Vezba 7

Spektar Sunca: Identikacija Fraunhoferovih linija u apsorpcionom spektru

Sunca. Odreivanje temperature Sunca.

Prouavanjem Sunevog spektra poetkom XIX veka Vilijem Volaston je najpre uoio da u kontinualnom spektru Sunca postoje izvesne tamne
linije. Detaljnijom analizom Fraunhofer je neto kasnije uoio oko 570 linija.
Sve linije je sistematiozovao i dodelio im slova kao oznake. Veliki pomak u shvatanju odakle potiu tamne linije u Sunevom spektar dali su Kirhof i Bunzen.
Oni su posmatranjem emisionih linija koje su poticale od zagrejanih elemenata
uoili da se talasne duine pojedinih emislionih linija poklapaju sa talasnim
duinama tamnih linija Sunevog spektra. Objanjenje se sastoji u tome da pri
prolasku Suneve svetlosti kroz materijanu sredinu, atomi i molekuli te sredine
apsorbuju svetlost odreene talasne duine koje se kasnije uoavaju kao zatamnjenje spektru. Kako se apsorpcioni i emisioni spektar dati za dati elemenat
poklapaju, a emisini spektar je mogue odrediti, utvreno je na osnovu tamnih
linija koji sve elementi apsorbuju Sunevo zraenje, onosno od kojih se sve elemenata sastoji Sunce. Pored ovih elemenata, uoen je i spektar molekularnog
kiseonika, koji je posledica prolaska svetlosti kroz Zemljinu atomsferu.
Vinov zakon pomeranja - pomou Vinovog zakona mogue je jednostavno
odredutu temperaturu tela koje emituje zraenje. Analizom graka zavisnosti
inteziteta zraenja od talasne duine, i nalaenjem talasne duine na kojoj je
intezitet zraenja maksimalan, temperatura se dobija jednostavnom primenom
formule
T =

b
m ax

Postupak metenja - snimanje spektra vriemo sketrometrom i dobijene podatke analizirati u Origin -u. Integraciono vreme je pri tome potrebno
smanjiti na 100ms kako bi se izbeglo oteenje instrumenta. Crtanje graka
zavisnosti inteziteta zraenja u funkciji od talasne duini jasno se uoava naglo
smanjenje inteziteta na odreenim talasnim duinama. Uporeivanjem talasnih
duina na kome su se javili padovi inteziteta sa vrednostima iz tabele mogue je
utvrditi koji su sve molekuli apsorbovali zraenje pre nego to je ono snimljeno
spektrometrom.
Sa graka moe proitati da je talasna duina maksimalnog zraenja
tano 505.39 nm, dok Vinova konstanta ima vrednost od 2.898 103 m K , na
osnovu ovih vrednosti i primenom gore spomenute formule za temperaturu na
povrini Sunca dobija se 5734.19 K .