje uvodi iskljuuju iz klase priznatih drutava neke
grupe ljudi koji ive zajedno, ili u dokazivanju da te restrikcije nisu

470

sasvim proizvoljne. Na primer, pretpostavimo da prema ovom usvojenom kriterijumu grupa ljudi koja ivi u granicama jedne teritorije
mora imati politiku organizaciju da bi se smatrala drutvom. Meutim, ako se termin politika organizacija" upotrebljava tako iroko da se odnosi na svaki oblik drutvene kontrole i sistem distribucije autoriteta ili moi, onda sve grupe koje ive zajedno zadovoljavaju ovaj uslov skoro po definiciji; poto je produavanje
postojanje ovako definisanog drutva spojivo sa svakim oblikom politike organizacije, iskazi o politikoj organizaciji kao neophodnom
prethodnom uslovu drutvenog preivljavanja opet nisu nita drugo
do puki truizmi. Ali ako se termin politika organizacija" upotrebljava manje iroko, da oznai izvesne posebne forme u kojima se ispoljavaju odnosi moi, onda postoje primitivni narodi koji prema sudu
nekih antropologa nemaju nikakvu politiku organizaciju u ovom
uem smislu, pa nije jasno kako iskljuivanje takvih naroda iz klase
drutava treba opravdati, izuzev kao rezultat proizvoljne odluke.
Sline tekoe nastaju i u vezi s mnogim drugim stanjima za
koje funkcionalisti pokuavaju da pokau kako se odravaju u drutvenim sistemima. Mi emo ovde razmotriti samo pojam drutvene
strukture. Kao to smo pomenuli, Redklif-Braun je verovao da je
jedan od glavnih zadataka drutvenih nauka da otkriju kako drutveni sistemi odravaju svoju strukturnu" formu. Prema njegovom
miljenju, drutvena struktura datog sistema sastoji se od ukupnog
zbira svih drutvenih odnosa svih pojedinaca u datom vremenskom
trenutku", gde se pod ,,drutvenim sistemom" podrazumeva bilo koji
skup ljudi koji se moe zamisliti izolovano od ostalog dela svemira
i koji zajedno usklauju svoje interese, a pod drutvenim odnosom" svako ponaanje ljudi koje se zasniva na takvom usklaivanju.
Stavie, strukturna forma jednog sistema sastoji se iz raznih vrsta"
drutvenih odnosa koji se ispoljavaju u aktualnoj drutvenoj strukturi. To je ono to ostaje isto" u jednoj drutvenoj strukturi iako
razliiti pojedinci mogu biti u tim relacijama.15
Meutim, strukturna forma ovako definisana ne moe biti
predmet empirijskog prouavanja, ukoliko se nita vie ne kae o
tome ta treba razumeti pod vrstom" drutvenog odnosa ili pod
onim to ostaje isto". Jer ako se ne uvedu nikakva ogranienja u
pogledu znaenja rei vrsta", pitanje da li drutveni sistem uva
svoju strukturnu formu nije pitanje o injenici, pitanje na koje se
moe odgovoriti posle empirijskog istraivanja; naprotiv, na to se pitanje moe odgovoriti isto logikom" analizom, jer se moe dokazati da svako drutvo mora nuno imati neki oblik drutvenih relacija koje su invarijantne za datu klasu promena u tom drutvu. U
Poglavlju 10. tvrdili smo da je pojam apsolutnog nereda protivrean
zato to svako stanje stvari koje moemo zamisliti pokazuje neki red,
iako to moe biti sloen i nepoznat poredak, a za datu situaciju se
11
A. R. Racliffe-Brown, A Naturah Science of Society, str. 43, 55, 84 i Strttcture and Functlon tn Primitlve Society, str. 192.

471

kae da je neureena" samo u relativnom smislu, to ne predstavlja

ilustraciju neke posebne klase struktura. Ali pojam potpune promene strukturne forme jednog drutva isto je tako nekoherentan.
Jer, iako se jedna vrsta drutvenog odnosa u ukupnom zbiru svih
drutvenih odnosa" moe u potpunosti izmeniti, neka druga vrsta
drutvenog odnosa mora ostati nepromenjena, premda se moe desiti
da nas ta druga vrsta uopte ne zanima. Ukratko, za jedan drutveni
sistem se moe rei da menja svoju strukturnu formu takoe samo u
relativnomi smislu u smislu promene neke posebne vrste drutvenih odnosa.
Jedan prost primer pomoi e nam da ovo tvrenje obrazloimo. Pretpostavimo da se u datom drutvu privatno vlasnitvo u
itavoj industriji jedne godine zameni javnim vlasnitvom, tako da
se za to drutvo kae da je promenilo svoju strukturnu formu. Pa
ipak, sasvim nezavisno od drugih drutvenih odnosa na koja ova promena ne mora uticati (kao to drutveni odnosi u kojima se veina
lanova drutva nalazi prema onima koji stvarno upravljaju industrijskom proizvodnjom mogu biti isti posle te promene kao to su
bili i pre nje), sam opis ovog primera navodi nas da zakljuimo
da e u ovom drutvu ljudi nastaviti da rade u industriji uprkos navedenoj promeni. Prema tome, mora postojati bar jedna vrsta drutvenih odnosa koja se nee promeniti. Moemo zamisliti da u izvesnimi prouavanjima drutva ova invarijantnost ima glavnu ulogu
tako da se za svrhu tih istraivanja ova promena ne mora klasifikovati kao promena strukturne forme tog drutva. Treba uzgred primetiti da mi nismo uvek spremni da kaemo da li neku drutvenu
promenu koja se stvarno javlja u naem drutvu treba smatrati promenom njegove strukturne forme. Da li takve promene nastaju na
primer kada se uvedu novi porezi na promet, kada se povea stopa
poreze na prihod ili kada se javni fondovi koriste za stvaranje kolskih kuhinja u privatnim kolama? Jasno je da odgovor na svako
takvo pitanje zavisi od specifinih ciljeva istraivanja u ijim okvirima se to pitanje postavlja, i naroito od stepena preciznosti kojom
klasifikujemo vrste drutvenih odnosa, stepena koje ovi ciljevi iziskuju.
Odavde proizilazi da predloena objanjenja, iji je cilj da
pokau funkcije raznih elemenata jednog drutvenog sistema ili u
odravanju ili u menjanju toga sistema, nemaju supstantivni sadraj
ukoliko stanje koje se navodno odrava ili menja nije opisano preciznije nego to je to obino sluaj. Odavde takoe proizlazi da se
tvrenja koja funkcionalisti ponekad brane (u obliku aksioma" ili
hipoteza koje treba ispitati) o integralnom" karakteru ili funkcionalnom jedinstvu" drutvenih sistema koje proizlazi iz zajednikog
funkcionisanja" njihovih delova, uz dovoljan stepen harmonije" i
unutranjeg sklada", ili o ivotnoj funkciji" i neophodnom udelu"
koji svaki elemenat u jednom drutvu ima u celini koja funkcionie" ne mogu ispravno proceniti ni kao opravdana ni kao sumnjiva

472

ni ak kao pogrena. Jer, u nedostatku opisa koji su dovoljno precizni da bi se nedvosmisleno identifikovala stanja koja se, prema
pretpostavci, odravaju u jednom drutvenom sistemu, ova se tvrenja ne mogu podvrgnuti empirijskoj kontroli zato to su spojiva
sa svakom zamislivom injenicom i sa svakim rezultatom empirijskog
istraivanja u postojeim drutvima.
Cak i oni koji su paljivo prouavali f unkci onalizam i koji
su mnogo doprineli njegovom razjanjavanju i razvoju, esto predviaju ili nedovoljno naglaavaju tekou o kojoj smo raspravljali, a
naroito injenicu koju smo istakli. Neki od njih na primer, iako u
osnovi blagonakloni funkcionalnom pristupu, kritikovali su neodreena tvrenja pomenuta u prethodnom paragrafu zbog njihove sumnjive empirijske opravdanosti kao i zbog toga to u najboljem sluaju ono to treba ispitati jesu hipoteze a nikako sutinski postulati
funkcionalizma. Meutim, oni su malo panje posvetili problemu kojim smo se bavili, iako se taj problem mora resiti pre nego to se
postave pitanja o injenikom sadraju tih neodreenih tvrenja.16
Reenju ovog problema sigurno nije znatno doprineo Talkot Parsons
(Talcott Parsons) u svom pokuaju da konstruie sveobuhvatni pojmovni okvir za ono to on zove strukturalna funkcionalna" teorija o drutvu. Ogranienost prostora spreava nas da se upustimo
u raspravu o Parsonsovom arhitektonskom sistemu distinkcija i zato
samo ukratko moemo pomenuti njegovo objanjenje nekih funkcionalnih preduslova" za drutveni sistem koji ima perzistentni poredak" ili koji prolazi kroz ureeni proces razvojne promene". Jedan
od najoptijih" preduslova koji on navodi jeste da drutveni sistem
ne moe biti radikalno nespojiv sa uslovima funkcionisanja njegovih sastavnih pojedinanih inilaca kao biolokih organizama i linosti" (tj. s njihovim motivacionim ponaanjem), ili s relativno stabilnom integracijom jednog sistema kulture" (tj. simbolikim" sistemom jezika i drugih vetakih tvorevina u kojem se izraavaju
ideje, verovanja, norme, vrednosti, itd. i koji slui kao sredstvo komunikacije). Drugi takav preduslov jeste da drutveni sistem mora
imati dovoljan broj sastavnih inilaca koji su adekvatno motivisani
da delaju u skladu sa zahtevima njegovog sistema uloga" (tj. razliite tipove participacije za inioce u interaktivnim procesima s drugim iniocima, procesima koji se sagledavaju iz perspektive njihovog
funkcionalnog znaaja za drutveni sistem). Izuzev u retkom i trivijalnom sluaju fizikog nestajanja jednog drutvenog sistema zbog
smrti svih njegovih lanova, bilo bi svakako teko odrediti da li dati
sistem zadovoljava preduslove formulisane ovako rasplinutim i neodreenim terminima. Tekoa se ne smanjuje uvoenjem novih neodreenih izraza kada Parsons dodaje da na sadanjem stupnju
znanja nije mogue precizno odrediti ta je mdnimum potreba pojedinanih inilaca" i da ne moraju potrebe svih inilaca koji partici11
Vidi Robert K. Merton, Sodal Tfteory and Social Structure, str. 2537 i
Kingsley Davi, ,,The Myth of Functlonal Analysis", American Soclological Remetu,
Vol. 2* (1959). str. 763.

473

piraju biti zadovoljene, niti sve potrebe bilo kog inioca, ve samo
dovoljan broj potreba za dovoljan broj populacija".17
b. Funkcionalna (ili teleoloka) objanjenja, iji je cilj da pokau doprinos koji neki elemenat ima u odravanju drutva kao
celine, nailaze tako na jo nereenu tekou. U stvari, funkcionalisti
nisu nastojali da razviju iskljuivo ovako ambiciozna objanjenja.
Oni su najvei uspeh postigli u objanjavanju odravanja nekog
stanja u sistemu koji je daleko manji od itavog drutva, (npr. u
plemenu, u sistemu odnosa koji je poznat kao porodica i koji se
javlja u izvesnim ljudskim zajednicama ili u profesionalnim i modernim organizacijama modernog drutva), ili samo u pokazivanju kakve
sline ili razliite uloge i posledice (ili funkcije" u etvrtom i petom
smislu ove reci koje smo ranije razlikovali) u datim drutvima imaju
razne tandardizovane forme ponaanja (npr. funkcije kanjavanja
ili izvesne forme rituala). Sasvim je razumljivo da se lake moe
reavati problem nedvosmislenog odreivanja koja se stanja po pretpostavci odravaju u relativno malim grupama nego u itavom drutvu, i ti se problemi mogu esto relativno dobro resiti. Pa ipak,
postoje druge tekoe sa kojima se susreu i ova skromnija kao i ona
ambicioznija teleoloka objanjenja i mi emo se ukratko podsetiti nekih od ovih tekoa.
Kao to nagovetava formalna struktura funkcionalnog objanjenja koju smo razvili u poglavlju 12, kada se jednom adekvatno
specifikuje sistem S i stanje G za koje se pretpostavlja da se u
njemu odrava, zadatak funkcionaliste sastoji se u identifikovanju
skupa promenljivih koje definiu stanja i ije delovanje odrava S
u stanju G, i u otkrivanju kako su ove promenljive povezane jedna
s drugom i s drugim promenljivama u tom sistemu ili njegovoj okolini. U aktualnom istraivanju drutva, meutim, ovaj redosled se
obino obre: prvo se identifikuju neke promenljive {npr. neki religijski ritual) a zatim se istraivanje usmerava ka utvrivanju kakve
funkcije ona ima (moda samo u etvrtom i petom smislu ove reci)
i da li ona ustvari doprinosi odravanju nekog stanja G (npr. emocionalne solidarnosti) za koje se misli da je prilino stabilna. Zbog
toga je sasvim lako prevideti zahtev da sistem S i stanje G na koje
se analiza verovatno odnosi moraju biti strogo razgraniene, pa se
zato u teleolokom objanjenju koje se na kraju predlae izostavlja
eksplicitno pominjanje sistema u kojem navodno ta promenljiva zadrava specifino stanje. Tada se takoe lako zaboravlja da ak i
kada promenljiva ima funkciju koja joj se pripisuje u odravanju
G u S (npr. izvoenje religioznog rituala koje ima funkciju da utvrdi
emocionalnu solidarnost u svakom primitivnom plemenu koje obavlja
taj ritual) ona ne mora imati tu ulogu u nekom drugom sistemu S'
(npr. u konfederaciji plemena gde ritual moe imati ulogu razjedinjavanja), kojem ta promenljiva moe takoe pripadati. Ta promen" Talcott Parsons, The Sodal System, str. 2628.

474

ljiva ne mora imati funkciju odravanja nekog drugog stanja G' u

istom sistemu S (npr. obezbeivanje ishrane), u odnosu na koje moe
imati moda negativnu funkciju time to oteava odravanje stanja
G'uS.
Bilo kako bilo, teko je preceniti znaaj koji za drutvene
nauke ima uvianje da pripisivanje teleoloke funkcije datoj promenljivoj mora uvek biti u odnosu na neko posebno stanje u nekom
posebnom sistemu i da, iako dati oblik drutvenog ponaanja moe
biti funkcionalan za izvesne drutvene atribute, on takoe moe biti
disfunkcionalan (ili ak nefunkcionalan, u tom smislu to je kauzalno
irelevantan) za mnoge druge. Nemogunost da se shvati ova injenica, koja je toliko oigledna kada se formalno iskae, nesumnjivo
je glavni izvor estog meanja pitanja o injenicama s pitanjima o
poeljnoj drutvenoj politici, kao i izvor estih optubi da funkcionalni pristup u drutvenim naukama nuno namee vrednosti otelotvorene u drutvenom status quou. Imajui ovo u vidu, ak iako se
pojedini funkcionalisti tako opredeljuju, bie oigledno da je optuba
kako je takvo
opredeljenje inherentno funkcionalizmu sasvim neosnovano.18
S ovim u vezi takoe je vrlo znaajno razlikovati funkciju ili
tip aktivnosti koju vri neka posebna promenljiva u sistemu i samu
promenljivu. Tako na primer, funkcija titaste lezde u ljudskom
telu je odravanje unutranje temperature organizma. Meutim, ovo
je takoe jedna od funkcija nadbubrene lezde, tako da u ovom
pogledu postoje bar dva organa u ljudskom organizmu koji obavljaju
(ili su u stanju da obavljaju) slinu funkciju. Shodno tome, iako je
odravanje stalne unutranje temperature neophodno za odravanje
u ivotu ljudskog organizma, bila bi oigledna greka zakljuiti da
poto titasta lezda doprinosi tom odravanju, ona je zbog toga
neophodna u produavanju ljudskog ivota. Zaista, postoje ljudi kojima je izvaena titasta lezda, alj su ipak ostali ivi. Identina opaska vai i u kontekstu sociolokog istraivanja. Pretpostavimo da je
jedna funkcija crkvene organizacije u datom drutvu da neguje religiozna oseanja i religiozne aktivnosti. Meutim, ovu funkciju mogu
takoe vriti i druge institucionalizovane grupe u tom drutvu, na
primer, porodica ili kola. tavie, ak i kad ove druge organizacije
ne bi stvarno vrile tu funkciju u datom trenutku, one bi je kasnije
mogle vriti u odgovarajuim prilikama. Prema tome, ak i kada bi
bilo izvan sumnje da su religiozna oseanja i aktivnosti bitni za blagostanje ljudskog drutva, jo uvek iz toga ne bi proizlazilo da su
crkvene organizacije neophodne za to blagostanje.
11
Isto Je tako neosnovano slino tvrenje da Je funkcionalizam nuino ogranien na prouavanje drutvene ravnotee i uslova koji odravaju neko stanje u jednom
sistemu, Kao I da se funkcionalna analiza zbog toga nuno bavi ,.drutvenom statikom" a ne drutvenom dinamikom", uprkos neospornoj injenici da su mnogi funkelonalisti malo panje posveivali faktorima Koji naruavaju ravnoteu i strukturnim
promenama u drutvenim sistemima. Za raspravu o ovom i nekoliko drugih srodnih
problema vidi Ronert K. Merton, navedeno delo l takoe pokuaj da se Mertonova
analiza izloi u okviru formalnog modela teleoloSkog objaenjenja u Ernest Nagel, ,,A
Formalisation at Functionalism", Logic Without Methaphvstcs, Glencoe, m., 1956, tr.
247283.

475
Funkcionalisti ovu injenicu ne priznaju dosledno. Na primer, Malinovski je tvrdio da poto je funkcija mita da pojaa tradiciju time to joj pripisuje 19nadprirodno poreklo, Mit je dakle neophodan deo svake kulture." Meutim, iako se moe prihvatiti, makar
samo u argumentaciji, uloga koju Malinovski pripisuje mitu u pojaavanju tradicije, kao i njegovo preutno tvrenje o neophodnosti
tradicije u svim drutvima i odravanju njihovih kultura, njegov
zakljuak je ipak jedno non sequitur, jer neopravdano prenosi pretpostavljenu neophodnost tradicije na posebno sredstvo ili instrumenat koji se sluajno upotrebljava u izvesnim drutvima za odravanje tradicije.
Zaista, u prouavanju drutvenog ponaanja tee je utvrditi
neophodnost nekog posebnog institucionalnog sredstva u obavljanju
date funkcije (ili vrste aktivnosti) nego utvrditi neophodnost date
funkcije u odravanju nekog specifikovanog stanja. Tako, na primer, da bi se pokazalo da je dati oblik drutvenog ponaanja bitan
za ouvanje drutvenog stanja u jednom sistemu na primer, da
bi se pokazalo da drutvo mora da kanjava one koji kre prihvaene norme ponaanja kako bi se odralo relativno pristojno javno
ponaanje mora biti mogue nalaenje izvesnog broja drutava u
u kojima, na primer, strogost kanjavanja i neizbenost sa kojom se
kazne izvravaju nad prekriocima variraju tako da se moe utvrditi da li postoji neka znaajna korelacija izmeu ovih razlika i varijacija u devijantnom ponaanju u tim drutvima. Naravno, raspoloivi podaci o takvim stvarima esto su nedovoljni da potkrepe
pouzdane zakljuke i moe se desiti da nema nikakvih podataka za
procenjivanje navodne neophodnosti jedne funkcije koja je tako
opta da se ispoljava u svim drutvima; pa ipak, esto se moe doi
do zakljuaka o ovirm stvarima, zakljuaka koji nisu potpuno neosnovani. S druge strane, da bi se pokazalo kako dati tip drutvene funkcije moe vriti samo posebna drutvena organizacija (npr. pokazati
da su privatni univerziteti neophodni za obavljanje slobodnog naunog istraivanja bilo bi neophodno pokazati ne samo da datu funkciju obavlja samo jedna organizacija, ve takoe da nijedna druga
organizacija (bez obzira da li ve postoji ili se samo moe zamisliti)
ne moe da obavlja tu funkciju. Meutim, imajui u vidu razne
funkcije koje su iste ili sline organizacije vrile u prolosti i imajui
u vidu ljudsku sposobnost stvaranja novih institucionalnih formi,
takav zadatak je skoro beznadean.
U tom pogledu situacija u biolokim istraivanjima je znatno drugaija. Jer iako jedan organ u ivom organizmu moe ponekad
preuzeti funkciju koju u tom organizmu normalno obavlja drugi organ, i mada se ak ista ivotna funkcija ponekad obavlja pomou
sasvim razliitih mehanizama u razliitim organizmima, takvi alternativni mehanizmi za obavljanje iste ili slinih funkcija u biologiji
nisu neogranieni, kao to je to, izgleda, sluaj u drutvenim nauka11

Bronislaw Malinowslti, Magic, Science an Religion, New York, 1948, str. 148.

476
ma, U svakom sluaju, retko se deava da otkrijemo kako su kod
nekih ljudi plua organ disanja, a stomak organ varenja, dok su kod
drugih ovi organi izmenjali svoje uobiajene funkcije. Ali neto to
je nalik na ovu fantaziju sasvim je obina injenica u prouavanju
ljudskih drutava.
Posledica ove i drugih injenica do kojih smo doli u raspravi
o funkcionalizmu u drutvenim naukama jeste da je kognitivna
vrednost funkcionalnih objanjenja, koja su uobliena prema
teleo20
lokim objanjenjima u fiziologiji, uglavnom vrlo sumnjiva. Sigurno je da su najmanje sporna i najjasnija funkcionalna objanjenja
koja su do sada bila predloena ona u kojima se analiziraju funkcije
oblika drutvenog ponaanja u etvrtom! ili u petom smislu reci
funkcija" koje smo ranije razlikovali veliki broj objanjenja u
kojima se pokazuju odnosi uzajamne zavisnosti izmeu formi standardizovanog ponaanja u primitivnim drutvima izmeu ekonomskih i pravnih institucija, izmeu religioznih, drutvenih i ekonomskih ideala, izmeu stilova u arhitekturi, drutvenih normi i fjlosofskih uenja, izmeu drutvene stratifikacije i tipova linosti itd.
Meutim, iako su ove funkcionalne analize jasne i vredne, one se ne
mogu ispravno smatrati ilustracijama karakteristinog teorijskog pristupa u prouavanju ljudskih odnosa.
HI. Metodoloki individualizam i interpretativna
nauka o drutvu
Cak i povran pregled generalizacija i objanjenja u drutvenim naukama otkriva mnoge razlike izmeu formalnih karakteristika
kao i izmeu predmetnog sadraja raznih pojmova koji se upotrebljavaju u ovim disciplinama. Termini koji se javljaju u iskazima
ovih nauka mogu se, prema tome, klasifikovati na nekoliko razliitih
naina. Meutim, jedan poznati nain klasifikovanja treba eksplicitno
pomenuti. Jer razlika na kojoj ova klasifikacija poiva predstavlja
takoe sredinje mesto u dugoj raspravi izmeu naunika koji se
bave drutvom. To je rasprava o jednom uticajnom shvatanju prema
kojem zadovoljavajua objanjenja drutvenih pojava moraju imati
odliku koja je karakteristina samo za ta objanjenja. To gledite
zasluuje da ga bar ukratko razmotrimo.
Ako se ograniimo na deskriptivne pojmove koji se odnose
na ljude i njihova ponaanja, obino razlikujemo dve klase termina
koji se upotrebljavaju u istraivanju drutva. Iako ta razlika nije otra
** Ova objanjenja ni u kom sluaju nisu potpuno razvijena teleoloka objanjenja u smislu Poglavlja 12. Da bismo imali takva objanjenja, bilo bi nuno da potcaemo da promenljive (npr. izvoenje religioznih rituala i vrenje vojnikih dunosti)
koje odravaju Jedno stanje u nekom sistemu predstavljaju promenljive koje eftniiu
stanje, tj. jedan od uslova koje promenljive moraju Ispuniti jeste da su uzajamno nezavisne u tom smislu to vrenje religioznih rituala ni u jednom datom trenutku ne zavisi
od toga da li se u tom trenutku obavljaju vojnike dunosti, 1 obratno. U stvari, sporno
je da 11 bilo koje predloeno funkcionalno objanjenje u drutvenim naukama zadovoljava ovaj uslov.

477

i nije liena tekoa, mi emo to za trenutak zaboraviti. Prva klasa

sadri samo termine koji se odnose na pojedinane ljude ili na atribute
takvih pojedinaca termine kao to su sadanji predsednik Sjedinjenih Drava", ambiciozan" tolerantan u pitanjima religije", odsutan s posla" ili uenik medicinske kole". Druga klasa sadri samo
termine koji oznaavaju grupe pojedinaca, atribute koji kolektivno
karakteriu takve grupe ili na forme organizacije i aktivnost koju
takve grupe ispoljavaju termine kao to su delegati poslednje
demokratske predsednike konvencije"', francusko prosvetiteljstvo",
korporacija", masovna histerija" ili stepen drutvene kohezije".
Jednostavnosti radi, nazovimo termine iz prve klase individualnim
terminima", a one druge kolektivnim terminima". Obe klase termina u prouavanju drutva upotrebljavaju se sasvim slobodno. Pa
ipak, (1) mnogi kolektivni termini esto su izvor tekoa kada se
postave pitanja o tome na ta se oni odnose (tj. ta je njihov obim")
i da li se kolektivni termini, opte uzev, mogu definisati" pomou
individualnih termina; zbog toga su (2) naunici koji se bave drutvom podeljeni oko toga kako treba objasniti drutvene pojave koje
su opisane pomou kolektivnih termina. Ispitaemo neke strane ova
dva srodna problema.
1. Ni na kakve pojmovne tekoe normalno ne nailazimo u
odreivanju onoga to je oznaeno mmogim kolektivnim terminima.
Na primer, termin delegati poslednje predsednike konvencije"
obino se shvata kao da oznaava izvesnu klasu ljudi koja se lako
moe identifikovati; veina bi verovatno smatrala da je besmisleno
postulirati kao obim tog termina neki entitet" koji nije ljudsko bie.
Shodno tome, iskaz kao to je Poslednja demokratska predsednika
konvencija izabrala je svog barjaktara u raspoloenju punom nade"
obino bi se shvatilo da tvrdi, bar priblino, kako je svaki delegat
te konvencije (ili svaki pojedinac u vrlo velikoj podklasi delegata)
izrazio na neki nain nadu u pogledu izvesnog dogaaja; malo njih
bilo bi spremno da ovaj iskaz shvati tako kao da je neka nadljudska
osoba, sposobna da kauzalno deluje, radosno oekivala rezultat izbora.
Meutim, postoji mnogo manje opteg slaganja ili jasnoe u
pogledu obima takvih kolektivnih termina kao to je francusko
prosvetiteljstvo" ili korporacija". Zaista, moda niko ne sumnja da
su ljudi u nekom smislu delovi" onoga to je oznaeno ovim i slinim izrazima. Ali sigurno nije mogue iscrpno nabrojati pojedince
koji predstavljaju ove delove", ili ak rei koliko takvih pojedinaca
ima; isto tako, ne moemo naroito precizno opisati ni akcije koje
su izveli pojedinci koje moemo nabrojati, filosofska verovanja koja
su ti pojedinci morali imati ili karakteristine relacije u kojima su se
ljudi nalazili jedan prema drugome i prema drugim stvarima, da
bismo ih smatrali delovima". Ukratko, iako je termin francusko
prosvetiteljstvo" neosporno koristan, to je takoe termin koji je vrlo
neodreen i iji se obim ne moe odrediti sasvim u detalje. Ova nemogunost da se u potpunosti i precizno iskae" obim ovog termina

478

moda je glavni razlog to su neki naunici francusko prosvetiteljstvo shvatili kao neku vrstu jedinstvene celine" i to su ovog ,,nadorganskog pojedinca" obdarili snagom da upravlja tokom pojedinane ljudske akcije.
Ali, ma kako ovo bilo, takva hipostatika transformacija
jednog sloenog sistema odnosa izmeu pojedinanih ljudi u entitet
koji postoji sam po sebi i koji moe kauzalno uticati, predstavlja
analogon vitalistikih uenja u biologiji i estu temu u istoriji ljudske misli. Tako su politikolozi tvrdili da narod ima optu volju",
koja je razliita od volje pojedinaca i koje ak ovi nisu ni svesni;
psiholozi su postulirali kolektivnu svest" kako bi objasnili etnike
i rasne razlike; sociolozi su masi pripisali ,.psihu" kako bi objasnili
masovnu histeriju; sudije i advokati su tvrdili da su korporacije linosti" ne samo u tehnikom], pravnom smislu to su to organizacije
koje se mogu parniiti u sudovima, ve i u smislu to su to supstancijalni entiteti razliiti od ljudi, ali takvi da se jo uvek sa njima
mogu uporeivati, pri emu ljudi sainjavaju takve organizacije,
imaju svoje sopstvene linosti, mesta stanovanja, sposobnost da se
kreu i inherentna prava nezavisna od svih pravnih odredaba. Kao
to emo potpunije pokazati u sledeem poglavlju, istoriari su poricali efikasnost pojedinanih ljudskih napora u menjanju toka dogaaja zbog toga to su mnogo veu snagu pripisivali hipotetikim
silama" koje postoje same po sebi i odreuju pravac istorijskih promena. Ove hipostatike interpretacije onoga to je oznaeno kolektivnim terminima esto su predstavljale vebe u neodgovornim
intelektualnim konstrukcijama i sluile su kao instrumenti u opravdavanju drutvenih nepravdi. Meutim, u optem sluaju nemogue
je oceniti njihovu valjanost, jer su one formulisane isuvie nejasno
da bi se nedvosmisleno moglo odrediti ta iz njih proizlazi, ako uopte
neto proizlazi. U svakom sluaju, kao i vitalistike pretpostavke u
biologiji, takve hipostatike interpretacije bile su nekorisne kao vodii u istraivanju i neplodne kao premise u objanjenjima. Njihovo
uvoenje u drutvene nauke je, prema tome, sasvim proizvoljno;
metodoloka pretpostavka da svi kolektivni termini oznaavaju ili
grupe pojedinaca ili oblike ljudskog ponaanja predstavlja mnogo
plodniji nain identifikovanja obima takvih termina nego to je sloeno hipostaziranje misterioznih nadindividua.
Pa ipak, iz ove metodoloke pretpostavke ne proizlazi nuno
da se svi kolektivni termini mogu bar u principu" eksplidtno definisati iskljuivo pomou individualnih termina. Jer, prvo, pretpostavka da se kolektivni termini mogu na ovaj nain prevoditi oigledno je neodreena, ukoliko se precizno ne ogranii klasa individualnih termina. Ali, kao to smo ve primetili, razlika izmeu
kolektivnih i individualnih termina nije otra i ne postoje odluujui
razlozi na osnovu kojih bismo neke termine svrstali u ovu ili onu
kategoriju. Tako, na primer, da bismo ilustrovali samo jednu varijantu ove tekoe, uzmimo termin onaj koji potuje zakon"; taj
termin oznaava atribut koji moe posedovati ovek zato to se po-

