VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENADZMENT U SAOBRACAJU-NI

SEMINARSKI RAD
IZ
OPTE SOCIOLOGIJE

Tema: Pojam, predmet sociologije i njen odnos

prema drugim drutvenim naukama

Mentor:
Prof. Dr Andon G. Kostadinovi
Uvod:

Student:
Marko Luki

Drutveni ivot ljudi odvija se izmedju nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i

izvesnosti, stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokuava da na sistematski i
metodicki nacin opie, imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku
sloenost drutvenih odnosa, ustanova i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno
polje proucavanja odredjuju sami sociolozi i krecu se od problema celine drutva
do problema u malim drutvenim grupama. Pored proucavanja drutva u celini,
sociologija proucava i pojedine drutvene pojave (dogadjaje), odnose izmedju
drutvenih grupa, drutvene institucije i delatnosti i utvrdjuje ono to je opte u
pojavi. Svako od nas vidi lekara u bolnici ili prodavca u pekari a sociolog u tome
otkriva pripadnike pojedinih profesija ili obavljanje drutvene uloge. Mi zapaamo
bogate i siromane gradjane, a sociolog ih vidi kao pripadnike drutvenih klasa i
slojeva. Ljudi su iveli u socijalizmu i kapitalizmu, ili tee njihovom ostvarivanju,
a sociolog u tome nalazi odredjeni drutveni odnos. Posmatranje demonstracija na
ulici ili trajka za sociologa je izraz nekog sukoba u drutvu. Kada odlazimo u
kolu, bolnicu, vojsku, crkvu, policiju, mi odlazimo u drutvenu instituciju a ne u
obicnu zgradju.
Profesija, klase i slojevi, drutveni odnos, sukob, institucije su ono to je optost u
drutvu i to su socioloke kategorije kojima izraavamo bogatstvo i raznovrsnost
pojedinacnog iskustva.

Predmet sociologije

O predmetu opte sociologije postoje razlicita shvatanja.

Njeni osnivaci su O. Kont, H. Spenser, K. Marks. Svi oni su davali svoju definiciju
predmeta sociologije. Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u
Tecaju pozitivne filozofije odredjuje kao nauku koja treba da proucava ljudsko
drutvo kao celinu. Tokom razvoja proucavala je ne samo ljudsko drutvo kao
celinu ukupnost drutvenih pojava, vec i pojedine drutvene pojave pa se od
pocetka 20. veka govori o optoj sociologiji i posebnim sociologijama.
2

Definicije predmeta opte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske

orjentacije tvorca. Definicija treba da odredi predmet i razgranici je od drugih
drutvenih nauka.
Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kae da je sociologija ono to pod tim
podrazumevaju oni naucnici koji sebe smatraju sociolozima.
Uzroci tekoca u definisanju predmeta:
1. u oblasti drutvenog ivota ne mogu se zahtevati stroge definicije kao u
geometriji
2. zbog njene relativne mladosti nema jedinstva teorijskog i empirijskog
istraivanja
3. klasno je determinisana, u zavisnosti od poloaja sociologa u drutvu razlicito se
definie njen predmet, odredjuju njeni zadaci i tumace drutvene pojave
Struktura globalnog drutva kao i odnose izmedju njegovih uih delova, razvoj
drutvenih celina, pitanja su koja su neobilazna u empirijskom i teorijskom studiju
ove nauke. Pa ipak, sociologija istrauje i pokuava da rei drutvene probleme.
Njih je mnogo i srecu se u svakodnevnom ivotu koliko i u istorijskim razdobljima.
Sociologija, kao racionalna misao o drutvu, pokuava da identifikuje i opie
drutvene probleme, da ih objasni na deterministicki nacin, odnosno razume i da
eventualno predloi odredjena teorijska i prakticna reenja. Ona, prema tome, nije
normativna nauka (poput prava ili morala) i ne polazi od odredjenih normi da bi iz
njih izvela prakticna ponaanja. Ona istrauje drutvene cinjenice i analizira ih
sociolokim pojmovima.
Odredjivanju predmeta opte sociologije su najpre pristupili njeni osnivaci Ogist
Kont, Herbert Spenser i Karl Marks, ali u tome nisu u potpunosti uspeli, jer te
definicije nisu bile adekvatne njihovim idejama o zakonitostima drutvenog ivota.
Slicno je bilo i kod drugih teoreticara. Zbog razlicitih pristupa pojedinim
drutvenim pojavama i procesima javljale su se, dakle, i razlicite definicije
predmeta opte sociologije. Smatrano je, da je sociologija nauka o drutvenim
grupama (Bogardus), ili nauka o oblicima organizovanja ljudi (Ziml), a Pirtin
Sorokin je smatrao da je sociologija nauka o optim svojstvima klasa, socijalnih
pojava i odnosa medju njima.

