koji ce nastavaiti da stvaraju tokom 70 i 80 tih godina 18 vek javlja se nova generacija arhitekata , dvojica se

izdvajajaju KLOD NIKOLA LEDU i Etjen Bulea i tada je vladala vrlo specificna atmosfera u Francuskoj Nakon
potpisivanja Pariskog mira 1763 g, koja je dovela do Francuske revolucije 1789 god.

REVOLUCIONARNI / VIZIONARSKI KLASICIZAM

Traktenberg ove dve zgrade izdvaja kao definivtivnu promenu neoklasicizma i zato ga naziva
reolucionarnim, jer raskida sa prosloscu i vizionarski zbog ciljeva i metoda - jer se za izvore ne koriste
istorisjki modeli vec oni iz podrucja maste i intelekta. Povezuje ovu vrhunsku fazu neoklasizima sa nekoliko
vaznih faktora- a to je pre svega uloga fantaste Piranezija,odnosno njegovih grafika (Le Carceri d'Invenzione)
Nestvarne tamnice nastale na osnovu prizora nocnih mora sam je stvorio vrstu arhitektura koja izaziva
prestasenost. U svom delu PARERE SULL ARCHITETURA iz 1765 naglasava oslobadjanje od antickih
pravila i uzora. dalje 1788. godine opisuje svoju seriju ilistracija o grckim hramovima u Pestumu i tu je
rani dorski red gotovo izjednacen sa Leduovim subdorskim stilskim redom.

KLOD NIKOLA LEDU (1736-1806.)

Rodjen je 1736.god u Dormanu kao sin skromnog trgovca iz ampanja.U ranoj mladosti njegova majka Fransoa
Domino spoznala je njegov talenat i ohrabrivala ga je da razvija svoje crtake vetine. kolovao se u periodu od 17491753.god. na Koledzu Bove,a sa 17god. zaposlio se kao graver. etiri godine kasnije poinje da ui arhitekturu kod
an Fransoa Blondela i Lui Fransoa Truara. Smatra se zagonetnim arhitektom 18.v. elitnim arhitektom koga su
esto kritikovali nazivajuci ga slugom krune. - pripadao je tajnim drutvima (mason), okultnim udruenjima;

projekat za grad o = sedite masonske loe

- nije roen u Parizu, ve u ampanji; to je mnogo uticalo, jer je za razliku od Pariana bio slobodniji; nije
odrastao u gustom urbanom okruenju, tako da je imao oseaj za pejza, odnosno za uklapanje objekata.
Roditelji - siromani (otac trgovac). Studirao je likovne umetnosti (slino
Buleu, samo se spontano odluio za arhitekturu). Zaposlio se u direkciji za ume i puteve: odgovara za
lokalne projekte
POCETAK KARIJERE
1. Karijeru je poeo kao projektant enterijera, gde je iskazao veliku umenost da primeni ukras; krajem 60-tih godina
XVIII v., projektovao je niz elegantnih pariskih kua, zahvaljujui emu postaje vodei arhitekta svoje generacije;
stekao je uticajne pokrovitelje
ARHITEKTURA

In 1762, mladi Ledu prima narudzbinu da preuredi enterijer Caf Godeau u ulici Saint-Honor.
2. ato de Mopertije - 1763 rezidencija, adaptiran stari zamak; de Mopertije an Pier MARKIZ
MONTESKI FEZENSAK otmenijeg porekla od carske porodice; gigantski dorski red - kasnije dodata fantazija,
tako nikad nije bila izgraena (danas na zamku ne moe se prepoznati nita od Ledua)
4. Hotel de Halvil (1766.) - poetak dugorone saradnje sa vajcarskim bankarima i vojnicima;
unutranje i spoljanje dvorite; remodelacija bive rezidencije - smanjio vertikalnost zgrade. morao je da
iskoriti delove postijeceih zgrada had to reuse portions of the existing buildings, the former Htel de Bouligneux.
The recognition given to the relatively modest Htel d'Hallwyll led in 1767 to a more prestigious commission,
the Htel d'Uzs,

stekao je uticajne pokrovitelje Madam di Bari, ljubavnica Luja XV, dvorski arbitar kulture;