479
naa u skladu s normama ponaanja koje su usvojene i nametnute
na neki nain organizovanoj zajednici. Prema tome, taj termin bi se
mogao smatrati individualnim terminom, jer se izrie o pojedinanim ljudima; on bi se ipak mogao smatrati i kolektivnim terminom
na osnovu toga to se odnosi na oblike aktivnosti karakteristine za
grupe pojedinaca. Meutim, ne postoje vrsti principi na osnovu
kojih bismo se odluili za jednu od ovih alternativa, niti postoje
neki izgledi da emo do takvih pravila doi. Ali ako je pretpostavka
da se svi kolektivni termini mogu definisati na opisani nain neodreena, isto se tako ne moe dokazati tvrenje kako ova pretpostavka
nuno sledi iz pomenute metodoloke hipoteze.
Zaobiimo ovu tekou i preimo na drugu. Mi smo imali
priliku da nagovestimo kako poznata neodreenost mnogih kolektivnih termina ne mora biti prepreka da se oni mogu vrlo korisno
upotrebiti. Meutim, njihova neodreenost moe biti nesavladiva
prepreka u prevoenju tih termina na formulacije koje sadre samo
individualne termine. Kao to je pokazala kratka rasprava o terminu
,,francusko prosvetiteljstvo", upadljivo je da mnoge kolektivne termine upotrebljavamo tako da se pojedinani detalji u njihovom
obimu ne mogu specifikovati i da se izvesni delovi njihovog obima
mogu opisati samo pomou drugih kolektivnih termina. Da navedemo jedan drugi primer. Kada za jednu naciju kaemo da je ratoborna", mi smo u stanju da na opti nain opiemo neke organizovane aktivnosti raznih grupa pojedinaca u toj naciji, na osnovu
toga to im pripisujemo ratoborni karakter, npr. velike vojne izdatke i programe vojne obuke, uticajne politike i drutvene poloaje
koje zauzimaju oficiri, zveckanje sabljom" u voenju spoljnje politike i slino; mi ipak nismo u stanju da znaenja ovih u sutini
kolektivnih izraza izrazimo iskljuivo individualnim termiinima. Zbog
toga nije jasno kako treba postupiti da bismo doli do eksplicitnih
definicija traenog oblika za kolektivne termine koji imaju upravo
opisane odlike.
Ali, ak i kad zaobiemo obe ove tekoe, a naroito kada
postuliramo preciznu razliku izmeu kolektivnih i individualnih termina, moramo uoiti jo neto. Ne postoji formalna nespojivost izmeu gornje metodoloke pretpostavke i mogunosti da se i kolektivni i individualni termini jave kao primitivni (ili nedefinisani)
termini koji mogu biti potrebni u eksplicitnom definisanju raznih
drugih kolektivnih termina. Nespojivost bi postojala samo kada ne
bismo mogli razumeti znaenje jednog kolektivnog termina i nauiti
kako se on jo upotrebljava izuzev pomou znaenja individualnih
termina. Neki pisci su zaista tvrdili takvu nemogunost. Tvrdilo se,
na primer, da, za razliku od prirodnih nauka, u drutvenim naukama
nikada ne moemo neposredno opaati kolektivne entitete" ili njihove atribute; jer u ovim drugim disciplinama, relevantni podaci
do kojih moemo neposredno doi jesu stavovi i verovanja pojedinaca, pojedinaca iz kojih su razne celine" koje ispituju drutvene
nauke eventualno sloene. Tanije, za prirodne nauke se kae da

480
poinju svoja istraivanja neposrednim posmatranjem sloenih celina kao to su kamenje, blesak munje ili biljke, a da zatim nastoje
da objasne" ove celine na taj nain to ih ralanjavaju na odnose
izmeu teorijski definisanih pojedinanih objekata do kojih se dolazi
zakljuivanjem, kao to su atomi ili elektroni, koji ine takve celine.
Nasuprot ovome, navodno polazite drutvenih nauka je posmatranje
pojedinanog ljudskog ponaanja; razni kolektivni termini koji se
upotrebljavaju u ovim disciplinama (kao to su drutvo", ekonomski sistem" ili imperijalistika politika") predstavljaju dakle
teorijske konstrukcije koje se mogu definisati iskljuivo pomou individualnih termina. 21
Meutim, ova argumentacija ne samo da je pogrena u svojoj tvrdnji da kolektivni entiteti" prirodnih nauka imaju status
neega to se moe opaati i to se radikalno razlikuje od statusa
takvih entiteta u drutvenim naukama; ona isto tako ne uspeva da
dokae tvrenje kako se do znaenja kolektivnih termina u drutvenim naukama moe doi samo preko znaenja individualnih
termina. Tako je, na primer, astronomija oigledno izuzetak od navodne teze da istraivanje u prirodnim naukama poinje posmatranjem celina" i da se njihovo objanjenje moe postii kada se ove
celine" ralane na individualne komponente. Sunev sistem, na
primer, nije podatak dobijen posmatranjem, a na pojam tog sistema
predstavlja teorijsku konstrukciju koja je zasnovana na posmatranjima pojedinanih konstituenata tog sistema. Ali, astronomija nije
jedini izuzetak u ovom pogledu, jer galaksije o kojima se raspravlja
u astrofizici, magnetsko polje Zemlje koje se prouava pomou elektromagnetske teorije, Zemljin atmosferski omota koji se istrauje
pomou termodinamike i fizike hernije, mase kontinenata i okeana,
ija se kretanja analiziraju na osnovu mehanikih i hidrodinarnikih
principa, i brojne vrste biljaka i ivotinja koje se prouavaju u biologiji isto tako predstavljaju celine" koje pripadaju oblasti prirodnih nauka, a da pri tome nisu predmeti neposrednog posmatranja.
Vratimo se sada drutvenim naukama, ali, zanemarimo kao
manje relevantno sporno pitanje da li se ljudski stavovi mogu
neposredno posmatrati. Meutim, krucijalno tvrenje da se kolektivni entiteti'' prilikom prouavanja drutva nikada ne opaaju neposredno izgleda da nita manje nije sumnjivo. Da li mi stvarno
nikada neposredno ne opaamo kolektivne celine ili njihove atribute
kao to su parade, sloene ceremonije u kojima ponekad uestvuju
velike grupe ljudi (kao to je krunisanje nekog monarha, izvoenje
religiozne igre ili svadba), razjarenost gomile ili uvtreni postupak
u sudnici? Pitanje je, oigledno, retoriko i nepokolebljivo negativan
odgovor na ovo pitanje mora sigurno biti rezultat nekog nerazumevanja onoga to se pita izuzev, naravno, ako smo spremni da injenicu to veina ljudi priznaje da takve stvari neposredno opaa interpretiramo kao posledicu neke opte, perverzne i misteriozne
" F. A. Hayek. The Counter-Revolution of Science, Glencoe, Hl., 1952, pogl. 4.

481
zloupotrebe jezika. Razume se, tvrdei da su neke kolektivne celine
i atributi neposredno opaljivi, mi ne moemo s pravom podrazumevati kako se ta opaanja vre trenutno, bez selektivne panje i bez
interpretacije pomou raznih pojmova koji to posmatranje kontrolisu.
U tom pogledu, meutim, ono to uopte vai za neposredno posmatranje u prirodnim naukama ne razlikuje se od neposrednog posmatranja itavih celina u prouavanju drutva. Poricati da se takve
celine mogu ikada neposredno opaati u stvari je isto to i poricati
da moemo posmatrati umu, zato to kada to kaemo, mi u stvari
samo vidimo pojedinano drvee.
Zakljuiemo, prema tome, da iako je opravdana metodoloka pretpostavka da se kolektivni termini u drutvenim naukama
interpretiraju kao oznake za grupe ljudi ili njihove naine ponaanja, ovi se termini ne mogu uvek definisati pomou individualnih
termina. Ta pretpostavka ne povlai nuno za sobom da mora postojati mogunost da se kolektivni termini nuogu u principu na taj nain definisati.
2. Imajui ovaj zakljuak na umu, ispitajmo, najzad, tvrenje da poto aktivnost grupe predstavlja u sutini i nuno aktivnost
pojedinaca te grupe u ostvarivanju svojih ciljeva", karakteristini
cilj drutvenih nauka je razumevanje" drutvenih pojava na taj nain to e se one objasniti pomou motivaciono smislenih" (ili subjektivnih") kategorija ljudskog iskustva. 22 Na ovo gledite je dugi niz
godina ukazivano kao na ,.interpretativnu nauku o drutvu" (ili kao
na verstehende Soziologie, da pomenemo esto korieni nemaki
naziv), a u skorije vreme esto je bilo zastupano pod imenom metodolokog individualizma", nasuprot ,,metodolokom kolektivizmu" ili
holizmu". 23 Tako prema jednoj verziji principa metodolokog individualizma, naunik koji prouava drutvo treba da nastavi da trai
objanjenja jedne drutvene pojave sve dok je ne svede na njene
psiholoke elemente" 24 , a prema jo jasnijoj formulaciji ovog principa
krajnji konstituenti drutvenog sveta jesu pojedinani ljudi koji delaju manje
ih vie u skladu sa svojim dispozicijama i razumevanjem svoje situacije.
Svaka sloena drutvena situacija, institucija ili dogaaji predstavlja rezultat posebne konfiguracije pojedinaca i njihovih dispozicija, situacija, verovanja, fizikih resursa i okoline. Mogu postojati poluobjanjenja globalnih
drutvenih pojava (recimo inflacije) pomou drugih globalnih pojava (recimo
pune zaposlenosti), ali mi neemo doi do dna objanjenja takvih globalnih
pojava sve dok o njima nismo dedukovali objanjenje iz iskaza o dispozicijama, verovanjima, resursima i meusobnim odnosima pojedinaca. (Individue
mogu ostati anonimne i samo tipine dispozicije itd. mogu im se pripisivati^.
I ba kao to se jedan mehanizam suprotstavlja organicistikoj ideji fizikog
polja, tako se metodoloki individualizam suprotstavlja sociolokom holizmu
ili organicizmu. Prema ovom drugom gleditu, drutveni sistemi ine celine"
bar u tom smislu to bar nekim njihovim globalnim ponaanjem vladaju
a
Ludwig von Mises, Theory and History, Ncw Hawen, Conn., 1957, Str. 253,
Vidi takoe i druge reference pomenute u napomeni 258.
11
F. A. Hayek, Navedeno elo, pogl. 4 i 6.
M
J. W. N. Watkins, Ideal Types and Historical Explanatlon", British Journal
tor the Phllosophy of Science, Vol. 3 (1952) str. 29.

31 Struktura nauke

482
makrozakoni koji su u sutini socioloki u tom smislu to su sui generis i to
se ne mogu objasniti samo kao pravilnosti ili tendencije koje su rezultat ponaanja pojedinaca koji stupaju u meusobne odnose. Naprotiv, ponaanje
pojedinaca (prema sociolokom holizmu) treba objanjavati bar delimino na
osnovu takvih zakona (moda u konjunkciji s jednim objanjenjem uloga
koje pojedinci imaju u okviru institucija, a zatim s objanjenjem funkcija
koje institucije imaju u itavom drutvenom sistemu). Ako metodoloki individualizam znai da su ljudi jedini pokretaki inioci u istoriji i ako socioloki holizam znai da se pretpostavljaju neki nadljudski inioci ili faktori koji25
upravljaju istorijom, onda ove dve alternative iscrpljuju polje mogunosti.

O nekim spornim pitanjima koja postavlja interpretativna

nauka o drutvu raspravljali smo ranije, u Poglavlju 13, u vezi sa
navodno subjektivnim" karakterom drutvenih pojava. Sada emo
se meutim baviti upravo onim optim tvrenjima metodolokog
individualizma koja kau da svi deskriptivni termini iz zadovoljavajuih objanjenja drutvenih pojava moraju pripadati specijalnoj
potklasi individualnih termina, naime, klasi termina koji oznaavaju
subjektivna" ili psiholoka" stanja pojedinaca. Metodoloki individualizam na taj nain prihvata neto to se esto zastupalo kao
teza o injenicama (iako je to moda najbolje smatrati programom
istraivanja) o svoljivosti svih iskaza o drutvenim pojavama na
jednu posebnu klasu (psiholokih") iskaza o ponaanju pojedinaca;
zbog toga emo ovu tezu moi da ocenjujemo u svetlosti optih zahteva za redukciju koje smo izloili u Poglavlju 11.
Meutim, kao to je oigledno iz upravo navedenog opisa
metodolokog individualizma, neki njegovi predstavnici ne uspevaju
da razlikuju ono to se moe nazvati ontolokom tezom da su krajnji konstituenti drutvenog sveta pojedinci" (to odgovara metodolokoj pretpostavci o kojoj smo raspravljali u vezi sa hipostaziranjem
kolektivnih termina) od redukcionistike teze da se iskazi o drutvenim pojavama mogu dedukovati iz psiholokih iskaza o pojedincima.
Nema sumnje da mnogi naunici koji prihvataju metodoloki individualizam ine to zato to veruju da je odbacivanje hipostatike
interpretacije kolektivnih termina i poricanje da nadljudski inioci"
uzrono deluju na ljudske odnose logiki ekvivalentno redukcionistikoj tezi. Imajui na umu nau raniju raspravu o tom problemu,
ovo verovanje je pogreno, tako da opredeljenje za ontoloku tezu
ne povlai za sobom logiki nuno i opredeljenje za redukcionistiku tezu.
Stavie, mi smo takoe nali razloge da sumnjamo da se svi
kolektivni termini drutvenih nauka mogu eksplicitno definisati
pomou individualnih termina ukoliko se ne postave nikakva ogranienja u pogledu individualnih termina koji se mogu javiti u definicijama. Verovatnoa postojanja takvih definicija se ne poveava
ako se uvede stroiji zahtev da primitivni termini moraju biti psiholoki". Shodno tome, kada ne bi u stvari bilo mogue konstruisati
definicije koje zadovoljavaju ovaj strogi uslov, zahtev povezanosti
M
J. W. N. Watkins, Historical Kxplanation in the Social Sciences** Britlsh
Journal for the Phitosophy of Science, Vol. 8, (1957) str. 106.

483
i redukcije ne bi bio zadovoljen ukoliko (kao to to pokazuje rasprava u Poglavlju 11) kolektivni termini koji se tako ne mogu definisati
nisu povezani s individualnim terminima ili preko podesnih pravila
korespondencije ili pomou raznih empirijskih hipoteza. Meutim,
nijedna od ovih alternativa ne bi oigledno nita doprinela ostvarivanju ciljeva metodolokog individualizma. Jer, iako bi obe alternative omoguile verifikovanje iskaza koji sadre kolektivne termine na osnovu posmatranja pojedinaca, nijedna alternativa ne bi
dozvolila eliminisanje kolektivnih termina iz takvih iskaza u korist
iskljuivo individualnih termina. Prema tome, nijedna alternativa ne
bi posluila ostvarivanju vajnog cilja metodolokog individualizma:
dedukovanju iskaza o globalnim drutvenim pojavama iz iskaza ,,o
dispozicijama", verovanjima, razonodi i meusobnim odnosima pojedinaca.
Takoe je oigledno da ak i kada bi uslov povezanosti bio
na neki nain ispunjen, drugi formalni uslov za redukciju uslov
izvodljivosti ne bi time bio nuno zadovoljen. Izmeu ostalih razloga za ovo, jedan jednostavan razlog je to to nijedan skup premisa
o ponaanju pojedinaca nije dovoljan za dedukovanje nekog datog
iskaza o postupcima grupe ljudi; drugi je razlog to da bar jedna
pretpostavka ove druge vrste mora biti neophodna u svakom skupu
premisa iz kojih se dati iskaz moe dedukovati. Jasan primer upravo
ove mogunosti ve je bio pomenut u Poglavlju 11. gde smo opisali
redukciju termodinamike na mehaniku. U tom primeru, da podsetimo, uslov povezanosti bio je zadovoljen na taj nain to je uspostavljena veza izmeu temperature jednoga gasa i srednje kinetike energije njegovih molekula. Ali redukcija nije bila izvedena samo time
to je ovaj uslov bio zadovoljen, jer je takoe neophodno dedukovati
izvestan odnos izmeu energije, pritiska i zapremine toga gasa
naime, pV E/3. Meutim, ova se relacija ne moe dedukovati iz
premisa koje izraavaju samo razne mehanike atribute pojedinanih molekula; zbog toga su uobiajene Njutnove pretpostavke o pojedinanim molekulima bile dopunjene jednom posebnom pretpostavkom o statistikom svojstvu skupa molekula.
Slina situacija oigledno postoji i u nekoliko oblasti drutvenih nauka, a naroito u ekonomiji. Tako ekonomska teorija koja se
obino naziva mikroekonomijom" (koja je takoe poznata kao teorija o marginalnoj korisnosti", ija je klasina formulacija na engleskom jeziku data u uticajnoj knjizi Alfreda Marala (Alfred Marshall)
Principles oj Economics) analizira ekonomske pojave pomou pretpostavki o ekonomskim preferencijama pojedinanih proizvoaa i
potroaa ekonomskih dobara. Glavni cilj te teorije jeste da se objasni funkcionisanje celokupne ekonomije jednog drutva, dedukovanjem iskaza koji karakteriu to funkcionisanje iz premisa koje se
odnose na dispozicije, verovanja i resurse pojedinanih ekonomskih
inilaca. Ciljevi mikroekonomije su, prema tome, u potpunom skladu
s programom metodolokog individualizma; u stvari, neki njegovi
glavni predstavnici (npr. F. A. Hayek i L. von Mises) takoe su istak-

484

nuti predstavnici analize marginalne korisnosti. Meutim, prema sudu mnogih ekonomista, mikroekonomija ne uspeva da objasni razne
vane odlike koje esto karakteriu celokupnu ekonomiju jedne nacije (kao to su rekurentne krize nezaposlenosti) i ne prua efektivna
sredstva kontrolisanja toka globalnih ekonomskih dogaaja. Zbog
toga, ne odbacujui marginalistiku teoriju in toto u korist institucionalnog" (ili istorijskog") pristupa ekonomskim problemima,
mnogi naunici veruju da klasine pretpostavke ove teorije nisu dovoljne da se ostvare ciljevi za koje je ova teorija i bila konstruisana,
26
pa, prema tome, zahteva da bude dopunjena novim teorijama.
Vaan korak u ovom pravcu napravio je oko 1930. D. M.
Kejnz (J. M. Kevnes) kada je predloio jednu uticajnu makroekonomsku" teoriju, iako su slini ali manje uticajni predloi i pre toga
bili uinjeni. Jedina odlika ove teorije koju treba u ovom kontekstu
pomenuti, jer je to neposredno relevantna odlika u ocenjivanju zasluga metodolokog individualizma, jeste da osnovni postulati te teorije nisu iskljuivo psiholoki" postulati o pojedinanim ekonomskim
iniocima, ve i pretpostavke o odnosima izmeu velikih statistikih
agregata (kao to su nacionalni dohodak, ukupna nacionalna potronja i ukupna nacionalna tednja). Svakako, ne postoji nikakav dokaz
da se ove makroekonomske pretpostavke ne mogu dedukovati iz
mikroekonomskih pretpostavki. Ali, isto tako, ne postoji dokaz da
se ova dedukcija moe izvesti, ak se veruje da to nije mogue.
Uprkos injenici to takva dedukcija ne postoji, ekonomisti ne oklevaju da ove makroekonomske postulate primenjuju u svojim analizama, jer kao to je jedan naunik rekao, neko se ne mora slagati
s odreenim pretpostavkama, pretpostavkama o institucijama ili
psiholokim pretpostavkama u pogledu tednje pojedinaca ili grupa
pojedinaca, ali jo uvek moe smatrati da je pojam kolektivne tednje koristan u 27opisivanju stvarnog ili verovatnog ponaanja nacionalnog dohotka". Ali ako je to tako, ako makroekonomske pretpostavke omoguuju ekonomistima da objasne skupne pojave nita manje
adekvatno nego to se to moe uiniti pomou mikroekonomskih
postulata, onda izgleda da redukcija makro ekonomskih objanjenja
na mikroekonomska ne prua sutinske naune prednosti. Ukratko,
postoje neformalni i isto formalni razlozi na osnovu kojih se moe
M
Institucionalni" Ili istorijski" pristup ekonomskim problemima bio je u
mnogim sluajevima negativna reakcija na ,.apstraktni" karakter klasine ekonomske
teorije, kao i na neke dubiozne psiholoke pretpostavke sadrane u ranijim oblicima
marginalisticke teorije (kao to je hedonistika interpretacija ekonomske korisnosti 1
mogunost interpersonalnog uporelvanja zadovoljstva i bola). Ove pretpostavke bile
su postepeno izmenjene pod pritiskom kritike. Meutim, ak 1 neki modifikovani postulati
novijih verzija marginalizma (kao Sto Je pretpostavka da svi potroai biraju ekonomska dobra prema utvrenim skalama preferencije. 111 da se promene u preferencijama
razliitih potroSaa deavaju nezavisno jedna od druge) i dalje su meta kritike. Za prikaz sukoba izmeu institucionalista i apstraktnih teoretiara, kao i za kritiku usmerenu
protiv psiholokih predrasuda- u analizi marginalne korisnosti vidi, na prlmer, J. N.
Kevnes. Scope and Method of Political Economu. London, 1890; Joseph Schumpeter, Eeonomic Doctrine and Metho, New York, 1954; T. w. Hutchison, A Revtew of Economic
Doctrines 18701929, Oxford, 1953; AIlan G. Gruchy, Modern Economic Thought, New
York, 1947; I. M. D. Little, A CHtigue of Welfare Economtcs. Oxford, 1950, pogl. 2 i 3.
Kenneth K. Kurihara, Jntroduction to Keynesian Dynamics, London, 195G,
str. 20. Za prikaz sredinje uloge koju u sociolokom istraivanju imaju kolektivni termini vidi Robert K. Meiton, Social Theory and Social Structure pogl. 9.

485
dovesti u pitanje znaaj redukcionistike teze metodolokog individualizma.
Zbog toga emo zavriti ovu raspravu o metodolokom individualizmu i interpretativnoj nauci o drutvu kratkim komentarima
0 navodnoj superiornosti razumevanja" drutvenih pojava pomou
evaluativnih shema" ljudskih inilaca nad onim to je nazvano
,,kauzalno-funkcionalnim" pristupom prirodnih nauka. Tvrdilo se, na
primer, da ako elimo razumeti zato je dolo do znatnog porasta
razvoda braka u Sjedinjenim Dravama u toku poslednjih pola veka,
zadovoljavajue objanjenje mora imati oblik koji otkriva:
promenu u vrednovanju koja utie na status porodice. Opta je indikacija da
razvod preovladuje u onim podrujima gde kontinuitet porodice kroz nekokoliko generacija ima manji znaaj u shemi kulturnih vrednosti nego to je
to ranije bio sluaj, ili nego to je to sluaj na drugim mestima.

Uopte, tvrdi se da ukoliko smo u stanju da otkrijemo promene u

vrednosnoj shemi drutvenih grupa, mi moemo doi, i samo tako,
do jedinstvenog objanjenja drutvene promene." 2 8
Ako je znanje o promjenama u vrednosnoj shemi zaista nuan ili dovoljan uslov za sveobuhvatna objanjenja drutvenih promena, bilo bi zaista glupo ne davati najveu prednost traganju za
takvim saznanjem. Postoje ipak dva srodna pitanja koja izazivaju
opravdanu sumnju u obeanje da se do takvog znanja moe doi.
Prvo, kako se mogu utvrditi promene u kulturnim vrednostima? Jedan oigledan izvor obavetenja sastoji se u eksplicitnim izjavama
pojedinaca o njihovim vrednostima, bez obzira da li je to u obliku
spontanih privatnih ispovesti, obraanja javnosti, odgovora u intervjuima ili na neki drugi nain. Meutim, u opterm sluaju ne postoji
obilje takvih obavetenja, tako da se znanje o ljudskim vrednostima
na ovaj nain moe dobiti samo u relativno malom broju sluajeva.
Stavie, pouzdanost takvog obavetenja esto je sasvim sporna. Postoji poznati nesklad izmeu onoga to ljudi verbalno izjavljuju u
posebnim prilikama, i onoga to obino veruju i ine; antropolozi
priznaju postojanje ,pravila pretvaranja'; norme koje se potuju na
recima kre se u uobiajenom ponaanju". 29 Za pojedince kao i za
itava drutva nije nita neobino da bez svesne hipokrizije budu
1 dalje privreni izvesnom skupu vrednosti dugo poto je radikalno
prevazien neki raniji nain ivota u kome su se ljudi tih vrednosti
stvarno pridravali. Uvebani sociolozi uveli su sada ve uobiajenu
praksu da svoje zakljuke o funkcionisanju vrednosti u datoj zajednici ne zasnivaju samo na verbalnim ispovestima ve u velikoj meri
na svodoanstvu o drugim javnim aktivnostima o obiajima u
udvaranju, ponaanju u kui, ponaanju na poslu i slinom.
Prema tome, objanjenja drutvene promene na osnovu promena u vrednosnoj shemd izlau se opasnosti da budu empirijski
R. M. Maclver. Soclal Causation, New York, 1942, str. 338, 374.
E. Adamson, Hoebel, The Nature of Culture" u Man, Culture and Sodety
(izd. Harry L. Shapiro), Ne\v York, 1956, str. 175.

486
prazne tautologije. Na primer, ako je promena C stope razvoda braka
u jednoj zajednici u izvesnom periodu godina deo svedoanstva E
za zakljuak da se desila promena V u kulturnim vrednostima povezanim s negovanjem porodinog ivota, ne bi bilo mudro objasniti"
prvu promenu pomou druge. Ono to smo sada tvrdili ne znai da
je svako predloeno objanjenje neke drutvene promene pomou
promene u vrednosnim shemama nuno neplodno. Smisao toga
tvrenja jeste da ukoliko elimo da izbegnemo takvu neplodnost,
svedoanstvo E za navodnu promenu V u kulturnim vrednostima
mora biti pouzdano i mora biti razliito od drutvene promene C
koju nameravamo da objasnimo promenom V. Ali ako je svedoanstvo E razliito od C i ako je i samo E drutvena promena, onda
je jasno da postoji odreeni odnos izmeu E i C tako da se moe
zamisliti kako se C moe objasniti samo pomou E. Shodno tome, ako
uvoenje promene V kao veze izmeu E i C, na osnovu koje objanjavamo, ne treba da bude samo od hoc, ono se mora opravdati
tako to e se pokazati da V slui uspostavljanju ne samo odnosa zavisnosti izmeu E i C ve i drugih odnosa zavisnosti izmeu drugih
skupova drutvenih promena.
To nam namee sledee pitanje: da li objanjenja koja su
formulisana pomou promena kulturnih vrednosti ili drugih subjektivnih" dispozicija opte uzev pruaju vee mogunosti za sistematsko organizovanje odnosa zavisnosti izmeu drutvenih pojava
nego to nam pruaju objanjenja u kojima se upotrebljavaju razliiti supstantivni pojmovi?
Meutim, na ovo pitanje se ne moe dati neposredan odgovor prosto zato to ne postoje paljivo napisane studije o uporednim
vrednostima ova dva naina objanjavanja. Bilo bi besmisleno poricanje da su objanjenja pomou smisaonih" kategorija esto osvetljavala drutvene promene, kao to je to bilo u oiglednom sluaju
Veberove rasprave o nastanku modernog kapitalizma. Ali nita manje besmisleno ne bi bila tvrdnja da takva objanjenja u potpunosti
objanjavaju sve drutvene promene, ili poricanje da objanjenja pomou drugih promenljivih (kao to je fizika sredina, stanje tehnologije, gustina stanovnitva ili oblik ekonomske organizacije) esto
imaju isto toliko moi predvianja i sistematisanja kao to imaju
objanjenja pomou subjektivnih" dispozicija, kao to to svedoce
mnoge marksistike interpretacije modernih pravnih sistema. U svakom sluaju, raspoloivo svedoanstvo ne potkrepljuje tvrenje da
je odgovor na to pitanje uvek i samo potvrdan; zbog toga ne postoje
uverljivi razlozi da se pretpostavi kako samo otkrivanjem promena
u vrednosnoj shemi drutvenih grupa moemo doi do sveobuhvatnog objanjenja drutvenih promena.
Dakle, iako metodoloki individualizam i interpretativna
nauka o drutvu s pravom naglaavaju da se drutvene pojave sastoje iz uzajamnog delovanja svrsishodnih ljudskih inilaca, nijedan
od ovih u sutini slinih pristupa istraivanju drutva nema. neogranieno prvenstvo koje mu se pripisuje.