U novije vreme javlja se tendencija poistovecivanja sociologije sa opisnom

sociologijom, ciji predmet jeste opisivanje i objanjavanje konkretnih drutvenih
pojava, manjih drutvenih grupa ili individualnih radnji i ponaanja. Neki
teoreticari smatraju da socioloka istraivanja i razmatranja treba usmeriti na
razumevanje i smiljeno shvatanje uzrocnih veza i uticaja u drutvenim tokovima i
pojavama. Izvorite ovakvog miljenja su radovi Maksa Vebera.
Da li sociologija treba da ispituje prolost, tj. razvitak drutva i njegove zakonitosti,
ili da se prvenstveno, bavi sadanjocu, odnosno problemima savremenog drutva?
Odgovor je, naravno, dvodimenzionalan to znaci da sociologija mora saznavati
prolost da bi mogla iznalaziti reenja za savremene drutvene probleme.
Brojne dileme i kontraverze uslovile su i u domacoj literaturi raznolikost definicija
predmeta sociologije. Jedna od definicija istice: Sociologija proucava drutvo, kao
totalitet odnosa najraznovrsnijih odnosa medju ljudima, i ljudi prema prirodi,
kroz koje covek ispoljava svoju sutinu. To znaci da se ona bavi celinom drutvenih
odnosa, pre svega globalnim a potom parcijalnim celinama pojedinim drutvima.
Druga definicija:
Opta sociologija je najoptija teorijska nauka o ljudskom drutvu kao jedinstvenoj
realnosti koja utvrdjuje specificnost drutvenih pojava i njihove odnose u strukturi
jedinstvene drutvene realnosti otkrivajuci socioloke zakone o strukturi i razvoju
drutvenih pojava , uih strukturalnih celina i globalna drutva.
...Sociologiju moemo definisati kao osnovnu, optu i teorijsku nauku o drutvu
kao celini drutvenih delovanja i drutvenih odnosa i raznolikim tvorevinama kroz
koje se ispoljava drutveni ivot ljudi u odredjenim prirodnim i kulturno-istorijskim
uslovima.
Navedene definicije upucuju na zakljucak, pre svega, da je sociologija opta,
fundamentalna i preteno teorijska nauka, s izrazitom empirijskom primenom.
Pored celokupnog i globalnog posmatranja drutva, sociologija treba da se bavi i
posebnim i pojedinacnim procesima i pojavama, koje, u vecoj ili manjoj meri, uticu
4