Za nju Ledu je izgradio dvorac u Luvesijenu 1773.god. koji mu je doneo veliki ugled. Ova gradjevina
smatra se protipom neoklasicistike arhitekture. Na planu vidimo ulaz u obliku otvorene polukrune apside
koja je zasvedena kasetiranim svodom a sa prednje strane je zatvorena jonskom kolonadom. Ona nas
dovodi do glavne trpezarije koja ima kvadratni oblik i apsidalne bocne produetke. Iz glavne trpezarije
dolazimo do glavnog salona du Roi, sa cijih se bocnih strana nalaze saloni, a sva tri imaju otvoren pogled na
Senu.
1773. Ledu je postao lan kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog
arhitekte; tada je poeo da iri svoje polje delovanja i na javne objekte. Posto je veicnu njegovih dela
finansirala aristokratija, nakon francuske revolucije mnoga njegova dela su srusena, jer su simbolisala stari
rezim. Sredinom 70-tih izradio je niz znaajnih projekata, od kojih su neki ostali samo na papiru, a
najzanajnija je bila Solana; do 1780. radi objekte na selu

 SOLANA U ARK E SENANU U SHOU 1773.god. Jedno od njegovih najambicioznijih dela je

proekat za Solanu u Ark e Senanu u ou iz 1773.god. Postavlja se pitanje zato bi jedan ovakav
objekat zainteresovao jednog arhitektu. Proizvodnja soli u 18.v. u Francuskoj bila je intrigirajua tema
jer je drava nad njom imala monopol, i jedan od izvora kraljevskih prihoda bio je veliki porez na so.
Zato je solana trebala da bude obezbedjena ustanova,izolovana od spoljanjeg sveta, pod strogom
unutra njom vlau. 1775.god.zapoela je izgradnja koja je trajala 3 godine.
Ledu je du ivica velikog polukruga rasporedio zgrade koje su inile kompleks Solane.U centru
njegovog poluprecnika smestena je kua direktora Solane, a sa njenih bonih strana nalaze se
identine zgrade u kojima se vri proces evaporacije. Naspram nje na glavnoj osi nalazi se ulaz u
kompleks a sa obe strane du obima kruga pruzala su se skladita, koja su inila sastavni deo zida
koji je okruivao ceo kompleks. Arhitektonski oblici ovog kompleksa docaravaju mranu dramatinost
naina proizvodnje soli, dok se oblaci pare i dima koji su uzdizu docavaraju zlosutnu viziju preteceg
autoriteta koje su upravo no sto Piranezi crta na svojim grafikama. Solana je bila okida oslobadjanja
njegove vizionarske energije. Krug kao savrena figura koja evocira harmoniju zajednikog rada.

Masivna ulazna kapija uzdie se iznad krovova skladinih zgrada. Ima oblik pravougaonika
ispred koga se nalazi peristil od toskanskih stubova. Iznad njih mozemo uoiti glomaznu entablaturu i
ogoljenu atiku. ZADNJI zid je veoma rustian i prekinut je lukom kroz koga se izliva isklesana kamena
lavina koja izgleda kao da ce zatrpati centralni ulaz. Kada se proje kroz ovu spilju posetilac se nalazi
se direktorova kua koja se uzdie kao zatvorena masa sa ogoljenim dimnjacima koji trce sa
krovova. Prozori su jednostavni i nalaze se u senci velikog trema sa timpanonom iji masivni
toskanski stubovi lie na uvare.
Pozorite u Bezansonu 1778.-84. niz polemika tada kako pozorite treba da izgleda, LEDU
ja smatrao da dotasnji nacin gradjena pozorista nije dozvoljavao da se ista vidi ili cije,da je dekoracija
vulgarna i da odvlaci paznju, i i da je glupo da muzicari budu smesteni u sred publike. i drutvena i
funkcionalna uslovljenost - sedelo se po hijerarhijskoj lestvici, pozorini komad se odvijao na bini, ko
najvie plaa,sedi najblie bini (to uvodi Ledu); prvi put parter je u nagibu, potopljen orkestarski
prostor, loe usmerene ka predstavi. Imalo je portik od jonskih stubova , izradjena od plavog i oker
krecnjaka. Otvoreno je 1784. sa nezavrenim enterijerom, Mogao je da semsti 200o gledalaca i
smatra se najvaznijijm pozoristem 18 veka. Unisteno u pozaru 1958 i nije u potpunosti rekonstrusao
po originalu. U zenici se vidi pozoriste
Pozorite u Marseju uveana verzija prethodnog,nerealizovano.
4. Sredinom 80-tih - vruhunac karijere; radi projekat tamnice u trenutku kada razmilja o proirenju Solane i idealnom
gradu o,