15.
PROBLEMI LOGIKE ISTORIJSKOG
ISTRAIVANJA

Mada je korisno da termin istorija" upotrebljavamo u sveobuhvatnom smislu, kako bismo njime oznaili niz promena koje su
se desile u bilo kojem podruju, a ne samo u ljudskim odnosima, u
ovom poglavlju ipak emo se baviti pitanjima koja se prevashodno
odnose na objanjenja prolih ljudskih zbivanja. Posle krae rasprave
o opterru karakteru istorijskog istraivanja, analiziraemo neke oblike koje istorijska objanjenja obino imaju, a zatim emo razmotriti neke probleme koji se esto javljaju u prouavanju istorije. Na
kraju emo ispitati izvestan broj problema koje nam namee uenje
poznato kao istorijska neizbenost".
L Sredinja toka u prouavanju istorije
Prema Aristotelu, poezija je, kao i teorijska nauka, vie
filosofska i od dubljeg znaaja" nego istorija, zato to se poezija bavi
onim to je proimno i univerzalno, dok se istorija obraa onome
to je posebno i pojedinano. Aristotelova primedba je jedan od moguih izvora iroko prihvaene razlike izmeu dve navodno razliite
vrste nauka: nomotetikih koje nas.toje da utvrde apstraktne opte
zakone za dogaaje i procese koji se mogu neodreeno dugo ponavljati, i ideograjske koje tee da shvate ono to je jedinstveno i to
se ne ponavlja. Cesto se tvrdi da su prirodne i neke drutvene nauke
nomotetike dok je istorija (u tom smislu to predstavlja objanjenje
ljudskih zbivanja, za razliku od samih zbivanja) prevashodno ideo-

488
grafska.1 Zbog toga se esto tvrdilo da je logika struktura pojmova
i objanjenja koji su potrebni u ljudskoj istoriji u osnovi razliita
od pojmova i objanjenja prirodnih (i drugih uoptavajuih") nauka.
Ispitajmo osnovu ovih razlika.
Cak i letimian pregled rasprava iz teorijskih prirodnih i drutvenih nauka s jedne strane (kao to su optika i ekonomija) i knjiga
iz istorije s druge strane, dovoljan je da otkrije upadljivu razliku izmeu te dve oblasti. Daleko najvei broj iskaza koji se javlja u teorijskim naukama ima opti oblik i sadri mali broj termina (ako takvih
uopte ima) koji se odnose na posebne objekte, datume ili mesta, dok
su iskazi iz istorije skoro bez izuzetka iskazi o pojedinanom i krcati
su osobenim imenima, terminima koji oznaavaju posebne trenutke ili
periode, kao i geografskim odrednicama. U ovom pogledu razlika izmeu prirodnih i nekih drutvenih nauka kao nomotetikih i ljudske
istorije kao ideografske izgleda dobro zasnovana.
Meutim, bila bi gruba greka zakljuiti da iskazi o pojedinanom ne igraju nikakvu ulogu u teorijskim naukama ili da se u
prouavanju istorije ne upotrebljavaju univerzalni iskazi. Kao to
smo u prethodnim poglavljima esto naglaavali, nijedan zakljuak o
aktualnom karakteru pojedinanih stvari i procesa ne moe se izvesti
samo iz optih iskaza. Teorija i zakoni moraju se dopuniti poetnim
uslovima (tj. iskazima koji se odnose na neto pojedinano) ako te
opte pretpostavke treba da poslue u objanjavanju ili predvianju
nekog pojedinanog dogaaja. Isto tako poznata i esto korisna razlika izmeu iste" i prirodne nauke ne naruava relevantnost ove
injenice pod pretpostavkom da se iste nauke (kao to su teorijska elektrodinamika ili genetika) bave utvrivanjem iskljuivo optih
iskaza a da se samo primenjene nauke (kao to su inenjerstvo ili
agronomija) moraju baviti pojedinanim sluajevima. Jer ak i iste
prirodne nauke mogu tvrditi svoje opte iskaze kao empirijski potvrene samo na osnovu konkretnog injenikog svedoanstva, pa zbog
toga samo ako upotrebljavaju singulame iskaze. Stavie, mnogi iskazi koji se obino priznaju kao zakoni iste" nauke imaju optost
koja je bar geografski ograniena na primer poznati zakon da
telo koje slobodno pada na nivou mora i na geografskim irinama
izmeu 38 i 39 trpi ubrzanje od 980 cm u sekundi. Ako se zakoni
ove vrste, koji predstavljaju specijalne sluajeve zakona koji nisu
na slian nain ogranieni, iskljue iz teorijskih rasprava, onda je
ovo iskljuivanje u najboljem sluaju samo pitanje pogodnosti a ne
pitanje principa. Dalje, neke grane prirodnih nauka, kao to su geofizika ili ekologija, bave se prevashodno prostorno-vremenskim distribucijama i razvojem specifinih sistema individua, pa zu zbog
toga u velikoj meri ukljuene u utvrivanje singularnih iskaza. Ukratko, ni prirodne nauke u celini ni bilo koji njihov isto teorijski deo
nisu iskljuivo nomotetike.
1
Pomenutu distinkciju je ovom terminologijom prvi Izloio Wilhelm Windetband u svom eseju Geschichte und Naturwissenschaft", pretampano u zbirki njegovih
eseja Praiudien, V izd., Tiibingen, 1915, Vol. 2, str. 136160.

489
Ali ni prouavanje istorije ne moe da se lii bar preutnog
prihvatanja optih iskaza u onom obliku koji se navodi u teorijskim
raspravama. Tako, na primer, iako se istoriar moe baviti neponovljivim i jedinstvenim, on oigledno mora birati i apstrahovati neto
iz konkretnih dogaaja koje prouava, pa njegovo raspravljanje o
onome to je nesumnjivo pojedinano zahteva upotrebu zajednikih
imena ili optih deskriptivnih termina. Shodno tome, kada istoriar
opisuje pojedinane stvari, on pretpostavlja da postoje razne vrste
dogaaja, pa prema tome da postoje manje ili vie odreene empirijske pravilnosti koje su povezane sa svakom vrstom i koje jednu
vrstu razlikuju od drugih. Na primer, jedan istoriar je kolonijalno
irenje Grke u estom veku p.n.e. pripisao ostvarivanju
grkih trgovakih interesa i avanturistikom duhu Grka;2 on je oigledno uzimao
za istinu da ljudi imaju nekoliko vrsta potreba, da se svaka vrsta,
uopste uzev, ispoljava u izvesnom karakteristinom nainu ponaanja, da se neki od ovih naina ponaanja esto zavravaju tako to
se osnivaju kolonije itd. Pored toga, jedna faza istorijskog istraivanja sastoji se u tzv. spoljanjoj i unutranjoj kritici" u naporima
koji su usmereni ka utvrivanju autentinosti dokumenata ili drugih
ostataka iz prolosti, utvrivanju znaenja sauvanih izjava i pouzdanosti svedoanstva o prolim dogaajima. Da bi se ovi zadaci
izvrili, istoriari moraju raspolagati velikim brojem optih zakona
od kojih se neki nesumnjivo preutno prihvataju kao zdravorazumr
sko znanje" dok se drugi usvajaju zato to su potvreni u nekoj prirodnoj ili drutvenoj nauci.
tavie, istoriari su retko samo hroniari prolosti; oni svoja
istraivanja neke posebne grupe dogaaja ne okonavaju uvek tako
to utvruju redosled po kojem su se ti dogaaji desili na primer,
kada su utvrdili da se Antonije zaljubio u Kleopatru pre nego to
je pobegao iz bitke kod Aktiuma, Naprotiv, istoriari obino nastoje
da razumeju i objasne dogaaje koje su opisali, pomou uzroka i posledica, i pokuavaju da utvrde odnose uzrone zavisnosti izmeu
dogaaja koji se javljaju u nekom odreenom nizu na primer,
pokazujui da je Antonije pobegao iz bitke kod Aktiuma zato to je
voleo. Kleopatru. Svakako, tvrenje istoriara da su takva dva dogaaja kauzalno povezana moe biti pogreno, ali istoriar koji tako
neto tvrdi verovatno veruje da ima dobre osnove za takvo tvrenje.
Meutim, istoriari po pravilu ne tvrde da imaju sposobnost, da
shvate uzrone veze izmeu pojedinanih dogaaja pomou neke
neposredne, nepogreive intuicije o takvim vezama; uostalom, za
dati par prolih dogaaja moe se pokazati da su uzrono povezani
samo pomou kauzalnih generalizacija (strogo univerzalnih ili statistikih po obliku) koje predstavljaju proizvode takvih prouavanja
koje smo u jednom prethodnom poglavlju nazvali kontrolisanim
istraivanjem." Prema tome, pripisivanje kauzalnih veza koje isto1

J. B. Bury, Htstory oj Greece, New York, 1937, pogl, 2.

490
riari ine u objanjenjima ljudskih zbivanja u prolosti zasnovano
je na zakonima uzrone zavisnosti koji se pretpostavljaju. Ukratko,
istorija, dakle, nije isto ideografska disciplina.
Pa ipak, postoji jedna vana asimetrija izmeu teorijske (ili
uoptavajue") nauke i istorije. Jedna teorijska disciplina kao to je
fizika nastoji da utvrdi i opte i singularne iskaze, a da bi to postigli,
fiziari koriste iskaze obe vrste koje su prethodno pretpostavili. Istoriari, s druge strane, imaju cilj da tvrde proverene singularne iskaze
0 dogaajima i uzajamnim odnosima izmeu pojedinanih zbivanja
1 drugih pojedinanih dogaaja. Meutim, iako se ovaj zadatak moe
uraditi samo ako se pretpostave i primiene opti zakoni, istoriari ne
smatraju svojim zadatkom da utvrde takve zakone. Neverovatno je
da bi iko naao neto radikalno pogreno u jednoj raspravi o teorijskoj termodinamici koja ne bi sadravala ni jedno jedino osobeno ime i koja se ni na jednom jedinom mestu ne bi pozivala na
neki poseban trenutak. Ali jo je manje verovatno da bi neko ko
re istorija" upotrebljava u njenom uobiajenom znaenju za jednu
knjigu rekao da je iz istorije ukoliko se u njoj ne bi pominjao nijedan pojedinac, trenutak i mesto, ve bi se izlagale samo generalizacije o ljudskom ponaanju. Razlika izmeu istorije i teorijske nauke
prilino je slina razlici izmeu geologije i fizike ili izmeu medicinske dijagnostike i fiziologije. Geolog nastoji da utvrdi, na primer,
redosle po kojem su se javljale geoloke formacije, i on je u stanju
da to uini delimino i zato to u materijalu koji prouava primenjuje
razne fizikalne zakone; njegov zadatak kao geologa nije da utvrdi
zakone mehanike ili zakone radioaktivnog raspadanja koje upotrebljava u svojim istraivanjima.
Meutimi, ova rasprava se ne srne shvatiti kao pokuaj da se
na osnovu apriornog rasuivanja iskljui mogunost istorijskih zakona" razvoja. Bilo je mnogo pokuaja u novije vreme pokuaj
Osvalda Spenglera i Arnolda Tojnbija (Oswald Spengler i Arnold
Tovnbee) da se pokae kako svako drutvo ili civilizacija ispoljava
uniformni oblik uzastopnih promena tako da, na primer, svako drutvo, navodno, prolazi kroz utvreni niz evolucionih stanja na nain
koji se moe uporediti s roenjem, raenjem, zrenjem i umiranjem
pojedinanih biolokih organizama. Iako nijedan od ovih predloenih
zakona" naunici nisu prihvatili, njihova ispravnost se ne moe oceniti samo u svetlosti aktualnog istorijskog svedoanstva i ne moe
se utvrditi samo ispitivanjem formalne strukture iskaza koji su sadrani u spisima istoriara. Ipak, obratimo panju da bez obzira na
injeniku vrednost koju profesionalni istoriari pripisuju ovim navodno istorijskim zakonima", oni nastoje da pokuaj otkrivanja takvih zakona smatraju doprinosima sociologiji (ili nekoj drugoj
grani
uoptavajuih" ili teorijskih nauka), a ne samoj istoriji".3 Prema
tome, uprkos injenici to neki istoriari nesumnjivo koriste svedo1
Vidi razne kritike studije o pokuaju Tojnbija da utvrdi takve zakone u
Toi/nbee and History (izd. M. F. Ashley Montague) Boston, 1956. Karakteristian je komentar koji daje A. J. P. Tajlor o Tojnbijevom delu da ,,to nije istorija" str. 115).

491
anstvo o ljudskoj prolosti da bi utvrdili zakone razvoja, oni to ne
ine kao istoriari, prema miljenju veine njihovih kolega, kao i na
osnovu svedoanstva mnogobrojnih istorijskih spisa.

I I . Objanjenja po verovatnoi i genetika objanjenja

Mi emo pretpostaviti da je istorijsko istraivanje usredsreeno pre svega na pojedinane dogaaje i zato emo se baviti objanjenjima koja su za njih tipina. Meutim, istoriari ponekad nastoje
da objasne akciju jedne jedine osobe, a ponekad zbirni dogaaj u
kome uestvuje mnogo ljudi. Poto postoje vane razlike izmeu
objanjenja za ove dve vrste deavanja, podesno e biti da odvojeno
razmotrimo dva odgovarajua glavna tipa istorijskih objanjenja.
Stavie, kao to je bilo nagoveteno u raspravi iz Poglavlja 10. o
raznim generikim razlikama izmeu objanjivakih promenljivth,
istorijska objanjenja se takoe razlikuju po vremenskom trajanju
dogaaja koji se pominju. Posebno uzeto, pojedinane akcije kao i
okolnosti pod kojima se one javljaju ponekad se opisuju kao da nemaju vremenske dimenzije, dok se okolnosti pod kojima se javlja neka
druga akcija, ali ne i sama akcija, opisuju vremenskim trajanjem.
Prema tome, istorijska objanjenja pojedinanih akcija u stvari pretpostavljaju da uslovi, koji po pretpostavci objanjavaju akcije, mogu
biti shvaeni, za odreene svrhe, kao trenutne. Druga objanjenja
individualnih akcija predstavljaju razvojna ili genetika objanjenja.
Mi emo zato otpoeti ovu raspravu jednim primerom istorijskog
objanjenja koje pripada prvom glavnom tipu, tj. objanjenjem akcije jedne jedine osobe, objanjenjem koje se sastoji u opisivanju jednog uslova za tu akciju ije se trajanje zanemaruje. Pod pretpostavkom da to objanjenje dobro predstavlja pomenuti tip, mi emo zatim (a) razmotriti pitanje da li u objanjenjima ove vrste premise
sadre opte zakone, (b) pruiemo izvesne razloge za tvrenje da
takva objanjenja imaju logiku strukturu koja nije strogo deduktivna, ve predstavlja objanjenje po verovatnoi i (c) ukratko emo
razmotriti neka znaenja u kojima ovu odredbu strukture treba
razumeti.
1. Primer koji e posluiti kao ilustracija istorijskog objanjenja prvog tipa odnosi se na jednu okolnost koja je povezana sa
dolaskom Elizabete na britanski presto u XVI veku. Kao rezultat
svae Henrija VIII sa Rimskom katolikom crkvom njegova zvanina titula u trenutku kad je umro glasila je otprilike ovako: Milou
Boijom, kralj Engleske, Irske i Francuske, branilac vere i jedini
vrhovni poglavar na zemlji crkve engleske nazvane Anglicana Ecclesta". Podsetiemo meutim, da je njegova ki Meri (Krvava Marija"), kada je postala kraljica 1553. posle smrti svog brata Edvarda VI,
ponitila zakone koji uspostavljaju crkvenu vrhovnu vlast britanskog monarha i ponovo je priznala vrhovnu vlast Rimskog pape. Ali

492
kada je Elizabeta pet godina kasnije nasledila presto, ona se proglasila kraljicom sa sledeom titulom: Elizabeta, milou Boijom kraljica Engleske. Francuske i Irske, hraniteljica vere &c". Postupajui
tako ona je postala prvi britanski suveren koji je u svojoj neskraenoj zvaninoj tituli imao jedno et cetera". Zato je ona to uinila? Istoriar prava Mejtlend (F. W. Maintland) predloio je sledee
objanjenje. On je prvo pokazao da ,,&c" u proglaenju nije bila omaka ve je namerno uneto. On je zatim pokazao da se Elizabeta suoila s dve alternative: da kao i pokojna Meri prizna vrhovno crkveno
poglavarstvo pape, ili da poniti Merine zakone i da raskine sa Rimom, kao to je to uinio njen otac pri ermu je opredeljivanje
za svaku alternativu bilo skopano s velikim opasnostima, pa je zbog
konstelacije politikih i vojnih snaga kod kue i u inostranstvu bilo
najbolje ne opredeliti se ni za jednu alternativu. Mejtlend je, dakle,
tvrdio da je u svom proglaenju za kraljicu Elizabeta upotrebila jednu dvosmislenu formulaciju kako bi u tom trenutku izbegla da se
opredeli za bilo koju od ovih alternativa. Takva formulacija bila bi
spojiva sa svakom odlukom koju bi kasnije mogla doneti. Dakle,
prema Mejtlendovom jezgrovitom i kratkom prikazu tog objanjenja,
Tako bi ona mogla proiriti znaenje tog simbola na ovaj nain:
&c = i crkve engleske i irske vrhovni poglavar na Zemlji, (ako4
budui dogaaji tako budu zahtevali, ali nita vie ili drukije)".
a. Mi emo pretpostaviti da je Mejtlendovo objanjenje u
potpunosti opravdano, jer je na cilj da analizujemo njegovu strukturu, a ne da raspravljamo o njegovoj faktikoj valjanosti. Meutim,
takva se analiza ne moe izvesti ako se u potpunosti ne izraze pretpostavke koje lee u osnovi tog objanjenja. Kao to je to uobiajena
praksa u istorijskim spisima, Mejtlend nije eksplicirao sve pretpostavke koje su implicitne u njegovom objanjenju, bez obzira da li
je tih pretpostavki bio svestan ili ne. Na prirmer, on je mislio da je
istina, mada to nije formalno pominjao (to je krucijalno u njegovoj
argumentaciji) da Elizabeta nije verovala da e oigledno dvosmisleno
proglaenje njenog stava prema rimskom pitanju samo po sebi navesti papu da zapone oruana neprijateljstva prema Engleskoj. Ali
pored takvih singularnih iskaza, Mejtlend je takoe uzimao kao istine koje nije pominjao i generalizacije o ljudskom ponaanju koje
su isto tako krucijalne u njegovoj argumentaciji. Na primer, tvrdei
da Elizabeta nije izrazila svoje stavove prema crkvi, kako bi sebi
omoguila da odloi donoenje glavne odluke sve dok to ne bude
manje opasno, Mejtlend je preutno pretpostavljao neku vrstu generalizacije o ljudskom ponaanju generalizaciju ija je precizna
forma nejasna, ali kojom se u svakom sluaju mora tvrditi neki odnos izmeu (a) javnih izjava ljudi koje se oekuju i odnose se na
* F. w. Maitland, Elisabethan Gleanings" u Collected Papers, London, 1911,
Vol. 3, str. 157165. Mtitlend je pogreio pretpostavljajui da je Elizabeta bila prvi britanski suveren koji je u svojoj tituli imao ,,et cetera". Pre nje Je to imala njena sestra
Marija, kao to je primetio engleski istoriar Polard (A. F. Pollard).

493
prihvatanje neke politike u vreme kada je definitivno opredeljivanje
opasno i (b) upotrebe viesmislenog jezika u takvim iskazima kako
bi se izbeglo prerano donoenje odluka. Bez takvih pretpostavki ne
bi bilo osnove da se smatra kako je formulacija koju je Elizabeta
izabrala prilikom svog ustolienja u bilo kakvoj vezi sa kripcem u
kojem se nalazila.
Meutim, takve generalizacije su neophodne u svakom istorijskom objanjenju pojedinanih akcija (ak i kada, kao to je to
obino sluaj, generalizacije nisu izraene eksplicitno). Ovo opte
tvrenje ne moe se dokazati bez ikakve senke sumnje, izuzev moda
kada bismo sistematski pregledali sve istorijske spise. Pa ipak, moe
se pokazati da je ova tvrdnja veoma verodostojna. Istorijska objanjenja ovog tipa imaju cilj da izloe razlog (ili neki razlog) to je
neka osoba x manje ili vie svesno odluila da se ponaa na nain
y u okolnostima z. Ali mogui razlozi individualnih akcija mogu se
svrstati u mali broj irokih kategorija, pri emu se svaka kategorija
sa svoje strane moe podeliti na podesno izdeljene klase; razmatrajui kako mogui razlozi u svakoj kategoriji mogu biti odreujui
(ili kauzalni") uslovi za akciju pojedinca, moemo sebe ubediti da
je gornja tvrdnja opravdana. Zaista, izgleda da su dovoljne tri takve
glavne kategorije razloga i mi emo ih ukratko opisati.
Poto su po pretpostavci akcije koje treba objasniti manje ili
vie svrsishodne, one su verovatno posledice odluka; te odluke donose ljudi koji vre te akcije i koji biraju jednu od nekoliko alternativa. Prema tome, jedna kategorija razloga sastoji se iz onih na
osnovu kojih se moe tvrditi da se izvesne karakteristike tih alternativa nalaze meu odreujuim uslovima akcije. Tako u Mejtlendovom primeru izgleda da je Elizabeta bila svesna tri alternative
(iako su postojale i druge alternative koje joj nisu padale na um)
da se odmah proglasi poglavarem engleske crkve, da odmah prizna
vrhovnu vlast pape ili da eka. Takoe izgleda da je ona ovim alternativama pripisivala izvesne karakteristike na primer, ona je za
prve dve vezivala latentnu" (tj. nerealizovanu niti oiglednu (opasnost izazivanja ozbiljnih poremeaja u Engleskoj ili u inostranstvu,
dok ovu opasnost nije vezivala za treu alternativu. Druga kategorija sadri razloge na osnovu kojih se uzrono delovanje moe pripisati karakteristikama onoga koji vri akciju. Tako je Elizabeta imala
razne uroene osobine i sklonosti (npr. bila je inteligentna) kao i veliki broj steenih linih crta i dispozicija (npr. sposobnost da pravi
kompromise), a takoe je prihvatala ciljeve, vrednosti i obaveze kao
pripadnik aristokratije i kao vladar (npr. da sprei graanski rat u
Britaniji). Trea kategorija razloga ukazuje na okolnosti koje prate
akciju, okolnosti koje prisiljavaju onog koji vri akciju da izabere
ovu ili onu alternativu. Na primjer, Elizabeta je primala savete od
svojih zvaninih savetnika i bila je svesna opte nepopularnosti Marijinog religioznog fanatizma, ali je isto tako dobijala obavetenja o

494
spremnosti Filipa II panskog da u ime pape primeni silu protiv
5
Engleske.
Sledei vaan korak u istorijskim istraivanjima tipa o kojem
raspravljamo oigledno se sastoji u pokazivanju da su faktori iz svake od ovih kategorija, faktori za koje se tvrdi da su odreujui uslov
za datu akciju, bili, u stvari, prisutni kada se ta akcija odigrala. Meutim, iako je ovo sutinski korak, jasno je da se njime ne utvruje
koji je od ovih faktora (ili da je bilo koji od njih) bio stvarni razlog
da se onaj koji vrsi akciju ponaa tako kako se ponaao, jer jedan
faktor zaista moe biti prisutan kada se jedna akcija vri a jo uvek
da s njom ne bude uzrono povezan. Tako injenica da se zna kako
je osoba kojoj se sudi za ubistvo mrzela rtvu nije dovoljna da pokae kako je ta osoba izvrila ubistvo, ili ak i da je rtvu ubila, da
je to uinila zato to je mrzela jer iako optueni moe biti kriv
za ubistvo, on je unesreenog mogao ubiti sluajno, zato to je za to
bio plaen ili iz mnogih drugih razloga. Slino tome, iako istoriar
prua neosporno svedoanstvo da je Antonio bio ludo zaljubljen u
Kleopatru, ovo ne dokazuje tvrenje da je Antonije pobegao iz bitke
kod Aktijuma zbog svoje ljubavi. Jer Antonije je imao i druge dispozicije i ciljeve osim onih koji su bili u vezi sa njegovom ljubavi prema Kleopatri, tako da je njegova akcija mogla biti rezultat, na primer, njegove ambicije da od Egipta napravi itnicu Rima,
Ali ako sam dokaz da je dati faktor bio jedna od okolnosti
u kojima je neki pojedinac izvrio jedan poseban in ne dokazuje
tvrenje da je taj faktor bio razlog to je taj pojedinac postupao tako
kako je postupao, kako onda istoriar moe opravdati injenicu to
tom faktoru pripisuje ulogu uzroka? Ako odbacimo kao neodgovornu
onu sugestiju koja se ponekad daje i koja kae kako istoriari imaju
posebnu sposobnost da prepoznaju razloge ljudskih akcija, onda izgleda da postoji samo jedan plodan odgovor. Istoriar moe opravdati
svoje tvrenje da neki faktor predstavlja uzrok pretpostavkom da
kada je dati faktor jedna od okolnosti pod kojima ljudi delaju, onda
se opte uzev ljudi ponaaju na nain koji je slian posebnoj akciji
Istorijska objanjenja pojedinanih akcija predstavljaju odgovore na pitanja
koja su slina pitanjima u savremenom prouavanju drutva koje je poznato kao analiza razloga". ,.Analiza razloga" oznaava metodoloki samosvesnu upotrebu modeme
lstraivake tehnike u utvrivanju zbog ega se ljudi u datlm prilikama ponaaju onako
kako se ponaaju na primer, zato imigranti iz neke posebne zemlje naputaju svoju
domovinu, zato ljudi koji su izrazili svoju namer,i da glasaju na izborima ipak ne glasaju, zato se ljudi upisuju u ovu ili onu biblioteku. Odgovori na takva pitanja oDljaju
se uglavnom na osnovu intervjua sa ljudima iji se postupci pioucavaju; vrenost dobijenih odgovora zavisi u veliko] meri od toga da li su pitanja konstruirana u skladu 3a
adekvatnom objajnjivackom shemom" (ili sistemom kategorija pitanja). Znaaj takvih
objanjivaOkih shema za analizu istorijskih objanjenja naglasio je Pol F. Lazarsfeld t
ml smo se u ovom tekstu inspirisali njegovim delom. Za prikaz analize razloga vidi The
Language of Social Research (lzd. Paul F. Lazarstel i Morris Rosenbfrg), Glencoe, IU-,
1955, odeljak 5, naroito str. 387331; takoe BABI Zeisel, Say H With Figures, lzd. 4, New
York, 1957, pogl. 6 i 7. Postupci koji se upotrebljavaju u analizi razloga pruaju novo
svedoanstvo u prilog optem shvatanju Koje smo zastupali u Poglavlju ]3, da se ljudske
dispozicije f intencije mogu uspeno prouavati prlmenorn blhevioristiklh metoda. Stavie. rezultati analize razloga potvruju gledite (i efektivno dovode u sumnju savremena suprotna tvrenja) da se istoriareva objanjenja pojedinanih postupaka na osnovu
razloga koji su predstavljali motive za akciju ne razlikuju od objanjenja pojedinanih
dogaaja u drugim oblastima nauke, ni po preeutnoj upotreDi generalizacija u premisama, ni po logici koja je potrebna u opravdavanju iskpza o uzrocima.

495
koju istoriar opisuje i objanjava, tako da je osoba o kojoj istoriar
raspravlja verovatno i sama postupala na taj nain zato to je dati
faktor bio prisutan. Ukratko, u istorijskim objanjenjima delanja pojedinaca potrebne su generalizacije izvesne vrste.
b. Logika struktura jednog objanjenja moe se odrediti samo ako se eksplicitno izloe sve premise koje smo preutno pretpostavljali, a poto istoriari, kao po pravilu, ne izlau sve pretpostavke
od kojih polaze u objanjavanju akcija pojedinaca (u stvari, oni nisu
svesni mnogih krucijalnih pretpostavki koje uzimaju kao istinite),
oblik koji njihova objanjenja imaju nije neposredno jasan. Bilo bi
svakako neopravdano zakljuiti da objanjenja ovog tipa nemaju deduktivni oblik, samo na osnovu toga to takva objanjenja, onako
kako ih istoriari prikazuju, ne ispoljavaju ovu strukturu, ba kao to
bi bilo neopravdano zakljuiti da neki ovek ne rasuuje deduktivno
kada je njegova argumentacija u vidu entimema na primer, kada
neko tvrdi da Mars ija reflektovanom svetlou zato to je Mars
planeta, ali ne pomene eksplicitno premisu da sve planete sijaju reflektovanom svetlou. Prema tome, iako bi bio tegoban (i moda
praktino beznadean) pokuaj da se u potpunosti izloe pretpostavke
od kojih se polazi u istorijskim objanjenjima, kada se opisuje struktura takvih objanjenja, mora se pretpostaviti da je takav zadatak
ve izvren.
Da ispitamo prvo gledite prema kojem istorijska objanjenja
ove vrste imaju deduktivnu strukturu. Oigledno je da se takva objanjenja zaista mogu ukalupiti u ovaj oblik pod pretpostavkom da slobodno moemo birati premise. Na primer, onaj deo Mejtlendovog
objanjenja neobinog naina na koji se Elizabeta proglasila kraljicom moe se izloiti u strogo deduktivnom obliku ukoliko se jedna
strogo univerzalna pretpostavka uvede kao nova premisa, ovako: kad
god pojedinac mora javno da izjavi koju od nekoliko alternativnih
naina ponaanja naizgled usvaja, pri emu su okolnosti u kojima
tu izjavu daje takve da taj pojedinac veruje kako je izjava o konanom opredeljenju za bilo koju alternativu u tom trenutku prepuna
opasnosti, ta osoba e svoju izjavu iskazati dvosmislenim jezikom;
od Elizabete se oekivalo da izloi svoj stav o rimskom pitanju u
trenutku kada je ona smatrala opasnim saoptiti svoju odluku ma kakva ona bila; dakle, Elizabeta je svoje proglaenje izrazila na dvosmislen nain.
Meutim, iako druga premisa u ovoj formalno ispravnoj argumentaciji ponavlja u sutini ono to je Mejtlend eksplicitno tvrdio,
to nije sluaj s prvom ili strogo univerzalnom premisom; isto tako
nije verovatno da bi je on prihvatio ili bilo ko drugi. Jer nije tano
da svi ljudi upotrebljavaju dvosmislene izraze u uslovima koji
su opisani u prvoj premisi, poto postoje ljudi, bilo da su beskompromisni i odvani u svojoj estitosti, samo ludo hrabri ili upravo
glupi koji otvoreno saoptavaju svoju odluku da postupaju ovako ili
onako, ak i kada bi za njih bilo bolje da priekaju. Shodno tome,

496
prva premisa u gornjoj argumentaciji je lana generalizacija o onome
to se u njoj pominje, tako da u ovom obliku argumentacija ne predstavlja zadovoljavajue objanjenje Elizabetinog ponaanja. S druge
strane, verodostojna pretpostavka o ovim stvarima imiala bi u najboljem sluaju statistiki a ne strogo univerzalan oblik; ona bi na
primer tvrdila da se veina ljudi ili izvestan procenat ljudi ponaa
na opisani nain. Ali ako prvu premisu zamenimo nekom prihvatljivijom statistikom generalizacijom, argumentacija koja tako nastaje
nije formalno deduktivno ispravna i njene premise doputaju da se
izvede zakljuak ne sa nunou ve samo ,.s nekim stepenom verovatnoe".
Zbog toga, pod pretpostavkom da preutna generalizacija u
Mejtlendovom objanjenju treba da ima statistiki oblik, da bi bila
verodostojna, to njegovo objanjenje mora se odrediti kao objanjenje po verovatnoi a ne kao deduktivno. Meutim, da li je ova
pretpostavka opravdana? Ne moe se u principu iskljuiti mogunost
da se doe do strogo univerzalnih generalizacija koje bi bile prikladne u razmatranju ovih problema. Pa ipak, za sada ne postoji
ni jedna takva generalizacija. Stavie, imajui na umu raspravu iz
prethodnog poglavlja o generalizacijama u drutvenim naukama 6 , ako
se dobro zasnovani univerzalni zakoni u ljudskom ponaanju ikada
utvrde, oni e verovatno biti formulisani pomou vrlo preciznih distinkcija koje izlaze iz uobiajenog polja interesovanja istoriara.
Pretpostavimo tako da se Elizabetino proglaavanje za kraljicu uz
onako dvosmislenu titulu moe strogo dedukovati iz premisa koje
sadre pretpostavke iskazane pomou termina kvantne teorije koji
se odnose na stanje njenih lezda, stanje njenih nervnih sinapsi, o
organizaciji njenih modanih elija i o intenzitetu raznih fizikih
nadraaja kojima je bila izloena. Nije neverovatno ako kaemo da
bi veina istoriara, kao i veina italaca istorijske literature, odbacila takvo objanjenje na osnovu toga to ne pripada onoj vrsti istorijskih objanjenja na koju su navikli ili koja ih zanima.7 U ovom
pogledu Mejtlendovo objanjenje razloga iz kojih se Elizabeta proglasila za kraljicu uzimajui titulu iskazanu dvosmislenim jezikom
moe se sigurno uzeti kao reprezentativno istorijsko objanjenje akcija pojedinaca. Prema tome, postoji vrsta osnova za tvrdnju da,
opte uzev, istorijska objanjenja ove vrste imaju strukturu objanjenja po verovatnoi.
Ova tvrdnja se moe pojaati jednim drugim razmatranjem
koje se takoe moe ilustrovati Mejtlendovim primjerom. Mi smo
o tom primeru raspravljali kao da je Mejtlendova jedina namera bila
da objasni dvosmislenost jezika koji je Elizabeta upotrebila prilikom
Vidi pogl. 14, I, 1.
* Ovo je istakao jedan profesionalni antropolog ovako: ,,Nauke o oveku u
svojim analizama ne dopiru daleko iza prividne" stvarnosti, u jedan poredak stvari gde
talasi verovatnoe koji talasaju u mtavilu nude osnovne zajednike imenitelje. Bilo IO
bolje ili gore, nauke o oveku bave se pojavnom povrinom stvarnosti; kada bi Je one
u potpunosti odbacile, one bi unitile svoj predmet" S. F. Nadel, The Foundations
of Social Anthropology, Glencoe, ni., 1951, str. 195.