na zbivanja i odnose u drutvu. Cilj ovih globalnih i parcijalnih, teorijskih i

prakticnih razmatranja, jeste tenja ka otkrivanju i utvrdivanju optih, posebnih i
pojedinacnih pravila i zakonitosti koje se javljaju u drutvenim pojavama,
procesima i odnosima. Po svojim zakonitostima drutvene pojave se bitno i
sutinski razlikuju od prirodnih. Ove specificnosti cine drutvo pojavom sui
generis i izraavaju genericku sutinu drutvenih pojava, procesa i odnosa.
Sutinska osobenost sociologije ogleda se u pristupu drutvu kao osobenoj realnosti
koja se ne moe svesti na ekonomsko, psiholoko, prirodno, kulturno. Primera radi,
organizaciju, delovanje, ciljeve politicke partije istrauje politikologija. Sociologija
pristupa proucavnju politicke partije sa stanovita njene uloge i znacajnosti u celini
drutva. Nju vie interesuje pitanje drutvenih uslova pojave odredjene partije
(konzervativne, liberalne, totalitarne) i problem posledica koje stvara u drutvenim
odnosima i svakodnevnom ivotu, nego unutranja organizacija.
Razume se, i to moe da bude predmet sociolokog ispitivanja (odnosi izmedju
voda i clanova u politikoj partiji, sistem drutvenih vrednosti za koji se partija
zalae, socijalni sastav clanstva itd.) medjutim, tada je rec o elementima
sociolokog pristupa, o sociolokom uglu proucavanja problema o kome je rec.
Moguca su dva pristupa: normativni (vrednosti) i iskustveni (cinjenicki). U prvom
se polazi od odredjenih normi, vrednosti, a u drugom od iskustvenog stanja.
Sociologija kao nauka nastoji da sistematski utvrdi i objasni drutvene cinjenice (le
fait social), da utvrdi objektivnu istinu o problemu koji istrauje ali i da razvije
kriticku misao o drutvu. Medjutim, sociologija jo uvek ne uspeva da otkrije
sutinu drutvenog kretanja. Tajna drutvene celine razotkriva se racionalnim
sistemom istraivanja ali svako ko socioloki misli zna da neki odnosi i procesi u
drutvu nisu predvidljivi, dakle, nisu objanjivi. Drutvo se organizuje pomocu
kolektivnih vrednosti i institucija ali postoji i iracionalna strana drutvene istorije.
ivot naroda, njegovo miljenje, ponaanje, verovanje, ustanove, samo su vidljivi
izraz (forma) njegove due. To je najveci saznajni izazov za sociologiju da prodre
u nestrukturirane, nastajuce oblasti drutvenog ivota
Sociologija je drutvena nauka koja izucava pojave i odnose u drutvu, a po svojoj

predmetnoj orijentisanosti, nuno izgradjuje povezanost sa drugim, pre svega

drutvenim naukama.

Odnos sociologije i drugih naucnih disciplina

Sociologija je, po svom predmetu opta, teorijska i empirijska nauka, koja izucava
zakonitosti drutva kao celine. U sociolokoj nauci postoji mnotvo teorija. Svaka
od njih pokuava da skupom logickih i iskustveno proverenih tvrdnji istrai i
objasni odredjeni drutveni (dravni) problem. Socioloke teorije se medjusobno
razlikuju po pocetnoj zamisli prirode drutva, po izboru problema koji istrauju i po
metodolokom pristupu koji primenjuju u ispitivanju. Osnovna razlika izmedju
sociolokih teorija ogleda se u tome da li proucavaju drutvo kao celinu zavisnu od
drugih delova stvarnosti prirode, ekonomije, drave, ili polaze od pretpostavke da
je to jedina osobena stvarnost koja ima specificna svojstva i koja se moe
proucavati bez svodenja drutva na druge entitete. Vrednost socioloke teorije
odredjena je stepenom racionalnog objanjenja problema koji istrauje. To znaci:
koliko je sistematicna, objektivna, pouzdana, trajna u istrasivackim rezultatima i
objanjenjima. Teorija koja je utemeljena na jacim i bolji argumentima imace vecu
vrednost. Teorijska vrednost jednog sociolokog stanovia bice veca ukoliko je
zasnovana na vieuzrocnom objanjenju (ekonomski, psiholoki, prirodni, kulturni,
politicki) a ne na objanjenju pomocu jednog dominantnog cinioca.

Tokom istorije socioloke nauke raspravljani su brojni teorijski i iskustveni

problemi. U prolom veku razmatrana su velika pitanja (drutvo kao celina, ta je
bice drutva itd.) a u dvadesetom veku su se umnoavala mala pitanja (institucije
i aktivnosti grupa i pojedinaca). Osnovni teorijski problemi u sociologiji, po Entoni
Gidensu, svode se na:
(1) strukturu i akciju (u kojoj meri drutvo ogranicava nau akciju, koliko je
pojedinac samostalan u delovanju),
(2) konsenzus i konflikt (konsenzusu doprinose porodica, religija, obrazovani
sistem, politika, a konflikte u drutvu stvara ideologija, vlast, interesi, politika),
6

(3) razvoj i stagnacija (oblikovanje modernog sveta),

(4) polne razlike uslovljene klasom, kulturom, vaspitanjem.