50 TROSHARINA
1783 god. Ledu je dodeljen zapanjujuci zadatak da proektuje vie od 50 troarina koje su trebale da
budu smetene na prilaznim putevima na ulazu u grad. etiri god.potom biva uklonjen sa ovog posla jer je
premaio predvidjene trokove. Dalji rad na ovom projektu nastavio je njegov sledbenik koji je Leduu bio
naklonjen,pa je Leduova zamisao bila ostvarena. etiri troarine izbegle su ruenje koje je 60-tih.god. 19.v.
usledilo zbog plana za preuredjivanje Pariza i one zajedno sa fotografijama poruenih zdanja svedoe o
najimpresivnijem grupnom arhitektonskom projektu 18.v. Po Leduovoj zamisli ove kapije trbale su da budu
pariski ekvivalenti Propilejima u Atini to je predstavljalo karakteristiku prosvecenog neoklasicizma. Ni jedna
od ovih troarina ne lii na drugu i u tim varijacijama ogleda se ideal slikovitosti.
Troarina de l Etoli predstavlja nastavak Direktorove kue , ali sa masivnim tremom koji se prua na sve
strane i koji istie autoritativnu notu ove zgrade.
Na troarini des Bonshommnes primeujemo izmetanje masa i detalja i takve kombinacije oblika koje su
sokirale Leduve savremenke i koje su napravile razliku izmedju radikalne i revolucionarne faze
neoklasicizma.
Troarnica de Monceau danas predstavlja ulaz u istoimeni park, jeste neoklasina verzija Bramanteovog
Tempjeta sa dorskim stubovima. Gornji sprat bio je rezervisan za vlasnika parka. jeste na ivici JARDIN
ANGLAIS

Naroito prefinjena bila je troarina de la Villette. Ima cilindrinu nadkonstrukciju otvorenu sa svih strna
odakle se prua pogled na luku,i omuguava se njena kontrola. Ovde je zastupljeno mnogo vie od
funkcionalnosti. Ledu je hteo da parira velikim istorijskim gradjevinama i da konano oblikuje tip zgrade koji
je zapoet sa Hadrijanovim Panteonom, Bramanteove crkve sv.Petra, zgrade Invalida Arduen-Mansara sve
do Sufloovog Panteona.
Kraj 18 veka u Francuskoj je znacio doba promena- 1774 Luj 16 je nasledio svog prethodnika
,medjutim vladali su korupcija i izrazeni nemiri i nezadovoljstva. Tada postaju popularne publikacije Zan Zak
Rusoa koji je isnsitirao na tome da se suverenitet zasniva na volji naroda a ne na bozanskom pravilu kraljeva.
bez njeogvih ideja i raspolozenj koje je uveo Piranezi ne mozemo zamisliti Leduova dela- Inspektorova kuca ni
zgrda tamanice. Zan Zak Rusoa On je naglasavao i uticaj prirode na osecanja ,ali i uticaj osecanja na
shvatanje prirode. Iza tog romanticnog dozivljavanja pridoe se krio kulturni uticaj Engleske. Francuska je
iznenada bila zatrpana publikacijama o bastovanstvu, kao i arhtektonskim dleima po engleskoj modi. Zemmlju
je zahvatila prava epidemija engleskoih vrtova. JARDIN ANGLAIS trosarina monceau