497
svog proglaenja za kraljicu. Podsetiemo se, meutim, da se on prihvatio zadatka da objasni zato je Elizabeta u svoju titulu unela ono
et cetera" prilikom proglaenja svojih suverenskih ciljeva, a ne samo zato je pri tom upotrebila jednu dvosmislenu jormulaciju. Ali
ak i kada bi bilo mogue objasniti ovu drugu injenicu time to bi
ona bila dedukovana iz nekog skupa verodostojnih premisa, iskaz da
je Elizabeta upotrebila posebnu frazu ,,&c" (a ne neki drugi izraz
kojim bi takoe mogla da postigne svoj cilj, na primer, i tako dalje")
jo uvek samim tim ne bi bio objanjen na deduktivan nain. Naprotiv, pod ovim pretpostavkama pokazalo bi se da je injenica to
je ona upotrebila frazu ,,&c" samo verovatna. S druge strane, ako
se zadre distinkcije koje odgovaraju nivou analize istoriara, sasvim
je zanemarljiva verovatnoa da se mogu utvrditi strogo univerzalni
zakoni o tome da pojedinci koji su neodluni u pogledu buduih akcija i koji ele da sakriju svoju neodlunost upotrebljavaju poseban
izraz &c". Zbog toga ne postoje ozbiljni izgledi da se za Elizabetino
ponaanje moe dati objanjenje koje ima deduktivnu strukturu.
injenica koju smo utvrdili u jednom primeru se izloiti optije. Neka je A, neka specifina akcija koju obavlja pojedinac x u
nekoj prilici t kako bi ostvario neki cilj 0. Meutim, istoriari ne pokuavaju da objasne izvrenje ina Aj u svim njegovim konkretnim
detaljima, ve samo injenicu da je osoba x sprovela akciju vrste A
iji su specifini oblici Av A2,..., An. Pretpostavimo dalje da je x
mogao da postigne cilj 0 da je u prilici k izvrio bilo koju radnju iz
podskupa Ait A2,..., Ak klase specifinih oblika A. Prema tome, ak
i kada bi istoriar uspeo da prui deduktivno objanjenje injenice
da je x izvrio neku radnju tipa A u prilici t, on jo time ne bi uspeo
da deduktivno objasni kako je x u toj prilici izvrio radnju Av Zbog
toga istoriarevo objanjenje u najboljem] sluaju pokazuje da pod
izloenim pretpostavkama postoji samo verovatnoa da e x izvriti
radnju Av
c. Istorijska objanjenja pojedinanih radnji predstavljaju
tako objanjenja po verovatnoi, pri emu je njihova forma rezultat bitno statistikog karaktera generalizacija kojima raspolaemo o
ljudskom ponaanju i koje nalazimo u pretpostavkama objanjenja.
Ali, u kom smislu treba shvatiti onu odredbu po verovatnoi"?
Adekvatna rasprava o ovom pitanju, o kojem se mnogo diskutovalo
i koje je jo uvek nereeno, zahtevala bi detaljnu analizu logike zakljuivanja po verovatnoi i analizu induktivnog zakljuivanja, a
nijedno ni drugo ovde ne moemo prikazati. Pa ipak, neto moramo
rei, iako samo ukratko, kako bismo objasnili znaenje te odredbe.
Nesumnjivo je karakteristina odlika probabilistikih argumenata uopte, a posebno istorijskih objanjenja, to to njihovi zakljuci nisu logiki nune posledice svojih premisa, ak i kada se
eksplicitno formuliu sve empirijski potvrene pretpostavke koje se
samo preutno upotrebljavaju. Shodno tome, radnje koje su istoriari
uspeli da objasne ne bi se mogle predvideti (u tom smislu to bi bile
32 Struktura nauke

498
strogo dedukovane) na osnovu obavetenja sadranog u premisama
objanjenja, ak i kada bi neko to obavetenje imao i pre tih dogaaja. To znai da je istinitost premdsa u istorijskom objanjenju sasvim spojiva sa lanou njegovog zakljuka. Pretpostavimo, na primer, da izraz Pojedinac x ponaao se na nain A u prilici t" predstavlja shematski prikaz neke akcije za koju istoriar pokuava da
nae razlog i da konano nalazi objanjenje u obliku Pojedinac x
bio je u okolnostima C u prilici t" uz dodatnu preutnu premisu u
veini sluajeva osobe u okolnostima C ponaaju se na nain A".
Oigledno je da premise mogu biti neosporno istinite ak i kada osoba
x nije postupila na nain A u prilici t, jer premise nisu dovoljne da
taj zakljuak logiki dokau.
U stvari, istoriari su retko u poloaju da izloe dovoljne
uslove za pojavu dogaaja koje istrauju. Skoro u svim istorijskim
objanjenjima kao i u objanjenjima ljudskog ponaanja uopte
a u stvari i mnoga objanjenja konkretnih dogaaja u prirodnim
naukama pominju samo neophodne (ili kako se obino kae nune)
uslove za pojavljivanje ovih dogaaja. Mi meutim moramo uiniti
eksplicitnim smisao u kojem ovo tvrenje treba razumeti, pokazujui
ta se podrazumeva pod razlikom izmeu dovoljnih" i nunih"
uslova u ovomi kontekstu kao i u itavom ovom poglavlju. Pretpostavimo da se dogaaj deava kada je ispunjen izvestan skup uslova
C, tako da se iskaz St Ako je C ostvareno, onda se deava A", uzima
kao istinit, ali da nije istinita i konverzija iskaza Sj (tj. ako se A deava, onda je C ostvareno"), ime doputamo mogunost da se A
deava kada je ispunjen neki skup uslova C razliit od C. Pretpostavimo, dalje, da se uslov C sastoji u zajednikom prisustvu izvesnog broja faktora od kojih je jedan Cl dok su ostali C2; pretpostavimo da se A ne deava kada se ostvaruje samo Ct ili samo C2, ali
da je iskaz S 2 ako je Cj ostvareno, onda se A javlja ako i samo ako
je C1 takoe ostvareno" istinit. Na osnovu iskaza Sj i u skladu s uobiajenim pravilima formalne logike, za uslov C kae se da je dovoljan
uslov" za dogaaj A dok se za A kae da je nuan uslov" za C. Imajui u vidu i druge pretpostavke koje smo prihvatili, oigledno je da
Cj nije nuan uslov za A u ovom smislu reci nuno". Pa ipak, na osnovu iskaza S2, poto se dogaaj A nee desiti kada je ostvareno C2
ali nije ostvareno C,, mada e se A desiti kada su ostvareni i Cj i C2,
C1 je neophodan uslov za pojavu A ako pretpostavimo da je uslov C2
ispunjen. U odnosu na C2 za uslov C1 moe se, dakle, rei da je kontingentno nuan uslov za A", kako bismo ovaj smisao izraza nuan
uslov*' razlikovali od onoga koji je odreen u formalnoj logici. Da
bismo se jednostavnije izraavali mi emo upotrebljavati termin apsolutno nuan uslov" u ovom drugom standardnom logikom smislu.
Pomou ovih distinkcija sada moemo jasnije izloiti kako treba shvatiti tvrenje da se u istorijskim objanjenjima ne pominju dovoljni
uslovi dogaaja, ve samo neki nuni uslovi" za njihovo pojavljiva-

499
nje: navedeni izraz treba razumeti u smislu kontingentno nunog
uslova" a ne u smislu apsolutno nunog uslova". Meutim, poto u
ovom poglavlju neemo imati mnogo prilike da se pozivamo na apsolutno nune uslove, mi emo obino izostavljati ovaj prilino dugaak izraz i koristiemo umesto njega izraz nuan uslov".
Ilustrujmo tvrdnju da se u istorijskim objanjenjima uglavnom navode samo kontigentno nuni uslovi za pojavljivanje dogaaja. U Mejtlendovom objanjenju zbog ega je Elizabeta izbegla da
odmah zauzme stav o rimskom pitanju, on je opisao sloenu konstelaciju dogaaja za koju je verovao da predstavlja razlog (i otuda jedan nuan uslov) Elizabetinog ponaanja. Meutim, dogaaji koje
Mejtlend eksplicitno navodi oigledno nisu dovoljni da bi se Elizabeta ponaala ba na taj nain, tako da se mnoge druge okolnosti
koje nisu nita manje neophodne da bi se ona ponaala onako kako
se ponaala (kao to su one da je Elizabeta bila normalna osoba ili da
je elela da izbegne graanski rat) ne pominju u njegovom objanjenju. Neki od ovih dodatnih nunih uslova Mejtlend moda nije
navodio zato to su mu se inili isuvie oiglednima da bi ih morao
formalno izlagati. Ali ako postoje manje oigledni uslovi koje on nije
pomenuo, to je nesumnjivo zato to on nije znao sve uslove bez kojih
se ne bi desila radnja koju on namerava da objasni. Prema tome,
objanjenja pojedinanih dogaaja (u prirodnim naukama kao i prouavanju ljudske prolosti) esto se usvajaju samo uz razna ogranienja od kojih je jedno i vrlo poznata ograda ceteris paribus da se
uslovi koji se eksplicitno pominju u objanjenju mogu prihvatiti kao
objanjenje za neki dogaaj pod pretpostavkom da su druge stvari
jednake", pri emu su ove ,,druge stvari" esto nepoznate ili se samo
sluajno znaju.8
Nepotpunost premisa kada se ove ocenjuju merilima ispravnog deduktivnog rasuivanja i injenica to one izraavaju nune a
ne dovoljne uslove za nastanak nekih dogaaja jesu dve opte priznate odlike koje delimino objanjavaju smisao u kojem istorijska objanjenja predstavljaju objanjenja po verovatnoi". Ovo delimino
objanjenje te odredbe je sve to je bitno za ciljeve ove rasprave.
Meutim, da bismo nagovestili gde se kriju neki jo nereeni problemi kada pokuavamo da damo jedno potpunije objanjenje, ukratko
1
Fraza ceteris paribus esto se preutno upotrebljava ak 1 u vrlo razvijenim
granama fizike. Na prlmer, putanja zrna moe se objasniti pomou Njutnove teorije
dopunjene poetnim podacima. Objanjenje putanje zrna eksplicitno pominjc irinu na
kojoj je metak ispaljen, pravac u kojem je puka bila upravljena, poetnu brzinu projektila i otpor vazuha. u tom objanjenju verovatno se nee pominjati poloaj zemlje
u odnosu na njen sopstveni sistem i u odnosu na druge galaktike sisteme. U ovaKvom
objanjenju to se zanemaruje zbog pretpostavke koja se zasniva na Njutnovoj teoriji:
da je masa projektila konstantna i da ne zavfsi ne samo od njegove brzine ve ni od
rastojanja prema drugim telima. Sve do Mahove kritike Njuinove mehanike, fiziarima
oigledno nije padalo na pamet da Inercija tela moe biti funkcija njegovog rastojanja
od svih drugih tela u svemiru. (Pretpostavka da je to tako ponekad se naziva Mahov
princip" i predstavljala je predmet ozbiljnih razmatranja u savremenoj fizikalnoj kosmologiji.) Prema tome, iako se rastojanje zrna od drugih tela oigledno menja, ta promena
se obino ne pominje u objanjenjima putanje zrna 1 preutno se podvodi pod ceteris
paribus ogradu. Vidi Olaf Helmer and Nicholas Rescher, On the Eplstemologv of the
Inexact Sciences", Management Science, Vol. tf, (1959), naroito str. 2533.

32'

500

emo pomenuti dve interpretacije od mnogih interpretacija koje su

bile predloene za re verovatnoa" i za reci koje su iz nje
izvedene.
Prema jednoj od najstarijih koncepcija, verovatnoa datog
iskaza h (ili hipoteze"), da upotrebimo uobiajeni termin, u odnosu
na date premise ili svedoanstvo" e meri poverenje (ili u nekim
formulacijama intenzitet verovanja) koje osoba x ima u istinitost
h kada x ima obavetenje e, pod pretpostavkom da je x u nekom
smislu racionalno" ili razumno" u svom verovanju. Poto je ova
interpretacija spojiva s injenicom da razne osobe mogu pripisivati
razne stepene verovatnoe istoj hipotezi u odnosu na isto svedoanstvo, verovatnoa prema ovom shvatanju nije u potpunosti objektivno" relaciono svojstvo iskaza i sadri jednu neotklonjivu subjektivnu" komponentu. Ova subjektivna" interpretacija bila je dominantna pre otprilike dva veka, ali je izgubila podrku veine naunika
koji se tim problemima bave, zbog mnogih oigledno inherentnih
tekoa izmeu ostalog zbog tehnike tekoe u definisanju kvantitativne mere razlika u subjektivnom verovanju.
U novije vreme, meutim, ova interpretacija je oivljena u
poboljanim verzijama i pod nazivom personalistike verovatnoe"
ona igra istaknutu ulogu u savremenom razvoju teorije statistikog
odluivanja. Prema jednoj od ovih verzija, na primer, verovatnoa
koju neka osoba na osnovu svedoanstva e treba da pripie hipotezi
h definie se pomou onoga to bi ta osoba bila spremna da prihvati
kada bi se kladila na istinitost h a protiv lanosti te hipoteze, tako
da e verovatnoa meriti rizik na koji je osoba spremna ako prihvati h i odbaci njegovu negaciju. Pretpostavimo tako da na osnovu
datog svedoanstva neka osoba ponudi opkladu od 9 prema 1 u korist
istinitosti iskaza sledeeg aprila u Njujork Sitiju nee padati sneg",
tj. ona pristaje da plati devet dolara ako je pogreila to je verovala
da e taj iskaz biti istinit pod uslovom da dobije jedan dolar ako je
u pravu. Onda je za ovu osobu verovatnoa tog iskaza u odnosu na
svedoanstvo kojim raspolae jednaka 9/10.
Pod pretpostavkom da je ovaj primer paradigma za interpretaciju probabilistikih argumenata uopte, probabilistika struktura istorijskih objanjenja moe se objasniti u sutini na slian nain. Da bismo ilustrovali takvo jedno objanjenje, zanemarimo
razne komplikacije i pretpostavimo da neka osoba x ne zna da je
Elizabeta u svoju titulu unela jedno ,,et cetera" kada se proglasila
za kraljicu, ali da ta osoba zna za obavetenje izloeno u Mejtlendovim objanjivakim premisama. Pretpostavimo, dalje, da smo, osobu
x pitali da li bi se kladila da bi, pod izloenim okolnostima, Elizabeta
u svoju titulu unela jedno ,,et cetera", i da se ta osoba kladi sa 7
prema 3 da bi Elizabeta tako postupila. Onda u odnosu na svedoanstvo kojim on raspolae verovatnoa za x da bi Elizabeta postupila
na taj nain iznosi 7/10.
Medutimi, nije pogreno ako se kae da veina naunika koji
danas primenjuju statistike pretpostavke i statistiku analizu u

501
svojim istraivanjima prihvata razne oblike oigledno vrlo razliitih
interpretacija termina verovatnoa". Prema jednom alternativnom
gleditu, ovaj se termin moe sa smislom upotrebljavati samo kada
je re o klasama koje sadre sluajeve datih atributa koji se ponavljaju (kao to je atribut biti muko u klasi dece koja e se tek roditi):
prema opte prihvaenoj verziji ove interpretacije, verovatnoa datog
atributa P u datoj klasi R je relativna uestalost sa kojom se sluajevi P javljaju u R. Na primer, ako se u prvih 100 sluajeva u nizu
poroaja 52 puta rode muka deca i ako se kolinik izmeu broja
muke dece i ukupnog broja poroaja ne menja osetno, ako se ovaj
niz sve vie produava, onda je verovatnoa da e se roditi muko
dete u ovoj klasi poroaja jednaka 52/100. Stepen verovatnoe prema ovoj interpretaciji, nasuprot personalistikoj interpretaciji, predstavlja, dakle, meru jednog potpuno objektivnog" svojstva, jer je
to svojstvo potpuno nezavisno od bilo kakvog ljudskog verovanja o
klasama koje to svojstvo imaju.
Ali ova intepretacija zahteva jednu drukiju formulaciju da
bismo pokazali kako ona moe biti relevantna u objanjavanju smisla u kojem su istorijska objanjenja po verovatnoi. Ta drukija
formulacija zasniva se na jednom logikom postupku o kojem smo
ve raspravljali u vezi sa instrumentalistikim objanjenjima naunih teorija.0 Kada je data jedna argumentacija sa zakljukom koji se
odnosi na neki pojedinani sluaj i sa jednim optim iskazom kao
jednom od premisa, postupak se sastoji u eliminisanju opteg iskaza
iz premisa, njegove zamene nekim rukovodeim principom (ili pravilom zakljuivanja) i zatim u dedukovanju zakljuka koji se odnosi
na pojedinani sluaj, u skladu sa rukovodeim principom, iz premisa koje se odnose iskljuivo na pojedinane sluajeve. Pretpostavimo da se istorijsko objanjenje moe predstaviti ovom prostom
shemom: najvei broj osoba pod okolnostima C ponaa se na nain
A. Osoba i u trenutku t0 nalazila se u okolnostima C; dakle, (verovatno) osoba i u trenutku t tt ponaala se na nain A, pri emu su ,,C"
i A" predikatske konstante, i" oznaava neku odreenu osobu dok
je t 0 " neki odreeni trenutak. Neka je ,,Cx,t" skraenica za iskaznu
formu osoba a* je u trenutku t bila u okolnostima C", neka Ax.t" oznaava iskaznu formu Osoba x se u trenutku t ponaala na nain A"
i neka ,,L" oznaava rukovodei princip kojim se postulira da se
iskaz oblika ,,Ax,t" moe izvesti iz iskaza oblika Cx,t"- Definiemo
sada klasu R argumenata ovako: svaki argument u R ima zakljuak
oblika Ax,t"> koji je izveden u skladu sa L iz jedne jedine premise
oblika Cx,t"- Pretpostavimo da postoji odreena relativna uestalost sa kojom se istinit zakljuak izvodi iz istinite premise iz R u
skladu sa L. Ova relativna uestalost" predstavlja tada po definiciji
verovatnou da jedna argumentacija iz R sa istinitom premisom ima
i istinit zakljuak; tavie, gornje istorijsko objanjenje ekvivalentno je nekoj argumentaciji koja pripada R. Prema ovoj interpretaciji,
1

Vidi Poglavlje 6.

502
jedno istorijsko objanjenje je po verovatnoi u tom smislu to odgovara jednoj argumentaciji koja pripada klasi argumentacija u
kojoj je relativna uestalost istinitih zakljuaka manja od 1.
Meutim^ iako i ova eksplikacija, kao i ona zasnovana na
personalistikoj interpretaciji verovatnoe", ima znatan broj sledbenika, nijedna nije opte prihvaena zato to svaka od njih ima
odlike koje mnogi smatraju ozbiljnim nedostacima. Na primer, prema veini kritiara personalistike verovatnoe, njena je glavna slabost to su pri toj interpretaciji sudovi verovatnoe u krajnjoj liniji
zasnovani na promenljivoj idiosinkraziji pojedinaca pa se zbog toga
ne moe nai vrsta osnova za prihvatanje sa veom verovatnoom
iskaza koji treba da poslui kao zakljuci pouzdanih objanjenja ili
kao osnova za pouzdana predvianja. S druge strane, sredina tekoa koja se obino zapaa u frekventnoj interpretaciji jeste to to
strogo govorei nema smisla govoriti o verovatnoi date hipoteze u
odnosu na dato svedoanstvo, budui da se uestalost ne moe sa
smislom pripisati pojedinanom iskazu. Zbog toga se smatra da je
ova interpretacija inherentno nepodesna za objanjavanje smisla u
kojem jedno istorijsko objanjenje nekog posebnog ina pokazuje
kako je taj in bio verovatan. Ali iako ova kritika frekventne teorije
nikako nije pogubna za tvrenja njenih pristalica, i mada se ova
kritika moe obesnaiti,
mi se ne moemo uputati u razmatranje
ovih i srodnih pitanja.10
2. Do sada smo raspravljali o objanjenjima pojedinanih
radnji u uslovima ije smo trajanje zanemarili. Sada moramo ispitati
oblik istorijskih objanjenja radnji u uslovimia koji traju u vremenu.
Objanjenja ove vrste obino imaju oblik prie. Iako odnosi
zavisnosti izmeu dogaaja koji se ovde opisuju esto nisu eksplicitno formulisani, izbor dogaaja koji se jedan za drugim pominju zasnovan je na preutnoj pretpostavci da su neki od ovih dogaaja
nuni uslovi za neke druge dogaaje. Jedan primer ovakvih objanjenja pomoi e nam da njegovu strukturu uinimo oiglednom.
Razmotrimo zato objanjenje koje daje istoriar D. M. Treveljan
(G. M. Trevelvan) zato se prvi eri od Bakingema (Earl of Buckingham) na kraju usprotivio enidbi mladog princa Carlsa (kasnije Carlsa
I) sa panskom infantkinjom Marijom, uprkos injenici to je sve do
poetka 1623. Bakingem oduevljeno podravao taj projekat. Poto
11
Literatura o zasnivanju verovatnoe Je vrlo velika. Za opti pregled razliitih
shvatanja vidi Ernest Nagel, Princlples of the Theory ol Frobabllitv". u International
Encyclopedia of Untfie Science, Chicago, 1939, Vol. i, No 6. Za moderne verzije subJeKtivisticke interpretacije vidi Frank Ramsev, Truth and Probabilitj"*, u The Foundations
of Mathvmatics, London, 1931; Bruno de Finetti, ,,La prevision: ses lois logiques, ses
sources subjectives", Annales de$ L'Instituie Henri Poincar, Vol. 7 (1937); i skorije
Leonard J. Savage, The Foundations of Statlstics, New York, 1954, naroito Pogl. 3 i 4.
Za shvatanje verovatnoe kao relativne uestalosti vidi Richard von Mises, ProbabHily,
Statistica and Truth, New York, 1939; Hans Relchenbach, Expericnce and Prediction,
Chicago, 1938; za shvatanje verovatnoe kao istinosne uestalosti, Charles S. Peirce,
Collected Papers, (lzd. Charles Hartshome i Paul Weiss), Cambridge, Mass., 1932, Vol.
2, str. 415477. Za Jo Jedan drukiji pristup ovom problemu vidi John M. Keynes,
A Trentise on Proba ft tity, London, 1921, 1 Rudolf Carnap, LojicaL Foundations of
Probao tlUp, Chicago, 1950.

503
je primetio da je Bakingem postao nestrpljiv zbog odlaganja svadbenih planova i poto je dobio dozvolu od Demsa I (James I) da sa
Carlsom ode u Spaniju i dovede princezu u Englesku, Treveljan nastavlja:
oni su tajno uzeli brod, kriom su projahali kroz Francusku i pojavili su se
na zaprepatenim ulicama Madrida. Carls, iako mu nije bilo dozvoljeno prema panskim pojmovima pristojnog ponaanja da govori sa sirotom princezom, uobrazio je da se u nju zaljubio na prvi pogled. Ne mislei ni najmanje
0 javnom dobru, on je ponudio da napravi svaki ustupak engleskom katolicizmu, da poniti krivini zakonik i da dozvoli da se njegova deca vaspitaju
u veri njihove majke. Spanci, meutim, jo uvek nisu imali garantije da e
se ova obeanja stvarno ispuniti i jo uvek su odbijali da evakuiu Palatinat
(jedan od ciljeva za koji se Dems nadao da e biti ostvareni planiranom enidbom). U meuvremenu izbila je lina netrpeljivost izmeu Bakingema i
Spanaca. tienik (tj. Bakingem)... nije se obazirao ni na pansku etiketu niti
na uobiajenu uljudnost. Dostojanstveni hidalgosi nisu mogli trpeti slobode
koje je on sebi doputao... Engleski plemii koji su ubrzo doli da se pridrue svojim odbeglim gospodarima (tj. Bakingemu i Carlsu) smejali su se oskudnoj zemlji, siromanom narodu i loim krmama kroz koje su proli, a
hvalisali su svoju Englesku. Njima u Madridu nije prireena dobrodolica
1 smatrali su da ih svetenici gnjave... Poeli su da mrze pance i da se
plae venanja. Bakingem je bio osetljiv na oseanja onih koji su ga neposredno okruivali i ubrzo je saoptio promenu svojih oseanja prema Spaniji utljivom i mrzovoljnom
deaku koji se uvek povodio za svakom bujicom kratkotrajnih strasti.11
Ova pria se moe shvatiti kao opis konanog broja dogaaja ili stanja stvari, od kojih se neki javljaju jedan za drugim, a ostali
manje ili vie istovremeno s prvima. Svaka pomenuta okolnost je, na
izgled, kontingentno nuan uslov za neki kasniji dogaaj u nizu.
Tako neka ,,c" bude skraenica za opis jednog dogaaja, pri emu
donji indeksi oznaavaju dogaaje po vremenskom redosledu, a gornji oznaavaju priblino istovremene dogaaje. Tada sledei niz
predstavlja nain da se navedu dogaaji koji su opisani u ovoj prii:
c 0 (Bakingem je eleo da doe do braka izmeu Carlsa i infantkinje);
Cj (razne okolnosti koje se u gornjem citatu ne pominju spreile su
da do ostvarenja njegove elje doe ranije); c 2 (Bakingem je postao
nestrpljiv zbog odlaganja); c 3 (Bakingem je odluio da postigne svoj
cilj tako to e infantkinju dovesti iz panije); c4 (on je dobio saglasnost Demsa I da sa Carlsom ode u Spaniju); c 5 (Bakingem je sa
Carlsom otplovio u Francusku); c a (sa Carlsom je projahao kroz
Francusku na putu u Spaniju); c 7 (Carls je davao obeanje o postupanju prema katolicima u Engleskoj); c 7 ' (Spanija je odbila da se povue iz Palatinata); c 7 " (Bakingem se ponaao i suvie slobodno);
c 8 (Spanci su ispoljili neprijateljstvo prema Bakingemiu); c 8 ' (izvestan broj Engleza stigao je u Spaniju da se pridrui Bakingemu i
Carlsu); c 9 (ponaanje ovih Engleza jo je povealo neprijateljstvo
Spanaca); c ] 0 (ovi Englezi poeli su da mrze Spance i izglede da doe do braka izmeu Carlsa i Infantkinje); c u (Bakingem je bio sve11
George M. Trevelyan. Englan Uner the Stuarts, New York, l London.
1906, str. 128129.

504
stan ove mrnje kao i neprijateljstva Spanaca); c 1 2 (Bakingem je
promenio miljenje o poeljnosti tog braka i usprotivio se takvim
planovima).
Eksplicirajmo sada, pre nego to odredimo strukturu Treveljanovog objanjenja kako su ovih dvanaest taaka koje smo izdvojili iz njegovog narativnog objanjenja povezani (ili kako nisu povezani). Prvo, izgleda da ne postoji nikakva veza izmeu c 0 i c 1 2
(radnje za koju se objanjenje i predlae), izuzev to je c 1 2 suprotno" od c0. Teko je zamisliti neku razumnu generalizaciju koja bi
nam dozvoljavala da na osnovu c 0 zakljuimo kako e se c 12 verovatno desiti; u svakom sluaju, nijedna generalizacija te vrste nije
poznata. Pa ipak, pretpostavljajui u ovoj argumentaciji da je Treveljanova pria zasnovana na injenicama, njegovo objanjenje stvarno pokazuje zato je stanje c 0 prelo u stanje c 12 . On je uspeo da
to pokae na taj nain to je izmeu c 0 i c 1 2 umetnuo izvestan broj
dogaaja ,,ispunjavaj ui" time vremenski procep izmeu poetnog i
zavrnog stanja u nizu. Problem se sastoji u odreivanju naina na
koji uvoenje ovih dodatnih taaka doprinosi objanjenju promene
u Bakingemovom stavu.
Drugo, ne postoji generalizacija koja bi nam omoguila da
iz c 0 izvedemo verovatnou cv Naprotiv, na osnovu obavetenja koje
je sadrano u Treveljanovom objanjenju, c, se moe posmatrati
kao dogaaj koji je potpuno stran dogaaju c 0 i koji se mora prihvatiti samo kao gola injenica" kao neobjanjeni poetni uslov
slian cOl iako dolazi posle c0. Ista primedba vai i za neke druge
dogaaje koji se pominju u toj prii, na pr. za c 7 u odnosu na dogaaje koji mu prethode.
Tree, kada su jednom dati c 0 i cv onda imamo vrstu osnovu da oekujemo kako e se c2 takoe desiti ukoliko kao ispravno
prihvatimo pretpostavku (obeleimo je sa ,,L 01l2 ") da, uopte uzev,
ljudi postaju nestrpljivi kada veruju kako njihove planove stalno
osujeuju osobe koje oni ne vole. Prema tome, mi smo u stanju da
objasnimo c2. Stavie, poto uslov c 0 traje i dok postoji c,, ova dva
uslova se mogu smatrati poetnim uslovima za L01, 2 koji postoje
istovremeno, tako da objanjenje ima probabilistiku strukturu koju
ve poznajemo. Slina objanjenja mogu se dati i za druge dogaaje u gornjem nizu, kada jednom pretpostavimo da su se jedan
za drugim ostvarili njihovi nuni uslovi i ukoliko raspolaemo prihvatljivim generalizacijama o tim uslovima i godaajima. Posebno se
c 1 2 moe objasniti na ovaj nain ako pretpostavimo da se c u ve desilo, kao i da postoji neka dobro zasnovana generalizacija Ln, 1 2 o ljudskim reakcijama na uslove kao to su oni iz c n na primer, generalizacija da veina ljudi, verujui da neka grupa stranaca, ne voli ni
njih ni njihov soj i oseajui takoe mrnju sa kojom njihovi blinji
odgovaraju na antipatije stranaca, i sami razvijaju vrlo antagonistike stavove prema toj grupi.
Najzad, treba primetiti da se broj dogaaja koji se u Treveljanovom objanjenju interpoliraju izmeu c 0 i c 1 2 moe poveati ili

505
smanjiti. Koliki je taj broj, zavisi od razliitih uslova, izmeu ostalog
od koliine detalja koju istoriar nalazi da treba ukljuiti u priu,
moda zbog stila ili zato to eli da pomene samo najvanije"; to
zavisi od obavetenja o prolosti kojima on stvarno raspolae; kao
i od opsega njegovih istraivanja i nivoa analize koju u tom istraivanju prihvata; od preutnih generalizacija koje pretpostvlja u
objanjavanju interpoliranih dogaaja i od njegovog shvatanja svedoanstva koje je potrebno da se ubedljivo pokae kako neka relacija zavisnosti zaista postoji izmeu dogaaja koje on ispituje. Neki
su pisci tvrdili da je kontinuirani niz dogaaja" najpodesniji model
zadovoljavajuih objanjenja pojedinanih dogaaja u svakom domenu istraivanja, a ne samo u ljudskoj istoriji.12 Meutim, ako
vremenski ureeni niz dogaaja treba uopte pominjati, onda se
moe pomenuti samo konaan broj takvih dogaaja; prema tome,
nijedno stvarno objanjenje ne moe da ilustruje model kontinuiranog niza" bilo da je re o ljudskoj istoriji ili o neemu drugom.
Istina je, meutim, da u istorijskim objanjenjima one vrste o kojoj
sada raspravljamo, istoriari pokuavaju da popune" vremenske
praznine izmeu dogaaja umetajui druge dogaaje. Ali ova injenica ne pokazuje, kao to se ponekad tvrdi, da u takvim istorijskim
objanjenjima ne postoje opte pretpostavke, i to na nain na koji
smo ukazali. Naprotiv, ta injenica je sasvim u skladu s upotrebom
opstih pretpostavki koje istoriari podrazumevaju, a mi smo upravo
ispitali neke razloge zbog kojih istoriari pokuavaju da dou do
takvih interpolacija, kao i neke razloge od kojih zavisi njihov izbor
dogaaja koje interpoliraju.
Odredimo sada logiku strukturu Treveljanovog objanjenja
zato je u jesen 1623. Bakingem bio protiv braka izmeu princa
Carlsa i Infantkinje. Njegovo objanjenje predstavlja primer onoga
to se obino zove genetiko objanjenje" nekog pojedinanog dogaaja ili stanja stvari to je vrsta objanjenja koju smo pomenuli
u Poglavlju 2 i koje se esto srede u biologiji (u ontogenetskim analizama), istorijskoj geologiji i drugim granama prirodnih nauka, a ne
samo u ljudskoj istoriji. Mi emo zbog toga izloiti oblik genetikih
objanjenja optim terminima, ne pozivajui se posebno na Treveljanovu priu mada emo i dalje uz male izmene upotrebljavati notaciju koju smo uveli raspravljajui o tom prirmeru.
Genetikim objanjenjem jednog pojedinanog dogaaja ili
stanja stvari ct koje se javlja u trenutku t pokazuje se da je ct rezultat niza dogaaja iji je poetni lan neki dogaaj ili stanje stvari
co koje je postojalo pre c,.13 Prema tome, to se objanjenje poziva
na niz dogaaja c0, cv ..., c
cA, ck\ c A " , . . . , ct. Neki od ovih dogaaja mogli su se javiti manje ili vie istovremeno (to je prikazano
wiUiam Dray, Laivs and Bxplanation in History, New York, 1957, pogl. 3,
naroito str. 6672, 7981.
Razlozi Sto smo uzeli ct a ne neki drugi dogaaj u prolosti Kao poetni
lan niza razliitog su porekla. Oni mogu zavisiti od takvih stvari kao to je predmet
Istraivanja, prihvaeni nivo analize, obavetenje koje sluaoci ve imaju, sluaoci kojima je to objanjenje namenjeno, pa ak I potreba da se sa objanjenjem negde poene.