Odnos sociologije i istorije

Za nastanak i razvoj sociologije izuzetnu vanost ima nivo razvijenosti istorije.
Istorija, kao opta drutvena nauka, prua konkretne podatke o drutvenim
zbivanjima i procesima, hronoloki opisujuci sve dogadjaje u razvoju ljudske
zajednice, od praistorije do dananjeg vremena. Istorija na taj nacin, predstavlja
podlogu sociolokim proucavanjima za kompleksniju analizu dijalektickih odnosa i
medjuuticaja istorijskih procesa.
U ovom kontekstu moemo konstantovati da je sociologija nauka koja se nalazi na
viem nivou apstarkcije od istorije. Ona prvenstveno raspolae pojmovima, dok
istorija uglavnom operira konkretnim podacima, a ti podaci slue sociologiji za
dalje apstrakcije i uoptavanje. Dok je teite u sociologiji na teorijskom
uoptavanju, u istoriji je na individualizatorskom opisivanju i objanjavanju.
Iz svega iznetog sledi da su sociologija i istorija dve opte i osnovne drutvene
nauke koje se medjusobno dopunjuju i samo zajednicki obezbeduju nuan
multidisciplinski pristup neophodan za pravilno razjanjavanje sloenih drutvenih
pojava, procesa i odnosa.

Odnos sociologije i socijalne psihologije

Psihologija je, naime, naucna disciplina koja izucava psihicke pojave, odnosno
unutranje subjektivne doivljaje pojedinaca, koje utiu i odredjuju drutvena
deavanja i procese to je predmet sociologije. Psihike elemente, motivacije,
osecaja, unutranja raspoloenja sociologija mora uzimati u kompleksnoj obradi
drutvenih pojava, ali je njen aspekt zahvatanja mnogo iri i raznovrsniji. Odnosi
izmedju sociologije i psihologije se mogu shvatiti i kao dva suprotna pristupa istoj
pojavi, to znaci da psihologija prilazi objanjavanju drutvenog ponaanja s
aspekta pojedinca, a psihologija razmatra pojedinacna ponaanja u sklopu totaliteta,
tj. celokupnosti drutvenih procesa. Odnosno pri objanjavanju individualnih
ponaanja sociologija uvaava uticaje drutvenih sredina, a samim tim i pojedinaca
u ovim pojavama i procesima.

Odnos sociologije i filozofije

Sa ontolokog stanovita, sociologija tretira probleme karaktera drutvenih pojava,

kao objektivnih, s tim da drutvene pojave istovremeno obuhvataju i objektivne i
subjektivne elemente. Uticaj ovih elemenata se odraava, na odredjen nacin, u
ljudskoj svesti, to je jedno od pitanja filozofije, ali je isto toliko znacajno i za
sociologiju. Odravanje drutvenih pojava u svesti i u naucnom objanjenju se
zasniva, odnosno polazi od dva razlicita pogleda na svet, tj. od dva razlicita
filozofska shvatanja bica: idealistickog i materijalistickog. Ilustrovana povezanost
filozofije i sociologije, medjutim, uzrokuje i dijametralno suprotne pravce u
shvatanju i tumacenju drutvenih pojava. Ali, svaki pokuaj da se sociologiji
oduzme njen filozofski teren jeste nenaucni postupak. U tom smislu moemo reci
da nema filozofske neutralnosti u sociologiji.
Uticaj filozofije na sociologiju izrazit je i u metodolokom pogledu, a to, u sutini,
znaci da nema sociologije bez filozofije.