1784. godina Tipican primer gradjevina podignutih tokom ovih decenija je TAMNICA izgradjena za
potrebe OPSTINSKOG SUDA U EKS AN PROVANSU ,gde je Ledu odabrao izgled srednjevekovne tvrdjave
sa masivnim zatvroverenim zidovima,KULAMA NA UGLOVIMA I prozorima u obliku proreza. on je pojacao
geometrijski utisak tako sto je izostavio ukrase osim horizontalnih venaca. Smatrao je da njegove gradjebina
odmah trebaju da odaju svrhu kojoj su namenjene, pa je ne treba mesati sa utvrdjenjem. Kovanica arhitecture
parlanet arhitekturea koja goovori. TAko su ovde prozori izdradjeni horizontalno da bi kontrolisano mogli da
pustavju svetlost i vazduh , e ne vertikalno kao prozori strelnice na utvrdjenjima. Konzole koje podsecaju na
masikule (iz srednjevekovne arhitekture kroz koje se sipalo kipuce ulje ili kamanje na napadaca) a iznad njih
su prizmaticni oblici krovovoa. Ulazi ispadali iz ravni zida u obliku trema sa stubovima svedeni na zdepaste
stubove na malim razmaciam podupirali polukruzni zidani element. Ovaj oblik je podsecao na kiklopski blok od
kamena i zato se moga nazvati subdorski, ali i odaje identitet i docarava mracnu funckiju zgrade, takodje
simbolizuje autorativnu vlast ali i humanitarni duh iz razloga sto sto celije prostrane , u dvoristima je posadjeno
drvece.

Ledu je 1793.god. osumnjien za prijateljske odnose sa plemstvom baen u tamnicu la Fors, i

jedva izbegava giljotinu.Posle izlaska ne dobija ni jednu porudzbinu, vreme njegove slave je proslo.
1804 god. objavljuje arhitektonskog traktata ARHITEKTURA IZ UGLA UMETNOSTI OBIAJA I
ZAKONODAVSTVA delo ijem je uredjivanju posvetio svoje poslednje godine. tekst prate izvsrne
ulistracije
5. Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v.

U pismu guverneru Franshe Compt on sebe uporedjuje sa osnivacem nove vere.

INSPEKTOROVA KUCA NA IZVORU REKE LU - sastavni deo projekta za idealan grad Sho. Simbol
drzavne kontrole nad rekom koja doslovno tece kroz kucu, i postoje prozori koroz koje moze da se posmatra
recni tok. Lisena je ukrasa od kubicnih i cilindricnih masa. Cetvorougaona centralna zgrada od koje sa obe
strane polaze dva para dvostrukih stepenice , dok je kvadar osnove izdubljen da bi sluzio kao osnova supljom
cilindru kroz koji tece reka. Izdvaja se cist geometrijki oblik i odnos prema prirodi ,jer su zgrada i reka veoma
tesno povezane, ali zgrada istorevemo pokazuje nadmoc nad prirodom i mirnu koegzistenciju. Ledu oblik
cilindra okrece za 90 stepeni, i na taj nain je omoguen aktivan fiziki kontakt sa prirodom. Nizovi prozora u
bonim delovima izgledaju kao da su urezani u netaknut neprekidni spoljanji omota.

BAVARSKA RADIONICA
Proekat za bavarsku radionicu gde su granice koncipiranja futuristikih oblika konano dostigute.
Dva cilindra sa upljim jezgrima koja poivaju na slobodno stojecim zidovima ovde se preplicu jedan sa
drugim na taj nain da simetrino gledaju na sve etri strane. I sam Ledu rekao je da je ovaj proekat bizaran
jer doarava burad sa simbolinim obruima. Na ovom proektu bio je primenjen skriven arhitektonski izraz
rimski etvorostrani luk. To predstavlja notu uenog klasicizma ali i matovite slikovitosti.
Idealan grad o
pokazuje nam da su urbanistike zamisli Ledua bile jednako napredne. ProJekat je radio u poslednjoj trecini
zivota,pocetak u periodu Solane. Karakteristian je dualizam samog grada, koji suprotstavlja geometrijski
idealizam i slikovitost.Centar grada ostaje racionalno cist u pogledu prostorne organizacije. Od centra ka