506

slovima sa istim donjim indeksima ali razliitim gornjim indeksima)

i njihova trajanja mogu se preklapati, ali veina ovih dogaaja pojavila se u razliitim trenucima. Stavie, jedan dogaaj se verovatno pominje samo ako je neophodan uslov za pojavu nekog docnijeg
dogaaja u tom nizu.
Logika struktura genetikog objanjenja jednog pojedinanog dogaaja moe se dakle odrediti ovako: (a) njegove premise
pripadaju ili klasi C ili klasi G. Svaki iskaz St u C je singularan i
tvrdi da se desio dogaaj (ili uslov") c,. Iako se iskazi iz G retko
formuliu eksplicitno u genetikim objanjenjima, oni su opti po
obliku i obino su statistiki (ili kvazi statistiki), a nisu strogo univerzalni. Ove generalizacije tvrde odnose postojanja zavisnosti izmeu raznih odlika dogaaja C(t na primer, generalizacija Li;-,A moe
tvrditi da posle dogaaja koji su u izvesnom pogledu slini c; i Cy
najee dolaze dogaaji koji su slini ck. (b) Iskazi koji se odnose na
pojedinane sluajeve (tj. oni iz C) dele se na dve potklase Ct i C2.
Za svaki iskaz u C1 moe se nai neko objanjenje, koje je ili po verovatnoi ili (rede) deduktivno, ije neke premise pripadaju C, a
druge pripadaju G, pri emu se podrazumeva da iskaz St koji se odnosi na pojedinani sluaj nije premisa ni u objanjenju za ct, niti
za neki dogaaj koji je pre cf. Iskaz Sh koji se odnosi na neki pojedinani sluaj (tvrdei da se desio dogaaj za koji dajemo genetiko
objanjenje) mora, oigledno, pripadati Cl5 jer se inae c( ne bi moglo
objasniti genetiki. S druge strane, podklasa C2 sadri sve iskaze iz
C koji ne pripadaju Ct i koji se, prema tome, ne mogu objasniti na
nain na koji su objanjeni iskazi iz Cv Shodno tome, iskazi iz C2
jesu oni iskazi koji izraavaju poetne uslove u genetikom objanjenju koji se moraju prihvatiti kao -podaci. C2 mora sadravati bar jedan iskaz, naime, So, a u optem sluaju sadravae i vie. Zaista,
karakteristina odlika genetikih objanjenja jeste da su iskazi o
poetnim uslovima u Ct prilino brojni, da uslovi koje oni odreuju
ne nastaju istovremeno i da se veina tih uslova ne moe izloiti pre
nego to se stvarno dese.
Ukratko, genetiko objanjenje jednog pojedinanog dogaaja moe se ralaniti na niz objanjenja po verovatnoci ije se singularne premise odnose na dogaaje koji se deavaju u razliitim
trenucima a ne istovremeno, i koje su u najboljem sluaju samo neki
nuni uslovi, a ne predstavljaju skup dovoljnih uslova za dogaaje
koji se mogu objasniti pomou ovih premisa.
3. Najzad prelazimo na objanjenja zbirnih dogaaja koji se
sastoje iz radnji vie ljudi, kao to je nastajanje neke nove drutvene institucije, porast stanovnitva u datoj zemlji u toku odreenog
perioda ili izbijanje nekog rata. Dogaaji ove vrste, naroito kada u
njima uestvuje veliki broj ljudi ili kada dugo traju, obino nisu
rezultat svesnog plana ili ugovorenog delanja. Oni esto nisu ak ni
dogaaji koji neki pojedinac zamilja kao cilj. Zbog toga predloena

507
objanjenja takvih dogaaja izazivaju mnogo vie sporova meu
istoriarima nego objanjenja pojedinanih radnji. Jer faktori" ili
,.drutvene snage" kojima razliiti istoriari pripisuju takve kolektivne dogaaje vrlo esto se u znatnoj meri menjaju, a otra neslaganja koja i dalje postoje izmeu nesumnjivo kompetentnih naunika
u pogledu adekvatnosti velikog dela ovih objanjenja svedoi o odsustvu dobro utvrenih i, uopte, proverenih teorija o drutvenim
promenama. Meutim, mi se neemo baviti supstantivnim problemima koji nastaju u objanjenjima ovog tipa niti valjanou neke od
brojnih teorija o istorijskoj uzronosti" {tj. manje ili vie jasno izraenih pretpostavki o determinantama drutvenih promena) koje
cesto lee u osnovi takvih objanjenja. Mi emo se iskljuivo baviti
apstraktnom strukturom objanjenja ove vrste. Ali poto nas nedostatak prostora spreava da detaljno ispitamo nekoliko primera takvih objanjenja, koji bi sami po sebi mogli opravdati sloenost 'te
strukture, mi emo moi da pomenemo samo mali broj njihovih bitnih odlika.
Vrlo je retko mogue objasniti kolektivni dogaaj koji poseduje znatan stepen sloenosti, smatrajui ga sluajem nekog tipa dogaaja koji se ponavlja i pokazujui tako njegovu zavisnost od uslova
koji su pre njega postojali, i imajui na umu neku (preutnu ili eksplicitnu) generalizaciju o dogaajima tog tipa. Na primer, istoriari
ne pokuavaju da objasne protestantsku reformaciju mislei o tome
samo kao o posebnom sluaju reformacija uopte (ili ak sluaju iz
ue klase religioznih reformacija uopte) i tvrdei da poto se reformacije javljaju pod odreenim uslovima i poto su ti uslovi postojali u Nemakoj u XVI veku, protestantska reformacija je morala
da se desi. Jer, prvo pod pretpostavkom da se takvi veliki dogaaji
mogu korisno klasifikovati kao sluajevi raznih podesno opisanih
tipova, broj poznatih sluajeva datog tipa je obino sasvim mali;
poto je svedoanstvo za generalizacije o uslovima pod kojima se dogaaji datog tipa deavaju sasvim neznatno, pouzdane generalizacije o dogaajima koji pripadaju tim raznim tipovima u najboljem
sluaju sasvim su retke. Drugo, pod pretpostavkom da se desilo nekoliko sluajeva velikog kolektivnog dogaaja datog tipa, ovi se
sluajevi moraju meusobno razlikovati, pa ak kada bi pouzdane
generalizacije o dogaajima tog tipa postojale, te generalizacije verovatno ne bi bile naroito korisne u objanjavanju nastanka datog
sluaja tog tipa. Na primer, u prolosti su se esto deavale politike
revolucije i ta se pojava vrlo mnogo prouavala. u Iako amerika revolucija od 1775., kineska revolucija od 1911., ruska revolucija od
1917. predstavljaju sluajeve ove pojave, one se znatno razlikuju po
okolnostima pod kojima su se desile i po toku svog razvoja; postojee generalizacije o revolucijama kao o klasi kolektivnih dogaaja
11
Vidi Alfred Meusel, Revolution an Counter-Revolution" u Encycloped'.a
of Sodal Sciences, New York, 1934, Vol. 13, str. 367375 i Crane Brinton, The Anatomy of
Revoiution, izmenjeno izdanje, New York, 1952.

508

vrlo malo pomau u objanjavanju zbog ega je u Rusiji 1917. dolo

do revolucije.
Shodno tome, kritiari onoga to je bilo nazvano modelom
objanjenja pomou obuhvatnog zakona" (tj. gledite da zadovoljavajua objanjenja pojedinanih dogaaja imaju oblik dedukcije
tako da se dogaaji koje treba objasniti moraju podvesti pod strogo
univerzalni zakon koji slui kao premisa u objanjenju), nesumnjivo
su u pravu kada tvrde da istorijska objanjenja zbirnih dogaaja nemaju ovaj oblik.15 Zaista, ovo ostaje ispravno i kada se proiri tako
da se tvrdi kako oblik ovih objanjenja obino nije ni probabilistiki,
u tom smislu to se dogaaj koji treba objasniti moe jednostavno
podvesti pod odgovarajuu statistiku generalizaciju. Pa ipak, ovo
jo uvek ne dokazuje sledeu tvrdnju kritiara modela pomou obuhvatnog zakona: da se nijedna opta pretpostavka (eksplicitna ili
implicitna) ne nalazi u objanjenjima kolektivnog dogaaja. Jer ako
se pretpostavi da priznate injenice dokazuju ovu tvrdnju, slian
razlog bi nas navodio da prihvatimo zakljuak kako nijedan zakon
fizike nije potreban da bi se objasnilo ponaanje neke odreene parne lokomotive, zato, na primer, to ne postoje fizikalni zakoni koji
se odnose naroito na parne lokomotive, i pod koje bi se pomenuta
lokomotiva mogla podvesti kao pojedinani sluaj. Ali ovaj zakljuak
bio bi oigledno pogrean. Da bi se objasnilo ponaanje jedne lokomotive mora se priznati da postoji manje ili vie celovit sistem sastavnih delova (npr. loita, kazana, tokova, glavnog svetla itd.) ije
se funkcionisanje moe objasniti samo pomou raznih zakona o izvesnim fizikim pojavama koje te komponente ispoljavaju (npr. raznih zakona mehanike, termodinamike, optike itd.), tako da se na
kraju moe pokazati da su karakteristike itavog sistema (npr. vuna
snaga, brzina kretanja, ekonominost itd.) proizvodi uzajamnog delovanja nekih od ovih delova.
Na sasvim slian nain istoriari objanjavaju zbirni dogaaj
koji se odlikuje znatnom sloenou. Istoriari se ne mogu baviti takvim dogaajem kao jedinstvenom celinom, ve ga prvo moraju ralaniti na izvestan broj sastavnih delova" ili aspekata". Ova analiza
se esto preduzima da bi se pokazalo kako su neke globalne" karakteristike ireg dogaaja rezultat posebne kombinacije komponenata
koju nastojimo da odredimo u analizi. Prevashodni cilj istoriarevog
poduhvata jeste da se pokae zato su te komponente bile stvarno
prisutne; on taj cilj moe postii samo ako uzme u obzir (obino preutno) opte pretpostavke o nekim uslovima pod kojima se ove komponente verovatno javljaju. injenica je da ak analiza kolektivnog
dogaaja esto u velikoj meri zavisi od takvih optih pretpostavki
Pre svega, vremensko ograniavanje takvih dogaaja izbor nekih
njegovih odluka na osnovu kojih se opisuje i razlikuje od ranijih
stanja stvari, iz kojih se verovatno razvio, i prihvatanje nekog posebnog trenutka ili okolnosti koja oznaava njegov poetak zavisi
11

William Dray, Navedeno delo, pogl. 2.

509
delimino od istoriarevog opteg shvatanja osnovnih" promenljivih na osnovu kojih taj dogaaj treba razumeti. Drugo, komponente
koje istoriar razlikuje u nekom deavanju, kada nastoji da objasni
to deavanje deo po deo, predstavljaju obino najvanije" odreujue uslove i oni su obino odreeni pomou generalizacija koje on
normalno o tim komponentama pretpostavlja, tako da su ove determinante esto one koje on pokuava da otkrije u nekoj stvarnoj
konfiguraciji dogaaja koji su se desili pre ili istovremeno s kolektivnim dogaajem koje on istrauje. Ukratko, izgleda da je prisustvo
nekih generalizacija bitno i u premisama objanjenja zbirnih dogaaja kao to je to sluaj i u objanjenjima pojedinanih radnji.
Specifini nain na koji se jedan kolektivni dogaaj pojmovno raclanjava na delove" ili aspekte" menja se tako u zavisnosti
od prethodnih pojmova koje istoriar unosi u svoje prouavanje,
kao i od veliine tog dogaaja i okolnosti koje su u njemu prisutne.
Ipak je korisno razlikovati dve velike klase objanjenja dogaaja
koji se mogu ralaniti na komponente: na objanjenja dogaaja za
koje se smatra da imaju iznenadne" poetke, kao to je protestantska reformacija, ameriki graanski rat ili pad nemake Vajmarske
republike; i na ona objanjenja koja se odnose na dogaaje to po
pretpostavci nemaju poetke koji bi se mogli tano odrediti, ve koji
su kontinuirani", nastavljajui se na prethodna stanja stvari, kao
to je nastanak feudalizma u Evropi, razvoj modernog kapitalizma
ili industrijska revolucija. Meutim, za nae svrhe bie dovoljno ako
razmotrimo samo objanjenja prve vrste.
U objanjenjima ove vrste istoriari esto razlikuju neposredni" (ili neoekivani") uzrok nekog dogaaja i njegove sutinske"
ili osnovne" uzroke. Neposredan uzrok je obino neki dogaaj relativno kratkog trajanja kojim poinje kolektivni dogaaj; to moe
biti neki prirodni dogaaj" (npr. katastrofalni zemljotres), pojedinana radnja (neko ubistvo), ili kolektivno deavanje (vojniki poraz).
Sutinski uzroci na koje se istoriari esto pozivaju obino se oznaavaju metaforikim izrazima kao to su drutvene snage" i predstavljaju relativno trajnu akciju kao i manje vie normalne oblike ponaanja koji ispoljavaju razne grupe anonimnih pojedinaca. Drutvene
snage koje se esto pominju u istorijskim objanjenjima predstavljaju
obino ogranienja koja postavljaju politike strukture, uticaj ekonomskih interesa institucija, kontrola koju vre religijske organizacije, trvenja koja nastaju iz vojnih aktivnosti ili potiu od vojnih
ustanova, delovanje raznih verovanja, ideja i tenji koji se ispoljavaju u stavovima i radnjama onih koji u njima uestvuju.
Ispitajmo ukratko jedan tipian primer objanjenja ove vrste. U svom objanjenju pada Vajmarske republike britanski istoriar Baraklu (Barraclough) nalazi nekoliko drutvenih klasa koje
identifikuje delimino na osnovu njihovih divergentnih tenji i koje
su igrale glavnu ulogu u tom dogaaju: klasu oficira i junkera, koji
su bili privreni idealima pruske zemljine aristokrati je, ekonomske

5)0

grupe koje su predstavljali industrijski i finansijski magnati, industrijski radnici inspirisani socijalistikim ciljevima, srednje klase
trgovaca i inovnika, i seljaka odvojenih od organizovanog rada tradicionalno steenim politikim i religioznim stavovima; najzad, industrijalce i finansijere u pobednikim saveznikim zemljama, protivnike socijalizma i u inostranstvu i u svojoj zemlji.
Baraklu opisuje odnose izmeu ovih grupa koji su postojali
pre propasti Vajmarske republike i u nekimi sluajevima prati razloge koji su taj raspored uslovljavali sve od tridesetogodinjeg rata,
ali neposredno relevantni deo njegovog objanjenja poinje sa zavretkom Prvog svetskog rata. Po njegovom miljenju, bar to se tie
konane sudbine Vajmarske republike, kocka je ve bila baena
jo 1919. godine" zato to novi ustav nije dopunio svoje liberalne
politike oblike neophodnom preraspodelom ekonomske i politike
moi. Tako je uprkos poraza Rajhsvera u ratu, klasa koja ga je predstavljala i dalje imala svoj uticajni glas u nemakoj politici, iako je
bila otvoreno neprijateljski raspoloena prema liberalnim institucijama novog poretka. Organizovani radnici nisu Vajmarskom ustavu
pruili nepodeljenu podrku zato to nisu videli nadu da e njihovi
osnovni interesi biti ostvareni u okviru tog sistema. Mo velikih industrijskih interesa nije bila obuzdana, delimino iz straha od strane
intervencije ukoliko bi bile usvojene socijalistike mere; Vajmarska
republika je imala podrku srednjih klasa, ali one nisu imale efektivnu mo i nisu videle razloge da se sjedine s leviarskim pokretima. Ova nestabilna ravnotea drutvenih snaga bila je konano poremeena ekonomskom krizom od 1929. Ve osiromaene inflacijom
koja se pojavila sedam godina ranije, srednje klase su izgubile poverenje u Vajmarsku republiku i nadale su se da e im nacionalsocijalizam poboljati sudbinu. Ali armija, junkeri i industrijalci, raunajui na popustljivost istih takvih krugova u saveznikim zemljama,
videli su takoe u Hitleru mogunost da odluno otklone pretnju od
komunizma u Nemakoj i da sa Hitlerom kao svojim instrumentom
uspostave svoju neokrnjenu vlast. Hitlerov dolazak na vlast, zakljuuje Baraklu, bilo je delo Hindenburga koji je predstavljao vojsku,
Papena, koji je predstavljao aristokrati ju, Hugenberga,
kralja tampe i Tisena, koji je predstavljao industrijalce Rura".16
Imajui na umu ovaj primer, struktura ove vrste objanjenja
moe se shematski predstaviti ovako: neka je Et kolektivni dogaaj
iji je poetak fiksiran u nekom vremenu t; pretpostavimo da kada Et
analiziramo, nalazimo da kao komponente ovaj dogaaj sadri skup
drutvenih snaga Flt F2,.... Fh...} Fn koje deluju jedna na drugu
na nain Rt. Pretpostavimo dalje da analiza otkriva kako su te snage
bile povezane u nekom trenutku s kratko pre t na nain R? (koji emo oznaiti kao stanje ravnotee"). Zadatak da se objasni, kako se
to obino shvata, zato se Et desilo, ima tako dva dela: zato se raspored snaga promenio iz Rs u Rt i zato su te snage imale u vremenu
'* G. Barraclough. The Ortgins of Modem Germany, New York, 1957, str. 450.

511
s raspored Rs? Na prvo pitanje se obino odgovara pozivanjem na
neki neposredni dogaaj et u trenutku t koji je proizveo
neki efekat
17
na jednu ili vie snaga F,- i tako poremetio ravnoteu Rs. Bie meutim, jasno da se u ovom odgovoru uzima kao istinita jedna generalizacija o slinim efektima dogaaja kao to je et na okolnosti kao
to su one podvedene pod drutvene snage F{. Na primer, prema miljenju Baraklua, ekonomska kriza od 1929. razbila je podrku nemakih srednjih klasa Vajmarskoj republici. Preutna pretpostavka
koja lei u osnovi ovog tvrenja izgleda da kae kako ljudi, uopte
uzev, postaju nezadovoljni kada su pritisnuti ekonomskim nevoljama
za koje nisu krivi i koje se pripisuju funkcionisanju drutvenog sistema, a naroito kada smatraju da to ne obeava nikakvo poboljanje. Drugi deo zadatka u objanjavanju dogaaja Et zahteva da se
objasni razvoj svake drutvene snage sa nekog prethodnog stupnja u
prolosti do stanja u vremenu s. Takva objanjenja obino sadre nekoliko koraka koji su slini onom koraku koji je neophodan u ostvarivanju prvog dela tog zadatka, ali uprkos ovoj komplikaciji, svako od
ovih objanjenja ima genetiki oblik. Ukratko, objanjenja zbirnih
dogaaja sastoje se iz nizova subordiniranih objanjenja koja imaju
oblike objanjenja po verovatnoi i genetikih objanjenja.
Kolektivni dogaaji koji su znatno sloeniji obino se ne
objanjavaju tako to se kao jedinstvene celine podvode pod apstraktne pojmove koji se javljaju u generalizacijama. Zbog toga se esto
tvrdi ne samo da se istorijska objanjenja takvih dogaaja (naroito
kad je re o ljudskoj istoriji) u osnovi razlikuju po logikoj strukturi
od objanjenja u naukama koje uoptavaju, ve i takoe da i sami
pojmovi koji se upotrebljavaju u istoriji imaju logiku strukturu radikalno razliitu od strukture optih pojmova" u naukama koje uoptavaju. Naroito se naglaava da se opti pojmovi ponaaju u skladu
s poznatim logikim principom prema kojem su obimi termina obr17
Neki istoriari nastoje da umanje ulogu neposrednih
dogaaja. Prema jeo>
nom savremenom piscu, na primer
neposredan uzrok1*, u stvari, nije uzrok; to
je samo taka u lancu dogaaja, tendencija uticaja i sila u kojoj poinju da se zapaaju
efekti. Neposredan povod je isto to i sluajno baena ibica na plast sena ili kuckanje
ekiem po eksplozivu. Kao takav, to je debar putokaz ka prethodnim dogaajima koji
se sa vie prava mogu opisati kao uzroci". Bolje je da se u istraivanju ne pitamo
ta se moglo desiti da se ovaj sluajni dogaaj" nije desio, ve kako su okolnosti
dovele do tog ishoda. Kako je sluajnost, kao Sto su zakasnela poruka 111 pogrean
zaokret na jednoj paradi, mogli dovesti do svetske revolucije ili svetskog rata? (Ovde
se misli na to Sto je Luj XVI zakasnio da obavestt Narodnu skuptinu da nee biti
zasedanja 20. juna 1789. i na to Sto je ofer Franca Ferdinanda u Sarajevu krenuo u pogrenom pravcu.) Kada se ide tim putem, onda odgovor na ,,ta je moglo da se desi"
obino postaje lak; esto je dovoljno videti da bi neki drugi dogaaj, da se takva sluajnost nije desila, imao isti efekat, jer odreujue tendencije, utieajl I faktori jo uvek
delujU . . . " Louis Gottschalk, UndCTStanding History, New Yprk, 1950, str. 210211.
Iako se ovo gledite moe razumetl kao reakcija protiv istorijskih objanjenja koja pokuavaju da objasne prolost iskljuivo pomou povoda, ono, u stvari, izbacuje dete zajedno s vodom. Ako se pretpostavi da se neki dogaaj E ne bi desio u trenutku ( da
se neki povod e nije desio u to vreme, onda je oigledno besmislena tvrdnja da bi
se u odsustvu c dogaa] E ipak desio u trenutku i. Svakako, da se E nije desilo u trenutku t, ono bi se moelo desiti u nekom drugom trenutku, ali poto bez e uslovi koji
jo uvek deluju" nisu dovoljni da prolzvedu E, onda da bi se E desilo u nekom drugom trenutku, mora da se desi neki dTugi povod e a sasvim je mogue da se nikakav
povod ne desi. Kada bi citirano tvrenje bilo ispravno, onda bi bilo smeno spreavati
nekoga da baci upaljenu ibicu na plast sena, jer prema rasuivanju na kojem se ovo
tvrenje zasniva, seno bi se svakako zapalilo. Ono Sto je ovaj pisac imao oigledno na
urnu Jeste razlika izmeu vanijih" i manje vanih" uzroka, razlika kojom emo se
baviti u sledeem odeljku ovog Poglavlja.

512
nuto proporcionalni sadrajima tih termina. Na primer, opti termini
ivi organizmi", ivotinja" i ovek" ureeni su po obimu koji se
smanjuje, tako da se klasa stvari koja je oznaena jednim terminom
sadri u klasi koja je oznaena prethodnim terminom, ali sadraj
ovih termina raste, tako da atributi koje jedan termin oznaava sadre atribute oznaene prethodnim terminom. Tako, na primer, mada
je klasa ljudi ukljuena u klasu ivotinja, atributi koji definiu termin ivotinja" samo su deo atributa koji definiu termin ovek".
S druge strane, ovaj princip navodno ne zadovoljavaju individualni
pojmovi" koji se koriste u prouavanju istorije, jer ukoliko je iri
dogaaj koji je oznaen takvim terminom, utoliko je bogatije" i
potpunije" njegovo znaenje. Tako se za termin francusko prosvetiteljstvo" govorilo da ima iri obim od termina Volterov ivot",
ali da ima i puniji sadraj. 1S
Meutim, nijedno od ovih tvrenja ne moe da izdri ozbiljniju kritiku. Mi smo ve primetili da se u primenjenim prirodnim
naukama kao to je inenjerstvo, koje se bave mehanizmima to se
sami kreu, funkcionisanje sloenih sistema obino objanjava tak
to se ovi sistemi ralanjavaju na komponente, pa oblik ovih objanjenja nije potpuno razliit od oblika istorijskih objanjenja sloenih
kolektivnih dogaaja. tavie, poto objanjenja u fizikoj kosmogoniji i u evolucionoj biologiji (da pomenemo samo dve teorijske
nauke) imaju delimino genetiki karakter, opta struktura ovih
objanjenja ne moe se razlikovati od oblika istorijskih objanjenja
o kojima smo upravo raspravljali. Prema tome, iako se ovaj oblik
moe ee javljati u istoriji nego u drugim granama istraivanja, on
nije potpuno stran naukama koje uoptavaju.
U svakom sluaju, pogreno je tvrditi da princip obrnute proporcionalnosti izmeu obima i sadraja ne vai za individualne pojmove" koji se javljaju u prouavanju istorije. U tom tvrenju se
meaju dva razliita odnosa: odnos ukljuivanja obima dva termina
s odnosom celine prema delu izmeu jednog sluaja na koji se termin odnosi i neke komponente tog sluaja. Tako obim termina karburator" nije ukljuen u obim termina vozilo" (poto karburatori
nisu vozila), iako karburator moe biti deo automobila koji jeste vozilo (pa je prema tome deo jednog primerka koji se nalazi u obimu
termina vozilo"). Mada termin vozilo" moe imati bogatije znaenje" od termina karburator", ovo bogatstvo ne kri gornji logiki
princip. Slino tome, obim termina Volterov ivot" nije ukljuen u
obim termina francusko prosvetiteljstvo", uprkos injenici to je
Volterov ivot deo francuskog prosvetiteljstva (tako da je termin
francusko prosvetiteljstvo" nesumnjivo bogatije po znaenju" od
termina Volterov ivot". Prema tome, logiki princip o kojem raspravljamo jednostavno se ne moe primeniti na ove termine kao to
se ne moe primeniti ni na termine karburator" i vozilo". Dakle,
* Heinrich Richkert, Die Grenzen &er Naturtvissenschajtlichen Begrifjsbildung,
IV izd., TUbingen, 1921, str. 234295.

513
nijedan par ovih termina ne moe se smatrati izuzetkom od ovog
pravila. Ukratko, izgleda da nema osnove za tvrdnju da se istraivanje ljudske prolosti radikalno razlikuje od prirodnih ili drutvenih
nauka koje uoptavaju, ni u pogledu logikih oblika njihovog objanjenja niti u pogledu logike strukture njegovih pojmova.

HI. Najei problemi istraivanja u istoriji

Iako objanjenja u istoriji nemaju apsolutno jednoznane
logike odlike, i mada za metodoloke probleme istorije moemo nai
odgovarajue probleme iste vrste u drugim granama istraivanja,
neki od ovih problema izazivaju tekoe i sporove koji su naroito
otri u traganju za pouzdanim objanjenjima prolih zbivanja. Mi
emo ispitati tri takva problema koji se esto javljaju u istoriji: smisao selektivnosti istorijskog istraivanja u postizavanju istorijske
objektivnosti; razloge na osnovu kojih se pripisuje relativni znaaj
kauzalnim faktorima; o ulozi i osnovi protivinjenikih sudova o prolosti.
1. Obina je stvar da se prilikom istraivanja u istoriji i drugim podrujima nauke biraju i izdvajaju konkretni objekti ispitivanja
i da ma koliko bila detaljna istorijska rasprava, ona nikada nije
iscrpno objanjenje onoga to se desilo. Zaudo, mada su prirodnjaci
retko uzbueni paralelama izmeu njihovih nauka i ovih oiglednih
odlika istorijskog istraivanja, selektivni karakter istorijskog istraivanja i dalje je glavni razlog koji istoriari navode za otru razliku
koja se esto povlai izmeu drugih disciplina i prouavanja ljudske
prolosti i glavni izvor skepticizma koji mnogi od njih propovedaju
kada je re o mogunostima da se doe do objektivnih" istorijskih
objanjenja. Mi smo ve razmotrili najvei broj spornih pitanja koja
izazivaju takva skeptika tvrenja kada smo razmatrali (u Poglavlju
13) prepreke na putu ka vrednosnoneutralnoj nauci u drutvu. Mi se
na ta pitanja neemo vraati i ispitaemo samo ukratko neke navodne
tekoe na putu ka utvrivanju dobro zasnovanih objanjenja, tekoe koje su se navodile prevashodno u vezi sa prouavanjem istorije.
a. Istoriari su ponekad u velikoj neprilici jer ne mogu da
se nadaju da e ikada izraziti punu stvarnost" onoga to je prolo
ili da e opisati itav skup kauzalnih uslova za ono to se desilo,
zato to se istorijski opis jednog dogaaja moe odnositi samo na
mali broj njegovih aspekata i mora se zaustaviti negde u traenju
onoga to mu je prethodilo. Prema arlsu Berdu (Charles A. Beard)
na primer,
pitanje koje sve natkriljuje jeste: ta moemo znati o toj sveobuhvatnoj celinl
koja se zove istorija? Kompetentni naunici utvrdili su nesumnjivo milione
i milijarde istorijskih injenica. Biblioteke su njima zatrpane, ali moemo li
shvatiti ovu celinu, ukljuujui sve relacije, saznati je, iskazati sve njene za33 Struktura nauke

514
kone, svesti je na jednu egzaktnu nauku ili na bilo kakvu nauku. Ako se svaka
posebna tema u ljudskom ivotu odnosi samo na jedan aspekat i ako je taj
aspekat uslovljen drugim aspektima, onda moramo sebi postaviti to pitanje,
sem ako svesno ne odluimo da budemo dogmatini, da odredimo proizvoljne
granice, da nae znanje bude pogreno.