Odnos sociologije i politicke ekonomije

Odnos sociologije i politicke ekonomije spada u specificnu vrstu odnosa, jer
politicka ekonomija, po svom predmetu, izucava samo jedan, istina najvaniji,
segment drutvenih odnosa stvaranje drutvene baze, odnosno ekonomske osnove
drutva. Po miljenju ekonomista, politicka ekonomija izucava reprodukcione
procese, proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. Ona istrauje zakone koji
vladaju tom celinom i koji odredjuju njen razvitak. Njen predmet proucavanja su:
strukturalni sklop ekonomske celine i funkcionalni kauzalni odnos izmedju
pojedinih delova te celine. Pojedine delove te celine, ona, prema tome, proucava u
odnosu prema ostalim delovima i samo u sklopu te celine.
Policka ekonomija izucava zakonitosti koje se uspostavljaju na bazi principa
privredjivanja a utiu na poloaj coveka u drutvu to je, i predmet sociologije.
Razlika je samo u tome to za sociologiju ekonomski odnosi predstavljaju jedan
segment u izucavanju celine drutvenih odnosa, a za politicku ekonomiju to je
sutina, osnovna predmentna orijentacija. Moemo konstatovati da sociologije
ekonomske odnose proucava opirnije, sveobuhvatnije, odnosno kompleksnije od
politicke ekonomije i drugih ekonomskih nauka.
Medjutim, povezanost ove dve naucne discipline je neophodna.
8

Odnos sociologije i politickih nauka

Politicke nauke izuavaju politiku kao delatnost usmeravanja drugih delatnosti kao
ukupnost drutvenih procesa, odnosa i institucija kroz koje se ostvaruje svesno
regulisanje konfliktnih situacija i interesa u drutvu i odlucuje o zajednickim
poslovima i ivotnim aktivnostima jedne globalne drutvene zajednice. Iz ovakvog
odredjivanja predmeta politickih nauka sledi zakljucak da se politicke nauke
neposredno oslanjaju na sociologiju koja u izucavanju optih i osnovnih drutvenih
odnosa dotie i politike odnose, ciljeve i manifestacije lanova drutva. Politicke
nauke, izuavajuci politike strukture i institucije, te karakteristike organizacije
politike vlasti, koriste zakonitosti optih drutvenih odnosa koje je nauno utvrdila
opta sociologija izuavajuci globalne odnose u drutvu.
Ali, s druge strane, i sociologija primenjuje rezultate izuavanja politikih nauka u
konkretnom objanjavanju politikih odnosa. Tako se, dakle uspostavlja dijalektiki
odnos izmedju sociologije i politikih nauka.

Odnos sociologije i antropologije

Antropologija ulazi u red fundamentalnih disciplina i prouava oveka kao celovito
i nedeljivo bie, I to kao bioloko, socijalno i kulturno bie. Znai, njena predmetna
preokupacija jeste ovek kao prirodno i kulturno bie.
Napominjemo da se esto ne pravi razlika izmeu antropologije i entologije, koja
izuava drutvene pojave, ivot obiaje entikih grupa, koja je sloenija nauka
ispituje bio-psiho-socijalno-kulturne odlike oveka kako u primitivnim tako i u
razvijenim drutvima. Antropologija u savremenom drutvu sarauje i sa
prirodnim i sa humanistikim naukama. Iako je evidentna sve vea podela meu
naukama istovremeno se uoava tendencija njihovog integrisanja i
multidisciplinarnog pristupa u istraivanju odreenih fenomena, u konkretnom
sluaju istraivanja o oveku. U tome, antropologija ima posebno mesto i znaaj,
jer ova disciplina ini most izmeu prirodnih i drutvenih nauka.
Poetkom prolog veka a i kasnije kod Dirkema, Klod Levi-Strosa I M. Mosa i
ostalih autora bila su izraena nastojanja da se definie odnos sociologije i
antropologije. Antropologija je sintetika nauka koja ima za predmet oveka sa
svim obelejima, celovitog bia, dok sociologija izuava takoe celovitost, ali
drutva. Antropologija se prevashodno interesuje za odnos oveka i kulture. Ona
9

izuava s jedne strane kulturu kao tvorevinu i kreaciju oveka a sa druge strane
uticaj kulture i kulturnih tvorevina oveka i njegov razvoj. Jasno je da se i jedna i
druga interesuju i bave fenomenima totaliteta, uz razliku da antropologija izuava
oveka, a sociologija drutvo. Kako je nemogue razdvojiti drutvo bez oveka i
oveka bez drutva neminovna je saradnja meu ovim naukama.