periferiji simetrija slabi i celina se lagano uklapa u poumljenu prirodu. Ovom konceptu nedostaje elemenat
tradicionalnog grada a to su zidine. U ovom gradu ne postoji potreba za drzavnom birokratijom i pravnim
aparatom jer moralnost i vrlina predstavljaju vrhunsku vlast. Ledu je bio mason i pod dubokim uticajem
drutvenog i morlanog utopizma. U ovom gradu on brie granice drustvenih razlika sa jednakom paznjom
proektuje i kuce za radnike i za uglednijih clanova drustva. Zgrade su geometrizovane jasnih linija bez
ukrasa i mnogi istoriari smatraju ga preteom modernizma. Ovakav projekat utie i na ideje idealnih
gradova Ovena, Furijea, Hauarda.
uvareve kue koja ima oblik savrene lopte,kao svemirski brod koji miruje u prirodnom
okruenju. pristup do kue bio je ostvaren preko rampi koje se naslanjaju na sva etiri zida.
OIKEMA 1804
Leduovo poigravanje sa arhitektonskom simbolikom ekstremno je izrazeno kod projekta Oikema kue
zadovoljstva Hrama posveenog ljubavi i seksualnom zadovoljstvu. Osnovna arhitektonska shema ove
zgrade bila je vrlo tajanstvena, jer je plan osnove imao oblik muskog polnog organa Ali moze se reci da ova
bizarna zamisao odrazava jedan od najstarijih obrazaca u zapadnoj arhitekturi,a jer je ovaj oblik samo
inverzija a i perverzija latinskog krsta. Sastoji se iz platforme podignute od terena sa simetrinim parom
stepenita, sa geometrijskom gornjom konstrukcijom i subklasinim porticima i prozorima. Jednostavne linije
masa pruzaju se sa kraja na kraj zgrade i dalje u prirodu. Njegov neoklasini renik toliko je uznapredovao
kod ove zgrade, da e se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo u XX v. sa modernizmom i arhitekti
kakvi su bili Rajt i Mis.
Najsjajniji primeri Leduovog poznog stila su ove tri gradjevine.
Mozemo zakljuciti da iako su spoljesnji uticaji bili ocigledni, ali prelazak na velike
neoklasicisticke oblike ipak su snagom svoga uma izvrsila dvojica vodecih arhitekata - Ledu i Bule.
Koji si bili i spremni da rizikuju. Oni nikada nisu bili u Italiji i poznavali su antcike spomenike samo
preko Piranezija koji je na njih vrsio veliki uticaj, pa su za njih antcge gradjeine bile vise priozvod
maste,nego nesto stvarno, opipljivo.
nije u naoj sredini nikada bio niti poznata niti sasvim zaboravljena figura. Treba rei da ni u
drugim sredinama sa Racionalistima XVIII vijeka, kojima Ledu pripada, nije bilo mnogo bolje, sve do
1933. godine kada je uveni istoriar ove epohe Emil Kaufman uradio jednu doktorsku disertaciju i
potom objavio i knjigu sa naslovom Od Ledua do le Krobizijea. Za Kaufmana prelomni trenutak se
deava u poslednjoj treini XVIII veka i kljuna linost je Klod-Nikola Ledu. Svoj puni razvoj, po
Kaufmanu, modernizam doivljava u delima Le Korbizjea.
- niz neprilika u poznim godinama (raspad porodice, zatvor) - ipak sauvao prisebnost i bistar
um

Njegova mana bila je u tome to je unitavao muterije jer je uvek premaivao troSkove. Negativna miljenja
pojaana su posle francuske revolucije kada je kritikovan da arhitekturu redukuje na geometrijske forme,
Viktor Igo govorio je da je to nedopustiv intelektualni pad i najgori primer arhitekture.
Selerije (biograf Leduov): "Ledu iri intelektualni arm"