AH poto ljudski duh ne moe da obuhvati kontinuum prolosti, Berd

je tvrdio da izdvajanje .dogaaja' i ,uzroka' iz celine predstavlja
in ljudske volje, neto to se vri radi svrhe koja je uslovljena ljudskim shvatanjima o vrednostima i interesima tako da svako predloeno objanjenje19 nekog prolog dogaaja nosi peat proizvoljnosti
i subjektivnosti.
Osnovno pitanje koje se ovim tvrenjem namee jeste da li
jedno objanjenje prolog dogaaja postaje neizbeno izopaeno i pogreno samom injenicom da se istoriar usredsreuje na neki ogranieni problem i da pokuava da ga resi ne ispitujui itavu prolost.
Meutim, tvrdnja da je odgovor na to pitanje potvrdan povlai za
sobom! gledite da mi nita ne moemo pouzdano znati ukoliko ne
znamo sve; ovo je neposredna
posledica filosofskog uenja o internalnosti" svih relacija.20 Kada bi ovo uenje bilo zasnovano, svako
istorijsko objanjenje koje bi mogla konstruisafi konana inteligencija morala bi se shvatiti kao nuno osakaena verzija onoga to
se stvarno desilo; u stvari, sve nauke i svako analitiko raspravljanje bilo bi osueno na isti nain. Ali tvrenje da je svako istorijsko objanjenje samo po sebi proizvoljno i subjektivno moe se razumeti pod pretpostavkom da znanje o nekom predmetu mora biti identino s tim predmetom ili da ga mora na neki nain reprodukovati.
Ova pretpostavka, kao i tvrdnje koje iz nje proizlaze, mora se odbaciti, jer je apsurdna. Tako se, na primer, geografska karta ne moe
sa smislom odrediti kao izopaena verzija podruja koje ta karta
predstavlja zbog toga to se ona ne poklapa s tim podrujem ili to
ne sadri svaku pojedinost koja u tom podruju moe postojati; naprotiv, mapa" u prirodnoj veliini, mapa koja nita ne izostavlja bila
bi udovite bez ikakve primene.
Slino tome, znanje koje je rezultat istorijskog istraivanja
nije neadekvatno zato to se ne odnosi na svaki dogaaj u prolosti
ili zato to odgovara samo na specifino pitanje o prolosti koje je i
izazvalo istraivanje, a ne prua odgovor na svaki drugi problem o
onome to se deavalo. Meutim, sve diskurzivno znanje proizvod je
istraivanja koje je izvreno kako bi se odgovorilo na odreena (i
prema tome ograniena) pitanja. Zbog toga ne samo da je neostvarljiv ve je i besmislen ideal objektivnosti koji zahteva da se istorijsko objanjenje odredi kao subjektivno" ukoliko to objanjenje
Iz The Discussion of Human Affaires od C. A. Beard-a, The Macmillan Co.,
1936, sa dozvolom Wm Beard i Mlriaro B. Vagts, str, 79$1,
" To Je uenje da su atributi ili relacije Jedne stvari (npr. kad je re o ovehu, da je oenjen, Ili da Ima pet dolara u depu nekog odreenog dana), logiki uslovljenl atributima ili relacijama svih drugih stvari, tako da je sve u tevesnoj meri relevantno za sve. Za kritiku ovog uenja vidi Ernest Nagel, Sovereign Reason, Glencoe, Hl.,
1954, pogl. 15.

515
ne moe da izrazi sve to su ljudi na ovoj planeti rekli, uinili i
mislili otkako je oveanstvo nastalo".21 Shodno tome, sama injenica
da se u prouavanju istorije bavimo samo odabranim aspektima prolosti ili da se u istorijskim objanjenjima svaka pojedinost ne smatra kauzalno relevantnom za sve ostalo, nije uverljiv razlog za skepticizam u pogledu mogunosti objektivno potvrene ljudske istorije.
b. U ovim skeptikim sumnjama nalazi se i jedno drugo iako
slino pogreno shvatanje. Ponekad se preutno pretpostavlja da poto svaki kauzalni uslov jednoga dogaaja i sam ima svoje sopstvene
kauzalne uslove, taj se dogaaj nikada ne moe objasniti u pravom
smislu te reci, sve dok se ne objasne lanovi u itavom regresivnom (i teorijski beskonanom) nizu kauzalnih uslova. Na primer,
tvrdilo se da nas
jedna baptistika propoved u Atlanti, ako pokuamo da je objasnimo, vodi
unatrag kroz protestantsku reformaciju do Galileje i daleko iza nejasnih
poetaka civilizacije. Mi moemo, ako se na to odluimo, da se zaustavimo u
bilo kojoj taki du ove linije odnosa, ali to je proizvoljan in volje koji vri
nasilje nad traenjem istine.Meutim, da li se vri nasilje nad istinomi ako se zaustavimo
u nekoj proizvoljnoj taki tog regresivnog niza? Zar B nije uzrok A
samo zato to C predstavlja uzrok B? Kada se poloaj jedne planete
u odreenom trenutku objanjava teorijom gravitacije i obavetenjem o poetnim uslovima Sunevog sistema u nekom prethodnom
trenutku, da li je to objanjenje nezadovoljavajue na osnovu toga
to ti poetni uslovi sami nisu objanjeni i to su rezultat nekih drugih konfiguracija Sunevog sistema? Da li je greka objanjavanje
Bojlovog zakona pomou kinetike teorije gasova zato to ova teorija
sama nije objanjena? Da li je dokaz Pitagorine teoreme sumnjiv
zato to je polazna taka tog dokaza skup pretpostavki koje sa svoje
strane nisu dokazane? Ovo su sve retorika pitanja i odgovori na
njih su oigledno uvek negativni. Pretpostavka da nijedno objanjenje nije do kraja zadovoljavajue ukoliko svi njegovi elementi iz ko11
Charles A. Bear, Navedeno elo, str. 69.
* Charles A. Beard', Navedeno delo, str. 68. Postoji Ironija u injenici da teorijski skepticizam nije spreio Bera da kao istoriar praktiar prui ubedljivo objanjenje brojnih istorijskih dogaaja. Poznato je njegovo pouzdano objagnjenje amerikog
graanskog rata kao kulminacije sukoba izmeu dva nespojiva ekonomska sistema. On
je bio isto tako otvoren tvrdei da Je Odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava 1857.
u sluaju Dred Skota (Dred Scott) bila rezultat politikih ambicija sudije Maklina (Justice McLean), jednog od sudija koji je bio protiv ropstva i koji je ivtr.tojao da izazove
protivno mfSljenje zalaui se za ograniavanje ropstva, jer je eleo da dobije repibllkansku nominaciju za predsednika. Nema sumnje", zakljuuje Berd svoje objp.finjenje,
..uporno insistiranje sudije Maklina na Sirenju njegovih shvatanja po svaku cenu bio
Je odluujui faktor u prisiljavanju sudija koji su- bili za ropstvo da se izjasne protiv
vaenja Misurskog kompromisa". Prema Misurskom kompromisu iz 1820. godine, teritorija severno od 36' 30' smatrana je slobodnom; na toj teritoriji ukinuto je ropstvo. Gospodar Sanford poveo je roba Dred Skota severno od 36" 30'. Po povratku u Mlsuri, skot
se parniio traei slobodu, jer je bio na teritoriji gde Je ropstvo protivzakonito. Ameriki vrhovni sud je 1857 doneo presudu u korisi Sanforda, jer. navodno, Crnci nisu
graani, pa se ne mogu parniiti. Vrhovni sud je takode ponitio Mlsurskl kompromis
i tako produbio jaz izmeu Severa i Juga. Prim. prev. Charles A. and Mary R.
Beard. The Rise of American Ctvilisation, New York, 1930, Vol. 2, str. 19, citirano uz
ljubaznu dozvolu izdavaa, The Macmillan Company.

33*

516
jih se sastoji nisu objanjeni znai prihvatanje zbirke koja lei u
osnovi romantiarskih filosofija iracionalizma, filosofija koje oajavaju nad nesposobnou diskurzivne ljudske inteligencije da otkrije
realnu" prirodu stvari zato to nauno istraivanje ne moe da prui
odgovor na pitanje zbog ega neto postoji.
Sta tacno u vezi sa baptistikom propovedi u Atlanti treba
objasniti? Da H treba objasniti zbog ega je data osoba odrala propoved u odreeno vreme i u odreenoj prilici ili zato je ona izabrala odreeni tekst i temu ili zato se sve to desilo ili zato u Atlanti ima toliko baptista ili zato su se baptisti razvili kao protestantska sekta ili zato je dolo do protestantske reformacije ili zato
je hrianstvo postalo jo u antiko doba ili zato je nastao civilizovan ivot? Sve su ovo razliita pitanja i adekvatan odgovor na jedan
od njih nije odgovor na druga pitanja i nije ak nimalo relevantan
za probleme koji su postavljeni u tim drugim pitanjima. Shodno tome, kada se jednom odredi dogaaj koji treba objasniti onda je protivreno tvrditi da je istoriarevo objanjenje tog dogaaja objektivno
opravdano samo ako on prvo navede niz objanjenja u kojem je
svaki lan jedno objanjenje za podatke koji se pretpostavljaju u
prethodnom objanjenju. S druge strane injenica da nas jedan problem moe navesti da razmiljamo o drugom problemu i da nas tako
uvali u beskrajan niz novih istraivanja i novih objanjenja svedoi
samo o velikoj sloenosti datog predmeta i 0 progresivnom karakteru
naunog poduhvata. Ta injenica ne potkrepljuje tvrdnju da je svako
predloeno reenje datog problema nuno izopaenje istine ukoliko
se ne navede takav beskonaan niz objanjenja.
c. Treba obratiti panju na jo jedno lice skeptikog argumenta u prilog inherentnoj subjektivnosti (ili ..relativnosti") ljudske
istorije. Prema jednom znaajnom argumentu, istorija je samo vetako proirivanje memorije i ima sve nedostatke ove ljudske sposobnosti. Stvari kojih se jedan pojedinac sea nisu samo fragmenti
stvari koje je on doiveo, ve su neizbrisivo obojene njegovom sopstvenom slikom o sebi i njegovim interesovanjem koje se menjalo
od trenutka do trenutka. Slino tome: tako se ovo tvrenje nastavlja,
na istoriju kao na drutveno pamenje radikalno utiu potrebe koje
drutvo ima u pogledu odravanja svojih tradicija i ideala onako
kako su oni zamiljeni u svetlosti trenutnih problema i potrebe da
se anticipira ono to budunost moe doneti, imajui u vidu prolost
koja se parati. Zbog toga, tako je tvrdio Karl Beker (Carl Becker):
iva istorija, idealni niz dogaaja koji tvrdimo i drimo u pamenju, budui
da je tako tesno povezan s onim to inimo i to se nadamo da emo uiniti,
ne moe biti potpuno isti u svakom trenutku, niti isti za svaku generaciju.

Jer, iako istoriari mogu doi do objektivno zasnovanog znanja o

relativno prostim injenicama, utvrivanje takvih injenica samo je

517
mali deo njihovog zadatka.28 Zaista, opte govorei, ukoliko je jedna
istorijska injenica jednostavnija, ukoliko je jasnija i odreenija i
ukoliko se moe dokazati, utoliko je manje koristimo za nas i po
sebi". Naprotiv, istoriari nastoje da interpretiraju" takve injenice;
inei to oni nastavljaju da vre funkciju koju su nekada vrili pesnici i pripovedai davnih dana
kako bi proirili i obogatili varljivi dar zajedniki svima nama i da bi drutvo" (pleme, nacija ili itavo oveanstvo) moglo da procenjuje ono to ini u
svetlosti onoga to je inilo i to namerava da ini.
Dakle, tako se ova argumentacija zavrava, poto injenice ne saoptavaju svoja sopstvena znaenja, ve imaju znaenja koja im pripisuju istoriari, i poto se po prirodi sluaja znaaj koji istoriar pridaje nekom posebnom dogaaju u prolosti ne moe proveravati ponovljenim ispitivanjem njegovih zakonitosti" u promenljivim uslovima, neotklonjivi lini ili subjektivni elemenat prisutan je u svakoj
istorijskoj rekonstrukciji.2*
Meutim, iako je izvan sumnje da subjektivni momenti izazvani raznim opredeljenjima (drutvenim, religioznim, ideolokim,
moralnim ili etnikim) esto daju posebnu boju rekonstrukcijama ak
i onih istoriara u iju se kompetenciju i lini integritet ne moe
uopte sumnjati,25 teko da ovaj argument opravdava opti skepticizam u pogledu mogunosti da istorija bude objektivna. Prvo, ne
postoji nikakvo svedoanstvo koje potkrepljuje tvrenje da trenutni
problemi drutva uvek odreuju karakter istoriarevog prouavanja
specifinih pitanja o prolosti. Zaista, istoriari ponekad predlau
sasvim slina objanjenja datog dogaaja, uprkos injenici to pripadaju razliitim drutvenim grupama ili to imaju razliita lina
uverenja; obratno, oni ponekad daju sasvim razliita objanjenja
" Kada se moderna tehnika unutranje i spoljaSnJe kritike moe primenitl u
procenjlvanju autentinosti i pouzdanosti raznih vrsta svedoanstava, obino postoji skoro
potpuno slaganje izmeu Istoriara o takvim prostim injenicama" kao Sto Je da ti
se neki navodni dogaaj stvarno desio (npr,. da li je hilijastina panika zahvatila Evropu
uoi nove 1000-te godine n.e.); kada se on stvarno desio (npr., da li Je Deklaracija nezavisnosti potpisana 2. avgusta 1776, a ne 4. Jula iste godine); ko je u tom dogaaju
uestvovao (npr., da 11 Je engleski kralj ore IV uestvovao u bitci kod Vaterloa) i
tako dalje.
** Carl Becker, Evervman hls Own Historlan", American Uistorical Rview.
Vol. 37 (19311932), Str. 227232; vidi takoe od Istog autora ,,What Are Historical Facts?",
VTettem Polltlcal Quarterly, Vol. 8, (1955), str. 327340. Ove skeptike sumnje nisu sprecile
Bekera da svoju argumentaciju u drugom eseju zavri opaskom kako za razliku od
istorijskog Istraivanja razvoj prirodnih nauka Ima dubok uticaj na drutveni ivot.
..Sto godina naunog Istraivanja promenilo je uslove ivota. Kako se to desilo, svima je
poznato". Oigledno Je vrlo teSko za Jednog profesionalnog istoriara da bude skeptian
u pogledu istorijskog znanja koje moe formalno predavati.
11
Namernl falsifikati su danas retkl meu profesionalnim istoriarima u ne
autoritarnim zemljama; nekritiko prihvatanje iskaza za koje se moe dokazati da sa
pogreSni ili da se ne mogu adekvatno potvrditi, iskaza koji se odnose na neku navodnu
injenicu, nije najei nain n koji istoriari otkrivaju svoje opredeljenje. Zaista, nije
nezamislivo da dva istorijska objanjenja Istog perioda sadre samo nesumnjivo tan
Iskaze o nekoj posebnoj (ili prostoj) injenici, ali da se svako Istie razliitim linim
peatom svoga autora. Jer dva takva objanjenja mogla bi da se razlikuju po onome
Ito se u njima pominje, ili Sto se ne pomlnje, u nainu na koji redaju dogaaje Jedan
za drugim, ili u naglasku koji stavljaju na razne faktore za koje se smatra da su delovali. Prema tome. Jednom bi objanjenje moglo stvarno biti argument u prilog odTeenog shvatanja ciljeva i granica ljudskih napora, nasuprot onom shvatanju koje se
brani u drugom objanjenju.

518
20

uprkos injenici to imaju iste predrasude. Stavie, iako drutvena

klima u kojoj istoriari rade ima odluujui uticaj na njihova istraivanja, izgledi za objektivno zasnovane zakljuke istorijskih istraivanja nisu nuno beznadeni, jer objektivno istorijsko istraivanje
moe isto tako biti jedan od ideala koji se ceni i neguje u drutvu
i koji takoe utie na istoriareva istraivanja.
Drugo, iako se objanjenja koja istoriari predlau za dati
dogaaj esto razlikuju, ona nisu nuno nespojiva. Kao to smo ranije u ovom poglavlju primetili, istorijska objanjenja ne izraavaju
dovoljne uslove datog dogaaja. Alternativna objanjenja nekog prolog deavanja mogu se prema tome razlikovati (i esto se razlikuju) samo po tome to pominju razliite nune uslove tog dogaaja,
tako da se alternativna objanjenja pre dopunjuju nego to protivree jedan drugom. Svakako, istoriari se esto ne slau u pogledu
relativne vanosti" koju pripisuju raznim faktorima koje mogu navesti kao nune uslove za neki dogaaj, ali, kao to emo videti, iako
u vezi sa takvim procenama postoje ozbiljne tekoe, ove tekoe
u principu nisu nesavladive.
Tree, oigledna logika nemogunost ponovnog oivljavanja
datog prolog dogaaja ne dokazuje da se istorijska objanjenja tog
dogaaja ne mogu proveravati i da se zato ne mogu objektivno zasnovati. Kada bi ovaj argumenat bio dobar, sasvimi slian argumenat
bi dokazivao da nijedna sudska odluka o krivici osobe optuene za
neko delo np bi moglo biti zasnovano na objektivnom svedoanstvu.
Meutim, iako se u sudskim procesima ponekad donose pogrene odluke, bilo bi besmisleno preterivanje tvrditi da se svaka parnica
okonava kao izneveravanje pravde ili ak da je ispravnost sudske
odluke stvar sluaja. Kao to smo ve pokazali (u Poglavlju 13), osim
izvoenja eksperimenata, postoje i druge tehnike dolaenja do pouzdanog znanja o injenicama.
Mora se, najzad, priznati da se istorija esto neguje kao lepa
umetnost, koja se u izvesnom pogledu moe uporeivati s pesnistvom i da su istorijske rekonstrukcije esto nameniene ne samo
saoptavanju znanja ve dramatinom slikanju prolih ljudskih radnji kako bi se podstakle i osnaile simpatije prema izvesnim ljudskim kvalitetima i tenjama. Pa ipak, ovaj svesno uneti moralni
prizvuk jednog istorijskog eseja nije nuno nespojiv s mogunou
da bude adekvatno objektivno objanjenje dogaaja o kojima se raspravlja. Prirodnjaci su ponekad na slian nain motivisani moralnim
i estetikim ciljevima, a moralna strast i knjievna vctina sa kojom
neki od njih piu o dostignuima u svojim oblastima istraivanja
(npr. Galilej u fizici, ili Darsi Tomson u skorije vreme u biologiji) samim tim ne umanjuju objektivno potvreni sadraj svojih
izlaganja.
w
Za raspravu o razliitim pristupima kcje su istoriari sledili bavei se amerikim graanskim ratom vidi Howard K. Beale. ,,What Historians Have Sai about the
Causes of the Civil War" u Theory an Practice in Historical Study, Social Science Tlesearch Councll Bulletin No 54 (1946), Str. 55102.

519
Ukratko, nijedan od pomenutih razloga ne opravdava neogranieni skepticizam u pogledu mogunosti da se doe do pouzdanog
istorijskog znanja.
2. Iako se cilj naunog objanjavanja ponekad definie kao
otkrivanje nunih i dovoljnih uslova za nastanak odreenih pojava,
mi smo vie puta imali prilike da uoimo kako se ovaj ideal retko
ostvaruje ak i u najrazvijenijim granama prirodnih nauka. Stavie,
istorijsko istraivanje moda ak ni preutno nije usmereno ka ovom
cilju, ali je u svakom sluaju mnogo dalje od njega nego to su to
fizikalne i bioloke nauke. U svojim normalnim istraivakim aktivnostima, koje su razliite od onoga to istoriari ponekad o njima
kau, istoriare, izgleda, ne uznemirava oigledna injenica to njihova objanjenja izraavaju samo neophodne uslove onih zbivanja koja prouavaju. Oni mogu priznati svoje nepoznavanje dovoljnih uslova
na taj nain to e reenicama svojih objanjenja dodati jedno ceteris
paribus, ali njihovi napori usmereni su ka odreivanju parcijalnog,
a ne potpunog skupa determinanata zbivanja, i ka identifikaciji onih
determinanata iz tog skupa koje ocenjuju kao najznaajnije",
glavne", primarne", osnovne", ili principalne" faktore. Na primer, prema jednom istoriaru, glavni uzrok" to je Amerika ula
u Prvi svetski rat bilo je to to je Nemaka vodila neogranieni podmorniki rat; mada se drugi faktori koji su doprinelr' toj injenici
takoe pominju, ne pretpostavlja se da navedeni faktori iscrpljuju
sve determinante ovog dogaaja.
Takvo procenjivanje" kauzalnih faktora u pogledu njihove
relativne" vanosti esto se odbacuje kao u sutini proizvoljno"
ili ak besmisleno", ili zato to nema nikakvog opravdanja da se
jedan dogaaj izabere kao uzrok datog zbivanja pre nego neki raniji dogaaj (na primer. poto je neogranieni podmorniki rat Nemake
bio odgovor na britansku blokadu, ovaj drugi dogaaj se ponekad
smatra isto toliko uzrokom amerikog stupanja u rat kao i onaj prvi),
ili na osnovu toga to se nikakav proverljiv smisao ne moe pripisati
takvim odredbama kao to su najznaajniji" ili glavni" u vezi sa
kauzalnim faktorima. Mora se priznati da prirodne nauke, izgleda,
nemaju bilo kakvu potrebu da kauzalnim promenljivama pripisuju
stepene relativne vanosti; ovo se uzima kao odluujue u poricanju
mogunosti da takvo rangiranje promenljivih ima objektivnu osnovu,
jer se kae da ako se jedna pojava deava samo ako su ispunjeni izvesni uslovi, onda su svi ovi uslovi podjednako vani, tako da se ni
za jedan od tih uslova ne moe sa smislom rei da je vaniji" od
drugih. tavie, mora se takoe priznati da veina istoriara izgleda
ne pripisuje nikakav odreeni smisao svojim iskazima o relativnoj
vanosti raznih uzronih faktora i da takvi iskazi esto imaju samo
retoriku snagu ali nikakav emp,irijski proverljiv sadraj.
Pa ipak, takvi iskazi se nalaze ne samo u spisima istoriara
ve i u publikacijama drugih naunika koji se bave ljudskim odno-

520
sima, kao i u jeziku koji ljudi upotrebljavaju govorei o obinim
stvarima. Na primer, naunici koji se bave drutvom tvrde da su
razvedeni brakovi vaniji uzrok maloletnike delikvencije nego to
je to siromatvo, ili da je nedostatak kvalifikovane radne snage znaajniji razlog nerazvijenosti jedne privrede nego to je nedostatak
prirodnih resursa, a roditelji e ponekad tvrditi kako su pretrpane
uionice glavni uzrok to njihova deca imaju slab uspeh u koli.
Ponekad se pod iskazima ove vrste neto podrazumeva, iako nije uvek
jasno ta je to. Iako bi mnogi pojedinci koji izriu takve iskaze pristali da kau kako istinitost njihovih iskaza nije nesumnjiva, oni bi
verovatno odbacili sugestiju da su ti iskazi besmisleni i da kadgod
tvrde iskaz te vrste oni uvek tvrde besmislicu.
Zbog toga moramo pokuati da razjasnimo ta se podrazumeva pod takvim iskazima. Meutim, iskazi koji pripisuju stepene
relativne vanosti odreujuim faktorima drutvenih pojava imaju,
izgleda, mnotvo znaenja, tako da moramo razlikovati nekoliko znaenja izraza vaniji". U tu svrhu pretpostavimo da su A i B dva
takva faktora, od kojih je svaki odreen relativno briljivo i jasno, i
da od tih faktora neka pojava C zavisi na odreen nain; razmotrimo
nekoliko moguih znaenja za koja nam se ini da su esto povezani
sa izkazima oblika A je vanija (ili osnovnija, fundamentalnima) determinanta za C nego to je B".
a. Pretpostavimo da su A i B dva kontigentno nuna uslova
za pojavu C, ostavljajui otvoreno pitanje da li je njihovo zajedniko
prisustvo dovoljno da proizvede C. Pretpostavimo dalje da kada su
ostale stvari jednake" promene u A (sa docnijim promenama u C) nastupaju sasvim esto (i moda tako da ih ne moemo kontrolisati), ali
da se promene u B javljaju tako retko (ili da se mogu tako efektivno
kontrolisati) da se mogu zanemariti za sve praktine svrhe. Ovo
odreuje jedan smisao u kojem se za A ponekad kae da je kao determinanta C vanije od B. Tako, na primer, pretpostavimo da su velika netrpeljivost prema strancima i akutna potreba za novim ekonomskim tritima dva nuna uslova da jedna industrijska nacija
prihvati imperijalistiku spoljnu politiku; pretpostavimo takoe da se
ksenofobija u toj zemlji vrlo malo menja u relativno kratkim periodima dok se potreba za stranim tritima stalno poveava. U ovom
prvom smislu izraza vaniji", potreba za novim ekonomskim tritima je vaniji uzrok imperijalizma nego netrpeljivost prema strancima. Shodno tome, ako se utvrdi da je jedna zemlja prihvatila u
odreenom trenutku politiku imperijalistike agresije i ako istraivanje pokae da pre tog dogaaja nije bilo poveanja ksenofobije u toj
zemlji, ve da je rekurentna hiperprodukcija u jednom delu njene industrije dovela do poveanja potrebe za novim tritima, istoriar bi
mogao tvrditi da je od ova dva faktora drugi bio vaniji (u ovom
prvom smislu) u prihvatanju imperijalistike politike,

521
b. Drugi smisao izraza vanije" neto je sloeniji. Pretpostavimo jo jednom da su i A i B nuni za pojavu C, ali pretpostavimo da postoji neki nain merenja" varijacija u svakoj od ovih
promenljivih A, B i C bar u ogranienom smislu, zato to se promene jedne promenljive mogu meusobno uporeivati, iako se veliine promena jedne promenljive ne mogu uporeivati s veliinama
promena drugih promenljivih. Pretpostavimo, dalje, da svaka data
proporcionalna promena u A koja je jednaka proporcionalnoj promeni u B proizvodi proporcionalno veu promenu u C. Prema tome,
faktoru A moemo pripisati vei stepen vanosti kao determinanti
za C nego to bi se moglo pripisati faktoru B. Na primer, pretpostavimo da su odgovarajue rezerve uglja i kvalifikovana radna snaga
neophodni za produktivnost u industriji; pretpostavimo da poveanje
kvalifikovane radne snage od 10 od sto daje znatno veu koliinu
proizvedenih dobara (mereno nekim podesnim indeksom) nego to
daje poveanje proizvodnje uglja od 10/o. Prema ovome, u ovom
drugom smislu izraza vaniji" kvalifikovana radna snaga bila bi
vanija determinanta industrijske produktivnosti nego proizvodnja
uglja.
c. Pretpostavimo, zatim, da je A kontigentno nuan uslov za
C, da to nije B, ali da B ipak pripada nekom skupu K uzajamno nezavisnih faktora (B, Bv ..., Bn) tako da je prisustvo bilo kojeg lana
iz K nuan uslov za C. Pretpostavimo takoe da se elementi iz K
javljaju sa priblino istom uestalou, pri emu je ova uestalost u
svakom sluaju znatno vea od uestalosti javljanja A. Shodno tome,
poto je uestalost sa kojom se neki elemenat iz K javlja vea od
uestalosti sa kojom se javlja B, onda ak i kada B nije prisutno kada
je prisutno A, nuni uslovi za C mogu se ipak ostvariti zbog prisustva nekog drugog elementa iz K. Ove pretpostavke odreuju jedan
smisao izraza vaniji" na koji se moda najee misli kada se za
A kae da je vanije od B. Tako, na prirner, pretpostavimo da je jedan
nuan uslov A za emigriranje iz jedne zemlje u drugu nezadovoljstvo
politikim ili ekonomskim uslovima u otadbini, a da je drugi nuan uslov javljanje nekog iznenadnog" dogaaja (kao to je gubitak
posla, vesti o svetlijim perspektivama u stranoj zemlji, dobijanje
novca za putne trokove i slino), pri emu je velika verovatnoa da
e se jedan od ovih iznenadnih dogaaja desiti i da je vea od verovatnoe da e se jedan odreeni dogaaj iz ovog skupa desiti, na
primer, da budui emigrant dobije neoekivani novac. Prema ovim
pretpostavkama, politiko ili ekonomsko nezadovoljstvo bilo bi vaniji uzrok emigracije od obijanja novca za put. Moda je u ovom
smislu zapoinjanje neogranienog podmornikog rata od strane
Nemake navodno glavni uzrok" sto je Amerika ula u prvi svetski rat.
d. Postoji i etvrti smisao izraza vaniji" koji je slian prvom
navedenom znaenju, ali se od njega ipak razlikuje. Pretpostavimo
da zajedniko prisustvo A i B nije nuan uslov za pojavu C, ali da