Odnos sociologije i pravnih nauka

Odnos sociologije i pravnih nauka treba sagledati samo s aspekta njihovog

proucavanja pravnih normi, uloge, funkcije i doprinosa formulisanju i regulisanju
ponaanja coveka, gradjanina drave, clana jednog odredjenog drutva. O ovom
kontekstu, pravne nauke pokrivaju onaj segment drutvenih odnosa koji opta
sociologija razmatra u sklopu izuavanja drutvenih normi, odnosno u sferi oblika
drutvene svesti. U analizi ovog odnosa treba posebno istai praktini karakter
pravnih nauka, to znai da one imaju neposrednu ulogu u ostvarivanju vlasti
drave kao institucije i vladajuce klase kao drutvene grupe. Uticaj pravnih normi i
sankcija sociologija razmatra u okviru globalnih drutvenih odnosa u formi
ispoljavanja individualnog i kolektivnog naina ponaanja i izvravanja uloge u
pravnim normama koje reguliu odnose u datom drutvu.

Odnos opte sociologije i posebnih sociologija

Opta sociologija izuava globalne drutvene pojave, procese i odnose u svom
njihovom totalitetu i sloenosti medjuuticaja i medjuzavisnosti. Ali, upravo zbog
sloenosti drutvenih pojava i odnosa, opta sociologija ne moe da istrauje
specificnosti drutvenih fenomena, produbljeno i detaljno, niti njihove
karakteristicne zakonitosti. Ovu prazninu ispunjavaju tzv. posebne sociologije,
koje se pojedinacno orijentiu ka svestranom razmatranju pojedinih drutvenih
fenomena. Tako su nastale: sociologija porodice, religije, umetnosti, nauke, kulture,
morala, naselja, nacina ivota, malih drutvenih grupa, politicka sociologija,
sociologija rada i druge.
Skoro odmah po nastanku opte sociologije kao nauke koja proucava drutvo u
10

njegovom totalitetu, nastaju i posebne sociologije. Njihov nastanak u pojedinim

zemljama odredjen je razvojem naucnih shvatanja drutva.
etrdesetih godina 19. veka ispolarizovala su se dva shvatanja o drutvu:
gradjansko i istorijsko materijalisticko koja su uticala na shvatanje o potrebi
nastanka posebnih sociologija.
1. U okviru gradjanske sociologije nastaju posebne sociologije koje su prikupljale
podatke o pojedinim drutvenim pojavama i opisivale ih.
Posebne sociologije odredjuju se kao nauke koje prouavaju posebna podruja
drutvenog ivota sredstvima i metodama opte sociologije.
2. U okviru istorijsko materijalistickog tumaenja drutva postojali su razliiti
stavovi po pitanju formiranja posebnih sociologija.
A) Po miljenju jednog broja sociologa nema potrebe za oformljenjem posebnih
sociologija jer je istorijski materijalizam opta teorija o drutvu koja posebnim
drutvenim naukama daje teorijsku i optu metodoloku osnovu.
B) Neki sociolozi su smatrali (Goricar) da se posebne socilogije mogu konstituisati
za ona podrucja drutvenog ivota koja vec nisu predmet posebnih drutvenih
nauka, odnosno da su posebne sociologije u suprotnom paralelne sa odgovarajucim
drutvenim naukama.
C) Posebne sociologije nisu neke nauke u rezervi. One nastaju sa postepenim
pretvaranjem sociologije u empirijsku i egzaktnu nauku. Za predmet proucavanja
imaju pojedine drutvene kategorije: pravo, religiju, umetnost, moral...
Posebne sociologije orijentisane su ka izucavanju samo jedne drutvene pojave i,
na taj nacin afirmiu se kao delovi opte sociologije. Posebne sociologije koriste
optu sociologiju kao polaznu osnovu, oslanjaju se na nju i proiruju, odnosno
produbljuju saznanja o pojedinacnim drutvenim fenomenima. Tako one zatvaraju
krug istraivanja drutva i imaju znacajnu ulogu o otkrivanju specificnih
zakonitosti u onim segmentima i sferama drutva koje izucavaju. Dakle, postojanje
posebnih sociologija je neophodno, a odnos opte i posebnih sociologija se zasniva
i razvija na principima dijalekticke medjuzavisnosti.
Posebne sociologije za predmet svog proucavanja imaju pojedine drutvene pojave,
istraujuci specificne veze te konkretne drutvene pojave sa ostalim drutvenim
pojavama koje u svojoj ukupnosti obrazuju drutvo.
Od opte sociologije razlikuju se po tome to ne proucavaju uzajamno dejstvo svih
drutvenih pojava, vec samo specificne veze drutvene pojave koja je predmet
11