522
se C javlja ili kada je A prisutno zajedno sa X ili kada je B prisutno
zajedno sa Yt pri emu X i y nisu drukije odreeni; pretpostavimo
takoe da se A u konjunkciji sa X javlja ee nego to se javlja B
u konjunkciji sa Y, U tom sluaju se za A opet moe rei da je vanija determinanta za C nego to je B. Tako, na primer, pretpostavimo
da se automobilske nesree deavaju ili zbog nemarnosti vozaa ili
zbog mehanikih kvarova na vanim delovima automobila, i da je
uestalost sa kojom takvi mehaniki kvarovi izazivaju nesree mnogo
manja od uestalosti sa kojom ih izaziva nemarnost. U tom sluaju,
nemarnost bi bila vaniji uzrok automobilskih nesrea (u ovom smislu pomenute fraze) nego to su to mehaniki kvarovi. Koristei analogne pretpostavke, istoriar bi isto tako mogao zakljuiti da je strah
Austrije i Nemake od panslavizma bio osnovniji razlog izbijanja
prvog svetskog rata 1914. nego to je to bilo ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu.
e. Pretpostavimo jo jednom da zajedniko prisustvo A i B
nije nuno za pojavu C; ali pretpostavimo sada da je relativna uestalost sa kojom se C javlja kada je prisutno A, ali nije prisutno B,
vea od relativne uestalosti sa kojom se javlja C kada je prisutno
B a nije prisutno A. Kada se pretpostavke kao to su ove uzmu kao
istinite, za faktor A esto se kae da je vaniji od faktora B kao
determinante za C. Na primer, iskaz kao to je onaj da su razvedeni
brakovi osnovniji uzrok mialoletnike delikvencije od siromatva moe se moda najbolje interpretirati kao da znai da je relativna
uestalost delikvenata meu maloletnicima koji dolaze iz razvedenih
brakova i koji nisu siromani mnogo vea nego to je uestalost
delikvenata meu decom iji su roditelji siromani ali ive u prijateljskim odnosima zajedno sa svojom decom. Istoriar koji prouava
porast maloletnike delikvencije u izvesnoj zajednici u datom periodu, i koji taj porast pripisuje i porastu br.rja razvedenih brakova i
porastu broja siromanih, moe prema tome pripisivati vei znaaj
prvom od ovih kauzalnih faktora nego drugom.
f. Najzad, jo jedan smisao izraza ,,vaniji" zahteva da bude
eksplicitno formulisan. Pretpostavimo da je A osnovni (primitivni
ili definisani) teorijski pojam neke teorije T, ali da to nije B, i da se
sa T moe da objasni iroka klasa pojava (ukljuujui C ukoliko je
dopunjeno raznim podesno odreenim pretpostavkama); pretpostavimo dalje da se specijalna pretpostavka koja se odnosi na B mora
uvesti ako elimo da objasnimo C, iako se veina drugih pojava u
podruju primene T moe objasniti bez takvih specijalizovanih pretpostavki koje se odnose na B. Zbog toga je skup pojava koje se mogu
objasniti pomou T, kada se premise pozivaju na A ali ne i na B, mnogobrojniji nego skup pojava ija objanjenja zahtevaju pozivanje i
na A i na B. Faktor A je na taj nain determinanta ne samo pojave
za koje je B takoe determinanta (kao to je pojava C) ve i pojava
za koje B nije odreujui faktor; za A se prema tome moe rei da
je vanije (ili osnovnije) od B kao determinanta za C. Na primer, po-

523
jam inercijalne sile je centralni pojam Njutnove mehanike, ali to nije
sluaj s pojmom sile trenja; velika klasa pojava moe se objasniti
pomou Njutnove teorije bez pozivanja na trenje. S druge strane,
kretanja kamenja koje se valja niz strmu ravan moe se dobro objasniti samo ako se pretpostavke Njutnove teorije dopune nekim specijalnim pretpostavkama o silama trenja. U ovom smislu izraza vanije" inercijalne sile su vanije od sila trenja kao determinante kretanja tela na strmoj ravni. Na ovako neto, misle izgleda, oni koji
tvrde da su odnosi proizvodnje i raspodele dobara koji postoje u
jednom drutvu osnovnije determinante pravnih institucija tog drutva nego to su religiozna praksa i verovanja. Oni koji zastupaju
ovo tvrenje obino kau da se velika klasa drutvenih pojava moe
objasniti na osnovu teorije koja je formulisana iskljuivo pomou
ekonomskih odnosa. Meutim, predstavnici tog shvatanja, uopte
uzev, priznaju uticaj koji organizovana religija ima na drutva. Ali
oni, izgleda, misle kako se ta teorija mora dopuniti posebnim pretpostavkama o religioznim institucijama samo ukoliko se ona primenjuje u objanjavanju izvesnih ogranienih podruja ili aspekata
drutvenog ponaanja, kao to je donoenje izvesnih zakona ili naimenovanja sudija.
Mogla bi se razlikovati i druga, znaenja izraza vanije" ili
osnovnije", ali se izlgeda, na ovih est pomenutih najee misli u raspravama o ljudskim odnosima. Meutim, iako se esto moe nai prilino odreeno znaenje iskaza u kojima se javljaju ovi i slini izrazi,
ti iskazi se ne mogu injeniki potvrivati. Zaista, ak i kada je iskaz
jednog istoriara o relativnom znaenju raznih odreujuih faktora
nekog dogaaja neosporno jasan, u veini sluajeva je sumnjivo da
li se takav iskaz moe potkrepiti merodavnim svedoanstvom. Ne postoje skoro nikakvi statistiki podaci o relativnoj uestalosti javljanja
veine pojava koje posebno zanimaju istoriare. Oni koji prouavaju
ljudsku istoriju prinueni su zbog toga, hteli ili ne, da se oslone na
nagaanja i neodreene utiske o odreivanju vanosti uzronih faktora. Prema tome, esto postoje velika neslaganja oko toga ta su
glavni uzroci nekog dogaaja, a miljenje jednog istoriara ne mora
biti bolje zasnovano od miljenja drugih. Otvoreno je pitanje da li
se ovaj nedostatak savremenog istraivanja u istoriji u utvrivanju
vanosti raznih faktora moe postepeno otkloniti, ali izgledi za bitna
poboljanja u tom pogledu nisu sjajni jer bi to zahtevalo i strahovito
mnogo i rada i novca. Zbog toga, bar za sada, treba biti skeptian
prema veini ako ne i prema svim sudovima koji se odnose na relativni znaaj kauzalnih determinanata.
3. Do sada nismo pominjalr jedan poznati posebni oblik u
kojem istoriari esto pripisuju relativni znaaj dogaajima, naime,
kada tvrde protiviniemke kondicionalne iskaze o prolosti. Ovaj
oblik zahteva kratak komentar. Protivinjeniki iskazi esto se eksplicitno uvode,u istorijske analize ; obino da potkrepe neko tvrenje
da je neki dogaaj imao krucijalne posledice za dalji razvoj. Da na-

524
vedemo jedan slavni primer. Mnogi istoriari veruju da je Maratonska bitka 490. p.n.e. bila odluujui vojni sukob u ljudskoj istoriji;
oni potkrepljuju ovo verovanje protivinjenikim sudom koji kae
da bi u sluaju da su Persijanci pobedili, u Atini bila uspostavljena
orijentalna teokratsko-religiozna kultura, pa se, prema tome, ne bi
mogle razviti grka nauka i filosofija u kojoj zapadna civilizacija
ima svoje korene.
Ponekad se tvrdi da protivinjeniki iskazi nemaju pravo
mesto u istorijskim analizama ili zato to nije posao istoriara da
takve iskaze uvodi ili zato to je beznadeno za njih traiti adekvatnu osnovu. Prema jednoj uticajnoj koli na primer, posao istoriara
je da otkriva ono to se stvarno desilo i da utvrdi kakvim je neprekidnim transformacijama jedan period ljudskog ivota izrastao iz
prethodnog. Iako se moe rei da pesnik ili moralist treba da se bavi
onim to je moglo biti, to ne prilii ozbiljnom nauniku koji prouava prolost. Stavie, tako je tvrdio jedan broj istoriara, protivinjeniki sudovi zasnovani su na pretpostavci da se prolost moe
ralaniti na skup prostih, samodovoljnih, na spoljanji nain povezanih dogaaja koji se mogu izolovati, tako da pojavljivanje ili izostajanje nekog od ovih dogaaja navodno ne menja radikalno odnose
preostalih dogaaja. Prema miljenju ovih pisaca, meutim, takva
pretpostavka je neodriva kada je re o ljudskoj istoriji, iako bi
mogla biti valjana u prirodnim naukama. Prema njihovom shvatanju, proli dogaaji su tako meusobno povezani da hipotetiko izostajanje jednog jedinog dogaaja povlai bitne promene u svim
drugim dogaajima; oni zbog toga zakljuuju da se ne moe utvrditi
ta bi se desilo da se neki poseban dogaaj pre toga nije desio.27
Ali pretpostavke o tome ta je moglo biti ne mogu se ovakvim argumentima izbaciti iz istorije. Protivinjeniki sudovi su neizbeni, izuzev ako se klonimo svih sudova o relevantnosti i svih
pokuaja da objasnimo ono to se desilo. Mi smo mnogo ranije (u
Poglavlju 4) imali prilike da uoimo tesnu vezu izmeu naunih zakona i protivinjenikih iskaza; poto istorijska objanjenja zahtevaju bar preutnu primenu optih pretpostavki, u takvim objanjenjima se bar implicitno tvrde protivinjeniki kondicionalni iskazi.
Tako, na primer, istoriar koji nalazi da je rairenost arapske kulture u itavoj severnoj Africi i junoj Spaniji bilo jedan od faktora
koji je doprineo oivljavanju uenja u zapadnoj Evropi u toku jedanaestog veka, tvrdi u stvari da bi docniji kulturni razvoj Evrope
imao drukiji tok da muhamedanske vojske nisu pobedile u Africi
" vidi Charles A. Beard, The Discussion of Human Affairs, str. *6. Sledel
redovi daju saetu ilustraciju protivlnjenikih iskaza u istoriji: Apsolutno je nekorisno pitati se sta bi se desilo da se neki posebni hipotetiki dogaaj desio ili da se neki
posebni stvarni dogaaj nije desio. Sta bi se desilo da je Hanibal razorio Rimf Da Je
Luj XVI mogao da pobegne u inostranstvo? Da se Napoleon nije rodio? Tok istorije bio
bi drukiji u svakom od ovih slutajeva, ali kako? Posle definitivne pobee Kartaglne,
igra istorije pruila bi mnoStvo razliitih mogunosti l sluaj bi odluio koja bi se od
njih ostvarila, kao Sto Je odluio i koja se od bezbrojnih mogunosti ostvarila od dina
kada Je Rim odneo pobedu. Ova neprekidna interakcija sluajnosti ini sasvim smesnim
svaku rekonstrukciju sadanjosti i budunosti na osnovu jedne neosivarene hipoteze'.
Pierre de Tourtoulon. Philosophy in the Development of Late, New York, 1922, &tr. (31.

525
i Spaniji, inae bi njegovo oigledno pripisivanje kauzalne uloge
arapskoj kulturi bilo samo hronoloko nabrajanje dogaaja o kojima
on govori. Shodno tome, oni koji odbacuju mogunost postojanja
protivinjenikih sudova u istorijskim naukama moraju, ukoliko su
dosledni, poricati i mogunost objanjenja bilo kojeg dogaaja iz
ljudske prolosti.
Pa ipak, opste uzev, nije ni najmanje lako pruiti relativno
vrste osnove za protivinjenike sudove u istoriji. Taj zadatak je
nesumnjivo tei od slinog zadatka u mnogim drugim disciplinama,
delimino zato (kao to smo esto napominjali) to je mogue izvoditi eksperimente na dogaajima koji se ne ponavljaju, ali u velikoj
meri i zato to postoji vrlo malo relevantnih podataka o veini pitanja o kojima istoriari donose takve sudove. Uprkos ovim nedostacima, zadatak nije sasvim beznadean kao to se to esto tvrdi. Jedan
primer kako se protivinjeniki iskazi stvarno potvruju pomoi e
nam da objasnimo tekoe s kojima se moramo susresti u takvom
poduhvatu, kao i razmatranja kojima se slue istoriari, pokuavajui da ih otklone. Imajui ovaj cilj na umu, ispitajmo osnove na
kojima neki istoriari tvrde da je Maratonska bitka bila odluujua
po zapadnu civilizaciju.
Prema jednom objanjenju stari Persijanci su obino koristili
postojee religiozne institucije u pokorenim zemljama (npr. u Judeji) kao instrumente za upravljanje tim teritorijama; zbog toga je
pobeenom narodu bivalo nametnuto strogo pokoravanje religioznim dogmama. Takvi potencijalni instrumenti politike vlasti svakako su postojali u Atini u obliku raznih mistinih kultova koji su
obeshrabrivali sumnjiave i koji su mogli biti orijentalnog porekla.
Meutim, strogo pridravanje zakona religije i religiozna pokornost
nisu spojivi ni sa politikom demokratijom niti sa bavljenjem umetnou, naukom i filosofijom, bavljenjem koje je osloboeno okova.
Prema tome, verovatno je da bi posle persijske pobede na Maratonu
ovi mistini kultovi imali u Atini istaknuto mesto pa bi samim tim
dominirali svi oni elementi koji onemoguuju negovanje razuma i
28
racionalne organizacije atinskog drutva.
Zakljuak na osnovu ovog argumenta po verovatnoi sigurno
nije utvren van svake sumnje. Pa ipak, taj argument relativno
dobro potkrepljuje ovaj zakljuak i moe posluiti kao ilustracija
da su u osnovi irelevantne sve one primedbe istorijskim analizama,
primedbe kao to su one koje smo pomenuli, koje se odnose na mogunost donoenja protivinjenikih sudova o ljudskoj istoriji. Meutim, opravdane sumnje mogu se pojaviti u pogledu injenike valjanosti i primenljivosti nekih premisa od kojih se kao od istinitih
stavova polazi u ovoj argumentaciji. Koliko je, na primer, opravdana
pretpostavka da umetnost, nauka i filosofija ne cvetaju u autori Vidi Eduard Meyer, ,,Zur Theorie und Methodik der Gesehichte" u Klelne
Schriften, Halte, 1902, 1 Max Weber, ..Critical Studies in the Logic ot the Cultural Sciences" u The Methodologv of the Soctal Sciences, Glencoe, 111., 1949.

526
tarnim drutvima? Uprkos injenici to ovu pretpostavku prihvata
veina demokratski nastrojenih mislilaca, postoje znaajni izuzeci
od ove pretpostavke, tako da ona izgleda opravdana samo ukoliko se
tvrdi uz razna ogranienja iako nije jasno kakva su ogranienja
potrebna, niti da li bi u takvom ogranienom obliku ova pretpostavka
potkrepljivala zakljuak o kojem raspravljamo. Razmotrimo zatim
pretpostavku o praksi upravljanja koju je stara Persija nametala
pobeenim zemljama. ak i kada bi ova pretpostavka bila opravdana,
nije izvesno da li bi se ona mogla primeniti u ovom sluaju, jer,
prvo, moramo biti sigurni da je Persija stvarno elela da pokori
Atinu. Moda Darije nije imao nameru da od Atine napravi persijsku satrapiju, ve je samo nameravao da kazni grke gradove na
koje je bio kivan, i da u Atini vrati na vlast svog prijatelja Hipiju.
Ako se ova mogunost ne moe elirninisati, onda je sumnjivo da li
je persijska praksa upravljanja u pokorenim zemljama relevantna
kao svedoanstvo da bi se Persija verovatno tako ponaala u pobeenoj Atini. Stavie, ak iako se ova mogunost ukloni, sporno je da
li bi Persija u Grkoj upravljala na taj nain. Svakako, Persija je u
pobeenim zemljama male Azije vladala gvozdenom rukom. Meutim, Atina je bila mnogo udaljenija od Persije nego to je to bila
Jonija, pa bi persijska uprava u Atini bila manje okrutna.29 Ukratko,
iako zakljuak ove argumentacije nije samo neosnovana spekulacija,
ve ima izvesnu vrstu injeniku osnovu, delovi te argumentacije
sadre izvesnu neizvesnost koju nae sadanje 2nanje o zakonima
ljudskog ponaanja i nae raspoloivo svedoanstvo o prolosti ne
mogu prevazii.
Meutim, moda je najvea tekoa u opravdavanju protivcinjenikih sudova o ljudskoj istoriji kao to je to u svakom
rasuivanju koje nije iskljuivo deduktivno ili formalno logiki
problem procenjivanja vanosti esto protivrenog svedoanstva za
dalu hipotezu i problem uporeivanja stepena u kojima alternativne
hipoteze bivaju potvrivane raspoloivim svedoanstvom. Za razliku
od onoga to je postignuto u ozakonjenju principa demonstrativnog
zakljuivanja za sada ne postoji opte prihvaen, eksplicitno formulisan i sasvim obuhvatan sistem logikih pravila za izvravanje ovih
zadataka od krucijalne vanosti. Istina je da se za matematiki raun verovatnoce esto tvrdi kako predstavlja takvu kodifikaciju logikih kanona nedemonstrativnog zakljuivanja; ali relevantnost rauna verovatnoce u procenjivanju snage svedoanstva sasvim je sumnjiva i o njoj se nairoko raspravlja. Shodno tome, razne osobe na
razne naine prihvataju zakljuke o stvarima od najvie praktine
vanosti na osnovu svedoanstva ija se dokazna snaga ocenjuje
na osnovu idiosinkrazije.
Ovaj nedostatak jasno formulisanih kriterijuma za merenje
i izjednaavanje vanosti premisa svedoanstva nesumnjivo je raz* Vidi raspravu o ovim pitanjima u J. B. Bury, Hlstory of Greece, New York,
1937, str. 243244.

527

log mnogim neslaganjima medu istoriarima kada procenjuju relativni znaaj raznih uzronih faktora, pa, prema tome, i kada donose
protivinjenike sudove o ljudskoj prolosti. Na primer, iako svoje
sudove zasnijavu na onome to izgleda da je identino svedoanstvo,
podjednako kompetentni istoriari esto daju nespojive procene o
ulozi raznih pojedinaca u nekoj datoj epizodi; oni zbog toga daju
razliite procene verovatnoe pretpostavki koje su im neophodne u
analizi kao to je verovatnoa da bi Linkoln, da je ostao iv, imao
vie uspeha od Endrjua Donsona u ubedivanju Kongresa da izmeni
svoj osvetniki stav prema Jugu.
Odsustvo optih logikih merila naroito je vidljivo tamo gde
je potrebno spojiti nekoliko premisa svedoanstva i proceniti dokaznu snagu koja iz njih proizlazi. Takvu potrebu ilustruje rasprava o znaaju maratonske bitke. Prikaimo to shematski, uz sledeo
pretpostavke: (a) s obzirom na svedoanstvo e da je neka orijentalna
despotija pokorila dravu s demokratskim institucijama, istoriari se
slau u pridavanju visoke verovatnoe hipotezi h da pobednika
drava nee trpeti ove institucije u pobeenoj zemlji; i (b) u odnosu
na svedoanstvo e da su dve zemlje s primitivnim sredstvima komunikacije i transporta meusobno prilino udaljene, istoriari se
takoe slau u pripisivanju male verovatnoe hipotezi h' da e jedna
od ovih zemalja vriti bitan uticaj na institucije druge zemlje. Spojimo sada ova dva dela svedoanstva e i e i prihvatimo to poveano svedoanstvo e", koje kae da je jedna orijentalna despotija,
samo sa primitivnim sredstvima komunikacije i znatno udaljena od
jedne drave s demokratskim institucijama pokorila ovu drugu. Tada
se postavlja problem koji je tipian za mnoga istraivanja: kolika
je verovatnoa, u odnosu na e", za hipotezu h" da e ta orijentalna
despotija ozbiljno ugroziti ili ukinuti demokratske institucije pokorene drave? Kada bi postojala opte priznata i dobro zasnovana
pravila za procenjivanje ove verovatnoe na osnovu verovatnoa
koje smo pretpostavili u (a) i (b), na pitanje da li su dogaaji na
Maratonu bili odluujui za zapadnu civilizaciju, kao to se to esto
tvrdi, moglo bi se odgovoriti nedvosmisleno. Kako su, meutim, istoriari, kao i drugi ljudi, upueni na svoje intuitivne sudove kada
pokuavaju da dou do takvih procena, ocene koje oni daju o ovim
verovatnoama variraju ponekad u irokim rasponima.
S druge strane, iako razlike u pogledu dokazne snage datog
svedoanstva bivaju uasno velike, postoji sreom esto i bitno slaganje u pogledu verovatnoa koje ljudi pridaju mnogim hipotezama
o stvarima o kojima imaju znatno iskustvo. Takva slaganja pokazuju
da su uprkos nedostatku eksplicitno formulisane logike nedemonstrativnog zakljuivanja ljudi ipak kroz pokuaje i greke stekli mnoge
neiskazane navike miljenja koje otelotvoruju valjane principe nedemonstrativnog rasuivanja. Na primer, jedan lekar moe posle
viegodinje prakse da razvije takve navike za analizu koje ga ine
savreno kompetentnim dijagnostiaremi, a da uopte nije svestan
logikih principa koje preutno upotrebljava pri izvoenju svojih

528
zakljuaka. Isto tako, naunik koji se bavi ljudskim drutvom, moe
praksom da stekne sposobnost odreivanja teine i vanosti svedoanstva, iako nikada jasno ne izlae logiku svog postupka. Shodno
tome, iako se protivinjeniki sudovi u istorijskim naukama nikada
ne utvruju tako da ne ostavljaju mesta nikakvoj sumnji i mada su
takvi sudovi u specifinim sluajevima esto sporni a moda i sasvim
pogreni, takve sumnje i greke ne predstavljaju adekvatnu osnovu
da se u principu odbaci i sama mogunost donoenja protivinjenikih sudova.
IV. Determinizam u istoriji
Oko 1920. godine jedan ugledni istoriar ispitao je naoko
odluujui uticaj koji je jedan broj slavnih ljudi vrio na tako znaajne istorijske dogaaje kao to su protestanska reformacija u Engleskoj, amerika revolucija i razvoj parlamentarne vladavine. On je
zatim ocenio navodno kritiku ulogu koju su ti ljudi imali u odlukama i akcijama koje su dovele do tih dogaaja, uoptio je svoje
rezultate i ovako zakljuio:
Ove velike promene su se, izgleda, desile s izvesnom neizbenou; izgleda
da je postojala nezavisna tendencija, neka neumitna nunost koja je vladala
razvojem ljudskih zbivanja... Kada se bolje ispitaju, ocene i paljivo odmere, postave u pravoj svetlosti, lini, sluajni, individualni uticaji u istoriji
gube svoj znaaj 1 naziru se velike cikline sile. Dogaaji dolaze takorei sami po sebi, tj. oni dolaze tako dosledno i neizbeno da briu kao uzroke
ne samo fizike pojave ve i voljno-ljudsko delanje.
Tako nastaje shvatanje zakona u istoriji. Istorija, veliki tok ljudskih zbivanja,
nije bila rezultat voljnih napora pojedinaca ili grupe
pojedinaca, bila je mnogo
manje sluajna; istorija je bila podvrgnuta zakonu.3*

Gledite koje je izraeno u ovom navodu predstavlja jedno

shvatanje o ljudskim zbivanjima koje je poznato i koje je iroko
rasprostranjeno. To je shvatanje koje se ponekad branilo kako bi se
opravdavala teodicija, ponekad romantina filosofija kosmikog organicizma, ponekad naoko nauna" teorija civilizacije koja uzroke
ljudskog progresa ili propasti nalazi u delovanju bezlinih faktora
kao to su geografija, rasa, ili ekonomska organizacija. Uprkos vanim razlikama, ove razliite doktrine o istorijskoj neizbenosti imaju
jednu zajedniku premisu: nemo svesne ljudske akcije, bilo individualne ili kolektivne da promeni tok ljudske istorije, poto su
istorijske promene navodno proizvodi unutranjih sila koje deluju
prema utvrenim iako moda ne uvek poznatim modelima razvoja.
Istoriari j filosofi su esto pokazivali kako je uenje o istorijskoj neizbenosti neodrivo; cilj ove rasprave nije da se jo jednom pokau njegovi nedostaci. Bie dovoljno da primetimo da
nekim svojim varijantama ovo uenje nema empirijski sadraj, jei
Edward, P. Cheney, Law in Hlstory and Other Est-avs, New York, 1927, str. 7,

529
nikakvo empirijsko svedoanstvo koje se moe zamisliti nije relevantno u proveravanju istinitosti ili lanosti tih verzija ovog uenja.
Stavie, kada se ovo uenje formulie tako da se moe empirijski
proveriti, raspoloivo svedoanstvo ne potkrepljuje ni tezu da svi
ljudski dogaaji ilustruju jedinstveni transkulturni nepromenljivi
zakon razvoja, niti tezu da pojedinani ili kolektivni ljudski napori
nikada ne deluju kao odluujui faktor u drutvenim transformacijama. Meutim, odbacivanje ovih tvrdnji ne treba shvatiti kao poricanje da u mnogim istorijskim situacijama izbor pojedinca ili pojedinani napor ne vrede nimalo niti da esto postoje granice ljudske
moi u usmeravanju toka drutvenih promena granice koje se mogu
utvrditi granice koje se mogu postaviti na osnovu fizikih i geografskih injenica, na osnovu prirodnog dara, naina ekonomske
proizvodnje i raspoloivih tehnolokih sredstava, na osnovu tradicije i politike organizacije, ljudske gluposti i neznanja, kao i na
osnovu raznih drugih ljudskih akcija koje prethode tim promenama.
S druge strane, mnogi savremeni kritiari istorijske nunosti
otili su suvie daleko u poricanju oigledno preteranih tvrenja
ovog uenja. Oni su osporavali ono to su verovali da predstavlja
osnovnu premisu na kojoj ta doktrina poiva shvatanje, naime,
da ljudska zbivanja nastaju samo pod odreenim i odreujuim uslovima. Shodno tome, ovi kritiari su pokuali da pokau da je krajnji
determinizam nespojiv s utvrenim injenicama ljudske istorije, kao
i sa pretpostavkom koja lei u osnovi svih rasprava o moralnim
problemima da su ljudska bia u pravom smislu odgovorna za svoje
svesne odluke i radnje. tavie mnogi mislioci koji odbacuju uenje
o istorijskoj neizbenosti predstavljaju takoe otre kritiare savremenih tendencija u psiholokim i sociolokim istraivanjima; oni
tvrde da poto se bihevioristika (ili naturalistika") metodologija,
koja se u tim istraivanjima usvaja, navodno zasniva na kraju na
deterministikoj premisi, savremene drutvene nauke razbijaju verovanje u ljudsku slobodu i zbog toga potcenjuju osnove moralnih napora.
U preostalom delu ovog poglavlja baviemo se nekim od
ovih kritika determinizma. Meutim, u ovim kritikama retko je
eksplicitno objanjeno kako determinizam" treba shvatiti kao optu
tezu i mada je kritiari te teze esto izjednaavaju s uenjem o istorijskoj neizbenosti,31 pod tim se podrazumeva mnogo optiji pojam.
Zbog toga moramo ukratko podsetiti na objanjenje koje smo dali
u Poglavlju 10. o smislu u kojem se determinizam" obino shvata
u prirodnim! naukama, jer to takoe izgleda smisao u kome se za
determinizam esto kae da predstavlja premisu koja lei u osnovi
uenja o istorijskoj neizbenosti.
Bie podesno da ukratko izloimo nau raniju raspravu o
determinizmu pomou primera jednog fiziko-hemijskog sistema koji
Prema jednom istoriaru. determinizam je uenje prema kojem smo bespomono Sepani u jednom kretanju koje sadri! sve to Je proSlo". Pleter Geyl, eoatts
with Historiant. New York, 1956, str. 236. AH ovo nije reprezentativno stanovite.

34 Struktura nauke

530
38

se, opte uzev, smatra deterministikim. Taj se sistem sastoji iz

meavine soda-vode, viskija i leda koji se nalaze u zapeaenoj boci.
Pretpostavlja se da u boci nema vazduha i da je mesavina izolovana
od svega ostalog, kao to su izvori toplote u okolini. Stavie jedine
karakteristike sistema koje se uzimaju u obzir jesu sledea termodinamike promenljive": broj komponenti sistema (komponente u
ovom primeru su voda, alkohol i ugljen dioksid), faze ili vrste agregatnih stanja u kojima se ove komponente javljaju (u ovom primeru
voda se javlja u vrstomi, tenom i gasovitom stanju), koncentracije
komponenata u svakoj fazi, temperatura meavine i pritisak na
zidove posude. Dobro je poznato da e se za datu temperaturu i
pritisak svaka komponenta ovog sistema javljati u raznim fazama s
odreenim koncentracijama, i obratno. Tako, na primer, ako se povea pritisak meavine (npr. ako se pritiskuje zapua boce), smanjuje se koncentracija vode u gasovitomt stanju, ali se poveava
koncentracija tenosti; slino je i u sluaju promene temperature.
Promenljive ovog sistema stoje na taj nain jedna prema drugoj u
odreenim zavisnim odnosima, tako da se za vrednost jedne promenljive u bilo kojem datom trenutku moe rei da je odreena"
vrednostima drugih promenljivih u tom trenutku.
Pretpostavimo sada da je u nekom poetnom trenutku sistem
u odreenom stanju" (tj. promenljive imaju izvesnu specifinu
vrednost (i da se posle vremenskog intervala t sistem nalazi u nekom
odreenom stanju zato to su promenjene vrednosti jedne ili vise
promenljivih u tom intervalu. Pretpostavimo takoe da se sistem na
neki nain vrati nazad u svoje poetno stanje, da se kao i ranije
ponovo izazovu iste promene promenljivih i da je posle istog intervala t sistem opet u onom drugom stanju. Ako se sistem ponaa na
ovaj nain bez obizra koje se stanje uzme za poetno i bez obzira
koliko je dug vremenski interval t, za taj sistem se kae da je deterministiki" u odnosu na odreeni skup termodinamikih promenljivih.
Ako izostavimo ovaj fiziko-hemijski primer, determinizam"
se moe definisati sasvim uopteno kao teza da za svaki skup atributa (ili promenljivih") postoji neki sistem koji je deterministiki
u odnosu na taj skup. Shodno tome, determinizam u istoriji" jeste
teza da za svaki skup ljudskih akcija, pojedinanih ili kolektivnih
karakteristika ili drutvenih promena koje mogu zanimati istoriara,
postoji neki sistem koji je deterministiki u odnosu na te elemente
pri emu promenljive koje definiu stanje tog sistema nisu specifikovana. Sada moemo prei na zadatak koji smo ostavili za kraj
ovog poglavlja: da razmotrimo razne kritike determinizma u istoriji.
Primedbe koje su upuene deterministikoj tezi i koje treba da ispitamo mogu se svrstati u tri grupe: (1) argumenat na osnovu lanosti
uenja o istorijskoj neizbenosti i na osnovu nepostojanja zakona
n
Ova] primer Je pozajmljen iz Lawrence J. Henderson, Pareto's General
Sociologu, Cambrige, Mass., 1935, Pogt. 3, gcle Je upotrebljen da ilustruje smisao u kome
Je, prema paretu, Jedan drutveni sistem deterministiki.

531
nunog razvoja" u ljudskim zbivanjima; (2) argument na osnovu nepredvidljivosti ljudskih zbivanja; i (3) argument na osnovu nespojivosti determinizma sa stvarnou ljudske slobode. Mi emo naa
razmatranja zavriti uz (4) neka razmiljanja o valjanosti same te teze.
1. Prvi argument se moe kratko izloiti i brzo odbaciti. On
je pre svega usmeren protiv onih grandioznih filosofija istorije,
bilo da su one po svojoj orijentaciji religiozne ili sekularne, koje
tvrde da su nale utvreni model razvoja u mnotvu sukcesivnih
dogaaja koji su se desili od poetaka ljudske rase, da su bar otkrile
nepromenljivi poredak u nizu pramena koji se stalno ispoljava u
razliitim, drutvima ili civilizacijama. Sa stanovita nekih ovakvih
filosofija, svaki ljudski in izgleda da ima odreeno mesto u nepromenljivoj strukturi promena i svako drutvo mora nuno proi kroz
utvreni niz prethodnih stupnjeva pre nego to doe do nekog docnijeg stupnja. Stavie, iako su pojedinci prividno inioci koji utiu
na kretanja istorije, ljudske akcije se u mnogim ovakvim filosofijama u najboljem sluaju sagledavaju samo kao ,,instrumenti" pomou kojih se ispoljavaju izvesne sile" koje deluju i razvijaju se
u skladu s vanvremenskim zakonima.
Filosofija istorije ove vrste esto imaju ar velike dramske
literature; vrlo mali broj njihovih italaca pristao bi da porekne veliku imaginativnu mo i ogromnu erudiciju koja je esto utkana u
njihove konstrukcije. Ali kao to smo ve pomenuli, kada imamo
svedoanstvo o onome to se stvarno desilo i kada je to svedoanstvo
relevantno za procenjivanje takvih filosofija, onda je ono potpuno
negativno. Kritiari ovih filosofija nalaze se na vrstom tlu kada
ove filosofije odbacuju kao lane.
Pa ipak, da li iz lanosti uenja o istorijskoj neizbenosti
proizlazi da ne postoje nikakve uzrone veze izmeu ljudskih zbivanja i da je determinizam u zbivanjima u kojima raspravljaju istoriari samo mit? Oni savremeni kritiari tog uenja koji veruju da
ovakav zakljuak zaista proizlazi ne pruaju nikakvu eksplicitnu
osnovu za svoju tvrdnju i zasnivaju je izgleda, na izuzetno uskom
shvatanju o tome na ta bi deterministiki sistem morao liiti. Oni
izgleda, misle da poto ljudska prolost ne ispoljava nita to bi
liilo na pravilno periodino kretanje dobro konstruisanog hronometra, dogaaji iz te prolosti ne mogu biti elementi deterministikog sistema. Meutim, iako dati sistem ne mora biti ilustracija neke
relativno proste sheme promena, on ipak moe ispoljavati sloeniju
i manje poznatu strukturu relacija zavisnosti. Stavie, ak i kada bi
bio sluaj na neki odreeni sistem nije deterministiki u odnosu na
specifikovani skup karakteristika, moe se desiti da taj sistem jo
uvek nije dovoljno izolovan od spoljanjih uticaja (kao to je to u
sluaju asovnika ije kretanje pokazuje nepravilnosti" zbog uticaja promenljivog magnetnog polja) i moe postojati neki drugi
sistem (moda sistem koji ukljuuje ove spoljanje uticaje u poetni
34

532

sistem) koji je deterministiki u odnosu na dati skup karakteristika.

U svakom sluaju, uzimajui kao tano da je uenje o istorijskoj
neizbenosti pogreno i da ne postoje zakoni nunog razvoja ljudske
istorije, ne postoji merodavno svedoanstvo koje bi naprimer pokazivalo da je opadanje panske moi u sedamnaestom veku bilo delimino posledica panske ekonomske i kolonijalne politike ili da je
nuan uslov za uspeh boljevike revolucije bila injenica to je tu
revoluciju vodio Lenjin. Ukratko, prvi argument protiv determinizma ne postie svoj cilj.
2. Kritiari determinizma nastoje da naglase primedbu kako
su ljudska zbivanja u znatnoj meri nepredvidljiva. Sa ovim u vezi
obino se razlikuju dva smisla ove reci: jedan dogaaj je tehnoloki" nepredvidljiv ukoliko zbog ogranienja u znanju i tehnologiji
koje ljudi imaju u datom trenutku oni nisu u stanju da predskau
taj dogaaj ili ga mogu predskazati samo s izvesnim stepenom preciznosti. Meutim, to oigledno nije ozbiljna primedba determinizmu ako se kae da dogaaji mogu biti nepredvidljivi u ovom
smislu; nijedan kritiar deterministike teze nee, verovatno, tvrditi
da. na primer, zemljotresi nemaju nune i dovoljne uslove svoga
nastanka na osnovu toga to za sada nismo u stanju da predvidimo
kada e se desiti sledei zemljotres.
S druge strane, jedan dogaaj je teorijski" nepredvidljiv
ako je pretpostavka da se njegovo deavanje moe unapred izraunati s neogranienom tanou nespojiva sa zakonima prirode",
tj. sa naunim znanjem, a naroito s utvrenom naunom teorijom.
Glavni primer koji se upotrebljava kao ilustracija ovog smisla te
reci jeste ograniena preciznost sa kojom se, prema savremenoj
kvantnoj teoriji mogu predviati subatomski procesi. Bie jasno, meutim, da ak i kada se pretpostavi da su ljudska zbivanja teorijski
nepredvidljiva, ta pretpostavka ima snagu primedbe deterministikoj tezi samo ukoliko se ova teza izjednai sa tvrenjem da 33se dogaaji u principu mogu predviati sa apsolutnom tanou. Svakako, terminu determinizam" moe se pripisati takva konotacija da
se znaenje tog termina poklopi sa znaenjem termina predvidljiv".
Ali ekvivalencija koja bi tako bila uspostavljena izmeu konotacija
ovih rei bila bi rezultat jednog proizvoljnog fiat, poto se ove reci,
opte uzev, ne upotrebljavaju kao sinonimi. Kada bi se one tako
upotrebljavale, onda bi bilo besmisleno pretpostaviti da neto to se
veruje da je teorijski nepredvidljivo moe ipak biti odreeno. Meutim, uprkos okolnosti da kvantna mehanika pripada savremenom
sistemu naunih teorija, nije protivreno (iako moe biti pogreno)
smatrati kao to su smatrali Plank, Ajntajn i drugi, da subatomski
u
Takvo izjednaavanje uinio je Morie Slik: ,,A odreuje B moe znaiti
samo ovo: B se moe izraunati iz A- A to znai: postoji jedna univerzalna formula koja
potvruje pojavljivanje B, kada se Izvesne vrednostl daju poetnim uslovima A i kada
se pored toga odreene vrednosti priptSu tahvtm promenljivama u trenutku t. . Heff
,.determiniran" na taj nain znai isto Sto 1 predvidljivo" ili unapred lzraunljivo".
Moritz Schlick, Die Kauzalitat in der GegewSrtigen Phj-sik", Gesammelte Aufsiitze,
Wien, 1938, Str. 7374.

533
procesi imaju odreujue uslove svog pojavljivanja i da je poeljno
izgraditi alternativu kvantnoj teoriji koja ne bi postavljala gornje
granice u pogledu preciznosti sa kojom se ovi procesi mogu predviati
kao to to ini kvantna teorija.
Uostalom, niim to bi bilo nalik kvantnoj mehanici ne raspolaemo u drutvenim naukama na emu bi se zasnivala pretpostavka da su ljudska zbivanja teorijski nepredvidljiva. Stvarno svedoanstvo ne utvruje stav da su ljudske akcije apsolutno nepredvidljive. Bila bi smena tvrdnja da se svaki detalj ljudske budunosti
moe predvideti ili ak ako se smatra da se svaki dogaaj iz ljudske
prolosti moe izvesti iz raspoloivih podataka. S druge strane, nije
nita manje smeno ako se smatra da smo mi potpuno nekompetentni da sa bilo kakvom sigurnou predviamo budunost. Skoro
je truizam rei da nai lini odnosi s drugim ljudima, i nae politiko
ureenje i drutvene institucije, redovi vonje i pravosue ne bi bili
ono to jesu kada ne bi bili mogui prilino pouzdani zakljuci o
ljudskoj prolosti ili budunosti. Svakako, mi ne moemo sa izvesnou predvideti ko e biti sledei predsednik Sjedinjenih Drava. Ali
ako pretpostavimo postojanje sadanjih odnosa prema unutranjim i
spoljnjim pitanjima i ako uzmemo u obzir sadanji raspored svetskih
snaga, mi imamo dobre razloge da verujemo da e u sledeih nekoliko godina biti odravani predsedniki izbori, da nijedna velika politika partija nee za svog sledeeg kandidata naimenovati jednog
komunistu enu ili Crnca. Na izvestan nain, ova predvianja su
neodreena, jer ona ne predskazuju budunost tako da iskljuuju sve
izuzev jedne alternative koja se moe zamisliti. Pa ipak, ta predvianja zaista iskljuuju ogroman broj logikih mogunosti i ona ukazuju na injenicu da iako ljudi koji e uestvovati u buduim dogaajima mogu imati prilino veliki izbor u svom ponaanju, njihov
stvarni izbor i akcije kretae se u prilino odreenim granicama.
Oigledan smisao svega ovoga jeste da nije sve to je logiki mogue
takoe i istorijski mogue u toku datog perioda i za dato drutvo;
podjednako jasna interpretacija ove injenice jeste da postoje odreujui uslovi i za ono to se desilo i za ono to e se desiti u ljudskom zbivanju.
S druge strane, ak i naa kasnija istorijska objanjenja prolih dogaaja, kao i naa predvianja buduih skoro su uvek neprecizna i nepotpuna. Naa objanjenja prolih dogaaja, bez obzira
da li su to pojedinane ili kolektivne radnje, retko objanjavaju
svaki detalj onoga to se desilo i, kao to smo videli, oni uspevaju
da pokau samo osnove koje ine manje ili vie verovatnim pojavljivanje manje ili vie nejasno formulisane karakteristike. Ali mi
smo ve ispitali razloge zato su objanjenja u istoriji, u stvari objanjenja po verovatnoi, a nijedan od tih razloga ne predstavlja osnovu za odbacivanje determinizma.
3. Argumenat koji emo na kraju razmotriti kae da je krajnji determinizam nespojiv s fundamentalnim aksiomom etike da se

534
za ljude u pravom smislu moe rei da su odgovorni za svoje odluke i
svesne postavke. 0 ovoj primedbi determinizma voene su filosofske i teoloke rasprave jo od antikih vremena, ali je ta tema oivljena u savremenim raspravama o ljudskoj istoriji i drutvenim
naukama. Mi emo ispitati neke od ovih
problema u obliku u kojem
su prikazani u knjizi Isaije Berlina.34 Ova knjiga je pre svega ubistvena kritika onih filosofija istorije koje ljudsku scenu posmatraju
kao ispoljavanje neizbene sudbine koja se ne moe promeniti ljudskim naporom. U njoj se takoe tvrdi da su ove filosofije samo neposredne posledice pretpostavke da su ljudska zbivanja strogo determinirana. Mi emo zanemariti ovaj razlog koji Berlin navodi u
prilog odbacivanja determinizma, poto smo ve pokazali da deterministika teza ne povlai za sobom uenje o istorijskoj neizbenosti,
aJi moramo razmotriti dva druga argumenta koja on upuuje
ovoj tezi.
a. Berlinova polazna taka u prvom od argumenata jeste
opte priznato mesto da se jedan pojedinac ne moe ispravno smatrati
moralno odgovornim za neku akciju ako je bio prisiljen da je izvri
i ako on sam svojom voljom nije izabrao da je izvri. Shodno tome,
jedna osoba je u pravom smislu odgovorna za neki in ukoliko je
mogla da se ponaa drukije, da je njen izbor bio drukiji. Ali Berlin
takoe veruje da prema deterministikoj tezi (koju on shvata kao
da porie da postoji jedna jedina oblast ljudskog ivota u kojoj u
potpunosti ne vladaju zakoni), ta osoba nije mogla da bira drukije nego to je stvarno birala, naoko zato to je odluka te osobe u
trenutku izbora bila odreena okolnostima nad kojima nije imala
nikakvu mo, kao to su bioloko naslee ili njen karakter formiran
u prethodnom delanju. Prema tome, za svakoga ko prihvata deterministiku tezu pretpostavka da je ovek mogao doneti drukije
odluke nego to je ustvari doneo na kraju krajeva predstavlja iluziju
koja poiva na naem nepoznavanju injenica koje odreuju njegov
izbor. Berlin zato zakljuuje da determinizam povlai za sobom odbacivanje pojedinane odgovornosti, poto se prema deterministikom shvatanju navodno postupak te osobe ne moe objasniti njegovim slobodnim izborom, ve uslovima koji taj izbor odreuju. On
izjavljuje na primer:
niko ne porie da bi bilo glupo i surovo ismevati me zbog toga to nisam vii
nego to jesam, ili boju moje kose, ili osobine moga intelekta, ili mog srca
smatrati neim to se u principu moe pripisati mom slobodnom izboru; ovi
atributi su takvi kakvi jesu bez ikakve moje odluke; ako ovu kategoriju proirimo bezgranino, onda sve to jeste postaje nuno i neizbeno... Pokuda i
pohvala, razmatranje moguih alternativnih naina ponaanja, osuivanje ili
estitanje istorijskim linostima to su uradile ono to su uradile postaje
apsurdno.

i on dodaje:
" Isaiah Berlin, Historlcal lnevitability, London I New York, 1954.

535
Kada bih bio ubeen da iako odluke utiu na ono to se deava one
jo uvek bivaju u potpunosti odreene faktorima nad kojima pojedinac nema
kontrolu (ukljuujui njegove sopstvene motive i pobude), ja ga sigurno ne bih
smatrao moramo vrednim pohvale ili pokude."

Na redu su dva komentara.

i. Prvo, nije uopte jasno kako je to ljudsko ja" kojim Berlin barata. Prema njegovom miljenju ljudsko ja se oigledno mora
razlikovati ne samo od ljudskog tela ve i od svakog izbora nad kojim ovek vie nema kontrolu, koji odreuje bar delimino odluku
koju e tek doneti, kao i od njegovih pobuda, dispozicija i motiva,
ukoliko nad ovima takode nema kontrole. Zbog toga je teko znati
ta ostaje od toga ja kada se eliminise sve ono to ima i najmanji
uticaj na ovekovo ponaanje u jednom jedinom trenutku neposredne sadanjosti.
Ova se tekoa ne smanjuje kada pokuavamo da razumemo
Berlinovo shvatanje toga ja ije su odluke slobodne" u njegovom
smislu te reci, u kontekstu u kojem zamiljamo kako neka osoba razmatra ta treba da uini i najzad se odluuje za jednu od nekoliko
alternativa. Ta osoba obino nije svesna da odluka koju na kraju
donosi moe biti izraz jednog skupa manje ili vie stabilnih navika,
prolaznih impulsa, paljive analize nekih alternativa itd. ba kao
to nije svesna ni kucanja svog srca ili organa koji to kucanje proizvodi. Izgleda krajnje neverovatno da bi osoba, poto bi se povratila od zaprepaenja kada bismo je upitali da li je odluka koju je
ona na kraju donela bila zaista njena sopstvena odluka, oklevala da
kae da je ta odluka svakako bila njena. Ali kada bi ta osoba postala
svesna svih ovih podataka o sebi, kao to ponekada moe postati,
da li ona svoju odluku vie ne bi smatrala svojom sopstvenom odlukom? Ovo takoe izgleda neverovatno, ba kao to izgleda neverovatno da bi poricala kako je to njen puls koji ona osea u slepoonicama, kada otkrije da taj puls proizvode ritmike kontrakcije njenog
srca.
Prema Berlinu, meutim, odgovor na pitanje o tome da li je
odluka te osobe bila njena sopstvena odluka mora u oba sluaja
biti negativan. Berlin se zbog toga nalazi pred zagonetkom koja je
skoro nereiva, pred problemom da nae neku aktivnost ili odliku
koja predstavlja intrinsini atribut ljudskog ja, ali pod pretpostavkom da sve to kauzalno zavisi od neeg drugog samim tim biva
automatski iskljueno iz toga ja. Njegov problem je slian problemu
pred kojim bi se naao kada bi postavio zadatak da opie fudbalsku
loptu a da ne pomene nijedan atribut koji svoje prisustvo na lopti
duguje bilo kakvom iniocu (kao to je onaj koji je napravio, igra
koji je udario ili Sunce koje je osvetljava) zato to poznati atributi
nisu u pravom smislu intrinsini za tu loptu, poto su njena veliina,
oblik boja i stanje kretanja odreeni spoljanjim faktorima.
>s

Tsaiah Berlin, Navedeno elo, str. 2627.

536

Nema sumnje da nisu laka pitanja o tome kakve su i gde su

granice pojedinanog ljudskog ja; odgovori na to pitanje mogu se
menjati u razliitim kontekstima u kojima se pojedinci identifikuju
sa satnim sobom, i mogu zavisiti od kulturnih razlika u nainima na
koje se to ljudsko ja shvata. Ali ma kako da se te granice mogu povui, one se ne smeju povui tako da se na kraju nita ne moe
identifikovati kao ja. Od injenice da smo esto svesni da delujemo
prema sopstvenoj slobodnoj volji, i bez spoljanjih ogranienja, ne
srne se praviti vetaki i neresiv problem ak i ako priznamo da su
neke nae odluke rezultat naih dispozicija, ponaanja u prolosti i
trenutnih impulsa.
ii. Jo jednu primedbu moramo uputiti Berlinovoj argumentaciji. Na osnovu oblika te argumentacije, njegovo raspravljanje o
uslovirna pod kojima se za ljude moe s pravom rei da su odgovorni
inioci veoma mnogo podsea na rasuivanje koje se esto koristi da
bi se pokazalo kako je, s obzirom na rezultate moderne fizike, zdravorazumsko shvatanje sveta samo iluzija. Na primer, tvrdilo se da su,
sa stanovita fizike, zdravorazumski objekti kao to su stolovi samo
sloeni sistemi siunih estica koje se brzo kreu odvojene jedna od
druge relativno velikim rastojanjima, pa je iluzorno pretpostavljati kako su stolovi realno" vrsta tela koja imaju kontinuiranu povrinu. AH kao to smo esto napominjali, takva argumentacija je
izvor greaka. Osnovna je greka ako se pretpostavlja da poto zdravorazumski termini kao to su vrsto telo", tvrdo" i neprekidno"
ne mogu da se primene, kada se upotrebljavaju u svojim svakodnevnim znaenjima, na stvari kao to su skupovi molekula, onda se ovi
termini ne mogu
ispravno primeniti ni na makroskopske objekte kao
to su stolovi.afi
Berlinova rasprava pati od slinog nedostatka jer se u njoj
na isti nain tvrdi da ukoliko postoje odreujui bioloki i psiholoki uslovi pod kojima se ovek ponaa odgovorno, onda se za ljude
ne moe sa pravom rei da su odgovorni za svoje postupke zato to
se odgovornost (u i tom smislu te reci) ne moe primeniti na te
uslove. Ipak je empirijska injenica, potvrena kao i sve druge, da
ljudi esto postupaju svesno i da biraju alternative; nita to smo
otkrili ili to emo otkriti o fiziolokim i psiholokim uslovima koji
omoguuju tu svest i taj izbor ne moe se upotrebiti kao svedoanstvo
(izuzev po cenu kobne nedoslednosti) za poricanje da ovek zaista
svesno bira.
Treba primetiti, s druge strane, da je empirijsko pitanje da
li se data osoba smatra odgovornom za neki postupak i da li moemo pogreiti pretpostavljajui da je ona odgovorna. Mi moemo, na
primer, otkriti da je neka osoba sitan lopov uprkos naim najveim
" Za Jedan uticajan oblik ovog argumenta vidi Arthur S. Eddineton, The Vature of the Physical Worl, New York, 1929, naroito str. XIXIV; 2a otru kritiku
Edinglona vidi L- Suan Stebbmg, Philosophu and the Physiclsts, London, 1937.

537

naporima da ga od toga odviknemo kanjavajui je i nagraujui je

i uprkos njenim naoko ozbiljnim pokuajima da se popravi. Mi zatim
moemo zakljuiti da ona pati od malog poremeaja i da ne moe
da kontrolie neke svoje postupke, tako da bi bilo pogreno smatrati
je i dalje odgovornom za te postupke. Ostaje, meutim, injenica da
razlika izmeu postupaka nad kojim neki ovek ima kontrolu i onih
nad kojim ih nema time nije osporena ta razlika ostaje i kada otkrijemo uslove pod kojima se takva sposobnost kontrolisanja stie i
pod kojima se ispoljava. Ukratko, neka osoba se ispravno moe odrediti kao odgovorni moralni inilac ako se ponaa na nain na koji
postupa normalna moralna osoba; ta odredba ostaje ispravna ak i
kada ona ne moe kontrolisati organske i psiholoke uslove koji omoguuju da postupa kao moralna osoba u bilo kojoj prilici kada postupa kao odgovorna linost.
b. Postoji i drugi argumenat koji Berlin upuuje protiv determinizma. On tvrdi da bez obzira na istinitost deterministike teze,
na miljenje veine ljudi ne utie verovanje u tu tezu. Kada bi takav
uticaj postojao, tvrdi on, jezik koji ljudi upotrebljavaju pravei moralne distinkcije i izraavajui moralna ubeenja ne bi bio ovakav
kakav jeste, jer uobiajena upotreba ovog jezika preutno pretpostavlja da ljudi mogu slobodno birati i postupati drukije nego to
zaista biraju i postupaju. Meutim, kada bismo stvarno verovali u
determinizami, zakljuuje Berlin, nae uobiajene moralne distinkcije ne bi se mogle
ni na ta primeniti i nae moralno iskustvo bilo
bi nerazumljivo^7
Ali ispitajmo njegovo tvrenje da dosledni determinist ne
moe upotrebiti obini moralni jezik u svom uobiajenom znaenju.
i. Da li ovo tvrenje treba ocenjivati na osnovu istog empirijskog svedoanstva ? Ako treba, iako relevantni podaci nisu sistematski prikupljani i mada je obavetenje kojim raspolaemo nesumnjivo nepotpuno, veliki deo svedoanstva koje posedujemo sigurno
ne potkrepljuje to tvrenje. Jezik mnogih pobonih vernika, da ne
pominjemo filosofe kao to je Spinoza, prua izvesnu osnovu za tvi>
enje da uprkos eksplicitnom i svesrdnom prihvatanju krajnjeg determinizma mnogi ljudi nisu naili ni na kakve psiholoke prepreke
u donoenju normalnih moralnih ocena. Da navedemo samo jedan
primer, biskup Bosje sastavio je svoj Discourse on Universal History
sa namerom da to Dofenu poslui kao vodi u ponaanju jednog pravog princa, ali je izjavio da:
17
,,Kaa bi deterministika hipoteza bila istinita 1 kada bi adekvatno obJaSnjavala stvarni svet, postoji jedan jasan smisao u kojem (uprkos svoj izuzetnoj kazuistici
koja Je bila primenjena da se ovaj zakljuak izbegne) pojam ljudske odgovornosti,
obino shvaen, ne hl viSe mogao da se primenjuje ni na jedno stvarno, ve samo na
imaginarno ili zamisllvo stanje s t v a r i . . . Govoriti, kao Sto nastoje da uine teoretiari
istorije (i naunici skloni fjlosoflji), kao da se moe prihvatiti deterministika hipoteza
i jog uvek dalje misliti I govoriti kao to to sada inimo, znai stvarati intelektualnu
konfuziju." Isaiah Berlin, Nareeno deio, str. 3233.

538
drugo redanje posebnih uzroka koji stvaraju i unitavaju carstva zavise Od
zakona Boanskog provienja. Visoko gore u Svojim nebesima Bog vlada svim
kraljevstvima. On svako srce dri u Svojoj ruci. Ponekad On obuzdava strasti,
ponekad ih ostavlja slobodne i tako pokree oveanstvo. Na ovaj nain Bog
sprovodi Svoje strane odluke prema uvek nepogreivim pravilima. On je taj
koji priprema ishode najudaljenijih
uzroka i koji svuda namee svoju volju.
SB
Tako to Bog vlada svim narodima.

Bosje je verovao da je usklaivanje boanske svemoi sa stvarnou

ljudske slobode transcendentna misterija. Ali bez obzira na to, izgleda da mu nije bilo teko da prihvati shvatanje istorije prema kojem je to delo provienja (pa je to shvatanje deterministiko) i da
istovremeno upotrebljava (nasuprot Berlinovoj tvrdnji) obini moralni jezik da bi izrazio poznate moralne distinkcije.
ii. Pretpostavimo, meutim, da je Berlin u pravu kada misli
da ukoliko stvarno verujemo u krajnji determinizam, onda moramo
promeniti smisao naih moralnih rasprava. Sta bi se na osnovu ove
pretpostavke moglo utvrditi? Treba da podsetimo na sline situacije
u drugim domenima ljudske misli gde su znaenja raznih lingvistikih izraza pramenjena zbog prihvatanja novih verovanja. Tako, na
primer, veina obrazovanih ljudi danas prihvata heliocentrinu teoriju o kretanju planeta, ali ipak i dalje upotrebljava termine kao
to su Sunev izlazak" i Sunev zalazak", samo ih ne upotrebljavaju sa istini znaenjima koji su ti termini imali dok je vladala Ptolomejeva teorija. Pa ipak, neke distinkcije koje su ovi termini izraavali kada su bili povezani s geocentrinim pojmovima ak ni danas
nisu bez ikakve osnove, jer u mnogim kontekstima posmatranja i
analize nije nepravilno opisivati injenice govorei da Sunce izlazi
na istoku i da zalazi na zapadu. Mi smo oigledno nauili da upotrebljavamo takav jezik kako bismo izrazili distinkcije koje su jo uvek
opravdane a da pritom jo uvek ne prihvatamo druge distinkcije koje
zavise iskljuivo od prihvatanja geocentrine teorije.
Shodno tome, na osnovu slinog rasuivanja zakljuujemo da
ukoliko u skladu s Berlinovom pretpostavkom zaista poverujemo u
determinizam, mri. samim tim ne zanemarujemo razliku izmeu onih
postupaka koji se u obinom jeziku opisuju kao slobodno izabrani"
i onih radnji koje to nisu, ili izmeu onih osobina karaktera i linosti nad kojima pojedinac ima efektivnu kontrolu i onih nad kojima
nema. Uostalom, kada doe do promena u svakodnevnim izrazima,
zbog navodne promene u verovanju, jo uvek bi se deavalo da na
izvesne tipove ponaanja utiu pohvala i pokuda i da to ne utie
na druge tipove ponaanja, da su ljudi u stanju da kontroliu i menjaju neke svoje impulse a da drugi ostaju nepromenjeni, da neki
ljudi uz malo napora mogu bolje da se ponaaju dok drugi to nisu
u stanju i tako dalje. Ukratko, na obini moralni jezik sa svojim
uobiajenim znaenjima kao i nae razliite moi da postupamo na
w
Jacques Bossuet, Diacourse on Universal History, deo 3, pogl. 8, objavljeno
1681, i navedeno u G. J. Renier, Hiatory: Its Purpose and Method, London, 1950. str. 264.

539
razne naine preivele bi u znatnoj meri opte prihvaene deterministike teze. Poricati to znailo bi prihvatiti malo verovatnu pretpostavku da samo usvajanjem vere u determinizam! ljudi mogu da se
promene u bia koja su potpuno drukija od onih koja su bili pre
ove promene u svojim teorijskim ubeenjima.
Vera u determinizam nije dakle nespojiva, ni logiki ni psiholoki, s normalnom upotrebom govora, ili s pripisivanjem moralne
odgovornosti ljudskim biima. Navodna nespojivost moe se dokazati, tako bar izgleda, samo ako se uvede sporna premisa da moralne
distinkcije same po sebi povlae za sobom odbacivanje determinizma.
4. Pa ipak, iako nijedan argumenat protiv determinizma nije
uverljiv, ako se deterministika teza shvati kao iskaz o kategorijalnoj odlici svega postojeeg, onda se ona ne moe ni do kraja dokazati
niti do kraja opovrgnuti. Tako shvaena teza nije bila do kraja dokazana, zato to postoji moda beskonaan skup dogaaja za koje
ne znamo odreujue uslove; kao to to pokazuje jedna ranija rasprava (u Povglavlju 10) o pojmu apsolutne sluajnosti", bar je logiki mogue da za neke dogaaje ne postoje odreujui uslovi. S
druge strane, ova se teza ne moe definitivno odbaciti, jer neuspeh
o otkrivanju odreujuih uslova nekog dogaaja ne dokazuje da
takvih uslova uopste nema. Prema tome, kada se ova teza tvrdi u
strogo univerzalnoj formi ona se ne moe uspeno braniti kao dobro
zasnovana generalizacija o svetu kakav mi stvarno znamo.
Meutim, operativna uloga deterministike teze u istraivanju, kao principa uzronosti, najjasnije se vidi kada se shvati kao
regulativni princip koji na opti nain izraava jedan od glavnih ciljeva pozitivnih nauka, naime, otkrivanje determinanata u pojavljivanju dogaaja. Determinizam kao regulativni princip nesumnjivo je
najplodniji kada je dat u specijalnijoj formi nego to su veoma uoptene verzije koje smo razmatrali, tako da se u njemu pominjii posebne supstantivne promenljive radi kojih se vre istraivanja kako bi
se pronali odreujui uslovi izvesne vrste dogaaja. Tako je Laplasov pojam determinizma, o kojem smo ranije raspravljali, jedan takav specijalni sluaj opteg principa u kojem su supstantivne promenljive poloaji, momenti i sile; jedno vreme on je sluio kao rukovodei princip u svim fizikalnimi istraivanjima iako je postepeno
u fizici bio zamenjen jednom drugom specijalnom formom deterministikog principa. Slino tome, posebne verzije tog opteg principa
koristi se plodno u psiholokim i drutvenim naukama na primer,
regulativni principi koji kao determinante raznih pojava odreuju
takve faktore kao to su naslee, uenje, nain ekonomske proizvodnje ili drutvene stratifikacija.
Mada su takvi specijalizovani rukovodei principi plodni samo u ogranienim podrujima, bie sasvim jasno da ograniena vrednost svakog od njih nije razlog za osudu determinizma kao opteg

540
regulativnog principa. Dogmatino insistiranje na primeni nekog specijalnog oblika deterministikog principa esto je usporavala napredak nauke; isto je tako neosporno da su posebne verzije ovog principa
esto bivale korisene u odbrani drutvenih nepravdi. Pa ipak, naputanje samog deterministikog principa znai naputanje same nauke. Ma koliko bili svesni bogatstva ljudskog iskustva i ma koliko se
brinuli zbog opasnosti da se plodovi nauke ne upotrebe u spreavanju
razvoja ljudske individualnosti, nije verovatno da se nae najbolje
namere mogu ostvariti ako spreimo objektivno prouavanje raznih
uslova koji odreuju postojanje ljudskih odlika i akcija i ako zatvorimo vrata progresivnom oslobaanju od iluzija, oslobaanju koje
proizlazi iz znanja steenog u takvom istraivanju.

EHNEST NEJGEL: STRUKTURA NAUKE RECENZIJA. MIHAILO MARKOVI *

TEHNIKI UREDNIK: BOGDAN CURCIN * KOREKTOR: SVETLANA DRAMLIC * IZDAVAC: IZDAVAKO PKEDUZECE NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 TAMPA: TAMPARIJA BIROGRAFIKA", SUBOTICA TIRAZ; 3.00(1 PRJMERAKA.

19 7 4