proucavanja sa ostalim drutvenim pojavama.

Ako se sociologija shvati kao teorijska i empirijska nauka, onda su posebne
sociologije delovi jedne sloene drutvene nauke.
Ako se sociologija shvati kao teorijska nauka, kao opta teorija drutva, onda opta
sociologija sa posebnim sociologijama cini sistem sociolokih disciplina.
To je odnos opteg i posebnog:
Opta teorijska sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih sociologija za
svoje teorijsko uoptavanje i formulisanje sociolokih zakona.
Posebne sociologije polaze od teorijskih stavova opte sociologije o drutvu kao
celini drutvenih pojava.

Odnos opte sociologije i sociologije bezbednog rada

Predmet opte sociologije je drutvo u smislu njegovog razlikovanja od prirode,

pojam drutvenih pojava i drutvenih odnosa koji u svojoj ukupnosti cine drutvo i
najoptiji zakoni drutvenog razvoja.
Predmet sociologije bezbednog rada je samo jedna vrsta drutvenih pojava, oblici
naruavanja integriteta coveka u radnoj sredini.
U njihovom izucavanju sociologija bezbednog rada mora poci od pojma druptvenih
pojava, pojma koji utvrdjuje opta sociologija i od veza koje postoje izmedju
drutvenih pojava i drutva kao celine.
Sociologija bezbednog rada istrauje na odredjen nacin socijalne posledice razvoja
naucno tehnoloke osnove rada sa humanistickog stanovita.
Taj razvoj doprinosi nastanku novog odnosa izmedju prirode i drutva koji je
pracen promenama u sadraju rada i ekolokim problemima. Opta sociologija zato
u teorijskom promiljanju odnosa prirode i drutva, posebno u prognoziranju
razvoja drutva mora polaziti od saznanja nauka koje sa humanistickog stanovita
proucavaju ove fenomene, pa i sociologije bezbednog rada.

12

Odnos opte sociologije i socijalne ekologije

Socijalna ekologija nastaje sa shvatanjima da se prirodni i socijalni svet ne mogu

izolovano posmatrati. Ona kao posebna sociologija otkriva osnovne zakonitosti
medjudejstva u sistemu drutvo priroda i istrauje specificne odnose i veze
izmedju coveka i njegove ivotne sredine, iztraujuci uticaj ivotne sredine na
coveka i obrnuto.

ZAKLJUCAK:

Sagledavajuci nastanak i razvoj ovih nauka, kao i uvidajuci korenite promene koje
su im prethodile, doao sam do zakljucka da ove nauke predstavljaju izraz jedinstva
strukturalnih drutvenih potreba i teorijsko metodoloke zrelosti i spremnosti
naucnika, istraivaca, da odgovore na te izazove drutva i svog vremena. Pojave i
razvitak raznih oblika naucnog saznanja determinisani su drutvenim potrebama i
intelektualnim snagama covecanstva u svakoj epohi, u kojoj pojedinci, svojim
talentom i sposobnocu, reaguju na dati problem, artikuliu datu drutvenu potrebu
koja je pokazala svoju teinu.

LITERATURA

1. Antony Giddens Sociologija 17 - 31 str.

2. Iren Gabric Molnar Sociologija 60 - 64 str.
13

3. Zoran Avramovic Sociologija 7 - 18 str.

4. sr.wikipedia.org/sr-el/Sociologija
5. Prof. Dr Andon G. Kostadinovi Opta sociologija

14